UNIVERZITET U TUZLI

EKONOMSKI FAKULTET
dr Sabahet Drpljanin

MATEMATIKA

Tuzla, 1997.

1
Recenzenti:
Dr. Blagota Lučić, vanredni profesor
Ekonomskog fakulteta u Sarajevu;
Dr. Fehim Dedagić, docent
Filozofskog fakulteta u Tuzli.

Odgovorni urednik:
Dr. Šefik Mulabegović, redovni profesor
Ekonomskog fakulteta u Tuzli.

Izdavač:
EKONOMSKI FAKULTET, TUZLA.

Tehničko uređenje:
Dževad Burgić.

Štampa: DP"Grafičar", Tuzla.

Za "Grafičar": Halilović Semina.

Tiraž: 800 primjerarka.

Na osnovu rješenja broj: 03-371/97 od 16.04.1997. godine Komisije za izdavanje

odobrenja za upotrebu novih univerzitetskih udžbenika i drugih nastavnih sredstava u
nastavi na Univerzitetu u Tuzli, odobrava se upotreba ove knjige u nastavnom procesu.

Odlukom Ministarstva za obrazovanje, nauku, kulturu i sport broj: 03-372/97 od

25.04.1997. godine ova knjiga je oslobođena plaćanja poreza na promet.

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine,
Sarajevo
51(075.8)
DRPLJANIN, Sabahet
Matematika / Sabahet Drpljanin. - Tuzla : Univerzitet,
Ekonomski fakultet, 1997. - 377 str. : ilustr. ; 22 cm
Bibliografija: str. 377. - Registar.
Urađeno u JU NUB Tuzla

PREDGOVOR

2
Knjiga je pisana prema programu matematike na Ekonomskom fakultetu u Tuzli, i
sačinjena je od sljedećih oblasti: 1) Iskazna algebra. Skupovi. Algebarske strukture,
2) Elementi linearne algebre, 3) Diferencijalni račun funkcija jedne nezavisne
promjenjive, 4) Jednostruki integrali, 5) Funkcije dvije i više nezavisnih promjenjivih
i 6) Diferencijalne jednačine.

U knjizi se na relativno malom prostoru objašnjava veliki broj pojmova i

metoda. Cilj je bio, pored obimnosti materije, da svi pojmovi budu dati korektno, da
skoro sve tvrdnje budu dokazane i da se ne prekine kontinuitet u izlaganju. Pored
teorijskog dijela dat je i veliki broj primjera i zadataka koji će poslužiti korisniku da
provjeri stepen usvojenosti izložene materije.

Prema programskim ciljevima i broju planiranih sati predavanja i vježbi iz

matematike ova knjiga može korisno poslužiti studentima: eko-nomskih, tehničkih i
drugih fakulteta, koji izučavaju razmatranu proble-matiku.

Izražavam svoju zahvalnost asistentima Mehmedu Nurkanoviću i Seadu Rešiću

diplomiranim matematičarima na pomoći koju su mi pružili u toku pisanja ove knjige.
Zahvalan sam Dževadu Burgiću koji se trudio da slog dobije što ljepši izgled.

Autor

3
 SADRŽAJ

I GLAVA str.

ISKAZNA ALGEBRA. SKUPOVI. ALGEBARSKE 15

STRUKTURE
1. Iskazna algebra 15
1.1. Pojam iskaza 15
1.2. Osnovne operacije sa iskazima 16
1.2.1. Negacija 16
1.2.2. Disjunkcija 16
1.2.3. Konjukcija 17
1.2.4. Implikacija 17
1.2.5. Ekvivalencija 18
1.3. Iskazna algebra (1,0) 19
1.3.1. Tautologija 20
1.4. Zadaci za vježbu 22
2. Skupovi 25
2.1. Pojam skupa 25
2.2. Jednakost skupova. Univerzalni skup 26
2.3. Operacije sa skupovima 28
2.3.1. Unija skupova 28
2.3.2. Presjek skupova 29
2.3.3. Razlika skupova 30
2.3.4. Komplement skupova 31
2.4. Partitivni skup 31
2.4.1. Algebra skupova 32
2.5. Pojam uređenog skupa 34
2.6. Direktni proizvod skupova 35
2.7. Zadaci za vježbu 37
3. Relacije. Funkcija 39
3.1. Relacije 39
3.1.1. Binarna relacija 39
3.1.2. Relacija ekvivalencije 40
3.1.3. Relacija poreka 41
3.2. Funkcije 42
3.3. Zadaci za vježbu 44
4. Binarna operacija 45
4.1. Grupa. Prsten. Polje 46
4.2. Skup realnih brojeva 49
4.2.1. Skup prirodnih brojeva 50
4.2.1.1. Matematička indukcija 51
4.2.1.2. Binomna formula 54
4.2.2. Skup cijelih brojeva 56
4
 4.2.3. Skup racionalnih brojeva 57
4.2.4. Skup iracionalnih brojeva 57
4.2.5. Brojna prava 58
4.2.6. Apsolutna vrijednost realnog broja 59
4.2.7. Interval. Okolina i tačka nagomilavanja 63
4.2.8. Još o skupovima 64
4.3. Skup kompleksnih brojeva 65
4.3.1. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja 69
4.3.2. Množenje kompl. brojeva u trigonom. obliku 70
4.3.3. Korjenovanje kompleksnih brojeva 71
4.3.4. Inverzni element kompleksnog broja 72
4.4. Zadaci za vježbu 73

II GLAVA

ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE 76

1. Vektorski prostor 76
1.1. Linearna kombinacija vektora 78
1.2. Baza vektorskog prostora 80
1.3. Euklidov vektorski prostor 82
1.4. Normirani i metrički prostori 83
1.5. Zadaci za vježbu 88
2. Linearna transformacija. Matrica 89
2.1. Linearna transformacija 89
2.2. Matrica 90
2.2.1. Definicija matrice 90
2.2.2. Operacije sa matricama 93
2.2.3. Kvadratna matrica i njena determinanta 96
2.2.4. Minori i kofaktori determinante 101
2.2.5. Adjungovana matrica. Inverzna matrica 103
2.2.6. Elementarne transformacije matrica. Rang matrice 106
2.2.7. Zadaci za vježbu 110
3. Sistemi linearnih algebarskih jednačina 113
3.1. Definicija i osnovni pojmovi 113
3.2. Rješavanje sistema od n jednačina sa n nepoznatih 114
3.3. Sistem od m jednačina sa n nepoznatih 116
3.4. Gaussov metod rješavanja sistema linearnih jednačina 121
3.5. Bazna rješenja 124
3.6. Zadaci za vježbu 125

III GLAVA

FUNKCIJE JEDNE PROMJENLJIVE 127

1. Definicija i osnovni pojmovi 127
5
 1.1. Zadavanje funkcije 127
1.2. Klasifikacija funkcija u donosu na grafik 130
1.2.1. Ograničene i neograničene funkcije 130
1.2.2. Parne i neparne funkcije 132
1.2.3. Periodične funkcije 133
1.2.4. Monotone funkcije 134
1.2.5. Lokalni ekstremi 134
1.3. Elementarne funkcije 135
1.3.1. Algebarske funkcije 135
1.3.1.1. Osnovne teoreme cijelih racionalnih funkcija 136
1.3.1.2. Rastavljanje razlomljenih racionalnih funkcija 139
na zbir elementarnih razlomaka
1.3.1.3. Iracionalne funkcije 146
1.3.2. Transcedentne funkcije 146
1.3.2.1. Eksponencijalna i logaritamska funkcija 146
1.3.2.2. Trigonometrijske funkcije 149
1.3.2.3. Ciklometrijske funkcije 154
1.4. Zadaci za vježbu 155

2. Niz. Granična vrijednost niza 156

2.1. Pojam niza 156
2.2. Pojam granične vrijednosti 158
2.3. Neke osobine konvergentnih nizova 159
2.4. Primjeri konvergentnih i divergentnih nizova 162
2.5. Algebra konvergentnih nizova 164
2.6. Jedan kriterij konvergencije nizova 169
2.7. Broj e 171
2.8. Primjeri graničnih vrijednosti nizova 177
2.9. Zadaci za vježbu 179
3. Diferencijalni račun 180
3.1. Granična vrijednost funkcija 180
3.1.1. Pojam granične vrijednosti 180
3.1.2. Lijeva i desna granična vrijednost 184
3.1.3. Beskonačna granična vrijednost 186
3.1.4. Osnovne teoreme o graničnim vrijednostima 186
3.1.5. Neke važnije granične vrijednosti 190
3.1.6. Beskonačno male i beskonačno velike funkcije 193
3.1.7. Zadaci za vježbu 195
3.2. Neprekidnost funkcija 196
3.2.1. Računanje sa neprekidnim funkcijama 200
3.2.2. Osobine neprekidnih funkcija 201
3.2.3. Zadaci za vježbu 203
3.3. Izvodi i diferencijali 204
3.3.1. Izvod funkcije 204
3.3.1.1. Geometrijsko značenje izvoda 205
3.3.1.2. Osobine diferencijabilnih funkcija 206
3.3.1.3. Pravila diferenciranja 207
3.3.1.4. Izvodi nekih elementarnih funkcija 209
6
 3.3.1.5. Tablica osnovnih izvoda 213
3.3.1.6. Neki primjeri izvoda 214
3.3.1.7. Izvod složene funkcije 215
3.3.1.8. Izvod funkcije u parametarskom obliku 216
3.3.1.9. Logaritamski izvod 218
3.3.2. Izvodi višeg reda 219
3.3.2.1. Formula za izračunavanje n-tog izvoda 220
3.3.2.2. Viši izvodi funkcija u parametarskom obliku 221
3.3.3. Diferencijal funkcija 222
3.3.3.1. Geometrijsko značenje diferencijala 224
3.3.4. Zadaci za vježbu 225
3.4. Osnovne teoreme diferencijalnog računa 227
3.4.1. Teoreme o srednjim vrijednostima 227
3.4.2. L'Hospitalove teoreme 232
3.4.3. Taylorova formula 237
3.4.4. Zadaci za vježbu 241
3.5. Ispitivanje funkcija pomoću izvoda 242
3.5.1. Monotone funkcije 242
3.5.2. Lokalni ekstremi funkcije 243
3.5.3. Konveksne funkcije 245
3.5.4. Asimptote funkcije 248
3.5.5. Plan ispitivanja toka funkcija 251
3.5.6. Zadaci za vježbu 254

IV GLAVA

INTEGRALI 256
1. Neodređeni integrali 256
1.1. Pojam neodređenog integrala 256
1.2. Neke osobine neodređenog integrala 257
1.3. Jednostavnija pravila integriranja 258
1.4. Tablica osnovnih integrala 259
1.5. Integracija metodom smjene 261
1.6. Metoda parcijalne integracije 262
1.7. Integracija racionalnih funkcija 266
1.8. Integracija nekih iracionalnih funkcija 269
1.8.1. Integral funkcija oblika R  x, n a x  b  269
 cxd
1.8.2. Integral binomnog diferencijala 271

1.8.3. Integral funkcija oblika R x, a x 2  b x  c  274
1.9. Integracija nekih trigonometrijskih funkcija 278
1.10. Zadaci za vježbu 281
2. Određeni integrali 283
2.1. Rimanov integral 283
2.2. Uslovi postojanja R-integrala 287
2.3. Klase R-integrabilnih funkcija 288
7
 2.4. Osobine R-integrala 289
2.5. Teorema o srednjim vrijednostima 292
2.6. Primjeri R-integrala 294
2.7. Određeni integral kao funkcija gornje međe 295
2.8. Osnovna formula integralnog računa 296
2.9. Integracija metodom smjene kod R-integrala 297
2.10. Parcijalna integracija R-integrala 298
2.11. Nepravi integrali 299
2.11.1. Integral sa beskonačnim granicama 300
2.11.2. Integral neograničene funkcije 302
2.12. Neke primjene R-integrala 304
2.12.1. Izračunavanje površina 304
2.12.2. Izračunavanje zapremine tijela 308
2.12.3. Izračunavanje površi tijela 310
2.13. Zadaci za vježbu 311

V GLAVA

FUNKCIJE VIŠE PROMJENLJIVIH 313

1. Diferencijalni račun funkcije više promjenljivih 313
1.1. Osnovni pojmovi funkcija više promjenljivih 313
1.2. Granična vrijednost funkcije 316
1.3. Neprekidnost funkcije 319
1.4. Parcijalni izvodi 320
1.4.1. Definicija parcijalnog izvoda 320
1.4.2. Geometrijsko značenje parcijalnih izvoda 321
1.4.3. Pojam diferencijabilnosti funkcija 323
1.4.4. Parcijalni izvodi složene funkcije 325
1.4.5. Parcijalni izvodi višeg reda 328
1.4.6. Totalni diferencijali. Izvod implicitne funkcije 330
2. Taylorova formula. Ekstremi 333
2.1. Taylorova formula 333
2.2. Ekstremi funkcije 335
2.3. Vezani ekstremi 338
2.4. Zadaci za vježbu 341

VI GLAVA

DIFERENCIJALNE JEDNAČINE 343

1. Opšti pojmovi diferencijalnih jednačina 343
1.1. Definicija diferencijalne jednačine 343
1.2. Klasifikacija i red diferencijalnih jednačina 343
1.3. Formiranje obične diferencijalne jednačine 344
1.4. Rješenje diferencijalne jednačine 346

8
2. Diferencijalne jednačine prvog reda 347
2.1. Integralne krive diferencijalne jednačine 347
2.2. Rješavanje nekih oblika diferencijalnih jednačina 347
2.2.1. Jednačina sa razdvojenim promjenljivim 348
2.2.2. Jednačina sa razdvojivim promjenljivim 348
2.2.3. Homogena jednačina 349
2.2.4. Linearna jednačina 353
2.2.5. Bernulijeva jednačina 356
2.3. Zadaci za vježbu 357

3. Linearne diferencijalne jednačine višeg reda 358

3.1. Neke nepotpune jednačine 358
3.2. Opšta teorija linearnih diferencijalnih jednačina reda n 360
3.2.1. Definicija linearne diferencijalne jednačine 360
3.2.2. Transformacija linearne jednačine 361
3.2.3. Opšta teorija linearnih homogenih diferencijalnih 361
jednačina
3.2.4. Wronski-jeva determinanta 362
4. Rješavanje linearnih diferencijalnih jednačina reda n 363
4.1. Homogena jednačina drugog reda sa konstantnim 363
koeficijentima
4.2. Nehomogena jednačina sa konstantnim koeficijentima 366
4.3. Zadaci za vježbu 372
5. Indeks pojmova 373
6. Literatura 376

9
10
I GLAVA

ISKAZNA ALGEBRA. SKUPOVI.

ALGEBARSKE STRUKTURE

1. ISKAZNA ALGEBRA

1.1. Pojam iskaza

Iskaz je ona rečenica koja može da ima jednu i samo jednu istini-tosnu
vrijednost: TAČAN, NETAČAN (odnosno istinit, neistinit). Tačan iskaz zovemo
TVRĐENJE (STAV).
Navedimo nekoliko primjera iskaza:
1. Broj 10 je jednak razlici brojeva 15 i 5.
2. Broj 8 je veći od broja 1.
3. Broj 7 je manji od broja 2.
4. Postoji realan broj takav da je x 2  16 .
5. Postoji realan broj x takav da je x 2  16 .
6. Broj 10 je djeljiv brojem 3.
Među ovim iskazima tačni su 1. 2. 5. dok su 3. 4. i 6. netačni.
Znak za istinitosnu vrijednost iskaza p je  ( p) , i istinitosnu vri-jednost
TAČAN označavamo brojem 1, a istinitosnu vrijednost NETAČAN brojem 0. Često se
istinitosna vrijednost tačan označava i znakom , a istinitosna vrijednost netačan sa 
što se čita "te" odnosno "nete".

Sa iskazima se pomoću LOGIČKIH OPERACIJA mogu praviti novi iskazi.

Osnovne logičke operacije su: negacija, disjunkcija, konjukcija, implikacija i
ekvivalencija.

1.2. Osnovne operacije sa iskazima

1.2.1. Negacija
11
Definicija 1.1. Negacija iskaza x je "ne x" i označavamo ga sa x .

Navedimo nekoliko primjera negacije iskaza.

1. Za x:"Kiša pada" je x   "Kiša pada " : " Nije istina da kiša pada" ili
"Kiša ne pada".
2. Za x : " 2  5 " je  x: "  2  5 ": "nije 2  5 " .
3. Za x : "sin x  1" je  x : "  sin x  1 ":" nije sin x  1" .

Negacija tačnog iskaza je netačan iskaz, a negacija netačnog iskaza je tačan

iskaz.
Istinitosna vrijednost negacije iskaza " x" može se dati tabelama 1.1.

 ( x)  ( x) 
1 0 ili 1 0
0 1 0 1
Tabela 1.1.

1.2.2. Disjunkcija

Definicija 1.2. Disjunkcija dva iskaza p i q je iskaz " p ili q" , što se simbolički
zapisuje p  q .
Disjunkcija iskaza p i q je tačna ako je:
1. p tačan i q tačan,
2. p tačan, a q netačan,
3. p netačan, a q tačan,
a netačan ako je p netačan i q netačan iskaz.

Istinitosna vrijednost disjunkcije iskaza p i q može se dati tabelama 1.2.

 ( p)  (q )  ( p  q)  1 0
1 1 1 1 1 1
1 0 1 ili 0 1 0
0 1 1
0 0 0
Tabele 1.2.

Za disjunkciju iskaza p i q se često kaže da je tačna ako je bar jedan od tih

iskaza tačan.

12
 Naprimjer, ako su p i q redom iskazi "5  5" i "7  3" tada je disjunkcija
p  q tačan iskaz jer je tačan iskaz "5  5" . Tačan je i iskaz "5  5 ili 7  7" , jer su
tačni iskazi "5  5" i "7  7" .

1.2.3. Konjukcija

Definicija 1.3. Konjukcija iskaza p i q je iskaz "p i q", što se označava sa p  q , i ona
je tačna ako su p i q tačni, a netačna ako p i q imaju druge istinitosne vrijednosti.

Istinitosna tablica za konjukciju iskaza p i q , prema definiciji 1.3. je data

tabelama 1.3.

 ( p)  (q )  ( p  q)  1 0
1 1 1 1 1 0
1 0 0 ili 0 0 0
0 1 0
0 0 0
Tabele 1.3.

1.2.4. Implikacija

Definicija 1.4. Implikacija iskaza p i q je iskaz "Ako p onda je q", što se označava sa
" p  q ". Ona je netačan iskaz samo u slučaju da je p tačan a q netačan iskaz. U svim
ostalim slučajevima ona je tačan iskaz.

Prema tome istinitosne vrijednosti implikacije izgledaju kao u tabe-lama 1.4.

 ( p)  (q )  ( p  q)  1 0

1 1 1 1 1 0
1 0 0 ili 0 1 1
0 1 1
0 0 1
Tabele 1.4.

Za rečenicu "Ako je p onda je q" ima više rečenica sa istim značenjima, kao
na primjer:
1. Ako p onda q.
2. Iz p slijedi q.
3. p povlači q.
4. p je pretpostavka, a q je posljedica.
5. p je dovoljan uslov za q.

13
 6. q je potreban uslov za p.
Tako, naprimjer, isto značenje imaju sljedeće rečenice:
1. Ako je a  0 , onda jednačina a x  b ima rješenje po x .
2. Iz a  0 , slijedi da jednačina a x  b ima rješenje po x .
3. a  0 , povlači da jednačina a x  b ima rješenje po x .
4. a  0 je dovoljan uslov da jednačina a x  b ima rješenje po x .

1.2.5. Ekvivalencija

Definicija 1.5. Ekvivalencija iskaza p i q je iskaz " p je ako i samo ako je q ". Ona je
istinita ako p i q imaju jednake istinitosne vrijednosti, a netačna ako p i q imaju
različite istinitosne vrijednosti.

Ekvivalenciju iskaza p i q označavamo sa p  q . Prema defi-niciji

ekvivalencije iskaza p i q njene istinitosne vrijednosti su date tabe-lama 1.5.

 ( p)  (q )  ( p  q)  1 0

1 1 1 1 1 0
1 0 0 ili 0 0 1
0 1 0
0 0 1
Tabele 1.5.
Pored rečenice "p je ako i samo ako je q" isto značenje imaju i rečenice:
1. Ako je p onda je q i ako je q onda je p.
2. p je ekvivalentno sa q.
3. p je potreban i dovoljan uslov za q .
Tako naprimjer, isto značenje imaju rečenice:
1. Prirodan broj n je djeljiv sa tri ako i samo ako je zbir cifara broja n djeljiv sa
tri. 2. Ako je zbir
cifara prirodnog broja n djeljiv sa tri onda je i broj djeljiv sa tri i ako je prirodan broj n
djeljiv sa tri onda je zbir cifara djeljiv sa tri.
3. Da bi prirodan broj n bio djeljiv sa tri potrebno je i dovoljno da mu je zbir
cifara djeljiv sa tri.

1.3. Iskazna algebra (1,0)

U dosadašnjem radu smo iskaze označavali simbolima p, q, r , ... , p1 , q1 , r1 , ...
koji se nazivaju iskazna slova. U matematičkoj logici se pored iskaznih slova uvodi i
pojam iskazne formule.

14
Definicija 1.6. 1. Iskazna slova su iskazne formule (Iskazne formule ćemo označavati
velikim štampanim latinskim slovima, A, B , C , ... )
2. Ako su A i B iskazne formule, tada su i  A,  A  B ,  A  B  ,
 A  B ,  A  B  iskazne formule.
3. Iskazne formule mogu se obrazovati jedino pomoću konačnog broja logičkh
operacija.

Svaka iskazna formula ima i svoju istinitosnu vrijednost koja se mo-že

predstaviti tablicom istinitosti za datu formulu. Tako, naprimjer, iskazna formula:
 A  B    A  B  ima sljedeću tablicu istinitosti, tabela 1.6.
A B A B A B ( A  B)  ( A  B)
1 1 1 1 1
1 0 0 0 1
0 1 0 1 0
0 0 0 1 0
Tabela 1.6.

Ili, naprimjer, tablica istinitosti za iskaznu formulu:

   A  B     A   B   , je

A B A B A B A  B C  ( A  B)  (A  B) C
1 1 1 0 0 0 0 1
1 0 1 0 1 1 1 0
0 1 1 1 0 1 1 0
0 0 0 1 1 1 0 1
Tabela 1.7.
Vidimo, iz prethodna dva primjera, da se istinitosna vrijednost iskaza formule
od dva iskazna slova dobija kao rezultat kombinacija istinitosnih vrijednosti ta dva
iskaza. U slučaju da se iskazna formula sastoji od tri iskazna slova tada bi tablica imala
2 3  8 kombinacija istinitosnih vrijednosti iskaznih slova. Tako, naprimjer, iskazna
formula
 A B   AC 
ima tabelu istinitosnih vrijednosti; (tabela 1.8.)

A B C A B AC ( A  B)  ( A  C)
1 1 1 1 1 1
1 1 0 1 0 1
1 0 1 0 1 1
1 0 0 0 0 0
0 1 1 0 0 0
0 1 0 0 0 0
0 0 1 0 0 0
15
 0 0 0 0 0 0
Tabela 1.8.
Na sličan način se obrazuju tabele istinitosnih vrijednosti iskaznih formula koje
sadrže četiri ili više iskaznih slova.

1.3.1. Tautologija

Definicija 1.7. Iskazna formula je tautologija ako za sve istinitosne vrijednosti svojih
iskaznih slova dobija vrijednost 1.

Primjer 1.1. Pokazati da iskazna formula

Y :  A  B    A   B
predstavlja tautologiju.
Tabela istinitosne vrijednosti iskazne formule Y glasi:

A B A B ( A  B) A B  A  B Y
1 1 1 0 0 0 0 1
1 0 1 0 0 1 0 1
0 1 1 0 1 0 0 1
0 0 0 1 1 1 1 1
Tabela 1.9.
Kao što se vidi iz tabele iskazna formula ima uvijek istinitosnu vrijednost 1 za sve
kombinacije istinitosnih vrijednosti iskaznih slova A i B , pa je pre-ma definiciji 1.7.
formula Y tautologija.

Navedimo neke važnije tautologije sa njihovim imenima:

1.A  A , (Zakon reflektivnosti za implikaciju)
2.A   A , (Zakon isključenja trećeg)
  A   A , (Zakon neprotivrječnosti)
3.
   A  A , (Zakon dvojne negacije)
4.
  A  B  A  A , (Pircerov zakon)
5.
6.  A  B    B  C   A  C  , (Zakon tranzitivnosti za
implikaciju)
7.  A  B    B   A  , (Zakon kontrapozicije)
8.   A  B    B  C     A  C  , (Zakon tranzitivnosti
ekvivalencije)
9.  A   A  B  , (Zakon negacije premise)
10. A  A  A, A  A  A , (Zakon idenpotencije za  i  )
11. A  B  B  A, A  B  B  A , (Zakon komutativnosti za
 i )

16
 12. A   B  C    A  B   C , (Zakon asocijativnosti za  )
13. A   B  C    A  B   C , (Zakon asocijativnosti za  )
14. A   B  C   A  B    A  C  , (Zakon distributivnosti 
prema  )
15. A   B  C    A  B    A  C  , (Zakon distributivnosti 
prema  )
16. A   A  B   A , (Zakon apsorpcije  prema  )
17. A   A  B   A , (Zakon apsorpcije  prema  )
18.   A  B   A   B
(De Morganovi zakoni)
19.   A  B    A   B
Da su navedene iskazne formule zaista tautologije, lahko se može do-kazati
pomoću istinitosnih tablica za svaku formulu posebno. Ti dokazi čita-ocu mogu
poslužiti kao primjeri za dokazivanje da je data iskazna formula tautologija.
Tautologije od 1 do 19 mogu poslužiti za dokazivanje drugih tauto-logija, a da
se pri tome ne koriste tablice istinitosnih vrijednosti. Tako, na pri-mjer, pokažimo da je
iskazna formula
 A B   AC  B C    A B   AC  BC 
tautologija.
Ako se pođe od lijeve strane date ekvivalencije i ako se ova formula zamjenjuje
ekvivalentnim formulama, datim u prethodnom spisku ekvivale-ncija, dobiće se desna
strana date ekvivalencije.Taj postupak bi izgledao ovako:
 A  B    A  C    B  C     A  B    A  C    B  C 
    A   A  C    B   A  C      B  C 
  A   B   A  C    B  C 
  A   B  A    B  C     B  C
  A   B  C    B  C 
  A   B  C    B  C    B  C 
 A  B    A  C   B  C  B   B  C  C 
  A  B    A  C    B  C  B   B  C 
  A B   AC  BC  .
Dakle, dobili smo desnu stranu iskazne formule, što znači da je ta formula tautologija.

1.4. Zadaci za vježbu

1. Koji su od datih iskaza tačni? Broj 1 zadovoljava:
a) jednačinu 2 x  1  x  2 ,
b) jednačinu x 2  x 3  2 ,
c) jednačinu x  3  4 ,
d) nejednačinu 4 x  2 .

17
2. Odrediti istinitosnu vrijednost iskaza:
a) Zbir dvije stranice trougla je veći od treće.
b) Uglovi pravougaonika su jednaki.
c) Simetrale stranica trougla sijeku se u jednoj tački.
d) Jednakokraki trougao ima tri ose simetrije.
3. Obrazovati negaciju date rečenice i odrediti njenu istinitosnu vrijednost:
a) Broj 2 je prirodan broj.
b) 3 je rješenje jednačine x 3  x  2 .
c) Simetrala duži ne prolazi kroz njeno središte.
d) Trougao ima dva prava ugla.
4. Napisati tablice istinitosti za sljedeće iskazne formule:
a)  A    B      B 
b)   A     B   C     B  C 
c)  A    B      C .
5. Pokazati da su date iskazne formule tautologije, a da se ne formiraju tablice
istinitosti:
a)   B  C    A    B  C     A    B  C    C ,
b)  A   B  A     A  B   A   A  B  ,
c)  A   B   A    C   A  B     A  B    A  B  C  ,
d) ( A  B    A  B )   A   A   B .
6. Riješiti sistem jednačina
a: x y  0
b: y z  0
c: x z  0 .
Rješenje. Iz sistema jednačina slijede tautologije
 x y  0   x  0  y  0
 y z  0   y  0  z  0
 x z  0   x  0  z  0 .
Označimo iskaze x  0 , y  0 , z  0 sa A , B i C respektivno. Dati sistem će
glasiti:
a: A  B
b: B  C
c: C  A ,
pa je
 a  b  c    A  B    B  C    C  A   .
Kako je
 A  B    B  C   C  A    A  B    B  C   C  A 
tautologija, (vidjeti primjer ispred zadataka za vježbu) to je
 a  b  c    A  B    B  C    C  A  
odnosno
 a  b  c    x  0  y  0   y  0  z  0   z  0  x  0  .
18
7. Četiri studenta A, B, C i D učestvovala su u takmičenju i zauzela prva četiri mjesta.
Kad su ih pitali za redoslijed, dobili su tri različita odgovora:
1. C-prvi, B-drugi,
2. C-drugi, D-treći,
3. B-drugi, D-četvrti.
Usvakom odgovoru bar jedan je tačan. Odrediti pobjednika.
Rješenje. Uvedimo oznake Ai , Bi , Ci i Di (i  1, 2, 3, 4) koje ozna-čavaju da
su igrači A, B, C i D zauzeli i-to mjesto. Odgovori 1, 2 i 3 treba da daju tačan odgovor,
tj. treba da je
(C1  B2 )  (C2  D3)  ( B2  D4 )  1 ,
što nakon sređivanja daje:
 C1  C2  B2    B2  C2  B2    C1  D3  B2    B2  D3  B2  
 C1  C2  D4    C1  D3  D4    B2  D3  D4   1.
Iskazna formula C1  C2  B2 je netačna za sve moguće kombinacije iskaznih slova,
jer je nemoguće da je C prvi i da je drugi, a da je B drugi. Na isti način se zaključuje
da su iskazne formule
C1  C2  D4 , C1  D3  D4 , B2  C2  D4
B2  D3  D4 , B2  C2  B2 ,
netačne. Znači ostaje
  C1  D3  B2    B2  D3  B2    1
odnosno
  C1  D3  B2   1    B2  D3   1 .
Znači mogući redosljedi su: C-prvi, B-drugi, D-treći, A-četvrti ili B-drugi, D-treći.

8. Četiri studenta se takmiče i nakon toga su odgovorili da su postigli sljedeći plasman:

A: nisam bio ni prvi ni posljednji
B: nisam bio posljednji
C: bio sam prvi
D: bio sam posljednji.
Tri data odgovora su tačna, a jedan je lažan. Odrediti poredak i ko nije govorio istinu.

2. Skupovi

2.1. Pojam skupa

Skup je osnovni pojam u matematici i ne definiše se. On se samo može opisati.
Naime, pojam skupa se najlakše može shvatiti na primjerima. Tako, govorimo o skupu
učenika jednog razreda ili odjeljenja neke škole, o skupu preduzeća koja se bave
proizvodnjom određenog artikla, o skupu tačaka jedne ravni koje su jednako udaljene
od jedne stalne tačke te ravni, o skupu prirodnih brojeva, itd.

19
 U prethodnim primjerima posmatrano je više objekata zajedno, objekata koji
imaju zajedničku osobinu, koji predstavljaju određenu cjelinu, koja se naziva skup ili
množina.
Da bi se simbolično označilo da skup predstavlja određenu cjelinu skupovi se
označavaju jednim simbolom, jednim slovom, i oni se obično označavaju velikim
latinskim štampanim slovima. Tako, na primjer, skupovi se označavaju
sa: A, B , ... , S , ... . Skup je, dakle, neka cjelina sastavljena od nekih za tu cjelinu
osnovnih djelova, koji se nazivaju elementi skupa, i oni se obično označavaju malim
latinskim slovima. Činjenicu da je a element skupa A simbolično se označava sa
a A
i čita "a je element skupa A" ili "a pripada skupu A". Činjenica da b nije element
skupa A se simbolično označava sa
b A.
Za skup se smatra da je poznat ili zadan ako se za bilo koji objekat može
jednoznačno reći da li pripada ili ne pripada tom skupu. Zadati skup A znači dati
zakon, ograničenje, propis, specifikaciju osobina prema kojima se potpuno određuju svi
elementi toga skupa*.
U nekim slučajevima skup A može biti zadan jednostavnim nabra-janjem svih
elemenata koji pripadaju tome skupu. Tako, naprimjer, kažemo "Skup A svih cifara
dekadnkg brojnog sistema. Jasno je da su to cifre: 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9 elementi toga
skupa i da nema drugih. Činjenicu da cifre: 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9 čine skup A pišemo
A   0,1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  ,
tj. sve elemente pišemo u veliku zagradu.
Skup može biti zadan i nabrajanjem osobina koje moraju imati objekti da bi bili
elementi skupa A. Tako, naprimjer, skup A je skup svih prirodnih brojeva većih od 10 i
manjih od 16. Očigledno je da su to brojevi 11,12,13,14,15 i da nema drugih. Dakle,
A   11, 12, 13, 14, 15  .
Ako se sa N označi skup prirodnih brojeva tada se skup A skraćeno označava
sa:

(2.1) A   x: x  N  10  x  16  .
Dvije tačke ":" iza kojih su dati uslovi koje moraju ispunjavati članovi skupa A se
čitaju: "takvih da", "za koje je", "sa osobinom". Prema tome, izraz (2.1) se može
pročitati: "A je skup elemenata x takvih da x pripada skupu prirodnih brojeva i x ima
vrijednost između 10 i 16".
Postoje slučajevi kada se ne mogu nabrojati svi elementi skupa iako se mogu
opisati. Tako, na primjer, A je skup svih parnih prirodnih brojeva. Jasno je da su 2,4,6,8,
itd. elementi skupa. Svi parni prirodni brojevi se ne mogu napisati, iako je potpuno
jasno koji elementi čine skup A. Skup A se
simbolično zapisuje u obliku
A   2, 4, 6, 8, ...  ,
gdje tri tačke označavaju sve ostale brojeve koji nisu navedeni.

*
Kurepa 5. "Uvod u matematiku", Tehnička knjiga, Zagreb 1970.

20
 2.2. Jednakost skupova. Univerzalni skup
Neka su A i B skupovi. Ako je svaki element skupa A isto-vremeno i
element skupa B, tj. ako je a  A onda je a  B , onda se kaže da je A podskup skupa
B, što se simbolično zapisuje
A B
i čita "A je sadržan u B". Kaže se i da skup B sadrži skup A, što se piše
B A
i čita "B sadrži A".
Umjesto "ako je a  A , onda je a  B ", piše se simbolično
a  A  a B ,
što se čita "iz a  A slijedi a  B ", ili " a  A implicira a  B ", ili "ako je a  A
onda je a  B ".
Naglasimo da A  B znači da je svaki element skupa A ujedno i element
skupa B, što se kratko zapisuje sa

(2.2)   a  A   a  A  a B  ,
gdje znak  znači "svaki".
Ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B i svaki element skupa
B ujedno i element skupa A, onda su A i B identični (jednaki) skupovi, što se kratko
zapisuje sa
A B
i čita "skup A je jednak skupu B".
Dakle, dva skupa A i B su jednaka ako i samo ako se sastoje od istih
elemenata.
Ako je A  B i skup A nije jednak skupu B tada postoji b  B takav b  A ,
što se kratko zapisuje "  b  B takvo da b  A ". Za skup A se kaže da je pravi dio
skupa B, što se simbolično zapisuje
A  B.
Primjer 2.1. Skup A  a, b, c,1 je pravi dio skupa B  a, b, c, d ,1,2 , tj. A  B , jer
je A  B i d  B , a d  A . Takođe i 2  B , a 2  A .

Primjer 2.2. Skupovi A  a, b, c,1 i B  a, a, b, c,1 su jednaki jer se sastoje od
istih elemenata, tj. od elemenata a , b , c,1 .

Činjenica da skupovi A i B nisu jednaki zapisuje se simbolično sa

A B
i čita se "skup A nije jednak skupu B".
Svi skupovi se posmatraju kao dijelovi nekog skupa, kao podskupovi skupa E,
i tada se shvata da ne postoje skupovi koji nisu podskupovi skupa E. Ovako shvaćen
skup E ima univerzalno značenje i naziva se univerzalni skup.
Jasno je da univerzalni skup E ima relativno značenje i da varira od slučaja do
slučaja. Tako, naprimjer, univerzalni skup može biti skup realnih brojeva, skup
21
kompleksnih brojeva, skup studenata ekonomskog fakulteta, skup preduzeća jedne
regije, skup tačaka, itd.
Iz praktičnih razloga dobro je univerzalni skup E predstaviti pra-
vougaonikom, a njegove podskupove kao dijelove površine tog pravo-ugaonika, Sl.2.1
(Veneov dijagram).

Sl. 2.1.

.2.3. Operacije sa skupovima

2.3.1. Unija skupova

Neka su A i B podskupovi univerzalnog skupa E. Tada se pod unijom

skupova A i B podrazumijeva skup svih elemenata x  E koji pripadaju bar jednom
od skupova A ili B.
Ako se sa C označi unija skupova A i B , tada se kratko zapisuje

(2.3) C  A  B   x  E : x  A  x  B ,
gdje je  početno slovo riječi "unija".

Primjer 2.3. Neka je A   a, b, c , B   a, b, d ,1  , tada je

C  A  B  a, b, c, d ,1 .
Ako se, kako je već rečeno, univerzalni skup E šematski prikaže
pravougaonikom, a skupovi A i B zatvorenim linijama zajedno sa unu-trašnjim
tačkama (Sl.2.2), tada će shematski prikaz unije skupova A i B biti površina
ograničena tačkastom linijom.

22
 Sl. 2.2.

Neka su A1 , A2 , ... , An podskupovi univerzalnog skupa E. Tada uniju skupova

A1 , A2 , ... , An predstavlja skup elemenata koji pripadaju bar jednom od skupova
Ak  k  1,2, ... , n i označava se sa*)
A1  A2  L  An
ili kratko sa
n
*) Ovo slijedi na osnovu asocijativnosti unije skupova, što æe kasnije biti dokazano.
UA
k 1
k .

Dakle, ako se sa C označi ova unija, vrijedi jednakost

(2.4) C   x  E : x  A1  x  A2  L  x  An  .

Primjer 2.4. Neka je A1   a, b, c , A2   1, a  , A3   a, c, d ,2  , tada je

3

UA k   a , b, c, d , 1, 2  .
k 1

2.3.2. Presjek skupova

Neka su A i B podskupovi univerzalnog skupa E, tada se skup C, koga čine

svi elementi koji pripadaju istovremeno i skupu A i skupu B, tj. skup

(2.5) C   x E : x  A  x B  ,
naziva presjek skupova A i B .
Presjek skupova A i B se simbolično označava sa A  B .
Presjek skupova A i B univerzalnog skupa E shematski je prika-zan dijelom
ravni omeđenom tačkastim linijama (Sl.2.3).

23
 Primjer 2.5. Neka je
A  1,2,3,4,5,6 ,
B  2,4,6,10,15
tada je:
A  B  2,4,6 .

Sl. 2.3.

Može se desiti da presjek skupova A i B univerzalnog skupa E nema ni

jednog elementa, odnosno da podskupovi A i B nemaju zajedničkih elemenata. Za
takve skupove se kaže da su dijunktni. Skup bez ijednog elementa naziva se prazan
skup i obično se označava sa  .

Neka su Ak  k  1,2, ... , n podskupovi univerzalnog skupa E , tada se za

skup koji je sastavljen od svih elemenata koji pripadaju istovreme-no svim skupovima
Ak  k  1,2, ... , n kaže da je presjek skupova A1 , A2 , ... , An i označava se sa
n
A1  A2  ...  An  A
k 1
k .

Dakle,
n

A k   x  E : x  A1  x  A2  ...  x  An .
k 1

2.3.3. Razlika skupova

Neka su A i B podskupovi univerzalnog skupa E . Pod razlikom skupova

A i B podrazumijeva se skup svih elemenata skupa A koji nisu istovremeno
elementi skupa B . Razlika skupova A i B se simbolično zapisuje sa A \ B što se
čita: " A isključeno B " ili " A bez B ".
Definicija razlike skupova A i B se kratko zapisuje sa:
(2.6) A \ B   x E : x  A  x B  .

Primjer 2.6. Neka je A  a, b, c, d , e, f  , B  a, d , g, h .Tada je

A \ B  b, c, e, f  ,
jer je b, c, e, f  A a b, c, e, f  B .

Razlika A \ B šematski je pred-

24
 stavljena dijelom ravni ograničene
isprekidanom linijom (Sl.2.4).

Sl. 2.4.

2.3.4. Komplement skupa

Neka su A i B podskupovi univerzalnog skupa E i neka je A  B . Tada je

skup svih elemenata skupa B koji nisu elementi skupa A naziva komplement skupa
A u odnosu na skup B . To se simbolično zapi-suje sa: A ili CB  A  . Ova definicija
se kratko zapisuje sa

(2.7) CB  A    x  E : x  B  x  A  .

Komplement skupa A shematski je

predstavljen iscrtanim dijelom ravni
(Sl.2.5).

Sl. 2.5.
Primjer 2.7. Neka je B  a, b, c, d , e, f  a A  a, d , f  .
Očigledno je A  B i tada je CB ( A)  b, c, e jer je b, c, e  B , a b, c, e  A .

2.4. Partitivni skup

Neka je X podskup univerzalnog skupa E (Sl.2.6). Očigledno je da se skup
X može razložiti na dva skupa A i B , koji ne moraju biti disjunktni, tj. skup X se
može dati kao unija skupova A i B ili simbolično X  A  B .

25
 Primjer 2.8. Skup X  a, b, c, d , e
može se razložiti na skupove
A  a, b, d  i B  b, c, d , e .
Skupovi A i B su se mogli
formirati i od drugih elemenata.
Naravno, mora se voditi računa da
svaki od elementa skupa X pripada
bar jednom skupu, skupu A ili
skupu B.
Od elementa skupa X mogu se formirati: jednočlani skupovi:
Sl. 2.6.
 a , b , c , d , e ;
dvočlani skupovi:
a, b , a, c , a, d , a, e, b, c , b, d , b, e , c, d , c, e , d , e ;
tročlani skupovi
a, b, c, a, b, d , a, b, e , a, c, d , a, c, e, a, d , e , b, c, d , b, c, e , b, d , e ,
c, d , e ;
četvoročlani skupovi:
a, b, c, d , a, b, c, e , a, b, d , e , a, c, d , e , b, c, d , e ;
petočlani skup a, b, c, d , e .
Od svih jednočlanih, dvočlanih, tročlanih, četvoročlanih, petočlanog i praznog
skupa može se formirati novi skup. Taj skup se naziva partitivni skup skupa X.

Definicija. 2.1. Skup čiji su elementi svi podskupovi skupa X naziva se partitivni
skup skupa X i obično se obilježava sa P  X  i čita "partitivni skup skupa X ".

2.4.1. Algebra skupova

Neka su A i B podskupovi univerzalnog skupa E . Obrazovanje unije,

presjeka i razlike skupova A i B su osnovne operacije sa skupovima. Za ove
operacije vrijede sljedeće osobine:

A    A, A  E  A,
1. (Zakon identiteta)
A  E  E, A  
A  A  A, A  A  A
2. (Zakon idempotencije)
A  A  E , A  A  

3.  A    A ,    E , (Zakon komplementacije)

4. A  B  B  A, A  B  B  A , (Zakon komutacije)

 A  B  C  A   B  C  ,
5. (Zakon asocijacije )
 A  B  C  A   B  C  ,
26
 A   B  C    A  B   A  C  ,
6.
A  B  C   A  B   A  C.
(Zakon distribucije unije u odnosu na presjek odnosno presjeka u
odnosu na uniju)

7. A   A  B  A, A   A  B  A , (Zakon apsorpcije)

8.  A  B   A  B ,  A  B   A  B  , (De Morganovi zakoni).

Ove osobine nije teško dokazati. Tako, naprimjer, dokaz za osobinu
asocijativnost bi izgledao ovako:

x  A  B  C   x  E : x  A  B  x C 
  x  E :  x  A  x  B  x  C 
  x  E : x  A   x  B  x  C 
  x  E : x  A   x  B  C  
 x A  B  C ,
(gdje smo koristili odgovarajuće osobine za operaciju "  ", u 1.3.1.).
Ili, dokaz da je
AB C    A B   AC 
bi izgledao ovako:
x  A   B  C    x  E : x  A  x  B  C 
  x  E : x  A   x  B  x  C 
  x  E :  x  A  x  B   x  A  x C 
  x  A  B    A  C  .

Dokažimo i osobinu  A  B   A   B  .

x  A  B    x  E : x  A  B  
  x E : x  A  x B
  x  E : x  A  x  B  
 x  A  B  .
Na isti način dokazuju se i ostale osobine, i ti dokazi mogu poslužiti kao
primjeri za vježbanje.
Prethodne osobine mogu poslužiti za dokazivanje složenijih jednakosti. Tako,
naprimjer, dokazati da je

 A B   AC  B C    A B   AC  B C  .

Dokaz:
6.
 A  B    A  C    B  C   A   A  C     B   A  C     B  C 
7.
 A   B   A  C      B  C 

27
 6.
 A   B  A    B  C     B  C 
4.
 A   A  B    B  C     B  C 
7.
 A   B  C     B  C 
6.
 A   B  C      B  C    B  C  
2.
 A   B  C     B  C 
6.
 A  B    A  C    B  C  .

2.5. Pojam uređenog skupa

Pored elemenata skupa A često se posmatraju podskupovi od dva elementa,
npr. podskupovi a, b , ili b, a skupa a, b,K  . Po definiciji jednakosti skupova
slijedi da je
a, b  b, a ,
jer su sastavljeni od istih elemenata. To znači da redoslijed elemenata u skupu nije
bitan. Ponekad je bitno precizirati redoslijed elemenata a i b, i takav skup se naziva
uređeni par ili uređena dvojka. Ako je jedan od elemenata, recimo a prvi, tada se skup
a, b označava sa a, b . Element "a" se naziva prva koordinata, ili prva komponenta,
a "b" druga koordinata ili druga komponenta.
Dakle, za skup od dva elementa a i b se kaže da čini uređeni par ili uređenu
dvojku ako je određeno koji je od njih prvi, a koji drugi.
Dva uređena para a, b i (c, d ) su jednaka, što se piše
a, b  c, d  ,
ako vrijedi
a, b  c, d   a  c  b  d  .
Slično se definiše i uređena trojka. Skup od tri elementa a, b i c se naziva
uređena trojka, ako se zna koji je od njih prvi, koji je drugi i koji je treći. Ako je "a"
prvi, "b" drugi i "c" treći, onda se uređeni skup piše ovako
a, b, c .
Elementi a , b i c se respektivno nazivaju prva, druga i treća komponenta ili
koordinata.
Ako su a, b, c i a1, b1, c1 dvije uređene trojke tada je
a, b, c  a1, b1, c1  a  a1  b  b1  c  c1 .
Skup od n elemenata a1 , a2 , ... , an naziva se uređena n-torka ako se zna koji
je od njh prvi, koji drugi, i tako dalje, koji je n-ti, i označava se sa
a1, a2 ,..., an  .

28
 2.6. Direktni proizvod skupova
Direktni proizvod (Descartesov*) ili Kartezijev proizvod) nepraznih skupova
A i B je skup svih uređenih parova ( x , y ) čija je prva kordinata x element skupa A,
a druga komponenta y element skupa B, i označava se sa A  B . Znak A  B se čita
"A puta B".
Direktan proizvod skupova A i B se kratko zapisuje
(2.8) A  B    x, y : x  A  y  B  .

Primjer 2.9. Neka je A   a, b  , B   1, 2, 3 .

Tada je
A  B   a,1 ,  a ,2 ,  a ,3 , b,1 , b,2 , b,3
Formiranje uređenih parova se shematski može prikazati na sljedeći način:

1 (a,1) 1 (b,1)

a 2 (a,2) b 2 (b,2)

3 (a,3) 3 (b,3)

Iz definicije direktnog proizvoda lahko se može zaključiti da on nije

komutativan, tj. da u opštem slučaju ne vrijedi jednakost
A B  B  A.

Primjer 2.10. Za skupove A  a, b i B  1, 2, 3 je

A  B   a,1 ,  a ,2 ,  a ,3 , b,1 , b,2 , b,3
1, a , matematièar.
B  A francuski
*) R. Descartes (1596-1650), 1, b ,  2, a  ,  2, b ,  3, a  ,  3, b .
Očigledno je, po definiciji jednakosti uređenog para i jednakosti skupova,
A B  B A
U dosadašnjem objašnjenju direktnog proizvoda skupova pretpo-stavljeno je da
su skupovi A i B neprazni. Ovaj proizvod se definiše i za prazne skupove na sljedeći
način:

(2.9.) A    ,   B  ,      .

Ako je A  B tada se direktni proizvod

A  B  A  A  A2
naziva kvadrat skupa A.

Primjer 2.11. Neka je A  1,2,3 , tada je

29
 A 2  A  A  11 ,  ,  3,2 ,  3,3 .
,  , 1,2 , 1,3 ,  2,1 ,  2,2 ,  2,3 ,  31

Direktni proizvod skupova A i B , tj. A  B , može se grafički pri-kazati na

sljedeći način:

Neka su elementi skupa A predstav-

ljeni tačkama na horizontalnoj osi, a
elementi skupa B tačkama na verti-
kalnoj osi pravouglog koordinatnog
sistema AOB . Tada će tačka
 a, b  A  B biti tačka u koordi-
natnom sistemu AOB koja se nalazi
na presjeku vertikalne i horizontalne
linije povučene kroz tačke a i b (Sl.
2.7). Na isti način se predstavljaju svi
ostali elementi skupa A  B .

Sl. 2.7.

Primjer 2.11. Neka je A  1, 2, 3, 4  , B  a, b . Tada je grafički prikaz Dekartovog

proizvoda A  B dat na Sl.2.8.

Sl. 2.8.

Analogno direktnom proizvodu dva skupa se definiše i direktni pro-izvod

proizvoljnog broja skupova.
Neka su X k  k  1,2, ... , n neprazni podskupovi. Tada se skup
X 1  X 2  L  X n   x1 , x 2 , ... , x n  : x k  X k , k  1,2, ... , n 
zove direktni proizvod skupova X k  k  1,2, ... , n .
Specijalno, za X 1  X 2  L  X n  X dobijamo
X  X  L  X  X n   x1 , x2 , ... , xn  : x k  X , k  1,2, ... , n  .

30
Primjer 2.12. Neka su X 1  1,2,3 , X 2  a, b , X 3   x, y ,

1, a , x  , 1, a , y  , 1, b, x  , 1, b, y  ,  2, a , x  ,  2, a , y  ,

X1  X 2  X 3   .
 2, b, x  ,  2, b, y  ,  3, a , x  ,  3, a , y  ,  3, b, x  ,  3, b, y  
Primjer 2.13. Neka je X  a, b tada je
X 3   a, a, a ,  a, a, b ,  a, b, a,  a, b, b , b, a, a , b, a, b , b, b, a , b, b, b .

2.7. Zadaci za vježbu

1. Dati su skupovi A  1,2,3,4,5 , B   1,2,3,4 , C  0,1,2,3 .
Naći skupove: a) A  B , b) A  C , c) A \ B , d) A \ C , e) A  B .
2. Dati su skupovi A  a, b, c , B  b, c, d , e , C  a, d , e .
Naći  A  B   C i  A  C    B  C  .
Provjeriti da li je  A  B   C   A  C    B  C  .
3. Dati su skupovi A, B i C kao i u predhodnom primjeru. Pokazati da je
 A  B  C   A  C   B  C .
4. Dati su skupovi A  1,2,3,4,5,6 i B  3,4,5 . Da li se može tražiti
C A  B  i ako je moguće naći ga.

5. Da li je moguća jednadžba po X : X  1,2,3,4  2,3,4,5 ?

6. Neka je X podskup skupa 1,2,3,4,5,6 . Riješiti po X jednadžbe:

a) 1,2,3  X  1,2,3,4 , b) 1,2,3,5  X  2,3 , c) 2,4,6  X  2,6 .
7. Odrediti A  B ako je:
  
a) A  x: x  R  x2  4 , B  x: x  R  x2  9 , 
b) A  x : x  1  x  2, B  x : x  2  x  3  x  4 .

8. Dati su skupovi A  2,3,5 , B  2,4,6 , E  1,2,3,4,5,6 . Odrediti

skup X, podskup skupa E, koji zadovoljava uslove:
A  X  3,5 , B  X  E .
9. Odrediti komplemente skupova:
a) 1,3 , b) 1,2,4 , c) 1,2,3,4 u odnosu na skup 1,2,3,4 .

10. Odrediti partitivan skup skupa: a) 1,2  , b) 1 , c) 1,2,3  .

11. Odrediti direktni proizvod skupova: A  1,2,3,4 i B   x, y, z .

12. Neka je A  a, b . Odrediti: A  A, A   A  A,  A  A  A .

31
13. Neka je A  a, b, c , B  1,2,3,4 , C   x, y . Odrediti:
a) A  B  C , b) A  C  B, c) C  B  A, d) C 2  A, e) C 4 .
14. Dokazati tačnost sljedećih iskaza: a) P A  B   P A   P B  ,
b) P A  B   P A   P  B  , c) A \ B  A \  A  B   C A  A  B  .

3. Relacije. Funkcija

3.1. Relacije
Definicija. 3.1. Bilo koji neprazan podskup  Dekartovog proizvoda
X 1  X 2  L  X n  X k  , k  1,2, ... , n  nazivamo n-arna relacija u tom
proizvodu. Za elemente x1  X 1 , x2  X 2 , ... , xn  X n kažemo da su u relaciji  ,
ako i samo ako  x1 , x2 , ... , xn   .

3.1.1. Binarna relacija

Ako je u definiciji 3.1. n  2 tada dobijamo relaciju   X 1  X 2 koja se

zove binarna relacija u X 1  X 2 . Specijalno, neprazan podskup  skupa X 2
zove se binarna relacija u X. Ako je  x, y   , tada se kaže da je x u relaciji  sa y
i piše se   x, y ili x  y .
Skup uređenih parova  x, y   X  Y koji su u relaciji  piše se

(3.1)    x, y  X  Y : x y  .

Primjer 3.1. Neka je X  1,4,5 , Y  2,6 , tada je

X  Y  1,2 , 1,6  ,  4,2  ,  4,6  , 5,2 ,  5,6  .
Neka je, naprimjer, relacija
  1,2 ,  4,2 ,  4,6 .
Relacija će predstavljati i bilo koji drugi podskup X  Y kao naprimjer

32
    4,2 , 5,6
ili neki drugi podskup.

Primjer 3.2. Dat je skup X  1,2,3,4 . Napisati relaciju  definisanu sa:

   x, y  X 2 : x  y  .
Tada je
  1,2 , 1,3 , 1,4 ,  2,3 ,  2,4 ,  3,4 .

Definicija 3.2. Neka su X i Y neprazni skupovi i neka je  binarna relacija u X  Y .

Tada se

(3.2) D     x  X :  x, y   , y Y 

naziva oblast definisanosti ili domena relacije  , a

(3.3) V      y Y:  x, y    , x  X 
područje vrijednosti ili kodomena relacije  .
Neka je  binarna relacija, tada se skup
 1   y, x :  x, y   
naziva inverzna relacija relacije  .

Definicija 3.3. Ako je  1 binarna relacija u X Y , a  2 binarna relacija u

Y  Z  X , Y , Z    tada se skup

(3.4)  1   2   x, z :  x, y   1   y, z   2 za neko y Y 

zove proizvod relacije  1 i  2 .

Definicija 3.4. Ako za binarnu relaciju   X 2 vrijedi

1.  x  D (  ) x x
2.  x, y  D ( ) x y  y x
(3.5) 3. x, y, z  D()  x y  y z  x z
4. x, y  D()  x y  x  y    y x
za relaciju se kaže da je refleksivna, simetrična, tranzitivna i asimetrična, respektivno.

3.1.2. Relacija ekvivalencije

Definicija 3.5. Za binarnu relaciju  u nepraznom skupu X kažemo da je relacija

ekvivalencije ako je refleksivna, simetrična i tranzitivna, tj. ako vrijedi:

x  D() x x
33
(3.6) x, y  D() x y  y x
x, y, z  D()  x y  y z  x z ,
i označava se sa "". Ako je  relacija ekvivalencije i ako je x  y , onda kažemo da
su x i y ekvivalentni i označavamo sa x  y .

Primjer 3.3. Relacija "  " u skupu realnih brojeva je relacija ekvivalencije. Relacija
"biti sličan" i "biti podudaran" u skupu trouglova su relacije ekvi-valencije.

Neka je u skupu X definisana relacija ekvivalencije  i neka je z

proizvoljan element iz X. Neka je Cz skup svih elemenata iz X ekvivalent-nih sa z.
Za skup Cz se kaže da čini klasu ekvivalencije koja odgovara ele-mentu z. Neka su
C z i C y dvije klase koje odgovaraju elementima z i y , tada su skupovi C z i C y
jednaki ili su disjunktni. Znači skup X je podi-jeljen na disjunktne klase koje se zovu
klase ekvivalencije.
Klasu ekvivalencije skupa X koje odgovaraju elementu x kratko zapisujemo

(3.7) Cx   X    y : y  X  x  y  .

Skup svih klasa ekvivalencije skupa X se označava sa X / i naziva

količnikom skupa X u odnosu na relaciju  (odnosno kvocijentnim skupom).

3.1.3. Relacija poretka

Definicija 3.6. Za relaciju

   x , y   X  X : x  y 
kažemo da je relacija poretka (uređenja) ako je ona refleksivna, antisimetrična i
tranzitivna, tj. ako vrijedi

x  D () x x
(3.8) x, y  D ()  x y  x  y    y x
x, y  D ()  x y  y z  x z .

Relacija uređenja  u skupu X označavamo sa "  " i umjesto x y piše-mo x  y .

Ako je x  y  x  y tada pišemo x  y .
Ako za dva elementa x , y  X vrijedi x  y ili x  y za elemente x, y se
kaže da su uporedivi. Ako su svaka dva elementa skupa X uporediva, za skup X se
kaže da je potpuno ili totalno uređen.
Za skup X se kaže da je dobro uređen ako svaki njegov neprazan podskup ima
svoj početni element.
Neka je A uređen skup i X  A, X   . Ako za neko a  A vrijedi
  x  X  a  x tada se za a kaže da je donje ograničenje ili minoranta skupa X.

34
Ako za neko b  A vrijedi  x  X  b  x tada se za b kaže da je gornje
ograničenje ili majoranta skupa X.
Ako minoranta a (majoranta b) skupa X pripada skupu X onda kažemo da je
a minimum ( b maksimum) skupa X. To pišemo
a  min X ili a  min x ,
x X
odnosno
b  max X ili b  max x .
x X
Ako skup svih minoranata skupa X ima maksimum a, tada se za a kaže da je
infimum skupa X i piše se
a  inf X ili a  inf x .
x X
Ako skup svih majoranata skupa X ima minimum b, tada se za b kaže da je
supremum skupa X i piše se
b  sup X ili b  sup x .
x X
Za skup X se kaže da je ograničen ako ima minorantu i majorantu.

3.2. Funkcije
Definicija 3.7. Neka su E i F neprazni skupovi. Tada binarnu relaciju f EF
koja zadovoljava uslove

(3.9) x  E  y, z  F  x f y  x f z  y  z x  E y  F  x f y

nazivamo funkcijom ili preslikavanjem iz E u F, i označavamo sa
f : E  F , ili f : x  y , ili y  f ( x ) .

Skupove D f  i V  f  nazivamo oblast definisanosti ili domenom odnosno

područje vrijednosti ili kodomenom funkcije, respektivno.
Funkciju f : E  F nazivamo surjekcija ili na ako je V  f   F .
Funkciju f : E  F nazivamo injekcija ili jedan-jedan ako vrijedi
  x , y  E   x  y  f ( x )  f ( y ) .
Funkciju f : E  F koja je surjekcija i injekcija nazivamo bijekcija.
Neka su E , F i G tri neprazna skupa i neka su f i g funkcije takve da
f : E  F , g : F  G , (Sl. 3.1)

35
 Sl. 3.1.

Funkcijom f se svakom elementu x  E prvo pridružuje element f ( x )  F , a

zatim funkcijom g se svakom elementu y  f ( x )  F pridru-žuje element
g  f ( x) G . Na taj način se svakom elementu x  E pridru-žuje potpuno određen
element g  f ( x) G , dakle zadana je funkcija sa E u G . Tu funkciju nazivamo
kompozicijom funkcija (posrednom funkcijom) f i g i označavamo je sa h  g o f .
Dakle,
h ( x)   g o f  ( x)  g  f ( x) G, x  E .

Primjer 3.4. Neka je E  F  G  R (R je skup realnih brojeva) i neka je

1
f ( x)  x 2  x, g ( x)  2 ,
x 1
tada je
1
h ( x )   g o f  ( x )  g  f ( x )  
f ( x) 2  1  
1 1
  .
x  x  2 x3  x2 1
2 4
2
x 1

Za funkcije f i g kažemo da su jednake ako imaju jednake domene i

kodomene i ako je

  x  D  f   D  g   f  x  g  x 
što pišemo f  g .
Primjer 3.5. Neka su f i g funkcije R u R definisane sa
1
f ( x )  sin 2 x , g ( x )  sin x cos x
2
tada je f ( x )  g ( x ) .

Neka je f : E  F injekcija i neka je

V ( f )   f ( x): x  E  ,

36
tj. kodomena funkcije f : E  F . Tada svakom elementu y V ( f ) odgo-vara jedan
i samo jedan element x E takav da je f ( x )  y .
Funkciju f 1 : V ( f )  D ( f ) zovemo inverzna funkcija funkcije f : E  F .
Sada je
 
D f 1  V ( f ) ; V ( f 1) = D  f  ,
tj. slika V ( f ) funkcije f je domena funkcije f 1 , a slika f 1 je domena funkcije f.
Dalje je
f 1 f ( x)  x   D ( f )
i
 
f f 1( y)  y  y V ( y)
a to su identična preslikavanja.

3.3. Zadaci za vježbu

1. U skupu 1,2,3,4,5 definisana je relacija  na sljedeći način: ako i samo ako je
x  y  8.
1) Koja je od formula: 1 1, 2  5, 5 3, 4  4, 4  5 tačna?
2) Riješiti po x formule: 1 x ,  2  x , 3 x  x 4 .

2. Definicijom: x y ako i samo ako je x 2  y 2 je određena relacija skupa

0,1,1,2,2 . Dokazati da je relacija  refleksivna, simetrična i tranzitivna relacija.
Odrediti klase ekvivalencije.

3. U skupu E  6,8,10,...,28 data je relacija  : "završava se istom cif-rom". Ispitati

da li je  relacija ekvivalencije na E.
4. Da li je relacija "biti djeljiv" relacija ekvivalencije u skupu prirodnih brojeva?
5. Dati su skupovi X  1,2,3,4,5 i Y  3,6,9,12,1518
,  . Relacija f : X  Y
definisana je ovako: f  x  3x . Ispitati da li je f funkcija i ako jeste odrediti
kodomenu funkcije.

6. Zadana je funkcija f ( x )  2 x  5 . Naći:

f (1), f (2), f  f (1) , f  f  f  2   .

7. Funkcije f i g su definisane na skupu realnih brojeva formulama:

2x3 3x  5
f ( x)  i g( x)  . Naći: g o f ,  g o f  (1),  g o f  (3) .
4 2
8. Funkcija f : X  X gdje je X skup realnih brojeva, zadana je formu-lom
f ( x )  2 x  4 . Naći inverznu funkciju funkcije f.

37
 x3
9. Neka je f ( x )  3 x 2  2 x  1, g( x)  . Odrediti:
2
g o f , f o g , g 1 , g 1 o f .

4. Binarna operacija
Postupak kojim se elementima skupa E  E jednoznačno pridružuje element
skupa E naziva se binarna operacija.
Znak koji pokazuje da nad elementima a , b  E treba izvršiti binar-nu
operaciju naziva se operator i obično se označava sa o ili  . Tako, na primjer, ako se
uređenom paru  a, b  E  E pridružuje c E to se sim-bolično zapisuje sa
a ob  c
i čita "a operacija b jednako c".
Za binarnu operaciju se često razmatraju sljedeće osobine.
1. Zatvorenost. Binarna operacija je zatvorena ako je za bilo koja dva elementa
a , b  E i rezultat binarne operacije c E , ili kratko, binarna operacija je zatvorena
ako vrijedi

(4.1)  a, b  E  a ob  E .
2. Asocijativnost. Binarna operacija je asocijativna ako vrijedi
(4.2)  a ob oc  a ob oc, za a, b, c  E .
3. Komutativnost. Binarna operacija je komutativna ako je
(4.3) a ob  b o a za a , b  E .

4. Jedinični element. Ako postoji e E tako da je

(4.4)  a  E   a oe  e oa  a 
tada se e naziva jedinični ili neutralni element.
5. Inverzni element. Ako binarna operacija ima jedinični element e i ako za
svako a  E postoji a 1 takav da je

(4.5) a o a  1  a 1 o a  e

tada se a 1 naziva inverzni element elementa a za tu binarnu operaciju.

4.1. Grupa, prsten, polje

38
Definicija 4.1. Neka je zadan neprazan skup G  a, b, c,... i u njemu zadana
zatvorena binarna operacijav o . Skup G je grupa u odnosu na za-danu binarnu
operaciju ako su ispunjeni slijedeći uslovi:

(4.6)  a, b, c G  a ob oc  a ob oc (asocijativnost),

(4.7) za svako a G postoji jedinični element e G sa osobinom
a oe  e o a  a ,

(4.8) za svako a G postoji inverzni element a 1  G sa osobinom

a o a 1  a 1 o a  e .

Ako je, pored ovih, ispunjen i uslov

(4.9)  a, b G  a ob  b oa
za grupu G se kaže da je komutativna ili Abelova grupa*).

Primjer
*) 4.1. Skup prirodnih
N. Abel (1802-1829), N u odnosu na operaciju sabiranja ne čini grupu
brojeva
norveški matematièar
jer nema jediničnog (neutralnog) elementa e tj. takvog elementa da je n  e  n za
svako n N.

Primjer 4.2. Skup N ne čini grupu ni u odnosu na operaciju množenja, jer nema
inverznog elementa za svako n N.

Primjer 4.3. Skup cijelih brojeva Z čini Abelovu grupu u odnosu na ope-raciju
sabiranja. Nula je jedinični element a suprotan broj je inverzni element. Skup Z nije
grupa u odnosu na operaciju množenja jer nema inverznog ele-menta.

Binarna operacija u Abelovoj grupi obično se označava aditivno, tj. umjesto

a ob obično se piše a  b . Tada se umjesto neutralnog elementa e piše 0 (nula
element), a umjesto inverznog elementa a 1 piše se a (suprotni element).

Definicija 4.2. Abelova grupa R za koju je definisana još jedna unutra-šnja operacija,
asocijativna i distributivna u odnosu na operaciju grupe naziva se, prsten.

Ako drugu operaciju nazovemo množenje i označimo sa "  " ili pro-sto
stavljajući dva elementa jedan pored drugog bez ikakvog znaka tada se osobine koje su
date u definiciji (4.2) mogu izraziti sa:

(4.10) R je Abelova grupa

(4.11)  a, b  R   a  b  R 
(4.12)  a, b, c  R   a b c  a b c 

39
 a  b  c   a b  a c,
(4.13)
 b  c a  b a  c a.

Definicija 4.3. Prsten P sa najmanje dva elementa naziva se polje ako čini grupu u
odnosu na drugu operaciju.

To znači da bi skup P bio polje potrebno je da pored uslova (4.10)--(4.13)

budu ispunjeni i uslovi:
- za svako a  P postoji jedinični element u P koga ćemo označavati sa 1 (jedan), tj.

(4.14) a  P  1 a  a ,

- za svako a  P  a  0 postoji jedan i samo jedan broj a 1 takav da je
(4.15) a 1 a  a a 1  1 .
Ako je ispunjen i uslov
(4.16)  a, b  P   a b  b a
za polje se kaže da je komutativno.

Primjer 4.4. Skup cijelih brojeva je prsten u odnosu na sabiranje i množenje jer je:
1. a, b  Z  a  b  Z 
2. a, b, c  Z  a  b  c  a  b  c
3. a  Z  a  0  0  a  a
4. a  Z  a  a  0 
5. a, b  Z  a  b  b  a
6. a, b  Z  a  b  Z 
7. a, b, c  Z  a b c  a b c
8. a, b, c  Z  a b  c  a b  a c, a  b c  a c  b c  .
Primjer 4.5. Neka je dat dvočlani skup n, p i u njemu operacije  i 
definisane sljedećim tabelama:

+ n p  n p
n p n n n p
p n p p p p

Skup n, p čini polje u odnosu na ovako definisanu prvu operaciju + i drugu
operaciju  , što nije teško provjeriti.
Naime, skup n, p čini Abelovu grupu u odnosu na operaciju , jer je:
1. operacija zatvorena,
2. operacija asocijativna,
3. n  p  p  n  n, p je nulti ili neutralni element,
4. n  n  p, p  p  p, tj. n i p su inverzni elementi od n odnosno p,

40
 5. n  p  p  n , operacija je komutativna.
Na sličan način se provjeravaju ostali uslovi polja, i to može poslužiti kao
primjer za vježbu.

4.2. Skup realnih brojeva

Definicija 4.4. Neka su u skupu R   x, y, z,... definisane operacije sabi-ranja ,
množenja  i binarna relacija  . Ako su za svako x, y, z R ispunjeni uslovi:
1.  x  y  z  x   y  z ,
2. x  R   0  R  x  0  x ,
3. x  R    x  R  x   x  0 ,
4. x y y x,
5.  x y z  x  y z ,
6. x  y  z  x y  x z ,
7. 1  R \ 0  x  R x 1  x ,
8. x  R \ 0   x 1  R  x  x 1  1 ,
9. x y  y x,
10.  x  y   y  x ,
11. x  y  y  x   x  y ,
12. x  y  y  z   x  z ,
13.  x  y   x  z  y  z  ,
14. x  y  z  0   x z  y z ,
15. svaki odozgo ograničen neprazan skup u R ima supremum u R. Tada za skup R
kažemo da je skup realnih brojeva i označavaćemo ga sa R.

Uređenu četvorku  R,  ,  ,   zovemo polje realnih brojeva. Često se umjesto

 R,  ,  ,   piše samo R. Uslovi 1 do 15 zovu se aksiomi sku-pa realnih brojeva.

