SOE bez oars So RE eC Peete© VATNARSKI KALENDAR Marija Omaben MOJ BIO-VRT Gajenje voéa i povréa bez hemijskih sredstava usteucje: Matjaz Omahen Ljubljana, 1986Posebnoisdane reve» Zdrav, Br. 11. ec edane, ddecerbar 1986. dae: CGP »Deion. OOUR »Revijee (Glad odgovornlwrednik reve »Zrovte Jose Verovee. Oslobodeno poreca na promt. Stampa: ‘DO sPoraleles, Lublina Tisaz: 3.000 pramercka UvOD Od onog trenutka a! mi se pula en vcs ele z0 sopstenin vrtom proslo je wee mnogo godina, I canes se 20 Setamn ono suncanog dai Kade smo uadu2 i popreko izmeri | percha. Gornji deo zemijita je odmah bio odveden 2a buds Diol vr TNa vclikom papiru som planirla, tals raspored deova uvrta -mamenjenth porrcs, bobitastom vot, vockama, alias bij, “ye ukrasnom prj Zama sa seni ioscan fers Teas, otra ola saponin vee Jabuke, eu treSaaja di rani kaso malin, jag, bijaza zane Fe gh taka : "Kad je plan eta bio gotov,upisala sam sna kus a boloski “min obradivanja zemlje. Vilarstvor sar se, ‘sting, Davila ‘civno, ali na ovom kur same upon we crukcijm, ra mene vita nacinima oiradvanja zo. ? —_atierreraparin =r "je sreme prava nuinos ako Sovek Zl da se odgovornie ponasa |i oy Rian au pa prio ae Ste | fed Ret je 0 obradivanju zemlje po peavilime prirode, pore Te Dams pojedinac oemocan pred magn ckobotin eko- ‘Gama, Koo sto su trovanje vazduha, zemlje f vode, unistavanje prirodaih lepota zagadenjer i drugo. Bioloski natin obradivanja | emilje moogina oc nas meg hi da bude prvi korak ka poboljs- | nj odnosa proma prtodi i prilog njeno} zat. Lu sasviem mafom vnu éovek more mnogo (opa di usin! | zx pobulsnje kvalteta Mlasttog Zivljenjs Dok covek rac w vrtu, obiéno ne razmilja © tome da Hi sat prirodom saraduje ili radi protv nje. Poslednjih devenija mnoet rtovi postall su prava razbojita: njihovi vlasici naoruzani su amovranim hemipkim oruzjen 7a unistavanye Avota u zemlji i iznad nj, no zc dla time Skode i seb. Nema aikakve sumnje da je saradaja sa prirodom daleko korisnija, pa i jevtiija, od ddelovanja protv nj. “Tom mist sim se rukovodils w svim poslovima u vrtu. Maogo wremena | truda morals sara da uloginy da bin nektravnjaku nastao pravibio-vrt. Za nekaliko godina tu je bio pravt raj, lep i oli nego So sam mogla da zamislim. Bogato me 2 nagradio 7a bay, trad i wreme, 23 vu paznju koje sam 1m posvesila. Tu sam naucila da posmatrim mnoge tajne prirate, prava Cuda Koja bi mi inaée promakla neprimosena, Moj it mi je tulivao poverenje i utio me strplenj, Postepeno sam saznavala da pita Zi Fivotom | cn covek w tay vot ne sme da dra zavezanih (tiju. Naprotiv: 2ivot peitode treba padljvo posmatrat, sluinut njegov dal; sa prirodom treba saradivati, pruzt joj prijacelisku ‘uk 1 pom joj w njenom eudesnom, necujaon stvaranju Bioloski nacin obradivanja zemlje inskuje pornavanje i razumova- je zakona prirode ~ to je uslov 2a pravilao obavljanje svi penlovt u vet Bio-Ovrt, dakle, uevraéa najlepiom merom, » na zadovolstvo | seu svih lanova porodive koji su wnjegovom nastanku ueestvo- val Svoje vlasnike snabdevs Bioloski prvoklasnim, svakodae a0 svevim powréem, vocem § biljem tokom cele godine, Sale i zim. Neprimemo ih navodi na zdavo krotanjo na svo¥em varduh i ‘ako im jafa zdravlje. Bio-vrt je oaza mira i odmora u send ili na ssuncu, ade eovek ue kako dla powstra priv gle se pra prilika 2a bezbroj prijanijin trenutaka w drustva biljaka i vot ‘aja, Radost, unutrasnje zadovolstvo i steca 2bog lepog vrta—10 je bbogata magrada za trad. Bez ikakvih pretenzija da negiram visoks dostignaca moderaog obvadivanja pene zemlje viwokih prinass Postignutih na taj natin, kao amater kome je biolosko vrtarstwo zxovoljsivo, 2.ne profesiia, ovo knjiicom 2elin da preneser Iiena iskustva 0 potpano prirodnom naginu gajenja vaca i povrt, _zadinskog bili I cvec9, s¥egn ong Sto svaks porodicn moze same ‘da odgajiu svomn veux. Zato, nadem se da Ge vam ovaj prirucnik biti od keris u vaiem Dudtcom biosrtiarst Autor a OBRADIVANJE ZEMLJE Nai pred su veGnom bil rata koji su vekovima obradivali plodina zemlja 1 2veli od njenih plodova, Pose etve bi erplene Komade zemije ostaviati da © ocmaraju godin it dve, 2 2a to eae bi obradivalladmomy zemlju, Za shramatadanjog stow ‘lta plodne zemlje je bilo dovelina. Kasnije su sljacinjive dub stajskim, onganskim dubrivom. Stoci su postal slam, lie, paprat, a stasko dubsivo skuplal ‘a gomilu. Mikroorganiemi i kikneglste au te organske materi ‘logali i pretvavalu ait brand bike Tako wodlezano dubrivieseljaci vor a jive i posipal po travnjacima, painjacima i oko vocaka. Ina vrt st povrcem tizal jeu dovoljnim koltiama, Bile su dobro wepevale,radae po- Gove i davale zr hranu Soveksi domi Zvotnjams, Stake ignlne su se plodno) zemlji odurete materife vracale bla ‘rganskih otpadeka. Kruzenje materje se ponavialo i podsticalo Plodnost zemlje, a redowno obnavljani so} humusa posto je Sa razojem indusufjlizaie i povetavanjom gradova {ind stra contara protellhdeecnija, poebe za hzanom malo sy Porase. Mnogi Vo. rodent zapodteni na poljprivednim za ia, iseljaval sus u gradove i zapodjava v indir. Nibowa deca su postajalaradnit | slubenitu fabrikama i vstanovamna, Scoskog Mtanownisua vale je sve manje, Mnoge poljoprivzede povrsine unistone su izgradnjom incest pogona stambenih zerada. Druge povrsine su stale pod asfaliom maderih saobra- Otriga oval izmed ane | bole dovlas do stzmanj 0 satin emtrajucin navi ahr uh Kultur stn Sih perioda poate su