Ana Birešev UDK: 316.2: 378.

1
Institut za filozofiju i društvenu teoriju Pregledni èlanak
Beograd

BOLONJSKI PROJEKT:
TRANSFORMACIJA AKADEMSKOG POLJA (?)*

Apstrakt: U ovom èlanku autorka daje obrazlo
enje svoje istra
ivaèke teme i

pregled dominantnih teorija koje se bave transformacijom akademskog polja u
zemljama koje su se obavezale na primenu Bolonjske deklaracije, ali i teorija koje
mogu doprineti objašnjenju aktuelnog stanja polja visokog obrazovanja. Glavni cilj
realizacije ove teme jeste konstruisanje adekvatnog analitièkog instrumenta za
promišljanje i istra
ivanje reforme sistema visokog obrazovanja. Posebna pa
nja
biæe posveæena analizi akademskog polja u Srbiji.
Kljuène reèi: Bolonjski projekt, akademsko polje, transformacija, Srbija.

Claude Allègre, francuski ministar obrazovanja, inicirao je

1998. godine sastanak sa ministrima obrazovanja Nemaèke, Italije i
Velike Britanije na Sorboni i tom prilikom je postignut dogovor o
harmonizaciji strukture visokog obrazovanja u Evropi. Preobra
aj
evropskog akademskog prostora formalno je pokrenut na Samitu
ministara obrazovanja, koji je odr
an 1999. godine u Bolonji, a na
kom su predstavnici 29 zemalja potpisali Bolonjsku deklaraciju i sa-
glasili se da æe radom na njenoj implementaciji doprineti stvaranju
integrisanog evropskog prostora visokog obrazovanja. Tom prili- FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2006

kom je dogovoreno da se na svake dve godine odr
avaju ministarski

sastanci na kojima bi ministri obrazovanja zemalja potpisnica Bo-
lonjske deklaracije podnosili izveštaj o toku kurikularne i organiza-
cione reforme u obrazovnom sistemu zemlje iz koje dolaze, definisa-
li strategiju za naredni period i potvrdili pristupanje novih zemalja
èlanica reformskim procesima. Tako su sastanci odr
ani u Pragu
2001. godine, Berlinu 2003. godine i Bergenu 2005. godine, a sve na
njima donete odluke objavljene su u vidu saopštenja – Praški komi-
*
Èlanak je raðen u okviru nauènoistra
ivaèkog projekta Instituta za filozofiju i
društvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti integrativnih
procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduænost, koji fi-
nansira Ministarstvo nauke i zaštite
ivotne sredine Republike Srbije (br. 149031).
99
 nike, Berlinski kominike i Bergenski kominike – od kojih svako
predstavlja dopunu Bolonjske deklaracije. Srbija i Crna Gora potpi-
sale su Bolonjsku deklaraciju septembra 2003. godine.
Meðu protagonistima transformacije akademskog polja u
Evropi, ali i meðu onima koji je teorijski promišljaju, postoji nesla-
ganje u pogledu geneze i pokretaèa reformskih inicijativa. Sa jedne
strane, ima zastupnika teze da su Bolonjska deklaracija i Bolonjski
proces „produkt samih evropskih univerziteta. Oni predstavljaju pri-
znanje i sankcionisanje potrebe da se univerzitet mora promeniti i
prilagoditi novoj ekonomskoj, društvenoj i etièkoj paradigmi XXI
veka. Prilagoðavanje u ovom kontekstu nije samo naèin da se odgo-
vori novim potrebama i zahtevima društva nego i sredstvo da univer-
zitet utièe na odnos elemenata unutar te nove paradigme i na razvoje
koji iz nje proizlaze“ (Jelinèiæ, Jadranka u: Mimica i Grac, 2005: 14).
Sa druge strane, ima onih koji dele mišljenje da je Bolonjska deklara-
cija dokument oktroisan od strane politièkih instanci i da je proces
„Sorbona-Bolonja (SB) taèka susretanja, u datom trenutku, više poli-
tièkih inicijativa koje su mu prethodile, i samim tim ga pripremale“
(Nemoz, Alen u: ibid.: 375). Iako argumentacija ova dva opreèna sta-
novišta podseæa na rasprave koje problematizuju globalizacijski
trend u polju visokog obrazovanja, i društvu uopšte, u osnovi pome-
nutih razmimoila
enja manje je ideološko optiranje za ili protiv glo-
balizacije, a više dileme podstaknute komleksnošæu determinacijskih
èinilaca i isprepletanošæu njihovog uticaja na restrukturiranje polja
visokog obrazovanja. Pro
imanje interne logike razvoja akademskog
polja i spoljnjih intervencija biæe, izmeðu ostalog, predmet posebnog
razmatranja, ali je va
no napomenuti da æe, u skladu sa drugim nave-
denim gledištem o glavnim nosiocima i karakteru pokretanja i toka
reforme, u nastavku biti korišæena sintagma Bolonjski projekt. U pri-
log tome ide i to što gotovo svaka analiza Bolonjskog projekta, pa i
ova, poèinje borniranom istorijom susreta ministara obrazovanja, a
one koje su manje pregnantne, njome i završavaju.
ANA BIREŠEV

