1.

SADRŽAJ:

1. SADRŽAJ:.................................................................................................................................1
2. UVOD.........................................................................................................................................2
3. MEĐUNARODNA HARMONIZACIJA I STANDARDIZACIJA
RAČUNOVODSTVA.....................................................................................................................3
3.1. HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U ZEMLJAMA
EVROPSKE UNIJE........................................................................................................4
4. MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI U FUNKCIJI
HARMONIZACIJE FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA.........................................................5
4.1. UZROCI I ZNAČAJ NASTANKA MEĐUNARODNIH
RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA.....................................................................5
4.2. ULOGA I ZNAČAJ MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH
STANDARDA PRI HARMONIZACIJI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA..........8
5. CILJEVI MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA..........................9
5.1. RAČUNOVODSTVENA POLITIKA I FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE NA
BAZI MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA.....................11
5.2. SUŠTINA I ZNAČAJ RAČUNOVODSTVENE POLITIKE....................................12
6. MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI I NJIHOVA PRIMENA U
NAŠOJ ZEMLJI..........................................................................................................................14
7. ZAKLJUČAK..........................................................................................................................15
8. LITERATURA..........................................................................................................................16

0
 2. UVOD
Globalizacija svetskog tržišta nužno je nametnula potrebu za komuniciranjem
zajedničkim računovodstvenim jezikom tzv. poslovnim jezikom između subjekata u vezi s
finansijskim aranžmanima raznih zemalja sveta. Poslovanje multinacionalnih kompanija na
međunarodnom planu postavlja računovodstvu zadatke koje u krajnjem vidu znače
harmonizaciju, kako u pogledu metodologije, tako i u pogledu prezentacije finansijskih
izveštaja. Poboljšanje međunarodnih poslovnih odnosa i unapređenje komuniciranja realizuje
se, između ostalog, harmonizacijom nacionalnih računovodstvenih sistema na međunarodnom
planu, tj. internacionalizacijom računovodstvene prakse u vezi sa finansijskih izveštavanjem.
Kvalitetno računovodstveno izveštavanje (jedinstvenim poslovnim jezikom) igra
ključnu ulogu u funkcionisanju finansijskih tržišta i povećanju društvenog blagostanja.
Računovodstveni standardi postaju obavezna osnova finansijskog izveštavanja. Proces
globalizacije i međunarodne integracije tržišta kapitala upravo iziskuju potrebu za
harmonizacijom finansijskih izveštaja raznih zemalja. Obezbeđenje podataka i informacija za
uporedne analize, za internacionalizaciju protoka roba i kapitala tj. nesmetano komuniciranje
svih učesnika na svetskim tržištima kapitala je svrha standardizacije u oblasti
računovodstvenog izveštavanja. Povećanje uporedivosti računovodstvenih praksi upravo se
omogućuje Međunarodnim računovodstvenim standardima.
Standardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima tehnike, tehnologije,
prirodnim naukama i drugim oblastima. Njih propisuju nadležni državni organi. Što se tiče
Medjunarodnih računovodstvenih standarda oni su uglavnom u obliku normi ponašanja i
postupaka u profesionalnom radu računovođa da bi njihove informacije o poslovanju nekog
ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane korisnike tih informacija.
Računovodstveni standardi u sebi uključuju i norme profesionalne etike računovođa.
Međunarodni standardi ukomponovani u računovodstvo omogućuju poslovno
međunarodno povezivanje sa poslovnim subjektima iz drugih zemalja i umnogome olakšavaju
računovodstveno komuniciranje. Njihova dosledna primena omogućava premošćavanje
računovodstvenih prepreka na putu sve slobodnije internacionalne razmene roba, usluga i
kapitala, kao i funkcionisanja međunarodnih finansijskih tržišta.
Oblikovanje međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) predstavlja jednu od
glavnih poluga za prevazilaženje problema u računovodstvenom komuniciranju između
poslovnih subjekata u celom svetu. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja čine
osnovu i za sastavljanje kvalitetnih finansijskih izveštaja i za razvoj dobre računovodstvene
prakse, što doprinosi boljoj harmonizaciji finansijskog izveštavanja u uslovima
internacionalizacije biznisa. Uloga međunarodnih računovodstvenih standarda sastoji se u
smanjenju razlika u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja poslovnih subjekata
pojedinih zemalja, u kontekstu otklanjanja barijera na putu međusobnog razumevanja i
komuniciranja.

1
 3. MEĐUNARODNA HARMONIZACIJA I
STANDARDIZACIJA RAČUNOVODSTVA
Burna ekspanzija svetske proizvodnje i prometa i sve veća liberalizacija međunarodne
trgovine i finansiranja dramatično su povećala međunarodne tokove roba, usluga i
angažovanja kapitala. Ova ekspanzija je nesumnjivo ubrzala proces međunarodne ekonomske
integracije. Privredni subjekti danas imaju slobodan pristup najvećem broju stranih tržišta i
imaju mogućnost da vrše geografske selekcije prilikom nabavke i plasmana proizvoda i
usluga.
U celokupnom kontekstu internacionalizacije ekonomskih odnosa funkcionisanje
računovodstvenog obuhvatanja ima dominantnu ulogu u finansijskom poslovanju. To iz
jednostavnog razloga što računovodstveni izveštaji predstavljaju jednu od ključnih poluga
prilikom regulisanja poslovnih odnosa između privrednih entiteta iz različitih zemalja.
Celokupan kontekst u prevazilaženju razlika između računovodstvenih sistema pojedinih
zemalja odavno je popularizovan zajedničkim nazivom – harmonizacija računovodstvene i
revizorske prakse i nauke.
Nesumljivo da nikada nije bilo toliko rasprostranjena podrška jednom pozitivnom
trendu u razvijenom poduhvatu određene profesije kao što je to slučaj sa harmonizacijom
računovodstvene i revizorske prakse. Harmonizacija je nesumljivo dugotrajan, epohalan
događaj koji, vrlo verovatno, nije bio očekivan ili se nije očekivalo da će ga odlikovati takve
razmere sa enormnim intenzitetom. Budući da računovodstveni standardi predstavljaju
ustanovljena merodavna pravila poslovanja, validno je osvrnuti se na njihovo značenje i
svrhu, kako bi se razumela potreba za donošenjem, primenjivanjem i njihovom
harmonizacijom na međunarodnom planu poslovanja. Naime, u slučaju opšteprihvaćenih
računovodstvenih standarda, njihova primena treba da obezbedi adekvatno i usaglašeno
finansijsko izveštavanje svih relevantnih privrednih entiteta u skladu sa ciljevima tog
izveštavanja.
Veći stepen harmonizacije računovodstvene prakse znači pre svega smanjenje razlika
između računovodstvenih sistema pojedinih zemalja. Zatim, ukoliko je veći stepen
harmonizacije, utoliko su manje razlike kod računovodstvenih i revizorskih načela, kod
postupaka i prezentovanja finansijskih izveštaja i utoliko su manje razlike u pojmovima i
terminologiji. To znači, harmonizacija vodi ubrzanju međusobnog komuniciranja i
unapređivanju uzajamnog razumevanja aktera u poslovnoj razmeni različitih zemalja. Upravo
putem ujednačavanja računovodstvenog izveštaja u internacionalnim razmerama premošćuju
se računovodstvene prepreke na putu sve slobodnije razmene roba, usluga, kapitala, ljudi i
znanja. Nesumljivo, najveći uticaj na procese harmonizacije, imale su multinacionalne
kompanije i globalizacija svetskog tržišta kapitala. Naime, multinacionalne kompanije,
dramatično su povećale svoju ekonomsku moć i način svog uticaja. Danas, vrlo često, one
imaju dominantnu ulogu na svakom segmentu svetskog tržišta, čime nameću svoju poziciju,
tako da su njima tangirane sve zemlje sveta.
Praktično, globalizacija svetskog tržišta kapitala ima veliki doprinos u procesu
ujednačavanja računovodstvenog izveštavanja i revizije na svetskim prostorima. Potrebe za
ulaganjem kapitala, skoro do sredine ovog veka, uglavnom su obezbeđivane iz domaćih
izvora. Nakon Drugog svetskog rata, otpočelo je intenziviranje kretanja različitih oblika
kapitala, a time i stvaranje međunarodnog tržišta kapitala. Ulaganje kapitala, po logici stvari,
uslovljava se uvidom u finansijsko stanje i uspeh poslovanja poslovnih entiteta. To znači, ova
globalizacija svetskog tržišta je nužno nametnula potrebu za tzv. zajedničkim
računovodstvenim jezikom prilikom komuniciranja informacijama između subjekata u vezi sa
finansijskim aranžmanima. Naravno da ova potreba ujedno znači i dalje jačanje i širenje

