www.odbrana.mod.gov.

rs
1,20 evra
cena 100 dinara
15. decembar 2009.

Cen tar za obu ku V i P VO

Broj 102

Uskoro novi normativi

u oblasti qudskih resursa
Specijalni
Mozaik
Godina V

prilog
kadrovske MINISTARSTVO
ODBRANE
reforme U 2009.
 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC „Odbrana”.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

22
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Dimitrije OSTOJI]

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti},
Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski,
SADR@AJ
mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, D O G A\ A J I
mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, Ministar [utanovac u poseti SAD
dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}
POBOQ[AWE
Dizajn i prelom SVEUKUPNIH ODNOSA 6
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski INTERVJU
(tehni~ki urednici)
Brigadni general Veqko Todorovi},
Fotografija
na~elnik Uprave za zdravstvo
MEDICINSKI RUBIKON
Goran Stankovi} (urednik)
Darimir Banda (fotoreporter)
Jezi~ki redaktori – ODGOVOR NA RIZIK 8
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
TEMA
Sla|ana Grba
Uskoro novi normativi u oblasti qudskih resursa
MOZAIK KADROVSKE REFORME 12
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar) U FOKUSU
Potrebna znawa oficira Vojske Srbije
VOJNI MATRIKS 18
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 ODBRANA
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583 Centar za obuku ViPVO
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 KU]A ZA STICAWE VE[TINA 22
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363 Tre}i ciklus garnizonih kurseva engleskog jezika
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
RAD U ME\UNARODNOM OKRU@EWU 27
e-mail
odbrana@beotel.rs Saradwa sa vazduhoplovstvom Danske
redakcija@odbrana.mod.gov.rs UNAPRE\EWE KONTROLE
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs VAZDU[NOG PROSTORA 28
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC „Odbrana” Pomo} Vojske me{tanima Sjenice
Pretplata MOST NA UVCU 30
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice DRU[TVO
mese~no 180 dinara. Klimatske promene
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
DUG RAZVIJENIH ZEMAQA 34
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. decembar 2009.

 re~ urednika
42

34 Piramida
edno od kqu~nih segmenata uspe{nosti reforme sistema
odbrane, van svake sumwe, jeste i svojevrsna kadrovska reforma,
odnosno uspostavqawe odr`ivog sistema upravqawa qudskim
resursima. Drugim re~ima, to zna~i obezbe|ewe potrebnog broja
zaposlenih sa odgovaraju}im sposobnostima, znawima i ve{tinama,
koji bi, pored doprinosa u realizaciji organizacionih, ostvarili i
svoje li~ne ciqeve i ambicije. Dakle, treba postaviti prave qude na
pravo mesto.
Tragawe za mehanizmom koji }e najboqim, najsposobnijim i
najkompetentnijim dati priliku da zauzmu kqu~ne polo`aje u kadrovskoj
piramidi, ve~ito je pitawe u hijerarhijskim organizacijama kakva je
vojska. Gre{ke se skupo pla}aju. Ponekad i najskupqe – qudskim
`ivotima.
Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse prihvatila se tog
posla vrlo ozbiqno i studiozno. Sagledavaju}i doma}a i strana
iskustva pripremila je normativne dokumente koji }e nadle`nima
umnogome olak{ati posao u vo|ewu kadrovske politike. Re~ je o Uputstvu
Pukovnik Borivoje Orovi} o odre|ivawu tipova karijere oficirima Vojske Srbije i
DU[A KOMANDUJE STIHOM 38 Kriterijumima za formirawe listi kandidata za unapre|ewe, uzdizawe
i {kolovawe, odnosno usavr{avawe, ali i o drugim najavqenim
novinama u toj oblasti kojima se detaqno bavimo u temi broja.
Sa galerije Najkra}e re~eno, u procesu uspostavqawa kadrovske piramide,
EVROPSKI PUTOKAZI 41 najavqena je o{tra konkurencija za unapre|ivawe, {kolovawe i
usavr{avawe i za visokopozicionirana formacijska mesta na
SVET hijerarhijskoj lestvici. Definisana su jasna pravila kao preduslov za
Kopnena vojska SAD fer „borbu”.
VOJNIK BUDU]NOSTI 42 Kriterijumi, op{ta i posebna merila, testovi i bodovi pomo}i }e
da se prepoznaju i izdvoje najboqi, najsposobniji i najperspektivniji,
ali praksa pokazuje da se i najplemenitija namera mo`e izvrgnuti. Kako
Hrana kao bezbednosni izazov prepoznati karijeriste – samo`ive beskrupulozne qude koji ne biraju
@IVOT SA DVA DOLARA sredstva da ostvare svoje ambicije i ciqeve? To je prili~no lako i
NA DAN 46 o~ito kada su potencijali skromni, a ambicije nerealne. Ali, u
slu~ajevima kada su reference visoke i kada su kapaciteti jasni i ve}
Razvoj sajber ratovawa na neki na~in potvr|eni, to nije nimalo lako.
Me|utim, mora se na}i na~in da im se stane na put, bez obzira
VIRTUELNI METAK 48 na to {to su naizgled vrlo korisni za organizaciju, posve}eni poslu,
vredni, efikasni i zbog toga u`ivaju blagonaklonost {efova.
Bolesti kao oru`je Zaklawaju se ve{to i lukavo iza interesa slu`be, u stvari, re~ je o
RAZVIJAWE KONTRAMERA 51 suptilnom mobingu ili srpski re~eno maltretirawu pot~iwenih ~ije
karijere, ako im se suprotstave ili postanu smetwa u ostvarivawu
Paralele ciqeva, postaju krajwe nepredvidive. Qude u wihovoj okolini nisu
~lanovi kadrovskih saveta, a poruke koje upu}uju vi{im
MALOBROJNI, ALI PO[TOVANI 53 pretpostavqenima uglavnom se ne ~itaju na pravi na~in.
Da li je neko dobar ~ovek – to ne mo`e da se otkrije testovima.
TEHNIKA Taj ispit ne pola`e se ni na jednom stepenu stru~nog usavr{avawa.
Jednokrilna minijaturna letelica U~i se u porodici i u `ivotu. To ili jesi ili nisi. Sve ostalo je stvar
SPIRALNA OSMATRA^NICA 54 znawa i ve{tine i mo`e se nau~iti. A jedino dobar i plemenit ~ovek,
li~nost ispuwena visokim moralnim vrednostima, mo`e biti i dobar
KULTURA rukovodilac, komandant i komandir.
Nove kwige – Enciklopedija ruske filozofije Istina, merqive kriterijume za tu op{tu osobinu te{ko je
TAJNA ^OVEKA 56
definisati, ali treba na neki na~in zaviriti u `ivote potencijalnih
kandidata za rukovode}e du`nosti i na vreme prepoznati dobre
i plemenite qude koji }e te vrednosti, kao uzori, uspostavqati
FEQTON i negovati tamo gde jesu. Zbog toga je posao onih koji svojim odlukama
Motiv vode u hri{}anskoj pravoslavnoj umetnosti grade kadrovsku piramidu Vojske Srbije jo{ slo`eniji, a odgovornost
IZVOR @IVOTA 60 ve}a.

5
 Ministar [utanovac u poseti SAD

Poboq{awe
sveukupnih odnosa
Ministar [utanovac po~etkom decembra
boravio je u vi{ednevnoj poseti
Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama,
na poziv ameri~kog ministra odbrane
Roberta Gejtsa, {to je prvi takav poziv
ministru odbrane Srbije posle 25 godina

inistar odbrane Srbije Dragan [utanovac ocenio je da je

M susret s ameri~kim kolegom Robertom Gejtsom u Va{ingtonu

jedan od najzna~ajnijih od kada je na ~elu ministarstva i da
ta poseta treba da uti~e na poboq{awe sveukupnih odnosa
Srbije i SAD, ne samo u oblasti odbrane.
„Poznato je da smo u posledwoj deceniji pro{log veka imali
dosta problema, ali je poznato i da u proteklih nekoliko godina
ministarstvo ~ini krupne korake u stabilizaciji odnosa Srbije i
SAD”, rekao je [utanovac srpskim i ameri~kim novinarima po-
sle sastanka s Gejtsom u Pentagonu, 1. decembra.
On je ocenio i da je nedavna poseta ameri~kog potpredsedni-
ka Xozefa Bajdena pokazala da za Srbiju „postoji respekt preko
okeana” {to je veoma zna~ajno, a da je na sastanku sa Gejtsom kon-
statovano da su odnosi u oblasti odbrane jedni od najboqih delo-
va saradwe dve zemqe.
[utanovac je podsetio da je Vojska Srbije {kolovala i da jo{
{koluje vi{e desetina oficira u presti`nim ameri~kim vojnim
{kolama, a da je sa Gejtsom bilo re~i i o nastavku razmene isku-
stava iz oblasti {kolovawa i obuke.

Ministar [utanovac je prvog dana posete SAD polo`io

venac na Spomenik neznanom vojniku na vojnom grobqu Arlington
6
 Dvojica ministara razgovarali su i o daqim aktivnostima
Vojske Srbije u programu Natoa Partnerstvo za mir, a [utanovac
je informisao ameri~kog kolegu o u~e{}u sanitetskog tima Vojske
Srbije u mirovnoj misiji u ^adu i `eqi da oru`ane snage Srbije
u~estvuju i u drugim misijama sa „partnerima iz Evrope”.
„U ovom trenutku, ozbiqnije u~e{}e, kako bi smatrale SAD,
te{ko je izvodqivo za nas iz vi{e razloga, tehni~kih a i politi~-
kih”, rekao je [utanovac i dodao da je izlo`io plan „profesio-
nalizacije Vojske Srbije posle koje }e ona biti interoperabilna
s drugim armijama”.
On je rekao da nije bilo re~i o problemu Kosova i Metohije
i podsetio da je o tom pitawu jo{ s Bajdenom postignuta sagla-
snost da „ne postoji saglasnost” izme|u dve dr`ave.
Ministar je podsetio da je SAD u Srbiju do sada investirala
oko 500 miliona dolara i izrazio o~ekivawe da }e sve budu}e
investicije biti jo{ vidqivije.
Tokom posete SAD [utanovac je imao i susrete u Senatu,
Kongresu i Beloj ku}i.
Delegacija na ~ijem je ~elu bio posetila je i Ohajo, gde je bi-
la gost Nacionalne garde te ameri~ke dr`ave, koja ima partner-
ske odnose sa Vojskom Srbije.
[utanovac je posle susreta sa komandantom Nacionalne gar-
de Ohaja, general-majorom Gregori Vejtom, istakao da je saradwa
koju su ostvarile Vojska Srbije i Nacionalna garda Ohaja preva-
zi{la sva o~ekivawa i treba da predstavqa putokaz za unapre|e-
we civilne saradwe. Dodao je da je saradwa VS i Garde Ohaja po-
Ameri~ki pe{adinci na zajedni~koj obuci sa Vojskom Srbije
Ko man dant Na ci o nal ne gar de ame ri~ ke
dr `a ve Oha jo ge ne ral-ma jor Gre go ri Vejt
na ja vio je da }e na red ne go di ne u sep tem bru
je dan pe {a dij ski vod Gar de do }i u Sr bi ju
ka ko bi se we go vi pri pad ni ci za jed ni~ ki
ob u ~a va li sa ko le ga ma iz Voj ske Sr bi je
General Vejt je rekao da je naredni korak u okviru partner-
stva Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije razmena jedinica
kako bi se omogu}ila wihova zajedni~ka obuka.
„Za{to je to va`no? Ti vojnici i stare{ine zajedno }e na-
predovati i jednog dana bi}e na ~elu Vojske Srbije i Nacionalne
garde Ohaja. Kako oni budu napredovali, napredova}e i ja~a}e i
na{e partnerstvo. Podeli}e iskustva iz obuke i u~i}e jedni od
drugih. Veza koju }e tako stvarati ja~a}e i na{e veze”, rekao je
Vejt agenciji Beta na kraju posete delegacije Ministarstva odbra-
ne Srbije Va{ingtonu i Ohaju.
Govore}i o dosada{woj saradwi VS i Garde Ohaja, on je re-
kao da je „vi{e nego zadovoqan” ostvarenim i podsetio da su od
septembra 2006. one imale 85 zajedni~kih aktivnosti i programa.
„Partnerstvo se i daqe unapre|uje i mi stalno u~imo jedni
od drugih. To je najva`nija stvar jer smo svi profesionalni vojni-
ci. Delimo iskustva i tako u~imo i ostvarujemo korist od sarad-
we”, rekao je Vejt.
On je istakao da je ta saradwa uzor za ukupno 62 partner-
stva koje nacionalne garde ameri~kih dr`ava ostvaruju sa osta-
lim zemqama.
General Vejt je dodao da je partnerstvo sa Srbijom posebno
zbog ostvarene bliskosti i prijateqstva, ali i zbog tipa aktivno-
sti koje zajedni~ki sprovode Vojska Srbije i Nacionalna garda
Ohaja.
Vejt je najavio da }e u posetu Ohaju u februaru naredne godi-
ne doputovati na~elnik General{taba VS general-potpukovnik
kazateq i za druge garde u SAD kako treba da se sara|uje s drugim
vojskama.
Na kraju vi{ednevne posete Va{ingtonu i Ohaju, ministar
[utanovac je ocenio da je u svim razgovorima nai{ao na razume-
vawe i `equ da se odnosi SAD i Srbije unaprede u oblasti od-
brane, ali i privrede i ekonomije, bez obzira na neslagawa koja
postoje oko pitawa Kosova i Metohije.
„Ve} u februaru na~elnik General{taba Vojske Srbije Mi-
loje Mileti} poseti}e SAD, a u septembru o~ekujemo posetu ko-
mandanta Nacionalne garde SAD Krega Mekinlija, ~ime }emo
u~vrstiti saradwu i produbiti odnose, imaju}i u vidu da `elimo
da nastavimo da {kolujemo oficire u SAD”, rekao je [utanovac i
dodao da je poseta bila veoma pozitivna i da je nai{ao i na raz-
umevawe za viznu liberalizaciju za Srbiju u razgovorima koje je
vodio sa vi{e sagovornika u Senatu i Kongresu.
„^ini mi se da se stvaraju uslovi da se, nakon liberalizaci-
je koju nam je omogu}ila Evropska unija, ostvare pozitivni pomaci
u tom pravcu i od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava”, rekao je [uta-
novac.
Ministar je izrazio uverewe da }e poseta senatora Xorxa
Vojinovi~a Srbiji i regionu u februaru naredne godine doprine-
ti da se odnosi Srbije i SAD podignu na vi{i nivo.
„Ube|en sam da }e biti jo{ senatora u delegaciji koji ho}e
da se upoznaju sa situacijom u Srbiji, u potpunom ube|ewu da Sr-
bija treba da dobije kona~nu podr{ku za evropski put i u~vr{}i-
vawe odnosa sa SAD”, rekao je [utanovac na kraju posete.
Beta
Miloje Mileti}, a da }e on u septembru prisustvovati sve~anosti
promocije nove generacije srpskih oficira u Beogradu.
General Gregori Vejt vojnu karijeru po~eo je 1975. godine ka-
da je zavr{io {kolu rezervnih oficira Ohaja za protivvazdu{nu
odbranu. Komandovao je jedinicama ranga baterije, bataqona, pu-
ka, brigade i zdru`enog general{taba. Na ~elu Nacionalne garde
Ohaja nalazi se od 2004. godine.
Nacionalna garda Ohaja u svom sastavu ima oko 16.000 voj-
nika i stare{ina u kopnenim snagama, avijaciji, rezervi i re~noj
miliciji. Oko 1.200 pripadnika Garde nalazi se trenutno van ze-
mqe u okviru globalne borbe protiv terorizma, a godi{we u pro-
seku za te zadatke biva anga`ovano oko 2.000 pripadnika Kopne-
ne vojske Ohaja i oko 500 avijati~ara.
U borbama u Iraku i Avganistanu Nacionalna garda Ohaja
izgubila je do sada 11 vojnika i stare{ina.
Osim sa Srbijom, Nacionalna garda Ohaja ima partnerstvo
i sa Armijom Ma|arske.
7
 Brigadni
general
Veqko
Todorovi},
na~elnik
Uprave
za zdravstvo

Medicinski
rubikon – odgovor
na rizik
Vakcina jeste najefikasnije sredstvo
za prevenciju novog gripa. Zato }e se
u sistemu odbrane Srbije obavezno
vakcinisati vojnici na redovnom
slu`ewu vojnog roka, oficiri,
podoficiri, profesionalni vojnici,
te u~enici i studenti vojnih {kola.
Vojno zdravstvo ima dovoqno lekova
koji se koriste za le~ewe lak{ih
oblika bolesti, i antivirusnih
medikamenata, efikasnih u le~ewu
te{kih formi infekcije.
Vojnomedicinske ustanove raspola`u
potrebnim brojem respiratora
i odgovaraju}im posteqnim
kapacitetima za sme{taj obolelih.
edavno su nadle`ni u sistemu odbrane odlu~ili da odlo`e pri-
jem decembarske generacije regruta zbog epidemije novog gripa
N do 25. januara naredne godine. Do sada je u Ministarstvu od-
brane i Vojsci Srbije zabele`eno 14 obolelih od novog gripa
izazvanog virusom influence A (H1N1), a jedan oficir je i pod-
legao bolesti. O tome koliko je efikasna vakcinacija u pre-
venciji oboqewa i koje mere, u tom smislu, treba svakodnevno pri-
mewivati, razgovarali smo sa brigadnim generalom doc. dr Veqkom
Todorovi}em, na~elnikom Uprave za zdravstvo Sektora za materi-
jalne resurse Ministarstva odbrane.
Pitali smo ga i o reformi na{eg vojnozdravstvenog sistema,
opremawu medicinskih ustanova, te o u~e{}u pripadnika srpskog
saniteta na me|unarodnim vojnim ve`bama i u mirovnim misijama.
Podelili smo i nedoumice koje se odnose na le~ewe vojnih osigura-
nika i zna~aj pribli`avawa vojnomedicinskih centara mre`i zdrav-
stvenih ustanova Srbije.
 Trenutno najaktuelnija tema u srpskom zdravstvu, a time i u
vojnozdravstvenom sistemu, jeste obolevawe od novog gripa.
[ta o tome, najpre, moramo znati?

8 15. decembar 2009.

 – Re~ je o akutnoj virusnoj bolesti koja napada disajne organe, prevencije i da li gra|ani treba da se vakcini{u. Sve to do-
a ispoqava se simptomima i znacima koji su veoma sli~ni ili iden- vodi do nerazumevawa su{tine problema me|u laicima. Kakav
ti~ni sezonskom gripu. Kada se govori o novom virusu, na koji qud- je stav o tome u sistemu odbrane?
ski organizam za sada nema odgovaraju}i imunolo{ki odgovor, {to
– Stavovi struke o vakcini i wenoj efikasnosti protiv novog
dovodi do ~estog obolevawa, treba znati da se bolest prenosi di-
gripa jesu jasni i u vezi wih postoji saglasnost u stru~nim medicin-
rektnim kontaktom obolelih i zdravih osoba.
skim krugovima – i Svetska zdravstvena organizacija i Ministar-
Za zdravstvenu slu`bu to oboqewe ne predstavqa ozbiqan
stvo zdravqa Srbije, odnosno zdravstvena slu`ba u Ministarstvu
problem, po{to se radi o oboqewu koje se lako prepoznaje i koje
odbrane i Vojsci Srbije, smatraju da je vakcina jedini efikasan na-
savremena medicina uspe{no le~i, ~ak i kada se bolest ispoqi u
~in borbe protiv novog gripa.
te{kom obliku. Ali masovnost ispoqavawa jeste i medicinski i so-
Nedoumica nema, jer je vakcina odgovaraju}e sredstvo koje se
cijalni problem, jer mo`e da izazove te{ko}e u funkcionisawu vi-
preporu~uje ove i naredne godine, po{to ve}i deo na{e populacije
talnih slu`bi dr`ave. To se pogotovo odnosi na komunalne slu`be i
jo{ nije imao kontakta sa virusom i na wega nije razvio imunitet.
zdravstvo. Pored vakcinacije, naj-
Ve} 2010. i narednih godina to
boqa prevencija i kontrola novog
VMA kao institucija prevazilazi i nadrasta okvire voj- vi{e ne}e biti novi grip, nego se-
gripa posti`e se efikasnim pro-
nog zdravstva. Bio je to jedan od razloga zbog kojih ona i nije zonski, mada }e i tada vakcinaci-
tivepidemijskim merama kao {to
u potpunosti integrisana u Upravu za zdravstvo. Nastoji se da ja biti najva`nija mera za preven-
su – dobra li~na i kolektivna hi-
se sve vojnomedicinske ustanove objedine pod jednu kapu, od- ciju oboqevawa.
gijena, rano prepoznavawe i dijag-
nosno da vojni zdravstveni sistem bude celovit. Vakcina je veoma efikasna
nostika oboqewa, izolovawe
za prevenciju novog gripa, poseb-
obolelih i onih koji su bili u kon-
no za one koji `ive ili rade u ko-
taktu sa wima, te edukacija cele
Zdravstveno klatno lektivu – kasarne i {kole. Zato }e
populacije.
se u srpskom sistemu odbrane oba-
 Do sada je me|u pripadni- – Osnovna funkcija vojnog zdravstva jeste organizacija vezno vakcinisati vojnici na re-
cima Vojske Srbije i Mini- zdravstvene za{tite vojnih osiguranika. To je redovan zadatak dovnom slu`ewu vojnog roka, ofi-
starstva odbrane zabele`e- vojnomedicinskih ustanova i sanitetskih odeqewa u jedinica- ciri, podoficiri, profesional-
no 14 obolelih. Kod wih je ma Vojske. On se planski realizuje i sprovodi. Sve ostalo, ni vojnici, te u~enici i studenti
izolovan, odnosno dokazan poput me|unarodne vojne saradwe u oblasti vojne medicine, vojnih {kola. To je odluka koja je
virus novog gripa, kao uzro~- u~e{}a na{ih medicinskih timova u mirovnim misijama ili usledila na osnovu stru~nog, eks-
nik respiratorne infekcije. pripadnika sanitetske slu`be Vojske Srbije na vojnim ve`ba- pertskog mi{qewa.
Koje mere su preduzeli nadle- ma i u dr`avnim medicinskim projektima, predstavqa dodat- Vojnici na civilnom slu`ewu
`ni i kakvo je trenutno sta- ne aktivnosti na{ih zdravstvenih ustanova. vojnog roka nisu obavezni da pri-
we? Nastojimo da svake godine unapredimo kvalitet i obim me vakcinu, ali im se ona prepo-
uslu ga ko je pru `a mo vojnim osi gu rani ci ma, od nosno da ne do- ru~uje. Me|u ostalim vojnim osigu-
– Broj obolelih, me|utim, si-
ve demo u pi ta we wi hov kva li tet, zbog to ga {to u okvi ru zdrav- ranicima, koji nisu u aktivnoj slu-
gurno je vi{estruko ve}i. Mi ima-
stve nog si stema Sr bije, ~iji smo funk ci onal ni deo, pru `a mo `bi, vakcinisa}e se, prema krite-
mo racionalan pristup – svaku re-
me di cin ske usluge i osta lim gra |ani ma – isti ~e general To- rijumima i preporukama Mini-
spiratornu infekciju koja ima ka-
do ro vi}. starstva zdravqa, najpre one ka-
rakteristike akutne virusne in-
tegorije koje su rizi~ne za tu bo-
fekcije smatramo infekcijom koja
lest – trudnice i deca starija od
je nastala virusom novog gripa, bez dokazivawa same infekcije. Ta-
{est meseci, osobe sa hroni~nim oboqewima plu}a, srca, bubrega,
kvih infekcija je u sistemu odbrane bilo oko 600, a oboqevawe je
jetre, te metaboli~kim i imunolo{kim poreme}ajima.
imalo karakter epidemije u Vojnoj gimnaziji i na Vojnoj akademiji.
Treba znati da je novi virus u nekim slu~ajevima posebno
Vojni kolektiv predstavqa pogodno mesto za {irewe kontaktne
agresivan prema tkivu plu}a. To, naravno, zavisi od mnogih fak-
ili respiratorne virusne infekcije, zbog specifi~nosti sme{taja,
tora – virulentnosti samog virusa, stawa organizma, ali i odgo-
`ivota i rada u wemu. On je, tako|e, prijem~iv za kontrolu i pre-
vora koji se ne mo`e uvek predvideti. Do ispoqavawe te`ih for-
venciju bolesti, jer se u wemu organizovawem odgovaraju}eg `ivota
mi oboqewa ~e{}e dolazi kod hroni~nih bolesnika, te onih kod
i rada mo`e smawiti obolevawe.
kojih le~ewe nije zapo~elo na vreme. Za virusne infekcije u ret-
Nadle`ni u vojnozdravstvenom sistemu su upravo to i u~inili,
kim situacijama primewuju se specifi~ni antivirusni lekovi. Ve-
~ak nekoliko dana pre nego {to su zabele`eni prvi slu~ajevi novog
oma je va`no da se svaki pacijent u potpunosti pridr`ava saveta
gripa u Meksiku. U prole}e, kada smo procenili da }e novi grip bi-
lekara. Ako je predlo`eno, bolni~ko ili ambulantno le~ewe tre-
ti ozbiqan i planetarni problem, ~iju pojavu, to jest pandemiju nije
ba obavezno prihvatiti.
mogu}e spre~iti, preduzeli smo precizne organizacione i medicin-
ske mere radi usporavawa {irewa bolesti, kako se ne bi ugrozilo  Slu`ewe vojnog roka decembarskoj generaciji regruta pome-
funkcionisawe odbrambenog sistema. reno je zbog epidemije za januar naredne godine. [ta se, za-
U ovom trenutku vojno zdravstvo ima dovoqno lekova koji se pravo, posti`e takvom odlukom?
naj~e{}e koriste za le~ewe novog gripa – za sni`avawe temperatu-
– Proceweno je da bi u slu~aju prijema oko 4.000 mladih ne-
re i smirivawe ka{qa, te antibiotike. Raspola`emo i dovoqnom
vakcinisanih vojnika u jedinice po~etkom decembra ove godine, u
koli~inom antivirisnih lekova koji su efikasni i u te{kim forma-
vreme epidemije koja je u jeku, dovelo do razvoja bolesti kod oko 20
ma infekcije i bolesti – tamiflu i relenca.
odsto od ukupnog broja. Svaki oboleli potencijalno bi mogao da za-
Pri tome posedujemo odgovaraju}e posteqne kapacitete za le-
razi jo{ dvojicu ili trojicu zdravih vojnika. Na taj na~in ozbiqno
~ewe pacijenata obolelih od novog gripa, a u svakoj jedinici i usta-
bi se ugrozilo wihovo zdravqe i ote`ala obuka.
novi formirali smo posebna izolaciona odeqewa za sme{taj i le-
Zato je najracionalnija varijanta bila da se odlazak decem-
~ewe lak{ih bolesnika ili pacijenata koji imaju sredwi oblik bo-
baraca na slu`ewe vojnog roka odlo`i do kraja januara 2010. go-
lesti. Na{e vojnozdravstvene ustanove imaju i potreban broj re-
dine. Do tada }e se obaviti wihova vakcinacija, a dve do tri ne-
spiratora za le~ewe najte`ih formi bolesti, koje se komplikuju
deqe od tada }e se razviti imunitet protiv novog gripa, tako da
o{te}ewem plu}a i ugro`eno{}u disajne funkcije.
}e regruti u Vojsku do}i od 25. januara naredne godine i u woj
 U sredstvima javnog informisawa, a i u stru~nim krugovima, ostati zdravi. Zbog toga je odluka Ministarstva odbrane da se
~este su diskusije o tome da li je vakcina efikasno sredstvo prijem decembarske generacije regruta na slu`ewe vojnog roka

9
odlo`i za kraj januara 2010. veo-
ma va`na, razumna i razborita
mera za smawewe i kontrolu epi-
demije novog gripa.
 Kada }e po~eti vakcinacija?
– Vakcinacija protiv novog
gripa jo{ nije po~ela, jer se u Agen-
ciji za lekove Republike Srbije
proverava ispravnost dobijenih
vakcina. O~ekuje se da }e vakcini-
sawe stanovni{tva po~eti izme|u
15. i 20. decembra. Dobijena ko-
li~ina vakcina u sistemu odbrane
rasporedi}e se prema sanitetskim
odeqewima u jedinicama, ambulan-
tama i ustanovama Vojske, u zavi-
snosti od broja pripadnika tih sa-
stava.
 Kakav }e biti daqi tok epi-
demije?
– Mogu}e je o~ekivati jo{ je-
dan ili dva talasa epidemije novog
gripa. Sada{wi je na silaznoj pu-
tawi, ali se o~ekuje da }e oko No-
ve godine i, eventualno, krajem
februara nastupiti novi talasi. Zauzvrat mi smo pojedine ka-
Ukoliko se do sredine januara Na{e vojno zdravstvo po materijalnim i qudskim mogu}- pacitete na{ih vojnozdravstvenih
2010. vakcini{e ve}i broj gra|a- nostima predstavqa ozbiqan i verovatno najmo}niji sanitet ustanova, koji nisu u potpunosti is-
na i rizi~nih grupa, mo`e se o~e- u ovom delu Evrope. Ima resurse koji prevazilaze potrebe kori{}eni za potrebe vojnih osi-
kivati da naredni talasi budu na{eg sistema odbrane. Sa zemqama regiona, posebno dr`a- guranika, ustupili Republi~kom za-
znatno slabijeg intenziteta. vama sa prostora biv{e Jugoslavije, pregovaramo o edukaci- vodu za pru`awe usluga gra|anima.
ji wihovog vojnosanitetskog kadra na VMA ili u nastavnim
 Pomenuli ste da je vojno- centrima za obuku medicinskih tehni~ara.
Takva saradwa izme|u VMA i re-
zdravstveni sistem danas publi~kog fonda dobro funkcioni-
potpuno spreman da odgovo- {e ve} dve godine.
ri na zahteve koji se pred Sli~ne ugovore ove godine
wega postavqaju, na primer, Bez prava na gre{ku potpisale su filijale Zavoda u Ni-
kada je re~ o novom gripu. Da {u i Novom Sadu sa Vojnom bolni-
li je to posledica celovitih U sastavu Uprave za zdravstvo je i Glavna vojnolekarska com u Ni{u i Vojnomedicinskim
promena posledwih nekoliko komisija. Ona se fizi~ki nalazi na VMA. Predstavqa arbi- centrom u Novom Sadu – vojne usta-
godina u toj oblasti? Koje tra`ni, najvi{i nivo ocene rada lekarskih komisija, ni`e i nove pru`i}e medicinske usluge ci-
novine karakteri{u nekada- vi{e, i svake od wiho vih delatno sti. Kako obja{wa va gene- vil nim osiguranicima u odre|enim
{wi sanitet? ral Todorovi}, dobrim ure|ewem sistema, odgovaraju}im dijanosti~kim i terapijskim proce-
propisima i wihovim po{tovawem, timskim i komisijskim ra- durama. Tako }e se skratiti ~ekawe
– Reforma vojnog zdravstva dom, te komandnom kontrolom, mogu}e je spre~iti nepravilno- gra|ana na pojedine operacije, di-
podrazumeva druga~iji na~in or- sti u radu zdravstvenih ustanova, posebno komisija za ocenu jagnosti~ke procedure i specijali-
ganizovawa vojnomedicinskih sposobnosti vojnih osiguranika. sti~ke preglede. To ne}e opteretiti
ustanova u postoje}im uslovima. – Bez obzira na to, ponekad se dogodi da u sistemu poje- sistem vojnog zdravstva, a ne}e ni
Sem toga, uz zadr`avawe defini- dinac slobodnim delovawem u~ini gre{ku. Posle utvr|ivawa umawiti kvalitet usluga koje se pru-
sanih funkcija i obaveza koje gre{ke analiziraju se weni uzroci, otklawaju eventualne po- `aju vojnim osiguranicima.
ima, vojno zdravstvo se i funkci- sledice, a krivci sankcioni{u. Takvi doga|aji svode se na Usluge koje za vojne osigurani-
onalno uklapa u zdravstveni sek- pojedina~ne slu~ajeve. Odgovorno tvrdim da lekari i ostalo ke pru`aju civilne zdravstvene in-
tor Srbije. Na{ sistem, zapra- medicinsko osobqe u vojnom zdravstvu rade korektno, stru~- stitucije, ili obrnuto, one koje gra-
vo, ne mo`e obezbediti zdrav- no, odgovorno i profesionalno. Nekada se na osnovu rada |ani obavqaju u vojnim medicinskim
stvenu za{titu u vojnim ambulan- pojedinaca koji ne po{tuju medicinsku profesiju i etiku stva- ustanovama, napla}uju se prema je-
tama, svim vojnim osiguranicima, ra u javnosti pogre{na predstava o radu ustanova. Otvore- dinstvenom cenovniku – cene se
u celoj zemqi. nim i jasnim stavom i aktivnim odnosom prema nepravilno- formiraju tr`i{no i ujedna~ene su
Posle reforme Vojske, u stima u radu vojnog zdravstva doprine}emo boqem ure|ewu na nivou dr`ave.
mnogim mestima ukinuti su garni- sistema i afirmaciji istinskih vrednosti, a na{e pacijente Posledwih godina nastojimo
zoni, a na taj na~in i vojne ambu- za{tititi od gre{ke ili manipulacije – ka`e brigadni gene- da vojni zdravstveni sistem u~ini-
lante. Ali su ostali vojni osigu- ral Veqko Todorovi}. mo efikasnijim i lak{e dostupnim
ranici. Da bismo wima osigurali krajwim korisnicima. U narednom
kvalitetniju i lak{u za{titu na vremenu Uprava za zdravstvo i
primarnom nivou u mestima u kojima `ive, a koja obuhvata osnovnu Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika }e dopuniti bazu
zdravstvenu za{titu, za{titu u slu~ajevima hitnih stawa i hitni podataka o vojnim osiguranicima, izraditi novu zdravstvenu kwi-
transport, ugovorili smo saradwu sa Republi~kim zavodom za `icu, te informaciono, vertikalno i horizontalno, povezati sve
zdravstvenu za{titu. vojnozdravstvene ustanove – sanitetska odeqewa u jedinicama Voj-

10 15. decembar 2009.

ske, ambulante u vojnomedicinskim centrima i ni{koj Vojnoj bolni- li akreditovani su i sli~ni onima koji se izu~avaju na ostalim me-
ci, kao i kompletnu slu`bu le~ewa VMA. To }e omogu}iti jednostav- dicinskim fakultetima u Srbiji.
niju stru~nu komunikaciju me|u lekarima, olak{ati zakazivawe pre- Lekar op{te medicine ima mogu}nost da posle tri do ~etiri
gleda, spre~iti ponavqawe dijagnosti~kih procedura i pra}ewe godine trupne slu`be dobije specijalizaciju na VMA iz oblasti za
propisivawa lekova. kojom postoji potreba u vojnozdravstvenom sistemu, uz po{tovawe
wegovih `eqa i procenu iskazanih sposobnosti. Privilegija da se
 Napredak u vojnom zdravstvu ne mo`e se zamisliti bez znat-
na VMA zavr{i specijalizacija, a potom karijera nastavi u toj usta-
nijih ulagawa u sofisticiranu medicinsku opremu, izgradwu
novi predstavqa dodatni motiv za ve}inu mladih lekara. Do pre ne-
namenske infrastrukture i pra}ewe savremenih informacio-
koliko godina oseka u kvalitetnim kadrovima osetila se i u vojnom
nih tehnologija. Koliko smo u tom smislu napredovali u godini
sanitetu, ali je taj problem sa porastom standarda prevazi|en, {to
na izmaku i {ta Uprava namerava u budu}nosti?
potvr|uje i broj kandidata zainteresovanih za rad u vojnomedicin-
– Tokom 2009. uspeli smo da obezbedimo nekoliko savremenih, skom sistemu – na konkursima za lekare i medicinske tehni~are broj
krucijalno va`nih aparata, koji predstavqaju vrhunsku tehnologiju u kandidata ve}i je sedam puta od potreba.
vojnom zdravstvu. Za VMA su kupqeni novi aparat magnetne rezo-
 Srpski vojni sanitet predstavqa zna~ajan resurs Vojske koji
nance od tri tesle, najsavremenija angiosala za dijagnostiku i le~e-
mnogo toga mo`e da ponudi partnerima u inostranstvu. Jesu li
we u kardiologiji i neurologiji, zatim, moderan sistem za pra}ewe
oni to prepoznali? Koliko je u~e{}e na{ih medicinskih timo-
vitalnih funkcija u jedinicama intenzivne nege i {ok-sobama, broj-
va u mirovnim misijama istinski brend i jedan od pouzdanih
ni aparati za dijagnostiku u in-
spoqnopoliti~kih aduta Srbije?
ternoj medicini, hirurgiji, oftal- Prema novom Predlogu uredbe o participaciji pedlo-
mologiji, gastroenterologiji i ne- `eno je da vojnici, u~enici i studenti, profesionalni vojnici, – U proteklom periodu sara-
urologiji. Vojna bolnica Ni{ podoficiri i oficiri ne pla}aju participaciju za ambulant- |i vali smo sa vi{e sanitetskih
opremqena je {esnaestoslajsnim ne preglede, bolni~ko le~ewe, dijagnosti~ke procedure, la- slu `bi Evrope i sveta. Posebno
skenerom. Medicinski centri do- boratoriju, rehabilitaciju, lekove sa pozitivne liste koji se treba ista}i strate{ko partner-
bili su 20 novih, modernih sani- podi`u na recept i stomatolo{ke usluge. Ostali vojni osigu- stvo sa sanitetskom slu`bom Kra-
tetskih vozila, koja su ve}im de- ranici }e minimalno u~estvovati u tro{kovima le~ewa, a qevine Norve{ke, te saradwu sa
lom raspore|ena u jedinice Voj- pla}awa }e biti oslobo|eni bolesnici koji boluju od odre- Kinom, Nema~kom, Austrijom, SAD
ske, posebno za slu`bu hitne po- |enih akutnih ili hroni~nih bolesti. i Rusijom. Wima smo ponudili is-
mo}i. Uprava za zdravstvo name- kustva u oblasti zbriwavawa rat-
rava da tokom naredne i 2011. go- nih povreda, prilikom masovnih
dine rekonstrui{e pojedine nesre}a i tehnolo{kih katastrofa,
objekte zdravstvenih ustanova i
Podela prioriteta potom iskustva u zbriwavawu posle
izgradi nove. Najpre, da formita – Osnovni kriterijumi prema kojima se izvodi trija`a he mijskih akcidenata. I znawa iz
vojnu bolnicu u Beogradu, na Ka- pacijenata u vojnomedicinskim ustanovama, prijem u ambulan- vr hunske medicine, poput tran-
raburmi, u kojoj bi se moglo smesti tama, te hospitalizacija ili razli~ite operativne interven- splantacije organa i tkiva, koja se
od 80 do 100 kreveta, odnosno pa- cije jesu iskqu~ivo medicinski – hitnost stawa i ozbiqnost izvode na VMA, do interventne ra-
cijenata, lak{ih internisti~kih bolesti. Pri tome nadle`ni u sistemu vojnog zdravstva vode diologije i kardiologije, elektivne
ili hirur{kih bolesnika, kako bi ra~una da se, najpre, obra}aju i pomo} pru`aju vojnim osigura- hirurgije i iskustava u le~ewu ma-
se rasteretili posteqni kapaci- nicima. Mo`da neko ko je imao neprikosnoveno pravo priori- lignih bolesti.
teti VMA. Zatim, planira da u Voj- teta, danas, kada ga zbog novonastalih okolnosti podeli sa Me|unarodnu vojnomedicnsku
noj bolnici u Ni{u izgradi ur- drugima, sti~e utisak da mu je ono ugro`eno ili uskra}eno. Ono sa rad wu koristimo i za realiza-
gentni centar, koji bi bio prijem- je, zapravo, samo podeqeno, tako da vojni osiguranici, u su- ciju zajedni~kih vojnih ve`bi, te
na slu`ba za hitne slu~ajeve, uz {tini, nisu o{te}eni – smatra na~elnik Uprave za zdravstvo. u~e{}e u mirovnim misijama. Ne-
hirur{ko zbriwavawe, potom in- davno smo realizovali vojnomedi-
ternisti~ku i neurolo{ku inten- cinsku ve`bu MEDCEUR 2009, naj-
zivnu negu i urgentnu dijagnostiku. Namerava, tako|e, da unapredi ve}u u jugoisto~noj Evropi. Ve`ba su nadle`ni ocenili najvi{im
informati~ku podr{ka u svim vojnozdravstvenim ustanovama, te da ocenama i naveli kao primer i model zbog odli~ne organizacije,
obezbedi uslove za preseqewe Instituta za vazduhoplovnu medici- koordinacije i interoperativnosti sa sanitetskim slu`bama zema-
nu sa VMA u Zemun i pro{iri kapacitete Vojnomedicinskog centra qa u~esnica. Vojno zdravstvo profesionalno je realizovalo zadat-
na Novom Beogradu. ke zdravstvenog obezbe|ewa i zbriwavawa koje je imalo i na ovogo-
di{woj Univerzijadi.
 Stru~an i posve}en kadar predstavqa okosnicu svakog si-
stema i pretpostavku razvoja. Kako se kod nas obrazuju i usa- Mogu}nost da na{i medicinski timovi u~estvuju u mirovnim mi-
vr{avaju lekari i ostalo medicinsko osobqe? sijama jeste izazov za sve mlade i ambiciozne lekare i ostale me-
dicinske radnike. Tome u prilog govore i podaci da je veliki broj
– U sistemu vojnog zdravstva du`e od 60 godina se organizuje zainteresovanih kandidata, iz svih centara i ustanova, koji su ve}
edukacija za sve kadrove u medicini, stomatologiji, farmaciji i ve- osposobqeni za postupke u mirovnim i humanitarnim misijama.
terini. VMA je prepoznatqiva po obrazovawu lekara prakti~ara. Ve} sedam godina sanitetski tim Vojske Srbije u~estvuje u mi-
Od po~etka dvadesetog veka nastavni kadar u woj formira se prema rovnoj misiji Ujediwenih nacija u Kongu. Do sada je u toj zemqi bilo
kriterijumima koji va`e za Univerzitet u Beogradu i ostale nau~no- 14 ekipa srpskih lekara i medicinskih tehni~ara. Od jula se pri-
istra`iva~ke ustanove Srbije. Od tog vremena se u VMA realizuje padnici na{eg vojnozdravstvenog sistema anga`uju i u mirovnoj mi-
poslediplomsko usavr{avawe – specijalizacija i u`a specijaliza- siji u ^adu, u sastavu norve{kog kontingenta. U prvoj misiji bilo je
cija, te magistarske i doktorske studije. Sprovode se i kursevi kon- {est, a trenutno 21 pripadnik Ministarstva odbrane i Vojske, me|u
tinuirane medicinske edukacije iz svih oblasti bazi~ne i klini~ke wima 17 predstavnika sanitetske slu`be. Tokom misija na{i stru~-
medicine. Pripadnici vojnog zdravstva poha|aju i razli~ite stru~ne waci u radu primewuju standardizovane metode i postupke u zbri-
kurseve u zemqi i inostranstvu, u trajawu od nekoliko dana do ne- wavawu povre|enih tokom vanrednih situacija, koje koriste i ~la-
koliko meseci. nice Partnerstva za mir i Natoa. Na taj na~in, doprinosimo afir-
Rezultat takvog rada i iskustva jeste i otvarawe Visoke {kole maciji i Vojske Srbije i na{e dr`ave.
medicinskih nauka na VMA od 2009. godine, gde je upisana prva ge- Vladimir PO^U^
neracija studenata medicine. Svi nastavni programi u Visokoj {ko- Snimio Darimir BANDA

11
tema Uskoro novi normativi u oblasti qudskih

Mozaik kadr
Uspostavqawe kriterijuma u upravqawu qudskim
resursima jednako je postavqawu putokaza
na komplikovanim raskrsnicama – jedan pogre{an znak
i nastavqate krivim putem! U Upravi za kadrove ovih dana
zavr{ava se izrada propisa koji }e biti zna~ajna pomo}
prilikom vo|ewa u slu`bi qudi na najodgovornijim
du`nostima u sistemu odbrane.

eforma sistema odbrane jeste neprekidan proces. Takav za- Prema re~ima brigadnog generala \or|evi}a, upravqawe
kqu~ak ~uo se vi{e puta sa najodgovornijih pozicija u Mini- qudskim resursima u sistemu odbrane podrazumeva planirawe po-

R starstvu. Jasno je da idealnih re{ewa nema i da uvek postoji

prostor za nadogradwu i unapre|ivawe. ^ak i kada bi „vojni
organizam“ dostigao savr{eno stawe, to bi bio samo trenutni
odgovor potrebama. Dinami~ni bezbednosni procesi ubrzo bi
uslovili nova prilago|avawa.
Nesumwivo da bi uspe{ne reforme sistema odbrane Repu-
blike Srbije trebalo da ga dovedu u stawe kada }e brzo i efika-
sno, bez potresa, mo}i da odgovori svojoj ustavnoj ulozi u kontekstu
promenqivih bezbednosnih izazova. Kqu~ni faktor takve elasti~-
treba za kadrom, wegovim pribavqawem, selekcijom, osposobqava-
wem, odnosno razvoj ukupnih kadrovskih sposobnosti zaposlenih. U
sistemu odbrane, ta je funkcija specifi~na i ostvaruje se kroz nor-
mativno-pravnu regulativu, organizacionu strukturu organa upra-
vqawa i podr{ke upravqawa qudskim resursima, propisane pro-
cedure, savetodavna tela, menaxere za upravqawe qudskim resur-
sima, informacioni sistem, standarde i druge instrumente za efi-
kasno ostvarewe navedene funkcije.
– Na{a misija je da obezbedimo potreban broj zaposlenih sa
nosti i prilagodqivosti jeste odr`iv sistem upravqawa qudskim odgovaraju}im sposobnostima, znawima i ve{tinama i da stvorimo
resursima. uslove u kojima ti qudi, pored doprinosa u realizaciji orga-
Od kad je vojske, neprekidno se traga za mehanizmom koji }e nizacionih, ostvaruju i svoje li~ne ciqeve – isti~e na~elnik
najsposobnijima i najkompetentnijima dati priliku da komanduju i Uprave za kadrove. Uspeh te misije, obja{wava \or|evi}, uve-
rukovode, koji }e svakog ~oveka, bez obzira na ~in i polo`aj, posta- liko zavisi i od normativnih alatki. Upravo bi novi Krite-
viti na mesto sa kojeg }e sistemu najvi{e koristiti, uva`avaju}i rijumi za formirawe listi kandidata i Uputstvo o odre|iva-
istovremeno li~ne potrebe i ambicije. Kao po pravilu, tokom isto- wu tipova karijere za oficire Vojske Srbije trebalo
rije, armije su u kadrovawu pratile trendove dr`avnog aparata. Uz- da budu alatke koje }e nadle`nima pomo-
dizale su se i pobe|ivale one sile koje su svoje komandante birale }i u kadrovawu. O~ekuje se da, ubrzo
po principu znawa i zasluga, a gubile su i nestajale one vojske koje nakon usvajawa kriterijuma za ofici-
se tom zakonu nisu povinovale. re, sli~an propis bude donet i za
Danas kada je vojska mnogo vi{e od oru`ane formacije ~ije ce- podoficire.
vi gledaju preko granice, kada je sistem odbrane suptilni spoqno- Veliki i va`an posao jeste uspo-
politi~ki instrument, garant bezbednosti i nadasve zaloga dr`ave stavqawe kriterijuma, naro~ito kada
u bitnim ekonomskim aran`manima, pa`wa koja se posve}uje izboru od wih zavise karijere oficira,
i vo|ewu oficirskog kadra srazmerno je ve}a. qudi koji zauzimaju najodgovorni-
je polo`aje u sistemu odbrane.
Kriterijum je ciq To je, kako su jednoglasno ista-
Po~etkom naredne godine na snagu }e stupiti nekoliko norma- kli na{i sagovornici iz
tivnih akata, koje }e u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije de- Uprave za kadrove, jednako
taqnije definisati pravila vezana za upravqawe qudskim resur- postavqawu putokaza na
sima. Re~ je o Uputstvu o odre|ivawu tipova karijere oficirima komplikovanim raskr-
Vojske Srbije i Kriterijumima za formirawe listi kandidata za snicama – jedan po-
unapre|ewe, uzdizawe i {kolovawe odnosno usavr{avawe. Te akte gre{an znak i na-
}e pratiti i osnivawe Kadrovskog saveta u Ministarstvu odbrane, stavqate krivim
ali i novine u na~inu popune odre|enih formacijskih mesta inter- putem! Zato je zna-
nim konkursima. ~ajna pa`wa posve-
Brigadni general Sla|an \or|evi}, na~elnik Uprave za ka- }ena izradi Krite-
drove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane, sa sa- rijuma za formi-
radnicima – pukovnikom Stevanom Brusinom i pukovnikom Vojka- rawe listi kandi-
nom Neori~i}em, predo~io nam je su{tinske ideje iz kojih su pro- data, prema koji-
istekli nacrti pomenutih dokumenata. Analizom doma}ih i stra- ma }e se svi
nih iskustava, razmatrawem primedbi i sugestija komandi, jedi- oficiri u si-
nica i ustanova VS i MO, uz uva`avawe specifi~nosti sistema stemu odbrane
odbrane Republike Srbije i odrednica strategijskih dokumenata, rangirati po
obja{wava general \or|evi}, do{lo se do re{ewa koja bi, uz ta~no utvr|e-
minimalne izmene, uskoro trebalo zvani~no da ugledaju svetlost nim parame-
dana. trima kako bi

12 15. decembar 2009.

