Priča nekadašnjeg naivčine

dramatizacija istoimene priče Andreja Platonova

lica:

Vojnik
Pukovnik

Prostrana kasarna opremljena vojničkom rekvizitom. Sredovečni Pukovnik sedi pri dnu
prostorije; igra se papirima i od njih pravi avione. Pored njega je ogromna slika Putina.
Vojnik, dvadesetogodišnje seljače iz ruralne Rusije, ulazi u kasarnu i sa divljenjem posmatra
prostoriju. Zagleda oružje, zagleda vojničko odelo koje je spakovano na stolu, prislanja ga
sebi i gleda kako bi mu stajalo. Iz pozadine doleće aviončić koji je Pukovnik bacio. Vojnik se
uplašeno trgne od aviona i obori oružje sa stola. Pukovnik ustaje i tek tad prilazi Vojniku,
tada ga tek i primeti.

VRBOVANJE

PUKOVNIK
Ispravi noge! Stani mirno! Šta puziš kao panj? Vojnik ne sme obraćati pažnju na umor.

Vojnik posluša Pukovnika, iako i dalje deluje trapavo.

VOJNIK
Ja sam se u putu namučio, omršao i sad sam kao van sebe.
PUKOVNIK
Odakle si, zemljače?
VOJNIK
Iz Tararajevke.
PUKOVNIK
Kako se zove najbliži oblasni grad?
VOJNIK
A?
PUKOVNIK
Ili najbliži administrativni punkt?
VOJNIK
A?
PUKOVNIK
Ti si, vojniče, iz nekog neukog, izmučenog naroda?
VOJNIK
Ovde su kuće nesrazmerno velike u odnosu na čoveka. Svuda su automobili, ulice noću
svetle. Svuda su neki pametni i razumni ljudi, neke ukusne đakonije i mnoge druge stvari...
PUKOVNIK
Vojniče, plug i strug nisu ništa bez puške. Radnika može ubiti zločinac. Zato smo za zaštitu
domovine neophodni mi, vojnici.

Pukovnik uruči Seljačetu uniformu koju je on malopre zagledao.

VOJNIK
Šta?

Vojnik baci uniformu.

PUKOVNIK
Sad si, vojniče, propao.
VOJNIK
A?
PUKOVNIK
Moj je zadatak, moj je glavni zadatak da ovde ne vaspitam blaženu telad već ljude sposobne
za podvig, ljude koji će doneti smrt neprijatelju.
VOJNIK
E, sad sam gotov!
PUKOVNIK
Vera u zastavu i u to da je tvoj narod u pravu, to je osnovno načelo. To je uzvišeno umeće
ratovanja. Moraš imati vlast nad neprijateljem jer samo tada si u pravu.
VOJNIK
Strašno mi je neobično.
PUKOVNIK
Sećam se kad su nas uzeli u Crvenu Armiju. Nije bilo uopšte lako.
VOJNIK
Daleko su mi ostale majka i sestra. Postade mi žao što ih kod kuće nisam dovoljno voleo.
PUKOVNIK
Budala si ti, vojniče. Bolje na vreme traži odsustvo od predsednika Putina.

Vojnik pogleda u Pukovnika koji mu pokazuje ka slici Putina. Vojnik se trgne, a onda se
sabere.

VOJNIK
To je samo privid. Portret.
PUKOVNIK
Nije. To je kod izdajnika domovine samo privid i laž. Kod nas, patriota, to je zaista živ čovek.

ZASTRAŠIVANJE

Vojnik uplašeno prilazi slici Putina. Pukovnik se šunja i neprimetno odlazi iza slike gde uzima
mikrofon.

