Tvrdica Kir Janja

Autor: Jovan Streija - Popović

Književni rod: drama
Književni vrsta: komedija
Mesto radnje: jedinstvo mesta – sve se odigrava u Janjinoj kuci.
Fabula
Prvi čin
Juca šije haljinu, što je povod Janji da govori o modiranju i rasipništvu savremenih
žena (tada se po prvi put otkriva njegov tvrdičluk). Posle priča kako se u kući mnogo
jede. Juca ga ucenjuje da će se razvesti ako joj ne kupi makar šešir. Ipak, Janja ni
tada ne popušta. U nastavku, dolazi notar Mišić i traži prilog za bolnicu. Iako je pre
toga uživao razgovarajući sa kovčegom punim dukata, Janja odgovara da nema
novaca za prilog. Ipak mu daje jednu forintu. Juca ironično predlaže da razglase da su
poharani kako bi se ljudi sažalili na njih. Ne shvatajući predlog takvim kakav je, Janja
pohvaljuje ženu za sjajnu zamisao. U daljem toku radnje, on namerava da
ćerku Katicuuda za trgovca Kir Dimu. Iako je Dima mnogo stariji od Katice, Janja
prihvata njegovu prosidbu, jer neće biti ni svadbe ni miraza, a samim tim nikakvog
troška. Potom dolazi sluga Petar i obaveštava da se štala srušila i ubila konje, što
Janja prima sa zgražavanjem.
Drugi čin
Juca i Katica pričaju o Janjinom tvrdičluku. Kroz ovaj dijalog prikazan je njihov prisni
odnos, odnos maćehe i pastorke iste jačine kao onaj majke i ćerke. Za to vreme, Janja
u štali jadikuje nad načinjenom štetom. Od sluge Petra traži da odere konje, čuvši od
Mišića da prodajući konjsku mast može dobro zaraditi (što Nemci već rade). Juca,
Katica i Mišić kasnije razgovaraju, ističući Janjine negativne osobine: sebičnost i
tvrdičluk. Na primer, Janja prema Jucinom svedočenju skida i topi pečate sa starih
pisama, a sve da bi kasnije mogao da upotrebi žarenjem dobijeni vosak. Iako je tako
ostvarena zarada zanemarljiva, to mu nije bitno jer ne mora da kupuje nov materijal.
Ovaj razgovor prekida iznenadni dolazak Janje, koji uspaničeno i izbezumljeno
obaveštava kako su ga prevarili lopovi: uzeli su njegove dukate u zamenu za lažne
novce. To se desilo prilikom sastanka u cilju unovčavanja zlatnika.
Treći čin
Janjinim mukama kao da nema kraja. Nakon rušenja štale, stradanja konjâ i podvale
prilikom transakcije dukata i novca, saznao je da mu je kukuruz bolestan, a samim tim
i neupotrebljiv. Sem toga, neko mu je ukrao obligaciju na hiljadu forinti u srebru, kao i
dvadeset forinti gotovog novca. Najnovija vest je da mu je iscurilo sirće iz bureta, jer
nije hteo da zameni oslabelu slavinu. Očajan je i želi da se ubije, ali mu svaki mogući
način samoubistva (puška, vešanje, otrov) izgleda skup i nedovoljno efikasan. Otpušta
Petra i zakida mu od plate, jer je ovaj presekao ular kako se konj ne bi ugušio u
požaru, a vatru gasio mlekom i time mu naneo finansijsku štetu. Na kraju, nameračen
da urazumi Janju, Mišić ga ucenjuje da će ga tužiti zbog posedovanja lažnog novca (u
pitanju je onaj novac koji je dobio nakon razmene). Uspaničeni Janja ga moli da to ne
čini, a da će mu zauzvrat dati Katičinu ruku i izgubljenu obligaciju kao miraz. Mišić na
to pristaje, a potom otkriva da je sada sve u redu — u međuvremenu su povraćeni i
dokumenti i dukati. Kada to sazna, Janja želi da povuče reč, ali je osujećen u tome
usled prisustva velikog broja svedoka. Naposletku, on je jedini na gubitku, što je u
