ПРАВНИ <DЛКУЛТЕТ

\f1ИBLГ11HI:f\ '1 E>IOII'Л\~

\ IEKCA J 1 Џ\Р JAKilП IЋ

ГРАЂАНСКО
ПРОЦЕСНО ПРАВО
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ "СЛУ>КБЕНИ ГЛАСНИК))

Библиотека
УЏБЕНИЦИ

24

ИНВ. БР. '1-9l)

сигн ·.
 Проф. др Алеt<сандар Ја.кшић
ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО
Увоgне Шеме, йарничн.и, ванйа.рнични
и изврtини йосШуйак
Друго доrтуњено издаље

Изgавачи
Правни факултет Универзитета у Беог~.аду
Јавно nредузеће "Службени гласник

За изgавач.е
проф. др Мирко Васиљевић, декан
Слободан Гавриловић, директор

Уреgник Еgиције
проф. др Јовица Тркуља

Рецензенiйи
nроф. др Слободан Перовић
проф. др Оливер Антић
проф. др Ранко Кеча

Уреgник
мр Миодраr Радојевић

Слоi и йрелом
Синиша Кадић

Тираж
1000

Copyтight ©ЈП "Службени гласник", 2008.

Сва права задржана. Није дозвољено да било који део ове књиге буде снимљен, еми­
тован или репродукован на било који начин укључујући, али не ограничавајући се на
фот9к9rџ:rрање, фотогр~фију, магнетни упис или било који други вид заnиса без
.
претходне дозволе .аут,ор.а .
. .

www. slglasnik. сот

 Александар Јакшић

ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО
ПРАВО
УВОДНЕ ТЕМЕ, ПАРНИЧНИ,
ВАНПАРНИЧНИ
И ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

(gpyio gойуњен.о изgање)

Београд,
2008
 PRIVREDNA АКАОЕМIЈА U NOVOM SAQU.
Fдi<ULТET ZA OВRAZOVANJE D!PLOMIRANIH PRAVN/КA
1· OIPLOMIRAIIIIH EI<ONOMJSTA
ZA RUKO\IC'n~::,o. ~ КAaROVE U NOVOМ SADU
Br~ _ _.___ ...................._ _ ____,._ __

~------~~~~~--~-----
NOVI SAD
 САДР>КАЈ
Страна

Скрпhен 11це . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
... ... .. .... ...... ..... ...... ..... ...... ... .... .... ... .... .. ...
37
Пpegiooop

Део први:
УВОД

41
Глава 1. Грађански судски поступак и грађанско процесно право ...... . ......
. . . . 41
§ l.ЗНАЧАЈИЗАДАЦИГРАЂАНСКОГСУДСКОГПОСТУПКЛ .....• . •.. . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
I. Значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
П. Задаци грађанског судског nоступка . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
. . . . . . . . 45
III. Структура грађан ског судског постуnка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
IV. Грађан ско процесно право . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . 45

Глава 2. Основни појмови грађанског процесног права

.... :. . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
. . . . . 47
§ 2. ГРАЂАНСКО ПРАВО И ГРАЂАН СКО ПРОЦЕСНО ПРАВО . . • . . . . . . . . . • . . • • . • . . .
. . . . . . . . . . . . 47
I. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
II. Спор и парница ...... ...... . ... ...... ...... ...... .. .. ..... ~
. . . . . . . . . 48
. . . . 49
1. О nравној nрироди парнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 51
2. Друга схватања о правној nрироди парнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.. . 52
§ 3. П РАВО НА СУДСКУ ЗАШТИТУ ... . . .•. . . ...• .• ... ....•. ....•. ...•.. ......
. . . . . . 53
I. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
П. Право на слободан приступ суду (nраво на тужбу) .....
...... ...... .... . . 53
III. Обим nрава на правну заштиту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
56
N. Право на правну заштитуу nр авном поретку РС .. . ...... .... .. ... . ......
V. Монистичка схватања о праву на правну заштиту ...... . . .. ...
...... ..... 57
. . . . . . . 58
§ 4. МЕСТО ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА У ПРАВНОМ СИСI'ЕМУ РС . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . 58
I. Терминолошка разграничења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
а права . . . . . . . . . . 59
П. Однос грађанског процесног nрава према осталим гранам
. . 59
1. Уопште .... .. .. .... ..... . ..... . .... .. . . .. . ..... . .... . .. . . . ....
.. .. . 61
2. Грађанско судски поступак и управни поступак ...... ...... ......
2.1. Уопште. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 .
2.2. Разrраничење грађанскоправне и управне ствари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
. . . . 62
2.2.1. Критеријуми за разrра.ничење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 64
2.2.2. Примери из праксе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3. Дејство управних аЈ<ата у rрађанскосудскомпоступку
и дејство судских одлука у управном поступку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 64
2.4. Управни поступак као претпоставка за подношење
Т)'Жбе пред грађанским судом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
3. Грађанско судски и криви чни поступак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
....... 66 .
3. 1. Уопште ... •... ...... ..... . .... ... ... : . . . . . . . . . . . . . . . . .
ка 67
3.2. Суштинске разлике између кривичног и грађанско судског поступ
. ..•.. .
........ 67
3.3. Тачке додира грађа нско судског и кривичnоr поступка . . . . . . . . . .
. . . ........ 67
3.3.1. Адхезиони поступак .. : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.2. Претходно питање у кривичном и грађанско судском поступку . .
..... 69
69
3.4. Дејство nресуде кривичноr суда у граlјанско судском nоступку . . .
. . . . ....
..... 70
3.4.1. По стојање кривичног дела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.4.2. КрЈtвична одговорност осуђеног . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
..... 71
ку . . . . . . 72
3.5. Кривично дело као nретходно питање у rраlјанском судском nостуn
6 Алеt<сандар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

3.6. Чињенично дејство пресуде крноИ"•шоr суда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

3.7. Дејство пре~-уде грађанског суда у кривичном nоступку . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
4. Однос парничноr и ванпарничноr постуnка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
4 .1. Уопште . ........... · . .. ·. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·. 73
4.2. Разrран:ичење парю1•rног и ванпариичноr поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
4.3. Основне разлике између парничноr и ванпарничног постуru<а . . . . . . . . . . . . 76
4.4. Однос парни•пюr и nанпарничноr поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Глава 3. Норме rрађанско судскоr постуnка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
§ 5. ИЗВОРИ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА . · · .. . . ·. · · · · · · · · · · · · · . · · · . • . . . . . . . • 79
l. Уопште ... . .... . . . ....... . .. .. .. · ..... . . . · · . .. · · . · · · . . . . . · . . . . . . . . 79
11. ЕКЉП као извор грађанског процесног права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
1. Право на правично суђење .. ....... .. ...... . ..... . .. . .... . .. . . ... . 80
2. Процедурална људска права која су дужна
да поштују национални судови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
2.1. Право на приступ суду (право на тужбу) .. . . . .. .. . . . . ... . ............ 80
2.2. Правично суђење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
2.2.1. Право на контрадикторан постуnак .... ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
2.2.2. Равноправност странака .. . ... , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
2.2.3. Право на образложену судску одлуку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
2.2.4. Право на одлуку у примереном року . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
2.2.5. Право на усмену расправу и објављивЗЈi?е пресуде . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
3 . Право на суђење пред независним и непристрасним судом . . . . . . . . . . . . 83
3.1. Независан суд ... ............ .. . . ... . ........................ . . . 83
3.2. Непристрасан суд . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
4. Посебност примене ЕКЈЬП на извршни и стечајни пос1упак . . . . . . . . . . . . 84
III. Извори парничноr поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
IV. Извори ванпарничног поступка ............................... . .. . . .. 85
V. Извори извршног поступка ........ .. ....... .. ... . .. .. . .. . . ......... . . 86
VI. Извори стечајног поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
VII. Судска пракса као извор грађанског процесног права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
1. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
2. Решавање спорног правног питања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
VПI. Правна наука као извор грађанског процесног права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
§ 6. ВАЖЕЊЕ НОРМИ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСГУПКА . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . • . • . . . . • . 89
1. У опште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
П. Важење норми грађанског судског поступка ratiorze loci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
1. Уопште ................ ... .. .. ......... .. . .. . . ........ . .... . . . . . 89
2. Правна помоћ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
III. Важење норми грађанског nроцесног права ratiorze persorzae . . . . . . . . . . . . . . . 90
IV. Важење норми грађанског процесног права ratiorze temporis .... . .......... 91
V. Међународно грађанско процесно право . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Глава 4. Организационо грађанско процесно nраво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
§ 7. Суд ........ . ........... .. ........... . ......... . ............... . .... 95
I. Појам и карактеристике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
П. Организација судова у Републици Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
1. Извори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
2. Врсте судова у Реnублици Србији .... .. .. . . ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ~ ·. ~ ~ ~ ~ ~ : 96
2.1. Оrnuтински судови .... . ..... .. ... ... ................. .· . .... . .... 96
2.2. Окру-жни судови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
2.3. Трrовински судови ..... . ... .. ...... . .... : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 96
 7
Саgржај

2.4. ...........................................
Виши трговинск и суд
96
2.5. Врховни касациони суд Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
3. Однос непосредно вишеr и иижеr суда .............................. 97
IП. Н езависност судова ........................... ... ................ .... 97
IV. Персонални састав суда ..... . . ·. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
1. У водне наnомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
2. Професионалне судије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
3. Независност судије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
3. 1. Начин избора судија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
3.2. Сталност судије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1ОО
3.3. Непреместивост судије . . . . . . . . . . .
3.4. Право на природног судију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
3.5. Имунитет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1ОО
3.6. Материјална независност судије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1ОО
4. Изузеће судије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1О
4.1. Појам 1
4.2. Разлози за искључење.......................................... 101
4.3. Разлози за изузеће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
4.4. Поступак за искључење, односно изуэеће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
4.5. Одлука о искључењу, односпо изузећу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
4.6. Лица на која се односе nравила о искључењу и иэузећу . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
4.7. Повреда пра.вила о искључењу и изузећу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
5. Судије поротници . .. ........ .. .. ........ ........ ........ ........ . 105
6. Судско особље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
6.1. Уводне наnомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
6.2. Судсијски nомоћник (члан 55. З УрС) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
6.3. Судијски приnравник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . 105
§ 8. ОСТАЛИ ОРГАНИ И СЛУЖБЕ КОЈИ УЧЕСТВУЈУ
У ВРШЕЊУ ГРАЂАНСКОГ ПРАВОСУЂА . . • • . • • . . . • . . . • . . . • • • • • • . •
••. •. •. . •••. • 106
1. Ј авио тужилаштво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
1. Појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
2. Јавни тужилац као странка по дужности . . .. ........ .. .. ....... . .. ... 106
3. Јавни тужилац као интервенијент
у јавном и нтересу (члан 207. ЗПП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
4. Изјављивање ванредних nравних лекова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
П . Јавно правобранилаштво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 108
111. Орган старатељства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
1. Појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
2. Орган старатељства као странка у п остуnку . . ... .... ........ ... , . . . . . 108
3. Старање о интересима тща која су под посебном заштитом . . . . . . . . . . 109
4. Орган старатељства као nомоћно судско тело ........ ........ ........ . . 109
fV. Адвокатура ........ ........ ........ ........ ... . ...... .. . . .... :. . . . . 110
1. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
2. Полож ај адвокатуре у правном систему . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
З. Организација адвокатуре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . 112
4. Одtюс адвоката и клијента . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 2
5. Професионална одговорност адвоката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
V. Ј авно 5ележништво ... ... ...... . ... .. ........ ........ ..... . ........ .. 114
1. Латински тиn н отаријата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
2. Нотар као носилац јавне функције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
3. У ло га нотара у грађанском судском постуnку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
4. Извршност нотаријалних аЈ<ата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
 Александар ]акшнh: Грађанско йроцесно йраво
8

Део други:
ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

Глава 5. Струt<тура и начела парничног поступка .... .. . .. .. ... .. ... ... .... . 119
§ 9. СТРУКТУРА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА И СТРУКТУРА ЗПП · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . . ll9
I. Структура п арнич.ноr по ступка ... . ..... . . . .. .. . . ... .. ... · ....... .... . 119
1. Подношење тужбе .................. .. ·. · · · · · . · · · · · · · .. . · . . .. . . . . ll9
2. Припремање главне расправе .... ..... .......... . ... ... .. ....... .. . 119
З. Главна расправа ................................................. . 120
4. Пресуда ........ .. ............. . ..... ...... · .. · · · ... · ........... . 120
5. Поступак по правним лековима ... . ...... .... ........ .......... ... . 121
6. Правноснажност ............. ... ....... .. ......... .. .. ... ... .. .. . 121
7. Извршење ..................................................... . 121
II. Структура З ПП -а .... . . ... ... . .. ... ....... .. . .... .... . ... ..... .. .. . . 122
§ 10. НАЧЕЛА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА . •...•. .. .•.. ... . . • • .•• · • · •• · . · • · . . . . · . . . 122
1. Уо пште .. ....... ................ .......... .. .. .. ... .............. . 122
П. Начело диспозиције .............................. ..... ............ . 123
1. Почетак парничног поступка .. ....... ........ ...... .. . .. . . . .... . . . 12З
2. Одређеље предмета спора .. ... ..... .... ............. . . .. ... .. ... . . 125
2. 1. Постављање проблема .................... . .................... . 125
2.2. Разrраничење одлуке ultra petita и aliud-a ..... . .. .................. . 125
З. Дисnозиција странака у поступку по правним лековима ........ ...... . 126
4. Окончање парнице вољом странака ............................... . 127
Ill. Расправно начело .. .. .. ... ......... . ........... . .......... . . ... .. . . . 128.
1. Сазнавање чиљеница ............................................ . 128
2. Доказивање ..· ... . ...... ..... .. .... ... ....... . ............ . .... . . 130
2.1 . Чиљенице о којима се изводе докази .... . ......................... . 130
2.2. Везаност суда доказним предлозима странака .... ... . . . ... . .. .. ..... . 130
З. Утврђиваље процесних претпоставки ........... ...... .... .. : .... . 132
4. Начин примене расправног начела .......... .... . ........ ... ...... . 132
IV. Одступаље од начела диспозиције и расnрав~е максиме ................ . 134
1. Уоnште ..... ...... ... . .... ... ..... .. ......... ....... . .... . .... . 134
2. Расветљаваље чиљеница ....................................... ... . 1З6
3. Дужност казиваља истине . . . .......... ... ........ ......... ... .... . 1З7
V. Начело комБинације усмености и писменост .......................... . 1З8
1. Уопште ................. .. ...... . ...... . .... ... . ... .. . .. .... .. . 138
2. Важење начела усмености ... ..... .... ................ .... . ...... . 139
3. Јединство главне расnраве ... ...... ... . . ..... . ........ ...... . . ... . 141
4. Начело писмености .. . . ..... ..... ... .... ..... .. ... . .. ... . ... . .. . 142
VI. Начело непосредности ........... .. ..... . .... . .. ... ... ....... ... .. . 143
VJI. Начело јавности .......... ... ........... ..... ...... .. .. .......... . 144
1. Јавност расправљања пред судом ....... .. ........... . ............. . 144
2. ОБјављиваље пресуде ...... . ... . . 145
VIII. Повреде начела усмености, неnосред~~~;~ ~ј~~~~~;~ ·...·.·.·. ·. ·. ·.·. ·. ·.·. ·. ·. ·. ·.·.
~ 146
IX. Начело обостраног саслушања (audiatur et altera pars) ......... ..... . .. . 146
1. Уопште
146
2. Примена·~ ~~~~~~ј ~~:~~~~-~б~~~~~ г· ~~~~~~а· ·. ~ ~ : : : : .' .· .· .' .· .' .·. ·..... ·. ·. 147
3. Ограничење nримене начела обостраног саслушаља ................ . 148
хн 4. Последфице nовреде начела обостраног саслушаља . . . .. ..... .. ...... . .
. ачело е икасности .............. .
1. Уопште ····························· ·· ··
149
150
2. Савесно~·~ ~~~~~;~е·; ~а·~~~~~~~· ~~·~ту .. ~ку·... ·. · · · · · · · · · · · · · · · · · · . · 150
.. .. ... .. ........ . . .... 151
Cagp~_ca~j--------------------------------------------------------9
З. Начини злоупотребе процесних права ....... ....... .... . ....... . ... . 151
3.1. Лреварно стварање nроцесних стања (Jraus legis) ....... . . ...•..• ..... .
152
3.2. Vmire coнtra Jactum propriurn ....... ....... .. ..... . •..... ....... ...
152
3.3. Злоуnотреба nроцесних овлашhења ..... . ...... .. ....... . . .......
.. 152
4. Последице nовреде обавезе савесног ларничења ..... . ... .. ...... .. ... . 153
5. Начин убрзаља ларничног nостуnка ...... ...... ...... . ..... .. .... . 155
Xl. Начело слободног судијског уверења ... . . .. ....... . . .... . ...... ..... .
156
Глава 6. П ариични субјекти . . ....... ...... . . . . . ......
...... ...... ..... . . 159
1. Појам парничних субјеката . . . . . .. .. ....... .. .. .... .. ..... ~ ....... . . . 159
II. Класификација ларничних субјеката . ... . .. . ....... .. ....... ....... .. . 159
1. Главни парнични субјекти . ....... . . . . ...... .. ....... ...... . ..... . 159
2. Помоћни ларнични субјекти ... . ....... . .. ....... ..... .. . . ....... . 159
§ 11. ПАРНИЧНЕ СТРАНКЕ . . . . . • . . . • . . . . . . . • . . • . . . . • • . • . ... . . . . . • . . • . . . . . . . 160
1. Појам странке ....... ..... . .... . .. . .... . .. .. . . ....... ....... .. . . ... . 160
II. Странка по дужн ости ....... ....... ....... . . ... . ....... .. . ....... .. . 161
111. Значај свој ства и равноправност странака .. ....... .. ... .. ..... . . ..... . 162
IV. Стицање својства и идентитет парничне странке ....... ... . ....... .... . . 164
1. Непрецизно означење странака . ....... .... .. ...... ...... ...... . 165
2. Омашком одређен тужени . .. .. ....... .. . .. . . . ....... ....... .. . . 165
3. Достављање тужбе погрешном лицу ...... . . . ....... . ... ... . .... . 166
4. Error in personam ....... .... . ....... ... .... .... .. .... . ... . .... . 166
V. Накнадно стицање својства странке . . .. . . . .. . . . ..... . . .. ... . .... . .. . . . 167
1. Процесна сукцесија као резултат универзалне сукцесије ..... : . .... . ... . 167
2. Процесна сукцесија као резултат синrуларне сукцесије . ... .. .... .. ... . . 168
VI. Престанак својства парни'iНе странке ....... ... . .... . .... .... ... . ... . . 169
§ 12. СТРАНАЧКА СПОСОБНОСТ . . . . . .. . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . 169
1. Појам и карактеристике . .... .. . . . . . . ... .. ....... ... . .... . ..... . ..... . 169
П. Страначка сnособност физичких ЈШЦа ....... .. ..... . .......
.. . ...... . 170
Ill. Страначка способност правних лица ....... ... . ... . ..... . ....... .. .. . 170
N. Страначка способност органа и облика удруживања
који немају правни субјективитет ....... .... . . .. ....... .. . ...
.. ..... . 171
V. Значај страначке способности .... . ... . ....... . ...... . .. . .... . ....... . 172
..•••• .• • . : . 173
§ 13. ПлРНИЧНА СПОСОБНОСТ • . . . . . . . . . . . . • • . • . . . . . • . . • • . .. .• .
1. Појам ....... . .. . ...... . ....... .. . .. . ....... .. ... .... . ....... ..... . 173
П. Парнична способност пословно способних лица ....... .. ·....... ... . • .. . 174
ПI. Парнична способност ограничено пословно
способних лица .. . ....... .. . : . .. ...... ...... ...... ...... ...... ... . 174
N . Парнична сnособност малолетника ...... ...... ...... ...... ... . • . . . .. 174
V. Меродаван закон за оцену парничне способности . . .. .... . .. .. . ... .. ... . 175
VI. Парнична сnособност правних лица ....... ... . . .. .. ....... ....... . .. . 175
VII. Значај парничне способности ...... ...... ...... ...... . .... . ..... . . . . 175
.. . . . . . . . . .
§ 14. ПОСТУЛАЦИОНА СПОСОБНОСТ . . . . . . . .. ... ... . . . .. . . . . ....... 176
. •.. •. •. •.
§ 15. СТВАРНА И ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА . .. ..••. . •.• . .••.•• ..•••• 177
1. Стварна легитимација ....... . ... . ....... ....... . .. ...... .. ... .. .... . 177
1. Појам и значај ... .. ....... ... .. ....... .. . ....... ... . .... . ..... . . 178
П. Процесна легитимација (locus standi) . ... . ..... .. ....... .. . ... .. ...... . 178
1. Појам и значај . . ....... ....... .. . ....... .. .. . . 179
2. Процесна легитимација ех lege ....... . ....... . .. .· .· .' .' .' .' .' .' .' .' .' .' .' .' .' : : : 179
З. Процесна легитимација темељем воље странака ... , . .. . ....... ..
... .. . 179.
3.1. Сингуларна материјалноправна суl\Цесија . ....... ....... .... . .. . .... . 180
3.2. Процесна легитимација без материјалноправне сукцесије . ... . ...... . . . . 181
 Александ<.~р Jaкwиll: Грађанско Процесно йрщзо
10

4. Дејство rrроцесне леrитнмацНЈе ... . ... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 181

~ 16. 3ACTYПHIIUИ СТРАНАК А ... . .. · · · · · · · · · · · · • • • • · · · · • • · • • · · · · • • • · · · • • • · · 182
~ I. Појзм. подела и карнктеристике застуnништоа ... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · .... 182
l . Појам .................... · · .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 182
2. Врсте .......................... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 182
3. Поло)f.:ај заступн ика ................ · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 182
Il. Законски заступник ..... .. ...... .. ... .. .... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · .. . 183
1. Појаьt ..... . ......... .. .... . ... . ... . ... · · ·. · · · · · · · · · · · · ·. · · · ... . 183
2. Оста1ш обmщи законског заступања ...... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 183
2.1. Привремени заступник ............. . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 183
2.2. Застуn.юн< за пр~fјем писмена .. ............ · ... · · · · · · · · · · · · · · · · . . . 185
3. Положај и овлашhења законског застуnника . . ............ ........ .. . 185
4. Значај законског заступаља .. ...... . ............. . · · · ............ . 186
III. Пуномоћник .... . ....... . ... ... .... .. ........ . ...... . ............ . 186
Ј. Појам .. ............. . .... . .................... . . . ......... .. . . 186
2. Пуномоћје ... . ....... ............ . .. .......... . ............... . 187
2.1. Појам . ......... .. .................. . . . ........... . . . .. . . .. . . 187
2.2. Засю1вање и дејство .. .. .... ....... . . . ........... . . .. .. . . . .. .. . . 187
2.3. Oбmt пуномоћја .............. ... ... . . ................... . .... . 188
2.4. Врсте пуно?-1оћја ..................................... . ... . .. . . . 188
2.5. Правни nоложај пуномоћника .. ... .............................. . 189
2.6. Положај странке и rтуномоћяика у nарницЈоl .. . ... . ................. . 189
2.7. Супсrитуција . ....... . ..... . ..................... . ...... .. . . . . 190
2.8. Престанак rтуномоћја ........ . ................................. . 191
3. Значај пуномоћја као процесне претпоставке ......... .... . .. .. .... . . 192
Глава 7. Парвичверадње ................................... . .. . . . ...... . 193
I. Појам парничних радњи . ........................ . ........... . ...... . 193
П . Врсте парюrчних радњи ......... ... .................. . . . .. .. .... . . . . 193
§ 17. ПАРНИЧНЕ Р АДЊЕ СГР АНАКА . . . . . . . . .. .•... . . . . . . . • . . • . • . •.. . . . . . • . . . . 194
l. Појам ........... . .... . . . ............ . .................. . .. . .. . .. . . 194
П. Разлика између парничне радње и материјалноnравних
изјава воље .. . .. . ............ . .. . ............ . . .... . ..... . ...... . 195
1. Двоструко функционалне nарничне радње . . . . . . . . . . . . . .. . ..... ... . . . 196
III. Врсте парничних радњи странака ........................ . .......... . 197
1. Једностране и двостране ................... ..... .... . .. . ......... . 197
2. Радње од непосредног и nосредног дејства на постуnак ... . .......... . 197
3. Предлози, тврдње и nонуда доказа ...................... . .. . ..... . 199
3.1. Предлози ....... ... ............ .. ........... .. ........ . . . ... . 199
3.2. Тврдње ..... .. ..... . ................................... . . . .. . 199
3.3. Понуда доказа ... .. ........... . .......... . 199
IV. Услови за rrуноважност nарничних радњи ..... . .... ·. ~ ~ ~ ~ ~: .· .· .· .· .·.·.·. ·. ·. ·. ·. 199
V. Тумачење ларничне радње ... . .................. . . 200
V1. Недостаци парничн.их радњи ..... . .... . .... .......· .· .· .· .' .' .' .' .· .' .' .' .' .· .· ~ ~ ~ 2Q1
Ј. Оnшти nринципи . ... . ..... . ..... ... ... .. .......... ... ....... . . 201
2. Мане воље .... . ..... . ..... .
201
3. Забрана злоуnотребе права ... ·..... ·.·:.· .· .' .· .' .' .· .· .· .' .' .' .' .' .' .' .· .' .· .' .' .· .' .' .' .' .' .' : ~ ~
201
4. Оnозив nарничне радње ... . .................. . ........ . ....... . . 202
VII. Процесноnравни уговори ... . .. .. ..... . . . .. . ........... . ..... . . . .. .
§ 18. ОБЛИК ПАРНИЧНИХ РАДЊИ .. .. . .. . .... . ........... . . .... . ..... . .. . ..... 203
Ј . Уоnште ........ .. ..... . . . 204
11. Поднесци . .. ...... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 204
......................... .......... . .... . ... . . ........ . .. 204
 11
Саgржај

1. П ојам и врсте . ..... ....... ....... ....... .. . . . . . ....... ....... ... . 204
2. Садржина nоднеска и nодноше.ње поднеска ....... .. ... ... .. . . . .... .
. 205
3. Неуредан поднесак ....... ..... .... ....... ....... .. . . .. ....... .. . 206
§ 19. Језик У ПЛРНИЧНОМ ПОСТУПКУ ..•.•.• •... . • • •..•.•• ••••.
• • . ••••• • ••.•• 206
I. Језик на коме се води постуnак ....... ....... ......• ....... ... . ....... 206
II. Право страНI<е да се у постуnку служи својим језиком . .. . ...
.. ... . ..... . 207
§ 20. МЕСТО И ВРЕМЕ ПАРНИЧНИХ РЛДЊИ . . • . . . . . . • . . . . •..••. ..
. . . . . • . • ·· . . . . . 207
1. Место .. . ....... ....... ....... . .. ....... .... . .... . ....... ....... .. . 207
II. Време . . ...... .. ....... .... . ... .. .... . ....... ....... .. .. ....... .. . 207
1. Рокови ....... ....... ....... . . .... . .... . ....... ... ... ...... .. . . 208
l.l. Појам ... .... . . . ....... .... .. ....... . . ...... ...... ...... ...
.. 208
1.2. Врсте рокова . ... .... . ...... . . . ... .. ....... ... ...... ...... ... . 208
1.3. Рачунање рокова . .... . ...... . ....... ... . ....... . ....... . . ....
. 209
1.4. Одржање рока . . ....... ...... .. ...... . .. . ... ....... . _. .... . ....
. 2.10
1.5. Застој и nрекид рока .. .... ....... ....... . . .. . . . ...... ...... ... . 210
2. Рочишта ....... ....... . . .. ... ....... . ....... . ....... . ...... .. . 211
2. 1. Појам и врсте ....... ..... . . . ... . ...... .. . . . .. ...... ...... ....
. 211
2.2. Заказиваље рочишта ....... ....... ...... . ..... . .... . ..... .. ...
. 211
2.3. 0ДЈiаrање рочишта . .. . ..... .. .. . ....... ....... ..... . .... ... ... . 211
3. Проnуштање парничних радњи . ..... . ...... ...... ...... ...... ... . 212
3. 1. Појам . ...... ...... ...... ...... ...... .. .. .. . . ...... . . ...... . 212
3.2. Последице пропуш тања ....... ... ... .... .. .... . . . ......
..... . . . 213
.
4. Враћање у nређашње стање (restitutio in integrum) ....... .. .... .. ...... 213
4.1. Појам ....... ....... ....... . .. ....... ...... .. ...... ...... ...
. 213
4.2. Услови за враћање ....... ....... ...... .... .... .. .. . ...... ..... . 214
4.3. Када је искључено враћање у пређашње стаље .•..... .... . ....... ..... 215
4..4. Поступак .. ... .. ....... .. ... .... . . . ....... . .. .. .. .... . ... ~ . . . 215
4.5. Одлуке суда ..... . ..... . ....... .. . . .. ...... .. .... . .. ... . ...... . 216
4.6. Правне послеДЈЩе реституције . ... .. . . ..... . .. . ...... ...... ..... . . 216
§ 21. ПЛРНИЧНЕРАДЊЕСУДЛ .•.. . . . . . ...•..• . • .• ...• .. . . ... . ..•.. .. ...•..• . . 217 .
I. Појам и врсте ....... . . . ....... ....... . . .. ... .. .... . ....... .. . ... . . . 217
.
II. Судске одлуке ...... . . . . . .. .. , . .. . . ....... .. . ....... ...... . .... .. .. 217
1. Појам . .. . ....... ...... . ....... ....... ... .... , . ....... . . . .. ... . 217
2. Врсте судских одлука .. ... ....... .. . . . ....... . ... .. . .... . ..•.. . .
. 217
3. Пресуда ....... ... .. ....... . ... ..... ... ... ... .. .
_ . . .. . ... ... .... . 218
3.1. Појам и врсте ....... ....... .... ...... ...... .... . . .. .. . ...... . 218
3.2. Настанак пресуде . . ....... ... .. ...... ...... ..... ... . , ..... .. .. . . 218
3.3. Дејство пресуде . ... ....... ....... .. .. . , ........ ... ... .... .. . .. . 219
4. Решење . . ...... . ... . .... . .. . ....... ....... . . .. .... .. ...... . ...
-. 219
5. Доношење судских одлука . ...... ...... .... .. . .. . .... .. ...... ... . . 220
.
III. Управљање парницом . . ....... . .. ...... . .. ....... ....... .. .. . .. .. .. 221
1. П ојам .. .. ....... .... ..... .. .... ...... ...... . ... ... . . .. . . •..... 22 1
2. Процес на правила за радње управљања поступком . .... ....... .. . ...
. 223
. ... .
IV. Достављање ....... . .. ....... ....... ... . ....... . .. ·...... . . . ... 223
1. Појам и значај ..... . ....... ....... ....... . . .. . ... . ... . .. .... .... .
. 223
2. Врсте достављања ..... . . . ....... .... . .. ... ...... ...... .. . .. . . . . . 224
2.1. Лично достављаље •• • t •••••••••••••••••••
••• •••• •••• • •••• • •••••
225
2.2. Посредно достављање ...... ...... ...... ... .... .. ....... ...•• . ... 225
2.3. Ф11ктивно достављање ... ...... ...... ...... .... •....... ....... ... . 226
3. Место и време- достављања . . . .... ....... .. . ....... ... . .. . . .. .... . 227
4. Начин достављања . .. ...... ...... ...... ...... ...... ...... . .. . . : . 227
 12 Але1<сандар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

4.1. Оnшта правила .. .. ....................... . . . ... . .......... . 227

4.2. Посебни начини достављаља .. .. ............... . .. . ........ .. . 228
4.3. Достављаље лицу које има застуnника или пуномоhника ......... . 228
4.4. Пуномоћник за пријем писмена ............ . . . .. . . . . . . . . . . .. . . 229
5. Одбиј<IЊе пријема (~иан 138. ЗП П) .... . .. .... .......... . ........ . . 229
6. Доставница (члан 144. ЗПП) ...... ..... .... . .. .. .. . ..... . . . . .. . .. . 230
7. Отклањање недостатака у достављању . . . ........... . ............. . 230
V. Записници ...... .... .... . ....... .. ..... ... . . . ... ......... . ...... .. . 23 1
1. Појам .. . ........ . ........... . ......... . .. . . . .... . . .. .. . . ..... . 231
2. Садржина и вођеље заmкника . ........... . .. .. ............. ... .. . 231
3. Приговор на эаписни1< . .. ..... .. ...... . .... .. .. .. . ..... .. . ... . . . . 232
4. Записник о већању и гласању ........................... . .... .. . . . 233
5. Значај и докаэн а снага эаnисюiка .... . . . ....... ... ... . . .... . . .. . . . . 234
Глава 8. Тужба: врсте и садржај ............................ . .. .... . .. ... . 235
§ 22. ТУЖБА .. •. . ... .. ...•. .. . . . . . . . • • .. • . •• •... . ... • .•. . ••. •••. . . •.•••. 235
I. Појам ...... .... . .. . . .................................. .... .. . . . .. . 235
II. Врсте тужби ..... . ..... . ... . ....... .. . .. ... . ... .... .... ... ... . .... . 236
III. Правни интерес за тужбу .... . . .. ... . .. .. ........... . .... . ... ...... . . . 236
IV. Кондемнаторна тужба (тужба за осуду на чинидбу) . ...... . .. . . .. ..... . 238
1. Појам и врсте .... .. .. .. ...... . . . ........ .... ....... .. ... .... .... . 238
1.1. Доспелост потраживања . .. .. ........ . . ..... . .. .. ........ ... ... . 239
1.2. Правни интерес за кондемнаторну тужбу .. . ... ... . .. ......... . .... . 24 1
V. Деклараторна тужба (тужба за утврђење) .. .... ... .. ... .......... . . . .. . 241
1. Појам и врсте ...... .. .. ... .......... ... .......... .. .... .... .... . 242
2. Допуштеност деклараторне тужбе ......... ..... .. .... ........ .... . 242
2.1. Право или правни однос ... . . . ... .. ...... . ........ . .. .. . . ... . .. . 243
2.2. П равни интерес за деклараторну тужбу ................ ... ... . ... . . . 244
2.3. Значај правног интереса за деклараторну тужбу . . . . . . ........ . ..... .. . 246
2.4. Домашај деклараторноr тужбеноr захтева .. .. ..... .. . .. .... .. ...... . 247
3. Прејудицијелни захтев за утврђење ... . ....... . ..... . ......... . ... . 247
3.1. YorrllПe ............. .... .... .. ........... .. .......... .. ... . . . 247
3.2. У слови за подношење .... .. ..... . 248
VI. Преображајна (конститутивна) тужба .. ·. ·. ·. ~ ~ ·. ·. ~ ~ ·. ~ ·. ~ ~ ~ ~: :: ~:: : : : : : ::: 248
1. Појам и смисао ... . .. . ... . . . ........ .. .. . ..... . ... . ... . . . ..... . .. . 249
2. Врсте ....... . ..... . . .. ........ . ... . .......... .. .... .. .. . .. . ... . 249
§ 23. СлдРЖИНА ТУЖБЕ . . . .......... . ... . ........ . ... .. ......... . ..... ... .. .
250
I. Састојци тужбе .... .. ...... . .. .. ....... . .... . ..... . . . .. . 250
1. Тужбени захтев . . . . . . . . . . . . . . . . ·········· ··
2. Чињени чни наводи .... . .. . ... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 25 1
•• •• •• •• ••••• •• •• •• • f ..... .. ....... .. ..
253. . .... .. .

3. Докази . .. . ...... .. . . ....... . ......... . ... .. ..... .. ... . 254

4. Тrжбени nредлог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · ·
5. Остало .................... "' ... .. .. . ···· ······ 254
254
6. Факултативни састојци тужбе . . ..... : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 255
7. Неуредна тужба ........ . .... . .. . ... .
§ 24. ИдЕНТИТЕТТУ'А<ВЕНОГ ЗАХТЕВА (IЈРЕДМЕТА СПОР~; .. • .•• .. . . . • . . . ...•••. . .• • • 256
I. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 256
П. Одређеi:ье предмета спора . .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 257
•

III. Теорије о nредмету спора ................... .

• •••••••• • ••• •• 4 •••••• • ••••• • •••• "'

258
•• • ••• •••

1. Процесноправне теорије · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 259

. . . . ... . ... . ........ .· ....... . ..... ' .. ... .. . . . 259
2. Ста в законодавца .....
3. Новије процесн е теорије. .... .. .... . ... . .. . .... . .. . ....... . ..... . .. . 260
........ . .... ... ... . .. .. . ...... . .. .... .. ... 261
Саgржај Ј3

4. ................................ . 262
Новије материјално п равн е теорије
5. Предмет спора nрема Евроnсi<ом nроцесном праву ........ . .... . .... . 263
6. Предмет спора код декларативних и преображајних тужби .......... . 263
§ 25. ПРЕИНАЧЕЊР. ТУЖБЕ ............ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ... . • . . . . . . . . . . . 264
I. Уоnште и појам ........ . ..................... .. ... . . . .............. . 264
ll. Објективно nреиначење тужбе ......... . . . .. . ......... .. ........... . . 265
1. Промена истоветности тужбеног захтева .................... . . . . . ... . 265
2. Повећање тужбеног захтева .......... . . . ... . ... . ........... . ..... . 266
3. Истицање другог захтева уз постојећи ... . .............. . .......... . 266
4. Посебан вид nреиначења тужбе .......... . ..... . .. . . . ......... . .. . 266
5. Шта се не сматра преиначењем тужбе .............................. . 267
Ш. Дејство преиначења тужбе ...................... . ..... .. ....... . ... . 268
IV. Субјективно преиначење тужбе ............................... . ..... . 268
V. Доnуштеност nреиначења тужбе ........... . ................... . .... . 270
VI. Поступак поводом nреиначења тужбе ........... . ... . . . ............. . 271
§ 26. ДЕЈСТВА ПОДНОШЕЊА ТУЖБЕ СУДУ . • . . . • . . . • . . . • . . . • • • • . • • . . . • • . . . . . . . . . 271
1. Уопште ............ . .. . . .. ... . . . ... . . . . .. ......... . ......... . ..... . 271
11. Процесна дејства ......... . .......... . . . ........... . ............. .. . . 272
III. Материјалноnравна дејства ........... . . .... ........... . .. ... ...... . 273
Глава 9. Поступак суда по тужб и . .. . ............................. . . . . . .. . 275
1. Уводне наnомене . . .. . ... . ........... . .. . . . ...... . ................. . 275
1. Појам и значај ............................................... . ... . 275
2. Ток припремног поступка . . ... ... ..... . .............. . ......... . . 275
§ 27. ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ . . . . . . . . . . . . ... .. . . . . . . . . . . • • . . . • . . ..••.. ... .. 276
I. Појам . . . . ...... . . . . . ... . .. ... .. .. . .. . . ....... . .. ... ...... . ....... . 276
II. Суштина ............. . . .. . . . ... .......... . ........ .. ............. . 276
III. ЗПП .. . .. .••....•.•......•..••...•.•. . . . . . . . . . . . • . . • • . . . • . . . . . • . • 277
IV. Подела процесюrх претпоставки . ... ........ . . . ............ ... ... . . . 277
1. Процесне претпоставке које се тичу суда .............. . ........... . . . 277
2. Процесне претпоставке које се тичу странака . ............ .. . . .... . . . . 277
3. Процесне претпоставке које се тичу тужбе . ... . ........ . . .. ...... ... . 278
4. Процесне претпоставке које се тичу предмета спора ....... . ...... .. .. . 278
5. Остале поделе ....... . ....... .. ........ . ..... . ..... .. ..... .. .. . . 278
V. Значај процесни:~ претпоставки ..... . ..... .. . . ............... . . .. ... . 279
1. Моменат оцене nостојања и одлука суда ............. .. ... . . . ..... . . . 279
2. Нужност постојања процесних претпоставки ..... . . .. ........ . .. . . . . . 280
3. Последице недостатка процесних претпоставки ... . .. . ..... .. .... .. . . 281
VI. Редослед по коме се врши испитивање процесних претпоставки ..... . .. . 282
§ 28. НлдлЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ •• . . . . . • . . . ..•••. • ... 283
I. Појам и врсте судске надлежности ......... .. ... .. . . ............ . .... . 283
1. Појам .. ...................... ....... ............. .. ......... . . 283
2. Врсте надлежности ........................... . .... . .............. . 283
11. Стварна и функционална надлежност ... . . . ............. . ......... .. . . 284
1. Извори .. . ................. . . . ........ . ...... . ....... . ........ . 284
2. Појам . ......................... . . .... ... .. ........ . .. . .. . ..... . 284
3. Надлежност врсте суда ............. . . . ....... . .... . . . .... . ....... . 284
3.1. Стварна надлежност судова оnште надлежности . . . . ...... . .......... . 285
3.2. Стварна надлежност трговинских судова .. . .... . ... . ........... . ... . 285
3.2.1. Оrrште nравило .................... .. ..... . .............. . 285
3.2.2. Остали спорови ••••••••• о •• • о о о. о. о о • •• о о . . ... о о ........... .
286
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
14

3о 203. Разграннчење стварие надлежности између

судова опште надлежносrи и трговински..'<
судова према ЗУ рС . . . .. ...... . .......... 287 · ·· ··о · о·· · ··· · · · ·
4. Стварна надлежност у ужем смислу .. о о о .. . ... . .. . .. . . · • · · · · · · · • · · 287
4 .1. Стварна иадлежност општинских судова .... . ....... · . · · · · · · · · · · · · · 287
402. Стварна надлежност окружних судова ... . .. . .... . . . .. . .. · · · · · · · · · · 287
4о3 0 Разrраничење стварне надлежности између
оnштинских и окружних судова према ЗУ рС . .. ... . . .. · · · · · · · · · · · · · · · 288
5. Функционална надлежност ... . . . .. . .. .. .. . .. .... . . . . . .. . ...... . . . 288
!По Месна надлежност ... о . . . . ..... . ... . .•. .. .•...••.•. .... . . . · • . . . . . · • 289

lo Појам . о о о ... . ..... .. ... . .... ... . ..... . . •... . ... . .. .. ...•••.... • 289
2. Врсте .. о • ••••••• • •• •• • •• • •• • •• ••••••• •••• 290
•• • ••••••••• • •••• • •• ••

3. Општа месна надлежност (jorum generale) . . . .. . ... .... . .... . .... . .. . 290
4. Посебна месна надлежност (jorum speciale) .............. .. .... .. . . . . 292
4. 1. Искључ:ива месна надлежност (jorum exclusive) .. .. ....... . ..... . . . . 292
4.1.10 Сnорови о непокретностима . . . . .. . . ........ . ....... .. ...... . 292
401.2. Сnорови о ваэдухоплову и броду . . ....... .. .. .... ......... . .. . 293
4ol .3. Сnорови из односа са војним јединицама
и војним установама . ... ...... .. ..... . ........ . ........... . 293
4.1.4. Спорови у извршном и стечајном поступку ... . .. . ...... . ...... . 293
4.2. Алтернативна (елективна) надлежност (jorum electivum) . ..... .. ... .. . . . 293
4.2 .1. Брачю1 и nородични сnорови о законском издржавању . . ........ . 294
4.2.2. Стварноправни спорови ... ..... ...... .. ... .. .... . ...... . . . . 294
4.2.3. Спорови из наследпоnравних односа .. .. ..... . ................ . 294
4.2.4. Сnорови из уговорних односа .. .. ... . .. .. .......... . ... ... .. . 294
4.2.5. Спорови о накнади штете (jorum loci delicti commissi) . .. ..... . .. .. . 295
4.2.6. Спорови из радних односа (jorum loci laboris) ......... . .. .. .. . .. . 296
4.207. Имовинскоправни спорови (форум имовине) . ................. . 296
4.3. Помоћна месна надлежност (jorum subsidiale) .. . ... . ......... . . .. ... . 296
4.40 Надлежност ло споразуму странака (jorum prorogatum) .. ..... .... . ... . . 297
4.4.10 Изричита nророгација ( члан 64. ЗПП ) . . . . .. . ... .. ....... . ... . 297
4.4.2. Прећутна nророгација (prorogatio tacita) . .. ........ .. . . ....... . 298
5. Одређивање месне надлежности од стране вишег суда .... . .... .... .. . 299
5.1. Делегација .... .. ............ . ...... . . . .. . ... . ... . . . ..... . .. . . 299
5.1.1. Нужна делегација (члан 61. ЗПП) ..... ... .. . .... . .. .. ... . . . .. . 299
5.1.2. Сврсисходна делегација (члан 62. ЗПП) . . ..... .. .. . .. . .. . . . . . .. . 300
5.2. Ординација { члан 63 . ЗПП) ... ............. . .... .. .. .. .. . .. . .... . 300
IV. Остала правила о надлежности .. .. ....... .. .. . .. . ....... .. ..... .. .. . 300
1. Привлачење надлежности (jorum atractionis) ... .. ........ . . . .. . .... . 300
Ј.1о Појам ...... о ••••• •• ••••••• • •• •• •• •• •.•• • ••••••• • ••• • ••••• • ••• 300
1.2. Врсте привлачења надлежности .... . . .. о .... . ... .. .. .. .. . .•. . ...•. 301
1.2. Ј о П ривпа чење надлежности у спору по тужби
главног мешања .. о • •••••••• о • • ••• • • • •• • ••• • • • ••• • • • •• • ••• •
301
Ј 02.2. Привлачење надлежности у спору ло противтужби ... .. . .. .... . . . 301
1.2.3. Привлачење надлежности код објективног
спајаља ту-,кбених захтева . .... . ...... . . о • • • • ••••• • •••••••
302 • ••

V. Значај надлежности .. .... . .... . .... ... ... ... ....... . 302
1. Испитивање надлежности ... о . . • • . •· •· ••· •· · · •· ·
302
2. Засниваље и устаљивање надлежно~-~~ -(~~~t~~ri~·jo~i). :: : : : : : : : : : : : : :
303
3. Правне последице ненадлежности . .. о о • ••••••••••• • ••
.... . ... . ..... 304
,
Саgржај [5

3.1. Алсолуrна ненадлежност суда и директ 1-1~

меt)ународнэ надлс:жност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
3.2. Недостзта1< стоарне ненадлежвости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
3.3. Недостатсtк месне надлежности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
3.3.1. У стуnање nредмета надлежном суду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
4. Сукоб надлежности ............................................... 307
4.1. Појам и врсте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . 307
4.2. Разлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . 307
4.3. Надлежност за решавање сукоба надлежности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . 307
4.4. Постуnак за решавање сукоба надлежности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . 308
4.5. Лажни сукоб надлежности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . 308
VJ. Састав суда ... ... ... .. .. .. .. .. .. . . .. .. . .. . . .. . . .. . . . .. . . . . . .. .. . .. . 308
1. Појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308
2. Састав првостепеног суда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309
2.1. Оnшта правила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309
2.2. Споразум о и.нокосном суђењу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309
3. Састав другостепеног суда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 О
4. Састав ВСС-а у поступку ло ванредним nравним леко вима . . . . . . . . . . . 31 О
5. Значај састава суда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 О
5.1. Уоnште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
5.2 . Последице неnоштовања nравила о саставу суда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311
§ 29. ВРЕДНОСТ ПРЕДМЕТА СПОРА • • • . . • • . . . . . . . • . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . • . . . . . . 311
1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . З 11
II. Оnште nравило за одређивање вредности спора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
III. Посебна правила.................................................... 313
1. Будућа давања која се nонављају . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
2. Кумулација тужбени:х захтева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
3. Спорови о nостојању закупних односа ....................... . , . . . . . 314
4. Сnорови по захтеву за давање обезбеђења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
IV. Корекција вредности nредмета спора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
§ 30. ТУЖИВОСТ СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА . . . . . . . . . . . . •••. . •. . . . . •• . . . . . . •. •. •. ••. . 315
1. Појам и значај. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 15
II.ЗПП . . ............. . ....... . .... .. ............................... 315
III. Pactнm de поп preteпdo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 16
§ 31. ПРЕДХОДНО ИСПИТИВАЊЕТУЖБЕ ......•.. • .....••......•...•• ••• ••..•• • • 316
I. Појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316
II. Одбацивање тужбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
111. Уnрављање nостуnком . .. .... ......................... . ......... . .. 318
Глава 1О. Држање туженоr у парници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
§ 32. ДОСТ ЛВЉАЊЕ ТУЖБЕ ТУЖЕНОМ . . . . • • . • . . • • • . • . . • . . . • . . . . . • • • . . . • • . . • . . . • 319
I. Оnште наnомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
ll. Литисnенденција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 19
1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
2. Правне последице литисnенденције ..................... . ........... 320
2.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
Процесноправне пuснедице
2.1. 1. Остале процеснопраnне nоследице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322
2.2. Материјалноправяе nоследице литисленденц.нје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
ПI. Одговор на тужбу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32..,
:>
1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
2. Садржина одговора н а тужбу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
IV. Став туженог nрема тужби и тужбеном захтеву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно Драво
16

З2-4
1. Уопште .................... · · · · · · · · · · · · · ···· · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 325
2. Осnораваље доnуштености тужбе . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 325
з. Упуштање туженог у меритум спора . · .. · . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
З26
3.1. Осnоравање чиљеница .. ... . .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
326
3.2. Неконклудентна тужба ...... · . · •. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
326
3.3. Материјалноnравни nриrовори ....... · · . · · · · · · · · · · ·~ · · · · · · · · · · · · · · ·
327
§ З3. ПРИГОВОР КОМПЕНЗАЦИЈЕ .. . .•• · · · · · · · · • • • • · · · · • · · • • • · • • • · • · • • • • · · · · · · •
327
I. Уопште .. ... ...... ... ..... ... . ·. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·' · · · · · · · · ·
1. Приrовор пребијања изјављен· ван парнице ... · · · · · · · · · ; · · · · · · · · · · · · · 327
З28
2. Приrовор пребијаља у nарници .. ... .. · . · · · · ·· · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
2.1. Правна природа комnенз·ационоr nриговора ... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
329
2.2. Допуштеност комnензационог приrовора ..... · . · · · · · · · · · · ·· · · · · · · · · · · З29
З. Евентуални компензациони приrовор ... : ...... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 330
4. Постуnак поводом приговора компензациЈе : . ~ ...................... . 331
5. Одлука суда поводом приговора компензациЈе ......... · .. · · · · · · · · · · . · 332
§ 34. ПРОЛ1ВТУЖБА ....•.....•..•.• ••.. ••. • ....•••.....•....••..•...•••.•• 333
I. Појам и врсте ....... ............ .. ....... .. ... .... .......... ....... . 333
II. Допуштеносr противтужбе .............. . · . . . . · ........ · ~ . · · .. · . ... . . З3З
1. Конексна nротивтужба .. ..... ............ ..... ... ..... . .. .... .... . ЗЗ4
2. Компенэациона противтужба ...... : .......... . ...... · .. · · · · ... · · .. З35
З. Прејудиције.IПiа противтужба ..................................... . З35
4. Евентуална противтужба ·· ... ............. ... ..................... . 335
IП. Постуtiак по противтужби .... ........ . : ............................ . 336
Глава 11. ПрипремаЉе rлавие расправе и rлавиа расправа ................ ·... . З37
§ 35. ПОСТУПАЉЕ СУДА НАКОН ПРИЈЕМА ОДГОВОРА НА ТУЖБУ . .. ••••• .• ••••.•• ...•. 3З7
I. Уопште .... . . ................. ......... ........... .. .... ; ......... . З37
П. Мериторно одлучивање и окончање парнице .......................... . 3З7
§ З6. ПРИIIРЕМНО РОЧИШТЕ •••••.....•••.....•••..•....•.•..•........•.•••.. 3З8
I. Значај .. .. ..... ...... ............ ................................. . З38
П. Заказиваље припремио г рочишта ....... .............................. . 339·
IЏ . Ток припремног рочишта .......................................... . 339
IV. Одлуке суда на nрипремном рочиш.ту ......... .. ..... . . . ............ . 339
V. Иэосrанак са припремног рочишта ·.................................. . З40
Vl. Закаэив·ање рочишта за главну расnраву ......... . ................... . 341
§ 31. ГЛАВНА РАСПРАВА • . . . . . . . . . . . • . . . . . . • . . • . • . . . . . . . . . • . . ..••...•••. •.••• З41
1. Значај и јединство ......... ·......................................... . 341
II. Ток главне расnраве ...................................... , ......... . З42
1. Почетак главне расправе (члан 295. ЗПП) . .. ..... .... ...-............. . 342
2. Руковођеље главном расправом . . ...... ...... ..... ........ . . . . ... . 342
2.1. Појам ... ..... .. .... ..... ...... . ..... ... .. ~ .... .. , ... . . ...... . 342
2.2. Начин . ..... ~ ..... ...... ; ....................... о о о З42 • , ••••••••••

3.. Расправљање на рочишту за главну расправу . .. . о о ••••• ••••••• , ••••••

З43
3°1. Посебно о лостављању питања (члан ЗОЗ. ЗПП) ...................... . З44
4. Одлагаље рочишта за главну расnраву .... .. ...... . ......... ....... . З45
5. Од.ржавање реда на главној расправи ..................... о , ••••• •••
346
6. Изостанак стран~ка са рочишта за rла:вну ралраву ....... о ••••••• • ••• о 346
ПI. .Рас.пр.ављање и одлучивање о цроцесним претnоставкама ......... о •••••••
347
IV. ЗЩ<Ључење. главне расnраве . ... . о о
••••• ••••••••• • · .
348
V~ По~овно отвара~е главне расправе о ••• •• о ••••• , • • • . ' . ' . ' . ' . ' . ' •• . ' . ' . ' •• •• : : : : : : :
З48
VJ.. CnaJa~e па.рница ради заједничко г раслра:вљања .............. . . ·....... . .349
VII. ОдвоЈено расnрављање о nојединим эахтев~а из ист.е ту~бе ........... . 350
Саgржај 17

§ 38. ДОКАЗНИ ПОСТУПАЈ< .•..•.• • •...••.•. . . . ...•••••.. • •.. • · · · · • • · • • · · • · · · 350

I. Истина у парничном поступку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351
1. Уопште о истини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351
11. зпп (2005) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352
111. Доказивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353
1. Задатак доказивања и терминолошка разrраничења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353
1.1. Терминологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354
2. Предмет доказивања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
З. Неопходност доказиваља ......................................... 356
4. Када доказивање није неопходно . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
4. 1. Признаље чиљенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 357
4.1.1 . Правна природа приэнања чиљеница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 360
4.1.2. Приэнање чиње ница и признање тужбеноr захтева . . . . . . . . . . . . . .. 360
4.2. Општепознате чињенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 361
4.3. Законске претпоставке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 361
5. Нецелисходност доказив ања ....... ................... .......... .. 362
6. Случајеви у којима се доказиваље не и зв оди .......................... 363
N. Врсте доказа (доказних средстава) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
1. Главни, противдокази доказ о nротивном . ..... . . ... ..... . .. . . ...... 365
2. Непо средан и посредан доказ ( индициј а) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366
3. Потпун и непотпун доказ ......... . ...................... .. .. . . ... 366
4. Нова до казна средства .......... ...... ·. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366
V. Извођење доказа (доказни поступак) ......................... . ........ 367
1. Уопште .... . ..................... . ............... .. . . ...... .. .. 367
2. Предлаrање доказа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368
3. Улога суда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368
4. Посебно о доказима до којих се дошло на недозвољен начин . . . . . . . . . . 370
5. Рочиште за извођење доказа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
VI. Доказна средства . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372
1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372
2. Увиђај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372
2.1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . 372
2.2. Разrраничење од осталих доказних средстава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
2.3. Извођење доказа увиђајем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374
2.4. Дужност да се трпи увиђај . ................... . .. . . .. .. . .._. . . . . . . 374
3. Исправа ....... . . .. . .. ..... . .. .. ... ................ ....... . ·. . . . . 375
3.l. Појам иэначај ...........•.................. ..... ... . ....... . . 375
3.2. Врсте исnрава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . •. . . . . . . . . . . 376
3.2.1. Јавне и приватне исправе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . 376
3.2.2. Диспозптивне и доказне исnраве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377
3.3. Исти~:Ј.Итост исправе . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . 377
3.4. Доказна снаrа исnрава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . 378
3.5. Прибављаље исправе .................... , . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . 379
3.5. 1. Прибављање исправе од странке која се на њу nозива . . . . . . . . . . . . . 379
3.5.2. Прибављање исправе од противника странке
која се на ЈЬУ nозива .. . .. ........ ... ....... .. . . , . • . . . . . . . . . • 379
3.5.3. Прибављање исnраве од тpeher mща . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380
3.5.4. Прибављање исправе од оргаиа, организације и nредузећа . . . . . . • . • . 381
4. Сведок ................................................. ...... .. Ј81
4.1. Појам и значај ............. .. ............ ..... 381
4.2. Способност бити сведок ........ .. ... . . .... . .. . .. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ~ ~ ~- ~ ~ ~ : : : 382
 Александар ЈаЈ<LUИћ: Грађан~ко ароцесно йраво .
18

383
4.3. Дужности и права сведока .. ...... ........ · · · · · · · · · · · · · · · · ·· · · · · · · ·
4.3.1. Уunште .... . . ...... ...... .. ..... ... ·. · · · · · i • • • • • • • • • ·; •. •
383
4.3.2. Ограничеља .. .... .. ........... - . . . . · . · · · · · · ~ · · · · · · · · · · · · · ·
383
4.3.2.1. Забрана саслушања сведока (члан 237. ЗПП) ............... . 384
4.3.2.2. Ј;Iраво на ускраћивање сведочеља (члан 238. ЗПП) . ....•. . .. 384
4.3.2.3. Право. сведока да ускрати одговор на .
nоједина питања (члан 239. и 240. ЗПП) ......•............ 385
4.4. Посrупак извођеље доказа с.в.едочењем ....................•........ 385
4.4.1. Позиваље с~;Једока ........................ ... - ...... . - - . . - . - 385
4.4.2. Саслуu.rање сведока . . ... ...... .. .... .. .... ... ... .... ·.. • .... . 386
4.5. Право сведока на накнаду трошкова ( чл, 248. ЗПП) " . . . ~ .............. . 386
4.6. Посебно о оцена исказа сведока .... ; . ... . .. ... ...... ... ... ....... . . 387
5. Вештак .............................. · · · · · · · · .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · 387
5.1. ПоЈам и значај ........................... ~ ................... . 388
5.2. Способност бити веиrгак .. .... ..... ........ .... . . ... . .. . ..... ... . 388
5.3. Поступак одређења вештака (члан 250. ЗПП) ... ..... .. .• ............. . 389
5.4. Дужност веиrгачења и дужности вештака .............· .............. . 389
5.5. Извођење доказа ....... .... ................ .... ...... ... .. . ... . 391
5.5.1. Налаз и мишљење ......................................... . 391
5.5.2. Саслушаље :вештака .. ........ ................ . ·..... . ...... . 392
5.6. Оцена доказа ... ... .. .. .......... ...... ·• ...... ........ ....... . .
• 393
5.7. Право вештака на наКнаду т:Рошкова .
и на награду (чл~ 255. ЗПП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~ ..... . 393
5.8. Тумач (члан 261. ЗПП) ..... ~ ....... . .. ... ... ......... .. ...... ... . 393
6. Саслушаље странака ....... ... ........ . ..... ......... • ....... .... 394
6.1. Пој.ам и значај . .' .. . .......... . ... . .. ....... . 394
6.2. Извођење доказа ..................•......... : : : ................ . 395
6..2.1. Предлог странака .............. . .•·. . . . .. ·. .. . ..... ·. .... . 395
6.2.2. Принцип равноnравности ... ·~ ..· ....... ~ . : ~ : ~ : : : : ~ ~:::::::::: 3.95
6.2.3. Доказни поступак . . . . . . . . . . . . . . . . . . · . · 395
VII. Терет тврдље и терет доказиваља ............... .... ......... . ...... · 396
1. Уводна разматраља ....... · · · · · · · · · · · · · · · · ·
......... ... .· ....... . ....... ............... ..... . 397
2. Терет тврдње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397
3. Терет доказиваља · ...... · · · · · · · · · · · · · · ·. · · · · · · · ·
........ . ... ... .......... .. . . .......... ...... . . 398
3.1. Појам и задатак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398
3.2. Објективни терет доказиваља . . . . . . . . ......... ...... .......... · . ·
400
3.2.1. Подела објективног тереТа доказ~~~ .................. ········
3.2.2. Правила о подели терета доказиваља ................. - - - - - - .. .
400
КОД ЗаКОНСЮiХ Преэум.пција ..... , ... ........ ....... .... ..... . 403
3.2.3, Обрт терета доказивања 404
3.2.4. Правна природа терета.Д~~;з~~~·а· .... . ..... ... · · ·. · · · · · · · · · · ·
3.3. Спс~рнији примери из nраксе судова ... ... ....... · .. · · · · · · · · · · · ·
405
Vlll. Оцена доказа . . . . . . . . . . .. ..... .. .. .. · · · · • ~ · · ·.....
·. ·......... · · · ·...
················· 406
406
1. Уопште ... ·........... · ········ ·· ···· ·
2. Начело слободне оцене д·о·~~~ ...... · . · . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 407
2.1. Уверење суда ............ . . ~ ·. ·. ·. :. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · -· · · · · · · · · · · ·
407
3.·Арбитрарност у оцени доказа .······························ 408
1Х Обезбеђеље доказа ....... , ... .' .' · · . · · · · · · · · · · · · · : · · · · · · · · · · · · · · · · · · 411
l ..Појам · · ·' · · · · · · · · · · '·· · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 411
2~ Предло~, ... ·... ..... · : · · · · · · · · · · · · · · · · ·: · · · · · · · · · · · · · · · ·. · · · · · · · .. · · 411
3. Надлежн~~ ~~~· .... - . ; . ' · · · .·' · · · · · · · · · · · · · · ·.· · · · ··· · · · · · · · · · · · · · · 412
4~ ПостуПак ......•.....'.· :·: .' .' .· .' _:.' : : : : ~ :. : : : ·............
· · · · · ·· · · · · · · · · · · · : · · · · · · · · · · 412
~· ...... ·.. . . . . ....
·.. . 412
Саgр:нсај 19

§ 39. ПРЕI<~IД И ЗАСТОЈ У ПОСГУПКУ •• •. .. . .•..••..... · · . . · • • • • • · • · · · · · · • · • • · • · 413

1. Уопште ...... . . .. . .... . . . . .. . ................... . ..... . . . ...... . . . . 413
11. Прекид nоступка ........... .. ..... .. ......._, ..... .. ....... . . . ·· ... . . . 413
1. Дејство nрекида nостуПка · . . ....... . ...................... ·.. ..... · 414
2. Н аставак прекинутог nостуnка ...... . .. ......... . ................ . 415
111. Застој у nостуnку .... : ..... . ...... . . ................. , ..... . ... ; . . . . . 416
§ 40. ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ . .. .. ... . ...... ... ... ......... . ...... . .. . . . ....... . 417
I. Појам и врсте ... .. . . ............ . ..... .......... . ........ ... ... .. . . 417
П . Системи решавања претходног питања . . ... . .. ... .. .... . .. ... . .. .. : .. 418
1. Мешовити систем . .. . . ... ... .............. . . .... .. . ...... .. ... .. . 418
1.1. Нерешено претходно питање· .. . .. , .. .. .. . ....... . . .... .. . . . . . .... . 418
1.2. Правноснажно решено nретходно n.итање ..... . .......... . ..... . ... . . 419
ЈП . Одлука суда о nретходном питању ..... . .. . . ..... .. ..... . . .. .... , ... . . 420
Глава 12. Окончање парничноr поступка .. . ......... . ... ... .......... . .... . 421
1. Уоnште ...... .. ... .... .......... .. .. . .. ............. ·.... . . . ; . . . . 421
2. Окончање nостуnка пред првостеnеним судом . . . . ............ . ..... . 421
2.1. Дејства окончања постуm<а nред nрвос~епеним ·судом ........... . ..... . 422
§ 41 . ПРЕСУДА ...... ... . .... . ....•.••.. . ...•• • •.....••.•••... •• ••..•... • • 422
I. Појам . ........ .. . .... ... . . ~ ......... ......................... ... . . . 422
11. Врсте nресуда ..................... . . . . . . . . ...... : .. . ... . ..... ... . . . . 423
1. Кондемнаторне) деклараторне и преображајн е
( конститутивне nресуде) ..... . . . . . . . . ... ........... . . . . ...... . . ... . 423
1.1. Yomnтe . . .. . . ....•........ . ..... . .............. . . . ... ... . . . . . 423
1.2. Кондем:наторна nресуда , . . .. . . . . . .. .. ... . ..... . . . . . .. .. ........ · . . 424
·1.3. Деклараторна nресуда . .. . .... : .. .. ................ .. ... . . - . . . . . . . . 425
1.4. Конституrивна (пр~ображајна) nресуда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425
2. Потпуна и де.лимична пресуда· .. . . . ........ .... ; . . ..... . .·. . . . . . .... . . . . -426
i.t. Потпуна пресуДа . ~ . .. ......... ·· . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426
2.2. Дел.Имична nресуда ..... .... ........ •..... . .. .. . . .... , ·.•......• . .. . . 426
2.2.1. Појам и смисао . . ... .· ............ . .. . .... .. . . ... . . ·• ·....... ·. . . 426
2.2.2. Претnоставке за доношење . .... ,. : ..... . . ........ : . . . • • . . . . . . . 426
2.2.3. Постуnак эа дщюшење делимичнеnресуде . . .. . . , .·.... .... . ,· . . .••.. · 428
2.3. Међуnресуда .... .. .. ... . . . . ·............ : . ~ ... . : • .•••. ..·: . . • . . . •. • _42.8
2.3.1 . Појам и значај ........ . . .. . .. ~ : . ............ ~ .,.: , ... .. • , ... •.•. : 428 .
2.3.2. Разrраничење основа и висине ........... -~ .... . : ... ... . . , . . . . . • 42.9
2.3.3. Природа и дејство међуnрес:уДе .• . ................. ..... .' .. . ·.. '. . . 429.
2.3.4. Постуnак .. . .... ,· ............................. .. .. .. . .. . ... · 430
2.4. Доnунска nресуда ... . . : .............. , .. : .....•...... . , . ·. •. . , . ·: .. 4'30
2.4.1. Појам и смИсао ....... . ... , ...... ........• .. . .. .. , ..• . : .. .... , :430
2.4.2. Претnоставке и цостуnак ·за доношеље . .- ... , ... . . . ....... . .. .. ~ • , 4З 1
2.4.3. Однос између предлога за доношење допунске nресуде и жалбе . . . . . . 432
3. Контрадикторна пресуда и nресуде донете на основу
ДИСnОЗИТИВRИХ радЊИ СТра.ђаКа ....... ... .. . ...... . ....... . .•·• . ... ; .. . . 4'32

3.1. Контрадикторна nресуда . . . . . .. . : ... ... . .. .. . . ..... ~ .. ; , ~ .. . ... , ... . . 432 .