resursa
ovske reforme
se najkvalitetnijima omogu}ilo napredovawe, uzdizawe,
to jest postavqawe na formacijsko mesto vi{eg ~ina i
{kolovawe, odnosno usavr{avawe. Brigadni general
\or|evi} isti~e da }e zavr{nu re~ u tom procesu imati
ministar odbrane, koji odluku donosi na predlog Ka-
drovske komisije. Rang-liste }e, ka`e on, imati preo-
vla|uju}u te`inu kada su u pitawu odluke toga tela.
Prilikom izrade predloga Kriterijuma, kako ka`e
pukovnik Stevan Brusin iz Uprave za kadrove, kori-
{}ena su iskustva iz upotrebe Kriterijuma za pro-
fesionalizaciju kadra iz 2006. godine, Krite-
rijuma za profesionalnu vojnu slu`bu iz
2007. i Osnova kriterijuma za izradu li-
ste kandidata za upu}ivawe na {kolovawe
i usavr{avawe od jula 2008. godine. Ta-
ko|e su uzeti u obzir zakqu~ci sa sa-
stanka na temu „Analiza i Nacrt mode-
la kriterijuma prilikom upisa slu{a-
oca na svim oblicima {kolovawa u
gra|anstvu, Vojnoj akademiji i Vojno-
medicinskoj akademiji“, odr`anog
decembra pro{le godine, te pred-
lozi organizacionih jedinica Mi-
nistarstva odbrane koji su pri-
kupqeni u toku januara ove go-
dine.
– Predlo`enim kriteri-
jumima definisana su: merila
za rangirawe, parametri me-
rila za rangirawe kandidata i iz-
rada listi kandidata. Postupak za
izradu, konkretan izgled i sadr-
`aj listi kandidata bi}e defi-
nisan posebnim uputstvom za
izradu listi kandidata koje
}e na{a uprava sa~initi
kada dokument bude zvani~-
no usvojen – obja{wava
pukovnik Brusin.
Pet merila
Da bi se obezbedila
univerzalnost kriteriju-
ma za izradu razli~itih
tipova listi kandida-
ta, a istovremeno i
uva`ile specifi~-
nosti svake liste
zasebno, isti~e
Brusin, prime-
wiva}e se op{ta
i posebna meri-
la. Primenom op-
{tih merila rangi-
rali bi se svi ofi-
ciri u sistemu od-
brane, dok bi se po-
sebna merila koristi-
la za izradu razli~itih
Ilustrovao Nikola OTA[ listi kandidata – za unapre-
|ivawe, postavqawe na vi{a formacijska mesta i upu}ivawe na
{kolovawe i usavr{avawe.
Predlo`eno je pet op{tih merila, koja se mogu iskazati objek-
tivnim pokazateqima, odnosno koja se mogu bodovati – zna~aj du-
`nosti, karakter du`nosti, uspeh sa prethodnog {kolovawa, dostig-
nuti nivo usavr{avawa i slu`bena ocena.
Zna~aj du`nosti meri}e se prema formacijskim elementima iz
naredbe o postavqewu na du`nost svih oficira, bez obzira na ~in.
– Karakter du`nosti je novo merilo kojim bi trebalo da se
otkloni nedostatak prilikom bodovawa du`nosti rukovodilaca.
Naime, postojao je nesklad u rangirawu oficira na istom nivou
du`nosti u zavisnosti od polo`ajne grupe. Uvo|ewem ovog merila
usagla{ava se taj odnos i ujedno se boduju va`ne du`nosti u koman-
dama, jedinicama i ustanovama koje ranije nisu bile predvi|ene za
uve}awe bodova. Kao osnova za izradu predloga koliko bodova do-
deqivati kojoj du`nosti kori{}en je Nacrt pravilnika za odre|i-
vawe elemenata formacijskih mesta oficira i podoficira koji je
izradila Uprava za organizaciju Sektora za politiku odbrane –
ka`e Brusin.
Prilikom dodele broja bodova za uspeh sa prethodnog {ko-
lovawa, po pitawu odnosa ocene sa osnovnog {kolovawa i ko-
mandno-{tabnog usavr{avawa, primewene su sugestije Kolegijuma
ministra odbrane i vi{e organizacijskih jedinica, te rezultati
istra`ivawa o odnosu uspe{nosti ispitanika i wihovog uspeha na
kraju {kolovawa.
Pokazalo se da oficiri koji su imali visok prosek na Voj-
noj akademiji pokazuju boqe rezultate u slu`bi, pa ocene sa VA,
odnosno osnovnih studija u vrednovawu uspeha {kolovawa imaju
primat.
Slu`bena ocena, ka`e na{ sagovornik, zna~ajno je merilo, ia-
ko postoje sporewa o objektivnosti ocewivawa na na~in kako je to
do sada ra|eno.
– Istina da je dosada{wi na~in ocewivawa oficira bio maw-
kav. Me|utim, to je merqiv kriterijum i mi ga moramo uzeti u obzir.
U nekoliko organizacionih celina Ministarstva i jedinica Vojske
Srbije napravili smo probne rang-liste na osnovu tih kriterijuma
i predstavili ih komandantima i na~elnicima. Gotovo da nije bilo
neslagawa sa wihovim vi|ewem qudi kojima rukovode – obja{wava
pukovnik.
Od pet posebnih merila koja je Uprava za kadrove predlo`ila,
tri su objektivno merqiva – stepen poznavawa stranih jezika, isku-
stvo, u~e{}e u multinacionalnim operacijama, dok dva merila pred-
stavqaju procene nadle`ne slu`be, odnosno pretpostavqenih sta-
re{ina – procena psiholo{kih kapaciteta i perspektivnost razvo-
ja karijere.
Predlog dokumenta predvi|a da se broj bodova dobijenih kori-
{}ewem op{tih merila umawuje ukoliko su kandidati tokom rada
bili sankcionisani ili imaju ni`i stepen stru~ne spreme, a bodovi
se skidaju i ograni~eno sposobnim za profesionalnu vojnu slu`bu.
Na taj se na~in, kako ka`u u Upravi za Kadrove, pravi razlika iz-
me|u oficira koji mogu redovno napredovati u karijeri i onih koji
za to imaju ote`avaju}e okolnosti.
Posebna merila, dakle, u~estvuju u ukupnom broju bodova kao
dopunski bodovi u odnosu na ukupan broj bodova dodeqen kori{}e-
wem op{tih merila uz definisana umawewa. Va`no je re}i da }e se
prilikom formirawa listi kandidata, u zavisnosti od zna~aja du-
`nosti ili nivoa {kolovawa koje lista tretira, dopunska merila
uvoditi kako je to definisano u predlogu Kriterijuma.
13
 tema

Tipovi karijere
Po svemu sude}i 2010. godina, svim oficirima u ~inu majora,
ali i nekim kapetanima done}e zna~ajnu stavku u personalnim doku-
mentima – tip karijere. O uvo|ewu tipova karijere za oficire dugo
se govorilo, a kako nam je rekao pukovnik Vojkan Neori~i} iz Upra-
ve za kadrove, dokument koji }e definisati tu problematiku o~ekuju
„kozmeti~ke“ dorade i potpis ministra odbrane.
Prema wegovim re~ima, tipovi karijere kao metod profesio-
nalne klasifikacije oficira relativno su skoro uvedeni i u ostalim
savremenim vojskama sveta. Iskustva su razli~ita, pristupi tako|e.
Brigadni general Sla|an \or|evi}, na~elnik Uprave za kadrove
KQU^ BODOVAWA
Pukovnik Neori~i} ka`e da je svaka vojska tom problemu pri{la uva-
Rangirawe kandidata prema op{tim merilima prema na- `avaju}i sopstvena iskustva i procene stru~waka. Prilikom izrade
crtu Kriterijuma vr{i se po skali od ukupno mogu}ih 100 bodo- predloga Uputstva o odre|ivawu tipova karijere oficirima Vojske
va, tako {to se kandidatu dodequju bodovi prema definisanim Srbije razmatrana su strana re{ewa, ali je prednost data procena-
parametrima. Procentualno u~e{}e zna~aja du`nosti u ukup- ma i sugestijama koje su stigle iz sistema odbrane. Proces usagla{a-
nom broju bodova iznosi 26 posto, karakter du`nosti nosi os- vawa dokumenta trajao je dugo, a verzija koja nam je predstavqena u
am procenata bodova, uspeh sa prethodnog {kolovawa najvi{e Upravi za kadrove vi{e puta je dora|ivana i usavr{avana.
se vrednuje i ~ini 30 posto bodova, koliko se vrednuje i slu- Uputstvo predvi|a da se oficiru odre|uju osnovni tip i podtip
`bena ocena. Dostignuti novo usavr{avawa povla~i {est po- karijere, odnosno alternativni tip i podtip karijere. Naime, postoje
sto bodova u ukupnom zbiru. tri osnovna tipa karijere: komandni, {tabni i logisti~ki tip.
Primera radi, maksimalnih 26 bodova dodeqiva}e se – Komandni tip karijere, kako mu i ime ka`e, predvi|en je za
oficiru na du`nosti za koju je formacijom odre|ena prva po- oficire koji }e se baviti onim {to i jeste su{tina i osnovna od-
lo`ajna grupa, dok }e stare{ina koji ima, na primer jedanaestu
polo`ajnu grupu po tom osnovu dobiti 16 bodova. Kada je u pi-
tawu karakter du`nosti osam bodova dobi}e oficir na ruko-
vode}oj du`nosti ranga komandanta vida, odnosno na~elnika
uprave, {to je i najve}i mogu}i broj, dok jedan bod dobija ko-
mandir odeqewa koliko i na~elnik referata ili rukovodilac
grupe u komandi bataqona, diviziona ili eskadrile.
Oficir koji je Vojnu akademiju zavr{io sa prosekom
10.00, dobi}e 30 bodova dok }e se za najmawi mogu}i prosek
6.00, dobijati svega {est bodova. Predvi|eno je da ocena sa
VA i ocena sa Komandno-{tabnog usavr{avawa u kona~an zbir
u|u u odnosu tri prema jedan u korist osnovnih studija.
Dostignuti nivo usavr{avawa vrednova}e se sa najvi{e
{est bodova koliko }e dobiti lica sa zavr{enim Visokim stu-
dijama bezbednosti i odbrane. Po pet bodova dobi}e doktori
nauka i oficiri sa General{tabnom {kolom, ~etiri magistri i
oficiri sa K[U, dok }e se osnovni komandno-{tabni kurs
vrednovati sa jedan bod.
Merilo slu`bene ocene ra~una}e se mno`ewem proseka
svih slu`benih ocena sa {est, tako da najve}i mogu}i broj bo-
dova bude 30. Poznavawe stranih jezika u nivou Stanaga (STA-
NAG) 4444, isto kao i ocena 10 na Vojnoj akademiji na tre}em
nivou, vrede}e osam bodova.
Vreme provedeno u ~inu }e se, prema novim kriterijumima
bodovati, kao i u~e{}e u multinacionalnim operacijama. U
Upravi za kadrove nagla{avaju da je uvo|ewe ovog merila koje
tretira u~e{}e u mirovnim misijama u skladu sa aktuelnim
opredeqewima politike odbrane.
Mogu}i broj bodova rangiranim kandidatima, dobijen pri-
menom op{tih merila, umawuje se: za svaku pravnosna`nu di-
sciplinsku kaznu, svaku pravnosna`nu sudsku kaznu za krivi~no
delo i za svaku negativnu slu`benu ocenu po jedan bod. Isti
broj bodova umawuje se kandidatu koji je postavqen na forma-
cijsko mesto ni`eg ~ina kao i oficirima koji su zavr{ili
osnovne strukovne studije ili osnovne akademske studije u tra-
jawu od 3 godine, odnosno ostvarili 180 ESPB bodova. Dva bo-
da na rang-listi, a kako je predlo`eno, bi}e oduzimani kandi-
datima koji su ograni~eno sposobni za slu`bu.

14 15. decembar 2009.

 slove, organima za obave-
VREDNOVAWE {tajno-izvi|a~ke poslove,
PSIHOLO[KOG KAPACITETA slu`bama bezbednosti i
vojnoj policiji. Oficiri
Kada novi kriterijumi stupe na snagu svi oficiri koji bu- koji su na du`nosti u orga-
du u{li u izbor za postavqawe na va`ne komandne i rukovode- nima za operativne poslo-
}e du`nosti i {kolovawe na vi{im nivoima upu}iva}e se na ve, organima za obuku i u
seriju psihotestova u Odeqewe za mentalno zdravqe i vojnu kabinetima, to jest oni ko-
psihologiju Vojnomedicinske akademije. Merila procena psiho- ji bi `eleli da zauzmu taj
lo{kih kapaciteta i perspektivnost razvoja karijere, saglasno pravac u karijeri, svrsta-
procenama, predstavqaju eliminaciona merila koja govore o }e se u operativni podtip.
prolaznosti ili neprolaznosti kandidata u budu}oj karijeri. Planirawe odbrane name-
Dakle, stru~waci VMA }e najverovatnije kandidate ocewivati wen je za du`nosti u orga-
sa – preporu~uje se, mo`e se postaviti (unaprediti, uputiti na nima za planirawe i raz-
{kolovawe ili usavr{avawe) i ne preporu~uje se. voj, programirawe i buxet,
Testovi bi trebalo da obuhvate: faktorsku procenu li~- organima za organizacij-
nosti i procene fluidne i kristalizovane inteligencije. sko-mobilizacijske poslo-
Kako nam je rekao na~elnik Uprave za kadrove, ministar ve i odbrambene pripre-
odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{taba Vojske Sr- me. Oficiri na du`nosti
bije general-potpukovnik Miloje Mileti} saglasili su se sa ide- u organima finansijske
jom sa se za tu namenu nabave i odgovaraju}e baterije najsavre- slu`be u MO i VS }e biti
menijih psihotestova, informati~ka oprema i softver. Pukovnik Stevan Brusin svrstani u podtip upra-

lika oficirskog poziva. [tabni tip }e imati nekoliko podtipova.

Prvi je upravqawe qudskim resursima predvi|en za du`nosti u or-
ganima za status i personalne poslove, organima za {kolovawe i
usavr{avawe, za moral i psiholo{ki rad, du`nostima i organima
za obaveze odbrane. Sledi obave{tajno-bezbednosni podtip, pred-
odre|en za du`nosti u organima za obave{tajno-operativne po-

Pukovnik
Vojkan Neori~i}

vqawe finansijama. U okviru {tabnog tipa, postoji i funkcional-

ni podtip koji }e obuhvatiti oficire na du`nostima u organima te-
lekomunikacija i informatike, organima za odnose sa javno{}u, za
civilno-vojnu saradwu, organima pravne slu`be, organima za me-
|unarodnu vojnu saradwu ili }e obavqati neke druge funkcionalne
du`nosti u MO i VS. Logisti~ki tip karijere, jasno je, preovla|i-
va}e me|u oficirima koji se bave tim delokrugom poslova – obja-
{wava pukovnik Vojkan Neori~i}.
Predvi|eno je da se oficir, prilikom pokretawa postupka za
unapre|ewe u ~in majora izjasni u kom osnovnom i kom alternativnom
tipu `eli da se razvija wegova karijera. Taj se podatak u personalna
dokumenta upisuje kao `eqeni tip karijere. Oficiri u ~inu kapetana
izja{wavli bi se o `eqenim tipovima karijere pred upu}ivawe na
usavr{avawe za komandne i {tabne du`nosti takti~ko-operativnog
nivoa, odnosno studije drugog stepena. Dakle, stare{ine u ~inu potpo-
ru~nika, poru~nika i ve}ina u ~inu kapetana ne}e imati odre|en tip
karijere ve} }e se voditi u slu`bi u okviru svojih rodova i slu`bi.
Potrebe sistema
@eqeni tip karijere, kako ka`e pukovnik Neori~i}, predsta-
vqa izraz li~nog opredeqewa za pravac i tok profesionalnog raz-
voja, {to proisti~e iz prava i odgovornosti svakog pojedinca. Ofi-
cir zasniva `eqeni tipi karijere na sopstvenoj proceni i na save-
tima organa za upravqawe qudskim resursima, uva`avaju}i mogu}-
nosti razvoja karijere u skladu sa potrebama sistema odbrane, koje
su definisane strukturom tipova karijere. Mogu}nosti razvoja u
odre|enom tipu karijere uslovqene su li~nim kompetencijama ofi-

15
 tema
KADROVSKI SAVET
U Upravi za kadrove zaznali smo da }e zajedno sa setom
novih propisa biti osnovan i Kadrovski savet Ministarstva
odbrane. Savet }e biti savetodavni organ ministra odbrane i
razmatra}e pitawa koja se odnose na razvoj oficirskog kadra
prema tipovima karijere. U wegov }e sastav u}i rukovodioci
organizacionih delova Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
i formiranih savetodavnih organa rodova i slu`bi.
To zna~i da }e za svaki tip, odnosno podtip karijere savet
imati ta~no utvr|en sastav kadrovskog saveta koga }e ~initi
najkompetetnije li~nosti iz sistema odbrane za odre|enu
oblast, to jest tip karijere. Primera radi kada je u pitawu ko-
mandni tip karijere Kadrovski savet ~ini}e: zamenik na~elni-
ka General{taba, direktor Inspektorata odbrane, komandant
Kopnene vojske, komandant Vazduhoplovstva i protivvazduho-
plovne odbrane, komandant Komande za obuku i na~elnik Vojne
akademije dok }e za {tabni tip karijere, odnosno podtip pla-
nirawe odbrane Savet ~initi predstavnik organizacione jedi-
nice MO za strategijsko planirawe i organizaciju, organiza-
cione jedinice G[ VS za planirawe i razvoj i na~elnik Kate-
dre strategije VA.
Kadrovski savet ministra odbrane sastaja}e se u februa-
ru i septembru teku}e godine, radi predlagawa ministru od-
brane tipova karijere oficirima ~ina kapetana, koji su una-
pre|eni u ~in majora. U mesecu maju kadrovski savet trebalo bi
da se sastaje radi odre|ivawa tipova karijere oficirima ~i-
na kapetana koji se upu}uju na usavr{avawe za komandne i
{tabne du`nosti takti~ko-operativnog nivoa, odnosno na stu-
dije drugog stepena.
cira, potrebama sistema odbrane i postoje}im brojnim stawima
oficira po tipovima karijere i wihovim prilivom i odlivom.
– Svako }e morati, pre iskazivawa `eqe o tipu karijere, da
se informi{e o svim aspektima mogu}ih odluka. Uprava za kadrove
}e pokazateqe mogu}nosti razvoja po tipovima i podtipovima kari-
jere pravovremeno upu}ivati organima za upravqawe qudskim re-
sursima u jedinicama i komandama. Dobra procena sopstvenih mo-
gu}nosti i sagledavawe „otvorenih puteva“ mo`e zna~ajno koristiti
– smatra na{ sagovornik.
Postupak odre|ivawa tipa karijere podrazumeva}e da pretpo-
stavqeni stare{ina da predlog za oficira kome se odre|uju osnov-
ni tip karijere i alternativni tip karijere polaze}i od izra`ene
`eqe, pripadnosti rodu ili slu`bi, dotada{wih usavr{avawa,
profesionalnog iskustva, kao i procene ostalih sposobnosti ofi-
cira da uspe{no odgovori zahtevima u odre|enim tipovima karije-
re. Ako se predlog pretpostavqenog ne podudari sa iskazanom `e-
qom, pretpostavqeni stare{ina }e morati da obrazlo`i svoj stav.
Predlog za dodeqivawe tipa karijere daje se na nivou bata-
qona, odnosno brigade i prosle|uje Upravi za kadrove, koja ga pro-
sle|uje na Kadrovski savet.
Mogu}nost promene
Kadrovski savet ministra odbrane predlaga}e ministru od-
brane osnovni i alternativni tip karijere oficira na osnovu `e-
qe, predloga pretpostavqenog stare{ine i u skladu sa mogu}nosti-
ma razvoja u odre|enom tipu karijere. Za stare{ine koji ve} imaju
odgovaraju}i oblik usavr{avawa za odre|eni tip karijere, ta ~i-
wenica }e se, kako smo saznali, tretirati kao odlu~uju}a.
Ministar odbrane, na osnovu predloga Kadrovskog saveta, od-
16
INTERNI KONKURSI
Na intranet servisu Uprave za kadrove kojoj se mo`e pri-
stupiti preko ra~unarske mre`e komanovawa RAMKO, od pre
nekoliko dana dostupni su interni konkursi za popunu odre|e-
nih formacijskih mesta. Time se, kako ka`u u Upravi, nudi mo-
gu}nost svim stare{inama da imaju uvid u to koja su formacij-
ska mesta upra`wena i da se eventualno prijave na konkurs za
wihovu popunu.
Kako nam je objasnio pukovnik Brusin, zahtevi za popunu
nekih formacijskih mesta koje Uprava za kadrove distribuira
jedinicama i ustanovama VS i MO ~esto zavr{e u fiokama
pretpostavqenih stare{ina.
– Vrlo ~esto dobijemo odgovor da u nekoj jedinici nema
kandidata za popunu odre|enog formacijskog mesta, a zapravo
nadle`ni stare{ina nije ni pitao nikog od svojih pot~iwenih.
Na taj na~in komandanti «{tite» svoje sastave od odliva kadra,
ali istovremeno ~ine {tetu sistemu. Ideja je da apsolutno sve
stare{ine imaju, putem intranet servisa, uvid u konkurse za
formacijska mesta i da se prijavquju samostalno. U tu smo svr-
hu napravili i upitnik koji oficir popuwava, a jedna od stavki
u upitniku je i saglasnost pretpostavqenog – obja{wava Brusin
i nagla{ava da pretpostvaqeni, i kada nije saglasan da wegov
pot~iweni pre|e na drugu du`nost, nema pravo da mu zabrani
da konkuri{e.
– Uprava za kadrove }e sve prijave objediniti i prosledi-
ti organizacionim celinama i jedinicama, a me|u wima }e se
daqe odvijati sva procedura oko eventualnih preme{taja – ka-
`e na{ sagovornik.
Za sada je na intranet servisu dostupno nekoliko konkur-
sa za va`na i specifi~na formacijska mesta, a u dogledno vre-
me na isti na~in bi se moglo postupati i sa ni`im du`nostima,
kako je to u nekim armijama sveta slu~aj. To }e biti mogu}e kada
ra~unarska mre`a komanovawa RAMKO, bude dostupna na nivou
bataqona.
re|iva}e tipove karijere oficira i dostavqati ih na sprovo|ewe
organizacionoj jedinici Ministarstva nadle`noj za kadrove.
Pukovnik Neori~i} ka`e da Uputstvo predvi|a i mogu}nost pro-
mene osnovnog, odnosno alternativnog tipa karijere na sopstveni zah-
tev ili po potrebi slu`be ukoliko ne postoji mogu}nost napredovawa
ili odgovaraju}eg postavqewa u tipu koji je oficiru ve} dodeqen.
Hitnu promenu osnovnog tipa karijere, kako stoji u dokumentu,
mo`e izvr{iti ministar odbrane na predlog na~elnika General-
{taba VS za oficire u Vojsci Srbije, a pomo}nik ministra za qud-
ske resurse predlog iznosi za oficire postavqene na formacijska
mesta van Vojske Srbije.
Komandni tip karijere, kako je istakao brigadni general \or-
|evi}, ima}e primat kada je u pitawu {kolovawe i usavr{avawe
unutar sistema odbrane. Prema wegovim re~ima, za taj }e se tip ka-
rijere predlagati oficiri koji na psiholo{kom testirawu budu svr-
stani u prvu kategoriju.
Na~elnik Uprave za kadrove podse}a da proces uspostavqawa
kadrovske piramide podrazumeva i dono{ewe pomenutih propisa i
usvajawe novog pristupa oficirskom pozivu.
– Konkurencija za unapre|ivawe, postavqawe na visoka for-
macijska mesta, pa i za {kolovawe bi}e o{tra. Najboqi, najspo-
sobniji i najkompetentniji }e imati prednost. Nova sistematizacija
Ministarstva propisuje daleko mawi broj pukovni~kih i potpukov-
ni~kih mesta, a pravilnici su izri~iti kada je re~ o postavqewu na
takve du`nosti. Predvi|am pravu „borbu“ za mesto pri vrhu hije-
rarhije – smatra \or|evi}.
Aleksandar PETROVI]
Snimio Darimir BANDA
15. decembar 2009.
 Konferencija
o regionalnoj
bezbednosti
u Jugoisto~noj Evropi
Generali
Mileti} i Fojt

Prijemi kod na~elnika

General{taba Vojske
Srbije
Na~elnik General{taba general-potpukovnik Miloje Mileti}
primio je komandanta Vazduhoplovnih snaga Nacionalne Garde
Ohajo general-majora Heri V. Fojta, koji je u okviru trodnevne po-
sete delegacije Vazduhoplovnih snaga Nacionalne garde Ohaja Sr-
biji prisustvovao seminaru na temu „Zdru`ena upotreba vojno-ci-
vilnih aerodroma“ u Komandi ViPVO.
General Mileti} primio je i {efa Vojne kancelarije Nato u
Beogradu (MLO), brigadnog generala Miroslava Balinta, koji usko-
ro predaje du`nost. Dr`avni sekretar Du{an Spasojevi} predvodio je delega-
A. P. ciju Ministarstva odbrane na konferenciji „Regionalna bez-
bednost kroz regionalno vlasni{tvo: Nova era saradwe“, koja
je odr`ana od 8. do 10. decembra u Ankari, u organizaciji Cen-
Potpisan Plan bilateralne tra za bezbednosnu saradwu RACVIAC i Republike Turske, kao
predsedavaju}e Procesa saradwe u Jugoisto~noj Evropi (SE-
vojne saradwe sa Ma|arskom ECP).
Konferencija se organizuje radi unapre|ewa saradwe i
Na~elnici uprava za me|unarodnu vojnu saradwu ministarsta-
poverewa u oblasti regionalne bezbednosti u Jugoisto~noj
va odbrane Srbije i Ma|arske, Milorad Peri} i brigadni general
Evropi. Poseban zna~aj konferencije predstavqa razmena is-
I{tvan \ene{, potpisali su 8. decembra u Beogradu Plan bilate-
kustava i diskusija o postoje}im izazovima i prioritetima ze-
ralne vojne saradwe za 2010. godinu.
maqa Jugoisto~ne Evrope u oblasti regionalne bezbednosti.
Dogovoreno je da se u narednom periodu intenziviraju aktiv-
Dr`avni sekretar Spasojevi}, govore}i u uvodnom delu
nosti na usagla{avawu Sporazuma o saradwi u oblasti odbrane i
konferencije, istakao je da je evropska budu}nost dr`ava regi-
drugih ugovora neophodnih za daqe unapre|ewe saradwe.
ona jedini garant trajne regionalne bezbednosti i prosperite-
Planom je predvi|eno da se u slede}oj godini saradwa te`i-
ta zemaqa JIE.
{no odvija kroz zajedni~ke vojne ve`be i razmenu iskustava u proce-
Govore}i o problemima koji optere}uju regionalnu sta-
su reforme sistema odbrane i profesionalizacije oru`anih snaga.
bilnost, Spasojevi} je posebno naglasio da je jedan od kqu~nih
Ma|arska strana spremna je da prenese iskustva iz u~e{}a u
faktora destabilizacije regiona jednostrano protivpravno
Programu Partnerstvo za mir, kao i obuke i iskustava u procesu an-
progla{ena nezavisnost Kosova i Metohije i izneo stavove dr-
ga`ovawa pripadnika OS Ma|arske u multinacionalnim operaci-
`avne politike prema tom problemu.
jama.
Srbija je nedvosmisleno posve}ena unapre|ewu regional-
Ministarstvo odbrane Ma|arske donelo je odluku da do-
ne saradwe i veoma je aktivna ~lanica regionalnih inicijati-
nacijom podr`i ABHO Kru{evac kao regionalni centar.
va u oblasti bezbednosti i odbrane. Nedavni prijem u puno-
pravno ~lanstvo Procesa saradwe ministara odbrane zemaqa
Jugoisto~ne Evrope (SEDM) potvrda je opredeqewa Srbije da
bude pouzdan partner u okviru regionalnog i me|unarodnog
bezbednosnog sistema.
Pored u~e{}a na konferenciji, dr`avni sekretar Spasojevi}
odr`ao je sastanke sa dr`avnim sekretarom Ministarstva odbra-
ne Turske general-potpukovnikom Ahmetom Turmu{om i podsekreta-
rom za odbrambenu industriju Muradom Bajarom. Teme razgovora
su bile unapre|ewe bilateralne saradwe u oblasti odbrane i bez-
bednosno-politi~ka situacija u regionu.

17
Potrebna znawa oficira Vojske Srbije
Vojni Matriks
Raz voj i usa vr {a va we voj nog
ka dra pri la go |a va se no vim
bez bed no snim, dru {tve nim i
eko nom skim iza zo vi ma. U tom
kon tek stu, sko ra {wi
na u~ no stru~ ni skup „Po treb na
zna wa ofi ci ra Voj ske Sr bi je
2010-2020” po ka zao je da
u voj noj sre di ni po sto je
ka pa ci te ti da se stra te gi ja
ob ra zo va wa ofi ci ra
bu du} no sti usme ri ka mo gu }em
i po treb nom.
ribli`avawe Srbije evropskim integracijama i preina~ewe na~ela
obrazovawa name}u potrebu da se poboq{a sistem {kolovawa
P stru~waka za potrebe sistema odbrane, naro~ito Vojske. Posebno je
zna~ajno utvrditi odgovaraju}e mesto i ulogu vojno{kolskog u okviru
prosvetnog sistema Republike Srbije, ali i evroatlantskog prostora.
Stoga je nau~nostru~ni skup „Potrebna znawa oficira Vojske Sr-
bije 2010-2020”, koji je nedavno organizovala Vojna akademija, u sa-
radwi sa Institutom za strategijska istra`ivawa Sektora za politiku
odbrane Ministarstva odbrane, u pravom trenutku prezentovao nove
rezultate istra`ivawa, vizije razvoja i wihovu mogu}u primenu u obla-
sti {kolovawa za potrebe sistema odbrane.
Skup je okupio stru~wake iz zemqe i sveta, koji se bave problemom
definisawa strukture i nivoa znawa potrebnih za uspe{no obavqawe
vojne delatnosti. Analizirani su sistemi sticawa znawa u zemqi i ino-
stranstvu. Utvr|eni su problemi i pravci daqih istra`ivawa u toj obla-
sti, i izneta iskustva i pogledi na potrebna znawa oficira, odnosno na
izgradwu i vrednovawe znawa.
Postavqawe matrica
Na skupu su najpre govorili general-major dr Bo`idar Forca iz
Uprave za planirawe i razvoj General{taba Vojske Srbije - o su{tin-
skim operativnim sposobnostima Vojske kao ~iniocu potrebnih znawa
oficira, brigadni general u penziji dr Rudolf Urban i dr Vladan Holc-
ner sa Univerziteta odbrane ^e{ke Republike – „Obrazovawe za bu-
du}nost – izazovi u vojnom obrazovawu na po~etku 21. veka”.
General-major dr Mirko [undov sa Hrvatskog vojnog u~ili{ta
Petar Zriwski izlo`io je vi|ewe potrebnih znawa oficira u na-
rednom desetle}u, a i hrvatska iskustva u organizovawu vojnog {kol-
stva. Pukovnik Juraj Virostek sa Akademije oru`anih snaga Slova~ke
(u radu „Aktivnosti u oblasti odbrane i bezbednosti za obrazovawe
i obuku me|unarodnog personala”) istakao je da sistem obrazovawa
i obuke treba da bude postavqen tako da omogu}ava izvr{ewe zada-
taka i misija vojske, i obrazlo`io na~in na koji se to odvija u wego-
voj zemqi.
Francuski potpukovnik Pjer Aleksandar Legro predstavqao je Voj-
nu akademiju San Sir. Viktorija Sim Tejlor, sa Odbrambenih studija u
Velikoj Britaniji (na skupu je u~estvovala sa radom „Postizawe ravno-
te`e izme|u vojnih i akademskih predmeta u obrazovawu sredweg ofi-
cirskog kadra”) iznela je pojedine te{ko}e u predavawu u vojnom okru-
`ewu i mogu}e na~ine wihovog prevazila`ewa.
Na prvoj sesiji izlaga~i su poku{ali da odgovore na pitawe koja su
potrebna znawa oficira. Matricu za odgovor ponudili su pukovnici dr
Samed Karovi} i Milutin Pu{ara, potpukovnik Vladimir Risti} i major
Nenad Komazec sa Vojne akademije u radu „Vizija i misije Vojske – osno-
va potrebnih znawa oficira Vojske”.
Da li je „Permanentno obrazovawe u Vojsci – potreba ili moda”
razmatrali su u zajedni~kom radu doktor Dragoslav Milojevi} iz Mi-
nistarstva finansija i magistri Sr|an Milenkovi} i Sa{a Veseli-
novi} iz Ministarstva odbrane. Oni zakqu~uju da je do`ivotno u~ewe
i usavr{avawe u profesiji postalo integralni deo savremenog po-
slovnog `ivota. Istovremeno, aktuelna organizacija, kao ex post in-
strument, nije prikladna za usmeravawe obrazovawa i upravo vizija
sistema u budu}nosti omogu}ava dugoro~no makroplanirawe obrazo-
vawa koje uslovqava izbor odgovaraju}eg modela obrazovawa i utvr-
|ivawe funkcija u toj oblasti.
15. decembar 2009.
 „Problem obrazovnih potreba oficira Vojske Srbije za me-
naxment u sistemu odbrane” razmatrali su pukovnik dr Jan Mar~ek
i dr Zoran Kilibarda u zajedni~kom radu. Potpukovnik doc. dr Mi-
roslav Talijan i pukovnik Aleksandar Bjeli} („Osnovna polazi{ta
za definisawe potrebnih znawa oficira Vojske Srbije”) nastojali
su da prika`u `eqeni profil savremenih i budu}ih oficira na{e
vojske, na osnovu nau~nih saznawa menaxmenta.
Re{avawe eti~kih nedoumica
„Istra`ivawe relevantnih operativnih znawa oficira Voj-
ske Srbije”, rad pukovnika dr Vojislava \or|evi}a sa Vojne aka-
demije, zasniva se na dugogodi{wem istra`ivawu. Primena teo-
rijskih i prakti~nih znawa u vojnoj delatnosti objediwava se i
pro`ima, u zavisnosti od du`nosti, uloge i misije oficira, odno-
sno wihove akcione sposobnosti. U skladu sa potrebama takozva-
nih primewenih znawa oficira Vojske Srbije, izdvajaju se potre-
be za razvijawem operativnih sposobnosti.
Pukovnik dr Borislav Grozdi} („Potrebna znawa vojnih lide-
ra Vojske Srbije u moralno-eti~kim izazovima prvih dekada 21.
veka”) govorio je o odlikama liderstva i moralnosti kao wenom
centralnom mestu. Vojni poziv, sam po sebi, nosi najdubqa eti~ka
pitawa i nedoumice, a danas, i ubudu}e, u~estvovawe u operacija-
ma van nacionalnih granica otvara mnoga i te{ka eti~ka pitawa.
Pukovnik dr Grozdi} zakqu~uje da kod na{ih oficira treba nego-
vati uverewe da su univerzalne vrednosti – istina, pravda, qubav,
vera, bez obzira na okru`ewe, ne samo vrednosti ve} i sila kojom
se pobe|uje u svim vojnim misijama.
U radu „Globalizacija sveta bezbednosti i potrebna znawa
oficira Vojske Srbije iz podru~ja dru{tveno-humanisti~kih nauka”,
pukovnik dr Ilija Kajtez tvrdi da se „{kolovawe oficira ne mo`e
zasnivati samo na teorijama, tehnici i tehnologiji, jer se niko u to-
likoj meri kao oficiri ne suo~avaju u radu s pitawima egzistencije,
`ivota i smrti, pravde i dobra, nagrade i kazne, a za to su potreb-
ne izuzetno jake li~nosti i duhovno uzdignuta bi}a”. Uloga dru{tve-
no-humanisti~kih nauka u tom procesu od neprocewivog je zna~aja za
svaku vojsku i wen oficirski kadar.
Pukovnik dr Branko Te{anovi} („Ekonomska znawa oficira
Vojske Srbije kao osnova uspe{nog menaxmenta”) isti~e da je od-
lu~ivawe o ograni~enim, a uz to veoma dragocenim qudskim i ma-
terijalnim resursima, nezamislivo bez elementarnih ekonomskih
znawa. Ciq je stvoriti pretpostavke da se budu}i oficiri ospo-
sobe za dono{ewe optimalnih odluka pri izvr{avawu zadataka, u
sve tri misije Vojske, uz osmi{qavawe wihove realizacije na {to
efikasniji i efektivniji na~in.
Imaju}i u vidu da je Vojna akademija u toku 2009. godine akre-
ditovana kao visoko{kolska ustanova i da u svom sastavu treba
da ima najmawe 70 odsto stalno zaposlenih predava~a u zvawu
doktora nauka, pukovnik dr Zoran Krsmanovi} („Potrebna znawa
oficira Vojske Srbije iz metodologije vojnih nauka”) istakao je da
je neophodno osposobiti potreban kontingent oficira za nau~no-
istra`iva~ki rad. U tom smislu definisani su i zadaci metodolo-
gije vojnih nauka.
Logisti~ki aspekti obrazovawa
Grupa autora, pukovnici dr Marko Andreji} i Novica Coni},
kapetan Marjan Milenkov i poru~nik mr Vlada Sokolovi} istra-
`ivali su „Logisti~ke aspekte obrazovawa nelogisti~kog osobqa”.
U radu su zabele`ili potrebna znawa iz oblasti logistike, koja
se daju studentima i slu{aocima izvan logisti~kih slu`bi za oba-
vqawe funkcionalnih du`nosti. Od kvaliteta usvojenih znawa iz
te oblasti zavisi na~in razmi{qawa i dono{ewe odluka, a i sa-
ma saradwa nelogisti~kih oficira sa oficirima logistike, {to
neposredno uti~e na kvalitet `ivota i rada jedinica i ustanova i
na~in izvr{avawa zadataka u okviru definisanih misija Vojske.
Brigadni general dr Miodrag Gordi}, kapetan Ivan Petrovi},
poru~nik Milo{ Durkovi} izlo`ili su „Ciklus razvoja oficirskog
kadra roda ARJ za PVD – stawe i projekcija dostizawa doktrinar-
nih potreba”. Razvoj i usavr{avawe vojnog kadra predstavqa cikli-
Snimio Du{an ATLAGI]
 u fokusu
~an proces, koji se stalno prilago|ava novim bezbednosnim, ali i
dru{tvenim i ekonomskim izazovima. Sa aspekta razvoja qudskih
resursa u Vojsci Srbije posebno je zanimqiva kategorija oficira
roda artiqerijsko-raketnih jedinica za protivvazduhoplovna dej-
stva, ~iji su ste~ena znawa i profesionalni razvoj, na raznim boji-
{tima prethodnih godina neprekidno bili proveravani.
U radu „Profesionalne sposobnosti oficira u budu}em ope-
rativnom i radnom okru`ewu”, pukovnik Miloqub Sretenovi} iz
Vojne akademije analizirao je profesionalne sposobnosti ofi-
cira u budu}em operativnom i radnom okru`ewu. Strategija ob-
razovawa oficira budu}nosti podrazumeva uspostavqawe siner-
gije izme|u obuke i obrazovawa i uravnote`enosti profesional-
nih i li~nih sposobnosti oficira.
Autori, pukovnik dr Ranko Loji}, potpukovnik mr Goran
@upac i master kapetan Zoran Stevanovi} („Organizaciono
pona{awe – zna~ajan segment potrebnih znawa oficira”) poja-
snili su pojam organizacionog pona{awa i wegovo mesto u me-
naxmentu. Analizirali su predmet, ciqeve, modele i oblasti
koje izu~ava. Istakli su i zna~aj izu~avawa i poznavawa obla-
Ka standardima najrazvijenijih
Me|unarodni, dvo-
dnevni nau~nostru~ni
skup u Domu Garde na
Top~ideru otvorio je
dr`avni sekretar Mi-
nistarstva odbrane dr
Zoran Jefti}. Prisu-
stvovali su i dr`avni
sekretar Igor Jovi~i},
na~elnik General{taba
Vojske Srbije general-
potpukovnik Miloje Mileti}, direktor Instituta za strategij-
ska istra`ivawa Ministarstva odbrane general-potpukovnik
dr Milan Zari} i na~elnik Vojne akademije brigadni general
dr Mladen Vuruna.
Pozdravqaju}i u~esnike, dr`avni sekretar Jefti} ista-
kao je da budu}i oficir Vojske Srbije svojim kapacitetima i
zalagawem mora da ispuwava standarde najrazvijenijih vojski
sveta. Naveo je da je Srbija ~vrsto opredeqena da deli evrop-
ske vrednosti i da se zala`e za po{tovawe evropskih stan-
darda u regionalnim i globalnim okvirima.
– Profesionalizacija Vojske odvija se tempom kojim ni-
smo u potpunosti zadovoqni, pre svega zbog ekonomske krize.
To, me|utim, nije i ne sme biti ko~nica u razvoju sistema obra-
zovawa na{eg kadra - ukazao je dr`avni sekretar.
Govore}i o zna~aju Vojne akademije za sistem vojnog {kol-
stva Srbije, Jefti} je informisao prisutne da je u toku zavr-
{na faza formirawa Vojnog univerziteta.
Na skupu koji je odr`an u okviru dveju zasebnih sesija -
„Potrebna znawa oficira” i „Sistem izgradwe i vrednovawa
znawa” u~estvovalo je vi{e od 40 izlaga~a iz Srbije i ino-
stranstva. Osim predstavnika Ministarstva odbrane, Vojske
Srbije i Ministarstva finansija, mi{qewe o znawima i spo-
sobnostima oficira budu}nosti dali su i gosti iz stranih voj-
nih akademija i instituta. Me|u wima su bili predstavnici
Univerziteta odbrane ^e{ke, Hrvatskog vojnog u~ili{ta Petar
Zriwski, Vojne akademije Slova~ke, francuske Vojne akademi-
je San Sir. Na skupu su u~estvovali i predstavnici Odseka za
studije bezbednosti Velike Britanije, Kraqevske vojne akade-
mije Belgije i Nacionalnog univerziteta odbrane Ma|arske
Zriwi Miklo{.
R. DRAGOVI]
20
sti organizacionog pona{awa radi kvalitetnijeg obavqawa
funkcionalnih du`nosti.
Major mr \or|e Kalaw iz Uprave za {kolstvo bavio se „Po-
trebnim znawima za psiholo{ko ratovawe”, isti~u}i da je psiho-
lo{ko ratovawe sastavni deo, pratilac i op{ti ambijent ratova-
wa u svim wegovim dimenzijama.
Vrednovawe znawa
Druga sesija skupa bila je posve}ena sistemu izgradwe i vred-
novawu znawa. U okviru toga brigadni general dr Mitar Kova~
(”Zna~aj razvijawa kriti~kog mi{qewa u procesu usvajawa znawa
iz domena mati~nih vojnih predmeta”) izlo`io je zapa`awa o spe-
cifi~nostima znawa u oblasti vojne delatnosti, kao i faze u pro-
cesu wegovog stvarawa i osnovne postavke upravqawa znawem u
savremenom kompleksnom, mre`nocentri~nom i u znatnoj meri ne-
predvidivom strategijskom okru`ewu. On je istakao potrebu i ob-
razlo`io zna~aj razvijawa kriti~kog mi{qewa u procesu usvajawa
fundamentalnih i primewenih znawa iz oblasti mati~nih vojnih
predmeta u okviru {kolovawa oficira Vojske Srbije na svim ni-
voima, a posebno na nivou poslediplomskog, i komnadno-{tabnog i
general{tabnog usavr{avawa. U radu je nagla{ena i uloga koju u
razvoju kognitivnih sposobnosti oficira ima ovladavawe ve{ti-
nom kriti~kog mi{qewa, {to se nemalo odra`ava na efikasnost
tokom odlu~ivawa i oba-
vqawe, pre svega, komand-
nih du`nosti.
Potpukovnik mr Dra-
gan Todorov sa Vojne aka-
demije („Harmonizovawe
znawa i ve{tina oficira
Vojske Srbije sinergijom
globalizacije i sporta u
Vojsci”) istakao je poveza-
nost odr`avawa visokog
stepena operativnih spo-
sobnosti sa borbeno pri-
mewenom sportskom i fi-
zi~kom pripremom, koja defini{e odre|eni segment vrednosti Voj-
ske u globalnom okru`ewu. U radu „Obrazovawe kadrova Vojske
Srbije za u~e{}e u mirovnim operacijama” potpukovnika mr Hajra-
dina Radon~i}a, iz Vojne akademije, prikazane su mogu}e aktivno-
sti u okviru obrazovawa i obuke pripadnika srpske vojske za peri-
od od 2010. do 2020. godine, koji se zasniva na potpuno novoj or-
ganizaciji obrazovawa u vojnom {kolstvu.
Major Radoslav Joci}, tako|e iz Akademije, predo~io je, u
istoimenom radu, faktore stresa u mirovnim misijama i psiholo-
{ku pripremu pripadnika Vojske Srbije. Istakao je da je psiholo-
{ka priprema neophodan ~inilac ukupnog radnog anga`ovawa u mi-
rovnim misijama, ali i objektivno pouzdan faktor predikcije psi-
hi~ke stabilnosti i profesionalne uspe{nosti wenih pripadnika.
Anita \or|evi} iz Instituta za strategijska istra`ivawa
(„Afektivno vezivawe i uspe{nost u karijeri”) nastojala je da uka-
`e na potrebna znawa stare{ina iz psihologije, s posebnim osvr-
tom na teorije emocionalnog razvoja.
Skup na kome je izlo`eno vi{e od ~etrdeset radova, od toga
osam iz inostranstva, ponudio je odgovore na mnoga pitawa, ali i
otvorio nova. Ili, kako je to u zavr{noj re~i rekao na~elnik Vojne
akademije brigadni general dr Mladen Vuruna – „Slu{aju}i izlaga-
~e, videli smo da }e na{ oficir naredne decenije morati da bude
dobar komandant, osoba koja zna kakve su razlike izme|u kultura i
religija, ima znawa iz oblasti tehnike i tehnologije, i spreman da
promeni karijeru. Treba da zna dosta o politici, i da poseduje ve-
{tine i znawa pregovarawa. Jednom re~ju, provla~i se intencija da
bi na{ budu}i oficir trebalo da bude ratnik koji treba da miri i
da gradi. Moja akademska sumwa jeste - ima li takvih qudi? Treba
li nama ~ovek ili nat~ovek? To sasvim sigurno otvara nova pitawa
i teme za nove rasprave”.
Sne`ana \OKI]
15. decembar 2009.
 Obele`en Dan
204. avijacijske baze
Sve~anim postrojavawem pripadnika 204. avijacijske baze na
aerodromu Batajnica obele`en je Dan jedinice – 2. decembar. Tog
datuma, pre ta~no {est decenija, formiran je 204. vazduhoplovni
lova~ki puk, ~iju tradiciju jedinica nastavqa.
Obra}aju}i se velikom broju gostiju, me|u kojima je bio i
komandant Vazduhoplovstva i PVO brigadni general Ranko
@ivak, komandant 204. avijacijske baze brigadni general Mirko
Vrani} istakao je da su brojni zadaci jedinica stacioniranih na
aerodoromu Batajnica, u 2009. godini izvr{avani s punom odgo-
vorno{}u.
Povodom obele`avawa 60 godina od formirawa 204. vazdu-
hoplovnog lova~kog puka uru~ena su priznawa najboqim pojedincima
i kolektivima s kojima jedinice 204. avijacijske baze ostvaruju vi-
{egodi{wu uspe{nu saradwu.
Seminar o upotrebi civilno-vojnih aerodroma
U okviru trodnevne posete delegacije Vazduhoplovnih snaga
Nacionalne garde Ohaja, 10. decembra je u Komandi Vazduho-
plovstva i protivvazduhoplovne odbrane odr`an seminar na temu
– Zajedni~ka upotreba civilno-vojnih aerodroma.
Gosti iz Sjediwenih dr`ava predstavili su iskustva u toj
oblasti koja mogu biti zna~ajna za pripadnike ViPVO, budu}i
da }e neki vojni aerodromi uskoro biti dostupni i za civilni
vazdu{ni saobra}aj.
Brigadni general Ranko @ivak, komandant ViPVO, izrazio
je zadovoqstvo zbog posete komandanta Vazduhoplovnih snaga
Nacionalne garde Ohaja general-majora Harija Fojta, {to je
ocenio kao nastavak uspe{ne saradwe. General Fojt odr`ao je
uvodnu prezentaciju o Nacionalnoj gardi Ohaja, predstaviv{i
wenu vazduhoplovnu komponentu.
Prilozi za dovr{ewe Hrama svetog Save
U Komandi i jedinicama Vazduhoplovstva i protivvazduho-
vlovne odbrane zavr{ena je akcija prikupqawa dobrovoqnih
priloga za dovr{ewe radova na Hramu svetog Save na Vra~aru.
Inicijativa za ovu akciju, koja je trajala vi{e meseci, potekla
je iz Odseka za civilno- vojnu saradwu komande ViPVO, koji je
ujedno bio i organizator.
Prema re~ima na~elnika Odseka za civilno vojnu sarad-
wu komande ViPVO, potpukovnika Ivana Uki}a, akcija je uspe-
Sve~anost povodom Dana
98. avijacijske baze
Na aerodromu La|evci kod Kraqeva sve~ano je obele`en 28.
novembar – Dan 98. avijacijske baze. Na taj dan pre {ezdeset godi-
na osnovan je 198. vazduhoplovni lova~ki puk, ~ije tradicije nasta-
vqa 98. avijacijska baza.
Komandant 98. avijacijske baze pukovnik Dejan Joksimovi} na-
glasio je da su pripadnici tog sastava ostvarili zna~ajne rezultate
na vojno-medicinskoj ve`bi u Ni{u, me|unarodnom aeromitingu „Ba-
tajnica 2009“ i intervidovskoj ve`bi na Pe{teru, dok su u narednoj
godini pred wima novi izazovi u obuci za u~e{}e u me|unarodnim
ve`bama i misijama i usvajawu novih znawa.
Pored predstavnika Vojske Srbije, sve~anosti su prisustvovali
na~elnik Ra{kog upravnog okruga Mateja Mijatovi}, predstavnici Mo-
ravi~kog upravnog okruga, op{tina Kraqevo, ^a~ak i Vrwa~ka Bawa,
bora~kih organizacija, verskih zajednica, MUP-a i @andarmerije.
Zaqubqenici u vazduhoplovstvo i prijateqi jedinice imali su
priliku da na aerodromu La|evci vide prikaz aviona, heliokopte-
ra i drugog naoru`awa i opreme 98. avijacijske baze. Z. M.
Ameri~koj
delegaciji pri-
kazane su glavne
~iwenice o ak-
tuelnom trenutku
i perspektivama
razvoja na{eg va-
zduhoplovstva.
Na semina-
ru se govorilo o
standardnim po-
stupcima i procedurama za planirawe vojnih vazduhoplovnih
operacija i odre|ivawu zahteva za podr{ku.
A. P.
la i prikupqeni novac upla}en je u fond Dru{tva za izgradwu
Hrama svetog Save.
Tradicija je Srpske pravoslavne crkve da svojim dobro-
tvorima daruje gramate u znak zahvalnosti, i kako navodi pot-
pukovnik Uki}, 98. avijacijska baza, 250. raketna brigada PVO
i Komanda Vazduhoplovstva i PVO visinom sakupqenih priloga
zaslu`ili su po~asni naziv Utemeqiteqa Hrama svetog Save.
B. M.
21
C e n t a r z a
Ku}a za sticawe
Ne ma sum we da, po sle okon ~a wa
{e sto ne deq ne in di vi du al ne
stru~ no-spe ci ja li sti~ ke obu ke,
re a li zo va ne u „{ko li za
va zdu ho plov na i va zdu ho plov no
- teh ni~ ka za ni ma wa” na
ba taj ni~ kom ae ro dro mu, voj ni ci
od la ze u ma ti~ ne je di ni ce
ospo so bqe ni za oba vqa we
osnov nih voj ni~ kih za da ta ka
o b u k u V a z d u h o p
predeqewe Vojske da obuku vojnika najmodernijeg i tehni~ko-tehnolo-
{ki najzahtevnijeg vida – Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne od-
O brane, grupi{e na jednom mestu, dovelo je do formirawa Centra u ko-
me se danas osposobqavaju vojnici artiqerijsko-raketnih jedinica,
VOJ i Vazduhoplovno-tehni~ke slu`be.
Iako u veoma opremqenim, mada ne i tako savremenim u~ionicama i
kabinetima, ovih dana nema vojnika u~enika, jer su posle jednoipomese~nog
stru~no-specijalisti~kog obu~avawa oti{li u nove jedinice, na du`nosti i
zadatke za koje su obu~eni, u Centru isti~u da se radi punom parom.
Pauzu izme|u odlaska obu~enih i dolaska mladih vojnika, ve}i broj
oficira i podoficira, instruktora obuke, iskoristio je za godi{wi odmor
i „popuwavawe pedago{kih baterija”. Isti~u pri tom da nije lako za neko-
liko nedeqa od mladi}a, koji veoma ~esto nemaju ni osnovna tehni~ka zna-
wa, stvoriti vojnika sposobnog za znala~ko, efikasno i samouvereno oba-
vqawe predvi|enih zadataka u operativnim jedinicama Vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane.
– Od kraja 2006. godine, kada su u na{ sastav u{li Centar za ispit-
no-{kolska ga|awa ARJ PVO i artiqerijsko-raketni divizion PVO, mo`e-
mo re}i da smo funkcionalno i organizaciono osposobqeni za izvr{ava-
we veoma odgovornih zadataka u obrazovawu budu}ih vojnika razli~itih
artiqerijsko-raketnih, osmatra~kih i vazduhoplovnotehni~kih specijal-
nosti – ka`e major Darko Sekuli}, komandant Centra za obuku ViPVO.
– Pored vojnika na odslu`ewu vojnog roka, u na{im kabinetima i u~i-
onicama, ali i na aerodromskoj pisti, kraj aviona i helikoptera, obu~a-
vamo kandidate za profesionalne vojnike tridesetak specijalnosti i rea-
lizujemo kurseve za usavr{avawe oficira i podoficira leta~kog i teh-
ni~kog sastava. Prakti~no smo i tehni~ka u~ionica Vojne akademije, u kojoj
p l o v s t v a i P V O
ve{tina
se realizuje deo preobuke studenata i pilota za avione i heli-
koptere. Pored toga, ve} dve godine realizujemo i kurseve za
instruktore i sertifikatore individualne specijalisti~ke obu-
ke, kako za podoficire iz Centra, tako i za stare{ine iz dru-
gih jedinica Vojske Srbije – nabraja major Sekuli}.
S obzirom na proklamovanu profesionalizaciju Vojske i
o~ekivano smawewe broja „ro~nih” vojnika, u Centru napomiwu
da se akcenat obuke pomera ka osposobqavawu profesional-
nih vojnika. Iako je plan i program wihove obuke istovetan
onom za vojnike na odslu`ewu vojnog roka, major Sekuli} isti~e
da se s profesionalcima lak{e i efikasnije radi. To, narav-
no, ne ~udi, ako imamo u vidu da se na konkurs za profesional-
nog vojnika javqaju mladi}i (i devojke) opredeqeni za vojni po-
ziv i veoma zainteresovani da {to kvalitetnije savladaju pred-
vi|eno gradivo.
– I vojnici koji slu`e vojni rok u jedinicama ViPVO poka-
zuju dosta interesovawa za ono {to ovde u~e. Nema sumwe da su
motivisani, ali je wihovo predznawe, kad je re~ o tehni~kim
naukama, ~esto prili~no oskudno. Zato se na obuci mnogo vre-
mena tro{i na u~ewe osnovnih, uvodnih tema, pa nam za utvr|i-
vawe nau~enog, na kraju, ostaje malo. A dobro je znano – ka`e
major Sekuli} – dobar vojnik mora da deluje po navici, gotovo
automatski. Vremena za razmi{qawe gotovo nikad nema onoli-
Major Darko Sekuli}, komandant Centra za obuku ViPVO
ko koliko bismo hteli. U trci s vremenom je i protivavionac i
pripadnik jedinica za vazduhoplovno osmatrawe i javqawe. A ni
u vazduhoplovno-tehni~koj slu`bi vremena nema na pretek. Zato
insistiramo na stvarawu navika, na automatizovanim radwama.
Nema nikakve sumwe da, tokom obuke u Centru ViPVO, vojni-
ci sti~u dovoqno i teorijskog i prakti~nog znawa, neophodnog za
nastavak uspe{ne prakti~ne obuke u jedinicama u kojima okon~aju
vojni rok. O tome svedo~e sertifikatori obuke koji stupaju na
scenu posle instruktora. Iako je, ne tako retko, instruktor i ser-
tifikator ista osoba, treba im verovati na re~ kad ka`u da su
vojnici, i ro~ni i profesionalni, osposobqeni za zadatke koji ih
u jedinicama o~ekuju.
– Tokom {est nedeqa, koliko traje druga faza prvog perioda
obu~avawa, vojnike osposobqavamo za izvr{avawe osnovnih za-
dataka iz gotovo 40 specijalnosti ViPVO, od artiqerijsko-raket-
nih i osmatra~kih do vazduhoplovno-tehni~kih. Pod individualnom
stru~no-specijalisti~kom obukom podrazumevamo vojnostru~no
osposobqavawe, odnosno takti~ku i vatrenu obuku i izu~avawe
sredstvava i opreme, i fizi~ku obuku. Naravno, iako je te`i{te
na prakti~nom osposobqavawu za predvi|ene zadatke, ne zanema-
ruje se ni fizi~ka pripremqenost. Na svoj na~in ona doprinosi
da se efikasnije savladaju sva stru~na znawa i ve{tine, potrebni
za samostalno obavqawe formacijskih du`nosti u mati~nim jedi-
nicama, ka`e stariji vodnik prve klase Qubi{a Dobrilovi} in-
struktor u ~eti vazduhoplovno-tehni~ke slu`be.
– Osnovni i najva`niji ciq jeste da vojnika osposobimo da pre-
`ivi na bojnom poqu i izvr{i zadatke koje ima kao ~lan posade ili
tima. Tokom prepodnevne obuke vojnici, u kabinetima i tehni~kim
u~ionicama, savladavaju osnove elektrotehnike, upotrebu sredstava
i opreme koju koriste jedinice Vojske Srbije, a zatim, posle popo-
dnevnog odmora, u~e ono {to je ostalo nejasno iz prepodnevne nasta-
ve. Obuka je zahtevna, posebno za mladi}e koji nemaju dovoqno elek-
trotehni~kog znawa, tako da je pojedine teme potrebno ponoviti vi-
{e puta. Posebnu pa`wu poklawamo bezbednosti u radu, insistira-
mo na pravilnom prilazu avionu, ili helikopteru i ispravnim po-
stupcima tokom izvr{avawa zadataka – ka`e potpukovnik Vladimir
Dimitrijevi}, komandir ~ete vazduhoplovno-tehni~ke slu`be.
Kao i u ostalim jedinicama, tako i u Centru ViPVO na bataj-
ni~kom aerodromu, vojnici, sem ostalog, u~e da `ive u kolektivu,
da se pona{aju i rade timski. To se ne u~i samo na nastavi, u ka-
binetima i u~ionicama, ve} tokom celog dana, u svakom trenutku,
nagla{avaju u Centru. Posle isteka planiranih {est nedeqa i
dobijawa ocene o zavr{enoj obuci, vojnici odlaze u mati~ne jedi-
nice i tu pokazuju koliko su nau~ili i kakvi su vojnici postali.
Major Darko Sekuli} i wegovi saradnici u Komandi Centra ViP-
VO ne sumwaju da stvaraju dobrog i spremnog vojnika, sposobnog
da i u novim kolektivima odgovori svim izazovima trupe.
Treba im verovati, jer takve ocene sti`u i iz jedinica u koje
su oti{li „wihovi” vojnici.
23
C e n t a r z a
Protivvazduhoplovna dejstva
OBUKA
ZA SIGURNO
NEBO
U Cen tru za obu ku na Ba taj ni ci voj ni ci
sti ~u zna wa za niz spe ci jal no sti
na si ste mi ma PVO ne va, kub, bo fors,
stre la, {i lo... Po sle obu ke ve }i na wih
do bi ja pre ko man du u 250. ra ket nu
bri ga du PVO, ko ja je u si ste mu
ne pre kid nog bor be nog de `ur stva.
24
o b u k u V a z d u h o p
ojnike na slu`ewu vojnog roka obu~avamo da brane nebo Sr-
V bije. Posle zavr{ene obuke ve}ina odlazi u 250. raketnu
brigadu PVO, koja je zajedno sa lova~kom avijacijom i Cen-
trom VOJIN u sistemu neprekidnog borbenog de`urstva. Ta-
da pokazuju svoju obu~enost na najboqi mogu}i na~in – ~uvaju}i dr-
`avni vazdu{ni prostor.
Tako govore komandiri baterija za protivvazduhoplovna dej-
stva Centra za obuku ViPVO u Batajnici. Kapetani Sa{a Antana-
sijevi} i Ivan Mladenovi}, komandiri raketnih baterija neva i
kub, i poru~nik Miroslav Kuburovi}, zamenik komandira arti-
qerijsko-raketne baterije za protivvazduhoplovna dejstva malog
dometa slo`ni su u jednom – wihov je najva`niji zadatak da za {est
nedeqa osposobe vojnika za sve zadatke u sistemu PVO.
– U na{em Centru realizuje se druga faza prvog perioda obu-
ke. Re~ je o stru~no-specijalisti~kom osposobqavawu koje traje
mesec i po dana, tokom koga vojnici sti~u znawa za vi{e specijal-
nosti na sredstvima PVO. Najva`nija specijalnost za koju se voj-
nici obu~avaju u mojoj ~eti jeste du`nost poslu`ioca na lansirnoj
rampi sistema neva. To podrazumeva brojne du`nosti – od prevo-
`ewa lansirne lampe iz jednog polo`aja u drugi, pripreme za
mar{ i zaposedawa vatrenog polo`aja, pa do priprema za dejstvo
i postavqawa rakete na lansirnu rampu – obja{wava kapetan An-
tanasijevi}.
Kako ka`e na{ sagovornik, vojnici koji su u 250. raketnoj
brigadi PVO zadu`eni za lansirnu rampu imaju zna~ajnu ulogu, jer
je to jedan od obaveznih zadataka u borbenoj smeni. Jedna bateri-
ja sistema neva, naime, neprekidno je anga`ovana u sistemu bor-
benog de`urstva PVO i bdi nad vazdu{nim prostorom.
15. decembar 2009.
l o v s t v a i P V O
Prema re~ima kapetana Antanasijevi}a, neva predstavqa
najslo`eniji sistem kojim raspola`e na{a PVO i zahteva maksi-
malnu osposobqenost vojnika koji na wemu rade. Pored toga, u is-
toj bateriji odvija se obuka vojnika za specijalnost operatera
ru~nog pra}ewa, {to podrazumeva rad na komandama sistema, od-
nosno za poslu`ioce u raketno-tehni~koj bateriji. Taj VES podra-
zumeva niz radwi vezanih za pripreme raketa, va|ewe iz ambala-
`e, preglede, naoru`avawe...
– Znatan deo na{eg rada jeste obuka kandidata za profesio-
nalne vojnike. Oni se obu~avaju i za ne{to slo`enije specijalno-
sti, koje ne obavqaju vojnici na redovnom slu`ewu vojnog roka,
poput razli~itih du`nosti u kabini – operatera na koordinatnom
sistemu, na stvarawu komandi, na sistemu radio-predajnika ko-
mandi... – napomiwe kapetan Antanasijevi}.
Obuka profesionalaca sli~na je obuci vojnika na slu`ewu
vojnog roka, ali se potencira odr`avawe nivoa obu~enosti, a i
realizacija dnevnih, nedeqnih i mese~nih tehni~kih pregleda, {to
se ne odnosi na „ro~ne“ vojnike.
Najve}i napor tokom obuke predstavqa obu~avawe vojnika za
du`nost poslu`ioca na lansirnoj rampi. To je najbrojniji VES, jer
je bilo generacija gde se za to mesto obu~avalo i po 60 ili 70 voj-
nika. Sa postepenom profesionalizacijom taj broj se smawuje.
Kako obja{wavaju, to je ~isto vojni~ka du`nost, jer je ostali deo
sistema u rukama stare{ina. To podrazumeva rad u samoj kabini,
antensko postavqawe, instalirawe agregata, napajawa...
Ta vrsta obuke je zahtevna, jer u Batajnici postoje svega dve
lansirne rampe na kojima se obu~ava veliki broj vojnika. To tra-
`i celodnevno anga`ovawe stare{ina odeqewa na rampi.
U Centru za obuku na Batajnici obu~avaju se vojnici koji su u
nekom od drugih centara zavr{ili osnovnu pe{adijsku obuku. Po-
sle osnovne takti~ke obuke, obaveznog logorovawa, i dela koji se
odnosi na pravilo slu`be, strojnu obuku i moral vojske, u Batajni-
cu dolaze na stru~no-specijalisti~ku obuku. Dva predmeta su te`i-
{na – sredstva i oprema i takti~ka obuka ARJ PVO. Ostali sadr-
`aji obuke izvode se u poslepodnevnim ~asovima. Posle mesec i
po, vojnici dobijaju prekomandu u dva diviziona neva – Zuce i Ja-
kovo. Divizion u Jakovu ima baterije u Jakovu i Batajnici, dok di-
vizion u Zucama ima jednu bateriju i u Pan~evu.
– Obuka na sistemu kub su{tinski se ne razlikuje u odnosu na
nevu, ali je wena specifi~nost {to vojnik ima mawu fizi~ku ulogu
– nagla{ava kapetan Ivan Mladenovi}, komandir baterije kub. –
Na tom sistemu wegovo mesto je za pultom gde ima mogu}nost da u
odre|enim trenucima donese odgovaraju}u odluku ili izda koman-
du. Zbog same prirode sistema od vojnika se zahteva maksimalna
obu~enost i sposobnost da donese odluku. Tro~lanu posadu na lan-
seru ~ini komandir odeqewa, operater i voza~. U nekim situaci-
jama operater mo`e ~ak da ostane sam na lanseru, da odr`ava ve-
zu sa radarskom stanicom za osmatrawe i navo|ewe, sam otkloni
odre|ene smetwe koje mogu da nastanu...
Savremeni zahtevi potiskuju vojnika sa takvih du`nosti u naj-
slo`enijim sistemima, kako bi na wihova mesta do{li profesio-
nalni vojnici. To je i razlog {to se vojnici, kada je sistem kub u
pitawu, u batajni~kom Centru za obuku osposobqavaju samo za dve
specijalnosti, za razliku od skore pro{losti kada je ta cifra bi-
la – 12. Uz to, divizion u Kragujevcu pre{ao je u potpunosti na
profesionalni sastav, a sli~no je i u Ni{u.
Kub je sistem sredweg dometa, a vreme priprema za rad u od-
nosu na nevu je znatno kra}e. Baterija se iz mar{evskog u borbeni
polo`aj prevodi za oko sedam minuta. Vreme potpunog ciklusa ga-
|awa, od otkrivawa do izvr{ewa iznosi 45 sekundi. Divizioni
kuba raspore|eni su u Novom Sadu, Kragujevcu i Ni{u.
Centar u Batajnici obu~ava vojnike i za protivvazduhoplov-
na dejstva malog dometa. Sredstva koja se koriste jesu protivavi-
25
Centar za o buku Vazduhoplovstva i PVO
onski top 40 milimetara bofors i sistemi strela 1 i {ilo. Le-
pezu specijalnosti za koje se obu~avaju vojnici u bateriji malog
dometa upotpuwuje osmatra~ radiofonista.
– Za razliku od ostalih sistema, na{e jedinice su sposobne
za brz manevar i te`e se otkrivaju iz vazduha. Na{e najsavreme-
nije sredstvo jeste {ilo. Obuka vojnika je izuzetno dinami~na, ta-
ko da su za kratko vreme sposobni da izvr{avaju namenske zadat-
ke, bez razlike da li je re~ o ve`bi ili realnoj borbenoj situaci-
ji. Vojnici su poslu`ioci, a sve ostale komandne du`nosti oba-
vqaju stare{ine – govori poru~nik Miroslav Kuburovi}, zamenik
komandira artiqersko-raketne baterije za dejstva malog dometa.
Prema wegovim re~ima, kandidati za vojnike po ugovoru u ba-
teriji obu~avaju se za du`nosti ni{anxije operatera na streli. U
odnosu na obuku vojnika na slu`ewu vojnog roka, wihova obuka ne-
{to je slo`enija, jer obuhvata i niz detaqa koji za ro~ni sastav
nisu presudni. Po zavr{etku obuke, vojnici se upu}uju u jedinice
raspore|ene u Beogradu, Novom Sadu, Kraqevu, Ni{u i Leskovcu.
Kako obja{wava poru~nik Kuburovi}, baterija malog dometa
koristi razli~ita sredstva, zbog ~ega se obuka za pojedine speci-
jalnosti razlikuje. Primera radi, za dejstvo boforsa potrebna je
kompletna posluga, kao {to se kolektivni rad zahteva i na sistemu
strela. [ilo, s druge strane, mo`e da dejstvuje za nekoliko minu-
ta, uz anga`ovawe samo jednog ~oveka.
[KOLA ZA
OSMATRAWE
Zna ~a jan sa stav Cen tra za obu ku voj ni ka
ViP VO pred sta vqa i Smer za Va zdu {no
osma tra we i ja vqa we (VOJ). U okvi ru
we ga iz vo di se obu ka voj ni ka za rad
na sred stvi ma za ra dar sko osma tra we
i sred stvi ma au to ma ti za ci je. Po red
osnov ne na me ne, a to je ste obu ka voj ni ka
na re dov nom slu `e wu voj nog ro ku,
u pla nu i pro gra mu je di ni ce je
i ospo so bqa va we kan di da ta
za pro fe si o nal ne voj ni ke.
edinica je osnovana krajem 2006. godine, kada je formiran i
J Centar za obuku ViPVO. Specijalisti~ku obuku, koja traje
mesec i po, u generaciji zavr{i od 70 do 120 vojnika. Posle
zavr{etka obuke, svaki vojnik poseduje osnovna znawa za ru-
kovawe sredstvima, kao {to su radarski sistem S-600, osmatra~-
ki radar `irafa, radarski sistemi ruske proizvodwe – P12 i
P15. Tako|e se osposobi i za rad u kabinetu – automatizacijskom
sistemu koji slu`i za objediwavawe podataka i komandovawe.
– Tri su osnovne namene na{e jedinice. Prvo, obuka vojnika
na redovnom slu`ewu vojnog roka, odnosno u drugoj fazi prvog pe-
rioda. Izvodi se i obuka kandidata za vojnike po ugovoru, {to se
nekad radilo u okviru devetomese~nog programa, a sada se oba-
vqa na ve}em broju kurseva predvi|enih programom obuke. Dopun-
ska aktivnost jeste pru`awe tehni~ke podr{ke studentima Vojne
akademije, koji odre|en broj ~asova provedu na sredstvima ra-
darskog osmatrawa i automatizacije – obja{wava poru~nik Dejan
Nikoli}, komandir 2. voda, ujedno instruktor obuke ~ete VOJIN.
Rad na sredstvima za vazdu{no osmatrawe i javqawe veoma
je slo`en. Prema re~ima poru~nika Nikoli}a, obuka se izvodi ta-
ko {to vojnik na po~etku sti~e teorijska tehni~ka znawa, poput
onih kako radi radar, {ta je, zapravo, vazdu{no osmatrawe, ja-
vqawe i navo|ewe, zatim, iz oblasti elektronike, koja je neop-
hodna za rad na sredstvima za obu~avawe. Potom se realizuje i
prakti~na obuka na pojedinim tehni~kim sredstvima. Instruktor u
tom procesu, pored toga {to vojnika u~i potrebnim znawima i ve-
{tinama, treba i da ga motivi{e za rad.
– Pretpostavqa se da u na{u jedinicu treba da do|u vojnici
koji poseduju odgovaraju}a tehni~ka znawa. Me|utim, to nije uvek
tako. Zato instruktori imaju zadatak da im potrebna znawa pri-
bli`e i da ih za {to kra}e vreme osposobe za rad na sredstvima
vrednim i po nekoliko miliona evra. Naravno, ne o~ekuje se od
mla|ih stare{ina da do tan~ina razumeju sistem kojim rukuju, jer
je to nemogu}e, ve} da steknu osnovna znawa o tehnici koju kori-
ste. Za sve vi{e, tu su instruktori, mada su i oni obavezni da zna-
wa obnavqaju i nadogra|uju – isti~e poru~nik Nikoli}.
Sredstva na kojima se izvodi obuka nisu najsavremenija, ali
je svako od wih u funkcionalnom stawu i zadovoqava uslove neo-
phodne za nastavu. U pauzi, kada u jedinici nema vojnika na slu`e-
wu roka, tehni~ki kapaciteti se remontuju i odr`avaju.
Kako napomiwe instruktor i komandir voda, oficiri usavr-
{avaju i obnavqaju znawa i tokom rada na radarskim i automatiza-
cijskim sistemima. Za dodatno osposobqavawe organizuju se kursevi
za instruktore i evaluatore obuke. Na tehni~ko usavr{avawe dola-
ze i studenti Vojne akademije sa profesorima. Tu su i kandidati za
vojnike po ugovoru, koji se tako|e obu~avaju. Druga~ije re~eno, za
pripadnike jedinice VOJ nikad nema praznog hoda.
Du{an GLI[I]
Rade DRAGOVI]
Nikola DRA@OVI]
15. decembar 2009.
 obuka
Snimio D. BANDA