2
trenda internacionalizacije računovodstva, poslovnih finansija i revizije. Rezimirajuća
determinanta je da harmonizacija nema alternativu prilikom razrešavanja stvorenih problema i
onih koji mogu proisteći iz razlika u nacionalnim računovodstvenim sistemima. Zatim,
normalno je imati u vidu da su i druge institucije i tela u manjoj ili većoj meri, imali poseban
uticaj na brzinu harmonizacije. Najveći stepen harmonizacije finansijskog izveštavanja
ostvaren je svojevremeno u okvirima Evropske Unije donošenjem IV i VII Direktive.
Harmonizacija će verovatno zahtevati i odgovarajuću pravnu regulaciju, zato što u nekim
zemljama-članicama nije moguća primena međunarodnih standarda bez izmene
odgovarajućih zakonskih propisa.

3.1. HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U

ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE
Proces harmonizacije finansijskog izveštavanja u Evropi započeo je u Evropskoj
Ekonomskoj Zajednici, dakle u privredno najrazvijenijoj ekonomskoj integraciji na starom
kontinentu, donošenjem Četvrte direktive (25.7.1978. godine) i njenom implementacijom, u
narednoj deceniji, u zemljama članicama. Pomenuta direktiva reguliše formu i sadržinu seta
finansijskih izveštaja (društva kapitala), koji ulaze u sastav godišnjeg računa: bilansa stanja,
bilansa uspeha, aneksa, kao i njihovog vernog pratioca - izveštaja o poslovanju. Ona je imala
za cilj da kroz standardizaciju finansijskog izveštavanja koja će obezbediti kvalitetne i
uporedive informacije, pospeši integracione procese u Evropskoj Ekonomskoj Zajednici.
Naime, praksa je pokazala da je ideja o jedinstvenom nadnacionalnom tržištu na kome
nesmetano cirkulišu roba, usluge, kapital i radna snaga teško ostvariva, pored ostalog i zbog
velikih razlika u formi i sadržini oficijelnih finansijskih izveštaja u državama članicama.
Otuda i značaj Četvrte direktive. Sličan je slučaj i sa Sedmom direktivom usvojenom
13.6.1983. godine. Ona je imala za cilj da harmonizuje praksu finansijskog izveštavanja
članica zajedničkog interesa, tj. sastavljanje konsolidovanih godišnjih računa.
Novo poglavlje u procesu standardizacije finansijskog izveštavanja u Evropi otvorila
je Uredba Saveta Evrope od 19.7.2002. godine. Ona se odnosi na sastavljanje konsolidovanih
finansijskih izveštaja, odnosno finansijskih izveštaja preduzeća koje kotiraju na berzi u skladu
sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS). Paralelno sa tim, pod uticajem
procesa globalizacije u nekim zemljama Evrope koje nisu članice Evropske Unije počinju se
direktno primenjivati Međunarodni računovodstveni standardi ili se usvajaju i primenjuju
nacionalni standardi usklađeni sa MRS. S tim u vezi interesantno je analizirati u kojoj meri
harmonizacija finansijskog izveštavanja doprinosi integracionim procesima u Evropi. Naime,
na primeru Evropske Unije, može se sagledati, na osnovu višedecenijskog iskustva u kojoj
meri standardizacija omogućuje:1
 efikasnije funkcionisanje tržišta kapitala,
 racionalnije upravljanje multinacionalnim preduzećima (koncernima i
grupama),
 lakši protok robe i usluga i
 ocenu efekata prethodnih i donošenje novih mera ekonomske politike od strane
zajedničkih regulatornih organa na nivou ekonomske integracije.
Za razliku od direktiva čija je implementacija prepuštena državama članicama, uredbe
u Evropskoj Uniji predstavljaju direktan obavezujući regulatorni instrument. Uredba o MRS
obavezuje preduzeće čije akcije kotiraju na berzi i koja sastavljaju konsolidovane godišnje
račune da iste sastavljaju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima počev od
1. januara 2005. godine. Osim toga, prepušteno je zemljama članicama da dozvole ili

1
prof. dr Milorad Stojilković, “Harmonizacija finansijskog izveštavanja i procesi integracije u Evropi”,
časopis Ekonomske teme, br. 1-2, 2005, II knjiga, str. 104

3
zahtevaju da i druga preduzeća (koja ne kotiraju na berzi) pripremaju i prezentiraju svoje
konsolidovane godišnje račune u skladu sa MRS. Konačno, države mogu dozvoliti ili
zahtevati da sva preduzeća svoje (individualne) godišnje račune pripremaju u skladu sa MRS.
Mere ekonomske politike koje usvajaju organi Evropske Unije usmere su na kreiranje
poslovnog ambijenta (okruženja) u kome posluju privredni subjekti. Naznačeni okviri, u
određenoj meri, se reperkutuju na finansijsku situaciju i zarađivačku sposobnost preduzeća.
Skup svih preduzeća predstavlja u suštini privredu ne samo zemlje kojoj pripadaju, već i
privredu Evropske Unije ako se ona posmatra kao jedna nadnacionalna regionalna ekonomska
celina. Iz te činjenice proističe potreba da nadležni organi Evropske Unije periodično ocenjuju
efekte usvojenih mera zajedničke ekonomske politike. Jedan od osnovnih izvora informacija
za pomenutu ocenu su i određeni statistički podaci do kojih se dolazi agregiranjem
informacija iz individualnih finansijskih izveštaja. Sasvim razumljivo da će informacije do
kojih se dolazi na ovaj način biti pouzdane i relevantne samo ako su ti finansijski izveštaji,
koji su osnov za njihovo izvođenje standardizovani.
Slobodna cirkulacija robe i usluga na zajedničkom tržištu Evropske Unije
podrazumeva pored ostalog, mogućnost poslovnih partnera, pre svega kupaca i dobavljača iz
različitih država članica da u poslovno-pravnoj komunikaciji budu međusobno informisani o
finansijskoj poziciji i zarađivačkoj sposobnosti. Ovaj deo informacione funkcije finansijskog
izveštavanja, takodje se može efikasno i pouzdano realizovati ako se zasniva na kvalitetnim i
pouzdanim harmonizovanim finansijskim izveštajem.

4. MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI U

FUNKCIJI HARMONIZACIJE FINANSIJSKOG
IZVEŠTAVANJA
4.1. UZROCI I ZNAČAJ NASTANKA MEĐUNARODNIH
RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA
Pojavom koncerna kao i sve češćim uplitanjem države u privredne tokove javlja se
potreba za jednoobraznim knjigovodstvom i jedinstvenom bilansnom šemom. Interesantno je
da sve do Prvog svetskog rata nije ni postojala potreba za jedinstvenom bilansnom šemom niti
jedinstvenim kontnim okvirom. Smatrano je, čak, da takav kontni okvir nije ni moguće
postaviti. Vodjenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija, dostavljanje i obelodanjivanje
finansijskih izveštaja je danas, u svakoj državi, detaljno regulisano zakonskom,
profesionalnom i internom regulativom. Pitanje obaveza i načina vodjenja poslovnih knjiga i
polaganja računa u preduzećima određenih pravnih formi je u većini zemalja regulisano
trgovačkim zakonodavstvom (nemački Handelsgetzbuch, francuski Code de commerce,
Trgovački zakon Kraljevine Jugoslavije iz 1937. godine) ili obligacionim pravom (švajcarski
Obligationenrecht). Izuzetak čini Italija, gde se odredbe o vođenju knjiga i polaganju računa
nalaze u građanskom zakonodavstvu (Codice civile). Budući da su se rešenja nacionalnih
zakonodavstava značajno razlikovala, pokrenuto je više inicijativa za harmonizaciju ovih
pitanja na međunarodnom nivou.
Računovodstveni standardi pretpostavljaju koncepte koji se koriste za konvertovanje
računovodstvenih evidencija u pouzdane računovodstvene izveštaje tj. unificirana pravila za
eksterno izveštavanje. Oni predstavljaju vrhunsko dostignuće u teoriji i praksi, a oslanjaju se
na računovodstvenim načelima, tj. predstavljaju njihovu detaljniju razradu: njih treba
prihvatiti kao metodološka uputstva. Računovodstveni standardi su proistekli iz prakse
inicijativom profesionalnih organizacija samih računovođa, u svrhu olakšavanja i
unapređivanja prakse računovodstvenog informisanja o ekonomskim entitetima i u njihovim

4
okvirima. Bitan cilj primene i korišćenja računovodstvenog standarda jeste obezbeđenje što
pouzdanijeg računovodstvenog informisanja. Uslov da računovodstveni standardi mogu
odigrati svoju pravu ulogu jeste postojanje zaista zainteresovanih korisnika za istinito i fer
računovodstveno informisanje. Po samoj prirodi stvari, takvi korisnici računovodstvenog
informisanja mogu isključivo postojati u uslovima dominacije privatne svojine nad
ekonomskim entitetima, dominacije ekonomskih zakonitosti na tržištu i efikasne stvarno
pravne države.
Računovodstven standardi mogu da budu produkti: profesionalnih računovodstvenih
asocijacija, poreskih zakona (koji mogu iziskivati računovodstvene koncepte za poresko
izveštavanje koji se razlikuju od koncepata redovnog finansijskog izveštavanja) i zakonski
ustanovljenog kontnog plana koji iziskuje računovodstvene koncepte i izveštaje (naročito u
zemljama sa francuskim govornim područjem).
Međunarodni računovodstveni standardi su namenjeni uglavnom za potrebe
harmonizacije izveštavanja s ciljem unapređenja komuniciranja finansijskim informacijama iz
godišnjih računa, poslovnih partnera iz različitih zemalja učesnika na finansijskim tržištima.
Dakle, cilj finansijskih izveštaja (sastavljenih na osnovu međunarodnih računovodstvenih
standarda) je da obezbede informacije o finansijskom položaju, poslovanju i promenama u
finansijskom položaju poslovnog subjekta, a koje su od značaja širokoj lepezi potencijalnih
korisnika pri donošenju poslovnih odluka.
Proces globalizacije protoka roba i kapitala je osnovni razlog za sačinjavanje
finansijskih izveštaja zasnovanih na osnovu međunarodnih računovodstvenih standarda.
Njihova uloga je u smanjenju razlika u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja, kako bi
se otklonile barijere u međunarodnom komuniciranju i ostvarila harmonizacija u ovoj sferi. Za
sačinjavanje adekvatnih finansijskih izveštaja od značaja je odabrana adekvatna
računovodstvena politika od strane menadžmenta, primena međunarodnih računovodstvenih
standarda pri sačinjavanju finansijskih izveštaja i težnja usavršavanja računovodstvene
regulative od strane međunarodnih računovodstvenih organizacija.
Računovodstveno informisanje na bazi međunarodnih računovodstvenih standarda
dobija svoj potpuni uticaj i značaj otvaranjem privreda u celom svetu i globalizacijom tržišta
svih vrsta. Samim tim državni monopol u ovoj oblasti gubi svoj značaj, a sa njim i nacionalni
standardi koje one propisuju za primenu na svojoj teritoriji, a koji mogu da se razlikuju od
prihvaćenih međunarodnih računovodstvenih standarda. Osnovni preduslov za to je
međusobno poslovno informisanje ekonomskih subjekata širom sveta bez obzira na državno
uređenje, razvijenost privrede i slično. Međunarodni računovodstveni standardi već su postali
neminovnost u uslovima globalizacije privređivanja.
U uslovima globalizacije svetske privrede i tržišta kapitala, sve je češći slučaj da se
produkti računovodstva u jednoj zemlji koriste u raznim drugim zemljama. To znači, razlozi
koji čine poželjnim nacionalne računovodstvene standarde su relevantni i za internacionalne.
Evidentan pritisak za međunarodnu standardizaciju dolazi od strane onih koji regulišu,
pripremaju i koriste finansijske izveštaje, budući da imaju u vidu prednosti koje se njome
ostvaruju.
Najveća korist koja dolazi od harmonizacije bila bi uporedivost međunarodnih
finansijskih informacija. Ta uporedivost bi eliminisala sadašnje nesporazume oko nivoa
pouzdanosti „stranih“ finansijskih izveštaja i otklonila jednu od najvažnijih prepreka
međunarodnim tokovima kapitala. Sledeća prednost harmonizacije, bila bi ušteda vremena i
novca koji se sada troše na konsolidovanje divergentnih finansijskih informacija kada se
zahteva više od jednog seta izveštaja da bi se prilagodili različitim nacionalnim
zakonodavstvima ili praksi. Treće, bitno poboljšanje od harmonizacije bila bi tendencija da se
računovodstveni standardi širom sveta podignu na najveći mogući nivo i budu konzistentni sa
lokalnim ekonomskim, pravnim i društvenim prilikama.