3.2. Пресуда на основу npoпyiilтaЊa, на о~нову· nризнања и оДрицаља .. ... ·. . • . 432
3.2. 1. Пресуда на основу Пропуштања (контумациона nресуда) , .. .....: . ; . . 43.3
3.2.1.1. Општа разматраЈ;ьа .... . . _. . ....... . . , ....• . ; .. . . . . : . ; .· 4:33
3.2.1.2. Rt:iJ'io ; .•. : . ••• .•.• ••.•.. ·•.. . •• . •• . •••• , •• .• .• .- • .•• ; , • 4~4
3.2.1.3. [lре:rnоставке эа доношење ...· . .... . ~ .. - ~· , .. ... ... , . . ·... , • • 43$.·
3.2.1.3.1. Процесноцравни услови . . . ... . ~ ... " . :·. .· .. ~ , • . . ~. 435
 Александар јаюmtћ: грађа:нско йр(щесно йрабо
20

3.2. 1.3.2. Матер~>~алноnравtш услови .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 4·3 6

3.2.1.3.3. Посебни условй (сметње) ... · · · · · · · · · · · ' · · · · · · · · · 437
437
3.2.1 .4. Постуnак за доношење ·........ · . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
438
3.2.1.5. Об:ЛИк и дејсrво .... ... ... · . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ··.· · · · · ·
439
3.2. 1.6. П равни лекqви .... .. ..... .. · ~ · · .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
439
3.2.2. Пресуда на основу признања и пресуда на основу одрицаља ........ .
439
3.2.2.1. Уопште . . ...•.. , ... ..... . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · :
3.2.2.2. Појам и nравна nрирода .. ... .......... · · · · · · · · · · · · · · . . 439
3.2.2.3. Изјава и оnозив . ... . . .. .. .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 440
3.2.2.4. Дејство признања н одрицаља од тужбеноr захтева . . . . . . . . . . 441 ·
3.2.2.5. Правни лекови nротив nресуде на основу
nризнаља и пресуд~ на основу одрицаља . . .. . . . . . . . . . . . . . . 442
·Ш. Доношење, садржива и недос·таци пресуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
1. Доношење и објављиваље пресуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
2. Садржина пресуде ... : .... . .. .... .... ... . ... .. .. · . .. . .. .. .. ... . . . . 444
3. Недостаци и исnравка nресуде .. . .. ... .. . · .· .. . ... ... ... . .... . . ... . 446
§ 42. РЕШЕЊЕ .• ••• • • .••• •• .•• •. •• ..•• •••• "' • . • • • . . . • • • • • • • • • • • • • • . • • . . • • • 448
I. Појам и врсте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448
П. Доношење и достављаље решења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449
Ш. Садржај и иэвршност решења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 450
IV. П р имена правила о пресуди . ..... . ..... ... . ... ... . .. ... ... ... . . ... ·. . 450
§ 43. ДЕЈСГВА ПРЕСУДЕ . ••• •••••. ~ • • • • • • • • • • • • • • . • • • . • • • . • • • . • • • • • • . . • • • • • • . • 450
I. Уоnште . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451
II. Својства nресуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452
1. Унутраuпье везујуће својство nресуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452
2. Формална правноснажност .............. ; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452
2.1 . Смисао и nојам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452
2.2. Предмет формалне nравв:оснажности ......· . . ~ ..... ... . .. : . . . . . . . . . 453
2.3. Настуnаље формалне правноснажности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453
Ill. Дејства nресуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454
1. Чиљенично дејство . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454
2. Интервенцијско дејство .... ..... .. .............. . : : : : : : : : : : : : : : : : 454
3. Дејство извршности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454
4. Преображајно дејство , .................... . ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·.... . .... ... · . · · 454
5. Дејст;Во материјалне правноснажности .... . ......... ~~~:~~~ ~ ~ ~ ::::: 455
5.1. Смисао . . . . . 455
5.2. Судске одлуке ~~~~б~~~~ ri~~~~~~~;~~-;; ·. ·. ·. ·.·.·. ·.. ·...... .. .. .... ... .. 457
5.3. Теорије .о материјалној правноснажности пресуде . .· ..· .· .· .· .· .· .· .· : : ~ : : : : : : : 458
5.4. Два дејства материјалне правноснажности ... ·. . . . . 460
IV. Границе правносн~ости пресуде . . . . . . . . . . . · . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462
1. Објективне rранице правноснаЖности . ...... . ......... · · ~ · . · ·
2·. Субјективне границе правноснажности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462
2.1 ..Правило · · · · · · · · · · · · · '· · · · · · · · · · · · · · · 465
........ ........ .. ...... ....... . . ... . ..... ........ . . . 465·
2.2. Изузеци ........... _.. .
3. Временске rранице правносн~~~~;.~ · · · · · · · · · · ·· · · · · · · · · ·· · · · · ·. · · · · · · 465
§ 44~ СУДСКО ПОРАВНАЊЕ ••••• . •• .• ••. ' ' • • ' •• • • • • •. • • • • • • • • • • • 469
. .. . . ... . .... .. .. .. , . . . . . . . . . 470
I. ПОЈаМ и смисао . . . · · · · · · · ·· · · · · · · · · · · ·
· IL Дејств9 судскоr.nор~~~~~ ·.·. · .-:·.·.·.·_·.'.".'.'.'.'.' · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 470
II~. Закључење судскоГ nоравнаља ....... ..... . .. ... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 471
, 1. !Јроцесналегитимација и моменат ........................... 472
2 п . . ... ......... ... . ',. ........ .. .. .. . 472
·· . . · .редмет ..... .. .. . . . . ... ,·, . . . .· . .. . . . . . . .. • . . . •.·• ... .. .. . .... .. . .. .. .. 473
Саgржај 2L

3. Битни елементи судск ог поравнања . . . . . ............ ......... .. .... 473

........................ ...
Ко н сенс странака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474
4. Поступак закључеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474
5. Остали услови за заЈ<ључење судског поравн ања ......... .... .......... 475
б. П рав на природа судског поравнања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475
6.1. Уопште ............... . ............... .... ............... .... 475
6.1 .1. Судско лора внање као мешовити, јединстuен и уговор . . . . . . . . . . . . . 476
6.1.2. Уч е.ње о двоструi<ој фуН'К ционалности судског поравнања . . . . . . . . . . 476
6. 1.3. Оцена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477
7. Побијање судског поравнања .............. ...... ........ ....... .. 477
IV. П реторијанско судско поравнаље ............... ............... .. .... 478
§ 45. ПОВЛАЧЕЊЕТУЖБЕ • •••••...•.....• .•••.•.•.....•. ••... .. •....•....... 479
1. Интереси странака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479
П . Доnуштеност повпа ч ења тужбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 480
111. Дејства повлачења тужбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481
IV. Сnоразум странака о повлачењу тужбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 482
V. Повлачење тужбе и одрицање од тужбен ог захтева ............... ... .... 482
VI. Фикција повлачења тужбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 482
§ 46. ТРОШКОВИ П ОСТУПКА • • . . . . . • . . . . . • • • • . . • . . • . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . 483
I. У оnште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 483
II. Претходно сношење трошкова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 484
III. Накнада парничних трошкова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 484
1. Правна природа .... . .. . ............... ...... . ............... ..... 484
2. Ос новни принци nи расподеле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485
3. Посебна правила о расподели обавезе
на накн аду парничних трошкова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 486
IV. Трошкови за које се може тражити накнада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487
V. Остваривање прав а на накнаду nарнични.х тр ошкова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487
1. Захтев за накнаду nарничних трошкова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487
2. Одлука о трошковима постуn ка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 488
VI. Ослобођење од плаћања трошкова поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 488
1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 489
2. Претпоставке за ослобођење . . ............... ............. ... ..... ·489
3. Обим права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490
4. Остала правила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491
4.1. Постуnак за о<;тварење сиромаwкоr nрава (члан 165. ЗПП) ... . ... .. ...... 491
5. Престанак сиромашког nрава (члан 168. ЗПП) ..... .. .. . ......... . ... . 492
6. Обавеза накнаде трошкова којих је странка
била ослобођена ( члан 169. ЗПП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 492
Глава 13.: Множина тужбених захтева и странака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495
§ 47. МНОЖИНА ТУЖБЕНИХ ЗАХТЕВА • • • .. • . . . • • . . • . • • . . . • • • • . • • • . . • • • . • • . . . . . . 495
I. Пој ам и врсте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495
II. Допуштеност спајања тужбених захтева у једној туж5и . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 496
1. Кумулативно спајање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497
2. Евентуални с најање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497
3. Алтернативно спајаље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 498
4. Алтернативно овлашћење туженог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 498
III. Дејства спајања тужбених за.л-тева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 499
§ 48. СУПАРНИЧАРСТВО . . . • . . . . . • . • . • . • • . . . . . • . • • • • • • . . . • . • • • • • . . . • . . . . • . • • 499
1. Појам и смисао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500
II. Заснивање и врсте супарничар ст ва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500
 Александар Jai<lLIИћ: Грађанско йроцесно йраво
22
501
1. Формално (неправо) суnарничарство . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
502
2. Материјално (право) супарничарство · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
503
3. Просто супарничарство ......... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
503
4. Јединствено суnарни:чарство .... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
505
4.1. Дејства јединственог супарничарства · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
507
5. Суnарничарство на основу закона ... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
508
6. Супарничарство са евентуално туженим . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
509
§ 49. УЧЕШЋЕ TPEЋI·LX ЛИЦА У ПАРНИUИ ·• · · · · · · · · · · · · · · • · · · · • · · · · · · · · · · · · · · · • · · ·
509
r. Уоnште .. . . . ........ . ..... .. .... . . . . . ...... .. ... . ... . ...... . .. . . .. .
510
II. Умешач ............... .. ... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
1. Пoja.JVt .......... . .... . ......... .. .. . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
510
510
2. Обично меша1-ье .... . ........... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
2.1. Стуnање умешача у парницу .. .. . . .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
512
2.2. Процесни положај обичног умешача . ....... .. . · . ·. ·. · · · · · · · · · · · · .. .
513
2.3. Интервенцлјско дејство пресуде .. .. ....... .. . · . · · · . · . · · · · · · · · · · .. .
514
3. Умешач са положајем јединственог суnарничара .... . .... . · .. · . . ..... . 516
3.1. Појам ......... . ...................... ... . .. ... ·. · . . .. · . · ... . .. . . . 516
3.2. Положај умешача -јединственог супарничара у парници .. ..... . . . .. ... . 516
III. Обавештење о nарници .. .. .... . ........... .. .. .... ....... . ... . ..... . 517
1. Појам, врсте и циљ . . .. ...... .. ... . .............. . .... .. ........ . . . 517
2. Начин ... . ....................... .. . · · ·. · ·. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 518
3. Дејства . ...... .. ....... . ......... .. ....... ... ... . ..... . .... . .. . . . 518
IV. Именовање nретходника ................... . ........... .. ..... . ..... . 519
V. Мешање државног тужиоца у парницу ............ .. .... . . .. ......... . 519

Део трећи:
ПОБИЈАЉЕ ПРВОСТЕПЕНЕ И ПРАВНОСНАЖНЕ ОДЛУКЕ СУДА

Глава 14. Правни лекови .. . . . ....... ... .. . ... . ....... . ...... .... . . ..... . . 523
§ 50. ОСНОВНА УЧЕЊА О ПР АВНИ:М ЛЕКОВИМА .•. . .•.• . ... .. .••..•.•...••. . .....• 523
l. Појам и циљеви правних лекова ...... . ... ... .... .. .. . ... . ....... . .... . 523
П. Врсте правних лекова ... ..... .. .. . ..... ..................... . .... .. . 524
III. Оnшти принципи nравних лекова . .... .. . . .. . . . . . . . . . . ...... . ...... . 525
1. Предмет nравних лекова . ... . .. . ................ . ............ . .. . 525
2. Доnуштеност и основаност nравних лекова ........ .. . .. . . .. .. ... . .. . 526
2.1. Посебне процесне претnоставке за улаrање правних лекова . . ........... . 527
2.1.1. Примена дисnозиционе максиме у поступку
по правним лековима .. . .... . .. .. ..... . .... .. . . . . ........ . . 527
2.2. Дonyurreвocr правног лека ...... .. ... .. .......... . .. . . . ....... . . . 529
2.2.1. Дозвољеност nравног лека ........ ... ........ . .. . ....... . . .. . 529
2.2.2. Процесна легитимација ... . ............ . ..... .. . . .......... . 530
2.2.3. Правни интерес за улагање правног лека ........... . .. .. . . . .. . . . 530
2.3. Форма и сздржина правног лека . ...... .. ... . 532
2.4. Рокови за улагаље правних лекова . . . . ... . ...... .. . . . .. .. . .
533
2.5. Границе контроле судске одлуке ло лр;в~·~~ ~~~~~~~~ . ~ .· .· .· .' .' .' .' .' .' .' ~ .' : : : : 535
2.6. Забраиа reformatio in peius . . ... ... .... .. ... . 536
§ 51. РЕДОВНИ ПРАВНИ llEKOBИ .. .. ... . . . ..•• . •••.••.
Жалба на пресуду 537
·1.
. .. . ..............
,.
.·······························
....... ... ..... . 537
1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . .
. .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
2. У слови за допуштеност жалбе.......... . . . ..... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 538
3. Beneficio novorum ..... . .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 539
•• • ••• • •••••• • ••••• • ••• t . ... ............. .. ...... . .
541
Саgржај 23

4. Разлози >Ј<албе ................. . .................... . .. . .... . .... . 543

4.1. Врсте ..... . ............... . ...... ·. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 543
4.1 .1. Битне повреде одредби nарничног nocтym«l .................. : . . . 543
4.1.1.1. Уоnште . ................. . ............. · ... · · · · · · · · 543
4.1 . 1.2. Апсолутно битне nовреде одредаба парннчног постуnка ..... . 544
4. 1.1.3. Репативио битне повреде одредаба парниqног постуnка . . ... . 546
4.1.2. Погрешно или непотпуно утврђено qињеииqно стање ......... . .. . 547
4.1.3. Лоrрешна примена материјалног nрава .... . ......... . ......... . 548
5. Постуnак по >калби ....... . .. . . . ............ . . . .. . .. . .... . ....... . 548
5. 1. Уопште ................... . .... . ....................... .. .. . . 548
5.2. Постуnак пред првостепеним судом . .. ... ........... . ........... . . . 548
5.3. Постуnак nред другостеnеним судом ............... . .............. . 549
5.3.1. Судија иэвесnтац .......... . ...................... . ...... . 549
5.3.2. Одпу•Iивање на расправи у већу ....................... .. .... . . 549
5.3.3. Ток nостуnка .............. . . . ............ . .. . ..... . . . . . .. . 550
5.3.3. 1. Границе испитиваља првостепене пресуде ................ . 551
5.3.3.2. Чињенични основ за доношење пресуде
другостеnеног суда ... .. .... . . .. ............ . .... . .. . 552
6. Одлуке другостепеног суда по жалби ..................... . ........ . 553
6.1. Врсте .......................... . .............. . ...... . ...... . 553
6.1.1. Одбијаље жалбе као неосноване ............................. . 553
6.1.2. Укидање првостепене пресуде . . . . .. . . .. . .. ... . ........ .. . ... . 554
6.1.2.1. Пресуда extra petita .... . .. . .......................... . 555
6.1 .2.2. Другостеnена међупресуда ................. ... ........ . 556
6.1.3. УЮiдање првостеnене пресуде и одбациnање тужбе ............. . . 557
6.1.4. Преиначење пресуде .... ... ... .. ....... . . . ......... . .. .. .. . 557
6.1.4.1. Погрешно или непотпуно утврђено
чињеничНо стаље (члан 380. ст. 1. т. 1) . . . . . . ... . . .. ...... . 558
6.1.4.2. Погрешна оцена доказа
(члан 380. ст. 1. т. 1. и 2. ЗПП) 558
6.1.4.3. П огрешна примена материјалног права
(члан 380. ст. 1. т. 4. ЗПП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 559
7. Облик и садржина другостепене пресуде .. . . ... . .. . ........... :. . . . . . 559
8. Поступак пред првостепеним судом након укидаља пресуде . . . . . . . . . . . 559
П. Жалба против решења ... : . ................. . ...... ... . ... , . . . . . . . . . 560
1. Појам и дејства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 560
2. Допуштеност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 560
3. Врсте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 560
4. Остала rrравила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 561
§ 52. ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ · ..•...• . ... · . · .. · · . . . . . . . . . . • • • • . . . . . . . . .. . • . 561
I. Ревизија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 561
1. Појам и смисао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 562
2. Предмет ревизије - одлуке које могу да се побијају ревизијом . . . . . . . . . 562
З. Допуштеност и ограничења ревизије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 562
4. Разлози за ревизију против пресуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 564
4.1. Битне повреде одредаба nарничноr nостуnка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 564
4.1.1. Битне nовреде одредаба парни\шоr nостуnка
у поступку п ред првостепеним судом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 564
4.2. Погрешна nримена ма:rеријалноr права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 565
4.2.1. Чињенt-r•nю и nравно питање у ревнзији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 565
5. Поступак no ревизији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 568
5.1. Одлучивање о доnуштености ревизије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 568
 Алеt сандар } аюuић : Гpal;nuctco Процесио Пргuю
24

5.2·. Одлуq..ШаЊе О О_СН'09&ИО.СТИ р евнзнје . • ·........ . .. ... .. . .. • . . . . . . . . . . 569

569
. 5.2.1. Одлуке ВСС_·о OCJ~QBn1 юcrи реn нэ нЈС . .. . . . .... ..... . . .. . : . ... . . .
5;1.1;..1. Одб~ј~ње ревнзнје юю неосноване · · · · · · · ·: · · · · _· · · .': • • .' ·. · · 569
5. 1. 1.2. УЮI,фНti'е.друtестеnене н/нлЈt првостеnене пресуде • • . ~ • • ·• .. • . 569
5.~-.1.3. .npetii:КR"Чetьe побијане nресуде . . . · · · · · · · · · · · · · · · · · • • · • • · · 570
. 6. Остало ·....... , ..... • ... ,, . ' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .~ • : ~ . ~ .. .. . . 557
7 11
п. Директна ревиз.Иј~' '· · •·• .... . _:. • • · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·_.· · .··: · · · • · ·
1. Појам й смисао • •.. • . .: . ~ ... .. .. ..... .. . . .......... . .... .. • . ~ . . . . . .. . 5571
71
2 •.Допуштеност .... : .::_..... ·:._ •,.• . ~ . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · : ~- • · .• • • ·· ·
з. р..азлоэи ...... ·...... ·. ...• . . . -~·. .t .• • а
. ........ . .. . . . ..... ., . . . . . . . .
. .... · •• • •• • • • •
572 • • • •

4. Посrуnак . . ..... .. . .:. • · ·· ..-.. ·. · ,: .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·, ~ · ~:·. ···.··· 572

4.1. ПосrупаК nред IЦ{ЖИМ судо~щ..tа · · · ··· · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · • · · • · •· · 5 72
4.2. Поступак пред ВСС . ·~ -~ · ·• .. :о ~~ •• ·•.•.• ~ ·' • .: • ·•-·•·.; • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •· • • ·, 5 72
5. Оцена .... ... ··..... .. ;... . . · .:. ....·. ' ~ · · : .._., • · · · · · · · · · · · · · · · · · · · •···· · · · · · :· · 573
III. Ревизија против. pei.ileњa . ; ·. ·! , .: • , :·..~ •• • • ~ • ."-.. ; • • • • • · • · • · : • ·. • • • :- • ~, • • • • • • • • 573
1. ПоЈ· ам .... . ...... ~ . •...·... ' .~: ·. ~· ...• •. ';. .. =! .; . :~ '-~ Ј . ... ...... . ·." -~ - -.5 73 ! • , • • ·• . ·· . • • 1 •••• ••• .•

. . . ,. . "573
2. Оrра-ничења. . . . .. .. .. . .- ~ .·.·.. .~ . .. ~ - 1 • .• .~ :_~ · ·· ·~
. . .. • · • • . ,. • • • • .• • •• • ... • • • • ·• •• • • • ·• • • • · • • • • • • • •

IV. Захтев за заштиту з;u<_оНитости .... ·•·... .· •.... . ; •-· ;·.-, ·· ~- ··· · · · · · · · .- · ·· · ; · · : · · · 5.74
. . . . 5.7.4
1. П.ојам ... . .............. .·• ·· ... ; • ..·.: ~- -. • .. . ~ · · · ··· · , _.. ·· ·.·";· ·•···~ • ' · · · · · · · · · · · ·
2. одлук·е Ј<оје се .поб~јају . . ._. ·· . ..... ~ .- . .._..._. · . \~ ... ;.. ~ ..... .· . . . . . . . . . . . . . 57~
з. ИниЦијаТива ·и nодноСпдац зсiхтева: .• • • ·• . • . _ : .·-. .• : .- . ·• . . • • . . . . . . . . . • . . 575

:: ::л~;~ ..'.'..' .' ::~.'.'-~· ~· :·:.·.~ .·.:_.'·~· .' :.' .· ~· :~:.: .~.: :.-:.' .'·:.' .· :·:::.' .',:.' :·.'.' .' .' .' .' .' .' .' .' .' .' .' ~;~ .
6. Поступак. и одлуке .... .... : ....· .-... . . ·... ·.. . ......... . .., . :·.. . ... ~ . . . . . .. . 5.76.
V. Понављаље постуnка. . . ~ .· . . .. • • : •.: .-...... ·· ... .. ·. ... .· .. . ·•.. ·....... ·. . . . • . . . . . 577
1. Појам и ·ЦЮЬ..•••••• ~ • .• •. •• ; •• ·•••••• ~ ••• ! ·• • • • • • .• ·; . · • • • • • • • • • . . • • • • • • . 577

.2. Одлуке цротив којих се може поднети овај _-правнц :дек • .. . ........ ; . . . . . 578 ·
3. Процесна легитимација . ... ~ ... : : ..... ... ·... .. ·. :.:·. . .. .. ·. . . . . . . . . . . . . . 578.
4. Разлози . .. ...... ·........ ·... .- . . .' . .-·... . .• ; . ~ -.. ·... ·..... ·........ . . . . ·. ~79
4.1. ВИ"rне повреде одредаба nарничноr постуrп<а ..... : .... : ..... -. . . . . . . . . . 5 7.9
4.2. Посrојање кривичних дела •. . .... ·..... . : . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 9
4.3. Стављаље ван снаге судских одлуКа ......... ·........ . .............. , 579
4.4. Нове чиљенице ИЈШ ·нQви докази .. ·...•...... ,' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 580
4.5. Одлука ЕСЉП . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
580
4.6. у· појединостима .............. . . ; ...· ... , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 580
4.6.1. БИ"I'не повреде одредаба парничноr поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 580
4.6.2. Постојаље кривичних дела .... .. ...... . . ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581
4.6.3. Стављање ван снаrе судских одлука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.81
4.6.4. Нове чињенице и докази . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . 582
4.6.5. Пресуда ЕСЉП ............ . ...... . ......... . ............ ·. 582
4.7. Преклузија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
583
5.
6 Рокови
п
. . . . . . . . . . . . . . . . ... . ..................... . .............. . 583
остуnак
· 6.1. Уопште
· · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . . . . .. . . . ...... · · ·. · ·. · · · · · · · · · · · · · 584
584
6.2. Испитив~~~ ~~~т~~~~~ .......... ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. : ·. : ~ ~ ~ .......... · . . . . . . . . . 584
6.3. ИспИ"rивање основаности предлога за понављање . . ... · . · . · · · . · · · ..
поступка (judicum resddens) . . . . . . . . . . . . . . . 585
6.4. ~он_овно ра~прављање о rпавној сгвари . . ........... · · · · .. · · · ·.
(Judrcum resctssorium) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 585
V. Јединственост nравног лека ··················
1. Појам и смисао ...... · · · · · · · · · · · ; · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ?86
.............. . ............... .. ... . ...... . . . ........ 5 86
2. Правила ... . ~ .. . ... . ................ . ..................... . .... 587
Cagp"=ca~~-----------------------------------------------------2_5
Део четврти:
ПОСЕБНИ ПАРНИЧНИ ПОСТУПЦИ

Глава 15. Посебни ларнични поступци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591

1. Уоnште .... . .......... . ....................................... . . . . 591
§ 53. ПОСТУПАК У ПАРНИЦАМА ЗБОГ СМЕТАЊА ДРЖАВИНЕ • • . . . • . . • . . . . • • . • • . . • . . . . 591
1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591
11. Право на државинску заштиту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 592
111. Предмет спора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593
IV. Ток и сnецифичности постуnка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593
1. Покретање поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593
2. Хитност поступања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 594
3. Привремене мере (члан 449. ЗПП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595
4. Одлука о туж5еном захтеву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595
5. Правн и лекови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595
6. Принудно изв рш ење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 596
§ 54. ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ ПЛАТНОГ НАЛОГ А • • . . . . . • • • • . • • . . • • • • . . . • • . • . • . . . • 596
1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 596
П. Врсте nлатног налога . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597
1. Документарни платни налог (члан 453. ЗПП) .................. . . . . .. . 597
2. Недокументарни платни налог (члан 454. ЗПП) ... . ... . ............ . .. 597
3. Мандатни nоступак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 598
3.1. Покретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 598
3.2. Издавање платног налога (члан 455. ЗПП) ............................ 599
III. Правни лекови против платног налога ......................... ....... 599
1. Поступак по приговору ............................... ......... .. 600
§ 55. ПОСТУПАК У СПОРОВИМА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ . . . . . . . •. . . . •. ••. •••. . . . . . . ••. ••• 601
I. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 601
11. Поступак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 602
1. Припремање главне расправе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 602
2. Вођење записника (члан 473. ЗП П ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603
3. Изостанак странака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603
4. Позив за главну расправу (члан 475. ст. 3. ЗПП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603
Ill. Пресуда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 604
IV. Правни лекови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 604
1. Жал ба против решења (члан 472. ЗПП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 604
2. Жал5а против пресуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 604
З. Ванредни правни лекови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605
§ 56. П ОСТУПАК У ПРИВРЕДНИМ СПОРОВИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • • • • . . . . • . . . • . . • . 605
1. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605
11. Ток поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605
1. Надлежност и састав суда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605
2. Странке и заступници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 606
3. Рочишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 606
4. Рокови (члан 489. ЗПП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 606
111. Правни лекови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 606
§ 57. ПОСТУПЦИ У ВЕЗИ СА ПОРОДИЧНИМ ОДНОС ИМА ..•... • .... • ....• • . . . . . . . • . . . 607
I. Појам и значај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 607
П . Заједничка правила за све поступке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 607
1. Оnшти принципи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 607
2. Састао суда (члан 203. ПЗ) ........ . ............... ::::::: : : :: :: : : : 608
3. Хитност nоступка (члан 204. ПЗ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 608
 Алеiсанщiр_ Jaкunrh: Трађан~о _аро.цесно· t:tpaвo
26

4. Истражно на чело (члан 205. ПЗ} • ~-·· · ...... . · · · • · <· · :·..~ · •~ ~ ·. · · · ·. ··• · ' · · ··· ~ _.: ·698; ·
s. Оrраничење дисnозиц~је сrрана:к~.. · •:· ·• · ··· •··.• · • · • ·, ·..·'·· · • •.• · · · · · · · · · · · ·· 60.8-.·.
6 Locus standi · · • · ·· · • • · ~- · ··• •· • ·•· • · · "'' • • · • ' · · · • • · · · ·· ··· · · · · 609-:
7: ИскључењеiЭ:В~~~~ (~~-iоб. П3)· . : :-~ ' ·~_ -.:."~ !. • • · : • .• • . ·, ·'бо~·
• • • • • . • ·• • • • • ·• •

8. Накнада ларничних трошкова ( ЧЈЩН 207. fl-3) _. ~-. ~ .- . ·. • ·· • · · · · · · · . · · . · · . . . .609

9. Ревизија .. ~ . ; .. ~ .... ; .. ..•... · . .• .-·, ·.. • • · .. · · ··-·~' • -. · \ · • · · · · ·. · · · · · · · · · · · 609
III. Брачни с-порови ........ . .... · • · · · · · • · · · •·· · ·.· · · · .·, · · • · · .- ·,. • · · · · · · · · · · .609
. . 6Ю
1. Врсте ............. · · .·· · • · · · · · · · · · ~ · · · ~ · · ~. · · · · · · \ ·· · · · ·.4· • ·• • ·· • • • • • • • •
2. Принципи . ........ . .. .. ...... .... .. '•· • ... .. . . ·,...... ;_., .. ·• . . . . . . . .. . . . . . 610
3. Развод брака .. .· . ........·, ·... .· ..•... . ;·. • • ·.. ..... .· · :. · · · · .- ,.~. .- · ~ . · ·. . . . . 612.
4. Поништај брака ... .•. , ......... .· ...... . ... :.• · · ·~ ., -~. •-..·. · · ·. · .. · : . . . . . 6i.3
5. Утврђење (не)постојања брака ·.. .... • .. ·; .·.. : . . .· .. ~ .. • ~ . .. .. ~ . . . . . . . . . 614 ·
6. Множина тужбених захтева у брачном спору_. . : .. ...... _. · ·.... :·. . . . . . . . . 614:
7. Пресуда и правни лекови .... ·.: .. , ......... _. .... . ·. ... .. . . . . . . . . . . . . 614
8. Посредоваље у брачном спору •..... . ...•...... ~ .. : ... , . • . . . . . . . . . 615·.
8.1. Појам и значај- . ...... ..... ... ...••. ...• •..... ~ •..... _.. . . . . . . . . . . . . . 615
8.2. Спровођеље посредоваља .... : . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615 ·
8.2.1. Надлежност . ............................... ~ . . . . . . . . . . . . .. . . 615
8.2.2. Покретаље и ток постуnка .• . ·........... .- . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616
8.2.3. Окончање поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616
IV. Патернитетски и матернитетски спорови ........ ...... ; ................ 617
1. Појам и .врсте . . ... :.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 617
2. Утврђење очинства или материнства
(чланови 43. ст. 2., 249. и 256: ст. 1. ПЗ) . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 617
3. Оспораваље очинства ИЈШ материнства
(чланови 44, 250, 252. и 2~6. ПЗ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 618
4. Поништење nриэнања очинства
(ЧЛЩIОВИ 253. и 256. ст. 5. ПЗ) . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 619
5. Locus standi наследника и супарничарство
(чл. 256, ст. 6. и 7. ПЗ) ................. ·. . . . . . . 620
6. Специфичности поступка . . .................. .' .' .' .' .' .' .' .' .· .· .· .· .· .· ~ ~ ~ ~ ~ ~ 620
6.1. Претnоставке за допуштеност тужбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 620
6.2. Засrуnање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 621
6.3. Смрт странака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........................ 621
6.4. Домашај диспозиционе максиме (члан ~5~. 'гiЗ). ·. ·.·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ :: 622
6.5. Доказивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 622
V. Поступци у вези са заштитом права деце.·.·.·.~~~~~~~~~~~~:~:~~::::: : :::: 623
1. У водна разматраља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 623
2. Заштита права детета . . . . . . . . . . . . . . . . . ····················
3. Вршење родитељског права ............ · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 623
4. Лишење и враћање родитељског права
24
··························· 6
5. Посебности nоступка .. . .... .... .. .. ~ · · · · .· · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 624
5.1. Месна надлежност (члан 261. ПЗ) · · · · · · · · · · · · · · · · · · : · · · · · · · · · 624
.................................. 624
5.2. Хитност
5.3. ОдступаН:а. ~~ ~~~~~а· ;~~~;з~~ј~ ··· ····· ······ ···· ···· ··· · ·· ·· · ·· · 624
VI. Поступак за поништење усвојеља . . . ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 625
1. У о пште .. .. .. . ... . ..... ... ........ . . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · .. . . 6?5
2. Посебности поступка .. .... .. .... . .. .. ~ ~ ~ ~ : : : : · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 625
2.1. Месна надлежност ................ 626
···················
2.2. Право на вођење спора ....... . .....· .' .' .' .' .' .' · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
626
2.3. Улога органа старатељства ······················· 626
........................................ 626
Саgржај 27

Vll. Постуnа!< у алимеитационим споровима ............................ . 626

1. Уопште ....................... . ........... . ................... · 626
2. Посебности поступка ........ .. ....... .. ............ . ........... . 627
2.1. По"ретањс ..... . ............................. ·. · · · · · · · · · · · · · · · 627
2.2. Хитност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........ . 627
2.3. Границе начела диспозиције .................. . .................. . 627
2.4. Улога органа старатељства (члан 282. ПЗ) .... . ............... . .. .. .. . 627
VIII. Поступак за за штиту од насиља у породиц и . .. . ............ .. ..... . .. . 628
1. Уопште ................ . .. . ................................... . 628
2. Материјалноправни појам насиља . . ...................... ..... ... . 628
3. Врсте мера за заштиту од насиља ........ . ........ .......... ...... . 628
4. Поступак за одређење мера ............ . ......................... . 629
4.1. Уопште .................... . .. . ............................. . 629
4.2. Месна надлежност (члан 283. ПЗ) ......................... . .. . ... . 629
4.3. Право на вођење спора (члан 284. ПЗ) ............................ . . 629
4.4. Хитност ... . .. ..... ... . .............. . ... . . . ......... . ........ . 629
4.5. Одступање од начела диспозиције (члан 287. ПЗ) ............. .. .. .. .·. 629
4.6. Жалба . . .. . .. . ..................... . . . .. . .... . ............ .. . . 629
4.7. Улога органа стартељства (чланови 286. и 289. ПЗ) . . . . . . . . . . .......... . 630
§ 58. ПОСТУПАК У РАДНИМ СПОРОВИМА • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . • . . . . . . . . . • . . .. 630
1. Уопште ............................................ ......... .. . . .. . 630
11. Решавање споров а пред арбитражом . ..... . ............ . .. . ...... .. .. . 630
1. Однос између арбитражног и судског постуnка .......... . . . ........ . 631
111. Поступак пред судом у радноnравним сnоровима ........ . .......... .. . 632
1. Одступања од начела дисnозиције странака ............ . .......... .. . . 632
2. Остале особености nостуnка ............ . . . ......... .... ......... . 632
3. Сnорови из колективних утовора . ........... . .. . ............ . .... . 632
3.1. Особености . . . . ......................... .. ....... . . .. ...... . .• 632
3.2. Негативна процесна претпоставка ......... . . . . . ........ . . .. .... . ..... 633

Део nети:
АЛТЕРНАТИВНО РЕШАВАЊЕ СПОРОВА

Глава 16. Алтернативно решавање спорова (АРС) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 637

1. Појам, смисао и врсте ......................... . ... ...... ... .. . . .. 637
§ 59. МЕДИЈАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . • . . • . . . . . . . . . . . . • . . . • . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . 638
1. Уводна разматрања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 638
1. Појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 638
2. Извори права о медијацији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 639
11. Правна природа медијације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 639
111. Подобност спорова за решавање у постуnку
медијације (концилијабилност) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 639
1. Објективни критеријум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640
2. Субјективни критеријум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640
3. Организациони критеријум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640
ГУ. Начела постуnка медијације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641
1. Добровољност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641
2. Равноправност странака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641
3. Приватност и поверљивост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641
4. Хитност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643
V. Постуnак медијације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643
 Александар Jat ш и ћ: Грађанско йро.ц!iсно· йраво ·.
. .
28
. 643 . ~
МедиЈ' аЦИ:Ј' а. npe по.кре!I'а~а na-p~ш4If0Г .ш>ступка . . ........ .......... ·,•. ··; • ~- ' .
1 • ~ • о • ~
• •• ... , 643
• • .- ... • •• • • • • • •• • •

l.l .I<onoкpeћeпocтyxtaк-r • • · •·· •_• • · · · · · · · '· · · · · ... :. . ·::

.
с ..ютога и.д.ејства.nредл(}rа ·• .,. . ....... . .... •.• •. • • . •.• .• ~·· , . 644
1.2. адржина пр"""'!. .. , i . . . . . . . . . . . . • • ,~ ! • ··•· ' • • · • • • • •• • . 644
2·. Ток поступка · · · · · · · ·· ·. · .' ·· · ·· . . ~ · · · ·· · •· -.. .. · ·645
З. Оi<о9:Чање· поступка·· ' .. • ~ ..•·.. '• . ..... . .... . ..... .. . .~. •·.··. ·- ~ ....... •. .. .. ... ·..
. . · након
4. МедиЈацИЈа· . · иретаЊа nаьни:чноr rrоступЈ<а ... · · · ....._. •. .• .· · .· · · · · .. ·· .646
~о:" . . .. - . ~-
VI. Положај И улога ~~иј_атора • · · ~ · · .. .' · · · · · · .· · · · · · · · · · · · · · · •_. "·•·· ·· ~ ~ · · · · · · .~ . 94 7
• • • • •• • • о
• •• •••• • • -647
•••• -. • •• • • • • 1 •

1. Својст~о ... · · · · · · ·· ·. · · · · · . . ' ·.··. ·.· .~ · •:•.;· ·· · .· · · · · . . .... .. ....

. · . ·..· ..
· . .. ..... , ··. 647
2. Уnис и именоваље . ·· о:- · ~· · ···· .·:·· · ~·· · .: ··· · · · · ... . . ..
.• · , . .. . . . ..... .·•• .• • • ••. •..•. ·648
3. и зузеће :и: uскљ ~ .. · : · · • · •· · · : '··· ~ •.'·. ·. ~ ..
уч ~.ње
. . : ..
4. Дужн.осni И. nраВа МедИЈаТ()рЗ.· .• •· • • ···• • • -• .~:· •.·• : · · · · · · · · •. ·: ~ • • • • • • ~ · •••• 649
4 1 Дужност ... ....
. • .• ..... ". .• .. . . • . . ..• . . •..•
~ -, ~. · · · · · · ·· -~ ··. .~... ·. ····--··
. ·· ···. . 649
. .п . .· . ·. .· · ..... .:. ........ ............. .. . ... , ....... ·
4 2 рава . .. ....... · · ........ · · · ,. · · · · · · ·; . . ·
· ·бsо

VIII. Т~о~ови постуnка·м~дијаЦиј~ · · ·· • ~- · ·· :~· ;.. ·; ~- .-._. · • -~~·.: . ·, ·· ~ · .• ·· •. · ·· · ·..·. · · · ; · .' · 650
§ 60 АРБИТРАЖА . .. .. ~ • ·••• ' • • •••. •••••. • .•· • •..• ••. ·: • • • . .. • . • . . 650
Арбитража.~~~· ~~~~·~;~~~~~ ~~~~~в_а . · .,; · ··· • · · : · .' · ·.·.· · ·. · · :·· ·. · · · · · · · · ·. 65.1
i.
п. Извори а:рбt-Јтражног nрава . ... ~ •.. ·. . : .... ·.· ... ..· .-.. · ··· • · · · · · · · · · ·.· · · .' · · · ~ · 65Ј
ПI. Појам и врсте арбитража ..• ... ·.. ... . ~ . ·... ... . · · ·· · · · · · · · · , · · · · · · · · · · . 6.5·2
1 -Појам арбитраже . ; ... .. . • .. · · · • • · · · .. · • · · · · · · · · · · · · • ' · • · · · · · · · · · · · 652
2. Врсте арбитража .............. . ....... . ... .. · · · · · ·· ~·. · · · ,. · • · • · · · · · · · · · · · · 653
2..1.. Уводне наnомене .... , . ·.. ' . .. .•.. .- . .• .. ·. ..... · · · · · · . · · · · · · · · · · • . . . 653 ·
2·.2.1. Арбитраже пРИватног права .....•... .. .. ... • ... · .. · . · . · · . . . . . . 653
2.2,1.1 ..Домаћа, инострана иа,Цаl(Ионална арбитража . . . . . . . . . . . . . . 654
· 2.2.1.2. Међуuа,родн~· иунутраliiЊ~ ар,битр~а . : .... ... . •... .. . :. . 655
. 2.2.1.3. Арбитр~а· грађанског права · · · ·
: и трговинска арбнТраЖа . , .............. ; , . . . . . .. ... .... . · 655
2.2.1.4. ИнСтитуционалне и Qd hoc арбИТрСQКе .. ............ , . . . . . . . . 656 ..
N. Примена ЗАр .... , . ~ ....... . .·: . . : ..•.. . . ~ ........ . . . .. .. .... . . . . . .... · 656
1. ПрiЦdена ratione loci. . .. ......· ... . .. .... ... . . .. ..... ~ ....; . . . . . . . . . . . . . . 656
1.1. Међународна арбитража са седиШтем у РС .... , . ·......·. . . . . . . . . . . . . . 657.
1.2~ Пр11Мена· ЗАр на арбитраже са седиштем у иностранству ·. . . . . . . . . . . . . . . . бSВ
V. АрбитражнИ споразум ..•.......... .. , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65'8,
1. Појам, врсте и правна природа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 658
2. Ауrономија арбитражноr сnоразума . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 659
2.1. Kompetenz- Kompetenz . . . . . . • . . . . . . . . • • . . . . • . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 659
3. Право меродавно за арбитра.Жни споразум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 660
3.1. Колизионоnравни метод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 661
3.2. Lex mercatoтia ..•....... . .... .. .. .... . ............ , . . • . . . • . . . . . . 662
4. Постојаље и пуно важност арбитражног споразума . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 662
4.1 . Уоnште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 662
4.2. Посrојање и nуноважност арбитражноr сnоразума
nрема nраву РС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 663
4.2. 1. Спор . . ... ... .. ... .... ....... . .... . .. .... . . . . .. ........ . . 663
4.2.2. Сnособност странака и заступаље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 664
4.2.3. Форма арбитрсiжног сnоразума . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 664
4.2.2.1. Арбитражни сnоразум у јещюј исnрави . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 664
4.2.2.2. Размена писмена о споразуму 0 арбитражи . . . . . . . . . . . . . . . . 665
4.2.2.3. Упућивање на арбитражни споразум
садржан у другој исnрави .......... 665
4.2.2.4. Закључење арбитражноr сnоразума ... . ... ... ...... .. .
конклудентним понашаљем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
666
4.2.4. Арбитрабилност
.. .. ......... ... . .. .. ....... .·............. 666
Саgржај 29

4.2.4.1. Појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 666

4.3.1.1. Арбитрабилност ratione materiae .... . ................... 667
4.3.1.1.1. Уопште ........................ .. ............ 667
4.3. L.2. Арбитрабилност ratione jurisdictionis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 668
4.3.1.3. Арбитрабилност ratione personae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 668
4.4. Садржина арбитражноr споразума . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 668
5. Дејство уговора о арбитражи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
669
5.1. Процесно-правно дејство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
669
5.1.1 . Искључење надлежности државноr суда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669
5.1.2. Kompetettz-Kompetenz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
669
5.1.3. Одређивање nривремених мера
у арбитражном постуnку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669
5.2. Материјалноnравно дејство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 670
Vl. Арбитражни поступак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 670
1. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 670
2. Право меродавно за арбитражни nоступак ........................... 671
3. Арбитри и конституисање арбитраже ...................... .. .. .... 671
3.1. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 671
2.2. Број и својства арбитара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 672
2.2.1. Независност и непристрасност арбитара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 673
2.2.1.1. Појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 673
2.4. Конституисање арбитраже . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 674
2.5. Изузеће арбитара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 675
VII. Сnровођење арбитражноr nоступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 675
1. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 675
2. Начела арбитражног nоступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 677
VIII. Арбитражна одлука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 678
1. Уоnште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 678
2. Врсте арбитражних одлука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 678
3. Начин доношења арбитражне одлуке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 679
4. Форма и садржај арбитражне одлуке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 679
5. Деnоновање и достава одлуке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 680
6. Исnрављање и тумачење одлуке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 680
7. Дејства арбитражне одлуке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 680
8. Трошкови арбитражноr nостуnка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681
9. Објављивање арбитражних одлука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681
IX. Право меродавно за меритум спора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681
1. У оnште: /ех fori међународних трговинских арбитража . . . . . . . . . . . . . . 681
2. Одлучивање strictum iuris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 682
2.1. Споразум странака о избору меродавноr права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 682
2.2. Одређење меродавноr права од стране арбитара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 682
2.2.1. Теорија lexfori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 682
2.2.2. Теорија делокализације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 683
2.2.2.1. Метода кумулације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 683
2.2.2.2. Примена општих nринципа
међународноrприватноrправа ........................ 683
2.2.2.3. Метода слободног избора колизионе норме . . . . . . . . . . . . . . . 683
2.2.3. Теорија најтешње везе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684
2.2.4. Теорија nримене nравна-х правила: voie directe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684
3. Одлучивање по правичности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684
30

х. Судс~а Ј<он~рола ар&итражве_ одлу'Ј(е • .-:~ ,. ·, · · · · · · · · · · · · -'.·_~_ ~ - ~. · 685

· ! • . • • • • -. • • •

XI. понИUiтај арбитражне одлуке -: ·, ,..• .. : · · · · ·. · · · · · · · · · · · · ·; · .. ·. · .. • • .··· · · ·. · · · 685

. : . . . "' . . .;_ ' ..-. . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . .. ..•. 68 5
1. n ОЈ8М . • . • . . . • . •. . . • •··- .. ... ....'!'. •. •.. • ..
"t ' · .• • • •

з. и
nрава
1. • •• • •

·... .... .. . . .. . ... ' .. . . • . . . . . . . . .. • • 686

2 . з вори . . ~ . ....• ! • • •. , ~ • • • • •.
Арбитражна одп)rка кој~ tе;М()!.Ж~. п~ниwтити пред до м~hим ~ом .....
• • · .
686
. . .

4. Разлози -за nоништај :арбйТраж:к~· одлу_ке · · · · · · · · · · · · · ' : ~· · • · ·· • · · · ··· •,.. : 687

4.1. Уоцште ~ . -. .. ·.· ... · .-. ~
· ! . · ·· • . _- . • •· •· • • ·, • • :. • · • • • • • • • • • · •~ ~
"'"'· · ·' ' • · ' • · • • • • • •. . 687

4.2~ Интерно право ПС. . .. . •: • · · · · · ·· · ··.',.·:·~· · · · · · · · · · · · · · · · ·, •·• • ·· · · · · · · · · · · 688

5. Постуnак за поништај ·арбитр~не;-одлуке · · · · · · · · · · · . ~н'.-. · · • · · · · · . . . . ·689

.. Дее"щесnt . ·-
ОСТАЛИ ГРАЂАНС:КОСУДG~ ПQСТУПЦКЈ;
Глава 17. Ванпарвичии поступаi.С- .оснQ.В,Ц •. • • • • ;_: ''·. • ~- ~- ! • .' • •. •. • ·• • ·~ ~ • • • • • · • • •. • • 693
§ 61. ВлНПАРНИЧНИ ЛОСТУП:ЛК • ••••• · .•· •.• ~ ' • • ·· : • • • ·:· • • • • •·• .' ~ •. .-!· ··· · · · · · ·_. · · ·! . 693

1. Појам и значај ..... ·: . . ... ~ .·· •· ; . . ...... ._. ... ·.: · · .' ·· ··· ~ · · ." ~ ·.- · •.·.·· · · · · · .. ·... . .·• -693
П. Правна природа .. . . ... ... · .· ~ • . ~ : . . . ·.· · · · :~ ! • .• • • • •~ • • • • • • ·• • ·• . • • • • • • • • • 694 .
III. Предмет ва»парничноr поступка : . ..... · . ·.......... ·. . . .. . . . . . . . . . . . . . 694
1. Праве всщnарничне q-варИ ... : •... ... · '· ......... ~ : . . r. • • • • • • • • • • • • • 694
2. Неправе ванnарничiiе ствар~ .-·; .'. : .... ~ .. . ~ . .. .... .. . ·. . . . . . . . . . . . . 695
IV. Сходна nримена одредаба ЗПП на ванпарџични nocтyriaк . . . . . . . . . . . . . . . 696
V. Начела ванnарнИчог поеrуnка ·.. ·. ; ; ·.. . ·.. ·. .. .. .... ·. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 696
1. Начела офиЦиозности· . .. ·..... .·: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . 696
2. Истражно начело, материј(Џ[На Истина и оцена доказа . . . . . . . . . . . . . . . . . 698
3. Начело заштпт~ учесника у постуnку .' . ... . .. ....... .......... ~ ... : . 699
4. Остала начела ван~арничног nocтym<a ·~ . .· . .... '.. . ~ ... .. ·. . . . . . . . . . . . 699
VI. Субјекти ванпарничног nоступка . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7оо·
. 1•.Врсте .. .. . ... .. ..... '·.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
700.
1.1. Суд .... ·..... . ... · ... ~ ................. , .. . . . .•. . . .....· • . . . . . . 700
1.2. Учесници .......................... : .•. :. . : . . ........ .... ... .'. 70Q'
1.2.1. Материјалноправни учесник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Р1
1.2.2. ФормаЈIIЩ учесник у nоступку који се водИ
по службеној дужности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.0'},
1.2.3. ФорматiИ учесник у поступку који се води
по предлогу стран:ке
.. ......... .... . ... ·. . . . . . 702
1.3. Значај раэлИковања формалног и материјаЛног учесника ~ . ~ ~ ~ ~ ::::: :: :: 703
2. Страначка и процесна сnособност ·. . . . . . . . . . . . . . 03
VII. Одлуке и nравни лекови . . . . . . . . . . . . . . ···················· ;04
VIII. Пfавноснажност решења у ванnарничн~~ ~~~~~ ..· .· .· .. .·......... ·. ·. ·. ·. ·. ·. ·. ~ ~ 705
1. опште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · 705
2. Формална правноснажност .... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
... .. . . .. .. . .. ..... . .... .. . ..... ... . ... 706
2.1. Решење о наслеђивању . .. ........ .
3. Материјална nравноснажност · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 708
4. Обавезујуће дејство решења ......................·.·.' · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ;~~
4.1. Обаве3ујуће дејсrво решења у постуnцима пре~· . . . · · . · · · · · · · · · · · · · · · ·
другим судовима и органима . . . . . . . . . . . . 711
4.1.1. Ванпарнични суд и орган уnраве ...... . · · · · · · · · · · · · · · · · · · 711
. 4.1.2. Ванпарнични суд и парнични суд ..· .··:.' .'.·.·.·.' .··· · ··· ······· · ···· · 712
5· ДеЈство укидања или пр еиначења решења
·· ·· ·· · · · ·· · · · · · ·· ·
· у ванnарничном nостуnку ... . . . . .... .. .. . .
LК. Трошковиnостуnка ·· ·· · ·· · · · · · · ·· .... . . .. . 713
. .. .. . . . ..... . ... . . ... . ...... .. ...... . ...... ..... 713
Саgржај 31

Глава 18. И зврш ни поступак- основи ....................... · ·. · · · · · ... · · 715

§ 62. ИЗDРШНИ ПОСТУ ГI АI< ..........••... • . . . . . . . . • . . . . • • • . . . . • . • . . . . . . . . . . . 715
r. Појам и зна<Ј ај . .............. . ..................................... . 715
11. Примена ЕКЉП н а извршни nоступак ............................... . 716
ЈП. Начела иэвршноr поступка ................ . .......... .. ........... . 716
1. Уопште .................... . .................................. . 716
2. На чело дис n оз и ције и на чело судског кретања nостуnка . . . . . . . . . . . . . . . . 717
3. Начело формалног легалитета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 717
4. Начело заштите дужника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 718
5. Начело временског редоследа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 718
6. Начело ефикасности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 719
7. Н а чело писмености . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 719
8. Сходна примена одредби З П П . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 720
IV. Субјекти извршно г nоступк а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 720
1. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 720
2. Суд ................ .. ........... . ................... . . . ..... .. . 720
3. Странке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 721
4. Учесници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722
V. Ток извршноr поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722
1. Врсте извршног nостуnка . ...... . .................. ·. . . . . . . . . . . . . . 722
2. Општи извршни nостуnак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722
2.1. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722
2.2. Извршни nостуnак на основу извршне исправе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722
2.2.1. Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722
2.2.2. Извршна исправа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 723
2.2.2.1. Извршност извршне исправе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 724
2.2.2.1.1. Настуnање извршности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 724
2.2.2.1.2. Клаузула (потврда) извршносrи . . . . . . . . . . . . . . . . . 725
2.2.2.2. Подобност извршне исправе за извршење . . . . . . . . . . . . . . . . 725
2.2.3. Предлог за извршење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 726
2.2.4. Одлуке суда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 727
2.2.5. Правни лекови у општем извршном постуnку ................... 728
2.2.5.1 . Уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 728
2.2.5.2. Жалба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
728
2.2.5.3. Приговор трећег лица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
730
2.2.6. Одлаrање извршења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
731
2.3. Извршни nостуnак на основу веродостојне исправе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 732
2.4. Спровођење извршења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
734
2.5. Окончање извршног постуnка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
735
2.6. Трошкови извршноr поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
736
3. Посебни извршни постуnци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 736
3.1. Уопште о •••• о ... о. о ••••• о о •• о
736 ••••••••• о о о. о о •• о •• • о. о ••• о о о •• •

3.2. Извршење у трговинским стварима .... . .......... . . . . . . . . . . . . . . 736

3.3. Скраћени извршни постуnак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. ... . 737
4. Противизвршење .................... . ......................... . 739
4.1. Уопште ........................................... .......... . 739
4.2. Странке .......... . .... . ...... . ............................. . . 739
4.3. Разлози ...................................... . ... . . . .. . ... . . . 740
4.4. Постуnак •• о. о. о о. о. о. о о
741
о о ...... о. о •• о о ••• • о о о ••• о •• о о .. . ..... о

4.5. Парница •••••••• • о о ••••• • ••• о о ••••••••••• о . . ............... . . . .

742
, "> Алсксш-щ~ р )~ l rтшll: ! (ю/јtzнско Прvцссно tipuвo

~-~~----------------------
1\ 63. ПосrУilЛК Оnt~~БЕЂЕЊА IIOTPAЖИRAII~A · · · · • • · · · · · · · · · · • · · · · · · · · · · • · · · · ·.. 742
1.Пoj:l~Vr н зп<tч,,ј ........ · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · • · · · · · · · · · · · · · · · 742
1. )'опште ....... .. . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · • · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 742
II Врсте: ........ . · . · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 742
тп: Осо5енос·rн nоступка обезбеђен,а · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . . . . 743
1. )'опште .... . . · .. ·. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · 743
2. Суд ............. ·. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . 743
з. Предлог н решење о обезбеђељу · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·... . 744
Правuи лекови . . ........ · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . .
4. 744
1 . Засннвање эаложноr nр<~ва · . · .. · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · . . . . 744
L. Зможно nраво на nокретним и неnокретним ств<~рима
на основу споразума странака (члан 268 и сл. ЗИП ) . . . . . . . . . . . . . . . . . 744
2. Заложно право на неnокретости на основу извршне исправе
(члан 274 и сл. ЗИП) . . . .. ... . ... · . · . · . · .. · · · · · · · · · . . · . · . · . . . . . . . 745
V. Претходне и привремене мере . . .. .... .. ... ...... . . . ........ . . ..... .. 745
1. )'оnште .... .. ... .... . . . ... . . . . ..... · · . ·. · . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 745
2. Привремене мере . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 745
2.1 . Оnшта правила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 45
2.2. Решење о одређе1-ьу привремене мере . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 746
2.3. Услови за одређење привремени,'< мера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 747
2.4. Врсте привремених мера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 49
2.5. Иsвршење nривремене мере . . ............ .. ... . .. . ......... ~ • ... . . . 749
2.5.1. Извршење привремене мере и тужбени за.uев . .... . . . ....... ; . . . 750
2.6. Укидање привремене мере . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 1
2.6.1. Одштетни за.л.'Теви из м еlју стран ака
и учесника у поступ ку о безбеђења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 751
3. Претходне мере ........... . ............................ .. ;... . .. .. . 752
 Скраћенице

Baшnbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, Zivilprozessordпung, б Ј. Auflage,

Mtincheв, 2003.
Baur/Grunsky, Zivilprozessrecht, 8. Auflage, Berlin, 1994.
Becl1t, Einfiihrtшg in die Praxis des Zivilprozesses, 2. Auflage, Mi.iпchen, 2002.
Deixler-Htibner/Klicka, Zivilverfahren, 4. Auflage, Wien, 2005.
Fasching, Kommentar zu den Zivilprozessgesetzen, I, Wien 2000.
Gerhard, Zivilprozessrecht, Falle und Lбsungen , 6. Auflage, HeidelЬerg, 2000.
Grabenwarter, Europaische Menschenrechtskonvention, 2. Auflage, Wien, 2005.
Grunsky, Zivilprozessrecht, 11. Auflage, Berlin, 2003.
Habscheid, Schweizerisches Zivilprozess - und Gerichtsorganisationsrecht, 2.
Auflage, Basel/Frankfurt, 1990.
Hohl, Procedure civile, Tome I et П, Berne, 2001.
Huber, Zivilprozessrecht, Schefer Verlag, 1999.
Jauernig, Zivilprozessrecht, 27. Auflage, Mtinchen, 2002.
Li.ike, Zivilprozessrecht, 8. Auflage, Miinchen, 2003.
Michalski, Zivilprozessrecht, 2. Auflage, Carl Heymanns Verlag, 2003.
Musielak, Grundkurs ZPO, 6. Auflage, Miinchen, 2002.
Musielak, Zivilprozessordnung, 4. Auflage, Miinchen, 2005.
Paulus, Zivilprozessrecht, 3. Auflage, Springer Verlag, 2004.
Poznic/Rakic-Vodinelic, Gradansko procesno pravo, 15. izdanje, Beograd, 1999.
Rechberger/Simotta, Zivilprozessrecht, 6. Auflage, Wien, 2003.
Rosenberg/Schwab/Gottwald, Zivilprozessrecht, 15. Auflage, Miinchen, 1993.
Schack, Internationales Zivilverfahrensrecht, 3. Auflage, Mtinchen, 2002.
Schilken, Zivilprozessrecht, 4. Auflage, Carl Heymanns Verlag, 2002.
Stein/Jonas, Kommentar zur Zivilprozessordnung, I-VII (1993- 1999), VII
(2002), XI (2002).
Thomas/Putzo, Zivilprozessordnung, 26. Auflage, Miinchen, 2004.
Triva/Belajec/Dika, Gradansko parnicno procesno pravo, Zagreb, 1986.
Triva/Dika, Cradansko parnicno procesno pravo, Zagreb, 2004.
Walder-Bohner, Zivilprozessrecht, 3. Auflage, 1983, Ziirich.
Yeazell, Civil Procedure, 5th ed., Aspen PuЫishers, 2000.
Zeiss, Zivilprozessrecht, 9. Auflage, TtiЬingen, 1999.
Zoller, Zivilprozessordnung, 25. Auflage, Kбln, 2005.
34

А сР Archiv filr tivilistische Praxis

AnwВl AnwaltsЬlatt Csterrekh
вв Der Betriebsbentter-
BGB Burgerliches Gesetzbucl1
ВGН Bundesgerichtsh·o f-
BVerG Bundesv~rfa~unngs~eri~t
D] Deutsche Ј ustiz
DZWiR Deu.tsche Zeitschrift filr Witshaft~ - ul'ld lf:i.·solv~nzrecht
. .. . ·.. .
dZPO Deutsche Zivilprozessordnung .
ecolex Fachzeitschr.ift.fiir W!fts~Ьaftsrecht
FamRZ Zeitschrift fur _da$ ges.a m·t e FamШenrecht
FS Festschrift
IPRax Zeitschrift fЏr .intt:rдationales Privat - und Verfahrensrecht
ЈА Juristische AfbeitsbHitter
JBI Juristische BHi~er
JR Juristische Rundschau
Jura Ј uristische Ausbildung
JuS Juristische Schulung
JW Juristische Wochensthrift
JZ Juristenzeitung
KTS Zeitschrift fiir Inslolvenzrecht
MDR Monatsschrift fiir Deutsches Recht
MR Med.ien und Recht
NJW Neue juristische Wochenschrift
NZ N otariatszeitung Ostrerreich
NZG Neue Zeitung fur Gesellschaftsrecht
OeJBl Oesterreichische juristische Blatter
OeJZ Oestereichische Ј uristenzeitung
OeZPO Oesterreichische Zivilprozessordnung
RabelsZ Zeitschrift fiir ausland.isches und IPR
RIW Recht der intcrnationalen Wirtschaft
RZ Richterzeitung Osterrreich
wм W ertpapiermitteilungen
ZeuP Zeitschrift fur europaisches Privatrecht
ZfRV Zeitschrift fiir Rechtsvergleichung
Скра lie/1 и це 35

ZN Zeitsclнift flir Verwaltttng

ZIP Zeitsclнift flit· Wirtschaftsrech t ttnd lnsolvcnzpra xis
ZGR Zeitscl1rift ftir Unternehшcns- und Gesel]schaftsrcc ht
ZHR Zcitschrft ftir das gesamte Handels- ttnd Wirtscћaftsrecht
ZRP Zeitscht·ift fur Rechtspolitik
ZZP Zeitschrift fur Zivilprozessrecl1t
пж Правни живот

гпп Грађанско процесно право

ЕКЉП Европска конвенција о људским nравима и основним слободама

ЕСЉП Европски суд за људска права

ЗА Закон о адвокатури

ЗАр Закон о арбитражи

звп Закон о ванпарничном поступку

з в сп Закон о високом савету правосуђа

зи п Закон о извршном постуnку

зм Закон о медијацији

зон Закон о наслеђивању

зпд Закон о привредним друштвима

зпп Закон о парничном постуnку

зс Закон о судовима

з сп Закон о стечајном поступку

ЗР Закон о раду

ЗРСЗ Закон о решавању сукоба закона

З УрС Закон о уређењу судова

и сп Избор судске праксе

НацЗЈБ Нацрт закона о јавном бележништву

РС Република Србија

сп Судска пракса

УРС У став Републике Србије

вк с Врховни Касациони Суд

 ПРЕДГОВОР

Овај уџбениr< ј е наме.њен студентима основних и постдипломских студија

правних факултета у Србији . Садржи основна знања о елементарним темама
грађанскосудског поступка, као и приказ парничног поступка .

Због обима материје самог парничног постуnка , често се одустајало од

детаљнијег објашњења појединих процесних института. Тежиште уџбеника
је, напротив, на томе да код студената побуди и формира правно догматички
и процесуалистички начин размишљања.

За израду уџбеника постојало је неколико разлога. Прво, у нашем миљеу

нема, нажалост, више проф. др Боривоја Познића који се деценијама старао
о развоју процесног права и образовању студената у Србији. Друго, од 2004.
године до данас, у Србији су ступила на снагу четири системска закона, али
и други закони који уређују материју грађанског процесног права. Такође, од
те године у Србији важи и ЕКЉП која непосредно уређује основна питања
rрађанскосудског поступка. У првом реду, ЗПП је донео радикалне промене
у поимању и одвијању парнице. Ово ј е студенте, па и наставнике, ставило пред
непремостиве тешкоће приликом рада на предмету Грађанско процесно право.
Аутор је захвалан свима који укажу на дидактичке и друге евентуалне не­
достатности који су се појавиле или поткрале приликом израде овог уџбеника.

Београд,м~2006.rодине Аутор

ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ

Студенти и правничка јавност су добро прихватили прво издање овог уџ­

беника. Отуда и друrо издање.

У другом издању уџбеника нема већих садржинских измена у делу који се

односи на уводне теме и парнични поступак. Отклољене су, надамо се, све
техничке грешке. ЗПП (2005) се примењује већ више од две године, тако да је
акценат стављ ен на ставове судске праксе у примени ЗПП и конкретизацију
многих процесних института. Стога је уџбеник, у овом делу, допуљен реше­
њима из релевантних судских одлука.

С обзиром на захтеве које поставља програм изучавања предмета ГПП,

у уџбеник су, противно уверењу аутора, додати делови који третирају осно ­
вна питања ванпарничног и извршног поступка .