Tre}i ciklus garnizonskih kurseva engleskog jezika

Rad u me|unarodnom okru`ewu

Uprava za obuku i doktrinu General{taba
Vojske Srbije organizuje tre}i ciklus
garnizonskih kurseva za u~ewe engleskog
jezika. Program je po~eo 19. oktobra i
trenutno ga poha|a 631 polaznik (612 iz
Vojske Srbije i 19 iz organizacionih celina
Ministarstva odbrane) u 11 garnizona.
rema re~ima na~elnika
zonih kurseva na tri nivoa – od po~etnog, vi{eg po~etnog i ni`eg
sredweg nivoa. Vi{i nivoi realizuju se na Vojnoj akademiji – ka`e
general ]ornakov.
Prema wegovim re~ima, drugu novinu ~ine intenzivni kursevi je-
zika. Tokom 2008. godine sproveden je pilot-projekat koji je dao do-
bre rezultate. To podrazumeva u~ewe pet dana u nedeqi, po {est ~a-
sova, od ~ega ~etiri sa nastavnikom i dva ~asa samostalnog rada u ka-
binetima. Kurs traje tri meseca, posle ~ega polaznik izlazi na ispit.
– Broj od skoro hiqadu polaznika solidna je osnova koja nam
daje za pravo da o~ekujemo da engleski jezik ubudu}e ne predstavqa
vi{e akutni problem Vojske Sr-
bije, te da }e na{i oficiri i

P Uprave za obuku i doktrinu

general-majora Petra ]or-
nakova, ciq tih kurseva je-
ste da {to ve}i broj pripadni-
ka vojske, ne odsustvuju}i sa rad-
SEMINAR ZA NASTAVNIKE
Stru~no-metodi~ki seminar za nastavnike engleskog jezika
anga`ovane u tre}em ciklusu garnizonskih kurseva organizovala
je Uprava za obuku i doktrinu General{taba, u saradwi sa Cen-
trom za u~ewe stranih jezika Vojne akademije i Direkcijom PELT
podoficiri sa uspehom raditi u
me|unarodnom okru`ewu – isti~e
general ]ornakov.

nog mesta, nau~i engleski jezik
prema zahtevima formacijskog
mesta na kome se nalaze.
– U~ewe stranog jezika da-
nas je deo regularne obuke u voj-
sci. Polaznici se odre|uju na-
redbom, i prema tome, du`ni su
da ispune svoje obaveze. Rezulta-
ti ostvareni u posledwe dve go-
dine vi{e su nego pozitivni, jer
smo za to vreme dobili vi{e od
920 qudi sa diplomom odre|enog
nivoa znawa engleskog jezika. U
2007. bila su 372 polaznika, a
ove godine 556. Novina u tre}em
ciklusu jeste organizacija garni-
se va
Kandidata za poha|awe kur-
odabrani su prema potre-
radi pripreme, edukacije i razmene iskustava predava~a u tre- ba ma formacijskih mesta za po-
}em ciklusu nastave. znavawe odre|enog nivoa engle-
skog jezika i rezultatima testi-
Obra}aju}i se profesorima zadu`enim za izvo|ewe nasta-
rawa koje je Uprava za obuku i
ve engleskog jezika, na~elnik Uprave za obuku i doktrinu Gene-
doktrinu sprovela septembra ove
ral{taba Vojske Srbije general major Petar ]ornakov naglasio
godine. Za realizaciju nastave na
je zna~aj poznavawa tog jezika za pripadnike Vojske Srbije.
kursevima, pored pet nastavnika
– Trenutak u kome se nalazi na{a vojska, proces reformi i iz centara za samostalno u~ewe,
saradwa sa stranim oru`anim snagama zahtevaju da na{i ofici- zadu`en je 31 nastavnik engleskog
ri i podoficiri budu osposobqeni za komunikaciju na engleskom jezika na osnovu ugovora o delu.
jeziku. To podrazumeva da polaznici daju svoj maksimum u savla- Prioritet u izboru nastavnika
davawu engleskog jezika – kazao je general ]ornakov. bila je dosada{wa saradwa u
Na seminaru profesori su dobili osnovne smernice o meto- realizaciji garnizonih kurseva u
dama rada na kursevima, informacije o Stanagu (STANAG) 6001, Vojsci Srbije.
ciqu i dosada{wim rezultatima kurseva.
R. DRAGOVI]

27
 saradwa

Sa rad wa ViPVO sa va zdu ho plov stvom Dan ske

Unapre|ewe kontrole
vazdu{nog prostora
eseto~lana delegacija Vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije, predvo|ena pukovnikom Zlat-
U okvi ru kom [obotom, na~elnikom Operativnog centra ViPVO, bila je u poseti Takti~koj vazduho-
bi la te ral ne
sa rad we
sa Dan skom,
pri pad ni ci
D plovnoj komandi Danske, sme{tenoj na aerodromu Karup.
Tim Vojske Srbije ~inili su specijalisti iz oblasti kontrole vazdu{nog prostora, slu`be
tragawa i spasavawa i odr`avawa radarskih sredstava i sistema automatizacije. Stica-
we saznawa u radu po nacionalnim i Nato procedurama i prisustvo na kursu za osposo-
bqavawe za rad u operativnim centrima za kontrolu vazdu{nog prostora glavni ciqevi su ove
posete.
Vo|a delegacije pukovnik [obot nagla{ava da je kurs bio veoma dobro organizovan.
Tak ti~ ke – Odabir predava~a iz oblasti kontrole vazdu{nog prostora i procedure po Nato i
nacionalnim standardima dovoqno govori o `eqi doma}ina da na
va zdu ho plov ne najboqi na~in poka`e kako je organizovano vazduhoplovstvo Kra-
qevine Danske – ka`e pukovnik [obot. Dodaje da su doma}ini
ko man de ove predusretqivo odgovarali na sva wihova pitawa i da su ~lanovi
na{e delegacije bili prijatno iznena|eni poverewem koje im je
kra qe vi ne nedavno ukazano, jer su im kolege oficiri pokazali najsavremeniju opremu
koju dansko vazduhoplovstvo poseduje.
su po de li li Tokom ovog dinami~nog i zahtevnog kursa stru~waci iz obla-
is ku stva i zna wa sti kontrole vazdu{nog prostora Kraqevine Danske prezentovali
su iskustva i znawa iz oblasti organizacije i funkcionisawa slu-
sa ko le ga ma `be tragawa i spasavawa, na~ina rada operativnog centra Tak-
ti~ke vazduhoplovne komande Danske (TACDEN – Tactical Air Com-
iz Voj ske Sr bi je

28
 mand Denmark), a bilo je re~i i o regu-
lativama iz oblasti bezbednosti letewa
i planirawa vazduhoplovnih operacija.
Pored predavawa, delegacija Vazdu-
hoplovstva i PVO Vojske Srbije imala je
priliku da poseti i jedinice koje su nepo-
sredno anga`ovane na zadacima kontrole
vazdu{nog prostora i slu`be tragawa i
spasavawa. Veliku pa`wu na{ih vazduho-
plovaca pobudili su obilazak Zdru`enog
koordinacionog centra za spasavawe (JR-
CC – Joint Rescue Coordination Centar) i po-
seta 722. helikopterskoj eskadrili, jedi-
nici koja je anga`ovana za izvr{ewe za-
dataka tragawa i spasavawa.
Tom prilikom su videli nove helikop-
tere EH-101 merlin, koji }e postepeno za-
meniti helikoptere sikorski si king (Syko-
rsky Sea King), kojima je ova slu`ba bila
ranije opremqena. Posebno atraktivan
detaq bila je demonstracija rada simula-
tora trena`era za helikopter EH-101, na
kome su se oprobali i ~lanovi na{e dele-
gacije sa iskustvom u leta~kim jedinicama.
Poseta Ambasadi Srbije
Ono {to je dodatno doprinelo da boravak u Danskoj ostane
u lepom se}awu je prijem u Ambasadi Republike Srbije u Kopen-
hagenu, posledweg dana posete, koji je organizovala ambasador-
ka Vida Ogwenovi}.
Pukovnik Zlatko [obot predstavio je rezultate koje je de-
legacija postigla tokom ovog kursa. Ambasadorka je tom prili-
kom istakla da je u potpunosti informisana o dosada{wim ak-
tivnostima bilateralne vojne saradwe dveju dr`ava i naglasila
zna~aj wenog daqeg razvoja.
U oblasti organizacije kontrole vazdu{nog prostora, pored
Pokretnog centra za vazdu{nu kontrolu i komandovawe (MACC –
Mobile Air Command Centre), posetili su i operativni centar Tak-
ti~ke vazduhoplovne komande Danske i Centar za izve{tavawe i
kontrolu (CRC – Command and Reporting Centre) u Karupu.
Tokom posete oficiri Vojske Srbije bili su u mogu}nosti da
nau~e vi{e o procedurama i naprednim tehnolo{kim re{ewima ko-
je doma}in koristi na zadacima obezbe|ewa i kontrole vazdu{nog
prostora. U razgovoru sa pripadnicima Takti~ke vazduhoplovne ko-
mande Danske, koji su anga`ovani na eksploataciji i odr`avawu ove
opreme, razmewena su iskustva, ali i usvojena nova saznawa koja su
neophodna za budu}e dostizawe pune interoperabilnosti na{ih
operativnih centara u skladu sa zahtevanim standardima.
Prema re~ima pukovnika [obota, gostoprimstvo na koje su na-
i{li tokom boravka u Danskoj i spremnost za saradwu predstavnika
vazduhoplovstva ove kraqevine, ostavili su sna`an utisak na ~la-
nove na{eg tima.
– Upravo zbog toga, kao nastavak
saradwe, krajem januara planirana je
uzvratna poseta. Tada }e – kako ka`e pu-
kovnik [obot – u prostorijama Komande
ViPVO delegacija Takti~ke vazduhoplov-
ne komande Danske, organizovati kurs za
dodatno osposobqavawe ve}eg broja
oficira Vojske Srbije anga`ovanih na
operativnim centrima, u skladu sa pro-
cedurama Natoa.
Biqana MIQI]
Simulator leta helikoptera EH-101
Vojska najmawe
korumpirana
Pema istra`ivawu koje je uz podr{ku Programa Ujediwenih
nacija za razvoj sprovela agencija TNS Medija Galup, najmawe ko-
rumpirani delovi dru{tva su Vojska Srbije (23 odsto) i verska
tela (25 odsto). Istra`ivawe koje je sprovedeno sredinom okto-
bra na uzorku od vi{e od 1.000 gra|ana, predstavqeno je na kon-
ferenciji povodom Me|unarodnog dana borbe protiv korupcije.
Ovo je jo{ jedno od istra`ivawa koje potvr|uje da Vojska Sr-
bije uz Srpsku pravoslavnu crkvu i daqe u`iva najvi{e poverewa
gra|ana Srbije. Tako je nedavno istra`ivawe agencije Stratexik
marketing pokazalo da posle crkve (56 odsto), gra|ani imaju naj-
povoqnije mi{qewe o Vojsci (38 odsto), {to je prethodno pokaza-
lo i istra`ivawe Galup Balkan Monitora.
Opremawe Operativnog
centra sistema odbrane
Ministarstvo odbrane Kraqevine Norve{ke donira}e
155.000 evra za opremawe Operativnog centra sistema odbrane.
Protokol o toj donaciji potpisali su zamenik komandanta Zdru`ene
operativne komande brigadni general Milan Mojsilovi} i izasla-
nik odbrane Norve{ke potpukovnik Terije Haverstad.
Sredstva iz donacije
bi}e upotrebqena za na-
bavku informati~ke opre-
me, kancelarijske opreme i
name{taja.
Brigadni general Moj-
silovi} zahvalio je potpu-
kovniku Haverstadu za dona-
ciju podsetiv{i da je to samo
jedan u nizu projekata u koji-
ma je Norve{ka pomogla Voj-
sci Srbije. On je izrazio
uverenost da }e bilateralna
vojna saradwa dve zemqe
ostati na visokom nivou i
ubudu}e.
Potpukovnik Haverstad je rekao da }e obnovqeni Operativni
centar sistema odbrane biti opremqen po ugledu na najsavremeni-
je operativne centre vojski sveta.
A. P.
Mi ni star stvo od bra ne
sti pen di ra post di plom ce
Vanredno {kolovawe na drugom i tre}em stepenu studija na fa-
kultetima u gra|anstvu ove godine zapo~e}e 35 pripadnika Ministar-
stva odbrane i Vojske Srbije. To je ozvani~eno potpisivawem ugovo-
ra o {kolovawu u Upravi za kadrove Sektora za qudske resurse.
Potpisivawu ugovora prisustvovali su na~elnik Uprave za ka-
drove brigadni general Sla|an \or|evi} i na~elnik Vojne akademije
brigadni general Mladen Vuruna.
General \or|evi} naglasio je da iako sistem nema uvek sredsta-
va za nabavku skupih borbenih sistema i opreme, ima novca i energi-
je za ulagawe u obrazovawe svojih pripadnika i ocenio da je znawe
pokreta~ka snaga na{e budu}nosti.
General Vuruna ~estitao je oficirima i vojnim slu`benicima
upis studija drugog i tre}eg stepena studija naglasiv{i da ih Vojna
akademija u budu}nosti vidi kao svoje predava~e ili istra`iva~e.
A. P.
29
sa lica mesta

Po mo} Voj ske

me {ta ni ma Sje ni ce

Most na
Pri pad ni ci in `i we rij ske je di ni ca
Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske u
krat kom ro ku uspe li su da po sta ve
lan sir ni most „Bej li“ i me {ta ne
za se o ka Straj ni }e i Uvac po no vo
spo je sa sve tom

edavno je na Pe{terskoj visoravni do{lo do nezapam}enih po- Sve to je znatno ote`avalo doturawe pomo}i me{tanima
i sanirawe posledica od poplava. Ministarstvo odbrane i

N plava, u kojima je nastradao jedan ~ovek, poplavqen ve}i deo

grada i nekoliko okolnih sela. Bujica reke Uvac odnela je
obalnu konstrukciju i uru{ila stari most kod mesne zajednice
Lopi`e. To je stvorilo velike probleme lokalnom stanov-
ni{tvu, po{to je jedina preostala komunikacija sa Sjenicom i
okolnim mestima bila mnogo lo{ijeg kvaliteta i tridesetak ki-
lometara du`a.
Vojska Srbije brzo su reagovali i u skladu sa zadacima tre}e
misije vojske odlu~ili da na mestu uru{enog postave novi pon-
tonski most i predaju ga na privremeno kori{}ewe `iteqima
Sjenice i okolnih sela.
Na teren su iza{li pripadnici in`iwerijske jedinica Druge
brigade Kopnene vojske i u rekordnom roku uspeli da osposobe
prilaz, postave lansirni most
„Bejli“ i puste ga u saobra}aj.
Zamenik komandanta Kopnene
vojske brigadni general Vidoje
@ivkovi} predao je most na upo-
trebu. Sve~anosti su prisustvova-
li i komandant Druge brigade Kop-
nene vojske pukovnik Du{an Stoja-
novi}, zamenik predsednika op-
{tine Sjenica Mensur Gi~evi}, `i-
teqi mesne zajednice Lopi`e, u~e-
nici osnovnih {kola i drugi gosti.
General @ivkovi} naglasio je
da se Vojska Srbije jo{ jednom na-
{la na usluzi stanovni{tvu, kako
bi re{ili jedan veliki problem.
– Pripadnicima Vojske je
veliko zadovoqstvo da mogu da
pomognu svom narodu – rekao je
tom prilikom general @ivkovi}.
Mesna zajednica Lopi`e od
5. novembra bila je odse~ena od
sveta.
– Most }e zna~iti mnogo svi-
ma nama – ka`e predsednik mesne
zajednice @elimir Petakovi}.
– Me{tani su odu{evqeni ovim
potezom Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije, ali i pona{awem
stare{ina i vojnika i wihovim od-
nosom prema me{tanima.

15. decembar 2009.


Zadovoqstvo ura|enim
Komandir in`iwerijske radne grupe stariji vodnik Pavle
Kova~evi} ka`e da je na terenu proveo {est od posledwih deset
meseci.
– Sve se zaboravi kada zavr{imo put, postavimo most ili
o~istimo deponiju i kada vidimo da ne{to ostane iza nas, da
smo pomogli qudima i da su oni zadovoqni.
O tome sa kakvim `arom kraqeva~ki in`iwerci izvode
radove na terenu, govori i rukovalac kombinovane gra|evinske
ma{ine profesionalni vojnik Dejan Glav~i}.
– Svoj posao obo`avam, voleo bih da se omogu}i i da odem
u penziju kao profesionalni vojnik.
Za profesionalnog vojnika Ivana Komatovi}a postavqawe
„Bejlija“ predstavqa jedno novo iskustvo i saznawe da je va`no
usaglasiti radwe svih koji u~estvuju u postavqawu mosta.
U ime lokalne samouprave zamenik predsednika op-
{tine Sjenica Mensur Gi~evi} izrazio je veliku zahvalnost na-
roda na Pe{terskoj visoravni Ministarstvu odbrane i Vojsci
Srbije za brzo reagovawe i pomo} narodu u nevoqi.
– Ovo je jo{ jedan primer izuzetne saradwe, koja je uspo-
stavqena tokom ve`be Odlu~an odgovor. Posle ve`be vojnici
su po~eli da rade put Cetanovi}e–Bu|evo. Nedavno su vojnici
obavili i asanaciju divqe deponije pored Uvca, {to je znatan
doprinos u pravcu ekolo{ke za{tite na{eg kraja.
Na mostu smo sreli Ferida Haxifejzovi}a, koji se sa sje-
ni~ke strane uputio da obi|e kom{ije Srbe, po{to su, kako ka-
`e, wegovi prijateqi bili u veoma te{koj situaciji.
Most na reci Uvac, dug 27 metara, {irok ~etiri metra i
nosivosti 20 tona, postavili su pripadnici 210. in`iwerij-
skog bataqona Druge brigade Kopnene vojske. Komandant jedi-
nice potpukovnik Ismet Ademovi} i wegovi qudi su brzo posta-
vili most i tako omogu}ili da me{tani sela Lopi`e iza|u iz
svojevrsne izolacije.
Zoran MILADINOVI]
Obnova Doma
Vojske u Vrawu
U Ministarstvu odbrane potpisani su protokoli o do-
nacijama na osnovu kojih ministarstva odbrane Holandije i
Norve{ke kao i Oru`ane snage [vedske ula`u sredstva za re-
novirawe i opremawe zgrade Doma Vojske u garnizonu Vrawe.
Dokumente su potpisali komandant 4. brigade Kopne-
ne vojske brigadni general Milosav Simovi} i izaslanici
odbrane zemaqa donatora – Holandije potpukovnik Ben [tajn-
bah, Norve{ke potpukovnik Terije Haverstad i [vedske pot-
pukovnik Bjorn Torstenson. O~ekuje se da se donacijom u po-
menuti projekat uskoro ukqu~e i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave.
Potpisivawu protokola prisustvovao je i na~elnik Uprave za
me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Peri}.
Brigadni general Simovi} rekao je tom prilikom da
je projekat renovirawa i opremawa Doma Vojske od velikog
zna~aja za pripadnike jedinice koji se ve}inom nalaze na
obezbe|ewu administrativne linije prema Kosovu i Metohiji.
On je zahvalio donatorima i pozvao ih da posete Vrawe kako
bi se upoznali sa radovima.
Protokoli predvi|aju da Holandija donira 10.000
evra, Norve{ka 20.000, dok }e [vedska za tu namenu izdvoji-
ti oko 10.000 evra. Sredstva donatora bi}e upotrebqena za
renovirawa i opremawe medija centra koji }e se nalaziti u
Domu Vojske u Vrawu. Ministarstvo odbrane je ve} izdvojilo
sredstva za rekonstrukciju zgrade, a radovi su ve} po~eli.
Zgrada Doma Vojske u Vrawu izgra|ena je 1933. godi-
ne, kao Oficirski dom. Nalazi se u centru grada i pod za-
{titom je dr`ave jer je od izuzetnog kulturolo{kog zna~aja. U
pro{losti, kapaciteti Doma Vojske kori{}eni su za aktivno-
sti garnizona Vrawe i potrebe civilnih struktura. Posledwi
put, objekat je delimi~no renoviran 1968. godine.
Obnovqeni Dom Vojske koristi}e se i za prezenta-
cije, konferencije i kulturno-umetni~ke doga|aje od zna~aja
za pripadnike garnizona i lokalnu zajednicu.
A. PETROVI]
Snimio D. ATLAGI]
31
 {kolstvo
Poseta radne grupe Kolexa odbrane Norve{ke
Ja~awe starog partnerstva
Delegacija norve{kog Kolexa odbrane, ko-
ju su ~inili stariji savetnik Ingjerd Kroken i
Atle Svendsen iz Kancelarije za u~ewe na da-
qinu, boravila je 30. novembra i 1. decembra
na Vojnoj akademiji. Svrha posete bile su kon-
sultacije o na~inu izvo|ewa projekta „U~ewe na
daqinu“ u Vojnoj akademiji i razmatrawe na~i-
na wegovog finansirawa.
U znak dobrodo{lice goste iz Norve{ke
primio je zamenik na~elnika VA pukovnik mr
Branko Bo{kovi} u prisustvu izaslanika odbra-
ne Kraqevine Norve{ke potpukovnika Terje Ha-
verstada i predstavnika Instituta Xeferson
Arona Presnala.
Bo{kovi} je izrazio zahvalnost Kraqevini
Norve{koj koja je pomogla Vojnoj akademiji u re-
alizaciji nekoliko va`nih projekata. Potpu-
kovnik Haverstad podsetio je tom prilikom na
u~e{}e Norve{ke u mnogim aktivnostima u Re-
Studenti
Fakulteta
bezbednosti na
Vojnoj akademiji
Studenti Fakulteta bezbednosti Univer-
ziteta u Beogradu posetili su 7. decembra Vojnu
akademiju i na taj na~in stekli uvid u sistem voj-
nog {kolstva, {to }e im posebno koristiti pri
izu~avawu predmeta civilno-vojni odnosi. Pu-
kovnik Goran Filipovi} odr`ao je studentima
Fakulteta bezbednosti predavawe o sistemu
sredweg i visokog vojnog obrazovawa u skladu
sa Bolowskom deklaracijom. Gosti su imali
priliku i da obi|u kabinete naoru`awa, bor-
benih vozila, a najve}u pa`wu im je privukla
pi{toqska streqana i kabinet artiqerijskog
oru`ja.
Profesor Zoran Kilibarda, sa Fakulteta
bezbednosti, preneo je `equ svojih studenata
da prisustvuju nekom od ga|awa kadeta Vojne
akademije i na zavr{noj ve`bi „Diplomac
2010”.
32
Snimila Ranka TOMI]
publici Srbiji, kao {to su projekat u~ewa na
daqinu u Vojnoj akademiji i na Fakultetu bez-
bednosti i pilot projekat za `ene u Vojsci.
– Ciq nam je da ve}inu tih aktivnosti sta-
vimo u okvir jednog projekta zbog pojednostavqe-
wa finansirawa – dodao je potpukovnik Haver-
stad.
Tokom drugog dana posete norve{ka dele-
gacija sastala se sa na~elnikom VA brigadnim
generalom Mladenom Vurunom. General Vuruna
istakao je zna~aj ra~unarskih simulacija i u~e-
wa na daqinu i dodao da je neophodno hitno
formirati Centar koji bi se time bavio.
– Imaju}i u vidu zna~aj ovog projekta, ali i
nedostatak iskustva u tome, na{e je opredeqewe
da se obratimo partnerima sa kojima smo i ra-
nije ostvarivali izuzetnu saradwu na raznim
poqima, kako bismo obezbedili potpuni uspeh –
rekao je general Vuruna.
[kolski ~as
za budu}e
voza~e
U~enici Vojne gimnazije danas su
prisustvovali predavawu sa nazivom
„[kolski ~as za budu}e voza~e“.
Na predavawu koje je realizovano
u saradwi sa Kancelarijom za mlade
op{tine Savski Venac i Komitetom za
bezbednost u saobra}aju, budu}i voza~i
upozoreni su na rizike i opasnosti u
saobra}aju.
Predava~i su gimnazijalce upoz-
nali sa novim propisima Zakona o
bezbednosti u saobra}aju, a prisutni-
ma se obratio i pukovnik dr @eqko
Rankovi}, na~elnik Odeqewa za trans-
port Ministarstva odbrane. On je is-
takao zna~aj toga {to se i Vojna gimnaz-
ija prikqu~ila projektu koji ima za ciq
edukaciju budu}ih mladih voza~a.
N. D.
Uskoro list
„Akademac”
Glavni i odgovorni urednik ma-
gazina „Odbrana” potpukovnik Sla-
voqub Markovi} predstavio je 7. de-
cembra kadetima Vojne akademije to
zvani~no {tampano glasilo Mini-
starstva odbrane. On je tom prili-
kom rekao da je otvorena nova ru-
brika u magazinu pod nazivom
„[kolstvo” i obe}ao pomo} redak-
cije „Odbrane” pri uspostavqawu
novinarske radionice i lista „Aka-
demac”, koji bi ure|ivali kadeti VA.
– Aktivnosti koje preduzimamo
zajedno sa stare{inama iz Vojne
akademije, imaju ciq da kod vas stvo-
re svest i potrebu za informisawem
o sistemu odbrane na{e zemqe, jer
je to neophodno za akademskog gra|a-
nina i uspe{nog oficira Vojske Sr-
bije – poru~io je kadetima potpukov-
nik Markovi}.
Snimio M. LEPOJEV
Vojni
gimnazijalci
u Patrijar{iji
U~enici 36. klase Vojne gimnaz-
ije posetili su 2. decembra Patri-
jar{iju Srpske pravoslavne crkve.
Oko 60 u~enika u pratwi stare{ina,
profesora pravoslavnog katihizisa,
pedagoga i razrednih stare{ina obi-
{li su Muzej Patrijar{ije i videli
vrednosti koje se u wemu ~uvaju, izme-
|u ostalog i „Pohvalu knezu Lazaru“
i ogrta~ kneza Lazara. Bila je to
prilika da u~enici nau~e vi{e o is-
toriji crkve i dr`ave.
Posle obilaska Muzeja u~enici
su u Sabornoj crkvi prisustvovali
ve~erwoj liturgiji posle koje im se
obratio stare{ina hrama protojerej
stavrofor Petar Luki}. U znak se}a-
wa na posetu otac Luki} poklonio je
u~enicima Vojne gimnazije kwige.
Gimnazijalci su istog popodne-
va bili gosti i vladike Atanasija
Rakite. O. TOT
Pripremio Jovan KRIVOKAPI]
15. decembar 2009.
 zdravstvo

Sto godina vojne Savremeni

dermatovenerologije aspekti terapije
Vek od osnivawa dermatovenerolo{ke slu`be u Vojsci obele`en je 27. novembra sve~anom
cisti~ne
akademijom na VMA. Jubilej je zaposlenima u Klinici za ko`ne i polne bolesti ~estitao na~el- ehinokokoze
nik general-major prof. dr Miodrag Jevti}.
Pukovnik prof. dr Rado{ Ze~evi}, na~elnik Klinike, govorio je o najzna~ajnijim trenucima Pukovnik doc. dr Dragan Miki} sa
iz razvoja vojne dermatologije, ukazao na wen zna~aj i istakao planove Klinike za ko`ne i pol- Klinike za infektivne i tropske bole-
ne bolesti u budu}nosti. sti VMA autor je monografije „Cisti~-
Ko`no-veneri~no odeqewe Op{te vojne bolnice formirano je 1909. godine, kao jedno od na ehinokokoza – savremeni aspekti
{est odeqewa. Klinika za ko`ne i bolesti osnovana je na VMA 1960. godine. medikamentozne terapije“. U woj su ob-
Od 1972. u sastavu Klinike nalazi se i imunolo{ka laboratorija i ambulanta za korektivnu ra|eni najzna~ajniji aspekti etiologi-
dermatologiju, u okviru koje se obavqa fototerapija, elektrohirurgija ko`e i krioterapija. je, epidemiologije, imunopatogeneze,
Danas je Klinike za ko`ne i polne bolesti moderno organizovana celina. U woj radi devet klini~ke slike i terapije ehinokokne
lekara specijalista i isti broj medicinskih tehni~ara, koji se anga`uju i u Kabinetu za ko`ne i bolesti. Prikazan je problem medika-
polne bolesti i funkcionalne dijagnostike VMA. mentozne terapije, ali i savremeni
Dermatovenerolozi VMA godi{we pregledaju oko 20.000 pacijenata, a u Klinici se hospi- koncept le~ewa, koji ukqu~uje najnovija
talizuje oko 800. Stru~waci Klinike nastoje da u budu}nosti zadr`e vode}u poziciju u srpskoj saznawa iz imunologije tog oboqewa.
dermatologiji, posebno u oblastima le~ewa autoimunskih buloznih dermatoza, psorijaze, eri- Monografija predstavqa drago-
temskog lupusa, atopijskog dermatitisa, urtikarije i angioedema, kutanih manifestacija inter- ceni izvor informacija za klini~are
nih bolesti i kutanih limfoma, te i u oblasti dermoskopije. koji se bave dijagnostikom i le~ewem
Klinika tako|e ima planove razvoja u oblasti primene fotodinamske terapije, dermatolo- tog oboqewa, ali i za parazitologe,
{ke onkologije i dermatolo{ke hirurgije, a radi se na stalnom unapre|ewu imunodermaotlo- biologe i imunologe koji izu~avaju bi-
{kih procedura, te estetske i pedijatrijske dermatologije. olo{ke karakteristike parazita i we-
govu interakciju sa imunim sistemom
doma}ina.
Konferencija
medicinskih biohemi~ara Srbije Nova transplat-
acija jetre
Institut za medicinsku biohemiju VMA i Institut za medicinsku biohemiju Klini~kog centra
Srbije, Dru{tvo medicinskih biohemi~ara Srbije i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beo- Transplantacija jetre kod pacijen-
gradu organizovali su 2. decembra 12. godi{wu nau~nu konferenciju posve}enu `ivotu i delu ta sa sindromom Vudd-Chiari, {esta po
profesora Ivana Berke{a, profesora Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i jednog od uteme- redu, izvedena je 9. decembra na VMA.
qiva~a medicinske biohemije u Jugoslaviji. Postupak je ura|en u saradwi sa kole-
U ime Nau~nog fonda „Dr Ivan Berke{“, prof. dr Nada Majki}-Sing uru~ila je nagrade naj- gama iz Klini~kog centra Srbije.
boqim studentima Farmaceutskog fakulteta, koji su studije zavr{ili pro{le godine.
Tokom stru~nog skupa prikazana su najnovija dostignu}a iz oblasti medicinske biohemije. Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

Seminar o ratnim povredama

grudnog ko{a
Klinika za grudnu hirurgiju VMA organizovala je 9. decembra seminar o „Rat-
nim povredama grudnog ko{a“. U~estvovali su najeminentniji hirurzi iz klini~ko
bolni~kih centara Srbije. Prezentovana su najzna~ajnija i najnovija iskustva u
zbriwavawu ratnih povreda grudnog ko{a i znawa na{ih stru~waka u oblasti rat-
ne hirurgije.
Uvodno predavawe odr`ao je pukovnik prof. dr Vojkan Stani}, na~elnik Kli-
nike za grudnu hirurgiju VMA. Ukazao je na zna~aj koji pomenuta tematika ima za le-
kare koji u~estvuju u mirovnim misijama.

