FAKULTET ZA EKONOMIJU I

INŽERNJERIJSKI MENADŽMENT

SEMINARSKI RAD

Predmet: Zakonska regulative u međunarodnom drumskom saobraćaju

Tema: Osvrt na konvenciju o saobraćaju na putevima I obaveze zemalja potpisnica

Profesor: Student:

Dr. Pavle Galić Goran Kanjevac

Novi Sad, 2017.godina

Sadržaj

Uvod.............................................................................................................................................................. 3
Sazivanje ....................................................................................................................................................... 4
Odlučivanje ................................................................................................................................................... 4
Rezolucija 1203 (XLII) ................................................................................................................................. 5
Dokumenti E/CONF. 56/1 i 1/ADD. 1 i E/Conf. 56/3 i 3/ADD. 1. .............................................................. 8
KONVENCIJA O SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA .................................................................................. 8
Prilozi Konvencije ...................................................................................................................................... 10
Obaveze strana ugovornica ......................................................................................................................... 11
Signalizacija ................................................................................................................................................ 12
Zaključak .................................................................................................................................................... 13
Literatura ..................................................................................................................................................... 14

2
Uvod

Osetljivost problema koji se tiče saobraćajnih nezgoda sa elementom inostranosti je značajan

kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom nivou. Taj problem nastaje kada se postavi pitanje
merodavnog prava koje poseduje međunarodni element. Upravo tu leži značaj Haške konvencije
koja nastoji dati odgovore na pitanje koje države će se primeniti pravo u slučaju saobraćajnih
nezgoda koje poseduju inostrani element. Zahvaljujući aktivnosti Haške Konferencije doneta je
Haška konvencija koja je stupila na snagu 4. maja 1971. godine. Haška konvencija nije
obimna,ima svega 21 član, ali njen značaj za međunarodno privatno pravo je nesporan.

3
Sazivanje

Konferenciju Organizacije ujedinjenih nacija o saobraćaju na putevima sazvao je generalni

sekretar Organizacije ujedinjenih nacija u skladu sa rezolucijama 1129 (XLI) i 1203 (XLII) koje
je Ekonomski i Socijalni savet usvojio 27. jula 1966. godine i 26. maja 1967. godine.

Tekstovi ovih rezolucija glase:

Rezolucija 1229 (XLI)

"Ekonomski i socijalni savet,

Pozivajući se na svoje rezolucije 967 (XXXVI) od 25. jula 1963. godine, 1034 (XXXVII) od 14.
avgusta 1964. godine i 1082 B (XXXIX) od 30. jula 1965. godine o razmatranju Konvencije iz
1949. godine o saobraćaju na putevima i Protokola o signalizaciji na putevima,

Smatrajući, shodno mišljenju iznetom u rezolucijama 1034 (XXXVII) i 1082 B (XXXIX) o tome
da Konvencija iz 1949. godine o saobraćaju na putevima i Protokol o signalizaciji na putevima iz
1949. godine treba da budu izmenjeni i dopunjeni u cilju olakšanja saobraćaja na putevima,

Uzimajući u obzir referat generalnog sekretara, naročito njegovu tačku 6, suštinu svoje
Rezolucije 1082 (XXXIX), kao i poziv Vlade Austrije,

Odlučivanje

Odlučuje da Međunarodna konferencija koja će se sazvati reši pitanje o tome da li je potrebno da

se razradi jedan dokument u zamenu za Konvenciju i Protokol iz 1949. godine i da li pojedine
odredbe koje se odnose na putne znakove i signale treba da budu obavezne ili da budu iznete
samo kao preporuke;

2. Odlučuje da se na Konferenciju pozovu sve države članice Organizacije ujedinjenih nacija,

specijalizovanih udruženja i Međunarodna agencija za atomsku energiju, a takođe, sa pravom
savetodavnog glasa, specijalizovane ustanove, a u svojstvu posmatrača, zainteresovane
međunarodne organizacije i zainteresovane nevladine organizacije koje u Savetu imaju status
konsultanata;

4
3. Odlučuje takođe da se Konferencija saziva na period ne duži od 25 radnih dana u Beču, marta
1968. godine, a da dan otvaranja odredi generalni sekretar u dogovoru sa Vladom Austrije;

