Факултет Инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Основне академске студије
Машинско инжењерство
Семестар: III

МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ 
Вратила и осовине

Др Мирко Благојевић, ван. проф.
Др Зорица Ђорђевић, ван. проф.
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Вратила и осовине су носачи других машинских делова, а преко

ослонаца (лежаја) су повезани са основом конструкције.

слајд бр. 2
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

слајд бр. 3
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

слајд бр. 4
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

слајд бр. 5
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

слајд бр. 6
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

слајд бр. 7
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

слајд бр. 8
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Рукавци су делови вратила и осовина преко којих се врши

ослањање на лежишта.
Вратила и осовине имају најмање по два рукавца.
Дугачка вратила имају више рукаваца.
Рукавци се најчешће израђују изједна са осовинама и вратилима.

слајд бр. 9
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Подела рукаваца
Према облику, рукавци се деле на:
•Цилиндричне,
•Коничне,
•Гребенасте,
•Лоптасте,...
Према правцу дејства силе, рукавци се деле на:
•Радијалне,
•Аксијалне,
•Радијално-аксијалне.
Према положају на вратилу или осовини, рукавци се деле на:
•Спољашње,
•Унутрашње. слајд бр. 10
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Облици рукаваца

слајд бр. 11
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

ОСОВИНЕ

Осовине носе машинске делове који се обрћу или осцилују.

Налазе примену као носачи точкова на вагонима, локомотивама,
транспортним колицима, приколицама, код друмских возила,
добоша за намотавање ужета,...
Осовине могу бити:
• Покретне – када се обрћу или осцилују заједно са причвршћеним
деловима. Најбољи пример је вагонска осовина.
•Непокретне – када се само делови који се налазе на осовини
обрћу или осцилују. Ово је ређи случај.
Осовине се још могу поделити на:
•Пуне,
•Шупље. слајд бр. 12
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

слајд бр. 13
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Nepokretna osovina kolica

слајд бр. 14
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Осовине преносе само уздужне и попречне силе и изложене су

напону на савијање и затезање – притисак.
Осовине не преносе снагу, односно обртни момент.

слајд бр. 15
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

ОСОВИНИЦЕ

Осовинице су кратке осовине и примењују се за остваривање

зглобних веза. Осовинице или осцилују у ослонцима или мирују
па други елементи осцилују око њих.
Примена осовиница: код парних машина, код мотора СУС, за везу
клипа и клипњаче, за вођење и центрирање машинских делова,
осигурање од преоптерећења,...

слајд бр. 16
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Осовинице могу бити: пуне и шупље, круте и еластичне, без главе,

са цилиндричном или шестоугаоном главом,...

d1 dk dk
30°

le

e
c

k
r r

d d d

l3
l4

l2
l2
l

3,2
3,2

3,2

3,2
d3 d1

l1
l5

le
le

Md 2
c

слајд бр. 17
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

ВРАТИЛА

Вратила су носачи обртних машинских делова као што су:

зупчаници, каишници, ланчаници, фрикциони точкови, спојнице,...
Вратила се најчешће обрћу, а ређе осцилују.
Вратила омогућавају обртање делова који се налазе на њима,
спајање у функционалну целину и преношење оптерећења.
За разлику од осовина, вратила, поред уздужних и попречних
сила, преносе и снагу, односно обртни момент.
Зато су изложена сложеном напрезању.

слајд бр. 18
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Подела вратила

Основна подела вратила је извршена према облику геометријске

осе на права и коленаста.

Право вратило

слајд бр. 19
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Коленасто вратило

слајд бр. 20
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Основни облици правих вратила су:

•Степенасти облик вратила (цилиндрични облик са променљивим
пресеком по дужини),
•Глатка вратила (попречни пресек вратила је константан по целој
дужини),
•Вратила израђена изједна са појединим елементима,
•Ожлебљена вратила,
•Вратила троугаоног или неког другог профилисаног облика,
•Пуна вратила,
•Шупља вратила (са цилиндричним уздужним отвором),...

слајд бр. 21
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Ожлебљено вратило слајд бр. 22

МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Вратило некружног попречног пресека

слајд бр. 23
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Шупље вратило

слајд бр. 24
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Савитљива вратила

Савитљива (гипка) вратила се користе за пренос снаге између

покретних погонских и радних машина.
Састоје се од једне или више жица увијених у виду цилиндричних
завојних опруга чији се навојци додирују.

