VISOKA STRUČNA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO

PREDMET:
EKONOMIKA I ORGANIZACIJA POSLOVANJA

TEMA:

FRANŠIZING,FAKTORING I FORFETING

PROFESOR STUDENT

Mr DUŠKO KOSTIĆ ANA MARIJA MARKOVIĆ

BEOGRAD, 2010.
SADRŽAJ

2
 FRANŠIZING

Franšizing predstavlja ugovorni odnos između davaoca i primoca franšize, kojim se

daje pravo primaocu da posluje pod imenom franšizatora, koristeći sva raspoloživa znanja,
procedure i način poslovanja, koji je pod tim imenom razvijen.

Franšizator (proizvođač, uvoznik, grosista) ustupa franšizeru, preko ugovora o

franšizi, svoju robu na prodaju, a takođe mu ustupa i svoju tehnologiju rada, marketing, brend,
korporativni i robni znak (žig), karakterističan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što će
franšizeru pomoći da se identifikuje, snađe i da lakše i brže prodaje dobijenu robu.

Franšizer obično obezbeđuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu snagu.

Opis privredno-pravnog posla

          Franšizing predstavlja oblik poslovnog povezivanja radi minimiziranja poslovnog

rizika.

 Korisnik franšize, ulazeći u mrežu  postojećoh poslovnih jedinica koje posluju po

istom modelu smanjuje rizik koristeći  sledeće prednosti: mogućnost brzog ulaska u posao,
razrađena tehnologija posla, rečeno pitanje licence, osvojeno tržište, odgovarajuća robna ili
trgovačka marka, ugled, zajednički marketing, standardizovani kvalitet. Jedinstveni model
izbora i obuke kadrova, pomoć u menadžmentu, kontrola i razvoj od starne davaoca franšize,
samostalno odlučivanje o profitu - nakon usmeravanja ugovorenog dela ukupnog prihoda na
račun davaoca franšize kao nadoknadu za korišćenje poslovnog modela.

Davalac(prodavac) franšize smanjuje svoj rizik jačanja konkurencije i zauzimanje

tržišta za koje on samsotalno nema snage, prodaje svoju pamet (model organizovanja, know-
how) i obezbeđuje smanjenje jediničnih fiksnih troškova nastalih ulaganjem u vlasništvo ideje
o poslu. Nadalje se korisnost ovog vida poslovnog povezivanja davaocu franšize ogleda u
eliminaciji troškova poslovanja i održavanja odnosnih poslovnih objekata i još čitav niz
drugih pogonosti.

3
          Postoje 4 vrste franšize u zavisnosti na šta se odnose, i to:

1.    robni franšizing, za prodaju određenog asortimana,

2.    uslužni franšizing, za prodaju ili pružanje odreženog vida usluge,

3.    proizvodni franšizing, gde se ustupa franšiza u oblasati proizvodnje određene robe ili
asortimana,

4.    poslovni franšizing, gde se inplementira kompletni sistem poslovanja u neko

preduzeće -primaoca od strane davaoca franšize.

          Franšiza se može odrediti na određeno vreme (npr. jedna kalendarska godina) ili na
određenu teritoriju a može i obe istovremeno kao i na određenu robu ili uslugu ili određeni
proizvodni program.

          Ovaj oblik poslovnog povezivanje se definiše ugovorom o franšizingu.

          Ugovor o franšizingu je jedan od novijih ugovora, čak i neimenovanih , autonoman i

složen pravni posao. Ovaj oblik ugovora je nastao krajem 19. i početkom 20. veka  a naručiti
zamah dobija nakon drugog svetskog rata, posebno u Francuskoj gde su mnoge franžize
inplementirane od strane Američkih preduzeća.

ISTORIJAT FRANŠIZINGA

Reč franšizing potiče od francuske reči slobodan, besplatan i iskren. Franšizing se moze naći
čak i u 1850 godini. Nastala je takođe kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri čemu ona
prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzećima. 

Issac Singer koji je usavršio šivaću mašinu je da bi prodao više mašina uspostavio jedan od
najraninijih primera franšizinga. Negov primer, iako neprofitabilan i manje-više neuspešan je
poznat kao prvi dokumentovan primer frašizinga u Americi. Malo kasnije jedan od veoma
uspešnih franšiza je John S. Pemberton i franšizing Coca-Cola. Rani primeri franšizinga su
telegraf koji je vođen različitim voznim kompanijama, a kontrolisan od strane Western Union-
a. 

Prvi primeri modernog franšizinga se mogu naći 1919. u prodavnicama hrane kada je

4
biznismen moga koristiti ime, izgled čak i hranu uspešnih firmi za godišnju dažbinu.
Franšizing je postao popularniji 1930-ih godina. Frašizing je predstavljao metod poslovanja
kada velika firma proda licencu za svoje isprobane i uspešne metode poslovanja firmi ili osobi
voljnoj da plati godišnje dažbine i ispuni date kriterijume. Sudeći prema nedeljnom časopisu
“Financial times” kada bi promet svih franšizinga u Americi bio preveden kao nacinalni
promet on bih bio sedmi najveći na svetu. 

