1.

Sovjetsko-finski rat: Skandinavija je imala vrlo povoljne položaje, Švedska zbog rudnika, naročito
je bila zanimljiva Nemačkoj, Norveška zbog strateškog položaja, a Finska je bila vrlo
kompromitujuća, naročito za SSSR i njegove granice, tako da su oni predložili Finskoj razmenu
teritorija i ugovor o nenapadanju. Kada su ovi pod uticajem Nemačke odbili, SS ih je napao 30.
novembra. Rat je vođen pod teškim uslovima i SS je imao duplo veće žrtve nego Finska, a
operacije su trajale ravno 105 dana. SS je na kraju izvojevao pobedu i 12.marta 1940. nametnuo
Finskoj novu graničnu liniju koja mu je obezbeđivala važne strateške položaje.
2. Napad na Francusku, Denkerk i kapitulacija Francuske- Hitler je sanjao o pokretanju nove vojne
ofanzive kako bi porazio zapadnu Evropu, kao preliminarni korak ka osvajanju teritorija na istoku,
čime bi izbegao vođenje rata na dva fronta. Hitler je obećao Belgiji i ostalima da će da poštuje
njihovu proglašenu neutralnost. Postojale su dve armije pred pokret, A, B i C. Nemački prvi plan
je predviđao proboj kroz Belgiju i delimično kroz južnu Holandiju u mesecu oktobru. Plan je dobio
naziv "Gelb“. Polazilo se od toga da će težište biti na belgijskoj teritoriji. 29. oktobra došla
promena zapovesti za izvršenja plana "Gelb", u kojoj je severna Francuska uzeta u razmatranje
kao potencijalno bojište i glavna meta nemačke kopnene invazije. Cilj je bio da se uključi što više
savezničkih snaga severno od reke Some. Hitler je zatim za dan kad će početi ofanziva na Zapadu
odredio 12. novembar, ukoliko to vreme dozvoli, jer je avijaciji bilo neophodno vedro nebo a
tenkovima suva zemlja. U noći između 5. i 6. novembra 1940. godine nemačke divizije su krenule
duž holandske i belgijske granice da zauzmu svoje položaje. Nemačka invazija Holandije trajala je
od 10. maja 1940. godine do 14. maja 1940. godine. Invazija Belgije trajala je 18 dana u maju
1940. godine, a završila se okupacijom Belgije nakon predaje belgijske vojske. Nemci su 10. maja
1940. godine prvi put upotrebili vazdušnodesantne jedinice za izvršenje operativnih zadataka u
dubokoj protivničkoj pozadini. 11. juna Guderijan je zauzeo Rems, a dan kasnije su tenkovi bili
kod Šalon-sir- Marna. Francuska vlada i Vrhovna komanda napustile su Pariz 10. juna. Vrhovna
komanda se smestila u Brijaru, a vlada u Turu. U oba ova tela vladao je sve veći defetizam. Pariz
je pao 14. juna. Primirje je potpisano u Kompjenju.
3. Bitka za Britaniju -
Битка за Британију је једно од највећих бојишта у раној фази Другог светског
рата. Ово је име којим се обично назива покушај немачког Луфтвафеа да
стекне ваздушну премоћ над британским Краљевским ратним ваздухопловством,
пре планиране поморске и ваздушне инвазије на Уједињено
Краљевство (операција Морски лав). Ни Хитлер, нити немачки Вермахт нису
веровали да је могуће извршити успешан амфибијски напад на британска
острва док британска авијација не буде неутралисана. Секундарни циљеви су
били уништавање производње авиона, и земљишне инфраструктуре, као и
терорисање британског народа, са намером да се он заплаши и наведе да
затражи примирје, или се преда. може се закључити да су Британци добили ову
битку због интелигентних решења чланова Савета за ратно ваздухопловство,
који су побили теорију „бомбардери ће се увек пробити“. Уверили су се да
постоји одбрана од бомбардера, па су се усредсредили на градњу јефтинијих и
флексибилнијих ловаца за чију је производњу било потребно много мање
времена. Победа британског ваздухопловства у септембру присилила је Немце
да дефинитивно одустану од инвазије на Уједињено Краљевство. 10. јул. - 31.
