Biljana Blagojevae

GRADEVINSKE
KONSTRUKCtJE
zalillrazred
gradevinske Skole

i
B
Zavod za utiZbenike nastavna sredstva.Beograd
 Dipl. ing. arh. BILJANA BLAGOJEVId, prof.

GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE
ZA I i II RAZRED GRADEVINSKE SKOIC
OBRAZO-VNI PROFIL:
GRADEVINSKI TEHNIEA R ZA VISOKOGRADNJU
*
SEDMO, PRERADENO IZDANJE

zAVoD zR uoZaeNrrE I NASTAVNA SREDSryA r BEoGRAD

1996.
 l. Uvod
VISOKOGRADNJA duceg korisnika zgrade. On analizira funkciju zg-
rade, njen odnos prema urbanom ansamblu'ili
Visokogradnja se bavi proudavanjem, pro- pejzalu, prema terenskoj situaciji, kao i finansi-
jektovanjem i izgradnjom svih vrsta zgrada za jskim i drugim moguinostima znadajnim za ko-
razlidlte potrebe ljudi i dru5tva. Tradicionalni na- nadnu realizaciju. Slobodnom rukom crta skice
ziv za zgradu ili objekat visokogradnje je arhitek- izgleda, oblike i strukturu zgrade, reSava - prema
tonski objekat. Nastao je od grdke redi arhitek- nameni, funkciji (sadrZini), opremi, tj. name5taju,
tonikos, koji odgovara pravilima graclevinske ma5inama i uredajima, ili tehnoloSkop_procesu
umetnosti, jer je dinjenica da se zgradama me- proizvodnje - velidinu i povezanost prostorija i
n1a, a onim lepog izgleda istovremeno i ukra5ava odrecluje njihova mesta. lstovremeno, projektant
okolina u kojojse nalaze. se opredeljuje za oblike elemenata i sklopove
U raznim epohama dru5tvenog razvoja, za- graclevinskih konstrukcija od odgovaraju6ih ma-
visno od stepena kulture i civilizacije pojedinih terijala.
naroda, njihove duhovne istvaraladke moii kao i Na osnovu skica saradnici projektanla iz-
od drugih dinilaca, izgratlivane su zgrade razlidite gracluju crteZe u razmeri, obeleZavaju ih simboli-
namene, velidine, oblika, karakteristidnih stilova, ma ioznakamaza elemente, materijale, opremu
koje su davale pedat i vremenu i narodu u kome i dr., koji je univerzalni tehnidki jezik, razumljiv
su nastajale. tehnidki obrazovanim licima u celom svetu.
lzgradnja savremenih zgradaznatno se raz-
likuje od one u pro5losti. Danas se koriste iskus-
tva i znanja prethodnih generacija neimara, ali GRADEVINSKE ILI ARHITEKTONSKE
naudno potvrdena, ispitana i proradunata, uz pri- KONSTRUKCIJE
menu saznanja raznovrsnih naudnih i tehnidkih
disciplina, kao 5to su: projektovanje, u konstruk- Gradevinske (od redi graclevina) ili arhitek-
tivnom i zanatskom smislu graclevinske ili arhi- tonske konstrukcije
tektonske konstrukcije (ili zgradarstvo), statika
u su5tini su elementi kon-
strukcija i njihovih sklopova od kojih se sastoji
konstrukcija, otpornost materijala, g raclevinska f i- jedna
zgrada. Tokom vekova izgradivane su od
zika, istorija arhitekture, urbanizam, sociologija, prirodnih materijala kao
Sto su drvo, zemlja ili
ekonomske i mnoge druge nauke. kamen, a sklopovi konstrukcija usavr5avani su
probama i graditeljskim iskustvom. Razvojem
tehnike i op5tim napretkom ljudskog dru5tva vre-
ARHITEKTONSKO PROJEKTOVANJE menom su u upotrebu u5li novi materijali i pre-
fabrikati: beton, delik, armirani beton, a u na5em
Projekti. - Arhitektonski objekti se na tere- veku mnogobrojne nove vrste prefabrikata i veS-
nu grade na osnovu prethodno uradenih projeka- tadke-sintetidke mase. Savremeni materijali us-
ta - tehnidkih elaborata koji sadr2e sve potrebne lovljavaju i dobro poznavanje graclevinske fizike,
crteZe, proradune i opise. Veoma retko su delo na kojojje zasnovana njihova proizvodnja.
samo jednog lica: zbog obima posla i potrebe za Savremene arhitektonske konstrukcije iz-
strudnjacima drugih profila i specijalnosti, izgra- graduju se od prirodnih iveStadkih materijala, ug-
Cluju ih grupe, a nekada iveliki timovi slrudnjaka. lavnom industrijski proizvedenih. Oblici, vrste i
Arhitektonsko projektovanje. - Autor plo- mesta elemenata od izabranih materijala i pre-
jekta, arhitekta - glavni projektant, svoj deo posla fabrikata u sklopovima konstrukcija, kao i stabil-
podinje studiranjem i razradom zahteva projek- nost celokupnih zgrada, utvrcluju se statidkim
tnog zadatka koji je dobio od investitora ili bu- proradunima.
 Rad projektanata, kgo i direktnih izvoGlada
radova na terenu, apsolutno je nemogui ukoliko
dobro ne vladaju materiiom koja se proudava u
predmetu graclevinske konstrukcije.
Gradevinske, ili arhitektonske konstrukcije
kao predmet izudavanja u tehnidkim Skolama
imaju cilj da upoznaju udenike sa elementima i
konstrukcijama kroz njihovu funkciju na objektu i
kroz fizidka svojstva materijala od kojih su izracle-
ni, a u svemu prema vaZeiim propisima i stan-
dardima koji vaZe na teritoriji na5e drZave.
PROPISI INORMATIVI U
GRADEVINARSTVU
Radi obezbedenja stabilnosti, trajnosti, eko-
nomidnosti i funkcionalnosti izvedenih objekata
Osnovni zakon o izgradnji investicionih objekata
obavezuje sve investitore, projektante, izvodade
radova, organe kontrole, proizvodade graclevin-
skih materijala, opreme i drugog, da se striktno
pridrZavaju zakona, tehnidkih propisa, tehnidkih
uslova mera i normativa u graclevinarstvu i stan-
darda.
Kvalitet i ujednadenost proizvoda pri'indus-
trijskoj proizvodnji treba da budu kod svih proiz-
v6dada'isti. U mnogim zemljama, a i kod nas, od-
redeno je propisima kojim uslovima mora da od-
govara gotov proizvod, kao i nadin njegovog is-
[itivanla i kontrola svojstava. Ovi propisi naziva'
ju se siandardi; jugoslovenski standard obeleZa-
va se sa skra6eno JUS.
IZRADA TEHNIEKIH CRTEZA
Tehnidki crteZi rudno se crtaju pomocu prib-
ora za tehnidko crtanje, a ispisivanje se vr5i po-
moiu Sablona, letraseta ili rudno. lscrtavaju se u
razmeri i kotiraju.
Kotiranie je obeleZavanje dimenzija. Svaka
kota odredena je kotnom linijom, oznakom zavr-
ffit
!'#
I
1lr=il #L_ril
-l{,1 I a ]b I L " *uJ
[= d+b
Slika 1. - Vidovi kotiranja tehni6kih crteZa
Setka i brojem koji oznadava prirodnu velidinu u
metrima ili u delovima metara. Kotna linija je pa-
ralelna sa duZi koju oznadava. Na slici 1 prika-
zane su razlidite oznake kotnih zavr5etaka.
U ovim primerima su, radi obja5njenja, bro-
jne vrednosti zamenjene slovima. Oznake zavr-
Setka sa kruZiiima nekada su upotrebljavane na
arhitektonskim crteZima. Danas se u praksi upo-
trebljavaju sve vrste kotiranja. Elektro i ma6inski
crteZi kotiraju se strelicama. Upisivanje kota je
takvo da ih moZemo ditati gledajuci na list pravo
i kada okrenemo donji kraj crteZa za 90" ulevo.
Pod izradom tehnidkih erteZa podrazumeva
se grafidko prikazivanje povr5ina jednog tela u
ortogonalnim (normalnim) projekcijama.
Za telo paralelopipednog oblika, nacrtano
na slici 2 R u aksonometriji, ortogonalne projek-
cije dobidemo, kao Sto se to udi u predmetu Na-
crtna geometrija, ako ga postavimo u sklop N
tako da mu stranice budu paralelne projekcijskim
ravnima. Projektovanjem stranice na horizontal-
nu ravan H dobija se prava projekcija - izgled
odozgo, druga projekcija na vertikalnu ravan V
naziva se glavni izgled, a treia projekcija na pro-
filnu ravan P boini izgled.
Projekcijske ravni u rasklopu sa ucrtanim
projekcijama tela prikazane su na slici 2 M.
U tehnidkim crteZima ne obeleZavaju se ni
projekcijske ravni ni ose. Crtaju se ortogonalne
projekcije tela kako se vide u rasklopu projekci-
jskih ravni, ali obidno nacrtane u jednoj ravni, u
datoj razmeri i iskotirane kao na primeru O.
Postavljanjem pomoinih ravni koje seku telo,
a istovremeno su paralelne sa glavnim projekci-
jskim ravnima, stide se uvid. u unutra5njost tela ili
njegove delove koji se ne mogu videti u ortogo- Sd
nalnim projekcijama. Na slici 3 prikazano je telo,
paralelopipednog oblika, sa Supljinama i pregra-
dama u unutra5njosti, presedeno zamiSljenim ho-
rizontalnim (H) ivertikalnim ravnima (V i P). Pre- po
'w1
secanjem horizontalnim i vertikalnim ravnima do-
bili smo projekcije odgovarajucih preseka, sa ras- do
pft
ral
TT^4 #,
ka
KK
lr=t{lFf,
pfl
-]--A---l-
up
no
tal
ek
rTu
B-c+d*e rst
50
de
velidinu u
riia je pa-
i 1 prika-
aka.
anja, bro-
d<e zavr-
Bvane na
aksi upo-

ff
ma5inski
p kota je
list pravo
l'ulevo.
ElzUMEVA
og tela u

nacrtano
rc projek-
hnetu Na-
tdbi
r sklop N
pkcijskim
prizontal-
N
-
t izgled
r ravan V
ia na pro-
o

r{ M
ucrtanim
2M.
@u se ni
bgonalne
r projekci-
{ ravni, u
ffi ffi"]
ru O. +d + I 5+- .r 5 , "-S-= R
seku telo,
r projekci- P v H
pst tela ili
u ortogo- Slika2.-Geometrijskotelouprostoruiprojekcijama: telo-Rusklopuravni -N,urasklopuravni -M,iscrtavanjeprojekci-
rrc je telo, ja sa kotiranjem tela u tehnidkim crteZima - O, izgled odozgo - H, glavni izgled - V, bodni izgled - P
r i pregra-
;lienim ho-
'i P). Pre- poredom i velidinama Supljina i debljina pregrada RAZMERE
vnima do- izmedu njih. Presecanjem horizontalnom ravni
(a, sa ras-
-
dobija se horizontalna projekcija horizontalni
presek ili osnova (H), presecanjem vertikalnom
Prema pojedinim tazama izrade projekata .

crteZise izracluju po unapred utvrclenim razmera-

-
ravni vertikalni presek (V), a profilnom verti- ma.
--rl-
kalnom ravni - presek P. Razmera ili odnos prirodne velidine - i one
J Itr Crtanje u jednoj ravni i kotiranje preseka na crteZu, oznadava se odnosom 1 : X, gde je de-
kroz telo, kao Sto se dini u projektima, dato je na ljenik (1) prirodna velidina, a delilac (X) - po-
-
t
'{l
primerima (P, V, H). kazuje na crte2u istu ili umanjenu velidinu. lsta
-,+ Na tehnidkim crteZima iznad kotnih linija, mera, odnosno prirodna velidina, i ona na crteZu,
upisuju se kote - stvarne mere kolike su u prirod- oznadavaju se odnosom-razmerom, tj. sa B =
nojveli'dini, a crteZi crtaju u Zeljenoj razmeri. ivle- 1:1.

+
--ri-
talni elementi oznadavaju se u milimetrima. Za
elemente i konstrukcije od drugih gratlevinskih
materijala vaZi pravilo, da se sve mere do 50 cm
Akd je razmeta F = 1 :100, znadi da je priro-'
dna velidina 1 na crteZu umanjena 100 puta.
Primeri. Ako je duZina zgrade 30 m, na
-
ispisuju u centimetrima npr. 7,10,25 itd. lznad crteZima ce iznositi u razmeri R.
50 cm oznadavaju se u metrima, sa tadnoScu dve R= 1:10, odnosno 30:10 = 3 m (na crteZu
decimale, na pr. 3,00, 1,50, 0,52 itd. umanjeno 10 puta).
 B= 1 : 20, odnosno 30:20 = 1,50 m (nacrte- R = 1 :200, odnosno 30:200 = 0,15 m (na cr- GZft
2u umanjeno 20 puta); teZu umanjeno 200 puta); trime
B = 1:50, odnosno 30:50 = 0,60 m (na crte- Crtad se pri radu slu2i lenjirom sa cen-
Zu umanjeno 50 puta); timetarskom podelom i, ako mu je to lakSe, moZe
F = 1 :100, odnosno 30:100 = 0,30 m (na cr- prirodnu velidinu dAtu u metrima da pretvori i u
teZu umanjeno 100 puta); centimetre, a zatim da izraduna razmeru. Sto !

1i vl
I
sp
I
ji ,'lr4 I
I

V)v ttl,
I
I

t-
'ir I
I

:7 .J
i

I
it
V_
ufis
nlen

sgi
R:
&
raza
O{rOl
crle

Efr
sed
h;irr
seci
!t'!il

ffi Gfl
czn
sild
cas,
nil
snr

'-j;?7-
N P v H
frts
frilL

ffiil mn
ffiffi
P

F
gl[
Slika 3. - Preseci kroz telo: sa horizontalnom ravni - H, profilnom - P i vertikalnom ravni - V
 I primer. - DuZinu zida od 6,20 m nacrtati u
5 m (na cr- razmeri 1:100. Velidina 6,20 i pretvorena u cen-
trimetre iznosi:
n sa cen-
k5e, moZe O,ZO x 100 = 620 cm
retvori i u Ova duZina u R = 1 :100 izradunava se, kao
rtu. Sto je vei redeno, deljenjem:
620 : 100 = 6,20 cm.
Velidina 6,20 cm unosi se na crteZ, a kotira
tl se prirodna velidina 6,20 m.
I
I
llprimer. - DuZinu 2,44m nacrtati u B= 1:25.
I Pretvaranjem u centimetre dobiiemo:
I Nadzemna masa objekta oformljena je po-
I 2,44 x 100 = 244 cm.
I
.J U razmeri 1: 25 iznosi:
2,44'.25 = 9,76 cm.
Velidina 9,67 cm nanosi se na crteZ, a pri
upisivanju kote, kao Sto je vec redeno, ispisuje se
njena prirodna velidina od 2,44 m.
Mesta na crteZima koja se slabo vide obidno
se crtaju kao tzv. detalji, u prirodnoj velidini
B = 1:1 ili uveiani nekoliko puta. Ako treba po-
veiati na crteZu 2; 2,5; 3 ili 10 puta, tada se
razmera oznadava sa 2:1;2,5:1; 3:1 ili 10:1. U
ovom sludaju deljenik pokazuje koliko je puta
crteZ uvecan u odnosu na prirodnu velidinu.
Crteii u projektu (projektnom elaboratu). U
tehnidkim crteZima elementi zgrada i njene kon-
strukcije odrecleni su poloZajem, merama i ozna-
kama. PoloZaj se odreduje u horizontalnim pre-
secima visinskim kotama.. U vertikalnim preseci-
ma kotama se odreduju dubine u odnosu na od-
redenu ravan. Mere su brojdane vrednosti koje
1 oznadavaju prirodne velidine. Obave5tenja su
simboli i oznake. Simbolima - slovima ili brojkama
) daju se odreilena obaveStenja o crteZima. Oz-
nakama se oznadavaju razne vrste materijala,
;77 sanitarni ureclaji, instalacije i name5taj.
J PREMA POLOZAJU
PODELA OBJEKATA
VISOKOGRADNJE
Radi lak5eg i sistematskog proudavanja, po-
dela arhitektonskih objekata moZe biti prema razli-
ditim kriterijumima. U ovom udZbeniku izvr5ena je:
PODELA OBJEKATA PREMA VISINI
SloZeno geometrijsko telo objekta visoko-
gradnje moZe se ra5dlaniti na 3 glavna dela. To
SU:
- deo objekta ukopan u zemlju;
- glavna nadzemna masa objekta koja se
podiZe visoko nad zemljom, te se stoga arhtek-
tonski objekti nazivaju objekti visokog rad nje ;
- zavrSni deo zgrade - tavanica sa krovom.
Deo objekta u zemlji. - Deo objekta sa pros-
torijama u zemlji naziva se podrum. Podrumske
prostorrle sluZe za ruzne potrebe i skloni5ta. Su-
teren - (fr. kovanica ,,souterrain" - ispod terena)
oznadava etaZu takode ispod prizemlja. Njen pod
nije niZi od 1 m, ispod najvi5e tadke trotoara ili
dvori5ta. NajniZi delovi zgrade ukopani u zemlju,
na kojima objekat leli, nazivaju se temelji.
vr5inama geometrijskih oblika. Meclusobno pove-
zane kao sklop, dine vidni deo arhitektonskog
objekta sa unutraSnjim prostorima za razne po-
trebe. Ako zgrada ima iznad terena organizovane
prostore u jednoj prizemnoj etaZi, naziva se pri-
zemna zgrada. Kod vi5espratnih zgrada ukupan
volumen zgrade podeljen je po visini horizonta-
lnim konstrukcijama na spratove. Kako se ove
konstrukcije nalaze izmedu spratova, nazivaju se
meduspratne konstrukcije. Podna povr5ina se,
znadi, umnoZava onoliko puta koliko ima metlu-
spratnih konstrukcija, a samim tim toliko ima i
spratova ili etaZa. Vertikalna povezanost izmedu
spratova postiZe se rampama, stepenicama ilidi-
zalicama (liftovima).
Zavrini deo objekta. - ZavrSni deo objekta
visokogradnje je krov sa pokrivadem. Postavlja
se iznad prizemlja kod prizemnih objekata ili iz-
nad poslednjeg sprata kod vi5espratnih objekata.
Radi odvodenja atmosferalija uvek se izvodi u
nagibu. Prema obliku moZe biti kos ili ravan, od-
nosno daje utisak da je ravan . lzraduje se u obli-
ku razliditih geometrijskih tela, Sto zavisi od izbo-
ra samog projektanta i od vrste objekta.
PODELA ELEMENATA ZGRADA
Tgrade ili arhitektonski objekti jesu celine
oformljene spajanjem sklopova horizontalnih,
vertikalnih, kosih ili savijenih povr5ina. Prema to-
me gde se nalaze u odnosu na prostor i objekat,
razlikuju se:
- spoljni i
- unutra5nji elementi zgrade.
Na slici 4 prikazan je deo zgrade koja se
sastoji od podruma, prizemlja, dva sprata (obe-
leZava se PO + Pr + ll) i kosog krova, sa tavan-
skim prostorom (Tp). Tu su grafidki prikazani i
obeleZeni elementi i sklopovi od kojih je sastav-
ljena.
 SPOLJNI ELEMENTI ZGRADA tljavaju prostorije i provetravaju, a balkonska vrata
sluZe i zaizlaz na balkone ili terase.
wz.
celo
Spoljni.ili obimni zidovi zgrade (1) oformljuju Krov je zavr5nideo zgrade sa gornje strane.
trebr
objekat sa spoljne strane, po obimu, pa se stoga Sastoji se iz krovnog pokrivada (Kp) i krovne kon- kao.
nazivaju i obimni zidovi. Nazivaju se i fasadni strukcije (Kk), a prostor koji obrazuje sa posled-
zidovi (od fr. redi fagade-delo, prodelje zgrade). njom horizontalnom konstrukcijom - potkrovnom
funk
Oni odvajaju unutra5njost zgrade od spoljnog pro- tavanicom (Pt) naziva se tavan ili tavanski pros-
na1
stora. Na ovim zidovima nalaze se spoljni otvori: tor (Tp). Ako je obraden tako da se u njemu moZe
natk
za ulazna vrata u zgradu (Uv), zatim stepeni5ni boraviti, naziva se potkrovlje.
nad
prozor (Sp), prozori (P) i sklop prozor-vrata (Pv). ProtivpoZarni zid (3) na najvi5em delu izlazi
Lodi
Funkcija prozora je dvostruka: kroz njih se osve- izvan krovnog pokrivada i sluZi da spredi Sirenje
dela
oivid
dom
vi n;
dus;
dve
dele
mog
zast
sup
sau

baSl
istor
cep
reie
korx
N\ fons
plef
izrrx
wt*
eraz
-aJr
'.2
z*h
zw
star
spr€

taln
moi
zft,
cine
Ako
Slika 4.- Elementi zgrade'. spoljni, noseii zid-1, unutraSnji noseci zid -2, protivpoZarni zid -3, pregradni zid-4, razdelni zid sut
- 5, stepeni5ni zidovi - 6, temeljni zid -7, temeljna stopa - Ts, potporni zid - 8, balkonska pregrada - 9, krovni pokrivad - Kp, dut
krovna konstrukcija - Kk, tavanski prostor - Tp, potkrovna tavanica - Pt, metluspratna konstrukcija - Mk, pod - Pd, stepeni- sul
ce - S, spratni podest - So, meduspratni podest - Mo, Zardinjera - C, spoljne stepenice - Ss, ulazni podest - Uo, ograda po/
balkona-Ob,ogradaterase-Ot,prozor-P,prozor-vrata-Pv,vrata-V,ulaznavrata-Uv,podrumski prozor-Pp
pen
rnska vrata polara duZinom zgrade. lzracluje se od temelja
celom visinom zgrade, bez otvora. Ako su po-
nje strane. trebna vrata, ona se izracluju spec|alno obloZena
rovne kon- kao, tzv. protivpoZarna vrata.
sa posled-
Fasadni zidovise, radi lep5eg izgleda ili iz
otkrovnom
funkcionalnih razloga, razlidito postavljaju pa se
rnski pros-
jemu moZe na taj nadin dobijaju otvoreni, poluotvoreni i
natkriveni prostori. Otvoreni prostori su terase iz-
nad terena ili su to krovne terase na vrhu zgrade.
delu izlazi
Lodije ili lode dobijaju se uvladenjem manjeg
edi Sirenje
dela fasadnog zida ka prostoriji. Sa tri strane su
oividene zidovima, a sa detvrte, prednje - ogra-
dom. Nasuprot loclijama, doksati su isturenidelo-
vi na fasadama. Balkoni su istureni delovi me-
cluspratnih konstrukcija oivideni sa tri ili samo sa
dve strane ogradom. Po duZini se za svaki stan
dele ogradom (Ob). Sa gornje strane balkoni
) mogu biti natkriveni ili nenatkriveni. Natkriveni i
zastakljeni balkoni nazivaju se verande. PasaZi
su prolazi kroz objekat. Povezuju dvori5te ili trg
sa ulicom sa druge strane zgrade.
UNUTRASNJI ELEMENTI ZGRADA
Meduspratne konstrukcije (Mk) dele unu-
tra5njost zgrade po visini na spratove ili etaZe i
istovremeno je horizontalno ukruiuju. Na oslon-
ce prenose sopsfuenu teZinu itzv. korisno opte-
reienje (od ljudi i name5taja). Sa gornje strane
konstrukcije nalazi se pod (Pd), a sa donje pla-
fonska konstrukcija ili plafon (Pl). Ovako kom-
pletno uraclena konstrukcija naziva se tavanica.
lzmeclu spratova je meduspratna a ispod krova
p otkrov n a tav an i ca (P l) .
Unutrainji zidovi dele'prostor izmedu jedne
etaZe na prostorije. Ako pored pregradivanja pri-
maju i prenose terete, nazivaju se nosedi zidovi
(1,2), a ako sluZe iskljudivo za pregraclivanje, obi-
dno su tanki i nazivaju se pregrade ili pregradni
zidovi(4).
Unutrainja vrata (V) povezuju prostorije u
zgradi.
Razdelni zid (5) razdvala dva susedna
w - noseie, ili konstruktivne, elemente;
stana i treba da bude dobar zvudni izolator - da
spredava prenos buke (neZeljenog zvuka).
Unutrainje stepenice (S) povezuju horizon-
talne povr5ine etaZa zgrade. Postavljaju se ugla-
vnom u stepeniini prostor, oividen stepeni5nim
b zidovima (6), otpornim na poZar.
Stepeni5te se sastoji iz'. niza stepenica koje
r:iii,lli
:i:;i;-# dine sfepeniini krak (Sk) i odmori5ta ili podesta.
r,'-t:;.-t .i
Ako se nalaze na istom nivou sa tavanicama, to
t, razdelni zid su tzv. spratna odmoriSta ili podesti (So), a izme-
okrivad Kp, - du njih su meduspratna odmordla (Mo). Dobila
Pd, stepeni- su naziv po tome, Sto se lice hodanjem po ravnoj
llo, ograda povr5ini odmara od napornog penjanja po ste-
zor - Pp
peniSnom kraku.
Zbog sigurnosti i udobnosti ljudi, koji se nji-
ma sluZe, dimenzije stepenica odreduju se empi-
rijskim putem, a stabilnost statidkim proradunima.
Temelji primaju celokupno optere6enje
zgrade i prenose ga na nosivo zemljino tle. Sas-
toje se od temeljnih zidova (7) i temeljnih stopa
(Ts). U ovom sludaju temeljni zidovi primaju
celokupno opterecenje zgrade i preko temeljnih
stopa (Ts) postavljenih duZinom zida u vidu traka
prenose ga direktno na zemljino tle.
Na arhitektonski objekat kao celinu i na
pojedine njegove elemente deluju razni uticaji, o
kojima se mora voditi raduna pri projektovanju i
izgradnji objekata. Statidkim putem odretluje se
stabilnost krovne konstrukcije, a vrsta krovnog
pokrivada odretluje se prema nagibu krovnih rav-
ni, ili obratno. Kod ravnih krovova javljaju se leti
velika zagrevanja, usled direktnih Sundevih zra-
ka a zimi hlaclenja. Mora se obratiti paZnja pri
izboru materijala i konstrukcije ravnog krova da
bude i vodonepropustljiv i dobar termidki izolator.
Na spoljne zidove i stubove deluju ver-
tikalna i horizontalna optereienja od vetra, dejst-
va seizmidkih sila, visoke i niske temperature,
kiSa, sneg i led. Statidkim proradunima dokazuje
se stabilnost konstrukcije prema usvojenim ma-
terijalima i dejstvu sila. Za6tita prostorija od to-
plote i hladnoce odreduju se izborom materijala i
konstrukcijama prema termidkim proradunima, a
od buke - akustidnim proradunima. Statidkim
proradunima odreduje se nosivost i dimenzije
meduspratne tavanice prema optereienju, ma-
terijalu i usvojenom tipu konstrukcij€; akustidnim
proradunima odreduje im se, kao i kod zidova,
otpornost na udarni i vazdu5ni zvuk.
Konstrukcija temelja zavisi od optereienja
koje prenose i tla na koje se postavlja objekat.
Ona se dimenzioniSu statidkim proradunima.
PODELA ELEMENATA ZGRADA
PREMA NAMENI
Prema nameni, elementise mogu podeliti na:
- nekonstruktivne elemente;
- elemente obrade;
- elemente opreme.
U predmetu gradevinske konstrukcije prou-
davaju se konstruktivni, nekonstruktivni i elemen-
ti obrade.
Konstruktivni elementi
Ovi elementi imaju dvostruku namenu na
objektu. Slu2e kao elementi za podelu prostora
kao i za prijem optereienja, uz suprotstavljanje
dejstvu sila u prostoru gde se nalaze. Celokupno
opterecenje zajedno Sa sopstvenom teZinom
prenose na oslonce.
 Nekonstruktivni elementi
Ovi elementi nazivaju se i nenose6i ne - oprerne, kao iod njihovog rasporeda, zavise ive-
optereduju se dodatnim optereienjem tako, da
na oslonce prenose iskljudivo sopstvenu teZinu.
Elementi obrade
Elementima obrade za5tiiuju se i'obraduju
grubi konstruktivni i nekonstruktivni elementi ob-
jekta. Unutra5nja obrada se vr5i iz higijenskih ili
estetskih razloga radi stvaranja odredenog kom-
fora idrugih potreba. Spoljnom obradom objekat
se Stiti od atmosferskih uticaja i produZava mu se
vek trajanja.
Elementi oBreme
Pravilnik o minimalnim tehnidkim uslovima
za izgradniu stanova u na5oj zemlji nalaZe iz-
gradnju na takav nadin da u uslovima normalnog
odrZavanja trajnost zgrade bude najmanje Sez-
deset godina. Spoljne povr5ine zgrade moraju
biti otporne na dejstvo atmosferalija. U izvesnim
objektima treba da se obezbedi dobra termidka
izolovanost, da se tokom zime zagrevaju samo
prostorije (a ne i spoljni prostori van zgradel ida
ljudi u zgradama budu za5tiieni od spoljne buke.
Na objektima specijalne namene, dija traj-
nost treba da bude duZa od Sezdeset godina,
obrada spoljnih i unutra6njih povr5ina se obavlja
trajnim materijalima, veie proizvodne klase.
Na izbor elemenata opreme utide namena
objekata. Vooma su vaZan dinilac, pa se ucrtava-
ilA A
bb u€ F
CD
{+-?
pT MM
F
.j Noa
Siika5.-Osnovni nosadi: gtlP-A:Stap-B, ludni nbsard-C,prostagreda-D,nagnuteplode-E; zid-F,ravnaplo-
da-G,zakrivljeneplode-H,iJ,zatega-L, landanice-NiO,razapetaplatna-Q,razapetamreia-Fl
10
ju joS u taziizrade skica buduieg objekta, kao i u
idejnim projektima. Od velidine i broja elemenata
lidina i izgled prostorije. U stambenirn, adminis-
trativnim i trgovinskim objektima elemente opre-
me uglavnom dini name5taj kojim se opremaju
prostorije. U industrijskim i poljoprivrednim objek-
tima preimucstvo irnaju ma5ine i ureclaji koji se
postavljaju na osnovu tehnolo5kog procesa. Ele-
menti opreme mogu biti ugradeni i pokretni. Ug-
racleni elementi kod svih vrsta arhitektonskih ob-
jekata sluZe za: odrZavanje higijene (kupatila,
tu5evi, klozeti, perionice), za grejanje i vetrenje ili
klimatizaciju (radijatori, ventilatori, kaloriferi) itd.
Name5taj moZe biti ugraden - plakari, garderobe
i sl., i pokretan. U industrijskim objektima ma5ine
i uretlaji imaju uglavnom stalno mesto.
Da bi boravak ljudima bio prijatan a fun-
kcionalnost opreme i estetski utisak do5li do izra-
Zaja, izraduju se projekti za unutra5nje ureclenje
sh
prostorija ili enterijera (unutra5njosti),
iraz
srit
KONSTRUKTIVNI SISTEMI
o0
Celokupno telo zgrade naziva se op5tim sln
imenom konstrukcija zgrade. Ona se sastoji od gE
raznovrsnih tipova sklopova sastavljenih od os- FH
novnih elemenata, koji se nazivaju konstruktivni
ili osnovni nosa1i. Samostalni nosadi predstavlja- sd
ju osnovne konstrukcije. U osnovne nssade
spadaju stub (A), Stap (B), ludni nosadi (O), pros-
ta greda (D), nagnute ili vertikalne plode (E), zid
(F), ravna ploda (G), zakrivljene plode (H) i (J),
zatega (L), landanice (N i O), razapeto platno (Q)
,=4
+
ekta, kao i u
a elemenata
, zavise ive-
im, adminis-
mente opre-
;e opremaju -uwry
dnim objek-
etlaji koji se
rocesa. Ele- H
nkretni. Ug-
ktonskih ob-
e (kupatila,
rivetrenje ili
aloriferi) itd.
i, garderobe
lima ma5ine
o.
atan a fun-
lo5lido izra-
Slika6.-Gredni nosadi:puni -E,reSelkasti -F,ravni nosadi -G,kolenasti -HiJ,izgledobjektasanosadima-K,presek-k
{e ureclenje
irazapeta mreZa (R). lzraduju se od materijala sa - linijsko povr5inski sistem;
svojstuima koja odgovaraju vrsti nosada. - povr5inski sistem;
EMI Kod osnovnih nosada, o kojima ie biti redi u - prostornopovr5inski sistemi.
ovom udZbeniku, preno5enje optereienja kod
L se op5tim Stapa je u tadki (prenose aksijalne sile), po liniji Linijski sistem
e sastoji od grede (napregnute na savijanje) i po povr5ini Sastojise od nosada u ravni iliprostoru. Re-
enih od os- plode ili ljuske, i to u jednom iliviSe pravaca.
tko dine posebnu grupu samostalnih sistema i
ronstruktivni SloZene konstrukcije sastoje se od medu- tada su povezani sa nekom drugom konstrukci-
predstavlja- sobno povezanih osnovnih nosada. jom. U linijski sistem spadaju:
me nosade Vrste konstruktivnih sistema
d (C), pros- - gredni nosadi;
b& (E), zid
Prema nadinu preno5enja optereienja os- - ludni nosadi;
Ee (H) i (J),
novnih nosada, arhitektonski objekti mogu se iz- - okvirni nosadi i

o platno (Q)
raditi po sledecim sistemima: - sistemi nastali kombinacijom linijskih sis-
- linijski sistem; tema (s|.6).

t
I
@
&-

:, ravna plo- Slika 7. - Ludni nosadi: Seme ludnih nosada - E, J, N sa izvrnutim lukom - L, montaZni betonski luk - R, trozglobni luk kole-
r-R naste torme - O, plivaliSte u Brestu -'Francuska - S, sportski centar - K

11
 Gredninosailsu sa jednakim poprednim pre- puni (sl. 6E) ili reSetkasti (sl. 6F). lzracluju se od
sekom po celoj duZini, ravni ili kolenasti. Mogu biti drveta, delika, aluminijuma i armiranog betona.

nflndfr
___ll__

H N
lh6
on

rll|llt

th

mn
ilia
Ud
Nllrll
I

tr
,d
@E

mil
k
fl
lllilI

ilrE

MT

@T

st
rt
rh
d[
S

g. Okvirni nosa6i: jednostavne okvirne forme - E, J, O, T, spratni okvir - U, unutra5nii izgled industrijskog ob'l^ekta - L'
Slika -
-t<onzotni
nosad - H, konzolrii nosad sa zategom - N, nad bazenima - B, stadionom - Tr, sportskom dvoranom -
Sd' sta-
dion u izgradnji - S (Park prindeva - Pariz)

12
aduju se od
; betona.
Dr
Slika 9. - Spratni skelet
Luini nosacilinijskog sistema na slici 7 pri-
kazani su u najmanjem broju oblika u kojima se
---1
oni izvode.
Sa ludnim nosadima u ravni mogu se pre-
mostiti veoma veliki rasponi. lzracluju se od drve-
ta, celika, aluminijuma i armiranog betona.
Okvirni nosaii mogu biti sistemi u ravni ili
prostoru. Veoma su raznovrsni po oblicima. lz-
racluju se kao prizemni, spratni ili su kombino-
vani. U odnosu na duZinu objekta postavljaju se
u produZnom ilipoprednom pravcu. lznad nosada
postavljaju se krovne plode, razlidite po konstruk-
ciji, od lakog betona ili od lakih gradevinskih plo-
da, od lima ili plastidnih materijala.
Skeletni sistem se primenjuje pri izgradnji i
prizemnih zgrada i visokih i vitkih vi5espratnica,
kada se naziva spratni skelet. Njegovi glavni ver-
tikalni noseii elementijesu stubovi rasporedeni u
nekoliko redova u jednoj osnovi, s tim Sto se vodi
raduna da se stubovi vi5ih etaZa nalaze tadno iz-
nad niZih i na taj nadin direktno prenose optere-
ienja horizontalnih noseiih elemenata skeleta,
greda-podvlaka i tavanice, obimnih i pregradnih
zidova i druge terete. Stubovi najniZe eta2e sva-
kog skeleta prenose celokupno optereienje zgra-
de preko temeljnih stopa na nosivo zemljino tle.
Povr5inski sistem
og obiekta - L,
Povr5inski sistemi izgracluju se kao ravni
lm - Sd, sta-
krivolinijski.
- Y, objekat u preseku - X
Sami nosadi izra(luju se od drveta, delika ili
armiranog betona, kao puni ili re5etkasti.
Sistemi nastali kombinacijom linijskih sis-
tema - spratni skelet
Linijsko-povr5inski konstruktivni sklop sas-
tavljen kombinacijom linijskih nosada-stubova i
greda kao i povr5inskih nosada - mecluspratnih
konstrukcija - (tavanica), naziva se skeletna kon-
strukcija (sl. 9). lsti naziv nosi i sklop od pravih i
kosih stubova povezanih ludnim nosadima na
koje se oslanjaju meduspratne konstrukcije.
Ravni povriinski sistem. - Ova vrsta ima naj-
ve6u primenu u graclevinarstvu iarhitekturi (sl. 10).
Sastoji se iz prostih nosada u obliku:
- ploda,
- nosada kombinovanih od ravnih ploda, i
- zidnih platana.
Ploie'- kao noseci ravni elementi (sl. 10),
primenjuju se na zgradama kao horizontalni i kosi
konstruktivni elementi. Najmasovnije se izraduju
od armiranog betona.
Zidna platna su vertikalni noseii elementi.
lzracluju se kao spoljne pregrade koje odvajaju
unutra5nje prostore zgrada od spoljnih prostora i
kao elementi za pregradivanje prostora. lzracluju
se od svih wsta gradevinskog materijala (sl. 10-S).
i
13
T
I
i
i
I
5-
Sl. 10. - Ravni povr5inski sistem: ploda - R. zidno platno
S i stambene zgrade u izgradnji
Prostorno povr5inski sistemi
Mncgi objekti savremene arhitekture izradu-
ju se u specijalnim oblicima i konstrukcijama pro-
stornopovrsinskih sistema, karakteristidnih po
oblicima, tankim konstrukcijama i rasponima.
Raznovrsnost oblika i konstrukcija je veoma veli-
ka. One se proudavaju na univerzitetskom nivou.
Ovde su prikazani samo neki primeri i to geo-
metrijskih oblika koji su posluZili kao osnova za
proradune i za konstrukcije objekata (sl. 11).
Po sistemu nabranih ploda na dijim se pre-
secima javljaju prave linije-a, izgradena je univer-
zitetska laboratorija Tapagaxa - Spanija, - A. Po
sistemu cevastih formi-f, nastao je izloZbeni
paviljon u Rio de Zaneiru - F, (arh. P. A. Ribei-
zo). Po sisternu lopti-g, arh. S. Montanj projekto-
vao je elektronski akcelerator u Tuluzi. - G.
lsedak lopte-h, je kupola trZnice u Sidi-El-Abesu,
14
(arh. M. Mauri, Plaksidere i Kakua) - H. Plitka
zasedena polulopta na 4 oslonca-j, je krov na
objektu u Jerevanu - J, (arh. Manuhin). Hiper-
boloidni paraleloidi-hipari-e, su osnove za pliva-
dki stadion u Sao Paolu - D i hladnjake za vodu
- E. Landanicima-k, obe5en je krov hangara u
Frankfurtu aiM. (arh. Beckert i Becker)- K. Sato-
rasti sistem-l posluZio je za konstrukciju pokri-
vad,a (2175 m2) na stadionu u Minhenu - L.
SISTEMI GRADENJA ZGRADA
Prema vrsti konstruktivnog sklopa jedne
zgr ade, odnos no nadi nu prenoSenja optereienja,
izvr5ena je podela na:
- masivni sistem
- skeletni sistem
- me5oviti sistem gratlenja
Masivni sistem gradenja
U masivnom sistemu graclenja glavni nosio-
ci opterecenja su vertikalni povr$inski nosadi -
noseci ili konstruktivni zidovi. Mogu biti ozidani
od opeke, kamena ili blokova, ili izliveni u oplati
od betona. Zbog svoje mase zovu se i masivni
zidovi.
Celokupno optereienje u ovom sistemu pri-
ma zidni sklop i ravnomerno ga prenosi naniZe,
do temeljnih stopa, na koje naleZe celom svojom
donjom povr5inom (si. 12).
Skeletni sistem gradenja
Skelet, ili kostur, zgrade frima celokupno
opterecenje objekta i preko stubova prenosi na
temelje, a oni na zemljino tle. Kod skeletnog sis-
tema gradenja najpre se izgradi skelet, ispune se
polja izmedu stubova za obimne zidove, pa tek
tada rade unutra5nje pregrade kao i ostali
zavr5ni radovi (sl. 13A).
Skeletni sistem graclenja ima niz prednosti u
odnosu na masivni, jer stubovi kao linijski nosadi
zauzimaju vrlo malo prostora u osnovama. Oni
su i na velikim razmacima, a povezani su greda-
ma - podvlakama na koje se oslanjaju ravanice,
pa je jednostavno i re5avanje rasporeda prostori-
ja. Omogucavaju izradu i veiih visina eIala,
potrebnih npr. za fabridke hale, veliku spratnost
zgrada, lak5u ukupnu konstrukciju, manju potro-
Snju materijala idr.
Skeletni sistem izraduje se od armiranobe-
tonskih (sl. 13A) ili delidnih nosada. U pro5losti su
upotrebljavane drvene ograde i od njih izgradi-
vane bondruk-zgrade (sl. 138).
g -jeH. Plitka
;i, krov na.
uhin). Hiper-'-
ove za pliva.
fake za vodu
lv hangara u
eQ - K. Sato-
rukciju pokri-
enu - L.

iRADA

sklopa jedne
roptereienja,

ia ,/--->
glavni nosio- / )
h(
nki nosadi -
u biti ozidani
liveni u oplati
se i masivni

n sistemu pri-
enosi naniZe,
elom svojom

")
*t
ra celokupno "q'
a prenosi na
\- _i
;keletnog sis-
bt, ispune se
idove, pa tek
kao ostali i
iz prednosti u
linijski nosadi
novama. Oni
anisu greda-
iaju tavanice,
reda prostori-
visina etaZa,
liku spratnost
w
manju potro-

I armiranobe-
U pro5lostisu
I njih izgradi- Sl. 11. - Objekti gradeni po prostorno povrSinskim sistemima: nabrane plode - a, cilindri - t; lopte - g, kupole - h, zasedena
polulopta - j, hipari - e, landanice - k, Satori - |

15

Sl. 12. - Masivni sistem gradenjazgrada,
poduZni zidovi -m,n-g
Na visoke, vitke skeletne zgrade deluju veo-
ma nepovoljno horizontalne sile od vetra ili zem-
ljotresa. Potrebna krutost skeleta i otpornost na
pomenute sile postiZe se izradom skeleta od ra-
movskih nosada, izradom spregova od ukr5tenih
linijskih nosada, obicno postavljenih ispred zas-
takljenih fasadnih zidova, ili se primenjuje me5o-
viti sistem gradnje.
Slika 13. - Skeletni sistem gradnje: stambeni objekti u
izgradnji - Skoplje; sa armiranobetonskim skeletom - A,
bondruk (B)
16
Me5oviti sistem gradenja
Me5oviti sistem graclenja podrazumeva iz-
gradnju zgrade po skeletnom sistemu. Radi obe-
zbedenja potrebne krutosti konstrukcije i za su-
protstavljanje horizontalnim silama od vetra ili
zemljotresa, izlivaju se u oplati na licu mesta mo-
nolitni armiranobetonski zidovi.
Ovaj nadin graclenja primenjuje se u izgrad-
nji visokih, vitkih zgrada i u seizmidkim podrudji-
ma gde su zemljotresi velikog intenziteta. Zidovi
se postavljaju u paru - simetridno u osnovi, a
armiranobetonska jezgra mogu biti u sredini os-
nove, ili u centru unutra5njosti solitera. (Sl. 14)
Jezgra se koriste kao stepeni5ni prostor sa okni-
ma za liftove, instalacije i dr.
- K, noseii
=-
=
1t
-€
E
-€
-,
-i3
-lEr
-{:r"i
r?l
-:r
-:li5
Slika 14. - Me5oviti sistem graclenja sa livenim armiranobe-
tonskim jezgrom i montaZnim skeletom
5T-il
-il
NAEIN GRADENJA ZGRADA ;,
-z* '
a:"
Prema nadinu graclenja, izgradnje ili tehno-
logiji graclenja, zgrade se mogu izvesti po:
- tradicionalnom nadinu graclenja; ?H
- montaZnom nadinu gradenja; :,,1 ,
- polumontaZnom nadinu gradenja;
- industrijskom nadinu graclenja.
Koji ie nadin izgradnje biti usvojen zavisi od
mnogih dinilaca, najvi5e od ekonomsko-tehnolo-
Skih uslova i zahteva konstrukcione prirode, kao
i od obezbeclenja serijske i masovne proizvodnje.
ria Tradicionalni na6in gradenja
razumeva iz- Pod ovim sistemom graclenja podrazumeva
ru. Radiobe- se celokupno izvodenje o6let<ta na'licu mesta na
kcije i za su- gradili5tu, gde objekat stalno ostaje. Svi elementi
od vetra ili zgrade,grubii zavr5ni radovi, izvode se na licu me-
xr mesta mo- sta na objektu (zidanje, betoniranje, oblaganje zi-
dova, izrada podova, postavljanje instalacija i dr.).
rse u izgrad- Ovakav nadin gradnje je skup i dugotrajan.
kim podrudji-
U na5oj zemlji zadrlao se jedino za gradnju ma-
ziteta. Zidovi
njih porodidnih zgrada i na nekim nemehanizova-
u osnovi, a nim, manjim gradili5tima.
u sredini os-
tera. (Sl. 14)
stor sa okni-
MONTAZNI NAEIN GRADENJA

Ako se pojedini elementi zgrada izrade u fa-

brikama, pogonima izvoclada ili na gradili5tu, a na
objektu dizalicama samo montiraju, rad na ova-
kav nadin naziva se montaini naiin gradenja.
Primenjuje se u raznim konstruktivnim sistemi-
ma. MontaZna izgradnja zahteva visok stepen or-
ganizacije gradevinskog procesa, potrebnu me-
hanizaciju i transportna sredstva za prevoz ele-
menata i kvalifikovane kadrove. Gradnja objekta
1e brla, jer se prefabrikovani elementi na licu
mesta samo montiraju. Graclevinski proces ne
zavisi od vremenskih prilika i godi5njih doba.

Polumontaini nadin gradenja Slika 15. - Konstruktivni sistemi od prefabrikovanih eleme-

Ovaj sistem nastaje kombinacijom tradicio-
nalnog i montaZnog nadina gradenja. Njime se
ubrzava gratlenje i sniZavaju cene radova, jer se
nekidelovi zgrade, npr. temelji, zidovi istubovi iz-
vode na licu mesta, a tavanice, grede iznad pro-
zora i drugo se donesu i, kao gotovi prefabrikati,
postave na predvitlena mesta po projektu.
lndustrijski nadin gradenja
im armiranobe- lndustrijski nadin gratlenja omogucava indu-
etom strijalizaciju grubih graclevinskih i svih pratecih
radova, instalacija i zanatskih radova u fabrikama
za proizvodnju industrijskog montaZnog sistema
IADA (kod nas je u primeni pod skra6enicom JMS),
tako da je rad na gradili5tu sveden samo na mon-
lnje ili tehno- la2u, i u najmanjoj meri na zavr5ne radove.
Prema obliku prefabrikovanih konstruktivnih
sti po:
rja; elemenata, mogu6a je podela na sledeie kon-
struktivne sisteme prikazane na slici 15, a to su:
rnja; - skeletni;
a. - krupnoblokovski;
rjen zavisi od - panelni;
sko-tehnolo- - 6elijski.
prirode, kao Skeletni sistem. - U ovaj sistem spadaju svi
proizvodnje. linijski sistemi (A) i linijsko-povr5inski sistemi (B).
nata. Skeletni sistem: linijski - A i linijskopovriinski - B,
krupnoblokovski sistem -C i D, panelni sistem, - E i F, ielF
jski sistem - G
Krupnoblokovski sistem dini sredinu izmeclu
zidanja sitnim blokovima i panelnog sistema (C i
D).
Panelni sistem je povr5inski sistem, ele-
menti su veii ili manji (E iF).
Cetijski sistem je prostorni sistem. Prefab-
rikovane celine ili sklopovi formiraju od zidova i
meduspratnih konstrukcija na objektu jednu pro-
storiju, deo sprata ili ceo sprat (G).
IZGRADNJA ZGRADA U SEIZMIEKM
PODRUEJIMA
Radi za5tite Zivota i dobara ljudi i da bi se
spredilo eventual no ruSenje zgrada veom a vaZn u
ulogu igra oblast gde 6e objekat biti postavljen.
Teritorija drZave zonira se na oblasti, ili seiz-
midke zone, ogranidene izolinijama prema pojavi
seizmidkih sila odgovarajuieg intenziteta po
MOS-skali (Mercalli - Cancani - Sieberg). Tako
je uraclena i seizmidka karta SRJ. Pravilnik o teh-
n idki m norm ativi m a za izgr adnju objekata visoko-
gradnje u seizmidkim podrudjima obavezuje pro-

17
 jektante, izvodade i druge strudnjake, da ga pri-
menjuJu.
Prema jadini seizmidkih sila, narodito su ug-
roZeni objekti u Vll, Vlll i lX seizmidkoj zoni. Po-
red ostalih uslova, propisima su precizirani:
- sistem izgradnje objekta;
- dozvoljena spratnost;
- dozvoljene dimenzije zidova;
- dozvoljena osovinska rastojanja noseiih
zidova;
- dozvoljbne dimenzije zidnih elemenata i
otvora u zidovima, i drugo.
Sistem izgradnje objekata u seizmiikim zo-
narna dozvoljava izgradnju objekata visokograd-
nje po:
- masivnom sistemu graclenja, a to su
objekti sa armiranobetonskim serklaZima i krutim
dijafragmama, odnosno meiluspratnim konstruk-
cijama;
- - skeletnom sistemu graclenja, a to su obje-
kti sa armiranobetonskim serkla2ima, armirano-
betonskim vertikalnim vezama - stubovima i kru-
tim horizontalnim dijafragmama, odnosno medu-
spratnim konstrukcijama.
Dozvoljena spratnost u seizmidkim podru-
djima Vll, Vlll i lX stepena seizmidnosti po MCS-
-skali krece se:
- za objekte u masivnom sistemu gratlenja
u visini od 11 do 18 metara, ili 3-5 spratova.
- za objekte u skeletnom sistemu graClenja
u visini do 20 metara, ili 5-6 spratova. tb
F
ltFlt[

i
!}EIZHGKE ZOHE s&

@c fs
vw|m EO

l-t
1-------{ 70

F.:.:----:-II 60 ry

!g
@S

l]litil

R--.^
F
-r'-' \,
'.r Rft 8[
tg
!F

frn
rit
il

mi
Slika 16. - Skica seizmidke karte SRJ st
18
 ll. Vertikalni elementi objekata
ZIDOVI I STUBOVI
Vertikalni elementi na objektima zovu se zi-
davii stubovi.Zidovi su povr5inskielementi, a stu'
bovi linijski. lzgraduju se kao trodimenzionalne
mase. Zazidoveje karakteristidna povrSina, a za
stubove visina.
Radi proudavanja zidovi i stubovi su pode-
ljeni prema:
- poloZaju u odnosu na prostor i objekat;
' vetra, temperaturnih razlika, seizmidkih sila - od
- konstruktivnim svojstvima;
- obliku;
- materijalu izrade;
- nadinu izrade zidova u seizmidkim podru-
djima;
- nadinu.izrade;
- za5titnim sVojstvima.
POLOZAJ ZIDOVA I STUBOVA U
ODNOSU NA PROSTOR I OBJEKAT
U odnosu na prostor zidovi koji uokviravaju
zgradu po obimu nazivaju se spolini zidovi ili
obimnizidovi.
Stubovi imaju trojak poloZtij u odnosu na
masu spoljnog zida, i to da su u zidnoj masi, is-
pred nje ili iza nje.
Zidovi i stubovi u unutra5njosti objekta su
unutrainji zidovi i stubovi.
Prema mestu I nazivu dela objekta, zidovi
su: temeljni, podrumski, prizemni, spratni, meclu-
spratni itavanski, kalkanski i zabatni.
Specijalan poloZaj u odnosu na prostor iob-
jekat imaju: stepeni5ni zidovi, protivpoZarni, fa-
sadni, parapetni zidovi ispod prozora, ograde,
stepeniSta, balkona, terasa i lodija.
VRSTE ZIDOVA PREMA
KONSTRUKTIVN IM SVOJSTVIMA
Konstruktivna funkcija zidova sastoji se u
prijemu i preno5enju optereienja. Prema kon-
struktivnim svojstvima, razlikuju se:
- konstruktivni zidovi i
- nekonstruktivni zidovi
Konstruktivni zidovi
Konstruktivni ili nose6i zidovi, pored sop-
stvenog optere6enja, prenose na svoie oslonce
terete konstrukcija zidova ili stubova koji su na
njih oslonjeni, korisno optereienje, zatim uticaje
-
sila iz prostora; atmosferskih uticaja snega,
zemljotresa, kao i od potiska zemlje ili vode.
Noseii zidovi na zgradama u seizmidkim
podrudjima gde se javljaju horizontalne sile (lju-
ljaju zgradu) ojadavaju se vertikalnim serklaZama
u obliku stubova. Tada se nazivaju kompleksni
zidovi.
Samonoseii zidovi, postavljeni vertikalno
celom visinom objekta i neoptereceni medusprat-
nim konstrukcijama, prenose sopstvenu teZinu
na temelje.
Zidoviza ukruienie sluZe da konstrukciji ob-
jekta obezbede dovolinu krutost.
Nekonstruktivni zidovi
Nekonstruktivni zidovi mogu biti nenosedi ili
noieni. Oni prenose na nosecu konstrukciju sop-
stveno optereienie. Kod skeletnog sistema grad-
nje, gde su glavni nosioci optere6enja stubovi,
skelelna polja ispunjavaju se po obimu zgrade
nodenim zidovima ili zidovima ispune. Zidovi koji
samo pregracluiu unutra5nje prostore nazivaju se
unutrainji pregradni zidovi. lzgrailuju se i kao
lake pregrade, a nosi ih mecluspratna konstrukci-
ja.
Zavese - fasadni zidovi, sa spoljne strane
oblaZu skelet zgrade i vise po njemu.
Vrste konstruktivnih skloPova
Prema pravcu pruZanja noseiih zidova u
odnosu na poduZnu osu objekta, konstruktivni zi-
dovi stvaraju tri vrste sklopa zgrada: poduZni,
popredni i ukrSteni sklop (sl. 17).
19
 -
ProduZni sklop. Pravac konstrukcije zido-
va je paralelan sa fasadom (X).
Na konstruktivne zidove oslanjaju se svojim
krajevima tavanice tako da dubine zgrada zavise
od raspona tavanica.
Moguie je izvesti: jednokratni, dvokratni i
trokratnisklop.
Popreini sklop. - Konstruktivni zidovi posta-
vljaju se u pravcu upravnom na fasade. Dubine
zgrada kod ovih popredno postavljenih kbnstruk-
tivnih zidova nisu ogranidene (Y).
Ukritenisklop. - Konstruktivni zidovi posta-
vljeni su unakrsno, odnosno paralelno i upravno
na fasadne zidove. Tavanice u ovom sistemu
oslanjaju se.na detiri zida, te se ovaj sistem kori-
sti kod zgrada sa veiim opterecenjem. PoZeljno
je da odnos izmeclu raspona. ne bude veii od
1 :2 (Z).
Rasponi, ili metlusobni razmaci, izmeilu pa-
ralelnih konstruktivnih zidova na koje se oslanja-
ju mecluspratne konstrukcije ilitavanice kreiu se
od 3,00-5,00 m, eventualno 6,00 m. Za vece
raspone upotrebljava se skeletni sistem.
Slika 17. - Konstruktivni sklopovi masivnih zidova: poduZni
sklop -X, popredni sklop - Y, ukr6teni sklopovi -21, pre-
-
gradni zidovi 1, razdelni zid - 2, stepenisni zid - Sz
20
OBLICI ZIDOVA I STUBOVA
PovrSina, pravac pruZanja i zapremina zida
u prostoru izralavalu oblik zida. povriina zida
moZe biti ravna, puna, sa otvorima za prozore i
vrg!a,. sa ispadima elemenata. U savremenoj
arhitekturi oni se najde5ce izracluju iz konstruk-
tivnih razloga. U zidovima su takocle i udubljenja
za postavljanje instalacija (npr. radijatora, plaka-
ra, cevi i vodova). Pravac pruianja zida ugla-
vnom je pravolinijski. Na razliditim objektima vi-
sokogradnje, najde5ie kod silosa, rezervoara ili
i
kod pregrada industrijskih drugih objekata,
izracluju se polukruZni, kruZni ilizidovi izlomljenih
povr5ina. Visina pregradnih zidova je u punoj
visini prostorije. Ako su manje duZine ivisine, na-
zivaju se de I i m iin e p re g rade. P o zap rem i n i zidna
masa moZe da bude puna i sa Suptjinama. Sup-
ljine se izvode kao vazduini i izolacioni prostorii
kao Supljine dimnjadkih i ventilacionih kanala i
kan a a za .izbaciv anje s m eia kod viSespratn ica.
I
Stubovi su u ranijim epohama, osim kon-
struktivnih svojstava, imali veoma znadajnu de-
korativnu ulogu. U savremenoj arhitekturi stubovi
imaju uglavnom konstruktivni karakter. Estetski
efekti postiZu se oblikom, izgledom, vitko5cu
(odnosom visine prema debljini) kao i time, da li
ie stub u preseku biti kvadratni, pravougaoni,
kruZni, eliptidni, vi5eugaoni, kupast i sl., a nje-
gove povr5ine ravne ili profilisanih strana. po-
sebno oblikovani stubovi iz konstruktivnih razlo-
ga imaju pro5irenja na vrhu i to u obliku vuta ili u
obliku pedurke, sl. 92 - A, B i C.
MATERIJ ALI ZA IZRADU ZIDOVA I
STUBOVA
Materijal za izradu zidova i stubova je pri-
rodnog iliveStadkog porekla. Koja ie vrsta mate-
rijalaza izradu zidova biti usvojend zavisi od: na-
mene objekta, konstruktivnog sistema, klimat-
skog podrudja, finansijskih sredstava i materijala
kojim se raspolaZe u bliZoj okolini.
Zaizradu zidova istubova upotrebljavaju se
prirodni materijali - kamen, drvo i metal, pr6tab-
rikati - opeka i.opekarski proizvodi, zatim beton i
armirani beton. Za zidove se upotrebljava jo5 i
gips, pluta, staklo i sintetidke mase. Cela zidna
masa moZe biti od jedne vrste ili u kombinaciji
dve ili vi5e vrsta materijala, sloZenih u vise sloje-
va, pa se tada nazivdju vi5eslojni zidovi. Kombi-
nacijom dva sloja istog ili razliditog materijala sa
jezgrom od termoizolacionog materijala dbbijaju
se sendvid-zidovi.
 NAOIN IZRADE ZIDOVA I STUBOVA t), - '*
*-- -.4
PoloZaj i dimenzije zidova i stubova zgrade
tadno se odieduju projektom po kome ie se gra-
diti na terenu. Dimenzije zidova preciziraju se
statidkim proradunima na osnovu optere6enja,
materijala od koga se izraduju, nadina izvoclenja
i raznih uticaja koji deluju na njih. I *orr., r,oou,
Prilikom dimenzionisanja mora se voditi radu- l-_l .o*' zA uKRUcENJE
na i o propisima koji se odnose na: za5titu objeka-
b od seizmidkih potresa, na toplotu, hladnocu i tsolilNsl(l RAzml(
^ceiru zrnad.2!
L )sO\rNSXr RAZmaX U

ryuk. 7o 20 6
Prema nadinu izvodenja, zidovi na objektu 6
8o 16
dobijaju se:
- zidanjem, 6
g" 12
-

- livenjemi
)SOI/INSKI RAZMAK L
GcrH zrDci/a d=3{
)so\flNsKr RAzttAK u
4lnlzalffiCiltE
- montaZom. 7o 20 7,5
Pod zidanjem se podrazumeva slaganje, po
pravilima, sitnih elemenata od prirodnog ili ve5ta- 8o 16 7,5

dkog kamena (opeka, opekarski proizvodi, razne g" 12 7,5

vrste betonskih blokova i dr.), sa islovremenim

povezivanjem veznim sredstvom ili malterom.
Livenjeje postupak pri kome se u vei pripre-
rnljenu oplatu ili kalupe naliva sveZa masa betona,
gfpsa ili gline. Nabijanje nabijadima ili vibriranjem
rrrase ili oplate nestaju eventualne vazdu5ne Sup-
iliiine, te masa postaje homogena. Nakon odrecle-
nog vremena zavr5ava se njeno odvrScavanje, op-
lata se uklanja i dobija se liveni monolitni zid.
MontaZa podrazumeva postavljanje na ob-
pktu prefabrikovanih zidnih elemenata. U pogoni-
nra ili fabrikama za izradu montaZnih elemenata
izraduju se prefabrikovani zidni elementi sa zavr-
Senom spoljnom i unutra5njom obradom povr5ina
pS pri prefabrikaciji. Na objektu, gde ce stalno
ostati, montiraju se rudno ako su laki elementi, ili
u pomoi dizalica - ako su te5ki elementi. Posle
rronta2e na leZiSta postavlja se eventualno obloga
r unutra5nje povr5ine se molerski obracluju.
MontaZni elementi zidova ako su sastavljeni
od prefabrikovanih elemenata visine jednog
spnata nazivaju se paneli ili panoi a ako su sas-
tavljeni od elemenata razliditih'dimenzija, dija je
visina manja od visine jednog sprata nazivaju se
montaZni blokovi.
NAe rN,IZRADE ZIDOJ/A U
SEIZMICKIM PODRUCJIMA
Prema propisima za graclenje u seizrridkim
podrudjima, za izradu zidova daju se sledeie
preporuke.
Noseci zidovi moraju imati najmanju deblji-
nu 25 cm i treba da su ravnomerno optereieni.
Masa 1 m2'zidavi5eg sprata moZe biti ista ili
manja od mase 1 m2 zida niZeg sprata.
ra:!itj"
Slika 18. - Dozvollena nose6ih zidova za
Zidovi debljine 12 cm mogu biti samo pre-
gradni.
Pregradnizidovi od opeke moraju bitidobro
povezani sa susednim elementima (bodnim zido-
vima, podom, meiluspratnim konstrukcijama).
Vezni zidovi, kojima se ukru6uju nosivi
zidovi izgradeni od opeke, moraju biti povezani
sa nosivim zidovima serklaZima u jednu celinu.
Zidovi za ukruienje, sa najmanjom debljinom
od 20 cm (kod zgrada sa armiranobetonskim me-
cluspratnim konstrukcijama ili nekim drugim ekvi-
valentne vrednosti), mogu imati osovinska rasto-
janja od 6,00 m ako su nose6i zidovi od opeke
debljine 25 cm. Ako su noseii zidovi debljine
38 cm, osovinska rastojanja su do 7,50 m (sl. 18).
Dozvoljene Sirine otvora u noseiim zidovima,
rastojanja izmedu otvora i zidaza ukruienje, Sirine
zida izmeclu otvora i rastojanje izmeclu otvora i
poprednog zida dati su na tablici na slici 162.
ZIDANJE ZIDOVA
Zidanje zidova uglavnom se vr5i na licu me-
sta, predviclenom po projektu i to na dva osnov-
na nadina:
- usuvo, bez upotrebe maltera, i
- mokro, malterom.
Suvo zidanie,bez maltera, dolazi u obzir pri
izradi Sirokih zidova, uglavnom od lomljenog ka-
mena, za ograde, potporne zidove, oblaganja i sl.
Mokro zidanje podrazumeva upotrebu mal-
tera kao vezivnog sredstva.

21
 MALTERI
Malter je homogena, vlaZna masa, sastav-
ljena od veziva, peska ivode. Upotrebljava se za:
zidanje, spajanje gotovih elemenata, za malte-
-
risanje, izradu slojeva ko5ufica na podovima,
oblaganje zidova Blodama, kao i za specijalne
vrste gradevinskih radova - injektiranje Supljina i
pukotina itd.
Malter se spravlja rudno ili u specijalnim ma-
Sinama, tzv. malterkama. Razmera sastojaka
maltera izralava se odnosom veziva i agregata.
Prema vrsti veziva, malted su: kiedni, ce-
mentni i produini, tj. pojadan kredni malter ce-
mentom ili cementni malter kome se dodatkom
-kreda produZuje vreme vezivanja ipoveiava pla-
stidnost me5avine; zatim gipsani malteri, pleme-
niti i specijalni malteri.
Malteri su podeljeni prema JUS-u na:
- maltere za zidanje i
- maltere za malterisanje.
Malteri za zidanje
Vrsta maltera za zidanje usvaja se prema
zahtevanoj dvrstoii zida, dobijenoj statidkim prora-
dunima. Sastav mallera odreiluje se prema uslovi-
ma u projektu, tehnidkim propisima za zidove, de-
bljini spojnica i predvitlenoj konzistenciji (gustoci),
tj. prema tome da li se Zelitedni ili plastidni malter.
Marke maltera su: M-0,5, M-2,5, M-5 i M-10.
Za zidanje se upotrebljava kreini, produini i
cementni malter, a za zidanje plodama od gipsa
za unutra5nje radove gipsani malter.
Kredni malter u razmeri- kred : pesak (skra-
ieno, k : p) 1 : 3 i 1 : 4 upotrebljavasekaovazdu-
Sni malter za zidanje zidova od opeke koji su
slabije optereieni.
ProduZni malter u razrneri - cement : kred :
pesak, skraceno (c : k : p).Za zidanje se koriste
najdeSie me5avine 1 : 1,5 :8; 1 : 2 aiil : 2 : 5.
Razmera 1 : 1 :6 upotrebljava se za zidanje zido-
va u vlazi i jade optereienih zidova, kao i za zi-
danje zidova od debljine 12 cm.
Cementni malterje od cementa, peska ivo-
de.Zazidanje se koristiu zapreminskom odnosu
(cement : pesak) meSavina 1 :4 ili 1 : 3.
ZaSidanje zidova u seizmidkim podrudjima,
intenziteta Vll ivi5eg stepena skale MCS, upotre-
bljava se produZni malter, a upotreba krednog se
dozvoljava izuzetno, i to za jednoetaZne -pri-
zemne zgrade u podrudjima Vll i Vlll stepena
seizmidnosti.
Malteri za malterisanje
Ovi malteri sluZe za izradu glatkih i specija-
lno obradenih zidnih povr5ina; doprinose poveia-
nju toplotno-izolacione mo6izidova, daju im lep5i
22
izgled i istovremeno stvaraju higijenske uslove u
zgradama. Spoljne zidove za6tiiuju od atmosfer-
skih uticaja.
Prema tome da lije malterisanje unutra5njih
ili spoljnih zidova, razlikuje se unuira5nje i spb-
ljno malterisanje. Unutra5nje je malterisahje zibo-
va i plafona, a spoljno - fasadnih zidova.
i
Za malterisanje zidova, stubova plafona
upotrebljavaju se obidni graclevinski malteri: kre-
dni, produini, cementni, klednogipsani i gipsani, i
to uglavnom u dva sloja, od kojih je prvi osnovni a
drugi zavr5ni. Krednim malterom malterisu se
unutraSnje povr5ine koje se posle krede ili malaju.
Za malterisanje zidova u vlaZnim prostorija-
ma (perionice, kupatila) i za spoljne zidove od
opeke upotrebljava se produZni malter u razmeri
(c:k:p) - 1 :2:5; 1 :2:6 i 1:3:9. Ako je potrebna veia
vodortepropustljivost, smanjuje se udeo kreda,
npr. 1:112:7; 1:1/4:3.
Cementni malter za malterisanje spravlja se
u razmerama:
- 1:1, a koristi se za malterisanje zidova ne-
propustljivih za vodu, za ispunjavanje spojnica u
zidu - tzv. fugovanje;
- 1:2, za spoljno malterisanje osetljivih delo-
va fasada, kao Sto su podnoZja,lzv. sokle i sl..;
- 1:3, za spoljna malterisanja.
Sve pomenute vrste maltera, kao ispecijalni
malteri sa aditivima, npr. perlit-malter za toplotnu
izolaciju, plemeniti malteri za fasade i za druge
radove u graclevinarstvu, proudavaju se u pred-
metu gradevinski materijali.
SAVREMEM NAEIN GRADENJA
ZGRADA PO JEDINSTVENOJ
MODULARNOJ KOORDINACIJI
Gradevinski elementi za zidanie, ugradiva-
nig qli montaZu, kao 5to su blokovi za zidanje,
zidni paneli, stolarija, bravarija itd. treba da-su
standardnih dimenzija koje im omoguiavaju ser-
ijsku proizvodnju, a istovremeno itakve, da se na
licu mesta pri ugradnji ili montaZi mogu lako ijed-
nostavno metlusobno po merama uskladiti.
MODULARNA KOORDI NACIJA
. ,,Za gradevinske prefabrikate u na5oj zemlji
izvr5ena je standardizacija u pogledu tivaliteti
izrade, a u pogledu njihovih dimenzija uwojen je
sistem modularne koordinacije. Ovaj izraz je nas-
tao od latinske redi modulus: mera, jedinica za
meru i coordinatio - uzajamni odnos, srediVanje,
a u ovom sludaju moZda vise odgovara - uskia-
tlivanje. Za osnovnu jedinicu usvojen je jedin-
stveni osnovni modul (M) u velidini M = 10 cm.
 _,{h++_ 3M +- ,.10
-1---7-'
,,

E-[
sl
+
ol Nl
=l
-l]-,
FI
=r
=F
MM
lM= lOcm slz
Bm =3M /2M S=lcm
S/z= o,Scm
Bpr=29h9cm
Slika 19. - Elementi za zidanie po modularnoj koordinaciji: modularna mera bloka -Bm, - proizvodna mera bloka - Bpr,
spojnica - S, modularna ravan - MR, modularna mreZa - MM

Slika 20. - Postavljanje zidova u odnosu na mreiu po projektnom modulu uz modularnu ravan - mr - R na rastojanju S/2 - S,
u osovinu - W, vertikalni presek - V, konstruktivne visine - Hk, spratne visine - Sv, visina prostorija - h

Modularna koordinacija je standardizovana - Osnovni modulje sa velidinom utvrdenom

JUS U.A9.001 i usvojeno je sledece: na taj nadin da se Sto lak5e i elastidnije koordini-
raju dimenzije elemenata.

23
I77't
A/odularna mreZaje pravougli sistem modu-
larnih linija, odnosno modularnih ravni, dija su
rastojanja u celim modulima.
Modularni proizvodi su oni dije modularne
mere omoguiavaju koordinaciju jednog elemen-
ta sa drugim.
Projektni modulprimenjuje se kod projeka-
ta, a to je vi5estruki iznos osnovnog modula.
Prema na5im propisima, stambene zgrade i
njihove konstrukcije moraju
izvoditi kroz projektni modul.
se projektovati i
Proizvodna mera je mera gotovog elementa.
Submodularna mera je manja od modula,
npr.112 M (5 cm), 1/5 M (2 cm) itd.
Modularne ravni - linije (sl. 1g-MR) prolaze
sredinom spojnica (S) izmedu elemenata.
Modularno odstojanje jeste odstojanje ele-
menta od najbliZe modularne ravni i a iznosi S/2.
Modularna koordinacija omoguiava se, u
suStini, proizvodnim dimenzijama elemenata koje
su manje od modularnih za po jedan centimetar.
Na slici 19 prikazan je detalj jednog zida
debljine 2M koji treba ozidati blokovima modu-
larnih dimenzija 3 M x 2M x 1M. U osnovi - hori-
zontalnoj projekciji i modularnoj mreZi sa poljima
velidine 1M x 1M postavljeni su blokovi. Oni se
meclusobno koordiniraj u zahvaljujuci njihovim proi-
zvodnim dimenzijama. Modularna Sirina bloka od
2M umanjena sa svake strane za modularno ras-
tojanje S/2 = 0,5 cm ili, 2M (20 cm - 2 x 0,5 cm)
daje proizvodnu Sirinu od 19 cm. lsto tako modu-
larna duZina od 3M umanjena za2x 0,5 cm (30 -
1 = 29 cm) daje proizvodnu duZinu od 29 cm.
Proizvodna visina od 9 cm dobija se po-
stavljanjem bloka u mreZu 1M, odnosno 10 cm - Pod zidanjem se podrazumeva naizme-
2 x 0,5 cm.
Na ovaj nadin se za meclusobnu koordinaciju
elemenata obezbeduje spojnica S,.Sirine 1 cm,
koja se pri zidanju ispunjava malterom zazidanje.
Sistemom jedinstvene modularne koordi-
nacije u zgradarstvu JUS U.A9.001 preporuduje
se postavljanje zidova u osnovama na nadin
prikazan na slici 20.
Obimni zidovi svojom unutarnjom stranom
postavljaju se uz modularnu ravan, srednjinoseii
zidovi izmeclu dve modularne ravni, a pregradni
zidovi sa jednom svojom stranom uz modularnu
ravan (R). Ako su zidovi od opeka ili blokova,
izuzetno se dozvoljava da mogu biti udaljeni od
modularne ravni za polovinu spojnice (S). Kod
skeletnih sistema (stubovi i podvlake) modularne
ravni mogu prolaziti kroz njihove osovine (W). U
vertikalnom preseku kroz zgradu iznad gotovih,
distih mecluspratnih konstrukcija, na polovinu
spojnice (S/2) postavljaju se osnovne modularne
ravni. Njihova vertikalna rastojanja (primer V) su:
24
\
-
konstruktivna vlakna sprata (Hk); modu-
larne mere iznose 27 M,28 M,29 M; preporuduje
se modularna mera 28 M ili 2,80 m,
-
spratna visina (Sv) je vertikalno rastojanje
izmeclu povr5ina gotovog poda dva susedna spra-
ta,
-iista visina (h) jeste visina gotovih pros.
torija, odnosno od poda do plafona (V).
PREFABRIKOVANI ELEMENTI
BLOKOVI ZA ZIDANJE
-
lndustrija gradevinskog materijala proizvodi
po JUS-u pune i Supljg elemente - blokove za
zidanje zidova, za dimnjake iventilacione kanale,
za oblaganje zidova kao i razne vrste opeke i plo-
te za pregrade. Prema materijalu od koga se iz-
raduju oni su podeljeni na:
- prelabrikate od pedene gline (blokove,
plode i opeku),
. -- betonske blokove za zidanje i
lake blokove (od neorganskih iorganskih
materijala).
Blokovi zazidanje dele se prema dimenzija-
ma na dve osnovne grupe, a to su:
modularni blokovi- sa proizvodnim dimen-
zijama koje se medusobno i sa drugim gradevins-
kim elementima uklapaju po modularnoj koordina-
ciji;
obicni blokovi- sa merama koje nisu po
modularnoj koordinaciji. (Pritagodene su dimen-
zijama standardne opeke).
ZIDANJE BLOKOVIMA
nidno reclanje blokova u redovima tj. slojevima
zidanja. Vezivnim sredstvom - malterom metlu-
sobno se povezuju u zidnu celinu, koja je po me-
stu, dimenzijama i ostalim uslovima predvitlena
projektom.
Zidanje zidova blokovima vr5i se po opStim
pravilima za zidarye, a sastoji se iz: razastiranja
maltera, lonienja blokova, redanja blokova i
kontrole zidanja.
Razastiranje maltera za zidanje vrii se (u
debljini 1 cm) po podlozi ili prethodno ozidanom
sloju. Ako je predvideno da se zidne povr5ine
docnije omalteri5u, malter zazidanje ne razastire
se po celoj povr5ini, ve6 uZe - za po 1,5 cm sa
svake strane duZine zida. Ovaj nadin se naziva
zidanje sa upuitenim spojnicama. Kada se zid
malteri5e, u ove neispunjene spojnice malter za
malterisanje ulazi i jade se povezuje sa zidom.
Zazidove kojise ne malteri5u, malter zazidanje
razastire se do ivica zida po povr5ini na koju ie
nalegati sledeci sloj blokova.
 Kvaienje blokova vodom, do pune zasice-
nosti, vrSi se pre postavljanja na njihovo mesto u
zidu. Na ovaj nadin spredava se da blokovi upiju vo-
du iz maltera i onesposobe ga za proces vezivanja.
Redanje blokova u jednom sloju zidanja vr5i
se preko razastrtog sloja maltera koji dini hori-
zontalnu leZajnu spojnicu ili leZajnicu. Blokovi se
duZinom zida meclusobno razmidu za po 1 cm,
odnosno za debljinu vertikalne spojnice - sudar-
nice, koja se, kao i leZajnica, ispunjava malterom.
lznad poreclanih blokova jednog sloja zida-
nja, a preko razastrtog sloja maltera, prelazi se na
retlanje blokova drugog sloja. Oni se ne postav-
ljaju direktno blok na blok, nego se pomeraju u
odnosu na donji, najbolje za 112 duZine bloka, (u
nekim sludajevima i za 113). Ovo pomeranje -
preklop sudarnica izmedu dva sloja zidanja naziva
se prevez. Ako se na podetak zida u drugom sloju
postavi npr. polublok, tzv. polutka, njome se posti-
2e i prevez spojnica i dobija se ravna bodna povr-
Sina, kao Sto su prednja i zadnja straria zida. Pred-
nja strana - povr5ina zida, odnosno ona sa koje
stoji zidar dok radi i poravnava ga libelom iviskom
naziva se lice zrda. Suprotna strana je nalidje zida,
koje nije tako ravno kao lice zbog dozvoljene tole-
rancije u dimenzijama elemenata za zidanje.
Zidarski a/af koriste zidari pri radu. Visinu
sloja zidanja odreduju reclanjem blokova uz za-
tegnut zidarski kanap duZinom sloja. Za kontrolu
ozidanog zida - vodoravno, uspravno (vertika-
lno), pod uglom, koriste: libelu, visak, uglomer, ili
Sablone.
PRAVILA ZA ZIDANJE ZIDOVA
MODULARNIM BLOKOVIMA
Pri zidanju zidova blokovima potrebno je
pridrZavati se slede6ih pravila.
l. Blokovi zazidanle moraju odgovarati pro-
jektom predviclenoj marki blokova za odgovara-
juii zid.
ll. Malter za zidanje mora odgovarati projek-
tom predvidenoj marki za odgovarajuii zid.
lll. Ozidani zid mora biti vertikalan radi sta-
bilnosti zida i objekta, a spojnice horizontalne i
vertikalne ispunjene malterom.
lV. Slaganje blokova u toku zidanja vr5i se
kroz dva sloja sa prevezom spojnica na 112
duZine bloka.
V. Debljine i horizontalnih i vertikalnih spo-
jnica su 1 cm.
Yl.Za nosede zidove, ne smeju se upotreblja-
vatielementiod pedene gline manje marke od M-10.
Debljina zidova ozidanih modularnim ope-
karskim blokovima iznosi od 9 do 39 cm. Radi
postizanja veze pri zidanju upotrebljavaju se po-
lublokovi i detvrt-blokovi.
GRAFIEKO PRIKAZIVANJE ZIDANJA
Zidanje zida blokovima pomoiu (ili preko)
dva sloja (l) i (ll), koji se naizmenidno smenjuju,
prikazano je u aksonometriji na slici 21-A. Obe-
leZene su: horizontalna naleZuca spojnica (Sh),
vertikalna - dodirna spojnica - sudarnica (Sv) i
prevez sudarnica (Pv). Ravan i podetak zidai za-
vr5etak postignuti su upotrebom polublokova (Pb).
Tehnidki crleli, kao Sto je poznato, crtaju se
obavezno u ortogonalnim projekcijama, a samo
po potrebi, radi boljeg obja5njenja, prikazuju se
kao u ovom sludaju u aksonometriji (ili se crtaju u
perspektivi).
Slojevi zidanja vide se u horizontalnim pre-
secima kroz zid. MoZe se nacrtati samo jedan, ili
vi5e preseka, zavisno od toga koliko zid ima
razliditih slojeva. Ako se zida zid sa dva razlidita
sloja kao na slici 21-b, mo2e se nacrtati samo je-
dan horizontalan presek kroz leZajnicu M-M.
Ovde se vidi prvi sloj zidanja (l) sa vertikalnim
spojnicama (Sv) nacrtanim punim, tankim linija-
ma. Vertikalne spojnice iz donjeg sloja se ne vide
i zato su prikazane isprekidanim linijama.
U drugoj projekciji glavnom izgledu zida vidi
se vertikalna povr5ina lice zida (Lz), a u trecoj pro-
jekciji vidi se bodna strana zida ili bodni izgled.
Najbolja preglednost slojeva zidanja postiZe
se crtanjem onoliko horizontalnih preseka kroz
leZajnicu koliko ima razliditih slojeva zidanja, tako
da se svaki gloj prikazuje na odvojenom crteZu.
Kod zidanja blokovima radi se pomoiu dva sloja,
koji se naizmenidno smenjuju. Na primeru (C) u
preseku (M-M) vidi se prvi (l), a na preseku N-N
drugi (ll) sloj zidanja. Ovakav nadin crtanja, sa
odvojenim slojevima, preporuduje se udenicima
srednjih Skola da bi lak5e naudili nadine zidanja.
Uputstvo za crtanje udeni6kih radova
Za prikaz zidanja zida modularnim blokovi-
ma (Bm) dimenzija 2M x 2M x 1M, odnosno
proizvodnih dimenzija Bpr = 19 x 19 x 9 cm, kao
na slici 22, nEpre se nacrta modularna mre2a, a
zatim u njoj ucrtaju I i ll sloj zidanja, pa4lavni i
bodni izgledi. Za prikaz u aksonometriji ili per-
spektivi mreZa nije potrebna. Sirina zida manja je
od 50 cm i zato je kotirana u centimetrima, a du-
2ina zida I u metrima, sa dve decimale. Gornje
povr5ine blokova obrazuju duZina i Sirina svakog
bloka ponaosob.
Radi kontrole sudarnica najbolje je kada se
vertikalna projekcija ili izgled zida nacrta najniZe
ispod slojeva. Najdebljom linijom oznadava se
oslonac zida (npr. temelj). Blokovima se vide
bodne povr5ine-visina i duZina ili Sirina. Ako se
zida blokovima paralelopipednog oblika, i oni
postave duZom stranom paralelno sa duZinom
25
n"'

B osNova

fut,,
M*-
Nf
ffi
r-t
IZGLED ZIDA nocrvr
IZELED

rrnrrr+",,
N-N

Slika 21. - Nadini grafi6kog prikazivanja: u aksonometriji - A, porrcfu iedng

fseka - B, pornodu dva preseka - C, blok -
polu blok - Pb, prevez - Pv, sudarna spojnica Sv, debfira
- &-&' spof,ica horizontalna - Sh

26
 M-lOcm

tt
El",l
Nl-l
++

i- 12M 4
BOCNI IZGLED

tP
-+ r..'$
IZGLED PRESEK zroa p.p
dP 2 xl xlM
Br - 2x2xlM Vr:
Bpr: 19*19x9 cm BerA:l9xO xgcm

AKgONOMETR I JA

Slika 22. - RasPored blokova u zidu duZine 12 modula: modularne mere bloka - Bm, proizvodne mere bloka - Bp'
modul - M, modularna ravan - mr

zida - u tzv. duZnjadki poloZaj, nazivaiu se du1-
njaci. Blokovi postavljeni svojom duZinom upra-
vno na duZinu zida u vezadkom poloZaju naziva-
iu se vezail Blokovi na.ovom crteZu, u osnovi su
-kvadratnog
preseka tako da je samo polublok u
vezadkom poloZaju.
Na ovom crteZu nacrtan je samo jedan bo-
dni izgled zidaier je potpuno isti, i onaj sa druge
strane. Zami5ljene vertikalne ravni za vertikalne
preseke uvek se postavljaju na karakteristidnim
mestima, koja daju najvi5e podataka o zidu i nje-
govom sklopu. Uz svaki crteZ obavezno se ispi-
iuje njegov naziv, a ruzmera crtania se ispisuje
uz crtel i na tablici.
U projektima se obavezno upisuje i koja je
odabrana vrsta blokova, ti. JUS oznaka. To ie
neophodno iz konstruktivnih razloga, jer se tip
bloka bira po statidkom proradunu. Od vrste blo-

27
lft:t'

I l' tM
I
t
D trE]ttrUrtrEtrDEmtrDDnDDtr
il M ,. N xu-l

l. r6M i.