Buduæi da je predstavljanje teme zapoèelo objašnjenjem

teorijske pozadine njenog naslova, trebalo bi obrazlo
iti i odabir
Bourdieuovog pojma polja kao glavnog analitièkog instrumenta pri
prouèavanju aktuelnih dešavanja u evropskom prostoru visokog
obrazovanja. U
i
i Bourdieuovih interesovanja uvek je struktura i
dinamika polja, bez obzira o kom polju društvenog prostora je reè,

100
kao i mehanizmi i strategije reprodukovanja, odnosno menjanja te
strukture. Bourdieu odreðuje strukturu univerzitetskog polja kao
„stanje, u datom vremenskom trenutku, odnosa snaga izmeðu agena-
ta ili, preciznije, izmeðu moæi koje dobijaju kroz lièno zvanje ili na-
roèito kroz instituciju èiji su deo; pozicija zauzeta u toj strukturi je u
osnovi strategija koje te
e da je transformišu ili da je oèuvaju menja-
juæi ili odr
avajuæi relativnu snagu razlièitih moæi ili, ukoliko nam je
tako dra
e, ustanovljeni odnos ekvivalentnosti izmeðu razlièitih
vrsta kapitala“ (Bourdieu, 1984: 171). Uticaj èetiri vrste kapitala –
ekonomskog, kulturnog, društvenog i simbolièkog – na pozicioni-
ranje u akademskom polju posredovan je njegovom specifiènom lo-
gikom, te se dejstvu ovih kapitala ulaskom u polje pridru
uju školski
kapital, kapital univerzitetske moæi, kapital nauène moæi, kapital
nauènog presti
a, kapital intelektualnog priznanja, kapital politièke
ili ekonomske moæi i „politièke“ dispozicije u širem smislu (ibid.:
60-61). Dinamika univerzitetskog polja proizlazi iz konkurentnih
odnosa izmedu svih agenata ukljuèenih u distribuciju nabrojanih ka-
pitala, tj., izmeðu onih koji zauzimaju dominantan polo
aj u polju i
onih koji na to pretenduju, izmeðu apologeta postojeæeg principa le-
gitimacije i posveæenja i onih koji ga osporavaju, izmeðu onih koji
se u internim sukobima oslanjaju na neki spoljni autoritet i onih koji
se pozivaju iskljuèivo na vlastitu kompetenciju i priznanje kolega.
Zbog toga što polje visokog obrazovanja nije autarhièno i ima rela-
tivnu autonomiju, ishod unutrašnjih borbi umnogome zavisi od šireg
društvenog konteksta. Meðutim, promene unutar akademskog polja
koje se simultano odvijaju sa promenama u drugim poljima ili celom
društvenom prostoru, nisu njihov puki odraz, pa èak ni tada kada je u
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2006

pitanju radikalna i totalna transformacija poput one u postsocijali-

stièkim društvima. Oblik i intenzitet odgovora univerzitetskog polja
na poticaje iz „okoline“ predodreðen je njegovom strukturom, što
znaèi da valjano istra
ivanje toka i uèinka transformacije visokog
obrazovanja mora poæi od stanja strukture univerzitetskog polja, a
zatim je neophodno pratiti evoluciju odnosa svih agenata i institucija
ukljuèenih u organizacionu i programsku reformu, kako bi se uopšte
moglo proceniti da li je na delu proces restrukturacije ili restauracije.
Preobra
aj akademskog prostora u veæini zemalja u Evropi
nije puno odmakao, a u nekim zemljama, poput Srbije, tek je u zaèet-
ku. To je uslovilo oprezno promišljanje ovih promena, te su najbroj-

101
 nije teorijske studije koje se svode na parafraziranje odredbi Bo-
lonjske deklaracije i zakljuèaka ministarskih sastanaka zemalja
potpisnica te iste. Izlaganje koje sledi biæe preliminarna, dakle ne
potpuno iscrpna i konaèna, sistematizacija aktuelnih teorijskih shva-
tanja o izmenjenoj arhitekturi obrazovnog sistema u Evropi, kao i
evociranje teorijskih paradigmi koje se ne bave Bolonjskim projek-
tom, ali bi mogle biti podesan orjentir i oslonac u identifikovanju re-
levantnih èinilaca ove radikalne transformacije, u definisanju širine
obuhvata ovih èinilaca i u odreðivanju indikatora koji bi bili kori-
šæeni pri njihovom objektiviranju, ali isto tako i u predviðanju poten-
cijalnih politièkih i ekonomskih implikacija nove, supranacionalne
obrazovne politike i sagledavanju njenog znaèaja za društveni pro-
stor u celosti.
Cilj rada na projektu biæe iznala
enje najprimerenijeg teo-
rijsko-istra
ivaèkog okvira i konstruisanje analitièkog instrumenta
za prouèavanje restrukturacije akademskog polja pokrenute Bolonj-
skim projektom, a njihov eksplanatorni potencijal, odnosno heuri-
stièka plodotvornost biæe testirani, ili demonstrirani, kroz razmatra-
nje prilika u obrazovnom prostoru Srbije. Stoga æe pored teorijskih
osvrta na datu problematiku, koji æe ovom prilikom biti ukratko
predstavljeni, rad ukljuèiti i interpretaciju nalaza kvantitativnih i
kvalitativnih istra
ivaèkih studija autora iz Srbije i autora iz evrop-
skih zemalja koje su ukljuèene u Bolonjski projekt, kao i sekundarnu
analizu svih dostupnih podataka koji bi mogli biti znaèajni za
izvoðenje teorijskih zakljuèaka, ili bi poslu
ili za njihovu ilustraciju.
Bez obzira na preovlaðujuæa mišljenja o kauzalnoj homogenosti i
konvergenciji transformacijskih procesa u obrazovnim sistemima
više evropskih zemalja, upoznavanje sa iskustvima primene Bolonj-
ske deklaracije u drugim zemljama, bilo putem „case-oriented“ bilo
putem „variable-oriented“ istra
ivanja, makar ono bilo metodološki
nedovoljno rigorozno da bi se smatralo korektnom komparativnom
analizom, moglo bi da uka
e na neke odstupajuæe sluèajeve, opovr-
ANA BIREŠEV