Teorema 4.1. Za svako x , x  , y , y  R vrijedi:

1.    x  x ,
2. 0  x  0, 2 x  x  x  0 ,
3. x  y   x y   x y ,
4.   x   y  x y ,
5.  x  y    x   y ,
6. x  0  y  0   x y  0 ,
7.  x  y  x  y   x  x  y  y ,
x  y  xy  xy , x, y  0 ,
8.
x y xy
 

41
 x  y  xy ,
9.
x y xy
 x, y  0  ,
10. 0  1.
Dokaz:
1. x  x  0  x   x     x    x   x    x  
 0   x    x  ,
2. 2 x  x  2 x  (  x)  x  (  x)  x  0 ,
0  x  (0  0) x  0  x  0  x  2 (0  x)  0  x  0 .
3. y  ( y)  0  x  y  ( y)  x y  x ( y)  0 
 ( x y )  ( x y )  x (  y )   ( x y )  x (  y )  ( x y ) .
4. 1) x  x  ( 1  1) x  0  x  0  ( 1) x   x  x y  (  x y) 
(
 (1)( x y)  (1)(1) x y  (1) x (1) y  ( x) ( y) .
5. x  y  x  (  x)  y  (  x)  0  y  (  x)  0  y  x 
 0  ( y)  y  ( y)   y   x   x   y .
6.  x  0  y  0   x  0   y  0  ( x) ( y)  0  x y  0 .
x  y   x  x   y  x  
7.   x  x  y  y .
x   y    x   y  y   y
xy  xy y
8.   xy  x y 1  x  y  1  1  x  y  1  1  x  .
xy xy x y x y x y
xy 1 1 1 1 1 x y
9.   xy    x y   x  y   .
xy xy x y x y x y
10. Na osnovu aksiome 7. je 1  0 . Prepostavimo da je 1  0 , tada bi bilo 1  0 ,
odnosno ( 1) ( 1)  1  0 što je u kontradikciji sa pretpostav-kom. Dakle, mora biti
1 0.

4.2.1. Skup prirodnih brojeva

Neka je F   Na , a  A  familija podskupova skupa*) R sa osobi-nama:

1. a  A 1 Na,
2. a  A   x  Na   ( x  1) Na,
tada se skup
*) Elementi nekog  I
N skupa N a zove
mogu biti i skup prirodnih
sami skupovi. brojeva.
U tom
sluèaju govorimo o skupu
a A skupova ili o familiji skupova.
Jasno je da je R A , što znači da familija A nije prazan skup.
Ako za svako n N stavimo n  1  n tada se bitne osobine skupa N mogu
dati sljedećom teoremom:

Teorema 4.2. (Peanovi*) aksiomi)

P1. 1N (1 (jedan) je prirodan broj),
P2. n N  n  N ( broj n  se naziva sljedbenik broja n),
42
 P3. m, n  N  m  n  m  n ,
P4. n  N  n  1 (jedan nije sljedbenik ni jednog prirodnog broja),
P5. Ako neki podskup M skupa prirodnih brojeva N ima osobine:
1. 1 M
2. ako skup M sadrži prirodan broj n i ako sadrži njegovog sljedbenika n ,
onda taj skup sadrži sve prirodne brojeve, tj. M  N.
Dokaz ove teoreme nećemo izvoditi, a čitalac ga može naći npr. u Matematici I,
Dimitrije Hajduković, Glas Banjaluke, 1989. str 15.
Prema P 1 . slijedi 1N, a prema P 2 slijedi 1  1  1 N i um-jesto 1
pišemo 2. Dalje je 2  1  2  N i umjesto 2  pišemo 3, itd. Ovaj postupak se
misaono može nastaviti u beskonačnost. Tako se dobija skup 1,2,..., n,... koji
ispunjava Peanove aksiome, što nije teško provjeriti, pa se može pisati
N  1,2,..., n,... .

4.2.1.1. Matematička indukcija

Peti Peanov aksiom, koji je poznat i kao princip matematičke induk-cije,

upotrebljava se pri dokazivanju iskaza čija formulacija implicira pri-rodne brojeve.
Princip matematičke indukcije može se iskazati i na sljedeći način: Zadan
iskaz P je istinit za svaki prirodan broj:
1. ako je istinit za prirodan broj 1 (vrijedi za P(1) )
2. ako iz pretpostavke da je istinit za prirodan broj n  k  1 slijedi da je istinit
za broj k 1 .
Može se desiti da jedan iskaz važi počev od prirodnog broja n0  1 . Tada se
princip matematičke indukcije iskazuje na sljedeći način.
Ako je neki iskaz istinit za prirodan broj n0 i ako iz pretpostavke da je istinit
*) G. Peano (1858-1935), italijanski matematièar.
za prirodan broj k  n0 slijedi da je istinit za n  k 1 , tada je ovaj iskaz istinit za
svaki prirodan broj n  n0 .

Primjer 4.5. Matematičkom indukcijom dokazati da je jednakost

n (n  1)
1 2  3L  n 
2
zadovoljena za svako n N.
Rješenje.
1. Prvo provjerimo tačnost tvrdnje za n  1 . Tada je
1 (1  1)
1 .
2
Očigledno je jednakost zadovoljena.
2. Pretpostavimo da je jednakost zadovoljena za n  k tj. da vrijedi
k  k  1
1 2  3L  k  .
2
3. Na osnovu 2. i osobina realnih brojeva slijedi da vrijedi jednakost
43
 k  k  1
1  2  3  L  k   k  1    k  1
2
k  k  1  2  k  1

2
 k  1  k  2

2
 k  1  k  1  1
 .
2
Dakle jednakost je zadovoljena za n  k 1 a onda i za svako n N.
Primjer 4.6. Dokazati da za svako a  1 i svako n N vrijedi jednakost
1  a n 1
1 a  a2 L  an  .
1 a
1 a 2
Dokaz. Za n  1 data jednakost se svodi na 1  a  , što nakon
1 a
skraćivanja sa 1 a daje 1  a  1  a , tj. data jednakost vrijedi za n  1 .
Iz pretpostavke da data jednakost vrijedi za n  k slijedi jednakost
1  a k 1
1  a  a 2  L  a k  a k 1   a k 1
1 a
1  a ( k 1) 1
 ,
1 a
što pokazuje da jednakost vrijedi za n  k 1 . Dakle jednakost vrijedi za svako n N .

Primjer 4.7. Dokazati da je za svako n N

2 3n  2  28 n  4  0 djeljivo sa 196 (a)
1. Provjerimo tačnost tvrdnje (a) za n  1 ,
2 31 2  28  1  4  32  28  4  0 .
Time je tvrdnja dokazana.
2. Pretpostavimo da je tvrdnja (a) tačna za n  k tj. da vrijedi
2 3k  2  28 k  4  196 A, A  cijeli broj (b)
3. Dokažimo tačnost tvrdnje za n  k 1 ,
2 3( k 1)  2  28 ( k  1)  4  2 3k 5  28 k  28  4
 2 3k  2  2 3  28 k  4  28
 8  2 3k  2  28 k  4  28
 
 8 2 3k  2  28 k  4  196 k  28  28
 8  196 A  196 k
 196  8 A  k   196B, B Z.
Kako je faktor B proizvoda 196 B cijeli broj, to je taj proizvod djeljiv sa 196 . Dakle,
tvrdnja (a) vrijedi za  n  N.

Primjer 4.8. Dokazati:

2 n  1  n, n N.

44
 1. Provjerimo tačnost tvrdnje za n  1 .
21  1  1,
što je ispravno.
2. Neka je tvrdnja tačna za n  k  1, tj. neka vrijedi
2k  1  k .
Tada je
2 k 1  2  2 k  2  1  k   1  1  k  ,
što je i trebalo dokazati.
Primjer 4.9. Dokazati nejednakost (Bernulijeva)
1  h n  1  n h, za h  0, 1  h  0, n  2, n N.
1. Za n  2 je
1  h 2  1  2 h  h 2  1  2 h, jer je h 2  0 .
2. Neka vrijedi, za neko n  k  2
1  h k  1  k h .
Pomnožimo li obje strane prethodne nejednakosti sa 1  h  0 dobićemo
1  h k 1  1  k h 1  h  1  1  k  h  k h 2
 1  1  k  h .
što je i trebalo dokazati.

4.2.1.2. Binomna formula

Razmotrimo značenje sljedećih izraza. Izraz r !, r N , se čita "r faktorijel" i

ima vrijednost

(4.17) r !  1 2  3  L  r .

Na primjer, 1!  1, 2 !  1  2  2, 3!  1  2  3  6, 4 !  1  2  3  4  24 .
 n
Izraz   se čita " n nad r " i definiše se sa
 r

 n n   n  1  L   n  r  1 n  n  1  L   n  r  1
(4.18)    .
 r 1 2  3  L  r r!

 4 4  3 12 10 10  9  8
Naprimjer,      6,     120 .
 2 1 2 2  3  1 2  3

Napomenimo da je po konvenciji
 0  n
   0,    1 , 0!  1 .
 0  0
Dokažimo da vrijede sljedeći identiteti:

45
  n   n  n  1
(4.19)      ,
 r  1  r   r  1
 n  n 
(4.20)    .
 r   n  r
Dokaz.
 n   n n n  1  L  n  r  1 n  r  n n  1  L  n  r  1
      
 r  1  r  1 2  L  r r  1 1 2  L  r
n  n  1  L   n  r  1  n  r 
   1
r!  r 1 
n  n  1     n  r  1 n  1
 
r! r 1
 n  1  n     n  r  1  n  1
  
 r  1 !  r  1
Time je dokazana relacija (4.19).
Za dokaz relacije (4.20) pođimo od jednakosti
 n n  n  1     n  r  1
(4.21)   ,
 r r!

 n  n  n  1   n   n  r   1
(4.22)   n  r !
.
 n  r

Ako se razlomak na desnoj strani relacije (4.21) proširi sa  n  r  ! , a razlomak na

desnoj strani relacije (4.22) proširi sa r! dobiće se
 n n!
  ,
 r  r ! n  r !
 n  n!
  ,
 n  r r !  n  r  !
odakle slijedi tačnost relacije (4.20.)

Teorema 4.2. (Newtonova*) formula) Neka je a , b R, n N. Tada vrijedi

 n  n  n  n
(a  b)n    an b0    an1b1      anr br      ann bn
 0  1  r  n
ili kratko

 n
n
(4.23)  a  b 
n
  r  a
k 0
nr
br .

Dokaz. Teorema se može dokazati primjenom matematičke induk-cije.

1. Za n  1 je
 a  b 1  a  b .
2. Neka formula (4.23) vrijedi za n  k , tj. neka je
46
  k  k  k  k
(4.24)  a  b k    a k    a k 1 b1      a k r br      bk .
 0  1  r  k
Pomnožimo relaciju (4.24) sa a  b dobićemo
 k  k 1 engleski
 k  k fizièar ki matematièar.  k k
 b k 1 (1643-1727),
*)aI.Newton k 1 2
  a    a b    a b      ab 
 0  1  2  k
 k  k  k  k  k  k 1
  a k b    a k 1 b2      ab    b
 0  1  k  1  k
odnosno
 k   k    k   k  
 a  b k 1  a k 1        a k b        a k 1 b2    bk 1
 1  0   2  1 
odakle na osnovu relacije (4.19) slijedi
 k  1 k  k  1 k 1 2
 a  b k 1  a k 1   a b  a b b
k 1
 1   2 
ili kratko
k 1
 k  1 k 1 r r

 a  b  k 1  
r 1
 r 
a b .

Na osnovu principa matematičke indukcije, slijedi tačnost tvrdnje.

 n
Napomenimo da se izraz   u relaciji (4.23) naziva  r  1 -vi bi-nomni
 r
koeficijent.

4.2.2. Skup cijelih brojeva

Kao što je poznato operacija oduzimanja u skupu prirodnih brojeva nije

općenito izvodiva. Razlika a  b postoji samo u slučaju kada je a  b . Da bi se to
ograničenje otklonilo potrebno je skup N proširiti nulom i skupom N  n : n  N .
Skup
ZN 0   N

se naziva skup cijelih brojeva. Skup N se naziva skup cijelih negativnih brojeva.
Skup cijelih brojeva se označava i na sljedeći način:
Z  ...,3,2,1,0,1,2,3,...
Ovom prilikom nećemo definisati operacije u skupu Z jer se smatra da su one čitaocu
dovoljno poznate.

4.2.3. Skup racionalnih brojeva

47
 Skup


Q  x : x Z  n N
n 
naziva se skup racionalnih brojeva.
x x
Ako je n  1 tada je   x za svako x Z, dakle skup cijelih brojeva je
n 1
podskup skupa racionalnih brojeva.
U skupu racionalnih brojeva operacije sabiranja, množenja i oduzi-manja se
definišu na sljedeći način:
a c
Neka su p  i q  racionalni brojevi, tada je
b d
a c ad bc
pq    ,
b d bd
a c ac
pq    ,
b d bd
a c a d bc
pq    .
b d bd
U skupu racionalnih brojeva se operacija dijeljenja definiše na slje-deći način:
Neka su p i q racionalni brojevi i neka je q  0 , tada je
a c ad
p:q  :  .
b d bc

4.2.4. Skup iracionalnih brojeva

Skup svih brojeva koji se ne mogu napisati u obliku količnika dva ci-jela broja
naziva se skup iracionalnih brojeva i označava se sa I.
Skup I nije prazan, tj. on ima bar jedan element, što ćemo dokazati. Dokazat
ćemo da je 2 iracionalan broj.
Pretpostavićemo suprotno, tj. da je 2 racionalan broj. Tada bi po-stojali
m
relativno prosti brojevi m Z i n N takvi da je  2 . Kvadri-ranjem ove
n
jednakosti dobijamo
(a) m2  2 n 2 .
Iz (a) slijedi da je m 2 paran broj, odnosno da je m paran broj. Tada se može pisati da
je
(b) m  2 k , k  Z.
Zamjenom m iz (b) dobijamo jednakost 4 k 2  2 n 2 ili n 2  2 k 2 . To znači da je n
paran broj. Dakle brojevi m i n su djeljivi sa 2, što znači da oni nisu relativno prosti.
To je u suprotnosti s pretpostavkom. Ta kontradikcija obara pretpostavku da je 2
racionalan broj.

48
 4.2.5. Brojna prava

Neka je data prava p. Odredimo proizvoljnu tačku O  p , i tačku E  p

desno od tačke O . Smjer slijeva na desno označimo kao pozitivan. Tačku O
nazivamo ishodište a duž OE jediničnu duž. Pravu p sa ovako definisanim tačkama
O i E nazivamo brojna prava (sl.4.1).

Sl. 4.1.

Proizvoljnom racionalnom broju x ; n, x N odgovara jedna i samo jedna

n
1
tačka A na brojnoj pravoj p. Tačku A ćemo dobiti ako duž OE nanosimo x puta
n
x
desno od tačke O . Tačka A koja odgovara broju  je simetrična, u odnosu na
n
tačku O , tački A.

5
Primjer 4.10. Broju odgovara tačka A (Sl. 1.4.2),
2

Sl. 4.2.
a dobija se na sljedeći način:
1 1
OE   5 ,
2 2
1
znači nanosimo 5 puta desno od tačke O .
2
Iracionalnom broju 2 odgovara jedna i samo jedna tačka na brojnoj pravoj p
i ona se može odrediti primjenom Pitagorine teoreme (Sl.4.2-a).

Sl. 4.2-a

49
Takođe primjenom te teoreme možemo odrediti položaj tačke na brojnoj pravoj p koja

  
2
odgovara broju 3  3  2  12  . Određivanje po-ložaja tačke koja odgovara
 
kvadratnom korijenu racionalnog broja, racionali-sanjem imenioca, svodi se na
određivanje položaja tačke na način koji je već objašnjen. Npr.
3 3 6 1
   6.
2 2 4 2
Svim ostalim iracionalnim brojevima odgovaraju tačke brojne prave. Međutim, one se
ne mogu tačno dobiti elementarnim konstrukcijama (ne mogu se dobiti upotrebom samo
šestara i lenjira).

Na osnovu prethodnog može se zaključiti:

"Svakom realnom broju odgovara jedna tačka brojne prave, i obratno, svakoj tački
brojne prave odgovara jedan realan broj".

4.2.6. Apsolutna vrijednost realnog broja

Apsolutna vrijednost realnog broja x, koja se označava sa x , definiše se sa

 x za x  0,
(4.24) x 
 x za x  0.

Tako je naprimjer: 3  3, 5   (5),  10  10 , 0  0 .

Iz definicije apsolutne vrijednosti realnog broja neposredno slijedi nejednakost

(4.25) x  0.
Navedimo neke osnovne osobine apsolutne vrijednosti realnog broja
(4.26) x  x ,
(4.27)  x x x ,
(4.27-a)  x  a (a  0)    a  x  a  ,

(4.27-b)  x  a (a  0)   x   a  x  a  .

Teorema 4.3. Apsolutna vrijednost zbira realnih brojeva manja je ili jednaka zbiru
apsolutnih vrijednosti sabiraka, tj.

(4.28) a b  a  b (a , b R )

Dokaz. Iz
 a a a
50
  b b b
sabiranjem dobijamo
 a  b   a  b  a  b ,
odakle prema (4.27-a) slijedi
a b  a  b  a  b .

Teorema 4.4. Apsolutna vrijednost proizvoda dva realna broja jednaka je proizvodu
apsolutnih vrijednosti faktora, tj.

(4.29) ab  a  b (a , b R ) .

Dokaz. Ako je a  0 ili b  0 , tada je a  0 ili b  0 , tj. a  b  0 .

Istovremeno je a  b  0  a b  0 , tj. vrijedi a b  a  b .
Ako je a  0 i b  0 , tada (a  0)   a  a  , (b  0)   b  b  . Dalje je
a b  0 pa je a b  a b . Iz ovog slijedi da je
ab  ab  a  b .
Ako je a  0 i b  0 , tada je
a  a, b  b i  a b  0   a b  a b .
Na osnovu toga slijedi
a b  a b  (a) (b)  a  b .
Ako je a  0 i b  0 , tada je
a  a, b  b , a b  0 .
Na osnovu toga je
a b   a b  a (b)  a  b .
Analogno se dokazuje da je jednakost (4.29) tačna za a  0  b  0 . To znači
da je jednakost (4.29) dokazana za svaki par realnih brojeva.

Posljedica teoreme 4.3. Ako su a , b, c realni brojevi, tada je

a bc  a  b  c .
Zaista, na osnovu teoreme 4.3. je
a  b  c   a  b  c  a  b  c  a  b  c .
Primjenom principa matematičke indukcije nije teško dokazati da vrijedi nejednakost
n n


i 1
ai  
i 1
ai za svako n N.

Iz teoreme 4.3. slijedi i sljedeća nejednakost

(4.30) a b  a  b ,
u šta se nije teško uvjeriti.
Ako se pođe od jednakosti a   a  b  b dobija se
a   a  b  b  a  b  b  a  b  a  b ,
odnosno
a b  a  b .
51
Teorema 4.5. Apsolutna vrijednost količnika dva realna broja, uz pretpostavku da je
imenilac različit od nule, jednaka je količniku apsolutnih vrijednosti brojnika i
nazivnika, tj.

a a
(4.31)  , b  0.
b b
Dokaz ove teoreme je sličan dokazu teoreme (4.4) i čitaocu može poslužiti kao
primjer za vježbu.

Primjer 4.11. Riješiti jednačinu

x  3  2 x  2  1 x .
Rješenje: Iz sljedeće tabele

x  3 1 1 

x3  0 + + +
2x2   0 + +
1x  + + 0 

u kojoj su dati znakovi pojedinih izraza, slijedi:

1. Za    x  3 po definiciji apsolutne vrijednosti je
x  3  x  3 ,
2 x  2   2 x  2  ,
1  x  (1  x) ,
pa data jednačina glasi
  x  3    2 x  2  1  x ,
čije je rješenje x  3. Kako x  3 ne ispunjava uslov 1. to x  3 neće biti rješenje
date jednačine.
2. Za 3  x  1 je
x  3  x  3,
2 x  2   2 x  2  ,
1 x 1 x ,
pa jednačina glasi
 x  3    2 x  2  1  x
ili 3  3 , što znači da je svako x iz posmatranog intervala rješenje date jednačine.
3. Za 1  x  1 je
x3  x3
2 x 2  2 x 2,
1 x  1 x ,
pa jednačina glasi
 x  3    2 x  2  1  x ,
52
odakle je x  1  11, , tj. ovo je rješenje jednačine.
4. Za 1 x   je
x  3  x  3,
2 x 2  2 x 2,
1  x  x  1,
i jednačina glasi
x  3 2 x  2  x 1
čije je rješenje x  3 . Kako x  3 ne ispunjava uslove 4. to nije rješenje jednačine.
Rezultat: x  3 ,  1   1   3 , 1 .

4.2.7. Interval. Okolina i tačka nagomilavanja

Neka su a i b realni brojevi i neka je a  b (Sl. 4.3).

Skup svih realnih brojeva x koji

su između brojeva a i b zove
se otvoreni interval i označava se
sa
a , b . Ova definicija se pomoću
skupovnih simbola zapisuje sa

Sl. 4.3.

(4.32) a, b   x  R : a  x  b .
Brojevi a i b su rubovi ili krajevi intervala.
Skup svih realnih brojeva koji su između a i b uključujući i broje-ve a i b ,
zove se zatvoreni interval ili segment i označava se sa  a, b  , tj.

(4.33)  a, b    x  R : a  x  b  .
Skup svih realnih brojeva koji su između a i b uključivši i broj a zove se
poluotvoreni odnosno poluzatvoreni interval i označava se sa a , b , tj.

(4.34) a, b   x  R : a  x  b  .
Ovaj interval je zatvoren slijeva, otvoren sdesna. Analogno se definiše i interval otvoren
slijeva, a zatvoren sdesna, tj.

(4.35) a,b   x  R : a  x  b  .

53
 Okolina realnog broja a je svaki (proizvoljno mali) otvoreni interval koji sadrži
broj a. Za broj x se kaže da se nalazi u blizini broja a ako pripada intervalu
a   , a   za proizvoljno malo   0 . Interval a   , a   se naziva i  okolina
broja a.

Tačka nagomilavanja beskonačnog skupa realnih brojeva naziva se tačka u

čijoj se  okolini nalazi beskonačno mnogo brojeva tog skupa.

4.2.8. Još o skupovima

Definicija. 4.5. Za skupove A i B kažemo da su ekvivalentni, da imaju istu moć

ili isti kardinalni broj, ako postoji bijekcija skupa A na skup B , što pišemo A  B .

Ekvivalentnost skupova A i B označavaćemo sa kard A  kard B (ili AB).

Primjer 4.12. Skup prirodnih brojeva N ekvivalentan je skupu cijelih ne-gativnih

brojeva N, jer je funkcija f : n   n bijekcija.

Primjer 4.13. Skup prirodnih brojeva ekvivalentan je skupu parnih pozi-tivnih brojeva,
jer je funkcija f : n  2 n bijekcija.

Definicija 4.6. Za skup A kažemo da je konačan ako nije ekvivalentan ni sa jednim

svojim pravim podskupom. Za skup koji nije konačan kažemo da je beskonačan.
Kardinalnim brojem konačnog skupa nazivamo broj ele-menta toga skupa.

Na primjeru 4.13. zapažamo da skup može biti ekvivalentan svom pravom

podskupu, i na osnovu definicije 4.6. to se odnosi samo na bes-konačne skupove.

Definicija 4.7. Kažemo da je skup A prebrojiv, ako je konačan ili ako je A  N . U

protivnom kažemo da je skup A neprebrojiv.

4.3. Skup kompleksnih brojeva

Neka je R polje realnih brojeva. Formirajmo R  R  R2, tj. Descartesov
proizvod skupa R sa samim sobom. U R2 uvedimo sabiranje i množenje na sljedeći
način.

54
Definicija 4.8. Neka je R polje realnih brojeva. Za bilo koja dva elementa
 a, b,  c, d   R2 neka je

 a , b   c, d    a  c, b  d  ,
(4.36) 
 a , b   c, d    a c  b d , a d  b c.
Skup R2 koji ima osobine (4.36) nazivamo skup kompleksnih brojeva i ubuduće ćemo ga
označavati sa C.

Kako se svakom paru a, b  R2 može pridružiti tačka A pra-vouglog

Descartesovog) koordinatnog sistema, pri čemu se paru a, b pri-družuje tačka A sa
apscicom a i ordinatom b, to kompleksne brojeve mo-žemo predstaviti tačkama ravni.
Ovakva ravan se zove kompleksna ili Gaussova*) ravan (Sl. 4.4).

Sl. 4.4.

Skup R2 uz definisane operacije sabiranja i množenja sa (4.36), tj. skup

kompleksnih brojeva, ima algebarsku strukturu polja, što ćemo i doka-zati, koristeći se
činjenicom da je skup R polje u odnosu na operacije "  " i "  " definisane u R..

1. Sabiranje u C je asocijativno. Neka su a, b, c, d  , e, f 

*) K. F. Gauss (1777-1855), njemaèki matematièar.

proizvoljni elementi iz C, tada je

a, b  c, d   e, f   a  c, b  d   e, f   a  c  e, b  d   f  
  a  c  e, b  d , f   a, b  c  e, d  f   a, b  c, d   e, f  .

2.  a, b C    0,0 C  tako da je

a, b  0,0  a  0, b  0  a, b .
3.  a, b C    a,b C  tako da je
a, b  a,b  a  (a), b  (b)  a  a, b  b  0,0 .
4.  a, b, c, d  C   a, b  c, d   a  c, b  d  
 c  a, d  b  c, d   a, b .
Na osnovu 1,2,3, i 4 slijedi da je C, Abelova grupa.

55
 5.  a, b, c, d , e, f  C   a, b c, d   e, f  
 a c  b d , a d  b c e, f  
 ac  bd  e  ad  bc f , ac  bd  f  ad  bc e 
 a c e  b d e  a d f  b c f , a c f  b d f  a d e  b c e 
  a c e  d f   b c f  d e, a c f  d e  b c e  d f  
 a, b ce  d f , c f  de  a, b c, d  e, f  .

6.  a, b, c, d , e, f  C   a, b  c, d  e, f  

 a  c e  b  d  f , a  c f  b  d  e 
 a e  ce  b f  d f , a f  c f  be  d e 
 a e  b f   ce  d f , a f  be  c f  d e 
 ae  b f , a f  be  ce  d f , c f  de 
 a, b e, f   c, d  e, f  .

7.  a, b C    10
,  C  tako da je
 a, b 1,0   a, b .
Broj 1,0 je jedinica u C.

8.  a, b C  a, b  0,0    x, y C  tako da je

a, b  x, y  10
, ,
odakle je
a x  b y  1,
a y  b x  0.

Rješavanje ovog sistema jednačina po x, y dobijamo

a b
x 2 , y 2 .
a b 2
a  b2
Dakle, inverzni element za  a , b je komplesan broj
 a b 
, .
 a 2  b2 a 2  b2 

9.  a, b, c, d  C   a, b c, d   a c  b d , a d  b c  

 c a  d b, d a  cb  c, d  a, b .

Na osnovu osibina 1 do 9 i definicije polja slijedi da je C,  ,   polje.

Neka je R polje realnih brojeva i neka je
R   x,0 C : x  R  .
Tada za svako  x,0 ,  y,0  R na osnovu relacije (4.36) dobijamo
 x,0   y,0   x  y,0,  x,0  y,0   x y,0 .
Znači skup R je zatvoren u odnosu na sabiranje i množenje defi-nisane sa
(4.36). Dalje, nije teško provjeriti da R ispunjava aksiome skupa realnih brojeva.

56
Zbog toga je skup realnih brojeva jednak skupu kompleksnih brojeva oblika  x,0 pa
se piše  x,0  x . Tada je po konvenciji 0,0  0 i 10
,   1.

Definicija 4.9. Kompleksan broj  0,1 zovemo imaginarna jedinica i označavamo ga

sa i, dakle i   0,1 .

Bilo koji broj  x, y C sada se može izraziti u obliku

 x, y   x,0  0, y   x,0  01
,   y,0  x  i y ,
dakle
(4.37)  x, y   x  i y .
Kompleksan broj oblika x  i y naziva se standardni oblik kompleksnog broja (ili
algebarski oblik).

Operacije (4.36) za standardni oblik kompleksnog broja prelaze u

 a  i b   c  i d    a  c  i b  d  ,
 a  i b   c  i d    a c  b d   i  a d  b c .
Ako se stavi z  a  i b tada se realan broj a naziva realan dio kompleksnog
broja z i označava se sa Re ( z ) , a realan broj b se zove imaginarni dio kompleksnog
broja z i označava se sa Im ( z ) .
Broj z  a  i b je konjugovano kompleksan broj broja z  a  i b .
Tačke  a,0  a R kompleksne ravni leže na x-osi, zbog toga tu osu zovemo
realna osa. Tačke  0,b  i b leže na y-osi zbog čega je nazi-vamo imaginarna osa i
označavamo sa i y (Sl.4.5).
Zapažamo da su brojevi z i z simetrični u odnosu na x-osu. Dalje je za z  a  i b
z  z   a  i b  a  i b  a 2  b 2 .

Sl. 4.5.

Realan broj z  z  z zovemo modul, norma ili apsolutna vrijednost

kompleksnog broja z.
57
 Treba zapaziti da je
z  a 2  b2
i to je rastojanje tačke a , b od kordinatnog početka.

Iz trougla O A z (Sl.4.5) neposredno slijedi da je

Im ( z)  z , Re ( z)  z , za svako z C.
Teorema 4.6. Za kompleksne brojeve z1 , z2 C vrijedi:
a) z1  z 2  z1  z 2 ,
b) z1  z 2  z1  z 2 ,
c) z1  z 2  z1  z 2 ,
z  z
d)  1   1 , z 2  0 .
 z2  z2
Dokazi su jednostavni i primjera radi dokažimo samo a).
Ako je z1  a1  i b1 , z2  a2  i b2 tada je
z1  z 2   a1  a 2   i  b1  b2    a1  a 2   i  b1  b2  
  a1  i b1    a 2  i b2   z1  z 2 .
Ostali dokazi se izvode na sličan način.
Teorema 4.7. Za svako z1 , z2 C vrijedi:
a) z1  z2  z1  z2 ,
b) z1  z2  z1  z2 .
Dokaz. a) z1  z2
2
   2

  z1 z2  z1 z2  z1 z1 z2 z2  z1  z2 ,
2

dakle
z1  z2  z1  z2 .
b) z1  z2
2
 
  z1  z2  z1  z2   z1  z2  z1  z2  
 z1 z1  z 2 z1  z1 z 2  z 2 z 2  z1  z2  z1 z 2  z1 z 2 
2 2

 z1
2

 2 Re z1 z2  z2  2
 z1
2
 2 z1  z2  z2
2


  z1  z2  2 , tj.
z1  z2  z1  z2 .

4.3.1. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja

Kompleksan broj z  a ib  0 određen je poluprečnikom

r  z  a 2  b 2 centralne kružnice koja prolazi tačkom z i uglom   0    2 
koji duž O z zaklapa sa poluosom x  0 , (Sl.4.5). Ugao  se zove argument ili
glavna vrijednost argumenta kompleksnog broja z  a  i b , i označava se sa arg z .
58
 a b
Kako je cos   ili a  r cos  , i sin   ili b  r sin  to je
r r
(4.38) z  a  i b  r  cos  i sin  , 0    2 .
Iz a  r cos  ; b  r sin  , se dijeljenjem dobija
b  r cos  tg .
a r sin 
Znači argument kompleksnog broja z (arg z ) je
  arg z  arc tg b ; 0    2  .
a
Kompleksan broj
z  r  cos  i sin  
zovemo trigonometrijski oblik kompleksnog broja z.

Primjer 4.14. Napisati u trigonometrijskom obliku kompleksan broj z  1  i .

Rješenje. Apsolutna vrijednost datog kompleksnog broja je
r  z  a 2  b 2  12  ( 1) 2  2 .
a 1 b 1 3
Iz cos    , sin    dobijamo   . Uvrštavanjem vri-jednosti za
r 2 r 2 4
r i  u (4.38) dobijamo
3 3
z  2  cos  i sin  .
 4 4

4.3.2. Množenje kompleksnih brojeva

u trigonometrijskom obliku

Trigonometrijski oblik kompleksnog broja je vrlo pogodan za neke računske

operacije.
Neka su z k  rk  cos k  i sin  k , k  1,2,..., n ,
tada je
n n
 n n

(4.39) k 1
zk  
k 1 
k 1

rk  cos  k  i sin  k  .
k 1 

Dokaz. Za n  2 imamo
z1 z2  r1r2  cos 1  i sin  1  cos 2  i sin  2  
 r1r2  cos 1 cos 2  sin  1 sin  2   i sin  1 cos 2  sin  2 cos 1   , tj.
z1 z 2  r1 r2 cos 1   2   i sin 1   2   .
Dalje se primjenom matematičke indukcije pokazuje da jednakost (4.39) vrijedi za
svako n N.

59
Primjer 4.15. Naći proizvod brojeva: z1  cos 10 0  i sin 10 0 ,
  
z 2  3 cos150  i sin 150 i z 3  8 cos 20 0  i sin 20 0 . 
Rješenje. Prema relaciji (4.39) je
   
z1 z 2 z 3  1 3  8 cos 10 0  150  20 0  i sin 10 0  150  20 0  
 2 2
 
 24 cos 45 0  i sin 45 0  24 
 2
i   12 2 1  i  .
2 
Ako je z1  z2  L  zn  z  r  cos  i sin   tada se na osnovu relacije
(4.39) dobija

(4.40) z n  r n (cos  i sin  ) n  r n  cos n  i sin n 

tj. dobija se formula za stepenovanje kompleksnog broja u trigonometrijskom obliku.
Za r  1 a na osnovu relacije (4.40) dobijamo relaciju

(4.41) (cos   i sin  ) n  cos n  i sin n , n N

koja je poznata pod imenom Moavreova*) formula.

U prethodnom dijelu smo razmotrili kako se množe i stepenuju kom-pleksni
brojevi dati u trigonometrijskom obliku, a sada razmotrimo način korjenovanja tih
brojeva.

4.3.3. Korjenovanje kompleksnih brojeva

Kompleksan broj w    cos   i sin   nazivamo n-ti korijen kompleksnog

broja z  r  c o s  i s i n  , i pišemo w  z , ako je w n  z . Ovdje, na osnovu
n

formule za stepenovanje kompleksnih brojeva, dobijamo

 n  cos n  i sin n   r  cos   i sin   ,
odakle je  n  r ili   n r , gdje se pod n r podrazumijeva aritmetički korijen, a
  2 k  k
n     2 k  , ili   . Iz     2  slijedi da će sinusi, odnosno
n n n
kosinusi ugla,  , biti različiti za k  0,1,2,..., n  1 , pa će
   2 k   2 k 
w  n r  cos  i sin 
 n n 
imati n različitih vrijednosti i označavaćemo ih sa w0 , w1 ,..., wn , dakle

   2 k   2 k 
(4.42) wk  n r  cos  i sin  , k  0,1,2,..., n  1 .
 n n 

Ova formula se zove formula za korjenovanje kompleksnih brojeva.

Primjer
*) 4.16.
A. Moavro (1667-1754), 1  i . matematièar.
Naći 4 engleski
Rješenje. Broj z  1  i u trigonometrijskom obliku glasi
60
  
z  1  i  2  cos  i sin  ,
 4 4
pa je
  
  2 k  2 k  
wk  4  i sin 4
 , k  0,1,2,3 .
8
2  cos
 4 4 
 
U ovom slučaju je
 
w0  8 2  cos  i sin  ,
 16 16 
9 9 
w1  8 2  cos  i sin ,
 16 16 
17 17 
w2  8 2  cos  i sin ,
 16 16 
25 25 
w3  8 2  cos  i sin .
 16 16 

4.3.4. Inverzni element kompleksnog broja

Inverzni element kompleksnog broja z  r  cos   i sin  , r  0 , za operaciju

množenja je
1 1 1 1 cos   i sin 
z 1     
z r  cos   i sin   r cos   i sin  cos   i sin 
1 cos  i sin  1
    cos  i sin   .
r cos   sin  r
2 2

Iz prethodnog slijedi da je količnik brojeva:

z1  r1  cos  1  i sin  1  i z2  r2  cos  2  i sin  2  , r2  0 ,
jednak
z1 1 1
 z1  r1  cos  1  i sin  1   cos  2  i sin  2  
z2 z2 r2
r
 1  cos  1 cos  2  sin  1 sin  2   i sin  1 cos  2  cos  1 sin  2  ,
r2

z1 r1
(4.43)  cos 1   2   i sin 1   2   .
z 2 r2

4.4. Zadaci za vježbu

1. U skupu N definisana je operacija sa
x y  x  y  1 .
Izračunati: a) 1 ( 23) , b) ( 21)3 , c) ( 23) ( 56 ) .
61
2. Tablicama

 a b c  a b c  a b c
a a b c a a b c a c c a
b b c a b b c c b b c a
c c a b c c a b c a b c

definisane su tri operacije u skupu a, b, c . U svakom slučaju:

a) izračunati a  b, b  a ,  a b  b c , a   b   c  a   .
b) Riješiti jednačine: a x  b, x  x  c, x  a  c .

3. Obrazovati tablicu operacije  skupa a, b, c, d koja je definisana sa:

a) x y  x , b) x y  y , c) x y  d .
4. Neka je  operacija u skupu R definisana sa x y  x 3  y 3 .
3
Izračunati
 x y z i x  y z . Da li je operacija  asocijativna operacija?
5. Da li je 0 jedinični element operacije  skupa R, određena formulom
x y  x  y  x 2 y 2 ?

6. Dokazati da je  S, grupa gdje je:

a) S   11
,  ,  je množenje,
b) je skup cijelih brojeva,  je određena formulom x y  x  y  1 ,
S

c) S je skup realnih brojeva,  je određena formulom x y  x3  y3 .

3

7. Dokazati da je tablicom

 a b c
a a b c
b b c a
c c a b

definisana grupa.

U zadacima od 8. do 11. dokazati matematičkom indukcijom da je za

n  N  :
n  n  1  n  2
8. 1  2  2  3  3  4  L  n  n  1  .
3
9. 1  3  5  L  (2n  1)  n 2 .

10. 13  2 3  L  n 3  1  2  3  L  n .
2

11. 1  2  2 2  2 3  L  2 n 1  2 n  1 .
U zadacima od 12. do 15. dokazati djeljivost izraza:

62
12. 5n  2 n 1 sa 3,  n  0,1,2, ... .

13. 32 n 1  2 n  2 sa 7,  n  0,1,2, ... .

14. 5n 1  2 n sa 3,  n  1,2, ... .

15. 4 n  15 n  1 sa  n  1,2, ... .

16. Dokazati jednakost za a R:
a a a , a  0 a a 0, a  0
a)  b) 
2 0, a  0, 2 a , a  0.
17. Dokazati jednakosti, a , b R:
a b ba
 max  a, b ,
2
a b ba
 min  a , b .
2
18. Dokazati jednakost, a R,
a a  a a 
2 2

   a .
2

 2   2 
19. Riješiti jednačinu
2 x 1  x  3  x  6 , ( x R ) .
20. Riješiti nejednačine:
a) x  2  x  2  12 ,
b) x  2  x  1,
c) x (1  x )  0,05 , ( x  R ) .

21. Odrediti komleksan broj koji zadovoljava jednačinu

z  z  2i .

1 3
22. Izračunati z 20 ako je z  i .
2 2
23. Izračunati z 10 ako je z  1  i .
24. Izračunati: a) 3  4 i , b) 7  24i .

25. Izračunati: a) 6
27 , b) 4
4 .

26. Riješiti jednačinu x 3  8  0 .

II G L A V A

63
 ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE

1. Vektorski prostor
Definicija 1.1. Abelova grupa V  a, b, c, ... sa unutrašnjom operacijom "+" čini
vektorski prostor ako je između njenih elemenata i elemenata polja K   ,  ,...
definisana spoljašnja operacija "  " tako da važi:

1.   a V za   K i a V ,
2.     a   a   a za  ,   K i a V ,
(1.1)  a  b   a   b za   K i a, b V ,
3.   a     a za  ,   K i a V ,
4. 1 a  a za a V ,
gdje 1 označava jedinicu polja K .

Elemente a , b, K vektorskog prostora V nazivamo vektorima, a elemente  ,  ,K

polja K nazivamo skalarima.
Ako je K skup realnih brojeva R, odnosno ako je K skup kom-pleksnih
brojeva C, onda govorimo o realnom odnosno kompleksnom vektor-skom prostoru. Mi
ćemo ubuduće, ako ne bude drugačije naglašeno, govoriti o realnom vektorskom
prostoru.
Nije teško provjeriti da u bilo kojem vektorskom prostoru V vrijedi jednakost
0  a  0 za a V ; 0 K ,
gdje je lijevo nula element polja K , desno nula element prostora V. Za do-kaz ove
jednakosti iskoristimo zbir 0 a  a . Iz definicije vektorskog prosto-ra slijedi
0  a  a  0  a  1 a   0  1 a  1 a  a ,
tj.
0 a  a  a .
Primjer 1.1. Označimo sa V skup slobodnih vektora, a sa K skup realnih brojeva.
Poznato je da je u skupu V definisana unutrašnja operacija sabi-ranja po "pravilu
paralelograma", Sl.1.1, i spoljašnja operacija množenja vektora realnim brojem, Sl.1.2,
gdje je  a   a .

Nije teško provjeriti da V čini Abelovu grupu u odnosu na operaciju sabiranja.

Također, od ranije je poznato da skup realnih brojeva čini polje u odnosu na operacije
sabiranja i množenja. Pored toga vrijede nejednakosti:

64
 Sl. 1.1. Sl. 1.2.

1.   a V za   K i a V ,
2.     a   a   a za  ,   K i a V ,
 a  b   a   b za   K i a, b V , (Sl. 1.3)

Sl. 1.3.

3.   a     a za  ,   K i a V ,
4. 1 a  a za a V ,
što znači da skup običnih vektora čini vektorski prostor nad poljem realnih brojeva.

Primjer 1.2. Neka je K polje realnih brojeva, a R n skup uređenih n -torki. Za

 1 ,  2 , ... ,  n  i   1 ,  2 , ... ,  n   R n kažemo da su jednaki ako i samo ako vrijedi
(1.2)  i   i i  1,2, ... , n .

Sabiranje u R n definišimo sa

(1.3)  1 ,  2 , ... ,  n     1 ,  2 , ... ,  n    1   1 , ... ,  n   n  .

Proizvod   1 ,  2 , ... ,  n  ,   K definišimo sa

(1.4)   1 ,  2 , ... ,  n     1 ,   2 , ... ,   n  .

Ovako definisan skup R n je vektorski prostor nad poljem realnih brojeva. Da bi to

dokazali moramo ispitati da li vrijede uslovi definicije 1.1. Mi ćemo ovom prilikom
provjeriti samo uslove (1.1).

Neka je  ,  K a a  1,  2 , ... ,  n , b  1,  2 , ... ,  n  V . Tada je

65
 1.   a  b    1   1 ,  2   2 , ... ,  n   n  
   1    1 ,   2    2 , ... ,   n    n  
   1 , ... ,   n     1 , ... ,   n  
   1 ,  2 , ... ,  n      1 ,  2 , ... ,  n    a   b .
2.     a       1 ,  2 , ... ,  n        1 , ... ,     n  
   1    1 , ... ,   n    n  
   1 , ... ,   n     1 , ... ,  n  
   1 ,  2 , ... ,  n     1 ,  2 , ... ,  n    a   a .
3.    a       1 ,     2 , ... ,     n  
     1  , ... ,     n   
     1 ,  2 , ... ,  n       a  .
4. 1  a  1   1 ,  2 , ... ,  n   a .

1.1. Linearna kombinacija vektora

Definicija 1.2. Neka je  i  K, ai  V za i  12
, ,..., n . Izraz oblika

(1.5)  1 a1   2 a2 ... n an
naziva se linearna kombinacija vektora a1, a2 , ... , an V sa koeficijentima
 1 ,  2 ,...,  n  K .
Definicija 1.3. Konačan skup vektora a1, a2 , ... , an V različitih od nula- vektora je
linearno zavisan ako i samo ako postoje  1 ,  2 ,...,  n  K od kojih je bar jedan
različit od nule takvi da je

(1.6)  1 a1   2 a2 ... n an  0 .
Ako iz
1a1   2 a2     n an  0
slijedi
1   2     n  0
tada za vektore a1 , a2 , ... , an kažemo da su linearno nezavisni.

Primjer 1.3. Neka su dati vektori a1 , a 2 i a 3 i neka su operacije definisane kao u

primjeru 1.2. pri čemu je
a1  1,0,0, a2   0,2,1, a3  1,0,1 ,
tada su vektori a1 , a 2 i a 3 linearno nezavisni. Dokazati.
Rješenje. Iz
 a1   a2   a3  0 ,

66
tj.
 1,0,0    0,2,1   1,0,1  0
dobijamo
   ,2 ,      0 .
Na osnovu definicije jednakosti vektora, u datom primjeru, dobijamo sistem jednačina
  0
2  0
  0,
čije je rješenje       0 . To znači da su vektori a1 , a 2 i a 3 linearno nezavisni.

Primjer 1.4. Za vektore a  111 , , , b  11

, ,0, c   0,0,1 , definisane kao u primjeru
1.3. je
 111
, ,    11
, ,0    0,0,1  0
ili
  0
  0
  0.
Rješenje ovog sistema je    ,    ,  -proizvoljno, što znači da su vektori
a , b , c linearno zavisni.

1.2. Baza vektorskog prostora

Za vektor a V kažemo da je izražen kao linearna kombinacija vektora
a1, a2 , K , ak V ako postoje  1 ,  2 , K ,  k takvi da je
a   1 a1   2 a2  L   k a k .
Za skup vektora a1 , a2 , K , a k  vektorskog prostora V kažemo da generišu
vektorski prostor V ako se svako a V može izraziti kao linearna kombinacija tih
vektora. Skup vektora a nazivamo generator vektorskog prostora.

Primjer 1.5. Vektor  9,6,5 izraziti kao lineralnu kombinaciju vektora

 2,4,0,  2,11
,  i 1,0,1 .
Rješenje. Treba odrediti, ako postoje, brojeve x , y , z  K za koje vrijedi
jednakost:
 9,6,5  x  2,4,0  y  2,11,   z 1,0,1 .
Na osnovu definicije množenja je
 9,6,5   2 x,4 x,0   2 y, y, y   z,0, z
a na osnovu definicije sabiranja u V je
 9,6,5   2 x  2 y  z, 4 x  y, y  z .
Na osnovu definicije jednakosti vektora slijedi:
2x  2y  z  9
67
 4x  y 6
y  z  5.
Rješenje ovog sistema je x  1, y  2, z  3 , pa je
 9,6,5  1 2,4,0  2  2,11
,   3 1,0,1 .

Definicija 1.4. Za podskup linearno nezavisnih vektora e1 , e2 , K , en koji generišu

vektorski prostor V kažemo da čine bazu vektorskog prostora V i u tom slučaju
kažemo da je prostor V n-dimenzionalni vektorski prostor.

Teorema 1.1. Ako vektori e1 , e2 , K , en čine bazu n -dimenzionalnog vektorskog

prostora V, tada se svaki vektor a V može jednoznačno prikazati kao linearna
kombinacija vektora baze.
Dokaz. Pretpostavimo da se vektor a može izraziti na dva načina kao linearna
kombinacija vektora baze i neka je
n n
a   i ei i a    i ei .
i 1 i 1
Tada je
n n


i 1
i ei    e
i 1
i i

odakle je
n

 
i 1
i   i  ei  0 .

Kako su vektori e1 , e2 , K , en linearno nezavisni to je

 i   i za i 1,2, K , n .
Ova teorema nam olakšava operacije u posmatranom vektorskom prostoru V.
Umjesto da se svaki vektor a V posmatra zasebno posma-traju se samo vektori baze,
a od slučaja do slučaja mijenjaju se samo koefi-cijenti u linearnoj kombinaciji vektora
baze.

Teorema 1.2. Ako je skup vektora a1, a2 , K , ak  V linearno zavisan, ai  0 za

svako i  1,2, K , n , onda je vektor a k za neko k  2,3, K , n jednak linearnoj
kombinaciji vektora a1, a2 , K , ak 1 .
Dokaz. U teoremi je pretpostavljeno da među datim vektorima nije nula-
vektor, jer je svaki skup vektora u kojem je i nula-vektor linearno zavisan. Kako je
a1  0 to iz  1 a1  0 slijedi  1  0 , to znači da je jed-nočlan skup vektora linearno
nezavisan. Iz jednakosti  1 a1   2 a2  0 slijedi: a) ona je moguća za neko  2  0
1
tada je i  1  0 pa je a 2   a , za k  2 dokaz je završen; b) za  2  0 je i
2 1
 1  0 a to znači da su vektori a1 i a2 linearno nezavisni (i tada se mora preći na
ispitivanje linearne kombinacije  1a1   2 a2   3 a3  0 ) a taj nas slučaj ne zanima.

68
 Jednakost  1 a1   2 a2   3 a3  0 je moguća za neko  3  0 , a tada je
a1  0 ili  2  0 , pa je
1 
a3  
a  2a
3 1 3 2
i teorema je dokazana za k  3 . Ako jednakost nije moguća tada je  1   2   3  0 .
Taj postupak se nastavlja i u jednom koraku posljednji
koeficijent od
1a1   2 a2     k ak
mora biti različit od nule, jer ukoliko se to nebi desilo sve do kraja onda bi vektori
1,  2 ,  ,  n bili linearno nezavisni, što se protivi pretpostavci teoreme.

Teorema 1.3. Svaki konačan skup linearno nezavisnih vektora e1, e2 ,  , es V ili je
baza konačnog vektorskog prostora V ili se može nadopuniti novim vektorima
b1, b2 ,  , bk  V sa kojim zajedno čini bazu.
Dokaz ove teoreme nećemo izvoditi.
Definicija 1.5. Za vektorske prostore X i Y nad istim poljem K kažemo da su
izomorfni ako postoji bijektivno preslikavanje f : X  Y sa osobinama
f  x  y  f  x  f  y
f  x    f  x 
za svako x , y  X i svako  K . Preslikavanje f nazivamo izomorfizam vektorskih
prostora.

1.3. Euklidov*) vektorski prostor

Definicija 1.6. Neka je V vektorski prostor nad poljem realnih brojeva R. Unutrašnji
ili skalarni proizvod na V je preslikavanje koje svakom uređeom paru  x, y V
pridružuje realan broj x, y ili x  y takav da važi:

1. x, y  y, x
2. x1  x2 , y  x1 , y  x2 , y
3.  x, y   x, y
4. x, y  0 , x, x  0  x  0 .

Konačnodimenzionalni vektorski prostor V nad poljem realnih brojeva u kome je

definisan skalarni proizvod obično se zove Euklidov vektorski prostor.

Primjer 1.6. U primjeru 1.2. smo definisali skup uređenih n -torki ( R n ) i u njemu smo
operacije "  " i "  " definisali na sljedeći način:
 x1 , x2 ,..., xn    y1 , y2 ,..., yn    x1  y1 ,..., xn  yn 
*) Euklid (3. vijek prije n.e), antièki matematièar.

69
   x1 , x2 ,..., xn    x1 ,  x2 ,...,  xn  .
Vidjeli smo da je R n vektorski prostor nad poljem realnih brojeva.
Neka je u R n "proizvod" definisan sa:
(1.7)  x1 , x2 , ... , xn   y1 , y2 , ... , yn   x1 y1  x2 y2  L  xn yn .
Ovako definisan proizvod je skalarni, što ćemo dokazati.
1. x, y   x1, x2 ,  , xn   y1, y2 ,  , yn   x1 y1  x2 y2    xn yn 
 y1 x1  y2 x2    yn xn  y, x .

2. x  y, z   x1  y1, x2  y2 , ... , xn  yn   z1, z2 , ... , zn  

  x1  y1 z1   x2  y2  z2     xn  yn  zn 
 x1z1  y1z1  x2 z2  y2 z2    xn zn  yn zn 
  x1z1  x2 z2    xn zn    y1z1  y2 z2    yn zn  
 x , z  z, y .

3.  x, y   x1 ,  x2 , ... ,  xn   y1 , y2 , ... , yn  
  x1 y1   x2 y2     xn yn 
   x1 y1  x2 y2    xn yn    x, y .

4. x, x   x1 , x2 , ... , xn   x1, x2 , ... , xn   x12  x22    xn2  0 .

Proizvod definisan sa (1.7) se naziva standardni skalarni proizvod. Vektorski

prostor R n sa definisanim standardnim skalarnim proizvodom mi ćemo označavati sa
Rn .
Vektorski prostor R n u kojem je skalarni proizvod dat u definiciji 1.6 zove se
n -dimenzionalni Euklidov prostor.

1.4. Normirani i metrički prostori

Definicija 1.7. Neka je V vektorski prostor. Norma vektora x V naziva se svaka
funkcija f : V  R, f  x  x R koja ima osobine:

1. x  0, x  0  x  0,   x V 
2.  x    x   x V ,   R 
3. x  y  x  y ,  x, y V  .

Dvojka V,  zove se normirani prostor.

U Euklidovom vektorskom prostoru se norma vektora x definiše sa

70
(1.8) x  x, x .

Primjer 1.7. Neka je vektor  2,15

,  R3 . Tada je
2,1,5  2 2  12  52  30 .

Primjer 1.8. U R3 za vektor x   3,2,1 je

3,2,1  32  2 2   1  14 .
2

Nije teško provjeriti da relacija (1.8) zadovoljava sve uslove definicije 1.7.
Uslov 1. definicije 1.7. neposredno slijedi iz uslova 4. definicije 1.6. Dalje je
 x   x,  x   2 x, x   x, x   x
čime je dokazano da je ispunjen uslov 2 definicije 1.7.
Da bismo dokazali uslov 3 definicije 1.7 dokažimo prvo nejed-nakost
(Shwarzova*) nejednakost)

(1.9) x, y  x  y .
Ako je bar jedan od vektora x, y jednak nuli onda vrijedi jednakost. Zato
pretpostavimo da je x  0 i y  0 . Iz relacije
a x  b y , a x  b y  a 2 x , x  2ab x , y  b 2 y , y 
 a2 x  2ab x, y  b2 y  0,
2 2

ako zamijenimo a  y , b  x dobijamo

 x  y 2  2 x  y x, y   x  y 2  0
ili
2 x  y  2  2 x  y x, y  0
odnosno
x, y  x  y
jer je x  y  0 . Dalje je
 x, y   x, y  x  y .
Na osnovu prethodne dvije nejednakosti je
*) K. H. Shwarz (1845-1921), njemaèki matematièar.
x, y  x  y .
Kako je
x  y  x, x  2 x, y  y, y  x  2 x, y  y 
2 2 2

 x  y 2  2  x, y  x  y  ,
to je na osnovu relacije (1.9)
x y  x  y 2
2

tj.
x y  x  y .

71
Definicija 1.8. Za dva vektora x, y Euklidovog vektorskog prostora V kažemo da su
uzajamno normalni (ortogonalni) ako je x, y  0 . Za vektor x se kaže da je normiran
ako je x  1 .

Teorema 1.4. Neka je V Euklidov vektorski prostor i neka su vektori x , y V

ortogonalni, tada je
xy  x  y .
2 2 2

Dokaz. x  y 2  x 2  2 x, y  y 2  x 2  y 2
jer je po pretpostavci teoreme x, y  0 . Ovo je poznata Pitagorina*) teo-rema.

Primjer 1.9. Vektori x  1,2,3 i y   3,0,1 su ortogonalni jer je

x, y  1  3  2  0  3  1  0 ,
a nisu ortonormirani jer je x  14  1, y  10  1 .

Definicija 1.9. Za skup vektora A  V se kaže da je normiran ako je svaki vektor iz

A normiran. Za normiran i ortogonalizovan skup vektora A se kaže da je
ortonormiran.

Neka je V Euklidov vektorski prostor i neka ortonormirani vektori

a1 , a2 , ... , an čine bazu prostora V. U tom slučaju vrijedi teorema.

Teorema 1.5. Koordinate  i i  1,2,..., n vektora x u ortonormiranoj bazi

a1 , a2 ,..., an jednaka je skalarnom proizvodu vektora x i a i .
Dokaz. Svaki vektor x V može se na jedinstven način prikazati u obliku
n
x   1 a1   2 a 2  L   n a n 
*) Pitagora (IV-III vijek prije n.e), antièki matematièar 
k 1
k ak .

Ako se jednakost pomnoži skalarno sa a i dobiće se

n
x, ai  
k 1
k a k ai   i

jer je a k ai  0 za k  i , a k ai  1 za k  1.

Teorema 1.6. Svaka baza Euklidovog vektorskog prostora može se ortonormirati.

Dokaz ove teoreme nećemo izvoditi, a umjesto toga pokazaćemo ka-ko se
izvodi ortogonalizacija posmatranog skupa vektora koji čine bazu vek-torskog prostora
V. Neka vektori a1 , a2 , ... , an čine bazu vektorskog pro-stora V i neka na osnovu ove
baze treba odrediti bazu koju čine međusobno ortogonalni vektori b1 , b2 , ... , bn .
Uzmimo ma koji vektor, npr. vektor a 1 , za b1 tj.
b1  a1 .
Vektor b2 ćemo izabrati u obliku
b2  a2   21b1 ,
72
gdje je  21 nepoznat koeficijent i odredićemo ga iz uslova da je b2 , b1  0 .
Iz
b2 , b1  0  a2 , b1   21 b1, b1
je
a ,b
 21  2 1 ,
b1, b1
pa je
a ,b
b2  a 2  2 1  b1 .
b1 ,b1
Za treći vektor uzimamo
b3  a3   31 b1   32 b2
gdje se  31 i  32 mogu odrediti iz uslova da vektor b3 bude ortogonalan na vektore
b1 i b2 . Na osnovu toga je
b3, b1  0  a3, b1   31 b1, b1
b3, b2  0  a3, b2   32 b2 , b2
odakle je
a ,b a ,b
 31  3 1 ,  32  3 2 ,
b1, b1 b2 , b2
pa je
2
a ,b a ,b a 3 , bi
b3  a 3  3 1  b1  3 2  b2  a 3 
b1 , b1 b2 , b2 i 1
bi , bi
 bi .

Ako se ovaj postupak nastavi dobija se

k 1


ak , bi
(1.10) bk  ak   bi , k  2,3,..., n i  1,2,..., k  1.
i 1
bi , bi

Ako svaki vektor bk , k  1,2, ... , n podijelimo sa njegovom nor-mom

dobićemo ortonormiranu bazu.

Primjer 1.10. U R 3 sa standardnim unutrašnjim proizvodom ortonormirati bazu

a1  1,0,1 , a 2  1,31 ,  , a 3   3,2,1 .
Rješenje. Nije teško pokazati da su vektori a1 , a2 i a3 linearno nezavisni, što
znači da oni čine bazu prostora. Neka je
b1  a1  1,0,1 .
Na osnovu relacije (1.4) je
a ,b 1,3,1 1,0,1
b2  a 2  2 1 b1  1,3,1  1,0,1 
b1 , b1 1,0,1 1,0,1
11
 1,3,1   1,0,1   0,3,0 ,
11
a ,b a ,b 4 6
b3  a 3  3 1  b1  3 2  b2   3,2,1  1,0,1   0,3,0 
b1 , b1 b2 , b2 2 9
  3,2,1   2,0,2   0,2,0  1,0,1 .
73
Ortonormirana baza je

1,0,1   1 ,0, 1  ,

b 1
e1  1 
b1 2 2 2
b 1
e2  2   0,3,0   0,1,0 ,
b2 3

1,0,1   1 ,0, 1  .

b 1
e3  3 
b3 2 2 2
Definicija 1.10. Neka je X neprazan skup. Preslikavanje d: X  X  R za koje
vrijedi:
1. d  x, y  0 ,   x, y  X 
2. d  x, y  0  x  y ,   x, y  X 
3. d  x, y  d  y, x ,   x, y  X 
4. d  x, z  d  x, y  d  y, z ,   x, y, z  X 
zove se metrika na X. Uređeni par  X , d  zove se metrički prostor, a broj d  x, y
rastojanje tačaka x , y  X .

Pokazuje se da rastojanje tačaka x i y predstavlja jednu metriku u normi-ranom

vektorskom prostoru X.

 
Primjer 1.11. Par Rn , d je metrički prostor i pri tome je
n
d  x, y  x  y   x  y  x  y  x
i 1
i  yi 
2

gdje je x   x1, x2 , ... , xn , y   y1, y2 , ... , yn   R .

n

1.5. Zadaci za vježbu

1. Neka je R skup pozitivnih realnih brojeva u kojem je operacija "  " de-finisana
kao obično množenje realnih brojeva a množenje broja a sa realnim brojem  iz R
kao a  . Dokazati da je R vektorski prostor nad poljem R.

2. Dati su vektori a1  0,11

,  , a2  1,0,1 , a3  2,11
,   R 3 . Izraziti vektor 2,12
,  kao
linearnu kombinaciju vektora a1 , a 2 i a 3 .

3. Ispitati linearnu zavisnost vektora

a  4,5,2,6 , b  2,2,1,3 , c  6,3,3,9 , d  4,15
, ,6  R 4 .

4. Za koje vrijednosti a vektori a,1  a, a , 2a, 2a  1, a  2 , 2a, a, a čine bazu

3
vektorkog prostora R .

74
5. Dokazati da vektori e1  110
, ,  , e2  101
, ,  , e3  1,11
,  čine bazu vek-torskog
prostora R . Naći koordinate vektora x  6,2,7 u odnosu na tu bazu.
3

6. U R 3 sa standardnim skalarnim proizvodom odrediti skalarni proizvod vektora

a  12
, ,3 , b  13
, ,2 . Naći njihove norme i normirati ih.
7. Dati su vektori a  1, 1, 21, 2  , b  1, 2, 3,  3 u vektorskom prostoru R 4 sa
standardnim skalarnim proizvodom. Pokazati da su oni ortogonalni i dopuniti ih do
ortogonalne baze.

8. U R 3 sa standardnim skalarnim proizvodom ortonormirati bazu

a1  1, 0, 1 , b  1, 3, 1 , c   3, 2, 1 .

9. U R 2 za x   x1, x2  i y   y1, y2  definisano je preslikavanje

 x, y  5x1y1  x2 y1  x1y2  2x2 y2 .
Dokazati da je ovim preslikavanjem definisan skalarni proizvod na R 2 .

2. Linearna transformacija. Matrica

2.1. Linearna transformacija

Definicija 2.1. Neka su X i Y vektorski prostori nad istim poljem skalara K . Svako
preslikavanje A : X  Y koje zadovoljava uslove
1. A  x1  x2   A  x1   A  x2  ,
2. A  x1    A  x1  ,
za sve vrijednosti x1 , x2  X i sve   K nazivamo linearnom transfor-macijom
vektorskog prostora X u vektorski prostor Y.

Umjesto A  x , x  X često se piše i A x , x  X pa se uslovi 1. i 2. definicije

2.1. mogu pisati
A  x1  x2   A x1  A x2 , x1 , x2  X ,
A  x1    A x1 , x1  X ,   K .

Primjer 2.1. Ako je a , b, c  R 3 onda transformacija data sa

Aa, b, c  a  b, a  b, a  2b  c
je linearna transformacija jer je za svako  x1, y1, z1,  x2 , y2 , z2   R 3 i svako  K
A  x1, y1, z1   x2 , y2 , z2   A  x1  x2 , y1  y2 , z1  z2  

75
  x1  x2  y1  y2 , x1  x2  y1  y 2 , x1  x2  2 y1  2 y 2  z1  z2  

  x1  y1 , x1  y1 , x1  2 y1  z1   x2  y2 , x2  y2 , x2  2 y2  z2  
 A  x1 , y1 , z1   A  x2 , y2 , z2  ,
dalje je
A   x1 , y1 , z1    A  x1 ,  y1 ,  z1  
   x1   y1 ,  x1   y1 ,  x1  2  y1   z1  
   x1  y1 , x1  y1 , x1  2 y1  z1    A  x1 , y1 , z1  .

2.2. Matrica

2.2.1. Definicija matrice

Neka su e   e1 , e2 , ... , en , f   f 1 , f 2 , ... , f m  baze vektorskih prostora

X i Y , respektivno. Tada se x  X može izraziti kao
x  x1 e1  x2 e2  L  xn en ,
gdje su x1 , x2 , ... , xn koordinate vektora x u odnosu na bazu e   e1 , e2 , ... , en  . Neka
je A linearna transformacija prostora X u prostor Y , a y  A x , tada je

(2.1) y  A x  A  x1e1  x2 e2  L  xn en  
n
 x1 Ae1  x2 A e2  K  xn A en  x
j 1
j Aej .

Prema tome linearna transformacija vektora x  X biće poznata ako su poznate

linearne transformacije vektora baze prostora X . Vektori Aek Y , k  1,2, ... , n se
mogu izraziti kao linearna kombinacija vektora baze prostora Y, dakle

m
(2.2) A e k  a1k f 1  a 2 k f 2  L  a m k f m  a
i 1
ik fi .

Na osnovu relacija (2.1) i (2.2) slijedi

m m m
y  Ax  x1 
i 1
ai 1 f i  x 2 
i 1
ai 2 f i  L  x n a
i 1
in fi 
n m m
 n

  
k 1
xk
i 1
ai k f i     a
i 1 k 1
ik xk  f i ,

što znači da su koordinate y  Y
n
(2.3) yi  a
k 1
ik xk i  1,2,..., m .

76
 Iz relacije (2.3) slijedi da linearnoj transformaciji A vektorskog prostora X u
vektorski prostor Y odgovara jedinstvena pravougaona uređena tabela određena
bazama e i f vektorskih prostora X i Y , oblika

a11 a12 ... a1 k ... a1 n 

 
a21 a22 ... a2 k ... a2 n 
M M M M MM 
(2.4)  .
ai 1 ai 2 ... ai k ... ain 
 
 M M M M MM 
am 1 am 2 ... am k ... am n 
 
Tabela (2.4) zove se matrica reda m  n linearne transformacije A i ozna-čava se sa
A  ai k  m n , mada treba razlikovati linearnu transformaciju od njene matrice. Brojevi

ai k i  1,2,..., m; k  1,2,..., n zovu se elementi matrice A  ai k  . Brojevi

ai k  i  1,2,..., m čine i-tu vrstu, a brojevi a i k  k  1,2,..., n k-tu kolonu matrice
A  ai k  . Matricu sa jednom vrstom nazivamo matrica vrsta, a matricu sa jednom
kolonom nazivamo matrica kolona.

Treba uočiti, vidjeti relacije (2.2) i (2.4), da su elementi u k-toj koloni matrice
A  ai k  koordinate transformanta k-tog vektora baze linearnom transformacijom A.
Ako u matrici A  ai k  m n vrste zamijenimo odgovarajućim kolonama dobiće
se matrica reda n  m i za nju kažemo da je transponovana matrica matrice A, i
označavat ćemo je sa A T , tj.

a11 a21 ... am 1 

 
 a12 a22 ... am 2 
A 
T
.
....................
 
a1n a2n ... am n 

Primjer 2.2. Neka su vektori: e1  1,0,1 , e2  11

, ,0 i e3   0,0,1 vektori baze
Euklidovog vektorskog prostora X , i neka su f1   2,1 i f 2   0,2 baza prostora Y.
Neka je linearna transformacija prostora X u prostor Y data sa

(a) A  x1 , x2 , x3    x1  x3 , x2  x3  .
Odrediti matricu transformacije A.
Rješenje. Prema definiciji linearne transformacije A : X  Y je
Ae1   2,1; Ae2  11 , ; Ae3  1,1 .
Na osnovu relacije (2.2) slijede sistemi jednačina
A e1   2,1  a11 f 1  a 21 f 2  a11  2,1  a 21  0,2
77
 Ae2  11 ,   a12 f 1  a22 f 2  a12  2,1  a22  0,2
A e3  1,1  a13 f 1  a 23 f 2  a13  2,1  a 23  0,2 ,
ili sistem jednačina
2 a11  2; a11  2 a21  1
2 a12  1; a12  2 a22  1
2 a13  1; a13  2 a23  1 .
Rješenja prethodnih sistema su
1 1
a11  1, a12  , a13  ,
2 2
1 3
a 21  1, a 22  , a 23   .
4 4
Matrica (2.4) za datu linearnu transformaciju A glasi:
1 1 1
 2 2 .
A 
1 1 -3 
 4 4
Na osnovu dobijenih rezultata i relacije (2.3) vektor
x  2 1,0,1  3 11, ,0  4  0,0,1  X
se transformiše u vektor y  Y , koji po bazi  2,1 i  0,2 ima koordinate:
3 4 11
y1  2  1   1   1  ,
2 2 2
y 2  2   1  3   4      
1 3 17
,
4  4  4
tj.
11 17
y  A x   2,1   0,2 .
2 4

2.2.2. Operacije sa matricama

Neka su e   e1 , e2 , ... , en  i f   f 1 , f 2 , ... , f m  baze vektorskih prostora

X i Y , respektivno. Neka su A i B linearne transformacije X u Y . Ako je
A x  B x za svako x  X , tada je
n n

a
k 1
ik xk  b
k 1
ik xk (i  1,2, K , m)

ili
n

 a
k 1
ik  bi k  x k  0 (i  1,2, K , m)

odakle je
(2.5) a i k  bi k i  1,2, ... , m ; k  1,2, ... , n .
Znači jednake transformacije u odnosu na iste baze imaju jednake matrice.

78
 Neka su e   e1 , e2 , ... , en  i f   f 1 , f 2 , ... , f m  baze vektorskih prostora
X i Y , respektivno, i neka su A i B linearne transformacije sa X na Y. Tada zbirom
linearnih transformacija A i B zovemo linearnu transformaciju C  A  B , a
proizvodom linearne transformacije A i broja a R zovemo linearnu transformaciju
H  a  A , gdje su C i H defi-nisane sa
C x   A  B  x, H x   a A  x  x  X  .
Kako je C x  A x  B x to na osnovu (2.3) je
n n n
(2.6) yi  
k 1
ai k x k  
k 1
bi k x k   a
k 1
ik  bi k  x k , i  1,2, ... , m  .

Znači da matrici C  A  B odgovara matrica

(2.7) ci k   ai k  bi k 

i zove se suma matrica ai k  i bi k  . Dakle, matrice istog reda sabiraju se tako da im
se saberu odgovarajući elementi.

Primjer 2.3. Neka je

2 - 3 5 6 0 1 2 3 
A  1 0 4 3  , B  4 5 6 7  ,
   
3 1 2 1 8 9 3 1 
tada je
2 + 0 - 3 + 1 5 + 2 6 + 3   2 - 2 7 9 
A  B  1 + 4 0 + 5 4 + 6 3 + 7    5 5 10 10  .
   
3 + 8 1 + 9 2 + 3 1 + 1  11 10 5 2

Kako je H x   a A x  a  A x , to je
n n
yi  a k 1
ai k x k   a a  x
k 1
ik k , i  1,2, ... , m

odakle je

(2.8) hi k   a  ai k  i  1,2, ... , m; k  1,2, ... , n .

Matrica hi k  se zove proizvod matrice a i k  i broja a. Dakle, matrica se množi
brojem tako da se svaki element matrice pomnoži tim brojem.

Primjer 2.4. Neka je

 2 3 4
A  1 2 5 i a  2 ,
 
 1 3 4
tada je

79
  2  2 3  2 4  2  4 6 8 
a  A  1 2 2  2 5  2   2 4 10 .
   