Korsatagjeo pogsesno) han njnian Dosledicama, kim inti dmvsvenim sevima, All, v9} ‘Soi nem primera ako sestrano poeresne brane kaka pro vitige tora eee ‘Nema sumnje da je dalcko akc wot Prigu ofweanja drat ae ain prizvedenom branom i velii f2oronh ‘sezthbio-proirvd, nego let bolest koje su feo posed, Jechline, lose prpremjene + po sacra wtanina fminrale hevvedne hrane" Ggovorost a sopsiveno nara 4 drive Sova porodice prvetstveno je ita’ Zto je semana pro vodja: niave rane tinoge vada of matedjlze ween Dios. rth samen provi paso insta, bid oes owwrtara prema plodao} zen i soptvenim prized. Za bios tba ears runeanje meMo, jr su sani ‘rack wma safni a rst, wo) 1 sarrevanjeplodova, Bij Uaradnjs oh cba prkuplajy crema smnsewy energy. Co- “ckowo tel zatim date tu plemenityenegiu usimanjem sete, prea ieaes eee eats “Trebe mau vide de plow ic sunéanogbio-wetn mj sujet weds re Covet, ‘ drughh vrsta biolosk proizvedenog povrca najbolje su sredsivo za jaéanje otpornest tela prot razmih bolesti, Ono st iz bio-vrta dobro ofiséeno signe 1a tpez, ima najvesu Iekovitu vrednost. Dobro irae iF i bio. Salate pripremijene BBIO-VRTLARSTVA Bio-vrlastvo postuje priraine zakonitest i potrebe plodne zemlje i Ziv bica no}, voded istovremeno miguna o potrebama biljaka Dosudasnji konvencionalni metodi obradivanja zemlje sa bio- Jotkim metodima se ne podularajui zalo su ncodgovarajuci. Sama ree sobradivanjes nekima 79xci kao neke wrste nasi, grubi zahvati tetkim, oftrim alatom koji unistava Zivot v zemlji, Nek ddaSnje pravlo da Govek mora prirodu da ukroti i podred je ojo} ‘olf, pokazalo se kao opasno | neodgoxorno mesanje pitodn ravnoteru, sa pogutnim posledicama po coveka. Bio-vrlar po- stupa u skdadu sa peirodom,imitira je i saraduje sa nom, Nije ree samo o izmenjenim metodima rada, vee drukéijem etitkom fdaesu prema prirod Pogledajmo malo kako se priroda sama brine 0 obmavljanju hums. Kao primer moze a nam posta Suma. Na Sumskom thy lege save i tule grane i grancice, sisirke i opal Hse, Ako se goraji sloj biljalh otpadaka ukloni, ispod njega led rastresita ‘Zemlja prijatnog mira, Ona sari najbolje sastojke kojima se Irani drvece w razwujt. Ta plodnt humus proirvod je bezbroj rmikroorgsnizama, eva, insokata i drugih stanovniku zemlje, ko} stalno vare i preraduju Sumske otpatke, Tlo u Sumi je uvek pokriveno, So mati da je i zaticeno, tako da kite ne mogu da ga sabiju u tvrdu Kora, a vetar i suf ne mogu da ga isuse. Ber okretanja zemlje i dubrenja Yudskom rukom, w Sumi se sloj hhumusa nedujno i nevidlive obmavlja bez prestanka, Ovaj slo je W sanju da hranom snabdeva i najvive deveée. Prod obnavljanje zemlje u Sami odvija se, narayno, veoma spor. ‘Medutim, u proizvodaji hrane a vrru znacajanfuktorpredstav- Ija i sreme. Prirody w njenom delovanju u Sumi treba, iatina, OO mitra, ali rad joj treba istowremeno olakati podsticanjem rie spadanja materja u humus na razne naéine. “Zemla Se bio-vrtu najbolje poboljsavatako Sto se diva biga jo) snubsevaju hranom., Povrsiau ta, njegovs rastrsitost | poror= post treba saguvati i zaittiti od vremenskih utieaa stalnim pokri- vacem, Zemlja u bio-vrtu wvek je pokrivena biljkama, komposti- ‘i naseCenim delovima biljaka. Biljnim orpacima se hrane ‘mali organizmiu zemj i stovremeno podsigu njhove razmnata- ‘anje ‘aktivnont rastvaranju materija. Sve to vod ka povecanju proizvodnje biljne heane ~ plodnog hams. ‘emi w via ne treba nikada prekopavatl {lopatom prevrtatit Misljenje da treba zemlju a jesen prekopati i ostaviti preko ime golu i smrznutu, jos je vooma rasprostranjeno medi vita ima. U bioloSki megovanom vruu 10 Se ne radi, jer je kav pestupak za zemlju potpuno nepeirodan, neodgovarajud i Seta Sumnanje da i paste berhe piodova zemlju treba pokrivati i voit brigu o ishrani i zat njenih nevidljiih i viljvih stanovnika, predstaeja vliko zadudenje. Zemlja ne sine di ostane gol alt 1 zimi, dak niza kratko vreme. Kacla se plodewi povade, posi potupaju, leje treba posuti nasedenim zalenim delovima mrkve, krompira, evekle, pasulje, gratka i tako dalje. Tamo gée ima ‘mnogo pufeva, zlenilo ili sveze pokoenu travu tea pre posipa- nia leja osu Slobodne Ieje ili pojedine redove na Iejama treba pre zime posutt grubim Kompostom. Nijedna leja plodne zemlje ne sme epoksivena i nezaitiena da dogeka zimu, 1u prolece i leto zasudenc leje ne trcba prepestii sue, kis vyetru, U jesea se ne tise grabuljama i na njiea se bff oxpaci ne spaljyu, Takvo »veliko spremanjes i kéenje vrta treba obsivezn0 ‘nupustitijednom zauvek, jer je gola zemlja za fiva biéa u ajo} pogubaa. U prirodi je gola zemlja nesto sasvim neprirodno. Na gomili hhumusne zemlje brzo Ge se pojaviti samonikle, divije Bilike i ‘zemlja 6 uskoro biti potpuno prekrivena zelenilon, ‘Onome ke u radu u vit iitra prirodu, nepeivodna, ofiéena, Prekopana i preakrenuta remija veoma smeta ion maze same da Je Zali, Poznato je da je rastresitast smrznute{ otopljene zemlje samo prividna i privremena, Mouds 6e se ovde neko usprotiviti tree dase &enjem vrta, spaljivanjem otpadaka, okretanjem aermlje koja se zatim uw krup- 15ee rim grodvuma prpaita mrazu, jpekspreémn dalje pstjan Etenje ith betes Setocia, U biorvlrstva prooviaje sav da se taksim postopima unit nouporedivo vie Korii >see to} rer Cie Sc pres proces premde hus Kira gta se tran obolelin ‘Elon tla, eh njoj humus: si ops, biota se oboe ike taza set na jkr salnowklana a ni, zavaljujoc blo melodia