Београд, август 2007. године Ayrop

Део први:
УВОД
 ГЛАВА 1.
ГРАЂАНСКИ СУДСКИ ПОСТУПАК
И ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО

§ 1. ЗНАЧАЈ И ЗАДАЦИ ГРАЂАНСКОГ

СУДСКОГ ПОСТУПКА

Литература:
Ba11on, Der Einfluss.der Verfassung auf das Zivilprozessrecht, ZZP 96 (1983), s. 409;
Botticher, Peozessrecht und materielles Recht, ZZP, 85 (1972), s. 1; Gaul, Zur Fra-
ge nach dem Zivilprozesses, АсР, 168 ( 1968), s. 27; Gottwald, Die Bewaltigung pri-
vater Konflikte im gerichtlichen Verfahren, ZZP 95 (1982), s. 245; Henssler, Der
europaische Rechtsa.nwalt zwischen Rechtspflege und Dienstleistung, ZZP 115, 2002,
s. 321; Gilles, Zum Bedeutungs- und Funktionswandel des Prozessrechts, JuS, 1981,
s. 402; Liicke, Von der Notwendigkeit ei.ner allgemeiner Prozesslehre, ZZP 107,
(1994), s. 145; Mankowski, Entwicklungen im Internatio.nalen Privat- und Pro-
zessrecht, RIW, 2005, s. 481; Pawlowski, Die Aufgabe des Zivilprozesses, ZZP 80
(1967), s. 345; Stadler, Der Zivilprozess u.nd neue Formen der Informationstechn.ik,
ZZP 115, (2002), s. 413; Stiimer, The Pri.nciples ofTransnational Civil Procedure,
RabelsZ, 2005, s. 201.
Благојевић, Начела nриватног nроцесног права, Београд, 1936; Болард, Осно­
вна начела француског грађанскосудског постуnка, ПЖ, 2000/12, с. 29; Ђурн­
чин, О н еким решењима новог ЗПП Републике Црне Горе, ПЖ, 2004/12, с. 63;
Познић, Појам грађанског процесног односа у савременој совјетској науци,
Анали, 1964/4; Палачковић, Судска заштита у области јавног информисаља,
ПЖ, 2004/12, с. 83; Станковић/Кеча, Предлог за реформу српске цивилне про­
цедуре, ПЖ, 2004/3-4, с. 77.

I. ЗНАЧАЈ

1. Правни поредак чине материјалноправне и процесноправне норме.

у области грађанског права, материјално правне норме уређују настанак, про­
мену и престанак грађанско правних односа ( субјективних грађанских права
и обавеза) . По nравилу, субјективно nраво или, nак, rрађанскоправна обавеза
настају када се стекну све чињенице које су нужне за остварење диспозиције
материјалноправне норме.
Пример: Купац и nродавац су закључили уговор о nродаји компјутера. Купац nрема
nродавцу има nраво да захтева nредају куnљене ствари, док продавац nрема
куnцу има nраво да захтева nлаћање купоnродајне цене.
 Александар ]акшић: 1раЬанско йроцесно йраво
42

2. у се , не р етко ' дешава да правни субјеi<ТИб'не удовоље обавезама

пракси ·
· ., е материЈ·ално право Обвезани правни су Јект у Једном матери-
коЈе им наме11 · .
·ално правном односу може да оспора~а постоЈање права другог, да тврди да
~е оно престало или, пак, да на било коЈИ други начин врши повреду његовог
субјективног права.
Пример: Продавац неће да преда ствар купцу, јер оспорава његово право да потражује
предају ствари.
з. у оваквој ситуацији цивилизовани правни пореци начелно не ~опушта­
·у самойомоћ. 1 Правни субјект који сматра да му припада какво субЈективно
Ј • .
право не може, осим у изузетним случаЈевима коЈе закон изричито допушта
(нужна одбрана, крајња нужда, дозвољена самопомоћ- чла~ 161. и 162. 300;
заштита државине - члан 76. ЗОСО), да сам оствари оно субЈективно право за
које сматра да му припада. Примена самопомоћи, иманентне .примитивним
правним поретцима, имала би за последицу примену закона Јачег, односно
примену неконтролисане силе појединаца, па самим тим и стање нарушења
друштвеног мира у правном поретку и наступање хаоса.
4. С друге стране, пак, правни поредак не може да се ограничи само на
прописивање апстрактних норми у области материјалног права. Напротив, он
мора да садржи и оне норме које су подобне да дају коначна решења закон­
кретне правне ситуације, да одлучују о конфликтима између правних субје­
ката у погледу самог остваривања њихових субјективних права.
s. С обзиром на то да је самопомоћ забрањена, правни поредак мора да са­
држи и норме којима правним субјектима омогућава да остваре своје субјекти­
вно право. 2 Субјектима права мора да се обезбеди правна заштита, дакле пра­
во да на одређени начин издејствују да се њихова субјективна права поштују
и остварују. Тај други начин за поштовање и остварење субјективних права је­
сте грађански судски поступак - законом уређен поступак пред редовним су­
довима пред којима се одлучује о постојању и остварењу субјективних права
и правних овлашћења in concreto. Правну заштиту субјектима права пружа суд.
Пример: Купац може тужбом да се обрати редовном суду и захтева да суд обавеже
продавца да му преда ствар у државину.

6. Дакле, правни субјект који сматра да је његово субјективно право по­

вређено или, пак, да према другом правном субјекту има правно овлашћење
може пред редовним судом п?дићи тужбу и захтевати да му правни поредак
пружи правну заштиту. Тад~ Је задатак редовних судова да у грађанском суд­
ском поступку одлуче да ли Је тврдња наведена у тужби основана.

7. Најчешће се прав~а заштита.захтева због повреде каквог субјективног

~рава. Међутим, могуће Је да постоЈе стања у којима нема повреде права, али
Је угрожен интерес, односно имовинскоправна позиција правног субјекта.з

1 Упоредноправно види Rechberger/Simotta, бр. 1; Habscheid бр s· Ј · .R Ь g1

SchwaЬ/Gottwald, стр . 2. ' . ' auerшg, стр. 1' osen er
2 Jauernig, стр. 1; Habscheid, бр. 1; Schilken• бр · 8·' Zoller/Vollkommer, vp.
s:::
48 за увод
3 Упореди Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 1; Habscheid, бр. 6. ·
Део nрви: Уoog 43

Пример: Куnчева суnруга тражи од суда да утврди да уговор који је купац закључио са
nродавцем не производи дејства и да је не обавезује у смислу члана 187. ПЗ.
8. Суд је дужан да у грађанском судском поступку утврди да ли је, на ос­
нову правила материјалног права, одређено субјективно nраво, настало, про­
мењено или престало. Суд не може да одбије да решава и одлучује о повредама
субјективних права, јер грађанину према држави, и првенствено према њеним
судовима, припада право (јавнойравно овлашћење) на правну заштиту (Justi-
4
zgewahrungsanspruch).
9. Задатак суда, је дакле, да утврди да ли је тачна тврдња субјекта права да
му је одређено субјективно право повређено или угрожено, те да о томе донесе
одлуку и пружи му тражену правну заштиту. Када одлука суда не може више
да се побија, стиче својство правноснажности и постаје обавезујућа за странке.
10. Ако дужник који је одлуком суда обавезан на какву чинидбу или тр­
пљење, односно пропуштање, и након што Је одлука суда постала правно­

снажна, не жели добровољно да изврши своју обавезу, тада поверилац може

у извршном поступку, користећи државни монопол примене силе, да реали­
зује своје право сада инкорпорисано у судској одлуци.

11. Држава поседује неограничен монопол у принудном извршењу одлука

у којима се решава о повреди ИJlli уrрожавању субјективних грађанских права.
Међутим, овај монопол није потпун у поступку утврђења повреде субјекти­
вних права. 5 Уместо државних судова, спорове моrу да решавају и приватно­
правне арбитраже. Такође, спор може да се реши и ван оквира сваког законом
уређеног поступка тзв. медијацијом. Медијација потиче из англосаксонског
права и може да представља ваљану алтернативу грађанском судском посту­
пку, али не може у потпуности да га замени.

12. За разлику од грађанског судског поступка, суштина медијације није

у утврђењу повреде или угрожавања материјалних субјективних права, већ,
напротив, у рационалном и брзом решењу спора.

П. ЗАДАЦИ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА

13. Задаци грађанског судског поступка произилазе непосредно из обавеза

државе према субјекту права на пружање свеобухватне правне заштите за слу­
чај повреде или угрожавања његових субјективних права. 6

14. Члан 1. ЗПП одређује да је првенствени задатак грађанског судског

поступка да пружи правну заштиту за повређена субјективна права која изви­
ру из личних породичних, радних, трговачких, имовинскоправних и других

4 Geimer, Verfassung,Vбlkerrecht und Zivilverfahrensrecht, ZfR.V, 1992, стр. 291.

5 Rossenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 3; Geimer, ZfRV, 1992, стр. 298.
6 Упореди Jauernig, стр. 1 са даљим наводима; Schilken, 5р. 8. и даље; Rossenberg/Schwab
/Gottwald, стр. 21 и даље са даљим наводима; Трива/Дика, стр. 4- 5; Rechberger/Simotta, ор.
14 и даље.
 Александар јакшиl1: Гра~с.пккv ирvцесно йраоо
44

г ађанскоnравних односа.7 Како је обавеза државе да nружи субјекту nрава

р . свеl)бухватна она не обухвата само обавезу да се у поступку
правну заштитv · '
• ' односРо утрожавање субјеi<тивног nрава, већ, напротив, и оба-
утврди повреда, ·•
б . тивно право или пак, nравно овлашћење изврши уз примену
везу да се су ЈеК ,
државног монопола силе.
IS. Други задатак грађанског судског постуnка произила~и из његовог
nримереног задатка. Наиме, свака повреда или угро~авање субЈективних ма-
. ог права УЈ·едно представља и уrрожавање обЈективног приватнопра-
териЈалН . . .
вног nоретка. с тога, и грађански судски поступак, у кrаЈЊОЈ ЛИНИЈИ, има за
задатак да очува интегритет приватно правног поретка.

16. Трећи задатак је функционалног карактера. Приватноправни поредак

може да се очува ако су одлуке судова у функцији остварења материјалнопра­
вне правичности, тако да је даљи задатак грађанског судског поступка да обе­
збеди остварење материјалноправне правичности приликом одлучивања о по­
вреди или, пак, уrрожавању субјективних грађанских права.
17. Следећи задатак грађанског судског поступка јесте обезбеђење правне
сигурности у оквирима објективног правног поретка. Коначним решавањем
спорних ситуација, из правног поретка се уклањају тензије и конфликти, оства­
рује се правна сигурност, те се, у крајњој линији, успоставља социјални мир.
Овај задатак, међутим, грађански судски поступак може да оствари само ако
. .
се одлукама судова остварУЈе матерИЈалноправна правичност, односно ако оне

почивају на истинито утврђеним чињеницама.

18. Развојем социјалних функција државе, у грађанском судском поступку
се више указивало на ове, рекло би се, индиректне последице рер.1авања гра­
ђанско правних ствари. У суштини, крајем XIX века у време великих кодифи­
кација грађанског судског поступка овај је схваћен примарно као средство за
заштиту грађанских субјективних права, при чему је положај суда у поступку
сведен на улогу неутралног посматрача. Ово је примарни задатак грађанско­
судског поступак и данас у англосаксонским правним системима. 9

19. На супротном полу су тзв. социјална учења о грађанском судском по-

Јоп
~тупку. рема тим ~ењима, примарни задатак грађанског судског поступка
Јесте остварење со~иЈалног мира и одржавање објективног приватноправног
поретка. Ове социЈалне компоненте грађанског судског поступка јесу важни,
~ не и његови примарни ци:ъеви. Наиме, објективни правни поредак и со­
циЈални мир м?гу да се очуваЈу само ако је обезбеђена заштита и остварење
грађанских субЈективних права.

7 У ванnарничном
~;.
nостунку судови одлучу}·у о личн им , породичним и другим правним
стварима из rра.Јанскоправне материје. В. члан 1. ЗВП .
Види нарочито Hoffrnann ' Vercal1re
8 стр. . 1
; nsgerech tig
· keit,
· Padeпborn/Mtiпchen/Wien/Zi.irich 1992,
21
9 Види у том смислу Yeazell, Civil Procedure Sth Ed А L .
Ближе томе в Н ffm ' · spern aw PuЫisћers, 2000, стр. 94 и сл.
10 0 иди код о an, стр. 32 и даље О . . .
уместо свих Rosenberg/SchwaЬ/Gottw ld : кри.rици теориЈе Franca Кlеш-а, види
а 'стр. -8, Jauerшg, стр. 3-4.
7
Део први : Увоg 45

III. СТРУКТУРА ГРАЂАНСКОГ

СУДСКОГ ПОСТУПКА

20. Према устаљеном схватању у српској и бившој југословенској доктри­

ни,'' грађански судски поступак се дели на парнични поступак, ванnарнични
поступак и извршни поступак.

21. Парнични поступак јесте когнициони поступак.' 2 У њему се расправља

и утврђује (сазнаје) да ли је истинита тврдња субјекта права да је његово при ­
ватно субјективно право повређено или угрожено. Најчешће се у парничном
поступку расправља о таквим субјективним правима о којима nостоји спор тј.
неслагање правних субјеката око тога коме припада субјективно право и да ли
је оно уопште повређено или угрожено.

22. У парничном постуnку суд је дужан да расправи и утврди сва чиње­

нична и правна питања, те да донесе одлуку о томе да ли је тврдња једног уче­

сника у поступку основана и да ли му је припадајуће субјективно право повре­

ђено или уrрожено (члан 2. ст. 1. ЗПП).
23. У ванпарничном поступку судови најчешће уређују тзв. грађанска ста­
ња, тј. уређују грађанскоправни статус физичког лица, старају се о управљању
и ликвидацији имовинске масе, као што је то заоставштина и сл. 13 Дакле, ван­
парнични поступак није хомоrен с обзиром на задатке и циљеве. Ради се,
заправо, о скупу различитих поступака од којих сваки понаособ има свој соп­
ствени циљ и задатак. Свим ванпарничним поступцима је, међутим, заједни­
чко да се у њима уређују rрађанскоправна стања пред редовним судовима.
24. Као што је то већ поменуто, лице које је обавезана одлуком суда не
мора добровољно да изврши обавезу која је садржана у таквој одлуци. У тој
ситуацији поверилац означен у правноснажној и извршној одлуци суда може
да иницира тзв. извршни поступак, односно поступак у коме ће се уз употребу
монопола државне силе дужник принудити да поступи по одлуци суда донетој
у коrниционом, парничном поступку.

IV. ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО

25. Грађанско процесно nраво чини скуп правних норми које регулишу
грађанске судске nоступке.

26. Грађанско процесно право је, као уосталом и сва друга процесна права,
део јавног права. Оно не регулише приватноправне односе између равно-
14

11 Упореди: Трива/Дика, стр. 7 и даље; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 4 и даље.

12 Јаурениr, стр. 5; Sshilken, бр. 23; Трива/Дика, стр. 3.
13 В. члан 1. ЗВП и, с тим у вези, праксу наведену код Вуковић, Коментар ЗВП, Београд, 2003,
стр. 5 и даље.
14 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 3; Jauernig, стр. 6; Baumbach/Lauterbach/Albers/ Hartmann,
бр.16 за увод.
 -u.•ко ирvцf!с:но ираво
Александар Јакшиlt: 1'ри ђи.1
46
нака
ата , већ , на nр от ив , од носе између суда и стра
nравних правних субјек постуnку .
ку, као и од но се из међу самих странака у
у nоступ
праву, као 0 чистом
то м см ис лу , ран ије се говорило о процесном
27. у
м пр аву.
техничком, формално
однос изме ­
ск о nр оц ес но nра во, ме ђу тим, реrулише у суштини
28. Грађан авнюс
жа ве у по ст уп ку за ос тв ар ење и извршење лриватнопр
ђу појединца и др ора. ts
та ко да о ,, те хн ич ко м" праву не може да буде гов
субје1<тивних права, ниј и, а то је да уреди и разгра ­
ли не је да ле ко зна чај
Задатак ове nравне дисцип ступка.
цај стр ан ак а и суд а на ток грађанског судског по
ничи ути

15 Ho ffm ann, стр . 39.

 ГЛАВА 2.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

§ 2. ГРАЂАНСКО ПРАВО
И ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО

литература:

Jauernig, Materielles Recht und Prozessrecht, JuS, 1971, s. 329; Zollner, Materielles
Recht und Zivilprozess, АсР, 190 (1990), s. 471.

I. УОПШТЕ

29. Грађанско процесно право служи, заправо, заштити и реализацији су­

бјективних грађанских права, али је у односу на грађанско право различита
грана, и то јавн.оi йрава. Ове две гране права стоје у међусобној интеракцији. 16
Грађанско право nризнаје правним субјектима својим материјално правним
нормама одређена субјективна права, али начин њихове заштите и реализа­
ције, па и принудног извршења, спада у задатак грађанског процесног права.
30. Приликом одлучивања,
суд је везан за примену грађанског материјал­
ног права, тако да се и појмови грађанског материјалног права користе у гра­
ђанском процесном праву. Међутим, они имају сасвим различито значење
и сасвим различито деЈство.

31. На
пример "право" у супстанцијалном смислу има сасвим различито
значење и домашај од термина "право" у nроцесноправном смислу. Такође,
.
ПОЈМОВИ као што су "признање ", ", .
"одрицаље "приговор
))
, имаЈу сасвим дру-
ги садржај и производе сасвим друге последице него што је то случај у грађан­
ском праву.

32. Значајно је истаћи да повреде принудних норми у материјалном праву

и грађанском процесном пр аву произtю~е С<lсвим другачије nравне последице.
Тако, на пример, повреда когентних прописа у погледу материјалноправн
е
изјаве воље повлачи за собом њену ништавост или рушљивост (чланови 61,
16 Упореди Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 4-5; Трива/Дика, стр. 12 са даљим наводима;
Habscheid, бр. 38.
 Александар Јакшиh: 1'раЬанско йроцесно йраоо
48

103 . 300), док то није случај и са изјавама воље датим у грађанском судском
поступку.
17
•
Пример: Признање дуга дато у заблуди је рушљиво, доi< Је заблуда у погледу истог
приэнања изјављеног у постуnку ирелевантна.

33. Пошто грађанско процесно право служи остварењу и заштит~ субје­

ктивних грађанских права, сасвим је логично да принцип аутономиЈе воље
странака из грађанског nрава има свој корелат у грађанском nроцесном nраву,
и то у виду владавине принципа диспозиције странака. У грађанском проце­
сном nраву овај прин~ип се састоји у то.ме да ~арнични ~оступак не може да
се одвија по службеноЈ дужности (пето tudex stne actore).
1
34. Ако тужилац повуче тужбу или се одрекне тужбеног захтева, тада пар­
пица не може више да се одвија мимо њега и противно његовој вољи. Тако­
ђе, када странке у поступку закључе поравнање, окончава се nарница. Када
тужени призна тужбени захтев, суд, по правилу, то уважава и доноси одлуку

у корист тужиоца.

П. СПОР И ПАРНИЦА

35. Сходно члану 1. ЗПП, редовни судови решавају спорове из личних

породичних, радних, трговачких, имовинскоправних и других грађанскопра­
вних односа физичким и правних лица. Судови, дакле, решавају грађанско­
правне спорове, пружају правну заштиту титуларима грађанских субјекти­
вних права.

36. Када Закон на овом месту говори о спору/ 9 под тим сматра такав жи­
вотни однос у коме један правни субјект сматра и тврди да му према друrом
правном субјекту припада одређено субјективно право, док овај други оспо­
рава било постојање самог субјективног права, било постојање правног овла­
шћења да се то субјективно право врши.
Пример: (1) А тврди да је ствар која се налази у државини Б, заправо, његово власни­
штво. Б, напротив, тврди да је одржајем стекао право својине на ствари.
(2) Продавац истиче nрема куnцу своје nраво (потраживање) на nлаћање
куnоnродајне цене. Куnац, међутим оспорава овај захтев продавца и тврди
да, заправо, до закључења куnопродајноr уговора никада није дошло .

37. Дакле, у првом случају између правних субјеката постоји спор о праву
власништва на ствар~, а у др)_'Го.м спор у погледу постојања продавчевог потра­
живањ~. У оба случаЈа постоЈИ Један .чињенични склоп који чини диспозицију
материЈалнопр~вних_нор~и, дакле Један материјалноправни однос. Спор је,
дакле, категориЈа машери;алноi, а не процесног права.

17 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 346, 362; Познић/Ракић-Водинелић б 275· s h'lk б

141; Liike, бр. 21; Rechberger/Simotta бр. 454. ' Р· ' с 1 en, Р·
18 Поступак се nокреће искључиво подношењем тужбе. То изричито прописује члан 186 ЗПП.
19 Уnореди Трива/Дика, стр. 13; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 4.
 Део први: Увоg 49

38. С обзиром на то да је самоnомоћ забрањена, титула р субјективног пра­

ва мора да се обрати суду и затражи правну заштиту за наводну
повреду свог
субјективног права која је дала повод за спор. Суд даје коначно материј
ално­
правно решење за спорни однос .

39. Спорови се решавају у парници, дакле у поступку nред судом. Па рни ­

ца представља скуп активности сва три процесноправна субјекта које
су све
заједно усмерене ка остварењу једног циља: доношењу судске одлуке о
осно­
ваности захтева субјекта права да му суд пружи правну заштиту. 20

40. Парница представља један процес (processus oдpt·ocedere)

надовезивања
активности учесника у парници који је у целини усмерен ка остварењу
горе
наведеног циља. 21 Такође, између учесника у парници настају и одређени пра­
вни односи .

41. Правни односи у парници настају између субјекта који предузимају

активности у парници. 22 Ови субјекти су Шужилац, лице које од суда тражи да
му се пружи правна заштита, Шужени, лице према коме се nравна
заштита
тражи, те cyg, државни орган који коначно одлучује о томе да ли је тужиочев
захтев да му се пружи правна заштита основан .

42. Дакле, парница, схваћена као процес и као однос између парничних
субјеката, је процесноправни nојам за разлику од спора. ЗПП, међутим,
на
неким местима говори о спору као о terminu s technicu s-y за nарницу. 23
Ваља,
међуrим, стриктно разликовати спор, материјалноправни однос између
пра­
вних субјеката, и парницу, процесноправни однос, између парничних
субје­
ката, у којој се спор коначно разрешава.

43. Могуће је да се парница води, а да њен предмет није решење спора

у напред изнетом смислу. Такав је случај, на пример, са парницом коју покре­
ћу супружници предлогом за споразумни развод брака. У том случају између
супружника не постоји спор, али се ипак о захтеву за пружање правне заштит
е
води парница са циљем да суд донесе одговарајућу одлуку.

1. О йравној йpupogu йарнице

ЛиШераШура:
Liike, Betrachtungen zum Prozessverhaltnis, ZZP 108, (1995), s. 427.
Предајом захтева за пружањем правне заштите (тужбе) суду још увек
44.
се није успоставила парница. Напротив, у овом моменту успостављен је
само

20 Упореди Rosenberg/SchwaЬ/Gottwйld, стр. 8; Поэнић/Ракић Водинелић, бр. 4 и сл; Трива/

Дика, стр. 24.
21 Упореди Habscheid, бр. 20; Schilken, бр. 1 и сл; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald,
стр. 8.
22 Данас је ово владајуће мишљење о субјектима парнице. В. Rosenberg/SchwaЬ/ Gottwald
стр.
9. са даљим наводима; Трива/Дика стр. 23- 24; Habscheid, бр. 22 и даље.
23 И у свакодневном говору се ова два термина често употребљавају као синоними
. Тако се
за тужиоца, који је подигао тужбу, каже да је "повео спор".
 50

правни однос између тужиоца и суда и почео је да тече поступак (члан 186.
ЗПП). Суд је дужан да тужбу достави туженом.

4 5. Тек у моменту када суд достави тужбу туженом почин:е да тече парни­
ца ( члан 197. ст. 1. ЗПП), тачније успоставља се, осим инициЈалног, и проце­
сноnравни однос између тужиоца и туженог и између суда и туженог. Tat<o,
nарница представља тројни йроцесно~равни оgнос за разлику од парничног
оступка који настаје у моменту предаЈе тужбе суду и у коме се заснива само
nпроцесноправни ђ м
однос изме у тужиоца и суда.

46. Процесноnравни односи који се успостављају између парничних субје­

ката у моменту почетка тока парнице јесу јавноправне природе. По правилу,
тужилац и тужени предузимају парничне радње према суду, тако да се најзна­
чајнији nроцесноnравни односи успостављају између суда и тужиоца, односно
туженоr. Међутим, неспорно је у парници постоји и директан процесноправни
однос између самог тужиоца и туженог. Дакле, неспорно је да је парница три­
партитни однос између суда и странака, те између самих странака.
47. Парница почиње да тече у моменту када суд достави тужбу туженом,
а окончава се у моменту када суд донесе одлуку о спору КОЈа више не може

да се побија или, nак, у неком другом, ранијем nроцесноправном моменту када

се парница, по nравилу, окончава вољом самих странака (повлачење тужбе,
одрицаље од тужбеног захтева и сл.).

48. Када се постави питање у чему је садржај процесноправних односа

у парници, види се да су ови односи сасвим другачији него што је то случај
у материјалноправном односу. Ови односи се састоје од јавноправних овла­
шћења (nрава у материјалном смислу) и процесноправних терета (обавеза
у материјалном смислу) . 25

49. Тако, након што је тужба достављена туженом, туженн има низ овла­
шћења nрема тужиоцу и процесних терета према суду која уједно, дејствују
и према тужиоцу. Тужени је дужан да одговори на тужбу (члан 281. и 282.
ЗПП); тужени има овлашћење да призна тужбени захтев (члан 336. ЗПП), на­
кон чега суд има дужност да, ако су испуњени и други услови, донесе пресуду
на основу признања и сл.

50. Важно је напоменути да у грађанском судском поступку странке нису

обаве~не да врше било какве процесне радње. На то не може да их натера нити
суд, а ЈОШ мање nротивна странка. Једина штетна последица која произилази
из нечињења, односно ~еизвршења "обавеза" у процесноправном односу јесте
оnасност да странка, КОЈа се одлучила на нечињење, изгуби спор.

-
51. Стога
-
и кажемо
_ _
да се процесноправни однос с асТОЈИ
· из овлаш
ћ ења
26
и ироцесн.оиравних шереша. Тако на пример странк б б
' ' а и тре ало у парници

24 Ово је данас владајуће схватање. В. Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald ·

Познић/Ракић-Водинелић, бр. 32 . • стр. 10; Habsche1d, бр. 21;
25 Habscheid, бр. 24; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 11.
26 Schilken, бр. 147.
 Део први: Увоg 51

да пред суд изнесе све чињенице и доказе за које сматра да су подобне за утвр­
ђивање тачности њених навода (члан 7. и члан 300. ЗПП). Она, дакле, има
овлашћење и процесни терет да то учини. Али ако не поднесе нити један доказ,
из "повреде" оваквог процесног терета, нити суд, нити противна странка, неће
имати овлашћења да принудним путем захтева извршење овог процесног те­
рета. Последица тога што странка није вршила свој процесни терет ог леда се
у опасности да се парница по њу негативно реши. Сходно томе, процесни терет
представља, заправо, дужност у сопственом интересу.

52. Stricto sensu, у трипартитном односу у парници не настају никакве оба­

везе, осим већ наведених процесноправних терета. Када у одредбама ЗПП -а
говори о дужности странака да изнесу чињенице и доказе (члан 7. ЗПП), да
савесно користе своја права (члан 9. ЗПП), да поднесу исправу (члан 233. ст. 2.
ЗПП), ради се, заправо, о процесноправним теретима, јер овакав процесно­
правни терет има дејства како према суду, тако и према противној странци,
али његова повреда не повлачи за собом никакве директне процесноправне
последице. Једина обавеза у парници, у правном смислу речи, настаје за суд
који је дужан да странкама пружи правну заштиту.

Однос који настаје између странака и суда, у погледу остварења права

53.
странака из члана 6. ЕКЉП, јесте другачије правне природе него што је то
трипартитни однос који настаје између парничних субјеката по ЗПП. Наиме,
овај пређашњи је искључиво јавноправне природе и састоји се из овлашћења
странака према суду и обавезу суда према странкама. Странке не стоје ни
у каквом међусобном процесном односу. Ова посебност почива на посебној
правној природи људског права која се састоје само у овлашћењу њиховог
титулара према органима власти и обавези, не и процесноправном терету, ор­
гана власти према титулару. Однос између титулара права и обвезника не ства­
ра корелативна права и дужности. 27

2. Друtа схвашања о йравној йpupogu йарнице

54.О парници се још говори као о правном положају и као о развоју. 2s

Ове теорије су данас неприкладне за објашњење парнице због утицаја ЕКЉП
на грађански судски поступак. Видели смо да се већ на основу ЕКЉП странке
налазе директно у јавноправном односу са судом, при чему из тог односа има­
ју само овлашћења.

Теорија о парници као правном положају негира парницу као однос

55.
због тога што, наводно, између странака и суда, а још мање између самих

27 Види ближе уместо свих Leigh, Horizontal Rights, The Rights а.пd Privacy; Lessons from
Comonwealth?, ICLQ, 1999, стр. 76 и сл.
28 Интересантно је пом енути да је парница иницијална схватана као квази-контракт (старо
француско право), с ослонцем на установу litis contestatio римског права. Тако , nодноше­
њем тужбе, тужилац је, заправо, закључио уговор са туженим чији је садржај nружање nра­
вне заштите. Иэ тоr квази-контракта произилазе међусобна права и обавезе странака . Тео­
рија је данас заступљена у швајцарском кантону Женева. В. Habscheid, бр. 22.
 Алск~ан.цар )ш шић: ГpabaiiCI{(J йроцссно йриво
52

ст анака постоји било какав правни однос. Напротив, странке се пре подно­
ш~ња тужбе налазе у једној правној ситуа~ији, након подношења тужбе у са­
свим другој, те, током, парнице пред~зимаЈ~ процесне радње са циљем да уна­
преде своје процесно правну ситуациЈУ·. КраЈ~И. циљ и смисао због чега оне то
чине јесте да остваре процесну ситуациЈУ у КОЈОЈ би се донела пресуда у корист
једне од њих.
56. Дакле, странке немају никакав процесни терет, нити, пак, обавезе да
предузимају парничне радње, већ само моrућност да то чине. С друге стране,
пак, суд није у обавези према странкама из Било каквог процесног односа, већ
је на обавезан да предузима процесне радње (на пример да донесе пресуду),
јер га на то обавезује У став и закон.
57. И по претходном учењу парница је низ суt<цесивних положаја и стања.
Ово још више наглашава учење о парници као развоју. С обзиром на то да се
парничне радње предузимају у времену, то је и парница константан, сукце­
сиван, развој и преображај процесних радњи у процесна стања. Разликује се
спољашњи и унутрашњи развој парнице. Спољашњи развој се односи на пре­
дузимаље појединих парничних радњи у времену и огледа се у њеним стади­
јумима. У нутрашњи развој се очитује у садржини појединих процесних радњи
процесних субјеката.

58. Нити ј~дно од горе наведених учења, осим виђења парнице као про­
цесноправног односа, нема неки већи теоријски значај, а још мање практичан
значај за објашњење процесноправних појмова и института. Такође, свако од
њих је једнострано, и делимично тачно. Парница се заиста одвија кроз ста­
дијуме, односно састоји се из низа процесних радњи које су међусобно пове­
зане и које све заједно имају у виду оствареље заједничког циља: доношење
судске оДЛуt<е.

59. Такође, јасно је да процес ствара и јавноправни однос између самих

странака, а понајпре између странака и суда.

§ 3. ПРАВО НА СУДСКУ ЗАШТИТУ

ЛиШераШура:

Geimer, I~temationalre.chtliches zum Justizgewahrungsanspruch: Eine Skizze, in

,.,Hab~chei<iJSc~wab, Be1trage zum intemationalen Verfahrensrecht und zur Schie-
dsgenchtsbarkelt, с
. . FS fur Heinrich Nagel" ' Mtinster, 1987·, 1·dem, v er1assung, V"l
о -
kеrтесh t und Z1vilverfahrensrecht ZfRV 5/1992· idem м h h · ·
. . . ' , , , ensc enrec te un xnter-
natiOnalen Z1v1Iverfahrensrecht' in " Kalin/Riedel/Karl/Bry d е1von вar/G exmer, ·
Aktuelle ProЬleme des Menschenrechtsschutzes, Berichte d d t h G 11-
h ft е:. v о··lkerrech t ", Н е1'delЬerg 1994· Gottwald v с er eudscz· en ese
· аН щr
sc
Ь h · · ' ·' , er1 assung un ·1
IVI prozess,
1n " . а sc e1d, Effekt1ver Rech~sschutz und Verfassungsordnung" , Bielefeld, l983;
Vossшs, Zu den dogmengeschichtlichen Grundlagen der Rechssch t 1 h ЕЬ 1-
bach (Verlag Gremer), 1985; Wilfinger Das Gebot effi kt' R uhz е hre, е~
Grun d gesetz und EMRK, Peter Lang Verlag, ' е xven ес tssc utzes ш
1995.
Део nрви: Yoog 53

I. УОПШТЕ

60. С обзиром на то да Закон забрањује самоnомоћ, nоставља се литање

коме, nрема коме и у ком обиму nрипада nраво на судску заштиту. Дакле, да
ли сваки nравни субјект, који сматра да му је субјективно право nовређено или,
nак, угрожено, може да се обрати суду и тражи заштиту свог nрава? Да ли сам
суд има какву обавезу nрема субјекту који од њега тражи заштиту и у ком оби­
му? Овај nроблем дубоко задире у фундаменталне постулате nравне државе
и владавине nрава (the rule oflaw). 29

П. ПРАВО НА СЛОБОДАН ПРИСТУП СУДУ

(ПРАВО НА ТУЖБУ)

61 . Видели да је задатак грађанског судског nостуnка да служи, in ultima

linea, остварењу материјалноnравне правичности. Сходно томе, његова је уло­
га, у nрвој линији, да nраво на судску заштиту nружи оном коме је повређено
субјективно право, односно ономе коме је субјективно право уrрожено.

62. Да ли субјективно nраво nрипада тужиоцу или туженом, о томе одл.у­

чује суд. Странке пред суд износе чињенице из којих изводе материјалнопра­
вну nоследицу, а суд доноси одлуку о томе чија тврдња је основана, заснована
на чињеницама и доказима (da mihi facta, dabo tiЬi ius). Понекада, видећемо,
суд неће донети одтrуку у корист онога коме би по редовном току ствари при­
пала корист из материјалноnравне nоследице норме на коју се позива и за­
снива своје nраво. Између тврдњи странака и судске одлуке је доказни по­
ступак у коме странке мораЈу да увере суд да су се десиле уnраво оне чиљенице

на чијем постојању оне и заснивају своју тврдњу да им одређено право припада.

63. Из горњег произилази следеће: йраво на йоgношење Шужбе, тј. право да
од суда захтева nравну заштиту има свако ко тврди да му одређено право при­
nада, да је оно повређено или угрожено.

64. О томе, да ли је такав захтев основан, одлучује искључиво суд. За по­

дношење тужбе, односно постојање права на правну заштиту потпуно је ире­
левантно на каквом чињеничном и материЈалноnравном односу се темељи

захтев тужиоца. Он, на први поглед, може да буде и потпуно бесмислен.

Пример: ( 1) Т поднесе тужбу против З и тражи плаћање закупнине. Т и З никада нису
закључили уговор о эакупу. Тужбени захтев Т ће суд одбити као неоснован.
Али, Т има nраво на тужбу, јер тврди да према туженом има субјективно гра­
ђанско право које је овај повредио.
(2) Т поднесе тужбу против А и захтева да суд изрекне развод брака, премда
они нису у браку.

65. Суд је дужан да и овакве захтеве за заштиту nрава узме у разматраље

и о њима мериторно одлучи, nремда је већ, prima faciae, јасно да је тужиочев

29 Musielak, ZPO, бр. 50 за увод; Zбlier/Vollkommer, бр. б за увод.

 Алексаtiдар ЈаЈ<ШИћ: Грађанско ароцесно араво
54

захтев неоснован. Дакле, у горе наведеним примерима суд је дужан да одбије

тужбени за.uев nрименом материјалноnравии..х норми облигационог, односно
nородичног права.
66. Оваква дужност суда nроизилази из члана 6. ЕКЉП, I<ao и члана 36.
30

и 32. УС који стиnулира изричито да "се јемчи једнака заштита права у посту­
пку пред судом, другим државним или било којим орrаном или организацијом''.
67. Дакле, свако има nраво да захтева заштиту својих права који прои­
зилазе из правних односа дефинисаних у члана 1. ЗПП пред судом. Право на
31

тужбу припада свакоме, па и оном лицу који нема средстава да сноси трошкове
грађанског судског поступка (члана 164. ЗПП).
68. Међутим, након подношења туж5е, да Би суд решио спор у меритуму,
потребно је да се стекне низ услова које називамо йроцесне йреШйосШавке. Ако
у горњем примеру, Т одлучи да поднесе туж5у против З у Суботици где се
налази на летовању, З може да истакне да суд у Суботици није надлежан. Ако
суд усвоји овакав приговор туженоr, оrласиће се ненадлежним ·и неће реша­
вати у меритуму, односно неће коначно решити спор између странака у погле­
ду евентуалног права закуподавца на плаћање закупнине. Поставља се питање,
да ли је тиме суд удовољио праву тужиоца на правну заштиту. О томе постоје
три схватања.

III. ОБИМ ПРАВА НА ПРАВНУ ЗАШТИТУ

69. О обиму и природи права на правну Заштиту постојала су разна схва­

тања.32 Старије .теорије (Шеорије јеgинсШва, монисШичке Шеорије) нису разли­
ковале право на правну заштиту од материјалноправног овлашћења поводом
чије повреде или уrрожавања правни субјект од суда и тражи правну зашти­
ту. Насупрот томе, новије теорије (шеорије gвојсШва, gуалисШичке шеорије)
nраве јасну разлику између јавноправноr овлашћења субјекта права према др­
жави (право на nравну заштиту) и субјективног грађанског права или овла­
шћења поводом чије повреде или уrрожавања субјект права од суда захтева
правну заштиту.

70. Теорија о правнозаштитном захтеву (Rechtsschutzanspruch) иде најдаље

у схватању обима nрва на nравну заштиту. По њој се ово право састоји у јавно­
правном овлашћењу обе странке да суд однесе правилну и тачну пресуду.

30 Види ближе умесrо свих Grabenwarter, стр. 282.

31 Ово ј;:;а~ајуће схватање у српској и екс-југословенској доктрини. Види Познић/Ракић-Во­
дине , р. 50; Трива/Ди.ка, стр . 22-23. Такођ е, ово схватање је влада· ће и 0 е ном
11 12
nраву. В. Rosenberg!ScbwaЬ/Gottwald, стр. 15-16; Habscheid бр _ ~УЈ 131
У.уп р д .
Lueke, бр. 1; Musielak бр. 49 за увод. ' · , auerшg, стр. •
32 Опсежан nриказ ових теорија садржан је у Дика п ·
веденој књизи зacryna стано.виште да ЗПП (1976) с:::а :а ;оу, Загреб, 1987, КОЈИ у на-
као nравнозаштитни заХтев (наравно у сасвим друrач . р во на nравну заштиту управо
ИЈИМ nравноnолитичким оквирима) .
Део nрви: Yoog 55

71. У крајљој линији овако схваћено право на правну заштиту има осно­
ва у задацима ГПП-а који се дају свести на оствареље материјалноправне пра ­
вичности у сваrюм конкретном случаЈу.

72. Право на правну заштиту схваћено у смислу правнозаштитног захтева

припадало би само оној странци на чијој страни су се испуниле све процесно­
правне и материјалноправне претпоставке за доношење судске одлухе у њену
корист. Дакле, тужилац мора заиста и да буде титулар права или овлашћења
из материјалноправног односа који је предмет спора да би се право на правну
заштиту исцрпло. Због тога се ова теорија и назива учење о конкретном йраву
на правну заштиту.

73. Међутим, јасно је да је концепт правнозаштитног захтева потпуно иде­

алистички и да не одговара сврси грађанског судског поступка: доношењу ко­
начне одлуке о спору из грађанскоправног односа. О праву на правну заштиту
у напред наведеном смислу не може да се говори, јер суд доноси одлуку о томе
да ли тужиоцу припада право за ЧИЈУ повреду или уrрожавање тражи заштиту

тек након спроведеног поступка и донете судске одлуке. Дакле, не може да се

говори о јавноправном овлашћењу на доношење истините и правилне мери­
торне одлуке према суду, када управо парница и парничне радње суда и стра­

нака имају за циљ да донесу резултат о основаности тужиочеве тврдње да по­

стоји правно заштитна потреба.

74. Најзад, да обим права на правну заштиту не иде тако далеко да обухвата
. .
и правнозаштитни захтев, Јасно Је и из чињенице да странка у поступку нема

могућност да се у било ком поступку позива на повреду овог права. Дакле, ако
суд погрешно утврди чињенице и погрешно примени правну последицу из

норме материјалног права, па тужиоцу одрекне какво субјективно право, стра:­

нка неће моћи да се позива да му је суд одрекао и право на правну заштиту..
75. Друга теорија која се назива йраво на йресуgу своди право на правну
заштиту на јавно правно овлашћење странака да од суда захтевају пресуду, да.­
кле коначно мериторно решење њиховог спорног односа (айаuракiйно йраво
на йравну заtuШиШу).

76. Као и претходна, и ова теорија пренебрегава да суд може да мериторно

одлучи о спору, само ако су за то испуњене и процесноправне претпоставке.

Парница управо томе и служи, да се утврди да ли су оне испуњене и да ли суд

може и даље да поступа по тужби, утврђује чињенице и примењује матери­
јалноправне норме.

77. Најзад, последње учење о праву на правну заштиту проширује обим

овог права на йраво на йравосуlје. 33 Већ из критике претходног учења је ви_
дљиво да управо параметар функционалности правосуђа захтева да се питање
допуштености тужбеног захтева испита пре него што се суд упусти у испи _

33 Теорију је фундирао велики немачки процесуалиста Лео Розенберr. В. Rosenberg!SchwaЫ

Gottwald, стр. 13- 14 са даљим наводима.
 Алею:андор jni<ШИl1: 1 раЬан.с:ки йрт~ес:но ираво
56

тивање његове основаности. Тиме суд удов~љав~ nраву грађанина на правну

заштиту, када ни једну тужбу не одбаци ~п та jactae I<ao недопуштену, вell,
напротив, сваки захтев за правну заштиту Једнако узима у разматрање.
78. Ово модерно схватање о праву на nравну заштиту одговара највише
принципима правне државе и владавине права. Право на правну заштиту је
јавноправни однос између грађанина и државе, односно суда, у коме грађанин,
субјект nрава, има овлашћење у односу на државу да му правну заштиту пру­
жи. зо~ Обавеза из овог правног односа се састоји у томе да суд не сме да одбије
да узме у разматраље било који захтев за правну заштиту (deni de justice) који
му је поднео било који правни субјект (због тога и назив теорија о апстрактном
праву на правну заштиту). Обрнуто, суд је дужан да одмах по пријему тужбе
предузима одређене процесне радње. Суд је ову обавезу повредио и када не
предузима никакве процесне радње након што прими тужбу (тзв. формално
ускраћивање права на правну заштиту) или, лак, када ван услова који су nро­
писани Законом прекине већ започети поступак.
79. Раније је овом учењу пребацивано да изједначава право са обичном мо­
гућношћу, с обзиром на то да сваки правни субјект, невезано са материјално­
правним овлашћењем, може да активира делатност суда. У светлу савремених
извора процесног права, међутим, право на тужбу и право на судску заштиту
представљају право које постоји невезано од било код материјалноправног
овлашћења и које има статус људског права. С обзиром на ову последњу осо­
беност, право на правну заштиту се не исцрпљује само вршењу овлашћења
појединца према држави. Оно служи и остварењу виших правних принципа,
пре свега начела владавине права и, тиме, одржавању и развоју елемената де­
мократског друштва.

80. Стога, понекада и право на правну заштиту није само ствар појединца.
Појединац не може, а приори, да се вољним правним актом одрекне вршење
овог права. С друге стране, пак, одрицање од вршења појединих модалитета
оног права је допуштено, али под строго одређеним условима. 35

IV. ПРАВО НА ПРАВНУ ЗАШТИТУ

У ПРАВНОМ ПОРЕТКУ РС

ЛиШераШура:
Дика, Право на тужбу, Заrреб, 1987; Познић, Поводом nрава на nравну за­
штиту, Анали, 1962/3- 4; Познић, Туживост субјективног nрава, Анали, 1962/2.

34 Упор. ZбllerNollkomer, бр. 50 за увод; Grw1sky, бр. 2; Jauernig, стр. 131; Habscheid бр. 16.
35 Питаље одtица~а од права на n~авну заштиту уређено је чланом 6 {1) ЕКЉП, као и nрак­
сом су~а У траз уру. ПринципиЈелно, ех ante одрицање од права на прав заштит n ед
судом Је допуштено, као и од неких nрава садржаних у члану 6 ( 1) ·ну у р
иэричито или nрећутно али нед . , ако Је одрицање дато
. . ' . восмислено и ако Ј е законито (да није дато nод n инудом)
В. ECHR, Souvaшem1 v. Fmland, Decision of 23.02.1999 А 1· · . р ·
sadoTranspotresGluviavisdaSadoSAB р al D .. ' РР Icatюn no. 31373, ECHR, Tran-
. · · · ortug ' ecisюn of 16. 03. 2003, Application no. 35953.
Део nрви: Yoog 57

81. Из формулације члана З б. УС nроизилази да норма јасно разликује пра­

во на правну заштиту ("јемчи се") од субјективних права и материјалнопра~
вних овлашћења ("једнака эаштита својих права))). Дакле, из ове формулације ,
али, пре свега, из члана 6.(1) ЕКЉП произилази да субјект nрава има према
суду, тачније држави, јавноправно овлашћење да захтева заштиту права. С дру­
ге стране пак, насупрот овом овлашћењу, на суду, односно држави лежи оба­
веза да овако тражену заштиту пружи. Тако, право на правну заштиту је у пра ­
вном поретку РС уређено као право на правосуђе.
82. У ранијој југословенској литератури теорија апстрактног права на пра­
вну заштиту коригована је увођењем конкретног правног интереса појединца
да му суд пружи правну заштиту. 36 Дакле, право на правну заштиту признаје
се сваком ко подноси тужбу и тврди да му одређено субјективно nраво или
правно овлашћење припада, али уз услов да тужилац има конкретан правни
интерес за тужбу. Овакво схватање права на правну заштиту било је изводљиво
у оi<вирима У става СФРЈ из 1974. године, али је данас превазиђено схватањем
права на тужбу и права на правну заштиту у оквирима nримене ЕКЉП.

V. МОНИСТИЧКА СХВАТАЊА О ПРАВУ

НА ПРАВНУ ЗАШТИТУ

83. У Европи монистичка или цивилистичка схватања о праву на правну

заштиту почивала су на схватањима римског права о идентитету ius и actio.
На основу тога, у nредвечерје оформљења науке грађанског nроцесног права
процесноправни појмови су се објашњавали категоријама грађанског мате­
ријалног nрава. У том смислу, nраво на nравну эаштиту је представљало само
један вид субјективног материјалног права.

84. Дакле, nрема овим схватањима, пра.во на правну заштиту је приnадало

само титулару субјективног материјалног права или правног овлащћења.

85. У англосаксонским правним поретцима37 систем заштите грађанских

субјективних права и данас почива на јединству ius и actio, тако да заправо,
нема субјективног nрава или правног овлашћења (claim), ако из тог права не
извире право на тужбу. Ако је право на правну заштиту управљено према ли­
цу, постоји тужба in personam. Ако је управљено према ствари, тужба је in rem,
а када је тужбени захтев почива на грађанскоправним овлашћењима из дру­
гих правних односа (деликти и сл.), тада је захтев quasi in rem. У том смислу,
у овим правним поретцима право на правну эаштиту почива на тзв. мони­

стичком схватању.

86. Понекад је тешко одвојити право на правну заштиту од грађанско­

правног односа из којег тужилац наводи да му припада одређено субјективно

36 Тако: Трива/Белајец/Дика, стр. 19-20.

37 В. Yeazell, стр. 71 и сл.
 Александар Јакшиl1: 1'раЬmн.:ки йроt~есно йраво
58

·е оно повре~)ено Тако, I<ада се цедира потраживање, ло-

право, односно да Ј •
ставља се nитаље да ли се овим транслативним актом преноси и тзв. туживост

5.
су Јективног пра
ва односно да ли право на правну заштиту припада цеденту
,
или цесионару.

§ 4. МЕСТО ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

у ПРАВНОМ СИСТЕМУ РС

I. ТЕРМИНОЛОШКА РАЗГРАНИЧЕЊА
87. Најпре треба одредити шта се тачно подразумева под грађанским про­
цесним правом. У ширем смислу, оно обухвата правне норме које регулишу
организацију и уnрављаље судовима (грађанско организационо процесно пра­
во), правне норме које регулишу пружање правне заштите у поступку пред

судовима (парнични поступак или грађанско процесно право у ужем смислу),

те правне норме које уређују поступак принудног извршеља судских одлука.
Када говоримо о грађанском процесном праву, мислимо на парнични поступак.

88. у том смислу, постоје три врсте процесноправни.х норми.

89. Прва врста норми (организационо процесно право) уређује форми­

раље судова, као државних органа који пружају правну заштиту, љихове врсте
и стварну и функционалну надлежност. Такође, овим нормама се регулише
и начин избора судија, љихов статус, као и начин унутрашљег функциониса­
ља самих судова. Осим тога, у организационо процесно право спадају и норме
које уређују формираље и унутрашљу структуру других органа (јавно тужила­
штво и правобранилаштво) и служби (адвокатура и нотаријат), које учествују
у судским поступцима пружања правне заштите. Ове норме се налазе у У ставу
и посебним законима који уређују делатност судова и судија.

90. Друга врста процесних норми јесу тзв. правне процесне норме. То су
норме које уређују парнични поступак, тачније речено, поступак пред редо­
вним судовима од момента подношења тужбе суду, па све до момента доно­
шења правноснажне судске одлуке. Овим нормама се уређује делатност про­
цесних субјеката, суда и странака, у парничном поступку, те начин и време
вршења парничних радњи.

91. Трећа врста процесних норми грађанског судског поступка уређује по­
ступак принудног извршења правноснажних судских одлука, али и осталих
извршних наслова. Овај поступак се дели на поступак појединачно г принудног
извршења на имовини дужника,те на поступак тзв. генералног извршења на
имовини дужника.

92. Први је регулис~н у ЗИП-у, док се поступак генералног извршеља спро­

води у оквирима стечаЈног поступка и поступка принудне ликвидације.
Део rrрви: Yoog 59

II. ОДНОС ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

ПРЕМА ОСТАЛИМ ГРАНАМА ПРАВА

ЛиШераШура:

Ballot1, Кlagbarkeit von Ansprtichen, JBl, 1978, s. 10; Deckert, Zur Verfahrensges-
taltung im Fall kumulativer Rechtswegzustandigkeit, ZZP 11 О, s. 341; Geuder, Bau-
recllt und Civil Rights, OeJZ, 1990, s. 265; GuiJlard, La regle, Le penal tient 1е civil
em etat en procedure genevoise, SJ, 1985, s. 145; Hermann, Zur Binduлg des Zivil-
richters an Strafurteile in Deutschland, Oesterreich und der Schweiz, Diss., Bonn,
1985; Kбnig, Zur Stellung des Ausserstreigesetzes im Zivilverfahrensrecht, JBI, 1978,
s. 67; Mayr/Schmidt, Gesetzlich geregelte Alternativen innerhalb und ausserhalЬ des
Zivilprozesses in Oesterreich, ZVglRW, 1987, s. 227; Wettsein, Die Aufgabe der frei-
willigen Gerichtsbarkeit als Teil des Zivilverfahrens, Diss., Zilrich, 1957.

1. УойшШе

93. Видели смо да је задатак грађанског процесног права заштита грађан­

ских субјективних права и правних овлашћења. Оно служи реализацији ових
права и настало је као израз нужности да се на адекватан начин обезбеди за­
штита субјективних грађанских права. С друrе стране, пак, с обзиром на свој
задатак и правну природу норми којима уређује процесноправне односе, гра­
ђанско процесно право је део јавног права.
94. Наиме, овлашћење судова да решавају сnорове, доносе и извршавају
судске одлуке јесте вид суверених функција државе. Све процесне радње суда,
. .
као и његови правни акти Јесу акти КОЈИ произилазе из судске власти државе.

Такође, видећемо да се и процесне радње странака у поступку разликују од

њихових материјалноправних радњи, те да су оне првенствено управљене пре­
ма суду са дејством на одређени конкретан поступак.
95. Да ли грађанско nроцесно право припада јавном или, пак, приватном
праву нема само теоријски значај . Изјаве странака дате у парничном поступку
имале би сасвим друrи домашај у односу на парницу када се не би сматрале
парничним радњама, већ материјалноправним изјавама воље. Такође, неке
изјаве воља странака дате у парничном поступку, као што су приговор пре­

бијања или, пак, закључење судског поравнања темеље се на материјалном пра­

ву, али своје дејство остварују, у првом реду, на сам парнични поступак.

96. Процесне норме јесу п~инудне, ~ не диспозитивне норме. 38 И суд и

странке су дужне да их примељУЈу и да СВОЈе парничне радње према њима упра­

вљају. Одступање од примене процесних норми на основу воље странака је

допупЈТено само тада, када то закон изричито допушта.

Пример: Норме nарничноr поступка о одређењу месне надлежности судова јесу ди­
спозитивне норме. Странке могу уговором да отклоне надлежност иначе

38 Ltike, бр. 1; Rosenberg/SchwaЬ/Gott\'\lald, стр. 31 са даљим наводима о разrраничењу проце­

сних nринудних и диспозитивни.х норми; Habscheid, бр. 34.
 Александар }акшић: Грађанско йроцесно йраво
60

месно надлежноr суда, те да npoporиpajy месну надлежност другог стварно

надлежноr суда.

97. Такође, процесноправне норме јесу формалне, У смислу да одређено

39

право у постуnку настаје само уз поштоваље строго прописане фор.ме. Док,

материјално право одређује да ли субјекту пр~ва припада одре~ено субЈективно
право, процесно право одређује начин на КОЈИ се оно остварУЈе и штити.

98. С тога, странке су дужне да предузимају процесне радње у форми и у

роковима које закон прописује. Ако проnусте да тако постуnе, може да се до­
годи да у постуnку изгубе могућност оствариваља субјективног права које им,
иначе, по нормама грађанског материјалног права припада.
99. Форма у грађанском процесном праву у коју су заоденуте парничне ра­
дље странака је неопходна ради обезбеђеља непристрасног суђења и ради обе­
збеђеља равноправног третмана и положаја странака у поступку. С обзиром на
то да странке предузимају парничне радље у законом предвиђеној форми, сва­
ка од њих већ унапред може да предвиди следећу парничну радњу противне
стране. Такође, с обзиром на то да форма обавезује и суд, странке могу унапред
да рачунају да је суд у обавези да љихове процесне радње узме у разматрање,
те унапред знају какве процесне акте ће донети суд, ако се одлуче да не преду­
зму процесне радље у законом предвиђеној форми.
100. На значај форме у функцији одбране грађана од самовласти државних
органа указивали су још Јеринг и Монтескје. 40 Данас је акценат у процесном
праву на одређељу равнотеже између форме процесних радњи и права стра­
нака на брз и ефикасан поступак и правну заштиту. С тога, форма, тачније
претерани формалитет у грађанском процесном праву не сме да иде на уштрб
права на ефикасну и брзу правну заштиту. 41

101. Новија учења схватају, међутим, поступак као скуп етички (не више
вредносно неутралних) импрегнираних норми. 42 Ово схватање има два вида:
персоналистичко и институционално.

102. Према првом схватању битан је морал у постуnку, а не етика самог

поступка. Вредносно се нормира понашање процесноправних субјеката, а не
сама садржина процесних норми. Процесноправне максиме, као што сура­
вноправност странака, пр~вичан поступак и сл. налазе своје отеловљење у мо­
ралним квалитетима судиЈе. Сам судија је отеловљење парничног објективног
правног поретка.

39 Стога се и раније грађанско

'd процесно право по.:эивало » фоr) . " ,.
ВОМ. в иди на ь sc het , бр. 35 са даљим наводима· Трива/Ди
rМ<IЛНИМ ИЛИ "ТеХНИЧКИМ пра-
h . . . . • . 31
ка, стр. и даље.
40 Ј erшg, Ge1st des romtSchen Rechts auf den verschiedenen Strufen seiner Entwicklun , Band, ш,
1, стр. 15. Види такође њеrове следбенике Friedrich Stein G . d · · · g d
des Konkursrecht·s Vorwort 14. G ld h. . • run nss des Ztvtlprozessrechts ип
• • стр. • о sc m1dt, Der Prozess als Rechtslage стр. 150 187.
41 Уnореди: Трива/Дика, стр. 34. ' '
42 Види: ближе Hoffmann, стр. 24.
Део први: Увоg 61

103. Институционално схватање правичног поступка почива на идеји при­

ближавања процесног материјалном праву. Наиме, процесно право је у мето­
долошком смислу начинило помак од модела појмовне ка моделу интересне
јуриспридукције, како је то већ био и случај са материјалним правом. 43 Од мно­
штва аутора 4.4 који су се бавили овим проблемом издвајамо оне који су дали
најпотпуније схватање о поступку као и скуnу института чија је сврха изнала­
жење правичне одлуке у меритуму.

104. Ханс Келсен је у оквиру своје чисте правне теорије (Reine Reshtslehre)
у први план ставио конституисање таквих процесноправних института КОЈИ

су подобни да произведу правичну одлуку у меритуму. Такође, Џон Роулс

и Јирген Хабермас су схватили поступак као когнициони модел за доношење
правичних материјалних вредносних судова. 45 У ту сврху, неопходно је кон­
струисати такве процесноправне институте који су подобни да обезбеде прави­
чност у коначном материЈалноправном одлучивању.

105. Најзад, може да се констатује парадоксалан ток еманципације про­

цесног од материјалног права. Док је у првим стадијумима развоја процесно
право готово било дериват материјалног, у савременом добу захтев за обезбе­
ђењем институционалног и правичног поступка је постао готово догма која је
консакрирана у готово свим У ставим а света, као и у међународним инструмен­
тима за заштиту људских права.

2. Грађанско cygcкu йосшуйак и уйравни uосШуйак

Литература:

Познић, Управни и грађански судски поступак и истој ствари, НА, 1960/4;

Побрић, Појам правноснажности с обзиром на судски и управни акт, НЗ,
1991/2-2-3; Ракић-Водинелић, Разграничење судске и уnравне надлежности
у имовинским сnоровима, ПЖ, 1988/1; Салма, Основни проблеми разграни­
чења ванпарничноr од парничног и уnравног поступка, ПЖ, 2003/12, с. 167;
Вујашковић, Однос ларничноr и управног постуnка, ПЖ 11-12/89, с. 1513.

2.1. Уопште
106. Из члана 1. ЗПП недвосмислено произилази да грађански суд првен­
ствено одлучује у грађанскоправним споровима из личних, породичних, ра­
дних, трговинских, имовинских и других грађанскоправних односа. Надле­
жност грађанског суда у горе наведеним nравним стварима може да изостане
само када је за решавање сnорова у овим стварима законом nредвиђена нека
друга врста поступка, на nример, управни поступак.

107. Разграничење надлежности суда и управних органа је од примарног

значаја за одвијање грађанског судског поступка. Наиме, суд је дужан да током

43 Wolf, Get·ichtic/1es Verfahrensr·echt, Vorwort, стр. 7.

44 Види ближе о томе Hoffmann, стр. 32 и даље.
45 Види ближе Lareпz, Met/юdenlellre der Rechts•vissenschaft, 4. Auflage, стр. 32.
 А11ександар }окшиh: Грађанско ароцесно йраво
62

читавог трајања постуnка е.х <~tJicio пази да ли решавање спора сnада У судсt<у
надлежност (члан 16. ст. 1. ЗПП), односно да ли се ради о сnо~овима енуме­
рисаним у члану 1. ЗПП. Ако у било ком моменту, током траЈања поступка,
угврди: да је за решавање конкретног cnopa, надлежан, рецимо орган управ_е,
огласиће се ненадлежним, укинуће спроведене парничне радње и одбациће
тужбу (члан 16. с1'. 2. ЗПП). У оваквој ситуацији говоримо о тзв. апсолутној
ненадлежности грађанског суда.

2.2. Раsграничење грађанскоправне и управне ствари

2.2.1. Kpuiuepujyмu за разiраничеНЈе

108. Проблем разrраничења надлежности уnравних органа и rрађанскопра­
вних судова лежи у томе да ЗОУП не одређује изричито шта се има сматрати
управном ствари. Према члану 1. ЗОУП, државни орган решава о субјекти­
вном праву или обавези или интересу физичког или правног лица у управним
стварима. 46 С тога, једно субјективно право или обавеза може, по својој правној
природи да буде грађанскоправноr карактера, али да се орган управе огласи
надлежним за њеrово решавање у управном поступку, и обрнуто.
Пример: ( 1) А поднесе захтев електродистрибуцији за прикључење на електроенергет­
ску мрежу. Након што Електродистрибуција одбије захтев, А поднесе тужбу
редовном суду тражећи да суд обавеже Електродистрибуцију да са њим за­
кључи уговор о испоруци електричне енергије (члан 183. 300).
(2) Након што је А прикључен на мрежу, Електродистрибуција прекине да
му испоручује струју, те он против ње поднесе тужбу редовном суду и захте­
ва извршење уговора.

109. Једини поуздани начин за одређење надлежности једног или, пак, дру­
гог државног органа јесте да Закон сам предвиди врсту поступка у коме ће се
решавати о једној правној ствари. Тако, на пример, многе правне ствари које
47

су по својој правној природи управне ствари, спадају изричитом вољом зако­

нодавца у надлежност грађанских судова.

11 О. Такав је случај са тужбама за накнаду због експроприсане имовине,

тужбама за накнаду штете против службеника који су ови проузроковали
у вршењу јавних овлашћења (члан 172. ЗОО), тужбама за накнаду штете због
укидања уnравног акта и сл.

111. Ако нема изричите заповести законодавца) за разграничење надлежно­

сти могу да nослуже теоретски приступи о одређењу грађанскоправне и упра­
вне ствари.

112. Грађанск?правна ствар постој~ када се тужбени захтев непосредно

заснива на правноЈ последици из материЈалноправне норме грађанског права.4s

46 Б.лиж~ о појму управне ствари В. Томић/Бачић, Коментар ЗОУП, Београд 1999, стр. 24-25.
47 ]auerшg, стр .9; Grunsky, бр. 58; Rechberger/Simotta, бр. 29.
48 Ово је и у доктрини владајуће схватање .за разграничење· В· Grunsky, uс::р. 59·, Ј auerшg,
· стр. 9·
Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 66; Schilken, бр. 25; Lueke, бр. 52. '
Део r1puи: Увоg 63

Даt<ле, овде је одпучујућа йравпа йpupoga спорног односа. Правна природа 11ра ­
вноr односа се, у nрtюм линији, одређује по томе да ли су странке у правном
односу равноправне (граl)ансi<оправни однос), или је, пш<, једна од н.•их у од­
носу субординације према органу јавне власти (управнопраtши однос).
113. Међутим, ова теорија може само делимично да помогне лрилиt<ом
разграничења надлежности управних органа и грађансr<их судова. Јер, могуhе
је да носиоци јавне власти закључују уговоре приватног ' права (на пример,
две општине закључе уговор о финансираљу градње лута), при чему су обе
у овом правном односу равноправне, али се ипак ради о правном односу ја­

вног права. С друге стране, пак, моrуће је да се уrовор између ова два правна
лица тиче куповине грађевинског земљишта, када је у питању правни однос
приватног права.

114. Даља допуна оваквом теоријског разграничењу јесте стављање акцен­

та на субјекте овлашћења, односно обавезе из правног односа. Тако, ако се 19

правни однос темељи на норми која није подобна да обавеже, односно да овла­
сти свако лице, већ, напротив, само носиоца јавне власти, тада се ради о јавно­
правном односу, односно о управној ствари. Насупрот, томе, ако носилац јавне
власти предузима оне правне послове и радње које може да предузме и свако
друто лице приватног права, тада се ради о приватноправном, односно грађан­
скоправном односу (на пример, општина купује канцеларијски материјал).
115. Дакле, у нашем горњем случају суд ће одбацити тужбу А као недо­
пуштену у смислу члану 16. ст. 1. ЗПП -а, јер је посебним законом предвиђено
да се о захтевима за прикључење на електроенергетску мрежу решава у упра­

вном поступку (премда се ради о грађанскоправној ствари),S0 док ће поводом

тужбе А за наставак испоруке електричне енергије грађански суд бити надле­
жан, јер се у овој ситуацији ради о грађанскоправном спору који није преба­
чен у надлежност друтих државних органа. 51

116. У осталим ситуацијама, када није моrуће да се разграничи надлежност

управних органа и судова о позитивном и негативном сукобу надлежности
одлучује Уставни суд Републике Србије (члан 167. ст. 2. т. 1. Устава РС).
117. Важно је напоменути да за разrраничење управне и грађанске правне
ствари није одлучујуће следеће:
1) да ли је држава или државни орган учесник у правном односу о коме се
решава, јер и држава може да буде субјект приватноправних односа (уговор
о продаји са физичким лицем).
2) да ли се ради о имовинскоправном односу, јер се о правима и обавезама
из таквих односа решава у оба поступка (плаћање nореза и куnоnродајне цене).