октобар 1940.
4. Plan Barbarosa - Операција Барбароса (нем. Unternehmen Barbarossa) био је немачки кодни
назив за инвазију нацистичке Немачке на Совјетски Савез током Другог светског рата.
Главни циљ операције је био брзо освајање целог европског дела Совјетског Савеза. У
недељу 22. јуна 1941. рано ујутро је дефинитивно поништен немачко-совјетски споразум о
 ненападању из 1939. године. Zapisano je da je neprijatelj na celoj dužini fronta iznenađen. Већ
првог дана рата совјетска авијација је изгубила 1.200 авиона. Совјетски генерал авијације
Копец починио је други дан самоубиство. Napredovali su vrlo brzo, osvojivši Kijev, Smolensk i
Lenjingrad. On 2 December, part of the 258th Infantry Division advanced to within 24 km (15 mi)
of Moscow. They were so close that German officers claimed they could see the spires of the
Kremlin,[283] but by then the first blizzards had begun.
5. Napad na Perl Harbur- desio se 7.12.1941. godine nakon trvenja između Japana i Amerike oko
Indonezije i dalekoistočnih kolonija poput Filipina.
6. Bitka za Moskvu i pad Sevastopolja - Moskovska bitka je bitka koja se vodila za
odbranu sovjetskog glavnog grada Moskve i kasnija kontraofanziva protiv nemačke vojske,
između oktobra 1941. i januara 1942. za vreme Drugog svetskog rata (Velikog otadžbinskog
rata).[traži se izvor]
Nemačka strateška ofanziva nazvana operacija Tajfun je predvidela dve ofanzive koje bi
obuhvatile Moskvu u klješta. Severnu operaciju protiv Kalinjinskog fronta trebalo je da
izvrše 3. i 4. oklopna armija i da istovremeno preseku železničku prugu Moskva-Lenjingrad, dok je
južna operacija bila uperena protiv Zapadnog fronta južno od Tule koju je trebalo da izvrši 2.
oklopna armija, dok je 4. armija trebalo sa zapada direkno napreduje ka Moskvi. Poseban
operativni nemački plan, pod imenom operacija Votan je bio uvršten u poslednju fazu nemačke
ofanzive.[traži se izvor]
Na početku su sovjetske vojske vršile stratešku odbranu Moskovske oblasti izgradivši tri
odmbrambena pojasa i razmestili novobrazovane armije i doveli pojačanja iz Sibirskog i
Dalekoistočnog vojnog okruga. Na kraju, kako je nemačka ofanziva zaustavljena, sovjetski su
izveli kontraofanzivu i male ofanzivne akcije kako bi odbacili nemačke armije nazad na položaje
oko gradova Orela, Vjazme i Vitepska, zamalo opkolivši tri nemačke armije u ovom procesu.
Ruse je vodio Žukov a Nemce fon Bok i Guderijan.
Немачка команда је мислила да Севастопољ претвори у тврђаву, што су Совјети урадили
током прве Немачке офанзиве 1941. године. Међутим, постављање одбране није урађено
довољно добро, што је онемогућило дужи отпор Црвеној армији, која се налазила у стању
пуне офанзиве. 9. маја, после мање од месец дана борби, Севастопољ је ослобођен. По
званичним изворима, губици Црвене армије су износили 85.000 војника, од којих 18.000
погинулих, 521 уништен топ, 171 тенк и 179 авиона.
