14 Kukuruz

TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA
ZAŠTITA KUKURUZA
3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 1

VEGETACIONI CIKLUS
Fenofaze kukuruza: BBCH skala

Ð 1Zemljište, pre setve;
Ð 2Seme, pre setve (00);
Ð 3Seme i klica do nicanja (01-09);
Ð 4Nicanje i porast lišća (11-19);

Ð 5Rast i razvoj stabla (31-39);
Ð 6Razvoj metlice i klipa (51-59);

Ð 7Cvetanje i zametanje zrna (61-69);
Ð 8Nalivanjezrna i mlečna zrelost (71-79);

Ð 9Pravo zrenje (81-89) i starenje biljaka (91-99);
Ð 10Kukuruzište posle berbe (žetve);

Ð 11Klip i zrno u skladištu;

PATOGENI: potencijalna opasnost
Veliki ekonomski značaj imaju:

Ð Furarium (Gibberealla) spp.
Ð Ustilago maydis;. Sphacelotheca reiliana
Ð ...
Povremeni ekonomski značaj mogu imati
Ð Aspergillus; Penicillium i dr.
Ð Helminthosporium spp.
Ð Virus mozaika kukuruza i žute patuljavosti ječma na kukuruzu
Ð …

ŠTETOČINE: potencijalna opasnost
Veliki ekonomski značaj imaju:

Ð Elateridae, Scarabeidae
Ð Diabrotica virgifera virgifera
Ð Ostrinia nubilalis
Ð Tanymecus dilaticollis
Ð Mus musculus, Ratus spp.
Ð Aphididae
Ð Noctuidae (Euxoa spp.)
Ð Apodemus, Cricetus i dr.

KOROVI: potencijalna opasnost
Veliki ekonomski značaj mogu imati:

Ð Travni višegodišnji korovi (Sorghum halepense, Cynodon
dactilon)
Ð Širokolisni višegodišnji korovi (Cirsium arvense, Convolvulus
arvensis, Rubus caesius)
Ð Travni jednogodišnji korovi (Echinochloa crus-galli, Digitaria
sanguinalis, Setaria glauca, S.viridis)
Ð Širokolisni jednogodišnji korovi (Abutilon teofrasti, Ambrosia
artemisifolia, Amaranthus retroflexus, Chenopodium album,
Datura stramonium, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum
aviculare, P.lapathifolium, P.persicaria, Solanum nigrum,
Xanthium strumarium)

TEHNOLOGIJA ZAŠTITE KUKURUZA
1ZEMLJIŠTE, PRE SETVE

1ZEMLJIŠTE, PRE SETVE
Aspergillus; Penicillium i dr.: U zemjištu (i na semenu) mogu se naći

brojni patogeni, koji mogu izazivati propadanje semena, klice i
ponika, posebno u loše pripremljenom i sabijenom zemljištu i
nepvoljnim uslovima za klijanje i vicanje.
Ð Treba poznavati istorijat zemljište i proceniti infekcioni
potencijal patogena i opasnost od propadanja biljaka.
Ð Dobrom pripremom zemljišta i drugim merama optimizacije
gajenja smanjuje se opasnost od patogena truleži semena i
klijanaca.

1ZEMLJIŠTE PRE SETVE
Fusarium spp.: Na biljnim ostacima u zemljištu (i semenu) mogu se

naći micelija, hlamidospore i peritecije.
Ð Treba poznavati istorijat zemljište i proceniti infekcioni
potencijal patogena i opasnost od fuzarioza.
Ð Plodoredom (≥3 godine) se smanjuje opasnost od fuzarioza
kukuruza.
Ð Dobrom pripremom zemljišta i drugim merama optimizacije
uzgoja značajno se smanjuje opasnost od fuzarioznog
propadanja semena i klijanaca i drugih formi oboljenja
kukuruza.

Helminthosporium spp.: Na biljnim ostacima u polju (i na semenu)

mogu se naći piknidi i micelija.
Ð Treba poznavati istorijat zemljišta i proceniti infekcioni
potencijal patogena i opasnost od septoriozne pegavosti.
Ð Plodoredom (≥3 godine) se smanjuje opasnost od
helmintosporiozne pegavosti.

Ustilago maydis; Sphacelotheca reiliana: U zemljištu se mogu naći

teleutospore patogena, koje zadržavaju vitalnost duži niz godina.
Ð Treba poznavati istorijat zemljište (zagađenost teleutosporama)
i proceniti opasnost od gari.
Ð Plodoredom (≥3 godine) se smanjuje opasnost od mehuraste i
prašne gari.

Elateridae; Scarabidae: U zemljištu se mogu naći larve različite

starosti (kod nekih vrsta i imago), a njihova brojnost zavisi od
preduseva i vlažnosti zemljišta.
Ð Treba poznavati istorijat zemljišta, brojnost i strukturu
populacije zemljišnih i proceniti opasnost za novi usev.
Ð Plodoredom (>2 godine) i izborom preduseva (okopavina),
sistematskim suzbijanjem korova, ranijom setvom i pojačanim
N-đubrenjem smanjuje se opasnost od zemljišnih štetočina.
Ð Prema potrebi, primenom zemljišnih insekticida (po celoj
površini ili samo u zoni reda) moguće je suzbiti zemljišne
štetočine.

Diabrotica vigifera: U krajevima gde je kukuruzna zlatica raširena u

zemljištu se nalaze jaja, posebno na parcelama na kojima se
kukuruz gaji u monokulturi.
Ð Treba poznavati istorijat zemljišta i proceniti opasnost za novi
usev.
Ð Plodoredom je osnovna preventivna mera zaštite kukuruza od
kukuruzne zlatice.
Ð Primenom zemljišnih insekticida u zoni reda, na površinama
gde je utvrđeno prisustvo kukuruzne zlatice, postižu se
pozitivni efekti, ali problem je u tome što insektcidi ne deluju
dovoljno dugo, a larve se javljaju u zoni korena tek posle
mesec i više dana.