5
 Nobes, u navedenom radu, specificira interese pojedinih strana za harmonizaciju. Pri
tome, polazi od investitora i finansijskih analitičara, koji treba da budu u stanju da razumeju
finansijske izveštaje stranih kompanija čije akcije eventualno žele da kupe. Oni bi želeli da
budu sigurni da su finansijski izveštaji iz različitih zemalja pouzdani i uporedivi odnosno, da
su, u najmanju ruku, svesni karaktera i veličine razlika. U slučaju kada se akcije inostranih
firmi kotiraju na domaćoj berzi, dotična berza će obično zahtevati od njih finansijske izveštaje
koji su konzistentni sa domaćom praksom. Zbog toga će one kompanije koje žele da emituju
nove akcije i izvan domaćeg tržišta, uvideti prednosti standardizovane prakse izveštavanja za
promociju njihovih emisija akcija. Budući da se pritisak u vezi sa standardizacijom vrši i od
strane kompanija koje ne posluju na međunarodnom tržištu, njene prednosti su za
multinacionalne kompanije još važnije. Rad finansijskih računovođa na pripremanju i
konsolidovanju finansijskih izveštaja bio bi umnogome jednostavniji kada bi ti izveštaji širom
sveta bili sačinjeni na istoj osnovi. Takođe, zadatak pripremanja uporedivih internih
informacija za ocenu uspešnosti poslovanja filijala u različitim zemljama bio bi umnogome
olakšan. Procena stranih kompanija za potencijalno preuzimanje bi, takođe, bila znatno
olakšana. Najzad, multinacionalnim kompanijama bi bilo mnogo lakše da premeštaju svoje
računovodstvene kadrove iz jedne zemlje u drugu. Sledeća grupa koja bi imala koristi od
harmonizacije su međunarodne računovodstvene firme (CPA). Naime, mnogi od klijenata
velikih angloameričkih računovodstvenih firmi imaju najmanje jednu filijalu ili poslovnicu u
inostranstvu, pa bi pripremanje, konsolidovanje i revizija finansijskih izveštaja ovih
kompanija postala, sigurno, lakše kada bi računovodstvene prakse bile standardizovane.
Zatim, poreskim vlastima širom sveta se uveliko komplikuje rad kada imaju posla sa
inostranim dohocima zbog razlika u merenju, tj. obračunavanju profita u različitim zemljama.
Vladama zemalja u razvoju bilo bi lakše da razumeju i kontrolišu poslovanje multinacionalnih
kompanija kada bi finansijsko izveštavanje bilo harmonizovano, posebno ako bi se, u nekim
slučajevima, praktikovala veća obelodanjivanja. Međunarodni davaoci kredita kao što je
Svetska banka, MMF i drugi moraju, takođe, da se suoče sa teškoćama upoređivanja.
Nasuprot, i pored harmonizacije i koristi koje bi od nje imale pomenute interesne
grupe, postoje brojne i ozbiljne prepreke za njeno ostvarenje, kao i evidentno izražen
kriticizam akademskih krugova. Tako je još 1971. (pre nego što je osnovan Komitet za
međunarodne računovodstvene standarde), poznati teoretičar Irving Fantl odbacio donošenje
međunarodnih standarda kao suviše jednostavno rešenje za problem koji je suviše
kompleksan. Obrazložio je da je računovodstvu, kao društvenoj nauci, svojstvena fleksibilnost
koja omogućava prilagodljivost kao glavnu vrednost. Zatim, takođe je istakao tri prepreke
međunarodnoj standardizaciji računovodstva:
1. razlike u nacionalnim specifičnostima i tradicijama,
2. razlike u potrebama različitih ekonomskih okruženja, i
3. izazov standardizacije nacionalnom suverenitetu.

Neki kritičari su smatrali da je donošenje međunarodnih računovodstvenih standarda

bitno manevarsko sredstvo velikih međunarodnih profesionalnih računovodstvenih firmi da
povećaju svoj zarađivački potencijal. Multinacionalne računovodstvene firme, ističu oni, treba
da primene međunarodne standarde koji se mogu činiti dalekim i kompleksnim za odnosno
nacionalno okruženje. Uz to, pošto međunarodne finansijske institucije i međunarodna tržišta
insistiraju na primeni internacionalnih standarda, samo su velike međunarodne
računovodstvene firme u mogućnosti da zadovolje svoj zahtev. Takođe je izraženo gledište da
međunarodna standardizacija može stvoriti preopterećene standarde. Ovaj argument tvrdi da
je preduzeća moraju da odgovore na sve izraženiji niz nacionalnih, društvenih, političkih i
ekonomskih pritisaka i da se, uz to, teško mogu prilagoditi složenim i skupim međunarodnim
zahtevima.

