3 NEDOVOLJNOST MODELA KVAZISLOBODNIH ELEKTRONA -

UTICAJ KRISTALNE STRUKTURE

Mnoge osobine materijala mogu se objasniti tretiranjem provodnih elektrona kao elektronskog
gasa. U klasiènoj elektronskoj teoriji, koju su razvili Drude (Drude) i Lorenc (Lorentz) i u kasnijem
kvantnom poboljšanju, koje je ostvario Zomerfeld (Somerfeld), uspešno su objašnjene mnoge pojave
u èvrstom stanju - i pored vrlo jednostavnog fizièkog modela èvrstog tela. Ipak, izvesne su pojave ostale
nedovoljno razjašnjene, a neke i sasvim.
Postalo je jasno da se moraju uzeti u razmatranje i sami atomi smešteni u èvorovima kristalne
rešetke, kako bi se na zadovoljavajuæi naèin opisala izvesna optièka i toplotna1) svojstva, kao i
rasejavanje nosilaca u kristalu (Od. 3.1), polarizaciona svojstva dielektrika (Od. 3.2), magnetne
karakteristike (Od. 3.3) i superprovodna svojstva (Od. 3.4) materijala, o èemu æe u nastavku detaljnije
biti reèi.

3.1 VIBRACIJE ATOMA U KRISTALU - FONONI

Posmatrajmo najpre kristal koji se nalazi na nekoj proizvoljnoj temperaturi. Kao posledica
termièkog pobuðenja, atomi u èvorovima kristalne rešetke vibriraju oko svojih ravnotežnih položaja,
smeštenih u èvorovima Braveove rešetke (v. Od. 1.1). Pri tome se pretpostavlja da su amplitude ovih
vibracija male u poreðenju sa meðuatomskim rastojanjima - to je uslov tzv. harmonijske aproksimacije
(v. Sl. 1.22, koja pokazuje da je kriva potencijalne energije atoma, U(r), simetrièna za mala odstupanja
od ravnotežnog peložaja r0), koja daje odlièno slaganje sa eksperimentom2).
Kvalitativna ocena vodi do zakljuèka da kristal sa N atoma (od kojih svaki ima po tri stepena
slobode) mora imati 3N karakteristiènih kružnih uèestanosti ùi (tzv. normalni modovi). Formalno,
kristal se može predstaviti sa 3N nezavisnih oscilatora, od kojih svaki može imati dozvoljena kvantna
energetska stanja data izrazom [1]

(3.1)

Uèestanosti 3N normalnih modova, tj. fonona, daju skup frekvencija, pomoæu kojih se svi

1)
U Od. 2.6 veæ je razmatrana tzv. toplotna provodnost rešetke.
2)
Ipak neke osobine, kao što je npr. toplotno širenje kristala (v. Od. 3.1.2) mogu se objasniti samo ako se uzmu u
obzir i anharmonijski èlanovi (èlanovi treæeg i višeg reda u razvoju potencijalne energije u stepeni red, oko
ravnotežnog položaja).

91
energetski vibracioni nivoi kristala mogu grupisati u tzv. fononske spektralne grane (slièno
energetskim zonama kristala u jednoelektronskoj aproksimaciji, v. Od. 2.1).
Razmotrimo jedan veoma prost, ali zato fizièki veoma instruktivan model jednodimenzione
Braveove rešetke sa dvoatomskim bazisom (dva jona pridružena svakom èvoru Braveove rešetke).
Uzmimo da su dva jona identièna3) i da su rasporeðeni u ravnotežnim položajima na i na+d (gde je d#a)
tako da sila izmeðu susednih atoma zavisi od d ili a-d (v. Sl. 3.1). Zbog jednostavnosti pretpostavimo
da samo najbliži susedi interaguju harmonijskim elastiènim silama. Ako sa u1(na) obeležimo pomeraje
iz ravnotežnog položaja jona koji osciluju oko èvora na, a sa u2(na) pomeraje jona iz položaja na+d,
jednaèine kretanja imaju oblik

(3.2)

tu je Mj - masa jona a C1 i C2 su tzv. konstante sile za jone na rastojanjima d i a-d, respektivno. Rešenje
jednaèina kretanja (3.2) tražimo u harmonijskom obliku

(3.3)

gde su A1 i A2 nepoznate konstante, èiji æe nam odnos dati informaciju o relativnoj amplitudi i fazi
vibracija jona unutar svake primitivne æelije.

Sl. 3.1 Model jednodimenzione Braveove rešetke sa dvoatomskim bazisom.

Pre nego što nastavimo sa rešavanjem sistema diferencijalnih jednaèina (3.2), zadržimo se na
trenutak na graniènim uslovima. Naime, jednaèine (3.2) implicitno su napisane za sluèaj da je svaki jon
okružen sa dva suseda. Ali šta se dešava za sluèaj jona na kraju lanca? Ovi efekti krajeva znatno
komplikuju matematièku analizu, a da se pri tome dejstvo tih krajeva na jone unutar lanca praktièno
i ne oseæa. Zbog toga se i pribegava jednom matematièkom triku, tzv. Born-Karmanovim periodiènim
graniènim uslovima (slièno elektronskom gasu, v. Od. 2.1)
(3.4)

koje možemo vizuelno predstaviti u vidu prstena od N èvorova (sa po dva atoma pridružena svakom
èvoru). Primenjujuæi Born-Karmanove periodiène uslove (3.4) na rešenja (3.3), dobija se uslov
(3.5)

analogan uslovu (2.5) za elektronski gas. Uslov (3.5) nameæe N diskretnih neekvivalentnih vrednosti
za q u intervalu -ð/a#q<ð/a;

3)
Zbog matematièkog uprošæenja - pri tome se ništa ne gubi na fizièkoj slici.

92
 (3.6)

Nastavimo sada rešavanje jednaèina (3.2): zamenom u njih rešenja (3.3) u harmonijskom obliku,
dobijamo dve homogene linearne jednaèine po A1 i A2:

(3.7)

koje imaju netrivijalna rešenja ako je determinanta sistema jednaka nuli:

(3.8)

Iz jednaèine (3.8) dobijaju se dozvoljene uèestanosti vibracija rešetke

(3.9)

Zamenom ovih dozvoljenih vrednosti za ù u (3.7) dobija se odnos amplituda A1 i A2:

(3.10)

Za svaku od N vrednosti q (izraz (3.6)) postoje dva rešenja za ù (koja odgovaraju znacima ± u
(3.9)), koja vode do 2N normalnih modova - što je i oèekivano jer ima 2N stepeni slobode u sistemu
(dva jona u svakoj od N primitivnih æelija). Dve krive ù(q) sa po N diskretnih taèaka, nazivaju se
granama odgovarajuæih disperzionih relacija ù(q) (izraz (3.9)) i predstavljene su na Sl. 3.2. Donja
grana, za male vrednosti q, ima linearnu zavisnost ù=vzAq, karakteristiènu za zvuène talase - zato se ona
naziva akustièkom granom. Gornja grana se naziva optièkom granom, jer dugotalasni optièki modovi
jonskih kristala mogu interagovati sa elektromagnetskim zraèenjem - i odgovorni su za mnoge optièke
karakteristike ovih kristala. Da bi se uverili u to, ispitajmo jednaèinu (3.9) za qnð/a. Aproksimirajuæi
cos(qa).1-(qa)2/2, ona postaje, sa taènošæu do drugog stepena po q:

(3.11)

dok izraz (3.10) postaje

93
 (3.12)

Sl. 3.3 Vibracije atoma u (a) akustièkom i (b)

Sl. 3.2 Fononske disperzione grane optièkom dugotalasnom (q.0) modu
jednodimenzione Braveove rešetke sa jednodimenzione Braveove
dvoatomskim bazisom. rešetke sa dvoatomskim bazisom.
Izrazi 3.12 pokazuju da akustièki mod opisuje kretanje u kome se dva jona u primitivnoj æeliji
kreæu u fazi, dok optièki mod opisuje kretanje u kome se dva jona u æeliji kreæu u protivfazi (v. Sl.
3.3(a) i (b), respektivno)! U sluèaju jonskih kristala koji imaju rešetku sa bazisom, optièke vibracije iz
centra I Briluenove zone (one sa kvazitalasnim brojem q=0) generisaæe dipolni elektrièni moment
kristala, što ukazuje na sposobnost jonskih kristala da emituju ili apsorbuju elektromagnetske talase (iz
infracrvenog dela spektra)4).
Za veliki broj atoma N u lancu, q postaje kvazikontinualno, pa disperzione grane možemo
predstaviti kontinualno kao na Sl. 3.2. Šta se dešava u trodimenzionom sluèaju sa s atoma u primitivnoj
æeliji? Ukupan broj modova 3sN (N - je broj primitivnih æelija u kristalu, sN je broj atoma u kristalu,
a 3sN - broj njihovih stepeni slobode) raspodeljuje se na 3s disperzionih grana (svaka ima po N
vrednosti za q, izraz (3.6), unutar I Briluenove zone), od kojih su 3 akustièke a 3s-3 optièke [2]. Broj
akustièkih grana odgovara broju translacionih stepeni slobode kristala kao celine (v. Sl. 3.3(a) za
akustièki mod, koji translira celu jednodimenzionu rešetku udesno), a njih je 3, dok su preostale 3s-3
grane optièke!

4)
Treba reæi da u trodimenzionim kristalima mogu postojati i takvi tipovi optièkih vibracija iz centra I Briluenove
zone, kod kojih se ne generiše dipolni elektrièni moment kristala, veæ tzv. tenzor polarizabilnosti kristala! Ovakvi
modovi æe biti optièki aktivni u Ramanovom neelastiènom rasejavanju fotona infracrvenog zraèenja, ali ne i u
apsorpciji ovih fotona (v. Od. 5.3.1).

94
 3.1.1 Rasejavanje kvazislobodnih nosilaca na nesavršenostima i vibracijama kristala.
Temperaturska zavisnost specifiène elektriène otpornosti
U Od. 2.5 pomenuto je da se provodni elektroni ne bi rasejavali na idealnom kristalu jer je
talasna dužina elektronskih talasa u kristalu (ë-10-9 m) znatno veæa od meðuravanskih rastojanja u
kristalu (d-10!10 m) usled èega je Bragov uslov za difrakciju në=2dsinè (v. Od. 5.1.1) ispunjen samo
za n=0 tj. è=0E (dakle nema promene pravca prostiranja elektronskih talasa pri difrakciji, tj. savršeni
kristal je "optièki" homogena sredina za provodne elektrone)5). Naravno, pri tome je neophodno utvrditi
uopšte primenljivost Bragovog uslova za difrakciju provodnih elektrona. Zaista Bragov uslov je izveden
pod pretpostavkom elastiènog rasejanja talasa na kristalu (bez promene energije, tj. talasne dužine
èestica), i neophodno je najpre ispitati da li je rasejanje provodnih elektrona u kristalu stvarno elastièno.
Pošto je impuls elektrona reda S/a6), to je njegova energija S2/2mea2-10 eV znatno veæa od energije
vibracija kristala reda kT-10-2 eV - odatle se može zakljuèiti da je rasejavanje provodnih elektrona na
fononima praktièno elastièno i da se može koristiti Bragov uslov za difrakciju za kvalitativni opis
rasejavanja provodnih elektrona na kristalu!
Razmotrimo sada rasejavanje provodnih elektrona na vibracijama rešetke tj. fononima.
Posmatraæemo prost model jednodimenzione Braveove rešetke sa dvoatomskim bazisom, razmotren
u prethodnom odeljku. Iz izraza (3.3) vidi se da fononi van centra I Briluenove zone (q…0) opisuju
vibracije u kojima pomeraji atoma susednih primitivnih æelija nisu u fazi. Na primer, za fonon na
granici I Briluenove zone (q=ð/a) iz (3.3) sledi da su u fazi pomeraji atoma u svakoj drugoj primitivnoj
æeliji:

(i slièno za u2[(n+2)a]=u2(na)), odakle se može zakljuèiti da u ovom modu kristalna rešetka udvaja svoj
period. Dakle vidimo da fononi mogu poveæavati period rešetke, koja bi na taj naèin mogla postati
uzrok difrakcije tj. rasejavanja elektronskih talasa u kristalu. Pošto je talasna dužina provodnih
elektrona ë-10-9 m, a ravnotežna rastojanja izmeðu ravni rešetke d-10-10 m, potrebno je da postoje
fononi koji æe uveæavati period rešetke bar 10 puta. Takvi zaista i postoje. Na primer, fonon sa
kvazitalasnim vektorom q=ð/5a poveæavaæe period rešetke 10 puta, jer su u fazi pomeraji atoma u
svakoj desetoj primitivnoj æeliji:

(i slièno za u2[(n+10)a]=u2(na). Jasno, fononi sa q<ð/5a æe uveæavati još više period rešetke, i mogu
takoðe predstavljati izvore rasejanja provodnih elektrona u kristalu. Možemo reæi da izvor rasejavanja
mogu biti fononi, na akustièkim i optièkim granama, èiji kvazitalasni vektori leže do oko 1/5 I
Briluenove zone (-ð/5a <q<ð/5a). Dakle, promena kvazitalasnog vektora provodnih elektrona Äk pri
difrakciji biæe na raèun kvazitalasnog vektora q ovih fonona (Äk=q). Treba pri tome istaæi i da je
rasejavanje elektrona na fononima iz okoline centra I Briluenove zone malo efikasno, jer oni znatno
uveæavaju period rešetke - što prema Bragovom zakonu, në=2dsinè, odgovara rasejanju pod malim
uglovima (è=0B). Imajuæi u vidu da su pri niskim temperaturama pobuðeni samo ovi fononi (i to na
akustièkoj grani, jer oni imaju najniže energije), to je jasno da je fononski mehanizam rasejanja na
niskim temperaturama prilièno neefikasan!
Meðutim, kao što znamo, materijali poseduju otpornost i na niskim temperaturama7). Poreklo
ove otpornosti je u rasejavanju na nesavršenostima u kristalu (primesama i kristalnim defektima).

5)
Vidi takoðe i fusnotu 7 u Od. 2.1.
6)
Driftovska komponenta impulsa, pd -eEô-10-34 Ns, koju elektron stekne pod dejstvom polja E-10 -1 V/m izmedu
dva sudara za vreme ô-10 -14 s, je znatno manja od neodreðenosti impulsa, S/a-10 -24 Ns, koju elektron ima u kristalu.
7)
Sa izuzetkom superprovodnika, o kojima ce biti reèi u Od. 3.4.

95
Primese, relativno homogeno rasporeðene po materijalu mogu èiniti "difrakcionu rešetku" parametra
-10-9-10-7 m, zavisno od njihove koncentracije. U sluèaju niskih koncentracija primesa ovo rasejanje
je takoðe male efikasnosti (jer je d-10-7 moë-10-9 m, pa je iz Bragovog zakona è.0B), što je sasvim
oèekivan kvalitativan zakljuèak. Meðutim, i u sluèaju niske koncentracije primesa, postojaæe konaèna
otpornost usled prisustva defekata u kristalu, koji predstavljaju "difrakcione otvore" za rasejavanje
provodnih elektrona.
Razmotrimo nešto detaljnije promenu specifiène elektriène otpornosti sa temperaturom. Kao
što je veæ reèeno u Od. 2.5.1, kod provodnika je karakteristièna temperaturska zavisnost posledica
iskljuèivo promene pokretljivosti elektrona sa temperaturom. Malopre je istaknuto da postoje dva
suštinski razlièita mehanizma rasejavanja nosilaca: (1) na primesama i kristalnim defektima (vakancije,
joni, dislokacije i granice zrna) i (2) na vibracijama (fononima) kristalne rešetke8). Prvi mehanizam je
temperaturski nezavisan iz dva razloga: koncentracija primesa ne zavisi od temperature, a takoðe ni
elastièno rasejanje provodnih elektrona na primesama (ovo rasejanje je elastièno jer je razlika energije
prvog pobuðenog i osnovnog stanja primese reda nekoliko eV, što je mnogo veæe od energije koju
elektron stièe na raèun spoljašnjeg elektriènog polja (-10-19 eV, v. Od. 2.5) ili termalnog
uravnotežavanja elektronskog gasa i rešetke (-kT-10-2 eV, v. Od. 2.6)! Drugi mehanizam je
temperaturski zavisan, a na karakter ove zavisnosti suštinski utièe oblast posmatranih temperatura. Za
T » èD9), svi fononi, èija energija Sù(q) i kvaziimpuls Sq zadovoljavaju zakone održanja, uèestvuju u
rasejavanju elektrona, a njihov broj je odreðen izrazom10) n(q)= [exp(Sù(q)/kT)-1]-1.kT/Sù(q); pošto
broj rasejavajuæih centara linearno raste sa temperaturom, tako raste i specifièna elektrièna otpornost;
ñ-T, za T » èD. Za T « èD samo mali broj fonona sa elektronske ekvienergetske površi (õk.õk' kod
rasejanja elektrona fononima) uèestvovaæe u rasejavanju (i to oni sa poèetka akustièke grane, kod kojih
je Sù(q)=Svz*q*-kT « kèD), i broj rasejavajuæih centara æe biti srazmeran površini tog deliæa površi:
*q*2-T2. Pošto pri niskim temperaturama u rasejanju uèestvuju samo fononi sa poèetka akustièke grane,
a rasejanje na njima je male efikasnosti (pod malim uglovima, è.0B) i raste sa porastom kvazitalasnog
vektora fonona q, to ova dva èinioca unose dopunsku temperatursku zavisnost -T3, tako da je ñ-T5 za
T « èD [4].

Sl. 3.4 Temperaturska promena specifiène Sl. 3.5 Promena specifiène elektriène
elektriène otpornosti provodnika. otpornosti bakra u funkciji težinskih %
razlièitih primesa.

8)
Rasejavanje provodnih elektrona na provodnim elektronima je zanemarljivo u odnosu na pomenuta dva
mehanizma, i moglo bi se uoèiti samo kod savršeno èistih uzoraka, pri veoma niskim temperaturama, po
temperaturskoj zavisnosti ñ-T 2 [3].
9)
èD je Debajeva (Debay) temperatura, koja odreduje maksimalnu energiju fonona.
10)
Taj izraz predstavlja specijalan (Plankov) sluèaj Boze-Ajnštajnove (Bose-Einstein) raspodele, za kvazièestice
celobrojnog spina (za fonone je S=0) èiji se broj ne održava u vremenu - u tom sluèaju je hemijski potencijal jednak
nuli (v. Dodatak D.2.2) [1].

96
 Na Sl. 3.4 prikazana je zavisnost specifiène elektriène otpornosti provodnika od temperature.
Na dijagramu se uoèavaju èetiri karakteristièna temperaturska opsega. U I opsegu (od 0 do T1-10 K)
preovlaðuju temperaturski nezavisna rasejavanja provodnih elektrona na primesama, dok u II (od T1-10
K do T2-100 K) i III opsegu (od T2-100 K do temperature topljenja metala Ttop) preovlaðuju
temperaturski zavisna rasejavanja na fononima. U IV opsegu, koji odgovara provodniku u istopljenom
stanju, uoèava se najpre na temperaturi topljenja skokovita promena11) velièine specifiène elektriène
otpornosti, a zatim njen dalji blag porast sa porastom temperature.
Sa dijagrama se uoèava da se razlièiti mehanizmi rasejavanja superponiraju:

što se naziva Matisenovim (Matthiessen) pravilom.

Zanimljivo je razmotriti i zavisnost ñpr, od koncentracije primesa: na Sl. 3.5 prikazana je ova
zavisnost za bakar u funkciji težinskih procenata razlièitih primesa. Uoèljivo je da primesna (ili
zaostala) specifièna elektrièna otpornost bakra praktièno linearno raste sa dodatkom bilo kog elementa
(pa i srebra, koje je bolji provodnik), što je naravno posledica narušavanja kristalne strukture i unošenja
centara rasejanja provodnih elektrona. Na osnovu ovoga utvrðen je jednostavan kriterijum odreðivanja
koncentracije primesa i defekata u materijalu: merenjem odnosa specifiène elektriène otpornosti na
sobnoj temperaturi i temperaturi teènog helijuma, ñ293 K/ñ4,2 K. Ako je ovaj odnos veæi od 100, materijal
se smatra komercijalno èistim; kod spektroskopski èistog materijala ovaj odnos dostiže i 105, dok je kod
legura izrazito mali - oko 2!

Sl. 3.6 Temperaturska zavisnost promene (a) koncentracije, (b) pokretljivosti, (c) specifiène
elektriène provodnosti i (d) specifiène elektriène otpornosti primesnog poluprovodnika (puna
linija) i sopstvenog poluprovodnika ili dielektrika (isprekidana linija).

Kao što je veæ reèeno, kod neprovodnih materijala (poluprovodnika i dielektrika)

11)
Kod provodnika kod kojih se pri topljenju poveæava zapremina opaža se skokoviti porast, dok se kod onih kod
kojih se zapremina smanjuje uoèava skokovito opadanje velièine specifiène elektriène otpornosti na temperaturi
topljenja - ovo se može tumaèiti èinjenicom da sa poveæanjem gustine provodnik postaje sve izotropnija sredina za
talase provodnih elektrona, koji se zato sve slabije rasejavaju.

97
preovlaðujuæi uticaj na temperatursku zavisnost opadanja specifiène elektriène otpornosti sa
temperaturom unosi praktièno eksponencijalna temperaturska zavisnost porasta koncentracije nosilaca
(v. Od. 2.4.2 i 2.4.3). Ipak, odreðeni uticaj unosi i temperaturska zavisnost promene pokretljivosti
nosilaca. Kao i kod provodnika, i u ovom sluèaju postoje dva pomenuta mehanizma rasejavanja
nosilaca.
Kod primesnih poluprovodnika (sa donorskim ili akceptorskim primesama) rasejavanje
provodnih nosilaca (elektrona ili šupljina), zbog niske aktivacione energije primesa (-10-2 eV, v. Od.
1.3.2), poprima neelastièan karakter i postaje temperaturski zavisno! Za poluprovodnike sa kovalentnim
vezama (kao što su Si i Ge) dobija se sledeæa temperaturska zavisnost ove pokretljivosti: ìpr=AT3/2;
rasejavanje, pak, na fononima za poluprovodnike sa kovalentnim vezama daje sledeæu temperatursku
zavisnost za pokretljivost: ìfon=BT-3/2 (u navedenim izrazima za pokretljivosti, A i B su koeficijenti
proporcionalnosti, nezavisni od temperature) [5]. Saglasno Matisenovom pravilu, ì-1=ìpr-1+ìfon-1, vidi
se da je pri nižim temperaturama T<Tf-60 K) ìpr-1oìfon-1 tj. preovlaðuje rasejanje nosilaca na
primesama; pri višim temperatarama (T>Tf-60 K) je ìfon-1oìpr-1, tj. preovlaðuje rasejanje nosilaca na
fononima.
Na Sl. 3.6 (a)-(d), date su temperaturske zavisnosti koncentracije12) i pokretljivosti nosilaca,
specifiène elektriène provodnosti i otpornosti poluprovodnika (punom linijom date su zavisnosti
koncentracije, specifiène elektriène provodnosti i otpornosti primesnih poluprovodnika n-tipa, a
isprekidanom sopstvenih poluprovodnika ili dielektrika), na kojima se razlikuju tri karakteristiène
oblasti primesnog poluprovodnika: I - primesna (od 0 do Tp-200 K, unutar koje se jonizuju primesni
atomi), II - oblast zasiæenja (ili iscrpljenja, od Tp-200 K do Ts koja zavisi od velièine energetskog
procepa õg; svi donorski nivoi su iscrpljeni tj. donorski atomi jonizovani) i III - sopstvena oblast (T>Ts,
unutar koje preovladuje generisanje sopstvenih parova elektron-šupljina, pobuðivanjem elektrona sa
vrha valentne na dno provodne zone).

3.1.2 Toplotno širenje kristala

Moguænost uvoðenja monohromatskih fonona (energije õi odreðene izrazom (3.1)) za opis
vibracija atoma krisatalne rešetke, povezana je s time da na atome (jone), u prvoj aproksimaciji, deluju
harmonijske elastiène sile (Fh) srazmerne pomerajima (u) atoma iz ravnotežnog položaja (Fh=-Cu)
konstantom sile (C) kao koeficijentom srazmernosti (v. jednaèine (3.2)). S obzirom na vezu
Fh=MU(u)/Mu, izmeðu sile i potencijalne energije interakcije (U(u)), oèevidno je da ovakvoj
harmonijskoj sili odgovara potencijalna energija koja predstavlja paraboliènu funkciju pomeraja
oscilatora iz položaja ravnoteže:

(3.13)

Zavisnost (3.13) je simetrièna funkcija pomeraja (Sl. 3.7(a)). Pri uveæanju amplitude vibracija atoma
u simetriènoj potencijalnoj jami, on prelazi na sve više nivoe energije U=UT. Na svakom pobuðenom
nivou rastojanje izmeðu grana parabole odreðuje dvostruku amplitudu vibracija. Meðutim, pobuðenje
vibracija ne dovodi do izmene srednjeg (po vremenu) položaja atoma u odnosu na ravnotežni položaj
r=r0.
Meðutim, kao što znamo iz Od. 1.2 (v. Sl. 1.22(b)) potencijalna kriva nema simetriènu
paraboliènu formu, prikazanu na Sl. 3.7(a), veæ nesimetriènu, prikazanu na Sl. 3.7(b), koja se može
opisati dodavanjem paraboliènom èlanu popravke proporcionalne u3:

(3.14)

12)
U niskotemperaturskoj primesnoj oblasti, kriva n=f(T) može imati dva tipa eksponencijalne zavisnosti:
-exp(!Äõ d /kT) (pri veoma niskim temperaturama) i -exp(-Äõ d /2kT) pri nešto višim temperaturama i pod uslovom da
je ispunjena nejednakost N a nN d v. Od. 2.4.2. Zbog uprošæenog prikaza, na Sl. 3.6 korišæen je skraæeni zapis za obe
ove moguænosti: -exp(-Äõ d /(2)kT).

98
Koeficijent Sl. 3.7 Izgled potencijalne krive interakcije (a) u harmonijskoj
G u (3.14), aproksimaciji i (b) anharmonijskom realnom sluèaju
koji odreðuje stepen otklona U(u) od paraboliène zavisnosti, naziva se koeficijentom anharmoniènosti,
a potencijal (3.14) anharmonijskim potencijalom. Anharmonijska sila Fa, koja deluje na atom pri
njegovom otklonu iz ravnotežnog položaja, jednaka je

(3.15)

Pri uveæanju amplitude vibracija atoma u asimetriènoj potencijalnoj jami dolazi do uveæanja srednje
po vremenu vrednosti njegove koordinate. Zaista, usrednjavanjem izraza (3.15) i imajuæi u vidu da
usrednjena (za period vibracije) sila Fa, koja deluje na atom, mora biti jednaka nuli,

(3.16)

dobija se da je srednja vrednost pomeraja (pri G=0 oèevidno je u=0).

U klasiènoj aproksimaciji srednja potencijalna energija toplotnih vibracija oscilatora13) je
. Koristeæi ovaj izraz, kao i prethodno izvedenu relaciju izmeðu

(3.17)

Imajuæi u vidu da je relativno izduženje tela jednako

(3.18)

13)
Razmatramo jednodimenzioni sluèaj.

99
kao i definicionu relaciju za koeficijent linearnog termièkog širenja (á),
(3.19)

gde su l i l0 - linearne dimenzije tela pri temperaturama T i T=0 K, respektivno, to se kombinovanjem

(3.17)-(3.19) dobija

(3.20)

Vidi se da koeficijent linearnog širenja raste sa stepenom anharmoniènosti tela!

Kvantnomehanièki analog izraza (3.17) moguæe je dobiti prema principu korespondencije,
zamenjujuæi srednju energiju kT/2 klasiènog oscilatora uèestanosti ù0 - srednjom energijom
kvantnog oscilatora õ=n0ASù0=Sù0[exp(Sù0/kT)-1]-1, gde je Sù0 - energija, a n0 - broj kvanata datog
oscilatora14). Na taj naèin dobija se da je

(3.21)

Sl. 3.8 Temperaturska zavisnost dužine Sl. 3.9 Interakcija fonona kao
tela posledica anharmoniènosti
Pri visokim temperaturama je kToSù0, pa je =kT, usled
èega se iz (3.21) dobija koeficijent linearnog širenja (3.20)15). Meðutim, pri niskim temperaturama, za

koje je kTnSù0, srednja energija oscilatora, , eksponencijalno se sman

temperaturom, usled èega koeficijent termièkog širenja mora da se smanjuje pri približavanju T.0 K.
Pri apsolutnoj nuli temperature á pada na nulu, odakle sledi da se pri veoma niskim temperaturama

14)
n 0 - je odreðeno Boze-Ajnštajnovom statistikom (v. i fusnotu 10 prethodnog odeljka).

15)
Ustvari, za á se dobija dvostruko veæa vrednost od one date izrazom (3.20), kao rezultat èinjenice da je ,
a ne kT/2, kako je zamenjivano prema principu korespondencije.

100
dimenzije èvrstih tela praktièno ne menjaju pri malim promenama temperature. U nekoj srednjoj oblasti
važiæe linearni zakon promene dimenzija tela sa temperaturom (izrazi (3.19) i (3.20). Meðutim, pri
temperaturama bliskim temperaturi topljenja u zavisnosti U(u) postaju od znaèaja i viši anharmonijski
èlanovi (proporcionalni u5, u7 itd.), koji dovode do poveæanja á i odstupanja od linearnog zakona
toplotnog širenja (Sl. 3.8)!
Recimo na kraju, kao što je veæ pomenuto u Od. 2.6, da su anharmonijski efekti odgovorni za
interakcije fonona (i smanjenje toplotne provodnosti rešetke)! Zaista, anharmoniènost uklanja
monohromatiènost fonona, dovodeæi do razmazivanja njihovih uèestanosti oko osnovne (harmonijske)
uèestanosti (v. Sl. 3.9). Moguænost interakcije fonona odreðena je prekrivanjem oblasti razmazanosti
spektra razlièitih fonona16), koja je utoliko veæa ukoliko je veæa anharmoniènost vibracija. Ovaj proces
može biti opisan kao rasejanje dve kvazièestice (fonona) jedne na drugoj. Kao rezultat interakcije dva
fonona energije Sù1(q1) i Sù2(q2) formira se treæi fonon energije Sù3=Sù1+Sù2 i kvaziimpulsa
Sq3=Sq1+Sq2. Ovi trofononski procesi povezani su sa kubiènim èlanom u izrazu (3.14) za potencijalnu
energiju. Èlanovi sa višim stepenima odreðuju èetvorofononske i složenije procese rasejanja, koji su
znatno manje verovatni od trofononskih.

3.2 DIELEKTRIÈNA SVOJSTVA MATERIJALA

Nedovoljnost elektronske teorije izrazita je kod pokušaja fizièkog opisa pojava u dielektricima.
Naime, kod njih je valentna zona sasvim popunjena elektronima, dok je provodna zona sasvim prazna.
Elektroni dielektrika imaæe udela samo u onim pojavama pri kojim se kristalu predaje energija dovoljna
za pobuðivanje elektrona iz valentne u provodnu zonu. No, sasvim je jasno da je broj ovakvih situacija
srazmerno mali - ali kako onda objasniti sva složena i raznolika svojstva dielektrika? Oèito je da se
mora uzeti u obzir dinamika strukturnih jedinica (atoma, jona ili molekula) dielektriènih materijala.