Noctuidae (Euxoa spp.): Tokom aprila i maja u zemljištu se mogu

naći larve proletnje sovice.
Ð Treba proveriti brojnost podgrizajućih sovica i proceniti potrebu
za hemijskom intervencijom
Ð Moguća je izdvojena hemijska intervencija protiv larava
proletnje podgrizajuće sovice, ali češće se primenom
zemljišnih insekticida radi suzbijanja zemljišnih štetočina
postižu se pozitivni efekti i protiv ove štetočine.

Tanymecus dilaticollis: Prezimljava imago, u zemljištu na dubini od 40-

60 cm. Aktivira se krajem marta i tokom aprila.
Ð Treba proveriti brojnost kukuruzne pipe i proceniti potrebu za
hemijskom intervencijom
Ð Plodoredom (2-3 godine) i izborom preduseva smanjuje se
opasnost od kukuruzne i drugih pipa.
Ð Na ugroženim područjima moguće je kopanje lovnih kanala oko
starih kukuruzišta i njihovo tretiranje insekticidima.
Ð Prema potrebi, primenom zemljišnih insekticida moguće je
suzbiti kukuruznu i druge pipe.

Apodemus spp., Microtus spp. i dr.: Lucerišta i deteliništa, livade i

pašnjake, međe, utrine i dr. mogu nastanjivati brojini kratkorepi
miševi, koji prelaze sa površine pod ozimim žitima. Posebnu pažnju
treba posvetiti površinama na kojima se seju semenski usevi.
Ð Treba poznavati istorijat zemljište i okoline, brojnost i strukturu
populacije glodara na njima i proceniti opasnost za novi usev.
Ð Plodoredom i prostornom izolacijom od prirodnih staništa
glodara smanjuje se opasnost od poljskih glodara.
Ð Razoravanjem međa, utrina i družih zapuštenih površina
remete se kolonije i glodari izlažu prirodnim neprijateljima, kao
što su ptice i dr.

Travni i širokolisni korovi: U zemljištu opstaje seme i vegetativni

delovi brojnih vrsta korova.
Ð Treba poznavati istorijat zemljišta, potencijal korova i proceniti
opasnost od zakorovljavanja novih useva.
Ð Plodoredom i izborom preduseva značajno se može uticati na
zakorovljenost kukuruza.
Ð Obradom zemljišta i uništavanjem vegetativnih delova koji
mogu da ožile moguće je smanjiti zakorovljenost kukuruza
višegodišnjim korovima.
Ð Primenom zemljišnih herbicida moguće je suzbiti
jednogodišnje travne i širokolisne korove.

2SEME, PRE SETVE

2SEME PRE SETVE
Aspergillus; Penicillium i dr.: Na semenu (i u zemjištu) nalaze se

brojni, patogeni, koji izazivaju propadanje semena i klijanaca,
posebno ako se seme nađe u loše pripremljenom zemljištu i u
nepovoljnim uslovima za klijanje i nicanje.
Ð Treba poznavati poreklo i zdravstveno stanje semena i
proceniti opasnost od propadanja biljaka.
Ð Setva nezaraženog semena osnovni je preduslov za dobru
zaštitu od patogena propadanja semena i klijanaca.
Ð Dezinfekcijom semena smanjuje se opasnost od patogena
propadanja semena i klijanaca.

2SEME PRE SETVE (00)
Furarium (Gibberealla) spp.: Konidije i latetntna micelija na semenu (i

u zemljištu na biljnim ostacima).
proceniti opasnost od propadanja biljaka.
zaštitu i uspešno gajenje kukuruza.
Ð Izborom i gajenjem manje osetljivih hibrida značajno se
smanjuje se štetnost ovog patogena.
Ð Tretiranjem semana preparatima na bazi mankozeba, kaptana
ili tirama smanjuje se infekcioni potencijal značajnih patogena i
oboljenja drže pod kontrolom.

2SEME PRE SETVE
Ustilago maydis;. Sphacelotheca reiliana: Patogeni se održavaju

obliku teleutosore i na semenu (i u zemjštu)
proceniti opasnost od ovih patogena.
smanjuje opasnost od ovog patogena.
ili tirama smanjuje se infekcioni potencijal patogena.

2SEME PRE SETVE
Helminthosporium spp.: Miceija i konidije na semenu (i u zemjištu, na

bijnim ostacima).
proceniti opasnost od ovih patogena.
smanjuje se opasnost od ovog i drugih patogena.
ili tirama smanjuje se infekcioni potencijal patogena.

Elateridae; Scarabidae: U zemljištu se namale larve različite starosti,

a kod nekih vrsta i imago.
Ð Treba poznavati brojnost i strukturu populacije zemljišnih i
proceniti opasnost za novi usev, kao i mogućnost njihovig
suzbijanja nanošenjem insekticida na seme.
Ð Nanošenjem insekticida na seme moguće je zaštititi seme,
klicu i mlade biljke od manje brojnih populacija zemljišnih
štetočina.

Aves: Razne ptice (fazan, gačac, svraka, vrana, divlji golub, gugutka,
grlica, domaći vrabac i dr.) doleću na polje pod kukuruzom, vade
posejano seme i uništavaju tek iznikle biljčice. Opasnost je utoliko
veća što su bliža mesta njihovog gneždenja ili dužeg zadržavanja
(šumarci, deponije i dr.).
Ð Treba poznavati brojnost i strukturu populacije ptica u
okruženju i proceniti opasnost za novi usev.
Ð Nanošenjem repelenata na seme prilikom dorade značajno se
smanjuje opasnost od ptica tokom klijanja, nicanja i rasta
mladih biljčica.