6
4.2. ULOGA I ZNAČAJ MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH
STANDARDA PRI HARMONIZACIJI FINANSIJSKOG
IZVEŠTAVANJA
Kvalitetno finansijsko izveštavanje je nezaobilazan uslov za prosperitet modernih
privreda, za efikasnost finansijskih tržišta, kao i za harmonizaciju prakse finansijskog
izveštavanja. Računovodstveni standardi su rezultat prakse inicijativom profesionalnih
organizacija samih računovođa sa ciljem olakšanja i unapređenja prakse računovodstvenog
informisanja. Obezbeđenje što pouzdanijeg računovodstvenog informisanja je važan cilj
primene i korišćenja računovodstvenih standarda. Računovodstveni standardi 2 predstavljaju
unificirana pravila i obaveznu osnovu za eksterno izveštavanje. Procesi globalizacije iziskuju
potrebu za harmonizacijom finansijskog izveštavanja, a međunarodni računovodstveni
standardi su upravo instrumenti procesa internacionalizacije finansijskog izveštavanja.
Uloga međunarodnih računovodstvenih standarda je u smanjenju razlika u pripremi i
prezentaciji finansijskih izveštaja poslovnih subjekata raznih zemalja, s ciljem otklanjanja
barijera na putu međusobnog razumevanja i komuniciranja. Proces standardizacije je nužan
jer podstiče objektivno finansijsko izveštavanje u svetu u sadašnjim uslovima privređivanja.
Svrha standardizacije u oblasti finansijskog izveštavanja je obezbeđenje informacija za
uporedne analize, za internacionalizaciju protoka roba i kapitala, tj. nesmetano komuniciranje
svih učesnika na evropskom, odnosno svetskom tržištu kapitala tj. finansijskom tržištu.
Izveštavanje u skladu sa MRS obezbeđuje zdravu globalnu finansijsku arhitekturu i
podiže nivo kulture izveštavanja svake nacionalne države u smislu razvoja računovodstvene
profesije koja obavlja aktivnosti prema najvišim profesionalnim standardima, formiranja
efikasnog regulatornog okvira i naprednog korporativnog upravljanja.
Primena MRS kao osnovnih principa u finansijskom izveštavanju daje mogućnost
uporedivosti finansijskih izveštaja na internacionalnom planu. Jedan od primarnih ciljeva
međunarodnih računovodstvenih standarda je standardizacija metoda vrednovanja pozicija
Bilansa stanja i Bilansa uspeha, kao i drugih. Organizovanje dobre računovodstvene prakse je
drugi cilj njihove primene.
Finansijski izveštaji u 21. veku moraju biti pouzdaniji jer postaju osnovno sredstvo
komuniciranja na globalnom finansijskom tržištu. Pouzdanost im upravo obezbeđuje primena
usavršenijih međunarodnih računovodstvenih standarda tj. međunarodnih standarda
finansijskog izveštavanja pri njihovom sačinjavanju.
Sadržina važećih normi (MRS/MSFI) se uglavnom odnosi na:
 opšta pitanja prezentiranja finansijskih izveštaja;
 pitanja bilansiranja pozicija aktive;
 pitanja bilansiranja pozicija pasive;
 pitanja bilansiranja prihoda;
 posebna pitanja finansijskog izveštavanja, među kojima: pitanja izveštavanja o
delovima preduzeća, događaji posle datuma bilansiranja, informacije o efektima
promene cena, državne subvencije i pomoći, pitanja vlasničkih promena preduzeća,
ulaganja u zavisna preduzeća, konsolidovani finansijski izveštaji;
 pitanja drugih finansijskih izveštaja, među kojima: bilans novčanih tokova, finansijski
izveštaji u hiperinflatornim privredama, objavljivanja objašnjenja u finansijskim
izveštajima banaka i drugim finansijskim organizacijama, finansijski izveštaji o
udelima u zajedničkim poslovnim poduhvatima.
Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) nisu nadređeni nacionalnim
zakonodavstvima zemalja članica IASC, već se njihova primena preporučuje ukoliko je
2
Prof. dr Ljiljana Dmitrović Šaponja, prof, dr Stipan Marcikić, prof. dr Đerđi
Petković,“Računovodstvo” Ekonomski fakultet Subotica, 2004.g., str 30-36

7
kompatibilna sa pravnim sistemom svake od zemalja članica. Prema tome MRS ne ukidaju
nacionalne propise, već predviđaju usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa MRS
ukoliko za to postoje uslovi. Neophodno je obelodaniti ukoliko nacionalni propisi zahtevaju
odstupanje od MRS. U tom slučaju su lokalni članovi IASC u obavezi da nastoje da ubede
relevantne vlasti o koristima od usklađivanja sa MRS. Nijedna država osnivač Komiteta za
međunarodne računovodstvene standarde (IASC) nije zamenila odredbe nacionalnog
trgovačkog prava kojima se reguliše zaključivanje knjiga i polaganje računa neposrednom
primenom međunarodnih računovodstvenih standarda, niti to pak, norme ovih standarda
zahtevaju.3
Tako je na primer EU, koja je donela odluku da su kompanije koje su pod njenom
jurisdikcijom i čijim se akcijama trguje na finansijskim tržištima EU obavezne da, počev od
2005, pripremaju konsolidovane izveštaje u saglasnosti sa Međunarodnim računovodstvenim
standardima, prethodno osnovala Komitet za regulaciju računovodstva (ARC), čiji je zadatak
da pre odobravanja MRS/MSFI osigura da međunarodni standardi budu usaglašeni sa
Evropskim direktivama.

5. CILJEVI MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH

STANDARDA
Osnovna odlika Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) je to da se bave
samo suštinskim pitanjima računovodstvenog izveštavanja. Komitet za međunarodne
računovodstvene standarde (International Accounting Standards Comitee – IASC) ulaže
ogroman napor da standarde učini što jednostavnijim, kako bi se omogućilo da budu
primenljivi u što većem broju zemalja. MRS nemaju za cilj da zamene zakonsku ili
profesionalnu regulativu računovodstva ni u jednoj pojedinačnoj zemlji. Članovi IASC imaju
samo obavezu da, tamo gde je nacionalna regulativa, po svim bitnim pitanjima, usaglašena sa
Međunarodnim računovodstvenim standardima, tu činjenicu navedu. Komitet za
međunarodne računovodstvene standarde imao je u vidu da će računovodstveno izveštavanje
najbolje obezbediti ako se problematika računovodstva obradi tako što bi se njen celokupni
sadržaj raščlanio na 40-50 područja. Naravno da svako područje karakterišu specifičnosti
zbog prirode materije na koju se proteže, specifičnosti evidentiranja i kontrole, način
računovodstvenog prezentiranja, odražavanje na prihode i rashode, na konačan iznos
sredstava i obaveza i razumljivo na kapital entiteta. Za svako od ovih područja rezervisan je
poseban računovodstveni standard.
Pregled promenjenih i novih Međunarodnih računovodstvenih standarda (Current
International Accounting Standards and SIC): 4

MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja

MRS 2 Zalihe
MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine
MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i fundamentalne
greške
MRS 10 Događaji posle datuma bilansa stanja
MRS 11 Ugovori o izgradnji
MRS 12 Porezi na dobitak
3
Ranković, J., Ilić, G., Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 1 – primena po prvi put, „Cekos in“, jun
2004., str. 77.
4
prof. dr Ljiljana Dmitrović Šaponja, Đerđi Petkovič, Dejan Jakšić, “Računovodstvo”, Ekonomski fakultet,
Subotica, 2007. , str. 31

8
MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema
MRS 17 Lizing
MRS 18 Prihodi
MRS 19 Primanja zaposlenih
MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći
MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva
MRS 23 Troškovi pozajmljivanja
MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana
MRS 26 Računovodstvo i izveštavanje planova penzijskih primanja
MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji
MRS 28 Investicije u pridružene entitete
MRS 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama
MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima
MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija
MRS 33 Zarada po akciji
MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje
MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine
MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina
MRS 38 Nematerijalna imovina
MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje
MRS 40 Investicione nekretnine
MRS 41 Poljoprivreda
Tabela 1. Međunarodni računovodstveni standardi