Sl. 3.10 Prikaz (a) simetriènog molekula ugljendioksida (p=0) i (b) asimetriènog molekula vode
(p…0).
Veæina fizièkih situacija, s kojima se susreæemo u praktiènom radu sa dielektricima, može se
svrstati u dve klase: (1) dielektrik u statièkom (jednosmernom) elektriènom polju i (2) dielektrik u
promenljivom (naizmeniènom) elektriènom polju. Odreðivanje karakteristiènih parametara (npr.
relativne dielektriène propustljivosti gr) može dati u oba sluèaja znaèajnu informaciju o deformacionim
svojstvima i mikrostrukturi dielektrika; odreðivanje zavisnosti dielektriène propustljivosti od
uèestanosti visokofrekventnih elektromagnetnih polja (g(ù)) može, takoðe, dati informaciju i o optièkim
svojstvima dielektrika (jer je na uèestanostima u dijapazonu vidljive svetlosti indeks prelamanja
n(ù)=(gr(ù))1/2.

16)
Uprošæeno govoreæi, u pitanju je rezonantni efekat.

101
 Dielektrièna svojstva materijala veoma mnogo zavise od izgradnje njegovih molekula, prema
èemu dielektrike možemo podeliti na polarne i neutralne. Kod polarnih dielektrika17) molekuli su
ujedno i elektrièni dipoli, jer prilikom povezivanja atoma u molekule dolazi do asimetriène raspodele
pozitivnih i negativnih naelektrisanja, što odgovara postojanju stalnog elektriènog dipola molekula18).
Na Sl. 3.10(a) prikazan je sluèaj simetriènog molekula ugljendioksida (p=0), na Sl. 3.10(b) prikazan
je sluèaj asimetriènog molekula vode (p…0). Elektrièni dipoli polarnih molekula su, zbog toplotnog
kretanja molekula, haotièno orijentisani, zbog èega je rezultujuæi dipolni momenat èitavog dielektrika
jednak nuli (Sl. 3.11(a)). Dovoðenjem spoljašnjeg elektriènog polja E, nastaæe samo delimièno ureðenje
orijentacija elektriènih dipola (u toku vremena ôor-10-9 s), jer usled neprekidnog toplotnog kretanja
dipoli ne mogu da se postave sasvim u pravcu dovedenog elektriènog polja (Sl. 3.11(b))! Broj
orijentisanih dipola u pravcu dovedenog elektriènog polja poveæava se sa poveæanjem jaèine elektriènog
polja E i sa smanjenjem temperature.

3.12 Prikaz elektronske

polarizacije: (a) u odsustvu
spoljašnjeg polja (E=0) dipolni
Sl. 3.11 Prikaz orijentacije dipola u polarnom dielektriku moment je nula, (b) a u
(a) u odsustvu i (b) prisustvu elektriènog polja E prisustvu spoljašnjeg polja
(E>0) je razlièit od nule
Ukoliko u odsustvu spoljašnjeg elektriènog polja
(E=0), dielektrik nema stalne elektriène dipole, kaže se da je neutralan. Kao primer, posmatrajmo
jedan izdvojeni atom èije jezgro ima naelektrisanje +q=Ze, a elektronski omotaè -q=-Ze, gde Z -
predstavlja broj elektrona u elektronskom omotaèu posmatranog atoma, a e - elementarno
naelektrisanje. U odsustvu spoljašnjeg elektriènog polja (E=0) efektivni centri pozitivnih i negativnih
naelektrisanja se poklapaju i nema elektriènog dipola. Dovoðenjem spoljašnjeg elektriènog polja (E…0),
doæi æe do razdvajanja efektivnih centara pozitivnih i negativnih naelektrisanja (Sl. 3.12) i do
obrazovanja dipolnog momenta p=qÄl, gde je q - nalektrisanje, a Äl odstojanje izmeðu efektivnih
centara pozitivnog i negativnog naelektrisanja. Opisana pojava je elastiènog karaktera i naziva se
elektronskom polarizacijom. Ova polarizacija traje samo dok postoji spoljašnje elektrièno polje, jer
njegovim nestankom sve se vraæa u prvobitno stanje za ôe-10-16 s! Iz opisanog mehanizma nastajanja
elektriènih dipola kod ove vrste materijala, jasno je da je ova polarizacija deformacionog karaktera,
jer pod dejstvom spoljašnjeg elektriènog polja dolazi do male, ali konaène deformacije elektronskog
oblaka i do nepoklapanja efektivnih centara pozitivnog i negativnog naelektrisanja.

17)
Polarni dielektrici se uglavnom nalaze u gasnom, teènom i ponekad u amorfnom viskoznom èvrstom stanju. U
veæini èvrstih dielektriènih materijala dipoli se ne bi mogli orijentisati pod dejstvom spoljašnjeg elektriènog polja, pa
se zato u ovim materijalima ovaj vid polarizacije ne javlja - izvestan izuzetak èine piroelektrici (u širem smislu) èija
elementarna æelija poseduje nenulti dipolni momenat, ali se ovi materijali zbog nekih specifiènosti obièno svrstavaju
u posebnu klasu nelinearnih materijala (v. Od. 3.2.5).
18)
Elektrièni dipol p definiše se kao proizvod naelektrisanja q i vektora l, èiji intenzitet predstavlja rastojanje
izmeðu dva raznoimena naelektrisanja (+q i -q) a smer mu je od negativnog ka pozitivnom naelektrisanju: p=ql.

102
 Sl 3.13
Prikaz jonske
polarizacije:
(a) u
odsustvu
spoljašnjeg
polja (E=0)
dipolni
momenat je
nula, (b) a u
prisustvu
spoljašnjeg
polja (E>0)
je razlièit od
nule

Pored elektronske polarizacije postoji još jedna neutralna i deformaciona, odnosno elastièna
polarizacija - tzv. jonska polarizacija. Na Sl. 3.13(a) prikazana je rešetka jonski polarizabilnog
dielektrika, kod koga se u odsustvu spoljašnjeg elektriènog polja (E=0) joni nalaze na meðusobno
jednakim odstojanjima. Dejstvom dovedenog elektriènog polja, jonska rešetka se deformiše (Sl.
3.13(b)), što dovodi do formiranja dipola (s obzirom na izmenjen položaj pozitivnih i negativnih jona).
Ova vrsta polarizacije nastaje za ôj-10-13s!
U sluèaju dielektrika sa defektima u strukturi, slobodni nosioci koji se akumuliraju na mestima
ovih defekata mogu se pomerati pod dejstvom spoljašnjeg elektriènog polja. Na Sl. 3.14 prikazana je
ova vrsta tzv. meðuslojne polarizacije, gde se vidi da pod dejstvom spoljašnjeg elektriènog polja
dolazi do promene naèina raspodele naelektrisanja. Trajanje ove preraspodele prostornog naelektrisanja
je ôm-10-2!

103
 Sl. 3.14 Prikaz meðuslojne polarizacije: (a) u odsustvu spoljašnjeg polja (E=0) dipolni
moment materijala je nula zbog haotiènog rasporeda pozitivnih i negativnih jona, (b) a u
prisustvu spoljašnjeg polja (E>0) je razlièit od nule zbog preraspodele tih jona

Pri prouèavanju dielektrika najpogodnije je koristiti Maksvelove makroskopske jednaèine, ali

je pri tome neophodno utvrditi vezu izmeðu makroskopskih i mikroskopskih pojava u dielektriku, što
æe biti predmet narednog odeljka.
3.2.1 Veza izmeðu makroskopskih i mikroskopskih parametara dielektrika

Na atomskim rastojanjima gustina naelektrisanja ñmikro(r) u bilo kom dielektriku predstavlja

veoma brzo varirajuæu funkciju koordinata, što odražava mikroskopsku atomsku strukturu dielektrika.
Na toj istoj skali elektrostatièki potencijal nmikro i elektrièno polje Emikro(r)=-Lnmikro(r) takoðe sadrže
brze varijacije, pošto su oni povezani sa ñmikro izrazom

(3.22)

S druge strane, u obiènoj makroskopskoj elektrodinamici dielektrika na gustini naelektrisanja

ñ(r), potencijalu n(r) i elektriènom polju E(r) ne uoèavaju se takve brze varijacije19). Na primer, u
dielektriku koji ne sadrži dodatna (tzv. slobodna) naelektrisanja, osim naelektrisanja koja formiraju
njegove strukturne jedinice (jone, atome ili molekule), makroskopsko elektrostatièko polje odreðeno
je [6] makroskopskom Maksvelovom jednaèinom LD=0 i jednaèinom koja povezuje makroskopsko
elektrièno polje E sa elektriènom indukcijom D i polarizacijom P, D=g0E+P. Odavde sledi da (u
odsustvu slobodnih nalektrisanja) makroskopsko elektrièno polje mora zadovoljavati jednaèinu

(3.23)

gde polarizacija P (koja æe biti kasnije detaljnije odreðena) obièno predstavlja sporo promenljivu
funkciju koordinata u dielektriku i povezana je sa makroskopskim elektriènim poljem E relacijom
P=÷eg0E, gde je ÷e - elektrièna susceptibilnost dielektrika, a g0 - dielektrièna propustljivost vakuuma.
Jasno je da usrednjavanje izraza (3.22) na rastojanju znatno veæem od parametra kristalne
rešetke a, no malom u odnosu na karakteristiènu dužinu ë promena makroskopskih velièina20), dovodi
do jednaèine (3.23). Ova procedura je detaljno prikazana u Zad. 3.1, za sluèaj jonskih i molekularnih
kristala21). Pri tome polarizacija P predstavlja koliènik dipolnog momenta p(R) elementarne æelije,
smeštene oko èvora R, i ravnotežne zapremine V0 ove æelije

19)
Zaista, u dielektriku bez spoljašnjih elektriènih polja potencijal n(r) jednak je nuli (ili je konstantan).
20)
Uslov ëor0 oa ispunjen je za vidljivu svetlost (ë-10 3 nm), no ne i za rentgensko zraèenje (ë-0,1 nm) za koje ne
važe makroskopske Maksvelove jednaèine.
21)
Naime, pri tome je korišæena pretpostavka o moguænosti da se mikroskopska gustina naelektrisanja može razbiti
na sumu dopirinosa izolovanih strukturnih jedinica (jona, atoma ili molekula) smeštenih u taèkama rj i
okarakterisanih individualnim raspodelama naelektrisanja ñj(r-rj),

Ovakvo razbijanje je neprimenjivo za kovalentne kristale gde je znatan deo elektronskog naelektrisanja rasporeðen
izmedu strukturnih jedinica, obrazujuæi kovalentne veze (v. Od. 1.2.2)! Zato je kod njih neophodno razmatrati
polarizabilnost kristala kao celine, polazeæi od samog poèetka od zonalne teorije ili koristeæi fenomenološki pristup,
zasnovan na predstavi o "polarizabilnosti veza" [7].

104
 (3.24)

gde je p(R) dato izrazom

(3.25)

za rešetku sa poliatomnim bazisom smeštenim u taèkama R+d22); tu je p(R,d) - dipolni moment jona
(atoma ili molekula) u taèki R+d, q(d) - naelektrisanje jona u taèki R+d, a u(R,d) - pomeraj jona u taèki
R+d u odnosu na ravnotežni položaj R0+d0. Iz izraza (3.24) i (3.25) vidi se da udeo u polarizaciju unose
tri èlana: udeo od p - potièe od deformacije u raspodeli jonskog (atomskog ili molekulskog)
naelektrisanja, udeo od qu - od pomeraja jona23) , a udeo - od dipolnog momenta elementarne

æelije nedeformisanog kristala24)!

Da bi se primenila makroskopska elektrostatika, neophodno je posedovati teoriju koja
omoguæava nalaženje veze izmeðu polarizacije P i makroskopskog elektriènog polja E. Pošto svaki jon
ima mikroskopske razmere, njegov pomeraj i deformacija (koji dovode do polarizacije P) odreðeni su
silom prouzrokovanom mikroskopskim poljem na mestu nalaženja jona, sa iskljuèenjem udela u to
polje koji potièe od samog jona. Takvo polje se naziva lokalnim, Elok(r). Za kristale sa kubiènom
simetrijom lokalno polje je dato izrazom

(3.26)

Za izraèunavanje Elok(r) moguæe je koristiti zakone makroskopske elektrostatike, razbijanjem

prostora na blisku i daleku oblast u odnosu na taèku r. Dalja oblast mora sadržati sve spoljašnje izvore
polja, sve taèke van dielektrika i one taèke unutar njega, èije je rastojanje od taèke r veliko u odnosu
na dimenzije r0 oblasti usrednjavanja (korišæene u Zad. 3.1). Sve ostale taèke pripadaju bližoj oblasti
(v. Sl. 3.15). Smisao tog razbijanja je u tome da se udeo u Elok(r) od svih naelektrisanja u daljoj oblasti
opisuje funkcijom koja se praktièno ne menja na rastojanjima reda r0 od taèke r i na njega ne može
uticati pomenuta procedura usrednjavanja. Zato je udeo u Elok(r) od svih naelektrisanja iz dalje oblasti
jednak prosto makroskopskom polju koje bi postojalo u taèki r ako bi postojala samo
naelektrisanja u toj daljoj oblasti:

(3.27)

Imajuæi u vidu da se makroskopsko polje E(r) dobija putem usrednjavanja, po oblasti r0 oko
taèke r, sumarnog mikroskopskog polja koje potièe od svih naelektrisanja u bližoj i daljoj oblasti, tj.

22)
Pri izvodenju izraza (3.25) korišæena je pretpostvaka da je ukupno naelektrisanje elementarne æelije

jednako nuli (v. Zad. 3.1), što je u beskonaènom kristalu ekvivalentno tvrdnji da je kristal u celini neutralan.
23)
U molekularnim kristalima ovaj doprinos ne postoji pošto kod njih molekuli nisu naelektrisani (q=0), ali u
jonskim je on uporediv sa doprinosom prvog èlana.
24)
U veæini kristala ovaj èlan je jednak nuli pri svakom dovoljno prirodnom izboru elementarne æelije. Ipak, kod
nekih kristala on može biti razlièit od nule - na primer, kod piroelektrika (v. Od. 3.2.5).

105
 (3.28)

gde predstavlja makroskopsko polje koje bi postojalo u taèki r ako bi postojala samo
naelektrisanja u bližoj oblasti25), izraz (3.27) moguæe je napisati u obliku

(3.29)

25)
Ukljuèujuæi i jon u taèki r, èiji se, inaèe, udeo ne uraèunava u E lok(r).

106
 Na taj naèin povezali smo nepoznato lokalno polje u taèki r sa makroskopskim elektriènim
poljem26) u taèki r i s nekom dopunskom velièinom koja zavisi od raspodele naelektrisanja u bližoj
oblasti.

Sl. 3.15 Razbijanje

dielektrika na bližu
oblast (sfera
polupreènika r1) i
dalju oblast (ostatak
kristala izvan sfere), Ubuduæe, relaciju (3.29) primenjivaæemo samo na takve neravnotežne
pri izraèunavanju konfiguracije dielektrika, pri kojima su promene od jedne do druge elementarne
lokalnog elektriènog
polja u taèki r æelije zanemarljive na rastojanjima reda r1 bliže oblasti27). U tom sluèaju
predstavlja makroskopsko polje stvoreno homogeno polarisanom sredinom koja
ispunjava zapreminu bliže oblasti. Ako se kao takva oblast uzme sfera, velièina tog
polja se lako dobija pomoæu jednaèina elektrostatike (v. Zad. 3.2): svuda unutar homogeno polarisane
sfere makroskopsko polje jednako je , gde je P polarizacija unutar sf
izraz (3.29) postaje

(3.30)

Preostalo mikroskopsko lokalno polje u sfernoj oblasti s centrom na mestu nalaženja

posmatranog jona, predstavljaæe sumu doprinosa dipola smeštenih u odgovarajuæim èvorovima kristala.
Za sluèaj visokosimetriène kubiène strukture lako se pokazuje da je ova suma jednaka nuli (v. Zad. 3.3):
odakle se dobija (3.26).
Indukovani dipolni moment jona (atoma ili molekula) koji u bazisu zauzima položaj d, odreðen

26)
U našem izvoðenju smatra se da je makroskopsko polje E(r)poznato, mada ono nije jednako zadatom
spoljašnjem polju E 0 (r) u koje je smešten dielektrik. Da bi se povezali E(r) i E 0 (r) potrebno je rešiti još jedan
makroskopski elektrostatièki problem, pri èemu se pokazuje da je, za neke uzorke proste forme smeštene u
konstantno spoljašnje polje, E=E 0 -NP; tu je N - koeficijent depolarizacije [8] (koji zavisi od geometrije uzorka), a P -
polarizacija indukovana vezanim površinskim naelektrisanjima dielektrika stvorenim pri smeštanju ovog u spoljašnje
polje.
27)
Ovaj zahtev znaèi da je ë»r1 »r0 »a.

107
je lokalnim poljem na mestu jona,
srazmernosti á(d) - polarizabilnost jona u položaju d atomskog bazisa kristala28). Tada je, saglasno
(3.24) i (3.25), polarizacija P(r) jednaka29)

(3.31)

gde je

(3.32)

polarizabilnost, a V0 - zapremina elementarne æelije kristala.

S druge strane, korišæenjem poznate relacije D+g0grE=g0E+P, kao i (3.26), dobija se

(3.33)

Kombinovanjem mikroskopske relacije (3.31) i makroskopske (3.33) dobija se Klauzijus-Mosotijeva

(Clausijus-Mossotti) relacija

(3.34N)

U sluèaju da se kristal sastoji od izgraðivaèkih jedinica iste vrste, polarizabilnost elementarne æelije
(3.32) može se predstaviti u obliku áo=Naáa, gde je áa - polarizabilnost atoma (jona ili molekula) a Na
- njihov broj u elementarnoj æeliji. Tada se jednaèina (3.34N) može prepisati u funkciji koncentracije
N=Na/V0 atoma (jona ili molekula) u dielektriku30):

(3.34O)

Klauzijus-Mosotijeve relacije (3.34N) i (3.34O) povezuju makroskopsku i mikroskopsku teoriju!

Mikroskopska teorija je potrebna za izraèunavanje polarizabilnosti (áo, odnosno áa), koja odreðuje
odziv izgraðivaèkih jedinica (atoma, jona ili molekula) na polje Elok koje realno deluje na njih. Potom,
dobijenu relativnu dielektriènu propustljivost gr, saglasno (3.34N) i (3.34"), moguæe je koristiti za

28)
Ukoliko polarizabilnost á(d) ne zavisi od jaèine elektriènog polja, radi se o linearnim dielektriènim materijalima.
Naprotiv, ukoliko á(d) zavisi od jaèine primenjenog polja, radi se o nelinernim dielektriènim materijalima (v. Od.
3.2.5).
29)
Ovde razmatramo sluèaj linearnog dielektrika kod koga je dipolni moment elementarne æelije u nedeformisanom
stanju jednak nuli:
,

v. fusnotu 24 ovog odeljka.

30)
Relacija (3.34O) je pogodnija od (3.34N) u sluèaju gasovitih, teènih i amorfnih dielektrika, koji ne poseduju
prostorno periodiènu strukturu i nemaju definisanu elementarnu æeliju.

108
odreðivanje elektriènih i optièkih svojstava dielektrika na osnovu makroskopskih Maksvelovih
jednaèina!
Ako je koncentracija polarnih molekula dovoljno velika, to se više ne mogu zanemariti njihove
kratkodometne interakcije, i relacije (3.34N) i (3.34O) prestaju da važe. Za sada ne postoji
zadovoljavajuæa mikroskopska teorija koja izraèunava interakcije meðu blisko smeštenim dipolima,
a koje dovode do novih efekata karakteristiènih za nelinearne dielektrike (v. Od. 3.2.5)!
Pomenimo da za gasovite dielektrike s elektronskom polarizacijom važi jednostavnija relacija
izmeðu gr i á, što je posledica èinjenice da kod ovih dielektrika molekuli slabo interaguju. Naime, u tom
sluèaju je Elok.E, pa je D=g0grE=g0E+P=g0E+NáaE, odakle se dobija31)

(3.35)

3.2.2 Teorija polarizabilnosti

Saglasno izrazu (3.25) vidi se da doprinos polarizaciji daju tri èlana. Prvi od njih potièe od
deformacije u raspodeli jonskog (atomskog ili molekulskog) naelektrisanja, a polarizacija ovog tipa
naziva se elektronskom. U najprostijoj klasiènoj teoriji
elektronske polarizabilnosti uzima se da se atom sastoji
od elektronske ljuske, naelektrisanja -Ze i mase Zme,
vezane s teškim nepokretnim i nedeformabilnim atomskim
jezgrom, posredstvom harmonijske "opruge" s konstantom
sile C e =Zm e ù e 2 (Sl. 3.16) 3 2 ) . Pod dejstvom
prostoperiodiènog lokalnog polja Elok= Re(E0exp(-iùt)) gde
E0 ne zavisi od koordinata33), pomeraj elektronske ljuske iz
ravnotežnog položaja opisuje se funkcijom
r=Re(r0exp(-iùt)), pa se iz jednaèine kretanja ljuske

(3.36N)

dobija r=-eE0/me(ùe2-ù2). Pošto je indukovani dipolni

moment jednak p=-Zer, dobija se p=Re(p0exp(!iùt)), gde
je
Sl. 3.16 Model elektronskih
deformabilnih svojstava atoma
Definišuæi frekventno zavisnu elektronsku (3.37)
polarizabilnost relacijom p0=áe(ù)E0, iz
(3.37) dobija se

31)
Ta formula se dobija iz (3.34O) za gr .1.
32)
Slièan model može se primeniti na sluèaj kvazislobodnog elektronskog gasa u metalu. U tom sluèaju su elektroni
(Z=1) kao kvazislobodni "nevezani" za jezgra atoma pa je u izrazu (3.38N) ù e =0. Zamenom (3.38N) u (3.35) dobija se
gr =1-ù p 2 /ù 2 , gde je ù p =(Ne 2 /mg0 ) 1/2 plazma uèestanost kvazislobodnog elektronskog gasa (ù p -10 16 Hz). Vidi se da je
gr <0 za ù<ù p , što znaèi da se u ovom opsega uèestanosti metal ponaša kao neprovidna i vrlo reflektujuæa sredina (v.
Zad. 3.7); s druge strane, za ù>ù p je gr >0 i metal postaje providna sredina za elektromagnetne talase ovih
uèestanosti.
33)
Ova pretpostavka je ekvivalentna toj da polarizujuæe polje koje deluje na svaki atom može da se smatra
homogenim po celom atomu, imajuæi u vidu veoma male dimenzije atoma.

109
 (3.38N)

Iako je zavisnost (3.38N) dobijena iz veoma grubog modela, ipak kvalitativno ona sasvim dobro opisuje
eksperimentalno uoèenu èinjenicu da kada je ùnùe elektronska polarizabilnost ne zavisi od uèestanosti
i jednaka je svojoj statièkoj vrednosti áe(0)=Ze2/meùe2. Prethodni izraz može se iskoristiti za procenu
uèestanosti ùe ispod koje áe(ù) ne zavisi od uèestanosti. Naime, koristeæi izraz za statièku elektronsku
polarizabilnost áe(0)=4ðg0ra3 (v. Zad. 1.12) dobija se

(3.39)

zamenom vrednosti za naelektrisanje e i masu me elektrona, polupreènik atoma ra-10-10 m i dielektriènu

propustljivost vakuuma g0, dobija se da je ùe-1016 Hz. Dakle, frekventna zavisnost elektronske
polarizabilnosti neæe se ispoljavati sve do ultraljubièaste oblasti spektra.
Zavisnost elektronske polarizabilnosti (3.38N) od uèestanosti ima singularitet za ù=ùe, koji se,
meðutim, ne pojavljuje kod realnih dielektrika, jer su realnim dielektricima svojstveni dielektrièni
gubici34), koji su u prethodnoj analizi zanemareni. Da bi se i oni uzeli u obzir, vrši se korekcija
jednaèine kretanja (3.36N) dodavanjem disipativnog èlana srazmernog , s koeficijentom srazmernosti
Zmeãe koji se naziva elektronskom disipacionom konstantom:

(3.36O)

Za prostoperiodiènu pobudu, amplituda oscilovanja je r0=-eE0/me[(ùe2-ù2)-iãeù], odakle se

rasuðivanjem analognim onom koje je dovelo do izraza (3.37) i (3.38N) dobija elektronska
polarizabilnost

(3.38O)

34)
Ovi gubici su posledica rezonantne apsorpcije elektromagnetskog zraèenja uèestanosti ù e -10 16 Hz, odnosno
energije õ e =Sù e -10 eV, što odgovara energijama eksitacije atoma u materijalu.

110
 koja predstavlja kompleksnu velièinu35). Realni deo
kompleksne elektronske polarizabilnosti (3.38O)

(3.40)

i imaginarni

Sl. 3.17 Disperziona zavisnost realnog (3.41)

(áeN) i imaginarnog dela (áeO) dela
elektronske
polarizabilnosti
prikazani su na Sl. 3.17. Lako se pokazuje da je rastojanje izmeðu ekstremuma realnog dela elektronske
polarizabilnosti jednako ãe - ono se naziva širinom rezonantnog opsega i predstavlja meru velièine
prigušenja odziva dielektrika na spoljašnju pobudu. Pošto je realni deo áeN u fazi sa spoljašnjum
pobudom, to on karakteriše elastièna deformaciona svojstva elektronske ljuske atoma, dok imaginarni
deo áeO, koji se nalazi pomaknut po fazi za ð/2 u odnosu na pobudu, karakteriše neelastièna svojstva
elektronske ljuske tj. dielektriène gubitke (v. Zad. 3.4).
U jonskim kristalima osim elektronske polarizabilnosti koja potièe od deformacije elektronskih
ljuski u elektriènom polju, doprinos polarizaciji daju i pomeraji naelektrisanih jona pod dejstvom polja
(drugi èlan u izrazu (3.25)) - polarizacija ovog tipa naziva se jonskom. Da bi uprostili analizu
razmotriæemo kristal sa dva jona u primitivnoj æeliji s naelektrisanjima e i -e; takoðe, u poèetku æemo
zanemariti elektronsku polarizabilnost jona (aproksimacija krutih jona). U tom sluèaju dipolni moment
elementarne æelije36) jednak je
(3.42)

gde je u± - pomeraj pozitivnog ili negativnog jona iz ravnotežnog položaja.

Jednaèine kretanja pozitivnih i negativnih jona u kristalu

(3.43)

mogu se prepisati u obliku

(3.44N)

gde je Mj redukovana jonska masa: . Jednaèine (3.43) su napisan

pretpostavkom da na jone deluje kratkodometna elastièna sila koja sa konstantom sile Cj teži da ih vrati
u ravnotežne položaje. Uz pretpostavku da se Elok=Re(E0exp(-iùt)) slabo menja na atomskoj skali,
rešenje jednaèine (3.44N) ima oblik

35)
O poreklu kompleksnih velièina u Maksvelovim jednaèinama v. Zad. 3.4.
36)
I dalje æemo pretpostavljati da se radi o linearnom dielektriku, kod koga se doprinos treæeg èlana u izrazu (3.25)
može zanemariti.

111
 (3.45)

gde je ùj2=Cj/Mj. Pošto je indukovani dipolni moment p=ew, to se za frekventno zavisnu jonsku
polarizabilnost, definisanu relacijom p0=áj(ù)E0, dobija

(3.46N)

Vidi se da jonska polarizabilnost ima isti oblik kao i elektronska, izraz (3.38N). Meðutim, rezonantna
uèestanost predstavlja karakteristiènu uèestanost vibracija rešetke ùj-ùD-1013 Hz. Dakle, frekventna
zavisnost jonske polarizabilnosti neæe se ispoljavati sve do infracrvene oblasti spektra, imajuæi statièku
vrednost áj(0)=e2/Mjùj2=4ðg0a3 37), gde je a ! ravnotežno meðujonsko rastojanje u rešetki.
Pošto polupreènik atoma ra i meðujonsko rastojanje a imaju jednak red velièine, to su i statièka
elektronska i jonska polarizabilnost istog reda velièine. To znaèi da je korišæena aproksimacija krutih
jona neprimenljiva, pa je rezultat (3.46N) neophodno dopuniti kako bi se opisala polarizabilnost jonskog
kristala38)

(3.47)

gde su áe+(ù) i áe–(ù) ! elektronske polarizabilnosti pozitivnih i negativnih jona (izrazi tipa (3.38N)),
a áj(ù) - jonska polarizabilnost (3.46N).
Zavisnost jonske polarizabilnosti (3.46N) od uèestanosti ima singularitet za ù=ùj, koji se ne
pojavljuje kod realnih jonskih dielektriènih kristala. Da bi se uskladili teorija i eksperiment, neophodno
je ukljuèiti i dielektriène gubitke39) dodavanjem u jednaèine kretanja disipativnog èlana srazmernog ,
s koeficijentom srazmernosti Mjãj koji se naziva jonskom disipativnom konstantom. Tada jednaèina
kretanja (3.44N) dobija oblik

(3.44O)

jonska polarizabilnost, koja se dobija rešavanjem jednaèine (3.44O) za prostoperiodiènu pobudu

Elok=Re(E0exp(-iùt)), ima kompleksnu formu

(3.46O)

èiji realni i imaginarni deo imaju formu analognu izrazima (3.40) i (3.41) i frekventnu zavisnost
analognu onoj prikazanoj na Sl. 3.17. Realni deo izraza (3.46O) karakteriše elastièna deformaciona

37)
Ovaj izraz je analogan izrazu za elektronsku statièku polarizabilnost, gde kao karakteristièna dužina umesto
polupreènika atoma figuriše ravnotežno meðujonsko rastojanje.
38)
Realno, takav pristup nije ispravan jer je prvi sabirak raèunat pod pretpostavkom nepokretnih jona a drugi pod
pretpostavkom nedeformabilnih jona. Pravilniji pristup obuhvata istovremeno oba efekta u okviru aproksimacije
deformabilnih jona. Dobijeni rezultati se brojno znatno razlikuju od onih koje predviða izraz (3.47), ali ipak daju
blisku kvalitativnu sliku [7].
39)
Ovi gubici su posledica rezonantne apsorpcije elektromagnetnog zraèenja uèestanosti ù j-10 13 Hz, odnosno
energije õ j=Sù j-10-2 eV, što odgovara energijama vibracija atoma (jona) u materijalu (v. Od. 3.1).

112
svojstva jonske kristalne rešetke, dok imaginarni deo, pomaknut po fazi za ð/2 u odnosu na pobudno
polje, karakteriše neelastièna svojstva jonske rešetke tj. dielektriène gubitke. Naravno, u izrazu (3.47)
ukupna polarizabilnost jonskog kristala sada predstavlja sumu kompleksnih elektronskih
polarizabilnosti (tipa (3.38O)) pozitivnih i negativnih jona i kompleksne jonske polarizabilnosti (3.46O),
èiji realni i imaginarni delovi imaju veæ izložena fizièka znaèenja.
U
polar
n i m
dielek
tricim
a, koji
s e
uglavn
o m
nalaze
u
gasno
m i
teèno Sl. 3.18 Potencijalna energija dipola (a) u odsustvu (E=0) i (b) prisustvu
m spoljašnjeg elektriènog polja (E…0)
stanju
(v. fusnotu 17) glavni doprinos polarizaciji daje orijentacija stalnih dipola prisutnih u ovim
materijalima, usled èega se ova polarizacija naziva orijentacionom. Da bi smo uprostili matematièku
analizu smatraæemo da su, u odsustvu spoljašnjeg elektriènog polja, dipolni momenti, u srednjem,
ravnomerno rasporeðeni u svakom pravcu (Nx=Ny=Nz=N/3, gde je N ! ukupna koncentracija dipola40).
Za svaki od Dekartovih pravaca koristiæemo model dvostruke potencijalne jame, gde se dielektrik
posmatra kao skup neinteragujuæih dipola i gde svaki od minimuma odgovara stanju dipola usmerenog
u jednom od dva smera ovih pravaca (v. Sl. 3.18(a)). Promena orijentacije dipola otežana je
potencijalnom barijerom U0, koja je mnogo veæa od srednje energije dipola -kT. Preraspodela dipola
može nastati samo ukoliko neki od dipola,

serijom sudara, stekne energiju -U0: u odsustvu spoljašnjeg elektriènog polja broj dipola koji æe
promeniti orijentaciju (u jednom ili drugom smeru), saglasno Maksvel-Bolcmanovoj statistici, je exp(-
U0/kT).
Pod dejstvom spoljašnjeg elektriènog polja (usmerenog, recimo, u pravcu x-ose), dipoli
usmereni u pravcu i smeru polja sniziæe svoju energiju41) za Äõ1=-pE, a oni suprotno usmereni povisiæe
je za Äõ2=pE. Kao rezultat, potencijalna kriva sa dva minimuma postaæe asimetrièna (Sl. 3.18(b)), pa

40)
Realno, dipoli su haotièno orijentisani u svim pravcima, ali ako posmatramo njihove projekcije na tri Dekartove
ose, onda je suma tih projekcija takva kao da je po N/3 dipola orijentisano u pravcu svake od osa, i to po N/6 u
svakom smeru ovih osa.
41)
U opštem sluèaju promena energije dipola p orijentisanog pod uglom á u odnosu na spoljašnje elektrièno polje E
jednaka je [9] Äõ=-pE=-pEcosá.