rade, mada nema too tno'u ve obradvanom na vebitajni notin aborstia io test ncn ier ame esxaj nope ste proven ma sveks pote preko ae | Fand pre rec, vray ek Ke prokly, t Trotovka, amek spanaé event radi, a wkrajevima sa agi rama of Soft, ‘Na Iejama sa kojih' pokpjenplodom, ano ta astrest provtravahprobadajern iam aS ful tome sof mie ne meiaju tamed sebe.Okretanje 2m Frekopavans lopatom Skoda bi parednom redesledspojedimh $lojeva u koja Five rae wrt Organiza bieertu nema monokters Poo monokulure znata- sau se be ee vse u velkim rupuma, Tako su onokultre Ig se salute, arog knpesa, smog hk, psu i tko dl Nv‘ ij ucbe guj me wate povre,fakorane meSvie Str feb aa pods oj eae role "Rar za gojenje meh Kultur: 1 Bike ite vite su na eco) porn jedna pored druge dalcko vite irlozene ilnim bolestma i stctoinara nego ako fast nmedu redova drupe vite ilk 2. Prailoa Lembo rh vsta powréa na sto el prostor fe ti fale kore, a pris ve *. Plodna zara se ne ple ednoran jr svaka wsta usima iz nje drupe materje To tet iat w sida pion pravljenja redo vejanja sacenja rani wsta pov e Tauevne nckin baka pio dug vata i takvo suedstvo povoljo deluje ma aso obe ite bijaka. AB, ina Suh Koji se ne prinows Tako na peter person ho uspeva gO Fil Se sce blr slat glvicara, Celt erven! Kops ger kao Tmonokultre, ne wpevaj take dao ko Lada se cj, Coker SNojim miroen bra kupus ot lptira Kopwsara | enemogucava thu da polo jaan da guserice nie kupus. MAva, et, | pelo deem rst Sih sedi jak, Cri Tuk pra ij Saurrat, brane mkv od me, 5. 1 boljs aroma i boli ukus povrsa revultat si mesanja kultura u redovima. U tu svehu se koriste& neke minjave trave. Hen treba saditi uw blizini krompira, kako bi krompir imao bol ‘ukus, a kamilleu iz isog razloge pored paradaza, ‘Detalji © meanju Kultura izneti su u posebuom poglaviju. Tezgubljene matenje seu biowrtu msdoknaduju prvensivend kompostom. ato je pripremanje kompesta od iawzetnog znagaja, Treba se peidravati najnovijih sarmanja: Kempost je utoliko kvalitet, ‘ukoliko se materije u njomu brze raspiaju. Treba, dakle, post cai taj proces i nasiojat na Sto razovrsnijem sadrZaja komposta. Zato se kompostiraju sto raziGiije orgaaske materi, anaroditim ‘merama ubraava njthovo raspadnje. SledeGi metod bio-vrilarsta jeste »zeteno dubrenjes. Takvo poboljSavanje zemlje najpogedaije je u jesen, posle ostavijanja veseg dela povréa za zimu. Leje ili pojedine slobodne redove a Iejama treba u septembni zasejati Semenom slate, grahorice, jedhnogodisnje deteline ili meiuvine 2a 2elen0 dubrenje. Korenje ‘vin Diljak e do zime rastresti zemlju, « biljke sakupljaju azat ‘koji zatim ma Korenu u vidu gomolja entavijaju kao rezervu, TO. sz0tno dbtivo se zatin koristi kod prolecne setve. Promrali zee ‘elovi 1 kasnu jesen pokiju i time zitive Uo. Biljke istovremeno Sie i kao hrana Zivotinjama uw emi i ime pobolgavaju humasai slo zemlje, Zbrinjavanje vita u jesen na opssani agin mnogo je bolje od okretanja zemlje lopatom. Na mestma gde je zemlja jo8 ‘rds, pre setve se mode rastrestivlama. Za dodatno pobolavanje plodnosti zemlje koja jk ne salah ovoljno humusa, Koriste se iskijudive organska dubeiva, nikal ‘estacka dubriva i hemiska sredstva. Stajsko sdubrivo se 0 bio- ‘71 ne korst zhog los skustava. Njegow mirisprivla ua povrse Icke Stetoine, a nl njegow sastay, 2bog modemog nagina gajena Stoke, vite nije besprekoran. Ko mode da nabavi sajsko dubrivo koje sigurno ne sadrdi Sieine materije kao Ho su insekticidl, antibiotic, tragovi hormonskih preparata i siéno, treba da ga konsti tek kad je dobro odiczano, U jesen se tim dubrivom pospu 'eje u vrtu. Ostala dubriva od domach Zivotinja stu u zemija Dreko gomile komposta. Njih treba kompostirati izmedu slojeva tpadaka iz vr # Kuhinje. Orginskim dubcivom smatraju se i koétano bratno, krono bran, rozina w pahuljicama ili prabu i vuneni otpaci. Poslednjih Soci: se w biolo&kom vetlarstv za mineralno pobaljgavanje ta i 6 tena eveoma eené moske alge koje se takode konpostraj. Direhino Tle mogusc ui tnnkor dja pont dven' pepeo pilin incline veoma bogate | Latin braino koje bio Seajernko| redo Kove m4 snbdvanje zemlje maghezx Imam, grrdem, kalajumom {fo neki pouebui rineranim ‘tarerfime: Poipange amen Wasson Kono fe 7a odianje odellen got neha # bah ‘him orgarakih mete u los se Kori raza ten bia dubia t restau prkanje prt tik toring Peparate modete mes sar od nabrang ekO- og: ancl bogatog bj, Kalvos Kopi, gave, pesca (rasta) | raga Sia potas tein ron mona sv ri lini, nepropusn, pomot nabojanh toda | mera osc fier vremcnom'ave rastesnja | podiju. Zato mada ne treba Efsjovt na samom postu. Odili jor se pavedno 6 {Spe arid na slab) som taki shaajevina senate Fporataje zlono drone hoje fe owe opis. Rema ew Proiece uprav noveroaran ipod aspen baka zemlje se ovine petri ates pl Avo prem se Peau bie lane karakteriske | metoa blakskog vasa ‘Ato se pores su Komenconnonnaoom Kot danas poovledufe pokazae se def polran opreai rads Fenians eee onctanje edgpvorost ma olsvanje dobre, plodne lf, ait rasumevanje odnoss lanes organise w sem Fama ait rr edo ej, 4 olson a Su pout je vse atranj, sian prod, tal se, Stan odgonrajuce erature, panna pojediih poslova ‘tera nape, tan ltrs plo sone sadenje, pl ‘edownog pian Ne droge stan, opet, biota, oxi drug Kors dnost | amine tka olaktunje. Ubuduce ie je potreban jet poo” okopavane, povane 1 okrennj Wike xm. ‘ike uog.