Pozitivni aspekti frašizinga su da firma voljna da kupi licencu dobija često međjunarodno
poznato ime koje je zahvaljujući marketingu viđeno kao visoko kvalitetno u mislima
potrošača. Firma koja prodaje franšizing takođe obezbeđuje obuku i pomoć u planiranju
objekta. Najnegativniji aspekati franšizinga su gubitak kontrole i velik porezi. Često vlasnik
franšize ne može da koristi svoj sopstveni stil poslovanja, on mora da prati tačan način
naložen od strane firme koja mu je odobrila franšizu. Porezi su vrlo često predstavljene u
smislu celokupnog prometa, a ne profita, tako da ako vlasnik koji ima veliki promet, a
istovremeno nije u stanju da kontroliše troškove on može završiti u minusu. Danas se mogu
naći frašizmi u stotinama hiljada kompanija i taj se broj naravno povećava svake godine.
Najuspešniji primeri franšizma su McDonald’s, Burger King, Hotel Hilton i First Interest
Bank Ii Los Angeles (USA).

McDONALD’S

McDonald’s posluje u preko 120 zemalja i svakoga dana služi preko 54 miliona mušterija.
Braća Dick i Mac McDonald su otvorili prvi McDonald 1940 godine i danas McDonald’s ima
najviše restorana na svetu u poredjenju sa bilo kojim drugim lancem restorana. Dick i Mac su
1948 izumeli model brze hrane. Mcdonald’s je vlasnik oko 70% postojećih restorana a 30%
su franšizmi. Vlasnici McDonald’sovih franšiza su obučavani u Hamburger univerzitetu u
Oak Brooks, u Ilinoisu (USA). Prvi McDonald’s u centralnoj Evropi je otvoren 1988. godine
u Beogradu (Srbija). Da bi otvorio McDonald’s, vlasnik franšize mora platiti 60% troškova
gradnje objekta i takođe 45 hiljada američkih dolara kao početnu cenu. Da bi bio razmotren za
McDonald’s frašizam pojedinac mora posedovati minimum 200 hiljada američkih dolara i
potpisati ugovor na 20 godina. Naravno McDonald’s se ne može pomenuti bez pominjana
njegovog najvećeg rivala Burger Kinga. 

BURGER KING

Burger King koji je osnovan 1954. godine u Majamiju na Floridi (USA). Otvorio je prvi
franšizing 1961. godine i danas je jedan od najuspesnijih franšiza na svetu. 

Burger King je poznat po svome sloganu “Have it you way” što u prevodu znači uživaj na
svoj način. Burge King posluje u svih 50 Američkih država, Kanadi, i preko 60 zemalja u
svetu i vođen je preko 90% u vidu samostalnih franšiza. Burger King ima 11.223 lokala i
10.144 je franšizing odnosno 90.4%, i samo 1.079 je vlasništvo kompanije. Po podacima koji
se mogu naci na web-stranici http://www.burgerking.com da bi neko otvorio Burger Kingov
franšizing on mora raspolagati sa minimum 1.5 miliona američkih dolara, platiti 50 hiljada
američkih dolara kao osnovni ulog i posle toga 50 hiljada američkih dolara godišnje. Takodje
vlasnik franšizinga mora platiti 4.5% porez na profita i 4% za marketing. Takođe da bi otvorio
Burger Kingov franšizam mora se potpisati ugovor na 20 godina i obezbetiti 15 stalno
zaposlenih i 35 zaposlenih na smene. Objekat mora imati 3.600 kvadratnih stopa “feet”,
otprilike 360 kvadratnih metara i mora ispunjavati sledeće uslove, odnosni biti : samostalni
objekat, u izlogu robne kuće, ili unutar velike robne kuće. Za one koji se odluče da otvore

5
Burger King franšizu omogućena je pomoć u izboru prostora, trening koji traje 300 sati u
učionici i 400 sati u restoranu, i takođe međunarodni korporacijski tim od 928 zaposlenih.
Burger King planira da se proširi u sve države sveta koje ispunjavaju gore pomenute
kriterijume. Sudeći prema statistici “Businessweek online”, Burger King je za završni period
(30. septembar 2006. godine) ostvario neto profit u iznosu od 40 miliona američkih dolara, tj.
skok od 86% , i porast u vrednosti deonica od 30 američkih centa. Burger Kingov promet je
dostigao 546 miliona dolara ove godine što je skok od 7% u odnosu na 2005 godinu. Sudeći
po ovim podacima Burger Kingov potez franšizinga se i dan danas isplaćuje.
Ovo su bili primeri najpopularnijih i poznatijih ugostiteljskih objekata koji deluju po principu
franšizinga, a sledeći primer franšizinga se odnosi na hotelijerstvo ili specifičnije Hilton hotel.

HILTON HOTEL

Moderni koncept gostoprimstva je počet pre 85 godina zahvaljujući Conrad-u Hilton-u koji je
1919. godine otvori prvi Hilton hotel i time započeo tradiciju odlične usluge. Prvi Hiltonov
franšizing je otvoren 1967. godine i sada je preko 70% Hiltona vođeno u smislu franšizinga.
Hilton trenutno ima 236 hotela, a 169 ili 71.6% su fransizmi. Hilton ima hotele u 39
Američkih država, Kanadi i dve strane zemlje. Iako deluje da je Hilton malo manje
rasprostranjen to je zato jer su kriterijumi daleko strožiji nego u slucaju McDonaldsa i Burger
Kinga. Sudeći prema web stranici http://www.hiltonfranchise.com da bih otvorio Hilton
franšizing, more posedovati preko 60 miliona američkih dolara i osnovni ulog je izmedju 33-
57 miliona američkih dolara. Godišnje dažbine iznose osnovnu porez od 5%, dodatnu porez
od 5% i porez za marketing od 4% totalnog prometa. Takođe prosečni Hilton franšizing mora
imat 150 stalnih zaposlenih. Da bi otvorio Hilton franšizing mora se posedovati 135.000
kvadratnih stopa “feet” ili oko 13.500 kvadratnih metara u vidu samostojećeg objekta. Ugovor
za franšizing se potpisuje za rok od 22 godine i može se produžiti u rokovima od po 10
godina. Hilton obezbedjuje tim od 2.332 zaposlenih u centralnoj filijali za pitanja obuke i
legalna pitanja. Obuka traje četiri dana u Dalasu u Teksasu (USA), tri dana u Beverli Hilsu, u
Kaliforniji (USA) i dodatnih 3 dana u glavnoj filijali. Trenutno Hilton planira da nastavi da se
proširuje u Severnoj Americi i Južnoj Americi sa naglaskom na Meksiko. Sudeći prema
poslednjim izveštajima sa web stranice http://www.thestreet.com Hilton je do sada objavio
promet u iznosu od 2,2 milijarde američkih dolara. Profit je skočio 87% i to zahvaljujući
porastu u prometu franšiziranih hotela od 671 milion američkih dolara u poredjenju sa 31
milion američkih dolara 2005. godine. 