Za razliku od standarda koji su izdati do kraja osamdesetih godina, u standardima koji

su izdati u novije vreme uvek se jasno navodi koji je cilj svakog standarda. Takva promena
strukture standarda jeste odraz promena koje se odvijaju u savremenoj praksi preduzeća čija je
delatnost računovodstvo i revizija. Do pre desetak godina, računovodstvo i revizija su se
uglavnom bavili podacima koji su pripadali periodu koji je već prošao. Savremeno
računovodstvo i revizija se sve više okreću proceni efekata budućih događaja na tekuće
rezultate poslovanja i finansijski položaj preduzeća, odnosno na samu procenu vrednosti
preduzeća na tržištu. Revizori se danas uglavnom bave ispitivanjem funkcionisanja sistema
internih kontrola i procenom rizika, kojima je preduzeće izloženo u svom poslovanju u
narednom periodu. Bavljenje budućim događajima i rizicima zahteva da se na početku svakog
novog posla jasno utvrdi njegov cilj, pa se takva praksa spontano pretočila i u strukturu
standarda.
Ako se pogleda cilj donošenja svakog pojedinačnog standarda, uočava se da su opšti
zahtevi za standardizaciju usmereni na jednoobraznost, uporedivost, blagovremenu procenu
rizika i uspešnost da se oplodi uloženi kapital.
Prilikom primene Međunarodnih računovodstvenih standarda, neophodno je
uvažavanje i tumačenja koja daje Stalni Komitet za tumačenje Međunarodnih
računovodstvenih standarda. Ovo telo ima zadatak da daje smernice za rešavanje različitih
interpretiranih računovodstvenih pitanja obuhvaćenih Međunarodnim računovodstvenim
standardima.
Odbor za međunarodne računovodstvene standarde u aprilu 2001. godine doneo je
odluku da se svi računovodstveni standardi koji su doneti do tog perioda zovu i dalje

9
Međunarodni računovostveni standardi (MRS), a da standardi koji budu doneti kasnije nose
naziv Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI).
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja čine bazu: za sastavljanje
kvalitetnijih finansijskih izveštaja, za pouzdaniju nezavisnu reviziju finansijskih izveštaja i za
razvoj dobre računovodstvene prakse.

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja su:5

MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

MSFI 2 Plaćanje akcijama
MSFI 3 Poslovne kombinacije
MSFI 4 Ugovori o osiguranju
MSFI 5 Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju
MSFI 6 Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa
MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja
MSFI 8 Segmenti poslovanja
Tabela 2. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja

5.1. RAČUNOVODSTVENA POLITIKA I FINANSIJSKO

IZVEŠTAVANJE NA BAZI MEĐUNARODNIH
RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA
Međunarodni računovodstveni standardi značajno utiču na poboljšanje i harmonizaciju
finansijskog izveštavanja. Otuda se oni koriste po više osnova. Najpre, u zahtevima za
oblikovanje nacionalnog računovodstva u mnogim zemljama. Zatim, od strane berzi i drugih
zakonodavnih tela, koja zahtevaju od stranih i domaćih preduzeća prezentiranje
računovodstvenih izveštaja u skladu sa MRS. Poslednjih godina povećan je interes za MRS
od strane mnogih preduzeća, odnosno kompanija koji se njima koriste. U savremenim
uslovima poslovanja, slobodno se može reći da MRS predstavljaju conditio sine qua non za
efikasno funkcionisanje tržišne privrede, posebno za efikasnost tržišta kapitala, jer olakšavaju
investiranje, a samim tim značajno pospešuju i ubrzavaju ekonomski razvoj.
Prema MRS 1 – Prezentiranje finansijskih izveštaja, „računovodstvene politike su
specifični principi, načela, konvencije, pravila i prakse koje je prihvatilo preduzeće u pripremi
i prezentiranju finansijskih izveštaja“ 6. Postoji mnogo različitih računovodstvenih politika u
primeni, čak i kada se odnose na iste oblasti. Stoga je potrebno procenjivanje prilikom izbora i
primene onih politika koje u datim uslovima poslovanja preduzeća najbolje odgovaraju
pravilnom prezentiranju finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja.

5.2. SUŠTINA I ZNAČAJ RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

Danas računovodstvena politika, kao interna računovodstvena regulativa, ima
značajnu, ako ne i presudnu ulogu prilikom oblikovanja računovodstvenih izveštaja, i to u
svim onim slučajevima gde je od strane zakonodavne i profesionalne regulative ostavljen
prostor za vođenje računovodstvene politike. Ovo stoga što, po prirodi stvari, u mnogim

5
prof. dr Ljiljana Dmitrović Šaponja, Đerđi Petkovič, Dejan Jakšić, “Računovodstvo”, Ekonomski
fakultet, Subotica, 2007. , str. 32
6
“Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) i Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja
(MSFI)”, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2007.

10
situacijama zakonodavac nije propisao postupak za bilansiranje imovine, obaveza, kapitala,
rashoda, odnosno prihoda.
Budući da je svrha prezentiranja računovodstvenih izveštaja (opšte namene) da se
osigura uporedivost finansijskih izveštaja preduzeća za prethodna razdoblja, sa finansijskim
izveštajima drugih preduzeća, ciljevi računovodstvene politike su u tome da obezbede da
finansijski izveštaji pruže informacije koje su razumljive, relevantne i pouzdane za potrebe
donošenja odluka od strane korisnika. Razumljiva je ona informacija koja je, po pravilu, lako
shvatljiva za korisnike. Pri tome se pretpostavlja da korisnici, pored ostalog, poseduju
dovoljno znanja o poslovno-ekonomskim aktivnostima preduzeća, uključujući i poznavanje
računovodstva. U osnovi relevantnosti je sposobnost informacije da utiče na izbor odluke
pomažući korisnicima da potvrde ili koriguju prethodna očekivanja ili da oblikuju predviđanja
sadašnjih i budućih događaja. Prema Odboru za standarde finansijskog računovodstva u SAD,
relevantnost, kao primarni kvalitet za informacije za odluku, obuhvata sledeće komponente:
predvidivost, povratnost i blagovremenost. Reč je o određenim kvalitetima informacija koje
pomažu korisnicima da povećaju mogućnost predviđanja, potvrđivanja ranijih očekivanja i
blagovremenog donošenja odluka. Pored relevatnosti, drugi kvalitet za donošenje odluka je
pouzdanost. Ovaj kvalitet informacije obezbeđuje da informacija ne sadrži greške i
predubeđenja i da verno prezentuje određenu sadržinu.
Kada je reč o nosiocima računovodstvene politike, onda jasno treba istaći da je to
menadžment preduzeća, kao skup lica koja su po ovlašćenju drugih preuzela upravljačke
funkcije. U stvari, menadžment preduzeća koji je danas izrastao u jedan osoben resurs
zasnovan na znanju i veštini da vodi preduzeće, treba da odabira i primenjuje
računovodstvene politike tako da računovodstveni izveštaji budu u skladu sa zahtevima MRS-
a i tumačenja Stalnog odbora za primenu MRS (SIC – Standing Interpretation Committee).
Tamo gde nema posebnih zahteva, menadžment treba da utvrdi politike koje će omogućiti da
računovodstveni izveštaji pruže, kao što je već rečeno, relevantne, odnosno valjane i
pouzdane, tj. verodostojne informacije za potrebe donošenja odluka korisnika. Drugim
rečima, u odsustvu specifičnog MRS i tumačenja Stalnog odbora za primenu MRS, već i za
pouzdanije prezentiranje budućih informacija, menadžment koristi svoje procenjivanje u
razvijanju računovodstvene politike, koja pruža najkorisnije informacije korisnicima
finansijskih izveštaja preduzeća. Tom prilikom menadžment uzima u obzir sledeće:7
a) zahteve i smernice MRS koji obrađuju slična pitanja,
b) definicije, kriterijume za prikazivanje i merenje imovine, obaveza, kapitala, prihoda i
rashoda postavljenih u okviru Komiteta za MRS,
c) izjave drugih tela koja donose računovodstvene standarde i prihvaćenu praksu samo u
onoj meri u kojoj su u skladu sa zahtevima pod a) i b).
Finansijski izveštaji pružaju informaciju o finansijskom položaju, uspešnosti, i
promenama u finansijskom položaju preduzeća, koja je važna širokom krugu korisnika
(investitorima, zaposlenima i dr.) za donošenje ekonomskih odluka. Kompletan set
finansijskih izveštaja uključuje sledeće sastavne delove:
a) Bilans stanja,
b) Bilans uspeha,
c) Izveštaj o promenama na kapitalu, koji pokazuje:
 sve promene na kapitalu, ili
 promene na kapitalu osim promene kapitala koje proizilaze iz transakcija sa
vlasnicima i raspodele vlasnicima,
d) Izveštaj o novčanim tokovima, i
7
“Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS)“ – sadrže Međunarodne računovodstvene
standarde (IAS) i Tumačenja SIC objavljena do 31. marta 2004, prva knjiga, Beograd: Savez računovođa i
revizora Srbije, 2005. str. 563