113
je sada broj promena orijentacije od smera suprotnog polju (taèka A) ka smeru u pravcu polja (taèka B)
-exp(-(U0-pE)/kT), a u obrnutom sluèaju (B6A)- exp(!(U0+pE)/kT). Razmatranje kinetike usmeravanja
dipola pod dejstvom spoljašnjeg elektriènog polja (v. Zad. 3.5), dovodi do izraza za polarizaciju, koja
je jednaka proizvodu razlike broja dipola (po jedinici zapremine) sa "smerovima" A i B i dipolnog
momenta jednog dipola:

(3.48)

Vidi se da polarizacija dostiže zasiæenje P6Np2E/3kT za , a iskljuèenjem konstantnog spoljašnjeg

polja polarizacija opada, takoðe po eksponencijalnom zakonu

(3.49)

Za naizmeniènu pobudu prethodna rasuðivanja ostaju na snazi, samo što se na potencijalnoj krivoj (Sl.
3.18(b)) dubina minimuma A i B naizmenièno menja sa poluperiodama spoljašnjeg polja. Da bi se
odredila frekventna zavisnost orijentacione polarizacije potrebno je izvršiti Furijeovu (Fourier)
transformaciju iz vremenskog domena u frekventni

odakle je

(3.50)

114
gde je P(0)=Np2E/3kT ! statièka vrednost polarizacije (za ù=0), koja predstavlja vrednost polarizacije
u zasiæenju ( ) za sluèaj konstantnog spoljašnjeg polja (v. izraz (3.48)). Pošto se formalno može
napisati P=Np=NáorE 42), dobija se

(3.51)

Vidi se da za ùn1/ôor-109 Hz orijentaciona polarizabilnost ne zavisi od uèestanosti i jednaka je svojoj

statièkoj vrednosti áor(0)=p2/3kT. Realni i imaginarni deo kompleksnog izraza (3.51) imaju oblik

(3.52)

prikazan na Sl. 3.19. Za razliku od rezonantnih pojava na karakteristiènim uèestanostima za jonsku i

elektronsku polarizaciju, kod orijentacione polarizacije pri realni deo orijentacione
polarizabilnosti ispoljava tzv. relaksaciono ponašanje! Imaginarni deo, kao i ranije, karakteriše
gubitke43).

Sl. 3.19 Disperziona zavisnost Sl. 3.20 Disperziona zavisnost

realnog (áorN) i imaginarnog (áorO) Pošto se polarni realnog (ámN) i imaginarnog (ámO)
dela ori- materijali sastoje od dela meðu-
jentacione polarizabilnosti slojne polarizabilnosti

42)
Naime, strogo govoreæi kod polarnih dielektrika dipoli p postoje nezavisno od postojanja lokalnog polja E lok pa
ne važi p=á or E lok .á or E. Kod polarnih gasovitih dielektrika se može približno usvojiti E lok.E, jer dipoli slabije
interaguju. Meðutim, i u opštijem sluèaju polarnog dielektrika u teènom ili èvrstom amorfnom stanju, zadržava se
forma izraza (3.51) za á or (ù), s tim što p 2 ima znaèenje neke srednje vrednosti dipolnog momenta [10]).
43)
Maksimum gubitaka na uèestanosti ù or-ô or-1 može se interpretirati kao posledica intenzivnog rasejavanja dipola
na dipolima, pri njihovoj ubrzanoj promeni orijentacije pod dejstvom spoljašnjeg elektromagnetnog zraèenja
uèestanosti ù or -109 Hz, odnosno energije õ or =Sù or -10 -6 eV, što odgovara energijama rotacija molekula u materijalu.

115
molekula koji imaju asimetriènu raspodelu pozitivnog i negativnog naelektrisanja, to oni pored toga
što obrazuju dipole mogu i menjati velièinu dipolnog momenta pod dejstvom spoljašnjeg polja, kako
usled promene rastojanja jona u dipolu tako i usled deformacije elektronske ljuske jona koji obrazuju
molekularni dipol. U gruboj aproksimaciji, u okviru koje se ove pojave tretiraju kao nezavisne (v.
fusnotu 38) polarizabilnost polarnog dielektrika bila bi

(3.53)

gde su áe+ i áe - ! elektronske polarizabilnosti pozitivnih i negativnih jona (izrazi tipa (3.38O)), áj !
jonska polarizabilnost (3.46O) i áor ! orijentaciona polarizabilnost (3.51). Realni i imaginarni delovi
totalne polarizabilnosti (3.53) imaju veæ ranije izložena fizièka znaèenja.
Ukoliko u èvrstom dielektriku dolazi do akumulacije slobodnih naelektrisanja na mestima
defekata (vakancije, neèistoæe, dislokacije i sl.), to su ovako formirani dipolni momenti odgovorni za
tzv. meðuslojnu polarizaciju. U analizi ove vrste polarizacije polazi se od pretpostavke da se ovakvo
stanje dielektrika može tretirati tako kao da postoje dva sloja dielektrika debljina d1 i d2, dielektriènih
konstanti g1 i g2, i specifiènih elektriènih provodnosti ó1 i ó2 izmeðu ploèastih obloga nesavršenog
kondenzatora. Analiza nosi krajnje formalni karakter [11] i mi je neæemo sprovoditi ovde. Izraz za
realni deo meðuslojne polarizabilnosti ámN(ù) ima formu analognu onoj za orijentacionu, sa razlikom
u redu velièine vremena meðuslojne relaksacije, ôm-10-2 s. Imaginarni deo ámO(ù) sadrži dve
komponente, od kojih prva ima formu analognu onoj za orijentacionu polarizaciju (izraz (3.52)), dok
druga potièe od omske komponente elektriène provodnosti (koja nije postojala kod modela polarnih
dielektrika) i -ù-1. Realna i imaginarna komponenta meðuslojne polarizabilnosti prikazane su na Sl.
3.20, gde se vidi da imaginarni deo polarizabilnosti, koji karakteriše gubitke u dielektriku, ima
maksimalnu vrednost u statièkom polju (ù=0) ! kada , da poseduje još jedan maksimum pri
-1 2
ù-ôm -10 Hz, i da teži nuli pri ù64.
Pošto je ovaj tip polarizacije karakteristièan za èvrste dielektrike sa defektima u strukturi, to se
on pretežno pojavljuje kod neutralnih èvrstih dielektrika, usled èega bi izrazu (3.47) trebalo dodati i
doprinos ám(ù) od ove vrste polarizacije; takoðe ovaj doprinos mogao bi postojati i kod polarnih
dielektrika u amorfnom viskoznom stanju, zbog èega bi izraz (3.53) trebalo dopuniti doprinosom od
ám(ù).

3.2.3 Dielektrièna propustljivost. Zavisnost realnog i imaginarnog dela dielektriène

propustljivosti od spoljašnjih èinilaca (uèestanosti, temperature i vlažnosti)
Izrazi za polarizabilnost dielektrika, dobijeni u prethodnom odeljku, kao i relacije izmeðu
relativne dielektriène propustljivosti i polarizabilnosti, mogu poslužiti za nalaženje zavisnosti gr(ù).
Razmotrimo najpre molekularni kristal u kome je prisutna samo elektronska polarizabilnost!
Zamenom izraza (3.38O) za elektronsku polarizabilnost u Klauzijus-Mosotijevu relaciju (3.34O) dobija
se

(3.54)

116
gde je gre(0) statièka relativna dielektrièna propustljivost44), data izrazom

Rešavanjem izraza (3.54) po gre(ù) dobija se

(3.55)

gde je

(3.56)

smisao indeksa T u rezonantnoj elektronskoj uèestanosti ùTe molekularnog dielektriènog kristala

postaæe jasniji nešto kasnije (v. Zad. 3.7). Realni deo relativne dielektriène propustljivosti (3.55)

(3.57)

i imaginarni

(3.58)

Sl. 3.21 Disperziona zavisnost realnog

(greN) i imaginarnog (greO) dela
elektronske relativne prikazani su na Sl. 3.21. Realni deo karakteriše elastièna
dielektriène propustljivosti deformaciona svojstva dielektrika, dok imaginarni
karakteriše gubitke u dielektriku45).
U sluèaju jonskog kristala, pored elektronske polarizabilnosti postoji i jonska. U aproksimaciji
krutih jona njihovi doprinosi se superponiraju, pa zamenom izraza (3.47), za polarizabilnost jonskog
kristala sa dva jona u primitivnoj æeliji, u Klauzijus-Mosotijevu relaciju (3.34N), dobija se

(3.59)

44)
Obièno je gre (0)<3!
45)
Realni i imaginarni delovi gr N i gr O nisu meðusobno nezavisne velièine (v. Zad. 3.6).

117
Statièka relativna dielektrièna propustljivost grj(0)46) data je izrazom

(3.60)

a pri visokim uèestanostima47)

(3.61)

imajuæi u vidu da je áe±(ù).áe±(0) za ùnùe. Izražavajuæi grj(ù) preko statièke relativne dielektriène
propustljivosti jonskog kristala ùrj(0) i dielektriène propustljivosti na optièkim uèestanostima (povezane
sa indeksom prelamanja relacijom n2=grj(4)), dobija se

(3.62)

Rešavanjem po grj(ù) dobija se, za frekventnu oblast ùnùe,

(3.63)

gde je

(3.64)

Za frekventnu oblast ùjnù, uz pretpostavku da su elektronske polarizabilnosti "+" i "–" jona jednake48),
izrazi (3.59) i (3.61) daju

(3.65)

gde je

46)
Obièno je grj(0)<10!
47)
Pod terminom visoke uèestanosti podrazumevaju se uèestanosti znatno više od uèestanosti vibracije rešetke ù j,
no znatno manje od uèestanosti pobuðivanja atoma ù e .
48)
Pod tim uslovom se izrazi znatno uprošæuju; u suprotnom, dobija se veoma složena analitièka zavisnost.

118
 (3.66)

Vidi se da se rešenje jednaèine (3.59) svodi na superpoziciju dva rešenja tipa (3.55) od kojih (3.63)
odgovara jonskoj rezonanci49), a (3.65) elektronskoj! Realni i imaginarni delovi ovih rešenja, po formi
analogni izrazima (3.57) i (3.58), prikazani su na Sl. 3.2250).

Sl. 3.22 Disperziona zavisnost realnog (grjN) i imaginarnog (grjNN) dela

S a relativne
Sl. 3.21 i dielektriène propustljivosti jonskog kristala
3.22 vidi se
da realni deo relativne dielektriène propustljivosti ima negativnu vrednost u intervalima uèestanosti
(ùTj, ùLj) i (ùTe, ùLe). Saglasno Maksvelovim jednaèinama elektrodinamike, u tim intervalima
uèestanosti talasni vektor elektromagnetnog zraèenja je imaginarna velièina, što znaèi da se u tim
intervalima nikakvo zraèenje ne može prostirati kroz kristal (v. Zad. 3.7)! Transverzalna ùTj i
longitudinalna jonska uèestanost ùLj51) povezani su Liden-Saks-Telerovom (Lyddane-Sachs-Teller)
relacijom (v. Zad. 3.7)

(3.67)

a slièna relacija važi i za vezu izmeðu uèestanosti ùTe i ùLe52)

(3.68)

Kod polarnih dielektrika dominantna polarizabilnost je orijentacionog karaktera.

Kombinovanjem Klauzijus-Mosotijeve relacije (3.34O) i izraza za polarizabilnost (3.53) dobija se

49)
Treba još jednom podvuæi da se razmotreni model odnosi na sluèaj postojanja jedne jonske apsorpcione pojave;
u opštem sluèaju kristala sa više atoma po elementarnoj æeliji (v. Od.3.1), postojaæe i veæi broj jonskih rezonanci - na
mestima karakteristiènih apsorpcionih linija u infracrvenoj oblasti spektra.
50)
Treba uoèiti da je grj(4)=g re(0)!
51)
Zato one i nose indekse T i L; da one zaista odgovaraju uèestanostima transverzalnih i longitudinalnih modova u
jonskom kristalu - v. Zad. 3.7.
52)
Obratiti pažnju da je grj(4)=gre (0), kao i da je gre (4)=1, odakle se vidi puna anologija izmeðu (3.67) i (3.68)!

119
 (3.69)

Statièka relativna dielektrièna propustljivost grp(0)53) odreðena je izrazom

(3.70)

a pri visokim uèestanostima54)

(3.71)

Kombinujuæi jednaèine (3.69)-(3.71), dobija se za frekventnu oblast ùnùj55)

(3.72)

gde je

(3.73)

Za frekventnu oblast ôor-1nùnùe dobija se izraz analogan (3.63), dok se za frekventnu oblast ùjnù
dobija izraz analogan (3.65). Dakle, rešenje jednaèine (3.69) svodi se na superpoziciju tri rešenja èiji
su realni i imaginarni delovi prikazani na Sl. 3.2356).
Realni i imaginarni delovi izraza (3.72)

(3.74)

(3.75)

53)
Obièno je grp (0)<100!
54)
Pod tim terminom ovde se podrazumevaju uèestanosti znatno više od karakteristiène uèestanosti orijentacije
dipola ôor -1 , no znatno manje od karakteristiène uèestanosti vibracija molekularnog dipola ù j.
55)
Izraz (3.72) važi èak i nezavisno od konkretnog oblika zavisnosti grp =f(á) (v. Zad. 3.6).
56)
Obratiti pažnju da je grp (4)=grj(0) i grj(4)=gre (0)!

120
nazivaju se Debajevim jednaèinama i opisuju ponašanje polarnog dielektrika u naizmeniènom
elektriènom polju u oblasti uèestanosti bliskih ôNor-1.
Ukoliko u èvrstom dielektriku dolazi do akumulacije slobodnih naelektrisanja na mestima
defekata, tj. ukoliko postoji meðuslojna polarizacija, onda æe u izrazu za grN postojati i relaksaciona
pojava na karakteristiènoj uèestanosti ôNm-1nôNor-1. Na istoj uèestanosti postojaæe maksimum u izrazu za
grO koji opisuje gubitke u dielektriku, s tim što æe se ovi gubici, sa smanjenjem uèestanosti do nule,
poveæavati -ù-1 (v. Sl. 3.20 i 3.24). Pošto je ovaj tip polarizacije karakteristièan za èvrste dielektrike
sa defektima u strukturi, to se on pretežno pojavljuje

Sl. 3.23 Disperziona zavisnost realnog (grpN) i imaginarnog (grpNN) dela

relativne
k o d dielektriène propustljivosti polarnog dielektrika
n eutral n ih
èvrstih dielektrika - opšti izgled zavisnosti gNr(ù) sadržao bi jednu relaksacionu pojavu na ù=ômN-1 i
jednu ili dve rezonantne pojave na ù=ùTe i ù=ùTj, zavisno od toga da li je u pitanju molekularni ili
jonski kristal. Takoðe, u sluèaju polarnih dielektrika u amorfnom viskoznom stanju mogle bi postojati
dve relaksacione pojave na ù=ômN-1 i ù=ôorN-1, kao i dve rezonantne pojave na ù=ùTj i ù=ùTe. Takav opšti
sluèaj57) prikazan je na Sl. 3.24.

57)
Ipak, treba reæi da postoji i izvestan broj slabo provodnih organskih materijala (antracen, â-karoten itd.) prilièno
velikog i frekventno slabo promenljivog gr O u opsegu od 10 -6 do 1010 Hz.

121
 Sl. 3.24 Disperziona zavisnost realnog (grN) i imaginarnog (grO)
dela relativne dielektriène propustljivosti u opštem sluèaju
amorfnog polarnog dielektrika

Kao
što je veæ pomenuto grO(ù) karakteriše gubitke u dielektriku, ali je uobièajeno da se kao parametar
gubitaka koristi tangens ugla gubitaka

(3.76)

122
 Priroda dielektriènih gubitaka je raznolika. Kada se dielektrik nalazi u vremenski stalnom
elektriènom polju, onda se u njemu, zbog postojanja trajne kondukcione struje58) javljaju pretežno
gubici usled Džulovog efekta. Ovi gubici postoje i u vremenski promenljivom polju, ali praktièno ne
zavise od uèestanosti59). Pored tih gubitaka (izraženijih u èvrstim i teènim nego u gasovitim
dielektricima, zbog male specifiène elektriène provodnosti gasova), u vremenski promenljivom
elektriènom polju postoje i dielektrièni gubici usled nehomogenosti materijala (uglavnom èvrstih),
jonizacije (pretežno gasovitih dielektrika ili èvrstih sa gasovitim primesama, smeštenih u jaka elektrièna
polja), ili polarizacije (najizrazitijih kod polarnih èvrstih i teènih materijala, na uèestanostima
relaksacionih i rezonantnih pojava).
Realni i imaginarni deo relativne dielektriène propustljivosti zavise takoðe i od temperature.
Ova temperaturska zavisnost za tri karakteristiène temperature (T1<T2<T3) prikazana je na Sl. 3.25 za
sluèaj dielektrika koji ima sve navedene oblike polarizacije.
Razmotrimo najpre rezonantne pojave, karakteristiène za jonsku i elektronsku polarizaciju.
Pošto s poveæanjem temperature dolaze sve više do izražaja anharmonijske pojave, što dovodi do
porasta faktora prigušenja ãj i ãe, to se smanjuju rezonantni maksimumi obe pojave, kako za grN tako i
za grO. U oblasti relaksacionih pojava, karakteristiènih za orijentacionu i meðuslojnu polarizaciju,
uoèava se temperaturska zavisnost kako velièina samih pojava, tako i njihovih frekventnih položaja.
Naime, s porastom temperature (T2>T1) smanjuje se "viskoznost" skupa dipola u materijalu, èime im
se poveæava sposobnost orijentisanja pod dejstvom spoljašnjeg elektriènog polja (pa ôorN-1 i ômN-1 rastu);
pri tome se poveæavaju maksimumi grO zbog poveæane disipacije energije usled meðusobnih sudara
dipola pri njihovom orijentisanju. Meðutim, s daljim poveæanjem temperature iznad neke kritiène za
dati materijal (T3> T2>T1), toplotno haotièno kretanje dipola otežava moguænost njihove orijentacije pod
dejstvom polja (usled èega ôorN-1 i ômN-1 opadaju); pri tome se smanjuju maksimumi grO usled smanjivanja
disipacije energije zbog smanjene sposobnosti orijentisanja dipola60).
U frekventnim oblastima koje leže izvan karakteristiènih rezonantnih i relaksacionih pojava,
grO raste sa temperaturom zbog poveæanja jonske komponente elektriène otpornosti (usled intenzivnijeg
rasejanja jona na vibracijama rešetke), odnosno porasta Džulovih gubitaka u materijalu, pri èemu je
ovaj porast frekventno nezavisan (osim u oblasti ù<ôm-1). S druge strane, promena grN sa temperaturom
je frekventno zavisna. U frekventnoj oblasti ùTj<ù<ùTe, grN opada s poveæanjem temperature zbog
smanjenja gustine materijala, odnosno koncentracije molekula N (sama elektronska polarizabilnost áe
ne zavisi od temperature). Za ôorN-1<ù<ùTj, grN raste s poveæanjem temperature jer jonska polarizabilnost
áj raste s porastom temperature (i to brže od opadanja gustine materijala); naime, smanjenje gustine
materijala dovodi do slabljenja jonskih interakcija i poveæanja sposobnosti jonske polarizacije pod
dejstvom spoljašnjeg elektriènog polja. U intervalu ômN-1<ù<ôorN-1, grN najpre raste s porastom
temperature (T2>T1) zbog smanjenja "viskoznosti" dipola u materijalu, tj. poveæanja orijentacione
polarizabilnosti áor; meðutim, s daljim poveæanjem temperature iznad neke kritiène za dati materijal
(T3>T2>T1), toplotno haotièno kretanje dipola smanjuje orijentacionu polarizabilnost, što dovodi do
smanjenja grN. Slièna temperaturska zavisnost grN postoji i u oblasti ù<ômN-1, zbog analogne promene
meðuslojne polarizabilnost ám s temperaturom.
S poveæanjem vlažnosti poveæavaju se i realni i imaginarni deo relativne dielektriène
propustljivosti. Naime, pošto voda ima veliko grN to vlaga poveæava realni deo relativne dielektriène
propustljivosti higroskopnih dielektriènih materijala. No, pošto je voda dobar

58)
Pretežno jonskog karaktera (v. kraj Od. 1.3.3).
59)
Za karakterisanje ovih gubitaka koriste se unutrašnja i površinska specifièna elektrièna otpornost dielektrika [12].
60)
Promena visine maksimuma gr O sa temperaturom je na Sl. 3.25 malo karikirana, a u literaturi se obièno navodi da
su nivoi maksimuma nezavisni od temperature.

123
 Sl. 3.25
Promena
disperzionih
zavisnosti
realne (grN) i provodnik elektriène struje61), to vlaga poveæava i Džulove gubitke u materijalu, dovodeæi
imaginarne do poveæanja grO.
(grO)
komponente
relativne 3.2.4 Dielektrièna èvrstoæa
dielektriène
propustljivosti, Do sada su razmatrana svojstva dielektrika u prisustvu stalnih ili promenljivih
sa elektriènih polja slabe i srednje jaèine. U ovom odeljku prouèiæemo ponašanje dielektrika
temperaturom u jakim elektriènim poljima. U jakim elektriènim poljima dielektrik zadržava prethodno
(T1<T2<T3) kao opisana svojstva sve do neke kritiène jaèine polja, karakteristiène za dati materijal, posle
parametrom èega dolazi do naglog smanjenja elektriène otpornosti materijala, odnosno do njegovog
dielektriènog proboja. Kritièna jaèina polja pri kojoj dolazi do dielektriènog proboja
materijala naziva se dielektriènom èvrstoæom tog dielektrika. Ona zavisi od spoljnih
uslova, oblika elektrode i uzorka, kao i od njegove debljine, zbog èega se oni precizno definišu!
U zavisnosti od toga u kojem je agregatnom stanju dielektrik, razlièiti su uzroci proboja i pojave
koje pri tome nastaju u materijalu.
U gasovitim dielektricima proboj nastaje usled udarne ili fotonske jonizacije. Naime, elektroni
sa katode, nastali u procesu hladne emisije pod dejstvom jakog elektriènog polja, ubrzavaju se pod
dejstvom polja, sudarajuæi se pri tome sa molekulima gasa, jonizujuæi ih62). Pri tome se generišu i novi
elektroni, koji u daljem toku procesa takoðe vrše jonizaciju, dovodeæi do dalje jonizacije molekula gasa,
da bi se na kraju (posle -10-6 s) stvorio provodni kanal jonizovanog gasa ! što i predstavlja proboj
gasnog dielektrika. Ukoliko jaèina elektriènog polja nije dovoljno velika da elektron izmeðu dva

61)
Destilisana voda je slab provodnik elektriène struje. Meðutim, u nedestilisanoj vodi rastvorene soli èine vodu
elektrolitom, odnosno provodnikom II vrste.

62)
U homogenom elektriènom polju jaèine E uslov jonizacije molekula je eE >õ j, gde je ! srednja dužina
slobodnog puta elektrona, a õ j ! energija jonizacije molekula.

124
uzastopna sudara stekne energiju $õj, tada pri sudaru sa molekulom gasa ovaj može preæi u pobuðeno
stanje prelaskom vezanih elektrona sa nižih na više energetske nivoe. U procesu deeksitacije ovih
pobuðenih molekula (povratkom njihovih elektrona u prvobitno stanje), dolazi do emisije fotona, koji
mogu biti apsorbovani drugim molekulima koji se nalaze, u tom trenutku, u pobuðenom stanju - tako
da molekul veæ može imati energiju dovoljnu da bude jonizovan. Na taj naèin može se produžiti proces
do stvaranja provodnog kanala u gasu. Realni dielektrièni proboj u gasovima nastaje, ustvari, kao
kombinacija ova dva procesa. Tipiène vrednosti dielektriène èvrstoæe gasova su do 5 kV/mm. Pri tome
velièina dielektriène èvrstoæe zavisi od pritiska, temperature, vlažnosti, kao i od primesa u gasu! Sa
sniženjem pritiska (ili s poveæanjem temperature) poveæava se srednje rastojanje izmeðu molekula gasa,
èime se poveæava i srednja dužina slobodnog puta elektrona u gasu ! što dovodi do smanjenja
dielektriène èvrstoæe gasa63). S poveæanjem vlažnosti smanjuje se dielektrièna èvrstoæa gasa, jer u
vodenoj pari lakše dolazi do formiranja provodnog kanala.
U teènim dielektricima mehanizam proboja je isti kao i u gasovitim, s tim što njihova
dielektrièna èvrstoæa dostiže i do 30 kV/mm, jer je gustina teènosti znatno veæa od one kod gasova, što
dovodi do smanjenja srednje dužine slobodnog puta elektrona. Na velièinu dielektriène èvrstoæe u
teènostima pritisak praktièno ne utièe (zbog nestišljivosti teènosti), dok porast temperature može imati
uticaja samo na disocijaciju vode, ukoliko je ona prisutna u teènom dielektriku, što dovodi do smanjenja
dielektriène èvrstoæe; primese (voda, gasovi i sl.) dovode takoðe do smanjenja dielektriène èvrstoæe
teènih dielektrika! I u teènim i u gasovitim dielektricima, usled izraženog haotiènog toplotnog kretanja
molekula dolazi odmah do uspostavljanja stanja u materijalu kao i pre proboja, tj. do njihove
regeneracije.
Kod èvrstih dielektrika pri proboju se primeæuje otvor vrlo nepravilnog oblika, pa se o
regeneraciji i ne može govoriti. Mehanizam proboja u èvrstim dielektricima je znatno složeniji, jer
predstavlja kombinaciju elektriènih, toplotnih i hemijskih pojava. Naime, pored procesa udarne i
fotonske jonizacije, ovde je prisutna i termièka jonizacija usled zagrevanja dielektrika (kao posledica
raznih vidova gubitaka u njemu), a prisutne su i hemijske promene u materijalu pod dejstvom jakog
elektriènog polja (elektroliza, pojava ozona u vazduhu u blizini površine materijala i sl.). Za razliku od
elektriènih i toplotnih pojava koje dovode do proboja vrlo brzo (posle 10-7-10-8 s), hemijske promene
pod dejstvom jakog elektriènog polja su znatno sporije (i do nekoliko dana) što dovodi do tzv. starenja
èvrstog dielektrika. U èvrstim dielektricima dielektrièna èvrstoæa dostiže i do 160 kV/mm (tanke folije
polietilentereftalata). Pri tome, na velièinu dielektriène èvrstoæe utièu temperatura, vlaga i gasovite
primese ! s njihovim porastom smanjuje se dielektrièna èvrstoæa!
Generalno, dielektrièna èvrstoæa materijala smanjuje se sa poveæanjem njegove debljine, kako
zbog olakšanijeg procesa udarne jonizacije (posebno kod gasova), tako i zbog otežanijeg hlaðenja
debljeg dielektrika (posebno kod èvrstih materijala)! Takoðe, oblik elektroda ima znatnog uticaja na
velièinu dielektriène èvrstoæe; obièno se biraju takve elektrode (ravanske sa zaobljenim ivicama ili u
obliku kalota) izmeðu kojih se formira homogeno elektrièno polje!

3.2.5 Nelinearni dielektrici (piroelektrici, piezoelektrici,

feroelektrici, antiferoelektrici i elektreti)

Do sada smo izuèavali osobine linearnih dielektrika, kod kojih postoji linearna zavisnost
vektora polarizacije P, odnosno dielektriènog pomeraja D, od vektora jaèine elektriènog polja E. Kod
ovih materijala relativna dielektrièna propustljivost gr je velièina koja praktièno ne zavisi od jaèine
elektriènog polja64)!
Pored linearnih dielektrika postoje i nelinearni, kod kojih je zavisnost P(E), odnosno D(E),
nelinearna. Dielektrièna propustljivost ovih materijala zavisi od jaèine elektriènog polja i obièno65) je

63)
Meðutim, poèev od neke kritiène vrednosti, dalje smanjenje pritiska (ili poveæanje temperature) dovodi do
poveæanja dielektriène èvrstoæe gasa, jer se u jako razreðenom gasu smanjuje sama verovatnoæa sudara elektrona sa
molekuIima gasa.
64)
Zato kondenzatori sa linearnim dielektriènim materijalom imaju kapacitivnost koja ne zavisi od prikljuèenog
napona izmeðu elektroda kondenzatora, za razliku od onih sa nelinearnim dielektriènim materijalima.
65)
Kod feroelektrika se definiše više vrsta dielektriène propustljivosti, v. fusnotu 73 ovog poglavlja.

125
definisana relacijom g=D/E66). Nelinearni dielektrièni materijali mogu se podeliti na piroelektrike,
piezoelektrike, feroelektrike67), antiferoelektrike i elektrete.
Dielektrièni kristali èiji je ravnotežni dipolni moment elementarne æelije (v. izraz (3.25))

(3.77)

razlièit od nule, nazivaju se piroelektrici. Taj naziv (pyro-vatra) posledica je èinjenice da je u obiènim
uslovima dipolni moment piroelektriènog kristala neobservabilan ! on je neutralisan slojevima
atmosferskih jona koji padaju na strane kristala. Meðutim, pri zagrevanju kristala ta kompenzacija se
uklanja, jer se polariziracija menja usled toplotnog širenja kristala kao i zbog toga što neutrališuæi joni
poèinju da isparavaju68). Zato vektor polarizacije postoji i u odsustvu spoljašnjeg polja: P=p/V0, gde je
V0 ! ravnotežna zapremina elementarne æelije. Odavde slede i jaka ogranièenja na tip taèkaste grupe
simetrije piroelektriènog kristala, pošto operacije simetrije moraju oèuvati sva svojstva kristala, pa i
pravac vektora P. Otuda jedina moguæa osa rotacije mora biti paralelna vektoru P; osim toga, ne smeju
postojati ogledalske ravni simetrije normalne na tu osu69). Takozvani piroelektrièni koeficijent (p)
karakteriše promenu dielektriènog pomeraja (D) pri izmeni temperature (T):

(3.78)

66)
Nelinearni dielektrièni materijali se, zbog zavisnosti g(E), retko koriste kao izolacioni materijali. Oni se èesto
koriste kao dielektrièni materijali u pojedinim elektronskim komponentama, zbog èega se ponekad nazivaju i
aktivnim dielektriènim materijalima.
67)
U sovjetskoj literaturi oni se nazivaju senjetoelektrici, prema senjetovim solima koje imaju izrazite feroelektriène
osobine.
68)
Zbog toga je u poèetku piroelektrièni efekat objašnjavan obrazovanjem elektriènog momenta pri zagrevanju.
69)
To iskljuèuje sve taèkaste grupe (v. Od. 1.1.4, Tabl. 1.1) osim C n i C nv (n=2, 3, 4, 6), a takoðe C 1 i C 1h . Samo ove
taèkaste grupe (od 32 postojeæe) dopuštaju razmeštanje orijentisanih objekata u èvorove kristalne rešetke.