49 Jauernig, стр. 10; Schil.ken, бр. 26; Lueke, бр. 52. Упореди исцрпно наведене критеријуме за
разграничење код Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 67-68.
50 Тако Правно схватање ГО ВСС од 4.12.1985. Радованов, Правна схватања ВСС, Београд,
1996, стр. 21.
51 Idem, стр. 23.
 64 Александар ]акшић: Грађанско йроцесно йраво

з ) како стране квалификују свој правни однос (на пример, захтев из нео­
снованоr обоrа.ћења због више плаћеноr nореза или повреда обавеза државног
службеника из члан 172. 300).
2.2.2. Примери из йраксе

118. Орган управе је надлежан да врши предају у nосед експроnрисане не-.

покретности, на основу правноснажноr решења о експропријацији. За ову пре­
дају није потребна извршна одлука суда опште надлежности.s 2
Уnравни орган је надлежан да одлучује о експропријацији имовине, када
се ради о експропријацији бесправно подигнутих објеката, а суд у ванпарни­
чном постуnку одлучује само о накнади за експроприсану имовину.sз
Када се ради о сметању државине на природном водотоку, онда је суд оп­
ште надлежности надлежан за поступање у таквом спору.s 4
Висина плате припадника ВЈ утврђује се појединачним уnравним актом.
Законитост тих уnравних аката испитује се у управном постуnку. Али, у случају
незаконитог рада органа уnраве у извршењу тако утврђене обавезе, надлежан
је суд опште надлежности по тужбама за накнаду штете. 55
Потраживање износа по основу неосновано плаћеног пореза остварује се
у уnравном постуnку. 56 Међутим, ако Републичка уnрава јавних прихода не
изврши благовремено повраћај неосновано наплаћеног пореза, па тај новац
буде обезвређен услед високе инфлације, право на накнаду инфлаторне штете
порески обвезник ће остваривати у nарничном постуnку.
Право на повраћај неосновано наплаћених царинских дажбина, такође се
. 57 Али
остварУЈе у управном поступку. . , право на затезну камату од дана када је

извршена неоснована наnлата царинских дажбина, па до момента када су те

дажбине враћене, остварује се у парничном поступку.
О захтеву тужиоца да одлучује о прикључењу на или о искључењу са ПТТ
мреже није надлежан грађански суд. 58

2.3. Дејство управних аката у rрађанскосудском поступку

и дејство судских одлука у управном поступку

Пример: В је држалац куће. Т nод~есе ~бу против В и захтева да суд утврди да је он

власник спорне куће КОЈа му Је национализована на основу закона. в, ме­
ђутим, тврди да ~е ради о експроприсаној бесnравно изrрађеној непокре­
тности. Како ако Је постуnак експропријације у току!

52 В. код Радованов, стр. 13.

53 В. код Радованов, стр. 17.
54 В. код .1-'адовано в, стр. 18.
55 Правно схватање ГО ВСС утврђено на седници од 31 05 2005 ВСС Б - -
бр. 1, Београд, 2005, стр. 44. и даље. . . ' ' ил шен суgске ираксе,
56 Правно схватање ГО ВСС утврђено на седници од 5.11.2001 (ПИ, бр. 5/2002, ст . 2з- )
57 ВСС Пзз. 9/2003 (ИСП, бр. IО/2003, стр. 54- 55). р 24 .
58 Одлука Уставног суда РЦГ, У. Бр. 104/04 од 8.06.2005.
Део nрви: Yoog 65

119. У грађанском судском поступку може да се као претходно питање јави

уnравна ствар, и обрнуто. У оваквој ситуацији важи принцип да су грађански
судови и управни органи међусобно независни и да о претходним питањима
одлучују независно од тога да ли се ради о грађанскоправној или, пак, упра13ној
ствари (члан 12. ЗПП-а). 59
120. Дакле, у горњем примеру суд може сам да реши управну ствар која се
као nретходно питање јавља поводом главног питања утврђења nрава власни­
штва на земљишту. Управни орган може независно да одлучује о претходном
nитању које је грађанскоnравна ствар, али само док о томе није правноснажно
одлучено у грађанском судском поступку. Једини изузетак од овог правила по­
стоји у случају да се претходно питање односи на утврђење nостојање брака,
очинства и материнства (члан 135. ст. 1. ЗОУП). Правноснажне одлуке грађан­
ских судова обавезују управне органе у границама њихове правноснажности. 60
121. Међутим, посебан проблем настаје када је управни орган већ донео
своју одлуку о nретходном питању као о главној ствари. Владајуће је схватање
да је грађански суд је везан одлуком управног органа у границама њене пра­
вноснажности.61 Ово произилази а contrario из члана 12. ЗПП који допушта
независно одлучивање о претходном питању као о главној ствари у оквирима
своје надлежности. Осим тога, интерна хармонија одлучивања захтева да гра­
ђански суд и управни орган међусобно уважавају судске одлуке и управне акте
које су ови органи донели сваки у оквиру своје надлежности. 62 Тако, орган
управе обавезује преображајна одлука суда о развоју брака када одлучује 0 ра­
зрезу пореза, док се друге стране, грађански суд је везан преображајним акти­
ма управног органа. Тако, када се пред судом у поступку за накнаду штете
због незаконитог вршења јавних овлашћења (члан 172. 300) установи да је
орган управе утврдио да такав управни акт није никада био донет, оваква од­
лука органа управе обавезује грађански суд.

122. Владајуће схватање о везаности грађанског суда правноснажном од­

луком управног органа не треба прихватити и нужна је да се оно промени
услед примене члана 6.(1) ЕКЉПУ Јер, према nракси Суда у Стразбуру, оба­
везујуће дејство управног акта у грађанском судском поступку је моrуће само
ако о законитости управног акта одлучивао и суд у одговарајућем nоступку,
дакле само ако је суд одлучивао у поступку за поништај управног акта у спору
пуне јурисдикције. 64

59 У том смислу и Трива/Дика, стр. 95; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 70 са даљим наводи­

ма; Schilken, бр. 28; Ltike, бр. 52а.
60 Rosenberg/Sch\vaЬ/Gottwald, стр. 71; Трива/Дика, стр. 95; Habscheid, бр. 162.
61 Тако и Триn:1/Дика, стр. 95; Schilken, бр. 26; Roscnberg/SchwaЬ/Gott\vald, стр. 70-71; Hab-
scheid, бр. 162; Rechberger/Simotta, бр. 713- 714.
62 Rechberger/Simotta, бр. 713.
63 Тако и Fasching, бр. 96.
64 Тако изричито ECHR, British-Aшericaп ТоЬассо Companu Ltd, Пресуда од 19.05.1994. Series
А, no. 331, бр. 82. За даљу праксу у вези са проблемом независ!iости суда у случају њеrове
nезаности управним актом, види уместо сви.'< Grabeшvarter, стр. 399. са даљим наводима.
 66 Ллеl<,ащџtр Јакшнћ: Грађанско i:Цюцесно йраtю

123. Наиме, проблем jt.' у томе што nеэаност r·pnl}aнcJ<or суда за правно­
снажне упраuнс <ште понлачи за собом и питање њихоnе независности У одлу­
чинању у смислу члана 6. ( t ) ЕКЉП.
124. Исто тако још мање би могло да се сматра да је суд везан управним
актом , у сл учајеnи~а када н сам уnравни орган њиме није везан. Исто важи
и за тзn . аnсолутно ништаве управне акте.~>5

2.4. Управни поступак као претпоставка за подношење

тужбе пред грађанским судом

125. Низ материјалноправних норми предвиђа да парница за накнаду ван­

уговорне штете може да се поведе тек када о истом захтеву одлучи орган одре­
ђен законом. У овим ситуацијама, подношење за.хтева, најчешће органу упра­
ве, представља посебну процесну претпоставку за започињање и даље вођеље
поступка.

126. Овакви обавезни покушаји остварења накнаде вануговорне штете пред

другим органима, а не судом предвиђени су у следећим случајевима: 66
1) накнада штете лицу које је неоправдано осуђено кривичном пресудом
или које је било у притвору, а кривични поступак је обустављен. Овде је осу­
ђено, односно притворено лице дужно да се, пре подношења тужбе суду, обра­
ти Министарству правде Републике Србије (члан 541. и сл. ЗКП);
2) накнада штете лицу коју је у вршењу службе проузроковало војно лице
грађанину. Обавезно је подношење захтева надлежним војним органима, који
одлучују о основаности захтева за накнаду штете.

127. Ако у обе ситуације захтев буде одбијен или надлежан орган о њему
уопште не донесе никакву одлуку у року од 3 месеца од дана подношења захте­
ва, оштећени тек тада може да тражи правну заштиту nред грађанским судом.
128. Ако и поред свих покушаја разrраничења, управни орган реши гра­
ђанскоправну ствар која спада у надлежност суда (члан 1. ЗПП), такав уnравни
акт је непостојећ.и (члан 266. у вези са чланом 241. ЗОУП). Обрнуто, када гра­
ђански суд реши управну ствар, тада одлука суда може да се побија жал5ом
(члан 361. ст. 1. т. 3. ЗПП и члан 16. ЗПП).

3. Грађанско cygcкu и кривични йоСШуйак

ЛиШераШура:
Ђуричин, Утиц~ј кривичне пресуде на грађанску nарницу, маг. рад., 1983;
Познић, УтицаЈ кривичне пресуде на парницу, Анали, 1991/ 1- 2; ж вела,
Парнични постуnак и кривични постуnак, НЗ, 1989/9- 10. у
3.1. Уопште
129. Разграни~ење грађанскосудског и кривичног поступка не наилази
на веће тешкоће, Јер су предмет и циљеви оба nоступк ~
а uитно различити.

65 Упореди иRechberger/Simotta, бр. 712 и даље.

66 Види Позниh/Ракић -Водинелић, бр. 115 и даље .
Део 11рnи: Уооп

Граl)ансt<И судови пружају правну заштиту Јtицима приватног права у ве:·m са

споровима I<оји су енумерисани у члану 1. зпn . Криви ~rни суд поступа rю оп­
тужници државноr тужиоца због учињеноr криnичноr депа. Ова разлика се
не замагљује, чаi< и када оба nоступка почивају на истом животном догаЈ)ају
(на пример оштећење ствари или наношење телесних повреда) . У грађаiiСЈ<ОМ
судском поступку оштећени захтева репарацију нанете му штете, док у кри ­
вичном поступку државни тужилац захтева да суд изрекне Ј<азну починиоцу

кривичноr дела. Иначе, ова два поступка су међусобно независна.

3.2. Суштинске разлике између кривичног

и грађанско судског поступка

130. Грађански судски поступак почива на тзв. диспозиционој максими

(члан 3. ст. 1. и члан 186. ЗПП). Без тужиоца и његовог тужбеног захтева нема
парнице. У принципу, не постоји грађански судски постуnак који би се водио
по службеној дужности. Изузетак од овог правила налазимо једино у ванпар­
ничном поступку. Наиме, многи од њих се иницирају ех offo, као што је то, на
пример, оставински поступак .

131. Кривични поступак покреће, по правилу, државни тужилац ех officio,

јер је по закону дужан да гони извршиоце кривичних дела. Изузетно, кривични
поступак се не покреће по службеној дужности, а то тада када закон оставља
моrућност оштећеном као приватном тужиоцу да иницира рад кривичног су­
да. Ово важи и у погледу извршеља лакших кривичних дела, као што су увреда,
клевета и сл.

132. Грађански судски поступак, видели смо, почива на диспозиционој

максими. Странке не само да покрећу поступак по својој иницијативи, већ
и стављају суду на располагаље чињеничну грађу на основу које суд меритор­
но одлучује (члан 7. ст. 1. ЗПП). Такође, оне, по правилу, могу да својим ту­
жбеним захтевом слободно располажу током читавог трајаља поступка.
133. У кривичном поступку ситуација је сасвим друrачија. Диспозициона
максима овде не важи, већ, напротив истражна (инквизициона) максима. Суд
је дужан да истинито утврди све чиљенице од којих зависи доношење законите
пресуде, без обзира какве чиљенице и доказе странке у поступку ставе на ра­
сполагаље суду. Такође, одсуство диспозиционе максиме значи да државни
тужилац или, пак, оптужени, након што Ј е оптужница стала на nравну снагу

не могу слободно да диспонирају својим процесним радњама, у смислу да др­

жавни тужилац, на пример, арбитрарно одустане од кривичног гоњења.

3.3. Тачке додира rрађанско судског

и кривичног поступка

3.3.1. Аgхезиони йосШ.уйак

134. У оквиру кривичног поступка оштећени или његов наследник могу

у тзв. адхезионом поступку да захтева да кривични суд одлучи и о грађанско-
68

nравним последицама кривичноr дслn. ЗКП (члан ~05) иэричито nредвиђа да

оштеhенн може у адхезионом поступку истаhи ctiOJ имовиr-tскоnр~вни за."Хтев
који се односи на накнаду штете, повраћај ствари ~iли поништаЈ одређеног
npanнor посла.

135. Ако кривични суд nроцени да би вођеље адхеэионоr nоступка имало

за поСЈтедицу одуrовлачење кривичноr nоступка, може оштећеноr да уnути на
nарницу nред грађанским судом.
136. Премда је вођење адхезионоr поступка пожељно са становишта уну-

трашље хармоније одлучивања,

(17 ћ .
оште ени може, али и НИЈе дужан да истакне
свој имовинскоnравни захтев у кривичном поступку. Ако се за то одлучи, за­
снива се парница, када су, наравно, испуњене све опште процесне претпостав­

ке за вођење спора. Дејства овакве парнице у адхезионом поступку, једнака су

дејствима парнице која је покренута пред грађанским судом.
68
Ако оштећени
не покрене адхезиони nоступак, не губи право да исте захтеве истакне пред
грађанским судом.

13 7. За оштећеноr вођење адхезионоr поступка има смисла, ако са сигур­

ношћу може да очекује да ће штетник-оптужени бити оглашен кривим у кри­
вичном поступку. Јер, кривични суд може да усвоји тужбени захтев оштећеног
у адхезионом поступку, само ако истовремено кривичном пресудом оптуже­

вог огласи кривим.

138. У погледу висине накнаде штете, суд у адхезионом поступку није ве­
зан новчаним износом који је уткан у биће кривичног дела. Он може да досуди
и виши, али и маљи износ накнаде.

139. Када кривични суд донесе пресуду којом оптуженог ослобађа од оп­
тужбе, или, пак, одбије оптужбу или из другог разлога дође до прекида криви­
чног поступка, суд ће оштећеног уnутити да захтев за заштиту права изнесе
пред грађански суд. Кривични суд може то да учини и у ситуацији у којој
сматра да не располаже са довољно чињеница и доказа како би ваљано могао
да одлучи о захтеву у адхезионом поступку. Такође, кривични суд може и са­
мо делимично да усвоји тужбени захтев оштећеноr, а да га упути да вишак
захтева остварује пред грађанским судом (члан 108. ЗКП).
Исто важи и за избор елекШивне надлежности. Избор који је тужилац учи­
нио у тужби је неопозив. 69

140. Осуђени има право на жапбу против пресуде кривичног суда донете
у ~~езионом поступку. Такође, осуђени, па и његови наследници, могу да по­
биЈаЈу правноснажну одлуку кривичног суда у овом делу ванредним правним
средствима (члан 111 . ЗКП).

67 Rechberger/Simotta, бр. 715; Трива/Дика, стр. 90.

68 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 51; Трива/Дика, стр. 90; Rechber er/Sim б
69 ВСС, Р. 155/07, од 27.02.2007. g otta, Р· 715.
Део први: Yflng

14 1. Оштећени нема право жалбс н а одпуку r<риничiiОЈ' суда Ј<ојом се.:~ и э

горе наведених разлога упућује да свој имuiHflfCJ«>flpnвни зах т(:н рсали аујt·
у nарници.

3.3.2. Пpeiiixogнo iiнШт-ье у tфliRUttltOM

и iрађанском суgском йосШуГtку

142. Начслно, грађански суд и кривични суд самостално и независно мо1·у

да одЈiучују о претходним nитањима која, no праuилу, спадају у надлежнuст
другог суда.
70
Тако, ако се у кривичном поступку (на пример подигнуга је он ­
тужиица због кривичног дела преваре) постави nретходно питање које гра­
ђанскоnравне nрироде, кривични суд може самостално да одлучује о n рет ­
ходном nитању и није дужа н да чека да о том питању грађа н ски суд донесе
правноснажну одлуку.

143. Исто важи и у обрнуrном смеру. 7 1 Грађански суд може да сам решава
о постојаљу кривичноr дела и о одговорности починиоца (члан 12. ст . 1 ЗПП),
али може и да прекине постуnак, ако жели да одлуку преnусти кривичном су­

ду (члан 215. ст. 1. т. 1. ЗПП).

Пример: Предмет спора пред грађанским судом је захтев за накнаду штете проузроко­
ване кривичним делом ( члан 377. 300). Тада не важи троrодишњи рок за­
старелости, већ, напротив, рок застарелости који је предвиђен за кривично
гоњење. Грађански суд, у тој ситуацији, као претходно питање сам утврђује
да ли постоји кривично дело. Грађански суд је независан у доношењу своје
одлуке, чак и када је кривични суд одбацио оптужбу или донео решење ко­
јим се обуставља кривични поступак због тога што је наступила застарелост
кривичног rоњења.

3.4. Дејство пресуде кривичноr суда

у грађанско судском поступку

144. Видели смо да су кривични и грађански судови, премда чине део је­
динственог правосудног система, независни да одлуче о свим правним пита­

њима која се јављају у nостуnку пред једним, односно другим судом. Такође,
видели смо да се та независност простире и на решаваље тзв. претходних пи­

таља за чије решење би, по редовном току ствари, био надлежан други суд.
145. Међуrим, јединство правног система и потреба да се одржи унуrра­
шља хармонија одлучиваља налажу одстуnаље од принципа независности, ка­
да је о једној правној ствари већ правноснажно одлучено у било којој врсти
судског поступка.

Пример: Оптужени О је правноснажно осуђен у кривичном поступку због тога што је

С нанео тешке телесне повреде. Након тога, С подноси тужбу грађанском
суду и у парници захтева накнаду штете од О. О се, међутим, брани и истиче
да он није извршилац кривичног дела.

70 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 51; Habscheid, бр. 145.

71 В. ВСС, Рев. 3467/99, ИСП, бр. 2/2002, стр. 51.
 Але 1<сандар ]аi<шић: Грађанско .Uроцесно йраоо
70

146. Дакле, овде тужилац из истог чињеничног стања (живот.ног.доrађаја)

који је био основ за доношење пресуде кривичног суда изводи СВОЈе захтеве
у парници пред грађанским судом.
147. О томе, да ли је грађански суд у оваквим ситуацијама везан одлуком
кривичног суда постоје различита, готово контра~ерзна решења У упоредном
праву: у Немачкој се и овде у потпуности поштУЈе принцип потпуне незави­
сности кривичног и грађанског правосуђа; 72 у Француској је грађански суд
потпуно везан одлукама кривичног суда/3 док је у Швајцарској гRађанскх: суд
везан само оним делом пресуде кривичног суда у коме се утврђУЈе постоЈање
кривичног дела. 74
148. У нашем праву је реципирано аустријско решење чинећи разлику из­
5
међу ситуације када је кривични суд донео осуђујућу и ослобађајућу пресуду/
149. Према члану 13. ЗПП грађански суд је везан само осуђујућом правно­
снажном пресудом кривичног суда и то двојако: 1. у погледу постојања кри­
вичног дела и 2. у погледу постојања кривичне одговорности починиоца. Да­
кле, у горњем примеру О (тужени), пошто је осуђен у кривичном поступку,
. . .
не може у парници да оспорава да НИЈе починио кривично дело за КОЈе Је осу-

ђен нити, пак, може да оспорава да није вин.

150. Обрнуто, ако је кривични суд донео ослобађајућу пресуду, тада гра­
ђански суд није везан овом пресудом када суди о грађанскоправним захтевима
који се изводе из истих чињеница које су биле основ за утврђење постојања
кривичног дела и виности учиниоца пред кривичним судом. Ово и.ма оправ­
дања у томе да категорије виности (умишљај и нехат) нису идентичне у кри­
вичном и грађанском материјалном праву, као и у принципу независног и са­
мосталног одлучивања кривичног и грађанског правосуђа у оквиру њихове
надлежности. Тако, ако кривични суд решењем обустави поступак из разлога
сврсисходности, то не представља nрепреку да се против оптуженог покрене

парница за накнаду штете. Осим тога, ако кривични суд донесе ослобађајућу
пресуд?' због н~достатка доказа, тада грађански суд може да у радном спору
утврђУЈе да ли Је радник (оптужени) против кога је изречена дисциплинска
мера, заиста из свог предузећа неовлашћено присвојио покретну ствар.
151. Везаност грађанског суда пресудом кривичног у два наведена аспекта
захтева додатна објашњења.

3.4.1. ПосШ.ојање кривичноi gела

. 152. Грађански суд је везан nресудом кривичног суда да кривично дело по­
СТОЈИ. Везаност грађанског суда се протеже до крајњих граница објективног
72 В. уместо свих Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 52; Jauernig, стр. 11.
73 Важи, наиме максима: "le penal tient la civil en l'etat". Guinchard Proced · ·1 LGDJ р ·
26 ed., 2001, стр. 82 и сл. ' ure ctvt е, , апs,
74 В. ближе Habscheid, бр. 150 са даљим наводима.
75 В. ближе уместо свих Fasching, бр. 2058; Rechberger/Simotta бр 715
и сто .
важи и у хрватскоЈ. В. Трива/Дика, стр. 86 и даље.
, . са даљим наводима
·
Део први: Увоg 71

и субјеi<тивноr бића кривичног дела. Тако, у горњем примеру, кривичноr Ј~ела

наношења тешке телесне повреде, осуђени не би могао у грађанском судском
поступку да оспорава својство извршиоца, постојање противправности, посто­
јање клаузалне везе између радње и последице, као и наступа :ље саме последице
која потпада под само биће кривичноr дела.' 6
153. Ако је само постојање штете претпоставка за постојање кривичног
дела, грађански суд је, такође, везан пресудом кривичног суда. Ова везаност
иде и даље, када је висина штете покривена бићем кривичног дела за које је
штетник правноснажно осуђен. Парнични суд не би могао да утврђује посто­
јање мање штете од оне која чини биће кривичног дела за чије извршење по­
стоји осуђујућа пресуда. 77
154. Обрнуто, грађански суд може да расправља о свим оним чињеницама
и околностима које не чине биће кривичног дела. Тако, грађански суд је везан
констатацијом кривичног суда да је штета причињена, али не и њеном виси­
ном, ако сама висина штете не чини обележје кривичног дела. У случају кри­
вичног дела тешке телесне повреде, на пример, грађански суд је везан пресудом
. .
кривичног у делу у коме се констатуЈе постоЈање и тежина повреде на при-

марном правом заштићеном добру оштећеног (телу), али није везан и оце­
ном кривичног суда у погледу постојања ·индиректних штета (даље наруше­
ње здравља).
155. Осуђени не може да оспорава својство извршиоца кривичног дела,
али грађански суд може другачије да цени његову улогу у саизвршилаштву,
улогу оштећеноr који је евентуално допринео наступању штете или, пак, ње­
ном повећању, као и све друге околности које нису од утицаја на nостојање
самог кривичног дела, као што су прекорачење нужне одбране и сл.

3.4.2. Кривична оgfоворносШ осуђеноf

156. С обзиром на то да нека кривична дела могу да се почине само уми..:

шљајно, грађански суд је везан утврђењем кривичног суда о постојањуумишља­
ја код осуђеног. Такође, ако одговорност за учињено кривично дело nостоји по
оба облика виности, требало би узети да је грађански суд везан утврђењем кри­
вичноr суда, нарочито у оним ситуацијама када могућност и обим накнаде
штете зависе од врсте виности (в. члан 189. ст. 4. 300).
157. Најзад, ваља напоменути даје грађански суд везан констатацијама
кривичноr суда, у смислу члана 13. ЗПП, само онда када су оне садржане у те­
нору осуђујуће пресуде. Ако је кривични суд, напротив, о обележјима криви­
чног дела одлучивао као о nретходном питању у образложењу своје пресуде,
тада оно није обухваћено правном снагом пресуде и не обавезује грађански суд.
158. Дејство пресуде кривичног суда на грађански судски поступак не при­
мењује се per- analogiam и на решења прекршајних судова.

76 Упореди Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 108 са наводима из праксе.

77 Познић/Ракић-Водинелић, бр. 108; Rechberger/Simotta, бр. 715.
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
72

3.5. Кривично дело као претходно питаље

у rрађанском судском поступку

159. За разлику од претходне ситуације када се захтев за заштиту субје­

ктивног права изводи из истих чињеница које, уједно nредстављају и кривично
дело, моrуће је да материјално право везује настанак, промену или, пак, губи­
так одређеног субјективног права или овлашћења за постојање одређеног кри­
вичног дела. Поменули смо већ случајеве одређивање накнаде штете у висини
афекционе вредности када је ствар уништена радњом која представља I<риви­
чно дело (члан 189. ст. 4. ЗОО), те дуже рокове застарелости права на накнаду
штете када је она проузрокована кривичним делом (члан 377. 300).
160. Најчешће се однос утицаја постојања кривичног дела на грађанско­
судски поступак разматра у случајевима искључења наследника из права на
нужни део до ког долази, између осталог и онда, када наследник са умишљајем
учини теже кривично дело према оставиоцу, његовом детету, супружнику или

родитељу (члан 61. ЗОН).

161. Када је кривични суд правноснажно пресудио о постојању кривичног
дела и о одговорности учиниоца, грађански суд је везан оваквом одлуком. Шта
више, грађански суд је, у овим ситуацијама, везан и ослобађајућом пресудом
кривичног суда у којој је утврђено да кривичног дела или, пак, одговорности
учиниоца нема.
78

162. Ако пресуде кривичног суда нема, грађански суд може сам да реши
о постојању кривичног дела као о претходном питању (в. члан 12. ЗПП) .

3.6. Чињенично дејство пресуде кривичноr суда

163. Најзад, последња тачка додира кривичног и грађанског судског по­
стуm<а постоји онда када материјално грађанско право и грађанско процесно
право везују наступање одређених правних дејстава за постојање кривичне
nресуде одређене садржине. Тако, на пример, предлог за понављање парни­
чноr поступка може да се поднесе, ако су судија или вештак осуђени за какво
кривично дело поводом којег је дошло до доношења судске одлуке (члан 422.
ст. 1, т . 3, 4, 5. ЗПП) .

164. У ~вим ситуацијама пресуда кривичног суда има дејство обичне чи­
њенице КОЈа се супсумира под диспозицију одговарајуће материјалноправне,
односно процесноправне норме .

3.7. Дејство пресуде грађанског суда

у кривичном постуnку

Пример: Д држи ствар и подноси тужбу против А са захтевом ·

. да се утврди да Је он
власник ствари . Након што Је суд усвоЈ· и о тужs::ени з · А
u ахтев, , незадовољан
том одлуком, украде сnорну ствар.

78 За детаље види Триоаl/lика, стр. 87; Habschcid бр Ј SO· ПозL h/P ћ В

• · • . •1и аки - одинслић, бр. 109.
Део први: Увоg 73

165. Из принципа остварења унутрашње хармоније одлучивања, као и из

општег учења о поштовању одлука других органа у границама његове пра­

вноснажности произилази да је кривични суд везан тен о ром пресуде rрађан­

ског суда. Ово нарочито важи у погледу тзв. преображајних пресуда (пресуда
о разводу брака), као и у погледу статусних одлука са преображајним дејством
(утврђење очинства и материнства). Тако, кривични суд је везан пресудом
грађанског суда о постојању очинства, када одлучује о кривичноr одговорно­
сти путативноr оца због кривичног дела неплаћања алиментације. Такође,
. .
у горњем примеру, ако суд кривични суд одЛ)'ЧУЈе о кривичНОЈ одговорности

А због кривичног дела крађе, он је везан одлуком грађанског суда о томе ко

је власник ствари.

166. Обрнуто, ако у грађанскосудскоr поступку није правноснажно одлуче­

но о питању КОЈе се Јавља као претходно у кривичном поступку, кривични суд

може сам да донесе одлуку о питању грађанскоправне природе (члан 21. ЗКП).

4. Оgнос йарничноi и ванйарничноi йосшуйка

ЛиШераШура:

Петрушић, Примена закона о парничном поступку у ванnарничном посту­

nку, ПЖ, 1996/12, с.
513; Рајовић, Начела парничноr, ванпарничноr и из­
вршноr поступка, ПЖ, 2003/12, с. 5. Рак.ић - Водинелић, Непотребност ван­
nарничноr поступка, ПЖ, 1/90, с. 15; Старовић, Странке у ванnарничном
постуnку, ПЖ, 1/90, с. 29.

4.1. Уопште
167. Још су Римљани разликовали у оквиру грађанског судског постуnка
парнични и ванпарнични nоступак. Тако је Марцианус у ДиiесШама наводио
(D.l,16,2):
,,Omnes proconsules statim quam urbem egressi fuerint habent jurisdictionem,
sed non contentiosam, sed voluntatam: Ut ессе manumitti apud eos poossunt tam
liЬeri quam servi et adopritones fieri".

168. И заиста, као што је то већ речено, предмет грађанског судског посту­
пка не мора увек да буде спор. Напротив, у интересу правне сигурности, гра­
ђански суд је дужан да правним субјектима пружи помоћ у коначном решењу
њихових статусних ствари, да уреди друге правне односе између правних
субјеката које се првенствено тичу заштите њихових личних и имовинских
интереса, али и интереса усп.остављања правне сигурности у правном поретку,

као и заштите неких опшТИЈИХ вредности.

169. Дакле, у ванпарничном поступку не решавају се спорови, већ се он

по.креће, у првом реду, ради З3штите личних н имовинских интереса правних
субјеката (члан 1. ЗВП).
 Алеi<сандар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо
74

4.2. Раэграничење парничног

и ванпарничног поступка

170. Ванпарнични поступак није хомоген, већ постоје различите врсте ван­
парничних поступака које су одређене по свом предмету. Тако, заоставштина
79

се расправља у оставинском поступку, лице се оглашава умрлим .У поступку

проrлашења несталог лица за умрло и доказиваљу смрти, право СВОЈИНе и оста­
ла стварна права на непокретностима се стичу и уписују у эемљишно-књи-
жном поступку.

171. 35or овакве хетерогености ванпарничног поступка није моrуће изве­

сти јасну демаркациону линију између парничноr и ванпарничног ~оступка,
онако како се то чини у односу на управни и кривични поступак где Је главни
критеријум за дистинкцију предмет самог поступка. Због тога се као крите­
ријум за разграничење користи нареgба законоgавца. Ако је законодавац пред­
80

видео да се одређена правна ствар решава у парничном поступку (члан 1. ЗПП),

тада се ради о парничној ствари. Обрнуто, ако је за решавање одређене правне
ствари предвиђен ванпарнични поступак, тада се ради о ванпарничној ствари.
Тако члан 1. ЗВП одређује да се правила ванпарничног поступка примењују
у личним, породичним имовинским и другим стварима за које је законом
предвиђено да се решавају у ванпарничном поступку.
172. У пракси, разграничење парничног и ванпарничног поступка не наи­

лази на веће тешкоће. Јер, ако се ради о тзв. правој ванпарничној ствари, тада
нема сйора, нема супротстављених интереса учесника у поступку, те је сигурно
да ће се она расправити у ванпарничном nоступку. С друге стране, пак, када се
ради о тзв. неправој ванпарничној ствари, односно када у поступку постоје
супротстављени интереси учесника, као мерила за разграничење ове две врсте

грађанскосудског поступка могу да послуже и други, теоретски критеријуми

за разграничење. Код неправих ванпарничних ствари законодавац понекада
изричито одређује да се оне имају расnравити у ванпарничном поступку, а по­
некад то чини судска пракса, као што је то случај са постуnком егзекватуре,
односно признања и извршења страних судских и арбитражних одлука. Иначе,
неnраве ванпар~ичне ствари би мо~ ле да се расправе и по правилима парни_
чног поступка, Јер, nремда не nосТОЈИ спор, постоје суnротстављени интереси
учесника у поступку. 81

173. Као допуна разликовању парничног и ванпарничног постуnка могу

се користити различита теоретска
. мерила' 82 али нити Ј. едно 0 д њих НИЈе
·
поу-
здано за nотпуну делимитаЦИЈУ ове две врсте грађанског судског поступка.

79 Упореди Познић!Ракић-Воденелић, бр. 961. са потnуном листом ванnар

Упор. и Habscheid, бр. 137. ничних поступака.
80 Rosenberg!Schwab/Gottwald, стр. 54; Schilken' бр · 19·' Трива/Ди ка, стр. 53; Ј auerшg
· стр 122
81 Упореди Познић/Ракић-Водинелић, бр. 961. ' · ·
82 Упореди Познић/Ракић-Водинелић, бр. 962, а даљим наводима· Schilk б
/SchwaЬ/Gottwald, стр. 54; Трива/Дика, стр. 53 _ 54 . ' en, Р· 22; Rosenberg
Део први: Yoog 75

174. Најцелисходније је поћи од дистинкције коју је учинило још римско

право, где се парнични поступак називао сnорним (iиrisdictio coпteпtiosa), јер
се покретао nротивно вољи туженоr, док се ванпарнични поступак називао

вољним (iurisdictio voluпtaria ili поп coпteпtiosa), јер су учесници вољно исту­
пали пред суд да би уредили међусобне правне односе. Ова дистинкција, па
и терминологија задржана је и данас у франкофонским правним системима
који разликују "jurisdiction contentieuse" и "jurisdiction nоп coпtentieuse" .113 Ме­
ђутим, данас није спорно да се и у ванпарничном поступку, на пример оста­
винском, не уређују међусобни односи странака, већ се, напротив, одлучује
о њиховим субјективним правима и овлашћењима (величина наследне квоте,
право на леrат и сл.) .
175. Највише се за разграничење парничног и ванпарничног поступка ко­
ристи већ поменута Шеорија сйора. Ако суд решава о спору, решава применом
правила парничног поступка и обрнуто. Она је најпоузданија за разграничење
ове две врсте поступака, али НИЈе консеквентна у смислу да, као што смо то

видели, парница може да се nокрене, а да спор и не постоји. С друте стране,

пак, у неправим ванпарничним поступцима постоји спор, али је законодавац
из разлога целисходности одредио да се он има расправити по правилима

ванпарничног поступка (поступак за деобу заједничке ствари или имовине).

Такође, теорија спора може да се допуни и двостраначким карактером парни­
чног поступка. За разлику од парничног, у ванпарничном nоступку учествује
.
више лица КОЈа у правим ванпарничним стварима немаЈу, а у неправим ван-
.

парничним стварима имаЈу супростављен интерес.

176. У Немачкој правној теоријИ се приликом теоријског разликовања

84

парничног и ванпарничног поступка акценат ставља на циљеве и меШоgе једног

и друтог поступка. Циљ ванпарничног поступка је превенција повреде субје­
ктивних права, тако да у њима претеже јавни интерес. С друте стране, nак,
парнични поступак је, у неку руку, репресивни, јер се покреће након што је
дошло до повреде субјективног права или правног овлашћења, те с тога, у пр­
вом реду има у виду заштиту приватноправни.х интереса. Видели смо, међу­
тим, да парнични поступак може да се води и без повреде субјективног права
(на пример, утврђење права својине на ствари).

177. С обзиром на недостатност горе наведених теоретских приступа, они

могу да се користе као допунски, ако законодавац није изричито класификовао
једну правну ствар у ванпарнични, односно парнични поступак. По правилу,

постојање спора је аргумент да се за његово решење огласи надлежним парни­

чни суд, док је постојање потребе превенције повреде субјективног права или
овлашћења сигнал да се ради о ванпарничној ствари. Такође, у сумњи, ваља
узети да се о једној правној ствари решава у парничном поступку.ss

83 Guinchard, стр. 101.

84 Rosenberg/Sch\vaЬ/Gottwald, стр. 5; Schilkeп, бр. 19.
85 Rechberger/Simotta, бр. 95.
 Александар Јакшић: Грађанско йрочесно йраво
76

4.3. Основне разлике између парничноr

и ванпарничноr поступка

l78. Важно је нагласити да се парнични поступак никада не покреће по

беној дужности, док се већина ванпарничних постуnака покреће (члан 2.
~ . ~ .
ЗВП). Такође, парнични поступак не може да постОЈИ uез ~ве стран~е: тужиоца
и туженог, док у ванпарничном поступку може да учествУЈе и ~амо Једна стран­
ка (члан з. ЗВП). Најзад, парничним поступком доминираЈу диспозициона
и расправна максима, док је у ванпарничном до.минантнија инквизициона
максима (члан 8. ст. 2. ЗВП). Тачније, диспозиција учесника у ванпарничном
поступку је битно ужа од могућности странака да располажу својим правима
у парничном поступку.

4.4. Однос парничног и ванпарничноr поступка

179. Правило је да су парнични и ванпарнични суд независни у одређељу
сопствене надлежности, односно ненадлежности, тако да самостално оцеЊУЈУ

да ли се ради о парничној, односно ванпарничној ствари. 86 Ово има за после­

дицу да тзв. деклараторне одлуке донете у једној, односно другој врсти посту­
пка не обавезују суд у једној, односно другој врсти поступка.
180. ЗПП садржи посебна правила о решаваљу сукоба надлежности између
nарничног и ванпарничног суда. Принцип је да закон ову колизију решава
тако што даје примат надлежности парничног суда, као и процесним радњама
предузетим у парничном поступку, Јер начела парничног поступка, по пра­

вилу, пружају већу сигурност у погледу поштоваља процесних права странака

и могућности доношења тачне крајње мериторне одлуке.

181. Тако, према одредби члана 19. ЗПП, суд ће, до доношења одлуке о гла­
вној расправи, решељем да обустави парнични поступак, ако нађе да би посту­
пак требало спровести у складу са одредбама ванпарничног поступка. У том
смислу, након правноснажности решења, поступак се наставља пред надле­

жним судом по правилима ванпарничног поступка.

182. У случају да је парнични суд предузео у nоступку одређене парничне

радње (саслушаље сведока, вештачеље и сл.), пре него што је утврдио да у кон­
кретном случају треба поступити по одредбама ванпарничног поступка, такве
парничне радње су валидне и у ванпарничном поступку који се наставља пред
надлежним судом. Треба приметити да закон овде не говори о томе да ће се
парнични суд огласити ненадлежним и одбацити тужбу, што, као што ћемо
то да види~о, има последице у односу на валидност судских одлуi<а донетих
у погрешНО) врсти поступка.

183 ..А~о је, супротно, ванпарнични суд утврдио да решава 0 правној ства­
ри за КОЈУ Је надлежан парнични суд, обуставиће поступак решењем и након

86 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 57; Zeiss, бр. 16; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 9б 4 а.

Део први : Увоg 77

правноснажности тог решења поступак ће се наставити пред надлежним судом

по правилима парничног поступка (члан 16. ЗВП). Процесне радње које је
извео ванпарнични суд требало би да се nоново изведу, јер њихово неизвођен,е
по одредбама парничноr поступка може да има за nоследицу да се одлука суда
побија по жал би због битних повреда одредаба парничног nоступка (члан 361.
ст. 2. ЗПП).
184. Ако је одлука суда о једној правној ствари донета у поrрешној врсти
поступка (одлука донета у ванnарничном уместо у nарничном nостуnку), тада
таква одлука није неnостојећа, већ једино може да се nобија редовним и ван­
редним nравним средствима. 87 Када је случај обрнуr, односно када је о ванnар­
ничној ствари одлучено у nарничном постуnку, редовна и ванредна правна
средства против такве одлуке имаће мало изгледа на успех, с обзиром начин
одвијања парничноr поступка пружа виши степен процесноправних гаранција
за доношење законите мериторне одлуке.

185. Спорно је какав је однос парничноr и ванпарничног суда у међусо­

бном уважавању одлука донетих у правним стварима које спадају у оквире
једне, односно друге врсте поступка.

186. Принципијелно би, на основу опште теорије процесног права о веза­

ности државних органа одлукама других органа у границама њи:хове правно­

снажности требало поћи од става да одлуке парничноr обавезују ванпарнични

суд и vice versa. Ово није спорно када се ради о одлукама донетим у парничном,
односно ванпарничном поступку чије је дејство nреображајно. 88
Пример: Ванпарнични суд који одлучује о расподели заоставштине је везан пресудом
парничног суда о разводу брака. Парнични суд који одлучује о пуноважно­
стм правног посла је везан одлуком ванпарничног суда о лишењу пословне
способности. '
187. Проблематична је везаност суда правноснажним одлукама донетим
у једној, односно другој врсти поступка, и то због чињенице да је сасвим дру­
гачији обим и границе правноснажности одлука донетих у ванпарничном по­
ступку од оних које донесе парнични суд. 89

188. Правило је да је ванпарнични суд везан nравноснажним одлукама

донетим у nарничном поступку.
90
Тако, када је парнични суд одлучио о праву
својине на непокретности, оваква одлука обавезује ванпарнични суд у земљи­
шно-књижном поступку.

189. Када је случај обрнуr, одлука донета у ванnарничном поступку обаве­

зује парнични суд само ако постоји идентитет странака и идентитет предмета

87 Schilken, бр. 22; Habscheid, бр. 141.

88 Rosenberg/ScћwaЬ/Gottwald, стр. 57; Schilken, бр. 22.
89 Ближе о томе Познић/Ракић-Водинелић, бр. 979.
90 Roseпberg/SchwaЫGott\vald, стр. 57; Scl1ilken, бр. 22; Habscheid, бр. 141.
 йраво
Александар Јакшић: Грађанско йроцесно
78

неправим ванпарничним ствари­

спора. Такав случај ће бити) пре свега, у тзв.
91

у.
рес учесника у ванпарничном поступr<
ма у којима постоји супротстављен инте
чном по-
ната страна судска одлука у ванпарни
Пример: Ако је у Србији решењем приз ду­
ични суд је тим решењем везан и
стуnку ( решењ е оставинског суда), парн
нака, у истој правној ствари, огласи
жан је да се, у парници између истих стра
пуштену.
ненадлежним и одбаци тужбу као недо

Schilkeл, бр. 22; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald ' стр. 57·• Habscheid, бр. 141. Уnор еди ближе
91 .
.и Познић/Ракић - Водинепи ћ, бр. 979.
 ГЛАВА3.
НОРМЕ ГРАЂАНСКО СУДСКОГ ПОСТУПКА

§ 5. ИЗВОРИ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

I. УОПШТЕ

Норме које реrулишу грађански судски поступак нису садржане у је­

190.
дном, већ у четири појединачна закона која посебно уређују парнични, ванпар­
нични, извршни и стечајни поступак. 92 Но, примарни извор грађанског проце­
сног права нису унутрашњи закони, премда они цело вито регулишу предметну

материју, већ Евроnска конвенција о људским nравима о основним слободама

из 1950. године .
191. Државна заједница Србија и Црна Гора је ратификов ала ову Конвен­
цију марта 2004. године, да би она месец дана доцније ступила на снагу. Према
члану 16. УРС, Конвенција има йримаШ у односу на унутрашље законодавство,
али не и у односу на У став РС. Судови и остали органи у Србији су обавезни да
њене норме примељују нейосреgно у поступцима у којима се решава о постоја­
њу субјективних права и овлашћења.

П. ЕКЉП КАО ИЗВОР ГРАЂАНСКОГ

ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

192. ЕКЉП се примењује ratione loci, примарно, на територији, као и екс­

територијално, када органи власти РС врше функције суверене власти ван ове
територије. 93
193. ЕКЉП се примењује ratione personae на сва лице која дођу у контакт са
јуриисдикцијом (надлежношћу) државних органа РС. Под ,,свим лицима» по­
дразумевамо сва физичка и правна лица без обзира на њихову националност,

92 Посебне изворе грађажког процесног пра~а пред_стављају и норме које сnадају у тзв. орга­
н изационо nроцесно nраво . Овде имамо, mter alta: Закон о уређењу судова ("Сл. rл~сник
РС", бр. 63/2001 ); Зако н о Високом савету nравосуђа ("Сл. гласник РС", бр. 53/01 ); Закон
о јав н ом тужилаштву ("Сл. гласник РС", бр. 53/0l). Такође, овде спадају и норме које ype-
l)yjy адвокатуру, нотаријат и сл.
93 Изричито ECHR, Drozd and Jonousek, Пресуда од 26.02.1992, Series А, бр. 240, бр. 91. На не­
среhу, од овог nринциnа се одстуnИЈiо из nолитичко-nраrматичких разлога у случају ECHR
Bankovic, Пресуда од 12.02.2001, Арр. no. 52207/99, бр. 67, nоводом nредста вке која је nод­
нета због nовреде права на живот (члан 2. ЕКЉП) услед агресије НАТО на СРЈ.
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
80

националну припадност, односно седиште, као и апатриде I<оји су странка

у грађанском судском поступку. Да ли одређено лице им~ ~татус странке у п~~
ступку, одређује се према националном праву државе у КОЈОЈ се поступак води.
194. Конвенција се примељује ratione materiae на све rарю:ције које су са­
држане у члановима 2. до 14. ЕКЉП који, inter alia, обухватаЈу и низ проце­
сноправних гаранција у rрађанскосудском поступку.
195. ЕКЉП нема, у принципу, ретроактивно дејство, тако да се примењује
ratione temporis само на оне чиљенице које су се десиле након што је Конвенција
ступила на снагу у РС.

1. Право на йравично суђен,е

196. ЕКЉП садржи процесноправне гаранције које су релевантне за гра­
ђански судски поступак у члану 6. ст. 1. који носи маргинални наслов "Право
на правично суђење". У тој одредби стоји: "У решавању грађанских права
и обавеза свако има право да његову ствар реши независан и непристрасан суд

који почива на Закону, и то у примереном року".

197. Дакле, члан 6.(1) ЕКЉП консакрира тзв. право на правично суђење
које се састоји из низа оригинарних и изведених права. Члан 6.(1) обухвата
ratione materiae све поступке у којима се решава о грађанскоправним стварима
(споровима), тако да није ограничен само на грађанске судске поступке пред
редовним судовима, већ се протеже и на управни, поступак пред уставним
судом, па и на дисциплинске поступке у којима се решава о појединачним пра­
вима и обавезама грађана. 95

2. Процеgурална љуgска йрава која су gужна

ga йошшују национални cygoвu
2.1. Право на приступ суду (право на тужбу)
198. Право на nравично суђење може да постоји само ако титулар субје­
кт~ног права или овлашћења може пред судовима државе чланице Конвен _
циЈе да захтева да му се nружи правна заштита. Дакле, сваком субјективном
nраву ИЈШ овлашћењу, које је туживо по националном праву државе у којој се
постуnак води, мора да се пружи nравна заштита. 96

. 199. Свако ускраћивање права на тужбу ради заштите грађанских, туживих

субЈективним права представља повреду из члана 6 (1) ЕКЉП.97

94 Види ECHR, Agrotexim, Пресуда од 24.10.1995, Series А, no. 330-А б 73

95 дакле, . " ' р. .
ПОЈаМ "спора према члану (6) ЕКЉП Ј·е далеко шири него · ·
утрашњем праву. о во, међутим, нема никаквог утицаја на примену члана 1. ЗПП.
што Је то случаЈ у ун -

96 ECHR, Zander, Пресуда од 25.11.1993, Series А, по. 279-В, бр. 22.

97 ECHR, Golder, Пресуда од 21 .2.1975, Series А no. 18 бр 16 34· ECHR Phil ' П
1991 S · А 209 б 41· ЕС · ' ' · ' ' • IS, ресуда од 27.08.
, enes , по. , р. , _ HR, Vasilescu, Пресуда од 22.5.1998 RJD 1998-III б
• • • р . 73 .
Део први: Увоg 81

200. С друге стране, пак, члан 6.( 1) ЕКЉП не гарантује право на вишесте­
пени поступак, као ни право на жалбу. Међутим, ако је о унутрашњем праву
предвиђен вишестепени поступак, тада се све гаранције из члана 6.( 1) Конвен­
ције примењују и у инстанционом поступку. Првенствено, унутрашње законо­
давство држава чланица мора да обезбеди равноправну могућност странкама
да улажу правне лекове.

201. Кратки рокови за улагаље правних лекова могу, такође, да значе да

поступак није правичан у смислу члана 6.(1) ЕКЉП. 98

202. Конвенција не гарантује права која су илузорна, већ она која су ства­
рна и ефикасна. Тако, држава чланица Конвенције чини право на тужбу ефи­
касним, ако омогући и оној странци која нема средстава да покрене грађанско­
судски поступак моrућности да поднесе тужбу (тзв. сиромашко право ).99 Такође,
наметаље тзв. акторске кауције не сме да угрози суштину права на тужбу. 100
203. Право на тужбу није апсолутно право, тако да љегов титулар може
да се одрекне гаранција из чл. б. ( 1) Конвенције, али само након што је спор
настао. Одрицаље мора да буде недвосмислено и учиљено на поуздан начин.
Најчешће се одрицаље на уживање гаранција из чл. 6.(1) ЕКЉП везује за деро­
гираље надлежности судова закључељем арбитражног споразума. 101

2.2. Правично суђеље

204. Члан 6.(1) не одређује шта се има сматрати под правичним суђењем.
Да ли је поступак био правичан, утврђује Суд за људска права у Стразбуру, и то
након оцене читавог тока поступка, укључујући и поступак по редовним и ван­
редним правним лековима. Право на правично суђеље у себи укључује: 1) пра­
во на контрадикторни поступак и 2) равноправност странака у постуnку.

2.2.1. Право на конiй.раgикШоран йосШуйак

205. Право на контрадикторан поступак се састоји, прво, из обавезе суда

да узме у обзир све чињеничне наводе, сву правну аргументацију странака, као
и љихове доказне предлоге. Суд је дужан не само да изнесене чиљенице и до­
казе узме у обзир, него да их узме и у разматраље и оцени њихову релеван­
тност. Суд има дискреционо право да цени релевантност чињенични.х навода
и доказних предлога, али Суд у Стразбуру контролише да ли је ово право злоу­
потребљено. 102
206. Друга обавеза суда која извире из права на фер поступак јесте да стран­
кама омогући да слободно изнесу чињеничне наводе и до казне предлоге. Т ако ђе,

98 Тако рок од 3 дана за жалбу на мериторну одлуку. ECHR, Perez de Rada, Пресуда од 28.10.
1998, RJD, 1998-Vlll, бр. 96.
99 ECHR, Stubbiпgs, Пресуда од 22.10.1996, RJD, 1996-IV, бр. 18.
100 ECHR, Aerts, Пресуда од 30.07.1998, RJD 1998-V, бр. 83.
101 ECHR, Souvanieшi В. Finlaпd, Одлука од 23.3.1999.
102 ECHR, van De Hurk, Пресуда од 19.4.1994, Series А, no. 288, бр. 59.
 Алс~<.:сандnр ]<Н<ШIIh: Грпlјтю<о йр,щесно iipaoo
82

да би то npano било ефективно, суд мора странци да достави све чињеничне

наводе, nраву аргументацију и доказне nредлоге учињене од противне стране. ю:
1

207. Важно је наnоменути да суд може дискреционо да цени КОЈе ДОI<азне

nредлоге страюн<а ће да изведе, па и оне до I<ојих је странка дош.ла на неде ­
пуштен начин. tvlеђутим, и код оваквих доказних предлога суд Је дужан да

противну странку обавести о њиховој садржини, те да јој омогући да се о љи­

ма изјасни. 1w

2.2.2. РавнойравносШ странака

208. Равноправност странака подразумева да суд мора свакоЈ странци да

једнако омогући да изнесе све чиљенице и правне наводе у поступку, и то

тако да једну странку у односу на друту не доводи у битно лошији процесно­
правни положај. 105
209. Принцип равноправности је, нарочито, нарушен када суд на исте окол­
ности допусти извођење доказа које је предложила једна, а одбије до казне пре­
длоге друге странке.
106
Такође, овај принцип је повређен, ако у постуnцима по
ванредним правним лековима суд не допусти да се странка изјасни на наводе
државноr тужиоца или, пак, саслуша на рочишту државноr тужиоца, 107 при
чему не пружи исту моrућност странци. 108

2.2.3. Право на образложену суgску оgлуку

21 О. Суд је дужан да своју мериторну одлуку образложи и чини повреду

права на правично суђеље када из образложења испусти битне чињеничне на­
воде странака или, пак, када своју одлуку недостатно образложи. 110
109

211. Нарочито је значајно истаћи да постоји повреда члана 6.(1) ЕКЉП

када суд не наведе на ком материјалноправном пропису заснива своју одлуку. 111

2.2. 4. Право на оgлуку у йримереном року

212. Осим права на фер поступак, члан 6.(1) гарантује странкама и право
на ефикасан и брз nоступак. Почетак тока поступка се рачуна од момента по­
дношења туж6е суду, а њеrово окончање је везано за моменат наступања фор­
малне правноснажности одлуке по унутрашњем праву државе чланице.

103 ECHR, De Haes and Gijsels, Пресуда од 24.02.1994, RJD, 1997-I, бр. 30.
104 ЕСНR, Mantovanelli, Пресуда од 18.3.1997, RJD,1997-II, бр. 32.
105 ECHR, Dornbo Becher, Пресуда од 27.10.1993. Series А, no. 274, бр. 29.
106 ECHR, An~erl, Пресуда од 23.10.1996, RJD 1996- V, бр. 19.
107 ECHR, Rщz Mateos, Пресуда од 26.3.1993, Series А, no. 214, бр. 67.
108 ECHR, Vermeulen, Пресуда од 20.02.1996, RJD, 1996-I, бр. 33.
109 ECHR, Georgiadis, Пресуда од 29.5. 1997, R]D, 1997- III, бр. 38.
110 ECHR, De Moor, Пресуда од 23.6.1994, Series А, no. 292-А, бр. 51.
111 ECHR, Schuler-Zgraggen, Пресуда од 24.6.1993, Series А, no. 263, бр. 6 .
4
Део прои: Yoog 83

213. Конформитет дужине трајања поступка са члана6.( 1) ЕЈ<ЈЬП се цени

у односу на четири чињенице: 1) обим и сложеност случаја, 2) однос суда према
брзини решавања случаја, 3) понашање странака и 4) значају брзине окончања
постуш<а за странке. 112

214. Последњи критеријум је нарочито значајан код оцене дужине траја­

ља постуnка за одређеље nривремених мера, 113 као и nарничних nоступака эа
накнаду штете, ''" те nарница за издржавање. 115

2.2.5. Право на усмену расйраву

и објављивање йресуgе

215. Принцип јавности суђења и nринцип усмености је, нарочито оrрани­

чен у поступцима по правним лековима где, по правилу, нема усмене расправе.

216. Принцип је да првостепени поступак и одлука првостепеног суда

морају да почивају на усменој расправи. Међутим, ако је странкама познато
да се поједине врсте поступака (на пример поступак у привредним споровима)
одвија, првенствено, писмено, тада су дужне да се позову на члан 6. ( 1) ЕКЉП
и захтевају одржавање усмене расправе. У супротном, сматра се да су се странке
овог права одрекле. 116

217. По правилу, усмена расправа и јавно суђење није неопходно у посту­

пцима по правним лековима када се одлучује о правним питањима. 1 17 Али, ако
унутрашње право државне чланице у овим ситуацијама предвиђа обавезу одр­
жавања усмене расправе, тада суђење мора да буде јавно. 118

218. Јавност у суђењу обухвата и објављивање судске пресуде. 119

3. Право на суlјење йреg независним

и нейрисшрасним суgом

219. Грађански судски поступак мора да се одвија пред судом који је засно­
ван на закону и који је независан и непристрасан.

3.1. Независан суд

220. Према критеријумима који су развили контроли органи Конвенције
у Стразбуру, суд је независан ако су испуњени следећи услови: 120

112 Види ECHR, Pafitis, Пресуда од 26.6.1998, RJD,1998-l, бр. 66.

113 ECHR, Deumeland, Пресуда од 29.05.1985, Series А, no. 100, бр. 28.
114 За лица која су о5олела од сиде. ECHR, Henra and Leterne, Пресуда од 29.4.1998, RJD
1998-II, бр. 71.
115 ECHR, Paulssen-Medalen, Scenson, Пресуда од 19.02.1998, RJD, 1998-1, бр. 63.
116 ECHR Zumootobel, Пресуда од 21.9.1993, Series А, по. 268-А, бр. 41 .
117 ECHR, Allan Jacobson, Пресуда од 19.02.1998, RJD, 1998-I, бр. 63.
118 ECHR, Axen, Пресуда од 8.12.1983, Series А, no. 72, бр. 24.
119 IЬid, бр. 27.
120 ECHR, Campbell and Fel1, Пресуда од 28.6.1984, Series А, no. 80, бр. 40.
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
84

l. судије се морају именовати и разрешавати дужности на начин КОЈИ омо­

гућава љихову независност. Именоваље, по правилу, мора бити на неодређе-
ноярем~ .
2. ако је суд ослобођен сnољних уrидаЈа, законодавне, извршне ~ласти или,
пак, угицаја који се врше на други начин (на пример nyreм медиЈа, публике
у судској сали и сл.); .
3. суд мора својим идентитетом и ПОЈавом да улива странкама поуздање

да је независан (justice must not only Ье done, but also must Ье seen to Ье done).
221. По правилу, суд неће бити независан ако његове одлуке могу да уки­
дају други органи који не врше функцију правосуђа, 121 те ако се на било који
122
други начин врши притисак на суд.

3.2. Непристрасан суд

222. Непристрасност у суђељу се цени in concreto. Неопходно је да читав
састав већа буде непристрасан, када се суди колективно, а и сваки његов поје­
диначни члан. ш За разлику од разлога за изузеће судија и судија поротника из
чланова 65, односно 66. ЗПП, ЕКЉП више ставља акценат на субјективно осе­
ћање странака према ставу судије у односу на предмет спора, као и на утисак
који веће, односно поједини чланови већа остављају у том погледу на странке. 124

4. Посебносш йримене ЕКЈЬП на извршни

и сшечајни йосшуйак

223. Право на принудно извршење судске одлуке, али и сваког другог извр­
шног наслова представља дериват права на приступ суду, односно права на

тужбу. Стога, свако ускраћивање извршеља извршеног наслова представља

1 25

повреду члана 6.(1~ ЕКЉП. Т~кође, важно је напоменуrи да се и на извршни

поступак примељУЈе гаранциЈа да nоступак мора да се оконча у примереном
року (nраво на брз и ефикасан поступак). 126

224. Неизвршеље или, nак, одуrовлачеље са принудним извршењем из­

вршног наслова представља, уједно, и повреду права на својину из члана 1.
Првог протокола ЕКЉП. Наиме, сваки извршни наслов је, уједно, и имо ­
127

винско-правна позиција љеног титулара која спада у заштитни домен Првоr

додатног протокола.

2~5. Данас ни~е више спорно да се све гаранције из члана 6.(1) ЕКЉП при­
мељуЈу и на стечаЈНИ поступак. Међуrим, у односу на остале врсте грађанског

121 ECHR, Van de Hurk, Пресуда од 19.4.1994, Series А, no. 288, бр. 44.
122 ECHR, Beumartiл, Пресуда од 24.11.1994, Series А, no. 296-В, бр. 71.
123 ECHR, Gautriл, Пресуда од 20.5.1998, RJD, 1998- III, бр. 72.
124 ECHR, De Haan, Пресуда од 26.8.1997, RJD, 1997-JV, бр. 44.
125 ECHR, Hornsby, Пресуда од 19.3.1997, RJD, 1997-IП, бр. 33.
126 ECHR, ScoiJo, Пресуда од 28.9.1995, Series А, по. 315-С, бр. 37.
127 Љid, бр. 39.
Део први: Увоg 85

судског поступка, стечајни поступак и овде показује своју посебност. 1 26 Наиме,

многе од гаранција које садржи чл 6.(1) ЕКЉП не могу да се nримене на стечај­
ни постуnак због његове посебне правне природе, као и због чињенице да се
у стечајном постуnку не одлучује о спору (на nример, јавност суђења, равно­
правност странака). 1 29
226. Конвенција се примењује само на поступак којим се отвара стечајни
постуnак, јер се само у том делу стечаја одлучује о грађанскоправним правима
и обавезама стечајног дужника. Такође у осталом делу стечајног поступка ЕСЉП
може да оцењује дужину трајања поступка. 130

III. ИЗВОРИ ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

227. Закон о парничном поступку од 22. новембра 2004. године уређује

у целини материју парничног поступка. Ступио је на снагу у року од три месе­
ца од дана објављивања у "Службеном гласнику РС" дакле 22. фебруара 2005.
године (члан 494. ЗПП). 131
228. Ступањем на снагу новог ЗПП-а престао је да важи Закон о парни­
чном поступку из 1976. године, који је током свог важења претрпео многе
измене и допуне.

229. ЗПП регулише тзв. општи парнични поступак, али и већину посебних
парничних поступака који, с обзиром на специфичност предмета спора, изи­
скују одступања од норми општег парничног поступка. Такође, поједини посе­
бни nарнични поступци регулисани су у материјалноnравним законима, на
пример nоступак у брачним стварима (члан 201. и следећи ПЗ). Бројне про­
цесноправне норме налазе се и у другим материјалноправним законима који
регулишу, на пример, забрану антимоноnолских сnоразума, заштиту аутор-
• о

ских права и права индустрИЈСКе своЈИНе и сл.

IV. ИЗВОРИ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

230. Ванпарнични поступак генерално регулише Закон о ванпарничном

поступку из 1982. године. 132 Неки ванпарнични nоступци регулисани су у по­
себним материјалноправним законима, као што је то, на пример, ЗОН.

231 . ЗПП се сходно примењује и на ванпарнични поступак (в . члан 30.

ст. 1. ЗВП).

128 Више о примени ЕКЉП на извршни и стечајни постуnак В. Kodek, Enforceшent Procee~
dings and the European Human Rights Convention, 2005.
129 ECHR, Morel, Пресуда од 16.5.2000, 34130/96.
130 ECHR, Cateroni, Пресуда од 21.10.1996.
131 "Службени гласник РС", бр. 125/04.
132 "Спужбени гласник РС", бр. 25/82.
 Александар ]акшиh: Грађанско йроцесно йраво
86

V. ИЗВОРИ ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА

232 . Извршни постуnак је у целости регулисан Законом о извршном ло-

године коЈ·и ·е ступио на снагу истог дана када и нови
стуnку од 22 . 11.2004 . ' 1 . .
ЗПП. ш На извршни постуnак се сходно, дакле не супсидиЈерно, примеЊУЈУ

одредбе ЗПП-а (члан 27. ЗИП).

VI. ИЗВОРИ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

233. Стечајни поступак је регулисан Законом о стечајном постуnку из 2004.
године. На стечајни постуnак се, такође, сходно примењује одредбе парничноr
постуnка (члан 5. ЗСП).

VII. СУДСКА ПРАКСА КАО ИЗВОР ГРАЂАНСКОГ

ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

ЛиШераШура:

Јанкови.ћ, Значај судске праксе данас, ПЖ, 2004/12, с. 21; Маркови.ћ, Судска
пракса као извор права у 5рачним и породичним односима, ПЖ, 12/95, с. 327.
Миланови.ћ, Судска пракса као извор права у поступку пред привредним су­
довима, ПЖ. 2000/12, с. 107; Станковић, Судска пракса и принциn поделе
власти.~, 12/9S,c.303.

1. УойшШе

234. У нашем правном систему, као и у rерманским правним системима по

чијем је узору изграђена наше грађанско процесно право судска пракса није
извор права или се, пак, може речи да Јесте извор права, али са веома огра­

ниченим домашаЈем.

235. Наиме ЗУ рС-ом је предвиђено да се поводом заузимаља ставова о зна­

чајнијим, спорнијим правним питањима одржавају седнице одељења, па и оп­
шта седница Врховног Касационоr суда (чланови 40. и 41). Усвојена правна
схватања на седници оделења обавезују сва већа у саставу одељења, а правна
схватања усвојена на општој седници обавезује сва одељења и могу да се изме­
не само на општој седници (члан 42).
236. Када се ради о питању које је од значаја за јединствену примену зако­
на на чијом територији Републике Србије, одржава се, дакле, општа седница
ВКС која усваја начелне пранне ставове (члан 42. ЗУрС).
237. У првом случају (седница одељења), може се рећи да је судска пракса
лимитирани извор права са важношћу само за поједина одељење ВКС. у дру­
гом случају, када ВКС заузима правни став на општој седници, требало би

Ј 33 "Службе ни тасник РС", бр. Ј 25/04.

Део nрви: Увоg 87

узети да усвојен правни захтев фактички (не и формалноправно) обавезује

све судове на територији Републике Србије. У прилог овоме говоре и разлози
процесне економије, као и разлози правне сигурности.