11
 e) Računovodstvene politike i bitne napomene, sa dopunskim objašnjenjima.
Prema tome, računovodstvena politika je sastavni deo kompleta finansijskih izveštaja.
Njena uloga je, pre svega, u tome da omogući korisnicima da budu svesni upotrebljene
osnovice za merenje elemenata finansijskih izveštaja i specifičnih računovodstvenih politika.
Upotrebljene osnovice za merenje elemenata finansijskih izveštaja, kao i specifične
računovodstvene politike obelodanjuju se u napomenama. Osnovice za merenje elemenata
finansijskih izveštaja su: nabavna vrednost, tekući trošak, tržišna vrednost kao prihvatljiva
vrednost za obe strane koje učestvuju u dogovoru i sadašnja vrednost. Nabavna vrednost
određenog sredstva podrazumeva da se ono u bilansu iskazuje u visini novčanog izdatka ili
novčanog ekvivalenta učinjenog radi njegovog sticanja. Obaveze se, shodno ovom pravilu,
bilansiraju u visini njihove očekivane isplate u normalnom toku poslovanja preduzeća. Tekući
trošak određenog sredstva znači da se ono bilansira u novčanom iznosu koji bi trebalo platiti
ako bi isto ili ekvivalentno sredstvo bilo pribavljeno na dan bilansa. Obaveze se, pak,
evidentiraju u novčanom iznosu koji bi bio potreban da se podmire takve obaveze u trenutku
sastavljanja bilansa. Tržišna vrednost podrazumeva da se sredstva iskazuju u novčanom
iznosu ili novčanim ekvivalentima koji se na dan bilansa može dobiti redovnom prodajom.
Obaveze se iskazuju o njihovim ugovorenim vrednostima, odnosno novčanim ekvivalentima
i/ili iznosima novčanih ekvivalenata za koje se očekuje da će biti izdati da bi se izmirile
obaveze u normalnom toku poslovanja. Sadašnja, odnosno prinosna vrednost znači da se
sredstva procenjuju po diskontovanoj vrednosti budućih neto novčanih priliva koje se očekuje
da će biti ostvareni u okviru uobičajenog toka poslovanja.
Prezentiranje računovodstvene politike izražava se, kao što je već naglašeno, u izboru
osnovice za merenje, odnosno vrednovanje, kao i u korišćenju odgovarajućih specifičnih
računovodstvenih politika, neophodnih za pravilno i potpuno razumevanje finansijskih
izveštaja. Pri tome, vođenje racionalne računovodstvene politike podrazumeva, svakako, da se
na jedan konzistentan način primenjuje kako osnova za merenje, tako i pojedinačne
računovodstvene politike. Pored navedenog, osnov za obezbeđenje kvalitetnog finansijskog
izveštavanja predstavlja i zahtev za poboljšanje tradicionalnog metoda finansijskog
izveštavanja. S tim u vezi, Specijalni komitet za finansijsko izveštavanje Američkog instituta
javnih računovođa je u jednom svom izveštaju, tzv. Konačnom izveštaju 1994. dao preporuke
za promene tradicionalnih finansijskih izveštaja u četiri široka područja, i to:8 područja
poboljšanja vrsta informacija (proširenja sadašnjeg sistema finansijskog izveštavanja),
unapređenja finansijskih izveštaja, poboljšanja kvaliteta revizije, kao i područja koja
olakšavaju promene. Inače, u fokusu datih preporuka je zahtev za oblikovanje jednog šireg,
savremenijeg koncepta finansijskog izveštavanja gde se, pre svega, uključuju pored
finansijskih i nefinansijske informacije, koje čine bitnu informacionu podlogu pri donošenju
važnih poslovnih odluka. Isto tako, navedeni koncept preporučuje odgovarajuća poboljšanja u
okviru tradicionalnih finansijskih izveštaja, kao, na primer, obelodanjivanje informacija o
pojedinim delovima (segmentima) preduzeća, unapređenja prezentiranja u pogledu
neizvesnosti merenja određenih sredstava i obaveza, poboljšanja kvartalnog izveštavanja i sl.
Inače, sva navedena područja unapređenja i poboljšanja tradicionalnog metoda
finansijskog izveštavanja u funkciji su olakšavanja promena po raznim osnovama: nacionalni
i međunarodni donosioci standarda treba da se više usredsrede na informacione potrebe
korisnika, a korisnici bi trebalo da budu podstaknuti da sa donosiocima standarda rade na
većoj uključenosti u proces donošenja standarda, kompanije bi trebalo da budu podstaknute da
dobrovoljno eksperimentišu o načinima za poboljšanje korisnosti izveštavanja konzistentno
modelu Komiteta i sl.