- all zato mnj ekg ithng rod 1 jot nets borsrarvo je sto jeje ol obradivana sau pomoe heme. PLANIRANJE VRTA Na zclenom travajakuil js neuredenojokoini nove kate nije Jako zamisits bud vet koji tra da bude raving rardljn, toloiki plodan, i privlatan. To jetta tzak zadatak i nikome re treba da bude sejedno kako Ge ga rei er Ce tu pordica & ‘ada cdmocu provout elk deo s¥og slobodinog vremena. ‘Uredenje lepog i korisnog wrt slozen je, stvaralaeh rad Kao io je rasleara psa stvarane alike i aide dela, Pri tome ‘Ip harmonij vebcina aspokoive povsine nema kako, ‘rataja. 1 mali srtovi mogu da budu veoma lepo uredesi, ‘him izboros Iepih i korsuh bijaka ida oxsu speciiinom stmosferom Tru ud Koj plarranje vr prepustaj arity, a atin 23 cobavljanje posiows anga?uju jos i vrlara. Kesnije vena oth mje porpano zadoveljaa vom Koji je delo drvgih rule, pa pistupa ‘ceim li manjim promenama koje, opel, iiskuju mnogo tu, ‘Vet njegove urdenje stvar sino, bes, inferesovanjs potreba viasmika ~ kao iredenje sana i ice. Veroratno ima ‘mnogo istine u tv da se kao po stamu,tako moze I po vetu pre nekolio godita upozatiharakter vasa i njeyov odnos rome vt Zemjie predvideno 2a budué vr treba pro iment i nje- ove dimeraije uneti ne veei tabak papira, Treba se oll 2a Koncept va, odrediti mu sve zadathe stim u ved | prostr, ‘Tako bi porodiéni wt tebalo da se sti od dela a gajenje povréa na boloSk natin (52 odgovarajéia mestom za kempost), inalog voenjak, suntane terase i ravnjaka a suncanje gran sence i pergoe za boravak iu toplim danima sod Kuice za ala, te se preko ime dre bastenske ste § lal, Tojedine delove via treba oplitkl medusobno ragranist ‘uljnim cvetnin 1 korn grmjem, fvcom, movin ii i Ieskom, a mogu se upotrabi | grmovite ize, wSegodisne th Jednogodiinje eves. ‘Ver treba da bade prijatno, a2 lubaclystvreno, privé mento za omer i rekreacu. Cece igrau vr veoma waz og jer snaino uige na positivna oseanja Goveka, mirsom i skladomn bof, Na Sarolitom srt ran alae ple, bumbati leptin orsai ink pie 1°Prilkom biranja mest za bioloko gnjenje povrca’ bilja, ueba se odlusti 2a ona} deo koji je najdue ialoden suncv. Sto bile Dudu ime vige sunca, vge Ge u plodovima biti sundeve energie, vitamina, prrodnog séera i aromaticnih materja. “Zaravo powree ne move das gaji u blizini puteva sa fivim saobratajent. Kolisine olova u vazdub su a mogu da budu tako, velike, da bi takvi proizvodi vise skodili nego Sto bi Kors LUterdono je da je za gajene dabrog povréa neophadna udaljenost ‘od najmanje 50 metara od puta Jo lee ili ajive sa povréem. AKO se Iupravi nesto visi raxip od zemlje & zasach visoka, gusta i uvek elena Zivien pored puta, posle nekoliko godina se za gajenie ppowréa mogu Koristit i leje blize putw. Pre jela il kuvanja treba. Takwo poée i vos dobro oprat. Biljkama u vtw noophodna je i zavetrina da bi dobro wspevale | napredovale, Zato tba Sto pre zasadii redove Zivie, narovito ra Kto8aoj i severno} strani vria. Gusto grmlje bolje razbija i UblaZava shagu vetrova nego zatvorene betonske ograde ili zidovi faa ojih se jevijaju jaki vrei vera. Za Zivu ogradu treba ‘odabrati bike pogodne za odsedeno podneblje. Maze se odabrat Tiguster, pored puta gusto zasadenes orevivane smrocice (smrée), a tu juenim predelima cempres i ruamarin, Zivieu irba svake godine formirat orezivanjem, voded rafuna da i pri dnu bue guia. U ould visine tease sporamumeti sa susecima. Visoke biljke bit bnalom wrt prasilesuvise senke. Tagno je da se s1 Fivicom gubi deo plodne zemlje ida njeno kkorenje toll raajive materijeizzemlje, aime treba gubit iz vida dda tako saiticencm vreu sve mnogo bolje uspeva. Vetim prino- ‘ima je gubitak zemlje svakako nadoknaden. Vit kojem Gove ne mode da se sakrije, nije pravivt« ka Engledi — a oni su 2bog vetrova postali ravi majstori za Aivice kkojima prave zavetrin, alt prijatne zaklone od tudih pogleda. To. je narodito dobrodotlo let, kada se wrt pretvara u dnevni boravak, pa i trpezarij, Osim toga, diva ograda je i najjevtiije rsenje. Dok je fvien jot miska, u prolece se mogu pored nje zasadit ‘edi borane il sunookres, ‘Ako je s7t w blizinl Sume, trcba ga od zeteva i sma zasitit rmrcZastom ili drvenom ogradom, visne 120 do 150¢m, kaka Zvotinje ne bi pravile Stet ‘Nakon so je mesto za gajenje povrés odredteno, treba: mu ‘mec Sirnu i duzinu i unetiu plan vita. Dobyjenu povrSinu treba ‘pve na papi podehti na leje Koje treba po moguenosti ds leZe praveu istok-zapad, Dutina leja zavisi od veltine vet, alti od baja elanova porodie. Najblja je srina od 120 am. Za sazee ura ostaiti 30 em izmed oj. Staze se mgs obloziti plana cx cement, opekama ii post! debelinslojem devin ofpadaka, ‘vera. Nabaviete ga va neznatnu sum na najbiz} pila. ‘Ako je 7 vee malo star, a povrsina ms je mal, psjenje bio- yovica ne cba oganiZavatl samo na jedas deo, amenjen po- ‘re Biorrisrw akira lutajvima sade pojedine vaste porn ko voéaka. Sa Kompostom tako hranu dob Koreaje eveta | ovrésarovremeno dobro uspeva jena i druga visa. Prepon {ye se, na primer, bel Tuk koji svojim mielom dba poljske rmllve ‘od Korena’vocke. Salata radié 4 kupus takode' dobro tspevajtt oko mladth voéaka. Ne sinéano} padins mogu se sa ‘ipshom galt Sparle, paral, Krompir, cra Dll uk, bosjak ~ ve Sto tai mnogo suns i toplote, Mode napa terasaste Icje koje ete od Klzana zemije oberbedit starim dasha i istenjacims od cementa, pa Gtk 1 Kamenjem. { pored toplog za “ge moss se napa enon jaa praca miijvope N akvim topim powrsinama