gavajuæe podatke ili èinioce karakteristiène samo za konstituciju

polja obrazovanja u nekoj od ispitivanih zemalja, i time osigura ute-
meljenije generalizacije.
Transformacija polja visokog obrazovanja u Srbiji rezultanta
je novih tendencija u obrazovnoj politici evropskih zemalja i sinhro-
nizovane restrukturacije svih polja društvenog prostora u Srbiji

102
nastale usled prelaska sa socijalistièkog na kapitalistièki naèin proi-
zvodnje društvenog
ivota, te bi njenim prouèavanjem, „uz ispitiva-
nje uticaja globalne istorije“ (Goldthorpe, u: Iliæ, 2000), bio dat zna-
èajan doprinos daljnjem razvijanju hipoteza ili utvrðivanju uzroènih
èinilaca promene konfiguracije evropskog obrazovnog prostora.

Teorijsko-istra
ivaèki okvir

„Da bi pekao hamburgere u McDonald’s-u, uskoro æe ti biti

potrebna diploma iz aeoronautike.“ Reèenicu je izgovorio jedan od
mlaðih sagovornika Lo¿ca Wacquanta, prilikom istra
ivanja koji je
ovaj sociolog sproveo u jednom èikaškom getu. Ako se iz svakodne-
vice ljudi nastanjenih u amerièkom getu otisnemo u svet teorijskih
rasprava o karakteru i tendencijama razvoja savremenog društva,
primetiæemo da njihovu okosnicu èini upravo problematizacija od-
nosa sfere dohodovnog rada i sfere obrazovanja (npr., Bek, 2001).
Zbog ukazivanja na sve veæu zavisnost unutrašnje konstitucije i ra-
zvojne strategije sistema obrazovanja od promena koje se dešavaju
van njegovih granica, pogotovo na tr
ištu rada, svi teorijski pristupi
koji tematizuju ovu meðuzavisnost biæe ukljuèeni u analizu aktuelne
situacije u akademskom prostoru.
Još jedan pogled posmatraèâ izvan akademskog polja dosta
govori o samom polju, a potièe od teoretièara koji razmatraju eko-
nomsku, politièku, nauènu, tehnološku, ekološku, prostornu ili/i
kulturnu dimenziju procesa/projekta globalizacije. Oni sagledavaju
promene u visokom obrazovanju u Evropi u svetlu globalnih dru-
štvenih kretanja, pri tome aktualizujuæi dileme i argumente svojstve-
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2006

ne ideologizovanom diskursu o globalizaciji. Tako i meðu njima

mo
emo prepoznati: hiperglobaliste, tj. one koji govore o istorijski
jedinstvenom procesu stvaranja integrisanog evropskog prostora vi-
sokog obrazovanja, o standardizaciji programa i nièim sputanoj mo-
bilnosti i razmeni akademaca; zatim, skeptike, tj. one koji su mišlje-
nja da prividna konvergencija skriva diverzitet institucionalnih
okvira i strukture odnosa koji se unutar njih uspostavljaju, i koji uka-
zuju na nepremostivi jaz izmeðu razlièitih nacionalnih tradicija u
obrazovnoj politici, neusaglasivih akademskih kultura koje nastaju
kao njihov proizvod, i univerzitetskih struktura koje, i pored simul-
tane promene institucionalne armature u obrazovnim sistemima
103
 dr
ava koje su se prikljuèile Bolonjskom projektu, pokazuju izuzet-
nu rezistentnost i zadr
avaju svoju nacionalnu osobenost; konaèno,
transformacioniste, tj. one koji pretpostavljaju moguænost uspešnog
„kalemljenja“ novih institucionalnih i kurikularnih aran
mana na
autohtonu institucionalnu podlogu dr
ava-potpisnica Deklaracije
(za klasifikaciju v. Vuletiæ, 2003). Vidimo da ovi autori tematizuju
Bolonjski projekat situirajuæi ga u debatu o konvergenciji, odnosno
divergenciji nacionalnih obrazovnih politika, te meðu njima mo-