3SEME I KLICA DO NICANJA (01-09)

Aspergillus; Penicillium i dr.: Na semenu (posebno zaraženom i

netretiranom) može doći do pojave truleži semena i klijanaca.
Opasnost je utoliko veća koliko su nepovojniji usovi za klijanje i
nicanje kukuruza (hladnije i vlažnije vreme, zemljište slabije
pripremljeno, teško ili sabijeno, seme dublje posejano i td).
Ð Optimalnom setvom i stvaranjem uslova za brzo klijanje i
nicanje znatno se smanjuje opasnost od patogena propadanja
semena i klijanaca.

Furarium (Gibberealla) spp.: Na semenu (posebno zaraženom i

netretiranom) može doći do pojave truleži semena i klijanaca.
Opasnost je utoliko veća koliko su nepovojniji usovi za klijanje i
nicanje kukuruza (hladnije i vlažnije vreme, zemljište slabije
pripremljeno, teško ili sabijeno, seme dublje posejano i td).
Ð Optimalnom setvom i stvaranjem uslova za brzo klijanje i
nicanje znatno se smanjuje opasnost od patogena propadanja
semena i klijanaca.

Diabrotica vigifera: Jaja u zemljištu, posebno na parcelama na kojima

se kukuruz gaji u monokulturi.
Ð Treba poznavati istorijat zemljišta i proceniti opasnost za novi
usev.
Ð Prema potrebi, unošenjem zemljišnih insekticida (u zonu reda)
pre, tokom ili posle setve moguće je smanjiti opasnost od
kukuruzne zlatice.

Elateridae; Scarabidae: U zemljištu se namale larve različite

starosti, a kod nekih vrsta i imago.
Ð Treba poznavati potencijl zemljišnih štetočina i uslove u
kojima se dešava klijanje i proceniti opasnost od propadanja
klice i ponika.
Ð Ako je utvrđena veća brojnost zemjišnih štetočina, a nisu
korišćeni zemljišni insekticidi još uvek je moguće izvesti
njihovo suzbijanje.
Ð Ranijom setvom (kad se temperatura zemljišta popne na 5-6
°C) smanjuje se opasnost od žičnjaka jer se oni počinju
hraniti tek na 8-9 °C.
Ð Primenom većih količina N-đubriva smanjuje se, a
navodnjevanjem povećava brojnost žičnjaka u zemljištu.

Tanymecus dilaticollis: Prezimeli imago kukuruzne pipe (i drugih pipa)

se aktivira krajem marta i tokom aprila, a leti pri temperaturi >18
°C.
Ð Treba proveriti brojnost ove štetočine na polju pod kukuruzom.
Ð Prema potrebi moguća je hemijska intervencija protiv
kukuruzne i drugih pipa.

grlica, domaći vrabac i dr.) doleću na polje pod kukuruzom, vade
posejano seme i uništavaju tek iznikle biljčice. Opasnost je utoliko
veća što su bliža mesta njihovog gneždenja ili dužeg zadržavanja
(šumarci, deponije i dr.).
Ð Treba pratiti brojnost ptica i strukturu populacije ptica u
okruženju i poceniti opasnost od oštećenja biljaka i
proređivanja novog useva.
Ð Rasterivanjem ptica, raznim plašilima i ometanjem gneždenja
izrazito štetnih vrsta smanjuje se opasnost od proređivanja
useva.

Jedogodišnji travni i širokolisni korovi: Sa kukuruzom niče i veći broj

jednogodišnjih i višegodišnjih travnih i širokolisnih korova
Ð Treba poznavati potencijal korova i proceniti opasnost od
zakorovljavanja novih useva.
Ð Ako ranije nisu korišćeni zemljišni herbicidi moguće ih je
primeniti zaredno sa setvom ili posle setve a pre nicanja.

4NICANJE I PORAST LIŠĆA (11-19)

Ustilago maydis;. Sphacelotheca reiliana: Tokom proleća teleutosore

kijaju i obrazuju se bazidi sa bazidosporama, koje zaražavaju
mlado tkivo (hifa se probija direktno u epidermalne ćeije).
Ð Paćenjem inokuluma i vremenskih uslova treba proceniti
opasnost od gari
Ð Izbegavanjem pregustog sklopa biljaka smanjuje se opasnost
od prašne i mehuraste gari.

Viroze kukuruza: Virusi u prirodnim domaćinima i zaraženim

biljkama.
Ð Treba ptatiti infekcioni potencijal i vektore i procenti
opasnost od viroza.
Ð Uništavanjem samoniklih bijaka ječma, pšenice i nekih
trava značajno se smanjuje infekcioni potencijal virusa.
Ð Suzbijanjem isnih vašiju na kukuruzu (a pre toga i na strnim
žitima) smanjuje se opasnost od viroza kukuruza.

Diabrotica vigifera: Jaja, piljenje larava i njihova migracija ka zoni

korena, posebno na parcelama na kojima se kukuruz gaji u
monokulturi.
Ð Ako ranije nije intervenisano, unošenjem zemljišnih insekticida
(u zonu reda) prilikom kultivazije (i okopavanja) značajno se
umanjuje opasnost od kukuruzne zlative.
Ð Obezbeđivanjem dovoljne količIne vode ugroženom kukuruzu
smanjuje se štetnost kukuruzne zlatice.

Tanymecus dilaticollis: Tokom aprila i maja, posebno u monokulturi i

na parcelama u blizini prošlogodišnjih kukuruzišta može doći do
pojave veće brojnosti prezimelog imaga kukuruzne pipe, koja na
temperaturi >25 °C leti i lako preleće 150-200 m.
Ð U kritičnim fazama kukuruza treba pratiti brojnost kukuruzne
pipe i proceniti opasnost od jačeg oštećivanja biljaka.
Ð Prema potrebi moguća je hemijska intervencija protiv
kukuruzne pipe na novim kukuruzištima. Najčešće se
interveniše u fazi 2-3 para listova.

