RJEŠENJA

zadataka iz udžbenika Kemija 4

I. ORGANSKI SPOJEVI

Zadaci za ponavljanje
1. ugljik, vodik, kisik, dušik, sumpor, halogeni elementi

2. urea

3. Kvalitativna analiza je postupak određivanja kemijskog sastava tvari tj. određivanja od

kojih je kemijskih elemenata ili kemijskih spojeva građena neka tvar.

4. Izgaranjem organskih spojeva kao jedan od produkata nastaje voda čime dokazujemo da u
organskom spoju ima vodika.

5. Vodene otopine organskih tvari koje sadrže dušik u reakciji s jakom lužinom oslobađaju
amonijak, plin karakterističnog oštrog mirisa, a možemo ga dokazati promjenom boje
navlaženog crvenog lakmusova papira. Amonijak otapanjem u vodi tvori amonijevu
lužinu.

6. S2- (aq) + Pb2+ (aq) → PbS (s)

7. Prisutnost halogenih elemenata u organskim spojevima možemo dokazati žarenjem uzorka

tvari na ižarenoj bakrenoj žici na čijoj površini je sloj bakrova(II) oksida. Gorenjem
uzorka tvari u prisutnostu bakrova(II) oksida nastaju soli bakra i halogenih elemenata čije
pare oboje plamen u zeleno. Zelena boja plamena dokaz je prisutnosti halogenih
elemenata u nekom spoju a postupak nazivamo Beilsteinova proba.

8. NH3 (g) + H2O (l) → NH4OH (aq)

9. kalcijev hidroksid, CO2 + Ca(OH)2 → CaCO3 + H2O

10. Najčešči indikatori za dokazivanje lužina su crveni lakmusov papir i fenolftalein.

1
II. UGLJIKOVODICI
ZASIĆENI UGLJIKOVODICI - ALKANI
Zadaci za ponavljanje
Nomenklatura alkana (nazivlje alkana)

Zadaci za ponavljanje

1. heksil
2. tridek-
3. propan
4. a) 2-metilbutan b) 1,3-dietilcikloheksan
c) 2-ciklopentil-4-metilheksan d) 4-etilheptan
5. a) 2-metilpentan b) 1,2-dimetilciklopentan
c) cikloheksan d) 2,3-dimetilheksan
H3C CH3 H3C CH2 CH3
6. a) b)
H3C C C CH2
CH 2 CH3 H3C CH CH2
H3C CH2 CH2 CH2
CH2 CH3
CH3 H3C CH3
CH H3C C CH3
c) H2C CH CH3 d)
CH 2 C CH2
H3C CH2 CH3

7. a) b)

c) d)

8. 2,2-dimetilpropan, C5H12

9. etilcikloheksan,
CH3
H2 C

H2 C CH 2
H2 C CH 2
CH 2

10. Homologni niz alkana čine alkani koji se redom razlikuju za jednu –CH2- skupinu.

4
II. UGLJIKOVODICI
ZASIĆENI UGLJIKOVODICI – ALKANI

Zadaci za ponavljanje

Struktura molekula alkana

1. a) H C CH2
C7H16
3
CH2 CH2
CH2 CH2
CH3

b) H3C CH 2 C5H12
CH CH3
H3C

CH 2
c) H2C CH 2 C5H10
CH 2 CH 2

2. Tercijarni ugljikov atom je onaj atom na koji su vezana još tri ugljikova atoma.

3.
1° 3°

2° 4°

4. C22H46

5. C10H20

6. C12H26

7. C5H11

2
8. H3C CH2 CH3
H3C CH 2
CH2 CH2 H3C HC
CH CH 2
CH2 CH2 CH2 CH2
H3C CH 2 CH3
CH3 CH2 CH3

CH3
H3C CH 2 CH3 H3C CH 2
H3C HC
C CH 2 CH CH 2
CH CH2
H3C CH3 H3C CH 2 CH3
H3C CH3

H3C CH3 CH3 H3C CH3

H3C C H3C HC CH3 H3C C
CH2 CH2 CHHC
2 CH CH3
CH3 CH3 H3C

9.

10. Zasjenjena konformacija molekule etana nestabilnija je jer dolazi do praklapanja

vodikovih atoma. Najstabilnija konformacija molekule je ona u kojoj su vezni elektronski
parovi u takvom položaju da su najudaljeniji jedan od drugoga.

3
Izvori i upotreba alkana

Zadaci za ponavljanje

1. Najvažniji izvori ugljikovodika du nafta i prirodni plin.

2. Ostaci biljnih i životinjskih organizama koji su živjeli u vodi taložili su se na dnu oceana.
S vremenom ih je prekrio mulj i pijesak. Sloj mulja i pijeska postajao je sve deblji. Ispod
naslaga pijeska i mulja povećao se tlak i temperatura, a u sredini siromašnoj kisikom
djelovanjem anaerobnih bakterija organske tvari su se počele raspadati.

3. Frakcijska destilacija je postupak odvajanja pojedinih sastojaka smjese na temelju

različitih vrelišta. Najprije se provodi atmosferska destilacija, a potom vakuumska
destilacija. Prilikom atmosferske destilacije nafta se zagrijava na temperaturu iznad 400
°C i uvodi u kolonu s mnogo pregrada. Pare onih alkana koji imaju niže vrelište penju se
prema vrhu kolone, kondenziraju i na taj način odvajaju od para spojeva s višim vrelištem
koji se kondenziraju u nižim djelovima kolone. Na dnu kolone zaostaju spojevi s najvišim
vrelištem i oni se podvrgavaju vakuumskoj destilaciji.
4.
frakcije nafte upotreba
rafinerijski plin gorivo u kućanstvu
petroleter otapalo
benzin gorivo za automobile
petrolej gorivo za zrakoplove
dizelsko gorivo gorivo za dizelske motore
teško ulje sredstvo za podmezivanje
parafin svijeće
asfalt materijal za asfalt i izolaciju

5. Super 98 u sebi sadrži antidetonatore na bazi spojeva s olovom što je ekološki

neprihvatljivo, a eurosuper 95 nema u sebi spojeva s olovom. Benzin s oktanskim brojem
98 kvalitetniji je od benzina s oktanskim brojem 95.

6. Antidetonatori sprječavaju detonaciju u motoru tj, prerano zapaljenje benzina.

7. Vakuumskoj destilaciji podvrgavaju se bitumen i teška ulja.

8. Metan nastaje truljenjem organske tvari u anaerobnim uvjetima, na primjer u močvarama,

pa ga još nazivamo i močvarni plin.

9. Propan C3H8 i butan, C4H10.

10. metan

5
Svojstva alkana

Zadaci za ponavljanje

1. Alkani imaju niska vrelišta i tališta u usporedbi s organskim spojevima sličnih relativnih
molekulskih masa. Tališta i vrelišta alkana uglavnom rastu s povećanjem broja ugljikovih
atoma u molekuli. Talište i vrelište alkana iste molekulske mase snižava se s povećanjem
razgranatosti. Svi su netopljivi u vodi, ali se otapaju u organskim otapalima. Topljivost
alkana u vodi smanjuje se s povećanjem broja ugljikovih atoma. Svi alkani imaju gustoću
manju od gustoće vode, a gustoća nerazgranatih alkana povećava se s porastom relativne
molekulska mase.
2. metan, etan, propan, butan.
3. gorenje, piroliza, supstitucija
4. Gorenje je reakcija s kisikom, a piropiza je termički raspad bez pristupa zraka.
5. a) C3H8 + 5 O2 → 3 CO2 + 4 H2O
b) C6H14 + O2 → 6 CO2 + 7 H2O
c) C9H20 + 14 O2 → 9 CO2 + 10 H2O
6. a) C2H6 + O2 → 2 CO + 3 H2O

b) C7H16 + O2 → 7 CO + 8 H2O

c) C15H32 + O2 → 15 CO + 16 H2O

7. a) C3H8 → 3 C + 4 H2
b) C2H6 → 2 C + 3 H2

8. Cl - Cl → Cl• + •Cl

H3C – H2C-H + Cl• → H3C – H2C• + HCl

H3C – H2C• + Cl - Cl → CH3CH2Cl + Cl•

9. CH4 + 3 Cl2 → CHCl3 + 3HCl

10. m(O2) = 160 g

6
Cikloalkani

Zadaci za ponavljanje

1. C10H20
2. ciklopropan
3. a) b) c) CH3
CH3 H2C

CH2CH2CH2 CH CH 2
H2C CH2 CH3 H2C
H2C CH CH 2 CH3
CH2 CH2
CH 2 CH 2 CH 2CHHC
H2C CH 2
CH 2CH CH 2
2

4. a) b) c)

5. a) 1,2-dietilciklopropan b) 1-metil-3-izopropilciklopentam
c) 1-metil-4-izopropilcikloheksan

6. a) 1-etil-2-metilciklopentan b) 1,2-dietil-4-metilcikloheksan
c) 1,3-dimetilciklobutan

7.
H H
H H
H H
H H H H
H H

8.

9. ciklopropan, cikloheksan, ciklooktan, ciklononan

10. Najstabilnije cikličke strukture su ciklopentan i cikloheksan zbog manje tzv. kutne
napetosti među ugljikovim atomima.

7
Halogenalkani

Zadaci za ponavljanje

1. a) 2,3-dibrom-2-metilpentan b) 5-etil-4,4-diklor-3-jodnonan

2. a) b)
Cl Cl Cl
H3C C H3C HC Br
CH 2 CH3 C CH2
H3C CH2 CH3
3. a) b)
Cl Cl
Cl

4. SN2 mehanizam kemijske reakcije je mehanizam supstitucijske reakcije u kojoj sudjeluje

nukleofilna čestica, a brzina kemijske reakcije ovosi o koncentracijama dvaju reaktanata.
Reakcija se odvija u jednom stupnju uz nastajanje prijelaznog stanja.