emo prepoznati pobornike teze o harmonizaciji, koja ishodi iz do-
sledne implementacije Bolonjske deklaracije, odnosno zastupnike
shvatanja da je pre u pitanju slobodna interpretacija i fleksibilna
primena njenih odredbi koje bivaju preoblikovane, ili èak vidno
deformisane, kulturnim, strukturnim i motivacionim kompleksom
èinilaca, karakteristiènim za svaku dr
avu. Još jedna taèka razmi-
moila
enja nastaje usled opozicije izmeðu zastupnika „top-down“
pristupa, pri èemu u njegovu odbranu staju teoretièari koji govore o
globalizaciji u obrazovanju kao ideološkom projektu iniciranom od
strane zainteresovanih politièkih i ekonomskih grupa, i istièu njego-
vu meðudr
avnu dimenziju, i zastupnika „bottom-up“ pristupa, koji
stvaranje jedinstvenog akademskog prostora u Evropi vide kao pro-
ces potaknut problemima koji su bili zajednièki gotovo svim evrop-
skim univerzitetima i èije ih je prevazila
enje nagnalo na dobrovolj-
nu saradnju, te oni najèešæe istièu supranacionalnu dimenziju ovog
procesa; naravno, kao i uvek, postoje zagovornici pomirenja kraj-
njih stanovišta, koji se u ovom sluèaju zala
u za ravnote
u
„top-down“ i „bottom-up“ perspektive, jer bi time bila izbegnuta
ideološka ostrašæenost u korist verodostojnijeg prikaza stvarnosti
evropskog akademskog prostora.
Dosadašnje izlaganje bilo je posveæeno teoretièarima koji pro-
mene u polju visokog obrazovanja posmatraju kao integralni deo pro-
mena društvenog pejza
a. U nastavku æe biti reèi o pristupima koji su
rezultat „pogleda iznutra“, odnosno nastojanja da se akademsko po-
ANA BIREŠEV

lje sagleda kao relativno samosvojna celina i da se reforma prati kroz

transformaciju institucionalnog okvira i strukturu odnosa koju novi
organizacioni kontekst generiše. Prvi od njih, ujedno i najzastupljeni-
ji, jeste institucionalna analiza, što klasièna, što modifikovana. U
centru pa
nje ovih analitièara, izmeðu ostalog, jesu: struktura upra-
vljanja, bilo da se ona vidi kao decentralizovana ili centralizovana,

104
fleksibilna i dinamièna, ili kruta i neefikasna; naèin regulisanja odno-
sa vlade, nadle
nih ministarstava, visokoobrazovnih institucija i
agencija za obezbeðenje kvaliteta, i definisanje njihovih prava i oba-
veza; kurikularna arhitektura i reorganizacija studijskih programa u
skladu sa formulom 3+2(+3), odnosno 4+1(+3), uvoðenje jednose-
mestralnih predmeta, modularna nastava, interdisciplinarni progra-
mi, evropski sistem prenosa bodova, dodatak diplomi; eksterna i in-
terna evaluacija rada administrativnih organa, nastavnog kadra i
programa; sistem akreditacije itd. Analiza u ovom sluèaju podrazu-
meva procenu uspešnosti sprovoðenja principa Bolonjske deklaraci-
je u svakoj pojedinaènoj dr
avi koja ju je potpisala. Iako se institu-
cionalna analiza zadr
ava na svima vidljivom aspektu promena,
odstupanja u implementaciji Deklaracije mogu da uka
u na pravac
kojim bi se, u potrazi za specifiènim èiniocima, mogla kretati jedna
produbljenija analiza. Modifikovanom institucionalnom analizom,
tzv. „actor-centred“ institucionalizmom (Witte, 2004), nastoji se na-
domestiti „be
ivotnost“ klasiènog institucionalnog pristupa, tako što
se posebna pa
nja posveæuje modalitetima interakcije aktera i takti-
kama kojima pribegavaju kako bi institucionalno okru
enje prilago-
dili sebi. Istra
ivanje institucionalne morfologije kao formalizova-
nog izraza trenda, jeste preduslov svakog ozbiljnijeg bavljenja vrlo
kompleksnim odnosima koji se razvijaju unutar radikalno izmenjene
strukture univerzitetskog polja. Premda institucionalna analiza malo
šta mo
e reæi o tim odnosima, ona æe biti detaljno predstavljena zato
što nam pru
a uvid u arhitekturu akademskih institucija i organa,
odnosno u nova pravila njihovog funkcionisanja.
Georges Felouzis, francuski sociolog, nastoji da konstituiše
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2006

„sociologiju univerziteta“ i predla
e da se analiza odvija na tri ni-

voa: najpre, univerzitet treba posmatrati kao mesto sticanja znanja i
mesto selekcije, zatim, kao mesto obavljanja profesionalne delat-
nosti i, na kraju, kao mesto koje prelama celokupan kulturni i dru-
štveni razvoj. Felouzis je, mada mu to nije bio cilj, predlo
enom
analitièkom strategijom zapravo uneo red u Bourdieuov teorijski i
istra
ivaèki rad u oblasti obrazovanja. Promene koje se odvijaju u
evropskom akademskom prostoru biæe posmatrane i prouèavane
upravo na tri navedena nivoa, ali æe ulogu glavnog saznajnog orjen-
tira preuzeti Bourdieuova teorija. Ovakavom teorijskom manevru se
pribegava iz više razloga: prvo, njime se garantuje sveobuhvatno