saglasju sa narodnom poslovicom koju izgovara Mišić: "Škrt više plaća." Sumiranjem
poente u jednu rečenicu tročinka se završava.
Sličnosti i razlike izmedju Molijerovog Harpagona i Sterijinog Kir Janje
Zaslepljenost novcem i tvrdičluk povezuje Harpagona i Kir Janju. Harpagon i Kir Janja
su dva veoma slična lika: – vole novac iznad svega. Pare su im važnije od porodice.
Pohlepa, sebičnost, obožavanje bogatstva osobine su koje nose oba lika. Zbog tih
svojih osobina oni počinju da sumnjaju u ceo svet oko sebe, smatraju svakog
nepoverljivim, čak lopovom ili ubicom. Predaleko su otišli u svojoj ljubavi, odnosno
opsesiji. Obe tvrdice smatraju davanje novca svojim najvećim gubitkom i obojca imaju
malo patrijahalnih osećanja u sebi, jer svoje ćerke žele da udaju za bogate starce,
samo da ne bi dali miraz. Harpagon i Kir Janja prolaze kroz niz tragičnih i komičnih
okolnosti, ostajući verni pari i braneći je srcem, i ponašaju se veoma slično u sličnim
situacijama, u ostalom, koliko različite tvrdice mogu biti? Neznatna razlika je u tome
što Kir Janja, ipak, pokazuje trunku osećanja prema ženiJuci i ćerci Katici, osećajući
se ljubomorno u prisustvu notara Mišića, dok Harpagon ostaje večno zarobljen u svetu
materijalnih vrednosti, toliko da ga čak ni neverovatna saznanja, dešavanja i svadbene
odluke svoje dece u poslednjim trenucima ove drame nisu nimalo odvukle od svoje
bezgranične želje: da vidi svoj dragi novac. Kir janja strahuje da će ga Juca prevariti
sa mlađim. Kad treba da bira između novca i žene, ipak bira novac. Na kraju daje
Jucu, a ne novac. Obojca imaju jednu zajedničku ljudsku manu: skloni su mladim
ženama, zato što imaju novac, time ih pridobijaju. Obojca su despoti; prema slugama
se ophode grubo, surovo. Kir Janja drži Petra jer ne mora da ga plaća, star je. Komika
izvire iz neusklađenosti između patnje i razloga za patnju. Ta patnja je suvišna i
komična. Obojca su uznemireni, strahuju da će umreti siromašni, a žale se na svet,
kako je iskvaren. Kir Dima je namagarčio Kir Janju, nemilosrdniji je. Kir Janja će
ukrasti deo šminke od žene, a Harpagonovi konji su mršavi. Kir Janja u sobi u kovčegu
drži novac, a Harpagon novac u kovčegu zakopava u bašti. Harpagon ima dvoje
dece: Kleonta i Elizu,a Kir Janja samo kćerku Katicu. Harpagon nije oženjen (želi
mladu devojku), za razliku od Kir Janje, koji već ima (drugu) mladu ženu, koja se
udajom za starca nadala lepom i lagodnom životu, ali sve je palo u vodu, jer se udala
za neopisivog ciciju. Harpagon je po zanimanju zelenaš, a Kir Janja trgovac. Kir Janja
razmišlja o samoubistvu, za razliku od Harpagona koji to ne želi. Kir Janja ne završava
srećno, ne dobija svoj novac, prevaren je. Međutim, Harpagon povraća svoj novac na
kraju. Sve troškove dvostruke svadbe plaća Anselmo. Ova dela su jako slična. Sterija
je želeo da pokaže da je tvrdičluk loša osobina, kako bi se ljudi osvestili i razmislili o
svom životu, i svom ponašanju.
Ovo delo spada pod komediju karaktera i napisana je u tri čina. Od likova, uz
glavnog lika Kir Janju u ulozi trgovca i zelenaša, pojavljuju se i likovi: Juca –
Kirina mlada supruga, Katica – Kirina ćerka iz prvog braka, beležnik Mišić, Kir
Dima – zelenaš i sluga Petar.