FIRST INTEREST BANK IN LOS ANGELES

Jedan od najneobičnijih vidova frašizma je First Interest Bank in Los Angeles (USA), jer se
ideja franšizinga transferisala i pored navedenih kompanija kao sto su Hotel Hilton,
McDonald’s, Coca-Cola, itd. i na bankarstvo ali naravno u limitiranom vidu. First Interest
Bank In Los Angeles (USA) je dala franšizu za 28 banaka (koje imaju iznada 90 bankarskih
središta u 8 federalnih jedinica, koja ima aktivu preko 4 milijarde američkih dolara). Banke
koje su bile uključene u franšizu mogle su da koriste ime First Interest Bank i reklamu, razne
poslovne savete od davaoca fanšize i obuke menadžera. Pravo i pristup bankomatima su
takođe dobile od First Interest Bank-e i razno razne druge pogodnosti. I naravno sve ove
banke su zadržale svoju postojeću vlasničku strukturu. Zašto je bitno napomenuti ovu banku,
jer kao što je na početku navedeno da je franšizing nastao kao metoda poslovne aktivnosti
banke, pri čemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim
preduzećima i kompanijama.

6
 ŠTA JE FRANŠIZING?

USPEH JE MOGUĆE KLONIRATI 

-Poslovni koncept preuzimanja formule uspeha poznatog i trišno pozicioniranog preduzeća; 

-Metod vertikalnog marketinga roba i usluga zasnovan na “iznajmljivanju image-a”
renomiranog preduzeća; 
-“Najveća komercijalna revolucija koja se širi kao prah od baruta”
-Jedan od uzroka globalizacije svetskog tržišta; 
-Obligaciono-pravni ugovor sa trajnim dejstvom, koji omogućava prenos prava industrijske i
intelektualne svojine, kao i know-how sa davaoca na korisnika franšizinga, čime se
istovremeno omogućava i preuzimanje dela klijentele, tj. potrošača koje je u poslovanju
pridobio davalac franšizinga; 
-Sistem vertikalnih odnosa kooperacije na osnovu dugotrajnog ugovora izmedju samostalnih
subjekata ;

ZBOG ČEGA FRANŠIZING?

KLONIRANJE METODA POSLOVANJA USPEŠNOG PREDUZEĆA 

-Ekonomski ratio franšizinga predstavlja zadržavanje pravne samostalnosti uz ekonomsku

integraciju.
-Samostalno poslovanje uz minimum rizika; 
-Preuzimanje tudjeg poslovnog identiteta ; 
-“Kititi se tudjim perjem”; 
-Omogućava samostalnom privredniku, preduzetniku, malom ili srednjem preduzeću ili
privrednim društvima da preuzimajući franšizu od velikog, renomiranog preduzeća koristi
njegove metode poslovanja, poslovno ime, proizvode i trgovinske i uslužne marke, znanje i
iskustvo davaoca franšizinga. Korisnik franšizinga samostalno obavlja franšiziranu delatnost,
pri čemu zadržava poslovnu samostalnost ali posluje pod imenom poznatog i tržišno
pozicioniranog privrednog subjekta. 

FILOZOFIJA FRANŠIZINGA

-Mimikrija – (stvaranje privida pred potrošačima da se radi o jednom poslovnom subjektu,

umesto realnosti da se radi o mnoštvu franšiziranih jedinica); 
-Simbioza – lideri i kooperanti ;
-Paradoks – ekonomsko jedinstvo kroz pravni pluralizam - ekonomska zavisnost uz pravnu
samostalnost korisnika franšizinga;
-Nesklad izmedju pravne i ekonomske realnosti - otvara prostor za mnogobrojne zloupotrebe
od strane davaoca kao ekonomski nadmoćnijeg partnera ;

7
 ŠTA JE FRANŠIZA?