+lzu
+ Nxo*I

r. 17M t.

-+-
l 2M'
+
H
!t ,"1

Slika 23. - Zidanje pravih zidova modularnim blokovima:

zidovi debljine 1 M - D, debtjine 2 M - c i H

ka i njegovog poloZaja u zidu zavisi da li ie zid

biti dobar toplotni i zvudni izolator.
Grafiiko prikazivanje u jednoj projekciji pri-
menjuje se u sludajevima kada se smatra da
jedna projekcija prula dovoljno podataka i da bi
ostale bile suvi5ne.
Na slici 23 obja5njava se, primera radi, Nxo-l
nadin zidanja zidova, dija je duZina u parnom ili ,Nxo+l -Tt:-+-Nxu+r
',
............_
'..........._ n -r1-------------
tl
neparnom broju modula. Ako su u parnom broju
modula (D i G), polutke se postavljaju samo u Slika 24. - lzradunavanje duiina zidova ozidanih modular-
jednom sloju zidanja - na podetku i na kraju, a nim blokovima: broj blokova - N, blok - b
ako je duZina u neparnom broju modula (H), po-
lutke se nalaze u oba sloja, u jednom na podetku ji, na5e zemlje ima ih malo, uglavnom su seiz-
a u drugom na kraju zida. midka podrudja).
lzradunavanje duZina zidova ozidanih mo- Bez obzira na vrstu materijala od koga su
dularnim blokovima (sl. 24) prikazano je samo u blokovi prefabrikovani, zidanje sklopova-mesta
jednoj, horizontalnoj projekciji: za slobodan zid, u sastava dva zida, sastoji se u naizmenidnom po-
sklopu ograniden sa bodnih strana, sa otvorima ili !gqqnj., slojeva jednog, pa drugog zida (st. 25).
zidom odreclenih duZina. Slojjednog od zidova, npr. (Z) prwtaei se skroz,
!j Rodinje od lica drugog (Z) i zida se datje svo-
jom duZinom. Uz vei poreclane blokove na me-
Zidanje zidova blokovirna u sklopu zgrade
Prostore jedne etaZe na zgradi obrazuje stu sastava zidova prikljudi se (sl. 25 - (p2) drugi
sklop zidova koji se medusobno sudeljavaju (Sd),
zid (72) odnosno isti sloj podne celim blokom-i
zida dalje svojom duZinom.
sutidu (Su) ili ukr5taju (Uk), najdeSce pod pravim,
veoma retko pod o5trim ili tupim uglom. U drugom sloju zidanja ide se obrnutim
redom. Sada se sloj drugog zida (22) provladi sk-
Ova mesta se mogu ozidati, prema propisi-
roz do podetka, ili do lica prvog zida (Z) a onaj
ma, jedino u aseizmidkim podrudjima (na teritori-
sloj koji se prethodno propu5ta, samo se priklju-

28
 t+ II
-++
+'*r( I

L_'- ,li,
Po Kt - :-Pr
*
-1\
D f.E
]-

trrlt
#t!+

r*
! lzn
{+ \ lL.-- <pr
PrvNPl
Sf€ 25. - Zidanje zidova u sklopu zgrade u aseizmidnim zonama: podetak zidanja - Po, prikljudivanje - Pr, prevez sudarni-
ca - p, sudeljavanje - C, suticanje - D, ukritanje - E

Slika 26. - Zidanje zidova u sklopu zgrade u seizmidkim podrudjima: sudeljavanje - Sd, suticanje - Su, uki5tanje - Uk, ver-
tikalni armiranobetonski serklaZi - Vs u osnovi (h, fz, fs)

29
 us 8.01.015
duje uz prvi. Na tom mestu postavljaju se celi
blokovi, koji se takotle reclaju i dalje, njegovom
duZinom. Na ovakav nadin slojevi ulaze jedan u
drugi i dine dvrstu vezu. Velidina preveza moZe
bitiza 114;1l?ili3l4du2ine bloka, od kojih je ovaj
na 1ll najpovoljniji.
Sematski prikazi i nadini zidanja dati su po- -t.
sebno uz svaku vrsiu prefabrikata.
U seizmidkim ili u podrudjima gde se javlja- t
lD{
ju zemljotresivelikog intenziteta, na mestima su- A
deljavanja, suticanja i ukr5tanja konstruktivnih i
zidova za ukruienje zgrade, kao i pravih duga-
dkih zidova, izratluju se armiranobetonska ojada-
nja u vidu stubova, koja se nazivaju vertikalni
serklaZi (sl. 26).
Vertikalni serklaZi (VS), mogu bitidimenzija -[JS 8.D1.020

kao 5to su debljine zidova ili su uZi, za debljinu

materijala kojim se oblaZu radi termidke izolacije
ili iz estetskih razloga. 4I
1
-cl
=i
PREFABRIKATI OD PEEENE GLINE * *
Prefabrikati ili elemenli za zidanje od pe-
dene gline nazivaju se opekarski, keramidki ili
blokovi od ve5tadkog kamena. Proizvode se sa
razliditim konstruktivnim svojstvima, kao noseii, Slika 27. - Blokovi za zidanle po JUS-u
termoizolacioni, sa mogudno5iu no5enja optere-
6enja, nenoseii; pregradni-i dr. postavljanje i sl. Supljine u blokovima razlidito su
U odnosu na pravac Supljine bloka u zidu, rasporeclene a inade sluZe da olqk5avaju masu
razlikuju se kao na slici 27 dve osnovne vrste blo- bloka iozidanog zida.Zarobljen vazduh u malom
kova, a to su: prostoru je najbolji izolator. On poveiava toplot-
- giter-blokovi sa vertikalnim Supljinama up- nu izvudnu izelaciju.
ravnim na leZi5nu ravan i Dimenzije preizvoda od pedene gline date
- Suplji blokovi sa Supljinama paralelnim sa su u tabeli 1.
leZi5nom ravni,
Veii giter-blokovi imaju jednu ili dve veie
Supljine u sredini za lak5e rukovanje - prenos, VRSTE GITER-BLOKOVA
Tabela 1. - dlmenzije Supllih opeka I opekarsklh bloks- Prema mestu postavljanja ikvalitetu izrade
va po JUS-u
proizvode se:
DIMENZIJE M ERE -
giter-blokovi za zidanje spoljnih i unu-
proizvodna najve6a naJmanJa modularne tra5njih noseiih zidova, koji se malteri5u,
Nazivi Ozn. mm mm mm mm - lasadni giter-blokovi zazidanje fasadnih
't90 198 182 2M i ostalih zidova koji se neie malterisati i
DuZine 250
290
260
300
240
280
2,5M
3M
-
Suplji
"S' blokovi za zidanje spoljnih
zidova.
90 94 86 1M
120 125 115 (opeka)
Sirine b 190 198 182 2m
250 260 240 2,5M ZI DANJE ZI DOVA GITER-BLOKOVIMA
290 300 280 3M
65 69 61 (opeka)
Giter-Hokovima zidaju se noseii spoljni i
90 94 86 1M u nutra5nji zitovi zgrada. Deblj
in a zidova utvrcluje
120 125 115 se prc{ektom i termiiikim proradunima za od-
Visine h 140 147 133 1,5M redenu klim*lcr zonu u kojoj se podiZe zgrada.
190 198 182 2M
Zd,uqe se vr5i po opitim pravilima za zidanie
200 208 192
blokovima CeE giler-blokovi prikazani su na slici
- samo za blokove sa horizontalnim Supljinama 28. Ako se rE prdarode delovi blokova zaveze

30
 )]Et\\ _L

Yt{
iallw-/t I

<ASs*
ffisHi
m+
w
Stika 28. -
f
Giter-blokovi zaztdanie zldova

zilanja, celi blokovi se seku oStrim sekadem, ali redak da ne bi propao u Supljine blokova I nepo-
vrb paZljivo, da se ne bi o5tetili ili raspali. Za trebno se tro5io. lspunjene Suptjine malterom po-
fra$e g iter- blokovima upotrebliava se prod uZni staju toplotni mostovi i blokovi gube izolaciona
f, cementni malter u razmeri predviclenoj po pro- svojstva. Ovaj problem zidari jednostavno re5a-
pktu. Vodi se raduna da malter ne bude suviSe vaju na slededi nadin: pre nanoSenia maltera du-

'{-
o t
d

-+-
I
+
o
j-
ot

-a- +
t--'9--t- +Je+-
osNovE o ogNovE

Slika 29. - Zidanie zidova giter-blokovima debljine 2M, lice zida - V, blok - B

31
7Ft'',.-
oSxoYE
' osNovE
IZGLED ZTDA
Slika 30. - Zidanje zidova giter-blokovima duiine 3M
Zinom zida, a preko Supljina blokova postave sloj
tanke hartije i po njoj razastru malter. Na ovaj na-
din ne slabi se zid, iako se malter direktno ne
vezuje za donje blokove, vec samo za one iz sle-
deieg, gornjeg sloja zidanja. Pod pritiskom gor-
njih blokova malter ugne i utisne hartiju u donje
Supljine i svaku dvrsto zalepi.
Na slikama 29, 30 i 31 prikazano je zidanje
pravih zidova giter-blokovima razliditih dimenzija.
Svaki od zidova ima ravan podetak koji se pri-
menjuje za zidarye samostalnih zidova, uz ver-
tikalne serklaZe kao i uz otvore zavralai prozore.
Prevez sudarnica na 112 bloka postiZe se pri-
menom polu blokova. U zidu debijine 19 cm (sl.
29-O) prevezbe dobija kori5cenjem - na podetku
zida- bloka koji imaza 1 M veiu duZinu od osta-
lih. Kakav ce biti kraj zida, zavisi od njegove
duZine, a zida se na jedan od nadina prikazanih
na slici 23.
Zidovi debljine 29 cm (s1.31) zidaju se od
blokova duZine 3 M postavljenih u vezadki polo-
32
AKSONOMETRIJA
PRESEK ZTDA
Zaj (K), ili od blokova razliditih, manjih velidina,
kao na primeru L.
Zidovi od giter-blokova u sklopu zgrade
U aseizmidkim podrudjima mesta gde se
spajaju dva zida istih ili razliditih debljina zidaju
se provladenjem jednog sloja kroz drugi. Pri tom
se na podetku sloja zida koji se provladi kroz
ukrsnu tadku, a podinje od lica drugog zida, radi
preveza sudarnica po potrebi postavljaju delovi
blokova, najbolje polublokovi . Za zidove debljine
u neparnom broju modula nisu potrebni delovi
blokova.
Sudeljavanje zidova od blokova
Kod zidova debljine 9 cm (sl. 32 T) u prvom
sloju zidanja (l) zid 21 podinje se celim blokom
postavljenim u duZnjadki poloZaj, i to od lica zida
22, dzalim se zida dalje po duZini celim blokovi-
ma. Na mestu sudeljavanja samo se prikljudi,
 :.'.....,'^', x:r'{Y ).1-
l'.c))'l iirill.
jzrr-.\1 ^',?ii
''"{-{
,:;d
i^)r'ri 1.' .'.r ] r .rr
,,.\_11
'1.liri
<
l\^
1s:l;{ i)i.d'4
r i. .\.r'. )
iH
i .] r-r:< ',) r,\ '- :rii '4', J \ \<\. i*\-.i-v- :. rtr

-t-1e + 'e +
-+1+g+- K
]_

'l=
+e+ le ? I
AKSONOMETRIJA

+
1

IZGLED ZIDA PR,ESEK ZIDA

i:::l:''Ml -r4+ *-iorl+{- -l- +-

r- :

. ::.,{{
'- ')ta.: F t=i
,--^ Clrl c|tl
.i
+.?l
,4+fL
.'.v1.''., ,.'s ..Fl
aJ=l
I

++ I

-+--19+
Slika 31. - Zidanje zidova giter-blokovima: debljina zida 3M (ili 29 cm)

celim blokom, zid iz drugog pravca (22). U dru- nom sloju zidanja, samo 5to su blokovi postav-
gom sloju zidanja (ll) ide se obrnutim redom. ljeni u vezadki poloZaj.
Sada se zid22 podne od lica zidaZl, a uz njega Zidovi debljine 19 cm (primer U), koji se
samo prikljudi 21. Na ovakav nadin postiZe se zidaju blokovima povr5ine 2M x 2M sudeljavaju
prevez dudarnica (p) od ukrsne tadke (C), a koji se pomocu polublokova, tako Sto se na podetku
iznosi 112 duZine bloka. zidanja jednog od slojeva, onaj zid koji se pro-
Na isti nadin, bez upotrebe delova blokova, pu5ta do lica drugog zida podinje polublokom, a
zidaju se i zidovi debljine 29 cm (W). I ovde se drugi zid se samo prikljudi celim blokom. Na ovaj
naizmenidno propu5taju i prikljudiju zidovi u jed- nadin se prva sudarnica pomeri od ukrsne tadke

33
 T dz= 9em

g'rg/g/h.9 iri rg
J
I
+ Ni
crl
+
II CDi
+ +
.

U dz'19 cm

-+
ori
I

I
!

arl
I
-ir +
,29
a-- I

----f
w dz.29crn

B.nngng

t
srl
Nl

{ trI I
Slika 32. - Sudeljavanje zidova od giter - blokova: prevez sudarnica - P, ukrsna tadka - C

za duZinu p i tako postigne potreban prevez sa Po istoj Semi sutidu se zidovidebljine 29 cm

sudarnicom niZeg ilivi5eg sloja.
Suticanje zidova. Zidovi debljine 9 cm (sl.
33 X) sutidu se na takav nadin Sto se u jednom
sloju, npr. l, najpre propusti 22 do lica zida 21 a
njegovi blokovi samo prikljude. U drugom sloju
(ll) zid Z.' propu5ta se skroz kroz ukrsnu tadku C,
a njegova prva sudarnica unapred pomeri za
velidinu Breveza p. Zid 22 Se ssmo prikljudi.
i 19 cm (Z).
Kod zidova debljine 19 cm, od blokova po-
vr5ine 2M x 2M, u jednom sloju (l) prethodno se
unapred pomeriprva sudarnica od ukrsne tadke
sa drugim zidom, i blokovi reclaju du2inom zida.
U drugom sloju zidanjazidT2se podinje od lica
ztda 21 polublokom radi preveza sudarnica, a
bodno, sa obe strane, samo se prikljuduju celi
blokovi zidaZ1.

34
xT dz. g

*l
"l
IL

ile +

Y dz-1$

rflrl[tril tiiHli
lfr[lr$l
rlnlil!n
lllHrl{ -+-
H[rll][ -l
qq L-IE t rl
+

z dz=19 i 29
lfl[=!nr
irln lIl
J-
I --la

-l
NI

Slika 33. - Suticanje zidova od giter-blokova, prevez p

sudarnica unapred pomeri za duZinu preveza P,

Ukr5tanje zidova
Bez obzira na debljine zidova koji se me-
tlusobno ukr5taju, od onih tankih za pregrade (sl.
34 O) do najdebljih za obimne zidove, zidovi se
uvek ukr5taju na isti nadin.
U prvom sloju zidanja (l) zid Q-22 propusti
se skroz kroz ukrsnu tadku C, a njegova prva
(npr. 112 bloka). Propu5tanjem zida 22, zid 21 sa
deli na dva dela. Oba se prikljuduju uz zid Zzpo-
stavljanjem celih blokova.
U drugom sloju (ll) postupa se obrnuto.
Sada se zid Zl propu5ta skroz kroz ukrsnu tadku
C i njegova prva sudarnica unapred pomera za'
duZinu preveza p, (npr. 1/2 bloka) i dalje se zida
celim blokovima. Celim blokovima prikljuduje se
Zl i on se dalje zida u predviclenoj duZini.

35
 r19r
r}---=+-

t
orl
t
orl

f iiEii + l,_

,2M,
1-----f- -1- 2M,
-_r-

I
EI
cal
!

,t- {
I

Slika 34. - Ukr5tanje zidova od giter-blokova: prevez sudarnica - p

Fasadni giter-blokovi gobiranom). lvice su im ravne ili zaobljene bez

Ovi blokovi se upotrebljavaju za fasadne i
druge vrste zidova koji se nece malterisati. Proi-
zvode se u prirodnoj boji, sa glavnom povr5inom
ravnom, brazdanom, reljefnom ili matiranom (an-
prslina i pukotina. Ozidan zid fasadnim blokovi-
ma treba da izgleda lepo i zato ga zidaju iskusni
majstori visoke radne grupe. Uz zidanje se ob-
racluju i spojnice. Vodi se strogo raduna da se
blokovi ne isprljaju malterom, jer se ne smeju

36

\-_
 v6 '=i

8l
i

x. >( ,s

Slika 35. Fasadni giter-blokovi - fSS sa vertikalnim (V) Supljinama; suticanje - Sd, sudeljavanje - Su

brisati, vei se ostavi da malter odvrsne do kraja,
pa se zatim viSak ostruZe metalnom lopaticom.
lzbeljeni delovi na blokovima operu se sunderas-
tim valjkom sa rastvorom tehnidke - sone (HCl)
kiseline u vodi (razmera 1 :10).
Proizvocladi prefabrikata od pedene gline
daju svoje katalo5ke oznake za fasadne blokove.
Na slici 35 oznake su odreclene prema prvim
slovima npr. fasadni Suplji blokovi sa vertikalnim
Supljinama (FSB-v) a brojkama se odrecluje itip
bloka.
Na slici 35 prikazan je nadin zidanja giter-
-blokovima u seizmidkim zonama. Celi blok FSB-
-V2, kao i polutke FSB-V3 izraduju se sa zupcima
za prozorske otvore a koriste se i za maskiranje
betonskih povrSina serklaZa.

37
 zTDANJE Sueulru BLoKovtMA oD
PECENE GLINE
Pod Supljim blokovima od pedene gline pod-
razumevaju se blokovi koji se postavljaju u slo-
jeve zida tako da su im Supljine horizontalne, tj.
paralelne sa leZajnim spojnicama. Zbog preveza
na 112 bloka proizvode se Suplji blokovi duZnjaci
sa poduZnim Supljinama i blokovi vezadi sa po-
prednim Supljinama. Na slici 36 je samo nekoliko
vrsta Supljih blokova za zidarye na5ih proizvo-
dada. Ako se ne moZe nabaviti Suplji blok polu-
tka-vezad, proizvoclad preporuduje za ptevez u
zidu debljine 25 cm upotrebu Supljeg bloka du-
Zine 25 (sl. 37-S).
Supljim blokovima visine 14 cm, zaptevez
sluZe obidne opeke kao na primeru O.
Suplji,,S" blokovi(sl.38) imaju dimenzije 19
x 29 x 19 cm. To su giter-blokovi, sa dva proreza
po celoj visini (19 cm), od kojih se traZi dobra
termidka izolacija. Postavljaju se sa obaveznim
prevezom na 112 bloka jer se u ove proreze po
postavljanju bloka ubacuju, radi termidke izo-
lacije, stiropor plode dimenzija 20 x 20 x 3 cm, a
zatim se razastire malter.
Suplji izobtokovi(sl. 39) imaju dimenzije 25
(ili 19 cm) x 38 x 19 cm. Upotrebljavaju se za
t
rl
-I
-t
,b9
- r< ><-
t.
II Slika 36. - Suplji blokovi oO p"e"n" gline sa horizontalnim Supliinama
+
i 38
d
L,
zidanje noSenih zibra FFE rhE{ kao i
noseiih zidova debFe t rL Sa ggie sfiane
blokova nalaze se dna &' U Fh d njih,
onaj spoljni, postar{a se E d ds*re vune
(3 cm), tako da zit ina prfttsmizolaciona
svojstva (neomalterisan) zil k = OJZ ffm K, a
omalterisan d = Q, €m, t = O.E Hfintl( Zdiovi
vecih povr5ina u frustin pAfarr*aju se
radi krutosti. U ovorn r**ir bi s!,ie za
postavljanje Sipki armdre-
ztDovt (x, (pE!(E
sn*a za pvi re5tadki
Opeka (cigla) se
grabisb pffi- Zna se
proizvod stvoren za
da su opeku pM izrdnd rE*q naodi na
svetu, na tlu Meso@- U Filotf je koriste
od lll veka p.n.e.nairre Efi.rci, azdhn i Rimlja-
ni. lzvan podrucia gde su l€rrEn i fi\ro glavni
gradevinski materijali, opd€ se rrdaryina maso-
vno koristaild za zirJanie Fr F: mdog lormata,
(obuhvata se jednom rukorn), pd*na na atmo-
sferske uticaje, dobar d<unndffir bpbte, termi-
dki i zvudni izolator itd. lndusn{d<a ffiaproiz-
voda od pedene gline bazira se na prineni pravi-
la gratlevinske fizike, a vd se raFma o opte-
+
Slika 37. - Zidanje zidova Supljim blokovima - M, sudeljavanje - S, suticanje - O

39
7F-

Termidke karakteristike t 0,52

zida sa ulo2enom K 0,68 Wm2K
izolacijom R 1,16 m2K/W

Slika 38. - Zidanje ,,S" blokovima

Prolaz toplote po 1m2 zida.

G i
-_1-

oi
F

Slika 39. -Zidanje izoblokovima (G): stub - 1, malter - 2, blok - 3, izolaciona traka - 4

recenju zgtadai ekonomidnosti gradnje. Zbog to-
ga je prednost data blokovima, a upotreba opeke
za zidanle masivnih zidova danas je znatno
smanjena. Za opeku je, u odnosu na blokove, po-
trebno i mnogo vi5e radnih operacija pri zidanju,
pa time i vi5e radnog vremena, a tro5i se i veca
kolidina maltera. Svojstva opeka detaljno se
proudavaju u predmetu graclevinski materijali, a u
ovom poglavlju ce biti redio nadinu izrade zidova
od opeke.

40

! t'l :i
!

VRSTE OPEKA
Za qradevinske potrebe proizvode se razne
tot" op6r.i (sl. a0). i'ri projektovaniu one se bi-
raiu zavisno od svrhe upotrebe, poloZaja u zidu'
njlgove hosivosti, namene i nadina zidania' lza-
se
Orane vrste opeke kao i niihove marke upisuju
u projekte.

r*
E
JUS B.D IOIT

4P JUS B-D rort

JUg B.D r.Or2

JUs BD lot4

6t
{#-t
/ -,r- q.\-

*s
,/ S'r

xoX
slka40.-Vrstaopeka:punaopeka-A,radijalnaopeka-B,supljaopekasapoduZnim_C.,ipoprednim-Dhorizontalnim5u. opeke - J
iupria gner-op"r" ,"-ri"rtri"tnim su'ptjinania"];
rrNi"i fp"ii" - r i 6; srpiri tasaini opeka - H, fazonske
Falnama;
41
 Pura qet<a 2a 4denf€ (sl. 40-A) paralelo-
pipednog je oblika sa oStrlm ivicama i ravnim povi-
Sinama. SluZi za zidahje ornalterisanih spoljnih i
unutra5njih zidova. U piaksi se naziVa i cela ope-
ka. Dimenzija je 25x12 x 6,5 cm (l x 5 x h), leZi5na
povr5ina bpeka iznosi 25 x 12 cm, povr5ina bodne
strane 25 x'6,5 cm, a deona povr5ina 12 x 6,5 cm.
Radijatne opeke oa gme su pune opeke ba
vertikalnim rupama namenjene izradi slobodnos-
tojecih kruZnih dimnjaka, svih pre'dnika i visina,
kao i bunkera, silosa i druglh objekata. Dimenzi-
je radijalne opeke upisahe su u2 crteZ (B).
Suptje opeke (C) sa hoiizontalnim Supljina-
ma, sluZe za nenoseie zidove. Sa Supljinama u
pravcu duZine bloka nazivaju se iuplji duinjaci
(C), ga poprednim Supljinama Suptji vezad (D).
Giter opeke (E) prolzvode sb sa sitnifn 5u-
pljinama kao i blokovi razlidltih oblika i iasporeda.
SluZe za zidanje nosecih zidova.
Kinkeropeke (F i G) se proizvode u dilnen-
zijama 2501125160 mm ili45 mrn. Opeke, debljine
60 mm, oZljebljene su po srediniduZih strana Zle-
bovima, ito samo po dUZirn bodnim stranarna sa
izbrazdanom povr5inom.
Proizvode se neglazirane ili sa glaziranom
spoljnorh stianom, koja ie se videti u ugraclbnoin
stanju.
Fasadne pune, opeke od gline (H), dimen-
zija 25D1120165 mrn i 250/120/55 rnin, namenje-
ne su izradi spoljnih i uhutra5hjih zidova koji se
#
ne malteri5u. Oblikti su pi'avoutilog paraleiopipe-
s*
d
+
ri+ frfr
R D
Slikaal.-Opekainjenideloviuosnoviiuaf<sonorhetriji-celaoircta-O,3y4oirekeilitric€lvrtka-Td,poluopekaillpolu-
tka-Po,detvrtopeke(ilidetvrlka)-e,dugapolutka,renienjak-R;seEenieoinkd,ruiiro-R,beleg-OioStiinrseeiVsh-S
42
da, oStrih ili zaobljenih ivica iid idvnim stranama.
Moraju imati po dve susedne, bodne povr5ihb, di-
sto izratlene, glatke, b'razdane ili Zlebljene, lzra-
dUju se kvalitetno kao i fasadni biokbvi.
Fazonske opeke tzv. komadi iaSadnih ope-
ka (J) ublaZavaju o5tre ivice na fasadama, hpr.
na uglovima, oko prozora, vrata i sl.
ZIDANJE ZIDOVA OPEKOM
Za zidanle se upotrebljavaju cele opbke, a
za postizanje dobre veze i preveza koriste se de-
lovi opeke. Oni se ne proizvode, vei se dobijaJu
saseOanjem opeka pomodij o5trbg dbld zidar-
skog dekiia u toku sambg ziddnja (sl. 4i R),
Fasadne ivice se ne malteri5u, pa se zbog dobi-
janja ravnih ivica sbku brtjsnom plodom na rad-
nom stolu(S), ili rudnoj brusilici.
. Na slici 41 prikazane su u aksonometriji i
ortogonalnoj projekciji; puna opeka (O), tri 6etvr-
tine opeke - tridetvrtka (Td), polovina opeke (Po),
-
detvrtina opeke d€tvitka (C) i duga polutka -
remenjak (R).
Delovi opeke ptjtieseni 3u tako da se njiina
i malterskim spojnicdnta mofe sastaviticela ope-
ka. Tako npr. postdvljene jedn?i pored iliuge iJve
polutke (12 x 12 ctn) i malterskd spojnica - su-
darnica (1 cm) dine:
12+1+12= 25cm
Debljine zidova oznadavaju se u centimetri-
ma ili prema duZini ijpeke, npi. zido\ri debljine 1 ope-
Tffi
+-2-E-+
ir
 1lf opeke = 12 cr,n, 1/4 qpe-
he = 25 om, dgF.liine U odnosu na duZinu zida (sl. 42 lz)kao i -
ke = 6rb cm, 1,5 opeke = 38 cfil, dve opeke = kod blokova za zrdanje opeka se nazlva: - dui-
51 cm itd. Fjak (d) qko ie syo,iorTr duZinorn ppsJayljena. para-
letno duZini zida (lz). Ako se na ]iou zrda vide
Elementizida od oPeke duznjaei, to ie tada duznjadki sloi (Qs). vezao
Feletaii opek?. U zidovima debtriine '!2 gm i (v) je opeka jednog slojq postavfen4 svojon
Gcim, opeka se uglavnom postavliq BljoStirnice sa duZinom upravo na duZinu zida (ta). U veza-
nabiudg.m po-vrSinorn 25 x 12 crn i viqinorn 6,5 cm. 6hom sloju (Vs) na licu zida vide se epeke po=

t--" - +

.wa
-Y-
fl
.F
)s
,. 25
-)

tl

sl t.
+
+ -- -' rz -- - ---+

I I

Pl
.

Sliha42,-NaziViopgtais-lgjeyaduZnjak-d,vezad-v,duZinazida-lz,duinjadkisloi-ds,,vezadkisloj-Vs,.ope.kqna
@n1 - k, lice zida - L, sudarnica - Sd, leZajnica - le, zup6asti zavr5etak - Zp, stepenasti zavr5etak - St, ravan podetak zi:
danja - P

43
stavljene kao vezadi. Najmanja debljina zida ozi-
dana samo vezadima iznosi 25 cm.
Prevezisu povr5ine preklapanja opeka dva
susedna sloja. lz konstruktivnih razloga verikalne
spojnice se ne smeju poklapati vei preklapati.
Prevezi opeka su na 114, 112 ili 3/4 opeke, ili se
izr aLav aju u centi metri m a.
LeiiSna spojnica (le) jeste povr5ina maltera
koja povezuje meclusobno dva horizontalna sloja
opeke. Visina leZi5ne spojnice ie 1,2 cm. Deblji-
na opeke je 6,5 cm, a sa leZi5nom spojnicom od
1 ,2 cm, iznosi: (6,5 + 1,2) - 7 ,7 cm. Jedan metar
visine zida sadrZi 13 redova opeke (7,7 x 13 =
= 1,00 m).
Vertikalne dodirne spoinice (Sd), ili sudar-
nice, spajaju dve opeke u jednom sloju zidanja.
Debljine su 1 cm.
Prekidi zidanja zidova od opeke su ravni
prekidikoji se joS nazivaju ravan poietak - za
podetak zida i ravan zavrietak - za krai zidanja
zida; primenjuju se na zidovima odreclene duZine.
U privremene prekide zidanja spadap zup-
iast (Zp)i stepenast zavrietakili prekid zida (St).
Pravila za zidaniezidova opekama
Prilikom zidanja zidova treba se pridrZavati
izvesnih pravila koja im obezbecluju potrebnu
stabilnost, a to su:
- opeka koja se upotrebljava za zidanje mo-
ra da odgovara projektom predviclenoj marki ope-
ke za odgovarajuii zid;
- zida se u horizontalnim slojevima;
- ozidan zid mora biti vertikalan radi stabil-
nosti izidaiobjekta;
- malter.za zidanje mora odgovarati projek-
tom predviclenoj marki za odgovarajuii zid;
- dodirne spojnice iz dva susedna sloja mo-
raju se preklapati za 112 ili minimalno 1/4 Sirine
opeke;
- pri zidanju delovi opeke se upotrebljavaju
samo radi postizanja pravilnog sistema zidanja ili
u sludajevima gde je to neophodno;
- za nose6e zidove zgrada (prema Pravil-
niku) ne smeju se upotrebljavati elementi od pe-
dene gline manje marke od M-10.
Zidovi od opeke zidaju se zidarskim alatom,
od materijala donetog na lice mesta. Poslovoda
razmeri zid na podlozi gde se podinje sa zida-
njem, kontrolo5e postavljene letve (ap5tih) za od-
meravanje visine redova i utvrtluje visinske kote
do kojih zidar treba da ozida zid u visinu.
Zidar razastire sloj maltera po povr5ini, zavi-
sno od nadina ispunjavanja spojnica (kao kod
zidanja blokovima) u debljini oko 12 mm.
Opeke pokvasi do zasicenosti (da malter ne
pregori), recla ih po predviclenom slogu, uz pretho-
dno zategnut kanap izmeclu letava. Vertikalne spo-
44
jnice izrailuju se na vi5e nadina. Na jedan od na-
dina gu5ii malter se nanese na bodnu stranu ope-
ke, ona se zatim spusti na leZajnicu i pritegne ru-
kom ili drZadem mistrije. Na slici 43 prikazano je
tzv. zidanje ,,na pritisak". Za sudarnicu se malter
mistrijom podigne (1), pridrZi (2) i opekom priteg-
ne. Vi5ak maltera odmah se skida mistrijom (3).
Ako se zid malteri5e, malter za zidanje se raspro-
stire ne5to uZe, kako bi kasnije malter za malteri-
sanje u5ao u spojnice i bolje se povezao sa zidom.
Sistemi zidanja zidova
Pravilna veza opeka u zidu pri zidanju po-
trebna je da bi se dobila lralena nosivost zida.
Ona se postiZe naizmenidnim redanjem u redovi-
ma zidanja duZnjaka i vezada sa prevezom na
112 ili 114 Sirine opeke.
Veza opeke izvodi se na razlidite nadine,
prema tome da lije projektovani zid pun, sa otvo-
rima ili sa termidkom ispunom. Kod zidova dije se
vertikalne povr5ine ne6e malterisati, naizmeni-
dnim reclanjem vezada i duZnjaka postiZu se na
zidu figure od opeka raznih oblika.
Naiin postavljanja opeka u zid naziva se
s/og. Primarni zadatak sloga pri zidanju zidova sa-
stoji se u tome da sile i optere6enja ravnomerno
rasporede u masizida. Prema nadinu reclanja ope-
ka, razlikuju se: duinjackii vezacki slog, blok+te-
ze, landani ili ruski sistem, krstasti, gotskii poljski,
holandski, engleskitli dimnjaikislog i mnogi drugi.
Slog duZnjaka primenjuje se pri zidanju pre-
i
gradnih zidova debljine 6,5 12 cm. Prevez
opeka je na112 duZine opeke. Prvi sloj podinje sa
112, a zatim se reclaju cele opeke. Drugi sloj zida
se samo celim duZnjacima (sl. 43).
-
Vezaiki slog. Moguc je jedino pri zidanju
zidova debljine 25 cm. Prevez spojnica je na 114
opeke. Zida se u oba sloja vezadima. Prvi sloj po-
dinje sa dugom polutkom. Bolje je upotrebiti dve
3/4 opeke postavljene kao duZnjaci, a zatim nas-
taviti vezadima (sl. 44). U drugom sloju su isklju-
divo vezadi.
Blok-veza naziva se joS i obiian slog. Zida-
nje zidova je preko dva sloja zida sa naizmeni-
dnim ponavljanjem. U jednom sloju se na licu zi-
da vide duZnjaci, a u drugom vezadi.
Zidanje pravog zida debljine 25 cm ili
bljine jedne cele opeke. - Prvi sloj zidanja po-
dinje u duZnjadkom sloju sa dve 3/4 opeke, a za-
tim se nastavlja zidanje duZnjacima. Drugi sloj zi-
danja su iskljudivo vezadi (sl. 45 I i ll sloj R i M).
Zidanje Supljom opekom
Zidovidebljine 25 cm zidalu se Supljom ope-
kom i blok-vezom na taj nadin Sto se u prvom slo-
ju postavljaju Suplje opeke sa poduZnim Supljina-
ma kao duZnjaci, a u drugom sloju zidanja su ve-
zadi od opeke sa poprednim Supljinama (sl. 45 N).
 Krstasti slog karakte-
ristidan je po figuri krsta koja
se dobija na licu zida, tako
Sto se u sledecem duZnjad-
kom sloju odmah posle para
314 - duZnjaka postavi je-
dan vezad i dalje nastavi sa
reclanjem duZnjaka. U dru-
gom sloju celom duZinom se
postavljaju vezadi. Zid d =
25 cm re5ava se preko 3, a
zid d = 38 crn preko 4 razli-
dita sloja zidanja.

lzra6unavanje d imenzi ja
I zidova prema broju polu-
II opeka
I
Sabiranjem broja polu-
opeka sa spojnicom (n x 13),
gde je n broj poluopeka, do-
bijaju se dimenzije zidova.
Prema broju spojnica razli-
kuju se sludajevi prikazani
na slici 46.
% Zidanje zidova ograni-
iene duZine. - Pravilo glasi:
A.A zidanje zida podinje i zavr-
Sava se na isti nadin. Po-
dinje ravnim podetkom zida-
nja, tridetvrtkama kao duZ-
+ A njacima, a u onolikom broju
koliko ima poluopeka u de-
bljini zida. Na isti nadin se i
Sfta 43. - DuZnjadki slog zidanja zidova: nano5enje maltera - 1, izrada sudarne spo-
"y*x 2, skidanje vi5ka maltera 3, izgled zida sa lica H, slojevi zidanja l, ll; ver-
- - - zavr5ava zidanje zida tri- -
tikalni presek A-A; aksonometrija - L detvrtkama kao du2njacima.

il

z2

Slika 44. -Zidanje zida vezadkim slogom zidanja: slojevi

zidanja I i ll, izgled lica zida - T, aksonometrija - S, zupdasti
' zavr5etak - Zz

45
!

tq-!T-"
dtlF- g5 c *Ff zila, I i ll

t
Slika 45. - Z,Mp
/' aksonometrila - l1 zil d 31} f& - lt sfepe-
nasti zavrSetdr - Sz a5Erd5# -/y
/'
xi

I T
xl
i

X= n r tt-l T
rtx
!ilt'!
Y=
Z=nx€
t
d
{

d=4rlg=t=stcm
a
Slika 46. - lzradunavanje dmsrzia ziJoya od opeke

AV AV t
j (s
7V W 1r*oi
N

Z j
$t3-1=e3E

z. CT
,/ ./ g t5
X
I

u ttoj
^N +
r
11
8x13'1r103

Slika 47. - Zidanje debljine 38 cm: izgled lica - N, izgLled dela zila - S
U drugom sloju su na podetku i ha kraiu zida
tiidetvftke postavljene kao vezadi.
Na licu zida u duZnia6kom sloju vide se ope-
ke postavljene kao duZnjaci, a u vezadkom sloju
- opeke kao vezadi (sl. 47).
ZIDANJE ZIDOVA OPEKAMA U
SKLOPU ZGRADE
Na slici 48 prikazana je osnova zgrade sa
zidovirita od 6pbk6, a zidan,b 2idovd kroz detalje
A, E, D, G.
Pri zidanju zidova na mestima sudeljavanja,
suticanja i ukritanja, kao i kod blokova, veze u
zidanju re5avaju se naizmenidnim provladenjem
zidova jedan kroz drugi. U svakom sloju jedan zid
se provladi, a drugi prekida i prikljuduje prvom.
Prevez opeka u svakom zidu izmetlu dva sloja
treba da bude za 114 ili 314 opeke. Radi lakSeg
zidanja utvrdi se poloZaj prve sudarnice u odno-
su na jednu od tadaka presecanja zidova. Na
crteZima je ova tadka obeleZena sa C, a rasto-
janje od tadke C do prve sudarne spojnic€ treba
da iznosi 114li 314 opeke.

@
@--+
&.4
w w

{
-+
slika 48. - Zidovi od opeke u sklopu zgrade: sudeljavanje - A, suticanje - E, ukr6tanie - D
 Zidanie zidova koji se sudeljavaju - detali A
Postupak zidanja prikazan je Sematski i de-
taljno na slici 48A. Samo zidanje se sastoji u
tome Sto se zid 4 u prvom sloju produZava do lica
zida B. Podetak zidanja zida Aje duZnjadkim slo-
jem, sa onim brojem tridetvrtki koliko ima polutki
u debljini zida. Na licu zida A zida se u produ-
Zetku celim opekama u duZnjadkom poloZaju.
Po5to se podinje zidanje sa 3/4 opeke sudarna
spojnica se pomera od tadke C za 114 opeke. Zid
B se u zidanju samo prikljuduje zidu A, a zida se
tako da se na licu zida B postavljaju vezadi.
U drugom sloju zidanja primenjuje se isti
postupak, s tim Sto se u ovom sloju propu5ta zid
B do lica zida A. Zidanje zida Bje na podetku sa
3/4 opeke. Sa lica zida B postavljaju se duZnjaci.
Prva sudarnica od tadke C pomerena je za 114
opeke. Zid A se samo prikljuduje zidu B i zida se
vezadima na licu zida A.
Suticanje zidova od opeke - detali E
U prvom sloju (l) zid A se propu5ta i zida
redanjem duZnjaka na licu zida. Prvu vertikalnu
sudarnu spojnicu treba pomerili za 1/4 opeke od
tadke C. Zid B prikljuduje se zidu A postavljanjem
vezada na lice zida B.
U drugom sloju zidanja zid B se propu5ta
skroz do lica zida A i podinje zidanje sa 3/4 opeka
u onolikom broju koliko ima poluopeka u debljini
zida. Prva sudarna spojnica pomera se od ukrsne
tadke C za114 opeke. Na licu zida B postavljaju se
duZnjaci. Zid A prikljuduje se sa obe strane zidu B,
pa se na licu celog zida 4 vide vezadi.
Ukr5tanie zidova od opeke - detali D
U prvom sloju, zid Azida se s lica duZnjaci-
ma i propu5ta skroz, sa pomerenom prvom su-
darnom spojnicom od tadke Cza114 opeke. Zid
I prikljuduje se zidu A sa obe strane, i zida tako,
da se na licu zida B vide vezadi. Zidanje ll sloja
sastoji se u tome, da se sada zid B propu5ta
skroz, sa pomerenom prvom sudarnom spojni-
com za 1/4 opeke, od tadke C. Na licu zida B su
duinjaci. Zid A se samo prikljuduje sa obe
strane, s tim da vezadi budu na licu zida.
Suticanje zidova razliditih debljina detalj G
- Znog oblika. (Tada se opeke moraju okresati i
Slog se re5ava po istom postupku kao kod
obidnog suticanja zidova. Potrebno je kod sloja
duZnjaka na pro5irenim debljinama zida postaviti
48
3/4 opeke u duirifu F&tz+ u onolikom
broiu koliko ima pobqeta u rdi deblFp zido-
va, pa se prva sudana Stia frcra od ukr-
sne tadke C za 1l4I &f A€fte U dugom sloju
isti je postupak zilafru pqtta se zi) B, a zid
A samo prikljufuje (d-,19)
lzrada otvora u zilovina od opeke
Otvori u zidovima za orozre i wata mogu
biti ravni ili su zubom m zifu- m$ se kao zid
sa ravnim zavr5etkom- Rad sprecavanja ispada-
nja prozorskih konstukciia pn potesima unutar
ili van objekta, i radi spreiavania produvavanja
na bodnim zidovima, do otvora se izraduju mali
produZeci zida,lzt. zubi, duZine 6,5 ili 13 cm, a
debljine 12 cm. Kod spoljnih ulaznih vrata duZina
zuba je 6,5 ili 13 cm, a Sirina 25 cm, radi za5tite
konstrukcije vrata od spoljnih uticaja (sl. 50-A).
Zidanje zidova doprozomika prikazano je na
slici 50. Postupak zidanja je kroz dva sloja sa
prevozom sudarnica na114 opeke; zida se blok-
-vezom. Na primerima R i S prikazano je zidanje
zidova sa zupcima.
Udubljenje u zidovima - ni5e
Udubljenja u debelim zidovima, ili niSe, izra-
cluju se iz dekorativnih razloga, za ugradnju na-
me5taja ili opreme, instalacionih vodova itd. (sl.
51). Prema poloZaju ni5e mogu imati punu visinu
etaZe (a), da ne dopiru do plafona (b), ili da su
ispod plafona sa razliditim parapetnim visinama
(c i d). Nadin obeleZavanja dimenzija Sirine (5) i
visine (v), kao i visine parapeta (p), vaZan je za
izvodenje radova. Opeke oko otvora reclaju se
kao na podetku i zavr5etku zida (l i ll sloj).
Zidanje stubova i stubaca od opeke
Pod stubom se smatra ona vertikalna
noseca konstrukcija kod koje odnos visine (h) i
kraie stranice (o) iznosi 4 ilije ve6i (do 20 mak-
simalno):
h:d=4(mah20).
Ovaj odnos naziva se vitkost stuba. Stubovi
od opeke zidaju se po pravilima za zidanje kao
kratki zidovi. Stubovi u horizontalnom preseku
mogu biti kvadratnog, pravougaonog, kao i kru-
obavezno omalterisati). Na slici 52 prikazani su
stubovi 24125 cm,38/38 cm.
 ]- 'r
rl
."l lol
c{I
f

G::::I

"t + ,....:.-
::::i::I

I
c)l oi
erl
:::::::::::::lA i::::::l::::::::::l
lr
I

-al
detali G
Slika 49. - Suticanje zidova razliditih debljina: detalj - G; slojevi zidanja - I i ll, Sematski prikaz zidanja - W

R
t-
.l
1
+-

"r
:_ Stupci su kratki zidovi. Ako se nalaze na
s spoljnom zidu izmedu prozora, nazivaju se me-
duprozorski stupci. Pojavljuju se i izmeclu vrata.
Obe vrste zidaju se po pravilima blok-veze (S).
'l Dekorativni efekti na zidovima od opeke
Slika 50. - Zidanje zidova do prozora i do vrata: zubac, Opeka kao glavni materijal za zidanje izgu-
-
duZine 13 cm R, duZine 6,5 cm - S; aksonometrija - A
bila je svoj znadaj koji je imala u pro6losti jer se
danas uglavnom zida blokovima. lpak, zbog lepe
boje, postojanosti na atmosferske uticaje, ter-
moizolacionih i drugih svojstava, upotrebljava se
zaiztadu vi5eslojnih zidova narodito fasadna, za-
tim puna igiter, kao i silikatna opeka. Dekorativni

49
 Fl la

i&f
I

B b d

'i,t

Slika51.-Udubljenji*[i5e-usidoviina;nadinlobeleiavanjauprojektima*a,b,c,dvisineparaBeta-pipusloievi
zidanja ni5a - l, ll

H efekti na zidovima, kojise ne malteri$u, pstiZu se

na dva nadina. Jedan od njih je usvajanje, odre-
,[Il {,ru t.,HqR tlene vrste sloga za zidanje kao na slici 53 a-i, ili
uEl
postavljanjem opel€ u specijalnc poloiaje -
re-
dove tekudih duinjaka, vezata ili zako$enih re.
+?r+ ,,m dova. Ovakvi polotaji opeka kori5Ceni su kod iz-
gradnje na5ih srednjevekovnih manastira, narodito
na vencima zidova, jer daju posebnu Zivopisnost
fasadama. Na prirnerima (sl. 54 - Q, Fl i S) pri-
kazano je dekorativno zidanje ograda za dvori5ta.

BETONSKI BLQKOVI
' lndustrijagradevinskogmaterijalaproizvodi
blokove za zidanje od betona, po JU$-u, ito:
- Buplje blokove za zldanje od betona i
-SuplJe blokove za zidanje od lakog betona.
Slika 52. * $tubovi i stubas od oBake: stubovi - N i H, Obema vrstama 5up{ih blokova su zajed-
stubac - S, aksonomehlje - TiU nidki: obllk paralelopipeda, ravne poduZne stra-

50
 Slika 53. -lzgledi lica zidova: duZnjadki slog sa prevezom na 114 - a, sa prevezom na 112 - b, sa penjanjem preveza - c,
desno-levo pomeranje preveza - d, holandski slogovi - e i sa umetanjem vezada - g, krstasti siog - h

Slika 54. -Zidanje dekorativnih ograda - Q, neravnog lica - R, sa Supljinama na 1/2 opeke S; poloZaii opeka, tekuii, duZ-
nlaci - td, vezadi - tv, zakoSeni redovi - ZR, kant veza6i - kv

ne, dela profilisana, a u unutra5njosti bloka ver- normalniblokovi(NBB) zazidove za koje se

tikalne Supljine, razliditih velidina i rasporeda. Da
bi se mogao preko blokova u zidu rasprostirati
malter, Supljine sa gornje strane blokova su za-
tvorene.
Dimenzije blokova date su na slici 55.
Suplji blokoviza zidanie od betona
To su elementi od obidnog betona, odnosno
betona gde je vezivo cement, agregat mineral-
nog ili ve5tadkog porekla i vode. lzrailuju se:
ne zahtevaju posebni uslovi u pogledLi termoizo-
lacije. Marke blokova M-7,5 iveie, upotrebljava-
ju se za optereiene ili noseie zidove, a blokovi
M-5 - za neopterecene zidove i zidove ispune;
termoblokovi (TBB) za spoline i zidove za
koje se zahtevaju posebni uslovitermoizolacije; i
pregradni btokovi(PBB) za pregradne zido-
ve.

51
 tF I ScrEEl
ffitEm{, bgt- DgeeF
)el )eeel Nr.B {tr@1.
#+
Y--e-1. i-b#+ y---t--V+
'il'n ffiffi{
" Lf LZ

TLB
{HH\
fitTiTl
rl-rlriur.
Hn
+-
+ )51o6t I m
"l[%rJ] )Fl
ffil I
)EEnEnl J {.ryHI'
TBB
i';4 l.l
z

NBB TBB 30 39 29 1S
.A ) NBB TBB 25 39 IL 't9

lf
NBB TBB 20 3S rg 1S

il lt

Betonski blokovi za zidanje'. normalni blokovi od betona NBB, termobetonski blokovi - TBB, postavlianie maltera
Slika 55. - (m)uspojnice-Z

t
 39x29x19

31 cm 31 cm

0.34 0.36

0.92 0.98

Pb ob

Slika56.-Sljakoblokovi satermidkomizolacijom -Y,za uglove-U; betonski blokovi zavertikalneserklaZe-Pb,za

ograde - Ob
 Suplii blokovi za zidanje od lakog betona
lzraduju se od betona zaprBminske mase
manje od 1,6 kg/m3, od mineralnih lakih agregata i
nekog hidraulidnog veziva, uglavnotn cementa, a
mogu biti i odietona ijednozrnog agregata. Suptji
blokovi nose nazive prema vrsti agregata, npr.:
- Suplji blokovi od granulisane zgure, poz-
nati pod nazivom Sljako-blokovi;
- Suplji blokovi od ekspandirane gline (ke-
ramzit);
-Suplji blokovi od tufa ili slidnih lakih agre-
gata.
Proizvode ee sledede vrste blokova:
normalni blokOvi(NLB) za izradu spoljnih i
unutraSnjih zidsva bez posebnih zahteva u
pogledu termoizolacionih svojstava;
termoblokovi (TLB) z6 iZrddu spoljnih zido-
va za koje se zahtevaju poe€bni uslovi termoizo-
lacije;
pregradni blokovi(PLB) za lake pregradne
zidove.
Marke blokova su M-2,5 i M-5, s tim da blo-
kovi M-5 moraju biti obeleieni na jednoj uzduZnoj
strani vertikalnom crtom.
ZIDANJE ZIDOVR SUPI..IIVI
BLOKOVIMA
Pravila za zidanje Supljim blokovima su ona
koja vaZe za zidanj6 blokovima, bez obzira na
materijal od koga je blok proizveden. To znadi da
ozidani zid mora biti vertikalan sa horizontalnim
leZiSnim spojnicama, a sudarnice da su ver-
likalne (sl. 55). Debljine spojnica su po 1 cm. U
zidanju je prevez na 1/2 bloka. Vrsta i dimenzije
bloka, kao i vrsta maltera, odretluju se statidkim
proradunom.
Radi termidkO izolacije pri zideinju-termo-
blokovima, izmedu dva su6edna bloka na sudar-
nicama, malterom se popunjavaju samo dve 6u-
pljine, a unutra6nja treba da ostane prazna
(sl. 55 -2, m).
Pored normalhih i termoblokova proizvode se:
- Sljakoblokovi pojadane termidke izolacije
slojem stiropora (sl. 56), ito kao obidniY i ugaohi
Sub za veze na su6eljavanju;
- Suplji blokovi zaizradu vertikalnih serklaZa
(Pb).i
- blokovi-etementi zalzrada ogradnih zido-
va Ob.
zTDANJE BLOKOVTMA OD
CELIJASTIH BETONA
Celijasti betoni su sitncizrni betoni od finog
peska, u kojima su pomocu gasa ili Bene stvo-
54
rene Supljine{efa ftdesunaivi: celijaSti, pe-
no, gas ili poro{frt 16 ls se, @ nazivom
siporeks, ploianub tei ze zidar*e, oblika pa-
palelopipoda sa lavrin Ein sfranicama, kdo i
sa perom i ilcbfin ra pdcre sstave. Blokovi
se obraCfuju aHrrnaaefire selql se, oZljeblju-
ju, lalro se uloca{r u qF cbcri i d. Zbog tola
se za preveze u zitiil rcgtftrrcde polublokovi
nego se eli blokovi *l E*rorn (sl. 57). Za
zidanje se upolebfararodtrri matter {razmere
1: 2:10 ili 1: 39) f, r*ar{a tar- bpli iti laki mal-
ler (k = 0,75 Wtfn R- Zbq tafirosti dimenzija
blokova, za razfut od fuglr ehrnenata za ii-
danje, ovde se naivi5e r+ffilaya lepljivi malter
(na baui cementa s:r pl frm, smobm i drugim
dodacima) pd nazivrn rnalb*s, siprofiks idr. ls-
poruduje se u pratul, rneSa se sa vrdom, a nano-
si se nazupderprn mifiiom u deHjini oko 3 mm.
Za verdeli€ ssl&ife bbkovi se postavljaju
naizmenidno, radi prerreza (F7 - Vs). Za aseizmi-
6ke zone su[cartie btekova prikazano je na
Eimeru Sn. Za vezu pregradrrcg zida dubi se
kanal Pz.
ZIDOVI OD BLOKOVA OD
ORGANSKIH MATERTJALA
Durisolje laki beton sa agregatom od drve-
nih sitnih otpadaka. Da bi izgubili organska svo-
jstva oni se mineralizuju potapanjem u hemikali-
je, cede i sjedinjuju sa cementnom ka5om kao
vezivom, a zatim kalupe pod pritiskom u odre-
clene oblike blOkova zazidanie, plode, zaizradu
pregradnih zidova, fasadne plode elemente za
meGluspratne konstrukcije pod nazivom durisol-
-hurdis. Durisol-proizvodi imaju pozitivna svojst-
- va. Laki su, ne trule, ne napadaju ih insekti, ot-
porni su na vlagu, nezapaljivi i dobri izolatori zvu-
ka itoplote. Durisol kao materijalobraduje se isto
kao i drvo: moZe se testirati, tesati, buSiii idr.
. Durisol-blokovi
Durisol-blokovi proizvode se kao celi u pet
vrsta, (sl. 58) a kao polublokovi u dve vrste. po-
trebni delovi blokova dobijaju se sedenjem tes-
terom u toku zidanja. U unutraSnjosti blokova su
dve Supljine, u koje se u toku zidanja naliva be-
ton- lzmeclu ovih Supljina je jedna vertikalna, ne-
Sto niZa pregrada koia povezuje beton u unutra-
Snjosti blokova. Durisolilokovi su,,izgubljena
oplata" za beton koji ispunjava njegove Supljine i
istovremeno termiiki izolatori betonskog zida.
Durisol-blokovima, debliine 15 cm, zidaju se
nenoseci zidovi prizemnica, parapetni zidovi kao
i pregradni zidovi vi5espratnba. Blokovima deb-
ljine 20 cm zidaiu se korstuktivni zidovi stam-
benih zgrada visine & 4 eta2e, spratne visine
 min.
-. - Irl cmd

+3e-t Jed rn rca Debitrna blokova cm

Podacr m ere rs i17.sI 20 l22,sl ll27.s 30

Du2ina blokova cm do 6'0

Visrna blokova cm dn 2d

I
t
!tl
6ti
--.1
I
+
+- -oL---+ v

Nm sb
Slika 57. - Zidovi od blokova 6elijastog betona; suticanje nosivih zidova - Su, Zleb za pregradni zid-Pz, vertikalni serk-
laZ - Vs, nano5enje maltera - Nm, sedenje blokova - Sb

3,0 m, u normalnim Sirinama raspona. Durisol- Zidanje zidova durisol-blokovima

-blokovima debljine 25 cm zidaju se jade optera-
ceni zidovi niZih spratova na objektima sa veiom
visinom od 4 etaZe, dok se blokovima debljine 30
cm zidaju noseii zidovi niZih spratova na objekti-
ma do 8 elala.
Na posteljicu od cementnog maltera razme-
re 1: 3, ali tek po5to malter podne da vezuje, po-
stavi se prvi red durisol-blokova i odmah u 5u-
pljine nalije beton (sl. 59 N). Zatim se usuvo, bez

trtr
maltera, postave dva sloja durisol-blokova sa (recle), pomool ;.* TfrFstedeiih
prevezom na 112 bloka, da bi sve Supljine bile naistrd-
slojeva obavlja se
jedna iznad druge. Neravnine sloja dovode su u Zidanje zidord drirlffivina koji se
vodoravan poloZaj podizanjem bloka drvenim di- sudeljavaju (sl. 59 - D sarrt se u propustanju
vijama. Posle kontrole libelom, u Supljine se nali- jednog i prikljudiva{r fitgog zila troz dva stoja
va beton i to do visine koritaste pregrade. Radi zidanja: zid kojije pqGtn u F,qn doju, u dru-
veze, ugracluje se beton rudnim nabijanjem ili, gom se prikljuduie na gtstr- zil_

J J
I ffi{+-+
ffi
+-b-+
1 ffi
+-l-+
{m. {ffi ;4vT {b )'
+--b+
.+ +
|n-a-

."+1'
'col ol
I
ol
-1
1*i
ol
*T
']. ,l
'+to
utiT

ol I
I olri
-ij I

.9,
-++-+
++ 12,4
+u$iqt'r
o-l-
+ I
+*t5--'+ +-30- +

Debljina blokova bez maltera cm. 15 20 20T 25 25T 30

Otpor prolaza toplote R m2 l(W 0,696 0,929 1,286 1,07 1,429 1,720
Koeficijent prolaza toplote K Wm2 K 1,157 0,911 0,777 0,807 0,626 0,53

Slika 58. - Vrste durisol-blokova: normalni blok - A, koritasti ili serkla2ni blok B, za vezu na uglu C, sa zupcem za pro-
- -
zorske otvore - D, podetni i zavr5ni ravni - E, sa pojadanom termo izotacilori
1f i e;

56
 (d
+-4+

A--IA
i@' A
--f ,2s )

Slika 59. - Zidanje durisol-blokovima: blokovi u zidu - R, beton - b, cementni malter - m; nalivanje betona - N, nabijanje
betona - U, zidanje - S, sudeljavanje - F, suticanje - V, zid sa zupcem za prczci - G, horizontalni serklaZi - Hs, iverje za
lzravnlavanJe - |
 Zidanje durisol-zida u suticanju (B) sastoji
se u propu5tanju i prikljudivanju dva zida. Zid koji
se sutide potrebno je u oba sloja doterati sase-
canjem na potrebnu duZinu radi povezivanja be-
tona ili samo zasecanjem bodnih stranica bloka.
Prema na5im propisima, horizontalno ukru-
ienje durisol-zidova je horizontalnim serklaZima,
postavljenim ispod prozora i u visini meduspratne
konstrukcije (A-Hs). Natprozornici od durisol-blo-
kova izraduju se blokovima sa zupcima (b). Stra-
nice im se moraju sase6i za prolaz Sipki arma-
ture. Kod nadvratnika su blokovi bez zupca. Mo-
guinost veze izmeclu npr. opeke i durisola po-
stiZe se zahvaljujuci visini durisol-bloka iopeka-
ma sa malterom. Tri sloja obidne opeke sa mal-
terom uklapaju se u visinu durisol-bloka. Dimnja-
dki zid ozidan u opeci povezuje se sa durisol-zi-
dom po istom principu.
ZIDOVI OD KAMENA
I MATERIJ AL ZA IZRADU ZIDOVA
1
Breije (brede) sluie za okanie, zidanje i
izradu ukrasnih predmeta
Stene metamofirryporelda naiyise se upo-
trebljavaju u grailevinarstnr, a tl su razne vrste
mermerai serpentina. Mermerse upotrebljava za
oblaganje zidova, podova i izrdu stepenica. Ser-
pentin se najvi5e upotrebljava za stepenice i
podove.
PODELA KAMENA PREMA STEPENU
OBRADE
lz stena u kamenolomu kamen se dobija mr-
niranjem, odvaljivanjem i odvajanjem blokova.
Prema graclevinskim propisima, razvrstan je na
lomljeni, drobljenii obradenikamen (sl. 60).
Lomljeni kamen dobija se miniranjem stena.
Odabiranjem razbijenog kamenog materijala ka-
men se odvaja u sledeie vrste:
Obidan lomljeni kamen (L, LD i Llz). Posle
miniranja stena komadi kamena imaju najrazno-
vrsnije oblike, pa im se pri zidanju oStre ivice, Silj-
ci, moraju malo preklesati kamenarskim dekiiem.
Plodasto lomljeni kamen (fl odabira se od

.i
t'J
'-t
r!
Kamen je prirodni materijal za gradenje. komada koji su zadr1alt pri lomu dve veie, prib-
Upotrebljava se najvi5e u krajevima gde kamena liZno paralelne povr5ine - odnosno gornju ido-
ima u izobilju, iz ambijentalnih razloga, ili, ako je nju, a dve suprotne samo se prikle5u dekiiem.
jeftiniji od drugih materijala, kamenom se zidaju
.,-\.
temelji zidova i stubova, ito najvi5e na individua-
lnim, turistidkim i slidnim objektima.
Lepota strukture i boja kamena nemaju za-
mene u drugim materijalima, pa se njime oblaZu
qDffi ffi
O r\
3:31i3"

podovi, zidovi, stubovi, stepenice. Pravilno oda-

=c=c
brane vrste kamena, otporne na atmosferske uti- =1,5C>30cm

,ru .^-
caje, trajnije su od svih drugih materijala.
Vrste kamena. - Kamen se dobija iz stena,
koje po poreklu mogu bili: eruptivne, sedimentne
i metamorfne. Pravilan izbor kamenaza potrebe
graitenja zavisi od mineralnog sastava stena,
\J
nadina dobijanja kamena iz stena, kao i nadina i
stepena obrade.
Stene eruptivnog porekla. - Od stena erup-
tivnog (vulkanskog) porekla upotrebljavaju se
sledece vrste kamena: granit, sijeniti gabro, tra-
hit, bazalt vulkanski tufovii plovuiac.
"ffi ffi
Stene sedimentnog porekla daju sledede
vrste kamena: peiiare, kreinjake, dolomite, glin-
ce i brecje. Raspadnute sedimentne stene stva-
raju drobinu. Dugim valjanjem drobine u vodenim
, tokovima nastaju od krupnijih komada iljunak, a
od sitnijih- pesak. Obe vrste se bez organskih
primesa upotrebljavaju za spravljanje betona i
Slika 60. - Vrste kamena prema *peru dde: oblutak - O,
lomljeni kamen - L, lomljeni ka'ra drtiak- LD, vezad - LV,
maltera. Dolomiti imaju ista svojstva kao i kre- plodasto lomljen kamen - P. @rr brr{en kamen -: D,
6njaci, te se u iste svrhe upotrebljavaju. Glinicii pff€r
doteran za kiklopske zitJone - K ka:nen - PK,
klesan kamen - E i H, Hesan karst - tG( sa specijalno
glineni ikriljcicepaju se u plode i upotrebljavaju obradenim licem; buniast - T. denzf - U. specijalno
za pokrivanje krovova. obratlen karnen - f{. O, S

58
 Doterani lomljeni kamen dobija se od pravil-
nih komada kamena, stim Sto mu se osim leZi-
Snih povr5ina obracluje i povr5ina za lice, ali bez
finije obrade (D).
Doterani kamen za kiklopske zidove ima tri
leZajne povr5ine doterane alatom (K).
Drobljeni kamen dobija se usitnjavanjem
komada kamena u drobilicama u tucanik i zrna
peska razliditih velidina. Upotebljava se u nisko-
gradnji za izradu gornjeg stroja Zeleznica, pute-
va, za asfalt i kao agregat za beton.
Obradeni kamen dobija se odvaljivanjem ili
odvajanjem blokova od stena. Radnici kojiga ob-
raduju su klesari ili kamenoresci. Proces obrade
je dugotrajan i skup. Kamen se obraduje na
sledeie nadine:
Poluklesani kamen (PK) sa obraclenim li-
cem i svim bodnim stranama koje idu ka licu
obratlenim sa po 20 cm dubine. Ostali delovi koji
se ne vide nisu bolje obracleni. Na preseku polu-
tesanici su pravougaoni ili kvadratni.
Tesani ili klesani kamen (H) mora biti sa
svim o5trim ivicama i sa svim stranicama fino ob-
raclen. Naziva se jo5 klesanik ili kvader. Dimen-
zije tesanika zavise od vrste kamena, namene i
mesta objekta gde ce biti postavljeni.
Specijalno obraden kamen (E - O) sluZi za
razlidite elemente, kao Sto su kapiteli na stubovi-
ma, stepenice, plode za oblaganje i drugo.
ZIDANJE ZIDOVA LOMLJENIM
KAMENOM
Pri zidanju zidova lomljenim kamenom po-
trebno je pridrZavati se sledecih pravila:
l. Zid mora da bude vertikalan sa Sto ravni-
jim slojevima radi stabilnosti i zida i objekta.
ll. Na licu zida ne treba da se sudeljava vi5e
od tri spojnice.
lll. Dodirne spojnice ne treba da prolaze
kroz vi5e od dva sloja kamena.
lV. Dodirne spojnice treba da se preklapaju
u naizmenidnim slojevima za 1/2 ili najmanje
10 cm.
V. Treba smenjivati redove duZnjaka iveza-
da, tako, da na dva duZnjaka docle najmanje je-
dan vezad.
Prizidanju zidova lomljenim kamenom upo-
trebljavaju se kredni, produZni i cementni malter.
Prema vrstama lomljenog kamena, razlikuju se
sledede vrste kamenih zidova:
- zidovi od obidnog - grubo lomljenog ka-
mena;
- zidovi od plodasto lomljenog kamena;
- zidovi od doteranog kamena.
ZIDOVI OD OBIENOG - GRUBO
LOMLJENOG KAMENA
U toku zidanja zidova.od grubo lomljenog
kamena pojedini komadi nepravilnog oblika pre-
ma potrebise grubo doteruju dekiiem, kako bi se
mogli lak5e postaviti, a da im leZajnice budu vo-
doravne. Sve spojnice treba da budu u sloju mal-
tera najmanje 1 cm debljine po5to nije dozvoljen
neposredan medusobni dodir kamena bez mal-
tera. Supljine koje nastaju izmeclu nepravilnih ko-
mada kamena popunjavaju se malim pardi6ima
kamena, tzv. iverjem (sl 61 - i).
Pri dnu i podetku zida postavljaju se Sto
krupniji komadi kamena. Nakon postavljenih ne-
koliko komada kamena u duZnja5ki polo2aj, od-
nosno na svakih 80 do 100 cm, postavlja se ka-
men-vezad dija je duZina ve6a za oko 30 cm od
Sirine duZnjaka. Pri zidanju obraia se paZnja da
se na licu u osnovi i po vertikali zida ne stidu vi5e
od 3 spojnice. Na svakih '1,20 do 1,50 m zbog si-
gurnosti vrii se izravnjavanje zida postavljanjem
izravnjavajucih tzv. Iibainih slojeva, od istog ma-
terijala, 3-5 slojeva opeke ili sloja betona. Kod
stambenih zgrada moraju se izbetonirati armira-
nobetonski serklaZi. Prodiranje atmosferske vo-
de u zid spredava se ispunjavanjem spojnica
malterom. Dubina spojnica treba da bude najrna-
nje jednaka Sirini spojnice.
Zidovi od slojevitog lomljenog kamena
Zidanje zidova od slojevitog ili plodasto lom-
ljenog kamena izvodi se na dva nadina. Na prvi
nadin zida se zid sa neprekinutim leZi5nim spoj-
nicama celom duZinom zida. Mestimidno se, u
'
jednom sloju zida, mogu pojaviti u visinijedne ka-
mene plode nekoliko slojeva ploda (sl. 62 E). -
Drugi nadin zidanja je sa prekinutim leZajnim
spojnicama. Vertikalne spojnice niZih i vi5ih slo-
jeva mestimidno se poklapaju, a zatim preklope
kamenom sledeieg sloja zida (sl. 62 - D). Samo
zidanje plodasto lomljenim kamenom vr5i se
prema pravilima zazidanje sa odreclenom vrstom
maltera i markom, kao i prema statidkom prora-
dunu. Horizontalno izravnavanje slojeva je na
120-150 cm.
Zidovi od doteranog lomlienog kamena
Za zidove od doteranog lomljenog kamena
upotrebljavaju se komadi sa doteranim leZi5nim
spojnicama tako da one u zidu mogu da budu
meclusobno paralelne. Ozidan zid narodito lepo
izgleda kada se u sloju nalaze komadi razliditih
visina i velidina tako da su im le2i5ne spojnice
isprekidane. Zidanje ove vrste zidova vr5i se u
svemu prema pravilima za zidanje kamenom
(sl.63).
59
 l
lol
TI
ol
NI

.t

T
oi
ojdl
Ei

-'h-

hl
Slika 61 ' - Zidovi od lomljenog kamena: potporni zid sa stepenistem - E, vezad V, prevez e.
- - ,ibt* zila K, libaZni
sloj- Lr iver - i, presek kroz zid sa okapnicom - f, unutra5nja izolacija bitumenskim prenrazorn bit-
-

Stubovi od doteranog lomljenog kamena zi- kost ili odnos visine stuba (h) i nlegove krace
daju se u svemu kao kratkizidovis tim da im kra- stranice (S) mora biti manii od g. iti h < 8 S a
ca stranica 15;, ako su pravougaonog preseka,
stranica d = (Fsedot{ara*orn).
ne sme biti ispod 40 cm. Prema propisima, vit- E
60
 -r
I

_l
.Dl
-l
1l
ol
Atl
-l

T 'l
ol
|ol ctl
6t
cl EI
Ei
-f l
EI

- Zidovi od plodasto lomljenog kamena, sa prekirrutim spojnicama: izgled zida - D, horizontalni presek - G-G; sa
Slika 62.
neprekinutim spojnicama: izgled - E, horizontalni presek - F-F, izgled kamenog zida sa neprekinutim spojnicama - H

61
t--
{

ffi
#IY-N
Slika 63.- Zidovi i stubovi_od doleranog lomljenog kamena: izgled zida - K, horizontalni presek - L-L, zgrada ozidana
doteranim kamenom - R, izgled stuba - M, horizonialni presek - N-N, izgled stubova od doteranog kimena S
-

I min5O
f--.--------.-_.
I

l
{rl
cl
EI

+
T-T
Slika 64. - Kiklopski zidovi: izolecl zida - R, horizontalni presek - T-T

62
 Kiktopski zidovisu takode zidovi od dotera- Sirina tesanika bude jednaka dve visine, a duZina
nog kamena. Naziv ove vrste zidanja doteranim tri visine kamena. Prilikom zidanja polutesanici
kamenom potide sa Peloponeza, gde su objekti se postavljaju u duZnjadki i vezadki poloZaj kao
zidani sa veoma velikim komadima kamenih blo- pri zidanju opekom, sa prevezom na 1/2 Sirine.
kova poligonalnih oblika. Stari Grcisu verovalida Debljina spojnice treba da bude 1 cm u produ-
su ovako velike blokove mogla podizati u zidove Znom ili cementnom malteru. Polutesanici se naj-
samo snaZna lica iz njihove mitologije - kiklopi. deSce koriste u zidanju me5ovitih zidova kamen
DanaShji kiklopski zidovi imaiu poligonalne oblike - beton ili keman opeka. Na slici 66 dat je zid
-
kamena na licu zida, a mnogo su manji. Kiklopski sa dva lica od polutesanika i opeke.
blok ima poligonalno obratlenu stranu koja se Obezbedenie tesanika od horizontalnog
postavlja na lice zida i naimanje tri leZajne povr-
smicanja upolje postiie se postavljanjern gvoz-
Sine pravilnije obraclene, dubine 15-20 cm (s|.64).
denih pocinkovanih, bakarnih ili bronzanih pijavi-
Zidanje kiklopskim blokovima vr5i se na isti ca, prikazanih na slici 67.
nadin kao i svih zidova od lomljenog kamena;
spojnice na licu zida naknadno se obracluju ce-
mentnim malterom. Zidovi od tesanika
MeSoviti zidovi U savremenom nadinu graclenja tesanici se
Nekada su, iz dekorativnih razloga, izracii- retko upotrebljavaju kao osnovni gradevinski
vani horizontalno me5oviti zidovi, odnosno nai- materijal, jer je njihova obrada dugotrajna i veo-
zmenidno zidanislojevi u kamenu islojevi u ope- ma skupa. Ako se izridito zahteva izradaovakvim
ci. Vertikalno me5oviti zidovi izraduju se kame- materijalom, tesanicise kle$u u dimenzijama pre-
nom na spoljnoj strani zida, a na unutraSnjoj je ma vrsti kamena. Visina im je obidno do 50 cm,
beton lli opeka. Ekonomidniji su od zidova ozida- duZina 80-100 cm. Sa lica se tesaniciobracluju u
nih samo kamenom, ier je njegova obrada duga i razliditoj tehnici obrade povr3ine, od grubo rusti-
skupa. Ako je predviclena izrVda zida u kombi- dne do potpuno ravne i glatke.
naciji kamen - beton, poZeljno je da beton bude Za izradu objekta od obradenog, klesanog
u vecem zapreminskom odnosu; ovakav zid je kamena crtaju se posebni izvodadkicrteZi (u raz-
znatno stabilniji nego da je ozidan samo kame- meri 1 : 20), sa osnovama, presecima i izgledi-
nom. lzrada zida sastoji se u postavljanju drvene ma, na kojima je svaki kamen pojedinadno obele-
jednostrane oplate, zbog betona. Zid se zida ka- Zen. Daje se i posebna specifikacija svih komada
menom u malteru, a posle dva ozidana sloia u kamena, njihove dimenzije, kao i potrebne napo-
prostor do oplate ubacuje se beton (sl. 65). mene. U kamenolomima ili kamenorezadkim po-
kamen postavljen kao duZnjak ulazi u beton naj- gonima posle obrade tesanika svaki komad se
manje za 114, avezad za 112 da 213 ukupne de- numeri5e prema projektu i transportuje na gradi-
bljine zida K, L-L i M-M. Ovakav zid betonira se liSte.
postepeno, kako deo zida ozidan kamenom ne bi
Za zidanje zidova izraduju se tesanici dija je
bio suvi5e visok i sru5io se.
Osim betonom,'veriikalno me5oviti zidovi Sirina jednaka debljini zida i tada zid ima dva lica.
se izraduiu i u kombinaciji kamen - opeka (sl. Tesanici se slaZu u slojevima sa prevezom 112
btoka, najmanje 15-12 cm (sl. 67-G). Ako je duZi-
65 - S iT) kamen - blokovi (N), kao i kamen -
na tesanika ravna debljini zida, tesanici se u zidu
beton - opeka (P i R-R)
slaZu kao vezadi (N). Radi kompaktniieg sklopa
Zidanje zidova od obraclenog kamena vezuje se 2lebovima ili gvozdenim pijavicama u
Tesanici su obratleni kameni kvaderi. Zazi-
horizontalnom pravcu, a u vertikalnom -moZ-
danicima (sl. 67-g). Pijavice se zalivaju olovom ili
danje punih zidova obraduju se u paralelopiped-
cementnim malterom.
nom obliku, klinastom - za lukove, a u obliku
tankih greda za okvire oko vrata i prozora. Obra- Zidovi od tesanika zidaju se hidraulidnim
da iesanika spada u klesarske ili kameriorezadke krednim ili produZnim malterom. Lak5i komadl
radove, pa se zato tesanici nazivaju i klesanici. postavljaju se rudno u zid, dok se teZi prenose i
Osim 5to obraduju kamen, klesariizidaju zidove. postavljaju dizalicama. Pre nego Sto se tesanik
Obraclen kamen moZe bitipolutesan itesan, postavi'na predvitleno mesto, ispod svakog lOla
pa se prema vrsti obrade zidaiu i zidovi. postavljaju se plodice od cinka ili olova. One
spredavaju istiskivanje maltera i odreduiu visinu
Zidovi od polutesanog kamena spojnice. Dodirne spojnice zalivaju se Zitkim mal-
Zidaju se od komada, visine 15 do 25 cm, terom, s tim Sto se sa spoljne strane zatvaraju
Sirine 30 do 50 cm i duZine 45 do 75 cm, tako da ilovadom, koja se kasnije skine a zid se opere.

63
 it

FI-FI

slika65'-Mesoviti zidovi kamen-beton:uizgledu-K,horizonlalni presek-L-L,vertikalni

presek-M-M,kamen-beton
-opeka:uizgledu-P,vertikalnipresek-R-R,-hiaroizolacila-hi;k;il;;:betonskibtokovi:upreseku-N;kamenobtozen
r i il sroj zidanja - s i r, vertikarni i-t--
presek - U, srojevi beton;
"opekom:
64
 {
E.E

+ "--r

2zJ

Slika 66. - Zidovi od polutesanog kamena: me5oviti zid, kamen - opeka u izgledu - T, prvi sloj zidanja kamenom - F, drugi
sloj - G, vertikalni presek kroz zid - E-E, potporni zid sa ulaznim vralima - Z
 //-v

I
/#
y(
j./.r',')

/;\ i

/" \
._-r-
l53i\ I
I

Id
I

f- -:--
-4
li
'i',

!-

F
-,4.
{
| .tr-
, !a .i'. F
..'d
'----* I - -r
. J +--

$ sor;- . -

,i

Slika 67. - Zidovi od tesanika: izgled vezadke veze tesanika - N, slojevi zidania - Ii ll. pobgaie bsanka na zid - M,
pfoei""zaravnanje-p,dvodelniEepzaprenos,tesanika-R;izgledduinia€keveffi-G,Cgiqvizidania-lill;
ivozdenepijavicj: priva-a,dvodelne-bid, lastinrep-l,6ep-g,pijavicesadepom-e;pesekT-TkrozbalusterB

66
 ZIDOVI OD DRVETA
SVOJSTVA I VRSTE DRVETA
Za tehnidko drvo koristi se listopadno i deti-
narsko drvo odreclenih vrsta koje rastu kod nas,
kao i razne vrste egzotidnog drveta.
Za gradileljske potrebe znadajna su meha-
nidka i fizidka svojstua drveta. Posle sede, stablu
se u Sumi odsecaju grane, disti se od kore i
grandica, pa se dobija deblo ili balvan. Tesanjem
ili rezanjem balvana dobija se tesana ili rezana
gracla u obliku greda, stubova, gredica, dasaka,
letvi, letvica idrugo.
Dimenzije ivrste pojedinih vrsta graile stan-
dardizovane su JUS-om.
Drvena gracla upotrebljava se za izradu
konstruktivnih elemenata i sklopova na objekti-
ma, za izradu graclevinske stolarije i podova, koji
ostaju kao stalne konstrukcije, i zaizradu privre-
menih konstrukcija (oplate i skele za betonske
konstrukcije).
PUNI DRVENI ZIDOVI
Zbog Stednje, visoke cene, kao i manje tra-
jnosti drveta kao gradevinskog materijala od nje-
ga se izracluju manie individualne i vikend-zgra-
de, turistidki objekti u Sumi ili planini, lovadke ku-
ce i slidno. Zidovi ovih zgrada ne obraduju se sa
spoljne strane, da bi lepota drveta do5la do pu-
nogizralaja.
Od drvene gracle izracluju ';e zgrade sa zi-
dovima koji svojim presekom nose celokupno
opterecenje. To su zidoviod brvana, greda italpi.
lzraduju se idrveni skeletni zidovi od greda sa is-
punom, tzv. bondruk-zidovi, idrveni skeletni sis-
tem od talpi.
Zidovi od brvana
Zgrade sa zidovima od brvana nazivaju se
brvnare. Zidovi se izraduju od pravih stabala,
odi56enih od kore, hrasta, bora ili smrde, pre-
dnika od 20 do 30 cm. U zidu mogu imati hori-
zontalni ili vertikalni poloZaj. Za horizontalni po-
loZaj u zidovima na brvnima se tesarskim alatom
izravnavaju leZi5ne povr5ine, u Sirini 8-12 cm. Na
mestima sudeljavanja zidova brvna se ukr5taju
sa prepustom radi sigurnije veze, a taj deo nazi-
va se ,,glava brvna". Tesarska veza je sa plitkim
ravnim ili grebenastim preklopom (sl. 68-L). Pre-
ko temelja sa slojem izolacije zasnivanje zidova
podinje postavljanjem na jednom zidu punog, a
na drugom, polubrvna, pa se zidovi izraduju dalje
polaganjem jednog iznad drugog, brvna. Radi si-
gurnosti, ona se meclusobno povezuju i depovi-
ma (d), prednika 2 cm, a duZine 13 do 15 cm, na
svakih 1,00 do 1,50 m duZine.
Zidovi o' tesanih greda
Zidovi od tesanih greda izraduju se po istim
pravilima kao i zidovi od brvana. Veze greda na
uglovima mogu bitisa prepustima ili bez njih i sa
punim plitkim preklopom.
Zidovi od talpi
Talpe su debele daske. Zaizradu koriste se
talpe debljine od 20 do 40 cm, a za druge gra-
devinske potrebe od 6 do 12 cm ivisine od 25 do
35 cm.
Zgrade sa zidovima od talpi nazivaju se tal-
pare. Pravac postavljanja talpi moZe biti horizon-
talan ili vertikalan. Na slici 70 prikazan je nadin
izrade zidova sa horizontalno postavljenim talpa-
ma.
Zid od talpi zasniva se preko sloja za izo-
laciju na temeljima. Jedan od dva zida koja se
sudeljavaju podinje polutalpom, a drugi punom
talpom. Meclusobni spoj greda je sa dvostrukim
kosim plitkim preklopom (sl. 69-R). Za unutrainje
zidove koriste se tanie talpe nego za spoljne, a
zbog bolje veze naleluie povr5ine su im u pre-
vezu. Na slici 70-S data ie tesarska veza ukrS-
tanja ito plitki ravni preklop sa ravnim zasecima.
' Zidovi od talpi, kao i od brvana, ne obraduju
se sa spoljne fasadne strane, pa se grada vidi.
UnutraSnje povr5ine zidova mogu se ostavitividne
ili se obratluju. Na slici 69-T prikazan je unutraSnji
prostor sa neobradenim talpama. Ako se predvida
obrada unutra5njih zidova, tada se na jedan od
nadina obrade, ekserima za trsku - trSdarima pri-
dvrsti trska za letvice, a preko trske nabaci malter
i izravna omalterisana Povr5ina.
Bondruk-zidovi
Bondruk ie drvena skeletna konstrukcija.
Glavni nosadi su stubovi, horizontalne i kose
grede. Bonduk-zidovi izratluju se na taj nadin Sto
se skeletna polja ispunjavaju opekom, durisolom
ili nekim drugim materiialom. Opeka se moZe os-
taviti, iz estetskih razloga, da bude sa spoljne
strane zgrade vidljiva, samo sa ispunjenim spo-
jnicama. Ako se malteriSe, grede bondruka osta-
ju vidljive (sl. 13). Bondruk-zgrade mogu biti pri-
zemne (sl. 70) ili spratne. lzrada bondruk-kon-
strukcije podinje postavljanjem horizontalne gre-
de, tzv. praga, dimenziia 1A10, 12112, 14112 i
16114 cm, preko temeljnog zida (T-P). Trulienje
praga spredava se izradom horizontalne izolacije
iznad temelja (T-i). U pragu, na raslojanju od 0,80
do-1,5 m, izdube se udubljenja da bi se sa njim
stubovi depovima povezali za prag. Stubovi bon-
druka na uglovima zgrade nazivaju se ugaoni stu-
bovi dimenziia 14114- 1 6/16, a u zidu - podeoni,
dimenzija 12112, 12114 i 12116 cm. Preko stubo-
67
 osnova izgled

izgled
fn
E

f
>l
I
iF
*r
lF

,'I
i rl
+

A s

,p-3O:80-

I*L

o-o
glava brvna, dgtq!! - L, ilOled - A, osnova - C, aksonometrija - E, tesaska veza - F, detalj prozora - M, u
.Slika.68. -_Brvnara:
izgledu - X, horizontalni presek - R-R, vertikalni presek - S-S, qetalj suticanjapregradnog zna fl, horizontalni presek L-
- -
L, vertikalni presak - O-O, aksonomelrija:Z

68

*
\
va, sa gornje strane, postavlja se horizontalna
greda vendanica, dimenzija 12118, 14118 i 14120,
u koju se stubovi udepljuju sa svoje gornje strane.
Ako se izraduje spratni bondruk, iznad vendanica
se postavljaju drvene grede tavanjade a preko njih
horizontalna greda; postupak izrade skeleta isti je
kao u niZoj etaZi. Stubovi sa horizontalnim greda-
ma - raspinjadama, dimenzija 10112, 12112, 12114
cm medusobno se razupiru i dele polja na manje
delove. Obidno u jedno polje izmeclu dva stuba do-
laze po dve raspinjade. Kosim gredama - kosnici-
ma ukrucuje se bondruk-zid od horizontalnih sila.
Na slici 71-B prikazan ie bondruk-zid sa
ispunom od durisol-ploda. Durisolje materijal koji
se moZe rezati testerom, pa se ispune mnogo
lak6e i brle izraduju njime nego opekom.
osnova o9noYe
k roje n
+-tL--
'ltI
'I +:+12
.E-
= R
Slika 69. -Zgrade sa zidovima od talpi: dvostruki kosi plitki preklop na sudeljavanju zidova
nim zasecima - S; unutraSnji prostor zgrade - T
Durisol-table udvr5iuju se u grede jakim ek-
serima, a podloga za malter su letvice. Zid se
omalteri5e sa unutra5nje strane potpuno, a sa
fasadne strane samo polja (D-3)
Tesarske veze. -
Na slikama 71 i 72 pri-
kazane su samo neke od mnogobrojnih vrsta
tesarskih veza. Veze za horizontalna produZenja
su: (sl. 72 A, B i C); veze prevezivanja, D, E
veze sa preklopima i F pomaknuti kosi sudar. l, J
-
i K su veze ugaonih stubova sh gredama koje se
sudeljavaju, L i M su veze podeonih stubova sa
horizontalnom gredom pri dnu stuba, a O pri
vrhu. Veze raspinjada i stuba date su na s\.72-a
(P, Q i R), a veze kosnika u vendanici S, sa
raspinjadom T i pragom H. U, V i W su veze
ukr5tanja horizontalnih greda.
s
- R, plitki ravni preklop sa rav-
69
 C'QFO-15Om

W
c -c D
Slika 70. - Bondruk: izgled zgrade - A" bondurk-zid - B, horizontalni presek - T-T, detalj zida sa ispunom durisolom - D,
durisol-plode-l,podlogazamalter-2,malter-3,stubovi -4i5, letvice-6,vertikalni presd(-C€,prag-P,anker-a,
hidro-izolacija - i

Drveni skelgtni zidovi od talpi nospratnih zgrada vertikalno postavljene talpe

Za izradu skeletnih zidova primenjuju se
veoma mnogo talpe, ito u izgradnji individualnih
stambenih zgrada u podrudjima koja obiluju drve-
tom, narodito u Americi. Konstrukci.,; :idova je od
vertikalno postavljenih talpi, dimenzija 4,5/10 cm,
sa osovinskim razmakom od 45 cm. Kod jed-
provlade se kroz prizemlp isprat (sl. 73).
Radi termoizolacip u prostore izmetlu talpi
postavlja se izolacija (lake gredevinske plode,
staklena vuna, piljevina i sl.). Spoljna obloga ske-
letnog zida izraduie se horizontalno postavljenim
daskama (3) sa prekbporn, radislivanja ki5nice.
lspod dasaka su izolacioni skf sa ter-hartijom (2)

70

b.
 { {

{ ffi{
J K

4-
rl
+
+
tri
+

Slika 71. -Tesarske veze: ravni prevez sa kosim sudaibm - A, kvakasti prevez sa ravnim sudarom - B, kvakasti prevez sa
kosim sudarom i klinovima - Q, ravni prekldp sa iavnim sudaiom - D, kosi kvakasti prekl6p sa kosim sudarom - E,
pomaknute gr6de u kosom sudaru - F, puni ravni preklop na sudeljavanju greda - G, puni kosi preklop na sudeljarranju
greda - E, veze ugaonih stubova sa plitkim depom - l, na ,,lastin rep" - J, na gjadanom uglu - K; udepljenje podeonih'stubo-
va: udepljenjb skraienim suZenim 6epom - L, uddpljerlje ukrStenim depom - M, uiepljenje skiadenim depom - O

i dijagonalno postavljene daske (1). Unutra5nja Vrste materijala, kao i njihov raspored u slo-
obrada zida je sa ter-hartijom, Zakucdnom na tal- jevima utvrdUju se tehnidkim proraduninia i za
pe (H) pleko kojih se poStavlja mreza od letVica bohdruk-zidove izidove od talpi.
(bakue) (T) radi malterisanja.