126
 Kristali koji mogu steæi spontani dipolni moment pri mehanièkoj deformaciji nazivaju se
piezoelektrici. Taèkasta grupa simetrije piezoelektriènog kristala (u nedeformisanom stanju) ne može
sadržati operaciju inverzije70), jer se kod kristala sa centralnom simetrijom nikakvom kombinacijom
pravaca delovanja pritiska ne može izazvati razdvajanje centara pozitivnih i negativnih naelektrisanja.
Takozvani piezoelektrièni modul (d) karakteriše promenu dielektriènog pomeraja (D) pri izmeni
mehanièkog napona (ó):

(3.79N)

Pored piezoelektriènog efekta postoji i obrnuti piezoelektrièni efekat koji opisuje pojavu nastajanja
mehanièkih deformacija pri delovanju elektriènog polja - ova pojava se karakteriše modulom obrnutog
piezoelektriènog efekta (dN) koji predstavlja promenu relativnog izduženja (î) pri izmeni elektriènog
polja (E):

(3.79O)

Kristali s nepiroelektriènom strukturom iznad tzv. Kirijeve (Curie) temperature Tc , i

piroelektriènom ispod nje71), nazivaju se feroelektrici. Pri Kirijevoj temperaturi dolazi do faznog
prelaza i izmene simetrije kristalne rešetke72), pri èemu dolazi do formiranja polarizovanog stanja. Pošto
se u okolini Tc povratak u nepolarizovano stanje može ostvariti i malim spoljašnjim elektriènim poljem,
to u okolini Tc dielektrièna propustljivost mora biti anomalno velika. Zaista, u blizini taèaka
feroelektriènog prelaza registrovane su vrednosti relativne dielektriène propustljivosti i do 105. U
idealnom eksperimentu ona bi trebalo da bude beskonaèna, jer za T$Tc važi zakonitost

(3.80)

gde je C - Kirijeva konstanta. To jednostavno odražava èinjenicu da približavanjem taèki Tc odozgo,

ukupna elastièna sila koja se protivi deformaciji rešetke pri prelazu iz nepiroelektriène u piroelektriènu
fazu - teži nuli73).
Ispod Kirijeve temperature u feroelektriènim materijalima, zavisnost D(E) ima oblik histerezisne
petlje (v. Sl. 3.26(a)), što znaèi da polarizacija dielektrika u nekoj taèki nije odreðena samo elektriènim
poljem u toj taèki u posmatranom trenutku, veæ i elektriènim poljem u ranijim trenucima74). Ova pojava
se naziva dielektriènim histerezisom i analogna je magnetnom histerezisu B(H) feromagnetnih
materijala (v. Od. 3.3.3)! Opisana zavisnost objašnjava se postojanjem tzv. domena, u kojima su pri

70)
Pored taèkastih grupa karakteristiènih za piroelektrike, preostale taèkaste grupe koje zadovoljavaju taj uslov su
D n (n=2,3,4 i 6), D 2d i D 3d , D 3h, C 3h, T, T d i O. Dakle, svi piroelektrici su istovremeno i piezoelektrici, ali obrnuto ne
važi.
71)
Piroelektrièna faza može postojati i u odreðenom intervalu temperature, izvan kojeg kristal poseduje
nepiroelektrièna svojstva.
72)
Jasno, kristalna struktura piroelektriène faze feroelektrika je karakterisana jednom od moguæih taèkastih grupa
piroelektrika (v. fusnotu 68).
73)
Pošto pri toj deformaciji išèezavajuæe elastiène sile dolazi do pojave rezultujuæeg dipolnog momenta, u optièkom
eksperimentu se pojavljuje tzv. "meki" optièki mod nulte uèestanosti! Ovo proistièe i iz Liden!Saks-Telerove
relacije (3.67), saglasno kojoj uèestanost transverzalnog optièkog moda išèezava kada statièka relativna dielektrièna
propustljivost grj(0) postaje beskonaèna.
74)
Zato se kod feroelektriènih materijala definiše više tipova dielektriène propustljivosti: poèetna propustljivost gi=
limE60 (D/E) (u taèkama krive prvobitnog polarizovanja, v. Sl. 3.26 (a)), maksimalna propustljivost g m =D/E (pri èemu
su D i E koordinate taèke na krivoj prvobitnog polarizovanja u kojoj tangenta povuèena iz koordinatnog poèetka na
krivu prvobitnog polarizovanja zaklapa najveæi ugao sa E-osom) i diferencijalna propustljivost gd =dD/dE -
definisana u pojedinim taèkama krivih D(E).

127
T<Tc elektrièni momenti dipola orijentisani u istom pravcu i smeru, pri èemu s poveæanjem elektriènog
polja dolazi do postepenog orijentisanja domena u pravcu i smeru polja75).

Sl.3.26 Histerezisne petlje (a) feroelektrika i (b) antiferoelektrika

Materijali sa strukturom sastavljenom od domena sa naizmenièno suprotno orijentisanim
paralelnim orijentacijama dipolnih momenata nazivaju se antiferoelektricima. Karakteristika ovih
materijala je dvostruka histerezisna petlja (v. Sl. 3.26(b)). Pri slabim poljima (do 2 kV/mm) nagib krive
D(E), i zato i gr, su vrlo mali, jer je sumarna polarizacija naizmenièno suprotno orijentisanih domena
jednaka nuli. Tek pri delovanju veoma jakih elektriènih polja, jednog ili drugog smera, vektori
polarizacije svih domena se usmeravaju u jednom pravcu.
Materijali koji posle prethodne obrade stièu i zadržavaju elektriènu polarizaciju nazivaju se
elektreti. Sam naziv elektret ukazuje na analogiju sa stalnim magnetima. Za formiranje elektreta koriste
se samo materijali sa orijentacionom polarizacijom, tj. oni koji sadrže stalne dipole. Oni se najæešæe
izraðuju najpre topljenjem76) ili razmekšavanjem do potrebne granice, posle èega se hlade u spoljašnjem
jednosmernom elektriènom polju (oko 1 kV/mm), sve dok materijal ne oèvrsne tj. dok mu se viskoznost
veoma ne poveæa. U tom procesu, pri povišenoj temperaturi pod dejstvom stalnog elektriènog polja,
dipoli se orijentišu u pravcu77) polja, a potom se fiksiraju u tom položaju hlaðenjem. Pri tome
naelektrisanja na površini elektreta su suprotnog polariteta onim na polarizacionim elektrodama (Sl.
3.27(a)) - u tom sluèaju kaže se da elektret ima heteronaelektrisanja. Meðutim, ukoliko materijal
poseduje znatnu specifiènu elektriènu provodnost, u procesu primene spoljašnjeg elektriènog polja kroz
elektret æe poteæi elektrièna struja èiji æe nosioci biti joni oba znaka. Kao posledica, dolazi do
razdvajanja naelektrisanja unutar elektreta, što dovodi do formiranja indukovanog elektriènog polja
suprotnog smera u odnosu na spoljašnje, tako da je rezultujuæe polje u materijalu istog smera kao
spoljašnje, ali manjeg intenziteta (i to za velièinu indukovanog elektriènog polja). Ako se posle hlaðenja
elektreta iskljuèi spoljašnje polje, to ostaje jedino unutrašnje (indukovano) polje, pod èijim delovanjem
dipoli menjaju svoju orijentaciju za l80B, naravno krajnje sporo, pošto se dipoli nalaze u zamrznutom
stanju. Istovremeno, postoji i tendencija neutralizacije slobodnih naelektrisanja suprotnog znaka, na
krajevima uzorka. Kao rezultat ova dva procesa (razlièitih vremenskih konstanti) èesto dolazi do
izmene znaka površinskog naelektrisanja, koje je sada istog polariteta sa onim na polarizacionim
elektrodama (Sl. 3.27(b)) - kaže se da elektret ima homonaelektrisanja. Vremenska zavisnost gustine
površinskog naelektrisanja za ovaj sluèaj prikazana je na Sl. 3.28(b) - vreme potrebno za izmenu znaka
površinskog naelektrisanja reda je nekoliko èasova ili dana, dok se postignuto stanje sa
homonaelektrisanjima može saèuvati godinama. Jasno, u materijalima male elektriène provodnosti, sa

75)
Detaljnije o povezanosti histerezisne petlje i teorije domena videti u Od. 3.3.3, posveæenom feromagnetnim
materijalima; analogan fenomenološki opis pojave može se primeniti na feroelektrike.
76)
Ovi elektreti se nazivaju termoelektreti; pored njih postoje i elektreti koji se dobijaju uzajamnim delovanjem
stalnog elektriènog polja i nekog drugog agensa: fotoelektreti (delovanjem i svetlosti na fotoprovodni elektretski
materijal), pseudoelektreti (delovanjem i radioaktivnog zraèenja), mehanoelektreti (delovanjem i mehanièke
deformacije), magnetoelektreti (delovanjem i magnetnog polja), koronoelektreti (delovanjem i koronarnog
pražnjenja) itd. [13].
77)
Treba istaæi da u elektretima, za razliku od stalnih magneta, nisu ni izbliza svi stalni dipoli usmereni u pravcu
polja, jer bi pri visokim temperaturama to zahtevalo primenu elektriènih polja jaèih od same dielektriène èvrstoæe
materijala - tu, dakle nema ni govora o polarizaciji zasiæenja, analognoj onoj kod feromagnetika.

128
malim indukovanim elektriènim poljem, do inverzije znaka površinskog naelektrisanja neæe doæi, baš
kao i u sluèaju malog spoljašnjeg elektriènog polja (do 10 V/mm). Vremenska zavisnost gustine
površinskog naelektrisanja prikazana je na Sl. 3.28(a) - vreme života ovih elektreta sa
heteronaelektrisanjima je znatno kraæe. Naravno, stabilno stanje elektreta bilo sa heteronaelektrisanjem
bilo sa

Sl.3.27 Raspodela Sl. 3.28 Vremenska zavisnost gustine

naelektrisanja kod površinskog naelektrisanja kod
elektreta sa (a) homonaelektrisanjem, kao elektreta sa (a) heteronaelektrisanjem i
heteronaelektrisanjem posledica elektrostatièkih i (b) homonaelektrisanjem
i (b) termièkih efekata, je dostizanje
homonaelektrisanjem elektriène neutralnosti - što ima za posledicu gubitak elektretskih svojstava.
Takoðe, gubitak elektretskih svojstava može nastati i kao posledica
privlaèenja atmosferskih jona, što dovodi do neutralizacije naelektrisanja na površini elektreta78).

78)
Zbog ovoga se elektret, u periodu nekorišæenja, zavija u metalnu foliju.

129
 3.3 MAGNETNA SVOJSTVA MATERIJALA

Svi materijali poseduju u izvesnom stepenu magnetne osobine. Da bi objasnio ovu èinjenicu,
Amper (Ampere) je još poèetkom prošlog veka pretpostavio da atomi predstavljaju mikroskopske
elementarne magnete. Danas znamo i objašnjenje postojanja elementarnih magnetnih momenata atoma:
oni su posledica kretanja elektrona po zatvorenim orbitama oko atomskog jezgra.
Takvo kretanje elektrona formira, praktièno, elementarnu struju, koja indukuje magnetno polje.

Ono se karakteriše magnetnim momentom ( ), koji je povezan sa orbitalnim momentom kolièine

kretanja (Lorb) relacijom [14] =-(e/2me)Lorb, gde je me - masa elektrona, a e - njegovo

naelektrisanje.
Iz atomske fizike poznato je da elektroni pored orbitalnog momenta kolièine kretanja poseduju
i spinski (Ls), usled èega je razumno pretpostaviti da postoji i odgovarajuæi magnetni moment spina
( ). Ispravnost ovoga potvrðuje se i eksperimentom, iz koga se dobija i relacija izmeðu njih,

= -(e/me)Ls.
Sveukupnost svih elementarnih magnetnih dipola (uzetih kao vektorski zbir) daje rezultujuæe
magnetno polje u materijalu. Ako se pretpostavi da je materijal homogen i da svi atomi imaju jedan te
isti magnetni moment pm, tada se kao karakteristika magnetnih osobina materijala definiše vektor
magnetizacije M kao magnetni moment jedinice zapremine materijala, M=Npm, gde je N - koncentracija
atoma u materijalu.
U sluèaju primenjenog magnetnog polja H, izmeðu vektora magnetizacije M i polja H može
se uspostaviti zavisnost79) M=÷mH, gde je ÷m -magnetna susceptibilnost materijala. Za materijale slabog
magnetnog ureðenja ÷m predstavlja konstantu materijala, dok za materijale jakog magnetnog ureðenja
zavisi od vrednosti spoljašnjeg polja H.
Kao što je poznato, posredstvom magnetne susceptibilnosti definiše se magnetna propustljivost
materijala ì=ì0(1+÷m)=ì0ìr, koja predstavlja koeficijent srazmernosti izmeðu vektora magnetne
indukcije B i magnetnog polja H, B=ì0(H+M)=ì0ìrH, gde je ì0 - magnetna propustljivost vakuuma,
a ìr - relativna magnetna propustljivost materijala. Prema vrednostima relativne magnetne
propustljivosti ìr, odnosno magnetne susceptibilnosti ÷m, može se izvršiti klasifikacija materijala na one
sa slabim i jakim magnetnim ureðenjem.

3.3.1 Slabo magnetno ureðenje

Sl. 3.29 Velièina i smer dipolnih magnetnih
momenata elektrona u atomu helijuma (a) u
odsustvu (H=0) i (b)
prisustvu spoljašnjeg magnetnog polja (H…0).
(dijamagnetici i paramagnetici)
Materijali sa slabim magnetnim
ureðenjem mogu se podeliti na dijamagnetike
i paramagnetike.
Dijamagnetici, u odsustvu spoljašnjeg
magnetnog polja, nemaju magnetne dipolne
momente! Njihova karakteristièna osobina je
da bivaju istiskivani iz magnetnog polja. Na
atomu helijuma najlakše je objasniti
mehanizam dijamagnetnog efekta (Sl. 3.29(a)
i (b)). Bez prisustva spoljašnjeg magnetnog
polja H, elektroni u atomskom omotaèu kreæu
se u suprotnim smerovima, brzinama jednakog

79)
U opštem sluèaju anizotropnog magnetika, vektori M i H nisu kolinearni, tj. ÷ m je tenzorskog karaktera.

130
intenziteta, sa suprotno orijentisanim spinovima. Zato je rezultujuæi magnetni moment atoma helijuma
pm=pm (1)+pm(2)=0, (v. Sl. 3.29(a)). U prisustvu spoljašnjeg magnetnog polja H, menjaju se intenziteti
magnetnih dipolnih momenata elektrona, u težnji da ponište dovedeno magnetno polje H, shodno
Lencovom (Lentz) pravilu elektromagnetne indukcije. Otuda se pojavljuje rezultujuæi dipolni magnetni
moment pm u smeru suprotnom spoljašnjem magnetnom polju H (v. Sl. 3.29(b)). Zato su vektori
magnetizacije M i magnetnog polja H suprotnih smerova, odnosno <0. Izraz za magnetnu
susceptibilnost helijumovog gasa, ÷mHe= -ì0e2Nr2/2me (izveden za sluèaj da su elektronske orbite,
polupreènika r, svih atoma helijuma koncentracije N, normalne na pravac vektora magnetnog polja H),
može se lako uopštiti (v. Zad. 3.8) za sluèaj materijala èiji atomi (joni) imaju elektronsku konfiguraciju
plemenitog gasa i proizvoljnu orijentaciju u odnosu na magnetno polje H:

(3.81)

gde je - srednji kvadrat polupreènika atoma (jona), koji sadrži Z elektrona80). Za helijum je srednji
kvadrat polupreènika atoma -10-21 m2, Z=2, a koncentracija atoma N-1025 m-3, pa magnetna
susceptibilnost ima vrednost ÷mHe--10-9, što je po redu velièine u saglasnosti sa eksperimentom.
Uoèimo, shodno (3.81) da se ne menja sa temperaturom (Sl. 3.30)!

Sl. 3.30 Temperaturska nezavisnost Sl. 3.31 Raspodela dipolnih magnetnih

velièine magnetne susceptibilnosti ÷md momenata paramagnetika (a) u odsustvu (H=0)
dijamagnetika Para i (b) prisustvu polja (H…0)
ma g n
etici, za razliku od dijamagnetika, nemaju kompenzirane magnetne momente elektrona unutar atoma.
Bez prisustva spoljašnjeg magnetnog polja H, oni su haotièno orijentisani, zbog termièkih uticaja,
dovodeæi do toga da je vektor magnetizacije M=0 (Sl. 3.31(a))! Kada se primeni spoljašnje polje H,
magnetni dipoli atoma teže usmeravanju duž linija polja H, postižuæi ravnotežno stanje (Sl. 3.31(b))
! zbog èega paramagnetici teže ulasku u oblasti jaèeg magnetnog polja (nasuprot dijamagneticima).
Ovom efektu se suprotstavlja toplotno haotièno orijentisanje dipola, koje je utoliko izraženije ukoliko
je temperatura materijala viša. Zato magnetna susceptibilnost opada sa poveæanjem temperature po tzv.
Kirijevom zakonu (v. Zad. 3.9)

(3.82)

80)
Izraz (3.81) dobija se i kvantnomehanièkim prilazom [15].

131
prikazanom na Sl. 3.32; u gornjem izrazu je N - koncentracija, a pm - velièina magnetnog momenta
atoma paramagnetika.
Izraz (3.82) za magnetnu susceptibilnost paramagnetika zadržava
svoju formu i u sluèaju egzaktnijeg kvantnomehanièkog pristupa, pri èemu
magnetni moment atoma pm, ima oblik [15]
(3.83)

gde je ìB=eS/2me.0,58A10-4 eV/T - Borov magneton (brojno jednak kvantu

Sl. 3.32 Temperaturska
promena magnetne orbitalnog magnetnog momenta), a
susceptibilnosti
paramagnetika elektronski Landeov (Lande) faktor koji zavisi od vrednosti kvantnih brojeva
sumarnog spina S, orbitalnog momenta L i totalnog momenta J osnovnog
stanja atoma paramagnetika.

Za gasove (N-1025 m-3) na sobnoj temperaturi (300 K), dobija se -10-7, što je oko 100 puta
veæe od susceptibilnosti dijamagnetika. Ovo jasno ukazuje da, iako dijamagnetni efekat postoji u svim
vrstama materijala, on najèešæe biva "zaklonjen" paramagnetnim ili drugim, još izraženijim, magnetnim
svojstvima materijala.
Treba istaæi da atomi veæine elemenata (sa izuzetkom plemenitih gasova) poseduju
nekompenzirane magnetne momente, tako da i njihovi gasovi i pare poseduju paramagnetna svojstva.
Meðutim, njihovim zbližavanjem i obrazovanjem teènosti ili èvrstog tela posredstvom stvaranja
hemijskih veza (kovalentnih, jonskih ili metalnih) izmeðu atoma jednog ili više razlièitih elemenata,
magnetni momenti valentnih elektrona bivaju kompenzirani81), tako da paramagnetnim ostaju samo
atomi (joni) onih elemenata koji poseduju delimièno popunjene niže elektronske podljuske (najèešæe
d i f podljuske). Ukoliko ovi nekompenzirani magnetni momenti atoma (jona) slabo interaguju i ceo
æe materijal u teènom ili èvrstom stanju zadržati paramagnetna svojstva. Meðutim, u sluèaju jake
interakcije nekompenziranih magnetnih momenata atoma (jona) doæi æe do jakog magnetnog ureðenja,
o èemu æe biti reèi u narednom odeljku.

U metalima njihova magnetna svojstva su uslovljena i prisustvom kvazislobodnih nosilaca

(provodnih elektrona). Pod dejstvom magnetnog polja dolazi do izvesnog preusmeravanja njihovih
spinova duž magnetnog polja H, usled èega se ispoljava paramagnetni efekat provodnih elektrona. Ova,
tzv. Paulijeva paramagnetna susceptibilnost može se kvalitativno proceniti na sledeæi naèin. Termièki
aktivni elektroni nalaziæe se u oblasti -kT oko Fermijevog nivoa õF, pa se može približno smatrati da
je broj elektrona koji aktivno uèestvuju u toplotnim procesima -kT/õF, a njihov ukupan broj je
(3.84)

gde je n - koncentracija provodnih elektrona. Ovi termièki aktivni elektroni ponašaju se kao klasièni
gas koji se potèinjava Maksvel-Bolcmanovoj statistici. Zato zamenom izraza (3.84) u klasièni izraz
(3.82) za paramagnetnu susceptibilnost, usvajajuæi da je spinski magnetni moment elektrona reda
velièina elektronskog Borovog magnetona, pm-ìB, dobija se temperaturski nezavisna Paulijeva
paramagnetna susceptibilnost kvazislobodnog elektronskog gasa

81)
U sluèaju metala kolektivizirani valentni elektroni ponašaju se kao slab paramagnetni gas s temperaturno
nezavisnom susceptibilnošæu (v. detaljnije u daljem tekstu).

132
 (3.85)

Za n-1028 m-3 i õF-1 eV, dobija se da Paulijeva paramagnetna susceptibilnost Fermijevog gasa ima red
velièine -10-9.
Provodni elektroni metala smeštenog u magnetno polje H indukovaæe i dijamagnetnu
susceptibilnost metala, zahvaljujuæi tome što æe zbog Lorencove sile projekcija trajektorije provodnih
elektrona na ravan normalnu na polje H biti kružna ciklotronska orbita82). Shodno tome dobija se
formula analogna (3.85), za tzv. Landauovu (Landau) dijamagnetnu susceptibilnost provodnih elektrona

(3.86)

gde je koeficijent 1/3 povezan sa haotiènošæu kretanja elektrona u metalu. Vidi se da je i Landauova
dijamagnetna susceptibilnost Fermijevog gasa, , temperaturski nezavisna.

3.3.2 Jako magnetno ureðenje (feromagnetici, antiferomagnetici i ferimagnetici)

U prostoj teoriji paramagnetizma, opisanoj u prethodnom
odeljku, pretpostavljeno je da nekompenzirani magnetni momenti
atoma ili provodnih elektrona ne interaguju meðu sobom, usled
èega su toplotni efekti dovodili do haotiène orijentacije magnetnih
momenata u odsustvu spoljašnjeg magnetnog polja, što je kao
rezultat imalo išèezavajuæu spontanu magnetizaciju (Ms=0).
Meðutim, u sluèaju postojanja interakcije nekompenziranih
magnetnih momenata u materijalu, može doæi i do spontanog
magnetnog ureðenja (Ms…0), koje se naziva jakim magnetnim
ureðenjem! Ovakva interakcija nekompenziranih magnetnih
momenata može dovesti do njihove paralelne orijentacije
(feromagnetizam, Ms…0 (Sl. 3.33(a))) ili antiparalelne
(antiferomagnetizam, Ms=0 (Sl. 3.33(b)) i ferimagnetizam, Ms…0
Sl. 3.33 Prikaz velièina i smera (Sl. 3.33(c)))83). Ovo spontano ureðenje je ometano toplotnim
interagujuæih magnetnih haotiènim kretanjima magnetnih momenata i iznad neke kritiène
momenata (a) feromagnetika, temperature Tkr ovi materijali se ponašaju kao paramagnetni. U
(b) antiferomagnetka nekim materijalima ove kritiène temperature su reda 1000 K, što
i (c) ferimagetika odgovara energijama interakcije magnetnih momenata U=kTkr-0,1
eV. Red velièine ove energije æe nam pomoæi da utvrdimo prirodu
ovih interakcija izmeðu nekompenziranih magnetnih momenata.
Razmotrimo najpre energiju magnetne dipolne interakcije, koja je, analogno sluèaju elektriènih
dipola (v. Zad. 1.11), Um-ì0pm1pm2/4ðr3. Magnetni momenti atoma imaju velièinu reda Borovog

82)
Kružna uèestanost rotacije slobodnog elektrona u spoljašnjem magnetnom polju H oko njegovih linija sile,
ù c =ì 0 eH/m e , naziva se ciklotronskom uèestanošæu slobodnog elektrona [16].
83)
U realnim situacijama sreæu se i strukture èiji nekompenzirani magnetni momenti nisu kolinearni, što je
uslovljeno anizotropijom kristala. I u tom sluèaju možemo zadržati navedenu podelu, s tim da su na Sl. 3.33
predstavljene projekcije magnetnih momenata na z-osu. Ipak, treba reæi da postoje i tako složene magnetne strukture,
koje se ne mogu klasifikovati ni u jednu od navedene tri kategorije, pa se pribegava još složenijim klasifikacijama
[17].

133
magnetona ìB, rastojanje izmeðu njih je reda Borovog atomskog radijusa aB-10-10 m, pa je Um-10-4 eV,
odnosno vidimo da je energija interakcije magnetnih momenata U oko 1000 puta veæa od energije
magnetne dipolne interakcije Um. Ovo jasno ukazuje da poreklo jakog magnetnog ureðenja magnetnih
momenata nije magnetne prirode! Ako procenimo energiju elektrostatièke interakcije susednih
magnetnih jona utvrdiæemo da je Ue-e2/4ðg0aB-10 eV, odnosno da je U<Ue, što ukazuje da jako
magnetno ureðenje ima elektrostatièku prirodu84)!

Tablica 3.1 Moguæa spinska stanja i vrednosti njihovog totalnog spina (S) i
njegove projekcije (Sz) dvoelektronskog sistema
Stanje S Sz
singlet {0 0

Pokušajmo da objasnimo zašto elektrostatièka energija para magnetnih jona (ili elektrona) zavisi
od orijentacije njihovih magnetnih momenata. Kao što æemo videti dalje, takva zavisnost uslovljena
je Paulijevim principom iskljuèenja. Da bi smo to uvideli, razmotrimo dvoelektronski sistem (kakav
je molekul vodonika), s hamiltonijanom85)  , koji ne zavisi od spina (pa prema tome ne ukljuèuje
magnetnu dipolnu interakciju). Pošto   ne zavisi od spina, totalna stacionarna talasna funkcija sistema
ø može biti predstavljena u obliku proizvoda [19] èisto orbitalne stacionarne dvoelektronske talasne
funkcije ø(r1,r2), koja predstavlja rešenje stacionarne Šredingerove jednaèine
(3.87)

(ovde je hamiltonijan suma jednoelektronskih hamiltonijana

elektrona, koji ukljuèuju njihove operatore kinetièke energije i kulonovskve interakcije sa jezgrima oba
atoma, i potencijalne energije Ue(r1,r2) kulonovske interakcije izmeðu dva elektrona u taèkama r1 i r2;
õ je totalna energija ovog sistema), i proizvoljne linearne kombinacije èetiri dvoelektronska spinska
stanja
(3.88)

(gde, na primer stanje ( ) oznaèava da elektron 1 ima projekciju spina Sz=+1/2, a elektron 2, Sz=-1/2).
Te linearne kombinacije mogu se izabrati tako da sumarni spin S i njegova projekcija Sz imaju odreðenu
vrednost, što je prikazano u Tabl. 3.1.
Uoèimo da talasna funkcija jedinog stanja sa S=0 (tzv. singletno stanje) menja znak pri izmeni
spinova dva elektrona, dok se znak talasne funkcije tri stanja sa S=1 (tzv. tripletno stanje) ne menja pri
takvoj izmeni spinova. Saglasno Paulijevom principu, totalna talasna funkcija ø mora menjati znak pri
istovremenoj permutaciji spinskih i prostornih koordinata dva elektrona (v. Dodatak D.1.15) [20]. Pošto
je totalna talasna funkcija proizvod spinskog i orbitalnog dela funkcije, odatle sledi da ona rešenja

84)
Ipak, kao što æemo videti u narednom odeljku, magnetna dipolna interakcija je veoma važna za objašnjenje
makroskopske strukture magnetnih materijala.
85)
Hamiltonijan je operator energije; u kvantnoj mehanici fizièke velièine se zamenjuju operatorima, koji deluju na
talasne funkcije kvantnomehanièkog sistema (v. Dodatak D.1) [18].

134
stacionarne Šredingerove jednaèine (3.87) koja ne menjaju znak pri izmeni r1 i r2 (simetrièna rešenja
øs(r1,r2)=øs(r2,r1)) moraju opisivati singletno stanje (sa S=0), a ona koja menjaju znak (antisimetrièna
rešenja øt(r1,r2)=-øt(r2,r1)) moraju opisivati tripletno stanje (sa S=1). Predstavljajuæi orbitalne funkcije
øs(r1,r2) i øt(r1,r2) u obliku

(3.89)

gde su ni(rj) elektronske talasne funkcije osnovnog stanja izolovanog vodonikovog atoma sa elektronom
u taèki rj i protonom u taèki Ri, može se pokazati (v. Zad. 3.10) da se najniže energije singletnog (õs)
i tripletnog (õt) stanja razlikuju za iznos
(3.90)

srazmeran matriènom elementu meðuelektronske kulonovske interakcije Ue(r1,r2) izmeðu stanja

n1(r1)n2(r2) i n2(r1)n1(r2) koja prelaze u jedno drugo pri izmeni mesta elektrona (r16
7r2). Zato se razlika
energije singletnog (S=0) i tripletnog (S=1) stanja naziva izmenskim cepanjem, a pošto ona dovodi do
toga da jedno od tih stanja odgovara minimumu energije sistema (sa sumarnim spinom S=0 ili S=1,
zavisno da li je õs<õt ili õt<õs), to se ona smatra izvorom spontanog magnetnog ureðenja. Èesto se
govori o izmenskoj interakciji kao izvoru magnetnog ureðenja, meðutim treba uvek imati u vidu da je
ona povezana sa energijom elektrostatièke interakcije i Paulijevim principom86). Na taj naèin je zaista
pokazano da elektrostatièka energija para elektrona zavisi od orijentacije njihovih spinova!
Generališuæi rezultate prethodne analize može se elektrostatièka energija izmenske interakcije
izmeðu magnetnih momenata87) pm1 i pm2 napisati u obliku
(3.91)

gde je A1 - tzv. izmenski integral (izraz (3.90)), a m1 i m2 - jedinièni vektori usmereni duž magnetnih
momenata pm1 i pm2. Ako je izmenski integral A1>0, tada je energija izmenske interakcije minimalna za
paralelnu orijentaciju magnetnih momenata (feromagnetizam (Sl. 3.33(a))), a ako je A1<0, tada je
energija izmenske interakcije minimalna za antiparalelnu orijentaciju magnetnih momenata
(antiferomagnetizam (Sl. 3.33(b)) ili ferimagnetizam (Sl. 3.33(c))88)! Ovaj tip magnetne interakcije
(izraz (3.91)) naziva se direktnom izmenskom interakcijom, pošto je on povezan sa direktnom
kulonovskom interakcijom izmeðu elektrona dva susedna jona (v. Sl. 3.34(a) i (b) za sluèaj
feromagnetika i antiferomagnetika).

86)
Da li æe spinovi biti paralelno (S=1) ili antiparalelno (S=0) orijentisani, zavisiæe iskljuèivo od toga da li
minimalna energija sistema odgovara tripletnom (õ t) ili singletnom (õ s) stanju, a za rešenje ovog pitanja dovoljno je
ispitati spinski nezavisnu stacionarnu Šredingerovu jednaèinu (3.87).
87)
U opštem sluèaju ovi magnetni momenti su i spinskog i orbitalnog porekla (izraz (3.83)).
88)
U sluèaju gore razmotrenog molekula vodonika ovaj rezultat se svodi na prethodno dokazan iskaz da su spinovi
dva elektrona paralelni u tripletnom stanju i antiparalelni u singletnom.