105
 prouèavanje strukture i dinamike akademskog polja, kao i njihovo
dovoðenje u vezu sa širim društvenim kontekstom i opštim razvoj-
nim tendencijama; drugo, to je jedinstvena prilika da se jedna od na-
juticajnijih teorijskih paradigmi u sociologiji obrazovanja preispita
u svetlu radikalno izmenjenih okolnosti u evropskom prostoru viso-
kog obrazovanja, koje, treba reæi, i pored ukazivanja na simptome
ozbiljne krize, nije predvidela; treæe, upravo zbog toga što je Bour-
dieuovo analitièko oruðe (pojam polja) naroèito pogodno za detek-
tovanje problema koji se kriju ispod površine, odnosno, u slo
enim
odnosima svih agenata ukljuèenih u „igru“ polja, ono mo
e poslu
iti
za preispitivanje kontinuiteta nekih starih ili za prepoznavanje nekih
novih problema, tj. pojava koje transformisani univerzitet ne bi tre-
balo da proizvodi ili koje upravo reformom nastoji da prevaziðe.
U radu æe svaki od tri nivoa analize biti detaljno predstavljeni,
a ovom prilikom æe biti pomenuta pitanja koja æe u okviru svakog od
njih biti razmatrana. Najpre æe akademsko polje biti posmatrano kao
mesto društvene reprodukcije, te æe u centru pa
nje biti dijalektièki
odnos socijalnog profila, saznajnih kapaciteta i aspiracija studenata,
i faktora koji utièu na njihovo pozicioniranje u polju, pa æe tako biti
preispitan uticaj nove upisne politike, kurikularne reforme i naèina
ocenjivanja na trajektoriju studenata unutar polja. Dakle, najzna-
èajnije pitanje biæe da li je Univerzitet (još uvek) mehanizam repro-
dukovanja društvenog poretka, ili reforma omoguæuje „stvarnu“ de-
mokratizaciju. S tim u vezi, postavlja se pitanje da li se studije (i
dalje) oblikuju u skladu sa vrednostima i saznajnim ciljevima domi-
nantne klase, ili se, pak, reformisani univerzitet konstituiše kao
„proseèan univerzitet“; da li proizvodnju „naslednika“ zamenjuje
prizvodnja „studenata bez kvaliteta“, (Felouzis, 2001), ili su stari re-
grutacijski obrasci, mo
da, kompatibilni sa novom obrazovnom po-
litikom... Na drugom nivou, akademsko polje æe biti sagledano kao
prostor objektivnih odnosa izmeðu polo
aja koji u njemu zauzimaju
pojedine obrazovne institucije, fakulteti, discipline i nastavni kadar.
ANA BIREŠEV

U svetlu primene Bolonjske deklaracije, biæe ispitani principi hije-

rarhizacije pomenutih agenata unutar polja, indikatori polo
aja pre-
davaèa i istra
ivaèa u polju i objektivni pokazatelji specifiènih kom-
petencija, izmenjena pravila njihovog kooptiranja i uticaj sveopšte
birokratizacije i standardizacije na kriterijume regrutovanja, odnos
predavaèkog i istra
ivaèkog rada, stare i nove podele, stari i novi

106
sukobi, i interesi, specifièni ili ne, koji su u njihovoj osnovi. Treæi
nivo analize podrazumeva razmatranje odnosa akademskog polja i
polja moæi kao meta-polja. Bourdieu smatra da se svako polje orga-
nizuje oko opozicije dominantni – dominirani, ali da, zbog relativne
autonomije i specifiène logike svakog polja, ova strukturalna podvo-
jenost polja ne odra
ava podelu u društvenom prostoru. Ipak, ne
iskljuèuje se moguænost homologije, koja je utoliko izra
enija ukoli-
ko u polju prevagne spoljašnji princip hijerarhizacije nad unutra-
šnjim. Stoga æe glavno pitanje biti da li, u kojoj meri i na koji naèin
podrška Bolonjskom projektu ili njeno izostajanje meðu kljuènim
agentima van polja, prvenstveno meðu elitom1, utièe na prestrukturi-
ranje snaga u akademskom polju.
Predlo
enim teorijsko-istra
ivaèkim okvirom trebalo bi da se
obuhvati mikro i makro aspekt, ali i opšti i poseban karakter promena
koje se odvijaju u prostoru visokog obrazovanja. Meðutim, konstrui-
sanje ovog okvira neæe biti krajni cilj, veæ sredstvo pri prouèavanju
transformacije, ili mo
da tranzicije, akademskog polja u Srbiji.

Poseban sluèaj ... Srbija

Specifiènost preobra
aja akademskog polja u Srbiji, èak i u

odnosu na obrazovne reforme u dr
avama regiona, le
i u tome što se
ona, usled desetogodišnjeg perioda „blokirane post-socijalistièke
transformacije“, odvija istovremeno sa „deblokiranom“ transforma-
cijom ekonomskog, politièkog i kulturnog podsistema, te restruktu-
riranjem društva. Naravno, ona se donekle mo
e pripisati i osobitoj
istoriji i strukturi polja visokog obrazovanja, i implicitnim pravilima
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2006