71
 dI cfi
m P
M, R'

+,+
8-lo

-\
)O
.{

Lll

t-
__l _

iF---.],.lu
t

slika 72.
- Tesarske veze greda: veza raspinjada sa stubom: veza na sudar sa plitkim depom - p, ve sa kreim zasekom i
depom za natprozornik - e.i parapet - R, veze kosnika: u gornju gredu s, i" ,""pi"iidiio - l'sa ragom _ H;' veze
-
ukrStanja: plitki ravni preklop - U, plitki ravni preklof sa-uki5tenim gieuenom
-'v, n . ii
rt -w
p."rob

72
 -F-€+
+ s +9+-e-+-
+
ol.i

o DEO OSNOVE

L<l €=45-bOcm
I

Wiii z ii
Ll-1--.------1-
:iii
-+]--=-ti
ii 3 tt eu
l=:
:llll,rl- s U

Slika 73. - Skeletna zgrada od talpi: deo na uglu - A, detalji: spoj stubova i greda - Y, veze: na uglu - Q, vencu - V, tavani-
presek - U' krovna hartija
ci - r; izrada sporjnos-zida:
'*'t';inJ:fl;,"r:Bi'ji;J:-il,iv;?,lfiHi;,3r *l?[";3;:utrasnji
 BETONSKI ZIDOVI I STUBOVI
BETONSKE KONSTRUKClJE
Betonske konstrukcije proudava gradevin-
ska-tehnika sa teorijske strane kao naudnu disci-
plinu i njihovu primenu u konstukcijama objekata.
Sastavni deo svakog projektnog elaborata dini
statidki proradun, kojim se proradunava stabil-
nost konstrukcija pojedinadno i objekta u celini.
Prilikom izvo(lenja objekata na terenu strudni ka-
dar je dulan da betonske i armiranobetonske
konstrukcije izvodi prema projektima, statidkim
proradunima, detaljima, u svemu prema tehni-
dkim propisima i standardima.
U savremenom graditeljstvu beton ima
i
izuzetno veliku primenu znaday Sve vrste
betonskih konstrukcija izraduju se ugrhclivanjeni
ili izlivanjem betonske me5avine u oplati ilikalupi-
ma, diji oblik primaju posle odvr5iavanja betona.
Beton je ve5tadki kamen. Dobija se unapred
odreclenom me5avinom od cementa kao veziva,
peska i Sljunka kao agregala ivode. Hidratizaci-
jom - hemijskom reakcijom izmaclu vode i veziva
dolazi do vezivanja i odvr5iavanja betona. Kva-
litet betona zdvisiod svojstava sastojaka koji ula-
ze u njegov sastav, njihove srazmere u me5avini
betonske mase, nadina izrade i transporta, na-
dina ugra(livanja i nege izbetoniranih elemenata.
Spravljanje betona moZe biti rudno ili
mehanidko. Rudno spravljanje betona primenjuje
se za izuzelno male kolidine betona, jer se ne
moZe postiiijednolidna i kvalitetna me5avina. Na
gradili5tu za mehanidko me5anje sastavnih delo-
va betona sluZe stalne (stacionirane) i pokretne
me5alice sa todkovima (mobilne). Za velike koli-
dine betona savremeno mehanizovane graclevin-
ske organizacije imaju na jednom mestu, najde-
Sie uz deponije agregata, fabrike betona d t<oji-
ma se spravlja beton itransportuje gradili5tima u
auto-meSalicama.
Ugradivanje betona vrSi se radi zbijanja be-
tonske mase, pravilnog raspore(livanja u oplati i
otkl?njanja segregacije mase. Za vibriranje se
upotrebljav aju oplatni li Sa/ungs-vibratori, koji se
i lac sadejstua betona i delika sastoji se u skoro
pridvr5iuju sa spoljne strane na jaku oplatu, pa
se vibracije prenose na betonsku masu preko
oplate. Vibracione igle, ili peruibratori, uvlade se
vertikalno u betonsku masu i na nju direktno pre-
nose vibracije, Povriinski vibratori polaZu se pre-
ko povr5ine betonske mase, a vibracione letvevi-
briraju tanke plode i podove.
Marka betona jeste projektom propisana
uslovna dvrstoia bet6na pri' pritisku za'odieclenu
betonsku konstrukciju. Oznadava se slovima MB
i brojem koji oznadava njegovu uslovnu dvrstoiu
pri pritisku i to 28 dana posle spravljanja.
74
. Marke betona su 10,20,30,40,50 i60, a
po potrebi 15,25,35, 45 i 55.
Minimalna marka betona za armirani beton
je 15.
Kontrola lcvaliteta betona sastoji se u: kon-
troli sastojaka ivlaZnosti betonskih me5avina, iz-
radi probnih tela za ocenu kvaliteta betona i ispiti-
vanju probnih tela metodama sa ili bez razaranja.
Vrste betona
Betonske konstrukcije izracluju se od near-
miranog, ili nabijenog betona, armiranog betona,
prednapregnufog betona i od raznih vrsla lakih
betona.
Nabijeni beton, ili beton, jeste odredena
me5avina cementa, agregata i vode. Razlidite je
dvrstoie na pritisak, smicanje izalezanje, u prib-
liZnom odnosu 15 : 2 : 1. Kako poseduje veliku
dvrstoiu na pritisak a malu nazalezarye, upotre-
bljava se za konstruktivne elemente u kojima
nastaju preteZno naponi pritiska i naponi zate-
zanja u velidini koja moZe da primi upotrebljeni
beton. Nabijeni beton upotrebljava se pri izradi
zidova, stubova, stopa temelja, lukova, svodova i
drugo.
Armatura. - Skelet od metlusobno poveza-
nih delidnih Sipki naziva se armatura. Za izradu
armature upotrebljavaju se glatke Sipke, kruZnog
preseka, od mekog betonskog delika i visoko-
vrednog prirodno tvrdog delika (0e 34/50) i rebra-
stog (CBR 40/50), kao i zavarena od hladno vu-
dene 2ice - mreZasta armatura (Ctr/g 50/56).
Armirani betonje kombinacija nabijenog be-
tona i delika u vidu armature, a primenjuje se u
konstrukcijama izlo2enim savijanju, zatezanju,
smicanju i pritisku. Nosivost armiranobetonskih
konstrukcija se proradunava a zasniva se na me-
clusobnom dopunjavanju betona i delika. Sadejst-
vo betona sa armaturom moguce je ako postoji
dovoljna dvrstoca mectusobricg prianianja ovi
dva materijala. U armiranobetonskim konstrukci-
jama beton se lepi za armaturu, jer se prilikom
vezivanja i odvr5davanja skraduje usled skuplja-
nja pa pritiskuje radijalno na armaturu. Drugi dini-
istom.koeficijentu toplotnog Sirenja oba materi-
jala. Cvrsto6a prianjanja zavisi od kvaliteta be-
tona. Osiguranje dvrstoce prianjanja postiZe se
izradom kuka na krajevima Sipki armature. Skup-
ljanje betona zavisi od kolidne i svojstava ce-
menta i kolidine vode. Tok skupljanja betona us-
porava se vlaZenjem konstrukcije vodom; time se
beton neguje i spredava pojava pukotina u nje-
govoj zategnutoj zoni. U toku procesa hidriti-
zacije betona veoma je vaZno da toplota vazdu-
ha, narodito leti, ne dovede do su5enja betona,
pa se armiranobetonske konsFukcije zbog toga
neguju. Osim polivanja vodom, uvijaju se u mo- upotrebljava za izradu lakih betona je: tipionidka
kre vreie ili se preko horizontalnih konstrukcija zguta i odleZana Sljaka za Sljakobeton, otpaci
postavlja sloj vlaZnog peska; opeke, beton od zrna istih velidina, impregnirana
-
Prednapregnuti beton. Kada su armira- drvena vlakna diji se laki beton naziva durisol,
nobetonske konstrukcije, prethodno ili u toku ekspandirana (naduvana) glina (pod nazivom
delovanja spoljnog opterecenja, podvrgnute stal- kerarnzit), laki beton Supljikave strukture koji se
nim silama prednaprezanja, nazivaju se predna- dobija stvaranjem gasova sa dodatkom alumini-
pregnute konstrukcije. U delove konstrukcije gde
postoje naponizatezanja uvode se, pomoiu Zica
jumskog praha -
gas-beton (poznat kao sipo-
reks) ili celijast beton.
ili kablova, dodatne sile pritiska koje napone
zalezarya smanjuju ili poni5tavaju. Stati6ki proraCuni
Laki betoni imaju manju zapreminsku teZinu
od obidnih, jer se upotrebljava lak5i agregat ilido- Statidkim proradunima dokazuju se sigur-
daci posebne vrste i namene. Agregat koji se nost i stabilnost svakog konstruktivnog elementa,
srarrsrerrnn0uru
OSNOV SPRATA
KONSTRUKCIJE IZNAD I SPRATA
POS -101 PODVLAKA
ANALTzA opteRederu.lR:
r. oo ploee 7,5 kn/m
z. oo rcZrNE GREDE 1,6 knim

Q = 9,10 kn/m

M*"" =*=2J%tt1=18,20

a_
la- _ 182.900 _ 3cm
o, x0,9h 1400x0,9x40

USVOJENO 2b10 + 2@12

MB 30

rz6L.IED

Slika 74. -Yeza izmetlu planova i objekta

75
kao i konstruktivnog sklopa, na naudnim osnova-
ma, nadelima ekonomidnosti i uz primenu odgo-
varajucih propisa o optereienju.
Elaborat statidkog proraduna sastoji se iz
radunskog dela - proraduna, plana oplate i izvo-
da armature sa specifikacijom.
Planovi oplate nisu crteZi konstrukcije oplate
vec crteZi spoljnih oblika betonskih i armiranobe-
tonskih konstrukcija i konstruffiivnih elemenata, sa
ispisanim svim potrebnim dimenzijama za izradu
opldte. Svaki konstruktivni elemenat predstavlja
jednu tadku ili poziciju statidkog proraduna, pa se
na crteZu obeleZava skraienicom Pos i brojem.
Stubovise obeleZavaju slovom S ibrojem, npr. 51,
52, 53, temelji slovom T i brojem, npr. T1, T4 itd.
Ovaj postupak naziva se pozicioniranje.
Numerisanje pozicija po brojevima vr5i se
za jednu viSespratnu zgradu po etaZama. Beton-
ske i armiranobetonske konstrukcije prizemlja,
upisane u osnovi prizemlja, obeleZavaju se od
Posl do Pos 99; pozicije prve etaZe podruma od
Poz 01 do Pos 099; sledeca svaka niZa etaZa do-
DEO OSNOVE
PR IZEMLJA
/L*
€)-;
poPRCCnI PRESEK
Slika 75. - Plan oplate sa presekom kroz stepeni5te
76
bija ispred broja pozicije jo5 jednu nulu, pa tako
slededa nila etala ima pozicije od Pos 001 do
Pos 0099. lznad prizemlja pozicije prvog sprata
su od Pos 101 do Pos 199, drugog sprata od Pos
201 do Pos 299 itako dalje.
Pozicioniranje konkonstruktivnog sklopa ide
po redu statidkog proraduna prikazano na sl. 75.
Za svaku vecu zgradu sa betonskom i armira-
nobetonskom konstrukcijom iscrtavaju se osnova
temelja, osnova podruma, sve karakteristidne
etaZe, i vertikalni preseci. Ne izraduju se poseb-
ni planovi oplate za manje zgrade, vec se iscr-
tavaju u izvodadkim projektima u osnovama
oboreni preseci horizontalnih konstrukcija.
OPLATE ZA BETONSKE
KONSTRUKCIJE
Oplate su privremene konstrukcije u obliku
omotada ili kalupa u koje se ugraduje 2idak beton
ili neki drugi materijal (npr. gips ili glina) da bi u
Pca
+.+
l1 'l=_|
l1
 -
njima odvrsli. Posle skidanja demontaZe oplate
dobijaju se izliveni elementi Zeljenog oblika i dime-
nzija. 7a radove na visinama sluZe podupiradi
skele.
Gotovi - izliveni elementi od nabijenog ili
armiranog betona, kao ikonstrukcije, moraju obli-
cima i dimenzijama da odgovaraju planovima op-
late stoga je neophodno da oplata bude uratlena:
- precizno i solidno, kako bi se saduvao
traZeni oblik bez deformacija;
- stabilno, da primi optereienja mase be-
tona i armature armiranog betona, da izdrZi uti-
caje od hidrostatidkog pritiska Zitke betonske ma-
se, udare i vibracije prouzrokovane vibracijom
vibratora ili nabijada, udare transportnih sredsta-
va, ljudi, vetra i druge evantualne uticaje i da ih
sve zajedno prenese na skelu ili neku drugu no-
sivu podlogu;
- ekonomidno, da bi se Sto vi5e puta mogla
upotrebiti;
- od materijala koji omogucavaju pravilno
vezivanje i kasnije odvr56avanje betona;
- jednostavno za demontaZu kako bise lako
skidala i kako se ne bi lomila, bez udara ili oSte-
cenja izlivenog elementa.
PODELA OPLATA PREMA VRSTAMA
-
KONSTRUKCIJA
Prema oblicima i poloZajima betonskih kon-
strukcija razlikuje se oplata za vertikalne ele-
mente - zidove i stubove, gredne i ludne nosade,
horizontalne i kose plode i za druge potrebne ele-
mente i konstrukcije. Pojedine vrste oplata u
ovom udZbeniku prikazane su u odgovarajucim
poglavljima.
VRSTE OPLATA PREMA NAEINU I
MATERIJALIMA IZRADE
Oplate se izratluju na tradicionalan nadin
od rezane gracle, i na savremen nadin, po raznim
sistemima - od prefabrikovanih ploda, limenih ta-
bli i drugih materijala.
Tradicionalna oplata izratluje se od damove
gracle (jela i smrda) na tesarskim pogonima ili na
licu mesta, na osnovu iskustva u tesarskim radovi-
ma, ili se dimenzionira prema podacima iz statidkih
proraduna. Deo sklopa oplate koji dolazi nepo-
sredno uz beton naziva se oplatno platno ili povr-
Sina, a izraduje se od dasaka prikovanih na uprav-
no postavljene letve, lzv. kuiake. Za ostale eleme-
nte sklopa oplate upotrebljavaju se letve i gredice.
Laka montaZna oplata sastoji se od oplat-
-
nih platana montaZnih ploda od dasaka na ra-
movima, od prefabrikovanih Sper, panel ili lesonit
ploda. Za sklop oplate. upotrebljavaju se elemen-
i ti razliditih vrsta, zavisno od tipa same oplate.
Velikopovr5inke prenosne oplate sastoje
se od velikih platana odreclenih za betoniranje
dela zida ili tavanice. Udvr5cuju se na specijalnu
konstrukciju, sa kojom se u novi poloZaj za be-
toniranje napredovanjem radova prenose bez
demontaZe i spu5tanja na tlo.
Tunelska oplata sluli za izradu tunela. Za
potrebe visokogradnje izracluje se od metala, kao
celina - polu5koljka od uspravnog i vodoravnog
panela. Dve polu5koljke se postavljaju naspram-
no, i tako sastdvljene daju sliku tunela.
Klizaju6e ili klizne oplate stalno se podiZu
uvis - klize, uz istovremeno betoniranje.
Specijalne vrste oplata su: kalupi za izli-
vanje prefabrikovanih elemenata u pogonima;
oplate sa specijalnom strukturom vidnih povriina
- sitne plastike, reljefa i sl.; pneumatske oplate
od gumiranog platna ili gumenih folija za betoni-
ranje prostorno povr5inskih konstrukcija - kupo-
la, cilindridnih ili nekih slidnih oblika. Pre podetka
radova one se kao baloni napune vazduhom. Na
kraju radova vazduh se ispusti da bi se folija
odvojila od betona. Za izradu kolektora i vodova
kruZnog preseka upotrebljavaju se gumene cevi
ispunjene vodom.
Betonske oplate od ploda ili talpi razliditih
profila ukljuduju se u osnovni betonski presek.
Upotrebljavaju se za livenje tavanica sa sitnim
rebrima, pri izlivanju stubqva za mostove itd.
lzgubljene oplate se ne demontiraju, nego
ostaju zarobljene u betonu. U nekim sludajevima
ostaju u konstrukciji, jer se ne mogu izvaditi, npr.
iz montaZnih tavanica sa Supljinama izvedenim
pomoiu oplate od kartonskih cevi. Uglavnom se
ostavljaju namerno, npr. lake plode ili blokovi za
termidku ili zvudnu izolaciju, za izradu plafona
kod TM-tavanica i sl.
- STANDARDNA DASEANA OPLATA
Sklop ili konstrukcija standardne ili klasidne
oplate sastoji se iz delova sa jasno izraZenom na-
menom. Oni su posluZili kao baza za konstrukcije
savremenih tipova, u kojima je postignuto da
mnogi elementi imaju vi5estruku funkciju. Drvene
oplate se izraduju na razne nadine. U ovom
udZbeniku su na slikama prikazani tipidni primeri
oplata za betonske i armiranobetonske zidove.
Oplatna platna od dasaka (sl. 76 Op) ugla-
vnom se izracluj1r u tesarskom pogonu, a zatim
se prenose na lice mesta i montiraju. Na tesar-
skom stolu redaju se pljo5timice, jedna do druge,
daske debljine 2,4 ili 4,8 cm (od 1" ili 2"), Sirine
 [-

L 2OO-25O r-
+R

i-_-;l
i li,
{f{ I
1...,1
I
[:;t
tr,i
-

mrrAO
Pa i ,fB.rbr2 #mrthrz
'l,

:; atZ\$,r . i
I
'.-e,rf

tJf
b
,-
c

Slika za belonske zidove; oplatno platnci - Op, platrio na ramu - R, pano pa, d_etalj na uglu U; platno za zid
-76' --Op!a!9 -
- B, ojadanje ivica oplate - lv, povezivanje ramova - a, b, c, driadi rastojanj a, zca'- i, ,iponia r;- ankbr-spona - Dr
od
ploda

10-30 cm. Medusobno se povezuju.na svakih
50-80 cm upravno prikovanim letvama - ku5a-
cima. Dirhenzije platna zavise od velidine beton-
skog elementa. Ako se Zeli da na betonskim po-
vrSinama ostanu tragovi strukture drveta - godo-
vi, dvorovi isilojevi izmedu dasaka, upotrebljava-
ju se nerendisane daske. Za glatke povr5ine pla-
tnO se izravnjava gladilicom. Platna se prema-
zuju sredsUima ne5kodljivim za beton, da bi se
lak5e odvojila pridemontaZi ida ne uzimaju vodu
iz betona. Pre podetka betoniranja, da bi spojevi
78
nabrekli, oplata se natapa vodom. procurivanje
cementnog mleka na sastavima spredava se i
upotebom dasaka na pero i Zleb ili umetanjem
uskih letvica, profila od gume ili plastike.
Oplatna platna na ramovima sl 76 - R, sas-
toje se od dasaka Fikovanih na da5dane ramove
radi ukru6enja, lakSe montaZe i prenosa.
Oplatna platrra panoi (pa) od prefabriko-
vanih Sper, panel ili lesonit doda sa ojadanim ivi-
cama metalnim profilima (lv) na drvenim ramovi-
ma mogu se nabaviti gotova od proizvoilada
(npr. tzv. blaZujke). Povt'Sine platna koje dolaze u Klinovi (kajle) postavljaju se ispod kosnika
dodir sa betonom za5tiuene su vodootpornim ili drvenih stubova - podupirada. lzraduju se u
premazima, sintetidkim folijama ili limom, tako da paru, a oslanjaju na komad daske. Primicanjem
ostavljaju glatke izbetonirane povr5ine. ili razmicanjem kosinka klinova jednostavno se
Za ukrucenje sklopa oplate u poduZnom ispravljaju deformacije oplate, a fino reguliSu i vi-
smislu u nekim tipovima oplata postavljaju se ho- sine drvenih podupirada. Pri demontaZi oplate
rizontalne gredice (a, b, c) u paru, da bi se kroz prvo se oni uklanjaju, a zatim gredice (sl. 186-M).
njih provukle spone ili drZadi rastojanja. Sa izbetoniranih konstrukcija posle odrecle-
DrZadi rastojanja - rasponke i spone (Dr), nog vremena, koje zavisi od vrste i oblika kon-
sluZe da sprede pod dejstvom sila primicanja dve strukcije, oplata se demontira, disti i osposoblja-
naspramne strane oplate, a neke vrste sluZe u vaza izradu nove.7a oplatu se mogu upotrebiti
obe svrhe. lzratluju se od drveta, betona, delika daske debljine 2,4 cm - 3 puta, fosne (4,8 cm) i
ili plastidnih cevi. gredice - 5 puta, a gredice za podgraclivanje - 10
Spone-stege od upredene Zice i rasponke od puta. Kod velikih objekata utro5ak drvene grade
letvi ili da5dica postavljenih u prostor izmeclu dva za oplatu je znatan.
naspramna platna oplate tradicionalno su kori- Drvena oplata za betonske zidove izraclu-
Siene gotovo od podetka izrade oplata (sl. 76- 2).
je se na razlidite nadine, zavisno od debljine i
visine zida.
Na slikama 78 i 79 prikazana je njihova pri-
mena. Paljena Zica O 3-4 rnm provladi se kroz
Jednostrana oplata postavlja se na mesti-
ma gde je sa jedne strane obezbeclena oplata za
spojeve dasaka, jer bi se bu5enjem daske o5te-
beton. Za potporni zid (sl. 77),lo je teren, a sa
tile, Zica se sa spoljnih strana obmotava oko gre-
druge strane stubovi postavljeni u kosini po pro-
dica, a u sredini oplate upreda (PP-u). Tako do- jektu.
vodi platna u predviden razmak, kao Sto je duZi-
na rasponki (R). U ovom sludaju rasponke prima-
Stubovi su dimenzija 8 x I-
10 x 10 cm,
ju pritiskujuce, a Zice zale2uce sile. Pri betoniranju
postavljeni na razmaku 1,2-1,50 m. Pri dnu i
vrhu ojadani su pojasnim gredama (pg). Sa donje
be drvene rasponke vade, a krajevi Zice (brkovi)
strane u teren su udvr5iene klinovima (kl), a sa
seku se u ravni betona posle demontaZe oplate. gornje strane, u vi5i teren, pomoiu prikovanih
Anker spone se upotrebljavaju skoro u klesta (k). U ovom sludaju daske oplate se ria licu
svim tipivima savremenih oplata. To su metalne mesta prikivaju za kose stubove.
Sipke sa glavom i matigom, ili drugom vrstom za- Dvostrana da5dana oplata za niski zid,
tezada, navrtki, koje se vade iz oplate pridemon- sastoji se od dva naspramna platna (sl. 78). Dr-
taZi i ponovo upotrebljavaju.'Da se ne zarobe u Zad rastojanja je letva (L) prikovana preko ku-
betonu, one se provlade npr. kroz betonske gre- Saka na svakih 60 cm.
dice koje ostaju u betonu - kod pokretne da5da-
ne oplate, npr. kod pokretne oplate (sl. 80-A).
Anker spone se provlade kroz plastidne ili me-
talne cevi kod drugih sistema oplata npr. lSod lake
montaZne oplate (sl. 82 - D), kod tunelske oplate
itd. Velidina zate2u6e sile utide na razmake
izmeilu anker spona i odreduje se radunskim
putem.
'
Kosnicima se odrZava vertikalan poloZaj
oplatnih platana. To su kosi podupiradi za prijem
horizontalnih potisaka betona. lzraduju se od
gredica, dasaka i oble gracle, a upotrebljavaju se
i metalni podupiradi sa teleskopskim razvlade-
njem.
Spoj kosnika od gredica i stubaca oplate
postiZe se pomoiu nakivke poduZne gredice i
lrl.lr - 1.!Om
kle6ta, a udvr56uju metalnim spojkama-pijavica-
ma, tzv. klanfama (sl. 79-kl). One se izraduju u
kovadnici na gradili5tu, od okruglog ili pljosnatog
gvoZcla debljine 8-12 mm, duZine 15-30 cm, a
visine Spica koji ulazi u drvo od 7-'10 cm.
Za konstrukcije oplata sa rasponima na visi- Slika 77. - Potporni zid: jednostrana kosa oplata u
ni, oplata se oslanja na vertikalne podupirade od aksonometriji - A, izbetoniran zid u preseku - B, osnova
metala ili, recle od drvene grade. zida sa oplatom - C, kle6ta - k

79
 x6-tu* o

P-P

| ffi-'f,fJ -+

slika 78. - Niski zidovi betona u daSdanoj dvostril?r"a:'* vertikalni presek - P-P, aksonometr'rja - J,
Ltr,i"r1""J*f ;?,
Spona-sprega je od upredene Zice (u). Hori-
stubovi stegnuti su kle5tima (Kl), a sve veze
zontalne potiske prenose kosnici od dasaka, pijavnicima-klanfama (p).
udvr5ieni klinovima u tle. Za armiranobetonske zidove najpre se po-
Dvostrane oplate za visoke zidove izra- stavi oplata sa jedne strane a zatim armatura.
duju se na razlidite nadine. Na slici 79 oplatna Posle pregleda i kontrole ispravnosli, montira se
platna umesto ku5aka udvr5iuju stubovi, a potis- druga strana oplate i udvr5iuje u celinu.
ci betona prenose se preko, kosnika od greda na Pokretna oplata primenjuje se pri betoni-
horizontalnu oslonadku gredu, koja je sa njima u
ranju visokih zidova, gde je oteZano spoljno ukru-
istom pravcu tj. upravna je na oplatu. Paralelni ienje zidova. Oplata se konstrui5e tako da se

+-Ee--+

Slika 79. - Visoki zid od betona u da5danoj dvostranoj oplati: vertikalni presek - Q, izgled oplate - R; osnova dela zida - S;
aksonometrija - T, kle5ta - kl, klanfa - kl
80
 ,. 1.OO t.
p--'tun
A-
3-15_
-20-30
.,A
r[/r
/ //
w/ftt/t"
Slika 80. - Pokretna oplata: deo zida u osnovi - O, izgled
oplate V, vertikalni presak - P-P, aksonometrijski prikaz
-
oplate i zida - M, betonska gredica za distancu oplate - A,
nker spona - v
moZe podizati uvis prema napredovanju radova,
s tim Sto joj donji deo mora obuhvatiti zavr5eni
deo betonskog zida. Oplata se sastoji od horizon-
talno postavljenih dasaka, obuhvacenih sa spoljne
strane vertikalnim gredama, 8/8 do 10/10 cm, na
medusobnom razmaku od oko 1 m. DrZadi rasto-
janja su betonske gredice (sl. 80-A), koje ostaju u
betonskoj masi. One su Suplje po celoj duZini i
kroz njih se provladi delidna anker spona (v) sa
lozom i zavrtnjem pomoiu kojih se udvr5iuje
oplata.
OPLATE OD MONTAZTTIH TRSLI I PANOA
Oplata po sistemu ,,SAM"
Ova vrsta oplate montira se od dugadkih
vodootpornih tabli (Sperploda), debljine 2 cm, Siri-
ne 50 cm, a kra6e table su 2,00 m, 1,5 m, 1,00 m
Slika 81. - Oplata po sistemu ,,SAM": ploda - pl, raspon-
- r, klin - kl, vezni element - Ve
ka
i 0,50 m (sl. 81 pl). One se, kao i drvene daske
postavljaju duZinom zida, a naspramne strane
oplate povezuju se limenim rasponkama (r) sa
uvrnutim i izbu5enim krajevima. Table nose vezni
elementi (V.). Oni se donjim krajem uvlade u
otvore na rasponkama niZeg reda, priljubljuju uz
tablu sa spoljne strane, a gornjim krajevima obu-
hvataju rasponke viSeg reda. Rasponke sa vez-
nim elementima postavljaju se na razmacima oko
35 cm. Poslednji red se udvrSiuje klinovima (kl).
Laka montaina oPlata
Na slici 82 prikazana je laka montaZna opla-
ta izraclena od tabli Sper-plode, debljine 1,5 cm,
koje su udvr5iene vijcima u drvene ramove. Na
uglovima su ramovi ojadani druenim ugaonicima,
a na sastavu vertikalnih i poprednih gredica rama
- pljosnatim delidnim trakama. Sirine montaZnih
tabli za oplatu iznose 30, 40, 60 i 90 cm, a visine
2,50 m. (Najvi5e - do 70/" od ukupne kolidine
-
garniture oplate upotrebljavaju se table Sirine
60 cm). Za betoniranje table se postavljaju ver-
tikalno, a horizontalno ukrucuju skovanim nosa-
dima od dve spregnute daske, dimenzija 2 x
1412,4 cm. Oplata se zateZe pomocu nateznih
glava @ 8 mm (N6), na detiri mesta po visini.
81
 l

ol
ol

rNg
t 1
"l
(ol

;k +
ol
C0l

ffi
c<

lSmln
--Sperptoto
--Kostur 5/8

Slika 82. - Laka monta2na oplata od Sper-ploda: izgled oplate za spoljni zid - K, montaina taHa - Mt, horizontalni presek-
H-H i vertikalni presek - G-C, natezna glava - Ng, Sper-ploda - Sp, anker spona - D; oplata za armiranobetonski unutra6nji
zid - N, detalj- n

VELIKOPOVRSINSKE PRENOSN E ranih konstrukcija i stabilizatora za vertikalan po-

OPLATE
VelikopovrSinske ili oplate od velikih panela,
dine oplatne povr5ine (10-20 m2), na ramovima
od drveta ili delidnih nosada, razliditih patenti-
loZaj oplate. Koriste se za betoniranje monolitnih
zidova na objektima sa uhffitenim.modulom ras-
poreda zidova i raspona-
MontaZa i demontaZa panela vr5i se bez
spu5tanja na tle, a kanom se penosi u novi po-

82
 lo2a1 za betoniranje. Na slici 84 prikazani su: (C), betoniranje sa platforme (D) i demontaza (E
spu5tanj_e oplate (A), montaZa armature i cevi za i F). Za betoniranje spoljnih zidova sluZi prenos-
provodnike (B), postavljanje druge strane oplate na platforma, (kao na stici as;.

Slika 83. - Betonski zidovi u

prenosnoj metalnoj oplati:
izgled lasadnog zida - T,
-)i vertikalni presek kroz
zid - U, horizontalni presek
kroz oplatu - F-F, beton - B,
unutrainja oplata - U1,
spoljna oplata - S,

Slika 84. - Velika prenosna oplata.za unutraSnje zidove (J), postavljanje prve strane oplate na lice mesta (A), montaZa
armature (B), postavljanje druge strane oplate (C), betoniranje (D), Oemontaza (E; i odnosenje optate
1f1

Slika 85. - Velika prenosna oplata za spoljne zidove (-E): betoniranje (l), provera stabilnosti postolja za oslanjanje oplate (J),
montirana oplata za tavanicu (R), demontaZa radne platiorme'(S i T), prenos ptattorme'nJ viii niv6 (0)

83
 Slika 86. - Tunelska oplata: prenos Skoljki za sisteme gradenja, poduZni
Velikopanelna oplatna povr5ina izracluje se
od vodootpornih ploda udvr5ienih na daske ili
ramove, u nekim sludajevima obloZena folijama.
lzra(luje se i od metalnih limova na delidnim pro-
filima i tada je neuporedivo ve6e trajnosti. Ova
vrsta oplata proudava se u predmetu Prefabriko-
vano grailenje.
TUNELSKE OPLATE
Tuneiske oplate su montaZne, metalne op-
late. Njihovi sistemi nose nazive po proizvotladi-
ma - Utinor (Outinord), RaS (Ruch) itd. Upotre-
bljavaju se za monolitni sistem gradnje na zgra-
dama dijisu zidovi i mecluspratne konstrukcije od
armiranog betona. Uslov za rad je prethodno
utvrclen modul rasporeda zidova i tavanica da bi
se raspoloZivim elementima mogli betonirati. Va-
Zno je i da se moduli vi5estruko ponavljaju, jer su
jedino tada ove oplate i ekonomidne (sl. 86).
Oplatna platna su od delidnog lima sa ramovima
iojadanjima. Ako se paZljivo odrZavaju, zarazliku
od drugih tipova, mogu se, neogranideno (i
1 000) puta upotrebiti. lzbetonirane povr5ine os-
taju ravne i glatke, i jedino se molerski izravna-
vaju (gletuju) pre malanja ili lepljenja tapeta.
KLIZAJUCA OPLATA
- Klizaju6a ili klizna oplata koristise za betoni-
ranje monolitnih armiranobetonskih veoma viso-
kih objekata, kao Sto su: TV tornjevi, dimnjaci,
svetionici, silosi, mostovski stubovi, zgrade i sl.
Naziv klizaluca dobila je po tome Sto se celokup-
na konstrukcija oplate specijalnim dizalicama vu-
de u vis-klizi uz istovremenu montaZu armature i
84
- D, popredni - P
neprekidno ugradivanje betona. Zavisno od spolj-
ne temperature i procesa stvrdnjavanja betona
omoguiava se brzina betoniranja 2,5 do 4 m na
dan. Klizajuia oplata je ekonomidna zbog brze
gradnje. Oplata se montira samo jednom, na po-
detku betoniranja, i vude se do vrha objekta i tek
tada demontira. Radne platforme postavljene uz
konstrukciju oplate zamenjuju skele po ditavoj
osnovi i visini objekla. Dizalicama lakog tipa za-
menjuju se kranovi, a sluZe za prenos materijala,
armature i betona. Konstrukcija oplate moZe da
bude u osnovi: krug za dimnjake, silose i svetio-
nike, ili pravougaona - zavisoke zgrade (kod nas
su uglavnom tako gratlene stambene zgrade).
Dizalice mogu imati rudni, hidraulidni, pneu-
matski ili elektromehanidki pogon.
Klizajuia oplata za zgrade. Zbog meclu-
spratnih konstrukcija - tavanica, ova oplata se na
zgradama u radu koristi na dva nadina. To su: po-
stupak sa naizmenicnom izradom zidova pa tava-
nice i drugi- sa naknadnom izradom tavanica.
Sl. 87. - Klizajuca oplata

Slika 88. - Rad klizajuiom oplatom po postupku sa naknad-
Postupak sa naizmenidnom izradom zido-
va itavanica sastoji se u tome da se zidovi najpre
betoniraju do nivoa oslanjanja tavanica, zatim se
oplata vude na prazno bez betoniranja, u visini za
2-3 cm veioj od debljine tavanice. U zaustav-
ljenom poloZaju oplate izraduje se tavanica, a
zatim nastavlja sa betoniranjem zidova klizanjem
oplate za vi5u etaZu. Pored spoljnih, istovremeno
se rade i unutra5nji noseii zidovi i stubovi. Na ovaj
nadin radovi se izvode do pune visine zgrade.
Postupak sa naknadnom izradom tavani-
ca slika 88, sastoji se u neprekidnom klizanju op-
late po celoj visini zgrade, s tim Sto se ostavljaju
otvori u zidovima i na ta leZi5ta oslanjaju tavani-
ce. Ovaj rad se obavlja obidno za2-3 etaZe niZe
od poloZaja oplate.
STUBOVI OD BETONA
Stubovi su linijski, vertikalni elementi. Po-
predni presek stuba moZe biti u obliku kvadrata,
pravougaonika, kruga, viSeugla, elipse ili u nekoj
slobodnoj formi. Usvojeni popredni presek moZe
biti isti ili razlidit u visini stuba, ili da je sa pro-
Sirenjem na vrhu - kapitelom.
Stubovi se izracluju livenjem betona u oplati
na objektu ili se postavljaju gotovi na objekat
montaZom. Oplata za stubove sa ravnim strani-
cama izracluje se od dasaka, od raznih vrsta ive-
rice, Sper ili lesonit-ploda, ili od metalnih ploda.
Za stubove kruZnog, eliptidnog ili mnogougaonog
preseka oplata je od letvica ili lima. Po visini opla-
ta se udvr5iuje ramovima od dasaka, gredica ili
metala.
Stubovi od nabijenog betona izracluju se
ako su centridno optera6eni, i sa vitkoScu ma-
njom od 10 (odnos visine i strane stuba). Betoni-
ranje stubova vr5i se u ranije pripremljenoj, mon-
tiranoj, odi5ienoj i natopljenoj (vodom) da5danoj
m f,
llr
l.
ml
3. 1. 5. 6
il
--'^'-
---\--..--
Slika 89. - Oblici stubova: stubovi diji je presek kvadrat - 1,
pravougaonik - 2, krst - 3, krug - 4, sa krstatim proSire-
njem - 5, dvostrano pro5iren - 6, montaZni stub - 7, sa
pedurkastim kapitelima - A, B i C
oplati, i to u slojevima od oko 20 cm visine, uz
obavezno vibriranje betonske mase.
Stubovi od armiranog betona. Betonski
stubovi sa vitko5du veiom od 10 kao i ekscen-
tridno optereceni moraju se armirati. Statidkim
proradunom utvrcluju se presek, kolidina arma-
ture i marka betona. Stubovi imaju glavnu
armaturu od glatkih ili rebrastih Sipki. Meclusoban
razmak regulise se uzengijama koje se postav-
ljaju na najveiem razmaku od 19 d (d je prednik
glavne armature) i uvezuju Zicom. Oblik uzengija
prati oblik stuba. Kod kvadratnih i pravougaonih
stubova vertikalnih Sipki glavne armature ima
najmanje 4. Postavljaju se u uglove duZ svake
strane, na udaljenju 1,5 do 2,5 cm od ivice stuba.
Oplata za stubove
Daiiana oplata za stubove izracluje se od
oplatnih platana. Ona su povezana po visini ra-
movima od dasaka na svakih 60-70 cm. Za jade
stubove umesto dasaka postavljaju se gredice i
meclusobno povezuju klanfama.
Na slici 90 prikazani su izgledi oplate za
stub kvadratnog preseka kao i horizontalni pre-
sek A-A. Crlali C i D prikazuju samo detalje pra-
vougaonog stuba u izgledu.
85
 +

d- r7ro

,ffiqL -ft-H-
c D
Slika90.-Oplataoddasakazabetonskestubove-X,oplatauizgledu-NiM,horlzontalni presek-A-A,detalj ramova
kod oplate pravougaonog stuba - G i D B; montatna oplata stubova od Sperploda; naspramne table ve6e od stranica stu-
ba - A' horizontalni presek - a-a, iste b-b; montaina oplata - Z: metalne spone
"*o:illH#il"";?l""rtl,l],J,S.:T.-

Oplata do Sperploia za stubove. - Kod ove Montaina oplata stubova izratluje se od

vrste oplate umesto daSdanog platna postavljaju
se Sperplode, najmanje debljine 15 mm. Horizon-
talno ojadanje Sperplode postiZe se gredicama za
ukrucenje, postavljanjem na svakih 60 cm visine
stuba. Stranice od Sperploda ukrucuju se na neki
od uobidajenih nadina. Moguia su dva nadina
montaZe oplate od tabli.
Na slici 90 A prikazana je u horizontalnom
preseku i u izgledu oplata sa dvema Sirim
naspramnim stranicama od stuba a na primeru C
sa istim Sirinama stranica oplate i stuba.
jadih ploda ili sa oiadanim ivicama, u okviru od
gredica. Da bi se ova oplata mogla iskoristiti za
razne dimenzije stubova, udvr5iuje se metalnim
sponama sa klinovima, kao Sto je prikazano na
primeru Z.
Oplata za stubve kru1nog i ovalnog prese-
ka izrarluje se od leMca- Obuhvata se okvirima
od dasaka, postavljanjem po visini na svakih
40-60 cm. Kod stubova najmanjih prednika ra-
movi su od dva para dasaka, a ukajaju se prema
obliku spoljne povr5ine oplate (sl. 91 M). Za stu-

86
 fl
;l
t\l
*l
rl
t\l
6l
hl
).
-f lt-t
rl L
crl
l*-'
+
+

ffi
'rffii,; f-f
Slika 91. - Oplata za kruZne stubove: velikog preseka- V, srednjeg preseka - S, malog preseka - M, dvostrana oplata za
Suplje konstrukcije - Do

87
bove veiih prednika da5dani okviri se ukrajaju
dijagonalno S i V. Suplje konstrukcije okrujt6g
preseka izraCluju se u dvostranoj oplati.

IZGUBLJENA OPLATA
Betoniranje oplatom koja ostaje u elementu
kao njegov sastavni deo naziva se betoniranje u
izgubljenoj oplati. Karakteristidan primer su du-
risol-zidovi. U Supljine durisola izliva se beton.
Durisolje za beton oplata, a za konstrukciju goto-
vog zida - izolacioni sloj.
Kroz betonske konstrukcije toplota vi5e pro-
lazinego kroz zidove od blokova iliopeke. Beton- Slika 92. - lzgubljena oplata na meduspratnoj konstrukciji
sa elementima od pedene gline (lo)
ski elementi su tzv. toplotni mostovi. Prekidanje
toplotnih mostova postiZe se postavljanjem to-
plotnih brana (plode od heraklita, durisola) koje
ostaju u betonskoj konstrukciji, pa one dine izgu-
bljenu oplatu.

OPLATA ZA VERTIKALNE SERKLAZE

Vertikalni serklaZi sluZe za prijem horizon-
talnih sila od zemljotresa. lzraduju se od armira-
nog betona. Glavna armatura sastojise iz 4 Sipke
armature sa uzengijama @ 6 mm na meilusob-
nom razmaku od 30 cm. Glavna armalura mora
se na svom donjem i gornjem kraju povezati sa
armaturom gornjeg i donjeg horizontalnog serkla-
Za. Korisna povr5ina vertikalnog serklaZa zavisi od
debljina zidova, moZe biti 25 x 25 cm, 25 x 38 cm
ili 38 x 38 cm. Kod zidova ozidanih opekom ili zlDovl
blokovima vertikalna vezazida sa serklaZom mo-
Enosect
2e biti ravna ilisa zupdastim zavrSetkom zidanja.
l-'lztoovt zA UKRUcENJE
Betoniranje je u oplati od dasaka ali plastidnim
betonom, kako bise dobro popunile Supljine zup-
dastog zavr5etka zida i stvorila dvrsta veza iz-
medu zida i serklaZa (sl. 93).

Slika 93. - Da6dana oplata za vertikalne serklaZe: poloZaj vertikalnih serklaZa na objektu - k rerd<*i serklai na sudelja-
vanju - H, na suticanju - E i na ukr6tanju zidova - T, detelj - R u aksonane0f

88
 PREGFADNT ZTDOV|
- UNUTRASNJE PREGRADE - - lakih graclevinskih
Zidovi, kao povr5inski elementi dele, ili pre-
gracluju, prostore u unura5njosti zgrada na pros-
torije. Ako je potrebno, u izvesnim sludajevima,
osim funkcije pregradivanja, izracluju se, prema
potrebi, kao zvudni ilitoplotni izolatori. Ne optere-
iuju se dodatnim optereienjem. Uglavnom se iz-
racluju posle nose6ih zidova.
Podela pregradnih zidova
Prema pravcu pruianja, ovi zidovi mogu biti
- celijastog betona;
- gipsanih ploda;
ploda;
- ploda od plute.
Zidovi na kosturu ili ramu. - lzracluju se od
tankih, ploda razliditih vrsta graclevinskog materi-
jala. Njima se oblaZu ili ispunjavaju nose6i ramovi
od dvrtih materijala, najde5ce od drveta ili metala.
lzlivenizidovi. - Dobijaju se livenjem gracle-
vinskih materijala u oplati.
ZIDANI PREGRADNI ZIDOVI
Pregradni zidovi od opeke
Za zidanle pregradnih zidova upotrebljava
se puna ili Suplja opeka. Prema nadinu posta-
vljanja opeka - pljo5timice ili na kant, pregradni
zidovi su debljine 12 cm ili 6,5 cm. Zidne povr5ine
su radi stabilnosti ogranidenih dimenzija. Oja-
danje pregradnih zidova po vertikalije horizontal-
nim serklaZima, postavljanjem na visini od oko
2,00 m (u visinivrata).
Zidanje pregradnih zidova od pune opeke
debljine 12 cm prikazano je na slici 43 a sutica-
nje zidova od pune i Suplje opeke na slici 95-U.
Zidanje zidova debljine 12 cm sa Supljom
opekom dozvoljeno je iskljudivo Supljim opekama
sa poduZnim Supljinama.
Najveca dozvoljena ozidana povr5ina pre-
gradnog zida iznosi 30 m2, najveca visina 5,00 m
i duZina 6,00 m.
Pregradni zidovi od pune opeke debljine
12 cm mogu se opteretiti i dopunskim opterece-
njem. Ovo se ne dozvoljava u seizmidkim podru-
djima, vei se zidaju samo kao pregrade.
Pregradni zidovi od opeke debljine 6,5 cm
(sl. 95 A). Zidaju se punom iliSupljom opekom sa
poduZim Supljinama. Opeka se postavlja nasa-
tidno tzv. na kant, i zida duZnjadkom vezom, sa
prevezom na114 ili (bolje) na112 opeke.
Radi ukruiivanja kanlzidova od opeke na
visini od oko 2 m (visina vrata) betoniraju se ar-
miranobetonski horizontalni serklaZi (1) i povezu-
ju se konstruktivnim zidovima. Ako je pregradni
zid sa vratima, postavljanje vrata je istovremeno
sa zidanjem zida, a serklaZ sluZi kao nadvratnik.
Debljina serklaZa ista je kao zida, a visine 26 cm.
Pregradni zidovi zidaju se najde5ce naknad-
no posle ozidanih konstruktivnih zidova. Na mes-
tima suticanja u konstruktivnim zidovima osta-
vljaju se udubljenja -,,Smorcevi" u koje ulaze pre-
gradnizidovi. Smatra se da ova udubljenja, ili ka-
nali (T) smanjuju konstruktivnu moi zidova. Pro-
pisi predvitlaju bodno ukruienje pregradnih zido-
va na slede6i nadin:
89
 I
E
lt ffiE

Elilta 95. - Pregladnizidovlod bpeke purie isuplJe d = l2 cm; u suticanju (U) udublienje u hosefum zidu za vezu sd pre-

2ontaini serklaz - 1, hadvrathito - 2; p'e0lioT_.H

'
gradnim (T); zidovi od opeke debljine 6,5 cni: I I ll sliij zidanja - A; zidovi u suticanju: oSnova - B, akSoriometrils N, hori-
presradnos sa nosedirrt zidom - c,
?XfJllTlll:31;5;J,i"":1!""F

U toku zidanja konstruktivnog zida, na ine- arrnaturu vezuje se Zica 6 3 mm izald26.2ica Se

stu sutioanja sa pregradnlrn zidsm Bostavlja se postavija kroz leZajnu spojnicu svakog drugog
vertikaina delidna 6ipka @ 10 (e-S) i udvr56uje reda prilikorh zidanja pregrddnog zida ria kant.
uzgngijom (u) u spojnicu. Za 6vaks U6vr6cenu

g0
 Pregradni zidovi od Supliih blokova
od pe6ene gline
Blokovi sa vertikalnim Supljinama imaju di-
menzije 9 x 19 x 19 pm (za Sirinu, duZinu ivigi=
nu). SluZe za zidanjq z_idova debljine 9 em (1 M).
Blokovi sa horizontalnim lupljinamq (dimenZija;
19 x !9 x 14'ern) sluie za Zidanje zidova debljine
19 cm (2 M).Obg vrstg hlgkgva prvenstveno slu-
2e qa zidqnjg po modularnoj keprdinaciji. Deblji.
ne spojnica su 1 cm, a pfillkom Eidanja primenju-
ju se op5ta pr-qvila za zidarrie blgkovima,
Fregradni zidoviod iupljih ploda
od pedene gline
Suptju pregradne plode su elementi od pe-
dene gline. Oblik, mere, kvalitet i nadin proizvod-
nje standardizovan je po JUS 8.D1.022. (sl. 96).
JUS S. D1.O22
Dimenzije (mm) b h
290 t490 1120 1195
Termidke l" 0,50
karakteristike k 2,22
zid 12 cm R o.2s
Slika 96. - Suplje plode od gline za pregredne zidove
pregradni zid od ploda po JUS ts.Dl.022
Plode su, po obliku, pravougaoni ili kvadrat-
ni paralelopipedi sa ravnim be6nim stranama.
Nale2u6e stranice su ravne ilisu sa Zlebovima za
gpojnica. Proizvodne
zalivanje horizontalnih
mere su:
- za duZinu 39 I 29 cm;
- za eirinu 9 gm, 7 em i 5 qm;
- za visinu 29 ern i 19 cm.
Poluplode su duZlne 19 cm i 14 cm.
Porolit-plode od gline (sl. 97) su po obliku
slidne Supljim plodarna. Predv:idene najmanje
mere za dUZinu $U Q0 enn, za Sirinu I cm (5 cm i
3 qrn se ne upojrebljavqu Ea zidanje) i za vieinu
29,5 cm, 24,5em i 19,5 cm.
Slaganie i@jih ploda od peiere gW pri-
likom zidanja vrii se sa prevezom na 1/2 dode.
Zidaju se u eemeRtnom malteru za vefu i u pro-
duZnom matteru 4a manje povriine zida. Spo-
jnice su debljine 1 cm. Pregradnizkl povezuje se
Zlebom $, dubine 5 cm, koji se nalazi u masi
bodnog zida (sl. 98 U i D). Podetak ili osnivanje
zida je na podlozi od sloja mallera. Ako se Zele
sprediti zvudni mostovi, ploce treba postaviti na
trake od plastidnih masa (7, Pi S-m):
Visina i duZina zidova ogranidene su radi
stabilnosti, a zavise od debljine ploda koie se
upotrebljavdV za zidanje. Na tablici su date naj-
veie dozvoljene mere za nemalterisane zidove.
Najveie dozvoljene
debliine (cm) duZine (m) visine (m)
I 4 6
I 3,5 6
5 3 6
JUS e d.O24
4 * T
..(
I A
,,WI I
) +
1
.t'
t' W
Slika 97. - Porolit-plode od gline - PP
Pregradni zidovi od Supliih betonskih
blokova
Betanski blokaviza zidanie unutraS4jih pre-
gradnih zidova su prefabrikati za zldanle po mo-
dularnoj koqrdinaciji (s1. 9p). Obrlika 9U pravou-
glog paralelopipeda sa bodnim povriinarna - rav-
nim a sudelnim sa Zlebovima. Gornia ppvr5ina
(ugrailena u zidu) jeste ravna I puna. $uptiine
bloka su otvorene prema donioi, leZi5noj strani.
Oznaka je PBB (pregradni betoriski btokovi). Mo-
dularna oznaka bloka PBB-7 zablok proizvodne
- Sp, duZine- 39 cm, visine 19 cm i za debliinu 7 crn.
FBB-9 oznadava betonski blok debljine 9 cm'
91
 - W-W, detalj suti-
masa - m, dubina

N|.020

d-d

ffi {
+4'

Slika 99. - Supljiblokoviod betona zazidanje pregradnih zidova

92
 Suplji blokovi od lakog betona izracluju se
po obliku i dimenzijama kao i pregradni betonski
blokovi. Nose nazive prema agregatu kojije u be-
tonu, na primer:
- Suplji blokovi od granulisane zgure;
- Suplji blokovi od ekspandirane gline (kera-
mzit);
- Suplji blokovi od tufa ili prirodnih agregata.
Oznaka za pregradne lake blokove je PLB.
Modularna oznaka PLB-7 je za blok duZine 39 cm,
Sirine 7 cm i visine 19 cm (sl. 99 - A i B).
Zidanje zidova Supljim betonskim blokovima
i blokovima od lakog betona je sa prevezom na
l12duZine bloka. Debljine spojnica su 1 cm. Mal-
ter se rasprostire preko gornjih ravnih povr5ina a
zaliva se na sudarnim Zlebovima izmeclu blokova.
Pregradni zidovi od lakih malih plo6a
Lake, male plode za zidanje i velike plode-
-paneli za monlalu, proizvode se od 6elijastog
betona, durisola, gipsa i drugih materijala.
|+ml-
-I
-T
+3+
Slika 100.- Pregradni zidovi od durisol-ploda: ploda - S, veze na suticanju - Q, sudeljavanju - R, letva - dl, durisol
nozrni beton - sb, bit-traka - bt, tervol - te, cem. malter - cm, drveni klinovi za udvr5ienje - dk
Pregradni zidovi od 6elijastog betona-
-siporeks-ploia. Siporeks male plode su duZine
60 cm, debljine 7,5 cm, 10 cm i 12,5 cm i visine
25 ili50 cm.Zidaju se sa prevezom na 1l2duline
plode, u svemu isto kao i kod zidanja blokovima.
Pregradni zidovi od durisol-ploda (sl. 100).
Modularne duZine durisol ploda su 3,6 i 12 M, visi-
ne su 53 cm, a debljine 8 i 10 cm. Plode su od du-
risol mase, obostrano za5tidene cementnim mal-
terom debljine 1 cm. Po ivicama su oZlebljene.
Zida se sa prevezom na 112 duZine plode. Prvi
sloj zasniva se na bizumenziranoj traci. Ona je sa
svake strane Sira od zida min. 3 cm, a podiZe se
uz zid pri izradi poda i tako ga Stiti od vlaZenja.
lznad ove trake postavlja se sloj tervola, debljine
1 cm, i tek tada sloj cementnog maltera sa adi-
tivima kojim se pri zidanju ispunjavaju sve spoj-
nice debljine 2-3 mm.
Plode se medusobno vezuju postavljanjem
Sipki armature @ I u svakom drugom redu.
Pregradni zidovi od gipsanih plo6a. Upo-
treba gipsanih ploda za izradu unutra5njih pre-
+ +
ol ol
+ +
'IT:::r:i
I t:::;:::::
r [:::::::::
_!__l_
ll
_!--!-
tl
l":""""""""1
- du, sit-
93
 A

{m A
# ri
'+l

4
6
7

L
.a\
L __J
I

qhhe let, -- f+egraQ4i zldoyi

gd gip.sanih ploda: plo6a od gipsa - A; slaganje ploda u zid - C; vertikalni presek - M-M;
dglqlitipltFletor-ru-l(,srlticanie-S,pripodg-P,plafon-1,malter-2,lepak=3,grps-dgda-4,pMnapodloga-5,
-46 = 6; udvririivanig lavaboa - E, vertikalni presek - L-L, zavrtanj - 6, ardrer-pbda - 7
\
gfednih etde\ra do-aveliena ie pod uslolqm da re- ili su sa raznim dodacima. Dimezije malih ploda
fatlna vtaeneqt prasteriia ne prelazi 80%. Ploi,e su 6610 cm ili 50 cm, debljine 7 cm ili 10 cm.
Ea ei&nb su u o.bliku Faralelopiprsda, pune su ili Dodirne porrrSine plcda $i zidaniu su ravne ilisu
qU ga iupljinama, lzracluiu se od poroznog gipsa na pero iZleb (sl. 101). Zidaju se sa prevezgm na

94
 d=5;Zg;tqt2

A-A
.o

tw
-2-',,
LnL /'----)*
-si
F\-/l
I
I

4_--25 -+

Slika 102. - Pregradni zidovi od lakih gradevinskih ploda: laka ploda - P, zid u izgledu - F, horizontalhi prese|< A-A, detalj
spoja sa bkvirom za vrala - Z, aksonometriia - N

1/2 plode. Spajaju se lepkom od gipsa, sinte-
tidkog veziva i aditiva, a koji se postavlja na do-
dirne povr5ine na 2 do 3 mesta i pri plafonu.
Osnivanje zida jd preko atUrninijumskih $umenih
ili PVC profila, postavljenih na podlogu, ili sloja
asfaltnog mastiksa (P). SpaJanje na suticanju Zi'
dova je preko Zleba u koji se najpre StaVi Qipsani
lepak, pa sloj mineralne vune, pa lepak, a zatim
se piode piiljube. Preko vertikalne spojnice po'
stavljaju se i pokrivne lajsne.
-Pregradni
zidovi bd ptutanih ploca, Plu-
tan€ plode upotrebljavaju se za zlddnie pregrad-
nih zidova najvi5e zbog njihovih izoiacionih svo-
jstava:dobar su izolator kod temperaturnih prom-
ena, od zvuka, dak i od vlage ako su sa bitumen-
skim Vezivom. Proizvode se u kalupima pod pri-
tiskoiri od Usitnjene plute sd dodatkom J<reda,
gllne 5a katranskom smolom ili bituthenoni kao
vezivorn.
Pregradni zidovi zitlaju se plutanim plodama,
dimenzija 50 x 25 cm, 100 x 25 dm, 50 x 50 cm,
100 x 50 cm, a debljina od 5 do 12 cm. Plode se
postavljaju nasatidno sa prevezom na 112 i prikri-
vaju meclusobno pocinkovanim ekserima. Mal-
teii5u se u tri sioja: prva dvei su 6d gipsahdQ, a
treci od krednog ntaltera.

g5
 Pregradni zidovi od lakih gradevinskih ploda
Lake gradevinske plode proizvode se od mi-
neralizovanih drvenih vlakana u cementnom mal-
teru, presovanjem u kalupima. Dimenzije ploda
su standardne za duZinu 2,00 m i visinu 50 cm.
Najmanja debljina za samostalne zidove je 5 cm.
Proizvode se kao durisol, heraklit, tarolit-plode i
pod drugim nazivima (sl. 102).
Pri zidanju prvi sloj lakih ploda postavlja se
duZinom preko sloja cementnog maltera ili ako se
spredava zvudni most, sloja asfaltnog mastiksa.
Ostali slojevi postavljaju se sa prevezom na 112
duZine plode. Zida se u produZnom malteru. Ove
plode su nestabilne na temperaturne promene pa
se zato spojnice pre malterisanja moraju prekriti
trakama od rabic-pletiva i udvrstiti pocinkovanim
ekserima. Spoj na suticanju je preko Zleba.
+
{
F
Slika 103. - Pregradni panoi: montiranje siporeks-panoa
vezapanoa-E,nasuticanju-F,drvenaletva-l,stiropor-2,tapeta-3,pokrivnalajsna-4,kanal
letva za pridvrSdenje
96
I
[:
Li
F1
Pregradni zidovi od panela
Zidni paneli od siporeksa (sl. 103) montiraju
se vertikalno, a medusobno spajaju zalepljenim
Zlebovima (E). Na tavanicu (D) oslanjaju se
preko letve sa Zlebom za sprovoclenje kablova
(5). Supljina uz plafon ispunjava se stiroporom
(2) iobostrano maskira letvama (1). Montiran zid
se ne malteri5e vec samo molerskigletuje i boji ili
oblaZe tapetama.
Zidni paneli od durisola (sl. 104) postavljaju
se kao stalne pregrade a mogu se kasnije po
potrebi i premestiti na druga mesta. Na tavanicu
se postavljaju preko sloja rebrastog kartona (R),
udvr5iuju se L profilima obloZenim filcom. Veza
sa plafonom je preko sloja suncleraste trake. Pa-
noi se spajaju uvladenjem pera u Zlebove i lepe
siprokor lepkom (S). Na spoju dva Zleba ostaje
otvor za elektroprovodnik (O).
- B; detalji veze panoa: pri plalonu - C, pri podu - D, metlusobna
zainstalacije-5,
- 6, metalni ugaonik - 7
 x n
t-
.'. L zrtzlt a a,

stika 104. - Zidovi od durisot paneta: .r:"" : ; .o"J:" - S, cementni malter - cm, otvor - O, klinovi - Kl,
rebrasti karton - R

1 €r 1_1

rl I t------
l1 I I

Ir I
L_ __
I

lt
I

Ir I

n-l
tv
I

--1
Irv
J
t2
l1
I

|
l3 4
tlrl I

rl
I
I

1+
M

Slika 105. - Pregradni zidovi od gips-karton-ploda

97
 Pregradni zidovi od gips-karton-ploda
lndustrija grailevinskog materijala proizvodi
gips-karton-plode (JUS 8.C1.045) od papirnog sa-
6a, obostrano obloZenog gipsanim plodama. Na
slici 105 prikazani su zidovi na drvenom kosturu sa
gips-karton-plodama, povezani vijcima pri montaZi.
PREGRADNI ZIDOVI NA KOSTURU ILI
SKELETU
Skelet za pregradne zidove izraduje se od
drvenih gredica ili metalnih profila, koji se udvr-
Scuju u pod, plafon i bodne zidove. Povr5ina ske-
leta oblaZe se obostrano lakim plodama, manjih
debljina od 5 cm, koje se kasnije, po potrebi, mal-
teri5u, oblepljuju tapetama ili ostaju vidljive.
lizrada drvenog skeleta sastoji se u me-
clusobnom povezivanju vertikalnih sa horizontal-
nim gredicama, u razmaku od 80 cm do 100 cm.
Orveni skelet sa rasporedom drvenih letava igre-
dica, a u okviru od 40-100 cm, naziva se ro5tilj.
Dimenzije gredica odrecluju se prema velidini
pregrade. Ako je pregrada velidine 300 x 4,50m,
gredice su 5/6 ili 6/5 cm. Za velidinu 3,50 x 6,0m
gredice su 6/6 cm ili 6/8, a za velidinu 4,00 x
6,00m gredice su 6/10 do 6/1 2 cm.
Metalni skelet se izracluje od kvadratnih,
pravougaonih, L ili U profila od delika ili alumini-
juma.
Preko skeleta postavljaju se prefabrikovane
plode: heraklit, Sumalit ili tarolit. Za skelet se
pridvr5iuju vijcima. PoSto su nestabilne na tem-
peraturne promene, spojnice im se moraju ban-
da2irati rabic-pletivom pre malterisanja, kao Sto
se to radi pri izradi samostalnih zidova od ovih
materijala.
Za oblaganje skeleta upotrebljavaju se lake
prefabrikovane plodd pod nazivima lanit, stramit
plode od stabljika lana, konoplje, slame, poveza-
ne lepkom i oblepljene hartijom. Na drveni skelet
se udvr5cuju ekserima.
Posebna vrsta lakih ploda od industrijski ob-
radenog drveta - panel, lesonit, lepljenice (Sper-
plode) i iverice upotrebljavaju se za izradu lakih
pregradnih zidova. Na slici 106 prikazani su: zid
(p) obloZen kosturom i pregradni zid na skeletu.
Da ne bi vlaga iz zida prodirala i vlaZila letvice
obloge, on se mora ili premazati vodootpornom
bojom (b) ili da se preko kostura postavi izola-
cioni sloj (J). Panel (t) pridvrScuje se ekserima
preko izolacionog sloja na kostur. Pregradni zid
obostrano se oblaZe panelima.
MONOLITNI PREGRADNI ZIDOVI
lzraduju se na licu mesta, livenjem u oplati,
od armiranog betona ili gipsa. Neoptereieni su
98
t
t
i
Slika 106. - Pregradni zidovi na skeletu: skelet - S, prefab-
rikovane plode - L, ter-hartija - J, vodootporna boja (b)
dodatnim optereienjima. lzratluju se debljine
manjih od 15 cm.
. Pregradni zidovi od nabijenog betona pri-
menjuju se za podrumske prostrorije ili skladi5ta.
Pregradni zidovi od armiranog belona izra-
(luju se livenjem betona u prethodno postavljenoj
oplati sa montiranom armaturom. Postavljaju se
na objektima gde se od pregradnog zida lra2e
velika povr5ina i dvrstoia, a mala debljina. Povr-
Sine su im ravne, glatke ili sa sekundarnom plas-
tikom ako beton ostaje u neobradenom stanju
prirodni beton, (natur-beton). Armiranobetonski
-
zidovi mogu imati izlomljene ili polukruZne oblike
povr5ina, kod ograda na balkonima slidno. i
Statidkim proradunima odretluju im se dimenzije,
marke betona i armatura. Prema nadinu izrade
dele se na: tanke armiranobetonske zidove i mo-
nijeove zidove.
Tanki armiranobetonski zidovi
lzlivaju se u dvostrano postavljenoj oplati.
Zidovi su debljine od 8-14 cm, a po krajevima su
uZljebljeni u prethodno ostavljene Zljebove u kon-
struktivnim zidovima. Na slici 107 prikazana je
da5dana oplata za tanke zidove. Ona se danas
retko upotrebljava narodito zazidove kojise neie
malterisati zbog neravnina koje ostaju od spoje-
va izmeclu dasaka. Mnogo vi5e se koriste preno-
sna oplata (sl. 84) i velika panelna oplata.
Monijeovi pregradni zidovi
Zidovidebljine od 5-10 cm, takode se beto-
niraju u dvostrukoj oplati (sl. 108).
Prednici irazmaci armature, kao i marka be-
tona odrecluju se statidkim proradunom.
Monijeovi - veoma tanki zidovi (od 3-5 cm),
sa najveiom visinom oko 2 m, betoniraju se u
jednostarnoj drvenoj oplati sa armaturom provi-
zorno udvr5ecnom u oplafu. Oplata mora da bu-
de dobro nakvaSena. O5trim zamasima nabacu-
 B-B
A

dl
-$

c
fros-rr"-+l
B+"1

Slika 107. - Dvostrana da5dana oplata za tanke armiranobetonske zidove: izgledi oplate - A, presek B-B, kleSta - K, pojas-
na gredica - p,Zica - 2, osnova zida - C; aksonometrija - D

je se rudno sa slobodne strane zida beton ili menta, nabacuje se drugi sloj i obracluje gradili-
prska torkret-aparatom u dva sloja. Prvi sloj je -i
com na isti nidin kao kad se malteriSe zid
debljine 1 ,5 do 2,5 cm. Kad podne vezivanje ce- (sl. 108).
r
id
w€
ali
do

nje
ma
njih
njuj
vnr
Par
zaY
zila
BB srn
vr5i
nan
reur

sfu
sprl
'vaz
BGr iob
Nai
kuie

tem
I
I
I G kovr
koja
va.
zgte
loo -t?o _ oba
+ .+-

nep(
B+l vak
I
sovir

hlad
unut
Stu il
pod(
I
noj s
i
i
kroz
i sast
I

i
Slika 108. - Monijeov zid u jednostranoj oplati, Zica za udvrSiivanje armature - Z celol
mate
jeda
L

TOPLOTNA I ZVUENN EOLACUA ga, sa stanovi6ta gratlevinske fizike, iz ekonom- kciju

I
ZGRADA skih, ekolo5kih idrugih potreba. (akur
i
vraci
Za5tita iz higijensko zdravstvenih razloga
I

TOPLOTNA ZASTITA sprovodi se sa ciljem, da se u hladnim danima u

g rejan m prostorijama odrZi povolj na tem peratu ra
zgrat
i

Toplotna za6tita zgrada, u kojima borave uslec

(18-20'C). Nezdravi uslovi u hladnim i vlaZnim,
moZe
ljudi sprovodi se iz higijensko zdravstvenih razlo- kao i pretoplim prostorijama, dovode do oboljenja
mate
100
 i do smanjenja radnih i vitalnih sposobnosti. Za Gradevinske klimatske zone
vreme hladnih dana prostorije treba da su tople,
ali i podno5ljive za boravak, ako eventualno dode lz razloga ekonomidne izrade termidke izo-
do nagle promene u reZimu grejanja. lacije zgrada, teritorija na5e zemlje podeljena je
na tri graclevinske klimatske zone sa prosednim
Oseiaj udobnosti ljudi ostvaruje se odrZava-
zimskim temperaturama (sl. 109). One iznose za:
njem Zeljene temperature vazduha toplim zidovi-
ma, tavanicom i podovima, da,,ne bije hladnoca iz
I zonu - 12"C (srednje vrednosti najniZih
temperatura),
njih", odnosno, da se toplota ljudskog tela ne uma-
njuje zradenjem na konstrukcije. Za vreme letnjih
ll zona - 18'C (godi5njih temperatura u
zoni) i
vruiina poZeljno je da su prostorije prijatno hladne.
Paralelno sa termoizolacijom jer su medusobno
lll zonu -24"C.
Toplotna za5tita predvicla se (pored ovih kli-
zavisne, treba da se spredi, odnosno smanji i difu-
matskih uslova) i prema vrsti zgrade, a toplotni
zija vodene pare kroz konstrukcije. Kondenzat ne
proraduni su po na5im propisima sastavni deo
sme da bude stalno u konstrukciji, ni na njenim po-
projektnog elaborata. Ovde ie biti redi samo o
vr5inama, jer se sa pra5inom buda, pa se raspada
jednom delu proraduna, koji se odnosi na pravi-
nameStaj i oprema, a ljudiobolevaju od alergijskih,
lan izbor zidova zgrada, u pogledu njihovih ter-
reumatskih i drugih oboljenja.
moizolacionih svojstava.
Sa stanovi5ta graclevinske fizike, na kon-
strukcijama sa dovoljnom termidkom izolacijom Toplotni proradun
spredavaju se Stete od toplotnih naprezanja koja
izazivalu: naprsline i prskotine, o5tecenja maltera Na tabeli (2) dati su (po JUS-u) najveii
i obloga, rclanje, rascvetanje, promene boje i dr. dozvoljeni koeficijenti prolaska ili prolaza toplote
Najveie Stete na zgradama (oko 80%) prouzro- (k), odnosno najmanji potrebnitoplotni otpori (R)
kuje nedovoljna termidka i hidroizolacija. za zidove zgrada. Sa ovim koeficijentima upo-
Sa ekonomske tadke gledi5ta nedovoljno recluju se proradunate vrednosti da se vidi da li
termidki za5ti6ene konstrukcije poveiavaju tro5- odgovaraju propisanim. Treba reci da se ovim
kove za grejanje, jer mnogo propu5taju toplotu, zadovoljavaju najmanji uslovi, a da se optimalni
koja se mora nadoknaditive6om potro5njom gori- postiZu sa uvecanom toplotnom za5titom, (2 do 4
va. U toku toplih dana povecani su troSkovi u puta vecom od propisane). Ona iziskuje veia
zgradama sa klimatizacijom, Cinjenica je, da se u materijalna ulaganja, koja se brzo isplate kroz
oba sludaja prekomerno tro5i skupa energija. manju potro5nju goriva.
Ekolo5ki razlozi - oduvanja dovekove sredine
neposredno su vezani za potro5nju klasidnih gori-
va koje zagacluju okolinu dimom, nesagorivim ga-
sovima, poveianjem otpadnog materijala i drugim.
Gubljenje toplote iz zagrejanih prostorija u
hladne prostorije vr5i se preko fasadnih zidova,
unutra5njih zidova prema nezagrejanom stepeni-
Stu ilidrugim hladnim prostorijama, preko tavanica,
podova na tlu i dr. Gubljenje toplote moZe biti:
- prolazom - transmisijom iz tople ka hlad-
noj sredini;
- ventilacijom - prolazom toplog vazduha
kroz pukotine u zidovima i neizolovane spojnice na
sastavima izmeclu prozora, vrata ili drugih otvora;
- upijanjem - akumulacijom, ne gubi se
celokupna toplota, ako se upotrebe kompaktni
materijali, opeka, beton, jer oni propu5taju samo
jedan deo toplote da potpuno prode kroz konstru-
kciju u hladan prostor. Drugi deo se nagomilava
(akumulira), a pri prestanku grejanja pon..-ivo se
vra6a u prostoriju.
a
Prolazak toplote transmisijom kroz zidove
u
zgrada iz zagrejanih u hladne prostore nastaje
a
usled temperaturne razlike. Ovaj prolazak se ne
t_
moZe zaustaviti, ali se pravilnim izborom i vrsta
a Slika 109. - Graclevinske klimatske zone SRJ
materijala i njihovih debljina moZe znatno smanjiti.