4. Predlaže generalnom sekretaru da pripremi i dostavi u vidu dokumenata Konferencije:

a) nacrt konvencije o saobraćaju na putevima,

b) nacrt konvencije o signalizaciji na putevima, koji bi se bazirao na nacrtima, kao i dopunama

koje su predložile regionalne komisije,

c) primedbe na ove nacrte konvencije u kojima će biti:

(i) jasno iznete sve bitne razlike između novih i ranije dostavljenih tekstova,

(ii) rezimirane one dopune koje su predložile regionalne ekonomske komisije a koje nisu bile
unete u nove tekstove;

5. Predlaže generalnom sekretaru

a) da prilikom upućivanja novih nacrta konvencije zamoli:

(i) vlade država koje će biti pozvane na Konferenciju da mu najkasnije 4 meseca pre početka
Konferencije upute dopune koje one žele da se unesu u te nacrte,

(ii) specijalizovane organizacije i međuvladine i nevladine organizacije koje budu pozvane na

Konferenciju da mu u pomenutom roku upute predloge u vezi dopuna tehničkih odredaba novih
nacrta konvencije, koje one smatraju neophodnim;

b) da dopune i predloge koje je dobio saglasno gorenavedenim podtačkama a), i) i ii) uputi
najkasnije dva meseca pre otvaranje Konferencije,

c) da preduzme druge neophodne mere za sazivanje Konferencije, uključujući pripremu i slanje

nacrta prethodnih pravila procedure Konferencije kao i ostala neophodna dokumenta.

Rezolucija 1203 (XLII)

Ekonomski i socijalni savet,

5
Pozivajući se na svoju Rezoluciju 1129 (XLI) od 26. jula 1966. godine o merama za sazivanje
međunarodne konferencije za zamenu Konvencije o saobraćaju na putevima i Protokola o
signalizaciji na putevima, potpisanim u Ženevi 19. septembra 1949. godine,

Imajući u vidu referat generalnog sekretara od 16. marta 1962. godine, dopunjen njegovom
beleškom od 3. aprila 1967. godine,

Odlučuje da period sazivanja konferencije, pomenut u Rezoluciji 1129 (XLI) bude izmenjen na
sledeći način:

a) u tački 3 pomenute rezolucije izbaciti reči koje dolaze posle reči: "U Beču", izuzev reči: "ne
duže od 25 radnih dana", i dodati reči: "od 30. septembra na 1. novembra 1968. godine";

b) u podtački a), i) tačke 5 zameniti reči: "4 meseca" rečima: "šest meseci" i u podtački b) iste
tačke zameniti reči: "dva meseca" rečima: "tri meseca".

2. Rokovi vezani za rad Konferencije, pomenuti u gorespomenutoj rezoluciji, izmenjeni su na

molbu vlade organizatora. Konferencija o saobraćaju na putevima održana je od 7. oktobra do 8.
novembra 1968. godine.

Delegacije koje su učestvovale u radu Konferencije predstavljale su vlade sledećih država:

Australije, Austrije, Alžira, Argentine, Avganistana, Sovjetske Socijalističke Republike

Belorusije, Bugarske, Brazila, Vatikana, Mađarske, Venecuele, Gabona, Gane, Grčke, Danske,
Dominikanske Republike, Izraela, Indije, Indonezije, Irana, Španije, Italije, Kanade, Kenije,
Kipra, Kine, Kostarike, Kuvajta, Libije, Libana, Luksenburga, Malezije, Malia, Meksika,
Monaka, Nigerije, Holandije, Norveške, Ujedinjene Arapske Republike, Perua, Poljske,
Portugalije, Republike Koreje, Rumunije, San Marina, Saudijske Arabije, Ujedinjenog
Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Sjedinjenih Američkih Država, Saveza Sovjetskih
Socijalističkih Republika, Sudana, Tajlanda, Turske, Sovjetske Socijalističke Republike
Ukrajine, Savezne Republike Nemačke, Filipina, Finske, Francuske, Centralnoafričke Republike,
Čehoslovačke, Čilea, Švajcarske, Švedske, Ekvadora, Jugoslavije i Japana.

Predstavnici sledećih zemalja prisustvovali su Konferenciji u svojstvu posmatrača:

Bolivije, Gvatemale, Kolumbije, Kube i Nikaragve.

Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna organizacija rada i Međunarodna agencija za

atomsku energiju bile su zastupljene na Konferenciji i imali su savetodavno pravo glasa.