prin! su mnogo wed nego na avin, Phjosnation lejama. Krompiru je potrcbno priéoo mesta { zo ga sopstvenic svaih ntova ne sade, # to je Seta mall prostor tude $e GOT skort za gajenje anog Krompira najboljes kaltta, Odstarth ‘saka iti drugog materijala trcba napravitlokvire velicine otpr- Uke 60 60 % 35.cm. Oni se stave ha Uo, zatim mapune 2m Yom kojoj sr dodate jena tesinastnog peak 1 edna teting aIkomposta. U jedan takav okvir treba posedit Geticikrompira. Kad Zslealo poraste vise 04 40cm u isinu, na prvi okvir treba svi rug f mupuniti ga tom mesavinom. Leja se mode na taj natin podidl vie i po sed put. Bika krompira tako rasteu visinu i {Born slojevima zemie isteruje gomolje, a pres je na minimal- ‘nom poston relativno velki Ne sliGan natin ack) poveéavaju powrsinu 2a gajenje biljaka 2eljnih toplote u velikim sudovima od pln, drveta lima, Vaz sa fofvort na dau sudova, da bisuvigna oda mogla da otic. 1ustedini Sari automobilskih’ guma, Sozeaih jedna na drugu, te billke Neoma dobro uspevajairadaju. Taman obra oko zemlje kon Sena suncu dobro zagreva, au toploj, kornpostom bogatoj 2em ‘mikroorganiami brao peave dobar humus. Ustajalom vodom treba (odr2avatl stag viainost zemlje "Za proved rani prokeenh vist slate, kao iza snabdeva= nije vrta svojim sadnicama, mode se napraviti pokrivena topla leas {Loti se 2a njoj mogu pod delimiéno podignutim poklopcem gait Krastave il nbenice, ‘Na sunéanom delu vrta treba u tu seehu iskepsti dno leje 45 wu dubinu (veins odrediti po Zi) i ograditi ga drvenim okvit {uradenim po meri, Nekoliko dana pre pre prolecne setve dot je nahavith-oko 2a 10 postojl moguénost, malo sve‘eg konjsk Gubriva, a mode se upotrebiti i nekoliko dzakova lisés. Dno le} treba posuti mesavinom dubriva, USéa i zemlje, 3 zatim taj se Cvlafitt mlakom vodom i sabiti Sle slo} komposta + kona fstresita zemlja u visini od 15cm. Sve zajedno treba prekziti poklopcem, napravjjnim od devenog okvira na kojem, Zategnuta providaa plasticna folija. U hladnim krajevima fol treba da bude dvostruka. Poste nekoliko dana sunéanog vromena mogu se, zavaljyj styaranju toplote « donjem sloju tople lee, zasejatprva si alata u plavicama i ervene gotkvice. U april i maju m eu toploj lj odgajtisopstvene sadnice kupus, ltnje salate favicama, mckane »butere slate, evekle, praziluka, bite, anisa {ako dale. “Topi Ieju treba stalno nadzirti da maz ili velka vrogina iste ovetljive bilfice. Kada je vreme lepo, poklopac t pow, da bi biljke ojagale i navikle se na uslove napolju. Uvek Zalivaj samo ustajaiom vodom. 'O svom tome treba vodit raZuna jo prtikom planiranja za povrés. Kasnije je tesko nalariti odgovarajuse mesto. 2 sim doe, Pana kun post je pte eu oer a =o an ie coe naa eer _ ae iat aera Snes e ee aan ae ett 2 chan eee Se Va prvi ne ato Torensog ipovees 2dravija Ce biti i ishrana. : eae a one ea a Tyan eee oem Podielembe fe ee py ee eee or meee ae ‘Paprike i lubenice. 2 pena bai ae eee eaten Tae 2rastavae, tkwice, velike bundeve, pasul celer, kukurwz, reba scjti,odtosno sadit na najsundanijiz mestima u vr za povrée. U poslaviju o mesovitim kulturama prikarano je koje veste povrcatbilja mogu tspesno medusobno da se kormbinuju. Glavne Kulture treba saci na udaljenosti od 30 do SO em izmedu redo, 4 prostor izmedu gjth maie se vpoteebiti za medu-kulture (sate, rotkvice, spanaé) koje se brie trose i obicno im treba manje mesta Kad medi kulture fast, sazra i budu pokupljene,glavne kulture (ha primer, kupus) vet se rollko razsiju da se Istovima ratire i preko ditavog prostora znedu zedova, ‘Zemlya tro pre posetka, bastenskih radova poboljati Kom- postom, a eventusino i dodatnim organskim dubrivima ili tim biljnim sredswvima koje ueba zemlt dodavati najmanje ti do, Getisi node pre prolecne setve. Kompost i dubva treba umes tvek w gornji, powrSnski so} zemlje. Tumo Zive organizmt koji rastwaraju orgamske otpatke u humus, samo w gornih nekoliko centimetara zemlje, Ono So bi se zakopalo dulje w zemlju bez vrednost je za biljke. One mogu hranljive materije da upotrebe. tek kada ih prerade mikroorganizmi w zemlj KOMPOST Priroda nitta ne oxlbacuje, nigde ne gubi organski material. palo lise, osuiena trava, stabljke, cveée, granciee, Korenje, ‘zsotinjski otpaci i mytvi organizmi ~'sve se 10 u prirod: polako prewara u plodai humus. U njemu klija seme i rasau nove bike Keoje shit kao hrana Zivotinjama i fovcku. Poste odredenog ‘remena oni umieu i kao i generacije pre nj — rastvaraj s humus. Krudenje muterije ne prestaje odkads na nao} planeti ‘posto biljni svet. Sve organske materije koje odumru na remlji Slaze 7a obnavljanje humusa, nista se ne gobs ‘Kakvim problemima se optereéoju pripadnici moderne ciili- 2acije, kad uludo uniStavaju prirodne materje! Uz pomoé skupe iaologije, energije 1 mda, prirodne sirovine se. presadujut svakodnevne predmete siroke potrotnje koji se pose kratkotrajne ‘upotrebe bacaju u ospatke. Sta da se radi sa bezvrednim krge- ‘ima od plastike i ims? Ostavlja se negdle w Sumarks, i potok, {8 bilo, a priroda se protvara w dubriste ~ ogledalo snapretka« i Pkulturee jedoog naroda. Privoda je u stanju da rastvara samo rganske materi. Metalne, plastigne i sligne oipathe ne move da protvara 1 humuls, 2 jos manje cia neutralise hemijske mterije ie Industeje koji je ruju i unistavaju. Swako od mas morao bi da se oseéa odgovornim za ofuvanje 2érave Frotne sredine. Ta odgpwornost posinje jx pike kupor