135
Sl.3.34 Šematski
prikaz (a) direktne
izmenske interakcije
kod feromagnetika,
(b) direktne izmenske
interakcije kod
antiferomagnetika, (c) Meðutim, èesto su magnetni joni meðusobno razdvojeni nemagnetnim jonom,
superizmenske izmeðu kojih je ostvarena veza valentnim elektronima, koji predstavljaju nosioce
interakcije kod izmenske interakcije meðu magnetnim jonima - ovakav tip magnetne interakcije naziva
ferimagnetika, (d) se superizmenskom interakcijom i on je najèešæe antiferomagnetnog karaktera,
posredne izmenske dovodeæi do stvaranja dve magnetne podrešetke suprotno orijentisanih momenata,
interakcije kod karakteristiène za ferimagnetike (Sl. 3.34(c)).
Kod metala retkih zemalja (sa delimièno zauzetim 4f-podljuskama) postoji
feromagnetika i (e)
izmenske interakcije varijanta superizmenske interakcije lokalizovanih 4f-elektrona posredstvom
izmeðu kolektiviziranih 6s-elektrona, koja se naziva posrednom izmenskom interakcijom (v.
delokalizovanih Sl. 3.34(d) i Zad. 3.11).
elektrona kod Postoji, takoðe, i važan tip izmenske interakcije kod prelaznih metala iz grupe
feromagnetika gvožða (sa delimièno popunjenom 3d-podljuskom) izmeðu delimièno kolektiviziranih 3d
elektrona, koji se èesto naziva izmenskom interakcijom izmeðu delokalizovanih
elektrona (v. Sl. 3.34(e) i Zad. 3.12).
Iz kratkog opisa raznih tipova materijala sa spontanim (jakim) magnetnim ureðenjem vidi se
da u njihovom hemijskom sastavu bar jedna od komponenti mora biti iz grupe prelaznih elemenata (sa
delimièno popunjenim d- ili f-elektronskim podljuskama) dajuæi "graðevinski materijal" za spontanu
magnetizaciju89)!
Kao što je veæ reèeno na poèetku ovog odeljka, opisani tipovi spontanog magnetnog ureðaja
postoje samo ispod odreðene kritiène temperature Tkr, dok se pri temperaturama iznad Tkr (pri H.0) svi
ovi materijali ponašaju kao paramagnetici, saglasno Kiri-Vajsovom (Curie-Weiss) zakonu90)

(3.92)

Za feromagnetike (v. Zad. 3.13) kritièna temperatura è=TC naziva se Kirijevom temperaturom, dok je
Kirijeva konstanta C, saglasno (3.82), jednaka C=ì0Npm2/3k, gde je pm dato izrazom (3.83).
Kod antiferomagnetika i ferimagnetika je è<0, tako da è nema smisao kritiène temperature,
mada je povezana sa Nilovom (Neele) temperaturom TN, koja u tom sluèaju ima smisao kritiène
temperature (v. Zad. 3.14).

89)
Postoje feromagnetne legure normalnih metala (Cu, Al, Sn i dr.) s komponentama 3d-elemenata (ali koji nisu
feromagnetni kao Fe, Ni, i Co, veæ npr. Mn i dr.), koje se nazivaju Gejslerovim (Geissler) legurama, èiji su tipièni
predstavnici intermetalna jedinjenja Cu 2 MnSn, Cu 2 MnAl itd. [21].
90)
Termin »zakon« je ovde neodgovarajuæi, pošto je eksperimentalno uoèena zavisnost ÷(T)-(T-Tc )-ã , gde tipièna
vrednost parametra ã leži izmeðu 1,3 i 1,4 [22].

136
 Pomenute razlike izmeðu raznih tipova jakog magnetnog ureðenja na temperaturama iznad
kritiènih, demonstrirane su krivama 1/÷ u funkciji temperature na Sl. 3.35.
Ispod kritiène temperature, ali u njenoj blizini, spontana magnetizacija kontinualno pada na nulu
po zakonu [22]

(3.93)

gde je Tkr jednako TC ili TN (zavisno od tipa jakog magnetnog ureðenja), a parametar â leži izmeðu 0,33
i 0,3791).

Sl. 3.35 Temperaturska promena reciproène vrednosti

magnetne susceptibilnosti iznad kritiène termperature kod
(a) paramagnetika,
(b) feromagnetika, (c) antiferomagnetika i (d)
Pomenimo, na ferimagnetika
kraju, da pri
veoma niskim
temperaturama postoji poseban tip pobuðenja tzv. spinski talasi ili magnoni, kako u sluèaju
feromagnetika (v. Sl. 3.36), tako i antiferomagnetika [22]. Kao što se vidi, pri ovakvom pobuðenju
magnetni momenti nisu više paralelni, veæ su orijentacije normalnih komponenti momenata na
rastojanju R-RN fazno pomerene za ugao odreðen sa k(R-RN), gde je k-talasni vektor magnona.

91)
Formiranje teorije magnetnog ureðenja u blizini kritiène temperature Tkr pri kojoj nestaje magnetno ureðenje,
predstavljalo je jedan od najtežih problema teorijske fizike èvrstog stanja, i tek nedavno je razraðen metod tzv.
renormalizacione grupe za izraèunavanje kritiènih parametara ovih faznih prelaza [23]. Ovaj metod se može
primeniti i pri drugim faznim prelazima: provodnik!superprovodnik, teènost!para, fluid!superfluid itd.

137
 Sl. 3.36 Šematski prikaz (a) paralelno orijentisanih spinova
feromagnetika i (b) niskotemperaturnog pobuðenja (spinskog
talasa ili magnona)
feromagnetika

3.3.3 Makroskopska struktura magnetika

Sada æemo razmotriti makroskopsku strukturu materijala sa nekompenziranim magnetnim
momentima (feromagnetici i ferimagnetici), pošto su oni pretežno od praktiènog interesa. I mada æemo,
zbog konkretnosti, govoriti o feromagneticima, sve dalje reèeno odnosi se i na ferimagnetike!
Iako je kritièna temperatura (TC) gvožða iznad 1000 K, sluèajno uzeti komad gvožða obièno se
èini nenamagnetisan. Meðutim, on interaguje sa spoljašnjim magnetnim poljem znatno jaèe nego
paramagnetik i može se namagnetisati ako mu se približi stalni magnet.
Da bi objasnili ove pojave neophodno je razmotrititi i magnetnu dipolnu interakciju izmeðu
nekompenziranih magnetnih momenata, koju smo zanemarili kod objašnjenja lokalnog spontanog
ureðenja magnetnih momenata. U prethodnom odeljku pokazano je da je ova dipolna magnetna
interakcija oko 104 puta slabija od izmenske (elektrostatièke) interakcije. Meðutim, izmenska interakcija
je veoma kratkog dometa (opada eksponencijalno sa poveæanjem rastojanja izmeðu momenata), za
razliku od dipolne (koja opada obrnuto proporcionalno treæem stepenu rastojanja). Kao rezultat,
magnetna konfiguracija makroskopskog uzorka može biti prilièno složena, pošto pri ogromnom broju
magnetnih momenata dipolna energija postaje znaèajna i njen uticaj može znatno promeniti spinsku
konfiguraciju pogodnu s taèke gledišta kratkodometne izmenske interakcije!
Na primer, konfiguracija sa homogenom magnetizacijom (Sl. 3.37(a)), kojom smo šematski
prikazivali feromagnetik, veoma je neekonomièna s taèke gledišta dipolne energije, koja se može znatno
smanjiti (Sl. 3.37(b)) pri podeli uzorka na homogeno namagnetisane makroskopske domene, sa
izmenjenim smerovima magnetnih momenata. Takva podela dovodi do poveæanja izmenske energije,
pošto je interakcija suprotno orijentisanih momenata u blizi- ni granice domena (zbog kratkodometne
izmenske interakcije, interakcije ovog tipa sa daljim susedima su zanemarljive) energetski nepovoljna.
Meðutim, s druge strane ova domenska podela dovodi do veæeg smanjenja magnetne dipolne energije
(Um-(ì0/4ð)(pm1pm2/r3)<0 za suprotno orijentisane momente): zbog dugodometne dipolne interakcije
energija svakog mo-

138
Sl. 3.37 Prikaz makroskopskog Sl. 3.38 Prikaz (a) oštre domenske granice i (b)
feromagnetnog uzorka (a) sa energetski povoljnije postepene izmene smerova
homogenom magnetizacijom i (b) sa magnetnih momenata u do-
energetski povoljnijom menskom (Blohovom zidu)
domenskom strukturom
menta se smanjuje pri obrazovanju domena. Zato, ako domeni nisu premali, njihovo obrazovanje biæe
energetski povoljnije - za svaki magnetni moment sniziæe se njegova (mala) dipolna energija, a samo
za neke momente (u blizini granice domena) poveæaæe se njihova (velika) izmenska energija!
Lakoæa s kojom feromagnetik pri temperaturi nižoj od TC zadržava ili gubi (zbog razdvajanja
na domene) svoju spontanu magnetizaciju, a takoðe proces uspostavljanja spontane magnetizacije pod
dejstvom primenjenog spoljašnjeg magnetnog polja, tesno su povezani s fizièkim mehanizmima
promene dimenzija i orijentacije domena. Struktura granice izmeðu dva domena (tzv. domenski ili
Blohovski zid) igra važnu ulogu u tim procesima. Obrazovanje oštre granice (Sl. 3.38(a)) dovodi do
suviše velikog poveæanja izmenske energije sistema. Površinsku energiju domenskog zida moguæe je
smanjiti, raspodelivši izmenu smera magnetnih momenata na veæi broj njih - ako je izmena smera (za
ugao ð) raspodeljena na N momenata, to je oèevidno da se smerovi susednih momenata u domenskom
zidu razlikuju za ugao ð/N (Sl. 3.38(b)). U gruboj klasiènoj slici, izmenska energija para susednih
spinova neæe imati minimalnu velièinu -A1 (v. izraz (3.91)), veæ æe biti jednaka
-A1cos(ð/N).-A1[1-(ð/N)2/2]. Pošto je za prevrtanje magnetnog momenta (za ugao ð) potrebno izvršiti
N koraka, izmena smera spina za 180B u lancu od N momenata zahtevaæe utrošak energije jednak

(3.94)

što je 2N/ð2 puta manje od utroška energije pri oštrom (skokovitom, u jednom koraku) obrtanju
magnetnog momenta92).
Treba istaæi da smo u navedenom razmatranju smatrali da izmenska interakcija poseduje idealnu
izotropnost, tj. da zavisi samo od ugla izmeðu susednih magnetnih momenata (izraz (3.91)). Meðutim,
u realnom èvrstom telu postoji i veza spinova sa raspodelom elektronske gustine, uslovljena
spin-orbitalnom interakcijom, usled èega æe energija magnetnih momenata u izvesnom stepenu zavisiti
i od njihove orijentacije u odnosu na kristalografske ose, a ne samo od njihove uzajamne orijentacije.
Zato æe debljina domenskog zida biti odreðena i ovom tzv. energijom anizotropije93).

92)
Pri tome sopstvenu magnetnu dipolnu energiju domenskog zida nismo uzimali u obzir, imajuæi u vidu malu
debljinu domenskog zida.
93)
Sa energijom anizotropije povezano je takoðe i postojanje eksperimentalno uoèenih pravaca "lakog" i "teškog"
namagnetisavanja.

139
Sl.3.39 Prikaz domenske strukture (a) u odsustvu magnetnog polja, (b) u prisustvu slabog
magnetnog polja (H1) koje dovodi do reverzibilnih promena, (c) u prisustvu jaèeg magnetnog polja
(H2) koje dovodi do ireverzibilnih promena i (d) u prisustvu veoma jakog polja zasiæenja (Hs) koje
dovodi do potpune orijentacije svih domena
u pravcu polja
Namagnetisavanje komada nenamagnetisanog gvožða, pod dejstvom primenjenog spoljašnjeg
magnetnog polja H (pri TnTc), je proces pri kome se menjaju forma i orijentacija domena. Obièno,
feromagnetni uzorci imaju polikristalnu strukturu sastavljenu od gusto rasporeðenih monokristalnih
zrna proizvoljne meðusobne kristalografske orijentacije. Svako kristalno zrno sastoji se od nekoliko
domena (velièine 10-2-10-3 cm), orijentisanih do zasiæenja u pravcu lakog namagnetisanja, i bez
prisustva spoljašnjeg magnetnog polja (Sl. 3.39(a)). Prikljuèivanjem slabog spoljašnjeg polja (H1)
domeni orijentisani u smeru polja posedovaæe minimum energije, usled èega æe oni rasti na raèun
energetski manje pogodnih, suprotno orijentisanih domena, putem neprekidnog pomeranja domenskih
zidova94) (Sl. 3.39(b)). Proces namagnetisavanja u slabim poljima je reverzibilan (tj. sa ukidanjem
spoljašnjeg polja domeni dobijaju svoju prvobitnu formu i orijentaciju). Meðutim, sa daljim
poveæanjem polja (H2), granice domena se sve više pomeraju, nailazeæi pri tom i na defekte u
kristalnom zrnu, koji se suprotstavljaju daljem pomeranju granice domena. Da bi se nadvladao uticaj
ovih defekata domenski zid mora dobiti od spoljašnjeg polja dovoljno veliku energiju. Pri ukidanju
spoljašnjeg polja, ovi defekti mogu ometati povratak domenskih zidova u prvobitni položaj (koji
odgovara odsustvu namagnetisanosti uzorka), usled èega je, dalje, proces magnetizacije pri veæim
spoljašnjim poljima (H2) ireverzibilan (Sl. 3.39(c)). Takva pojava naziva se histerezisom95), a polje
neophodno za uspostavljanje nulte namagnetisanosti uzorka (B=0), naziva se koercitivnim poljem (HC);
indukcija koja ostaje i posle ukidanja spoljašnjeg polja naziva se zaostalom ili remanentnom indukcijom
(Br), Sl.3.40. Sa daljim poveæanjem magnetnog polja, dolazi do postepenog usmeravanja magnetnih
momenata kristalnih zrna, što pri vrednosti polja zasiæenja (Hs) rezultira u indukciji zasiæenja (Bs)
magnetnog materijala (v. Sl. 3.39(d)).
Velièina koercitivnog polja i remanentne indukcije, kao i sam oblik histerezisne petlje, zavisi
od naèina pripreme uzorka (jer od mehanièke i termièke obrade zavisi broj defekata u uzorku) !
magnetici sa malim vrednostima koercitivnog polja nazivaju se magnetno mekim, a oni sa velikom
vrednošæu koercitivnog polja (i velike remanentne indukcije), magnetno tvrdim!

94)
Postepeni karakter izmene smera magnetnih momenata u domenskom zidu, debljine -100 nm, veoma je
znaèajan za njegovo neprekidno pomeranje, jer bi u sluèaju oštre granice njeno pomeranje bilo praæeno sa znatno
veæim ulaganjima energije od strane primenjenog polja.
95)
Energija izgubljena u toku jednog ciklusa namagnetisavanja srazmerna je površini histerezisne petlje.

140
 Zbog nelinearne zavisnosti B(H), kao i M(H), magnetna susceptibilnost ÷m može se samo
formalno uvesti! Analogno situaciji kod feroelektrika, i ovde se definiše više tipova magnetne
propustljivosti: poèetna propustljivost (u taèka

krive prvobitnog namagentisanja, v. Sl.3.40), maksimalna

Sl. 3.40 Histerezisna petlja
feromagnetika i ferimagnetika
propustljivost ìm=B/H (pri èemu su B i H koordinate taèke na
krivoj prvobitnog namagnetisanja u kojoj tangenta povuèena iz
koordinatnog poèetka na krivu prvobitnog namagnetisanja zaklapa
najveæi ugao sa H-osom) i diferencijalna propustljivost ìd=dB/dH
(definisana u pojedinim taèkama krive B(H)).
Na kraju, treba pomenuti da se, analogno sluèaju
dielektrika, lokalno polje Hlok (koje magnetni moment stvarno
oseæa) znatno razlikuje od makroskopskog unutrašnjeg magnetnog
polja H, koje se opet, sa svoje strane, razlikuje od primenjenog
spoljašnjeg poja H0. I ovde se za nalaženje veze izmeðu H i H0
uvodi koeficijent razmagnetisanja, koji na složen naèin zavisi od
oblika magnetnog uzorka.

3.4 SUPERPROVODNOST

U prethodnom odeljku videli smo da aproksimacija nezavisnih elektrona ne daje adekvatan opis
veæine vrsta magnetnih urðenja èvrstih tela. U mnogim provodnicima, gde nema nikakvog magnetnog
ureðenja, nedovoljnost aproksimacije nezavisnih elektrona ispoljava se još uoèljivije kada se ispod neke
kritiène temperature TC uspostavlja stanje s elektronskim ureðenjem drugog tipa, tzv. superprovodnim
stanjem. Navedimo najznaèajnije karakteristike ovog stanja:
1. Ponašanje superprovodnika za vreme proticanja konstantne elektriène struje, pri T<TC, je
takvo kao da on uopšte ne poseduje elektriènu otpornost (ñ=0); za T>TC materijal poseduje savršeno
normalne osobine svojstvene provodniku (ñ…0), Sl. 3.41. Do nedavno izmerene vrednosti kritiènih
temperatura više od 20 vrsta elemenata (Hg, Pb, Sn, Al, Nb, V, La,...) i preko 1000 legura i
intermetalnih jedinjenja (Nb3Ge, Nb3Ga, Nb3Al, Nb3Sn, V3Si, V3Ga,...) ležale su u intervalu od -10-3
K do -23 K. Meðutim, u poslednje vreme otkrivene su visokotemperaturne superprovodne keramike
La-Ba-Cu-0, Y-Ba-Cu-O,... sa kritiènim temperaturama do -130 K, uz izglede za sintezu
superprovodnika i na sobnoj temperaturi.
2. Superprovodnik se može ponašati kao idealni dijamagentik, Sl. 3.42(b). Pri T<TC, u
superprovodniku smeštenom u magnetno polje manje od nekog kritiènog (H<HC) postoji površinska
elektrièna struja96) èije indukovano magnetno polje u potpunosti kompenzira u superprovodniku
primenjeno spoljašnje
polje: B=ì0ìrH=0, tj.
ìr=1+÷m=0. Ova pojava
se naziva Majsnerovim
(Meissner) efektom.
Kritièno polje HC(T)
monotono opada sa
porastom temperature
poèev od HC(0) i pri
T=TC išèezava:
HC(TC)=0.
Sl. 3.41 Temperaturska promena Sl. 3.42 Prikaz (a) provodnika i (b)
specifiène elektriène otpornosti superprovodnika (pri T<Tc),
superprovod- smeštenih u
nika magnetno polje

96)
Unutar superprovodnika je elektrièno polje E=Jñ=0, pa mogu postojati samo površinske struje!

141
 Pri H>HC dolazi do prodiranja indukcije B unutar superprovodnika, mada naèin prodiranja
zavisi od geometrije superprovodnog uzorka [24], pri èemu se (kada magnetno polje bilo gde na
površini uzroka dostigne vrednost HC) obrazuje makroskopska struktura, nepravilnog rasporeda,
pomešanih superprovodnih i normalnih faza97). Meðutim, za žièane uzorke, sa osom usmerenom u
pravcu primenjenog magnetnog polja, moguæa su dva jasno razlièita naèina ponašanja, zavisna
iskljuèivo od vrste superprovodnog materijala.

Sl. 3.43 Promena magnetne indukcije (B) unutar uzorka u funkciji

primenjenog magnetnog polja za sluèaj (a) superprovodnika I i (b)
Kod superprovodnika
superprovo II vrste
dnika I
vrste pri H=HC(T) ceo uzorak se vraæa u normalno stanje, kada dolazi do potpunog prodiranja magnetne
indukcije B unutar uzorka, Sl. 3.43(a).
Kod superprovodnika II vrste (sve superprovodne legure i intermetalna jedinjenja, kao i Nb
i V) pri H<HC1(T) (HC1 - prvo kritièno polje) magnetna indukcija ne prodire u uzorak; kada je H>HC2(T)
(HC2 - drugo kritièno polje) uzorak se vraæa u normalno stanje, sa potpunim prodiranjem magnetne
indukcije98), Sl. 3.43(b). Kada je HC1(T)<H<HC2(T), dolazi do delimiènog prodiranja magnetne indukcije
i u uzorku se pojavljuje prilièno složena pravilna mikroskopska struktura naizmeniènog rasporeda
superprovodnih i normalnih oblasti, poznata kao "mešano stanje" (u mešanom stanju magnetna
indukcija delimièno prodire u uzorak u vidu magnetnih vrtložnih niti).
Tipiène vrednosti kritiènog polja HC kod superprovodnika I vrste, pri tempeperaturama znatno
ispod TC, su -105 A/m. Meðutim, kod tzv. "tvrdih" superprovodnika II vrste drugo kritièno polje HC2
može da dostigne i -108 A/m, zbog èega su oni veoma pogodni za konstrukcije snažnih elektromagneta
(v. Od. 6.5.1).
3. Superprovodno stanje išèezava i ako struja u superprovodniku dostigne neku kritiènu
površinsku gustinu JCS. Ona zavisi od prirode i geometrije uzorka i povezana je sa kritiènom
vrednošæu polja HC: superprovodnost se razrušava ako magnetno polje koje stvara struja u
superprovodniku dostiže kritiènu vrednost na površini uzorka! Za žièani superprovodnik preènika d,
na osnovu teoreme o cirkulaciji vektora H, magnetno polje na površini žice je H=I/ðd, odakle je
kritièna vrednost površinske gustine struje JCS=IC/ðd=HC. S obzirom na pomenute vrednosti kritiènog
polja, u superprovodniku I vrste preènika d-1 mm kritièna struja je IC-102 A, dok je kod "tvrdih"
superprovodnika II vrste IC-105 A.

97)
U sluèaju superprovodne lopte, prikazane na Sl. 3.42(b), jasno je da æe magnetno polje pre dostiæi kritiènu
vrednost na ekvatoru nego na polovima, zbog veæe gustine magnetnih linija (prikazanih na slici).
98)
Istina, èak pri H>H C 2 (T) superprovodnost još uvek opstaje u tankom površinskom sloju, sve dok spoljašnje polje
ne dostigne vrednost treæeg kritiènog polja H C 3 (T)=1,69 H C2 (T) [25].

142
 4. Superprovodnik se obièno ponaša tako kao da u spektru dozvoljenih jedno- elektronskih
nivoa u blizini Fermijevog nivoa postoji energetski procep širine 2Ä99). Zbog toga se jedan elektron
energije õ može smestiti u superprovodnik samo ako velièina õ-õF prevazilazi Ä. Energetski procep
Ä(T) monotono opada sa porastom temperature poèev od Ä(0) i pri T=TC išèezava: Ä(TC)=0.
Kao posledica postojanja energetskog procepa Ä, razrušenje superprovodnog ureðenja može
nastati delovanjem elektromagnetnog polja uèestanosti ù-Ä(T)/S (pri temperaturama ne suviše bliskim
kritiènoj, uèestanost Ä/S pada u oblast od milimetarskih radiotalasa do infracrvene oblasti), što se može
eksperimentalno uoèiti pojavom apsorpcionog praga u spektru navedenih zraèenja. Slièno, zagrevanjem
uzorka na temperaturu TC-Ä(0)/k dolazi do nestanka superprovodnog stanja.
5. Superprovodnost je makroskopski kvantnomehanièki efekat, što se veoma dobro uoèava u
sluèaju tzv. slabe superprovodnosti ili Džozefsonovih (Josephson) efekata. Pod slabom
superprovodnošæu podrazumeva se takva situacija kada su dva superprovodnika spojena posredstvom
neke slabe veze (npr. tunelski prelaz, tankoslojno suženje i sl.). Pri tome postoje dva Džozefsonova
efekta: stacionarni i nestacionarni.
U sluèaju stacionarnog efekta kroz slabu vezu (ili Džozefsonov prelaz) propušta se veoma
slaba jednosmerna struja koja protièe bez otpornosti, èak iako je sama slaba veza naèinjena od
nesuperprovodnog materijala (npr. izolatora u sluèaju tunelskog prelaza)! Odatle se na najneposredniji
naèin uoèava najvažnije svojstvo superprovodnika - usaglašeno, koherentno ponašanje njegovih
elektrona. Talasna funkcija elektrona s jedne strane slabe veze, proniknuvši kroz tu vezu na drugu
stranu, interferirala je sa tamošnjom talasnom funkcijom elektrona: kao posledica, superprovodni
elektroni s obe strane slabe veze poèeli su da se opisuju jedinstvenom talasnom funkcijom. Slaba veza
jedino formira faznu razliku äè talasne funkcije, koja i odreðuje intenzitet superprovodne struje kroz
Džozefsonov prelaz: IS(äè)=ICsin(äè), gde je IC - kritièna struja kroz prolaz (v. Zad. 3.15)!
Nestacionarni efekat nastupa pojaèavanjem jednosmerne struje kroz slabu vezu dotle dok se
na njoj ne pojavi neki napon. Pokazuje se da taj napon, osim jednosmerne komponente U, ima i
naizmeniènu komponentu ugaone uèestanosti ù=2eU/S (v. Zad. 3.15)!
Na bazi Džozefsonovih spojeva konstruisani su kvantni interferometri koji se koriste u mernoj
tehnici ultravisoke rezolucije [27]. Osim toga, na bazi Džozefsonovih spojeva mogu se izraditi i
mikroelektronska logièka kola (v. Od. 6.5.4).

3.4.1 Fenomenološke teorije

Više od dvadeset godina posle otkriæa pojave superprovodnosti (Kamerlin Ones (Kamerlingh
Onnes), 1911. god.) smatralo se da je superprovodnik - idealni provodnik sa nultom specifiènom
elektriènom otpornošæu (ñ=0). Razmotrimo kakvo ponašanje u magnetnom polju predviðaju
Maksvelove jednaèine za idealni provodnik.
U idealnom provodniku je E=Jñ=0, pa iz Maksvelove jednaèine L×E=-MB/Mt sledi da je
B=const. Neka je u poèetnom stanju idealni provodnik ohlaðen ispod kritiène temperature (T<TC) i
nalazi se izvan magnetnog polja (B=0): onda æe i posle unošenja u magnetno polje u uzorku biti B=0.
Razmotrimo sada drugu situaciju, kada se pri T>TC (ñ…0) uzorak nalazi u magnetnom polju, koje dobro
prodire unutar uzorka (B…0): posle hlaðenja uzorka na T<TC (ñ=0) polje æe i dalje ostati u uzorku
(B…0).
Meðutim, Majsnerov efekat je pokazao da je pri T<TC magnetna indukcija u uzorku uvek
jednaka nuli (B=0) nezavisno od toga da li se prelaz na temperaturu T<TC odigrao sa ili bez prisustva
spoljašnjeg magnetnog polja. To je bilo izvanredno važno otkriæe, koje je pokazalo da superprovodnik
nije idealni provodnik, odnosno da Maksvelova elektrodinamika nije u stanju da opiše superprovodno
stanje materije!
Londonovi (F. London i G. London) su prvi kvantitativno istraživali ponašanje superprovodnika
u spoljašnjem magnetnom polju. Oni su pretpostavili da se elektroni u superprovodniku mogu
razmatrati kao skup dva elektronska kolektiva: superprovodnih (koncentracije ns) i normalnih

99)
U nekim specijalnim uslovima superprovodnost može postojati i u odsustvu energetskog procepa; takva
moguænost može se ostvariti npr. uvoðenjem neophodnog broja magnetnih primesa [26]. Kada je reè o
superprovodnosti, termin "energetski procep" odnosi se na velièinu Ä što æe postati jasnije u Od. 3.4.2.

143
(koncentracije nn). Koncentracija slobodnih elektrona je n=ns+nn. Pri promeni temperature od 0 do Tc
velièina ns se menja od n do 0. Smatra se kao da normalna i superprovodna elektrièna struja teku po
paralelnim granama!
Pošto superprovodna elektrièna struja protièe bez otpornosti, ona prenosi svu elektriènu struju
pobuðenu pomoæu proizvoljno slabog nestacionarnog elektriènog polja, pri èemu normalni elektroni
ostaju savršeno inertni; zbog toga æe u narednom razmatranju normalni elektroni biti zanemareni!
Jednaèina kretanja jediniène zapremine superprovodnih elektrona koji se nalaze u elektriènom
polju izražava se drugim Njutnovim zakonom

gde je me - masa elektrona, e - njegovo naelektrisanje, a õs - brzina superprovodnih elektrona. Uzimajuæi

u obzir da je gustina superprovodne struje Js=-nseõs, dobija se prva jednaèina Londonovih

(3.95)

Iz (3.95) sledi da u stacionarnom stanju (kada je MJs/Mt=0) u superprovodniku ne postoji elektrièno

polje: E=0. Pošto je E=Jsñs, odatle sledi da je ñs=0!
Pretpostavimo, dalje, da superprovodnik ne poseduje feromagnetna svojstva (ìr.1) i da se polje
prilièno sporo menja, tako da je moguæe zanemariti struju pomeraja (MD/Mt=0). Tada se Maksvelove
jednaèine mogu napisati u obliku

(3.96)

Kombinovanjem (3.95) i (3.96) dobija se najpre

(3.97)

a zatim

(3.98)

gde je uvedena oznaka Ë=(me/ì0nse2)1/2. Transformišuæi rotor rotora saglasno poznatoj relaciji
L×L×a=L(La)-L2a, i imajuæi u vidu da je prema Maksvelovoj jednaèini LB=0, jednaèina (3.98) postaje

(3.99)

gde je uvedena oznaka MB/Mt/ . Jednaèina (3.99) pokazuje da unutar superprovodnika

eksponencijalno opada, što znaèi da je dovoljno daleko od površine superprovodnika =0. Meðutim,
saglasno Majsnerovom efektu potrebno je da bude ispunjena jednakost B=0!
Osnovna pretpostavka Londonovih je da magnetna indukcija u superprovodniku zadovoljava
ne samo jednaèinu (3.99) veæ i

144
 (3.100)

Iz te jednaèine za sluèaj polubeskonaènog superprovodnika, prikazanog na Sl. 3.44, sledi

(3.101)

Kao što se vidi iz prethodnog izraza, Majsnerov efekat je ispunjen samo približno, jer magnetna
indukcija ipak prodire na izvesnu dubinu od površine tela (Ë-50-100 nm)100), tzv. londonovsku dubinu
prodiranja!
Jednaèinu (3.100) moguæe je dobiti na potpuno isti naèin kako je bila dobijena jednaèina (3.99)
ako se svuda pri izvoðenju zameni sa B. Posebno, umesto (3.97) neophodno je koristiti jednaèinu

(3.102)

koja i predstavlja drugu jednaèinu Londonovih.

Kombinovanjem jednaèina (3.96) i (3.102), kao i korišæenjem èinjenice da je LJs=0 (jer je
saglasno (3.96) LJs=L(L×B)/ì0/0 ! divergencija rotora identièki išèezava) dobija se da i gustina
superprovodne struje zadovoljava jednaèinu istog tipa kao i indukcija B:

(3.103)

Za polubeskonaèni superprovodnik, prikazan na Sl. 3.44, sledi da i gustina superprovodne struje može
postojati samo u površinskom sloju dubine Ë!
Teorija Londonovih je uspešno opisala elektrodinamiku superprovodnika (odsustvo elektriène
otpornosti i idealni dijamagnetizam) dopunivši Maksvelove jednaèine jednaèinama elektromagnetnog
polja u superprovodniku. Meðutim, ova teorija je bila fenomenološka, jer nije objašnjavala
mi k r oskops k i
m e h a n i z a m
superprovodnosti na
elektronskom nivou;
osim toga, ona nije
uzimala u obzir ni
kvantne efekte
superprovodnosti!