7. Pad Filipina i Singapura –
8. Borbe za Lenjingrad - Опсада Лењинграда је била немачка опсада Лењинграда током Другог
светског рата. Немачки план је имао шифровани назив Операција Северна светлост. Опсада
је трајала од 8. септембра 1941. године до 18. јануара 1944. године. Лењинград је током
Другог светског рата провео 872 дана под опсадом немачких и финских снага. Блокада је
трајала од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. Снаге вермахта је предводио
генералфелдмаршал Вилхелм фон Леб. Те снаге никада нису покушале заузимање града,
већ су по наређењу Адолфа Хитлера покушвале да систематски изгладне његово
становништво које није имало одакле да се снабдева храном. У хаосу прве ратне зиме, план
за евакуацију није био изводљив или извршен, а град и његова предграђа су буквално
умирали од глади у комплетној изолацији до 20. новембра 1941, када је успостављен
ледени пут преко језера Ладоге. Последице бомбардовања и глади (посебно током прве
зиме) по град су биле ужасне. Ледени пут, назван Пут живота, се могао користити само
зими, а у остатку године су коришћени бродови. Ипак, пут је довео храну унутра, а цивиле
 напоље и омогућио је граду да настави да се одупире. Опсада се наставила све до
операције Искра, офанзиве војника из Лењинградског и Волковског фронта, која је
започела ујутро 12. јануара 1943. године. Након жестоких борби, јединице Црвене армије
су савладале моћне немачке утврде јужно од језера Ладога и 18. јануара 1943,
Лењинградски и Волковски фронт су се спојили, отворивши копнени коридор опседнутом
граду. Јануара 1944, совјетска офанзива је отерала Немце из јужних предграђа града,
окончавши тиме опсаду.
9. Bitka za Midvej - Bitka za Midvej je bila velika pomorska bitka na Pacifiku u Drugom svetskom
ratu. Ona je trajala od 4. do 7. juna 1942. godine. Za vreme bitke, snage Sjedinjenih Američkih
Država zaustavljaju japanski napad na atol Midvej, gubeći jedan nosač aviona i jedan razarač, a
potapaju Japancima četiri nosača aviona i jednu tešku krstaricu.[traži se izvor]
Bitka je bila odlučujuća pobeda za Amerikance, široko smatrana za najvažniju pomorsku bitku u
Pacifičkoj kampanji u Drugom svatskom ratu.[4] Bitka je trajno oslabila carsku japansku
mornaricu, naročito zbog gubitka četiri nosača aviona i preko 200 nenadoknadivih, iskusnih
mornaričkih pilota.[Obe zemlje su pretrpele gubitke u bici, ali Japan je bio nemoćan da obnovi
svoje pomorske snage, dok u isto vreme američki program brodogradnje i obuke novih pilota, je
omogućio brzu popunu. Cilj je bio onemogućavanje SAD delovanje na Pacifiku.
10. Ромел у Северној Африци. Тобрук
11. Operacija Torč- TO je ono za Afriku i iskrcavanje 8.11.1942.
12. Bitka za Staljingrad - smatra se najkrvavijom bitkom u ljudskoj istoriji. Trajala je od 17. jula 1942.
do 2. februara 1943. godine. Bitku su obeležili brutalnost i nebriga za civilne žrtve sa obe strane.
Bitka se sastojala iz nemačke opsade ruskog grada Staljingrada (današnji Volgograd), bitke unutar
grada, i sovjetske kontraofanzive u kojoj su konačno bile zarobljene i uništene nemačke i ostale
snage Sila Osovine oko grada. Ukupni gubici u ljudstvu se procenjuju na između 1,5 i 2
miliona.Sile Osovine su izgubile oko četvrtine ukupnog ljudstva na istočnom frontu i do kraja rata
nisu se oporavile. To je bio njihov prvi veliki poraz u ovom ratu.[10][11] Za Sovjete, koji su izgubili
preko milion vojnika i civila za vreme bitke, pobeda kod Staljingrada je značila početak
oslobođenja Sovjetskog Saveza, i put ka konačnoj pobedi nad nacističkom Nemačkom, 1945.
godine.
13. Američka strategija preskakanja ostrva - U 1943. i 1944. godini na Pacifiku glavna saveznička,
odnosno američka, strategija bilo je tzv. preskakanje ostrva. Ona se sastojala od toga da se
prodor u dubinu područja pod japanskom kontrolom izvodi zaobilaženjem većine ostrvskih
uporišta koja bi tom prodoru stajala na putu. Amerikanci bi se jednostavno iskrcali u pozadini tih
uporišta, tamo sagradili pomorske i vazdušne baze, a japanske baze ispred njih bile podvrgnute
vazdušnom i pomorskom bombardovanju, odnosno blokadi u cilju njihove trajne neutralizacije.