 1 2 3  2 4  2  2 6 8 

Neka su  e1 , e2 ,..., en  ,  f 1 , f 2 ,..., f p  ,  g1 , g2 ,..., gm  baze vek-torskih

prostora X , Y , Z respektivno. Neka je B linearna transformacija X u Y , a A
linearna transformacija Y u Z . Neka linearnoj transformaciji B odgovara matrica
bk j  p n , a linearnoj transformaciji A matrica ai k  m  p . Linearnoj transformaciji
C x  A  B x , x  X , neka odgovara matrica C. Tada je
p
Bej  b
k 1
k j fk  j  1,2,..., n ,
m
A fk  a
i 1
ik gi  k  1,2,..., p .
Kako je C linearna transformacija X u Z to postoje ci j  R
i  1,2,..., m; j  1,2, K , n  takvih da je
m
Cej  c
i 1
ij gi  j  1,2,..., n  .
Budući da je
 p  p
C e j  A  B e j   A  bk j f k    b k j A fk 
 k 1  k 1
p m m
 p 
  
k 1
bk j
i 1
ai k gi   
i 1
 ai k bk j  gi
 k 1 
( j  1,2, ... , n) ,

dalje je
m m
 p 
i 1
ci j g i   
i 1
 a i k bk j  g i
 k 1 
ili

m p


i 1  k 1

 ci j  a i k bk j  g i  0 .

Kako su vektori g1 , g 2 , ... , g m linearno nezavisni to je
p
(2.9) ci j  a
k 1
ik bk j , i  1,2, ... , m ; j  1,2, ... , n .

Znači linearnoj transformaciji C odgovara matrica C  ci j  reda m  n i naziva se

proizvod matrica A i B . Treba zapaziti da proizvod A B postoji samo ako je broj
kolona matrice A jednak broju vrsta matrice B. Dalje treba zapaziti da je element ci j
matrice C jednak skalarnom pro-izvodu vektora i-te vrste matrice A i j-kolone
matrice B.

80
Primjer 2.5. Neka je
1 2 3 1 5
A  4 5 6 i B  -3 6 
 
   
7 8 9  4 0 
tada je
 1( 1)  2 ( 3)  3  4 1  5 + 2  6 + 3  0 5 17
A  B  4(-1) + 5(-3) + 6  4 4  5 + 5  6 + 6  0   5 50 .
   
7(-1) + 8(-3) + 9  4 7  5 + 8  6 + 9  0  5 83

2.2.3. Kvadratna matrica i njena determinanta

Matrica kod koje je broj vrsta jednak broju kolona i jednak n naziva se
kvadratna matrica reda n, tj. kvadratna matrica reda n je matrica oblika
a11 a12  a1n 
 
 a21 a22  a2 n 
A .
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
 
an1 an2  an n 
Elementi a11 , a 22 , ... , a n n obrazuju glavnu dijagonalu, a elementi
a n 1 , a n 1 2 ,..., a1 n sporednu dijagonalu matrice.
Kvadratna matrica kod koje su svi elementi van glavne dijagonale jednaki nuli naziva
se dijagonalna matrica, dakle dijagonalna matrica ima oblik
d 1 0 ... 0 
0 d ... 0 
 2 .
. . . . . . . . . . . . 
 
0 0 ... d 
Dijagonalnu matricu kod koje je d1  d2    dn  d nazivamo skalarna
matrica, dakle skalarna matrica ima oblik
d 0 0  0
0 d 0  0
 .
. . . . . . . . . . . . . . . 
 
0 0 0  d 
Skalarna matrica kod koje je d 1 naziva se jedinična matrica, dakle jedi-nična
matrica je matrica

81
 1 0 0 ... 0 
0 1 0 ... 0 
E .
. . . . . . . . . . . . . . .
 
0 0 0 ... 1 
Svakoj kvadratnoj matrici
a11 a12 ... a1 n 
 
 a 21 a 22 ... a 2 n 
A
. . . . . . . . . . . . . . . . . 
 
a n1 a n 2 ... a n n 
pridružujemo jedan broj, takozvanu determinantu matrice, koga označa-vamo sa det A
ili
a11 a12 ... a1 n
a21 a22 ... a2 n
...............
an 1 an 2 ... an n
Prije nego definišemo determinantu kvadratne matrice A razmotrimo neke
pojmove koji se pojavljuju u definiciji.
Neka je zadan skup od n različitih elemenata. Kompleksije svih elemenata toga
skupa, ako se one razlikuju jedna od druge po različitom položaju elemenata, čine
permutacije bez ponavljanja.
U nekoj permutaciji dva elementa čine inverziju ili transpoziciju ako nisu u
svom prirodnom poredku. Ako je broj transpozicija paran za permutaciju se kaže da je
parna, a ako je neparan i za permutaciju se kaže da je neparna.

Definicija 2.2. Neka je A kvadratna matrica

a11 a12 ... a1 n 
 
a21 a22 ... a2 n  .
. . . . . . . . . . . . . . . . . 
 
an1 an 2 ... an n 
Tada broj

(2.10) det A    1  I k 1 , k 2 ,..., k n 

a1k 1 a 2 k 2 ... a n k n


gdje se sumiranje vrši po svim permutacijama   k1 k2 ... kn , I  ( k1 k2 ... kn ) broj

inverzija, nazivamo determinanta matrice A.

Brojevi a i k su elementi determinante. Vrste, kolone, glavna i spo-redna

dijagonala se definišu kao i kod matrice.

Primjer 2.6. Ako je

82
 a a12 
A   11
a 21 a 22 
tada je
k 1 k 2  a
det A  

 1 I
1 k 1 a2 k 2 .

Pored osnovne permutacije 1 2 postoji i permutacija 2 1. Permutacija 2 1 je neparna

pa je
det A   1 a11a22   1 a12 a21  a11a22  a12 a21 .
0 1

Dakle
a a12  a11 a12
det  11    a11a 22  a12 a 21 .
a 21 a 22  a 21 a 22

Primjer 2.7. Ako je

a11 a12 a13 
 
A  a 21 a 22 a 23  ,
a a 33 
 31 a 32
tada je
I k1 k 2 k 3 
det A  

 1 a1 k 1 a 2 k 2 a 3 k 3 .

Permutacije elemenata 1,2,3 sa brojem inverzija su

12 3 0
132 1
213 1
2 31 2
312  2
3 2 1 3 .
Na osnovu definicije determinante je
det A  a11a22 a33  a12 a23a31  a13a21a32  a11a23a32  a12 a21a33  a13a22 a31
Determinanta trećeg reda (i samo trećeg reda) se izračunava po tzv.
Sarussovom*) pravilu, koje se sastoji u sljedećem.
Uz tablicu determinante trećeg reda sa desne strane dopišemo prvu pa drugu
kolonu date determinante. Pomnožimo elemente na glavnoj dijagonali, zatim elemente
na jednoj pa na drugoj dijagonali "paralelnoj" sa glavnom. Isto se radi i sa elementima
sporednih dijagonala. Dobijeni proiz-vodi se saberu uzimajući znak "+" za proizvode
elemenata glavnih dijagonala a znak "" za proizvod elemenata sporednih dijagonala.
Pravilo se može prikazati sljedećom shemom

a11 a12 a13 a11 a12  a11a 22 a 33  a12 a 23 a 31 

a 21 a 22 a 23 a 21 a 22  a13 a 21a 32  a 31a 22 a13 
a 31 a 32 a 33 a 31 a 32  a 32 a 23 a11  a 33 a 21a12 .
Ako se ovaj rezultat uporedi sa rezultatom primjera 3.2. zapaža se da su oni jednaki.
*) Saruss, francuski matematièar.
83
Primjer 2.8 .
2 3 4 2 3
1 5 6 1 5
 1 3 8 1 3

 2  5  8  3  6 1  4  1  3   1 5  4  3  6  2  8  1  3  34 .
Drugo pravilo za izračunavanje determinanti trećeg reda je dato sljedećom
shemom

Naprave se proizvodi od tri elementa, kako je prikazano na shemi. Nađe se zbir

proizvoda elemenata sa prve sheme i proizvoda elemenata sa druge she-me uz
prethodnu promjenu predznaka.

Primjer 2.9.
2 3 4 2 3
1 5 6 1 5
 1 3 8 1 3
 2  5  8  3  6 1  4  1 3   1 5  4  3  6  2  8  1 3  34 .

Važnije osobine determinanata su date teoremama 3.1. do 3.7.

Teorema 2.1. Ako je A T transponovana matrica kvadratne matrice A tada je

det A T  det A .
Teorema 2.2. Determinanta mijenja znak ako dvije vrste (kolone) među-sobno zamijene
mjesta.

Teorema 2.3. Determinanta se množi brojem tako da se tim brojem po-množe svi
elementi jedne vrste (kolone).
Dokaz. Prema definiciji determinanti zapaža se da u svaki sabirak ulazi samo
po jedan element i-te vrste. Kako je
a  det  A  a 

1 a I
1 k 1 a2 k 2 L an k n 

   1 I
a1 k 1 L a a  L
iki an k n

to će se u svakom sabirku pojaviti po jedan element i-te vrste pomnožen sa a.

84
Teorema 2.4. Ako se determinante matrica A  ai j  i B  bi j  razli-kuju samo u i-
toj vrsti tada je det A  det B jednaka determinanti u kojoj je i-ta vrsta jednaka zbiru
odgovarajućih elemenata i-te vrste determi-nante A i determinante B, dok su ostale
vrste nepromijenjene. Isto vrijedi i za kolone.
Dokaz. Neka je
det A    1 I  k 1 ,k 2 ,...,k n  a L a a L a 1k 1 i 1 k i 1 iki nk n

I  k 1 , k 2 ,..., k n b
det B  

 1 1k 1 L bi 1 k i 1 bi k i L bn k n

tada je
det A  det B  

 1 I
a1 k 1 ... (a i ki  bi k i )... a n k n .

Primjer 2.10.
3 2 1 3 2 1 3 0 1
6 0 2  6 4 2  6 4 2 .
1 4 8 1 5 8 1 9 8

Teorema 2.5. Determinanta je jednaka nuli ako su svi elementi jedne vrste (kolone)
jednaki nuli.
Dokaz. Neka su elementi i-te vrste jednaki nuli. Kako se u svakom sabirku


 1 I
a1 k 1 a 2 k 2 L a n k n

nalazi po jedan faktor i-te vrste to će svi oni biti jednaki nuli.

Teorema 2.6. Determinanta je jednaka nuli ako su svi elementi jedne vrste (kolone)
jednaki odgovarajućim elementima druge vrste (kolone).
Dokaz. Neka su elementi i-te vrste jednaki odgovarajućim elemen-tima k-te
vrste. Ako u determinanti zamijenimo mjesta i-toj i k-toj vrsti dobićemo
det A   det A ,
odakle dobijamo det A  0 (Vidjeti teoremu 2.2.).

Teorema 2.7. Determinanta ne mijenja vrijednost ako elementima jedne vrste (kolone)
dodamo odgovarajuće elemente druge vrste (kolone) pomno-žene istim brojem.
Dokaz slijedi neposredno na osnovu teorema 2.4, 2.3 i 2.6.

2.2.4. Minori i kofaktori determinante

Ako u determinanti matrice A  a i k  reda n izostavimo i-tu vrstu i k-tu

kolonu dobićemo determinantu  n 1  -og reda  Mi k  , koju nazi-vamo minor det A .
Minoru M i k odgovara jedan element a i k koji se nalazi na presjeku i-te vrste i k-te
kolone, pa govorimo o minoru M i k ele-menata a i k  i, k  1,2,..., n  .

85
 Ako je M i k minor  n 1  -reda det A reda n, tada

Ai k   1 
ik
(2.11) Mi k

nazivamo kofaktor ili algebarski komplement elementa a i k determinante A.

Vratimo se definiciji determinante kvadratne matrice A  a i k  re-da n,
(definicija 2.2.).
Svaki član  1  I a1 k a2 k  L  an k
1 2 n
sadrži po jedan faktor iz i-te vrste
determinante A . Grupišimo sve sabirke koji sadrže elemenat a i 1 i iz-vucimo ga kao
zajednički faktor. Izraz u zagradi ima oblik

(2.12) ai 1 

 1 s
a1 k 1 a 2 k 2  L  a i 1 k i 1 a i 1 k i 1  L  a n k n

gdje je s borj inverzija k 2 k 3 ... k n . Može se zapaziti da je (2.12) kofaktor elementa

a i 1 tj. Ai 1 . Dalje, ako grupišemo sve sabirke koji sadrže faktor a i 2 i izvučemo taj
zajednički faktor, dobićemo
ai 2 

1 a s
1 k 1 a2 k 2  L  ai 1 k i 1 ai 1 k i 1  L  an k n

gdje je s broj inverzija k1 k 3 ... k n . Prethodna suma je kofaktor elementa a i 2 , tj.

Ai 2 . Ako postupak dalje nastavimo za k  3,4,..., n dobićemo da je
n
(2.13) det A  a
k 1
ik Ai k .

Jednakost (2.13) definiše razvijanje determinante po i-toj vrsti i  1,2, ... , n  .

Kako je Ai k   1 
ik
M i k to se jednakost (2.13) može izraziti u obliku
n
(2.14) det A    1 
k 1
ik
ai k M i k , i  1,2, ... , n .

Na sličan način se može dobiti i jednakost

n
(2.15) det A    1 
i 1
ik
ai k M i k , k  1,2, ... , n ,

koja definiše razvijanje determinante po k-toj koloni, k  1,2, ... , n .

Primjer 2.11. Izračunati vrijednost determinante

1 2 2 3
0 0 0 5
det A 
3 0 5 0
4 1 1 0
a) razvijanjem po drugoj vrsti; b) po četvrtoj koloni.

86
 Rješenje. a) Izračunavanje determinante je najjednostavnije po drugoj vrsti jer
je a21  a22  a23  0 . Pri tome je
4
det A    1 
k 1
2k
a 2 k A2 k   1 
24
a 2 4 A2 4 

1 2 2
 5  3 0 5  5  46  11  175 .
4 1 1

0 0 0 1 2 2
b) det A  3   1 3 0 5  5  1
1 4 24
3 0 5  175 .
4 1 1 4 1 1

2.2.4. Adjungovana matrica. Inverzna matrica

Neka je data kvadratna matrica A  ai k  reda n. Transponovanjem

matrice A dobićemo matricu
a11 a 21 ... a n 1 
 
 a12 a 22 ... a n 2 
A 
T
.
 ................ 
 
a1n a 2 n ... a n n 
Ako elemente matrice A T zamijenimo odgovarajućim kofaktorima dobi-ćemo matricu
 A11 A21 ... An 1 
 
 A12 A22 ... An 2 
B .
. . . . . . . . . . . . . . . . . 
 
 A1n A2 n ... An n 
Za matricu B kažemo da je adjungovana matrica matrice A i označavamo je sa
adjA , što se čita "adjungovano A ".

Primjer 2.12. Naći adjA ako je

1 2 0
A3 1 2
 
 4 0 5 
Rješenje. Iz date matrice slijedi da je
1 3 4
A 2 1 0
T
 
 0 2 5 
a odgovarajući kofaktori su:
87
 2 1 1 2 3 2
A11   1   5, A12   1 
11
 7,
5 0 4 5
1 3 2 1 2 0
A13   1   4, A21   1 
1 3
 10,
0 4 0 5
01 23 1 2
A22   1   5, A23   1 
22
 8,
4 5 4 0
31 2 0 3 2 1 0
A31   1   4, A32   1   2,
1 2 3 2
3 3 1 2
A33   1   5 .
3 1
Iz definicije adjA slijedi da je
 5 10 4 
adjA  7 5 2 .
 
4 8 5

Za kvadratnu matricu A kažemo da je regularna ako je det A  0 .

Definicija 2.3. Neka su X i A kvadratne matrice reda n. Za matricu X kažemo da je
inverzna matrica matrice A ako je
A  X  X  A  En  n .
Inverznu matricu matrice A ćemo označavati sa A 1 .
Teorema 2.8. Ako je A regularna matrica reda n tada je
1
A 1   adjA .
det A
Dokaz. Prema definiciji inverzne matrice treba dokazati da je
1
A  A1  A   adjA  E .
det A
Neka je A  ai k  matrica reda n . Tada je na osnovu relacije (2.15)

 n



det A 
k 1
a i k Ai k , i  1,2, ... , n
(2.16)  n


 k 1
a i k A j k  0, i  j .

Iz relacije
a11 a12 ... a1n   A11 A21 ... An 1 
   
1 a21 a22 ... a2 n   A12 A22 ... An 2  ,
A  A 1 
det A . . . . . . . . . . . . . . . .  . . . . . . . . . . . . . . . . . 
   
an1 an 2 ... an n   A1n A2 n ... An n 
a na osnovu (2.16) je

88
 det A 0 0 ... 0 
 0 det A 0 . . . 0 
1  
A  A 1   0 0 det A . . . 0  
det A  
 . . . . . . . . . . . . . . . . .... ....
 0 0 0 ... det A 
1 0 0 ... 0 
0 1 0 ... 0 
 
 0 0 1 ... 0  ,
 
...................... 
0 0 0 ... 1
čime je teorema dokazana.
Primjer 2.13. Naći inverznu matricu: a) po teoremi (2.8); b) po definiciji 2.3. matrice
1 2 3
A  0 1 4  .
 
0 0 3
Rješenje. a) Kako je det A  3 , a
3 6 5 
adjA  0 3 4
 
0 0 1 
to je
3 6 5  1 2 3
5

1
A 
1
 adjA 
1  0 3 4  0 1  43  .
 
det A 3   
0 0 1  0 0 1
3

b) Neka je
 x11 x12 x13 
X  A   x 21 x 22 x 23 
1
 
 x 31 x 32 x 33 
inverzna matrica matrice A. Tada je po definiciji (2.3.)
1 2 3  x11 x12 x13  1 0 0
0 1 4    x x 22 x 23   0 1 0 .
   21   
0 0 3  x 31 x 32 x 33  0 0 1
Prema definiciji množenja i jednakosti matrica slijede sistemi jednačina:
x11  2 x 21  3 x 31  1
x 21  4 x 31  0
3 x 31  0

89
 x12  2 x 22  3 x 32  0
x 22  4 x 32  1
3 x 32  0
x13  2 x 23  3 x 33  0
x 23  4 x 33  0
3 x 33  1.
Rješenja prethodnih sistema su:
x11  1, x21  0, x31  0,
x12  2, x22  1, x32  0,
5 4 1
x13  , x 23   , x 33  .
3 3 3

2.2.6. Elementarne transformacije matrica.

Rang matrice

Elementarnim transformacijama matrica nazivamo:

1. promjenu mjesta dvije vrste (kolone),
2. množenje jedne vrste (kolone) brojem različitim od nule,
3. dodavanjem elemenata jedne vrste (kolone) pomnoženih nekim brojem
različitim od nule odgovarajućim elementima druge vrste (kolone).
Elementarne matrice su matrice dobijene vršenjem jedne od elemen-tarnih
transformacija na jediničnoj matrici, i označavamo ih sa:
1. i-ta i j-ta vrsta zamijene mjesta E i j ,
2. i-ta vrsta pomnožena sa a Ei (a) ,
3. i-ta vrsta pomnožena sa a, dodata j-toj vrsti E i j  a  .
Elementarne matrice kod kojih su odgovarajuće promjene izvršene na kolo-nama su:
E i j , E i  a  , E i j  a  .
Za izvršenje elementarnih transformacija na vrstama matrice A do-voljno je tu
transformaciju izvesti na jediničnoj matrici E , a zatim matricu A pomnožiti slijeva
dobivenom elementarnom matricom. Uzastopnim mno-ženjem slijeva matrice A
elementarnim matricama može se postići da ona dobije gornji trougaoni oblik. Ako je
potrebno matricu A množiti slijeva matricama E1 , E2 ,..., E k da bi se ona svela na
gornju trougaonu matricu, onda se može naći proizvod E1 E2 ... E k  P i matricu A
množiti slijeva matricom P.

1 2 3
Primjer 2.14. Matricu A   2 2 0 
 
 3 2 1 
možemo svesti na gornju trougaonu matricu sljedećim elementarnim transfor-macijama:
1. prvu vrstu pomnoženu sa -2 dodati drugoj vrsti,

90
 2. prvu vrstu pomnoženu sa -3 dodati trećoj vrsti,
3. drugu vrstu dobivene matrice pomnoženu sa -4 dodati trećoj vrsti.
Dobijena trougaona matrica je
1 2 3
0 2 6  .
 
 0 0 16 
Odgovarajuće elementarne matrice E12 2, E13 3, E23 4 su:

 1 0 0  1 0 0
E12 2   2 1 0 , E13 .3   0 1 0  ,

   
 0 0 1  3 0 1 

1 0 0 
E23 4   0 1 0  ,
 
 0 4 1 
a odgovarajuća matrica P je
1 0 0  1 0 0  1 0 0  1 0 0
P   0 1 0    0 1 0    2 1 0   2
 
1 0,

 0 4 1  3 0 1   0 0 1   5 4 1 
pa je gornja trougaona matrica
 1 0 0 1 2 3 1 2 3
P  A  2 1 0

2 2 0 0
  
 2 6  .

 5 4 1   3 2 1   0 0 16 
Elementarne transformacije na kolonama matrice A ekvivalentne su množenju
matrice A sdesna odgovarajućim elementarnim matricama.

Teorema 2.9. Elementarnim transformaijama ne mijenja se broj linearno nezavisnih

vrsta (kolona) matrice.

Definicija 2.4. Maksimalan broj linearno nezavisnih vrsta matrice A zove se rang
matrice A i označava se sa r A .

Matrica, koja nije nula matrica,

a11 a12 ... a1n 
a a 22 ... a 2 n 
A 
21
. . . . . . . . . . . . . . . . . 
 
a n1 a n 2 .... a n n 
primjenom elementarnih transformacija može se svesti na gornju trougaonu matricu, tj.
matricu oblika
91
 b11 b12 b13 ... b1 p ... b1n 
 
0 b22 b23 ... b2 p ... b2 n 
0 0 b33 ... b3 p ... b3n 
 
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
B ,
0 0 0 ... b p p ... b p n 
0 0 0 ... 0 ... 0 
 
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
 
0 0 0 0 0

gdje je bi i  0, i  1,2, ... , p . Prvih p vrsta matrice B su linearno nezavisne, što nije
teško dokazati.

Iz linearne kombinacije
 1 b11 , b12 , b13 ,..., b1 p ,..., b1n    2 0, b22 ,..., b2 p ,..., b2n  
 L   p 0,0,..., b p p ,...., b p n   0
ili
(  1b11 ,  1b12   2 b22 ,  1b13   2 b23   3b33 , K ,
,  1b1 p   2 b2 p  L   p b p p ,  1b1n   2 b2 n  L   p b p n )  0
slijedi
1 2 p p

  i bi 1  0,   i bi 2  0, K ,   i bi p  0, K ,   i bi n  0 .
i 1 i 1 i 1 i 1
Kako je bi i  0  i  1,2, ... , p to je  1   2  L   p  0 , što znači da su prvih p
vrsta matrice B linearno nezavisne. Odavde, na osnovu teoreme 2.9, slijedi da je
r  A  r  B   p .

1 2 3 4 
Primjer 2.15. Odrediti rang matrice A  2 2  1 1 .
 
1 4 2 5 
Rješenje. Kako je a11  0 , elementima druge vrste možemo dodati
odgovarajuće elemente prve vrste pomnožene sa 2, a elementima treće vrste elemente
prve vrste. Na taj način ćemo dobiti matricu
 1 2 3 4
 0 6 5 9 .
 
 0 6 5 9
Dalje, ako elementima treće vrste dodamo odgovarajuće elemente druge vrste
pomnožene sa -1 dobićemo matricu
 1 2 3 4
B   0 6 5 9 .
 
 0 0 0 0 
92
Matrica B je gornja trougaona matrica i prve njene dvije vrste su linearno nezavisne,
pa je r  A  r  B   2 .
Elementarne transformacije na vrstama matrice mogu poslužiti kao praktičan
postupak za određivanje inverzne matrice. Regularnoj matrici A dopišemo jediničnu
matricu, istog reda kao i matrica A, a zatim na dobijenoj matrici vršimo elementarne
transformacije na vrstama sve dotle dok matrica A ne pređe u jediničnu matricu.
Matrica u koju je prevedena jedinična matrica je inverzna matrica matriceA.

Primjer 2.16. Naći inverznu matricu matrice

 1 1 0 
A   3 1 0  .
 
 0 1 1 
Rješenje. Prema opisanom postupku određivanja inverzne matrice je:
1  1 0 1 0 0  1  1 0 1 0 0
3  1 0 0 1 0  0 2 0  3 1 0  
   
0 1  1 0 0 1 0 1  1 0 0 1

1  1 0 1 0 0 1 0 0 0
1 1
 
2 2
 
 0 1 0 3
2
1
2
0   0 1 0 3 1
0 

2 2
0 1  1 0 0 1 
  0 0  1 23 21 0 
1 0 0 1 1
0
 
2 2

 0 1 0 3 1
0 ,

2 2

3
0 0 1 2
1
2
 1
pa je
 21 21 0 
 
A 1   23 21 0  .
 3 1 1
2 2 

2.3.6. Zadaci za vježbu

1. Neka je a , b, c  R 3 . Ispitati da li je transformacija data sa:

a) A a, b, c  1, a  b,2c ,
b) A a, b, c  a  2b, a  2b  c, a  b ,
 
c) A a, b, c  a  b2 , a  b, a  b  c ,
linearna transformacija.
2. Linearna transformacija A u odnosu na bazu 1,0,0,  0,1,0 ,  0,0,1 ima matricu

93
 15 11 5
A  20 15 8 .
 
 8  7 6
Naći njenu matricu u odnosu na bazu
f 1  2e1  3e2  e3 ,
f 2  3e1  4e2  e3 ,
f 3  e1  2e2  2e3 .

3. Linearna transformacija vektorskog prostora R 3 određena je sa:

A10
, ,0  2,11
, , A010
, ,   0,2,1, A0,01
,   10, ,3 .
Naći matricu te transformacije u odnosu na bazu 011 , , , 111
, , , 110
, , .
4. Za matrice
2 1 3 1 1 2
A  0 4 1 , B  5 4 0 ,
   
0 6 0 0 8 1
naći: A  B, 2 A, 3 A  2 B, A  B, B  A, A 2 , A B2 .

1 1 2 
5. Izračunati f  A  A  3 A  E ako je A  0 2 1 .
2
 
0 0 1
6. Izračunati a , b i c tako da vrijedi jednakost
1 2 0 1 2 0
a 3 5  3 3 5 .
   
b c 1 8 2 1

1 1 1 2
0 1 1 1
7. Neka je A    . Naći po definiciji det A .
0 0 2 1
 
0 0 1 2
8. Izračunati:
1 2 a 1 sin a cos a
a) , b) , c) .
2 1 1 a cos a sin a
9. Izračunati:
1 2 3 0 1 3 a a 1
a) 0 1 2 , b) 5 3 0 , c) 1 a 0 .
0 0 1 2 1 3 a 0 1
10. Ne rješavajući determinantu dokazati da je
94
 a1 b1 a1 x  b1 y  c1 a1 b1 c1
a2 b2 a 2 x  b2 y  c2  a 2 b2 c2 .
a3 b3 a 3 x  b3 y  c3 a3 b3 c3
11. Izračunati vrijednost determinante:
0 2 3 4 0
1 1 2 1
1 5 4 3 2
0 1 1 4
a) , b) 0 0 0 1 1 .
2 0 1 1
2 2 1 2 0
3 1 4 5
3 1 0 0 4

2 1 2 
12. Za matricu A   3 0 1
 
0 1 3
naći adjA i uvjeriti se da je
det A 0 0 
A  adjA  0 det A 0 .
 
 0 0 det A

1 1 1 2
0 1 1 1
13. Naći adjA ako je A   .
0 0 1 2
 
0 1 2 0

1 0 1 
14. Za matricu A  0 2 1
 
0 0 2
naći A 1 . Zadatak uraditi i po definiciji inverzne matrice.
15. Izračunati: A 1 , A 2 , A 3 ako je
1 0 0
A  2 1 0 .
 
 3 2 1

16. Izračunati f  A  A 2  A  E  A 1  A 2 ako je

2 1 2 
A   1 2 1 .
 
0 1 1
17. Matricu

95
 1 2 3 0
1 1 2 3
A 
0 2 1 1
 
2 1 0 1
svesti na gornju trougaonu i dijagonalnu matricu.
18. Odrediti rang matrice
 1 3 2 1
4 9 5 4  .
 
3 7 4 1 

3. Sistemi linearnih algebarskih jednačina

3.1. Definicija i osnovni pojmovi

Sistem od m linearnih jednačina sa n nepoznatih x1 , x2 , ... , xn je
a11 x1  a12 x2  L  a1n xn  b1
a21 x1  a22 x2  L  a2n xn  b2
.....................
a m 1 x1  a m 2 x 2  L  a m n x n  bm ,
ili oblika
n
(3.1) a
k 1
ik x k  bi i  1,2, ... , m  .

Brojevi i  1,2, ... , m ; k  1,2, ... , n zovu se koeficijenti, a bi i  1,2, ... , m

ai k
slobodni članovi sistema. Ako je bi  0 i  1,2, ... , m za sistem se kaže da je
homogen. Svaka uređena n-torka  a1 , a2 , ... , an  real-nih brojeva koja zadovoljava
sistem (3.1), tj. za koju važi:
n

a
k 1
ik a k  bi , i  1,2, ... , m

je rješenje sistema.

Definicija 3.1. Za sistem linearnih algebarskih jednačina (3.1) se kaže da je

nesaglasan (nemoguć ili protivrječan) ako nema rješenja, u protivnom ćemo reći da je
saglasan (moguć ili neprotivrječan). Ako sistem (3.1) ima samo jedno rješenje, onda
kažemo da ima jednistveno rješenje.

96
 Na osnovu definicije množenja i jednakosti matrica sistem linearnih
algebarskih jednačina (3.1) se može napisati u obliku

a11 a12 a13 ... a1n   x1  b1 

a a 22 a 23 ... a 2 n   x 2  b2 
(3.2)  21     
... . . . . . . . . . . .   M  M
     
a m 1 a m 2 a m 3 ... a m n   x n  bm 

ili u obliku
(3.3) A X  B ,
gdje je
a11 a12 a13 ... a1n   x1  b1 
a a 22 a 23 ... a 2 n  x   
A
21  , X   2  , B  b2  .
... ...........   M  M
     
a m 1 a m 2 a m 3 ... a m n  xn  bm 

3.2. Rješavanje sistema od n jednačina sa n nepoznatih

Za m  n sistem jednačina (3.2) ili (3.3) ima oblik
(3.4) A X  B ,
gdje je
a11 a12 a13 ... a1n   x1  b1 
a a 22 a 23 ... a 2 n     
A
21  , X   x 2  , B  b2  .
... ...........   M  M
     
a m 1 a m 2 a m 3 ... a n n  xn  bn 

Teorema 3.1. Ako je matrica A  ai j  , i , j  1,2,..., n regularna sis-tem (3.4) ima
jedinstveno rješenje.
Dokaz. Ako je matrica A regularna, det A  0 , tada postoji A 1 . Množenjem
jednakosti (3.4) slijeva sa A 1 dobija se A 1 A  X  A 1 B , odnosno
(3.5) X  A 1 B
što predstavlja jedinstveno rješenje sistema (3.4).
Primjer 3.1. Riješiti sistem jednačina
xyz 6
x  y  z  2
2 x  3 y  z  4 .

97
 1 1 1
Rješenje. Kako je det A  1 1 1  8  0 , to je
2 3 1
X  A 1 B .
Inverzna matrica matrice A je
 4 4 0 
1
1
A  3 1 2  ,
8 
 1 5 2 
pa je
x  4 4 0   6  2
 y    1  3 1 2  2  3 ,
  8    
 z   1 5 2  4 1
odakle je x  2 , y  3 , z  1 .
Kako za regularnu matricu A vrijedi
1
A 1  adjA
det A
to se relacija (3.5) može izraziti u obliku
adjA
(3.6) X  B.
det A

Teorema 3.2. Ako je det A  0 sistem (3.4) ima rješenje  x1 , x2 ,..., xn  dato sa

det Ak
(3.7) xk  , k  1,2,..., n
det A
gdje se matrica Ak  k  1,2,..., n  dobija zamjenom k-te kolone matrice A kolonom
slobodnih članova, matricom B.
Dokaz. Na osnovu teorema (3.1) i (2.8) je
 A11 A21 A31 ... An 1  b1 
 
adjA 1  A12 A22 A32 ... An 2  b2 
(3.6) 1
X A B B  ,
det A det A  . . . . . . . . . . . . . .   M
  
 A1 n A2 n A3n ... An n  b4 

gdje su Ai j algebarski komplementi elemenata a j i , i , j  1,2,..., n , ili

 x1   A11 b1  A21 b2  A31 b3  K  An 1 bn   det A1 
x     
A b  A22 b2  A32 b3  K  An 2 bn 
 2   1  12 1 
1 det A2 
 M det A  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  det A  M 
     
 x3   A1 n b1  A2 n b2  A3n b3  K  An n bn  det An 

98
odakle na osnovu definicije jednakosti matrica slijedi
1
xk  det Ak .
det A
Ova formula je Kramerova*) formula za rješavanje sistema linearnih alge-barskih
jednačina.

Primjer 3.2. Riješiti sistem jednačina

xyz 6
x  y  z  2
2x  3y  z  4.
Rješenje. Matrica sistema je
 1 1 1
A  2 1 1 , a det A  8 .

 
 2 3 1
Dalje je
6 1 1 16 1
det A1  2 1 1  16 , det A2  1 2 1  24 ,
4 3 1 2 4 1
1 1 6
det A3  1 1 2  8 ,
2 3 4
pa je
det A1 16 det A2 det A3
x   2, y   3, z   1.
det A 8 det A det A

3.3. Sistem od m jednačina sa n nepoznatih

Za sistem (3.2) korisno je pored matrice A posmatati i matricu
a11 a12 K a1 n b1 
 
a a22 K a2n b2 
(3.8) Ap   21
... ........... 
 
am 1 am 2 K am n bm 

koju nazivamo proširena matrica sistema.

*) G. Kramer (1704-1752), švajcarski matematièar
Teorema 3.3. Sistem ( 3.2) je saglasan ako i samo ako je
r  A   r  Ap  .
Dokaz. Ako je sistem saglasan onda postoji bar jedna uređena n-torka realnih
brojeva (a1 , a2 , K , an ) tako da je
99
 a11 a1  a12 a 2  L  a1n a n  b1
a 21 a1  a 22 a 2  L  a 2 n a n  b2
....................
a m1a1  a m2 a 2  L  a m n a n  bm
odakle je
n
(3.9) bi  a
j 1
ij a j  0, i  1,2, ... , m .

Ako elemente prve, druge,..., n-te kolone matrice (3.8) pomnožimo brojevima
a1 , a 2 , ... , a n , respektivno, i sve proizvode oduzmemo od odgovarajućih ele-menata
kolone slobodnih članova dobićemo matricu

 n

a11 a12 K a1 n b1  a ai 
1i
 i 1 
 n 
a
B    21
a 22 K a 2 n b2 
i 1

a 2i a i 

 
... ................ 
 n 
a m 1

a m 2 K a m n bm 
i 1

a mi a i 

koja na osnovu teoreme (2.9) ima isti rang kao i matrica A p . Kako su na osnovu
relacije (3.9) svi elementi posljednje kolone jednaki nuli to je njen rang jednak rangu
matrice A. Znači r  A   r  A p  čime je dokazan potre-ban uslov.
Dokažimo da je uslov teoreme i dovoljan. Ako je r A   s  0 tada se matrica
A (matrica A p ) primjenom elementarnih transformacija na vrsta-ma može svesti na
gornju trougaonu matricu. Prvih s vrsta su linearno neza-visne. Ostale vrste
 s  1, s  2, ... , m  se mogu izraziti kao linearne kombi-nacije prvih s nezavisnih vrsta.
To znači da rješenje sistema prvih s jedna-čina zadovoljava i ostale jednačine.
Jednačine s  1, s  2,..., m -ta se mogu izostaviti pa se rješavanje sistema (3.1) svodi na
rješavanje sistema
n
(3.10) a
k 1
ik x k  bi , i  1,2, ... , s ,

i razlikujemo dva slučaja:

1. Za s  n sistem (3.10) ima jedinstveno rješenje koje se dobija po
Kramerovim formulama ili matričnim računom;

2. Za s  n sistem (3.10) se može pisati u obliku

100
 s n
(3.11) a
k 1
ik x k  bi , bi  bi  a
k  s 1
ik x k , i  1,2, ... , s ,

gdje nepoznate x s 1 , x s  2 , ... , x n nazivamo slobodnim i možemo im pridružiti

proizvoljne vrijednosti x s 1  a s 1 , x s  2  a s  2 , ... , x n  a n , gdje
je a s 1 , a s  2 , ... , a n  R. Sistem (3.11) se može riješiti pomoću već poznatih Kramerovih
formula.
Sistem (3.11) se u razvijenom obliku može zapisati kao
a11 x1  a12 x 2  L  a1 s x s  b1  a1 s 1 x s 1  L  a1 n x n
a 21 x1  a 22 x 2  L  a 2 s x s  b2  a 2 s 1 x s 1  L  a 2 n x n
......................................
a s 1 x1  a s 2 x 2  L  a s s x s  bs  a s s 1 x s 1  L  a s n x n .
Ako označimo sa
 n

a11 a12 K a1 s   x1   1
b  
a1i x i 
  x   i  s 1 
a a 22 K a 2 s 
As   21 , Xs   2
, Bs   M ,
... ......   M  
     n

a s 1 a s 2 K a s s  xs  bs 
 i  s 1

a s i xi 

tada je
As X s  Bs
odakle je rješenje sistema (3.11)
X s  As1 B s .

Primjer 3.3. Ispitati da li je sistem

x1  x2  x3  x4  4
2 x1  x2  x3  2 x 4  4
3x1  2 x2  x4  8
saglasan, i ako jeste riješiti ga.
1 1 1 1
Rješenje. Za A  2 1 - 1 2 
 
3 2 0 3 
slijedi da je r A  2 , a za
1 1 1 1 4
A  2 1 - 1 2 4 
 
3 2 0 3 8 
je r  Ap   2 , tj. r  A  r  Ap  što znači da je sistem saglasan. Kako je
r  A  2  n  4 rješavanje datog sistema se svodi na rješavanje sistema od dvije
jednačine sa dvije nepoznate, a ostale dvije nepoznate su nezavisno slobodne.
Elementarnim transformacijama matrice A p dobićemo matricu

101
 1 1 1 1 4 
0 1 3 0 4 
 
0 0 0 0 0 
što znači da je treća jednačina linearna kombinacija prve dvije jednačine i ona se može
izostaviti. Dati sistem jednačina se svodi na sistem
x1  x2  x3  x4  4
2 x1  x2  x3  2 x 4  4
ili
x1  x2  4  x3  x4
2 x1  x 2  4  x 3  2 x 4 .
Prema teoremi 3.2 (Kramerova formula) je
4  x3  x4 1
4  x3  2 x4 1 4  x3  x4  4  x3  2 x4
x1    2 x3  x4 ,
1 1 1
2 1
1 4  x3  x4
2 4  x3  2 x4 4  x3  2 x4  8  2 x3  2 x4
x2    4  3x 3 .
1 1 1
2 1
Dakle rješenje je x1  2 x3  x4 , x2  4  3x3 , x3 , x4 proizvoljno, naprimjer za
x3  1, x4  0 je x1  2, x2  1.
Ako se zamijeni
1 1 x   4  x3  x4 
As    , X s   1  , Bs   
2 1  x2   4  x3  2 x4 
sistem se može napisati u matričnom obliku
As X s  Bs
odakle je
X s  As1 Bs .
Kako je
 1 1
As1   
 2 1
to je
 x1   1 1  4  x 3  x 4  2 x 3  x 4 
 x    2 1   4  x  2 x   4  3x  .
 2    3 4  3
Iz teoreme 3.3. neposredno slijede teoreme:

Teorema 3.4. Ako je rang matrice A homogenog sistema

n

a
k 1
ik x k  0, i  1,2, ... , n

jednak n tada sistem ima samo trivijalno rješenje.

102
Teorema 3.5. Da bi homogen sistem jednačina
n

a
k 1
ik x k  0, i  1,2, ... , n

imao netrivijalno rješenje potrebno je i dovoljno da je r A  n .

Primjer 3.4. Odrediti parametar m tako da sistem

x  2y  z  0
3x  y  2 z  0
4x  y  m z  0
ima netrivijalna rješenja.
Rješenje. Sistem će imati netrivijalna rješenja ako je rang matrice
1 2 1
A   3 1 2 
 
4 1 m
manji od tri, tj. ako je det A  0 . Iz
1 2 1
det A  3 1 2  7  7m  0
4 1 m
slijedi m  1 . To znači da će sistem imati netrivijalna rješenja samo ako je m  1 . Ako
je m  1 sistem će imati rješenje samo x  y  z  0 .

3.4. Gaussov metod rješavanja sistema linearnih jednačina

Neka je dat sistem jednačina
a11x1  a12 x2    a1n xn  b1
a21x1  a22 x2    a2 n xn  b2
(3.12)
....................
am 1x1  am2 x2    am n xn  bm

i neka je a11  0 . Ukoliko je a11  0 onda bi za prvu jednačinu uzeli neku od

jednačina za koju je koeficijent uz x1 različit od nule. Očigledno bar jedan od
koeficijenata ai 1 , i  1,2, ... , n mora biti različit od nule, jer u protivnom sistem ne bi
sadržavao nepoznatu x1 . Prva jednačina sistema nakon dijeljenja sa a11  0 će glasiti
a a a
x1  12 x2  13 x3    1n xn  1 b1 .
a11 a11 a11 a11
Množenjem ove jednačine sa a i 1 i oduzimanjem tako pomnožene od i-te jed-načine,
i  1,2, ... , n , uzimajući i ovu jednačinu, dobijamo sistem

103
 a12 a a1n
x1  x2  13 x3    x  1 b
a11 a11 a11 n a11 1
 a  a12 a  x     a  a1n a  x  b  a21 b
(3.13.)  22 a11 21 2  2n a11 21 n 2 a11 1
.....................................
 a  a12 a  x     a  a1n a  x  b  am 1 b
 m 2 a11 m 1 2  m n a11 m 1 n m a11 1

ekvivalentan sistemu (3.12). Ako se u sistem (3.13) uvedu oznake

a1 j 1
a 1 j  , j  1,2, ... , n ; b 1  b
a11 a11 1
a1 j ai 1
a i j  a i j  a i 1 , bi  bi  b1
a11 a11
i  1,2, ... , m ; j  2,3, ... , n
on će glasiti
x1  a12
 x2    a1n xn  b1
(3.14)  x2    a2n xn  b2
a22
..................
am 2 x2    am n xn  bm .

Ako je a22  0, ili ai2  0 bar za jedno i  1,2, ... , n tada se istim pos-tupkom sistem
(3.14) svodi na njemu ekvivalentan sistem
x1  a12
 x2  a13
 x3    a1n xn  b1
x2  a23
 x3    a2n xn  b2
 x3    a3n xn  b3
a33
.................
am 3 x3    am n xn  bm .
Ako je ai2  0 za i  1,2, ... , m , tada ćemo u prvoj jednačini sabirak a12  x2 pisati na
posljednjem mjestu lijeve strane jednakosti, i opisani postupak raditi sa koeficijentima
uz nepoznatu x3 . Opisani postupak se nastavlja, i nakon najviše n-1 koraka dobiće se
sistem ekvivalentan datom sistemu u trougaonom obliku
x1  a12
 x2  a13
 x3    a1s xs    a1n xn  b1
x2  a23
 x3    a2s xs    a2n xn  b2
.......................
xs    asn(s )
xn  bs( s )
ili
x1  a12
 x2  a13
 x3    a1n xn  b1
x2  a23
 x3    a2n xn  b2
.............
x  bn( n )

104
 0  bn( n11)
.....
0  bm( m ) .
U prvom slučaju sistem je saglasan, a u drugom slučaju je saglasan samo ako je
bn(n11)  bn(n22)    bm(m )  0 .
Način rješavanja sistema linearnih algebarskih jednačina objašnjen je u ovom
dijelu poznat je pod imenom Gaussov metod eliminacije.

Može se zapaziti da je Gaussov postupak rješavanja sistema linearnih

algebarskih jednačina sličan svođenju matrica na gornji trougaoni oblik, što će biti
pokazano na sljedećim primjerima.
Primjer 3.5. Gaussovim postukom riješiti sistem jednačina
x1  2 x2  x3  x4  4
2 x1  3x 2  4 x3  x4  1
x1  x2  x3  3x4  1.
Rješenje. Ako prvu jednačinu pomnoženu sa -2 dodamo drugoj jednačini, a
prvu jednačinu pomnoženu sa -1 dodamo trećoj jednačini dobićemo sistem
x1  2 x2  x3  x4  4
x2  6x3  3x4  7
x 2  2 x 3  2 x 4  3
koji je ekvivalentan datom sistemu jednačina. Ako sada trećoj jednačini dodamo drugu
jednačinu pomnoženu sa -1 dobićemo sistem
x1  2 x2  x3  x4  4
x2  6x3  3x4  7
4 x 3  5x 4  4 .
Nakon dijeljenja treće jednačine sa 4 dobićemo x3  1  5 4 x4 . Uvrštava-njem ove
vrijednosti u drugu jednačinu dobijamo x2  1  9 2 x4 . Dalje, uvrštavanjem
vrijednosti za x2 i x3 u prvu jednačinu dobijamo x1  1  35 4 x4 . Dobijene
vrijednosti x1 , x2 , x3 i x4 proizvoljno su rješenje datog sistema.
Ako na proširenoj matrici
 1  2 1 1 4

Ap  2  3  4  1 1
 
 1  1  1  3 1
datog sistema vršimo iste elementarne transformacije na vrstama matrice kao i na
jednačinama dobićemo gornju trougaonu matricu
 1  2 1 1 4
 
 0 1 6 3  7
0 0 1 5 1 
 4
na osnovu čega dobijamo sistem
x1  2 x2  x3  x4  4
105
 x2  6x3  3x4  7
5
x3  x4  1
4
koji je ekvivalentan datom sistemu jednačina.
Primjer 3.6. Gaussovim postupkom riješiti sistem jednačina
x1  x2  x3  x4  4
x1  2 x 2  3x 3  x 4  7
x2  x3  2 x4  4
x1  x2  x3  2 x4  1
2 x1  2 x 2  x 3  x4  0 .
Rješenje. Elementarnim transformacijama matrice A p dobiće se matrica

1 1 1 4
1
0 2 0 3
1
 
0 1  2  1
0
 
0 0
0 1 1
0 0 0 0 0
odakle se dobija rješenje sistema x1  x2  x3  x4  1 .

3.5. Bazna rješenja

Ako kolone matrice A saglasnog sistema (3.3) za m  n označimo redom sa
A1 , A2 , ... , An tada se on može zapisati u obliku
 A1 A2  An  X  B
ili
(3.15) A1x1  A2 x2    An xn  B .

Dakle, vektor B m -dimenzionalnog vektorskog prostora R m je izražen kao

linearna kombinacija vektora A j , j  1,2, ... , n , gdje su x1 , x2 , ... , xn koeficijenti te
linearne kombinacije. Ako je m  n i ako su vektori A1 , A2 , ... , An linearno nezavisni
tada postoji samo jedan skup brojeva x1 , x2 , ... , xn koji zadovoljava jednačinu (3.15).
Ako je m  n tada postoji najmanje toliko različitih rješenja koliko postoji različitih
podskupova od m linearno nezavisnih vektora A j , j  1,2, ... , n . Svaki poskup od m
linearno nezavisnih vektora A1 , A2 , ... , Am čini jednu bazu prostora R m . Ako se uzme
da su koeficijenti x j uz vektore koji ne pripadaju toj bazi jednaki nuli, tada se vektor
B može jednoznačno izraziti kao linearna kombinacija vektora te baze, tj. može se
izraziti u obliku

106
(3.16) A1x1  A2 x2    Am xm  B .

Dakle, rješenje sistema (3.16) je x1 , x2 , ... , xm . Skup x1 , x 2 ,..., x m ,0,...,0 naziva se
 n
bazno rješenje sistema (3.15). Maksimalan broj baznih rješenja je   .
 m

Primjer 3.7. Naći sva bazna rješenja sistema

x1  x2  x3  x4  4
x1  2 x 2  x 3  x 4  1 .
Rješenje. Ovdje imamo dvodimenzionalne vektore
1  1 1  1
A1    , A2    , A3    , A4    .
1 2 1 1
Parovi vektora A1 , A2 , A1 , A4 , A2 , A3 , A2 , A4 , A3 , A4 su linearno nezavisni,
dakle imamo pet baza, odnosno baznih rješenja. Prvo bazno rješenje se dobija kada se u
dati sistem jednačina stavi x3  x4  0 . Tada je
x1  x2  4
x1  2 x2  1
ili
1 1   x1   4 
1 2   x    1
   2  
7 5
odakle je x1  , x 2  . Dakle prvo bazno rješenje je
3 3
7 5
x1  , x 2  , x 3  x 4  0 .
3 3
Slično se nalaze i ostala bazna rješenja.

3.6. Zadaci za vježbu

1. Sistem jednačina
2x  y  3 z  9
3x  5 y  z   4
4x  7 y  z  5
napisati u matričnom obliku a zatim ga riješiti.

2. Ispitati da li je sistem
2 x  y  4 z  8t  1
x  3 y  6 z  2t  3
3x  2 y  2 z  2t  8
2x  y  2z 4
saglasan i ako jeste riješiti ga primjenom matričnog računa.

107
 3. Sistem jednačina
x y z 6
2x  y  z  1
x  2y  z  8
riješiti pomoću Kramerovih formula.
4. Ispitati saglasnost i prirodu rješenja sistema
2 x1  5x2  8x3  8
4 x1  3x2  9 x3  9
2 x1  3x2  5x3  7
x1  8x2  7 x3  12 .
Riješiti sistem jednačina.
5. Naći opšta i bazna rješenja sistema
x1  x2  x3  x4  4
x1  3x2  2 x3  x4  3
x1  2 x2  x3  2 x4  0 .
6. Gaussovim postupkom riješiti sistem jednačina iz zadatka 5.

III G L A V A

FUNKCIJE JEDNE PROMJENLJIVE

1. Definicija i osnovni pojmovi

Funkcija f : E  F ili y  f ( x)  x  E , y  F  se naziva numerička funkcija
jedne promjenljive, ako su E i F podskupovi skupa brojeva. Ako su E i F
podskupovi skupa realnih brojeva za funkciju se kaže da je realna funkcija realne
promjenljive, i mi ćemo u daljem radu razmatrati samo te funkcije.

1.1. Zadavanje funkcije

Funkcije se najčešće zadaju analitički, grafički i tabelarno.
Analitički se funkcije zadaju pomoću formula koje izražavaju funkcionalnu
zavisnost između x i y . U tom slučaju se ne zadaje D  f  . Domena funkcije
y  f ( x ) je skup svih vrijednosti x R za koje je f ( x)  R .

108
 x
Primjer 1.1. Odrediti D  f  , ako je f ( x )  .
x 1 3

Rješenje. Prema aksiomima skupa realnih brojeva (vidjeti Def.4.4-(8)) inverzni

element za množenje definisan je u skupu R \ 0 . To znači da funkcija nije definisana
za x R za koje je x 3  1  0 . Znači funkcija nije definisana za x 1 odnosno da je
definisana za svako x R \  1 .

Primjer 1.2. Odrediti D  f  funkcije y  1  x 2 .

Rješenje. Korijen sa parnim izložiocem je realan ako je potkorjena veličina
nenegativna, što znači da je data funkcija definisana za 1  x 2  0 ,
ili x  1, 1 . To znači da je D  f    11
, .
Funkcija može biti zadana i sa više formula i u tom slučaju se daje i D  f  .
Tako naprimjer
 x 2 , za x  0

y  f ( x)   0, za x  0
 2
 x , za x  0 .
Funkcije u analitičkom obliku mogu se zadati u eksplicitnom, impli-citnom ili
parametarskom obliku.
Kažemo da je funkcija zadana u eksplicitnom obliku ako je izražena u obliku
y  f ( x ) . Znači, kod eksplicitno zadane funkcije direktno se može izračunati
vrijednost funkcije za datu vrijednost argumenta. Naprimjer:
x
y  x 2  3, y  log x , y  .
x 1
Kažemo da je funkcija zadana u implicitnom obliku ako funkcija i njen
argument nisu tako odvojeni da se, pomoću date vrijednosti argumenta, može direktno
izračunati odgovarajuća vrijednost funkcije. Tako, naprimjer
x 2  y 2  r 2  0, x 2  2 xy  y 2  1  0 ,
su implicitno zadane funkcije. Prema tome
F ( x, y)  0
je opšti oblik implicitno zadane funkcije.
Ako se zavisna i nezavisna promjenljiva funkcije F  x , y   0 odnosno
y  f ( x ) može izraziti kao funkcija nekog argumenta t u obliku
x  x ( t ), y  y ( t ) ,
tada se za te analitičke izraze kaže da predstavlja funkciju u parametarskom obliku.
Naprimjer funkcija
x  r cos t , y  r sin t ,
je funkcija zadana u parametarskom obliku.
Tabelarni način prikazivanja funkcija sastoji se u ispisivanju niza vrijednosti
nezavisne promjenljive i odgovarajućih vrijednosti funkcije. Ovi podaci se upisuju u
tabelu oblika

x x1 x2 x3  xn
109
 y y1 y2 y3  yn

po čemu je ovaj način prikazivanja i dobio ime. Zapaža se da je vrijednost funkcije

poznata samo za one vrijednosti argumenta koji se nalazi u tablicama, zbog čega je ovaj
način prikazivanja funkcija nepraktičan. No i pored toga on je neizbježan u
eksperimentalnim i statističkim istraživanjima funkcionalnih zavisnosti posmatranih
veličina. Ukoliko je poznat dovoljno veliki broj podataka funkcionalne zavisnosti
posmatranih veličina tada postoje načini da se odredi i analitički izraz koji bi dosta
dobro opisao te zavisnosti.

Grafičko predstavljanje funkcija. Neka je data funkcija y  f ( x ) i neka je

D  f    a , b domena funkcije. Ako određenu vrijednost x0  D  f  nezavisno
promjenljive x uzmemo za apcisu, a odgovarajuću vrijednost y 0  f ( x 0 ) V  f  za
ordinatu, onda će paru brojeva  x0 , y0  odgovarati tačka M  x 0 , y 0  u Dekartovom
koordinatnom sistemu, Sl.1.1. Isto se može uraditi za svaku vrijednost x D f  i
svaku vrijednost y V  f  i tako dobiti skup G( f )   x, y : x  D( f )  y V ( f ) .
Ovaj skup tačaka se naziva grafik funkcije y  f ( x ) , a način predstavljanja funkcije
naziva se grafičko predstavljanje funkcije f.

Sl. 1.1.

S druge strane ako je poznat grafik funkcije, tada se približno može odrediti
vrijednost funkcije za svako x  D  f  . Vrijednost funkcije se dobije mjerenjem
ordinate za datu vrijednost argumenta, što znači da se tra-žena vrijednost može odrediti
sa "dovoljnom" tačnošću.

U praksi se često kombinuju sva tri načina predstavljanja funkcija. Tako

naprimjer za funkciju čiji je analitički izraz
y  x 1
može se formirati tabela
x -3 0 5 ...
y -2 1 6 ...
110
a grafički prikaz je dat na Slici 1.2.
(5,6)
y

(0,1 x
)
5

(-3,2)
Sl. 1.2.

1.2. Klasifikacija funkcija u odnosu na grafik

1.2.1. Ograničene i neograničene funkcije

Ranije smo definisali infimum i supremum skupa X (Vidjeti, I, 3.1.3). Te

definicije vrijede i za skup vrijednosti funkcije V  f  , i ozna-čavaju se sa
inf V  f   inf f ( x)  inf f
X X
odnosno
sup V  f   sup f ( x)  sup f , X  D f .
X X

Definicija 1.1. Za funkciju y  f ( x ) se kaže da je ograničena na X odozdo, (odozgo)

ako je
inf f ( x )  a  ,  sup f ( x )  b   .
X  X 
Ako je a  f ( x)  b, x  X za funkciju y  f ( x ) se kaže da je ograničena.

Ako se uzme K  max  a , b  tada imamo da je

 K  f ( x )  K , x  X ili

(1.1) f ( x)  K ,  x  X .
Odakle slijedi da je funkcija f ograničena na X ako i samo ako je ispunjen uslov (1.1).
Ako ne postoji realan broj K takav da su ispunjene nejednakosti (1.1) za svako
x  X , za funkciju se kaže da je neograničena.
Iz definicije ograničene funkcije slijedi da se grafik ograničene funkcije
y  f ( x ) nalazi u pojasu ograničenom pravim y   K , i y  K ,  x  X što je
prikazano na Sl.1.3.

111
 Sl. 1.3.

Primjer 1.3. Funkcija y  cos x je ograničena u intervalu , jer je

cos x  1,  x R.
1
Primjer 1.4. Funkcija y  je ograničena na R, jer je
1 x2
1
 1 ,  x R.
1 x2
Primjer 1.5. Funkcija y  x 2 je ograničena na svakom intervalu  a, b . Ona je
neograničena na R, a ograničena je odozdo, vidjeti sliku 1.4.

y  x3

y  x2

Sl. 1.5.
Sl. 1.4.
Primjer 1.6. Funkcija y  x 3 je ograničena na svakom intervalu  a, b , ali je
neograničena na R odozdo i odozgo, vidjeti Sl.1.5.

1.2.2. Parne i neparne funkcije

112
Definicija 1.2. Za funkciju y  f ( x ) definisanu na intervalu D   a, a kažemo da
je parna, odnosno neparna, ako je
  x  D  f (  x)  f ( x) ,
odnosno
  x  D  f (  x)   f ( x) .
Može se zapazati da je grafik parne funkcije simetričan u odnosu na y -osu, a
da je grafik neparne funkcije simetričan u odnosu na koordinatni početak. Ove osobine
olakšavaju crtanje grafika funkcije. Dovoljno je na-crtati grafik funkcije u jednom od
intervala  a,0  ili  0,a  , naprimjer u intervalu  0,a  . Potom, kod parnih funkcija
naći osno simetričnu krivu u odnosu na y -osu kao osu simetrije, a kod neparnih
funkcija centralno sime-tričnu krivu sa centrom simetrije O  0,0 .

Primjer 1.7. Funkcija f ( x )  x 2  1 je parna funkcija na intervalu  ,   , jer je

f ( x)  ( x) 2  1  x 2  1  f ( x) .

1 x
Primjer 1.8. Funkcija f ( x)  log je neparna funkcija na intervalu 1,1 , jer je
1 x
definisana za x  1,1 i
1  ( x) 1 x 1 x
f (  x )  log  log   log   f ( x) ,
1  ( x) 1 x 1 x
tj.
f ( x)  f ( x) ,  x  1, 1 .

1.2.3. Periodične funkcije

Definicija 1.3. Za funkciju y  f ( x ) kažemo da je periodična i da ima period p  0

ako  x  D  f  povlači  x  p   D  f  i ako je f  x  p   f ( x) . Najmanji broj
T za koji je f  x  T   f ( x) je osnovni period funkcije.

To znači, ako su poznate vrijednosti periodične funkcije sa osnovnim periodom

T za sve vrijednosti x iz intervala dužine T, tada su poznate vri-jednosti funkcije za
svako x  D  f  . To olakšava crtanje grafika periodične funkcije. Nacrta se grafik u
intervalu dužine T pa se onda translatira u oba smjera, duž ose x za T , 2 T , 3 T , ... .

Teorema 1.1. Ako je funkcija y  f ( x ) periodična sa osnovnim periodom T , tada su

brojevi k T , k  1,  2, K , takođe periodi funkcije.
Dokaz. Za k  2 je
113
 f  x  2 T   f   x  T   T   f  x  T   f ( x) .
Uz pretpostavku da tvrdnja vrijedi za prirodni broj k, tada je
f  x  ( k  1) T   f   x  k T   T   f  x  k T   f ( x) .
To znači, na osnovu principa matematičke indukcije, da tvrdnja vrijedi za svako k N.
Sa druge strane je f ( x  0)  f ( x) i
f ( x)  f ( x  T  T )  f ( x  T ) ; f ( x  kT  kT )  f ( x)  f ( x  kT ) .

Primjer 1.8. Dokazati da je funkcija y  sin(a x  b) periodična sa osnovnim

2
periodom .
a
Rješenje. Iz sin  a  x  T   b   sin ax  b , tj.
sin  a  x  T   b   sin ax  b  0 ,
na osnovu formule o razlici funkcija sin  i sin  , slijedi
ax  aT  b  ax  b ax  a T  b  ax  b
2 sin cos 0
2 2
ili
cos  a x  b 
aT aT 
2 sin  0.
2  2 
aT 2
Prethodna jednakost će biti zadovoljena za svako x, ako je   , odakle je T  .
2 a

1.2.4. Monotone funkcije

Definicija 1.4. Neka je X  D  f  neprazan skup. Za funkciju y  f ( x ) se kaže da

raste, odnosno opada, u intervalu X ako za bilo koje dvije vrijednosti
x1 , x2  X  x1  x2  vrijedi
f  x1   f  x2  , odnosno f  x1   f  x2  .
Kada umjesto  , odnosno  , stoji  , odnosno  za funkciju y  f ( x ) se
kaže da strogo raste, odnosno strogo opada, na X. Za funkciju y  f ( x ) koja raste,
opada, na X kažemo da je monotona na X.

Primjer 1.9. Funkcija y  3 x  2 je strogo rastuća na R, jer je

f  x1   f  x2    3 x1  2   3 x2  2  3  x1  x2   0
za svako x1  x2  x1 , x2  R  .

Primjer 1.10. Funkcija y  log x je strogo rastuća na R  , jer je

x1
f  x1   f  x 2   log x1  log x 2  log 0
x2
za x1  x2  x1 , x2  R .

114
 1.2.5. Lokalni ekstremi funkcije

Definicija 1.5. Za funkciju y  f ( x ) se kaže da u tački c  D  f  ima lokalni

minimum, odnosno lokalni maksimum, ako postoji   0 tako da za
x  c   , c    D  f  vrijedi f (c)  f ( x ) , x  c (vidjeti sliku 1.6) odnosno,
f (c)  f ( x ) , x  c (vidjeti sliku 1.7).

Minimum i maksimum funkcije zovu se ekstremi funkcije.

y y

f (c)

f (c)
x x
O c  c c  O c  c c 
Sl. 1.6. Sl. 1.7.

1.3. Elementarne funkcije

U zavisnosti od operacija koje treba izvršiti na argumentu da bi se dobila
odgovarajuća vrijednost funkcije, funkcije se dijele na algebarske i trascedentne.

1.3.1. Algebarske funkcije

Algebarske funkcije su takve funkcije čiji analitički izraz sadrži konačan broj
operacija sabiranja, oduzimanja, množenja, dijeljenja (osim dijeljenja nulom) i
stepenovanja racionalnim brojem.
Najjednostavnija algebarska funkcija je funkcija polinoma ili cijela racionalna
funkcija.
Za n N, a0 , a1 , a2 , K , an R funkcija

(1.2) Pn ( x )  a n x n  a n 1 x n 1  L  a1 x  a 0

sa R u R se zove polinom ili cijela racionalna funkcija nad R. Brojevi

a0 , a1 , a2 , K , an zovu se koeficijenti polinoma. Ako je an  0 , za polinom Pn ( x ) se
kaže da je reda n, a ako je a n  1 za polinom se kaže da je nor-miran.
Prema tome, pod polinomom ili cijelom racionalnom funkcijom se
podrazumijeva funkcija koja nastaje vršenjem na argumentu i konačnom broju konstanti
konačanog broja operacija sabiranja, oduzimanja, množenja, dijeljenja i stepenovanja
prirodnim brojem.

Funkcija oblika

115
 Pn ( x )
(1.3) Q ( x)  ,
Qm ( x )

gdje su Pn ( x) i Qm ( x) polinomi , nazivamo razlomljena racionalna funk-cija. Ako je

n  m za funkciju Q ( x ) kažemo da je prava razlomljena funk-cija, a ako je n  m
kažemo da je neprava razlomljena funkcija.
Cijele racionalne i razlomljene racionalne funkcije zovemo racio-nalnim
funkcijama.
Za algebarske funkcije koje nisu racionalne kaže se da su iracionalne
algebarske funkcije.

Algebarske funkcije su naprimjer:

3x2  2 x  5
a) y  3 x 2  x  1 , b) y  ,
x3  x  1
x2  1
3
2 4
c) y  , d) y  x  2x  8 ,
x2 3
 
3
x 2 x4  2 x  5
e) y , f) y .
x x 1
Funkcije a), b), d) i f ) su racionalne funkcije, a funkcije c) i e) su ira-cionalne funkcije.
Funkcije a) i d) su cijele racionalne funkcije, a funkcije b) i f ) su razlomljene
racionalne funkcije. Funkcija b) je prava a f ) neprava raz-lomljena racionalna funkcija.

1.3.1.1. Osnovne teoreme cijelih racionalnih funkcija

Teorema 1.2. Ako se cijela racionalna funkcija Pn ( x) podijeli sa x  a , x  a ,

dobija se ostatak jednak Pn (a ) .
Dokaz. Neka se pri dijeljenju Pn ( x) sa x  a dobije rezultat Q ( x ) i R ( x )
kao ostatak dijeljenja, gdje je Q ( x ) cijela racionalna funkci-ja reda n  1 , a R ( x )
cijela racionalna funkcija reda manjeg od 1. Znači ostatak R ( x ) je konstanta R . Tada
je
Pn ( x)  Q ( x) ( x  a)  R
odnosno
Pn (a)  Q (a) (a  a)  R  R .
Znači, vrijedi relacija
Pn ( x)  Q ( x) ( x  a)  Pn (a) .

Primjer 1.11. Neka je P3 ( x )  x 3  2 x  1 . Tada se dijeljenjem date funkcije sa x 1

dobija rezultat x 2  x  3 i ostatak 4. Očigledno je
P3 (1)  13  2  1  1  4 .

116
 Neka su date bilo koje dvije cijele racionalne funkcije Pn ( x ) i  k ( x) , n  k .
Tada postoje cijele racionalne funkcije Q ( x ) i R ( x ) , pri čemu je red funkcije Q ( x )
jednak razlici reda polinoma Pn ( x ) i  k ( x) , a red polinoma R ( x ) je manji od reda
polinoma  k ( x) za koji vrijedi
(1.4) Pn ( x)   k ( x) Q ( x)  R( x) .

Za polinom Pn ( x ) se kaže da je djeljiv polinomom  k ( x) akko je u relaciji

(1.4) R ( x )  0 , gdje "akko" znači "ako i samo ako".

Teorema 1.3. (Osnovna teorema algebre) Svaka cijela racionalna funkcija

Pn ( x), n  1 , ima bar jedan realan ili kompleksan korijen.

Lema 1.1. Cijela racionalna funkcija Pn ( z), n  1 , djeljiva je binomom

z  a , z  Z , akko je Pn (a)  0 .
Dokaz. Potreban uslov ove leme je dokazan u teoremi 1.2, a dovo-ljan uslov
slijedi neposredno iz definicije o djeljivosti.

Teorema 1.4. Svaka cijela racionalna funkcija Pn ( x ) može se razložiti na n

linearnih faktora oblika x  a i faktora koji je jednak koeficijentu uz x . n

Dokaz. Neka je
Pn ( x )  A n x n  A n 1 x n 1  L  A 1 x  A 0
cijela racionalna funkcija Pn ( x ) , na osnovu teoreme 1.3, ima bar jedan korijen a 1 , pa
se na osnovu leme 1.1 može pisati
Pn ( x)   x  a1  Pn1 ( x) ,
gdje je Pn1 ( x) cijela racionalna funkcija reda n  1 . Cijela racionalna funkcija
Pn1 ( x) ima takođe jedan korijen, i neka je to a 2 . Tada je
Pn1 ( x)   x  a2  Pn2 ( x) ,
gdje je Pn2 ( x) cijela racionalna funkcija reda n  2 . Analogno se dobija
Pn2 ( x)   x  a3  Pn3 ( x) ,
gdje je Pn3 ( x) cijela racionalna funkcija reda n  3 . Nastavljajući taj proces
dobićemo
P1 ( x)   x  an   P0 ( x) ,
gdje je P0 ( x) cijela racionalna funkcija nultog reda, tj. neki konstantan broj. Taj broj
je očigledno jednak koeficijentu uz x n , tj. P0 ( x)  An . Na osnovu prethodnih
jednakosti slijedi da je

(1.5) Pn ( x)  A n  x  a1   x  a2   L   x  an  ,

gdje su a1 , a 2 , K , a n korijeni polinoma Pn ( x ) .

Primjer 1.12. Cijela racionalna funkcija

117
 P3 ( x )  2 x 3  4 x 2  2 x  4
ima korijene: x  1, x  1, x  2 , pa je
P3 ( x)  2 ( x  1) ( x  1) ( x  2) .

Teorema 1.5. Cijela racionalna funkcija

Pn ( x )  A n x n  A n 1 x n 1  L  A 1 x  A 0
identički je jednaka nuli, akko je A n  A n1  L  A 1  A 0 .
Dokaz. Neka su a1 , a 2 , K , a n korijeni datog polinoma. Tada je

(1.5) Pn ( x)  A n  x  a1   x  a2   L   x  an  .
Ako je polinom Pn ( x ) identički jednak nuli, tj. jednak nuli za svako x, to je on jednak
nuli i za neko x različito od a1 , a 2 , K , a n . Na osnovu toga iz jednakosti (1.5) slijedi
da je An  0 . Analogno se dokazuje da je
A n  A n1  L  A 1  A 0 .

Teorema 1.6. Za polinome Pn ( x )  A n x n  A n 1 x n 1  L  A 1 x  A 0 i

n 1
Bn ( x)  B n x  B n 1 x
n
 L  B 1 x  B 0 vrijedi
Pn ( x)  Qn ( x)  Ai  Bi , i  0,1, 2, K , n .
Dokaz ove teoreme neposredno slijedi iz teoreme 1.5.
Ako su u razloženom obliku polinoma Pn ( x ) na linearne faktore,
Pn ( x)  A n  x  a1   x  a2   L   x  an  ,
neki faktori jednaki, tada se oni mogu objediniti i pisati u obliku stepena, tj. u obliku
Pn ( x)  A n  x  a 1  1  x  a 2  2  L   x  a m  m ,
k k k

gdje je k1  k 2  L  k m  n . Prirodne brojeve k i nazivamo višestrukost ili

mnogostrukost korijena ai , i  1,2, K , m .

Teorema 1.7. Ako cijela racionalna funkcija Pn ( x ) sa realnim koeficijentima ima

korijen a  b i , gdje je i imaginarna jedinica, tada je njen korijen i a  b i .
Dokaz. Ako u cijeloj racionalnoj funkciji Pn ( x ) umjesto x zami-jenimo
a  b i , izvršimo naznačena stepenovanja, grupišemo sabirke koji nemaju faktor i,
odnosno sabirke koji sadrže faktor i, dobićemo jednakost

Pn (a  bi )  M  i N .
Kako je Pn (a  bi )  0 , to je i M  i N  0 , što znači da je M  0 i N  0 .
Na osnovu definicije zbira kompleksnih brojeva neposredno slijedi da je
Pn (a  bi )  M  i N  0 ,
što znači da je a  b i korijen cijele racionalne funkcije Pn ( x ) . Time je dokaz završen.
Na osnovu teoreme 1.7. slijedi da u razloženom obliku cijele racio-nalne
funkcije
Pn ( x)  A n  x  a1   x  a2   L   x  an 
118
svakom kompleksnom korijenu odgovara i konjugovano kompleksan korijen. Neka su
a  b i i a  b i korijeni cijele racionalne funkcije Pn ( x ) mnogostrukosti k. Tada za
taj par u razvijenom obliku vrijedi
Pn ( x)   x   a  bi    x   a  bi    n 2 k ( x) ,
k k

gdje je
 n2 k  a  bi   0,  n2 k  a  bi   0 .
 
