POVRŠINSKI INTEGRALI ( zadaci- III deo)

STOKSOVA FORMULA

Ako su P, Q, R neprekidne diferencijabilne funkcije a L zatvorena , deo po deo glatka kriva koja je granica deo

po deo dvostrane površi S, tada je:

cos α cos β cos γ

∂ ∂ ∂ ∂R ∂Q ∂R ∂P ∂Q ∂P

∫ Pdx + Qdy + Rdz = ∫∫
L S
∂x ∂y ∂z
dS = ∫∫ [cos α (
S
∂y
−
∂z
) − cos β ( − ) + cos γ (
∂x ∂z ∂x
− )]dS
∂y
P Q R

pri čemu su cos α , cos β i cos γ koordinate normale površi S koja je orijentisana na onu stranu u odnosu na

koju se obilazak krive L vrši u suprotnom smeru od smera kretanja kazaljke na satu.

3
1. Primenom Stoksove formule izračunati ∫ e dx + z ( x + y ) dy + yz 3 dz ako je C linija odredjena presekom
x 2 2 2

površi z = x + y , x = 0, x = 2, y = 0, y = 1 .
2 2

Rešenje:

Ovde ćemo najpre pronaći parcijalne izvode koji nam trebaju!

3
Iz ∫ e dx + z ( x + y ) dy + yz 3 dz je
x 2 2 2

∂P ∂P
P = ex → = 0∧ =0
∂y ∂z
∂Q 3 3 1
3 1 1
Q = z( x + y ) →
2
= z ( x + y ) ⋅ ( x + y ) po x = z ( x + y ) ⋅ 2 x = xz ( x + y )
2 22 2 2 2 2 ` 2 2 2 2 2 2

∂x 2 2
∂Q 3
→
= (x2 + y2 ) 2
∂z
∂R ∂R
R = yz 3 → = 0∧ = z3
∂x ∂y

Dalje nam treba p i q:

∂z x ∂z y
z = x2 + y2 → p = = ∧q = = pa je onda:
∂x x2 + y 2 ∂y x2 + y 2

2 2
 x   y  x2 y2
1+ p + q = 1+ 
2 2
 +  = 1+ 2 + = 2
 x + y2    x + y 2 x2 + y 2
  x +y
2 2 2
 

1
Kako je u pitanju tup ugao( pogledajmo sliku)

−1 1
Onda je : γ > 900 → cos γ < 0 → uzimamo plus ispred korena u imeniocu cos γ = =−
+ 1+ p + q 2 2
1 + p2 + q2

−1 1
cos γ = =−
+ 1 + p2 + q2 2
x
x + y2
2
1 x
cos α = =
2 2 x + y2
2

1 y
cos β =
2 x2 + y2

Sad možemo da se vratimo u formulu:

cos α cos β cos γ

∂ ∂ ∂ ∂R ∂Q ∂R ∂P ∂Q ∂P

∫ Pdx + Qdy + Rdz = ∫∫
L S
∂x ∂y ∂z
dS = ∫∫ [cos α (
S
∂y
−
∂z
) − cos β ( − ) + cos γ (
∂ x ∂z
− )]dS
∂x ∂y
P Q R

∂R ∂Q ∂R ∂P ∂Q ∂P
∫∫ [cos α ( ∂y − ∂z ) − cos β ( ∂x − ∂z ) + cos γ ( ∂x − ∂y )]dS =
S
3 1
1 x 1 y 1
∫∫S [ 2 (z − ( x + y ) ) − (0 − 0) − (3 xz ( x + y ) − 0)]dS =
3 2 2 2 2 2 2

x +y
2 2
2 x2 + y2 2
3 1
1 x 1
∫∫ [
S 2 x2 + y 2
(z 3 − ( x 2 + y 2 ) 2 ) −
2
xz ( x 2 + y 2 ) 2 ]dS =

( ) − ( x + y ) ) − 12 3x
3 3 1
1 x
∫∫ [ x2 + y2 x 2 + y 2 ( x 2 + y 2 ) 2 ] ⋅ 1 + p 2 + q 2 dxdy =
2 2 2
(
D 2 x2 + y 2
ovo je 0

1
∫∫
D
[−
2
3 x( x 2 + y 2 )] ⋅ 2 dxdy = −3∫∫ x( x 2 + y 2 )dxdy
D

2
 0 ≤ x ≤ 2
Granice oblasti integracije su nam date na početku zadatka, pa je D : 
0 ≤ y ≤ 1
2 1
−3∫∫ x( x 2 + y 2 )dxdy = −3∫ dx ∫ ( x 3 + xy 2 )dy = .... = −14
D 0 0

 x2 + y 2 = a2

2. Primenom Stoksove formule izračunati ∫ ( y − z )dx + ( z − x)dy + ( x − y )dz ako je C luk elipse  x z
C  + =1
a h
gde je a > 0 i h > 0 orijentisan u smeru suprotnom od smera kayaljke na časovniku, posmatrano sa pozitivnog

smera ose Ox.