Grylidae: Prezimele larve popaca aktiviraju se krajem marta i

početkom aprila, a ubrzo se javlja i imago, koji je tokom proleća
aktivan danju, a tokom leta noću. Veću brojnost treba očekivati na
navodnjavanim površinama.
Ð U kritičnim fazama kukuruza treba pratiti brojnost popaca i
proceniti opasnost od jačeg oštećivanja biljaka.
Ð Moguća je hemijska intervencija protiv popaca, ali za tim
najčešće nema potrebe. Pozitivni efekti se postžu intervencijom
protiv kukuruzne pipe ili drugih štetočina.

Elateridae; Scarabidae: Ako zemljišne štetočine nisu pod kontrolom

od ranije može doći do oštećivanja korena izniklih biljaka i njihovog
sporijeg rasta.
Ð Treba utvrditi intenzitet pojave zemljišnih štetočina i oštećenja
koja nanose.
Ð Pozitovni efekti postižu se optimizacijom uzgoja
(navodnjavanje i dr.).

Ostrinia nubilalis, Sesamia cretica: Larve (odrasle) kukuruznog

plamenca i kukuruzne sovice prezimljavaju odrasle gusenice u
kukuruzovini. Početkom proleća prelaze u lutku.
Ð Treba pratiti potencijal štetočina i proceniti opasnost od
njihove jače pojave tokom vegetacije.
Ð Uništavanjem zaostale kukuruzovinu pre izletanja leptira
značajno se smanjuje opasnost od prve generacije
kukuruznog plamenca i kukuruzne sovice.

Aphididae: Tokom ranog rasta biljaka može doći do pojave lisnih

vašiju. Jaču pojavu treba očekivati od faze 2-4 lista do visine 30-40
cm, posebno ako su lisne vaši bile brojne na strnim žitima i
travama u okruženju.
Ð Treba pratiti pojavu i brojnost lisnih vašiju i proceniti opasnost
od njihove jače pojave.
Ð Lisne vaši je moguće suzbiti primenom brojnih insekticida, ali
retko postoji potreba za intervencijom u ovoj fazi.
Ð Pozitivni efekti postižu se suzbijanjem lisnih vašiju u okruženju
(na travama i strnim žitima).

Noctuidae (Euxoa spp.): Tokom aprila i maja u zemljištu se nalaze

larve proletnje sovice.
Ð Treba pratiti pojavu i brojnost podgrizajućih sovica i proceniti
opasnost od jačih oštećenja.
Ð Primenom zemljišnih insekticida ili insekticida u obliku mamaka
postižu se pozitivni efekti i u kontroli podgrizajućih sovica.

Širokolisni korovi: Ako nisu ranije suzbijeni širokolisni (i drugi) korovi

rastu zajedno sa kukuruzom i ugrožavaju usev, posebno tokom
nicanja i sporog rasta biljaka.
Ð Treba pratiti nicanje i porast korova i proceniti opasnost od
jačeg zakorovljavanja useva.
Ð Međurednom obradom i okopavanjem kukuruza moguće je
suzbiti iznikle jednogodišnje širokolisne i druge korove.
Ð Folijarnom primenom herbicida moguće je suzbiti
jednogodišnje širokolisne i druge korove kada za tim postoji
potreba. Interveniše se u skladu sa fenofazom korova i
kukuruza.

Uskolisni korovi: Ako nisu ranije suzbijeni uskolisni (i drugi) korovi

rastu zajedno sa kukuruzom i ugrožavaju usev, posebno tokom
nicanja i sporog rasta biljaka.
Ð Međurednom obradom i okopavanjem kukuruza moguće je
suzbiti iznikle jednogodišnje i višegodičnje uskolisne i druge
korove.
Ð Folijarnom primenom herbicida moguće je suzbiti
jednogodišnje i višegodišnje uskolisne i druge korove kada za
tim postoji potreba. Interveniše se u skladu sa fenofazom
korova i kukuruza.

5RAST I RAZVOJ STABLA (47-49)

Helminthosporium spp.: Tokom maja patogen sporuliše i može doći

do zaražavanja. Prvi simptpmi se najčešće javljaju početkom juna.
Opasnost je utoliko veća ako je vreme toplo sa čestom i obilnom
kišom.
Ð Treba pratiti pojavu oboljenja, infekcioni potencijal patogena i
vremenske uslove i proceniti opasnost od jače pojave
helmintosporioze.
Ð Kada bi bilo potrebno folijarnom primenom fungicida mogli bi
se postići dobri efekti suzbijanja ovog oboljenja, ali se u našim
uslovima praktično ne vrši hemijska zaštita kukuruza.

Fusarium spp.: Tokom ove faze može doći do pojave fuzarioze na

korenu i prizemnom delu stabla. Opasnost je utoliko veća ukoliko
nastupi sušni period.
Ð Treba pratiti pojavu oboljenja i proceniti opasnost od nastanka
većih šteta.
Ð Čuvanjem zimske vlage (jesenjim oranjem i dobrom proletnjom
obradom zemljišta) štetnost oboljenja se može znatno ublažiti.

Ustilago maydis;. Sphacelotheca reiliana: Tokom proleća

teleutosore kijaju i obrazuju se bazidi sa bazidosporama, koje
zaražavaju mlado tkivo (hifa se probija direktno u epidermalne
ćeije).
Ð Treba pratiti infekcioni potencijal patogena i vremenske
uslove i proceniti opasnost od jače pojave.
Ð Uništavanjem zaraženih biljnih delova smanjuje se
infekcioni potencijal patogena.
Ð Otklanjanjem faktora koji dovode do ozleđivanja tkiva
smanjuje se rizik od prašne i mehuraste gari.

Viroze kukuruza: Virusi u prirodnim domaćinima i zaraženim biljkama.