33
Klimatske promene
Dug razvij
zemaqa
Stara poslovica ka`e Ne postoji ni najmawa sumwa da je za globalno pove}awe temperature na na{oj
planeti odgovorna qudska aktivnost, odnosno izduvni gasovi, kao {to su ugqen-
da Zemqu ne nasle|ujemo dioksid i metan. Pove}awe temperature na Zemqi srazmerno je pove}awu wihove
od na{ih predaka, ve} je koncentracije u atmosferi. Svetski stru~waci za klimatske promene upozorava-
ju da bi se, ako se trend globalnog zagrevawa nastavi, mogla ostvariti drama
pozajmqujemo od na{e ti~na predvi|awa, kao {to su otapawe leda na polovima, nestajawe tropskih {uma
dece. Klimatska situacija koja su plu}a planete, ali i promene u kru`ewu monsuna i okeanskih struja.
Iako se klima na Zemqi nesumwivo oduvek mewala, u posledwoj deceniji ove pro-
na planeti je takva mene su osetnije. Ekstremne su{e, po`ari, nezapam}ene poplave, razorni vetrovi i
da ukoliko ne po~nemo temperaturni poreme}aji zbog kojih je te{ko razlikovati prole}ne od letwih meseci,
poga|aju gotovo sve delove sveta. Prema procenama Britanske meteorolo{ke slu`be,
sa ubla`avawem ova godina bila je jedna od pet najtoplijih na globalnom nivou, od kako se po~elo sa
posledica savremenog merewem temperature na Zemqi pre 150 godina. ^ak i ako decembar bude izuzetno
hladan, prose~ne temperature u 2009. godini vi{e su nego lane, navodi se izve{taju
na~ina proizvodwe ove slu`be.
i navika potro{a~kog Kjo to pro to kol
dru{tva, na{im potomcima U javnosti postoji konsenzus o neophodnosti da se takve klimatske promene spre~e,
mogli bismo da ostavimo a politi~ari i svetski lideri sla`u se sa tom ~iwenicom. Me|utim, na osnovu do sada
preduzetih mera, sti~e se utisak da problem nastaje kada treba pre}i sa re~i na dela.
jedno veoma neprijatno Ovde se prvenstveno misli na ~uveni Kjoto protokol, koji je postao sinonim za ideju o
mesto za `ivot. spasavawu planete od globalnog zagrevawa i svih posledica u vezi sa ovom pojavom.

15. decembar 2009.

e nih Spasavawe Nacionalnog parka
Jasuni kao model
Jedan od primera koji najboqe ilustruje {ta bi se udru`e-
nom akcijom moglo posti}i je slu~aj spasavawa ekvadorskog Na-
cionalnog parka Jasuni. Ovaj izuzetan otkos amazonske ki{ne
{ume, koji je dom nekoliko domoroda~kih plemena i veoma veli-
kog broja retkih i egzoti~nih `ivotiwa, broji skoro onoliko vr-
sta drve}a na dva i po hektara povr{ine, koliko je u celoj Se-
Ciq Kjoto protokola je borba sa globalnim zagrevawem pu- vernoj Americi.
tem definisawa i ograni~avawa nivoa emisija tzv. „gasova sta- Ali, ispod tog bogatog i raznovrsnog `ivota nalazi oko
klene ba{te“ za pojedine zemqe ili grupe zemaqa {irom sveta. 850 miliona barela sirove nafte, u vrednosti od oko sedam
Me|utim, ovaj ugovor je odmah nai{ao na prepreke jer su politi- milijardi dolara. Sagorevawem te nafte i uni{tavawem {ume
~ari u Americi, najve}em proizvo|a~u ovih gasova, u Senatu od- da bi se do we do{lo, dodalo bi se jo{ 547 miliona tona ugqen-
dioksida u ve} preterano zaga|enu atmosferu.
bili da ratifikuju sporazum. Argumenti za ovakvu odluku prona-
Me|utim, predsednik Ekvadora, Rafael Korea, rekao je ne-
{li su tada u aktuelnoj energetskoj krizi i nemogu}nosti ameri~-
{to {to je prava retkost ~uti od jednog lidera zemqe koja izvozi
ke ekonomije da se, u takvim okolnostima, prilagodi zahtevima naftu. On je odlu~io da nafta ostane u zemqi. Wegovo obrazlo-
za smawewem emisije {tetnih gasova. Tako se do{lo u situaciju `ewe za ovakvu odluku je da bogate zemqe treba da plate Ekvado-
da SAD, kao zemqa koja najvi{e zagovara globalizaciju, a koja ru, zemqi u kojoj polovina stanovni{tva `ivi u siroma{tvu, da
ujedno emituje tre}inu svih gasova u atmosferu, nije pristala da ne dopusti da taj ugqen-dioksid ode u atmosferu, ali delom i
potpi{e sporazum. kao kompenzaciju za {tetu nanetu nesrazmerno visokom emisijom
Ovogodi{wi decembarski skup Ujediwenih nacija o klimat- {tetnih gasova koji doprinose efektu staklene ba{te. On, me|u-
skim promenama u Kopenhagenu mesecima je preuraweno pred- tim, nije tra`io da se isplati ceo iznos, ve} samo pola. I oba-
stavqan kao posledwa {ansa da se spase svet. Me|utim, ~ak su i vezao se da }e ve}ina novca biti potro{ena na prebacivawe
predstavnici Ujediwenih nacija saop{tili da pola`u malo nade Ekvadora na alternativne izvore energije, kao {to su solarna i
u to da }e zvani~nici iz 192 zemqe posti}i neki novi dogovor geotermalna.
globalnog zna~aja. Ovaj plan je, ve}inom zbog lepote Jasunija, zadobio {iroku
Razlog za nevericu je realan, jer i daqe postoje velike raz- me|unarodnu podr{ku. Nema~ka je ve} ponudila 70 miliona do-
like u stavovima i zahtevima izme|u razvijenih zemaqa, koje su lara godi{we za 13 godina, a i nekoliko drugih evropskih dr`a-
uglavnom najve}i zaga|iva~i i zemaqa u razvoju, koje u najve}em va izrazile su interes za u~e{}e. Ako se Jasuni sa~uva, to }e
procentu trpe posledice ovih zaga|ewa. pokazati da klimatski dug nije samo trik za vi{e pomo}i zemqa-
Iako Amerika ima najve}u odgovornost za dosada{we emi- ma u razvoju, ve} da je to daleko boqe re{ewe klimatske krize
sije ugqen-dioksida (CO2), Kina je za deceniju udvostru~ila emi- nego ona koja su primewivana do sada.
sije CO2 sa tri na {est milijardi tona. Postoje procene koje go-
vore o tome da }e do 2030. godine dve tre}ine {tetnih gasova
dolaziti iz zemaqa u razvoju, na prvom mestu Kine, a odmah za
wom Indije. Ove zemqe, koje prema odredbama Kjoto sporazuma
nisu imale nikakva ograni~ewa, sada ne `ele da postavqawem
gorwih granica ograni~e daqi ekonomski rast.
Upravo ovakav stav Indije i Kine je glavni argument ameri~-
kim zvani~nicima, koji se pravdaju tvrdwom da ne vide razlog oba-
vezivawa Kjoto protokolom kada je drugim dr`avama, tako|e veli-
kim zaga|iva~ima, pre svega Kini i Indiji, dozvoqeno da bez ika-
kve odgovornosti emituju CO2 u atmosferu.
Da situacija bude slo`enija, dr`ave u razvoju imaju stav da
su dugogodi{wi zaga|iva~i i najodgovorniji, pa je wihov argument,
sa druge strane, da ne vide razlog ugro`avawa wihove ekonomije
koja je u porastu kada dvestagodi{wi zaga|iva~ (misli se prven-
stveno na Ameriku) ne}e ni da potpi{e pomenuti protokol.
Nadoknada {tete
Zbog ovakve situacije, vera aktivista za za{titu `ivotne
sredine u akciju vlada ovih zemaqa opada. Me|utim, oni sma-
traju da Kopenhagen mo`e da bude mogu}nost promocije druga~i-
jeg re{ewa. Budu}i da je to najve}e okupqawe o re{avawu pita-
wa `ivotne sredine u istoriji, samit predstavqa {ansu da se
sa politi~kog terena, u kome dominiraju poslovno-prijateqske
polumere, kao {to su kompenzacije emisije ugqen-dioksida i tr-
govawe wime, pre|e na uvo|ewe nekih efikasnih, razumnih pred-
loga, odnosno ideja koje imaju mawe veze sa stvarawem novih
kompleksnih tr`i{ta za zaga|ewa, a vi{e te`e ka tome da ugaq
i nafta ostanu u zemqi.
Me|u najrazboritijim i najperspektivnijim, ali i najkon-
troverznijim re{ewima, jeste koncepcija „klimatskog duga“.
Osnovna ideja je da bogate zemqe treba da plate reparacije,
odnosno od{tetu siroma{nim zemqama kao nadoknadu za {tetu

35
 dru{tvo

prouzrokovanu klimatskom krizom. U svetu boraca za ubla`ava-

we klimatskih promena, ova koncepcija zna~i dramati~ne pro-
mene i u tonu i u sadr`aju.
Stav ameri~kih zvani~nika je da globalno zagrevawe treba
tretirati kao silu koja prevazilazi razlike, odnosno da svi mi
delimo ovu krhku plavu planetu, tako da svi moramo da radimo za-
jedno da bismo je sa~uvali. Me|utim, situacija je upravo suprotna
i „ klimatski dug“ nagla{ava razliku izme|u onih koji su izazvali KONFERENCIJA U KOPENHAGENU
klimatske krize (razvijeni svet) i onih koji ose}aju najgore efekte U Kopenhagenu je 7. decembra po~ela Me|unarodna konfer-
(zemqe u razvoju) . Xastin Lin, glavni ekonomista Svetske banke, encija o klimatskim promenama koja }e trajati 12 dana.
ka`e: „Oko 75 do 80 odsto {tete od globalnog zagrevawa pretr- U~esnici konferencije – ukupno 192 zemqe - poku{a}e da
pe}e zemqe u razvoju, iako one doprinose samo oko jedne tre}ine postignu novi globalni sporazum o smawewu emisije {tetnih
od gasova koji izazivaju efekat staklene ba{te“. gasova, koji bi zamenio Protokol iz Kjota, koji isti~e 2012.
Glavno pitawe koje se name}e u koncepciji o klimatskom dugu Visoki funkcioner Ujediwenih nacija Ivo de Ber na ot-
je o tome ko }e platiti ra~un. Pokret koji stoji iza ovog predloga varawu je ponovo apelovao da se obezbedi 30 milijardi dolara
tvrdi da su svi tro{kovi u vezi sa prilago|avawem na mawe zaga- hitne pomo}i, kako bi se pomoglo najsiroma{nijim zemqama da
|ewe, od gra|ewa ja~ih bedema za za{titu od mora, do prebaciva- realizuju nastojawa u vezi sa kontrolom ispu{tawa ugqen-diok-
wa na ~istije, skupqe tehnologije, treba da budu odgovornost dr- sida u atmosferu, koje se smatra glavnim uzro~nikom globalnog
`ava koje su stvorile ekolo{ku krizu. Aktivisti smatraju da to ne zagrevawa.
treba shvatiti kao milostiwu, ve} kao dug, jer se ove zemqe suo~a- Taj predlog za vanredna sredstva koja treba da daju bogate
vaju sa krizom za koju su nimalo ili vrlo malo odgovorni. zemqe podr`ala je i Evropska unija.
Kao ilustracija ovog stava mo`e se navesti i izjava [eron
Luremete, zastupnice plemena Masai u Keniji, koje je izgubilo
najmawe pet miliona grla goveda zbog su{e u posledwih nekoliko u skladu sa wihovim zajedni~kom, ali diferenciranom odgovor-
godina Ona ka`e da „ Masai zajednica ne vozi automobile koji nosti“.
imaju pogon na sva ~etiri to~ka ili putuje na odmor avionima“, Iako ovaj pokret koji se zala`e za reparacije okupqa mnoge
obrazla`e [eron, dodaju}i: „Mi nismo izazvali klimatske pro- zna~ajne organizacije, do nedavno, me|utim, nije bilo vlade koja
mene, a mi smo oni koji ih trpe. Ovo je nepravda i to treba da se bi „progurala“ pitawe klimatskog duga i svrstala ga u agendu kon-
zaustavi odmah“. ferencije u Kopenhagenu. To se promenilo u junu, kada je An|elika
Navaro, glavni pregovara~ za klimu u Boliviji, iznela ideju „kli-
Da nak in du stri ja li za ci ji matskog duga“ za govornicom skupa Ujediwenih nacija o klimatskim
Koncepcija „klimatskog duga“, kao i ve}ina rasprava o kli- promenama u Bonu, u Nema~koj.
matskim promenama, ima nau~nu osnovu. Pre industrijske revolu- Pristalice ove koncepcije predla`u trostruko re{ewe. Ono
cije, koncentracija ugqen-dioksida u atmosferi, kqu~nog uzrok sadr`i zahtev da bogate zemqe treba da plate tro{kove prilago-
globalnog zagrevawa, bila je oko 280 delova na milion. Danas, |avawa na klimatske promene zemqama u razvoju, drasti~no sma-
ona je dostigla 387 delova na milion, {to je daleko iznad grani- we nivo emisije {tetnih gasova da bi atmosfera bila slobodna,
ce, a i daqe raste. Razvijene zemqe, koje predstavqaju mawe od
20 odsto svetske populacije, emitovale su gotovo 75 odsto svih ga-
sova koje doprinose efektu staklene ba{te, odnosno zaga|ewa ko-
je je sada destabilizuje klimu na celoj planeti. Samo SAD, koje
~ine jedva pet odsto svetskog stanovni{tva, doprinosi jednu tre-
}inu od svih emisija ugqen-dioksida.
Zemqe u razvoju kao {to su Kina i Indija, koje su tako|e po-
~ele da izbacuju velike koli~ine CO2, prema nekim rezonovawi-
ma, nisu podjednako odgovorne za cene ~i{}ewa, jer su doprinele
samo mali deo od 200 godina dugog kumulativnog zaga|ivawa koje
je izazvalo klimatsku krizu.
Argumentima za postojawe klimatskog duga doprinela je teh-
nologija zahvaquju}i kojoj postoje precizni podaci o tome ko, {ta
i kada emituje zaga|uju}e gasove u atmosferu, tako da danas mo`e
da se izmeri emisija CO2 u tonama i na osnovu toga mogu da se iz-
ra~unaju tro{kovi.
Od velike va`nosti je i to {to je ova ideja podr`ana u sa-
stavu Okvirne konvencije Ujediwenih nacija o klimatskim pro-
menama, koju su ratifikovale 192 zemqe, ukqu~uju}i SAD. Ova
konvencija Ujediwenih nacija ne samo da tvrdi da je „najve}i
udeo u istorijskoj i aktuelnoj globalnoj emisiji gasova staklene
ba{te nastao u razvijenim zemqama, ve} ona jasno ka`e „da tre-
ba preduzeti akcije na otklawawu problema, na bazi kapitala i

36 15. decembar 2009.

a isto tako i da plate zemqama tre}eg sveta da direktno pre|u sa
kori{}ewa fosilnih goriva na ~istije alternative.
Svetska banka sastavila je spisak tro{kova sa kojima se su-
o~avaju zemqe u razvoju zbog klimatskih promena, koji obuhvata
sve, od uni{tenih useva, su{e i poplave do malarije koja se pre-
nosi preko komaraca ~ija su stani{ta bare nastale nakon popla-
va. Krajwi iznos se`e ~ak do 100 milijardi dolara godi{we. A
prebacivawe na kori{}ewe obnovqivih izvora energije, prema
timu istra`iva~a Ujediwenih nacija, pove}a}e iznos jo{ vi{e, pa
i do 600 miliona dolara godi{we tokom naredne decenije.
Novac potro{en na isplatu klimatskog duga bio bi gorivo
globalne ekolo{ke transformacije od su{tinske va`nosti za spa-
savawe cele planete. Me|utim, da bi se osiguralo da su klimatske
reparacije realne, aktivisti insistiraju da one moraju biti ne-
zavisne od postoje}eg sistema me|unarodne pomo}i. Novac za kli-
matske dugove ne mo`e se jednostavno preusmeriti iz postoje}ih
programa pomo}i, kao {to su osnovno obrazovawe ili prevencija
HIV-a. [tavi{e, za tu namenu se moraju obezbediti sredstva u
obliku donacija, a ne kredita, jer posledwe {to je zemqama u raz-
voju potrebno je jo{ dugova. Osim toga, novac bi trebalo da bude
pod kontrolom i nadzorom klimatske konvencije Ujediwenih naci-
ja, a zemqe u razvoju bi imale obavezu da objasne kako je novac
potro{en.
Biqana MIQI]
Su{e i poplave sve ~e{}e i u Srbiji
Uticaj globalnog zagrevawa o~igledan je na svim delovima
planete Zemqe. Koralni grebeni su ugro`eni povi{enim tempe-
raturama mora, {ume se povla~e na vi{e, hladnije lokacije, po-
larnim `ivotiwama se usled topqewa polarnog leda smawuje
stani{te, a gle~eri se tope na svakom kontingentu.
I regija u kojoj mi `ivimo spada u oblasti koje ose}aju po-
sledice zagrevawa planete, a uticaj klimatskih promena eviden-
tan je i u Srbiji. U prilog tome ide i ~iwenica da smo svedoci
da uobi~ajene vremenske prilike izostaju, a sa druge strane, su-
{e i poplave su sve ~e{}e, ozbiqnije, a samim tim i sanirawe
wihovih posledica vi{e ko{ta.
Prognoze su da }e u mnogim podru~jima porast temperature
i su{a ograni~iti poqoprivrednu proizvodwu, a to je jedan od
najva`nijih sektora srpske ekonomije. Podru~ja isto~ne Srbije i
Vojvodine posebno bi mogla da budu pogo|ena ovim nepogodama.
Ako se globalno zagrevawe nastavi, postoji opasnost od
smawewa sne`nog prekriva~a i kra}eg zimskog perioda, {to bi
znatno uticalo na rezerve vode u zemqi{tu. Voda za pi}e, indu-
strijsku i poqoprivrednu upotrebu, u takvim okolnostima posta-
la bi oskudna, jer bi porast temperature jo{ vi{e ugrozio ve}
pogo|ene resurse podzemnih voda u Srbiji. Postoji i bojazan da
bi u takvoj situaciji {umski po`ari postali ~e{}i i ozbiqniji.
Mnogi gra|ani i dr`avni zvani~nici pokazali su inicija-
tivu i spremnost da se suo~e sa izazovom, a prema Me|unarod-
nom panelu za promenu klime Ujediwenih nacija, neophodno je
smawewe emisije ugqen-dioksida od najmawe 60 odsto samo da bi
se u atmosferi zadr`ala koncentracija na sada{wem nivou.
Konvencija Ujediwenih nacija o klimatskim promenama preporu-
~uje svim zemqama potpisnicama, me|u kojima je i Srbija, da ra-
de na edukaciji i podizawu svesti o klimatskim promenama i
o~uvawu energije.
37
 PUKOVNIK BORIVOJE OROVI]
Du{a komanduje
stihom
Odlika{ od osnovne {kole,
u poseti
vode}i pitomac u klasi
dokazan u sjajnoj oficirskoj
karijeri, ratnik jedinice
oven~ane Ordenom narodnog
heroja, obrazovan, strog,
stare{ina beskrajno odan
svom pozivu, na{ao je
prostor za poetski izraz
svoje du{e. Tri zbirke
pesama i jedna prepuna
vrcavih aforizama,
samo su predznak misaonog
nadahnu}a pukovnika
Orovi}a, preto~enog u
pisanu re~ koja budi
se}awa, opisuje doga|aje,
preispituje savesti...
38
Ma gde se obreo pod ovom kapom nebeskom, ~ovek nosi u sebi
pe~at rodnog kraja. On je nezaobilazni opis formirawa li~-
nosti, jednako kao porodica u kojoj odrasta. Borivoje Orovi},
pukovnik po ~inu, oficir po vlastitom opredeqewu, stare{i-
na koji merom ~ojstva sagledava juna{tvo, izdanak je plemeni-
te loze iz Lijeve rijeke, kolijevke Vasojevi}a. Istorijski po-
znato najve}e crnogorsko pleme, „od No`ice do Petwice” koje
je gravitiralo prema Srbiji. ^asni preci nisu ostavqali po-
tomcima zlato i imawa, ve} mudrost, ~estitost, ~ovekoqubqe...
Obavezu da ih ~uvaju, neguju i u tom duhu vaspitaju potomke.
Jedan od wih je Vojin Orovi}, plemenski kapetan Lijeve
rijeke. A bilo ih je vazda, poput prvog general-lajtnanta Na-
rodnooslobodila~ke vojske Sava Orovi}a, briqantnog inte-
lektualca, prvog na~elnika Vojne akademije ili strica, potpu-
kovnika Radovana Orovi}a, stare{ine ~uvene tenkovske briga-
de NOVJ formirane u Tuli, koja je, sem ostalog, u~estvovala u
borbama za oslobo|ewe Beograda...
U tom i takvom miqeu, na razme|u qutih visova, o{trih litica
i pitomih predela ro|en je Borivoje, u znaku ovna (a {ta bi drugo,
ka`e) 1960. godine. Otac Branko, profesor geografije, i majka Go-
spava `ivot su podarili i bliznakiwama, Tatjani magistru
ekonomije i Sne`ani. Me|utim, bistri de~ak se tek se}a metohijskog
sela Vitomirica gde mu je otac preme{ten po potrebi slu`be u
osnovnu {kolu „Milo{ Gili}”, ~iji }e postati direktor i ugledni
`iteq „Male Moskve”, kako su zvali ovo mesto sa preko 700 doma-
}instava.
U svetu kwiga
Jednako sa ku}nim vaspitawem, radne navike stekao je u ranom
detiwstvu. U~tiv, marqiv, radoznao i pronicqiv de~ak. Prostore
bistrog uma i razbuktale ma{te tra`io je u prirodi, me|u strani-
cama brojnih kwiga iz bogate o~eve biblioteke, koja je brojala na
stotine naslova. U {koli je bio odlika{ sa Vukovom diplomom,
predodre|en za velike domete ma ~ime se bavio.
Jo{ dve qubavi uselile su u wegovu `ivahnu prirodu: nu-
mizmatika i filatelija. Skupqao je stari novac, ~istio kova-
nice, tuma~io wihovo poreklo i zna~ewe, tragao za korenima
nastanka. Sa po{tanskim markama je „proputovao” {irom svet-
skih meridijana. Mirisale su na palme dalekih Filipina i baj-
kovite predele Kariba, u wima su se ogledali snegovi ruskih
zima i {iroki bulevari Pariza...
Ipak, magi~no privu~en carstvom pisane re~i, pro~itao je
„more” kwiga i kao u~enik petog razreda celokupnu lektiru do
osmog. Odli~an u~enik mogao je da bira sredwu {kolu. Prepo-
znao je prvu iskru privla~nosti vojnog poziva, ali nije `urio
sa odlukom. Umesto vojne, upisao je klasi~nu gimnaziju „11. maj”
u Pe}i. Be{e to veoma dobra odluka...
Tradicija {kole, {iroko poqe znawa, dobri profesori...
Jedan od wih }e dobrano uticati na formirawe Borivojeve
15. decembar 2009.
Snimio Du{an ATLAGI]
spisateqske svesti, stila, navika. Profesor srpskog jezika
Svetozar \ura~i} je bio strog, zahtevan, jezi~ki ~istunac, ali
pedagog s du{om koji je insistirao na jasno}i govora i lepoti
napisanog. Kod wega se ocena morala zaslu`iti!
Tako }e se daroviti u~enik, koji je za vreme raspusta ~itao
po 20.000 stranica kwiga, odva`iti da napi{e stihove i po{a-
qe ih redakciji pri{tinskog „Jedinstva”. Prvi su objavqeni
1976. godine. Rado je ~itao ruske klasike, pa Remarka, Hemin-
gveja, Bajrona... Pamti iz tog doba Andri}eve „Nemire” i „Ex
ponto”.
Profesor \ura~i} je ostao u nezaboravnoj uspomeni. Na-
ravno, setila ga se wegova generacija u~enika povodom nedavno
obele`ene tri decenije mature...
Oficirsko stasavawe
Vi{e nije bilo dileme. Sa sve samim peticama, dobrim prepo-
rukama i ~vrstom voqom, Borivoje Orovi} postao je pitomac 35.
klase Vojne akademije KoV. Izuzetna klasa, po brojnosti i uspehu, a
wen na~elnik Bo`idar Babi}, potowi general i komandant 2. armi-
je ose}ao je snagu i mogu}nosti momaka u stroju na ~ijem se ~elu na-
lazio.
Ka`e da se mnogo u~ilo, ali bilo je vremena i za bogat kultur-
ni `ivot. Wega je odmah privukla ogromna biblioteka i list „Aka-
demac”, gde je redovno objavqivao svoje pesme. U recitatorskoj sek-
ciji isticao se brojno{}u nau~enih stihova i izra`ajno{}u kaziva-
wa. Na Akademiji je otkriven jo{ jedan wegov dar – gluma. Sa u~eni-
cama Pete beogradske gimnazije pripremali su predstave „Nebeski
odred” i „Nikoletina Bursa}”, gde je sa klasi}ima Borislavom Groz-
di}em, Radovanom Iliba{i}em i drugim ostvario zapa`ene uloge.
Me|u gimnazijalkama, bile su budu}e poznate glumice @eqka Cvije-
tan, Nata{a Babi} i Lidija Vuki}evi}.
Naravno, oficirski poziv je na prvom mestu, pa ulo`eni trud,
u~ewe, zalagawe i o~igledan dar nalaze potvrdu u kona~nom zbiru
ocena i zvawu vode}eg u klasi sa prosekom od 9,13 „naru{enim” na
diplomskom. Wega je ~ekao rad pod nazivom „Oja~ana pe{adijske
~eta u ulozi predstra`nog odreda puka na odmoru”. Literature na
tu temu be{e malo, ali je uporni Borivoje prona{ao sve {to bi se
drugima ~inilo nemogu}im. Odli~no se spremio. Me|utim, jedan ~lan
komisije toliko je cepidla~io da se pravdoqubivom pitomcu smu~i-
lo i o{tro je branio svoju misao. U ono vreme to je bilo u najmawu
ruku nepo`eqno...
Podgorica, kasarna „Masline”, prvo mesto slu`bovawa
mladog potporu~nika. Komandir protivoklopnog voda u jedinici
koja nastavqa tradicije ~uvene Pete proleterske crnogorske
NOU brigade NOV. Postrojeni na prepunoj pisti, sa sve~ano
ukra{ene bine, slu{aju pozdravnu re~ komandanta, onda{weg
pukovnika kasnije generala Miomira Xanki}a. Pred wim, broj-
nim gostima i postrojenim stare{inama i vojnicima besprekor-
no mar{ira zastavni vod, a na wegovom ~elu potporu~nik Bori-
voje Orovi}. Tokom cele karijere bio je ponosan na svoj ~vrst i
elegantan strojni korak, pa i danas ka`e da nijednom mla|anom
stare{ini ne priznaje da boqe „gazi” od wega.
Znak raspoznavawa
Mewale su se du`nosti, napredovao je u ~inu, uveravaju}i pret-
postavqene da pred sobom imaju mladog oficira izuzetnog kova.
Naravno, i vojnici su umeli da po{tuju primer komandira. Tako }e,
s vremenom, znak raspoznavawa jedinica kojima je komandovao po-
stati zvawe najboqa, u bataqonu, brigadi, korpusu vojsci...
39
 u poseti
Epigram
I nama i Remarku
Tri ratna druga posle svih nevoqa,
postavi{e
Crni obelisk u spomen svim svojim i
drugim patwama.
Pro|o{e,
ispod Trijumfalne kapije o~ekuju}i boqi `ivot,
ali,
vidje{e da ni na istoku ni Na zapadu nema ni{ta novo.
Uvjeri{e se
da Nebo nema miqenike.
Od tada postado{e
samo obi~ni kandidati za Seni u raju.
Zakqu~ak:
@ivot nije ba{ laka tema, to je odmah trebalo da znaju.
(Iz zbirke „^etiri breze”)
Komandir protivoklopne pa pe{adijske, potom izvi|a~ke
~ete, zamenik komandanta pe{adijskog bataqona i komadant
bataqona vojne policije u Podgorici.
Sebe je potpuno prona{ao i dokazao u oficirskom pozivu, a
sre}na i slo`na porodica je wegova neskrivena qubav, neiscrpno
nadahnu}e, toplo uto~i{te... To dobro zna supruga Qiqana, s kojom
je braku od 1984. godine, k}i Jelena, apsolvent ekonomskog fakulte-
ta novinarka i urednica na podgori~koj televiziji „Atlas”, i sin
Bojan, gimnazijalac, zaqubqenik u Partizan i kompjutere.
Pravdoqubiv, iskren i otresit oficir, siguran u svoje
znawe i nepokolebqive odluke nije trpeo osredwost, otaqava-
we posla, licemerje i neznawe. Najpre strog prema sebi, veoma
radan i beskrajno po`rtvovan uvek je postavqao visoke ciqeve.
Za wega je vojska oli~ewe ~asti, slika dr`ave i tradicije naro-
da. Svetiwa! Naravno, biti takav zna~i ponekad „stati na `uq”
onima koji nisu u svemu dorasli takvom shvatawu. Zato }e ga
britka re~ i nepre}utana kritika ko{tati. U nezahvalnom vre-
menu 1990. godine, prekomandovan je u Pri{tinu, u sjajnu je-
dinicu 52.bataqon Vojne policije gde }e postati zamenik ko-
mandanta i komandant. Taj bataqon je progla{en za najboqu je-
dinicu Vojne policije u Vojsci Jugoslavije.
Kao dokazani komandant vra}en je u Podgoricu na mesto ~elnog
~oveka ^etvrtog bataqona vojne policije, koji }e tako|e biti pro-
gla{en za najboqu jedinicu u Vojsci Jugoslavije.
[kolovawe na general{tabnom usavr{avawu zavr{i}e kao
jedan od vode}ih u klasi, a pi{toq s posvetom uspomena je na dane
1998. godine. Ra{ka je novo mesto slu`bovawa, na~elnik {taba 37.
motorizovane brigade, kojom komanduje tada{wi potpukovnik, danas
general-potpukovnik Qubi{a Dikovi}. Brigada }e se na}i u paklu
rata, bori}e se ~asno i po`rtvovano, a Orden narodnog heroja
osta}e ne samo obele`je vojni~ki najte`ih isku{ewa ve} obaveza
svim budu}im generacijama stare{ina i vojnika da ~uvaju ugled we-
nog imena. Tamo, u Drenici, na Kosovu, gde je komandovala Otaxbi-
na `ivot je polo`ilo 60 vojnika i stare{ina.
Pukovnik Orovi} }e odmah posle bombardovawa postati
zastupnik komandanta ~uvene brigade i kako re~e, to je za wega
najte`i i najlep{i period slu`bovawa. Kasarna je bila razo-
rena, vi{e objekata sravwenih sa zemqom. Paralelno sa obu-
kom u danima vojni~kog `ivota krenula je obnova kasarne. Pra-
va gra|evinska ofanziva. Ilustracije radi, izneto je 2.106 ka-
40
miona {uta. U oktobru iste godine delegacija najvi{eg vojnog
rukovodstva posetila je garnizona Ra{ka. Sve je bilo pod ko-
nac, ~ak i nove sadnice i trava na mestima poru{enih zgrada.
Dve godine kasnije zavr{i}e i [kolu nacionalne odbrane
u generaciji gde su bili generali Vidosav Kova~evi}, Svetko
Kova~, Dragan Katani}, Radivoj Vukobradovi}, Ilija Todorov,...
Prose~na ocena od 9,30 dovoqno ilustruje uspeh pukovnika Bo-
rivoja Orovi}a.
Sa mnogo ambicija i emocija do`ive}e povratak u Podgo-
ricu, u ambijent prvog slu`bovawa, na mesto komandanta Pete
motorizovane brigade. Dr`i pozdravnu re~ sa bine odakle je
svojevremeno slu{ao pukovnika Xanki}a, koji se nalazio iza
wega, me|u gostima, biv{im ~elnim qudima kasarne.
Stih kao `ivot
Znamo {ta je bilo sa dr`avnom zajednicom i wenom voj-
skom. Za pukovnika Orovi}a nije bilo dileme, jer „moja zemqa
je svud gde se srpski zbori i pravoslavnim pe~atom krsti” ka`e.
Od 2006. godine nalazi se u General{tabu Vojske Srbije, danas
na mestu zamenika na~elnika Uprave za operativne poslove.
O svojim brojnim odlikovawima, nagradama, diplomama i
pohvalama nerado govori. O tome, veli, neka svedo~e drugi. Re-
zultati su najboqi pokazateqi u~iwenog.
Ali je rad pri~i o svom pesni~kom izrazu, poetskoj inspi-
raciji, zbirkama: „Moja zemqa”, „Vrijeme ~uda” i „^etiri bre-
ze”. Zbirka aforizama „Lobovawe” nastala je takore}i u dahu.
Jedne no}i tokom {kolovawa napisao ih je sedamdeset dva.
^itaju}i pukovnikove stihove lako je proniknuti u plemeni-
tu du{u, wenu {irinu i ~istotu. Lako je osetiti qubav, suzu, na-
slutiti nadu, prihvatiti spokoj. Ima u tim pesmama nebeskog na-
dahnu}a, najfinijih boja jezi~kog kolorita, sazve`|e uzvi{enih
misli. I kada pi{e o rodnom kraju i stopi otaxbine, gromu ili
suncu, sili ili miru, ~ast je mera ~oveka a qubav najuzvi{enije
ose}awe. Zato su wegove pesme na{le mesto u nekoliko antolo-
gija savremene poezije.
Wegovi stihovi su, zapravo, slike `ivota u kojima svako
od nas mo`e prepoznati svoju sudbinu ili bar wen deo, radost,
uznesewe, bol, muku... Kao da ne pi{e za sebe ili o sebi ve} o
svima, do najtananijeg nerva i najskrivenije emocije. Pogodio
ih je sve, dotakao ih re~ima.
S jedne strane pravi vojnik, vojni~ina, a u toploj du{i nadahnu-
ti pesnik, rawivo srce. Blago svakoj vojsci u ~ijem su stroji oficiri
od ugleda i ~asti, pesnici {irokih vidika i dubokih ose}awa...
Branko KOPUNOVI]
15. decembar 2009.

Pi{e
Evropski
Branko KOPUNOVI]
putokazi
ribli`ava se kraj godine, {to zna~i da }e se
P podvu}i mnoge „crte“, a {ta }e ostati ispod
wih – vide}emo uskoro. Ne}e do}i do drama-
ti~nih promena u odnosu na dosada{wi saldo, jer
je ostalo malo dana za velike popravke. Stigao je
prvi kontingent vakcina protiv novog gripa koje
}e se gra|anima davati bez naknade. Time je ot-
klowena neprijatna licitacija ho}e li ko{tati
ovoliko ili onoliko, pa }e zdravqe biti podeqe-
no ravnopravno. Dodu{e, re~ je o malim koli~i-
nama, ali ~uju uveravawa nadle`nog ministarstva
da }e se stvar oko uvoza ubrzo popraviti. Sasvim
je razumqivo {to }e prednost imati deca, trudni-
ce, hroni~ni bolesnici i stariji qudi.
Da nije obele`en Svetski dan borbe protiv
side, gotovo da bismo, pod pritiskom informaci-
ja o novom gripu, smetnuli s uma opaku bole{tinu.
Prema zvani~nim podacima, od po~etka ove godi-
ne u Beogradu je registrovano 68 HIV pozitivnih
osoba, dok je wih 25 obolelo. Prestonica se po-
miwe u referentnoj statistici, jer je 70 odsto za-
ra`enih upravo iz glavnog grada. Me|u oboleli-
ma je 91 odsto mu{karaca i svega devet posto `e-
na. [ta nam to govori nije te{ko naslutiti.
Me|utim, broj poginulih u svakodnevnim sao-
bra}ajnim nesre}ama je mnogostruko ve}i od bilo
koje druge po{asti. A javnost kao da je oguglala.
Tu`na navika... Nadamo se da }e novi „Zakon o
bezbednosti saobra}aja” upozoriti voza~e, makar
ozbiqnim kaznama. Ako nema druge, neka se wego-
vom doslednom primenom prizovu pameti svi koji
olako sedaju za volan.
nogi }e uskoro i svojim automobilima mo}i
M da putuju bez viza u zemqe ~lanice Evropske
unije. Dugo ~ekawe pred ambasadama i more
papira odlaze u istoriju, rampa je najzad podignu-
ta za Srbiju. Naravno, opet }e putovati oni koji
moraju i oni koji to mogu, ali lepo je imati ose}aj
slobode i u tom smislu. Na{ avioprevoznik JAT
odmah je reagovao i ponudio putnicima nekad ne-
zamislivo niske cene karata od 19 evra za tako
`eqene evropske destinacije. Lepo i korisno,
nema {ta.
Devetnaest godina smo ~ekali da na{i qudi
postanu punopravni gra|ani Evrope. Beba ro|ena
u vreme kada su nam „spustili rampu“ danas je bru-
co{. Odu`ilo se. Pa i neka je prisutan sam ose-
}aj da se mo`emo otisnuti preko granice bez ika-
kve procedure, prija, svakako.
Pre`iveli smo i „ve~iti derbi“, nekako.
Uprkos brojnim „preduzetim merama” i „instant“
sudijama za prekr{aje koje su na licu mesta odme-
ravale grehe, {teta se dogodila, a ru`ne scene
SA
galerije
ponovile. Rezultat i igra su ostali u senci pet hi-
qade plamte}ih stolica i 34 privedena lica. Broj
nije kona~an jer pripadnici MUP-a jo{ rade svoj
posao na identifikaciji silexija i primitivaca.
Grupe navija~a o kojima se pri~a u najgorem kon-
tekstu, imaju „obi~aj“ da demoliraju bar deo sta-
diona svog rivala. [teta se sabere, a ra~un ni-
kako da plate odgovorni. Dokle tako?
mesto {tete i {teto~ina slovo posve}ujemo
U dobro~initeqima. Ovih dana obele`ena je
131. godi{wica postojawa institucije koja se
zove Kolar~ev narodni univerzitet. Zdawe na be-
ogradskom Studentskom (nekada Kraqevom) trgu
podignuto je 1828. godine kao zadu`bina Ilije
Milosavqevi}a Kolarca, uva`enog veletrgovca,
humaniste i dobrotvora. Sve {to je imao ostavio
je „svom narodu za {irewe nauke i kulture“. A ~o-
vek nije imao vi{e od ~etiri osnovne. Za dobra
dela nisu va`ni formalno obrazovawe ni dru-
{tveni status, ve} to {to neko nosi u sebi. Ilija
nije bio mnogo u~en ~ovek, ali je shvatao zna~aj
znawa, imao je viziju da bez kulturnog nema ni dru-
{tvenog razvoja. Od 1854. godine pomagao je {i-
rewe srpske kwi`evnosti, finansirao {tampawe
zna~ajnih doma}ih i prevode stranih dela. Usta-
novio je 1861. godine Fond za pomo} i nagra|i-
vawe srpskih pisaca, da bi najzad sve ulo`io u
zgradu Univerziteta.
Zadu`bina je u tri veka trajawa prebrodila
nekoliko te{kih perioda, ali su u wenim {iro-
kim prostorima, bez cenzure i slobodoumno, dr-
`ali predavawa najistaknutiji intelektualci,
istori~ari, umetnici... Sama zgrada koja pleni
pa`wu muzejskom lepotom, podignuta je u vreme ve-
like ekonomske krize, ba{ kao i zdawe Glavnog
|eneral{taba i Ministarstva vojske i mornari-
ce. Istorijski paradoks tako prisutan u Srbiji
ti~e se prkosa prema neda}ama, izra`enog i nei-
marskim delima podignutim u nemogu}im uslovima.
Danas je na Kolar~evom univerzitetu 16 ka-
tedri, a rad je organizovan po centrima – za pre-
dava~ku delatnost sa bibliotekom, za muziku, koji
ima na raspolagawu veliku dvoranu, centrom za
izdava~ku delatnost sa kwi`arom, za strane jezi-
ke, likovnu galeriju... Ne postoji zna~ajni umetnik
koji nije nastupao ne velikoj sceni, a godi{we se
odr`i vi{e od hiqadu razli~itih programa. Po-
sebna pri~a jeste wegova koncertna sala, koja je
jedna od prvih pet najakusti~nijih dvorana u Evro-
pi. Zgrada zadu`bine koja privla~i pa`wu svojom
lepotom, spoqa i iznutra, svojevrstan je ukras
prestonice i progla{ena je spomenikom kulture.
Zahvaquju}i gospodinu Milosavqevi}u.
41
svet
Kopnena vojska SAD
Pentagon je usvojio najskupqi
i najambiciozniji projekat u istoriji
ameri~ke vojske kojim je predvi|ena
zamena sada{wih kqu~nih borbenih
sistema novom generacijom naoru`awa
i vojne opreme. U realizaciju projekta,
vrednog 234 milijardi dolara, ukqu~eno
je vi{e od 550 kompanija iz 48 dr`ava.
Projekat predvi|a formirawe 15
borbenih grupa ranga brigade
do 2030. godine.
Program FCS omogu}i}e
ameri~kom vojniku visoku
tehnolo{ku premo}
na bojnom poqu
42
Voj nik
rojekat FCS (Future Combat System) treba da pove}a strate-
{ku mobilnost, smawi obim neophodnih logisti~kih jedinica,
P umawi operativne tro{kove i tro{kove odr`avawa, a una-
predi mogu}nost pre`ivqavawa sistema poboq{avaju}i wi-
hov u~inak na bojnom poqu.
Glavni ciqevi pomenutog projekta su interoperatibilnost,
odnosno sposobnost saradwe sa ostalim vidovima oru`anih sna-
ga, mre`no komandovawe i kontrola, to jest sposobnost komando-
vawa, {irewe informacija i poznavawe situacije u svim podsi-
stemima na osnovu jedinstvene informati~ke mre`e.
I mre`na ubojitost jeste jedan od ciqeva projekta – sposobnost
dostizawa sinergije ubojnih i neubojnih efekata pomo}u mre`ne po-
vezanosti izme|u borbenih sistema u svim borbenim uslovima.
Zatim, transportne mogu}nosti, odnosno sposobnost global-
nog transportovawa kopnom, vodom i vazduhom unutar jednog ili
vi{e razli~itih voji{ta, izdr`qivost i pouzdanost – pove}awe
borbene mo}i uz istovremeno smawewe logisti~kih zahteva (mawa
potro{wa goriva, efikasniji rad pozadinskih organa, ve}a efi-
kasnost rada).
Osposobqavawe – integrisanost virtuelnog i terenskog
osposobqavawa jedinica, te pre`ivqavawe – maksimalna za{ti-
ta ukrcnog i iskrcnog dela jedinica uz pomo} vazdu{ne i kopnene
podr{ke i uz boqe poznavawe situacije na bojnom poqu, tako|e
predstavqaju ciqeve pomenutog projekta.
Iz navedenih ciqeva proisti~e vi{e od 10.000 tehni~kih
elemenata koje treba realizovati kako bi sistem operativno bio
efikasan.
Zamena sada{wih kqu~nih borbenih sistema kopnene vojske –
tenka M1A2 abrams, borbenog vozila pe{adije M2A3 bredli (Bra-
dley) i samohodne haubice M109A6 paladin sa familijom oru`ja
koje }e biti razvijeno na istim, ali znatno lak{im platformama
– tako|e je planirana projektom FCS.
Krajwi ciq je formirawe 15 FCS borbenih grupa ranga bri-
gade do 2030. godine (prva borbena grupa treba da bude opera-
tivna 2015. godine), radi ~ega je 2007. godine u bazi Fort Blis
(Fort Blisse), Teksas, formirana posebna borbena grupa nivoa bri-
gade AETF (Army Evaluation Task Force), namewena za testirawe pod-
sistema FCS.
OKLOPNA ZA[TITA
U kategoriji kopnenih vozila projektom se predvi|a razvoj dve
vrste vozila – sa posadom (MGV – Manned Ground Vehicles) i bez
posade (UGV – Unmanned Ground Vehicles). Prva vrsta je najzna-
~ajnija i obuhvata osam razli~itih MGV koje razvijaju kompanije
BAE sistem (BAE System) i Xeneral dajnamiks (General Dinamics).
Sva vozila ima}e oko 90 odsto zajedni~kih komponenti – napred
ugra|en dizel-motor za hibridni dizel-elektri~ni pogon, amorti-
zere, gusenice, akumulatore, borbeni sistem za blisku borbu (bor-
bena jedinica sa mitraqezom 12,7 mm ili automatskim baca~em
granata kalibra 40 ili 25 mm), IC senzore, aktivnu oklopnu za-
{titu i komunikacioni sistem.
Bi}e lak{a u odnosu na sada{wa vozila (oko 24 tona), a od
naoru`awa }e imati i mitraqez 12,7 mm i haubicu 155 mm. Sla-
15. decembar 2009.
bija oklopna za{tita kompenzova}e se ugradwom aktivnog senzor-
skog oklopa. Osnovni oklop pru`a}e za{titu od topovskih projek-
tila kalibra 30 do 45 mm sa predwe strane, a sa ostalih strana
od kalibra 14,5 mm i krhotina projektila kalibra 155 mm.
Poboq{awu oklopne za{tite doprine}e ugradwa oru`ja ve-
}eg dometa i ure|aja za osmatrawe situacije na bojnom poqu,
ugradwa dodatnog oklopa (aktivnog, reaktivnog, pasivnog), upotre-
ba materijala i premaza koji smawuju mogu}nost otkrivawa vozila
pomo}u senzora, upotreba razli~itih ometa~a, mamaca i dimne
zavese, te primena razli~itih za{titnih mera (automatski pro-
tivpo`arni ure|aji).
U sva vozila bi}e ugra|en motor detroit dizel 5L890 (Detroit
Diesel) od 1.235 KS, koji razvija nema~ka firma MTU, deo koncer-
na Dajmler krajsler (Daimler Chrysler), a za ~iju osnovu je poslu`io
motor MTU890.
VO ZI LA SA PO SA DOM
Prvo vozilo MGV XM1203 MCS (Mounted Combat System) od-
nosi se na zamenu sadaweg tenka M1A2 abrams. Razvija ga Xene-
ral dajnamiks. Novi tenk bi}e osposobqen za neposredno dejstvo na
ciq (line of sight) i za dejstvo na ciqeve izvan vidne linije (beyonde
line of sight). Osnovno naoru`awe je top XM360 kalibra 120 mm,
prilago|en za ugradwu na lak{a vozila. Puwa~ topa je automatski.
Efikasna daqina ga|awa bi}e oko osam kilometara. Top }e mo}i
efikasno da dejstvuje i po utvr|enim bunkerima i pe{adiji van ro-
vova. Sekundarno naoru`awe ~ine mitraqez 12,7 mm i ABG. Posa-
da je dvo~lana, a predvi|en je prostor za jo{ dva ~lana.
Postoje}e borbeno vozilo pe{adije M2A3 bredli bi}e zame-
weno vozilom XM1206 ICV (Infantry Carrier Vehicle), koje razvija BAE
sistem. Proizvodi}e se u ~etiri verzije – komandno (za komandira
vode i ~ete), za prevoz vojnika i za prevoz odeqewa za vatrenu
podr{ku. Osnovno naoru`awe ~ini}e top ATK Mk 44 bu{master
(Bushmaster) kalibra 30 ili 40 mm. Posada je dvo~lana, a u vozilu
}e biti mesta za jo{ devet vojnika.
Za zadatke izvi|awa razvija se vozilo XM1201 RSV (Recon-
naisance and Surveillance Vehicle), koje je zamena za sada{wi bre-
dli M3. Razvija ga Xeneral dajnamiks. Osim dvo~lane posade u
vozilu }e biti mesta i za ~etiri izvi|a~a. Napredni senzori omo-
gu}i}e pra}ewe ciqeva sa bezbedne udaqenosti u svim vremen-
skim uslovima, dawu i no}u.
Vozilo }e imati i teleskopski elektroopti~ki IC senzor,
senzor za otkrivawe i odre|ivawe pravca izvora radijskog zra-
~ewa. Tako|e }e na wega biti postavqen i ure|aj za daqinsko pre-
poznavawe RHB opasnosti. U opremi }e se nalaziti senzori tla,
dve bespilotne letelice i jedno vozilo bez posade, koji }e omogu-
}iti izvi|awe na velike udaqenosti bez opasnosti po sigurnost
Robot vozilo „MULE”
posade. Osnovno naoru`awe ~ini}e mitraqez ili ABG, nameweni
za neposrednu odbranu vozila i posade.
Zastarelu samohodnu haubicu M109A6 paladin zameni}e ma-
wa XM1203 NLOS-C (Non Line of Sight-Cannon), koju razvija BAE
sistem. Zadr`a}e se tradicionalni kalibar 155 mm i du`ina ce-
vi od 38 kalibara. Posada }e biti dvo~lana, sme{tena napred i
odvojena od oru`nog dela. Puwewe }e se odvijati automatski, a
brzina ga|awa bi}e velika. Za novu haubicu predvi|ena je upo-
treba klasi~nih i GPS vo|enih granata ekskalibur (Excalibur), po-
ve}anog dometa.
Kada je re~ o posrednoj vatrenoj podr{ci, razvija se oru|e
XM1204 NLOS-M (Non Line of Sight-Mortar), koje ima ~etvoro~lanu
posadu, a 80 odsto zajedni~kih delova kao i NLOS-C. Pomenuto
oru|e zameni}e postoje}i minobaca~ M1604. Vozilo }e biti nao-
ru`ano minobaca~em kalibra 120 mm, koji se puni sa stra`we
strane. Osim standardnih mina, posada }e iz minobaca~a mo}i da
ispaquje i vo|ene mine PGMM. Standardno }e biti naoru`an mi-
traqezom i ABG.
Komando vozilo nivoa voda i ~ete bi}e XM1209 C2V (Com-
bat and Control Vehicle). Ima}e dvo~lanu posadu i radni prostor za
jo{ ~etiri ~lana. Vozilo }e biti opremqeno integrisanim siste-
mom C4ISR i naoru`ano za samoodbranu.
Novo sanitetsko vozilo proizvodi}e se u dve verzije –
XM1207 MV-E i XM1208 MV-T. Prva verzija namewena je za prevoz
~etiri rawenika na nosilima, a druga za urgentna zbriwavawa
rawenika do sata posle rawavawa. Vozila }e biti opremqena
najsavremenijom medicinskom opremom, a bi}e omogu}ena i raz-
mena neophodnih medicinskih podataka, ~ime }e se olak{ati di-
jagnosticirawe povreda.
Paleti vozila MGV pridru`uje se i vozilo za izvla~ewe i
tehni~ko odr`avawe XM1207 MRV (Maintenance and Recovery Vehic-
le). Ima dvo~lanu posadu i prostor za jo{ tri vojnika. Nameweno
je za izvo|ewe zahtevnijih opravki, procenu kvarova i izvla~ewe
o{te}ene tehnike. Naoru`ano je mitraqezom ili ABG.
VO ZI LA BEZ PO SA DE
Program MGV upotpuwuje program vozila bez qudske posade
UGV, koji je namewen za izvr{avawe najopasnijih zadataka. Taj
robotizovani program ~ine dve grupe vozila – SUGV (Small Un-
manned Ground Vehicle) i MULE (Multi Funktional Utility/Logistics and
Equpment Vehicle).
Vozilo XM1216 SUGV je razvojni projekat firme Robot i
predstavqa najmawe vozilo u projektu FCS. Radi se o malom, pre-
nosnom guseni~aru, koji je namewen za izvi|awe u zgradama, tune-
lima i ostalim nepreglednim prostorima, te u posebno opasnim
uslovima. Treba da zameni sada{wu seriju robota PackBot, koje
strane armije
ameri~ka armija koristi u Iraku i Avganistanu. Vozilo }e imati
masu od 13,5 kilograma i mo}i }e da nosi opremu mase do 2,9 ki-
lograma (kamere, detektore). Vo|ewe }e biti pomo}u ru~ice, da-
qinski, do 1.000 metara na povr{ini zemqe i do 200 pod zemqom.
Serija MULE, proizvod kompanije Lokid Martin (Lochkeed
Martine), obuhvati}e tri ve}a vozila konfiguracije 6h6 i mase od
oko dve i po tone. Sve verzije ima}e zajedni~ku {asiju, autonomni
navigacioni sistem (ANS) i kontrolni ure|aj (DCD). Osnovna ver-
zija, XM1217 MULE-T (u prototipskoj fazi), namewena je za prevoz
opreme i tereta mase do tone (za dva pe{adijska odeqewa). Vozi-
lo sa hibridnim dizel-elektri~nim pogonom pokreta}e elektromo-
tori ugra|eni u svih {est to~kova nezavisnog oslawawa.
Vozilo }e mo}i da savlada zid visine 0,5 metara, uspon od 40
odsto, rov {irine metra i vodenu prepreku dubine do 0,5 metara.
Wime }e se upravqati daqinski ili programirano (da prati dru-
go vozilo). Verzija XM1218 MULE-CM predstavqa protivminsko
vozilo, opremqeno ure|ajem za detekciju i uni{tavawe mina i Informati~ka mre`a FCS (BCT) Network predstavqa kqu~ni
sredstvima za obele`avawe prolaza u minskim poqima. elemenat projekta
Nova haubica XM1203 NLOS-C zameni}e sada{wu M109A6 „paladin”
Tre}a verzija – XM1219 ARV-A-I – bi}e naoru`ana mitraqe-
zom kalibra 7,62 mm i vo|enim protivtenkovskim raketama jave-
lin, ~etiri komada. Vozilo je nameweno za pru`awe neposredne
vatrene podr{ke pe{adiji i za izvi|awe. Sve verzije mo}i }e da
se transportuju helikopterima CH-47 ili avionima C-130.