101
 Tabela 2 - Nalvedl dozvollenl koellcllent prolaza toplote k, odnosno nalmanll po|fEDnl lopbtnl otpor B poiedlnlh
gradevlnsklh konstrukcila

Gratlev insko-klin atska zon Vrednost

il aiio.U
Red. Gratlevinska Vrsta k R k R k R W/rnzK
broj konstrukcija grejanja W m2K W m2K w w iwednosti
i toplotni m2K W m2K W w2K mPK Prirnedba
most TM 1/q = f,i
1/c. = fl, tl
mzKW
1 2 3 4 5 6 7 I 9 't0 11

1. Spoljnizidovi ct=8 Na
(1) (5) Rr = 0,125 svakom
%=23 mestu
1,225 0,65 0,930 0,91 0,83 1,03 fu = 0'043
2. Pregradni zid A=ce=8 Na
stana iprema L svakom
stepeni6tu (3) L, mestu
c
G 1,94 0,265 1,85 0,29 1,61 0,37 Ri = R" = 0,125
c
G 2,82 0,105 2,82 2,82
1'9: 1t_r:_

Za toplotne proradune koriste se iz tabele
(3) gotovi, proradunati koeficijenti toplotne provo-
dljivosti (?u WmK). Oni su ovde dati samo za ne-
koliko vrsta graclevinskih materijala.
Uporeclivanjem koeficijenta l. na tabeli3 vidi
se, da provoclenje toplote zavisiod vrste igustine
materijala, kao i velidine i sadrZaja vazdu5nih po-
ra suvih materijala. Ako se poveia sadrZajvlage,
voda (gusta materija 1. = 0,5) poveiava materi-
jalu gustinu, i on bolje provoditoplotu.
Cilj termidke zastite sastoji se u pravilnom
izboru materijala, da oni Sto teZe provode toplo-
tu, da daju veii otpor prolazu. odnosno da su
bolji termoizolatori. Razliditi graclevinski materi-
jali, kao Sto se vidi na tabeli 3 imaju i razlidite
koeficijente toplotne provodljivosti i' WmK.
Ako koeficijent (1.) ima vecu vrednost, ma-
terijal bolje provodi toplotu, pa se zato biraju oni
sa manjim vrednostima. Materijali sa (?'. = 0,15)
ubrajaju se u toplotne izolatore. Porastom deblji-
ne sloja d poveiava se otpor provodenju toplote.
Toplotni proraiun za jednoslojni zid
Koeficijent protoka toplote (n) za jedan od-
recleni sloj materijala dat je odnosom:
Ukupan otpor sloja jeste njegova reciprodna
vrednost, aizratava se sa: 8
9
fm'xrw.
Ako izradunavamo jedan jednoslojni, neo- ;
malterisani zid, sa usvojenom debljinom d, od
materijala sa koeficijentom provodenja toplote (1,)
11
(uzetom iz tablice) dobijenu vrednest B treba
uporediti sa najmanjim potrepnim toplotnim ot-
porom H iz tabele 2, da se vidi da li zadovoljava
propise. Ako ne zadovoljava, mora se ponovo
proradunati npr. sa vecom debljinom sloja d, ilise
menja vrsta materijala.
Za toplotnu za5titu valan je koeficijent pro-
laza toplote kroz konstrukciju kW(m2K).
13
Na dijagramu (sl. 110-Zi vidi se da se uku-
pan prolaz toplote sastoji izlrilaze, ito, iz jednog
prolaza i dva prelaza toplote oi (i - interno, unu-
l4
tra), i cb (e - eksterno, napolju). Njihove vred-
nosti uzimaju se za proradun izlabele 2. t5
U prvoj fazi topli vazduh najpre prelazi na
zidnu povr5inu a1. Njegov otpor na prelazu jeste
reciprodna vrednost t Wrtt<).
c[1

.n = lwm2K.
d

102
Tabela 3.
Red. Materijal Gustina Specifidna Koeficijent Faktor Koeficijent
broj kg/m3 toplota c toplotne otpora toplotnog
(JkS x K) x 103 provodljivosti i. difuzije izduZenja o
WmxK vodene mm/m/100"C
pare u
456 I
lztDovl
Puna opeka 1800 0,92 0,76 12 0,5
(Supljikavost O = 15%) 1600 0,92 0,64 9 0,5
1400 0,92 0,58 7 0,5
1200 0,92 0,47 5 0,5
2. Sa6asta i Suplja opeka
(gusto6a opeke 1400 0,92 0,61 b 0,5
ukljudujuii Supljine) 1 200 0,92 0,52 4 0,5
3. Porozna opeka 800 0,92 0,33 2,5 0,5
Klinker-opeka,
puna klinker-opaka
sa Supljinom 1 900 0,88 1,05 0,4
Blokovi od elektrofiltarskog 1500 0,92 0,58 5
pepela 1300 0,92 0,47 4

Silikatna puna opeka 2000 0,92 1,10 20 0,8

1800 0,92 0,99 16 0,8
1 600 0,92 0,79 13 0,8
Silikatna Suplja opeka
(gustoia opeke 1400 0,92 0,70 7 0,8
ukljudujuii Supljinef 1200 0,92 0,56 4 0,8
Pozolit 1 200 0,92 0,52 0,5
Termoblokovi od Sljake 1600 0,92 0,64 4
(gustoia bloka ukljudujuii 1400 0,92 0,58 4
Supljine) 1200 0,92 0,52 4
10. Blokovi od gas-i 800 1,05 0,35 3,2
penobetona 600 1,05 0,27 2,2

1t. Puni blokovi od 1000 0,84 ' 0,47 4 0,7

lakog betona 't200 0,84 0,52 5 0,7
1400 0,84 0,64 7 0,7
1600 0,84 0,80 o 0,7

12. Betonski blokovi sa

Supljinom u dva reda od 1000 1,05 0,44 2 0,7
laganog betona (gusto6a 1200 1,05 0,49 3 0,7'
blokova bez Supljina) 1400 1,05 0,56 4 0,7

13. lsto kao pod 12, samo sa

tri reda Supljina (gustoia 1400 1,05 0,49 0,7
blokova bez Supljina) 1 600 1,05 0,56 0,7

14. Zid od prirodnog kamena 0,92 1,16 22 0,8

15. Betonske blokete sa SuplJinama

u tri reda (gusto6a blokete
ukljudujuii Supljine) 't600 0,96 0,74 t0

103
 I : I +a1+-L
f+zo +'k-
-lr k o; I cr.e

odt
I

lt"o .'..'..'..'..:.t
i
T-l Reciprodna vrednost koju prikazuje koefici- matr
rto ..'.'/.'."'. .L- I jent prolaska toplote kWm2K iznosi: neq
t,
ti-ro
+d ,' lq-
nom
sloje
&, tdl svo!
-+-+-
ai l, cle sobr

Proradunata brojna vrednost koeficijenta k u izt

Slika 1 10. - Dijagrami prolaza toplote kroz: jednoslojni zid
21 i vi5eslojni zid 22
U drugojfazitoplota prolazi krozzid debljine
d. Koliko ie prolaziti toplote zavisi od toplotne
provodljivosti materijala koji smo izabrali zazid.
Otpor provodljivosti ili propu5tanja toplote -
izolaciona moi jeste reciprodna vrednost, ili:
R=
*(m'zr)rw.
Zajedansloj materijala u ovom zidu debljine
d iznosi:
Il, = :l\ (ili se obeteZava sa R)
U treioj fazi toplota sa spoljne zidne povr-
Sine prelazi na vazduh. Oznadava se sa (cr"), a
otpor prelazu na spoljnu stranu jeste:
R" =*(m,x)rw.
Ukupan otpor protasku toptote
noslojni zid debljine d izradunava se kao zbir svih
otpora ili:
uporecluje se sa najveiim dozvoljenim koeficijen-
tom prolaza toplote za odredenu klimatsku zonu iz dr
(kW(m2[ izrabele 2.
Ako proradunata vrednost uporeclivanjem kroz
sa dozvoljenim koeficijentom k iz propisa ne prov
odgovara za odredenu klimatsku zonu, tada se
iu st
npr. jednom nosecem zidu d = 38 cm od pune
opeke:
poveiava debljina (za treiu klimatsku (Rn
- topk
zonu potrebna je d = 51 cm, koja se zbog mase,
velike povr5ine, visoke cene ne radi); d.rnr
zbir
- bira srodan materijal, npr. umesto pune njihc
opeke usvaja se giter-opeka (i kod nje je npr. za
treiu klimatsku zonu slidan sludaj);
- usvaja neka druga vrsta materijala, sa
boljim termoizolacionim svojstvima, ili - izracluje
vi5eslojni zid ili sendvid zid.
Sendvid-zidovi se izracluju kao laki i te5ki.
Laki sendvidi sluZe uglavnom za ispune skeleta.
Sastoje se iz jezgra od toplotnog materijala:
ploda od plute, tvrdih pena, lakih graclevinskih
materijala i sl., obostrano za5ti6enih od vlalenja
plodama od lima, turde plastike, azbest-cernenta
itd. Te5ki sendvid-zidovi sastoje se od klasidnih
(*) r",* te5kih materijala u kombinaciji sa lakim novim
materijalima. Osim za toplotnu, oni se koriste iza
zvudnu izolaciju.

wsl
se\
upor
o\ -
v.ld
'h tabe
,'.oE tim '
o
'O mats
van
Mog
rado

Slika111.-Laki sendvid-zidovi od: me5ovitogmaterijala-O,daske-l,stiropor-2,gips-karton-ploda-3,drveni

ro5tilj - R; laki sendivd-panoi od ravnog - Qa i profilisanog lima - P5, izolacioni sloj - 6, zaptivni materijal - 7

104
 Toplotni proradun za vi5eslojni zid vazduha napolju, pa radi izjednadenja toplotnih
Viiestojni zidovi za termoizolacijusastoje se uslova i pritiska sa spoljnim, on vr5i pritisak na
od vertikalno postavljenih slojeva razliditih vrsta zidove. Kroz jednoslojne zidove vodena para i
,efici- materijala. Oni se meclusobno mogu postaviti u vazduh prolaze ravnomerno, ali kroz materijale
neogranidenom broju kombinacija. Najeko- sa gu5com strukturom teZe nego kroz one sa
nomidnijisu oni kod kojih se sa najmanjim brojem reclom strukturom. Tok vodene pare naziva se
slojeva postiZu termoizolaciona i druga potrebna difuzija. Sa opadanjem toplote ka spoljnoj strani
svojstva. Posebna palnja obraia se i na meclu- smanjuje se kolidina vodene pare bez Stete po
sobno spajanje slojeva materijala. zid, a izluduje se napolju. Ako su u jednom vi5e-
slojnom zidu slojevi postavljeni tako da je pad
Toplotni proradun za vi5eslojni zid sastoji se
nta k temperature ve6i od pada koncentracije vodene
u izradunavanju ukupnog prolaza toplote (R), ito: pare, dolazi do kondenzacije na tzv. tadki rosiSta
:ijen-
zonu (sl. 112 p).
iz dva prelaza(cr; i a") i pretaza toptote (> i) Kroz jednoslojne zidove (C) vodena para
njem prolazi ravnomerno sa toplotom. Ako je spoljni
kroz sve slojeve. Vrednosti koeficijenta toplotnog
ane provoclenja (1, WmK) za svaki od slojeva uzima-
sloj maltera paronepropustljiv i docle do ro5enja,
la se ovaj kondenzat se zam(zne,led poveiavazapre-
pune ju se iz tabele 3. minu, pa malter vremenom polako puca. Zbog
lzolaciona moi ili otpor propu5tanju toplote toga i dolazi do lju5tenja fasada. Sve se to pre-
rtsku (Rm2 KM/)vi5eslojnih zidova ide u smeru prolaza dupreduje malterima otpornim na kiSu, ali koji
tase, toplote, a slojevi stoje jedan iza drugog. lzra- propu5taju vodenu paru. U praksi se veoma de:
dunava se (najpreglednije pomocu tablica), kao sto sloj toplotno izolacionog materijala postavlja
pune zbir otpora svih slojeva, obeleZenih d1, d2 ... dni sa spoljne strane za5ticen tankim parapropustlji-
tt. za njihovih otpora 7"t, )"2... l,n, ili:. vim slojem od ki5e (D). Sa unutra5nje strane se
postavlja akumulacioni materijal, npr. opeka, koji
r, sa R=L*lt*gt d,=Sq vraca toplotu i posle prestanka zagrevanja pros-
duje l"l 7t2 },j ?,"n z-t X torije. Debljina oba sloja odrecluje se toplotnim
proradunom. Toplotni tok i difuzija vodene pare
su ujednadeni, nema kondenzacije, a smanjuje
eSki.
leta.
Ukupan otpor prolazu toplote
' I
k'
(iti A/ frot
se i rizik od pucanja materijala. Nedostatak ovog
vi5eslojni zid jednak je zbiru otpora kroz sve tri nadina je jedino u tome Sto se tro5i vi5e energije
ijala:
rskih faze (dijagram 22), ili: radi zagrevarya zida, a to je opet povoljno kada
enja prestane grejanje.
enta 1- 1*!d* I m'KW. Zazgrade sa fasadama od potpuno parone-
dnih k o(; Ll )r e" propustljivih materijala, npr. aluminijumske ili sta-
lvim klene plode, idr., izraduje se vazduSni sloj, ito ot-
Koeficijent prolaska toplote (k) je recipiodna
iza vrednost, ili:
voren na odreclenim mestima, kada se zid sa ter-
moizolacionim slojem ventilira (E).
I Primer F pokazuje unutra5nji sloj koji je i
k - wm2K.
-l-*I9*!
U"1 HL ae
noseii (kod masivnih sistema gradnje) i akumu-
lacioni, a izolovan je termoizolacionim slojem. Za
spoljni sloj upotrebljena je fasadna opeka. Po
Proradunavanje se najpreglednije i najlak5e pravilu, ona treba da ima manji otpor difuziji od
vr5i pomocu tabela kao npr. na tabeli 4. Na njoj unutra5njeg (l) sloja.
se vidi, da se proradunata vrednost na kraju Termoizolacioni sloj sa unutra5nje strane
uporedi sa najveiim dozvoljenim koeficijentom k (G) postavlja se kod prostorija koje treba brzo
iz tabele 2, i uturdi da li odgovara propisanoj. Na zagrejali. Dobra strana mu je u tome Sto se u
tabeli 5 prikazane su skice zidova sa proraduna- ovom sludaju sa manje goriva postiZe Zeljena
tim vrednostima koje odgovaraju pojedinim kli- temperatura u prostoriji. Termoizolacioni sloj
matskim podrudjima. Mnogo veii broj skica zido- sputava prolaz toplote, pa je spoljni sloj hladan
vanalazi se u prilogu Ve2be na kraju udZbenika. (o"c - 15"c).
Mogu da se koriste za izradu veZbi i za grafidke
Unutra5nja izolacija se izvodi na postojeiim
radove.
zgradama, gde se ne moZe uraditi sa spoljne
strane. Kondenzovanje vodene pare u termoizla-
^ Uticaj vodene pare
cionom sloju spredava se potpuno paronepro-
Zagrejan vazduh u prostorijama zgrada ap- pustljivim mater'rjalima, koji se nazivaju parne
sorbuje vecu kolidinu vodene pare od hladnog brane. lzraduju se od aluminijumskih folija obo-

105
Tabela 4. oBJEKAT5lantresLbloKlga
POZICIJA Fasadni pqno u lotti
Karakteristike sendvida

b SLOJEVI d/m kg/m3 kglm2 l. dh

1 1ls4 0,143
2 TAPET + GLET MSA 0,002 0,150 0.013 I
E
3 ARMIR. BETON 0,140 2,500 350 1,750 0,086 1 !
!
4 TERMON 0,030 424 13 0,056 0,536 2
3 :
.l
5 TERAPLAST 0,002 0,150 0,013 4 :
6 ;:
t
7

I T
I 1/o" 0,050

0.174 0,835

Ergo, konstrukcija je tedka/ :

E
t-
F
4
f
Otpor prolazu toplote i prolaz toplote F-
q
r
L
1/K = 1/cti.
I,Or l. + 1/qe = 0,835
ll| = 1lK- (l/cr; + 1/a"l = 9,642
t
Kako je K = lJ98sl35 - zadovoljava propise
Kako je 1/A = 0.642 > 0.61 - zadovoljava propise

Usvojeno jeK=1,24

deb
gt4
fi's
strano bitumenizarinih, plastidnih folija i drugih Vi5eslojni zidovi meclusobno se spajaju si- dal
paronepropustljivih materijala. drima od nerGlajuieg delika (sl. 113). Na 1 m zida pqa
'
Raspored i debljine slojeva razliditih toplot- postavlja se 5 komada sidra, a uz dilataciju se firrt
nih otpora u odnosu na transmisiju toplote, zatim dodaje joS 3 komada. Rasporeduju se na rev- SaYi
gustine materijala, difuzija vodene pare, mesta maku od 75 cm. Sidro se sastoji od Sipke, pe-
parnih brana, potrebno vreme za isu5enje kon- durkastog dr2a6,a termoizolacionog sloja (4), a sa eLz
nima.
-
strukcija i drugo tadno se odreduju proradu- plastidnim skupljadgm kapi rose (7) spredava se l€o
vlaZenje izolacije. Sipke su prednika @ 3 mm, za

O'F
niarl
Stet
Paz
nienr
nuk
Brzit
ded
plutt
b5
Slika 1 12. - Fasadni zidovi zgrada: jednoslojni zid - C, termoizolacija spolja - D, sa vazduSrim sloiem - E, sa lasadnom
merl
opekom - F, lermoizolacija unutra - G oblil

106
 FS-* /tL- r.
1
2
3
4
eVG.-.*F
Slika 113. -: Sidrenje fasadnih zidova i termoizolacije D; fasadnaopeka
5, zid - 6, skupljad kapi - 7, zvezdasti dr2ad -l
debljinu medusloja do 7 cm, a za veci razmak
b 4 mm. Za zidane zidove (D) Sipka sa obostra-
no savijenim krajevima postavljaju se u leZajnice,
da leZe najmanje po 5 cm. Pravo sidro sa ti[lom i
pijavicom na jednom kraju lak5e prolazi kroz ter-
se moizolacionisloj (5) iudvr5iuje u betonskizid (6).
z- Savijeni deo ulazi u spojnicu izmedu opeka (1).
g. Na prmeru (f) prikazanje plastidni zvezdasti
ia drlad, termoizolacije, f kojise nazubljenim krajem
ie kao tipl drZi u betonskom zidu.
za
ZVUENA ZASTITA
U visokogradnji se posebna paZnja posve-
iuje zvudnoj za5titi odnosno smanjenju ili ukla-
njanju buke u prostorijamazgrada,jer ona moZe
Stetno da deluje na zdravlje i uop5te Zivot ljudi.
Poznato je da zvuk nastaje mehanidkim vibrira-
njem u dvrstoj, tednoj iligasovitojsredini. Na brzi-
rtu kretanja zvuka utide agregatno stanje sredine.
Brzina zvuka u m/s kroz razlidite sredine je sle-
deca: na primer, za gumu 40-150; vazduh 340;
plutu 500;zid od opeke 3 600; beton 4 000; stak-
lo 5 200.
Rasprostiranje zvuka kroz vazduh je ravno-
merno, prostorno, odnosno u svim pravcima u
obliku kugle. Tom prilikom vr5i se naizmenidno
- 1, ky[g : 2, va;dusni sloj
- 3, kapa - 4, izolacija -
vibriranje vazdu5nih destica, dime se talasi
prenose dalje. Nadin rasprostiranja zvuka prene-
tog iz vazduha na dvrstu strukturu je takav da se
u dodiru sa njenom povr5inom jedan njegov deo
reflektuje, drugideo prodire u samu strukturu ma-
terije i u njoj se apsorbuje, tre6i deo prolazi na
drugu stranu strukture, a deturti deo pokreie sa-
mu strukturu, dinedi da ona daudestvuje pri pro-
cesu rasprostiranja zvuka indirektnim putem. U
zgradama se zvuk u dvrstoj strukturi zida raspro-
stire preko konstrukcija sa kojima dini sklop, a to
su susedni zidovi i meduspratne konstrukcije.
lntenzitet zvuka obeleZava se decibelima
(dB). Jedan decibel predstavlja najmanju jedinicu
intenziteta koji uvo moZe da registruje.
Prema nadinima stvaranja razlikuju se'. vaz-
duina buka, gde se zvudna energija prenosi ne-
posredno na vazduh kojiga okruZuje, i struffiurna
buka, gde se energija iz izvora direktno prenosi
na gradevinske konstrukcije i u njima izaziva
i
vibracije. Naziva se udarni zvuk. Vazdu5na
buka potide od govora, muzike isl. Udarna buka,
odnosno udarni zvuk, stvara se hodanjem po
podu ili udarcima u zid i sl.
Obe vrste buke primaju se dulom sluha kroz
vazduh, a zbog razlike u nadinu za5tite elemena-
ta zgrada posebno se proudavaju.
107
 Tabela 5. - Optimalno re5enje fasadnih konstrukcija
k
1. SpoljaSnja in5olaciono-atmosferska brana. v
MoZe biti od razliditih materijala: kamene plode, betonske
plo6e, staklo, razne vrste limova, zid od opeke itd.
d
2. Provetravani vazdu5ni sloj debljine 3-4 cm ci
3. Termoizolacija
odgovarajuie debljine da obezbedi da celokupni prolaz
toplote kroz konstrukciju ne bude veii od 0,30 Wm2K
z
vi
4. Akumulacioni sloj-jednovremeno i noseii sloj konstrukci-
je. c:
MoZe biti od: armiranog betona, pune opeke, kamena itd.
5. Absorbcioni sloj. o(
MoZe biti od maltera, gipsanih ploda i slidno. Uloga mu je a
da upija vi6ak vlage iz prostorije i kasnije da vlagu difun- (x
duje (vrati u prostoriju). h
Videti obrazlo2enje uslova koji obezbeduju zdrav Y(
bgravak.
ni
ik
Koeficijenti celokupnog prolazatoplote za primenjene kon-
-r" l. -:;. ahioktim: ut":oT"i presradni z,dov,
1. 00 Spotiasnii lasadni zidovi
i,# k raolnsko =2,68Wm2K m
SFZ 1.01
i elementi UPZ 2.6 k radunsko -- 1.32W/n?K
k raq:nsko = i.. 69 Wi/m2 K pl
sFz 1.O2 k radunsko - 0,48 Wm2 K
sFz 1.03 k rafunsko =0,82Wm2K UPZ20p.
sFz 1.04 k ra6unsko = 0,54 Wm2 K
malter 1,5 cm
- gitordok
sFz101 19

(ne zadovoliava usbve zvutne

d
fasadnimalter
c4
zaStiie iimedu slamva)
dpordcUok sl
unrbainj malter
d(
ftimena: fi:
U wim klimabkogradevinskim zonarna
d(
IG
uPz 2 05 b(
malter 1,5cm
giterblok 24 g sn V(
su 102 Pdmena:
lsb kao iu duCa! VPZZIg Ut
lasadni malter
deo,,slibo" el.
tol
tenrrtzdacj1a $iropor mineralna wna
deo,,slibo" el.
unub"a^inji nnlta _+-4+ zn
dc
Pdrnena:
U wim klinnbkogradevirskim zornrna uPz 216 a
bu
tuplla lasadna opeka 12 cnr
kv
ienrrc{zolalor 2-s
armiranibetod l*n ba
(STEPEN.I AI
tat
su 103 ter

uPz218 en
na
2 crn pn
S.gpopeka na kant
,ril. ti staklena wna 7 cm ne
Sarrn u I ldimaH<ogradevlmt<oj zoni da
Prinena:
ka hki preEadni zkJ izrtredr AI
cfua gana ili izrnedl stana i

$epeniHa. pfl
5a

108
 Zvudna izolacija je za5titno dejstvo konstru-
kcije u akustidnom smislu i merilo je slabljenja
zvuka.
lzolaciona moc pregrade (R) je mera zvu-
dne izolacije te pregrade. Merna jedinica izola-
cione mo6i pregrade je (dB).
Minimalne vrednosti zvudne izolacije.
Zvudna izolacija prostorija sastoji se u spreda-
vanju prodora buke kroz pregrade. Velidina zvu-
dne izolacije zavisi od nivoa buke.
Za vazduini zvuk na5 pravilnik predvicla
odredenu granicu izolacione moci povezanu sa
zvudnom frekvencijom u dB i to za zvudni opseg
od 150 do 3150 Hz, koji se najde5ie ijavlja od
buke tako da su dujne i niZe i viSe zvudne frek-
vencije. Za nile zvudne frekvencije potrebna je
niZa decibelna za5tita. Na primer + 3 dB, + 10 dB
itd.
Zbog ekonomidnosti gradnje uslovljene su
minimalne vrednosti zvudne izolacije samo za
pregrade izmeclu dva razlidita korisnika.
Zvudna izotacija elemenata zgrada
Na izbor vrste pregrade kao izolatora vaz-
du5nog zvuka utide vi5e faktora, a to su: frekven-
cija zvuka, masa i kompaktnost pregrade, broj
slojeva i njihove strukture, nadin povezivanja zi-
dova sa okolnim konstrukcijama, neprobojnost
na vazduh i dr. Zvuci sa veiom f rekvencijom pro-
dorniji su od zvukova sa manjom, pa se za zvu-
kove sa veiom frekvencijom zahteva i veca deci-
belna za5tita.
Masa pregrade u zvudnoj za5titi je velika.
Veia masa u m2 pruZa veiu za5titu od zvuka.
Kompaktnost materijala u pregradi takocle
utide na za5titu od zvuka pa pri izradi treba nas-
tojati da bude Sto ujednacenije strukture.
Broj slojeva i njihova struktura imaju veliki
znadaj za zvudno prigu5ivanje. lspitivanjem je
dokazano da debljine jednoslojnih pregrada -
zidova i meduspratnih konstrukcija ne treba da
budu vece od uobidajenih debljina ukoliko kao ta-
kvi ne pruZaju odgovarajuiu zvudnu za5titu. Tre-
ba izratlivati vi5eslojne pregrade kod kojih se
zvudna energija gubi usled promene brzine kre-
tanja zvuka pri prolasku kroz razlilile slojeve ma-
terijala.
Yeza zida sa okolnim konstrukcijama, bo-
cnim zidovima i meduspratnim konstrukcijama,
narodito ako je kruta, preko maltera omoguiuje
prolaz zvudnih talasa kao preko mosta u sused-
ne prostorije, te ovakvaveza nije poZeljna. Treba
da bude preko elastidnih materijala koji filtriraju
zvuke vi5ih frekvencija ili ih prekidaju.
Neprobojnost za vazduh obavezna je kod
pregrada za zvudnu za5titu. Prskotine se pona-
Saju kao zvudni mostovi kroz koje zvudni talasi
prolaze. Zidovi za zvudnu izolaciju ne smeju se
izratlivati od materijala koji su osetljivi na tempe-
raturne promene. Spojnice zidova od opeke mo-
raju biti potpuno ispunjene.
Jednoslojni zidovi u zvudnoj izolaciji
Jednoslojni zidovi izracluju se od punih ili 5u-
pljih opeka nabijenog ili armiranog betona, svih
vrsta blokov a za zidanje, gipsa, drvene preg rade
od balvana ili dasaka, staklene pregrade. Svi
zidovi treba da su od jedne vrste materijala, bez
ili sa veznim sredstvom.
Zvudna izolacija u viSeslojnim zidovima
Poveianjem debljine jednoslojnih zidova
vrlo malo se uveiava zvudna izolacija. Kombino-
vanjem slojeva materijala razlidite krutosti izra-
duju se vi6eslojni zidovi za zvudnu izolaciju kod
kojih se zvudna energija gubi usled promene br-
zine kretanja zvuka pri prolazu kroz razlidile slo-
jeve dvrstih i mekih materijala kao i vazdu5nih
meduslojeva.
Pri projektovanju vi5eslojnih zidova treba
koristiti samo ispitane i proverene konstrukcije.
Ako se koristi isti materijal u vi5eslojnom zidu,
preporudljivo je da se jednom od slojeva promeni
krutost uveianjem debljine, ili da se jedan sloj
poveZe sa okolnim konstrukcijama na uobidajen
nadin, a drugi sloj preko elastidnih veza.
Na slici 114 prikazani su vi5eslojni zidovi za
zvudnu izolaciju od R dB. Zidovi I i H su od sloje-
va razliditih vrsta, a J od iste vrste materijala. Pla-
stidna folija u vidu zavese sluZi kao membranski
apsorber i elemenat neprobojan za vazduh. Za
prekidanje zvudnog mosta sa susednim pregra-
dama postavlja se guma ili porozni PVC.
Zidovi sa uveianom zvudnom izolacijom
+ 3 dB prikazani su na slici 118. Na zidu G iz-
v5ena je kombinacija sa tvrdim i mekim materijal-
ima. Ovde je tvrd i teZak materijal opeka, a mek
mineralna vuna. Postavljena je na strani zida
prema prostoriji koju treba zvudno zaStiti. Kod
zida G roStilj od letava sluli za obrazovanje vaz-
du5nog sloja i da se na njega udvrste tarolit-plo-
d,e. Zid je obostrano malterisan.
Zidovi zgrada masivnog sistema sa uveca-
nom za5titom + 10 dB prikazani su na slici 116.
Na karakteristidnim mestima pri suticanju E i
sudeljavanju F zidova slojevi izolacionih materi-
jala su sa unutra6nje strane. Malter na spoljnim
stranama zida povecava izolaciju.
Prikazani primeri na sl. 114, 115, 116 su
samo neke od moguinosti re5avanja zvudne izo-
lacije zidova.
109
 A-A

RoB

B.E
RoB

t$
Slika 114. - Zidovi zaanudnu izolaciju R dB. I, J iH - malter (1), puna opeka (2), mineralna vuna (3), tarolit-plode (4), asfalt,
guma ili PVC (5), vazduSni prostor - V, slobodna viseda folija - P, zid - H, Suplji blokovi - B, plode od celijastog betona (7)

POSEBNE VRSTE IZOLACIONIH ZIDOVA moizolacioni zidovi na su5arama i hladnjadama;

Ovi izolacionizidovi izracluju se kod objekta
sa specijalnom namenom, u svemu prema uslo-
vima koje treba da ispune. To su najde5ie ter-
'110
izolacioni zidovi protiv zradenja itd. lzbor vrsta
materfiala, njihove debljire iraspored u slojevima
odreduje se odgovarajuiim proradunima.
 ts
tio
30
l5
lo

A-A
{-3 oB

t5
r20
30
lg

B-B
*3oB
Slika 115. -Zidovi za zvu6nu izolaciju + 3 dB; zidovi G i F. Malter (1), puna opeka (2), mineralna vuna (3), rabic-mre2a (4),
kredno-gipsani malter (5), gipsani malter (6), zid - F, vazduini sloj - V, tarolit-plode (7), letve - L

:I-_

L
-L

Slika 116. - Zidovi za zvudnu izolaciju + 10 dB; zid E - gips malter (1), mineralna vuna od 3 cm (2), od 1 cm (3), kredni mal-
ter (4), puna opeka (5); zidF - kredni malter (6), puna opeka (7), rabic mreZa (8)

111
 Ill. Dimnjaci i ventilacioni kanali
NACIN ZAGREVANJA PROSTORIJA
Dimnjaci su sastavni delovi zgrada koji
sluZe za odvodenje gasova od sagorevanja. Ka-
kvi ce dimnjaci biti postavljeni, zavisi od nadina
zagrevanja.
Pojedinaino ili lokalno prostorije se zagre-
vaju peiima za lo2enje, postavljenim u svakoj
prostoriji koja se zagreva. Veliki brojpeii iziskuje
i veliki broj dimnjaka.
EtaZno grejanje je preko jedne pe6i, posta-
vljene na svakom spratu - etaZi. Prostorije se
zagrevaju preko radijatora, sa toplom vodom, za-
grejanom u etaZnim peiima. Broj etaZnih peii
odrecluje broj dimnjaka.
Centralno grejanje jedne zgrade ili vi6e
zgrada izvodi se postavljanjem kotlova u central-
nim kotlarnicama. Prostorije se zagrevaju radija-
torima. Zbog velike kolidine dimnih gasova dim-
njak za centralno grejanje je velikih dimenzija.
Bez obzira na to Sto postoje radijatori za zagre-
vanje prostorija po na5im propisima mora se u
svakom stanu predvideti po jedan prikljudak na
dimovodni kanal za eventualne sludajeve.
Ako se zgrade greju plinskim pecima, tada
se za njih izvode ventilacioni kanali.
Ventilacionim kanalima za. provetravanje
dovodi se dist vazduh i u prostorije kod kojih nije
obezbecleno provetravanje kroz prozore. lsto ta-
ko, putem ventilacionih kanala izbacuje se nedist
vazduh iz prostorija. U svemu se zidaju kao dim-
njadki kanali i vertikalno vode kroz zgradu.
DIMNJACI ZA LOKALNO GREJANJE
Zadalak dimnjaka je da dimne gasove, kao
produkte sagorevanja, Sto brZe preko dimnjadkih
kanala sprovedu van zgrade.
Dimnjaiki kanalle vertikalni otvor u zidu od
prikljudaka loZi5ta do dimnjadke kape. Da bi dim-
njak pravilno funkcionisao, potrebno je pravilno
postaviti peii i ispravno izvestidimnjadke kanale.
Dimni gasovi dine vruci stub u dimnjadkom ka-
112
nalu koji se podiZe uvis, jer je lakSi od stuba iste
velidine spoljnog vazduha. Hladan vazduh ulazi u
pe6 kroz loZi5te i pepeli5te, pomaZe gorenju,
zagtevase i kao lak5i odlazi dimnjadkim kanalom
strujeii uvis. Ovo strujanje nazivamo promaja.
Bitno je da se dimni gasovi u dimnjdkorn kanalu
ne ohlade i prestanu da struje.
Ako je veca korisna visina dimnjadkog kana-
la (sl. 1 17 - kvd) razlika u teZini dimnih gasova sa
toplim vazduhorn u dimnjadkom kanalu ispoljnog
vazduha van dimnjaka je veia, pa je i promaja
jada. Dimnjacise u zgradama postavljaju tako da
su za5tiieni od hladenja. Unutra5nje povr5ine
dimnjadkog kanala treba da budu glatke kako se c
ne bi pojavili otpori pri strujanju dimnih gasova.
Malteri5u se u toku samog zidanja.
Preseci dimnjadkih kanala
Brzina promaje zavisi od korisne visine dim-
njaka i velidine preseka dimnjadkog kanala.
Visina dimnjaka za prizemnu zgradu treba da
iznosi 3,00-5,00 m za jedno, a 5,00-7,00 m za dva
ili vi5e loZi5ta na jednom dimnjadkom kanalu.
Oblik preseka dimnjadkih kanala moZe biti:
kru2ni, kvadratni ili pravougaoni. Dim ide kao ko-
vitlac navi5e, najvi5e mu odgovara kruZnipresek,
jer tada ima najmanje otpora pri kretanju (sl. 118).
Povr5ina otvora i visina za dimnjake centralnog
grejanja proradunava se termidkim proradunima.
Mali ili uski dimnjaci izratluju se okruglog
preseka @ 15 cm. Najmanji presek kanala ozidan
opekom je 14 x 14 cm (196 cm2). Ova povr5ina
odgovara da se na jedan dimnjak mogu prikljuditi:
- najvi5e tri obidne sobne peci, ili
- jedna sobna pec i jedan Stednjak (Sted-
njak se raduna kao dve peci).
Za svako sledece loZiSte poveiava se pre-
sek kanala za po 7$-80 cm2. Ako se radi pravo-
ugaoni kanal, vodi se raduna da odnosi stranica
preseka budu najveci 1 : 1,5.
Dimnjadki kanal u toplom prostoru odvojen
je od povrSina zida, kao i od drugih kanala naj-
manje u debljini 1/2 opeke.
 -l-
--
I
I I

i
I

+t+!'
s
pr--
po
I

j
I

r- r- I

Nr'
+
't-

Or-'-
+

-t-
I

M-M
r---J--
tL--

Slika 1 17. - Elementi dim.njaka: vertikalni presek kroz dimnjak - M-M, korisna visina dimnjaka kvd, visina dimnjaka vd,
-
dimnjadka kapa - k, dimnjadka glava - g, gornja vratanca GV, samostalni dimnjak sd, prikljudak p, loZiSte l, vratan-
-
- -
ca-v,dnodimnjaka-dd; horizontalni preseci:upodrumu-E-E,uprizemlju-O-O,na'l spiatu-N-N,utavanu-L-L
- -

113
 ;iffi
_.rlt

_{_ll:l
O z^tttrt j _-l_l
zg
na
na

ni€
38

zd
kfi
nia

r*l
pn

f
s{l
i-i dtc
lsg
ka
J- vla
nir
w5i

Slika 1'18' -Oblicidimnjadkih kanala;kvadratni.presekkanala kruini- U;poloiajdimnJadkih

kanala u zidovirna sa zidanom izolacljom: obutline 25 crn -!iO,pravougaoni-T,
- x, debliin; geim * G, sa vazduininikanalom D
-

Spretavanje htadenJa i ekonomidnost izgra-
dnje postilu se grupisanjcm dirflnjadkih kanlta.
Nepoleljdn utieajvetra na lzlazak dima iz kanala
smanjuje s0 poetevflanjem dimnjedkih kanata u
srednJe nos6d6 zidove zgreda, 6io bli2e slemenu.
Ako ee climnjadkl kanati moraiu postaviti u
spoljne zidove, izolacionl sloj od unutiaSnje po-
vriitre k&nela do fasadnog zida iznosi naJfuranle
?1 9\:. ill ee postavt vazdu$nt sioj za iiotaciju
(sl. 1 17 D). Bofe re$enje je posravljinje kanala'u
zid kojl$6 sufl66 sa spoljnim zidoni (C).
Drvene konstrukcije uz dlrnnjake, bilo da su
krovne ili .mecluspratne, zbog op-asnosti od po-
Zara moraju biti udaljene naJmanje 20 cm od dim-
njadkog kanala i zaitidene slojem betona, ili sa
3-4 sloja crspa u rnalteru.
U tavnskom prostoru ili iznad krovne tava-
nice dimnjadki kanali prolaze kroz samostalne
dimnjake sa omalterisanim spoljnim povrEinama
i
zidova, da bi se spredio prolazak varnica u tavan-
I skiprostor kroz fr€dovoljno ispunjene spojniee pri
zidanju ili isprskale tokom vremena usled termi-
dkih promena. lstovremeho, malter sluZi kao to.
plotna izolacija dimnjaka.
Dimniadka glava
Deo dimnjaka iznad krovnih ravni naziva se
dimnjadka glava.
Dimnjadka glava ne malteriSe se vec zida u
gobrg pedenoj opeci, a spojnice joj se obracluju
luguju radi lep5eg izgteda.
-
. Visina.dimnjadke glave zavisi od poloZaja,
odnosno gde prolazi kroz krovni pokrivad. Ako'je
na vrhu kr9v3 (slemenu), podiZe se najrnanje
0,5 m iznad slemena kod nesagorivih, i 1-m kod
sagorivih pokrivada. (sl. 117). Dimn;adka gtava seg
upravno na kosinu krovne ravni podiZe se 1,00 nzd
9o J,59 m (G). Horizontalni razmik gtave (E) od korft
kosine krova iznosi najmanje 1,50 mJza nesige. kugk
rive, a 2,50 m za sagorive pokrivade. Koel raviin rrvi
krovsva visina dimnjadke glavc je 1,e0 rn izfiad sryu
ravni krova. ikonr

i
114
I

i
r
 lerada dimnjaikih kanala
Zidanje dimnjadkih zidova od opeke kroz
zgradu uslovljeno je pravilom da najmanja deblji-
na zida ozidqnog od opeke oko dimnjadkog ka-
nala iznosi 12 cm.
Prema tome, najmanja debljina zida sa dim-
njadkim kanalima preseka 14 x 14 cm iznosi R
38 cm (sl. 120).
Zidovi manjih debljina od 38 cm, odnosno
zidovi od opeke debljine 6,5 cm, 12 cm i 25 cm,
im{u proSirenje na delu u kome se nalaze dim-
njadki kanali (S, T, U).
Zidanje dimnjadkih zidova, ilizidova sa dim-
njadkim kanalima, obavezno je pqnom opekom u
praduinam malteru. Unutra5nje povrSine dimnja-
dkog kanala moraju biti ravne i glatke, spojnice
ispunjene, u istoj ravni sa opekama. Dimnjadki
kanali zidaju se pomoiu kalupa ili Sablona. Po-
vladenjem kalupa uvis i naniZe zagladuju se spoj-
nice dobro ispunjene malteromia unutra5nje po-
vr5ine kanala posle zidanja ostaju glatke (sl. 119). s

-+- t-t-- )/

u{
E
# s
T

U
Slika 1 19. - Zidanje dimnjadkih kanala pornoiu Sablona
pravih - S i kosih za skretanje - U u
Redanje opeka oko dimnjaikih kanala vrSi
se po pravilima zazidanje opekama, s tim Sto se
uz dimnjadke kanale ne smeju upotrebiti manji
komadi od 112 opeke da ne bi ispali od udarca
kugle pri di5ienju dimnjaka. Treba se pridrZavati
pravila da iz unutra5njeg ugla kanala u jed;rom Slika 120. - Retlaniq opeke u zidu oko di*niaf**t kanala; I i
sloju moZe ici samo jedna spojnica. U duZhja- ll sloj zidanja dimnjaka u zidovima debljine 38 cm - R,
dkom sloju zidanja treba upotrebiti tridetvrtke debljine 25 crn - S; debljina 12 ern, sa dva dimnjadka
kanala - T, sa jednim kanalom - U;

tt5
 opeke kao podetak zdlatrta od dimnjadkog ka-
nala, a u vezadkom sktiu - detiri komada tridetvr-
tkiopeke. Nekiprimeri zilanja opekama oko dim-
njadkih kanala dati su na slici 123.
Samostalni dimnjacisu stubovi sa dimnja-
dkim kanalima. Redanje opeka oko dimnjadkih
kanala dato je na slici 124. U svim sludajevima
prikazan je zid debljine 12 cm oko dimnjaka: me-
clutim bolje je da je debljina 25 cm do spoljnih
ivica.
Samostalni dimnjaci u seizmidkirn podrudji-
ma zidaju se u cementnom malteru. U tavan-
skom prostoru i navi5e do kape, oni se ojadavaju
vertikalnim Sipkama armature, koja se povezuje
uzengijama kao na slici 122.
Vertikalne Sipke armature donjim krajem
uzicluju se u armiranobetonsku tavanicu iserklaZ.
Na mestu prodora dimnjaka kroz krovnu kon-
strukciju oni se meclusobno lako, ne prejako, po-
vezuju i osiguravaju protiv poZara.
Dimnjaika vratanca. - Tokom vremena na
unutra5njim povr5inama kanala produkti sago-

I
(
(

). " -* e-+
t
I

- -\ o-s:!o-
t, 64 _L_
,l
4

Slika 122. - Ojadanje samostalnih dimnjaka u podrudju Vlll i

Slika 121. - Povezivanje dimnjaka ozidanog opekom sa lX stepena projektne seizmidnosti; razmak Sipke armature -
e, uzengije - u

116
 AKSONOMETRIJA

t . ,
x-os- r
!.9

r r r r t t '
| | '
t
I

|-OSf!9
.,9 I I r. f -1 I '. I q

z-os

Slika 123. - Suticanje dimnjadkog zida sa noseiim: slojevi zidanja (l i ll) i aksonometrija - A

117

4 ry
TUE
Slika 124. - Retlanje opeka oko samostalnih dirnnjadkih kanala; I i ll sloj zidanja dimnjaka: sa jednim kanalom
kanala - U, sa tri kanala - E, sa detiri kanala - L
ravenja se taloZe, smanjuju povrSinq pqprecnog
preseka i spredavaju funkcionisanje dimnjaka. Za
ubacivanje delidne kugle i detke pri di5denju ka-
nala u otvor na samostalnom dimnjaku u krovu
postavljaju se tzv. gornja dimnjaika vratanca
(sl. 125). lzracluju se od betona, a zbog sigurnosti
od poZara - sa dvostrukim krilima.
Prilikom diSienja gare? otpada ltaloZise na
dnu kanala, gde se postavljaju donja dimnjaika
vratanca za izbaeivanje datli, na visini od oko
80-100 cm od poda. Kod zgrada bez podruma
izbacivanje gareli predvida se u svakoj etaZi.
Tom prilikom mora se imati u vidu da ie se pros.
torija u kojoj se izbacuje gare2 prljati.
Prikljuiaipeii na dimnjaike kanale (sl. 125).
Limeni prikljudak od pedi do dinrnjadkog kanala
naziva se dunak. Ako se Zeli iskoristiti Sto vi5e
toplote koja se oslobada i kroz dunak, otvor u
zidu za spoj sa dimnjadkim kanalom postavlja se
40-50 cm ispod plafonske konstrukcije. Direktan
prikljudak peci na dirnnjadki kanalje na visini oko
80 cm od poda. Kaljeye peci i peci na tedno gori-
vo imaju prikljudke u visini peii.
Spredavanje prodiranja gasova izmedu viSe
pr,ikljudaka peii jedne etaZe na isti dimnjadki
kanal postiZe se izradom otvora sa rreclusobnim
visinskirn razmakom od 30 cm (sl. 127 - O). Pri-
kljudak na dimnjadki kanal u zidu naziva se dim-
njadka Stucna. lzracluje se od lima i zatvara pok-
lopcem kada nije prikljuden dunak.
VODENJE DIMNJNOTIH KANALA
KROZ ZGRADU
Po5tujuoi pravilo da svaki sprat mora imati
svoj dimnjadki kanal, vodenje dimnjadkih kanala je:
118
,'tlr" /t'lrt'
/ ,a .a ./ ,a
-"I-'" ,tt I -'/
E L
- T, sa dva
- pravo,
- sa skretanjem i
- sa hladnim kanalom.
Pravo vodenje dimnjadkih kanala .
NajbrZa promaja postoji u vertikalnom, ili
pravom, dimnjadkom kanalu. Kod pravog ve€le-
nja prikliudci pe6i svake etaZe postavljaju se na
svoi kanal. Posmatrajuii vertikalni presek kroz
dimnjadke kanale (sl, 127-D) vidi se da su oso-
vinski razmaci prikljufraka dve susedne etaZe po-
mereni najmanje Za 26 cm; pa prema tome ni
pedi se ne nalaze na istom rnestu u osnovama,
vei se pomeraju prateii svoj kana!.
CiScenie gareZi iz dimnjadkih kanala vr5i se
u podrumu (sl. 127-D). Ovakvim nadinom vocle-
nja dimnjadkih kanala znatno se oslabljuju zidovi
niZih etaZa.
Ako zgrada nema podruma, a i iz konstruk-
tivnih razloga, bolji nadin voclenja je, da svaki
dirnnjadkikanal kreie sa svoje etaZe, na kojoj se
postavljaju i donja vratanca za izbacivanje dadi
(sl. 127-E). Mana ovog nadina vodenja je u prlja-
nju prostorija tokom diSienja.
Voilenie dimnjadkih kanala sa skretanjem
Skretanje iz vertikalnog poloZaja dimnjadkih
kanala dozvoljeno je uvek u istom pravcu pod
najmanjim uglom od 30' ili, 60' od horizontale
(sl. 127-2). Da ne bi do5lo do o5tecenja kanala
prilikom di5denja od udarca metalnom kuglom,
na mestima skretanja dimnjadki kanal se ojadava
tako 5to se u tupom uglu ugracluje delidna plodica
(b), a na o5trom - delidna Sipka (e).

v skretdnja pod u = 15o u oditosu na hoiizontalu
mm
Slika 125. - Presek kroz dimnjadkt kanat (Dk) sa priklju-
doima; kanal I spiata - lsp, frizemlja - Fr; dimnjadt<i
viatdlica - Dv, betcinska vrdtanca -V, unutrasnja - U,
Spoljna - S
Slika 126. - Skretanje samostalnog dimnjaka - Sk, sleme-
njada - Sl, dva veia crepa u,maiteru - C, iaVahski pod - Tp
Zidanje kanala sa skretanjem vrsi se poste-
penim Smicanjem opeka u Svakorii sloju zida.
Pli Skretanju kanala povr5ina poprednog
preseka ostaje ista ako su tadke gornjih uglova
(st.127-2).
Gledajurii na vertikalni presek zgrade gde
su dimnjaeki kanali sa skretanjem, svi prikljudoi
pe6i su na istoj vertikali. Po5to svaki sprat mora
da irna svoj dimnjadki kanal, u ovoni sluddju se
dimnjadki kanali povlade iz vertikalnog poloZaja
z.a 30'iliskreiu pod uglom od 60" od horizontale.
ei5cenje diinnjaka obavlja se u krovu, a vailenje
gareZi u podrumu kroz dimnja6ka vratanca (G).
Smanjenje slabljenja konstruktivne moii zi-
dova postiZe se postavljanjem donjih vratanaea
za izbaeivanje gareZi posle di5cenja dimnJaka
ispod prikljudkii, u svakoj etaZi (L).
119
 c& D E G L N
ob
Qc
Id,

,@
lft'*
*12 #1lrztagt t ,...A

ffi
Slika 127' -
Votlenje dimnja6kih kanala kroz zgradu:. pravo -.D i E, od podrum a D, izsvakog sprata
- - E; vodenje sa skre-
tanj.em: diSienje u podrumu - G, di5cenje u lvakoj etazi - L; vodenje sa hladnim 1"n4or Jfipriirjudci na kanale:
ni2i
prikljudak - a' vi5i prikljudak - b, Pei c, vratanca- d; prikljudak ni kanal
- - O, zatvarad - n. ririena Slucna - T, beton-
ska - L; skretanje kanala - Z, metalna ploda - s, Sipka e
-
120
 Vodenje dimnjaka sa hladnim kanalom
Sve dobre strane pomenutih sistema vode-
nja nalaze se u sistemu vodenja dimnjaka kroz
zgradu sa prikljudenjem na hladni kanal.
Hladni dimnjadki kanal je nazvan po tome
Sto se na njega ne prikljuduju peci. Hladni kanal
podinie u podrumu na visini od oko 80 cm i plo-
lazi kroz sve etaZe do vrha dimnjaka. Prikljudci
pe6i su na istoj vertikali u svim etaZama. Svaka
elala ima svoj dimnjadki kanal. Gare2 se posle
diSienja dimnjadkih kanala sliva sko5enim delom
kanala u hladan kanal i njime odlazi u podrum.
Konstrukcije niZih etala su sa manjim brojem
otvora, Sto je znadajno za zidove u konstruktiv-
nom pogledu (sl. 127-N).
a-a
./ ,/
Hffi
Slika 128. -Dimnjadka kapa; u izgledu - S, u osnovi - a-a, vertikalnom preseku - b-b, aksonometriji - T, slivna povr6i-
na 1, detalj okapnice - Y; dimnjadki nastavci i dimovnici od lima: u izgledu -1,2i 4, petao-3
-
Dimnja6ke kape i dimnjadki nastavci
Glava dimnjaka zavr5ava se dimnjadkom ka-
pom koja je najvi5e izlolena temperaturnim i atmo-
sferskim uticajima, pa je poZeljno da bude izgrade-
na od otpornog materijala. Na slici 128 prikazana
je dimnjadka kapa od betona za dva kanala. lzra-
da kape moZe biti izlivanjem na licu mesta u ka-
lupu ili da se postavi montaZna u sloj maltera. Na
kapi se radi odbijanja vode izratluje okapnica (Y).
Na dimnjadka grla postavljaju se u nekim
sludajevima - dimovuci od Zice ili lima koji poja-
davaju promaju u kanalu ili spredavaju udare ve-
tra (1, 2,3, 4). Oni ne smetaju jer se diSienje dim-
njaka obavljakroz gornja dimnjadka vratanca.
rY
I
1
121
 H
Slika129.-Ventilacioni kanali:zaodvodenjenedistogvazduha-Q,upreseku-C-CiA-Aiosnovi -1;kanali zaubaciva-
nje sveZeg vazduha - U, vertikalni preseci - D-D i B-B, u osnovi - 2, osnova zgrade - H

POJEDINACNI VENTI LACIONI SveZ vazduh za ventilaciju ubacuje se na

KANALI
Kod zgrada sa velikom Sirinom gabarita pro-
storije postavljene negde u sredini desto su bez
prozora. To su obidno kupatila, ostave, gardero-
be i slidne prostorije, odnosno one u kojima se
ljudi relativno kratko zadrLavaju, a provetravaju
se ventilacionim kanalima.
Nadin provetravanja prostorija bez spoljnih
prozora, prirodnim putem, sistemom pojedinadnih
kanala standardizovano je JUS-om U.C2.200.
dva nadina:
- preko otvora iz susednih prostorija istog
stana;
- ventilacionim kanalima.
Dovodenje vazduha iz susednih prostorija
istog stana obavlja se ventilacionim otuorima,
postavljenim nisko na zidu, blizu poda, povr5ine
preseka najmanje 150 cnr2, sa resetkom koja se
ne moZe zatuoriti. Umesto re5etke moZe se ili
skratiti krilo vrata na ulazu u prostoriju ili postavi-
ti prorez u samom krilu vrata.

122
 Ventilacioni kanali za ubacivanje sveZeg
vazduha u prostoiijO postavljaju se u zidovima sa
otvorom i re5etkom postavljenom blizu poda.
Odvodenje nedistog vazuduha iz prostoriia
Odvoclenje nedistog vazduha obavlja se
vertikalnim ventilacionim kanalima za svaku pro-
storiju diji se gornji otvor ili grlo nalazi u slobodnoj
vaduSnoj struji iznad krova. Dve prostorije istog
stana na jednoj etaZi imaju zajednidki ventilacioni
kanal. Popredni presek kroz pojedinadne ventila-
cione kanale u zidu je kruZnog, kvadratnog i pra-
vougaonog preseka. lzracluju se, kao i dimnjadki
kanali, livenjem u masivnim zidovima, najde5ie
sa ugradenim cementnoazbestnim cevima, naj-
manje povr5ine 1 10 cm2- Ako su ozidane ope-
kom, najmanja povr5ina preseka je 180 cmz. Siri-
na stranice pravougaonog preseka treba da iz-
nosi 2/3 duZine. Ulazni otvor u ventilacioni kanal
postavlja se u prostoriji Sto bliZe tavanici. Zalvara
se na zidu nerclajucim poklopcem, koii se ne mo-
2e sasvim zatvoriti ve6 ostaje naimanje 25 cmz
slobodnog preseka otvora.
Pojedinadni ventilacioni kanali kroz zgradu
koji sluZe za odvotlenje nedistog vazduha uvek
se vode pravo. Na slici 129-Q dato je voclenje
ventilacionih kanala za odvoclenje nedistog vaz-
duha iz prostorija koje dobijaju sveZ vazduh i iz
susednih prostorija ispod vrata
Dovoilenje sveieg vazduha u prostoriie
Dovoclenje sveZeg vazduha u prostorije mo-
Ze biti na dva nadina: ili preko otvora u najniZoj
tavanici (ako je tu npr. prolaz-pasaZ) ili izradom
zajednidkog horizontalnog kanala koji dovodi vaz-
duh za sve kanale sa bodnih strana zgrade. Cist
vazduh se uvodi u ventilacione kanale i njima se
ubacuje u prostorije (sl. 129-U-sv). Potpuna venti-
lacija prostorija postiZe se postavljanjem kanala za
dovodenje i odvodenje vazduha koji se nalaze na
suprotnim zidovima prostorije (H). U ovom sludaju
u prostoriji ima malo promaje. Promaja se
spredava postavljanjem oba kanala na isti zid.
SABIRNI DIMNJACI I VENTILACIONI
KANALI
U savremenoj tehnologiji gradenia vi5e-
spratnih zgrada za sprovoclenje dima i vazduha
upotrebljavaju se sabirnikanali. Lako se izraduju,
jednostavnih su konstrukcija, a pri eksploataciji
dobro funkcioniSu. Prema nadinu izrade, sabirni
kanali mogu se dobiti zidanjem prefabrikovanim
elementima ili montaZom krupnih elemenata
spratne visine.
TROSLOJNI DIMNJACI
Klasidni dimnjaci ozidani opekama nemaju
dovoljnu termidku izolaciju. U toku hladnih, vetro-
vitih dana u njima se stvara kondenzat, narodito
kada se koristi loZ-ulje, koje sadrZi vece kolidine
sumporne isumporaste kiseline. Kroz naprsle spoj-
nice ona izbija u vidu ruZnih crnih mrlja, koje se ne
mogu nidim ukloniti, a zid se vremenom i raspada.
Troslojnim dimnjacima postiZe se potrebna
termidka izolacija i lak5e odvoclenje dima. lzra-
duju se pod raznim nazivima: troslojni dimnjak,
modik, itd. (sl. 130).
Troslojni dimnjak sastoji se od Samotnih ce-
vi, vazdu5ne izolacije i obloge od blokova.
Troslojni dimnjagise upotrebljavaju i kao sa-
birni dimnjaci sa prikljudcima u razliditim elala-
ma, s tim da razmak izmeclu dva prikljudka ne
sme biti manji od 30 cm ni veii od 4,00 m. Me-
clutim, visina od loZi5ta zadnje pe6i pa sve do
vrha dimnjaka ne srne da bude manja od 4,50 m.
U suprotnom se za poslednji prikljudak izvodi
novi dimnjak. Uslov je i to da kada su prikljudene
dve peii na jedan kanal i da bi obe bile ukljudene,
one moraju da budu istog kapaciteta.
Dim se sprovodiSamotnim kiselootpornim ce-
vima prednika @ 13,5, A 16 i g 20 cm. One se po
visini nastavljaju jedna na drugu Zlebovima zale-
pljenim .specijalnim gitom. Sastav se sa spoljne
strane obmotava trakama mineralne vune. Spoljni
omotad je od Supljih blokova od pedene gline
dimenzija 25 x 25 x 19 cm spojenih produZnim
malterom razmere 1 :2:6.
Na mestima dimnjadkih vratanaca i priklju-
daka postavlja se blok za prikljudak sa slobod-
nom jednom stranom. Glava dimnjaka u krovu
leZi na konzolnoj armiranobetonskoj plodi, koja
prima teret od opeka: obidnih, klinker-fasadnih ili
silikatnih. One sluZe za termoizolaciju dimnjaka.
Kapa dimnjaka je betonska ploda na koju se mo-
Ze postaviti prsten i venturius-zavr5etak, da duva
dimnjak od vlage i od vetra.
Surur-slsrEM
Zazidanie sabirnih kanala po ovom sistemu
proizvode se prefabrikovani elementi od lakog
betona.
Zidanje Sunt-kanala na objektu sastoji se u
slaganju Sunt-elemenata (sl. 131) jedan na drugi
po visini u produZnom malteru, tako da obrazuju
vertikalne kanale u obliku stuba - od podruma kroz
sve etaZe do izvan krova. Sa spoljne strane po obi-
mu, na rastojanju od 2 cm, Sunt-dimnjak obzicluje
se nasatidno postavljenim opekama radi kori-
Sienja sloja vazduha kao izolatora, aizvan zgrade
u krovu obziduje se zidom od epeka, debljine
12 cm, a sa debljinom vazdu5noE sloja eC 3 cm.
123
 Op
Kp

5v
Db

@l
- a-a
Sv

Mb

Db
Rn

Slika-130. - Troslojni dimnjak: produ2ni malter - Pm, dimnjadki blok - Db, monta2ni blok - Mb, Samotna cev sa vratanci-
ma-Sv,mineralnavuna-Mv,Samotnacev-Sc,betonskakapa-Kp,opeke-Op,aluminijumski rukavac-Ar,kapa-K

Ako se prilikom zidanja konstrukcije Sunt-ka- - sabirni ventilacioni Sunt-kanali za odvode-

nala pojedini Sunt-elementi postave prema utvr- nje nedistog vazduha;
denim principima u odredeni poloZaj, dobijaju se: - sabirni ventilacioni Sunt-kanali za ubaci-
- sabirni dimnjadki Sunt-kanali; vanje distog vazduha u prostorije.

124
 ffiR 1,
T
C' ,q
I l@ | -/-"r
Ga.
t -/ v,-
4- rs-{ '
o
Pl
'.\L;j
normalni element -
o
pr, sa prikljudkom
kanal - p3, normalni elemenat sa bodnim prikljudkom
Surur-olMNJAct
Na slici 132 prikazan je vertikalan presek
kroz Sunt-dimnjak, kao i detalj dimnjadkih kanala
jedne etaZe.
Funkcionisanje Sunt-dimnjaka bazira se na
promaji koja vlada u zajednidkom vertikalnom
(Pk) primarnom ili matiinom, kanalu, preseka
20120 cm, koji se pruZa celom visinom zgrade -
od podruma do iznad krova. Promaja se u
matidnom kanalu poveiava postavljanjem isisi-
vada (ls) na vrh dimnjaka. Paralelno sa matidnim
kanalom obrazuje se na svakoj etaZi individualni
ili sekundarni kanal Sk, preseka 12120 cm, koji
sluZi da sprovodi dim iz peci u matidni kanal. Od
prikljudka pe6i dim struji oko 2,20 m vertikalno
sekundarnim kanalom, dobija ubrzanje, skreie
kroz otvor (v1) u matidni kanal, kojim struji dalje
uvis i kroz otvore na isisivadu odlazi u vazduh
iznad krova.
lspravno funkcionisanje Sunt-dimnjaka mo-
guce je jedino uz po5tovanje sledecih pravila:
- direktno prikljudivanje na matidni kanal
nije dozvoljeno.
- na matidni kanal mogu se prikljuditi sekun-
darni kanali samo onih loZi5ta dija je korisna visi-
na (od prikljudka na sekundarni kanal do vrha
dimnjaka) najmanje 6,25 m.
- na jedan matidni kanal mogu se prikljuditi
kanali najvi6e do pet elala.
1 Fir\
qiu
D.
- \, z? 2 prikljudka -
o
pz, za skretanje - v.t, za pflmarnr
- t2
-bez obzira na vrstu peii, u svim etaZama
visina od poda do prikljudka u sekundarni kanal
iznosi 0,80 m.
- najmanja dozvoljena visina od prikljudka
peci do elementa za skretanje iznosi 2,20 m.
Zidanje Sunt-dimnjaka (sl. 131). Na ozidani
temelj u podrumu postavljaju se tokom zidanja je-
dan iznad drugog elementi (P.) sa jednim otvorom.
U prvoj etaZi radi obrazovanja primarnog - mati-
dnog i sekundarnog kanala postavljaju se elemen-
ti (p1) sa dva otvora. Za skretanje dima iz sekun-
darnog u primarni postavlja se elemenat (V1), a za
izbacivanje gareli (t2). Ako je potrebno prikljuditi
dve peii sa jedne etaZe upotrebljava se blok (P2).
lzrada Sunt-dimnjaka na zgradama razliiitih
spratnosti. Na jedan matidni kanal, preseka
-
20120 cm ili4,00 dm2, mogu se prikljuditi posred-
stvom sekundarnih kanala peii sa pet etaZa. Ma-
tidni kanal pru2a se uvis prema isisivadu. Prob-
lem odvoclenja dima sa sledeiih, viSih elaLa raz-
lidito se re5ava:
Za zgrade sa 6 eta2a dim sa poslednje -
etaZe odvodi se sekundarnim kanalom uvis bez
prikljudka.
Za zgrade sa 7 etaZa - dodaje se jo5 jedan
elemenat za sekundarni kanal koji takocle ide
samostalno uvis paralelno sa matidnim i sekun-
darnim kanalom niZe etaZe.
Za zgrade sa viSe od 7 etaia - matidni ka-
nal prvih pet etaZa produ2ava se uvis do vrha
dimnjaka, a za nove ela1e, po istom sistemu, ob-
razuje se od elemenata (P1) novi matidni kanal
sa sekundarnim kanalom.
125
 I
R-R
_l
di
.:l

Slika 132. - Voclenje 5unt-dimnjaka kroz zgradu; primarni - matidni kanal - Mk, sekundarni kanal - Sk, isisivad - ls; detalj
dimnjaka u jednoj etaZi u vertikalnom i horizontalnom preseku - R-R

Bez obzira na sBratnost zgrade, Sunt-ele-
menti se pfi zidanju grupi5u tako da se sa spoljne
strane obzicluju kroz etaZe kao jedan Sunt-dimnjak.
lsisiva6 - dimovuk
Fojadavanje promaje u matidnom kanalu po-
$tiie se msntlranjem na glavi dimnjaka betonskog
isisivada dimovuka (sl. 134). Preko dimnjadke
glave sa pravougaonim poprednim presekom po-
stavlja se najpre prelazni elemenat D1, Z?tiffi
poklopna ploda C1, a preko noZica betonski prs-
tenovi 81. Na vrhu dimovuka je poklopac 41. Dim
prolazi kroz prostore izmetlu prstenova. Najma-
nja dozvoljena visina poklopne plode C1 iznosi
1 m iznad konstrukcije ako se dimnjak nalazi
udaljen najvi5e 2 m od slemena.

126
 Surur-vrNTrLAcroNr KANALT

Sunt-kanali za izbacivanje neiistog vazduha

iz prostorija
. Prema na5im propisima, ,,pod sabirnim ven-
tilacionim kanalom podrazumeva se kanal koji se
izvodi do'krova, a na koji se prikljuduju individu-
alni ventilacioni kanali svake etaZe ili najvi5e dva
A.A pomogna kanala sa jedne etaZe".
Sunt-elementima zidaju se sabirni Sunt-ka-
nali za izbacivanje nedistog vazduha iz prostorti-
_.- D ja. Vertikalni presek kroz zgradu i detalj na jednoj
J etaZi prikazani su na slici 135.

fi"" Da bi se pojadala promaja, sa matidnim

kanalom ispod podrumske tavanice povezuju se
horizontalni kanali, najde5ie uradeni od lima, za
ubacivanje vazduha, usmereni u dve suprotne
strane zgrade.
r =fi_._. -J F
sutcnrcn *
Nedist, zagrelan vazduh iz prostorija ulazi u
sekundarne kanale preko prikljudka postavljenih
Et-t ,ffi.. I
20 cm ispod tavanice. Ovaj vazduh struji uvis
sekundarnim kanalom i elementom za skretanje
N
upucuje se u matidni kanal, kojim dalje struji uvis
Slika 133. - Sunt-dimnjak zazgradu sa 10 etaZa: votlenje i preko isisivada na glavi ventilacije izlazi izvan
dimnjaka - N; Semalski prikaz preseka kanala: samo zgrade. Na matidni kanal moZe se prikljuditi 12
matidni kanal - F-F, matidni i sekundarni - D-D, dva sekundarnih kanala. Kod zgrada sa veiim bro-
matidna i sekundarni kanal - A-A jem etaZa odvodenje nedistog vazduha re5ava
',@o se kao i kod Sunt-dimnjaka, a jedina razlika je u
tome Sto je pove6an broj prikljudaka na jedan
matidnikanal.
Prilikom zidanja elemenat za skretanje V1,
e€ postavlja se ispod elementa za prikljudak t1.
=
$unt'kanali za ubaeivanle sveieg vazduha u
t2 t'o Prostoriie
"'e Zidalu se Sunt'elementima, kao i svi Sunt-
4gt ryb
-sabirni kanali. Na slici 136 prikazan je vertikalni
.
presek i detalj elaie kroz sabirne Sunt-kanale.'
dist vazduh ubacuje se horizontalnim kana-
lima, usmerenim na dve suprotne strane zgrade, u
rgt -T

rffit?
I - !@--} Ct
matidni kanal, izkoga se pobredsWom elemenata
za skretanje usmerava u sekundarne kanale. Ele-
menat za prikljudak na sekundarni kanal postavlja
se 30 cm iznad konstrukcije poda. Jedan matidni
-6- uR
nn
kanal, preseka 4,00 dmz, moZe da snabde do-
voljnom kolidinom distog vazduha sekundarne

,@rA -$J-4
kanale sa 12 etaZa. Po5to se ovim nadinom venti-
lacije ubacuje vazduh u prostorije, sekundarni

mi. -'.,
kanal se po visini zavrSava na poslednioietaiJ.

Slika 134.
aFa
tr
lsisiva6 dima: Sematski prikaz - N, poklopac isi-
-
DIMNJACI OD KRUPNIH ELEMENATA
Prema Pravilniku o tehnidkim merama za to-
sivada - - 81, podmeladi no2ice - 82 i 83, pok-
At , prsten
plotnu za5titu zgrada, industrija gradevinskog
lopna ploda - Cr, prilazni elemfif"t - Or, normalni eleme-
materijala i prefabrikata proizvodi montaZne pre-

127
 Slika 135. - Ventilacioni kanali tipa Sunt za izbacivanje nedistog vazduha: voilenje kanala; detalj kanala u etaZi u ver-
tikalnom i horizontalnom preseku - E-E; ventilaciona re6etka - L; kanali: sekundarni - Sk, matidni - Mk; elementi: normal-
ni - p,, za skretanle - v', sveZ vazduh - Sv, podzidano - Po, isisivad - ls

fabrikovane elemente 2a rezervne dimnjake. To sadrZi samo jedan - matidni otvor. U podrumu se
su samonoseii prefabrikovani elementi od lakog na uraclen temelj postavlja prvi elemenat sa
betona, spratne visine 2,80 m (sl. 137-E), sa de- otvorom za di5cenje gara, a zatim jedan iznad T}

bljinom'zidova 7,5 cm. Prema obliku blokova, drugog elementi po visini. Nastavak blokova je u t€
razlikujemo detiri tipa: Dr, D2, D3 i D4 sa glatkim mecluspratnoj konstrukciji (M i N). Na blok D, k
i
unutra5njim spoljnim povr5inama razliditim i moZe se prikljuditi 6 peii, na D2 devet, a na D3 d
dimenzijamd, D1, D2, D3 i D4 i sa prikljudcima na detrnaest, €l r? Da 18 pe6i, kao Sto je na primeru V. p
i
bodnoj (D') poduZnoj strani (D"). Elemenat Sistem elemenata zareze tne dimnjake funkcio- vl

128
 Slika 136. - Ventilacioni kanaltipa Sunt za ubacivanje sveZeg vazduha Sv u prostorije: vodenje kanala kroz zgradu;
detalj eta2e u vertikalnom i horizontalnom preseku E-E; elementi: minimalni - p ,, za skretanje - v,

ni6e po principu sabirnog, ili matidng kanala gde
je na svakoj etaZi po jedan prikljudak. Sekundarni
kanal dine preduZeni dunkovi od peii do priklju-
dka na matidni kanal. Dimni gasovi prolaze naj-
pre dunkovima, ulivaju se preko prikljudka posta-
vljenog pri plafonu, a zatim prirodnim putem odla-
ze matidnim kanalom, penjuii se uvis do izvan
zgrade. Na prikljudku se nalazi metalna Stucna
g 120 sa poklopcem. Na primeru G prikazan je
detalj prikljudne peii, a na H sa uvudenim kole-
nom i poklopcem g kada ne treba.

129
 {+m::ru{l
ffio'"*ffi{{
D2ffi{{
+-r--+
+---'s---+

lI
I

I
.l
\ I

rl

v.
Slika 137. - Elemehii za relgwledlmnjake: vodeiiJe eldmenata kiiiz 2grddu - V, aksofiometfiia = E, el€menti u piesekri tipa
- Dl i D2; Dg i Da; iletalj piik[i]6ho$ dutika ha Stueiiu - G; riepriklju6efrTatvuien priklJuddR pohioFc€fi - H-g, sttdiElameiiiia
u.meduSpratnoj kohstrukclji - M i N

130
 KANALI ZA PROVETRAVANJE OD
KRUpNtH rlenaerunrA
Za provetravanje prostorija na zgradama
, dvadeset i
do etaZa proizvoOd se JJmonoseCi
arm iranobetonski pref abrikovan i etementi,
sprli_
ne.visine 2,80 m, sa jednim otvorom tipa
Vr l Vz.
Debljina zidova elementa iznosil .fi.
Na slici
138 prikazani su elementi u popreenim preseci_
ma. Svaki etemenat opl?Trtjd p p*riuerio,
-kriiin; r,"ii
1e s-astoji od reietke (R), i iJviOur_cevi
A 199 mm postavtjene u cev etementa. Nedist
kroz reserku protazi u
:::111.':^pjg:lorlj" luvi_
ovom st udaju seku nd arn i kanat,
y-:?1,. y
:I rz nje venfitacionim
lol? Je
kanalom struji i izlazi vin
objekta.

+
I

+/
\

iS-: rg i

\ 'l o l

Slika 138. - Elementi za provetravanje: vottenje

kanala kroz
zsradu - N, w etementi:t,lv.;lei;[
ffiiji,;ffi'-H
- lii-"
vina - K, juvidur_cev: c, reS'eifa I C

131
 IV. Otvori u zidovima
Prema poloZaju zidova na zgradi, otvori u
njima dele se na spoljne i unutra5nje. Spoljni ot-
vori izraduju se za postavljanje ptozon i spoljnih
vrata. Spoljna vrata izratluju se kao ulazna vrata
u objekat i balkonska vrata. U unutra5nje otvore
pregrada postavljaju se konstrukcije unutraSnjih
vrata ili ostaju samo otvori za prolaz.
Posebnu vrstu u otvorima spoljnih zidova di-
ne otvori pojasnih lukova izmeclu stubova i lo(lije.
Otvori u zidnoj masi u obliku kanala su dim-
njaci i ventilacioni kanali, kao i kanali za izbaci-
vanje smeca u visokim zgradama.
U zidovima se prave prorezi ili rupe koji slu-
Ze za sprovoclenje instalacija.
PROZORSKI OTVORI
U prozorskim otvorima - radi za5tite pros-
torija od atmosferskh uticaja temperaturnih pro-
mena, buke i za odvajanje unutra5njih od spoljnih
-
prostora postavljaju se prozorske konstrukcije.
Sastoje se od nepokretnog dela, ili prozorskog
okvira, o koji se okade pokretni delovi, ili pro-
zorska krla. Sastavljena su od rama krila i zas-
takljenog okna. Otvaranjem krila vr5i se prirodno
provetravanje prostorija. Zastakljene povrSine
omoguiavaju vizuelno povezivanje prostorija sa
okolinom.
Elementi prozorskih otvora
Prozorski okvir, ram ili doprozornik, ugratluje
se i udvr5cuje u prozorski otvor (sl. 139-R).
Uokviren je sa bodnih strana bodnim doprozornim
zidovima (D), a sa gornje strane nosedom kon-
strukcijom, ili natprozornikom (N). Sa donje strane
oslanja se na gornju povrSinu otvora zida, ili pot-
prozornik B. Zid ispod prozora naziva se parapet
(P). Pokretni deo konstrukcije prczoruje krilo (K).
Prozori po JUS-u
Jugoslovenski standarad propisuje konstru-
kcije, materijale, tipove prozora i njihove dimen-
132
zije, nadin ugraclivanja u otvore i ostale elemente
konstrukcije
Prema vrsti' materijala, prozorske konstruk-
cije se proizvode od drveta, metala, plastidnih
masa, betona ili su kombinovane.
Podela prozora po sastavu. Zavisno od
broja vertikalnih stubiia ili horizontalnih predki,
prozori su jednodelni, dvodelni, vi5edelni i spo-
jeni (kada se sastoje iz dva ili vi5e medusobno
spojenih krila).
Prozorski okviri proizvode se u obliku rama
(sl. 143 e) ili su sastavljeni od spoljnog i unutra-
Snjeg doprozornika, meclusobno spojenih .daskom
postave. Ovakav okvir prozorske konstrukcije,
naziva se prozorska kutija (f i h), pa se zato prema
konstrukciji, prozori dele na ramovske i kutijaste.
Prema sklopovima, razlikuju se:
- jednostruki prozori sa jednostrukim zas-
takljenjem. Kod ovih prozora jednostruka stakle-
na povriina Stiti prostorije od spoljnih uticaja;
-jedvostruki prozori sa razmaknutim krilima.
Ako meclusobni razmak paralelnih staklenih
povr5ina 7 cm, nazivaju se prozori sa uzanom ku-
tijom, a ako je 12 cm ivi5e - sa Sirokom kutijom;
- dvostruki prozori sa spojenim krilima (krilo
na krilo). Na ovim prozorima razmak paralelnih
staklenih povr5ina iznosi 4 cm;
- boini doprozorni zidoviogranidavaju pro-
zorske otvore po vertikali.
Unutra5nje povrSine doprozornih zidova sa
Sirinom istom kao Sto je i debljina zidova naziva-
ju se prozorske ipaletne.
U prostor izmeclu prozorskih Spaletni posta-
vlja se i udvr5iuje prozorski okvir ili kutija.
Dimenzija prozora. - lndustrijska proizvod-
nja prozora je po modularnoj koordinaciji, te zidni
- zidarski otvori i elementi koji se u njih ugracluju
zavise od modularnih mera. Pod modularnim me-
tamaza zidne otvore podrazumeva se rastojanje
u celim decimetrima dveju modularnih osa po
Sirini i po visini.
Modularne iirine prozora su (po JUS-u):
D.E1.100-6 M, g M, 12 M, 14 M, 15 M, 1g M,
21 M i24M.
Slika 139. - Elementi prozorskog otvora; doprozorni zidovi
okvir-R,zubac-Z,prozorskokrilo-K,ramkrila-2,okno-1;Sirinaotvora-So,visinaotvora-Ho,Spaletna-Sisp
mmmm
o P R S
Slika 140. - Vrste prozora prema sastavu; prozori: jednodel-
ni - O, dvodelni : P, trodelni - R, detvorodelni - S
Modularne visine prozora su: 6 M, 9 M, 12 M,
13M, 14M, 15Mi18M.
Kohstrukcije balkonskih vrata postavijaju se
samostalno u spoljne otvore, a mogu biti i u kom-
binaciji sa prozorima. Modularne Sirine balkon-
skih vrata su:8 M, 9 M, 10 M, 12 M, 14 M i 15 M,
a modularne visine: 21 M, 22M,23 M i 24 M.
Sirina proizvoda, prozoru ili balkonskih vrata
manja je od modularne Sirine za2x 0,5 cm = 1 cm,
- D, natprozornik - Na,-potprozornik - B, parapet - P, prozorski
a unutra5nja Sirina zidnih otvora, ili zidarski Siri-
na, veia je od modularne Sirine za2 x 0,5 = 1 cm
(sl. 141).
Mere za visine su: proizvodna visina go-
tovog ptozo,a manja je od modularne visine za
2 x 0,5 = 1 cm. Zidarske visine su razlidite zapro-
zorebez zupca iza jednostruki prozor. Zidarska
visina veia je za2x 0,5 = 1 cm. Kod prozora sa
zupcem u natprozorniku modularna visina prozo-
ra povedava se, i to: za platnenu roletnu za1 M, a
za eslinger-roletnu za 3 M, te su i proizvodna i zi-
darska visina prilagodene vrsti zastora (sl. 143-f , h).
Za balkonska vrata takotle se modularna
visina (n x M) poveiava prema vrsti zastora.
Prozorska Spaletna moZe bitipotpuno ravno
ozidana, ili da Spalethu dini povr5ina betonskog
meduprozorskog stuba.
133
 B_E

-=--

Slika 141. - Prozorski otvor bez zubaca: izgled otvora sa

spoljne strane zgrade - S, preseci: horizontilni - A-A, ver-
tikalni - B-B,.detalj doprozornika za moku montaiu - Dr,
-za
suvu montqiq - D2, zidarska-iirina - ZS, proizvodna - PS,
odularna - MS, slepi r?ffi = Sr

U prozorski otvot sa Spaletnom bez zuba

moze se postaviti jedngglruki prozor, prozor sa
imEr spojenim krilima, sa rnetalnim krilima ili betonski
prozor. Za drvene okvire pfeporuQuje se izrada
zuba u Spaletni.
Frema vrsti zastora i vrsti materijala za zi-
danje na sl. 142 dati su Sematski prikazi zubaca
na Spaletnama.
Za sme5taj doboS-poteZaljke potrebno je
5 cm. Za prozoie Sirqke dq 14 M predvida se
jedna roletna sa iednom potezaljkom. Modularna
mera poveiava se za 5 cm. Sa jedne strane pro-
zori sa Sirinom Veiom od 14 M imaju dve roletne
- sa dvg pgtezaljke. Modularna mera poveiava se
za2 x 5 cm = 10 cm, simetridno.
Ugradivanje prolorskih aluira. Fostoje flva t
nadina ugradivanja prozorqkih okvira u prozorske !
otvore:
- mokro ugraclivanje, G
- suvo ugradivanje d
Mokro ugradivanje prozorskih okvira je ug-
ratlivanje u neobratlene, neomalterisane z-idov6. :
Prozorski ram postavi se u otvor i udvrsti po ver-
r
tikali sa obe strane gvozdenim kotvama (bankajz).
Posle ugraclivanja stolarije zidovi se malteriSu.
t
Suvo ugradivanje je udvr5civanje prozorskih
okvira zavrtnjima u drvene slepe okvire postavlje- I
ne iudvrScene jo5 u toku izrade prozorskog otvora. t
134
 q<r-----

1
+

A-^, -_uF __+

G-

lBi#ovi

,E
' -fi'-ilu-f

r:.:il l

i r6tff I

PLATNbNI gFOI.iII{I

Slika 142. - Prozorski otvor sd iuiidima na Spaldtnama: izgled otvbia sa spoljhe iitiahe zgrade - E, pieseai: horizontalni -
A-A, vertikalhi - B-B, suva rhoniaZa pomo6u slepog rama - sr; detdUi aopibZdintXa - G, s-a iluziriama 2trbdc:i pidriia vista-
ma zastoia

Ne 6vaj Radin UbrZava se izgradnja 6bjekta. = ziderske Siiiila je rastojarije od zida do

Prozoii se ugrddirju zastakljeni i olarbani, jer ne
postoji mogu6nost o6te6enjd.
Pre izlaska propisa o moduldrnuj l@6rdiha"
ciji stolarslti taGlsvi ha Z$rddema izi'edivani iiu p0
ddtaljinra stoldrije prerha v6lidini otvora na pro-
zoru se cledeclm nierarha:
janje ivica prozorskog okviia gde prolazi sVetbst
kroz prozor kod otvorenh krila;
- arhitetkonska dlrina - rdstojanje i2medu
maliera, odnosns zavrEne obi'ad6 na fasadi.
Veia je od stolarslte Sirine za 2 x 2,5 cm;
zidri. Debljina maltera je veia od arhitektohske
Sirine za 2x2,5 cm = 5 cln.
Ako nijd predvideno maltdiisanjd tasade, zi-
ddrska i arhitdlttonska Siiina 6u ist6,
Anaioghe su mer6 i zd visihe pFo2oiar i t6:
'gtllaiska, ili svetla, visina- vertikalho ras-
tojanJe izineelu drvehog okvira kOd otvorehih krila;
- -
arhiiektohiska visina vertikainO rastoja-
nje izmeclu malteia kod omalterisanih fasada.
Veca je od stolarske.za 2;5 + 6 = 8,5 cm;
-
ZV zieiarska visiha, vertikaino rastojanje
od natprozorniha dO zidd praztiiskog beiika ia
2;5+4=6;5Cm.

l{tE
 NATPROZORNICI
-
Konstruktivni elemenat greda postavljena
iznad prozorskog otvora naziva se natprozornik.
Ona premo5iuje raspon, prima celokupno optere-
cenje iznad otvora i prenosi ga zajedno sa sop-
stvenom teZinom na oslonce koji mogu biti bodni
doprozorni zidovi, meduprozorski stupci ili stubovi.
Od konstruktivnog sklopa zgrade zavisi da li
ie natprozornik biti od kamena, opeke delidnih,
drvenih ili armiranobetonskih greda.
i
Kameni blokovi opeka postavljaju se u
ludnoj konstrukciji natprozornika u.zasvoclenom
poloZaju. Napregnuti su na pritisak koji se kon-
strukcjjom luka prenosi na oslonce.
Celiini nosaii u natprozornicima primenjuju
se kod objekata sa delidnom konstrukcijom ili u
sludajevima kada se traZi mala visina- natpro-
zornika. Celidni natprozornici izloZeni su opte:
recenju na pritisak i savijanje, primaju ga i zajed-
no sa sopsfuenom teZinom prenose na oslonce
zidove sa bodne strane prozorskih otvora.
- zastora na prozorima. Prema vrstama zastora,
Ako su zgrade od drveta, postavljaju se nat-
prozornjci od drvenih greda.
Armiranobetonski naprozornici najvise' se
primenjuju u savremenoj tehnologiji gradenja.
Oni su gredni nosadi. Primaju opteieienla iznaO
prozorskog otvora i zajedno sa sopstvenom teZi-
-
nom prenos na oslonce na bodnim stranama
prozorskih otvora. lzraduju se livenjem betona u
oplati sa montiranom armaturom na licu mesta
na objektu ili postavljaju gotovi na objekat mon-
taZom. Armatura greda - natprozornika sastoji se
iz pravih i povijenih Sipkiglavne i podeone arma-
ture, koje su povezane uzengijama.
Horizontalna predaga prozorskog rama ud-
vr5iuje se u natprozornik sponama ili-zavrtnjima
u trapezne letvice (paknice) od turdog drveta ili
drugog podesnog materijala, koje se postavljaju
u oplatu i betoniranjem sasvim udvr5iuju u nat-
prozornik ili se pri montaZivr5i upucavanje.
Oblici natprozornika. - Oblik preseka nat-
prozornika zavisi od vrste i nadina zasenjivanja ili
prozori se izracluju: bez zastora, .sa unutra5njim
zastorom, sa zastorom izmedu krila, sa spoljnim

rrw
zastorom i sa kapcima.

V -n = min2ocm
V 4 3s - ll = 25om
V>40-n =38om

B.B

wlA-1(,
Wn
1t ffi+ffi+
__r_rrr@ _-]l_lb
@

ffir ffir
f+ll
lTl
'
'

__rL_
',s

fl
Slika 143. - Armiranobetonski natprozornici za ramovsku konstrukciju prozora (1 i 2): dvostruki prozor (3); sa platnenim
zas-
torom (4 i 5), venecijanskim (6), eslinger (7 i 8) zastorom; za prozore po JUS-u e, f,'h

136

-t-
=l
6.rl
t I
1
-+
I
I IZRADA ARM I RANOBETONSKI
>i
Ei
ill
5l
cl
-- -&q
MO
Slika 144. - Modularna koordinacija prozora i bdlkonskih
vrata, suvo ugradivanje: prozor sa ramom bez zupca - l, sa.
kutijom - ll, unutraSnj, .Xtnt;;_ lll spoljni zastor.- lV, slepi
Popredni presek natprozornika za prozor bez
zastora je pravougaonog oblika . Za dwenijedno-
struki prozoi bez zastora JUS D.E1 .110 potr,ebna
je visina zupca natprozornika od 3,6 cm. Za
dvostruki prozor visina zupca je 7,5 cm (sl. 143-e).
UnutraSnji zastor su platnene neprozirne
zavese sa automatskim navijadem koji se po-
stavlja u kutiju ispod natprozornika. Zubac nat-
prozornika izracluje se visine 14 cm. Modularna
visina prozoe sa kutijom za unutra5nji zastor
povecava se za 1M. (10 cm).
Ve n ec ij a n e r ili I u ks af I eks-zastori sastavljen i
su od lisnatih horizontalnih traka plastidnih masa
ili aluminijuma. U zatvoreni, sklopljeni poloZaj
postavljaju se pomoiu tankih kanapa ili speci-
jalnog mehanizma. Venecijaner-trake mogu se
postaviti u razlidite poloZaje u odnosu na kon-
strukciju prozoe. Kod prozora krilo na krilo mogu
biti izmedu povr5ina stakla. Za unutra5nji zastor
potrebno je da visina zupca natprozornika iznosi
18-20 cm. Ove roletne mogu se postaviti i dalje
od konstrukcije prozora, na plafon ili sa spoljne
fasadne strane, ispred prozora.
Esling- ili eslinger-roletne proizvode se od dr-
venih ili plastidnih da5dica koje klize metalnim vo-
dicama sa spoljne strane prozorske konstrukcije.
PodiZu se namotavanjem u drveni sanduk
ispod natprozornika. Sa kutijom visina prozora
povecava se za 3 M (sl. 143-h). Visina zupca je
32 cm. Za podizanje i spu5tanje roletne sluZi ju-
tana traka - potezaljka koja se namotava u kotur
potezaljke postavljene u doprozornik.
Na slici 143 prikazani su u vertikalnim pre-
secima natprozornici za mokro ugradivanje pro-
zora i balkonskih vrata.
H
NATPROZORNIKA
Armiranobetonski natprozornici izracluju se:
- livenjem na licu mesta u drvenoj oplati;
- livenjem u izgubljenoj oplati;
- montaZom gotovih elemenata.
lzrada natprozornika livenjem u oplati na
zgradi
Zidovi do prozora ozidaju se najpre u visini
na kojoj ce biti donja povr5ina natprozornika, pa
se za njegova leZi5ta ostavljaju horizontalne po-
vr5ine u Sirini cele debljine zida, ali razliditih duZi-
na. Za najmanje natprozornike duZine nalega-
nja po debljini zida su 13 cm (sl. 143-n). Za visi-
ne do 35 cm duZine su po 25 cm; a za natpro-
zornike veie visine od 40 po 38 cm. Zidovi se
dalje zidaju u visinu. U prozorski otvor postavljd-
ju se podupiradi- stubovi skele (sl. 146) sa hori-
zontalnom gredicom, dija se visina reguli5e drve-
nim klinovima postavljenim na potprozornik. Na
gornjem kraju ovih podupirada, nazvanih sedla,
postavljaju se podne daske natprozornika. Bodne
stranice oplate obostrano obuhvataju lice i nalidje
zidaza 5-6 cm i meclusobno se razupiru letvama
- razupiradima, prikucanim sa gornje strane ku-
Saka, i steZu uvrtanjem Zice. Posle postavljanja
armature u dobro nakva5enoj oplati vr5i se beto-
niranje. Stranice oplate mogu se ukloniti tri dana
posle betoniranja.
lzrada natprozornika livenjem u,,izgubljenoj"
oplati
Kod zidova od ve5tadkog kamena (opeka,
blokovi) i armiranobetonskih natprozornika postoji
razlika u izolacionim svojstvima materijala. Armi-
rani beton ima manju toplotno izolacionu moi od
elemenata za zidanje. Prekidanje toplotnih mosto-
va kroz armirani beton postiZe se postavljanjem
toplotnih brana. Armiranobetonski natprozornici
skracuju se po debljini za debljinu toplotnog mater-
ijala (sl. 146-D), (izgubljene oplate).
lzgubljenom oplatom naziva se ona vrsta
oplate koja sluZi za betoniranje, a ostaje trajno na
objektu. Prilikom izlivanja u da5danu oplatu po-
stavljaju se lake graclevinske plode (lO) ili se ona
izratluje od prefabrikovanih Sljako-betonskih blo-
kova sa zupcima ili bez, u koje se postavlja ar-
matura i betonira (E, F).
137
 # AA

? =5-1Ocm
JF
+

At>
Slika 145. - Oplata za armiranobetonske natprozornike livenena licu mestaj visina (V), naleganje (n), kusak (k), 2ica (Z),
letva (L) zubac - Z; sedlo (S), prepust oplate (a), spoljna zidarska Sirina (SZS), duZina (l). debljina zida i natprozornika (dz)

Montaini armiranobetonski natprozornici od Montaini natprozornici od armiranobeton-

prefabrikovanih elemenata
Primena montaznih elemenata - natprozor-
nika ima velika preimucstva nad livenim natpro-
zornicima na licu mesta u pogledu ekonomidnosti
(mala potro5nja oplate), brzine graclenja i lake
montaze.
Graclevinska industrija proizvodi dva osnov-
na tipa natprozornika.
skih gredica. - Mogu se dobavljati od proizvoda-
da kao prefabrikati od pedene gline (fert) (sl. 147)
ili betona ili izlivati od betona na gradili5tu u met-
alnoj oplati (sl. 148). lzrada natprozornika sastoji
se u paralelnom slaganju gredica iznad raspona
sa oslanjanjem na zidove do prozora u duZini
naleganja po 20 cm. Za prozore bez zupca donja
povr5ina natprozornika je ravna (sl. 148-H).-
Zubac natprozornika dobija se postavljanjem jed-
ne gredice na niZu visinu od ostalih (N).

