LIST FARMACEUTSKE FABRIKE GALENIKA GODINA XLV APRIL 2005.

Generalni direktor
Dragan Stip~i}:

PAMTE SE SAMO USPE[NI

Ovo ~ime se bavimo je biznis, a ne po-
litika. Bi}u sre}an i zadovoljan ako me
svaki radnik bude cenio i po{tovao ba-
rem onoliko koliko ja cenim svakog od
njih pojedina~no.

Bi}u nesre}an ukoliko ne uspem da
realizujem svoju viziju i da o meni jedno-
ga dana ne pri~aju kao o nekom ko je
uspeo da promeni na~in razmi{ljanja,
osavremeni Galeniku i uvede je u budu}-
nost.

Ko malo pa`ljivije pogleda po`utele
monografije o prethodnih {ezdeset godi-
na, koliko postoji Galenika, vide}e da se
pamte samo oni direktori koji su iza sebe
ostavili ne{to dobro za Galeniku.
Op{irnije str. 4-5

Proizvodnja lekova:

TRE]A SMENA – NIJE DOVOLJNA
Mr Ljiljana Stojanovi}, direktor

Fabrike lekova, o naporima da se
ambiciozni planovi proizvodnje za ovu
godinu i ostvare

Pro{irivanje kapaciteta, prijem novih
radnika ali i uslu`na prozvodnja su
na~ini da se premoste nedovoljni
kapaciteti i pove}ana tra`nja za table-
tama i dra`ejama

Krajem pro{le godine primljeno 11
diplomiranih farumaceuta i tehnologa a
u toku je prijem 117 radnika sa tre}im i
~etvrtim stepenom {kolske spreme za
potrebe proizvodnje
Op{irnije str. 6-7

U ovom broju:

Nove slu`be: Protokol str. 10.

Svet grafika i ikona kopiriste \oleta str. 12.

F i n a n s i js k i i z v e { t a j z a 2 0 0 4 . str. 2.
2

Vera Trnavac, pomo}nik generalnog direktora za finansijsko poslovanje o bilansu za 2004.

NETO DOBIT MILIJARDU

I 350 MILIONA DINARA

Poslovni prihodi u pro{loj godini za tri procenta manji u odnosu na prethodnu, ali je neto dobit posle pla}enog po-
reza od skoro 13,5 miliona dinara, ve}a za 440 odsto nego u 2003.
U rashodima najvi{u stavku ~ine zarade koje su
u ukupnom iznosu za 142 odsto ve}e u odnosu na godinu dana ranije

G
Galenika a.d. je poslovnu 2004. zavr{ila
sa ukupnom dobiti od milijardu i 363 miliona
dinara i posle pla}anja poreza na dobit od 13
FINANSIJSKI IZVE[TAJ ZA 2004.
miliona i 403 hiljade dinara uknji`ila neto do- BILANS USPEHA
bit od milijardu i 350 miliona dinara. Neto
dobit, po re~ima Vere Trnavac, pomo}nika Elementi 2004. 2004/2003.
generalnog direktora za finansijske poslove
u prethodnoj godini ve}a je za 440 odsto u
U hiljadama dinara
odnosu na 2003. godinu, u kojoj je neto dobit I POSLOVNI PRIHODI 4.737.101 97%
bila 306 miliona i 824 hiljade dinara, kada je Prihodi od prodaje 4.739.415 101%
stavka za pla}anje poreza bila – nula. Doma}e tr`i{te 4.342.608 102%
Ino tr`i{te 396.807 93%
GALENIKA JE LIKVIDNA II POSLOVNI RASHODI 4.080.504 113%
Vera Trnavac negira sve spekulacije Zarade,naknade i ostali rash. 1.464.659 142%
koje su se ovih dana mogle ~uti da je li - Tro{kovi materijala 2.069.971 102%
kvidnost Galenike dovedena u pitanje i da
se zbog toga pozajmljuju sredstva za pla-
Amortizacija 165.953 84%
te.
Ona isti~e da od kada je u Galenici, od VIII DOBIT 1.363.497 444%
juna pro{le godine, samo jednom je uzeta
bankarska pozajmica za deo plate i vra}e - IX POREZ 13.403
ma je za pet dana. Rukovodstvo je pribe-
glo tome jer nije `elelo da plate kasne ni X NETO DOBIT 1.350.094 440%
jedan jedini dan. Ra~uni ~etiri najve}a kup -
ca Galenikinih proizvoda istovremeno su
bili blokirani, tako da njihove menice nisu lim li~nim rashodima) potro{eno za 142 od- uticale su i pozitivne kursne razlike na sred-
mogle da budu napla}ene. sto vi{e u odnosu na 2003. godinu. stva u UBS banci koje su sada evidentirane,
Kada se pogledaju poslovni prihodi oni su prodaja akcija u 2001. godini preko ove ban-
ostvareni sa 97 odsto, zna~i bili su za tri pro- ke (kao vanposlovna dobit, koja je uticala na
Analiziraju}i finansijski izve{taj Galeni- centa manji u odnosu na prethodnu godinu, ukupnu dobit), a uknji`ena je i kapitalna do-
ke a.d. za 2004. Vesna Trnavac isti~e da su izmedju ostalog i zato {to su prihodi od izvo- bit po osnovu prodaje Proleka.
najve}i rast u pro{loj godini zabele`ile zara- za ostvareni sa 93 procenta, iako je prodaja
de i za njih je (zajedno sa naknadama i osta- na doma}em tr`i{tu bila ve}a i iznosila 102
odsto u odnosu na prethodnu godinu. Program
IZVE[TAJ DOSTUPAN SVIMA Finansijski prihodi, kako ka`e Vesna Tr-
dentala
Zavr{ni ra~un je javni dokument i Ga - navac, enormno su pove}ani u 2004. u odno-
lenika je izve{taj za 2004. ve} istakla na su na prethodnu godinu.To je delom i zbog
svom sajtu, a zainteresovani mogu da ga retroaktivnog knji`enja stanja na `iro ra~unu
dobiju na uvid i u Agenciji za bonitet Na - Galenike a.d. u UBS banci u [vajcarskoj. Na-
rodne banke Srbije. ime, od 2001. Galenika nije imala u posedu
U toku je i kontrola zavr{nog ra~una za dokumentaciju o stanju na ra~unu i tek pro{le
2004. koju radi revizorska ku}a Dilojt Tu{, godine generalni direktor Galenike uspeo je
koja je taj posao dobila na tenderu. Do da se legitimi{e kao ovla{}eno lice i dobije
kraja aprila javnosti }e biti dostupan i nji- pristup ra~unu, kako bi smo stanje uknji`ili u
hov izve{taj. poslovne knjige.
Na ukupne finansijske prihode u 2004.
NAGRADA I
POZIV NA SARADNJU DIPLOMA
Po{tovani ~itaoci, pred vama je drugi broj redizajniranog lista “Galenika“ u novom for - @iri privredne komore Vojvodine do-
matu i grafi~koj opremi. Bilo je pohvala, ali znamo i za kritike za dosada{nji rad.Jedno je neo je odluku da se ovogodi{nja nagrada
sigurno – list }e biti bolji ako svi uzmu u~e{}e u njegovom stvaranju. “DOBAR DIZAJN” dodeli Galenici a.d.
[aljite priloge iz organizacionih celina u kojima radite, pohvalite se nagradama, uspes- iz Beograda za realizaciju dizajna prika-
ima, ali nam po{aljite svoje radove za koje ste do sada samo vi znali – pesme, grafike, zanog u okviru sajamske priredbe – proiz-
slike – ispri~ajte nam pri~u o va{im hobijima. I za to }e mo uvesti posebnu rubriku. vodi „Galesil“ na Novosadskom sajmu
„Promedika“. Stomatolo{ka sekcija srp-
Redakcija je formirana, a u hodu }emo re{avati probleme, kojih u svakom poslu ima,
skog lekarskog Dru{tva, lekara Vojvodine
uvereni da }e izla`enje postati redovnost, a ne slu~ajnost! dodelila je DIPLOMU Galenici a.d. za ve-
Svoje tekstove dostavljajte Redakciji lista, Upravna zgrada IV sprat, ili se javite na tele - oma zapa`eno izlaganje stomatolo{ke
fone 307-2056 i 307-1978. opreme i materijala od 17. do 19. marta.
Uredni{tvo lista

PRIBLI@ILA NAM
SVETSKA ISKUSTVA
G
Galenika a.d. bila je doma}in i organizator
seminara koji je, 21. marta, vodila dr Vera Mi-
hajlovi} Mad`arevi} na temu „Globalne impli-
kacije farmaceutskih klini~kih istra`ivanja prili-
kom pripreme aplikacije za odobrenja lekova u
Evropi i Americi –Dobra klini~ka praksa – indu-
strijska i akademska perspektiva.“
Dr Vera Mihajovi}-Mad`arevi} bila je gost
Medicinskog fakulteta u Beogradu, gde je odr`a-
la predavanje za konsultante za klini~ka ispitiva-
nja. Sa zadovoljstvom je prihvatila poziv da po-
seti Galeniku i mladim stru~njacima odr`i preda-
vanje . Pohvalno se izrazila o nivou kvaliteta i
procedura koje se koriste u proizvodnji lekova.
Uz obilje slajdova i podataka, interesantnim
na~inom izlaganja, dr Mad`arevi} je dr`ala pa-
`nju puna dva sata auditorijumu od 90-tak pola-
znika (saradnicima Instituta, Sektora tehnologije
kvaliteta, Registracije, Programa veterine, denta-
la, parafarmaceutike, Fabrike lekova i Farmace-
utskih sirovina).
Posebna vrednost ovog seminara bila je i
prezentacija primera iz radnog iskustva dr Ma-
d`arevi}, koja je izme|u ostalog, govorila i o na-
~inu rada inspektorata ameri~kog FDA, mogu-
}im vidovima saradnje sa tom institucijom, o
kontaktima i koristima od predinspekcije, pri-
premama i internim inspekcijama, zna~aju i va-
`nosti edukacije celokupnog osoblja koje radi na
poslovima klini~kog ispitivanja.
Zapa`eno u~e{}e Galenike na salonu „Arhimed“ 2005. u Moskvi
MEDALJE I PRIZNANJA
U
U Moskvi je od 15. do 18. marta odr`an
VIII medjunarodni salon industrijske svoji-
ne’’Arhimed’’ 2005. Za u~e{}e na ovoj mani-
festaciji prijavljeni su robni `igovi i preko
700 pronalazaka u 29 klasa (medicine i zdra-
ve hrane, hemije, za{tite `ivotne sredine, ma-
{instva, energetike, avioindustrije...).
Galenika a.d. je za u~e{}e na ovom salonu
prijavila `ig Galenika a.d. i tri pronalaska,
za{ti}ena patentima ili patentim prijavama.
Eksponati Galenike su izazvali zna~ajnu pa-
`nju organizatora, posetilaca i medija, a pro-
nalasci i `ig osvojili su i vredne nagrade.
Re{enjem Me|unarodnog `irija, kojim je
predsedavao predsednik Evroazijske patent-
ne organizacije - diplome za aktivno u~e{}e i
prezentaciju industrijke svojine dobili su -Ga-
lenika a.d., dr Slobodanka Jovanovi} i dr Lju-
binka Gligi}.
Robni `ig Galenika a.d. ~iji je autor
na{ dizajner Rudi Cetini}, nagradjen je srebr-
nom medaljom trade mark LEADER za izra-
du i aktivno kori{}enje.
Srebrnim medaljama i diplomama nagra-
djeni smo i za pronalaske: - Mineralno-vita-
minski farmaceutski proizvodi na bazi kvasca
U POSETI GALENICI:
Dr Vera Mihajlovi}-Mad`arevi}
Ukazala je i na sve
skuplja istra`ivanja u stva-
ranju novog leka, koje i
velike multinacionalne
kompanije sve te`e podno-
se i poku{avaju da prevazi-
|u me|usobnim udru`iva-
njem. Pre pojave novog le-
ka na tr`i{tu javlja se i niz
drugih, ne samo nov~anih
prepreka, kao {to je prenos
tehnologija sa laboratorij-
skog nivoa na polupogon-
ski, a onda i na pogonski
nivo koji se u nekim slu~a-
jevima pokazao kao tehno-
lo{ki nemogu}.
Dr Vera Mihajlovi}-
Mad`arevi} je ro|ena u u
Buenos Airesu u Argenti-
ni, gde se i {kolovala. Di-
plomirala je biologiju, magistrirala molekularnu
biologiju i genetsko in`enjerstvo, doktorirala
farmaciju i biohemiju, a potom radila postdokto-
rat u Americi i Kanadi. Radila je vi{e od 10 go-
dina na klini~kim istra`ivanjima sa najve}im
me|unarodnim firmama u Kanadi, Americi,
[vajcarskoj i Francuskoj (Ciba-Gaigy, Sandoz,
Novartis…). Sada `ivi u Kanadi i vlasnik je mul-
tidisciplinarne kompanije koja se bavi klini~kim
i - antacidno sredstvo. Tre}i prijavljeni ekspo-
nat - Novi postupci dobijanja ariloksipropa-
nola amina - Savezna slu`ba Ruske federaci-
je za intelektualnu svojinu, patente i `igove je
Galenici a.d i autorima dodelila diplomu sa
zlatnim `igom. Pronalasci se odnose na nove
tehnologije na bazi me|ufazne heterogene ka-
talize za dobijanje beta-blokatora kao {to su
propranolol hidrohlorid i atenolol. Galenika
ima u svom asortimanu lekove Propranolol i
Prinorm.
U okviru prijave za u~e{}e na salonu indu-
3
istra`ivanjima, ali i razvojem najnovijih terape-
utskih metoda le~enja i proizvodnjom lekova za
dermatologiju.
Iako je do sada vrlo retko dolazila u na{u
zemlju solidno govori srpski jezik.
Va`no je ista}i da je ostvaren prvi kontakt sa
eminentnim, svetski priznatim stru~njakom koji
je izuzetno raspolo`en za nastavak saradnje sa
Galenikom a.d. mr M.\uri}
strijske svojine „Arhimed’’ 2005. navedeni
proizvodi Galenike a.d. su predlo`eni za ko-
mercijalizaciju na tr`i{tu Ruske federacije i
drugim tr`i{tima, a nazna~ena je i mogu}nost
transfera tehnologija drugim kompanijama.
Na izlo`bi su tako|e predstavljeni proiz-
vodi i `igovi iz VitUp! kolekcije: Beviplex,
Oligovit MP, Oligovit Se, Oligogal Se, Sant-
E-Gal, kao i flasteri palete Oftagal, Flexogal i
Flexogal Strips, Galoplast i Senzifiks.
Zainteresovanost posetilaca za proizvode
Galenike, njihovo se}anje na zna~ano prisu-
stvo Galenike na tr`i{tu Sovjetskog saveza u
prethodnom periodu, poverenje u proizvode
koji su dolazili iz ove ku}e, veli~ina ovog tr-
`i{ta i njegov potencijal su preporuka da na{a
kompanija u~ini da plasman proizvoda Gale-
nike bude znatno ve}i no {to je sada. Pred-
stavnice Galenike a.d, dr Slobodanka Jovano-
vi}, dr Ljubinka Gligi} i mr Du{anka Stani{i},
na VIII moskovskom me|unarodnom salonu
industrijske svojine „Arhimed“ 2005, su u
ime pronalaza~a i autora, dale doprinos afir-
maciji Galenike a.d. i njenih proizvoda na
jednom velikom i zna~ajnom tr`i{tu.
dr Slobodanka Jovanovi}
4