VOJNIK
Predsedniče Putine, pustite me kući u selo, kod oca i majke na odsustvo. Brzo ću se vratiti, a
sad moram kući.
PUKOVNIK (kao Putin)
Šta je, vojniče? Nećeš valjda da dezertiraš? Tek što si stigao, a već bi hteo na odsustvo.
VOJNIK
Ja se, predsedniče, još uvek nisam navikao.
PUKOVNIK (kao Putin)
Šta je s tobom, đavole jedan! Šta ti misliš, šta je rat?
VOJNIK
Predsedniče, nedostaje mi kuća.
PUKOVNIK (kao Putin)
Rat je povećan obim proizvodnje određenih proizvoda, tačnije: smrti neprijatelja okupatora, i
najbolja moguća organizacija svih jedinica za zajedničko delovanje.
VOJNIK
Brzo ću se vratiti, obećavam.
PUKOVNIK (kao Putin)
Mi idemo putevima sunčevog zalaska. Za neprijatelja mi smo kao obratni ventil u mašini koji
se samo na jednu stranu odvrće, a nazad se ne može ni maći... Ja mislim da se ognjena
gvožđurija rata dosta vukla po našoj zemlji – vreme joj je žita da rađa.
VOJNIK
Sad moram kući...
PUKOVNIK (kao Putin)
Hajde, idi, nesvesni elementu! I malo življe! Opasan je naš neprijatelj, vojniče. Napada nas
noseći smrt, ali mi se smrti ne bojimo. Suprotstavićemo se smrti i pokoriti je jer će nauka i
znanje budućih pokolenja biti mnogo razvijenije. Oni neće biti ovakvi ljudi kao mi. U njima
će se od naših patnji začeti velika duša, tako da po toj računici za nas nema smrti, a ako se
ipak dogodi – izdržaćemo mi i to! Nemoj se u putu razuzdati. Maži čizme, dugmad ušivaj i ne
opuštaj se. Ti si budući branitelj otadžbine!
VOJNIK
Jasno, predsedniče Putine!
PUKOVNIK (kao Putin)
Najvažnije je da neprijatelju ne damo svoju pobedu, da mu ne prepustimo, evo, ovo tvoje celo
selo i svu ostalu domovinu. Jesi li razumeo?
VOJNIK
Razumeo.

Pukovnik stavlja u papirni aviončić novčanicu i baca je u pravcu Vojnika.

PUKOVNIK (kao Putin)

Evo ti za hranu i duvan.
VOJNIK
Hvala, predsedniče! Pokorno zahvaljujem!
PUKOVNIK (kao Putin)
Tvoj zadatak je samo da ideš napred. A sad kreni smelo!
VOJNIK
Pokorno zahvaljujem!
Vojnik se klanja slici. Uzima novac i stavlja ga u džep. Uzima odelo i zagleda ga, ali ga ipak
ostavi. Izlazi na spoljna vrata. Pukovnik izlazi iza slike na središte prostorije. Posle nekoliko
trenutaka Vojnik uleti nazad u prostoriju, drži se za lice.

HAPŠENJE

VOJNIK
Za malo da na mestu ostanem mrtav. Ako je bajonet junak, pesnica je rođeni otac!
PUKOVNIK
Hoćeš li da budeš uhapšen kao dezerter?
VOJNIK
Predsednik mi je rekao!
PUKOVNIK
Koji predsednik?

Vojnik pokaže na sliku.

PUKOVNIK
Da li su se gospodinu predsedniku micale usne pri razgovoru?
VOJNIK
A?

Pukovnik stavi lisice Vojniku.

PUKOVNIK
Treba likvidirati tvoju neukost!
VOJNIK
Ja sam zavet i nada svojoj porodici. Pustite me. Pustite me kući kod oca i majke. Milijardama
godina pre mene živeli su moji preci, pametni stari. Njihov život i rad ostali su urezani u
mojoj glavi. Ja sam živi spomenik svojih predaka. Ja sam i njivov zavet i nada!
PUKOVNIK
Prestani da brbljaš. Tebi mozak stalno radi kao zadnji točkovi na taljigama. Jedan točak na
drumu, a drugi na ledini...
VOJNIK
Tako i treba, gospodine pukovniče, jedan točak radi a drugi zemlju ispituje. Tako je i kod
čoveka: jedan vuče napred a drugi usporava. Da nije tako...
PUKOVNIK
Sad je dosta!
VOJNIK
Naredba je shvaćena.
PUKOVNIK
Tebi govorim!
VOJNIK
Sve je jasno...
PUKOVNIK
Budala si ti, vojniče, zato i nećeš ići u zatvor.