138

Nr
$+
N
E F
Slika 146. - Natprozornici u izgubljenoj oplati: elementi od
Sljako-betona - S; izliveni u da5danoj oplati - D, izolaciona
obloga - lO
ref ab ri kov a n i n atpro zo r-
A r m i ra n o b eto n s ki pt
niciizraduju se livenjem u metalnim kalupima koji
omoguiuju ravne povr5ine gotovog natprozorni-
ka, kao i njegove tadne dimenzije. NajniZa marka
betona je MB-22 a za prednapregnuti beton
MB-40. Kplidina armature je prema statidkom
proradunu za odre(lenu nosivost natprozornika.
Natprozornici su namenjeni presvodenju otvora
kod zidova od blokova po modularnojkoordinaci-
li. Za zidove od opeke koriste se natprozornici
Sirine 24 i 37 cm (sl. 149).
Sa spoljne strane moraju biti obloZeni izola-
cionom plodom ili izolacionim slojem, debljine
2,5 cm, sa najvecim koeficijentom toplotne provo-
dtjivosti (1")0,25 W (m.k) (lake plode). Ovajslojmo-
ra biti sposoban za obradivanje fasade malterom i
za.dvrsto prianjanje za beton naprozomika (2).
Natprozornici su podeljeni prema prozorima
za koje su namenjeni: - vrsta SZ - spoljni zastor,
vrsta UZ - unutra5nji zastor i vrsta BZ - bez zas-
tora.
Za sve tipove montaZnih natprozornika
predvida se naleganje na zid u duZini od 19 cm.
Natprozornici moraju imati ugradene ulo5ke
- ,,paknice" (1) za udvr5iivanje konzola ili kuka
za unutra5nje zavese.
Ugratlivanje prozora i vrata predvida se po-
sle zidanja, a malterisanje zidova posle ugracli-
vanja prozora ivrata.
Visina natprozornika:
SZ=H=39cm; h=32cm.
UZ=H=19cm; h=14cm.
BZ=H=19cm; h=7cm.
PARAPETI
Prozorska konstrukcija oslanja se na pot-
prozornik, a visina zida od poda je parapet. Visi-
na mu se odretluje prema nameni prostorije. Za
stambene prostorije obidno je visine 80-90 cm.
Prema potrebi, moZe biti niZi i vi5i. Niski parapet
je na 20-25 cm od poda, a stavlja se tamo gde
se Zeli veie vizuelno povezivanje prostorija sa
spoljnim prostorom. Spredavanje pogleda u pros-
torije (WC, kupatila) ili potreba za kori5ienjem
visine zida na razne svrhe (zarad, za garderobe,
za postavljanje polica isl.) postiZe se parapetima
ido 2 m visine inad poda. Pravilnikom o minimal-
nim tehnidkim uslovima za izgradnju stanova svi
prozori koji imaju niZiparapet od 0,90 m, mereno
od nivoa zavr5enog poda osim ptozol'a u prizem-
lju i prozora kojigledaju na balkone, terase iliga-
lerije, moraju imatiza5titnu ogradu, dija se gor-
nja ivica (rukohvat) nalazi najmanje na 0,90 m iz-
nad zavr5enog poda.
PROZORSKE KLUPICE ILI BANCI
Prozorska konstrukcija je manje debljine od
Sirine potprozornika, pa na njoj moZe zauzimati
razlidite poloZaje. Kod prozorskih otvora bez zu-
- baca postavlja se i u ravnifasadnog zida. Obidno
se povladi za debljinu zuba na Spaletni. Radi za-
Stite i iz estetskih razloga, na potprozornik se
postavljaju konstrukcije pod nazivom prozorske
klupice ili banci. Ako je prozorska konstrukcija u
ravni fasadnog zida, izraduju se samo jedna -
unutraSnja prozorska klupica - banak. Kod povu-
denih prozorsl<ih konstrukcija od fasadne ravni
izrailuju se dva banka - spoljni i unutra5nji.
Spoljni banak sluZi da spredi kvaienje pot-
prozornika vodom koja se sliva sa prozorske po-
wSine, usmeravajucije van fasadnog zida. Unu-
traSnji banak postavlja se sa unutra5nje strane
prozora- prema prostoriji. Njime se pokriva osta-
la povr5ina potprozornika.
139
 x
I

v
3l)
l{---

2 3 4 5
d
Slika147.-MontaZni natprozornici odfert-gredica: uizgledu-x,gotovomnatprozorniku-Y,fert-f,malter-m,izidovimal-5
s

fr:--r=!=
m{H+
,P* *'"*
ffir{Wil
+_+ t'+
H N
h = 15,20,25 cm
I = 100, 159 cm

Slika 148. - Armiranobetonski monta2ni natprozornici W: u presecima - E, H i N; naleganje - n

Spoljni banak ugratlivanjem te5kih kamenih banaka u sloj mal-

lzraduje se od materijala postojanih na at-
mosferske uticaje, kao Sto su: prirodni ive5tadki
kamen, metalni limovi, cementnoazbestne i plode
od tvrde plastike ili opeka.
Atmoslerska voda sa prozora sliva se na
glatku i kosu gornju povrSinu banka i preko okap-
nice, udaljene 2-3 cm od fasadnog zida, odbacu-
je se u polje. Podlivanje vode spredava se pod-
vladenjem banka ispod prozorske konstrukcije
(do 2,5 cm). Bodni krajevi ulaze u malter na
Spaletni. Stabilnost na dejstvo vetra postiZe se
tera, a ako su uradeni od limova - povezuju se
Zicom i ekserima u zidove.
Kao graclevinski polufabrikovani'elementi
proizvode se po standardima, i to:
- prozorski banci od ve5tadkog kamena;
- prozorski banci od prirodnog kamena;
- prozorski banci od lima.
Zajednidko svim prefabrikovanim bancima
je da se mogu postaviti na potprozornike kod
zgrada ozidanih opekom ili modularnim blokovi-
ma sa obradenim fasadnim zidovima malterom,
debljine 2,5 cm.

140
 Dimenzije banaka usaglaSene su sa otvo-
rima za prozore po JUS-u, i to za jednostruke
prozore, dvostruke, krilo na krilo i dvostruke sa
uzanom kutijom.

Prozorski banci od ve5ta6kog kamena

-/ lzratluju se sa armiranobetonskim jezgrom,
obloZenim teraco-ko5uljicom najmanje debljine
1 cm. Gornja povr5ina banka je fino bru5ena ili-
gladana. Donja, bodna i zadnja povr5ina su gru-
be radi boljeg prianjanja maltera (sl. 150).
Duiina prefabrikovanog banka zavisi od
duZine otvora. Zaprozore Sirine 8 M, 10 M i 14 M
banci su iz jednog komada. Za vece duZine
banaka prizvode se podetni komadi (E) i zavrSni
(C) sa srednjim bankom (D) razliditih duZina, koji
se ubacuju prema potrebnoj Sirini otvora. Spoj-
nice izmetlu komada Sirine su 3 mm.

debliina 2ida 20 ?-5 30 38

Slrina nadprozornika b 19 21 29 37 Slika 149. - MontaZni armiranobetonski natprozornici u

izgledu i presecima: spoljni zastor - SZ, unutra6nji zastor -
dubina zida c
I 11 19 27 UZ,bez zastora - BZ, uloZak za kuke za zavese - s,
obloga - 2
.4,
1* 1 l-+

fiW, sz

ffi
,3 ++

EW, az

4=-'-
4t
Jt/ 1 1 I-n
{-+
+- -\
-l+ BZ

T"t'l t-t- : j-"- :'':!t:e:' ::

141

Slika 150. - Prozorski banci od ve5tadkog kamena, dimenzije i oblici otvora sa ramom; elemenli banaka: celi komad
zavr5ni komadi - E i C; detalj prozorskog banka u preseku -W (mere u mm)
Sirine banakazavise od vrste otvora: ako je
otvor sa zubom na Spaletni od 12 cm, Sirina ban-
ka je 21,5 cm, a za Sirine 10 cm iznosi 19,5 cm.
Za otvore bez zuba iznose 21,5 cm i 19,5 cm.
Prozorski banci od prirodnog kamena
Prozorski banci od prirodnog kamena imaju
dimenzije prilagodene otvorima prozora po JUS-u.
Zaprozore duZine 8 M i 10 M samo su iz jednog
komada, a nose oznake A (sl. 151). Za ve6e du-
Zine banaka izraduju se podetni i zavr5ni komadi
i unutraSnji komadi. Prozorski banak duZine 10 M
dobija se spajanjem komada sa spojnicom Sirine
3 mm. DuZi prozorski banci za Sire prozore dobi-
jaju se kombinovanjem podetnih unutra5njih i za-
vrSnih komada. Na slici 151 prikazan je prozorski
otvor sa kamenim bankom i detalj banka u ver-
tikalnom preseku W-W, osnovi i izgledu (R).
Okapnica od fasadnog zida udaljena je za 4 cm.
Bodne i deona strana banka, podvudene ispod
prozorske konstrukcije, grube su obrade radi bo-
ljeg prianjanja maltera. Nagib gornje glatke povr-
Sine banka je preko 5%.
142
I Ee
(__lw
E+
hqnlta
- A,
Unutra5nji banak
Za razliku od spoljnih banaka, unutra5nji
banci se izratluju kao sastavni delovi prozorske
konstrukcije i pokrivaju povr5inu potprozornika.
Pokrivanje grejnih tela postiZe se izradom Sirih
banaka, u Sirini ptozota, ili se produZavaju jo5
vi5e po unutra5njoj strani spoljnog zida, radi ob-
laganja ukrasnih predmeta, cveia isl.
Materijali zaizradu su drvo, iverica, prirodni
ili ve5tadki kamen, beton, obloZen keramidkim
plodicama, lim ilitvrda plastika. Kojiie biti prime-
njen, zavisi od izbora projektanta.
OTVORI ZA VRATA
Prema poloZaju zida u kome se nalaze, kon-
strukcije vrata dele se na:
- unutra5nja vrata, postavljena u otvore
unutra5njih zidova;
- spoljna i balkonska vrata, postavljena u
otvore spoljnih zidova zgrada.
 ok (l
I

nr-
4i K
L\

Slika 151. - Prozorski banci od prirodnog kamena; u zidovima od: obratlenog kamena - Ok, lomljenog kamena - K, Sirina
banka - 5, zaptivka - m, tipl - t, hidroizolacija - hi, malter - m

Slika 152. - UnutraSnji prozorski banak od metala - L, kamenih ploda - K, obloZen keramidkim plodicama - P- Kp

143
 Otvore zavrala odreiluju vrsta konstrukcije,
poloZaj, vrsta materijala od koga se izvode, kao i
namena.
Elementi otvora za vrala
U zidne otvore ugraduju se i udvr56uju dvrsti
nepokretni delovi, ramovi ili okviri za vrata. Po-
kretni deo vrata naziva se krilo vrata. Prema bro-
ju krila, vrata su jednokrilna, dvokrilna ivi5ekrilna.
Ako iznad krila vrata, odnosno rama, posto-
ji zidna masa, njenu teZinu prima konstruktivni
elemenat - nadvratn k(Nd) (sl. 153-D). Kod otvo-
ra veiih od uobidajenih visina krila vrata, zas-
takljuje se prostor iznad njih i naziva nadsvetlo
(f-ns).
Bodno od otvora su zidne mase ili dovratni-
ci u koje se udvr5cuju vertikalne stranice okvira,
stolarski ili bravarski dovratnici (do).
Slika 153. - Elementi otvora; nadvratnik - Nd, Sirina zidnog
otvora - 5o, visina Ho; elementi vrata, krilo vrata - Kv,
dovratnik - do; vrata sa nadsvetlom - F, predaga -p
144
lspod vrata je pod. Radi spredavanja produ-
vavanja ili na spoju dve razlidite vrste poda u
okvir vrata postavlja se prag.
Dimenzije .otvora za vrata. -
Odreduju se
prema tome da li sluZe zaprolaz osoba, vozila ili
imaju specijalnu namenu.
lndustrijskoj proizvodnji odgovaraju tipizira-
ne dimenzije vrata. Po JUS 8.E1.020 predviclene
dimenzije za unutra5nja vrata su: modularnih Siri-
I
na 7 M, 8 M, M i 10 M za jednokrilna, a za
dvokrilna 13 M i15 M.
Osim modularnih mera, ili rastojanja u deci-
metrima dvaju modularnih osa, za Sirinu vrata
razlikuju se joS i proizvodna Sirina, ili spoljna
Sirina dovratnika, koja je manja od modularne za
2 x 3 mm. Zidarska iirina (3zo\ vrata je rastoja-
nje izmeclu zidova otvora vrata. Oqa je veia od
modularne Sirine za 2 x 0,5 cm. Sirina unutra-
Snjih povr5ina dovratnika kroz koje prolazi svet-
lost kroz otvor vrata skinutih krila naziva se svef-
laili stotarska Sfina (SS).
Za visine vrata razlikuju se svetlaili stolars-
ka (SV), visina vrata. To je visina od gotovog po-
da do donje ivice stolarskog nadvratnika - okvira.
Za unutra5nja vrata po JUS-u iznosi 198,5 cm.Za
vrata sa nadsvetlom visina zavisi od spratne
visine i iznosi 210 + X, gde je X visina nadsvetla.
s(r
z nrM r-
1_-_t_
,;l
iffi;H
;::::.r.r:::F AEfiE;l
Elll.:"#:jl
' v, sS u N'N
"rBr.
T- e^- -
--
Slika 154. - Dimenzije vrata po JUS D.E1.020: izgled vrata
- A, svetla ili stolarska Sirina - SS, proizvodna Sirina - PS,
Sirina zidnog otvora - 5ZO, modularna Sirina N x M, visina
zidnog otvora -VZO, proizvodna visina vrata - PVV, svetla
visina vrata - SW, pod - P, modularna visina - mV
 NADVRATNICI
Nadvratnik prima vertikalna opterecenja iz-
nad otvora i zajedno sa sopstvenom teZinom
prenosi na oslonce ili zidne mase do vrata. Nad-
vratnici mogu biti od kamena ili opeke ravni ili
postavljeni u obliku ludnih konstrukcija. Nad-
vratnici od delidnih profila izraduju se na zgra-
dama sa delidnim skeletom. Omoguiavaju izradu
nadvratnika sa najmanjom visinom u odnosu na
druge materijale. Mnogo se primenjuju pri adap-
taciji zgrada. Nadvratnici od drvenih greda stav-
ljaju se na zgradama od drveta ili na privrednim
objektima. Savremena izrada nadvratnika je od
armiranog betona. lzracluju se na licu mesta na
objektu ili montiranjem prefabrikovanih armira-
nobetonskih nadvratnika.
Oblici nadvratnika nisu isti za spoljna i

-f1-- -Dr t+r

unutra5nja vrata. Za spoljna vrata izracluju se sa
zupcem, kao i kod natprozornika. Sirina zuba
nadvratnika zavisi od toga koliko ce spoljna vrata
biti udaljena od povr5ine fasadnog zida. Kod
zidova debljine 38 cm Sirina zupca je 25 cm; za
unutra5nja vrata nadvratnik je u obliku pravou-
gaonog paralelopipeda.
+- - I - *-
De
IZRADA NADVRATNIKA
Slika 155. - Oplata za liveni nadvratnik: osnova - G, duZine
lzrada nadvratnika za spoljna vrata je zbog nadvratnika - l, naleganja - n, prodgZetak oplate - a, klinovi
zupca u svemu ista kao i za nalprozornike. - k, letvica - W, 2ica - Z, otvor - lo
LeZiSta nadvratnika za unutraSnja vrata
imaju Sirine jednake debljini zidova u kojima je ot-
vor za vrata; duZine naleganja zavise od visine vertikalnom poloZaju, na podno platno. DuZina im
je veia od Sirine otvora za dve duZine leZi5ta i za
nadvratnika, a odrecluje se pristatidkom proradu-
po 5-6 cm viSe, pa tako obuhvataju lice i nalidje
nu. Kod nadvratnika visine 20 cm le2i5ta su du-
Zine 13 cm, za visine do 35 cm, duZine su 25 cm,
zidova. Meclusobno povezivanje stranica je po-
mocu Zice koja se povladi kroz daske, alitako da
a za visine do 40 cm - duZine su 38 cm.
obuhvati ku5ake. Uvrtanjem Zice doteruje se po-
. Nadvratnici liveni na zgradi u oplati trebno rastojanje oplate. Stabilnost stranica po-
veiava se ukucavanjem letava - rasponki preko
lzracluju se izlivanjem betona u da5danoj kuSaka sa gornje strane oplate. U nakva5enu op-
oplati postavljenoj na skeli, koju dine drveni ili latu sa montiranom armaturom izliva se beton.
montaZni delidni stubovi. Drveni stubovi na gor-
njem delu, radi ravnomernog naleganja podnog Prefabrikovani armiranobetonski nadvratnici
platna oplate, imaju horizontalne gredice, udvr-
lzrailuju se po JUS-u za unutra5nja vrata i to
Siene sa stubom delidnom spojnicom i kosnicima
u metalnim kalupima koji obezbeduju ravne po-
od dasaka tzv. sedla. U otvor zavrala prvo sedlo
postavlja se na udaljenju od zida za oko 10 crh.
vr5ine gotovog nadvratnika i njegove tadne di-
menzjje.
Za oVore Sirine do 2 m dovoljna su dva sedla.
Sirine prefabrikovanih nadvratnika (sl. 1 56-b)
Kod veiih Sirina otvora postavljaju se na osovin-
iznosi 9, 1 1 , 19,24 i 29 cm i odgovaraju debljina-
skom razmaku od oko 90 cm. Visina sedla regu-
li5e se drvenim klinovima (sl. 155 Kl).
ma zidova veiim za po jedan cm, odnosno za
zidove debljine 10, 12,25 i 30 cm. DuZina nale-
Da5dana oplata sastoji se od podnog platna
ganja (n) je po 19 cm. Proizvodne duZine nad-
i stranica oplate koje su izratlene od dasaka, vratnika su 109, 1 19 i 129 cm za modularne
medusobno povezanih kratkim da5dicama ili ku-
Sacima. DuZina podnog platna je ista kao i Sirina
I
Sirine 7 M, M i 9 M. Visine (h) prefabrikovanih
nadvratnika su uvek 19 cm.
otvora. Stranice oplate postavljaju se paralelno, u

145
 DOVRATNICI
Zidne mase bodno od otvora za unutra5nja
vrata su ravne, bezzupca, i nazivaju se dovratni-
cr. Slu2e da se u njih ugracluju stolarski ili bra-
varski definitivno obracleni dovratnici, koji po kon-
strukciji mogu bili okvirskii kutijasti.
Okvirski dovratnicisu okviri, ili ramovi, od
drvenih gredica, definitivno obrailenih, koji se
vide. Nazivaju se stolarski dovratnici. Mogu biti i
od vudenih profila ili delidnog lima, kada se nazi-
vaju bravarski dovratnici.
Kada se grubi zidarski otvor op5iva definiti-
vno obradenim daskama, one dine kutijastu kon-
strukciju dovratnika.
Ugradivanie dovratnika
Prema nadinu ugradnje, vrata mogu biti za
mokro, polusuvo i suvo ugraclivanje.
{t]*
Lq+
lo 70 ao 90
roe ttt 12e
i n re
Slika 156. - Prefabrikovani armiranobetonski nadvratnik: u
aksonometriji - N, duZina nadvratnika - l, Sirina - b, visi-
na - h, debljina zida - dz, Sirina otvora - lo
.Mokro ugradivanjeje kada se dovratnik ug-
raduje zavreme zidanp, pri demu se ne sme op-
teretiti. Naknadno se udvr5iuje vijcima za drvene
umetke koji su ugradeni u zid i nadvratnik, pre
ugradivanja dovratnik se mora okovati i za5ititi
sredstvom koje spredava upijanje vlage iz zida.
Ugraclivanje vrata u pregradne zidove mo-
krim postupkom za zidove od lakih ploda pri-
kazano je na slici 105. Na stolarski dovratnik
udvrste se metalne trake na 3 mesta po visini,
tako da uilu u spojnice lakih ploda. Za gipsane
zidove, na tri mesta po visini, pridvrste se koso u
dovratnik po dva pocinkovana eksera. U gipsa-
nim plodama iseku se trapezni otvori u koje udu
ovi ekseri i kasnije se zatvore gipsom. U zidove
od opeke na kant prilikom zidanja postave se
umeci i u njih se za5tiien od vlage pridvrstivijci-
ma stolarski dovratnik.
Kod manjih arhitektonskih objekata sa pre-
gradnim zidovima od opeke na kant (sl. 158) vra-
ta se ugracluju na sledeii nadin.
Na stolarski dovratnik prema zidovima i
nadvratniku postavi se ter-hartija i udvrsti duZim
ekserima po visini i prema nadvratniku. Ovako
obloZen, sa ekserima koji Strde van, stolarski do-
vratnik postavi se izmedu bodnih zidova ozidanih
sa zupdastim prekidom. Sa obe strane dovratni-
ka izmetlu eksera dolazi po jedna vertikalno po-
stavljena Sipka, armature A 8-10 mm, diji gornji
kraj treba da ucle u masu nadvratnika. Oplata se
postavi obostrano vertikalno izmedu zupdastog
prekida zida i stolarskog dovratnika i taj'prostol
izbetonira. Kod zidova od opeke na kant serklaZi
i nadvratnici betoniraju se istovremeno.
-
Polusuvo ugradivanje Stolarski dovratnik
postavlja se u ostavljen otvor u zidu i udvricuje
metalnim zavrtnjima u drvene umetke, postavlje-
ne u zid inadvratnik jo5 u toku zidanja (sl. 159 U).
Ceone strane dovratnika prema proito'rilama stri-
Ze pri polusuvom ugraclivanju kao vodice zamal-
terisanje zidova debljine 5 cm, 7 cm i 12 cm.
Polusuvim postupkom ugratluju se okvirni
dovratnici i u zidove vecih debljina. U ovom slu-
daju samo jedna strana dovratnika sluZi kao vo-
dica za malterisanje. Drveni uloSci pri zidanju
povezuju se sa zidnom masom sponama. povr-
Sine zida prema otvoru, ili Spaletne, mogu se
omalterisati ili eventualno oblo2iti.
Suvo ugradivanje ie postavljanje ramovskih
ili kutijastih dovratnika u zidne otvore posle
grubog i finog malterisanja. Dovratnici se ddvr5-
iuju vijcima u prethodno postavljene slepe okvi-
re. Nekada su nazivani ragastovi, a postavljaju ih
zidari joS u toku zidanja. Slepi okvir se iziaduje
kao masivni (sl. 160 a) i od letvica - radi manje
Sn(
potro5nje drvene graGle (sl. 160 b). Suvo ugradi- zid
vanje je jednostavno i bzo i sa manje rizika u po-

146
i

I
i
i
t-
 Pfi
r-?!
i- - - -r r

.l
+rn
a\-
oi
|o!
Fl
vi
tti
-\- i

Slika157.-Ugradivanjevratamokrimpostupkomuzidove: vratauizgledu-U,Sirine:proizvodna-PS,modularna-nxM,
zidarska - Birina zidnog otvora - SZO; svetla ili stolarska Sirina - SS, visine: stolarska - SV, proizvodna - PW, modularna
- mv, zidarska -YZQ: detali - D, umetak - u
147
 -+ "s f-

Slika 158. - Ugradivanje vrata mokrim postupkom u pregradne zidove od opeke za manje zgrade: u izgledu - Z, horizontalni
presek - K-K, svetla Sirina - SS, proizvodna Sirina - PS, vertikalni presek - T-T, svetla visina - SV, proizvodna visina -
PVV; detalj -D,beton-1,ekseri -2,ter-hartija-3,stolarski dovratnik-4,detalj -E,uaksonometriji -E

gledu o5tecenja definitivno obratlenih i lakiranih
dovratnika.
Ugradivanje spoljnih vrata
Okviri ulaznih vrata u zgrade ugracluju se,
kao i za spoljne prozore, u otvore sa zupcima ili
bez njih. U otvore sa zupcima dovratnik se moZe
udvrstiti pomodu delidnih spona kao i kod prozo-
ra (bankajzn), kod kojih se jedan kraj pridvr5cuje
u vrata, a drugi ulazi u spojnicu (sl. 161 S). Drugi,
savremeniji nadin je udvr5civanje na tri mesta po
visini i u nadvratnik preko ostavljenih uloZaka od
metalnih traka. Trake se udvr56uju jednim krajem
u povrSinu dovratnika, koja se sutide sa zidom, a
drugim krajem u zid. Ako se zidovi naknadno
malteri5u, ovakav postupak ugraclivanja je polu-
suvo ugradivanje (F).

148
 /--+.S-llP

2-2

L/
,, F5
5zo
+
+-20+
Slika 159. - Polusuvo ugratlivanje vrata u zid: u izgledu - K, osnovi - 2-2, vertikalnom preseku -'l-1, svetla, ili stolarska,
Sirina- SS, svetla visina - SV, zidarska Sirina - ZS, proizvodna Sirina - PS; detalj - D, metalna spona - S, drveni umetak -
U,uaksonometriji detalj -D1,SVV-svetlavisinavrata,PVV-proizvodnavisinavrata,nxM-modularnaSirina,Mo-
modularna visina.

149
slika160'-suvougraclivanjevratauzidove:uizgledu-K,uo*qnovi
a, okvir od letvica - b, u aksonomerriji _ M, puni-stepi oruir_ -o,uvertikalnompreseku-p; masivnislepi okvir-
srj, pod:'p; ;elFsi;il;:l5;;utarna sirina (n x M),
proizvodna visina vrata PW, proizvodna Eirina
- srepoj orwira ;" iSSi;-
-
150
 Sirina stubaca izmedu otvora zavisi od
velidine otvora: za projektnu seizmidnost Vll ste-
pena - 1/3 otvora, Vlll stepena - 1/2 oMora, aza
lX stepen - 2/3 otvora, ili najmanje Sirine stuba-
ca (c)za Vll stepen -64 cm, za Vlll stepen -77 cm,
azalX stepen 90 cm, s tim da odnos visine iSi-
rine stubaca za Vll stepen ne bude veii od 4 : 1,
Vlll-3:lizalX-2:1.
Najveia Sirina otvora (a) dozvoljena je za
Vll stepen - 3,5 M, za Vlll stepen - 3 M i za lX
stepen - 2,5 M. Otvor se moZe povecati ako se
uokviri armiranobetonskim elementima, dvrsto
povezanim armiranobetonskim serklaZima u visi-
ni tavanica.
Otvor mora da bude udaljen od sudeljavanja
sa drugim nosecim ili veznim zidom najmanje za
debljinu zida. Udaljenost ivice otvora do ugla
zgrade (e) mora da bude jednaka 38 cm, ili za-:
- Vll stepen - 64 + 38 = 102 cm,
- Vlll stepen - 77 + 38 = 1 15 cm,
- lX stepen - 90 + 38 = 128 cm.

-zj-tJ

.J

Slika 161. -Ugradivanje spoljnih vrata: u izgledu - U, u

cnovi - A-A, u vedikalnom proseku - V-V; detalj dovratnika
- K, sa sponom - S; detalj - F, udvriiivanje dovratnika met-
alnim trakama - mt, detalj - br; mera otvora fasadnog zida
k{ se ne6e malterisati: stolarska Sirina - SS, zidarska Sirina
- zS; detalj - b; mere zida; arhitektonska
:il]llf ig"n
Balkonska vrata
Balkonska vrata postavljaju se u otvore sa
anpcima, za spoljna, balkonska vrata.
Proizvode se i zajedno sa prozorskom kon- tlx ilAJtArarE oozvoLJENE slRlfl E
8EIZTICXA
rftrkcijom, te se u oba sludaja ugraduju kao pro- zoxA h:c c a b €=C+38
zorske konstrukcije.
vil 4:l $ rr or". 3,50 m rd lO2 cm

Otvori u zidovima u seizmidkim podrudjima

vlll 3:l I r.rttc 3,OO m
'd
ll 5cm
U seizmidkim podrudjima, radi stabilnosti
Sirina otvora (a), duZina mecluprozorskih tx 2tl f rr-reo"t 2,50m )d l?tcm
(c) i udaljenost otvora za ptozorc i vrata
# ol<vi- od nosecih iliveznih odreclene su prema seiz-
{n x lf}- Slika 162. - Postavljanje otvora u zidovima na objektima u
i zoni u kojoj se objekat podiZe. seizmidkim podrudjima: vezni zid - VZ, noseci zid - Nz

151
 k€
NC

(s
ot

gn
se
prt
V TEMELJI ral
ve
za
FUNDIRANJE (TEMELJENJE) zemljino tle, temeljne stope su iste Sirine kao i SE
OBJEKTA temeljni zidovi. Za ve6e statidke Sirine temelja,
odnosno ako su optereienja ve6a pa ih treba ob
Konstruktivni elementi koji primaju optere- rasprostrti na ve6e povr5ine, ali tako da preneto stc
ienje od objekta i zajedno ga sa sopstvenom te- opterecenje na tle ne pretle dozvoljeno stc
Zinom prenose na zemlji5te nazivaju se temelji. optereienje tla (ooor), izraduju se proiirene liel
Pre podetka izgradnje moraju biti ispitani temeljne stope. cft
svojstva i nosivost zemlji5ta, a na osnovu rezul- Temeljne stope postavljaju se izpod temelj- prir
tata dobijenih ispitivanjem vr5i se projektovanje, nih zidova najniZih etaZa zgrada. Na slici 163 R sor
odretluje se nadin temeljenja objekta, ili fundira- prikazan je poloZaj temeljnih stopa za zgradu
nje. Ovaj naziv nastao je od latinske redi fundus bez, a na primeru S za zgradu sa podrumom.
= temelj, podloga. Nauka o graclenju temelja
naziva se fundiranje.
Zaizradu solidnih temelja mora se znati ko-
ja su zemlji5ta dobra, a koja lo5a za fundiranje.
Na dobrom zemlji{tu postavljaju se objekti
obidnim ili jednostavnim fundiranjem. Optere-
cenje koje prenose temelji svojim naleZucim po-
vr5inama na temeljno tle mora da bude u grani-
cama dozvoljenog optere6enja u cm2 koje prima
tle bez opasnosti od nejednakog sleganja,kliza-
nja ili ma kakvih deformacija. U dobro zemlji5te
spadaju kompaktne stene (bez Supljina), zatim Slika 163. - PoloZaj temeljnih stopa: kod prizemnih zgrq-
nevezani materijali (drobine, Sljunak, Sljunak sa da- R, sa podrumom - S, prizemlje - Pr, podrum - PO, tro-
peskom) les u ve6em sloju naslaga ako mu vla- toar - T, dubina fundiranja - df
Znost ne prelazi 15/", jer u raskva5enom stanju t\
^
gubi dvrstocu pa nije dobro zemlji5te za fundira- Podela temelja prema obliku I
I

nje; kao i glina i ilovada, diji slojevitreba da budu Oblik temelja zavisi od konstruktivnog ele-
:
i>
najmanje 3 m ispod temeljnog tla. menta dije opterecenje prima i ispod koga se iz- t-
!

t\
Loie zemljiSte zalundiranje je ono na kome raduje. lspod zidova koji celom svojom duZinom \s
!

se ne moZe graditi uop5te ili se tek posle nekog
naknadnog postupka (npr. postavljanjem Sipova)
omoguiava fundiranje. To su humus, muljevi,
treset, Zivi pesak, nehomogeno nasuto zemlji5te,
iliono dije slojeve ispira voda, ispucane stene i sl.
TEMELJI
Temelji na zgradama se sastoje iz temelj-
nog zida itemeljne stope, kojom objekat stupa na
zemljino tle. Kod manjih, lak5ih, prizemnih
objekata, ako je optereienje koje prenose temelji
u granicama dozvoljenih napona koje prima
prenose optereienja na temelje izraduju se tra-
kasti temelji.lspod stubova koji su nepovezani sa
zidovima postavljaju se temelji samci, ili temelji
soliteri. Ako se temelj izracluje ispod cele povr-
Sine objekta, u obliku plode koja prima optereie-
nje od zidova i stubova, naziva se temelj u obliku
ploce.
Trakasti temeljidobili su naziv po tome Sto
se pruZaju u obliku traka. lzrailuju se ispod
masivnih zidova ili ispod niza stubova skeletnog
sistema gradenja, gde su stubovi na malom oso-
vinskom razmaku, a kod terena male nosivosti,
pa je neekonomidno postaviti temelj ispod sva-
kog stuba.

152
 Trakasti temelji ispod masivnih zidova, pri-
kazani na slici 164 MS, pruZaju se duZinom
noseiih zidova.
Trakasti temelji kod skeletnog sistema na
(sl. 164 SS) pruZaju se ispod niza stubova, u
obliku traka.
Temelji samci. -
Kod skeletnog sistema
gradnje celokupno opterecenje objekta prenosi
se preko stubova na temelje. Prema obliku po-
prednog preseka stuba, temeljne stope su kvad-
ratnog ili, pravougaonog oblika osnove sa naj-
veiim odnosom stranica: a:b = 1:3. Nisu pove-
zani sa drugim konstrukcijama temelja i nazivaju
se temelji samci(sl. 164 - S i O).
-
Temelji u obliku ploca. Vi5espratni te5ki
objekti prenose opterecenje na tlo pro5irenim
stopama temelja. U sludajevima gde bi pro5irene
stope bile blizu jedna drugoj, a preblizu postav-
ljena oplata za svaku pojedinadno neekonomi-
dna, postavlja se ploda ispod celog objekta. Ona
primljena opterecenja zajedno sa sopstvenom ma-
som ravnomerno prenosi na tle (sl. 164 - P, O).
PODELE TEMELJA PREMA NACINU
FUNDIRANJA
-Prema nadinu oslanjanja na zemlji5te, mo-
gu6e je izvr5iti podelu na:
- temelje neposredno oslonjene na zemljino
tle;
temelje oslonjene na pojadano zemlji5te
' -- temelje posredno oslonjene na zemlji5te.
i
Temelji neposredno oslonjeni na zemliino tle
Postavljaju se na dobrom zemlji5tu dija je
debljina sloja najmanj6 3 metra. Od vrste materi-
jala u dobrom zemlji5tu zavisi na koju 6e se
najmanju dubinu od povr5ine terena postaviti
temeljne stope. Prema propisima, izvr5ena je
podela na 3 osnovna nadina:
- plitko fundiranje na steni;
- na Sljunkovitom, odnosno procednom tlu i
- na ostalim vrstama dobro nosivog tla.

X X
X IK X
X X X
o

Slika 164. - Temelji trakasti: kod zgrada masivnog sistema gratlenja - M, temelji - MS, kod skeletnog sistema gradenja - S,
temelji - SS; terirelji samci: kod ikeletnog sistema gratlenja - S, u osnovi - Q; plodasti temelji zgrada: u preseku - P, u
osnovi - O

153
 tl
1l
D H
Slika 165. - NajniZe dubine plitkog fundiranja; fundiranje.na steni - D-S, procednom tlu
nivo Podzemne vode - Pv
Ptitko fundiranie na steni, prema tehnidkim
propisima, izvodi se sa najnizom dubinom posta-
vljanja temeljnih stopa; dubina (h) nije propisana.
Potrebno je za5titi temeljno tle od vlage i prodora
atmosferske vode (sl. 165 D).
Plitko fun$1anie na {liunkovitom procednom
t/4 koje lako propu5ta vodu naniZe pa se ne
mrzne i ne ugroZava temeljno tle. Dubina fundi-
ranja je najniZe 50 cm (sl. 165 H).
Plitko fundiranie na ostalim vrstama dobro
nosivog tla. - U dobro nosivom tlu dubina fundi-
ranja je 0,80 do 1 m, Sto je za na5e prilike dubr-
na smrzavanja. Mraz ne utide na ovoj dubini na
temeljno tle, tako da se atmoslerska voda u
njemu ne mrzne. Zamrznutavoda - led ne stvara
se, pa se ne poveiava zapremina, a odmrzava-
njem leda i poniranjem vode ne ostaju Supljine ko-
je bi umanjile nosivost temeljnog tla. Objekat fundi-
ran na ovu dubinu ostaje stabilan (slika 165 E).
Duboki temelii. - U sludajevima gde je nosi.
vost povr5inskih slojeva mala koristise poveiana
nosivost sloja na veioj dubini, pa se izratluju du-
boki temelji ispod cele zgrade ili pojedinih delova.
Temelji oslonieni na poiadano zemliino tle
Kod povrSinskih siojeva male nosivosti, a
ako ekonimskih razloga nije opravdanaiztada
iz
dubokih temelja, tle se ojadava itim putem obe-
zbeduje sigurnost temelja. Ojadanje tla moZe biti:
- izradom kamenog nabadaja ispod temelja
koji omogucava preno6enje teZine na vecu
povr5inu;
-zamenom sloja tla od slabog materijala
slojem boljeg materijala;
-sabijanjem ili zgu5njavanjem slabog tla;
pobijanjem gotovih Sipova od armiranog betona
154
E
- H-N, na dobro nose6em tlu - E'
ili drveta na manjim rastojanjima, teren se zgu-
Snjava i moZe da primi terete objekta.
Teren se moZe ojadati cementiranjem zem-
lji5ta upotrebom injekcija, ili injektiranjem. Ra-
stvor cementa ubrizgava se pod pritiskom u zem-
lji5te, kako bi ispunio pore i Supljine. Umesto ce-
menta mogu se upotrebiti rastvori koji stvrdnja-
vaju i skamenjuju zemlji5te.
Temelji posredno oslonjeni na zemliino tlo
Umesto dubokih temelja, temeljne stope
mogu prenositi posredno opteredenje na tle, po-
sredstvom jastuka, ro5tilja, sanduka, bunara, ke-
sona i Sipova.
Fundiranje na Sipovima primenjuje se u
slede6im sludajevima:
- kada je neophodno postaviti objekat na
lo5em zemlji5tu;
- kada je nosivost zemlji5ta mnogo manja,
tako da se nijedan od pomenutih nadina ne mo-
2e primeniti;
- kada su slojevi dobrog zemlji5ta male de-
bljine ili su kosi;
- kada su slojevi dobrog zemlji5ta duboko
ispod objekta, kao i u nekim drugim sludajevima.
:.
Sipovi imaju oblik stubova. lzratluju se od
drveta, metalnih profila, armiranog i nearmiranog
betona i Sljunka. Donji deo Sipa koji prodire u
zemlju naziva se vrh Sipa, a gornji deo koji prima
direktne udarbe maljeva pri nabijanju Sipova u
zemlju naziva se glava Sipa. Preko glave Sipa
izraduju se temeljne stope. Broj Sipova i njihov
medusobni razmak utvrtluju se prema vrsti kon-
strukcije prema preporukama iz propisa.
Pravac Sipova u zemljije vertikalan ili kos.
 I
I
I
I
Yetar

Slika166.-FundiranjenaSipovimaibunarima:stojeii Sipovi -N, lebde6i pravi ikosi Sipovi -L,bunari -S,nenosivo-Ri

lu-
nosivo tlo - D, glina - G

Poverene terete Sipovi prenose kao stojeiii PODELA TEMELJA PREMA

|rn- kao lebdeii 6ipovi, te se prema nadinu preno5e-
la-
MATERIJALU IZRADE
nia optereienja na tle razlikuju:
[n-
'L - fundiranje na stojedim Sipovima; Materijal za izradu temalja zavisi od nadina
fa-
- fundiranje na lebdedim Sipovima. izgradnje objekta, sistema grailenja, raspoloZi-
Fundiranje na stojeiim Sipavima primenjuje vog materijala i ekonomskih moguinosti.
se u sludajevima kada su slojevidobrog zemlji5ta Materijali koji se mogu upotrebiti za izradu
duboko ispod objekta. Optereienje objekta pre- temalja su: opeka, kamen, nabijeni i armirani
o nosi se preko vrhova Sipova ,,koji stoje" na dob- beton. Za istu statidku Sirinu stope temelja odgo-
pe rom zemlji5tu (sl. 166 N). varaju razlidite dubine iskopa, kao i kubature ma-
)o- Fundiranje ne lebdeiim Sipovima postiZe se terijala. Najve6u dubinu i kubaturu imaju zidani,
(9. trenjem obimnih povr5ina Sipova sa slojem zem- zatim od nabijenog betona, i najmanju - od armi-
lji5ta u kome se nalaze. Na ovakav nadin fundi- ranog betona, te je desto potrebno dokazati eko-
raju se objekti na slatio noseiem tlu, gde su no- nomsku opravdanost izabrane vrste m ateriiala za
seii slojevi (D) veoma duboki (sl. 166-L). temelje. Na stopama temelja moguce je kod ve-
na Lebdeii Sipovi izraduju se najde5ie od 6ih statidkih Sirina, radi smanjenja utro5ka mate-
Sljunka ili nabijenog betona (frenki-Sipovi). Postu- rijala, izvesti kaskadno ili stepenasto pro5irenje
pak izrade Sipa sastoji se u nabijanju betona ili stope.
in, Sljunka metalnom kuglom u teren, gde hrapave Stepenasto proSirenje odreduje tQa koji lini-
to' povr5ine Sipova trenjem prenose terete na zem- ja pro5irenja gradi sa linijom preseka. Na tlu za
lji5te u kome se nalaze. koje je po propisima dozvoljeno optereienje o6
le- odgovaraju sledeci uglovi, i to za stope temelja
Fundiranje na bunarima. - Armiranobeton-
ski cilindri primenjuju se za fundiranje objekata od lomljenog kamena
ko na slabom, rastresitom, ali suvom zemljiStu.
t€I.
Armiranobetonski prsten postavi se na odreclno od = 0,1 MPa - tgcr = 1,31 - (c[ = 50");
od mesto na terenu. Radnik ulazi u prsten, iskopava Gd = 0,2 MPa - tga = 1,85 - (o = 60').
og zemlju i izbacuje je napolje i prsten potkopava da
u se pod svojom teZinom spu5ta naniZe. Preko Za tino obratleni kamen, opeku i nabijeni
na prvog prstdna postavljaju se drugi prstenovi re- beton (MB 110):
u tlanjem jedan na drugi. Posle spu5tanja na po-
pa trebnu dubinu unutra5njost bunara se betonira . o6 = 0,1 MPa - tgo = 1,04 - (0 = 46");
ov
In-
nabijenim betonom samo u dnu, a ostali prostor od= 0,2 MPa - tgo = 1 ,47 - (u = 56");
ispunjava se Sljunkom ili Sutom, koji zajedno sa od = 0,3 MPa - tga = 1,80 - (a = 62");
prstenom prenosi opteraienje objekta na slojdo- od = 0,4 MPa - tgo( = 2,0 - (oc = 64");
brog zemlji5ta (sl. 166 S).

155
 Za manje zgrade, zavisno od raspoloZivog TRAKASTI TEMELJI
materijala, nosivosti terena i ekonomskih uslova,
za izradu temelja mogu se upotrebiti opeka i Temeljiod opeka
kamen. U savremenoj tehnologiji gradenja najve-
cu primenu imaju nabijeni i armirani beton.
. .
Na zemlji5tu dobre nosivosti izrailuju se tra-
kasti temelji od opeke sa pro5irenjem pb 6,5 cm

x' 65 cm

F. 1O cm

N
fr-ffi r\r
l*aL--
C ,.

.4 )*

*----- -- R ,

Slika 167. - Trakasti temlji od.opeka: stopa pravougaonog preseka u osnovi N, i vertikalnom preseku
: -
aksonometrija - Q; stepenasto pro5irena stopa u o:ngyi T, vJrtikalnom preseku _ p p, prosi[nie _'X, - S-S.
raJni pr.to1. _ p,
Sirina stope - C, Sirina rova - R, debljina zida - a

156
sa obe strane zida (sl. 167). Za zidanje se pred-
vida radni prostor (p) Sirine 10 cm sa svake stra-
ne (N), koji se zavisno od dubine stope moZe sa
jedne strane pro5iriti do 60 cm. Kod zemlji5ta
slabije nosivosti, radi povedanja povr5ine nale-
ganja temeljna stopa se stepenasto pro5iruje po
6,5 cm. Donji deo stope treba da ima 4-5 sloje-
va, a svaki vi5i po dva sloja. Rasprostiranje opte-
recenja kod zidanih temelja mora se proradunati.
Pri izradi veZbi i crteZa moZe se usvojiti c, < 70"
(prema prof. P. Krstiiu).
Temelji od kamena
Trakasti temelji izracluju se od polutesanog
kamena u cementnom ili produZnom malteru.
Pro5irenje temeljne stope je sa obe strane zida
po 10-15 cm (sl. 168 x). Temeljne stope u terenu
slabije nosivostismanjuju se kaskadno iznad naj-
niZeg sloja, visine 30 do 40 cm, zapo 15-20 cm.
Rasprostiranje optereienja se mora radunski do-
kazati prema nosivosti terena i prema opterede-
nju. Za veZbe i crteZa moZe se usvojiti a < 70".
Radni prostor pri zidanju je po 10 cm sa svake
strane trake temelja. Sa jedne strane mo2e se
pro5iriti kod veiih dubina stopa do 60 cm, isto
kao kod stopa od opeke.

pf_:
L.L

N.N

.Du C
t R ---{ '.D,.

K +r+\4 +X)X+ X
tr

#*- c ---r+Y
X - 15-20cm

P -1ocm M

- K, u osnovi i vertikalnom preseku - L-L, proSirenje - x,

Slika 168. - Trakasti temelj od kamena: pravougaonog preseka
debljina zida- a, debljind stope - c, radni prostor - O' stope - M, u osnovi i vertikalnom preseku - N-N,
!X.,H*jlo;ren;e

157
 L- tg.(=+<2

"1
-L€}"I]]
x= 1O-15am d.2Ocm

R +
I

ot
I

w4 T
L L
.L

w'w
P= -2Ocm

Slika 169. - Trakasti temelji od nabijenog betona: preseka

pravougaonog - N, trapeznog - S, stepenastog - U;
temeljna stopa sa jednostranom oplatom od dasaka - T,
Sirina rova - R, visina stope - h; daS6ana oplata - O,
trakasti temelj u rovu - R, vertikalni presek - W-W,
aksonometrija - M, dubina temelja - dt

158
 Temelji od nabijenog betona
Zaizradu temeljnih stopa najvi5e se upotre-
bljava nabijeni beton. Cvrstoia betona omogu-
iava izradu malih povr5ina poprednog preseka.
Za betonirarije temeljnih stopa, u terenu koji
se ne osipa, ravno iskopane stranice rova dine
oplatu (sl. 169 R); kod rastresitog terena za
betoniranje izraduje se da5dana oplata sa jedne
strane (sl. 169 T) ili sa obe strane dvostrana op-
lata. Od nabijenog betona stope temelja su:
- pravougaonog,
- trapeznog i
- kaskadnog preseka.
Temeljne stope praiougaonih preseka su
visine 50-60 cm, sa obostranim pro5irenjem za
po 12-20 cm (sl. 169 N).
Popredni presek trapeznog oblika (S) te-
meljne stope primenjuje se kod stopa temelja ve-
iih statidkih Sirina, odnosno gde je pro5irenje sto-
pe od zida vece od 15 cm. lvica temeljne stope je
u visini (d) (najmanje 20 cm). Sko5enje stope je
po tgcr odreclenom prema odnosu h - 2,i kreie
x 8-10 cm mr5avog betona ili sloju Sljunka radi za-
se oko 40'do 50'.
Stope temelja kaskadnog poprednog prese-
ka (U) su sa pro5irenjem po 15 cm.
U betonske temeljne zidove mogu se staviti
komadi kamena dija velidina ne sme biti veia od
polovine debljine zida. Kolidina kamena u beton-
skoj masi je do 25% od ukupne kolidine, s tim Sto
svaki komad kamena mora biti obavijen beto-
nom. Ovim se Stedi betonska masa, pa se ovak-
# #
T U
Slika 170. - Trakasti temelji od armiranog betona, sa armaturom: poprednom - T, uzduinom
V, pro6irenje - b za oplatu betona, ozidanj zid - Z
va vrsta betona naziva Stedni beton, poznatiji
pod nazivom Spar-beton (od nem. redi sp€rer =
Stedeti).
Temelji od armiranog betona
Kod temeljnih stopa vecih statidkih Sirina,
poprednim presekom trakastih temelja trapeznog
oblika postiZe se preno5enje velikih optereienja
objekta na temeljno tle sa najmanjom masom
temeljne stope. Ugao prenoSenja optereienja (cr)
je oko 30 do 40'. Postavljanje temeljne stope na
temeljno tle je u svemu prema minimalnim dubi-
nama fundiranja (do zone mrZnjenja). Napone na
pritisak prima beton, a istezanje armatura. Sve
dimenzije, armatura i marke betona dobijaju se
statidkim proradunom. Kod terena nejednake
otpornosti, gde se mogu javiti nejednaka slega-
nja, temelji se armiraju i poduZnom armaturom.
Ako je nedovoljna visina stope, visina joj se po-
veiava, kao Sto je prikazano na slici 170 V. Za
betonski zid povr5ina stope proiiruje se sa svake
strane zida, (b) za 5-10 cm. Na vlaZnom, gli-
novitom tlu postavlja se armatura na podlozi od
Stite armature od prljanja. lznad ovog sloja dolazi
podetni sloj betona, debljine 3 cm; postavlja se
armatura, i to glavne Sipke u pravcu statidke Siri-
ne stope, a podeona * paralelno sa pruZanjem
temeljne trak'e; zatim se stopa betonira.
Ako postoji bojazan da ie se temeljno tle
nejednako slegati, u temeljnoj stopise ispod zida
postavlja kao za gredu armatura koja prima na-
pone zatezanja.
+#_-+
#
V
- U, sa povedanom visinom -
159
 Temelji samci
' Kada je veliki razmak izmeclu stubova, izra-
tluju se temelji samci. Sa stepenastim presekom
mogu se izradivati zidani temelji, a od nabijenog
betona i sa trapeznim presekom. Ako treba armi-
ranobetonski stub postaviti na nearmirani ili zi-
danitemelj, izracluje se betonskijastuk za usidre-
nje armature, sa najmanjom visinom od 30 cm.
(Ugao preno5enja optere6enja (B) kroz kamen
je 60' do 70", kroz opeku 70, a kroz nearmi-
rani beton 50'do 60o, usvojiti pri izradi crteZa.
Stvarna velidina ugla u praksi se proradunava).

I
I I

r1-r
I

H I
I
tlJ-

Vii,;;::7
B./. //,'.

ffi I

tr
M

3 ;

I
+-'aD+atC
Slika171 .-Temelji samci:osovinski razmaci -ly, lx; odnabijenogbetona; trapeznog-Fikaskadnogpreseka-K; jastuk
zausidrenje-u; presekkrozkaskadnustopu-O; armiranobetonski -D,zadvastuba-T,sarebrima-RiC.

160
 Temelji samci od armiranog betona
Oblik osnove temelja prati najdeSce oblik
preseka stuba, ito kvadrat ili pravougaonik. Armi-
ranobetonske stope u odnosu na zidane i od na-
bijenog betona su sa najmanjom kubaturom is-

(.'
idP .{K
.<

v*

Slika 172. - Oplata za temelje samce: piramidalna - P, ste-

penasta - K

TTE
kopa i betonskom masom. Prema obliku, stope
mogu biti piramidalne (P), stepenaste (K) sa - ^,fl
E A
visinom stepena 30-50 cm i rebraste (C). Dimen- ri+€ _f
zije samaca, marke betona i armatura dobijaju se
statidkim proradunima. Rebrasti samci izraduju l€ s
se kod ogranidenog prostora ili kada su potrebna )r,-- -lt--_----lt 4-
velika naleganja.
B-B
Prema nadinu delovanja optereienja, teme-
lji mogu biti centridni, ekscentridni ili asimetridni
(najviSe se primenjuju uz postojece zgrade). oTt, J $,*J
Konfragrede
Nazivaju se joS i stope stubova povezane
,}X X X
kontragredama (sl. 173 - O). Umesto prebliskih t=i-
stopa temelja samaca, ekonomidnija je izrada
(kod velikih opteredenja u odnosu na dozvoljenu
nosivost tla) trakastih temelja sa armiranobeton-
la
-1.
i(l X XT
__{_ t, *, rt {-
skim kontragredama. One povezuju sve stubove
jednog niza.
Kod skeletnog sistema desto se kontragre- Slika 173. - Kontragrede - O, u osnovi i preseku - L-L,
roStlj od kontragreda u osnovi R i preseku - H-H; plodasti
-
de povezuju unakrsno, pa temeljne trake obrazu-
ju polja. Nazivaju se temeljni ro5tilji.
temelji - S u osnovi i presek sa vutama u osnovi - T, presek
- B-B
161
 Plodasti (povr5inski) temelji
Armiranobetonska ploda postavljena ispred
cele povr5ine zgrade prenosi opterecenja celo-
kupnom svojom povr5inom na.temeljno tle. Di-
menzionira se prema statidkom proradunu. De-
bljine ploda su od 30 do 50 cm (sl. 173 T iS).
Obimni zidovi kod zgradaskeletnog sistema
sa temeljima samcima postavljaju se na temelje
Sirine obimnog zida, jer samo njihove terete treba
da prenesu na nosivo tle. Konstruktivno re5enje
kod stepenastih stopa sastoji se u izradi temelj-
nih stopa od nabijenog betona (st. 17a K-2).
Teret zida preko ovako postavljenog trakastog
temelja prenosi se na tle. Primenjuje se kada su
lak5im malterima ispunjena skeletna polja. Drugo
re5enje je prihvatanje tereta zida armiranobeton-
skim trakastim temeljom; u ovom sludaju to je
greda koja optereienja prenosi na oslonce ili
temeljne stope S. Na ovakav nadin izraCluju se
obimni zidovi ispune skeletnih polja kod zgrada
sa podrumom.

J-#
A-i-W-"-!
ri------ l
t:=.=-=-:-------l
R-R

t
n

t
s
k
s
i

M+-t
I
l

t N

o-o
f
N

"o]
Slika 174. - Temelji za obimne zidove skeletnih zgrada: od nearmiranog betona - K, stub - s, zid (1); temelj zazid (Z), od
armiranog betona - S, kote prizemlja - PR, podruma - Po

162
 _4_
Slika 175. - Kaskadni temelj: kaskada
Temelji u kaskadama
Objekti podignuti na kosom terenu izgracluju
se kao i na ravnom, sa vertikalnim i horizontalnih
povr5inama. Temeljne stope postavljaju se na
minimalnim dubinama od povr5ine, kao Sto je
preporudeno propisima. Nagnutost terena prati
se horizontalno postavljenim stopama, koje se
kaskadno spu5taju. Visinska razlika susednih ka-
skada treba da bude najmanje K:h = Z:1, kao ito
je prikazano na slici 175.
##-+
Slika 176. - Uticaj bliskih temelja: projektovanje novog
temelja na dubinu postojedeg - 1, postojeie stope visebd
projektovanih - 2, podzitlivanje posloje6ih stopa - 3
*__ _+. +__L_+
11:1=nin 2:l I
- K, visina temelja - h
IZRADA TEMELJA UZ SUSEDNU
ZGRADU
U ividnom sistemu izgradnje objekata, naj-
de56e kod zatvorenog nadina izgradnje stam-
benih blokova, pri podizanju novog objekta uz
postojeci vei izgratleni objekat, javlja se uticaj
bliskih temelja (sl. 176).
Osnovno pravilo pri postavljanju bliskih
temelja je da temeljne stope postojeceg objekta i
objekta koji treba podici moraju biti na istoj dubi-
'
ni fundiranja radi dejstva potiska zemlje (P).
U praksi se javljaju sledeii sludajevi:
-
postojeie temeljne stope su na veioj
dubini od projektovane kote temeljnog tla novih
temelja; u ovom sludaju temeljne stope za novu
zgradu projektuju se na dubinu postojeiih temelj-
nih stopa (1);
'-postojeie temeljne stope su na manjoj
dubini od stopa novoprojektovanog objekta (2);
potisak zemlje ispod stopa na manjoj dubini po-
remetio bi stabilnost niZih stopa, te se u tom slu-
daju postojeie stope podbetoniranjem spu5taju
na niZu kotu (3).
PODZIDIVANJE TEMELJA
Postupak spu5tanja stopa nazivase u prak-
si podzidivanje temelja metar po metar. lskop
zemlje ispod temeljnih stopa postojece zgrade je
u lazama, parcijalno, kao i podzidivanje. Zbog
opasnosti od ru5enja otkopavaju se radni prostori
Sirina 60-100 cm, do dubine buduie kote temelj-
nog tla kao i ispod postojeiih temelja koji se za-
tim podbetoniraju ili podzidaju opekom. pre po-
163
 E
<-le-:--!e---l
Slika 177. - parcijalno podzidivanje postoje6ih temeljnih stopa ,,metar po metar"; gogtgjeij temelji
NO, u vertikalnom preseku - P, raspored lamela - E, iskopi - |
detka radova neophodno je odrediti i obeleZiti na
terenu raspored parcijalnog potkopavanja i pod-
zidivanja kao na slici 177.
IZOLACIJA ZIDOVA I PODOVA OD
VLAGE I VODE
Temelji, podrumski zidovi, sokle i podrumski
podovi, kao i podovi prizemlja kod zgrada bez
podruma, konstruktivni su elementi zgrada izlo-
Zeni kapilarnoj vlazi terena, atmosferskoj vodi ko-
ja kroz njega prodire ili podzemnoj vodi visokog
vodostaja.
Temeljisu najviSe izloZeni pomenutim utica-
jima, pa se izraduju od materijala otpornih na vla-
gu. Samo u izuzetnim sludajevima temelji se ne
za5ticuju od vlage.
Stetno dejstvo vlage manifestuje se u otpa-
danju maltera sa zidova, razvoju gljivica, budi i
bakterija; Siri se zadah truleZi, pa su vlaZne pros-
torije nezdrave za stanovanje. Plesan u vlaZnim
prostorijamazahvala i predmete, imnogi od njih
trule i raspadaju se. Radiobezbeilenja normalne
upotrebe prostorija, konstrukcije objekata izlole-
ne vlazi moraju se izolovati, a uticaj vode na po-
jedine konstrukcije i na objekat treba sprediti od-
govaraju6im re5enjima. Prema vrsti radova koji-
ma se Stiti objekat od vlage i vode, razlikuju se
sledeii postupci:
- horizontalna i vertikalna hidroizolacija,
- za5tita objekata od potisaka podzemne
vode i
- drenaZa.
164
- PO, novoprojektovani -
Horizontalna i vertikalna hidroizolaciia
Hidroizolacija, ili izolacija protiv vlage ivode,
postiZe se primenom vodonepropustivih materi-
jala i prefabrikata u obliku izolacionih traka, hlad-
nih emulzija i masa koje se nanose na podlogu u
hladnom i vruiem stanju u vidu namaza i vru6ih
premaza.
Horizontalna izolaciia protiv vlage ima za-
datak da spredi vertikalni prodor vlage kroz kon-
strukcije usled kapilarnog privladenja. Na zgra-
dama bez podruma postavlja se preko spolja-
Snjih i unutra5njih zidova (sl. 178 - Q, N). Mesta
postavljanja hidroizolacije su: za zgrade bez
podruma kao na primeru l, azazgrade sa podru-
mom i tavanicom vi5om od kote terena kao na
primeru Z. Za tavanice u visini terena hidroizo-
lacija dolazi na dva mesta, kao na primerq O.
Hidroizolacija se postiZe premazivanjem du-
ve podloge najpre hladnom emulzijom (premaz bi-
tulitom - A), koja prodire u njene pore, ispunjava ih
u vidu tankog filma i spredava prodiranje vlage u
viSe slojeve. Sledeci sloj dini premaz vrucim bi-
tumenom na koji se lepi bitumenska traka. Svi me-
tlusobni nastavci duZine preklopa minimum 10 cm
moraju da budu dobro zalepljeni bitumenom.
Horizontalna izolacija vr5i se sa dva sloja
bitumenske hartije i tri vruia premaza bitumenom
ili katranom.
Hidroizolacija podova izraduje se sa dva
sloja bitumenske hartije itri vru6a bitumenska ili
' katranska premaza. Bolja hidroizolacija postiZe
se postavljanjem sloja bitumenske hartije sa alu-
minijumskom folijom ivruiim premazom izmetlu
dva sloja.
 Zidovi sokle na zgradama bez podruma
izloZeni su sa spoljne strane prskanju atmosfe-
rske vode koja pada na trotoar, a sa unutraSnje
strane - kapilarnojvlazi od zemljanog nasipa. Sa
unutra5nje strane ozidani temeljni zid malteri5e
se cementnim malterom i ta vertikalna povr5ina
premazuje se sa dva vruia bitumenska premaza.
Horizontalna hidroizolacija pro5iruje se za 10 cm
preko zida.
Da se okna ispred podrumskih prozora ne
napune ki5nicom, ona se ili odvodi ili ponire u te-
ren ili sprovodi u kanalizaciju. Okno se sa gornje
strane zalvara re5etkom od traka pljosnatog gvo-
Zda R dovoljno jakom da se po njoj moZe hodati
detalj A (sl. 180).

=-ll+

+**-+

*_,
.F,

Slika 178. - Obavezna mesta za postavljanje hidroizolacije: zgrade bez podruma - l, sa podrumom, tavanica iznad tere-
na - 7, u nivou terena - O; sokle od: kamena, jedrog - Jk, poroznog - Pk, za5tita nepropusnim malterom - Nm, betonski
pod - bp, temeljni zid od opeke - Q: od nabijenog betona - N, izolacija - U, H, cem. malterom sa aditivom - n, m, kote
prizemlja - kp, podruma - kpo, terena - kt

165
 39

ffi,
Slika 179. -Hidroizolacija podrumskih zidova: od betona, postavijanje hartije - H, detalji preklopa A, B, C, malter m, I i ll
-
prernaz - pr, nasip - n, k_ovna ft"t!!il - kh; hartija aa skoSenom pro5irenju - S; izrada sokli, kiinker opekama Ko, za5tita
montaZne plo6e - mp, Sljunak - 5, sokle od veStadkog kamena - Vk, vodonepropusni maiter hi
-

Hidroizolacija unutra5njih zidova zgrade
povezuje se sa hidroizolacijom poda preklopom
od 10 cm, dobro premazanim vruiim bitumenom.
Vertikalna izotacija protiv itage. Podrumski
zidovi su konstrukcije zgrada ukopane u zemlju
izloZene vlazi koja befuJe na njihbve vertikalrie
povr5ine. lzrada vertikalne izolacije je na dva na-
dina, i lo sa radnim prostorom i bez radnog pros-
tora - izjedna.
Zaizradu vertikalne izolacije potreban je ra-
dni prostor. Podrumskizid omalteri5e se cement-
nim malterom (d = 2,0 cm) i kad se osu5i, pre-
maZe bitulitom, a zatim vrudm bitumenom. Preko
njega zalepi se vertikalno ostavljenih 10 cm ter-

166
 -r--I

I
I

M'ftt

prozor
-. p,
slika 1g0. - Fodrumski zidovi sa horizontalnom i vertikalnom hidroizolacijom: podrumski zid od betona sa oknom za
ploda za z.a6titu
- termoizolacija - ti, hidroizolacija - hi, aditiv = a, posan beton -.pb, drenaZna cev - dc, rebrasta
niOroiidficije-rp;O6tatjreSetfe-A,resetka-R,podruhrskiprozor-N,detalj-E:malter.-m,premaziprvi-lill,krovna
'nartiji-kh,opeka-O,dersovanaspolnica-d,tiotoar-tr,podrum-Po,nasip-n,bitumen-bt.

-hartije iz horizontalne hidroizolacije zbog veze
(treba voditi raduna da se tom prilikom hartija ne
polomi) ipotom lepe vertikalne trake ter-hartije sa
meilusobno premazanim preklopom do 10 cm.
Na kraju se premazuje drugim vruiim premazom
i zaSti6uje nasipom gline (sl. 180 N) rebrastim
limom (rp) ili glinenim nasipom, zidom od nasa-
tidno postavljenih opeka, osnovanog na temeljno
pro5irenje. Spojnice na povr5inizida izravnaju se
Drugi nadin izrade vertikalne hidroizolacije
je ,,izjedna" preko prethodno ozidanog zida, deb-
ljine 12 cm, u cementnom malteru osnovanom na
pro5irenju temeljne stope. Ovaj zid se omalterise
i suv premaZe hladnom emulziiom, a zatim se on
vertikalno izoluje (L). lstovremeno sa horizontal-
nom izolacijom poda preklopom od 10 cm po-
vezuje se vertikalna izolacija. Zalim se preko ho-
rizontalne izolacije izracluju podrumski zid i

(izdersuju), a radni prostor zatrpa. podna podloga (sl. 181-D).

167
 Sa spoljne strane objekta
iskopa se zemlji5te,.dno mu
se obloZi glinom (sl. 182), i
+n-+ postave drenaZne perforira-
ne cevi, prednika oko 10 cm,
medusobno razmaknute oko
1 cm iu padu 24%. Supljine
cevi treba da budu sa gornje
strane. Cevi se zatrpavaju
najpre nasipom od krupnog
sljunka ili tucanog kamena,
a zatim slojevima od sitnijeg
materijala. Podzemna voda
prolazi kroz Supljine izmeclu
kamenja, ulazi kroz otvore u
cevi i odlazi u predviclenom
pravcu van objekta.
tLtvt
1 81 . - Hidroizolacija ,,izjedna" - L, zid za izolaciju, od opeke - o, malter - m, pre-
Slika PRIPREMNI RADOVI
maz - l, krovna hartija - kh, premaz ll, podrumski zid - z; hidroizolacija od podzemne NA TERENU
vode - O, podna obloga - po, nabijeni beton - nb, kontra-ploda - kpl, hidroizolacija -
hi, cementni malter - cm, nabijeni beton (nb)
Detaljnim urbanistidkirfi pla-
novima, iscrtanim u razmeri
Drenala 1:100 ili 1:500, predviclene su zone zaizgradnju
Podzemna voda koja moZe da ugrozi obje- (stambenu, industrijsku i druge), za zelene poja-
kat prikuplja se i usmerava drenaZom u Zeljenom seve, zatim predvideni nadini izgradnje i velidine
pravcu izvan objekta, ito u niZe procedne slojeve gratlevinskih parcela u stambenim zonama.
zemlji5ta, spoljne jarkove, kanale za vodu ili u Gradevinske parcele su povr5ine na kojima
kolektor ki5nice. se podiZe objekat pod uslovima predviclenim
detaljnim urbanistidkim planom. Na graclevinskoj
parceli utvrclena je regulaciona linija, ili linija og-
rade, koja deli parcelu od javne prometne povr-
Sine. Zgrada se postavlja na gradevinsku liniju.
Udaljena je od regulacione linije za odreclenu du-
Zinu. Ako je zgrada na regulacionoj liniji, tada su
grailevinska i regulaciona linija poklopljene i dine
opitu regulacionu liniju.
Savremen nadin postavljanja vi5espratnih
objekata obavlja se na velikim zelenim povrSina-
ma, povezanim stazama sa glavnim saobra6ajni-
- --4r,rooo cama. U ovom sludaju gratlevinska parcela je
samo povr6ina pod zgradom,
Na slici 183 prikazan je situacioni plan zgra-
de sa predba5tom i sa ucrtanom regulacionom i
gratlevinskom linijom. Polo2aj gradevinske i re-
R= l:500 f

Slika 18_?. - DrenaZa podzemne vode: situacija objekta - S,

Saht - S, detalj - N, drenaZna cev - C, nasip - n, hidroizo-
lacija - Hi, nivo podruma - Po Slika 183. - Situacija: du2ina placa - lp, Sirina placa - 5p

168
gulacione linije tadno je utvrcten u odnosu na
osovinu ulice. U ovom planu odretluje se poloZaj K.O.B. parccla br.1234
objekta i prema susednim objektima.
Detaljni podaci koji odrectuju tadan potoZaj i
pravac regulacione i gratlevinske linije na terenu
dobijaju se iz protokola regulacije sl. 184. Na
terenu su postavljene stalne tadke sa kotama bu-
duie nivelete preko kojih ie se u toku izgradnje
objekta kontrolisati tadnost visinskog potoZaja
zgrade.

Povr5insko uredenje zemljista

Pre podetka graclenja objekta potrebno je sa
gradevinske parcele ukloniti eventualne posto-
jece objekte, sloj humusa, drveie kojq bidiiektno
smetalo grailenju, odnosno treba izvr5iti ra5di-
Siavanje terena. R= 1:500
Na ra5di5cenom terenu pristupa se iskol-
davanju objekta prema protokolu regulacije. Ot- Slika 184. - Protokol regulacije

, 2-3OO
_+--]__ r

t_
F

a>5O ns
b>60
-Ysh

Slika 185. - Obele2avanle zgrade nanosnim skelama u kosom rovu u osnovi: vertikalni presek- B-B, visak
-y,zarezna
skeli - D, Zica - 2, daska - d; u pravom rovu - V1

169
 Hlti - AEZ ,OOUp,Alnil
I

\
r
il
p
tr
E
s(
t-6.,r. ) t6c. m
-lFl- tso aogcr--
r +_ t_ d(
ra
e!
kc
ti sp
rl
nji
1
l; se

G se
nih
tad
tad

pra!
iviq
karn
pra!
meli

.-lrlo_ea,-f

Slika 186. - lskop zemlle zatemelie: lirnk ictr^^

;;x'l"Jlf Jj1?jr'i1r?;"?j'i$rffi,;#fl;jJ*r"{T.:xr,",#:b-o, H,l, j,K,N, veza
170
kopa se i zemlja vi5a od buduce nivelete. Zatim
se obeleZi objekat geodetskim instrumentom,
pomoiu prizme ili drvenog pravog ugla sa strana-
ma 3, 4, i 5. Na uglovima zgrade pobijaju se dr-
veni kodevi. Na osnovu podataka iz palirskog
plana (R = 1:50) razmerava se iobele2ava mesto
iskopa zemlje. U Sirokom obimu - za zgrade sa
podrumom, iskop zemlje se vr5i bagerima, a za
temelje rovokopadima i rudnim alatom.
Za obele2avanje zgrade (sl. 185) postavlja
se nanosna skela na svakorn uglu zgrade i na
mestima suticanja zidova. Vodi se raduna da se
dovoljno udalji (oko 2 m), da ne smeta buduiim
radovima. Na uglovima se pobijaju po 3 drvena
koca @ 10-15 cm, a na suticanju po dva. Sa
spoljne strane prikuju se nasatidno daske, a na
njihovoj gornjoj povrSini obeleZe se mesta (za-
seku se) u predviilenim Sirinama, stopa i zidova.
Mesta i Sirine temeljnih stopa obeleZavaju
se na tlu pomoiu zategnute Zice izmedu par:alel-
nih dasaka suprotnih nanosnih skela. lz ukrsnih
tadaka spu5ta se visak i gde dodirne tle, tu su
tadke sudeljavanja, suticanja ili ukr5tanja zidova.
SpuStanjem viska duZinom Zice odrecluje se
pravac kopanja. Da se kasnije tle ne obru5ava,
ivice se osiguravaju pljo5timice udvr5cenim das-
kama (sl. 185-V1). One su istovremeno ivotlice
pravca za radnika koji kopa zemlju za stope te-
melja.
lskop zemlje za temelie
Sirina iskopa zazgradesa podrumom zavisi
od dubine iskopa i vrste tla. Vodi se raduna o
Sirini radnog prostora kojije potreban zidarimaza
izradu hidroizolacije i drugih radova. U dvrstoj
zemlji stranice iskopa ne podupiru se u visini
max. 1,50 (1,75 m visina doveka). Ako je zgrada
na slobodnom zemlji5tu, zavisno od zbijenosti i
povezanosti zemljinog materijala, stranice iskopa
koso se sasecaju (mak 60'). Za vede dubine
(sl. 186 - F) kosina se prekida i kopa horizontal-
no 0,80-1,00 m, i opet nastavlja sa kosinom. Ova
ravnina sluZi kao pomocna platforma za izbaci-
vanje materijala. Ako se ne moZe kopati sa za-
secima, zazgrade na ulici, kao i na drugim mes-
tima, iskop se osigurava. U teren se pobiju ko-
devi, a izmetlu njih postave nasatidno daske, kao
kod oplate. lskop manje dubine ne podupire se
kosnicima G, aza veie od 2 m koriste se kosni-
ci kao podupiradiJ. K.
Za zgrade bez podruma (sl. 186 - P) kopa-
ju se rovovi za temeljne stope u dubini pred-
videnoj projektom minimalno 0,80 m u na5em kli-
matskom podrudju. Sirina rova odreduje se pre-
ma vrsti materijala za izradu stopa i potrebnog
radnog prostora. U zemlji5tu gde moZe doii do
obru5avanja vr5i se razupiranje stranica rovova
(R) npr. razupiradima N.
171
 Vl. Horizontalni konstruktivni elementi
Horizontalni konstruktivni elementi na objek-
tima" visokogradnje su temelji, grede-podvlake,
serklaZi, plode i meduspratne konstrukcije.
Temelji kao horizontalni konstruktivni ele-
menti proudeni su kroz svoju lunkciju i poloZaj,
kao i grede u vidu nadvoja iznad vrata i prozora.
Grede - podvlake sa plodama i plode izraduju se
kao konstruktivni sklopovi horizontalnih meclu-
spratnih konstrukcija. Na horizontalne konstruk-
tivne elemente deluju sile pritiska, na savijanje,
smicanje i dr., pa se izraCluju od armiranog be-
tona, drveta i delika. Dimenzije im se odrecluju
statidkim proradunima zavisno od vrste materi-
jala i oblika konstrukcije, a betoniraju u oplati.
HORIZONTALNI KONSTRUKTIVNI
ELEMENT! OD ARMIRANOG BETONA
Grede
Grede su linijski nosadi oslonjeni krajevima
na oslonce. Prema broju oslonaca i nadinu osla-
njanja razlikuju se konzolne grede, proste grede,
ukle5tene grede, kontualne grede preko vi5e
oslonaca i grede sa prepustom.
Armatura u gredama prima zalelu6e napo-
ne, a beton napone pritiska. Kod proste grede to
je donja povr5ina, kod konzolne - gornja, a kod
ukle5tenih greda i greda sa prepustima pojavlju-
je se i u gornjoj i donjoj zategnutoj zoni. U greda-
ma se postavljaju uzengije, 6a najvecim razma-
kom od 30 cm.
Grede se betoniraju u oplati posle postav-
ljene armature, a vodi se raduna o za5titnom
sloju betona kojije kod zaSticenih greda debljine
2,5 cm, a kod neza5tiienih - 3 cm.
SerklaZi
SerklaZi su horizontalni konstruktivni ele-
menti, oslonjeni celokupnom donjom povr5inom
na zidove. SerklaZi, kao prsten ili pojas, povezu-
ju sve konstruktivne zidove etaZe u jednu celinu.
lzratluju se od armiranog betona; Sirina serklaZa
jednaka je debljini zidana koji naleZu, a visina od
172
15-30 cm. Armatura serklaZa sastojise od 4 O 6
fli O 10-@ 14 mm) i uzengija O 6 na razmaku od
25 do 30 cm. lznad otvora u zidovima armatura
serklaZa ne sme da se prekida.
SerklaZi dine sklop sa armirano-betonskim
meduspratnim konstrukcijama, pa se izracluju is-
tih visina i istovremeno betoniraju (sl. 187-L).
Kod zgrada sa drvenim ili delidnim medu-
spratnim konstrukcijama serklaZi sluZe kao oslo-
nac greda i delidnih nosada. Prodor vlage iz beto-
na spredava se postavljanjem sloja za izolaciju
ispod greda (D-i), a kod delidnih nosada - sloja
maltera (T-m).
Oplata za horizontalne serklaZe sastoji se od
stranica ili platna od dasaka. Na tesarskom stolu,
prilikom izrade, ove daske povezuju se sa da5di-
cama nazvanim kuSaci. Prilikom montaZe na zidu,
platna oplate postavljaju se paralelno, tako da sa
donjim delom obuhvate zidnu masu za po 5 cm.
Platna oplate meclusobno se povezuju paljenom
Zicom. Ova Zica obuhvata ku5ake, prolazi kroz op-
latu i preko zida, pa preko nje oplata leZi na zidu,
tako da ne moZe pasti naniZe. Sa gornje strane
o
oplata se udvr5iuje letvicama (sl. 188-y).
Za gratlenje u seizmidkim podrudjima visine s
]I
serklaZa i armatura odrecluju se propisima, pre-
iz
ma duZini objekta i broju etaZa.
ti
Za spredavanje kondenzovanja vodene pa-
re na unutra5njojstrani zida, prema prostoriji, po-
a
stavlja se toplotna brana ili izolacioni sloj sa
spoljne strane zida. Ovaj sloj smanjuje Sirinu ser- jc
klalaza 3-5 cm, a postavlja se u oplatu pre be- n
toniranja. Posle demontaZe oplate termidki sloj
ostaje u betonskoj masi serklaZa kao izgubljena
oplata (W-O).
HORIZONTALNI SKLOPOVI
M EDUSPRATN E KONSTRUKC IJE
Mecluspratne konstrukcije su horizontalni
konstruktivni sklopovi na objektima. Dele objekte
po visini na etaZe, ili spratove, i istovremeno ih
ukruiuju u horizontalnom smislu. Primaju optere-
 +
rLlc(
+
lh
+

--IF
c4
Slika187.-Horizontalni serkla2i: -kodkonstrukcijaarmiranobetonskih-L,koddrvenih-D,i6elidnih-T,izolacija-i,mal-
ter - m, visine serklaZa - v i tavanice - h; razmak uzengija - u, razmak nosada - |

cenja od ljudi, name5taja, uretlaja i dr. i zajedno MONOLITN E ARM I RANOBETONSKE

sa sopstvenom tezinom prenose na oslonce, Na
mecluspratnim konstrukcijama, sa gornje strane,
izratluju se konstrukcije poda i tada se nazivaju
tavanice, sa dije donje strane je plafon.
Mecluspratne konstrukcije izraduju se od
armiranog betona, drveta i od metala.
Armiranobetonske meduspratne konstrukci-
le. - Prema nadinu izrade, mecluspratne armira-
nobetonske konstrukcije dele se na:
- monolitne,
- polumontaZne i
- montazne
Prema statidkoj funkciji, to su meduspratne
konstrukcije od:
- ravnih ploda i
- rebraste konstrukcije.
Prema pravcu pruZanja glavne armature ra-
zlikuju se metluspratne armiranobetonske kon-
strukcije sa osloncima:
- u jednom pravcu,
- u dva ili vi5e pravaca.
KONSTRUKCIJE OD PLOEA
lzracluju se na licu mesta, na objektu, izliva-
njem betonske mase u prethodno pripremljenu i
montiranu oplatu sa armaturom, u svemu po odo-
brenom statidkom proradunu, vaZeiim propisi-
ma, planu oplate i detaljima armature.
Ravne plode su povrSinski nosadi kod kojih
optereienje deluje na srednju ravan. Glavna ar-
matura ravnih ploda moZe biti u jednom ili vi5e
pravaca. Ravne armiranobetonske plode sa glav-
nom armaturom u jednom pravcu izracluju se
kao: proste plode, konzolne, sa prepustima, ukle-
Stene i kontinualne.
-
Proste ravne plode. Armiranobetonske
monolitne mecluspratne konstrukcije sa ravnim
plodama izlivaju se u oplati od zbijeno sloZenih
dasaka. Radi produZetka veka trajanja dasaka i
dobijanja glatke povr5ine izbetonirane plode,
daske se mogu op6iti limom. Oplata za plode

173
 fdo.r

{r
,

E-
g
,itl
--T-
I

;i_ t+.+
I

-+l
I

H.H

,A r-L ,25
!ttt
m +
ry
t'-l
i r. I r- |
+lo,

Slika 188. - Oplata za horizontalne serklaZe: jednostrana

izracluje sejoi i od montaZnih da5danih lesonit-
nih imetalnih tabli.
Skela. - Na sliqi 193 prikazana je oplata od
dasaka za plodu izmedu dve grede. Zbog radne
visine plode oplata se podiZe na skelu koja se
sastoji od drvenih stubova preseka 10n2 ni
10/10 cm na razmaku od 1,20 do 1,80 m, i to u
smeru raspona. Radi stabilnosti stubovi se pove-
- x i g, dvostrana - y; u osnovi - A, razmak kuiaka - l,
letva - L, beton - 1, oplata - 2; visina serklaia hs,
-
debljina zida - dz; serklai sa toplotnom branom - W,
izgubljena oplata - O, metalni driadi stranica oplate N
-
zuju unakrsno daskama. Odozgo, iznad stubova
je horizontalna greda, dimenzija 10112 cm, pove-
zana. pijavicama za stubove. Spregovi skele po-
stavljaju se po duZini plode na razmaku 6ko
0,90-1,00 m. lspod horizontalne grede umesto
drvenih stubova postavljaju se z6o9 ekonomi-
dnosti delidni montaZni stubovi, dija s-e visina re-
guli5e metalnim preljkama.

174
 Slika 189. - Oplata za ravnu plodu od lesonitnih tabli: armiranobetonska ploda - S, table lesonit-ploda d = 10 mm - T,
popre6ne gredice - U, teleskopski nosad - N, oplata serklaia - O, delidni podupirad - P, dvoramni sto za oplatu od prefab-
rikovanih ploda - S

Savremena oplata, kao na slici 189, izracluje
se sa lesonitnim tablama postavljenim na
teleskopske (na razvladenje) nosade.
Ravne plode oslonjene su na dva oslonca.
Teoretski raspon ovih ploda izradunava se uve-
ianjem Sirine otvord zd 5o/o. Debljina plode izra-
dunava se kao 1/35 raspona, s tim Sto je najma-
nja debljina plode I cm. Ekonomidne su do ras-
pona od 4,00 m, sa debljinom od 8-16 cm. Tadna
debljina plode utvrcluje se statidkim proradunom.