-Franšiza je objekat u pravu i predstavlja inovaciju novog autonomnog prava medjunarodne

trgovine.
-Fenomen tzv. novih autonomnih ugovora (franšizing, lizing, faktoring, forfeting,
kontratrgovina, know-how i dr.) koji nastaju u poslovnoj praksi ;

OBJEKAT U PRAVU

-Ono povodom čega se zasniva pravni odnos. Pravni odnosi se zasnivaju izmedju subjekata
prava povodom objekta prava. Uslovi (kumulativno):
-mora imati v r e d n o s t 
-vrednost se mora novčano izraziti 
-mogućnost razmene na tržištu 
-pravni poredak priznaje status objekta u pravu 

Vrste objekata
1.Stvari 
2.Prava (imovinska prava) 
3.Ljudske radnje (činidbe) 
4.Proizvodi ljudskog duha ( intelektualna svojina - objekti autorskih prava : dela umetnosti,
književnosti, nauke) ;
5.Proizvodi ljudskog uma (prava industrijske svojine - imovinska pronalazačka prava, pravo
žiga, modela, uzorka, pronalasci(patenti) ;
6.Lična dobra - lična prava (pravo na ugled, čast, pravo glasa, kretanja I dr.) i lična imovinska
prava(pravo na izdržavanje, plodouživanje i dr) ali samo kada su povredjena ;

FRANŠIZA

-Izuzetno kompleksan objekat prava.

-Franšiza je set vrednosti .
-Skup prava industrijske i intelektualne svojine, metoda i principa poslovanja, tehničkih
znanja i veštine (know-how) poslovno ime, žig, patenti, uzorci, modeli, trgovinska i robna
marka koje je kroz praksu razvio davalac franšizinga i pod kojim on posluje (goodwill).
-„Paket franšizinga“ koji se uz naknadu ustupa a odnosi se na licencu odredjenih prava
industrijske svojine (patenti, modeli, mustre, znakovi, know-how) kao i na nepatentirane
objekte koje davalac koristi u poslovanju. 
-Brand predstavlja više od proizvoda. Preuzimanjem seta prava intelektualne svojine (licenca
žiga, poslovno ime, trgovinska i uslužna marka dr.) korisnik franšizinga preuzima i klijentelu
(potrošače) kao i osećaj pripadnosti i lojalnosti koji potrošači imaju u odnosu na preuzetu
franšizu. 
-Franšiza je je predmet ugovora (goodwill) a franšizing je pravo iskorišćavanja poslovnog
identiteta.
Šta je ugovor o franšizingu 
(the franchising agreement)?
-Franšizing je trajni ugovorni odnos u kome jedna ugovorna strana, davalac franšizinga se

8
obavezuje da uz naknadu (fee,royalty) prenosi drugoj ugovornoj strani korisniku franšizinga
pravo na proizvodnju robe i/ili usluga na odredjenoj teritoriji, kao i deo svog poslovnog
uspeha a time i stečene klijente, a na osnovu uključivanja korisnika u poslovni sistem davaoca
franšizinga kroz ustupanje trgovinske marke, žiga, poslovnog imena, know-how, itd. kao i
nadzora nad poslovanjem korisnika franšizinga, čime se ostvaruje privid identiteta korisnika i
davaoca franšizinga pred trećim licima, a uz samostalno istupanje korisnika franšizinga u
svoje ime i za svoj račun. 
-Šta je know-how? Skup nepatentiranih informacija koje su proizašle iz iskustva i testiranja
davaoca franšizinga, koje su tajne, suštinske i odredjene. 

MNOŠTVO ASPEKATA

1.Privredni fenomen
2.Ekonomski fenomen
3.Pravni institut
4.Kulturni fenomen
5.Sociološka pojava 
Gotovo svaka delatnost može biti predmet franšize (proizvodna ili uslužna). Ovaj metod
koriste čak i gangsterske bande osnivajući jedinice na teritorijama tako što kopiraju način
organizacije i funkcionisanja postojećih uspešnih gangova ;

EKONOMSKI FENOMEN

-Vertikalni marketing
-Oblik distribucije robe i usluga u kome matično preduzeće (davalac franšizinga) daje
korisniku franšizinga privilegiju (franšizu) da posluje na propisani način za odredjeno vreme
na specifičnom mestu. 
-Tip privilegije može biti različit (odredjuje varijetet franšizinga):
-Isključivo pravo na prodaju proizvoda davaoca franšizinga 
-Pravo na preuzimanje metoda poslovanja, know-how, prepoznatljivi simboli , trgovinska
marka, žig, načIn uredjenja prodavnica, arhitektura dr.
-Franšizing može da uključuje sva ova prava 

PRAVNI INSTRUMENT AUTONOMNOG MEDJUNARODNOG

TRGOVINSKOG PRAVA

-Trgovinski ugovor nastao kombinovanjem brojnih klasičnih i novih ugovornih formi -

ugovora o licenci, prodaji, ekskluzivnoj distribuciji, zastupanju, nalogu, komisionu (agenturi),
leasing-u. Sličnost sa statusnim formama tzv. grupacije preduzeća. Franšizing je po formi
ugovor a po efektima oblik integracije preduzeća.
-Najbliži je ugovoru o zakupu – predmet zakupa je složen – franšiza.
-Složen ugovorni odnos dotiče brojne oblasti prava: Obligaciono pravo , Privredno ugovorno
pravo , Pravo intelektualne i industrijske svojine , Stvarno pravo , Pravo konkurencije ,Pravo
trgovačkih društava (kompanijsko pravo), Pravo zaštite potrošača , Radno pravo , Finansijsko
i poresko pravo ;

9
 FRANŠIZING U PROIZVODNOM LANCU

Brojni aspekti privrednog života – hotelijerstvo, ugostiteljstvo, automobilska industrija,

trgovina, petrohemija, bankarstvo, pošta ;
1.Franšizing ugovor izmedju proizvodjača i trgovca na malo – jedan od prvih pojavnih
oblika , najpre u automobilskoj industriji, 30-ih god. SAD, takodje franšizirane benzinske
pumpe (General Motors, Texaco..).
2.Proizvodjač i trgovac na veliko – praksa nastala veoma rano tako što su proizvodjači
bezalkoholnih pića davali povlastice preuzimanja koncentrata pića (sirupa) veletrgovcima, na
osnovu tzv. “bottling” contract (ugovor o flaširanju) proizvodili piće na bazi koncentrata i
vršili distribuciju finalnog proizvoda (Coca Cola, Pepsi Cola, Schweppes i dr.). 