14. Битка за Атлантик. Пропаст Худа и Бизмарка. Тактика вучјег чопора - је било
име за немачку тактику масовног напада подморницама на савезничке поморске
конвоје током Другог светског рата. Термин је први увео главни заповедник
немачке морнарице адмирал Карл Дениц. Bitka za Atlantik U svojoj srži bitka je
predstavljala savezničku pomorsku blokadu Nemačke, objavljene jedan dan nakon
izbijanja rata, i potonju nemačku kontra-blokadu. Vrhunac bitke je bio od sredine 1940.
do kraja 1943. Druga bitka za Atlantik je ukrstila sa jedne strane podmornice i druge ratne
brodove Krigsmarine i avione Luftvafea protiv Kraljevske mornarice, Kraljevske
kanadske mornarice i savezničkih trgovačkih brodova. Konvoji, koji su uglavnom dolazili
iz Severne Amerike koji su uglavnom išli za Ujedinjeno Kraljevstvo i Sovjetski Savez, su
 uglavnom bili pod zaštitom britanske i kanadske mornarice i vazduhoplovstva. Tim
snagama su se opridružili brodovi i avioni SAD počevši od 13. septembra 1941.[4]
Nemcima su se pridružile podmornice Talijanske kraljevske mornarice, nakon što je
Kraljevina Italija stupila u rat 10. juna 1940.
15. Desant na Siciliju – kapitulacija Italije - Saveznička invazija Sicilije (šifrovano ime operacija Haski)
je bila važna kampanja Drugog svetskog rata u kojoj su Saveznici preoteli Siciliju od sila Osovine
(Italije i Nemačke). Operacija Haski je počela u noći između 9. i 10. jula 1943, a okončala se 17.
avgusta. Operacija je izvedena velikim amfibijskim i padobranskim desantima, posle kojih je
usledilo 6 nedelja borbe na kopnu. Invazijom su ispunjeni svi ciljevi savezničkih planera: saveznici
su proterali osovinske vazdušne, kopnene i pomorske snage sa ostrva, osigurali pomorske puteve
kroz Sredozemno more i uzdrmali vlast Benita Musolonija. Operacija Haski je otvorila put za
invaziju Italije. Primirje u Kasibileu, Потписан је 3. септембра 1943, а званична објава
капитулације догодила се 8. септембра 1943. године.
16. Kursk- Bitka kod Kurska vođena je u Drugom svetskom ratu između sovjetskih i nemačkih snaga
tokom leta 1943. godine (od 5. jula do 23. avgusta). To je najveća tenkovska bitka u istoriji
ratovanja i jedna od najznačajnijih savezničkih pobeda tokom 1943. godine. Najžešće borbe
vođene su oko sela Prohorovke.Namera nemačkih kopnenih snaga, Vermahta, bila je razbijanje
središnjeg dela Istočnog fronta, a zatim s juga obuhvatiti Moskvu i naneti odlučujući udarac
Crvenoj armiji. Nemačka ofanziva počela je 5. jula pod tajnim nazivom Citadela (nem. Zitadelle -
tvrđava). U bici je sa nemačke strane angažovano 50 divizija (od kojih 34 pešadijske, 14 oklopnih i
2 motorizovane) - ukupne jačine oko 900.000 vojnika, 2.700 tenkova i samohodnih i jurišnih
topova, 10.000 artiljerijskih i minobacačkih cevi, uz podršku oko 2.000 aviona, dok je sa sovjetske
strane angažovano 12 armija (od kojih 2 oklopne).[1] Sovjeti su imali izvesnu brojčanu prednost u
ljudstvu i naoružanju - 20.000 topova i minobacača, 920 raketnih bacača (kaćuša), 3.600 tenkova,
uz podršku 2.400 aviona.Uprkos većim gubicima ruske snage su izvele uspešan kontranapad i do
23. avgusta Nemci su bili poraženi. Iz stroja im je izbačeno do 500.000 vojnika od toga oko 60.000
poginulih i oko 150.000 ranjenih (tokom prve etape bitke odnosno nemačke ofanzive). Kasnije,
tokom sovjetske protiv-ofanzive, taj broj se popeo na preko pola miliona poginulih, ranjenih i
zarobljenih. Stvarni sovjetski gubici obelodanjeni su tek 1991. i iznosili su oko 800.000 poginulih,
ranjenih i nestalih (tokom obe etape bitke).Pobedom Crvene armije u ovoj bici, inicijativa na
Istočnom frontu prešla je na sovjetsku stranu. Od tada pa sve do kraja rata nemačke jedinice su
se nalaze u konstantnoj defanzivi.