175
 o

-t- o-
G-G
l,tlt,
.l ,t

R(
+Li +dt

tG

R< c< 2d

."*:=i=;rFtlffi
Slika 190. - Prosta ploda: smer oslanjanja - O, u osnovi - M; vertikalni presek - G-G, debljina plo6e - d, razmaci armature,
glavne - C, podeone - m, nosivi zid - nz, pod - p; termoizolacija veiih dimnjadkih kanala S
-
176
Slika 191. - Konzolna ploda: iste debljine preseka - K, sko5ena - L, glavna armatura - Ga, podeona armatura
sa prepustom - O; kontinualna ploda na zidovima: zidovi - Z, rasponi - l, 11 i 12
Armatura ploie. - Na montiranu oplatu po-
stavlja se armatura u donjoj zoni plode i izdignu-
ta je od oplate za visinu za5titnog sloja betona.
Kod za5ticenih konstrukcija debljina za5titnog
sloja iznosi 1 cm, a neza5tiienih 1,5 cm.
Na slici 190 O prikazan je pravac oslanjanja
ravne plode. Teoretski, leZi5te za ravne proste
plode iznosi 8 cm, ili je jednak debljini plode. Na
zgradama se nieduspratna armiranobetonska
konstrukcija izracluje zajedno sa serklaZom.
Konzolne plo6e. - Ako plode imaju oslonac
samo sa jedne strane i u njega su uklje5tene na-
zivaju se konzolne plode. Upotrebljavaju se za
balkone, nadstre5nice idr. (sl. 191 K, L). lzracluju
se od armiranog betona po celom preseku iste
debljine ili su zako5ene pri osloncu. Glavna ar-
matura postavlja se u gornju zategnutu zonu.
Konzolne plode betoniraju se u oplati kao i
druge monolitne plode. Po5to se glavna armatu-
ra konzole nalazi u gornjoj zoni, veoma je vaZno
- Pa; ploda
pre samog podetka betoniranja naknadno je pre-
kontrolisati. Eventualno spu5tanje u donju zonu
znadi ru5enje konzole.
Plode sa prepustima. -
lzratluju se kao
proste plode, monolitno povezane sa konzolom
koja dini prepust. lzraduju se kao meduspratne
konstrukcije sa nadstreSnicom, za terase i sl. (sl.
1e1-O).
Ukle5tene ploie. - Na zgradama se veoma
mnogo izraduju ukle5tene plode, leZi5ta su im ela-
stidno i kruto ukle5tena u zidove i druge nosade.
-
Kontinualne plo6e. Ako se ploda pruZa
sa glavnom armaturom u jednom pravcu preko
vi5e od dva oslonca, naziva se kontinualna plo-
da. Oslonci za kontinualne plode su zidovisa ko-
jima nije spojena, ali mogu biti i armiranobeton-
ske grede sa kojima je kruto ili elastidno pove-
zana. Kontinualne plode kao mecluspratne kon-
strukcije postavljaju se kod popredno postavlje-
nih masivnih zidova zgrada.
177
MEDUSPRATNE KONSTRUKCIJE OD
BEBAHA
Reb raste medusp ratne konstrukcije izr aduiu
se sa oslanjanjem rebara u jednom ili dva prav-
ca. Sa oslanjaniem rebara u jednom pravcu iz-
racluju se kao:
- rebraste meduspratne konstrukcije i
- sitnorebraste meduspratne konstrukcije.
Rebraste meduspratne konstrukciie
lzracluju se od armiranog betona, sastoje se
od nosada - rebra i plode i dine monolitnu sta-
tidko-konstruktivnu celinu. Slidne su kontinualnim
plodama samo se kod rebrastih konstrukcija plo-
da oslanja uvek na gredu i proradunava kao gre-
da ,,T" preseka. lmaju vi5e naziva: rebrasta kon-
@ d
' r'n
+--t--+
rhqlgPrdqo:1z lE^ - -e-:-l'go
b"=
Slika 192. - Rebrasta meituspratna konstrukcija u osnovi: raspon plode - lp, raspon grede - lgr; detalji - G, S, greda
visina - T preseka - do, debljina plode - d, malter - 2, ploda - 3, pod - 4, zid - 5, podvlaka - 6
178
strukcija, ploda ojadana rebrom i rebro ,,T" prese-
ka. U su5tini, to je kontinualna ploda u konstruk-
ciji sastavljenoj od niza greda T preseka.
Sirina rebra iznosi e/8 (gde je e razmak -
rebara) ili 15 do 30 cm.
Debljina plode d iznosi od 8 do 12 cm, i ne
moZe biti tanja od 8 cm; do je visina T preseka
plode zajedno sa gredom, a mora se statidki pro-
radunati. Krede se orijentaciono, od 30 do 60 cm.
Razmak rebara (e)je od 1-4,5 m, optimalno
od 1,20 do 2,5 m.
Rebraste mecluspratne konstrukcije prime-
njuju se na objektima gde je ve6e opterecenje
meduspratnih konstrukcija (slagali5ta, maSine ili
uredaji), a nema znaiaia Sto su na plafonu niZe
prostorije vidljive grede (u nekim sludajevima ovo
se re5ava izradom spu5tenih plafona).
i
,l
= -itt8;(8-12c-)
.$t
+t
,I
I
dJ=-
+
N
!!-50n
- 1,

Slika 193. - Oplata rebraste konstrukcije: da6dana
Oplata za rebraste konstrukcije izracluje se
od dasaka, drvenih tabli, drvenih tabli obloZenih
limom i limenih tabli. Postavlja se na skele. Opla-
ta od dasaka na drvenoj skeli prikazana je na slici
193. To je, u stvari, kombinacija oplate za grede
i plode. Oplata tipa REMO izracluje se od prefab-
rikovanih ploda na dvoramnim ili troramnim sto-
lovima.
Sitnorebraste meduspratne konstrukcije
Meduspratne armiranobetonske konstrukci-
je sa tankim rebrima, na razmaku od 33 do 75 cm,
i'tankom plodom preko rebara nazivaju se sitno-
rebraste meduspratne konstrukcije. lzraduju se
zajedno.sa serklaZima i poprednim ukruienjima.
Prema nadinu izrade ove konstrukcije mogu
biti:
- livene na licu mesta, kao monolitne meclu-
spratne konstrukcije;
- polumontaZne i
- montaZne.
Monolitne armiranobetonske sitnorebraste
konstrukcije izraduju se:
I
,€
- D, detali gSede - G, REMO-oplata - L, uzengija -y
- livenjem u oplati i
- sa Supljim telima ispune.
Monolitne sitnorebraste meduspratne
konstrukcije livene u oplati
lzracluju se na stambenim, poslovnim i sli-
dnim zgradama sa mirnijim opterecenjem. lzbe-
gavaju se objekti sa dinamidkim uticajima.
Metluspratna konstrukcija sastoji se od tan-
kih rebara, na razmaku 33 do 60 cm (max 75 cm),
i tanke plode. Raspon rebara je od 3 do 12 m.
Rebra postavljena na malom razmaku smanjuju
raspon plode, a i istovremeno su spona izmetlu
zona pritiska i zalezanja u konstrukciji. Rebra
imaju trapezni oblik za lakSu demontaZu oplate.
Za razmake do 50 cm donja Sirina treba da iznosi
6 -10 cm, za ve6e od 50 cm do 12 cm, a pri plodi
je uvedana za 2 cm. Statidka visina rebra iznosi
25 do 30 cm (sl. 194). Za5titni sloj armature beto-
na je, kao kod greda, a = 2,5-3 ctr. Armatura
rebra povezana je uzengijarna, koie prate oblik
rebra, a gornji krajevi zalaze u plodu. lzractuju se
kao otvorene i zatvorene uzengije (u).
179
 ee BE h - 25-30cm
+++-
dn:ft
I

A
min4cm
^^ €:33-75cm
_-J

,.8-14,,
-T-----r--

'-+ 6-12
e_ __ X*-
B-B
Slika 194. - Sitnorebrasta metluspratna konstrukcija livena u oplati: dispozicija - S; preseci A-A i B-B; debljine: konstrukcile
- d, plo6e - dp, razmak rebara - e, zatvorena uzengija - u' pod - 4, plafon - 5

Debljina ploce zavisi od razmaka rcbara, a Oplata za sitnorebraste konstrukciie. - Meilu-

iznosi 1i10 njihovog osovinskog razmaka. Ona spratne sitnorebraste konstrukcije izlivaju se u op-
iznosi najmanje 4 cm pa i onda kada je razmak lati od drvenih ili metalnih kalupa, koje se nazivaju
manji od 40 cm. Radi lak5eg proraduna uzimaju korube.lzracluju se i u korubama od trske koje tra-
se desto tri rebra na 1 m, odnosno 33 cm ili50 do jno ostaju kao izgubljena oplata. Donja povr5ina
60 cm. Ako je razmak rebara ve6i od 50 cm, no- korube je trska i sluZi kao podloga za malter pri
sivost plode mora se dokazati. malterisanju plafona. Zbog visine postavljanja, ko-
Sastavni deo meduspratne konstrukcije su rube se oslanjaju na skele sa drvenim ili delidnim
serklaZi koji se betoniraju zajedno sa metlusprat- podupiradima. Na slici 196 prikazane su drvene
nom konstrukcijom. korube. Radi lak5e demontaZe koruba, nakon be-
Ukruienje. Sitnorebraste meiluspratne toniranja, rebra su trapeznog oblika. Drvene ko-
konstrukcije mogu se ukrutiti u rasponu. Pri ra- rube premazuju se karbolineumom i nakvase pre
sponu od 3 do 6 m postavlja se po sredinijedno betoniranja.
rebro za ukrucenje. Pri rasponu od 6 do 9 m sta-
vljaju se dva rebra za ukruienje, a od 9 do 12 m
- 3 rebra (sl. 195). Rebra za ukruienje treba da
budu armirana sa po jednom Sipkom u gornjoj i
donjoj zoni. Presek armature obe Sipke treba da
bude jednak preseku armature glavnog rebra.
Zale2e pregradne zidove sa pravcima para-
lelnim sa rebrima potrebno je uraditi ojadanje
konstrukcije, koje se sastoji ili u izradi rebra veiih
dimenzija od ostalih (u svemu prema statidkom
proradunu) ili u ojadanju debljine plode (sl. 98-N).
Pri upravnom postavljanju pregradnih zido-
va na pravac rebara, ojadanje metluspratne kon-
strukcije uglavnom se ne izvodi. Slika'195. - Ukruienje sitnorebraste konstrukcije A, B iC

180
 llilF*.-q"!s!|!Fq
Slika 196. - Oplata od dasaka za sitnorebrastu konstrukciju: popredni preseci - S-S i T-T, na stranici korube: da5dica
trapezna daska - ll, letvica - lll, gredica - G, podvlaka - P, stub skele - S
Pri demontaZi drvenih koruba najpre se
uklanjaju sa dela koruba da5dice (l i ll), potom
letvica (lll), a zatim stranice korube.
Limene korube su ekonomidnije zbog neo-
granidene upotrebe (raduna se oko 100 puta).
lzraduju se od delidnog lima, debljine 1 do 2 mm,
duZine 1 m. Lim je na ivicama savijen i naleZe na
pro5irenu dasku ispod rebra. Na donjem kraju
razupiru se letvicama na svakih 50 cm po duZini
(sl. 1e7).
Monolitne sitnorebraste konstrukcije sa
Supljim telima ispune, tip TM
Suplja tela ispune za izradu izgubljene op-
late sitnorebraste konstrukcije, dija se donja
povr5ina u izvedenoj konstrukciji moZe direktno
malterisati, nose naziv TM.
Suplja tela ispune su glineni elementi, irisine
8, 12, 16 i 19 crn duZine i Sirine po 25 cm, prema
JUS B.D1.030' Proizvode se pod nazivom TM-8,
TM-12, TM-3-a (bez poprednih srednjih preda-
ga), TM-3 i TM-s (sl. 199). Sa gornje i bodnih
strana elementi imaju Zlebove za postavljanje
armatura.
P'
t--
Es
- I i
lzrada metluspratne TM-konstrukcije mogu-
ia je natri nadina (sl. 198).
I nadin izrade. - Na da5danu oplatu na skeli
u pravcu raspona poreclaju se TM-elementijedan
za drugim u vidu greda. U paralelne prostore iz-
meClu njih postavlja se armatura, a zatim betoni-
ra sitnorebrasta monolitna tavanica (Do).
ll nadin izrade. - TM-blokovi se negde na
gradili5tu poredaju na dasci jedan za drugim u
obliku grede od Supljih tela. Armatwaza ovu gre-
du postavlja se u Zlebove i udvr5iuje cementnim
malterom, kao i blokovi medusobno (sl. 198-G).
Gotove grede od Supljih tela montiraju se na
objektu i postavljaju u pravcu raspona. U prosto-
re izmeclu ovih greda, predvitlenim za rebra, mon-
tira se armatura i zatim betonira sitnorebrasta
monolitna tavanica. Na polovini raspona i pri os-
loncima ispod greda, radi spredavanja ugiba
(slika 198 M-M), postave se podupiradi (s) sa po-
prednom podvlakom.
lll nadin izrade. - Kod mehahizovanih gra-
dili5ta sa kran-dizalicama koje prenose'montaZ-
ne elemente izvode se plode koje sadrZe neko-
liko redova greda od Supljih blokova, sa izbetoni-
181
ranim rebrima i plodom sitnorebraste konstrukci-
je. Kao montaZne plode, kranom se podiZu uvis i
postavljaju na objekat na licu mesta, gde se sa-
mo vr5idobetoniranje.
Armatura postavljena u Zlebovima TM-ele-
menata doprinosi nosivosli sitnorebraste tavani-
ce. Meduspratnim TM-konstrukcijama postiZe se
ve6a brzina u izradi iu5teda u oplati, u odnosu na
monolitne sitnorebraste meduspratne konstrukci-
je" Maksimalna duZina raspona je G,60 m. Ova se
tavanica m_oZe upotrebiti za korisna optereienja
do 3 KN/m2.

r,50t,i
4--- -
ffiw
V

:-
I
y

_-l _t

Sffia 197- - Q$ata sa r#rirn ksr$anra r€brasts finene ksn$e - R, a kasetirafte iayanice - K; korube - A, sa
pro#renorn ffiwstwll da*ffii -d, biva za raa.rptoanie - rl, sa podlogama od Stafli i levica - B, lewice - lt, itafle - i

182
 M€
+t
lprg.-- --
ddA
lirt il ,,ffi
**
/g e=25
t_
iM li 1 ll
+t
bB dd B
M€ ++

Slika198.-TM-konstrukcija:uosnovi-O,razmakrebara-e;detaljiA,B,malter-l,SupljeteloispuneTM-3a;izrada
tavanice na oplati - Do, panel - Pa, Suplje grede od blokova - G, daske - d; vertikalni presek - M-M, sa podupiradima (s)
ispod podvlaka

183

TM8
Suplji blokovi od gline za mecluspratne kon-
Slika 199. -
strukcije tip TM
PolumontaZna meduspratna konstrukciia
tipa filigran
Mecluspratne filigran-konstrukcije proizvode
se u inostranstvu pod nazivom filkeram (glinena
keramika) ifiligran, a u naSoj zemlji pod nazivom
progres i LMT (laka montaZna tavanica).
Meduspratna LMT konstrukciia. - Sastoji se
iz montaZnog rebra - nosada i bloka za ispunu.
Elementi za montaZna rebra (tzv. fert gredice) su
specijalan glineni proizvod u obliku korita koja
proizvodadi reclaju jedno za drugim, postavljaju i
udvr5cuju armaturu i zalivaju betonom. Gredice
se isporuduju prema narudZbini u duZinama od
2,00 do 6,40 m (sl. 200-D). Blok za ispunu je
-
keramidki blok uloZak, dimenzija kao na slici
200-4 i B.
Pre podetka izrade mecluspratne konstrukci-
je postavljaju se drveni podupiradi sa poprednom
drvenom podvlakom na razmaku od 1 do 1,50 m.
Ako je raspon izmetlu nosivih zidova veci od 4 m,
izraduje se popredno rebro za ukru6enje, Sirine
12 cm, armirano sa 4 x O 8 mm. Blokovi ispune
na tom mestu su razmaknuti, a ispod njih posta-
vlja se oplata za betoniranje. Drueni podupiradi
moraju stajati ispod konstrukcije najmanje 14
dana nakon betoniranja.
Gredni nosadi postavljaju se u pravcu raspo-
na. NaleZu na nosivizid 5 cm, a armatura najma'
nje 15 cm (P). Meilusobno su paralelni, na oso-
vinskom razmaku od 40 ili 50 cm, Sto zavisi od
dimenzija opekarskog bloka za ispunu. Prostor
izmedu rebara popunjava se slaganjem blokova
za ispunu (sl. 201 - k i aksonometrija - Q).
Betoniranje rebara i ploda, kao i serklaZa,
vr5i se istovremeno sa MB 20 ili 30. Pre betoni-
184
ranja blokovi se dugo polivaju da bi se dobro na-
vlaZili, kako ne bi primilivodu iz betona.
Za raspone do 5 m debljina plode je 4 cm, a
preko 5 m najmanje je 5 cm.
Donja povr5ina tavanice od glinenih eleme-
nata se direktno malteri5e.
MontaZna meduspratna konstrukciia, tip
standard
MontaZne prefabrikovane elemenle za izra-
d u medu spratn ih konstru kcija proizvodi g railevi n-
ska industrija, a na gradili5tima se samo montira-
ju. Postojiveoma veliki broj raznih tipova ivelidina,
u obliku Supljih i punih ploda, rebara i ploda i dr.
MontaZna sitnorebrasta meduspratna kon-
strukcija tipa standard sastoji se od montaZnih
rebara i ploda. Armiranobetonska rebra proizvo-
de se debljine 7 cm, visine 22 cm, a najvede du-
Zine 6 m. Prilikom montaZe na objektu rebra se
postavljaju na osovinskom razmaku od 50 cm
(sl. 202-A). Pored zidova i na sredini raspona, kod
duZina veiih od 4 m, treba postaviti ispod rebara
podupirad sa podvlakom radi ravnog naleganja.
lzmedu nosada, sa gornje strane, postavlja-
ju se armiranobetonske plode, debljine 7 cm,
koje se na rebra oslanjaju samo armaturom, od-
nosno kukama ispu5tenim iz bodnih strana ploda
B. Plode se povezuju sa rebrima ispunjavanjem
formiranog kanala iznad rebara, a izmedu ploda
- plastidnim betonom MB-20. U kanalima se
nalaze i izdignute neubetonirane savijene Sipke
armature rebra i betoniraju se zajedno sa serk-
laZom. Plode su duZine 99,5 cm. Metlusobno se
spajaju vezom na polovidni preklop, koji se mora
ispuniti betonom.
MEDUSPRATNE KONSTRUKCIJE SA
OSLONCIMA POSTAVLJENIM U DVA
PRAVCA
Armiranobetonske meduspratne konstrukci-
je sa glavnom armaturom postavljenom u dva
pravca su:
- plode oslonjene u dva pravca, ili krstasto-
armirane plode;
-
rebraste konstrukcije sa oslanjanjem re-
bara u dva pravca, ili sa unakrsnim rebrima - ka-
setirane tavanice i
- pedurkaste plode.
Krstasto-armirane plode imaju kvadratnu
ili pravougaonu povr5inu sa najveiim odnosom
stranica 1:2. Armiraju se u oba pravca. Dimenzi.
je i armatura izradunavaju se statidkim proradu-
nom.
 Pedurkaste plo6e su ravne krstastoarmi-
rane plode bez greda, poduprte stubovima proSi-
renim u vidu pedurke, u koji se postavlja armatu-
ra za zajednidko delovanje stuba i plode. Deblji-
na ploda je najmanje 15 cm. Razmak stubova je
od 4-6 m. Stubovi mogu biti kvadratnog ili kruZ-
nog preseka. Dimenzije stubova ne smeju biti
manje od 1120 odstojanja stubova ili 1/1 5 spratne
visine, a ni manje od 30 cm.

E==3

P
t<3
Slika 200. - Elementi mecluspratne konstrukcije LMT: blok L-40 - A, blok L-50 - B; rebro - D; rebro u rasponu - C, dist
otvor - l, duZine fert gredice - x, armature - y, zid - z; oplata rebra za ukruienje - P, konstrukcija, tavanice LMT - a, popredno
rebro-b,raspon-l,ploda-c,oplata-d,serklai-s,oplataserklaZa-f, letvazaukruienje-g,stub-h,zid-z

185
 NN.IF

Slika201.*MettuspratnaLMTkonstrukcija: uosnovi -O,razmakrebara-e; detalj -K,pod-1,ploda-2,montaZnorebro

lert gredica - 3, Suplje telo ispune - 4, detalj - L, lzrada serklala - S; aksonometrrja - Q

ARMIRANOBETONSKE dama ili podvlakama, koje primljena optere6enja

KONSTRUKCIJE U SKELETNOM
SISTEMU
Armiranobetonske me(luspratne konstrukci-
je dine konstruktivni sltlop sa horizontalnim gre-
zajedno sa sopstvenom teZinom prenose na stu-
bove. Podvlake mogu biti vidljive ili su u visini
same mecluspratne konstrukcije. U skeletnom si-
stemu izraduju se mecluspratne konstrukcije od
greda ili rebara, iod ploda.

186
 ---+-

1
I
@

Slika202.-Meduspratnakonstrukcijatipastandard:dispozicija-O,detalj-A,pod-1,plalon-2,M820*S,armatura
rebra - 4; montaino rebro - R, otvori - o, montaina plo6a - P

187
 l, = 5,0 -9,0 m, e = 1,0 -4,5 m, ekonomidno 1,2-2,5m'
dP=min'8cm
l, = 3,0 - 12,0 m, e = nl?x 0,75 m, dP = e/10, ekonomidno 4-6
Slika 203. - Meduspratne konstrukcije kod skeletnog sistema gradnje: rebraste konstrukcije - T preseka
rebraste - B, kasetirane konstrukcije - C, kasetirane sitnorebraste - D
Mecfuspratne konstrukciie od greda ili
rebara kod skeletnih sistema. - lzraduju se
kao: rebraste konstrukcije T preseka i sitnorebra-
ste mecluspratne konstrukcije.
Rebraste mecluspratne konstrukcije T pre-
seka sastoje se iz ploda sa gredom T preseka a
-
oslanjaju se na grede podvlake koje prenose
terete na stubove skeletnog sistema (sl. 203A).
Sitnorebraste mogu biti sa naknadnom izra-
dom plafonske konstrukcije ili sa Supljim telima
ispune radi ravnog plafona. Na slici 203-8 prika-
zana je sitnorebrasta meduspratna konstrukcija
sa jednim rebrom za ojadanje.
Meduspratne konstrukciie sa pruZaniem
-
rebara u dva pravca. Meduspratne konstruk-
cije sa unakrsnim rebrima primenjuju se kod
ve6ih raspona, od 8-15 m pri veiim opte- i Pedurkaste meduspratne konstrukcije su
recenjima. lzraduju se na dva nadina.
Kasetirane meduspratne konstrukcije su
polja sa plodama oslonjenim na vidne ili skrivene
grede. Na slici 203-C prikazana je kasetirana
meduspratna konstrukcija sa vidljivim gredama.
Kasetirane sitnorebraste meduspratne kon-
strukcije imaju oslanjanje rebara u oba pravca.
188
lo = 8,0 - 15,0 m
cm
- A, sitno-
Ekonomidnije su od sitnorebrastih oslonjenih u
jednom pravcu, alije izrada oteZana zbog oplate.
Na slici 203-D prikazana je kasetirana sitnore-
brasta mecluspratna konstrukcija sa skrivenim
podvlakama.
Meduspratne konstrukcije od plo6a. -
Umesto na zidove, plode sa glavnom armaturom
u jednom pravcu oslanjaju se na podvlake koje
mogu biti vidljive ili skrivene u masi plode.
Krstastoarmirane mecluspratne konstrukcije
sa vidljivim podvlakama izracluju se pri rasponu
4-8 m. Za sme5taj armature ekonomidno je radi
kontinuiteta meiluspratne konstrukcije izraditi
pro5irenje na stubu, ili vute (sl. 204).
krstastoarmirane plode sa skrivenim podvlaka-
ma, povezane za pro5irenje u kapitelima stubova
u vidu pedurki. Meduspratna konstrukcija je u
statidkom pogledu kontinualna ploda oslonjenja
na stub6ve. Na slici 205 prikazana je pedurkasta
mecluspratna konstrukcija u osnovi i presecima
sa varijantama izrade kapitela (E, F i G).
 "l

Slika 204. - Krstastoarmirane metluspratne konstrukcije od ploda sa vidljivim podvlakama i vutama: u izgledu - K, vertikalni
preseci - q-q i m-m, detalj - N, dekorativna vuta - i

EFG
Slika 205. - Pedurkaste mectuspratne konstiukcije: sa kapitelima zavr5enim u obliku kvadrata - E, i kruga - G

189
MEDUSPRATNE KONSTRUKCIJE OD
DRVENE GRADE
Meduspratne konstrukciie od greda
tavanja6a
Drvene meduspratne konstrukcije izraduju
se kod individualnih ili slidnih manjih zgrada u
krajevima gde drveta ima u izobilju ili, kada se iz
estetski h r azloga Ze i da g rede meduspratne kon-
I
strukcije budu vidne u plafonskojkonstrukciji. (Ne
upotrebljavaju se kod zgrada za kolektivno sta-
novanje). Po5to su lako zapaljive, moraju se im-
pregnirati sredstvima protiv polara.lzvode se od
punih greda, dimenzija po statidkom proradunu,
obidno u odnosu 1 :1,4 do 1 : 2 (Sirine prema vi-
sini) ili posebno napravljenih profila I, sanduda-
stog preseka, i sl. od dasaka ili letvica lepljenih ili
prikovanih.
Drvene meduspratne konstrukcije izraduju
se od greda - tavanjada sloZenih u pravcu ma-
njeg raspona sa naleganjem minimum 15 cm na
konstruktivne zidove, odnosno armiranobeton-
ske serklaZe ili grede-podvlake. Medusobni raz-
mak greda je od 50 do 80 cm. U zidovima kod di-
mnjaka ili prodora kroz mecluspratnu konstrukci-
+ i
-Rt
_4_ €_ L
4'.s-.-.*-
Slika 207.- Mecluspratne konstrukcije od talpi: u osnovi E i F, popredni preseci- R, S i U: talpe -.S, razuporne leve -Rl,
krstovi- Rk;detaij skraienih talpi- udvojnb daske P; oslonac talpi- N, u izgledu spolia - O, hidroizolaclla-i' Zlca-Z
ju drvene grede se skracuju upravno postavlje-
nom gredom prihvatnicom (vekslom), koja prima
terete i prenosi na susedne tavanjade. Veza skra-
6ene grede i prihvatnice moZe biti tesarska, npr.
- polovidni puni preklop sa kosim sudarom i pija-
vicom (sl. 206-H i aksonometrija B) ili pomoiu pa-
puda od lima debljine 2 mm, Sirine 10-12 cm (P).
Meduspratne konstrukciie od talpi
U pravcu manjeg raspona (sl. 207) pola2u
se nasatidno postavljene talpe na razmaku od oko
50 cm. Kako su talpe vitke, medusobno se ukru-
iuju na nekoliko nadina, ito pomoiu letava zan-
zupiranje Rl ili nasatidnih dasaka D, koie se po'
stavljaju na svakih 50 cm po duZini rebra, kao i
razupornih krstova (Rk) na svakih 1,5 -tn (R).
Umesto krstova moZe se upotrebiti iZicaZ, utvr-
Siena ekserima na dellma nosada. Na primeru E
prikazan je raspored letava za razupiranje pri
rasponu od 3 m, a na F kod veieg raspona od
3 m. Nosadi od talpi, postavljaju se na oslonce
preko sloja izolacije (detalj N). Kod dimnjaka i
prodora kroz konstrukciju optereienje skraienih
talpi prenosi se na udvoiene talpe, kao Sto je pri'
kazano na primeru Y.
N r€*
h*El
t\l
ffi+b
r,l
+-- ' --+
191
 Vll. Vertikalne komunikacije
Visinsko rastojanje izmeclu povr5ina posta-
vljenih na razliditim nivoima savladuje se poseb-
nim konstruktivnim elementima. Na kosim tereni-
ma u vrtovima, parkovinla i ulicama izraduju se za
pe5ake i biciklistidki saobra6aj - staze u nagibu.
Rampe su kosine za peSadki i motorizovani sao-
bracaj, za transportovanje robe, bala, sanduka,
badvi i za kretanje Zivotinja. Nazupdene kosine
koje sluZe iskljudivo za pe5adki saobracaj su sfe-
penice. Pomoini pokretni ureclaji za strme kosine
su lestvice, ili lestve (merdevine). Uredaji za verti-
kalno kretanje su penjalice. Savlaclivanje visinskih
razlika mehanidkim putem postiZe se automatskim
pokretnim stepenica.ma i dizalicam a - I iftovima.
Staze I iampe
Staze. - Konstrukciji ljudskog tela najvi5e od-
govara kretanje po horizontalnim povr5inama, a
ne5to manje po blagim kosinama, pa se staze u
nagibu izrailuju na dva nadina. Ako je predviclen
nagib staze prema horizontali do 5o, one mogu biti
neogranidenih duZina. Po strmijim povr5inama kre-
tanje stvara izvestan napor, pa se zavisno od nagi-
ba staze prekidaju horizontalnim povr5inama koje
se nazivaju odmoriitaili podesti(sl. 208 b i c).
Rampe su kosi konstruktivnielementi. Prema
mestu postavljanja, dele se na spoljne unu- i plode. Radi postizanja ve6eg trenja habajuii slojje
trainje. Okolni prostor sa prizemljem ili podrumom
zgrade povezuje se spoljnim rampama. Rampe u
unutra5njosti objekta jesu unutra5nje rampe.
Unutra6nje rampe postavljaju se u zdravst-
venim i industrijskim objektima, skladi5tima i
vi5eetaZnim garalama. U zdravsVenim objekti-
ma sluZe za kretanje bolesnidkih kolica i nosiljki
na todkovima. U industrijskim objektima i skla-
di5tima unutra5njim rampama odvija se i pe5adki
saobradaj, ali prvenstveno se izraduju za vozila.
Zbog blagih nagiba rampe zauzimaju veoma ve-
like duZine u osnovama. One su utoliko veie du-
Zine ukoliko je veca visinska razlika izmeclu nivoa
povr5ina koje povezuju. Na slici 208-0 prikazana
je samo jedna rampa u osnovi. Druga se nalazi
na drugom kraju garaZe i nije prikazana. Postav-
ljanjem dvokrakih rampi odreclena visinska razli-
192
ka savladava se polovinom od ukupne duZine
osnove cele kosine. lzradom rampi vretenastog
ili eliptidnog oblika osnove postiZe se najve6e
smanjenje prostora, te se ovi oblici najvi5e kori-
ste pri izradi rampi za vi5eetalne gara2e.
Kod vi5eetaZnih garala za kretanje vozila
do mesta za parkiranje izracluju se rampe sa ula-
znim i silaznim kracima kako bise izbeglo mimoi-
laZenje vozila u istom kraku (sl. 208-D).
Bez obzira na postojanje rampi, u zgradama
se moraju predvideti stepenice a za viSe od detiri
sprata i liftovi.
Materijal za izradu gornjeg, vidnog, haba-
juieg sloja kod staza i spoljnih rampi najde56e je
isti kao i za ostale delove staza ili kolovoza koji
nisu u vertikalnom nagibu, pa se on samo nas-
tavlja kroz stazu ili rampu. To mogu biti kamene
kocke ili plode, betonske plode poloZene u sloj
peska preko dobro uvaljanog sloja kamenog tu-
canika. Ako je habajuci sloj od asfalta izrailuje se
nanoSenjem vruie asfaltne mase preko osu5e-
nog betonskog sloja (da ne bi do5lo do klobude-
nja), kojije izliven po dobro uvaljanoj podlozi od
lomljenog kamena - tucanika.
Unutra5nje rampe uglavnom su armiranobe-
tonske konstrukcije sa gornjom povr5inom u vidu
obidno cementni malter, o5trog agregata, sa do-
datkom metalne piljevine, ili sloj grubog asfalta.
Pe5adki saobracaj, kao Sto je ve6 redeno,
odvija se pa5adkim stazama i rampama sa nagi-
bom do 14'. Ako je potrebno povezati dva nivoa
sa kosinama do 45o, izratluju se stepenice.
STEPENICE
Konstruktivni elemenat kojim se hodom moZe
preii sa jedne na drugu, vi5u ili niZu, povr5inu nazi-
va se stepenica ili stepenik. Ve6i broj 'stepenica
istih visina i Sirina gazi5ta dini stepenice. Sigurno i
udobno kretanje ljudi po njima moguce je jedino
ako su proradunate, projektovane izvedene i
prema pravilima i propisima za njihovu izradu.
 U pro5losti stepenice su na znadajnijim ob- jim formama i na taj nadin dobijaju funkcionalna i
jektima veoma dekorativno obratlivane. U savre- estetska ostvarenja koja veoma mnogo dopri-
menoj arhitekturi koriste se elementi konstrukcija nose op5toj arhitekturi objekta.
stepenica i stepenidnih ograda u najraznovrsni-

a.

LLJ LU LLJ

g-g

+
U

o
Slika 208. - Staze u nagibu i rampe: staze neogranidenih duZina - a, sa odmori5tima nagiba 7o-9'- b, nagiba 14o - ci
sporjne rampe; urazna - t'u"1'in1"'; za spuitanje - D'rampa zakre-
f.t#il;?,l,T3:":x[t',Tffftff",.i"1:;.ffi1a
193
 o o
g

E.E
Sep
N-N
r
,, J,

(n 5 - Sirina stepenice,
- visina stepenice,
SK - stepeni5ni krak,
tk - duZina stepeni5nog kraka,
5sk - Sirina stepeni5nog kraka,
ds - duZina stepenice ili Sirina kraka,
c - spretni podesti,
b - mecluspratni podest,
ob - obraz,
o - ogledalo,
s - ograda,
Sz - stepeni5ni zid,
I - nagazni stepenik,
il - izlazni stepenik,
Pn - podesni nosa6,
-A
E
h - visina prostorije,
t - debljina tavanice,
H - spratna visina

(nr
oENOVA o-o
Slika 209. - Nazivi delova stepeni6ta

PODELA QTEPENICA PREMA mogu postaviti slobodno izvan stepeni5nog pros-

POLOZAJU U ZGRADI
Spotjnim stepenicama povezuju se zgrade
sa okolnim terenom. Unutrainie stepenice po-
stavljaju se u zgradi. Premq tome koje etaZe po-
vezuju, nose i odgovarajuie nazive. Podrumske
stepenice povezuiu prizemlje zgrade sa podrum-
skim etaZama, kao i same njih medusobno. Sp-
ratne stepenice povezuju prizemlje sa spratovi-
ma i spratove meclusobno. Tavanske stepenice
su izmeclu poslednje€taZe i tavanskog prostora'
Krovne stepenice povezuju poslednju etaZu
zgrade sa krovom ili krovnom terasom.
UnutraSnje stepenice postavljaju se u pose-
ban stepeniini prostor kojiie izdvojen od ostalih
prostora stepeniinim zidovima. Stepenice se
tora, da polaze iz holova, predsoblja ili drugih
prostorija do slede6ih elala.
Glavnim stepenicama odvija se glavni sao-
braiaj, pa se postavljaju tako da su uodljive iz
ulaznog prostora. Kod dugih stambenih, admini-
strativnih i pogonskih zyada najudaljeniie mesto
zadrlavanja ljudi na jednoj etaZi do stepenica
iznosi najviSe 30 metara. Osim glavnih, postav-
ljaju se i sporedne stepenice, a kod administra-
tivnih zgrad a - poslovne stepenice. Zabrzu eva-
kuaciju ljudi kod zgrada sa vi5e od osam sprato-
va obavezno se postavliaiu poiarne stepenice'
Nazivi poiedinih delova stepenica
Na slici 209 prikazan je stepeniSni prostor
kao detalj osnove zgrade O-O i vertikalni preseci

194
kroz stepeni5ni krak N-N i E-E kroz meclupodest.
Na njima su obeleZeni, radi obja5njenja, sledeci
elementi i dati nazivi koji ih bli2e odreduju.
Spratna visina SV ili H jeste vertikalno ras-
tojanje izmetlu nivoa gotovih podova dve sused-
ne etaZe. Dobija se sabiranjem visine prostorije h
i debljine mecluspratne konstrukcije k ili:
H=h+k.
Stepeni5ni krak Sk dini neprekinuti niz ste-
penica, i to najmanje tri stepenice.
Podest ili odmoriite, jeste horizontalna rav-
na povr5ina kojom se prekida stepeni5ni krak.
Razlikuje se spratni Spo i meduspratni Mp po-
desf.
Spratni podest je u nivou mecluspratne kon-
strukcije a i c. Mecluspratni podest b obidno po
sredini prekida stepeni5ni krak.
Obrazi stepenica Ob jesu zavrSne povr5ine
prema zidu ili slobodnom kraju stepenica.
Ogledalo O, ili prorez izmedu slobodnih stra-
na stepeni5nih krakova, razlidite je Sirine; moZe
biti ido 30 cm. Potpuno pro5iren prostor koristi se
u nekim sludajevima za postavljanje liftova.
Konstruktivna Sirina stepeni5nog kraka ds
jednaka je duiini stepenice (bez eventualne
duZine ugraclivanja stepenica u zid).
Korisna Sfina Ssk stepeni5nog kraka je raz-
mak od ograde do zavr5ene povr5ine zidaili raz-
mak izmeclu paralelno postavljenih ograda jed-
nog stepeni5nog kraka. Odretluje stvarnu, upo-
trebnu Sirinu stepenice.
Ograda stepenica je obavezan elemenat;
sluZi da za5titi osobe na stepeni6tu. Visine je od
0,90-1 m.
Linija hoda (bolje, linija penjanja) crta se po
sredini stepeni5nog kraka i medupodesta. Na njoj
se upisuju broj idimenzije stepenica, a strelicom
pokazuje smer penjanja.
Prilazna stepenica (l) je prva na koju se
stupa pri penjanju na stepeni5ni krak.
lzlazna stepenica (ll)je poslednja u stepeni-
Snom kraku prema spratnom podestu.
Stepenica je odreclena svojom Sirinom, visi-
nom iduZinom.
Gaziiteje horizontalna povr6ina S izmeclu
dela dve susedne stepenice.
Visina V je visinska razlika dve susedne ste-
penice.
Duiina stepenice odgovara najde5ce kon-
struktivnoj Sirini stepeni5nog kraka.
Profil stepenice je njen popredni presek.
Podela stepenica
Prema broju stepeni5nih krakova, razlikuju
se:
- stepenice sa pravim kracirna i stepenica, ili tgu.
- stepenice sa zavijenim kracima.
Stepenice sa pravim kracima. - Ako se
odredena visinska razlika savlatluje samo jed-
nim, neprekinutim stepeni5nim krakom u jednom
smeru, lo su jednokrake jednosmerne stepenice,
ili, samo, jednokrake stepenire. Stepeni5ni krak
u jednom smeru prekinut meclupodestom daje
jednokrake stepenice sa podestom, ili dvokrake
jednosmerne stepenice. Obe vrste zahtevaju du-
gadak stepeni5ni prostor. Koriste se na zgrada-
ma velike Sirine gabarita i postavljaju u njene
unutra5nje prostore. Sa spratnog podesta moZe
se pri6i velikom broju stanova ili kancelarija kod
administrativnih zgrada (sl. 210 A i B).
Dvokrake stepenice sastoje se iz dva ste-
peni5na kraka, diji drugi krak menja smer. Ako je
promenjen za 90o, dobijaju se dvokrake prelom'-
ne stepenice. Skretanjem drugog kraka za 180"
dobijaju se dvokrake dvosmerne ili dvokrake ste-
penice. U ovom sludaju podetna i zavr5na ste-
penica dve susedne etaZe leZe jedna iznad dru-
ge. Za ovaj sistem potrebna je dvostruko manja
duZina stepeni5nog prostora. Kod stambenih zg-
rada sa spratnog podesta mogui je pristup u dva
do tri stana C i D.
Trokrake stepenice sadrZe tri stepeni5na
kraka, koji mogu, prema metlupodeslima, zauzi-
mati razlidite poloZaje E, F iG.
Cetvorokrake stepenice sadrZe detiri ste-
peniSna kraka, koji, prema medupodestima, ta-
kocle mogu zauzimali ra2lidite poloZaje H i J.
Stepenice sa zavijenim kracima. lzra- -
cluju se bez ili sa medupodestima, Sto zavisi od
broja stepenica u stepeni5nom kraku, prohodno-
sti ivaZnosti stepenica. lzratluju se sledecih obli-
ka:
- stepenice sa spiralnim delovima postav-
ljenim u jednom delu samog stepeni5nog kraka
(sl.211KiL);
- zavojite stepenice sa otvorenom linijom
hoda u obliku polukruga ili elipse M;
- spiralne stepenice sa zatvorenom hod-
nom linijom. Razlikuju se dva osnovna tipa: spi-
ralne stepenice sa Supljim oknom - vretenom N i
sa punim vretenom P.
Kretanje stepenicama
Udobno kretanje ljudi stepenicama moguie
je ako su projektovane i izvedene prema prora-
dunima, propisima i pravilima za izradu stepeni-'
ca. Proradun stepenica (sl. 212) odnosi se na
slede6e.
Razmera penjaltja. - Visina stepenice V
prema Sirini gazi5ta S treb-a da bude u pravilnom
meclusobnom odnosu V/S, koji se naziva raz-
mera penjanja. Ona istovremeno oznadava nagib
195
 G\

--[mo- * )k- -.-*-rP *

+-. !!P- "-- --+-

+
+ ol
EI
d +
+ {
-tt
t
+
rsL+- rr-t a s-r--g-(l 4-5k-1$z ssr-#-ek -+-
o
J- Y-tk Yno {
I

lt ffi I t_
.--l

+r
_l
4rKi sKJ rk/(9
tl

+)\---+-nL+-Ju: +

Slika 210. - Stepenice sa pravim kracima; jednokrake jednosmerne ili jednokrake - A, jednokrake sa po/estom ili dvokrake
jednosmerne-B,dvokrakeprelomne-C,dvokrake-D,trokrake-E,FiG,6etvorokrake-HiJ

196
 Slika211.-Stepenicesazavijenimkracima;saspiralnimdelovima-KiL,zavojite-M,spiralne-Nip

Odredivanje razmere penjanja. -

Razmera
penjanja odrecluje se na osnovu obrasca koji se
zasniva na duZini koraka odrasle osobe pri kre-
tanju horizontalnom povr5inom, a iznosi 61 do
63 cm. Kako je penjanje dva puta teZe od hoda po
ravnoj povr5ini, uzima se da dvostruka visina ste-
penica zajedno sa Sirinom gazi5ta treba da bude .-& " 61 53
-4------_---t- t'

61-63 cm. Po5to sa V obeleZavamo visinu ste-

penika, a sa S Sirinu gazi6ta, dobijam o obrazac
za izradunavanje razmere penjanja:
2V+5=61-63.
Na5im propisima ne uvaZava se duZina ko-
raka od 63 cm, vei se ona poveiavaza2 cm, te
obrazac za izradunavanje stepenica glasi:
2V+S=61-65.
Analizom prednjeg obrasca dolazi se do
zakljudka da su visina stepenice i Sirina gazi5ta u
stalnoj srazmeri. Ukoliko je ve6a visina stepeni-
ca, utoliko se Sirina gazi5ta smanjuje.
Sistematskim ispitivanjem izvedenih ste-
penica sa razliditim razmerama penjanja do5lo se
do zakljudka da su najudobnije stepenice dija je
visina 17 cm, a Sirina gazi5ta 29 cm - 17l2g cm.
Razlika izmeclu Sirine gazi5ta ivisine iznosi:
5- Y= 12 cm ili 29 - 17 = 12 cm,
Sto potvriluje da je najpovoljniji odnos visrne i
gazi5ta u sludaju kada je gazi5te vece od visine
za 12 cm.
Koje 6e dimenzije stepenica biti usvojene,
zavisiod namene zgrade, broja ljudi kojise njima
sluZe i od raspoloZivog prostora za njihov sme-
Staj, zatim da li su spoljne ili unutra5nje itd.
+ '
>l
*
>t
+
Slika 212. - Sematski prikaz koraka; v-isina stepenice - V,
Sirina stepenice - S
U vi5espratnim zgradama, zatim u pozori-
Stima, bioskopima i slidnim objektima stepenice
su sa razmerom penjanja do 16/30 cm. Kod Skola
je od 17129 do 16/30 cm, bolnica 14134'cm, stam-
benih vi5espratnih zgrada najvi5e do 18/26 cm
(najbolje 17/29 cm). Kod stambenih jednoporo-
didnih zgrada, gde se mali broj ljudi koristi ste-
penicama, razmera penjanja je do 1gl21 cm.
Spoljne stepenice ne treba da imaju manju
visinu od 13 cm.
Odredivanje Sirina stepeni5nih krakova
Sirine stepeni5nih krakova odrecluju se po-
sebnim preporukama, a zavise od namene zgra-

197
de, raspoloZivog prostora, broja ljudikojise njima lp=(n-1)xS
kreie, kao i vaZnosti stepenica. Najmanje Sirina Sirina stepeni5nog prostora dobija se zbra-
za pomo6ne unutra5nje stepenice jednog stana janjem usvojenih Sirina stepeni5nih krakova i
ili poslovne prostorije iznosi 75 cm. Najveia Siri-
ogledala (m).
na stepenica preporuduje se da bude do 210 cm,
ito za kretanje 300 do 400 osoba. Primer prora6una. - Za stambenu
vi5espratnu zgradu, spratne visine 3,10 m,
izradunati i iscrtati dvokrako stepeni5te.
Odredivanje velidine odmori5ta
Broj stepenica prema obrascu:
DuZina odmori5ta pravih stepenica, kruZnih
ili sa zavijenim kracima, kod kojih je drugi krak sa
manjim uglom od 90' prema prvom kraku, odre- n=U
cluje se duZinom jednog do dva koraka poveca-
V iznosi
nom za Sirinu jednog gaziSta.
Obrazac za Sirinu podesta (tp) glasi: n=3'10=18.23kom.
17
LP=nx63+5 Ako analiziramo dobijeni rezultat, zakljudu-
U praksi se, medutim, duZina medupodesta jemo da:
usvaja da bude ista kao i Sirina stepeniSnog kra-
ka (oko 120 cm).
-broj stepenica ne mo2e da bude deci-
malan, u ovom sludaju 18,23, pa ga zaokruZuje-
Glavni spratni podest je uveian, duZina mu mo na 18.
je 130 do 150 cm.Za osnovne Skole duZina po- Ako ponovimo proradun na taj nadin da
desta je jednaka Sirini stepeni5nog kraka, uve6a- H = 310 cm podelimo sa zaokruZenim brojem
na za 20 cm. visina (nr = 18), dobija se:

Proradun stepenica
v = H- 310 =17.22cm.
Pri proradunu stepenica, odnosno odreiliva- n18
nju razmere penjanja, velidine podesta, kao i V = 17,22 cm odgovara visini stepenice za
ukupne velidine stepeni5nog prostora, treba poii sthmbenu zgradu.
od sledecih elemenata:
Sirina gazi5ta proradunava se prema obras-
- spratne visine (F/), koja se oditava iz ver- cu:
tikalnog preseka zgrade, 2V+ 5= -65,
61
-namene objekta radi utvrclivanja odgo-
2x17,22+5=61 -65,
varajuie razmere penjanja,
- oblika stepeni5nog prostora u koji 6e se 94,44+5=61 -65.
postaviti stepenice u osnovi zgrade,
Po5to je od 61 do 65 - usvajamo 63,44 da
- u jednom stepeni5nom kraku treba da bu- bismo dobili gazi5te u celom broju, bez delova
de najvi5e 10-15 stepenica (najbolje do 13 ko- centimetra:
mada).
5=63,44 -94,44,
U proradunu se koristi sledede obeleZava- S=29cm.
nje elemenata stepenica:
Prema proradunu, ukupan broj stepenica
H - spratna visina; iznosi 18 komada 17,22129 cm.
/x - duZina stepeni5nog kraka;
Sirinu metlupodesta usvojiiemo prema
V- visina stepenice; Sirini stepeni5nog kraka.
5 - Sirina stepenice; U na5em sludaju usvojena je Sirina jednog
stepeni5nog kraka 1,20 m, a ogledala 0,10 m,
n - broj visina stepenica.
tako da je ukupna Sirina stepeni5nog prostora b:
Obrazac za izradunavanje broja stepenica
glasi: 1 ,20 + 0,10 + 1 ,20 = 2,50 m
b=2,50m
n=H.
V lzradunavanje duiine stepeni5nog kraka
Obrazac za izradunavanje duZine stepeni5- Proradunali smo da je ukupan broj stepeni-
nog kraka glasi: ca u nasem sludaju 18 komada, koje moramo

198
kod dvokrakih stepenica podeliti sa dva, a to je Duiina stepeniSnog prostoradobija se zbra-
18 :2 = 9 komada stepenica u jednom kraku. janjem duZina: spratnog i metluspratnog podesta
DuZina jednog stepeni5nog kraka (/1) iznosi: sa duZinom stepeniSnog kraka (fi.
Ako smo usvojiliduZinu spratnog iliglavnog
Prema obrascu; podesta 1,30 m, medupodesla 1,2Q m, sa ste-
/r=Sx(n-1) peni5nim krakom duZine 2,32 m, ukupna duZina
stepeni5nog prostora L iznosi: ,
lp= 29 x (9-1) = 29 x I = 232 cm
l*= 2,32 m. L = 1,20 + 2,32 + 1,30 = 4,82 m.

E.E
----)

O-@=nxc=
. =l8x G

H:3 t0 cm
u =155cm

Jl

e - e:nxa*8xa

+-!qq--+-2a2 ----+ .1.20 ),

J--* 4,sz I
Sllka 219. - Nadln crtanja stepenica: dutina slepeni$nog prostora - L, duiina podesta - Lp, duZina stepeni$nog kraka - Lk,
Slrine:medupodesta- Mp;podesta-Sp, kraka-6k, ogledalo -o, vertikalnipresek- E-E, spratna visina- H -

199
 Crtanje stepenica
. Na osnovu dobijenih rezultata u prethodno
obavljenom proradunu iscrtane su stepenice na
slici 213. Postupak iscrtavanja vr5i se sledecim
redosledom.
U osnovi stepeni5nog prostora ucrtavaju se:
duZina glavnog ili spratnog podesta (Lp), meclu-
spratnog podesta i ogledala. Za iscrtavanje jed-
nakih delova gazi5ta koristi se princip podele
prave na jednake delove pomo6u proizvoljno po-
vudene prave (1-2). lz tadke 1. povladi se prava
i ucrtavaju se na njoj proizvoljno odabranijedna-
ki delovi (a). U stepeni5nom kraku potrebno je
ucrtati 8 gazi5ta, odnosno 9 visina, pa se stoga
deveti podeljak iz tadke 2 spaja sa tadkom 21 na
pravcu 1-21. Ostale tadke se prenose vertikala-
ma sa prave 1-2 na pravu 1-21, a zatim se iscr-
tavaju linije visina stepenica, odnosno odvajaju
gaziSta.
U vertikalnom preseku A-A iscrtavaju se
spratni i meduspratni podesti i oznadavaju visin-
skim kotama. Sa strane, van stepeni5nog prosto-
ra, nacrta se takode prava podeljena na jednake
proizvoljne delove. Za spratnu visinu potrebno je
18 jednakih delova, pa tadke 3 i osamnaesta 4 se
povezuju sa podestnim pravcima.
lz horizontalnog preseka prenose se ver-
tikalni pravci - visine, a sa prave 3-4 horizontal-
ni pravci linije gazi5ta i u njihovom preseku
- odvojeni stepeniSni prostor od nesagorivog
obrazuju se stepenice u preseku.
Veoma je vaZno napomenuti da vertikalni
presek E-E prolazi samo kroz jedan stepeniSni
krak (l) kod dvokrakog stepeni5ta, dok se drugi
(ll) vidi u izgledu. Krak u preseku iscrtava se
debelim linijama, a krak u izgledu tankim linijama.
Oba podesta kod dvokrakog stepeni5ta su u pre-
seku.
Odredivanje strane stepenica
Desno stepeni5te ima na slobodnoj strani
ogradu, i to sa desne strane osobe koja se njime
penje. Na meclupodestu skretanje je udesno.
Levo stepeni5te ima slobodnu stranu sa ogradom
na
levoj strani, a skretanje osobe na
meclupodestu je ulevo.
Naziv pojedinih delova stepenica
U crte2ima projekata horizontalni preseci ili
osnove dobijaju se na taj nadin Sto se zgrada po
visini sede zami5ljenim horizontalnim ravnima,
postavljanjem na oko 1 m iznad poda, obavezno
kroz prozorske otvore, i to za svaku etaZu poseb-
no. Ove ravni presecaju vertikalne i kose ele-
mente zgrade, zidove, stubove, otvore ste- i - nepokrivene spoljne ulazne stepenice ne
peniSne konstrukcije. Vertikalni presek dobija se
presecanjem zgrade zami5ljenom vertikalnom
200
ravni. Jedan vertikalni presek obavezno se iscr-
tava kroz stepenice, a ostali preseci, prema
potrebi, kroz karakteristidne konstrukcije ili
delove zgrade.
Na slici 214 Sematski je prikazan vertikalni
presek L-L kroz zgradu. Po5to su stepeni5ni kraci
kosi elementi, u osnovama se presedeni krak crta
prekinut jednom kosom linijom da bi bio uodljiv.
Na horizontalnom preseku - osnovi podru-
ma G-G samo je stepeni5ni krak r u preseku,
ostala konstrukcija je iznad njega. U osnovi
prizemlja horizontalna ravan F-F preseca krak n,
a vidi se ceo krak O. Krak r se delimidno vidi
ispod kraka n.
U osnovi sprata (presek E-E) presedna
ravan E-E nalazi se iznad stepeni5nih krakova i
preseca ostale konstrukcije zgrade, ali se ste-
peni5ni kraci c i d vide celi.
Gradevinski propisi za stepenice
Gratlevinskim propisima dati su uslovi za
projektovanje i izvotlenje stepenica, kao i uslovi
za njihovu sigurnost u sludaju polara.
Propisi za projektovanje i izvoilenje stepeni-
ca, znadajni za grailevinske konstrukcije, odnose
se na sledeie:
- svaka zgrada sa jednim ili vi5e spratova
na kojima borave ljudi mora imatijedan potpuno
materijala, a glavno stepeni5te obavezno
tavanicu od armiranog betona ili nekog drugog
nesagorivog materijala ;
- glavne stepenice moraju imati medupo-
dest ako je spratna visina iznad 3 m. Pri promeni
pravca stepenica Sirina prdesta mora bitijedna-
ka Sirini stepeni5nog kraka ili najmanje Sirini tri
gazi5ta. Stepenice glavnog stepeniSta moraju
imati puna dela. lzuzeci se mogu dopustiti kod
internih stepeni5ta u prostorijama za specijalne
svrhe. Korisna Sirina stepeni5nog kraka i izlazaiz
stepeni5ta napolje mora iznositi za stambene
zgrade koje imaju od prizemlja i sprat najmanje
1 ,10 m, a preko ove visine - 1 ,20 m. Kod spored-
nih stepenica koje vode u nenastanjeni tavan i
podrum najmanja Sirina iznosi 0,90 m. Razmera
penjanja ne sme biti veca od 17129 cm, a kod
sporednih - 19125 cm. Cista visina prolaza u ste-
peni5tu ispod stepenika i odmori5ta mora biti naj-
manje 2,10 m;
- stepeni5ni kraci sa viSe od tri stepenice
moraju imatisigurnu za5titnu ogradu, visine 0,90 m,
a zavojne stepenice, osim ograde, na slobodnom
kraju moraju imati i rudicu za pridr2avanje (gelen-
der);
mogu imati vi5e od deset stepenika i moraju biti
masivne;
 - sve zgrade visine pre-
ko prizemlja i detiri sprata,
radunajuii meclusprat kao
pun sprat, osim stepenica
moraju imati liftove.

Podela stepenica prema

konstruktivnom
postavljanju
U statidkom pogledu
stepenica je prost nosad dije
se korisno i sopstveno opte-
reienje prenosi na oslonce.
Prema vrsti oslonca, stepe-
nice se po konstruktivnom
postavljanju'mogu podeliti
na:
- stepenice na pojedi-
nadnim osloncima,
- stepenice
preko
poloZene
ploda,
kosih
- konzolne stepenice.
Stepenice na pojedi-
nadnim osloncima. To su -
t-L nosadi oslonjeni krajevima
na zidove ili kose nosade. lz-
racluju se i sa kosim nosa-
dima u rasponu. Oslanjanje
stepenica, kao njihovo i
udvr5civanje u zid, moguce
t je na nekoliko nadina: da bu-
+__ du na zidu podzidane, uzi-
dane ili jednostavno oslonje-
ne.
Podrumske i
spoljne
stepenice mogu se osloniti
na dva paralelno postavlje-
na zida (sl. 215-C i D). Spra-
tne stepenice su sa jednim
osloncem na zidu, a drugim
na kosoj podvlaci, ili su
oslonjene na jedan, dva ili
vi5e kosih nosada.
Konzolne stepenice. -
Prema broju konzolnih pre-
pusta, konzolne stepenice

L
c__ _ Slika 214. - Grafidko prikazivanje ste-
penica: osnove - horizontalni preseci
podruma - G-G, prizemlja - F-F, spra-
ta - E-E, vertikalni presek kroz stepe-
ni5ni prostor - L-L; spratne visine: pod-
ruma - H1, prizemlja - H2, I sprata - H3;
nivo: podruma - Po, na ulazu - g, pri-
zemlja - Pr, medupodest - f, I sprat - l,
tavan - T, stepeni5ni kraci - r, o, n i m

201
l.c F U praksi se veoma desto, prema potrebnim
svojstvima, kombinuju dve ilivi5e vrsta materuala
ffi-
E::
FFI+I
!l:{:
El-"..+
ll-
H==:fi
H==-d
tH: za gradnju stepenica. lzrailuje se, na primer, no-
E_EN E--+-l E-_--fl E+ seia stepeni5na konstrukcija od armiranog beto-
E@
E+--*=- _Er*B-- -ryt lF*U
,4
na, a stepenice od nabijenog betona ili kamena.
- ,4,{ -4' A ,41
ffi Metalne noseie konstrukcije stepenica mogu biti
_'F-il
fffi fl.trH sa stepenicama od drveta ili kamena. Broj kom-
,,"€+]l
Iffi[ jffi
-FiE#
lt,#l
ti#. 11ffi
lit=#l-
binacija ie neograni6en.
i
Armiranobetonske stepenice podesti od
belona, zavisno od znadaia objekta, kao i prema
3.o I tro5kovima izrade, oblaZu se prirodnim ili ve5ta-
2.t t
dkim kamenom ili drugim materijalima. Pored
-rH' ctE-f -#- -ffi l-=l
Htr:H l+ zidova postavlja se sokla, uglavnom od istog ma-
HF;:: HF-------1 |_-
Lt
# l_
terijala od koga je i obloga stepenica i podesta.
GFq
H-il
E!4 E:'*/ brrypa
-4'
-4 .f-l-.{ .rff z__)

/64 .ffi-^*-1
4FH 1ffi L#
Ilffi lffi lffi
t

,#_
t--Jl+---.]
l---r+r--l
STEPENICE OD BETONA

Armiranobetonske konstrukcije stepenica

4.u N F na zgradama primenjuju se zbog njihovih kon-
-ts-il struktivnih svojstava, otpornosti na poZar, trajno-
ffi-
ts+--t
Ft=------i,r
w@d
4a ,.-1
w
FF:--"---fl

,..A'
l.4
l#
@
.i
,^-+
sti, mogucnosti izrade u svim oblicima, preseci-
ma, kao i zbog uklapanja u sve oblike stepeni-
Snog prostora. One su i znatno jeftinije od kame-
nih. Svi sludajevi konstruktivnog oslanjanja mogu
.n47-li--1
t,l-: .[H l4s-n
^t--t-::J7 ffi
l+ se izvoditi armiranobetonskim stepenicama.

IH iirffi F++
LI_L----]J
!:J:+-
Slika 215. - Konstruktivno oslanlanle stepenlca i ste-
penice uzidane - 1, na oba kraja - c, na jednom kraju uzi-
dane, a na drugom na zidu - D, na traverzi - E, kosoj gredi
- F, stepenice sa krajevima na kosim nosadima - 2, od
armiranog betona - J, na traverzama - L, jednostrano kon-
zolne - O, dvostrano konzolne - T, stepeniSni kraci na
plo6ama - 4, konzolnoj plodi - U, sa iednim obraznim
nosadem - N, sa dva obrazna nosada - P i S'
sa jednim ukle5tenjem nazivaju se jednostrane
konzolne stepenice (sl. 215-3-0). Oslonac je
noseci zid ili kosa armiranobetonska greda ske-
letnih zgrada. Jednostrano konzolne stepenice,
prema propisima za graclenje u seizmidkim
podrudjima u SRJ, ne mogu se izradivati u Vll,
Vlll i lX seizmidkoj zoni. Dvostrano konzolne ste-
penice imaju ukleStenje u jednom nosadu (3-T).
Stepenice poloiene preko kosih ploca.
Preko kosih ploda stepenice leie celom svojom
donjom povr5inom (4).
Podela stepenica prema materiialu izrade
Prema vrsti materijala ili prefabrikata raz-
likuju se: stepenice od betona, drveta i metala.
Konstrukcije stepenica sa kosim
armiranobetonskim Flodama
Na zgradama sa velikim prometom na ste-
penicama, a zbog svih pozitivnih pomenutih svoj-
stava, posebno veliku primenu imaju stepenice
oslonjene na kose armiranobetonske plode.
U konstruktivnom pogledu kose armirano-
betonske stepeniSne plode opterecene su kori-
snim optereienjem, stepenicama i ogradom, koje
ga, zajedno sa sopstvenom masom, prenose na
oslonce.
Prema nadinu izrade, mogu biti monolitne,
polumontaine i montaine.
Monolitne stepenice na kosim plodama izra-
duju se izlivanjem betona u postavljenojoplati sa
montiranom armaturom u noseioj konstrukciji
stepenica. Same stepenice, odnosno nazupdeni
delovi, jesu od nabijenog betona, lzracluju se na
dva nadina, Po jednom nadinu - betonska masa
izliva se istovremeno u oplatu za plode i stepe-
nice. Oplata za stepenice sastoji se samo iz dela
- stepenica ili nasatidno postavljenih dasaka, udvr-
Sienih u nazubljene daske na obrazu stepeni-
Snog kraka, koje se u praksi nazivaju ieilievi
(sl. 216). Sa gornje, gaziSne strane naliva se
beton, zatim nabija i ravna. Vodica za ravnanje
povrSina gaziSta su gornje povr5ine nasatidnih
dasaka na delima (de5ljevima) stepenica.

202
 Sl. 216. - Oplata za dvokrake armiranobetonske stepenice: u preseku - P, izgledu - W, ptidupiradi r1tetalni - mp,
drveni - dp' oprata
"*"'";lTn:llli;ffi"i'l"y: ;f"'; t fl5;;JTff;3t 1f;1l;!:1,:?,ie5ari
- 65, deone daske -

203
 Drugi nadin izrade sastoji se u tome Sto se
najpre izbetonira kosa armiranobetonska ploda,
a naknadno preko njene hrapave gornje povr5ine
dobetoniraju stepenici u oplati, postavljenoj kao i
kod prethodnog nadina izrade stepenica.
Polumontaine stepenice. -
Na licu mesta
najpre se izbetoniraju kose stepeni5ne plode, a
naknadno postave delinitivno obradeni stepenici
od prirodnog ili ve5tadkog kamena - betona, dr-
veta ili metala. Na ovaj nadin spredava se o5te-
cenje stepenica pri obavljanju drugih grubih ra-
dova na zgradi.
MontaZne stepenice su prefabrikovani ele-
menti koji se na zgradi ugraduju montaZom. U
N.N
oENOVA
Slika 217. - Stepenice na kosim plodama oslonjenim na podestne nosa6e: vertikalni presek kroz stepeniSni krak - N-N,
podestni nosadi - pn, kosa ploda - kp, vertikalni presek kroz metlupodest, - M-M, detalj podesta - E, vertikala nesmaknutih
krakova
204
prefabrikaciji mogu biti uradene potpuno, tako da
se ugracluju kao potpun element ili izradene od
pojedinih prefabrikovanih elemenata koji se, sas-
tavljaju u celinu na licu mesta.
Podela stepenica na kosim
armiranobetonskim plodama prema
konstruktivnom oslanjanju
Mesto oslanjanja i naziv konstruktivnog ele-
menta na koji se oslanjaju kose armiranobeton-
ske stepeni6ne plode odrecluje sistem izrade; a
to su:
-
stepenice na kosim armiranobetonskim
plodama oslonjenim na podestne nosade;
-l
I
oo
- p, statidka Sema - S
 - stepenice na kosim armiranobetonskim
plodama oslonjenim na obrazne nosade;
- kolenaste armiranobetonske plode.
Stepenice na kosim armiranobetonskim
plodama oslonjenim na podestne nosa6e
Celokupno opterecenje na jedan stepeni5ni
krak kod dvokrakog stepeni5ta prima kosa arnii-
ranobetonska ploda i prenosi ga na dva oslonca,
u ovom sludaju niZi i vi5i podestni nosad. Na slici
217 Sematski je prikazan pravac oslanjanja kose
plode. ZaduLine stepeni5nog kraka u horizontal'
noj projekciji do 3 m i uobidajeno korisno opte-
re6enje orijentaciona debljina kose armiranobe-
tonske stepeni6ne plode iznosi oko 14 cm. Jedan
od nadina na koji se moZe smanjiti njena debljina
je da se i duZa strana kose plode osloni na ste-
peni5ni zid. U statidkom pogledu tada je ploda
oslonjena na tri strane, odnosno na dva podest-
na nosada i stepeni5ni zid ili kosu gredu. kod
arm ranobetonskog skeleta.
i
kose stepeni5ne plode na tri paralelna nosada L,
a za stepeni5ni krak Sirine do 4 m nosad je kosa
sitnorebrasta konstrukcija (N).
Stepenice na kosim armiranobetonskim
ploiama oslonjenim na jedan ili dva obrazna
nosaia ipodestne nosaie. - Na slici 219 51 i52
su prikazani pravci oslanjanja kosih stepeni5nih
ploda ili postavljanje glavne armature u pravcu
obraznih nosada. Oslanjanje obraznih nosada je
u tadkama a i b na podestnim nosadima, a oslon-
ci za podestne nosade A i B su na stepeni5nim
zidovima.
Data su u poprednim presecima dva sludaja
izrade stepenica: na kosim plodama sa dva obra-
zna nosada (C-C) i sa jednim obraznim nosadem
a drugim osloncem na zid T-T. Stepeni5na ploda
moZe se osloniti na obrazne nosade na vi5e na-
dina: da bude sa gornje, po sredini ili sa donje
strane obraznog nosada. Na preseku T-T prika-
zana su 2 sludaja: nosad (on) ispod plode I i no-
sad (on) iznad plode ll. U ovom sludaju ograda na
stepeni5tu udvrScuje se u podignuti gornji kraj

Podestni nosadi oslanjaju se na stepeni5ne

obraznog nosada umesto u stepenice. Sistem iz-
zidove. Sirine su od 20-25 Cm, a visine 30-40 cm.
rade stepenica sa obraznim nosadima oslonje-
Podestni nosad je zajednidki oslonac za kosu
plodu stepeni5nog kraka i za ravnu podestnu plo-
nim na podestne nosade moZe se izvoditi po
svim nadinima gradnje.
du. Drugi oslonac podestne plode mo2e biti ste-
Orijentacione dimenzije stepeniinih eleme-
peni5ni zid ili, ako je postavljen stepeni5ni prozor,
nata. - Debljina kose armiranobetonske plode
nosad (N). Debljina podestne plode je B-10 cm.
iznosi od 8-10 cm. Sirina obraznog nosada je
Prilikom projektovanja stepeni5ta treba da se
oko 15 cm, a visina oko 25 cm. Po5to primaju
donje povr5ine ploda seku u povr5ini preseka sa-
celokupno opterecenje, podestni nosadi pn su
me grede, pa se prema tome odrecluje i njen pre-
Sirine od 20-25 cm, a visine 30 do 40 cm. Pri-
sek.
likom projektovanja stepenica treba paziti da
Stepenice na kosim plodama oslonjenim na
spoljna povr5ina podestnog nosada prema ste-
podestne nosade izracluju se kao monolitne live-
peniStu bude u ravni dela izlazne i prilazne ste-
njem betona u prethodno postavljenoj oplati sa penice na podestu (sl. 219-i,p).
armaturom, koja obuhvata podeste, podestne
nosade i stepeni6ne krakove. lzrada samih ste-
penica je na vei opisani nadin. PolumontaZne
stepenice na kosim plodama izraduju se naknad-
nim postavljanjem gotovih stepenica.

Stepenice na kosim armiranobetonskim

plodama oslonienim na obrazne nosade
Veie duZine stepenica odnosno Sirine ste-
{H.
W/
W.2/

peni5nih krakova projektuju se za promet ve6eg

broja ljudi. Kose stepeni5ne plode oslanjaju se na
nosade sa kojima dine kombinovanu celinu.
Oslonac ovih kosih nosada su podestni nosadi.
Na slici 218-H prikazano je stepeni5te,
Sirine do 150 cm, sa jedne strane oslonjeno na
stepeni5ni zid, a drugi oslonac mu je kosa pod-
vlaka ili obrazni nosad (nalazi se na obrazu ste-
@@
EW WWt
1""
TN L" Lon \..
penice). Na primeru K prikazan je dest nadin
oslanjanja stepenica kod skeletnog sistema, ili, Slika 218. - Kose armiranobetonske plode na nosacima: sa
jednim obraznim nosadem - H, podestni nosad - pn, sa dva
ako su stepenice Sirine do 180 cm, sa oslanja- obrazna nosada - K, sa dva obrazna nosada i srednjom
njem na dva obrazna nosada. Za Sirine stepe- podvlakom - p i L, sitnorebrasta kosa stepeni5na ploda - N,
ni5nog kraka do 3 m preporuduje se postavljanje sitna rebra - sr, obrazni nosad - on.

205
 E
+ kp @
L
,iX
9!/ i J-*- +
oSNova
r -J--\ t
! --ro

to -ao
Dd l-1
" +
/-:y'' ,l.u+ n

il
a Ccr c-c

,*:,,Ti]iiT:-.:trnjenenaobrazneinnda.
"1i:i,ii!.;lJ3l"i[:ffilfi?il{*f,t,,"""j$is.T{iii;"1,'8,;i{,}!ii!i:l3xsii:,"!,,"
'"=''*tlrir,.*tffi ostanirnia'r"di'il:::"i"{EJlU"r"';:"l,il:"f1,:"1-::iF"r,H[t?nT'
rr, sa dva #";;ffJr:3'"T Eld - u preseku _ t, iznaf
ptoee _
206
 t.
F
'.-l

f.t s ,^
J
a 5r

-r
ffi $z

o -ll*,,r

:;# rf
slika 220. - Stepenice sa kolenastim plodama: vertikalni presek - E"E, Seme oslanJanja plo6a na podosto - $i, na zldove -
Sz; detalj u podestu - L za 6emu 31, minimalna debljina plo6s - d1, maksimalna deOiJina - da, oiledalo - O, itepenlce u
lzgledu - E

207
 rv
H.H
t-- @
H .s1W|
(w)
f
|;i qwg+-
,ffi
V.V
,l@l N-N
l-lv
Slika 221. - "*J
Jednostrano konzolne stepenice sa gazi6nim plodama: horizontalni presek - H-H, vertikalni preseci - V-V i N-N,
detalj -s

Stepenice na kolenastim armiranobetonskim detalju (t) dr je najmanja debljina podestne plo-

plodama
Armiranobetonske kose stepeni5ne plode
umesto na nosade - podvlake ili grede mogu se
oslanjati na podestne plode, u kojima su delimi-
dno ukleStene. Podestne plode primaju optere-
ienje celom svojom Sirinom. Donja strana stepe-
ni5ne, konstrukcije je samo kolenasto izlomljena.
Ovaj sistem je veoma pogodan zaizradu oplate.
Orijentaciona debljina kosih krakova ploda je
16-18 cffi, a podestnih ploda - 18-20
(sl. 220-L).
Pri projektovanju stepenica na kolenastim
plodama dobro je primeniti smaknute krakove
stepenica radi smanjenja debljine podestne
plode. Koliko ce krakovi biti smaknuti, zavisi od
debljine podestnih ploda i mesta preseka kosih
donjih povr5ina stepenica vi5eg kraka sa donjom
horizontalnom povr5inom podestne plode. Na
de. Dobija se pomeranjem za duZinu gazi5ta nl-
Zeg stepeni{nog kraka. Metlutim, ako se vi{ikrak
pomeri za duZinu gazi5ta, dobija se najveia de-
bljina podestne plode (dz- 2).
Armiranobetonske konzolne
stepenice
Jednostrano konzolne stepenice
cm
Ove stepenice se najde5ie projektuju kao
spoljne i unutraSnje, a primenjuju kod dvoetaZnih
stanova, individualnih zgrada, uglavnom gde je
manji promet stepenicama. Jednostrano kon-
zolne stepenice mogu biti prave, zavojne ili spi-
ralne. Na detalju (s'.221) konzolne stepenice sa
pravim kracima, izradene su samo sa gazi5nim
plodama.

208
 ll
Ir
il
+----+-------

o-o P
t

l
Slika 222. - Dvostrano konzolno stepeni5te: horizontalni presek
- O-O, vertikalni preseci - V-V i p-p, izgled - G

Dvostrano konzolno stepeniste obraclena gazi5ta. Podvlaka se donjim i gornjim

lzracluju se najde5ie kod jednosmernih ste-
penica, i to jednokrakih ili jednokrakih sa pode-
stom. Stepeni5na konstrukcija sastoji se iz dva
elementa. Jedan od njih je kosa podvlaka sa
nazupdenom gornjom povrsinom, na koju se po-
stavljaju i udvr5iuju prefabrikovana i definitivno
krajem oslanja na podestne nosade. MoZe biti
izraclena i kao kolenasta greda diji horizontalni
delovi primaju terete podestnih ploda. Drugi ele-
menat dine stepeni5na gazi5ta. To su konzolne
plode sa armaturom u gornjoj zoni ili u zoni
istezanja konzole. Stepeni5na gazi5ta se po sre-
dini sa donje strane udvr5cuju u kosu podvlaku.
Posebno su efektne konstrukcije konzolnih ste-
penica sa gazi5nim plodarna usidrenim u jezgro
stepeni5ta, kao na slici 2i l.

STEPENICE OD PREFABRIKOVAN IH
DELOVA
+-i!--
Zaizradu montaZnih stepenica proizvode se
polufabrikovani potpuni i pojedinaini elementi.
Potpuni prefabrikovani element za stepeniste
proizvodi se u Sirini stepeni5nog kraka, a duZi-
nom obuhvata stepeni5ni krak i podeste.
Konstruktivni sklop montaZnih stepenica
moZe se postici kombinacijom razliditog broja
Slika 223. - Spiralno (konzolno) armiranobetonsko pojedinadnih elemenata. Proudavaju se, kao i
stepeni5te: u izgledu - T, u osnovi - S, horizontalni pre- prefabrikovane stepenice po JUS-u u predmetu
sek - N-N Mo ntaina p refab ri kovan a g radnja.

209
 STEPENIGE OD DRVETA spratnu konstrukciju.. Preko armiranobetonske
mecluspratne konstrukcije postavlja se iada talpa
Za projektovanje i izvodenje stepenica od (sl. 224-S-Ta), ukru6uje delidnim kotvama K, a
zatim se udvr5cuju na nju obrazine vezom na dep
drveta odluduju vi$e dobre nego lo5e strane dr-
gornjem zidna obrazina udepljule
veta kao graeievinskog materijala. Dobre stranei i 2leb. Na gredu, delu
se u drvenu a slobodna obrazina udeplju-
ovog materiiala omogudavaiu laku obradu i iz- je postavlia ispred
radu svih oblika stepeni$nih krakova. Montaia im
se u stubac ograde koji se
je jednostavna i suva. Po masi spadaju u lake podestnog nosada. Da se konstrukcija stepenica
ne bi olabavila usled suSenja drveta ili optere-
konstrukcije. Lepo izgledaju, a drvo stvara ugo- povezuju gvoz-
dan itopao ambijent prostora u kome se nalazi. cenja, obrazine se medusobno
utegama (u), postavljenim ispod drugog i
U lo5e strane drveta naJpre dolazi nesigurnost denim pretposlednjeg gazi5ta.
kod poZara, ograniden vek trajanja i habanje, kao
i nepostojanost na vlagu. NaZlebljene stepenice izraduju se na taj
nadin Sto se sa unutra5nje strane obrazina obele-
lzrada druenih stepenica u savremenom
gradevinarstvu ogranidena je zbog njihovih ma- 2e i izdube Zlebovi, dubine 2,5-3 cm (U), sa ve-
zom u obliku punog ili polovidnog lastinog repa, i
na; izracluju se za kraia visinska rastojanja, i to gazi5ta 4-5 cm
u njih uvuku od dasaka, debljine
interne stepenice u dvoetaZnim stanovima za
potrebe jedne porodice i postavljaju u holu, pred-
i Sirine 25-30 cm (T).
soblju ili dnevnoj sobi, da bi povezale samo dve Ovaj sistem izrade stepenica primenjuje se
ela1e. Kod poslovnih zgrada, radnji, kafana, za sporedne i tavanske stepenice ili na poljo-
privrednim zgradama. Nagib stepenica kreie se
narodito kad je drvo vec upotrebljeno za obloge
od 50o-53", pa u osnovi zauzimaju malo prosto-
zidova i na tavanicama, izraduju se kao poslovne
stepenice. Najvi5e se primenjuju na drvenim, ra.
i
planinskim poljoprivrednim zgradama kod i
manjih zgrada - kao tavanske stepenice. Uilebliene stepenice
Zbog lake zapaljivosti stepenice od drveta Kod u2lebljenih stepenica gaziSta se u2le-
se za5ticuju odreclenim sredstuima. Zbog neot- bljuju u obrazine. Ako se leli zatvoren prostor
pornosti drveta na vlagu ne izracluju se spoljne ispod stepeniSnog kraka, u2lebljuju se i gazi5ta i
stepenice i za podrume Osnovna konstrukcija dela. Kod jednokrakog stepeni5ta debliina obra'
stepenica od drveta su obrazni nosadi, ili obra- zina je 6 do 7 cm. Zbog lep5eg izgleda i pogod-
zrne, oslonjeni na podestne nosade. Svaki ste- nijeg prilaza obrazni nosadi se u doniem delu os-
peni5ni krak ima po dva obrazna nosada. Nosad lanjaju na stepenicu. Ova stepenica, najde5ie
pored zida naziva se zidna obrazina, a na slo- drvbni trupac, treba da bude ukotvljena sa naj-
bodnom kraju - slobodna obrazina.lzmeclu obra- manje dve delidne kotve O 16 mm u meilusprat-
znih nosada - obrazina postavljaju se stepenice. nu konstrukciju ilizid (sl, 225-D). U gornjem delu
Nadin postavlianja odreduje i vid stepenica, pa zida obrazina se udvr5iuje u podestni nosad, a
se prema tome, razlikuju: slobodna u stubac ograde C. Kod velike duiine
kraka obrazine se utelu sa tri utege O 14 mm,
- naZlebljene stepenice, detalj G, presek L-L (u).
- uZlebljene stepenice i GaziSne daske udepljuju se punim depom u
- nale2uCe stepenice. obrazine G.
Podesti mogu biti armiranobetonske plode ili
Natlebliene stePenice drvene grede, kao na crteZu u osnovi.
Konstrukcija ovih stepenica sastoji se iz dva Kod dvokrakih pravih stepenica na medlu-
paralelna drvena nosada, debljine 4-6 cm i $irine podestu slobodne obrazine mogu se udepljivati u
26-32 cm. Obrazni nosadi se na donjem delu stubac ograde, ili na zaobljeni komad ili polukru-
oslanjaju na armiranobetonsku ili drvenu medlu- Zni stubac.

210
 / li
ll
' / '/ tl

Mtt

A
A
,(*rlr
,&.,'

a
:!

{
F
F
\
(.-tt
\
)<

- 4 -6em

Sliks 224. - Nailebljene stepeniee: u verlikalnom preseku - M-M, oslanianje na lalpu kod armiranobetondte konstrukcife
detali-S,izgled-F,oslanjanjenatavanjaCu-K,deta{izidne-Vislobodneobrazine-U,uizgledu-T,talpa-Ta,kotva
- K, daska - d

211

lr
i.; t
 T-T
fl- .--.,

,''-ql

I
t____-I

t
4,_
L_____
_4
osNovA

Slika 225. - UZlebljene stepenice: vertikalni presek - L-L, utege - u, detalj pristupne stepenice
- D, drveni trupac - dt, detalj
izlazne stepenice - C, utega u izgledu - G

212
 'ti fft7i:) lll=- =.t_-=
1l wz4- I

rl
rl
lt
V
t_

Slika 226' - Nalezuie stepdnice: u osnovi i izgle-d.u.; detalj prilazne stepenice. u osnovi vertikalnom preseku
- v-v i izgledima
D i J; detalj izlazne stepenice u preseku _ G-G

213
 Naleiude stepenice
Kod ovog sistema izrade drvenih stepenica
gaziSta ili gaziSta sa delima ne nalaze se u pros-
toru izmedu obraznih nosada, vei se vide sa
obrazne strane (sl. 226). Obrazni nosadi su ste-
penasto sasedeni sa gornje strane, pa se na njih
postavljaju gaziSta i dela. Gazi5ne daske prelaze
preko obrazina, pa se na isti nadin kako sa
deone tako i sa obrazne strane, moraju obraditi.
Prva prilazna stepenica od punog komada drve-
ta utvrcluje se u tavanjadu isluZi kao oslonac za
presek V-V. Daske dela i gazi5ta
obrazine -
utvrduju se upuStenim vijcima u obrazine.
Na slici 227 prikazano je drveno naleiuce
stepeni5te sa stepenicama od greda, sasedenih
po dijagonali, a dimenzija 32111 cm. Stepenice
su udvr$iene preko obra2nih nosa6a. Veoma su
lake ijednostavne za izradu, a i lepo izgledaju.
' Umesto drvenih mogu se postavitidelidni nosadi,
razliditih profila, u svemu prema statidkom prora-
dunu i izboru projektanta. U varijanti (V) prilazna
- stepenica udvr5duje se metalnim profilom u no-
sad. U preseku T-T i osnovi je prikazan sludaj
gde se sa prilaznom iizlaznom stepenicom pro5i-
ruju podesti.