Dalje je Pn ( x )   x  a   b 2  n 2 k ( x ) , ili
2 k

 
k
(1.6) Pn ( x)  x 2  p x  q  n2 k ( x)

gdje je: p  2 a , q  a 2  b 2 .

1.3.1.2. Rastavljanje razlomljenih racionalnih funkcija

na zbir elementarnih razlomaka

Pn ( x )
Neka je data neprava razlomljena racionalna funkcija . Tada se ona
Qm ( x )
može izraziti u obliku

Pn ( x ) R ( x)
(1.7)   ( x)  ,
Qm ( x ) Qm ( x )

R ( x)
gdje je  ( x) cijela racionalna funkcija reda n  m , a prava razlomljena
Qm ( x)
racionalna funkcija. Funkcija  ( x) se dobije dijeljenjem Pn ( x )
sa Qm ( x) , a R ( x ) je ostatak koji se dobije pri tom dijeljenju.
2 x4  3x  5
Primjer 1.13. Funkciju napisati u obliku zbira cijele i prave
x2  x  1
razlomljenje racionalne funkcije.
Rješenje. Dijeljenjem 2 x 4  3x  5 sa x 2  x  1 dobija se 2 x 2  2 x i
ostatak 5 x  5 . Znači, može se pisati
2 x4  3x  5 5x  5
 2 x2  2 x  .
x  x 1
2
x  x 1
2

Pn ( x )
Ubuduće ćemo razmatrati samo prave razlomljene racionalne funkcije .
Qm ( x )
Pored toga, pretpostavićemo da je cijela racionalna funkcija Qm ( x) normirana, što ne
umanjuje opštost zadatka.

Izrazee oblika
119
 A MxN
i , k N
 x  a k x  p x  q
2 k

gdje je a , p, q , A, M , N  R i p2  4 q  0 nazivamo elementarni razlomci.

P ( x)
Teorema 1.8. Neka je prava razlomljena racionalna funkcija i neka je x  a ,
Q ( x)
k-struki realni korijen nazivnika, tj. Q ( x)   x  a Q1 ( x) , gdje je Q1 (a)  0 . Tada
k

vrijedi

P ( x) A P1 ( x )
(1.8)   ,
Q ( x)  x  a k
 x  a  k 1 Q1 ( x )
gdje je A konstanta različita od nule, a P1 ( x) cijela racionalna funkcija nižeg reda od
reda cijele racionalne funkcije  x  a
k 1
Q1 ( x) .
Dokaz. Kako je jednakost
P ( x) A P ( x )  A Q1 ( x )
(1.9)  
Q ( x)  x  a k
 x  a  k Q1 ( x )
zadovoljena za svako A, odredimo A tako da je P ( x)  AQ1 ( x) djeljivo sa x  a .
Prema lemi 1.1. to je ispunjeno ako i samo ako je
P (a)  AQ1 (a)  0 .
Kako je Q1 (a)  0, P(a)  0 , to je
P(a )
A .
Q1 (a)
Pri tom je
(1.10) P ( x)  AQ1 ( x)  ( x  a) P1 ( x) ,

gdje je P1 ( x) cijela racionalna funkcija reda nižeg od reda funkcije ( x  a ) k 1 Q1 ( x ) .

Na osnovu relacija (1.10) i (1.9) slijedi
P ( x) A ( x  a ) P1 ( x ) A P1 ( x )
    .
Q ( x)  x  a k
 x  a  Q1 ( x ) ( x  a ) ( x  a ) k 1 Q1 ( x )
k k

Time je teorema dokazana..

P1 ( x )
Primjenjujući istu teoremu na pravu racionalnu funkciju
 x  a  k 1 Q1 ( x )
uzastopno k-puta dobićemo jednakost

P ( x) A A1 A2 A P ( x)
(1.11)     L  k 1  k ,
Q ( x)  x  a k
 x  a k 1
( x  a) k 2
x  a Qk ( x )

120
 Pk ( x )
gdje je prava razlomljena funkcija koja se ne može skratiti.
Qk ( x )
Prethodna teorema razmatra razlaganje pravih razlomljenih racionalnih funkcija
u slučaju da su korijeni nazivnika realni. Sljedeća teorema razmatra razlaganje prave
razlomljene racionalne funkcije kada su korijeni nazivnika konjugovano kompleksni,
mnogostrukosti r.

 
r
Teorema 1.9. Neka je Q ( x)  x 2  p x  q Q1 ( x), p2  4q  0 , gdje je Q1 ( x)
cijela racionalna funkcija nedjeljiva sa x 2  px  q . Tada se prava razlomljena
P ( x)
funkcija može izraziti u obliku
Q ( x)

P ( x) Mx  N P1 ( x )
(1.12)   ,
  x 
r r 1
Q ( x) x  px q
2 2
 px q Q1 ( x )

gdje je P1 ( x) cijela racionalna funkcija nižeg reda od

x 
r 1
2
 pxq Q1 ( x) .
Dokaz. Iz uslova teoreme slijedi da je
P ( x) P( x )
 ,
  1
Q ( x) r
x 2
 p x  q Q ( x )
a to se može napisati u obliku
P ( x) Mx  N P( x )  ( M x  N ) Q1 ( x )
(1.13)   .
  x 
r r
Q ( x) x  px q
2 2
 p x  q Q1 ( x )

Jednakost (1.13) je zadovoljena za svako realno M i N odredimo ih tako da je

P ( x)  ( M x  N ) Q1 ( x)
djeljivo sa x 2  px  q . To će biti ako i samo ako su a  bi i a  b i korijeni
jednačine
P ( x)  ( M x  N ) Q1 ( x)  0 .
To znači da, naprimjer, za x  a  bi vrijedi jednakost
P  a  bi    M  a  bi   N  Q1  a  bi   0
ili
P a  bi 
M  a  bi   N  .
Q1  a  bi 
P a  bi 
Kako je određen kompleksan broj to ga možemo izraziti u obliku K  i L ,
Q1  a  bi 
gdje su K i L realni brojevi. Na osnovu toga prethodna jednakost će glasiti
M a  N  M bi  K  i L ,
odakle je

121
 M b  L, Ma N  K,
ili
L Kb  La
M , N K Ma .
b b
Za ove vrijednosti M i N izraz P ( x)  ( M x  N ) Q1 ( x) ima korijen a  b i , a takođe
i a  b i , što znači da je djeljiv sa x  (a  bi ) i x  (a  bi ) , odnosno sa
x 2  px  q . Neka je rezultat dijeljenja P1 ( x) . Tada je

P ( x)  ( M x  N ) Q1 ( x)  x 2  p x  q P1 ( x) . 
Na osnovu toga se iz relacije (1.13) dobija

P ( x)

Mx  N

x 2
 p x  q P1 ( x ) 
   
r r
Q ( x) x  px q
2
x 2  p x  q Q1 ( x )
Mx N P1 ( x )
  .
x  x 
r r 1
2
 px q 2
 px q Q1 ( x )
Time je teorema dokazana.
Ako se na drugi sabirak desne strane prethodne jednakosti primijeni teorema
(1.9) uzastopno ( r  1) -puta dobiće se jednakost
P ( x) Mx  N M1 x  N1 M x  N r 1 Pr ( x )
   L  2r 1  ,
   

Q ( x) x2  p x  q
r
x2  p x  q
r 1
x  pxq Qr ( x )

Pr ( x)
gdje je prava razlomljena funkcija koja se ne može skratiti.
Qr ( x)
P ( x)
Neka je prava razlomljena racionalna funkcija i neka je
Q ( x)

   
r s
Q( x)  ( x  a) n  L  ( x  b) m x 2  p x  q  L  x 2  1  x  t ,
gdje je
a, K , b, p, K ,1, q, K , t  R ; p2  4q  0 ; K , 12  4t  0 ,
n, K , m, r, K , s N.
P ( x)
Ako se na funkciju primijene teoreme 1.8. i 1.9. za odgovarajuće ko-rijene, tada
Q ( x)
se ona može pisati u obliku
P ( x) A A1 A B
   L  n 1  L  
Q ( x)  x  a n
 x  a n 1
xa ( x  b) m
B1 Bm1 MxN
 L   
 
m 1
( x  b) x b x2  p x  q
r

122
 M1 x  N1 M r 1 x  N r 1
(1.14)  L   L 
 
r 1
x  pxq
2 x2  p x  q
Px Q P1 x  Q1 Ps 1 x  Qs 1
  L  .
   
s 1
x  pxq
2 s
x  pxq
2 x2  1 x  t

Nepoznati koeficijenti A, A1 , K , An1 , B, B1 , K , Bm1 , M , M1 , K ,

N , N1 , K , N r 1 , P, P1 , K , Ps1 , Q, Q1 , K , Qs1 se mogu odrediti na osnovu sljedećih

uslova. Jednakost (1.14) je identičnost. Množenjem identičnosti sa najmanjim
zajedničkim sadržaocem nazivnika identičnost će se svesti na identičnost polinoma, pa
će se izjednačavanjem koeficijenata odgovarajućih stepena dobiti sistem linearnih
jednačina sa nepoznatim koeficijentima. Rješavanjem tog sistema dobiće se vrijednosti
nepoznatih koeficijenata.

x2  5
Primjer 1.14. Razlomak razložiti na elementarne razlomke.
( x  1) 2 ( x  2)
Rješenje. Kako su x  1 i x  2 realne nule nazivnika to se može pisati
x2  5 A B C
  
( x  1) ( x  2) ( x  1)
2 2
x 1 x  2
odakle se množenjem sa ( x  1) 2 ( x  2) dobija
x 2  5  A ( x  2)  B ( x  1) ( x  2)  C ( x  1) 2
ili
x 2  5  ( B  C ) x 2  ( A  B  2C ) x  2 A  2 B  C .
Izjednačavanjem odgovarajućih koeficijenata sa lijeve i desne strane pret-hodne
jednakosti dobijamo sistem jednačina
B  C 1
A  B  2C  0
2 A  2 B  C  5
čije je rješenje A  2 , B  0 , C  1 . Dakle
x2  5 2 1
  .
( x  1) ( x  2)
2
( x  1) 2
x2

P ( x) 2 x2  3x  1
Primjer 1.15. Neka je  . Pravu razlomljenu racio-nalnu
Q ( x ) ( x  1) 3 ( x  2)
P ( x)
funkciju napisati u obliku zbira elementarnih razlomaka.
Q ( x)
a) Kao u primjeru 1.14; b) primjenom teoreme 1.8.
Rješenje. Funkcija Q ( x ) ima trostruku nulu x 1 i jednostruku nulu x  2 .
Prema relaciji (1.14) je
2 x2  3x  1 A A1 A B
(a)    2  .
( x  1) ( x  2) ( x  1)
3 3
( x  1) 2
x 1 x  2
123
Množenjem prethodne jednakosti sa ( x  1) 3 ( x  2) dobićemo
2 x 3  3x  1  A( x  2)  A1 ( x  1)( x  2)  A2 ( x  1) 2 ( x  2)  B( x  1) 3
ili
2 x 3  3x  1  ( A2  B ) x 3  ( A1  3B) x 2 
 ( A  A1  3 A2  3 B) x  2 A  2 A1  2 A2  B ,
odakle se dobija sistem jednačina
A2  B  0
A1  3B  2
A  A1  3 A2  3B  3
2 A  2 A1  2 A2  B  1.
Rješavanjem prethodnog sistema jednačina dobijamo
4 17 1 1
A  ; A1  ; A2  ; B   .
3 9 27 27
Zamjenom ovih vrijednosti u relaciju (a) dobijamo
2 x2  3x  1 4 1 17 1 1 1 1 1
    .
( x  1) ( x  2) 3 ( x  1)
3 3
9 ( x  1) 2
27 x  1 27 x  2

b) Prema relaciji (1.8) je

P ( x) 2 x2  3x  1 A P1 ( x )
   ,
Q ( x ) ( x  1) ( x  2) ( x  1)
3 3
( x  1) 2 Q1 ( x )
gdje je konstanta A i funkcija P1 ( x) nepoznata, koje treba odrediti. Na os-novu
teoreme 1.8. je
P (1) 2  12  3  1  1 4
A 1   .
Q1 (1) 1 2 3
Relacija (1.10), za date vrijednosti, ima oblik
4
2 x 3  3x  1   x  2  ( x  1) P1 ( x)
3
odakle slijedi
6 x  11
P1 ( x)  .
3
Sada se primjenjuje isti postupak na razlomljenu racionalnu funkciju
6 x  11 A1 P2 ( x )
  ,
3 ( x  1) ( x  2) ( x  1)
2 2
( x  1) ( x  2)
P1 (1) 17
odakle je   A1 .
Q2 (1) 9
Iz
6x  11 17
 ( x  2)  ( x  1) P2 ( x)
3 9
1
slijedi P2 ( x)  .
9
Dalje je
124
 P2 ( x ) 1 A P
  2  3 ,
Q3 ( x ) 9 ( x  1) ( x  2) x  1 x  2
1 1 1 1
A2  ;  ( x  2)  ( x  1) P3  P3   .
27 9 27 27
Dobijeni rezultati su isti kao i u slučaju a).

1.3.1.3. Iracionalne funkcije

Algebarske funkcije kod kojih se pojavljuje argument stepenovan racionalnim

brojem nazivamo iracionalne funkcije.
Naprimjer:
yx3 x; y x ,
3
x x
y ; y .
x  2x 1 x 1

1.3.2. Transcedentne funkcije

Funkcije koje nisu algebarske nazivamo transcedentnim funkcijama.

Elementarne transcedentne funkcije su eksponencijalna i njena in-verzna
(logaritamska) funkcija, trigonometrijske ili cirkularne i njihove inver-zne funkcije
(arkus ili ciklometrijske funkcije).
Pomoću eksponencijalne funkcije definišu se i hiperbolične funkcije i (njihove
inverzne funkcije) area funkcije.

1.3.2.1. Eksponencijalna i logaritamska funkcija

Funkciju y  a x , a  1, a  0 nazivamo eksponencijalne funkcija. Ona ima

sljedeće osobine:
a) domena funkcije je D  R , a kodomena skup
V   y : y  0 , y  R ,
b) sve krive sijeku y -osu u tački ( 0 , 1) ,
c) za a 1 funkcija je strogo rastuća, a za 0  a  1 strogo opadajuća, što
neposredno slijedi iz definicije monotonih funkcija i nejedna-
kosti stepena.
Naprimjer, funkcije: y  2 x i y  2  x date su tabelarnim prika-zom. Nacrtati
njihove grafike .

125
 x -2 -1 0 1 2 3
2x 41 21 1 2 4 8

x -2 -1 0 1 2 3
2-x 4 2 1 21 41 81

Sl. 1.8.
Iz tabelarnog prikaza i sa Sl.1.8. zapažamo da je funkcija y  2 x strogo rastuća
x
 1
i da je funkcija y    strogo opadajuća.
 2
Razmotrimo funkciju oblika y  b a x . Kako je
log b

ba log a b
a log a
,
to vrijedi
log b
x
y  ba  a
x log a
.
Znači grafik funkcije y  b a x se dobije translacijom grafika funkcije
log b log b
y  a x u pravcu x-ose za . Ako je  0 translacija se vrši u ne-gativnom
log a log a
smjeru, u protivnom translacija se vrše u pozitivnom smjeru.

Primjer 1.17. U istom koordinatnom sistemu nacrtati grafike funkcija

f ( x )  2 x , g ( x )  3  2 x , l ( x )  3  2 x .
Rješenje. Grafik funkcije f ( x )  2 x je nacrtan na Slici 1.8 i dat odgovarajući
log 3
x
tabelarni prikaz. Funkciju g ( x )  3  2 možemo izraziti u obliku g ( x )  2
x log 2
, znači
grafik te funkcije se može dobiti translacijom
log 3
grafika funkcije f ( x )  2 x za u negativnom smjeru.
log 2

126
 g ( x) f ( x)
x -2 -1 0 1 2
g(x) 0,75 1,50 3,00 6,00 12,00

Iz l ( x )   g ( x ) slijedi: grafik
funkcije l ( x ) je simetričan u
odnosu na x-osu grafiku
funkci-je g ( x ) , sl.1.9.

l ( x)

Sl. 1.9.
Eksponencijalna funkcija y  a x se zapisuje i u obliku x  log a y , gdje je x
zavisna a y nezavisna varijabla. Ako x i y zamijene mjesta do-bićemo relaciju
y  log a x , koju nazivamo logaritamska funkcija. Logari-tamska funkcija, kao inverzna
funkcija eksponencijalne funkcije ima domenu D  0, a kodomenu
V  , .
Dakle, funkcija
y  log a x, x  0, a  0 , a  1
je logaritamska funkcija.
Primjer 1.18. Na istom koordinatnom sistemu nacrtati grafik funkcije
y  2 x i y  log 2 x .
y  2x

1 1
x 4 2 1 2 4 
log2 x -2 -1 0 1 2 
y  log2 x

Sl. 1.10.
1.3.2.2. Trigonometrijske funkcije

Kružnica jediničnog polumjera sa centrom u ishodištu pravouglog

koordninatnog sistema je trigonometrijska kružnica (Sl.1.11).

M 127

A x

1
 Svakoj tački M trigonometrijske
kružnice odgovara jedan i samo
jedan orijentisani ugao
 , 0    3600 ,
čiji je prvi krak pozitivna poluosa
O x , a drugi krak promjenljivi
krak određen polupravom O M .

Sl. 1. 11.

Definicija 1.4. Sinius (cosinus) ugla  (ili luka AM ) je ordinata (apcisa) tačke u
kojoj promjenljivi krak ugla  (ili luka AM ) siječe tri-gonometrijsku kružnicu.

Definicija 1.5. Tangens (kotangens) ugla  ili luka AM je ordinata (apcisa) tačke u
kojoj promjenljivi krak siječe tangentnu osu, tj. pravu x  1 (kotangentnu osu, tj. pravu
y  1 ).
Trigonometrijske funkcije su funkcije:
y  sin x , y  cos x , y  tg x i y  ctg x .

Kod ovih funkcija argument, kako je dato u definicijama, se izražava kao mjera ugla u
stepenima ili kao mjera ugla u lučnim jedinicama (radijanima).
Vrijednost trigonometrijskih funkcija za x  0,2  , za intervale:

  3 3
x  0, , x ;  , x  , , x ; 2
2 2 2 2
je prikazana na slici 1.12. a), b), c) i d) respektivno.

ctg x ctg x

tg x
sin x x sin x O
O cos x cos x

tg x

a) b)

128
 ctg x ctg x

tg x
cos x cos x
sin x O O sin x

tg x

c) d)
Sl. 1.12.
Na osnovu definicija trigonometrijskih funkcija (ili sa slike 1.12) mo-že se
 3
odrediti znak tih funkcija za interval 0,2  i vrijednosti za x  0 ; ;  ; ; 2 u
2 2
obliku tabele 1.1.

x 0    

sinx 0 + 1 + 0 - -1 - 0
cosx 1 + 0 - -1 - 0 + 1
tg x 0 +  - 0 +  - 0
ctg x  + 0 -  + 0 - 
Tabela 1.1.

Do sada smo razmatrali vrijednost trigonemetrijskih funkcija za x  0, 2   .

Pretpostavili smo da se tačka M kreće u pozitivnom smjeru po trigonometrijskoj
kružnici od tačke A. Kada tačka M obiđe cijelu kružnicu doći će ponovo u tačku A,
biće x  2  . Ona može dalje nastaviti kretanje, ugao će biti veći od 2  . Kada tačka
M po drugi put obiđe kružnicu i dođe u tačku A, poluprečnik O M opiše ugao 4  ,
itd. Na isti način tačka M se može kretati i u negativnom smjeru. Tada vrijedi:

sin (2   x )  sin x ,
cos(2   x )  cos x ,
(1.15)
tg (  x )  tg x ,
ctg (  x )  ctg x .
Može se zapaziti da vrijedi:
sin (  x)   sin x, cos(  x)  cos x,
(1.16)
tg (  x)  tg x, ctg (  x)  ctg x ,
tj. vidi se da su sin x , tg x i ctg x neparne funkcije, a cosx parna funkcija.

129
 Ako se u relacijama (1.15) x zamijeni sa  x tada na osnovu rela-cija (1.16)
slijede relacije:

sin (2   x)   sin x, cos(2   x)  cos x,

(1.17)
tg (2   x)  tg x, ctg (2   x)  ctg x .
Takođe se mogu provjeriti i relacije:
(1.18) sin (  x )   sin x , cos (  x )   cos x .

    
sin  2  x  cos x ; cos  2  x   sin x ;
(1.19) 
tg    x  ctg x ; ctg    x  tg x .
  2  2 

    
sin  2  x  cos x ; cos  2  x  sin x ;
(1.20) 
tg    x  ctg x ; ctg    x  tg x .
  2  2 
Prema relacijama (1.15), ako je poznat tok i grafik trigonometrijskih funkcija
y  sin x i y  cos x za x  0, 2   biće poznat i za svako x R. Za funkcije
y  tg x i y  ctg x dovoljno je poznavati tok i grafik za in-terval  0,   .
Luk kružnice
x  1  cos t ; y  sin t ; t  0;  2
podijelimo na n jednakih dijelova. Izvršimo istu podjelu i segmenata na osi O x . Neka
lukovima, polazeći od tačke 0 , 0; 0;  2n ; L ; k 2n ; L ; n 2n odgovaraju tačke
0, 1, 2 , K , k , K , n ; respektivno. Ordinate tačaka 0, 1, 2 , K , k , K , n su
sin 0 , sin  2n , K , sin k 2n , K , sin n 2n . Ako u tački k konstruišemo paralelu sa
osom O x , a u tački k 2n  0,  2 pravu paralelnu osi y dobićemo tačku
k 2n ; sin k 2n k  0,1, K , n grafika funkcije y  sin x (Sl.1.13). Prema
relacijama (1.19) i (1.20) je
   
sin   x  sin   x
2  2 
što znači da je grafik funkcije y  sin x x  0, 2  simetričan u odnosu na pravu

x . Ta osobina se može iskoristiti za
2

130
 Sl. 1.13.


crtanje grafika na intervalu  ;   na osnovu poznatog grafika na intervalu
2 
 
0, 2  . Slično, na osnovu relacije (1.18) može se konstruisati grafik na in-tervalu
 ,2   . Grafik funkcije y  sin x na intervalu  ,   se dobija translacijom
grafika te funkcije na intervalu  0 , 2  za 2 k  , k  1,2, L u pravcu apcisne ose.

Kako je y  sin   x  cos x to se grafik funkcije y  cos x
2 
može dobiti translacijom grafika y  sin x za  2 u negativnom pravcu apcisne ose
(Sl.1.14).

Sl. 1.14.
Tok funkcije y  tg x najlakše je pratiti na intervalu   2 ;  2 . Grafik funkcije
y  tg x na intervalu  0 ;  2 je dat slikom 1.15. Za vrijednost argumenta
x   2 ; 0 grafik se može nacrtati na osnovu relacije (1.16).

131
 Sl. 1.15. Sl. 1.16.

Prema definiciji funkcije y  tg x može se konstruisati njen grafik (Sl.1.16).

Taj postupak ovom prilikom nećemo razmatrati jer je i taj postu-pak, kao i prethodna tri
razmatran u srednjoj školi.

1.3.2.3. Ciklometrijske funkcije

Funkcija y  sin x za x   2 ;  2 je bijekcija, što znači da ona na tom

intervalu ima inverznu funkciju, koju označavamo sa y  arcsin x , i čitamo " y
jednako arkus sinus x ".

132
 Sl. 1.17.
Grafik funkcije y  arcsin x je simetričan grafiku funkcije y  sin x u odnosu
na pravu y  x . Ta osobina se može iskoristiti za konstrukciju grafika funkcije
y  arcsin x . Na osnovu te osobine može se konstruisati grafik inverzne funkcije
y  sin x , x   2 ;  2 (Sl.1.17). Translacijom tog grafika za
2 k  , k  1,2 ,  L dobijamo grafik fun-kcije, koju ćemo označavati sa

y  Arc sin x .

Inverzne funkcije ostalih trigonometrijskih funkcija i njihove grafike ovom

prilikom nećemo objašnjavati. Taj problem je razmatran skoro u svim matematičkim
analizama. On može poslužiti i kao primjer za vježbu.

1.4. Zadaci za vježbu

1. Ispitati ograničenost funkcija:
a) y  3 sin (2 x  3) ;b) y  tg (2 x  1) ; c) y  x 2 ;
sin x 
d) y  x ; e) y  , x   , .
x 2
Ako za te funkcije postoji inf y ili sup y odrediti ih.
2. Odrediti oblast definisanosti funkcija:

133
 x2  x 1
a) y  ; b) y   sin x ;
x 1 x
1
c) y  x 2  1 ; d) y  1  x 2  ;
x
e) y  arcsin ( 2 x  1) ; f) y  artg ( 3 x  1) ;
g) x 2  y 2  a ; h) x  y  1 .
3. Ispitati parnost funkcije
x2
a) y  x 3  3 x ; b) y  x 4   1;
2
c) y  1  x  x 2  1  x  x 2 ; d) y 
1 x
2

a  ax . 
4. Odrediti period funkcija
a) y  5  2 sin (1  x ) ; b) y  3  sin  x .
5. Odrediti intervale u kojima funkcija monotono (strogo) raste odnoso opada:
a) y  2 x  3 ; b) y  x 2  3 x  2 ;
c) y  cos x ; d) y  3 x ;
1
e) y  log x ; f) y  .
x
6. Odrediti ekstreme funkcija:
a) y  x 2 ; b) y  x 2  3 x  2 ;
c) y   x 2  5 x  6 ; d) y  sin x .

7. Razlomljenu racionalnu funkciju izraziti u obliku zbira cijele i prave raz-lomljene

racionalne funkcije:
x4  3x2  1 x5
a) y  2 ; b) y  4 ;
x 2x3 x 3
x3  2 x  1 2 x2  5x  1
c) y  ; d) y  .
x 1 x 1
8. Razlomljene racionalne funkcije izraziti u obliku zbira elementarnih raz-lomaka:
x2 x
a) y  ; b) y  2 ;
x 1 
x  2 x  1 x2  4  
x2 3x  2 x
2
c) y  ; d) y  ;
x  x 1
2
x 2
 x  1 x2  1  
x2  3 x3  5
e) y  ; f) y .
x 2
 
 4 x  4 x2  1 x 3
1 
2
 x  4
9. Konstruisati grafik funkcije:

134
 a) y  ctg x ; b) y  sin (2 x  1) ;
c) y  tg ( 2 x  1) ; d) y  cos ( 2 x  1) .
10. Konstruisati grafik funkcije:
1 1
a) y  ; b) y  .
sin x cos x

2. Niz. Granična vrijednost niza

2.1. Pojam niza

Definicija 2.1. Neka je N1 neprazan skup skupa N. Funkcija y  f (n) , n N1 zove
se niz u N1.

Niz se obilježava i sa a1 , a2 , K , an , K , gdje je a n vrijednost f (n) ,

n  1,2, K . Izrazi f (1), f ( 2), K , f (n), K ili a1 , a2 , K , an , K su članovi niza, i
nazivaju se: prvim, drugim, ... , n-tim ili opštim članom niza, respektivno.
Ako je domena niza konačan skup, za niz se kaže da je konačan. Ako je
domena niza skup prirodnih brojeva za niz se kaže da je beskonačan. Ubuduće ćemo,
ako ne bude drugačije naglašeno, govoriti samo o beskonačnim nizovima i označavati
ih sa a n  . Umjesto termina "besko-načni niz" koristićemo termin "niz".
Da bi niz bio poznat dovoljno je poznavati opšti član niza, tj. zakon ostvarenja
opšteg člana niza a n  . Tako naprimjer za niz
1, 4 , 9 , 16,...
opšti član je a n  n 2 , ili za niz
1 1 1
1,  , ,  , L
2 3 4
opšti član je
1
a n  ( 1) n 1 .
n
Ako je poznat opšti član niza onda se zamjenom vrijednosti n  1,2, K iz
opšteg člana mogu odrediti članovi niza.

 n  1
Primjer 2.1. Za niz  2  odrediti prvih nekoliko članova.
 n 
Rješenje. Ako se u opšti član niza umjesto n zamijeni 1,2,3 i 4 dobiće se
2, , , , respektivno.

Definicija 2.2. Za niz a n  se kaže da raste, odnosno opada, ako je

135
(2.1) an  an1 , n N
odnosno
(2.2) an  an1 ,  n N.
Ako umjesto  , odnosno  , stoji , odnosno , za niz se kaže da strogo raste,
odnosno strogo opada.
Rastuće i opadajuće nizove zovemo monotonim nizovima.

n  1
Primjer 2.2. Niz   je strogo opadajući niz. Zaista je an  an 1 , n N , jer je
 n 
n  1 (n  1)  1
 n  N,   (n  1) 2  n 2  2 n .
n n 1
Definicija 2.3. Za niz  a n  se kaže da je ograničen, ograničen odozdo, ograničen
odozgo ako je skup  a n n N  ograničen, ograničen odozdo, ograničen odozgo,
respektivno.

Definicija 2.4. Za niz  a n  kažemo da ima infimum, odnosno supremum, ako postoji
infinum, odnosno supremum skupa  a n n N  i označavamo ih sa
inf a n , odnosno sup a n .
n n

2.2. Pojam granične vrijednosti niza

Definicija 2.5. Za niz  a n  se kaže da teži ili konvergira broju a, ako za svaki
proizvoljno mali broj   0 , postoji n0 ( )  N takav da je

(2.3) an  a   , n  n0 ( ) .

Broj a je granična vrijednost ili limes niza  a n  . Da niz  an  konvergira ka a

označava se sa
a n  a kad n   ili kraće a n  a ,
odnosno
lim a n  a ili kraće liman  a .
n 
Za niz koji ima graničnu vrijednost kaže se da je konvergentan, a za niz koji
nije konvergentan kaže se da je divergentan.

Definicija granične vrijednosti niza može se dati kraće i razumljivije nakon

uvođenja sljedećih pojmova:
1) Od niza a1 , a2 , K , an , K izostavljanjem konačnog broja prvih (m  1)
članova dobiće se "krajnji dio" niza  a n  .

136
 2) Kažemo da skoro svi članovi niza  an  pripadaju skupu M, ako je
an  M , a za konačno n vrijedi an  M .

Tada bi se definicija 2.5 mogla dati u obliku:

Niz  a n  konvergira ka a ako svaka  okolina broja a, U  (a) , sadrži
skoro sve članove niza  a n  . (Sl.2.1).

a  a a 
Sl. 2.1.

U  (a) , tj. interval a  , a   sadrži skoro sve članove niza  an  . Tada je

lim a n  a .
n 

n  1
Primjer 2.3. Niz   ima graničnu vrijednost 1, jer je
 n 
n 1 n 1 n 1
1     *),
n n n
gdje je
1 1
  ili n 0 
n0 
pa je
n0     1 .
1
  

Za   10 5 je n0   5   1  105  1 .
1
 10 

2n  3
Primjer 2.4. lim  2 jer je
n  n
2n  3 2n  3 2n 3
2   
n n n

  ili n 0  , n0     1 . Za   0,016 slijedi

3 3 3
za
n0    

n0  
3 
 1  187,5  1  188 .
 0,016 

2.3. Neke osobine konvergentnih nizova

Teorema 2.1. Konvergentan niz  an  ima samo jednu graničnu vri-jednost.

137
 Dokaz. Pretpostavimo da an konvergira ka a i ka b, a  b tj. a n  a ,
an  b . Tada postoje prirodni brojevi n0 ( ) i n1 ( ) takvi da vri-jedi:

a n  a  za svako n  n0 ( ) ,
*) Prema Arhimedovom aksiomu2koji glasi:"Neka su a (a0) i b bilo koji realni brojevi tada
 nab", slijedi: n 11/n  za svako nn0().
postoji prirodan broj n sa osobinom
a n  b  za svako n  n1 ( ) .
2
Neka je n   max  n0 , n1  . Tada vrijedi
 
a  b  an  a  b  an  an  a  an  b  
2 2
 n  n  ,
odnosno
(*) a b .
a b
Pošto je  proizvoljan broj  0 , to možemo uzeti da je   pa zamjenom u
2
nejednačinu (*) dobijamo
a b 1
a b  1
2 2
što je kontradikcija, pa je, dakle, i naša pretpostavka da je a  b nemoguća.
Neka je dat niz  a n  . Ako se na bilo koji način izdvoji beskonačan broj
elemenata
an1 , an2 , K , an p , K , gdje je n1  n2  L  n p  L ,
niza  a n  , za taj niz se kaže da je djelimični ili parcijalni niz niza  a n  .
Teorema 2.2. Djelimičan niz konvergentnog niza je konvergentan i ima istu graničnu
vrijednost kao i dati niz.
Dokaz. Ako se iz konvergentnog niza  a n  čija je granična vrijed-nost a, na
bilo koji način, izdvoji beskonačan broj članova

(2.4) an1 , an2 , K , an p , K ,

tada za niz (2.4) postoji n0 ( ) N za koje vrijedi

(2.5) an p  a   za svako n p  n0 ( ) .

To je očigledno, jer je nejednakost sadržana u nejednakosti (2.3).

Teorema 2.3. Konvergentan niz  a n  je ograničen.

Dokaz. Neka je a granična vrijednost niza  a n  . Tada prema definiciji
granične vrijednosti niza interval a   , a   sadrži skoro sve članove niza  a n  .
Izvan tog intervala postoji samo konačan broj članova toga niza. Zbog toga se interval
a   , a   može proširiti tako da sadrži
sve članove niza  a n  . To znači da postoje brojevi m i M takvi da je
m  a n  M za n N,

138
odnosno da je niz  an  ograničen.

Teorema 2.4. Monoton i ograničen niz je konvergentan.

Dokaz. Neka je
a1 , a2 , K , an , K
strogo rastući niz i neka njegovi članovi zadovoljavaju nejednakosti
a1  a2  L  an  L  M
gdje je M supremum niza, tj. sup a n niza  a n  . Tada za proizvoljno   0 postoji
n0 ( ) N za koje se članovi a n za n  n0 nalaze u intervalu
M  , M .
To, na osnovu definicije granične vrijednosti, znači da je
liman  M .
Slično se dokazuje da je strogo opadajući ograničen niz konvergentan. Neka za članove
niza  a n  vrijedi relacija
a1  a2  L  an  L  m
gdje je m inf an niza. Tada je liman  m .

Definicija 2.6. Konvergentan niz  a n  čija je granična vrijednost nula je nula niz. Za
veličinu a n kažemo da je beskonačno mala veličina.

Iz definicije granične vrijednosti niza slijedi:"granična vrijednost niza je jedna

jedina tačka nagomilavanja tog niza".

Neka niz  a n  ima više tačaka nagomilavanja. Tada postoje naj-manja,

odnosno, najveća tačka nagomilavanja koje se zovu donji limes ili limes inferior, što se
označava sa
lim inf a n  l ili lim a n  l ,
n n
odnosno gornji limes ili limes superior, što se označava sa
lim sup a n  L ili lim a n  L , respektivno.
n n
Ako je niz ograničem tada uvijek postoji
lim a n i lim a n ,
n n
a ako je neograničen sa donje odnosno sa gornje strane, onda se uzima
lim a n    odnosno lim a n    ,
n n
respektivno.
Za niz  an  kažemo da je stvarno divergentan, ako je
lim a n   
n 
a da je divergentan ili da oscilira između l i L ako je
l  lim a n  lim a n  L .
n n

139
 2.4. Primjeri konvergentnih i divergentnih nizova

1. Konstantan niz a, a, K , a, K  je konvergentan i ima graničnu vri-jednost a.

Zaista, za svako   0 i svako n 1 je an  a  0   , što znači da je
liman  a .

1
2. lim  0 . To slijedi iz
n n
1 1
an  0    .
n n

1
3. lim  0 , za konstantno p N.
n  p
n
1
Neka je   0 proizvoljno mali dati broj. Kako  0 za pozitivan broj  p
n
postoji broj n0 N takav da za svako n  n0 vrijedi nejednakost
1
p.
n
Tada za svako n vrijedi
1 1 1
p
0  p   ,
n n p 1
p
tj.
1 1
 0   za svako n  .
p
n p

4. lim n n  1 .
n 

Neka niz  an  ima graničnu vrijednost a. Tada je niz

 n  an  a
nula niz, tj.
lim  n  0 .
n
Tada slijedi iz definicije granične vrijednosti niza i definicije nula niza
 n  an  a   .
Neka je an  n n  1 *). Tada je n
n  an  1 . Stepenovanjem ove jednakosti sa n
dobija se
 n  n  n
n   a n  1  1    a n    a n2  L    a nn 
n
 1  2  n
 n n (n  1) 2
 1    a n2  1  an
 2 2

140
ili
n (n  1) 2
n  1 an
2
odnosno
2 2
a n2  ili a n  .
n n

Na osnovu primjera 3. postoji broj za n  2 takav da je
2
1 
 ,
n 2
odnosno za n  2 ,
2 2
an   .
n 2
Znači niz  n

n  1 je nula niz. Time je granična vrijednost
lim n n  1
n
dokazana.

5. lim q n  0 , ako je q  1.
n
Za q  0 tvrdnja vrijedi na osnovu primjera 1. Za 0  q  1
1
1 h,
q
gdje je h  0 . Na osnovu Bernulijeve**) nejednakosti 1  h n

 1  n h slijedi
1 1 1
qn  0  q     ,
n

*) Matematièkom indukcijom se može dokazati  je 1annn hn  1n h0 za n N .

1  hda n

**) D. 1 1 švajcarski matematièar.

Bernuli (1654-1705),  1 
za   je n  , n N pa se može uzeti n0     1 .
nh h  h 

6. Niz (1)  je divergentan, odnosno oscilira između

n
-1 i 1, jer je
lim ( 1) 2n  lim ( 1) 2n  1 ,
n n
2 n 1
lim ( 1)  lim ( 1) 2n 1  1 .
n n

2.5. Algebra konvergentnih nizova

U ovom dijelu ćemo objasniti neke osnovne osobine konvergentnih nizova,
koje će nam poslužiti za izračunavanje graničnih vrijednosti.

141
Teorema (poredbe) 2.5. Neka su nizovi an i bn konvergentni i neka
an  a, bn  b . Ako je an  bn za skoro sve članove tih nizova, tada je a  b .
Dokaz. Pretpostavimo da je a  b . Tada bi postojala  okolina ta- čaka
b i a, U  (b) i U  (a) , respektivno, takva da okolina U  (b) sadrži skoro sve
članove niza  bn  , a okolina U  (a) sadrži skoro sve članove niza  a n  . Ako se
uzme   a  b  0 to znači da bi za skoro sve članove nizova  a n  i  bn  vrijedila
2
nejednakost bn  an , što je suprotno pretpo-stavci teoreme.

a b
b 2 a
1 4 44 2 4 4 43 1 4 44 2 4 4 43
U (b) U (a)

Sl. 2.2.

Teorema 2.6. Neka su nizovi  a n  i  bn  konvergentni i neka je

lim a n  a , lim bn  a .
n n

Ako je an  cn  bn , n N tada je lim cn  a .

n 

Teorema 2.7. Neka je an  0 i  bn  ograničen niz. Tada an bn  0 .

Dokaz. Po definiciji granične vrijednosti i pretpostavci teoreme je an   za
svako n  n0 ( ) i proizvoljno   0 . Niz  bn  je ograničen niz, što znači da postoji
konačan broj k R takav da je bn  k za svako n  N . Dalje je
an bn  an  bn    k   1 , n  n0 ( ) .
Time je teorema dokazana.

Teorema 2.8. Neka su nizovi  a n  i  bn  konvergentni i neka a n  a , bn  b .

Tada vrijedi
1. an  bn  a  b ,
2. an  bn  a  b ,
3. an  bn  a  b ,
4.  an   a,  R.
Ako je b  0 , tada je
a a
5. n  .
bn b
Dokaz. 1) Za proizvoljno   0 postoje brojevi n0 ( ) i n1 ( ) takvi da je
 
an  a  za n  n0 ( ) i bn  b  za n  n1 ( ) .
2 2
Neka je n   max  n0 , n1  . Očigledno tada obje prethodne nejednakosti vri-jede za
 n  n  . Koristeći to, vidimo da vrijedi

142
  
 a n  bn   (a  b)   a n  a    bn  b  a n  a  bn  b    
2 2
za svako n  n  . To znači da je
(2.6) lim  a n  bn   a  b  lim a n  lim bn .
n  n n

Slično ovom dokazu provjerava se tačnost i relacije 2.

3. Na osnovu pretpostavke teoreme i teoreme 2.3 nizovi  a n  a  i  bn  b 
su nula nizovi i niz  bn  je ograničen. Tada su, po teoremi 2.7, i nizovi   a n  a  bn 
i  bn  b a  nula nizovi. Iz
an bn  ab   an  a bn  b n b a  0
slijedi
an bn  ab  0 , tj. an bn  ab .

To znači
(2.7) lim a n bn  a b  lim a n  lim bn .
n n n

Time je relacija 3. dokazana.

Matematičkom indukcijom se dokazuje da relacija (2.7) vrijedi i za proizvod

konačnog broja, k N, konvergentnih nizova, tj.

(2.8)
n
 
lim a n(1)  a n( 2)  L  a n( k )  lim a n(1)  lim a n( 2)  L  lim a n( k ) ,
n n n

gdje su nizovi a 
(i )
n i  1,2, K , k , konvergentni nizovi.
Neka je
a n(1)  a n( 2 )  L  a n( k )  a n
i ako je
lim a n  a .
n 
Tada na osnovu (2.8) neposredno slijedi

 ,
k
(2.9) lim a nk  a k  lim a n k N.
n  n 

Pokažimo da za konvergentan niz  an  sa nenegativnim članovima koji ima

graničnu vrijednost a vrijedi relacija

(2.10) lim k a n  k a  k lim a n , k N.

n n

Neka je k an  bn ili an  bnk , k N, za svako n N. Tada je

 
k
lim a n  lim bnk  lim bn
n n n
odakle je
143
 lim bn  k lim a n ,
n n
odnosno
lim k a n  k lim a n .
n n

5. Prije nego razmotrimo dokaz relacije 5. dokažimo da vrijedi:

Lema. Ako je niz  a n  konvergentan i ima graničnu vrijednost a tada je i niz

 a n  konvergentan i vrijedi

(2.11) lim a n  lim a n .

n  n 

Dokaz. Na osnovu definicije granične vrijednosti niza  an  za pro-izvoljno

  0 postoji broj n0 ( ) N takav da vrijedi
n  N  n  n0    an  a    .
Kako je
an  a  an  a  
za svako n N, n  n0 to vrijedi relacija (2.11).
Provjerimo sada tačnost relacije 5. Kako je prema relaciji 2.11. i pretpostavci
teoreme
lim bn  lim bn  b , tj. bn  b ,
to za proizvoljno   0 postoji broj n0 ( ) N za koje je
bn  b   za svako n  n0 ( ) N,
ili
(2.12)   bn  b   za svako n  n0 ( ) N,
odakle slijedi nejednakost
(2.13) bn  b   .

b b 1 2
Neka je   . Tada nejednakost (2.13) glasi: bn  odnosno,  . Dalje je
2 2 bn b
1 1 b b 2
  n  2 bn  b   1
bn b b  bn b
1 1
što znači da konvergira ka , ili u oznaci
bn b
1 1
lim  .
n bn b
Na osnovu dokazane relacije 3. vrijedi:
a 1 1 a
lim n  lim  a n  a   .
n bn n bn b b
Time je relacija 5. dokazana.
144
 Ukoliko nisu ispunjeni uvjeti teoreme 2.8 tada dolazimo do prividno
neodređenih izraza oblika:

1.  a n   ; bn    lim  a n  bn      ,
n

2.  a n  0 ; bn    lim a n bn  0   ,
n 

an 
3.  a n   ; bn    lim  ,
n bn 

an 0
4.  a n  0 ; bn  0  lim  .
n bn 0

Transformacijama prethodnih izraza u njima identične izraze oni se mogu svesti

na oblike na koje se može primijeniti teorema 2.8.

Primjer 2.4.
3  3 3
1 lim  1   lim 1  lim
n 1 n n  n n n n 1 0 1
lim  lim      .
n 2 n  1 n 1  1  1 2 0 2
2 lim  2   lim 2  lim
n n n n n n

Primjer 2.5.
1 1  1 1
3
 3 lim  3   3 
3n  n  1 n n n 
3 2
n n
lim  lim   3.
n n 3  2 n  1 n 2 1  2 1
1  2  3 lim  1  2  3 
n n n n n 

3
 2  n2  1
Primjer 2.6. lim    ,
n  1  2 n 
2 8
jer je
2  n2 1
lim  ,
n  1  2 n 2 2
a na osnovu (2.9) je
3 3
 2  n2   2  n2   1
3
1
lim     lim      .
n  1  2 n 
2
 n 1  2 n 
2  2 8

145
 8 n2  3n 8 n2  3n
Primjer 2.7. lim 3  3 lim  3 8  2.
n  n 12 n  n 12

Primjer 2.8. lim n  

n  1  n  lim
n  n 1  n  n 1  n 
n  n  n 1  n
n 1
 lim  .
n n 1  n 2

2.6. Jedan kriterij konvergencije nizova

U prethodnom dijelu je razmatran način određivanja granične vri-jednosti niza,
ne znajući da li je dati niz konvergentan ili divergentan. U ovom dijelu razmotrićemo
neke kriterije konvergencije nizova.

Teorema 2.9. (Bolzano*)-Weierstraussov stav**)) Svaki ograničeni niz ima bar jednu
tačku nagomilavanja.
Dokaz. Neka je niz a1, a2 ,  , an ,  ograničen, tada postoji kona-čan interval
I 0 u kome se nalaze svi članovi niza. Ako se interval I 0 podi-jeli na dva jednaka dijela
tada se u jednom dijelu nalazi beskonačno mnogo članova tog niza. Neka je taj interval
I
I 1  0 . Ako se, dalje, interval I 1 podijeli na dva jednaka dijela tada u jednom dijelu
2
I I
postoji beskonačno mnogo članova niza. Neka je taj interval I 2  1  02 . Ako se
2 2
I
postupak nastavi n-puta dobićemo interval I n  0n u kome se nalazi beskonačno
2
mnogo članova tog niza. Ovim postupkom dobija se jedna tačka iz I n u čijoj  -okolini
se nalazi beskonačno mnogo članova niza, što znači da je ona tačka nagomilavanja. Pri
tome, naravno veličina broja n direktno zavisi od izbora broja   0 .

Teorema 2.10. (Cauchyev***) kriterij konvergencije) Niz  a n  je konver-gentan ako

i samo ako za svaki proizvoljan broj   0 postoji n0 ( ) N takav da vrijedi
*) B. Bolzano (1781-1848), èeski matematièar.
**) K. Weierstrauss
(2.14)  a n   njemaèki
a  p(1815-1897), za svakomatematièar.
n  N , n  n0 i svako p  N   0 .
***) A. L. Cauchy n(1789-1857), francuski matematièar.

Dokaz. Dokažimo da je uslov potreban. Neka je niz  a n  konver-gentan i

neka a n  a . Tada, po definiciji granične vrijednosti niza, za pro-izvoljno   0
postoji n0 ( ) N za koje vrijedi


(2.15) an  a  za svako n  n0
2

146
 
an p  a  za svako n  n0 i svako p  N   0 .
2
Iz relacije (2.15) slijedi
 
a n  p  a n  a n  p  a    a  a n   a n  p  a  a n  a    .
2 2
Time je dokaz završen.
Dokažimo da je uslov dovoljan. Relacija (2.14) za n  1 glasi

(2.16) a1 p  a1   1 za svako p  N   0 ,

odakle slijedi
a1 p  a1  a1 p  a1   1 ,
ili
(2.17) a1 p  a1   1 za svako p  N .

To znači da je niz  a n  ograničen, odnosno, prema teoremi 2.9, da ima bar jednu
tačku nagomilavanja. Neka je a tačka nagomilavanja i neka je am jedan član niza
 a n  takav da vrijedi
am  a   za svako m  n0 ( ) .
Tada, na osnovu relacije (2.14), vrijedi
a m p  a  a m p  a m    a m  a   a m p  a m  a m  a      2 ,
ili
a m p  a  2 za svako p  N   0 .
To znači da a n  a , gdje je n  m  p .

Primjer 2.9. Niz sa opštim članom

( 1)n 1
an  1  1  1   
2 3 n
je konvergentan, što se može dokazati primjenom Cauchyev kriterija konvergencije.
Neka je m, n  N , m  n, m  n  p . Tada je

 (1) p1 
an p  an  (1)n  1  1  1   
n  p 
(2.18) .
n 1 n  2 n  3
Izraz u zagradi relacije (2.18) se može pisati u obliku


1  1  1  1  1  .
n 1 n  2 n  3  
n4 n5 
Kako je


1  1  1  1  0
n2 n3  
n4 n5 
to se može zaključiti da vrijedi
1 1
a m p  a n    za n   1 .
n 1 
Time je dokazana konvergencija datog niza.
147
 2.7. Broj e

  1 
n
Teorema 2.11. Niz  a n  1    je strogo rastući i ograničen.
  n 
Dokaz. Za svako n N je

 
 n  n  n  n
n
(2.19) an  1  1       1      1k      1n 
n  0  1 n  k n  n n
n (n  1) 1 n  (n  1)    n  ( k  1) 1
1 n 1      1n 
n 2 ! n2 k! nk n

    
n 3! n n k!   
 2  1 1 1  1 1 1 1 2    1 1 1  1 k  1 
2! n n
1
   1
n!   
1
n
2
1    1
n
n 
n
1

.

Slično se dobija

    
n 1
 1 
a n 1   1    2  1 1 1  1 1 1 1 2 
 n  1 2! n  1 3! n 1 n 1
   1 1  1     1  n  .
(n  1)! n 1 n 1

Upoređujući a n i a n1 zapažamo da su sabirci na drugoj strani člana a n manji od

odgovarajućih sabiraka člana an1 . Pored toga broj sabiraka člana a n je manji od
broja sabiraka člana an1 , a u oba slučaja svi sabirci su pozitivni. Na osnovu toga
slijedi da je niz  a n  strogo rastući, tj.
a n  a n1 za svako n N .
Iz (2.19) slijedi
an  2  1  1  L  1  2  1  12  L  n11 
2 ! 3! n! 2 2 2
 1 
 2   1  n 1   3 , za n 1 .
 2 
Iz prethodnog slijedi da je
n
 1
2  a n   1    3 , za svako n N ,
 n
što znači da je niz ograničen.
n
 1
Kako je niz n  a  1   rastući i ograničen on je konvergentan i njegova
 n
granična vrijednost se označava sa " e ", tj.

148
 n
 1
(2.20) lim  1    e .
n   n

Zapažamo da je e  2 , 3 i može se dokazati da je

2,71828  e  2,71829 .
Broj e se uzima kao baza logaritama i takav logaritam se naziva prirodni
logaritam realnog broja i označava se sa ln x , tj.
log e x  ln x .

n
 3
Primjer 2.10. Naći lim  1   .
n   n
n n  3k
Rješenje. lim 1  3  
n n nk 
3
3k
 k

 lim 1  1    lim 1  1    e3 .
k  k  k  k 
n2
 1
Primjer 2.11. Naći lim  1   .
n   n
n2 n 2
Rješenje. lim  1    lim  1    lim  1    e  1  e .
1 1 1
n   n  n   n  n   n
Teorema 2.12. Neka su članovi niza rn  racionalni brojevi i neka je lim rn  r Q .
n 
Tada za svako a  0 vrijedi
lim a rn  a r .
n
Dokaz. Pretpostavimo da je 0  a  1 i dokažimo da je tvrdnja tačna u slučaju
da je rn  nula-niz, tj. vrijedi
lim rn  0 ,
n
tj.
lim a rn  a 0  1 .
n
Iz
lim a1 n  lim n a  1 za a  0 *),
n n
to je
lim a 1 n  lim1 a 1.
1n
n n
Na osnovu definicije granične vrijednosti niza, znači da za proizvoljno   0 postoji
određen broj m N za koji je
a1 m , a 1 m  1   , 1    U  (1) .
Tada postoji n0 N za koje je za svako n  n0
 1  rn  1 .
m m

149
Za ovako odabrano n N , n  n0 , potencija a rn je "između" a 1 m i a 1 m **) i zbog
toga i one pripadaju intervalu 1   , 1   . To znači, po definiciji granične vrijednosti,
da je
lim a rn  1  a 0 .
n
Iz pretpostavke teoreme je lim rn  r , ili lim rn  r   0 . Tada je
n n 
rn  r
lim a  lim a
rn
 a  ar lim arn r  ar  a0  ar .
r
n n n
Teorema tvrdi da je
lim rn
(2.21) lim a rn  a n
n 
rn Q, a  1
*) Ovu osobinu dajemo bez dokaza.
a može se dokazati da ona vrijedi i zar rn R .
**) Teorema: "Ako je a  0 i r  s tada je a  a  a  1 , odnosno a r  a s  a  1 .
s

Teorema 2.13. Ako niz  an  sa pozitivnim članovima ima graničnu vrijednost a, tj.
ako je
lim an  a
n
tada vrijedi
(2.22) lim logc an  logc a  logc lim an .
n n

Dokaz. Teoremu ćemo dokazati za slučaj c  1 , i na sličan način se dokazuje

za slučaj 0  c  1. Dokažimo prvo da je relacija (2.22) tačna za a 1 . Neka je za
proizvoljno   0 broj n0  n0 ( ) takav da je

(2.23) c  an  c za svako n  n0 ( ) .

To je moguće, s obzirom na pretpostavku da je c  0 , jer je c    1 , c  1 .

Logaritmovanjem nejednakosti (2.23) po bazi c dobijamo
  log an   za svako n  n0 ( ) .
To znači, po definiciji granične vrijednosti niza, da je
lim logc an  0  logc 1 ,
n 
što je i trebalo dokazati.
Neka je a R \ 0 bilo koji broj. Tada je iz uslova teoreme
a
lim an  a  lim n  1 ,
n  n  a
odnosno
a
lim log n  lim logc an  log a  0 .
n  a n
Znači vrijedi
lim logc an  logc a  logc lim an .
n n

Teorema 2.14. Neka niz an  , an  0 , ima graničnu vrijednost a. Tada je

150
(2.24) lim an  a  ,   R .
n

Dokaz. Iz pretpostavke teoreme slijedi

lim an  a .
n
Na osnovu teoreme 2.13 je
lim log an  log a  logc lim an  log a .
n n
Znači vrijedi i
 lim log an   log a ,
n
tj.
lim log an  log a  ,
n
odakle slijedi dokaz tvrdnje.

Primjer 2.12. Na osnovu prethodne teoreme vrijedi

2 2
 n 2  2 n  1 3  n 2  2 n  1 3 3 1
lim     lim   .
n  2 n 2  3   n 2 n 2  3  4

Teorema 2.15. Neka je  a n  nula niz čiji su svi članovi različiti od nule i veći od -1.
Tada vrijedi

1
(2.25) lim 1  an  an  e .
n

Dokaz. Neka je an  0 za svako n i neka je indeks m takav da je za svako

1
n  m , an  1 odnosno  1 . Za takvo n postoji k n N ta-kav da je
an

1
(2.26) kn   kn  1
an

ili
1 1
(2.27)  an  .
kn  1 kn

Dodavanjem jedinice svim članovima nejednakosti (2.27) dobićemo

1 1
1  1  an  1  .
kn  1 kn
Tada s obzirom na relaciju (2.26) vrijedi
kn k n 1
1  1   1  an  a n  1  
1 1
 
 kn  1  kn 
ili

151
 k n 1 1 k
1  1  1  1   1  an  a n  1   1   .
1 1 n 1
(2.28)    
 kn  1  kn  1  kn   kn 

1 1
Kako su i nula nizovi i
kn  1 kn
k n 1 kn
 1   1
1    e , 1    e,
 k n  1  kn 
slijedi
1
1  a n  a  e, a n  0, a n  0 .
n

Na sličan način se dokazuje teorema i za slučaj 1  a n  0 . Taj dokaz može poslužiti

kao primjer za vježbu.

Teorema 2.16. Za svako x R \  0 vrijedi

n
(2.29) lim 1  x   e x .
n  n
x
n  n

 x  x x 
Dokaz. Izraz  1   se može transformisati u izraz  1   . Tada na
 n  n 
 
osnovu teorema (2.15) i (2.14) slijedi
x
n n

 x  x 
 1     1     e .
x x
 n  n 
 

Primjer 2.13. Neka je  an  nula niz i neka je an  0 , an  1 za svako n N .

Tada je
loga 1  an 
(2.30) lim  loga e ,
an  0 an
što se može dokazati na sljedeći način:
log a 1  a n  1
 log a 1  a n  an  log a e .
an
Relacija (2.30) za a  e , tj. ako se radi o prirodnim logaritmima, glasi

ln 1  an 
(2.31) lim  1.
an  0 an

Primjer 2.14. Neka an  0 i neka je an  0 za svako n N . Tada vri-jedi

lim a  1  ln a ,
an
(2.32)
an  0 an

152
što se može provjeriti sljedećim postupkom.
ln 1  tn 
Neka je a an  1  t n . Tada je an  , odakle slijedi
ln a
a an  1 tn 1
 ln a  ln a .
an ln 1  tn  ln 1  tn 
tn
Kako je t n nula niz to na osnovu primjera 2.13 slijedi

lim a  1 
an
ln a
 ln a .
an  0 an ln e

2.8. Primjeri graničnih vrijednosti nizova

1. Niz
c, c  c , c  c  c ,K , c  c  L c , c  0
je konvergentan i vrijedi
1 1 4c
an  c  c  L c  . Dokazati.
2

Iz definicije niza, a n  c  c  L c , slijedi da je:

an  c , an  c  an1 , an1  an
za svako n N . Iz a n1  a n za svako n N slijedi da je dati niz strogo rastući.
Kvadriranjem jednakosti a n  c  a n1 , dobijamo
c a n1 c c
an     1 1,
an an an c
tj.
an  c  1 , za svako n N ,
što znači da je niz  a n  ograničen. Kako je niz  a n  strogo rastući i ograničen on je
i konvergentan (teorema 2.4).
Odredimo sada graničnu vrijednost niza. Kako je a n  c  a n1 i neka
a n  a , tada i a n1  a i vrijedi
a ca .
Kvadriranjem prethodne jednakosti i rješavanjem jednačine po a dobijamo
1 1 4c
a .
2
Znači
1 1 4c
c  c L c  .
2

153
 2. Na osnovu granične vrijednosti nizova
n n
an  ; bn 
n n
2
n 1
2

naći graničnu vrijednost niza

1 1 1
cn   L  .
n 1
2
n 2
2
n n
2

Kako je
n 1 1 1
an    L  
n2  n n2  n n2  n n2  n
1 1 1
  L   cn .
n 1
2
n 2
2
n n
2

1 1 1
cn   L  
n 1
2
n 2
2
n n
2

1 1 1 n
  L    bn
n 1
2
n 1
2
n 1
2
n 1
2

za svako n N , vrijedi
an  cn  bn .
Obzirom da
n n
an   1 , bn  1,
n2  n n2  1
to prema teoremi 2.6 i cn  1 .
2n
3. Dokazati  1  n   e 3 .
3
 2 
3
Kako je n nula niz, to je
2
3
 
n
2
2n
 1  3   
  1  n 
3 3
  e3 .
 2n   2  
 

2.9. Zadaci za vježbu

n2  n  1
1. Dokazati da je lim  1.
n n2
2n 1
2. Dokazati da je lim  2 . Naći n0 za   10 8 .
n n

n4  3n2  2 n  1
3. Naći lim .
n  3n4  5
154
 U zadacima od 4. do 20. naći granične vrijednosti.

(n  1) 3  (n  1) 3 3
n3  3n  1
4. lim . 5. lim .
n (n  1) 3  (n  1) 3 n n5

 
2
n 2  5  2n
n!
6. lim . 7. lim .
n  4
n  n 1
8 n (n  1)! n !

1 2 L  n 1  2  L  n n
8. lim . 9. lim   .
n n 2 n   n2 2

10. l im  .
1 1 1
 L 
n  1  2 23 (n  1)  n 

0,8 n 3  2 n  1 0,8 n 3  2 n  1
11. lim . 12. lim .
n n4  3n  1 n n2  3n  1

13. lim
n
 n 1  n . 
14. lim
n 
 n2  2 n  1  n2  n  1 . 
3
 n2  n  n  4n
15. lim   . 16. lim .
n  n2  n n
2
b n
 a2  n
18. lim 
n 
17. lim  1   . .
n  n n   n  1

n 2  n 5
 n 2  n  1
19. lim  n ln (n  1)  ln n . 20. lim  2  .
n n  n  n 

 1 1 1 
21. Dokazati da niz  an   2 L  n  ima graničnu vrijednost.
 3  1 3 2 3 n

 1 1 1 ( 1) n1 
22. Dokazati da je niz  an  1     L 
2n 1 
konvergentan.
 3 5 7 
23. Dokazati da
a 0  a1 n  a 2 n 2  L  a k n k a b , za k  l ,
 k l
b0  b1 n  b2 n  L bl n l
 0 za k  l ,
a k  0 , bl  0 , k , l  N .
2n
 1 
n
24. Odrediti lim  1      .
n   2 

155
 3. Diferencijalni račun

3.1. Granična vrijednost funkcije

3.1.1. Pojam granične vrijednosti

Definicija 3.1.1. Neka je data funkcija y  f ( x ) i neka je a tačka nagomilavanja

skupa D ( f ) . Za funkciju se kaže da ima graničnu vri-jednost A u tački x  a ako za
svako   0 postoji  ( )  0 tako da je

(3.1.1) f ( x)  A   , ako je 0  x  a   , x  D ( f ) .

Prethodna činjenica se simbolično piše

lim f ( x )  A , ili lim f ( x)  A ,
x a a
i čita se "limes od f ( x ) je A kad x teži a", ili
f ( x )  A kad x  a
i čita " f ( x ) teži A kada x teži a".
Definicija 3.1.1 je geometrijski interpetirana na slici 3.1.1. Vidi se da za broj
  0 postoji broj   0 takav da grafik date krive leži u pra-vougaoniku čije su
jednačine stranica:
x  a  , x  a  , y  A   , y  A   .

Sl. 3.1.1.

156
Kada se smanjuje  smanjuje se i  , ali tako da kriva u oblasti a   , a   leži
u datom pravougaoniku. Nejednakost 0  x  a   isključuje tačku x  a , tj. tačka
a nemora pripadati D ( f ) .

Primjer 3.1.1. Ako je f ( x )  x  3 tada je lim ( x  3)  5 . Dokazati.

x 2
Prema definiciji granične vrijednosti funkcije treba dokazati da je
x  3  5   , ako je 0  x  2   .
Zaista, za proizvoljno   0 postoji   0 tako da je
x  35  x  2  
uvijek kada je x  2   i x  2 . U ovom primjeru je    .

x2  2 x  3
Primjer 3.1.2. Neka je f ( x)  i neka x  1 . Tada je
x 1
x2  2 x  3
lim  4 . Očigledno,
x 1 x 1
x2  2 x  3 x2  2 x  3  4 x  4
f ( x)  A  4  
x 1 x 1
x2  2 x  1
  x 1   ,
x 1
kad god je x  1   . Ovdje je    .
Tačka x 1 je tačka nagomilavanja skupa D( f )  ,1  1, .
Zapažamo da prethodna funkcija nije definisana u tački x  1 , ali postoji
granična vrijednost funkcije u toj tački.

Primjer 3.1.3. lim(3 x  1)  5 .

x2

Iz f ( x)  5  3 x  1  5  3 x  2 slijedi da je

3 x  2   , ili x  2 
3

za sve vrijednosti x kada je x  2   . U ovom slučaju je   .
3
Definicija 3.1.2. Za funkciju y  f ( x ) čija je oblast definisanosti
D ( f )  a ,   kaže se da ima graničnu vrijednost A kada x    , ako za svaki
broj   0 postoji M  0 takav da
  x  M   f ( x)  A   .
Prethodna činjenica se simbolično zapisuje sa
lim f ( x)  A , ili lim f ( x)  A .
x  
Geometrijska interpretacija definicije 3.1.2. je data na crtežu 3.1.2.

157
 Sl. 3.1.2.

Za x  M grafik funkcije y  f ( x ) se nalazi u pojasu ograničenom pra- vim

y  A   i y  A   za proizvoljno malo   0 .

3x  2
Primjer 3.1.4. lim  3.
x   x  1

Iz definicije 3.1.2 imamo da je

3x  2 3x  2  3x  3 5
f ( x)  A  3   .
x 1 x 1 x 1
5 5
Ova nejednakost će biti ispunjena za x 1  , tj. za x   1 . Ako se uzme da je
 
5
M  1 , tada će biti

3x  2
 3   , za  x  M .
x 1
U ovom primjeru za proizvoljno   10 3 biće
M  5  10 3  1  5001 .
Primjer 3.1.5. Dokazati da je
5x 1 5
lim  .
2x 1 2
x  

Rješenje. Kao i u prethodnom primjeru je

5x 1 5 10 x  2  10 x  5 7
f ( x)  A     ,
2x 1 2 2 (2 x  1) 2 2x 1
7 2  1
i vrijedi   , za 2 x  1  , odnosno x   . U ovom pri-mjeru je
2 2x 1 7 7 2
 1
M  , pa imamo da je
7 2
f ( x)  A   za x  M .

sin x
Primjer 3.1.6. Dokazati da je lim  0.
x  x
158
 Rješenje. Nejednakost
sin x sin x 1
0   
x x x
1
je zadovoljena za svako x  . To znači da za x  1 vrijedi nejednakost
 
sin x 1
  , za svako M  ,
x 
odnosno da je
sin x
lim  0.
x  x

Primjer 3.1.7. Dokazati da je lim x  n  0, n  N .

x 
Rješenje. Nejednakost
x n  0  x n  
je zadovoljena za svako x uz uslov x  n   M . Dakle, ako je x  M , tada je
x  n   , pa je lim x n  0 za n N .
x 
U definiciji 3.1.2 vidjeli smo kako se definiše lim f ( x) . Na sličan način se

definiše i
lim f ( x) , ili lim f ( x) .
x   

3.1.2. Lijeva i desna granična vrijednost

x 1
Funkcija y je definisana u intervalu 0,   , što znači da se x
x
može približavati broju 0 samo preko brojeva većih od nule. U tom slučaju se kaže da
x  0 sdesna ili opadajući, što se simbolički piše x  0  , ili x  0 , a granična
vrijednost

x 1
lim
x 0 x
se naziva desna granična vrijednost.
U opštem slučaju definicija desne granične vrijednosti bi glasila:

Definicija 3.1.3. Broj A je desna granična vrijednost funkcije y  f ( x ) u tački

x  a ako za svaki broj   0 postoji broj   0 takav da je
f ( x)  A   , kada je a  x  a  
što se simbolično piše

159
 lim f ( x )  A ili lim f ( x )  A .
x a  x a

Na sličan način se definiše i lijeva granična vrijednost A funkcije f ( x ) u tački

x  a i obilježava se sa
lim f ( x )  A ili lim f ( x )  A .
x a x a

 x 2 + 1 za x  0
Primjer 3.1.8. Data je funkcija f ( x )  
 x  2 za x  0 .
Dokazati da je
lim f ( x )  1 , lim f ( x )  2 .
x 0 x 0
Rješenje. U intervalu  0,   funkcija je definisana sa f ( x)  x  2 ,
odakle slijedi
f ( x)  A  x  2  2  x  
ako je 0  x  0   , gdje je    , čime je dokazano da je
lim f ( x )  2 .
x0
Analogno je
x 2  1  1  x 2   za 0    x  0
gdje je    .

Teorema 3.1.1. Ako funkcija y  f ( x ) ima graničnu vrijednost A u tački x  a ,

onda ona ima i lijevu i desnu graničnu vrijednost u toj tački, i one su međusobno
jednake i jednake A.
Dokaz. Iz pretpostavke teoreme slijede nejednakosti:
f ( x)  A  
kada je
0  x  a   , ili kada je a    x  a   , x  a .
Na osnovu čega slijede nejednakosti
f ( x)  A   kada je a  x  a  
ili
f ( x)  A   kada je a    x  a ,
što znači da je
lim f ( x )  lim f ( x )  A .
x a xa

Teorema 3.1.2. Ako funkcija y  f ( x ) ima lijevu i desnu graničnu vrijednost u tački
x  a i ako su one jednake, i jednake A, tada funkcija y  f ( x ) ima graničnu
vrijednost u tački a i jednaka je A .
Dokaz ove teoreme je jednostavan i ovdje ga nećemo izvoditi. Dokaz može
poslužiti kao primjer za vježbu.

3.1.3. Beskonačna granična vrijednost

160
Definicija 3.1.4. Funkcija y  f ( x ) ima beskonačnu graničnu vrijednost u tački
x  a , gdje je a tačka nagomilavanja oblasti definisanosti date funkcije, ako za svaki
proizvoljno veliki broj M  0 postoji broj   0 takav da je
f ( x )  M kada je 0  x  a   ,
što se kratko označava sa
lim f ( x )    , ili lim f ( x )    .
x a a

Na sličan način se definiše i

lim f ( x )    ,
xa
tako da se u prethodnoj definiciji zamijeni M  0 sa M  0, a f ( x )  M sa
f ( x)  M .