5. Čestice koje imaju nepodijeljeni elektronski par, a mogu biti negativno nabijeni ioni ili
neutralne molekule nazivamo nukleofilima. Nukleofile još nazivamo elektron-donorima.
Najčešći nukleofili u reakcijama su molekule vode, amonijaka i alkohola te hidroksidni
anion.

6. a)

H
H H
H O H
+ C Cl
C Cl C H + HCl
O
H H H
H H HO H
H

b)

H3C H3C
C Cl C+ + Cl:-
H3C CH3 H3C CH3

H3C CH3 H3C CH3

H N +C H2N C + HCl
H H CH3 CH3

8
 c)
H3C Cl H3C
H3C C H3C C+ + Cl-
CH 2 CH3 CH 2 CH3

H3C H3C CH3

CH3
H O + HCl
+C HO C
H CH 2 CH3 CH 2 CH3

7. Djelovanjem ultraljubičastog zračenja dolazi do homolitičkog cijepanja veze C – Cl pri

čemu nastaje klorov radikal koji je iznimno stabilan i u atmosferi reagira s molekulama
ozona stvarajući molekule kisika.

hν
Cl Cl
F C → •CCl2F + Cl•
Cl

Cl• + O3 → ClO + O2

ClO + O3 → Cl• + 2O2

8. Kod heterolitičkog cijepanja veze oba elektrona iz veze pripadaju atomu jednog
kemijskog elementa, npr. atomu halogenog elementa i pritom nastaje anion, npr.
halogenidni anion. Do heterolitičkog cijepanja veze dolazi kod supstitucijskih reakcija
halogenalkana.

9. klormetan, diklormetan, triklormetan, tetraklormetan

10. 1,2,3-tribrompropan, w( C3H5Br3) = 85,37 %

9
PITANJA I ZADACI ZA PONAVLJANJE I VJEŽBANJE – zasićeni ugljikovodici

Usvojenost osnovnih pojmova

1. a) H3C CH3 , , C2H6

b) CH 2
H2C CH 2 C3H6

c) H3C CH2 CH3

CHHC
C8H18
2
CH2 CH2
CH3

2. 1° 3°

2° 4°

3. C12H26, C7H14

4. H3C CH 2 CH3 H3C CH3

CH 2 CH 2 H3C HC H3C C
CH3 CH 2 CH3 CH3

pentan 2-metilbutan 2,2-dimetilpropan

5. a) 2-metilpropan b) ciklopropan
c) 2-cikloheksil-5-metilheptan d) 4-propilheptan
e) 2,4-dimetilpentan f) 1-etil-2-metilciklopentan
g) 2,3-dibrom-2-metilbutan h) tetrafluormetan

6. a) H3C CH2 CH2 CH3 C11H24

CHHC
H3C CH2 CH2 CH2
CH3

10
b) CH3 C14H30
H3C CH 2 CH 2 CH 2
CHHC
2
CH CH 2
H3C CH 2 CH 2
CH 2 CH3

c) H3C CH3 C5H10

HC CH
CH 2

H3C CH2 CH2 CH3

d) C16H34
C CH2 CH2 CH3
H3C CH2 C CH2
H3C CH2 CH2 CH3

e) C14H28
H3C HC
CH CH 2
H3C CH 2 CH 2
CH 2 CH 2
CH3
CH3

f) C9H18 g) Cl C2H4Cl2
CH 2 CH 2
Cl
I

I I

h) C4H4I4
I

7. U konformaciji kolijevke dolazi do međusobnog odbijanja vodikovih atoma koji su vrlo

blizu, a četiri C-H veze također su u nepovoljnom položaju kao u zasjenjenoj
konformaciji.

8. Prirodni plin se upotrebljava kao gorivo u kućanstvima i industriji i kao sirovina za

proizvodnju složenijih organskih spojeva.

11
9. Produkti frakcijske destilacije nafte su: rafinerijski plin, petroleter, benzin, petrolej,
dizelsko gorivo, teško ulje, parafin i asfalt.

10. Oktanski broj je mjera ravnomjernog izgaranja benzina, a definiran je kao maseni udio
izooktana (2,2,4-trimetilpentan) u smjesi sa n-heptanom izražen u postocima. Benzin s
oktanskim brojem 95 istu moć detonacije kao i benzin koji u svojem sastavu ima 95 %
ugljikovodika izooktana. Benzin s oktanskim brojem 0 ima jednaka svojstva kao n-heptan
(heptan s nerazgranatim lancem). Gorivo s oktanskim brojem 100 ne podliježe
detonacijama.

11. Primarni alkilhalogenidi reagiraju prema SN2 mehaniznu kemijske reakcije, a tercijarni
prema SN1 mehanizmu.

12. Supstitucija tercijarnih halogenalkana odvija se prema SN1 mehanizmu kemijske reakcije.
(S = supstitucija, N = nukleofilna što znači da je reakcija halogenalkana s nukleofilom, 1 =
monomolekularna što označava da brzina kemijske reakcije ovosi o koncentraciji jednog
reaktanata). Reakcija se odvija u dva koraka. U prvom koraku dolazi do heterolitičkog
cijepanja veze između ugljikovog i atoma halogenog elementa pri čemu nastaje
karbokarion i halogenidni anion. U drugom koraku nukleofil napada karbokation i dolazi
do stvaranja produkta reakcije.

13. Jodoform se nekad upotrebljavao kao dezinfekcijsko sredstvo i antiseptik no takva praksa
je ubrzo napuštena jer su zabilježena trovanja jodoformom. Danas se upotrebljava kao
aktivni sastojak prašaka za suzbijanje ušiju.

14. a) C2H6 (g) + O2 (g) → 2 CO2 (g) + 3 H2O (g)

b) C7H16 (g) + 11 O2 (g) → 7 CO2 (g) + 8 H2O (g)
15. a) C3H8 (g) + O2 (g) → 3 CO (g) + 4 H2O (g)
b) C20H42 (g) + O2 (g) → 20 CO (g) + 21 H2O (g)
16. a) C4H10 (g) → 4 C (s) + 5 H2 (g)
b) C6H12 (g) → 6 C (s) + 6 H2 (g)

17. n(O2) = 8 mol

18. CH4 (g) + 2 O2(g) → CO2 (g) + H2O(g) ΔrH = -890 kJ/mol.

19. Br - Br → Br• + •Br

H3C –H + Br• → H3C• + HBr

H3C• + Br - Br→ CH3Br + Br•

20. Molekule vode, amonijaka i alkohola te hidroksidni anion.

12
12. Jodoform se nekad upotrebljavao kao dezinfekcijsko sredstvo i antiseptik no takva praksa je
ubrzo napuštena jer su zabilježena trovanja jodoformom. Danas se upotrebljava kao aktivni
sastojak prašaka za suzbijanje ušiju.
13. a) C2H6 (g) + O2 (g) → 2 CO2 (g) + 3 H2O (g)

b) C7H16 (g) + 11 O2 (g) → 7 CO2 (g) + 8 H2O (g)

14. a) C3H8 (g) + O2 (g) → 3 CO (g) + 4 H2O (g)
b) C20H42 (g) + O2 (g) → 20 CO (g) + 21 H2O (g)

15. a) C4H10 (g) → 4 C (s) + 5 H2 (g)

b) C6H12 (g) → 6 C (s) + 6 H2 (g)

16. n(O2) = 8 mol

17. CH4 (g) + 2 O2(g) → CO2 (g) + H2O(g) ΔrH = -890 kJ/mol.

18. Br - Br → Br• + •Br

H3C –H + Br• → H3C• + HBr

H3C• + Br - Br→ CH3Br + Br•

19. Molekule vode, amonijaka i alkohola te hidroksidni anion.
Primjena koncepata

1. Ugljikovodici su nepolarne molekule, a voda je polarna molekula. nepolarne tvari se

otapaju u nepolarnim otapalima.

2. V(CO2) = 0,1568 m3

3. a)

H H
H
H N + C Br C Br
H H H N C H + HBr
H H H H H H
H2N H

b)

H3C H3C
C I C+ + I:-
H3C CH3 H3C CH3

H3C CH3 H3C CH3

H O +C HO C + HI
H CH3 CH3

c)
H3C Cl H3C
H3C C H3C C+ + Cl-
CH 2 CH3 CH 2 CH3

H3C H3C CH3

CH3
+ Cl-
HO - +C HO C
CH 2 CH3 CH 2 CH3

4. Mr(C2Cl3F3) = 187,372, w(Cl, C2Cl3F3) = 56,76 %

5. C5H12 + 16 F2 → 5 CF4 + 12 HF

13
Kritičko mišljenje i primjena znanja u svakodnevnom životu

1. Ako upaljač stavimo u zamrzivač i nakon toga pokušamo upotrijebiti, on će raditi samo
ako je punjen smjesom propana i butana. Ukoliko je punjen čistim butanom, butan će biti
u tekućem agregacijskom stanju i ne će se zapaliti.
2.
dobre strane loše strane
 manja potrošnja goriva
 manja emisija CO2 u
atmosferu
 usporavanje globalnog
 spojevi s olovom su
običan benzin zatopljenja
kancerogeni
 sporije iskorištavanje fosilnih
goriva
 efikasniji rad motora
 jeftiniji
 veća potrošnja goriva
 veća emisija CO2 u atmosferu
 ubrzavanje globalnog
 u okoliš se ne ispuštaju zatopljenja
bezolovni benzin
kancerogeni spojevi  ubrzano iskorištavanje fosilnih
goriva
 manje efikasan rad motora
 skuplji

3. a) η = 0,60 × 0,90 × 0,75 × 0,95 × 0,90 = 0,35

b) m (prirodni plin) = 2 t
c) m (prirodni plin) = 0,8 t
d) Električna energija je „čista“ i učinkovita samo prividno i za krajnjeg korisnika.
Sagledavajući problem u cjelini, prilikom proizvodnje električne energije puno se energije
gubi i dolazi do zagađenja o kojem se kod upotrebe električne energije u kućanstvima ne
razmišlja.