Sl. 3.44 Polubeskonaèni Sl. 3.45 Rešetka magnetnih

superprovod- vrtložnih
nik (slika uz izraze (3.101) i niti u mešanom stanju superpro-
(3.103)) vodnika II vrste

100)
Ova procena londonovske dubine Ë ispunjena je samo znatno ispod T c , kada je n s -10 28 m -3 , dok u blizini T c kada
je n s blisko nuli, dubina sloja Ë može biti znatno veæa.

145
 Ginzburg-Landauova teorija je uspela da ukljuèi kvantne efekte, mada i dalje na
fenomenološkom planu, ne objašnjavajuæi mikroskopski aspekt superprovodnosti. U okviru ove teorije
ponašanje svih superprovodnih elektrona opisano je talasnom funkcijom ø(r) od jedne prostorne
koordinate101); na taj naèin je uspostavljeno koherentno, usaglašeno ponašanje svih ns superprovodnih
elektrona, opisanih jednom te istom talasnom funkcijom! Takoðe, pošto je superprovodno stanje
ureðenije od normalnog, a skokoviti prelaz iz jednog u drugo predstavlja fazni prelaz, to je talasna
funkcija ø(r)=*ø(r)*eiè tretirana i kao parametar ureðenja [28] koji je razlièit od nule za T<Tc i išèezava
pri T>Tc .
Ginzburg-Landauova teorija uspela je da objasni razloge postojanja dve vrste superprovodnika
- I i II vrste. Pokazuje se [28] da energija granice razdvajanja normalne i superprovodne faze, õns, u
mešanom stanju može biti pozitivna ili negativna. Sluèaj kada je õns>0 odgovara superprovodnicima
I vrste jer on favorizuje što krupnije normalne i superprovodne faze (tako da je što manja površina
meðu njima ! što minimizira energiju sistema). Naprotiv, õns<0 odgovara superprovodnicima II vrste,
jer favorizuje što sitnije normalne i superprovodne faze (tada je površina meðu njima sve veæa i energija
sistema sve niža); pošto je najmanja normalna faza ona koja sadrži jedan kvant magnetnog fluksa, to
se obrazuje [25] pravilna rešetka magnetnih vrtložnih niti (Sl. 3.45) od kojih svaka nosi po jedan
flukson. Pojava drugog kritiènog magnetnog polja Hc2 kod superprovodnika II vrste odreðena je
velièinom magnetnog polja pri kome ove magnetne vrtložne niti poèinju da se dodiruju, slivajuæi se u
sveukupnu normalnu fazu unutar uzorka (sa izuzetkom uskog površinskog sloja unutar koga opstaju
magnetne vrtložne niti sve do treæeg kritiènog polja Hc3, kada konaèno ceo uzorak prelazi u normalno
stanje)!
Ako se superprovodnik II vrste nalazi u mešanom stanju, i u pravcu normalnom na magnetne
vrtložne niti teèe transportna elektrièna struja (tj. struja formirana nekim spoljašnjim izvorom), to æe
na vrtložne niti delovati Lorencova sila. Ako bi superprovodnik bio savršeno homogen, bez defekata,
to bi pri proizvoljno maloj Lorencovoj sili vrtložne magnetne niti poèele da se kreæu pod dejstvom te
sile. Ovo kretanje magnetnog polja formira, saglasno Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije,
elektrièno polje E usmereno u pravcu proticanja elektriène struje102). To znaèi da unutar
superprovodnika dolazi do disipacije energije po jedinici zapremine u jedinici vremena, jednake EJtr,
gde je Jtr - gustina transportne elektriène struje. Ova energija se troši na raèun spoljašnjeg izvora i može
se izraziti i u obliku energije, po jedinici zapremine i jedinici vremena, potrebne za premeštanje
vrtložnih niti: FLvL , gde je FL - gustina Lorencove sile a vL - brzina kretanja vrtloga. Izjednaèavanjem
ta dva izraza, i uzimanjem u obzir da je FL=JtrB, dobija se brzina kretanja vrtložnih niti vL=E/B-10-4
m/s, za tipiène vrednosti elektriènog polja -10-4 V/m i magnetne indukcije -1 T.
U savršeno homogenom superprovodniku II vrste, bez defekata, ovo disipativno kretanje
magnetnih vrtložnih niti, pri proizvoljno maloj Lorencovoj sili, znaèi da je kritièna gustina struje u
njemu jednaka nuli! Medutim, u nehomogenom uzorku, kada u njemu postoje razne vrste defekata
(granice zrna, ukljèci druge faze, dislokacije, pukotine103), vrtložne niti se prièvršæuju za njih i tada je
veæ potrebna konaèna gustina transportne elektriène struje da bi otrgla vrtložnu nit od defekta. Ti
defekti se nazivaju èesto centri pininga104). Gustina elektriène struje pri kojoj poèinje otkidanje vrtloga
od centara pininga naziva se takoðe kritiènom gustinom struje, ali ona nije povezana sa vrednošæu
drugog kritiènog polja Hc2! Kritièna gustina struje može veoma zavisiti (do nekoliko redova velièine)

101)
Pomenimo, da u opštem sluèaju talasna funkcija N elektrona u metalu je funkcija N koordinata: Ø(r1 ,r2 ...,rN ).
102)
Pri tome zanemarujemo uticaj Holovog efekta.
103)
Treba istaæi da taèkasti defekti, poput vakancija i primesnih atoma, nisu efikasni centri pininga, pošto su
karakteristiène dimenzije magnetnih vrtložnih niti ! reda dužine koherencije, tj. talasne funkcije elektronskog para,
î-10 3 nm ! što je mnogo veæe od atomskih dimenzija, -0,1 nm; (v. izraz (3.105)).
104)
Od engleske reèi pin - èioda. Doslovno pining - je pribadanje.

146
od termomehanièke obrade materijala, koja znatno menja njegovu polikristalnu sirukturu; pri tome
kritièna temperatura Tc i drugo kritièno magnetno polje Hc2 mogu praktièno da se ne menjaju. Treba
istaæi da kao centri pininga mogu da služe i površine superprovodnog materijala, što se takoðe koristi
kod superprovodnih naprava. Kod nekih superprovodnika predviðenih za korišæenje kod
superprovodnih magneta ili drugih superprovodnih naprava, velièina kritiène gustine struje može dostiæi
vrednosti -103 A/mm2!
Detalji Ginzburg-Landauove teorije [24] izlaze izvan okvira ovog kursa i mi ih neæemo
razmatrati. Najvažniji aspekti teorije izloženi su u Zad. 3.16.

3.4.2 Mikroskopska (BCS) teorija

Mehanizam pojave superprovodnosti postao je jasan tek pola stoleæa posle otkriæa
superprovodnosti, kada su Bardin (Bardeen), Kuper (Cooper) i Šrifer (Schrieffer) objavili svoju teoriju
(BCS-teorija).
Da bi shvatili s kakvim teškoæama su se suoèili teoretièari, dovoljno je naèiniti sledeæu procenu.
Razlika meðu gustinama slobodnih energija normalnog metala i superprovodnika jednaka je gustini
magnetne energije ì0Hc2/2 (koju je dovoljno dovesti superprovodniku da preðe u normalno stanje). Za
tipièno kritièno polje Hc-105 A/m, ova energetska razlika je -104 J/m3. Pošto se u 1 m3 metala nalazi
1028 provodnih elektrona, to je za superprovodno stanje odgovorna energija od 104/1028=10-24
J/elektron-10-5 eV/elektron. Ovu energiju treba uporediti sa energijom kulonovskih interakcija -1 eV,
èije zanemarivanje105) ne smeta vanrednom opisu mnogih svojstava metala metodima kvantne teorije
metala. Dakle, trebalo je objasniti ureðeno ponašanje elektrona kada je odgovarajuæa energija više
redova velièine manja od energije drugih interakcija koje se obièno zanemaruju!
Prva indikacija za prirodu superprovodnosti dobijena je otkriæem izotopskog efekta, saglasno
kome razni izotopi jednog te istog metala imaju razlièite kritiène temperature Tc , pri èemu je ispunjena
zavisnost
(3.104)

Na taj naèin postalo je jasno da jonska rešetka provodnika (mase jona M) aktivno sudeluje u
formiranju superprovodnog stanja! Teorijska analiza je pokazala da interakcija izmeðu elektrona i
vibracija rešetke (fonona) može izazvati dopunsku interakciju meðu elektronima. Šta više, pri
odreðenim uslovima ova interakcija æe dovesti do uzajamnog privlaèenja elektrona! Ukoliko ova
privlaèna interakcija nadmašuje odbojnu kulonovsku, to æe u provodniku nastupiti efektivno
privlaèenje elektrona, i kao posledica superprovodno stanje.
Pokušajmo najpre da razumemo kako interaguju
elektroni posredstvom fonona (okarakterisanih energijom Sùq i
kvazitalasnim vektorom q, v. Od. 3.1). Na T=0 K naravno nema
nikakvih fonona (osim nultih vibracija rešetke - v. fusnotu 11 u
Gl. 1), pa ipak æe postojati efektivna interakcija pomenutog tipa.
Zaista, posmatrajmo kvazislobodni elektron u provodniku, sa
kvazitalasnim vektorom k1; u nekom trenutku on je pobudio
vibraciju rešetke talasnog vektora q (tj. emitovao fonon ! koga
do tog trenutka nije bilo) i prešao u stanje k1N. Pri tome je
ispunjen zakon o održanju impulsa: k1=k1N+q. Skoro u istom
trenutku drugi elektron kvazitalasnog vektora k2 apsorbovaæe taj Sl. 3.46 Interakcija dva elektrona
fonon, prešavši u stanje k2N. Ukupan rezultat pomenutog procesa posredstvom emisije i apsorpcije
je da je došlo do rasejanja dva elektrona iz odgovarajuæih fonona s kvaziimpulsom Sq
poèetnih stanja k1 i k2 u krajnja stanja k1N i k2N:

105)
U Gl. 2 korišæen je model kvazislobodnih elektrona u kristalu.

147
 Naravno, takvo rasejanje dveju èestica moguæe je samo u sluèaju da one interaguju - u
pomenutom sluèaju, prikazanom na Sl. 3.46, elektroni efektivno interaguju posredstvom virtuelnog
fonona.
Razmotrimo sada znak ove interakcije. U trenutku kada elektron preðe iz stanja k1 u stanje k1N
pojavljuje se vibracija elektronske gustine uèestanosti ù=(õk1-õk1N)/S (gde su õk1 i õk1N, energije
elektrona u stanjima k1 i k1N: õk=S2k2/2me). Pretpostavimo da je, kao posledica ove vibracije elektronske
gustine, došlo do lokalnog uveæanja koncentracije elektrona na tom mestu. Zbog toga poèinje
privlaèenje jona ka tom mestu i to se nastavlja, usled inercije, èak i posle kompenzacije viška elektrona
! nastupa nadkompenzacija pozitivnim naelektrisanjem jona. Sada drugi elektron impulsa k2 biva
privlaèen ka tom mestu. Na taj naèin se pojavljuje efektivno uzajamno privlaèenje dva elektrona
(kvazitalasnih vektora k1 i k2). Iz izloženog razmatranja oèevidno je da takvo privlaèenje može nastupiti
samo ako su vibracije rešetke (razmatrane kao pobuðene) u fazi s pobudnom silom (vibracijom
elektronske gustine uèestanosti ù=(õk1-õk1N)/S). No, to æe biti ispunjeno samo u sluèaju kada je
uèestanost pobudne sile ù manja od sopstvene uèestanosti jonske rešetke (maksimalna takva uèestanost
je debajevska, ùD): ù<ùD106) Takoðe, jasno je da bi elektron mogao preæi iz stanja k1 u stanje k1N,
odnosno iz k2 u k2N, stanja k1N i k2N moraju biti slobodna (zbog Paulijevog principa iskljuèenja). To je
moguæe samo u blizini Fermijeve površi, radijusa kF u k-prostoru. Na osnovu svega može se formulisati
zakon interakcije elektrona posredstvom fonona, koji leži u osnovi BCS-teorije: meðusobno se privlaèe
samo elektroni èija se energija razlikuje od energije elektrona na Fermijevoj površi najviše za SùD;
energija njihove interakcije jednaka je -U0, dok svi ostali elektroni ne interaguju.

Sl. 3.47 Prikaz u k-prostoru (a) osnovnog stanja superprovodnika (ne sasvim popunjena Fermijeva
sfera sa popunjenim i nekim stanjima izvan sfere) i (b) kolièine elektrona (šrafirane oblasti) koji
mogu meðusobno interagovati ukoliko im je sumarni kvazitalasni vektor k1+k2=k

Važno je podvuæi razliku izmeðu osnovnog stanja provodnika i superprovodnika. U provodniku

svi elektroni u k-prostoru leže unutar Fermijeve sfere (v. Od. 2.4.1), dok su sva stanja van nje nezauzeta
(oèevidno tome odgovara minimalna kinetièka energija, a potencijalne energije u tom modelu
kvazislobodnog elektronskog gasa uopšte i nema). U superprovodniku neophodno je razmatrati i
prethodno razmotrenu potencijalnu energiju interakcije, koja æe zbog efektivnog meðusobnog
privlaèenja elektrona davati negativan doprinos i snižavati totalnu energiju sistema. Saglasno
malopreðašnjoj diskusiji, osnovnom stanju superprovodnika odgovaraæe ne sasvim popunjena

106)
Zaista, za prost oscilator, mase M i sopstvene uèestanosti ù 0 , izložen dejstvu spoljašnje sile Fexp(iùt),

jednaèina kretanja - ima stacionarno rešenje oblika x=x0 exp(iùt), gde je

2 2 2 2
x0 =F/M(ù 0 -ù ). Odatle sledi da se, dok je ù <ù 0 , vibracija x=x0 exp(iùt) nalazi u fazi s pobudnom silom F. U
suprotnom sluèaju vibracija æe biti u protivfazi.

148
Fermijeva sfera u k-prostoru (Sl. 3.47 (a)): priroda ide na neki gubitak u kinetièkoj energiji sa nadom
na dobitak u potencijalnoj energiji. Sada æe minimalnoj totalnoj energiji odgovarati stanje sa
"razmazanom" Fermijevom sferom u kojoj su neka stanja k-prostora iznad Fermijeve površi zauzeta,
dok su istovremeno neka stanja ispod Fermijeve površi nezauzeta. Pri tome, kao što æemo videti,
popunjavanje stanja ide po parovima: ako je stanje k8 zauzeto, to æe i stanje -k9 takoðe biti (strelicama
8 i 9 oznaèeni su pravci elektronskih spinova); to isto važi i za nezauzeta stanja107), Ovo je šematski
prikazano na Sl. 3.47(a).
Objasnimo sada zašto je najpovoljnije sparivanje elektrona sa suprotno orijentisanim
kvazitalasnim vektorima. Neka je, na primer, k1+k2=k, kako je to prikazano na Sl. 3.47(b). Tada, kao
što se vidi sa slike, u prelazu k1+k2=k1N+k2N mogu uèestvovati samo oni elektroni koji zauzimaju
šrafirani deo stanja k-prostora oko Fermijeve površi. Poènimo da smanjujemo k; pri tome æe šrafirana
oblast poèeti da se poveæava. Pri k=0 udeo u smanjenje totalne energije superprovodnog stanja unosiæe
svi elektroni èija stanja leže u energetskom pojasu -SùD oko Fermijeve površi u k-prostoru, što znaèi
da je ova situacija energetski najpovoljnija. Dakle, u osnovnom stanju superprovodnika sparivaæe se
elektroni za koje važi k1+k2=0, odnosno k1=-k2.
Ovi superprovodni parovi108) poseduju nulti totalni spin, usled èega predstavljaju bozone (tj.
podèinjavaju se Boze-Ajnštajnovoj kvantnoj statistici). Takve èestice imaju svojstvo da se, ispod neke
temperature TC, "kondenzuju" na najnižem energetskom nivou (u osnovnom stanju), pri èemu što ih
je više na tom nivou to je teže bilo koji od njih pobuditi iz tog stanja! Ta pojava naziva se
Boze-kondenzacija. Jasno je da se svi parovi u kondenzatu opisuju jednom talasnom funkcijom od jedne
prostorne promenljive, Ø(r)! Razumljivo je, takoðe, da je elektrièna struja takvog kondenzata
superprovodna, bezdisipativna - zaista, bilo kojoj èestici kondenzata prilièno je teško da se raseje na
primesnom atomu ili nekom drugom defektu kristalne rešetke, jer se tome opiru sve ostale èestice
kondenzata! Šematski prikaz energetskih nivoa superprovodnika dat je na Sl. 3.48. Sva parna stanja
nalaze se kondenzovana na nivou koji karakteriše osnovno stanje superprovodnika. Nespareni elektron
ne može postojati na tom nivou i mora zauzeti prvi nezauzeti jednoelektronski nivo. Pri razrušenju
superprovodnog para, oba elektrona moraju se pobuditi na dozvoljene jednoelektronske nivoe, za šta
je neophodan utrošak energije veæi od 2Ä!

Sl. 3.49 Stanje superprovodnika sa

strujom, u k-prostoru, sa
Sl. 3.48 Šema energetskih nivoa superprovodnika razmazanom Fer-
mijevom sferom pomerenom u
pravcu
S povišenjem temperature iznad T=0 K, deo proticanja struje
superprovodnih parova se termalno disocira i koncentracija

107)
Objašnjenje superprovodnosti posredstvom obrazovanja elektronskih parova ukazuje i zašto dobri jednovalentni
provodnici poput Ag, Cu i Au nisu superprovodnici - kod njih je interakcija elektrona posredstvom fonona veoma
slaba, pa ne dolazi do formiranja superprovodnih parova. Naprotiv, neki slabiji provodnici mogu postati
superprovodni, ukoliko im je ova interakcija dovoljno jaka.
108)
Superprovodne elektronske parove obièno nazivaju kuperovskim parovima.

149
superprovodnih elektrona ns odreðena je preostalim parovima. Štaviše, pošto se time smanjio i udeo
superprovodnih parova u smanjenju totalne energije sistema, to se smanjuje i energetski procep Ä koji
razdvaja osnovno superprovodno stanje od jednoelektronskih (normalnih) stanja! Uveæanjem T do
kritiène temperature TC svi parovi se disociraju i osnovno stanje superprovodnika prelazi u osnovno
stanje normalnog provodnika, opisano modelom kvazislobodnih elektrona.
Interesantno je razmotriti stanje superprovodnika sa strujom, u k-prostoru. U sluèaju
provodnika, osnovno stanje (Fermijeva sfera) je malo pomereno u pravcu kretanja elektrona109). Slièna
situacija je i u superprovodniku. Neka je pri tome osnovno stanje (razmazana Fermijeva sfera)
pomereno u pravcu kretanja elektronskih parova (x-osa) za velièinu k/2110). To je šematski prikazano
na Sl. 3.49. Razmotrimo sada kretanje prikazanog elektronskog para (1,2) sa impulsima (±kF+k/2,0,0).
Elektronu 1, koji ima najveæu kinetièku energiju S2(kF+k/2)2/2me, bilo bi naravno pogodno da preðe u
neko slobodno stanje u blizini elektrona 2; pri tome bi se energija sistema smanjila za

Ali pri tome bi bio raskinut superprovodni par (1,2), usled èega bi se energija sistema poveæala za 2Ä.
Odatle je jasno da pri dovoljno malim strujama (malim k) dobitak u energiji S2kFk/me ne može
kompenzirati gubitak 2Ä i par se neæe raskinuti. Naravno, takvo stanje u celini je energetski manje
pogodno od stanja bez struje (k=0), no ono može biti metastabilno sa beskonaèno dugim vremenom
života (takav primer je zatvorena superprovodna kontura sa strujom)! Razrušenje takvog stanja poèeæe
kada raskidanje para postane energetski opravdano, odnosno kada je S2kFkC/me.2Ä111). Korišæenjem
dobijenog izraza može se izvršiti i procena kritiène gustine struje

što je u zadovoljavajuæoj saglasnosti sa eksperimentalno utvrðenim vrednostima.

Ovde treba istaæi da superprovodne parove ne treba shvatiti bukvalno kao prostorno
lokalizovane elektronske parove! Grubu procenu karakteristiène dimenzije î superprovodnog para
moguæe je dobiti korišæenjem Hajzenbergove relacije neodreðenosti: î-S/äp. Neodreðenost impulsa
moguæe je proceniti imajuæi u vidu da se energetska gustina elektronskih stanja superprovodnika
suštinski razlikuje od one u provodniku (v. izraz (2.25)) samo u oblasti -Ä u blizini õF - otuda je

Korišæenjem poslednjeg izraza dobija se red velièine dimenzije para

(3.105)

109)
Za velièinu driftovskog kvazitalasnog vektora elektrona k) =p) /S=eEô/S-10-3 m -1 , što je mnogo manje od granice I
Briluenove zone k B =ð/a-10 10 m -1 , v. Od. 2.3.
110)
Ceo superprovodni par ima driftovski kvazitalasni vektor jednak k.
111)
Odatle se može oceniti vrednost kritiènog kvazitalasnog vektora para, k C .2Ä/SíF -k F Ä/õ F -10 6 m -1 , imajuæi u
vidu da je Ä/õ F -10 -4 i k F =ð/a-10 10 m -1 . Ona je, iako znatno veæa od driftovskog kvazitalasnog vektora elektrona u
provodniku (-10-3 m -1 ), još uvek znatno manja od granice I Briluenove zone (-10 10 m -1 ), v. fusnotu 109.

150
imajuæi u vidu da je õF/Ä-104 i kF-ð/a-1010 m-1!
Detaljno razmatranje mikroskopske (BCS) teorije izlazi van okvira ovog kursa. Dalje æemo
navesti samo konaène rezultate nekih važnih parametara superprovodnog stanja, koji slede iz BCS-
teorije [26, 29], dok su u Zad. 3.17-18 izloženi najvažniji aspekti BCS-teorije.
Energetski procep na temperaturi apsolutne nule odreðen je formulom (v. Zad. 3.17)

(3.106)

U nultom magnetnom polju superprovodno uredenje nastupa pri kritiènoj temperaturi

odreðenoj relacijom (v. Zad. 3.18)

(3.107)

gde je g0 - energetska gustina elektronskih nivoa koja odgovara jednom od pravaca spina u normalnom
provodniku (to je ustvari gn(õF)/2, v. izraz (2.25); ùD - debajevska fononska uèestanost i U0 -
potencijalna energija efektivne interakcije elektronskih parova posredstvom virtuelnih fonona.
Interesantno je uoèiti da (3.107) daje objašnjenje izotopskog efekta (3.104), pošto je ùD-M -1/2 (v.
(3.11)).
Kombinovanjem (3.106) i (3.107) dobija se fundamentalna formula koja ne zavisi od parametara
teorije:

(3.108)

Ovaj izraz pokazuje slaganje do na 10% kod veæine

superprovodnika 112).
Elementarna teorija predviða takoðe i
temperatursku zavisnost energetskog procepa Ä(T) u
blizini kritiène temperature TC i u nultom magnetnom
polju:

(3.109)

Temperaturska zavisnost promene kritiènog polja izražava

se formulama

Sl. 3.50 Odstupanje od empirijske

zavisnosti HC(T)/HC(0).1-(T/TC)2 za neke
(3.110) metale

112)
Ona ne opisuje pravilno superprovodnike sa tzv. jakom vezom, kao što su Hg i Pb! U tom sluèaju korišæenje
složenih metoda teorije superprovodnika sa jakom vezom [30] (kod kojih nije ispunjen uslov slabe veze g 0 U 0 n1),
dovodi do zadovoljavajuæeg slaganja sa eksperimentalnim rezultatima.

151
koje se obièno predstavljaju u vidu odstupanja od empirijske zakonitosti HC(T)/HC(0).1-(T/TC)2, Sl.
3.50. Vidi se da superprovodnici sa jakom vezom - živa i olovo - suštinski odstupaju od opšte
zakonitosti.
Izraz (3.106) za vrednost kritiène temperature superprovodnog prelaza (TC) omoguæava da se
izvrše procene njene maksimalne vrednosti [31]. U sluèaju veæ izloženog fononskog mehanizma
superprovodnosti, zbog vrednosti debajevske energije SùD-10-2 eV i prisustva eksponencijalnog
faktora, procene ukazuju na TC#30÷40 K! Meðutim, ovo ogranièenje se odnosi na sisteme sa metalnim
ili jonskim tipom hemijskih veza u materijalu. Kod "organskih metala" sa kovalentnim tipom hemijske
veze (kao što su polimeri), unutarmolekularne vibracije imaju skoro za red velièine veæu energiju,
SùD-10-1 eV, što bi moglo dovesti do znatno viših vrednosti kritiène temperature! Postoji i jedan
principijelno nov mehanizam superprovodnog sparivanja elektrona posredstvom virtuelne interakcije
sa eksitonima113). Za karakteristiènu vrednost energije eksitona Sùex-0,1-1 eV, primena (3.106) daje
procenu kritiène temperature koja leži u oblasti sobne, pa èak i viših temperatura! Ipak, ove procene
treba prihvatiti sa oprezom, pošto je još uvek nejasna efektivnost ovog tipa mehanizma superprovodnog
sparivanja elektrona.

3.5. ZADACI

3.1 Dokazati da usrednjavanje mikroskopskog izraza

(1)

na rastojanju r0 velikom u odnosu na atomska rastojanja a, ali malom u odnosu na karakteristiène

dužine promena makroskopskih velièina ë, dovodi do makroskopskog izraza

(2)

gde je polarizacija P(r), za sluèaj jonskih i molekularnih kristala data izrazom P(r)=p(r)/V0, u kome su
p(r) i V0 dipolni moment odnosno zapremina elementarne æelije.

REŠENJE:

Neka se dielektrik u datom trenutku opisuje mikroskopskom gustinom naelektrisanja ,

koja odražava detaljnu raspodelu elektrona jezgara i koja predstavlja izvor brzo promenljivog
mikroskopskog polja po oblasti r0 (u okolini taèke r) maloj u odnosu na karakteristiène
dužine promena makroskopskih velièina ë, ali velikoj u odnosu na karakteristièna atomska rastojanja
a (v. Sl. 1). Da bi sproveli proceduru usrednjavanja koristiæemo se pozitivnom normiranom težinskom
funkcijom f koja zadovoljava uslove
(3)

Zahteva se takoðe da se funkcija sporo menja, tj. da velièina ne prevazilazi znatno svoju
minimalnu vrednost 1/r0. Izuzimajuæi ove pretpostavke, forma makroskopske teorije ne zavisi od

113)
Eksiton predstavlja pobuðeno elektronsko stanje u kristalu koje se u prvoj aproksimaciji može tretirati kao
vezano stanje elektrona i šupljine, preostale na njegovom mestu. Za energiju veze ovog stanja može se koristiti
formula tipa (1.20), u kojoj m * predstavlja redukovanu masu elektrona i šupljine, m *-1 =m n *-1 +m p *-1 .

152
svojstava težinske funkcije f.
Makroskopsko elektrièno polje E(r) definiše se kao srednja vrednost mikroskopskog polja u
oblasti polupreènika r0 oko taèke r, pri èemu se taèkama pomerenim za rN u odnosu na r pripisuje
težinski faktor f(rN),

(4)

Operacija usrednjavanja, opisana izrazom (4), dovodi do razmazivanja svih detalja

mikroskopskog polja na rastojanjima manjim od r0, pri èemu ostaje samo spora promena te velièine (Sl.
2). Uoèimo, na primer, da kada se polje Emikro(r) menja veoma sporo na rastojanjima r0 (kao što je sluèaj
ako se taèka r nalazi u vakuumu daleko od dielektrika), velièina E(r) se poklapa sa Emikro(r).
Zamenom (1) u (4) dobija se

(5)

Odatle se vidi da je za dobijanje izraza (2) dovoljno pokazati da je

(6)

gde je P(r) sporo promenljiva funkcija koja se može tretirati kao gustina dipolnog momenta.

Sl. 1 Oblast usrednjavanja (sfera polupreènika Sl. 2 Karakteristièno prostorno ponašanje

r0) mikroskopske velièine u taèki r mikroskopske velièine (brzo oscilujuæa kriva) i
odgovarajuæe makro-
skopske velièine (ravna puna linija)

Razmotriæemo samo sluèaj jonskih ili molekularnih kristala, kod kojih je mikroskopsku gustinu
naelektrisanja moguæe razložiti na sumu doprinosa pojedinaènih jona (atoma ili molekula)

(7)

u sluèaju kovalentnih kristala, ovakvo razlaganje je neprimenljivo i neophodan je sasvim drugaèiji

pristup (v. fusnotu 20). Zamenom (7) u (5) dobija se

153
 (8)

gde je . Pošto je pomeraj j-tog jona Äj u odnosu na ravnotežni položaj mikroskopsko

rastojanje -a (i manje), i pošto gustina naelektrisanja ñj(rO) išèezava kada je rO veæe od a (u sluèaju
jonskih i molekularnih kristala), to se može izvršiti sledeæe razlaganje u stepeni red

(9)

Zamenom prva dva èlana reda (9) u (8), dobija se

(10)

gde su

(11)

ukupno naelektrisanje, odnosno dipolni momenat j-tog jona.

U sluèaju rešetke sa bazisom, rj0 ide po položajima svih jona R+d kristala, gde R ide po svim
èvorovima Braveove rešetke, a d po ravnotežnim položajima jona unutar elementarne æelije. Tada se
u izrazima (10) i (11) može izvršiti sledeæa zamena

(Uoèimo da joni koji se nalaze medusobno udaljeni za vektor Braveove rešetke imaju istovetno ukupno
naelektrisanje, usled èega qj zavisi samo od d, a ne i od R. Pošto je d mikroskopsko rastojanje -a, to
se može izvršiti dalje razlaganje

èijom zamenom u (10) dobijamo

(12)

gde je p(R) dipolni moment cele elementarne æelije,

(13)

(Uoèimo da je pri izvoðenju izraza (13) korišæena èinjenica da je ukupno naelektrisanje elementarne
æelije q(d) =0).

154
 Pošto se forma deformacije ne menja suštinski u mikroskopskim razmerama pri prelazu od jedne
ka drugoj elementarnoj æeliji, to æe se p(R) slabo menjati od æelije do æelije, pa se suma u izrazu (12)
može izraèunati kao integral:

gde je p(rN) glatka sporo promenljiva neprekidna funkcija koja opisuje polarizaciju æelija u okolini taèke
rN, a V0 - ravnotežna zapremina elementarne æelije. Pošto je promena p(rN) na rastojanju r0 od rN
zanemarljiva (za sluèajeve primenljivosti makroskopskih Maksvelovih jednaèina), to je moguæe
zameniti p(rN) sa p(r) i izneti ga ispred integrala, posle èega se dobija

(14)

gde je korišæen uslov normiranosti težinske funkcije (3).

Dakle, vidimo da pod uslovom suštinske promene dipolnog momenta elementarne æelije samo
na makroskopskim razmerama, usrednjavanje mikroskopske relacije (1) dovodi do makroskopske
Maksvelove jednaèine (2), u kojoj je gustina polarizacije P(r), u sluèaju jonskih i molekularnih kristala,
odreðena koliènikom dipolnog momenta elementarne æelije u okolini taèke r i ravnotežne zapremine
te æelije (izraz (14)).
3.2 Pokazati da je svuda unutar homogeno polarisane sfere makroskopsko polje jednako
, gde je P - polarizacija unutar sfere.
REŠENJE:

Elektrièno polje homogeno polarisane sfere može se izraèunati uzimajuæi kao izvor
elektriènog polja u centru sfere - iskljuèivo vezana površinska naelektrisanja površinske gustine
ç=Pn=Pcosè (v. Sl. 1), smatrajuæi da su uticaji vezanih naelektrisanja u unutrašnjosti sfere
kompenzirani114); tu je è - ugao izmeðu jediniènog vektora n normale na površinu sfere i polarizacije
P, odnosno makroskopskog polja E. Kolièina vezanog naelektrisanja na elementu površine dS,
(1)

stvara u centru sfere elektrièno polje jaèine

(2)

114)
Ceo problem se može i egzaktnije tretirati rešavanjem Laplasove jednaèine L 2 n=0 za elektrostatièki potencijal u
odsustvu slobodnih naelektrisanja, s graniènim uslovima na površini sfere, D=g 0 E+P za r<r 0 i D=g 0 E za r>r 0 [10].