Ð Treba pratiti pojavu oboljenja i aktivnost vektora i proceniti
opasnost od jače pojave.
Ð Uništavanjem samoniklih bijaka ječma, pšenice i nekih trava
smanjuje se opasnost od viroza kukuruza.
Ð Suzbijanjem isnih vašiju na strnim žitima i kukuruzu smanjuje
se opasnost od viroza kukuruza.

Diabrotica vigifera: Larave u zoni korena. Njihova brojnost je naročito

velika na parcelama na kojima se kukuruz gaji u monokulturi.
Ð Treba pratiti porast biljaka i pojavu oštećenja, posebno kod
biljaka u monokulturi u sušnim uslovima.
Ð Ako kukuruzna zlatica nije ranije suzbijena u ovoj fazi kukuruza
praktično je nemoguće njeno suzbijanje.

Aphididae: Tokom brzog rasta biljaka može doći do pojave lisnih

vašiju. Jaču pojavu treba očekivati posle značajnijeg napada na
strnim žitima.
Ð Treba pratiti pojavu lisnih vašiju, brojnost njihovih populacija i
proceniti opasnost od prenamnožavanja.
Ð U ovim fazama kukuruza, praktično se ne izvode mere
hemijskog suzbijanja lisnih vašiju, posebno na nesemenskom
usevu.

Noctuidae: Tokom maja u zemljištu se mogu naći larve proletnje

sovice (Euxoa spp.)., a tokom juna i jula mogu se naći i larve
ozime sovice (Scotia spp.).
Ð Treba pratiti pojavu podgrizajućih sovica, brojnost njihovih
populacija i proceniti opasnost od jače pojave oštećenja.
Ð Primenom insekticida u obliku mamaka postižu se pozitivni
efekti i u kontroli podgrizajućih sovica.

Ostrinia nubilalis, Sesamia cretica: Prva generacija leptira javlja se

početkom juna. Leptir leti i polaže jaja tokom juna.
Ð Treba pratiti pojavu pleptira kukuruznog plamenca i sovica i
proceniti potrebu za hemijskom intervencijom.
Ð Najčešće se ne interveniše protiv leptira plamenca i sovice veće
se pratiti vreme i intenzitet njegovog leta i polaganje jaja.

Travni i širokolisni korovi: Ako korovi nisu pod kontrolom od ranije i oni
rastu sa intenzivnim porastom kukuruza.
Ð Međuredna obrada i okopavanjem kukuruza mogući su samo
početkom intenzivnog porasta.
Ð Folijarna primena herbicida, kada za tim postoji potreba,
moguće je samo dok kukuruz ne preraste visinu do koje je
moguće ući u njivu sa mašinama za primenu herbicida sa
zemlje.

6RAZVOJ METLICE I KLIPA (51-59)

Fusarium (Gibberealla) spp.: I u ovoj fazi moguća je pojava

fuzarioze korena i prizemnog dela stabla, a šteta je posebno
velika u uslovima suše.
Ð Treba pratiti pojavu oboljenja i proceniti opasnost od
nastanka većih šteta.
Ð Navodnjavanjem (50-60 mm), posebno u fazi metličenja
smanjuje se štetnost ovog obojenja.

Helminthosporium spp.: Ako se oboljenje javi, po toplom vremenu sa

čestom i obilnom kišom može doći do njegovog daljeg širenja.
helmintosporioze.
Ð U našim uslovima se praktično ne vrši zaštita kukuruza
folijarnom primenom fungicida, ali mogli bi se postići
zadovoljavajući efekti suzbijanja helmintosporioza kukuruza
folijarnom primenom fungicida.

Ustilago maydis; Sphacelotheca reiliana: Sa pojavom metlice

oboljenje se javlja i na njoj, posebno ako dođe do njhovog
ozleđivanja.
Ð Treba pratiti infekcioni potencijal patogena i vremenske uslove i
proceniti opasnost od jače pojave.
Ð Uništavanjem zaraženih biljnih dellova smanjuje se infekcioni
potencijal patogena.
Ð Suzbijanjem kukuruznog plamenca i lisnih vašiju, kao i
otklanjanjem drugih faktora koji dovode do ozleđivanja biljaka
smanjuje se rizik od porave prašne i mehuraste gari.

Diabrotica vigifera: Pojava imaga na metlici i, posebno na svili. Pojavu

imaga bilo je moguće i ranije utvrditi na cvetovima vrsta iz familije
Cucurbitaceae. Najveću brojnost na kukuruzu postiže krajem jula,
a prisutan je do septembra.
Ð Imaga je moguće suzbiti folijarnom primenom insekticida (sa
dva ili više tretiranja biljaka), ali ova mere zaštite nije sasvim
racionalna.

Ostrinia nubilalis, Sesamia cretica: Prva generacija larava najčešće

se sreće na metlicama (početkom metličenja), a prisutne su i
tokom svilanja. Posle piljenja kratko se zadržavaju na površini
(prva dva razvojna stadijuma), a potom se ubušuju u stablo i klip.
Ð Ako se utvrdi veća brojnost gusenica treba intervenisati pre
njihovog ubušivanja. Koriste se preparati na bazi.

Aphididae: Tokom metličenja i cvetanja može doći do pojave lisnih

vašiju. Jaču pojavu treba očekivati ako je vreme vlažno i toplo, bez
jakih kiša (pljuska).
Ð Najčešće se ne interveniše na nesemenskim usevima.
Suzbijanjem kukuruznog plamenca na semenskim usevima
(re|e i drugim) značajno se smanjuje brojnost populacija lisnih
vašiju.