U svojstvu posmatrača Konferencije prisustvovali su predstavnici sledećih organizacija:

6
A. Međuvladine organizacije

Evropska konferencija ministara transporta

Evropski savet

Komisija evropske zajednice

Liga evropskih država

Međunarodni institut za unifikaciju privatnog prava

Organizacija za saradnju između železnica

Severni savet

B. Nevladine organizacije

Svetska turistička i automobilska organizacija

Svetska sindikalna federacija

Evropski komitet za osiguranje

Međunarodno udruženje za sprečavanje saobraćajno-transportnih nezgoda

Međunarodna drumska federacija

Međunarodna komisija za osvetljenje

Međunarodna konferencija slobodnih sindikata

Međunarodna konfederacija krišćanskih sindikata

Međunarodna organizacija za standard

Međunarodna organizacija krivične policije

Međunarodna trgovinska komora

Međunarodna federacija viših policijskih činova

Međunarodni savet automobilskog transporta

7
Međunarodni savez železnica

Međunarodni savez zvaničnih turističkih organizacija

Međunarodni savez za javni saobraćaj

Liga društava Crvenog krsta

Stalni međunarodni biro za proizvodnju motocikla

Stalni međunarodni biro predstavnika automobilske industrije

3. Konferenciji je podnet nacrt Konvencije o saobraćaju i nacrt Konvencije o signalizaciji koje je

pripremio generalni sekretar i koji su poslužili kao osnova za diskusiju.

Dokumenti E/CONF. 56/1 i 1/ADD. 1 i E/Conf. 56/3 i 3/ADD. 1.

Imajući u vidu odluke sadržane u kratkim izveštajima o plenarnim zasedanjima i u kratkim
izveštajima o odlukama, koje su glavni komiteti prihvatili, Konferencija je izradila i otvorila za
potpisivanje Konvenciju o saobraćaju na putevima i Konvenciju o signalizaciji na putevima.

Pored toga, Konferencija je bez glasanja, na osnovu jednodušno izražene želje, donela sledeću
rezoluciju pod naslovom: "Odavanje priznanja vladi i narodu Republike Austrije.

Konferencija Organizacije ujedinjenih nacija o saobraćaju na putevima, povodom završetka svog

rada u Beču 7. novembra 1968. godine, izražava svoju duboku zahvalnost narodu i Vladi
Austrije, kao i građanima Beča za srdačno gostoprimstvo koje je ukazano svim delegatima
Konferencije u potvrdu čega su dolepotpisani predstavnici potpisali ovaj završni dokument.

KONVENCIJA
O SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA

Strane ugovornice, u želji da olakšaju razvoj međunarodnog drumskog saobraćaja i da povećaju

bezbednost na putevima prihvatanjem jednoobraznih pravila saobraćaja, saglasile su se o
sledećem:

U primeni odredaba ove konvencije niže navedeni izrazi imaju značenje koje im daje ovaj član:

8
a) izraz: "nacionalno zakonodavstvo" neke strane ugovornice označava skup zakona i
nacionalnih i lokalnih propisa koji su na snazi na teritoriji te strane ugovornice;

b) smatra se da je vozilo u "međunarodnom saobraćaju" na teritoriji jedne države ako:

(i) pripada fizičkom ili pravnom licu čije je stalno mesto boravka izvan te države;

(ii) nije registrovano u ovoj državi;

(iii) ako je u nju privremeno uvezeno - pri čemu je svaka strana ugovornica slobodna da odbije
da smatra neko vozilo u "međunarodnom saobraćaju", koje na njenoj teritoriji ostane više od
godinu dana bez nekog dužeg prekida čije trajanje ova strana ugovornica može da odredi.