155
 Sl. 1 Skica uz izvoðenje izraza za makroskopsko polje unutar homogeno polarisane sfere
Ako se elementarna površina izabere u obliku pojasa na homogeno polarisanoj sferi, tada je
(3)

Projekcija makroskopskog polja u centru sfere na pravac spoljašnjeg makroskopskog polja,

, uz kombinovanje sa izrazima (1) - (3), postaje

(4)

Makroskopsko polje homogeno polarisane sfere dobija se integraljenjem izraza (4) u granicama od 0
do ð (integraljenje komponente polja normalne na pravac spoljašnjeg makroskopskog polja daje nulu,
iz razloga simetrije),

(5)

156
3.3 Pokazati da je, za sluèaj visokosimetriène kubiène strukture, mikroskopsko lokalno polje ,
kao suma doprinosa dipola smeštenih u odgovarajuæim èvorovima kristala, jednako nuli.

REŠENJE:
Elektrièno polje koje potièe od doprinosa svih dipola jednako je gradijentu sume potencijala
svih dipola u posmatranoj taèki r=0:

(1)

gde je p - dipolni moment a rj - radijus-vektor položaja j-tog dipola u odnosu na koordinatni poèetak.
Kako je

to (1) postaje

Ako se pretpostavi da su dipolni momenti u èvorovima kubiène rešetke paralelni meðu sobom
i jednakog intenziteta, izborom pravouglog koordinatnog sistema (sa poèetkom u centru sfere) tako da
je z-osa paralelna ivici kocke i samim dipolnim momentima - elektrièno polje u centru sfere postaje

(2)

Iz simetrije rešetke sledi da je

(3)

pa, pošto je

(4)

to se iz izraza (2)-(4) dobija

(5)

157
za sluèaj kubiène simetrije.

3.4 Pokazati na primeru prostog modela linearnog izotropnog dielektrika sa gubicima, da je

matematièki pogodno formalno uvoðenje kompleksnih parametara sredine.

REŠENJE:
Za prost model linearne izotropne sredine (uz pretpostavku da u jedinici zapremine ima N
neutralnih atoma, da svaki atom ima elektron (mase me i naelektrisanja e) vezan za jezgro elastiènom
silom proporcionalnoj pomeraju x iz ravnotežnog položaja, i da u sredini deluje elektrièno polje Ex(ùt))
imamo jednaèinu kretanja u pravcu x-ose

(1)

gde je
(2)

prigušujuæa sila odreðuje rasejanje energije vibracija naelektrisanja (ti gubici energije posledica
su sudara sa susedima, ili su posledica apsorpcije zraèenja).
Stacionarno rešenje (1) i (2) (koje predstavlja partikularno rešenje) ima oblik
(3)

gde je - elastièna komponenta pomeraja x, koja se nalazi u fazi sa perturbujuæom silo

a - neelastièna komponenta pomeraja, pomaknuta po fazi za ±ð/2 u odnosu
perturbujuæu silu. U sluèaju sredine bez gubitaka (ã=0) je Aneel=0, odnosno polarizacija je

gde je ÷el(ù) - dielektrièna susceptibilnost sredine bez gubitaka. U sluèaju sredine sa gubicima biæe (v.
izraz (3))

(4)

gde su sve velièine realne. Uvedimo sada kompleksnu velièinu polja

(5)

(pri èemu fizièko polje predstavlja samo realna komponenta kompleksnog polja). Tada izraz (4) postaje
(u kompleksnom obliku)

158
 (6)

gde je uvedena kompleksna susceptibilnost

(7)

Fizièka polarizacija duž ose x jednaka je realnom delu kompleksne velièine , izraz (6). Realne
velièine ÷el(ù) i ÷neel(ù) zadovoljavaju izraz (4) koji važi za fizièka (i prema tome realna) polja.
Uvodenje kompleksnog polja (analogno celoj fazorskoj slici) omoguæava jednostavno rešenje jednaèine
(1). Zamenom dobija se

pa je kompleksna dielektrièna susceptibilnost jednaka

(8)

159
Slièno se dobija i kompleksna relativna dielektrièna propustljivost
(

(9)

kompleksna polarizabilnost ( )

(10)

kao i kompleksni indeks prelamanja ( ).

dobija se i tangens ugla dielektriènih gubitaka (

elektriène struje u dielektriku je

(11)

Odatle se vidi relacija izmeðu specifiène elektriène provodnosti i realnog i imaginarnog dela
polarizabilnosti dielektrika:

(12)

Iz izraza (11) uoèava se da je komponenta gustine elektriène struje koja zavisi od imaginarnog dela
kompleksne elektronske polarizabilnosti - u fazi sa elektriènim poljem i predstavlja aktivnu
komponentu elektriène struje koja stvara gubitke u dielektriku!

3.5 Razmotriti kinetiku polarizacije dielektrika sa stalnim elektriènim dipolima, u okviru Debajevog
modela dvostruke potencijalne jame.

REŠENJE:
U odsustvu spoljašnjeg elektriènog polja dipoli su haotièno orijentisani i u srednjem može se
uprošæeno govoreæi smatrati da je jednaki broj dipola usmeren u svih šest smerova. Za svaki od tri
Dekartova pravca koristiæemo model dvostruke potencijalne jame, gde svakom od minimuma odgovara
stanje dipola usmerenog u jednom od dva smera ovih pravaca (Sl. 3.18(a) u tekstu). Verovatnoæe
prelaza AvB i BvA su, saglasno Maksvel-Bolcmanovoj statistici, jednake
U0 - visina potencijalne barijere osnovnog stanja.
Pod dejstvom spoljašnjeg elektriènog polja E, usmerenog recimo u pravcu x-ose, potencijalna
kriva sa dva minimuma postaje asimetrièna (Sl. 3.18 (b) u tekstu), pa su sada verovatnoæe prelaza AvB
i BvA razlièite:

160
gde je ±pE promena energije dipola p usmerenog u pravcu (-) i nasuprot (+) polju E. Dipolni momenti
su veoma mali (p-10-30 Cm) tako da i u veoma jakim spoljašnjim elektriènim poljima (E-106 V/m)
energija molekularnog dipola je veoma mala (Äõ-10-24 J-10-5 eV), što je znatno manje od energije
toplotnog kretanja na sobnoj temperaturi (kT-10-2 eV). U tom sluèaju se eksponencijalna funkcija može
razviti u red, pa prethodne verovatnoæe postaju

(1)

Pošto se u prisustvu polja usmerenog u pravcu x-ose broj dipola u pravcu y- i z-ose ne menja
(Ny=Nz=N/3)115), jer oni u ovom polju ne menjaju svoju energiju (Äõy,z=py,zEx=0), to se neæe menjati ni
ukupni broj dipola (po jedinici zapremine) u pravcu x-ose:

jedino æe doæi do njihove preraspodele po smeru, tako što æe se poveæati broj dipola usmerenih u pravcu
polja. Promena broja dipola "smera A" i "smera B", u jedinici vremena biæe

odakle se dobija

(2)

Zamenom (1) u (2) dobija se nehomogena linearna diferencijalna jednaèina prvog reda sa konstantnim
koeficijentima

koja se elementarno rešava, posle èega se (uz granièni uslov NB=NA za t=0) dobija

115)
Ovo strogo uzev nije baš sasvim taèno, ali predstavlja razumnu aproksimaciju pod uslovom da su termièki efekti
znatno izraženiji od tendencije ureðenja dipola pod dejstvom spoljašnjeg polja. Egzaktniji pristup dovešæe do istog
krajnjeg rezultata pod pomenutom pretpostavkom.

161
gde je ôor/1/2P0 - vreme relaksacije, za koje se postigne ravnotežna raspodela dipolnih momenata u
dielektriku.
Polarizacija je jednaka proizvodu razlike broja dipola (po jedinici zapremine) sa "smerovima"
A i B, i dipolnog momenta jednog dipola:

(3)

Vidi se da polarizacija dostiže zasiæenje PvNp2E/3kT za tv4.

3.6 Dokazati da realni i imaginarni delovi relativne dielektriène propustljivosti i nisu

meðusobno nezavisni, ako izmedu D i E postoji linearna relacija.

REŠENJE:
Linearna relacija izmeðu D i E obièno se izražava kao princip superpozicije. Uzmimo najpre
da je za vreme vremenskog intervala izmeðu u i u+du na dielektrik primenjeno elektrièno polje jaèine
E(u), koje je ukinuto posle tog intervala. Kao posledica, u tom vremenskom intervalu pojaviæe se
elektrièna indukcija D, koja æe sadržati dva doprinosa

od kojih prvi praktièno trenutno sledi polje dok drugi ima neku inerciju, karakteristiènu za polarizaciju
P. Zahvaljujuæi ovoj inerciji elektrièna indukcija D æe postojati i za t>u+du, sa postepenim
išèezavanjem,

gde funkcija á(t-u) opisuje postepeno opadanje elektriène indukcije D, jer

(1)

Pretpostavimo sada da je u nekom kasnijem vremenskom intervalu izmedu uN i uN+duN

primenjeno drugo polje E(uN). Prema principu superpozicije odgovarajuæa elektrièna indukcija D(t-uN)
biæe linearno superponirana na prethodnu. Ako se ovaj princip superpozicije dalje primeni na
neprekidno vremenski zavisno elektrièno polje E(u) ukljuèeno u trenutku u=0, onda æe elektrièna
indukcija D(t) u trenutku t biti data izrazom

Ako ovaj izraz primenimo na sluèaj periodiènog elektriènog polja, E=E0cosùt, dobija se

162
Usvojiæemo dalje da æe to elektrièno polje postojati dovoljno dugo da D postane periodièna funkcija
vremena. To znaèi da je t veæe od t0 pri kome á(t) praktièno išèezava, usled èega, shodno (1), gornja
integracija po x može biti proširena do beskonaènosti bez znatne promene vrednosti integala,

(2)

gde je primenjena prosta trigonometrijska formula. Pošto se D(t) može predstaviti u kompleksnom
obliku

(3)

to iz (2) i (3) dobijamo izraze za realnu i imaginarnu komponentu relativne dielektriène propustljivosti

(4)

(5)

163
Obe funkcije i mogu se, dakle, izvesti iz iste funkcije á(x) i zato ne mogu biti nezavisne.
Da bismo našli eksplicitan oblik te zavisnosti primenimo Furijeov transform izraza (5)

u izraz (4):

(6)

jer integrali koji sadrže cos-èlanove išèezavaju kada Rv4. Na slièan naèin dobija se i inverzna relacija

(7)

Relacija (6) može se iskoristiti za raèunanje statièke dielektriène propustljivosti:

odakle se vidi da supstance koje imaju veoma malo ne mogu pokazati znatne dielektriène

gubitke (proporcionalne ).
Pokažimo, na kraju, da se izraz (3.72) u tekstu, za , dobija nezavisno od konkretnog
oblika zavisnosti (i posebno nezavisno od primenljivosti Klauzijus-Mosotijeve relacij
Zaista, zamenom funkcije

(uporediti sa izrazom (3.49) u tekstu) u izraz

(koja predstavlja relacije (4) i (5) napisane u kompleksnom obliku), dobija se

164
 (8)

što odgovara izrazu (3.72) u tekstu.

3.7 Izvesti Liden-Saks-Telerovu relaciju izmeðu longitudinalnih i transverzalnih jonskih uèestanosti,

Zatim pokazati da u intervalu uèestanosti nikakvo elektromagnetno zraèenje ne

može prolaziti kroz kristal.

REŠENJE:
U dugotalasnom (k.0) optièkom modu suprotno naelektrisani joni u svakoj elementarnoj æeliji
pomeraju se u suprotnom smeru (v. Od. 3.1.1), što dovodi do indukovanja polarizacije P, koja je
povezana sa makroskopskim elektriènim poljem E i elektriènom indukcijom D izrazom
(1)

U odsustvu slobodnih naelektrisanja (ñ=0) važi i sledeæa forma Maksvelove jednaèine

(2)

Takode, u elektrostatièkoj aproksimaciji116) makroskopsko elektrièno polje E je gradijent nekog

potencijala n, odakle je
(3)

U kubiènom kristalu elektrièna indukcija D je paralelna sa E (tj. nije tenzor), pa iz (1) sledi da su
oni paralelni i sa P. Ako zavisnost sve tri velièine od prostornih koordinata ima oblik

to se jednaèina (2) svodi na uslov kD0=0, iz koga sledi da je

(4)

dok iz jednaèine (3) imamo k×E0=0, odakle sledi da je

(5)

116)
Videæemo nešto kasnije u zadatku da i elektrodinamièko razmatranje (L×E=-MB/Mt) dovodi do sliènih rezultata.

165
 U longitudinalnom optièkom modu polarizacija P je paralelna sa talasnim vektorom k, pa se
uslov (4) svodi na D=0, što saglasno (1) znaèi

(6)

S druge strane, u transverzalnom optièkom modu polarizacija P je normalna na k, pa se uslov

(5) svodi na E=0, što saglasno (1) znaèi
(7)

Prema izrazu (3.63) u tekstu, u oblasti jonskih uèestanosti (ùnùe) za dielektrik bez gubitaka
(ãj=0), sa dva atoma po elementarnoj æeliji, je

(8)

odakle sledi da je pri ù=ùTj; otuda, rezultat (7) odreðuje ùTj kao uèestanost dugotalasnog (k.0)
transverzalnog117) optièkog moda. Uèestanost ùLj longitudinalnog optièkog moda odreðena je relacijom
(v. izraz (6)); tada iz (8) sledi Liden-Saks-Telerova relacija

(9)

Pošto je polarizabilnost kristala na nižim uèestanostima uvek veæa od one na višim

( ) to je ùLj>ùTj.
Pokažimo sada da u opsegu uèestanosti nikakvo elektromagnetno zraèenje ne može
prolaziti kroz kristal. Veæ je reèeno da elektrostatièka aproksimacija (3) nije sasvim taèna, pa ni njena
posledica (7) za transverzalne optièke modove, jer u elektrodinamièkom sluèaju umesto jednaèine (3)
važi Maksvelova jednaèina

(10)

Sada umesto važi opštiji rezultat. Naime, primenjujuæi operaciju L× na jednaèinu (10), uz
korišæenje (1) i (2), dobija se

Dalje, korišæenjem Maksvelove jednaèine za sluèaj odsustva gustine struje slobodnih naelektrisanja
(J=0)

117)
Zato i indeks T.

166
kao i relacija B=ì0H i D=g0grjE, prethodna jednaèina postaje tzv. talasna jednaèina

(11)

Pretpostavljajuæi prostoperiodièni oblik elektriènog polja,

uz korišæenje izraza za brzinu svetlosti u vakuumu , jednaèina (11) daje sledeæu vezu
izmeðu parametara elektriènog polja i dielektriène sredine

(12)

iz koje se vidi da za grj<0 talasni vektor postaje imaginaran, pa je elektrièno polje E eksponencijalno
opadajuæa funkcija koordinata, što znaèi da se talasi ne mogu prostirati kroz kristal za grj<0.
Iz relacije (12) vidi se da aproksimacija grj=4 važi za sluèaj da je kcoù. Uèestanosti optièkih
fonona imaju red velièine Debajeve uèestanosti ùD=kD , gde je - brzina zvuka u kristalu, pa taj
uslov oznaèava da je

Pošto je kD uporedivo sa dimenzijama prve Briluenove zone, a odnos je -10-4-10-5, to se

elektrostatièka aproksimacija može pouzdano koristiti skoro za sve optièke modove - izuzetak su samo
oni èiji su talasni vektori smešteni u neposrednoj blizini taèke k=0, i èine samo mali deo procenta
karakteristiènih dimenzija Briluenove zone.
3.8 Izvesti izraz za magnetnu susceptibilnost dijamagnetika, na modelu atoma helijuma (v. Sl. 3.29 u
tekstu).

REŠENJE:
U odsustvu spoljašnjeg magnetnog polja H, magnetni momenti dva helijumova atoma su
kompenzirani, jer su orbitalni momenti dva elektrona jednakog intenziteta, a suprotnog smera (Sl.
3.29(a) u tekstu).
Dovodenjem spoljašnjeg magnetnog polja H, normalnog na ravan orbite elektrona (Sl. 3.29(b)
u tekstu), na elektrone æe delovati dve sile: kulonovska i Lorencova. Sa izabranim smerovima brzina
dva elektrona, kao i dovedenog polja H, za prvi elektron (brzine ) ove sile biæe suprotnog smera, dok
æe za drugi (brzine ) biti istog. One æe se uravnotežavati centrifugalnim silama:

167
 (1)

gde je B=ì0H indukcija dovedenog magnetnog polja. Pri ovome smo pretpostavili da se pod dejstvom
magnetnog polja menja samo brzina, a ne i orbita elektrona. Iz jednaèina (1) oèito je da se brzina prvog
elektrona smanjila, a drugog poveæala, tako da je pod dejstvom magnetnog polja indukovan magnetni
moment

(2)

suprotno usmeren u odnosu na vektor indukcije spoljašnjeg polja (Sl. 3.2(b)), što je i fizièki osnov
Lencovog pravila elektromagnetne indukcije.
Formiranjem razlike jednaèina (1) dobija se

Zamenom ovoga u izraz (2), i imajuæi u vidu suprotne smerove pm i H, dobija se

Korišæenjem definicije vektora magnetizacije materijala M=Npm, dobija se

gde je magnetna susceptibilnost helijuma

(3)

168
Pošto helijum ima 2 elektrona, to je dijamagnetna susceptibilnost po jednom elektronu dva puta manja
( ). Takoðe, ukoliko magnetno polje H nije normalno na elektronsk
2
je R1 - srednji kvadrat projekcije polupreènika elektronske orbite na ravan normalnu na pravac
magnetnog polja H. Zbog sferne simetrije atoma sa popunjenim elektronskim ljuskama je

gde je - srednji kvadrat polupreènika elektronske orbite. U sluèaju atoma (jona) sa više elektrona
koji obrazuju elektronsku konfiguraciju nekog plemenitog gasa, dijamagnetna susceptibilnost ovog
materijala biæe

(4)

gde sumiranje ide po svim elektronima jednog atoma (jona) datog materijala, a

srednji kvadrat polupreènika atoma (jona) koji sadrži Z elektrona.

3.9 Izvesti izraz za magnetnu susceptibilnost paramagnetika.

REŠENJE:

Za razliku od dijamagnetika, kod kojih su magnetni momenti elektrona unutar atoma

kompenzirani, atomi paramagnetika imaju nekompenzirane magnetne momente, što ima analogiju kod
polarnih dielektrika. Pod dejstvom spoljašnjeg magnetnog polja ti magnetni momenti se usmeravaju
duž linija polja, a toplotno kretanje molekula narušava ovo usmeravanje.
Koristeæi pomenutu analogiju sa polarnim dielektricima, može se sprovesti rasuðivanje analogno
onom u Zad. 3.5, imajuæi u vidu ða je promena energije magnetnog momenta pm, u polju indukcije B,
Äõ=-pmB. Izraz koji se dobija za vektor magnetizacije M je

gde je

(1)

magnetna susceptibilnost paramagnetika.

3.10 Pokazati da se energije singletnog i tripletnog stanja dvoelektronskog Hamiltonijana razlikuju za

iznos srazmeran dvoelektronskog izmenskom kulonovskom integralu (izraz (3.90) u tekstu).

169
REŠENJE:

Dvoelektronska talasna funkcija singletnog (øs) i tripletnog (øt) stanja (izraz (3.89))

(1)

predstavljaju približno ortonormirane simetrizovane kombinacije ortonormiranih jednoelektronskih

funkcija ni(rj) osnovnog stanja izolovanog vodonikovog atoma sa protonom u taèki Ri i elektronom u
taèki rj (i, j=1,2).
Energije singletnog (õs) i tripletnog (õt) stanja

(2)

dvoelektronskog Hamiltonijana
(3)

gde su (i=1,2) jednoelektronski Hamiltonijani dva elektrona koji ukljuèuju njihove operatore
kinetièke energije i kulonovske interakcije sa jezgrima oba atoma, a Ue(r1,r2) kulonovska interakcija
izmeðu dva elektrona u taèkama r1 i r2, ! razlikuju se za iznos

(4)

gde je u prethodnom koraku prepoznato da su dva sabirka jednaka (što se vidi izmenom mesta
promenljivih integracije r1 i r2). Imajuæi u vidu da je
(5)

170
(gde je õ0 ! energija jednoelektronskog osnovnog stanja vodonikovog atoma), kao i da su integrali
preklapanja razlièito centriranih orbitala vrlo mali

(6)

razlika energija singletnog i tripletnog stanja (4) konaèno postaje

(7)

odnosno zaista je srazmerna dvoelektronskom kulonovskom izmenskom integralu.

3.11 Izvesti izraz za efektivni izmenski integral u sluèaju izmenske interakcije lokalizovanih 4f-
elektrona posredstvom provodnih 6s-elektrona kod prelaznih metala iz grupe retkih zemalja (lantanida).

REŠENJE:
Energiju direktne izmenske interakcije izmeðu 4f-elektrona, raèunatu na jedan èvor rešetke,
zapišimo u obliku -Affmf2/2 (v. izraz (3.91) u tekstu), gde je Aff - integral direktne f-f izmenske
interakcije, a mf - srednja vrednost relativne magnetizacge 4f-elektrona po jednom èvoru rešetke.
Energija posredne izmenske interakcije izmeðu lokalizovanih 4f- i provodnih 6s-elektrona raèunata na
jedan èvor rešetke biæe jednaka -Asfmsmf gde je ms - srednja vrednost relativne magnetizacije provodnih
6s-elektrona raèunata po jednom èvoru rešetke a Asf - integral posredne s-f interakcije. Pretpostavka da
postoji rezultujuæi dipolni moment provodnih 6s-elektrona znaèi da ima višak provodnih elektrona sa,
na primer, projekcijom spina sz=1/2 u odnosu na one sa projekcijom spina sz=-1/2. Ovo svakako ne
odgovara osnovnom stanju potpuno popunjene Fermijeve sfere (tako da na svaki dozvoljeni nivo dolaze
po dva elektrona sa suprotnim projekcijama spinova +1/2 i -1/2), veæ jedan deo elektrona sa, recimo,
sz=-1/2 prelazi na nepopunjene nivoe izvan Fermijeve sfere, pri èemu menjajuæi projekciju spina u
sz=+1/2. Naravno da ovo dovodi do poveæanja kinetièke energije elektrona za iznos AFms2/2, gde je
koeficijent AF reda velièine Fermijeve energije: AF-õF. Tako je suma izmenskih energija i uveæanja
kinetièke energije provodnih 6s-elektrona jednaka

(1)

Ravnotežna vrednost ms, pri mf=mfmax, dobija se iz uslova za minim

s+f sistema,

(2)

Pošto je Asf-0,1 eV a AF-õF-1 eV, vidi se da magnetizacija provodnih 6s-elektrona èini -10%
maksimalne magnetizacije 4f-elektrona. Zamenom (2) u (1) dobijamo ravnotežnu vrednost energije s+f
sistema:

171
Izraz u zagradi je efektivni integral izmenske interakcije izmeðu lokalizovanih 4f-elektrona, koji se
nalaze u s-f izmenskoj vezi sa delokalizovanim (provodnim) 6s-elektronima:

(3)

Odavde se vidi da s-f izmenska interakcija dovodi do posredne izmenske veze izmeðu lokalizovanih
4f-elektrona (zbog njihove lokalizacije, talasne funkcije im se praktièno ne preklapaju, pa je shodno
izrazu (3.90) u tekstu Aff=0), odredene parametrom

(4)

koji u potpunosti i odreduje magnetna svojstva prelaznih metala iz grupe retkih zemalja (lantanida).
Dobijeni parametar posredne interakcije Aposredno, u datoj aproksimaciji, uvek je pozitivan i zato
dovodi do feromagnetnog ureðenja magnetnih momenata. Medutim, taèniji raèuni pokazuju da Aposredno
nije konstanta teorije veæ da zavisi od rastojanja (-r-3) izmeðu 4f-slojeva susednih atoma u kristalnoj
rešetki metala iz grupe retkih zemalja, pri èemu još i menja naizmenièno znak sa promenom rastojanja.
Tako, u okviru taènije teorije, ovaj tip posredne izmenske interakcije može dovesti i do
antiferomagnetnog ureðenja. Osim toga, pokazuje se da na ceo karakter atomskih magnetnih momenata
(njihovu nekolinearnost i sl.) veoma utièe i forma Fermijeve površi provodnih 6s-elektrona metala
retkih zemalja.

3.12 Razmotriti uslove nastanka feromagnetnog ureðenja kod prelaznih 3d-metala iz grupe gvožða,
posredstvom izmenske interakcije izmeðu delimièno delokalizovanih 3d-elektrona.

REŠENJE:
U sluèaju kolektiviziranih elektrona, kao što smo pomenuli u prethodnom zadatku, spinovi
elektrona u neureðenom paramagnetnom stanju su kompenzirani tako da je n+=n–=n/2 (n± je broj
3d-elektrona sa projekcijom spina sz=±1/2, a n - ukupan broj delokalizovanih 3d-elektrona). Da bi se
ostvarilo spontano feromagnetno uredenje, prelaženjem í elektrona po atomu na nezauzete nivoe iznad
Fermijevog uz sticanje srednje energije äõ, neophodno je da taj proces bude energetski povoljan, tj. da
se pri tome snižava totalna energija sistema. Sniženje energije sistema može iæi na raèun energije
izmenske interakcije parova elektrona sa istom projekcijom spina, srazmerne kvadratu broja elektrona
sa odgovarajuæom projekcijom ( ili ). U feromagnetnom stanju sa, recimo, viškom elektrona sa
projekcijom spina sz=+1/2, je n+=n/2+ní i n-= n/2-ní118), tako da je izmena energije po jednom èvoru
rešetke pri prelazu iz paramagnetnog u feromagnetno stanje

118)
Uz pretpostavku da svaki atom daje po jedan delokalizovani 3d-elektron.

172
 (1)

gde je Uizm - srednja izmenska energija po jednom elektronskom paru. Uvedimo bezdimenzioni
parametar

(2)

gde je g(õF) gustina elektronskih stanja na Fermijevoj površi (zaista, predstavlja kolièn
broja elektrona po jedinici zapremine, koji se nalaze u energetskom intevalu äõ oko õF, i samog tog
intervala äõ). Iz (1) i (2) tada sledi da se za î>1 dobija feromagnetno ravnotežno stanje (Äõ<0), a za
î<1 paramagnetno (Äõ>0).
Na taj naèin, uslov nastanka feromagnetnog stanja (î>1), saglasno (2), nameæe zahtev za što
veæom gustinom elektronskih nivoa g(õF) na Fermijevoj površi, a takoðe i što višu srednju izmensku
energiju Uizm. Kako pokazuju egzaktni raèuni, ova izmenska energija je utoliko viša ukoliko su
3d-elektroni više lokalizovani (v. i izraz (3.90)), tj. ukoliko oni manje uèestvuju u mehanizmu
provoðenja (pored delokalizovanih 4s-elektrona). Ovo je zaista sluèaj kod Fe, Co i Ni, koji su
feromagnetni, a nije kod prelaznih 3d-metala sa poèetka ovog reda (kod njih su 3d-elektroni
delokalizovani, formirajuæi široku zonu koja se preklapa sa 4s-zonom, usled èega se 3d i 4s-elektroni
hibridiziraju (mešaju), pa je izmenska energija Uizm bliska vrednosti za slobodne elektrone (tj. vrlo
mala)).
Izložena elementarna procena ima nedostatak da sve posmatra u impulsnom prostoru, uz
savršeno ignorisanje prostorne raspodele dveju komponenti spina. Faktièki, u sistemu postoje narušenja
homogenosti spinske gustine (fluktuacije), koje unose u sistem neki element lokalizacije stanja, što još
više odgovara nastanku spontanog feromagnetnog ureðenja.

3.13 Izvesti Kiri-Vajsov zakon za feromagnetike,

(1)

gde je TC - kritièna Kirijeva temperatura, a C - Kirijeva konstanta.

REŠENJE:
Za izvoðenje Kiri-Vajsovog zakona, pretpostavlja se da izmenske interakcije magnetnih
momenata (koje dovode do spontanog ureðenja) dovode do toga da se spoljašnje magnetno polje H,
koje deluje na magnetni moment, zamenjuje efektivnim poljem Hef=H+Hw, gde je Hw tzv. molekularno
Vajsovo polje ili izmensko polje, proporcionalno postojeæoj magnetizaciji

(2)

Za ukupnu magnetizaciju, u saglasnosti sa Kirijevim zakonom (izraz (3.82) u tekstu), dobijamo

173
 (3)

pa se eliminisanjem Hw iz (2) i (3) dobija Kiri-Vajsov zakon (1), gde je, saglasno izrazima (3.82) i
(3.83) u tekstu, Kirijeva konstanta C jednaka onoj za paramagnetne materijale

(za oznake videti u tekstu).

Treba imati u vidu da teorija molekularnog polja, koja dovodi do Kiri-Vajsovog zakona,
neadekvatno opisuje pojave u blizini kritiène oblasti (v. fusnotu 91), ne predskazuje niskotemperaturna
pobuðenja (magnone ili spinske talase), a pri visokim temperaturama pravilno reprodukuje samo
osnovnu popravku Kirijevog zakona (3.82) u tekstu (koja se može dobiti iz Kiri-Vajsovog zakona (1)
za TC/Tn1):

Ipak, ona dopušta neposredno uopštenje na sve moguæe tipove magnetnog uredenja (v. sledeæi zadatak
za sluèaj antiferomagnetika), a osim toga u metodološkom smislu predstavlja konkretni primer veoma
opšte Landauove fenomenološke teorije faznih prelaza.

3.14 Izvesti Kiri-Vajsov zakon za antiferomagnetike,

(1)

i naæi vezu izmeðu Nilove kritiène temperature TN antiferomagnetnog prelaza i parametra è.

REŠENJE:
U Nilovom modelu Kirijev zakon za dve podrešetke (tipa A i B), koje formiraju
antiferomagnetik, može se zapisati (analogno izrazu (3) u prethodnom zadatku) u obliku

(2)

gde su ëAA, ëBB i ëAB parametri izmenske interakcije izmeðu parova susednih jona podrešetke A (ëAA>0)
podrešetke B (ëBB>0) i izmeðu parova susednih jona dve podrešetke A i B (ëAB>0). Uzimajuæi da su joni
u dve podrešetke jednaki (samo sa suprotno orijentisanim magnetnim momentima), možemo staviti da
je ëAA=ëBB.
Jednaèine (2) su primenljive za T>TN. Da bi magnetizacije podrešetki MA i MB bile konaène pri
H=0, neophodno je da je determinanta sistema (2) jednaka nuli:

174
tj. , odakle se za Nilovu temperaturu dobija

(3)

Jednaèine (2) imaju rešenje tako da se dobija

za antiferomagnetike,

sa parametrom è odreðenim izrazom

(4)

i sa CN=2C.
Pošto su parametri izmenske interakcije ëAA i ëAB pozitivne velièine i pošto je ëAB>ëAA (jer su
susedni atomi dve podrešetke A i B bliži meðusobno nego atomi iste podrešetke, a izmenska interakcija
opada eksponencijalno sa rastojanjem), to su i TN i è pozitivne velièine. Iz jednaèina (3) i (4) vidi se i
njihova meðusobna veza

(5)

3.15 Razmotriti proticanje jednosmerne struje I kroz Džozefsonov prelaz (slabu vezu) u sluèaju I<IC
(stacionarni Džozefsonov efekat) i I>IC (nestacionarni Džozefsonov efekat), gde je IC -kritièna struja
kroz prelaz.