Generalni direktor Dragan Stip~i} prihvatio „ba~enu rukavicu“ i odgovorio

na sva „neprijatna pitanja“

PAMTE SE SAMO USPE[NI

Rano je da sumiram rezultate, a po{to sam jo{ u Galenici zna~i da se ne kajem {to sam se prihvatio u ovom trenutku
izuzetno odgovorne funkcije generalnog direktora
Ovo ~ime se bavimo je biznis, a ne politika. Bi}u sre}an i zadovoljan ako me svaki
radnik bude cenio i po{tovao barem onoliko koliko ja cenim svakog od njih pojedina~-
no. Ali to ne zna~i da }u, ukoliko to uva`avanje izostane biti nesre}an.
Bi}u nesre}an samo ukoliko ne uspem da realizujem svoju viziju i da o meni jedno-
ga dana ne pri~aju kao o nekom ko je uspeo da promeni na~in razmi{ljanja, osavreme-
ni Galeniku i uvede je u budu}nost.
Ko malo pa`ljivije pogleda po`utele monografije o prethodnih {ezdeset godina, koli-
ko postoji Galenika, vide}e da se pamte samo oni direktori koji su iza sebe ostavili ne{to
dobro za Galeniku. Podela na direktore koje su voleli ili manje voleli radnici ne postoji,
u su{tini je la`na i proizvod demagogije...

B
Bez dlake na jeziku, ovako je odgovorio
Dragan Stip~i}, generalni direktor Galenike na
jedno „li~no“ pitanje. U „neuobi~ajenom inter-
vju“ za kompanijski list prvog ~oveka Galeni-
ke pitali smo kako se ose}a u Galenici, da li se
pokajao {to je prihvatio mesto direktora u pri-
li~no nesre|eno vreme, njegovim prethodnici-
ma, poslovnim rezultatima, zavr{nom ra~unu
za pro{lu godinu, prodaji Proleka...
- Do sada sam uvek vi{e voleo da se kajem
zbog stvari koje sam uradio nego zbog onih
koje nisam. To je, mislim, odlika svih radnih
ljudi. Samo neradnici, kao izgovor, da se ne bi
zbog ne~ega kajali, ni{ta i ne rade.
Radnici i neradnici
Po{to sam jo{ uvek u Galenici zna~i da ne-
mam razloga da se kajem, a vreme }e pokaza-
ti da li sam pogre{io {to sam prihvatio ovako
odgovoran posao ili ne.
[to se ti~e zaposlenih, njih bi podelio u dve
grupe. U prvoj bi bile kolege radnici, a u dru-
goj neradnici. Kao {to vidite, radnike do`ivlja-
vam kao kolege i o njima mislim sve najbolje.
To su ljudi koji su odlu~ili da po{teno zara|u-
ju za `ivot i to i rade. Ja sam ovde tek devet
meseci i situacija je danas takva kakva jeste,
ali siguran sam da kolege radnici vide napore
koje ~inimo da nam sutra bude bolje.
Hajde da razmi{ljamo prakti~no: zamislite
da recimo svi radnici u fabrici imaju takve mo-
gu}nosti da sebi mogu, na primer, da priu{te
da do|u kolima na posao. Pa naravno da bih
bio najsre}niji. Imali bismo zadovoljnije radni-
ke, manje tro{kove prevoza... Kada god sam sa
kolegama radnicima ose}am se odli~no, najbo-
lje i najdobronamernije sugestije sam i dobijao
ba{ od radnika iz Fabrike lekova i na tome sam
im zahvalan. Jedan od najlep{ih dana u `ivotu,
ako izuzmem ro|enje dvoje dece i ven~anje,
bio mi je Novogodi{nji koktel za radnike.
Uvek je prijatno kada sa kolegama podelite le-
pe trenutke.
[ire neistine
Kada je re~ o neradnicima, o njima nemam
nikakvo mi{ljenje. Zaista nemam vremena da
razmi{ljam o bezvrednim ljudima, onima koji
kao krpelji `ive od rada drugih, navodno svojih
prijatelja, onih sa kojima svaki dan sede u men-
zi, u autobusu. @ao mi je ako neradnike nervi-
ra moj uspe{an odnos sa dobrim kolegama rad-
nicima. Zato, verovatno, i poku{avaju da dis-
kredituju rad menad`menta, ne rade}i ni{ta
drugo.
[to se ti~e gospodina Lazara Rajkovi}a,
biv{eg direktora Galenike, koji je sada osno-
vao Udru`enje zaposlenih i penzionera, a ~la-
novima obe}ava akcije mislim da ne treba tro-
{iti re~i.
Mene je na mesto generalnog direktora Ga-
lenike imenovao Upravni odbor, na predlog di-
rektora RZZO u ~ijem je posedu ve}inski pa-
ket akcija Galenika a.d. Adresa za sve eventu-
alne razgovore na tu temu jesu vlasnici akcija,
a ne ja.
To ne zna~i da ja nemam svoje mi{ljenje o
tome, ali sam ga do sada toliko puta ponovio
da mislim da ga i vrapci, u ovom na{em fa-
bri~kom krugu, znaju.
Hajde da poku{amo da budemo realni. U
Srbiji danas ima puno privatnih preduze}a ko-
ja su osnovana pre 20 ili 30 godina, samo {to
su tada poslovala kao neka zanatska radnja ili
sli~no, jer nisu mogla da budu registrovana
kao preduze}a. Ja znam za vi{e njih koja su
zapo{ljavala po nekoliko desetina radnika u to
vreme. Da li mo`ete da zamislite situaciju da
oni danas do|u kod vlasnika i ka`u: „Mi smo
ovde radili 30 godina i ho}emo besplatne akci-
je.“
Vlasnik poznat
Jasno je da to ne mo`e. A znate za{to? Za-
to {to sam upotrebio re~ privatno! Re~ privat-
no u ovom slu~aju ne koristim u nekom perso-
nalnom smislu, nego u smislu da ima poznatog
vlasnika.
I Galenika ima poznatog vlasnika.
Mislim da }e u slu~aju „Udru`enja“ jedinu
korist imati oni koji su tu akciju pokrenuli jer
}e verovatno tra`iti neki novac od penzionera i
radnika. U po~etku verovatno malo, a onda }e,
po osnovu ~lanstva, da tra`e sve vi{e i vi{e. Ali
svako ima pravo da radi sa svojim novcem {ta
ho}e. Neko voli da se kocka, neko da igra loto
a neko da bude lakoveran. Na kraju se to naj-
~e{}e zavr{i sa: „Ne kune mene majka {to se
kockam nego {to se vadim“.
Ako me ba{ vu~ete za jezik, re}i }u Vam
{ta mislim o pismu koje je ovo Udru`enje upu-
tilo RZZO zbog svih onih koji `ele da budu
~lanovi UZIPGAL-a ili ve} to jesu.
Pa da krenemo od predsednika i biv{eg di-
rektora Galenike, g-dina Lazara Rajkovi}a,
mada mi je te{ko da pri~am o osobama koje
li~no ne poznajem, jer sam sa njim proveo, pri-
likom primopredaje du`nosti, ukupno dva sata.
Znam samo da Galenika sve ovo vreme ne
bi imala direktora, jer je g-din Rajkovi} bole-
stan ve} osam meseci, ili sam ja mo`da, kao i
neki radnici, naivan? Na{a komisija za kontro-
lu bolovanja je g-dina Rajkovi}a poku{ala da
poseti 20 puta, ali ga nikada nije zatekla kod
ku}e. Da li to mo`da zna~i da mi svi ovde ra-
dimo da bi g-din Rajkovi} u vlastitom restora-
nu „Natalija“ kovao zaveru protiv istih radnika
od kojih danas tra`i novac za neku navodnu
uslugu? Ili mo`da sve ovo radi da bi za{titio
li~ni integritet od krivi~ne prijave zbog nesa-
vesnog obavljanja posla prilikom zaklju~enja
Ugovora sa nepostoje}om firmom „FAR-
MA@“ iz Ni{a, kojoj je isporu~io robu u vred-
nosti od deset miliona dinara bez provere boni-
teta i bez garancija? A mo`da on i ne vidi {te-
tu u tom poslu.
Ko je ovde naivan?
Gospodin Milorad Komljen?
Pazite, ~ovek je imao zvanje „Pomo}nik za
nabavku, informacioni sektor, transport i...“
Da li je nekome odgovarao koncept da se sa
jednog mesta kontroli{u svi tokovi robe i infor-
macija?
Kada je shvatio da se moje vi|enje posla i
vi|enje mog prethodnika, koji ga je vratio u
Galeniku, ne podudaraju i on je postao prili~-
no bole{ljiv, pa su i za njega par meseci radni-
ci Galenike morali da rade.
Dragana Jovi}, ex direktor finansija? Jedi-
ni finansijski direktor koga sam ja u `ivotu
upoznao koji dr`i pare u banci bez kamate. Ili
barem bez kamate za Galeniku. Jedini finansij-
ski direktor koji otvara pokrivene garancije
prema posrednicima koje naziva finansijerima.
Kada smo sa svim bankama ugovorili obavezu
pla}anja kamata na sredstva koja kod njih dr-
`imo, finansijska direktorka je iznenada na{la
bolji posao i oti{la. Ali je danas u upravnom
odboru UZIPGAL-a.
Tamara Lali}, predsednik sindikata „Samo-
stalnost“?
Zamislite, neko ko prvo svojim ~lanovima
i ostalim radnicama, zajedno sa predsednicima
ostalih sindikata, ka`e (i to potpi{e) da je
„istinita informacija samo ona koja do|e iz ka-
bineta generalnog direktora“, a zatim svoje
ime stavi na jednu potpunu dezinformaciju.
^ije to interese {titi navedena g-|ica? Mo-
`da je njen zadatak da u fabriku unosi nemir.
Da mo`da od nje ne poti~u i razne dezinforma-
cije? A ona je ujedno i jedina od predsednika
sindikata koji koristi svoje pravo iz kolektiv-
nog ugovora da kao predsednik sindikata nema
obavezu da radi.