17. Overlord - Operacija Overlord (engl. Operation Overlord) je bilo šifrovano ime za bitku u
Normandiji, kojoj je pokrenuta saveznička invazija zapadne Evrope koju je okupirala Nemačka u
Drugom svetskom ratu. Operacija je otpočela 6. juna 1944. iskrcavanjima na plažama u
Normandiji (Operacija Neptun ili poznatija kao Dan D). Padobranski desant iz oko 12.000 aviona
je prethodio amfibijskom desantu koji je uključivao skoro 7000 plovila. Skoro 160.000 vojnika je
prešlo Lamanš 6. juna 1944; više od 3 miliona vojnika je bilo u Francuskoj do kraja
avgusta.Savezničke jedinice koje su se borile u Normandiji 6. juna su poticale iz Kanade,
Ujedinjenog Kraljevstva i SAD. Poljske i snage Slobodne Francuske su učestvovale u borbama
nakon desantne faze, a tu su još bili i manji odredi iz Belgije, Grčke, Holandije i Norveške. Druge
savezničke nacije su učestvovale u okviru mornaričkih i vazduhoplovnih snaga.Kada su saveznici
osigurali plaže, usledilo je tronedeljno prikupljanje vojske na plažama pre nego što je počela
Operacija Kobra, proboj sa normandijskih plaža. Bitka za Normandiju se nastavila još dva meseca,
kampanjama da se osigura mostobran u Francuskoj i okončala se zatvaranjem džepa kod Faleza
 24. avgusta, oslobođenjem Pariza 25. avgusta i nemačkim povlačenjem preko Sene koje se
okončalo 30. avgusta 1944.
18. ARDENSKA OFANZIVA - почела је 16. децембра 1944.
19. Atlantska povelja – Cilj joj je bio usaglašavanje ciljeva dve države. Hopkins i Čerčil su na „princu
od Velsa“ dočekali Ruzvelta. objavljena je 14. avgusta 1941. Imala je osam tačaka : Potpisnice ne
žele teritorijalna povećanja; takva povećanja se ne mogu vršiti bez slobodno izražene volje; svaki
narod sam bira politički sistem svoje države; svi narodi imaju pristup sirovinama za privredni
razvoj; ravnopravna ekonomska saradnja; posle sloma nacizma, stvoriće se trajni mir; mora i
okeani biće otvoreni; neće se koristiti sila.
20. Arkadija - Sastanak do kojeg je došlo neposredno posle Japanske agresije 7.12. 1941. u
Vašingtonu . Trajala je 22.12. do 14.1. 1942. Odlučeno je da se najveći ratni otpor uloži prema
borbi sa Nemačkom . Da se osnuje Kombinovani komitet i operativni štab za SW Pacifik i SE Aziju
(abdacom). Ovde je donešena Deklaracija Ujedinjenih naroda. Predstavlja početak pravljenja do
tada neviđene antifašističke koalicije.
21. Kazablanka- 14-24. januar 1943. i bavila se tri pitanja : organizacija daljih vojnih operacija u
sredozemlju, odnosi među podeljenim antifaš. snagama Francuske i pružanje garancija SSSR-u u
pogledu buduće vojne saradnje. Opet se potvrđuje borba „do samog kraja“ i pojačanje delovanja
protiv Japana. Čerčila su podržali u planu iskrcavanja u Italiji. Sovjeti nisu bili zadovoljni jer je opet
odloženo otvaranje drugog fronta u Evropi. Ruzvelt je pozvao Čerčila posle ovoga u Vašington
(Trident) 12. maja 1943. Opet je Čerčil zabranio drugi front i rekao da do „overlorda“ neće doći u
1943. godini. Planirana je za 1. maj 1944. Planira se i napad na Burmu (operacija Ananim).