REŠENJE:
Neka je u opštem sluèaju struja kroz Džozefsonov prelaz (recimo tunelskog tipa prikazanog na
Sl. 1(a)) toliko velika (IS>IC) da se na prelazu pojavljuje razlika potencijala U. Energetska šema takvog
prelaza prikazana je na Sl. 1(b) (v. i Sl. 3.48 u tekstu). Posmatraæemo sistem superprovodnih
elektronskih parova kao kvantnomehanièki sistem sa dva nivoa, tj. pretpostaviæemo da se par može
nalaziti ili na nivou 1 ili na nivou 2, okarakterisanim stacionarnim talasnim funkcijama ø1 odnosno ø2.
Pri tome talasna funkcija parova u celom sistemu, Ø(t), data je kao superpozicija talasnih funkcija ø1
i ø2 :
(1)

gde su funkcije C1(t) i C2(t) amplitude stanja ø1 i ø2, a i verovatnoæe nala

sistema u odgovarajuæim stanjima ø1 i ø2. Evolucija ovog kvantnomehanièkog sistema u vremenu

175
odreðena je Šredingerovom jednaèinom (v. Dodatak D.1)

(2)

Sl. 1 Šematski prikaz (a) Džozefsonovog prelaza i (b) strukture energetskih nivoa u njemu.

gde je - Hamiltonov operator posmatranog sistema. Zamenom (1) u (2) i korišæenjem svojstva
ortonormiranosti talasnih funkcija ø1 i ø2 ( (i,j=2) gde je äij - Kronekerov simbol) k

i oznaka (i,j=1, 2), dobijaju se dve jednaèine koje odreðuju evoluciju amplituda
i C2(t) u vremenu:

(3)

Matrièni element Hii (i=1, 2) predstavlja energiju sistema u i-tom stanju, a Hji (i,j=1, 2) karakteriše
verovatnoæu prelaza sistema iz stanja øi u stanje øj. Sa Sl. 1 oèevidno je da je H11=eU, H22=-eU. Prelazi
parova sa nivoa 1 na nivo 2 i obrnuto su jednako verovatni i njihove verovatnoæe obeležiæemo sa
H12=H21=K. Tada sistem (3) postaje

(4)

Pošto je - verovatnoæa nalaženja sistema u stanju i (i=1, 2), na kome se nalazi koncentracija

od ns(t) superprovodnih parova, to æemo usvojiti sledeæe normiranje amplituda

(i=1, 2), pretpostavljajuæi da su obe superprovodne obloge od istog materijala. Predstavljajuæi amplitude
C1 i C2 u obliku

176
177
i zamenom u jednaèine (4), dobija se posle razdvajanja realnih i imaginarnih delova

(5)

(6)

(7)

gde je äè=è2-è1.
Da bi smo odredili struju kroz prelaz, razmotrimo šta se dogaða u trenutku ukljuèenja struje.
U prvom trenutku, koncentracija superprovodnih elektrona poèeæe da se menja brrinom dns/dt usled
èega se pojavljuje struja IS-dns/dt. Iako æe se istog trenutka ta neravnotežna koncentracija elektrona
kompenzirati novim elektronima iz izvora struje (pošto je prelaz ukljuèen u zatvoreno elektrièno kolo),
struja æe zadržati svoju prvobitnu vrednost (u pitanju je superprovodnik). Tada iz jednaèine (5) sledi
izraz za struju kroz slabu vezu u sluèaju stacionarnog Džozefsonovog efekta (u jednaèini (5) nigde ne
figuriše napon U na spoju!):
(8)

gde je IC - kritièna struja kroz prelaz. Iz izraza (8) vidi se da je u sluèaju stacionarnog Džozefsonovog
efekta IS<IC!
Da bismo dobili izraz za struju u sluèaju nestacionarnog Džozefsonovog efekta, oduzmimo
najpre jednaèine (6) i (7); pri tome, dobija se fundamentalna formula

(9)

Sl. 2 Rezistivni model Džozefsonovog prelaza u sluèaju nestacionarnog Džozefsonovog efekta

Ona pokazuje zavisnost pada napona U na slaboj vezi od brzine promene fazne razlike na
superprovodnim oblogama sa dve strane spoja. Šta se dogaða sa Džozefsonovim prelazom kada kroz

178
njega protièe konstantna, spolja zadata struja I>IC? Pošto superprovodna struja ne može biti veæa od
IC jasno je da se osim superprovodne komponente struje pojavljuje i normalna (tj. struja pojedinaènih
(nesparenih) elektrona). Dakle Džozefsonov prelaz se može predstaviti u vidu tzv. rezistivnog modela,
s paralelnim granama idealnog Džozefsonovog prelaza i normalnog omskog dela (Sl. 2). Ukupna struja
I jednaka je zbiru normalne komponente U/R i superprovodne ICsin(äè):

gde je R - otpornost prelaza u normalnom stanju. Razdvajanjem promenljivih, prethodna diferencijalna

jednaèina svodi se na integral

Ovaj integral se elementarno integrali smenom x=tg(äè/2), posle èega se dobija

gde je , a ã - konstanta integracije. Rešavanjem gornje jednaèine po äè, a

zamenom u (9), dobija se napon na prelazu u obliku

(10)

Tako se uoèava neobièno svojstvo Džozefsonovog prelaza: ako je zadata spoljašnja jednosmerna
elektrièna struja I veæa od kritiène struje prelaza IC na prelazu se javlja prostoperiodièni napon U(t)

uèestanosti , izraz (10). Ovaj nestacionarni Džozefsonov efekat naziva

džozefsonovskom generacijom. Objasnimo razloge ovog naziva. Voltmetar jednosmernog napona
pokazaæe naravno srednju vrednost po periodu, . Usrednjavanje po vremenu izraza (10) daje relaciju
(11)

koja ima jasnu interpretaciju: ako je srednje rastojanje meðu nivoima kuperovskih (superprovodnih)
parova sa dve strane prelaza jednako , to æe se ta energija izdvajati u vidu kvanta elektromagnetnog
zraèenja pri prelazu jednog para kroz oblast slabe veze.

3.16 Pokazati da se u okviru Ginzberg-Landauove fenomenološke teorije magnetni fluks kroz

superprovodni prsten kvantizira, sa elementarnim kvantom

koji se naziva flukson.

179
REŠENJE:
Fundamentalna pretpostavka Ginzburga i Landaua tièe se gustine struje u superprovodniku,
okarakterisanim parametrom ureðenja ø(r). U prisustvu magnetnog polja datog vektor-potencijalom
A(r)119) gustina elektriène struje odreðena je obiènom kvantnomehanièkom formulom (v. Dodatak
D.1.9) za èestice naelektrisanja -2e i mase 2me120), opisane talasnom funkcijom ø(r),

(1)

Jednaèina Londonovih (3.102) u tekstu, dobija se iz izraza (1) ako se pretpostavi da se promena
1
parametra ureðenja u prostoru odreðuje samo njegovom fazom è, a ne i modulom
U tom sluèaju izraz (1) dobija oblik

(2)

i pošto je L×(L è)/0, a je konstantno, to se iz (2) odmah dobija druga jednaèina Londonovih
(3.102), ukoliko se koncentracija superprovodnih elektrona ns identifikuje sa (što je potpuno
razumljivo ako se ø interpretira kao talasna funkcija koja karakteriše ns/2 superprovodnih parova
elektrona (naelektrisanja -2e) koji se svi nalaze u jednom istom kvantnom stanju, obrazujuæi
kondenzat). Zato se jednaèina (2) naziva kvantnim uopštenjem druge jednaèine Londonovih.
Uporedivanjem jednaèine (2) sa klasiènim analogom , dobija se relacija

(3)

koja predstavlja generalisani impuls superprovodnog elektronskog para.

Iz jednaèine (2) moguæe je dobiti još jednu veoma zanimljivu posledicu. Razmotrimo
superprovodnik u vidu prstena (Sl. 1). Izvršimo integraciju jednaèine (2) po konturi koja se nalazi u
dubini materijala oko otvora prstena. Pošto gustina elektriène struje postoji samo po površini
superprovodnika (v. jednaèinu (3.103) u tekstu i komentar ispod nje), dobija se

119)
Iz elektrodinamike poznato je da je B=L×A.
120)
Razlozi æe postati jasniji pri razmatranju kvantovanja magnetnog fluksa (izraz (4)); v. i Od. 3.4.2. posveæen
mikroskopskoj (BCS) teoriji superprovodnosti.
121)
U opštijem sluèaju kada se modul parametra superprovodnog ureðenja znatno menja u prostoru, za istovremeno
odreðivanje i gustine elektriène struje J s i parametra ureðenja ø neophodno je koristiti, pored jednaèine (1), i drugu
Ginzburg-Landauovu jednaèinu (koja povezuje brzinu prostorne promene parametra uredenja sa
vektor-potencijalom) [28]. Korišæenje kompletnog sistema Ginzburg-Landauovih jednaèina neophodno je pri
opisivanju magnetnih vrtložnih niti u superprovodnicima II vrste, pošto u jezgru vrtloga modul parametra ureðenja
brzo pada na nulu; kao posledica pojavljuje se oblast u kojoj postoji znaèajan magnetni fluks.

180
 Sl. 1 Skica uz izvoðenje izraza za kvantizaciju magnetnog fluksa u superprovodniku
Saglasno Stoksovoj teoremi je

gde je Ö magnetni fluks kroz prsten122). Osim toga, pošto je parametar ureðenja ø jednoznaèna velièina,
to njegova faza è pri obilasku prstena mora da se promeni za 2ðn, gde je n - ceo broj:

Kombinujuæi poslednja tri izraza, zakljuèujemo da se magnetni fluks kroz superprovodni prsten
kvantizira:

(4)

Velièina Ö0=h/2e (izraz (1)) naziva se fluksonom ili kvantom magnetnog fluksa. Interesantno je
primetiti da je F. London, predskazujuæi kvantovanje magnetnog fluksa smatrao da æe kvant biti h/e.
To je i razumljivo pošto je on mislio da je elementarno naelektrisanje nosioca superprovodnosti jednako
naelektrisanju elektrona -e. Eksperiment je potvrdio pravilnost relacije (4), što je predstavljalo direktan
dokaz da se superprovodna elektrièna struja prenosi parovima elektrona.

3.17 Izvesti izraz (3.106) za energetski procep superprovodnika, Ä(0), na temperaturi apsolutne nule,
u okviru BCS-teorije.

REŠENJE:
Kako je pokazano u Od. 3.4.2, osnovno stanje superprovodnika je razmazana Fermijeva sfera
(v. Sl. 3.47(a)), u kojoj su neka stanja k-prostora iznad Fermijeve površi zauzeta, dok su istovremeno
neka stanja ispod Fermijeve površi nezauzeta. Pri tome, popunjavanje stanja ide po parovima: ako je
stanje k8 zauzeto, to æe stanje -k9 takoðe biti (strelicama 8 i 9 oznaèeni su pravci elektronskih spinova);
to isto važi i za nezauzeta stanja.
Zamislimo sada sva moguæa stanja slièna onom prikazanom na Sl. 3.47(a), i numerišimo ih
indeksom n. Ona obrazuju bazisni skup talasnih funkcija Øn, po kojima je moguæe razložiti talasnu
funkciju osnovnog stanja superprovodnika Ø0. Na tom jeziku, rassejavanje para superprovodnih
elektrona (k,-k) (spinske indekse 8 i 9 ispuštamo zbog kompaktnosti notacije), posredstvom virtuelnog
fonona, u stanje (kN,-kN) (v. Sl. 3.46) - oznaèava prelaz iz stanja Øi, u kome su æelije (k,-k) zauzete a

122)
Pošto je unutar superprovodnika B=0, to fluks koji prolazi kroz prsten ne zavisi od izbora konture, sve dok se ta
kontura nalazi unutar materijala.

181
(kN,-kN) slobodne, u drugo stanje Øj, koje se razlikuje od stanja Øi samo po tome što su u stanju Øj æelije
(k,-k) slobodne, a (kN,-kN) zauzete.
Razmotrimo sada neku funkciju od talasnog vektora k. Neka je to verovatnoæa da je par
stanja (k,-k) zauzet. Tada je u razvoju

(1)

amplituda stanja i, u kome su æelije (k,-k) zauzeta a (kN,-kN) slobodne, jednaka

(2)

Naime, u kvantnomehanièkom razvoju (1), kvadrat modula amplitude ci odreðuje verovatnoæu

nalaženja sistema u stanju Øi (v. Dodatak D.1.6). Analogno, amplituda stanja Øj , u kojem su æelije (k,-
k) postale slobodne a (kN,-kN) zauzete, biæe
(3)

Srednja energija osnovnog stanja, opisanog Hamiltonijanom

(4)

gde je - operator kinetièke energije a - potencijalna energija superprovodnih elektrona,

jednaka je

(5)

gde je

(6)

a Uji - matrièni element prelaza iz stanja Øi u stanje Øj:

(7)

U izrazu (7) je uzeto u obzir da u superprovodniku interaguju samo elektronski parovi iz uskog sfernog
sloja oko Fermijeve površine (širine 2SùD oko Fermijeve površi energije õF).
Saglasno izrazima (5-7), srednja energija osnovnog stanja superprovodnika, opisanog

182
raspodelom , jednaka je

(8)

Prvi sabirak daje ukupnu kinetièku energiju sistema superprovodnih elektrona, gde je õk kinetièka
energija elektrona u æeliji k, raèunata u odnosu na Fermijev nivo,

(9)

Drugi sabirak u (8) je srednja potencijalna energija interagujuæih superprovodnih elektrona, gde je
matrièni element UkkN odreðen izrazom (7).
Odredimo sada funkciju raspodele za osnovno stanje superprovodnika na temperaturi
apsolutne nule, iz uslova minimuma srednje energije osnovnog stanja superprovodnika (8):

(10)

Korišæenjem izraza (2), (7) i (8), iz (10) se dobija

183
odakle je

(11)

gde je

(12)

Znak prim kod sume u (12) oznaèava da se sumiranje vrši samo po tim stanjima k koje leže u sfernom
sloju oko Fermijeve površi gde je matrièni element UkkN razlièit od nule (v. (7)).

Sl. 1. Zavisnost õk2 od k. Na Fermijevom

nivou je õk=0. Oblast "razmazanosti" õk2
po energiji, oko Fermijevog nivoa õF ,
jednaka je 2Ä0

Zamenom u (11), dobija se

kvadratna jednaèina po :

(13)

gde je

(14)

Rešavanjem jednaèine (13), uz korišæenje (14), dobija se dvoznaèno rešenje

kod kojeg fizièkog smisla ima samo ono sa znakom "-",

(15)

184
pošto raspodela mora težiti 1 kada k60 (tada, naime, i , jer je

Grafik zavisnosti prikazan je na Sl. 1. Vidi se da srednja energija osnovnog stanja

superprovodnika dostiže minimum kada je raspodela superprovodnih elektrona oko Fermijeve površi
"razmazana" na nekom intervalu energije -2Ä0. Podvucimo još jedanput, da se to dogaða na temperaturi
apsolutne nule! Takvo je osnovno stanje superprovodnika.
Izvedimo sada izraz za energetski procep superprovodnika Ä0/Ä(0) (takva interpretacija Ä0 biæe
jasnija u Zad. 3.18) na temperaturi apsolutne nule. Zamenom izraza za (v. (15)) i u (12
dobija se

(16)

gde je korišæen izraz (14). Tako se dobija jednaèina po Ä0 u obliku

(17)

Prelaskom sa sumiranja po k na integraciju po energiji õ, prema formuli

(18)

gde je g(õ) - energetska gustina elektronskih nivoa (koja odgovara jednom od pravaca spina u
normalnom provodniku), izraz (17) se transformiše u jednaèinu

(19)

gde je g0 - gustina elektronskih nivoa oko Fermijevog nivoa (smatra se da je u uskom sloju širine 2SùD
oko õF gustina g(õ)=g0 konstantna). Pošto je podintegralna funkcija parna i integracija u (19) u
simetriènim granicama, iz (19) se dobija

185
 (20)

Kao rezultat elementarne integracije dobija se

(21)

ili

(22)

Pošto je g0U0 za veæinu superprovodnika reda 0,3 ili manje, to se poslednji izraz svodi na izraz (3.106)
u tekstu,

(23)

Imajuæi u vidu da je SùD-10-2 eV i g0U0-0,3, iz (23) se dobija da je Ä0-10-3 eV.

3.18 Odrediti temperatursku zavisnost energetskog procepa superprovodnika, Ä(T), u okviru BCS-
teorije. Iz uslova iŠèezavanja energetskog procepa superprovodnika na kritiènoj temperaturi
superprovodnog prelaza, Ä(TC)-0, izvesti izraz (3.107) za kritiènu temperaturu superprovodnog prelaza,
TC.

REŠENJE:

Odredimo najpre srednju energiju osnovnog stanja superprovodnika ( ), u odnosu na srednju

energiju osnovnog stanja normalnog metala ( ):

(1)

Imajuæi u vidu srednju energiju osnovnog stanja superprovodnika datu izrazom (8) u prethodnom
zadatku, kao i da je srednja energija osnovnog stanja normalnog metala, kada je interakcija meðu
elektronima zanemarena i oni popunjavaju sva stanja ispod Fermijevog nivoa, data sumom kinetièkih
energija kvazislobodnih elektrona

(2)

gde sumiranje ide po parovima stanja (k,-k), zbog èega se i pojavljuje koeficijent 2, to se iz (1) dobija

186
 (3)

Znak prim u poslednjoj sumi oznaèava da se sumiranje vrši u k prostoru po sloju u intervalu ±SùD oko
Fermijeve površi õF.
Zamenjujuæi u (3) izraz (15) iz prethodnog zadatka za , posle elementarnih transformacija
dobija se

(4)

gde je u poslednjem koraku uzeto da su prve dve sume u prvom redu izraza (4) jednake, pošto je za k>
/2kF, õk/Ek.1 (jer je õFoÄ0), v. i izraze (9) i (14) u prethodnom zadatku.
Uzimajuæi u obzir definiciju Ä0 (v. izraz (12) u prethodnom zadatku), to je poslednja suma u
izrazu (4)

(5)

pa zamenom (5) u (4) dobijamo

(6)

Prelaskom sa sumiranja po k na integraciju po energiji õ,

(7)

iz (6) se dobija

(9)

gde je gornja granica integrala zamenjena sa SùD , pošto je za õk>SùD õk/Ek.1 (jer je SùDoÄ0), i uzeto
je da je g(õ)=g0 u uskom sloju SùD oko Fermijeve površi õF (ponovimo) da se energija õk raèuna u

187
odnosu na Fermijev nivo, v. izraz (9) u prethodnom zadatku).
Posle integraljenja izraz (8( postaje

(9)

Korišæenjem izraza (21) iz prethodnog zadatka, kao i nejednakosti SùDoÄ0, vidi se da je

(10)

što ukazuje da je superprovodno stanje energetski povoljnije od stanja normalnog metala! Zato se takvo
stanje i realizuje u prirodi pri T<TC .
Razmotrimo dalje elementarna pobuðenja superprovodnika, èija su jednoelektronska stanja
kvazislobodnih elektrona razdvojena od osnovnog stanja superprovodnihelektronskih parova Boze-
kondenzata - energetskim procepom Ä (v. Sl. 3.48).
Fokusirajmo se najpre na proizvoljni par stanja (k0,-k0) u impulsnom prostoru superprovodnika
koji se nalazi u osnovnom stanju. Kakav udeo u ukupnu srednju energiju superprovodnika unosi taj par?
Oznaèimo taj udeo sa . Iz izraza (8) u prethodnom zadatku odmah sledi

(11)

Zaista, prvi sabirak je kinetièka energija para (k0,-k0), a drugi udeo u negativni deo energije osnovnog
stanja koji potièe od toga što posmatrani par uèestvuje u svim moguæim interakcijama, pri kojima
prelazi u druga dopuštena stanja (k,-k) i suprotno - kada drugi parovi (k,-k) prelaze u stanje (k0,-k0);
koeficijent 2 u drugom sabirku pojavljuje se pošto se par (k0,-k0) u sumi (11) sreæe dva puta - jedanput
pri sumiranju po k, a drugi put pri sumiranju po kN. Koristeæi zatim izraz (12) iz prethodnog zadatka
za Ä0, kao i izraze (2), (14) i (15) iz tog zadatka, dobija se

(12)

Razmotrimo sada dobijeni izraz (12). Pretpostavimo da je u osnovnom stanju superprovodnika

par stanja (k0,-k0) nezauzet. Unesimo u takav superprovodnik jedan spoljašnji elektron i smestimo ga
u stanje k0. Kakva æe sada biti srednja energija superprovodnika? Pošto smo uneli jedan elektron u
stanje k0, to znaèi da sada par stanja (k0,-k0) ne može uèestvovati u procesima rasejanja, tj. ne može
davati udeo u srednju energiju osnovnog stanja superprovodnika. Taj udeo je upravo dat izrazom
(12). Znaèi, srednja energija superprovodnika sa jednim nesparenim elektronom u stanju k0 biæe

(13)

Taj nespareni elektron naziva se elementarnim pobuðenjem supeprovodnika. U izrazu (13) je

srednja energija osnovnog stanja superprovodnika (raèunata u odnosu na energetski nivo normalnog
metala, v. izraze (1) i (10)), dok je treæi sabirak kinetièka energija nesparenog elektrona (raèunata u

188
odnosu na Fermijev nivo, v. izraz (9) u prethodnom zadatku). Zamenom (12) u (13) dobija se

(14)

Dobijena je veoma važna formula. Pošto je, saglasno izrazu (14) iz prethodnog zadatka,

(15)

jasno je da dodavanjem jednog elektrona superprovodniku u osnovnom stanju - povišavamo energiju

sistema minimalno za velièinu Ä0 (u tom sluèaju ako je , tj. ako se stanje k0 nalazi na Fermijevoj
površi)! To znaèi da je na temperaturi apsolutne nule (T=0 K), spektar elementarnih jednoelektronskih
pobuðenja superprovodnika razdvojen od osnovnog stanja superprovodnog Boze-kondenzata
elektronskih parova - energetskim procepom Ä0! Ovo i pokazuje fizièko znaèenje velièine Ä0 , izvedene
u Zad. 3.17, kao i opravdanost prikaza energetskih nivoa superprovodnog elektronskog para neophodno
utrošiti energiju $2Ä0 , pošto oba nesparena elektrona moraju preæi na jednoelektronske pobuðene
nivoe.
Uoèimo, takoðe, da prema Sl. 3.48 gustina stanja elementarnih jednoelektronskih pobuðenja
superprovodnika ñ(E)64 pri E6Ä0 . Zaista, uzimajuæi da je dí - broj nivoa u energetskom intervalu dE
oko nivoa E jednoelektronskih pobuðenja, gustina jednoelektronskih pobuðenih stanja je

(16)

gde je - gustina stanja oko Fermijevog nivoa u normalnom stanju metala. Imajuæi u vidu da
je na osnovu (15) (bez indeksa k0)

(17)

to izraz (16) postaje

(18)

odakle se vidi da zaista g(E)64 kada E6Ä0 !

Razmotrimo, konaèno, zavisnost energetskog procepa superprovodnika od temperature, Ä(T).
Zbog èisto kvantitativnih argumenata jasno je da se energetski procep Ä mora smanjivati s povišenjem
temperature, jer pri temperaturi T takvoj da je kT-2Ä mnogo elektronskih parova æe se termalno
raskidati, pa æe u k prostoru više neæe uèestvovati u uzajamnim prelazima superprovodnih elektronskih
parova i, otuda, neæe uèestvovati ni u formiranju energetskog procepa superprovodnika (v. izraz (12)
u prethodnom zadatku) - pa æe se energetski procep Ä smanjivati sa povišenjem temperature!
Sprovedimo sada kvantitativnu analizu. Pošto se elementarna pobuðenja potèinjavaju Fermi-
Dirakovoj statistici (v. Dodatak D.2.2), verovatnoæa zauzetosti stanja k nesparenim elektronom energije
Ek na temperaturi T jednaka je

(19)

189
Vidi se da je fk n1 kada je kToEk , i da je fk.½ pri kToEk . Ako bi bar jedno od stanja (k) ili (-k) bilo
zauzeto, to par stanja (k,-k) ne može uèestvovati u formiranju superprovodnog stanja. Verovatnoæa za
to je 2fk . Odatle sledi da je verovatnoæa za to da par stanja (k,-k) može uèestvovati u rasejavanjima, tj.
da može doprinositi sniženju ukupne srednje energije superprovodnog stanja, jednaka 1-2fk . Tada se
izraz (8) iz prethodnog zadatka za srednju energiju superprovodnika (na T=0 K) modifikuje na nekoj
temperaturi T u

(20)

Ovde je prvi sabirak kinetièka energija elementarnih pobuðenja, drugi sabirak je kinetièka energija
superprovodnih elektrona, a poslednji sabirak je energija interakcije superprovodnih elektrona
posredstvom vrtuelnih fonona, koja i dovodi do formiranja superprovodnog stanja (poslednja dva
èinioca u zagradama uzimaju u obzir verovatnoæu takvih interakcija na temperaturi T).
Slobodna energija superprovodnika jednaka je (v. Dodatak D.2.1)
(21)

gde je S - entropija materijala. Funkciju , koja karakteriše raspodelu superprovodnih elektronskih

parova po impulsima i koja odgovara termodinamièkoj ravnoteži na temperaturi T, odrediæemo iz
uslova minimuma (Helholcove) slobodne energije F:

(22)

Zamenom izraza (20) i (21) u (22), uz korišæenje relacije , dobijaju se izrazi analogni (11)
i (12) u Zad. 3.17:

(23)

gde je temperaturski zavisan energetski procep superprovodnika

(24)

Pri T60 procep Ä(T)6Ä0, gde je Ä0 - procep pri T=0, dobijen u Zad. 3.17 (v. izraz (12) u prethodnom
zadatku).
Iz (24) nalazimo jednaèinu za procep Ä(T). Kao i u Zad. 3.17 (v. izraz (15)), napisaæemo u
obliku

190
 (25)

gde je

(26)

Tada izraz (24) dobija oblik

(27)

Prelaskom sa sumiranja po k na integraciju po energiji õ prema proceduri analognoj onoj u Zad. 3.17
(v. izraze (18-20)), posle jednostavnih transformacija dobija se

(28)

Ova formula daje u implicitnoj formi zavisnost energetskog procepa superprovodnika od temperature,
Ä(T)! Ta zavisnost je prikazana na Sl. 1. U blizini TC zavisnost procepa od temperature odreðena je
izrazom (3.109) u tekstu.

Sl. 1 Zavisnost energetskog procepa

superprovodnika od temperature, saglasno
BCS-teoriji

Iz (28) moguæe je naæi eksplicitan izraz za kritiènu temperaturu TC superprovodnog prelaza. Pri
T= TC procep išèezava, Ä(TC)=0, pa se iz (28) dobija jednaèina po TC:

(29)

koja posle integraljenja daje traženi izraz (3.107)

191
 (30)

3.6 LITERATURA

[1] N.W. Ashcroft, N.D. Mermin, Solid State Physics, (Holt, Reinhart & Winston: New York 1976),
Ch. 23.
[2] N.B. Brand, S.M. Chudinov, Energeticheskie spektri elektronov i fononov, (MGU: Moskva, 1980),
Gl.I.2 i 3.
[3] Ref. 1, Ch. 17.
[4] Ref. 1, Ch. 26.
[5] R. A. Smith, Semiconductors, (Cambridge U. P.: London 1978), Ch. 8.
[6] Yu. V. Novožilov, Yu. A. Jappa, Elektrodinamika, (Nauka: Moskva, 1978), Gl. 1.
[7] Ref. 1, Ch. 27.
[8] P. Nikoliæ, S. Stojilkoviæ, Dielektrici i magnetici, (Elektronski fakultet: Niš 1982), Gl. I.2.
[9] B. M. Javorskiy, A. A. Pinskiy, Osnovyi fiziki, (Nauka, Moskva 1974), Gl. 37.
[ 1 0 ]
H. Fröhlich, Theory of Dielectrics, (Clarendon: Oxford, 1958), Ch. 3.
[ 1 1 ]
Ref. 8, Gl.3.
[ 1 2 ]
P. Nikoliæ, D. Rakoviæ, i S. Vujatoviæ, Uputstva za vežbe iz elektrotehnièkog materijala,
(Elektrotehnièki fakultet: Beograd, 1982), Vežba br. 5.
[ 1 3 ]
Ref. 8, Gl. 7.
[ 1 4 ]
Ref. 9, Gl. 42.
[ 1 5 ]
Ref. 1, Ch. 31.
[ 1 6 ]
Ref. 1, Ch. 41.
[ 1 7 ]
K. M. Hërd, UFN 142 (1984) 331.
[ 1 8 ]
L. D. Landau, E. M. Lifshic, Kvantovaya mehanika, (Nauka: Moskva, 1974), Gl. 1.
[ 1 9 ]
Ref. 1, Ch . 32.
[ 2 0 ]
Ref. 18, Gl. 9.
[ 2 1 ]
S. V. Vonsovskiy, Magnetizm, (Nauka: Moskva, 1984), § 6.
[ 2 2 ]
Ref. 1, Ch. 33 .
[ 2 3 ]
S. Ma, Modern Theory of Critical Phenomena, (Benjamin: London, 1976).
[ 2 4 ]
V. V. Shmidt, Vvedenie v fiziku sverhprovodnikov, (Nauka: Moskva, 1982), Gl. 1.
[ 2 5 ]
Ref. 24, Gl. 5.
[ 2 6 ]
Ref 1, Ch. 34.
[ 2 7 ]
"Superconductor Applications: SQUIDs and Machines", eds, B. B. Schwartz, S. Foner (Plenum
: New York, 1977); J. C. Gallop, "SQUIDs, the Josephson Effects and Superconducting

192
 Electronics" (Adam Hilger, Bristol, 1991).
[ 2 8 ]
Ref. 24, Gl. 3.
[ 2 9 ]
Ref. 24, Gl. 6.
[ 3 0 ]
"Problema vysokotemperaturnoy sverhprovodimosti" red. V. L. Ginzburg i D. A. Kirzhnic, (Nauka:
Moskva, 1977), Gl. 4.
[ 3 1 ]
Ref. 30, Gl. 1.

193
 3 Nedovoljnost modela kvazislobodnih elektrona - uticaj kristalne strukture.. . . . . . . . . . 91
3.1 Vibracije atoma u kristalu - fononi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
3.1.1 Rasejavanje kvazislobodnih nosilaca na nesavršenostima i
vibracijama kristala. Temperaturska zavisnost specifiène
elektriène otpornosti.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
3.1.2 Toplotno širenje kristala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
3.2 Dielektrièna svojstva materijala.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
3.2.1 Veza izmeðu makroskopskih i mikroskopskih parametara
dielektrika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
3.2.2 Teorija polarizabilnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
3.2.3 Dielektrièna propustljivost. Zavisnost realnog i imaginarnog dela
dielektriène propustljivosti od spoljašnjih èinilaca (uèestanosti,
temperature i vlažnosti). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
3.2.4 Dielektrièna èvrstoæa.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
3.2.5 Nelinearni dielektrici (piroelektrici, piezoelektrici,
feroelektrici, antiferoelektrici i elektreti). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
3.3 Magnetna svojstva materijala.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
3.3.1 Slabo magnetno ureðenje (dijamagnetici i paramagnetici).. . . . . . . . 127
3.3.2 Jako magnetno ureðenje (feromagnetici, antiferomagnetici i
ferimagnetici). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
3.3.3 Makroskopska struktura magnetika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
3.4 Superprovodnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
3.4.1 Fenomenološke teorije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
3.4.2 Mikroskopska (BCS) teorija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
3.5. Zadaci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
3.6 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

194