14
NEZASIĆENI UGLJIKOVODICI

Alkeni

Zadaci za ponavljanje

1. sp2 hibridne orbitale nastale su kombinacijom jedne 2s i dviju 2p atomskih orbitala atoma
ugljika pri čemu su nastale tri ekvivalentne orbitale , pa tako nastaju i tri kovalentne veze.
Jedna 2p orbitala ostaje nehibridizirana.
Jednostruka kovalentna veza (σ veza) među atomima vodika i ugljika nastaje
preklapanjem 1s orbitale atoma vodika i jedne hibridne sp2 orbitale atoma ugljika.
Dvostruka veza među ugljikovim atomima nastaje preklapanjem sp2 hibridnih orbitala (σ
veza) i bočnim preklapanjem 2p nehibridiziranih orbitala (π veza).

2. a) C8H16 b) C8H10

3. a) 3,3-dimetilpent-1-en b) 3-etil-3-metilhept-1,4-dien
c) 2-metilbut-2-en d) 4-etil-3-metilhekst-1,3-dien

4. a) b)
H3C CH3 CH
H3C C HC CH 2
CH 2
CH CH CH3
C CH3
H3C

c) Cl d) CH3
H3C C H2C C CH3
CH CH3 CHHC
H3C CH2 CH3

5. a) b)

c) d)

15
6. E- konfiguracija izomera ima prioritetne atomske skupine na suprotnim stranama u
odnosu na ravnininu na kojoj leže ugljikovi atomi povezani dvostrukom kovalentnom
vezom.
Z- konfiguracija izomera ima prioritetne atomske skupine na istim stranama u odnosu na
ravnininu na kojoj leže ugljikovi atomi povezani dvostrukom kovalentnom vezom.

7. a) Z-4-metilhept-3-en b) 3-etil-4-metilhept-3-en
c) trans-3,4-dimetilheks-3-en d) Z-4-etil-2,3-dimetilhept-3-en

8. a) b)
H3C CH2 CH2 CH3 H3C CH 2 H
C C C C
H H
H CH 2 CH3

CH3
c) d)
Cl H H3C CH 2 CH 2
C C C C
H CH3 H CH 2 CH3

9. Markovnikovljevo pravilo nas uči da prilikom adicije atom vodika treba vezati na onaj
ugljikov atom na kojem ima više vodikovih atoma.

10. a)
H H H H H H
+ H–H → + H +H → -
C C C C C C
H CH3 H H CH3 H H CH3

propen propan

b)

H H Cl Cl Cl
+ H - H
C C + Cl – Cl → C C + Cl → C C

H3C CH3 H3C H CH3 H3C H CH3

buten 2,3-diklorbutan

16
c)
H H H
+ H
C C + H – OH → C C + HO- →
H CH2 CH2 H H CH 2 CH 2
CH3 CH3

pent-1-eten

H OH
C C H
H H CH 2 CH 2
CH3
pentan-2-ol

17
Alkini

Zadaci za ponavljanje

1. sp hibridne orbitale nastale su kombinacijom jedne 2s i jedne 2p atomske orbitala atoma

ugljika pri čemu su nastale dvje ekvivalentne orbitale, pa tako nastaju i dvije kovalentne
veze. Dvije 2p orbitala ostaju nehibridizirane.
Jednostruka kovalentna veza (σ veza) među atomima vodika i ugljika nastaje
preklapanjem 1s orbitale atoma vodika i jedne hibridne sp orbitale atoma ugljika.
Trostruka veza među ugljikovim atomima nastaje preklapanjem sp hibridnih orbitala (σ
veza) i bočnim preklapanjem dviju 2p nehibridiziranih orbitala (dvije π veze).

2. a) C8H14 b) C9H14

3. a) 3,3-dimetilpent-1-in b) 3-etil-3-metilhept-1-en-4-in
c) but-2-in d) 5,6-dimetilhept-2-in

4. a) b)
H3C H3C CH3
C C C C
H3C CH3 CH3

c) CH3 d) CH 2 CH3
HC C HC HC C HC
Cl CH CH3
H3C

5. a) b)

c) d)

18
6.
H H H H H

C C H H C H H C H
H
C C C C H H C C C H
H C C C H H
H H H H C H
H
H
pent-1-in pent-2-in 3-metilbut-1-in

7. C2H2 (g) + O2 (g) → 2 CO2 (g) + H2O (g)

a) E = 6505 kJ b) V (O2) = 56 dm3 V(zrak) = 266,67,dm3
c) V (zrak) = 266,67 dm3
8. Etin se u laboratoriju priređuje reakcijom kalcijeva karbida i vode.
9.
CaC2 + 2 H2O → HC CH + Ca(OH)2

H2C CH
10. HC C CH3 → + H2
CH3

propen vodik

11.
H H H
HC C CH3 +H–H → C C
+
+H → -
C C
H CH3 H CH3
propin

H H H H H H
+ H–H → + H +H → -
C C C C C C
H CH3 H H CH3 H H CH3

19
 Areni

Zadaci za ponavljanje

1. Benzen

2. Molekule arena su nepolarne i netopljive u vodi. Gustoća benzena i njegovih derivata

manja je u odnosu na gustoću vode i pri sobnoj temperaturi dolaze u tekućem
agregacijskom stanju. Gustoća arena s više međusobno povezanih benzenskih jezgara
veća je od gustoće vode, a pri sobnoj temperaturi su krutine.

3. H
H C H
C C
C C C6H6, CH
H C H
H

CH3
4.
H3C 1
H3C 2 6
1
CH C 3 5
2 3
4
CH 2 CH 2
4 5
CH3
6

5. a) etilbenzen b) 1-etil-2-metilbenzen c) 3-fenilokt-3-en

6.
Br

FeBr3
+ Br Br + HBr

7. HNO3 + H2SO4 H2NO3+ + HSO4-

H2NO3+ + H2SO4 NO2+ + H3O+ + HSO4-

8.

+ 3 H2 →

20
9. Toluen i dušična kiselina.
-
O CH3 O
CH3 + +
N N -
H2SO4 O O
+ 3 HNO3

toluen dušična + kiselina

- N
trinitrotoluen O O

10. w(H, C10H8) = 6.3 %

21
PITANJA I ZADACI ZA PONAVLJANJE I VJEŽBANJE – nezasićeni ugljikovodici

Usvojenost osnovnih pojmova

1. Dvostruka veza među ugljikovim atomima nastaje preklapanjem sp2 hibridnih orbitala (σ
veza) i bočnim preklapanjem 2p nehibridiziranih orbitala (π veza). Trostruka veza među
ugljikovim atomima nastaje preklapanjem sp hibridnih orbitala (σ veza) i bočnim
preklapanjem dviju 2p nehibridiziranih orbitala (dvije π veze).
2. a) C10H20 b) C5H8 c) C9H16 d) C14H10
3. a) 3-etil-3-metilheks-1-enb) 3-etil-3-metilokt-1-in-4-en
c) metilbenzen (toluen) d) 4-etil-3metilheks-1-in-3,5-dien
e) propilbenzen f) 5-fenildek-2-in-5-en
CH3
4. a) b) c)
H3C HC
Cl
CH CH
CH2 C
CH CH3
C CH3
H3C

CH3
d)
C CH2
HC C CH3
HC CH
C
CH3

5. a) b)

c) d)

6. Cis-trans konfiguracije određuju se kada se na nezasićenim ugljikovima atomima nalaze

istovrsne atomske skupine. Cis konfiguracija je ona konfiguracija u kojoj se istovrsne
atomske skupine nalaze s iste strane ravnine. Trans konfiguracija je ona konfiguracija u
kojoj se istovrsne atomske skupine nalaze na različitim stranama ravnine određene
položajem dvostruke kovalentne veze.

7. a) Z-1-brom-2-klor-pent-1-en b) E-3-klor-4-metilhepr-3-en
c) trans-4,5-dietilokt-4-en d) E-3-etil-4-metilhept-3-en

22
8. Strukturni (konstitucijski) izomeri razlikuju se rasporedom atoma u molekuli i položajem
dvostruke odn. trostruke kovalentne veze. Konformacije su različiti oblici molekula koji
su posljedica rotacije dijela molekule oko jednostruke veze. Konformacijski izomeri, za
razliku od strukturnih izomera, ne mogu se izolirati i odvojiti, jer oni mogu slobodno
prelaziti iz jednoga izomera u drugi.

9.
H3C CH2 CH2 CH3
H3C CH2 H
C C
C C
H H
H CH2 CH3

trans-heks-3-en cis-heks-3-en

10. a)
H H H
Pt + -
HC C + H H H C C + H H C C
CH3 CH3 CH3

H H H
Pt + -
H2C CH + H H H C CH + H H C HC
CH3 CH3 H CH3
H

I I
b) -
H3C CH + I I H3C HC + I H3C HC
+
CH CH3 CH CH3 CH CH3
I

c) OH
H
+ -
H2C CH + H OH CH2 CH + HO H3C HC
CH2 CH3 CH2 CH3 CH2 CH3

I
d)
FeI3
+ I I + HI

23
11. a) HNO3 + H2SO4 H2NO3+ + HSO4-

H2NO3+ + H2SO4 NO2+ + H3O+ + HSO4-

-
O + O
N
H2SO4
+ HNO3 + H2O

benzen nitrobenzen

12. HC C H3C C H3C CH2

CH2 CH2 C CH2 C C
CH2 CH3 CH2 CH3 CH2 CH3

heks-1-in heks-2-in heks-3-in

HC C HC C CH3 HC C
CH CH2 CH2 HC C CH3
H3C CH3 CH3 H3C CH3

3-metilpent-1-in 4-metilpent-1-in 3,3-dimetilbut-1-in

13. Eten možemo prirediti djelovanjem sumporne kiseline na etanol pri povišenoj temperaturi.

180 oC, H2SO4

H3C CH2 H2C CH2 + H2O
OH

+
14. HC C H2C C - H2C CH
+ H H + H
CH2 CH2 CH2 CH2 CH2 CH2
CH3 CH3 CH3

+
H2C CH H3C CH - H3C CH2
+ H H + H
CH2 CH2 CH2 CH2 CH2 CH2
CH3 CH3 CH3

24
15.
H
H C Cl

H H C H Cl
H
4n C C C C H Cl
H H C C H Cl
H Cl
H H C C
H H
n

16. U reakciji alkena s vodenom otopinom kalijeva permanganata dolazi do oksidacije alkena
i nastajanja alkohola diola, a kalijev permanganat se reducira, nastaje manganov dioksid,
MnO2 i nestaje ljubičasto obojenje.