Rešenje:
∂P ∂P
P= y−z→ = 1∧ = −1
∂y ∂z
∂Q ∂Q
Q= z−x→ = −1 ∧ =1
∂x ∂z
∂R ∂R
R = x− y → = 1∧ = −1
∂x ∂y
x z x ∂z h ∂z
Iz + = 1 je z = h(1 − ) → p = = − ∧q = =0
a h a ∂x a ∂y
2
 h a 2 + h2
1+ p + q = 1+  −  =
2 2

 a a
−1 a
cos γ = =
− 1+ p + q
2 2
a + h2
2

h
−
a h
cos α = =
a +h
2 2
a + h2
2
−
a
cos β = 0
Sad ovo ubacimo u formulu :

∫ ( y − z )dx + ( z − x)dy + ( x − y)dz = ∫∫ [cos α (−1 − 1) − cos β (1 + 1) + cos γ (−1 − 1)]dS =

C S

h a a+h
= −2 ∫∫ [cos α + cos β + cos γ ]dS = −2 ∫∫ [ +0+ ]dS = −2 ∫∫ dS
S S a +h 2 2
a +h
2 2
S a 2 + h2

Kako su a i h konstante , ceo ovaj izraz ide ispred integrala:

a+h a+h −2( a + h) −2( a + h) a2 + h2

−2 ∫∫ dS = −2 ∫∫ dS = ∫∫ 1 + p 2 + q 2 dxdy = ∫∫ dxdy =
S a2 + h2 a 2 + h2 S a 2 + h2 D a2 + h2 D
a
−2(a + h) −2(a + h) 2
=
a ∫∫ dxdy
D
=
a
⋅ a π = −2a( a + h)π
površina
oblastiD
( kruga )

3
 ∫∫ ( y − z 2 )dx + ( z 2 − x 2 )dy + ( x 2 − y 2 )dz ako je kriva C odredjena sa
2
3. Primenom Stoksove formule izračunati
C

3a
0 ≤ x ≤ a, 0 ≤ y ≤ a, 0 ≤ z ≤ a, x+ y+z =
2

Rešenje:
Nacrtajmo najpre sliku….

∫∫ ( y − z 2 )dx + ( z 2 − x 2 )dy + ( x 2 − y 2 )dz → P = y 2 − z 2 , Q = x 2 − y 2 , R = x 2 − y 2 pa je:

2
Iz
C

cos α cos β cos γ

∂ ∂ ∂
I = ∫∫ dS = ∫∫ [ cos α (−2 y − 2 z ) − cos β (2 x + 2 z ) + cos γ ( −2 x − 2 y )]dS
S
∂x ∂y ∂z S

y − z2
2
x − y2
2
x −y
2 2

3a 3a ∂z ∂z
x+ y+ z = →z= −x− y → p = = −1 ∧ q = = −1
2 2 ∂x ∂y
1 + p2 + q2 = 3
−1 1
Sa slike vidimo da: γ < 900 → cos γ = = = cos β = cos γ
− 3 3
Vratimo se u zadatak:

I = ∫∫ [ cos α (−2 y − 2 z ) − cos β (2 x + 2 z ) + cos γ (−2 x − 2 y )]dS =

S

−2 2 2
= ∫∫ [ ( y + z) − ( x + z) − ( x + y )]dS =
S 3 3 3
−2
= ∫∫ [ y + z + x + z + x + y]dS =
3 S
−4
= ∫∫ [x + y + z ]dS
3 S
−4 3a
= ∫∫
3 D
[x + y + − x − y ] 1 + p 2 + q 2 dxdy
2
−4 3a
=
3
∫∫
D
2
3 dxdy = −6a ∫∫ dxdy = −6a ⋅ P ( D)
D

4
E, sad je pitanje: kolika je površina oblasti D?

Nacrtajmo sliku u ravni….

Površinu oblasti D ćemo dobiti kad od površine kvadrata oduzmemo površinu ova dva mala žuta trougla.