Noctuidae (Scotia spp.): Tokom juna i jula u zemljištu se nalaze ozime

sovice Treba utvrditi njihovu brojnost i proceniti potrebu za
hemijskom intervencijom

7CVETANJE I ZAMETANJE ZRNA

(61-69)

7CVEANJE I ZAMETANJE ZRNA (61-69)
Fusarium spp.: I u fazi cvetanja moguća je pojava fuzarioze korena i

prizemnog dela stabla, a šteta je posebno velika u uslovima suše.
većih šteta.
Ð Navodnjavanjem se pomaže usevu da lakše podnese
poremećaje u snabdevanju vodom, koje izaziva ovo oboljenje.


helmintosporioze.

Ustilago maydis;. Sphacelotheca reiliana: Tokom cvetanja može doći

do pojave oboljenja i na klipu.
Ð Treba pratiti infekcioni potencijal patogena i vremenske uslove
i proceniti opasnost od jače pojave.
Ð Uništavanjem napadnutih delova biljaka smanjuje se infekcioni
Ð Otklanjanjem faktora koji dovode do ozleđivanja tkiva smanjuje
se rizik od prašne i mehuraste gari.

Ostrinia nubilalis, Sesamia cretica: Prva generacija larava najčešće

se sreće na metlicama (početkom metličenja), a prisutne su i
tokom svilanja. Posle piljenja kratko se zadržavaju na površini
(prva dva razvojna stadijuma), a potom se ubušuju u stablo i klip.
Ð Ako se utvrdi veća brojnost gusenica treba intervenisati pre
njihovog ubušivanja. Koriste se preparati na bazi.

Diabrotica vigifera: Imago tokom cvetanja oštećuje svili i hrani se

polenom. Najveću brojnost na kukuruzu postiže krajem jula, a
prisutan je do septembra.
Ð Imaga je moguće suzbiti folijarnom primenom insekticida (sa
dva ili više tretiranja biljaka), ali ova mere zaštite nije sasvim
racionalna

Aphididae: Tokom cvetanja može doći do pojave lisnih vašiju. Jaču

pojavu treba očekivati ako je vreme vlažno i toplo, bez jakih kiša
(pljuska).
Ð Najčešće se ne interveniše na nesemenskim usevima.
Suzbijanjem kukuruznog plamenca na semenskim usevima
(re|e i drugim) značajno se smanjuje brojnost populacija lisnih
vašiju.

Noctuidae (Scotia spp.): Tokom juna i jula u zemljištu se nalaze

ozime sovice Treba utvrditi njihovu brojnost i proceniti potrebu za
hemijskom intervencijom.

8NALIVANJEZRNA I MLEČNA
ZRELOST (71-79)

8NALIVANJE ZRNA I MLEČNA ZRELOST (71-79)
Fusarium spp.: I po zametanju klipa i tokom nalivanja zrna može doći

do trujenja kipa korena i prizemnog dela stabla.
većih šteta.
Ð Obezbeđivanjem dovoljno vlage u zemljištu pomaže se
kukuruzu da lakše podnese oštećenja na korenu i prizemnom
delu stabla, a sprečavanjem oštećenja klipa, koje izazivaju
kukuruzni plamenac, pamukova sovica i dr. smanjuje se
opasnost od fuzarioza na klipu .


helmintosporioze.

Ustilago maydis;. Sphacelotheca reiliana: Tokom formiranja i nalivanja

zrna kod napadnutih biljaka znatan deo metlice i klipa može biti
preobra`en u izrasline mehuraste i prašne geri.
Ð Otklanjanjem faktora koji dovode do ozle`ivanja biljaka smanjuje
se rizik od prašne i mehuraste gari.

Diabrotica vigifera: Imago polaže jaja, posebno od polovine jula do

kraja avgusta.
Ð Obezbeđivanjem dovoljne količIne vode ugroženom
kukuruzu smanjuje se štetnost kukuruzne zlatice.
Ð Primenom insekticida moguće je suzbiti imaga, ali kako
njegov let traje skoro dva meseca što bi zahtevalo nekoliko
tretiranja, a to nije racionalno i praktično se i ne izvodi.

Ostrinia nubilalis, Sesamia cretica: Nastavlja se razvoj gusenica u

biljnom tkivu. Najveći broj larava kukuruznog plamenca prelazi u
lutku i daje novu generaciju leptira (tokom avgusta i početkom
septembra), koja je opasna za postrni usev kukuruza, a manji deo
ostaje u kukuruzovini do proleća.
Ð Moguća je intervencija protiv larava druge generacije, ali se
dobri efekti portižu samo na osnovu praćenja leta leptira,
polaganja jaja i piljenja larava. Mora vodiri računa o karenci
ukoliko se kukuruz koristi u svežem stanju (kao povrće).

9ZERNJE ZRNA (81-89) I STARENJE

BILJAKA (91-99)

9ZERNJE ZRNA (81-89) I STARENJE BILJAKA
(91-99)
Fusarium (Gibberealla) spp.: Tokom zrenja klipa (i zrna), posebno u

uslovima povećane vlažnosti može doći do razvoja plesnivosti
klipa i zrna. Ovaj prlblem je posebno naglašen ako se berba ne
izvede na vreme.
većih šteta.
Ð Blagovremenom berbom i sušenjem klipa i zrna značajno se
smanjuje opasnost od pojave i razvoja plesnivosti klipa.

(91-99)
Aspergillus; Penicillium i dr.: Ako se kukuruz ne obere na vreme i ako
se na|e u vlažnim uslovima može doći do pojave raznih oblika
truleži klipa i semena, što značajno umanjuje njegovu upotrebnu
vrednost. Šteta je posebno velika ako dođe i do poleganja biljaka.
većih šteta.
Ð Branjem i sušenjem klipa i zrna moguće je smanjiti štetu koju
nanose ovi patogeni, ali problem truleži nije moguće rešiti u
ovoj fazi.

(91-99)
Ustilago maydis; Sphacelotheca reiliana: Tokom zrenja kod

napadnutih biljaka znatan deo metlice i klipa može biti preobražen
u izrasline mehuraste i prašne gari.