17. w(N, toluen) = 18,51 %

18. a) C3H2Cl b) C6H4Cl2

Cl
c) Cl Cl
Cl

Cl
Cl

o-diklorbenzen m-diklorbenzen p-diklorbenzen

1,2- diklorbenzen 1,3- diklorbenzen 1,4- diklorbenzen

19. V(C2H2) = 1,747 dm3

20. V(C2H2) = 1,96 dm3

Primjena koncepata

1.
H2C CH H3C CH CH3

CH2 CH3 CH CH3 H3C C

CH2

but-1-en but-2-en 2-metilpropen

CH 2 H2C CH 2
H2C CH 2 CH
CH 2
CH3

ciklobutan metilciklopropan

25
15.
H
H C Cl

H H C H Cl
H
4n C C C C H Cl
H H C C H Cl
H Cl
H H C C
H H
n

16. U reakciji alkena s vodenom otopinom kalijeva permanganata dolazi do oksidacije alkena
i nastajanja alkohola diola, a kalijev permanganat se reducira, nastaje manganov dioksid,
MnO2 i nestaje ljubičasto obojenje.

17. w(N, toluen) = 18,51 %

18. a) C3H2Cl b) C6H4Cl2

Cl
c) Cl Cl
Cl

Cl
Cl

o-diklorbenzen m-diklorbenzen p-diklorbenzen

1,2- diklorbenzen 1,3- diklorbenzen 1,4- diklorbenzen

19. V(C2H2) = 1,747 dm3

20. V(C2H2) = 1,96 dm3

Primjena koncepata

1.
H2C CH H3C CH CH3

CH2 CH3 CH CH3 H3C C

CH2

but-1-en but-2-en 2-metilpropen

CH 2 H2C CH 2
H2C CH 2 CH
CH 2
CH3

ciklobutan metilciklopropan

25
2. A = vodik; hidriranje alkena; propan
B = klorovodik; halogenalkiliranje alkena; 2-klorpropan
C = jod; halogeniranje alkena; 1,2-dijodpropan
D = voda; hidrogeniranje alkena; 2-propanol
3. Žarenjem kalcijeva karbonata nastaje kalcijev oksid i ugljikov(IV) oksid

CaCO3 CaO + CO2

Reakcijom kalcijeva oksida s koksom nastaje kalcijev karbid i ugljikov(II) oksid

CaO + 3 C → CaC2 + CO

Reakcijom kalcijeva karbida s vodom nastaje etin i kalcijev hidroksid

CaC2 + 2 H2O → + HC CH + Ca(OH)2

Adicijom klorovoodika na etin nastaje kloreten

HC CH + HCl → H2C = CHCl

Polimerizacijom kloretana dobiva se polivinilklorid (PVC)

H 2C CH
n H2C = CHCl →
Cl
n

4. ΔfH(C6H6, l) = 85,5 kJ/mol

5. m(C6H6) = 9,37 g V(H2) = 8 dm3

Kritičko mišljenje i primjena znanja u svakodnevnom životu

1. a) Magnolija sintetizira naftalen (biciklodeka-1,3,5,7,9-pentena), a on je insekticid.

b) Naftalen kojeg termiti sintetiziraju u većim količinama štiti ih od insekata, otrovnih

gljiva i ostalih nametnika.

2. a) C7H5N3O6

b) 2 C7H5N3O6 → 3 N2 + 5 H2O + 7 CO + 7 C ili

2 C7H5N3O6 → 3 N2 + 5 H2 + 12 CO + 2 C

c) Eksploziju prati velika količina čađe zbog proizvodnje velike količine ugljika kao
produkta navedene reakcije.

26
III. ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM
ALKOHOLI
OH
Zadaci za ponavljanje

1. a) HO CH3 tercijarni b) sekundarni

H3C C
CH CH2
H3C CH3

c) HO primarni
CH2 CH2
CH2 CH2
OH

2. a) 2,4-heksan-3-ol b) 3-etil-2-metilcikloheksan-1-ol

3. HO OH
HO CH3
CH3
H3C HC H3C C
CH2 CH2 H3C HC
CH2 CH3 CH2 CH3 CH3
CH2 OH

butan-1-ol butan-2-ol 2-metilpropan-1-ol 2-metilpropan-2-ol

4. 2 CH3OH + 2 Na → 2 CH3O-Na+ + H2

natrijev metoksid vodik

5. m(CH3CH2O-Na+) = 5.9 g

6. w(C) = 39,13 % w(O) = 52,17 % w(H) = 8,7 %

7. V (CH3OH) = 10 L

27
8. -
H3C + H Cl H3C + Cl
+
OH OH2

- H3C H3C
Cl + + + H2O
OH2 Cl

klormetan voda

9.
CH3 CH3 CH3
+ -
H3C HC + H Br H3C HC H C + Br + H2O
+ CH3
OH OH2

CH3 CH3
+ -
H C + Br H3C HC
CH3
Br

2-brompropan

10. 2-izopropil-5-metilcikloheksan-1-ol

28
FENOLI

Zdaci za ponavljanje

1. a) 1,3-dihidroksibenzen b) 3-etilfenol c) α-naftol

2. a) fenol b) 4-etil-2-metifenol c) 2,6-dibromfenol

3. a) OH b) OH c)
OH
CH2 OH
CH3 Cl

CH3

4.

-
OH O K+

+ KOH + H2O

kalijev fenoksid

5. Fenol ili hidroksibenzen je pri sobnoj temperaturi bezbojna čvrsta tvar. Razrijeđenu
vodenu otopinu fenola nazivamo karbolna kiselina, a kroz povijest se koristila kao
sredstvo za dezinfekciju.

6. Fenoli imaju viša vrelišta od alkohola zbog postojanja jačih vodikovih veza među
molekulama fenola. Jače vodikove veze među molekulama fenola posljedica su polarnije
veze između atoma vodika i kisika u hidroksilnoj skupini.

7. Fenoli su jače kiseline od alkohola zbog polarnije veze vodik-kisik kod fenola u odnosu
na alkohole.

8. OH OH
Br Br
+ 3 Br Br + 3 HBr

Br
2,4,6-tribromfenol

29
9.
OH OH
Br Br
+ 3 Br Br + 3 HBr

Br
2,4,6-tribromfenol

10. w(O, C6H6O2) = 29,06 %

30
ETERI

Zdaci za ponavljanje

1. a) metoksimetan ili dimetil-eter

b) metoksipropan ili metil-propil
c) metoksibenzen ili fenil-metil eter
2. a) etil-metil eter b) etil-fenil-eter

3. a) CH2 O CH2
H3C CH2 CH2 CH3

b) CH2 CH2 CH3

H3C CH2 O

c) O

4.
H2SO4
2 H3C CH2 CH2 CH2
H3C O CH3 + H2O
OH 
etanol dietil-eter

5. Eteri su bezbojne lakohlapljive tekućine. Ne miješaju se s vodom jer su molekule etera

znatno manje polarne od molekula vode.

6. Vrelište etera puno je niže od vrelišta alkohola i vode zbog nepostojanja vodikovih veza
među molekulama etera.

7. Eteri su slabo reaktivni jer ne sadrže hidroksilnu skupinu. Oni ne reagiraju s natrijem ili
kalijem niti s njihovim hidroksidima.

8. CH2 +
H3C CH2 - + H3C O
CH3 + Na I-
+ H3C O Na
I

jodetan natrijev metoksid etil-metil-eter

9. O
CH3 +
H Cl H3C OH + H3C Br
H3C

O
10. a) C2H6O b) H3C CH2 OH H3C CH3

etanol dietil-eter

31
ETERI

Zdaci za ponavljanje

1. a) metoksimetan ili dimetil-eter

b) metoksipropan ili metil-propil
c) metoksibenzen ili fenil-metil eter
2. a) etil-metil eter b) etil-fenil-eter

3. a)

b)

c)

4.

4. Eteri su bezbojne lakohlapljive tekućine. Ne miješaju se s vodom jer su molekule etera

znatno manje polarne od molekula vode.

5. Vrelište etera puno je niže od vrelišta alkohola i vode zbog nepostojanja vodikovih veza
među molekulama etera.

6. Eteri su slabo reaktivni jer ne sadrže hidroksilnu skupinu. Oni ne reagiraju s natrijem ili
kalijem niti s njihovim hidroksidima.

8.

9.

10. a) C2H6O b)

etanol dietil-eter
 7.
+ - + -
H3C CH2 + Na O CH3 H3C O + Na I
I CH2 CH3

jodetan natrijev metoksid etil-metil eter natrijev jodid

8.
O H3C OH + H3C Br
CH3 + H Cl
H3C
PITANJA I ZADACI ZA PONAVLJANJE I VJEŽBANJE-alkoholi, fenoli i eteri

Usvojenost osnovnih pojmova

1. a) 4-ciklopentil-2-metilheksan-3-ol b) 2,3-dietilcikloheksanol

c) 4-hidroksifenol d) dipropileter

2. a) 2,6-diaminofenol b) propan-1-ol

3. a) OH b)
H3C CH3
H3C CH CH CH3
H3C C
OH CH2 CH2

OH

CH2 CH2 CH3

c) d) CH3 OH
H3C CH2 O
H2C CH2
CH3

CH2 CH2 CH2

e)
H3C O CH2 CH3

4.
vrelište / °C
100

0
metan etan propan butan
-100

-200

5. H3C CH2 + 2 K 2 H3C CH2 + H2

- +
OH O K

6. H3C CH2 H2SO4 H3C CH2 CH2 CH3

2
CH2 OH CH2
+ H2O
CH2 O

7. n(C4H10O) = 0,48 mol, n(H2O) = 2,4 mol, N(H2O) = 1,45 × 1024

32
8. CH3 CH3
CH3
OH

OH
OH
o-metilfenol m-metilfenol p-metilfenol

9. Cl

+ Cl Cl + HCl

Cl - +
O Na

taljenje
- +
+ NaOH + Na Cl + H2O

- +
O Na OH

+ HCl + -
+ Na Cl

10.
CH2 CH3
+ H Cl H3C CH2 + H3C Cl
H3C O
OH
etanol klormetan

33
9.
H3C
O CH2 OH + H3C Cl
H3C CH3 + H Cl
CH2
 Primjena koncepata

1. H3C CH2
-
H3C CH2 + H Br + Br
+
OH OH2

etanol bromovodik

- H3C CH2 H3C CH2

Br + + + H2O
OH2 Br

2.