„Pravo“ na nerad
Radmilo Steher?
Zamislite, ~ovek koji je u toku decembra
uhva}en u kra|i lekova, protiv koga je vo|en
disciplinski postupak i izre~ena mera opomena
pred otkaz je ujedno i predsednik Nadzornog
odbora UZIPIGAL-a! Pa to je kao da kozu
ostavite da ~uva kupus.
Kada je re~ o optu`bama iznetim u dopisu
RZOO-u o katastrofalnim poslovnim rezulta-
tima, tro{enju i rasipanju, rasprodaji pokretne i
nepokretne imovine?
Znate, poslovni rezultat jedne kompanije je
javni dokument i njega niko ne mo`e da sakri-
je pa ni ja. Bilans poslovanja za pro{lu godinu
nalazi se na na{em sajtu i svaki radnik mo`e da
ga pogleda, a svako ko se iole razume u tu ma-
teriju mo`e da izvu~e zaklju~ke. Zna~i da ne-
ko ko da takvu izjavu ili ima problem {to mu
takav rezultat ne odgovara ili nema dovoljno
znanja da ga razume.
Mi smo u prvih pet meseci pro{le godine
imali ispunjenje plana prodaje za 78 odsto, u
odnosu na 2003. Do kraja godine to smo na-
doknadili i plan ostvarili sa 101 odsto ukupne
prodaje u odnosu na 2003. Na{e u~e{}e na tr-
`i{tu, za prvih {est meseci bilo je svedeno na
oko 26 procenata, a na kraju godine smo skoro
dostigli 29 procenata.
^uvamo ugled firme
To su ~injenice i zato su u RZZO-u izuzet-
no zadovoljni na{im rezultatom u 2004.godi-
ni.
Kada je re~ o tro{enju i rasipanju, kako ka-
`u, meni je `ao {to na{e poslovne partnere, na-
{e kolege lekare i farmaceute na tradicionalne
skupove vi{e ne pozivamo u „Nataliju“ ve} za
manje novca u „HYATT“. Mi }emo u tr`i{te i
dalje ulagati, ono {to moramo i {to je neophod-
no, ali na na~in kako to dolikuje najve}em srp-
skom proizvo|a~u lekova, na{oj Galenici.
Onima koji kreiraju na{ marketin{ki nastup na
tr`i{tu, nikada ne}u dozvoliti da kaljaju obraz
na{e firme, jer se time poni`ava i rukovodstvo
i svaki radnik Galenike.
[to se prodaje imovine ti~e, i ne~injenje i
neme{anje u svoj posao je tako|e krivi~no de-
lo. Sada ve} ~uveni PROLEK prodat je zato
{to je Galeniku ko{tao oko 100.000 eura godi-
{nje za odr`avanje, a ni~emu nije slu`io. Mi-
slim da Galenika treba da se bavi svojom
5
DUG VRA]A DR@AVA
Galenika ne}e vra}ati dug od 50 miliona dolara ameri~koj kompaniji „Valeant farmasju -
tikals interne{nel“ (VPI) koji je nasledila biv{i Aj-Si-En „Farmasjutikals inkorporej{n“ Milana
Pani}a - ka`e Dragan Stip~i}, direktor najve}e srpske fabrike lekova.
Po odluci Me|unarodnog arbitra`nog suda Me|unarodne trgova~ke komore u Parizu,
notifikovane 11. novembra pro{le godine, posle 11. februara ove godine ta obaveza pada
na teret Republi~kog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO), kao ve}inskog vlasnika
Galenike i dr`ave Srbije, kao solidarnog du`nika.
Kada je re~ o pravima na ~etiri jedinjenja, direktor Galenike navodi stav Me|unarodne
arbitra`e da je Aj-Si-En jo{ od 1998. u posetu tih patenata. Ako nedostaje jo{ neki papir,
dodaje on, Galenika }e ga dostaviti.
Strane u ovom sporu su se u me|usobnim razgovorima, koji su usledili posle odluke
Me|unarodne arbitra`e, izjasnile da ga re{e dogovorom. Razgovori su po~eli pro{log de -
cembra, a nastavak se o~ekuje uskoro.
osnovnom delatno{}u, a to su lekovi, pomo}na Kada me „dobronamerni“ pitaju da li je
lekovita sredstva, veterina i dentali, a da se re- istina da smo za isplatu poslednje plate morali
{i svega suvi{nog. Na moj obrazlo`eni predlog da „pozajmimo“ novac od banke, ja im uvek
UO mo`e sa ne~im da se slo`i ili ne, ali moj odgovorim - pa banke zato i postoje.
svaki predlog je bio i bi}e, na prvom mestu, u Osnovno je pitanje da li imate potencijala
interesu Galenike. da vam banka pozajmi novac ili ne. Pa jedna
Amerika je du`na preko 100 milijardi dolara.
Stru~no usvr{avanje Da li to zna~i da ona propada? ^injenica da je
Kada su u pitanju optu`be da se ipak mno- stanje u zdravstvu Srbije jako te{ko i da je ne-
go novca tro{i na razna stru~na putovanja, mo- likvidnost izuzetno izra`ena. Ali da li to zna~i
ram da primetim da je, na`alost, to ta~no i da da treba da se predamo i prestanemo da radi-
su danas sva putovanja dosta skupa. Razlog je mo? Ili je to znak da za isti novac sada mora-
{to su kotizacije za predavanja i u~e{}a na sku- mo da radimo duplo vi{e? Po meni je ovo po-
povima dosta visoke, bar po na{im merilima. slednje jedini ispravan put. Ali nije samo nama
Ali zna~i li to da ona nisu potrebna? te{ko, te{ko je svim u~esnicima u lancu. Te{ko
Pa mi smo do skora imali situaciju da ne je Fondu jer nema dovoljno novca za sve po-
znamo {ta se u svetu lekova de{ava jer nigde trebe, te{ko je klinikama jer nemaju dovoljno
niko nije i{ao. Na{i gubici zbog neuvo|enja novca za neophodno odr`avanje i lekove, te-
novih preparata mnogo su ve}i neto {to su tro- {ko je veledrogerijama jer su se na{le izmedju
{kovi putovanja. Na{i dobri in`enjeri iz Inve- nas – prema kojima imaju obaveze i onih od
sticija prestali su da budu „svetski“ jer nisu kojih isporu~enu robu ne mogu da naplate, pa
nigde putovali i nisu pratili svetske trendove. je normalno da je i nama, kao proizvo|a~ima,
Zbog toga danas pla}amo konsultante i na{i in- te{ko.
`enjeri moraju ponovo da u~e. Ali nije normalno da od kupaca u inostran-
Sre}a je da su to vredni ljudi i da se kod stvu iz prethodnog perioda imamo 22 miliona
njih ponovo prime}uje `elja za dokazivanjem. evra nenaplativih potra`ivanja.
Oni mi i ulivaju nadu da }emo imati najsavre- Od svih ovih pitanja, najzanimljivije je po-
meniju fabriku u ovom delu Evrope. Nekih gledati kada se koja, od ovih dezinformacija,
preparata nismo imali u dovoljnim koli~inama plasira. Zapazi}ete jednu pravilnost - uvek u
jer nismo znali ko mo`e da nam pomogne i deo momentu kada sam ja slu`beno odsutan.
posla da odradi za nas. Danas je mnogo toga Da li se neko nada da }e podsta}i neki
druga~ije. Za veliki deo pobolj{anja koja ima- bunt u momentu kada ne mogu da reagujem?
mo u poslovanju mo`e se re}i da su proistekla Mislim da je to vreme pro{lo. Moje kolege
i iz na{ih putovanja. To zaista nije jeftino, ali je radnici i ja smo se mislim dobro razumeli. O
nezaobilazno. svemu mo`emo krajnje otvoreno da razgova-
ramo i siguran sam da oni veruju u moju vizi-
ju.
Nema neprijatnih pitanja

Direktore, da li za Vas postoji i jedno
pitanje za koje biste rekli da nije prijatno?
- Za onoga ko se trudi da svoj posao oba-
vlja najbolje {to ume, bez skrivenih namera,
nema neprijatnih pitanja. Pitanje je samo da li
na njih ima odgovor ili ne. Ako ga nema, onda
}e sigurno imati neki problem ili snositi neka-
kvu posledicu.
Se}am se davne 1989. samo {to sam apsol-
virao na ETF-u, na jednom od ispita, mom ko-
legi profesor je dao ispitna pitanja i upitao:
„Kolega da li znate pitanja?“ a on mu kao iz
pu{ke odgovori: „Profesore, pitanja znam ali
ne znam odgovore“.
Jesu li ta pitanja bila prijatna ili neprijatna?
U ovom razgovoru, po{to je generalni di-
rektor prihvatio „ba~enu rukavicu“, u senci su
ostala „uobi~ajena“ pitanja o planovima, sporu
sa Valeantom, izgradnji nove fabrike...O tim
pitanjima ne{to vi{e u narednom broju lista
„Galenika“.
Z.V.Lukovi}
6

Proizvodnja lekova:

TRE]A SMENA – NIJE

Mr ph Ljiljana Stojanovi}, direktor Fabrike lekova, o naporima da se ambiciozni planovi proizvodnje za ovu godinu
i ostvare
Pro{irivanje kapaciteta, prijem novih radnika ali i uslu`na prozvodnja su na~ini da se premoste nedovoljni
kapaciteti i pove}anja tra`nja za tabletama i dra`ejama
Krajem pro{le godine primljeno 11 diplomiranih farumaceu-
ta i tehnologa a u toku je prijem 117 radnika sa tre}im i ~etvrtim stepenom {kolske spreme za potrebe proizvodnje