слајд бр. 25
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Карданова вратила

Од кардановог (карданског) вратила се захтева:

•Способност преношења обртног момента уз могућност промене
угла између појединих вратила,
•Способност промене дужине карданског вратила,
•При равномерном обртању погонског дела вратила равномерно
обртање гоњеног дела вратила.

Најчешће се примењују код транспортних средстава, мада имају и

бројне многе друге примене.

слајд бр. 26
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

слајд бр. 27
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Материјали за израду вратила и осовина

Вратила и осовине се најчешће израђују од конструкционих

челика, челика за побољшање и челика за цементацију.
Применом квалитетнијих материјала добијају се мање димензије
вратила, али је њихова израда скупља.
Нови материјали за израду вратила: композитни материјали
(карбонска влакна/епокси смола, стаклена влакна/епокси
смола,...).

слајд бр. 28
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Нападна оптерећења вратила и осовина

Осовинице и вратила се при прорачуну посматрају као носачи са

два ослонца изложени дејству сила Fi .
Силе Fi потичу од елемената који се налазе на осовини, односно
вратилу.

слајд бр. 29
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Ако силе Fi не дејствују у једној равни већ у простору (што

најчешће и јесте случај), разлажу се на хоризонталне и вертикалне
компоненте FHi и FVi тако да чине два раванска система.
Моменти савијања у међусобно управним равнима сабирају се
геометријски у резултујући момент савијања М.

М М2H М2V
Трансферзална сила, која дејствује у равни било ког пресека,
једнака је алгебарском збиру компонената свих сила с једне
стране пресека:

TV Vi Vi TH Hi Hi
1 1 1 1
слајд бр. 30
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Резултујућа трансферзална сила:

2 2
T TH TV

Уздужне (аксијалне) силе, код вратила и осовина, изазивају у

појединим пресецима додатна напрезања на затезање односно
притисак.
За ма који пресек, аксијална сила се израчунава по истом
поступку који је дат код трансферзалних сила.

слајд бр. 31
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Нападна оптерећења код осовина су: моменти савијања,

трансферзалне силе и евентуално аксијалне силе.
Нападна оптерећења код вратила су: моменти увијања, моменти
савијања, трансферзалне силе и аксијалне силе.

слајд бр. 32
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Номинална вредност обртног момента:

P – снага, W

 - угаона брзина, s-1

Меродавна вредност обртног момента за прорачун вратила:

KA – фактор радних услова који зависи од врсте погонске и

радне машине.

слајд бр. 33
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Торзиони момент (момент увијања) Tt у појединим пресецима

вратила је једнак обртном моменту T, док у другим пресецима
није.

слајд бр. 34
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Еквивалентни момент у произвољном пресеку вратила, при

сложеном напрезању, износи:

2
2 1

Tt – момент увијања,
σDs(-1) – динамичка издржљивост (трајна динамичка чврстоћа)
материјала вратила при чисто наизменично променљивом
напрезању на савијање,

Du(0) - динамичка издржљивост материјала вратила при чисто

једносмерно променљивом напрезању на увијање.

слајд бр. 35
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

ПРОРАЧУН ВРАТИЛА И ОСОВИНА ПО КРИТЕРИЈУМУ ЧВРСТОЋЕ

Радни напони
Под дејством оптерећења у појединим пресецима вратила и
осовина јављају се следећи номинални радни напони:

Напон на савијање (вратила и осовине):

Напон на затезање - притисак (вратила и осовине):

Напон на смицање (вратила и осовине):

слајд бр. 36
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Напон на увијање (вратила):

Напон на увијање осовина је једнак нули јер осовине не преносе

снагу.
Радни напони при смицању и затезању су релативно мале
вредности и често се занемарују.
Према хипотези о највећем деформационом раду при промени
облика, еквивалентни напон код вратила дат је изразом:

2 2 1

слајд бр. 37
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Критични напони

Критични напони при савијању вратила и обртних осовина

једнаки су динамичкој издржљивости при чисто наизменично
променљивом напрезању на савијање Ds(-1) , односно трајној
динамичкој издржљивости при једносмерно променљивом
напрезању на савијање Ds(0) код непокретних осовина .