Definicija 3.1.5. Funkcija y  f ( x ) čija je oblast definisanosti a ,   ima

graničnu vrijednost   kada x    ako za svaki proizvoljno ve-liki broj M  0
postoji broj P  0 takav da je
f ( x )  M za svako x  P ,
što se simbolično zapisuje
lim f ( x)    , ili lim f ( x)    .
x   

3.1.4. Osnovne teoreme o graničnim vrijednostima

Teorema 3.1.3. Ako funkcije f ( x ) i g ( x ) imaju graničnu vrijednost u tački x  a ,

onda u tački a imaju graničnu vrijednost i funkcije
f ( x)
f ( x)  g ( x) ; f ( x) g ( x) ; c f ( x) (c R ) ; ; lim g ( x )  0 ;  f ( x) , r R i pri
r
g ( x) x  a
tome vrijedi:

(3.1.3) lim  f ( x )  g ( x )  lim f ( x )  lim g ( x ) ,

x a x a x a

(3.1.4) lim  f ( x ) g ( x )  lim f ( x )  lim g ( x ) ,

x a x a x a

(3.1.5) lim c f ( x )  c  lim f ( x ) ,

x a x a

lim f ( x )
f ( x ) x a
(3.1.6) lim  , lim g ( x )  0 .
x a g ( x ) lim g ( x ) a
x a

 
r
lim  f ( x )  lim f ( x ) , r R .
r
(3.1.7)
xa xa

Dokaz. Neka je lim f ( x )  A , lim g ( x )  B . Tada iz definicije granične

x a x a
vrijednosti funkcije izražene pomoću logičkih simbola slijedi
161
     
   0    1  0   x  D( f )  0  x  a   1    f ( x )  A   ,
 2   2
    
   0    2  0   x  D( g )  0  x  a   2    g ( x )  B   .
 2   2
Na osnovu toga vrijedi
f ( x)  g ( x)  A  B   f ( x)  A   g ( x)  B  
 
 f ( x)  A  g( x)  B    .
2 2
Ako je   min  1 ,  2  tada
   0     0  x  D( f )  D( g)  0  x  a    
  f ( x )  g ( x )  ( A  B)    ,
znači
lim  f ( x)  g ( x)  A  B  lim f ( x)  lim g( x)
x a x a x a
čime je dokazana relacija (3.1.3).
Da bi dokazali relaciju (3.1.4) pođimo od implikacija
   1  0    1  0   x  D( f )  0  x  a   1    f ( x)  A   1 
   1  0    2  0   x  D( g)  0  x  a   2    g( x)  B   1  .
Formirajmo izraz
f ( x) g ( x)  A B  f ( x) g ( x)  B f ( x)  B f ( x)  A B 
 f ( x)  g( x)  B    f ( x)  A  B 
 f ( x)  g( x)  B  f ( x)  A  B 
 f ( x)  1  B  1   f ( x)  B   1 .
Za   min  1 ,  2  , M  max f ( x) za 0  x  a   , slijedi
f ( x) g( x)  A B   za 0  x  a   ,
gdje je    M  B   1 , što znači da je
lim  f ( x ) g ( x )   A B  lim f ( x )  lim g ( x ) .
x a x a x a
Dokaz ostalih relacija je sličan i mogu poslužiti za vježbu.
Teorema 3.1.4. Ako za funkcije f ( x), g( x) i h ( x) vrijede nejednakosti
f ( x )  g ( x )  h( x )
za svako x  D( f )  D( g )  D( h) i ako na tom skupu funkcije f ( x ) i h ( x ) imaju
jednake granične vrijednosti A u tački a, tada i funkcija g ( x ) ima graničnu
vrijednost A u tački a.
Dokaz. Prema pretpostavci teoreme za proizvoljno  postoje  1 i  2 takvi
da je
 0  x  a   1   f ( x)  A   ,
 0  x  a   2   h( x)  A   .
Ako je   min  1 ,  2  tada vrijedi
 0  x  a      f ( x)  A    ,

162
 0  x  a      h( x )  A    .
Iz
g ( x)  A  max  f ( x)  A , h( x)  A 
slijedi
0  x  a      g( x)  A   
što znači da je lim g ( x )  A .
x a

Teorema 3.1.5. Funkcija y  f ( x ) ima graničnu vrijednost A u tački na-gomilavanja

a  D ( f ) ako i samo ako vrijedi
   x n  , x n  D ( f )  x n  a    f ( x n )  A  .
Dokaz ove teoreme nećemo izvoditi, a umjesto toga korisno je dati sljedeći
komentar. Ako promjenljiva x konvergira broju a na proizvoljan način, tj. preko
proizvoljnog niza  x n  i ako odgovarajući niz  f ( xn )  uvijek konvergira istom
broju A, tada funkcija ima graničnu vrijednost u tač-ki x  a . Ako svaki od nizova
 f ( xn )  ne konvergira istom broju A tada funkcija f ( x ) nema graničnu vrijednost u
tački x  a .

1
Primjer 3.1.9. Funkcija y  sin
nema graničnu vrijednost u tački x  0.
x
Zaista, ako se posmatraju nizovi sa opštim članovima:
1 1
xn  i x n  ,
 2  2n   3 2n 
tada je
lim x n  lim x n  0 .
n  n 
Vrijednosti funkcija su:
  
f ( x n )  sin  2 n    sin  1 , a
2  2
   3
f ( x n )  sin  2 n    sin  .
3  3 2
3
Kako je lim f ( x n )  1 , a lim f ( x n )  , to na osnovu teoreme 3.1.5 ne postoji
n n  2
1
lim sin .
x 0 x

Primjer 3.1.10. Na sličan način se može dokazati da ne postoji lim sin x .

x 

U tom dokazu može se uzeti niz xn  n  , a za niz xn   2  2 n  .

Primjer 3.1.11.
 a 1
 
a 1
lim a n x n  L  a1 x  a 0  lim a n x n 1  n1  L  0 n  
x  x   an x an x 

163
  a 1 a 1
 lim a n x n  lim 1  n 1  L  0 n     1   .
x  x   an x an x 
Primjer 3.1.12.
2 1
 5
5 x  2 x  1  
3 2
x x3 5
lim     lim  .
x  2 x 3  x  3    x 1 3 2
2 2  3
x x
Primjer 3.1.13.
x 2  6 x  16  0  ( x  8) ( x  2) x  8 10 5
lim     lim  lim   .
x 2 x 4
2  0  x  2 ( x  2) ( x  2) x  2 x  2 4 2

Primjer 3.1.14.
x2  5x  6 ( x  3) ( x  2) x2 1
lim  lim  lim 2  .
x 3 x  27
3 x  3 ( x  3) ( x  3 x  9)
2 x  3 x  3 x  9 27

Primjer 3.1.15.
x2  9 x2  9 x 1  2
lim  lim  
x 3 x 1  2 x 3 x 1  2 x 1  2

 lim
( x  3) ( x  3)  x 1  2   24 .
x 3 x3
Primjer 3.1.16.
 za n  m ,
a n x  a n 1 x
n n 1
 L a1 x  a 0 
a
lim   n za n  m ,
x  bm x m  bm1 x m1  L  b1 x  b0  bm

0 za n  m .

Primjer 3.1.17. Da bi se riješila neodređenost   oblika

0
 0
a n x n  a n 1 x n 1  L a1 x  a 0
lim
xa bm x m  bm1 x m1  L  b1 x  b0

treba brojnik i nazivnik podijeliti sa x  a . Kako je za x  a brojnik i na-zivnik

razlomka jednak nuli slijedi da su oni djeljivi sa x  a . Pri dijeljenju sa x  a se
dobija ostatak jednak nuli.

2 x3  3 x2  x  2
Primjer 3.1.18. Naći lim .
x 1 x3  1
Rješenje. Kako je
 
2 x 3  3 x 2  x  2 :  x  1  2 x 2  x  2
to je

164
 
2 x 3  3 x 2  x  2  2 x 2  x  2  x  1 , 
pa je

lim
2 x3  3x2  x  2
 lim
2 x 2
1
 x  2  x  1
 .
x 1 x 13 x 1

 x  1 x  x  12 3 

3.1.5. Neke važnije granične vrijednosti

sin x
Teorema 3.1.6. lim  1.
x0 x
Dokaz. Nacrtajmo trigonometrijsku kružnicu, i posmatrajmo neki ugao x.

Pošto x  0 možemo uzeti da je 0  x  , Sl.3.1.3. Posma-trajmo slijedeće
2
površine: a) površinu P1 trougla O A B , b) površinu P2 kružnog isječka O A B i c)
površinu P3 trougla O A C .

Može se zapaziti da je
P1  P2  P3 , ili
1 x 1
sin x   tg x .
2 2 2
sin x
Dalje je sin x  x  .
cos x

Kako je x   0,  , to je
 2
x 1
1  ,
sin x cos x
ili
Sl. 3.1.3. sin x
cos x   1.
x

Budući da je lim cos x  1 , lim 1  1 , to je prema teoremi 3.1.4.

x 0 x 0

sin x
lim  1.
x0 x

Primjer 3.1.19.
sin 3 x  sin 3 x  sin 3 x
lim  lim  3    3  lim  31  3 .
x 0 x x  0  3x  x  0 3x

Primjer 3.1.20.
sin 2 2 x  sin 2 2 x   sin 2 x 
2
lim  lim  4    4   lim   4  12  4 .
x0 x2 x0  (2 x ) 2   x0 2 x 

165
 x
 1
Teorema 3.1.7. lim  1    e.
x   x

Dokaz. Neka je x realan broj veći od jedan, tada se on nalazi izme-đu dva
susjedna prirodna broja n i n  1 , tj. n  x  n  1 . Tada je
1 1 1
  ,
n 1 x n
ili
1 1 1
1 1 1 ,
n 1 x n
odnosno
n x n 1
 1   1  1
1    1    1   .
 n  1  x  n
Kako je
n n 1
lim 1 
1   1
  lim 1   e
n   n  1 n   n
to je i
x
lim  1    e .
1
x   x

1
Ako se uvede smjena  t , dobijamo
x
1
(3.1.8) lim 1  t  t  e .
t 

Primjer 3.1.21.
4x
( 3 x 1)
 3 x  2
4x 4x
 1   1  3 x 1
lim    lim  1    lim  1   
x   3 x  1  x   3 x  1 x   3 x  1
4x
3 x 1 3 x 1
 1   4
 lim  1     e 3.
x   3 x  1
 
Primjer 3.1.22.
6x 6x
 x 2  5 x  3  2x4 
lim  2   lim  1  2  
x   x  3 x  7  x   x  3 x  7

6 x (2 x  4)
 x 3 x 7  x2 3 x 7
2

   2 x4
 lim  1  2 
2 x 4
   e12 .
x   x  3x  7
 

Primjer 3.1.23.

166
 2 20
 1

lim (1  10 x ) x  lim 1  10 x  10 x   e20 .
x0 x0  

Primjer 3.1.24. Dokazati da je

ln (1  x )
(3.1.9) lim  1.
x0 x
Rješenje.
ln (1  x )
1 1
lim  lim ln(1  x ) x  ln lim (1  x ) x  ln e  1 .
x 0 x x 0 x 0

Primjer 3.1.25. Dokazati da je

log a (1  x )
(3.1.10) lim  log a e, a  0 .
x 0 x
Rješenje.
log a (1  x ) 1 1
lim  lim log a (1  x ) x  log lim (1  x ) x  log a e .
x 0 x x0 x0

Primjer 3.1.26. Dokazati da je

ax 1
(3.1.11) lim  ln a , a  0 , a  1 .
x 0 x
ln (1  t )
Rješenje. Neka je a x  1  t , tada je x  , pa je
ln a
ax 1 t t
lim  lim  ln a lim 
x0 x t  0 ln (1  t ) t  0 ln (1  t )

ln a
1
 ln a lim 1
 ln a  1  ln a .
t 0
ln (1  t ) t

3.1.6. Beskonačno male i beskonačno velike funkcije

Definicija 3.1.6. Funkcija y   ( x) je beskonačno mala funkcija kada

x  a ( x   ) ako je
lim  ( x )  0 ,
xa
 lim  ( x)  0  .
x 

Primjer 3.1.27. Funkcija y  sin x je beskonačno mala funkcija kada x  0 , jer je

lim sin x  0 .
x 0

167
Teorema 3.1.8. Svaka funkcija y  f ( x ) , koja ima graničnu vrijednost A kada
x  a , može se izraziti u obliku zbira njene granične vrijednosti u toj tački i
beskonačno male funkcije, tj. u obliku
f ( x)  A   ( x) ,
gdje je
A  lim f ( x ) , lim  ( x )  0 .
xa xa

Dokaz. Po pretpostavci teoreme je lim f ( x )  A . Ako stavimo da je

xa
 ( x )  f ( x )  A , tada je
lim  ( x )  lim  f ( x )  A   A  A  0 .
x a x a

Definicija 3.1.7. Funkcija y  f ( x ) je beskonačno velika funkcija kada xa

( x   ) , ako je
lim f ( x )    ,
xa
 lim f ( x)     .
x 

Primjer 3.1.28. Funkcija y  x 2 kada x   je beskonačno velika funk-cija, jer je

lim x 2   .
x 

Definicija 3.1.8. Ako su  ( x) i  ( x) beskonačno male funkcije kada x  a , tada

se za te funkcije kaže da su beskonačno male funkcije istog reda, ako je
 ( x)
lim  k  0.
xa  ( x )

Ako je k 1 tada se kaže da su  ( x) i  ( x) ekvivalentne beskonačno male funkcije

i simbolično se piše
 ( x )   ( x ) kada x  a .
Ako je k  0 kaže se da je  ( x ) beskonačno mala funkcija višeg reda nego  ( x )
kada x  a .

Primjer 3.1.29. sin x x kada x  0 , jer je

sin x
lim  1.
x0 x
Ekvivalentno beskonačno male funkcije se mogu iskoristiti za prak-tično
izračunavanje graničnih vrijednosti. Složeni izrazi u graničnim vrijed-nostima mogu se
zamijeniti ekvivalentnim beskonačno malim izrazima.

Primjer 3.1.30. Izračunati lim


ln x 2  7 x  11 .
x 2 x2
ln (1  x )
Rješenje. Iz lim  1 slijedi da je ln (1  x ) x kada x  0 . Ako
x0 x
x  2 tada x 2  7 x  11  1 . Može se napisati da je

x 2  7 x  11  1  x 2  7 x  10 
168
i tada x 2  7 x  10  0 kada x  2 . To znači da je
 
ln x 2  7 x  11  x 2  7 x  10 ,
pa je

lim

ln x 2  7 x  11   lim x 2
 7 x  10
 lim
( x  2) ( x  5)
 3 .
x 2 x2 x 2 x2 x 2 x2
Primjer 3.1.31. Dokazati da je
(1  x ) q  1
lim  q, q  R .
x 0 x
Rješenje. Kako je
  
(1  x ) q  1  ln 1  (1  x) q  1  ln (1  x) q  q  ln (1  x)
kada x  0 , to je
(1  x ) q  1 q  ln (1  x )
lim  lim  q, q  R .
x 0 x x 0 x

3.1.7. Zadaci za vježbu

U zadacima od 1 do 6 dokazati da su tačne date granične vrijednosti.

x2  1 1
1. lim x  sin x  0 . 2. lim  .
x0 x  3 x 2  1 3

3. lim sin x  sin a . 4. lim cos x  cos a .

xa x a

1 n
n
x n a 1
5. lim n x  n a . 6. lim  a n , n N .
x a x a xa n
U zadacima od 7 do 28 naći date granične vrijednosti.
8 x3  3 x3  3 x2  2 x
7. lim . 8. lim .
x 2 x  1 x  x2  x  6
x2  5 x3  2 x
9. lim . 10. lim .
x  x2  8 x 2 x4  x  1

xh  x 3
1 x  3 1 x
11. lim . 12. lim .
h 0 h x0 x

13. lim
x 
 xa  x .  14. lim x 
x 
 x2  1  x .
sin a x 1  cos x
15. lim . 16. lim .
x 0 sin b x x0 x

169
 sin ( x  h)  sin x cos( x  h)  cos x
17. lim . 18. lim .
h 0 h h 0 h

cos a x  cos bx 1  sin x  1  sin x

19. lim 2
. 20. lim .
x 0 x x 0 tg x

 a x  4
x x
 1
21. lim  1   . 22. lim   .
x   x x   a x  2 

x
 x 2  2 x  1
 
x
23. lim  2  . 24. lim 1  x 2 .
x   x  4 x  2  x 

ln (a  x )  ln a ax 1
25. lim . 26. lim .
x0 x x0 x
ex  e  1 
27. lim . 28. lim x   e x  1 .
x 1 x  1 x 0  
1 x
29. Date su funkcije f ( x) 
i g( x)  1  x . Dokazati da su date funkcije
1 x
beskonačno male funkcije kada x  1 . Koja je od njih beskonačno mala funkcija višeg
reda?
30. Da li su funkcije f ( x )  1  x i g( x)  1  3 x ekvivalentne funkcije kada
x  1?

3.2. Neprekidnost funkcija

Definicija 3.2.1. Za funkciju y  f ( x ) kažemo da je neprekidna u tački
x  a  D ( f ) , ako vrijedi:

(3.2.1) postoji lim f ( x ) ,

xa

(3.2.2) lim f ( x )  f (a ) .
x a

Ako je funkcija y  f ( x ) neprekidna u svakoj tački intervala I  D ( f ) tada se za tu

funkciju kaže da je neprekidna u intervalu I.
Neka se vrijednost argumenta funkcije y  f ( x ) promijeni sa a na
proizvoljno x  D ( f ) . Razlika x  a se naziva priraštaj argumenta x i označava se
sa  x . Dakle,
 x  x  a,
odakle slijedi da je
x  a   x.

170
 Sl. 3.2.1.

Razlika f ( a   x )  f ( a ) se naziva priraštaj funkcije f ( x ) koji odgovara priraštaju

argumenta  x i označava se sa  f (a ) . Zapažamo (vidjeti sl.3.2.1) da je
f (a )   f (a )  f (a   x )
ili
 f (a )  f (a   x )  f (a ) .
Relacija (3.2.2) se može izraziti u obliku
lim  f ( x )  f (a )  0 ,
x a
a ako se zamijeni x sa a   x tada prethodna jednakost glasi
lim  f (a   x)  f (a)  0
 x 0
ili
(3.2.3) lim  f (a)  0 .
 x 0

To drugim riječima znači da je funkcija y  f ( x ) neprekidna u tački x  a  D ( f )

ako beskonačno malom priraštaju argumenta odgovara beskonačno mali priraštaj
funkcije.

Primjer 3.2.1. Dokazati da je funkcija y  x 2  3 x  2 neprekidna u inter-valu

,  .
Rješenje. Data funkcija je definisana u intervalu   ,   i
lim  y  lim  f ( x   x)  f ( x) 
x  0 x  0

  
 lim  x   x   3  x   x   2  x 2  3 x  2 
x 0
2

 
 lim x 2  2 x  x   x 2  3 x  3  x  2  x 2  3 x  2 
x 0
 lim  x (2 x   x  3)  0 .
x  0

171
 1
Primjer 3.2.2. Funkcija y  je neprekidna za svako
x 1
2

x  1 , x  1 .
 1 1 
Dokaz. lim  y  lim   2 
x  0 x  0 ( x   x )  1
2
x  1

x 2  1  ( x   x) 2  1   x (2 x   x )
 lim  lim 0,
  
x 0 ( x   x ) 2  1 x 2  1
   
x  0 ( x   x ) 2  1 x 2  1

za x  R \   1, 1  .
Primjer 3.2.3. Data je funkcija
 5, x 2
 2
f ( x)   x  1 , x  2
 4, x  2.

Nacrtati grafik funkcije i ispitati neprekidnost u tačkama x 2.
Rješenje. Grafik funkcije je dat na Slici 3.2.2. Kako je
lim f ( x )  lim 5  5 , a
x 2  x 2


lim f ( x)  lim x 2  1  3 ,
x 2  x 2

tj.
lim f ( x )  lim f ( x )
x2  x 2
to znači da data funkcija nema
graničnu vrijednost u tački x  2 ,
odnosno da je funkcija u toj tački
prekidna. Analogno se pokazuje da
je tačka x  2 tačka prekida.
Sl. 3.2.2.
To se vidi i sa grafika date funkcije. Beskonačno malom priraštaju argu-menta x u
okolini tačaka x  2 odgovara priraštaj funkcije koji nije bes-konačno mali,
 y  1.

Primjer 3.2.4. Data je funkcija

x2  1 , x  2

f ( x)   4, x2
 3, x  2.

Nacrtati grafik funkcije i ispitati neprekidnost funkcije u tački x  2 .
Rješenje. Grafik funkcije je dat na slici 3.2.3. U ovom slučaju je
lim f ( x )  lim 3  3 ,
x2 x2

 
lim f ( x)  lim x 2  1  3 , tj.
x 2  x 2

172
 lim f ( x )  lim f ( x ) .
x2  x 2

Znači funkcija ima graničnu vri-

jednost u tački x  2 . Obzirom da
je
lim f ( x )  3  f (2)  4
x 2
to je funkcija u tački
x2
prekidna.

Sl. 3.2.3.

Za funkciju y  f ( x ) koja je definisana u tački x  a i u njenoj desnoj

okolini tačke a kaže se da je u tački x  a neprekidna sdesna ako je

lim f ( x )  f (a ) .
x a 

Slično se definiše i neprekidnost funkcije slijeve strane tačke x  a .

3.2.1. Računanje s neprekidnim funkcijama

Teorema 3.2.1. Neka su f ( x) i g ( x ) neprekidne funkcije u tački

a  D ( f )  D ( g ) . Tada su u tački a neprekidne i funkcije: f ( x)  g( x) ;
f ( x)
f ( x) g( x) ; c  f ( x) , c  R ; , g( x)  0 .
g( x)
Dokaz. Na osnovu pretpostavke teoreme je
lim f ( x )  f (a ) , lim g ( x )  g (a ) ,
x a x a
pa je
lim  f ( x )  g ( x )  lim f ( x )  lim g ( x )  f (a )  g (a )
x a x a x a
što znači da je funkcija f ( x )  g ( x ) neprekidna u tački x  a .
Ostali dio teoreme se dokazuje na sličan način, i dokazi mogu pos-lužiti kao
primjeri za vježbu.

Primjer 3.2.7. Funkcija

y  xn , n N

173
je neprekidna u intervalu   ,   .
Dokaz. Za n  1 funkcija glasi f ( x )  x i ona je neprekidna za svako
x    ,   , jer je
f ( x   x)  f ( x)  x   x  x   x   ,
tj.
lim  y  0 .
x 0
Za n  2 je
f ( x)  x 2  x  x
i ona je na osnovu teoreme 3.2.1 neprekidna u intervalu ,  .
Ako pretpostavimo da je funkcija y  x k
neprekidna u intervalu , 
k 1
tada je i funkcija f ( x)  x  x  x neprekidna na istom intervalu, zbog teoreme
k

3.21. Po principu matematičke indukcije funkcija y  x n je neprekidna u intervalu

  ,   za svako n  N .

Primjer 3.2.8. Na osnovu primjera 3.2.7 i teoreme 3.2.1 slijedi da je svaki polinom
Pn ( x )  a n x n  a n 1 x n 1  L  a1 x  a 0
neprekidna funkcija u intervalu   ,   .
Primjer 3.2.9. Svaka funkcija oblika
a x n  a n 1 x n 1  L  a1 x  a 0 P ( x)
Q( x )  n m m 1
 n
bm x  bm1 x  L  b1 x  b0 Qm ( x )
je neprekidna za svako x za koje je Qm ( x)  0 .

3.2.2. Osobine neprekidnih funkcija

Teorema 3.2.2. Neka su I i I 1 otvoreni intervali i f : I  I 1 , odnosno g : I 1  R ,

neprekidne funkcije u tački c I , odnosno u f (c)  I 1 . Tada je kompozicija funkcija
g o f neprekidna u tački c .

Teorema 3.2.3. Ako je funkcija y  f ( x ) neprekidna na intervalu I   a , b i ako je

f ( a )  f (b)  0 tada postoji bar jedna tačka c  a , b takva da je f ( c)  0 .

Ova teorema ima sljedeće geometrijsko značenje. Ako grafik nepre-kidne

funkcije prelazi sa jedne na drugu stranu x-ose, onda je on mora sjeći bar u jednoj
tački, Sl.3.2.4.

174
 Sl. 3.2.4.

Dokaz. Pretpostavimo da je f ( a )  0 , f (b)  0 . Interval  a, b podijelimo

a b a  b
tačkom . Može se desiti da je f    0 i tada je teo-rema dokazana. U tom
2  2 
a b a  b
slučaju je c  . Ako je f    0 tada će funkcija u jednom od intervala
2  2 
 a  b a  b 
a , 2  ,  2 , b na krajevima imati različite znakove. Recimo da funkcija ima
različite znakove na krajevima drugog intervala i označimo taj interval sa  a1 , b1  , gdje
a b
je a1  , b1  b . Dakle, sada je f (a1 )  0 , f (b1 )  0 . Interval  a1 , b1 
2
a1  b1 a b 
podijelimo tačkom . Ako je f  1 1   0 teorema je dokazana, a ako je
2  2 
a b 
f  1 1   0 postupak se nastavlja kao i u prethodnom slučaju. Ako se postupak
 2 
nastavlja n-puta tako da je f (an )  0 , f (bn )  0 tada je
ba
bn  a n  n .
2
Ako n   tada i
ba
 0,
2n
pa je
lim a n  lim bn  0 .
n n

Kako je funkcija f ( x ) neprekidna u tački c  an , bn  za koju vrijedi

f (c)  lim f (a n )  0 , f (c)  lim f (bn )  0 ,
n n

slijedi da je f (c)  0 .

175
Teorema 3.2.3. (Weierstrassova teorema) Ako je funkcija y  f ( x ) neprekidna na
intervalu I   a , b , tada je ona na tom intervalu ogra-ničena odozdo i odozgo, tj.
postoje m i M takvi da je
m  f ( x)  M
za svako x  I .

Teorema 3.2.4. Ako je funkcija y  f ( x ) neprekidna na intervalu I   a , b tada na

tom intervalu postoji maksimum i minimum funkcije.
Dokaz. Ako je M  sup f ( x ) tada je na osnovu teoreme 3.2.3 M konačan
x I
broj. Pretpostavimo da M nije maksimum date funkcije, tada je funkcija
1
g( x) 
M  f ( x)
neprekidna a time i ograničena na intervalu I. To znači da postoji   0 ta-ko da je
g ( x )   odakle se lahko dobija da je
1
f ( x)  M  ,

1
što znači da je broj M  , manji od M, supremum funkcije f ( x ) što je nemoguće.

Sličan dokaz je i za infimum funkcije.

3.2.3. Zadaci za vježbu

1. Naći priraštaj funkcije y  2 x 3  x 2  1 za x  1 ,  x  0,1 .

2. Dokazati da je funkcija
y  a x , a  0,
neprekidna u svakoj tački.
3. Nacrtati grafik funkcije
 2x , x  0

y   3, x  0
2  x , x  0 .

Ispitati neprekidnost funkcije u tački x  0 .
4. Za koje vrijednosti a je neprekidna funkcija
 x3  2
 , x2
y x2
 a , x  2.
5. Ispitati neprekidnost funkcije

176
  xa
 ln x  1 , x  e

y 2, xe
 x, xe


u tački x  2 .

3.3. Izvodi i diferencijali

3.3.1. Izvod funkcije

Definicija 3.3.1. Neka je funkcija y  f ( x ) definisana u intervalu I  a, b i neka je

 x , x   x  I . Ako postoji konačna i određena gra-nična vrijednost
f ( x   x)  f ( x)
(3.3.1) lim  f ( x )
 x 0 x
za funkciju y  f ( x ) se kaže da ima izvod u tački x ili da je diferencija-bilna u tački x.

Pored oznake f  ( x ) za izvod funkcije y  f ( x ) se upotrebljavaju i druge

dy
oznake, kao naprimjer: f x ; y; yx ; .
dx
Na osnovu (3.3.1) izvod funkcije y  f ( x ) se može izraziti u obliku

y
(3.3.2) y   lim ,
 x0  x

odakle slijedi da je izvod funkcije y  f ( x ) granična vrijednost količnika priraštaja

funkcije i priraštaja argumenta kada priraštaj argumenta teži nuli.
U definiciji izvoda pretpostavili smo da  x može imati proizvoljan znak, + ili . Ako
je  x  0 tada ćemo izraz
f ( x   x)  f ( x)
lim 
 x 0 x
zvati desni izvod i označavati sa f ( x) . Slično se definiše i lijevi izvod i označava sa
f ( x) .

Primjer 3.3.1. Data je funkcija y  2 x 2 . Naći y  za x 1 .

Rješenje. Za x 1 je f (1)  2  12  2 . Za x  1   x je
f (1)   f (1)  2 (1   x ) 2 ,
odakle je
177
  y   f  2 (1   x ) 2  2  (4   x )  x .
Po definiciji izvoda je
y (4   x)  x
y(1)  lim  lim  4.
x 0  x x 0 x

Primjer 3.3.2. Za funkciju y  x 3 naći y  .

Rješenje. y   y  ( x   x ) 3 , odakle je
y  ( x   x ) 3  x 3  x 3  3x 2  x  3x  x 2   x 3  x 3 
 
 3x 2  3x  x   x 2  x ,
pa je

y   lim
y
 lim
 
3x 2  3x  x   x 2  x
 3x 2 .
x  0  x x  0 x

3.3.1.1. Geometrijsko značenje izvoda

Neka je funkcija y  f ( x ) diferencijabilna funkcija u intervalu I  a, b .

Neka je c  I ; tada je
f ( c   x )  f ( c)
f (c)  lim .
x  0 x

x

Sl. 3.3.1.
Pored stalne tačke M  c, f (c) sa grafika funkcije y  f ( x ) posmatrajmo još
jednu tačku N  x, f ( x) , Sl.3.3.1 i postavimo sječicu s određenu tačkama M i N. Ako
se tačka N, klizući po krivoj, neograničeno približava tački M tada će sječica s težiti
pravoj t koja se naziva tangenta krive u tački M.
Tački c odgovara vrijednost funkcije f (c) . Novoj vrijednosti argu-menta
c   x odgovara vrijednost funkcije y   y  f ( c   x ) pa tačka N ima koordinate
( c   x , y   y ) . Neka je ugao koga sječica s zatvara sa pozitivnim smjerom ose

178
 y
O x označen sa  . Iz slike se neposredno zapaža da je tg   . Ako  x  0 tad
x
će se tačka N klizući po krivoj približavati tački M. Ugao  će se mijenjati i težiće
uglu  , gdje je ugao  ugao koga zatvara tangenta t sa pozitivnim smjerom ose
O x . Zapaža se da je
y
tg  lim tg   lim  f (c) , tj
 x 0  x0  x

(3.3.3) tg  f ( c)

što znači da je geometrijska interpretacija izvoda sljedeća:"izvod f  ( x ) pri datoj

vrijednosti argumenta x jednak je tangensu ugla koji obrazuje tangenta na grafik
funkcije f ( x ) u tački M ( x , y ) sa pozitivnim smjerom ose O x .

Primjer 3.3.3. Naći koeficijent tangente krive y  2 x 2 u tački M (1 , 2 ) .

Rješenje. Kako je y   4 , (vidjeti primjer 3.3.1) to je tg  k  4 .

3.3.1.2. Osobine diferencijabilnih funkcija

Teorema 3.3.1. Ako je funkcija y  f ( x ) diferencijabilna u tački x  c , tada je ona

u toj tački i neprekidna.
Dokaz. Na osnovu pretpostavke date teoreme i teoreme 3.1.8 je
y
 f  ( c)   ( c   x ) ,
x
gdje  ( c   x )  0 kada  x  0 . Iz prethodne jednakosti se dobija
(3.3.4)  y  f  ( c)   x   x   ( c   x )

odakle slijedi da  y  0 kada  x  0 što znači da je funkcija neprekidna u tački

x c.

Teorema 3.3.2. Ako je funkcija y  f ( x ) injekcija i diferencijabilna u tački x, pri

1
čemu je f  ( x )  0 , tada je i njena inverzna funkcija f diferencijabilna u tački
f ( x ) i vrijedi

(3.3.5)  f 1  f ( x)   f 1( x) , ili x y  y1 .
x

Dokaz. Kao i u relaciji (3.3.4) je

(3.3.6) f ( x   x )  f ( x )   f  ( x )   ( x   x )  x .
Kako je y   y  f ( x   x ) to je

(3.3.7) xx f 1
y   y .
179
Takođe, iz y  f ( x ) slijedi jednakost
1
(3.3.8) x f ( y) .

Zamjenom vrijednosti (3.3.7) i (3.3.8) u (3.3.6) dobijamo


 y   f ( x)   ( x   x)  f 1  y   y   f 1
( y) 
ili
f 1
 y   y   f 1 ( y ) 1
 .
y f ( x )   ( x   x )
Ako  x  0 tada i  y  0 , jer je y neprekidna funkcija u tački x, pa je
f 1 y   y   f 1 ( y) 
lim
 y 0 y

 f 1 f ( x) 
1

f ( x )
.

3.3.1.3. Pravila diferenciranja

Teorema 3.3.3. Ako je y  c  u ( x ) , c  const , i ako postoji u  ( x ) tada vrijedi

(3.3.9) y   c  u ( x ) .

Dokaz. Za y  c  u ( x ) je
y   y  c  u ( x   x ) , ili
 y  c  u ( x   x )  c  u ( x )  c  u ( x   x )  u ( x ) .
Po definiciji izvoda je
y c  u ( x   x )  u ( x )
y   lim  lim 
 x0  x  x0 x
u ( x   x)  u ( x)
 c  lim  c  u( x ) ,
 x 0 x
tj.

(3.3.10)  c  u ( x )   c  u ( x ) , c  const .

Teorema 3.3.4. Izvod zbira konačnog broja diferencijabilnih funkcija jednak je zbiru
izvoda pojedinih sabiraka, tj.


(3.3.11)  u1 ( x)  u2 ( x )  L  un ( x )  u1 ( x )  u2 ( x )  L  un ( x ) .

Dokaz. Teoremu ćemo dokazati samo za zbir od dva sabirka u ( x ) i v ( x ) .

Neka je y  u ( x )  v ( x ) tada je
y   y  u ( x   x)  v ( x   x) ,
a
 y  u ( x   x)  v ( x   x)  u ( x)  v ( x) 

180
   u ( x   )  u ( x )   v ( x   x )  v ( x ) .
Dalje je
y   lim
y
 lim
 u ( x   x )  u ( x )   v ( x   x )  v ( x ) 
 x 0  x  x 0 x

 lim
 u ( x   x)  u ( x)  lim  v ( x   x)  v ( x)  u ( x )  v ( x ) ,
 x 0 x  x 0 x
tj.

(3.3.12)  u ( x )  v ( x )   u ( x )  v ( x ) ,

čime je teorema dokazana. Primjenom matematičke indukcije nije teško do-kazati da

teorema vrijedi i u opštem slučaju.

Teorema 3.3.5. Ako su funkcije u ( x ) i v ( x ) diferencijabilne funkcije u tački x tada

je diferencijabilna i funkcija y  u ( x )  v ( x ) i pri tome vrijedi


(3.3.13) y    u ( x )  v ( x )  u ( x )  v ( x )  u ( x )  v ( x ) .

Dokaz. Kako je y  u ( x )  v ( x ) to je
y   y  ( u   u)  ( v   v ) ,
pa je
 y  uv  v u  uv  uv  uv .
Dijeljenjem sa  x dobićemo
 y u v v
 vu  u .
x x x u
Nakon izračunavanja granične vrijednosti se dobija
y   u v  u v  ,
jer je
v v
lim  u   lim  u  lim 0.
 x 0  x  x 0  x 0  x

Teorema 3.3.6. Ako su funkcije u ( x ) i v ( x ) diferencijabilne funkcije u tački x i ako

u ( x)
je v ( x )  0 , tada je diferencijabilna i funkcija y  , i pri tome vrijedi
v ( x)


 u ( x)  u ( x )  v ( x )  u ( x )  v ( x )
(3.3.14) y     .
 v ( x)  v 2 ( x)
u
Dokaz. Iz y slijedi
v
u  u u  u u
yy , ili  y   .
v  v v  v v
Nakon oduzimanja razlomaka desna strane prethodna jednakost je oblika

181
 vu  uv
y
v (v   v )
odnosno
u v
v u
y x x
 .
x v (v   v )
Ako  x  0 tada po teoremi 3.3.1 i na osnovu pretpostavke date teoreme i  v  0 ,
pa je
 y u v  u v 
y   lim  .
 x 0  x v2

3.3.1.4. Izvodi nekih elementarnih funkcija

1. Izvod konstante. Neka je f ( x )  c , gdje je c konstanta, tada je

f ( x)   f ( x)  f ( x   x)  c
pa je
y 00
y   lim  lim  0,
 x 0  x  x 0  x
tj.
(3.3.15) ( c)   0 .

2. Izvod funkcije y  x q , q  R . Ako argumentu x dodamo prira-štaj  x

tada će vrijednost funkcije u x   x biti
y   y  ( x   x) q
ili
 y  ( x   x) q  x q .
Dalje je
 x
q

1   1
y  x 
x q
x x
ili
 x
q

1   1
y  x 
 x q 1 .
x x
x
x
Ako se stavi u  , tada je (vidjeti primjer 3.1.31)
x

182
 1   x   1
q
 
 x  (1  u) q  1
lim  lim q
 x0 x u0 u
x
pa je
y (1  u) q  1
y   lim  lim x q 1   q  x q 1 ,
 x 0  x q 0 u
tj.

(3.3.16) x  q
 q  x q 1 , q  R .

Primjer 3.3.4. Naći y  ako je y  x 4 .

Rješenje. Na osnovu prethodne formule je
y   4  x 4 1  4 x 3 .

3. Izvodi funkcija y  s i nx i y  cos x . Neka je y  sin x . Vri-jednost

funkcije u x   x je
y   y  sin ( x   x ) ,
odakle je prema formuli za razliku funkcije sin x
x   x
 y  sin ( x   x )  sin x  2  sin cos x  .
2  2 
Po definiciji izvoda je
x
y sin
y   lim  lim 2 cos x   x   1  cos x  cos x ,
 x 0  x  x 0  x  2 
2
tj.
(3.3.17) (sin x )   cos x .

Slično se dobija i izvod funkcije y  cos x . Tada je

y   y  cos ( x   x )
ili
x   x
 y  cos( x   x )  cos x  2  sin sin  x  ,
2  2 
pa je
x
y sin
y   lim   lim 2 sin  x   x    sin x ,
 x 0 x  x 0 x  2 
2
tj.
(3.3.18) (cos x )    sin x .

183
 4. Izvod funkcija y  tg x i y  ctg x . Kako je
sin x
y
cos x
to je prema formuli (3.3.14)
(sin x)  cos x  sin x (cos x)  cos2 x  sin 2 x 1
y  2
 2
 ,
cos x cos x cos2 x
tj.

 tg x   
1
(3.3.19) .
cos 2 x
Slično se dobija da je

 c tg x    
1
(3.3.20) .
sin 2 x
5. Izvod funkcije y  a x , a  R  . Kako za y  a x vrijedi
y   y a x   x  a x  a  x
to je

 y a x   x a x  a x a  x  1 
pa je
y ax  1
 ax .
x x
Iz definicije izvoda slijedi da je
y a x  1
y   lim  a x lim  a x ln a ,
 x 0  x  x 0  x

tj.

(3.3.21) a 
x
 a x ln a .

Za a  e slijedi da je

(3.3.22) e 
x
 ex ,

jer je lne  1 .
6. Izvod funkcije y  loga x . Ako je y  loga x tada je
y   y  loga ( x   x)
ili
 x
 y  loga ( x   x )  loga x  loga 1  .
 x 
Po definiciji izvoda je
y 1   x
y   lim  lim log a  1  
 x0  x  x0  x  x 

184
 x
 x
 lim loga  1 
1 x 1
  loga e ,
x  x0  x  x
tj.
 loga x    x loga e .
1
(3.3.23)

Ako je a  e tada loga x  ln x , pa je

 ln x    x ,
1
(3.3.24)

jer je lne  1 .
6. Izvodi inverznih trigonometrijskih funkcija. Funkcija y  arcsin x za
 
1  x  1 , pri čemu je   y  , ima inverznu funkciju x  sin y . Tada je
2 2
x y  cos y , na osnovu teoreme 3.3.2 postoji y  i vrijedi
1 1 1 1
y x     ,
x y cos y 1  sin y
2
1 x2
tj.
1
(3.3.25) (arcsin x )   .
1 x2
Analogno se dobija
1
(3.326) (arccos x )    ,
1 x2
1
(3.3.27) (arctg x )   ,
1 x2
1
(3.3.28) (arc ctg x )    .
1 x2

3.3.1.5. Tablica osnovnih izvoda

Izvodi elementarnih funkcija, datih u prethodnom dijelu, mogu se izraziti sljedećom

tabelom

1. y  c  y  0 ,

2. y  x q  y   q  x q 1 ,
3. y  sin x  y   cos x ,

185
4. y  cos x  y    sin x ,

1
5. y  tg x  y   ,
cos 2 x
1
6. y  ctg x  y    ,
sin 2 x
7. y  a x  y   a x ln a ,
y  ex  y  ex ,

1
8. y  log a x  y   log a e ,
x
1
y  ln x  y  ,
x
1
9. y  arcsin x  y   ,
1 x2
1
10. y  arccos x  y    ,
1 x2
1
11. y  arctg x  y   ,
1 x2
1
12. y  arcctg x  y    .
1 x2

Pravila diferenciranja se mogu dati sljedećom tabelom.

1. y  c  u ( x )  y   c  u ( x ) ,

2. y  u ( x )  v ( x )  y   u ( x )  v ( x ) ,
3. y  u ( x )  v ( x )  y   u ( x )  v ( x )  u ( x )  v  ( x ) ,

u ( x) u ( x )  v ( x)  u ( x )  v ( x)
4. y   y  .
v ( x) v 2 ( x)

3.3.1.6. Neki primjeri izvoda

Primjer 3.3.5. Naći izvod funkcije

y  x 2 cos x .
Rješenje. Funkcija y  x 2 cos x se može posmatrati kao proizvod dvije
elementarne funkcije x 2 i cosx , pa je

y    x 2  cos x  x 2 (cos x )   2 x cos x  x 2 (  sin x ) 
 2 x cos x  x 2 sin x  x (2 cos x  x sin x ) .
186
 x2
Primjer 3.3.6. Funkcija y se može posmatrati kao količnik elemen-tarnih
tg x
funkcija x 2 i tg x , pa je
 1 x2
y 
x 
2
tg x  x (tg x ) 
2


2 x tg x  x 2
cos 2 x 
2 x tg x 
cos 2 x .
tg 2 x tg 2 x tg 2 x

Primjer 3.3.7. Naći y  ako je y  a x ln x .

 ax
Rješenje. y   a x   ln x  a x (ln x )   a x ln a ln x 
x


 1
 a x  ln a ln x   .
 x

Primjer 3.3.8. Ako je y  x 4 arctg x tada je

 x4
 
y   x 4 arctg x  x 4 (arctg x)   4 x 3 arctg x 
1 x2
.

3.3.1.7. Izvod složene funkcije

Teorema 3.3.7. Neka je data funkcija y  f ( u) gdje je u   ( x ) . Ako je funkcija

 ( x ) diferencijabilna u tački x, ako je funkcija y  f ( u) definisana u intervalu koji
sadrži  ( x ) i ima izvod u tački u, tada funkcija y  f  (u) ima izvod u tački x i
vrijedi

(3.3.29)  f ( ( x)) x   f u ( x)   x ( x) .

Dokaz. Neka je  x priraštaj nezavisno promjenljive x,  u odgo-varajući
priraštaj funkcije u, a  y odgovarajući priraštaj funkcije y. Tada je
u   u   ( x   x)   u   ( x   x)   ( x)
y   y  f ( u   u)   y  f ( u   u)  f ( u)
pa je
 y  y  u f ( u   u)  f ( u)  ( x   x )   ( x )
    .
 x u  x u x
Prema pretpostavci date teoreme funkcije f (u) i  ( x ) su diferencijabilne, pa je
y f (u   u)  f (u)  ( x   x)   ( x)
yx  lim  lim  lim
 x 0  x  x 0 u  x 0 x
yx  f u ux .
Time je teorema dokazana.

Primjer 3.3.9. Naći izvod funkcije y  sin 3 x 2  2 .  

187
 Rješenje. Uzmimo da je u  3 x 2  2 , tada je
y  sin u , u  3 x 2  2 .
Kako je yu  cos u , u   6 x to je
  
y x  y u  u x  cos 3 x 2  2  6 x  6 x  cos 3 x 2  2 . 
Primjer 3.3.10. U funkciji
2
y  ax ln x

ako se uzme da je u  x 2 ln x , dobićemo

y  a u , u  x 2 ln x .
Kako je yu  a u ln a , ux  2 x  ln x  x  x (2  ln x  1) , to je
y x  yu  ux  x  2  ln x  1 a x
2
ln x
ln a .

3.3.1.8. Izvod funkcije u parametarskom obliku

Teorema 3.3.8. Neka je funkcija y  f ( x ) neprekidna na intervalu a , b i neka su

x   ( t ) i y   ( t ) neprekidne funkcije od t na intervalu  ,  . Neka su funkcije
x   ( t ) i y   ( t ) diferencijabilne po t na posmatranom intervalu  ,  . Tada za
 t (t )  0 i funkcija y  f ( x ) ima izvod po x na intervalu a , b i vrijedi

 t (t ) y&
(3.3.30) y x   ,
 t (t ) x&
dy dx
gdje je y&   t (t ) , x&   t (t ) .
dt dt
Dokaz. Neka se argument t funkcija x   (t ) i y   ( t ) promi-jeni za  t
tada će se i funkcije  ( t ) i  (t ) promijeniti za  x i  y , respektivno, i vrijedi:
x  x  ( t  t ) ,
y  y   ( t  t ) ,
y   y  f( x   x ) ,
odakle slijedi da je
 ( t  t )   ( t )
y f ( x  x )  f ( x )  ( t  t )   ( t ) t
   .
x x ( t  t )  ( t ) ( t  t )  ( t )
t
Na osnovu pretpostavke teoreme, kada t  0 tada  y  0 i  x  0 i vrijedi

188
  ( t  t )   ( t )
y t  ( t ) y
yx  lim  lim  t  .
x 0 x t 0  ( t   t )   ( t ) t ( t ) x
t

Primjer 3.3.11. Funkcija

b
y  f(x) a2  x2
a
je definisana za x   a,a  i ima parametarski oblik
x  a cos t ,y  b sint
i definisana je za t   0 ,  . Tada vrijedi
x   a sint,y  b cos t
pa je prema relaciji (3.3.30)
y bcost b
f x      tg t .
x a sint a
Za x  a je f ( a )  0 , t  0 , y  b odnosno y( a )  b, x( a )  0 , pa je
f ( a )   , jer je xt( 0 )  0 , yt( 0 )  0 .

Primjer 3.3.12. Za x  at cos t, y  at sint je

x  a(cos t  t sint ) ,y  a(sint  t cos t ) ,
odnosno
y a(sint  t cost ) sint  t cost
y    .
x a(cost  t sint ) cost  t sint

3.3.1.9. Logaritamski izvod

Neka je data funkcija ln y, y  y( x ) i y( x )  0 , tada je

 y
 ln y   , ili
y
  
ln   y   yy  yy
za y( x )  0 , tj.
 y( x )
(3.3.31) ln  y( x )   
y( x )
.

y
Izraz zove se logaritamski izvod funkcije y( x ) .
y
189
 Logaritamski izvod može se iskoristiti za određivanje izvoda nekih funkcija,
kao naprimjer funkcije
y  u( x ) , u( x )  0 .
v( x )

Logaritmovanjem prethodne jednakosti dobijamo

ln y  v( x )  ln u( x )
odakle diferenciranjem slijedi da je
y u
 v ln u  v  ,
y u
ili
 u 
y  y  v ln u  v   .
 u
Kako je y  u , to je
v

 u 
y  u v  v ln u  v   .
 u

Primjer 3.3.13. Naći izvod funkcije y  x x .

2

Rješenje. Logaritmovanjem se dobija

ln y  x 2 ln x
odakle je
y 1
 2 x  ln x  x 2 
y x
odnosno
y  y( 2x  ln x  x )  x x ( 2x  ln x  x )  x x 1( 2 ln x  1) .
2 2

3.3.2. Izvodi višeg reda

Ako funkcija y  f ( x ) ima izvod y  f ( x ) u nekom intervalu I  D( f ) ,

tada i funkcija f ( x ) predstavlja neku funkciju od x. Ako fun-kcija y  f ( x ) ima
izvod u tački a  I tada se taj izvod naziva drugi iz-vod funkcije y  f ( x ) i označava
se sa

d2y 
y ( a ), f ( a ) ,  .
dx 2  x  a

Primjer 3.3.14. Naći drugi izvod funkcije

y  x3 ln x .
Rješenje. Kako je
1
y  3x 2 ln x  x3 
x
tj.
y  3x 2 ln x  x 2 ,

190
pa je
 
y   y    3x 2 ln x  x 2   6 x  ln x  3x 2  2 x 
1
x
 6 x  ln x  3 x  2 x  x( 6 ln x  5 ) .

Analogno, ako funkcija y  f ( x ) ima drugi izvod u nekom intervalu

I  D( f ) , tada je on ponovo funkcija od x. Ako funkcija y  f ( x ) ima izvod u
tački x  a  I onda ga nazivamo treći izvod funk-cije y  f ( x ) i označavamo sa

y( a ), f ( a ) , f ( 3 ) ( a ) .

Ako funkcija y  f ( x ) ima ( n  1 ) izvod u intervalu I  D( f ) tada se

njegov izvod u tački a  I naziva n-ti izvod u tački a i označava se sa

y( n ) ( a ),f ( n ) ( a ) .

3.2.2.1. Formula za izračunavanje n-tog izvoda

Teorema 3.3.9. Ako funkcije u ( x i) v( x ) imaju izvod tada i funkcije:

y  c  u( x ) , y  u( x )  v( x ) , y  u( x )  v( x ) imaju n-ti izvod i pri tom vrijedi
( c  u )( n )  c  u( n ) ,
( u  v )( n )  u( n )  v( n ) ,
n( n  1 ) ( n 2 ) ( 2 )
( u  v )( n )  u( n )v  nu( n 1 )v 
u v   u  v( n ) .
1 2
Dokaz ove teoreme može poslužiti kao primjer za vježbu.

Primjer 3.3.15. Neka je y  x q , q  R , tada je

y  q  x q 1 ,
y  q( q  1 )x q  2 ,
y  q( q  1 )( q  2 )x q 3
....................
y( n )  q( q  1 )( q  2 )    q  ( n  1 ) x q  n .

Primjer 3.3.16. Ako je y  a x , tada je

y  a x ln a ,
y  a x ln2 a ,
y  a x ln3 a ,
...........

191
 y( n )  a x lnn a .
Za a  e je y( n )   e x 
(n)
 ex .

Primjer 3.3.17. Ako je y  sin x tada je

y  cos x,y   sin x,y   cos x ,
y( 4 )  sin x,y( 5 )  cos x, .
Da bi se našao n-ti izvod funkcije y  sin x pođimo od jednakosti
 
y  cos x  sin  x   ,
 2
 
y   sin x  sin  x  2   ,
 2
 
y   cos x  sin  x  3   ,
 2
 
y( 4 )  sin x  sin  x  4   ,
 2
 
y( 5 )  cos x  sin  x  5   ,
 2
na osnovu čega se može zaključiti da je
 
(sin x )( n )  sin  x  n   .
 2
Analogno se dobija da je
 
(cos x )( n )  cos  x  n   .
 2

3.3.2.2. Viši izvodi funkcija u parametarskom obliku

U dijelu 3.3.1.8 razmatrali smo način određivanja izvoda funkcije date u

parametarskom obliku. Konstatovano je da za funkciju y  f ( x ) , gdje su x  ( t ) i
y   ( t ) funkcije od t, vrijedi da je
dy ( t )
yx   , ( t )  0 .
dx ( t )
Razmotrimo način izračunavanja drugog i viših izvoda funkcije u parame-tarskom
obliku.
Na osnovu definicije izvoda funkcije u parametarskom obliku slijedi
d( y x ) d  yt 
 
d 2 y d  dy  d( y x ) dt dt  xt  yt  xt  yt  xt
      ,
xt  xx 
3
dx 2 dx  dx  dx dx
dt

192
ili
d 2 y ( t )  ( t )  ( t )  ( t )
(3.3.32)  .
( t )
3
dx 2

Na isti način se dobije i treći i viši izvod od trećeg izvoda funkcije u parame-tarskom
obliku.

d2y
Primjer 3.3.18. Neka je x  at cost , y  at sint . Izračunati .
dx 2

Iz
x  ( t )  a (cos t  t sin t ) , x  ( t )   a ( 2 sin t  t cos t ) ,
y  ( t )  a (sin t  t cos t ) , y  (t )  a ( 2 cos t  t sin t ) ,
na osnovu relacije (3.3.32) slijedi
d 2 y a 2 (2 cos t  t sin t ) (cos t  t sin t )  a 2 (sin t  t cos t ) (2 sin t  t cos t )
 
d x2 a 3 (cos t  t sin t ) 3
t2  2
 .
a (cos t  t sin t ) 3

3.3.3. Diferencijali funkcija

Neka je funkcija y  f ( x ) diferencijabilna funkcija na intervalu I  D ( f ) .

Izvod funkcije u tački x  I je definisan sa
y
lim  f ( x ) .
 x0  x

y
Kako  f ( x ) kada  x  0 to je na osnovu teoreme 3.1.8
x
y
 f ( x )   ( x )
x
gdje  ( x )  0 , kada  x  0 , beskonačno mala funkcija. Množenjem prethodne
jednakosti sa  x dobijamo

(3.3.33)  y  f ( x )   x   x   ( x ) .

Kako je u opštem slučaju f  ( x )  0 za neko x  D ( f ) , to će  x   ( x ) brže težiti

nuli nego f  ( x )   x . Proizvod  ( x )  x je uvijek beskonačno mala funkcija višeg
reda u odnosu na  x , jer je
 ( x)   x
lim  lim  ( x )  0 .
 x 0 x  x 0

Prema tome, kada je f  ( x )  0 a  x dovoljno malo, tada je

193
 y  f ( x )   x .

Definicija 3.3.2. Neka je funkcija y  f ( x ) diferencijabilna u tački x  D ( f ) .

Diferencijalom funkcije u tački x naziva se proizvod izvoda funkcije u toj tački i
proizvoljnog priraštaja argumenta  x , i označava se sa d y ili d f , tj.

(3.3.34) d y  d f  f ( x )   x .

Ako je y  x tada je y   x   1 odakle na osnovu definicije dife-rencijala

slijedi da je
d y  d x   x , ili  x  d x .
To znači da diferencijalu nezavisno promjenljive veličine odgovara njegov priraštaj.
Ova činjenica je veoma važna. Iz nje slijedi da se formula (3.3.34) može izraziti u
obliku

(3.3.35) d y  yd x .

Primjer 3.3.19. Neka je y  x 2  2 x  5 . Izračunati priraštaj funkcije y i diferencijal

d y , ako je: x  2 i  x  0,001 .
Rješenje. Iz y   y  f ( x   x ) slijedi
 y  f ( x   x)  f ( x) 
 x 2  2 x  x  (  x) 2  2 x  2  x  5  2 x  5 
 (2 x   x  2)  x  6,001  0,001  0,006001 .
Po definiciji diferencijala je
d y  f  ( x )   x  (2 x  2)   x  6  0,001  0,006 .

Primjer 3.3.20. Naći diferencijal funkcije

y  x  sin x .
Rješenje. Kako je y   sin x  x cos x , to je
d y  (sin x  x cos x ) d x .

Teorema 3.3.10. (Pravila za određivanje diferencijala) Neka su funkcije u ( x ) i

v ( x ) diferencijabilne i c R . Tada vrijedi:

(3.3.36) d ( c  u)  c  d u ,

(3.3.37) d (u  v )  d u  d v ,

(3.3.38) d (u  v )  v  d u  u  d v ,

 u v  d u  u  d v
(3.3.39) d   .
 v v2
Dokaz. Dokaz je jednostavan i primjera radi dokažimo samo rela-ciju (3.3.38).
Iz definicije diferencijala slijedi

194
 d ( u  v )  ( u  v )  d x  ( u v  u v  ) d x 
 v  u d x  u  v d x  v  d u  u  d v .

Definicija 3.3.3. Neka je funkcija y  f ( x ) diferencijabilna n-puta i neka je

d x   x priraštaj argumenta x. Izraz y (n) n
(d x ) nazivamo dife-rencijal n-tog reda
funkcije y  f ( x ) i označavamo sa

(3.3.40) dny  f (n)

( x) d x n .

Iz prethodne definicije slijedi da se n-ti izvod funkcije y  f ( x ) može izraziti

kao
dny
y (n)  .
d xn

3.3.3.1. Geometrijsko značenje diferencijala

Neka je y  f ( x ) diferencijabilna funkcija u tački x i neka je

x   x  D ( f ) . Neka je tačka M dodirna tačka tangente t krive y  f ( x ) u tački x,
Sl.3.3.2. Ako se argument funkcije promijeni od x na x   x , tada se vrijednost
funkcije promijeni od f ( x ) na f ( x   x ) . Priraštaju

Sl. 3.3.2.
argumenta od  x odgovara priraštaj funkcije y  K N . Zapaža se da je
K L  M K  tg  .
Od ranije je poznato da je tg   f ( x ) , pa je
K L  y   x  d y .
Prema tome, diferencijal d y  f ( x )  x predstavlja priraštaj na odgo-varajućoj
tangenti kada se vrijednost argumenta promijeni od x na x   x .

195
 3.3.4. Zadaci za vježbu

1. Naći po definiciji y  , ako je

1
a) y  x 2  3 x  1 , b) y  2 sin 3 x , c) y  .
x
U zadacima od 2. do 37. koristeći pravila naći izvod funkcija:
x3 x2 3x 1
2. y   1. 3. y  .
3 2 2
axb x
4. y  . 5. y  .
c x 1

x2  1
6. y 
x2  2 x  2
. 7. y  3 x  x 1 . 

8. y  ( x  1) x 3  x  1 .  9. y  sin x  cos x .

1  sin x
10. y  x  sin x . 11. y  .
1  cos x
sin x
12. y  . 13. y  x  e x .
cos 2 x
14. y  x 2  e  x . 15. y  3 x  x 3 .

x  ln x
16. y  3 x log 3 x . 17. y  .
x2  1

 
18. y  x 2  1 ( x  ln x) . 19. y  x  arcsin x .

arcsin x
20. y  . 21. y  x  arc tg x .
1 x2
arc tg x
 
100
22. y  . 23. y  x 2  1 .
x


24. y  sin x 2  x  1 .  25. y  ( 2  ln x ) 5 .

1 x
26. y  ln . 27. y  sin (sin 3 x ) .
1 x
sin 3 x  1
28. y  ln  x 2  1 . 29. y  .
cos 3 x  1

196
 1 1
30. y  tgx  tg 3 x  tg 5 x . 31. y  1  arcsin x .
3 5
1 x
32. y  arc tg . 33. y  x arcsin ln x .
1 x
34. y  x 3 x . 35. y  x log x .

 
x 1
36. y  x 2  1 .
2
37. y  x x .

38. Data je kriva y  x 2  5 x . Naći jednačinu tangente i normale u tački (  3 ,  6) .

x
39. Odrediti parametar n tako da prava y  x  n bude tangenta krive y  .
x4
x 1
40. Iz tačke ( 4,1) postaviti tangentu na krivu y  i naći tačku dodira.
x
U zadacima od 41. do 46. naći n-ti izvod date funkcije.
1
41. y  x 4  x 3  x , n  2,3 . 42. y  ( x  5) e x , n  4 .
3
43. y  x 3 ln x , n  2,3 . 44. y  cos 2 x , n  2,3 .

45. y  a 2  x 2 , n  2,3 . 46. y  x 2 sin 2 x , n  2 .

U zadacima od 47. do 52. naći n-ti izvod date funkcije.
47. y  e x . 48. y  e 3 x .

49. y  ln x . 50. y  a x .

1
51. y  . 52. y  sin x .
1 x
U zadacima od 53. do 56. naći diferencijal date funkcije.
1
53. y  ln cos x  . 54. y  x ln x  e  x 1 .
x
1
55. y  x 2 sin . 56. y  x 2 tg x .
x
57. Izračunati približnu vrijednost izraza:

a) 3
9,001 , b) (1,003)10 , c) 130 .

3.4. Osnovne teoreme diferencijalnog računa

197
 3.4.1. Teoreme o srednjim vrijednostima

Teorema 3.4.1. (Fermatov*) teorem) Neka funkcija y  f ( x ) definisana na intervalu

 a, b  I ima lokalni ekstrem u tački c I . Ako je funkcija diferencijabilna u tački c,
tada je f (c)  0 .
Dokaz. Neka funkcija y  f ( x ) ima maksimum u tački c. Tada je
f ( x )  f ( c)
za svako x  I , ili za x  c  h
f ( c  h )  f ( c) .
Prethodna nejednakost za h  0 se može napisati u obliku
f ( c  h )  f ( c)
0
h
odakle je
f ( c  h )  f ( c)
lim  f  (c)  0 .
h 0  h
Za h  0 je
f ( c  h )  f ( c)
 0,
h
odakle je
f ( c  h )  f ( c)
lim  f  (c)  0 .
h 0 h
Kako je funkcija diferencijabilna u tački c, to je
f  ( x)  f  ( x)  f (c) ,
odakle na osnovu prethodnih nejednakosti slijedi
 0 , f  ( c)  0 ,
f  ( c)matematičar.
*) P. Fermat (1601-1665), francuski
tj.
f  ( c)  0 .

Teorema 3.4.2. (Rolleova*) teorema) Neka funkcija y  f ( x ) ispunjava sljedeće

uslove:
1. funkcija je diferencijabilna u intervalu a , b ,
2. funkcija je neprekidna na intervalu  a, b ,
3. f (a )  f (b) .
Tada postoji tačka c  a, b takva da vrijedi f (c)  0 .
Dokaz. Kako je po prvom uslovu teoreme funkcija neprekidna u intervalu
 a, b , to na osnovu teoreme 3.2.4 slijedi da u tom intervalu postoji tačka u kojoj
funkcija dostiže maksimum M i tačka u kojoj funkcija dostiže minimum m.
Ako je m  M , tada iz nejednakosti
m  f ( x )  M , x  a, b ,
slijedi da je funkcija konstantna, ili f ( x )  m  M , pa je
f ( x)  0 , x  a, b .
Neka je M  m . Odatle, na osnovu trećeg uslova teoreme, slijedi da funkcija
y  f ( x ) ne može dostići maksimum i minimum na krajevima intervala  a, b , i jedan

198
 od ekstrema dostiže u nekoj tački c  a, b . U tom slučaju, na osnovu teoreme 3.4.1
slijedi da je f (c)  0 .

Rolleova teorema ima sljedeće geometrijsko značenje. Ako su vrijednosti funkcije na

krajevima intervala  a, b jednake, tada uz ispunjenje ostalih uslova, u intervalu a , b
postoji tačka u kojoj je tangenta krive date sa y  f ( x ) paralelna sa osi O x , Sl.3.4.1.
Primjer 3.4.1. Funkcija
y  x4  2 x2  5
ispunjava uslove Rolove teoreme na
intervalu  2 , 2  i vrijedi:
1. funkcija je neprekidna na
intervalu  2 , 2  ,
2. funkcija je diferencijabilna na
intervalu 2 , 2 i vrijedi
y  4 x3  4 x ,
3. f ( 2)  f (2)  13 .
Sl. 3.4.1.
Prema Rolleovoj teoremi u intervalu 2 , 2 postoji bar jedna tačka c  2 , 2 za
*) M. Rolle (1652-1719), francuski matematičar.
koju je f (c)  0 . Kako je f  ( x )  4 x 3  4 x , to je
f  ( c)  4 c 3  4 c  0
odakle je: c1  0 , c2  1, c3  1 .

Teorema 3.4.3. (Lagrangeova*) teorema) Neka funkcija y  f ( x ) ispu-njava

sljedeće uslove:
1. funkcija je diferencijabilna na intervalu a , b , i
2. funkcija je neprekidna na intervalu  a, b .
Tada postoji tačka c  a, b takva da vrijedi
f (b)  f ( a )
 f  ( c) .
ba
Dokaz. Da bismo dokazali teoremu formirajmo funkciju
f (b)  f (a )
(3.4.1) F ( x )  f ( x )  f (a )  ( x  a) .
ba
Funkcija F ( x ) je definisana na intervalu  a, b i neprekidna na intervalu a, b . U
intervalu a , b funkcija ima izvod jednak

f (b)  f (a )
(3.4.2) F ( x )  f ( x )  .
ba
To znači da su za funkciju F ( x ) ispunjena prva dva uslova Rolleove teoreme na
intervalu  a, b . Nije teško pokazati da je ispunjen i treći uslov teoreme, pri tom je

199
 F ( a )  F (b)  0 . Na osnovu toga slijedi da postoji c  a, b tako da vrijedi
F (c)  0 . Iz (3.4.2) slijedi
f (b)  f (a )
F  ( c)  f  ( c)  0
ba
tj.
f (b)  f (a )
f  ( c)  , c  a, b .
ba
Primjer 3.4.2. Ispitati da li funkcija y  x 2  4 x ispunjava uslove Lagran-geove
teoreme na intervalu  0,6 i ako ispunjava naći odgovarajuće c.
Rješenje. Nije teško pokazati da su ispunjeni uslovi teoreme, to znači da
postoji c  0,6 takvo da vrijedi
f (6)  f (0)
f  ( c)  .
60
Kako
*) J. L.je
Lagrange  2 x  4 , francuski
f  ( x )(1736-1813), to je matematičar.
12  0
2c  4 
60
odakle se dobija c  3  0,6 .
Geometrijska interpretacija Lagrangeove teoreme je sljedeća. Sa slike 3.4.2
zapaža se da je
f (b)  f (a ) CB

ba AC

Sl. 3.4.2.

i taj količnik je koeficijent pravca sječice AB . Koeficijent pravca tangente na krivu

y  f ( x ) u tački M  c, f (c) je f  (c) . Dakle, Lagrangeova teorema tvrdi, ako su
ispunjeni uslovi teoreme, da postoji tačka c  a, b u kojoj je tangenta na krivu
paralelna sječici AB .

200
Primjer 3.4.3. Data je parabola y  x 2  4 x i tačke M (1,3) i N (5,5) . Odrediti
tačku P parabole u kojoj je tangenta paralelna sječici M N .
Rješenje. Funkcija y  x 2  4 x ispunjava uslove Lagrangeove teoreme na
intervalu 15
,  , što znači da postoji c  15 , za koje je
f (5)  f (1)
 f  ( c) ,
51
ili
5 3
 2c  4 ,
51
odakle se dobija da je c  3 . Kako je f ( 3)  3 , to tačka P ima koordina-te ( 3,3) .
Lagrangeova formula se često daje i u drugom obliku. Iz a  c  b slijedi
0  c  a  b  a /:(b  a )  0
ili
ca
0  1.
ba
Ako se zamijeni
ca
 ,
ba
dobija se
(3.4.3) c  a   (b  a ) , 0    1 .

Dalje, za b  a  h , ili b  a  h formula

f (b)  f ( a )
 f  ( c)
ba
glasi
f ( a  h)  f ( a )
 f (a   h )
h
ili
(3.4.4) f ( a  h)  f ( a )  h  f  ( a   h) , 0    1 .

Ako se zamijeni a  x , prethodna formula glasi

(3.4.5) f ( x  h)  f ( x )  h  f  ( x   h) , 0    1 .

Teorema 3.4.4. (Cauchyeva teorema) Neka funkcije f ( x ) i g ( x ) ispu-njavaju

sljedeće uslove:
1. funkcije su diferencijabilne u intervalu a , b ,
2. funkcije su neprekidne na intervalu  a, b , i
3. g ( x)  0 , x  a, b .
Tada postoji tačka c  a, b takva da je
f (b)  f (a ) f (c)
 .
g (b)  g (a ) g (c)

201
 Dokaz. Treba zapaziti da je g (a )  g (b) . Ako bi bilo, g (a )  g (b) tada bi
funkcija g ( x ) ispunjavala uslove Rolleove teoreme, a to bi značilo da postoji tačka
c  a, b takva da je g  ( c)  0 . To je u suprotnosti sa trećim uslovom Cauchyeve
teoreme.

Da bismo dokazali teoremu formirajmo pomoćnu funkciju

f (b)  f (a )
(3.4.6) F ( x )  f ( x )  f (a ) 
g (b)  g (a )
 g ( x )  g (a ) .

Funkcija (3.4.6) ispunjava uslove Rolleove teoreme na intervalu  a, b što nije teško
provjeriti. To znači da postoji c  a, b za koje je F (c)  0 . Kako je
f (b)  f (a )
F ( x )  f ( x )  g ( x ) ,
g (b)  g (a )
to je
f (b)  f (a )
F  ( c)  f  ( c)  g  ( c)  0 ,
g (b)  g (a )
odakle slijedi da je
f (b)  f (a ) f (c)
 ,
g (b)  g (a ) g (c)
čime je teorema dokazana.
Ako se zamijeni b  x tada prethodna formula glasi
f ( x )  f ( a ) f  ( c)
(3.4.7)  .
g ( x )  g ( a ) g  ( c)

3.4.2. L'Hospitalove*) teoreme

U 3.1.3 smo razmatrali prividno neodređene izraze, a sada ćemo raz-matrati

mogućnost njihovog rješavanja primjenom diferencijalnog računa.

Teorema 3.4.5. Neka funkcije f ( x ) i g ( x ) ispunjavaju sljedeće uslove:

1. funkcije su definisane u intervalu  a, b ,
2. f (a )  g (a )  0 ,
3. funkcije su diferencijabilne na intervalu a, b , g ( x)  0 ,
f ( x )
4. postoji lim .
x a g ( x )

f ( x)
Tada postoji i lim i pri tome vrijedi
xa g ( x )

f ( x) f ( x )
lim  lim .
xa g ( x ) xa g ( x )

*) G. L'Hospital (1661-1704), francuski matematičar.202

 Dokaz. Iz uslova 3. teoreme slijedi da su ispunjeni uslovi teoreme (3.4.4) na
intervalu  a , x  , x  a , b . Iz toga na osnovu relacije (3.4.7) i drugog uslova teoreme
slijedi
f ( x ) f ( x )  f ( a ) f  ( c)
  ,
g ( x ) g ( x )  g ( a ) g  ( c)
gdje je a  c  x . Prethodne jednakosti su moguće, jer je g ( x )  0 , tj. g ( x )  g ( a ) ,
što slijedi iz uslova g  ( x )  0 .
Kada x  a tada i c  a , pa je
f ( x) f  ( c) f ( x )
lim  lim  lim
x a g ( x ) c  a g  ( c) x a g ( x )

što je i trebalo dokazati.

Može se zapaziti da je teorema dokazana samo za slučaj desne gra-nične
vrijednosti. Teorema važi i u slučaju lijeve granične vrijednosti, a tako-đe i kada
x  a sa obje strane.

ex  1
Primjer 3.4.4. Naći lim .
x 0 sin x

Rješenje. U ovom primjeru je f ( x )  e x  1 , g ( x )  sin x , a  0 , pa je

f (0)  e  1  0 ,
0
g( 0)  sin 0  0 . Funkcije f ( x) i g ( x ) su dife-rencijabilne u
okolini tačke x  0 . Dalje, je f  ( x )  e , g ( x )  cos x , a
x

f ( x ) ex
lim  lim  1.
x 0 g  ( x ) x 0 cos x

Na osnovu teoreme (3.4.5) slijedi


lim
ex  1
 lim

ex  1   lim
ex
 1.
x  0 sin x x  0 (sin x )  x 0 cos x

e x  e x  2 x
Primjer 3.4.5. Naći lim .
x 0 x  sin x
e x  e x  2 x
Rješenje. Kao i u prethodnom primjeru izraz kada x  0 je
x  sin x
0
prividno neodređen izraz oblika . Funkcije e x  e  x  2 x i x  sin x ispunjavaju
0
uslove teoreme 3.4.5, pa je
e x  ex  2 x e x  ex  2
lim  lim .
x 0 x  sin x x 0 1  cos x
e x  ex  2 0
Izraz kada x  0 je ponovo neodređen izraz oblika . Za funkcije
1  cos x 0
e x  e  x  2 i 1 cos x ponovo vrijede uslovi teoreme 3.4.5, pa je
e x  ex  2 e x  ex e x  ex
lim  lim  lim 2.
x 0 1  cos x x 0 sin x x 0 cos x

203
To znači da je
e x  ex  2 x
lim  2.
x 0 x  sin x

Neka se u prethodnoj teoremi zamijeni interval  a, b sa a,   , a

f ( a )  g (a )  0 sa lim f ( x)  lim g( x)  0 . Tada neposredno slijedi da je
x   x  

f ( x) f ( x )
lim  lim .
x   g ( x ) x    g ( x )

1
Zaista, ako se uvede smjena x  slijedi x     t  0 i tada je
t
lim f ( x )  lim f    0 ,
1
x   t 0  t

lim g ( x )  lim g    0 ,
1
x   t 0  t
što znači da u slučaju t  0 vrijede uslovi teoreme 3.4.5, pa je
f   f     2 
1 1 1
f ( x)  t  t  t  f ( x )
lim  lim  lim  lim .
x    g ( x )
g   g     2 
x    g ( x) t 0 1 t 0 1 1
 t  t  t 

Teorema 3.4.6. Neka funkcije f ( x ) i g ( x ) ispunjavaju sljedeće uslove:

1. lim f ( x )   , lim g ( x )   ,
x a x a

2. funkcije su diferencijabilne na intervalu a , b, g ( x )  0 i

f ( x )
3. postoji lim .
x a g ( x )
f ( x)
Tada postoji i lim , i pri tom vrijedi
xa g ( x )

f ( x) f ( x )
lim  lim .
xa g ( x ) x a g ( x )

Dokaz ove teoreme nećemo izvoditi.