M
Marketing i prodaja (ra~unaju}i i izvoz)
diktiraju proizvodnju lekova, a zahtevi su to-
liki, da u postoje}oj fabrici vi{e nije mogu-
}e, na dosada{nji na~in, proizvesti lekove u
dovoljnim koli~inama. Naro~ito je to izra-
`eno u pogonu tableta i dra`eja, pa direktor-
ka Fabrike, zajedno sa kompletnim ruko-
vodstvom Galenike, ~ini sve kako bi se to
stanje prevazi{lo i zadovoljila tra`nja na tr-
`i{tu za lekovima na{e kompanije.
Taj problem }e, po svemu sude}i, potra-
jati sve do zavr{etka nove Fabrike ~vrstih
farmaceutskih oblika, ali za to vreme ~ini se
sve da se ispune i preambiciozni planovi
proizvodnje. Tu se pre svega misli na rad u
tri smene, prekovremeni rad, rad subotom.
Zatim prijem novih, kvalifikovanovih radni-
ka, kupovina savremenije i automatizovane
opreme, rekonstrukcija pogona kako u Fa-
brici lekova tako i u pogonu Parafarmaceu-
tike (u kojima se mogu organizovati pojedi-
ni procesi proizvodnje lekova). Razmatra se
i mogu}nost uslu`ne proizvodnje nekih le-
kova u inostranstvu.
- Za ovu godinu planirano je da se u Fa-
brici lekova proizvede 64.859.000 pakova-
nja, {to je u odnosu na pro{logodi{njih, kada
smo tako|e imali skoro rekordnu proizvod-
nju od 58.031.000, znatno vi{e – ka`e Ljilja-
na Stojanovi} direktor Fabrike lekova Gale-
nika a.d. – Kako je ne{to manja proizvodnja
od plana bila u januaru (spojeni praznici oko
Nove godine i Bo`i}a), u februaru smo pre-
bacili plan proizvodnje sa 109 odsto, u mar-
tu ve} 110 odsto i sve govori da }emo do
kraja godine ispuniti plan, a verujemo i pre-
ma{iti.
Direktor Fabrike lekova isti~e da je to-
kom pro{le godine sve {to je proizvedeno
odmah isporu~eno na tr`i{te, bez zadr`ava-
nja u magacinu. Istina, prilikom izgradnje
postoje}e fabrike lekova (krajem sedamde-
setih godina) verovatno se nije moglo pred-
videti kretanje na tr`i{tu lekova pa su neki
pogoni preambiciozno projektovani a to se
najvi{e izra`ava na primeru pogona masti
~iji se kapaciteti ni upola ne koriste.
-I u svetu je, poslednjih godina, pove}a-
na potra`nja za tabletama i dra`ejama. Mi ne
uspevamo da proizvedemo koliko se tra`i na
tr`i{tu lekova, ali ~inimo sve, da taj problem
prevazi|emo dok se ne zavr{i nova fabrika.
Direktor Stojanovi} napominje, a u to
smo se uverili i u razgovoru sa svim rukovo-
diocima u Galenici, da se striktno vodi ra~u-
na i procenjuje da li }e se i za koliko vreme-
na svaka investicija isplatiti kako ne bi do{lo
do dupliranja kapaciteta, kada se nova fabri-
ka lekova zavr{i. Sa druge strane, nepresta-
no se ula`e u modernizaciju i osavremenja-
vanje postoje}e proizvodnje, kako bi se u
dogledno vreme dostigli standardi GMP.
-U drugoj polovini pro{le godine intenzi-
virali smo rad u tre}oj smeni u pogonu table-
ta, film tableta i dra`eja. Ujedno smo primi-
li 11 diplomiranih farmaceuta i tehnologa,
kako bismo u proces proizvodnje uklju~ili
mlade stru~njake od kojih se o~ekuje da sa-
da, a naro~ito u budu}em periodu, nose pro-
izvodnju. Ujedno u toku je i prijem 117 rad-
nika sa III i IV stepenom stru~ne spreme, ka-
ko bi proizvodnja bila organizovana bez za-
stoja.
Direktor Stojanovi} napominje da je po-
stupak granulacije posebno „usko grlo“ u
proizvodnji tableta i dra`eja. U Galenici se
ve} du`e vreme raspravljalo kako da se pre-
vazi|e taj problem. Na kraju se iskristalisalo
mi{ljenje da je ekonomski isplativo da se re-
konstrui{e pogon Parafarmaceutike u bloku
C u kojem je mogu}e, pored njegovog re-
dovnog programa, organizovati i delom pro-
izvodnju lekova.
- Program parafarmaceutike poseduje li-
niju koja je sli~na liniji u Fabrici lekova, a
ujedno je nedovoljno iskori{}ena- ka`e Sto-
janovi}. - Problem su bili ambijentalni uslo-
vi, jer nisu odgovarali visokim zahtevima
koji mi postavljamo u proizvodnji lekova.
Tu }e se, ubudu}e, raditi granulacija tri leka
uz kompletan program parafarmaceutike,
koja }e se obavljati u uslovima koji zadovo-
ljavaju najvi{e standarde za proizvodnju le-
kova, sa ~ime se te{ko mo`e meriti bilo koji
drugi proizvo|ja~ parafarmaceutskih proiz-
voda.
U cilju osavremenjavanja proizvodnje,
ali i pove}anja produktivnosti, u zavr{noj fa-
zi su radovi na novim mera~nicama u maga-
cinu farmaceutskih sirovina. U pitanju je iz-
rada ~etiri kabine za razmeravanje i jedne
kabine za uzorkovanje sirovina. Na{a sago-
vornica napominje da su ranije na{i poslov-
ni partneri i njihove inspekcije imali primed-
be, da uslovi za razmeravanje nisu najade-
kvatniji, a sam proces donekle je usporavao
rad.
Zahvaljuju}i razumevanju menad`menta
investicija je odobrena i u roku su zavr{eni
radovi. U toku su provere svega ura|enog.
Direktorka Stojanovi} isti~e da je izuzetno
va`no, kada su u pitanju proizvodni pogoni
(a kabine jesu deo proizvodnog prostora) da
se sa~ini sva potrebna dokumentacija, da se
pre pu{tanja u rad urade svi potrebni testovi
kojim bi dokazali kvalitetan i ponovljiv rad,
jer je to uslov za ispunjenje najvi{ih standar-
da u proizvodnji lekova.
Pored granulacije, usko grlo u proizvod-
nji tableta i dra`eja, do sada je bilo i pakova-
nje. Taj problem se do sada prevazilazio an-
ga`ovanjem dodatnog broja radnika, koji su
i prekovremeno poku{avali da odre|eni po-
sao zavr{e u roku.
Sada je doneta odluka da se kupi najsa-
vremenija automatizovana linija za pakova-
nje, a zahtevi su jasni: 250 blistera u minuti,
gde imamo blisterovanje, zatim da se bliste-
ri pakuju u slo`ive kutije i tre}i deo da se po
10 kutija pakuje u ve}e pakete.
Tokom celog procesa kamere kontroli{u:
kvalitet rada, popunjenost upustvima, broj
blistera, tu su i ~ita~i farma-koda.
Dosada{njim na~inom rada, u toku jedne
smene, pakovalo se ~etiri do pet hiljada ne-
kog leka, a za velike serije trebalo je vi{e da-
na da bi se zavr{io jedan radni nalog. Ovako
}e se taj rad zavr{avati za jedan dan i lekovi
}e odmah biti upu}ivani na tr`i{te, bez zadr-
`avanja u pogonima.
- Na osavremenjivanju procesa proiz-
 7

DOVOLJNA
[IROKA PALETA
U Fabrici lekova u Zemunu proizvo -
de se svi farmaceutski oblici – ampu -
le i solucije, sirupi, medicinske masti,
aerosoli, program antibiotika, oralne
suspenzije, kapsule, tablete, film table -
te i dra`eje.

vodnje i podizanju kvaliteta proizvoda, radi
se i u drugim pogonima Fabrike lekova - is-
ti~e direktorka Stojanovi}. - U pitanju su
ipak manje investicije, a radove naj~e{}e iz-
vode na{i majstori koji rade na odr`avanju
proizvodnih pogona, ali ponavljam, uvek se
precizno radi prora~un koliko nas ko{ta od-
re|ena investicija, {ta nam u pogledu pro-
duktivnosti i kvaliteta proizvoda donosi i za
koliko nam se, u postoje}em na~inu proiz-
vodnje, mo`e isplatiti.
Sve {to smo u poslednje vreme ulagali u
proizvodnju smanjuje manuelni rad, ujedno
pobolj{ava kvalitet proizvoda, ali i na{e ka-
pacitete, kao i mogu}nosti da za kra}e vre-
me tr`i{tu isporu~imo odre|ene serije leko-
va.
Direktorka nam potvr|uje da iz sektora
izvoza sti`u najave da bi ovogodi{nji izvoz
mogao da se vi{estruko pove}a u odnosu na
pro{lu godinu. Zbog toga se razmatraju i
mogu}nosti da se deo proizvodnje uslu`no
radi u inostranstvu u fabrikama koje su na
na{em ili vi{em nivou kvaliteta proizvodnje.
Od pristiglih petnaestak ponuda fabrika koje
imaju mnogo ve}e proizvodne kapacitete od
potrebnih za njihovu proizvodnju, posle po-
seta i analiza, stru~njaci Galenike, sveli su
izbor na tri – ~etiri fabrike, koje bi se u slu-
~aju potrebe, mogle i anga`ovati, i to samo u
uslovima da potra`nja bude toliko ve}a, da
mi sa na{im kapacitetima to ne mo`emo ni-
kako posti}i.

Veliki radovi na odeljenju programa granulacije u bloku C

PROIZVODNJA I LEKOVA

Tokom aprila meseca validacija i probni rad, a zatim i redovna proizvodnja kako za potrebe fabrike lekova tako i
programa iz dosada{njeg asortimana parafarmaceutike
Vrednost radova 250.000 evra

A
Adaptacija odeljenja granula-
cije – prizemlja visokog dela blo-
ka C u zavr{noj je fazi i tokom
aprila, posle probne proizvodnje,
kre}e i redovna proizvodnja, kako
lekova (paleta od tri proizvoda),
tako i redovan program parafar-
maceutike. Za 250 hiljada evra,
koliko su ko{tali radovi, novi pro-
stor u ambijentalnim uslovima da-
leko prevazilazi stanje u postoje-
}oj fabrici lekova, jer je gra|en po
GMP standardima.
- Proizvodi na{e Parafarmace-
utike i do sada su bili u prednosti
nad konkurencijom na tr`i{tu, iz-
me|u ostalog i zato {to su na{i
uslovi za proizvodnju ispunjavali
zahteve koji se postavljaju i za
proizvodnju lekova, {to naj~e{}e
nije slu~aj sa konkurencijom sa
kojom se susre}emo na tr`i{tu –
ka`e Du{anka Stani{i}, direktorka
Programa parafarmaceutike. - Po-
sle ove zna~ajne rekonstrukcije u
pogonu granulacije, mo`emo se
pohvaliti da malo ko ima tako do-
bre uslove.
Rasprava kako iskoristiti po-
stoje}u opremu, koja je bila nedo-
voljno iskori{}enja u pogonu para-
farmaceutike, za pomo} u proiz-
vodnji tableta i dra`eja fabrike le-
kova (~iji kapaciteti su nedovoljni)
traje od kraja 2003. godine. Gale-
nikini stru~njaci bili su saglasni da
je sa delom opreme iz Fabrike le-
kova i postoje}om opremom, mo-
gu}e zaokru`iti proizvodni proces
granulacije. Uz uslov, da se zna-
~ajnije pobolj{aju ambijentalni
uslovi kako bi se ispunili strogi
kriterijumi koji danas va`e u pro-
cesu proizvodnje lekova.
U opticaju su bile tri varijante
(od obima radova zavisila je i cena
investiranja), a tek dolaskom Pre-
draga Bezmarevi}a, pomo}nika
generalnog direktora za investici-
je, krenulo se u definisanje i reali-
zaciju ovog projekta.
Uva`avaju}i sugestiju Sektora
obezbe|enja kvaliteta ura|ena je
„varijata ~etiri“ kojom je predvi-
|ena podela prostora za granulaci-
ju na tri zone:
- „crna zona“ - ulazna civilna
garderoba za osoblje,
- „siva zona“ - tampon za ulaz
sirovina, kao i prostor za prihvat
sirovina i gotovih granulata (me-
|ulager),
- „zona klase 100.000“ - proiz-
vodni prostor. Prema re~ima Du{anke Stani-
Firma „Eurocons Group“ je, u {i}, direktorke Programa parafar-
saradnji sa „Alterom“ i „Farma- maceutike, radovi teku predvi|e-
planom“ (jedna od tri najuglednije nom dinamikom i u aprilu bi tre-
evropske kompanije za projekto- balo da se obavi probna proizvod-
vanje, in`enjering i validaciju), nja. Prostori u okviru sive i crne
ponudila racionalno i kvalitetno zone obra|eni su skromnije ali sa-
re{enje, a ukupna cena radova je glasno zahtevima GMP propisa,
250.000 evra. dok je za „~istu sobu“ predvi|eno
Sklopljenim ugovorom obu- da i zidovi i plafoni budu plastifi-
hva}ena je isporuka opreme i ma- cirani i glatki paneli.
terijala, kao i izvo|enje radova za Da sve te~e po planu za nazor
obezbe|enje ambijentalnih uslova su zadu`eni Dragan Stojadinovi},
u svemu prema GMP propisima. samostalni projektant, in`enjer Ve-
Ugovorom je predvi|ena izrada sna Be{evi} (za gra|evinske po-
projektne dokumentacije (gra|e- slove), in`enjer Aca \urovi} (za
vinski, ma{inski, klimatizacija i elektro radove) i in`enjer Sa{a An-
elektro radovi), kao i IQ i PQ pro- tonijevi}, rukovodilac Tehni~ke
tokola. slu`be u Fabrici parafarmaceutike.
8
Novo u oblasti registracije medicinskih proizvoda
PO PROPISIMA
EVROPSKE UNIJE
Zakon o lekovima i medicinskim sred-
Z
stvima koji je stupio na snagu u drugoj polo-
vini pro{le godine, pokrenuo je sve organiza-
cione strukture na{e Kompanije sa ciljem da
se registracioni dosijei za lekove i medicin-
ska sredstva usklade sa budu}im zahtevima.
Kako su pripreme za dono{enje novog
Zakona dugo trajale, na{i stru~njaci nisu ~e-
kali formiranje Agencije za lekove i medi-
cinska sredstva i objavljivanje podzakonskih
akata, nego su kontinuirano pratili propise
koje donosi Evropska unija u oblasti regula-
tive lekova i medicinskih sredstava. Na taj
na~in do~ekali smo spremni progla{enje Za-
kona 24. jula 2004. Stru~njaci iz Instituta,
Sektora tehnologije kvaliteta i Registracije
do sada su pripremili 19 dosijea za obnovu
registracije i predali ih Agenciji na razma-
tranje i odobrenje.
@elimo da {to pre uskladimo dokumenta-
ciju sa novim propisima za lekove iz teku-
}eg asortimana, pripremljeni su dosiji za ob-
Na{e apoteke:
SVE NA
JEDNOM MESTU
Na{e apoteke posluju po istim prav -
ilima koje va`e za sve privatne
apoteke u zemlji, ali u poredjenju sa
drugim apotekama imaju znatne pred -
nosti: u njima se uvek mo`e na}i kom -
pletan asortiman Galenike, kao i naj -
tra`eniji lekovi drugih doma}ih i stranih
proizvo|a~a. Osim lekovima police
na{ih apoteka dobro su snabdevene
pomo}nim lekovitim sredstvima i para -
farmaceutskim preparatima Kompanije,
uz ~esto ni`e cene u odnosu na druge
apoteke.
ADRESE:
1. Apoteka XI ZEMUN,
Kej Oslobo|enja 23,
tel. 011/108-848
2. Apoteka VII NOVI BEOGRAD,
Radoja Daki}a 8,
tel. 011/3195-164, i 011/3108-159
3. Apoteka V @ARKOVO –
BEOGRAD, Milana Jovanovi}a 12,
tel. 011/508-238
4. Apoteka VI NOVI SAD,
Rumena~ka 15, tel. 021/512-176
5. Apoteka III NI[, Strahinji}a
Bana 3, tel. 018/520-425
6. Apoteka IX PO@AREVAC,
Vardarska 2, tel. 012/213-836 i
7. Apoteka VIII KRAGUJEVAC,
Radoja Domanovi}a 12,
tel. 034/332-540
PONOVO SEKTOR
Sagledavaju}i potrebe kompanije i slo -
`ene zahteve za registraciju lekova i me-
dicinskih sredstava koji su postavljeni no-
vim Zakonom, doneta je odluka da se for-
mira Sektor za medicinsko-registracione
poslove.
Formiranjem Sektora }e se pobolj{ati
organizacija i koordinacija svih aktivnosti
unutar firme, sa zadatkom da iz Galenike
izlazi najkvalitetnija dokumentacija za regi-
straciju leka i medicinskog sredstva kao
garancija kvalitetnog proizvoda.
novu registracija kao da su u pitanju novi le-
kovi. Procenili smo, imaju}i u vidu obim-
nost na{e ponude, da je neophodno dodatno
anga`ovanje kako bismo u zakonskim roko-
vima kompletirali dosijee za obnovu regi-
stracije i omogu}ili nesmetan promet i zado-
voljenje potreba zdravstva za Galenikinim
lekovima.
Kako Agencija jo{ nije izdala nijedno re-
{enje, a podzakonaska akta nisu objavljena,
o~ekujemo komentar Agencije za lekove za
koje smo dokumentaciju predali krajem pro-
{le i tokom januara ove godine. Pored toga,
pri kraju su poslovi formiranja jo{ dvadeset
dosijea za obnovu registracija.
Mira [kori}
Nevenka Kordulup
Aktivnosti Centra za
biomedicinska ispitivanja:
PRIPREMA
EKSPERTSKIH
IZVE[TAJA
Imaju}i u vidu da u Centru za biome-
dicinska ispitivanja rade saradnici koji
imaju visoka nau~na i profesionalna
zvanja, a u skladu sa zahtevima Zakona
o lekovima i medicinskim sredstvima,
doneta je odluka da Centar zna~ajnije
u~estvuje u pripremi farmakolo{ko-tok-
sikolo{kih ekspertskih izve{taja i perio-
di~nih izve{taja za potrebe doma}e i
inostrane registracije.
U proteklom periodu saradnici Cen-
tra su pripremili 40 klini~kih izve{taja
za humane lekove, 24 farmakolo{ko-
toksikolo{ka izve{taja za lekove i den-
talne proizvode, kao i 51 izve{taj o ne-
`eljenim dejstvima lekova. Saradnici
Centra uspeli da prikupe i kompletnu li-
teraturu iz ~asopisa i medicinskih baza
podataka, koja je prilo`ena u registraci-
one dosijee.
dr Milan Jokanovi}
mr Dragica Popadi}
Centar za farmaceutske tehnologije:
DUG PUT DO
NOVOG LEKA
P
Proces razvoja novog leka, od trenut-
ka sinteze pa do uvodjenja u proizvodnju
i pu{tanja na tr`i{te je dugotrajan i slo`en
proces koji se sastoji od vi{e faza. For-
mulaciona ispitivanja predstavljaju deo
procesa u toku kojeg se vr{i istra`ivanje,
razvoj i formulisanje doziranog oblika
leka.
Aktivnosti se baziraju na procesu
razvoja formulacije, odnosno farmaceut-
ske tehnologije novih proizvoda lekova
za humanu i veterinarsku primenu, den-
talnih i parafarmaceutskih proizvoda.
Zna~ajno je napomenuti i proces optimi-
zacije formulacije/tehnologije proizvoda
iz postoje}eg asortimana, pripremi doku-
mentacije - registracione/proizvodne
(farmaceutsko-tehnolo{ki deo), transferu
tehnologija i njihovom uvo|enju u re-
dovnu proizvodnju.
Osnovni cilj formulacionih istra`iva-
nja je da se u zavisnosti od osobina leko-
vite supstance, `eljenog farmakolo{kog
efekta i ciljanog profila osloba|anja izra-
di stabilan dozirani oblik leka u ~vrstoj,
polu~vrstoj ili te~noj formi. Sa osobina-
ma da brzodeluju}i ili sa odlo`enim, pro-
du`enim ili kontrolisanim oslobadja-
njem, osigura efikasno, reproduktivno
otpu{tanje lekovite supstance i ciljani te-
rapeutski efekat u organizmu.
U prvom kvartalu 2005. Centar za
farmaceutske tehnologije, sa svojih pet
laboratorija, realizovao je slede}e projek-
te:
- uvo|enje u proizvodnju novih proiz-
voda - iz grupe lekova za humanu prime-
nu, pomo}nih lekovita sredstva PLS, fla-
stera i dentalnih proizvoda (ukupno de-
vet),
- zavr{en je razvoj tehnologije i pri-
premljena dokumentacija za registraciju
– dva proizvoda za humanu primenu i
kedan proizvod za dentalnu primenu,
- priprema za uvo|enje u redovnu
proizvodnju – dva proizvoda za humanu
primenu i dva proizvoda za dentalnu pri-
menu,
- pripremljeni protokoli za ispitivanje
i postavljani uzoraci na studiju stabilno-
sti – tri nova proizvoda za dentalnu pri-
menu
- pripremljeni farmaceutsko-tehnolo-
{ki delovi (IIa i IIb) registracione doku-
mentacije – pet proizvoda za humanu i
tri proizvoda za primenu u veterini.