CH3 CH3 H3C

+ -
CH2 HC + H Cl CH2 HC CH2 CH + Cl + H2O
H3C +
H3C OH OH2 CH3

H3C Cl
+ H3C
CH2 CH + Cl - CH2 HC
CH3 CH3
2-klorbutan

3. Etanol u strukturi ima hidroksilnu skupinu koja je odgovorna za stvaranje vodikove veze
mežu molekulama etanola pa i za više vrelište etanola u odnosu na dimetil-eter.

4. OH
H3C C
CH O

CH
H3C CH3

5.
vodikova veza
H3C CH2 δ+
δ+ O H
-
δ H
O δ+
H
δ+

34
4.

5. Fenoli imaju viša vrelišta u odnosu na alkohole zbog jačih vodikovih veza među molekulama
fenola.

6. Fenoli kiseline jače od alkohola. Razlog tomu je polarnija veza vodik-kisik kod fenola u odnosu
na alkohole.

7. 3 CH2=CH2+ 2 KMnO4+ 4H2O → 3 CH2(OH)CH2OH + 2 MnO2 + 2 KOH

8. w(C, C6H6O2) = 65,45 %

35
Kritičko mišljenje i primjena znanja u svakodnevnom životu
3
1. a) V(1,2-etandiol) = 30 cm b) tl= -8 °C c) Ne

2. V(votka) = 900 mL

3. m(etanol) = 7 kg

4.
CH3CH2OH + K2Cr2O7 + 4 H2SO4 CH3CHO + Cr2(SO4)3+7H2O + K2SO4
ALDEHIDI I KETONI

Zadaci za ponavljanje

O O O
H CH3 H3C O
H H3C O

H3C CH3 H3C H

Br
CH3
a) c)
b) d)

1.
a) 3,3,4-trmetilciklopentanal c) 3-etil-2-metilpentanal
b) 3-metil-1,4-ciklopentadion d) 3-metil-2-butanon

2. Propanal ima najnižu temperaturu vrelišta jer su dipol-dipol međumolekulske sile

nešto jače kod ketona nego kod aldehida. Benzaaldehid ima najveću relativnu
molekulku masu zbog čega je njegova temperatura vrelišta najviša.

3. Najmanje velište imaju nepolarn butan. Eter 2- propanon stvara vrlo slabe dipol-dipol
veze između molekule, a vodikove veze eteri ne stvaraju. Najviše vrelište ima alkohol
propanol jer hidroksilna skupina ima veću polarnot od karbonilne skupine zbog čega
hidroksilna skupina stvara jače vodikove veze. Aldehid propanal i keton 2-propanon
su slabo polane molekule između molekula su prisutna dipol-dipol intererakcija koja je
jača između molekula 2-propanona.

4.
TIP PRODUKTI KOJI NASTAJU
KEMIJSKE REAKTANTI
ALDEHIDI KETONI
REAKCIJE
primarni alkoholi dioli sekundarni
voda
alkoholi dioli
Nukleofilna metanal primarni alkohol,a tercijalni
Organometalni spojevi
adicija ostali aldehidi sekundarne alkoholi
R-Mg-X
alkohole
alkohol poluacetal i acetal poluketal i ketal
Tollenson reagens (Ag+) karboksilna kiselina i Ago Ne reagiraju
Fehlingov reagens (Cu2+) karboksilna kiselina Cu2O Ne reagiraju
Oksidacija
karboksilna kiselina kaboksilne
Jako oksidacijsko sredstvo
kiseline
primarni alkohol sekundarni
H2/Pt
alkohol
Redukcija
metalni hidridi LiAlH4 i primarni alkoholi sekundarni
NaBH4 alkoholi
 5.
a)
O
O
H C
H
+ H2O CH2 OCH2 OCH2OH
H n-2
metanal paraformaldehid
b)
O
H3C CH2 OH + K2Cr 2O7 + 4H2SO4 Cr 2(SO4)3 + 7H2O + K2SO4
H3C C +
narancasta otopina H
zelena otopina
c)
O OH
H C + H2O H C OH
H H
metanal metandiol
d)
Cu
H3C CH CH3 + 1/2 O O
300 CO
H3C C CH3 + H2

OH O

6.
CH3 O H3C O
O
H3C
H H3C H H3C H
pentanal
3-metilbutanal 2-metilbutanal

O
O H3C O
H3C CH3
H3C CH3
2-pentanon H3C CH3

3-pentanon
3-metilbutanon
7. Otopina kalijeva dikromata može se koristiti kao alkotest. Izračunajte kolika je
količina alkohola u krvi ako je reagiralo 5×10-6 mola kalijeva dikromata. Petpostavite
da ljudski organizam ima 5 litara krvi, a rezultat izrazite u promilima

8.
a)
O
O O
HNO 3
H3C
CH3
H3C + H3C CH2
OH OH
b)

H3C CH2 C CH2 CH3 + LiAlH4 H3C CH2 C CH2 CH3 + LiOH + Al(OH)3

c) butanal +etanol 1-hidroksibutiletil eter

d)
 O O

-
H + Cu2+2++ 4OH OH + Cu2O + H2 O

e)
LiOH Al(OH)3
O + LiAlH4
OH + +

9.
O OH
O OH

H3C CH3 H2C CH3

a) b)
KARBOKSILNE KISELINE

Zadaci za ponavljanje

1. a) 1-brom-2-metilciklopentankarboksilna kiselina; b) 2-propenska kiselina;

c)3-fenilpropenska kiselina; d) 5-propilhept-2-enska kiselina

2. Klor etanska kiseina ima veću kiselost zbog vezanog elektronegativnog klora koji
doprinosi jačoj disocijaciji kiseline.

3. Octena kiselina ima najbolju topljivost u vodi jer ima i najmanji broj ugljikovih atoma.
Povečanjem broja ugljikovih atoma topljivos se smanjuje. Najmanju topljivost u vodi
ima nezasičena oleinska kiselina, a zbog nepolarnog repa njezina topljivos u
nepoarnim otapalima je puno boja.

4.
O OH
O OH O OH
O

OH
O

OH HO O
orto meta
para

5.
O CH 2CH 3 O CH 2CH 2CH 3 O CH 3

OH OH OH
a)
b) c)

6. -
O O
2+ 2+
HOOC COOH
(aq) + Ca 2+ Ca 2+ C C
-
O O (s)
7. U nepoarnim otapalima dvije višemasne kiseline se povezuju vodikovim vezama i stvaraju
dimer.Nepoarni repovi okrenuti su prema nepoarnom otapalu,a polarni dio karboksilne
skupine okreće se prema unutrašnjosti i povezuje s dvije vodikove veze.

8. pH=3,5, nakon dodavanja limunske kiselinepH=2,5

9. Maslac se dobiva tehnološkim procesom hidrogeniranja biljnih ulja. Nezasićene cis masti se
pretvaraju u trans masne kiseline za koje je dokazano da izazivaju promjene na fosfolipidnoj
membrani. Dobivanje maslinovog ulja ne zahtjela složen tehnološki proces zbog čega sadrži
cis esencijalne masna kiseline i zato je zdravije.
 10.

Podjela kiselina monokarboksilne dikarboksilne

zasićene palmitinska oksalna

monozasićene
nezasićene
polizasićene linolenska

aromatske Benzenkarboksilna kiselina ftalna

hidroksikarboksilne vinska
DERIVATI KARBOKSILNIH KISELINA

Esteri
Zadaci za ponavljanje

1. a) etanska kiselina i pentanol, b) heptanska kiselina i etanol, c) cikloheksanska

kiselina i etanol d) hekanska kiselina i heksanol

2. Esteri imaju samo karboninu skupinu koja pokazuje manju polarnost. Karboksine
kiseline osim karbonine imaju i jače polarnu hidroksilnu skupinu.

3.
OH
O O
a) H3C CH 2 C OH H3C CH 2 C O + H2O
+

O O
O
OH H3C CH 2 CH 2 CH 2 C O CH 2 CH2 CH 2 CH 2 CH 2 CH 3 + H2O
b) H3C CH 2 CH 2 CH 2 C OH + H3C CH2 CH 2 CH 2 CH 2 C
O
O
C
OH C O CH 2 CH 2CH2 CH 2 CH 2 CH 2 CH 3 + H2O
c) + H3C CH 2CH2 CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 OH

O O
d) H3C CH 2 CH 2 CH 2 C OH
+ H3C CH 2 CH2 OH H3C CH 2 CH 2 CH 2 C O CH 2 CH 2 CH3 + H2O

4. Eteri ne stvaraju vodikove veze, za razliku od estera koji imaju slabo polarnu
karbonilnu skupinu.

5. Najpoznatiji su esteri masti i ulja, a to su esteri trovalentnog alkohola glicerola i

različitih zasićenih i nezasićenih masnih kiselina.
SAPUNI I DETERGENTI
Zadaci za ponavljanje

1. .
H O H
H C O C CH3 H C OH
O
O
C
H C O C CH3 + NaOH H C OH
+ H3C O Na
- +
+ OH
-

O
H C OH
H C O C CH3 O
H C
H - +
H3C O Na

maslinovo ulje glicerol sapun

.
O O
2+ C
H3C C -
O Na
+ + Ca H3C O
-
2
Ca

talog netopljive soli kalcija

sapun

2. Molekule sapuna u vodi stvaraju micele i otopina sapuna je koloidna otopina. Koloidni
sustavi (koloidi) – disperzna faza ima veličinu čestica od 1do 200 nm. Disperzna faza
(otopljena tvar, sapun),a disperznom sredstvu (otapalo, voda).