Prethodne L'Hospitalove teoreme se odnose na prividno neodređene izraze
0 
oblika i . Prividno neodređeni izrazi oblika: 0   ,    , 1 ,  0 , 0 0
0 
0 
svode se identičnim transformacijama na prividno neodređene izraze oblika i .
0 
Ako je lim f ( x )  0 , lim g ( x )   tada je lim ( f  g ) prividno neodređeni
x a x a xa
izraz oblika 0   . Transformacijom
f g
f  g  , ili f  g 
1 1
g f
204
neodređeni izraz 0   se svodi na prividnu neodređenost oblika
0 
, odnosno .
0 

Primjer 3.4.6. Naći lim  x  sin  .

a
x   x
a
Rješenje. Izraz x  sin je neodređen izraz oblika   0 i on se može
x
transformisati u izraz oblika
a
sin
x
1
x
0
neodređenosti oblika . Na osnovu teoreme 3.4.6 je
0

a  sin a  a
 2 cos
a
sin  
x  lim x x
lim  lim x a.
x  1 x   x  1
 1   2
x  x x

Neka je lim f ( x )    , lim g ( x )    , tada je

x a x a

lim  f ( x )  g ( x )
x a
prividna neodređenost oblika    . Transformacijom
1 1

1 1 g f
f g  
1 1 1 1

f g f g
0
ova neodređenost se svodi na neodređenost oblika .
0

Primjer 3.4.7.
1 1

1 x
lim  x

1 
  (   )  lim ln x x 1 
x 1  x  1 ln x  x 1 1 1

x 1
x  1 ln x
x 1
    lim
0 1 1
 lim  .
x 1 x  1  ln x  0  x 1 1 2
1
x

Prividno neodređeni izrazi oblika: 1 , 0 0 i  0 pomoću identiteta

 f ( x) g ( x )  e g ( x )ln f ( x ) ,
f ( x)  0 ,
svode se na prividno neodređene izraze oblika 0  .
205
Primjer 3.4.8.
1 1
lim ln x
   00  e x0 ln  e x 1 
lim x
x0
ln e x  1
   eL ,
gdje je
1
 x  lim e  1 
x
    lim
ln x
L  lim

x  0 ln e x  1 
   x0 ex x0 x  e x

ex  1
ex
    lim x
0
 1.
 0 x 0 e  x  e x
Dakle,
1

lim x

ln e x  1   e1  e .
x0

3.4.3. Taylorova formula

Neka je dat polinom n-tog reda oblika

(3.4.8) Pn ( x)  a0  a1( x  a)  a2 ( x  a)2    a n ( x  a)n .

Postepenim diferenciranjem n-puta polinoma Pn ( x) dobija se

P  a1  2 a2 ( x  a)  3 a3( x  a)2    n a n ( x  a)n 1 ,
P  1  2 a2  2  3 a3( x  a)    (n  1) n a n ( x  a)n 2 ,
........................................
P(n)  1  2  3    (n  1) n a n .
Za x  a je
P (a)  a0  a0  P (a) ,
P(a)  a1  a1  P(a) ,
1
P(a)  2!a2  a2  P(a) ,
2!
.......................
1
P( n) (a)  n!an  an  P( n) (a) .
n!
Ako se za a0 , a1, a2 ,  , an izražene pomoću odgovarajućih izvoda uvrste u (3.4.8)
dobija se

P  (a ) P ( n ) (a )
(3.4.9) Pn ( x)  P (a)  ( x  a)    ( x  a)n .
1! n!
Formula (3.4.9) se naziva Taylorova*) formula za polinom (3.4.8). Ako se u (3.4.9)
zamijeni a  0 dobija se formula

206
 P(0) P(0) 2 P(n) (0) n
(3.4.10) Pn ( x)  P (0)  x x  x
1! 2! n!
koja se obično naziva Maclaurinova**) formula za polinom Pn ( x ) .
Uspostavimo analognu formulu formuli (3.4.9) za proizvoljnu fun-kciju
y  f ( x) .
Neka je funkcija y  f ( x ) definisana u intervalu  a, b i neka na tom
intervalu ima sve izvode do reda n. Tada se za c  a, b može for-mirati polinom
oblika
*) B. Taylor (1685-1731), engleski matematičar.
**) K. Maclaurin (1698-1746), škotski matematičar.
f (c) f (n) (c)
(3.4.11) Tn ( x)  f (c)  ( x  c)    ( x  c)n
1! n!
koji se naziva Taylorov polinom funkcije f u okolini tačke c. Taylorov polinom ima
osobinu da je

(3.4.12) Tn (c)  f (c) , Tn( k ) (c)  f ( k ) (c) , k  1,2,  , n .

Iz jednakosti
f ( x )  f ( c)
lim  f  ( c)
xc xc
na osnovu teoreme 3.1.8 slijedi
f ( x )  f  ( c) ( x  c)  f ( c)   ( x  c) ,
gdje  ( x  c)  0 kada x  c . Kako je T1 (c)  f (c)  f (c) ( x  c) to se prethodna
jednakost može izraziti u obliku
f ( x)  T1 (c)   ( x  c) ,
što znači, obzirom da  ( x  c)  0 kada x  c , da se f ( x ) i T1 (c) mo-gu učiniti
približno jednakim, tj. f ( x)  T1 (c) .

Teorema 3.4.7. (Taylorova teorema) Neka za neko n N funkcija y  f ( x ) ,

definisana na intervalu I  a, b , ima neprekidan ( n  1) iz-vod na tom intervalu.
Tada za svake dvije tačke c, x  I postoji tačka    ( x) ,   c, x takva da je

f ( n 1) ( )
n


(k )
f ( c)
(3.4.13) f ( x)  ( x  c) k  ( x  c) n 1 .
k! (n  1)!
k 0

Dokaz. Iz (3.4.11) slijedi da se prethodna jednakost može izraziti u obliku

f ( n 1) ( )
f ( x)  Tn ( x)  ( x  c) n1 .
(n  1)!
Neka je
(3.4.14) f ( x )  Tn ( x )   ( x ) ( x  c) n 1

207
gdje je  ( x ) nepoznata funkcija. Formirajmo funkciju oblika
g (t )  f (t )  Tn (t )   (t  c) n 1 , t  I ;
tada je
g ( n 1) (t )  f ( n  1)
(t )  Tn( n 1) (t )  (n  1)!   .
Kako je Tn( n 1) (t )  0 to je

(3.4.15) g ( n 1) (t )  f ( n  1)
(t )  (n  1)!   .

Ako se za funkciju g ( t ) nađu svi izvodi do reda n, vodeći računa da je

Tn( k ) (c)  f ( k ) (c) , k  1,2,  , n ,
pokazaće se da je
g (c)  g (c)  g (c)    g (n) (c)  0 .
Iz definicije funkcije g ( t ) zapaža se da je  izabrano tako da je g ( x )  0 i da ona
ispunjava uslove Lagrangeove teoreme na intervalu c, x . To znači da postoji
 1  c, x za koje je
g ( x )  g ( c)
 g  ( 1 ) .
xc
Kako je g ( x )  g ( c)  0 to je i g ( 1 )  0 . Slično se zaključuje da je
g  ( 1 )  g  (c)
 g ( 2 )  0 ,  2  c,  1 .
1  c
Nakon n  1 koraka dobija se
g ( n 1) ( n 1 )  0 za neko  n1  c,  n .
Dakle, postoji  između c i x takvo da je g ( n 1) ( )  0 . Na osnovu toga iz (3.4.15)
slijedi
f ( n 1) ( )   (n  1)!
ili
f ( n1) ( )

(n  1)!
čime je teorema dokazana.
Formula (3.4.13) se zove Taylorova formula funkcije y  f ( x ) u okolini tačke
c, a izraz

f ( n 1) ( )
(3.4.16) rn ( x)  ( x  c) n1
(n  1)!
zove se n-ti ostatak Lagrangeova oblika Taylorove formule.
Iz formule (3.4.13) zapaža se da se član koji predstavlja ostatak raz-likuje od
prethodnih članova samo po tome što se ( n  1) izvod funkcije traži u nekoj tački
između x i c, umjesto u tački c.

208
  c
Ako se stavi da je   , ili   c   ( x  c) , 0    1 , dobija se izraz
xc
za ostatak oblika

(3.4.17) rn ( x ) 
f ( n 1)
 c   ( x  c) ( x  c) n1 , 0    1.
(n  1)!

Primjer 3.4.9. Za funkciju y  e x svi izvodi do reda n  1 jednaki su e x , pa

Tejlorova formula u okolini tačke c  0 , glasi
e0 e0 2 e0 n
e x  e0  x x L  x  rn ( x) ,
1! 2! n!
tj.
x2 x3 xn ex
(3.4.18) ex  1 x   L   x n 1 .
2 ! 3! n ! (n  1)!
Ako se u prethodnu formulu umjesto x stavi  x dobiće se
2 n x
(3.4.19) e x  1  x  x    (1)n x  (1)n1 e xn1 .
2! n! (n  1)!

Primjer 3.4.10. Za funkciju y  sin x je


f ( k ) ( x )  sin  x  k  , k  N ,
 2

pa je f (0)  f ( 2 m) (0)  0 , a f ( 2 m 1) (0)  sin  m     ( 1) m 1 .
2
Tejlorova formula za c  0 u ovom slučaju za n  2 m , glasi
3 5 2 m1
(3.4.20) sin x  x  x  x    (1)m1 x  r ( x) .
3! 5! (2 m  1)! 2 m
Analogno se dobija za n  2 m  1
2 4 2m
(3.4.21) cos x  1  x  x    (1)m x r ( x) .
2! 4! (2 m)! 2 m1

3.4.4. Zadaci za vježbu

1. Ispitati da li funkcija y  x 3  4 x 2  7 x  10 ispunjava uslove Rolleove teoreme,

i ako ispunjava naći odgovarajuće c.
209
 2  x2
2. Funkcija y ima jednake vrijednosti na krajevima intervala  1, 1 .
x4
Objasniti zašto ni u jednoj tački tog intervala prvi izvod nije jednak nuli.

3. Pokazati da se između korijena funkcije

y  a x 2  b x  c , b 2  4 a c  0 , nalazi korijen jednačine y   0 .

4. Ako je f ( x )  x ( x  1) ( x  2) ( x  3) , pokazati da jednačina f  ( x )  0 ima tri

realna korijena i naći intervale u kojima se nalaze.

5. Napisati Lagrangeovu formulu za funkciju y  x (1  ln x ) na intervalu  a, b .

6. Primjenom Lagrangeove formule dokazati nejednakosti

a b a a b
 ln  , 0a b.
a b b
7. Napisati Lagrangeovu formulu za funkciju y  1  x 2 na intervalu  0 , 1 i naći
odgovarajuće c.

8. Primjenom Lagrangeove formule naći log 3 999 .

U zadacima od 9 do 14 naći odgovarajuće granične vrijednosti.

ex  1 ln cos x
9. lim . 10. lim .
x 0 sin x x 0 x
x  sin x
11. lim . 12. lim x  ln x .
x0 x  tg x x 0

 1 
13. lim x  e x  1 . 14. lim (sin x ) tg x .
x0   x 0

3.5. Ispitivanje funkcija pomoću izvoda

3.5.1. Monotone funkcije

Teorema 3.5.1. Neka je funkcija y  f ( x ) definisana na intervalu  a, b i neka je

diferencijabilna na intervalu a , b . Ako je f ( x )  0 , odnosno f ( x )  0 na a , b ,
tada f ( x ) strogo raste odnosno strogo opada na a , b .
Dokaz. Neka je f ( x )  0 na a , b . Za svako x1 , x2  a, b ( x1  x2 )
prema Lagrangeovoj teoremi postoji c  a, b takav da je

210
 f ( x 2 )  f ( x1 )
 f (c)
x 2  x1
odnosno
f ( x2 )  f ( x1 )  ( x2  x1 ) f (c)  0 .
Kako je
f ( x2 )  f ( x1 ) , ( x1  x2 )
za svako x1 , x2  a, b to je funkcija strogo rastuća na a , b . Ostali dio teoreme se
dokazuje na sličan način.
x3
Primjer 3.5.1. Naći intervale monotonosti funkcije y  .
3  x2
Rješenje. Funkcija je definisana na 
R \  3, 3  i ima prvi izvod
x2 9  x2 
y  . Prema teoremi 3.5.1 monotonost funkcije je određena znakom njenog
3  x2 
2

prvog izvoda i on je određen tabelom 3.5.1.

x  -3  3 0 3 3 
x2 + + + 0 + + +
9  x2  0 + + + + 0 
3  x  2 2
+ + 0 + + 0 + +
y  + + + + 
Tabela 3.5.1.
Znači, funkcija je strogo opadajuća na   ,  3  3 ,   , a strogo ras-tuća na
3,  3   3 , 0  0 , 3  3,3 .

3.5.2. Lokalni ekstremi funkcije

Teorema 3.5.2. Neka je funkcija y  f ( x ) diferencijabilna u intervalu a, b , izuzev

eventualno u tački c  a, b . Ako postoji proizvoljno mali broj   0 takav da vrijedi
(c    x  c)   f ( x)  0  i (c  x  c   )   f ( x)  0  ,
odnosno
(c    x  c)   f ( x)  0  i (c  x  c   )   f ( x)  0  ,
onda funkcija f ( x ) ima u tački c lokalni maksimum, odnosno lokalni mi-nimum.
Dokaz. Neka je f ( x)  0 , x  c   , c . Onda za t  x, c , na osnovu
Lagrangeove teoreme, vrijedi
f ( c)  f ( x )  ( c  x ) f  ( t )  0 ,
odnosno f (c)  f ( x ) .

211
Slično se dobija za f ( x)  0 , x  c, c   nejednakost
f ( c)  f ( x ) ,
što znači da je f (c) lokalni maksimum.
Drugi dio teoreme se dokazuje na sličan način.
Na osnovu teoreme slijedi da će funkcija y  f ( x ) u tački neprekid-nosti c
imati lokalni ekstrem ako je f (c)  0 ili f  ( c)   , i da u toj tački prvi izvod mijenja
znak, što je predstavljeno tabelom 3.5.2.

x c finkcija u c ima
f ( x ) + 0,   max
f ( x )  0,  + min
Tabela 3.5.2.
Primjer 3.5.2. Naći lokalne ekstreme funkcije
 
3
y  32 x 2 x 2  1 .
Rješenje. Izvod date funkcije y je
  4 x 
2
y   64 x x 2  1 2
1
i njegove nule su: x  0 , x  1, x  1, x  1 2 , x   1 2 . Znak izvoda je dat u tabeli
3.5.3.

x  1  21 0 1
2
1 
64 x    0 + + +

 x  1
2 2
+ 0 + + + + +
 4 x  1
2
+ + 0   0 + +
y  0  0 + 0  0 + 0 +
y min max min
Tabela 3.5.3.

Na osnovu teoreme 3.5.2 slijedi da funkcija ima lokalne minimume u tačkama

x   1 2 , a maksimum u tački x  0 .

Teorema 3.5.3. Neka funkcija y  f ( x ) , definisana na intervalu  a, b ima

neprekidan m-ti izvod i neka je za neko c  a, b
( m 1)
f (c)  f (c)  L  f ( c)  0 , f ( m)
( c)  0 .
Ako je m-paran broj, onda funkcija y  f ( x ) ima maksimum ako je f ( m)
( c)  0 , a
minimum ako je f ( m) (c)  0 . Za neparno m funkcija nema ekstrema.
Dokaz ove teoreme nećemo izvoditi.
Za m  2 prethodna teorema se može iskazati u sljedećem obliku.

212
 Neka funkcija y  f ( x ) definisana na intervalu  a, b ima nepreki-dan drugi
izvod i neka za neko c  a, b je f (c)  0 . Tada za f  ( c)  0 funkcija ima ekstrem
u tački c i to minimum za f  ( c)  0 , a maksimum za f  ( c)  0 .

Primjer 3.5.3. Odrediti ekstremne vrijednosti funkcije

y  x2 ex .
2

Rješenje. Izvod date funkcije je

y   2 x 1  x 2  e  x ,
2

a njegove nule su: x  0 , x  1 . Dalje je

 
y   2e  x 1  5 x  2 x 4 .
2

Kako je y  (0)  2  0 to će funkcija u tački x  0 imati minimum. Za x  1 je

4
y (  1)    0 . To znači da će u tačkama x  1 funkcija imati maksimume.
e

3.5.3. Konveksne funkcije

Definicija 3.5.1. Za funkciju y  f ( x ) kažemo da je strogo konveksna, odnosno

strogo konkavna, na intervalu I   a , b ako za svako x1 , x2  I tetiva M 1 M 2 (Sl.
3.5.4) leži iznad odgovarajućeg luka krive, odnosno ispod odgovarajućeg luka krive.

Sl. 3.5.4.
Definicija 3.5.2. Za funkciju y  f ( x ) kažemo da ima prevojnu tačku ili tačku
infleksije c  D ( f ) ako postoji   0 takvo da je funkcija strogo konveksna (strogo
konkavna) na c   , c i strogo konkavna (strogo konveksna) na c, c   , (Sl.
3.5.5).

213
Teorema 3.5.4. Neka je Sl. 3.5.5. y  f ( x ) definisana na  a, b i ima drugi izvod na
funkcija
a , b . Ako je f ( x )  0 , odnosno f ( x )  0 , na a , b onda je funkcija strogo
konveksna, odnosno strogo konkavna na a , b .
Dokaz. Jednačina sječice M1 M 2  l ( x) , je
f ( x 2 )  f ( x1 )
l ( x)  f ( x1 )  ( x  x1 ) ,
x 2  x1
ili
f ( x2 ) ( x  x1 )  f ( x1 ) ( x2  x)
l ( x)  .
x 2  x1
Za svako x1 , x2  a, b ( x1  x2 ) i x  x1 , x2 je
f ( x 2 ) ( x  x1 )  f ( x1 ) ( x2  x)
l ( x)  f ( x)   f ( x) ,
x2  x1
ili
f ( x2 ) ( x  x1 )  f ( x1 ) ( x2  x)  f ( x) ( x2  x  x1  x)
l ( x)  f ( x)  ,
x2  x1
vidjeti sljedeću sliku
 c  x
a x1 x b
x2
Zadnja jednakost se može transformisati u jednakost oblika

(3.5.1) l ( x)  f ( x) 
 f ( x2 )  f ( x1) ( x  x1)   f ( x)  f ( x1) ( x2  x)
.
x2  x1

U intervalu x , x2 postoji  tako da je

f ( x2 )  f ( x)
 f () ,
x2  x
ili
(3.5.2) f ( x2 )  f ( x)  f () ( x2  x) .
U intervalu x1 , x postoji  takvo da je
(3.5.3) f ( x)  f ( x1 )  f ( ) ( x  x1 ) .

214
Ako se (3.5.2) i (3.5.3) uvrste u (3.5.1) dobijamo
f () ( x2  x) ( x  x1 )  f ( ) ( x  x1 ) ( x2  x)
l ( x)  f ( x)  ,
x2  x1
ili
(3.5.4) l ( x)  f ( x) 
 f ()  f ( )  ( x2  x) ( x  x1 ) .
x 2  x1

U intervalu  ,  postoji c takvo da je

f  ( )  f  ( )  f  ( c) (   ) ,
pa će (3.5.4) glasiti
f (c) (   ) ( x2  x) ( x  x1 )
(3.5.5) l ( x)  f ( x)  ,
x2  x1

gdje je x1    c    x2 . Iz (3.5.5) se zapaža da je za f  ( c)  0

l ( x)  f ( x) , x  x1 , x2 ,
znači da je sječica iznad grafika funkcije na intervalu x1 , x2 , što znači da je funkcija
strogo konkavna. Ako je f  ( c)  0 , tada je
l ( x)  f ( x) , x  x1 , x2 ,
pa je na intervalu x1 , x2 funkcija strogo konveksna.

Teorema 3.5.5. Neka funkcija y  f ( x ) , definisana na intervalu I   a , b , ima

neprekidan drugi izvod na intervalu a , b . Ako je c prevoj-na tačka tada je
f  ( c)  0 .

Primjer 3.5.4. Odrediti intervale konkavnosti, konveksnosti i prevojne tačke funkcije


y  ln x 2  1 . 
Rješenje. Drugi izvod funkcije je
1 x2
y   .

1 x2 
2

Nule drugog izvoda su x   1 , a to su prevojne tačke date funkcije što se vidi iz tabele
3.5.6.

x  1 1 
1 x2  + 
1  x  2 2
+ + +
y   + 
y PT PT
Na osnovu teoreme 3.5.5 i prethodne tabele slijedi da je funkcija y  ln x 2  1 strogo
Tabela 3.5.6.
 
konveksna u intervalu 1 , 1 a strogo konkavna u   ,1  1,   .

215
 3.5.4. Asimptote funkcije

Definicija 3.5.3. Prava y  k x  l naziva se asimptota krive ako rasto-janje  od

promjenljive tačke M krive do te prave teži nuli kada tačka M teži beskonačnosti
(Sl.3.5.7).

Ako je k  0 , odnosno k1  0 za asimptotu se kaže da je kosa, odnosno ho-rizontalna.

Sl. 3.5.7.

Kosa asimptota. Neka kriva y  f ( x ) ima kosu asimoptotu oblika

ykxl
gdje su k i l nepoznati brojevi. Neka tačka M ( x , y ) pripada krivoj, a tač-ka
N ( x , y ) asimptoti. Rastojanje tačke M i asimptote je MP   . Neka je  ugao koji
obrazuje asimptota i pozitivan smjer ose O x . Tada iz tro-ugla NMP slijedi
MP  MN  cos  ,
ili
MP
(3.5.6) MN  .
cos 
Kako, po definiciji asimptote MP  0 kada x   iz (3.5.6) slijedi da i MN  0

kada x   , ako je   . Kako je
2
MN  QM  QN  f ( x )  ( k x  l )
to je

(3.5.7) lim MN  lim  f ( x )  ( k x  l )  0 .

x  x 

216
Odredimo sada konačne i određene brojeve k i l tako da prava y  k x  l bude
asimptota krive date izrazom y  f ( x ) . Iz
 f ( x) l
lim  f ( x )  ( k x  l )  lim x  k  0
x  x   x x
slijedi
 f ( x) l
lim  k    0.
x   x x 
l
Za konstantno l je lim  0 , što znači da je
x  x

f ( x)
(3.5.8) k  lim .
x  x
Poznavajući k, iz relacije (3.5.7) dobijamo
(3.5.9) l  lim  f ( x )  k x  .
x 

U prethodnom dijelu smo posmatrali određivanje asimptota kada x   . Na

taj način se rezonuje i kada x    i dobijaju se iste formule za k i l.

Primjer 3.5.5. Odrediti kosu asimptotu grafika funkcije

x2  x  1
y .
x
Rješenje. Prema relaciji (3.5.8) je
f ( x) x2  x  1
k  lim  lim  1,
x  x x  x2
a prema relaciji (3.5.7) je
 x2  x  1  x 1
l  lim  f ( x)  k x  lim   1  x   lim 1.
x  x   x  x  x
x2  x  1
Dakle, kosa asimptota grafika funkcije y  je y  x  1 .
x
Treba zapaziti, ako funkcija ima horizontalnu asimptotu tada je nje-na
jednačina
y  l  lim f ( x ) .
x 
Ako neka od graničnih vrijednosti (3.5.8) ili (3.5.9) ne postoje tada funkcija
nema kosu asimptotu.

Vertikalna asimptota. Neka je za neko   0 funkcija y  f ( x ) definisana na

intervalima a   , a i a, a   ili bar na jednom od tih in-tervala. Ako je

(3.5.10) lim f ( x )   , ili lim f ( x )   ,

xa  xa

ili i jedno i drugo, onda je prava x  a vertikalna asimptota funkcije y  f ( x ) .

217
 To drugim riječima znači da će funkcija y  f ( x ) imati vertikalnu asimptotu
x  a ako funkcija nije definisana u toj tački, a definisana je u li-jevoj ili desnoj okolini
tačke a, i ako je ispunjen jedna od uslova (3.5.10).

Primjer 3.5.6. Naći vertikalnu asimptotu funkcije

x
y .
x2
Rješenje. Funkcija nije definisana za x  2 , definisana je u okolini tačke
x  2 , i tada je
x
lim ,
x 2 x  2
što znači da je x  2 vertikalna asimptota.

Primjer 3.5.7. Ispitati da li funkcija

x2
y
( x  2) ( x  2)
ima vertikalne asimptote.
Rješenje. Data funkcija nije definisana za x  2 i x  2 . Kako je
x2 1 x2
lim  , a lim 
x2 ( x  2) ( x  2) 4 x 2 ( x  2) ( x  2)

to će funkcija imati vertikalnu asimptotu u tački x  2 .

3.5.5. Plan ispitivanja toka funkcija

Pod "ispitivanjem toka funkcija" obično se podrazumijeva određiva-nje:

1. oblasti definisanosti funkcije i ponašanje funkcije na krajevima
oblasti definisanosti,
2. parnosti ili neparnosti, periodičnosti,
3. tačaka prekida i intervala neprekidnosti,
4. nula i znaka funkcije,
5. intervala monotonosti,
6. ekstrema funkcije,
7. prevojnih tačaka i intervala konveksnosti,
8. asimptota grafika funkcije.
Na osnovu izvršenog ispitivanja funkcije može se dosta dobro na-crtati grafik
posmatrane funkcije.

Primjer 3.5.8. Ispitati tok funkcije

x
y 2 ,
x 1
i nacrtati njen grafik.
Rješenje.

218
 1. Oblast definisanosti. D ( f )  R .

x x
2. Kako je f (  x)  
  f ( x) ,
(  x)  1 x 1
2 2

funkcija je neparna. Funkcija nije periodična.

3. Tačke prekida i intervali neprekidnosti funkcije. Na osnovu teo-rije o
neprekidnosti slijedi da je f neprekidna za svako x  D ( f ) .

4. Nule i znak funkcije. y  0 za x  0 . Znak funkcije je dat u ta-beli 3.5.5.

x  0 
x  0 +
1 + x2 + +
y  0 +
Tabela 3.5.8.
Prema tome je y  0 za x    , 0 , a y  0 za x  0,   .
1 x2
5. Intervali monotonosti funkcije. Kako je y   ,
1  x 
2 2

to je y   0 za x  1, i x  1. Znak prvog izvoda je dat u tabeli (3.5.9).

x  -1 1 
1 x 2  0 + 0 
1  x  2 2 + + +

y  0 + 0 
y

Tabela 3.5.9.

To znači da funkcija opada u intervalu  , 0  1,   , a raste u inter-valu

1, 1 .

6. Ekstremi funkcije. Kako je

y  

2 x x 2 .3 
 
3
1 x2
i y   0 za x  1 i x  1, to je
2 (1  3) 4 1
f ( 1)    0,
(1  1) 3 8 2
2 (1  3) 4 1
f ( 1 )      0,
(1  1) 3 8 2

219
to funkcija za x  1 ima lokalni minimum, a za x  1 lokalni maksimum. Ordinate
ekstrema su:
1 1
f ( 1)   i f ( 1 )  ,
2 2
pa su tačke ekstrema M  1 ,   i N  1 ,  .
1 1
 2   2
7. Prevojne tačke i intervali konveksnosti funkcije. Kako je f  ( x )  0 za
 3  3
x   3 , x  0 i x  3 , to su tačke: P   3 ,   , Q ( 0 , 0) i R  3 , 
 4   4 
prevojne tačke (vidi tabelu 3.5.10).
Znak drugog izvoda je dat tabelom 3.5.10.

x   3 0 3 
2x   0 + +
x 3
2 + 0   0 +

1  x  2 3 + + + +

y   PT + PT  PT +
3 3
y  0
4 4

Tabela 3.5.10.

To znači da je funkcija strogo konveksna u intervalima:  3, 0 i 3,   , a

strogo konkavna u intervalima  ,  3 i 0, 3 .

8. Asimptote funkcije. Funkcija ima horizontalnu asimptotu y  0 , jer je

x
lim f ( x)  lim 0.
x  x  1  x 2

Na osnovu izvršenog ispitivanja može se nacrtati grafik date funkcije, Sl.3.5.11.

220
 Sl. 3.5.11.

3.5.6. Zadaci za vježbu

U zadacima od 1 do 4 odrediti intervale monotonosti datih funkcija.

1. y  x 3  6 x 2 . 2. y  x 2  ln x 2 .
24 x x
3. y  2 e x . 4. y  .
x  6 x  16
2

U zadacima od 5 do 10 odrediti ekstreme date funkcije.

5. y  x 2  4 x  6 . 6. y  2 x 3  3 x 2  12 x  5 .

7. y  x ln 2 x . 8. y  x 2 e  x .

9. y  2 x 2  ln x . 10. y  ( x  2) 5 (2 x  1) 4 .

11. Silos ima oblik valjka koji se završava poluloptom. Izgradnja jednog kvadratnog
metra spoljne površine sfernog dijela silosa dva puta je skuplja nego izgradnja jednog
kvadratnog metra spoljne površine cilindričnog dijela. Odrediti poluprečnik silosa date
zapremine V tako da troškovi njegove izgradnje budu minimalni.

U zadacima 12 do 15 odrediti najmanje i najveće vrijednosti funkcije u datom

intervalu.
x 1
12. y  x 3 , na  1, 3 . 13. y  , na  0,4 .
x 1
14. y  2 x 3  3x 2  12 x  1 , na  1, 5 .

221
15. y  ln x , na  , e  .
1
 e 

U zadacima 16 do 21 odrediti intervale konveksnosti, konkavnosti i prevojne

tačke date funkcije.

16. y  x 3  5 x 2  3 x  5 . 
17. y  ln 1  x 2 . 
x3
18. y  . 19. y  x 2 ln x .
x 2  12


20. y  1  x 2 e x .  21. y  x 4 (12 ln x  7) .

22. Za koje vrijednosti a i b je tačka (1,3) prevojna tačka funkcije

y  a x3  b x2 .

U zadacima 23 do 30 naći asimptote datih funkcija.

x x 2  5 x  10
23. y  . 24. y  .
( x  1) 2 x 1

x2  5 x  6
25. y  x  e  x . 26. y  .
x2  3x

27. y  e  x  1 . 28. y  x 2  1 .
2

x2  1
1
29. y  x e x . 30. y  .
x2  1

Ispitati tok i nacrtati grafik funkcija datih u zadacima 31 do 40.


31. y  x x 2  1 .  32. y  2
x
x 1
.

x x2  2 x  2
33. y  . 34. y  .
x 4
2 x 1

35. y  x  4  x . 36. y  x 3  3 x .

x  1 x
37. y  x  e  x . 38. y  e .
x2  1
ln 2 x
39. y  x 2 ln x . 40. y  .
x

IV G L A V A

222
 INTEGRALI

1. Neodređeni integral

1.1. Pojam neodređenog integrala

Problemima određivanja izvoda i diferencijala date funkcije y  f ( x ) bavi se
diferencijalni račun. Obrnut problem, tj. problem određi-vanja funkcije čiji je izvod ili
diferencijal poznat rješava integralni račun. Zbog toga se integralni račun može shvatiti
kao inverzna operacija diferencijalnog računa.

Definicija 1.1. Funkciju F ( x ) , definisanu na intervalu I, nazivamo primitivnom

funkcijom ili prim funkcijom funkcije f ( x ) ili integralom od f ( x ) , ako je na tom
intervalu f ( x ) izvod funkcije F ( x ) , tj. ako vrijedi relacija

(1.1.1) F ( x )  f ( x ) ,  x  I .

Definicija 1.1. se može formulisati tako da se umjesto termina "iz-vod" koristi

termin "diferencijal" i tada vrijedi

(1.1.2) d F ( x )  F  ( x ) dx  f ( x ) dx .

Teorema 1.1. Neka je F ( x ) , na intervalu I, primitivna funkcija funkcije f ( x ) . Tada

je i funkcija F ( x )  C , gdje je C proizvoljna konstanta, primitivna funkcija funkcije
f ( x) .
Dokaz. Tvrdnja slijedi na osnovu toga da funkcije F ( x )  C i F ( x ) imaju
izvod f ( x ) , tj. da vrijedi
 F ( x )  C    F ( x)  f ( x ) .
Teorema 1.2. Neka su F ( x ) i  ( x ) različite primitivne funkcije funkcije f ( x ) na
intervalu I. Tada je

(1.1.3)  ( x )  F ( x )  C , C  R.

Dokaz. Na osnovu pretpostavke teoreme je

F ( x )  f ( x ) ,  ( x )  f ( x ) ,
odakle slijedi
223
 
 ( x )  F ( x )    ( x )  F ( x )  0 ,
odnosno, vrijedi
 ( x)  F ( x)  C .

Izraz F ( x )  C , gdje je C R proizvoljna konstanta, predstavlja opšti oblik

funkcije koja ima kao izvod funkciju f ( x ) ili diferencijal f ( x ) dx . Funkciju
F ( x )  C nazivamo neodređeni integral funkcije f ( x ) i označavamo sa

 f ( x) dx  F ( x)  C, C-proizvoljna konstanta.
Proizvod f ( x ) dx nazivamo podintegralni izraz, a f ( x ) podintegralna funkcija.


ln x ln 2 x
Primjer 1.1.1. Provjeriti da li je dx   C.
x 2

 ln 2 x  ln x
Kako je   C   , to je prema definiciji neodređenog integrala familija
 2  x
2
funkcija ln x  C upravo neodređeni integral funkcije ln x .
2 x

1.2. Neke osobine neodređenog integrala

Iz definicije neodređenog integrala neposredno slijedi

(1.1.4)  f ( x) dx 
  F ( x )  C  F  ( x )  f ( x ) ,

(1.1.5) 
d f ( x ) dx  d  F ( x )  C  F ( x ) dx  f ( x ) dx ,

(1.1.6)  d F ( x )   F ( x ) d x   f ( x ) d x  F ( x )  C ,
(1.1.7)  F ( x ) d x   f ( x ) d x  F ( x )  C .

1.3. Jednostavnija pravila integriranja

Pravilo 1. Neka je a R konstanta. Tada vrijedi

(1.1.8)  a f ( x) d x  a  f ( x) d x .
Dokaz. Kako je
  
d a f ( x) d x  a d f ( x) d x  a f ( x) d x

224
 
to je a f ( x ) d x primitivna funkcija funkcije a f ( x ) ,
što je i trebalo dokazati.

Pravilo2. Ako postoje f i ( x ) d x , i  1,2, K , n , tada vrijedi

(1.1.9)  f 1  f2 L  fn  d x  f 1 dx  f 2 dx L  f n dx.

Dokaz. Tvrdnju ćemo dokazati za zbir od dva sabirka a dokaz za proizvoljan

broj sabiraka može se izvesti primjenom matematičke indukcije.

Neka su F ( x ) i G ( x ) primitivne funkcije funkcija f ( x ) i g ( x ) ,

respektivno. Tada je po definiciji primitivne funkcije i neodređenog integrala
F ( x )  f ( x ) ; G ( x )  g ( x ) ,
odnosno

  f ( x )  g ( x ) d x  F ( x )  G ( x )  2 C 
  F ( x)  C    G( x)  C    f ( x) d x   g ( x) d x .
Pravilo 3. Neka je  f (t ) d t  F (t )  C . Tada je
 f ( a x  b) d x  a F ( a x  b)  C .
1
(1.1.10)

Dokaz. Kako je
d F (t )
 F (t )  f (t ) ,
dt
odnosno
d
F ( a x  b)  a  F  ( a x  b)  a  f ( a x  b ) ,
dt
to je
d 1
F ( a x  b )   a  F  ( a x  b)  F  ( a x  b )  f ( a x  b ) .
1

dt a 
 a
1
Znači, funkcija F (a x  b) je primitivna funkcija funkcije f (a x  b) . Time je na
a
osnovu definicije neodređenog integrala pravilo dokazano.

1.4. Tablica osnovnih integrala

Na osnovu definicije neodređenog integrala i tablice izvoda odnosno
diferencijala može se napisati osnovna tablica integrala.

1.  0d x  C ;  d x  x  C ,
225
  x dx   1x
2.  1  1
 C ,   1,   R ,

 x d x  ln x
1
3. C,

1
 1 x  1 x
1
4. 2
d x  arctg x  C ; 2
d x  arcctg x  C ,

1
 
1
5. d x  arc sin x  C ; d x  arc cos x  C ,
1 x 2
1 x2

ax
 a xd x  C; e dx e C,
x x
6.
ln a

7.  sin x d x   cos x  C ;  cos x d x  sin x  C ,

 cos  sin
1 1
8. 2
d x  tg x  C ; 2
d x   ctg x  C ,
x x


1
9. d x  ln x  x 2  a 2  C .
x a
2 2

Pomoću osnovne tablice i jednostavnijih pravila uradimo nekoliko zadataka.

1. Izračunati
 x 2x 5 dx . 
3

Rješenje. Na osnovu relacija (1.1.8) i (1.1.9) slijedi jednakost

 x  
 2 x  5 d x  x 3d x  2 x d x  5 d x   
3

odakle je prema tablici osnovnih integrala (relacija 1.)

1 31 1 11 1
 x  2 x  5 x  C  x4  x2  5 x  C .
31 11 4

2. Izračunati  x dx.
1 1
1
 
1 2
Rješenje. x d x  x2d x  x2  C  x x  C.
1
2
 1 3

3. Izračunati  sin mx d x .
Rješenje. Na osnovu pravila 3 (relacija (1.1.10)) integracije slijedi

 
1 1
sin m x d x  sin (m x ) d (m x )   cos mx  C .
m m
d ( x  3)
 x  3dx  
1
4.  ln x  3  C .
x3

226
 2x 5 
d x2  5 x  1   ln x
x dx    5x 1  C .
2
5. 2
 5x 1 x  5x 1
2

sin 2 x 1  cos 2 x
6.  tg 2 x d x  
cos 2 x
d x 
cos 2 x 
dx 

 
1
 d x  d x  tg x  x  C .
cos2 x

 1

1 x 2 1
 1
  1
  1 x 2 1
2 2
7. x  ex dx  e d x2  1  ex d x2  1  e C.
2 2 2

 tg x d x   cos x d x   
sin x d (cos x )
8.  ln cos x  C .
cos x

 x ln x  
dx d (ln x )
9.  ln ln x  C .
ln x

   cos 2 x d x 

2d x dx d (tg x )
10.    ln tg x  C .
sin 2 x sin x cos x sin x tg x
cos x

1.5. Integracija metodom smjene

U dosadašnjim primjerima integrala koristili smo samo osnovna pravila i
tablice integrala. Takvi slučajevi su veoma rijetki. Podintegralna funkcija je uglavnom
složenija funkcija od podintegralnih funkcija datih u tabličnim integralima. Tada se, u
nekim slučajevima, uvođenjem smjene nezavisne promjenljive podintegralne funkcije
dati integral može svesti na tablični integral.

Neka treba izračunati

(1.1.11)  f ( x) d x .
Umjesto nezavisne promjenljive x uvedimo novu promjenljivu t i neka je
(1.1.12) x  g (t ) , d x  g (t ) d t

tada integral (1.1.11) glasi

(1.1.13)  f  g (t ) g (t ) d t .
Ako je integral (1.1.13) takav da se može izračunati, njegov rezultat će biti funkcija
promjenljive t. Tu promjenljivu treba zamijeniti promjenljivom x.

227
Teorema 1.2. Neka su J 1 i J 2 otvoreni intervali u skupu R. Neka je
f : J2  R ,  x  J2 , neprekidna funkcija na J 2 i neka funkcija g : J1  J2 , ima
neprekidne izvode na J 1 . Tada za svako t  J1 i svako x  g (t )  J 2 vrijedi

(1.1.14)  f ( x ) d x   f  g (t ) g (t ) d t .
Tačnost tvrdnje slijedi na osnovu definicije izvoda posredne funkcije i
definicije neodređenog integrala.

Primjeri: Integracija metodom smjene:

1. Izračunati
 sin
3
x cos x d x .
Uvodimo smjenu sin x  t , cos x d x  d t . Tada posmatrani integral glasi:

 
1 1
sin 3 x cos x d x  t 3 d t  t 4  C  sin 4 x  C .
4 4

 
2 1 1 1 2
2. x e x d x  x 2  t  d t  2 x d x  et d t  et  C  e x  C .
2 2 2
dx dt
 
3.  1  4 x  t  dt  4 d x  1 
1 4 x 4 t
1 1
 ln t  C  ln 1  4 x  C .
4 4
1 x  t 1 x  t2  x  t2 1

dx
4.  
1 x d x  2t dt


2 t dt

t 
 2 dt  2t  C  2 1 x  C .


cos x
5. d x  t  sin x ; d t  cos x d x 
1  sin 2 x
dt

1  t2  arc tg t  C  arc tg(sin x)  C .

 sin 
x d x  sin 2 x  sin x d x   1  cos x sin x d x 
3 2
6.

 
1
 sin x d x  cos 2 x sin x d x   cos x  cos 3 x  C .
3

1.6. Metoda parcijalne integracije

Neka su u  f ( x ) i v  g ( x ) funkcije od x i neka imaju izvode u   f  ( x ) i
v   g  ( x ) . Tada je po pravilu diferenciranja proizvoda
d (u  v )  u d v  v d u ,
odakle slijedi
228
 u d v  d (u  v )  v d u
odnosno
v d u  d (u  v )  u d v .
Iz prethodnih jednakosti integracijom dobijamo

(1.1.15)  ud v  uv   vd u
odnosno

(1.1.16)  vd u  uv   ud v .
Relacije (1.1.15) ili (1.1.16) daju pravila parcijalne (djelimične) integracije.

Primjeri: parcijalne integracije

1. Neka treba naći

 xe 2x
d x . Uzmimo da je

e
1 2x
u  x, d u  d x, d v  e 2 x d x  v  2x
dx  e .
2
Tada je prema relaciji (1.1.15)

 
x 1 x 1
x e2xd x  e2x  e2x d x  e2x  e2x  C .
2 2 2 4
dx
u  ln x  d u  3
dx
  x ln x  1 x 3  
2. x ln x d x 
2 x 
1 3 3 x
dv  x d x  v  x
2 3
3
x 3 ln x 1 2 x 3 ln x x 3

3

3
x dx  
3

9
C.

3. Izračunati
e
ax
cos b x d x .
Označimo dati integral sa J i neka je
u  e a x , d v  cos bx d x .
Tada je prema relaciji (1.1.15)
u  ea x  d u  a e a x d x

J  e cos b x d x  
ax

d v  cos bx d x  v  1 sin b x
b


1 ax a ax
 e sin b x  e sin b x d x .
b b

e
ax
Ako se za izračunavanje sin b x d x uzme

u  ea x d u  a e ax

d x , d v  sin bx d x  v   cos b x ,

1
b 
tada slijedi

229
 e sin b x   e a x cos b x  e cos b x d x  , 
1 ax a 1 a ax
J
b 
b b b 
ili
1 ax a a2
J
e sin b x  2 e a x cos b x  2 J .
b b b
Rješavanjem prethodne jednačine po J dobijamo
b sin b x  a cos b x a x
J e ,
a 2  b2
ili
b sin b x  a cos b x a x

e a x cos b x d x 
a 2  b2
e  C.

4. Izračunati

 x
dx , n N .
(a)
 a2 
2 n

Označimo dati integral sa J n , tj. neka je


dx
Jn  ,

n
x2  a2
gdje je n potencija imenioca. Primjenom metoda parcijalne integracije za
 
n 1
1 n x2  a2 2 x 2n x
u  du    ,
x  x  x 
2 n 2 2n n 1
2
a 2
a 2
 a2
v  x  dv  d x ,
prema relaciji (1.1.15) dobijamo
2 n x2

x
Jn   dx 
  
n n 1
x2  a2 x2  a2

 x
x x2
  2n dx 
x  
n n 1
2
 a2 2
 a2
x2  a2  a2
 x
x
  2n dx 
  
2 n n 1
x2  a 2
 a2

 x  x
x dx dx
(b) Jn   2n  2 n a2 .
x   
2 n 2 n n 1
2
a 2
a 2
 a2
Zapazimo da je integral

 x
dx

n 1
2
 a2
istog oblika kao i integral (a), i označimo ga sa Jn1 . Tada se relacija (b) može
izračunati u obliku
x
(c) Jn   2 n J n  2 n a 2 J n 1 .
x a
2 2 n
 
230
Rješavanjem jednačine (c) po Jn1 je

1 x 2n 1
(1.1.17) J n 1   Jn .
 
2 n
2na x  a2
2 2na2

Na taj način smo dobili formulu, i zove se rekurentna formula, po kojoj je integral J n1
izražen preko integrala Jn . Time se potencija imenioca datog integrala umanjuje za
jedan. Taj postupak se nastavlja sve dotle dok se posmatrani integral ne svede na


dx
tablični integral oblika .
x  a2
2

5. Izračunati integral
J  x2  a2 d x .
x
Neka je u  x 2  a 2 odnosno d u  d x i d v  d x , odnosno v  x . Tada
x  a2
2

je prema relaciji (1.1.15)

 
x2
J x2  a2 d x  x x2  a2  dx,
x2  a2
x2  a2
 
a2
J  x x2  a2  dx dx
x2  a2 x2  a2

 
dx
J  x x2  a2  x2  a2 d x  a2
x2  a2


dx
J  x x2  a2  J  a2
x  a2 2

2 J  x x 2  a 2  a 2 ln x  x 2  a 2 .
Rješavanjem prethodne jednačine po J i vodeći računa o oznaci J slijedi

(1.1.18)  x2  a2 d x 
1
2x x 2  a 2  a 2 ln x  x 2  a 2 C.

1.7. Integracija racionalnih funkcija

Ranije smo dokazali (III, 1.3.1.2) da se svaka prava razlomljena racionalana
funkcija može izraziti kao zbir elementarnih razlomaka oblika:

A A
1. , 2. , ( k  2,3,4, K )
xa ( x  a) k
MxN Mx N
3. , 4. , ( k  2,3,4, K )
x  px q  
2 k
x 2
 px  q

231
gdje su A, M, N konstante, a p, q R za koje vrijedi: p2  4 q  0 . Na os-novu toga i
pravila integracije slijedi da se integracija pravih racionalnih fun-kcija svodi na
izračunavanje integrala oblika 1,2,3 i 4. Zbog toga ćemo raz-motriti načine
izračunavanja tih integrala.

Integrali oblika 1 i 2 su jednostavniji pa se mogu izračunati direktno prema

tabličnim integralima.

d ( x  a)
 x  a d x  A
A
(1.1.19)  A ln x  a  C ,
xa

 ( x  a) 
A A 1
(1.1.20) d x  A ( x  a) k d ( x  a)   C.
k k  1 ( x  a ) k 1

Razmotrimo način izračunavanja integrala funkcije

MxN p2
(1.1.21) , q  0.
x2  p x  q 4
2
p2 p2
x 2  px  q   x    q 
p
U kvadratnom trinomu konstantu q
 2 4 4
p2 p
označimo sa a 2 , tj. a   q  . Uvedimo smjenu x   t , d x  d t . Tada je
4 2
Mx  N Mx  N M  t  p 2  N
x 2
 px  q
dx
  x  p 2  q  p 4
2 2
dx 

t2  a2
dt 

2t dt  M p
t 
M dt
 N   
2 2
 a2  2  t 2  a2
d t 2  a 2   M p 1 d  t a
 
M
 N   
2 t a
2 2  2  a  t a 2  1
 M p 1

M
2

ln t 2  a 2   N 
  t
 arc tg  C .
2 a a
p
Vodeći računa da je t  x  prethodna jednakost se može izraziti u obliku
2
Mx  N
(1.1.22)
x 2
 px  q
dx 
M
2

ln x 2  px  q  
2N  Mp x p 2
 arc tg  C.
2 q  p2 4 q  p2 4
Za izračunavanje integrala funkcije
Mx  N p2
(1.1.23) , k  2,3,4, K  , q  0
x 
k 4
2
 px  q

232
koristimo istu smjenu kao i za integral funkcije (1.1.21) i dobijamo
Mx  N Mt   N  M p 2
 x 2
 px  q 
k
dx 
  t 2  a2 
k
dt 

 t  t
M 2t d t  M p dt
 N   .
2 k
  2 

2 k
2
a 2
 a2

Za izračunavanje prvog integrala na desnoj strani prethodne jednakosti može se koristiti

smjena
t 2  a2  u, 2t d t  du .
Tada je

 
2t d t du 1 1
    C,
 
 
k k k 1 k 1
t a
2 2 u t  a2
2

odnosno

 t
2t d t 1 1
  C.
 k  1 t 2  a2
 
2 k k 1
2
a
1
Za izračunavanje integrala funkcije koristi se rekurentna formula (1.1.17).
 
k
t  a2
2

Primjer 1.1.3. Izračunati integral

3x 1
 x 2
2x 5 
2
dx.

Rješenje. Dati integral izračunajmo prema datom postupku.

3x 1 3x 1 t  x  1 d t  d x
 x  2 x  5
2 2
dx 
( x  1)  4
2 
dx 
x  t 1


3 (t  1)  1 3t  2

 t 2
2 
2 2
dt 
 t 2
 22 
2
dt 

t2  4  u
 t  2   2  t  2 
tdt dt
3  
2 2 2 2 2 2 2t d t  du

 
3 du  1 t 2 1  1 dt 
  2  
2 u  2 1 4 t  4 2 1 4 t  4
2 2 2

3 1 1 1 t 1 1 t
     arc tg  C 
2 2 1 t2  4 4 t2  4 4 2 2
3 1 1 t 1 t
  2   arc tg  C 
2 t  4 4 t2  4 8 2
3 1 1 x 1 1 x 1
  2   arc tg  C.
2 x  2 x  5 4 x2  2 x  5 8 2

Primjer 1.1.4. Izračunati integral

233
 x2  2 x  3
 (x 2
 x  1) ( x  1) 2
dx .

Rješenje. Kako je
x 2 2 x  3 1 2x 1 2 2 1
  
( x  x  1) ( x  1)
2 2 3 x  x  1 ( x  1)
2 2 3 x 1
to je na osnovu relacija (1.1.19), (1.1.20) i (1.1.21)
x2  2 x  3 2x 1
   
1 dx 2 dx
dx  dx 2  
( x  x  1) ( x  1)
2 2 3 x  x 1
2
( x  1) 2 3 x 1
1
3

 ln x 2  x  1 
2
x 1 3
2
 ln x  1  C 

1
 ln x 2
 x  1  2 C.
3  x  12 x  1

1.8. Integracija nekih iracionalnih funkcija

U dijelu 1.1.7 smo pokazali da se izračunavanje integrala bilo kojeg
racionalnog izraza svodi na izračunavanje integrala elementarnih razlomaka. U ovom
dijelu ćemo razmotriti neke smjene promjenljive x, t   ( x ) , kojim se iracionalna
funkcija može svesti na razlomljenu racionalnu funkciju, odnosno na elementarne
razlomke.

 ax b 
1.8.1. Integral funkcija oblika R  x , n 
 cx d 

Neka treba izračunati

 ax b 
(1.1.24) J
 R x,

n dx
cx  d 

gdje su a , b, c, d R proizvoljne konstante, ad  bc , i R razlomljena racio-nalna

ax b
funkcija po x i n . Nakon smjene
cx  d
ax  b
t n
cx  d
slijedi

234
  n a x  b  ax  b d tn  b
 t  cx  d   t  cx  d  x  a  ct n   (t )
n


(1.1.25)  n 1
d x  n (ad  bc) t d t   (t ) .
 
a  ct n 
2

Odakle, dalje, slijedi
 ax  b 

Rx, n

 dx 
cx  d   R  (t ) , t   (t ) d t 
 d t n  b  (ad  bc) n t n 1

 R , t
 a  ct n  
a  ct n
2

dt .

ax  b
Dakle, smjenom tn , integral (1.1.24) se svodi na integral razlo-mljene
cx  d
racionalne funkcije.

Primjer 1.1.5. Izračunati

1 x

1
J  dx.
1 x 1 x
1 x
Rješenje. Neka je t  . Tada
1 x
1 x x 1 t2 1 4t d t
t t2  x 2 dx  .
1 x 1 x t 1  
2
t2 1
Na osnovu date smjene vrijedi

 
1 4t t2
J  t  d t  2 dt 
t 2  1 t 2  1 2
1 2  t2 1
t 1

 
t 1
2
dt
2 2 dt  2 2  2 t  2 arc tg t  C 
t 1 t 1
1 x 1 x
2  2 arc tg C.
1 x 1 x
ax  b
Kada se u integralu tipa (1.1.24) javlja veći broj korijena izraza , tj. ako
cx  d
je integral oblika

 ax  b ax  b 
(1.1.26)  Rx,

r
cx  d
,L ,l  dx
cx  d 

ax  b
tada se uvodi smjena t  m , gdje je m najmanji zajednički sadržalac od r, ... , l.
cx  d
Daljni postupak je potpuno isti kao za integrale oblika (1.1.24).

235
Primjer 1.1.6. Za integral


dx
x 1  4 x 1
koristimo smjenu
t  4 x  1 , t 4  x  1, d x  4 t 3dt .
Tada je

 t 
dx 4t3 t2
 dt  4 dt 
x 1  4 x 1
2
t t 1
 dt 

 4  t dt  dt 
   t  1
 2 t 2  4 t  4 ln t  1  C 

 2 x  1  4 4 x  1  4 ln  4
x 1 1  C .

1.8.2. Integral binomnog diferencijala

Diferencijal oblika

 
p
(1.1.27) xm a  b xn dx,

gdje su a i b realni brojevi različiti od nule, a m,n i p racionalni brojevi, zovemo

binomni diferencijal.

Razmotrimo mogućnost svođenja integrala binomnog diferencijala, tj. integrala

 x a  b x 
m n p
(1.1.28) dx

na integral razlomljene racionalne funkcije.

1. Neka je p cijeli broj. Tada se smjenom t  r x , gdje je r naj-manji

zajednički sadržalac imenitelja racionalnih brojeva m i n, integral (1.1.28) svodi se na
integral racionalne funkcije.

Primjer 1.1.7. Neka treba izračunati

2
1
 1

 x 3 2  3 x 2  d x .
 
Tada je
t  6 x  x  t 6  d x  6 t 5 dt ,
pa se dati integral svodi na

 t 2  3 t       
3 2 2
2
 6 t 5 dt  6 t 7 2  3 t 3 d t  6 t 7 4  12 t 3  9 t 6 dt 
72 11 27 14 72 6 5 27 2 3
 3t 8  t  t  C  3 x3 x  x x  x x C.
11 7 11 7
236
 m1
1
2. Neka je cijeli broj. Tada smjenom z  x n , ili x  z n ,
n
 1 1 
1
 d x  z n d z integral (1.1.28) ima oblik
 n 
m 1 m1

   1 n 1 1
 
1
z n  a  bz  a  bz p d z ,
p
xm a  b xn dx  z dz 
p n
z
n n
ili

 x a  b x  z
p 1
(1.1.29) m n
dx  q
(a  bz) p d z ,
n
m1
gdje je q   1 cijeli broj.
n
l
Neka je p  . Tada je funkcija z q (a  bz ) p iracionalna funkcija oblika
s
 
R z , s a  bz . Tada se smjenom, kako je ranije objašnjeno, t  s a  bz integral
(1.1.29) svodi na integral racionalne funkcije.
m1
Dakle, ako je u podintegralnoj funkciji (1.1.29) cijeli broj za
n
izračunavanje tog integrala uvodimo smjenu
t  s a  bz n , s -imenilac od p.
Primjer 1.1.8. Izračunati

  
1

x3 1 x2 2 dx .
1
Rješenje. Dati integral je binomni, gdje je m  3, n  2, p   . Kako je
2
m1 31
  2 Z, možemo uvesti smjenu
n 2
t
t  1 x2 ; x  1 t 2 ; d x   dt .
1 t2
Tada vrijedi
t
1

     
1 

 3
x3 1 x2 2 dx  1 t2  (t 2 ) 2  d t    (1  t 2 ) d t 
1 t 2

t3 1
 t   C   1  x 2  (1  x 2 ) 1  x 2  C .
3 3
3. Integral (1.1.29) se može izraziti u obliku
m1

    
1

p 1
xm a  b xn dx  z n (a  bz) p d z ; z  x n
n
m 1
1 p  a  bz 
p


1
 z n   dz.
n  z 

237
 a  bz 
p

  
d x  1 z q  p  m1 .

p
xm a  b xn  dz, q  1
n  z  n
m1 m1
Neka je q  p   1  p , odnosno  p cijeli broj. Tada je podintegralna
n n
funkcija iracionalna funkcija oblika
 a  bz 
R  z, s ,
 z 
gdje je s imenilac od p, koja se može racionalizirati smjenom

a  bz s
(1.1.30) ts  a z 1  b  s a x  n  b .
z

 
1


dx 
Primjer 1.1.9. Izračunati  1 x4 4 dx.
1 x4
4

1
Rješenje. U ovom zadatku je m  0 , n  4 , p   . Kako je
4
m1 1 1
 p    0 Z
n 4 4
koristimo smjenu

 
1

t  x 4  1  t 4  x 4  1  x  t 4  1
4 4 ,
odakle je diferencijal

 
5

dx  t3 t4 1 4 d t , to je
1

 t4 
   
1 5


 4 
1 x4 4 dx    4  t3 t4 1 4 dt 
 t  1
5


    t  t  1 d t 
1 4
  t 1  t 4  1 4 3 4

 t  1 d t   (t  1) (t  1) (t  1) d t .
2 2
t t
 4 2

Nakon razlaganja podintegralne funkcije na elementarne razlomke, slijedi

  d x   41 t dt1  41 t dt1  21 t 2dt 1 

1

1  x 4 4
  
1 1 1
  ln t  1  ln t  1  arc tg t  C 
4 4 2
x 4  1  1
4
1 1
  arc tg x 4  1  C .
4
ln
4 4 2
x 1 1
4

Slučajevi 1,2 i 3 su jedini slučajevi kada integral binomnog diferencijala se može

elementarno izračunati.

238
 1.8.3. Integral funkcija oblika R x , a x 2  bx  c  
Neka treba izračunati integral funkcije  
R x , a x 2  bx  c , gdje je R

racionalna funkcija po x i a x 2  bx  c . Razmotrićemo tri smjene (Eulerove*)

smjene) kojim se funkcija 
R x , a x 2  bx  c  može transfo-rmisati u racionalnu
funkciju, odnosno integral

(1.1.31)  R  x, ax 2  bx  c d x 
u integral racionalne funkcije.
1. Neka je u relaciji (1.1.31) a  0 . Tada možemo uvesti smjenu

(1.1.32) a x2  bx  c  t  a x ,
gdje je t nova promjenljiva od x. Mi ćemo postupak izračunavanja integrala objasniti
sa jednim znakom. Kvadriranjem jednakosti (1.1.32) dobijamo
b x  c  t2  2t x a .
Rješavanjem prethodne jednačine po x dobijamo
t2  c
(1.1.33) x .
2t a  b
Ako se vrijednost x iz relacije (1.1.33) zamijeni na desnoj strani relacije (1.1.32),
dobijamo

a t 2  bt  c a
(1.1.34) a x 2  bx  c  .
2 at c
Diferenciranjem (1.1.33),
*) L. Euler (1707-1783), dobijamo
švajcarski matematičar.

(1.1.35) dx 
2  a t2  b t  c a  dt .
2 
2
a t b

Ako se umjesto x, a x 2  bx  c , d x njihove vrijednosti date relacijama (1.1.33),

(1.1.34) i (1.1.35), respektivno, zamijene u integral (1.1.31) tada se taj integral svodi na
integral racionalne funkcije.

Primjer 1.1.10. Izračunati


dx
.
9x2  x  1
Rješenje. Neka je 9 x 2  x  1  t  3 x . Tada kvadriranjem te jednakosti
dobijamo jednačinu
239
 9 x2  x  1 t 2  6t x  9 x2 ,
čije je rješenje, po x
t2 1
x .
6t  1
Diferenciranjem prethodnog izraza dobijamo
3t 2  t  3
dx 2 dt .
(6 t  1) 2
Tada je
3t 2  t  3
(6 t  1) 2
  3t  6t  1 
dx dt
2 dt  2
9x  x  1
2 2
t 3
6t  1
1 1
 ln 6 t  1  C  ln 6
3 3  
9 x2  x  1  3x  1  C .

2. Neka je c  0 . Uvodimo novu promjenljivu t tako da vrijedi

(1.1.36) a x 2  bx  c  x t  c .
Tada kvadriranjem relacije (1.1.36) dobijamo
a x2  b x  c  x2 t 2  2 x t c  c ,
odnosno
a x2  b x  x2 t 2  2 x t c
odakle se dobija

2 ct b
(1.1.37) x .
a  t2
Zamjenom vrijednosti x (relacija (1.1.37)) na desnoj strani relacije (1.1.36) dobijamo
2 ct b c t2  b t  a c
a x 2  bx  c   t  c  .
a  t2 a  t2
Diferenciranjem relacije (1.1.37) dobijamo

c t2  bt  a c
(1.1.38) dx 2 dt .
a  t 
2 2

Iz (1.1.36) odnosno (1.1.37) i (1.1.38) integral (1.1.31) se svodi na integral racionalne

funkcije i vrijedi

    2 c t  b c t 2  bt  a c  c t 2  bt  a c

R x , a x 2  bx  c d x  2 R 
 a  t2
,
a  t2

 a  t 2 2
dt

gdje je

240
 a x2  b x  c  c
t .
x
Primjer 1.1.11. Izračunati

 x
dx
.
x2  x  1
Rješenje. Neka je
x 2  x  1  t x  1.
Tada je
x2  x  1  t 2 x2  2 t x  1,
odakle je
2t 1 t2  t 1
x , d x2 dt,
1 t2 1  t 2 2

2t 1 t2  t 1
x2  x  1  t 1 .
1 t2 1 t2
Na osnovu dobijenih izraza slijedi

 
dx 1 t2  t 1
2  dt
x  x2  x  1 2 t  1 t 2  t  1 1 t 2 2
  
1 t2 1 t2
t2  t  1
2

t (1  t ) 2 (1  t )
dt .

Kako je
t2  t 1 1 3 1 3 1 1 1
    ,
t (1  t ) (1  t ) t 2 (1  t )
2 2 4 1 t 4 1 t
to je
t2  t 1

1 3 1
2 d t  2 ln t  3  ln 1  t  ln 1  t  C 
t (1  t ) 2 (1  t ) 1 t 2 2
x2  x  1  1 3 x2  x  1  x  1
 2 ln  ln 
x 2 x

1 x  x2  x  1  1 x
 ln 3 C.
2 x x  1 x2  x  1

3. Neka su  i  realne i različite nule trinoma a x 2  b x  c . Tada je

a x 2  b x  c  a ( x   ) ( x   ) . Neka je

(1.1.39) a x 2  bx  c  t ( x   ) ,
gdje je t nova funkcija od x. Kvadriranjem relacije (1.1.39) dobijamo
a x2  b x  c  t 2 (x  )2 ,
odnosno
241
 t 2 (x   ) 2  a (x  ) (x   ) .
Nakon dijeljenja prethodne jednakosti sa x   , dobijamo jednačinu po x oblika
t 2 (x   )  a (x   )
čije je rješenje
 a   t 2
x ,
t2  a
odakle diferenciranjem dobijamo
2 a (   ) t
dx dt .
 
2
t2  a

Smjene date relacijama (1.1.32), (1.1.36) i (1.1.39) su poznate kao Eulerove

smjene.

1.9. Integracija nekih trigonometrijskih funkcija

Neka je data funkcija R (sin x , cos x ) , gdje je R racionalna funkcija od
sin x i cos x . Tada se izraz R (sin x , cos x ) može racionalizirati smjenom

x
(1.1.40) t  tg ,   x   .
2
Kako je
2 sin 2x cos 2x 2 tg 2x 2t
(1.1.41) sin x    ,
cos 2 2x  sin 2 2x 1 tg 2 2x 1 t2

cos 2 x
 sin 2 x
1  tg 2 x
1 t2
(1.1.42) cos x  2 2
 2
 ,
cos 2 2x  sin 2 2x 1 tg 2 2x 1 t2

i iz relacije (1.1.40)
x  2 arc tg t ,
odnosno
2d t
dx ,
1 t2
to vrijedi
 2t 1 t2  d t
 R (sin x,cos x) d x  2 R  ,
 
1 t2 1 t2  1 t2
.

Primjer 1.1.12. Izračunati

 1  sin x .
dx

242
 Rješenje. Neka je
x 2d t
t  tg , d x  .
2 1 t2
Tada je prema relaciji (1.1.41)

  
dx 1 2 dt
  dt2 
1  sin x 2t 1  t 2
(1  t ) 2
1
1 t2
2 2
 C C.
1 t 1  tg 2x
Smjena (1.1.40) je univerzalna i koristi se za integraciju funkcija oblika
R (sin x , cos x ) . Često se racionalisanjem dobija dosta složen integral. Nekad postoji
mogućnost da se postupak izračunavanja integrala uprosti i u ovom dijelu ćemo
razmotriti neke od tih mogućnosti.

1. Za J
 sin n
x d x , n  N, primjenjujemo metodu parcijalne integracije.
Tada je
u  sin n 1 x  d u  (n  1) sin n  2 x cos x d x
J
 sin n x d x 
d v  sin x d x  v   cos x
J   cos x sin n 1 x 
 (n  1) sin n2
x cos 2 x d x


J   cos x sin n 1 x  (n  1) sin n  2 x (1  sin 2 x ) d x


J   cos x sin n 1 x  (n  1) sin n  2 x d x  (n  1) sin n x d x


n 1 n2
J   cos x sin x  (n  1) sin x d x  (n  1) J .
Rješavanjem prethodne jednačine po J dobijamo rekurentnu formulu
n 1
 
1
(1.143) J  sin n x d x   cos x sin n 1 x  sin n  2 x d x .
n n
Istim postupkom dobijamo formulu
n 1
 cos 
1
(1.1.44) n
xdx  sin x cos n 1 x  cos n  2 x d x .
n n
Uzastopnim primjenama (1.1.43) odnosno (1.1.44), ako je n paran prirodan
broj, izračunavanje tih integrala se svodi na izračunavanje
 sin  cos
2 2
xdx i xdx.
Neka je u izrazu sin n x (cos n x ) n neparan prirodan broj, tj. n  2 k  1 . Tada
je
 sin   1  cos x 
2 k 1 k
x d x  sin 2 k x  sin x d x  2
 sin x d x .
Smjenom
t  cos x , d t   sin x d x
243
se dobija

 sin  1  t 
2 k 1 2 k
xdx   dt.

 cos
2 k 1
Na isti način se izračunava i xdx .

 sin x d x .
3
Primjer 1.1.13. Izračunati

 sin x d x   sin x  sin x d x   (1  cos

3 2 2
Rješenje. x ) sin x d x ,
cos x  t  d t   sin x d x ,
t3
 
1
sin 3 x d x   (1  t 2 ) d t   t 
 C   cos x  cos3 x  C .
3 3
Parcijalnom integracijom se mogu za n N i n 1 dokazati i sljedeće
rekurentne formule:

n2
 sin  sin
dx 1 cos x dx
(1.1.45)   ,
n
x n  1 sin x n  1
n 1 n2
x
n2
 cos  cos
dx 1 sin x dx
(1.1.46)   .
n
x n  1 cos x n  1
n 1 n2
x
Primjera radi dokažimo relaciju (1.1.45). Uzmimo da je
1 (n  2) cos x
u ,odnosno, d u   dx, i
n2
sin x sin n 1 x


dx cos x
v 2
  ctg x   . Tada je
sin x sin x

 
dx dx
  cos 
1 x  (n  2) cos x  cos x d x ,
J  
n
sin x n2
sin x sin 2 x sinn 1 x sin x sinn 1 x
x  (n  2) d x  (n  2) dx
J   cos n 1
sin x sin xn  sinn  2 x
, 
ili


cos x dx
(n  1) J   n 1  (n  2) ,
sin x sin n 2 x
odnosno, nakon dijeljenja jednakosti sa n  1 slijedi
n2
 
dx 1 cos x dx
J   .
sin xn n  1 sin x n  1 sin n 2 x
n 1

Napomenimo još da se za izračunavanje integrala funkcija oblika

sin px cos qx, sin px sin qx i cos px cos qx ,
gdje su p i q realne konstante, koriste trigonometrijske identičnosti:

244
 1
sin  sin  
2
 cos(   )  cos(   )
1
(1.1.47) cos  cos    cos(   )  cos(   )
2
1
sin  cos    sin (   )  sin (   ) .
2

1.10. Zadaci za vježbu

Koristeći jednostavnija pravila integriranja i tabelu osnovnih inte-grala
izračunati

 x
3
1. x dx; 2. x dx ;

x x
dx
3. 5
; 4. 2
(3  2 x ) 2 d x ;

 2  4x

2
5. x
 3x dx; 6. dx;
3x

 (3  2 x ) d x ; 
8 dx
7. 8. ;
2  5x

x  1 x
dx dx
9. ; 10. .
2
4 2

Metodom smjene promjenljivih izračunati:

x2 d x
 x 
ln 3 x
11. ; 12. dx;

23 x
3
5

ex  1
 x ln 
dx
13. ; 14. dx ;
5
x ex  x

  sin x ;
sin x dx
15. dx ; 16.
cos2 x

 cos x ; 
dx dx
17. 18. .
1  x 2 arcsin x

Metodom parcijalne integracije izračunati:

 ln x d x ;  x ln
2
19. 20. xdx ;

245
 x ex d x ; x
2 4
21. 22. cos x d x ;

 arcsin x d x ; x a2  x2 d x .
2
23. 24.