( a oni zajedno daju jednu četvrtinu površine kvadrata...)

a 2 3a 2
Dakle: P ( D) = a 2 − =
4 4
Pa će konačno rešenje biti:

3a 2 9a 3
I = −6a ⋅ P ( D ) = −6a ⋅ =−
4 2

FORMULA OSTROGRADSKOG

Ako je S deo po deo glatka površ , koja ograničava oblast V , a P, Q i R neprekidne funkcije zajedno sa svojim

parcijalnim izvodima prvog reda u oblasti V ∪ S, onda važi formula:

∂P ∂Q ∂R
∫∫ ( P cos α + Q cos β + R cos γ )dS = ∫∫∫ ( ∂x + ∂y + ∂z )dxdydz
S V

to jest

∂P ∂Q ∂R
∫∫ Pdydz + Qdxdz + Rdxdy = ∫∫∫ ( ∂x + ∂y + ∂z )dxdydz
S V

gde su cos α , cos β i cos γ kosinusi pravca spoljašnje normale površi S.

5
 ∫∫ y zdxdy + xzdydz + x
2 2
4. Izračunati ydxdz ako je S spoljna strana površi koju čine površi
S

z = x2 + y 2 , x 2 + y 2 = 1, x = 0, y = 0, z = 0 u prvom oktantu.

Rešenje:

∫∫ y zdxdy + xzdydz + x
2 2
Iz ydxdz pročitamo P,Q i R i nadjemo parcijalne izvode koji nam trebaju.
S

Ali pazite na redosled, ako vam je zgodnije poredjajte redom…. ∫∫ xz dydz + x 2 y dxdz + y 2 z dxdy
S

∂P
P = xz → =z
∂x
∂Q
Q = x2 y → = x2
∂y
∂R
R = y2 z → = y2
∂z

Sad ovo ubacimo u formulu:

∂P ∂Q ∂R
∫∫ Pdydz + Qdxdz + Rdxdy = ∫∫∫ ( ∂x + ∂y + ∂z )dxdydz = ∫∫∫ ( z + x + y 2 )dxdydz
2

S V V

Sad trebamo rešiti ovaj trostruki integral:

 x = r cos ϕ

 y = r sin ϕ → J = r
z = z


Iz x 2 + y 2 = 1 → r 2 = 1 → r = 1 → 0 ≤ r ≤ 1 .

π
Kako se radi o prvom oktantu, onda je 0 ≤ ϕ ≤
2

Iz z = x 2 + y 2 → z = r 2 → 0 ≤ z ≤ r 2

π π
r2 r2
2 1 2 1
π
∫∫∫ ( z + x + y )dxdydz = ∫ dϕ ∫ dr ∫ ( z +r ) ⋅ rdz = ∫ dϕ ∫ dr ∫ ( zr +r )dz = .... =
2 2 2 3

V 0 0 0 0 0 0
8
π
Ovo je odmah
2

www.matematiranje.com

6
5. Izračunati ∫∫ xdydz + ydxdz + zdxdy ako je S spoljna strana površi koju ograničava telo :
S
2 2
x y x2 z 2
+ ≤ 1 ∧ + ≤1
a2 b2 a 2 c2

Rešenje:

∂P ∂Q ∂R
Iz ∫∫ xdydz + ydxdz + zdxdy → P = x, Q = y, R = z pa je
S
:
∂x
= 1;
∂y
= 1;
∂z
=1

Ubacimo ovo u formulu i dobijamo:

∫∫ xdydz + ydxdz + zdxdy = ∫∫∫ (1 + 1 + 1)dxdydz =3∫∫∫ dxdydz

S V V

Nacrtajmo sada sliku ( radi se o cilindrima ).

Mi ćemo posmatrati situaciju u prvom oktantu, pa ćemo dobijeno rešenje pomnožiti sa 8.

3∫∫∫ dxdydz = 3 ⋅ 8 ⋅ ∫∫∫ dxdydz = 24 ∫∫∫ dxdydz

V V1 V1

Da odredimo granice:

x2 y2 x2
2
+ 2 ≤ 1 ∧ y = 0 → 2 ≤ 1 → x2 = a2 → 0 ≤ x ≤ a
a b a
x2 y2 y2 x2 2 x2  x2 x2
+ = 1 → = 1 − → y 2
= b  1 − 2 
→ y = b 1 − → 0 ≤ y ≤ b 1 −
a2 b2 b2 a2  a  a2 a2

x2 z2 z2 x2 x2
+ = 1 → = 1 − → 0 ≤ z ≤ c 1 −
a2 c2 c2 a2 a2
Vraćamo se da rešimo integral:

x2 x2
b 1− c 1−
a a2 a2
24 ⋅ ∫∫∫ dxdydz = 24 ∫ dx ∫ dy ∫ dz = .... = 16abc
V1 0 0 0

www.matematiranje.com
7
8