3.

4. Detergenti ne reagiraju s ionima kalcija i magnezija iz tvrde vode i ne stvaraju teško

topive taloge.

5. U reakciji s tvrdom vodom sapuni stvaraju netopljive soli pa je smanjena moć pranja.
AMIDI

Zadaci za ponavljanje

1. .
O
O
a) O b) O c) H C d)
3 CH2 C NH CH2 CH2 CH2 CH3 C
H C NH CH3 CH C NH2
H3C CH NH2

2. Molekule primarnog amida kao što je propan amid između sebe stvaraju tri vodikove
veze,a molekule butanske kiseline samo dvije vodikove veze. Zbog toga je temperatura
vrelišta amida viša od vrelišta karbokilnih kiselina.

3. NH4OCN → O=C (NH2)2 , m(uree)=10 g

4.

H
N H 
 O

H3C C N H O C

H CH3


 O

H3C C N H
H


5. Razlika između PA22 i PA 66 je u polimernim jedinicama poliamida.

PITANJA I ZADACI ZA PONAVLJANJE I VJEŽBANJE – karboksilne kiseline i
njeziini derivati

Usvojenost osnovnih pojmova

1. Molekule mravlje kiseline imaju hidroksilnu i karbonilnu skupinu i stvaraju više

vodikovih veza za azliku od alkohola metanola.

2. a) 4-enpent-2-enska kiselina, b) ciklopropan karboksilna kiselina, c) 2-etil-3-oksobutanska

kiselina, d) ciklopentan amid, e) metilbenzoat, f) 4-hidroksi-4-metil-2-pentanon.

O
H3C CH3
o O
3. a) propanska kiselina b) butanska kiselina + Mg , c) O

O
H3C CH2 CH2 CH2C Cl
d) pentanska kiselina + propanol, e)

4. a) butanska kiselina + SOCl2, b) butanska kiselina + NaOH, c) butanska kiselina +

CH3NH2 d) metanol+ butanska kiselina

5. dietileter, metiletanoat, etiletanoat, butanal, butan-1-ol, propanska kiselina

6. etilpentanoat, etilheksanoat, etilbenzanoat, propilpentanoat, propilheksanoat,etilbenzanoat,

metilpentanoat, metilhaksanoat, metilbenzanoat.

7. m(svinjska mast) = 145 g 8. m(NaOH) = 17,59 g

O
Aldehidi C H
O
Karboksine kiseline C OH

Amidi C NH CH3 H3C

O O CH2 N CH3
H3C O
O
HO
Ketoni CH3 CH C
H3C H3C CH2
CH3
O
Esteri H3C CH2 C O

8. m(svinjske masti) 145g

Primjena koncepata
1. a) NH3 +CO2 CO(NH2)2 +H2O, b) m(CO(NH2)2)= 13,86 g,c) suvišak amonijaka 2,8 g

2. a) C2H2O2K b) C4H4O4K2 c) Sol kaijeva butanata

3. CH3COOH + H2O→CH3COO- + H3O+ pH=2,6

4. kovalentne i vodikove veze između monomernih jedinica

O C

NH H
5.
O O
C - + H3C
H3C O Na -
O S O Na+

O
Ugljikovodičan lanac imaju i sapuni i detergenti ali umjesto karboksine skupine detergenti
imaju sulfonatnu ili sulfatnu skupinu i zbog toga ne pripadaju derivatima karboksilnih
kiselina.

6.
O
O
R C R C
O NH2
'
R

NH3

'
R OH

O
C Y
R

derivat karboksine kiseline

hidroliza redukcija

O redukcija H H
O R C R C
H OH
R OH

7. 11-cis-retinala je aldehid koji ima dvostruku kovalentnu vezu između C11 i C12.
Djelovanjem svjetla 11-cis retnal prelazi u 11-trans retinal.
CH3 CH3 CH3
H3C
O
O

CH3
 6. Za karboksilne kiseline je nukleofilna supstitucija tipična kemijska reakcija.
U reakciji sudjeluju čestice s negativnim nabojem ili molekule sa slobodnim eletronskim parom.
U reakciji se hidroksilna skupina zamjenjuje s nukleofinom česticom.
7. 11-cis-retinala je aldehid koji ima dvostruku kovalentnu vezu između C11 i C12.
Djelovanjem svjetla 11-cis retnal prelazi u 11-trans retinal.

8. CH3CH2COOH, CH3COOH, ClCH2COOH; Cl3CCOOH, F3CCOOH

Kritičko mišljenje
1.

2. V(O2)=3,9dm3
HO O
CH3 C

H2O
+ 3/2O2 +

3.
OH O OH OH
C C CH3 C C CH3
H H
CH 2 CH 2 CH 2 CH 2
O OH
O
C C CH3 HO
H C CH3
CH 2 CH 2 C
H CH 2
CH 2

4. -1412,86kJ egzotermna reakcija

5. Kod fumarne kiseline lakše se stvraju vodikove veze zbog položaja karboksilne
skupine i zbog toga je vrelište više.
H H H COOH
C C
C C
HOOC COOH
HOOC H
maleinska kiselina fumarna kiselina
IV: KIRALNOST I OPTIČKA AKTIVNOST

Zadaci za ponavljanje

1. Molekule b i d imaju kiralno središte i optički su aktivne jer su na kiralno središte vezani
različiti atomi. Kod molekula a i c prisutna je simetrija i molekule ne pokazuje optičku
aktivnost.

2.
H H

C C
HSH2 C COOH HOOC CH2 SH
NH2 NH2

OH NH2

C C
H3 CH2 CH2 CH2 C H H COOH
CH2 CH3 CH2 CH3
a) (S)-3-heptanol
b) (R)-2-aminobutanska kiselina

OH
Br
C
H COOH C
CH3 HO CH3
c) (R)-2-hidroksipropanska kiselina CHO
d) (S)-2-brom-2-hidroksipropanal

3.
IZOMERI
STEREOIZOMERI KONSTITUCIJKI
IZOMERI
konformacijski konfiguracijski a) butanol
b) etan enentiomeri dijastereomeri d) dietileter
c) (R)-2-butanol f) D-glukoza
e) (S)-mliječna kiselina
4. Molekula koja je asimetrična ima na kiralni centar veza četri različita atom i ona pokazuje
optičku aktivnost. Molekula koja je simetrična ne pokazuje optičku aktivnost.

5. Linearno polarizacijski svjetlo nastaje propuštanjem danjeg svjetla kroz polarizator. Tada
su valovi izlaznog svjetla titraju samo u jednoj ravnini koja je okomita na smjer širenja.
Danje se svjetlo sastoji od elektromagnetskih valova koji titraju u svim ravninama
okomito na smjer širenja.

6. a) S-brom,klor-etanol, b) S-2-klorbutanal, c) R-3-aminobuten, d) S-2-fenilpropanska

kiselina

7.
HOOC HOOC
HOOC HOOC
H OH HO H
HO H H OH
HO H HO H
H OH H OH
HOOC HOOC
HOOC HOOC
2R,3R vinska kiseina 2S,3S vinska kiseina 2R,3S vinska kiseina 2S,3R vinska kiseina

8.
CH3
CH3
O
O

CH3 H3C H
H
CH2 CH2

R-karvon S-karvon

9. Recemička smjesa se sastoji od jednake količine enantiomera ali je optički inaktivna.

Kada svjetlost prolazi kroz smjesu enantiomera dolazi do poništavanja polarizacijske
svjetlosti desnozakrećuće i lijevozakrećuće molekule enantiomera.

10. Mnoge molekule kao što su hormoni pripadaju enantiomerima, a oni su odgovorni za
pokretanje reakcija u tijelu. Da bi se biokemijska reakcja pokrenula potrebno je vezanje
hormonskog enentiomera za spesifičan receptor. Samo onaj enentiomer koji prostorno
odgovara receptoru biti će pepoznat i moći će pokrenuti reakciju u organizmu.
V: AMINI

Zadaci za ponavljanje

1.
H3C
O N CH3
H2N
H3 C
NH2 N CH3
H2N CH3
a) CH3
b) c)

d)

a) N-etilbutilamin c) N-etilfenilamin
b) 4-amino-1,1-dimetilcikloheksan d) 1,3diaminocikloheksan

2. Amini imaju izražena bazična svojstva zbog jednog slobodnog elektronskog para
privlače proton (iz kiselina ili vode) te nastaje pozitivan ion.

3. Soli amina nastaju u reakciji amina i kselina jer su amini baze.

4. Najjače vodikove veze prisutne su kod alkohola jer alkohol ima atom kisika koji je
jače elektronegativan od dušika zbog ćega su vodikove veze jače.

5. CH3NH2 >NH3 > CH3CH2OH, Alifatski je amin bazičniji od amonijaka, jer alkilne
skupine koje otpuštaju elektrone nastoje bolje raspršiti pozitivan naboj supstituiranog
amonijeva iona. Takav je ion stabiliziran što nije slučaj kod nesupstituiranog
amonijeva iona.

6. Miris pokvarenog mesa po ribama nastaje zbog amina. U reakciji kiseinama amini se
neutraliziraju tj. neutralizira se miris jer nastaje sol amina.

7. Aromatski amini imaju više temperature vrelišta zato jer je i njihova relativna atomska
masa veča. Amini stvaju mrežu vodikovih veza što dodatno povečava temperaturu
vrelišta.

8.