238. Мали утицај судске праксе као извора права на грађанско процесно
право јесте резултат, пре свега, примене начела уставности и законитости у раду

судова, односно захтева да суд донесе своје одлуке у меритуму примењујући

закон, а не следећи резултате у примени Закона до којих су дошли виши судови
(члан 142. ст. 2. УС). Нови ЗПП није отклонио слабости старог у погледу од­
носа између првостепеног и другостепеног суда, који у истој правној ствари
решава по редовним правним лековима. И даље постоји моrућност да првосте­
пени суд остане веран свом правном схватању, а да другостепени укида одлуку

првостепеног базирајући се на свом правном схватању. При таквом односу

судова, принцип економичности поступка и ефикасности суђеља тешко да
може да се оствари .

239. Дакле, правна схватања вишег суда који укида одлуку нижег суда
и враћа предмет на поновно суђеље првостепеном суду и даље нису обавезна
за нижи суд. Додуше, првостепени суд је дужан да у поновљеном поступку
изведе све парничне радље и расправи сва спорна питања на која је указао
другостепени суд (члан 384. ст. 2. ЗПП) , али првостеnени суд и даље није
у обавези да усвоји правна схватања вишеr суда .

2. Решаsање сйорноi йраsноi йишања

240. Закон показује и даље неповереље, у судску праксу као извор права
када у глави 14. "општег дела'' закона нормира поступак за решавање тзв.
спорног правног питања.

241. Под спорним правним питаљем подразумева се питање (члан 176. ЗПП):
1. које се тиче тумачеља садржине и домашаја материјалноправне или про­
цесно правне норме или, пак, квалификације једног правног института,
2. које је значајно за решаваље предмета спора у више парница пред прво­
степеним судовима.
134

242. Спорно правно питаље не треба мешати са тзв. nретходним, односно

прејудицијелним питаљем (члан 12. ЗПП ) 135 које се тиче постојаља субјекти­
вног права или правног односа и од ЧИЈеГ р ешења зависи одлуке суда у главној

ствари. Претходно питаље се решава in conet·eto поводом конкретног тужбе­

ног захтева и има дејство само за парницу у којој је о таквом питаљу решено.

134 Арг. из члана 176. ст. 1. и члана

178. ст. 2 ЗПП .
.t 35 Н е треба да буни чињеница да чл. 176. ЗПП о спорном правном шпању говори као 0 пи­
тању t<oje је од прејудицијелног значаја за ~д~ш~ање у nред~1ету поступка пред првосте­
пеним судовима. Овде се не мисли на лреЈудЈ·ЩИЈСлни з начаЈ правног питања за решење
главне ствари, веh о значају одређеног правног ruпања за решавање главне ст 13 ари у нео-
граниченом броју парница. ·
 Алеi<сандар }а1<шић: Грађанско йроцеспо ·йраво
88

Насуnрот томе) када решава спорно nравно nитање) ВСС уопште не од­
лучује 0 йреgмеШу сйора, већ само заузима став о спорном правном питању.
Стога су и одредбе ЗПП о решавању сnорног правног nитања у СI<ладу са
· независност судетва··
· гараНТУЈУ
нормама У става КОЈе
136

243. Поступак за решење спорног nравног питања nокрећу било првосте­

пени суд е.х officio) било странке по сопственој иницијативи. У оба случаја о спо­
рном nравном питању решава ВКС по правилима које ЗУ рС предвиђ·а за усва­
јање општих правних ставова.

244. Покретање поступка за решење сnорног nравног ПЈiтања произво­

ди следећа процесно правна дејства: 1} првостепени суд је дужан да застане

са поступком док ВКС не оконча решавање о спорном правном питању 137
и 2) странке у поступку, у коме се јавља исто спорно питање немају право да
поново траже његово решавање у парници која је у току (члан 180. ЗПП).
245. Ову опскурну одредбу треба схватити на следећи начин: 1) првосте­
пени суд је у конкретној парници из које је потекла иницијатива за решавање
спорног правног питања везан правним ставом ВКС; 2) у накнадним парни­
цама, било у првостепеном или у другостепеном поступку) странке не могу од
ВКС да захтевају да реши исто спорно правно питање нити би то, пак, могао
да захтева суд; 3) првостепени судови нису у накнадним парницама везани
решењем ВКС о спорном правном питању. Дакле, они Би, начелно, могли да
усвоје и друго правно схватање о спорном правном питању.

246. Из горњих излагања произилази да је судска пракса више него скро­

ман формални извор грађанског процесног права. Ово, међутим, не умањуј е
ауторитет одлука највишег суда у Републици које су често и инспирација, али
и алиби за одлуке нижестепених судова. 138

VIII. ПРАВНА НАУКА КАО ИЗВОР ГРАЂАНСКОГ

ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

247. За разлику од других земаља у Евроnи, где наука грађанског процесног

права ужива огро~ан ауторитет и често се користи у образложењу судских
одлука: премда НИЈе ф~рмалан извор права, у вршењу правосудне функције
у СрбИЈИ правна наука Ј.е занемарена. Она не само да није извор права, већ се
може уочити, да постоЈИ непремостив јаз између праксе и науке. Насупрот
зап~оевропским земљама, где се приликом образложења судске одлуке ци_
тираЈу радови угледних правних аутора то у Ср~иЈ·и на жа · ·
• u , лост, НИЈе случа; .

136 Одлука Уставног суда, У. Бр. 181/2005 од 28.09.2005.

137 Члан 176. ст. 2. ЗПП. Рок за решавање сnорног nравног и ·
дана пријема захтева (члан 178. ст. 1. ЗПП). п тања пред ВСС-ом ;е 90 дана од
138 Упор., на пример, Правно схватање ГО ВСС са седнице од 14.06.200S Б СП б
Београд, 2005, стр. 53 и даље. ' илтен р. 1,
Део nрви: Yoog 89

§ 6. ВА>КЕЊЕ НОРМИ ГРАЂАНСКОГ

СУДСКОГ ПОСТУПКА

I. УОПШТЕ

248. Законодавац одлучује у оквиру суверених функција државе које ће

правне ствари да повери на решавања својим судовима. Сходно принципима
међународног јавног права, 139 држава не може да претендује да решава о свим
споровима, о свим грађанскоправним стварима, већ само о оним које имају
везе са њеним територијалним или персоналним суверенитетом.

249. Стога, је вршење функције правосуђа једна државе ограничено само

на оне правне ствари које су повезане са њеном територијом (територијални
принцип) или, пак, на оне правне ствари које су везане за грађане РС који живе
у иностранству (персонални принцип). Ако оваква веза не постоји, не постоји
нити процесна претпоставка за вођење спора. Грађански суд ће се огласити
ненадлежним и одбацити тужбу.

П. ВАЖЕЊЕ НОРМИ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ

ПОСТУПКА RATIONE LOCI

1. УойшШе

250. Вршење функције правосуђа, као једне од суверених функција државе,

ограничено је само на њену територију, дакле de facto на територију Републике
Србије. Домаћи судови не могу да предузимају процесне радње у иностранству.
Тако, ако би требало предузети какву процесну радњу у иностранству (на при­
мер саслушати сведока), домаћи судови ће замолити да се процесна радња из­
врши у оквиру међународне правне помоћи.
251 . Поступак пружања међународне правне помоћи регулисан је била­
тералним конвенцијама које обавезују РС на основу правила о сукцесији држа­
ва, те Хашком конвенцијом о грађанском судском поступку из 1954. године,
односно Хашком конвенцијом о приступу судовима из 1980. Ако режим пру­
жања правне помоћи није уређен међународним уговорима, nримењује се на­
чин регулисан у ЗПП-ом (чланови од 172-175).

2. Правна йомоћ

252. И у оквиру јединствене правосудне територије Републике Србије су­

доnи пе могу да изводе парничне радње no свом хте:њу, па сваком месту на

територији Републике. Суд може да nредузима само парничне радње на свом

подручју, а само изузетно и на подручју другог суда, ако постоји опасност од
одлагања (члан 25. ЗПП-а) .

139 Види уместо свих Sha\v, International Law, Sth ed., Cambridge, 2003, стр. 208 и сл.
 Александар }окшиh: Грађанско йроцеснс> йраоо
90

Пример: у nарници nред Првим општинс.ким судом у Б~ограду, чији је nредмет д~~
казивање nостојања усмсног тестамента, нужно Је ~а ~е саслуша сведок \fИЈе
·е nребивалиште на територији оnштине Ковин КОЈИ Је на умору. Први on~
~тинсю.i суд може да nредузме nарничну радњу саслушања сведока и на те~
риторији Општинског суда у Ковину.

253. Када не nостоји опасност од одлагања предуэимања парничне радње,

судови међусобно опште путем правне помоћ.и. Поступак за п~ужање п~а~не
помоћи се nокреће замолницом (молбом), КОЈа се саставља на Језику КОЈИ Је у
службеној употреби у суду који захтева помоћ. Ако је то језик неке ~ационалне
мањине, уэ молбу ће се прикључити и превод на српски језик (члан 171. ЗПП).
254. Замолница треба да садржи назив и опис парничне радње чије се из~
вођење захтева од эамољеноr суда, околности чије постојање, односно непо­
стојање треба утврдити. Понекада судови један другом у поступку nравне по­
моћи достављају и податке, документа, па и читаве списе на увид.

255. Замољени суд је дужан да изврши парничну радњу, онако како је то

од њега затражена (члан 170. ст. 1. ЗПП). Он не може да улази у питање да ли
је извођење захтеване процесне радње цеЈШсходно.

III. ВАЖЕЊЕ НОРМИ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ

ПРАВА RATIONE PERSONAE

256. По правилу, норме грађанског процесног права се примењују на др­

жављане РС као и на странце и апатриде који су настањени у РС. У погледу на
ову последњу категорију лица постоје изузеци у смислу да су неке категорије
странаца, стране државе и међународне организације изузете из јурисдикције
домаћег правосуђа, када је то предвиђено међународним правом (члан 26.
ЗПП). Ова категорија лица ужива имунитет од правосуђа домаћих органа. Он
може да буде двојак: 1) имунитет од јурисдикције домаћих органа и 2) иму­
нитет од извршења.

257. Тужбе против страних држава су допуштене само ако предмет спора
произилази из делања стране државе iure gestionis. Обрнуто, ако је предмет
спора везан за акте и радње стране државе које је она предузела у вршељу сво­
јих суверених функција (ех iure imperii), тужба не може да се поднесе против
стране држава пред судовима у РС.

258. Разликоваље између аката и радњи iure gestionis и iure imperii се не

изводи на основу циља ради чијег остварења се један правни посао закљутrује)
већ, наnротив, на основу њеrове правне природе.
_259. Даље, на основу међуна~одног обичај н ог права имунитет од јурисди _
КЦИЈе домаћег правосуђа уживаЈу и шефови страних држава (nредседници,
председни~и влада), осим ако на територији РС не предузимају правне послове
и радње КОЈе су приватноправног карактера .
Део први: Увоg 91

260. Имунитет страних диnломатсi<ИХ и конзуларних представника регу ­

лисан је у две Бечке конвенције из 1961. године, односно Ј 963. године. Ове
категорије лица, као и чланови њихових nородица, такође су, у nринципу,
изузети од јурисдикције домаћег правосуђа.

261. Титулари nривилегије имунитета од јурисдикције могу да је се одре­

кну. Одрицање може да буде изричито, али и прећутно, на nример уnуштањем
у спор, без nозивања на nривилегију имунитета, као и подношењем тужбе nред
домаћим судовима.

262. Правна nоследица која настаје када се тужба поднесе против лица која
уживају привилегију имунитета од домаћег правосуђа јесте одбациваље тужбе
због непостојања једне од nроцесних претnоставки за вођење спора. У оваквим
ситуацијама) домаћи суд не сме да предузме ни једну парничну радњу.
263. Питање nодређености туженог домаћем правосуђу треба строго ра­
зликовати од питања nостојања директне међународне надлежности судова РС
да суде сnорове са међународним елементом (члан 27. ЗПП).
264. Ако у спору nред домаћим судовима буде донета nресуда против стра­
не државе или међународне организације, она може да се изврши, само ако
постоји изричито nисмено одобрење надлежног органа у РС или, пак, ако сам
титулар извршног имунитета да пристанак да се над његовом имовином у РС

спроведе поступак извршења (члан 26. ЗИП).

265. Правила међународног права о јурисдикционом и извршном имуни­

тету колидирају са правом на тужбу из члана 6.(1) ЕКЉП. Пракса ЕСЉП, као
и доминантна теоријска схватања, указују да право на тужбу не може да се обе­
смисли позивањем на јурисдикциони и извршни имунитет. Тужиоцу мора,
у сваком случају, да буде отворен неки форум пред којим ће моћи да захтева
заштиту за своја повређена или уrрожена субјективна права. 140

IV. ВАЖЕЊЕ НОРМИ ГРАЂАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ

ПРАВА RATIONE TEMPOIOS
266. Када је 22. фебруара 2005. године ступио на снагу нови ЗПП, поста­
вило се питање који закон ће судија бити дужан да примени на парнице које
су у току.

267. По правилу, ово питање је регулисано у интертемпоралним одредба­

ма закона (члан 491. ЗПП). Могуће су две ситуације. Прва ситуација постоји
онда када је парнични поступак започет након што је нови закон ступио на
снагу. Тада ће се на тај поступак применити искључиво одредбе новог закона.141

140 Ближе уместо свих Grabenwarter, стр. 308 са пуно даљих навода .
141 Види у том смислу Познић/Ракић-Водинешiћ, бр. 56; Трива/Дика, стр. 64-65; Rosenbergl
SchwaЬ/Gottwald, стр. 28.
 92 Александар ЈакШЈ-t:ћ: Грађанско йроцесно йраво

Чиљеница да странке изводе своје захтеве из чињеница које су се десиле пре

него што је закон ступио на снагу, је ирелевантна за примену процесних закона.
Пример: л и Б су закључили уговор о продаји 2004. г. Ако А тужи Б 2006: r. за плаћање
купоnродајне цене, nоступак се води по ЗПП 04, иак~ су се чињенице на ко­
јима тужилац заснива свој зал-тев десиле у време док Је важио ЗПП 76.

268. Друга ситуација се јавља онда када нови закон стуnи на снагу, а пар­
ница је у току. Тада се одредбе новог закона примељују нейосреgно и на парни­
це које су у току. Ова непосредна примена значи да норме nроцесног права
производе тренутно дејство, тако да је могуће да се постуnак до одређене тачке
у времену (22.02.2005. г.) спроводи по одредбама ЗПП 76, а да се,након тога,
настави по одредбама важећег ЗПП -а. Тренутно дејство процесноправних
норми важи и онда када је у поступку, који је покренут пре 22.02.2005. г. , одре­
ђено мироваље. Тај поступак се наставља по одредбама важећег ЗПП-а (члан
491. ст. 2. ЗПП).

269. Од принципа тренутног дејства законодавац предвиђа одређена од­

ступаља:

1) ако је пре стуnаља на снагу важећег ЗПП -а донета првостепена nресуда

или решење којим се окончава првостепени поступак, на даљи поступак ће се
применити одредбе ЗПП 76 (члан 491. ст. 1. ЗПП).
Пример: Првостепена одлука је донета 15.02.2005. г. Тужилац је изјавио жалоу 25.02.
2005. r. Постуnак no жалби ће се сnровести no правилима ЗПП 76.
2) Међутим, ако по ступању на снагу важећег ЗПП-а, суд укине првосте­
пену одлуку која је донета пре 22.02.2005. r ., даљи поступак се спроводи по
правюmма важећеr ЗПП (члан 491. ст. З. ЗПП).
Пример: У nретходном примеру, другостепени суд је укинуо првостепену nресуду
и упутио nредмет првостепеном суду на поновно суђење. Од тог момента,
поступак ће се водити по правилима важећег ЗПП-а.
3) одступање од тренутног дејства процесноправних норми предвиђено је
и за поступак по ванредним правним средствима (ревизија и захтев за заштиту
законитости). Ови поступци, започети до дана ступања новог закона на снагу
окончаће се по правилима старог закона (члан 491. ст. 4. и 5. ЗПП).
270. Ступаље на снагу новог ЗПП-а отвара важна питаља која се тичу про­
тека рокова и облика вршења парничних радњи која законодавац није изри­
чито нормирао.

271. У поглед~ протека ~окова, требало Би у текућим парницама приме­

нити стари закон, Јер се на. таЈ начин обезбеђује принцип правне сигурности.1-и
Странке се, наиме, поуздаЈу у поштоваље оних рокова кој~ законодавац нор­
мира у старом закону.

272. У погледу важења парничних радњи важи принци

. ' п да све парничне
радље КОЈе су валидна предузете у оквиру важења старог закона остају на снази

142 За другачије схватање види Позиић/Ракић-Водинелић, бр. 56.

Део nрви: Увоg 93

и vice versa. Парничне радње се, након ступања новог закона на снагу, преду­
зимају у облику који предвиђа нов закон .
Исто важи и у погледу доказног поступка . Нови закон се примељује
273.
на моrућност употреБе доказног средства, начин њеrовог извођења и њеrову
доказну снагу, док се правила о терету доказивања и законским претпостав-
. .
кама, као материЈалноправна, цене у оквиру оног материзалноnравног закона

који се примењују на мериторно решење случаја. ю

274. Оваква решења одговарају основном nринципу о тренутном важењу
процесних закона. Ако законодавац није nредвидео ништа другачије, нови
.
процесни закон се у целини nримењузе одмах на све парнице КОЈе су у току
.
у моменту када Је ступио на снагу.

V. МЕЂУНАРОДНО ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО

275. Међународно грађанско процесно право се издвојило од грађанског

процесног и међународног приватног nрава у посебну грану nрава. Њега чини
скуn правних норми које уређују грађански судски nостуnак у коме се јавља
страни елемент било у материјалном односу који је nредмет расправљања
у грађанском судском поступку, било да се он јавља у самом поступку.

Норме о међународном грађанском процесном праву се налазе у За­

276.
кону о решавању сукоба закона са прописима других земаља. Оне обухватају:
одређење директне међународне надлежности судова у РС, уређење посебног
статуса странака у поступку (парнична способност странаца, акторска кауција
и сиромашко право), одређење услова за поштовање међународне литиспен­
денције и момента одређења директне међународне надлежности судова РС, те
уређење услова за признање и извршење стране судске одлуке.

277. ЗПП уређује питања везана за пружање међународне правне помоћи

и признања доказне снаге страних јавних исправа, ако она нису уређена ме­
ђународним изворима права.

278. ЗИП уређује извршење странихизвршнихисправа (члан 25. и сл.), док

ЗСП уређује компликовану материју стечајноr поступка са елементом ин остра­
ности (члан 146. и даље).
279. На поступке које се воде у РС примењује се lexfori (право земље суда),
јер, видели смо, норме процесног права немају екстериторијално дејство.

143 Уnореди Познић/Ракиh-Водинелиh, бр. 56.

 ГЛАВА4.
ОРГАНИЗАЦИОНО ГРАЂАНСКО
ПРОЦЕСНО ПРАВО

Л иШераШура:

Перовић, Културни идентитет и природно право, ПЖ, 9/2004; Ракић-Во ­

динелић, Судско организационо право, Београд, 1994.

280. Грађанско судски поступак (парнични, ванnарнични, извршни и сте­

чајни постуnак ) се одвија пред судовима. У овом постуnку учествују још и дру­
ги државни органи (јавно тужилаштво , јавно правобранилаштво и орган ста­
ратељства), као и јавне службе (адвокатура и јавно бележништво) .

281. Организација правосудног система је основни темељ и гарант сваког

демократског друштва. Систем поделе власти важи још од Монтескијеа. Међу­
тим, и најразвијенија демократска друштва још увек траже формулу како би
обезбедила независност судске од осталих облика власти, као и од неформал­
них утицаЈа.

282. Организационо грађанско процесно право се бави уређењем право­

судне функције у оквиру система власти, ако и самом унутрашњом организа­
цијом судова. У ову rрану права спадају и норме управном карактера које уре­
ђују интерно функционисање суда као носиоца nравосудне функције.

§7. СУД

I. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ

283. Суд је државни и специјализовани орган који се оснива законом и ко­

ме је поверено вршење судске функције (члан 142. УС). Грађански судски по­
ступак је поверен редовним судовима, судовима опште надлежности који се

оснивају законом. У РС не постоје ad hoc или специјални судови, јер би такво

оснивање судова било противно постулатима правне државе.

284. Из права на правну заштиту произлази да грађани морају е.х ante да

знају на који им начин држава обезбеђује правну эаштиту.
285. Задатак суда јесте да изриче право, односно да доноси појединачне
правне норме у облику судских одлука. Приликом одлучивања, суд је слободан
 Александар Јаюпиh: Грађанско йроцесно йраоо
96

(члан l9. ЗСуд). Судија доноси одлуке на основу сопствене оцене trињеница
и на основу сопственог тумачења материјалног права.

П . ОРГАНИЗАЦИЈА СУДОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

1. Извори
286. Судови у РС су ?РГанизовани на основу Закона о ур~ђењу судова из
2001. године и Закона о седиштима и nодручјима судова и Јавним тужила­
штвима из 2001. године.

2. Врсше суgова у Реаублици Србији

287. У РС nостоје две врсте судова. То су: судови оnште надлежности и по­
себни судови. Судови опште надлежности су: оnштински судови, окружни
судови и Врховни суд Републике Србије. Посебни судови су: трговински судо ­
ви и Виши трговински суд (члан 10. ЗУрС. ).
2.1. Општински судови
288. Општински суд се оснива за подручје једне или више општина (члан
13. ст. 1. ЗУрС). На територији Републике Србије основано је 138 општинских
судова (члан 2. ЗСПС).

2.2. Окружни судови

289. Окружни суд се оснива за територију две или више општина (члан 13.
ст. 1. ЗУрС). У Републици Србији постоји 30 окружни:х судова (члан 5. ЗСПС).

2.3. Трrовински судови

290. Трговински суд се оснива за подручје неколико општина (члан 13.
ст. 2. ЗУре). Стварна надлежност трговинских судова је уређена чланом 15.
ЗОС-а. На територији Републике Србије основано је 18 трговинских судова
(члан 7. ЗСПС ) .

2.4. Виши трговински суд

291. Виши трговински суд је основан за територију Републике Србије. Ње­
rово седиште се налази у Београду (члан 12. ст. 1. ЗУрС). Он одлучује 0 жалбама
на одлуке трговинских судова, о сукобу надлежности између трговинских
судова, као и о делегацији (nреношењу) надлежпост~I трговинских судова.

2.5. Врховни касациони суд Републике Србије

292. Врховни касациони суд је највиши суд у Реnублици Србији у грађан­
скоправним и кривичним стварима. Његово седиште налази се у Београду
(члан 11. ЗУрС, члан 143. УРС).
Део прои: Yoog 97

3. Оgнос неuосреgно вишеi и нижеi cyga

293. Однос вишеr и нижеr суда се може посматрати из два уrла ( в. •rлан
14. ЗУ рС) . Први однос се тиче права и дужности вишеr суда да у поступку п о
правном леку испитУЈе одлуке нижих судооа.

294. У оквирима судског организационог права, однос вишеr и нижеr суда

се огледа кроз овлашћења председника вишеr суда да према нижем суду пре­
дузима одређене акте из области судске управе. Тако, Председник вишег суда
може да покрене поступак за разрешење судиЈе непосредно нижег суда, као

и да одлучи о искључењу и изузећу председника непосредно нижеr суда.

295. Што се тиче питања унутрашњег уређења судова, однос непосредно

вишеr и нижеr суда је уређен на следећи начин:
1) ок ружни суд је непосредно виши суд за општинске судове на свом по­
дручЈу;

2) ВКС је непосредно виши суд са Виши трговински суд и за окружне

судове;

3) Виши трговински суд је непосредно виши суд за све трговинске судове.

296. Када је реч о судовима оnште надлежности, ова nравила ће важити
до формирања апелационих судова. Када буду формирани, аnелациони судови
ће бити неnосредно виши судови за окружне и оnштинске судове са свог по­
дручја. За апелационе судове ће ВКС бити неnосредно виши суд.

Најзначајнија nромена коју је у сфери организације судства донео

297.
ЗУрС из 2001. г. односи се на увођење апелационих судова у оквиру судова
опште надлежности. Члан ЗУрС предвиђа постојање четири апелациона
12.
суда, са седиштима у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду. 144 Према
ЗУрС-у и оnштински и окружни судови могу да суде само у првом степену.
Апелациони судови би судили у поступку по жалбама на одлуке општинских
и окружних судова, док би Врховни суд судио само у постуnку по ванредним
правним лековима.

III. НЕЗАВИСНОСТ СУДОВА

ЛиШераШура:

Ђуричин, Гаранције објективности у суђењу, ПЖ, 1996/ 12, с. 399; Станковић,

Принциn привидне суверености суда и његова конкретизација у парничном
поступку, ШЖ, 1998/12, с. 173; Uzelac, Role and Status of Judges in Croatia,
u: Oberhammer (ur.), Richterbild und Rechtsreform in Mitteleuropa, Wien, 2000,
s. 23; idem, Зависност и независност: Нека компаративна искуства и nрије­
длози уз nоложај судства у Хрватској, Зборник Правног факултета у Загребу,
(Suppl. 1992), с. 593; Вучетић, nретпоставке независности и самосталности
судова и судија, ПЖ. 1997/12, с. 5.

144 В. члан 2. Закона о изменама и допунама ЗУрС-а, .,Службени гласник РС" бр. 42/2002.
 Александар }акшиl': Грt~ђанско йроцесно йраоо
98

298. Члан 142. ст. 2. УС стиnулише да су судови неsав.исни, те да суде на

основу у става и закона. И поред јасне одредбе У стаnа, п~облем независности
судства остаје идеал за којим се тежи чак и у високо развиЈеним демократским
друштвима. И данас се трага за идеалним моделом за избор судија, њиховом
независношћу, али и за одбранама од арбитрарног суђења.
299. Независност суда nодразумева три аспекта: први, суд мора да буде
независтан од државе; други, он мора да буде независтан од странака, те трећи,
суд мора да буде независтан од друштва.

300. Што се тиче првог аспекта независности, суд је, као државни орган,
независтан од леrислативне и извршне власти. Ова независност значи да Пар­
ламент или, пак, извршна власт немају никаквог утицаја на изрицање поједи­
начних правних аката (пресуда), те да легислативна или извршна власт немају
никаквог утицаја на садржину појединачних правних аката суда. Они не могу
нити да их мењају, а још мање укидају.

301. Обрнуто, видели смо да члан 6.(1) ЕКЉП захтева да се коначна одлу­
ка о појединачним грађанским правима и обавезама повери управо незави­
сном суду.

302. Независност суда у односу на странке подразумева да суд финансира

држава, а не странке. Судије од странака не добијају никакву накнаду за рад.
Судске таксе се уnлаћују за рачун државе.

303. Данас је најспорнија независност судова у односу на друштво. На рад

суда врши се притисак пугем медија. Овде независност судства колидира са
правом на слободу штампе (члан 50. УС, члан 9. ЕКЉП). Захтеве из ова два
уставна постулата Је веома тешко хармонизовати.

IV. ПЕРСОНАЛНИ САСТАВ СУДА

1. Увоgне найомене

. 304. У персонал_ни састав суда спадају: судије и остало судско особље. Су­
диЈе су. она лица КОЈа врше судску функцију. Постоје: професионалне судије
и судиЈе поротници (члан 142. ст. 4. УС). Судско особље се бави техничким,
рачуноводстве~м и другим пратећим пословима који су значајни за обављање
судске функциЈе (члан 54. ЗУрС) .

2. Професионалне cyguje
305. Професионални судија је. лице које судску функцију обавља као своју
редовну и сталну делатност. СудиЈа не сме да обавља служ~е ·
. . u и послове КОЈИ су
неспОЈИВИ са функциЈом судије (члан 152. УС; члан з. и члан 27, 29 ЗСуд. ).
Наиме, инкопатибилност функције суди)· е и вршења било к
. аквог другог посла
Је предуслов за њеrову независност.
Део прuи: УLЈЩЈ 99

3. НезависносiU cyguje
306. I<ao што суд мора да буде независтан као институција и државни ор­
ган, исто важи и за cвat<or појединачноr судију и судеhе тело. Правило је, нnи­
ме, да суд суди у nehy (члан 142. УС), тако да се независност у суђењу односи
на судеhе тело у целини, као и на сваког његовог nојединог члана.

307. Независност судије се гарантује и остварује на следеhе на~Јине:

1) начином избора судија,
2) сталношћу и неnреместивошћу судија,
3) обезбеђељем њихове материјалне независности.
4) обезбеђељем међусобне независности судија.

3.1 . Начин избора судија

308. Још и данас се расправља о томе који начин избора судија најчвршће
обезбеђује његову независност. Моrућа су три система избора: а) именоваље
путем извршне власти, б) кооnтирање, тј. избором који врше друге судије,
в) именовање у Парламенту или пуrем друтих изабраних гремија.

309. У РС судије бира и разрешава Народна скупштина Реnублике Србије

(члан 147. УС) на период од 3 године. Јасно је да и овај, наоко, најдемократски­
ји начин изБора судија има слабости. Избор, наиме, зависи од тренутног од­
носа снага nолитичких странака у Парламенту.

31 О. Стога, у РС у избору судија учествује и Високи савет судства чија је

делатност регулисана ЗВСП. Високи савет правосуђа има 11 чланова, при чему
су 5 чланова стални. Стални чланови (председник ВКС-а, Републички јавни
тужилац и министар надлежан за правосуђе) . Стални изабрани чланови су де­
легат Адвокатске коморе Србије, те члан Народне скупштине РС) нису везани
за политичке странке.

311. Високи савет судства судије бира за трајно. Осим тога, Високи савет
судства именује судије поротнике (члан 1. ст. 2. ЗВСП).

3.2. Сталност судије

312. Судијска функција је стална. Он не подлеже реиэбору ( в. члан 146.
ст. 1. УС).
313. Сталност судијске функције је, такође, нужна претпоставка за његову
независност. Реиз5ор би отворио несигурност у положај судијске функције
и створио би ситуацију у којој би судија био завистан од институција и поје­
динаца који одлучују о његовом реизбору.
314. Начело сталности не важи само у случајевима који су изричито пре­
двиђени законом (члан 10. ст. 2. ЗСуд). Они се односе на разрешеље судија
и удаљења са судијске дужности (суспензија) .
 Александар Јакшић: Грађанско йроце.tно йраво
100

3.3. Непреместивост судије

315. Независност судије се гарантује и његовом непреместивошћу. Он вр­
ши своју дужност стално у суду за који је изабран. Нико не може без њеiове
саiласносШи да га премести или уnути у други суд (члан 16. З Суд).
З16. Изузеци од овог принциnа важе једино у случају укидања суда, сма­
њења броја судија или преузимаља надлежности од стране другог суда (члан
11. ЗСуд).
З.4. Право на природноr судију

317. Право на природног судију је један од основних постулата демокра­

тски уређене правне државе. Ово праВо подразумева право грађана да о љего­
вој конкретној правној ствари одлучује судија који је изабран на основу неу­
тралних критеријума, али и право судије да унапред зна у којим ће конкретним
правним стварима да поступа. Независност судиЈе и суђеља је незамислива без
оствареља права на природног судИЈУ·

З 18. Тако, годишљи распоред послова у суду не може да буде измељен

(члан 31. ЗУрС). Од овог правила се може одстуrmти изузетно, и то само када
то предвиђа закон (избор новог судије, дуже одсуство судије, упражљено су­
дијско место). Годишљи распоред послова, за сваку наредну годину, доноси
председник суда писмено форми, пошто предходно прибави мишљење судија.

319. Даље, право на природног судију подразумева да се предмети распо­

дељују случајем (члан 21, 24. ЗСуд). Редослед по коме се предмети додељују
судијама независтан је од личности судије и других околности које су везане
за тај предмет. Од овог принципа може да се одступи само у законом предви­
ђеним случајевима ( оптерећеност или спреченост судије да по том предмету
постуnа, постојаље разлога за изузеће по сили закона, дуже одсуство~ање
судије, и сл.).

3.5. Имунитет
З20. Судија ужива и имунитет (члан 151. YCi чл. 5 ЗСуд). Судија не може
да бу_де позван на одговорност за мишљеље које је изразио приликом вршења
судиЈске дужности. Сем тога, он не може да одговара због начина на који је
гласао приликом доношења одлуке.

Такође, тужба против судије ради накнаде. штете због његовог незаконитог
или неправилно г рада је недопуштена, јер судија ужива имунитет .14s

3.6. МатеријЗЈПiа независност судије

З~ 1.. Материјална независност судије се обезбеђује његовим правом на пла­
ту чиЈа Је висина довољна да одржи њеtову независност и сигурност његове
породице (члан 4. ЗСуд).

145 Правно схяатање ГО ВСС од 15.03.2007.

Део први: Увоg 101

4. Изузеће cyguje
ЛиШераШура:

Jauernig, Subjektive Grenzen der Rechtskraft und Recht auf rechtliches Gehбr,
ZZP 101 (1998), s. 361; Geimer, Internationalrechtliches zum Justizgewahrungsans-
pruch: Eine Skizze, in "Habscheid/Schwab, Beitrage zum internationalen Verfa-
hrensrecht und zur Schiedsgerichtsbarkeit, FS fur Heinrich Nagel", Mi.inster, 1987;
idem, Verfassung, Vбlkerrecht und Zivilverfahrensrecht, ZfRV, 5/1992; idem,
Menschen-rechte im internationalen Zivilverfahrensrecht, in ,.Kalin/Riedel/Karl/
Bryde/von Bar/Geimer, Aktuelle ProЫeme des Menschenrechtsschutzes, Berichte
der deutschen Gesellschaft Љr Volkerrecht, HeidelЬerg, 1994; Gottwald, V er-
fassung und Zivilprozess, in ,.Habscheid, Effektiver Rech tsschutz und V erfa-
ssungsordnung", Bielefeld, 1983; Radel, Independence and Impartiality of Judges,
in "Weissbrot/ Wo1frum, The Right to а Fair Trial", Beitrage zum aulandischen бf­
fentlichen Recht und Vol.kerrecht", Band 129, Berlin/HeidelЬerg!NewYork/Barce­
lona/Budapest/ HongKong/London/Milan/Paris/Santa Clara/Singapore/Tokyo,
1998; Kramer, Das neue Steurungsmodell und die Unabhangigkeit der Richter,
ZZP 114, (2001), s. 267; Кrбll, Die AЬlehnung des Richtres nach deutschem Recht,
ZZP, (2003), s. 195; Waldner, Der Anspruch auf Rechtliches Gehбr, Carl Hey-
manns Verlag, 1989.
Перовић, Културни идентитет и природно nраво, ПЗ , 9/2004; Ђуричин,
Гаранција објективности у суђењу, ПЖ, 1996/12, с. 399; Рач:ић, Искључење
и изузеhе судије, ПЖ, 1996/12, с. 569.

4.1. Појам и значај

322. Чл. 6.(1) ЕКЉП третира проблем независности суда и непристрасно­
сти у суђењу заједно. У нашим интерним норм ама независност судства гаран­
тује, видели смо, УС (члан 149). Непристрасност у суђењу гарантује установа
искључења и изузећа судије (чл. 65. и сл. ЗПП) . Наиме, када rод се јаве окол­
ности које указују да суђење неће Бити непристрасно, поступајући судија може
да Буде искључен, односно изузет из суђења.
323. ЗПП разликује искључење од изузећа судије . До искључења долази
онда када nостоји један од разлога који закон таксативно наводи. За nостојаље
тих разлога се везује необорива nретnоставка да суђење неће Бити неnристра­
сно. Код изузећа, ради се о томе да in concreto постоје околности које не дају
гаранције за постојање неnристрасног суђења. Важно је упамтити да се разлози
за искључење и изузеће односе на сваког члана судског већа nонаособ.

4.2. Разлози за искључење

324. ЗПП у члану 66. таксативно наводи разлоге у којима судија не може
да врши судијску функцију. Ови разлози се могу nоделити у три групе.

Прву груnу чине они разлози који се заснивају на оnштем nравном

325.
принципу да нико не може да буде судија у сопственој nравној ствари (,.es sщ.1
et t·es suor·um). Судија не може судити:
102 Александар Јакшић: Грађанско йроt~есно Сi.раво

1) ако је сам странка, законски застуnник или пуном оl"'IHИI< с т р анке, 146
2) ако је са странком у односу саовлашћеника, саобвезника или регресног
обвезника,
З ) ако је члан или акционар правног лица (привредног друштва, задруге) ,
које је странка у спору, или ако је то правно лице поверилац или дужник стран-
ке у спору; .
4) ако између странака и судије тече парница или постОЈИ друга врста су-
коба интереса.
326. Друга груnа разлога за искључеље се односи на nостоЈаље сродства
између судије и неког од учесника у nоступку. Тако, искључиће се судија:
1) ако му је странка или њен законски заступник или пуномоћник сродни к
по крви у правној линији, или му је брачни, односно ванбрачни друг (садашњи
или бивши) , сродник по тазбини до другог степена, без обзира да ли је брак
престао или НИЈе;
.
2) ако је старалац, усвојеник или усвојилац странке, законског заступника
или пуномоћника странке, или ако између судије и странке, односно између
судије и законског заступника или пуномоћника странке, постоји заједничко
домаћинство.

327. Трећа груnа разлога се односи на инкомпатибилност функције суђеља

у конкретном спору са учешћем судије у друтим поступцима у истој или nо­
везаној nравној ствари. Тако, искључење је нужно:

1. ако је судија у истом предмету саслушан као сведок или вештак. Ово се
не односи само на судију првостепеног суда. Лице које је у првостепеном nо­
ступку било саслушано као сведок, не може у том предмету да суди у друго­
степеном поступку или у поступку по nравним лековима;

2. ако је у истом предмету суделовао у поступку медијације, у поступку

пред нижим судом или другим орrаном или је, пак учествовао у закључељу
судског поравнаља које се побија у парници;

4.3. Разлози за изузеће

328. Разлог за изузеће судије јесте постојаље околности које доводе у сумњу
његову непристрасност (члан 66. ст. 2. ЗПП).

329. Овај разлог за изузеће судије би требало тумачити in extenso, у складу

~а стандардима постављеним. у члану 6.(1) ЕКЉП. Дакле, не ради се 0 томе да
Је суд. дужан ~а утврди по.стоЈање конкретних, разумних разлога који у датом
случаЈу указУЈу да ?и судиЈа могао .да буде пристрасан. Напротив, за изузеће је
довољно да посТОЈИ разумно, субЈективно осећање сШраха на страни странке
да му суд не пружа довољно гаранција да ће бити непристрасан (Justice must
not only Ье done, but also must Ье seen to Ье done).

146 Искључење је иужно и када је судија у истој правној ствари раније, n е избо а за с и·
постуnао као пуиомоћник странке. В. ВСЦГ, Pen. 351 /98 ИСП б
• р.12;р
2002 , р
стр.
уд ЈУ•
41, 42.
Део nрви: Увоg 103

330. Разлози за изузеће судије могу да буду различити. Наводимо само

најкарактеристичније: угошћавање судије, пријатељство или непријатељство са
лицима наведеним у члану 66. ст. 1. ЗПП, изражен став судије у односу на исход
спора или доказно средство, припадништво истом удружењу грађана, лоше
вођење постуnка са низом процесних грешака, мимика током постуnка, rести­
кулирање и сл., саветовање странака током nоступка, nовреда равноnравности

странака приликом примене члана 299. ЗПП, 147 припадност истој религиозној
заједници, иронија и сарказам, често одлагање рочишта и сл., облици несаве­
сног вођења поступка, било која друга врста економског и финансијског по­
средног интереса у односу на предмет спора, итд. 1411

4.4. Поступак за искључење, односно изузеће

331 . Иницијатива. Иницијатива за искључење, односно изуэеће може да
nотекне од самог судије или странке.

332. Судија је дужан да сам искључи, ако за то постоје разлози (члан 67.
ст. 1. ЗПП) . Чим сазна да nостоји начин од разлога за искључење, он мора да
прекине сваки рад на предмету и да о томе обавести председника суда.
333. Ако судија сматра да nостоји неки од разлога за његово изуэеће, дужан
је да одмах застане са поступком и да о томе обавести председника суда (члан
67. ст. 2 ЗПП). У овом случају, он може да предузме само оне парничне радње
које не трпе одлаrање .

334. И сама странка може да предложи да се судија искључи, односно изу­

зме. За положај судије у предмету релевантан је моменат у коме је сазнао да
овакав захтев постоји. Ако се захтева његово искључење, судија не може да
предузима више нИI<акве процесне радње. Када се захтева изузеће, важи пра­
вило о могућности предузимања радњи које не трпе одлагаље. У сваком слу­
чају, судија је дужан да обустави сваки даљи рад на предмету (члан 71. ЗПП).
335. ЗахШев сШран.ке. Захтев странке за искључењем, односно изузећем не
може да буде паушалан. Странка може да захтева да се изузме само судија који
постуnа у одређеном предмету (члан 68. ст. 2 ЗПП). Такође, овај захтев мора да
буде образложен. Нарочито, захтев мора да садржи окоmюсти на којима се
темељи (члан 68. ст. 4. ЗПП), односно које in concreto указују на могућу или већ
испољену пристрасност судиЈе.

336. Захтев који нема nотребну садржину је неgойушШен (члан 69. ЗПП)
и одбациће га судија пред којим се води поступак. Т ако ђе, захтев мора да буде
и благовремен. Јер, странка је дужна да га истаю1е чим сазна за постојање

147 Ради се о дужности судије да на рочишту за главну расnраву nоставља питања странкама
и тиме доnринесе раэјашњењу њихових ставова, исказа, као и чињеница. В. ближе Schil-
ken, бр. 57.
148 За исцрnан сnисак види уместо свих Zeiss, бр. 49; Paulus, бр.142; Baumach/Lauterbach!
Albers/Hartmann, бр. 18. и даље за§ 42; ZollerNollkomer, бр. 8. и даље за§ 42.
 Ллексuнднр Јакшнћ: Грађанско йроцссно йраао
104

разлога (члан 68. ст. з ЗПП). Принципијелно) зал'Тев за иэуэеће, односно искљу­
чење може да се стави до окончања расправљања пред првостепеним судом)
а ако није било распраnљања, онда до доношења одлуке. .
Ако за...хтев за изуэеhе није стављен до овог процесног момента, странха Је
у даљем току постуnка (поступак по правним лековима) йреклуgирана да се
позива на разлоге за изуэеће на које је могла да се позива у првостепеном

постуnку.
149

33 7. Ово последље, међутим, важи само за изузеће судије, јер на разлоге

на основу којих се судија искључује суд пази по службеној дужности током
читавог трајања поступка.

4.5. Одлука о искључењу, односно изузећу

338. Када поступајући судија не одбаци предлог као недопуштен, о ис­
кључењу, односно изузећу, одлучује председник суда. Против решеља о од­
бацивању захтева као недопуштеног није допуштена посебна жалба (члан 69.
ст.3. ЗПП) .
339. Када се судија сам искључио, председник суда му одређује заменика
(члан 67. ст. 1. ЗПП). О захтеву, такође, одлучује председник оног суда чије се
иэузеће тражи (члан 70. ЗПП). Председник суда је дужан да узме изјаву од
судије чије се изузеће тражи, али и да испита околности које се наводе у захтеву.

340. Захтев за изузеће би требало да се усвоји, ако из њега произилази да

су разлози на КОЈе се позива странка вероватни и довољни да створе сумљу

у неnристрасно суђење. 150

341. Ако председник суда усвоји захтев за искључење или изузеће, жалба
није допуштена. И обрнуто, када га одбије као неоснован, тада није допуштена
посебна жалба (члан 70. ст. 5. ЗПП).

4.6. Лица на која се односе правила

о искључењу и изузећу

~42. Правила о искључељу и изузећу судија, примељују се једнако и на

судиЈе поротнике и записничара. О искључењу и изузећу ових лица одлучује
председник већа.

4.7. Повреда правила о искључењу и изузећу

343. Повреда горе наведених правила има за последицу да је судска одлу­
ка аnсолутно ништава. Тако, на :е повреде странка се може позивати у жалби
на пресуду (члан 361. ст. 1. т. l. ЗПП), као и у ревизији против пресуде (члан
398. ст. 1. ЗПП). Исто важи и за жалбу против решеља од , ·
носио за ревиЗИЈУ
против решења.

149 В. изричито Пресуда ВСС, Рев. 1881/06, од 29.11.2006.

150 Schilken, бр. 58.
Део прои: Yoog 105

344. Ако страш<а није истакла захтев за изузеће током nоступка пред прво­
степеним судом (n. члан 68. ст. 2. ЗПП), требало би сматрати да је nреклуди­
рана да из овог разлога побија судсt<у одлуi<у, осим ако је за разлоге, на којима
може да се темељи изузеће, сазнала након окончан.. а првостепеног постуni<а. 151

5. Cyguje йорошници

345. Судија поротник је лице које судијску дужност обавља повремено,

nоред свог редовног занимања. Судије nоротници су у суђењу равноправни са
nрофесионалним судијама.
346. Учешће судија nоротника у суђењу је израз принципа зборности (члан
142. УС). Ни до данас није отклоњена дилема да ли је неоnходно да и судије
лаици учествују у вршењу судске функције. Тенденција је да се они лагано
уклоне из области грађанскосудског поступка. Наиме, квалитет суђења у гра­
ђанскоnравној материји захтева висок ниво професионалног знања који судије
лаици немаЈу.

6. Суgско особље

6.1 . У во дне напомене

347. Судско особље чине сва она лица ангажоDана у суду на обављању
nратећих послова, који су од значаја за вршење судијске функције (члан 54.
ст. 1. ЗУрС).
348. Разликујемо: судијске помоћнике, судијске приправнике, записни­
чаре и nрипаднике правосудне страже.

6.2. Судијски помоћник (члан 55. З УрС)

349. Судијски помоћник је стручно лице које непосредно помаже судији
у вршењу судијске функције. Он: израђује нацрте судских одлука, проучава
правна nитања, судску праксу и литературу и сл. Он може самостално или уз
надзор судије, да врши и друге послове који су одређени законом или СУ дП­
ом. Тако, на пример, ЗВП (члан 90) nредвиђа да у поступку расправљања зао­
ставштине, све изјаве и предлоге учесника, осим негативне наследне изјаве,
могу узимати на записник и судИЈСКИ сарадници .

6.3. Судијски приправник

350. Судијски приправник је дипломирани правник који испуљава услоDе
за рад у државним органима, а које се прима у суд ради обучавања за обавља­
ње правосудних послова. Радни однос судијског приправника траје, по пра­
вилу, најдуже три године. Судијски приправник, који је са одликом положио

151 у том смислу Zeiss, бр. 51. са позивом на принцип venire cotztra factum proprium.
 106 Александар Јаю.uиh: Грађанско йроцесно йраво

правосудни исn ит, им t•"' право да буде nримљен у радни однос на неодређено
време у звању судијског сарадника.

§ 8. ОСТАЛИ ОРГАНИ И СЛУЖБЕ КОЈИ УЧЕСТВУЈУ

у ВРШЕЊУ ГРАЂАНСКОГ ПРАВОСУЂА

1. ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО
1. Појам
351 . Јавно тужилаштво је самостални државни орган коме Је у надлежност
поверено да гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела, да улагаљем

правних средстава штити уставност и законитост и да предузима друге радље

за које је законом овлашћен (члан 156. т. 1. УСи члан 1. ст. 1. ЗЈТ). Уређење
јавног тужилаштва, положај јавног тужиоца и његових заменика, њихов избор
и престанак дужности уређени су ЗЈТ -ом.

352. У грађанским судским поступцима улога јавног тужиоца је ограни­

чена. Он може само да 1) покреће неке судске поступке када то закон изричито
предвиђа, 2) интервенише у поступку између трећих лица ради заштите јавних
интереса и 3) улаже ванредне правне лекове.

2. Jasнu шужилац као сшранка йо gужносши

353. Када јавни тужилац на основу овлашћења које му даје закон покреће
гра.ђанскосудски поступак, тада је он сШранка йо gужносШи. Јавни тужилац
може да буде странка по дужности у парничном и ванпарничном поступку.
354. Јавни тужилац може, темељем одредби ПЗ, да подигне тужбу: за утвр ­
ђење непостојаља, односно постојаља брака (члан 211 ), за поништење брака из
разлога аnсолутне ништавости (члан 212. ст. 1), за поништење признања очин­
ства (члан 253. ст. 1), за заштиту права детета (члан 263. ст. 1), за лишење ро­
дитељског права (чл.ан 264. ст. 2), за поништење усвојеља (275. ст. 1), као и ту­
жбу за заштиту од насиља у породици (члан 284. ст. 2).
355. 300 nризнаје јавном тужиоцу право да захтева утврђење апсолутне
ништавости уговора (члан 109. ст. 2).

356. Јавни тужилац може да покрене и ванпарничне поступке, на основу

изричитих одредби ЗВП. Ради се о следећим поступцима: проглашење несталог
лица за умрло (члан 58), nредлог за утврђивање смрти физичког лица (члан 70).

3. Јавни шужилац као инШервенијенШ у јаsном иншересу

( t.tЛан 207. ЗШI)

357. У улози јавног ~иоца као интервенијента у јавном интересу, гово­

римо онда када он учествУЈе у парници која тече између других лица. Право
Део прuи: Увоg 107

да учествује у парници I<oja тече између дру1·их лица, јавни тужилац ће имати
увек када nостоји сумња да једна или обе странке користе своја права у nосту­
пку да би онемоrућиле nримену принудних проnиса о nриродним богатстви ­
ма, да би изБегле јавне финансијске оБавезе или да Би онемогућиле nримену
принудних одредаба међународних уговора.
358. Своје учешће у парници која тече између других лица јавни тужилац
може пријавити самоиницијативно, предајом nоднеска суду пред којим се во ­
ди парница. Међутим, јавни тужилац може пријавити своје У'"fешће у поступку
и на позив суда. У колико суд сматра да су испуњени услови за учешће јавног
тужиоца и да је њеrово учествовање потребно, он ће га о томе обавестити
и позвати га да у одређеном року пријави своје учествоваље. До истека тог
рока суд ће застати са поступком. Рок нема nреклузивни карактер, јер јавни
тужилац може пријавити своје учешће и по његовом истеку.
359. За разлику од случаја када је овлашћен да покрене парнични поступак,
. . .
где има nоложаЈ странке по дужности, у овом случаЈу Јавни тужилац нема по-

ложај странке. Он није странка, с обзиром на то да у тужбеном захтеву није

означен ни као тужилац ни као тужени.

360. Положај јавног тужиоца у парници која тече између трећи:х лица не
може се уподобити са позицијом обичног умешача. Иако prima facie постоје
неке сличности, разлике између јавног тужиоца, који је интервенијент у ја­
вном интересу, и обичног умешача у вишеструке.

361. Пре свега, умешач ступа у парницу, која тече међу другим лицима,
јер има интерес да једна од странака успе у nарници. Због тога се он у парници
придружује тој странци (члан 208. ЗПП). Циљ ради кога јавни тужилац ступа
у парницу, која тече међу другим лицима, огледа се у заштити јавног интереса.
Из тог разлога он се не придружује ниједној од странака, већ у nарници има
самосталан йоложај. Њеrова улога у парници се не састоји у томе да nомогне
једној од странака да добије спор, као што је то случај са обичним умешачем.
Јавни тужилац помаже суду да сnречи страначке диспозиције које су у суnро­
тности са принудним nроnисима, Јавним nоретком и правилима морала .

362. Да би јавни тужилац могао да оствари улогу интервенијента у јавном

интересу, законодавац му даје одређена овлашћења у парници. Он може, у гра­
ницама тужбеноr захтева, предложити да се утврде чињенице које странке
нису навеле , да се изведу докази КОЈе странке нису предложиле, а осим тога,

признато му је и право да изјављује правне лекове. Странке не могу спречити

јавног тужит~а у предузимању његових nарничних радњи. Насуnрот томе,
парничне радње умешача имају за странку којој се придружио правно дејство
само ако нису у супротности са њеним радњама (члан 210. ст. 4. ЗПП) .
363. Суд је дужан да јавног тужиоца,који учествује као интервенијент у ја­
вном интересу, позива на рочишта и да му доставља све одлуке nротив којих

је дозвољен правни лек .

 Аж•Ј<еанд<\Р Јакшнћ: Грпl)анско йрсщесно йраво
108

364. Интервенција јавног тужиоца у nарници нема уrицаЈ.а на .правни nо­

ложај странака. Тако јавни тужилац нема могућност да одређуЈе коЈе nарничне
р;..lдњ.е ће странке nредузети,. нити се, пак, њеrово учешће одражава на пуно:ва­
жност парничних рад1-ы1 коЈе су странке nредузеле.

4. Иэјављивање ванреgних йравних лекова

365. Јавни тужилац може против правноснажне судске одлуt<е да изјави
ванредни nравни лек- захтев за зашти~ законитосп~ (чланови 413- 421 ЗПП).
Овај nравни лек јавни тужилац може ИЗЈавити е..х officю или на предлог странке.

П. ЈАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВО

366. Јавно правобранилаштво је специјализовани орган који обавља посло­

ве правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне
покрајине, града или општине (члан 1. ст. 1. ЗЈП). Постоје: Републички јавни
правобранилац, као и градски и општински јавни nравобраниоци.
367. Републички јавни правобранилац учествује у грађанским судским по­
стуnцима као законски застуnник Републике Србије, односно њених органа
и организација (члан 9. ЗЈП). Градски јавни правобранилац је законски засту­
пник града, док је општински правобранилац законски застуnник општине.

III. ОРГАН СТАРАТЕЉСТВА

1. Појам

368. Орган старатељства је сnецијализовани орган коме су законом пове­

рени послови старатељства, као и одређена овлашћења ради заштите nородице
и помоћи породици. Послове органа старатељства у Републици Србији врши
центар за социјални рад. Орган старатељства има, слично јавном тужиоцу,
различите улоге у грађанскосудском поступку.

369. Тако, он може да их покреће, може да надзире законског заступника,

може да предузима мере ради заштите интереса оних лица која стоје под по­
себном заштитом. Даље, суд може органу старатељства да nовери спровођење
појединих ста~ијума грађанског судског поступка. У неким поступцима орган
старатељства Је и помоћно судско тело.

2. Орiан сшараШељсШва као ciii.paнкa у йосШ.уйку

370. Орган старатељства је овлашћен да покрене парнични поступак у следе­

ћим случаЈевима: тужба за заштиту права детета (члан 262. ст. 1. ПЗ), тужба за
вршење родитељског права (члан 264. ст. 1. ПЗ), тужба за лишење родитељског
права (члан 264. ст. 2. ПЗ), тужба за издржавање детета (члан 278. ст. 3. ПЗ) ,
као и тужба за заштиту од насиља у nородици (члан 284. ст. 2. ПЗ).
Део први: Увоg 109

371. У овим парницама орган старатељства може да има положај странке

по дуж ности, као и nоложај законског заступника странке. ш
372. Орган старатељства је овлашћен да nокрене и неке ванnарничttе по­
ступке: nостуnак за лишење nословне способности ( чл. 32. ЗВП) и nоступак
за враћање пословне сnособности (чл. 42. ЗВП). Орган старатељства може по ­
днети предлог за извршење одлуке о nредаји, односно одуэимању детета ( чл.
223. ЗИП).

3. СШарање о инШересима лица

која су йоg йосебном зашШиШом

373. Орган старатељства врши надзор над радом законских заступника

пословно (парнично ) несnособних лица (члан 79. у вези са чланом 72. ПЗ; "lЛ.
142. у вези са чланом 137. ПЗ). Када суд установи да законски заступник пар­
нично неспособног лица не показује nотребну пажњу у заступању, застаће са
поступком и о томе обавестити орган старатељства (члан 77. ст. 4. ЗПП).
374. Неке поступке законски заступници не могу покренути без претходне
сагласности органа старатељства. То је изричито предвиђено у случају када
законски заступник малолетног (односно пословно неспособног) супружника
подноси: тужбу за nоништење брака (члан 218. ст. 3. ПЗ), тужбу за развод бра­
ка (члан 220. ст.4. ПЗ) и тужбу за утврђивање или оспоравање родитељског
статуса (члан 254. ст. 3. ПЗ). У овим случајевима претходна сагласност органа
старатељства представља процесну претпоставку.

375. У свим постуnцима који се односе на права детета, орган старатељства

и суд су дужни да пазе да ли између детета и његовог законског заступника
постоје супротни интереси. Тада је орган старатељства обавезан да детету по­
стави колизијског стараоца (члан 265-268. ПЗ).
376. У ванпарничном поступку када суд одлучује о правима и интересима
лица под посебном заштитом, он ће о покретању поступка обавеститИ оргац
старатељства и позвати ra да учествује у поступку. Суд ће одредити рок у коме
орган старатељства може пријавити своје учешће. До истека тог рока он ће
застати са поступком. Ако орган старатељства учествује у ванпарничном по­
ступку, он је овлашћен, ради заштите интереса лица под посебном заштитом,
да износи чињенице, предлаже извођење доказа и да изјављује правне лекове
(члан 5. ЗВП) . Орган старатељства има положај у ванпарничном поступку
умешача sui generis. 153

4. Орiан сШараШељсШва као йомоћно суgско Шело

377. Функцију помоћног судског тела, орган старатељства остварује на ви­

ше начина. Пре свега, суд може надлежност за спровођење неких стадијума

152 Ynop. и Трива/дика, стр. 247-248.

153 Трива/Дика, стр. 248.
110 Ал~ксаидар Јнкшиh: Грађти:ко йроцс.сно йраоо

у одређеним грађанским судским nостуnцима пренети на орган старатељ ~

ства. Као nример можемо навести брачне спорове уз које се спроводе поступци
посредовања (мирење и нагодба). ПЗ nредвиђа могућност да спровођење nо­
средовања суд nовери органу старатељства (члан 232. ст. 3).
378. У неким судским nостуnцима суд је дужан да пре доношења одлуi<е,
затражи налаз и мишљење од органа старатељства. То је изричито nредвиђено:
у парници за вршеље и лишеље родитељског права (члан 270. ПЗ), у парници
за заштиту од насиља у породици (члан 286. ПЗ), у ванпарничном постуnку за
продужетак родитељског права (члан 73. ЗВП), као и у ванпарничном поступку
за даваље дозволе за ступаље у брак (члан 82. ЗВП) .
379. Орган старатељства има улогу помоћноr судског тела и онда када
помаже суду приликом предузимања неких nроцесних радљи . У парници за
заштиту од насиља у породици, орган старатељства Је дужан да пружи суду

помоћ у прикупљаљу потребних доказа (члан 286. ПЗ) . Спровођеље извршења

одузимањем детета, суд обавља у сарадњи са орган ом старатељства (члан 224.
ст. 5. и члан 226. ЗИП).

IV. АДВОКАТУРА

ЛиiйераШура:

Uzelac, The Independence of the Bars and Their Relationship with the PuЬlic
Authorities, The Independence of Lawyers: Proceedings of the 28th Colloquy on
European La\V, Bayonne, 25-26 February 2002, Strasbourg (СоЕ), 2004, s. 106.

1. УойшШе

380. Адвокатура је значајне институција за правилно функционисаље пра­

восудног система и нарочито за остварење права странака на судску заштиту
у парничном поступку. За разлику од других земаља (Немачка, Аустрија), 1s4
у нас не постоји обавеза да странку заступа адвокат, осим у поступку по ревизији.
381. С друге стране, пак, познато је да савесне странке, свесне својих мо­
гућности, ~адије ангажују за заступаље адвокате, лица која поседују стручна
знања, имаЈу искуства на плану процесне тактике и сл., те на тај начин допри­
носе не само могућности да странка успе у спору, већ и целисходнијем анга­
жовању правосудног апарата.

382. Адвокат у евро~онтиненталним правима има двоструку улогу: он је

заступник странака, али Је и орган у систему npaвocylja.1ss

383. Традиционално је адвокат независтан. Независност адвокатуре је ну­

жан предуслов за обављаље двоструке функције ове институције. Јер само

154 Види ближе Rechberger/Simotta, бр. 242 и даље; Li.ike, бр. 76.
155 Види Liike, бр. 77 и даље; Rechberger/Simotta, бр. 248· Habscћe 1·d бр 117
• , . и даље.
Део прои: УощЈ Ј 11

адвоt<ат који није запистан од л.ржаве, судова, ла и самих странака може с ус­
nехом да обавља две горе наведене фую<ције које му поверава Закон. 1 ~6

2. Положај аgвокаШуре у йравном сисШему

384. Адвокатура је институција која служи nрофесионалном заступању
странака. С друге стране, пак, институција адвокатуре је независни део пра ­
восудног система државе.

385. Задаци адвоi<ата, с тога, нису омеђен и само њеrовим угоnорним одно­
сом са странком t<ojy застуnа и не исцрпљују се само у обавези да de lege art'is
штити интересе стране. Напротив, адвокат је дужан да својим поступцима
и nарничним радњама допринесе законитом, правинном и ефикасном одви­
јању грађанског судског поступка (члан 10. ЗПП). У том смислу, он је нарочито
дужан да казује истину, те да се стара да и странка, коју заступа, казује истину
у постуnку.

386. Независност адвокатуре се обезбеђује и дужношћу адвоката да одби­

је пружање правне помоћи странци, ако постоји сукоб интереса између њеrа
и странке и сл.

387. Према члану 15. ЗА, адвокат је дужан да одбије пружање правне по­
моћи у следећим случајевима:
1. ако је у истој правној ствари заступао суnротну странку;
2. ако је био адвокатски приправник у адвокатској канцеларији у којој се
заступа, или је била заступана суnротна страна;
3. ако је члан или је био члан заједничке адвокатске канцеларије или ад­
вокатског ортачког друштва, у којима се у истој правној ствари заступа, или је
била застуnана супротна странка;
4. ако је у истој правној ствари поступао као носилац правосудне функци­
је или службено лице у државном органу;
5. ако му у року од годину дана од престанка правосудне функције правну
помоћ затражи странка у чијој је било којој другој правној ствари поступао као
носилац правосудне функције;
6. ако су интереси странке која тражи правну помоћ у супротности са ње­
говим интересима или интересима његових блиских сродника, пријатеља, са­
радника или других странака, у складу са Статутом и Кодексом;
7. у другим случајевима утврђеним законом, Статутом и Кодексом.

156 З а кон 0 адвокатури се базира на актима ОУН и Савета F.npone. Рt>ч је о следећим актима:
1. Основни принципи о улози адвоката, усвојени на Осмом конrресу УН о криминалној
nревенцији и третману nрестуnника у Хавани 27.8. - 07.09.1990. rодине (U.N. Doc. NCONF.
144/28/Рев. 1 at. Ј 18, 1990) 2. Препорука Комитета министара Савета Евроnе, Rec. (2000)21
0 обављању адвокатске nрофесије усвојена 25.10.2000. rодине на 727. састанку заменика
министара и 3. Смер ница 98/5/Е 6. Евроnског парламента и Савета од 16.02.1998. године
за олаюдање деловања адвоката у земљама чланицама, у којима адвокат није стекао сво­
ју квалификацију.
 Александар Јакшић: Грађанско йрОt,.есно йраво
112

3. Opfaнusaцuja аgвокашуре

388. Адвокатура се обавља као независно и самостално занимање (члан 2.

ЗА) ради пружање правне помоћи. По правилу, а~вокати обављају своју про­
фесију самостално, али се могу удруживати у заЈедничку адвокатску канце­

ларију или у адвокатска ортачко друштво (члан 2. ст. 2. ЗА).

389. Право на бављење адвокатуром стиче се тек након уписа кандидата
за адвоката у именик адвоката и даном полагања заклетве (члан 4. ЗА). Зако­
нодавац прописује (члан 5. ЗА) посебне услове за бављење адвокатуром. Ваља
нагласити да је и у најновијем Закону одржан монопол држављана Србије да
се баве адвокатуром као самосталним и јединим занимаљем.
390. Уписом у један од ид.rеника адвоката, адвокат стиче право да обавља
своју делатност на читавој територији Републике Србије (члан 11. ЗА).
391. Према чл. 5 ЗА, право уписа у именик адвоката има кандидата који ис­
пуљава следеће услове:
1. да има диплому правног факултета стечену у Републици Србији или
диплому правног факултета стечену у страној држави признату у складу са
прописима који регулишу област високог образовања;
2. да је положио nравосудни и адвокатски исnит у Републици Србији;
3. да је држављанин Републике Србије;
4. да има nотпуну пословну способност;
5. да није у радном односу;
6. да нема другу регистровану делатност, односно да није директор предузећа;
7. да се против њега не води кривични nоступак за кривично дело које би
га ч:инило недостојним nоверења за бављење адвокатуром;
8. да није осуђиван за кривично дело које га чини недостојним за бављење
адвокатуром;

9. да је достојан nоверења за бављеље адвокатуром. Сматра се да није до­

стојно поверења за бављење адвокатуром лице из чијег се понашаља у оба­
вљању раније nрофесионалне делатности или других поступака може закљу­
чити да неће савесно обављати адвокатуру и чувати њен углед. Достојност
поверења за обављање адвокатуре утврђује се у складу са општеприхваћеним
мopamrnм нормама и Кодексом професионалне етике адвоката;
1О. да пружи доказ о седишту своје адвокатске канцеларије.
3?2. Сви адвока~и се удружују у адвокатске коморе које имају правни nо­
ложаЈ правних лица Јавног nрава. Њихов је задатак да организују и управљају
унутрашњом структуром адвокатуре, али им nрипада и део нормативног као
и јурисдикционог овлашћења у односу на адвокате, као чланове коморе.