RO BO TI I BES PI LOT NE LE TE LI CE
Iako je u po~etku bio planiran razvoj ~etiri tipa bespilot-
nih letelica (Class 1–4), kasnijom revizijom projekta FCS odlu~e-
no je da se razvijaju samo dva tipa – jedan i ~etiri. Prva bespi-
lotna letelica XM105 MAV (Micro Air Vehicle), proizvo|a~a Hani-
vel (Honeywell), jeste mala autonomna letelica koja se koristi za
izvi|awe dawu na nivou voda, no}u i u lo{im vremenskim uslovi-
ma. Pokre}e je kanalisani rotor, a na teritoriji od oko osam ki-
lometara mo`e da dejstvuje do 50 minuta. Sistem obuhvata ure|aj
za vo|ewe i dve letelice ukupne mase od 18 kilograma, kojom ru-
kovodi (i prenosi je) vojnik.
Druga letelica MQ8B fajrskaut (Firescout), proizvod Nor-
trop Grumana (Northrop Grumman), zapravo je robotizovani heli-

PRO BLE MI
Stru~waci predvi|aju da }e u toku realizacije projekta
FCS morati da otklone nekoliko ozbiqnih problema kako bi
sistem postao operativan u predvi|enom vremenu. Prvi pro-
blem odnosi se na sistem radio veza. O~ekuje se da }e potrebe
za radio frekvencijama biti daleko ve}e nego {to }e mo}i da
ih prenese frekventni spektar.
Drugi problem prouzrokovan je potrebom za velikom ko-
li~inom elektri~ne energije (vi{e stotina kilovata) kako bi se
omogu}io nesmetan rad celokupnog sistema FCS. Po{to svi ure-
|aji za informati~ku mre`u moraju da se nalaze u vozilima
zbog mobilnosti i visokog tempa izvo|ewa operacija, vozila
}e morati da budu osposobqena da potrebnu energiju realizuju
vlastitim generatorima.
Tre}i problem odnosi se na oklopnu za{titu. Verovalo se
da }e boqa informati~ka podr{ka biti dobra zamena za
oklopnu za{titu. Praksa u Iraku potvrdila je da ameri~ke sna-
ge gotovo nikad nisu bile u stawu da istovremeno otkriju opa-
snost od protivnikovog protivoklopnog oru`ja, posebno ne u
urbanim sredinama, zbog ~ega su Amerikanci pre{li na sistem
oklopne za{tite MRAV. Taj problem stru~waci nameravaju da
otklone primenom aktivnog oklopa Quick Kill, koji }e dejstvova-
ti 360 stepeni oko vozila.

15. decembar 2009.

 operativne slike FCS), zatim, sloj aplikacije (deset sklopova pro-
gramske opreme), servisni sloj – zajedni~ki operativni sistem
(SOSCOE) na osnovu linuksa (Linux) u tri verzije, te transportni
sloj –telekomunikacije za prenos i obradu podataka (radio i ra-
~unarski ure|aji). Tu se ubraja jo{ i sloj za standardno dejstvo,
koji omogu}ava povezivawe sa informati~kim sistemima ostalih
vidova oru`anih snaga i sa saveznicima.
Komandovawe i kontrola treba da se ostvaruju pomo}u veli-
kih ekrana, povezanih elektronskim putem sa vozilima FCS, na ko-
je }e se u realnom vremenu sticati podaci o neprijatequ i sop-
stvenim snagama, a koji }e se prikupqati sistemom u brigadi, te
od avijacije, satelita i mornarice. Taj sistem bi}e samo deo glo-
balnog sistema informati~ke mre`e oru`anih snaga SAD. Prenos
podataka odvija}e se pomo}u tri sistema veza – kopneni (osnova
budu}eg sistema radio-veza JTRS), vazdu{ni (veza sa avijacijom) i
kosmi~ki (satelitskom za povezivawe od brigade FCS ka pretpo-
stavqenoj komandi i ostalim vidovima oru`anih snaga). Prenos
podataka bi}e mogu} i pomo}u postoje}eg sistema veza SINCGARS.
Ukoliko taj projekat postane funkcionalan (operativan), voj-
ska SAD }e u narednim decenijama tehnolo{ki biti superiornija
i sposobnija da na svakom delu planete br`e interveni{e nego
kopter namewen za izvi|awe na daqinama do 170 kilometara. {to }e potencijalni konvencionalni ili nekonvencionalni pro-
Letelicom je mogu}e trupama na bojnom poqu dopremati neophodan tivnik mo}i da reaguje. Brigada FCS, prema ameri~kim planerima,
materijal i opremu. Naoru`ana je vo|enim protivoklopnim rake- treba da bude osposobqena da se u roku od 96 sati (bataqon 45
tama, kojima se dejstvuje po ciqevima na zemqi. sati) prebaci na bilo koju ta~ku na planete. Postoje}im naoru`a-
Efikasnosti podsistema FCS doprinosi i autonomni raketni wem mo}i }e da dejstvuje na ve}im daqinama, izbegavaju}i direk-
sistem NLOS-LS (Non Line of Sight Launch System), koji je, zapravo, tan kontakt s protivnikom. Iako suo~eni sa finansijskom krizom,
dopuna klasi~noj artiqeriji za izvr{avawe zadataka u kojima je predstavnici Pentagona tvrde da je 75 odsto predvi|ene tehnolo-
potrebna velika preciznost poga|awa. Sistem upotrebqava is- gije projekta FCS ve} dostiglo prototipsku fazu realizacije.
kqu~ivo pametnu municiju i projektile koje ispaquje vertikalno. Stanislav ARSI]
Osnovna komponenta sistema jeste jedinica CLU (Container Launch
Unit), sastavqena od 16 kontejnera, od kojih je 15 nameweno za ~u-
vawe i lansirawe vo|enih raketnih projektila, dok 16 sadr`i svu Naoru`ani robot helikopter „fajrskaut”
potrebnu elektroniku i baterije za dejstvo.
Dve jedinice CLU prevoze se petotonskim kamionom M1084A1
FMTV. Dimenzije CLU su 1,1h1,1h1,8 metar, a masa je 1.428 kilo-
grama. Raketa PAM (Precizion Attack Munition), kalibra 180 mm i
mase 48 kilograma, ima domet od 500 do 40.000 metara. Wome se
mogu ga|ati pokretni i nepokretni, oklopqeni i neoklopqeni ci-
qevi. Lasersko vo|ewe je trojako – osvetqavawe ciqa laserskim
zrakom (osnovno) i dva kombinovana na~ina sa IC vo|ewem (Laser
Anoint – napad na pokretne ciqeve i Laser Offset – ozra~avawe u
blizini ciqa). Posada je tro~lana, a vatrom upravqa iz vozila
hamer M1113 (Hummer). U borbenom kompletu nalazi se 90 vo|e-
nih raketa.
Za automatsko osmatrawe i prikupqawe podataka planeri
projekta FCS predvideli su sistem povr{inskih autonomnih senzo-
ra UGS (Unattended Ground Senzors), koje proizvode kompanije Tek-
stron (Textron) i Hanivel. Pomenutim sistemom bi}e omogu}eno
smawewe broja qudi koji obavqaju stra`arske du`nosti. Program
je podeqen u dve glavne grupe – takti~ku UGS-T, koja je namewena
za upotrebu na otvorenom zemqi{tu i urbanu UGS-U, namewenu
za upotrebu u zgradama i zatvorenim objektima. Takti~ki senzori,
u odnosu na mogu}nosti, dele se na obave{tajne, osmatra~ko-izvi-
|a~ke i RHB izvi|a~ke.

TAK TI^ KI IN TER NET

Kqu~ni ~inilac za uspeh projekta FCS jeste korektan rad je-
dinstvene informati~ke mre`e FCS(BCT) Network, neke vrste „tak-
ti~kog Interneta“, koji }e sve sisteme povezati u jedinstvenu celi-
nu, omogu}avaju}i im neprekidnu razmenu informacija i prenos
nare|ewa. Re~ je, kako stru~waci ka`u, o „sistemu u sistemu“, koji
}e, ukqu~uju}i i pojedina~nog vojnika, omogu}iti uo~avawe ciqa i
dejstvo po wemu pre nego {to ih protivnik otkrije.
Informati~ku mre`u FCS (BCT) ~ini pet slojeva, koji se mogu
opisati kao slojevi senzora i platformi (obuhvata sve senzore
na vozilima i van wih, koji omogu}avaju uspostavqawe zajedni~ke

45
HRA NA KAO BEZ BED NO SNI IZA ZOV
@ivot sa dva
dolara na dan
Ove godine, prema podacima
Programa za hranu Ujediwenih
nacija i Svetske banke, na svetu ima
gotovo 963 miliona gladnih qudi,
{to je pribli`no 15 odsto cele
zemaqske populacije.
Gotovo tri milijarde qudi `ivi sa
dva ili ~ak i mawe dolara dnevno,
a nedeqno, od posledica
siroma{tva, umre
gotovo 30.000 dece. Prisustvo gladi
otvara veliki prostor za stvarawe
nestabilnosti i sukoba.
46
ad vidim redove za hranu u zemqama u razvoju, znam da su te
K vlade pod pritiskom. Ne mo`ete imati politi~ku stabilnost
zasnovanu na praznim stomacima, upozorio je jednom prilikom
Norman Borlaug, ameri~ki nobelovac koji je presti`nu nagra-
du dobio bave}i se `itaricama i omogu}iv{i tzv. „zelenu
revoluciju“, odnosno stvarawe „~udesnog semewa“ i nagli rast po-
qoprivredne proizvodwe u zemqama u razvoju. Borlaug je pogodio u
srce bezbednosnih problema koje hrana sa sobom nosi. Jer, glad
zna~i podlo`nost svim vrstama ucena. Gladan ~ovek ne mo`e da ra-
di. A ove godine, prema podacima Programa za hranu Ujediwenih
nacija i Svetske banke, takvih na svetu ima gotovo 963 miliona, ili
pribli`no 15 odsto cele zemaqske populacije. Tako|e, oko tri mi-
lijarde qudi `ivi sa dva ili ~ak i mawe dolara dnevno, a nedeqno,
od posledica siroma{tva, umre oko 30. 000 dece.
Tra `e we za jed ni~ kog od go vo ra
„Nedostatak bezbednosti koji proizilazi iz krize hrane je ve}
postao nepodno{qiv“, izjavili su nedavno zvani~nici UN, tra`e-
}i podr{ku zemaqa za predstoje}i svetski samit o hrani koji je
odr`an u Rimu. Svetska zajednica odlu~ila je da poku{a da na|e
zajedni~ki odgovor ne samo ne posledwu krizu hrane koja jo{ po-
tresa svet, ve} i na sve akutniji problem: mawe hrane za sve ve}i
broj stanovnika planete.
15. decembar 2009.
 Najstarija je pri~a o hrani, gladi i bezbednosti. Ratovi su
se vodili zbog hrane i vode. A jedno od prvih obja{wewa odno-
sa izme|u politike, bezbednosti i hrane dato je u starozavetnoj
pri~i o snovima egipatskog faraona i mladom robu Josifu, ko-
ji je ta snovi|ewa ispravno protuma~io kao upozorewe da bi
trebalo za onih sedam dobrih godina sa~uvati dovoqno `ita u
dr`avnim ambarima kako bi se prehranila sirotiwa koja }e
narasti u slede}ih sedam lo{ih godina. I tada se znalo da glad
sa sobom uvek nosi i rizik pobuna.
Svet se oduvek suo~avao sa gla|u kao endemskom pojavom. U
sredwevekovnoj Evropi gladovala je svaka generacija. Istori~ari
ve} decenijama poku{avaju da razotkriju mehanizme pokretawa ve-
likih gladi koje su desetkovale stanovni{tvo mnogih zemaqa i uspo-
ravale razvoj dru{tva. Filip Mekmajkl, profesor razvojne socio-
logije na Univerzitetu Kornel u SAD, u nedavno objavqenoj analizi
najnovije krize hrane, tvrdi da je velika „El Niwo” glad koja je od
1875. do 1900. godine protutwala od Indije preko Kine do atlant-
skih obala Brazila, i odnela izme|u 30 i 60 miliona `ivota, pod-
staknuta iz centra britanske imperije, jer je wenim trgovcima bilo
potrebno jeftino `ito kako bi nahranili stanovnike Britanskih
ostrva, odr`ali im standard. Takva trgovina uni{tila je tradicio-
nalni sistem ~uvawa `itarica u Indiji.
^arobno seme i neoliberalni kapitalizam
Stvari su se popravile sa razvojem genetike i stvarawem „~a-
robnog semewa“, otpornijeg na vetar, {to je omogu}ilo upravo biv-
{im kolonijama i siroma{nim dr`avama boqe `etve, samim time i
rast standarda. Ipak, u`asne vremenske prilike po~etkom sedamde-
setih i veoma lo{a `etva na svetskom nivou (pad za tri odsto), po-
novo su pokrenuli stra{an zatvoreni krug odnosa hrane i bezbed-
nosti. Ve} 1972. godine, u svetu je gladovalo vi{e od ~etrdeset na-
cija ili stotine miliona qudi. I Filip Mekmajkl i brojni ugledni
svetski ekonomisti i stru~waci za hranu smatraju da se koren dana-
{we krize hrane nalazi u tom vremenu, kada neoliberalni kapita-
lizam po~iwe da buja. A sa wim se uspostavqaju ekonomska pravila,
nemilosrdna prema siroma{nima koji su pretvoreni u veliko i jev-
tino poqoprivredno dobro bogatog sveta. Svetska trgovinska orga-
nizacija je, u Ugovoru o poqoprivredi i tzv. pravilu „minimalnog
uvoza“, pred siroma{ne postavila obavezu otvarawa wihovih ma-
lih tr`i{ta za velike korporacije, koje su upropastile male proiz-
vo|a~e dampirawem cena hrane. Uostalom, ko profitira iz krize i
visokih cena hrane, pokazuje i ono {to je Wujork tajms objavio: da je
investirawe u hranu, samo na Vol Stritu, nakon velikog skoka cena
u martu 2008. godine sko~ilo za ~ak 130 milijardi dolara. Ipak, da
li je sebi~nost bogatih jedini razlog zbog koga se svet danas suo~ava
sa mawkom hrane, sa sve ve}im cenama i pobunama zbog gladi?
Pre dve godine UN su upozorile da su svetske zalihe biqaka i
`ivotiwa, vode, vazduha, zemqe, „u nedopustivom padu“, a prema
FAO (agencija UN za hranu i poqoprivredu) 57 zemaqa u Africi,
19 u Aziji i devet u Latinskoj Americi bile su pogo|ene katastro-
falnim poplavama, su{ama, svim onim {to se odrazilo na `etvu.
Sli~no je i ove godine. Homi Karas, ekonomista koji radi za
Volfenson centar, tvrdi da je problem u odnosu energenti–hra-
na–ekologija. Sa jedne strane, tu je najpre proizvodwa biogoriva, tj.
etanola koji se koristi za prevozna sredstva, a znatno je jevtiniji
od nafte i wenih derivata. Milioni proizvo|a~a `itarica u svetu
po~eli su da gaje kukuruz zarad tog proizvoda, a ne za hranu, {to je,
po oceni Me|unarodnog monetarnog fonda automatski podiglo cene
`itarica. Kina je zato nedavno usvojila plan o ograni~ewu povr-
{ina pod `itaricama za proizvodwu etanola, upravo zato {to ima
jako malo obradive zemqe.
Osu {e na `it ni ca
Homi Karas, me|utim, upu}uje na ne{to drugo: globalno zagre-
vawe i sve ve}u qudsku potrebu za energentima. Naime, mawe je po-
znato da je proteklih godina do{lo do strahovitog pada nivoa voda
u delovima Taxikistana, ju`nog Kirgistana, Uzbekistana, Turkmeni-
stana, ve}eg dela Avganistana. Pri tome, drugi delovi tih dr`ava
(izuzev Avganistana) imali su poplave. Jer, globalno zagrevawe je,
sa jedne strane, otopilo gle~ere na Pamiru i u nekim delovima tih
dr`ava izazvalo rast nivoa voda, a u drugim – su{u zbog zbog izme-
wene mikroklime. A te su dr`ave (osim Avganistana) `itnica sveta.
@itnica je, me|utim, posledwih nekoliko godina, {to zbog su{a {to
zbog poplava, podbacila. Pri tome, stanovni{tvo tih dr`ava veli-
ke vodene akumulacije zimi koristi za dobijawe elektri~ne energi-
je i grejawe. Svetska banka ozbiqno je shvatila situaciju u regionu,
i odmah preporu~ila racionalno upravqawe vodom slivova Amu i
Sir Darje, i za navodwavawe i za grejawe. Ipak, Homi Karas ka`e
da je jasno da bi ve} hroni~ni nedostatak vode u tom delu sveta i
restrikcije elektri~ne energije, uz povi{ene cene struje i hrane,
mogli da ugroze bezbednost regiona, jer bi izazvali nezadovoqstvo
lokalnog stanovni{tva. A unutra{wu politi~ku nestabilnost uvek
lako mo`e iskoristiti neka tre}a strana, zainteresovana za kon-
trolu tog strate{ki va`nog dela sveta. Vaqa podsetiti da, osim
{to su te dr`ave deo tzv. ruskog mekog trbuha, one su bogate i ga-
som, naftom, retkim mineralima koji }e tek imati svoju primenu u
tehnologijama budu}nosti. A kako svet danas funkcioni{e po prin-
cipu „spojenih sudova“, sasvim je razumqivo da bi posledice bilo
kakve nestabilnosti u tom regionu osetio ostatak sveta.
Nesigurnost koju glad izaziva dovodi do nestabilnosti i suko-
ba. Iz Svetske banke nedavno je stiglo upozorewe da treba o~eki-
vati nemire zbog mawka hrane u ~ak 33 zemqe sveta. Mawak hrane
na vi{e na~ina prazni buxete dr`ava, {to sni-
`ava nivo i wihove, ali i bezbednosti wiho-
vog okru`ewa. Jer, glad je i udar na zdravstvo
zato {to gladan ~ovek nema imunitet, a zdrav-
stvena nega mu je dvostruko potrebnija nego
zdravoj osobi. Tako|e, treba podsetiti i na to
da je jo{ 1982. godine ameri~ka nau~nica Ha-
rijet Fridman razotkrila da je ameri~ka po-
mo} u hrani gladnima uvek najpre i{la zemqa-
ma na prvoj liniji geopoliti~kog fronta. Ukrat-
ko, glad je, po pravilu, sredstvo ucene mo}ni-
jih. Nisu slu~ajno UN ocenile da su ekonomska
odba~enost i siroma{tvo Bliskog istoka jedna
od trenutno najve}ih politi~kih opasnosti u
svetu. A kako resursi sveta nisu neograni~eni,
ono {to se de{ava u jednom wegovom kraju, ubr-
zo po~iwe da se reflektuje i na druge regione.
Zato su na mnogim panelima i konferencijama
odr`anim u posledwe dve godine glad i siro-
ma{tvo ubrojani me|u deset najve}ih opasnosti
ne samo po bezbednost pojedinca, ve} i po mir
u svetu.
Milena MILETI]
47
 Razvoj sajber ratovawa
iskustva
Virtuelni
metak
Sajber propaganda u
operacijama u Iraku,
Avganistanu i Libanu
nagovestila je da }e budu}i
ratovi biti usmereni ka
pojedincu, da }e biti li~ni,
obmawuju}i, a posredstvom
Interneta i mobilnih telefona
u lokalnim sukobima u~estvova}e
qudi iz ~itavog sveta
48
eformalne hakerske grupe zemaqa Balkana, tokom proteklih
meseci, intenzivno se nadme}u u sajber propagandi, odnosno
N kori{}ewu ra~unarske i Internet tehnologije, radi direkt-
nog napada na protivni~ku kompjutersku i Internet mre`u.
Ciq im je da uti~u na stavove i pona{awe javnog mwewa pro-
tivnika.
Re~ je o napadu hakera iz jedne zemqe na Internet stranice
vladinih i ostalih institucija strane zemqe, uz obavezno posta-
vqawe propagandnih poruka na napadnute sajtove. Ubacuju se isto-
rijske karte, provokativne parole, koje treba da isprovociraju
napadnutu stranu ili drugu etni~ku zajednicu i pokrenu je na akciju
i odgovor. Analize napada pokazuju da su takve akcije uskla|ene
sa aktuelnim politi~ko-bezbednosnim aktivnostima raznih eks-
tremnih politi~kih i verskih struktura na Balkanu, regionu koji je
i daqe optere}en brojnim nere{enim pitawima.
Po ziv na usta nak
Zanimqiv je i sajber propagandni rat na Bliskom istoku. Sve
zara}ene strane nedavnih sukoba u Iraku, Avganistanu i Libanu
koristile su sajber tehnologiju radi postizawa prednosti na boj-
nom poqu. Sajber propaganda u operacijama u Libanu daje nazna-
ke da }e budu}i ratovi biti usmereni ka pojedincu, da }e biti li~-
ni, obmawuju}i, a posredstvom Interneta i mobilnih telefona u
lokalnim ratovima u~estvova}e qudi iz ~itavog sveta.
Tokom sukoba u Libanu, stru~waci za propagandu ocenili
su da je Izrael, pored klasi~nog bacawa letaka, upotrebom
„propagandnih bombi”, koristio i E- mail letke. Imejl letak je
poruka koja ima oblik letka, ali se plasira kao sli~ica ili re-
klama Internetom, obi~no pomo}u URL linka, na odre|eni veb-
sajt. Tako su na libanskim sajtovima nekoliko puta bili posta-
15. decembar 2009.
vqeni imejl leci sa porukama kojima se poziva na ustanak pro-
tiv Hezbolaha. Istra`ivawem je utvr|eno da sajt sa koga je po-
slata takva poruka ima satelitski broj +881, umesto broja iz
Libana, {to je bilo o~ekivano.
Tako|e, tekstualne i zvu~ne poruke mobilnim telefonom upo-
zoravale su stanovnike Tira, grada u ju`nom Libanu, da napuste
grad ili rizikuju da }e poginuti u predstoje}em sukobu. To zna~i da
je poruka bila precizno „vo|ena”, kao visokosofosticirano, haj-
tek oru`je. „Koalicione snage” koristile su sli~ne metode propa-
gandnog rata protiv re`ima Sadama Huseina, pre samog po~etka
invazije na Irak, marta 2003. godine.
Po mi{qewu pojedinih stru~waka za Internet tehnologiju,
Izrael i daqe intenzivno prati protivni~ke sajtove i vodi sna-
`nu antipropagandu kampawu. Izraelci su izradili specijalni
softver – „megaphone” – ~iji je osnovi zadatak da zvu~nim signa-
lom upozori jevrejske studente da su, tokom pretra`ivawa Inter-
neta, nai{li na antiizraelski sajt za ~etovawe.
Ur ba no no vi nar stvo
Sajber propagandu odlikuju brzina, preciznost i kreativ-
nost. Brzina se prepoznaje trenutnom reakcijom i brzim slawem u
etar video poruka, snimaka sa terena, u globalnu mre`u. Scena-
rio je takav da se odmah po „incidentu” poruka plasira i posta-
vqa na Internet mobilnim telefonom ili kao video poruka, pre
nego {to legitimne i reprezentativne medijske ku}e mogu da pro-
vere „autenti~nost poruke i vesti”.
Takvim porukama, koje se nazivaju i urbanim novinarstvom
(citizen journalism), mogu se podjednako precizno „ciqati” prijateq-
ske ili protivni~ke oru`ane snage, ali i javno mwewe. Sajber
operacije omogu}avaju, za razliku od tradicionalnih sredstava
primene plasirawa „propagandnih poruka”, ne samo da se dosegne
nekoliko kilometara u protivni~ku teritoriju, ve} i uznemiriva-
we lokalne populacije odre|enog geografskog prostora u svojoj
zemqi ili bilo gde u svetu.
Zbog toga se jedan od velikih strahova dana{wice upravo od-
nosi na upotrebu Interneta radi „sajber terorizma”. Mada ga ne
karakteri{e fizi~ko nasiqe, on izaziva zabrinutost podjednako
sna`nu kao i pretwa teroristi~kim bombama.
Grupe poput Al kaide i Hezbolaha razvile su prepoznatqive
oblike sajber propagande. Wihove psiholo{ko-propagandne poru-
ke usmerene su prema sopstvenoj populaciji i prema me|unarodnoj
javnosti. Al kaida ima i svoj novinski studio, „As-Sahab”, koji
proizvodi vesti i video materijale.
Pored video materijala, koji naj~e{}e predstavqaju in-
strukcijske materijale, izjave teroristi~kih zvani~nika i samou-
bica, prikaza i najave akcija, Centralni Internet biro Hezbo-
laha (The Hezballah Central Internet Bureau) unapredio je i video pro-
dukciju „izbacuju}i” za muslimansku omladinu video igru „Speci-
jalne snage”, u kojoj u~esnici igre vode oru`ane i specijalne vojne
operacije protiv
Izraela.
Razli~ite eks-
tremne i terori-
sti~ke grupe uvodi-
}e u upotrebu nove
i razli~ite tehnike
sajber ratovawa,
zbog ~ega se dru-
{tvo mora pripre-
miti na neo~ekiva-
ne akcije, kao {to
su elektronski pro-
pagandni leci i pa-
role na Internet
prezentacijama, ti-
hi glasnogovorni-
ci, te obmawiva~ka
upotreba Google
Earth, zvu~nih tonova, krvavih scena na YouTube, {to predstavqa
samo po~etne oblike fenomena sajber propagande. Sajber op-
eracija }e biti borba za svakog ~oveka, koja }e se voditi tiho, ob-
mawiva~ki i interkontinentalno.
Savremena opa snost
Jedna od karakteristika sajber terorizma jeste da pojedi-
nac, zahvaquju}i savremenoj tehnologiji, dobija umno`enu sposob-
nost ravnu anga`ovawu 100 ili 200 terorista. Internet, kao glo-
balna mre`a, obezbe|uje visok stepen anonimnosti. Glavni ciq te
vrste terorizma jeste ometawe funkcionisawa ra~unarske mre-
`e, a ne uni{tavawe protivni~kih sistema. Teroristi mogu, pri-
mera radi, daqinski ometati funkcionisawe kontrole vazdu{nog
saobra}aja, {to mo`e imati katastrofalne posledice. Na wiho-
vom spisku mogu se na}i i ra~unarski sistemi dr`avne uprave, si-
stemi za kontrolu vazdu{nog i `elezni~kog saobra}aja, farmace-
utske industrije i sli~no.
Tokom 2007. godine, sajber istra`iva~ke aktivnosti posta-
le su sofisticiranije i usmerenije. Obave{tajni eksperti o~eku-
ju da }e rasti takav trend i tokom narednih godina. Ocewuju da
pojedine dr`ave i kriminalne organizacije napadaju informaci-
one sisteme vladinih institucija i privatnog sektora u Americi,
pre svega radi sticawa prednosti u komercijalnom sektoru i eko-
nomiji.
Iznose i da su teroristi~ke grupe izrazile nameru da isko-
riste sajber tehnologiju radi „napada na institucije SAD”. Kri-
minalni elementi postaju sve sofisticiraniji – usavr{ili su ko-
ri{}ewe on-line ekonomije za nelegalne aktivnosti i znawa `ele
da ustupe bilo kome ko ho}e dobro da plati.
Obave{tajni eksperti SAD predla`u Americi da razvije
fleksibilne sposobnosti za borbu protiv svih hakera. Vladi SAD
nije vi{e dovoqno da identifikuje postojawe sajber aktivnosti u
svojim informacionim sistemima, da ih „po~isti”, popravi even-
tualna o{te}ewa i preduzme legalne politi~ke korake za odbijawe
budu}ih napada. Eksperti iz te zemqe upozoravaju da SAD treba
da preduzme proaktivne mere radi prevencije sajber aktivnosti
iz bilo kojih izvora, ~ak i pre nego {to mogu}i napadi u~ine zna-
~ajniju {tetu informacionim sistemima wihove zemqe.
U skladu s tim su i nedavne procene Pentagona, u kojima se
navodi da sajber pretwe i aktivnosti stvaraju u svetu sliku da je
SAD nebezbedna zemqa za moderno ekonomsko poslovawe i in-
formativnu delatnost. Istaknuta je „zabrinutost zbog globalnog
trenda da pojedine zemqe i nedr`avne organizacije sti~u sofi-
sticiranu sposobnost da istra`uju i napadaju ra~unarsku mre`u
SAD”.
Tako|e, ocewuje se da odre|eni subjekti te`e da u sferi saj-
ber prostora na|u na~ina da umawe prednost SAD u monopolu nad
informacijama, i da „okrenu tu prednost protiv we same, kori-
ste}i konvencionalna i nekonvencionalna sredstva”.
Vojni stru~-
waci SAD proceni-
li su da su Kina i
Rusija, ali i neke
druge zemqe, spo-
sobne za prikupqa-
we, istra`ivawe i
uni{tavawe poda-
taka u okviru in-
formacionog si-
stema SAD, {to mo-
`e izazvati pore-
me}aje u elektri~-
nom protoku novca,
snabdevawu elek-
tri~nom energijom,
transportu i osta-
lim delatnostima u
SAD. Radi preven-
49
 iskustva
cije, Vlada SAD odvojila je zna~ajnu svotu dolara za oja~awe in-
formacionog sistema od sajber napada. Ciq ja~awa ameri~kih saj-
ber sposobnosti ne}e biti samo odbrana od hakerskih napada, ve}
i stvarawe sposobnosti za izvo|ewe virtuelnih napada na protiv-
ni~ke grupe. Armija SAD }e se u budu}im ratovima pre osloniti na
sajber napade na protivni~ke komunikacione i informacione si-
steme, nego na bombardovawe komandnih centara neprijateqa.

Cen tar u
Esto ni ji
Pretwu koja dola-
zi iz sajber prostora
vojni eksperti su, na
konferenciji o Inter-
net bezbednosti, odr`a-
noj u Londonu po~etkom
marta 2006. godine,
uporedili sa opasno{}u
od balisti~kih projekti-
la, i konstatovali da je
re~ o globalnom pro-
blemu koji zahteva odgo-
varaju}u takvu reakciju.
Na sastanku u oktobru
2007. godine ministri
odbrane Natoa slo`ili
su se da se uspostavi od-
brambena doktrina Na-
toa od sajber aktivno-
sti, koja je usvojena po-
~etkom 2008. godine – (
NATO cyber defence po-
licy).
Sedam ~lanica Na-
toa i Komanda Natoa za transformaciju (AST) potpisali su 2008.
godine dokument o formirawu Zajedni~kog centra za odbranu od
sajber napada (Cooperative Cyber Defence Centre of Eyxcellence) u
Talilu u Estoniji. Formirawe Centra treba da pomogne Alijansi
u odbrani od pretwi sajber kriminala. U zavr{noj deklaraciji
Samita Natoa u Bukure{tu, aprila 2008. godine, ozvani~ena je
odluka za formirawe Centra u Estoniji, kako bi zemqe Natoa
unapredile za{titu svojih informacionih sistema i razvile spo-
sobnosti za vo|ewe sajber ofanzivnih aktivnosti.
U Bukure{tu je usvojena nova koncepcija odbrane protiv saj-
ber terorizma i osnovano me|unarodno telo koje }e rukovoditi
odbranom od sajber kriminalnih aktivnosti usmerenih protiv ze-
maqa Alijanse – CDMA (Cyber Defence Management Authority). Ze-
mqe Natoa koje su pristupile Centru i nameravaju da u~estvuju u
wegovom radu su Estonija, Nema~ka, Italija, Letonija, Litvanija,
Slova~ka, [panija, SAD i Rumunija. Sajber centar }e razvijati
standarde, procedure i sposobnosti Natoa u kooperativnoj saj-
ber odbrani.
Me|utim, da aktivnosti Alijanse ne}e biti samo odbrambe-
nog karaktera, ukazuje ocena zvani~nika koji upozoravaju da „ako
pojedine dr`ave, kriminalne grupe ili drugi izvori pre|u crvenu
liniju u sajber aktivnostima koje Nato bude klasifikovao kao akt
objave rata, Alijansa }e tada preduzeti sajber napade protiv na-
vedenih subjekata”.
Estonija, potaknuta negativnim iskustvom povezanim sa sajber
napadima, najvi{e }e dobiti aktuelnim ja~awem sajber kapaciteta
Natoa. Vlada Estonije pretvara kasarnu u Taslilu u [kolu za sajber
ratovawe i odbranu, koja je trebalo do kraja 2008. godine da postig-
ne punu operativnost – da ima tridesetak stru~waka iz zemaqa ~la-
nica Alijanse. Kona~no, 28. oktobra 2008. Severnoatlantski savet
Natoa izdao je akreditaciju i odobrewe za funkcionisawe Sajber
centra u Talilu, kao jednog od brojnih istra`iva~kih centara.
Milan MIQKOVI]
Sne`ana \OKI]
Legalizacija
{pijunirawa
iz kosmosa
Me|unarodni institut za
vazduhoplovno i kosmi~ko pravo
Univerziteta u Hagu, Ujediwene
nacije, Svetska trgovinska
organizacija i Nato razmatraju
pitawe upotrebe satelita u kosmosu,
koju bi nadzirali organi UN
Svaka upotreba satelita u vojne svrhe, odnosno za {pijuni-
rawe, trenutno je zabrawena iako je vrlo rasprostrawena, ali
ideja koja je za`ivela u me|unarodnim razmerama, jeste da se
odre|enim satelitima dozvoli prisustvo u kosmosu, s ciqem borbe
protiv terorizma u svetu, izjavio je nedavno Tanjugu doktorand
Me|unarodnog instituta za vazduhoplovno i kosmi~ko pravo Uni-
verziteta u Hagu Vladimir Seki}, podse}aju}i da je „najja~e oru`je
za odbranu – najja~e oru`je za napad”.
„Ukoliko iz kosmosa kontroli{ete planetu Zemqu mo`ete da
na vreme locirate pripreme za teroristi~ke akcije ili oru`ani
sukob u nekoj zemqi, ali i vremenske nepogode i do~ekate ih u
pripravnosti ili ih spre~ite”, naveo je Seki}, koji priprema dok-
torsku disertaciju na temu legalizacija eksploatacije kosmi~kog
prostora u vojne svrhe. Me|unarodni institut za vazduhoplovno i
kosmi~ko pravo Univerziteta u Hagu, Ujediwene nacije, Svetska
trgovinska organizacija i Nato razmatraju pitawe upotrebe
satelita u kosmosu, koju bi nadzirali organi UN”, precizirao je
Seki}.
„Ideja legalizacije predvi|a da }e svaka zemqa u svetu mo}i
da po{aqe satelite u svemir i da ih postavi u geostacionarni po-
lo`aj, a da }e se nad wima vr{iti monitoring, kako ne bi do{lo do
zloupotrebe tog prava”, kazao je on. Seki} navodi da je {pijunirawe
putem satelita, koje se odvija svakodnevno {irom planete, „javna
tajna”, i isti~e da }e propisivawe pravnih normi i uslova za ko-
ri{}ewe satelita u kosmi~kom prostoru, kojih }e sve dr`ave biti
obavezne da se pridr`avaju, uvesti „red u kosmos” i spre~iti po-
tencijalne sukobe dr`ava. Prema wegovim re~ima, Me|unarodni
sud pravde u Hagu, koji re{ava sporove me|u dr`avama, vr{i}e ar-
bitra`e ukoliko do|e do „kosmi~kih sporova”, koji su se do sada
re{avali diplomatskim putem
Tanjug

50 15. decembar 2009.

 Bolesti kao oru`je

RAZVIJAWE
Pri rod ne epi de mi je mo gu da iza zo vu strep wu i strah, ali je stra {ni ja
po mi sao o bo le sti kao oru` ju. Po sto ji kon sen zus da je po treb na ve }a
me |u na rod na sa rad wa da bi se raz vio si stem za ra no upo zo ra va we na
he mij sku i bi o lo {ku opa snost, ukqu ~u ju }i i no ve ob li ke gri pa ko je bi
te ro ri sti mo gli da is ko ri ste.

potreba smrtonosnih bakterija da bi se posejalo seme tero- Uprkos tom napretku, Entoni Fau~i, {ef vojnog bioprograma
ra nije nova ideja. Jo{ u sredwem veku, uz pomo} katapulta, u Nacionalnom institutu za zdravqe, ka`e da je nemogu}e razviti
preko zidova tvr|ave prebacivane su le{ine koje se raspa- kontramere za svaku mogu}u opasnost.
daju, prekriva~i osoba obolelih od velikih bogiwa davani „Mislim da nikada ne}e do}i trenutak kada }e te mo}i da
su kao poklon ameri~kim Indijancima… Do 21. veka malo se sednete i ka`ete da je sve pod kontrolom, da smo sada za{ti}eni
{ta su{tinski promenilo osim {to je pove}ana mogu}nost zaraze od svakog mogu}eg bioteroristi~kog napada. To je naprosto nemogu-
vi{e qudi sa sigurnim smrtonosnim ishodom. }e, jer je priroda problema druga~ija. To je ne{to {to se nepre-
Centar za kontrolu bolesti SAD, federalna organizacija kidno mewa”, ocenio je Fau~i.
koja se bavi i bioterorizmom i epidemijama, saop{tila je da su Ni bioteroristi~ki napad nije lako izvr{iti. Stru~waci ka-
najsmrtonosnije bakterije iz takozvane kategorije A, kao na pri- `u da bi takav napad izazvao ogromne `rtve i da je verovatniji
mer velike bogiwe i antraks. napad konvencionalnim oru`jem ili hemikalijama.
„Jedine koli~ine virusa koje su nam poznate, nalaze se u dva Ken Dre~en, ekspert za bioterorizam na Xorxtaunskom uni-
visoko obezbe|ena objekta u SAD i Rusiji. Strahuje se, me|utim, verzitetu u Va{ingtonu, koji je za potrebe ameri~ke vojske usavr-
da postoji mogu}nost da u drugim delovima sveta postoje neki tajni {io pokretnu napravu za davawe hemijskih protivotrova, ukazuje
izvori virusa koje bi mogli da iskoriste teroristi”, ka`e doktor da su hemikalije zbog svoje pristupa~nosti privla~nija alternati-
Vilijam Raub iz ameri~kog Centra za kontrolu bolesti. va za ekstremiste.
Mo} antraksa demonstrirana je samo nedequ dana posle „To su starije hemika-
napada 11. septembra 2001, kada su pisma sa sporama antraksa lije koje i daqe imamo i
upu}ena u kancelarije nekih ameri~kih zakonodavaca i neke re- mnogo takvih je uskladi-
dakcije na isto~noj obali SAD. {teno u SAD. Mnoge od
„To je organizam koji nema milosti i kada se pojave simpto- wih su u vojnim bazama.
mi – obi~no suvi ka{aq – najverovatnije je da }e zara`ena oso- ^iwenica je da su to stva-
ba umreti u roku od 36 sati, uz stopu smrtnosti od oko 90 odsto ri o kojima bismo morali
nele~enih, pa ~ak i uz le~ewe u toj fazi, a u najboqem slu~aju 50 vi{e da brinemo. O wiho-
odsto”, tvrdi Raub. vom uticaju i, pre svega,
Do kraja 2002, pet osoba je umrlo od udisawa antraksa, a dostupnosti, a one su ve}
18 je inficirano. Razlog za napade i odgovorni za wih, jo{ ni- tu oko nas”, ka`e Fau~i.
su otkriveni, ali su nau~nici ubrzo nau~ili da su pravovremeno On tvrdi da mo`e da
raspolagawe ta~nim informacijama i wihovo objavqivawe go- se koristi bilo koja bio-
tovo podjednako va`ni koliko i pronala`ewe leka. lo{ka ili hemijska mate-
Bioodbrambena istra`ivawa danas daju efikasnije vakci- rija koja mo`e da izazove
ne koje imaju mawe uzgrednih posledica i razvijaju nove metode razarawe ali da pretva-
dijagnostikovawa pomo}u kojih mogu ta~nije da se identifikuju rawe tih supstanci u
izaziva~i oboqewa. oru`je za masovno uni{te-
we zahteva, tako|e, veliko
Virus antraksa nau~no znawe i sredstva.
„Hemijski i biolo{ki teroristi~ki napadi na civilno sta-
novni{tvo su veoma realna opasnost ali nau~nici ka`u da su to i
prirodne katastrofe.
Majka priroda je zbog mnogo razloga najgori bioterorista.
O tome svedo~i, tvrde nau~nici, mogu}nost globalne epidemije ne-
kog gripa koju je izazvala prirodna evolucija virusa bez uticaja
bioterorizma, zbog ~ega se s pravom strahuje", upozorio je Fau~i.
I Centar za kontrolu bolesti i Nacionalni institutu za
zdravqe veruju da je svet danas boqe pripremqen za bioterori-
sti~ki napad nego {to je bio.
Ali postoji konsenzus da je potrebna ve}a me|unarodna sa-
radwa da bi se razvio sistem za rano upozoravawe i na hemijsku
i na biolo{ku opasnost, ukqu~uju}i i nove oblike gripa koje bi te-
roristi mogli da iskoriste.
FoNet

51
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

Obama objavio novu strategiju za Avganistan Nacrt sporazuma

Ameri~ki predsednik Barak Obama objavio je no-
vu strategiju SAD za Avganistan, koja predvi|a ubrza-
no slawe poja~awa od oko 30.000 vojnika. Obama je, u
obra}awu naciji iz vojne akademije Vest Point, u dr-
`avi Wujork, rekao da `eli da poka`e svetu da je „na-
{a stvar ispravna, a na{a odlu~nost nepokolebqi-
va“.
Dok je ranije bilo planirano da poja~awa stignu u
Avganistan u slede}ih 12 do 18 meseci, Obama se odlu-
~io za slawe dodatnih trupa u roku od {est meseci. [to
se ti~e vremenskog okvira za anga`ovawe vojnika SAD
u Avganistanu, ukqu~uju}i i vreme zavr{etka wihove mi-
sije, Obama je, rekao da }e povla~ewe ameri~kih snaga
po~eti u roku od 18 meseci, od jula 2011. godine.
Tako|e je najavio da }e za vojne tro{kove nove
strategije za Avganistan, ove fiskalne godine iz buxe-
ta biti izdvojeno dodatnih 30 milijardi dolara, {to }e ukupne ameri~ke tro{kove za
rat u Avganistanu u navedenom periodu podi}i na skoro 95 milijardi dolara.
Predsednik Obama je istakao da avganistanski rat „nije samo ameri~ki rat“,
ali i da je ameri~ka bezbednost „na kocki“ u Avganistanu.
o evroatlantskoj
bezbednosti
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ob-
javio je Nacrt sporazuma o evroatlantskoj
bezbednosti kojim se predla`e ograni~ewe
sposobnosti ruske vojske da jednostrano upo-
trebi silu, pod uslovom da SAD i wihovi
evropski saveznici pristanu na isto.
Nacrt sporazuma, kojim bi se postigao
ciq „kona~nog osloba|awa od nasle|a Hladnog
rata“, poslat je svim relevantnim liderima,
saop{tio je Kremq, koji je predlog objavio na
svom vebsajtu.

Hrvatska o slawu vojnika

Hrvatski predsednik Stjepan Mesi} i premijerka Jadranka Kosor izjasnili su se
pozitivno oko mogu}eg odgovora na zahtev za slawe dodatnih hrvatskih vojnika u Avga-
nistan. „Hrvatska vlada sna`no podr`ava plan predsednika Obame koji je pun optimi-
zma i nade za budu}nost i re{ewe prilika u Avganistanu“, izjavila je Kosorova.
„@elimo u~estvovati i u~estvova}emo u oja~avawu Avganistanaca tako da mogu Medvedev je ranije rekao da je Nacrt
samostalno voditi i ~uvati svoju zemqu. Hrvatska kao ~lanica Nato po{tuje svoje oba- sporazuma neophodan da bi se zamenile in-
veze i tako }e biti i u budu}nosti“, izjavila je premijerka. stitucije iz vremena hladnog rata poput Na-
Hrvatska u Avganistanu u okviru misije ISAF ima raspore|enih oko 300 pripadni- toa, koje nisu sposobne da uma we tenzije u
ka. Deo ih je u Kabulu na obezbe|ivawu objekata, deo na zadatku obu~avawa pripadni- multipolarnom svetu.Medvedev je pozvao za-
ka avganistanskih snaga, a deo na zadacima veze i izvi|awa. Iako su imali vi{e okr- padne zemqe da u~estvuju u izgradwi novog
{aja s Talibanima, mrtvih i ozbilno rawenih nije bilo.
bezbednosnog sporazuma, iako su predlozi ru-
skog predsednika nai{li na podeqene reak-
Crna Gora bli`a Natou cije Zapada.
Sporazum je u su{tini „zakonska obave-
Ministri inostranih poslova zemaqa ~lanio- za prema kojoj nijedna dr`ava ili me|unarod-
ca Nato dali su „zeleno svetlo” Crnoj Gori za pri- na organizacija na evroatlantskom podru~ju
stupawe Akcionom programu za punopravno ~lanstvo ne mo`e da pove}a svoju bezbednost na {tetu
u Alijansi. bezbednosti druge dr`ave ili organizacije“,
„^estitam Crnog Gori na wenom uspehu. Rezultat navedeno je u saop{tewu Kremqa. Dokumen-
je to ozbiqnog posla i predanih napora na reforma- tom se tako|e potvr|uje uloga Saveta bezbed-
ma. Poziv da se pridru`i MAP-u bi}e va`an korak u nosti UN, u kojem je Rusija stalna ~lanica s
postizawu kona~nog ciqa – punom Nato ~lanstvu”, iz- pravom veta, kao vrhovnog arbitra u me|una-
javio je generalni sekretar Anders Fog Rasmusen. rodnim sukobima.
Bosna i Hercegovina iako je podnela istu apli- Prema tom sporazumu, svaka bezbedno-
kaciju mora}e da pri~eka dok ne ostvari zna~ajniji sna mera koju primeni zemqa potpisnica mo-
napredak u reformama. ra da uzme u obzir bezbednosne interese svih
„Saveznici su jedinstveni u stavu da Bosna i Hercegovina mora i ho}e da na|e drugih strana.
svoje mesto u Natou. Nije pitawe da li, ve} kada. Prepoznali smo da postoji poli- Kremq je naveo da }e taj sporazum biti
ti~ki konsenzus politi~kih stranaka o tome da se zemqa pridru`i Alijansi i prepo- otvoren za „sve dr`ave evroatlantskog i
znajemo ono {to je do sada u~iweno na poqu odbrane. ^iwenica da su tri nekada evroazijskog prostora od Vankuvera do Vla-
zara}ene strane sada jedna, zaista jeste dostignu}e. Ali istina je i da BiH mora jo{ divostoka“, kao i za ~lanice NATO, Evropske
mnogo raditi. Zato smo odlu~ili da se ona pridru`i MAP-u kada dostigne neophodan unije i biv{e sovjetske republike.
progres u reformama, a mi }emo to aktivno pratiti”, rekao je Rasmusen.
[to se ti~e Srbije, ministri su pozdravili osna`enu saradwu sa Alijan-
som, nagla{avaju}i da Nato ostaje otvoren za naj{iri dijalog sa Beogradom.