N H
N H 
 d+
H H

9. CH3NH2+ HCl → (CH3NH3)+ Cl- metilamonijklorid

VI: BIOLOŠKI VAŽNI SPOJEVI

UGLJIKOHIDRATI

Zadaci za ponavljanje

1.
Broj C atoma n- broj kiralnih broj izomera
središta
trioze 1 2
tetroze 2 4
pentoze 3 8
heksoze 4 16

2. L-ketoheksoze imaju na zadnjem kiralnom ugljikovom atomu hidroksidnu skupinu na

lijevoj strani kao u L-gliceraldehidu onda su to L-šećeri.
O O O O

H OH HO H H OH HO H

H OH H OH HO H HO H

H OH H OH H OH H OH

HO H HO H HO H HO H

OH OH OH OH

O O O O

H OH HO H H OH HO H
H OH H OH HO H HO H
HO H HO H HO H HO H
HO H HO H HO H HO H

OH OH OH OH

3.
6.
CH2 OH
6.CH2 OH OH
5. O OH O
H
H 5. H HO 2.
4. H 1.
HO H CH2 OH
HO 4. 3. 1.
3. 2. H OH H
H HO

D-glukopiranoza D-fruktofuranoza

4. Glukoza pripada reducirajučim šećerima jer ima slobodnu polacetalnu skupinu. Zbog toga
reagira u Fhelingovoj i Tolensovoj reakciji.
 CHO COOH

H C OH COOK H C OH COOK
+ HO C H
HO C H H C O H C OH
+ 2 +
Cu + + 2Cu2 O
H C OH H C O H C OH H C OH
H C OH HO C O H C OH COONa
CH2 OH CH2 OH

glukoza Fhelingova otopina K,Na-tartarat

+
CHO COONH4

H C OH H C OH
HO C H HO C H
H C OH + Ag(NH 3 )2 OH H C OH + 3NH3 +H2 O +Ag

H C OH H C OH
CH2 OH CH2 OH

glukoza Tolensova otopina

5. U prirodi je najviše zastupljena D-glukoza, najvažniji je izvor energije u živim stanicama.

Najvažnija je monomerna molekula koja stvara složene polimere celulozu, glikogen.
POLISAHARIDI

Zadaci za ponavljanje

1.
CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH
CH OH
2 H
H OH H O HO O H O
H H H H
H H H
OH H 1   4 OH OH H 1  O  4 OH
O
HO H H H OH H
O OH H OH H3C H 
H OH H OH H OH H 1
HO H
O
matoza HO
laktoza H2C6

H O
H H
OH H
OH CH3
OH

2.

oligosaharidi polisaharidi njihova uloga struktura

nastaje klijanjem sjemenke.

Enzima iz kvašćanih gljivica
dvije molekule glukoze povezane α1-
maltoza - maltozu pretvaraju u glukozu.
4 glikozidnim vezama,
Alkoholnim vrenjem dobiva
etanol.
linearan, nerazgranat lanac. Molekule
amiloza dolazi u sastavu škroba glukoze povezane α(1→4)
Biljni organizam

glikozidnim vezama
u lancu molekule glukoze povezane
α(1→4) ,a na svakih 25 do 30
amilopektin dolazi u sastavu škroba
ostataka glukoze vezani bočni lanci
α(1→6) vezama.

škrob

lanci glukoze povezani β(1→4)

strukturni polisaharid u biljnim
celuloza vezama,a paralelni lanci povezani
organizmima
vodikovim vezama

molekula glukoze i galaktoze koje su

laktoza - sastavni dio mlijeka sisavaca povezane β1 i α4 glikozidnim
vezama
Životinjski organizam

dobija iz soka šećerne repe ili

povezivanjem fruktoze i glukoze α1 i
saharoza - šećerne trske procesom
β2 glikozidnim vezama
rafiniranja i kristalizacije

lanci glukoze povezani α(1→4) , a na

šećer u životinjskim
svakih 8 do 12 ostataka glukoze
glikogen organizmima, a skladišti se u
dolaze grane povezane α(1→6)
jetri i mišićima
glikozidnim vezama
 hitin strukturni polisaharid od kojeg
monomerne jedinice aminošećera
su izgrađeni tvrdi oklopi kukaca
koje se povezuju glikozidnim vezama
i rakova

3. Glikogen i amilopektin imaju osnovni lanac sastavljen od molekula glukoze koje su

povezane α(1→4) , razlika je u tome što kod glikogena na svakih 8 do 12 ostataka
glukoze dolaze bočne grane povezane α(1→6) glikozidnim vezama,a kod amilopektina
bočne grane dolaze na svakih 25 do 30 ostataka glukoze pa je glikogen zbog toga više
razgranat.

4. Biljni organizam: amiloza amilopektin, celuloza, škrob. Životinjski organizam: glikogen,

hitin.

5. Hitin ima se sastoji se od monomernih jedinica aminošećera koje se povezuju glikozidnim

vezama. Aminošećer je glukozamin koji u svojoj strukturi imaju jednu hidroksidnu
skupinu zamjenjenu N-acetilnom skupinom.

6. Polimer škroba u sastavu ima 20% amiloze i 80% amilopektina. Amilopektinski lanci
tvore dvostruku uzvojnicu u koju su upleteni lanci amiloze.

7. Kemijski su reaktivniji reducirajući šećeri jer imaju slobodnu aldehidnu ili keto skupinu.
Reducirajući oligosaharidi su: maltoza i laktoza. Nereducirajući disaharid je saharoza.
LIPIDI

Zadaci za ponavljanje

1.
H O CH3 O
H
H C O C CH3
H C O C CH3
O
H C O C CH3 H O
O
O H C O C H C O C CH3
H C O C CH3 O
O O CH3
CH3
H C O C +
H O
H C O C O C CH2 CH2 N CH3
H C O C -
O H3C
H H
CH3

2.
H
H C OH H3C CH 2
CH 2 CHCH 2 CH 2 CH 2 CH
2 CH
2 CH 2 CH 2 2CH CH 2 CH 2 CH 2
H C OH 2 CH 2 CH 2 COOH H O
+ stearinska kiselina
CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 CH CH 2
H C O C CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 2 CH CH
H C OH O 2 3
H3C CH CH 2 CH CH CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 C O CH
H CH 2 CH 2 CH CH 2 CH CH CH 2
CH 216 CH CH
12
CH 2
10
CH 2 CH 2 CH 2
2
15
15 13
CH
9
OH H C OH2 C
CH 2
CH 2
CH
9
2
CH CH
13
CH 2
CH CH3
16
+ H2O
O O 10 12
H3C CH CH 2 CH CH CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 C CH 2
glicerol H C OH CC CH 2 CH 2 CH CH 2 CH CH CH 2
CH 216 CH CH
12
CH 2
10
CH CH 2 CH 2 CH 2 OH H
2 9 13 15
CH CH3
15 13 9 CH CH 2 CH 2 CH
2
CH CH 2
10 16
12
linolenska kiselina

3.

4. Osapunjivi lipidi hidroliziraju (masti, ulja,fosfolipidi i voskovi) i složene nesapunjive

lipide koji ne hidoliziraju (steroidi).

5. Životinje na koži, krznu i perju imaju zaštitni sloj voska koji spriječava močenje. Kod
biljaka tanki slojevi voska na listovima i plodovima sprečavaju isušivanje i zaštičuju od
mikrorganizama.
AMINOKISELINE

Zadaci za povavljanje

1. a) 2-amino-3-hidroksi-butanska kiselina; b) 2,6-diaminoheksanska kiselina; c) 2-amino-3-

fenil-propionska kiselina; d) 2-aminoprpionska kiselina

2.
COOH COOH

H2N C H H C NH2

HOH2C HOH2C

L-serin
D-serin

3.
CH3
H2 C CH3
OH OH H2 C
H3C C H
H3C C H H C CH3 H C CH3
C C C C
COOH H2N COOH H2N COOH H2N COOH
H2N
H H H H

L-teonin D-teonin L-izoeucin D-izoeucin

4. U izoelektričnoj točki aminokiseline se nalaze u obliku neutralnog Zwitterovog iona.

Pošto je voda polarno otapalo ,a aminokiseline u izoelektričnoj točki neutralne topljivost
im je najmanja.

5.
O CH3 O
O
+ + H2N HC C
H3N C H3N C - -
CH OH CH O O
CH3 CH3
pH=6,7 pH=11
pH=2
naboj= +1 naboj= 0 naboj= -1

kation zwitterov ion-neutralni anion

6.
N-terminalni kraj
C-terminalni kraj

H H H O

H2N C C N C C OH

H O HC CH3
3
PEPTIDI I PROTEINI

Zadaci za ponavljanje

1. Za stvaranje α-uzvojnice, a i β- nabrane ploče potrebno je formiranje vodikovih veza

između aminokiselinama. Prolin neposjeduje slobodne polarne bočne ogranke NH2 koji bi
omogućavali povezivanje. Aminokiselina je sekundarni ciklički amin čime je ograničen
kut zakretanja molekule.

2. Glutaminska kiselina- Cistein-Glicin

3. Lanci aminokiselina mogu se povezivati vodikovim vezama, disulfidnim, ionskim i

hidrofobnim van der Walsovim ovisno o polarnosti aminokiseline.

4. Djelovanjem temperature i vlage dolazi do denaturacije proteina keratina. Sruktura

(sekundarna i tercijalna) proteina se narušava i kosa se izduuje. Reakcija denaturacije je
povratna jer kada se kosa osuši keratin poprima svoju prirodnu strukturu.

5. Globinski dio je proteinski dio koji se sastoji od dva α- i dva β- lanca. Neproteinski dio je
prostetička skupina s željezom koji nazivamo hem.

6. 1025

7. 7. Gly-Cis-Ala; Gly-Ala-Cis; Cis-Gly-Ala; Cis-Ala-Gly; Ala-Gly-Cis; Ala-Cis-Gly

8. Gly- Leu- Cys- Glu

H H H O H3C HOOC
O
H2N C C N C C N C C NH CH
H2C
H O CH H CH
2
H2 C NH2 CH2
HS
COOH
H3C CH3

glicilleucilcistilglutaminska kiselina
ENZIMI I KOENZIMI

Zadaci za ponavljanje

1. 1.Veza supstrata i enzima u aktivnom mjestu ostvaruje se slabim nekovalentnim vezama.