Smatra se da je skup vozila u "međunarodnom saobraćaju" ukoliko makar jedno od vozila iz tog
skupa odgovara ovoj definiciji;

c) izraz "naselje" označava urbanizovanu teritoriju čiji su ulazi i izlazi obeleženi odgovarajućim
znacima ili koja je na neki drugi način određena u nacionalnom zakonodavstvu;

d) izraz "put" označava površinu svakog puta ili ulice koji su otvoreni za javni saobraćaj;

e) izraz "kolovoz" označava deo puta koji se normalno koristi za saobraćaj vozila; put može da
ima više jasno razgraničenih kolovoza i to centralnim zemljanim pojasom ili različitim nivoima;

f) na kolovozima, na kojima su bočna saobraćajna traka ili staza, ili bočne saobraćajne trake ili
staze rezervisane za saobraćaj određenih vozila, izraz "ivica kolovoza" označava, za druge
učesnike u saobraćaju, ivicu ostalog dela kolovoza;

g) izraz "saobraćajna traka" označava sve vrste uzdužnih traka obeleženih ili neobeleženih
uzdužnim oznakama na kolovozu, na koje može biti podeljen kolovoz i koje su dovoljno široke
za saobraćaj jednog reda motornih vozila, ozim motocikala;

h) izraz "raskrsnica" označava svako ukrštanje, spajanje ili razdvajanje puteva u istom nivou,
podrazumevajući i površinu koja nastaje ovakvim ukrštanjem, spajanjem ili razdvajanjem
puteva;

(i) izraz "prelaz puta preko pruge" označava svako ukrštanje puta sa železničkom ili
tramvajskom prugom u istom nivou;

j) izraz "auto-put" označava put koji je posebno namenjen i izgrađen za saobraćaj motornih
vozila kojim se ne služe vlasnici imanja pored puta i koji se:

9
(i) osim na pojedinačnim mestima ili privremeno, sastoji od posebnih kolovoza za saobraćaj iz
suprotnih smerova koji su odvojeni jedan od drugog zemljanim pojasom koji nije namenjen
saobraćaju, ili su, izuzetno, odvojeni na neki drugi način;

(ii) ne ukršta u istom nivou sa drugim putem, sa železničkom ili tramvajskom prugom, ili sa
stazom za pešake;

(iii) posebno označava kao autoput;

k) smatra se da je vozilo:

(i) "zaustavljeno", kada je njegovo kretanje prekinuto za vreme koje je potrebno za ukrcavanje ili
iskrcavanje lica, ili za utovar ili istovar stvari;

(ii) "parkirano", kada je njegovo kretanje prekinuto iz bilo kog razloga, osim da se izbegne sudar
sa drugim učesnikom u saobraćaju ili sa nekom preprekom na putu, ili da se postupi po
odredbama propisa o regulisanju saobraćaja, a trajanje prekida kretanja vozila nije ograničeno na
vreme potrebno za ukrcavanje ili iskrcavanje lica, ili utovar ili istovar stvari.

Prilozi Konvencije

Prilozi ove konvencije, i to:

Prilog 1: Odstupanja od obaveze da se prihvate u međunarodnom saobraćaju automobili i

prikolice

Prilog 2: Registarski broj automobila i prikolice u međunarodnom saobraćaju

Prilog 3: Nacionalni znak raspoznavanja automobila i prikolica u međunarodnom saobraćaju

Prilog 4: Oznake za identifikaciju automobila i prikolica u međunarodnom saobraćaju

Prilog 5: Tehnički uslovi za automobile i prikolice

Prilog 6: Nacionalna vozačka dozvola i

Prilog 7: Međunarodna vozačka dozvola, čine sastavni deo ove konvencije.

10
Obaveze strana ugovornica

a) Strane ugovornice preduzeće potrebne mere kako bi saobraćajna pravila propisana za njihovu
teritoriju bila u suštini u skladu sa odredbama Glave II ove konvencije. Pod uslovom da ni u
čemu nisu u suprotnosti sa navedenim odredbama:

(i) ovi propisi ne moraju preuzimati odredbe koje se primenjuju u situacijama koje ne postoje na
teritoriji strana ugovornica;

(ii) ovi propisi mogu da sadrže odredbe koje nisu predviđene u Glavi II.

b) Odredbe ovog stava ne obavezuju strane ugovornice da za svako kršenje odredaba Glave II,
koje su prihvatile kao svoje saobraćajne propise, predvide sankcije.

Strane ugovornice preduzeće takođe odgovarajuće mere kako bi propisi koji su na snazi na
njihovoj teritoriji u vezi sa tehničkim uslovima koje treba da ispune automobili i prikolice bili u
skladu sa odredbama Priloga 5 ove konvencije. Pod uslovom da ni po kom pitanju nisu u
suprotnosti sa principima bezbednosti koje inspirišu ove odredbe, ovi propisi mogu da sadrže
odredbe koje nisu predviđene navedenim prilogom. One će, osim toga, preduzeti potrebne mere
kako bi automobili i prikolice registrovani na njihovim teritorijama bili u skladu sa odredbama
Priloga 5 kada učestvuju u međunarodnom saobraćaju.