(91-99)
Cricetus; Apodemus: Na polju se mogu naći manje ili više brojne

populacijije hrčka i poljskih miševa, zavisno od vremenskih uslova i
dostupne hrane.
Ð Treba pratiti brojnost glodara i proceniti opasnost od nastanka
šteta.
Ð Blagovremenom i kvalitetnom berbom značajno se utiče na
brojnost populacije poljskih glodara.

(91-99)
grlica, domaći vrabac i dr.) mogu da dolete na polje pod
kukuruzom u zrenju, da oštete zrno i klip, posebno u blizini mesta
njihovog gneždenja ili dužeg zadržavanja (šumarci, deponije i dr.).
Ð Treba pratiti brojnost ptica i proceniti opasnost od nastanka
šteta.
Ð Plašenjem i rasterivanjem ptica smanjuje se opasnost od šteta
koje one mogu naneti.
Ð Blagovremenom berbom kukuruza smanjuje se opasnost od
oštećenja koje mogu naneti ptice.

10KUKURUZIŠE POSLE BERBE

(ŽETVE)

10KUKURUZIŠE POSLE BERBE (ŽETVE)
Fusarium spp.: Na kukuruzovini posle berbe ostaje micelija i

konidije patogena.
Ð Uklanjanjem ili seckanjem i zaoravanjem kukuruzovine
značjno se smanjuje infekcioni potencijal patogena.

Helminthosporium spp.: Miceija i konidije na semenu, u zemjištu i na

bijnim ostacima u poju.
Ð Uništavanjem žetvenih ostataka smanjuje se infekcioni
potencijal ovog patogena kukuruza.

Ustilago maydis,Sphacelotheca reiliana: Na biljnim ostacima u

polju mogu se naći i izrasline mehuraste i prašne gari.
Ð Uništavanjem žetvenih ostataka smanjuje se infekcioni
potencijal ovih patogena i opasnost od jače pojave gari.

Apodemus, Cricetus i dr.: Hrčak i poljski miševi su najčešće prisutni u

polju sa manje ili veše brojnim populacijama, zavosno od
vremenskih uslova i dostupne hrane.
Ð Uništavanjem žetvenih ostataka, smanjuje se brojnost
populacije poljskih glorara, a eventualnom lokalnom
intervencijom rodenticidima smanjuje se opasnost za narednu
vegetaciju .

Ostrinia nubilalis i Sesamia cretica: Larve u kukuruzovini, gde ostaju

do proleća.
Ð Uništavanjem kukuruzovine značajno se smanjuje brojnost
populacije ovih štetočina.

11KLIP, ZRNO I BRAŠNO TOKOM

SKLADIŠTENJA

SKLADIŠTENJA
Fusarium spp.: Tokom skladištenja klipa (i zrna), posebno u

neodgovarajućim uslovima i uslovima povećane vlažnosti može
doći do razvoja plesnivosti klipa.
Ð Treba proveravati uslove skladištenja i proceniti opasnost od
pojave i širenja plesnivosti klipa i zrna
Ð Dobrim skladištenjem (u suvim i provetrenim skladištima)
odnosno/i sušenjem klipa i zrna značajno se smanjuje
opasnost od pojave i razvoja plesnivosti klipa.

SKLADIŠTENJA
Ustilago maydis; Sphacelotheca reiliana: Na nekim klipovima mogu

se naći prašne ili mehuraste izrasline gari.
Ð Napadnute delove klipa treba odvojiti od nenapadnutih i uništiti
ih da bi se smanjio infekcioni potencijal patogena.

SKLADIŠTENJA
Penicillium spp.; Aspergillus spp.: Tokom skladištenja klipa (i zrna),

posebno u neodgovarajućim uslovima i uslovima povećane
vlažnosti može doći do razvoja plesnivosti klipa.
Ð Treba proveravati uslove skladištenja i proceniti opasnost od
pojave i širenja plesnivosti klipa i zrna
Ð Dobrim skladištenjem (u suvim i provetrenim skladištima), a po
potrebi i sušenjem klipa i zrna značajno se smanjuje opasnost
od pojave i razvoja plesnivosti klipa.

SKLADIŠTENJA
Mus musculus, Ratus spp.: U skladištima se mogu nastaniti kućni

miš i sivi pacov, a može doći i do njihovog prenamnožavanja.
Ð Treba pratiti i blagovremeno otkriti pojavu glodara u skladištu i
procenit opasnost od oštećenja i onešišćenja uskladištene
robe.
Ð Sistematskim čišćenjem skaldišta i popravljanjem eventualnih
oštećenja značajno se smanjuje opasnost od pojave
dugorepih miševa.
Ð Ako se utvrdi prisustvo domaćeg miša ili pacova (pre ili tokom
skladištenja) odmah treba izvesti sistematsku deratizaciju.
Način intervencije zavisi od vrste robe i tipa skladištenja.

SKLADIŠTENJA
Plodia interpunctella (Razvija 2-5 generacija. Tokom leta se mogu
naći svi uzrasni stadijumi); Sitotroga cerealella (Razvija 2-4
generacije. Larve kratko žive na površini zrna, pa se ubušuju u
zrno. Kod kukuruza u zrnu se razvija i lutka); Tinea granella (Na
proleće se iz prezimele larve razvija lutka i izleće leptir tokom
aprila i maja. Razvija 2 generacije, a razvoj jedne generacije traje
2-3 meseca).
Ð Treba pratiti i blagovremeno otkriti pojavu skladišnih leptirića u
skladištu i procenit opasnost od oštećenja i onečišćenja
uskladištene robe.
Ð Preventivnim tretiranjem praznih skladišta, posebno ako je u
njima ranije skladištena ista ili slična roba značajno se
smanjuje opasnost od pojave skaldišnih leptirića.
Ð Ako se utvrdi prisustvo skladišnih leptirića na/u robi koja se
unosi u skladišta ili se ove štetočine pojave tokom skladištenja
treba izvesti sistematsku dezinsekciju. Način intervencije zavisi
od vrste robe, tipa skladišta i uslova skladištenja.