52 15. decembar 2009.


Malobrojni,
Pi{e
Aleksandar RADI]
ali po{tovani
edine relevantne potvrde pogodnosti sredsta-
J va ratne tehnike za primenu dolaze samo sa ra-
ti{ta, a ne iz pera teoreti~ara i reklamnih
tekstova proizvo|a~a.
Posle hladnog rata neretko su publikovane
analize o kona~noj „smrti“ tenka. U praksi se poka-
zalo da se sa tenkom mo`e ra~unati. Najboqi pri-
mer predstavqa odluka Kana|ana da posle povla-
~ewa tenkova iz slu`be, na zahtev svog kontingenta
iz Avganistana, hitno obnovi tenkovske jedinice.
U ovom ~lanku pozabavi}emo se statistikom –
koliko tenkova sada treba savremenoj oru`anoj si-
li. Sasvim jasno se ~ini da se borbena vrednost
danas vi{e ne meri samo brojem, ali treba imati u
vidu da se te{ko balansira izme|u fraza o viso-
kom kvalitetu obuke i motivisanosti i te{ko mer-
qivoj proceni prilago|enosti informati~koj eri
Tenkovi su rata i statisti~kog iskaza sile.
ostali udarna Gruzija se pripremala za rat na Kavkazu u
pesnica skladu sa savremenim kretawima, dobro se slu`ila
psiholo{ko-propagandnim ratom, snabdela se i so-
savremenih fisticiranim informacionim sistemima, dobila
oru`anih sila,
ali zastupqeni
su u vrlo
savete ameri~kih oficira. Tako pripremqeni gru-
zinski tenkisti krenuli su u juri{ i – ostali su bez
tenkova.
Iako su Rusi pobedili, oni su se posle Kavka-
skromnom broju skog rata odlu~ili za radikalnu reformu. Iz dr-
u odnosu na `avnog vrha oktobra 2008. godine obavestili su
standarde javnost da se kre}e u promene. U korist efikasno-
sa zavr{etka sti `rtvovane su sve tri tenkovske divizije: 3. gar-
dijsku kantemirovsku tenkovsku diviziju, 10. gardij-
hladnog rata. sku uralsko-lavovsku diviziju i 5. gardijsku donsku
Neke ~lanice diviziju. Posle 2012. godine tenkovi }e biti svr-
biv{eg stani u samo dve samostalne tenkovske brigade kao
Var{avskog jedine rodovske jedinice tog ranga, podre|ene ko-
mandama Moskovskog i Sibirskog vojnog okruga.
pakta svele su Dvadesetak tenkovskih bataqona bi}e u sastavu
tenkovske brigada stalne borbene gotovosti. Za popunu svih
sastave na samo tih sastava bi}e potrebno pribli`no 2.000 tenko-
jednu aktivnu va, ~ak deset puta ni`i broj u odnosu na listu in-
ventara iz 2005. godine.
~etu, a ~ak se ko izuzmemo nekoliko primera dr`ava koje
i Rusija,
tradicionalno
sklona
A od nule ili od skromne osnove grade sile re-
gionalnih okvira, pa su naru~ile tenkove (na
primer, ^avez se odlu~io za nabavke ruskih tenko-
va T-90), samo se kod isto~nih sila procewuje da se
masovnosti, u velikom obimu mora pove}ati broj tenkova i isto-
odlu~ila za to vremeno sprovesti modernizacija parka.
da do 2010. Indija namerava da do 2020. godine pribavi
godine broj 1.650 T-90 iz ruske i doma}e licencne proizvodwe.
Kina }e, svakako, poku{ati da nadma{i Indiju sa
tenkova dovede brojem savremenih tenkova.
na samo 10 posto Na na{em prostoru, od dr`ave do dr`ave,
sada{weg stawa. razli~ito se gleda na potrebe za tenkovima. Kao
P A R A L E L E
radikalni primer minimalizma treba navesti Cr-
nu Gora, koja se potpuno odrekla tenkova (uni{ten
je 61 T-55, a jedan je sa~uvan za muzej), i Ma|arsku,
u kojoj se za obuku koristi samo jedna jedina tenkov-
ska ~eta naoru`ana sa T-72. Polazna osnova za ta-
kvu odluku prona|ena je u stavu da }e se OS Ma|ar-
ske pre svega koristiti izvan granica dr`ave i kod
ku}e za podr{ku civilnim vlastima, a problem od-
brane dr`ave re{ava se sistemom kolektivne bez-
bednosti. U skladu sa takvim stavovima prednost je
data borbenim to~ka{ima BTR-80.
Novi to~ka{i jesu osnovna mobilna tehnika
kod Slovenaca i Hrvata. Obe dr`ave naru~ile su
finsko vozilo AMV, a zadr`an je i umeren broj ten-
kovi u odnosu na potrebe i tro{kove obuke – u Hr-
vatskoj jedan bataqon M-84 (i tenkova u rezervi za
jo{ jedan), a u Sloveniji bataqon sa M-84 i moder-
nizovanim T-55S. U BiH su uni{tene stotine tenko-
va, a preostali su samo retki – jedan bataqon od
40 tenkova ameri~kog porekla M60A3 i ~eta sa 13
M-84. Jedan bataqon sa 30 T-72 ima Makedonija.
red po~etak gra|anskog rata 1991. godine u
P sastavu JNA nalazilo se 3.019 tenkova, izu-
zetan broj postignut je tako {to su, posle na-
bavke novih, u inventaru zadr`avani i stari tenko-
vi. Zato se, uz 443 tenka M-84 i 73 T-72 iz nove ge-
neracije, zatim 1.614 T-55 iz uslovno sredwe gene-
racije, u JNA nalazilo i 889 tenkova T-34-85 iz
vremena Drugog svetskog rata. Zatim tu su bila 62
primerka PT-76B, a u rezervi se zateklo oko 180
tenkova M47 paton. Do po~etka borbi u JNA je pri-
stigao i dodatni broj M-84A. U ratu je broj tenkova
prepolovqen.
Prema Podregionalnom sporazumu o kontroli
naoru`awa iz 1996. godine, broj tenkova mora se
dovesti na 1.025 prema ra~unici zasnovanoj na po-
dacima o populaciji dr`ave po formuli tenk na
10.000 stanovnika. Ratni gubici 1998/1999. godi-
ne bili su relativno niski i nisu zato uticali na
broj tenkova. Sa ulaskom u reformski proces prvo
se na udaru na{lo 728 tenkova T-55. Kona~no, sa
promenama 2006/2007. godine svi T-55 povu~eni
su iz jedinica (deo se jo{ nalazi u centrima za obu-
ku, poligonima i skladi{tima strate{kih rezervi),
a u novoj formaciji ostalo je 212 M-84 i T-72, svr-
stanih u ~etiri tenkovska bataqona. U skladi{tima
se nalazi dodatna koli~ina M-84 i T-72 za remont-
nu rezervu, a vodovi tenkova slu`e za obuku u Po-
`arevcu i na Pasuqanskim livadama. Sada Vojska
Srbije ima balansirani odnos statisti~kog izraza
potencijala tenkovskih jedinica i procene realnih
tro{kova obuke. To }e, uz podr{ku odbrambenog bu-
xeta, tenkiste VS dovesti do dominantnog polo`aja
unutar na{eg regiona.
53
 Jednokrilna minijaturna letelica

Spi ral na
osma tra~ ni ca
B
Neo bi~ na rojne su varijante malih letelica jer razli~iti konstruktori dobijaju inspiraci-
ju iz prirode i poku{avaju da je imitiraju. Nisu to samo minijaturni helikopteri,
le ti li ca avioni i baloni, ve} i letelice u obliku leptira, vilinog kowica, komarca, bu-
s jed nim bamare, {i{mi{a i sli~ne, koje su ve} vi|ene u projektima mini i nanoletelica za
kri lom kre }e se vojne i civilne potrebe.
Kad je 2. oktobra 2009. zakazana demonstracija nove letelice nalik na javorovo
au to ro ta ci jom seme (samara), koja ima jedno krilce, to je privuklo pa`wu i qubiteqa egzoti~nih le-
oko za mi {qe ne telica i velikog broja stru~waka koji se bave istra`ivawima u oblasti aerodinami-
ose. Kril ce ke i vazduhoplovnim in`iweringom. Ne samo zbog toga {to je letelica neobi~na po
svom obliku, ve} i zbog toga {to se kre}e u spiralama, ba{ poput krilatog javorovog
stva ra po ti snu semena.
si lu za uz gon,
ver ti kal no i List javora kao inspiracija
pra vo li nij sko Jednokrilna letelica ili monokopter zaista li~i na krilce javorove semenke,
kre ta we. Mo `e samo je ne{to ve}a. Ima telo na kome se nalazi mali elisni motor, ure|aji za kontro-
lu leta, nanokamera za snimawe, sistemi za orijentaciju i komunikaciju sa operate-
da po ne se rom za daqinsko upravqawe. To {to poseduje kameru ukazuje na to da je re~ o letelici
na no ka me ru koja se mo`e koristiti u vojsci za osmatrawe, izvi|awe i navo|ewe vatre na ciqeve.
i si stem za Pogodna je i za civilnu za{titu i srodne slu`be, koje svoju delatnost zasnivaju na ra-
nom otkrivawu opasnosti osmatrawem iz vazduha. Sposobnost da se wome upravqa
da qin sko ure|ajem za be`i~nu komunikacija ukazuje da su se istra`iva~i pribli`ili projektima
upra vqa we. robotski kontrolisanih vozila i letelica.

54 15. decembar 2009.

 Orijentacija istra`iva~a u pravcu kori{}ewa malih leteli-
ca le`i, pre svega, u tome {to je wihova cena proizvodwe i kori-
{}ewa mnogo mawa nego klasi~nih bespilotnih letelica, osmatra~-
kih aviona ili balona.
Demonstraciju letnih sposobnosti i korisnosti takve letelice
izveli su studenti Klarkove {kole za in`eweriju Univerziteta u
Merilendu (SAD). Wih je inspirisalo krilato seme javora, koje le-
ti u spirali i no{eno vetrom mo`e da padne na zemqu veoma dale-
ko od drveta. Primeniv{i nova saznawa iz aeroin`iweringa u kom-
binaciji sa novim nanomaterijalima, uz simulaciju na ra~unaru,
uspeli su da izrade prototip jednokrilne letelice koja se kroz va-
zduh kre}e rotiraju}i oko jedne ta~ke.
Istra`ivawa su po~ela jo{ 1950. godine, u vreme kada je za-
po~ela razrada ideja o kori{}ewu aerodinami~kih osobina krilca
javora. Napravqeno je krilo du`ine metra, po uzoru na prirodno
krilce semenke, koje je poslu`ilo za ispitivawe u aerodinami~kom
tunelu. Ve} tada je postojala ideja da se takvo krilce mo`e iskori-
stiti za male lake letelice.
U junu 2009. studenti su izradili prototip letelice i testira-
li wene letne osobine. Prototip ima veli~inu krila od 9,5 santi-
metara, {to je ne{to malo ve}e od prirodne veli~ine javorovog se-
mena sa krilcem. Predvi|ena je upotreba bacawem iz ruke i sa ve-
}e visine, a aerodinamika i ure|aji za upravqawe omogu}avali su,
da u uslovima povoqnog strujawa vazduha, letelica ostane prili~no
dugo u letu.
Studenti su, me|utim, `eleli da naprave letelicu koja }e mo}i
da leti mnogo du`e i da obavqa neke korisne poslove. Nisu se zado-
voqavali samo sposobno{}u krilca javorove semenke da rotiraju-
}i ostane dugo vremena u vazduhu i odleti daleko.
Po gon i sta bil nost le ta
Po{to su teoretski re{ili problem usmeravawa leta, da
bi se u potpunosti iskoristile letne mogu}nosti „javorovog kril-
ca” bio je potreban pogon za takvo lete}e vozilo. Istra`ivawa i
izu~avawa tehnologije pogona, kako bi se dobila bespilotna jed-
nokrilna letelica, trajala su du`e. Profesor Din Daril Pines
(Dean Darryll Pines) iz odeqewa za vazduhoplovni pogon i Evan
Urih, (Evan Urlich) diplomirani student i vo|a istra`iva~kog ti-
ma, posle brojnih prora~una i simulacija do{li su do saznawa
da se na krilce mo`e postaviti propelerski pogon, koji }e obez-
bediti wegovu stalnu rotaciju oko zami{qene ose. To su postigli
tako {to su krilce povezali s osovinom i prora~unali sve po-
trebne podatke za balans konstrukcije. Zatim su na jedan kraj
osovine postavili minijaturni elektri~ni motor sa propelerom.
Time su dobili malu stabilnu lete}u platformu.
Ta lete}a platforma
kre}e se autorotacijom oko
zami{qene ose, a krilce
stvara potisnu silu za uzgon,
vertikalno i pravolinijsko
kretawe. Daqi prora~uni i
testirawe prototipa ukaziva-
li su na to da takva platforma
mo`e da ponese i mawi teret.
Zna~i, imali su dovoqno po-
gonske snage da takva leteli-
ca sa sobom ponese minijatur-
nu kameru i sistem za daqin-
sko upravqawe. Kad su re{i-
li sva tri problema – uzgon,
pogon i masu koju letelica mo-
`e poneti, odlu~ili su da za-
ka`u javnu demonstraciju.
Demonstracija letnih i
manevarskih karakteristika
izvedena je na Univerzitetu u
Merilendu. Za demonstraciju
je izabran park
pored aerodro-
ma. Koliki zna-
~aj se pridavao
toj demonstra-
ciji vidi se iz
~iwenice da su,
pored stru~wa-
ka za vazduho-
plovni in`ewe-
ring, prisustvo-
vali predstav-
nici ameri~kog helikopterskog udru`ewa i Vazduhoplovnog i ko-
smi~kog muzeja Smitsonijan.
Za demonstraciju je izabrana rotiraju}a jednokrilna plat-
forma na koju je postavqen standardan minijaturni sistem sa
nanokamerom za osmatrawe i nadzor po`ara, koja se ve} kori-
sti na bespilotnim robotizovanim letelicama. Demonstracija
i upravqawe letom „javorovog lista” pokazale su da je pitawe
propulzije (pogona) i stabilnosti autorotiraju}e letelice uspe-
{no re{eno, ~ime se potvrdilo da je studiozno izu~avawe geo-
metrijskih i aerodinami~kih osobina prirodnog semena javora
sa krilcem (samare) bilo korisno.
Demonstracija je pokazala de je mogu}e izraditi vozilo za
kretawe po vazduhu koje nije ni klasi~ni helikopter niti rotokop-
ter, ve} letelica ~ije se letne osobine zasnivaju na autorotaciji.
Dokazano je, tako|e, da se letom takve letelice mo`e daqinski
upravqati, te da ona mo`e poslu`iti kao platforma za no{ewe
odre|enog tereta.
Opremqena nanokamerama upotrebqiva je za osmatrawe, kon-
trolu saobra}aja na putevima, nadzor nad objektima koji se {tite
kontrolom iz vazduha, pra}ewe po`ara na ve}im povr{inama... U
vojsci mo`e i da se upotrebqava za izvi|awe, navo|ewe vatre na
ciqeve, lasersko ozra~ivawe ciqeva ili kao relej za odr`avawe
veze. Letelica mo`e imati veliki zna~aj u urbanim dejstvima, po-
sebno ako se ima u vidu da }e sastavni deo savremene opreme vojni-
ka budu}nosti biti minijaturne letelice sa izvi|a~kim i osmatra~-
kim ure|ajima. One }e se kretati na odre|enoj udaqenosti ispred
vojnika, {aqu}i mu sliku dela boji{ta, izve{taje o protivniku i po-
slu`iti mu da pove}a borbenu sposobnost, efikasnost i ubojitost.
Vojni stru~waci }e prona}i i druge namene ovakve letelice, u {ta ne
treba sumwati.
Napredak savremene nauke i tehnologije omogu}ava da se na
krilati monokopter postavi i nano ra~unar, ~ime }e se wegove oso-
bine i mogu}nost upotrebe znatno unaprediti.
Nikola OSTOJI]
 Т А ЈН А

Vladimir Solovjov
Е
^ovek je tajna. Tu tajnu nciklopedija ruske filozofije, kapitalni projekat Logosa i Ukronije kod nas je
promovisana istoimenom tribinom na Bogosloviji, kao prvi prevod sa ruskog.
treba odgonetnuti – ove Francuski prevod je ve} zavr{en, a uskoro se o~ekuje i kinesko izdawe. O svom radu
na oblikovawu Enciklopedije govorili su Mihail Maslin, glavni urednik i autor
redove Dostojevski je odrednica, profesor dr filozofije, {ef katedre za istoriju ruske filozofije na
Moskovskom dr`avnom univerzitetu (MGU), Petar Kalitin, autor odrednica, profesor dr
napisao 1839. godine, filozofije na MGU, Petar Apri{ko, doktor filozofije, Anastasija Ga~eva, autor
odrednica, doktor filolo{kih nauka, stariji nau~ni saradnik Instituta za svetsku
~ine}i duboki prodor u kwi`evnost Ruske akademije nauka (RAN), u ime izdava~a Vladimir Medenica, dok je
doma}in tribine bio mr Bogdan Lubardi}, profesor filozofije na Pravoslavnom
ono {to je sam nazvao bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
Tajnom ~oveka. Под утицајем Соловјова
Problemi smisla Profesor Lubardi} nazna~io je da je kompletan spektar mogu}nosti ruskog genija u svom
filozofskom dijalogu sa zapadom, ali i sa sobom samim, preko svojih vizantijskih i
`ivota, slobode, predvizantijskih slojeva, sadr`an unutar enciklopedije...
Mihail Maslin bio je vidno fasciniran zanimawem koje je Enciklopedija izazvala u
odgovornosti, vere i Srbiji:
– U Vaqevu, Rumi, Beogradu, mi jednostavno nismo stigli da odgovorimo na sva pitawa
bezverja, dobra i zla, koja su nam qudi, istinski zainteresovani i sa zavidnom kulturom poznavawa materije,
strasti, du`nosti, postavqali. Mo`da sve to govori u prilog tezi da vrednosti ruske filozofije sada izazivaju
posebno interesovawe. Mo`da je to zbog toga {to te vrednosti dolaze iz srca, qubavi,
razuma, morala – samo ~ove~nosti, bri`qivog odnosa prema svetu, ~oveku i Bogu. Ruska filozofija ima duboke
korene. Po~ev{i od bogoslovsko-filozofske misli, preko sredwovekovne misli, ~uvenog 18.
su deo pitawa i veka, nazvanog i vekom procvata slo`enosti, prve polovine 19. veka, vremena uspostavqawa
sopstvene religioznosti, veka filozofskog bu|ewa, do druge polovine 19. veka, koja nije
odgovora, tema po~ela povoqno za filozofiju. To je vreme dr`avnih ograni~ewa sa tezom da korist
filozofije nije dokazana, ali je {teta o~igledna. Nastoje}i da se o~uva, filozofija prelazi
objediwenih u publicistiku, {to je specifi~na ruska pojava, koju danas nazivamo – filozofska
publicistika. Taj deo je bio ispuwen radikalnom filozofijom. Period nastanka sistema
Enciklopedijom ruske vezuje se za ime Solovjova, koji rusku filozofiju 19. veka podi`e na veoma visok nivo
razvoja. Pravi uticaj Solovjova prote`e se na 20. vek, zato Nikolaj Ber|ajev sa sebi
filozofije, koja je u svojstvenom dozom nagla{avawa i ka`e da je 19. vek bio vek ^erni{evskog, a da je 20. vek
postao vek Solovjova – razvijawem i {irewem wegovih ideja. Kako postoji specifi~no
susret Sajmu kwiga filozofsko-istorijsko vreme, sada ve} mo`emo re}i da po~etak 21. veka nije doneo ni{ta
{to ve} nije zapo~eto u 20. veku. Savremena filozofska misao Rusije bavi se, u su{tini,
predstavqena na razvojem ideja 20. veka. Na{a enciklopedija je koncentrat, apstraktna predstava o realnom
toku ruske misli. Ideje su predstavqene bez ikakvih dodatih interpretacija i
Bogoslovskom fakultetu reinterpretacija. Te`ak zadatak je tra`io poseban sistem izlagawa ideje. Nadam se da }e
ova na{a prva sveobuhvatna predstava o ruskoj filozofiji, koju ~esto nazivam jedinstvom
u Beogradu. razli~itosti, a koja je pre svega ruska, na}i put do novih ~italaca. Op{ti problemi

56 15. decembar 2009.

Enciklopedija
ruske filozofije
Ч О ВЕКА
Fjodor Dostojevski
Nikolaj Ber|ajev
filozofije postoje i u ruskoj filozofiji, ali su na~ini wihovog
razre{avawa duboko specifi~ni. A tu svojevrsnost odre|uje i
pripadnost Rusije odre|enom tipu civilizacije: pravoslavno-
hri{}anskoj.
Став приређивача
Krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina 20. veka
ruska filozofska misao se kona~no osloba|a iga u kome je
obitavala punih sedamdeset godina. Godine 1991. Sovjetski Savez
je prestao da postoji, a sa wim je u pro{lost oti{la i wegova
zvani~na ideologija, zasnovana na marksisti~ko-lewinisti~kom
pogledu na svet. To je ozna~ilo ne samo kraj sedamdesetogodi{weg
poku{aja da se u~vrsti apsolutno jednoumqe ve} i po~etak ere
potpune, ni~im ograni~avane slobode za svaki oblik ~ovekovog
stvarala~kog ispoqavawa, pa tako i za wegovo filozofsko
stvarala{tvo. Vi{e nije bilo nikakve prepreke da se filozofsko
nasle|e Rusije kona~no pojavi pred ruskom misle}om javno{}u. Ta je
javnost za vrlo kratko vreme bila i bukvalno preplavqena
ogromnom koli~inom dela koja su stvarana ~itavih vek i po, a koja
od trenutka zavo|ewa komunisti~ke intelektualne i svake druge
strahovlade nisu imala ni najmaweg izgleda da, osim u ilegalnim
prepisima i fotokopijama, ugledaju svetlost dana. Naravno da je
posledica takvog stawa i intenzivirawe rada na sakupqawu,
prou~avawu i sistematizaciji ~itavog tog ogromnog, tokom dugog
vremena gotovo nepoznatog misaonog nasle|a. Mo`e se re}i da je
ruska filozofija, pogotovo ona koja je rasla na hri{}anskom i
nacionalnom tlu, danas prvenstveno predmet zanimawa
specijalista na raznim visoko{kolskim ustanovama Rusije, ali i
svih onih koje neugasli filozofski eros tera na tragawe za
smislom `ivota i odgovorima na ve~na pitawa qudskog postojawa.
Woj se posve}uju mnogobrojni nau~ni skupovi i konferencije, na
kojima u~estvuju ne samo filozofi ve} i bogoslovi, filolozi,
istori~ari, psiholozi, pedagozi, fizi~ari, umetnici; pi{u se
monografije, studije, ogledi i ~lanci, brane se i objavquju
magistarski i doktorski radovi koji za predmet imaju ideje i u~ewa
vode}ih predstavnika ruske filozofije 19. i 20. veka.
Enciklopedija ruske filozofije pojavquje se na srpskom jeziku
zahvaquju}i ogromnom trudu izdava~a i wihovih saradnika,
posebno prevodilaca, ~iji jasni i ta~ni prevodi omogu}avaju
~itaocima da se lak{e kre}u kroz tu slo`enu i obimnu kwigu.
Prisustvo tog dela u na{oj kulturi nesumwivo }e dobro do}i ne
samo stru~wacima za filozofiju, profesorima i studentima, ne
samo onima koji se na bilo koji na~in profesionalno bave ruskom
kulturom: slavistima i rusistima, bogoslovima i filolozima,
umetnicima i nau~nicima raznih profila, nego nadasve onom krugu
obi~nih, ali strasnom tragawu za duhovnim vrednostima predanih
~italaca, kojima }e se, zahvaquju}i ovoj kwizi, u svoj svojoj
veli~ini pokazati „~itav jedan do sada nepoznati misaoni
kontinent“.
Х омо потрошач
Uva`ene goste iz Rusije pitali smo i kako vide Rusiju danas u
odnosu na osnovna filozofska pitawa o smislu, moralu,
vrednostima?
Mihail Maslin:
– Pitawe je veoma bolno. Sve {to se de{avalo posledwih 20
godina u Rusiji prili~no je uslo`ilo rusku stvarnost. Velika
tragedija Rusije je {to se od nas odvojila Ukrajina, tamo su na{e
najva`nije svetiwe, Kijev se smatra majkom ruskih gradova, tamo je
na{ duhovni zavi~aj. Taj tragi~ni sticaj okolnosti ne mo`e a da ne
uti~e na svest ~oveka. Sli~no se i sa vama doga|a. Pitam se {ta bi
se dogodilo u Americi, kada bi ona ostala bez Teksasa... Uz sve to
prisutna je i amerikanizacija, tokom globalizacije koja
zapquskuje i ruske obale, obru{avaju}i se na nepripremqenog
~oveka. Postoji sjajna definicija demokratije koju je dao
Aleksandar Hercen, jedan od prvih evropskih kriti~ara
demokratije kao takve. On ka`e: demokratija je nametawe voqe
pripremqene mawine, nepripremqenoj ve}ini. Savremeni ruski
~ovek je u stawu idejne zbuwenosti. Nekada{we vrednosti su
prestale da postoje, a nove jo{ nisu uspostavqene. Nekada je
postojao ideal ~oveka kolektiviste koji je bio du`an da `rtvuje
samog sebe u ime vrednosti kolektiva. Taj ideal bio je prisutan u
umetnosti, filmu, kwi`evnosti. Sada je ideal ~oveka
individualiste – pravqewe novca. Na delu su kult sticawa,
potro{we, bezduhovnosti, svega onoga {to je Hercen nazvao
malogra|an{tinom. Ona ve} postoji u Rusiji i to je verovatno
najve}i problem savremene Rusije. Wemu se prikqu~uje i gubqewe
interesovawa za kwi`evnu kulturu. Mi{qewe mladog ruskog
~oveka oblikuju reklamni spotovi. To je video mi{qewe ~oveka
koji je prestao da ~ita, i on usvaja sa`vakane ideje. Na`alost, te
ideje su ve}inom {tetne.
Duhovna krize savremene Rusije mnogo je dubqa od krize u
ekonomiji i politici. U Rusiji se ve} oblikuje politi~ka voqa da se
takvo stawe promeni, Rusija se podi`e sa kolena. I tu svoju ulogu
ima i ruska filozofija.
Петар Калитин
Po{to je to veoma va`no pitawe, dodao bih jo{ nekoliko
re~enica. Govorili smo o tome da u Rusiji danas nema ideologije.
Me|utim, ~iwenica je da je Rusija pod dejstvom jedne posebne
totalitarne potro{a~ke ideologije. Ona je uspela da u~ini ono
{to boq{evici nisu za 70 godina. Ona je zaista stvorila novog
~oveka homo potro{a~a. Druga je stvar {to ona postoji i ne
postoji – istovremeno. Unutar te ideologije nalaze se i principi,
povezani sa wenim samouni{tewem. Govorio sam nedavno o
eksploziji samoubistava me|u ~etrdesetogodi{wacima, veoma
uspe{nim biznismenima. I to ne zbog bezuspe{nosti, nego zbog
uspeha, po principima te iste ideologije. Oni su dobili to {to su
`eleli do ~etrdesete, luksuzni auto, istu takvu vikendicu, polo`aj
u dru{tvu, mogu}nost da svakog meseca putuju na Kanarska ostrva. I
{ta je slede}e? Jo{ jedan, drugi, tre}i automobil, ~etvrta i peta
vikendica? To pitawe im donosi sna`no poqe ruske tradicije u
kojem `ive. To stawe je jo{ Hegel nazvao r|avom beskona~no{}u.
Bu|ewe je neminovan proces, u koji ve} ulazimo.
Анастасија Гачева
– Nije su{tina u tome da se hri{}anstvo prilagodi
potrebama savremenog palog sveta, ve} da se taj isti savremeni
svet uzdigne do hri{}anstva, do puno}e i apsolutnosti wegovih
ideala, da bi se tom svetu vratila perspektiva optimisti~ko-
stvarala~kog razvoja.
Dragana MARKOVI]
57
 kultura
Obele`eno 95 godina
od Kolubarske bitke
OD PORAZA DO POBEDE
Predvo|eni najve}im srpskim strategom vojvodom
@ivojinom Mi{i}em, komandantom Prve armije, i
oja~ani sa 1.300 |aka – kaplara, srpski ratnici su
decembra 1914. godine, prete}i poraz pretvorili
u jednu od najslavnijih pobeda i odbranili Srbiju
od austrougarskog zavojeva~a
Decembar je mesec praznika, smene stare i nove godine,
ali i mesec u kome se srpski narod se}a jedne od najzna~ajnijih
pobeda izvojevanih protiv uvek nadmo}nijeg napada~a. Posled-
weg meseca 1914. godine, re{en da jednom za svagda pokori
svog ju`nog suseda, austrijski imperator je bio nadomak ciqa.
Srpska vojska je bila pred slomom, vojnici upla{eni i demor-
alisani, komandanti iznena|eni silinom i brojem aus-
trougarskih napada~a, narod u zbegu...
Jedan od retkih koji su i u najte`im danima zadr`ali
prisebnost i veru bio je |eneral @ivojin Mi{i}, tada desna ru-
ka vojvode Putnika u srpskoj Vrhovnoj komandi. Istorija je rekla
svoje, odluke koje je doneo i na~in na koji je, izvla~e}i srpsku vo-
jsku iz bezna|a, izvojevao jednu od najve}ih pobeda ne samo u Pr-
vom svetskom ratu, dobro su znani. Posle slavne pobede na Kol-
ubari, posle dobijene Kolubarske bitke, koja je, od poraza do
pobede, trajala gotovo mesec dana, u Srbiji nije ostao nijedan
neprijateqev vojnik. Osim zarobqenih.
Pro{lo je 95 godina, gotovo svaki pokret trupa, svaka odlu-
ka velikog srpskog stratega, za podvig u~iwen u kontraofanzivi
po~etkom decembra 1914. godine nagra|enog vojvodskim zvawem,
u{li su u vojne uxbenike, a srpski narod s ponosom i pijetetom
obele`ava tada ostvarenu pobedu. Svake godine se podse}amo na
bitku u kojoj je, za slobodu, `ivote dalo gotovo 30 hiqada srpskih
vojnika, podoficira i oficira.
Tako je i ovog decembra. [irom Srbije, u organizaciji
Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine,
odr`an je niz manifestacija u kojima su evocirani doga|aji iz
tih slavnih dana na po~etku Velikog rata. U Gorwem Milanovcu,
pred spomenik vojvodi @ivojinu Mi{i}u 3. decembra je polo`eno
cve}e, u Narodnom muzeju je promovisana kwiga „Kolubarska bit-
ka 1914”, a na Motici, iznad Ugrinovaca, otkrivena je spomen-
plo~a, uz besedu i kulturno-umetni~ki program. U Centralnom
domu Vojske Srbije u Beogradu 8. decembra predstavqena je kwiga
Milisava Sekuli}a „Drinska divizija”, a kod Vlasotinaca je
otkrivena spomen-~esma, podignuta u se}awe na u~esnike
Topli~kog ustanka 1917. godine. Dan kasnije, 9. decembra,
povodom oslobo|ewa Lazarevca 1914. godine u tom gradu su po-
lo`eni venci pred spomenik Srpskom vojniku i Dimitriju Tu-
covi}u, a za 15. decembar, na dan oslobo|ewa Beograda i
kona~ne pobede nad austrougarskom vojskom, predvi|eni su
parastosi junacima Kolubarske bitke.
Time se dani podse}awa na veli~anstvenu pobedu srpskog
srca i oru`ja ne zavr{avaju. U mnogim srpskim gradovima
odr`avaju se promocije kwiga i predavawa s temom iz Prvog
svetskog rata, poetske ve~eri, festivali rodoqubive poezije,
tribine...
D. GLI[I]
58
Sa jam kwi ga i gra fi ke u Ni {u
Kultura, vera i vojska
U Ni{u je po-
~etkom decembra
odr`an 46. sajam
kwiga i grafike, na
kome je u~estvovalo
nekoliko desetina
izdava~a i izlaga-
~a. Sajam je otvo-
rio kwi`evnik Raj-
ko Petrov Nogo i
tom prilikom na-
glasio: „Vojska je,
ka`u, odbrana ze-
mqe spoqa, a kul-
tura i vera odbra-
na zemqe iznutra”.
Najvredniju sajamsku nagradu Presad mudrosti osvojili su Slu-
`beni glasnik, Zavod za uxbenike i IP Dereta za kompletnu pro-
dukciju i kwige „Tri veka srpskog slikarstva” i „Filmski letak
1976–1979”.
Na sajmu u Ni{u zapa`en nastup imale su i vojne izdava~-
ke ku}e. Od na~elnika odseka za finansije i komercijalne po-
slove NC „Odbrana” Miroquba Nikola{eva saznajemo da su
posetioci sajma veliko zanimawe pokazali za vojne suvenire,
postere i specijalna izdawa o naoru`awu i vojnoj opremi „Ar-
senal”. Na {tandu Vojnoizdava~kog zavoda je, po re~ima refe-
renta za distribuciju Nade Jovi}, najvi{e pa`we poklawano
kwigama: „Svet biqa i trava”, Enciklopedija prirodnog le~e-
wa, „Drame” Aleksandra Popovi}a i ediciji „Naoru`awe u
Drugom svetskom ratu”.
Z. MILADINOVI]
Iz lo `ba tri au to ra
Dosledna i dostupna lepota
U Maloj galeriji u toku je samostalna izlo`ba tri autora, ko-
ji ve} sedam godina zajedni~ki izla`u, a ~lanovi su Likovne grupe
Centralnog doma Vojske Srbije. Zajedni~ka im je i lepota. Lepota
stvarala{tva, lepota izbora motiva. Wihova tri ciklusa provode
nas zemqom Srbijom, od wenog severa, do juga.
I dok nas Vera Blagojevi}-Pa`inovi} vodi suptilnom zatala-
sanom Vojvodinom, Qubi{a R. Stojimirovi} nas osvaja {armom i
lepotom isto~ne Srbije, Negotinske krajine, Raja~kih pivnica, to-
plinom svoje rodne ku}e, ali i istorijom ovog kraja, sadr`anom u
emotivnim dubinama i slojevima boje. Wegova ogrlica od gro`|a
za Negotinsku krajinu, podse}awe na hajduk Veqka, manastir Bukovo
ili rodne Vratwanke, zapis je kome se zavi~aj ~ita u srcu. Qiqana
Nedeqkovi} nas vodi `ivopisnim jugom, do Radan planine, \avoqe
varo{i, Sijarinske bawe, Cari~inog grada, utiskuju}i ih u svet bo-
ja svetlim putokazima.
Autore je mnogobrojnim posetiocima otvarawa izlo`be pred-
stavila mr Emilija Nikoli}, likovni pedagog, i sama slikar, a od-
govaraju}u poetsku nijansu ~itavom doga|aju dodali su stihovi Pr-
kosne pesme Dobrice Eri}a.
D. M.
 AKCIJE
K O N K U R S
ZA NOVINARSKU NAGRADU
„IVAN MARKOVI]”
Novinarsku nagradu „Ivan Markovi}” dodequje Novinski centar „Odbrana” za naj-
boqe medijsko izve{tavawe o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u 2009.
godini.
Ciq nagrade jeste podsticawe novinara koji prate aktivnosti Ministarstva odbra-
ne i Vojske Srbije na kvalitetno izve{tavawe u doma}im pisanim i elektronskim mediji-
ma, afirmacija i javna verifikacija wihovog stvarala{tva i se}awe na Ivana Markovi-
}a, jednog od najdarovitijih vojnih novinara i urednika u listu „Vojska“, koji je 2003. go-
dine iznenada preminuo u 43. godini `ivota.
O dodeli novinarske nagrade „Ivan Markovi}“, po posebnom Pravilniku, odlu~uje
`iri od pet ~lanova.
Nagrada se sastoji od plakete i nov~anog iznosa od 60.000 dinara.
Nagrada }e biti uru~ena na prigodnoj sve~anosti povodom Dana Novinskog centra
„Odbrana“ – 24. januara.
Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi profesionalni novinari koji rade za medije na
teritoriji Republike Srbije bez obzira na wihov formalni status.
Izbor sportiste godine
Za novinarsku nagradu ne mogu konkurisati novinari zaposleni u Novinskom centru Vojske Srbije u 2009.
„Odbrana” i Upravi za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane i prilozi objavqeni u
magazinu „Odbrana”.
POSLEDWA
Propozicije
Svaki u~esnik na konkursu prijavquje se samo jednom, ali mo`e dostaviti najvi{e tri [ANSA
originalna rada.
U slu~aju da je kandidatura izraz timskog rada, mo`e da ukqu~i najvi{e pet osoba. Uz ~estitke za novogodi{we praznike
Na konkurs se {aqu prilozi (intervjui, ~lanci, komentari, reporta`e, radio i TV svim sportistima Vojske Srbije objavquje-
emisije) o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojsci Srbije koji su {tampani ili emi- mo skori kraj tradicionalne akcije magazi-
tovani u sredstvima javnog informisawa Republike Srbije u periodu od 1. januara do 31. na «Odbrana». Naravno, re~ je o izboru na-
decembra 2009. godine. juspe{nijih pojedinaca i ekipa u ovoj se-
Dostavqeni materijali ne vra}aju se u~esnicima konkursa. zoni. Bilo je obiqe odli~nih rezultata
Prijave sa originalnim {tapanim tekstom, ise~cima ili fotokopijama napisa, ton- postignutih u zemqi i inostranstvu pa }e
skim i video zapisima dostavqaju se do 31. decembra 2009, li~no ili preporu~enom po- stru~ni `iri odrediti ko je ostvario na-
{iqkom na adresu: Novinski centar „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd sa jvi{e.
naznakom „Konkurs za novinarsku nagradu Ivan Markovi}”. Magazin «Odbrana» }e im odati priz-
Prijave pristigle nakon tog roka `iri ne}e uzimati u razmatrawe. nawe za wihov u~inak, javno i sve~ano, opet
Za prijavu kandidata iz {tampanih medija va`no je da se na fotokopiji ili skenira- po tradiciji povodom 24. januara – Dana
nom tekstu jasno vidi logo novine, potpis autora i datum objavqivawa. Televizijski novi- Novinskog centra „Odbrana”.
nari treba da dostave standardnu VHS kasetu ili DVD sa materijalom za konkurs. Radio Sportskim `argonom re~eno, iskoris-
novinari priloge dostavqaju na audio kaseti ili kompakt disku u mp3 formatu. Prilog tite posledwu {ansu. Trka za laskavo zvawe
objavqen na Internetu treba dostaviti na disketi ili CD-ROM u HTML formatu. Tako|e, u{la je u sam fini{. Po{aqite {to pre
treba dostaviti i Internet adresu na kojoj se mo`e pogledati materijal namewen za kon- predloge, sa kratkom biografijom sportiste
kurs. Kasete, DVD, CD i diskete treba da budu jasno obele`eni, sa imenom i prezimenom (ekipe), rezultatima koji daju preporuku
`iriju i obaveznom fotografijom.
kandidata i naznakom du`ine trajawa priloga.
Da vas podsetimo, za naziv sportiste
Uz prijavu za priloge objavqene u elektronskim medijima treba dostaviti i potvrdu
godine Vojske Srbije 2009. mogu konkurisa-
redakcije, koju je potpisao urednik ili direktor, te kada je i gde prilog emitovan.
ti oficiri, podoficiri, civilna lica na
Uz prijave je potrebno dostaviti kratku biografiju autora priloga, potvrdu o statu- slu`bi u MO i Vojsci, studenti Vojne aka-
su autora u medijima u kojima su objavqeni prilozi (potvrda o radnom statusu ili hono- demije, u~enici sredwih vojnih {kola, vo-
rarnom anga`manu), adresu, telefon i e-mail autora. jnici po ugovoru i oni na redovnom slu`ewu
@iri }e razmatrati kandidature na osnovu kvaliteta medijskog izve{tavawa o Mi- vojnog roka. Isti principi va`e za ekipe,
nistarstvu odbrane i Vojsci Srbije, a prilikom odlu~ivawa u obzir }e uzimati i op{te ~iji ~lanovi treba da pripadaju jednoj od
novinarske kriterijume, istra`iva~ki rad, stil pisawa, uticaj, javnu korist, original- navedenih kategorija.
nost i kreativnost. Predloge mogu slati komande, jedinice,
@iri zadr`ava pravo da odbije u~e{}e na konkursu ukoliko bude smatrao da dosta- ustanove, vojne {kole i druge obrazovne in-
vqeni materijal nije u skladu sa propozicijama. stitucije, sportski savezi, klubovi i sekcije.
Novinski centar „Odbrana” zadr`ava pravo da najuspe{nije priloge na konkursu @iri }e pa`qivo razmotriti sve pre-
objavi u magazinu „Odbrana” i na Internet prezentacijama Ministarstva odbrane i Voj- dloge koji su potpuni i u skladu sa propozi-
ske Srbije, te da sav dostavqeni materijal koristi radi daqeg promovisawa reforme si- cijama izbora. Va{e predloge po{aqite
stema odbrane i Vojske Srbije i novinarske nagrade. odmah na adresu: Radakcija magazina
Prijava za konkurs bi}e dostupna na sajtu Ministarstva odbrane Republike Srbije „Odbrana” (za izbor sportiste godine),
www.mod.gov.rs Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd.
Sve ostale informacije o konkursu i uslovima prijave mogu se dobiti telefonom U `estokoj konkurenciji vodi}e se
na brojeve: 011/3241 258, 3241 257 ili posredstvom elektronske po{te na adresi: o{tra borba, pa neka pobede zaista naj-
odbrana@beotel.rs. boqi!

59
Pi{e mr Jazmina KLANICA
Izvor `ivota
Srbi jo{ od pamtiveka imaju
odre|enu dozu
strahopo{tovawa i qubavi
prema svojim rekama i vodi
uop{te, ~estoj temi
S nazivom „Voda za `ivot”. Jedan od proklamovanih ciqeva je da se o~uvaju re-
narodnih pesama, pri~a
i legendi. U tom pogledu,
oni, naravno, nisu izuzetak.
Jo{ od najstarijih vremena,
kod mnogih naroda bilo je
rasprostraweno verovawe
da Zemqa pluta po povr{ini
vode i da bez vode ne bi
bilo ni `ivota na na{oj
planeti.
60
Motiv vode u hri{}anskoj pravoslavnoj umetnosti
vesne zna~aja vode za zdravqe, privredni razvoj i opstanak civilizacije uop-
{te, Ujediwene nacije su, jo{ 2005. godine, pokrenule planetarnu akciju pod
sursi ~iste vode i spre~i humanitarna katastrofa do koje, prema prognozama
futurologa, mo`e do}i ako se nastavi postoje}i trend nebrige i ugro`avawa,
kako se veruje, neiscrpnih vodenih tokova.
Istra`ivawa su pokazala da je svet posledwih decenija suo~en s najdubqom
krizom u snabdevawu vodom, posebno nerazvijenog dela populacije. Procewuje se
da }e sredinom ovog veka vi{e od sedam milijardi qudi biti suo~eno s nedostatkom
pija}e vode, uprkos tome {to su vodeni resursi, u na~elu, obnovqivi. Osim smawe-
wa koli~ine raspolo`ive pija}e vode, svetu preti opasnost i od masovnog zaga|e-
wa postoje}ih vodenih rezervi. Samo u oblasti Mediterana, u reke i mora izliva-
ju se ogromne koli~ine otrovnih materija, poput cinka, fosfora, fenola, mineral-
nih uqa, `ive... Apsurd dana{wice, dodu{e jedan od mnogih, ali po posledicama
koje mo`e da ima na opstanak civilizacije, mo`da i najtragi~niji, svakako je ~ove-
kov odnos prema su{tinskom izvoru `ivota, {to je voda bez ikakve sumwe.
Najzastupqenija supstanca
Odavno je nauka ustanovila da je `ivot zaista nastao, pre vi{e miliona go-
dina, ba{ iz vode. Su{tina te pri~e mo`e se vrlo lepo sagledati i iz re~enice
francuskog pisca i avijati~arskog asa iz Drugog svetskog rata, Antoana de Sent-Eg-
ziperija. On je u ekstazi napisao veli~anstvenu himnu vodi: „Vodo! Ti nema{ ni
ukusa, ni boje, ni mirisa, ti se ne mo`e{ opisati. Tobom se nasla|uje ~ovek, ne
znaju}i {ta si u stvari. Ti nisi samo neophodna za `ivot, ti si sama – `ivot. S to-
bom se, u svakom bi}u, razliva bla`enstvo koje se ne mo`e pojmiti sa na{ih pet ~u-
la. Ti nam vra}a{ snagu i svojstva na koje smo ve} bili stavili krst. Tvojim milosr-
|em ponovo se otkrivaju presahli izvori srca”.
Voda zauzima najve}i deo povr{ine planete Zemqe, tako da, kada se saberu svi
okeani, mora, reke i jezera, jasno se mo`e uo~iti da je vi{e od dve tre}ine Zemqine
povr{ine prekriveno vodom. Uzimaju}i u obzir upravo tu ~iwenicu, postaje sasvim
15. decembar 2009.
jasno da je voda za~etak svih stvari, kve sumwe da srpski narod jo{ od pam-
ona ra|a `ivot. [tavi{e, voda je tiveka ima odre|enu dozu strahopo-
sam `ivot jer se ni~im ne mo`e zame- {tovawa i qubavi prema svojim re-
niti. Wu mo`e zameniti jedino i sa- kama i vodi uop{te, ~estoj temi na-
mo voda, zato {to je ona od ogromnog rodnih pesama, pri~a i legendi. U tom
zna~aja za celokupni `ivi svet, a za pogledu, Srbi, naravno, nisu izuzetak.
samog ~oveka ona zna~i jedini `ivot, Iz svega re~enog, postaje sasvim
pa su otuda qudi jo{ od najranijih jasno za{to je, jo{ od najstarijih vre-
vremena ukazivali najve}e po{tova- mena, kod mnogih naroda bilo raspro-
we upravo vodi. straweno verovawe da Zemqa pluta
Voda je najzastupqenija sup- po povr{ini vode. Imuni na ovakve i
stanca, ne samo na na{oj planeti, ve} sli~ne ideje nisu ostali ni najstariji
i u qudskom organizmu. Kod odraslih, hri{}ani, {to se mo`e vrlo dobro
zauzima oko 60 odsto telesne mase, uo~iti ako se pogleda najsvetija hri-
dok kod novoro|en~eta ona obuhvata {}anska kwiga, Sveto pismo, gde se u
~ak 75 odsto bi}a. I taj podatak, mo- kwizi Postawa (1 Mojsije 1; 2) ka`e
`da i vi{e nego bilo koji drugi, sve- slede}e: „A zemqa be{e bez obli~ja i
do~i o su{tinskom zna~aju vode za pusta, i be{e tama nad bezdanom; i duh
`ivot ~oveka. O zna~aju kojeg su qudi Bo`ji diza{e se nad vodom“. U slede-
bili svesni od samog postanka. }im se stihovima Prve Mojsijeve kwi-
S vremenom, pored te su{te po- ge daqe navodi (1 Mojsije 1; 6; 7; 9;10;
trebe svih `ivih bi}a za vodom, ona 20; 22): „Potom re~e Bog: neka bude
jo{ od davnina dobija i mnogo {ire svod posred vode, da rastavqa vodu od
zna~ewe, pa se tako, u skoro svim vode... I stvori Bog svod, i rastavi
mitologijama sveta, predstavqa kao vodu pod svodom od vode; i bi tako...
za~etak svih stvari jer se sve ra|a- Potom re~e Bog: neka se sabere voda
lo iz vode. {to je pod nebom na jedno mesto, i ne-
Tako su stari Egip}ani verova- Jeleni na izvorima `ive vode – Gala Placidija ka se poka`e suho. I bi tako... I suho
li da je na po~etku postojao samo nazva Bog zemqa, a zbori{ta vodena
Nun, prvobitni bezdan ispuwen vo- nazva mora; i vide Bog da je dobro...
dom, iz kojeg je, jednog dana, izroni- SU[TINSKI ZNA^AJ Potom re~e Bog: neka vrve po vodi `i-
lo brdo koje je predstavqalo sredi- Voda je najzastupqenija supstanca, ne samo na na{oj ve du{e, i ptice neka lete iznad ze-
{te sveta. Vrlo udaqeni od evrop- planeti, ve} i u qudskom organizmu. Kod odraslih, voda mqe pod svod nebeski... I blagoslovi
skog kontinenta, indijski narodi su zauzima oko 60 odsto telesne mase, dok kod novoro|en~e- ih Bog govore}i: ra|ajte se i mno`ite
jo{ od najstarijih vremena verova- ta ona obuhvata ~ak 75 odsto bi}a. I taj podatak, mo`da se, i napunite vodu po morima, i ptice
li da je u po~etku postojala samo vo- i vi{e nego bilo koji drugi, svedo~i o su{tinskom zna~a- neka se mno`e na zemqi”.
da i da je nad wom lebdeo bog Vi{nu. ju vode za `ivot ~oveka. O zna~aju kojeg su qudi bili sve- Uveren u snagu, mo} i zna~aj vo-
Po{to je ~eznuo za prijateqima, iz sni od samog postanka. de, ~o vek ju je stavio i u svoje najsta-
wegovog pupka nikao je lotos, iz ~ijih rije i najzna~ajnije kwige. Ale, ne sa-
latica nastado{e qudi. mo tamo. Motiv vode od pamtiveka se
Stari Grci su veoma po{tovali vodu, govorili su da je ona os- nalazi i u sredi{tu interesovawa ikonopisaca. Nema nikakve sum-
nov sveta i po~etak stvari. Verovali su da je No} nasred mora po- we da propagirawe ideja u kojima se veli~aju voda i wen zna~aj za
lo`ila srebrno jaje iz kojeg se rodio Okean, bog voda. ^ak je i ~oveka, kod starih hri{}ana najjasnije dolazi do izra`aja u ikono-
Afrodita, gr~ka bogiwa qubavi, ~e`we i plodnosti, ro|ena iz mor- grafiji, grani istorije umetnosti koja se bavi sadr`inom, zna~e-
ske pene. I Tales iz Mileta govorio je da voda predstavqa prapo- wem umetni~kih dela, za razliku od wihove forme. Veruju}i da je
~etak sveta. Govorio je da je voda sve i da se u wu sve vra}a, dok je Bog stvorio na{u planetu, pa time i vodu, kao wen najrasprostra-
Aristotel vodu uvrstio u svoja ~etiri elementa (voda, vatra, vazduh weniji element, ikonopisci su veoma ~esto, uz svece i motive iz hri-
i zemqa) koja su osnov `ivota. Herodot je o rekama napisao slede- {}anske crkvene istorije, u svojim delima veli~ali i mora, reka,
}e: „... U reke (qudi) niti mokre, niti pquju, ne peru u wima ~ak ni okeane... Vodu uop{te.
ruke, niti to drugom dozvoqavaju, nego ukazuju najve}e po{tovawe Stara hri{}anska ikonografija nikla je na mestu oro{enom
rekama”. Platon je tako|e o vodi imao svoje mi{qewe rekav{i: hri{}anskom krvqu. Sve one `ivopisne slike koje sre}emo u rano-
„Ono {to je retko, skupo je, voda, kao najva`nija stvar na svetu, ne- hri{}anskim katakombama, bile su ve}inom simboli~ne, a ne isto-
ma, naprotiv, cenu”. rijske, jer se lica i doga|aji ne slikaju onako kako ih predstavqa
Stari Rimqani su tako|e negovali veliko po{tovawe prema istorija, nego pod velom znakova i simbola, razumqivih samo hri-
vodi. Iskazivali su ga i na taj na~in {to su joj davali razne nazive {}anima.
kao {to su: apia, anio, vetus, marcia, tepula, iulia (Julija), claudia (Kla- Ispo~etka su katakombe bile privatne grobnice i u wima ne
udija). Rimski filozof Seneka rekao je: „Da ~itav svet izgori, osta- nalazimo mnogo hri{}anskih slika, ali se od drugog pa sve do {e-
la bi jedino voda, a u woj bi le`ala klica `ivota“. stog veka razvija ~itav niz simboli~nih i bogoslovskih prikaza, me-
Po{tovawe prema vodi, jo{ od davnina, imali su i kod nas, pa |u kojima se isti~u i predstave sa motivom vode. Ove predstave bi-
je tako Vuk Stefanovi} Karaxi} rekao: „Vodu koju }e{ piti nemoj le su sme{tane naj~e{}e na zidovima katakombi i na sarkofazima,
mutiti!”, dok je „srbskij kwaz” Aleksandar Kara|or|evi} 1850. go- u kojima su sahrawivani vrlo ugledni i imu}ni qudi u tada{woj hri-
dine napisao: „Kon u bunar, kladenac, reku, potok,... {to ne~isto {}anskoj zajednici. Alegorijsku slojevitost jedne predstave nagla-
baci, ~im bi se voda opoganila, da se kazni zatvorom,... i da se na- {avala je i arhitektonska forma u koju je bila postavqena, {to se
tera da bunar, kladenac, reku o~isti”. posebno odra`avalo na izgled sarkofaga, jer su takve predstave
Verovawe da su Srbi, i pre dolaska na Balkan, imali beskrajno uvek imale dubqi, simboli~ni smisao, pa se otuda vrlo ~esto sre}u
po{tovawe prema vodi, pridaju}i zaslu`enu pa`wu wenom zna~aju za prikazi golubova, paunova, jagawaca, riba, delfina, jelena, peli-
opstanak, poti~e, izme|u ostalog i iz wihovog opredeqewa da se, na kana, roda.
svom doseqeni~kom putu s Karpata, zadr`e upravo na evropskoj `ili Vaqa ovde ista}i i prikaze paunova izme|u dve palme, koji
kucavici, ogromnom Dunavu i wegovim brojnim slivovima. Nema nika- okru`uju Hristov lovorov venac ili Hristov monogram. Nekada se