1 2 3
Критични напон при савијању:

1 2 3
Критични напон при затезању или
притиску:

слајд бр. 38
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

1 2 3
Критични напон при увијању:

1 2 3
Критични напон при смицању:

1 – узима у обзир величину попречног пресека,

2 – узима у обзир стање површине,
3 – узима у обзир ојачање површинског слоја,
k – ефективни фактор концентрације напона.

слајд бр. 39
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Дозвољени напон

1 2 3

K – фактор који узима у обзир концентрацију напона и др.

1 2 3

S – степен сигурности

слајд бр. 40
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Степени сигурности вратила и осовина против лома услед замора

При савијању: 1 2 3

При увијању: 1 2 3

При смицању: 1 2 3

1 2 3
При затезању или притиску:

слајд бр. 41
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Степени сигурности (приближни прорачун)

При савијању:

При увијању:

При смицању:

При затезању или притиску:

слајд бр. 42
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Укупни степен сигурности

При нормалним напонима:

При тангенцијалним напонима:

При сложеном напрезању, укупни степен сигурности је:

Препоручене вредности степена

сигурности:
2 2

слајд бр. 43
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

ПРОРАЧУН ПРЕЧНИКА ВРАТИЛА

Идеални пречник вратила у произвољном пресеку вратила се

добија из услова да је идеални (еквивалентни) напон мањи или
једнак дозвољеном напону, односно:
2
2 1

Идеални пречник пуног вратила кружног попречног пресека је:

3 3

слајд бр. 44
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Спољашњи пречник вратила прстенастог попречног пресека је:

3 3

4 4

Унутрашњи пречник вратила прстенастог попречног пресека је:

где је однос спољашњег и унутрашњег пречника :

слајд бр. 45
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Када је веза вратила и елемента остварена клином, на

прорачунату вредност пречника треба додати вредност дубине
жлеба за клин t, па је:

или:

На основу прорачунате вредности пречника вратила dvr усваја се

прва већа стандардна вредност (Табела 6.5.7 МЕ-ВН).
Ако је веза остварена пресованим склопом, стандардизује се
вредност идеалног пречника вратила di .
Код ожлебљених вратила прорачуната вредност идеалног
пречника одговара подножном пречнику жлебова df. Стандардне
мере жлебног споја се усвајају из Табеле 6.8.3 (МЕ-ВН).

слајд бр. 46
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Вратило код кога је идеални напон једнак дозвољеном напону и

има константну вредност по целој дужини вратила је идеално
вратило, односно:

Да би се то остварило потребно је да се пречник вратила мења по

кубној параболи.
Значи, идеално вратило има облик кубног параболоида. Око
идеалног облика вратила налазе се стварне контуре вратила тако
да гранична линија стварног вратила нигде не задире у контуре
идеалног вратила.

слајд бр. 47
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

Вратила код којих су моменти савијања једнаки нули, или

занемарљиво мали, изложена су само дејству момента увијања и
често се називају “лака вратила”. Таква вратила су обично
кратка, споредна трансмисиона вратила и др.
На пример, код пуних вратила кружног попречног пресека израз за
напон увијања гласи:

Одавде следи израз за прорачун пречника лаких вратила:

3 3 0

слајд бр. 48
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

ПРОРАЧУН ПРЕЧНИКА ОСОВИНЕ

Осовине су изложене напону на савијање (од елемената на

осовини), напону на површински притисак са клизањем (на
местима где је осовина везана са другим елементима и то преко
клизног лежишта) и напону на затезање (ако постоји аксијална
сила).
За пуне осовине кружног попречног пресека:

3 3

слајд бр. 49
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

За oсовине прстенастог попречног пресека спољашњи пречник је:

3 3

4 4

Према
прорачунатој
вредности
пречника, усваја
се прва већа
стандардна
вредност
(Табела 6.5.7 МЕ-
ВН). слајд бр. 50
МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ област: ВРАТИЛА И ОСОВИНЕ

“Идеална осовина” је осовина код које је облик такав да су

напони у сваком пресеку константни и једнаки дозвољеном
напону. Пречник идеалне осовине се по дужини мења по
једначини кубне параболе.

слајд бр. 51