SKLADIŠTENJA
Sitophilus spp.; Tribolium spp. i dr: Tokom skladištenja ili na

zaostalom zrnu u praznim skladištima može doći do pojave
skladišnih tvrdokrilaca, pa i do njihovog prenamnožavanja.
Ð Treba pratiti i blagovremeno otkriti pojavu skladišnih
tvrdokrilaca u skladištu i procenit opasnost od oštećenja i
onečišćenja uskladištene robe.
Ð Preventivnim tretiranjem praznih skladišta, posebno ako je u
njima ranije skladištena ista ili slična roba značajno se
smanjuje opasnost od pojave skaldišnih tvrdokrilaca.
Ð Ako se utvrdi prisustvo skladišnih tvrdokrilaca na/u robi koja se
unosi u skladišta ili se ove štetočine pojave tokom skladištenja
treba izvesti sistematsku dezinsekciju. Način intervencije zavisi
od vrste robe, tipa skladišta i uslova skladištenja.

PATOGENI: sumarni pregled
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
PATOGENI Ze Se Ni Li St Me Cv Na Zr Po Sk
Furarium spp. + + ± ± ± ± + + + + ±
Ustilago;. + + ± ± ± ± ± ± ± + -
Sphacelotheca
Aspergillus; ± + ± - - - - - ± + ±
Penicillium i dr
Helminthosporium ± + ± - - ± ± ± ± + -
spp.
Viroze ± - - + + ± ± - - - -

ŠTETOČINE: sumarni pregled
ŠTETIČINE Ze Se N i Li St Me Cv Na Zr Po Sk
Elateridae; Scarabeidae + ± + ± - - - - - - -
Diabrotica virgifera virg. + ± + ± ± + + - - - -
Ostrinia nubilalis - - - - ± + + ± - + ±
Tanymecus spp.i dr + - + ± - - - - - - -
Aphididae ± - ± ± ± + + ± - - -
Scotia spp.; Euxoa spp. ± ± ± ± ± ± - - - - -
Mus, Ratus - - - - - - - - ± ± +
Cricetidae + ± ± - - - - - ± + -
Aves - + ± ± - - - - - - +
Sklad.Lepidoptera - - - - - - - - - - +
Sklad Coleoptera - - - - - - - - - - +
KOROVI: sumarni pregled
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
KOROVI Ze Se Ni Li St Me Cv Na Zr Po Sk
Travni JG + - + + + ± - - ± ± -
korovi
Travni VG + - ± + + ± - - ± - -
korovi
Širokolisni + - + ± ± - - - ± ± -
JG korovi
Širokolisni + - ± ± - - - - ± - -
VG korovi

SUMARNI PREGLED - meteo uslovi
List
Sta
Met
Cve
Nal
ZreB
PoB
Skla
ZeJ
ZeS
Sem
Nic
Sedm 10 14 45
S/T
S/H
V/T
V/H

14 Kukuruz

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

14 Kukuruz

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

14 Kukuruz

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 1

Fenofaze kukuruza: BBCH skala

Ð 4Nicanje i porast lišća (11-19);

Ð 6Razvoj metlice i klipa (51-59);

Ð 8Nalivanjezrna i mlečna zrelost (71-79);

Ð 10Kukuruzište posle berbe (žetve);

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 2

Veliki ekonomski značaj imaju:

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 3

Veliki ekonomski značaj imaju:

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 4

Veliki ekonomski značaj mogu imati:

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 5

1ZEMLJIŠTE, PRE SETVE

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 6

Aspergillus; Penicillium i dr.: U zemjištu (i na semenu) mogu se naći

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 7

Fusarium spp.: Na biljnim ostacima u zemljištu (i semenu) mogu se

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 8

Helminthosporium spp.: Na biljnim ostacima u polju (i na semenu)

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 9

Ustilago maydis; Sphacelotheca reiliana: U zemljištu se mogu naći

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 10

Elateridae; Scarabidae: U zemljištu se mogu naći larve različite

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 11

Diabrotica vigifera: U krajevima gde je kukuruzna zlatica raširena u

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 12

Noctuidae (Euxoa spp.): Tokom aprila i maja u zemljištu se mogu

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 13

Tanymecus dilaticollis: Prezimljava imago, u zemljištu na dubini od 40-

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 14

Apodemus spp., Microtus spp. i dr.: Lucerišta i deteliništa, livade i

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 15

Travni i širokolisni korovi: U zemljištu opstaje seme i vegetativni

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 16

2SEME, PRE SETVE

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 17

Aspergillus; Penicillium i dr.: Na semenu (i u zemjištu) nalaze se

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 18

Furarium (Gibberealla) spp.: Konidije i latetntna micelija na semenu (i

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 19

Ustilago maydis;. Sphacelotheca reiliana: Patogeni se održavaju

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 20

Helminthosporium spp.: Miceija i konidije na semenu (i u zemjištu, na

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 21

Elateridae; Scarabidae: U zemljištu se namale larve različite starosti,

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 22

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 23

3SEME I KLICA DO NICANJA (01-09)

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 24

Aspergillus; Penicillium i dr.: Na semenu (posebno zaraženom i

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 25

Furarium (Gibberealla) spp.: Na semenu (posebno zaraženom i

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 26

Diabrotica vigifera: Jaja u zemljištu, posebno na parcelama na kojima

3-jun.-11 Vukša, P.: TEHNOLOGIJA ZAŠTITE BILJA 27

Elateridae; Scarabidae: U zemljištu se namale larve različite