22. Teheran – 28. novembra do 1. decembra 1943. Najvažnija tačka bila je operacija „Overlord“.
Čerčil je čak hteo i napad na Balkan prvo, ali to su odbili. SSSR je obećao ulazak u rat protiv
Japana čim padne Nemačka. Opet je goruća tema Poljska i njena granica. Kerzonova linija.
Nemačku, kaže Ruzvelt, treba podeliti na 5 država. Takođe započeta je ideja o UN.
Конференција у Каиру је био састанак између кинеског војсковође Шека, америчког
председника Рузвелта и премијера Британије Черчила током Другог светског рата у Каиру,
Египат. Трајала је од 22. до 26. новембра 1943. На овој конференцији су Черчил, Рузвелт и
Чанга Кај Шек разматрали питања рата против Јапана и објавили да се јапанска освајања на
Далеком истоку не признају.
Moskovska je valjda ona kad je Čerčil išao 1944. u Moskvu kod Staljina pa mu doturio onaj papir
sa procentima posle rata.
23. Dambarton Ouks- Poenta je bila početi planirati posleratnu Evropu i svet. Trajala je od 21.
avgusta do 8. oktobra. Stetinijus, Gromiko, Kadogan i Ku. Složili su se oko: Udruživanja u jednu
organizaciju sa savetom bezbednosti i generalnom skupštinom. Nisu se složili oko: saveta
bezbednosti jer SSSR nije hteo stalno da bude nadglašavan od kapitalističkih zemalja. Tako da je
Staljin hteo da uvede veto. Drugo je bilo da li su članice sve države Komonvelta.
Kvebek (oktagon) bio je 12-16. septembra 1944. Ruzvelt i Čerčil. Dogovarali su se oko
okupacionih zona u Francuskoj i o planu Morgentau, koji je bio da se rasturi i ograniči industrija i
privreda Nemačke, ali da se podržava njena poljoprivreda. Čerčil nije bio za to.
24. Jalta- Održana je 4-11.februara 1945. a dnevni red bio je, između ostalog, UN, zone u Nemačkoj,
Poljska, ulazak SSSR protiv Japana, prilike u balkanskim zemljama. Popov navodi da je bila
prijateljska atmosfera. Rusi su dobili sve što su izgubili od Japana 1905. Kurilska ostrva, Port Artur
i Mandžursku železnicu. Najviše rasprave se vodilo oko Poljske i opet granica nije bila rešena, a i
 demokratska vlada koju je Staljin osporavao. Staljin je morao da potpiše „Deklaraciju o
oslobođenoj Evropi“.
25. Potsdam – održana je od 17. jula do 2. avgusta 1945. Truman je bio predsednik, Ruzvelt je umreo.
a od 29. jula je Čerčila zamenio Klement Atli. Ovde je bio cilj da se pokušaju spasti odnosi između
velikih sila. Ni o čemu se nisu dogovorili, Staljinu su prebacivali da nije poštovao slobodu
Jugoslavije da bira sama svoje političko uređenje. Dogovorili su se ipak o Nemačkoj. Da će biti
potpuno demilitarizovana i da će nacionalsocijalisti biti uništeni. Osnovaće se međunarodni sud
za njih.
26. Kerzonova Linija je na kraju u Poljskom pitanju priznata, granica prema SSSR-u, ali granica sa
Nemačkom na rekama Odri i Nisi za koju se zalagao Staljin nije mogla dobiti saglasnost. Ovo bi
izazvalo egzodus miliona Nemaca prema zapadu. A Rusi nisu hteli da priznaju demokratsku vladu
u Poljskoj jer je branio Lublinsku vladu. Došlo se do odluke da se u Poljskoj organiuje privremena
vlada uključivanjem predstavnika Mikolajičkove izbegle vlade u „Lublinski komitet“.