УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ЗА ИСТОРИЈУ
ОПШТА ИСТОРИЈА XIX ВЕКА 1
ЗС 2015/16

БЕНЏАМИН ФРЕНКЛИН
СЕМИНАРСКИ РАД

МЕНТОР: СТУДЕНТ:
ПРОФ. ДР ЂОРЂЕ ЂУРИЋ ЂУРЂИНА СТОШИЋ
(ИС 030009/2013)

НОВИ САД, 2015

 Предговор

Бенџамин Френклин је jедна од личности која је обележила буран период

Америчке револуције. Дипломата, политичар, писац, проналазач. Човек који је заједно
са групом врсних људи омогућио стварање Сједињених Америчких Држава.
Пол Џонсон у књизи „Историја Америчког народа“, даје веома леп и сликовит
опис Френклинове личности. Назива га зналцем, визионаром, практичарем, који је вешт
у сваком послу и који се појављује свуда. Такође, врло јасно одређује његову улогу у
Рату за независност.
С друге стране, Данијел Борстин у делу „Американци“, његову улогу у Рату за
независност сматра у почетку нејасном, а потом и нимало заносном, иако сматра да је
био свестрано обдарен и неодољив.
Као и у два горе поменута дела, и у делу Хенрија Бемфорда Паркса „Историја САД“,
Френклин је окарактерисан као репрезентативна личност и као типичан представник
просвећености.
Такође, детаљан опис Френклиновог живота и дела може се видети и у енциклопедији
Британика.

2
Увод

3
 Живот, дело, постигнуће

Рођен је у Бостону 1706. године, у седамнаесточланој породици. Још као дете

почео је да ради у издавачкој кући свога старијег брата Џејмса, а већ са петнаест година
пише за братове новине „New England Courant“. Био је добро образован, углавном
самоук, а учио га је и Данијел Дефо.
Након сукоба са властима, а потом и са својим братом, одлази у Филаделфију
(Пенсилванија). У Филаделфији се убрзо обогатио и постао власник новинске куће.
Учествовао је врло активно у јавном животу Пенсилваније; био је један од оснивача
Америчког филозофског друштва, као и Академије за образовање младих, која ће
постати чувени Универзитет Пенсилваније.
Године 1733. почиње да издаје Алманах сиротог Ричарда; то је био зборник са
афоризмима, поемама. Ова идеја популарише представу о самоствореном човеку, причу
о претварању бедника у богаташа, дајући практичне савете: „Запамти да је време
новац...запамти да су заслуге новац.“1 Алманах се продавао у 10.000 примерака
годишње, и постао је једна од најчитанијих књига у Америци.
Написао је и своју аутобиографију, захваљујући којој имамо детаљан увид у живот и
рад Бенџамина Френклина.
Поред великог доприноса књижевности и новинарству, Френклин је значајно
допринео и науци својим изумима. Открио је Голфску струју, конструисао две нове
пећи, проучавао геологију, помрачења, пољопривреду, археологију.
Изумео је громобран, који је, поред тога што је штитио зграде од удара грома, отклонио
страх од грома као показатеља божијег гнева.2 Радио је на изучавању електрицитета, а
1751. године објавио расправу на ту тему, што му је донело и велику популарност у
Европи.
За своје успехе Френклин је био одликован бројним знамењима. Био је члан
Краљевског друштва, дипломе и награде добијао је од најелитнијих универзитета тог
доба, Јејла, Харварда, Оксфорда, Св. Ендруса.

Улога и значај у току револуције

1 Pol Džonson, Istorija američkog naroda, 132
2 Henri Bemford Parks, Istorija SAD, Beograd 1985, 110

4
 Френклин је политиком почео да се бави релативно касно. Године 1751. је
изабран у Скупштину Пенсилваније, а потом и за заменика директора пошта свих
колонија.
У почетку је заговарао идеју о стварању Англо-америчке империје, која би се
ширила ка западу. Међутим, крајем 50-тих година 18. века, током боравка у Лондону
као представник Скупштине Пенсилваније, почео је да схвата огромну интелектуалну и
уставну празнину која је раздвајала Американце од енглеске владајуће класе.3
Био је упознат са свим сегментима и токовима постепеног разлаза између Велике
Британије и колонија.
Разлике су биле евиденте нарочито након рата Британије и Француске (завршен
Париским миром 1763. године), када је Француска изгубила суверенитет над
северноамеричким поседима; потом и за време Понтијаковог устанка.

Нарочито важну улогу Френклин је имао у време избијања Рата за независност.

Он је за време одржавања Првог континенталног конгреса 1774. године боравио у
Лондону, где је покушавао да обезбеди мир и где је представио своју петицију
Државном савету, како би сменио гувернера Масачусетса.
Његова петиција је одбијена као „неутемељена“, „спорна“ и „скандалозна“, а Френклин
је смењен са места генералног заменика директора поште. 4 Вратио се у Филаделфију
20. марта 1775. године.
У мају 1775. године одржан је Други континентални конгрес на коме је
Френклин присуствовао, као један од најистакнутијих људи. Сукоби су у то време
почели, а за главнокомандујућег је изабран Џорџ Вашингтон.

3 Pol Džonson, Istorija američkog naroda, 134

4 Pol Džonson, Istorija američkog naroda, 144