Izračunati integrale:

x
dx
 3x
dx
25. ; 26. ;
2
 x 1 2
 x 1

 
dx
27. ; 28. 4 x2  x d x ;
x x2

29.  2  x  x2 d x ; 30.  2  x  x2 d x ;

x 1 3 2x
31.
x 2
 x 1
dx; 32.
x 2
 x2
dx;

 1  x 
x2
x
xdx
33. ; 34. dx.
4
 2 x2  1 2 3

Izračunati sljedeće integrale (racionalnih funkcija)

2x3
x  ( x  2)
dx
35. ; 36. dx ;
2
 5x 2

( x  1) 3 x3d x
37.
 x2  1
dx; 38.
 ( x  1) ( x  2) 2
;

 x 1  x   ( x  1)
dx dx
39. ; 40. ;
2 2 2 2
x2

x3  1
 x  
dx
41. ; 42. .
2
 x 1 
2
x x2  1 x2  1 
Izračunati sljedeće integrale (iracionalnih funkcija):

x 1
 1 
dx
43. ; 44. dx;
x x 1

x 1  2
  ( x  1)
dx
45. ; 46. dx;
3
3x 1 1 2
 x 1

x 1
x  ( x  1)
dx
47. dx; 48. ;
x 1 x2  x  1
246
  x
dx
x 4  x2 d x ;
2
49. 50. .
x2  x  1
Izračunati integrale:

 2  cos x ;  2 sin x  cos x  3 ;

dx dx
51. 52.

 sin x  cos x d x ;  sin

sin x cos x
53. 54. dx;
3
x  cos3 x

 sin  cos
dx 3
55. 3
; 56. xdx.
x

2. Određeni integral

2.1. Reimanov* integral

Neka je funkcija y  f ( x ) ograničena na segmentu I   a , b ( a , b  R, a  b )
i neka su m i M infimum, odnosno supremum, funkcije f na segmentu I. Interval
 a, b podijelimo na proizvoljan način tačkama
x0, x1, x2 ,  , xn , gdje je
(2.1.1) a  x0  x1  x2    xi    xn  b ,
na podintervale
(2.1.2)  x0, x1 ,  x1, x2  ,  , xi 1, xi  ,  , xn1, xn  .
Skup P  x1, x2 ,  , xn zovemo subdivizija intervala I. Najveći među brojevima
 xi  xi  xi 1  I i (i  1,2,  , n) zovemo dijametar subdivizije P i označavamo sa
 ( P) .
Interval  a, b smo podijelili na n podintervala i dijametar ove podjele
označimo sa  1 . Ako sada svaki podinterval (2.1.2) podijelimo novim tačkama,
dobićemo podjelu sa dijametrom  2 . Nastavljajući tako postupak podjele dobićemo
niz dijametara 1,  2 ,  3,  , koga ćemo označiti sa  .
Za podjelu intervala  a, b kažemo da je osnovna ili normalna ako niz
dijametara tih podjela teži nuli kada n   , tj. ako
 n  0 (  0) kada n   .

*
B. Reiman (1826-1866), njemački matematičar.
247
 Ako je funkcija y  f ( x ) ograničena na intervalu  a, b  I tada za svako
x  I vrijedi

(2.1.3) m  f ( x)  M .

Neka su mi i M i infimum i supremum funkcije y  f ( x ) na inter-valu

 xi 1 , xi  (i  1,2,  , n) i neka je t i proizvoljna tačka intervala  xi 1 , xi  . Formirajmo
sume

n n
(2.1.4) s m x  x
i 1
i i i 1    mi  xi
i 1

n n
(2.1.5) S i 1
M i  xi  xi 1   M x
i 1
i i

n n
(2.1.6)    f (ti )  xi  xi 1    f (ti )  xi .
i 1 i 1

Kako je
m  mi  f (t i )  Mi  M
to se množenjem tih nejednačina sa  xi  0 dobija
m  xi  mi  xi  f (t i )  xi  Mi  xi  M  xi
ili nakon sumiranja po i (i  1,2,  , n)

n n n n n
(2.1.7) 
i 1
m  xi   i 1
mi  xi   i 1
f (ti )  xi  
i 1
Mi  xi  Mx .
i 1
i

Iz (2.1.7) prema (2.1.4), (2.1.5) i (2.1.6) slijede nejednakosti

(2.1.8) (b  a ) m  s    S  (b  a ) M .

Sume s i S, definisane sa (2.1.4) i (2.1.5), zovemo donja i gornja Darbuoxova*

suma, respektivno, funkcije f na intervalu I. Suma  zove se integralna suma funkcije
f na intervalu I.

Razmotrimo neke osobine Darbouxovih suma.

Teorema 2.1.1. Neka je funkcija y  f ( x ) ograničena na intervalu  a, b . Tada je
donji Darbuoxov zbir monotono rastući a gornji monotono opada-jući.
Dokaz. Neka je xi  xi 1 , xi , (i  1,2, K , n) . Tada tačka x i dijeli interval
 xi 1 , xi  na podintervale  xi 1 , xi i  xi, xi  . Neka je mi1 infimum a Mi1 supremum
funkcije f na intervalu  xi 1 , xi , i mi infimum a M i supremum funkcije f na
intervalu  xi, xi  . Tada za i  1,2,  , n , vrijedi

*
G. Darboux (1842-1917), francuski matematičar.

248
 mi  mi1  f (t i )  M i1  M i
(2.1.9)
mi  mi  M i  M i ,

gdje su mi infimum a M i supremum funkcije f na intervalu  xi 1 , xi  ,

(i  1,2,  , n) i vrijedi
n n
s 
i 1
mi  x i  x i 1    m ( x   x
i 1
i i i 1 )  ( x i  x i ) 
n n
  m
i 1
i 1  xi  xi 1    mi ( xi  xi ) ,
i 1
odnosno
n n
S M
i 1
i  xi  xi 1    M i  ( xi  xi 1 )  ( xi  xi) 
i 1
n n
  M
i 1
i 1  xi  xi 1    M i( xi  xi ) .
i 1
Time je teorema dokazana.
Kako su nizovi s i S monotoni i ograničeni to su oni i konver-gentni, tj. postoji
lim s i lim S .
 0  0

Teorema 2.1.2. Ma koja donja Darbuoxova suma nije veća od bilo koje gornje
Darbuoxove sume.
Dokaz. Interval  a, b podijelimo tačkama P1  x1, x2 ,  , xn i neka toj
podjeli odgovaraju Darbouxove sume s1 i S1 . Obrazujmo sada bilo koju podjelu
tačkama P2  x10 , x20 ,  , xn0 koje ne zavise od prve podjele, intervala  a, b . Neka toj
podjeli odgovaraju Darbouxove sume s2 i S2 . Treba dokazati da je s1  S 2 .
Formirajmo skup P3  P1  P2 i interval  a, b podijelimo tačkama P3 . Neka toj
podjeli odgovaraju Darbouxove sume s3 i S 3 . Prema teoremi 2.1.1 slijedi da je
s1  s3 , S3  S2 .
Kako je s3  S3 , vrijedi s1  S 2 , što je i trebalo dokazati.

Neka je A   s: P P  skup svih donjih i B   B : P P  skup svih gornjih

Darbouxovih suma za skup datih subdivizija P. Neka je C skup svih integralnih suma
pri zadanoj subdiviziji P, kada se vrijednosti t i  xi 1 , xi  uzimaju na sve moguće
načine. Tada je
S  sup  , s  inf  ,
 C  C

što ovom prilikom nećemo dokazivati.

Označimo za funkciju y  f ( x ) na intervalu  a, b sup A sa J   f , a, b i
inf B sa J  f , a , b ili kratko J  i J . Brojevi J  i J su donji i gornji Reimanovi
  

integral funkcije f na intervalu  a, b , respektivno.

249
Definicija 2.1.1. Za broj J kažemo da je granična vrijednost integralne sume
n
(2.1.10)    f (t i )  xi
i 1

kada niz dijametara   0 , ako i samo ako za bilo koji broj   0 postoji broj   0
takav da za bilo koju podjelu intervala  a, b i    vrijedi
 J 
za bilo koji izbor brojeva ti .
To se piše
(2.1.11) lim   J .
 0

Ako postoji konačna i određena granična vrijednost (2.1.11) tada J nazivamo

određenim integralom funkcije f ( x ) na intervalu  a, b i ozna-čavamo ga sa
b
J  f ( x) d x   f ( x) d x .
a  a ,b 
U tom slučaju za funkciju f ( x ) kažemo da je integrabilna u Reimanovom smislu ili R-
integrabilna na intervalu  a, b . Funkciju f ( x ) nazivamo podintegralna funkcija ili
integrand, x je integraciona promjenljiva, interval  a, b je područje integracije.
Granice intervala  a, b su međe ili granice integracije i to a donja i b gornja međa
integracije.

2.2. Uslovi postojanja R-integrala

Teorema 2.2.1. Funkcija y  f ( x ) definisana na intervalu  a, b je R-integrabilan na
tom istom intervalu ako i samo ako vrijedi

(2.2.1) lim  S  s  0 ,
 0

gdje su S i s Darbouxove sume.

Dokaz. Granična vrijednost (2.2.1) se može iskazati na sljedeći na-čin: za
svako   0 postoji broj   0 za koji je    tako da vrijedi ne-jednakost

(2.2.2) S  s.
b

Preptostavimo da postoji J   f ( x ) d x . Tada za bilo koje

a
  0 postoji broj

  0 ,    za koje vrijedi
  J  , J      J   .

250
Ako umjesto proizvoljno t i  xi 1 , xi  uzmemo one vrijednosti t i za koje funkcija
f ( x ) ima infimum odnosno supremum na tom intervalu, tj.
f (ti )  mi , f (ti)  Mi , i  1,2, K , n ,
tada je
n n
   f (t i )  xi   mi  xi  s
i 1 i 1
n n
    f (t i)  xi   M i  xi  S
i 1 i 1
i vrijede nejednakosti
(2.2.3) J  s S  J  .
Iz (2.2.3) slijedi nejedakost J  s   ili lim s  J , odnosno S  J   , ili
 0
lim S  J . Time je dokazan potreban uslov teoreme.
 0
Dokažimo i dovoljan uslov. Neka vrijedi relacija (2.2.1). Tada iz
s  J  J   S
slijedi J   J  i tu vrijednost označimo sa J. Znači vrijede nejednakosti
(2.2.4) s J S.
Neka se integralna suma shvati kao jedna od Darbouxovih suma, koje
odgovaraju datoj podjeli. Tada vrijede nejednakosti

(2.2.5) sS .

Na osnovu relacije (2.2.2) za dovoljno malo  razlika S  s odnosno dužina intervala

 s, S  je manja nego proizvoljno malo   0 . Tada iz (2.2.4) i (2.2.5) slijedi
nejednakost
  J 
što znači da je J granična vrijednost  kada   0 , odnosno da je
b
J  f ( x) d x .
a
Time je teorema dokazana.
Neka je  i  Mi  mi ,  i -oscilacije funkcije f na intervalu  xi ,
i  1,2,  , n . Tada je
n n n n
S s M
i 1
i  xi  m  x   M
i 1
i i
i 1
i  mi   xi  
i 1
i  xi ,

i relacija (2.2.1) se može izraziti u obliku

n
(2.2.6) lim  S  s  lim
 0  0

i 1
i  xi  0 .

251
 2.3. Klase R-integrabilnih funkcija
Teorema 2.3.1. Svaka neprekidna funkcija y  f ( x ) na intervalu  a, b je na tom
intervalu i R-integrabilna.

Teorema 2.3.2. Svaka ograničena funkcija sa konačnim brojem prekida na intervalu

 a, b je na tom intervalu i R-integrabilna.

2.4. Osobine R-integrala

Pri definisanju određenog integrala u Reimanovom smislu podjelu intervala
 a, b , a  b , izvršili smo slijeva na desno (uslovi (2.1.1)).
Posmatrajmo sada interval a  x  b i taj interval podijelimo na proizvoljan
način tačkama x0 , x1,  , xn tako da vrijedi

(2.4.1) a  x0  x1  x2    xi 1  xi   xn  b .
U intervalu  xi 1 , xi  izaberimo proizvoljnu tačku t i i formirajmo sumu

(2.4.2)    f (t i )  xi

gdje je  xi  xi  xi 1  0 , i  1,2,  , n . Granična vrijednost sume  kada

maksimalna dužina  xi teži nuli je, po definiciji, integral funkcije f ( x ) na intervalu
 a, b , tj.
b

 f ( x) d x  lim  .
a
0

Ako interval b, a , b  a , podijelimo tačkama xn , xn1,  , x1, x0 gdje je

b  xn  xn1    x0  a
i uzmimo istu vrijednost t i kao i u prethodnom slučaju, pa formirajmo sumu
    f ( t i )  xi ,
tada će se sume  i   razlikovati samo u znaku. Na osnovu toga slijedi tvrdnja:
Ako je funkcija y  f ( x ) integrabilna na intervalu  a, b , tada je ona
integrabilna i na intervalu b, a i vrijedi

b a

(2.4.3)  f ( x) d x    f ( x) d x .
a b

Na osnovu relacije (2.4.3) neposredno slijedi jednakost

252
 a

(2.4.4)  f ( x) d x  0 .
a

Teorema 2.4.1. Neka je funkcija y  f ( x ) integrabilna na intervalu  a, b i neka je

k R . Tada je i funkcija k  f ( x ) integrabilna na intervalu  a, b i vrijedi

b b

(2.4.5) 
a
k f ( x) d x  k  f ( x) d x .
a

Dokaz. Neka je  ( x )  k  f ( x ) . Za funkciju  ( x ) formirajmo sumu na

intervalu  a, b
n n
    (t i )  xi   k  f (t i )  xi  k  f (t i )  xi .
i 1 i 1
Tada je
n
lim   lim
 0  0
  (t )  x
i 1
i i  k lim
 0
 f (t )  x i i ,

ili
b b


a
k f ( x) d x  k  f ( x) d x .
a

Teorema 2.4.2. Neka su funkcije f ( x ) i g ( x ) R-integrabilne na intervalu  a, b .

Tada je i funkcija f ( x )  g ( x ) integrabilna na tom intervalu i vrije-di
b b b

(2.4.6)   f ( x )  g ( x ) d x   f ( x ) d x   g ( x) d x .
a a a

Dokaz. Za bilo koju podjelu intervala  a, b i bilo koji izbor t i  xi 1 , xi  za

integralne sume vrijedi relacija
n n

  f (t )  g (t )  x   f (t )  x   g (t )  x
i 1
i i i
i 1
i i i i

što znači da je f ( x )  g ( x ) integrabilna funkcija i da vrijedi relacija (2.4.6).

Teorema 2.4.3. Neka je funkcija y  f ( x ) integrabilna na intervalima  a, c , i  c, b .

tada je

b c b
(2.4.7) 
a
f ( x) d x  
a
f ( x) d x   f ( x) d x .
c

Dokaz. Pretpostavimo da vrijedi a  c  b . Kako je po pretpostavci teoreme

funkcija f ( x ) integrabilna na intervalima  a, c i  c, b to prema teoremi 2.2.1 postoje
podjele intervala za koje vrijedi
253
 , 
S s  i  xi 
2
S  s    i  xi  .
2
 a ,c   c ,b 
Ako se sume objedine dobićemo
 
S s  i  xi   i  xi   i  xi 
2

2
 ,
 a ,b   a ,c   c ,b 
tj.
S s,
što znači da je funkcija f ( x ) integrabilna na intervalu  a, b .
Za integralne sume vrijedi
f (t i )  xi  f ( t i )  xi  
f (t i )  xi . 
 a ,b   a ,c   c ,b 
Ako se prijeđe na graničnu vrijednost, kada   0 , prethodne jednakosti dobićemo
relaciju (2.4.7).
Neka tačka c ne pripada intervalu  a, b i neka je, na primjer, a  b  c . Tada
je funkcija f ( x ) integrabilna na intervalu  a, b kao pod-intervalu intervala  a, c i
vrijedi
b c c


a
f ( x) d x  
b
f ( x) d x   f ( x) d x ,
a
ili
b c c

a
f ( x) d x  
a
f ( x) d x   f ( x) d x .
b
Na osnovu relacije (2.4.3) i prethodne jednakosti slijedi relacija (2.4.7).
Slično se dokazuje da relacija (2.4.7) vrijedi i u slučaju da je c  a  b .

Teorema 2.4.4. Neka je funkcija y  f ( x ) nenegativna na intervalu  a, b , a  b .

Tada vrijedi
b

 f ( x) d x  0 .
a

Istinitost tvrdnje slijedi neposredno iz definicije određenog integrala. Svi

članovi integralne sume  su nenegativni pa je i lim   0 .
 0

Teorema 2.4.5. Neka su funkcije f ( x ) i g ( x ) integrabilne na intervalu  a, b , a  b ,

i neka je f ( x )  g ( x ) za svako x  a , b . Tada vrijedi
b b

 f ( x) d x   g ( x) d x .
a a

Dokaz. Iz uslova f ( x )  g ( x ) , ili g ( x )  f ( x )  0 za svako x  a , b i

teoreme 2.4.4 slijedi nejednakost

254
 b

  g ( x )  f ( x ) d x  0 .
a
Prema teoremi 2.4.2 slijedi
b b

 g( x) d x   f ( x) d x ,
a a
ili
b b


a

f ( x) d x  g ( x) d x .
a

Teorema 2.4.6. Neka je funkcija y  f ( x ) R-integrabilna na intervalu  a, b , a  b i

neka je
m  f ( x )  M za svako x  a , b .
Tada vrijedi
b

(2.4.8) m (b  a )   f ( x) d x  M (b  a) .
a

Dokaz. Za funkciju f ( x ) na intervalu  a, b relacija (2.1.8) glasi

n
(2.4.9) m (b  a)   f (t )  x  M (b  a) .
i 1
i i

Ako se prijeđe na graničnu vrijednost kada   0 , prema definiciji R-integrala, dobiće

se relacija (2.4.8).

2.5. Teorema o srednjim vrijednostima

Teorema 2.5.1. Neka je funkcija y  f ( x ) R-integrabilna na intervalu  a, b i neka
za svako svako x  a , b vrijedi m  f ( x )  M . Tada vrijedi relacija

(2.5.1)  f ( x) d x   (b  a ) ,
a
m   M .

Dokaz. Za a  b , b  a  0 , dijeljenjem relacije (2.4.8) sa b  a  0 dobijamo

nejednakosti
b

 f ( x) d x  M .
1
m
ba
a
Relacija (2.5.1) vrijedi za
b

 f ( x) d x .
1

ba
a
Time je teorema dokazana.
255
 Neka je funkcija y  f ( x ) neprekidna na intervalu  a, b . Tada postoji tačka
c  a, b takva da vrijedi

(2.1.28)  f ( x) d x  (b  a) f (c) .
a

Sl. 2.5.1.

To neposredno slijedi iz teorema (III) 3.24 i 2.51.

2.6. Primjeri R-integrala

U ovom dijelu ćemo posmatrati mogućnost izračunavanja R-integra-la po
definiciji.
1

1.  xdx.
0
Dati integral postoji jer je funkcija f ( x )  x neprekidna na

intervalu  0,1 . Interval  0,1 podijelimo na n-jednakih podintegrala, tada je

1 i
 xi  . Neka je f (t i )  t i  , i  1,2,  , n . Tada je integralna suma
n n
1 n (n  1) 1  n
n n n

i 1
f (t i )  xi  
i 1
i 1 1
  2
n n n i 1 
i 2 
n 2

2n
.

Dakle,
1
1 n 1
 x d x  lim
0
n 2n
 .
2

256
 b

x d x , b  a  0 . Inteval  a, b podijelimo na n jednakih dijelova, tada je

2
2.
a
ba
 xi  . Neka je f (t i ) maksimalna vrijednost funkcije na intervalu  xi , dakle
n
b  a 
2
f (t i )  t i2   a  i . Integralna suma je
 n 
n
b  a  b  a b  a
2 n
 2 2 a (b  a ) b  a  2 
2
   a  i
   a  i  
 n  
i 
i 1
n  n n i 1  n

b  a  2 2 a (b  a ) 2
n 2 n
b  a 
 na   i   i 
n  n i 1
 n 
i 1 
b  a  2 2a (b  a ) n(n  1)  b  a  n(n  1)(2n  1) 
2
   
n  ,
na
n 2  n  6 
 (n  1) (n  1) (2n  1) 
  (b  a) a 2  a (b  a)  (b  a)2 
 n 6n2 
b
b3 a 3
lim  
n  3

3
 x2 d x . 
a

2.7. Određeni integral kao funkcija gornje međe

Neka je funkcija f ( x ) integrabilna na intervalu  a, b i neka je c  a, b
stalna tačka. Tada je funkcija f ( x ) integrabilna na intervalu  c, x , za svako x  a , b .
Zbog toga je na intervalu  c, x definisana funkcija
x
F ( x)   f (t ) d t
c
koju nazivamo integralom s promjenljivom gornjom međom.
Teorema 2.7.1. Ako je funkcija f ( x ) integrabilna na intervalu  a, b , ta-da je funkcija
x
F ( x)   f (t ) d t
a

neprekidna funkcija od x na intervalu  a, b .

Dokaz. Neka argumentu x odgovara priraštaj
 x  h , x  h  a, b , tada je
x h x x h
F ( x  h)  
a
f (t ) d t  
a
f (t ) d t   f (t ) d t .
x
Priraštaj funkcije F, koji odgovara priraštaju argumenta h, je

257
 x h
F ( x  h)  F ( x )   f (t ) d t
x
ili na osnovu relacije (2.5.2)
(2.7.1)  F  F ( x  h )  F ( x )  ( x  h  x ) f ( c)  h f ( c) ,

gdje je c  x, x  h . Kako je f (c) konačan broj to  F  0 kada h  0 . Time je

teorema dokazana.
Teorema 2.7.2. Ako je funkcija f ( t ) neprekidna u tački t  x , tada je funkcija
x

(2.7.2) F ( x)   f (t ) d t
a
diferencijabilna u toj tački i vrijedi
F ( x)  f ( x) .
F ( x  h)  F ( x )
Dokaz. Iz relacija (2.7.1) slijedi  f (c) , gdje je
h
m   f ( c)  M  i x  c  x  h . Ako je funkcija f ( t ) neprekidna u tački x, tada za
h  0  f ( c)  f ( x ) . Zbog toga je
F ( x  h)  F ( x )
F ( x )  lim  lim f (c)  f ( x ) .
h 0 h h 0
Time je teorema dokazana.

2.8. Osnovna formula integralnog računa

Teorema 2.7.2 se može interpretirati i na drugi način. Za neprekidnu funkciju
f ( x ) na intervalu  a, b postoji uvijek primitivna funkcija F ( x ) definisana kao
određeni integral funkcije gornje međe. Neka je  ( x ) bilo koja primitivna funkcija
funkcije f ( x ) . Tada je prema teoremi 2.1.1
F ( x)   ( x)  C
gdje je C konstanta koju treba odrediti. Neka je x  a , tada je
a
F (a )   f (t ) d t  0 ,
a
i
F (a )   (a )  C  0
odakle je
C    (a )
i
F ( x )   ( x )   (a ) .
Za x  b je

258
 b

(2.8.1) F (b)   f ( x) d x   (b)   (a ) .

a
Relacija (2.8.1) (Newton-Leibnizova formula) označava da je određeni integral funkcije
f ( x ) na intervalu  a, b jednak razlici bilo koje primitivne funkcije  ( x ) date funkcije
za vrijednosti x  b i x  a . Razlika  (b)   ( a ) se označava sa  ( x) ba , znači
b

 f ( x) d x   ( x)   (b)   ( a ) .
b
a
a
Primjeri 1 i 2 određenog integrala po osnovnoj formuli određenog integrala mogu se
jednostavno uraditi
1

 xdx  2 x
1 1 1
1. 2 1
0  0 ,
2 2
0
b
x3 b3 a 3
x dx   
2 b
2. a .
3 3 3
a

2.9. Integracija metodom smjene kod R-integrala

Teorema 2.9.1. Neka je funkcija f ( x ) neprekidna na intervalu  a, b i funkcija
x   ( t ) ima neprekidan izvod na intervalu  ,   . Tada za a   ( ) , b   (  )
vrijedi relacija
b 

 f ( x) d x   f  (t )   (t ) d t .
a
Dokaz. Prema osnovnoj formuli diferencijalnog računa je
b

 f ( x) d x  F (b)  F (a)
a
odnosno


 f  (t )   (t ) d t   ( )   ( )  F  ( )  F  ( ) 

b
 F (b)  F (a )   f ( x) d x ,
a
čime je teorema dokazana.
Vidjeli smo da kod neodređenih integrala nakon integracije metodom smjene
moramo da vratimo početnu promjenljivu, što kod određenih integrala nije slučaj. Ako
vratimo početnu promjenljivu onda u osnovnu formulu integracije uvrštavamo početne
granice.

259
Neka je funkcija x   (t ) injekcija i neka je g   1 . Tada iz a   ( ) i b   ( )
dobijamo   g (a ) ,   g (b) i vrijedi
b g (b )

 f ( x) d x   f  (t )  (t ) d t .
a g (a )
1
dx
Primjer 3. Izračunati  x 1.
0
Smjenom t  x  1, ili x  t  1 odakle je d x  d t , pa dati integral ima oblik
2
dt
  ln t  ln 2  ln 1  ln 2 .
2
1
t
1
U ovom slučaju smo zadržali novu promjenljivu, a nove granice smo dobili iz
t  0  1  1 , t  1  1  2 . Ako se vratimo na promjenljivu x imaćemo
1
dx
 x  1  ln x  1  ln 2  ln 1  ln 2 .
1
0
0

a
x  a sin t  d x  a cos t
 a  x d x  0  a sin t  t  0 
2 2
Primjer 4.
a  a sin t  t  
0

2
 
2 2
  
a 2  a 2 sin 2 t  a cos t d t  a 2 cos 2 t d t 
0  0

a2  sin 2t  a 2 2
 t    .
2  2  4
0

2.10. Parcijalna integracija R-integrala

Teorema 2.10.1. Neka su u i v diferencijabilne funkcije na intervalu  a, b i neka na
tom intervalu postoje neprekidni izvodi u  i v  . Tada vrijedi

b b

 udv  uv 
 v du .
b
(2.10.1) a
a a
Dokaz. Funkcija u  v je primitivna funkcija funkcije u v  u v  , pa je prema
osnovnoj teoremi R-integrala
b

 (u v   u v) d x  u v
b
a , tj.
a

260
 b b

 
u v  d x  u v d x  u v b
a
a a
odakle slijedi (2.10.1).

dx
e
u  ln x  d u 

Primjer 5. x ln x d x  x .
1 dv  x d x  v  2 x
1 2

Na osnovu relacije (2.10.1) je

e e e
x 2 ln x e 1 2 1 e2 1

1
x ln x d x 
2

2
1
x 
x  dx 
1

2 2
xdx  
1
e
 
 e  1 x2  e   e  1   e  1  1 e2  1 . 
2 2 2 2

2 4 1 2  4 4 4 4 4


u  x  du  d x
Primjer 6.  x sin x d x 
0
d v  sin x d x  v  cos x


   

 x cos x  cos x d x  x cos x  sin x 
0
0 0 0

  cos   0 cos 0  sin   sin 0   .

2.11. Nepravi integral

b

Pri definisanju određemog integrala  f ( x) d x

a
pretpostavljeno je da je

funkcija f ( x ) ograničena na intervalu  a, b , gdje su a i b konačni brojevi. Pojam

određenog integrala može se proširiti i na intervale a,   ,  , a  ,  ,   kao i
za slučaj kada je funkcija neograničena u tački c  a, b . Ove integrale zovemo
nepravi, nesvojstveni, prošireni, generalisani, itd. Ovi nazivi dati su zbog toga što
definicija R-integrala ne ispunjava novopostavljene uslove.

2.11.1 Integrali sa beskonačnim granicama

Neka je funkcija f ( x ) definisana na intervalu a,   i inte-grabilna na

intervalu  a , x  za svako x a ,   , tj. postoji integral

261
 x

(2.11.1)  f (t ) d t
a

za svako x a ,   .
x

Ako postoji lim

x   f ( x) d x , tada pišemo
a

 x

(2.11.2)  f ( x) d x  lim  f ( x) d x
a
x 
a

i kažemo da nesvojstveni (nepravi) integral (2.11.1) konvergira.

Slično se definiše i nesvojstveni (nepravi) integral na intervalu  , a  sa

a a
(2.11.3)  f ( x) d x 

lim
x   f ( x) d x
x

i nepravi integral na intervalu  ,   sa

 x2

 f ( x) d x 

lim
x1     f ( x) d x , ili
x 2   x1

 c 

(2.11.4)  f ( x) d x   f ( x) d x   f ( x) d x .
  c

Neka je F ( x ) primitivna funkcija funkcije f ( x ) . Tada se nepravi integrali

(2.11.2), (2.11.3) i (2.11.4) koji imaju bar jednu beskonačnu grani-cu mogu izraziti u
obliku



(2.1.2')  f ( x) d x  lim  F ( x)  F (a)  lim F ( x)  F (a ) ,

a
x  x 

(2.1.3')

 f ( x) d x  lim  F (a )  F ( x )  F (a )  lim F ( x ) .
x   x 

 c 

(2.1.4')

 f ( x) d x   f ( x) d x   f ( x) d x 
 c
 lim  F (c)  F ( x)  lim  F ( x)  F (c)  lim F ( x2 )  lim F ( x1) .
x1  x2  x2  x1 

 x

 1 x  1 x
dx dx
Primjer 6. 2
 lim 2
 lim arc tg x 
x  x 
0 0

262
  
 lim arc tg x  arc tg 0  0 .
x  2 2

 lim arc tg x  lim arc tg X       .
dx
Primjer 7.  1 x

2 x  X  2 2

 x

Primjer 8. 
0
sin x d x  lim
x   sin x d x  lim ( cos x) , tj. ne postoji jer ne postoji
0
x 

granična vrijednost  lim cos x .

x 
Primjer 9. Posmatrajmo integral
 x
1  1 
x x
dx dx 1
 lim  lim  .
n x  n 1  n  x  x n 1 a n 1 
a a


x
dx 1 1
Za n 1 integral je konvergentan i vrijedi   .
n 1  n a n 1
a


x
dx
Za n 1 integral je divergentan i vrijedi n
  .
a

dx
Za n  1 je 
a
 lim  ln x  ln a     .
x x 

Teorema 2.11.1. Neka je a  0 i neka funkcije f ( x ) i g ( x ) u intervalu  a , x  

ispunjavaju uslove
1. 0  f ( x )  g ( x ) , x  x0  a
2. f ( x ) i g ( x ) integrabilne na a , t , 0  t    .
Tada konvergencija


(2.11.5)  g( x) d x
a

implicira konvergenciju integrala



(2.11.6)  f ( x) d x
a

i divergencija integrala (2.11.6) implicira divergenciju integrala (2.11.5).

x

Dokaz. Funkcija F ( x)   f ( x) d x
a
je rastuća, što se može jed-nostavno

provjeriti, pa je na osnovu teoreme (2.4.5)

x x
F ( x)   f (t ) d t   g (t ) d t ,
a a

263
što znači da konvergencija integrala (2.11.6) implicira konvergenciju integra-la
(2.11.5). Drugi dio teoreme se slično dokazuje.

2.11.2. Integral neograničene funkcije

Neka je funkcija f ( x ) ograničena na intervalu  a , b    , tada pos-toji

b 

(2.11.7)  f ( x) d x
a

za proizvoljno malo   0 i neka je funkcija neograničena na intervalu b   , b . Ako

postoji konačna i određena granična vrijednost
b 
lim
 0  f ( x) d x ,
a
(0    b  a )

tada se piše
b b 

 f ( x) d x  lim  f ( x) d x
a
0
a
i kažemo da integral (2.11.7) konvergira ili postoji. Ako limes (2.11.7) ne po-stoji tada
za tačku b kažemo da je singularna tačka.
Neka je funkcija f ( x ) ograničena na intervalu  a   , b i nije ogra-ničena na
intervalu a , a   , gdje je 0    b  a . Tada se definiše
b b

 f ( x) d x  lim
a
  f ( x ) d x
0
a
ako integral na desnoj strani prethodne jednakosti postoji.
Ako je funkcija f ( x ) ograničena na intervalu  a   1 , b   2  a neograničena
na intervalima  a, a   1  i b   2 , b tada integral funkcije f ( x ) definiše sa

b b 2

(2.11.8)  f ( x) d x  lim  f ( x) d x
1 0
a  2 0 a  1

ako postoji granična vrijednost u relaciji (2.11.8).

Ako je a  c  b tada se relacija (2.11.8) može napisati u obliku
b c b

(2.11.9) 
a

f ( x) d x  f ( x) d x 
a
 f ( x) d x 
c
c b  2

 lim
 1 0  f ( x) d x  lim  f ( x) d x .
a  1
2 0
c

264
 Neka je funkcija f ( x ) ograničena u intervalima  a, c   1  i  c   2 , b a nije
ograničena u intervalu c   , c   , gdje je a  c  b i  1  0,  2  0 proizvoljno mali
brojevi. Tada se definiše
b c b

(2.11.10) 
a

f ( x) d x  f ( x) d x 
a
 f ( x) d x 
c
c  1 b
 lim
 1 0  f ( x) d x  lim  f ( x) d x
a
2 0
c 2

pod uslovom da granične vrijednosti postoje.

1
Primjer 10. Izračunati  ln x d x .
0
Rješenje. Primitivna funkcija funkcije ln x je F ( x )  x (ln x  1) . Funkcija
ln x je neograničena u intervalu 0,  , gdje je   0 proizvoljno mali broj. Znači
1 1

 ln x d x  lim  ln x d x  lim F (1)  F ( )  1  lim  (ln   1)  1 .

0
 0

 0  0

 x ln x . Funkcija
dx 1
Primjer 11. je neograničena u intervalu 1, 1   . Primitivna
x ln x
1
funkcija date funkcije je lnln x .
2
dx
 x ln x  lim
1

 ln ln 2  ln ln    ln ln 2  lim
1 
ln ln    
1

što znači da je dati integral divergentan.

1

x
dx 1
Primjer 12. 2
. Funkcija je neograničena u intervalu  1 ,  2 . Primitivna
1
x2
1
funkcija je  .
x
1 0 1  1 1
dx dx dx dx dx
x
1
2
 x
1
2
 x
0
2
 lim
 1 0 
1
x 2
 lim
 2 0 x

2

2

 lim  1  1  lim  1  1    .

 1 0   1   2 0  2 

2.12. Neke primjene R-integrala

2.12.1. Izračunavanje površina

265
 Neka je funkcija y  f ( x ) nenegativna i ograničena na intervalu I   a , b .
Tada skup tačaka Q ravni x O y Descartesovog koordinatnog sistema za koje je
Q  ( x, y): a  x  b, 0  y  f ( x)
nazivamo krivolinijski trapez (Sl.2.12.1)

2
1 2'
D C
i-1
i (i-1)'

A B
x0=a x1 x2 ... xi-1 xi ... xn-1 b=xn
To drugim riječima
Sl.2.12.1znači da je krivolinijski trapezSl.2.12.2Q dio ravni x O y Dekar-tovog
koordinatnog sistema koji je ograničen intervalom I   a , b ose Ox , ordinatama
x  a , x  b i grafikom funkcije f ( x ) za a  x  b .
Za izračunavanje mjernog broja površine krivolinijskog trapeza Q,  (Q) ,
može se iskoristiti integral u Rimanovom smislu.
Neka je P proizvoljna podjela intervala I   a , b , sl.2.12.2. Podjela P dijeli
interval I na podintervale I i   xi 1 , xi  dužine  xi  xi  xi 1 , gdje je i  1,2, K , n .
Neka je na intervalu I i minimum, odnosno maksi-mum funkcije f ( x ) , mi odnosno
M i . Dakle, podjela P intervala  a, b odgovara podjeli krivolinijskog trapeza Q na
Qi , i  1,2, K , n , trapeza čije su osnovice  xi  xi  xi 1 . Neka je  ( pi ) ,
odnosno  ( Pi ) , mjerni broj površine upisanog odnosno opisanog pravougaonika u
krivolinijski tra-pez Qi , i  1,2, K , n . Pravougaonici pi i Pi imaju iste osnovice
 xi , pa je
 ( pi )  mi  xi ,  ( Pi )  Mi  xi .
Tada je suma mjernih brojeva svih upisanih, odnosno opisanih, pravougaoni-ka
n n

  ( pi )   mi  xi  s ( P) ,
i 1 i 1
n n

  (P )   M
i 1
i
i 1
i  x i  S ( P) ,

gdje su s ( P ) i S ( P ) Darbuovi zbirovu funkcije f ( x ) za datu podjelu P intervala

 a, b . Tada je
s ( P )   ( Q)  S ( P ) .
Ako je funkcija f ( x ) integrabilna na intervalu I   a , b , tada je za osnovnu podjelu
intervala  a, b (vidjeti Teoremu 2.1.9)
b
lim s  lim S 
 0  0  f ( x) d x ,
a
odnosno
266
 b b

(2.12.1)  ( Q)   f ( x ) d x   y d x .
a a

Ako je funkcija f ( x ) nepozitivna na intervalu  a, b , tada je

b b

(2.12.2)  ( Q)    f ( x ) d x    y d x
a a

što nije teško provjeriti.

Ako je krivolinijski trapez Q  ABC D (slika 2.12.1) ograničen odozdo i
odozgo funkcijama y1  f 1 ( x)  0 i y2  f 2 ( x)  0 respektivno, na intervalu  a, b
tada je
b b b
 ( Q )   f 2 ( x ) d x   f 1 ( x ) d x    y 2  y1  d x
a a a

C
B

D
A

a b

Sl. 2.12.3.

U relaciji (2.12.1) data je formula za izračunavanje mjernog broja površine kada se

integriranje vrši po promjenljivoj x. Može se desiti da je jednostavni-je integraliti po
promjenljivoj y i tada vrijedi
d
 ( Q)   x d y ,
c
ili
d
 ( Q)    ( y ) d y .
c

Primjer 13. Izračunati mjerni broj površine Q ograničene grafikom funkcije y  x 2 , x-

osom, x 1 i x  3 . Integriranje vršiti po promjenljivoj x.

267
Rješenje.

3
 (Q)  P   x 2 dx 
1
1 3 3 27 1 26
 x    .
3 1 3 3 3

Sl. 2.12.4.
Primjer 14. Izračunati mjerni broj površine koju obrazuju grafici funkcija y 2  2 x ,
x 2  2 y . Integriranje vršiti po promjenljivoj x.
Rješenje. Grafici datih funkcija i njihove zajedničke tačke su date na Sl.2.12.5.

Zajedničke tačke, koje su rješenje

sis-tema jednačina
x2=2y
y2  2 x  x2  2 y
A
y2=2x su: O ( 0,0) i A (2,2) .
2 2
x2
P 0
2x dx  
0
2
dx

2
 x  2
O
 
P  2x  dx
0
2
2
 2 2 23 x 3 
P x   4.
 3 6 3
Sl. 2.12.5. 0

Formula (2.12.1) se može primjeniti i u slučaju da je površina ogra-ničena

grafikom funkcije date u parametarskom obliku.

Neka je x   (t ) , y   ( t ) i t1  t  t 2 . Tada je d x    ( t ) d t , pa je
 ( t2 ) t2

(2.12.3) P 
 ( t1 )

y d x   (t )    ( t ) d t .
t1

Primjer 15. Izračunati mjerni broj površine omeđene sa

x  r sin t , y  r cos t .
Rješenje. Grafik date funkcije je kružnica poluprečnika r, čiji je centar tačka
O ( 0,0) . Neka je P1 mjerni broj dijela površine kružnice koji se nalazi u prvom
kvadrantu koordinatnog sistema. Tada je

268
  
1 4 4
P  4 P1  
0
 
y d x  4 r cos t  r cos t d t  4 r 2 cos 2 t d t
0 0


P  4 r 2  t  sin 2t 
1 1 4
 r2  .
2 4  0

2.12.2. Izračunavanje zapremine tijela

Neka je u trodimenzionalnom prostoru sa Dekartovim koordinatama x, y, z

zadano geometrijsko tijelo V. Presijecanjem ovog tijela ravninama koje su ortogonalne
na osu Ox dobićemo paralelne presjeke, tj. paralelne površi (Sl.2.12.6)

Sl. 2.12.6.
Mjerni brojevi površina tih presjeka je funkcija argumenta x, označimo je sa  P( x ) ,
ili sa P ( x ) . Neka su x  a i x  b jednačine ravni između kojih se nalazi tijelo V, s
tim da x  a , x  b i tijelo V imaju zajedničkih tačaka.
Interval I   a , b podijelimo tačkama
a  x0  x1  x2 L  xi 1  xi  L  xn  b
na proizvoljan način. Neka je t i proizvoljna tačka iz intervala  xi 1 , xi  ,
i  1,2, K , n . Tada je
P(t i ) ( xi  xi 1 )

mjerni broj zapremine cilindra čija je osnovica P(t i ) i visina xi  xi 1 , koga zovemo
elementarni cilindar. Zbir svih mjernih brojeva zapremina elementar-nih cilindara za
datu podjelu intervala  a, b i izbor tačke t i  xi 1 , xi  je

n
   P(t i ) ( xi  xi 1 ) ,
i 1

269
što predstavlja integralnu sumu funkcije P ( x ) za datu podjelu i izbor tačke t i . Neka
n   tako da data podjela bude osnovna, tada se sa lim  defi-niše mjerni broj
 0
zapremine tijela V, ako taj limes postoji. Dakle

b
 (V )   P ( x ) d x .
a

Neka je tijelo V nastalo rotacijom površi ograničene grafikom funkci-je

y  f ( x ) na intervalu  a, b , x  a , x  b i x-osom oko x-ose za pun ugao. Tada je
površina P ( x ) kružnica poluprečnika y  f ( x ) , čiji je mje-rni broj površine  y 2 , pa
će relacija (2.12.3) glasiti

b b

(2.12.4)  (V )    y d x     f ( x ) 2 d x .
2

a a

Primjer 16. Napisati formulu za izračunavanje zapremine lopte.

Rješenje. Lopta poluprečnika r može se dobiti rotacijom kružnog luka
x  y  r 2 , y  0 , oko x-ose za pun ugao. tada je prema (2.12.4)
2 2

r r r
V  y dx   r x  d x  2   r 
 x2 d x
2 2 2 2

r r 0

4 r 3
r
 3

V  2  r2 x  x   .
 30 3

Primjer 17. Izračunati zapreminu tijela koja nastaje rotacijom površi ograni-čene sa
x 2  2 y , y 2  2 x za pun ugao oko x-ose.
Rješenje.

1
 4

 
V   2 x  x  d x
0
4

19 
1
 5

V    x2  x   .
 20 0
20

Sl.2.12.7.

2.12.3. Izračunavanje površine rotacionog tijela

270
 Neka je funkcija y  f ( x ) neprekidna na intervalu I   a , b . Ako se grafik te
funkcije rotira za pun ugao oko x-ose, tada će on opisati neku površ P. Razmotrimo
mogućnost izračunavanja mjernog broja površine te površi,  ( P ) .
Interval  a, b podijelimo tačkama
a  x0  x1  L  xi 1  xi  L  xn  b .
Neka su A  T0 , T1 , K , Ti 1 , Ti , K , Tn  B tačke grafa funkcije f ( x ) koje
odgovaraju tačkama x0  x1  L  xi 1  xi  L  xn , respektivno (Sl.2.12.8).

Sl.2.12.8.

Pri rotaciji poligonalne linije A  T0 , T1 , K , Ti 1 , Ti , K , Tn  B oko x-ose

za pun ugao nastaje površ sastavljena od omotača zarubljenih kupa. Mjerni
broj površine površi koju opisuje duž Ti 1 , Ti  li neka je  ( Pi ) i  1,2, K , n . Tada je
f ( xi 1 )  f ( xi )
 ( Pi )  2   ( xi  xi 1 ) 2   f ( xi )  f ( x i 1 ) .
2
2
Formirajmo sumu
n n
f ( x i 1 )  f ( x i )
 ( P  )    ( P(l ))  2    ( x i  x i 1 ) 2   f ( x i )  f ( x i 1 ) . Na
2

l 1 l 1
2
osnovu Lagranžove teoreme i relacije ( ) vrijedi
f ( xi )  f ( xi 1 )  f (t i ) ( xi  xi 1 ) , t i  xi 1 , xi
na osnovu čega se prethodna jednakost može napisati u obliku
n n
f ( x i 1 )  f ( x i )
 ( P  )    ( P(l ))  2    1   f (t i ) ( x i  x i 1 ) ,
2

l 1 l 1
2
t i  xi 1 , xi  , ili
 f ( x l 1 )  f (t l )  f ( xi )  f (t i )
n

 ( P )  2     f (t l )   1  f  2  xi 
l 1  
2
n n
 2  f (t )
l 1
i 1  f  2 (ti )  xi    f ( x
l 1
l 1 )  f (ti )  f ( xi )  f (tl ) 1  f  2  xi .

Prva suma prethodne jednakosti predstavlja integralnu sumu funkcije

f (t ) 1   f  (t )
2

za datu podjelu na intervalu  a, b . Može se dokazati da druga suma teži nuli kada
  max  xi  0 , pa je
271
 b
lim  ( P  )   ( P ) 
 0 y
a
1  y2 d x .

2.13. Zadaci za vježbu

1. Po definiciji R-integrala naći:
b 10

a)
e
a
x
dx, b)
2 dx.
0
x

2. Primjenom Njutn-Lajbnicove formule izračunati:

1 b 10

  2
x
a) x2 d x , b) ex d x , c) dx,
0 a 0
2  1

 x (3  x ) d x ,  1  cos
dx
d) e) 2
x
, f)  0
1 x d x .
1 0

3. Metodom smjene promjenljivih izračunati:

4 a

 x 2 x 1d x, x a2  x2 d x ,
2
a) b)
1 0
1 a

  x
ex dx
c) dx, d) ,
x
0
e e x
0
a2  x2

2 

  sin
dx 6 x
e) , f) dx.
3  2 cos x 2
0 0

4. Metodom parcijalne integracije izračunati:


e 1 2
a) 1
ln  x  1 d x , b)  x cos x d x ,
0
2 1

 xe  arc tg
x
c) dx, d) x dx .
1 0

5. Izračunati površinu figura ograničenih linijama:

1
a) y  2 ; y  x , x  0 , x  3 .
x
b) y  2 x  1; x  y  1  0 .
2

c) y  x ; y  x 2 .

272
 6. Izračunati:
 

  x ( x  1) ,
dx dx
a) , b)
1  x2 2
1 1
 2

x 
dx xdx
c) , d) ,
1 x 1
2
1
x 1

V GLAVA

FUNKCIJE VIŠE PROMJENLJIVIH

1. Diferencijalni račun funkcije više promjenljivih

1.1. Osnovni pojmovi funkcija više promjenljivih

Za veličinu u se kaže da je funkcija od x1 , x2 , K , xn ako svakom skupu
vrijednosti  x1 , x2 , K , xn  iz određenog skupa D  R n po nekom zakonu f,
odgovara samo jedna vrijednost u R . To se označava sa

(1.1) u  f  x1 , x2 , K , xn 

i čita "u je funkcija od x1 , x2 , K , xn ". Vrijednosti x1 , x2 , K , xn su neza-visne

promjenjive ili argumenti ili varijable funkcije u. Za funkciju u kaže-mo da je funkcija
od n promjenjivih ili varijabli.
Ako svakoj tački  x1 , x2 , K , xn  nekog skupa tačaka D odgovara po propisu
f neka vrijednost u, tada kažemo da je funkcija u zadana na skupu D. Skup D
nazivamo oblast definisanosti ili domena funkcije f i ubuduće ćemo je označavati sa
D ( f ) . Skup svih vrijednosti u je kodome-na, V ( f ) , funkcije f.
Zbog jednostavnosti izlaganja teorije o funkcijama sa n-nezavisnih
promjenjivih mi ćemo ubuduće posmatrati uglavnom funkcije sa dvije nezavisne
promjenjive, tj. funkciju
u  f  x1 , x2 
koju ćemo označiti sa
(1.2) z  f  x, y  ,

273
gdje x1 zamjenjujem sa x, a x2 sa y.
Funkcija z  f  x1 , x2  , ako se radi o realnoj funkciji realnih pro-mjenljivih,
za domenu  D ( f ) ima skup uređenih parova ( x , y ) čiji su ele- menti realni brojevi.
Skup V ( f ) je skup svih pridruženih vrijednosti z  f  x, y , gdje je z R .

Primjer 1.1. Odrediti domenu i kodomenu funkcije


z  1 x2  y2 . 
Rješenje. Pošto je z realna funkcija realnih promjenjivih x i y to je funkcija
 
definisana za 1  x 2  y 2  0 , odnosno x 2  y 2  1 .

Znači domena funkcije je skup svih

tačaka (x,y) za koje je x 2  y 2  1 .
Ta oblast je krug sa centrom u koor-
dinatnom početku i poluprečnika je-
dan. Kodomena funkcije je skup

V ( f )   z : 0  z  1 .

Sl. 1.1.

Primjer 1.2. Odrediti domenu funkcije

z 1  x  y.
xy
Rješenje. U ovom slučaju domenu određujemo iz uslova
x  y  0; x  0 , y  0 .

Znači domena date funkcije je skup

svih tačaka iz prvog kvadranta
Eukli-dove ravni uključujući i x-osu
za x  0 i y-osu za y  0 i bez
tačaka x y.

Primjer 1.3.Sl. 1.2. domenu funkcije

Odrediti
z  x  y  1 x  y .
Rješenje. Iz x  y  0 , 1  x  y  0 odnosno y   x , y  x  1 dobijamo
oblast definisanosti koja je predstavljena u Euklidovoj ravni (Sl.1.3.).
274
 Sl. 1.3.

Ranije smo razmatrali interval skupa realnih brojeva (I). Naime, skup
I1  a, b   x a  x  b
se naziva interval. To je na brojnoj pravoj skup svih tačaka između tačaka a i b, ne
uključujući i tačke a i b. Ovaj interval nazivamo i jednodimenzionalni interval.
Dvodimenzionalni interval ili dvodimenzionalna oblast se definiše sa
(1.3) I 2   x, y x, y  R  (a  x  b ; c  y  d )

i to je u Euklidovoj ravni skup svih tačaka u unutrašnjosti pravougaonika čije stranice

imaju jednačine

(1.4) x  a , x  b , y  c, y  d .

Interval definisan relacijom (1.3) nazivamo otvoreni. Ako " " zamijenimo sa " "
tada za interval kažemo da je zatvoren. Stranice pravougaonika (1.3) nazivamo međe
intervala I 2 .
Dvodimenzionalna oblast I 2 se može definisati i na druge načine. Naprimjer,
oblast I 2 može biti i skup svih tačaka  x, y  : x, y R takav da vrijedi

(1.5) ( x  a ) 2  ( y  b) 2  r 2 (ili  r 2 )

i predstavlja skup svih unutrašnjih tačaka kružnice sa centrom ( a , b) i polu- prečnika

r.
Nejednakost (1.5) nazivamo i r 2 okolina tačake ( a , b) . Ako je r 2
proizvoljno mala veličina koju označavamo sa  2 , tada je  ,   0 , okolina tačke
( a , b) , skup svih tačaka ( x , y )  R za koje vrijedi
( x  a ) 2  ( y  b) 2   .

275
 Neka su x i i y i opšti članovi nizova, tada se M i  xi , yi  naziva opšti član
dvodimenzionalnog niza ili niza tačaka dvodimenzionalnog prostora. Osobine nizova
prenose se na osobine nizova tačaka u R 2 .

Tako, naprimjer, niz tačaka  M i  xi , yi  ima graničnu vrijednost u tački

A ( a , b ) ako vrijedi
  0  N ( ) n  N ( )  Mn A  
gdje je M n A rastojanje tačke M n od tačke A, što se piše
lim M n  A ili M n  A kada n   .
n

Tačka M n  xn , yn  težiće tački A ( a , b ) ako je

xn  a   i yn  b   za svako n  N ( )
i tada je
M n A  ( xn  a) 2  ( yn  b) 2   2   2   2 .

1.2. Granična vrijednost funkcije

Definicija 1.1. Za funkciju z  f ( x , y ) definisanu u okolini tačke A ( a , b ) kažemo da
teži ili konvergira graničnoj vrijednosti l kada ( x , y ) na proizvoljan način, teži tački
A ( a , b ) ako za svako   0 postoji broj  ( ) takav da vrijedi
f ( x, y)  l   za svako 0  x  a   ( ) , 0  y  b   ( )
što se piše

(1.6) lim f ( x, y)  l ili f ( x , y )  l kada x  a , y  b .

x a
y b

U relaciji (1.6) pretpostavljamo da x i y teže istovremeno svojim graničnim

vrijednostima. Ako x i y uzastopno teže svojim graničnim vri-jednostima tada
govorimo o uzastopnom ili iteriranim graničnim vrijed-nostima ili limesima. Jasno je da
prvo može y težiti b a potom x ka a i obrnuto, i ti uzastopni limesi se označavaju sa

(1.7)
 y b
xa  
 y b x  a 
lim  lim f ( x , y )  i lim lim f ( x, y) ,

respektivno.
Pojam granične vrijednosti funkcije z  f ( x , y ) u tački A ( a , b ) , date u
definiciji 11, može se dati i na sljedeći način.

Neka je funkcija z  f ( x , y ) definisana u okolini I 2 tačke A ( a , b ) i neka je

 xn , yn  , n  1,2, K niz uređenih dvojki nezavisno promjenjivih x i y u oblasti I 2 i
neka je

276
 lim x n  a i lim y n  b .
n  n 

Nizu  xn , yn  odgovaraće niz vrijednosti funkcije zn  f ( xn , yn ) , n  1,2,K ,

tj. niz

(1.8) z1 , z2 , K , zn , K .
Neka je niz (1.8) konvergentan i neka je
lim z n  l ,
n 

za svaki par uređenih nizova  x n , y n  za koji je

lim  x n , y n   (a , b)
n 
tj. ako je
lim zn  lim f  xn , yn   l .
n x a
y b
Tada se kaže da funkcija z  f ( x , y ) ima graničnu vrijednost l u tački A ( a , b ) .

x2  y2
Primjer 1.4. Pokazati da ne postoji lim i naći uzastopne limese.
x0
y0
x2  y2

Rješenje. Posmatrajmo nizove  ,   i  ,   koji teže tački (0,0)

1 1 2 1
 n n    n n 

kada n   . Tada je
1 1
 2
lim f  ,   lim n
2
1 1 n 0,
n  n n  n 1 1
2
 2
n n
4 1
 2
lim f  ,   lim n
2
2 1 n 3
n   n n  n 4 1 5

n2 n2
tj.
lim f  ,   lim f  ,  .
1 1 2 1
n   n n  n  n n 

x2  y2
To znači da ne postoji granična vrijednost izraza lim .
x0
y0
x2  y2
Uzastopni limesi su:
 x2  y2  x2
lim lim 2   lim 1
x 0 y 0 x
  y 2  x 0 x 2
 x2  y2   y2
lim lim 2   lim  1 .
y 0 x 0 x
  y 2  y 0 y 2

Primjer 1.5. Funkcija

277
 xy
z  f ( x, y) 
x  y2 2

ima uzastopne granične vrijednosti kada x  0, y  0 .

 xy  x0
lim lim 2
x 0 y 0 x  y 2
  lim
x 0 x 2
 0,
 
 xy  0 y
lim lim 2   lim 2  0 .
y 0 x 0 x  y 2
  y 0 y
Znači, funkcija f ( x , y ) ima jednake uzastopne granične vrijednosti u tački (0,0). Ako
se uzmu nizovi  ,   i  ,   koji teže tački (0,0) tada se može provjeriti da
1 1 2 1
  n n    n n 

ne postoji granična vrijednost u tački (0,0).

1.3. Neprekidnost funkcije

Definicija 1.2. Za funkciju z  f ( x , y ) definisanu u oblasti I 2 kažemo da je
neprekidna u tački A (a, b)  I 2 ako je

(1.9) lim f ( x, y)  f (a, b) .

x a
y b

Ako nije zadovoljena jednakost u relaciji (1.9) za funkciju z  f ( x , y ) kaže-mo da je u

tački A (a, b)  I 2 prekidna ili da je tačka A ( a , b ) tačka prekida funkcije z  f ( x , y ) .
Ako u relaciji (1.9) x i y zamijenimo sa x  a  h , y  b  k , tada je
lim f ( x, y)  lim f (a  h, b  k )
x a h 0
y b k 0
i
lim f (a  h, b  k )  f (a, b) 
h 0
k 0

(1.10) lim  f (a  h, b  k )  f (a, b)  0

h 0
k 0

Ako priraštaj funkcije z  f ( x , y ) , koji odgovara priraštaju argumenata x i y za h i k,

respektivno, označimo sa  z tada se relacija (1.10) može izraziti u obliku

(1.11) lim  z  0 .
h0
k 0

278
 Kao kod funkcija sa jednom promjenjivom i ovdje vrijede tvrdnje:
1. Algebarski zbir konačnog broja neprekidnih funkcija na oblasti I 2 je
neprekidna funkcija u toj oblasti.
2. Proizvod konačnog broja neprekidnih funkcija u oblasti I 2 je nep-rekidna
funkcija u toj oblasti.
3. Količnik dvije neprekidne funkcije u oblasti I 2 , pod uslovom da je imenilac
različit od nule, je neprekidna funkcija u toj oblasti.

Primjer 6. Funkcija
 x2 y
 , za x  0, y  0,
z   x2  y2
 0 , za x  y  0 .

je neprekidna u tački (0,0), jer je
x2 y
lim 2  0  f (0,0) .
x0 x  y 2
y0

Primjer 7. Funkcija
x2  y2
z
xy
je prekidna na pravoj y  x , jer na toj pravoj nije definisana.

1.4. Parcijalni izvodi

1.4.1. Definicija parcijalnog izvoda

Neka je funkcija z  f ( x , y )  R 3 definisana i neprekidna u oblasti I 2 . Tada

su izrazi
 x z f ( x  h, y)  f ( x, y) y  const .
 ,
x x ( x  h, y )  I 2

odnosno
 x z f ( x, y  k )  f ( x, y) x  const .
 ,
( x, y  k )  I 2
y y
relativni priraštaji funkcije z po x odnosno y, respektivno, u tački M ( x, y)  I 2 .

Neka je y  c (konstanta). Tada je funkcija

z  f ( x , y )  f ( x , c)   ( x )
funkcija jedne promjenjive, x. Prema definiciji prvog izvoda je
279
  ( x  h)   ( x ) f ( x  h, y )  f ( x , y )
(1.12)  ( x )  lim  lim , y c.
h 0 h h 0 h
Izvod (1.12) nazivamo prvi parcijalni izvod funkcije z  f ( x , y ) po x i označavamo sa
 f ( x, y)  z
f x ( x , y ) ; ;
x x
što se čita:"ef prim od x, y po x", "delta ef od x, y po delta x", "delta z po delta x".

Prema prethodnom je
z f ( x  h, y )  f ( x , y )
(1.13)  lim , y  const.
 x h 0 h

Na isti način, smatrajući x  c definišemo i parcijalne izvode date funkcije

z  f ( x , y ) po promjenjivoj y. Tada je

z f ( x, y  k )  f ( x, y)
(1.14)  lim , x  const .
y k  0 k

Primjer 1.8. Naći parcijalne izvode funkcije

z  f ( x, y)  x 2  e y  x  x y 2  y .
2

Rješenje. Pretpostavimo da je y konstantno. Tada je

z
 2 x  e y  x  x 2 e y  x  y 2  x  2  x e y  x  y 2 .
2 2 2

x
Ako pretpostavimo da je x konstanta, tada je
z
 2 x2 y e y  x  2 x y  1 .
2

y


Primjer 1.9. Parcijalni izvodi funkcije z  x ln x 2  y 2  1 su: 
z
 ln x 2  y 2  1  x 2
1
2x ;
x x  y2  1
z 1 2 xy
x 2 2 y  2 .
y x  y 1 2
x  y2  1

1.4.2. Geometrijsko značenje parcijalnih izvoda

Funkcija z  f ( x , y ) je jednačina površi u pravouglom Dekartovom

koordinatnom sistemu O x y z (Sl.1.4)

280
 Sl. 1.4.
z
Pri definisanju parcijalnog izvoda pretpostavili smo da je y constanta, i
x
neka je y  y0 . U trodimenzionalnom Dekartovom koordinat-nom sistemu funkcija
y  y0 je jednačine ravni paralelne koordinatnoj ravni xO z . Presjek površi datih sa
z  f ( x , y ) i y  y0 je kriva, označimo je sa l1 . Tangenta t 1 krive l1 u tački
M  x0 , y0 , z0  neka sa pozitivnim smjerom x-ose obrazuje ugao  . Tada je prema
 z x 0 , y 0 
geometrijskom značenju izvoda fun-kcije sa jednom promjenjivom  tg .
x
 z x 0 , y 0 
Na isti način slijedi da je  tg  , gdje je  ugao koga obrazuju
y
tangenta t 2 , krive l2 (date sa z  f ( x , y ) , x  x0 ) u tački M  x0 , y0 , z0  sa
pozitivnim smjerom ose O y .

 
Primjer 1.10. Neka je data funkcija z  2 x 2  y 2 i tačka M  1 , 3 , z sa površi
4 2 
čija je jednačina data funkcija. Izračunati uglove koje obrazuju tangente date površi u
datoj tački koje su paralelne ravninama xO z i yO z .
z z
Rješenje. Kako je  4x;  2 y , to je
x y
   
 z  1 , 3  z  1 , 3
 4 2   4 2 
 4  1 1;  2 3  3,
x 4 y 2
što znači, na osnovu prethodnog objašnjenja, da je

281
  
tg  1 odnosno   ; tg   3 , odnosno   .
4 3

1.4.3. Pojam diferencijabilnosti funkcije

Definicija 1.3. Za funkciju z  f ( x , y ) definisanu u oblasti I 2 kažemo da je

diferencijabilna u tački M ( x, y)  I 2 ako se njen priraštaj u toj tački može izraziti u
obliku

(1.15)  z  A1  x  A2  y    x    y ,

gdje su A1 i A2 konstantni brojevi a  i  beskonačno male funkcije kada

 x i  y teže nuli i jednake nuli ako je  x   y  0 .

Razmotrimo funkciju
   x2   y2
koja je beskonačno mala kada  x ,  y  0 , a jednaka nuli ako i samo ako je
x   y 0.
Za   0 je
x y
 1; 1
 
što znači da je
 x y
x  y    x     y    
   
         () ,
gdje  (  ) znači da, veličina   x    y kada  x  0,  y  0 , je beskonačno
mala funkcija višeg reda od  . Na osnovu toga slijedi da se us-lov (1.15) može izraziti
u obliku

(1.16)  z  A1  x  A2  y   () .
Da bismo dokazali da su uslovi (1.15) i (1.16) ekvivalentni dokažimo da iz uslova
(1.16) slijedi uslov (1.15).
Izrazimo  (  ) u obliku
 ( )  2  ( )  x 2   y 2
 ( )     
   
 ( )  x   ( )  y 
      x      y.
       
 ( )  x  ( )  y
Neka je   ;    . Tada je
   
 ()    x    y ,
282
gdje  ,   0 kada   0 .

Teorema 1.1. Neka je funkcija z  f ( x , y ) diferencijabilna u tački M  x1 , y1  . Tada u

f f
toj tački postoje parcijalni izvodi i .
x y
Dokaz. Po pretpostavci teoreme funkcija z  f ( x , y ) je diferencija-bilna u
tački M  x1 , y1  i tada vrijedi relacija (1.15). Iz te relacije za parci-jalni priraštaj  x z
vrijedi jednakost

(1.17)  x z  A1  x    x

gdje je A1 konstanta, a   0 kada  x  0 (  x  0) . Dijeljenjem jednakosti (1.17)

sa  x  0 dobijamo
x z
 A1   ,
x
odnosno
x z
lim  A1 .
 x 0  x

Na isti način dokazujemo jednakost

 z
lim y  A2 .
 y0  y

Na osnovu teoreme 1.1 neposredno slijedi da se relacija (1.16), za diferenci-jabilnu

funkciju z  f ( x , y ) u tački M ( x , y ) može izraziti u obliku

z z
(1.18) z x    y   () , ili
x y
z z
(1.19) z x   y  x    y.
x y
Teorema 2. Neka funkcija z  f ( x , y ) ima parcijalne izvode po x i po y u okolini
tačke M ( x1 , y1 ) i neka su ti izvodi neprekidni u toj tački. Tada je funkcija z  f ( x , y )
diferencijabilna u tački M ( x1 , y1 ) .

1.4.4. Parcijalni izvodi složene funkcije

U ovom dijelu razmatraćemo parcijalne izvode funkcije z  f ( u, v ) gdje je

u   ( t ) , v   ( t ) , ili u   ( x , y ) i v   ( x , y ) .

283
 f f
Teorema 1.3. Neka funkcija z  f ( x , y ) ima neprekidne parcijalne izvode i
x y
u oblasti I 2 . Neka funkcije x i y, promjenjive t, x   (t ) , y   ( t ) i
 (t ),  (t )  I 2 imaju izvode  t (t ) i  t (t ) . Tada vrijedi

 f dx  f dy
(1.20) f t ( x , y )     .
 x dt  y dt
Dokaz. Izrazimo priraštaj funkcije z  f ( x , y ) u obliku (1.19)
z z
z x   y  x    y,
x y
gdje  ,   0 kada  x  0,  y  0 . Podijelimo prethodnu jednakost sa  t  0

z z x z  y x y
(1.21)       .
t x t  y t t t

Neka  t  0 . Tada i  x ,  y  0 s obzirom da su x i y neprekidne funkcije od t.

Budući da i  ,   0 , to
x y
 0,  0.
t t
Ako u relaciji (1.21)  t  0 , vodeći računa da je
x dx y dy
lim  , lim  ,
 t 0  t d t  t 0  t dt
dobićemo
d f  f dx  f dy
    .
dt  x dt  y dt
Time je teorema dokazana.

Primjer 1.11. Za funkciju z  f ( x , y )  x sin y , gdje je x  t 2  1 , y  3 t je

 f ( x, y)
 sin y  sin 3 t ,
x
 f ( x, y) 
 ( x sin y )  x cos y   t 2  1 cos 3 t ,
y y
dx dy
 2t , 3.
dt dt
Znači
d f ( x, y)  f d x  f d y
     2 t sin 3 t  3  t 2  1 cos 3 t .
dt  x dt  y dt
Neka je funkcija z  f ( u, v ) diferencijabilna funkcija po u i v i neka su
funkcije u   ( x , y ), v   ( x , y ) diferencijabilne funkcije po x i y.

284
Ako u funkcijama u   ( x , y ) i v   ( x , y ) shvatimo y kao konstantu, ta-da će
složena funkcija f (u, v ) biti funkcija samo promjenjive x preko u i v i vrijedi

 f  f  u  f v
(1.22)     , z  f ( u, v ) , u   ( x , y ), v   ( x , y ) .
 x u  x v  x
Na isti način se zaključuje, ako se shvati da je x konstanta, da je
 f  f  u  f v
(1.23)     .
 y u  y v  y

Primjer 1.12. Naći parcijalne izvode funkcije

z  f ( u, v )  u e 3 v , u  x 2  y 2 , v  x sin y .
Rješenje. Kako je
z z u
 e 3v ,  3 u e 3v ,  2x,
u v x
u v v
2y,  sin y ,  x cos y ,
y x y
to je prema relaciji (1.22), vodeći računa o vrijednostima u i v, dobijamo
z  f
  e 3 x sin y  2 x  3  x 2  y 2  e 3 x sin y  sin y 
x x
   
 2 x  3 x 2  y 2 sin y e 3 x sin y ,
odnosno prema relaciji (1.23) slijedi
z  f
  e 3 x sin y  2 y  3  x 2  y 2  e 3 x sin y  x cos y 
y y
   
 2 y  3 x x 2  y 2 cos y e 3 x sin y .

Teorema 1.4. Neka je funkcija z  f ( x , y ) definisana u oblasti I 2 i homogena

stepena homogenosti p i diferencijabilna u oblasti D  I 2 . Ta-da za svako ( x , y )  D
vrijedi

f f
x  y  p f .
x y
Dokaz. Prije nego počnemo dokaz teoreme napomenimo da je funk-cija
z  f ( x , y ) homogena u oblasti D sa stepenom homogenosti p ako je za svaku tačku
M ( x , y )  D i N ( t x , t y ) za bilo koje t R
f (t x , t y )  t p f ( x , y ) .
Neka je M ( x  , y  ) proizvoljna tačka oblasti D. Složena funkcija z  f ( x , y )
gdje je x  t x  , y  t y  odnosno funkcija z  f (t x , t y ) za t  1 ima izvod po t

285
 dz z dx z dy z z
(1.24)       x   y .
dt  x dt  y dt  x y
Iz
z  f ( x , y )  f (t x , t y )  t p f ( x , y )
slijedi
z
 p t p 1 f ( x , y ) ,
t
i za t  1 je
z
(1.25)  p f ( x, y)  p f .
t
Iz (1.24) i (1.25) slijedi
f f
x  y  p f .
x y

1.4.5. Parcijalni izvodi višeg reda

Neka je data funkcija z  f ( x , y ) koja ima parcijalne izvode

z  f z  f
  f x( x , y ) i   f y( x , y )
x x y y
koje nazivamo prvim parcijalnim izvodima. Prvi parcijalni izvodi su u op-štem slučaju
funkcije od x i y i oni mogu imati svoje prve parcijalne izvode, za koje kažemo da su
drugi parcijalni izvodi, i označavamo ih sa:
   z   2z 2 f
   2  f xx ( x , y ) 
 x   x  x  x2
   z  2z 2 f
   f xy ( x , y ) 
 y   x   x y  x y
  z  2z 2 f
   f yx ( x , y ) 
 x   y   y x  y x
   z   2z 2 f
   f  ( x , y )  .
 y   y   y2 y y
 y2
Izvode f xy ( x , y ) i f yx ( x , y ) nazivamo drugi mješoviti izvodi.

Teorema 1.5. Neka funkcija z  f ( x , y ) definisana na intervalu I 2 ima parcijalne

izvode prvog reda i neprekidne izvode f xy ( x , y ) i f yx ( x , y ) u posmatranom intervalu.
Tada vrijedi
f xy ( x , y )  f yx ( x , y ) .
Dokaz. Priraštaju h argumenta x funkcije z  f ( x , y ) odgovara priraštaj

286
(1.25)  x z   ( x, y)  f ( x  h, y)  f ( x, y) .
Priraštaju k argumenta y funkcije  ( x , y ) date u prethodnoj jednakosti, od-govara
priraštaj

(1.26)  x    ( x, y  k )   ( x, y) 
 f ( x  h, y  k )  f ( x , y  k )  f ( x  h, y )  f ( x , y ) .