U poseti {panskoj fabrici flastera:
POMO] ZA DOBIJANJE ZNAKA
D
Direktorka Programa parafarmaceutike
Du{anka Stani{i} i direktorka Centra obez-
be|enja kvaliteta Momirka [kundri}, kra-
jem februara, posetili su Fabriku flastera
Distrex Iberica s.a. iz Bareslone, sa kojom
Galenika sara|uje. Cilj ove posete bio je sa-
gledavanje iskustva i re{enja pri uvo|enju
sistema kvaliteta CE znaka, analiza postoje-
}e saradnje i mogu}nosti njenog pro{irenja.
Distrex Iberica s.a. osnovana je 1981.
Osnovni asortiman ~ine medicinski flasteri
(sterilni i nesterilni), a manji deo kondomi,
paketi za prvu pomo}, elasti~ni zavoji i uslu-
`no blisteri{u proizvod Fave de Fuca, biljni
laksans u obliku dra`eja.
Zanimljivo je napomenuti da 50 zaposle-
nih (36 u proizvodnji) ima godi{nji promet
od 7,5 miliona evra. Doma}e tr`i{te pokriva-
PASO[ ZA EVROPU
S ciljem harmonizacije nacionalnih
standarda i obezbe|enja slobodnog proto -
ka roba uvedeno je obavezno markiranje
nekih proizvoda oznakom “CE” (skra}enica
francuskog izraza Conformite Europeene).
CE je svojevrsni paso{, jer kada u|e u
Evropsku uniju roba sa ovom oznakom
mo`e se plasirati na tr`i{te svih 25 zema-
lja ~lanica i drugih dr`ava koje pripadaju
jedinstvenom evropskom tr`i{tu:
za proizvo|a~a oznaka CE predstavlja
obavezu da se za odgovaraju}i proizvod
ispune i doka`u zahtevi postavljeni rele -
vantnim uredbama EU,
za kupca oznaka CE predstavlja dekla-
raciju proizvo|a~a da proizvod zadovoljava
obavezne standarde,
za nadle`ne u EU da se proizvod mo -
`e legalno pustiti u promet na celom tr`i-
{tu.
ju direktnom prodajom bolnicama (tenderi),
preko veledrogerija – apoteke, a {iroku trgo-
va~ku mre`u bez posrednika. Izvoze u 50 ze-
malja sveta, najvi{e u Nema~ku, Francusku,
Portugaliji, Saudijsku Arabiju i Ma|arsku.
Fabrika poseduje sertifikat ISO 9001:
2000, dobijen od Applus corp, ovla{}enog
Centra za sertifikaciju sistema kvaliteta.
Uskoro }e dobiti i sertifikat ISO 13485:
2003. Svi medicinski flasteri nose CE ozna-
ku.
Du{anka Stani{i} i Momirka [kundri}
ka`u da je na ovom sastanku dogovoreno da
nam poslovni partneri iz [panije dostave iz-
ve{taj o pra}enju stabilnosti podloge za
Sensifix i PE folije u toku punog roka va-
`nosti (pet godina), kako bi produ`ili rok
trajanja Sensifixa i ostalih na{ih proizvoda
koje radimo sa njihovim materijalima.
Ovog puta, dobili smo kopije organizaci-
one sheme, spisak procedura koje poseduju i
sertifikate o tehni~koj ispravnosti proizvod-
nih linija. Dogovoreno je i da nam po{alju
tehni~ki dosije za sve materijale koje od njih
nabavljamo, analizu rizika za strip flastere i
podatke o stabilnosti.
Poseta fabrici flastera Distrex Iberica is-
kori{}ena je za sagledavanje toka i obima
poslova pri uvo|enju sistema kvaliteta i CE
znaka, kao i za procenu postoje}eg stanja na
uvo|enju sitema kvaliteta u Galenici a.d.
Da bi se krenulo u proceduru potrebno je
da se menad`ment Kompanije odlu~i na taj
korak, anga`uje referentnu konsultantsku
ku}u kako bi se analizirala postoje}a doku-
mentacija sistema kvaliteta i njena dopuna u
Novosti iz sveta flastera
OBOGA]EN ASORTIMAN
P
Program flastera Galenike a.d., prate}i
svetske trendove, plasirao je na tr`i{te nove
vrste flastera na kalemu GALOPLAST S i
GALOPLAST P. Novi flasteri izra|eni su na
najsavremenijim materijalima (ve{ta~koj
svili, odnosno papiru) i premazani poliakri-
latnim hipoalergijskim lepkom koji nije
agresivan za ko`u. Hipoalergijski lepak na
bazi poliakrilata obezbe|uje dobru podno-
{ljivost na ko`i, flaster se lako uklanja sa ko-
`e {to spre~ava pojavu ne`eljenih efekata
(crvenila, otoka, svraba) i pri dugogodi{njoj
primeni ovih flastera.
Galoplast S i Galoplast P, proizvodi vr-
hunskog kvaliteta, testirani po me|unarodno
priznatom standardu za medicinska sred-
stva, bezbedni za primenu i na vrlo osetlji-
voj ko`i. Stoga su specijalno namenjeni pa-
cijentima najmla|e `ivotne dobi (novoro-
|en~ad, odoj~ad, deca), starijim osobama i
uop{te, svim pacijentima ~ija je ko`a sklona
alergijskim reakcijama. Preporu~uju se i za
aplikaciju na ko`u lica, kao i u slu~ajevima
kada je potrebno ponavljati primenu flastera
u kratkim intervalima.
Galoplast S na podlozi od ve{ta~ke svile
je zbog dobre zatezne ja~ine i lepljivosti, vr-
lo efikasan pri fiksiranju tubusa, sondi, kate-
tera, kanila, zavoja
ve}ih dimenzija
kod pacijenata sa
osetljivom ko`om.
Galoplast P iz-
ra|en na izuzetno
finoj i tankoj pod-
lozi od papira, na-
menjen je finim in-
tervencijama na
osetljivim podru~-
jima, posebno na
ko`i lica. Jedno od
specifi~nih indika-
cionih podru~ja
Galoplasta P jeste
9
CE
skladu sa standardima ISO 9001:2000, ISO
13485:2003 i Uputstva 93/42 EZ.
Tako|e, neophodna je adaptacija pogona
flastera s ciljem racionalizacije, uz po{tova-
nje tehnolo{kih procesa, kretanja ljudi i ma-
terijala, kao i uz po{tovanje najvi{ih tehni~-
kih standarda za klimatizaciju. Na kraju
ovog procesa, autosertifikacijom bi se pri-
stupilo uvo|enju znaka CE.
procedura zbrinjavanja pupka novoro|en~a-
di.
Porozna struktura papirne podloge (celu-
lozni acetat) i svilene podloge (celuloza)
omogu}ava disanje ko`e, {to ~ini ove flaste-
re veoma prijatnim za no{enje. Podloge
obezbe|uju dobro prijanjanje flastera na ko-
`u i adekvatno fiksiranje zavojnog materija-
la i pomo}nih medicinskih instrumenata.
Galoplast P i Galoplast S flasteri pru`aju po-
godnost i medicinskom osoblju, jer se papir
i svila lako cepaju, bez potrebe za makazica-
ma, {to omogu}ava jednostavnu i brzu pri-
menu ovih flastera.
Na tr`i{te su plasirani i novi flasteri Ga-
lenike a.d. iz palete mediciniranih flastera:
FLEXOGAL FINGERS, FLEXOGAL IN-
JEKCIONI i FLEXOGAL INJEKCIONI
JUNIOR.
Flexogal fingers je vodootporni, transpa-
rentni flaster ekstra du`ine, specijalno prila-
go|en povredama prsta. Omogu}ava potpu-
nu mehani~ku za{titu povre|enog mesta, za-
ustavlja krvarenje i spre~ava razvoj infekci-
je.
Flexogal injekcioni (flaster za odrasle) i
Flexogal injekcioni Junior (flaster za decu,
{tampan sa veselim de~ijim motivima) na-
menjeni su za zbrinjavanje ubodnih rana na-
kon va|enja krvi, davanja injekcija, infuzija,
vakcina... Injekcioni flasteri sadr`e u cen-
tralnom delu antisepti~no jastu~e. Blagom
kompresijom injekcionim flasterom na
ubodnu ranu, nastalu ubodom igle, zausta-
vlja se krvarenje i {titi ubodna rana od na-
knadnog povre|ivanja.
Uvo|enjem materijala nove generacije i
novih oblika flastera, u skladu sa svetskim
trendovima, najve}i doma}i proizvo|a~ fla-
stera Galenika a.d. pro{irila je postoje}u pa-
letu flastera. I to nije kraj…
10
Program veterine:
GALISEPT
Dezinfekcija je va`na higijenska mera koja
se primenjuje u veterinarskoj i u humanoj medi-
cini, ali i u svim granama industrije (posebno
prehrambenoj) i u doma}instvu. Galisept je na
tr`i{te plasirao Program veterine. Preparat je
na{ao {iroku primenu, jer je ne{kodljiv i mo`e
se primenjivati u svim uslovima.
Rukovodilac marketinga Programa veterine
Violeta Kalu|erovi} obja{njava da je dezinfek-
cija metoda sanitarne za{tite kojom uni{tavamo
patogene oblike mikroorganizama, uzro~nike
zaraznih bolesti. Da bi jedan dezenficijens bio
prihva}en za {iroku upotrebu mora a zadovolji
brojne zahteve, a jedan od najva`nijih je da je
ne{kodljiv za zdravlje ljudi i `ivotinja. Galisept
zadovoljava i najstro`e zahteve.
Po re~ima Violete Kalu|erovi}, ovaj Gale-
nikin proizvod na{ao je primenu u op{toj sani-
taciji pred{kolskih i {kolskih ustanova, ugosti-
teljskih objekata i hotela, u turizmu, saobra}aju,
industriji i prometu prehrambenih proizvoda i
pi}a, zdravstvu, veterinarskoj medicini i sto~ar-
stvu.
Ona napominje da se Galisept uspe{no kori-
sti za dezinfekciju vode u bazenima sa obi~-
nom, termomoneralnom ili morskom vodom.
Zatim za dezinfekciju vode za pi}e, sanaciju
bunara, izvora, rezervoara ili drugih objekata za
snabdevanje vodom. Ovo sredstvo koristi se za
dezinfekciju u vanrednim okolnostima-u slu~a-
jevima epidemije i elementarnih nepogoda.
- Galisept je potpuno ne{kodljiv za organi-
zam, tako da naknadno ispiranje vodom nije po-
trebno-ka`e Violeta Kalu|erovi}. - Mo`e se na-
}i u pakovanjima od 100 grama i jednog kilo-
grama u svim veterinarskim i poljoprivrednim
apotekama, veletrgovinama i apotekama Gale-
nike po vrlo povoljnim cenama.
Fakultet veterinarske medicine
SPOJ NAUKE
I PRAKSE
Na Fakultetu veterinarske medicine polo-
vinom februara odr`an je 26. seminar za ino-
vacije znanja veterinara, na kojem su u~estvo-
vali i stru~njaci Galenike.
Na ovom Seminaru prezentovano je oko
30 tematskih radova o najaktuelnijim proble-
mima u veterinarskoj praksi, savremenoj stra-
tegiji borbe protiv infektivnih i parazitskih bo-
lesti doma}ih `ivotinja, ne`eljenim dejstvima
lekova u veterinarskoj praksi, o novim materi-
jalima i novim tehnikama zavijanja u hirurgiji.
Predstavnici Ministarstva za poljoprivredu
govorili su o neophodnosti procesa harmoniza-
cije va`e}ih zakona u oblasti veterine sa propi-
sima koji va`e u EU i strategiji nadzora proiz-
vodnje zdravstveno bezbedne hrane.
Nove slu`be
PROTOKOL U
SLU@BI BIZNISA
P
Posle {est godina pauze
Slu`ba protokola je krajem
pro{le godine formirana kao
posebna celina sa ciljem da
uspostavi standarde u komu-
nikaciji i pona{anju u svim
susretima menad`menta sa
poslovnim partnerima, kako
na doma}oj, tako i na me|u-
narodnoj sceni.
Mirjana Ru`i}, je do{la u
na{u kompaniju krajem
2004., kao rukovodilac Slu-
`be protokola i dobila zada-
tak da u ovoj oblasti usposta-
vi sistem koji }e biti prepo-
znatljiv za Galeniku. Njeni
saradnici su: Gordana Ak-
sentijevi} (nekada radila u Protokolu) i dva
novoprimljena saradnika – Daliborka Bradas
i Marko Joksimovi}.
- Zadatak Protokola je da organizuje sva-
ki susret i da ga realizuje bez obzira da li se
doga|a u zemlji ili inostranstvu - ka`e Mirja-
na Ru`i}. – Zadatak menad`menta je da oba-
vesti na{u slu`bu kada je sastanak i sa kim,
sve ostalo je stvar Protokola koji odre|uje
tehni~ke detalje i brine se da isplanira sve ko-
rake kako bi sastanak postigao svoj cilj.
Mirjana Ru`i} isti~e kako je veoma bitno
kakav utisak ostavljamo kod na{ih poslovnih
partera i to ilustruje podatkom da japanske
kompanije tro{e vi{e od 700 miliona dolara
godi{nje na obuku ljudi za poslove protokola.
Ona napominje da je iz diplomatske prakse
Dani Galenike u beogradskim Domovima zdravlja
PREDSTAVLJENI NOVI
PREPARATI
Ovog prole}a su, u organizaciji Mar-
ketinga, u beogradskim Domovima zdra-
vlja odr`ani Dani Galenike. Bila je to pri-
lika da se pacijenti, lekari i drugi zdrav-
stveni radnici upoznaju sa kompletnim
asortimanom na{e kompanije.
Stru~njaci iz Programa lekova su upo-
znali lekare sa najnovijim iskustvima u
le~enju dijabetesa, kardiolo{kih oboljenja
i infekcija, kao i sa savremenim tokovima
u farmaceutskoj industriji.
Program parafarmaceutike je prezen-
tirao asortiman preparata za samole~e-
nje. U direktnom kontaktu sa brojnim
pacijentima predstavljeni su novi prepa-
rati:

Propolis tablete sa vitaminom C za
decu i odrasle

najnoviji flaster Fleksogal fingers -
specijalno prilago|en povredama prsta

fiksacioni flasteri Galoplast P i S
poznato da diplomata, ako
smatra da u susretu nije ispo-
{tovana njegova li~nost mo`e
da napusti bilo koji skup bez
obrazlo`enja.
U na{oj zemlji na nivou
dr`avne zajednice i dr`ava
~lanica, postoje Slu`be proto-
kola koje u skladu sa me|una-
rodno definisanim diplomat-
skim pravilima, obavljaju ~i-
tav niz poslova: od susreta
najvi{ih dr`avnih zvani~nika
do protokolarnih ru~kova, po-
seta kulturnim znamenitosti-
ma, preduze}ima, uklju~uju}i
organizovanje prijema i svih
drugih aktivnosti.
Za nekoliko meseci postojanja, Slu`ba
protokola uspe{no je organizovala sve pove-
rene zadatke organizovanja poslovnih sasta-
naka, prijema i drugih doga|aja. Oni su neza-
obilazni prilikom dolaska poslovnih partnera
iz nema~kog Glata ili predstavnika Bovisa iz
Velike Britanije sa kojima Galenika sara|uje
na izradi dokumentacije za novu fabriku le-
kova. Po~ev od do~eka na aerodromu, rezer-
vacije i sme{taja u hotelu, prevoza do Galeni-
ke na poslovne susrete, do ispra}aja pri odla-
sku iz na{e zemlje. Ova Slu`ba je nezamenji-
va i u obezbe|enju viza za Galeniknine stru~-
njake i menad`ment za putovanja u inostran-
stvo, poslovne sastanke ili stru~ne skupove.
Mirjana Ru`i} govori engleski jezik, a slu`i
se i {panskim.

Timintol – rastvor za inhalaciju
Pacijenti i zaposleni u Domu zdravlja
Novi Beograd probali su Beviplex granu-
le rastvorene u malo mleka. Ovaj zdrav i
ukusan vitaminski napitak, mnoge je
podsetio na detinjstvo.
Program dentala je stomatolozima i
pacijentima predstavio nove proizvode iz
de~ije i preventivne stomatologije, prote-
tike, estetske i restaurativne i drugih gra-
na savremene stomatologije.

Investicije:
ZAVR[EN PROJEKAT
NOVE FABRIKE
P
Po~etkom februara stru~njaci nema~ke firme GLATT i zvani~no
su predali idejni projekat Galenikine nove fabrike za proizvodnju ~vr-
stih farmaceutskih proizvoda. Vladimir Kora}, direktor fabrike u iz-
gradnji, od nema~kog partnera primio je 33 registra u kojima se nala-
ze zavr{eni projekti, a kompletna dokumentacija uradjena je i u elek-
tronskom obliku.
Primopredaji projekta prisustvovali su i stru~njaci engleske firme
Bovis, koju je kao konsultanta, anga`ovala Galenika.
Po re~ima gospodina Kora}a, idejni projekat je ta~no precizirao
budu}u proizvodnju lekova, ~vrstih oblika (tableta i kapsula) kao i ka-
pacitete proizvodnje.
Nakon nostrifikacije, odnosno usagla{avanja idejnog projekta sa
na{im propisima, kompletna dokumentacija se {alje na dr`avnu revi-
ziju, a u konkretnom slu~aju nadle`no je Ministarstvo za kapitalne in-
vesticije Vlade Srbije.
Posle dobijanja odobrenja za gradnju sledi faza izrade glavnog
projekta i monta`a opreme fabrike, a po~etak proizvodnje u novoj fa-
brici o~ekuje se u prvoj polovini 2006. godine. Po re~ima vode}ih
svetskih konsultanata za farmaceutsku industriju, to }e biti jedna od
najmodernijih fabrika tog tipa u Evropi.
Institut „Simo Milo{evi}“ bi}e privatizovan,
najavljuju iz Crne Gore
VELIKI AKCIONARI
Zdravstveno-turisti~ka ustanova Institut „Simo Milo{evi}“ iz Igala,
koji posluje vi{e od pola veka, ove godine bi trebalo da dobije novog
ve}inskog vlasnika, najavilo je poslovodstvo tog Instituta.
Vlada Crne Gore pro{le godine je preuzela reprogramirani dug tog
instituta Svetskoj banci, koji je sa 33 miliona evra sveden na 8,6 milio-
na evra, ~ime je postala jedan od akcionara.
Najvi{e akcija u Institutu imaju privatizacioni fondovi, potom Gale-
nika a.d. sa 32,6 odsto i radnici kojima pripada 20 odsto akcija.
Jankovi} je takodje istakao, da za privatizaciju Instituta postoji inte-
resovanje skandinavskih, ruskih i jo{ nekih evropskih investitora. Insti-
tut „Simo Milo{evi}“ ovih godina je sa~uvao svoju imovinu, Titovu vi-
lu, De~je odeljenje, Mediteranski centar i Prvu fazu sa soliterom, a pro-
{le godine procenjena vrednost ove ustanove je dostigla 48 miliona evra.
11
Brufen
@IVOT
200
BEZ BOLA
U
U svetu milioni ljudi trpe bol koji se mo`e suzbiti primenom
prikladnih lekova, u odre|enoj dozi i u pravo vreme. Takvo le~e-
nje zavisi od vrste bola.
Bol je po mestu nastanka naj~e{}e periferni i izazvan je tzv.
unutra{njim materijama bola kao {to su bradikinin, prostaglandini
i drugi. Ovi medijatori bola se uvek osloba|aju kao odgovor na bi-
lo koju smetnju u }elijskom zidu, na primer kod traume, zapalje-
nja, karcinoma, posle operacija, kod bolne menstruacije, bubre-
`nih kolika i drugih bolova.
U svakodnevnom `ivotu svi povremeno imamo bolove. To su
naj~e{}e glavobolje, zubobolje, bolovi u zglobovima, le|ima, mi-
{i}ima, bolna men-
struacija.
Veliki broj ljudi
pati od glavobolje,
posebno na radnom
mestu, ali ne pridaju
tome zna~aj. ^esto
se zanemaruje
ozbiljnost glavobo-
lje. Uprkos tome
glavobolja je jedan
od 10 naj~e{}ih raz-
loga za odlazak le-
karu, dok je 18,3
odsto svih poseta
lekaru upravo zbog
ovog simptoma.
Naj~e{}i tipovi gla-
vobolje su tenziona
glavobolja, migrenozna glavobolja i glavobolja koju uslovno mo-
`emo nazvati reumatskom. Ova vrsta glavobolje nastaje zbog de-
generativnih promena na vratnoj ki~mi i obi~no je lokalizovana u
potilja~nom delu glave.
Zubobolju uglavnom izazivaju karijes ili paradentoza. Ako du-
`e traje poma`e samo odlazak kod zubara. Kao privremeno re{e-
nje savetuje se primena analgetika.
Bolove u zglobovima obi~no uzrokuju o{te}enja hrskavice (ar-
troze). Posle du`eg mirovanja zglobovi se ukrute, brzo se umara-
ju, a pod optere}enjem bole. Upaljeni zglobovi su ~esto crveni, to-
pli i ote~eni. Kvalitet `ivota se zna~ajno popravlja primenom le-
kova koji ubla`avaju bol i upalu.
Bolna menstruacija (primarna dismenoreja) predstavlja bolest
miliona `ena {irom planete. U~estalost i ja~ina bola variraju od `e-
ne do `ene i od ciklusa do ciklusa. Iako ta~an uzrok dismenoreje
nije poznat, vode}a teorija danas kao uzro~nika bola isti~e prosta-
gladine, supstance sli~ne hormonima koje proizvode mnoga tkiva
u organizmu, uklju~uju}i i tkivo materice.
U apotekama postoji {iroka paleta analgetika koji deluju na bo-
love izazvane vi{kom prostaglandina. Acetilsalicilna kiselina
(aspirin) je prvi sintetisani lek iz ove grupe i koristi se vi{e od sto
godina. U me|uvremenu su se na tr`i{tu pojavili novi lekovi, kod
kojih se paralelno radilo na pove}anju dejstva na bol i inflamaci-
ju, kao i na pobolj{anju gastri~ne podno{ljivosti. Jedan od naj~e-
{}e propisivanih antireumatika je svakako Brufen (generi~ko ime
je ibuprofen). Proizvodi se u obliku dra`eja od 200, 400 i 600 mg,
kao i u obliku krema od 50 g (krem sadr`i 10 odsto ibuprofena).
Umereni bolovi izazvani glavoboljom, zuboboljom, bolovima
u mi{i}ima i zglobovima, kao i bolnom menstruacijom, mogu se
efikasno le~iti Brufen 200 dra`ejama. Treba naglasiti da su Brufen
200 dra`eje registrovane kao lek koji se mo`e izdati bez lekarskog
recepta.
12
Tu pored nas:
SVET GRAFIKA I IKONA
KOPIRISTE \OLETA