Vine, Kada treba pomisiti i'ma to, ge, kad i kako é jedan predimet zaveit, Prodnost treba davati svakodnevnim predmetima 0 peiodnih materia koji se posle zaviSene upotrebe vracaju u zemlju kao organski otpaci pretvaraju u humus. Na tj natin bi se problem usled zagadenja i trovanja sredine znatno smanji. Kr je je vreme da zaititaprirode poéne da se posmatra kompleksno,, \svim oblasima Zivot (naj ko se adn! 2a bio-vrtlarstvo, istovremeno se oda i 2 saradaju. sa priodom, za njeno obnavijanje i zaititu. Etika Svarnog zaitinika prirode ne podudara se sa postupcima dana’ leg potrosaés kejt costo egoisticki mish samo na sopetvene po- ‘rvbe i pitanja zagadivanja sredine ga ne interesuj a bio-vriara,saradnja sa prirodom, kad iz organskih otpa- aka pravi kompost i njime stalno poboljaea hums slo plodne zemlje, predstavlja osnavu za proizvodn|u zlrave hrane. Najvaniji deo bio-vrta svakako je prostor 2a kompost — 2sdomate fabrik najboljeg dubriva za plodnu zemlju. Preko cek godine ve snabdeva materijama nakupljenim w wrt, domaGinstut drug. 'U vreme kad se komunalina preduzcéa suoéavaju sa sve ved problemima oko sakuplanja i odvozen)a ili spaljivanja opr Koligina otpadaks, bilo bi daleko korisnije i racionalaije kada bis ‘organski olpaci Kompostrali. To je istovremeno ina)jevtiniji nag ‘oklanjanja takvih otpadaka. ‘Sistematsko sortranje orpadaka u jednom pogonu pre snog vremena, pokzal je da najye’ dco oxpadaka treba da 2 "upravo na gomili komposta. Proizvodnjom komposta za pobal vanje zemlje bile bi stedene i ogromne sume nova za ve dubriva, u Gjoj se prokzvodnyi oper wr mnogo energie. Ako jo ima u vida imaterijalna vrednost peoivedenog povréa inj [Kvalitet, onda u vein predaost kompostiranja nema vise nikal sumaje. ‘Danas se za ponownu preradu prikuplja tara hasta, st garde, sluminijum, teksti otpaci... Zato poénimo da Iyamo # kompostiramo i organske materije! U kuti sa vie s porociee mogu da se dogovoee i na odredenom, ogradenom mi ‘a ivickaajednitkog vrs ili dvorita poénu da bacaju odgovara ‘ipatke. Na taj nacin Ge biti vise Komposta jer je iz iskus ‘pornato da ga nikada noma previ. Suse Ge syakako biti spre {a ucestvuj u pravjenju komposta ako budu upaznatisa prec stima kompostiranja w odnosu na odvotenje i uniStavanje Kor ‘materija. Bio-vtlar moze svojim susedima da se zahval buket ‘veda iz svog va ill Korpom biolotki kvalitetnog povréa “Takode bi moglo da se posta pitanje, ge zavréavaju ostaci ‘pac: voéa i powréa iz vecih | manjih samoposluge, a gde vel koligine Kafenog taloga i kubinjekih otpadaka iz menzi, bi restorana i hotela. Zainteresovane grupe bio-vtlara mogle bi Drganizuju urimanje pripremljenih otpadaka za kompestiranje. U Svajearskoj, koja so smatra bogatom 2emljom, poznat luca) jednog wgovea, esnivaa pravih samoposluga, Koji jo exrdeset godina nije mogao da se pomiri se odnosenjem i un vanjem neprodatog v0% | povréa. Zato je zaposlio majstora Kompost Koji je brinuo o redovnom dovozenju i pravlnom ppostiranju svih organskih orpudaka iz prodavnica, Goiov, [Kompos seljac su zatim odvorli na pola i tako z-mlji vacal istroferih materia, pobolisevali kvalitet | postojanost povrdal smanjivali potrosnju dubia. ae STA SVE SPADA NA KOMPOSI? ‘Seakiko daicko vike rari materja nego sto s© obién0 mis. Take su 7 komnpostiranje veoma pogodn “@ si bastenski#kuhinjsd spac, ostaci ela, pokvarens jel; ijk OU jaja, Krompia, krasavaca i drugog povtea, otal aj, {aiog od Kafe i ako dae: ‘@ Korow ~ tra ga stv fzmedu debi slojeva novinske arte, kako ne bi ponovoazzlenco ~ pokoéena travia—u tankimn ojevins, inate xe vite keris 2x pokrvanje ta: {© komad iscéenog travnjaka ~ mec kulinskim orpacima, ‘okrenutl daopako,naetene grantice taj iljaka, vice, gm Na renal, med pojenh slojevas 1 soselo cree, soto bilje~ dau oatigan humus, va nasoGona rinijaa bij, osm pelena ~ 22 dobar mineral fasta homposta; ice ~ samo v tanjim slojevio, nade za pokrivanje ta: 6 reset preporusuje se samo u mam koiinaas stam, paprat, sve Sto se prostre stoi —rineraime bogate rater, arta topions (© trava i koro koji peas seme — pre kompostranjaostavt distr u vo {© Lnina pratina, dub, pradna i usisivada— sve je pogodno: © pops, karton ~ t Sempana hart, iScepant Karon kao doaatake dren pepeo ~ veom koisne kaljumovo dubsivo, protiv 1 Lokoije perje~ sade fostor, doa eostalim materijamas soeient tamale pve th ebaupoteit z dn sloj tle leis {© kzmno beaino, koitano brasno ~ posipe se izmedi slojeva omposta; (© rosina aeveni: pape, kopita i ogovi), ako mote da rubavis dodaje seu vee a0 kompost, za sadn: © piljevina,drvena vans ~srmanjim koliciname, pomesana sa zens “ab it~ eis driv, agrenaso | pj mu plo ost: (© morske alge ~ sad mincralne materi treba ih mesa st agin oxpacina 1 Lokost zd tzmet —pesipa se wslojevima izmedu drug ora, n‘eee Kolisine piljevino, lisa, vunenih i pamutnih oxpadaka ‘mogu se Korisno upotrebiti za pokrivanje la (na primer, iamedu ‘malina). Sveze pokosenu travu treba pustiti da se esusi, a 2atim tank posutlizmedu redova povrca. Sto je raznovisniji sastav gomile komposta, bolje & biljke bil snabdevene svim potrebnim materijama, Raznolikost ised jednostruno i preterano dubrenje kompostom. ‘Na gomilu Komposta nikako ne spadaju: © svi materjall hoje priroda ne mode ds rastvori: pst staklo, metalni predmeti, porvelan, boje, lakowi, masinsko ul hhemijske materie svih vrata, Oboe bijke i stabljike kupusa trebwa Kompostiratl da se ne bi