E-E
E+r

DDO OglrOVE

Slika 227. - Drvene stepenbe prnq prollla: vertikalni preseci- T-T i E-8, obrazni nosadi - On, varijanta pristupne ste-
penice.- V, dimenzije stepenica, visina - v i Sirina - 5

214
 SPOLJNE STEPENICE
U slobodnom prostoru na terenu u nagibu
za pe5adki saobraCaj sluie, osim staza u nagibu
i rampi, nazupdene kosine - stepenbe. Materijal
i obrada spoljnih stepenica zavise od mesta
postavljanja, va2nosti objekta i tro5kova izrade.
Najjednostavniji oblik izrade spoljnih stepenica
.su baifenske sfepenice. Na kompaktnom terenu
to su samo sasedene kosine, ili su im dela
zaStiiena od osipanja pomocu horizontalno
naslaganih jedan iznad drugog drvenih Stapova,
ili su to nasatidno postavljene daske, udvr5Cene
klinovima. Na delima se mogu postaviti i ver-
tikalne betonske ili kamene plode, a gaziSta se
izraduju od nabijene zemlje, tucanika, kamenih ili
J
Slika 228. - Razvijanje stepenlca: u osi ulaza, osnova
osnovl-2,lzgledu-T;dvostraneuosnovl-S,lzgledu-J;trostraneuoenovi-4lpresekuN-N
betonskih ploda. Najpggodnija razmera penjanja
za ovu vrstu stepenica je 8/40 cm.
.... U
gradoyim-q nodiOnutjm u brdovitim pod-
ru6jima za pe$ad*i saobraCaj izraduju se Tbvne
stepenice od postojanih materijala, otpornih na
habanje i atmosferske uticaje, kao Sto su prirod-
nikamen, najdeSie granit, nabijeni i armirani be-
ton, na podlozi od Sljunka ili peska. Preporuduje
se da razmera penjanja iznosi :15/35 cm ili, ako
su proradunate po obrascu - 13i37 cm.
Spoljne stepenice ispred ulaza u zgradu
mogu povezivati trotoar neposredno sa zgradom,
kako se re5avaju ulazi u lokale i glavni ulazi u
zgrade podignute na op$toj regulacionoj liniji. Za
zgrade sa predba5tama ili zgrade locirane na
gratlevinskoj liniji izraduju se ulazne stepenlce.
t
{
I
I
+
t
d
N.N
- 1, lzgled - S, vertikalni presek - U-U; upravne na osu ulaza - u,
215
 Ulazne stepenice
Prema ulazu u zgradu linija penjanja ulaznih
stepenica moZe biti u osi ulaza (sl. 228-1),
upravno na osu (2), sa dvostranim (3) ili trostra-
nim prilazom (4).
Broj stepenica u stepeni5nom kraku zavisi
od visine poda prizemlja i nivoa prilazne staze ili
trotoara. Visina poda prizemlja nepodrumljenih
zgrada iznad trotoara kre6e se od 30 do 60 cm,
a visina zgrade sa podrumom od 60 do 90 cm i
viSe. Nepokrivene stepenice, prema propisima,
ne mogu imati vi5e od 9 komada stepenica u
kraku i moraju biti masivne.
lspred ulaza u zgradu postavlja se ulazni
podest, najmanje 60 cm Sirine. PoZeljno je da
podest bude jo5 veie Sirine, da ispred vrata mo-
2e da stoji vi5e osoba.
Profil ulaznih stepenica je pravougaoni ili
trougli, sa visinom od 14 do 17 cm i odgovaraju-
iim gazi5tem, Sirine 34 do 30 cm. Gazi5ta treba
da su sa blagim nagibom (1-2%) upolje, radi
odvoclenja atmosferskog taloga (sl. 229-1 ,2,3).
Materijal za ulazne stepenice treba da je po-
stojan na atmosferske uticaje i da se malo haba,
pa se upotrebljava prirodni kamen, ve5tadki ka-
men (beton), iveoma retko klinker-opeka. VaZno
je da gazi5ne povr5ine budu hrapave, ozrnjene ili
ugladane, ali ne i polirane zbog opasnosti od kli-
zanja po njima.
Noseca konstrukcija stepeniSnog kraka
ulaznih stepenica izracluje se na nekoliko nadina,
zavisno od broja stepenica u kraku, pravca razvi-
janja stepenica i od toga da li treba pro5iriti pros-
tor ispod stepeni5nog kraka (sl. 230). Za manji
broj stepenica u kraku noseca konstrukcija izra-
cluje se kao konstruktivni element zida zgrade u
obliku konzolnih prepusta i konzola. Konzolni
prepusti iz zida sluZe kao oslonci za ravnu plodu
na koji se oslanjaju stepenice (sl. 229-a). Konzol-
na ploda ukle5tena u zid zgrade neposredan je
oslonac na stepenice (e1).
Posebni temelji za stepenice radi razliditih
sleganja odvajaju se od zgrade razdelnicom.
Zaveci broj stepenica u stepeni5nom kraku,
kod stepenica sa linijom penjanja paralelnom
zidu zgrade (0, kod pro5irenog podrumskog
prostora ili kada se ostavlja prostor za prolaz
ispod stepeni5nog kraka, ulazne stepenice izra-
duju se sa posebnom nosecom konstrukcijom.
Stepeni5ni krak oslanja se na temelj, fundiran na
216
istu dubinu, zavisno od vrste tla, kao i za temelje
zidova zgrada.
Na slici 230 je primer ulaznih stepenica sa
kolenastom armiranobetonskom plodom i sa os-
lonjenim niZim delom kraka ispod pristupne ste-
penice na temelj. lspod plode je prostor za prolaz
presek O-O.
MontaZne ulazne stepenice
Za manje jednoporodidne zgrade veoma je
laka konstrukcija ulaznih stepenica od gotovih ele-
menata (sl. 230-W). Sastoje se od: podestne plo-
de sa otvorom za re5etku (a), gazi5ta (b), obraznih
nosada (c) i elemenalaza oslanjanje obraznih no-
sada (d). Ovi elementi postavljaju se na izbeto-
nirane stope do potrebne dubine fundiranja (df).
PODRUMSKE STEPENICE
U vi5eetaZnim zgradama za kolektivno sta-
novanje podrumske prostorije nisu vi5e skladi5ta
za ogrev, sa stepenicama punim pra5ine i otpa-
daka goriva. U podrumskim prostorijama pred-
vielaju se skloni5ta, ostave ili, najde5ie, zaled-
nidke garaZe zavozila, pa se stepeniSni krakovi
glavnog stepeni5ta najde5ce produZavaju stepe-
ni5nim prostorom do podruma. U nekim sluda-
jevima izracluju se suZeni po Sirini i sa strmijim
stepenicama, sa razmerom penjanja 18/26 cm.
Kod porodidnih zgrada podrumske prostori-
je sluZe jednoj porodici; stepenicama se sluZe
samo povremeno, te se stoga izraduju strme, sa
razmerom penjanja do 19/25 cm. Po5to su dosta
strme, neugodne su i opasne narodito pri.no5e-
nju tereta. lzracluju se i sa uZim kracima, korisne
Sirine 80,90 i 100 cm. Ako se usvoji visina ste-
penice 19 cm, Sirina im se izradunava po formuli:
5= 52
3V
Konstrukcija za podrumske stepenice ugla-
vnom je ista kao i za spratne - ako su u istom ste-
peni5nom prostoru. Ako je teren kompaktan, pod-
rumske stepenice mogu se izbetonirati preko pri-
premljene podloge na otkopanoj kosini (sl. 231-
E-E). Podloga je sloj Sljunka, debljine 10-15 cm,
dobro nabijen i posut peskom. Beton se izliva u
pripremljenoj oplati sa de5ljem.
 Md N-N
/' 4-cd
s(1

preseci -
Slika 229. - Konstruktivno oslanjanje stepenica: sa konzolnim prepustima - a, vertikalni \. N i M-M, aksonometrija
, - S-S i R-R, aksonometrija - e'; posebni temeljni
- a1, prepusti za plo6u - Os, konzolna ploda - ", ""nif"fnim-pr6secima na osu..ulaza u osnovi i presecima
zidovi: za stepeniste u osi ulaza - r, vertikalhi preseci - u-u i r-T, za stepeniSte upravno
-
-2-Z1W-itriitepenisni ziaI Sz; protiii step6nica: ravni - 1 , sa zupcem - 2, sko5eni radi osvetlienja ispod stepenica - 3

217
 ffi.{
tr"

l[JJ!e
i--r

ot

Srrha eov Montaine ulazne stepenrce: u osnovi - W, izgledu -Y, vertikalni preeok* S-S, podeolna plgda sa otyorom za
re$etku a, montalno gazi5te =. b, obrazni nssad * c, montaZni uloLak za oslonac sbraznih nosa0a - e, dublna fundhanja - df,
-
tcmeljna stopa - ci ulazna stepenlce iznad prostora za grolaz .- M. u preseku O-O, nlvol podosta - P, torsna - li prolaza - K

218
 se od kabine (sl, 233) ili (za terete) platforme, koji
se krece po putanji odredenoj vodicama (Vo). Za
pokretanje - vudu liftova koristi se motorna sna-
ga pogonskih ma6ina, koji se sa ostalim ureda-
jima smeStaju u ma5inske kucice, Liftovi se pred-
vidaju u zgradama sa najmanje P + 4 etaZe, ili sa
manje etaZa zavisno od namene i karaktera ob-
jekta. Razlikuju se osobni, bolnidki, teretni i mali
teretni liftovi. Prema brzini voZnje, liltovi su spo-
rohodni (brzina volnje 0,85 m/s), brzohodni
(2 mis) i ekspresni (10 m/s).
U liftovska okna postavlja se jedna kabina
za osobni lift, ili se grupi5u u dve ili vi5e njih. U
prostor izmeclu stepeniSnih krakova (trokrakih
stepenica) obidns se postavlja jedna kabina, kao
E i u posebnim sludajevima, kada se samo jedna
f kabina kreie po samonoseioj konstrukciji, kroz
holove ili po fasadi zgrade.
Dimenzije kabina, okana i svi drugi dinioci
valniza izradu liftova regulisanisu JUS-om. Pro-
jektant zgrade saracluje sa projektantom lifta ka-
ko bi dobio Sto bolje re5enje vertikalnog transpo-
Slika 231. - Podrumske stepenioe: vertikalni presek: E-E, rta u zgradi. Vozno liftovsko okns obaveeno se,
nivo podruma - Po, medusprata - mp, prizemlja - P

Tavanske stepenlce
Na vi5espratnim zgradama savremene arhi-
tekture za izlazakt na krovne terase ili na tavan
izracluju se tavanske i krovne stepenice sa su-
Zenim krakovima, strmije i skromnije obrade.
Kod p.orodidnih zgrada tavanske stepenice
su sa uiim stepeni$nim kracima i strmije, sa
razmerom penjanja do 19/25. Po5ts se tavanski
prostor retko koristi, a stepeniSte zauzima odre-
den prostor, veoma praktidne tavanske stepenice
ili merdevine na sklapanje od drveta ili metala,
proizvode se prema raznim patentima. U nekoj
sporednoj prostoriji obradi se otvor na tavanici
koji se sa donje, plafonske strane zatvara kap'
kom, lznad kapka nalaze se drvene merdevine u
sklopljenom poloiaju (sl. 232-Q). Otvaranjem ka-
pka kukom na dugadkoj motki merdevine se spu-
Staju i klize naniie sve do poda prostorije i isto-
vremcno se rasklapaju N.
Metalne tavanske stepenice D sklapaju se i
razvlade u potrebni poloZal preko zglobova. Zau-
zimaju manje prostora u tavanu nego drvene ta-
vanske stepenice. Na slici F prikazane su u sklo'
pljenom poloZaju. Na slici l'prikazane su ugra-
clene u tavanicu u sklopljenom poloZaju sa polu-
gom koja omoguiava rukovanje stepeni5tem i iz
tavanskog prostora.

LIFTOVI Slika 232. - Tavanske stepenice - merdevine na sklapanje

od metala: sklopljene na tavanu - F, sa polugom za
otvaranie iz tavana - l, otvoren poklopac na plafonu i
Za vertikalno transportovanje ljudi ili tereta spu3tene stepenico do poda - D; od drveta: sklopliene na
izmeclu spratova sluZe liftovi (dizalice). Sastoje tavanu - Q, spu5tene do Poda - N

219
 od tavanice do dna, celom visinom i sa svih stra-
na ogracluje dvrstom i punom ogradom, otpor-
nom na po1ar idruge uticaje. lzmeclu stepenisnih
krakova to je metalna konstrukcija zastakljena
armiranim staklom, kaljenim, ili staklom za ogle-
dala, debljine najmanje 6 mm.
Prema materijalu izrade razlikuju se zidana
i betonska okna. Zidana se sa unutra5nje strane
obracluju dersovanjem i krede se. Noseci zidovi
od opeke u koje se postavljaju konzole i delidni
nosadi, zidaju se punom opekom, jer konzole
ulaze u zid20-25 cm. Betonska iarmiranobeton-
ska okna izracluju se sa otvorima za konzole
voclica kabine, za protivteg, kao i sa otvorima za
skelu koja sluZi za montaZu lifta. Otvori su
velidine 10 x 10 cm, dubine 15-20 cm, zavisno
od debljine zida. Ako je ovo neizvodljivo, u serk-
laZima se postavljaju betonski zavrtnji za kon-
zole.
Za vudu kabine putem dobo5a ili lanca, za
kabinu u istoj ravni sa podom poslednje stanice,
(nivo n), ostavlja se sigurnosni prostor iznad
kabine najmanje 1,00 m.
Dno voznog okna izrailuje se sa ravnim
podom, izuzev ako se smeStaju postolje za od-
bojnike i re5etke za odvodnjavanje. U dnu okna
obezbecluje se prostor za sme5taj tela velidine
0,5 x 0,6 x 0,80 m (kao na slici 233), ili se pred-
viCla izrada na drugi nadin.
Ma5inska kucica se postavlja iznad voznog
okna a izuzetno se strane, u dnu voznog okna.
To je prostorija za sme5taj pogonskog i koman-
dnog ureclaja lifta. U zavisnosti od vrste i sloZe-
nosti komande, moZe imati jednu ili vi5e odaja
fI
koje se nalaze jedna ispod druge.
U ma5inskoj kucici, kao i u liftovskom oknu,
I

ne smeju se postavljati nikakve instalaeije ni

I

vodovi, dimnjaci, ekspanzioni sudovi za grejanje,

-
Slika 233. - Lift: liftovska kabina u oknu - visina dizanja
Vd, spratna visina - H, delidno uZe - Cu, voclica - Vo, kbn-
, trateg - Kt
ormani, telefonske instalacije i drugo. Zidovi ku-
cice su puni, od nesagorivih materijala, odvojeni
od stambenih i radnih prostorija. Tavanica na ko-
joj stoje uredaji izratluje se sa malim otvorima da
kroz njih ne propadaju predmeti. Zbog toga se
ivice otvora podiZu manZetama od betona ili lima,
i to oko 5 cm iznad poda.

220
 Vill. Krovovi
Krovovi su konstruktivni sklopovi na objekti- nosno tgo, ili procentom pada (sl. 234). Nagibi
ma visokogradnje koji se postavljaju iznad po- krovnih ravni su: stlmi, blagi, veoma blagi i ravni:
slednje etaZe po visini i Stite ih od spoljnih utica- - strmi nagibi su iznad 25" (1 : 3 ili 33%);
ja. Oblicima i bojom pokrivada odrecluju stil i utidu - blagi nagibi su manji od 25' (1 : 3);
na celokupan izgled objekta. lmaju mnogo slo- - veoma blagi nagibi su 5"-25o (1 : 5 ili 20%
Zeniji zadatak od spoljnih zidova. i niZe);
Krovovi se sastoje iz dve vrste konstrukcija, - ravni krovovi imaju nagib ispod 5".
a to su:
- krovni pokrivadi i
- krovna konstrukcija. 20
2:25)
5
I - 4,5
Krovni pokrivai je vidljivi deo krova. Nepo- 12,5 (=
sredno je izloZen atmosferskim uticajima. lzracluje
10 10 -6
8 12,5 -7
se od materijala nepropustljivih za atmosfersku vo- 6 16,7 -10
du, otpornih na udare grdda, vetra, teZine alata i 4 25 -14
ljudi (pri izradi, popravci ili iz drugih razloga). Zbog 3 33,3 -18
slivanja i odvoclenja atmosferske vode sa krovnih 2,5 (= 2 :51 40 -22
povr5ina moraju biti u nagibu. Prema vrsti i znada-
2 50 -27
1,67(=3:5) 60 -31
ju zgrade, arhitektonskom izgledu, klimatskim uti- 1,5 66,6 -33
cajima i potrebi za kori56enjem tavanskog prosto- 1,33(=3:4) 75 -37
ra, odrecluje se oblik krova, a prema vrsti krovnog 1 100 45
pokrivada - nagib krovnih ravni, ili obratno.
Krovna konstrukcija je konstruktivni sklop Podela krovova prema obliku
koji neposredno prima opterecenja krovnog
pokrivada, snega, radnika i alata na krovu, kao i Oblik krova zavisi od mnogih objektivnih i
sile vetra. lzraduje se od drveta, metala i armira- subjektivnih uslova i od izbora projektanta. Nad
pravougaonom osnovom zgrade mogu6e je izvesti
nog betona.
krov sa jednom, dve, tri ili detiri krovne ravni.
Prema broju krovnih ravni, odnosno slivnih povr-
Podela krovova prema nagibu
Sina vode sa krova, razlikuju: jednovodni, dvovo-
Za slivanje atmosferske vode krovne povr- dni, trovodni i detvorovodni krovovi. Nad kvadrat-
Sine izrailuju se u nagibu ili u padu prema hori- nom osnovom krov je Satorast, nad vi5eugaonom
zontali. Velidina nagiba izralavase nagibnim ug- - piramidalni, nad kruZnom - kupasti. Postoje joS
lom krovne ravni u odnosu na horizontalu u ste- mansardni, testerasti, ili Sed-krovovi, i ludni, a nad
penima, ili odnosom visine prema horizontali od- razutlenim osnovama su sloZeni krovovi (sl. 235).

/-Jt"g,bni ugao
o R
Slika 234. - Nagibi krovnih ravni: sa uglom nagiba - Q, proporciji - R, u procentima - S

221
 Elementl krova. - Nagnute krovne ravni
nad horizonialnom meduspratnom konstrukci-
jom, ili krovnom tavanicom, obrazuju krovni pros'
lor, ili tavan.
Dvovodni krovovi imaju na bodnim stranama
trougaone zidove, ili zabate (sl. 236 A"Z i B-Z).
Produleni fasadnizldovi na stranicama krova su
krovnl nazitci, Kod jednovodnih krovova tavanski
prostor obrazuju koga krovrra povrSina ivertikalni
pravougaoni zld, koji se naziva kalkan dva
bodna zabatna zida (K). Trovodni krovovi imaju
trl krovne ravni i zabatni zid, a detvorovodne
krovove obrazuju iskljudivo krovne ravni,
Najvi6a lin[a preseka dve krovne kose po-
vrSine naziva se slemena liniJa rli sleme Sl. Kod
gitka 235, * Oblicl ltrovsva: jcdn6v6drli * Je, dvovodni - Dv, trovodni - Tv, mansardnl - Ma, detvorovodni -
rast - 5a, viscugaonl - Vu, piramidalni - P, kupasti - Ku, sloZeni - Sl
222
$atorastih detvorovodnih krovova sleme je naj-
vi5a tadka na krovu. Presek donjeg dela krovne
ravni sa zidom naziva se vendc ili sfreha STR.
Ako je kosa ravan prepuStena jo3 vi5e van ziila,
taj ispad krovne ravni je nadstreEnica. Krovna
povr5ina iz arhitektonskih razloga desto se
prepuSta van zidnlh povr5ina, te se, prema mestu
gde se nalazi, naziva: streilna, zabatnaili kalkan-
ska nastre1nica. Na detvorovodnim krovovima
i sastav susednih kosih ravnije pod uglom manjim
od 180' i nazivase grhlna (gr), Sastav kosih su-
sednih ravni kod sloZenog krova, ako je pod ug"
lom veiim od 180'naziva se uvala(u).
W
Iffi Dz
dv, Sato-
 ,
k-t'
a

A B

- Oblici kovove;Jednovodni- A, dvovodni * B, dvovodni sa nazi&om - C; lrsvodnl - D, dotvorovodnl * E, rloten

Slika 236,
krovulzglsdu-Flakrlnsmstrljl-O,zabat-Z,kalken*k,nadzldak-nz,krovngravnl-vods-kr,grb{na,groben-gr,
clcma - sl, uvala * u, rebalne nadetrelnlca - ng, gtrgha - str

Podela lrrovova proma matorllalu izrade
Materijali za lzradu krovne konstrukcije su
drvo, dEllk, aluminfium, armlranobgtonekl i prod-
napregnuli nosadi,
Druo jo male to2lne, lako sbradljivo i otpor-
no, pa se u obllku greda, daski I lelava upolrgb-
ljava za izradu tzv, klasidnih krsvnih konstrukcija
na zgradama.
Nadinl lzrade i vrste krovnih konstrukcija od
pune krovno grade (el. 237'4) proudava co u
ovom poglavlju.

223

:% +b+1'
%N
3. 4.
dN
s. 6.
B
H
HI
H Wffiffi
c
ffiffi[ffi
Slika 237. - Elementi od drveta zaizradukrovnih konstruk-
cija: drvena grada - A, greda - 1, stub - 2, talpe - 3, daske
- 4, letvice - 5, letve - 6; elementi od spolenih dasaka:
punih prolila - B i sandudastih - C
U predmetu Drvene konstrukcije proudava
se izrada krovnih nosada od zakovanih ili lep-
ljenih dasaka kojima se izraduju profilislidnih pre-
seka kao na primerima B i C.
Grafidko prikazivanje krovnih konstrukcija
U projektima se najpre iscrtava osnova kro-
va. To nije horizontalan presek vei ortogonalan
izgled ili horizontalna projekcija zidova i ce-
lokupne krovne konstrukcije bez pokrivada. Radi
bolje preglednosti kosa gracla iscrtava se ispreki-
danim linijama. Stubovi se nagla5avaju jade,
debljim linijama iako su nevidljivi od horizontalnih
greda. Sve noseie konstrukcije ispod meclu-
spratne armiranobetonske konstrukcije moraju
se naznaditi, kao i dimnjaci, tavanski prodori i sl.
Kotiraju se horizontalna rastojanja. Vertikalni po-
duZni i popredni preseci krozzgradu sadrZe pre-
seke kroz krovnu konstrukciju. Vertikalna ravan
nalazi se uz sam krovni nosad u poprednom pre-
seku, a u poduZnom prolazi kroz sleme. Potrebni
detalji crtaju se kao dodaci projektu.
Kako se ovo poglavlje odnosi iskljudivo na
krovne konstrukcije, vertikalni preseci biie crtani
kroz krovnu konstrukciju i potrebne konstruktivne
elemente zgrade.
Opteredenie krova. - U pro5losti su drvene
krovne konstrukcije izraclivane na osnovu isku-
stva u gradenju sa tesanom graclom. Krovne
224
tt t t tt t t i t it
P
---------r-
----_-->
__-______I>
---'>
Slika 238.
-
-
p1, sopstvena teZina -
"=pr*p,
Optere6enje krova: sila vetra - W, teZina snega
kiJlt6f
optere6enje - P, sisuia
konstrukcije dana5njice projektuju se na osnovu
statidkih proraduna prema optereienjima koja
deluju na krov. U odnosu na tradicionalan nadin
izrade danas se proudavaju i izracluju drvene
krovne konstrukcije od rezane gracle sa novim
vezama i spojnim elementima, primenjenim stru-
dno i namenski.
Opterecenja koja deluju na krov su prema
pravcu delovanja razlidita. Vertikalno optereienje
javlja se usled teZine snega, radnika na krovu,
krovnog pokrivada i sopstvene teZine konstrukci-
je. Pri statidkim proradunima uzimaju se podacio
teZinama krovnih pokrivada u daN/m2 kose kro-
vne povr6ine zajedno sa letvama i rogovima, kao
i teZine snega iz tablica u tehnidkim propisima.
Horizontalno optereienje na krov nastaje od
dejstva vetra. Prema tehnidkim propisima, osno-
vno dejstvo vetra odreduje se prema tabeli zavi-
sno od geografske zone, visine i za5tiienosti ob-
jekta. Horizontalno dejstvo vetra koje deluje na
povr5inu krova vr5i pritisak i sastoji se iz potisku-
juie i siSuie s/e. Pritisak vetra na krovnu ravan
smanjuje se smanjivanjem nagiba tako da je kod
krovnih ravni pod nagibima od 20' i manjim, on
ravan nuli. Osim sila pritiska, na krovnu ravan ja-
vlja se istovremeno i si5u6a sila Ws. lrna smer
suprotan od pritiskujuie sile. Na suprotnoj strani
krovne ravni uvek deluje si5uia sila, a njeno dej-
stvo sastoji se u tome Sto teZi da odigne krovni
pokrivad. TeZi krovni pokrivad savladava si5uiu
silu sopstvenom teZinom, dok se lak5i mora do-
bro udvrstiti za podlogu.
Povezivanje krovne grade
Elementi krovnih konstrukcija, tj. krovna gra-
cla, medusobno se povezuju raznovrsnim te-
sarskim vezama. Ova mesta, tzv. dvorovi ojada-
vaju se drvenim spojnim sredstvima kao Sto su:
drveni klinovi ili divije, prilo5ci, moZdanici ili zag-
lavci, zatim metalne spojke-klanfe, zavrtnji, ekseri,
karike, metalne podveze, konekteri nazupdene
plode tzv. kramponke i metalni trnovi. Osim za
-
klanfe sve veze se statidki proradunavaju.
 Slika 239. -
Vefidine korisnog prostora zavisno od nagiba krovnih raVni i sisiema krovne kgnstrukcije
lste vrste dvorova primenjuju'se kod razli-
ditih tipova krovnih konstrukcija. Samo neke od
veza, one koje se najvi5e primenjuju, prikazane
su u ovom.poglavlju uz pojedine vrste krovova.
Krovni nazitci
, Krovninazitci sluZe za produZavanje fasad-
nih zidova iznad naivi5ih tavanica na zgradama,
na. primer kada treba povecati visine zidnih po-
vr5ina:. Ovo se dini iz arhitektonskih razloga, ili
.kada je potreban vi5i i veii tavanski prostor za
kori5cenje. Poslednjih godina neupoirebljavani
tavani 'rekonstrukcijama ili samo manjim grade-
vinskim zahvatima pretvaraju se u potkrovlja za
- stanovanje. Na dvovodnim krovovima izraduju se
ili samo jedan nazidak ili dva istih iti raztiditilLvisi-
na. U istoj visini istovremeno se'podiZu i zabatni
zidovi, a kod jednovodnih krovova i kalkanski zid.
, Prema konstruktivnim svojgtvima razlikuju
se'nosivi i za5titni nazitci (sl. 2a0).
'1.
ol
Nt .
lt
t
sl
Slika 240. - Preseci-krovnih nazidaka; noseii
. za5titni nazidak J y
+A
Nosivi naziici sluZe za oslanjanje krovnih
greda. Najvgie visine su do 1,00 m. Opter,eienja
prenose na niZe konstruktivne elemente zgrade i
zato se zidblu istim materijalom kao i spoljni
,
-
lr9oui zgrade blokoVima, opekom (u O6btjini
25-38 cm), u cementnom malteru, ili'su armiia-
nobelonski. Dimenzije nazidaka,odreilujr.i se
statirdki rn prclradu n i ma.
Ozidani nazitci zavr$avaju se armiranobe-
tonskim serklaZima, (W),iili se izrailuju sa kon-
zolnim istacinia-vencima (Z).
Za5titni nazitci y ne nose terete, oni samo
zatvaralu tavan ili potkrcivlje iznad venca zgrade
izato mogu biti sasvim tanki, od opeka najmanje
debljine 72 cm. Zidalu se obidno. u ravni f-asadb.
Uz ndzitke se podiZu krajevi krovne konstrukcije;
tj. grede na vencu (vendanice) postavljaju se u
vi5i poloZaj na tzv. male stolice - stubove sa pa-
jantama (y).
Vrste drvenih krovnih konstrukclja
Prerna nadinu prenoSenja tereta,krova na
oslonce, drvene kiovne konslrukcije dd rezane
grade punih profila izr,aduju se po sistemima, na-
stalim iskustvom i na osnovu statidkih prora6una.
. lzbor sistema po kome ie se izvoditi krovna
konstrukcija odnosi se na izbor i reiavanje krov-
nog nosaia ili, kako se ranije nazivao, llrovnog
vezada. Krovni nosad je konstruktivni sklop me-
clusobno povezanih greda po odrectenom siste-'
mu u jednoj vertikalnoj ravni. Krovni nosadi po-
stavljaju se u pravcu raspona, paralelno meclu
sobom u pravcu slemena krova. Preko krovnih
nosada prenose se optereienja kroVa na niZe
konstruktivne elemente. .
Prema konstruktivnom sklopu greda u kro-
vnom nosadu i nadinu preno5enja optereienja na
oslonce, drvene krovne konstrukciie izraduiu se
SA:
- oslonjenim krovnim nosadima;
-
-
obe5enim krovnim nosadima;
re5etkastim i ludnim krovnim nosadima.
Krovoui sa oslonjenim' krovnim nosaiima
su: prosti, ili krovovi od rogova; krovovi sa raspi-
njadama ilkrovovi sa roZnjadama.
- w, x, z; Krovovi sa obedenim krovnim nosaiima su
ve5aljke kao krovni nosadi.
225
 /'
DVovoDNt KRovovi krivada - letve za crep i solanit, ili f,aske za lime-
ne pokrivade.
KROVOVI SA OSLObIJENIM KROVNIM
NOSACIMA \

Prosti ili krovovi od rogova

Prosti, prazni ili krovovi od rogova izraduju
se na zgradamd sa mecluspratnom drvenom ili
armiranobetonskom konstrukcijom (tavanicom),
Naziv - prosti dobili su po na;ijednostavnijoj kro-
vnoj konstrukciji, a prazni po tome Sto u tavanu
nema krovne grade: stubova, kosih greda-kosni-
ka i^slidno. Krovni nosadi se postaVljaju upravno 'E
na sleme krova.

Prosti ili krovovi od rogova na dryenim

w
tavanicama
Na drvenim meduspratnim konstrukcijama
ro$ovi se donjim krajem upiru u horizontalne gre-
de - tavanjade. Krovne nosade (vezade) u obliku
trougta obrazuju samo par rogova i tavanjada,
postavljena u istom pravcu, a upravno na sleme,
na osovinskom razmaku e = 0,60 0,90 m
(sl.244).
- n
Krovni nosadi rasporecltiju se u osnovi na iaj
nadin Sto se ,prvi i zavr5ni krovni nosad postave
+
uz odgovarajuce zabatne Zidove na udaljenosti "i+
od 2-3, cm. Medusobno osovinsko rastojanje
ovih nosada podelise na jednak broj razmaka od
60-90 cm, odnosno oko 80 cm, i prema tome se Deta li E
postave ostali krovni ncisadi.
Dimenzije rogova su za razrnake:
s =,Q,70 - 0,80 m - 8 - 10 x 14 - 12 cm
e =0,80 - 0,90 m - 8,- 12X 16 - J2 cm
3-4
€ = 0,85 - 0,95 ffi - 10 -. 12x 12 - 14 cm.
Najmanji nagib rogova cl = 40o.
DuZina roga od tavanjade do dvora u sle-
menu iznosi max.4,50 m.
Veza rogova'u slemenu mora omoguiiti
prenos pritiska sa jedno$ roga na dru$i i napone
na zatezanje koji se iavljaju u rogovima priiakom
vetru. Sema napona u krovnom nosadu prikaza- DEIATJ
na je na slici 243. Tesarske veze u dvoru na sle-
menu prikazane su na slici 24:1.
Veza roga sa tavanjadomzavisi od ugla (cr),
tako da se za nagib ispod 45" primenjuje veza sa
zasekom i udepljenjem (sl. 242) a za vedi nagib
od 60'sa udepljenjeml
DuZina ispred zaseka do kraja tavanjade,
takozvana smiduia povrSina od potiska horizon-
frffi
talne komponente poduZne sile roga statidki se
'proradunava, a iznosi mln. 25 cm.
t lblaiavanje preloma izmeclu roga i tava-
njade, radi krovnog pokrivada, postiZe se postav-
ljanjern naroZnjaka ili naro5ka od gredica, dash- Slika 241 : - Tesarske.veze pri spoju rogova u slemenu:
ka ili letvi (sl.242), na koje se prikrivaju drZadi po- veza na preklop - E, veza na vilju5ku - F, sa daskama - Y

226
 b)
w'
N;
Tl'
+ il=l
orLJ s{
*
+L+

{*
*rL3t
s
4#P -:=::::=f,
(dlr
+
Sl{ka 242. - Tesarske veze: roga (R) sa vgznom gredom - Vg, naroZak - Nr, smiduia povr3ina - St, dep - d, pijavice - pi
debljine zidova - dz

U poduZiom smeru krovni nosadi se po- Na drugi nadin'(sl. 243-Fl rogovi se umesto
vezuju i ukruiuju spregovima protiv vetra (tzv. u prag upiru u gredne podmetade, ankerovane u-
vetrenjade) od dadaka; Sirine 10 cm. Udvr5iuju me(luspratnu konstrukcijq a kod sitnorebrastih,
se sa donje strane iogovh, koso, pod uglom bd kroz plodu, ito obavezno kroz rebro, zbogduZine
45', podev5i od slemena kod zabatnih zidova. ankera. Gredni podmetadi dimenzijd su S/h = 10
Pored krovnih nosada istovremeno se ukruiuju i
zabati od vetra, tg je u poduZnom pravcu obez-
- 12114 -
16 cm i duZina 0,60 1,20 m. Radi -
za$tite od.vlage iz betona obavezno se postav-
bedena stabilnoSt krova (sl. 244-Sp). ljaju preko krovne hartije (hi).
Spregovi protiv vetra od gredica 5/8 cm na
razmaku 40-80 on pogodniji srt od dasaka ako
se predvida urlutra5nja obrada - oblaganje rogo-
va za potkrovlja i kod rekonstrukcije kova (s1.244 KROVOVI SA RASPINJNONUN
-varijanta v2 - A1 i B1).
Ovaj sistem krovova primenjuje se za nagi-
Prosti krovovi na armiranobeionskim be 40'-60" kod vedih raspona, kada je i duZina
tavanicama roga veia od 4,50 m, pa se ne moZe raditi prost
krdv. Vgoma je pogodan zaizradu potkrovlja.
Ovaj sistem se primehjuje znatno vi5e nego'
na drvenim tavanicama. Krovni nosadi sastoje se Jednostavan dvovodni krov sa raspinja-
iz para rogova metlusobno povezanih u slemenu, dama na drvenoj tavanici (sl. 245) ima krovne
a poduZno - spregovima protiv vetra. Osoyinski nosade od para rogova si tavanjadom i horizon-
razmak nodada je 0,60-0,90 m. Sa donjeg llraja talnom gredom raspinjadom izmetlu rogova.
upiru se u drvenu gredu na vencu-vendanici ili Razmak '
krovnih nosada € = 0,60 - 0,90 m.
piag (sl. 243l.Za prag se u serklaZu izradi koso '
Usled dejstva vertikalnog i, horizontalnog
leZi5te sa ubetoniranim ankerima,'A 1A mm, na opterei€nja rogovi su napregnuti u ovom sistemu
duZinskom rastojanju od 1 do 2 m. lznad'lqZi5ta na savijanje i pritisak,-a tavanjada na zaleza- -
postavlja se sloj ter-hartije, premazan karbolineu- nje. Postavljanjem grede raspinjade u zonu naj-
mom ili slidnim izolacionim sredstvom, zatim se veceg savijanja, a to je na 1/2 duZlne roga, spre-
postavivendanica i udvrsti zavrtnjima (E, G). dava se savijanje rogova. Na spoju raspinjade sa
.psiguranje v@Z€ rog€hsa pragom postiZe se rogom oslonadhe sile se dele na kosu silu u rogu'
prikivaniem sa deone strane pravih klamfi ili i horizontalnu silu, koja napreZe raspinjadu na-
priloZaka od pljoSteg gvoZila. pritisak.

*,/
 .i ilrx 6.00 _____-_
'r 36.
A:A':'|.ffi
ED.I

vcT
I

"l
Tet
IA
_{1.-:-
lAr
't
-,

sl>

Sl. Z44,- Prosti krovovi: na drvenoj tav,anici - Ta (ve)na greda Vg), spregovi protiv'vetra - daske -.V1 - Sp, lelvice - tt"

. zqbatni zid - Zb, rog - Ro, varijanta sprega letvioama v2 - A1-A1. i 81-81

228
&

r. o-OEO'O.9O ',
,-t-T
p+.
Bf Bt
 -l
I

Naprezanje rogova najveie je na mestu

l

Daske vetrenjade mogu biti. u jednom koma-

du (sl. 245-C-C). Ako su postavljene iz dva ko- spoj-a sa raspinjadom.'Ovo dejstvo se narodito
1

mada, i to jedan iznad a drugi .ispod raspinjada, izralava pridelovanju vetra nd krovnu povr5inu ili.
treba da budu jedna prema drugoj u suprotnom kad se sneg zddrZi samo sa jedne strane'krova, .

pravcu. Prve vetrdnjade treba da polaze- od sleme- odnosno kada je nesimetridno optereien. Spoi l

na radi ukrucenja zabatnih zidova, jer je dejstvo
sila vetra na niihove vertikalne povr5ine najjade.
Radi prolazakroz tavanski prostor raspinja-
da se postavlia najniZe 1,80 m od gornje povr5ine
tavanjade. Siobodna duZina roga od raspinjade
do slemena je najvi5e 3,50 m; a od donie veze
roga u vencu do raspinjade najvi5e 4,50 m.
raspinjade sa rogom treba da bude uratlen tako
Oa hoZe primiti isile pritiskai zalezania koje se'
javljaju pri jakom vetru.'
\-
Bolji nadin spoja raspinjade sa rogorir ie bez
slabljenja roga kao'na dbtalju R, sa oslanjanjem

*s t

,"ffiF
#I l.r2 f
1OO
-,t----7- r-

Slika 243. - Detalji' u vencu: na armiranobetonsklm tavanicama: gredni podmetad,_oslonjen na prag (E), vaiijante-(a, b), rog
(Ro) na jastuku - F, anker - Di; rog na pragu - vendanici - G, hidroizolacija - hi

230

t-
 A-A , c-c

R c 8-2116-12 cn
o.
N=5/8cn
r-
Rg = 8-12116-12 co
Pfdn = 12/14 ct
?
d = 1,5-2,540-15
?Fo s'P t"=5^"t cD

+-r
rl
+
.l
+

-iJreg245. - Jednostavni krovovi na armiranobetonskim tavanicama sa raspinjadama: raspinjada -

Slika Rs, razmak rogova - e,
protiv vetra - Sp, daske.- d, letve - gr, zabatni zid-72, duiina roga'- Rl, rog - Ro, naroZak - Nr, vendanjca - V

na da5dani podmetad prikovan na unutra5njojstra-

ni roga. Veza se osigurava zavrtnjem (sl. 2a6).
Spoj u slemenu prikazan je na slici 241, a
veza a strehi kod drvene tavanske konstrukcije
na slici 247. Na armiranobetonskoj tavanskoj
konstrukciji detalj na vencu prikazan je na slici
243.
Jednostavan d.vovodni krov sa raspiniaCama
na armiranobetonsRoi tavanici
Krovni nosad ovog sistema krovova sastoji
se-iz raspinjade izmedu para rogova, koji se do-
njim krajevima oslanjaju na kose pragove anke-
rovane u skosen serklaz kao na slici 245.
Ugao nagiba krovnih ravniie najmanje 35'.
Detalji dvorova prikazani su za slbme na
slici 241 , aza venac'na slici 243.
Krovovi sa rasplnladama i podvlakama
lspod laspiniada veiih duZina od 4 m Pqd'
vladi se horizont3lna greda podvlaka. Podvlaka
samo skraiuje slobodhu duZinu raspinjada i ne
prima optereienje krova. Postavlja se'u sredinu
-raspona
{sl. 248) tli pri kraievima raspiniade, a
ostanja se na vertikqlne stubove. Razmak stubo-
i
va po du2irii qsnove kre6e se od 2,50-4,50 m.
Radi osiguranja stabilnosti u poduZnom pravcu.a
i smanjenja slobodnog raspona podvlaka, na
stubovima se postavljaju kose (pod uglom od
45"), kratke grede, nazvane tuke ili paiante. One
sa stubom i podvlakom grade'pravougle trou-
glove sa katetama, duZine oko 1 m (sl. ?50).,
Napregnute su na.pritisak; a pridejstvtt vetra i na
zatezanje. Kod stubova u rasponu postavljaju se

231
 il
H
tt
tl
-r- l
4r
,I{d.t

s€
slika 247. - Detalj n'a vencu kod tavanice od drvenih greda: rog
- r, narozak - n, greda tavanice - t

232
 ' mrr 12.50 ,. 3.5-11,50

cl>
c=4O-O.6O
+* {a +a-o.tp-1.oo'

'F
-l
ol
+
l

I
al
I

+-

cl>

Slika 248. - Krov sa raspinjadama ijednom podvlakom: zabatni zid-Zb, spfeg - Sp, raspinja6a - Fls, rog - Ro,
tavanjade - Dt

obostrano, a uz zabalne zid'ove samo sa jedne,
slobodne strane. Ova pajanta se moZe. zameniti
kosnikorn koji horizontalni uzdu2ni pritisak pre-
nosi na donji oslonac, tako da se otklanjd opas-
nost od krivljenja ili loma stuba. Podvlake ukru-
cuju ceo krov u poduZnom smeru, pa se spregovi
protiv vetra ne moraju postavljati u niZem delu
krova, odnosno ispod spoja raspinjada sa rogovi-
ma. Podvlakama se ukruiuju i zabatni zidovi pu-
tem gvozdenih kotvi.
Ako se krovni proslor koristi za stanovanje,
mora se izvesti tavaniqa. Grede tavanice su u
ovom slu6aju raspinjade. Od dejstva sila'koje pri-
maju od rogova napregnute su na pritisak. Zbog
teZine plalonskd konstrukcije sa donje. strane,
kao i termoizolacionog sloja iznad, raspinjade su
napregnute i na savijanje. Da se naponibve kon-
strukcije ne bi prenosili na rogove, najbolje je
postaviti dve podvlake, i to ispod raspinjada,
udaljene za 20-25 cm od spoja raspinjade sa
rogom, tako da se teret raspinjade prenosi preko
stubova na niZe konstruktivne elemente, a ostaje
i slobodan progtor za kori56enje (ne smeta sred-
nji stub). Ako se traZi veci ispad strehe, moZe se
izvesti prema slici 247 na kojojje prikazanaizra-
da i druene tavanice. Za ojad,anje oslonca - na-
ro5ka preko vezne grede - tavanjade postavlja
se gredica 5/8 cm. lzrada ovog dvora na armira-
nobetonskoj mecluspratnoj konstrukciji sastoji se
u utvrdivanju donjeg dela roga u koso postav-
ljenu vendanicu (sl. 250.idetalji na sl. 244-G).
. Stubovi sa veznom gredom povezuju se te-
sarskom .vezom na prav dep. Kod armiranobe-
tonskih tavanica veza,stuba je preko drvenog i
betonskog .jastuka.
Krovovi sa raspinjadama izrailuju se u i
nekoliko elala kod objekata u planinskim prede-
lima, i to najvi5e iz ambijentalriih razloga.
Krovovi sa nazit*om
Prazni krovovi, kao i krovovi sa raspinjada-
ma na betonskim tavanicama postavljaju se jedi-
no na nosive nazitke. Na crteZima krova oni se
jasno vide u vertikalnim presecima. LJ osnovi se
ne razlikuju od krovova bez nazitka, jer je celo-
kupna konstrukcija sarno podignuta na predvi-
denu visinu (maksimum 1,00 m). .

233
 ., 430 ,

Presek A-A
presek D_o

A}
+l
!t
J,il
tsl
drl
+t
t'I
r.[

Slika 24g.
- ' - -"noJ;ixffrffi;ffj,,ili:".g,i11"";g#fftTtlip;.tf
--
Krovov;

22s4 j?T:i:i__"; kotvazayezusa

 , o.gl-100..

Slika 25O. - Oeiatjil pajanti - Pa, zamena paiante kmnkom - Ko, stub ; St, podvlpka, Po, raspinia6g - Rs

Krovovi'sa raspirgadma koriste se za izradu preko greda slraienica (veksli) stikq 252 - a ili b.
potkrov{ja dcog rrelke korisne powSine osnovq {aisj nafin skrafi$l se itavanjade ioslanjajuna
[ro;*, ' \-skracenicu tesarS*om vezorn, koja se ffaziva
. prcdwiNirozrrrovnera'ni SH,#frffi1t#$3ffi-F.1;33i**
se *inene papude {sl' 206 - P)' '
Krovni prozofi se biraju perna netfuraz- '
makud;;it;frtone"eOttSittnaaii.promr .Y.o u slemenu rogg.ya debliine 10.cm, i
tild"d, tdi-S nfl.ako * *oie d;;itii nirn posvezbarna
rnaniih,.uovornpnrneruiesezzase{<a,sadaS6a-
r*d;C*rk; u bwnr sistemu kfdwiih nosaf,a
rogovi se sfl<raaniu i oitanlaju na susedne rogove

235
 lT+

.l I

---_.t
t._.
I

slika
I
251 . - Nosivi nazidak kod krovova sa raspinjadama: delalj - d1, nardzak - Na, rog - Ro

436
 Tab€h 8

Krovni nooadi na
Ndiv
Dutine rogia
lrvanlcl krovnc. Posebnl Faimak
hr lzmodu
koalrukctlc urlovl rogova
orlonaca
drvenoj I bdonekoj

Prosi
hto kao I
krov ieveniala
6O€O cm

.9 tlln 4O'

Klov sl
raspinja-
iGtg
{ama Rs

Konoltuktivnl -.
- krb9ni not'idi
- L495O
at-------------7f
y poltevltalu 3s n!
medurelmeku od .

r mln 4O' h mtn 1.8O. 0,60 dg 0,SO m'

,-

Sa raspinla.
drma na
icdnoj iclo
podvlaci

rnln 4O'

Sr raspi-
nirlrma,
na dripma iatd
podvlakbma

237

v
 Slika 252. - Prirnena gr€da skraienica: pri slemenu
KROVOVI SA ROZNJACNUN
Na k'uovovirna sa blaZirn nagibima od 45'
izra$uju se krovne kunstrukcije sa roZniadama.
Rotnjese su horiaontalne grede koje slule da se
na niih oslone rogovi. One se posla\tljajy uPrawo
na pravac rogoya, paralelno sa slemenjadom.
Dirnenzile poBre-dnoU preseka rogova kredu
se od 10/12 dA 1W14 ctn, {ako da se niima moie
lako rukovati pri montali krotrne konstrukcije. Te-
rste krova rnogu Drlfiliti o\ti preseci pri rasponu ro-
gova do 4,5 m, pa se prefna bme odreduie i rnesto
bdanjanja roga ili mesto postavliania roZnjada. Ho-
govi se oslanja.iu i udvr$Cuiu za roinjate koie, pre-
ma mestu postavljanja u krovu, sl. 254 nose odrg-
dene naaive, I to: u v€ncu venfanica V, ispod,roga
podrofnJa6a P, a u slemenu slemenlada Sl. Te-
reti Bodroiniada i slemerriade prenose se preko
krovnih stolica na rriZe konstntktiwe elemente zgra-
de" Frikazana konstrr;keiia krovne stolice (sl. 253)
sastqisc od stuba I palantl iliruku {da bise sm+
njio slobodni ra$pon rofniade). Za udw5cenie rc-
gova i ojadanje \teze uop5te, sa svake slrane stu-
ba poslavlia se.par kle$a Ki. Prerna tome koliko
krovnih stroliea irna u krovnorn nosa&1, sistern kro-
va sa rcfinja$arna dobija naziv. Na slici 253 prika-
ran€ su iednostruka A idvoshr.rka B stolba.
1I'l'
.) rlrl
' +l
ri:
.J,.L+ B 't
A Slika 254. - Krovni nosadi sa stoticffita: lednossuka - J,
q 'dr@trulta * D, i trosttr,ila *K ilmovna sftolfrca, ven6anioa - V.,
S*ta A53. * Krcwre stolice: iednostltrka - A i dvosttuka
sfts - S, nttriiada - fi, paiante * Fa, ktesu - 6,
?38
l
- a, ispod raspinjada - O, na tavgnjadamb - c
Na slici 254. prikazani su krovni nosadi sa
jednostrukom J, dvosFukom D itrostrukom T kro-
vnom stolicom.
Na krovovima sa drvenim tavanicdma hori-
zontalna greda u koju se na svorn donjem kraju
udvr$cuju krovne stolice naziva se osnovica ili
\tezna greda Vg. U popreCrrorn p{avqu ukrucenie
krovne stolice posti2e se kosnicarna K. Udvr5ce-
nje u poprednom pravcu para rogova sa stolicom
vrSi se kle5tima Kl.
Krovna konstrukcija mora da bude pove-
zana sa konstrukcijom zgrade zbog dejstva hori'
zontalnih sila vetra i seizrnidkih Botresa. Povezi-
vanje se vnii delidnim trakama, S/40 rnrn, iii uzen-
gijama, O 6 mrn, ubetoniranirn r.l serklai na sva-
kih 60-100 cm po duZinigrede-
Krovovi sa roZnja$ama ili sa krovnirn stoli-
carna, izraduju se Jedlno'ako u rasponu izmedu
spoljnih konstruktivnih zidova postoii konstruk-
tivni element kojiprima opteredenje stuba krov-
ne stolice. Prerna rasponu konstruktivnih elerne-
nata osnove i rasponirna roga, krovne'konshuk-
eije na drv,enim ili armiranobetonskim tavanica-
ma su sa pravim i kosim stolicama i izraduju se:
- B, p$roZniala - Fr, $erneniada.- Sl, - S, l@snik - K
-*rro
1
vezre'grede -Vg
 -
krovovi sa slemenjadom ili iedrc;fr*,om - par rogCIva;
krovnom stolicom; - osnovica, ilivezna grada;
-
krovovi sa podroinjadama i 6rcUukom - krovna stoliea (stub sa paiantama);
krovnom stolicom; dva kosnlka;
- vi$estolidne krovne konsrukciF. - slemeniada:
par kle5ta;
Krovovi $a slemenlaGom I pravim -
"

iednostrukim krovhlm stol-ica.ma - dve vendanice:

Krovni nosad sa jednom stolbom postavlia
se na rasponu Spoljnih konstruktivnih elemenata
- noseiih zidova ili podvlaka do 7 m, sa kon-
struktivnim e(ernentom u rasponu,pri sredini, kao
i rasponu.roga najvl5e do 4,50 m.
Krovni nosad kod dvovodnog krova sadinja.
va sklop grreda u jednoj vertikalnoj ravni, medu-
sobnb povezanih tesarskim vezama i delidnim
zavrtnjima. To su:
Krcj'vni nosadi sa lednostrukom krovnom
stolicom postavlialu se u pmvcu raspona. Po
dulini zgrade su medusobno paralelni, sa raz-
makom 3,5H,50 m, ipovezanisa horlzontalnim
gredama: slemenjadom i vpndanicama.
Rogovi sg oslanjafu na vendanice i sleme-
njadu na razmaku od 6S-90 cm (oko 80 cm).
Raspored krovnog' nosada nad osloncima
kod dvovodnih krovova izvodi se na ,slededi
nadin.

-+-$tr*oeop--+

A-l
-*-'-+il+- * 14199+ -,l!!r - -,F.
-tr-
. zoo .-- --+-

otq*___- s,50 a50

Slika 255. - Krov sa jednostrukom krovnom stolicom sa tavaniEom od drvenih greda: u osnovi I preseclme A'A I B'8, sle'
menjada-Sl,rog--Ro,vendanica-Vd,kosnik-Ko,stubstolice-St,palanta-Pa,veznagredaVg-tavanlada-Ta,
PrePustroga-P t
t

239
 *
ol +i
+
I

L 0.60-090 v
I

o
L-
I --

/E
+__ rf^E

Stita ZSO. - Detalj veze vendanice sa tavanjad.om: u osnovi - O, pr.esek - E-E, ven6anica - V6, vezna greda - Vg, tava- .

nja6a - Ta, kosnik - Ko, rog - Ro; hidroizolacija - hi, pijavica - P

240
 D ETATJ G
Slika 257. - Tesarska veza u slemenu: rog
Jednostruke prave krovne stolice na
betonskoj tavanici
lzrada krovnog nosada i krovne konstrukcije
na drvenoj i armiranobetonskoj tavanici razlikuje
se jedino po tome Sto se kod betonske ne po-
stavljaju vezne grede, vec drveni i betonskijastu-
ci za oslanjanje kosnika pri vencu i za stubove
stolica (sl. 258).
Na slici 259. prikazana je veza stuba stolice
sa drvenim grednim podmetadem tzv. jastukom
komadom grede, duZine oko 70 cm. Taj drveni
jastuk se preko sloja za hidroizolaciju i termoizo-
lacionog sloja, izlivenog preko cele taVanice,
ubetoniranim ankerima povezuje sa armiranobe-
tonskom konstru kcijom.
Vendanica se, preko sloja za hidroizolaciju,
postavlja upravno na pravac krovnih nosada i ud-
vr6cuje celom duZinom u serklaZ, ankerima na
svakih 0,80-1,00 m. Upravno na vendanicu, radi
upiranja kosnika, postavljaju se i ankeruju gredni
podmetadi, jastuci od drveta, duZine 70 cm
(s1.260).
- r, kle5ta - kl
Krovovi sa dvostrukim pravim krovnim
stolicama
Pri rasponu spoljnih konstruktivnih zidova
od 8 do 12 m, zavisno od nagiba, duZina roga
iznosi oko 7 m. Ako u rasponu postoje konstruk-
tivni elementi koji mogu primiti vertikalno opte-
reienje koje prenose krovne stolice, mogu se
postaviti krovni nosadi sa dvostrukim pravim kro-
vnim stolicama. Na rasponu roga od 4,50 m, s
- tim da duZina roga do slemena ne prelazi 2,50 m,
postavljaju se oslonci za rogove - horizontalne
grede koje se nazivaju podroinjaie (sl. 261R2).
U praksise, prilikom izrade krovnih nosada, duZi-
na roga od oslonca na vendanici do vrha sleme-
na podeli na trijednaka dela, tako da 213 duiine
roga bude raspon roga od vendanice do podro-
Znjade, a 113 - prepust do slemena.
Dejstvo vetra na kose povr5ine znatno se
razlikuje na krovovima sa strmijim nagibom od
dejstva vetra na krovovima sa bla2im nagibom,
pa se i izrada krovne konstrukcije sa dvostrukim
krovnim stolicama prilagodava nagibu krovnih
povrSina.
241
 AI
Ti
+
I
l

slika 258. - Krov sa jednostrukom krovnom stolicom na armiranobetonskoj tavanici

,(
t---"
detali E

V
$
Qlika 259. - Detalj veze stolice preko drvenog jastuka: u osnovi - O, venikalni preseci - V-V i T-T

242

w-w
w w
,A _f
Slika260.-Detalj uvencunaarmiranobetonskoj tavanici:uosnovi -O,vertikalni preseci -W-WiT-T,ankervendanice-A
Krovne stolice za blage nagibe
U kompletnim krovnim nosadima sa jedno-
strukim ili dvostrukim pravim stolicama sile vetra
preuzimaju i kosnici. Na bliZim nagibima od 25'
dejstvo vetra je znatno manje i zbog toga se kro-
vni nosadi mogu izvestibez kosnika (sl. 262-e,t).
Dvostruke krovne stolice za nagibe oko
20", radi ptolaza, izraduju se sa skraienim kle5ti-
ma (sl. 262-W).
Krovovi sa kosim krovnim stolicama
Sistemi krovova sa kosim krovnim stolicama
pimenjuju se kada u rasponu izmeclu spoljnih
konstruktivnih zidova nema konstruktivnih ele-
menata ili ih ima, ali su u takvom poloZaju da bi
optereienje krova koje prenose prave stolice iza-
aralo velike momente savijanja d veznoj gredi.
T-T
Kose krovne stolice sa slemenjadom ili
proste kose stolice
Primenjuju se pri rasponima spoljnih kon-
struktivnih zidova do 7 m i nagibu krova od naj-
manje 30". Rog je raspona 4,50 m, a oslanja se
na vendanicu i slemenjadu. Optereienja krova
koja prima slemenjada prenose se kod proste
stolice preko dva kosa stuba, postavljena parale-
lno sa rogovima. Koso postavljeni stubovi- kose
stolice stvaraju prevan, ili slobodan, tavanski pro-
stor za koriScenje (sl. 263).
Kose krovne stolice sa podroZnjadama i
slemenjadom
Kose krovne stolice za ve6e raspone od
7,00 m imaju i duZe rogove od dozvoljenih,oslo-
naca na 4,5 (od vendanice do slemenjade), pa se
izraduju kao dvostruke i trostruke kose stolice.
Statidkise proradunavaju, a nekitipovi su veoma
243
teSki za izvodenje defuorovodnih krovova. Dvo-
vodni krovovitakotle traZe veoma briZljivu izradu
dvorova i njihova ojadanja. U praksi su ranije pri-
menjivani mnogi tipovi, ali u savremenoj gradnji
veoma retko, jer je tehnologija proizvodnje lep-
ljenih konstrukcija nosada jednostavn ih konstruk-
cija i lakih za montaZu tako napredovala, da se
njima i brzo i ekonomidno izraduju krovovivelikih
raspona koji istovremeno obezbeduju ivelike slo-
bodne tavanske prostore za kori5cenje.
Krovni nosadi (sl. 26a-a) sa podroZnjadama
i dvostrukim kosim stolicama prenose terete na
srednji noseii zid preko vezne grede. Na armira-
nobetonskim tavanicama na podlo5ke duZine do
120 cm. Nisu pogodni za prolaz kroz tavan, ni za
potkrovlja. Krovni nosadi sa podroZnjadama i
dvostrukim kosim stolicama koje prenose terete
na spoljne zidove (b) zbog velikog slobodnog
prostora primenjivane su za tavane gde se duva
seno.

17Y7
D-D

t-:
L
ai
^f
Slika 261. - Dvostruka krovna stolica - na drvenoj tavanici: kle5ta - Kl, podroZnjada - Po, vezna greda - Vg, stub - St,
rog - Ro, mali nazidak - Na; razmak izmedu rogova e = 60-90 cm

244

z,_\
o
:_
o w
Slika 262. - Stolice za blage nagibe: bez kosnika dvostruke
Krovni nosadi sa podroZniadama i slemenia-
dom ikosim stolicama paralelnim sa.rogovima (c)
ne rade se sa nazitcima. Veze gracle u dvorovima
izvode se veoma briZljivo ojadane zavrtnjima.
Krovne stolice sa nazitcima
Krovni sistemi sa vendanicama npr. jedno-
struka, dvostruka itrostruka stolica ili krovne ve-
Saljke, izraduju se sa krovnim nazitcima, sa obe
strane, fako da su u poprednom preseku krovovi
simetridni. Asimetridni nastaiu kod nazidaka sa-
mo sa jedne strane. Treba re6i da se nesimetridni
<-r l j'->
w-w
e
*_+
w-w
- e, jednostruke t, sa skra6enim kle5tima - W
retko primenjuju, iako se krovna konstrukcija iz-
vodi po istom principu kao i kod simetridnih. Sta-
bilna je, jer je kosnici ukruiuju u poprednom, a
pajante u poduZnom smeru. U praksise koriste i
nosivi i zaStitni krovni nazitci. Ako se koriste no-
sivi (sl. 266Nn), za zid d = 25 cm, tada su im
visine 50 cm, a najvi5e 1,80 m. lzbuiena ven-
danica postavi se preko krovne hartiie (terpapir),
na ankere prethodno uz Sablon ubetonirane. U
ovom sludaju kle5ta obuhvataju rogove sa gornje
strane vendanice.
Uz za5titni nazidak vendanica se podiZe na
male stolice visine najmanje 120 cm.
t
 \ vta

m
L

Slika2&3.-Prostakosakrovnastolica:uosnovi -O,vertikalni preseci -m-mik-k,detalj uslemenu,uosnovi

-S,ver-
tikalni presek - T-T i bodni izgled - S

e--_rSlro.___-
f_ # a +*-_ x-r9.!e __-.,p b to-tzeo c
__
{ ---4
Slika 264. - Kose krovne stolice

246
 Krwni nocadl na t{dv Dulina roga
Posebni Razmak
tavanlci tlovno Fr hmedu
uelorvi togo/a €
druenoj betonrkol londtdt€e oalonaca

Itorla e = 0,6G
iednoclrukom {,90 m
PfiAYOm
rtolicom

Brrs'

Ktov sE
dvostrukom
pra\rom islo
siolicom

Konetruktivnl -
krovnl nosadi za
krovne etolice
poatav[aju se na
medurazmaku od
3,50 do 4,50 m.

Krov eE
lrostrukom
Pravom isto
stolicom

E min 4o'

Krw ea
lednoctukom
kcom isto
Colic,om
 Ln n n n n n n r
vg F-
W
l_88=t

dl
rf.l

+
.l
-t_,a
+o

,.
+___,v,_.vv_ ___+
10-12.50

w-min 1'2O

Slika 265. - Krovne stolice sa nazitcima. - jednostruka sa jednostranim - a i dvostranim nazitcima - O; dvostruke sa dvo-
stranim nazitcima - e; sa iednostranim za6titnim - d i sa jednoslranim nosedim (Nn) nazidkom - c

248
 )
\Ir
,l
I
I
+I
Slika 266. - Detalji krovnih nazidaka: noseii nazidak
nik - ko, stub
KROVOVI SA OBESEruIVI
KONSTRUKCUAMA - KROVNE
VESALJKE
Konstruktivni sklop greda koje dine sistem
ve5aljki primenjuje se pri izradi propusta, manjih
mostova i za krovne konstrukcije. Princip prijema
i prenoSenja optereienja sastoji se u vesanju
horizontalne grede u rasponu o stubove, kojipre-
nose terete preko kosnika na oslonce. Kod zgra-
da konstruktivni elementi su zidovi ili podvlak-e.
Pri izradi konstruktivnog sklopa ve5aljki, da bi
bila u statidkom pogledu sigurna konstrukcija, mo-
raju se zadovoljiti uslovi prikazani na slici 267-R:
osovine greda koje se stidu u jednom
ivoru moraju se seii u jednoj tadki R-d;
I
t+
lt
Jo
OI NI
lsl
IEI
+l
+
-Nn, zastitni- Zn, kleita - Kl, vendanica - Vd, hidroizolacija - hi, kos-
- St, pajanta - Pa, tavanjada - Ta
-nagib kosnika o ne sme bitiblaZiod 00. (R);
- projekcija presedne tadke osovina: kosnika
izatege u najpovoljnijem poloZaju nalazise u sred-
nioj trecinivertikalnog preseka zida na osloncu.
Sile u Sistemu ve5aljke prenose se kroz Sta-
pove na sledeii nadin: horizontalni Stap AB
(sl. 267-S) spojen je kosiJn Stapovima sa tadkom
C._i dini trougao ABC. Ovor C povezan je sa
tadkom D vertikalnim Stapom na taj nadin 3to je
horizontalan Stap AB sa svojom teZinom q u tadki
D samo obe5en o ovajvertikalni 5tap. Ako opte-
retimo dvor C vertikalnom silom p,'ukupan tbret
ie se razloLili na komponente S i prendti na os-
lonce AB. Pod uticajem ovih optereienja u kos-
nicima nastaju naponi pritiska, a u horizontalnom
i vertikalnom Stapu - zatezanje.
 Radi lak5eg razumevanja prikazana je skica na zaseka proradunava se putem obrazaca (do-
doveka koji vude srednji vertikalni Stap uvis, a zvoljeno K) i iznosi za a < 50o = 114 h, a za
nogama se podupire na oslonce, odnosno njima cr ) 60" = 1/6 h (min. 25 cm).
prenosi teret (N). Presek osovina kosnika i za- Horizontalna komponenta sile teZi da sma-
tege nad osloncem - zidom daje projekciju pre- kne povriinu ispred zaseka, pa se mora i njena
seka sa najpovoljnijim poloZajem, tj. kada ie u duZina proradunati; uzima se da je dubina zase-
srednjoj trecini zida fiezgro). Zid od vertikalne ka 8 dz, a minimalno 15 cm (U i F). Za veliku
komponente ravnomerno je napregnut na priti- kosu silu u rogu izraGluje se dvojni zasek (F i F1).
sak. Udaljavanjem sile iz iezgra pritisak se na Smiduda povr5ina se ojadava ako to zahteva pro-
jednoj strani oslonca povecava, a na drugoi sma- radun.
njuje. Ako izade van jezgra, na suprotnoj strani Kosnicii stub ve5aljke moraju se postaviti u
zida se javlja naprezanje na zatezanie. takav poloZaj da im se tri osovine (dve od kosni-
Statidkim proradunima odrecluju se dimen- ka, jedna od stuba) seku u jednoj tadki. Kosnici
zije preseka greda u ve5aljki. Prema velidini idej- su sa delom u zaseku. Veza se ojadava zavrta-
stvu sila moraju se proradunati i odrediti kon- njem @ 10 m/m do 12 m/m, a smiduia povr5ina
strukcije veza u dvorovima. (sl. 270 - sm) je oko 15-30 cm.
Zaizradu krovnih nosada koji primaju terete
roZnjada primenjuju se konstrukcije ve5aljki. Pre-
ma broju stubova ve5aljki u nosadu izraduju se
krovni nosadi sa jednostrukom ve5aljkom, zatim
sa dva stuba ve5aljki - dvostruke ve5aljke. Za
vece raspone, zbog glomaznosti konstrukcije, ne
izraduju se vi5estruke ve5alike vei re5etkaste
konstrukcije.
Osim prijema optere6enja krova, krovne
veialjke mogu primati i prenositi optere6enja na
oslonce i od drvene tavanske konstrukcije'
Krovni nosadi sa ve5aljkama postavljaju se
na oslonce u pravcu raspona. U poduZnom pra-
vcu zgrade nosadi su medusobno paralelni, sa
razmakom od 3,5 do 4,5 m. Razmak rogova je
standardan - oko 80 cm. Q'P+q
J
Krovne konstrukciie sa iednostrukom
krovnom ve5alikom
Konstrukcija sa jednim stubom - jednostru-
-
ka ili prosta ve5aljka postavlja se kao krovni
nosad za terete koji se prenose od krova preko
slemenjade. Primenjuje se pri rasponu konstruk-
tivnih elemenata (zidova) od 6 do I m (sl. 268).
Kod dvovodnog krova krovni nosad sastoji
s
se iz sledeiih greda: osnovice, koja se naziva
zatega, jer je napregnuta nazalezanje, para ro-
gova, stuba sa pajantama, kosnika, vendanica,
slemenjade i kleSta. Postavlja se u pravcu ras-
pona. U poduZnom pravcu zgrade krovni nosadi
jednostruke veialjke meclusobno su paralelni i
postavljeni kao i kod jednostruke stolice na taz-
maku 3,5-4,5 m, a rogovi na uobidajenom raz-
maku - oko 0,80 m. Prvi i zadnji krovni nosad kod
dvovodnih krovova postavljaju se uz zabatne
zidove (presek P-P i osnova).
d.- min 30.
dvorne veze u konstrukciiama veSaliki . sm. smiiu6a poyrtina
fsrg)
Na slici 259 detaljno je prikazana veza kos-
nika izatege. Koliko ie bitidelo zaseka, zavisiod Sl. 267. - Jednostruka krovna veSaljka: Sematski prikaz - N,
nagiba, a najpovolinijije po simetriji ugla B. Dubi- naponi u ve5aljki - S, konstruktivni uslovi ve5aljke - ll i I

250

A
--,
I, P
osNotn KNOYA
Slika 268. - Jednostruka krovna veSaljka
Preporuduje se da se udubljenjem na stubu
za eep korisnika ne slabi dvor vei da se uradi
samo veza na zasek kao na detalju slike 265, a
za osiguranje upotrebi trokrako pljo5te gvoZde ili
zavrlani A 112" - 318" (sl. 270).
-
Veza stuba i zatege. Zalega se ve5a o
stub pomo6u delidne uzengije koja obuhvata
zategu, a udvr5iuje se u stub. Stub je podignut
2-3 cm iznad gornje povr5ine zatege. Da se stub
u Za drvene tavanice duZine greda tavanjada
+*8a+
d
Slika 269. - Detalji tesarskih veza kosnika i zatega: sa
kosim zasekom - U, u konstrukciji krova - U1, sa dva kosa
zaseka - F, u konstrukciji krova - F1
e.60-9Osm (eOsm)
PNESEK P'P
ne bipomerao u svom donjem delu, veza izmeclu
stuba i zatege je sa depom ili klinom od tvrdog
drveta koji manje slabizategu.
Stub ve5aljke ne sme da naleZe, nego treba
da je o njega obe5ena zatega. Razmak izmeclu
donje ivice depa ili klina od povr5ine je 2-3 cm
(s1.271).
Veze tavanjada i ve5aljki
su do 6 m. Kod drvenih tavanskih konstrukcija
grede tavanice, postavljene paralelno sa krovnim
nosadem, istih su duZina kao i nosad-zatega. Da
bi se spredilo savijanje tavanjada i veiih duZina
od 6,00 m u rasponu, u praksi se primenjuju sle-
deia tri nadina izrade.
Veianje tavanjaia o okagaie (s1.271-Ok).-
Okagade su nadvlake, horizontalne grede posta-
vljene preko zalega upravno na krovne nosade,
pored stubova. Grede tavanjade postavljaju se
paralelno sa zategom ive5aju o okagadu. Udvr5-
iuju se zavrtnjima @ 12 m/m.
Postavljanje tavanjada preko podvlake.
Podvlake su horizontalne grede obeSene o zate-
-
ge na mestu gde je ona obe5ena o stub pomoiu
uzengije. Zalega i tavanjade imaju donje povr5i-
ne, na istoj ravni, a podvlaka ispada iz ravni, pa
stvara neravan platon (sl. 271-Po).
251
.*
 +
lt|l
6ll
EI

't

+
ol
tl
+
ol
cl
rt
dl
sl

+ +
ol
-[ rr

Slika 270. - Detalj - G, veza kosnika stuba pri slemenu: smiduia povrsina - Sm, veza okagade i zatege - H; var'tjanta
udvrS6ivanja kosnika zavrtnjem sa matricama u aksonometriii - S

Postavljanje tavaniaia na limene papuie. - Jednostruka krovna ve5alika na betonskoi

Pri postavljanju na ovaj nadin tavanjade imaju
pravac upravan na pravac zatega, odnosno duZi-
nu od oko 3,5-4,5 m. Plafonska povr5ina je rav-
na. Teret tavanice primaju zatege celom duZinom
(s1.271-Ta).
tavanici
U praksi se veoma 6esto izratluje na pot-
puno isti nadin kao i kod drvene tavanice. Na ob-
jektu se krovni nosad jedino podigne iznad oslon-
caza34 cm, gredicama koje se nazivaju nasel-
nice. Na ovaj nadin ve6i je utro5ak grade i zato se
izbegava.

252
t. . i
 t
ol
ol
cl
EI

{+M
Slika 271. - Veze tavanjada i ve5aljki: sa podvlakom -Po, okagadom - Ok, na limgr rim pdpudama - Ta, zatega - Za, lime-
na papuda - Lp

253

titd /
 c-c
Slika 272. - Krov sa jednostrukom krovnom ve6aljkom na armiranobetonskoj tavanici
Stub ve5aljke prenosi optereienje preko
kosnika na oslonce - spoljne konstruktivne ele-
mente, zidove ili podvlake. Vodeii raduna o ovo-
me, veza stuba ve5aljke moZe biti izvedena i pre-
ko drvenog jastuka, ankerovanog u tavanicu
(sl. 273-D), ili se stub prihvata uz tavanicu gvoz-
denim prstenom F. Da se stub ne bi pomerao, pr-
sten se povezuje sa tavanicom preko ankera (a).
Veza kosnika na vencu izratluje se anke-
rovanom kratkom gredicom. Mali nazidak ispred
vendanice statidki se proradun ava Y -2.
Krovne konstrukcije sa dvostrukim krovnim
veSaljkama
Pri rasponu spoljnih konstruktivnih zidova
do 12 m, ako izmeclu njih ne postoje drugi kon-
struktir.ri elementi ili su tako pbstavljeni da se ne
mogu primeniti drugi sistemi krovnih nosada
proudeni u prethodnim poglavljima, izraduju se
krovni nosadi sa dvostrukim ve5aljkama. Krovni
nosad dvovodnog krova dvostruke ve5aljke sas-
toji se iz para rogova, zatege, dva stuba sa pa-
jantama, povezana raspinjaiom, dva kosnikai po
254
A-A
yst6{
q&4-c4 s7P.a+so
i
dve podroinjaie venianrbe (sl. 274). Posta-
vljaju se u pravcu raspona. Nosadise postavljaju
paralelno u pravcu slemena na rastojanju od
3,H,5 m. Kod dvovodnih krovova prvi krovni
nosad udaljen je od zabata2-3 cm. Raspon roga
od vendanice do podroZnjade je do 4,5 m, a do
slemena 2,5 m.
Pravila za konstrukcije jednostrukih ve5aljki
primenjuju se pri izradi idvostrukih veSaljki, s tim
Sto se ovde pojavljuje i horizontalna lreda
raspinjada.
-
Na Semi F - prikazano je dejstvo sila u Sta-
povima dvostruke ve5aljke. Optereienja krova
koja se prenose preko podroZnjada u dvornoj ta-
dki C zajedno sa optereienjem od zatega, obe-
Senim o stubove, razlalu se na horizontalnu
komponentu u pravcu raspinjade i kosu u kosni-
ku. U stubovima ve5aljke dejstvuju sile zateza-
nja. Horizontalne komponente sila u oSloncima A
i B imaju suprotan smer, pa u zatezistvaraju za-
tezanje. Horizontalne komponente sila iz dva
dvora (C) stvaraju u raspinjadi pritisak. Kose
komponente stvaraju pritisak i u kosnicima.
 D
t----"-tt- F
A

+i_
@ @ iA
r.a
+J
:i"M
A+_ trct r_r4
-t
A

+-----------+ +
I I
- ----r-l-
B4
BS

Slika 273. - Veza stuba ve5aljke: sa armiranobetonskom tavanicom preko drvenih jastuka - D, preko metalnog prstena - F,
metalni prsten - pr, anker - a; veza kosnika na armiranobetonskoj tavanici, detalj - Y, u osnovi - C, vertikalni presek - B-8,
kosnik - K, rog - R, hidroizolacija - 1, nabijeni beton - 2, nazidak serklaia - z

Dimenzije krovne gratle i tesarske veze od- Dimenzije krovne grade proradunavaju se
retluju se statidkim proradunom, kao za vezu stu- za dvostruke ve5aljke, orijentacione mere su:
ba sa zategom. Rogovi .{,.::-e :ajvi5e do 9 m, dimenzija su
12114 - 1e :i,i.

255

,/
 <-- L--l-- D-->
- Dvostruka krovna ve5aljka: naponi u ve5aljki - F, deo osnove sa ucrtanim tavanjadama i krovnim nosadima - D,
Slika 274.
samo krovni nosadi - L, vertikalni presek - T-T, poduZni vertikalni presek - E-E, raspinjada'- Rs, okaga6a O, kle5ta Kl
- -
PodroZnjade -
14-16/18-26 cm. su sa kosim zasecima na stubu. Kod kosnika je
Raspinjada -
14114-16 cm. zasek na Bl2, a raspinjada je sa zasekom
Kosnici su iste Sirine kao oslonadka strana
stuba, a dimenzije su 14l14-16 cm. t= !3 = 3cm, i tada se preko ove veze obostra-
-
Stubovi 14-20/18-26 cm.
no postavlja i pridvr56uje trokrako plo5te gvoZde,
Pajante -
10-12/12-16 cm.
-
Vendanica 14112 cm. preseka 60 x 6 m/m, kojim se prit.eZu povezani
-
Okagade i podvlake 16-18/22-24 cm. elementi sa po dva zavrtnjaO 6 m/m ijo5 jednim
Zalega- 16-20122-28 cm. Kod armiranobe- u mestu preseka osovina.
tonskih tavanica zamenjuje se grednim pod- Tavanjade se oslanjaju kod dvostruke krov-
metadima 14-16/12-16 cm. Najmanje duZine su ne ve5aljke na isti nadin kao i kod jednostruke, s
25 cm, kao na slici 273. Drugitipovisu zbog raz- tim Sto se postavljaju po dve okagade dimenzija
maka ankera duZine do 1,60 m. 16 - 18 x22- 28 cm ili dve podvlake pored stu-
Gredni podmetadi-jastuci za stubove kod bova.
armiranobetonskih tavanica dimenzija su 14-16/ Dvostruke krovne ve5aljke na betonskoj ta-
12-16 cm, duZine 40-80 cm. vaniciizraduju se bez zatega. Veze stubova i ko-
U dvoru (detalj R - st. 275) spajaju se oso- snika sa mecluspratnom konstrukcijom prikazane
vine kosnika, stuba i raspinjade. Tesarske veze su na slici 273.

256

Pto
-1--Kr
Rs
N.N
N visok, tako da silu vetra kojoj je izlo2en primaju
t slemenjade i preko rogova prenose na suprotni
DETATJ R
Slika 275. - Detalj tesarskih veza pri raspinjadi
Sta - K1, raspinjada - Rs, smiduia povr5ina
Kombinovani krovni.nosadi sa stolicama i
ve5aljkama
lzrada krovnih nosada sa podroZnjadama
moZe biti i sa kombinovanim krovnim nosadem.
Ako je raspored konstruktivnih elemenata u ra-
sponu takav da obratluje dva trakta, jedan sa
manjim a drugi sa veiim rasponom, moguie je
postaviti krovni nosad sa jednostrukom pravom
stolicom iznad manjeg i jednostrukom ve5aljkom
iznad veceg raspona. Popredno ukruienje krova
vr5i se kle5tima ispod podroZnjada (sl. 276).
Krovovi sa nazitcima
Krovni nosad sa ve5aljkama moZe se po-
staviti i kod krovova sa blagim nagibom, ako pos-
toji nazidak. Samo, treba voditi raduna o kosnici-
ma d'rjije najmanji ugao sa zategom 30' (sl. 277).
lzlomljeni - mansardnikrovovi
Ovaj sistem dobio je naziv po svom tvorcu
arhitekti Mansaru (kraj XVI veka). Krov se sasto-
ji iz dve izlomljene krovne ravni, od kojih je donji
sa strmijim, a gornji sa blaZim nagibom, pa je otu-
da naziv izlomljeni krovovi. lziskuju znatno vi5e
krovne grade, narodito kod drvenih tavanica, pa su
zato i neekonomidni. Utro5ak je manji na beton-
skim tavanicama. Mogu biti jednovodni, dvovodni,
detvorovodni i vi5evodni krovovi (sl. 78).
lzracluju se za potkrovlja - tavanske pros-
tore koji se koriste za stanovanje, ateljea, radne
prostorije i sl.
JEDNOVODNI KROVOVI
Na individualnim zgradama, iz arhitekton-
skih razloga, projektuju se i krovne konstrukcije
na raznim nivoima, ali svaka sa po jednom sli-
vnom povr5inom. Jednovodni krovovi nad celom
zgradom remete ravnoteZu masa. Kod strmih
krovnih povr5ina veoma su ruZni, a kalkanski
zidovi su izloZeni udarima vetra. Na slici 279 dalo
je samo nekoliko tipova jednovodnih krovova.
lzracluju se po svim sistemima krovnih konstruk-
cija. Bez obzira na raspon, ovikrovovi im{u uvek
slemenjadu, postavljenu na vertikalne stubove uz
kalkanski zid. Kod malih raspona, nagiba do 20",
i raspona roga 5 m, kalkanski zid nije mnogo
zid (sl. 279-A). Veci nagib krova poveiava visinu
kalkana, pa se tereti prenose na suprotne zidove
kosnicima (B).
Kod strmih krovova i krovova sa nazitkom
popredno ukrudenje postiZe se kosnicima posta-
- R: kle-
- Sm vljenim u oba pravca. Stubovima se osigurava sta-
bilnost na taj nadin Sto se kle5ta postavljaju ispod
podroZnjada i slemenjada, a postavljanjem gvoz-
denih kotvi Kt osigurava i kalkanski zid (detalj G).
Sistem krovnog nosada odrecluje se prema
rasponu. Ako postoji konstruktivni element u ra-
sponu, postavljaju se krovne stolice, a bez njih -
krovne ve5aljke.
OervonovoDNl KRovovt
Na zgradama koje sa svih strana imaju stre-
hu, za razliku od dvovodnih krovova koji imaju
samo dve, postavljaju se ietvorovodni krovovi.
Prema rasponu osnove, nagibu krova, kao i ras-
poredu konstruktivnih elemenata u osnovi zgrade
koji mogu da prime terete krova, odreduju se sis-
temi krovnih nosada. Zbog komplikovane izrade
ne primenjuju se sistemi kosih stolica.
257
.4
 w-w q-q
+
1+
v

4wle)
L-350-450

Slika 276. - Kombinovani krovni nosad sa stolicom i ve5aljkom; raspon veSaljke 11, raspon stolice 12

Za prijem tereta krova kod detvorovodnih
krovova na spoju kosih krovnih ravni na grebenu
se postavlja petougaona koso postavljena greda,
koja se naziva grebenjaca. SluZi da se na nju
oslone svojim jednim krajem skraieni rogovido-
dirnih krovnih povr5ina, pa je opterecenija od
celih rogova. Grebenjada zaklapa sa horizontal-
nom blaZi ugao od krovnih ravni, a duZa je od ro-
gova, pa su joj dimenzije vece nego kod rogova.
Visina joj je od 18 do 22, aEirina 14 cm.
Re5avanje detvorovodnog krova je na osno-
vu nacrtane cele osnove zgrade sa re5enim
slivnim povr5inama. Vertikalni popredni presek
daje dvovodni krov u preseku. Obidno se iscrta-
va iznad osnove prema manjem rasponu
rasponu rogova. Prema rasporedu konstruktivnih
elemenata u osnovi, odrecluje se sistem krovnog
nosada. Utvrden poloZaj roZnjada u vertikalnom
preseku prenosi se u osnovu. Vendanica prati
strehu. PoduZni vertikalni presek je kroz sleme.
Cetvorovodni krovovi izraclujir se kao:
- prazni krovovi od rogova;
- sa raspinjadama;
- sa slemenjadama;
- sa podroZnjadama.
detvorovodni prazni krovovi
0etvorovodni prazni krovovi izracluju se pri
rasponima do 6 m. Prvi i zadnji krovni nosad po-
stavljaju se kroz liniju slemena. Osovina krovnog
i nosada sa celim rogovima moZe se pomeriti za
5-7 cm od vrha krova.

258
 Presek F-F

o
.E
l.l-

d_ .i.J*

l_l
3q-+- -
_L I F
-i!er8.qA -- x {38
+lt!E* {^t9€+
Slika 277. - Krovne ve5aljke sa nazidcima: dvostruka - E, jednostruka - F, nazidak - Nz, vendanica - Vd, kle5ta - Kl

-,ffi--

;-R-
Zy

Slika 278. - Mansardni kovovi: rogovi - R, spreg - sp, klesta - Kq, kosnik - Ko, podroznjada - Ro

259

.* ,/
 {,.-( 200

l4ot3al dO 4roo t38t

t+'
- o
oe rru.l G

o-o

Slika 279. - Jednovodni krovovi: krovni nosa6i sa kleitima - A, poduZni presek - m-m, kleita - Kl; sa kosnikom - B;
nazitkom - C, osnova krova - O, detalj u slemenu - G, rogovi - R, gvozdena kotva - Kt

260
 Presek N-N

i \f-l----l----
I !
-----r--r
t
-;
I /
| r z--..
=jJ---r--.-.i-
rili/ i. i,'
r.i
e =r' tQ

DETATJ H

,' i\J-21 'r

.__, __r_, E_

.,'L:-+_e_.1_4-__e _.1,'r

o
Slika 280. - Oetvorovodni prazni krov: u osnovi O, razmak rogova - e, grebenjada - G, greda skraienica - Sk, tavanjade - t

Vrhovi grebenjada upiru se u cele rogove,
kao Sto je prikazano na slici 280 - detalj H. Kro-
vni nosadi izmeilu vrhova krovova rasporetluju
se na uobidajenom razmaku (60-80 cm). Skra-
ceni rogovi se svojim gornjim delovima povezuju
sa grebenjadom. Srednji rog se skraiuje, ne dola-
zi do vrha i oslanja se na gredu skracenicu (Sk).
Cetvorovodni krovovi sa raspinjadama.
Radi boljeg i ekonomidnijeg kori5ienja tavanskog
- detvorovodni krovovi sa jednostrukim
prostora veoma desto se u osnovi pri re5avanju
krovnih ravni slemena linija produZava. Krace,
bodne povr5ine krova dobijaju strmije nagibe.
Re5avanje krova je u svemu kao i kod praznih
krovova ili krovova od rogova. U ovom sludaju
poveiava se broj nosada sa celim rogovima, koji
su sa'raspinjadama. Grebenjada ima asimetridne
kose povr5ine.
detvorovodni krovovi sa
slemenja6om
pravim stolicama
Sistem krovnih stolica primenjuje se na os-
novama zgrada koje u rasponu imaju konstruk-
tivne elemente za prijem tereta od stolica.