Ceo radni vek, pune 33 godine, \or|e Radmanovi} proveo je kao kopirista u Galenici, a za sve to vreme slikao
grafike i ikone
Svoja dela Radmanovi} je izlagao u holu Upravne zgrade na{e kompanije i mnogim drugim
izlo`benim prostorima a neki njegovi radovi na{li su kupce i izvan granica Srbije i Crne Gore
U
U oktobru ove godine \or|e Radmanovi},
poznatiji kao \ole Kopirista, napuni}e 33 go-
dine radnog sta`a u Galenici. Svoj radni vek
vezao je za sudbinu na{e kompanije, u~esnik je
i svedok razvoja i posrtaja a za sve to vreme uz
dnevne radne obaveze, stvarao je svoj umet-
ni~ki svet – svet poezije, grafika, u poslednje
dve decenije i svet ikona.
\or|e trenutno radi kao kopirista u Sekto-
ru marketinga, na devetom spratu Upravne
zgrade a njegov radni prostor ukra{avaju grafi-
ke starih beogradskih i zemunskih zgrada i dve
ikone na drvetu – Svete Petke i Svetog Nikole.
Godine entuzijazma
Ro|en je 1952. godine u Ada{evcima, kod
[ida, ali samo 20 dana po ro|enju njegova po-
rodica se preselila u Beograd koji Radmanovi}
smatra svojim rodnim gradom.
Posle zavr{ene {kole i dva neuspela poku-
{aja da se upi{e na Akademiju likovih umetno-
sti, u staroj zgradi Galenike na Kara|or|evom
trgu u Zemunu po~eo je da radi 1. oktobra
1972.
Osamdesete godine pamti kao „vreme en-
tuzijazma“ a kako sam ka`e „ljudi su bili puni
elana za rad a bilo je i dosta vremena koje sam
mogao da posvetim slikanju, ljubavi iz najrani-
jeg detinjstva“. – Videv{i neke od mojih rado-
va kolege su me nagovarale da ponovo poku-
{am da se upi{em na Akademiju – pri~a. – Ali
ja sam bio zaista sre}an {to radim a da bi se
upisala Akademija bilo je potrebno pla}anje
~asova za pripremu. Nisam imao novca za to,
svi|alo mi se u Galenici i svoje slikarsko obra-
zovanje svodio sam na literaturu.
I sama atmosfera u Kompaniji podsticala je
na stvarala{tvo i amatersko bavljenje umetno-
{}u. U staroj zgradi na
Kara|or|evom trgu, na
mansardi, Galenika je u to
vreme osnovala likovnu i
foto sekciju za svoje rad-
nike. Po zavr{etku radnog
vremena gotovo svako-
dnevno tu se okupljao ve-
liki broj zaposlenih.
- Sa kolegama sam
1974. godine prvi put u~e-
stvovao na Likovnom
takmi~enju radnika-ama-
tera u Kragujevcu. Tada
sam dobio prvu nagradu
za slikarstvo, a u finalu
takmi~enja u Boru moja
slika „Ku}a u prirodi“ do-
bila je specijalnu plaketu.
Ve} 1976. Radmanovi} je izlagao u holu
Upravne zgrade na{e kompanije, a zatim je se-
rijal od tridesetak slika na teme „Stari Beo-
grad“ i „Stari Zemun“ (grafike, ra|ene olov-
kom - tu{em) predstavio javnosti u holu zgrade
SIV III na Novom Beogradu. Njegovi radovi
objavljeni su u oba zbornika radova radnika
Galenike, objavljenih u ovoj kompaniji a godi-
nama je kompanijski list ukra{avao vinjetama.
Vreme ikona
- Od malena sam crtao – se}a se. Moje sve-
ske iz osnovne {kole s prednje strane bile su za
zadatke a od pozadi sam crtao. I uvek bi sve-
ske br`e ispunjavao od kraja ka po~etku. Gra-
fitna olovka i tu{ i do danas su mi ostali omi-
ljeni, iako sam vremenom koristio i tempere.
Promena se desila pre dvadesetak godina, kada
je u moje ruke slu~ajno dospeo kalendar ikona
koje su uradile monahinje manastira ]elije.
Po~eo sam da ih kopiram. U isto vreme prija-
telj iz Kanade doneo mi je akrilne boje, neop-
hodne za izradu ovih ikona.
Tehniku pripreme drvene podloge savladao
je uz pomo} literature ali se pridr`ava i nepisa-
nih pravila monaha da ikone slikaju samo po
dnevnom svetlu dok sun~ani zraci direktno pa-
daju na ikonu, nikako pod sijalicom.
- Izuzev Svetog \or|a radio sam sve osta-
le svece, neke i vi{e puta. Kao i moje grafike i
ikone sam poklanjao, ali i prodavao prijatelji-
ma i poznanicima. Neke od njih danas se nala-
ze i van zemlje (za jednu sliku pouzdano znam
da je na{la vlasnika u ^ikagu).
\or|e Radmanovi} ka`e da mu je `ao {to
nije vi{e izlagao i da veliki broj kolega iz Ga-
lenike ne zna za njegov stvarala~ki opus, izu-
zev radova izlo`enih u fotokopirnici. Problem
je uvek bio opremanje slika, odnosno finasijski
izdatak za staklo i uramljivanje. Svoje najlep-
{e grafike i ikone pokloni}e }erki Jasmini, ko-
ja se tako|e bavi slikarstvom.
Za skoro tri i po decenije provedene u Ga-
lenici, sada kada je na kraju radnog veka, Rad-
manovi} ka`e da kada sve sumira, iako je bilo
i uspona i padova, i radosti i razo~aranja, da na
Galeniku nikada nije gledao kao na firmu u ko-
joj je samo radio svoj posao: - U Galenici je ra-
dila i moja majka i moja sestra i ja sam Kom-
paniju shvatao kao deo porodice – porodi~ne
firme.
 13

Ambulanta:

TU SA NAMA
O
Odmah iza Upravne zgrade, sa prednje
strane „barake“ nalazi se, kako to radnici Ga-
lenike ka`u, „na{a ambulanta“. U stvari, to je
izdvojeno odeljenje Dispanzera Medicine rada
Doma zdravlja Novi Beograd.
Godinama, doktori i medicinsko osoblje,
su postali i deo – Galenike. Mnogi od zaposle-
nih uvereni su i da su zaposleni u ambulanti
na{i radnici i zbog toga su prisniji, nego {to bi
to odnos lekar – pacijent dozvoljavao.
- Ne ose}am se dobro, ve} nekoliko dana
me grebe u grlu, a imam ose}aj da mi je i pri-
tisak povi{en – „banuo“ sam pro{le nedelje u
prepodnevnu smenu doktorke Milice Traji}.
- Zbog hroni~nog bronhitisa treba da se ja-
vite lekaru u Domu zdravlja u kojem imate
karton da vam prepi{e lekove za terapiju i ne
postoji nikakvo opravdanje da nemate vreme-
na ili da ne sti`ete da odete na pregled. Moja
je preporuka da zbog stanja plu}a koristite, Kada u jednoj firmi, u jednoj smeni, radi i doktorke, alergijske reakcije nisu vi{e tako ~e-
pored antibiotika, i sredstva za iska{ljavanje. do dve hiljade radnika vrlo ~est je slu~aj da ste, kao {to je to bio slu~aj pre desetak i vi{e
Pritisak vam nije povi{en i dana{nji radni dan nekome iznenada pozli, da srce po~ne da „pre- godina kada su radnici, u proizvodnji dolazi-
mo`ete na miru da odradite do kraja radnog ska~e“, da povi{eni pritisak ugrozi `ivot ne- li u dodir sa penicilinom ili antibioticima. Sa-
vremena...- posle pregleda ljubazno nam je kom od zaposlenih. Doktorka Milica Traji} i da je ta pojava re|a, a i alergijske reakcije su
objasnila doktorka Milica Traji}. njena koleginica Miroslava Dmitri} uvek su tu bla`e.
I nisam prvi koji je na ovakav na~in „ba- da pru`e prvu pomo}, ili da isprate pacjenta do Zbog potrebe da se u pojedinim situacija-
nuo“ u ambulantu u krugu Galenike. bolnice. ma hitno reaguje ova ambulanta je uvek u de-
Doktorka Traji} nam obja{njava da veliki `urstvu imala sanitetsko vozilo. Zbog svih do-
broj radnika Galenike ima karton ba{ u ovoj ga|anja koja su u poslednjoj deceniji pratila
ambulanti i da tu ostvaruju primarnu zdrav- Galeniku, ali i zdravstvo uop{te, oni u vo-
stvenu za{titu, a da se po potrebi, sa uputom znom parku sada imaju jedan stari Galenikin
ove ambulante le~e u nadle`nim bolnicama. «jugi}», ali kako saznajemo, radi se na tome
Radnici Galenike ovde mogu dobiti procenu da ambulanta ponovo dobije sanitetsko vozilo.
radne sposobnosti, obaviti sistematske i dru- U toku dana, po smenama de`uraju dok-
ge preglede {to je sastavni deo medicine rada. torke Milica Traji} i Miroslava Dmitri}, uz na-
U zimskom periodu radnici Galenike se ravno, voza~a i medicinske sestre. No}u, u
naj~e{}e obra}aju zbog prehlada, bronhitisa, a ambulanti de`uraju voza~ i medicinska sestra,
~este su i hipertenzije. Kako saznajemo od koji su zaposleni u Galenici. Z.V.L.