i interesima koji ishode iz te i takve istorije i konstitucije polja, a koji

su uprkos novim institucionalnim i finansijskim aran
manima, ili
upravo zahvaljujuæi njima, veoma rezistentni. Stoga æe promene u
akademskom prostoru Srbije biti posmatrane kao integralni deo „ve-
like transformacije“ evropskog akademskog prostora, ali æe glavni
predmet razmatranja biti struktura ovdašnjeg akademskog polja, kao
i mehanizmi i strategije kojima pribegavaju svi agenti koji su, bilo
kao „proizvodaèi“ bilo kao „klijenti“, ukljuèeni u njega, i koji svo-
jim meðudejstvom bitno odreðuju oblik i dinamiku implementiranja
Bolonjske deklaracije.
1
Odreðenje elite u: Laziæ, 2000
107
 Literatura
Ahola, Sakari and Jani Mesikamme (2003): „Finnish Higher Education Po-
licy and the Ongoing Bologna Process“, Higher Education in Euro-
pe, god. 28, br. 2: 217-228
Allen, Graham (2006): „Transparency and Teaching“, Theory, Culture &
Society, god. 23, br. 2-3: 568-570
Alexander, Jeffrey C. (prir.) (1994): Culture and society. Contemporary de-
bates, Cambridge: Cambridge University Press
Altbah, Filip G. (1997/98): „Da li postoji meðunarodna akademska kriza?“,
Beogradski krug, br. 3-4/1997 – 1-2/1998: 101-110
Amaral, Alberto and António Magalhães (2003): „The Triple Crisis of the
University and its Reinvention“, Higher Education Policy, god. 16,
br. 2: 239-253
Amaral, Alberto and António Magalhães (2004): „Epidemiology and the
Bologna Saga“, Higher Education, god. 48, br. 1: 79-100
Apple, Michael W. (2004): „Creating Difference: Neo-Liberalism,
Neo-Conservatism and the Politics of Educational Reform“, Educa-
tional Policy, god. 18, br. 1: 12-44
Apple, Michael W. (2004): „Education Reform and the Middle Class“, Edu-
cational Policy, god. 18, br. 3: 395-400
Apple, Michael W. (2004): „Schooling, Markets and Audit Culture“, Edu-
cational Policy, god. 18, br. 4: 614-621
Baæeviæ, Jana (2006): Strategije i perspektive antropologije obrazovanja
(magistarska teza), Beograd: Biblioteka Odeljenja za etnologiju i
antropologiju
Barkholt, Kasper (2005): „The Bologna Process and Integration Theory:
Convergence and Autonomy“, Higher Education in Europe, god.
30, br. 1: 23-29
Bek, Ulrih (2001): Rizièno društvo, Beograd: Filip Višnjiæ
Bonnewitz, Patrice (2002): Premières leçons sur la sociologie de P. Bour-
dieu, Paris: Presses Universitaires de France
Bourdieu, Pierre et Jean-Claude Passeron (1970): La Reproduction. Élé-
ments pour une théorie du système d’enseignement, Paris: Les Édi-
ANA BIREŠEV

tions de Minuit
Bourdieu, Pierre (1979): La Distinction. Critique sociale du jugement, Pa-
ris: Les Éditions de Minuit
Bourdieu, Pierre (1982): Leçon inaugurale, Paris: Collège de France
Bourdieu, Pierre (1984): Homo academicus, Paris: Les Éditions de Minuit

108
Bourdieu, Pierre et Jean-Claude Passeron (1985): Les Héritiers. Les étudi-
ants et la culture, Paris: Les Éditions de Minuit
Bourdieu, Pierre (1985): „Effet de champ et effet de corps“, Actes de la re-
cherche en sciences sociales, br. 59: 73
Bourdieu, Pierre (1987): Choses dites, Paris: Les Édition de Minuit
Bourdieu, Pierre (1989): La Noblesse d’État. Grands écoles et esprit de
corps, Paris: Éditions de Minuit
Bourdieu, Pierre et Lo¿c Wacquant (1992): Réponses. Pour une antropolo-
gie réflexive, Paris: Éditions du Seuil
Bourdieu, Pierre (1993): Sociology in Question, London: Sage
Bourdieu, Pierre (dir. avec Alain Accardo) (1993a): La Misère du monde,
Paris: Seuil
Bourdieu, Pierre (1994): Raisons pratiques. Sur la théorie de l’action, Pa-
ris: Éditions du Seuil
Bourdieu, Pierre (2001): Science de la science et réflexivité. Cours du Col-
lège de France 2000-2001, Paris: Édition Raisons d’agir
Bourdieu, Pierre (2004): Esquisse pour une auto-analyse, Paris: Éditions
Raisons d’agir
Bulle, Natalie (2000): Sociologie et éducation, Paris: Presses Universitaires
de France
Buras, Kristen L. and Michael W. Apple (2005): „School Choice, Neolibe-
ral Promises, and Unpromising Evidence“, Educational Policy, god.
19, br. 3: 550-564
Burdije, Pjer (1967): „Škola kao zaštitnik nejednakosti“, Gledišta, br. 2
Burdije, Pjer (1970): „Intelektualno polje i stvaralaèka zamisao“, Kultura,
br. 10: 74-107
Burdije, Pjer i an-Klod Paseron (1997/98): „Jezik i odnos prema jeziku u
pedagoškoj situaciji“, Beogradski krug, br. 3-4/1997 – 1-2/1998:
FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2006