FAKTORING

Faktoring je finansijska transakcija kojom se prodaje potraživanje (koje jedna firma

ima prema drugoj)  trećem licu (koje se naziva faktor) na popust u zamenu za neposredan
novac kojim će finansirati nastavak posla. Faktoring se razlikuje od bankarskog kredita u tri
glavna načina. Prvo, naglasak je na vrednosti potraživanja (u osnovi finansijskih sredstava), a
ne na bonitetu firme. Drugo, faktoring nije kredit - to je kupovina vasih potraživanja.
Konačno, bankarski kredit podrazumeva dve strane, dok posao faktoringa obuhvata tri. 

Tri direktno uključene stranke su: onaj ko prodaje potraživanja, dužnik, i faktor.

Firma prodaje svoje fakture sa popustom u odnosu na njihovu nominalnu vrednost, kada 
računa da će biti bolje da trenutno koristi sredstva i time učvrsti svoj rast i razvoj nego da
ceka trenutak naplate koji je ponekad i neizvestan. Shodno tome, faktoring se javlja kada
stopa prinosa na uložena sredstava u proizvodnju ili robu prevazilazi troškove otkupa 
potraživanja. Dakle, cena korišćenja faktoring usluga je uključena u kalkulaciju i trazi se obim
faktoringa koji ce se koristi da bi se potrebna količina gotovine imala pri ruci.

Mnoge firme imaju tokove gotovine koji variraju. Može se poslovati sa  relativno visokim
novčanim tokovima u jednom periodu, i mogu se imati relativno mali novčani prilivi u
drugom periodu. Zbog toga, firme nalaze za shodno da je potrebno da se održi i bilans
gotovine pri ruci, i da koriste takve metode kao Faktoring, kako bi im se omogućilo da pokriju
svoje  kratkoročne obaveze u onim periodima u kojima te potrebe prevazilaze novčanim
prilive.

-Cena usluga faktoringa se sastoji od faktorske provizije koja se obračunava u procentu

od visine otkupljenog potraživanja i kamatne stope koja se menja u skladu sa
kretanjima na tržištu novca.

-Visina avansa varira od 70 do 90% od ukupnog iznosa koji se faktoriše. Ovaj iznos
Vam isplaćujemo u roku od dva dana od dostavljanja potrebne dokumentacije i ne
umanjujemo ga za naše troškove.

10
-Provizija faktoringa jeste fiksni trošak i obračunava se kao procenat (1,5-2,5 %) od
iznosa Avansa (a ne od visine potraživanog iznosa). Zavisi od tipa faktoringa, obima
potraživanja, uslova plaćanja, boniteta kupaca i vrste usluga.

-Kamatna stopa jeste varijabilni trošak koji je vezan za valutu fakture i zavisi od uslova
na tržištu novca uslova plaćanja, boniteta kupaca. Obračunava se na stvarni iznos
korišćenih sredstava.

Pojam faktoringa

U poslednjih par godina jedan od veoma važnih bankarskih poslova postaje i faktoring.
Prisutan je naročito u razvijenim zemljama, iako se i kod nas već prilično oseća njegov duh. U
suštini predstavlja otkup tuđih potraživanja (dugova), tj. finansiranje putem faktoringa
predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava i to putem prodaje potraživanja. Na primer,
prilikom prodaje određene robe nastaju potraživanja prodavca prema kupcu, koja je ovaj
dužan da izmiri u određenom vremenskom roku.

Otkup potraživanja vrši se pre roka dospeća. Pri tome, preduzeće faktoring odmah isplaćuje
deo potraživanja u visini od 80% preduzeću klijentu, dok preostali iznos od 20% koristi za
korekture potraživanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraživanja od
strane faktoring preduzeća. Faktoring preduzeće uglavnom naplaćuje proviziju od 3% od
iznosa poraživanja faktoring usluge, što uključuje i rizik i kamatu kreditiranja klijenta od
momenta otkupa do naplate potraživanja. 

Kao izvor prava kod zaključenja ugovora o faktoringu primenjuju se opšti uslovi o poslovanju
faktoring organizacije, trgovački običaji, odgovarajuće norme trgovačkog i obligacionog
prava, kao i sudska i arbitražna praksa. Propisi u Srbiji koji dozvoljavaju poslove faktoringa
su Zakon o deviznom poslovanju (2006.) i Zakon o bankama (1.okt. 2006), a u
međunarodnom pravu Konvencija o međunarodnom faktoringu (1988.)

SUBJEKTI U POSLOVIMA FAKTORINGA

Osnovni subjekti koji učestvuju u poslovima faktoringa su: klijent, kupac i faktor
(zajmodavac). 

