Zavisno od intenziteta ličnog interesa pojedinaca odnosno njihove brige za

dobrobitdrugih, razlikujemo pet dominantnih stilova rešavanja nefunkcionalnog

konflikta:1 . I n t e g r a c i j a Stranke konfrontiraju stavove, zajednički identifikuju
problem, predlažu iocenjuju moguća rešenja.2 . S u s r e t l j i v o s t Ovaj stil proizlazi
od redukovanja razlika i naglašavanja zajedničkih
interesa.3 . D o m i n a c i j a Dominaciju primenjuju pojedinci koj vise vode računa o
vlastitom nego ozajedničkim interesima.4 . I z b e g a v a n j e Stil izbegavanja svodi se na
pasivan stav i distanciranje od problema, pa cak iaktivno
prikrivanje.5 . K o m p r o m i s Kompromis je proces uspostavljanja ravnoteže izmedđu
realizacije ličnih izajedničkih interesa. Svaki učesnik se nečega mora odreći.Prilikom odabira
stila ( ili kombinacija stilova ) rešavanja sukoba važno je definisati ciljdelovnja. Šta od
komunikacijske situacije očekujemo? Želimo li pobediti, i poraženogavideti na podu? Ili nam
je cilj da obe strane u sukobu “ spasu obraz “ i osećaju se kao pobednici?Ukoliko želimo
uspešno kontrolisati međusobe i međugrupne sukobe u organizaciji,mora se voditi
računa o tri činjenice:1 . s u k o b j e n e i z b e ž a n ; 2. premalo sukoba jednako je tako
problematično kao i previše,3.ne postoji idealan način rešavanja sukoba.M i s i j a i
cilj svakog uspešnog manadžera bi tebala da bude ostvarivanje
o p t i m a l n e veličine konfliktne situacije u poduzeću kako bi se ostvario uspeh u organizaciji.
Bitno je istaknuti da konkurentnost organizacije, koja je ključ uspeha na tržištu, neodvojiva
jeod etike i morala, temelja uspešnog manadžementa i razvoja poduzeća. Ovaj situacijatada
vodi većoj dobiti budući da je ostvarena dobra koordinacija unutar organizacije.Predlaže se
nekoliko saveta kako da se prevaziđe konflikt:10

1.
Naučiti prihvatiti različitosti (razlike u mišljenju, kulturi, stavovima, polne
razlike)
2.
Komunicirati otvoreno, jasno, direktno i konstruktivno
3.
Naučiti slušati suprostavljenu stranu
4.
Ne dopustiti da emocije utiču na posao
5.
Naučiti zatražiti pomoć
6.
Imati poverenje u svoje saradnike
7.
Naučiti „ izaći iz svojih cipelica" i gledati na stvari i iz tuđe perspektive
8.
Izvući korist iz konflikta
9.
Tražiti rešenje na obostranu koristJedan od vrlo važnih aspekata rešavanja konflikta jeste i fer
komuniciranje. Važni aspektifer komunikacije su sledeći:

izražavati se jasno u ja-formi

sprečiti uvredljive poruke upućene suparniku

opisati problem i smetnje, a ne vređati protivnika

aktivno slušati

prepoznati prepreke u komunikaciji i prevazići ih

izraziti svoja osećanja

ne davati uputstva o tome kako bi drugi trebali da se ponašajuČest uzrok konflikata u interaktivnoj
komunikaciji jeste isticanje sopstvenog
„ja“ ,zatimodbrana sopstvenog stava, zastupanje svoje pozicije i prebacivanje odgov
ornosti nasagovornika. Kako izražavanje u ja formi nije uvek pogubno za uspešnu
komunikaciju,ukoliko znamo pravila izražavanja na ovaj način, smatramo poučnim navesti
neke tajneuspepnog izražavanja u” ja“ formi.
Izražavanje u ja-formi
znači preuzimanje odgovornosti za ono sto se izgovara, tj. bitidirektan i konkretan! Suparnik
se ne okrivljuje već je težiste komunikacije na delovanjunjegovih radnji na sagovornika!
Izražavanje u ja formi potencira govor o
sopstvenims h v a t a n j i m a s i t u a c i j e , s o p s t v e n i m ž e l j a m a , p o t r e b a m a i i n t e r e s i
m a ! O v a k a v n a č i n izražavanja ne treba shvatati kao tehnologiju, već se treba koristiti
osećajem!11

LITERATURA
1. Fox, Renata: POSLOVNA KOMUNIKACIJ A, Hrvatska sveučilišna na
k n a d a , Zagreb, 2001.2. Plevnik, Darko: INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA, Informatika,
Zagreb, 1986.