Posmatrajmo iste priraštaje argumenata x i y ali obrnutim redoslijedom, u odnosu na

prethodni slučaj. Tada je

(1.26')  y z   ( x, y)  f ( x, y  k )  f ( x, y)

ili
(1.27)  x   f ( x  h, y  k )  f ( x, y  k )  f ( x  h, y)  f ( x, y) .
Desne strane jednakosti (1.26) i (1.27) su jednake,što znači da su jednake i lijeve strane
jednakosti. Znači vrijedi jednakost

(1.28)  ( x , y  k )   ( x , y )   ( x  h, y )   ( x , y ) .
Funkcije  ( x , y ) i  ( x , y ) ispunjavaju uslove Lagranžove teoreme na intervalima
 y, y  k  i  x, x  h , ( x  h, y  k ) I 2 respektivno, i vrijede jednakosti:
 ( x, y  k )   ( x, y)
  y ( x , y   1 k ) 0   1  1
k
 ( x, y  k )   ( x, y)
  x ( x   2 h, y ) 0   2  1 .
h
Iz prethodnih jednakosti i relacije (1.28) slijedi jednakost
k  y ( x , y   1 k )  h  x ( x   2 h, y ) ,
ili prema relacijama (1.25) i (1.26') dobijamo
 
k  f ( x  h, y   1 k )  f ( x , y   1 k ) y  h  f ( x   2 h, y  k )  f ( x   2 h, y  x ili
k  f y ( x  h, y   1 k )  f y( x   1 k , y)  h  f x ( x   2 h, y  k )  f x( x   2 h, y
Primjenom Lagranžove formule na lijevu i na desnu stranu prethodne jedna-kosti
dobijamo
h k f yx ( x   2 h, y   1 k )  h k f xy ( x   2 h, y   1 k ) .
Dijeljenjem ove jednakosti sa h k i kada pustimo da h  0, k  0 dobija-mo
f yx ( x , y )  f xy ( x , y ) ,
time je teorema dokazana.
Drugi parcijalni izvodi funkcije z  f ( x , y ) su u opštem slučaju, ta-kođe,
funkcije od x i y koji mogu imati svoje prve parcijalne izvode po x i y. Svaka funkcija
koja je parcijalni izvod drugog reda funkcije z  f ( x , y ) ima po dva parcijalna izvoda,
i označavamo ih sa:

287
    z  z  f
2 3 3
 2    f x3x x ( x , y ) ,
x x  x 3
x 3

   z  3z 3 f
2
 2    f x3x y ( x , y ) ,
 y   x   x2 y  x2 y
   z   3z 3 f
2
    f x3y x ( x , y ) , itd.
 x   x y   x y x  x y x
Slično se definišu i parcijalni izvodi n-tog reda.
Parcijalni izvodi n-tog reda su prvi parcijalni izvodi parcijalnih izvoda reda n  1 .
Naprimjer
n z  n f ( x, y)

 x k  y n k  x k  y n k
je parcijalni izvod reda n funkcije z  f ( x , y ) dobijen diferenciranjem k puta po x a
zatim n  k puta po y.

Primjer 1.13. Za funkciju z  x 3 y 2  y 3  x 2 naći druge parcijalne izvode

Rješenje. Prvi parcijalni izvodi su:
z z
 3x2 y2  2 x ,  2 x3 y  3 y2
x y
to je
 2 z    z 
x 2

 x
 
  x   x
 3 x 2 y 2  2 x   6 x y 2  2  2  3 x y 2  1

2z    z 
  

 x y  y  x  y
 3 x 2 y 2  2 x  6 x 2 y

2z   z 
  
 y  x  x   y  x
2 x 3 y  3 y 2   6 x 2 y
2 z    z 
  
 y2  y   y   y
2 x 3 y  3 y 2   2 x 3  6 y .

1.4.6. Totalni diferencijali. Izvod implicitne funkcije

Parcijalne diferencijale diferencijabilne funkcije z  f ( x , y ) defini-šemo kao

proizvod parcijalnih izvoda i odgovarajućih priraštaja i obilježa-vamo ih sa
z z
dx z   x , dy z   y ,
x y
ili
z z
dx z  dx , dy z  d y.
x y

288
 Neka je funkcija z  f ( x , y ) diferencijabilna u oblasti I 2 . Tada u okolini
tačke M ( x, y)  I 2 vrijedi relacija (relacija 1.18)
z z
z x    y   ( )
x y
gdje  (  )  0 kada   0 . Izraz
z z
x   y
x y
nazivamo totalni diferencijal funkcije z  f ( x , y ) i označavamo sa

z z
(1.29) dz  x   y .
x y
z z
Neka je z  f ( x , y )  x . Tada je  1;  0 i relacija (1.29) glasi
x y
dz   x  dx.
Analogno iz funkcije z  f ( x , y )  y dobijamo
dz   y dy.
Na osnovu toga slijedi da totalni diferencijal (1.29) možemo izraziti u obliku
z z
(1.30) dz  dx  d y .
x y
Posmatrajmo funkciju, datu u implicitnom obliku F ( x, y)  0 . Ako je funkcija
F
F ( x, y) diferencijabilna u oblasti I2 R 2 i  0 , tada je njen totalni diferencijal
y
F F
dx  d y  0 , odakle je
x y
F
dy x
 ;
dx F
y
i to je izvod implicitne funkcije F ( x, y)  0 .
Totalni diferencijal (1.30) nazivamo prvi totalni diferencijal ili diferencijal prvog reda
funkcije z  f ( x , y ) .
Prvi totalni diferencijal funkcije z  f ( x , y ) je u opštem slučaju funkcija od x
i y i od diferencijala d x i d y . Ako je ovaj diferencijal dife-rencijabilan onda on ima
svoj prvi totalni diferencijal
 z z 
d  d z  d 2 z  d  dx   d y
 x y 
i nazivamo ga drugi totalni diferencijal ili diferencijal drugog reda funkcije z  f ( x , y ) .
Prema pravilima diferenciranja, vodeći računa da su d x i d y kon-stante,
vrijedi
z z 
d2 z d dx   d y 
x y 
289
  z z   z z 
  dx   d y d x   dx   d y d y 
x x y   y x y 
2 z 2 2z 2z 2 z
 d x  d x d y  d x d y  d y2 .
x 2  y  x  x  y y 2

2z  2 z , tada je
Ako je 
 y x  x y
2 z 2 2z 2 z 2
d2z  d x  2 d x d y  dy
 x2  x y  y2
što se zapisuje u obliku
  z 
(2)
d z
2
dx  d y z .
x y 
Treći totalni diferencijal funkcije z  f ( x , y ) definišemo kao prvi totalni diferencijal
drugog totalnog diferencijala i tada je
3z 3  3z  3z 3z 3
d 3z  d x  3 d x 2
d y  3 d x d y 2
 dy
 x3  x2  y  x 2 y  y3
što se skraćeno zapisuje u obliku
 z 
( 3)
d z
3
dx  d y z .
x y 
Diferencijal n-tog reda u predhodnim oznakama je
  z 
(n)
dn z  dx  d y z .
x y 
Primjer 1.14. Naći prvi totalni diferencijal funkcije z  f ( x , y )  x 2 e x ln y .
Rješenje. Kako je:
z
 2 x e x ln y  x 2 ln y e x ln y  x  2  x ln y  e x ln y ,
x
z x x 3 x ln y
 x 2 e x ln y  e ,
y y y
3
x x ln y
to je d z  x  2  x ln y  e x ln y d x  e dy.
y

Primjer 1.15. Drugi totalni diferencijal funkcije z  x 3 y 2  y 3  x 2 (vidjeti primjer

1.13) je
2 z 2 2z 2 z 2
d2z  d x  2 d x d y  dy 
 x2  x y  y2
 
 2 3 x y2  1 d x2  12 x2 y d x d y  2 x3  3 y  d y2 .

2. Taylorova formula. Ekstremi

290
 2.1. Taylorova formula
Ranije smo pokazali (III) kako se Taylorova formula primjenjuje za funkciju sa
jednom nezavisnom promjenjivom. Sada ćemo pokazati da se formula može primijeniti
i na funkciju sa dvije nezavisne promjenjive.

Teorema 1.6. Neka je funkcija z  f ( x , y ) neprekidna i ima neprekidne parcijalne

izvode do reda n , n  0 u tački M1  x0 , y0   I 2 . Neka je tačka
M 2  x  h, y  k   I 2 . Tada vrijedi Taylorova formula

   
(1.31) f ( x  h, y  k )  f  x 0 , y 0    h k  f  x0 , y0  
x y 

 1   h   k  f ( x0 , y0 )    1   h   k 
( 2) ( n)
f  x0 , y0   rn
2!   x y  n!   x y 
gdje je rn n-ti ostatak u Lagrangeovom obliku dat sa
( n 1)
1    
rn ( x , y , h, k )   h k f  x 0   h, y 0   k  0    1 .
(n  1)!   x y 
Dokaz. Neka su h i k konstante za koje je   h 2  k 2   . Tada sve tačke
M  x0  t h, y0  t k  za 0  t  1 pripadaju duži čije su krajnje tačke M1  x0 , y0  i
M 2  x0  h, y0  k  i one pripadaju  -okolini tačke
M1  x0 , y0  . Formirajmo funkciju
(1.32) F (t )  f  x0  t h, y0  t k 
koja je definisana na intervalu t  0,1 . Funkcija F ( t ) ima neprekidne izvo-

de do reda n 1 na intervalu  0,1 i može se za nju primjeniti Tejlorova formula sa

ostatkom reda n u Lagrangeovom obliku u okolini tačke t  0 , i glasi

F (0) 2 F ( n) (0) n F ( n1) ( t ) n 1

(1.33) F (t )  F (0)  F (0) t  t L  t  t
2! n! (n  1)!
gdje je 0    1 . Iz relacije (1.32), na osnovu definicije složene funkcije, sli-jedi
( m)
   
(1.34) Ft ( m) (1)   h k f  x 0  h, y 0  k  , m  1,2, K , n
x y 
( m)
   
(1.35) Ft ( m) (0)   h k f  x 0 , y 0  , m  1,2, K , n .
x y 
Za m  n  1 , ako se t zamijeni sa  t , vrijedi jednakost

291
 ( n 1)
   
(1.36) Ft ( n 1) (t )   h k f  x 0   t h, y 0   t k  .
x y 
Iz relacije (1.32) slijedi F (0)  f  x0 , y0  ; F (1)  f  x0  h, y0  k  što znači da je

(1.37)  z  f  x0  h, y0  k   f  x0 , y0   F (1)  F (0) .

Ako se u relaciji (1.33) t zamijeni sa 1, tada je

1 1 1
F (1)  F (0)  F (0)  F (0)  L  F ( n) (0)  F ( n 1) ( ) .
2! n! (n  1)!
Iz ove relacije, s obzirom na relacije (1.37), (1.35), i (1.36), slijedi
   
f ( x  h, y  k )  f  x 0 , y 0    h k  f  x0 , y0  
x y 
(2) (n)
1    1   
  h k f ( x0 , y0 )  L   h k f  x0 , y0  
2!   x y  n!   x y 
( n 1)
1    
  h k f  x 0   h, y 0   k  .
(n  1)!   x y 

Dobijena jednakost je jednakost data relacijom (1.31).

2.2. Ekstremi funkcije

Definicija 1.3. Neka je funkcija z  f ( x , y ) definisana u oblasti I 2  R 2 . Tačku

( x0 , y0 ) nazivamo lokalni maksimum, lokalni minimum, ako postoji takva okolina U
tačke ( x0 , y0 ) za koju vrijedi: za svako
( x, y)  I 2  U , ( x, y)  ( x0 , y0 ) je f ( x0 , y0 )  f ( x, y) ,
ili f ( x0 , y0 )  f ( x, y) .

Tačke lokalnog minimuma i maksimuma su lokalni ekstremi.

Teorema 1.6. Neka funkcija z  f ( x , y ) ima lokalni ekstrem u tački ( x0 , y0 ) . Ako

 f ( x0 , y0 )  f ( x0 , y0 )
postoje i tada je
x y
 f ( x0 , y0 )  f ( x0 , y0 )
0; 0.
x y
Dokaz. Ako funkcija z  f ( x , y ) ima ekstrem u tački ( x0 , y0 ) ta-da je x 0
ekstrem funkcije z  f ( x, y0 )   ( x) promjenjive x. Tada je
d  ( x0 )  f ( x0 , y0 )
 0.
dx x

292
  f ( x0 , y0 )
Slično se zaključuje da je 0.
y
z z
Tačke ( x , y ) za koje je  0;  0 su stacionarne tačke fun-kcije
x y
z  f ( x , y ) i one se dobijaju rješavanjem sistema jednačina
z z
 0; 0.
x y
Iz definicije totalnog diferencijala i teoreme 1.6 neposredno slijedi da je u tački
( x0 , y0 ) ekstrema funkcije z  f ( x , y )
 f ( x0 , y0 )  f ( x0 , y0 )
dz  dx  dy  0.
x y

Primjer 2.1. Za funkciju z  x 2  y 2 je

z z
 2 x  0;  2 y  0.
x y
Stacionarna tačka je (0,0) i f ( 0,0)  0 . Kako je z  x 2  y 2  0 za svako x  0 ili
y  0 to je prema definiciji 1.3 tačka (0,0) minimum date funkcije.

Primjer 2.2. Funkcija z  x 2  y 2 ima prvi totalni diferencijal

dz  2xdx  2 ydy
i jednak je nuli za x  y  0 . Vrijedi i z  f ( 0,0)  0 . Za x  0 i y  0 je
z  f ( x , y )  0 , a za x  0 i y  0 je z  f ( x , y )  0 . Znači, tačka (0,0) nije ekstrem
funkcije z  x 2  y 2 .

Neka je funkcija z  f ( x , y ) definisana na otvorenoj oblasti I 2 i neka ona na

toj oblasti ima neprekidne parcijalne izvode drugog reda. Da li funkcija z  f ( x , y )
ima ekstreme u tački ( x0 , y0 )  I 2 zavisi, prema defi-niciji 1.3, od toga mijenjali
priraštaj funkcije z  f ( x , y ) u okolini te tačke znak ili ne.
Ako funkcija z  f ( x , y ) ima ekstrem u tački ( x0 , y0 ) tada se pre-ma teoremi
1.6 Tejlorova formula sa ostatkom reda 2 može napisati u obliku
1    (2)
 z ( x 0 , y 0 )  f ( x 0  h, y 0  k )  f  x 0 , y 0    h k  f  x 0   h, y 0   k 
2!   x y 
odnosno

 2  2 f ( x 0   h, y 0   k ) 2 f 
h  2 h k 
1  x2  x y 
(1.38)  z ( x0 , y0 )    0    1.
2!
  f ( x 0  h, y 0   k )
2

 k2 
  y2 
Neka je

293
  2 f ( x0 , y0 )  2 f ( x0 , y0 )  2 f ( x0 , y0 )
(1.39) A ; B  ; C  .
 x2  x y  y2
Može se zapaziti da je ponašanje priraštaja  z u dovoljno maloj okolini tačke
( x0 , y0 ) određeno osobinama kvadratnog trinoma
q (h, k )  A h 2  2 Bh k  Ck 2
koji se za A  0 može izraziti u obliku
 2
AC  B 2 2 
q (h, k )  A  h  k  
B
(1.40) k .
 A  A2 
Za funkciju (1.40) vrijedi
1. Ako je A C  B 2  0 , tada je, za svako ( h, k )  ( 0,0) , q ( h, k )  0 ako je
A  0 , a q (h, k )  0 ako je A  0 .
2. Ako je A C  B 2  0 tada q (h, k ) može imati različite znakove za različite
vrijednosti h i k.
3. q (h, k ) može biti nula i za neke vrijednosti ( h, k )  ( 0,0) a za preostale
vrijednosti ( h, k )  ( 0,0) ima isti znak.

Teorema 1.7. Neka funkcija z  f ( x , y ) na otvorenoj oblasti I 2  R ima druge

parcijalne izvode na I 2 . Ako je
 f ( x0 , y0 )  f ( x0 , y0 )
0; 0;
x y
 2 f ( x0 , y0 )  2 f ( x0 , y0 )  2 f ( x0 , y0 )
A ; B  ; C  ,
 x2  x y  y2
tada vrijedi:
1. ako je A C  B 2  0 funkcija z  f ( x , y ) ima ekstrem u tački ( x0 , y0 ) i to
maksimum ako je A  0 , a minimum ako je A  0 ,
2. ako je A C  B 2  0 funkcija nema ekstrema u tački ( x0 , y0 ) .

Primjer 2.3. Naći ekstreme funkcije z  x y ( x  y  1) .

Rješenje. Moguće tačke ekstrema date funkcije su rješenja sistema jednačina
z z
 y ( x  y  1)  x y  0 ,  x ( x  y  1)  x y  0 .
x y
Rješenja sistema jednačina su
x1  0 , y1  0 , x 2  0 , y 2  1 , x 3  1 , y 3  0 , x 4  13 , y 4  13 .

Znači, stacionarne tačke funkcije su (0,0); (0,1); (1,0); 3 ; 3 .1 1

Drugi parcijalni izvodi su
2z 2 z 2 z
 2 y ;  2 x  2 y  1 ; 2x.
 x2  x y  y2
Razmotrimo znak izraza A C  B 2 u tački (0,0).

294
 2
 2 z (0,0)  2 z (0,0)   2 z (0,0) 
A C  B2      0  0  ( 1)  1  0 .
2

x 2
y 2
  x  y 
To znači da stacionarna tačka (0,0) nije ekstrem date funkcije.

 
U tački 1 ; 1 je
3 3
2 z 2
 ,
2 z 1 2 z 2
 ,
 x 2 3  x y 3  y 2 3
 , što znači da je

2 2 1 1
A C  B2      0
3 3 9 3
odnosno da je stacionarna tačka  
1 ; 1 tačka ekstrema date funkcije. Kako je
3 3
2
A   0 to funkcija z  x y ( x  y  1) ima minimum i vrijednost minimuma je
3
f  ;   
1 1 1
.
 3 3 27
Za ostale stacionarne tačke se postojanje ekstrema provjerava na isti način.

2.3. Vezani ekstremi

Neka je funkcija z  f ( x , y ) definisana u oblasti I 2  R 2 , gdje su nezavisne

promjenjive vezane relacijom  ( x , y )  0 . Funkcija f ( x , y ) je tada funkcija jedne
nezavisne promjenjive. Neka se iz  ( x , y )  0 napri-mjer, može izraziti promjenjiva y
kao funkcija od x i neka je y   ( x ) . Tada je
z  f ( x , y )  f  x,  ( x)   ( x ) .
Prema tome problem određivanja ekstrema svodi se na problem određivanja ekstrema
funkcije sa jednom promjenjivom.
Ekstrem funkcije z  f ( x , y ) pod uslovom da je  ( x , y )  0 nazi-vamo
vezani ili uslovni ekstreme date funkcije.
Ako se iz  ( x , y )  0 ne može izraziti y kao funkcija od x, tada znajući da je y
funkcija od x možemo smatrati da je f ( x , y ) složena funkcija od x. Neka je tačka
M ( x0 , y0 ) tačka uslovnog ekstrema funkcije

(1.41) z  f ( x, y)

uz uslov
(1.42)  ( x, y)  0 .
Tada je
d z  f ( x0 , y0 )  f ( 0 , y0 ) d y
  0
dx x y dx
a iz relacije (1.42) je

295
   d y
  0
x y dx
odnosno
f f
(1.43) dx  d y  0,
x y
 
(1.44) dx  dy 0.
x y
Ako (1.44) pomnožimo sa   R , gdje je  nepoznat broj, i dodamo rela-ciji (1.43)
dobićemo
f f  
dx  dy dx   dx 0
x y x y
odnosno
 f    f  
(1.45)   dx    d x  0.
 x x y  y
Broj  odredimo tako da je
f 
 0
x x
na osnovu čega iz (1.45) slijedi i
f 
 0.
y y
Znači u tački ekstrema funkcije z  f ( x , y ) uz uslov  ( x , y )  0 vrijedi

f 
 0
x x
f 
(1.46)  0
y y
 ( x, y)  0 .
Uslovi (1.46) su potrebni uslovi da bi postojao vezani ekstrem funkcije (1.41) uz uslov
(1.42) iz kojih se rješavanjem sistema jednačina po x, y i  dolazi do mogućih tačaka
ekstrema.

Formirajmo funkciju
(1.47) F ( x, y,  )  f ( x, y)    ( x, y)
gdje je   R nepoznati broj. Funkciju F ( x, y,  ) nazivamo Lagrangeova funkcija, a
množioc  nazivamo Lagrangeov množitelj ili multiplikator. Ako parcijalne izvode
funkcije (1.47) izjednačimo sa nulom dobićemo sistem jednačina (1.46). Na taj način se
traženja uslovnih ekstrema funkcije (1.41) svodi na traženja bezuslovnih ekstrema
funkcije (1.47).

296
Primjer. Naći ekstreme funkcije
z  6 4x  3y
pod uslovom da x i y zadovoljavaju jednakost
x2  y2  1 0.
Rešenje. Funkcija Lagrangea za dati primjer glasi
F ( x , y ,  )  6  4 x  3 y   ( x 2  y 2  1) .
Njeni parcijalni izvodi po x, y i  se, odnosno odgovarajući sistem jedna-čina (1.46),
glasi:
F
 4  2  x  0
x
F
(a)  3  2  y  0
y
F
 x2  y2  1 0 .

Rješenje sistema (a) po x, y i  je
5 4 3
 1  ; x1  ; y1  ,
2 5 5
5 4 3
 2   ; x1   ; y1   .
2 5 5
Kako je
 2F  2F 2 F
 2  ;  0 ;  2 ,
 x2  x y  y2
5 4 3
to je za   ; x  ; y 
2 5 5
2
2F 2F  2F  5 5
     2   2   0  25  0 .
x y
2 2   x  y  2 2

Znači stacionarne tačka  

4 ; 3 funkcije z  6  4 x  3 y je tačka ekstre-ma te
5 5
funkcije. To je lokalni minimun, jer je

2F 5
A  2 5 0.
x 2 2
Vrijednost mininuma je
z  f  ;   6  4   3   1 .
4 3 4 3
 5 5 5 5
5 4 3
Analogno se pokazuje da za    ; x   ; y   funkcija z ima maksimum
2 5 5
z max  11.

2.4. Zadaci za vježbu

297
 1. Odrediti oblast definisanosti funkcija
a) z  ln x y ; b) z  x 2  4  y 2  4 ;
1 x2  2 x  y2
c) z  ; d) z  .
y x x2  2 x  y2

2. Naći iterirane granične vrijednosti funkcija

x  y  x2  y2
a) z  f ( x, y)  u tački (0,0),
xy
xy
b) z  2 u tački (0,0).
x  y2
3. Dokazati da ne postoji
x x2  y2  x3  y3
a) lim 2 , b) lim .
x0 x  y 2 x0 x2  y2
y0 y0

4. Naći granične vrijednosti

x2  y2 x y 1 1
a) lim , b) lim ,
x0
x 2
 y 2
 1  1 x 0 xy
y0 y 0

sin x 2 y 2 xy
c) lim , d) lim .
x0
y0
x 2 x 0
y 0
x  x y  y2
2

5. Ispitati neprekidnost funkcije

 x2 y
 2 za x 2  y 2  0
f ( x, y)   x  y 2


 0 za x 2  y 2  0
u tački (0,0).
6. Naći prve parcijalne izvode funkcija:
a) f ( x, y)  x y  y 3 x ; b) z  x  y ;
xy
c) z  ; d) z  ln x 2  y 2 ;
xy
e) z   sin x  sin y , f) z  (1  x y ) 3 ,
2

g) u  f ( x , y , z )  x y z , h) u  x 3 y 2 z  2 x  3 y  z .
7. Dokazati da je:
z z
a) x
x
y
y

 2 za z  ln x 2  x y  y 2 , 
z z
b) x y  x za z  x  f ( x y ) ,
x y

298
 z z  y
c) x 2xy  n z , za z  x n f  2  .
x y x 

8. Naći totalne diferencijale funkcija:

a) z  x 2 y , b) z  x 2  y 2 ,
c) z  sin x sin y , 
d) z  x y sin x 2  y 2 . 
9. Izračunati približno vrijednosti izraza
a) 1,02 3  1,97 3 , b) sin 29 o tg 46 o .

10. Naći prve parcijalne izvode funkcije po x i y funkcije z ( u, v )  u 2 v  u v 2 ,

ako je u  x cos y , v  x sin y .

11. Naći druge parcijalne izvode funkcija:
a) z  x 4  3 x 2 y 2  2 y 4 , b) z  x ln y  3 .
12. Za date funkcije naći tražene totalne diferencijale
 
2
a) z  x 2  y 2 , d2z ; b) z  y ln x , d 2 z i d 3 z .

13. Naći ekstreme funkcija:

a) z  x 3  3 x y 2  15 x  12 y ,
b) z  x 2  x y  y 2  2 x  2 y .
14. Naći ekstreme funkcije z  x y pod uslovom da x i y zadovoljavaju je-dnakost
x2  y2  2a2 .

VI GLAVA

DIFERENCIJALNE JEDNAČINE

1. Opšti pojmovi diferencijalnih jednačina

1.1. Definicija diferencijalne jednačine

Diferencijalna jednačina je jednačina u kojoj se kao nepoznate pojav-ljuju,
pored argumenta funkcije, i njeni izvodi ili diferencijali.

299
 dy
Primjer 1.1. 1. 2x3  0 , gdje je x argument funkcije y  f ( x ) , je
dx
diferencijalna jednačina.
z 2 z z
2. 2  xy 2  y  0 , gdje su x i y argumenti funkcije z  f ( x, y) , je
x x x
takođe diferencijalna jednačina.

1.2. Klasifikacija i red diferencijalnih jednačina

Prema vrsti izvoda, obični ili parcijalni, diferencijalne jednačine dije-limo na
obične i parcijalne diferencijalne jednačine.
Neka se u diferencijalnoj jednačini kao nepoznate pojavljuje funkcija sa svojim
izvodima ili diferencijalima, samo jedne promjenjive. Tada za jed-načinu kažemo da je
obična diferencijalna jednačina.
Ako se u diferencijalnoj jednačini pojavljuje funkcija sa dvije ili više
promjenjivih zajedno sa svojim parcijalnim izvodima, za jednačinu kažemo da je
parcijalna diferencijalna jednačina
Red diferencijalne jednačine je najviši red izvoda koji data diferenci-
jalna jednačina sadrži. Prema redu diferencijalne jednačine one se dijele na
diferencijalne jednačine prvog, drugog, ... , n-tog reda.
Obična diferencijalna jednačina reda n ima opšti oblik

(1.1.) 
F x, y, y, K , y(n 1) , y(n)   0 .

Primjer 1.2. Diferencijalne jednačine

dy
1) x  y  0; 2) y   3 y   y  x ;
dx
d 3y d 3y d 2 y
3)  2 x y  1  0 ; 4)   y 0,
d x3 d x3 d x2
su diferencijalne jednačine reda 1; 2; 3; 3, respektivno.
Ako nepoznatih funkcija jedne promjenjive ima više tada govorimo o sistemu
diferencijalnih jednačina, u protivnom govorimo o pojedinačnoj jed-načini.
Ako pojedinačna diferencijalna jednačina, sistem diferencijalnih jed-načina ili
parcijalne diferencijalne jednačine, sadrže: konstante, nezavisne članove, promjenjive,
funkcije i sve uzastopne izvode do reda n; tada se kaže da su one potpune. U protivnom
kažemo da su jednačine nepotpune.
Prema eksponentu izvoda nepoznate funkcije u diferencijalnoj jedna-čini one se
dijele na linearne, kvadratne, ... , n-tog eksponenta.

1.3. Formiranje obične diferencijalne jednačine

300
 Neka je data funkcija krivih linija u ravni xO y definisana implicitnom
funkcijom

(1.2.) f  x, y, C1, C2 , K , Cn   0
koja zavisi od n proizvoljnih parametara C1, C2 , K , Cn . Pod pretpostavkom da je y
funkcija od x nađimo n-uzastopnih izvoda funkcije (1.2) po x, ako oni postoje.
Dobićemo n jednačina oblika

f f
 y  0
x y
2 f 2 f 2 f 2  f
2 y  y  y   0
(1.3) x 2  x y  y2 y
KKKKKKKKKKKKKK
n f  f ( n)
 LLLLLLL  y  0.
x n y

Ako iz jednačina (1.2) i (1.3.) eliminišemo parametre C1, C2 , K , Cn dobi-ćemo relaciju

oblika

(1.4)   x, y, y, K , y(n1) , y(n)   0

koja prestavlja diferencijalnu jednačinu n-tog reda.

Primjer 1.3. Za familiju kružnica

 x  C2  y2  C2 , C  R
formirati diferencijalnu jednačinu*).
Rješenje. Jednačina familije kružnica se može napisati u obliku
(a) x2  y2  2 C x  0 .
Prvi izvod ove funkcije po x je
dy
(b) 2x2y  2 C  0 , ili x  y y   C .
dx
Iz (a) dobijamo
x2  y2
(c) C .
2x
Uvrštavanjem vrijednosti C iz (c) u (b), tj. eliminacijom parametra C iz (a) i (b)
dobijamo diferencijalnu jednačinu
x2  y2
x  y y  ,
2x
ili
y2  x2  2 x y y  0 .

Primjer 1.4. Za familiju funkcija

301
 y  C1 e2 x  C2 e3 x ,
C1, C2 su proizvoljne konstante, formirati diferencijalnu jednačinu.
Rješenje. Eliminacijom parametra C1 i C2 iz sistema jednačina
y  C1 e2 x  C2 e3 x
y   2 C1 e2 x  3 C2 e3 x
y   4 C1 e2 x  9 C2 e3 x
dobićemo diferencijalnu jednačinu
y   5 y   6 y  0 .

*) Red diferencijalne jednačine jednak je broju

nezavisnih konstanti koje se nalaze u rješenju.

1.4. Rješenje diferencijalne jednačine

Prema načinu formiranja funkcije (1.4) zapažamo da ta jednakost vrijedi ako
vrijedi jednakost (1.2.). Funkciju (1.2.) nazivamo opšte rješenje ili opšti integral
diferencijalne jednačine (1.4). Ako u jednačini (1.4.) proizvolj-nim konstantama
C1, C2 , K , Cn pridružimo određene vrijednosti onda će ona predstavljati partikularni
integral diferencijalne jednačine (1.2).

Proizvoljne konstante u jednačini (1.4) mogu se odrediti tako da funkcija y i

njeni izvodi y , y , K , y (n 1) dobijaju određene vrijednosti
(n 1)
y0 , y0 , K , y0 za x  x0 .
(n 1)
Ove vrijednosti y0 , y0 , K , y0 za x  x0 nazivamo početne vrijednosti ili
početni ili Košijevi uslovi.

Primjer 1.5. Provjeriti da li je

(a) y  C1 e2 x  C2 e x
rješenje jednačine
y   3 y   2 y  0
i ako jeste odrediti vrijednost proizvoljnih konstanti C1 i C2 uz početne uslo-ve:
y  0 , y   1 za x  0 .
Rješenje. Iz y  C1 e2 x  C2 e x diferenciranjem dobijamo
(b) y   2 C1 e2 x  C2 e x ; y   4 C1 e2 x  C2 e x .
Zamjenom ovih vrijednosti (a) i (b) u datu diferencijalnu jednačinu, dobijamo

   
4 C1 e2 x  C2 e x 3 2 C1 e2 x  C2 e x 2 C1 e2 x  C2 e x  0 .

Kako je prethodna jednakost zadovoljena za svako x dati izraz će biti rješenje

diferencijalne jednačine.

302
 Iz početnih uslova: y  0 , y   1 za x  0 i (a) i (b) dobijamo sistem jednačina
C1  C2  0
2 C1  C2  1
čije je rješenje: C1  1, C2  1 . To znači da je partikularni integral
y  e2 x  e x .

2. Diferencijalne jednačine prvog reda

2.1. Integralne krive diferencijalne jednačine

Neka je data diferencijalna jednačina
(2.1) F  x, y, y  0 ,
ili u eksplicitnom obliku
(2.2) y   f ( x, y)

i neka je njen opšti integral

(2.3)   x, y, C  0 ,
gdje je C R proizvoljna konstanta. Funkcija (2.3) predstavlja familiju kri-vih u ravni
xO y . Te krive nazivamo integralne krive jednačine (2.1) odno-sno (2.2).

2.2. Rješavanje nekih oblika diferencijalnih jednačina

Neka je data diferencijalna jednačina oblika
(2.4) y   f ( x, y) , ili x   g ( x, y)

gdje je y proizvoljna funkcija od x ili x funkcija od y. Neka je

dy dx
y  ; x  .
dx dy
P( x, y)
Uz pretpostavku da se f ( x, y) ili g ( x, y) može izraziti u obliku  tada
Q( x, y)
jednačina (2.4) ima oblik
dy P( x, y)

dx Q( x, y)
odnosno, oblik
(2.5) P ( x , y ) d x  Q( x , y ) d y  0 .

303
Iz jednačine (2.5) se mogu definisati razne diferencijalne jednačine prvog re-da čije se
rješenje može naći.

2.2.1. Jednačina sa razdvojenim promjenljivim

Neka u jednačini (2.5) funkcija P( x, y) ne zavisi od y, a funkcija Q( x, y) ne

zavisi od x. Tada se ta jednačina može zapisati u obliku

(2.6) P ( x ) d x  Q( y ) d y  0 .

Diferencijalnu jednačinu (2.6) nazivamo jednačina sa razdvojenim promjen-ljivim.

Opšti integral jednačine (2.6) je

(2.7)  P( x) d x   Q( y) d y  C ,
gdje je C proizvoljna konstanta.

Primjer 2.1. Jednačina

3 x 2 d x  sin y d y  0
je jednačina sa razdvojenim promjenljivim i prema relaciji (2.7) njen opšti integral je


3 x2 d x 
 sin y d y  C ,
odnosno
x 3  cos y  C .

2.2.2. Jednačina sa razdvojivim promjenljivim

Neka se P( x, y) i Q( x, y) iz jednačine (2.5) mogu izraziti u obliku

P( x, y)  R( x)  S ( y) ; Q( x, y)  M ( x)  N ( y) .
Tada jednačina (2.5) glasi
(2.8) R( x )  S ( y ) d x  M ( x )  N ( y ) d y  0 .

Jednačinu (2.8) nazivamo jednačinom sa razdvojivim promjenljivim.

Ako jednakost (2.8) podijelimo sa S ( y) M ( x) dobićemo jednačinu

R( x) N ( y)
(2.9) dx  d y  0,
M ( x) S ( y)
koja je jednačina sa razdvojenim promjenljivim. Opšti integral jednačine (2.9) je

304
  M ( x) d x   S ( y ) d y  C .
R( x) N ( y)

Primjer 2.2. Jednačina


3 y x2  1  2 x y  0
se može izraziti u obliku

3 x2  1 d y  2 x y d x  0 ,
ili

2 x y d x  3 x2  1 d y  0 .
Dijeljenjem prethodne jednakosti sa  x 2
 1 y dobijamo jednačinu
2x dy
dx 3  0,
x2  1 y
koja je jednačina sa razdvojenim promjenljivim; njen opšti integral je

x 
2x dy
dx 3  C1 ,
2
1 y
odnosno
ln x2  1  3 ln y  C1
odakle dobijamo da je

y3  C x2  1 ,
gdje je C  ln C1 .

2.2.3. Homogena jednačina

Diferencijalnu jednačinu (2.5) možemo izraziti u obliku

dy P( x, y)
(2.10)  , ili y   f ( x, y)
dx Q( x, y)
P( x, y)
gdje je f ( x, y)   . Ako su funkcije P( x, y) i Q( x, y) homogene istog
Q( x, y)
stepena homogenosti, odnosno funkcija f ( x, y) homogena sa stepe-nom homogenosti
nula, tada za jednačinu (2.5) kažemo da je homogena.
Neka je f  t x, t y   f ( x, y) . Tada smjenom t  1 dobijamo
x
 y
f ( x, y)  f  1,  ,
 x
i jednačina (2.10) ima oblik

y  f  1,  .
y
(2.11)
 x

305
 y
Neka je  u , gdje je u nepoznata funkcija promjenljive x. tada je
x
dy du
y  ux .
dx dx
y
Zamjenom vrijednosti i y u jednačini (2.11) dobijamo jednačinu
x
du
ux  f (1, u) ,
dx
odnosno
du
(2.12) x  f (1, u)  u .
dx
Jednačina (2.12) je jednačina sa razdvojenim promjenljivim i njen integral se određuje
kao integral jednačine (2.9).

Neka je f (1, u)  u  0 , tada vrijedi

du dx
 .
f (1, u)  u x
Nakon integracije dobijamo


du
ln x  ln C  .
f (1, u)  u


du
Neka je   (u) . Tada je ln C x   (u) , odnosno, s obzirom na smjenu
f (1, u)  u
y
u
x
ln C x    
y
 x
što predstavlja opšti integral jednačine (2.11).
Ako je f (1, u)  u  0 , tada je
du
 0 , odnosno u  C
dx
i opšti integral glasi
y
C yCx.
x

Primjer 2.3. Naći opšte rješenje jednačine

 x  y y d x  x 2 d y  0 .
Rješenje. Data jednačina se može izraziti u obliku
( x  y) y
, ili y   1    .
y y
y 
x 2  x  x
y
Zadana jednačina je homogena i smjenom  u , odakle je
x
y  u  x ; y   u x  u ,
se svodi na jednačinu
306
 u x  u  (1  u)  u ,
odnosno
du
x  u2 .
dx
Razdvajanjem promjenljivih dobijamo jednačinu
du d x
 2 
u x
odakle integriranjem dobijamo
ln C  1  ln x ,
u
odnosno
1
x  eu .
C
y
Uvođenjem smjene u  dobićemo opšte rješenje
x
x
x  Ce . y

Razmotrimo jednačinu oblika

ax by c
 f 
dy
(2.13) .
dx d x  e y  f 
Neka je c  f  0 , tada je

a x  b y a  b y x
 f    f 
dy
(2.14) .
dx  d x  e y  d  e y x
Jednačina (2.14) je homogena i rješava se smjenom
du
y  u  x ; y  x u.
dx
Tada je
 u  f  a  bu  ,
du
x
dx d  eu
odnosno


du dx du
 ;  ln C x .
f  a  bu   u x f  a  bu   u
d  eu d  eu
Neka je

 f  a  bu   u   (u) .
du

 d  eu 
Tada je
 (u)  ln C x , ili  ( y x)  ln C x .
Neka je najviše jedan od c ili f različit od nule. Uvedimo smjenu
(2.15) x  u  h, yvk
307
gdje su h i k nepoznate konstante, a u i v nove promjenljive. Konstante h i k
odaberimo tako da je:

a h  b k  c  0,
(2.16)
d h  e k  f  0.
Tada je
a(u  h)  b(v  k )  c  ah  bk  c  au  bv 
 f    f 
dv
.
du  d (u  h)  e(v  k )  f   d h  e k  f  d u  e v

a u  b v
 f 
dv
(2.17) .
du  d u  e v

a b
Neka je a  b , ili  0 . Tad je jednačina (2.17) jednačina tipa (2.14) i
d e d e
ona se rješava po već objašnjenom postupku.

Primjer 2.4. Naći opšte rješenje jednačine

x 2y 5
y  .
2x y4
1 2
Rješenje. Kako je  1  4  3  0 , to se zadana jednačina
2 1
rješava smjenama
x  u  h, y  v  k ,
gdje su h i k rješenje sistema jednačina
h  2k 5 0
(a)
2 h  k  4  0.
Rješenje sistema jednačina (a) je
h  1 ; k  2 ,
i uvedimo smjenu
x  u  1; y  v  2 .
Nakon uvođenja smjene u datu diferencijalnu jednačinu dobićemo jednačinu
dv  u  2 v
 .
du 2u  v
Ova jednačina je homogena diferencijalna jednačina i nakon uvođenja smjene v  u  z ,
gdje je z nova nepoznata funkcija od u, dobićemo jednačinu
2 z 1
u z  z 
2 z
koja ima opšte rješenje
u2 (1  z)3  C (1  z) .
Nakon smjene z  v u , gdje je x  u  1; y  v  2 , dobijamo opšte rje-šenje oblika
( y  x  1)3  C ( x  y  3) .

308
 2.2.4. Linearna jednačina

Ako se jednačina (2.5) može izraziti u obliku

(2.18) y   P ( x) y  Q( x) ,

gdje su P ( x) i Q( x) date funkcije od x, tada za jednačinu kažemo da je li-nearna

diferencijalna jednačina prvog reda.

Ako je u jednačini (2.18) Q ( x )  0 , tada ona glasi

(2.19) y   P ( x) y  0

i za tu jednačinu kažemo da je linearna homogena jednačina.

Ako je Q ( x )  0 za jednačinu (2.18) kažemo da je linearna nehomo-gena
jednačina.
Razmotrimo rješavanje linearne homogene jednačine, tj. jednačine (2.19). Datu
jednačinu možemo napisati u obliku
dy
  P ( x) d x ,
y
odakle se integriranjem dobija

ln y   P( x) d x  ln C ,
gdje je konstanta C napisana u obliku ln C , ili

y  Ce 
 P ( x) d x
(2.20) .
Nehomogena jednačina (2.18) se može riješiti, naprimjer metodom varijacije
proizvoljne konstante C, koja se sastoji u sljedećem.

Pretpostavimo da je proizvoljna konstanta C u (2.20) nepoznata funkcija od x,

tj.

y  C ( x) e 
 P ( x) d x
(2.21) .
Diferenciranjem (2.21) dobijamo
d y d C   P ( x) d x
 C ( x) P ( x) e 
 P ( x) d x
(2.22)  e .
dx dx
Zamjenom (2.21) i ( 2.22) u (2.18) dobijamo
d C   P ( x) d x
 C ( x) P ( x) e   C ( x) P ( x) e 
 P ( x) d x  P ( x) d x
e  Q( x ) ,
dx
ili
d C  Q( x ) e 
P ( x) d x
dx,
309
odnosno

C  Q( x) e

P ( x) d x
(2.23) d x  C1 .

Zamjenom vrijednosti C ( x ) iz (2.23) u (2.21) dobićemo opšte rješenje jednačine

(2.18), i ono glasi
y ( x )   Q( x ) e  d x  C1 e 
   P ( x) d x

P ( x) d x
(2.24) .
 
Relacija (2.24) se može izraziti u obliku
y ( x)  C1 e  e  Q( x) e

 P ( x) d x  P ( x) d x P ( x) d x
dx ,
ili u obliku
(2.25) y( x)  C1  ( x)   ( x) ,

gdje je:  ( x)  e  ,  ( x)  e  Q( x) e

 P ( x) d x  P ( x) d x P ( x) d x
dx .
Izraz C1  ( x) je opšte rješenje homogenog diferencijala jednačine (2.18), a  ( x) je
partikularno rješenje nehomogenog dijela te jednačine, što ćemo i dokazati.
Izvod funkcije
 ( x)  e  Q( x) e

 P ( x) d x P ( x) d x
dx
je
  ( x)   P ( x) e  Q( x) e d x  Q( x) e
P ( x) d x   P ( x) d x

 P ( x) d x P ( x) d x
e ,

  ( x)   P ( x) e  Q( x ) e 

 P ( x) d x P ( x) d x
d x  Q( x) .
Zamjenom vrijednosti  ( x) i  ( x) u jednačinu (2.18) dobićemo jednakost

 P ( x) e  Q( x) e
 d x  Q( x)  e  Q( x) e

 P ( x) d x P ( x) d x  P ( x) d x P ( x) d x
d x  Q( x) ,
odnosno
Q( x)  Q( x) .
Time je dokazano da je  ( x) rješenje jednačine (2.18). Kako  ( x) ne sadrži
proizvoljnu konstantu to će  ( x) biti partikularno rješenje date dife-rencijalne
jednačine. Relacija (2.25) znači da je opšte rješenje jednačine (2.18) jednako zbiru
opšteg homogenog i partikularnog rješenja nehomo-genog dijela jednačine.

Primjer 2.5. Riješiti jednačinu x y   y  ln x  0 .

Rješenje. Data jednačina se može napisati u obliku
y   1 y   ln x ,
x x
što znači da je ona jednačina oblika (2.18). Opšte rješenje homogenog dijela je:
dy dx
 , ili
y x

310
 ln y  ln x  ln C , tj.
(a) y Cx.
Neka je C  C ( x) . Tada je
d y dC
(b)  x  C ( x) .
dx dx
Uvrštavanjem vrijednosti y i y  iz (a) i (b) u datu jednačinu dobijamo jedna-činu
dC
x  C ( x)  1 C ( x)  x   ln x
dx x x
odakle je
C   ln2x d x  C1  ln x  1  C1 .
 x x
Uvrštavanjem ove vrijednosti C u (a) dobićemo opšte rješenje date jednačine
y  C1 x  ln x  1.

2.2.5. Bernulijeva jednačina

Jednačinu oblika
dy
(2.26)  P( x) y  Q( x) y p , p  R \  0 , 1
dx
nazivamo Bernulijeva diferencijalna jednačina.
Bernulijeva diferencijalna jednačina se rješava na sljedeći način:
Dijeljenjem jednačine (2.26) sa y p dobićemo jednačinu

(2.27) y  p y   P ( x) y1 p  Q( x) .

Neka je
dz dy
(2.28) z  y1 p , odnosno  (1  p) y  p  ,
dx dx
gdje je z nepoznata funkcija promjenljive x. Iz (2.28) je
dy dz
 1 yp 
d x 1 p dx
i jednačina (2.26) sa funkcijom z ( x ) ima oblik
1 d z  P( x)  z  Q( x) ,
1 p d x
ili
dz
(2.29)  (1  p) P( x)  z  (1  p) Q( x) .
dx
Jednačina (2.29) je linearna jednačina, i njeno rješenje se traži na već poznati način.

311
 xy
Primjer 2.6. Jednačina y   x y 2 je Bernulijeva diferencijalna jednačina.

2 1  x2 
Ona se dijeljenjem sa y 2 i uvođenjem smjene z  y 1 svodi na linearnu diferencijalnu
jednačinu. Rješenje date jednačine je
y 3
14 .
2 1  x   3 C  1  x 2 
2

2.3. Zadaci za vježbu

1. Riješiti diferencijalne jednačine:
1  y2
 
a) 3 y x2  1  2 x y  0 ; b) y  
1  x2
;
c) y y   2 x ; d) y y   x  0 .
2. Riješiti homogene jednačine:
a) x  y  ( y  x) y   0 ; b) x y  y  x 2  y2 ;
y x  y2
c) y  (1  ln y  ln x) ; d) 2 y y   .
x x  y2
3. Riješiti jednačine:
2x  3y 1 2x 4y 6
a) y   ; b) y   .
3x  4 y 1 x y3
4. Riješiti diferencijalne jednačine:
a) y   1 y  x 2  0 ; b) y   1 y  x ;
1 x x
c) y   x y  x 3 ; d) y  1 .
2 x  y2
5. Riješiti diferencijalnu jednačinu
a) x y  4 y  x2 y ; b) y   2 x y  2 a x 3 y 3  0 ;
c) x y   y  x y 2 ln x  0 ; d) y   x y 2  3 x y  0 .

3. Linearne diferencijalne jednačine višeg reda

3.1. Neke nepotpune jednačine

Razmotrimo mogućnost rješavanja jednačine oblika

312
(3.1) 
F x, y, y, K , y(n)   0 .

Neka je y   p( x) , odnosno y ( x)  p( x) , K , y (n)  p(n 1) ( x) . Tada do-bijamo

jednačinu

(3.2) 
F x, p, p, K , p(n 1)   0

koja je diferencijalna jednačina reda n  1 . Ako je moguće riješiti ovu jedna-činu

dobićemo relaciju

(3.3) f  x, p, C1, C2 , K , Cn1  0 ,

gdje su C1, C2 , K , Cn1 proizvoljne konstante.
Ako se jednačina (3.3) može riješiti po p, tj. ako se može napisati
(3.4) p    x, C1, C2 , K , Cn1
tada je
dy
   x, C1, C2 , K , Cn 1 ,
dx
odakle je opšte rješenje jednačine (3.1)

(3.5) 
y    x, C1, C2 , K , Cn 1 d x  Cn .

dy d2 y d p
Primjer 3.1. Jednačina y   y   0 se smjenom  p , odnosno  svodi
dx d x2 d x
na jednačinu
dp
 p0
dx
čije je rješenje
p  C1 e  x ,
pa relacija (3.5) za ovaj primjer glasi

y  C1 e x d x  C2   C1 e x  C2 .
Dobiveni izraz je opšte rješenje zadane diferencijalne jednačine.
Neka u jednačini (3.1) pored y nedostaju i svi uzastopni izvodi do reda k 1 ,
tj. neka je jednačina oblika

(3.6) 
F x, y ( k ) , K , y ( n )   0 .

dk y
Smjenom  z , gdje je z nepoznata funkcija od x, jednačina (3.6) se svodi na
d xk
jednačinu

313
  dz d nk z 
(3.7) F  x , z, , L , n k   0 .
 dx dx 
Neka je opšte rješenje jednačine (3.7)
f  x, z, C1, C2 , K , Cn k   0 ,
ili
z    x, C1, C2 , K , Cn k  .
dk y
Tada je zbog smjene z
d xk
d k 1 z
d x k 1 
   x, C1, C2 , K , Cn  k  d x  Cn  k 1 ,

  
d k 2 z
   x, C1, C2 , K , Cn  k  d x  Cn  k 1 x  Cn  k 2 .
d x k 2
Produžavajući integraciju k-puta dobićemo opšte rješenje date jednačine.

Primjer 3.2. Jednačina y   y    x se smjenom

d2y
z
d x2
svodi na jednačinu oblika
dz
 z  x ,
dx
koje je linearna diferencijalna jednačina prvog reda. Njeno rješenje je
z  1  x  C1 e x ,
i vrijedi

 
2
dy
 1  x  C1 e x d x  C2  x  x  C1 e x  C2 ,
dx 2
odnosno
 2
 2 3


y   x  x  C1 e x  C2  d x  C3  x  x  C1 e x  C2 x  C3 .
 2  2 6

Primjer 3.3. Jednačina y(4)  y(3) smjenom y ( 3)  z , postaje

2
 z1 2 , odakle je z   x  C1 .
dz
dx 2
Prema datoj smjeni, nakon integriranja, slijedi
5 2
y  2  x  C1  x C2  C3 x  C4 .
15 2 2

3.2. Opšta teorija linearnih diferencijalnih

jednačina reda n
314
 3.2.1. Definicija linearne diferencijalne jednačine

Jednačinu oblika
(3.8) b0 ( x) y (n)  b1 ( x) y (n 1)  L  bn 1 ( x) y   bn ( x) y  Q( x) ,

gdje su b0 ( x), b1( x), L , bn ( x) poznate funkcije i b0 ( x)  0 nazivamo line-arna

diferencijalna jednačina reda n.

Jednačinu (3.8) možemo podijeliti sa b0 ( x)  0 i tada ona glasi

(3.9) y (n)  a1 ( x) y (n 1)  L  an 1 ( x) y   an ( x) y  f ( x) ,

bi ( x) Q( x )
gdje je ai ( x)  ; (i  1, 2, K , n) , f ( x)  .
b0 ( x) b0 ( x)
Ako je Q ( x )  0 , odnosno f ( x)  0 za jednačinu (3.8) odnosno (3.9) kažemo
da je homogena, a ako ti uslovi nisu ispunjeni za jednačinu se kaže da je nehomogena.

3.2.2. Transformacija linearne jednačine

Jednačina (3.9) ne mijenja oblik ako umjesto nezavisne promjenljive x

uvedemo novu nezavisnu promjenljivu  smjenom

d
(3.10)
dx 
 u ( x) ;   u ( x) d x  v ( x) ; x   ( ) ,

gdje je u ( x) proizvoljna, n-puta diferencijabilna funkcija.

Druga važna osobina linearne jednačina (3.9) je da jednačina (3.9) ne mijenja
oblik pri linearnoj transformaciji nepoznate funkcije y, tj. pri uvo-đenju smjene
y  v ( x)   ( x)   ( x) ,
gdje su funkcije v ( x ) i  ( x ) poznate, neprekidne, n-puta diferencijabilne i v ( x )  0
na intervalu a, b .

3.2.3. Opšta teorija linearnih homogenih difererncijalnih jednačina n-tog

reda

Razmotrimo jednačinu
(3.11) L ( y)  y (n)  a1 ( x) y (n 1)  L  an ( x) y  0 ,

gdje su poznate a1( x), L , an ( x) funkcije definisane i neprekidne za x  a, b .

315
Teorema 3.1. Neka je y1 parcijalno rješenje jednačine (3.11). Tada je i C1 y1 , gdje je
C1 proizvoljna konstanta, također rješenje jednačine.
Dokaz. Na osnovu pretpostavke teoreme je
L ( y1)  y1(n)  a1 ( x) y1(n 1)    an ( x) y1  0 .
Tada je

L (C1 y1)  C1 y1(n)  a1 ( x) y1(n1)    an ( x) y1  0 , 
što znači da je C1 y1 rješenje jednačine (3.11).

Teorema 3.2. Neka su y1 i y2 partikularna rješenja jednačine (3.11). Ta-da je i

C1 y1  C2 y2 , gdje su C1 i C2 proizvoljne konstante, rješenje jednačine (3.11).
Dokaz. Na osnovu pretpostavke teoreme i teoreme 3.1 je
L C1 y1  0 ; L C2 y2   0 .
Zamjenimo y sa C1 y1  C2 y2 u relaciji (3.11). Tada je
L C1 y1  C2 y2   C1 y1  C2 y2   a1 ( x) C1 y1  C2 y2     an ( x) C1 y1  C2 y2 
( n) ( n 1)

L (C1 y1  C2 y2 )  
C1 y1(n)  a1 y1(n 1) 
   an y1  C2  y1(n)  a1 y1(n 1)    an y1
L C1 y1  C2 y2   C1 L ( y1)  C2 L( y2 )  0 .
Time je teorema dokazana.
Teorema 3.2 se može poopštiti i ona tada glasi: Neka su y1, y2 ,  , yn partikularna
rješenja jednačine (3.11). Tada je rješenje te jednačine i
C1 y1  C2 y2    Cn yn ,
gdje su C1, C2 ,  , Cn proizvoljne konstante.

3.2.4. Wronski-jeva determinanta

Neka su date funkcije y1 ( x), y2 ( x),  , yn ( x) koje su funkcije jedne nezavisne

promjenljive x definisane na intervalu a, b i koje imaju uzastop-ne izvode do reda
n  1 . Determinantu definisanu sa

y1 y2  yn
y1 y2  yn
(3.12) W  y1, y2 ,  , yn  
   
y1(n 1) y2(n 1)  yn(n 1)
naziva Wronski-jeva determinanta.

Teorema 3.3. Neka su funkcije y1, y2 ,  , yn linearno zavisne na inter-valu a, b .

Tada je Wronski-jeva determinanta (3.12) jednaka nuli za sve vrijednosti x iz
posmatranog intervala a, b .

316
 Dokaz. Neka su funkcije y1, y2 ,  , yn linearno zavisne za svako x  a, b .
Tada je

(3.13) C1 y1  C2 y2    Cn yn  0 ,
gdje su C1, C2 ,  , Cn konstante od kojih je bar jedna različita od nule. Za uzastopne
izvode jednačine (3.13) do reda n  1 vrijedi
C1 y1  C2 y2    Cn yn 0
(3.14)        
C1 y1(n 1)  C2 y2(n 1)  Cn yn(n 1)  0.

Jednačine (3.13) i (3.14) predstavljaju homogeni sistem od n linernih jedna-čina sa n

nepoznatih C1, C2 ,  , Cn . Ovaj sistem jednačina ima rješenje različito od nule ako je
determinanta
y1 y2  yn
y1 y2  yn
W  y1, y2 ,  , yn   0
   
y1(n 1) y2(n 1)  yn(n 1)

za svako x  a, b , što je i trebalo dokazati.

Ako je determinanta (3.12) za sistem linearnih jednačina (3.13) i (3.14) različita
od nule, tada sistem ima jedinstveno rješenje
C1  C2    Cn  0 .
Znači, funkcije y1, y2 ,  , yn iz relacije (3.13) su linearno nezavisne.
Navedimo bez dokaza sljedeću tvrdnju.
Teorema 3.4. Maksimalan broj linearno nezavisnih partikularnih rješenja jednačine
(3.11) sa koeficijentima ai ( x) ; i  1, 2,  , n jednak je n.

4. Rješavanje linearnih diferencijalnih jednačina

drugog reda

4.1. Homogena jednačina drugog reda sa konstantnim

koeficijentima
Opšti oblik linearne homogene diferencijalne jednačine drugog reda sa
konstantnim koeficijentima je

317
(4.1) y  a1 y  a2 y  0 .
Rješenje jednačine (4.1) možemo tražiti u obliku
(4.2) y  er x ,

gdje je r nepoznata konstanta. Odluka za izbor rješenja jednačine u obliku (4.2) zasniva
se na tome da je funkcija y  er x definisana za svako x  ,   i da je er x  0 za
svako x iz oblasti definisanosti. Diferenci-ranjem funkcije y  er x dva puta i
uvrštavanjem vrijednosti y , y  i y  u jednačinu (4.1) dobićemo jednačinu

(4.3) r 2
 a1 r  a2  er x  0 .

Kako je er x  0 , to će jednakost (4.3) biti zadovoljena ako je

(4.4) r 2 a1 r  a2  0 .

Jednačinu (4.4) nazivamo karakteristična jednačina jednačine (4.1). Korijeni

karakteristične jednačine su
 a1  a12  4 a2
r1 2 
2
i oni mogu biti realni i različiti, konjugovano kompleksni, i realni i jednaki.
1. Neka su r1, r2 R i r1  r2 . Tada su prema relaciji (4.2), parti-kularna
rješenja

(4.5) y1  er1 x , y2  er2 x .

Determinanta (3.12) u ovom slučaju glasi

er1 x er2 x
W ( x)  r1 x r2 x
 r2 e(r1  r2 ) x  r1 e(r1  r2 ) x  (r2  r1) e(r1  r2 ) x .
r1 e r2 e
Kako je r1  r2 to je W ( x )  0 za x R , što znači da su y1 i y2 line-arno
nezavisna rješenja jednačine (4.1). Na osnovu toga slijedi da je opšte rješenje date
jednačine dato sa

(4.5) y  C1 er1 x  C2 er2 x .

Primjer 4.1. Jednačina y   3 y   2 y  0 ima karakterističnu jednačinu

r2  3r  2  0 .
Korijeni karakteristične jednačine su: r1  1, r2  2 . Znači korijeni su realni i različiti,
pa je prema (4.5)
y  C1 e x  C2 e2 x
opšte rješenje date diferencijalne jednačine.

318
 2. Neka su korijeni karakteristične jednačine jednaki, i neka je r1  r2  r . Tada
je jedno partikularno rješenje jednačine (4.1) y1  er x , a drugo ćemo tražiti u obliku
(4.6) y2  u( x) er x ,

gdje je u ( x ) nepoznata funkcija. Iz (4.6) slijedi

y2  u er x  r u er x  (u  r u) er x
(4.7)

y2  u  2 r u  r 2 u  er x .

Zamjenom vrijednosti (4.6) i (4.7) u jednačinu (4.1) dobićemo jednačinu

 
u  2 r u  r 2 u er x  a1 (u  r u) er x  a2 u er x  0 .
Budući da je r  a1 r  a2  0 , to se prethodna jednačina svodi na jednačinu
2

(4.8) u  (2 r  a1) u  0 .

Kako je, prema Vietovim formulama, a1  2 r , jednačina (4.8) glasi u  0 i ima
rješenje u ( x)  a x  b .
Za a  1, b  0 dobićemo drugo partikularno rješenje oblika y2  x er x .
Funkcije e r x i x er x su linearno nezavisne, što se može provjeriti, a to znači da je opšte
rješenje jednačine (4.1) dato sa

(4.9) y  C1 er x  C2 x er x  C1  C2 x er x .

Primjer 4.2. Jednačina y   2 y   y  0 ima korijene karakteristične jed-načine

r1  r2  1. Tada je, prema relaciji (4.9), opšte rješenje date diferenci-jalne jednačine
y  C1  C2 x e x .

3. Neka su r1 i r2 konjugovano kompleksni brojevi jednačine (4.4) i neka je

r1    i , r2    i ,
gdje je  ,  R , i  1 . Tada je
y1  e x ei x , y2  e x e  i x .
Kako je, prema Eulerovoj formuli
ei x  cos  x  i sin  x ; e  i x  cos  x  i sin  x
to je
y1  e x cos  x  i e x sin  x ,
y2  e x cos  x  i e x sin  x .
Za formulisanje opšteg rješenja jednačine (4.4) u slučaju da su korijeni te
karakteristične jednačine konjugovano kompleksni korisno je da se razmotri sljedeća
teorema.

Teorema 4.1. Neka je y  v ( x)  i u( x) rješenje linearne homogene jed-načine reda

n. Tada su v ( x ) i u ( x ) rješenja te jednačine.
319
 Dokaz. Po pretpostavci teoreme je L ( y )  0 . Tada je
L ( y)  L v( x)  i u( x)  L (v)  i L (u)  0 .
Prethodna jednakost je ekvivalentna sa
L ( v )  0 ; L ( u)  0 .
Time je teorema dokazana.
Na osnovu teoreme 4.1. su
z1  e x cos  x ; z2  e x sin  x
partikularna rješenja jednačine 84.4). Može se provjeriti da su rješenja z1 i z2 linearno
nezavisna, što znači da je opšte rješenje oblika
y  e x  C1 cos  x  C2 sin  x  .

Primjer 4.3. Jendačina y   y  0 ima korijene karakteristične jednačine r1   i ,

r2  i . Znači korijeni su konjugovano kompleksni, pa je opšte rješe-nje dato sa
y  e0 x  C1 cos x  C2 sin x   C1 cos x  C2 sin x .

4.2. Nehomogena jednačina sa konstantnim koeficijentima

Razmotrimo linearnu nehomogenu diferencijalnu jednačinu
(4.10) L ( y)  y  a1 y  a2 y  f ( x) ,

gdje je f ( x)  0 , a1, a2 konstante.

Da bi objasnili način rješavanja jednačine (4.10) daćemo bez dokaza sljedeću
teoremu.

Teorema 4.2. Neka je y p bilo koje partikularno rješenje jednačine (4.10) i neka je
opšte rješenje
yh  C1 y1  C2 y2
jednačine
y  a1 y  a2 y  0 .
Tada je opšte rješenje jednačine (4.10) dato sa
(4.11) y  y p  yh .

Na osnovu teoreme 4.2 slijedi da se problem određivanja opšteg rje-šenja

jednačine (4.10), pored onoga što je rečeno za rješavanje jednačine (4.1), svodi na
problem određivanja jednog partikularnog rješenja te jed-načine.
1. Neka je f ( x)  Pn ( x)  e x , gdje je Pn ( x) polinom reda n. Tada jednačina
(4.10) glasi

(4.12) y   a1 y   a2 y  Pn ( x)  e x .

320
 a) Ako  nije korijen karakteristične jednačine
r 2  a1 r  a2  0
parcijalno rješenje treba tražiti u obliku

(4.13) y p  b0 xn  b1 xn1    bn1 x  bn  e x  Qn ( x) e x ,

gdje su b0 , b1,  , bn nepoznati koeficijenti. Diferenciranjem jednačine (4.13)

dobijamo
d y p  d Qn
   Qn  e x ;
dx  dx 
d 2 yp  d 2 Qn d Qn 
  2   2 Qn  e x .
d x2  dx 2 dx 
d yp d 2 yp
Ako vrijednosti y p , ; uvrstimo u relaciju (4.12) i jednakost podi-jelimo sa
d x d x2
e x dobićemo

(4.14) Qn( x)  (2   a1) Qn ( x)  ( 2   a1  a2 ) Qn ( x)  Pn ( x) .

U relaciji (4.14) na lijevoj strani su polinomi Qn ( x) reda n, Qn ( x) reda n  1 i

Qn( x) reda n  2 . Polinom Pn ( x) je, također, reda n. Na osnovu teoreme o
identičnosti polinoma iz relacije (4.14) dobićemo sistem od n  1
linearne jednačine sa n  1 nepoznatih b0 , b1, K , bn . Rješavanjem tog sistema
dobićemo vrijednosti koeficijenata polinoma (4.13).

b) Ako je  jednostruki korijen karakteristične jednačine, tada je

 2   a1  a2  0 ,
i tada jednačina (4.14) glasi
(4.15) Qn( x)  (2   a1) Qn ( x)  Pn ( x) .
Kako je red polinoma na lijevoj strani reda n  1 a na desnoj strani reda n to jednakost
(4.15) može biti identičnost ako je

(4.16) y p  x Qn ( x) e x .

c) Neka je  dvostruki korijen karakteristične jednačine

r 2  a1 r  a2  0 .
Tada je  2  a1   a2  0 i, prema Vietovim formulama, 2   a1  0 . U opštem
slučaju jednačina (4.14) ima oblik

(4.17) Qn( x)  Pn ( x) .
Slično slučaju b) zaključujemo da partikularni integral ima oblik

321
(4.18) y p  x2 Qn ( x) e x .

Primjer 4.4. Jednačina y   3 y   2 y  x e3 x ima karakterističnu jednačinu

r2  3r  2  0
čiji su korijeni: r1  1, r2  2 . Opšte rješenje jednačine
y   3 y   2 y  0
je
(a) yh  C1 e x  C2 e2 x .
Kako je u ovom primjeru   3,   1    2 to je partikularno rješenje jednačine
y   3 y   2 y  x e3 x oblika
(b) y p  (b0 x  b1) e3 x ,
gdje su b0 i b1 nepoznati koeficijenti. Izvodi y p i y p su
yp  (3 b0 x  bo  3 b1) e3 x ,
yp  (9 b0 x  6 bo  9 b1) e3 x .
Zamjenom vrijednosti y p , y p i y p u datu diferencijalnu jednačinu dobi-ćemo relaciju
(4.14) i ona glasi
2 b0 x  3b0  2 b1  x ,
odakle je
b0  1 2 , b1   3 4 .
Uvršatavanjem ovih vrijednosti u (b) dobićemo partikularno rješenje
y p   x  3  e3 x .
2 4
Prema teoremi 4.2 opšte rješenje date diferencijalne jednačine je
y  yh  y p  C1 e x  C2 e2 x   x  3  e3 x .
2 4
Primjer 4.5. Diferencijalna jednačina
y   3 y   2 y  ( x  1) e x
ima korijene karakteristične jednačine: r1  1, r2  2 . Kako je   1  r1 to će
partikularni integral date jednačine biti oblika

y p  x (b0 x  b1) e x  b0 x2  b1 x e x . 
Diferenciranjem y p dobijamo

yp  b0 x2  (2 b0  b1) x  b1 e x ,
y  b x
p 0
2

 (4 b0  b1) x  2 b0  2 b1 e x .
Zamjenom ovih vrijednosti u diferencijalnu jednačinu dobijamo jednačinu
2 b0 x  2 b0  b1  x  1 ,
koja je identitet za: b0   1 2 i b1  2 . Znači partikularno rješenje date jed-načine je

322
 y p   x  x  2 e x ,
2
a opšte rješenje je
 2 
y  C1 e x  C2 e2 x   x  2 x e x ,
2 
ili
 2

y  C2 e2 x   C1  x  2 x e x .
 2 

Primjer 4.6. Jednačina

y   4 y   4 y  x 2 e2 x
ima korijene karakteristične jednačine r1  r2  2   . Tada se partikularno rješenje
date jednačine, prema relaciji (4.18) traži u obliku
(a)   
y p  x2 b0 x2  b1 x  b2 e2 x  b0 x4  b1 x3  b2 x2 e2 x . 
Diferenciranjem relacije (a) dobijamo
(b) 
yp  2 b0 x4  (4 b0  2 b1) x3  (3b1  3b2 ) x2  2 b2 x e2 x , 
(c) yp  4 b0 x  (16 b0  4 b1) x  (12 b0  12 b1  4 b2 ) x  (6 b1  8 b2 ) x  2 b2  e2 x .
4 3 2

Zamjenom vrijednosti (a), (b) i (c) u datu diferencijalnu jednačinu dobićemo jednačinu
12 b0 x 2  6 b1 x  2 b2  x 2 ,
koja je identitet za: b0  1 12 , b1  b2  0 . Znači, na osnovu relacije (a), par-tikularno
rješenje date diferencijalne jednačine je
4
y p  x e2 x .
12
Opšte rješenje jednačine y   4 y   4 y  0 je (vidjeti primjer 4.2)
yh  (C1  C2 x) e2 x .
Dakle, po teoremi 4.2, opšte rješenje date jednačine je
4
 4

y  yh  y p  (C1  C2 x) e2 x  x e2 x   C1  C2 x  x  e2 x .
12  12 

2. Neka je
(4.19) f ( x)  A e x cos  x  B e x sin  x ,
gdje su A i B konstante. Po Ojlerovoj formuli je
i x i  x i x i  x
cos  x  e  e ; sin  x  e  e ,
2 2i
i tada je
i x i  x i x i  x
f ( x)  A e x e  e  B e x e  e 
2 2i
i x i x i  x i  x
 A e x e  B e x e  A e x e  B e x e 
2 2i 2 2i

  A  B  e( i  )   A  B  e( i  ) ,
 2 2i  2 2i

323
tj.
(4.20) f ( x)  D e (  i  )  E e (  i  ) ,

gdje je: D   A  B  ; E   A  B  .
 2 2i  2 2i
Na osnovu teoreme 4.2 partikularno rješenje jednačine, ako    i nije ko-rijen
karakteristične jednačine, možemo tražiti u obliku
y p  M e x cos  x  N e x sin  x ,
gdje su M i N nepoznate konstante.
Neka je u funkciji (4.19)   0 . Tada je
f ( x)  A cos  x  B sin  x .
Ako  i nije korijen karakteristične jednačine tada partikularno rješenje mo-žemo
tražiti u obliku
y p  M0 cos  x  N 0 sin  x .
Ako je  i korijen karakteristične jednačine tada odgovarajuća rješenja tra-žimo u
obliku
y p  x  M0 cos  x  N 0 sin  x .

Teorema 4.3. Neka je funkcija f ( x) iz (4.10) data u obliku

f ( x)  f1( x)  f 2 ( x)
tada je parcijalno rješenje jednačine (4.10) jednako zbiru rješenja jedna-čina
y p1 : y   a1 y   a2 y  f1( x) ;
y p2 : y   a1 y   a2 y  f 2 ( x) .
Dokaz. Iz L ( y p1 )  f1( x) ; L ( y p2 )  f 2 ( x) , slijedi
L ( y)  L ( y p1  y p2 )  L ( p1)  L ( p2 )  f1( x)  f 2 ( x) .
Tome je teorema dokazana.

Primjer 4.7. Riješiti jednačinu

y   3 y   2 y  x  e3 x .
Rješenje. Nađimo rješenja jednačina
(a) y   3 y   2 y  x ,
(b) y   3 y   2 y  e3 x .
Opšte rješenje jednačine y   3 y   2 y  0 je
yh  C1 e x  C2 e2 x .
Partikularno rješenje jednačine (a) je
y p1  x  3 ,
2 4
a partikularno rješenje jednačine (b) je
y p2  1 e3 x .
2
Kako je opšte rješenje jednačine

324
 y   3 y   2 y  0
jednako
yh  C1 e x  C2 e2 x
to je opšte rješenje date diferencijalne jednačine, prema teoremi 4.3, dato sa
y  C1 e x  C2 e2 x  x  3  1 e3 x .
2 4 2

4.3. Zadaci za vježbu

1. Riješiti diferencijalne jednačine:
a) y   5 y   6 y  0 ; b) 3 y   4 y   21 y  0 ;
c) y   6 y   9 y  0 ; d) y   8 y   16 y  0 ;
e) y   y   y  0 ; f) 2 y   3 y   y  0 .
2. Riješiti jednačine:
a) y   5 y   8 y  3 x 2 e3 x ; b) y   7 y   10 y  x e2 x ;
c) y   8 y   15 y  ( x  2) e3 x ; d) y   8 y   15 y  x 2 e3 x ;
e) y   4 y   3 y  2 sin 3 x  3 cos 3 x ;
f) y   4 y   3 y  2 sin 2 x  5 cos 2 x ;
g) y   y   y  sin x  2 cos x ;
h) y   3 y   4 y  e2 x sin x .
3. Riješiti jednačine
a) y   5 y   6 y  x e x  cos x ;
b) y   7 y   10 y  x  x 2 e2 x  1 .

325