Pukovnik skida Vojniku lisice.

INDOKTRINIRANJE

PUKOVNIK
Učiniću ti uslugu. Ali ćeš zato konačno da se prijaviš na službu svojoj otadžbini. To ćeš
uraditi odmah, vojniče, da te ne bih prijavio za dezerterstvo.

Vojnik gleda u neverici Pukovnika. Brizne u plač. Vadi pare i njima briše suze.

PUKOVNIK
A sada na svoje mesto! I više misli glavom i otvori oči.

Vojnik i dalje plače, ali se sabere samo toliko da može da govori.

VOJNIK
Moja porodica je izmučena! Potreban sam majci. Ne bih ja bežao da ne moram.
PUKOVNIK
Tvoju neukost treba likvidirati! Sa tobom treba proći politički rad i opismenjavanje!
VOJNIK
Moja mama je prema meni uvek bila ljubazna.
PUKOVNIK
Raspaliću te ja ljubazno pesnicom. Pesnica je uvek tu i ne treba joj ni remont ni municija!

Vojnik nastavlja da plače, gotovo histerično.

PUKOVNIK
Otvori oči! Sto godina su naši dedovi živeli i nama su tako zapovedali. Na svoje mesto i
otvori oči!

Vojnik nastavlja da plače.

PUKOVNIK
Šta je?
VOJNIK (nastavlja sa plakanjem)
Ništa.
PUKOVNIK
E, baš nam to oduzima vojnike. (pauza. Vojnik i dalje plače) Prestani! Na svoje mesto! Sad je
dosta!

KUPOVANJE

PUKOVNIK
Od mene se očekuje da štitim svog vojnika.
VOJNIK (kroz plač)
Majka i sestra su mi ostale daleko. Mojoj porodici je potrebna državna imovina.

Vojnik još agresivnije plače. Uzima vojničko odelo i o njega briše suze.

PUKOVNIK
Ostavi to, ostavi! Vojniče, a ja ću da ti pružim pomoć.
VOJNIK
Još uvek nisam stavio Rusiju u srce.
PUKOVNIK
Šta ti treba?
VOJNIK
Samovar!
PUKOVNIK (donese)
Učinićeš ti Rusiju boljom nego što je sada.
VOJNIK
Stolnjake!
PUKOVNIK (donosi)
I iz groba se treba boriti!
VOJNIK
Biće ovo mojima i radost i pomoć. Posuđe!
PUKOVNIK (donosi)
Ponos čuvaj, vojniče! I stavi Rusiju u srce!
VOJNIK
Nameštaj!
PUKOVNIK (donese)
Ja volim domovinu, od tebe se isto očekuje!
VOJNIK
Ženu!

Pukovnik donese Mladu.

VOJNIK
Pošalji suprugu sa svom državnom imovinom rodbini.
PUKOVNIK
Biće to tvojima i radost i pomoć.
VOJNIK
Skini se!
PUKOVNIK
E, sad sam gotov.

Pukovnik skine uniformu. Vojnik je uzima i oblači.

PUKOVNIK
Moj glavni zadataj je, dakle, da ovde vaspitam vojnike koji će biti smrt neprijatelju.
Sirena za vazdušnu ubunu se oglašava.

RAZGLAS
Vrhovna komanda saopštava: Preti nam vatra iz vazduha. Protivnika zaustaviti i izmučiti ga
gubicama. Održati odbranu tako da neprijatelj koji ovamo priđe mora odstupiti natrag.
PUKOVNIK
To je samo privid, to je samo privid, to je samo privid!

Pukovnik istrčava iz kasarne. Vojnik izvodi Mladu iz kasarne, a zatim se vraća.

VOJNIK
Biće ona mojima i radost i pomoć! Lepo je na svetu, to je nesumnjivo. A ja se sada razumem
u politiku i nisam više onakva naivčina.

KRAJ