4. Оgнос аgвокаша и клијента

39~. Однос адвоката и клијента се заснива на уговору 0 налогу. Уговор је

материЈалноправног карактера, тако да нема никакве посебности што се тиче
Део први: Yoog 113

начина закључења, садржаја или, пак, форме. Законодавац прописује једино,

у погледу пуномоћја, писмену форму (члан 91. ЗПП).
394. Начелно, адвокат није обавезан да прихвати понуду клијента да га
заступа (члан 14. ст. 1. ЗА). Изузетно, када то предвиђа закон, адвокат fie може
да одбије да застуnа странку, ако га је странци поставио суд у оквиру њеног
права на бесплатну судску помоћ.
395. Обавеза адвоката из овог уговорног односа јесте да странку застуnа
по свом најбољем знању и умећу (члан 12. ЗА), те чува као тајну све оно што
је од странке сазнао ради извршења налога, односно приликом пружања пра­

вне помоћи. Адвокат може да ускрати сведочење о чињеницама које је сазнао

од странке у пружању правне помоћи странци (члан 238. ЗПП).
396. Адвокат има право на награду и накнаду трошкова за свој рад, по
правилу, према Адвокатској тарифи (члан 15. ЗА). Међутим, адвокат и клијент
могу споразумно да на други начин уреде плаћање хонорара и трошкова, и то
у писменој форми.
397. За разлику од права САД -а, у већини Европских држава, па и у нас,
није допуштено уговарање награде у зависности од резултата (успеха) у спору.
Такав споразум (pactum de quota litis) погођен је санкцијом апсолутне ништа­
вости, као противан јавном поретку. Право на награду и накнаду трошкова
nостоји и када адвокат изгуби спор.
398. Ако је адвокат пропустио да се користи процесним средствима (про­
пустио рок за жалбу и сл.) или, пак, почини грешке у вођењу спора (пропусти
да предложи извођеље доказа и сл.), он је дужан да клијенту, који је изгубио
спор, накнади штету према општим правилима. 157 Адвокат, такође, одговара
за пропусте персонала који је запослен у адвокатској канцеларији.

5. Професионална оgiоворносШ аgвокаша

399. За повреду својих професионалних дужности, адвокат одговара ди­
сциплински пред орrаном и у постуnку који је регулисан општим актима Ад­
вокатске коморе.

400. Повредом његових дужности сматрају се поступци који су противни

Закону и етичком кодексу адвоката, и то нарочито:

1. поступање адвоката nротивно принудним проnисима или моралу,

2. предузимаље некорисних nарничних радњи или nредузимање парни­
чних радњи противно вољи странке;

3. јавно саморекламирање и нуђење својих ycJfyпt;

157 Овде је важно истаћи и обавезе адвоката у правним стварима са елементом инострано­
сти. Приликом одређења директне међународне надлежности судова код конкурентне
надлежности, адвокат је дужан да странци укаже на форум nред којим би за клијента било
најбоље да се води спор, с обзиром на nроцесне nогодности, али и nримену материјалног
nрава до које се долази применом колизиони..х норми државе форума.
114 Александар Jar<tuиh: Грађанско йроцесно iipaoo

4. контактирање с противном страном (могуће је, наиме, да адвоi<ат конта~

ктира само заступника или пуномоћника противне стране); .
5. уопште поступање које је противно интересима странке КОЈУ заступа.
401. у лоследње време нарочито је модерна ,,медијација)) поступка. Реч је
0 специфичном виду саморекламирања адвоката, које се врши тако што адво~
кати дају изјаве медијима у току трајања судског поступка. И овакве радње адво~
ката су противне етичком кодексу адвоката и повлаче за соБом дисциплинску
одговорност.

402. По правилу, адвокат не Би треБало да даје изјаве медијима докле год

траје поступак, а нарочито не да критикује рад суда и сл. Јер, тиме врши при­
тисак на суд и угрожава његову независност. Чак, и након доношења судске
одлуке, коментари адвоката медијима треБа да се ограничена професионал­
но оБјашњење одлуке суда. 158
403. С друге стране, пак, адвокат је дужан да брани свог клијента одевен­
туалних напада изражених у јавности. Исто важи и када би се сам адвокат на­
шао иэложен критици медиЈа .

V. ЈАВНО БЕЛЕЖНИШТВО

ЛиШераШура:
Carlen, Das Notariatsrecht der Scbweiz, Ziirich, 1976; Gorsic, Komentar vanpar-
nicnog postupka sa uvodnim zakonom, 1935; Huhn/von Scbuckmann, Beurkun-
dungsrecbt in Deutscbland, Walter de Gruyter Verlag, 1991; Lebrmann, Leistung
vertretbaren Sachen sowie Sicberungstibereigung in der vollstreckbaren notariellen
Urkunde, Munchen, Diss, 1998; Mecke/Lercb, Beurkundungsgestz-Kommentar, 2.
Auflage, Mfinchen, 1991; Revilland, Droit international prive et pratique notariale,
Paris, 1983; Robs/Rohs, Die Gescbaftsfiihrung fiir Notare, HeidelЬerg, 1993; Wa-
gner/Кnechtel, Notariatsordnung, 5. Auflage, Wien, 2000.

404. Јавно бележништво (нотаријат) представља јавну службу коју оба­

вљају јавни бележници (нотари), а I<oja је успостављена ради службеног саста­
вљ.ања ~а~них исправа о правним пословима и обављања других делатности
коЈе су ЈОЈ поверене законом.

405. У nравном поретку Србије не постоји нотаријат, али се очекује његово

увођење.

1. Лашински ший ношаријаша

406. Предлог закона о јавним бележпицима се ослања на тзв. латински тип
нотаријата, по којем је уређена већина организација нотаријалне службе
159

158 Види ближе Baumgarten, стр, 357 и даље.

159 Види Нацрт Закона о јавном бележништву Владе Реnублике Срб · 18 6 2004 в
и к нежип
4"/П ћ/Р t В t ИЈе од . ·. . Ј:иди
опови акин- одинелип/Палач ковић/Дабић Мо 3
-
жнишшву,
Б еоrрад 200 .
2 > gел акона о Јавном vеле-
Део први: Yoog Ј lS

у континенталној Европи. 1 (ю Латински тиn нотаријата је юtраiсrеристичан по

томе да је нота ру допуштено да професионално обавља само ту ф ун Ј< цију
и нити једну другу плаћену делатност (члан 5. ст. 1. НацЗЈБ). Тако, нотарима
је у латинском тиnу нотаријата забрањено нарочито да врше делатност адDо­
ката, било какву nлаћену државну службу и сл. 161
407. Конференција нотаријата Европске уније је донела Кодекс нотарија­
лног права која садржи следећу дефиницију нотара:
,,Нотар је носилац јавне функције. fЬему држава преноси овлашћење да
саставља јавне исnраве. На овај начин се обезбеђује повољнија доказна снага
и могућност извршења оваквих исправа.
Да би се обезбедила неопходна независност његове функције, нотар врши
све оне функције које би, по редовном току ствари, требало да обавља суд
у ванпарничном поступку.

Нотар саветује учеснике на непристрасан начин. Такође, непристрасан је

и у састављању исправа, што свим учесницима у нотаријалном поступку обе­
збеђује правну сигурност и извесност.
Делатност нотара служи спречавању настајања спорова и она представља
неопходни и нужни услов за несметано и правично функционисање право-
судног система. ''

2. НоШар као носилац јаsне функције

408. Из горње дефиниције произилази да је нотар у правосудном систему

носилац јавне функције, те да се његов правни положај и делатност све више
одвајају од тзв. слободних професија, као што су адвокатска и сл.

409. Из овлашћења нотара да саставља, односно сачињава јавнобележни­

чке исправе (члан 5. НацЗЈБ) произилази недвосмислено и правна природа
његовог положаја; он је носилац јавне службе који врши послове који, по
редовном току ствари, спадају у функције суверене државе. Одлучујући крите­
ријум за одређење нотаријата као јавне службе јесте управо чињеница да др­
жава управо овој служби делегира вршење послова из оквира својих суверених
овлашћења. Тако, у оквирима надлежности коју је законодавац одредио, нотар
врши функције које су по својој природи исте као и функције било ког другог
управног органа или, пак, овлашћења суда у ванпарничном поступку. Такође,
исправе које је сачинио нотар не разликује се у својствима и дејствима од ис­
права које је издао или сачинио суд или орган управе и за то законом предви­

ђеном поступку. 162

160 Huhn/von Shuckman, бр. 2 за§ 1; Wagner/Кnechtel, бр. 3 и даље за§ l.

161 Види 7/1 OBNO. Види, такође, Huhn/von Schuckman, бр. 15 за§ 3; Mecke/Lerch, 2. Auflage,
стр. 60 и даље.
162 Wagner/Knechtel, бр. 3 за §1; Huhn/von Schuckman, бр. 2 за§ 1.
116 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

410. С друге стране, пак, важно је нагласити да нотар н~је орiан власШи,
јер не располаже овлашћењем да принуди учеснике у нотариЈалном постуnку,
као и грађане уопште, на одређено понашање.
411 . Такође, у латинском типу нотаријата нотар није уједно и држав!Iи
службеник. Он не прима плату од државе нити, пак, има право на државну
пензију. Такође, он сачињава једнобележничке исправе делајући у своје име.
На њих ставља свој, а не државни печат. Такође, правило је да држава не од­
говара за рад нотара, већ, напротив, да је он сам дужан да послове из свог
делокруга обавља у складу са законом, те да за своје поступке и пропусте и од­
говара у складу са законом (члан 11. Нац ЗЈБ) .

3. Улоiа ношара у iрађанском суgском йосшуйку

412. Најважнија функција нотара у грађанском процесном праву огледа

се у томе што му законодавац поверава спровођеље појединих грађанских
судских поступака, пре свих, ваnпарничних. Јавни бележници су овлашћени да
спроводе поступке за састављаље и оверавање Јавних исправа о правним по­

словима и другим изјавама воље странака. Осим тога, јавним бележницима се

може поверовати спровођеље оставинског поступка или појединих радњи
у том поступку. Нотарима се могу оставити у депозит исправе свих врста,
готов новац и друге вредности.

4. Извршносш ноrиаријалних аклша

413. ЗИП наводи шта се све сматра извршном исправом, али тако да оста­
вља простор да дејство извршности стекле и друга исправа која је по основу
неког другог закона снабдевена својством извршности (члан 30. ст. 1. т. 3. ЗИП).
414. Стога, нотаријални акти су извршне исправе. Оне, такође, могу да се
извршавају у скраћеном извршном постуnку који се води на основу веродо­
стојне исправе. Члан 36. ЗИП предвиђа да у веродостојне исправе спадају, inter
alia, и јавне исправе. које конституишу новчану обавезу, те оверене изјаве из­
вршног дужника КОЈе повериоца овлашћују на пренос потраживања.

415. Дакле, нотариј~и акт, у зависности од своје садржине, може да има

третман било веродостоЈне исправе (члан 36. ЗИП), било извршне исправе
(члан 30. ЗИП).
 Део други:
ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК
 ГЛАВАS.
СТРУКТУРА И НА ЧЕЛА
ПАРНИЧНОГПОСТУПКА

§ 9. СТРУКТУРА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

И СТРУКТУРА ЗПП

I. СТРУКТУРА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

416. Из дидактичких разлога, у оквиру овог одељка биће изложена уnро­

шћена структура парничноr nоступка, како би се стекао увид у њеrов редован
ток. Као што је то већ речено, парница је трипартитни однос између странака
и суда. Истовремено, она представља један перманентан nроцес развоја ка ко­
начној материјалној одлуци суда. До развоја парнице у времену долази тако
што парнични субјекти предузимају парничне радње.

417. У најкраћем, парнични поступак се развија кроз следеће фазе: 1) по­

дношење тужбе, 2) припремаље главне расправе, З) главна расправа, 4) доно­
шење пресуде, S) поступак по редовним правним лековима и 6) правносна­
жност пресуде.

418. Правна заштита се заокружује постуnком по ванредним правним ле­

ковима, као и поступком извршења правноснажне судске одлуке.

1. Поgношење шужбе
419. Парнични поступак никада не отпочиње по службеној дужности. На­
против овај поступак се покреће увек на иницијативу оног лица које сматра да
му припада право на правну заштиту. Поступак за заштиту права се покре­
ће подношењем тужбе суду. Подношењем тужбе се одређују уједно и стране
у поступку, тужилац и тужени, као и трећи субјект парничног поступка - суд.
Подношењем тужбе суду наступа почетак тока парничноr поступка, а у мом ен­
ту када суд достави тужбу туженом наступа лиШисйенgенција, односно засни­
ва се парница. У оба ова процесна момента наступају важне процесноправне
и материјалноправне последице.

2. Прийремање iлавне расйраве

420. По пријему тужбе суд треба да утврди да ли је она gойушtuена, тј.
да ли су испуњене све процесне претпоставке за расправљање и одлучивање
 ЛЈiександар Јакш11ћ: Грађанско йроцесно йраво
120

0
предмету спора. Овоме је намењен стадијум припремања главне расправе.
Сем тога, суд ће у фази nрипремања главне расправе средити процесну грађу,
како би главна расправа могла да се обави у што краћем времену.

3. Главна расйрава
421. Главна расnрава пред првостепеним судом чини срж самог парничног
поступка. Она се обавља на рочишту. У сменост је у парничном поступку пра­
вило, а писменост изузетак. На рочишту за главну расправу, суд утврђује чи­
њенице које ће бити основ за љегову мериторну одлуку. Најважнија активност
у стадијуму главне расправе је извођеље доказа. Суд одређује извођеље дока­
зног поступка у вези са оним чињеницама које су међу странкама спорне. Од­
луку о извођењу доказа, суд, по правилу, доноси онда када то саме странке

предлаже. Суд, ретко, одређује извођење доказа по службеној дужности. Не­

спорне чиљенице се не доказују, као ни оне чиљенице које су ирелевантне
за доношење мериторне одлуке. Када цени доказе, суд то Чини по свом соп­
ственом слободном уверељу.

4. Пресуgа

422. Када се оконча доказни поступак и када ствар постане зрела за одлу­

чивање, суд доноси и објављује пресуду. Пресуда има законом предвиђену садр­
жину, а у битноме мора да садржи одлуку о тужбеном захтеву, као и одлуку
о трошковима спора. У поступку пресуђиваља, суд најпре утврђује чиљенично
стаље на основу резултата доказног поступка, а затим на тако утврђено чиње­
нично стаље nримењује правне nоследице из одговарајућих материјалнопра­
вних норми. Следствено томе, доношеље судске одлуке представља силогисти­
чку операЦИЈУ·

423. Доњу премису cygcкoi силоiизма (premissa minor) чине чињенице које
је суд утврдио на основу резултата главне расправе . Горљу премису (premissa
maior) чини правна норма која садржи правну последицу, чије се наступање
тражи тужбеним захтевом. Приликом доношеља одлуке, суд упоређује кон­
кретно чињенично стање, КОЈе Је утврдио на основу резултата главне расправе,

са пра~ним чињеницама кој~ су садржане у диспозицији правне норме и за чије

постоЈаље законодавац везУЈе наступање правне последице из тужбеноr захте­

ва. Ако постоји подударност, суд усваја тужбени захтев. У супротном, донеће
одбијајућу пресуду.

Пример: А тужи свог рођеног брата Б и захтева издржавање. У овој парници, горњу
примесу судског силогизма чини члан 157. ПЗ, који предвиђа да: "малолетни
брат има право на издржавање од пунолетног брата, односно од малолетног
брата који ст~че зараду или приходе од имовине, ако родитељи нису живи
или ако немаЈу довољно средства за издржавање". Да би се засновала закон­
ска ?бавеза издржава~а између два брата, према наведеној материјалнопра­
ВНОЈ норми, потребно Је да се остваре следеће правне чињенице: 1) поверилац
Део други: Парни•tнн tiосШуйак 121

издржавања мора бити маЈЈолетан, 2) дужник издржаnања мора бити пуно ­

летан, односно, ако није пунопетан мора имати сопствену зараду или при ­
ходе од имовине и 3) да родитељи нису живи, или да немају довољно сред ­
става за издржавање. Доњу премису судског силоrизма образују конкретн е
чињенице које је суд утврдио на rлавној расnрави. У овом примеру, суд је
утврдио: l) да тужилац има 20 година, 2) да тужени има 15 година и да н е м а
посао нити своју имовину и 3) да су родитељи парни•tни х странака жиnи
и веома имућни. Уnоређивање доње и горње премисе доводи до закључка
да не nостоји nодударност, те ће суд одбити тужбени захтев.

424. Суд је дужан да донету nресуду објави и да је, no објављивању, до­

стави странкама.

5. ПосШуйак йо йраsним лековима

425. У поступку по nравним леко вима виши судови контролишу закони­

тост и тачност одлуке nрвостепеног суда. Разликујемо реgовне и ванреgне пра­
вне лекове. Редовни правни лек је жалба nротив пресуде првостепеног суда.
Ванр едни nравни лекови се улажу nротив правноснажних одлука донетих

у другостепеном поступку, и то као ревизиЈа или захтев за заштиту зако­

нитости. У поступку no жалби, другостепени суд може да расnравља о чиње­

ницама које је првостепени суд утврдио о поступку, док се у поступку по
ванредним правним лековима расправља само о nроцесноправној и матери­
јалноправној законитости судске одлуке.

б. ПраsноснажносШ

426. Судске одлуке, понајпре судске пресуде, имају различита својства и nро­
изводе различита дејства од којих је најзначајније дејство правноснажности.
Разликујемо формалну и материјалну nравноснажност nресуде. Формална пра­
вноснажност значи да пресуда не може више да се nобија редовним nравним
лековима и она. је услов за наступање материјалне правноснажности nресу­
де. Наступање материјалне правноснажности се односи на садржину nресуде
и спречава да се у истој правној ствари понови одлучује. По nравилу, правно­
снажност делује само између оних странака које су учествовале у поступку
и, временски, у односу на оно чињенично стање које је изнето на последњој
усменој расправи. Изузетно, парнични nоступак може да се nонови, чиме се
одступа од горњих принцип а пр авноснажности судске пресуде.

7. Извршење

427. Друго важно дејство судских одлука јесте њихова извршност. Извр­
шност судске одлуке значи да њен титулар може да тражи да се она и прину­

дно изврши употребом мера државне принуде nротив лица које је назначено
као дужник у судској одлуци.
122 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

П. СТРУКТУРА ЗПП-А

428. З ПП је подељен на четири дела, односно на тридесет и четири главе.

429. Први geo, који носи наслов ,,ОйшШе ogpegбe" (чл. 1-185), садржи од­
редбе о начелима постуnка (чл. 1-14), одредбе о надлежности суда (чл. 15-64),
искључењу и изузећу судија (чл. 65-72), одредбе о странкама и њиховим за­
стуnницима (чл. 73-95), као и о основним питањима ·везаним за поступак, као
што су облик и вршење парничних радњи, доношење судских одлука и доста­
вљаље (чл. 96- 185).
430. Дpyiu geo ЗПП-а третира сам Шок йарничноi йосШуйка (чл. 186-433),
и то: постуnак пред првостепеним судом (чл. 186-354), те поступак по пра­
вним лековима (чл. 355- 433). Поступак пред првостепеним судом обухвата:
подношење тужбе (чл. 186-198); глава шеснаеста), супарничаре и учешће тре­
ћи:х лица у парници (чл. 220-273), те припрему и сам ток главне расправе
(чл. 274-321). Најзад, у другом делу је нормирано и окончање поступка суд­
ским поравнањем и пресудом (чл. 322-354).

Постуnак по правним лековима се дели на редовне (чл.

431. 355-388)
и ванредне правне лекове (чл. 289-433).

432. Трећи geo ЗПП-а је посвећен тзв. посебним парничним постуnцима

(чл. 434-490), док четврти део садржи прелазне и завршне одредбе.

§ 1О. НА ЧЕЛА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

ЛиШераШура:

Cahn, Prozessuale Dispositionsfreiheit und zwingendes materielles Recht, АсР, 198,

(1998), s. 35; Leipold, Zivilprozess und Ideologie, JZ, 1982, s. 441; Vollkommer,
Verfahrensvielfalt oder einheitliches Prozessrecht, JZ, 1987, s. 105.

1. УОПШТЕ
433. Начела сваког поступка јесу апстрактна правна правила којима за­
конодавац поставља оквире и трасира пут за заштиту права које објективно
право признаје правним субјектима. 1 Она се конкретизују у многобројним
нормама којима се уређује поступак, али, без обзира на то, њихов значај у при­
мени појединачних процесних правила је огроман.

434. Парнични поступак је детерминисан на челима које је прописао зако­

нодавац и она су различита од начела која владају у другим врстама грађанског
судског поступка, ванпарничном, стечајном и извршном поступку. Не треба
заборавити да управо п~рнични поступак служи заштити уrрожених и по­
вређених грађанских су5Јективних права и овлашћења. Како у материјалном

Упор. Трива/Дика, стр. 114; Thomas/Putzo, бр. 1 и даље за увод; Musielak, бр. 98; Grunsky, бр. 9.
Део други: Парнични йосШуйак 123

грађанском праву доминира начело аутономије воље, тј. слободног распола­

гаља властитим субјективним правима, ово начело се мора уважити и у по­
ступку заштите тих права (начело диспозиције). Такође, читав поступак за
заwтиту повређених суБјективних nрава и овлашћења ваља конституисати
у складу са захтевима правичног суђења и равноnравности странака.
435. Стога, у парничном поступку важе следећа начела: 1) начело диспо­
зиције, 2) расправно начело, 3) начело комбинације усмености и писмености,
4) начело непосредности, 5) начело јавности, 6) начело обостраног саслуша­
ља странака, 7) начело ефикасности, 8) начело слободног судијског уверења
и 9) начело савесности и поштења.

П. НАЧЕЛО ДИСПОЗИЦИЈЕ

436. Начело диспозиције у парничном поступку састоји се у томе што је

законодавац оставио странкама моrућност да својом вољом утичу на покре­
таље и развој поступка, одређивање предмета и обима расправљања. Да би се
овај принцип правилно разумео, неопходно је засебно анализирати његове
сегменте, који се тичу: 1) покретаља поступка, 2) одређења предмета спора
и 3) окончања поступка вољом странака.

1. Почешак uарничноf uосШуйка

Пример : (1) А случајно сазна да Б дугује малолетном Ц извесну суму новца. А замоли
свог nријатеља, судију С, да nокрене nостуnак и наплати дуг у име Ц.
(2) А непрестано чује буку у стану својих суседа, П и С који су у nоступку
развода брака, и закључи да родитељи малтретирају малолетног Ц. А, стога,
замоли свој пријатеља, С, који ради у Центру за социјални рад да nротИВ
родитеља поведе постуnак за заштиту од насиља у породици или nоступак за

лишење родитељског права?

Основно питање сваког поступка јесте питање ко је овлашћен ga йо­

437.
сШуйак йокрене. 2 Да ли парнични поступак мора да покрене странка (тужилац)
или га може покренути и суд по службеној дужности? 3 Из начела диспозиције
проистиче да парнични поступак покреће странка, тужилац. Њега никада не
може покренути суд ло службеној дужности (пето iudex sine actore; ne procedat
iudex ех officio). Og овоi йринцийа изузеШака нема.
438. Парнични поступак се, ло правилу, локреће тужбом (члан 186. ЗПП),
али и предлогом за издаваље платног налога (члан 453. ЗПП). Дакле, имаоцу
повређеноr или утроженог субјективног права је остављено на вољу да за.хтева
заштиту својих права у парничном поступку или да такву заштиту не захтева.
Диспозициона максима у парничном поступку представља процеснолравни

2 Schilken, бр. 340; }allernig, стр. 72; Трива/Дика, стр. 128; Rechberger/Simotta, бр. 267; Hab-
scheid, бр. 535.
З За историјски развој начела диспозиције В. Roseпberg/Sch\vaЬ/Gott\vald, стр. 16 и даље.
124 Александар Ја.кшић: Грађанско йроцесно йраво

пандан аутономији воље странака у материјалном грађанском праву." Сигур­

ност правног поретка може да трпи диспозицију титулара субјективног права
да одустане или, пак, да се одрекне права на правну эаштиту.
439. Дакле у првом примеру, судија, С, не може по сопственој иниција­
тиви да покрене парнични постуnак како би остварио повериочева грађанско­
правна овлашћења. Ц мора сам, тужбом, да покрене парнични поступак ради
наплате дуга.

440. Диспозитивна максима се протеже и на приговор компензације, с об­

зиром на то да је реч о материјалноправном nриговору о коме суд одлучује
у изреци nресуде. Да би суд одлучивао о пребијању и о~би~ тужиочев тужбени
захтев, тужени мора да истакне приговор компензациЈе, ТЈ. да тражи да се ње­

гово потраживање према тужиоцу пребије са тужиочевим потраживањем. 5

Пример: Тужилац тужи туженоr за исплату 200.000,00 динара. У току доказног посту-
пка суд сазна да и тужени има према тужиоцу противпотраживање у висини

од 200.000,00 динара. Суд неће одлучивати о компензацији, нити ће одбити

тужиочев тужбени захтев, уколико тужени не изјави приговор пребијаља.

441 . Суnротно начелу диспозиције јесте начело официозносШ.и које налаже

да постуnак покрене државни орган по службеној дужности. Смисао начела
официозности долази до изражаја у нарочито осетљивим областима заштите
субјективних права, где сигурност правног поретка не може да зависи од ини ­

цијативе странака, већ је, напротив, нужно да државни орган покрене nосту­
пак како би се заштитили интереси појединих категорија лица, као и њихова
имовинска и лична права.

442. Начело официозности није карактеристично за парнични поступак.

Домаће законодавство не познаје ни један случај где парнични постуnак по­
креће суд ех officio. Ово начело је примарно у ванпарничном постуnку. По пра­
вилу, већина ванпарничних поступака се и покреће ех officio (члан 2. ЗВПП).
443. Правнополитички циљеви који се у неким поступцима реализују пу­
тем начела официозности у парничном nостуnку се остварују тако што зако­
нодавац одређеним правним стварима право на тужбу признаје јавном тужно­
цу или органу старатељства.

444. Тако, у другом nримеру, орган старатељства има право да против ро­
дитеља Ц покрене парнични поступак за заштиту од насиља у породици (члан
284. ст. 2. ПЗ), односно парнични постуnак за лишење родитељског права
(члан 264. ст. 2. ПЗ).

4 Thomas/Putzo, бр. 5 за увод; Musielak, бр. 104; Ltike, бр. 8; Jauernig, стр. 73; Rechberger/Si-
motta, бр. 267.
5 ВТС, Пж . 3036/01, ЗСО, књ. 27, св. 1 за 2001, стр. 76- 77.
Део други: Парнични йоаuуйак 125

2. Оgре~ење йреgмеша сйора

2.1 . Постављаље проблема

Пример: У току nостуш<а ради накнаде нематеријалне штетс између Т и С, судија оце­
ни да Т nрипада виши износ накнаде, него што је он у тужБи захтевао. Може
ли судија, упркос томе што је Т захтевао 800.000,00 динара, да осуди С да пла ­
ти 1.000.000 дин.?
445. Диспозициона максима не значи само то да се парнични постуnак
покреће тужбом. Напротив, странке својим предлозима и захтевима одређују
суду и границе у којима ће он да одлучује (члан З. ст. 1. ЗПП). Другим речима,
саме странке одређују шта је предмет спора у парничном поступку. 6 Суд не
може својом одлуком да досуди странкама нешто што оне у току поступак ни­
су захтевале, нити им може одбити захтев који оне у току поступак нису из­
неле (чл. З72. ст. З. и члан З79. ЗПП).

446. У горљем случају, суд не може тужиоцу да досуди виши износ

(1.000.000 дин.) од захтеваноr (800.000 дин.), чак и ако би, на основу утврђе­
них чињеница и примене одrоварајуће материјално правне норме, дошао до
закључка да би тужиоцу припадао виши износ.

447. Суд, међутим, може да досуди тужиоцу мање од онога што је тражио
у тужбеном захтеву, тако да тужилац, у сваком случају, сноси иницијатrn ри­
зик ризик приликом одређења врсте и висине тужбеноr захтева. У случају да
тужилац захтева више, сноси ризик да буде одбијен у делу тужбеноr захтева,
тако да на њеrа пада обавеза да сноси барем део парничних трошкова. С друге
стране, пак, ако захтева мање, мораће да накнадно поднесе тужбу и поведе
нови парнични поступак .

448. Да би се ублажиле негативне стране решеља, по коме тужилац сноси

иницијални ризик приликом одређиваља врсте и висине тужбеног захтева, за­
конодавац му је признао право да и у току поступка диспонира својим тужбе­
ним захтевом. Тужилац може уместо иницијалног захтева да истакне неки
други, или да уз постојећи захтев истакне и додатни, односно да иницијални
тужбени захтев повиси. Овакво диспонирање тужиоца тужбеним захтевом
у току поступка назива се йреиначењем Шужбе (члан 19З- 194. ЗПП).

2.2. Разrраничење одлуке ultтa petita и aliud-a

449. Понекад је тешко разграничити одлуку суда ultra petitau aliud. О одлу­
ци ultra petita говоримо онда када је тужиоцу досуђено мање од оног што је
тражио, при чему се правна последица, садржана у изреци пресуде, квалита­

тивно не разликује од правне последице која је садржана у тужбеном за....певу.

Насупрот томе, aluid постоји онда када суд тужиоцу досуди нешто друго, а не
оно што је захтевано у тужбеном захтеву (члан З79. ст. 2. ЗПП.).

6 Li.ike, бр. 8; Rechbet·ger/Simotta, бр. 267; Jauening, стр . 73; Schilken, бр. 342.
.126 Александар Јакшић~ Грађанско йроцесно йраао

Пример: ( 1) Ако би суд, у горњем случају, досудио тужиоцу само ню<ющу нематери­
јалне штете, али у износу од 500.000,00 дин.(који је мањи од износа из тужбе­
ног за.:хтева) радиће се о одлуци ultra petita;
(2 ) С друге стране, ако би суд донео кондемнаторну одлуку којом би туженог
обавезао да тужиоцу изврши репарацију материјалне штете, тада би се ради.:
ло о aliudu, јер је суд одлучио о нечему што тужилац није захтевао.
450. Разлику између одлуке ultt·a petita, која је допуштена, и aliud-a, који ни­
је допуштен, можемо илустровати на коНl<ретним примерима из судске праксе.
О одлуци ultra petita ће бити реч у следећим случајевима: 1) када је тужи­
лац захтевао да му се ствар преда у искључиву државину, а суд Је донео одлуку

да му се та ствар преда у судржавину; 7 2) када тужилац поднесе тужбу за утвр­

ђе.ње да је искључиви сопственик ствари, а суд донесе одлуку којом утврђује да
је тужилац сувласник ствари. 8
Aliud је постојао у следећим случајевима:
1) када је тужилац поднео тужбу
за поништење уговора, а суд је донео пресуду о раскиду уrовора; 9 2) када је ту­
жбом захтевано поништење брака, а суд је донео пресуду о разводу; 10 3) када је
тужилац захтевао од туженог предају аутомобила одређене марке и типа, а суд
је пресудом наложио туженом да тужиоцу преда аутомобил исте марке, али
другог типа.
11

3. Дисйозиција сшранака у йосшуй7С)'

йо йравним лековима

Пример: ( 1) Т је поднео против С тужбу за накнаду штете. Тужбом је захтевано од

суда да осуди туженог на плаћање: 500.000 дин. на име материјалне и 300.000
дин. на име нематеријалне штете. Првостепени суд усвоји оба захтева и оба­
веже С да Т плати износ од 800.000 динара. Међутим, судија вишег суда сма­
тра да је одлука првостепеног суда nотпуно неоснована. Може он тај судија
да укине или преиначи првостепену одлуку?

(2) С, такође, сматра да је досуђен износ превисок. У жалби на пресуду на­

веде да висина укуnне штете износи 500.000 динара.
451. Када смо говорили о структури парничног поступка, видели смо да је
правило да се законитост и тачност одлуке првостепеног суда контролише у

поступку по правним лековима пред другостепеним судом или ВКС - ом. Ме­
ђутим, и овде важи диспозициона максима. Ни другостепени суд, нити ВКС,
не пок~ећу ех officio поступке по правним Лековима, већ су, напротив везани
инициЈативом странака, односно оне стране која је парницу изгубила. 12

7 ВСС, Рев. 5796/96, ( Крсманонић, cl'p. 7-8); ВСХ/Рев . , Грбин, стр. 2.

8 ВСХ Рев. 1830/88, Грбин, стр. 2.
9 ОкС Зрењанин, Гж. 126/99, ИСП, бр. 6/2001 , стр. 46- 47; ОкС Зрењанин, Гж. 10З7/98, ИСП,
бр. 1/2002, стр. 41; ВСХ, Рев.
515/90, Грбин , стр. 2.
1О ОкС Славо нека Пожега, Гж. 865/80, Грбин , стр. З.
11 ВСХ - Рев. 580/9З, Грбин , стр . З.
12 Li.ike, бр. 9; Habscheid, бр. 5З6; Schilken, бр. З4З; Трива/Дика, стр. 130 са даљим наводима.
Део други: /1арничн11 iiосШуйак 127

452. Стра нка која је изгубила nарницу може, али и не мора да побија од­
луt<У nрвостеnеног суда. Као и I<од покретања парнице, могућност да иницира
постуnак по правном леку остављена је њој на вољу (ч пан 355. ЗПП).
453. У наведеном примеру судија вишеr суда не може ех officio да покрене
поступак да се nрвостепена одлуке укине или преиначи. За разлику од упра ­
вног поступка, где постоји моrућност укидања решења по праву надзора (члан
253. ЗОУП)) у парничном поступку таква моrућност не постоји. 1 3
454. Такође, као што странке одређују предмет спора, тако одређују и у ком
обиму ће другостепени суд испитивати првостепену одлуку (члан 372. ст. 1.
ЗПП). Другостепени суд може одлуку првостепеног суда да испитује у оном
делу у коме се првостепена одлука побија.

455. Тако) у другом примеру, другостепени суд неће моћи у целости да уки­
не одлуку првостепеног суда. Он ће моћи да је укине само у оном делу који је
тужени побијао у жалби, тј . у делу који се односи на досуђену обавезу накнаде
неимовинске штете у висини од 300.000 дин.
456. Најзад) иницијатива странка може да утиче на то да не дође до посту­
пка по правним лековима. Странка која је изгубила парницу) може потпуно да
се одрекне могућности да уложи правни лек (члан 356. ст. 1. ЗПП)) а може
и да повуче већ уложени правни лек (члан 356. ст. 2. ЗПП).

4. Окончање йарнице вољом сШранака

457. С обзиром да се почетак парничноr поступка заснива на вољи тужно­

ца, тако и парница може да се оконча вољом странака. 14 Видели смо да из пра­
ва на тужбу извире и обавеза суда да о спору странака донесе судску одлуку.
Међутим) странке могу да се одрекну и овог права) тако што ће иницирати
окончање парнице без доношења одлуке суда (члан 3. ст. 2. ЗПП).
458. Пре свега, тужилац, може, у принципу, да йовуче Шужбу, исто онако
како ју је и поднео (члан 196. ЗПП). Након повлачења тужбе, суд не може више
да одлучује по сопственој иницијативи о тужбеном захтеву. Напротив, он је
везан оваквом диспозицијом тужиоца. Парница је окончана.

459. Повлачење тужбе има за последицу окончање парнице. То, међутим,

уједно не значи и коначно решене спора међу странкама. Тужилац може, наи­
ме, одмах након што је повукао тужбу да поднесе нову са истим тужбеним
захтевом. Стога, туженом) који се већ упустио у спор, је, понекад, у интересу
да добије коначно решење за свој спорни однос са тужиоцем. Због тога, Закон
предвиђа да је за повлачење тужбе неоnходна и сагласност туженог, и то од
одређеног процесноправноr момента (упуштање туженог у расправљање о ту­
жбеном захтеву - члан 196. ЗПП).

13 Упор. и Musielak, ZPO, бр. 36 за увод; Luke, бр. 9; Habscheid, бр. 535.
14 Habscheid, бр. 537; Трива/Дика, стр. 130.
 128 Алеt<сандар Јаt<шић: Грађанско йроцесно йраво

460. Даље, странке могу током поступка да се нагоде о предмету спора 1

те да закључе суgско йоравнање (члан 322. ЗПП) . Овако закључено поравнаље
пред судом производи дејство материјалноправног уговора, али и ОI<ончава
парницу и има дејство извршне исправе (члан 30. ЗИП). Дакле, ако дужник
наведен у судском поравнаљу не изврши добровољно обавезу, поверилац ви­
ше не мора да води нову парницу против дужника, већ може непосредно да
захтева принудно извршење судског поравнаља.

Током трајаља поступка, за обе странке, тужиоца и туженог, даље во­

461.
ђеље поступка може да се покаже као бесмислено. Тужилац, на пример, може,
из самог тока поступка, да закључи да му не припада право чију је заштиту тра­
жио у тужбеном захтеву. Тада тужилац може да се оgрекне og тужбеног захтева.

462. С друге стране, и туженом може да се учини да је љегова даља одбрана

излишна. У том случају, законодавац му оставља моrућност да призна тужбе­
ни захтев.

463. Суд не може да испитује да ли је овакво понашање странака целисхо­

дно. Напротив, он је везан оваквом диспозициом странака и дужан је да, у пр­
вом случају, донесе йресуgу на основу оgрицања, а у другом, йресуgу на основу
йризнања. Диспозиција туженог и тужиоца предметом спора и тужбеним за­
хтевом није допуштена једино у случају када ЗПП ограничава могућност стра­
нка да слободно располажу својим правима (члан 3. ст. 3. ЗПП) .
464. Када тужени признаје тужбени захтев, није потребна никаква сагла­
сност тужиоца. Такође, када се тужилац одриче тужбеног захтева, није му нео­
пходна сагласност туженог. За разлику од повлачеља тужбе, одрицаље од ту­
жбеног захтева има за последицу доношеље судске пресуде која представља
коначно решење спора за странке.

III. РАСПРАВНО НАЧЕЛО

465. Начело диспозиције даје одговор на следећа питаља: 1) ко покреће
парнични nоступак, 2) којц је обим расправљања пред судом и З) како се по­
ступак развија и окончава. С обзиром на то да се сваки захтев у nарници за­
снива на чињеницама, следеће nитаље које се нужно поставља у сваком по­
ступку тиче се н~чина на који cyg сазнаје чињенице и на основу чијих gоказних
йреgлоiа уШврђује њихово йосШ.ојање. 15 Одговор на ово nитање зависи од тога
у којој мери је у одређеном процесном систему заступљене расправно или ис­
тражио начело.

1. Саэнавање чињеница
Пример: З поднесе тужбу пр?тив А и захтева да му А врати ствар коју му је дао у за­
куп. А, се сложи да Је дужан да ствар врати, али сматра да време закупа није
- -- - ---
15 Упор. Rechberger/Simotta, бр. 269; Thomas/Puzo, бр. 1 за увод; Schilken, бр. 346; Liike, бр. 13.
Део други: Парничтt йосШуйт' 129

још истеюrо. Судија, С, сумња, међуrим, да су странке эаЈ<Ључиле уговор о про­

даји. Ту ОЈ<ОЈш ост му поторди и Ц, пријатељ А.

466. Како је речено, суд мора да nримени nравну последицу одговарајуће

материјалнолравне норме, само ако су се стекли услови из њене диспозиције.
Суд је дужан да познаје право (iura novit curia), али не може унапред познавати
чиљенице на којима су темељи тужбени захтев. У погледу nравних навода стра­
нака, суд није ни у каквом погледу везан, али је дужан да их узме у разматрање
(члан 10. ЗПП) .
467. С обзиром на то да суд не може унапред знати за чињенице на који­
ма су тужбени захтев заснива, поставља се питање на који начин их он сазнаје. 16
468.Пошто странке по својој вољи nокрећу парнични поступак, логично
је да начело диспозиције обухвати и обавезу странака да правно релевантне
чињенице у поступку изнесу пред суд (члан 7. ст. 1. ЗПП). У принципу суд
може да заснује СВОЈУ одлуку само на оним чињеницама које су странке саоп­
штиле суду у току поступка. Овакав начин сазнања чињеница почива на тзв.
расправном начелу које није ништа друrо до дериват диспозиционе максиме. 17
У друrим врстама грађанског судског поступка влада тзв. инквизи­
469.
ционо начело (в. на пр. члан 8. ст. 2. ЗВП) . Суштина инквизиционоr начела се
састоји у томе да суд утврђује чињенице независно од навода странака.
470.Парнични поступак у Србији не почива на чистом расправном на­
челу. И у новом ЗПП-у задржана је одредба (члан 7. ст. 2.) која обавезује суд да
утврди све чињенице од којих зависи одлука о основаносШи Шужбеноi захШева.
Значи, суд је дужан да одступи од расправног начела и у подлогу своје одлуке
. . .
узме и ону чињеницу КОЈУ НИЈе сазнао од странака и на КОЈУ се странке уопште

не позивају. У прилог тој тврдњи можемо изнети члан 8. ЗПП, који пр едвиђа
да суд утврђује чињенично стање ,,на основу резултата целог поступка" .18

471. Дакле, у горњем примеру суд није дужан да утврђује чињенице које се
тичу постојања уговора о продаји, јер се не ради о питању које се тиче основа­
ности тужбеног захтева.
472. Понекад је у поступку нужно разликовати чињенице, ставове иску­
ства и правне норме. 19 Суд није везан диспозицијом странака о правним нор­
мама и ставовима искуства и њих утврђује независно од тога да ли се странке
на њи.х позивају. Ако је разлика између голе чињенице и правне норме јасна,
то не мора да буде увек случај када су у питању искуствени ставови.

16 Ltike, бр. 13; Habscheid, бр. 538; Трива/Дика, стр. 174.

17 Овај nринциn је у упоредном nраву ослабљен, тако да пре може да се говори о умереном
истражном начелу. В. ближе Rechberger/Simotta, бр. 269 са даљим наводима; Schil.ken, бр.
346; Thomas/Putzo, бр. 2 за увод.
18 у ЗПП 76 (члан 7. ст. 1) та обавеза суда је била још јаче наглашена. Суд је био дужан да
утврди све спорне чињенице, и то потпуно и истинито, од којих је зависила одлука о ту­
жбеном захтеву. У том смислу Познић/Ракић-Водинелић, бр. 243. За супротан став види
Трива/Белајец/Дика, стр. 143.
19 В. Jauernig, стр. 79; Li.ike, бр. 16; Habscheid, бр. 541.
 130 Ллt:К(с\Вдор Јакшиl\: Гptl~rmcкo iiроцесно йрщ1v

473. Јасно .је, да је искуствени стан щ1 река тече ниэnодно познат сним су-
5јектимн парннчноr nостуnка. Међуrим, у nоt·леду cтanona йскус.тв.а о оюже­
ним чињеницама које се темеље на научним сазнањима, СИ1)'аЦИЈа Је компли­
кованија.-'() Та.ко, став искуства грађевинске струке јесте да nостоји каузална
веза нзмеђу статике конструкције и њеног рушења; став искуства медицинске
науке јесте да наношење nовреде има за nоследицу нарушење здравља. С об­
зиром на комnлексност оваквих ставова искуства, суд ће позвати стручна лица
- вештаке, да се о њима изјасне. Битно је, међутим, разликовати оваi<ве ста­
вове од голих чиљеница, јер приликом уrврђења ових ставова искуства суд
није везан наводима странака.

2. До1Ш3иsан,е

474. Када је реч о доказиваљу, постављају се два принципијелна питања.

Прво питање се тиче чињеница о којима суд треба да изводи доказе. Да ли суд
треба да доказује све правно релевантне чињенице, или неке чиљенице може
без доказивања унети у чињеничну подлогу своје одлуке? Друто питање се од­
носи на везаност суда доказним предлозима странака.

2.1. Чшьенице о којима се изводе докази

475. Из расправног начела произилази да суд изводи доказе само о оним
чињеницама које су међу странкама спорне. Дакле, не доказују се чињенице
које је једна странка изнела, а друта их је изричито признала (члан 222. ст. 1.
ЗПП) нити, пак, чињенице које су опште познате (члан 222. ст. 3. ЗПП). Прем­
да то Закон изричито не предвиђа, треба узети да се не доказују ни оне чиње­
нiЩе које једна од странака износи, а друта их не осnорава, јер је то у духу
диспозиционог и расправног начела. 21

476. Дакле, када једна од странака призна постојање чињенице коју је дру­
га навела, ово nризнање везује ту странку, али и суд, уз услов да странка није
наЮiадно, у потпуности или делимично, оспорила постојање те исте чиље­
нице (члан 222. ст. 2. ЗПП).

477. Од овог правила постоји значајан изузетак. Суд може одлучити да се

доказују и признате чињенице, ако сматра да странка њиховим признањем
иде за тим да располаже својим захтевом на начин који је у супротности са
принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима (члан 222. ст. 1.
и члан 3. ст. 3. ЗПП).

2.2. Везаност суда доказним предлозима странака

478. Када странке предлаже извођење одређених доказних средстава (са­
слушаље сведока, вештачење, увиђај и сл.), спроводи се доказни поступак, те

20 Упор. Musielak, ZPO, бр. 38 за увод; ZollerNollkommer, бр. 10 испред§ 128.

21 Ltike, бр. 19; Schilken, бр. 347; Zeiss, бр. 178.
/~со друп1: 1lfljntll•tlttt 1/ociilyйaк 131
-----------------------
се ЈЮСТ\\О/11<1 нитање t<O одреl)ује Ј<Оји lic се од предложених ЈЮЈ<аз~ и:ш~сти
у nарничном rюступ1<у. I<онсеквентн а гюсFtеди щt рас11рао н ог нач ела била би N l
је суд везан дою:tзним предлозима странака, те д<1 је дужан и ;џ1 сме ЈЏl и з веде
само оне дою1зе I<oje су стршше 11редложнле. п

479. Међугим, у нашем ГПП -у, па и модерним кодифиt<а Ј ~ијама nарничног

постуnка, ни овај вид расправног начела није доследно спроведен.н Мuжс cl'
речи да је суд делими чно везан доказни м nредлозима стране1ка. Овде се поста­
вљају два nитања: 1) да ли је суд дужан да изведе све доказе кuје су стрUЈ·ЈЈ<С
nредложиле и 2) може ли суд да одреди извоt)ење и оних докази које стрuн ЈНI
није nредложила?

480. Што се тиче nрвог питања, домаће nарнично процесно nраво не сто­
ји на nозицији консеквентне примене расправног начела. Суд није дужан да
изведе све доказе које су странке nредложиле. Законодавац је дао суду моrу­
ћност да сам одреди који ће се докази извести ради утврђеља бипrnх чиње­
ница (члан 221. ст. 2. ЗПП).
Прим ер: Возач (тужилац} тужи предузеће за одржавање путева (тужени ) и тврди да је
због лошег коловоза слетео са пута и претрnео штету. Тужи11ац предлаже да
се изведе доказ саслушањем три сведока . Два сведока су саобраћајни по!lи­
цајци који су регулисали саобраћај на тој деоници, а трећи сведок је тужио­
чева супруга, која је са њим Била у аутомобилу. Из чињеничних навода ту->Кбе
суд је сазнао да је овом догађају присуствовао и четврти очевидац, случајни
nролазник који је помогао тужиоцу и његовој суnрузи да изађу из слупаноr
аутомобила . Суд није дужан да саслуша сва три предложена сведока.
Он може да донесе решење којим одбија извођење доказа саслушањем ту­
жиочеве супруге, ако сматра да су искази саобраћајни.х полицајаца довољни
за утврђивање релевантне чињенице о стању коловоза.

481. У вези са другим nитањем, дошло је до значајних nромена у домаћем

законодавству. ЗПП (1976) је стајао на nозицији истражног начела. Члан 7. ст.
З. ЗПП (1976) је давао суду овлашћење да у погледу извођења доказа поступа
ех officio, тј. 11 да изведе доказе које странке нису nредложиле ако су ти докази
• »
од значаЈа за одлучивање .
Пример : Када би се наш rорњи случај судио по правилима ЗПП ( 1976}, суд би могао
да ех officio донесе решење о извођењу доказа саслушањем четвртог сведока,
иако то није предложила ниједна од странака.

22 у иницијалној верзији dZPO (§ 282) је садржао управо такво решење. Суд је био везан
доказним предлозима странака. Види бшfже Jauernig, стр. 77; Lticke, бр. 19; Baur/Grunsky,
бр. 41; Zeiss, бр. 175.
23 у иницијапној верзији dZPO ( § 282) је садржао управо такво решење. Суд је био везан
доказним предлозима странака. В. ближе Jauernig, стр. 77; Li.ike, бр. 19; Baur/Gru.nsky, бр. 41;
Zeiss, бр. 175. Од овог принципа је данас одступљено у тој мери да тешко може више и да
се говори о расправном начелу. В. ближе Rechbergeг/Simotta, бр. 269 и даље; Schilken, бр.
352 и даље. Принцип је, наиме, да суд може да одреди и извођење доказа по службеној
дужности, од којих може да се очеК)1е разјашњење битних чињеница. Изузетак важи _једино
у погледу сведо1<а. В. у том смислу§ 138. OeZPO; § 273.(2) DZPO.
 132 Алеi<сандщ> Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

482. Важећи ЗПП је у овом сегменту афирмисао расправно начело (члан 7.

ЗПП). Правило је да суд може изводити само оне доказе које су странке йре­
gложиле. Друтим речима, суд не може ради утврђивања правнорелевантних
чи:њеница изводити доказе које ниједна од странака није предложила. 24
Пример: Према ЗПП-у, у горњем случају, суд не би ~огао да ~онесе решење о ~зво-
ђењу доказа саслушањем четвртог сведока, Јер то НИЈе nредложила НИЈедна

од странака.

3. Ушврђивање йроцесних йреШйосШавки

483. Правило је да суд ех officio утврђује постојање процесних претпоста­

вки. То значи да суд, независно од воље странака, утврђује (не) постојање чи­
њеница од којих зависи да ли тужилац и тужени имају страначку и парничну
способност, да ли постоји апсолутна надлежност суда и сл. Такође, важно је
напоменуrи да постојање свих процесних претпоставки за улаrање правних
лекова суд утврђује по службеној дужности (допуштеност).
Пример : Тужилац је nоднео тужбу nред ОС у Београду. Из навода тужбе се види да
тужилац има 18 година. Такође, nребивалиште туженоr је у Земуну. Ако по­
сумња у старост тужиоца, суд ће морати да одреди извођење доказа на ову
околност, јер nроцесна способност сnада у nроцесне претnоставке на које суд
nази по службеној дужности. С друге, стране, nак, суд није дужан да утврђује
где је пребивалиште туженог, јер странке могу и саме да уrоворе (одреде)
месну надлежност суда (члан 64. ЗПП).

4. Начин йримене расйравноi начела

Пример : ( 1) Т тужи А и захтева накнаду штете. А:

а) не осnорава наводе из тужбе Т
б) тврди да је Т сам доnринео настанку штете
в) тврди да А није ударио Т, али да га је nовукао за нос и тиме му nричинио
само нематеријалну штету.
(2) Т тужи А, као горе, али наводи да му је оnростио дуг.
484. Рекли смо да је принцип да странке саме износе чињенице на којима
заснивају своје захтеве, те да се чињенице, које међу странкама нису спорне, не
доказују. С обзиром на то, поставља се питање како суд треба да поступа при­
ликом nримене расправног начела на само одлучивање .
. 485 .. Странке су дужне да nред суд изнесу све чињенице на којима засни­
ваЈу своЈе з~~еве (члан 7. ст. 1. ЗПП), при чему је за одлучивање потпуно
небитно КОЈа Је од стра~ака изнела коју чињеницу. Суд, је наиме, дужан да
утврди ~ве чињенице ко~е су важне за допошсње Одлуi<е (члан 221. ст. 1. ЗПП),
тако да Је неважно да ли Је неку одлучну чињеницу изн.ео тужилац или тужени. 2s

24 На том стано~ишту је данашње хрватско право. В. Трива/Дика, стр. 182. тумаче одредбе са
истим садржаЈеМ на rope наведени начин . У том смислу и Станковић, ЗПП, Београд, 2005,
предговор, стр. 14.
25 В. ближе објашњење код Jauerлig, стр. 78-79; Zeiss, бр. 176; Lti.ke, бр. 14.
Део други: Парн11чни йосШуйаt< 133

486. До усnајања тужбеног захтева редовно долази онда када тужилац из­
несе пред суд чиљенице I<oje иду у прилогу њеl'оnом тужбеиом захтеву и када
се, након доказног поступка, покаже да су оне тачне. 26
Пример: Тако, у горњем примеру тужбени захтев Т је основан nећ када А не оспораnа
осноnаност туженог захтева ( варијанта а), односно неоснован када то прои­
злази из чињеница које је изнео тужилац, односно да је Т опростио дуг А.

487. Међутим до усвајања тужбеног захтева може доћи и у случају када

основаност тужбеног захтева проистиче из чињеничних навода туженог. Ако
тужени сам наводи чињенице које говоре у прилог основаности тужбеног за­
хтева, при чему их тужилац у тужби не наводи, доследна примена расправног
начела захтева да се у поступку и сам тужилац позове на исту чињеницу како

би суд. могао да усвоји његов тужбени захтев. 27 Међутим, ЗПП у овом случају
не инсистира на дословној примени расправног начела. Из члана 7. ст. 2. и из
члана 8. ЗПП произилази да није битно од које странке је суд сазнао за по­
стоја:ње неке релевантне чињенице. Дакле, тужилац не би морао у постуnку да
понавља као своје оне чињеничне наводе које је изнео тужени, а из којих прои­
зилази да је тужбени захтев основан.
Пример: Када из навода тужбе nроизлази да су чињенице на које се позива тужилац
тачне, суд је дужан да испита тачност чињеничних навода туженог (варијан­
та Б). Тако, ако се наводи туженог покажу, након доказног nоступка, као ис­

тинити, суд ће у целости или делимично да одбије тужбени захтев.

488. Најзад, споран је случај када обе странке износе пред суд различите
чињенице из којих, међутим, произлазе било исте, било различите правне по­
следице из различитих правних снова (варијанта в), при чему је тужени захтев
основан. 28 С ослонцем на норму из члана 7. ст. 2. ЗПП, као и на принцип iura
novit curia, треба узети да суд утврђује релевантне чињенице без обзире на то
која од странака их је изнела у поступку, те да утврђује да је тужбени захтев
основан. 29 Дакле, тужилац не би морао у поступку да понавља као своје оне
чињеничне наводе које је изнео тужени, а из којих произлази да је тужбени за­
хтев основан.
30

489. Тужбени захтев може бити одбијен на темељу чињеничних навода

тужиоца. Наиме, суд ће одбити тужбени захтев када тужилац изнесе чињенице
које говоре у прилог њеrове неоснованости, упркоц томе што је тужени про­
пустио да сам изнесе такве чињенице.

26 Изузетак nостоји само код доношења nресуде због nроrrуштања (члан 338), када чињенице
на којима се заснива тужбени захтев нису у суnротности са доказима које је nоднео тужилац.
27 Jauernig, стр. 78- 79; Schilken, бр. 347; Zeiss, бр. 177.
28 В. ближе Scbllken, бр. 348.
29 Сасвим је друго питање да ли суд у подлогу своје одлуке узима као истините чињенице
које је навео тужишщ или, пак, туже ни, при чему из оба чињенична навода произлази осно­
ва ност тужбеноr захтева. В. о томе ближе Zeiss, бр. 176 са даљим наводима.
30 В. у том смислу и Познић/Ракић-Водинелић, бр. 243.
 АлеЈ<сандар Јаt<шић: Гра~анско iipot.,ecнo йраво
134

Пример: у горљем случају тужилац тврди да му је тужени лрич.инио штету. Тужени

нс ос nорава ове наводе. Поред тога , тужилац тврди да ЈС туженом оnростио
дуг, јер је слабог имовног стања. Две године по nроузроковању штете тужен_и
је добио посао. Неосноuаност туженоr захтева nроистиче из чињеиица КОЈе
је изнео тужилац. Иако те чињенице није изнео тужени, суд ће одбити тужбе-
ни эал-тео.

IV. ОДСТУПАЊЕ ОД НА ЧЕЛА ДИСПОЗИЦИЈЕ

И РАСПРАВНЕ МАКСИМЕ

1. Уойшше

490. Дисnозициона максима и расправно начело,:н као основни принципи

парничног поступка, претрпели су суштинске измене КОЈе тешко више може­
мо да називамо изузецима, нарочито када је у питаљу конкретизација распра­
вног начела. У суштини, овде се не ради о социјализацији парничног посту­
пка, као што је то случај са социјализацијом грађанских су5јективних права,
већ, напротив , о тензији између ова два начела парничног поступка и све из­
раженијој заштити начела обостраног саслушања и равноправности странака
у nостуnку. Ова два последња начела, видели смо, имају статус људских права
(члан 6.(1) ЕКЉП).
491. Такође, важно је наnоменути да се одступања од расправног начела
понекад косе са обавезом суда да остане непристрасан у односу на странке, као
и са његовом дужношћу да странкама обезбеди потпуну равноправност у по­
стуnку.32 Суд је, наиме, дужан да активно учествује у поступку, и то већ прили­
ком претходног испитиваља тужбе (члан 278. ЗПП), али и касније, у фази када
се одржава рочиште за главну расправу (члан 299. ЗПП), те да својим пита-
. .
њима, сугестиЈама, потакне странке да у nотпуности допринесу расветљењу

чињеничноr стаља. Између ове обавезе, с једне, и дужности суда да остане не­
пристрасан и да гаранТ)'Је странкама пуну равноправност, с друге стране, гра­
ница је веома нејасна.

492. Начело диспозиције странака и даље остаје водеће за покретање и спро­

вођеље парничног постуnка. У ЗПП (2005), оно још више долази до изражаја
кроз заповест суду, али и странкама, да свој спор реше медијацијом, уместо
парн.ичењем (члан 11. ЗПП). Од начела диспозиције у парничном поступку се
одстуnа ретко, и то само у следећим случајевима:
1) у йороgичн.им йарн.ичн.им йосШуйцима могуће је да суд одлучи ех officio
и о правним последицама које нису траж~не тужбеним захтевом. Тако, на при­
мер, у поступку за заштиту од насиља у породици суд може одредити меру

31 В. о историјском развоју овог начела ближе код Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald стр. 424 и даље·
Ltike, бр. 21 и даље. ' '
32 Ово је нарочито сnорно у Немачкој збоr одредбе§ 139 ZPO. В. Musielak/Stadler ZPO бр. 4
за§ 139; Zoller/Greger, бр. 2 за§ 139. ' '
Део други: ПapНltt/11/t йосiliуйак tЗS

заштите која није тражена, ако оцени да се таквом мером најбоље постиже
эаштита (члан 287. ст. 2. ПЗ). Осим тога, неки постуnци се не могу окончати
судсi<ИМ лоравнањем, нити nресудом на основу признања или одрицања. Та­
кав је случај са матернитетским и патернитетским парницама (чла н 258. ПЗ ) ;
2) у сnоровима чијим предметом странке не могу слободно да располажу
(члан 3. ст. 3. ЗПП). Странке не моiу слобоgно ga расйолажу йреgмеШом сйора
(да закључе лоравнање, да се одрекну, односно nризнају тужбени захтев), ако
би такво располаrање било противно nринудним nроnисима, јавном поретку
и моралу. Ова синтагма означава основне принципе nравног уређења РС. Под
принудним nрописима треба разумети сва правна акта нормативног каракте­
ра, без обзира на њихов извор (закон, уредба Владе, nравилник Министарства
и сл.) који не долуштају аутономију воље странака у материјалнолравном сми­
слу. Под јавним nоретком, треба разумети фундаменталне одредбе УС, и ЕКЉП
које чине темељ политичкоr, nравног и друштвеног уређења Републике Ср­
бије. Под правилима морала треба разумети владајуће стање нормативне све­
сти у народу које законодавац још није уобличио у правну норму;
Пример: 1) тужени је признао туж5ени захтев којим је затражена уговор на казна об­
рачуната на новчану обавезу; 2) тужена општина је признала тужбени захтев
за издавање та5уларне исправе на основу уговора којим је општинска непо­
кретност отуђена без јавног надметања, З) тужени је признао туж5ени захтев
за утврђивање права сусвојине на непокретности, коју су странке изградиле
на основу апсолутно ништавоr уговора о ортаклуку. 33

3) у сnоровима чији је nредмет накнаgа шШеШе, суд може да одлучује и ван

граница захтева који су стављени у постуnку. Такви су спорови који настану
поводом захтева за restitutio in integrum (члан 185. ст. 3. 300), захтева за пла­
ћање новчане ренте (члан 188. ст. 2. 300) или спорова чији је предмет Повре­
да права личности (члан 199. 300);34
4) парнице за йонишШење уiовора из разлога апсолутне ништавости. 300
у члану 109. ст. 1. предвиђа да на аnсолутну ништавост суд пази по службеној
дужности.

493. Одступања од расправног начела се јављају у четири следећа вида:

1) суд не одлучује само на основу оне чињеничне грађе коју је добио од
странака, већ, напротив, може сам да утврди све чињенице од којих зависи
одлука о основаносШи Шужбеноi захШева (члан 7. ст. 2. ЗПП);
2) странке, умешачи и њихови заступници су дужни да пред судом говоре

исШину (члан 9. ст. 2. ЗПП).;

33 Тако VSH-Gzz, 49/49 (Грбин бр. 4), ВСХ-Гзз, 37/99 (Грбин, бр. 4), ВСХ-Рев. 1476/89 (Гр ­
бин бр. 4) .
34 Трива/Белајец/Дика, стр. 103, тврде да се овде ради о nревиду законодавца да ове норме
усклади са nринциnом дисnозиције из ~арничноr nостуnка. У уnоредном ~раву, међутњ"1,
сnисак одстуnања од начела дисnозициЈе у де1rиктном и уrоворном nраву Је далеко шири.
Види, на nример Huber, стр. 208; Habscheid, бр. 540.
136 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

з) суд није везан нити чињеничним наводима странака нити, пак, њихо­
вим доказни м предлозима, ако стекле уверење да оне теже да располажу захте­
вима где је gисйозиција сШранака ucкљyt~e1ia (члан 7. ст. З. и члан 222. ЗПП);
4) у породичним парничним nоступцима важи исШражно начело. Суд мо­
же утврђивати и оне чињенице које међу странкама нису спорне, као и чиње­
нице које ниједна од странака није изнела (члан 205. ПЗ).

2. Расвешљавање чињеница
494. Суд може да утврђује постојање и оних чињеница које у постуnку није
изнела ниједна од странака, под условом да је утврђење тих чињеница битно
за основаност тужбеног захтева. Смисао оваквог овлашћења суда јесте да се он
стара о томе да странке у потпуности изнесу све релевантне чињенице, како не

би дошло до одбијања или, пак, усвајања тужбеноr захтева, због недостатка

релевантних чиљеница .

495. Овлашћење суда је оrраничено на иницирање изношења чињеница,

не и правних ставова странака.

Пример: Т тужи А за плаћање куnопродајне цене. У тужби наводи да му је А обећао

плаћање, док су седели у ресторану и да су о томе саставили nисмено. Ме­
ђутим, Т не наводи чиљенице које би указале на постојање купоnродајног
уговора. У овом случају, суд може да поставља питања парничним странкама
о месту, времену и садржини разговора, што би указало на nостојање купо­
nродајноr уговора.

496. Међутим, суд може да странци укаже и на правне недостатке тужбе

(члан 278. ст. 1. ЗПП), као и осталих процесних радњи странака. Ово нарочи­
то важи за случај да је тужба неразумљива, при чему се мисли и на недостатак
у самом тужбеном захтеву.
Пример: Т тужи А и захтева накнаду штете у висини од 1.000 динара, јер је уговор
о куnоnродаји закључио под претљом пре 2 године.

497. Овакав тужбени захтев је неразумљив и суд је дужан да поучи тужно­

ца да уреди тужбени захтев. Међутим, суд не сме да подучава тужиоца опра­
вном основу за тужбу. Али, било би допуштено да суд упита тужиоца да ли за­
хтева и камату уз главни тужбени захтев. 35 Суд је, такође, дужан да тужиоца
позове да изнесе све чињенице које указују на постојање штете у висини наве­
деној у тужбеном захтеву. 36

498. Такође, у складу је и са обавезом суда да расветли чињенично стање

(члан 299. ЗПП) када указује странкама да предложе извођеље одређених до­
казних средстава, ако то нису саме учиниле. То, међутим не значи да he суд
37

ех officio одредити извођење појединих доказа, ако то саме странке нису пре­
дложиле.

35 Musielak/Stadler, бр. 20; ZoUer/Greger, бр. 8 за§ 139.

36 У то.м смислу Sch.Hken, бр. 357; Lill<e, бр. 23.
37 Слично је и у уnоредном nраву. В. Schilken, бр. 354; Lilke, бр. 23; Rechberge1·/Simotta, бр. 272.
Део други: Парницни йосШуйак 137

Пример: Тако, у nрвом nримеру (захтев за nлаћање куnоnродајне цене), суд не би мо­
гао да одреди извођење доказа читањем nриватне исnраве на околност да ли
су nарничне странке закључиле уl'овор о nродаји. Али, било би допуштено да
странкама укаже на потребу да се такав доказ изведе.