bolest Silla preko komposta(g ‘vost kupusal). Pelenizhegavaju kine glist | zato rma na ko rij mesto. Kore limuna i pomorand, zbog sredstava kojima prskane, takode ne dolaze u obait, jer s@ ne raspadaju. vaudulis, stavtnaetsne grantice i Euatestablike.Preko nih {oli oko. 20cm tzmesumh fpadaks, po mogusnospessth ‘stnim sk krmim breénom st iemssom domain 2vodija. ruotene Loprive abog ata) i razno drug taj, naroto Fstow perce pobeiainpernecrabe these ryesiacae eee od ro bia Sioa tana slo} (ekotko lopata) beiteske ze. Ko ima tupanog korova ca Jaki Korenoa, koji Sogo ostaje wed, meade penappeyiiers mays erei isos) Katona si noviske hare, rapaice se Na posta zemlju reba ope stv 20 en mesovthompdak atin postu pont se dol se materjal do kraj ne uros, Gomls hemporta ne reba “Sj, Jere orpanizmima avo i raswaranje mat nopho- san vaaduSabjenkompost ra pretvara se tek, epjivu man neprijtnog iris koe ij upote iva Kompoat mara da bude wiatan po pte se zaliva razrede- sim ceim hil dbrivon od gsr Kopin, om pow vredoost. U nedintat take sod moze se-upouedt mak Kio, al kako Nad vod 1a hrju se gomn Komposts pokrva poklopcem,s tim So ‘nor da stan dovoljno mesa 2a kraenje vazduha. Pode makati dam (no fo sac) wate gem potinjeraypaane. Delovane bake iarva ras tempers Seu grim na 50” 60 stopen Clauss. Kompest zai potinjpolako da ve had, a takterije i pve fase rospadanja “imu Pisa prion dugi organi ko are onganske mate ~» OGRADA ZA KOMPOST I PRIPREMANIE KOMPOSTA Prilikom izbora mesta 2a kompost treba bit praktigan, dane ftpaci morali dalcko da se nose, Pogodao je miesto u zavel delimizmo zaklonjeno drvegem i grmjem, a delimigno ms “Topiota je potrebna za raspadanje materia. Mesto treha da dovoljno veliko ds bi svi poslovi mogli da se obavijaju Drveni skelet tro cs ima dva, a velikom wrt tri dela, S e ga sa malo veitine napraviti od staih dasaka. Koéeve-n treba pobost diektno u bastensku zemlju da bi kine glste Slobodan pristup. Na te kogeve treba prikucat, a delimigno a aglaviti daske jednake dufine, koje se prilikom premestang ‘materjala mogu podisi i ukloniti, Da bi iamedu dasskka mogso ds prokzi, na oba kraja svake slobodne daske trek prikveati popreéni daiticu, 2a 2 cm duu od Seine daske, Svake Se Komposta tra naprasit§ poklopae da ofpac: ne bina let) \rucini bili suvie suvi, a na kil suvife mokrl, Na drvene ols rategms se mreza i plata. U prvom deli kompasta prikupljaj se rari otpaci. Stabljke) arantice treba iseci na komadise dusine Som, da bi se ‘sspadali, papir treba igguavati, a karton povepati na koma ‘Kada se nakupi dovoljna kolitina, sve se debro mesa, Kao prvi sloj u drugom deli treba, zbog drenaye i drie 1 hrane se 1 upinulim Pakterjama. Najvatniji sradike Kompost fe kik lista. Kisne pit se a opt uz obj hi bizo rmnozavaju'proizvode odligan humus. S10 ima vie Ki allt u Komposts, bli je Sst. ‘Ubrae ce se gomila herpenia upadjvo smanji. Ako ima capadake, treba" tzmesane muizmenieao sa zetajom, ‘avila gomilu Komposta i opet pokri. Ranije je wllar prevrtao kompost, ali bio-btlai to ne Brinn process rasdanja 2s 06 topote vazduh, a0 je proces ra, vrednest Korsposta je vets. Lei se hompost Upotrebljavat vet pone swe va mene, dok rspadanje {Ubje ave pet mesec. Sa vremenom ru se vrednost sman ‘Kompost je sproman 28 upotebu kids u njemu vise inih"gsta + kads mire na Suamsku zemlja. Tada ga te prebactr iz ograde 1 upotrbiti za posipane lea. Odmah Sapeevt now gona Korsposa ‘Komspost mora preko zie da bud: zatgen od hladnote. se por slamonm, gem sh neki drugim orgarskim mate lem, zatim jo poklopcem. Dok je temperstura vazduha niga 10 spent Coirijusa, Kompost ne sae dase thr, Time bi ‘hadi ad mikroorganizama bie prekinuo BILINI AKTIVATOR iljni aktivator je preparat koji se dodaje kompostira ‘orpacima da bi se podstaklo raspadanje. Za brie dobijanje Komposta Engleskinja Mej Brus IE, Brice) isprobala je i bio-vrlarima prenela recept 2a nije ovog preparata. Za biljn aktivator potrebni su slede&i sastojet: Kamil ak, hajducka trava, odoljen, kopriva, hrastova koa poe imietal secer. Biljke moéete nsbrati v som vita ili u pritodi. Ber lopaxne, #zatim suse u senci. Ako je wreme lose, mogu se sui [pecniciStednjak, na temperaturi do najvise 35 stepeni Celi Suve biljke se isitne kroz | proseju kroz cedilku za salatu, 0 Dace nt kompost. Svaku vrstu treba staviti w posebm dobro zatvorith i na etiket! oznatit sadrayj. Hrastovu kort hastnugati i prosejti, Péclinfi med Webs pomesati sa mled SeGerom (nabavlja se 0 apotee)): na jednu ravnu kaSigcu ml secora usa se hap meda. Oba sastojka treba dobro promesati w tralojtogli zatvort Sastav? weii po I kafenu KaSiticu od svakog bilja{ hrastove kore i 1 kasiticu meSavine mlcénog Sesera i meda. Sve to treba (dobro promeset i preparat je gotoy. Dréati ga uzatvoreno) relic. ‘KorisGenje: v boct sipati pola lira kignice i koliéinu aktivatora koja bi sala na novéié od 1 dinara. Zagepiti, dobro protrest stati da stoji 24 ds, Tek zatim sipati u gomilu komposta na ‘Sica nasin:Stapom praviti rape na udaljenost ed 30 do 60 cm i fa svaku sipati po6 kaiika aktivatora, a zatim rupe atvortisitnem, ‘wor, zemljom, “Te sinjekelje« aktivatora podsticu brde i ravnomernije aspa- danje orpadaka, Treba voditi raguna o stalngj viszi + po potrebs ompost prskati mlakom vodon i pokri ‘Ako ne raspolazete sastojeima poirebnim za ovaj akiivator, moze da posluat | Secer: 10 Titra mlake vode sipati 100 g Secera, [prome