66-92
Burdije, Pjer (2003): Pravila umetnosti. Geneza i struktura polja knji
ev-
nosti, Novi Sad: Svetovi
Burdije, Pjer (2003a): „Sticanje autonomije: kritièka faza nastanka polja“,
Zlatna greda, god. 3, br. 23: 4-9
Burdije, Pjer (2004): „Za anga
ovano znanje“, Knji
evne novine, god. 56,
br. 1099/1100: 10-11
Castells, Manuel et al (1999): Critical Education in the New Information
Age, Lanham: Rowman and Littlefield
Callewaert, Staf (2006): „Bourdieu, Critic of Foucault. The Case of Empiri-
cal Social Science against Double-Game-Philosophy“, Theory, Cul-
ture & Society, god.23, br. 6: 73-98
109
 Cvejiæ, Slobodan (2006): Korak u mestu. Društvena pokretljivost u Srbiji u
procesu post-socijalistièke transformacije, Beograd: ISI FF
Dirkem, Emil (1981): Vaspitanje i sociologija, Beograd: Zavod za ud
beni-
ke i nastavna sredstva
Dittrich, Karl, Mark Frederiks and Marc Luwel (2004): „The Implementati-
on of ‘Bologna’ in Flandres and Netherlands“, European Journal of
Education, god. 39, br. 2: 299-216
Felouzis, Georges (2001): La condition étudiante. Sociologie des étudiants
et de l’Université, Paris: Presses Universitaires de France
Foment, Eric (2003): „The European Higher Education Area: A New Fra-
mework for the Development of Higher Education“, Higher Educa-
tion in Europe, god. 28, br.1: 27-32
Fowler, Bridget (2006): „Autonomy, Reciprocity and Science in the
Thought of Pierre Bourdieu“, Theory, Culture & Society, god. 23, br.
6: 99-117
Giroux, Henry A. and Kostas Myrsiades (2001): Beyond the Corporate Uni-
versity: culture and pedagogy in the New Millennium, Lanham: Ro-
wan and Littlefield
Gone, ak (1998): Obrazovanje i mediji, Beograd: Clio
Haecht, Anne Van (2004): „Éducation et formation“, u: Ferréol, Gilles (sous
la direction), Sociologie. Cours, méthodes, applications, Rosny Ce-
dex: Bréal
Herbst, Marcel (2004): „The Production-Morphology Nexus of Research
Universities: The Atlantic Split“, Higher Education Policy, god. 17,
br. 1: 5-21
Honig, Meredith I. (2004): „Where’s the ‘Up’ in Bottom-Up Reform“, Edu-
cational Policy, god. 18, br. 4: 527-561
Huisman, Jeroen and Marijk Van der Wende (2004): „The EU and Bologna:
are supra- and international initiatives threatening domestic agen-
das?“, European Journal of Education, god. 39, br. 3: 349-357
Iliæ, Vladimir (2000): „Kvantitativni i kvalitativni pristup u uporednom
istra
ivanju“, Sociologija, god. XLII, br. 2: 247-269
Jeiazkova, Margarita and Don F. Westerheijden (2002): „Systemic Adaptati-
on to a Changing Environment: Towards a Next Generation of Quali-
ANA BIREŠEV

ty Aassurance Model“, Higher Education, god. 44, br. 3-4: 433-448

Jozwiak, Janina (2002): „Perspectives from East and Central Europe“, Hig-
her Education Policy, god. 15, br. 3: 263-276
Kohler, Jurgen (2003): „Quality Assurance, Accreditation, and Recognition
of Qualification as Regulatory Mechanisms in the European Higher
Education Area“, Higher Education in Europe, god. 28, br. 3: 317-331

110
Langan, Elise (2004): „France & the United States: the Competition for
University Students – Bologna and Beyond“, Higher Education Po-
licy, god. 17, br. 4: 445-455
Laziæ, Mladen (prir.) (2000): Raèji hod. Srbija u transformacijskim procesi-
ma, Beograd: Filip Višnjiæ
Laziæ, Mladen (2005): Promene i otpori, Beograd: Filip Višnjiæ
Lenoir, Remi (2006): „Scientific Habitus. Pierre Bourdieu and the Collecti-
ve Intellectual“, Theory, Culture & Society, god. 23, br. 6: 25-43
Linc, Huan i Alfred Stepan (1998): Demokratska tranzicija i konsolidacija:
Ju
na Evropa, Ju
na Amerika i postkomunistièka Evropa, Beograd:
Filip Višnjiæ
Livajn, Artur (1997/98): „Kako se menja akademska profesija“, Beogradski
krug, br. 3-4/1997 – 1-2/1998: 93-100
Mabilon-Bonfils, Béatrice et Laurent Saadoun (2001): Sociologie politique
de l’École, Paris: Presses Universitaires de France
Malitza, Mircea (2003): „Towards the European Higher Education Area:
Inclusion of the Borderline Countries of The Black Sea Area“, Hig-
her Education in Europe, god. 28, br. 3: 273-295
McLendon, Michael K. (2003): „The Politics of Higher Education: Toward
an Expanded Research Agenda“, Education Policy, god. 17, br. 1:
165-191
Miclea, Mircea (2003): „Institutional-Level Reform and the Bologna Pro-
cess: The Experience of Nine Universities in South East Europe“,
Higher Education in Europe, god. 28, br. 3: 259-273
Miliæ, Anðelka (prir.) (2004): Društvena transformacija i strategije dru-
štvenih grupa: Svakodnevica Srbije na poèetku treæeg milenijuma,
Beograd: Institut za sociološka istra
ivanja Filozofskog fakulteta
Mimica, Aljoša (1991): Radikalska sociologija. Zasnivanje akademske FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2006
nauke o društvu u francuskoj Treæoj replublici, Niš: Gradina
Mimica, Aljoša i Zoran Grac (prir.) (2005): Visoko obrazovanje u Srbiji na
putu ka Evropi – èetiri godine kasnije, Beograd: Alternativna aka-
demska obrazovna mre
a
Neave, Guy (2003): „The Bologna Declaration: Some of the Historic Dilem-
mas Posed by the Reconstruction of the Community in Europe’s Sys-
tems of Higher Education“, Education Policy, god. 17, br. 1: 141-164
Neave, Guy (2004): „The Vision of Reform – The Form of Resistence“,
Higher Eucation Policy, god. 17, br. 3: 237-240
Neave, Guy (2004a): „On Prizes, Entrepreneurialism and Bologna“, Higher
Education Policy, god. 17, br. 4: 337-338