3. ДужносШ казивања исШине

499. Расправно начело је оrраничено и обавезом странака, умешача и њи­
хових заступника да пред судом говоре истину (члан 9. ст. 2. ЗПП). На први
поглед, чини се, да је обавеза ограничена само на усмене парничне радње стра­
нака, те нарочито на извођење доказа саслушањем странака (члан 262. ЗПП).
Међутим, исправно је да се сматра да странке и њихови застуnници подлежу
овој обавези и приликом вршења писмених парничних радњи. 38
500. Важно је напоменути да се оваква обавеза странке не простире на
обавезу откривања и саопштавања суду свих чињеница, па и оних које не иду
у прилог странци, већ је ограничена само на обавезу откривања и саопшта­
вања оних чињеница на којима странка базира свој захтев. 39 У вези са посто­
јањем тих чињеница, странка и њен застуnник не смеју да износе неистините
. .
чињенице, нити, пак, да прикриваЈу постоЈање чињеница.

501. С обзиром да се сазнање о чињеницама заснива на субјективном од­

носу човека nрема стварности, обавеза казивања истине се своди на субјекти­
вну способност човека да спозна чињенице. 40 Ово утолико пре важи за засту­
пнике странака којима су подаци о чињеницама на којима се заснива процесни
захтев странке непознати. Они о чињеницама могу да сазнају једино од стра­
нака које заступају.
502. Ова субјективна способност значи да у парничном постуnку странка
не сме лажно казивати о чињеницама за КОЈе сигурно зна да су у стварности

друr~чије, нити, пак, да прикрива чињенице за које сигурно зна да у стварно­

сти постоје. 41 Просто речено, странка не сме да лаже. 42
С друrе стране, пак, странка није дужна, односно и не поступа nро­
503.
тивно налогу из члана 9. ст. 1. ЗПП-а, када nрећути постојање чињеница из ко­
јих њен nротивник може да изведе какав захтев у nоступку." 3 Ово већ nрои­
зилази из мандата законодавца да је казивање истине оrраничено на чињенице
из којих странка изводи своје захтеве, али не и на оне на које може да се nо­
зове и противна страна.

38 Тако и Liike, бр. 23; Habscheid, бр. 549.

39 Liike, бр. 23; Habscheid, бр. 546; Schili<en, бр. 156; Rosenberg/Sch\vaЬ!Gottwald, 65, VIII 7с са
пуно даљих навода.
40 Habscheid, бр. 549; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 366. О лроблемат~щи В. ближе и Трива
/Дика, стр. 161 и даље.
41 Roseпberg/Gottwald/SI1wab, стр. 365; Habscheid, бр. 549; Schilken, бр. 156; Liike, бр. 23;
42 В. и Трива/Дика, стр. 173.
43 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 365; Liike, бр. 23.
 13~ ЛЈtеК<."<\1\ЈН'Р Јакшнћ: Грtrђанско йроцето Право

504. Ако би се прихватило супротно схватt1ње, тада fiи се потпуно из пар­

ничног nостуnка уклоншю расправно начело и оно заменило истражним.

Нанме, нн ЗПП ни ЕКЉП не обавезују парничне странке на откриваље и сао ­

nш1·сша.ње суду свих чињеница које чине nроцесну грађу. Ооа обавеза је, по­
новимо, ограничена само на оне чињенице из којих странка изводи свој захтев
у nостуnку.

Пример: ( 1) Продавац тужи купца за плаћање цене. У стварности је утоворена цена од

100.000 дин., а nродавац тврди да је ствар продао по цени од 200.000 дин.
у том случају тужилацје повредио обавезу из члана 9. ст. 2. ЗПП изношењем
не1 н:ти ните чињенице;

(2) У стварности је продавац купцу опростио дут, али ту чиљеницу није из­
нео. Пошто је ова чињеница релевантна за продавчеn захтев, постоји повре­
да обавезе из члана 9. ст. 2. ЗПП прикривањем лостојања чињенице;
(3) Ствар је имала скривене физичке недостатке. Ову чињеницу продавац
није дужан да изнесе (сме да је прећути). На тој чињеници би могао да се
базира куnчев захтев эа раскид утовора или сразмерно снижење цене.

V. НА ЧЕЛО КОМБИНАЦИЈЕ
УСМЕНОСТИ И ПИСМЕНОСТ

1. Уоuшше

505. Парнични постуnак се одвија предузимањем усмених писмених пар­

ничних радњи (члан 14. ЗПП). Усмене парничне радње се предузимају на ро­
чшптима, док се писмене парничне радне предузимају предај ом поднесака суду.

506. У старијем, канонском, праву владао је принцип писмености. Доцни­

је преовладава принцип усмености, док модерни парнични поступци почива­
ју на комбинацији начела усмености и писмености. Разлог за данашња одсту­
паља од начела усмености леже у тежњи ка концентрацији парничног поступка
(члан 10. ст. 1. ЗПП, члан 6.(1) ЕКЉП) . Другим, речима, законодавац тежи да
комбинацијом усмених и писмених парничних радњи обезбеди рационално
одвијаље парничноr поступка.

507. О начелу усмености говоримо онда када суд може да донесе одлуку
само на бази оне чињеничне грађе која је изнета усмено. Када би на чело усме­
ности било доследно спроведено, поднесци не би имали својство парничних
радњи. Њихова функција би била ограничена на то да најаве усмене радње
44

које ће бити предузете на рочишту.

508. Дословно сnроведено начело писмености значи да се парничне радње

моrу nредузимати искључиво у форми поднеска. У смена излагања странака не
би имала карактер парничне радње (Quod поп est in actis, поп est in mundo).45

44 В. тако Познић-Ракић-Водинелић, бр. 280; Habscheid, бр. 552; Ltike, бр. 25; Schilken, бр. 361.
45 Roseoberg!SchwaЬ/Gottwald, стр.
440; Habscheid, бр. 552.
Део Jtpyt · и: Пapmt•tll/1 Пot"tТtyiiaк 139
---------------------------------------------
509. Оба nринципа имају cnoje пренности и неностnтr<е. 11 ' Разло:-т које •·о­
воре у I<орист нрим е11е nринцип а усмености, огледају се у следеl;см :
1) на чело јавности је могуће само онда када се nарни• rн е радње предузи­
мају на ро ..rишту;

2) усменост омогу\1ује nотпуније оствареље распраnног начела.

Видели смо, наиме, да распраnно начсло подразумева а Ј<тивну улогу суда

у расветљавању чињеничноr стања. То је, међутим, мо1·уће само онда када суд
на рочишту за главну расправу непосредно сазнаје tЈињеничну rрађу коју му
странке усмено саопштаnаЈу;

3) усменост омоrућује потпуније остварење принципа слободне оцене до­

каза. Једино из усменог излагања учесника у поступку (странака, сnедока и сл.)
суд може да стекне утисак о тачности њихоnих навода;

4) усменост омоrућује да се присуrна странка одмах изјасни о наводима

свог противника, чиме се доприноси концентрацији постуnка.

51 О. У прилог примени начела писмености моrу се изнети разлози спреча­

вања евентуалних злоупотреба процесних права. Осим тога, начело nисмено­
сти искључује сваку могућност да суд пречује одређену релевантну чињеницу
и да је због тога не узме у подлогу своје одлуке.
511. С обзиром на то да оба система имају добре и лоше стране, домаће за­
конодавство се није у nотпуности nриклонило ниједном од њих. И за nарни­
чно процесно право Србије је карактеристична комбинација начела усмености
и писмености. Принцип усмености је изричито нормиран у члану 4. ЗПП који
одређује да суд одлучује на основу усменоr, неnосредног и јавног расправља­
ња. С друге стране, видећемо да је у члану 276. ст. 2. ЗПП изричито прописана
да суд може, већ у току припремања главне расправе, донети пресуду, при чему
није дужан да одржи приnремио рочиште, нити рочиште за главну расправу. 47

512. Комбинацију ова два начела консакрира и члан 14. ЗПП. Ова одредба
предвиђа, као принцип, да су странке слободне да се определе у којој ће фор­
ми предузети одређену парничну радњу. Оне, по nравилу, моrу бирати да ли
ће своје парничне радње предузимати nисмено или усмено на рочишту. Од
овог правила постоје изузеци. Реч је о случајевима када законодавац за одре­
ђене парничне радње предвиђа обавезну писмену форму (нпр . тужба, одговор
на тужбу и сл. - в. члан 100. ст. 1. ЗПП).

2. Важење начела усменосШи

513. Нај важније ограничење у примени начела усмености садржи члан 276.
ст. 2. ЗПП. Према onoj одредби, у одређеним случајевима суд није дужан да
расправља са странкама, нити на припремном, нити, пак, на рочишту за гла­

вну расправу већ може непосредно да оконча спор nресудом. Таква пресуда

46 В. Трива/Дика, стр. 189 и сл; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwa\d, стр. 442 и сл.

47 В. и Станковић, Пресуда без одржавања расправе, Билтен СП, ВСС, бр. 3, Београд, 2005, стр.
277 и даље.
 140 Александар Јакшиh: Грп~пнско йроt(есно йраоо

се назива nресудом без одржавања расправе. Стога, у нашем nраву тешко да

може бити речи о тзв. обавезном рочишту за главну расправу.

514. Пресуда без одржавања расправе се може донети ако се испуне сл е·

дећи, кумулативно постављени, услови:1) да је тужени nоднео одговор на ту­
жбу, 2) да међу странкама нису сnорне чињенице и 3) да су испуљене како
опште, тако и посебне процесне претпоставке.
515. Ако суд није донео пресуду или неку од одлука којима се парница
окончава већ у фази припремања главне расправе (на пример, пресуда на ос­
нову признања, в. члан 276. ст. 1. ЗПП), суд је дужан да усмено расправља са
странкама. Странке nредузимају парничне радње усмено на рочишту за гла­
вну расnраву. Суд је дужан да закаже макар једи? рочиште за главну расправу
(члан 294. ст. 1. ЗПП), и поред тога што је, већ након претходног испитивања
тужбе, стекао уверење да се ради о једноставном cnopy који би могао да се
реши и без усмено г излагања странака. Такође, суд је дужан да закаже и одржи
и припремио рочиште за главну расправу (члан 287. ЗПП), осим у изузетним
случајевима које предвиђа законодавац.

516. Од обавезног одржавања рочишта за главну расправу треба разли­

ковати факулШаШивну усмену расйраву коју суд није дужан да закаже. Тако,
у постуnку по предлогу за повраћај у пређашље стање (члан 115. ст. 3. ЗПП) ,
у nостуnку no жалби (чл.ан 369. ЗПП) суд одлучује, no nравилу, без усмене ра­
справе, али може да је одржи, када је nотребно да се nравилно утврди чиње­
нично стање.

517. Начело усмености не значи и искључеље nисмених парничних радљи

странака (поднесака) . Напротив, оно значи да суд не сме да донесе одлуку ван
оних чиљеница и захтева странака које нису биле изнете на усменом рочишту
за главну расправу и о којима се на таквом рочишту није расправљало. 48 Наи­
ме, како тужбу, тако и остале наводе, а нарочито докаэне предлоге, странке су
дужне да изнесу и да о њима излажу и расправљају на рочишту. С друге стране,
писмене nарничне радље странака служе, по правилу, за припрему усменог
расnрављаља на рочишту.

518. Тако, Шужба, ogioвop на Шужбу и йравни лекови морају да се поднесу

писмено (члан 100. c:r. 1. ЗПП), у форми поднеска. Такође, странке могу већ
у току nрипремног рочишта за главну расправу (члан 274. ст. З. ЗПП ) , али
и током самог рочишта за главну расправу да суду достављају поднеске који
садрже љихова објашњења чиљеница, доказне предлоге и nравна разматраља.
519. Дакле и nисмене парничне радње странаЈ<а морају бити доnуљене ус­
меним nарничним радљама које се nредузимају на рочишту. у пракси судова,
међутим, олако се nрелази преко захтева да се nоступак заснива на усменом
излагаљу странака. По правилу, тужба и наводи туженог (одговор на тужбу,

48 Без усмене расnраве суд не може, по nравилу, да донесе мериторну OJllГfi<y. в. Zeiss, ор. 185;
Liik.e, Ор. 25; Schilken, Ор. 363; Rechberger/Simotta, ор. 274.
Део други: Парн11чни tiocmyйaк 141

противтужба и сл.) требало би да се иэлажу усмено (члан 290, 298 ЗПП). Уме­
сто тога, nредседник већа од читавог излаrања изнесе једну реченицу: ,,тужи­
лац и тужени остају при својим наводима из тужбе ... ". На овај начин nарни­
чt~и nостуnак губи у знатној мери на транспарентности.

520. Поднесци које би странке уnутиле суду након закључења рочишта за

главну расnраву не би могли да се узму у nодлогу мериторне одлуке суда. Суд,
наиме, не може да одлучује на бази чињеница и предлога о којима није дао
могућност другој странци да се изјасни (члан 5. ЗПП). Он, међутим, може по­
ново да отвори главну расnраву, ако то сматра да је неоnходно ради разјашње­
ња важних nитања (члан 306. ЗПП).

3. ]еgинсШsо iл.авне расараве

521 . У ЗПП-у (члан 312. ст. 2.) је дошла до изражаја тежња да странке
усмено расправљају на једном рочишту за главну расnраву. У ту сврху зако­
нодавац налаже странкама да већ на припремном рочишту изнесу све реле­
вантне чињенице и доказе ( члан 274. ст. 2. ЗПП), те да донесу на рочиште све
предмете и исправе које им служе као доказ (члан 288. ст. 1 ЗПП). Међутим,
странке могу, све до закључења главне расправе, да износе нове чиљенице

и предлажу нове доказе (члан 300. ст. 2. ЗПП). Ово, по правилу, води ка од­
лагању рочишта за главну расправу и отезању nостуnка, често у недоглед.

522. Јединство главне расправе значи да стадијум главне расправе пред­

ставља једну процесну целину, чак и онда када није окончан на једном ро­
чишту. Сходно томе, приликом доношења одлуке, суд је дужан да узме у об­
зир процесно градиво које је изнето на свим рочиштима за главну расправу.

523. Тако се наше парнично nроцесно право nриближава тзв. евентуалној

максими. 49 Оно не ограничава странкама право на изношење новота током
првостеnеног поступка. У неким правним поретцима (Швајцарска) ово не ва­
жи,50 јер су странке дужне да одједном на рочишту (или у поднесцима, ако се
ради о nисменом nоступку) изнесу све чињенице и доказе о којима ће се рас­
nрављати у стадијуму главне расправе. Ако то nропусте, преклудиране су да
у неком даљем стадијуму поступка изнесу чињенице и nредлажу доказе. 51
524. Евентуална максима значи да се nоступак дели на законом уређене
стадијуме. 52 Странке су дужне да у одређеном стадијуму поступка изнесу зако­
ном nредвиђени процесни материјал (средства одбране и напада - реплике,
дуплике и сл.), те су преклудиране да их изнесу у следећој фази, у којој закон
то не nредвиђа. Из страха од nреклузијс, странке су, nрактично, у свакој фази

49 В. иэлаrање народног посланика Драгора Хибера, на стр. 39.

50 В. тако члан 19. Basler ZPO. В. ближе Schmid, стр. 14 и даље са даљим наводима; Rosenberg
/SchwaЬ/Gotwald, стр. 447.
51 Schilken, бр. 367; Zeiss, бр. 205; Musielak, бр. 107.
52 Упор. Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 447; Habscheid, бр. 544.
 142 Александар ]акшић: Грађанско йроцесно йраво

износиле читав процесни материјал, и то као главне и евентуалне захтеве. Тако,

су поднесци били обимни у свакој фази и истоветноr садржаја. Отуда и назив
евентуална максима. На пример (према }ames Goldschn'lidt, ZPO,. 2. Auflage, 1932),
тужени истиче: ,,прво, ниси ми дао новац, а и овако ништа НИЈе истина; друго,

вратио сам ти новац пре годину дана; треће, рекао си ми да ми новац покла-
. »
њаш; даље, потраживање Је застарела , итд.
525. Распарчавање рочишта за главну расправу повлачи за собом још је­
дан битан проблем. Често странка на једном рочишту за главну расправу пре­
дузме парничну радњу са једним садржајем (на пример, призна неку чиље­
ницу као неспорну), да би на следећем рочишту предузела процесну радњу
сасвим супротне садржине. Наша право стоји на становишту (члан 222. ст. 2.
ЗПП) да је ствар слободног судијског уверења да процени признање и накна­
дно оспоравање неке битне чиљенице. У другим правним системима, међу­
тим, нема могућности за такво поступање (venire contra factum proprium). 53

4. Начело йисменосШи
526. Осим у случају из члана 276. ст. 2. ЗПП, када суд мериторно пресудом
окончава парницу, одржавање усмене расправе неће бити неопходно када се
доноси одлука о трошковима поступка (члан 159. ст. 1. ЗПП).
527. Такође, у фази припреме за главну расправу, суд може да донесе
и пресуду на основу признања (члан 336. ЗПП) или пресуду на основу про ­
пуштања (члан 338. ЗПП). У првом случају, да би се донела пресуда, неопхо­
дно је да тужени у одговору на тужбу призна тужбени захтев. У другом, напро­
тив, до доношења пресуде на основу пропуштања уnраво и долази због тога
што тужени није у одтовору на тужбу оспорио тужбени захтев. Најзад, и сам
тужилац може поднеском да се одрекне тужбеног захтева, када суд доноси
пресуду на основу одрицања (члан 337. ЗПП). У сва три случаја не долази до
заказивања н.ити припремног нити, рочишта за главну расправу.

528. ЗПП предвиђа обавезан писмени поступак једино у поступку за из­

давање платног налога (члан 453. и даље). Платни налог издаје председник
већа и у том поступку се никада не одржава усмена расправа.
529. У привредним споровима, одржавање рочишта за главну расправу је
факултативно. Суд може, али и не мора да о држи рочиште за главну расправу
(arg. из члана 488. ЗПП). Потреба за одржањем рочишта за главну расправу
у привредним споровима зависи од могућности суда да само на основу писме­
них исправа потпуно и истинито утврди чињенично стање (члан 299. ЗПП) .

53 В. ближе Schilken, бр. 367; Liike, бр. 28. Наше право једини изуэетаi< у том погледу nредnиђа
у nривредним сnоровима. В. члан. 483 ЗПП-а.
Део други: Парнични йociliyйa" 143

VI . НА ЧЕЛО НЕПОСРЕДНОСТИ
530. Начело непосредности у парничном nоступку има два важна сеrмен­
та. 54 Пре свега, свако расправљање, а nоготово извођење доЈ<аза (ч лан 225. ст.
1. ЗПП) има се обавити пред судијом, односно већем које руководи парницом.
Осим тога, начело непосредн ости значи и тада суд у непро мељеном са ставу

треба да одржи сва рочишта за главну расправу (члан 316. ст. 1. ЗПП) и да
донесе пресуду (члан 339 ст. 2. ЗПП ).
531. Начело неnосредности има за циљ да обезбеди доношеље правилне
и законите одлуке. Ако се расправљаље обавља пред судијом (односно већем ),
ако су сва рочишта за главну расправу о др жан а пред и стим судијом (односно
истим већем) и ако је одлуку донео судија (односно веће) који је руководио
главном расправом, чиљенично стаље ће утврђивати оне судије које су стекле
свој лични утисак о излагаљима и понашаљу учесника на рочишту за главну
расправу. То пружа веће гарантије да ће суд тачно и потпуно утврдити чиље­
нично стаље .

532. За очув аље непосредности у постуnку до вољно је да пресуду донесе

оно веће чији су чланови учествовали на последљем рочишту за главну рас­
праву (члан 339. ст. 2. ЗПП).
533. Премда закон налаже да се ново р очиште за главну расправу увек
одржава пред истим већем (члан 316. ст. 1. ЗПП ) постоје изузеци од примене
начела непосредности у корист оствареља друтих начела парничноr поступка

и захтева да се одлука донесе у разумном року. У дуготрајним и компликова­

ним споровима тешко се може очекивати да ће стадијум главне расправе за­
почети и окончати се пред већем које би било у идентичном персоналном са­
ставу. Тако, ако током поступка дође до одлагаља главне расправе, али не и до
промене у саставу већа, главна расправа се наставља, тако што председник
већа укратко излаже дотадашљи ток главне расправе. Међутим, и у овом слу­
чају, да би се очувало начело непосредности, веће може да одреди да расправа
почне износа (члан 3l6. ст. 2. ЗПП) .
534. Расправа увек мора да почне изнова, ако дође до промена у персонал­
ном саставу већа током трајаља парнице (члан 317. ЗПП). Суд, међутим, може
да одлучи да не изводи поново већ изведене доказе (сведоци, вештаци, уви­
ђај ), већ само да прочита записнике о изведеним доказима. Сагласност страна­
ка за овакво решеље суда није потребна, али је суд дужан да пружи прилику
странкама да се о томе ИЗЈасне.

535. Овде би требало правити разлиь.')' између извођеља доказа саслуша­

њем сведока и саслушањем странака с једне стране, и доказа изведених на дру­
ги начин. Само у овом друтом случају, суд не би морао поново да изводи већ

54 Упор. у том смислу н Rechbeгger/Siшotta, бр. 277; Habscheid, бр. 553; Zeiss, бр. 189; Schilken,
бр. 378; Li.ike, бр. 31; Roseнberg/SchwaЬ/Gott"\vald, стр. 449.
144 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

изведени доказ. Али када је у питању саслушање сведока .и странака, не би сме­

ло да се на овај начин одступи од начела непосредности, Јер суд може да се уве­
ри у веродостојност исказа ових лица само у непосредном контакту с њима.

536. Најзад, од начела непосредности се одступа и у случаЈу када доказе из­

води замољени суд (члан 225. ЗПП). Наиме, у неким ситуацијама није могуће
извести све доказе пред nоступајућим судом, јер се неки од њих налазе на по­
дручју друтог суда. У том случају ће се поступајући суд, у форми правне nо­
моћи, обратити замољеном суду, који ће извести одређене доказе. На рочишту
за главну расправу, које се држи пред nоступајућим судом, ће се про читати
записник о доказима који су изведени пред замољеним судом.

537. Са извођењем доказа од стране замољеног суда не треба мешати слу­

чај када суд своју одлуку заснује на доказима који су изведени у друтом nосту­
пку (на пример, на исказима сведока који су дати у друrој nарници). Овај дру­
ги случај, судска nракса третира као повреду начела неnосредности. 55
538. Најзад, у неким ситуацијама начело непосредности није могуће да се
примени из техничких разлога . Модерна легислативна решења предвиђају
и моrућност да странке изводе своје парничне радње, не директно усмено пред
судом, већ путем видео комуникација (в. пара. 128.а. dZP0).56 Овакво преду­
зимаље парничних радњи путем видео линка (преноса тона и слике) је у скла­
ду са начелом непосредности.

VII. НАЧЕЛО ЈАВНОСТИ

539. Док су се раније расправе одвијале иза затворених врата, данас је прин­
цип да се суђење врши јавно (члан 4. ЗПП). 57 Јавност суђења, односно могу­
ћност да и правно незаинтересована лица имају увид у суђење (и да, на тај
начин, контролишу рад судова) тековина је идеја о демократском друштву
и представља један од основа за изградњу правне државе. Отуда је и начело
јавности тако високо котирано да је инкорпорирано у члан 6. ( 1) ЕКЉП.
540. Начело јавности обухвата две ствари: 1. јавност расправљања пред су­
дом и 2. објављиваље судске одлуке. 58

1. ]авносш расйрављања upeg суgом

541. Јавност расправљања пред судом значи да рочишту за главну распра­
ву, али и осталим рочиштима у парничном nоступку, могу да присуствују сва
пунолетна лица (члан 307. ЗПП).

55 ОкС Зрењанин, Гж . 1599/2000, ИСП, бр. 1/2002, стр. 44.

56 В. ближе Baumbach/Lauterbach/AЉers/Hartmann, бр. 1 и даље за § 128а. dZPO; Rosenber
/SchwaЬ/Gottv.•ald, 80, Ш. g
57 В. Habscheid, бр. 551. Дан~с јавност у расправљању гарантују и ~тан 142. ст. 3. Устава РС,
члан 90. Устава Р. АустриЈе, члан 169. Устава СР Немачке .
58 Упор. и Ltike, бр. 33; Rechberger/Simotta, бр. 281; Schilken, бр. 381 са даљим наводима.
Део нрупt : ПapmttfiШ йосй:lуйак 145

542. Тр анспарентн ост парничног поступка стоји у тензији са правом на

приватност и могућношћу повреде личних права учесника у nоступку. Стога
законодавац ( члан 308. ст. 1. ЗПП ) предвиђа да суд може да искључи јавност
са главне расправе, ако то захтевају интереси чувања службене, rюсловн е или
личне тајне или разлози морала. Ови последњи разлози се нарочито односе на
поступање у брачним и породичним стварима, у којима је јавност поступно
искључена (члан 206. ПЗ).

543. Ако суд искључи јавност са главне расправе, тада је дужан да о томе
донесе посебно решење, те да га објави. Против овог решења, није дозвољена
жалба (члан 310. ЗПП).
544. Суд може да искључи јавност и онда када не може да обезбеди не­
сметано одржаваље главне расправе (члан 308. ст. 1. ЗПП).
Пример: Тужилац поднесе тужбу против свог предузећа ради накнаде штете претр­
пљене на раду. У знак подршке тужиоцу, стотинак радника туженоr се упу­
ти на рочиште за главну расправу. Суд одреди да се расправа има обавити
у сали која може да при ми десетак nосетилаца. У овом случају суд би могао
да искључи јавност, јер расправа не би могла несметано да се одржи уз прису­
ство великог броја nосетилаца. С друге стране, пак, ако би суд то одређење
неnодобне nросторије извршио са намером да спречи присуство ј авности ,
nостојала би повреда начела јавности у nарничном лоступку. 59

545. Од опште јавности, треба разликовати тзв. сШраначку јавносШ. 60 Суд

не може ни у ком случају да са рочишта за главну расправу искључи странке,
љихове заступнике и умешаче (члан 309. ст. 1. ЗПП). Такође, у оквире стра­
начке јавности спада и право странака да се непосредно уnознају са процесним
радњама суда и противне странке. Дакле, странке и љихови заступници могу
да присуствују вршењу свих парничних радњи, те да врше увид у списе пред­
мета и да их фотокопирају (члан 145. ЗПП) . Остала, трећа лица, имају такво
право, само ако за увид имају какав оправдани интерес. Страначка јавност не
укључује и право да странке буду присутне када суд већа и гласа. 61

2. Објављивање йресуgе

546. Пресуда се увек објављује јавно, 62 чак и када је јавност била искључена
са главне расправе (члан 339, 340 ЗПП). Ако и даље стоје разлози због којих је

59 Michalski, стр. 12.

tiO Такn и Rechberger/Simotta, бр. 283; Schilken, бр. 381; Jauernig, стр. 93; Lilke, бр. 34;
Три ва/Ди ка, стр. 197-198.
61 И нтересантно је поменути да у неким државама јавност обухвата и учешћ е странака
nриликом доношења nресуде (већања и rласања). Т~кав је nостуnа.к nред швајцарским
Савезним судом, као и nостуnак доношења одлука у ЈОШ не1<им шващарским 1<антони ма.
Види ближе: Habscheid бр. 551.
62 Ово nроизлази непосредно из nраксе суда у Стразбуру у вези са применом члана 6.(1)
ЕКЉП. Упор. и Rechberger/Simotta, бр. 281; Li.ike, бр. 33.
 146 Апександар }акшић: Гра~анско йроt~есно йраоо

јавност била искључена са главне расправе, суд може јавно да објави само из­
реку пресуде, а да поново искључи јавност када саопштава њено образложење.

VIII. ПОВРЕДЕ НА ЧЕЛА УСМЕНОСТИ)

НЕПОСРЕДНОСТИ И ЈАВНОСТИ

547. У нашем праву повреда начела усменосШи не представ~а више тзв .

апсолутно битну повреду одредаба парничног поступка. Другачије је са повре­
дом начела нейосреgносШи и јавности. Ако је пресуду донео судија који није
учествовао на rлавној расправи, односно ако је у доношењу пресуде учество­
вала особа која нема својство судије (члан 361. ст. 2. т. 1. ЗПП), или ако је про­
тивно закону била искључена јавност на главној расправи (члан 361. ст. 2. т. 11.
ЗПП), пресуда ће моћи с успехом да се побија како у поступку по жалби, тако
И у постуnку ПО реВИЗИЈИ.

548. Остале повреде начела непосредности и јавности имају карактер ре­

лативно битних повреда правила парничног поступка. Странке могу да се по­
зивају на њих у поступку по правним лековима, али успех правног лека зависи,
у првом реду, од тога какав је био утицај повреде ових начела на правилност
и законитост судске одлуке.

IX. НА ЧЕЛО ОБОСТРАНОГ САСЛУШАЊА

(AUDIATUR ЕТ ALTERA PARS)
1. УойшШе

549. Начело обостраног саслушања странака је нормирано у члану 5. ЗПП.

Ова одредба предвиђа да ће суд свакој странци пружити могућност да се изја­
сни о захтевима, предлозима и наводима њеног nротивника. Суд, по правилу,
не може одлучивати о захтеву странке, ако њеном противнику није пружио
моrућност да се о том захтеву изјасни.

550. Начело обостраног саслушања представља фундамент парничног по­

ступка, и пре свега основ за спровођење фер поступка. Суд има, додуше, пуно
простора у оквирима тзв. материјалног управљања парницом да доноси реше­
ња којима каналише ток поступка у одређеном смеру. Међутим, суштина је да
суд обезбеди странкама поштено суђење, да материјално управљање парницом
прилагоди предмету спора и самим странкама, како би исnунио њихова ле ги­
тимна очекиnања да нс Буду оБјекти, већ, напротив, субјекти у парници. 63
551. У нашем праву овом на челу је посвећено далеко мање пажње него што
би то било потребно с обзиром на захтев из члана 6.(1) ЕКЉП. Разлог, веро­
ватно, лежи и у томе што начело обостраног саслушања у парничном поступку

63 Упор. у '.ГОМ смислу Rechberger/Simotta, бр. 290; LUke, бр. 35; Jauernig, стр. 102.
Део /~руrи: Парни•11иt йоаuуйаt< 147

нема ранг уставн ог начела, као што је то случај у другим европским државама.м
Члан 22. УС, који предвиђа да свако има право да брани своја права и интересе,
је свакако и по стилизаЦИЈИ, али и по садржини, управљен ка заштити права

странке у упрnвном, или, евентуално у кривичном постуnку.

2. Примена и gомашај начела обосШраноi саслушања

552. Начело обостраног саслушања се нарочито баrателизује у нашој суд­
ској пракси, где већ деценијама није добило конкретне обрисе. Видели смо да
члан 5. ЗПП садржи општи налог суду да свакој странци пружи могућност да
се изјасни о захтевима, предлозима и наводима противне стране, те забрањује
суду да донесе одлуку о захтеву о коме противној страни није дао могућност
да се изјасни.
553. Међутим, домашај овог начела је далеко шири. Права која произила­
зе из овог начела уживају и умешачи, као и сва трећа лица која учествују у пар­
ници, те лица на која се простире тзв. материјална правноснажност пресуде. 65

554. Начело обостраног саслушања обухвата следеће дужности суда, одно­

сно следећа права странака:
66

1) суд је дужан да странци омогући (пружи прилику) да изнесе своје чиње­

ничне наводе, захтеве и предлоге, нарочито доказне предлоге;

2) суд је дужан да странци омогући (пружи прилику) да се изјасни о наво­

дима, захтевима и предлозима противне стране;

3) суд мора да узме у обзир наводе, захтеве и предлоге странака, ма какви

они садржински били;
4) суд је дужан да размотри сваки од навода, захтева или предлога стра­

нака, ма какав он садржински био и да о томе донесе одлуку;

5) најзад, суд је дужан да узме у разматраље и правна схватања странака

(члан 298. ст. 4. ЗПП) .

555. Закон конкретизује начело обостраног саслушања странака током чи­
тавог трајаља парничног поступка. Тако, ако је реч о писменим поднесцима
странака или парничним радљама суда, тада се тужба обавезно доставља ту­
женом на одговор (члан 281. ЗПП), пресуда обема странкама (члан 341 . ЗПП),
а жалба противној страни на одговор (члан 366. ст. 1. ЗПП) . Када странке
усмено расправљају на рочишту, тада свака од њих може да износи своје чи­
њеничне наводе, да ставља своје до казне предлоге, а суд је дужан да противној

64 Право на обостранn саслушање (Rechtliches Gehбr) гарантују, на nример, члан 4. швајцар­

ског У става, те члан Ј 03. немачког У става. Свака nовреда овог nрава у nарничном постуnку
повЈiачи за собом могућност да се поднесе тужба Уставном суду. В. ближе Habscheid, бр.
547; Musielak, бр. 99.
65 Jauernig, стр. 103 са даљим наводима; Lli.ke, бр. 35.
66 Принцип је nостављен још у BverfG 3, 359, 363, а следи га и ЕСЉП. В., на пример, одлуку
Borgers, Пресуда од 30.10.1991, Series А, no. 214-А, бр. 28. Упор. и Rosenberg!Sch ...vaЬ/Got­
twald, стр. 457; Zeiss, бр. 192; Musielak, бр. 99.
148 Александар Јакuшћ: Грађанско йроцесно йраоо

странци омогући да се изјасни нс1 сваки навод и nредлог који је изнет у nарници
(члан 298. ст. 3. ЗПП).
556. Такође, видели смо да странке равноnравно имају nраво увида у сnисе
предмета.

557. Странке имају право да се користе nравима која сnадају у оквире на­
чела обостраног саслушања. Оне, међутим, нису дужне да се изјашњавају на
наводе и nредлоге nротивне стране. То не утиче на nовреду начела обостраног
саслушања. Довољно је, наиме, да је суд омогућио странкама да се својим пра­
вима служе, па да се сматра да је начелу обостраног саслушања удовољено. 67
Јер, правило је да- странку коју nропусти да о року предузме какву n~рничну
радњу, на nример, пропусти да се у току првостепеног поступка ИЗЈасни на
68 .
навод и мишљење вештака, погађ а nреклузиЈа.

Пример: ( 1) Т тужи А ради враћања дуга од 500.000 дин. А, иако уредно nозван, изо­
стане са рочишта за главну расnраву, а Т захтева да суд мериторно одлучи.
Судија, међутим, nримети да Т није навео у тужби, када досnева рок за вра ­
ћање зајма. Т се досети и на рочишту наведе да је захтевао од А да му врати
зајам лре З месеца. У овом случају, уnркос томе што је тужени изостао са пр ­
вог рочшuта за главну расправу, суд неће донети nресуду. Ово због тога, јер
је тужилац на рочишту за главну расправу изнео чињеницу о којој је суд ду­
жан да туженом пружи прилику да се ИЗЈасни.

(2) Странка је уредно позвана на рочиште на коме су саслушавани сведоци.

Изостала је са тог рочишта и суд је саслушао сведоке у њеном одсуству. У да­
љем току постуnка странка је уnозната са исказима сведока и на те исказе
није ставила nримедбе. У овом случају не постоји повреда начела обостраног
саслушања странака, јер је суд и одсутној странци пружио моrућност да при­
суствује рочишту и да се изјасни о изведеним доказима.

558. У одржању начела обостраног саслушања нарочито је важна активна

улога суда. Није довољно да суд немо констатује да су странке учиниле одре­
ђене предлоге, нарочито доказне предлоге, да су изнеле одређене чињенице.
На чело обостраног саслушања га обавезује да о свему томе заузме и свој став,
те да тај став и образложи. 69

559. Најзад, видели смо да је суд дужан да странкама пружи прилику да из­
несу своје виђење и у погледу правне ситуације у спору. Међутим, ова обавеза
нема неки већи практични значај, с обзиром да у нашем парничном поступку
важи принцип iura novit curia.

3. Оiраничење йримене начела обосШраноi саслушања

560. Ограничења овог начела имају за циљ да спрече одутовлачење посту­
пка или, пак, налазе своЈе оnравдање у оним поступцима чији би смисао био

67 Liike, бр. 36; Habscheid, бр. 548; Jauernig, стр. 103; Thomas/Putzo, бр. 12 за увод.
68 ВСС, Рев. 628/2006 од 18.05.2006.
69 Ltike, бр. 35; Schilken, бр. 398.
Део други: ПapНI.tttнu йосШуйак 149

осујећен, I<ада би се инсистирало да се и nроти оној страни пружи могућност да

се изјасни.
561. Неки поступци (издавање платног налога - члан 453. ЗПП; одреi)и ­
вање привремених мера - члан 291. ЗПП; обезбеђење доказа- члан 272. ст. 2.
ЗПП ), имплицирају хитности доношење судске одлуке без моrућности да се
и друта страна изјасни о предлозима и наводима свог протиnника/0 Међутим,
чим је одлука суда донета, противној странци мора да се обезбеди могућност
да у поступку оспори доношење такве одлуке.

562. Треба напоменути да доношење пресуде због пропуштања (члан 338.

ЗПП) није противно начелу обостраног саслушања, јер је странка пропустила
да се у одговору на тужбу изјасни о наводима и предлозима тужиоца. Такође,
ако једна од странака не дође на рочиште, суд може да расправља само са при­
сутном странком (члан 296. ст. 1. ЗПП). Међутим, и у овој ситуацији суд не би
могао да донесе од.луку на штету одсутне странке, ако би се она базирала на
чињеницама и доказима који су изведени на рочишту. Суд би, наиме, био ду­
жан да таквој странци достави записник са рочишта и остави јој могућност да
се изјасни о резултатима који су настали након одржаноr рочишта. 7 1

4. Послеgице йовреgе начела обосШраноi саслушања

563. Повреда на'Чела обостраног саслушања има карактер апсолутно битне
повреде правила парничноr поступка. Ово зна'Чи да она, у поступку по жалби,
повлачи са собом и укидање судске одлуке, без обзира да ли би исход спора
био другачији, да је током парнице поштовано начело обостраног саслушања
странака (члан 361. ст. 2. т. 7. ЗПП). Такође, због ове повреде могућа је и реви­
зија (члан 398. ЗПП), као и предлог за понављање поступка (члан 422. ЗПП).
Пример: Судска пракса је следећа поступања квалификовала као повреду начела обо-
страног саслушања странака: ( 1) првостепени суд је одложио рочиште и по­
звао странку да се у одређеном року писмено изјасни о наводима њеног про­
тивника. Првостепени суд је донео пресуду пре истека тог рока, (2) тужилац
је повисио туж5ени захтев на рочишту на коме тужени није био присутан,
а суд није одложио рочиште и доставио туженом препис записника са тог
рочишта (у складу са чланом 193. ЗПП), већ је наставио постуnак са тужио­
цем, закључио главну расправу и усвојио повишен тужбени захтев; (3) суд
није противнику жалиоца доставио жалбу на одговор; (4) странка је изоста­
ла са рочишта за главну расправу јер јој позив на рочиште није био уредно
достављен. Суд је расправио са њеним противником, закључио главну ра­
справу и донео одлуку; (5) суд је заказао рочиште и доставио странци позив
за ро•шште тако да је између момеwт::~ Д()Стапљања П()ЗИва и момента одржа­
вања рочишта остао временски размак мањи од осам дана (в. члан 288. ст. 3.
ЗПП). Странка је са рочишта изостала, а суд је расправио са њеюiм nро­
тивником, закључио главну расправу и донео одлуку; (6) суд је на рочиште

70 В. изричито Решење ОкС Ваљево, Гж. 398/04 од 21.03.2004, ИСП, 12/2005, стр. бi.
71 В. у том смислу RosenbergJSch,vaЫGot\vald, стр. 459; Thomas/Putzo, бр. 19 за увод.
 Александар Јакшић: Гра~анско йроцесно йраво
150

позвао само странку а не и њеноr пуномоћника; (7) суд је удаљио из суднице

пуномоћника странке због нарушавања реда, а на захтев странке није одло­
жио рочиште (члан 319. ст. 3. ЗПП); (8) суд није прожио странкама могу­
ћност да се изјасне о налазу и мишљењу вештака.
72

564. Начело обостраног саслушања странака је строго формалне йpupoge/ 3

Ово значи да она повлачи за собом и укидаље судске одлуке, без обзира да ли
би исход спора био другачији, да је током парнице поштовано начело обо-
страног саслушања.
74

Х. НА ЧЕЛО ЕФИКАСНОСТИ

1. Уойшше

565. Савремени правни системи су оптерећени проблемом дужине траја­

ња парничног поступка. Све реформе грађанског nроцесног права/ па и ова
5

најновија у Србији из 2004. године, управо се спроводе са циљем да се стран­

кама обезбеди ефикасно право на правну заштиту, да се парнични поступак
тако структуира да суд што је то раније могуће оконча поступак мериторном
одлуком.

566. Прекомерно трајање поступка може да буде резултат много факто­

ра:76 комnлексности предмета спора, мањкавости у организацији правосуђа
(недостатак судија и помоћног особља, техничка неопремљеност), али и по­
следица тактике странака, њиховог несавесног коришћења процесним прави­
ма и сл. Поступак пред ЕСЉП -ом траје, такође, дуго, што је парадоксално, јер
тај суд управо одлучује о повреди права из члана 6.(1) ЕКЉП која се односе на
пружање ефикасне правне заштите.

567. Међутим, веома је тешко апстрактним правним нормама гарантова­

ти право на ефикасну правну заштиту. ЕСЉП је у својој пракси, као што смо
то видели, поставио само критеријуме за оцену повреде права на одлуку ура ­
зумном року in concreto. С друге стране, пак, право на ефикасну правну зашти­
ту произилази из самог постулата владавине права и нарочито права на тужбу/ 7
тј. права на правосуђе, тако да неостваривање ефикасног парничног поступка
обесмишљава читав систем правне заштите субјективних грађанских права.

72 В. ВСХ-Пж. 134/78 (Грбин, стр. 327); СавС-Гзс. 23/94/ЗСО, књ. 19, св. 1. за 1994. г, стр.
167- 168; ВСХ-Рев. 1333/2000 (Грбин, стр. 329); ВСХ-Рев 2015/94 (Грбин, стр. 329); ВСХ-Гж
1488/79 (Грбин, стр. 327); ВСХ-Рев. 1386/85 (Грбин, стр. 327- 328); СХ-Рев. 356/94 (Грбин ,
стр. 327); ВСХ-Рев. 2580/86 ( Грбин, стр. 328); ОкС Сисак, Гж 977/90 (Грбин, стр. 328); ВСХ­
Рев. 1632/86 ( Грбин, стр. 328 ); ВСХ- Рев. 50/87 (Грбин, стр . 328); ВПСХ- Sl. 2157/77 ( Грбин,
стр. 327); ВСХ-Рев. 1614/85 ( Грбин, стр. 327); ВСХ- Рев. 394/87 (Грбин, стр. 327; ВСХ-Рев.
3073/90 ( Грби.н , стр. 327).
73 Habscheid, бр. 547.
74 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 459; Rechberger/Simotta, бр. 291; Zeiss, бр . 193.
75 Упор. Roseлberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 451.
76 Упор. 5chi1ken, бр . 382; Zeiss, бр. 204; Habscheid, бр. 559.
77 Тако и SchiJken, бр. 382; Habscheid, бр. 559.
Део други: Парнични йосШуйак 151

568. С друге стране, ваља нагласити да ефикасан парнични постуnак може

да колидира са дужношћу суда да потnуно расветли чињенично стање и, наро­
чито, са начелом обостраног саслушања странака. 78 Брзина може да има за по­
следицу nовршност, na и ускраћивање права странкама да износе чињеничну
rрађу, nредлажу доказе и изјашњавају се на наводе, схватања и nредлоге nро­
тивне стране.

569. Но, дужност је државе да процесне законе тако структурира, да би

странке могле ефикасно и брзо да дођу до коначног решења спора. Она то, по
nравилу, чини на дв~ начина: nрви, тако што налаже странкама дужност да се

савесно користе СВОЈИМ nроцесним nравима, и друго, тако што налаже суду да

сnроведе постуnак без одуговлачења.

2. СавесносШ и йошШење у йарничном йосШуйку

570. Савремено процесно право не познаје обавезе у смислу материјалног

nрава које би могле да буду принуд~о извршене. У nринциnу, странка у пар­
ници може да дела, активно учествУЈе у nостуnку тако што износи чиљенице,

предлаже доказе, долази на рочишта за главну расnраву, али она то није gужна
ga учини. 19 У парници је реч о процесним теретима, а не о обавези у мате­
ријалноправном смистrу. 80
571. Тако, странка нема обавезу да предложи извођење одређеног доказа,
нема обавезу да се појави на рочишту, али има йроt<есни ШереШ да предузима
nроцесне радње, јер ако их не nредузима nогађају је штетне, такође, nроцесно­
nравне nоследице.

572. Постојање nроцесноправних терета на страни странке, а не обавеза, је

у складу са диспозиционом максимом и расnравним начелом на којима, у nр­
вом, реду nочива nарнични постуnак .

573. Међутим, ЗПП познаје, осим процесних терета, и обавезе странака на

чије извршење, додуше, странка не може да буде приморана. Непоштовање
тих обавеза, ипак, за странку има негативне процесноnравне последице .

574. Постоје йipu враuе обавеза странака: 1) да савесно користе процесна

nрава, 2) да говоре истину, 3) да не злоупотребљавају своја процесна права
(члан 9. ЗПП).

З. Начини злоуйоШребе йроцесних йрава81

575. Свако коришћење nроцесног права противно циљу ради чијег оства­
реља је оно установљено објективним правом начелно представља злоупотребу

78 Jauernig, стр. 93.

79 Упор. Zeiss, бр. 195. В. и Познић/Ракић-Водинелнћ, бр. 260; Трнва/Днка, стр. 201; Schilken,
бр. 147.
80 В. Roseпbct·g/Sch'l'vaЬ/Gott'''ald, стр. 362; Zeiss, бр. \96. Упор. н Тр11ва/Дика, стр. 202.
81 в. 0 томе обилну судск)' npai<C)' код Zeiss, бр. 195 и щuье. Таt-:ође, ПознићЈРакнћ-Водннелнћ,
бр . 261 и даље.
 152 Ллею.:аtщнр Јнюшrh: Грађанско йроц<юю йраоо

nрана. 11 ~ На nрим~р. ако тужилац nодноси тужбу у другу сврх-у, а не да би му

бнл\-\ пружена правна за ш тита~ at<o тужени подноси t<омnензациони nриговор,
щ1 би одуговлачио nостуnак, премда нема према тужиоцу никакво компензn­
бнлно потражнвање н сл.

3.1. Преварно ствараље процесних стања

ifrauslegis)
576. Fmus legis у парничном поступку се састоји у ствараљу чињеница или
у нзношењу лажних чињеница како би се произвела одређена процесна после­
дица :које не би било, да се странка није послужила преваромУ
577. Тако, тужилац подели тужбени захтев на више мањих износа и по­
крене парницу пред разним судовима, каi<О би туженог изложио шикани и
трошковима; странац без домицила у РС цедира потраживање на домаћеr
држављанина, тужиоца, како би избегао плаћање cautio iudiicatum solvi; пове­
рилац цедира потраживање на лице слабог имовног стања, тужиоца, како би
издејствовао тзв. сиромашко право.

578. Посебан видfraus legis-a је тзв. йривиgна йарница. 64 Привидна парни­

ца се води у сасвим другом циљу, а не због тога што тужилац има правно­
заштитну потребу. У нашој судској пракси често су вођене привидне парнице
за развод брака ради остваривања услова за стицање тзв. станарског права.

3.2. Venire contra factum proprium

579. У овој груnи случајева којом се крши начела савесног парничења је­
дна од странака се у парници понаша суnротно ономе на шта се у стварности

обавезала према другој странци. 85 Тако, странке су се договориле да се тужба

повуче , да се nовуче правни лек или, nак, да се постуnи суnротно. Такође, овде
је могућа и повреда тзв. pactum de поп pretendo којим странке одлажу туживост
субјективног права.

580. С обзиром на то да се овде, заправо, ради о закључењу процесних уто­

вера ван парнице, о њиховој допуштености и дејствима увек ће одлучити суд.

3.3. Злоупотреба процесних овлашћења

581. Странке не смеју да nредузимају процесна радње чији би циљ био
одуговлачење парнице (члан 9. ст. 1. ЗПП). Ако то и покушају, дужност суда
јесте да их у томе спречи (члан 9. ст. 3. ЗПП). Тако, странка може да тражи
изузеhе судије више пута, а да при томе не постоје никакви стварни разлози за

82 В. бл.иже Водинелиh, Такозвана злоуйоШреба Права, Београд. О различитим класифиЈ<а-

цијама В. Zeiss, бр. 197 и даље; Schilken, бр. 148 и даље.
83 Schilken, бр. 149; Zeiss, бр. 197.
84 Познић/РаЈ<и.ћ-Водинел.ић, бр. 263; Roseпberg/SchwaЬ!Gottwald, стр. 362.
85 Zeiss, бр. 198; Rosenberg/SchwaЬ/Gotnvald, стр. 363; Schilken, бр. 150.
Део друr· и: Jlnp1m•шll Гтс/Uуйак 153

изуэсl\е; тужени из рочишта у рочиштс лреднаже юшођење доЈ<аза саслуша­

љем нових сведока, Ј<аЈ<О би издејствовао одуr·оuлачење rлаnне раснраое.к(,

4. Послеgице йовреgе обавезе савесноf йарничеН~а

582. Законодавац може веома тешко да унапред предвиди све видове не­
поштеног парничења и да их санкционише општом правном вормом. Напро­
тив, неопходно је да суд у сваком конкретном случају утврди да ли странке
злоуnотребљавају своја процесна овлашћења.

583. Тешкоћа уrврђења постојања злоупотребе процесних овлашћења ле­

жи у томе да сва она, заправо, имплицирају злоупотребу права на тужбу. Та­
кође, уrврђење злоупотребе in concreto захтева да се спроведе коrнициони по­
ступак. У суnротном, ако суд погрешно утврди да се стварају одређена процесна
стања злоуnотребом процесних овлашћења, повредиће право странке на пра­
вну заштиту. У сумњи, да ли суд треба да одбаци тужбу због злоупотребе про­
цесних овлашћења или да одлучи у меритуму, сматрамо да би превагу требало
дати тужиочевом праву на правну заштиту.

584. Због овакве тензије између права на правну заштиту и забране зло­
употребе процесних овлашћења, суду је остављено мало простора да злоупо­
требу санкционише, а још мање да злоупотребу спречи. Закон познаје свега два
начина на који суд треба да се бори против злоупотребе процесних овлашћења.
585. Као йрву санкцију за несавесно парничење ЗПП предвиђа обавезу да
. .
странка накнади свом противнику трошкове КОЈе му Је nроузроковала сво-

јом кривицом или чак и без своје кривице, случајем који њу погађа (члан 151.
ст. 1). Ова обавеза настаје, без обзира на крајњи успех странака у спору.
586. Обавеза накнаде трошкова због несавесног парничења се, у првом
реду, односи на све облике тактичког предузимаља парничних радњи са ци­
љем да се поступак оgуiовлачи. Странка одговара за умишљај, али и за нехат,
јер одговара и за случај . Тако, потпуно је ирелевантно да ли странка на при­
nремио рочиште намерно није донела исnраве или nредмете који могу да стrу­
же као доказ или, је, nак, то заборавила да учини. Такође, странку nогађа оба­
веза да сноси трошкове због несавесног nарничења, ако се, на nример, упути
ка суду да би учествовала на рочишту, али због случаја (блокада пута због уде­
са или штрајка) закасни или уопште не дође, па се рочиште одложи.
587. Обавезу накнаде трошкова nарничној странци има и заступник њеног
противника, али само ако поступак може да му се приnише у кривицу (долус
или нехат ). Он не одговара за случај . Најчешће ће до ове одговорности доћи
због тога што застуnник странке износи чињенице или предлаже извођење
одређених доказа у неком каснијем процесноправном моменту (на рочишту
за главну расправу, уместо на припремном рочишту) или, пак, врши процесне

86 За даље nримере В. Трива/Дика, стр. 203- 204.

154 Алеt<сандар ]акшић: Грађанско йроцесно йраоо

радње последњег дана истека рока, а могао је то да учини и раније (на пример
у .једноставним правним стварима).
588. Суд може током трајања парнице да изриче казне странкама, закон­
ским застуnниuима, пуномоћн:ицима, умешачима и вештацима због злоуnо­
требе процесни..х права (члан 181. ЗПП). Решења о изреченој казни извршава­
ју се према одредбама ЗИП -а.
589. Под злоуnотребом процесних овлашћења треба схватити све горе на­
ведене облике несавесног парничења. Нарочити смисао ове одредбе треба ви­
дети у притиску на учеснике у поступку да се уздрже од предузимаља проце­

снњх радњи на начин који ће одуговлачити поступак. За одговорност учесника

у поступку у смислу члана ЗПП -а није неопходно да се утврди постојање
181.
намере да се поступак одуговлачи, већ је довољан било који облик кривице.
590. О томе шта се има сматрати под одуговлачењем поступка постоје два
схватања. 8 ; Прво схватање (айсолуШни појам одуrовлачења) сматра да одуго­
влачење постоји, ако поступак траје дуже, него што би трајао да парнична ра­
дња уопште није предузета. Друго схватање (хийоШеШички појам одуrовлаче­
ња) сматра да одуговлачење постоји, ако поступак траје дуже, него што би то
био случај да је парнична радња предузета на време.
Пример: Тужени nропусти да на nрипремном рочишту nредложи извођење доказа са­
слушањем сведока, већ то учини на nрвом рочишту за главну расnраву. Због
тога је суд морао да закаже ново рочиште за главну расnраву. У време одр­
жавања nрвог рочишта за главну расправу сведок је лежао у болници. ( 1) Пре­
ма апсолуrном nојму, овде ће бити реч о одуrовлачењу. Друrо рочиште за
главну расnраву не би било одржано да nарнична радња туженог уоnште ни­
је предузета; (2) Према х:иnотетичком појму, овде неће бити речи о одуrо­
влачењу. С обзиром на то да би сведок оnравдано изостао са првог рочишта
за главну расправу, друrо рочиште би се одржало чак и онда да је тужени
nредузео парничну радњу на nриnремном рочишту.

Примена хиnотетичкоr nојма одуrовлачења поступка би требало да

591.
буде nравило, јер је у складу са мерилима према којима ЕСЉП оцењује ду­
88

жину трајања nоступка nрема члану 6.(1) ЕКЉП.

592. У циљу убрзања парничног поступка, ЗПП установљава и новчане

казне за сва лица која ометају (члан 184.) или, пак, својим пропустима онемо­
rућавају уредно достављање (члан 183.).

593. Најзад, странка која злоупотребљава своја процесна овлашћења може

да постане и дужник другој страни за накнаgу шШеШе коју јој је злоупотребом
причи~а (члан 182. ЗПП) . Овакав захтев странка може да истакне само nре­
ма другоЈ странци, умешачу или вештаку, не и пуномоћнику странке. С друге

87 Види бл.иже: Zeiss, бр. 205; Baur/Grunsky, бр. Sla; Jauernig, стр. 98.
88 Интересантно је да немачки Уставни суд прихвата тзв. апсолутни појам одуrовлачења. За
разлоrе pro .et contra види ближе Rosenberg/SchwaЬ/Gootwald, 69/П; Lueke, бр .189; Musielak
бр . 328; Schtlken бр. 388.
Део други: Парнични йосШуйаЈ< 155

стране, ai<O је штета настуnила као резултат процесних радњи које је предузео
пуномоћник, за штету одговара властодавац, односно странка. Своје међусо­
бне реrресне захтеве странка и луномоћник изводе из одредби правног nосла
на којем се заснива пуномоћје.
594. Закон изричито налаже да се захтев за накнаду штете настале услед

злоуnотребе процесних овлашћења расправи у посебном поступку (члан 182.

ст. 2. ЗПП).
595. Најефикасније средство за спречавање злоупотребе процесних овла­
шћења Закон изричито не предвиђа. Оно би се састојало у одбацивању тужбе
или, пак, у недопуштености предузимаља одређене правне радње због недоста­
тка правног интереса. Одбацивање тужбе због недостатка правног интереса би
било најефикасније средство за спречавање тзв. йpuвugнux йарнuца. 89 У неким
случајевима fraus legis, суд би могао да се огласи ненадлежним (форум имо­
вине), док би у осталим случајевима суд могао да санкционише fraus legis тек
приликом мериторног одлучивања (фиктиван уговор о цесији потраживања).

5. Начин убрзања йарничноi йосШуйка

596. Нови ЗПП је мало урадио у системском смислу да би се парнични по­
ступак убрзао. Од два "уска грла" у току парничноr поступка, достављање и ро­
чиште за главну расправу, 90 ЗПП је дотакао само достављање. Уведено у тзв.
фикШивно gосШављање, прибијањем писмена на огласну таблу суда (члан 140.
ЗПП), које је, додуше, познато у великим европским кодификацијама (remise
а и parquet; Abgabe zur Post), али се веома ретко користи, јер је противно начелу
обостраног саслушања странака, као и члану 6.(1) ЕКЉП. 91
597. Као и раније, евентуална максима није нашла ширу примену у Зако­
ну, ЗПП је предвиђа само у случају приговора месне ненадлежности суда који
може да се истакне најдоцније на припремном рочишту, односно, ако оно није
одржано, на првом рочишту за главну расправу, све док се тужени не упусти

у расправљање о меритуму (члан 20. ст. 1. ЗПП) . О свим другим процесним

сметњама, суд одлучује заједно са главном ствари (члан 291 . ст. 3. ЗПП). На­
ступање преклузије, због пропуштања парничних радњи, готово да и не nосто­
ји у Закону. 92 Тужени је, на пример, преклудиран да, након истека рока од 30
дана, nоднесе одговор на тужбу (члан 281. ЗПП). Али, ако нису ни испуње­
ни услови за доношење пресуде због пропуштања, тужени ће моћи чињенице

89 Познић/Ракић- Водинелић, бр. 263; Трива/Дика, стр. 205. са даљњ'.i наводима.

90 Немо.чю1 је извршила реформу 7.РО-а 2002. године, између осталог, и у домену достављаља.
Више о томе Хартманн, NJW, стр. 2001, стр. 2577 и даље. Достављаље врши сама странка
туженом (182). У току поступка, достављање се врши само пуномоћ.ницима (170), док је
достављаље странци, у току поступка, непуноважно.
91 Фиктивио достављање је и разлог за одбијање признаља стране судске одлуке.
Недопуштено је још од стуnаља на снагу Бриселске Ј<онвенције из 1968. године 0
надлежности и признању судски.:< одлука (EU).
92 ДруrачЈ1је је, на пример, у Немачкој. В. бm1же уместо сви.х Schilkeв, бр. 389.
156 Александар Јакшић: Грађанско йроtсесно йраво

и доказе на којима заснива своју одбрану да износи било на припремном ро­

чишту) било на неком доцнијим рочиштима за главну расправу (члан 288. ЗПП).
598. Начелно је могуће да законодавац реши проблем ефикасности по­
ступка на два начина: први, применом евентуалне максиме, и други) принци­

пом концентрације процесног материјала.

599. Евентуална максима подразумева разлагање поступка на стадијуме
(стадијум у коме тужилац износи своје наводе и предлаже доказе, стадијум
у коме то чини тужени) доказни поступак и сл.), при чему је странка дужна
да одређене чиљенице, доказе и предлоге изнесе само у одређеном) за то пред­
виђеном стадијуму nоступка. 93 Ако то пропусти да учини, nогађа је преклузија.
600. На први поглед, евентуална максима је заводљива, али у пракси по­
казала управо супротне резултате. Странке, у страху да не буду преклудиране
у предузимању одређених nарничних радњи, износиле су читав процеснопра­
вни материјал у свакој фази поступка. Стога, у европским кодификацијама,
евентуална максима постоји само у ограниченом обиму.

60 1. С друге стране, на чело концентрације йроцесне iрађе94 подразумева да

се све чиљенице расправе, сви докази изведу, те одлука донесе на једном ро­
чишту за главну расправу (члан 312. ст. 2. ЗПП). Дакле, и странке и суд су ду­
жни да сву процесну грађу концентришу на једном рочишту, како би суд био
у могућности да мериторно одлучи, након првог рочишта за главну расправу.

602. ЗПП је у циљу ефикасног спровођеља поступка nомерио тежиште ра­

справљања на тзв. йрийремно ро'ЧuшШе. Наиме, велики nомак у Закону је учи­
њен увођењем обавезног одговора на тужбу (члан 281. ЗПП), при чему зако­
нодавац не допушта паушално оспораваље тужбеног захтева, већ напротив,
захтева од туженоr да у одговору наведе све чињенице и доказе којима пот­
крепљује своје наводе (члан 284. ЗПП).
603. Даље, ту је и приnремна роtfИште (члан 287. ЗПП). Странке су дужне
већ на том рочишту да концентришу сву процесну грађу. Такође, како смо
то већ навели, суд на самом припремном рочишту, али и пре него што је оно
одржано, може мериторно да реши спор (члан 276. ст. 2. ЗПП) или да оконча
nарницу без расправљања (члан 276. ст. 1. ЗПП).

XI. НА ЧЕЛО СЛОБОДНОГ

СУДИЈСКОГ УВЕРЕЊА

Пример: У постуnку за н~кнаду штете коју је својим возилом nроузроковао С, сведоци

Х и У тврде да Је С возио 100 km/h. Cynpyra С, тврди да с није nрекорачио
брзину од 60 kmlh. -

93 В . ближе Jauern ig, стр. 97; Habscheid, бр. 544.

94 Ова максима важи и У уnоредном nраву. В. Recl1berger/Simotta бр. 285 и даље· Schil.keп
бр. 383. ' ) '
део други: Парнични йосiUуйак 157

604. На чело слободног судијског уверења је одлучујуће за доношење мери­

торне судске одлуке. Овде се nита на који начин ће cyg ценити gоказе који су
изведени поводом спорних чињеница и када ће сматрати да је nостојање једне
чињенице доказано) односно да није доказано. Од резултата доказног посту­
пка зависи, in иltima linea, и садржина судске мериторне одлуке.
605. У том погледу) ЗПП (члан 8) предвиђа начела слободног судијског
увереља, а не тзв. штуро начела законске оцене доказа. Дакле) судија, по свом
слободном уверењу цени да ли је постојање одређене чињенице доказано или,
пак, не, односно да ли је она истинита или није.
· .:·б"Q&. Суд је везан законским правилима оцене доказа само у погледу до­
казн е снаге јавних и страних јавних исправа (члан 230. ЗПП).
607. Тако, у наше, примеру суд није везан тиме што два сведока исказују
· другачије од трећег. Он није обавезан да поклони веру исказу већег броја све­
дока. Напротив, судија мора да цени једнако сва три исказа и да, по свом,
уверељу одлучи који од њи.х је истинит или, пак, најближи истини.
608. Приликом оцене доказа није искључено ни да судија не може да сте­
кне уверење о доказаности постојања одређене спорне чиљенице (поп liquet).
Такве ситуације се решавају према правилима о подели терета доказиваља.
,...~Систем слободног судијског увереља подразумева и једнаку вредност
свиХ Доказних средства који су употребљиви у парничном поступку (сведок,
вештак и сл.).
61 О. Начело слободног судијског уверења не сме да буде и повод за ар­
битрарност у одлучивању. 95 Суд је дужан да оцени вредност сваког доказа по­
себно, те. да оцени вредност свих доказни.х средстава заједно, да узме у обзир
резултат читавог nоступка (члан 8. ЗПП), да образложи плаузибилне због чеrа
сматра да је нашао да је једна чиљенице истинита или није. Арбитрарна оцена
доказа представља повреду права на фер суђење из члана 6. ( 1) ЕКЉП.

95 Habscheid, бр. 558; Schilken, бр. 392.

 ГЛАВА б.
ПАРНИЧНИ СУБЈЕКТИ

1. ПОЈАМ ПАРНИЧНИХ СУБЈЕКАТА

Парнични субјекти су лица и органи који учествују у парници . 96 Пар­

611.
ница не може да се замисли без странака (тужилац и тужени) и суда. Qсим
ових субјеката, у парници могу да учествују и остали субјекти, као што су: за­
стуnници странака, умешач, Јавни тужилац, сведоци, вештаци, тумачи итд.

П. КЛАСИФИКАЦИЈА ПАРНИЧНИХ СУБЈЕКАТА

С обзиром на статус и циљ учешћа различитих парничних субјеката

612.
у парници, парнични субјекти се деле на: а) главне и б) помоћне. 97

1. Главни йарнични субјекши

613. Главни парнични субјекти имају такав статус у парници који им омо­
гућава да предузимају парничне радње. Они то чине са циљем да заснују, раз­
вијају и окончају парнични поступак. Овде спадају: странке, суд, заступници
странака, јавни тужилац и умешач.

Међутим, како статус и улога ових nарнични:х субјеката није иста,

614.
разликујемо йримарне и секунgарне главне парничне субјекте.
Без примарних парничних субјеката парница не може да nостоји. 98
615.
У примарне процесне субјекте спадају суд и странке.
616. Учешће секундарних парничних субјеката у парници је факултати­
вно. Међутим, радње које они предузимају, такође, имају својство парнични..х
радњи. у секундарне главне парничне субјекте спадају: заступници странака
и умешачи.

2. Помоћни йарнични субјеЈСШи

61 7. Помоhни парнични субјекти y'it::Cтtlyjy у парници, али не предузима­
ју парничне радње. 99 Помоћни парнични субјекти су сведоци и вештаци.

96 Познић/Ракиh - Водннелић, бр. 30.