61
 feqton

Jonin Karlsberg – Jona u rajskoj senici od tikava

javqa i motiv sa krstom i posu- ga, Boga `ivota, kada }e do}i i
dom za vodu, nazvanom kanta- NE MUTI VODU KOJU PIJE[ javiti se licu Bo`jem?”
ros, {to svakako upu}uje na To je, zapravo, simboli~-
simbol `ive vode, dok su pau- Priznaju}i zna~aj vode za ~oveka, Vuk Stefanovi} Karaxi} na slika, koja prikazuje dva je-
novi simboli ptica besmrtno- je odavno rekao: „Vodu koju }e{ piti nemoj mutiti!”, dok je „srb- lena na izvoru (vodoskoku) iz
sti. Oni su predstava Hrista skij kwaz” Aleksandar Kara|or|evi} 1850. godine napisao: „Kon kojeg voda lije visoko i pada na
koji sve vidi jer su {are na wi- u bunar, kladenac, reku, potok,... {to ne~isto baci, ~im bi se vo- obe strane, osve`avaju}i jele-
hovim repovima zapravo aso- da opoganila, da se kazni zatvorom,... i da se natera da bunar, ne. I to su, zapravo, jeleni ko-
cijacija na Hristove o~i, Zato kladenac, reku o~isti”. ji utoqavaju svoju `e| u ~etiri
se, po nekom starom verovawu, rajske reke koje teku iz misti~-
i ka`e da je paun ptica sa sto nog brda.
o~iju. Palme su ovde simboli I BOG STVORI VODU Prikazi jelena na izvoru
pobede, koja u hri{}anstvu Sveto pismo, u kwizi Postawa (1 Mojsije 1; 2) ka`e slede- `ivota u mauzolejima i na sar-
asocira na pobedu `ivota nad }e: „A zemqa be{e bez obli~ja i pusta, i be{e tama nad bezda- kofazima ozna~avaju ~e`wu umr-
smr}u, a voda je `ivot. nom; i duh Bo`ji diza{e se nad vodom“... Potom re~e Bog (Mojsi- lih i tu sahrawenih za izvorima
Omiqene su bile i predsta- je, prva kwiga:1; 6; 7; 9;10; 20; 22) neka bude svod posred vode, `ivota, to jest da budu zajedno
ve sa parom golubova oko kanta- da rastavqa vodu od vode... I stvori Bog svod, i rastavi vodu sa Hristom u carstvu nebeskom.
rosa kako piju vodu `ivota ili je- pod svodom od vode; i bi tako... Potom re~e Bog: neka se sabere Ti crte`i ilustruju molitvu, u
du gro`|e sa Hristove loze. Golu- voda {to je pod nebom na jedno mesto, i neka se poka`e suho. I ~i nu pogreba, u kojoj se moli da
bovi ukazuju na pra{tawe i nevi- bi tako... I suho nazva Bog zemqa, a zbori{ta vodena nazva mo- umr li {to pre do|u na izvore
nost. Oni podse}aju na to da je ra; i vide Bog da je dobro... Potom re~e Bog: neka vrve po vodi `i vo ta, u raj. U vizantijskom ~i-
golub u hri{}anstvu znak Svetog `ive du{e, i ptice neka lete iznad zemqe pod svod nebeski... nu pogre ba imamo i ovaj tropar:
duha, pa se javqa i u scenama bla- „Zbog svetih na|e izvor `ivota
govesti i kr{tewa, gde su se ne- i vrata raja da bih i ja na{ao
besa otvorila i Sveti duh, u vidu goluba, si{ao je na Hrista. U za- pokajawa, ja sam izgubqena ovca, pozovi me, spasitequ i spasi
padnoj hri{}anskoj simbolici golub ozna~ava i crkvu na zemqi. Go- me!” Jelen je, zato, zaista simbol te`we za `ivotnim vodama.
lubovi ~esto va`e i za alegorije apostola Petra i Pavla, umesto Alegorijski na~in mi{qewa i simboli~no tuma~ewe pojavnog
jagawaca. sveta bilo je plodno tle za popularisawe baroknih amblematskih
Slika ribe, koja jedino u vodi mo`e da opstane, predstavqa zbornika koji su te`ili da sveobuhvatno i univerzalno protuma~e
izraz imena Isusa Hrista, jer su hri{}ani tako izra`avali tajnu prirodu nepromewene su{tine. Amblematska literatura je sa`ima-
obnovqewa ~ove~anstva u Isusu Hristu, tajnom kr{tewa i evhari- la svetovna i profana znawa, teologiju i filozofiju, kwi`evnost i
stije (Eufrazijeva bazilika u Pore~u – Hrvatska, {esti vek). istoriju. Smatrana je obrazovnim medijem, a amblematski zbornici
Motiv delfina (crkva Santa Konstanca u Rimu – Italija, su, kao uxbenici, upotrebqavani u {kolama.
oko 400. godine) predstavqao je aluziju na hri{}anski motiv ri- I motiv broda koji nadvla|uje olujne udare ulazi u sastav
be, koji je i u rimskoj civilizaciji, bio vrlo popularan, jer je ri- ikonografskog programa. Brod ukazuje na ideju o ~vrsto oku-
ba, zapravo, simbol samoga Hrista. Ona ujedno ozna~ava i du{e pqenoj crkvi, a tako|e je i beleg krsta. Jarbol broda je sim-
spasenih hri{}ana. Delfin, koji je smatran drugom ~ove~anstva, bol krsta: ukr{tene katarke i napeta jedra na wemu ozna~ava-
slikan je ili nataknut na trozub, gvozdeni {tap ili kako pliva u ju krst. Ovakav amblem nalazi se na soklu ikonostasa crkve u
vodi. selu E~ka kod Zrewanina. Misaona osnova ovog znaka upu}uje
U sklopu takve ideje javqa se i simboli~na predstava peca- na stanice sre}nog ishoda iskupiteqskog puta i veru u spas od
ro{a. Ribar, koji sedi pri evharisti~kom obredu, zapravo je lo- zla, odnosno greha. Slika broda i kotve su svakako simboli
vac na qude, a wegove ribe su hri{}ani (pisciculi Cristi), pa se zato nade i spasewa pomo}u crkve, ali oni ne ukazuju iskqu~ivo na
ovaj pecaro{ mo`e povezati sa svetom tajnom kr{tewa, jer tamo spasewe, ve} su i sami sredstvo spasewa, ba{ poput vode, po
gde se Hristos u Jordanu krstio, opet sedi ribar koji „peca qude”. kojoj brod plovi.
Tajna kr{tewa se ~esto iskazivala i pomo}u predstava riba ili
Motiv izvora, koji kuqa iz ustiju ~esme, prili~no je redak
lovqewa riba.
znak, koji se javqa u baroknim amblematskim zbornicima se-
U istu svrhu su naslikane i predstave jelena na izvorima `ive
damnaestog veka i ozna~ava `ivotodajne sokove kojima se isce-
vode (mauzolej Gala Placidija iz Ravene – Italija, oko 425. godine),
quju du{e kroz Hrista. I ovaj se, iako redak motiv, javqa na so-
koje imaju zna~ewe ve~nog bla`enstva. O tome se govori i u Svetom
klu ikonostasa crkve u E~ki.
pismu. Tako se u Psalmima (42; 1–2) ka`e: „Kao {to jelen tra`i iz-
vor vode, tako du{a moja tra`i tebe, Bo`e... @edna je du{a moja Bo- (Nastavak u slede}em broju)

62 15. decembar 2009.


V E R SK I P RAZ N I C I
16-31. decembar
Pravoslavni
17. decembar – Sveta velikomu~enica
Varvara
18. decembar – Prepodobni
Sava Osve}eni;
sveti Nektarije Bitoqski
19. decembar – Sveti Nikolaj
~udotvorac Arhiepiskop
mirlikijski – Nikoqdan
20. decembar – Prepodobni Grigorije
Gorwa~ki – Detiwci
23. decembar – Sveti Jovan,
Despot Srpski
25. decembar – Prepodobni Spiridon
~udotvorac,
episkop Trimitunski
26. decembar – Sveti sve{tenomu~enik
Gavrilo; sveti Nikodim
Srpski
27. decembar – Materice
30. decembar – Sveti prorok Danilo;
sveti prepodobnomu~eni
|akon Avakum i iguman Pajsije
Rimokatoli~ki
25. decembar – Ro|ewe Isusa Hrista – Bo`i}
26. decembar – Sveti Stjepan, prvomu~enik
26. decembar – Nedjeqa Svete obiteqi
Jevrejski
12 – 19. decembar – Hanuka
NIKOQDAN
Slavni svetiteq ro|en
je u gradu Patari, u Likiji kao
jedinac, sin uglednih rodite-
qa, koji su ga kao dar od Boga
posvetili Bogu. Duhovni `ivot
po~eo je u manastiru Novi
Sion kod svog strica, svetog
Nikolaja episkopa patarskog.
Po smrti roditeqa, vo|en
nebeskim glasom, krenuo je
narod da {iri veru, pravdu i
milosr|e. Celokupno imawe nasle|eno od roditeqa
razdelio je siroma{nim qudima a sebi nije ostavio
ni{ta. Ubrzo posle toga postao je arhiepiskop mirli-
kijski, te je u vreme progona hri{}ana, pod carevima
Dioklecijanom i Maksimilijanom, dospeo u tamnicu
ali je i tamo nastavio svoje propovedi. Prisustvovao je
Prvom vaseqenskom saboru u Nikeji i tu je u borbi za
istinu udario jeretika Arija zbog ~ega je udaqen sa Sa-
bora i od arhijerejske slu`be. ^udesnim javqawem Go-
spoda Hrista i Presvete Bogorodice, pravdoqubiqivi
svetiteq vra}en je na Sabor i u slu`bu.
Milostiv, istinit, pravdoqubiv, hodao je me|u qu-
dima kao an|eo Bo`iji. Sa wegovog lica sijala je sve-
tlost i samom pojavom donosio je utehu, ti{inu i dobru
voqu. Jo{ za `ivota qudi su ga smatrali svetiteqem i
prizivali ga u pomo} u nevoqama. On je samom pojavom
donosio utehu, spokoj i dobru voqu. U starosti, kratko
je bolovao a upokojio se 6. decembra 343. godine.
DOGODILO SE...
17. decembar 1888.
Na Cetiwu ro|en Aleksandar Prvi
Kara|or|evi}. Op{te i vojno obra-
zovawe stekao je u [vajcarskoj i Ru-
siji, a od 1903. godine u Srbiji. Pre-
stolonaslednik je postao 15. marta
1909, kada je wegovom starijem bra-
tu \or|u oduzeto pravo na presto. U
balkanskim ratovima 1912. i 1913.
godine bio je komandant Prve armije.
Od 22. juna 1914. obavqao je kra-
qevsku vlast kao regent Kraqevine
Srbije. U tom svojstvu, tokom Prvog
svetskog rata, bio je vrhovni koman-
dant vojske Kraqevine Srbije. Regent
Kraqevine Srba, Hrvata i Slovena-
ca postao je 1. decembra 1918, a
kraq 16. decembra 1921. godine.
Ubijen je 9. oktobra 1934. u Marseju
tokom zvani~ne posete Francuskoj.
21. decembar 1941.
Na osnovu odluke CK KPJ i Naredbe
Vrhovnog {taba NOP Jugoslavije,
osnovana je Prva proleterska na-
rodnooslobodila~ka udarna brigada.
U wen sastav u{lo je {est bataqona:
1. i 2. crnogorski, 3. kragujeva~ki, 4.
kraqeva~ki, 5. {umadijski i 6. beo-
gradski. Vrhovni komandant NOV i
POJ Josip Broz izvr{io je smotru
brigade 22. decembra 1941. u Rudom.
22. decembar 1994.
Izvr{ni odbor {engenskih dr`ava
odlu~io da odredbe iz Sporazuma o
ukidawu kontrole na granicama stu-
paju na snagu 26. marta 1995. godine.
24. decembar 1863.
Ro|en je srpski
dr`avnik Qu-
ba Davidovi}.
Zavr{io je
Fi lo zof ski
fakultet u Be-
ogradu, bio do-
brovoqac u
srpsko-bugarskom ratu 1885. godi-
ne, a 1901. osnovao je sa Ja{om
Prodanovi}em Samostalnu radi-
kalnu stranku. Za ministra prosve-
te izabran je 1904. godine. Na tom
vremeplov
polo`aju bio je i od 1914. do 1918.
godine. Godine 1919. postao je pred-
sednik novostvorene Demokratske
stranke, iste godine premijer, a
vladu je drugi put sastavio 1924.
24. decembar 1912.
Vojvoda Radomir Putnik je, na osno-
vu odluke srpskog vojnog ministar-
stva i \eneral{taba, doneo re{e-
we o formirawu Vazduhoplovne ko-
mande. U sastav komande u{li su Ae-
roplansko i Balonsko odeqewe, Vo-
doni~ka centrala i Golubija po{ta.
Sedi{te komande bilo je u Ni{u, a
prvi vojni aerodrom nalazio se u
blizini grada, u Trupalskom poqu.
Datum formirawa Vazduhoplovne
komande obele`ava se u Vojsci Sr-
bije kao Dan Vazduhoplovstva i pro-
tivvazduhoplovne odbrane i Dan
Centra za obuku Vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane.
26. decembar 1968.
Usvojena grupa amandmana na Ustav
SFRJ od 7. aprila 1963. godine.
Amandman 7. definisao je autonom-
ne pokrajine, „{ire dru{tveno-po-
liti~ke zajednice u sastavu SR Sr-
bije”, kao „elemenat” federativnog
ure|ewa Jugoslavije. Na taj na~in su
autonomne pokrajine postale kon-
stitutivni elemenat jugoslovenskog
federalizma. Na zahtev pokrajin-
skog rukovodstva, naziv pokrajine
Kosovo i Metohija sveden je samo na
pojam Kosovo.
21. decembar 1952.
Vlada Kraqevine Gr~ke saop{tila je
jugoslovenskoj vladi svoj pristanak
za unapre|ewe bilateralnih odnosa
i podizawe diplomatskih predstav-
ni{tava na rang ambasada.
30. decembar 1920.
Donet Zakon o za{titi dr`ave, kojim
je zabrawen legalni rad Komuni-
sti~ke partije Jugoslavije. Dono{e-
we Zakona usledilo je nakon ubistva
ministra unutra{wih poslova Mi-
lorada Dra{kovi}a u Delnicama
(Hrvatska) i poku{aja atentata na
regenta Aleksandra Kara|or|evi}a.
Pripremio mr Miqan MILKI]
63
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
KONKURS
za popunu radnih mesta u Vojnoobave{tajnoj agenciji, prijemom lica iz gra|anstva
u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih name{tenika,
u radni odnos na odre|eno vreme:
1. devet (9) referenata, VSS ( Beograd, Ni{ i Novi Sad)
2. jedan (1) kriptolog, VSS ( Beograd)
3. jedan (1) istra`iva~ elektronskih komunikacionih
sistema, VSS ( Beograd)
4. tri (3) voza~a, VKV ( Beograd i Novi Sad)
5. jedan (1) pomo}ni radnik, PKV ( Beograd)
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela za
koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za
takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci,
– da su zdravstveno sposobni za du`nosti u Vojsci Srbije,
– da su kandidati mu{kog pola odslu`ili vojni rok pod oru`jem i
– da im ranije nije prestao radni odnos u dr`avnom organu zbog
te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
a) za radna mesta:
 za radno mesto na rednom broju 1 mogu konkurisati lica koja:
– imaju zavr{en fakultet prirodnog ili dru{tvenog smera sa pro-
sekom iznad 7,50
– poznaju jedan strani jezik
 za radno mesto na rednom broju 2 mogu konkurisati lica koja:
– imaju zavr{en matemati~ki, prirodno-matemati~ki fakultet sa
prosekom iznad 8,00
– poznaju engleski jezik
 za radno mesto na rednom broju 3 mogu konkurisati lica koja:
– imaju zavr{en elektrotehni~ki fakultet - smer telekomunikacije
sa prosekom iznad 8,00
– poznaju engleski jezik
Pre prijema u radni odnos na odre|eno vreme kandidati koji ispu-
wavaju uslove konkursa i u|u u naju`i izbor bi}e upu}eni na psiho-
lo{ko testirawe, proveru znawa jezika i za wih }e uz wihovu pi-
sanu saglasnost biti izvr{ena bezbednosna provera.
UZ MOLBU KANDIDATI PRILA@U:
– uverewe o dr`avqanstvu;
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih;
– uverewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak;
– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli;
– uverewe o zdravstvenoj sposobnosti;
– potvrdu da su kandidati mu{kog pola odslu`ili vojni rok pod
oru`jem i
– kratku biografiju.
U molbi obavezno navesti mesto slu`bovawa za koje se konkuri{e.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu:
Vojnoobave{tajna agencija, Kneza Milo{a br. 33, 11000 Beograd,
sa naznakom „za konkurs“.
Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. O izboru }e kandi-
dati biti obave{teni pisanim putem u zakonskom roku.
Konkurs je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.
Kontakt telefon: 011 /3201-304 i 3201-798.
NARUXBENICA
Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu
(zaokru`ite)
1. Polugodi{wa pretplata (1.1 – 30.6. 2010.
godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara
2. Godi{wa pretplata (1.1. – 31.12.2010. godine,
24 broja) – po ceni 2.160,00 dinara.
Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, upla-
titi odgovaraju}u sumu (pomno`iti broj primeraka sa pret-
platnom cenom).
Pla}awe unapred na `iro-ra~un 840-49849-58.
Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:
NC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.
Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu ove
naruxbenice.
Kupac ______________________________________
Ulica i broj ________________________________
Telefon ____________________________________
Mesto i broj po{te __________________________
Potpis naru~ioca
M.P. ________________________________
 VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA NA^IN KONKURISAWA
Molbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Cr-
raspisuje notravska broj 17 (preko delovodstva).

KONKURS Uz molbu se prila`e:

– overena fotokopija diplome o zavr{enom fakultetu;

za izbor i reizbor lica u nastavni~ka – overena fotokopija diplome o ste~enom nazivu specijaliste
i saradni~ka zvawa Vojnomedicinske za predmet za koji se bira;
akademije u Beogradu – overena fotokopija diplome magistra i/ili doktora nauka;
– kopija slu`bene ocene za dva posledwa perioda
ocewivawa;
a) I z b o r - na formaciji VMA – spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovima
u prilogu;
1. Jednog nastavnika za predmet – popuwen obrazac o ispuwenosti uslova za izbor/reizbor
MIKROBIOLOGIJA SA PARAZITOLOGIJOM u zvawe u zvawe (potpisan od strane {efa mati~ne Katedre);
redovnog profesora – potvrda da nije osu|ivan;
2. Tri nastavnika za predmet – ocenu Katedre o sposobnosti za nastavni rad po Odluci
INTERNA MEDICINA u zvawe vanrednog profesora Nastavno-nau~nog ve}a VMA broj 8/491 od 22. 01. 2008.
3. Jednog nastavnika za predmet godine.
KLINI^KA TOKSIKOLOGIJAu zvawe vanrednog
profesora Fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog organa
4. Jednog nastavnika za predmet jedinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.
HIGIJENA Nepotpune i neblagovremeno dostavqene molbe
u zvawe vanrednog profesora ne}e se razmatrati.
5. Jednog nastavnika za predmet Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu
ORALNA HIRURGIJA u zvawe vanrednog profesora „Odbrana”.
6. Jednog nastavnika za predmet Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-
ORALNA HIRURGIJA u zvawe docenta nau~nog ve}a VMA na telefon 2661-122, lokal 26-384.
7. Dva saradnika za predmet
INTERNA MEDICINA u zvawe asistenta

b) R e i z b o r - na formaciji VMA
8. Jednog nastavnika za predmet
NUKLEARNA MEDICINA u zvawe docenta
9. Jednog nastavnika za predmet
NEUROLOGIJA u zvawe docenta
10. Jednog nastavnika za predmet
INTERNA MEDICINA u zvawe docenta

USLOVI KONKURSA
Na konkurs se mogu javiti profesionalni pripadnici Vojske
Srbije na slu`bi u Vojnomedicinskoj akademiji koja ispuwa-
vaju ove uslove:

OP[TI USLOVI
– da su zavr{ili odgovaraju}i fakultet i zdravstvenu speci-
jalizaciju za predmet za koji konkuri{u, da ispuwavaju uslove
propisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim
nau~noistra`iva~kim ustanovama i bli`e uslove definisane
Odlukom Nastavno-nau~nog ve}a Vojnomedicinske akademije
broj 8/491 od 27.12.2007. godine za izbor ili reizbor u
odgovaraju}e nastavno ili saradni~ko zvawe;
– da su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewena
slu`benom ocenom najmawe „vrlo dobar“;
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak
zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti
odnosno koji nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora
du`e od {est meseci.
– Prednost pri izboru imaju kandidati
koji imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova
iz oblasti predmeta za koji konkuri{u.

65
 [AH

IZABRANA PARTIJA
POZICIONO
NADIGRAVAWE
Eve – Aqehin
Amsterdam, 1926/27
1. Sf3 d5 2. c4 d4
Me~ dvojice budu}ih svetskih pr-
vaka protekao je u pozicionoj borbi.
I danas se mo`e videti 1. Sf3 (Re-
tijev sistem), no nije ba{ obi~aj da
crni odmah otkrije svoje planove
kao {to to ovde ~ini Aqehin.
3. b4 g6
Ja~e je 3...f6, ali treba znati da
taj sistem jo{ nije bio dovoqno ra-
zra|en.
4. e3! a5 5. b5 c5 6. ed4 Lg7 7. d3
cd4
Nije i{lo 7...Ld4? 8. Sd4 Dd4 9.
Dc2!, kao ni 9...Da1? 10. Lb2 Da2
11. Sc3 itd.
8. g3
Falanga koju je formirao beli na
daminoj strani daje mu prednost. Ru-
ski genije je svakako i iz ove partije
izvukao pouke, koje su mu poslu`ile
da postane svetski prvak.
8...Sd7 9. Sbd2 Sc5 10. Sb3 Db6
11. Sc5 Dc5 12. Lg2 Sh6 13. 0-00-0
14. a4!
Bela pozicija je ne{to povoqnija.
14...Te8 15. Te1 Lf5 16. La3 Dc7
17. c5 Tad8 18. Sg5 Lf6 19. Se4 Lg7
20. Dd2 Sg4 21. b6 Dc8
Bilo bi katastrofalno 21... Dc6?
zbog 22. Sd6!
Beli: Kg1, Dd2, Ta1, Te1, La3, Lg2,
Se4, a4, b6, c5, e3, f2, g3, h2
Crni: Kg8, Dc8, Td8, Te8, Lf5, Lg7,
Sg4, a5, b7, d4, e7, f7, g6, h7
Priznajem da bih bez mnogo ra-
zmi{qawa uzeo pe{aka sa 21...Da5.
Holandez je sada „video” 22... Se5,
~ime bi blokirao bele pe{ake i
igra:
22. c6! bc6
Nije bilo boqe 22...Dc6 23. Sd6
Db6 24. Se8 Te8 25. Tab1 Da6 26.
Tb7 sa boqom igrom belog. PROBLEM
23. Da5 Se5 24. Dd2 Da6 25. a5
Sd3 26. Sc5 I. Pedersen, 1941.
Pogre{no bi bilo 26.Lf1?? Se1
27.La6 Sf3 itd.
26...Sc5! 27. Lc5 Db5 28. Lc7
Tc8 29. Lf1!
Prednost beloga je o~igledna.
29...Db3 30. Ta3 Dd5 31. b7 Tb8
32. a6 Lc8 33. bc8D Tbc8 34. Lg2
Dd7 35. Lc5 Te1 36. De1 h5 37. a7
Ta8 38. De4 d3 39. Td3 Db7 40. Dc6
Db1 41. Lf1 Ta7 42. La7
1:0
ZANIMQIVOSTI Beli: Kh7, Th1, La3, Lg8, Sf1, Sg7
IZJAVA Crni: Kf8, Te2, Se7, f2
Mat u ~etiri poteza.
Odgovorno tvrdim da u `en-
skom {ahu nema name{tawa re- 1. Th2! Td2
zultata. Ne zato {to su nam `e- Na 1...Tc2 2. Th5 Tc5 3. Tc5 Sg8 4.
ne po{tenije od mu{karaca, ve} Tf5
zato {to su one me|usobno toli- 2. Th6 Td6
ko mrze da nema tih para zbog Na 2...Tb2 3. Th4 Tb4 4. Tb4 Sg8 5.
kojih bi jedna drugoj dala poen. Tf4 3. Td6 Sg8 4. Tf6 mat.
Petar KATANI],
kapiten [K „Beko”
(prema „[ahovskom `urnalu”) Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

hiromant, Ilok, Brazilac, katar, rukavi, Esti, atel, Kol, Poqak, m, r,

Moris, h, an fas, kilotona, laikat, neimar, salomiti, Stiks, d, kupon,
omama, akt, Dara, Inar, Loreta, Atarp, motati se, spin, neto tara,
VODORAVNO: kugla{ica, po mogu}stvu, aplikacija, Mesi, ZEE, t, r,
A
B

oka, avan, rasejavati, garantni rok, numerator.

R
[
O X
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
18. Gr~ko mu{ko ime, kod nas Dimitrije, 19. Ju`noafri~ki nobelovac (No- 1. Nadmo}nost, 2. Informacione tehnologije (skr.), 3. Postajati moderan, 4.
Q

belova nagrada za mir), 20. Pregled u{iju otoskopom (med.), 21. Pripad-
S
nik nekog udru`ewa, 22. Porod `ivotiwa, okot, 24. Elektronski ispravqa~
sa dve elektrode, 25. Udru`ewe kwi`evnika Srbije (skr.), 26. Prili~-
Srpska glumica, }erka Nede Spasojevi}, 5. Mesto na jadranskom ostrvu

N
Pa{manu, 6. Gr~ko ostrvo, 7. Me|unarodna fonetska alfabeta, 8. Olimpijske
A
igre (skr.), 9. Ameri~ka glumica („Lolita”), 10. Sedmo i 28. slovo azbuke, 11.
S
A
no jak, 27. Tekst prevoda filma, 28. Makar jedno, 29. Uzvik zadovoqstva,
A Nevoqa, nesre}a, 12. @ensko ime, 13. Starogr~ki vajar iz Egine, Onatas, 14.
K

30. Bezglasno (muz.), 31. Italijanski glumac, Franko, 32. Posuda za sala- Auto-oznaka Danske, 15. Sledbenik totalitarizma, 16. Utilitarci, 17. Vrsta
tu, 33. Vrsta majmuna (mn.), 35. Trag divqa~i (mn.), 36. No` na pu{ci (mn.), sudske osude, 19. Hri{}anin koji ne pripada katoli~koj veri, 21. Vrsta mahu-
O

37. Otmen, odabran (str.), 38. Vepar za priplod, 39. Kru`iti o~ima, narke, leblebija, 22. Visinske ta~ke, 23. Auto-oznaka Tunisa, 24. Vrsta zim-
40. Oznaka na kraju muzi~kog dela (muz.), 41. Gorki liker, 42. Spajawa ni- zelenog drveta (mn.), 25. Prili~no lak, 26. Stru~wak za aretologiju (deo etike),
tnama, 43. Mera za papir, 44. Vrsta drvene papu~e, 45. Kalinin imewak,
w
46. Tonska skala (muz.), 47. Vrhovni skandinavski bog, 48. Ime ameri~ke

G
peva~ice Von, 49. Skra}enica za: Kozarske (Dubica), 50. Ime filmskog
R
re`isera Tanovi}a, 52. Mu{ki potomak, 53. @ensko ime, 54. Uzvi{ica
na Kosovu poqu, memorijalni park, 55. Klubovi koji igraju u tre}oj ligi,
M
27. @ensko ime, 29. Po~etna slova azbuke, 30. Sli~nost sa precima, 32. Ime

L
fizi~ara Wutna, 33. Ime glumca Houka, 34. Stari naziv za akt, 36. Zvuk pri
udaru ili padu, 37. Deseto i 17. slovo azbuke, 39. Bezna|e (mn.), 40. Belgijski
peva~ i kompozitor, Salvatore, 41. Akcionarsko dru{tvo (skr.), 42. Advanced
Research and Assessment Group, 43. @ensko ime, 45. @ensko ime, 46. Dogovor

\
R

56. @ensko ime. dilera ({atr.), 48. Odre~na re~ca, 49. Inicijali pesnika [anti}a, 50.
Susedna slova azbuke, 51. Inicijali fudbalskog menad`era Vengera.

66 15. decembar 2009.

 Mi ni star stvo od bra ne u 2009.
ПАРТНЕРСТВО
И ПОВЕРЕЊЕ
U ovoj godini Ministarstvo odbrane uspe{no je realizo-
valo veliki broj poslova i zadataka, a rezultati se mogu su-
mirati na dva strate{ka pravca – prvi je me|unarodna afir-
macija Srbije, wenog sistema odbrane i Vojske, drugi se o~i-
tava u nastavku reformskog procesa koji ja~a ugled vojnog po-
ziva i vra}a poverewe naroda.
Rejting Vojske Srbije raste, pokazuju sva istra`ivawa, ja-
~aju wene operativne sposobnosti i interoperabilnost, zako-
nodavna delatnost zaokru`ena je usvajawem dve strategije i
{est vojnih zakona, odbrambena industrija uspela je da ostva-
ri zna~ajne izvozne rezultate i da izbaci nekoliko novih pro-
izvoda, poput {kolskog aviona lasta, zanimawe za vojne {ko-
le je veoma veliko, a ove godine {kolovawe je po~ela prva gru-
pa studenata na Medicinskom fakultetu VMA.
U okviru profesionalizacije Vojske znatno je ve}i broj
kandidata za profesionalne vojnike od raspolo`ivih radnih
mesta, a rast broja prijavqenih za slu`ewe vojnog roka pod
oru`jem nadma{io je broj prijava za civilno slu`ewe.
U me|unarodnoj vojnoj saradwi potvr|ena su stara prija-
teqstva i ste~ena nova, a regionalna saradwa potvrdila je
dominantnu poziciju Srbiju na zapadnom Balkanu i wenu kqu~-
nu ulogu u unapre|ewu stabilnosti i ja~awu poverewa.
Otvorene su i mogu}nosti nove afirmacije u svetu, pro-
{irivawem saradwe u okviru Programa Partnerstvo za mir
i daqim ja~awem kapaciteta Vojske Srbije. Usvajawem odgova-
raju}ih zakona Srbija je pokazala da `eli da bude partner de-
mokratskim snagama u svetu u o~uvawu mira i tra`ewu odgovo-
ra na globalne izazove, rizike i pretwe. Potvr|ena sprem-
nost da se s tim ciqem u~estvuje u mirovnim misijama pod
okriqem Ujediwenih nacija vra}a nam ugled davno ste~en mi-
rovnim naporima desetina hiqada pripadnika JNA pod „pla-
vim {lemovima”.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije prepoznati su i iz-
van granica zemqe kao va`an faktor wene spoqne politike, a
sa pojedinim dr`avama predstavqaju stub saradwe i dobra su
preporuka za unapre|ivawe, pre svega, privredne saradwe,
odnosno pove}awe ulagawa u Srbiju i wen br`i razvoj.
Podsetimo da je istra`ivawe Centra za slobodne izbo-
re i demokratiju polovinom maja pokazalo rast poverewa u
Vojsku Srbije od {est odsto u odnosu na lane. Time je sistem
odbrane postao institucija sa ubedqivo najve}im rastom po-
pularnosti u dr`avi tokom jedne godine. CESID je tom prili-
kom, pored Vojske, ispitivao poverewe gra|ana u Vladu, pred-
sednika, Skup{tinu Srbije, sudstvo, policiju, crkvu i nevladi-
ne organizacije.
Rezultati rada Ministarstva odbrane i u ovoj godini no-
vi su doprinos afirmaciji Srbije u svetu, a pred doma}om jav-
no{}u vra}aju poverewe kakvo je srpska vojska oduvek imala u
narodu.
 Ve`be Vojske Srbije

ОДГОВОР
БЕЗБЕДНОСНИМ
ИЗАЗОВИМА
Go di na na iz ma ku pro gla {e na je u srp skoj voj sci za go di nu obu ke.
MED CE UR, Od lu ~an od go vor, ali i Sre te we, Pro le }e, Bo ro vac, Ti sa
ili Di plo mac, sa mo su ne ke od ve `bi ko je su u pro te klom vre me nu
iz ve li pri pad ni ci na {ih je di ni ca i ko man di, po tvr |u ju }i vi sok ni vo
ospo so bqe no sti i ope ra tiv ne spo sob no sti sa sta va Voj ske

В
ojska Srbije je tokom 2009. godine izvela niz ve`bi
na kojima su proverene operativne i funkcionalne
sposobnosti wenih jedinica i komandi.
Neke od wih, poput MEDCEUR 2009, svojim obimom i
zna~ajem, privukle su veliku pa`wu u svetu, posebno
u partnerskim zemqama, Natou i Evropskoj komandi oru-
`anih snaga SAD, koja je bila suorganizator te najve}e
vojnosanitetske ve`be ove godine u svetu.
Multinacionalna vojnomedicinska ve`ba MEDCEUR
2009 izvedena je u Ni{u od 2. do 13. septembra. Ve} ne-
koliko godina takva aktivnost odr`ava se u nekoj od ze-
maqa ~lanica Programa Partnerstvo za mir. Predstav-
nici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u~estvovali
su i na ve`bama u Moldaviji (2007) i Hrvatskoj (2008),
dok je ove godine Srbija bila doma}in i to za svaku po-
hvalu.
Aktivnosti su izvedene u ni{kim kasarnama „Aerodrom“ i
„Kwaz Mihailo“, uz u~e{}e vi{e od 500 medicinskih radnika
iz Srbije, SAD, Azerbejxana, Albanije, Bosne i Hercegovine,
Crne Gore, Gruzije, Jermenije, Hrvatske, Makedonije, Moldavi-
je, Nema~ke, Norve{ke i Ukrajine.
Za razliku od ve}ine vojnih ve`bi u kojima preovla|uje
upotreba oru`ja i ostalih borbenih sredstava, MEDCEUR je
imala humanitarni karakter – medicinski vojni timovi spasa-
vaju unesre}ene u masovnim katastrofama.
Prakti~nom delu ve`be prisustvovali su ministar odbra-
ne Dragan [utanovac, otpravnik poslova Ambasade SAD u Be-
ogradu Xenifer Bra{, na~elnici general{tabova vojski Srbi-
je, Hrvatske i Crne Gore, general-potpukovnik Miloje Mileti},
2 general zbora Josip Luci} i viceadmiral Dragan Samarxi},
general-major Robert Bejli iz Evropske komande OS SAD i po-
mo}nik ministra unutra{wih poslova Predrag Mari}.
Prema oceni dr`avnog sekretara dr Zorana Vesi}a, „po-
kazalo se da je ve`ba i deo dobro utvr|ene staze kojom se ide

15. decembar 2009.

ka zajedni~kom odgovoru na mnoge bezbednosne izazove sa koji-
ma se moderni svet i na{ region suo~avaju“.
Zdru`ena takti~ka ve`ba jedinica Vojske Odlu~an odgovor
2009 odigrala se od 26. septembra do 13. oktobra na Pe{ter-
skoj visoravni. Glavnom delu ve`be, gde su objediweni najzna~aj-
niji sadr`aji, prisustvovali su najvi{i dr`avni i vojni zvani~- 3
nici, ali i inostrani gosti. Odlu~nim odgovorom rukovodio je
zamenik komandanta Zdru`ene operativne komande Vojske Srbi-
je brigadni general Milan Mojsilovi}, a jedinicom koja izvodi
aktivnosti komandant Druge brigade pukovnik Du{an Stojanovi}.
Na ve`bi na Pe{teru u~estvovalo je oko 1.000 pripadnika
Druge brigade Kopnene vojske, Specijalne brigade, Me{ovite
artiqerijske brigade i Brigade veze, ali i 5. bataqona vojne
policije, 98. i 204. avio-baze, te SAJ i @andarmerija MUP-a.
Odlu~an odgovor 2009 pokazao je efikasno sadejstvo razli~itih
rodova i slu`bi na{e vojske u izvo|ewu borbenih dejstava.
Me|u brojnim ve`bama na{ih jedinica treba izdvo-
jiti Sretewe, koje je organizovano povodom Dana dr`av-
nosti Srbije i Dana Vojske Srbije. Ve`ba je odr`ana u
Novom Sadu, gde je gra|anima, dr`avnom i vojnom ruko-
vodstvu prikazana osposobqenost jedinica Vojske za pr-
vu i tre}u misiju – odbranu zemqe i podr{ku gra|anima i
civilnim vlastima u slu~aju elementarnih nepogoda i
prirodnih katastrofa.
Pripadnici Druge brigade Kopnene vojske 30. marta
u Novopazarskoj bawi i kasarni „Stevan Nemawa“ u Ra-
{koj izveli su takti~ku ve`bu Prole}e 2009, u kojoj su de-
monstrirali operacije razme{tawa snaga i pru`awa po-
mo}i civilnim vlastima na otklawawu posledica izazva-
nih prirodnim katastrofama – zemqotresom, i pokazali
visoku osposobqenost za izvr{avawe zadataka u okviru
tre}e misije Vojske Srbije.
Sredinom aprila pripadnici ^etvrte brigade Kop-
nene vojske realizovali su takti~ku ve`bu Borovac 2009,
na kojoj su prikazali model anga`ovawa sastava brigade
i specijalnih jedinica u podr{ci snaga za obezbe|ewe
administrativne linije i kontrole Kopnene zone bezbed-
nosti. Pored stare{ina i vojnika vrawske brigade, u~e-
stvovala su i dva tima iz Specijalne brigade Kopnene
vojske, tre}i bataqon vojne policije, tim @andarmerije
i patrola Policijske uprave Vrawe.
U Titelu, na obali Tise, 14. maja odr`ana je ve`ba
na kojoj su u~esnici prikazali postupke za pomo} stanov-
ni{tvu koje je pogo|eno katastrofalnim poplavama. Ve-
`ba predstavqa deo zajedni~kog i koordiniranog odgovo-
ra oru`anih snaga tri susedne dr`ave, Srbije, Ma|arske
i Rumunije, na opasnosti koje nose poplave. Ve`bi na Ti-
si, na kojoj je u~estvovalo vi{e od 300 qudi iz tri dr`a-
ve, prisustvovali su na~elnici general{tabova vojski
Srbije i Ma|arske, general-potpukovnik Miloje Mileti}
i general Laslo Tombol, komandant Kopnene vojske oru-
`anih snaga Rumunije general-major Dan Giku-Radu, najod-
govornije stare{ine Vojske Srbije i pripadnici vojnodi-
plomatskog kora.
Ve`ba studenata zavr{ne godine Vojne akademije Di-
plomac 2009 izvedena je 26. maja na intervidovskom po-
ligonu Pasuqanske livade. Pratili su je dr`avni i vojni
vrh Srbije, a prema oceni predsednika Borisa Tadi}a tu
je pokazan visok potencijal Vojne akademije, ali i stepen
obu~enosti i pripremqenosti u~esnika i spremnost Voj-
ske Srbije za izvo|ewe najte`ih i najkompleksnijih ope-
racija.
 Me |u na rod na voj na sa rad wa

НОВА БЕЗБЕДНОСНА
АРХИТЕКТУРА
Za hva qu ju }i ak tiv noj po li ti ci od bra ne i ostva re nim re zul ta ti ma u
me |u na rod noj voj noj sa rad wi, Sr bi ja ima sve vi {e pri ja te qa u sve tu,
a Voj ska je sa stav ni ~i ni lac spoq ne po li ti ke ze mqe i stub me |u na rod ne
sa rad we sa ve }im bro jem dr `a va. Re gi o nal na sa rad wa po tvr di la je
do mi nant nu po zi ci ju na {e dr `a ve na za pad nom Bal ka nu i kqu~ nu ulo gu
u una pre |e wu sta bil no sti i ja ~a wu po ve re wa.

У
preseku ukupnih ostvarewa i mogu}nosti Ministar- ti~ke odnose. Rusija je izuzetno va`an ekonomski i spoq-
stva odbrane u 2009. godini me|unarodna vojna sa- nopoliti~ki partner Srbije, naro~ito zbog velike podr-
radwa zauzima zna~ajno mesto. Evidentan je i visok {ke koju pru`a u odbrani integriteta na{e dr`ave na Ko-
nivo saradwe sa dve velike vojne sile – SAD i Ki- sovu i Metohiji. Zato je Ministarstvo odbrane Srbije po-
nom, {to potvr|uju susreti ministra odbrane Dra- krenulo vi{e inicijativa kako bi se unapredila vojnoeko-
gana [utanovca tokom upravo zavr{enog boravka u nomska saradwa dve dr`ave i stvorili uslovi za poboq-
SAD i onaj tokom maja, sa potpredsednikom SAD Xoze- {awe saradwe u oblastima vojnog obrazovawa, vojne me-
fom Bajdenom u Beogradu, te nedavni susret sa ministrom dicine i nau~notehni~kog napretka.
odbrane Kine generalom Lijang Guanglijem u septembru. Uspe{nu me|unarodnu vojnu saradwu u 2009. na naj-
Ne mo`e se zanemariti ni ekspanzija odbrambene boqi na~in potvrdilo je nekoliko zna~ajnih doga|aja –
industrije koja je uspela da ostvari izvoz od blizu pola
milijarde dolara, {to je u uslovima krize i op{teg pada
izvoza i prodaje zna~ajan uspeh. Utoliko ve}i jer je ta
industrija pre deset godina bila skoro uni{tena.
Dva opredeqena pravca saradwe trebalo bi u na-
rednoj godini da dobiju {iri zamah – na jednoj strani, sa-
radwa sa Severnoatlantskim savezom u okviru Progra-
ma Partnerstvo za mir, a na drugoj intenzivirawe odno-
sa sa Rusijom.
Nedavno imenovawe na{eg ambasadora pri Natou i
o~ekivano otvarawe Kancelarije u Briselu bi}e novi, i
te kako va`an kanal komunikacije i efikasnije saradwe
sa Alijansom, za {ta postoji obostrani interes. Iskori-
{}avawe mogu}nosti koje pru`a Partnerstvo za mir do-
voqan su okvir za dugoro~niju saradwu, bez potrebe da
se u ovom trenutku name}e pitawe eventualnog budu}eg
~lanstva Srbije u Natou.
U~estvovawe u Programu Partnerstvo za mir dopri-
ne}e izgradwi Vojske Srbije i ja~awu interoperabilno-
sti, ~ime se pove}avaju weni kapaciteti za u~estvovawe
u mirovnim misijama. Usvajawem odgovaraju}ih zakona u
Skup{tini ove godine, Srbija pokazuje da `eli da bude
partner u tra`ewu re{ewa za globalne izazove, rizike
4 i pretwe, {to je svrstava u red odgovornih dr`ava.
Kada je re~ o vojnoj saradwi sa Rusijom, ona u ovom
trenutku ne prati u potpunosti dobre ekonomske i poli-

Ministar [utanovac i potpredsednik SAD Bajden

15. decembar 2009.