Faktoringom mogu da se bave banke i osiguravajuće kompanije, kao i neke druge

specijalizovane kompanije. One otkupljuju dugove tako što isplaćuju prodavcu odmah iznos
njegovog potraživanja umanjenog za ugovoreni procenat. Faktoring je često isplativ za
prodavca jer poboljšava njegovu likvidnost tako što on dolazi do gotovine pre roka dospeća, a
takođe ga i oslobađa raznih finansijskih rizika koji bi se javili vremenom. Naravno, i faktor
(kupac potraživanja) sebe osigurava tako što ova potraživanja moraju biti dobrog boniteta i
pokrivena raznim garancijama, tako da on na taj način minimizira preuzet kreditni rizik, tj.
nemogućnost naplate datog duga o roku dospeća. Faktor pored otkupljivanja potraživanja
nudi i druge usluge: vođenje računovodstva, razne usluge prevoza i špediterske usluge, pomoć
u odabiru kupaca... i za njih naplaćuje posebnu proviziju od 0,75 – 2% od vrednosti posla. 

11
Faktoring je posebno interesantan za manja preduzeća koja agresivno nastupaju na stranim
tržištima, ali zbog nepoverenja banaka prema njihovim poslovima teže dolaze do bankarskih
sredstava.

VRSTE FAKTORINGA

Postoji više vrsta faktoringa, međutim najčešće se koriste sledeći oblici:

1. Otvoreni faktoring
2. Zatvoreni ili skriveni faktoring
3. Pravi kvazi faktoring

Otvoreni faktoring je kada izvoznik prenosi svoje potraživanje prema inostranom kupcu, s
tim da dugovanja isplati faktoru. Postoje dva oblika otvorenog faktoringa. 

Prvi oblik otvorenog faktoringa predstavlja kada izvoznik svoje potraživanje koje ima prema
inostranom kupcu, definitivno prenese na faktora. Kod ove vrste faktoringa vrednost je i do
95% od knjigovodstvene vrednosti potraživanja, i zavisi od obima prometa koji se ostvaruje
preko faktora, stepena rizika u koji ulazi faktor, kao i bilansnog stanja inostranog kupca. Za
preneto potraživanje faktor isplaćuje izvoznu vrednost potraživanja uz dobitak kamate,
provizije i troškova oko naplate potraživanja. 

Drugi oblik otvorenog faktoringa je prisutan kada izvoznik ustupi svoja potraživanja samo
radi naplate. Tada se vrši cesija u cilju definitivnog prenošenja na potraživanja na faktora, da
bi faktor naplatio potraživanje od inostranog kupca na svoje ime, a za račun domaćeg
izvoznika. U praksi se može vršiti kombinacija ove dve vrste faktoringa.

Zatvoreni tj. skriveni faktoring je kada izvoznik robu namenjenu izvozu prodaje za novac
faktoru, tako što banka u svojstvu skrivenog principala tu istu robu preko istog izvoznika
preprodaje inostranom inostranom kupcu na kredit. U ovom slučaju faktor ostvaruje dobit na
razlici u ceni. Zarada je po obimu značajna, jer se svodi na finansiranje izvoznog posla, što
izvozniku omogućava plasman robe u inostranstvo.

Pravi faktoring- kada se kumulativno vrše sledeće tri funkcije:

Funkcija refinansiranja potraživanja
Funkcija obezbeđenja plaćanja
Funkcija pružanja usluga u vezi sa prodajom robe i naplatom potraživanja

Kvazi faktoring nastaje u slučaju, kada faktor ne vrši sve, već samo jednu ili dve od
navedene tri funkcije

12
 PREDNOST FAKTORINGA

Kompanije svih veličina, od onih tek osnovanih do onih već razvijenih mogu imati niz
prednosti od faktoringa:
Mogućnost da preduzeća brzo odgovore na promene u tražnji u zemlji i u inostranstvu
Da se postižu značajne uštede u troškovima, koje bi inače snosila, da sama vrše naplatu
potraživanja
Ne opterećuje se sopstveni bilans preduzeća, jer faktor preuzima na sebe rizik naplate
potraživanja
Proizvođaču- izvozniku se pruža mogućnost prodaje za gotovo, umesto da se isporuka
proizvoda vrši na kredit ili odloženo plaćanje
Eliminišu se loša i sporna potraživanja
Proširuje se izvoz na nova tržišta i nude se povoljniji uslovi

13
 SPISAK FAKTORING KOMPANIJA

NAZIV FIRME ADRESA TELEFON/FAX

RB
Bulevar Mihajila 2225-400
Pupina 165/v 2225-444
1. PRVI FAKTOR FAKTORING
11070 Novi
Beograd
Požeška 60 3537-604
2. FAKTOR GROUP FAKTORING
11030 Beograd 3537-601
Terazije 38 3065-240
3. ALFA FAKTOR FAKTORING
11000 Beograd
2632-564
Kralja Petra 45
4. A FAKTOR FAKTORING 2628-081
11000 Beograd
2633-527
Strahinjića Bana 33 2030-500
5. FINERA FAKTORING
11000 Beograd 2030-505
Trg Nikole Pašića 5 3021-637
6. FIMA PERFEKTUS 11000 Beograd 3021-651
3021-627
Bulevar Zorana 2205-751
Đinjđića 121 2205-750
7. AOFI
11070 Novi 3118-016
Beograd 3110-214
Bulevar Mihajila 2224-800
Marfin Factors&forfaiters SA Pupina 165/e 2224-840
8.
Branch Office Belgrade 11070 Novi
Beograd
Rajićeva 1 3038-430
9. Fokus factor
11000 Beograd 2623-615
Bulevar Mihajla 220-9106
Pupina 85 B 220-9104 
10 ERSTE FAKTOR
11070 Novi
Beograd
Luke Vojvodića 69 356-1277
11. GREX-im d.o.o
11090 Beograd
12. BJN FINANCIAL d.o.o Beograd Požeška 587/7 3544-100