8
dr R. Stefanović „Reinženjering finansijskog izveštavanja: model poslovnog izveštavanja“,
Računovodstvo 1/2000, str. 5-6

12
 6. MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI I
NJIHOVA PRIMENA U NAŠOJ ZEMLJI
Poslednjih godina sve više zemalja u okviru pripreme i prezentiranja finansijskih
(računovodstvenih) izveštaja primenjuje Međunarodne računovodstvene standarde (MRS). To
čini i naša zemlja, budući da Savez računovođa i revizora Jugoslavije, kao profesionalna
asocijacija, doneo Odluku o neposrednoj primeni MRS u Jugoslaviji (1998). Time je ne samo
rešena dilema oko pripreme i donošenja računovodstvenih standarda u našoj zemlji, nego je,
zapravo, učinjen novi korak u pravcu razvoja profesionalne regulative kod nas.
Konkretna primena MRS u našoj zemlji, razume se, podrazumeva jedan dodatni,
sistematski i kontinuirani napor odgovarajućih učesnika u tom procesu. Najpre, državni organi
su bili u obavezi da donesu izmene odgovarajućih propisa radi lakše primene MRS. Zatim,
Savez računovođa i revizora Srbije je izdao set MRS u obliku knjige i radio na njihovom
popularizovanju i tumačenju. Obaveze računovođa su da se usvoje MRS i stvaralački ih
primenjuju radi istinitog i poštenog finansijskog izveštavanja. U okviru navedenih aktivnosti,
svakako, treba tražiti razloge za održavanje seminara u vezi sa primenom MRS u našoj praksi,
u organizaciji Saveza računovođa i revizora Srbije, na Zlatiboru.
Očekivanja od standardizacije finansijskog izveštavanja prema međunarodnoj
regulativi su:
 razvoj veština sastavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja u skladu sa MRS;
 revizorska sposobnost u skladu sa MRS;
 ponašanje računovođa prema kodeksu profesionalne etike koju je ustanovio IFAC;
 postizanje i održavanje ključne uloge računovodstvene profesije u menadžerskoj
strukturi;
 dokazano međunarodno računovodstveno znanje i veština;
 promena načina razmišljanja – prioritet interesi investitora a ne države;
 stvaranje jake računovodstvene profesije zasnovane na međunarodnoj praksi u
pogledu: obrazovanja, sertifikovanja, kontinuirane edukacije i profesionalne
regulative.
Kada je u pitanju naša zemlja Zakonom o računovodstvu i reviziji iz 2002. godine
propisana je direktna primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja za sva
preduzeća, nezavisno od pravne forme i veličine. Godišnji računi naših privrednih subjekata
za 2004. godinu sastavljeni su u skladu sa MSFI. Na taj način Srbija se opredelila da bude
aktivan učesnik u procesu harmonizacije finansijskog izveštavanja ne samo u Evropi, nego i u
globalnim razmerama – bez obzira na teškoće sa kojima se susreće na tom putu.
Uslovi za praktičnu primenu međunarodnih računovodstvenih standarda, tj. primenu
odredbe iz člana 19. Zakona o računovodstvu i reviziji su stvoreni objavljivanjem Pravilnika o
kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da priznavanja i vrednovanje pozicija finansijskih
izveštaja, vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, vrše u
skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, shodno odredbi iz člana 19 Zakona
o računovodstvu i reviziji. Međutim, uslovi za neposrednu primenu međunarodnih
računovodstvenih standarda zapravo su stvoreni tek u maju 2004. godine, sa objavljivanjem
novog Pravilnika, nakon čega je stari stavljen van snage.

13
 7. ZAKLJUČAK
Međunarodna harmonizacija računovodstvenog izveštavanja u uslovima globalizacije
svetske privrede, motivisana je smanjenjem razlika u računovodstvenoj praksi između
zemalja, sa ciljem unifikacije i standardizacije, što čini dugoročni trend od epohalnog značaja.
Naime, proces internacionalizacije terminologije, metodologije i računovodstvenog
izveštavanja postaje osobito intezivan formiranjem i širenjem njenog članstva i pospešivanja
izdavačke delatnosti IFAC-a. Brisanje razlika između pojedinih računovodstvenih sistema,
odnosno harmonizacija, posebno je postala sve nužnija zbog širenja i jačanja multinacionalnih
kompanija i globalizacije svetskog tržišta.
Međunarodni računovodstveni standardi predstavljaju računovodstvene standarde
uvedene da bi se postigla transparentnost i jednoobraznost finansijskih izveštaja bilo kog
ekonomskog subjekta bez obzira na delatnost kojom se bavi i zemlju u kojoj posluje. MRS
imaju svrhu svestranijeg, lakšeg i bržeg razumevanja finansijskih izveštaja uz osnovni cilj da
obezbede podatke i informacije za uporedne analize za nesmetano poslovno komuniciranje
zainteresovanih subjekata koje rezultira bržem protoku robe i kapitala. Međunarodni
računovodstveni standardi ustvari predstavljaju, neku vrstu harmonizacije različitih
računovodstvenih regulativa koje se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja
koji služe kao osnova za donošenje ekonomskih odluka.
Međunarodni računovodstveni standardi u svom osnovnom značenju podrazumevaju
dogovorena pravila o pripremanju, priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i prezentaciji
stavki računovodstvenih iskaza ekonomskog subjekta. Osnovni elementi finansijskih izveštaja
ekonomskih subjekata su: Bilans stanja na kraju poslovne godine, Bilans uspeha za poslovnu
godinu, Gotovinski tok za isti period i Promene na kapitalu.
Bitna determinanta aktivnog funkcionisanja Međunarodnih računovodstvenih
standarda je stvaranje mogućnosti korišćenja informacija sadržanih u računovodstvenim
izveštajima, što direktno izaziva enormnu zainteresovanost za kvalitet tih izveštaja. Istinit i fer
prikaz finansijskog poslovanja koji podrazumeva izbor adekvatnog načina procenjivanja
bilansnih pozicija, adekvatnih računovodstvenih politika, koji će doprineti njihovom realnom
iskazivanju, je ustvari osnovni cilj Međunarodnih računovodstvenih standarda.
Proces standardizacije je neminovan, prvenstveno jer podstiče objektivno finansijsko
izveštavanje u savremenom poslovnom svetu, a koji se najbolje postiže doslednom primenom
Međunarodnih računovodstvenih standarda. U praksi finansijskog izveštavanja dosledna
njihova primena, treba da je u funkciji neprestanog poboljšanja kvaliteta informacionog
opsluživanja međunarodnih tržišta kapitala, s ciljem povećanja efikasnosti rada, rasta i
razvoja.

14
 8. LITERATURA

• STOJILKOVIĆ, M., “Harmonizacija finansijskog izveštavanja i procesi integracije u

Evropi”, časopis Ekonomske teme, br. 1-2, 2005, II knjiga, str. 103-113
• DMITROVIĆ ŠAPONJA, LJ., PETKOVIČ, Đ., JAKŠIĆ, D., “Računovodstvo”,
Ekonomski fakultet, Subotica, 2007.
• RANKOVIĆ, J., ILIĆ, G., „Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 1 – primena
po prvi put“, Cekos in, jun 2004.
• “Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) i Međunarodni standardi finansijskog
izveštavanja (MSFI)”, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2007.
• “Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS)“ – sadrže Međunarodne
računovodstvene standarde (IAS) i Tumačenja SIC objavljena do 31. marta 2004, prva i
druga knjiga, Beograd: Savez računovođa i revizora Srbije, 2005.
• STEFANOVIĆ, R., „Reinženjering finansijskog izveštavanja: model poslovnog
izveštavanja“, Računovodstvo 1/2000

15