111
 Nemanjiæ, Miloš i Ivana Spasiæ (prir.) (2006): Nasleðe Pjera Burdijea. Pou-
ke i nadahnuæa, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju i
Zavod za prouèavanje kulturnog razvitka
Nyborg, Per (2003): „Co-operation for Mutual Respect and Recognition in
Higher Education“, Higher Education in Europe, god. 28, br. 1:
103-109
Nyborg, Per (2003a): „Higher Education as a Public Good and a Public Re-
sponsibility“, Higher Education in Europe, god. 28, br. 3: 355-360
Nyborg, Per (2004): „Social Issues in the Bologna Process“, European Edu-
cation, god. 36, br. 4: 40-45
Pechar, Hans and Ada Pellert (2004): „Austrian Universities Under Pressu-
re From Bologna“, European Journal of Education, god. 39, br. 3:
317-330
Pritchard, Rosaling (2006): „Trends in the Restructuring of German Univer-
sities“, Comparative Education Review, god. 50, br. 1: 90-114
Rauhvargers, Andreys (2004): „Improving the Recognition of Qualifica-
tions in the Framework of the Bologna Process“, European Journal
of Education, god. 39, br. 3: 331-347
Reichert, Sybille and Christian Tauch (2004): „Bologna Four Years Later“,
European Education, god. 36, br. 3: 36-50
Saarinen, Taina (2005): „’Quality’ in the Bologna Process: from ‘compet-
itive edge’ to quality assurance techniques“, European Journal of
Education, god. 40, br. 2: 189-204
Sebkova, Helena (2002): „Accreditation and Quality Assurance in Europe“,
Higher Education in Europe, god. 27, br. 3: 239-247
Scott, Peter (2002): „The Future of General Education in Mass Higher Edu-
cation Systems“, Higher Education Policy, god. 15, br. 1: 61-75
Scott, Peter (2003): „Challenges to Academic Values and The Organization
of Academic Work in a Time of Globalization“, Higher Education in
Europe, god. 28, br. 3: 295-307
Stamoulas, Aristotelis (2005): „Implementation of the Bologna Process go-
als: On Greek State Funding“, Higher Education in Europe, god. 30,
br. 1: 41-53
Tauch, Christian (2004): „Almost Half-time in the Bologna Process – Whe-
ANA BIREŠEV

re Do We Stand?“, European Journal of Education, god. 39, br. 3:

275-288
Touraine, Alain (1992): Critique de la modernité, Paris: Fayard
Turen, Alen (1998): Postindustrijsko društvo, Beograd: Nolit
Uvaliæ-Trumbiæ, Stamenka (2002): Globalization and the market in higher
education: quality, accreditation and qualifications, Paris: UNESCO

112
Vaira, Massimiliano (2003): „Higher Education Reform in Italy: an Institu-
tional Analysis and First Appraisal“, Higher Education Policy, god.
16, br. 2:179-197
Vakkuri, Jarmo (2004): „Institutional Change of Universities as a Problem
of Evolving Boundaries“, Higher Education Policy, god. 17, br. 3:
287-309
Vuksanoviæ, Gordana (2006): „Reforma visokog obrazovanja kao èinilac
evrointegracije balkanskih zemalja – primer Srbije“, Geokultura
razvoja i kultura mira na Balkanu. Etnièka i religijska pozadina,
Niš: Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta
Vuletiæ, Vladimir (prir.) (2003): Globalizacija – mit ili stvarnost, Beograd:
Zavod za ud
benike i nastavna sredstva
Wachter, Bernd (2004): „The Bologna Process: developments and pro-
spects“, European Journal of Education, god. 39, br.3: 265-273
Wit, Kurt de (2003): „The Consequencesof European Integration for Higher
Education“, Higher Education Policy, god. 16, br.2: 161-178
Witte, Johanna (2004): „The Introduction of Two-Tiered Study Structures
in the context of the Bologna Process: A Theoretical Framework for
an International Comparative Study of Change in Higher Education
Systems“, Higher Education Policy, god. 17, br. 4: 405-425
http://www.bg.ac.yu/
http://www.aaen.edu.yu/
http://www.bologna-bergen2005.no/
http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties
http://www.epa.be/

FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2006

113
 Ana Birešev

PROJET DE BOLOGNE:
TRANSFORMATION DU CHAMP ACADÉMIQUE (?)
Résumé

Dans cet article l’auteure situe le sujet de sa recherche et donne un aperçu

des théories dominantes qui examinent le processus de la transformation du champ
académique dans les pays ayant adhéré à la Déclaration de Bologne, aussi bien que
des théories qui peuvent contribuer à expliquer l’état actuel du champ de l’enseigne-
ment supérieur. L’élaboration de ce sujet a pour son but principal la construction d’un
instrument analytique adéquat pour la conceptualisation et la recherche sur la ré-
forme du système de l’enseignement supérieur. Une attention particulière sera
consacrée à l’analyse du champ académique en Serbie.
Mots clés: Projet de Bologne, champ académique, transformation, Serbie
ANA BIREŠEV

114