14
 11030 Beograd

SPISAK FAKTORING KOMPANIJA

NAZIV FIRME ADRESA TELEFON/FAX

RB
Bulevar Mihajila 2225-400
Pupina 165/v 2225-444
1. PRVI FAKTOR FAKTORING
11070 Novi
Beograd
Požeška 60 3537-604
2. FAKTOR GROUP FAKTORING
11030 Beograd 3537-601
Terazije 38 3065-240
3. ALFA FAKTOR FAKTORING
11000 Beograd
2632-564
Kralja Petra 45
4. A FAKTOR FAKTORING 2628-081
11000 Beograd
2633-527
Strahinjića Bana 33 2030-500
5. FINERA FAKTORING
11000 Beograd 2030-505
Trg Nikole Pašića 5 3021-637
6. FIMA PERFEKTUS 11000 Beograd 3021-651
3021-627
Bulevar Zorana 2205-751
Đinjđića 121 2205-750
7. AOFI
11070 Novi 3118-016
Beograd 3110-214
Bulevar Mihajila 2224-800
Marfin Factors&forfaiters SA Pupina 165/e 2224-840
8.
Branch Office Belgrade 11070 Novi
Beograd
Rajićeva 1 3038-430
9. Fokus factor
11000 Beograd 2623-615
Bulevar Mihajla 220-9106
Pupina 85 B 220-9104 
10 ERSTE FAKTOR
11070 Novi
Beograd
Luke Vojvodića 69 356-1277
11. GREX-im d.o.o
11090 Beograd
Požeška 587/7 3544-100
12. BJN FINANCIAL d.o.o Beograd
11030 Beograd

15
  

FORFETING

Pored faktoringa, postoji još jedna vrlo slična vrsta posla, a to je forfeting ili
forfetiranje. Forfeting je toliko sličan faktoringu, da čak možemo reći da su, osim jedne
osnovne razlike, gotovo identični.
Forfeting podrazumeva novi oblik – model finansiranja odnosno otkup dugoročnog
potraživanja koje dospeva u narednom periodu, a potiče od isporuke roba i usluga uglavnom u
izvozu, pri kojem kupac potraživanja snosi rizik u vezi s naplatom od trećeg lica od strane
neke banke ili za to specijalizovane organizacije koja se bavi forfetiranjem, bez prava na
regres, od izvoznika, odnosno prodavca robe. Dakle, u pitanju je kupovina dugoročnog i
nedospelog potraživanja pri kojem kupac potraživanja snosi rizik u vezi sa njegovom
naplatom od trećeg lica. Znači, osnovna razlika je u tome da li se radi o kratkoročnom
(faktoring) ili dugoročnom (forfeting) finansiranju prodaje. Tehnika je ista. Ovaj oblik
finansiranja javlja se kod krupnijih pojedinačnih poslova o isporuci opreme, izgradnje
objekata po sistemu „ključ u ruke“, ili izvođenja investicionih radova sa odloženim rokovima
plaćanja od jedne do nekoliko godina.

Učesnici u poslu forfetinga

Glavni učesnici u poslu forfetiranja su uvek: 

domaći izvoznik (prodavac- proizvođač)

inostrani uvoznik
banka (forfeter), koja preuzima dato potraživanje

Pored njih, uglavnom, u ovom poslu učestvuje i uvoznikova banka preko koje se obavlja ova
finansijsko- poslovna transakcija. Takođe, između domaćeg izvoznika i banke (forfetera)
može biti uključena i neka posrednička banka čije je sedište u inostranstvu. Domaći izvoznik
je u neposrednom pravnom odnosu sa svojim kupcem po osnovu ugovora o kupovini i prodaji
robe, odnosno ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu ili nekog drugog

16
ugovora sa trajnim izvršenjem obaveza. Isto tako, domaći izvoznik je u pravnom odnosu sa
svojom bankom (forfeterom) po osnovu zaključenja ugovora o forfetingu. I konačno,
inostrani kupac je takođe u neposrednom pravnom odnosu sa bankom koja po njegovom
nalogu obavlja bankarske poslove u vezi sa forfetiranjem.

Ugovor o forfetingu nije regulisan u uporednom pravu, kao što je to slučaj sa drugim
ugovorima u domenu robnog prometa. Ugovor o forfetingu predstavlja tvorevinu bankarske i
poslovne prakse. Iz tih razloga na njega se primenjuju pravila autonomnog međunarodnog
trgovačkog prava, opšti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, kao i odgovarajuće
norme trgovačkog i obligacionog prava zemlje čije pravo bi bilo merodavno za primenu.
Načini i postupci prenosa potraživanja

Prenos potraživanja putem cesije je jedan od načina na koji se može obaviti posao finansiranja
putem forfetinga. Cesijom se vrši prenos potraživanja sa jednog poverioca na drugog, tj.
klasična zamena poverilaca u kojem preneseno potraživanje u celini ostaje nepromenjeno.
Raniji poverilac nije odgovoran za naplatu potraživanja, već je za to odgovorna poslovna
banka forfeter

Prenos potraživanja dokumentarnim akreditivom predstavlja dosta siguran način prenosa

potraživanja, gde poslovna banka (forfeter) u momentu dospelosti plaćanja podnosi
akreditivnoj banci ili od nje ovlašćenoj banci akreditivna dokumenta na osnovu kojih se
dokazuje da su ispunjeni uslovi za naplatu potraživanja u akreditivnom iznosu u celini. Da bi
akreditiv mogao da se prenese potrebno je da se o tome saglase svi učesnici u akreditivnom
poslu, jer su i akreditivna banka i nalogodavac zainteresovani da obaveza bude ispunjena
prvobitnom korisniku akreditiva.