 Me|unarodni aeromiting „Batajnica 2009”, koji je
okupio predstavnike vazduhoplovstava 15 zemaqa, sa 26
aviona i helikoptera u leta~kom programu i smotrom naj-
modernijih letelica u izlo`benom delu, a koji je videlo
blizu 150.000 posetilaca.
Ve`ba MEDCEUR, odr`ana u prvoj polovini septem-
bra u Ni{u, najve}a je vojnosanitetska ve`ba u svetu
2009. godine. Srbija je bila prvorazredni doma}in i su-
organizator te aktivnosti, zajedno sa Evropskom koman-
dom oru`anih snaga SAD, ~iji je ciq bio uve`bavawe
procedura za zajedni~ko delovawe u slu~aju prirodnih ka-
tastrofa i masovnih nesre}a. Na ve`bi je bilo blizu 500
u~esnika iz 15 zemaqa.
Bili smo doma}in i 42. svetskom vojnom maratonu, a
veliku pomo} u organizaciji i realizaciji 25. letwe uni-
verzijade pru`ilo je i 2.000 pripadnika sistema odbra-
ne. Obe aktivnosti bile su veoma uspe{ne.
Impresivno je izgledala jo{ jedna, ~etvrta po redu,
promocija novih oficira ispred Doma Narodne skup{ti-
ne, jedan od najva`nijih doga|aja kojima Srbija pokazuje
svoju dr`avnost.
Ve`ba „Pe{ter 2009”, koja se odr`ana po~etom ok-
tobra, bila je prikaz i provera operativne sposobnosti
Vojske Srbije. To je pe~at svemu {to je sistem odbrane ra-
dio u godini na izmaku, po zgusnutom kalendaru koji je fi-
nale imao u septembru i posetama vi{e visokih delegaci-
ja iz inostranstva, aeromitingom, vojnosanitetskom ve-
`bom i promocijom novih oficira.
Стуб сарадње
Primeri gde vojna saradwa Srbije predstavqa najboqi deo
ukupnih me|udr`avnih odnosa jesu dve velike zemqe – SAD i Kina.
Ministar [utanovac po~etkom decembra boravio je u vi{e-
dnevnoj poseti Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, na poziv ame-
ri~kog ministra odbrane Roberta Gejtsa, {to je prvi takav poziv
ministru odbrane Srbije posle 25 godina.
Imao je i susrete u Senatu, Kongresu i Beloj ku}i, a delega-
cija na ~ijem je ~elu bio posetila je i Ohajo, gde je bila gost Na-
cionalne garde te ameri~ke dr`ave, koja ima partnerske odnose
sa Vojskom Srbije.
Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac ocenio je da je
susret s ameri~kim kolegom Gejtsom u Va{ingtonu jedan od najzna-
~ajnijih od kada je na ~elu ministarstva i da ta poseta treba da
uti~e na poboq{awe sveukupnih odnosa Srbije i SAD, ne samo u
oblasti odbrane.
Poseta potpredsednika SAD Xozefa Bajdena Srbiji u maju,
prva je na tako visokom nivou posle trideset godina. Za taj doga-
|aj se po mnogo ~emu vezuje epitet istorijski, budu}i da je drugi ~o-
vek SAD poru~io da je wegova zemqa spremna za „novu eru odno-
sa sa Srbijom“ i da neslagawe o pitawu statusa Kosova i Meto-
hije ne}e biti prepreka daqim evropskim integracijama Srbije.
Susret potpredsednika Bajdena sa ministrom [uta-
novcem, jedinim ministrom u Vladi Srbije sa kojim je
odvojeno razgovarao, upravo je potvrda visokorazvijene
vojne saradwe, na temequ sporazuma SOFA i Dr`avnog
partnerstva, u kome je saradwa Vojska Srbije i Nacio-
nalne garde Ohaja primer kako te odnose treba razvija-
ti. Sagovornici su se saglasili da Vojska Srbije u sarad-
wi sa SAD i wenim saveznicima predstavqa kqu~ni fak-
tor stabilnosti na Balkanu i govorili o zna~aju wenog
budu}eg anga`ovawa u odr`avawu globalnog mira u svetu.
U izjavi posle sastanka ministar [utanovac ocenio
je „da je poseta potpredsednika SAD Ministarstvu odbra-
ne i Vojsci Srbije svakako izraz velikog po{tovawa pre-
ma srpskoj vojsci i reformskim potezima koje je Mini-
starstvo odbrane u~inilo u proteklom periodu”.
Potpredsednik Bajden posebno je pohvalio spremnost 5
medicinskih timova koji daju veliki doprinos uspehu mi-
rovnih misija u kojima u~estvuju.
I tokom nedavne posete ministra odbrane Kine gene-
rala Lijanga Guanglija, prve posle 25 godina, zakqu~eno
je da su odnosi u oblasti odbrane najboqi u ukupnim od-
nosima dve zemqe. U fokusu razgovora bili su ja~awe
tradicionalnog prijateqstva, obuka kadra, projekti u voj-
Poseta ministra osdbrane Kine generala Lijanga
noj industriji i vojnoj medicini. Ministar [utanovac za-
hvalio je kineskim gostima na svemu {to Kina ~ini na me-
|unarodnom planu, po{tuju}i me|unarodno pravo i podr-
`avaju}i interese Srbije na Kosovu i Metohiji, isti~u}i
da Srbija podr`ava politiku jedne i jedinstvene Kine.
Ministar odbrane Kine general Lijang Guangli izra-
zio je veliko po{tovawe na{em narodu i Vojsci Srbije,
nagla{avaju}i da dva naroda ve`e tradicionalno prija-
teqstvo.
Bila je to uzvratna poseta, posle pro{logodi{weg borav-
ka ministra [utanovca u Kini u novembru, gde ga je primio i ki-
neski potpredsednik Si ]inping, {to pokazuje sa koliko se uva-
`avawa u Kini gleda na saradwu sa Srbijom i, posebno, wenim
sistemom odbrane.
Регионална и шира сарадња
Visoko vrednovawe sistema odbrane Srbije u svetu potvr|u-
je i wenu kqu~nu ulogu u izgradwi i o~uvawu regionalne stabil-
nosti. U svim susretima i oblicima saradwe na tom nivou, pred-
stavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije isti~u na{u
iskrenu opredeqenost za regionalnu saradwu i aktivno u~e{}e u
nizu regionalnih inicijativa. Stabilni odnosi, posle svih stra-
dawa i razarawa, uslov su privrednog rasta i boqeg `ivota na
ovim prostorima. Pri tom se posebno isti~e da je na{a vojska
faktor mira i stabilnosti i tako }e ostati i u budu}nosti.
Kao {to po{tuje suverenitet i teritorijalni integritet
svih regionalnih suseda, Srbija odlu~no staje u za{titu svojih
 nacionalnih interesa, tradicije, kulture i identiteta, zahteva-
ju}i od svih me|unarodnih subjekata da po{tuju wen teritori-
jalni integritet.
Takvi principi saradwe potvr|eni su i u susretima mini-
stra [utanovca sa kolegama iz susednih zemaqa, sa kojima se
sastao tokom 2009. godine. U Sarajevu se susreo sa ministrom
odbrane Bosne i Hercegovine Selmom Cikoti}em i najvi{im
zvani~nicima Federacije BiH i Republike Srpske, u Rumuniji
sa ministrom odbrane Mihajom Stani{oarom, u Skopqu sa ma-
kedonskim ministrom odbrane Zoranom Kowevskim, a u Beogra-
du je do~ekao ministra odbrane Bugarske Nikolaja Coneva. Sa
ministrom odbrane Crne Gore Borom Vu~ini}em sastao se i u
Podgorici i nedavno u Beogradu, a prilikom prve posete pot-
pisan je ugovor o ustupawu simulatora letewa za avion super-
galeb G-4, namewen obuci pilota.
Pored susednih zemaqa, ministar [utanovac je u dva na-
vrata posetio Tursku, gde su ga primili predsednik Abdulah Gul
i ministar odbrane Mehmed Vexdi Gonul, koji je nedavno do{ao
u uzvratnu posetu Srbiji i prisustvovao promociji novih ofi-
cira zajedno sa crnogorskim ministrom odbrane. U Londonu je
sa britanskim ministrom oru`anih snaga Bobom Ejnsvortom
potpisao sporazum koji predvi|a saradwu u oblasti odbrane i
{kolovawe pripadnika Vojske Srbije u Velikoj Britaniji, a ne-
davno je u Beogradu primio ministarku za bezbednosnu politi-
ku Velike Britanije baronesu En Tejlor.
U Domu garde na Top~ideru primio je portugalskog kolegu
Nuwa Severiana Tei`eirea, ministre odbrane Gr~ke Evangelo-
sa Meimarakisa i Kipra – Kostasa Papakostasa.
Prilikom posete [paniji [utanovac je sa ministarkom od-
brane Karme [akon potpisao Memorandum o saradwi u oblasti
odbrane, a tom ~inu prisustvovali su i predsednik Srbije Boris
Tadi} i {panski premijer Hoze Luis Rodriges Sapatero.
Tokom posete Austriji [utanovac se susreo sa predsedni-
kom Hajncom Fi{erom, ministrom odbrane i sporta Norbertom
Darabo{om, te sa predstavnicima Privredne komore Austrije.
U Sloveniji se sastao sa premijerom Borutom Paho-
rom i ministarkom odbrane Qubicom Jelu{i}, a u Slo-
va~koj je nedavno razgovarao sa {efom diplomatije Mi-
roslavom Laj~akom i kolegom Jaroslavom Ba{kom.
Jo{ jedna potvrda partnerstva do{la je nedavno,
prijemom Srbije u ~lanstvo SEDM, regionalne inicijative
za ja~awe bezbednosti i saradwe u jugoisto~noj Evropi.
U vi{e navrata, a posebno na ministarskom zaseda-
wu Natoa u Briselu, ministar [utanovac pozvao je lide-
re Alijanse da ne smawuju brojno stawe Kfora na Koso-
vu, jer bi to moglo ugroziti sigurnost Srba i ostalih ma-
winskih zajednica i destabilizovati situaciju u regionu.
Интензиван дијалог
Pomenuti i ostali susreti ministra odbrane, ali i brojni
susreti predstavnika Sektora za politiku odbrane, Sektora za
qudske resurse, Sektora za materijalne resurse i General{ta-
ba Vojske Srbije, znatno su unapredili vojnu saradwu i poslove
odbrambene industrije Srbije.
Tako je dr`avni sekretar Du{an Spasojevi}, u nizu su-
sreta, razgovarao i sa visokim funkcionerima ministar-
6 stava odbrane Italije, ^e{ke, Ma|arske, Norve{ke, a to-
kom septembarske posete SAD u Pentagonu su ga primili
prvi zamenik pomo}nika sekretara odbrane SAD za me|u-
narodne bezbednosne poslove Xozef Mekmilan i novi ko-
mandant Nacionalne garde SAD general Krejg Mekinli.
15. decembar 2009.
Spasojevi} je u sedi{tu Ujediwenih nacija u Wujorku raz-
govarao o u~e{}u pripadnika Vojske Srbije u mirovnim
misijama Ujediwenih nacija.
Po~etkom oktobra dr`avni sekretar Zoran Jefti} prisu-
stvovao je sastanku ministara odbrane Vi{egradske grupe (Ma-
|arska, ^e{ka, Poqska i Slova~ka) u Budimpe{ti, na kome je bi-
lo re~i o integrativnim procesima dr`ava zapadnog Balkana i
Ukrajine.
Nedavna poseta Kini delegacije Ministarstva od-
brane, koju je predvodio dr`avni sekretar Igor Jovi~i},
novi je impuls toj uspe{noj saradwi.
Pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurse Ilija
Pilipovi} u vi{e poseta, u Slova~koj, Portugalu i Austriji, raz-
Konferencija na~elnika general{tabova balkanskih zemaqa
govarao je o unapre|ewu saradwe u oblastima istra`ivawa i
razvoja, proizvodwe i ispitivawa sredstava naoru`awa i vojne
opreme, standardizacije i kodifikacije.
Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad
Peri} potpisao je planove bilateralne vojne saradwe sa vi{e
zemaqa, me|u kojima su Bugarska, Danska, Rumunija, ^e{ka, Tur-
ska, Bosna i Hercegovina, Gr~ka, Belgija, Italija, Crna Gora,
Norve{ka, Nema~ka, SAD i Nacionalna Garda Ohaja.
Мултилатералне иницијативе
Srbija je sna`no podr`ala procese podizawa nivoa bez-
bednosti i na brojnim multilateralnim skupovima, a me|u najva-
`nijim jesu nedavni sastanak Ameri~ko-jadranske poveqe u Sa-
rajevu, kome je prisustvovao ministar [utanovac, i sastanci
na~elnika general{tabova ~lanica Ameri~ko-jadranske poveqe
kojima je u Tirani i Budvi prisustvovao na~elnik General{taba
Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}. U toj regio-
nalnoj inicijativi su Albanija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i
Hercegovina i Crna Gora, a Srbija ima status posmatra~a.
Jedan od najva`nijih doga|aja za Vojsku Srbije na me|u-
narodnom planu jeste Konferencija na~elnika general{tabo-
va balkanskih zemaqa, koja je 9. juna odr`ana u Beogradu. To
je tako|e regionalna inicijativa u kojoj su na~elnici general-
{tabova Albanije, BiH, Bugarske, Crne Gore, Gr~ke, Makedo-
nije, Rumunije, Turske i Srbije.
Beogradska konferencija bila je prilika da ~elni qudi
balkanskih vojski razmene mi{qewa o relevantnim bezbedno-
snim pitawima. Pored general-potpukovnika Miloja Mileti-
}a, koji je predsedavao Konferencijom, skupu se obratio mi-
nistar odbrane Dragan [utanovac, a predsednik Srbije Bo-
ris Tadi} priredio je prijem.
 Aeromiting „Batajnica 2009”

ЛЕТАЧКА 7

ПРЕСТОНИЦА СВЕТА
Ј
edan od doga|aja po kome }e 2009. godina biti upam}ena lepom vremenu, ve{tine i mogu}nosti aviona prikazali su tokom
i izvan sistema odbrane svakako jeste aeromiting „Bataj- pet sati i piloti iz 14 stranih zemaqa u~esnica – na avionima
nica 2009“. Sama ideja o organizovawu manifestacije gripen, F-16, houk, alfaxet, pilatus, MiG-21 i helikopteru Mi-24.
tog ranga u prvi mah izgledala je te{ko ostvarivo. Bilo je Na izlo`benom prostoru, u stati~kom delu programa, poseti-
potrebno obezbediti dovoqan broj atraktivnih u~esnika, oci su razgledali iste tipove aviona koji su leteli, ali i savre-
i za stati~ki deo izlo`be i za leta~ki program. Infra- mene borbene avione eurofajter i mira`, te transportne avione
strukturno obezbe|ewe aerodroma u Batajnici, koji je 1999. C-27 spartan, C-130 herkules i C-160 transal. Poslovna avija-
pretrpeo velika o{te}ewa, bio je tako|e izazov. cija predstavila je luksuzne biznis-xetove ~elenxer i cesna.
Aeromiting i sve {to se na wemu moglo videti sredinom Prema oceni ministra [utanovca, aktivnosti na me|una-
septembra, bogat leta~ki program u kome su nastupili piloti rodnom planu i rezultati koje smo posledwih godina postigli u
iz 15 zemaqa sa 26 letelica, blizu 150.000 posetilaca uz reformi sistema odbrane pokazali su da zemqa sa leta~kom tra-
prisustvo brojnih delegacija iz sveta, od Kine na istoku, do dicijom kakva je Srbija, mo`e i treba da organizuje ovakav aero-
Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava na zapadu, od Al`ira na jugu miting kao svojevrsnu promociju zemqe u inostranstvu i Vojske
do Norve{ke na severu, potvrdili su da Beograd bar jedan Srbije u zemqi.
dan treba da bude vazduhoplovna prestonica sveta. – Ako posle Batajnice 2009 bar jedan de~ak ili devoj~ica
Rekonstruktivni zahvati na aerodromu, u {ta spada i iz- po`eli da postane pilot Vojske Srbije smatra}emo da smo uspe-
gradwa novog kontrolnog torwa i prilaznih puteva, izvedeni li u nameri, a uveren sam da }e ih biti i znatno vi{e. ^iweni-
su brzo. Zahvaquju}i inicijativi ministra odbrane Dragana ca da u vreme ekonomske krize ovoliki broj zemaqa u~estvuje na
[utanovca na me|unarodnom planu, stajanka u Batajnici bi- batajni~kom aeromitingu pokazuje da postoji veliki respekt pre-
la je popuwena najsavremenijim letelicama dana{wice, a ma na{em sistemu odbrane, Vojsci i vojnom vazduhoplovstvu – na-
brojni posetioci mogli su da u`ivaju u bravurama vrhunskih glasio je ministar odbrane.
svetskih pilota.
Piloti Vazduhoplovstva i pro-
tivvazduhoplovne odbrane Vojske
Srbije otvorili su program demon-
striraju}i ve{tine pilotirawa i
manevarske sposobnosti aviona do-
ma}e proizvodwe lasta 95, galeb G-
2, supergaleb G-4 i orao, zatim avi-
ona MiG-29 i helikoptera gazela.
Prvi u e{elonu ViPVO nastu-
pili su predstavnici lova~ke avija-
cije, po dva aviona MiG-21 i MiG-
29 iz sastava 101. lova~ke avijacij-
ske eskadrile sa batajni~kog aero-
droma. Sledili su predstavnici ju-
ri{ne avijacije, na avionima orao
iz sastava 98. avijacijske baze iz
Kraqeva, a onda predstavnici {kol-
sko-borbene avijacije, na avionima
supergaleb G-4, i {kolske avijacije u
avionima utva-75.
Na radost ogromnog broja qu-
biteqa letewa, koji su prosto priti-
sli {iroku aerodromsku pistu, po
 Mi rov ne mi si je

ДОПРИНОС
ГЛОБАЛНОМ МИРУ
U~e {}em u mi rov nim ope ra ci ja ma {i rom sve ta, pri pad ni ci na {eg si ste ma
od bra ne na naj bo qi na ~in sve do ~e o Voj sci, ali do pri no se i ugle du
i kre di bi li te tu Sr bi je na me |u na rod noj sce ni

П
ripadnici Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije trenutno su anga`ovani
u ~etiri mirovne misije pod pokrovi-
teqstvom Ujediwenih nacija – Kongu, Libe-
riji, Obali Slonova~e, a od juna i u ^adu i
Centralnoafri~koj Republici.
Misija u ^adu u Centralnoafri~koj Republici uspo-
stavqena je posle odluke srpskog parlamenta o u~e{}u
profesionalnih pripadnika sanitetske slu`be na{eg si-
stema odbrane u sastavu norve{kog kontingenta u mirov-
noj misiji Ujediwenih nacija.
Narodna skup{tine Srbije odobrila je u~e{}e vojnog
8 saniteta u toj mirovnoj misiji posle poslani~ke rasprave,
na vanrednoj sednici 3. juna, na kojoj je ministar odbrane
Dragan [utanovac obrazlo`io predlog takve odluke.
Tom prilikom on je istakao da je za spoqnopoliti~ki
kredibilitet Srbije va`no da pripadnici Vojske u~estvuju
u multinacionalnim mirovnim operacijama pod okriqem
Ujediwenih nacija, kakvo je predlo`eno u~e{}e lekarskog
tima u operaciji u ^adu, gde su prisutni vojni predstavni-
ci 36 dr`ava i policijsko osobqe 20 zemaqa sa svih kon-
tinenata.
– Ube|eni smo da Vojska Srbije ima mogu}nosti, mo`e
i `eli da u~estvuje u mirovnim operacijama, ~ime bismo
podigli i me|unarodni kredibilitet na{e zemqe – rekao
je [utanovac i podsetio na istoriju u~e{}a na{e vojske u
mirovnim misijama, od Sinaja 1956. godine, zatim u Jeme-
nu, Kongu, Iranu, Namibiji, Angoli, Isto~nom Timoru i Bu-
rundiju.
Dosada{wa iskustva pripadnika srpske vojske u po-
smatra~kim i vojnosanitetskim mirovnim misijama jesu do-
bra, a Srbija na taj na~in jasno pokazuje da `eli da bude
deo progresivnih snaga me|unarodne zajednice u o~uvawu
mira, stabilnosti i napretka u svetu.

15. decembar 2009.

 Конгo
Mirovna operacija UN u DR Kongo (MONUC) uspostavqena je
novembra 1999. godine u skladu sa Poglavqem VI i VII poveqe OUN
a na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN broj 1279.
9
Jedinicu ~ini sanitetski tim u ~ijem su sastavu dva lekara i
~etiri medicinska tehni~ara, koji u misiji obrazuju dva tima za
medicinsku evakuaciju vazdu{nim putem (AMET). Sme{teni su u
Kin{asi. Od 7. marta 2003, kada je upu}en prvi sanitetski tim u
DR Kongo, sanitetski timovi u misiji anga`uju se sa mandatom od
{est meseci. Trenutno se u misiji nalazi dvanaesti tim (AMET-12).

Либеријa
Misija UN u Liberiji (UNMIL) organizovana je posle potpi-
sivawa mirovnog sporazuma u Akri, Gana, i dono{ewa Rezolucije
Saveta bezbednosti UN 1509 od 19. septembra 2003. godine.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije u~estvuju u mirovnoj
operaciji u Liberiji od 10. decembra 2003, kada su dva na{a voj-
na posmatra~a upu}ena u Liberiju.
Anga`ovawe vojnih posmatra~a naredne godine pove}ano je
sa dva na tri (9. marta), odnosno {est (19. maja). Na ~etiri pri-
padnika na{e u~e{}e smaweno je 14. marta 2009. godine.
Vojni posmatra~i se smewuju posle isteka mandata od godinu.
Pored pripadnika Ministarstva odbrane u misiji u~estvuju i pri-
padnici MUP-a Srbije.
Te`i{te u radu vojnih posmatra~a jesu patrolirawe, kontrola
i spre~avawe ilegalne trgovine i implementacija mirovnog procesa.

Обалa Слоноваче
Mirovna misija Ujediwenih nacija u Obali Slonova~e
(UNOCI) uspostavqena je Rezolucijom Saveta bezbednosti
UN 1528, usvojenom 27. februara 2004, na osnovu procene
da situacija u Obali Slonova~e predstavqa kontinuiranu
pretwu svetskom miru.
Ministarstvo odbrane u~estvuje u mirovnoj operaciji
UNOCI od 1. maja 2004. sa tri vojna posmatra~a.
Situacija u Obali Slonova~e trenutno je stabilna, ali
je te{ko predvideti razvoj doga|aja. Te`i{te rada vojnih po-
smatra~a jeste na spre~avawu ilegalne trgovine i obavqa-
wu redovnih zadataka patrolirawa.

Чад и Централноафричкa Републикa

Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1778 od 25. septembra
2007. odobreno je uspostavqawe mirovne misije u ^adu i Central-
noafri~koj Republici, u skladu sa poglavqima VI i VII poveqe UN.
Ministarstvo odbrane Republike Srbije u~estvuje u mirovnoj
operaciji MINURCAT od 23. juna 2009. sa sanitetskim timom u
okviru poqske bolnice, koja se nalazi u sastavu kontingenta Kra-
qevine Norve{ke. Sanitetski tim ~ine tri lekara (op{ti hirurg,
ortoped i anesteziolog) i tri medicinska tehni~ara.
Prisustvo na{eg medicinskog tima u okviru norve{kog kon-
tingenta u mirovnoj misiji u ^adu i Centralnoafri~koj Republici,
pozdravio je na sve~anom otvarawu vojne bolnice u Abe{eu speci-
jalni izaslanik Generalnog sekretara Ujediwenih nacija portugal-
ski diplomata Viktor da Silva Angel.
U srcu Afrike, visoko iznad stroja qudi najboqe voqe i
iskrene privr`enosti profesiji, vijori se i zastava Srbije.
Ciq misije jeste pru`awe humanitarne pomo}i neophodne za
opstanak skoro pola miliona izbeglih i raseqenih lica, koja su
posledwih godina na{la uto~i{te u kampovima UNHCR-a u isto~-
nom i ju`nom ^adu.
Prvi {esto~lani medicinski tim vratio se iz misije sa meda-
qama UN, dobijenim za profesionalizam u izvr{avawu zadataka i
za po`rtvovawe i humanost u le~ewu dece i stanovni{tva. Zame-
nio ga je novi jo{ brojniji tim, koji se posle priprema u Norve{koj
posvetio humanom zadatku u Africi, u misiji dobre voqe qudi sa
svih kontinenata koji nisu ravnodu{ni prema stradawu i patwu si-
roma{nih naroda. U toj misiji je i Srbija, potvr|uju}i ve} deceni-
jama isticanu opredeqenost da su mir i solidarnost u svetu nede-
qiva vrednost.
 Pro mo ci ja no vih ofi ci ra Voj ske
СПРЕМНИ
ДА БРАНЕ СРБИЈУ
Stu den ti 129. i 130. kla se Voj ne aka de mi je pro mo vi sa ni su u ofi ci re srp ske
voj ske sre di nom sep tem bra, ve} tra di ci o nal no is pred Do ma Na rod ne skup {ti ne,
u pri su stvu naj vi {ih dr `av nih i voj nih zva ni~ ni ka
И
spred Doma Narodne skup{tine, 19. septembra, odr`ana je
sve~ana promocija 129. i 130. klase studenata Vojne akade-
mije u oficire Vojske Srbije. To je ~etvrta generacija pot-
poru~nika koja je na taj na~in, sve~anim defileom i jedin-
stvenom vojnom ceremonijom, predstavqena gra|anima Sr-
bije. Sve~anosti je prisustvovao kompletan dr`avni i vojni vrh,
ali i brojne ugledne zvanice iz zemqe i inostranstva.
Stroju mladih oficira obratio se najpre predsednik Re-
publike Srbije Boris Tadi} re~ima: „Tra`im od vas da brani-
te Srbiju i ~uvate mir. Zahvalan sam svim pripadnicima Vojske
Srbije {to su reafirmisali vojni poziv. Danas je ponovo ~ast
biti srpski vojnik.”
Ministar [utanovac ocenio je da je promocija potporu~-
nika ispred srpskog parlamenta jedan od najzna~ajnijih dr`av-
nih doga|aja i da na taj na~in, prepoznatqivom vojnom ceremo-
10 nijom, Srbija pokazuje svoju dr`avnost.
Oficirske sabqe prvom, drugom i tre}em studentu u ran-
gu – potporu~nicima Milanu Kova~evi}u, Bojanu Tanaskovskom i
Milutinu Mojsilovi}u – tradicionalno je dodelio predsednik
Tadi}. Ministar odbrane Dragan [utanovac uru~io je pi{to-
15. decembar 2009.
qe sa posvetom najuspe{nijim potporu~nicima u bataqonima
Kopnene vojske, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbra-
ne i Logistike – Filipu Sto{i}u, Nikoli Dimitrijevi}u i Mo-
miru Stankovi}u.
Obra}aju}i se u ime generacija koje su 2009. godine zavr-
{ile {kolovawe na Vojnoj akademiji, najboqi student potporu~-
nik Milan Kova~evi} rekao je da su najmla|i oficiri Vojske
Srbije danas spremni za sve zadatke koje dr`ava postavqa
pred wih.
– Spremni smo da u svakom trenutku sledimo tradiciju srp-
ske vojske i unapre|ujemo je u novom dobu, pred novim izazovi-
ma. Na ovaj radostan i ~astan dan `elimo da zahvalimo svima
koji su stajali uz nas tokom godina obuke, u~ewa i rada. U bilo
kojoj misiji da se na|emo pokaza}emo da poverewe koje ste nam
ukazali i podr{ka koju ste nam pru`ili nisu bili uzaludni –
rekao je potporu~nik Kova~evi}.
Sve~ani defile svih studenata Vojne akademije upotpuni-
li su prelet avijacije Vojske Srbije i velika dr`avna zastava,
poklon na{eg najboqeg tenisera Novaka \okovi}a, koju su gar-
disti nosili ispred sve~anog stroja.
 Ba z a Jug

ГАРАНЦИЈА МИРА 11

Voj na ba za „Jug“ na Ce po ti ni kod Bu ja nov ca, naj ve }a i naj mo der ni ja u re gi o nu,

otvo re na je 23. no vem bra. Na me we na je za sme {taj oko 1.000 voj ni ka, ali i
opre me, na o ru `a wa, bor be nih i ne bor be nih vo zi la, te sred sta va po treb nih za
sva ko dnev no funk ci o ni sa we sa vre me ne pro fe si o nal ne voj ne je di ni ce.

О
tvarawu baze „Jug“ na Cepotini kod Bujanovca, 23. novem-
bra, prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadi}, pre-
mijer Mirko Cvetkovi}, ministar odbrane Dragan [utano-
vac, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpu-
kovnik Miloje Mileti}, ali i brojni gosti iz Vlade Repu-
blike Srbije, Ministarstva odbrane i Vojske, predstavnici voj-
nodiplomatskog kora, MUP-a i lokalne samouprave.
Tom prilikom predsednik Tadi} istakao je da je postojawe
vojne baze u op{tini Bujanovac kqu~na garancija sigurnosti i
mira u tom delu Srbije. „Svi gra|ani Srbije koji `ele mir i
stabilnost u regionu i najboqe me|unacionalne odnose treba
da budu zadovoqni otvarawem baze 'Jug'. Svi koji ne `ele mir i
svi koji se bave organizovanim kriminalnom ne treba da budu
zadovoqni”, rekao je predsednik Srbije.
„Jug“ u oblasti bezbednosti ima vi{estruk zna~aj za Srbi-
ju i wenu vojsku, ali i region. Poseduje i izuzetan razvojni po-
tencijal, jer }e u woj raditi oko 1.000 pripadnika Vojske, {to
qudima iz tog kraja nudi mogu}nost upo{qavawa. Tako|e }e bi-
ti jedan od kqu~nih doprinosa pripremi na{e vojske za u~e{}e
u mirovnim operacijama.
Baza na Cepotini predstavqa najzna~ajniji infrastruktur-
ni projekat koji je Vojska izgradila u posledwih nekoliko dece-
nija. Predstoji jo{ ure|ivawe 65 hektara zemqi{ta, koje }e po-
slu`iti Vojsci za pripremu za anga`ovawe u svim misijama.
Nova vojna baza udaqena je oko pet kilometara od centra
Bujanovca, s leve strane autoputa Beograd–Ni{–Vrawe–Bujano-
vac, koji vodi prema srpsko-makedonskoj granici. Kompleks zau-
zima oko 35 hektara zemqi{ta, sa 66 objekata, od ~ega su 44
objekta visokogradwe, ukupne povr{ine oko 22.000 kvadratnih
metara.
Trenutno je najsavremeniji objekat kasarnskog tipa koji po-
seduje Vojska. Umesto spavaonica za vi{e desetina pripadnika,
objekti za sme{taj u bazi raspola`u sobama sa ~etiri kreveta
i zasebnim mokrim ~vorom. Baza ima sportske terene, restoran
kapaciteta od 2.000 mesta, ambulantu, kotlarnicu, benzinsku
stanicu i radionicu za popravku vozila. Pored toga, ima do-
voqne kapacitete magacinskog prostora, gara`a, stajanki i
nadstre{nica.
Uslovi koje baza „Jug“ pru`a na{im vojnicima i stare{i-
nama jesu u rangu uslova koje imaju najsavremenije armije sveta
– obezbe|uju apsolutno sve za vrhunsku organizaciju `ivota i
rada i bitan su preduslov za kvalitetnu realizaciju obuke i za-
dataka.
Ukupna vrednost izgradwe objekata visokogradwe i infra-
strukture baze iznosi oko 1.740.000.000 dinara. Za slede}u
godinu planirana je tre}a faza, tokom koje }e biti podignuti
kantina, vojni~ki klub i sportska sala.
 Za kon ska re gu la ti va

ОКВИР САВРЕМЕНОГ
ОДБРАМБЕНОГ СИСТЕМА
Normativna dokumenta koja defini{u sistem odbrane i strate{ka opredeqewa
na{e zemqe zaokru`ena su nedavno u Narodnoj skup{tini usvajawem izmena ve}
postoje}ih propisa, ali i novih vojnih zakona i strategija. Na taj na~in omogu}eni
su nastavak reforme sistema i izgradwa modernog sektora odbrane u Srbiji.

Н
Na sednici Narodne skup{tine Srbije, 26. oktobra, posla- je i drugih snaga odbrane u konkretnom slu~aju zasnovano na Usta-
nici su usvojili dve strategije i {est vojnih zakona – stra- vu Srbije i me|unarodnom pravu, ako je u skladu s nacionalnim,
tegije o nacionalnoj bezbednosti i odbrani Republike Sr- bezbednosnim i odbrambenim interesima zemqe i ako je obezbe-
bije, izmene Zakona o odbrani i o Vojsci, Zakon o vojnoj, |ena adekvatna pravna za{tita u~esnika u tim operacijama, o ~e-
radnoj i materijalnoj obavezi, Zakon o civilnoj slu`bi, Za- mu odlu~uje Narodna skup{tina.
kon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multina- Godi{wi plan o mirovnim misijama Vladi Srbije predla`u
cionalnim operacijama van granica Srbije i Zakon o Vojnooba- ministar odbrane, odnosno ministar unutra{wih poslova, dok je
ve{tajnoj i Vojnobezbednosnoj agenciji. razmatrawe i usvajawe tog plana u nadle`nosti Skup{tine Sr-
Usvojen je i Zakon o odlikovawima, koji predvi|a tri vrste bije. Trupe u misiju {aqe predsednik dr`ave, na osnovu odluke
odlikovawa – ordene, medaqe i spomenice. Me|u {est ordena je parlamenta i u skladu sa zakonom, na predlog ministra odbrane.
i orden zasluga za odbranu i bezbednost, a me|u tri medaqe i Zakon o Vojnoobave{tajnoj i Vojnobezbednosnoj agenciji
medaqa zasluga za odbranu i bezbednost. obezbe|uje zna~ajnu racionalizaciju i poboq{awa rada te dve
Zna~aj usvajawa zakona ogleda se, pre svega, u ~iwenici da agencije, ali i racionalniju upotrebu resursa i brzinu razmene
omogu}ava nastavak reforme i izgradwe modernog sistema od- informacija. Omogu}ava i ja~awe mehanizama demokratske i ci-
brane u Srbiji. Time se zaokru`uje naporan, dvoipogodi{wi rad vilne kontrole rada vojnih slu`bi bezbednosti i ve}u za{titu
na zakonskoj regulativi, koja je delom bila zastarela ili nije ni qudskih prava u primeni posebnih postupaka i mera. Zakon uvo-
postojala. di i instituciju Generalnog inspektora, ~iji bi rad, sem ostalog,
Naro~ito je zna~ajno usvajawe Strategije nacionalne bez- upravo trebalo da poja~a postoje}u demokratsku i civilnu kon-
bednosti i Strategije odbrane, koje uz ranije usvojeni Strategij- trolu vojnih slu`bi.
ski pregled odbrane ~ine tri najva`nija strategijska dokumenta. Promene bezbednosnog ambijenta na globalnom, regional-
Takva strategijska dokumenta nemaju mnoge razvijenije ze- nom i nacionalnom planu, gde preovladavaju nevojne i nedr`av-
mqe. Rusija je tek nedavno usvojila sli~nu regulativu. To svakako ne pretwe bezbednosti, osnovna su odlika izmewenih okolnosti
mnogo zna~i za izgradwu efikasnog sistema odbrane. u kojima vojne slu`be rade. U tom smislu novi Zakon u potpunosti
S tim ciqem izmene zakona o odbrani i Vojsci, koji su usvo- je uskla|en sa savremenim bezbednosno-obave{tajnim potreba-
jeni po~etkom 2008. godine, unose potrebne novine kako bi se ma od zna~aja za odbranu i predstavqa zna~ajan doprinos ostva-
omogu}ila modernizacija sistema odbrane i vojne organizacije. rivawu interesa nacionalne bezbednosti Srbije.
Usvojeno je sve ono {to, prema mi{qewu i sugestijama qudi „na
terenu”, pove}ava efikasnost rada i otklawa nedoumice u tuma-
~ewu pojedinih elemenata zakona. Radi se o prilago|avawu po-
stoje}ih normativnih akata prakti~nim zahtevima upravqawa si-
stemom odbrane, naro~ito u kontekstu reforme i integrativnih
procesa koji traju.
Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u
multinacionalnim operacijama jeste novi propis kojim Srbija
iskazuje svoje opredeqewe da se bezbednost i mir ~uvaju svuda
gde su ugro`eni, a ne samo na svojim granicama. Tako ona posta-
je deo progresivnih snaga sveta koje pod okriqem Ujediwenih na-
cija zajedni~ki brinu o o~uvawu mira i poretka i spremne su da
reaguju ako do ugro`avawa do|e bilo gde u svetu. To je uostalom
12 i vi{edecenijska tradicija vojske na{e zemqe, koja bele`i zai-
sta veliki niz mirovnih misija u kojima su weni pripadnici u~e-
stvovali pod popularnim „plavim {lemovima“.
Upu}ivawe u multinacionalne operacije mogu}e je, prema
odredbama novog zakona, ako je u~e{}e pripadnika Vojske Srbi-

15. decembar 2009.

 Voj ne {ko le
Voj na aka de mi ja

ВИШЕ ОД РАТНЕ ВЕШТИНЕ 13

Oduvek je [ko la na ci o nal nog ran ga i zna ~a ja, od ne dav no noj akademiji.
Vojna akademija Pa `qi vo
va`ila za elit- akre di to va nih stu dij skih pro gra ma, u sa sta vu odmereni kon-
nu {kolu, u koju obra zov nog si ste ma Sr bi je, je ste oko sni ca bu du }eg cepti i sadr`a-
dolaze samo naj- Voj nog uni ver zi te ta, ~i je je for mi ra we na ja vio ji nastavnog
boqi kako bi pla na studijskih
stekli visoko me nax ment si ste ma od bra ne, ali i svo je vr stan programa,
vojno obrazova- re gi o nal ni cen tar za obra zo va we voj nog ka dra objektivno
we. Prijem na utvr|ene norme
Akademiju gene- i aktivnosti ve-
racijama je predstavqao neku vrstu trijumfa, potvrde kvaliteta. zane za prakti~ne oblike nastave, odnosno obuku, pravilno izba-
Danas je ona savremena visoko{kolska ustanova, odnedavno deo lansiran odnos izme|u redovne nastave i obuke, odnosno uspo-
obrazovnog sistema Srbije, priznata i poznata daleko izvan dr- stavqawe sinergije izme|u ta dva oblika realizacije nastave,
`avnih granica. uveliko pove}avaju efikasnost i kvalitet studirawa.
Akademija na svojevrstan na~in oslikava ukupno stawe si- Vojna akademija pretenduje da postane regionalni centar za
stema odbrane. Podatak da se na konkurs za prijem u najmla|u kla- obrazovawe vojnog kadra budu}i da je jedina u regionu sa~uvala
su studenata 2009. godine javilo ~etiri puta vi{e od potrebnog potrebne nau~ne, nastavne i infrastrukturne kapacitete da bi
broja, a da je na jedno u~eni~ko mesto u Vojnoj gimnaziji konkuri- mogla odgovoriti tom zadatku. Ve} sada ona {koluje studente iz
salo ~ak 12 kandidata, govori o pove}awu ugleda vojnog {kolstva, susednih zemaqa, dok se na razli~itim oblicima usavr{avawa u
ali i perspektivama koje ta vrsta obrazovawa nudi. Konkurenci- woj nalaze i oficiri sa svih strana sveta.
ja }e, po svemu sude}i, iz godine u godinu biti sve o{trija, {to }e Akreditacija pet studijskih programa na Vojnoj akademiji sa-
sigurno doprineti obrazovawu kvalitetnog stare{inskog kadra. mo je uvod u formirawe Vojnog univerziteta koji bi doneo boqi
Svake godine, ispred Doma Narodne skup{tine, iz stroja kvalitet nastave i obrazovawa oficira, te omogu}io realizaci-
Vojne akademije u stroj jedinica Vojske Srbije prelaze novouna- ju poslediplomskih i doktorskih studija, ali i nau~nih istra`iva-
pre|eni potporu~nici. Re~ je o mladim qudima sa naj~asnijim za- wa zna~ajnih za odbranu. Vojni univerzitet da}e institucionalni
nimawem – odbrana zemqe. Za dve godine, na sve~anoj promociji okvir i za stvarawe nau~no nastavnog kadra za Akademiju i Voj-
taj ponos ima}e i devojke, koje se ve} tre}u godinu {koluju na Voj- nomedicinsku akademiju.

Voj nomedicinska aka de mi ja

БРЕНД ОД ТРИ СЛОВА

li~itih regiona
Vojnomedi- U 2009. go di ni na VMA je pr vi put osnov ne stu di je i krajeva sveta.
cinska akademi- T o k o m
ja, ili kako je to me di ci ne upi sa lo osam na est stu de na ta, {to pred sta vqa
2009. Vojnome-
uobi~ajeno re}i zna ~a jan ko rak na {e naj ve }e voj no me di cin ske usta no ve dicinska akade-
– VMA, ba{ti- u aka dem ski pro stor Sr bi je mija upisala je
ni tradiciju od prvu generaciju
165 godina is- od osamnaest
kustva vojne medicine, sa usponima i padovima, slede}i sudbinu studenata medicine, koji }e osnovne studije zavr{iti u toj usta-
dr`ave i dru{tva. Danas je, kao i decenijama unazad, sinonim vr- novi. To je zna~ajan korak koji ~ini u pravcu etablirawa u aka-
hunske zdravstvene nege i jedan od za{titnih znakova – brend si- demskom prostoru Srbije. Postoji sna`na voqa da VMA, zajed-
stema odbrane i Srbije. no sa Vojnom akademijom, uskoro postane deo jedinstvenog Voj-
Iako je godinama bila nedostupna civilima, VMA je od pro- nog univerziteta.
{le godine 40 posto kapaciteta stavila na raspolagawe gra|an- Pored sertifikata CREVAL, dobijenog posle vojnosanitetke
stvu. Kao tre}a po veli~ini vojna bolnica na svetu, ona ostaje po- ve`be „Siguran put“ krajem pro{le godine, koji tu ustanovu kva-
sve}ena najpre o~uvawu zdravqa pripadnika Vojske Srbije. lifikuje za ravnopravno u~e{}e u svim me|unarodnim aktivnosti-
Pored negovawa tradicije vrhunskog kadra, koji trenutno ~i- ma, VMA je dobila priznawe da je 25. letwa univerzijada bila
ni 115 profesora i docenata i 46 asistenata, Akademija je uz najboqe medicinski obezbe|ena u istoriji, a taj posao bio je po-
pomo} i podr{ku menaxmenta sistema odbrane uspela da se mo- veren upravo wenim lekarima.
dernizuje i opskrbi najsavremenijom opremom. Lider je u ovom Vojnomedicinska akademija daje i najve}i broj lekara i teh-
delu Evrope kada se govori o najnovijim metodama dijagnostike i ni~ara za medicinske timove koji u~estvuju u mirovnim operaci-
le~ewa. Zbog toga se neretko na VMA dopremaju bolesnici iz raz- jama u Kongu, ^adu i Centralnoafri~koj Republici.
 Pro fe si o na li za ci ja voj ske

ИМПЕРАТИВ СТРУКЕ
Profesionali- Celovita reforma odbrambenog sektora Srbije, ku je zavr{ilo 2.325
zacija vojske, defi- lica, a me|u wima i
nisana strategijskim uz tehni~ku modernizaciju i novu organizaciju 229 `ena.
i doktrinarnim doku- Vojske, bi}e zaokru`ena tek profesionalizacijom U Vojsku je pri-
mentima, prvenstve- vojnih sastava, {to je predvi|eno najvi{im strate{kim mqe no 1.873 kandi-
no Strategijskim data, od toga 217
pregledom odbrane, dokumentima. Tom poslu je Ministarstvo odbrane u 2009. `ena, a do kraja go-
predstavqa priori- pristupilo odgovorno i planski, a prema najavama dine o~ekuje se da
tet u radu General- nadle`nih, iako ga optere}uju brojni problemi, najpre vojnu karijeru zapo~-
{taba Vojske Srbije, ne jo{ 200 profesi-
koji je odredio pred-
finansijski, uspe{no }e se okon~ati naredne godine. onalnih vojnika.
sednik dr`ave. Pomenute ci-
Prvi konkurs za fre pokazuju da se u
popunu slobodnih radnih mesta i prijem profesionalnih vojni- sistemu odbrane profesionalizaciji pristupa planski i si-
ka u Vojsku Srbije raspisan je 1. novembra pro{le godine. Ka- stematski, da se kandidati zapo{qavaju posle uspe{no okon-
snije je u dva navrata dopuwavan. Do kraja novembra 2009. pod- ~ane obuke i tek kada steknu potrebna znawa i ve{tine za
neto je 9.448 molbi, {to je znatno vi{e od broja postoje}ih rad- predvi|eno radno mesto. Problem je {to, kako je to nedavno
nih mesta i jasno pokazuje koliko je Vojska po`eqan poslodavac. ocenio ministar [utanovac, sada treba zaposliti 4.500 do
Zanimqivo je da su 1.307 molbi, ili 13,83 posto od ukup- 5.000 profesionalnih vojnika, a veoma je te{ko kvalitetno
nog broja, poslale `ene, {to je u ravni interesovawa `ena i u obu~iti, strukturisati i zaposliti sve wih u jednoj godini.
drugim sistemima odbrane i wihovog u~e{}a u sastavima mini- Problem su i finansijska sredstva, ali on veruje da se doma-
starstava i vojnih jedinica. }inskim vo|ewem finansija u Ministarstvu odbrane te te{ko-
Do sada je na obuku u trajawu od tri do osam sedmica, u }e mogu prevazi}i.
osam ciklusa, upu}en 3.161 kandidat, od ~ega su 384 `ene. Obu-

Si ste ma ti za ci ja rad nih me sta

ОДМЕРАВАЊЕ ПОТРЕБА
Ciq promena u Sa vre me ni bez bed no sni, po li ti~ ki, eko nom ski, ali vojske i kasnije
unutra{woj strukturi i kul tu ro lo {ki to ko vi na met nu li su po tre bu da se JNA, koje nisu pri-
Ministarstva odbra- padale velikim blo-
ne jeste optimizacija si stem od bra ne Sr bi je dru ga ~i je ure di, po go to vo kovima. U blokovski
postoje}e organiza- we go va unu tra {wa struk tu ra. To me su do pri ne li svrstanim zemqama
cije, uz zadovoqewe i zah te vi da se zbog ak tu el ne fi nan sij ske kri ze organizaciona re-
principa efikasno- {ewa dolazila su i
sti i interoperabil-
ra ci o na li zu je dr `av ni apa rat. U tom smi slu, nametana s vrha.
nosti nove organiza- i u Mi ni star stvu od bra ne pri vo di se kra ju Srbija danas
cije i wene elasti~- no va si ste ma ti za ci ja rad nih me sta. prati i primewuje
nosti radi postizawa najrazvijenije stan-
{to boqih efekata u darde u toj oblasti.
svim situacijama. Sve nadle`nosti Ministarstva treba da rea- Zbog toga se ve}i broj zemaqa ugleda na wu i primewuje wena
lizuje {to mawi broj izvr{ilaca, u skladu sa opredeqewem Vla- re{ewa. Stoga }e sistematizacije novih radnih mesta u Mini-
de Srbije da se dr`avna uprava svede na optimalnu meru. starstvu odbrane biti ura|ena odgovorno, uz po{tovawe opre-
O vi{ku zaposlenih u Ministarstvu odbrane bilo je i ra- deqewa definisanih najvi{im strategijskim dokumentima o op-
nije re~i. Odluka Vlade o smawewu broja pripadnika u siste- timalnim re{ewima odbrambenih potreba na{e zemqe.
mu odbrane predstavqa samo nastavak ve} zapo~etog procesa Nova piramida oficirskog i podoficirskog kadra, pred-
wegove racionalizacije i prilago|avawa zahtevima vremena. vi|ena pomenutim novinama, zadovoqi}e savremene kriteriju-

14
Na pomenutim poslovima anga`ovana je Uprava za organizaci-
ju Ministarstva odbrane.
Prednost Ministarstva odbrane ogleda se u tome {to za
taj zadatak ima osposobqen kadar i odgovaraju}u, samostalnu
metodologiju, razvijanu decenijama prema potrebama srpske
me vojne organizacije. Na taj na~in promeni}e se i struktura
zaposlenih u samom Ministarstvu odbrane. Tako }e, na primer,
broj pukovni~kih mesta biti smawen dva i po puta, sa sada{wih
1.000 na ne{to vi{e od 400, uz te`wu da civilna lica rade
one poslove za koje nije potrebno vojno obrazovawe.

15. decembar 2009.

 Re no vi ra ni Cen tral ni dom Voj ske Sr bi je

ДИСКРЕТНИ ШАРМ 15

БЕОГРАДА
Iz lo `ba sli ka Ci le ta Ma rin ko vi }a Ak ci ja, na pad, od bra na, kon cer ti
Umet ni~ kog an sam bla Mi ni star stva od bra ne Sta ni slav Bi ni~ ki, ali i broj ne
pro mo ci je kwi ga, stru~ ni, na u~ ni i me dij ski do ga |a ji to kom 2009, po tvr di li su
da je re no vi ra ni Cen tral ni dom Voj ske Sr bi je pre po zna tqi vo me sto
na ma pi kul tu re srp ske pre sto ni ce

Р
enovirani Centralni dom Vojske Srbije, mesto kulture i kse [anti}a kazivao je glumac Ivan Bosiq~i}, voditeq pro-
dru`ewa u srcu Beograda, izlo`bom slika Cileta Marinko- grama.
vi}a – Akcija, napad, odbrana i sve~anim koncertom Umet- Glasovi na{ih poznatih estradnih umetnika, koji ~esto na-
ni~kog ansambla Ministarstva odbrane Stanislav Bini~ki, stupaju sa Ansamblom – Maje Oxaklijevske, Ivane Kne`evi},
jo{ {ire je otvorio vrata za kulturne, stru~ne, nau~ne i me- Mine Lazarevi}, Mirjane Jovanovi} i grupe „Legende“ – dodat-
dijske doga|aje u budu}nosti. no su oplemenili koncert.
Tako zna~ajni doga|aji na umetni~koj sceni Srbije privukli Dirigovali su Pavle Medakovi}, Vojkan Borisavqevi} i
su brojnu publiku, prijateqe i po{tovaoce stvarala{tva Cile- na~elnik Ansambla kapetan Igor Mitrovi}.
ta Marinkovi}a, ali i muzi~ke tradicije koja se prote`e u tri Prva izlo`ba i prvi koncert u renoviranom starom zda-
veka. Uveli~ali su ih poznata imena iz sveta kulture, nauke, wu, koji oslikava diskretni {arm i eleganciju Beograda, na naj-
umetnosti, estrade, medija, vojnodiplomatski predstavnici, ge- lep{i na~in najavquju da }e Centralni dom Vojske Srbije sve
nerali i oficiri Vojske, re~ju svi koji su `eleli da prepozna- vi{e biti mesto istinskih kulturnih doga|awa.
tqive slike i zvuke do`ive u novom, oplemewenom prostoru Do- Centralni dom Vojske Srbije predstavqa izuzetno arhitek-
ma, koji pamti velika kulturna doga|awa u decenijama iza nas. tonsko ostvarewe @ivka Piperskog i Jovana Jovanovi}a, koje
Izlo`bu je otvorio ministar odbrane Dragan [utanovac, danas u`iva status utvr|enog kulturnog dobra. Wegova obnova
isti~u}i zna~aj kulture u `ivotu i radu Vojske i zadovoqstvo {to jeste dug prema kulturnim i istorijskim vrednostima koje oslika-
se starom zdawu, gra|enom od 1929. do 1932. sredstvima ratni- va, ali i nastojawe da se sa~uva srpska vojna tradicija.
ka iz Prvog svetskog rata, vra}a neka-
da{wi sjaj, ali dodaju i novi sadr`aji,
koji }e jo{ boqe omogu}iti prikaz ono-
ga {to se radi u sistemu odbrane i Voj-
sci Srbije, ali i izvan wih. Te mogu}no-
sti upotpuwene su novim Medija cen-
trom, koji }e biti opremqen najsavre-
menijim audio-vizuelnim sredstvima.
U takvom prostoru koncert Umet-
ni~kog ansambla izgledao je jo{ sve~a-
nije. U ~ast Stanislava Bini~kog i we-
govih zasluga za razvoj i trajawe vojne
muzi~ke tradicije, preto~ene u brojne
umetni~ke bisere neprolazne vredno-
sti, ~lanovi Ansambla nadahnuto su iz-
veli dela na{ih i stranih autora.
Gosti su slu{ali ~uveni „Mar{
na Drinu“, koji je komponovao upravo
Stanislav Bini~ki, zvuke mar{eva
„Aleksandar I Obrenovi}“ i „Flore-
ntiner“, kompoziciju „Tamo daleko“,
ali i taktove popularnih muzi~kih
ostvarewa {vedske grupe „ABBA“, ne-
prolazne „@ute duwe“… Stihove Ale-
 Sport ske ma ni fe sta ci je

СЛИКЕ КОЈЕ СУ
ОБИШЛЕ СВЕТ
Let wa uni ver zi ja da u Be o gra du, naj ve }i sport ski do ga |aj 2009. na sve tu,
42. svet sko voj no pr ven stvo u ma ra to nu, ali i Pr vi FI FA–CISM Fut sal kup, ko ji je
oku pio pri pad ni ke voj ski svih biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka na jed nom me stu,
sa mo su deo sport skih ak tiv no sti na {eg si ste ma od bra ne u go di ni na iz ma ku

У
organizaciji najve}e sportske manifestacije na svetu
2009. godine – 25. letwe univerzijade – sistem odbrane
Srbije bio je fleksibilna, ali ~vrsta karika. Skoro
2.000 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane
anga`ovano je na toj sportskoj manifestaciji i, na taj na-
~in, nesumwivo doprinelo wenom uspehu.
Univerzijada u Beogradu progla{ena je za najboqu svih
vremena kada je re~ o zdravstvenoj za{titi. Za to su zaslu`ni
lekari VMA, koji su obavili oko 5.500 specijalisti~kih pre-
gleda na Poliklinici u Univerzitetskom selu, dok su svi „zah-
tevniji slu~ajevi“ adekvatno zbrinuti na Bawici.
Troje sportista, u~esnika Letwe univerzijade, koji su obo-
leli od novog gripa, Srbiju su napustili zdravi. ^etrdesetak
16 mobilnih sanitetskih timova, opremqenih najsavremnijim vozi-
lima i sredstvima, svakodnevno je de`uralo na borili{tima i
sportskim terenima.
Takmi~ewa su se odr`avala i na novoizgra|enom terenu
za streli~arstvo Vojne akademije, dok su wen sportski centar i
rekonstruisani atletski stadion slu`ili za treninge sporti-
sta. Akademija je pru`ila zna~ajnu logisti~ku podr{ku manife-
staciji.
Anga`ovawem na Univerzijadi, sistem odbrane potvrdio je
jo{ jednom da je pouzdan partner ostalim dr`avnim instituci-
jama u projektima od nacionalnog zna~aja.
Proletos, Beograd je ugostio i najboqe vojne maratonce
na 42. svetskom vojnom prvenstvu u maratonu, ali i predstavni-
ke oru`anih snaga svih {est biv{ih republika SFRJ na Prvom
FIFA–CISM Futsal kupu. Nesvakida{wa slika Beogradskog mara-
tona, u kome se za vrhunski plasman bore vojnici svih meridi-
jana, obi{la je svet.
Posle mnogo godina, FIFA–CISM Futsal kup okupio je na
jednom mestu pripadnike vojski {est dr`ava, ~lanica nekada-
{we jugoslovenske federacije. Slogan CISM – me|unarodnog sa-
veta za vojne spotove – „Prijateqstvo kroz sport”, od kog je i
potekla ideja za organizaciju te manifestacije, dobio je puno
zna~ewe tokom ~etvorodnevnog takmi~ewa u Srbiji.

MAGAZIN SPECIJALNI PRILOG 50