261

tu
 o-o

+
I

"i A
-l -l
P.P
lo
I

+
Slika 282. - eetvorovodni
- O, presek
-
vertikalni - R-R, podu2ni Zni vertikalni

.e ./
 Kod pravih stolica slemenjada je najvi5a
horizontalna greda u krovu na koji se oslanjaju
celi rogovi. Prilikom izrade detvorovodnih krovo-
va (sl. 281) slemena linija je na poduZnoj osovini
slemenjade, a vendanice dine zafuoren pravou-
gaonivenac iznad spoljnih noseiih zidova ili pod-
vlaka.
Krovni nosadi jednostruke stolice postavlja-
ju se kod krajnjih tadaka slemenjade kada stolica
ima samo jednu pajantu, ili su pomereni, sa kon-
zolnim prepustom slemenjade oko 0,80-1 ,25 m,
pa stubac stolice ima obe pajante. Posle postav-
ljanja prvog i poslednjeg punog nosada, u ra-
zmak izmeclu njih postavljaju se ostalipuni krovni
nosadi na 3,5 do 4,5 m. Za poduZno ukrucenje
krova na kra6im stranama postavljaju se radi
udepljenja kosnika horizontalne grede ili poluno-
sadi (pn). Rogovi se kod punih nosada oslanjaju
na vendanice i slemenjadu, a skraceni rogovi na
vendanicu i grebenjade.
detvorovodni krovovi sa jednostrukim
ve5alikama
lzracluju se na zgradama bez oslonca u ra-
sponu, te se nadin preno5enja tereta u sistemu
razlikuje od nadina kod jednostruke stolice. Po-
stavljanje krovnih nosada i izrada detvorovodnog
krova u svemu su isti kao zajednostruke stolice.
Cetvorovodni krovovi sa
podroZniadama
ietvorovodni krovovi sa dvostrukim
krovnim stolicama
Grede podroZnjade postavljaju se na rasponu
roga 4,5 m. Gledajuii na osnovu detvorovodnog
krova kao celinu (sl. 282-E) vidi se, da podroZnja-
+
"l
+
)
,b
L 1-.1
Slika 283. - Slo2en krov: Sematski prikaz krova u osnovi - O, uvalnica - U, greben
tikalni preseci - J-J i L-L, polunosad - p, grebenjada G
264
de dine u njoj zatvoren pravougaoni prsten jer se
nalaze ispod poduZnih i poprednih krovnih ravni.
Prvi par krovnih stolica postavlja se na me-
stu sudeljavanja podroZnjada pod pravim uglom
ispod grebenjace. Po5to krovni nosad nema celih
rogova, postavi se polunosad p. Celi nosadi po-
stavljaju se izmedu polunosada na rastojanju
3,5-4,5 cm. Kod polunosada se ne postavljaju
kle5ta zbog bodne podroZnjade. PoduZno ukru-
ienje krova vr5i se kosnicima, udepljenim donjim
krajem u osnovice.
Cetvorovodni krovovi sa dvostrukim
ve5aljkama
Ovi krovovi razlikuju se od sistema krovnih
stolica jedino u preno5enju tereta. Raspored kro-
vnih nosada i ostale gratle u svemu je kao kod
krovova sa dvostrukim stolicama s tim Sto se
izracluju ve5aljke.
SLOZENI KROVOVI
SloZeni krovovi podiZu se iznad sloZenih
osnova zgrada. U nacrtnoj geometriji proudava
se diskriptivno re5enje slivnih povrSina. Na mes-
tima u osnovi gde strehe dine spoljni ugao od
90", ili unutra5nji od 270", presedna linija na kro-
vu 1e uvala. Greda u koju se udvr5iuju skra6eni
rogovi naziva se uvalnica (sl. 283-U).
Sve roZnjade (vendanica, podro2njade, sle-
menjade) jednog raspona krova radi zajednidkog
delovanja poZeljno je da budu povezane sa roZ-
njadama drugog raspona (sl. 284 A i B). Ako to
nije moguce postiii, horizontalne grede povezuju
se preklopom. Neki od nadina prikazani su kod
razliditih oblika osnova (C, D, E i F).
- G, razmak krovnih nosada - e, ver-
-

c
F i dr. Materijal za izradu re5etkastih konstrukcija
Slika 284. - SloZeni krovovi: sa roZnjadama u istoj visini - A
i B; slemenjada nadvisuje podroZnjadu - C; podroZnjade u
preklopu - D, slemenjada prihvaiena kle5tima - E, podroZ-
njada prihvaiena kle5tima - F, slemenjada - Sl, podroZ-
njade-roiro'
KROYNE KONSTRUKCLJE SA
RESETKASTIM NOSACIMA
Re5etkasti nosadi su konstruktivni sklopovi
od Stapova postavljenih u jednoj ravni. Konstrui-
5u se i proradunavaju na principu preseka oso-
vina Stapova koji se stidu u jednom ivoru, u jed-
noj tadki, 5to je istovremeno i osnovni princip
konstrukcije re6etke. Re5etkaste konstrukcije sa-
stoje se iz Stapova gornjeg idonjeg poiasa, pove-
zanih u dvorove sa vertikalnim i kosim Stapovima
ispune.
J"l
Konstrukcije re5etkastih nosada mogu se
upotrebiti i- na veoma velikim rasponima, a pri-
menjuju se pri izradi mostova, hangara, krovova
su metal, armirani beton i drvo.
Krovovi sa drvenim re5etkastim nosadima
Re5etkasti nosadi od drveta u krovnim kon-
strukcijama nazivaju se drvene krovne re5etke.
PremoSiuju raspone i sluZe kao primarne kon-
strukcije za premo5cenje opterecenja krova i 'i
sopstvene teZine na oslonce. Prema vrsti krovne
grade (da li ie biti od greda, dasaka ili od raznih
I
prefabrikovanih profila - lepljenica, sandudastih,
l, T i drugih oblika), kao i prema rasponima i
dejstvu sila, statidkim proradunom odreduju se
dimenzije Stapova i nadin spojeva u dvorovima.
Re5etkasti krovni nosadi od greda postavlja-
ju se na rasponima velikih Sirina - i do 50 m. Sile
u Stapovima primaju grede sa dvornim vezama
udvr5ienim zavrtnjima i moZdanicima. U podu-
Znom pravcu razmak paralelnih nosada je do 4 m,
a kod specijalnih veza do 5 m. U poduZnom pra-
vcu udvr5cuju se kosnicima od gredica (sl. 285).
Re5etkasti krovni nosadi od dasaka traju
10-15 godina, jer im se vremenom dvorne veze,
udvr5cene ekserima, od dejsfua sila i momenata,
snega i vetra razlabave. Postavljaju se pri ra-
sponu 6-20 m. U poduZnom pravcu paralelno ra-
stojanje nosada je od 1 do 2 m, a udvr5iujir se
daskama U.
Oslonci re5etkastih krovnih nosada su spolj-
ni noseii zidovi, ili podvlake. lznad re5etkastih
nosada, radi prijema tereta krovnog pokrivada,
mogu se postaviti:
- roZnjade (vendanice, podroZnjade i sleme-
njada) za oslonce rogova od greda; razmak re5e-
tkastih nosada u ovom sludaju je 4,5-5 m (A);
- potplatnice su gredice koje sluZe kao oE-
lonci za krovni pokrivad direktno ili za daske na
koje se postavlja krovni pokrivad. Zavisno od vr-
ste pokrivada, jadine i nadina izrade podloge pot-
platnice se mogu postaviti samo za dvorove u
gornjem pojasu re5etke ili na Stapove gornjeg
pojasa (B);
- daske se postavljaju pri razmaku re5et-
kastih nosada do 1 m.
Re5etkasti nosadi od dasaka (C) postavljaju
se na razmaku od 1 do 1,5 m, a ukruienje u po-
duZnom smeru nosada vr5i se krstovima od
dasaka, prikucanih za vertikale.
Re5etkasti krovni nosadi se najde56e vide iz
prostora koji premoSiuju. Ako se prostorije za-
grevaju, izratluje se potplatna za5tita ispod pokri-
vada. Plafonska konstrukcija moZe se postaviti
od lakih izolacionih ploda u donjem pojasu reSe-
tkastog nosada.
265
&
 il
I_r

ffi

Slika 285. - Resetkasti nosadi: sa roznjadama - A, Sematski prikaz - F, deo resetkastog nosada - R, sa potplatnicama - B,
Sematski prikaz - L, deo reSetkastog nosada - P, daSdani re5etkasti nosadi - C, popredni presek -- U, nosad - Z, detalj u
slemenu - B

Krovne konstrukcije sa nosadima od

lepljenih ili prikovanih Profila
Kod svih vrsta krovnih konstrukcija prou-
denih u ranijim poglavljima primenjuje se drvena
krovna gracla od punih tesanih ili struganih gre-
da, a kod re5etkastih konstrukcija - gredice i da-
ske. Za velike raspone izracluju se puni, masivni
profili od dasaka lepljeni lepkovima koji su posto-
jani u svim uslovima kgjima je izloZena krovna
konstrukcija. lzratluju se i snandudasti nosadi, u
izgledu puni, a u preseku sa Supijinama.
Ovakvim nosadima mogu se izradivatiokvir-
ne i ludne konstrukcije, u vidu povr5inskih nosa-
da, re5etkastih nosada i dr.
Krovni nosadi moraju se bodno, po du2ini
zgrade, ukrutiti potplatama veceg preseka i spre- Slika 286. - Krovna konstrukcija sa okvirnim nosadima od
govima u ravni krovnih povr5ina. lepljenih profila: izgled zgrade

266
 IX. Obnavljanje zgrada
U zgradarstvu se izvode aOapE;ie, rekon-
strukcije.i sanacije zgrada. Pri dsacijama se
dozicluju pojedini delovi, zgr* se preureduju za
novu namenu radi pobolj5avanja usbva za bora-
vak ili iz nekih drugih razloga. Rekonsfukcije se
rade najde5ie na starim zgradama, a projekti
izraduju na osnovu prvobitnih projekata, skica ili
crteZa.
Sanacija znadi popravljanje - ledenje, ili sre-
Clivanje stanja na o5teienim zgradama. Neki od
radova na sanaciji primenjuju se i kod rekon-
strukcije zgrada.
O5tedenja zgrada
O5teienja na zgradama nastaju usled dejst-
va prirodnih sila od zemljotresa, orkanskih vetrova,
po2ara, a u ratovima - od eksplozija, polara
zapaljivih bombi, vodenih talasa izazvanih ru5e-
. njem brana i nasipa. Na otkrivenim zgradama ki5a
i sneg o5teiuju konstrukcije ako su duZe vreme
izloZene njihovom uticaju. (U ratovima ovo je dest
sludaj.) Tada trule i propadaju krovne konstrukcije,
podovi, oprema i obloge. Usled smrzavanja i ota-
panja vode otpadaju malter i plafoni, raskva5ene
konstrukcije pucaju i ru5e se na neo5tecene niZe
etaZe, pri demu i njih o5teiuju i ru5e. Raskva5e-
nost tla utide na ravnoteZu zemljanih masa, usled
dega se pomeraju temeljne stope i tada se ru5e
delovi ili i cele zgrade. O5tecenja na zgradama
javljaju se u mirnodopskim uslovima kao posledica
rada instalacija ili uredaja, usled vibracija, kada su
zgrade postavljene u nepovoljan poloZaj ili pogre-
5no povezane sa konstrukcijama. Do o5teienja
dolazi iod eksplozija hemijskih proizvoda, munici-
je, bojlera, kotlova gasnih instalacija, tada nastaju
o5teienja a javljaju se i poZari.
Procena i priprema sanacija, kao i nadin
njihovog izvodenja, ovde se odnose na o5teienja
-
usled seizmidkih sila zemljotresa, a mogu se
primeniti i pri oSteienjima zgrada izazvanim od
nekih navedenih uzrodnika.
Posle zemljotresa obrazuju se strudne ko-
misije. U roku od nekoliko dana one daju prvu
procenu situacije i odrecluju, prema stepenu,oS-
teienja, koje zgrade se ne mogu popraviti pa ih
treba odmah poruSiti, kao i koje su fe$ko, srednje
ili lako oiteiene. Na osnovu njihovog izve5taja
nadleZni organi rade krupne pokazatelje, odno-
sno predviclaju koliko treba finansijskih sredsta-
va, materijala, radne snage, mehanizac'rje idr. za
popravku o5tecenih zgrada, instalacija i drugih
objekata.
Priprema sanacija podinje .detaljnim pregle-
dom zgrada koje obavljaju strudne ekipe
odreclene za' rukovoclenje radovima na sanaciji.
Tada se detaljno pregleda svaka zgrada, rade
zapisnici sa skicama karakteristidnih mesta o5te-
cenja, odrecluju se vrste i nadini izvoclenja rado-
va i sve drugo Sto je potrebno za uspe5an zavr-
Setak svih radova. Rad komisija je znatno olak-
San kada raspolaZu projektnom dokumentacijom
po kojoj su zgrade izgraclene, sa eventualnim iz-
menama u projektima. Posebno su vaZna mesta
prikljudaka instalacija zgrada, da bi se obezbedi-
la od nehotidnih oSteienja tokom radova; kao i
sva mesta razvoda instalacionih vodova kroz
zgrade.
Pre ulaska ekipa u zgrade obavezno se,
zbog njihove sigurnosti, proverava da li su is-
kljuceni svi vodovi elektridne energije, gasa i vo-
de, kako bise spredila naknadna Steta od eksplo-
zija gasa, od poZara i poplava.
Obim radova na popravci zavisi od vrste, .
broja ivelidine i zgrade i o5teienja
Lako oiteiene zgrade nemaju oStedenja na
konstruktivnim elementima. To su uglavnom pu-
kotine ili mestimidno odvajanje maltera, naprsla
stakla, rastreseni krovni pokrivadi, male deforma-
cije stolarije i sl., ito se moZe lako popraviti.
Srednje oitecene zgrade imaju i o5tecenja
na konstruktivnim elementima. Ona se osigu-
ravaju od daljih o5teienja ili pada podupiradima
od jake drvene grade, a zatim se popravljaju
krovne konstrukcije i pokrivadi, preziduju i oja-
davaju krovni zidovi: kalkani, zabati, poZarni
zidovi i dimnjaci, koji pri udaru horizontalnih sila
najde5ie padaju i ruSe se na tavanice. Vrlo desto
ih i probijaju i o6teiuju niZe etaZe.
267
]C.- 't
 Teiko oiteiene zgrade saniraju se posle
detaijne ekonomske analize kojom se dokazuje
opravdanost izvoclenja ovih veoma obimnih rado-
va. Pored ojadavanja svih o5teienih konstruk-
tivnih elemenata na zgradama, vrlo desto se one
i cele, ili samo njihovi delovi, osiguravaju i udvr-
Scuju kako bi se spredilo njihovo dalje nekon-
trolisano pomeranje.
Projekti za sanaciju izraduju se u fazi podu-
piranja zgrada. U gradevinskoj praksi za sanacije
ne postoje propisani nadini izvodenja radova, ali
svi radovi moraju da budu prema propisima za
izgradnju zgrada u seizmidkim podrudjima. Ra-
dovi na jednoj konstrukciji moraju se Sto bolje u
nju ukomponovati i sa Sto jadim vezama izmedu
postojeiih i novih materijala.

Osi g uranje konstrukci ja zgrada

Osiguranje konstrukcija zgrada spada u naj-
vaZniju fazu radova pri sanaciji zgrada i bez nje-
ga se ne bi mogli izvoditi ostali gradevinski ra-
dovi. Osiguranje i podupiranje konstrukcija i zgra-
da neophodni su i zbog toga, jer se posle naj-
jadeg udara, kojije i napravio Stetu, nenajavljeno
javlja i serija drugih udara, sve dok se, i to u du-
Zem vremenskom periodu, ne stabilizuje tlo. Na
primer, posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine
za vreme sanacije objekata javilo se preko pe-
deset potresa intenziteta V i Vl stepeni MCS, a
na Kopaoniku - jadine iVll iVlll stepeni MCS, Sto
Slika 287. - Prezidivanje unutra5njeg konstruktivnog zida uz
obostrano podupiranje tavanica
je znatno ometalo radove na sanaciji.
Za osiguranje se koriste sistemi podupirada,
koji sve vreme trajanja radova na zgradama pre-
uzimaju sva optere6enja koja je primao poduprti
elemenat zgrade i to potpuno sigurno, bez defor-
macija ili sleganja. Podupiradi se izraduju na os-
novu statidkih proraduna, prema unapred odre-
Cleni m konstru kcij am a i di men zijama elemenata.
Podupiradima se osiguravaju pri sanaciji
zgr ada posle zemljotresa : konstruktivn i zidovi, gre-
de - podvlake, stepeniSta, mecluspratne konstruk-
cije i dr. U ostalim sludajevima podupiru se, na pri-
mer, zidovi skloni padu, radi ojadanja medusprat-
nih konstrukcija, naknadne izrade otvora, lukova, po-
jadanja temelja spredavanja ruSenja svodova, itd.
Konstrukcije podupirada sastoje se iz hoii-
zontalnih greda od rezane gracle ili delidnih nosa-
da I preseka (kada se ne Zuri sa radovima, kao kod
sanacija, pa se moZe birati materijal), kao na slici
289. Nosadi ovih horizontalnih greda su stubovi,
najbolje od tesane grade. Za regulisanje visine na
donjem kraju stubovi se oslanjaju na klinove -
kajle. Prilikom podbijanja klinova, tzv. kajlovanja,
za vreme sanacija ne smeju se dozvoliti potresi ni
manjeg intenziteta ni lokalne deformacije, jer one
mogu izazvati neZeljene posledice na sasvim dru-
gom kraju zgrade. Za meclusobne veze izmeclu Slika 288. - Podupiranje tavanice spoljnim podupiradima

268
 l:I
E
rEi
tit
15/17
TVRDO DRVO fI:I
I=l
tit
tltl --=-*L:l I L=A
IF-
ii _,___ryH_

0 20-
20

17/?1

%Ji;'"
:- '"
lso
/'.

Slika 289. - Rastere6ivanie prizemnog fasadnog zida vi5espratnice

-l;::* ,1;*i:
",h
.&
r .iS

Shka 290. - UnutraSnle podupiranje rr'.rvlake

269

i'4
 -t?

't'
"7
I

Slika 291. - Fiastereiivanje srednjeg konstruktivnog zida podupiradima od drvene grade idelidnim nosadima - Np radi
izrade otvora u zidu

stubova i greda sluZe gvozdene spone - pijavice nosadi I preseka. Posle izrade noseie grede zid
ili klanfe. Stubovi se medusobno povezuju koso ispod nje se moZe poru5iti.
postavljenim daskama - spregovima (lzv. maka- Spoljno podupiranje podvlake prikazano je
ze) u jednom ili u oba pravca. na slici 292 posle demontaZe prozora. U toku
Na fotografijama uradenim za vreme sana- sanacije o5tecenih parapetnih zidova izraduju se
cija posle zemljotresa u Skoplju i Banja Luci vide metlu prozorski stupci.
se sistemi podupirada.
Na slici 287 radnici prezicluju unutra5nji kon-
struktivni zid u veoma skudenom prostoru zarad,
Sto je i najde56i sludaj pri unutra5njim radovima
na sanaciji. Optereienja tavanica primaju dvos-
trano postavljeni redovi podupirada.
Na slici 288, gde je prikazana sanacija spolj-
nog konstruktivnog - fasadnog o5tecenog zida,
vide se podupiradi ispod kratkih greda provu-
denih kroz prethodno probijene otvore u zidu.
Na slici 289 u preseku A-A prikazani su
spoljni i unutra5nji podupiradi kojima se prenose
optereienja ispod tavanice na podupirade u po-
drumu. Kosnicima sa spoljne strane zgrade osi-
gurava se zid od prevrtanja. Oni se pod pravim
uglom, a preko kratkih greda i dasaka, oslanjaju
na prethodno pripremljeno leZi5te.
Podupiranje podvlake u zgradi prikazano je
na slici 290.
Za naknadnu izradu otvora u nosecem zidu
zgrade, kao na slici 291, upotrebljeni su i metalni Slika 292. - Spoljno podupiranje podvlake

270
 Slika 293. - Podupiranje dela zgrade Slika 294. - Podupiranje cele zgrade

Na slici 293 prikazano je podupiranje pre- Na slici 294 podupiradima su prihvacena

thodno saniranog dela zgrade. opterecenja krovne konstrukcije, a kosnicima
obezbeclen spoljni zid od prevrtanja.
Saniranje zgrada vr5i se u delovima, naiz-
menidno i simetridno po osnovi zgrade (kao na
sl. 310), i to odozdo naviSe po visini (slika 295).
U svakojod etaZa uporedo sa zidanjem betonira-
ju se vertikalni serklaZi i rade druga ojadanja. Ka-
da zavr5ni elementi postignu svoju nosivost, po-
, sle uklanjanja sistema podupirada, zaziduju se
otvori probijeni radi njihovog provladenja.
Spijunke sluZe za praienje pomeranja ih
deformacija na zgradama. Postavljaju se na svim
kljudnim mestima i karakteristidnim pukotinama.
To su najobidnije duguljaste plodice od stakla
debljine 2-3 mm. DuZ pukotine ukloni se malter,
a Spijunke postave tako da premoste pukotinu
(sl. 295-5). Krajevi im se utisnu u gipsani ili
kredni malter (gk), a obeleZe se rednim brojevima
1, 2, 3 i unesu u protokol. Spijunke se svako-
dnevno pregledaju i kada se o5tete, odnosno
kada pukne staklo ili se odvoje od maltera, za-
menjuju se novim, a izmena se ponovo upisuje u
protokol. Nove Spijunke nose indeks ,,a", npr. 1a,
2a, 8a, itd., a svaka sledeca izmena nosi novo
slovo azbudnog reda, pa se tako i bez protokola
na samoj zgradi vidi da li taj deo miruje ili se i
dalje javljaju deformacije. Ako se u fazi kajlovanja
Spijunke oStecuju, radovi se obustavljaju, a svi
radnici, u zgradi ilipored nje, udaljavaju. Zatjrn se
lra2i uzrok dei:.rni;ija, i tek kada se pronade i
Slika 295. - Etape sanacije zgrade otkloni, rni,ie se nastaviti sa radovima.

271

,r*'
 T
A.A
Slika 296. - Spijunke na pukotinama - 1,2,3, 4; Spijunka - S, staklo - s, gipsani ili cementni malter - g/k, ostemovana
povr6ina - Op; postojeii malter - pm, pukotin a - p, zid - z

U tazi podupiranja na mestima sigurnim za Sanacija zidova

rad demontiraju se i vade iz leZi5ta instalacioni
Prilikom zemljotresa ie se na kvalitetno ura-
vodovi; stolarija se vadi neposredno uz postav-
denim zidovima pojaviti mnogo manje c5teienja
ljanje podupirada, zatim oprema, sanitarije itd.
nego kada su pravljene gre5ke prilikom izgrad-
Oni se slaZu i duvaju. Ako su neo5teieni, mogu
sd bez popravki vratiti na svoja mesta po zav- nje. Na primer, ako su zidovi ozidani malterom
niZe marke od predvidene, smanjerra je statidka
Setku zahvata na delu zgrade koji se popravlja.

ML

mi
Slika 297. - Pukotina u zidu od kvalitetne opeke u slabom Slika 298. -
lnjektiranje pod pritiskom cementnim malterom:
malteru: primer - ML; sanacija zida spojnice izdubljene - I i bu5enje otvora za sme5taj ventila - b; zatvaranje pukotine
opunjene - ll malterom - m, injektiranje - i

272
stabilnost zida u celini. Malter napravljen od ne- dice, d na sledecu se prelazi tek kada vi5ak mal-
distog peska, sa puno mulja i prljav5tire, ne tera podne daizlazi kroz neku od vi5ih cevdica.
moZe U potrebnoj meri da se poveZe sa opeka- Na slici 298 prikazani. su specijalni ventili za
ma. Pri horizontalnim udarnim silama, lcvdlitetna prikljudak ureclaja za injektiranie pod pritiskom.
opeka odojeva pritisku (slika 297-ML) iu zidu se .
Sa nerastrgsenih zidova ispresecanih puko-
zadrlava samo silom trenja, a pomera se po is- {lnama vece Sirine, od do 2 6m, kab i onih sa
J
krunjeiom malteru. Pomeranjd je utohko'vece' ukr5tenim pukotinama (tzv.
,,X" pukotine - sl. 299),
ukoliko su neispunjenb sudamice pri zidanju. obije se malter oko o$teienih povr5ina i izdube
' O5tedenja na zidovima saniraju se zavisno spcijnice, a zatim ser injektiraju pod pritiskom ili
od karaktera ivelidine o5tecenja. rudno ispunjavaju nralterom. Na sredini duZine
-
Sa malo o5tecenih zidova naprslih i sa pukotine ili na mestu
pukotinama, kada su ozidani nekvalitetnim mal. ,,X" preseka naprsle opeke
se izvade iz zida i rra tom mestu .se ugradi tzv.
teroin a dobroiT opekom, prethodno se malter
obostiano obije, a spojnice izdube po 4 do 6 cm
moZdanik od betona ili se izvr5i ilrezidivanje kao
nadetaljuPr. ' -!'
(sl. 297-l). Na zidovima debljine 25 cm to je oko
poloVine nosivog preseka. PraSina se ukloni pro- Jako rastreseni zidovi, o5tedeni ili pomereni
duvavanjem ili (bolje) vodenim mlazom. Spojnice , iz vertikalne ravni,'pcrru5e se do zdravih oslonaca
se paZljivo'ispune novim kvalitetnim, produZnim i ponovo zidaju (preziduju). U zidovima debljine
malterom i zid ponovo omalteri5e (sl. 297-ll). 25 cm i tanjim, bez otvora, postavlja se horizon-
Naprsli zidovi od kvdlitetnih materijala mogu talni serklaZ na polcvini visine prostorije. Ako u
se sanirati i injektiranjem cementnog maltera pod zidu ima vrata, sdrklaZ se pogtavlja u visini nad-
pritiskom. U ovom sli.rdaju se posle obijanja o5te- vratnika:
cenog malterd duZ pukotine ubace kratke cevi za Osteceni mecluprozorski stupci vece Sirine
injektiranje pribliZno na razmdku of jednog me. od 1 ,5 m prikazani na slici 299, kao na detalju Ms
tra. Pukotine se po povr5ini zida :atuore malte- ' prezidaju s€; do poler svoje visine i na torn mestu
rom koji ie sprepavati njegov izlazak pod pri- se izradi armiianobetonski tibaZnisloj (Ls), vigine
tiskom. Sa injektiranjem se ide od najniZe cev- oko dve opeke, odnbsno oko 10 cm. Armira se sa
dve ili tri Sipke armai:ure prednika O 6 ili 8 mm.
, Na uZim meduprozorskim stupcima u toku
zidanja' iznad svakrg ietvrtog ili petog reda
'opeka (oko aO cm) polaZe se u malteir mrela
armature @3rh@4mm.
Naprslizidovidebljine 7 ili i 2 cm (sl. 30ti.- Mz)
posle obijanja malter,a pretvaraju se u monije - zi-
dove uklanjanjem pra.Sine iotpadaka u spojnicama
i gbostranim postavlj;rnjem mreZe armature O 3 ili
A4 nrm sa poljima (e) velidine 10 x 10 cm ili
15 x 15 cm,'posle dega se omalteriSu .cementnim
fialterom.
Zidovi od opeke debljine 12 ili25 cm (sl. 300
Dz) ojadavaju 'se mreZom arr4ature b 6 mm.
''Kroz
zid se povezuju ank'erima OBni O 10 mm
na oko 1,00 m razmaka u oba pravca. Armatura
sd postavlja u izdubllene i odi5cene spojnice -
(najbolje pod pritiskom mlaza vode). Mesta pro-
bojb ankera. (a), kroz zid tieba da budu dobro
ispunjena malterom.
' Vertikalne Sipke armaturd i za deblje i za
monije-zidove povez,uju se ankerima .(ap) pro-
pu5tenim kroz meclusplatnu konstrukciju . Za njih
se paZljivo bu5e rupe, ali kod svake druge ili
trede Sipke. Ankeri su prednika A 10'ili @ 12 mfn,
a izlaze po jedan metar sa svak'e strane.,Ako je
potrebno, ispod mecluspratne .konstrukcije doda-
Slika 299. - Sanacija pukotina: ,X" pukotina - Px; prezidano
- Pz; sanirana pukotina - p; metluprozorski slubac - Ms; je se po, nekoliko horizontalnih Sipki za skriveni
libaZni sloj- Ls nosad koji se uglavi u noseie zidove..Veza sa

273

,./
 -e4d@

-Pp--'u--11.
,Bl. 25 iE,,
n--4- - '---- t-T-
Dz

h-t.mr,r
c rl) its

Slika 300. : Ojadavanje zidova: monije zid - Mz; ankeri za plalon i pod- ap; za zid - az; razmak polja armature _ e; debeli
zidovi - Dz, zid spreman za malterisanje

.nosivim zidom postiZe se ankerima A 6 m na

na svakih 2-3,5 m postavljaju vertikalni serklaZi u
svakih 60 cm visine zida. visini nazitka. Meclusobno se, kao'i na uglovima,
Zidovi se malteri5u rudno ili pod pritiskonl iz
povezuju horizontalnim serklaZom; kao na prime-
ma5ina za torketiranje. Mlaznica za izbacivanje- ru T. Za udvr56enje donjeg kraja vertikalnih Sipki
maltera ne 'sme da bude usmerena direktno na iz serklaZa o5temuje se u horizontalnom serklaZu
-

mreZu, niti da je previ5e blizu, kako armatura ne sloj betona visine oko 10 cm.
posle montaZe
bi suvi5e nalegla naTiO ida prostor izanje ne bi" armature, prilikom betoniranja vertikalnog -serk-
l

ostao bez maltera. ./ laZa, ispunjava se betonom.

Osteieni zabatni zidovi iznad horizontalnog Naknadno ugradivanje serklaZa . r:ra-. '
serklaZa preziifuju se i ojadavaju vertikalnim serk- fuje se na zgradama gdq serklaZi nisu postav,
laZima na nadine prikazane na slibi 301. Za kro- ljenijo5 prilikom njihove izlradnje (stika 302).
vove blagih nagiba. i za raspone do deset metara Horizontalni serklaZi naknadno se izracluju'
izracluju se samo kosi serklaZi na zabatim a (A). Za sledeiim redom. lspod drvenih tavanica obije
de
iste rdrspone; ali za veie nagibe krovnih'ravni, malter sa zida, izdube spojnice po obimu zgrade
pored kosih, izraduje se i jedan vertikalhi serklaZ za po 2-3 cm i u njih postave n.q.dva paralelna
na sredini (S-E). Za ve6,e raspone od deset zida; Sipke armature 4 A 12 mm, ali duZe od zi-
metara i strmije nagibe krovnih rav4i postavljaju, dova za po 50-60 One se savijaju oko uglo-
se, pored kosih, i dva vertikalna i horizontalniserk- va (p,p) preklapaju 9rn. i povezuju sa.armaturom koja
la[, kao na primeru V-Hs. Na starim zgradama po- se postqvlja na zidove sa kojima se sudeljavaju
dignutim u vreme kada se nisu iziadivali horizon- (detalj u osnovi U).
talni armirgnobetonski serklaZi, oni se moraju
naKnadno uraditi. Vertikalni serklaZi na zabatima .
Armatura se na uglovim a zate1e.drvenim
doiaze iznad mesta.gde se unutra5nji konstruktivni klin_ovima. Po dve Sipke u istoj spojnici.(presek
zidovi sutidu sa spoljnim zidom ispod zibata. O-O) povezuju se sponama SO O'mm na svakih
50 9m (l faza). lzmeclu Sipki arrnature zid se izbija
Nazidak na krovu se pod udarom horizon- u visini 25 cm, i to u' lamelama duZine oko 1,00
m
talnih sila uglavnom o5teqdje ili ru5i, pa se zato (ll fena) i zatim se.izbetonira (ilt faza). Ovaj po-

274
 &.>

-:_-]_
-

'----r I
tl
J-l-

.{

:'

'1

''
)L
B-

-.4.

,^#4 /
 il ;t<-
o/l tT
L# o+
* tOO
Jil -+
|o;'
NI
+
Slika 302. * lzrada serklaZa na staiim. zgradama: beton
,''.-v'-rr
stupak se ponavlja onoliko puta koliko ima lame-
la po jednom metu u duZini zida. Poslg povijanja
i povezivanja armdture na uglovima zgrade, izbe-
toniraju se iti delovi serklaZa.
Na sltci 303 prikazana je naknadna izrada
vertikalnih serklaZa na zgradama sa postoje6im
armiranobetonskim horizonlalnim serklaZima. Na
mestu sudeljavanja zidova zupdasto se o5terhulu
opel(e, kao i na mestima suticanja. O5temuje se
i betonski temelj u dubini 30 cm i duZini po 1,00 m,
,sa svake strane, kao i opeke ispod i iznad hori-
zontalnog serklaZa (Ps). Na temelj se sa svake
strane postavi ista armatura kao i u vertikalnom
serklaZu, samo u duZinama po 1,00 m. Armatura
vertikalnog serklaZa povezuje se u donjern kr,aju
sa ovim kratkim serklaZima, a u,gornjem delu
'armaturom
4 @ 8,mm u dva nivoa-, i tii idpoO i
iznad postojeceg serklaZa. Ona se uvije i ube-
tonira u betonske moZdanike (brh). Po;b mon-
taZe oplate betonira se plagtidnim. betonom i
dobro izvibrira da bi se ispunili prostori izmeclu
slojeva opeka na zupdastom zavr5etku zida.
SerklaZi sa Zidanom mreZom. - Zidove u
dobrom, stanju nije preporudljivo u toku sanabije
276
t
4p
DETALJ U u osr.ovt
,2513,8.
v-----7- L o-o
- MB 15, uzengije - ui spone - s, ankeri - a, smer povijanja Sipki
na uglu - pp
Stemovati radi sme5taja vertikalnih qrmiranobb-
tonskih serklaZa, jer im se moZe o5teiiti kompak-'
tnost.
' Na tint mestima izracluju se vertikalna oja-
danja. Najpre se na mestima pudeljavanja i suti-
canja konstruktivnih zidova 65temuju vertikalni
kanali dubine do 10 cm za sme5taj armature pre-
dnika A 12 do O 16 mm. Po vlsini se na svakih
50 cm, povezuje uzengijama, koje se provlade
[roz izpubljene spojnice. Zatim se postavi arma-
tuina mreZa od @ 3 do O 4 mm u Sirini 1;00 m, -
koja se na uglovima postavi sa obe strane.
MreZe se povezuju ankerima @ 8 mm, na svakih
70 cm visine. Na zidovima velke nosivosti, gde
se odekuje jako angaZovanje nosivog preselka,
dodaje se jo5 po jedna mreZa. Tada donja-mreZa
treba da bude Siroka 1,50 m, a gornja t,OO m.
Ovakav. nadin izrade serklaZa preporuduje
se na zidovima od kamena da se ne bi poreme-
tile postojeie zidne veze.
Sanacija betonskih elemenata
Prilikom seizmidkih udara javljaju se na be-
tonskim konstrukcijama, kao i ni ziddnim, mnogo
 -a_
ts

Slika 303, - Ugrafnja vertikalnih serklaTa na zgradama sa armiranobegonskim horizontalnim ser:klaiima: izgled - F, posto-
' jeii serklaZ: Ps, novi vertikalni serklaZ - Vs, betonski moZdanici - bm, temelj - T, ankeri za ojadanje - ao; izgled - E,
presek - L-L

{'--- :*:oa:-
''t'
Slika 304. - Horizontalni preseci serkhid sa Zidanom mreiom; ni suticanju - Su'i,sudeljavanju zidova'- Sd, industr'rjska
iidana mreZa - lm; uzengija - U, arikeri - A; produZni r,nalter: prm

1.

,;<)
veca oSte$nja ako one nidu savesno izgradene. Sanacija jako'oitedenih stubova podinje
To se odnosi na cement koji pre upotrebe nije posle poduhvatanja elemenata dija su optere-
dovoljno odleZao ili je bio pogre5no uskladi5ten, cenja primali pre o5tecenja. Svi oSteieni, naprsli,
je
a narodito kada upotrebljen cement slabijeg . odvojeni i ispali delovi odstrane se,Stemovanjem
kvaliteta od predVideriog. Beton napravljen od (sl. 305-05). Betonska masa skida se do zdravog
nedistog agregata se kruni, a o5teiuje se i kada betona, a armatura koja se mo2e zadrlati ispra-
nije postignut potreban' kvalitet betona, npr. sa vlja i ostavlja da viri iz betona u potrebnim du2i- ,
agregatom koji ne odgovara predvidenoj granu- nama preklopa, sa novim Sipkama koje ie z?me-
lometrijskoj krivulji. Posle o5tecenja i pri sanaciji niti oStecene (Ss i l). Vertikalne Sipke poveZu se
najbolje se vide svi propusti udinjenitokom izgra- uzengijama, postavi se oirlata i betonira beto-
dnje, npr. gnezda nastala segregacijom betona oorn, :- najbolje iste marke kao na postojedem
jer'nijq dobro vibriran, pa je nd tim mestima i stubu, odnosno na onim delovima stuba koji os-
doSlo do prekida kontinuiteta konstrukcije. Vide taju. Vodi se raduna o krupnoci agregata prema
se i sva mesta gde je armatura iza5la iz odrede- gustini armature i o tome da beton bude dobro
.
,

nog poloZaja, npr. p'omerene uzengije kod stubo- Vibriran.

va;dlavna armatura itd. i
O5teceni iskrivlieni ,stubovi se obmo-
Sanacija armiranobetonskih stubova. -
tavaju konstrukcijama novih stubova da bi se
Malo o5te6eni'stubovi ispresecani tanjim pukoti- izbeglo mukotrpno Stemovanje. Qvaj .sludaj je
nama bez ispadajuijh delova, sa neo6tecenom veoma dest u prizemljima zgrada sa velikirn pro-
armaturom ineodvojenom od betona, saniraju se dajnim prostorima na stubovima'koje su trustni
injel(iranjem pukotina cementnim malterom pod udari pomerili iz vertikalne ose ipo nekoliko cen-
pritiskom. timetara u jednom pravcu. U ovim sludajevima ,

Lc w c-c

I-
L

rl
P-r-
r---l-
|

L-L
N

Slika305.=sanaciiaarrniranobetonskihstubova:delimidnoo5teien-Os,isanira.nstubfss,upieseku-CC,;'rr',a[u-
a- a, ostecen stub po celoj visini - 05, o6temovan - l, izbetoniran - ll, postoje6e stanje jako o5te6enog stuba - P ,' :rova
konstrukcija stuba oko postoje6e - :
N; oSteiena glava stuba K, podvlaka - P, sanirano sa pro6irenjem - Ks ,r1e<t rBne '

' Pukotine - i
i

278
 a
postojeii stub se tretira kao mcnim i)4ro
stuba, a celokupno opterecerie fava rpvo-
prirjektovanoj konstrukcija sfi,be (s[ SUFN),
Sinacija glava stuboua pQi knwa-
njem i uklanianjem -se
o5teoenog bebca se do
zdravog koji ce zadrZdi, ka i d#rrisane
.arm atu rer koj a se mora zamerili ilrv(m. Preft od-
no statidko stanje u ovom sluq*r rrc moZe se
obezbedili ako se ne ukloni sry beb4 Sto je veo-
ma teiko;.pa se zbog toga izafirie pqo6irenje -
kapitel'na vrhu stuba (sl. 30$Ks). Prskotine, na
Drimer, na podvlaci iznad stuba se iniektiraju (i),
post-wi se armatura u'pro5irerfe i betonira u
'
postavljenoj oplati.
Sirnacija medfispratnih sitnorebrastih
konstrukcija obgvlja se na takav iradin da se-
zadrli postojeil sistem gde god je to moguie.
Posle poduhvatpnja konstrukcije, oSlemuje se
jedno rebro dg de vide prednici i raspored arma-
ture, kako bi se mogle zamqniti istom, i izbetoni-
rati betonom iste (ili pribliZno iste) marke.
Sanabija podvlaka sa o5tedenjima na sre-
flini raspona podinje posle podupiranja: Pose-
I'
:_--------:lL:--.-.|r-_--TL--
|/ r::----'l--------r [:::] r--'
r:-
==-E-:---E-E
P8
,.
, Sfi4a eO$. -"sanacija podvlaka: oiiedene u sredinitaspona - Ps, oStemovan beton - Op, presek kroz levak 3a optAd - L,
\ Ue\on -\0, viSat belona - vb; oSteienje podvlaka pri osloncima - Po, ojadanje prstenovima na zalezanje - C; ugratlena
podvlakaunovukondtrukciju-Dk
\ \ \
\\\
.bno se vodi raduna, da pidupiranje ne bude na
pogre5nom mestu i tako izazove poremeiaj sta-
tidkih uslova ko4strukcije i pojavu novih ridforma-
cija (sl. 306iPs). Fosle Stemovanja (sl. 306-Op)
. do zdravog - neo5tecenog betona, koji ie Se
zadrlali,'malo iskr.ivljena armatura (a) se ispravi,
a nd mestima gde je mnogo iskrivljena tili je
izvadena, postavljajii se nove Sipke'i povezuju sa
ypostojecirn. Betonira s6 betp,norn marke posto-
jeceg betona. Beton se ubacuje sa strane kroz
jedan ili vi5e levkova,,kao na preseku A-A, zavj-
.sno od duZine o5teienja,'U levak sei ubacuje
beton (b) do ne5to vi5eg..rliv-oa i sve dobro nabi-
ja,'kako se ne bi pojavila pukotina izmetlu starog
i novog betona koja bi izazuala sleganje pa i
ru5enje podvlake kada se uklone podupiradi u
tbku sanacije.ili kasnije tokom kori5cenja zgrade.
Vi5ak betona (Vb), posle nabijanja ukloni se iz
. levka. Kada je teZak prilaz levku sa strane, ploda
sg prgbija i beton odozgo naliva u oplatu. . ,
Podvlake sa velikim brojem Sipki armature
te6ko se saniraju na prethodni nadin, pa se
najde5ce Stemovanjem odis'te pd odvojenih ijade
o1--
Po
T-T
T)l(
27s
,,;ia
naprslil"i delova betona. Pukotine se
cementnim rnalterom pod pritiskom, a oko posto-
jeie. podvlake izraduje se nova u obliku da5e
(sl. 306-Dk), sa arrnaturom i markom betona u
svemu prbma statidkom proradunu.
Podvlake o5teiene pri osloncima (sl. 306
- Po) saniraju se sisternom prstenova na za-
tezanje koji spredavaju dalje Sirenje pultotina.
Celidni prstenovi su u vidu uzengija od okruglog
@) ili trakastog delika (C) sa narezanim navoji-
ma. PriteZu se navrtkama i zavaruju zabijanjem
delidnih klinova (k).
Ovaj se sistem primenjuje kod skrivenih
podvlaka kada se nalaze iznad plafona ili kada
izgled tavanice nije od znadaja (npr. u magacini-
ma, garalama i sl.).
-Prodori
kroz konstrukcije. - Ostecenja na
sitnorebrastim i rebrastim mecluspratnim.kon-
strukcijama i gredapa -'podvlakama, nastaju u
velikoj merii zbog nepravilno odreclenih mesta za
prolazak instalacionih provodnika - cevi, kanala,
kablova i sl. Mesta piodora kroz konstrukcije u
projektima za sanaciju tadno.se predvidaju'i
statidki proradunavaju, i prema tim'proradunima
se, moraju i izvesti. Kod sitnorebrastih i rebrastih
konstrukcija prodori se rade u plodi (Q), izmeilu
rebara i pored stubova ili greda (sl. 307 - PL), a
i-l
_l
---j ffi:
N
+ i-,
L-
Slika 307. - Prodori kroz armiranobetonske konstrukcije: kroz plodu - Pl, kroz podvlake: vertikalno - Pv i hoiizontalno
ploda sitnorebraste med. konstrukcije - srp, Sirina podvlake - b, stubovi - S
280
inj-ektiraju kroz grede - podvlake u njihovoj sredini'i pored
stuba (PV-S). Prorez pravougaonog preseka ne
treba da bude duZi od 213 Sirine grede (b) k'ao na
osnovi (Pv), Horizontalni prodori kroz grede
postavljaju se kao na primeru Ph, u njifrovojsred-
njoj trecini - oko neutralne ose. Ako jb potreban
ne5to veciotvor, statidkim proradunom se menja-
ju dimenzije grede - podvlake
Sariacija temeljnih stopa
Pre podetka radova pregleda se tlo da bi se
videlo da li ima ulegnuia ili pukotina koje se mo-
raju nasuti idobro nabiti. Prokontroli5e se pono-
vo i potoZaj podupirada i proveravd da li su i sto-
pe pravilno stdtidki proradunate, jer' se desto
dOSava da se o5tecenja javljaju na stopama ma-
njih dimenzija od potrebnih.
Sanacija temeljnih stopa pbeinie Stemova-
njem i uklanjanjem svih o5teienih ijako naprslih
delova. Stope se zatim potkopavaju naizmenidno
i simetridno po osnovi (sl. 308), kako se obavlja-
ju i svi ostali radovi na zgradi, u lamelama po
principu metar po-metar naizmenidno po osnovi
zgradei kao na primeru (S5). Dohje, naleZuie
povrSine stopa diste se od tragova zemlje, o5trim
alatom i detkama. Rad na sanaciji stopa u zgra-
il
l!!
[0<X
lu +
w!4
-l rN
rrl
\
.i+--
PL
G1
=,
r >15a
- --n',,.'
-
cv- Ph. G=G
- Ph,
dama je veorna teZak, desto na vefdn d.rtrina-
ma, u blatu i vlazi, na skuierprn f$ru" a teba
uklonitii sav vi5ak iskopare zerr{r'-
Oplata za nove etape pg{a se kao na
primeru Po; ali za 10 crn'niZe od p$i#e stope.
Posle ugrailivanja i vezivaria b*na popunjava
se najde5ie sUtradan, ovaiprffir izmedu stare
i nove stope vlaZnim betorpm i dobro podbija
udarcima dekiia u gredian 8/iB crn, paZljivo da ne
ostanu Supljirie u betonu.
U terneljne stope se postavljaju ankeri ar-
matureza npr, vertikalne serHaZe, betonska plat-
na istubove, koji se naStavljaju po visini zgrade-
Pro5irenja i ojadanja trakastih temelja" kao
Sto se vidi na prikazanim primerima na slbi 308,
mogu biti jednostrana, dvostrana (Tr,) ili u obliku
da5e, nearmirana ili mncigo de5ce Ermirana (Ta,
Tb). Pre podetka radova stope sd moraju potpu.
no.odistiti od naprSlog ili o5te6enog betona. Ako
su armirane; iskrivljena armatura se ispravlja, na
b5teienoj se ostavljaju Sipke dovoljne duZihe za
preklope pri nastavljanju armature. Beton se
spravlja sa agregatom povoljnih dimenzija za
ugradivanje izmdtlu Sipki arnlature. Na primeru
DS je'o5teiena stopa, o5tbnlovana je do zdravog

!n i i- L -!-'*
'- F.l,-
ilE ! -
=i- al
.

\
Slika 308. - Sanhcija.stopa tbmelja: oStedeno iti raskva5eno tlo - Ot, ispod zgrada - M, N, Sema redosledi potkopavanja
temelja - S5, sanacija trakastih temelja - Ta, Tb, Tr; podbijanje tampon-slojl - Po-Ts, postojeia stopa - ps, nova sto-
,Pu - ns; faze rada nq popravci,,o5teiena stopa - DS, ispravl-ena armatura -,|a, povezani ankeri - Na,

281
 betona. Ankeri iz stope pou".uni sa novom ar-
maturom, su Ra primeru Na.
Novoizraclene konstrukcije pri sanaciji, kao i
prilikom nadziclivanja, povecavaju celokupno op-
teredenje zazgradama, pa se ipOstojece stopeu
veiini sludajeva pro5iruju. Ng neporemecenom
konsolidovanom tlu kod trakastih temelja i sama-

+
-t-
ca, izraduje se delimidno pro5irenje ili pojadanje
stopa.
Pri delimidnom potkopavanju pro5iruju se
Siroke temeljne gtope, a istovremeno se koristi
^*^4c+- -+9-*a*-.T,
poveiana no$ivost konsolidovanog tla, i to naj-
vi5e u srednjoj zoni, gde su i najveci napo;ri u tlu.
-f r- lr-
It
Na ovaj.hadin se znatno smanjuju kolidine isko-
pa, manje su i kolidine ugraclenog betona, izrada
l!
I

I
I je lak5a i brla, a i sleganje zgrade je,neznatno.
Na slici 309, prikazana su delimidna pro5irenja
stope za trakasti temelj (T) iza temelj samac (S).
Pro5irenje stope (a) izradunava se oduzimanjem
I
I
od proradunate potrebne Sirine stope n, Sirine
I
postojede- stope b i deljenjem sa dva, pa je prema
I tome proSirenje:
I
I
.t
^_n-b
a=-
2

Visina trakastih pro5irenja proradunava se

na osnovu uglh rasprostilanja pritiska ktoz stopu
r -'j (cr),. a koji iznosi40"-60o. Na postojeiojstopi se
t/
I
(l izmeri visina (h), kao i proSirenje (o), pa je prema'
4. -trakastog
tome tgcr = Sirina pro5irenja c
d
uzilna se ne5to veca nego Sto je pro5irenje a.-
-{- Pojadanjem temelja bez potkopavanja tako-
lrn cle se konsolidovano tlo ne remeti, a postojece
+- temeljne stope sa obe strbne po duZini se pro-
Siruju, kao na slici 310. Dodatno optere6enje sa
_ rg*ct__ _ +c_+3.1 N-N zidova se prenosi preko popredno postavljenih
konzola od arrniranog betona livenog na licu
mesta, montaZnih ili delidnih kratkih nosada lNP,
kao na primeru E, provudenih kroz probijene ot-
vore na temeljnom zidu (kasnije zabetonirand
oko nosada). \a primeru D prikazano je pro5ire-
nje dopunskim stopama 1 i predagama 2 od ar-
Nz__
@ miranog betona na betonskoj posteljici
Na slici 311 prikazan je nadin saniranja
temelja samaca ispod jednog niza stubova, Sto-
pe su delimidno potkopane u Sirinama po 50 cm,
S armirane i izbetonirane po Visini kao trakasti te.
melji izmeclu stubova.
'- .1: - -'' -U- - - at
t- |

Slika 309. - Pro6irivanje trakastih stopa: delimidnim-

potkopavanjem - TR i temelja samaca - S

282
 I

E+

(,
- '-' -
pro5irenji; temeljnih stopa bez pot(opiavanja: pomodu delidnih I nosada - E i dopunske.nearmiranei stope - DS;
;""- sio.
Strku
pprbe, doplnske irmiran6 betonske itoie - 1 sa predagama - 2, betonska pcisteliica - 3
.ri

-t-
I

I
ol
ol
q

\ ..

E, \E.
'L--

Slika 311. - Ojadanja temelja t'a.""" temeljnim trakama'

283
'a

.t'd
 X. Rudenje zgrada
U graclevinarstvu se ruSe stare - dotrajale
zgrade kada treba ra5distiti gradili5te za novo-
gradnju, podici na istom mestu novu zgradu ilise
prostoru na kome se ru5e zgrade daje neko dru-
go urbanistidko re5enje. Ru5e se i prirodnim ka-
tastrofama ili u ratovima te5ko.o5teiene zgrad6.
Zgrade se delimidno ru5e radi rekonstrukci-
je ili nadziclivanja.'Potpuno ru5enje zgrada moZe
se poveriti strudnim ekipama koje eksplozivom
postavljenim na odretlenim mestima veoma efi-
kasno obavljaju posao. U takvom sludaju ne
moZe se u punoi meri saduvati graclevinski mate-
.rijal za novu gradnju niti se mogu blagovremeno
obezbediti konstrukcije postojecih, susednih
zgrada, u demu se uspeva kod rudnog rusenja.
Celokupno ru5enje zgrada mora da bude
veorna paZljivo i pod stalnim'strudnim nadzorom.
Mora se, pre svega, voditi raduna o sigurnosti
radnika i njihovom zdravlju, kao i o sigurnosti
,eventualnih prolaznika. Pri ru5enju zgrada na
slobodnom prostoru, a narodito kada su na ulici,
ebavezno se ograCluje gradili5te, ali i svaki drugi
prostor na koji bi eventualno mogao da padne
poru5dni rnaterijal. Susedne zgrade koje ostaju
moraju se obezbediti da ne bi napukle, ili da se
, neki njihovi delovi ne bi.poru5ili i tako ugrozili Zi-
vote i radnika i stanara u njima.
Potpuno stare i dotrajale zgrade od materi-
jala koji se ne moZe ponovo iskolistiti za gr:adnju,
se ru5e pod strudnim nadzorom u veiim delovi-
ma. Pri ru5enju ostalih zgrada sa solidnim.mate-.
rijalorn treba voditi raduna da se on Sto vi5e sa-
duva. Z*a ru5enje se koriste krampovi, sekire, bu-
Silice, cuskije,. dulad, klinovi i dr..
;--
RuSenje se vrSi odozgo naniZe. Materijal se
paZljivo spu5ta na teren, gde se razvrstava i sla.
Ze, a onaj koji se neie ponovo upotrebiti odvozi
sa gradiliSta. Crep i materijali koji nq stvaraju pra-
Sinu spu5taju se otvorenim kanalima ili dizalica-
ma..Da se ne bi razvijala pra5ina, koje ima veo-
ma mnogo kod ove vrste radova, stalno se poliva
vodom. Sut se spu5ta kroz zalvorene.kanale koji
se na dnu zavr5avaj,u vreiamabez dna, koje se
284
takocle kvase. Krovna gracla i drugi-nosadi spu-
Staju se pomocu granilla ili dizalicama.
Zabranjeno je gomilanje materijala po spra-
tovima. / \
Sve komplikovane konstrukcije ruSe se pa-
Zljivo pod nadzorom strudnjaka koji se bave ovim
poslom, a oni istovremeno odreduju i koje ce
konstrukcije biti poduprte i 4a koji nadin.
'
Za ru5enje zidova vi6ih od 4,00 m potrebna
je i skela, a radnici ne'smeju stajati jedni iznad
drugih. Usamljeni dimnjaci i zidovi mogu se po-
ru5iti odjednom, alisamcj pod nadzorom strudnih
lica. Tek posle ruSenja jedne etaZe dozvoljeno je
ru5enje naredne meduspratne konstrukcije. Po-
sebna paZnja obraca se na balkone i druge fa-
sadne istake, da se ne bi prevrnuli pri ru5enju nji.
hovih noseiih zidova. Ograde na stepeni5tima i
oko drugih otvora ru5e se paralelno sa ostalim
konstrukcijama ha istoj etaZi, a nosadi stepeni5-
nih krakova pre ru5enja obavezno se podupiru.
Ako se za ru5enje vi5espratne zgrade
izraduje fasadha skela, ona se moZe ostaviti d-a
se upotrebi pri gratlenju nove zgrade.. Na skeli
se, za za5titu radnika, izrailuje i ograda visine
1,00 m. Sa ulidne strane, na najniZoj etaii skele, -
postavlja se i nastre5nica sa nagibom ka objektu,
da materijal ne bi padao na prostore ili trotoare,
za prolaznike.
Obezbedenje susednih objekata kod ivi-
dne gradnje izvodi. se kada treba podzidati.-
spustiti na niZi nivo postojece temelje (sl. 177),
pri iskopavanju rovova za temelje noveizgrade,
kada treba osigurati poZarne zidove ili susedne
zgrade. Pri iskopu rovova remeti se struktura tla
koja znatno utide i na tlo ispod postoje6e zgrade,
tako da se ona sleZe, a tada dolazi i do prskanja '
konstrukcija. Ove prskotjne mogu da nastanu i
od mehanidkih potresa od npr, gradevinskih te-
Skih ma5ina za kopanje zemlje, kamiona koji je
odvoze itd.
Sto su postojeie zgrade viSe, one su i labil-
nije, narodito posle iskopa temelja za novu zgra-
du, izato se moraju ojada[ipodupirhOima iliobez-
 bediti serijama razupirada sve dok se ne izgradi
nova zgrada izmedu njih.
Podupiranje zgrada kosnicima radi se po
raznim sistemima. Na slici 312 prikazana su
samo dva, koja !e koriste za razlidite visine,zgra-
. da. Na primeru N je sistem kosih poduptada za
- podupiranje do 7 m, a na primeru V do 13 m vi-
, sine. Gornji krajevi kosnika preko umetaka upiru

_t
I_t
._?xS t 14

a- )
m

_l
ta
d
)-
.l
ih
ie IZCLED
t-
l- J
ii-

l
ri
n
.i--
E\

ft;
le

l
la
rli
e
I

J,
e s E-E
i-

),
I
o
a
I

a
i
F
A

Y
t-
jade izrade za visine do 13,00 m z izgled
-
SiiLu St Z. = podupiranje zgrada: 2ida navisini do 7,q0 ln N, koso podupiralo
' ^AtrairaFa
PoduPirada iz Pravca Y
i7 nr.\r^a Y

285
 se u zid obavezno ispod serklaZa. Pomeranje
donjeg kraja podupira'da spredava se njihovifr
upiranjern, pod pravim uglom,.u kosu gredu i po-
vezivanjem klamfama. Greda se udvr5cuje uko-
panim stubom povezanim kle5tima sa kosnicima.
Nadini razupiranja postojecih susednih
zgrada zavise od njihovog razmaka- udaljenosti
jedne od druge. U svim sludajevima sa razupi-
ranjem se zapodinje dim se poruii jedan deo na
zgradi; koja je predviclena za ru5enje, npr. kada
se poru5e krov i najvi5a etaZa zgrade. Serije ra-
'zupirada postavljaju se redom jedne ispod dru-
gih, alitako da moZe ispod njih da se radi, ito sve
'dok se ne zavr5i sa. kompletnim ru5enjem. Kasni-
je,. sa napredovanjem radova na izgradnji nove
z|rade, uklanjajO se serije razupirada jedne za
drugima, samo obrnptim redom - od najniZe Ka
najviSoj.
Konstrukcije razupirada mogu se odrZati na
. predvidenim mestima ako se udvrste ukr5tenim
kosnicima u horizontalnom i u vertikalnom prav-
cu, kao 5to se vidi u osnovi iizgledu na slici 313.
t
rl
T
t
,*rE
4?,c046. oo
osnova
Slika3l3. - RaTupiranje susednih zgrada udaljenih do 16 m: redosled razupirada- Rr, Ril,
.
Ra, Rb, Rc, nagib - a
286
Na bodne zidove susednih zgrada se, za
sve nadine razupiranja, postdvljaju. horizontalne
talpe ili grede koje se medusobno povezuju ver:
tikalnim kratkim gredama visine-oko 2,50 m. Na
sredinu ovih greda upiru se grede razupiradi sa
pajantama.
Zarazmak susednih zgrada od 10 do 12 m
razupiradi - grede dimenzija 16/20 cm ili veiih,
postave se u blagom nagibu prema horizontali,
krajevi im se upru u vertikalne.kratke grede na
zidovirna, a.radiboljeg preno6enja sila poveZu se
kosnicirna - pajantama.
Bazupiradi zarazmakezgradaod'12 do 16 m,
prikazani na slici 313, sastoje se iz dve gr6de..Na
krajevima se upiru u kratke uspravne grede na
zidovima, a na sredini razmaka, izmeclu zgrada,
malo se podignu uvis. Tu su razupiradi malo
zaobljeni (detalj E), a medusobno povezani gre-
dama sa kosnicima koji sldZe za njihovo zaleza-
rtje. Spu5tanjem ove sredine postiZe se jade ra-
zupiranje.
l.
T.T
R111, razupiradi u jednom nivou -
 lt
detalf E
'.r
./
1.'
osnova
't

Slika 314. - Razupiranje zgrada razmahnutih.Ao

, 1O qlq{osled postavljanja razupirada - R.',,31j; gaZupiradi u istom nivou
.

' '/ ,. . a .

Za razmake postojeiih zgtadado 20 m gre.

,.
-
de raz-upiradi se, zbog velike duZine, moraju.
n{stavljati. To se rirdi tesarskidr vezama na prost
sudar sa povezivqnjem gvozdenim pijaVicama,
klanfamh. Glede se sa dve stiane,ojidavaju do, .
d4tnim gredarna:i sve zajedno povezuju zavrtnje-

.li
I

nl8
 'I

Tabela 9. - Spoljni fasadni zidovi strane: spoljna - e, unutra5nja - i

aedrari perlil matbr I

grter bbk
sFzl unufdsnji rnaltr ldl 29z- llt5
-tr-----1---'n.-
perffaiEintdF Rirnena: Pdm:J
U wim ldim. grad. zrrama U siim ldim. grad. zonama
rrlaopd€ I zona d= 5m lvhirEkE dedine terrrizobcip:
ttufasnt nElter ll an I d€ d= 2crn
d= 5crn
lll zona d= 8m ll zuta d:4cm
Prinrm: lll zorg d= 6cm
U wim l&n.<rd. zcnana
Mrrnaha ddfta tedndzdajb
l2!rEd=2n
ll ula d= 5cm
lll zona d= 6crn ,bba(o/ipgEtedrf g#t
an&
SiFeko/i
rrl.o-asrime
a€rirard petltt rnalH
Slplaopeka Prirgta
urutsaini rnalta . U s/in l(in. grd. zdsna
'l,fiT*Fd€tfEpef|de.ta:
ftinera: I ana d= Scrn
U wim klim. grad. zorla ria ll dtad= 12ctn
Minirnakp debf ne bnrrtzddiF: lll dla d= 15cn'
I m d= scrn
ll zona d= 5crn
lll ima d= 7 crn pdtrE f gdoE
ariaibe.t -
SdtahsadraAeka :Rirsa ':
tefirlozdata U srinldgrd.acra
CrFbk DdFaffir*r:frffila
uirfasri rl€[er I alad= 14qn
ll arad=20cm
furue* lll ala d= 24crn
U win kfn. g-d. anama
Ivlt*n det{. tenrE*zdeije:
I dla d= 2crn
ll z na d= 4 crn
lll dla d= 5crn uorFleulrg*ut
crtrnaha EntdizdajF d= G1ocrn Eftrriah.iF
anidib€El
Sdtalasdiaopd€
tenrozd&ll ftirsE
ziJ od p(I€ op€ka U sain.lcn grd.zsEna.
uljtaCtimalte. lriffiEddfEErfiidF:
lila d= 2cm
ftkrEna: ll 2ma d= 3crn
U wiT ldrn. grd. dla na lll ala d= 4cnt
Maim. deq. EfiDadai,e: Qt*a umlU:rts <l= llocrn
d€ d* 2ar
I
dla d= 4 crn
ll
bfr.d(epGoega:
lll zona d:scrn ,
terrszd&la
Oponl* t"rt*O"U d= S10 crn anrirdp belorEki zil
9+&bdtacp*a Princna:
gnIbe'F U win kNT. gfad. zq€rna
rylaSd@ Itili*naf€ deulE e$rxizlbciF:
nnrastitW I zona d= 4 crn
ll ana d= 5crn
Prirsla lll dla d= 6ctn
U wiT kfn. grd. dt4na Odrmlra tenrEdaiia d= &10crn
iJtindla (HlirB ffiiF:
d= 5crn
Opfitalra gfltoAta*t d= G10sn

mirHahi rnalter
gdFhsdlaop€ka $irwor
ErrEzdaF spdfi n€lter
gtr&l. nFdlani giler Uok
urroimfu trrJfrijimalts
PrirEna:
U win kin grd- aan:. 'PriBEna:
trffiE.SliE Er'tbrE,F: U svim,ldimdkDgrade/. dtatna
lasd=2dn @malna terrdzd..d= e10
ll a|ad=4crn
lll dlad=5m
Ofrnatra ErDadaia J-- Slocrn

fdirlstaop*a mirEraJni malter

EfltoaoE:F sliropor
trrtafkartakal spdinimalter
trodEirnalter rnodularni giter blok
mutra*rjimalter
P'irsla:
Sarnc u ia,eetin gtJajdna PrirEna:
lvb:Tratta deuiE BrmzdaiF U svim l+aad. zd|ama
d nin.= &10m Za se ti isre O,-= Z crn
Opl'rnalna izdadJa d= S1ocrn.

288
Tabela 1 0. - Unutra$nii pregrdi rftri

uHz2l3
Fatirir* tm
5sn
_liEr
Eiirrt! ts
furs
lb grdi *naa izrdr gn i n gnFle *tinf.

UovigE*.t Sl0on
rriri&r r4.ll1

Rinrra:
bko iu sll[, tP2213

r+'rriltasiltntftr
En'd4t 25an
tniribt rln
Prrnena: .

irb lo iu rbc4l WZ2 13

!ap.!.!f fn
lrmnq 26dn
trtribfi.i r920

(SIEPETO
P'iur:
lrb ka i u stuCair W2,213

C.f og6rrnaktr
rrr-t&rr[l! '
PriErl:
iJ&-ptgtci x ana$ d,! tEr r undr ltrrr i dfga

tnaiet 1,5
drbolSr
€BnadasilEtrn bel. 90
b q:di
Prirrna drndEt Urdrdt/astme iizmdlsltLi
nd|q-qssrf|a

+"f
fl--_il=-
lL+Jl--
rnalter
giler U9k
' '15

ll-FlF- ftirnern:

lHt
ke pr€rada izryEd, dva $ana i[ izrnedJ stdta islepodglt.

n*24{l

289

:l

*,-l4J
 Literdtura

. Vladislav lvkovic: Vi$espratne skelet- Liljan Kodelja i Zivorad Bra-

, nezgrade (konstruktivni sklopovi i elementi),,12- canovic : Sanacije. objekata poslije potresa'.'
davadks-informativni centar studenata, Beograd, Dom Stampe Zenica, Zagreb, 1978. g.
1974. g. Martin :
Mittag Bdukonstruktionslehre,
.Osnovi prefabrikovanih zgrada (konstruk- ln6tut frir Bauplanung und Bautechnik, Detmold,
tiuni sklopovl -elementi materijali), Biro za 1971. g.
gradevinarstvo, Beograd, 1977. g. M i od rag Petrov ic: Arhitektonske kon-
Vlado Kamenarevid : tzotacija ravnih _ strukcije ll, lzdavadko-intormativni centar stude-
krovova, lnterpregled, Beograd, 1 975. d. nata, Beograd, 1982. g.
Grupa 'autora: Miodrag Radulovii; Milan VukaSinovii:
Gradevinski priruinik - Tehnidka za5tia, arhitektonski prirudnik,
3. Graclevinska knjiga, Beograd, 1977. g.
Beograd, 1982. g.
Grupa auto ra Ratne gradevinske kon- Petar Krs lic: Arhitektonske konstrukci-
strukcije - skripta, G-U SSNO,'Qeograd 1967. g. je, 1 i 2, ,,Tehnidka knjiga", Beograd,.1963. g.
r
D'esi m i P.' Dandevii : Arhitektonske Stevan Kru nic: Ada;ptacija,i sanacija,
koinstrukcije, 1, 2,3 i 4. lnstitut za dokumentaciju zTehn. knjiga - 1993. g.
za5tite na radu, NiS, 1975. g. R ank'o Trbojevii I Separat za skripta iz
Konstruktivni sistemi u visokogradnji. Cen- gradevinskih konstrukcija l, Beograd; 1975. g:
tar za . informativno-izdavadku delatnost, Ni5, Frick Kn6ll Neumann: Baukonstruk-
1978. g. tionslehre, Teil 1 und 2, B. G. Teubner, Stuttgart,
D u ja n G ra ni6: Gradevinske konstrukci- 1972. g.
'je za vanredne udenike .tehnidkih, 5kola, , H-ans. B anz'. Baukonstruktions Details-
Jugoslovenski graclevinski centar, Beograd, - Zeichnungen ftlr die Praxis - Karl Krhmer Ver-
1964. g. lag Stuttga{ - 1973 g
Dord'e Jovanovii', Beton'i armirani Katatozi:
b;eton za lll i lV razred graclevinske tehnidke Sko-
le, Zavod za udZbenike i nastavna sredstva, Beo-
grad, 1978, g. Gr:ad. org. lzolaciia; Beograd, O ravnim
krovovima, Beograd,.l OZI. g.
Duro Peu li6: Konstruktivnii elementi .Komgrap, Beograd, Tehnicki priruinik za,
zgrada,1 i 2, ,,Tehnidka knjiga" ,Zagreb,1975. g.
zid anj e d u ri so I -b I o kovi m a.
I liiSlobodan : Klasiini'druqni krgvovi, '
Siporeks,.Tuzla
1RO ,,Graclevinska knjiga", Beograd, 1984. g. :Apatinske gipsane plode, Apatin.
John Ashurst and Francis G. Di- Toza Markdvii, Kikinda
mesr Stone in Building,.Printed litho in Great Pregradni zidovi Ljutomer, Ljutomer.
Britain by W, & J Mackay Limited, Ch-atham, Quitinord - lnformation - Paris.
1977.
Lewicki, Karw6wski,'Pawlikovs- Pri izradi ovog udZbenika kori5ieni su:
ki : Wohngebdde aus beton und stahlbe.ton, Jugoslouenski standardi- JUS (Savezna komisi-
Werner-verlaQ, Dtrsseldorf, 1971. \
ja za standardizaciju), Zbirka tehniikih propisa,
Leposava Basar ic: Gradevinske kon- tehnickih uslova, mera ' i
normativa . u
strukcije objekata ' uisokogradnje 1, Tanjug, gradevinarsfvu, sa kornentarom i u redakciji BoZ(
Beograd, 1979. g. dara Furundlica, Beograd, 1972. g.

309

.,i-iJ .r
 SADRZAJ

tuvoD. ......:.....,.........3 istubova. ........ .21

Nadini izrade zidova
Nadini izrade zidova u seizmidkim
IIVISOKOGRADNJA .....3 podrudjima.;.... ....;. .......21
ZIDANJE ZIDOVA
Arhitektonskoprojektovanle'.. ....3 Malteri ...... :..22
Grailevinske ili arhitektonske konstrukcije. . . . . . . . 3 Malterizazidanje..:,.... .......22
Propisi i normativi u gratlevinarstvu. . Malterizamalterisanje... .....'.22
lzradatehnidkih crlela ...:4 Savremeni na6in gratlenja zgrada
Razmere..:... ........5 po jedinstvenoj modularnoj koordinaciji . . . . . . . . . 22
Podela objekata visokogradnje . . ;. . . . . . .7 _Modularnakoordinacija...... ...22
Podela eldmenata zgrada pr6ma poloZaju. . . .',. .'. .7 Prefabrikovani elementi - blokovi za zidanje . . . . . 24
Spoljni elementi zgrada. Zidanjeblokovirna. ......24
Unutra5njielementi zgrada.. . :. .. ..... 9 Pravilh zazidanje modularnim blokovima . . . . . . . 25
Podela elemenata zgradaprema nameni . . . . . . . . I Grafidko prikazivanje zidanja.
Konstruktivnielementi .....9 Uputstvo za crtanje udenidkih radova . . . .25
Nekonstruktivnielementi..... ...10 Zidanje zidovablokovima u sklopu zgrade .......28
Elementi obrade,.... PREFABRIKATIOD'PECENEGLINE ...30
Elementiopreme... ......10 ZIDANJE ZIDOVA G,ITER BLOKOVIMA . . . . . . . . 30
KONSTRUKTTyNTSTSTEMT ... ... ..... 10 Zidovi od giter-blokova u sklopu zgrade . .32
VRSTE KONSTRUKTIVNIH SISTEMA.. ....... 11 Fasadnigiterblokovi .....36
Linijski sistemi. Zidanje Supljim blokovimaod pe6ene gline . . . . . . 38
Sisterni nastali kombinacijom linijskih ztDovtoDoPEKE ...........38
sistema-spratni skelet. .......13 rVrsteopeke : ..ri .....41
Povr5inski sistem Zidanjezidovaopekom . . ...42
Prostornopovr5inski sistemi. . .': .., . . .. . .......14 Elementizidaod opeke. ..:.....43
SISTEMI GRADENJAZGRADA. .......14 Pravila za zidanje 'zidova opekama ., . . . : . . . . . . . 44
Masivnisistemigratlenj4. .......14 $istemizidanjazidova ,..44
Skeletnisistemigraclenja ...:.,.14 ZidanjeSupljomopekom ........44
Me5oviti sistemi graelenJa . . . . . . : . . . . . . 16 lzradunavanje dimenzija zidova'
premabrojupoluopeka.. ..... 45
,

NAEINI GRADENJAZGRADA.
'Tradicionalni'nadin
..... ... 16
gradenja . . : . . . . . . . . 17 Zidanje zidova opekama u sklopu zgrada . . . . . . . 47
MontaZninadingratlenja.... ....17 Zidanje zidova koji se sudeljavaju . . . . : ... 48
folumontaZni nadin gradenja . .. . . -'. ... 17 Suticanje zidova od opeke
lndustrijski nadi,n graelenja.. .....v:. ... 17 UkrStanje zidova.od opeke . . . ... . . , . . . .48
IZGRADNJA ZGRADA U SEIZMICKIM Suticanje zidou,arazliditih debljina .. . .... 48
PODRUCJIMA.. .. . 17 lzradaotvora u zidpvimaodopeke . . . .. . 48
VERTIKALNI ELEMENTI OBJEKATA. . . . . . . . . 19 . Udubllenia u zidovima - niSe.
Zidovi i stubovi 19 Zidanje dtubova i stubaca od opeke , . , . ..48
.
PoloZaj zidova i stubovau odnosu Dekorativni efekti na-zidovima od opeke . . . . . . . . 49
na prostor i objekat. 19 Betonskiblokovi...:... .1...........50
Vrste zidova i stubgva u odnosu Supljiblokwi zazidanjebdbetona .. . .. .'51
na prostor i objekat 19 Supljiblokovizazidanje,od lakog betona . . . ....54
,Vrste zidova prema konstruktivnim . , ZidanjezidovaSupljim blokovima .......54
"svojstvima. ,.,.... 19 Zidanje zidova blokovifora od delijastih
Konstruktivni zidovi. 19 betona . . .54
Nekonstruktivni zidovi 19 Zidovi od blokova od organskih materijala . . . .' . . ,54
Vrste konstruktivpih sklopova 19 Durisol-blokovi ... ......54
Oblici zidova i stubova . . . . . . . .'. 20 Zidanjezidovadurisol-blokovima.. . ..... 55
Materijali zaizraduzidova i stubova . .,. . . . . . . . 20 Zidovi od kamena . . .'. . .-58

310
 'l

V. IEMELJI ....1s2 .Vtt. VERTIKALNE,KOMUN;KAC1JE.. ..1s2

Fundiranje (temeljenje) objekata 152 Staze i rampe
Temelji.,. . ;.. .... :....... 152 Stepenice .....; .....192
Podela temelja prema obliku.,. . . . l 152 Podela stepenica prema poloZaju u zgradi . . . . . 194
Podela temelja prema nadinu fundiranja 153 Nazivi pojedinih delovastepenica ... .. . 194
Temelji neposredno oslonjeni na Stepenice sa pravim kracima . . . 195
zemljinotle... .....:.. 153 Stepenicesazavijenim kracima . .... . . ... . . 1g5
Temelji oslonjeni qa pojadano Kretanje stepenicama . . . 195
zemljinotle... 154 Odredivanje Sirina stepeni5nih krakova. . . . .. . . 1.97
Temelji posredno oslonjeni na Odreclivanjevelidineodmori5ta ..... ... 1gg
zemljinotle... 154 Proradunstepenica 1....19g
Podela temelja prema materijalu Qrade.. . . . .. . . 155 lzradunavanje duZine stepeniSnog kraka.,. ... . 1gg
Trakasti tenTelji 156 Crtanjestepenica ...... .....'.200'
Temelji od opeka 156 Odredivanje strane stepenica . . . :../. . . : . . . . 200
Temeljiod kamena 157 Nazivi pojedinih delovastepenica .... . .ZOO
Temelji od nabijenog betona . .. . .. . . . . 159 Graclevinski propisi za stepenice
Temelji od armiranbg betona. 159 Podela stepenica prema konstruktivnom
'Temeljisamci . 160 postavljanju......, ....201'
Temelji safnci od armiranog betona. 161 Podela stepenica prema materijalu izrade. . . . . . ZOz
Kontragrede 161 Stepeniceodbetona ....202
Plodasti (pgvr5inski) temelji 162 Konstrukcije stepenica sa kosim
Temelji u kaskadama . . . . 103 armiranobetonskim plodama .,..202
lzrada temelja uz susednu zgradu: 163 Podela stepenica na kosim
Podzidivanjetemelja ......-.... 163 armiranobetonskim plodama
lzolaciia zidova i podova od vlage i vode . . . . 164 premakonstruktivnomoslanjanju ......204
- Horizontalna i vertikalna hidroizolacija. . . . . . . . . 164 Stepenice na kosim armiranobetonskim'
Horizontalna izolacija protiv vlage 164 plodama oslonjenim na podestne nosade . . . . . . z}s
Vertikalna izolhcija protiv vlage 166 Stepenice na kosim armiranobetonskim
Drenala 168 plod.ama oslonjenim na obrazne nosade . . . . . . . 205
Pripremni radovi na terefiu. 168 Stepenice na kolenastim
Povr5insko ureclenje zemljiSta 169 armiranobetonskimplodama ....2Og
Armiranobetonske konzolne stepenice . . . . . . . . 2Og
Jednostranokonzolne.stepenice .......208
VI. HORIZONTALNI KONSTRUKTIVNI Dvokrakekonzolnestepenice ...209
ELEMENTI Stepenice od prefabrikovanih delova. . . . 209
MontaZne stepenice sa obraznim nosadinia . . . .'20'g
Horizontalni konstruktivni elementi Prefabrikovane stepenice po JUS. . . . . . . . . . ... 209
odarmiranogbetona .r......122 Stepeniceoddrveta ..........210
Grede ...,.....172 NaZlebljenestepenice ...210
SerklaZi .......172 UZlebljene stepenice ... .210
Horizontalni sklopovi - meduspratne NaleZuie stepehice.
konstrukcije. ....172 Spoljne stepenice 215
Monolitne armiranobetonske Ulaznestepenice ......216
konstrukcije od ploda .. .179 MontaZne ulazne stepenice. . . . . . 2{6
:. . . . . . 179
Meduspratne konstrukcije od rebara . . . Podrumske stepenice 216
Rebrasteineduspratnekonstrukcije.,...lTg Tavanske stepenice . . :. ... .. ..
Sitnorebraste meduspratne konstrukcije . . . . . . . 179 Liftovi .
Monolitne sitnorebraste meduspratne'
'kpnstrukcijeliveneuoplati .: ....179
Monolitne sitnorebraste konstrukcije VIII. KROVOVI 221
saiupljimtelimaispune, tipTM .. .. .. . 181
Polu montaZna meiluspratna konstrukcija, Podela krovoVa Or"r" nagibu.
tipfiligran ......184 Podela krovova prema obliku , 221
MontaZna meduspratna konstrukcija, Podela krovova prema materijalu izrade . . . . . . . 223
tipstandard. ....184 Grafidko prikazivanje krovnih konstrukcija . . . . . . 224
Meduspratne konstrukcije sa osloncima Povezivanje krovnegrade. .. .. . . .....224
postavljenim u dva pravca . . : . . . . . . . . . 194 Krovni nazidci... .
Armirano-betonske konstrukcije u Vrste drvenih krovnih konstrukcija . . . . ... ZZs
skeletnomsistemu .....:186 Dvovodhi krovovi ...... .....226
Meduspratne konstrukcije od drvene grade. . . . . 191 Krovovi sa oslonjdnim krovnim nosadima . . . . .,. 226
Meduspratnekonstrukcijeodgreda. .... 191 Frosti ili krovovi od rogovei na drvenoj
Meeluspiatne konstrukcije od talpi . . . . . . 191 tavanici ...,.. 2.26

312
 I

Prosti krovovi na armiranobetonskoj. Oetvorovodnikrovovi. ...257

tavanici ...-.:.
Krovovi sa raspinjadama. .
..227 6ii;;;;il;;;;;k;;;;i : :::: zss
. .'. . .227 Cetvorovodni krovovi sa slemenjadom. . . . . . . . . 261
Jednostavni dvovodni krovovi sa detvorovodni krovovi sa jednostiukim
raspi njadama na armiranobeton;(oj
tavanici...... ..231
Krovovi sa raspinjadama i podvlakama . . . . . . . . 291
I Krovovi sa nazidkom
Prodorikrozkrovn'eravni . .....235
I Krovovisaroinjadama.... ....238 krovnimstolicama ..:...264
t Krovovi sa slemenjadom i pravim detvorovodni krovovi sa dvostrukim
I jednostrukim krovnim stolicama. .. ., ... 239
veSaljkama
i Jednostruka prava krovna stolica SloZeni krovovi
nabetonqkojtavanici ..:!.. ...241
I Krovovi sa dvostrukim pravim krovnim
Krovne konstrukcije sa re5etkastim
stolicama ......241 nosadima ...... ......265
Krovovi sa drvenim re5etkastim
Krovne stolice za blage nagibe . .243 nosaqima ..:... ......265
Krovovi sa kosim krovnim stolicama . . . .243
Krovne konstrukcije sa nosadima od
Kose krovne stolice sa slemenjadom
t* lepljenih ili prikovanih profila
ili proste kose stolice. . . .243
Kose krovne stolice sa podroZnjadama
I j.slemenjaiom.... .....243
Krovnestolicesanazidcima . .. l. .... : .... ..245 IX. OBNAVLJANJE ZGRADA . .267
K;wovi sa obeSenim konstrukcijama
I - krovne veSaljke. ..:... ......249 OSteienja zgrada
zgrada
Osiguranje konstrukcija .-: . . . . . . 268
Krovne konstrukcije sa jednostrukom
krovnom veSaljkom . . .'. .25O Sanacijazidova. .......272
Cvorne veze ukonstrukcijamave5aljki . . . 250 Sanacija betonskih elemenata. . .276
Vezetavanjadaive5aljki .......251 Sanacijatemeljnih stopa.
Jednostruka krovna ve5aljka na betonskoj i 1.....280
tavanici . .252
Krovne konstrukcije sa dvostrukim X. RUSENJEZGRADA .......284
krovnimve5aljkama, ....254
Konlbinovani krovni nosadi sa
stolicamaivb5aljkama ..:. ..257 xr.zADActzAVEZBANJE... . .. ..290
Krovovisanazidcima ...;'.. :...257
lzlomljeni mansardni krovovi ....257
Jednovodni krovovi ..:... ... ..257 LITERATURA... .. 308

,;l