Forfetiranje na osnovu otkupa menica predstavlja u međunarodnoj bankarskoj praksi najčešći

oblik u kome se sprovodi postupak forfetiranja. Ali u ovom postupku se javljaju veliki
problemi u vezi sa unošenjem u menično pismo klauzule „bez regresa“. Zemlje koje su
prihvatile Ženevsku konvenciju o menici unele su u svoja nacionalna zakonodavstva odredbu
prema kojoj se trasant ne može osloboditi regresne odgovornosti za slučaj da trasant ne isplati
menicu. To rešenje je predviđeno i našim zakonom o menici.FORFETING
Pojam forfetinga

Pored faktoringa, postoji još jedna vrlo slična vrsta posla, a to je forfeting ili forfetiranje.
Forfeting je toliko sličan faktoringu, da čak možemo reći da su, osim jedne osnovne razlike,
gotovo identični.
Forfeting podrazumeva novi oblik – model finansiranja odnosno otkup dugoročnog
potraživanja koje dospeva u narednom periodu, a potiče od isporuke roba i usluga uglavnom u
izvozu, pri kojem kupac potraživanja snosi rizik u vezi s naplatom od trećeg lica od strane
neke banke ili za to specijalizovane organizacije koja se bavi forfetiranjem, bez prava na
regres, od izvoznika, odnosno prodavca robe. Dakle, u pitanju je kupovina dugoročnog i
nedospelog potraživanja pri kojem kupac potraživanja snosi rizik u vezi sa njegovom
naplatom od trećeg lica. Znači, osnovna razlika je u tome da li se radi o kratkoročnom
(faktoring) ili dugoročnom (forfeting) finansiranju prodaje. Tehnika je ista. Ovaj oblik
finansiranja javlja se kod krupnijih pojedinačnih poslova o isporuci opreme, izgradnje
objekata po sistemu „ključ u ruke“, ili izvođenja investicionih radova sa odloženim rokovima
plaćanja od jedne do nekoliko godina.
Učesnici u poslu forfetinga
Glavni učesnici u poslu forfetiranja su uvek: 

17
domaći izvoznik (prodavac- proizvođač)
inostrani uvoznik
banka (forfeter), koja preuzima dato potraživanje

Pored njih, uglavnom, u ovom poslu učestvuje i uvoznikova banka preko koje se obavlja ova
finansijsko- poslovna transakcija. Takođe, između domaćeg izvoznika i banke (forfetera)
može biti uključena i neka posrednička banka čije je sedište u inostranstvu. Domaći izvoznik
je u neposrednom pravnom odnosu sa svojim kupcem po osnovu ugovora o kupovini i prodaji
robe, odnosno ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu ili nekog drugog
ugovora sa trajnim izvršenjem obaveza. Isto tako, domaći izvoznik je u pravnom odnosu sa
svojom bankom (forfeterom) po osnovu zaključenja ugovora o forfetingu. I konačno,
inostrani kupac je takođe u neposrednom pravnom odnosu sa bankom koja po njegovom
nalogu obavlja bankarske poslove u vezi sa forfetiranjem.

Ugovor o forfetingu nije regulisan u uporednom pravu, kao što je to slučaj sa drugim
ugovorima u domenu robnog prometa. Ugovor o forfetingu predstavlja tvorevinu bankarske i
poslovne prakse. Iz tih razloga na njega se primenjuju pravila autonomnog međunarodnog
trgovačkog prava, opšti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, kao i odgovarajuće
norme trgovačkog i obligacionog prava zemlje čije pravo bi bilo merodavno za primenu.
Načini i postupci prenosa potraživanja

Prenos potraživanja putem cesije je jedan od načina na koji se može obaviti posao finansiranja
putem forfetinga. Cesijom se vrši prenos potraživanja sa jednog poverioca na drugog, tj.
klasična zamena poverilaca u kojem preneseno potraživanje u celini ostaje nepromenjeno.
Raniji poverilac nije odgovoran za naplatu potraživanja, već je za to odgovorna poslovna
banka forfeter

Prenos potraživanja dokumentarnim akreditivom predstavlja dosta siguran način prenosa

potraživanja, gde poslovna banka (forfeter) u momentu dospelosti plaćanja podnosi
akreditivnoj banci ili od nje ovlašćenoj banci akreditivna dokumenta na osnovu kojih se
dokazuje da su ispunjeni uslovi za naplatu potraživanja u akreditivnom iznosu u celini. Da bi
akreditiv mogao da se prenese potrebno je da se o tome saglase svi učesnici u akreditivnom
poslu, jer su i akreditivna banka i nalogodavac zainteresovani da obaveza bude ispunjena
prvobitnom korisniku akreditiva.

Forfetiranje na osnovu otkupa menica predstavlja u međunarodnoj bankarskoj praksi najčešći

oblik u kome se sprovodi postupak forfetiranja. Ali u ovom postupku se javljaju veliki
problemi u vezi sa unošenjem u menično pismo klauzule „bez regresa“. Zemlje koje su
prihvatile Ženevsku konvenciju o menici unele su u svoja nacionalna zakonodavstva odredbu
prema kojoj se trasant ne može osloboditi regresne odgovornosti za slučaj da trasant ne isplati
menicu. To rešenje je predviđeno i našim zakonom o menici.

18
LITERATURA

19