Sterija je ovo delo napisao prvenstveno da bi se narugao tvrdičluku. Tvrdičluk

je smatrao jednom od brojnih izopačenosti u društvu te isto tako i izopačnosti
pojedinog čoveka.

Kratak sadržaj

Kir Janja je jako škrt čovek i grčki trgovac. Zbog toga najviše pati njegova
supruga Juca. Juca je jako nezadovoljna svojim životom. Naime, pre venčanja
Kir Janja joj je obećao lijep, bogat i raskošan život uz mnogo dukata, a sada
joj ne želi niti pokloniti novi šešir. Kir Janja je jako ljubomoran na beležnika
Mišića koji živi u njihovoj kući.

Kir Janjina ćerka Katica već ima osamnaest godina i spremna je za udaju. No,
on se grozi od same pomisli na izdatke koje venčanje iziskuje. Iz tog razloga
Katicu je odlućio da obeća grbavom i starom kir Dimi. Naime, on nije tražio
novac kao miraz, a ni neće da pravi slavlje, odnosno svadbu.

Katica se sviđa i beležniku Mišiću koji je često posećuje. No, Janja je ne da

Mišiću jer on nije dovoljno bogat.

Nadalje, Kir Janju zbog njegove velike škrtosti snađu nevolje. Uskoro mu se
srušila šupa i nastradali su mu konji. Ali to nije bilo sve! Iscurilo mu je sirće, na
kukuruzu mu se uhvatio plesan, a uz to sve i pokraden je od nekih zlikovaca.
Janja je radi svega toga očajan. Čak u tolikoj meri da pomišlja i na
samoubistvo. No, odustaje od toga jer mu se i to čini preskupo.

Beležnik Mišić zahtevao je od Janje da pođe u magistrat kako bi odgovarao

zbog falsifikovanih novčanica koje drži kod sebe. Kir Janja se radi toga
uspaničario te je odmah pristao da mu za ženu da svoju Katicu. Što se tiče
miraza, pristane da mu da sve ono što su mu lopovi bili odneli.

Mišić je pristao na sve pa mu je nakon toga ispričao da su lopovi iza brave.

Dakle, novac za miraz je sada bio njegov.

Kir Janja je ostao bez reći zbog velikog lukavrstva beležnika Mišića. Morao je
da prizna da je grčku mudrost nadmudrila srpska glava.

Komedija „Tvrdica“ jedno je najbpopularnijih dela pisca Jovana Sterija

Popovića. I ovdje se javlja lik Tvrdice koji je do tada već mnogo puta prikazan
kroz dela svetske književnosti. Što se tiče lika Tvrdice u Sterijevom delu,
glavni lik je grk, više zelenaš nego pravi trgovac. Najviše ga individualizuje i
karakterizuje govor, odnosno mešavina grčko srpskih dela, oblika rečenica i
samih reči.

Jovan Sterija Popović bio je prvi srpski pisac koji je u srpskoj književnosti
izvršio opis glavnog lika pomoću jezika.Likovi: Kir Janja, Juca – Kirina mlada
supruga, Katica – Kirina ćerka iz prvog braka, beležnik Mišić, Kir Dima –
zelenaš i sluga Petar.

Analiza likova

Kir Janja – škrti grk, zelenaš, a manje trgovac. Smatrao je da nikada nema
dovoljno novca, a iako je bio jako bogat i dalje je mislio da je siromašan.
Pohlepan, sebičan i s nikime ne želi da deli svoje bogatstvo. Supruga mu je
mlada Juca kojoj je obećao dukate, ali nakon venčanja ona ne dobiva ništa od
njega. Ćerku Katicu obećao je dati starom kir Dimi jer on nije za nju tražio
miraz. Zbog njegove škrtosti dešavaju mu se i loše stvari pa tako na primer
neispravan i loš krov kuće pada na konje i ubija ih. Bio je škrt da popravi krov
na vreme. Zbog svoje pohlepe, šrktosti i konstantnim cilje da stekne što više
novca, često se dovodi u sukob s drugima što biva i na granici komičnog.
Lakoveran je i naivan, čovek bez imalo ponosa, pa tako na kraju biva i
prevaren te ostaje bez velike svote novca.