You might also like

• Edvard de Bono. - Sest Sesira Za Razmisljanje PDF

  

  Document240 pages

  Edvard de Bono. - Sest Sesira Za Razmisljanje PDF

  Aleksandar Kerekesh

  100% (3)
• Halil Džubran-Prorok I Prorokov VRT PDF

  

  Document107 pages

  Halil Džubran-Prorok I Prorokov VRT PDF

  Ariana Stam

  100% (2)
• Halil Džubran-Prorok I Prorokov VRT PDF

  

  Document107 pages

  Halil Džubran-Prorok I Prorokov VRT PDF

  Ariana Stam

  100% (2)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Ariana Stamatovic MONOLOG O LJUBAVI

  

  Document111 pages

  Ariana Stamatovic MONOLOG O LJUBAVI

  Ariana Stam

  No ratings yet
• Ariana Stamatovic MONOLOG O LJUBAVI

  

  Document111 pages

  Ariana Stamatovic MONOLOG O LJUBAVI

  Ariana Stam

  No ratings yet
• Muldashev - U Potrazi Za Gradom Bogova

  

  Document520 pages

  Muldashev - U Potrazi Za Gradom Bogova

  Ariana Stam

  100% (13)
• Muldashev - U Potrazi Za Gradom Bogova

  

  Document520 pages

  Muldashev - U Potrazi Za Gradom Bogova

  Ariana Stam

  100% (13)
• Rusija U Zakrivljenim Ogledalima Tom 1 - Nikolaj Levašov - Proširen

  

  Document658 pages

  Rusija U Zakrivljenim Ogledalima Tom 1 - Nikolaj Levašov - Proširen

  Dusan Mitrović

  94% (31)
• Zan Bodrijar Prozirnost Zla PDF

  

  Document167 pages

  Zan Bodrijar Prozirnost Zla PDF

  Boromiromir

  No ratings yet
• ImmanuelVelikovsky-Svetovi U Sudaru

  

  Document233 pages

  ImmanuelVelikovsky-Svetovi U Sudaru

  rosana41

  100% (1)
• Galski Rat, Građanski Rat - Gaj Julije Cezar

  

  Document200 pages

  Galski Rat, Građanski Rat - Gaj Julije Cezar

  stjepanvukcic

  100% (1)
• ImmanuelVelikovsky-Svetovi U Sudaru

  

  Document233 pages

  ImmanuelVelikovsky-Svetovi U Sudaru

  rosana41

  100% (1)
• Anri - Favr - Inke

  

  Document125 pages

  Anri - Favr - Inke

  Pertinax1983

  No ratings yet
• Dragan Vićanović: Tajne Piramida

  

  Document175 pages

  Dragan Vićanović: Tajne Piramida

  RJK

  50% (2)
• Abu Nasr Al-Farabi - ''Knjiga o Slovima''

  

  Document169 pages

  Abu Nasr Al-Farabi - ''Knjiga o Slovima''

  decak.iz.vode.93

  No ratings yet
• Udarac Ruskih Bogova

  

  Document217 pages

  Udarac Ruskih Bogova

  perica69

  No ratings yet
• Meher Baba - Besede

  

  Document223 pages

  Meher Baba - Besede

  Ariana Stam

  No ratings yet
• Cuda Urinoterapije

  

  Document92 pages

  Cuda Urinoterapije

  Michael Olson

  No ratings yet
• Astrologija I Antropologija

  

  Document132 pages

  Astrologija I Antropologija

  MilosBogdanovic

  100% (2)
• Mitic Goran - Uvod U Novu Fiziku

  

  Document213 pages

  Mitic Goran - Uvod U Novu Fiziku

  Ariana Stam

  80% (10)
• Lobsang Rampa - Tako Je Bilo

  

  Document120 pages

  Lobsang Rampa - Tako Je Bilo

  Ariana Stam

  100% (1)
• Veljko Milkovic - Leonardo Da Vinci Gravitaciona Masina

  

  Document3 pages

  Veljko Milkovic - Leonardo Da Vinci Gravitaciona Masina

  Ariana Stam

  No ratings yet
• Bog Govori

  

  Document235 pages

  Bog Govori

  prof.beba

  No ratings yet