Propolis:

^UDESNI P^ELINJI PROIZVOD

P
Pri~a o propolisu poti~e od davnina. Naziv poti~e
od gr~ke re~i PRO (za, u za{titu, ispred) i POLIS (grad,
ko{nica) i govori o osnovnoj ulozi propolisa u carstvu
p~ela, a to je za{tita ko{nica od {tetnih uticaja okoline.
Postoje pisani podaci da su Egip}ani koristili propo-
lis za mumifikaciju, {to zna~i da on ima velike zasluge
u tome {to danas mo`emo da rekonstrui{emo daleku
pro{lost. Aristotel i Hipokrat su koristili propolis za le-
~enje ¨neizle~ivih bolesti¨. Legenda ka`e da je Jupiter
pretvorio prelepu devojku Melisu u p~elu kako bi stva-
rala ~udesni lek – PROPOLIS.
Propolis je u narodu poznat i kao p~elinji lepak, a
predstavlja prirodni produkt p~ela radilica (latinsko ime
Apis mellifera). Nastaje pod uticajem fermenata plju-
va~ke p~ele, od smole koju sakupljaju sa pupoljaka,
mladih izdanaka i kore drve}a (naj~e{}e breze i topole).
U sastav propolisa ulazi veliki broj aktivnih sasto-
jaka a najva`niji su polifenoli, vitamini (A, B grupa, C,
D), minerali (Ca, Mg, Fe,Al, Zn, Mn…). Propolis se
danas naziva i najja~i prirodni antibiotik, jer deluje na
veliki broj mikroorganizama, bakterija, virusa i gljivi-
ca. Propolis deluje i protivupalno, blago anesteziraju}e
i ispoljava antioksidacionu aktivnost. Povoljno deluje
na ja~anje imuniteta organizma, a aktiviranjem metabo-
li~kih enzima stimuli{e i ubrzava procese regeneracije
o{te}enih tkiva. Povoljna dejstva propolisa prime}ena
su u le~enju mnogih bolesti: bolesti srca i krvnih sudo-
va, respiratornog sistema, poreme}aja funkcije jetre i
digestivnog trakta, promena i oboljenja ko`e.
Sa `eljom da nastavi trend povratka prirodi i le~enja
uz pomo} prirode, Galenika a.d. je u svoju FLORA-
LEND paletu uvela novi proizvod, PROPOLIS tablete
sa vitaminom C za decu i odrasle.
Primenjuju se kod tegoba prouzrokovanih prehla-
dom i gripom, lak{ih infekcija sluznice usne duplje i
gornjih disajnih puteva, zapaljenskih promena i iritaci-
ja usta i desni (pu{enje, proteza…).
PROPOLIS tablete sa vitaminom C suzbijaju infek-
ciju, smiruju upalu sluzoko`e i ubla`avaju bol i pecka-
nje u ustima i `drelu. Vitamin C pove}ava otpornost
sluznice na delovanje mikroorganizama i drugih {tetnih
agenasa.
PROPOLIS tablete imaju nisku kalorijsku vrednost
i mogu ih koristiti osobe na redukcionim dijetama i di-
jabeti~ari. Ekstrakt koji se koristi pri izradi PROPOLIS
tableta, proizveden je posebnim postupcima pre~i{}a-
vanja u cilju uklanjanja balastnih materija, a kvalitet je
u skladu sa odgovaraju}im standardima.
Verujte prirodi i p~elama… koristite PROPOLIS ta-
blete sa vitaminom C!
14
VISOKE POTPETICE
Na medicinskom fakultetu na Harvar-
du se, verovali ili ne, izme|u ostalog bave
i – potpeticama.
Tako su, tokom jednog istra`ivanja
razbili uverenje da su uske a visoke {tikle
(one damske) {tetnije za kolena od viso-
kih i {irokih stabilnih {tikli.
Osteoartritis kolena je, naime, ~etiri
puta ve}i kod `ena nego kod mu{karaca,
{to se uglavnom do sada obja{njavalo uvr-
tanjem noge pri hodanju na visokoj a tan-
koj potpetici. Zato je izvr{eno istra`ivanje
na `enama prose~ne starosti od 34 godine
i prose~ne te`ine od 59 kilograma – jedne
su nosile uske, a druge {iroke potpetice, i
jedne i druge visoke sedam centimetara.
Nepravilno uvrtanje kolena izmereno
je i pokazalo se da je ~ak za ~etiri odsto
ve}e kod {irokih potpetica. Verujte Har-
vardu, ~uvajte kolena. Nosite niske potpe-
tice ili ravne cipele.
NISKE STRASTI
Iako su duge noge na visokim potpeti-
cama seksi, one, kako tvrde kanadski is-
tra`iva~i, ubijaju `enin libido i to tako {to
ote`avaju dotok krvi u pelvi~nu regiju, za-
du`enu za seksualne nadra`aje.
Za dobar seks – niske potpetice.
VINCE ZA SRCE I @IVCE
Da li i vi spadate u one koji se poziva-
ju na zdravlje kada piju: pivo je dobro za
bubrege i `ivce, vino za srce i krvotok…
Zaustavite entuzijazam: dobrobit od ~a{e
vina ne mora biti ba{ onakva kakvom su je
nau~nici pomalo brzopleto predstavili: ~a-
{a vina mo`e biti blagotvorna i smanjiti ri-
zik od sr~anih oboljenja za oko 2,8 odsto
kod mu{karaca, ali samo ako su stariji od
55 godina, a za 0,9 odsto kod `ena iza 65-
te.
Svet
skulptura
u krugu
Galenike
Da li ste znali...?
Ako i dalje `elite da zdravlje tra`ite u
~a{i, treba da znate da je sve preko dva pi-
}a dnevno za mu{karce i jednog za `ene –
kontraproduktivno.
^ULO MIRISA
@ene imaju izo{trenije ~ulo mirisa za-
hvaljuju}i visokom nivou estrogena, koji
aktivira sve ~ulne receptore.
Mozak zahteva veliku koli~inu energi-
je za razmi{ljanje. Zato mo`ete ose}ati
istu iscrpljenost posle intenzivne misaone
aktivnosti kao i posle fizi~kog posla.
Hemikalija feniletilamin izaziva lako
ose}anje pospanosti i proizvodi se u mo-
zgu kad se dvoje zaljube. Zanimljivo je da
se ista hemikalija nalazi i u ~okoladi.
ZAVISNOST OD ^OKOLADE
Zvu~i {a{avo, ali ako je verovati {pan-
skim nau~nicima, ~okolada sadr`i iste
supstance koje navode alkoholi~are da po-
segnu za bocom. Nova kategorija zavisni-
ka zovu se – ~okoholi~ari.
U POTRAZI ZA NOVIM
LEKOVIMA PROTIV BOLOVA
Ekipa nau~nika sa univerziteta u @ene-
vi saop{tila je nova otkri}a u potrazi za ja-
kim lekovima protiv bolova bez ne`elje-
nih efekta.
Ubla`avanje bolova putem morfijuma
ili kodeina dovodi do znatnih ne`eljenih
efekata, a ~esto se de{ava da pacijent lo{e
podnosi terapiju ili postaje zavistan.
Profesor Kristijan Laser (Christian
Lacher) i njegova ekipa nau~nika je otkri-
la da je interakcija molekula beta-aerstina
2 sa enzimom fosfodijesterazom 4
(PDE4) odgovorna za smanjenje efika-
snosti opijata koji se koriste za ubla`ava-
nje bolova. Eksperti su otkrili da prekid te
interkacije, na primer putem inhibicije
PDE4, mo`e da pobolj{a efikasnost opija-
ta i da smanji opasnost od zavisnosti.
OTKRIVENA PRVA „MAPA“
GENETSKIH PROMENA
Svetski nau~nici otkrili su prvu „ma-
pu“genetskih promena koja su naj~e{ca
kod tri grupacije ljudske populacije, sa-
op{teno je u Va{ingtonu. Istra`iva~i su
otkrili da je dezoksiribonukleinska kiseli-
na (DNK) ili ljudski genom identi~an u
99,9 odsto populacije u svetu. Ostaje da
se otkrije 0,1 odsto genetskih promena
koje odredjuju karakteristike pojedinca,
kao {to su oblik lica, boja o~iju ili kose,
ali i opasnost od pojave odredjenih bole-
sti.
„Mapa“ genetskih promena predsta-
vlja prvu etapu u identifikaciji raznih ma-
lih promena informacija, navode nau~nici
i dodaju da je ona od su{tinskog zna~aja
za genetsku medicinu.
ISPITIVANJE VAKCINE PROTIV
RAKA PROSTATE
Vakcina protiv raka prostate koja pod-
sti~e imunski sistem da napada tumor u
eksperimentalnoj je fazi i prvi rezultati su
obe}avaju}i, saop{tili su ameri~ki nau~ni-
ci. Vakcina, koja je proizvedena u Sijetlu,
predstavlja va`an napredak u naporima
poslednjih 20 godina da se napravi vakci-
na protiv raka, izjavio je profesor sa uni-
verziteta u Kaliforniji Erik Smol (Eric
Small), koji vodi istra`ivanje. Smol je re-
kao da se vakcina testira nad 127 bolesni-
ka sa rakom prostate koji vi{e ne reaguju
na hormonsku terapiju, koja se obi~no ko-
risti protiv te bolesti.
 15

VA@NO OBAVE[TENJE:
POZIV ZAPOSLENIMA U ADMINISTRACIJI DA SE
PRIJAVE ZA U^E[]E U SOCIJALNOM PROGRAMU
Po{tovane koleginice i kolege,
Polaze}i od postavljenih kratkoro~nih i dugoro~nih ciljeva,
analize poslovanja Kompanije u proteklom periodu i svih rele -
vantnih ~inilaca koji diktiraju strategiju poslovanja u narednom
periodu, posebno u segmentu koji se odnosi na kadrovsku po -
litiku, nedvosmisleno je utvr|eno problemati~no-upozoravaju}e
optere}enje nedovoljno uposlenim izvr{iocima na pojedinim
radnim mestima.
Uva`avaju}i ovu ~injenicu, u odnosu na aktuelnu cenu i
tro{kove proizvodnje i prekomerne neracionalne rashode, pri-
stupilo se ozbiljnom poslu optimizacije kadrovske strukture –
projekcije stvarnih kadrovskih potreba, utvr|ivanjem strukture
(broja i kvalifikacije) izvr{ilaca neophodnih za normalno funk-
cionisanje pojedinih organizacionih celina.
Istovremeno, sa radom na ustanovljavanju optimalne orga -
nizacione strukture, teku i aktivnosti na izradi moderne - sa -
vremene sistematizacije radnih mesta, i uvo|enja primerenijeg
sistema nagra|ivanja.
Prihvataju}i se ovog ozbiljnog projekta, namera rukovod-
stva Kompanije nije bila da zaposlene ostavi bez mogu}nosti
re{avanja radnog i profesionalnog, a time i socijalnog statu-
sa. U tom smislu se razmatraju razli~ita re{enja, uklju~uju}i i
krajnju mogu}nost otpu{tanja deset procenata zaposlenih, u
skladu sa zakonskim odredbama.
Kako bismo ostvarili te`nju da ne bude nezbrinutih, zabo -
ravljenih, bespomo}nih i prepu{tenih sebi i okolnostima, moli -
mo vas da nam u tome pomognete.
Ovom prilikom Vam je pru`ena mogu}nost da izrazite za -
interesovanost za eventualno u~e{}e u nekom od socijalnih
programa, koji }e biti realizovani po razli~itim osnovama. Po -
daci iz va{ih prijava poslu`i}e kao smernice za prilago|ava -
nje ponuda odgovaraju}im kategorijama zaposlenih.
Detaljan - razra|en socijalni program - sa obrazlo`enim
uslovima i mogu}nostima bi}e predstavljen svim zainteresova -
nim po usvajanju, kada }e Vam biti pru`ena mogu}nost da
potvrdite Va{u `elju da u~estvujete u sprovo|enju odgovara -
ju}eg programa. Rukovodstvo Galenike

PRIJAVA ZA U^E[]E U SOCIJALNOM PROGRAMU

(Samo za zaposlene u administraciji Galenika a.d.)
Kriterijumi - osnovi po kojima se sti~e pravo za prijavljivanje:
1) Mogu}nost za odlazak u penziju po osnovu sticanja jednog od uslova (godine sta`a ili godine starosti) u 2005. 2006.
i 2007. godini
2) Nesposobnost za rad po osnovu bolovanja
3) Nesposobnost za rad po osnovu invaliditeta

PRIJAVNI LIST
Zainteresovan(a) sam za u~e{}e u sprovo|enju socijalnog programa po osnovu :
 Godina sta`a
 Godina `ivota
 Zdravstvenih problema
 Invalidnosti

LI^NI PODACI :
Ime i prezime:________________________________________________________________________________
Datum ro|enja:_______________________________________________________________________________
Zanimanje: __________________________________________________________________________________
Radno mesto : ________________________________________________________________________________
Organizaciona celina: __________________________________________________________________________
Ukupan radni sta` :____________________________________________________________________________


Radni sta` u Galenici : _________________________________________________________________________

Svojeru~ni potpis :
_________________________

(Ise}i i potpisan ubaciti u sandu~e u holu Upravne zgrade)

 Izdava~: Farmaceutska kompanija Galenika a.d.
Glavni i odgovorni urednik: Zoran V. LUKOVI]
Sekretar redakcije: Sanja POLJANSKI
Telefoni: 011/307-20-55 i 011/307-20-56
Adresa redakcije: 11080 Beograd, Batajni~ki put b.b.
Fotoreporter: Danilo VASI] Lektor: Gordana CVETKOVI]
Kompjuterska obrada: Goran ARSENOVI], Dragan NINKOVI]