Odredbe ovoga stava ne nameću nikakvu obavezu stranama ugovornicama u pogledu propisa
koji su na snazi na njihovim teritorijama o tehničkim uslovima kojima treba da odgovaraju ostala
motorna vozila koja se ne smatraju automobilima u smislu ove konvencije.

Uz rezervu odstupanja koja su predviđena u Prilogu 1 ove konvencije, strane ugovornice biće
obavezne da prihvate na svojoj teritoriji automobile i prikolice u međunarodnom saobraćaju koje
ispunjavaju uslove određene u Glavi III ove konvencije i čiji vozači ispunjavaju uslove određene
u Glavi IV. One će biti obavezne takođe da priznaju saobraćajne dozvole izdate shodno
odredbama Glave III kao potvrdu, dok se ne dokaže suprotno, da vozila koja su u pitanju
ispunjavaju uslove određene u navedenoj Glavi III.

Mere koje su preduzele ili koje preduzimaju strane ugovornice, bilo jednostrano, bilo putem
bilateralnih ili multilateralnih sporazuma, da bi na svojoj teritoriji prihvatile u međunarodnom
saobraćaju automobile i prikolice koje ne ispunjavaju sve uslove predviđene u Glavi III ove
konvencije i da bi priznale na svojoj teritoriji, pored slučajeva predviđenih u Glavi IV, važnost
vozačkih dozvola koje je izdala neka druga strana ugovornica, smatraće se saglasnim sa
predmetom ove konvencije.

11
Strane ugovornice biće dužne da prihvate u međunarodnom saobraćaju na svojoj teritoriji bicikle
i bicikle sa pomoćnim motorom koji ispunjavaju tehničke uslove utvrđene u Glavi V ove
konvencije i čiji vozač ima redovno prebivalište na teritoriji neke druge strane ugovornice.
Nijedna strana ugovornica neće moći da zahteva da vozači bicikla i bicikla sa pomoćnim
motorom u međunarodnom saobraćaju budu nosioci vozačke dozvole. Međutim, strane
ugovornice koje su, shodno stavu 2 člana 54 ove konvencije izjavile da izjednačuju bicikle sa
pomoćnim motorom i motocikle moći će da zahtevaju vozačku dozvolu od vozača bicikla sa
pomoćnim motorom u međunarodnom saobraćaju.

Signalizacija

Strane ugovornice koje pristupe ovoj konvenciji, a ne pristupe Konvenciji o saobraćajnim

znakovima na putevima koja je u Beču otvorena za potpisivanje istog dana kao i ova konvencija,
obavezuju se:

a) da svi saobraćajni znakovi, svetlosni saobraćajni znakovi i oznake na kolovozu postavljeni na

njihovoj teritoriji predstavljaju jedinstven sistem;

b) da broj tipova saobraćajnih znakova bude ograničen i da znakovi budu postavljeni samo na
mestima gde se njihovo prisustvo smatra korisnim;

c) da saobraćajni znakovi koji upozoravaju na opasnost budu postavljeni na dovoljnoj udaljenosti

od prepreke kako bi je efikasno najavili vozačima;

d) da se uspostavi zabrana;

12
Zaključak

Konvencijska rešenja imaju za cilj da na jednostavan i lak način utvrde merodavno pravo koji će
se primenjivati prilikom saobraćajnih nezgoda sa elementom inostranosti. Ova Konvencija
primenjivaće se na svaki ugovor za prevoz robe uz naknadu, drumom, na vozilima, kad se mesto
preuzimanja i mesto opredeljenja, kako je to određeno ugovorom, nalaze u dvema različitim
državama, od kojih je bar jedna ugovorna država, bez obzira na mesto sedišta i nacionalnosti
stranaka.

13
Literatura

1. http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2004_09/t09_0098.htm preuzeto
20.11.2017
2. Vešović, V. Bojović, N.: Organizacija saobraćajnih preduzeća, Saobraćajni fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, 2002.
3. Vešović, V.: Menadžment u Saobraćaju, Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
2000.
4. Vukan, R. V.: Urban Transport – Operation, Planing and Economics, New Jersy 2004.

14