2.

3. Prilikom vezanja enzima i supstrata oslobađa se energija koja snizuje Ea. Reakcija ide
novim reakcijskim putem za koji je potrebna niža energija. U kemijskoj reakciji supstrat
se mjenja i prelazi u produkt.

4. a)

b) 0,045mol/dm3s1; c) 0,68mol/dm3

5. Molekule pripadaju nukleotidima samo što ATP ima vezae tri fosfatne skupine, a NADPH
jednu skupinu. Molekula NADH ima u strukturi vezan B3vitamin. U molekuli ATP u
fosfatnim vezama skladišti se energija, a NADH molekula prenosi elektrone i vodik u
procesu staničnog disanja.

6. Imaju ulogu u aktivaciji enzima jer se vežu za enzim i mjenjaju proteinski dio enzima.
PITANJA I ZADACI ZA PONAVLJANJE I VJEŽBANJE-aminokiseline, peptidi,
proteini i enzimi

Usvojenost osnovnih pojmova

1. a) glutaminska kiselina; b) glicin; c) lizin; d) treonin; e) serin

2.
Radikal Ime skupine Izgled aminokiseline Trivijalni naziv
aminokiseline
CH3 O
CH3 CH CH3 izopropil Valin (Val)
H3C OH
NH2

O
(CH3)2CHCH2- izobutil H3C
Leucin (Leu)
OH
CH3 NH2
CH3 O
CH3CHCH2CH3 1-metilpropil H3C
OH
izoleucin
(sec-butil ) NH2

O
-CH2-SH tiol cistein
HS OH
NH2
O
CH3- metil alanin
H3C
OH
NH2

3. fenilalanin ili 2-amino-3 fenil- propanska kiselina; Serin ili 2-amino3-hidoksi- propanska
kiselina; cistein ili 2-amino-3-merkapto- propanska kiselina; triptofan ili 2-amin-3-(1H-
indol-3-il)- propanska kiselina; tirozin ili 3-(p-hidroksi)fenil-2-aminopropanska kiselina;
histidin ili α-amino-1H-imidazol-4-prppanska kiselina

4. Gly- Phe –Leu

H H O H O
H2N CH2 C N C C N C C
CH2 H CH OH
O 2

(H3C)2HC

N-terminalni dio C-terminalni dio

5.
H H H H

C C C C
HSH2 C COOH HOOC CH2 SH HOH2 C COOH HOOC CH2 OH
NH2 H2N NH2 H2N

L i D- cistein L i D-serin
6. Polimerne lančaste molekule sastavljene do 100 vezanih aminokiselina nazivamo peptidima.
Proteini su složeno građene biopolimerne molekule koje u svojem sastavu imaju najmanje
stotinjak povezanih aminokiselina s relativnom molekulskom masom od 10 000 do 25 000 000.

7. Mioglobin građen je od jedne α-uzvojnice,a sadrži i prostetsku skupinu hem. Jednostavnije je

građen od hemoglobina i ima tercijalnu strukturu. Složeno je građen protein koji se sastoji od
proteinskog globina (2 α-i 2β-lanca) i neproteinskog dijela prostetičke skupine (željeza).
Hemoglobin je globularni protein kvartalne strukture.
Hemoglobin i mioglobin mogu na sebe vezati kisik.
8. a) disulfidnim mostovima Cis-Met; b) vodikovim vezama Tyr-Thr; c) hidrofobnim vezama
Val-Leu

9. Složena struktura proteina denaturacijom se narušava jer se kidaju veze izmeĎu slobodnih
radikala aminokiselina. Lanci zbog toga u prostoru zauzimaju slučajan raspored,a sama struktura
postaje naorganizirana.

10. pH=9.16
- +
11. c(OH )=1.995 10moldm; c(H )=5.0 10moldm

12. e,d,a,b,c

13. globularni: fibrinogen, albumin, hemoglobin; fibrilarne: kolagen,keratin

6
14. 6
o
15. Da ali kod temperatura iznad 100 C. Mlijeko zbog termofilnih bakterija ne koagulira.
o
Proteini su u otponi na temperature od 80-100 C.

16. Proteini koji su manji nemaju kvartalnu strukturu

17. C10H17N3O6S

18. Neke enzimi se aktiviraju djelovanjem drugih molekula ili kofaktora. Porijeklo
kofaktora može biti neorganskog porijekla (npr. ioni metala) ili organskog porijekla i
nazivamo ih koenzimima (npr. ATP, NADPH).
Primjena koncepata

1. oksitocin

2. Najviše vremena kit provodi ispod vode pošto je sisavac ne dše plućima i mioglobin u
mišićima služi kao skladište kisika.

3. Prolin ima cikličku građu jer je dušikov atom uključen u prsten.

4. Energetska barijera za prijelaz iz polimernog stanja u hidratizirano je velika iako je

reakcija energetski povoljna.

5. Keratin ima u strukturi aminokiselinu cistein koja sadrži –SH skupinu. Dva se cisteina
povezuju disulfidnim vezama što doprinosi stvaranju čvrste strukture. Kada se kosa obradi
nekim reducensom cistein se reducira i stvraju se dva ostatka cisteina,a zbog kidanja
disulfidnih veza vlasi postanu mekane i rastezljive. Kada se takvo tretirana kosa ponovo
uvije lanci se pomaknu jedan u odnosu na drugi. Kada se uvijena kosa ponovo obradi
oksidansom disulfidne se veze ponovo stvarju na drugome mjestu, a kosa postaje
kovrčava.

6. Pollilizin stvara α-uzvojnicu kod pH=10. Prilikom snižavanja pH dolazi do protoniranja

bočnih skupina u aminokiselinama i one postaju pozitivno nabijene. Dolazi odbijanja
bočnih skupina aminokiselina što je uzrok promjene konformacije polilizina.

7. Djelovanjem tripsina nastaju tri tetrapeptida

Met-Tyr-Glu-Arg- ~Ala-Trp-Gln-Lys- ~Cys-Phe-His-Arg
Djelovanjem kimotripsina nastaje šest dipeptida
-Met-Tyr~ -Glu-Arg ~ -Ala-Trp~ -Gln-Lys~ -Cys-Phe~ -His-Arg~

8. 11,3%- Cys, Leu; 9,4%-Gly,Val; 7,5% Tyr; 5,6%- Glu,Gln,Ser;Phe,Thr; 3,7%- Ile, Asn,
His, 1,88%-Pro, Ala, Lys. Od ukupno dvadeset osnovnih aminokiselina 17 izgrađuje
molekulu inzulina.
Kritičko mišljenje i primjena znanja u svakodnevnom životu

1. 107 sekundi= 2777 sati =116 dana

2. Ukupno ima 1,505 1023 molekula supstrata; u 1 sekundi 1 molekula enzima obradi 1,55
1018 molekula supstrata. Za zadanu količinu supstrata potrebno je 97096,7 sekundi tj.
1,123 dana.

3. Omjer enzima katalaze i vodikovog peroksida u stanici prosječno iznosi 1:31.2.

4. V(NaOH)= 5mL

5. N(glukoza)=1mmoldm-3=10-3moldm-3; N(heksoza)=25µmoldm-3=25 10-6moldm-3, broja

molekula glukoze / broj molekula heksoze =40. Na jednu molekulu heksoze dolazi 40
molekula glukoze.
VII. NUKLEINSKE KISELINE

Zadaci za ponavljanje

1. DNA sadrži šećer deoksiribozu i timin dušićnu bazu, a RNA šećer ribozu i uracil dušićnu
bazu.

2. 2. mRNA (kodon) AUG- UAU-CGU-UUU-GCU-CGU-UAU-UGC-UAG

3. a) sastoji se od 7 aminokiselina

4. a)sastoji ce od 7 aminokiselina uključujući i stop kodon; b) mRNA 5’ AUG UAU ACC

UUA AUC UAC UGA 3’; met-tyr-thr-leu-ile-tyr-stop

5. Transkripcija je prepisivanje upute s Dna na mRNA, a translatacija je prevođenje upute u

protein .

6. Mutacije su promjene u redosljedu dušićnih baza nastaju djelovanjem mutagenih faktora.

Usvojenost osnovnih pojmova
1.
Samo DNA DNA i RNA Samo RNA
Dušićne baze timin Adenin, gvanin i uracil
citozin
Šećer i fosfat deoksiriboza fosfat riboza

7. 45 dušićnih baza + 3 dušićne baze za stop kodon

8. Replikacijske rašlje su mjesto razdvajanja molekule DNA i sinteze molekule DNA.

9. DNK helikaze omogućuje kidanje vodikovih veza i razdvajanje dvostruke uzvojnice

DNA. DNK polimeraza omogućava sintezu novog lanca u smjeru 5’→3’. DNK ligaza
spaja lance DNK u dvostruku uzvojnicu.

10. 4,2,3,1,5
Primjena koncepata

1. a) i b)

c) A=22.2 %; T=38.8 %; C=22.2 %; G=16.6 %

2.

3. 39 dušičnih baza

4. 39 dušičnih baza
Kritičko mišljenje i primjena znanja u svakodnevnom životu

1. Odredi sastav dvolančane molekule DNK ako u mRNK imamo udio arginina 21%,
cisteina 25 %, gvanina 24 % i uracila 30 %.

2.

b) dolazi do zamjene dušičnih baza timina i adenina na 5. mjestu u lancu. Zbog zamjene u
sintezi bjelančevine hemoglobina na mjesto glutaminske kiseline dolazi valin.

c) glutaminska kiselina zbog slobodne –COOH skupine je polarna,a valin –CH (CH3)2 je
nepolarana aminokiselina. Na tom mjestu ne dolazi do povezivanja aminokiselina između
lanaca vodikovim vezama i to je razlog što se mijenja struktura proteina.

3. Ima A=T=18 % ; C=G=32 %