97 Jdcm, бр. 31.
98 Jdem, бр . 31; Старовић/Кеча, стр. 34.
99 Поэ нић/Ракнћ - Водинелић, бр. 31.
160 Александар ]аЈ<wић: Грађанско йроцесно йраво

§ 11. ПАРНИЧНЕ СТРАНКЕ

I. ПОЈАМ СТРАНКЕ

ЛиШераШура:

Bandemer, Die Auswirkung der Кlage eines vollmachtslosen Vertreters aufRubrum

und Urteilstenor, JurBiiro, 1992, s. 365; Gessaphe, Privatautonome Vorsorge ftir
den Zivilprozess, ZZP 113 (2000), s. 25; Habscheid, Der nur scheinbar verklagte
(Scheinbeklagte), SJZ, 1987, s. 235; Henssler, Anwaltszulassung in der Rechtsmi-
ttelinstanz, JZ, 2001, s. 337; Karst, Zum Nachweis der Protessvollmacht gemass
§ 80 Abs. 1 ZPO durch Telefax, NJW, 1995, s. 3278; Liike, Betrachtungen zum Pro-
zessverhaltniss, ZZP 108 (1995), s. 427; Putzo, Die gewillkiirte Parteianderung, 50
Jahre BGH, Bd. ЈП, 2000, s. 149; Rechberger, Mangel der Parteiexistenz, Mangel
der Parteifahigkeit und mangelhafte ParteiЬezeichungn, in "FS Fasching", Wien,
1988, s. 385; Rechberger, Parteilehre, Streitgegenstand und der osterreichische Ober-
ste Gerichtshoff, in "FS Henckel", 1995, s. 679; Schmidt, Insichprozesse durch Lei-
stungsklagen in der AG, ZZP 102 (1979), s. 212; Schmidt, Das Prozessverbliltnis bei
Umstrukturierung, Auflosung und Konkurs einer Gesellschaft, in ,,FS Henckel",
1995, s. 749; SchreiЬer, ParteiЬegriff und Folgen falscher Zustellung im Zivilpro-
zess, Jura, 1990, s. 162; Ziehensack, Die Berichtigung der ParteiЬezeichung, OeJZ,
1996, s. 721.
618. У парничном nоступку странке су Шужилац и Шужени. Тужилац је
оно лице које је nоднело суду тужбу, тј . које у nарничном поступку тражи од
суда да суд nружи nравну заштиту његовим nовређеним или угроженим су­
бјективним грађанским правима, а тужени је лице nрема коме се та nравна за­
штита тражи.
100

Из дефиниције nроизлази да је појам странке чисто йроцеснойравноi

619.
каракШера. 101 Ово значи да је nојам странке независтан од тога да ли у ствар-
. .
ности nосТОЈИ неки материЈалноправни однос и да ли су тужилац и тужени

заиста и субјекти тоr материјалноправног односа. Тужилац стиче својство

странке самим тим што је поднео тужбу, а тужени nостаје странка јер је ту­
жба поднета nротив њега. Постојање неког материјалноправног односа изме­
ђу странака и њихово учешће у њему је релевантно за доношење одлуке о ос­
нованости тужбеног захтева а не и за стицање својства парничне странке.
Пример: ( 1) Т ту)t.<И 3 и захтева осуду на чинидбу у висини од 100.000 динара. У тужби
наводи да је позајмио 3 уrужени износ. У стварности Т и З никада нису за­
кључили утовор о зајму. Суд ће одбити тужбени захтев као неоснован. Упр­
кос томе, Т и З су били странке у парници.
(2) Т је власник компјутера који позајми 3. Током трајаља утовора, Т прода
ствар К. Након истека утовора, Т тужи 3 и захтева nовраћај ствари. У парни­
ци је тужилац Т, иако му више не nрипада ствар чији повраћај представља
nредмет спора. Суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован.

1ОО Zeiss, бр. Ј 25; Grunsky, бр. 73.

101 В. Rechberger/Simotta, бр. Ј 60; Luke, бр. 98; Познић/Ракић- Водинелиh, бр. 204; Schilken, бр.
75; Zeiss, бр. 125; Grunsky, бр. 73.
Део други: Парнични йосШуйак 16]

620. До nочетка ХХ века у теорији је владао тзв. материјалноnравни nојам

странке.
102 н . ђ .
аиме, тада Је изме у странака материЈалноправног односа истра-

нака у парници постојао идентитет. Тужилац је могао да буде само титулар

одређеног субјективног грађанског права или овлашћења, док се својство ту­
женог везивало за nостојање грађанскоправне обавезе.
621. Данас се у процесном праву проблем материјалноправноr овлашћења
и обавезе третира као проблем стварне леfиШимације странака. Наиме, суд од­
бија тужбени захтев мериторно м пресудом, када утврди да тужилац није титу­
пар субјективног права или овлашћења, односно када утврди да тужени према
тужиоцу нема никакву обавезу rрађанскоправног карактера.

П. СТРАНКА ПО ДУЖНОСТИ

ЛиШераШура:

Bбtticher, Die Konkursmasse als Rechtstrager und der Konkursverwalter als ihr
Organ, ZZP 77 (1964), s. 55; Konecny, Zur Prozessfuhrung durch den Ausglei-
chsschuldner, JBl, 1986, s. 353; Schmidt, Der Konkursverwalter: Streitgenosse sein-
er seЉst? Zu den Absonderlichkeiten der Amtstheorie, KTS, 1991, s. 211.
622. У парници редовно се странке споре о властитим nравима. Моrуће је,
међутим, да закон nовери каквом државном органу или другом лицу овла­
шћење да води парницу о туђем nраву или обавези. 103 На пример, јавни тужи­
лац може да покрене nарницу за поништење апсолутно ништавог правног

посла (члан109. 300), а орган старатељства да покрене парницу за уrврђи­

вање очинства (члан 104. ПЗ). Слична је ситуација и са nравним положајем
стечајног уnравника (в. члан 9. и сл. ЗСП), привременог стараоца заоставшти­
не (члан 210. ЗОН) и сл.
623. У овим ситуацијама је спорно да ли ова лица имају у парници положај
странке или су, пак, у парници заступници који воде парницу о туђем праву.
Питање је без већег теоријског и практичног значаја. По правилу, nоложај
104

ових лица у парници није једнак, већ, напротив, зависи од овлашћења предви-
ђ ених конкретним законским прописима.
105

624. Тако, јавни Шужилац који покреће парницу за поништај апсолутно

ништавог правног посла (члан 109 ст. 2. 300), брака (члан 211. ПЗ), признања
очинства (члан 253. ПЗ) има положај странке по дужности. Он, наиме, под­
носи тужбу у јавном интересу као државни орган. Такође, с обзиром да је
јавни тужилац странка у парници, трошкови њеrовоr учешћа nадају на терет
државе, односно суда (члан 157. ст. 2. ЗПП).

102 Ближе о томе види Habscheid, бр. 270 са даљим наводима; Zeiss, бр. 127 са даљнм наво-
дима; Sci1iLken, бр. 75 са даљим наводима; Rosenberg/Sch\vaЬ/Gothvald, стр. 200.
103 Zeiss, бр. 131; Recllbet·ger/Simotta, бр. 170; Позннћ/Ракић-Водинелић, бр. 205.
104 Zeiss, бр. 131.
105 Трива/Дика, стр. 298.
 Александар ]акшић: Грађанско йроцесно йраво
162

625. Исти nравни положај у nарници има и орiан. сШараШељсШва када га

закон овлашћује, на nример, на nодизање тужбе за заштиту од насиља у nо­
родици (члан 284. ст. 2. ПЗ).
626. ЗСП не одређује консеквентно nравни положај стечајног уnравника
у nарници. СШечајни уйравн.ик има генерално статус органа уnрављања или
власника стечајног дужника (члан 16. ЗСП). Ова одредба може да се схвати да
стечајни управник може да има nравни положај како странке по дужности,
тако и застуnника стечајног дужника.
627. У парницама, међутим, чији су предмет правни послови стечајног ду­
жника, стечајни управник је његов законски застуnник .(члан 107. ЗСП).
628. Што се тиче правног положаја сШараоца заосШавшшине (чланови 210,
2 11 ЗОН), сматра се да је он законски застуnник наследника, јер је овлашћен
106

да у име наследника тужи, буде тужен и сл. Он застуnа наследнике чије је пре­
бивалиште неnознато. С друге стране, пак, када се nривремени старалац зао­
ставштине поставља када уопште није познато да ли наследници nостоје, тада
је привремени старалац странка по дужности. Трошкове и награду за његов
рад сноси тада, наиме, орган старатељства. 107
629. Горњи примери јасно показују да није могуће генерално теоријско
објашњење правног положаја државног органа или другог лица које води
парницу о туђем праву. Начелно се њихов правни положај објашњава на три
начина, односно применом три теорије: теорије дужности, органске теорије
и теорије заступаља. 108
630. Према Шеорији gужн.осШи (Amtstheorie), јавни тужилац, орган стара­
тељства, стечајни уnравник јесу странке по дужности, јер настуnају у парници
на основу наредбе закона и споре се о туђем праву.

631. По Шеорији засШуйања (Vertretungstheorie) такви органи не·мају свој ­

ство странке у парници, већ само законског застуnника правног субјекта којег
у парници заступају (стечајни дужник, наследници и сл.). Једна од варијанти
ове теорије је и орiан.ска шеорија (Organstheorie). Према њој таква лица (сте­
чајни управник, старалац заоставштине) имају положај органа имовинске масе
у чије име и за чији рачун учествују у парници.

III. ЗНАЧАЈ СВОЈСТВА

И РАВНОПРАВНОСТ СТРАНАКА

632. Странке
су примарни субјекти парничног поступка. Њима у парници
припадају посебна процесноправна овлашћења и терети које други учесници

106 Антић/Балиновац, стр. 547.

107 Ант.иh/Балиновац, стр. 548.
108 В. ближ~ Rosenberg!SchwaЬ/Gott\vald, стр. 202 са даљим наводима; Rechberger/ Simotta, бр.
170; Scћllken, бр. 80; Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 205; Habscheid, бр. 270; Musielak, бр.
Део други: Парнични йосШуйак 163

• 109 п
у парници немаЈУ· арничне странке су овлашћене да предузимају парничне
радње, пре свега оне које имају за циљ и последицу заснивања парнице, њен
развој и окончање. Пресуда гласи увек и само на име странака.
633. Странке у nарничном поступку су формално равноправне ( в. члан
6.(1) ЕКЉП). Формална равноправност подразумева да оне имају једнака пра­
ва и дужности у парничном поступку. И тужилац и тужени имају право да из­
носе чињеничне и процесне nредлоге, изјасне о наводима противника, и сл.
634. С друге стране, пак, формална процесна равноправност не повлачи за
собом и равноправност у материјалном смислу. У стварном животу положај
странака у парници није једнак, и то како с обзиром на њихов процесни поло­
жај, тако и с обзиром на животне околности у којима се они налазе.
635. Процесно посматрано, положај тужиоца у парници је далеко бољи,
јер њему прети само опасност да изгуби парницу и да буде обвезан да свом
противнику накнади трошкове поступка. Тужени је, пак, изложен ризику да
изгуби парницу и буде обвезан на какво чињење или нечињење према тужно­
цу, укључујући овде и обавезу да му накнади парничне трошкове.

636. Такође, тужилац је у повољнијем положају, јер он одлучује о томе да

ЈIИ ће и када ће покренути поступак; тужилац, такође, одређује и предмет спо­
ра, те, када је то допуштено, бира суд пред којим ће поднети тужбу против
туженог. С друге стране, пак, тужилац је дужан да, по правилу, поднесе тужбу
против туженог суду опште месне надлежности, дакле суду на чијој територи­
ји се налази пребивалиште или седиште туженог (члан 47. ЗПП- принцип ac-
Ово основно правило о месној надлежности представља
tor sequitur forum rei).
веЈIИку повољност за туженог. Такође, за разлику од тужиоца, тужени подно­
шењем тужбе није изложен никаквим иницијалним трошковима (судске та­
ксе, пуrни трошкови и сл.).
63 7. Странке су и de facto најчешће у неравноправном положају. Оне сура­
зличитих имовинских прилика, различитог образоваља и сл. Имућнија и об­
разовнија странка је у бољем положају, јер може .да ангажује адвокате, да сама
предузима парничне радње, разуме њихов значаЈ и сл.

638. Оваква фактичка неравноправност странака се у процесном праву от­

клања различитим механизмима (в. члан 6.(1) ЕКЉП). Такођер, ЗПП садржи
различите институте којима хармонизује фактички положај странака у пар­
ници. Овде спада, на пример, акторска кауција (члан 82. и сл. ЗРСЗ), тзв. сиро­
машко право (ослобађање од плаћања трошкова поступка - члан 172. ЗПП ),
дужност суЈl.я }l.a подучава неуку странку, али само ако ова нема пуномоћника. 1 10

109 Упор. Триоа/Дика, стр. 297.

110 Станковић, стр. 18.
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
164

IV. СТИЦАЊЕ СВОЈСТВА И ИДЕНТИТЕТ

ПАРНИЧНЕ СТРАНКЕ

639. Рекли смо да је nарница nроцесни систем две странке, те да нема nар­
нице без учешћа тужиоца и туженог (Zweipa1"teinprinzip). У парници мора да
111

постоји спор, дакле суnротстављени интереси између тужиоца и туженог. Ка­

да то нестане, и парница престаје да тече. Тако, ако у току nостуnка дође до
конфузије - сједињавања својства тужиоца и туженог у једном лицу (било ус­
лед универзалне или сингуларне сукцесије) суд ће решењем да одбаци тужбу. 1 12
640. Повреда овог принципа има за последицу ништавост пресуде (члан
361. ст. 1. т. 9. ЗПП) .
641. Тужuлаt~ стиче ово својство у моменту када поднесе суду тужбу. Туже­
ни стиче својство туженог, такође, у моменту када је тужба поднета суду. Да­
кле, за стицање својства обе парничне странке релевантан је моменат подно­
шења тужбе суду. 1 13 Ово је битно нагласити, јер од тог момента па до момента
достављања тужбе туженом могу да се јаве тешкоће које се тичу немоrућности
утврђеља тачног идентитета туженог.
1 14

642. Да би се стекло својство странке у парничном постуnку, морају да се

испуне следећи услови: најпре, странка мора да йосШоји. ш Тужба против не­
постојећег физичког (умрлог или непостојећег) или непостојећег nравног лица
( стечај, ликвидација) није допуmтена.
643. Даље, странка мора да буде йознаШа. Тужба против непознатог лица
је, такође, недопуштена.

644. Из овог услова произлази и следећи, а то је да је странка оgређена. 1 1 6

Тужилац у тужби одређује ко ће бити nарничне странке. Одређење физичкоr
лица врши се означавањем личног имена, занимања и nребивалишта одн. бо­
равишта (члан 106. ст. 2. ЗПП). За одређење правног лица потребно да буду
означени назив (фирма) и његово седиште.

645. Проблеми око утврђења странака не настају када су странке прецизно

одређене и када је тужба достављена управо оном лицу које је тужилац у ту­
жби и хтео да означи као тужено. Ако је одређење странака нејасно или непре­
цизно или ако се тужба достави nоrрешном лицу јавља се nроблем утврђења
иgенШиШеШа странака , односно туженоr.

111 Rosenb erg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 2?3; R~chberger/Simotta, бр. 168; Liike, бр . 103; Schilken,
бр. 78. Основна последица одатле ЈС да Једна странка нt: може да води парницу сама про­
тив себе.
112 Поз нић!Ракић - Водинелић, бр . 203; Liike, бр . 103; Schilken, бр. 72.
113 Rechberger/Simotta, бр. 160; Трива/Дика, стр . 298.
114 Уп ор . Liike, бр. 102; Schilken, бр . 78.
115 Три.ва/Дика, стр . 301; Позниh/Ракић - Водин елић, бр. 207; Zeiss, бр. 139.
116 Rechberger/Simotta, бр. 163; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 206; Schilken, бр . 79; Zeiss,
бр . 134.
Део други : Парнични йосШуйак 165

646. Утврђење идентитета странке не заснива се само на читању рубрума

тужбе. Напротив, у случају нејасноћа користе се методи тумачења. 117 Само
навођење имена, односно фирме туженоr у рубруму тужбе није одлучујуће за
утврђење идентитета туженоr. Напротив, правило је да није странка оно лице
које је означено у рубруму тужбе, већ оно коме такав процесни положај при­
пада из Шумачења навоgа и захШева из Шужбе. 118 До дискрепанције између ства­
рне воље тужиоца у погледу означења странке и идентитета лица наведеног

у руб руму тужбе долази због нейрецизноi означења странака, због омашке у од­
ређењу туженог или, због йройусШа у gосШављању или због заблуgе Шужиоца
у йоiлеgу иgенШиШеШа Шуженоi. 119

1. Нейрецизно означење сШранака

647. Када је странка непрецизно означена, суд ће тужбу да врати тужиоцу
ради исправке или допуне (члан 103. ЗПП) . Овде важи правило falsa demonstra-
tio поп nocet. 120 Наиме,
када из руб рума и читавог садржаја тужбе са сиrурно­
шћу може да се утврди идентитет странака, суд може у свакој фази nоступка,
све до доношења пресуде да захтева да се отклоне недостаци у вези са преци­

зним одређењем идентитета странака.

Пример: Т тужи предузеће ,,Гаспромет д.о.о." са седиштем у Београду, ул. Краља Пе­
тра Бр. 10, зБог неизвршења уговорне оБавезе. Уговор је у име туженоr за­
кључио директор предузећа Д. Тужени у одговору на тужБу наведе да такво
предузеће не постоји. Д је, међутим, директор предузећа "Гасстрој а.д." са се­
диштем у Београду, ул. Краља Петра Бр. 14.
648. У оваквим ситуацијама, резултат тумачења садржине тужбе у погле­
ду утврђења идентитета туженог је недвосмислен, те ће недостаци у одређењу
идентитета странака моћи да се отклоне у свакој фази nоступка. Исто важи
и за отклањање недостатака у самој nресуди (члан 349. ст. 1. ЗПП).
649. С друrе стране, пак, исправке у одређењу идентитету странака не сме­
ју да буду такве да се, након заснивања парнице (литиспенденција), мења иден-
титет странака.

2. Омашком оgређен Шужени

650. Ако је идентитет туженоr у тужби омашком одређен (на пример, лице
А уместо Б), али се из nетита тужбе види да је тужилац хтео да као туженоr од­
реди друrо лице (Б), тада је моrуће да се ова омашка отклони исправком у сва­
ком стадијуму nоступка, па и у nоступку по правним лековима .

117 Rechberger/Simotta, бр. 163; Schilken, бр. 81.

118 Rechberger/Simotta, бр. 163; Rosenberg!Sch\vaЬ/Gothvald, стр. 206 са nрецизирањем начина
тумачења; Grtшsky, бр. 74; Li.ike, бр. 102; Schilken, бр. 79.
119 Упор. Rechberger/Sinюtta, бр. 164 и даље; Zeiss, бр. 135 н даље; Schilken, бр. 81 и даље;
Rosenberg/Sch,vaЬ/Gottwald, 41 П 1 са пуно даљих иавода.
120 Тако и ВСС, Рев. 2401/05 од 24.11.2005.
 А11еi<сандар Јnкшиh: Грађанско йроцесно йраао
166

651. Исправка у идентитету туженог не може да има за последицу да се

тиме уклони недостатак стварне легитимације наl<ОН што је парница почела да
тече, те да не место туженог, у парницу стуnи други nравни субЈекат.
. ш

Наиме,
за исправку идентитета туженог важи правило да исправка не сме да има за
последицу промену правног субјекта: он мора да буде исти у моменту подно-
б е,
122
шења туж али и након исправке.

3. ДосШављање шужбе йоiрешном лицу

652. Овде утврђење идентитета странака није проблематично према наво­

дима садржаним у рубруму тужбе, али је тужба достављена лицу према којем
тужилац не захтева никакву правну заштиту (aberr·atio ictus). Поставља се пи­
тање ко постаје странка у парници: да ли лице означено у рубруму тужбе или,
пак, оно коме је туж5а достављена.
Пример: Према садржини тужбе, тужени је А, са којим је Т, тужилац, у правном од­
носу и nотражује плаћање купопродајне цене. Суд достави тужбу лицу Б ко­
је је међутим син туженог и који са њим живи на истој адреси.

653. Сходно процесном појму странке, у оваквим ситуацијама овде лице

коме је туж5а достављена не постаје странка у парници. Наиме, достављање је
парнична радња суда, те она нема везе са обавезом тужиоца да у тужби пре­
цизно означи странке.

654. Међутим, лице коме је тужба достављена мора да одговори на тужбу

и истакне приговор недостатка пасивне легитимације. Ако то не учини, ри­
зикује да се против ње донесе пресуда због пропуштања коју може да побија
редовним и ванредним правним лековима.

4. E" or in personam
655. Ако се туж5а достави лицу које nрема садржини тужбе ни у најек­
стензивнијем тумачењу не може да буде странка, тада она заиста и не постаје
странка. 123
Пример: Тужени је, према наводима тужбе, АА, са адресом у Београду, ул. Краља Але­
ксандра 69. Тужиочев тужбе.ни захтев се односи на плаћање купопродајне
цене. Ако суд достави тужбу лицу АБ из Београд, ул. Краља Александра бр.
71, тада лице коме је достављена тужба не nостаје странка.
656. Ово лице није дужно да nредузима никакве процесне радње (одговор
на тужбу) и неће зБог тога да сноси никакве штетне nроцесне последице.
657. Другачије је ако тужилац у заблуди означи као туженог погрешно лице
и тужба буде достављена управо лицу означеном у тужби. На пример, тужилац

121 В. у том см~слу Rechberger/Simotta, бр. 166; Schilken, бр. 81; Rosenberg/Sc}1 waЬ/Gottwald,
стр. 208; Ze1ss, бр. 135; Grunsky, бр. 75.
122 Rechberger/Simotta, бр. 166; Zeiss, бр. 135; Liike, бр. 102; Schilken, бр. 82.
123 Zejss, бр. 136; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 209; Rechberger/Simotta, бр. 167.
Део други: Парнични йосШуйаl( 167

сматра да му је штету починило лице А и означи то лице као тужено у тужби.

у стварности штетник је Б. Суд ће с тога одбити тужбени захтев према А као
неоснован.

658. Рекли смо да странка може да буде само онај субјект који постоји у мо­
менту подношења тужбе суду. Суд ће одбацити тужбу ако, у било ком стади­
јуму поступка, уrврди да једна од странака није постојала или није била жива
у тренуrку подношења тужбеноr захтева. Поменуrо правило важи и у случају
када једно лице овласти пуномоћника да поднесе тужбу, али умре пре него што
је пуномоћник то учинио. 124
659. Ово питање се нарочито поставља када су наследници физичкоr лица
овлашћени да наставе поступак који је започео оставилац, али немају право да
сами подношењем тужбе после оставиочеве смрти иницирају покретање пар­
ничног поступка, као што је то случај са тужбом за поништај брака (члан 218.
ПЗ) . Тако, ако пуномоћник једног од супружника није поднео тужбу за пони­
штај брака пре њеrове смрти, наследници немају право да покрену парницу.
Исто важи и када тужилац поднесе неуредну тужбу, али је умро пре него што
је отклонио недостатак. И у овој ситуацији наследници не могу да отклоне не­
достатке тужбе, већ ће је суд одбацити решењем. 125

V. НАКНАДНО СТИЦАЊЕ СВОЈСТВА СТРАНКЕ

660. Својство странке се може стећи и накнадно, после подношења тужбе

суду. Накнадно стицаље својства странке се назива йроцесном сукцесијом. 126
Наиме, у парницу на место иницијалне странке ступа нова која прима парницу
у оном стању у којој се она налази. Парница, дакле, не почиње да тече изнова.

661. Разликујемо процесну сукцесију која наступа као последица универ­

залне или синfуларне грађанскоправне сукцесије, те сукцесију која наступа на
основу закона, као и вољну процесну сукцесију. Од процесне сукцесије треба
строго разликовати учешће трећих лица у парници која немају својство стран­
ке, као што су то умешачи.

1. Процесна сукцесија као резулШаШ универзалне сукцесије

662. Проблеми у вези са накнадним стицањем својства странке не настају
када је процесна сукцесија последица iрађанскойравне. Јер, универзална rра­
ђанскоправна сукцесија повлачи за собом процесну сукцесију ех lege. 127 Тако,

124 Решење Врховног суда Србије, Рев 1168/2001, Билтен Окружног суда у Београду, бр. 55
(2001), стр. 126-127.
125 Решење Врховног суда Србије, Рев. 2711/97, од 19.11.1997, Билтен судске nраксе Врховног
суда Србије, бр. 4/1997, стр. 25- 26.
126 Grunsky, бр. 76; Ltike, бр. 104; Recl1berger/Simotta, бр. 207; Schilken, бр. 754; Трива/Диi<а,
стр. 302.
127 Пореди Rechbe1·ger/Simotta, бр. 211; Ltike, бр. 104; Schilken, бр. 755; Grunsky, бр. 76.
168 Александар Јакшић: Грађанско йроt~есно йраво

универзални сукцесор стуnу у парницу на место свог претходника (члан 212.

и 215. ЗПП). На пример, после смрти оставиоца парницу наставе љегови на-

следници.

663. у овом случају, међутим, не долази до аутоматске сукцесије, јер се nо­

ступак nрекида због смрти странке или услед престанка правног лица (члан
214. ЗПП).
664. Иста правила важе и у случају статусних промена правног Лица (фу­
зија и сл.). 128

2. Процесна о/'Щесија као резулшаш синfуларне сукцесије

665. Када у грађанскоправном односу дође до сингуларне сукцесије, то не
повлачи за собом ех lege и процесну сукцесију. 129 Обрнуто, правило је да у овој
ситуацији може да дође само до вољне сукцесије. Вољна процесна сукцесија
подразумева, начелно, сагласност иницијалних странака, те сагласност трећег
JIИI.I.a које ступа у парницу уместо иницијалне странке.

666. Сагласност свих ових лица је неопходна, јер странка која ступа у пар­
ницу мора да је прими у стаљу у коме се она налази, тако да не може да понови
или измени парничне радње које је већ предузео њен претходник. У том сми­
слу, она се сгуnањем у парницу, заправо, одриче права која јој припадају на ос­
нову принципа контрадикторности.

667. До процесне сукцесије долази када сингуларни сукцесор ступи у пар­

ницу на место свог правног претходника (члан 195. ЗПП). На пример у случа­
ју када тужилац отуђи ствар или цедира право поводом којег тече парница.
668. Исто важи и када тужилац изврши субјективно преиначење тужбе, тј.
када уместо првобитно туженог тужи друго лице (члан 192. ЗПП). За субјекти­
вно преиначење тужбе потребна је сагласност трећег лица које треба да ступи
у парницу уместо туженог. Сагласност туженог се тражи само онда ако се упу­
стио у расправљање о главнО) ствари;

Сагласност туженог се захтева и у случају промене идентитета тужно­

669.
ца, јер тужен~ има интерес да се парница оконча одбијањем тужбеног захтева
nрема ИНИЦИЈадНОМ тужиоцу.

670. До сукцесије може да дође и у случају тзв. именоваља претходника,

када у парницу на место туженог ступи лице у чије име тужени држи неку
ствар или врши неко друго право (члан 210. ЗПП), као и у случају када умешач
ступи у процесни положај странке којој се био придружи о у парници (члан
208. ЗПП).
671. Од случајева процесне сукцесије треба строго разликовати случајеве
у којима је тужилац у заблуди поднео тужбу против погрешног лица.

128 Види Решење Вишеr привредног суда, ПЖ 4214/98, Билтен Окружног суда у Београду,
Бр. 53 (2000), стр. 108-109.
129 В. Rechberger/Simotta, бр. 213; Grunsky, бр. 76; Schilken, 759 и даље.
Део други: Парниttни йосtuуйак 169

Пример: Т тужи К и захтева плаћање 10.000 динара на име купопродајне цене . Уговор
о продаји је закључила супруга К, С, а Т у тужби тврди да се ради о обавези
из члана 187. ПЗ.

672. Ако се у току доказног поступка покаже да нису испуњени услови из

члана 187. ПЗ, тужилац мора да повуче тужбу и поднесе нову против С. У про­
тивном суд ће одбити њеrов тужбени захтев као неоснован. У обе ситуације,
такође, тужилац ће бити обвезан да сноси трошкове парничног поступка.

VI. ПРЕСТАНАК СВОЈСТВА

ПАРНИЧНЕ СТРАНКЕ

673. Својство парничне странке траје све до окончања парнице. Својство

странке престаје, такође, смрћу физичког, тј. губитком статуса правног лица.

§ 12. СТРАНА ЧКА СПОСОБНОСТ

ЛиШераШура:

Ballon, Zur Parteifahigkeit von politischen Personenvereinigungen, JBl, 1990, s. 2;

Bark, Die als vermбgenslos gelбschte GmbH im Prozess, JZ, 1991, s. 841; Dellin-
ger, Personenhand1esgesellschaft, Glaublgerschutz und Vollbeendigung wahrend
eines Zivilprozesses, JBl, 1991, s. 629; Habersack, Die Anerkennung der Rechts -
und Parteifahigkeit der GbR und der akzessorischen Gesellschafterhaftung durch
BGH, ВВ, 2001, s. 47; Jauernig, Zш Rechts - und Parteifahigkeit der Gesellschaft
btirgerlichen rechts, NJW, 2001, s. 2231; Oberhammer, Die Gesellschaftnach btir-
gerlichem Recht- eine Gesamthandgesellschaft, JBl, 1997, S. 624; Schulz, Die Par-
teifahigkeit nicht rechtsfahiger Vereine, NJW, 1990, 1893; Wertenbuch, Die Partei-
fahogkeit der GbR- die Aenderungen fur die Gerichts- und Vollstreckungspraxis,
NJW, 2002, s. 234; Wieser, Rechtsfahige BGB Gesellschaft- Neune Rechtslage nach
BGH Entscheidung, MDR, 2001, s. 421.

I. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ

674. Одређење nојма странке нам даје одговор на питање како се йосШаје
странка у парници, док се проблем страначке сnособности тиче одговора на
питање "ко све може ga буgе сiйранка" у поступку. Дакле, страначка способност
одређује која то лица могу да буду тужилац и тужени у парници.
675. Основно правило је да странка може да буде свако физичко и пра­
вно лице (члан 77. ст. 1. ЗПП). Дакле, свако онај ко има правну способност,
има и страначку способност.
130

676. Ово је сасвим разумљиво, обзиром да је сваки титулар субјективног

права уједно и титула р овлашћења да захтева заштиту од суда свог повређено г

130 Исто nравило важи и у уnоредном nраву. В. ближе Li.ike, бр. 113; Schilken, ор. 262;
Habscheid, ор. 272.
 170 Алеt<С<Шд.tр Ј•жtuић: ГpaђmiCI(O Процесно йраво

или угроженог субјективног права. Свако субјективно право је, дакле, тужино.
Без туживости субјективног права и права на тужбу, признање правне спосо ­
бности не би имало никаквог смисла.

677. С обзиром на то да је страначка способност процесна страна правне

способности, она значи да у парници субјект права може да буде носилац nро­
цесних овлашћења и nроцесних терета. Ово, пак, не значи да је сам субјект пра­
ва дужан да парницу води сам у своје име.

678. Страначка способност је шире призната субјектима nрава од правне

способности. Док правно способна могу да буду само физичка и правна лица,
страначка сnособност може да се nризна и организацијама, удружењима и др­
жавним органима који нису субјекти nрава (члан 77. ст. 2, 3. и 4. ЗПП).

П. СТРАНА ЧКА СПОСОБНОСТ

ФИЗИЧКИХ ЛИЦА

679. Сваком физичком лицу је призната правна способност, те оно може

да буде странка у парници. Страначку способност физичко лице стиче окон­
чањем рођења, а губи смрћу. Страначка способност се признаје зачетом а не­
рођеном детету - nasciturus-y. Ако се зачето дете не роди живо, тужба се од­
бацује, парничне радње су без дејства, јер недостаје странка у поступку. Ако је
већ донета пресуда, она је непостојећа. 131

680. Страначку способност имају и странци. Оцена њихове страначке спо­

собности се даје по њиховом lex 11ationalis у моменту подношења тужбе (члан
79. ст. 1. ЗРСЗ). Ако страно право из било ког разлога не би признало стра­
начку способност физичком лицу, примену таквог права требало би откло­
нити с позивом на повреду домаћег јавног поретка (члан 4. ЗРСЗ). Наиме,
овакав став страног права био би противан остварењу праву на тужбу из члана
6.(1) ЕКЉП.

III. СТР АНА ЧКА СПОСОБНОСТ

ПРАВНИХ ЛИЦА

681 . Сваком правном лицу је призната неограничена страначка способност.

По новим решењима у нашем законодавству (члан 4. ЗПД), nравна спосо­
бност правних лица је неограничена, тако да не може да дође до дискрепанце
између њи:х:ове правне: и страначке способности.

682. Страначка способност страних правних лице се одређује према праву

државе у којој су она инкорпорисана (члан 77. у вези са чланом 17. ЗРСЗ) .
Овде, међутим, lex societas одређује да ли субјект права може да буде и стран -

13 1 Rechberger/Simotta, бр. 177; Habscheid, бр. 272.

Део дру1·и: Парниttни йосiйуйак 17]

ка, док lex fori, који је иначе меродаван за читав поступак, одређује домашај
страначке способности.
683. Суд у РС би могао да призна страначt<у способност и оним ентитети­
ма који немају својство субјекта права по lex nationalis, а испуњавају услове из
члана 73. ЗПП (имовина, на пример).
132

IV. СТРАНАЧКА СПОСОБНОСТ

ОРГАНА И ОБЛИКА УДРУЖИВАЊА
КОЈИ НЕМАЈУ ПРАВНИ СУБЈЕКТИВИТЕТ

684. Својство странке може да се призна и посебним законом и ентитету

који није физичко или правно лице (члан 77. ст. 2. ЗПП). Такав је случај, на
пример, са јавним тужиоцем који је, као што смо то видели, у извесним пар­
ницама странка по дужности или, пак, органу старатељства и сл.

685. Такође, сам суд може да призна својство странке облицима удружи­
вања који немају статус правног лица. Члан 77. ст. 3. ЗПП изричито предвиђ~
наиме, да суд може да призна страначку способност и оваквим ентитетима,
ако нађе да они, с обзиром на предмет спора, у суштини испуњавају битне
услове за стицање страначке способности, а нарочито ако располажу сред­
ствима на којима се може спровести извршење.

686. У судској пракси страначка способност се признаје: 133

одбору за еле­
ктрификацију, ловној јединици у саставу ловачког друштва, режијском одбо­
134
РУ села, спортском друштву, команди гарнизона, царинарници, конзорцију­
му.135 Што се тиче самосталне занатске радње, она нема страначку способност,
тако да је парници за накнаду штете која је проистекла из Делатности радње
странка њен власник.
136

687. Признање страначке способности ентитетима која немају својство

правних лица производи правно дејство само у текућој nарници (члан 77. ст.
3. ЗПП). Против решења којим се признаје својство странке правно неспосо­
бном удружењу није дозвољена посебна жалба (члан 77. ст. 4. ЗПП).

132 Према одлуци Европског суда правде (OЪerseering) од 5.11.2002, Rs С-208/00, nотпуно је
свеједно да ли страно правно лице има страначку и парничну способност према праву
државе у којој има седиште или према праву државе у којој је инкорпорисано.
133 Прt:дставништво страног nравног лица нема страначку сnо собност. В. Решење ВСС, Рев.
1194/04 од 16.06.2004, ИСП, 2/2005, стр. 63.
134 За више примера В. Трива/Дика, стр. 306. За више решења из упоредне праксе В.
Baumach/Lauterbach!Albers/Hartmann/Sch\vab, бр. 9 и сл. за§ 50; Zoller/\'ollkoшшer, бр. 38
за§ 50.
135 ВСС, Прев. 410/05 од 1.03.2006
136 Решење Врховног суда Србије, Рев. Ill81/0l од 28. 03.2002, Билтен судске праксе Врховног
суда Србије, бр. 2/2002, стр. 121- 122.
172 Александар ]акшић: Грађанско йроцесно йраво

V. ЗНАЧАЈ СТРАНА ЧКЕ СПОСОБНОСТИ

688. Страначка сnособност је процесна претпоставка.

137 о .
на Је претпоста-
вка не само за мериторно одлучивање, већ и за nуноважност сваке парничне
радње. 138
689. Суд ех officio у току целог поступка пази на то да ли субјекти који се
појављују као тужилац и тужени имају страначку способност (члан 82. ЗПП) .
Правило је да суд одбацује тужбу, ако утврди да не постоји страначка способ-
• 139 А
ност. Меродаван Је моменат закључења главне расправе. ко се спори о то-
ме има ли странка или не страначку способност, у сумњи се сматра да је има. 140
690. Када суд утврди да не постоји страначка способност, наступиће ра­
зличите правне последице, у зависности од тога да ли се тај недостатак може
отклонити.

691. Недостатак страначке способности може да се сведе на проблем утвр­

ђеља идентитета странака и он је тада отклоњив, ако идентитет странака може
да се утврди исправкама или допунама тужбе (члан 78. ст. 1. ЗПП). На пример,
ако тужилац у тужби као туженог означи Министарство финансија, суд ће га
поучити да исправи тужбени поднесак и да као туженог означи Републику
Србију. За отклаљаље поменутих недостатака суд може одредити рок (члан 78.
ст. 3. ЗПП). Против решења којим се предвиђају мере за отклањање недоста­
така страначке сnособности није дозвољена жалба (члан 83. ст. 6. ЗПП). Налог
тужиоцу да уреди тужбу тако што ће као туженог означити лице које има
страначку способност суд може дати и усмено на заnисник. 141

692. У случају да се недостатак страначке способности не може отклони­

ти, суд ће донети решење којим укида радње спроведене у поступку и одбацу­
је тужбу (члан 78. ст. 5. ЗПП). 142 Ово је случај када у парници учествује стран­
ка која не постоји.

693. Ако губитак страначке способности наступи током поступка (ликви­

дација правног лица, смрт физичког лица), поступак се прекида (члан 214.
ЗПП) . Обрнуrо, ако се страначка способност стекне у току парнице, предузете
парничне радље конвалидирају. 143

694. Када је уnркос недостатку страначке способности донета пресуда, она

је ништава и побија се редовним и ванредним правним лековима (члан 361.

137 Thomas/Putzo, бр. 2 за§ 50.

138 Schilken, бр. 266; G.runsky, бр. 81.
139 Schilken, бр. 266.
140 Zeiss, бр. 147; Schilken, бр. 266.
141 Одлука Врховног с~да Србије, Рев. 4413/95, од 17. октобра 1995, Билтен судске праксе
Врховног суда СрбиЈе, бр. 4/95, стр. 13-14.
142 Трива/Дика, стр. 307; Rechberger/Simotta, бр. 179; Schilken, бр. 266.
143 Zeiss, бр. 147; RecЬberger/Simotta, бр. 179; Schilken, бр. 266.
Део други: Парнични йосШуйак 173

ст. 1. т. 9). Ако је пресуда донета у корист или против странке која не постоји,
. . ћ
144
тада Је непостоЈе а.

§ 13. ПАРНИЧНА СПОСОБНОСТ

ЛиШераШура:

Bohm, Der Rechtsschutzformen im Spannungsfeld von lex fori und lex causae, in
"FS Fasching", Wien, 1988, s. 107; Dullinger, Zur ProzessHihigkeit Minderjahriger
im Sozialverfahren, JBI, 1998, s. 399; idem, Die Prozessfahigkeit minderjahriger
und behinderter Personen, RZ, 1989, s. 6; Gitschthaler, Einzelne ProЫeme des ne-
uen Sachwalterrechtes und der Versuch einer Losung, OeJZ, 1985, s. 193; idem,
Prozess - und Verfahrensfahigkeit minderjahriger und besachwalteter Personen,
RZ, 2003, s. 175; Kahle, Zur Beschaffenheit der Prozessfahigkeit, ZZP 100 (1987),
s. 10; Кlicka, Zur Fortsetzung eines nach Schluss der Verhandlung durch Konkurs
unterbrochenen Zivilprozesses, RdW, 1991, s. 106; Simotta, Die Prozessfahigkeit in
Ehesachen und sonstigenStreitigkeiten aus dem Eheverhaltnis, OeJZ, 1989, s. 321;
Simotta, Die Prozessfahigkeit in ausserstreitigen Eheangelegenheiten, OeJZ, 1990,
s. 661; Sprung/Fink, Privatbeteiligung des KonkursglauЬigers in einem Strafver-
fahren gegen den Gemeinschuldner und konkursrechtliches Titelwerbsverbot, in
"FS Fasching", 1988, s. 491.

I. ПОЈАМ

695. Парнична способност је способност парничне странке да Било сама,

Било путем пуномоћника пуноважно предузима процесне радње у парници
(члан 74. ст. 1. ЗПП). 145 Она представља процесно правни пандан пословној
способности. Стога, правило је да су сва йоШйуно йословно сйособна лица и пар­
нично способна (члан 74. ст. 1. ЗПП).
696. Пословна и парнична способност се, међутим, не поклапају потпуно.
Физичко лице може, наиме, да има делимичну пословну способност. Странка
у поступку, међутим, може да има само йоШйуну парничну способност. Дакле,
у парници не постоје "делимично парнично способне странке" . Странка је
146

или парнично неспособна, те не може да предузме пуноважно ниједну парни­

чну радњу, или је парнично способна, па може пуноважно да предузима све
процесне радње у једној парници.
697. Даље, ларнична способност, за разлику од пословне, не може Бити
условљена. У материјалном праву делимично пословно способна лица могу
понекад да предузимају правне послове, ако имаЈу сагласност законског засту­

пника (члан 72. ст. 1. и члан 212. ПЗ) . Та моrућност не постоји у парничном

144 Rechberger/Simotta, бр. 181; Zeiss, бр. 147. За изннјансирано решење В. Трива/Днха, стр. 307.
145 Rechberger/Sinюtta, бр. 182; Schilken, бр. 267; Gпшsky, бр. 82; Zeiss, бр. 148. Y.nop. н По­
зниli/Ракић - Водинелић, бр. 21 О.
146 Трива/Дика, стр. 308; Луке, бр. 114; Schilken, бр. 268.
174 Александар Јаr<шић: Грађанско йроцесно йраво

nроцесном праву. Странка предузима парничне радње потпуно самостално или

lo\ 7
их н е може предузимати уопште.

П. ПАРНИЧНА СПОСОБНОСТ ПОСЛОВНО

СПОСОБНИХ ЛИЦА

698. Парнично су способна потпуно пословно способна лица {члан 74. ст.
1. ЗПП). Дакле, онај ко је способан да самостално врши правне радње и закљу­
чује правне послове, може и самостално да предузима парничне радње .

699. у нашем праву потпуно су пословно способна пунолетна лица, те фи­

зичка лица која су потпуну пословну способност стекла на основу дозволе суда
(члан 11. ст. 1, члан 89. и члан 22. ст. 1. ПЗ).
700. Парнично неспособна су:
а) лица потпуно лишена пословне способности (в. члан 40. ЗВП),
б) малолетна лица испод 14 година старости.

701. Ова лица не могу да предузимају пуноважно парничне радње и њих

у парници заступа законски заступник (члан 75. ЗПП).

III. ПАРНИЧНА СПОСОБНОСТ ОГРАНИЧЕНО

ПОСЛОВНО СПОСОБНИХ ЛИЦА

702. Ограничена пословно способна лица парнично су способна у fpartu-

цaмa своје йословне сйособносШ.и (члан 79. ст. 2. ЗПП) . Ограничена пословно
способно лица су она која су делимично лишена пословне сnособности. У ре­
шењу ванпарничног суда одређује се коју врсту nравних послова то лице дели­
мично лишено пословне способности може самостално да предузме (члан 40.
ст. 2. ЗВП). Стога, када се предмет спора тиче правног посла који је лице де­
лимично лишено пословне сnособности само предузело, оно је тада у тој пар­
ници nарнично способно.

IV. ПАРНИЧНА СПОСОБНОСТ МАЛОЛЕТНИКА

703. Малолетници су, такође, парнично способни у границама признате

им пословне сnособности (члан 74. ст. 3. ЗПП). Тако, малолетник стар 15 го­
дина може пуноважно да закључи уговор о раду, те да поведе парницу чији се
предмет спора тиче пуноважности, извршења, као и nоследица неизвршења
таквог уговора. Он је у тој парници парнично способан.

704. Такође, малолетник може самостално да предузима правне послове

којима располаже својом зарадом (члан 64. ст. З. и члан 213. ПЗ). у споровима

Ј47 Schilken, бр. 269; Познић!Ракић-Водинелић, бр. 210.

Део други: Парнични йосШуйак 175

из правних послова којима је располагао својом зарадом он је, такође, парни­

чно способан.
705. Спорно је, 148 али без већеr практичног значаја, да ли су парнично спо­
собни и старији малолетници у парницама које се тичу послова мањеr значаја
r<оји они могу самостално да предузму.

V. МЕРОДАВАН ЗАКОН ЗА ОЦЕНУ

ПАРНИЧНЕСПОСОБНОСТИ

706. За оцену парничне способности држављанина РС примењују се оп­

шти принципи МПП.
707. Тако, парнична способност физичких лица се цени према праву оне
државе чији су држављани (упор. члан 87. ст. 1. ЗПП у вези са чланом 9. ЗРСЗ).
708. Уколико физичко лице није парнично способно по свом lex nationalis,
а парнично је способан по lex fori, љегова парнична способност утврђује се по
овом последљем праву (члан 83. ЗРСЗ) .
709. Будући да правна лица немају парничну способност, на љих не nри­
мељује правило lex societas, што важи за утврђеље љихове страначке спосо-
бности.
710. Ако страни држављанин није парнично способан по свом lex natio-
nalis, поставиће му се законски заступник исто у складу са тим правом. При­
времени законски заступник се поставља према lex fori. Исто правило се при­
мељује и на заснивање, дејства и престанак вољног процесног пуномоћја.

VI. ПАРНИЧНА СПОСОБНОСТ

ПРАВНИХ ЛИЦА

711. Правна лица немају парничну способност. У њихово име у поступку

парничне радње предузимају законски заступници правног лица.
149

VII. ЗНАЧАЈ ПАРНИЧНЕ СПОСОБНОСТИ

712. Парнична способност представља процесну претпоставку, и то како
за пуноважност сваке парничне радње, тако и за мериторно одлучиваље. На
150

њу суд пази ех officio мора да пази током читавог поступка (члан 77. ст. 1. ЗПП).
С обзиром на значај и дејство парпи•ших радњи, оБавеза сур.а да контролише
постојаље парничне способности је широко постављена и обухвата:

148 В., на nример, nотврдно Rechberger/Simotta, бр. 182.

149 Recћberger/Simotta, бр. 183; Scћi1ken, бр. 269; Liike, бр. 113; Jauernig, 20 11 1.
150 Zeiss, бр. 151; Grunsky, бр. 84; Rechberger/Simotta, бр. 184; Schilken, бр. 270; Познић/ Ракнћ­
Водинелић, бр. 213.
176 Александар ]аi<шић: Грађанско йроцесно йраво

а) дужност суда да утврди да ли парнично неспособна странка има Заi<Оii­

ског заступника и да ли законски заступник има посебно овлашћеље за пре­
дузимаље неких радњи у поступку> нпр. за признаље туж5еног захтева (члан
77. ст. 1. ЗПП);
5) дужност суда да од органа старатељства затражи да постави стараоца

парнично неспособном лицу (чл. 83. ст. 2 ЗПП);

713. Недостатак парничне способности није неотклољива парнична смет­
ља. Туж5а коју је поднело лице које није парнично способно од5аЦиће се као
недопуштена, 151 једИно у фази претходног испитивања туж5е. У осталим ста­
дијумима парнице, ако се јави сумња да-ли је странка парнично способна суд
ће застати са поступком и предузети све мере како 5и се утврдило да ли је та
странка парнично способна. Овде увек постоји моrућност да орган старатељ­
ства постави странци, туженом> стараоца (в. члан 78. ст. 2. ЗПП).
714. Ако странка изгуби парничну способност у току поступка поступак се
прекида (члан 214. ст. 1. т. 2. ЗПП) .
715. Недостатак парничне способности не значи и ео ipso да су парничне
радље које је већ предузела парнично неспосо5но странка непуноважне. Ако
сама странка која иницијална није Била парнично способна накнадно стекне
парничну способност, она може да одобри све већ предузете парничне радље.
Исто може да учини и љен законски заступник (в. члан 361. ст. 1. т. 9. ЗПП).
716. Када је спорно да ли је странка парнично способна, узима се у сумњи
да је она парнично неспосо5на. 152 Суд ће, у том случају, решељем одбацити
туж5у и укинути све спроведене парничне радље (в. члан 78. ст. 5. ЗПП). Ово,
међутим, није процесна сметња да странка на наведено решеље суда сама уло­
жи жал5у, премда суд сматра да је она парнично неспосо5на. 153

717. Повреда правила о парничној способности представља апсолутно

битну повреду правила парничног поступка на коју другостепени суд у посту­
nку по жал5и nази по служ5еној дужности. Овај недостатак представља и ра­
злог за изјављиваље ванредних правних лекова: ревизије и предлога за пона­
вљаље nоступка.

§ 14. ПОСТУЛАЦИОНА СПОСОБНОСТ

ЛиШераiйура:

Prtitting, Die rechtliche Organisation der Rechtsberatung aus deutscher und euro-
paischen Sicht, in "Scblosser, IntegritatsproЬleme im Umfeld der Justiz", Bielefeld,
1991, s. 21; Reinelt, Postulationsfahigkcit nach der ]aЬ.rlausendwende, NJW, 1999,
s. 3248; Urbanczyk, ProЬleme der Postulationsfahigkeit und Stellvertretung, ZZP
95 (1982), s. 339; Zuck, Postulationsfahigkeit und Anwaltszwang, JZ, 1993, s. 500.

151 Упор. Трива/Дика, стр. 312; Grunsky, бр. 84; Luke, бр. 115.
152 Grunsky, бр. 84. Супротно Rechberger/Simotta, бр. 189; Ltike, бр. 117.
153 Grunsky, бр. 84.
Део други: Парнични йоаuуйак 177

718. Постулациона способност је фактичка способност странке да сама

и непосредно, без ичије помоћи предузима парничне радње у поступку. 154
719. За разлику од парничне способности, где парнично неспособна стран­
ка може да предузме неку парничну радњу која је пуноважна све док се не
утврди да је ништава (рецимо у поступку по правим лековима), када иначе
парнично способна странка нема постулациону способност тада уопште није
допуштено да она предузме било какву парничну радњу.

720. У нашем праву постулациону способност имају сва парнично спосо­

бна лица. Дакле, странке нису дужне, начелно, да предузимају парничне радње
путем пуномоћника-адвоката.

721 . Парнично способна странка нема постулациону способност само у

два случаЈа:
а) када је фактички неспособна да врши парничне радње, зато што је нема,
rлува, зато што не познаје језик суда и сл. 155 Ове недостатке суд ће отклонити
тако што странци поставља тумача.

5) странци није допуштено да изјави ревизију против пресуде или реше­

ња. То може у име странке да учини само адвокат. У супротном, ревизија се
одбацује као недопуштена (члан 401 . ст. 1. т. 3. ЗПП). Исто важи и за поступак
по тзв. директној ревизији ( в. члан 390. ЗПП).
722. Спорно је да ли недостаје и постулациона способност странци која
није у стању да се одређено изјасни о предмету спора. 156 У овом случају, пред­
седник већа ће одложити рочиште (чл. 297. ЗПП).
723. Постулациона способност није процесна претпоставка. Видели смо,
наиме, да суд само одлаже рочиште, када странка не може да се изјасни о пре­
дмету спора или када је слепа, rлува или нема, те ће таква странка наставити
да води поступак путем пуномоћника.
724. Повреде правила о постулационој способности нису, такође, разлози
који имају за последицу ништавост пресуде.

§ 15. СТВАРНА И ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА

I. СТВАРНА ЛЕГИТИМАЦИЈА
ЛиШераШура:

Bork/Jackoby, Eintezrechtsnachfolge im Mahnverfahren, JZ, 2000, s. 135; Grunsky,

Die Vei"ausserung dcr streitbefangenen Sache, 1968; Henckel, ·Die Verausserung
der Streitsache, in "FS fur Walder'', Zurich, 1994, s. 193; Кlicka, Prozessrechtliche

154 Li.lke, бр. 119; Roseпberg/Sch\vaЬ/Gottwald, стр. 222; Zeiss, бр. 156; Трива/Дика, стр. 311;
Познић/Раtпrћ-Водинелић, бр. 214.
155 Rechbergei'/Siшotta, бр. 192; Deixler/Huebner/Кlicka, бр. 26; Поэнић/Рак.ић-Водинелић, бр. 214.
156 Tat<o, иа nример, Rechberger/Siшotta, бр. 192. Суnротно Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 214.
17~
Анске<нЈ,Щlр J<H<LШth: Грпђтюш йроц~сно iipaвo

Fragcm bei lJ пtetЂehшesvcrtittsseл.шg, ecolex, 1990, s. 205; Met·le, Oie Vet·iiнssc-

1·uщ~ der stt·eitЬetangeпcп (]egensHitн.ie, JuS, 1983, s. 626; Scћimdt, Ut1Zltlйssigc
Be1·~nшgseiпlegtшg ci\lrc\1 dеп Rechtsшн::l1folger des Кliigers, JuS, 1997, s. 107.

1. Појам и значај
725. Крајњи циљ парнице јесте мериторна одлука. Тужилац тврди да му
припада какво матери.iално право или овЈiашћење nрема тужном, док тужени
то, по nравилу оспорава. Да би суд одлучио о тачности тврдље тужиоца, он
.мора да уђе у суштину (меритум) ствари, те да, тек тада, одлучи да ли је туж-
бени захтев основан.
Пример: Т тужи К н захтева nлаћање куnоnродајне цене. За мериторну одлуку је нео­
uходно се утврди да ли су Т и К странке иэ уговора о продаји.
726. Ако парничне странке нису уједно и учесници материјалноnравног
односа који је био повод за спор, каже се да нису стварно легитимисане, од­
носно да им недостаје стварна легитимација. Дакле, странка може да посто­
157

ји, да буде одређена, да има страначку и парничну способност, али да није

стварно легитимисана у парници. Док су први квалитети странке искључиво
процесног карактера, стварна легитимација (legitimatio ad causam) је ствар ма­
теријалног права.
72 7. Стварна легитимација може 5ити активна и йасивна. 158 Активно ле­
гитимисан је тужилац, ако је титулар спорног права или овлашћења из одре­
ђеног грађанскоправног односа са туженим. Пасивно је легитимисан тужени,
ако је он уједно и субјект обавезе у материјалноправном односу из кога је на­
стао спор. Тако, у горњем примеру Т је активно легитимисан, ако је прода­
вац, а К пасивно легитимисан, ако је купац у уговору о продаји који су закљу­
чили т и к.
728. У случају да странкама недостаје стварна легитимација, &ило активна
или пасивна, суд одлучује мериторно и одбија туж&ени захтев као неоснован. 159
Стога, стварна легитимација није процесна претпоставка. Такође, на постоја­
ље стварне легитимације суд не пази по службеној дужности. У пракси ово
питаље истиче, по правилу, тужени, и тврди да тужилац није ималац спорног
права, односно да тужени никад није био субјект обавезе (приговор недоста­
тка активне или пасивне легитимације).

П. ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА (LOCUS STANDI)

Л шЋерт.uура:

Brehm, Prozessstandschaft und Prozessfuhrungsbefugnis im Zivilprozess, Ј uS, 1987,

s. 600; Koch, Ueber die Entberlichkeit der gewillkurten Prozessstandschaft, JZ, 1984,

157 О појму В. ближе Li.ike, бр. 99; Schilken, бр. 76; Musielak, бр. 120.
158 Becht, стр. 47; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр.
234.
159 Rosenberg!ScwaЬ/Gottwald, стр. 234; Ltike, бр. 99; Zeiss, бр. 126; Grunsky, бр. 88.
Део други: Пapmttt/111 йocillyй(/K
·--------------------------~-------------------

s. 809; Koblct·, lJic gewillkl\rte Pat·tciaлdcrtшg, Ј LtS, 1. 993, s. 3 Ј 5; I..uke, Dic Proz.~s­
sЉlннпgsbefUgnis, ZZP 76 ( 1963 ), s. Ј; Pawlowsk.i, Oie 1.ivilrcchtJichc Prozcssstatl-
dschnft, JuS, 1990, s. 378; Ott, Die unbestritt.ene Sach.lcgitimation (Aktiv- und Pa-
sivlegitiшatioп), SJZ, 1982, s. 17; Rotl1, GewillkLirtet· Parteiwecl'lseiLmd Bin<luпg an
Prozcsslageп, NJW, 1988, s. 2977; Scћink, Rcchtsnachfolgc im Zivilpmzess, Јша,
1985, s. 291'

1. Појам и значај
729. Процесна легитимација (право на вођење спора, legitimatio acl proce-
ssum) је право једног лица да у сопствено име води конкретну парницу. 11;о Пра­
вило је да странке саме воде спор у своје име о свом праву, те се, по правилу
. .
процесна и стварна легитимациЈа поклапаЈу.

730. Процесна и стварна легитимација могу, додуше ретко, и да се не по­

клапају. Правни поредак до пушта моrућност да странка води парницу не о свом
већ о Шу~ем йраву (али не као заступник). У овом случају, питање права на
вођење спора није материјалноправног, већ напротив, процесног карактера,
тако да процесна легитимација има значај nроцесне претпоставке. 161 Ако она
недостаје, тужба се одбацује као недоnуштена.
731. До дискрепанце између стварне и процесне легитимације долази no
162
два основа: на основу закона и на основу воље странака.

2. Процесна леiиШимација ~ lege

732. Закон овлашћује државне органе и лица да воде nарницу о туђем nра­
ву, када она имају nоложај странке по дужности (јавни тужилац по тужби за
поништај брака и сл.), положај законског застуnника странке (стечајни упра­
вник, nривремени старалац заоставштине и сл.).
163

3. Процесна леiиШимација Шемељем воље сШранака

ЛиШераШура:

Franz, Zur Behandlung der gewillkurter Parteiwechsel im Prozess, NJW, 1972,

s. 1743; idem, Zum Strei i.iber die Wirksamheit des gewillktirten Parteiwechsels im
Prozess, NJW, 1982, s. 15; Kohler, Die gewillktirte Parteianderung, JuS, 1993, s. 315;
Konecny, Zur ProzessfiЊrung durch den Ausgleichsschuldner, JBl, 1986, s. 353;
Pнtzo, Die gewillki..irte Parteianderung, in "50 Jahre des BGH", 2000, s. 149;
Rechberger, Mangel der Parteiexistenz, Mangel der Parteifahigkeit und mangelha-
fte ParteiЬezeichнng, in "FS Fasching", Wien, 1988, s. 385; Roth, Die gewillktirte

160 Roseвberg/Scl1waЬ/Gottwald, 46, и 1; Musielak, бр. 120; Zeiss, бр. 130; Schilken, бр. 272; Zeiss,
бр. 129; Grunsky, бр. 88.
161 Thomas/Putzo, бр. 25 за§ 50; Rosenberg/Sch\vaЬ/Gottwald, стр. 239; Liike, бр. 99.
162 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 239; Schilken, бр. 275; Zeiss, бр. 131; Gruпsky, бр. 89;
Musielak/Veth, бр. 44 за§ 50; Becht, стр. 47.
163 В. ближе Rosenberg!Sch\vaЬ/Gottwald, 40 П; Musielak, бр. 121; Grunsky, бр. 89; Zeiss, бр. 131.
 Allcю.:aHJЏlp )11кшић: Грађанско Щ,,.,цесtю lip(loo
180

ParteHindeпшg uпd Bi\1dttng ан PI·ozesslageп, NJW, 1988, s. 2977; Rechbcrger/

Oћert1 aп1IШ~t·, Gesanш·echtsпacћfolge \ovah1·eшi Zivilprozesses, ecolex, 1993, s. 513;
Recl1Ьerger, Pa.t·teile11гe, Stt·eitgegeпstaпd uлd det· бsterrcichiscћe OGH, in "FS Heп­
ckel", 1995, s. 679; Schiлk, Rccl1tsпachfolge uпd Zivilprozess, )tшt, 1985, s. 291.

3.1. С:ингуларна материјалноправна сукцесија

Пример: ( 1) Т тужн З и захтева nовраћај зајма у висини од 100.000. динара. На.кон по­
четка тока парнице, Т цедира потраживање из уговора о зајму на Ц.
(2} Т, власник покретне ствари, тужи Ди захтева њен повраћај. Након по­
четка тока парнице, Д да ствар П на nослугу. Kat<o, ако Д прода ствар саnе-
сном К?
(3) Т тужи П и зал1ева да му овај као продавац преда ствар. Након почетка
тока парнице, П прода ствар К.

733. Када током трајања парнице тужилац или тужени на горе изложен
начин изгубе стварну легитимацију, они ипак задржавају процесну легитима­
цију}64 Закон (члан 198. ст. 1. ЗПП) то изричито предвиђа за случајеве када
странка отуђи ствар или право о коме тече парница, али то важи и за све слу­

чајеве сингуларне сукцесије.

165

734. У овој ситуацији, међутим, мора да се обрати пажња на следеће: мо­

rућност да странка која је отуђила спорно право или ствар током парнице
задржи процесну легитимацију је тесно везана од одређење иgенШиШеШа йре­
gмеШа сйора. Наиме, стицалац спорног права или ствари мора да има исто ма­
теријално право или овлашћење или исту материјалноправну обавезу, као што
је то имао оригинални титулар.
166

735. Тако, у нашем трећем примеру Т има право према П да захтева преда­
ју ствари по основу уговора о продаји. Он то право нема и према стицаоцу К.
736. С обзиром на дискрепанцу између стварне и процесне легитимације
након отуђења спорног права или ствари, поставља се питање да ли је тужилац
дужан да измени тужбени захтев, те да у тужбеном предлогу захтева да се на
чинидбу обавеже стицалац права или ствари. О овоме постоје два става уобли­
чена у оквире теорије ирелеванције и теорије релеванције. 167

737. Према Шеорији ирелевенције отуђење спорног права или ствари нема
никакав nроцесноправни нити материјалноправни значај. Пресуда и даље гла­
си на иницијалног тужиоца (титулара права), али се дејство њене материјалне
правноснажности простире и на стицаоца.

738. Према важећој Шеорији релеванције отуђење спорног права или ствари
нема процесни, али има итекако материјалноправни значај. Наиме, обзиром на

164 В. Jauernig, 22 N; Rosenberg/SchwaЪ/Gottwald, 46, Ш 1; Ltike, Бр. 101.

165 Rechberger/Simotta, Бр. 229.
166 Упор, Rechberger/Simotta, Бр. 230; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 238.
167 О овоме више код Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. стр. 202; Thomas/Putzo, Бр. 25 за § 50;
Rechberger/Simotta, Бр. 231 и даље. ·
Део други: Ila.pнtl•mu йасГйуйm< lHJ

губитак стварне легитимације, тужилац је дужан да изменипре;Џiоr· тужбе, тако

да овај гласи J:I(\ стицзоца. Тако, у нашем првом примеру Т би м орао да у ту­
жбеном предлогу захтева да се З обзвеже да зајам врати Ц. У парници, тада,
тужени може да истиче све материјалноправне приговоре који се тичу отуt)е­
ња спорног права или ствари, као и љеговог односа са стицаоцем.

739. У овом спучају пресуда mаси само на стицаоца, јер иню..r.ијаЈiна стран­
ка води спор о туђем nраву. На овом становишту је и наше nраво, јер допушта
да стицалац може да ступи у nарницу на место иницијалне странке, ако се обе
странке са тим сагласе (члан 198. ст. 2. ЗПП). У сваком случају стицалац може
да ступи у nарницу као умешач (члан 208, 211. ЗПП).
740. Горња правила не важе када је у питаљу оригинарно стицаље права
својине (на пример, од невласника), јер се правила из члана 198. ЗПП приме­
љују само на сингуларну сукцесију (в. nример бр. 3). 168

3.2. Процесна легитимација

без материјалноправне сукцесије

741. Спорно је да ли је дqпуштено да странка води спор у своје име о туђем

праву, ако јој само материјално право није пренето каквим правним послом
(цесија). У Аустрији 169 није допуштен пренос процесне легитимације без мате­
ријалноправне сукцесије. Тужба се у том случају одбацује као недопуштена.
Пример: Т овласти банку, Б, да у име Т поднесе тужбу против З и наплати сва доспела
потраживања.

742. у Немачкој,1 70 напротив, могућност преноса процесне легитимације

постоји, ако странка која води парницу о туђем праву има какав правом зашти­
ћен интерес. Овај интерес не мора да буде правни, већ је довољно да се одлука
суда тиче и правног положаја лица које се спори о туђем праву. Пренос nроце­
сне легитимације није допуштен када се то чини у циљу злоуnотребе проце­
сних права, на пример ради стицања повољнијег процесноправног положаја.
171

4. ДејсШво йроцесне леiиШимације

743. Најважније дејство процесне легитимације (вођења парнице о туђем

праву) јесте да се правноснажност пресуде проширује и лице које је стекло
спорно право или ствар током парнице. 172 Такође, титулар материјалног пра­
ва, с обзиром да није странка у поступку, може да се саслуша и као сведок.

168 Rechberger/Simotta, бр. 230; Musielak, бр. 122 са даљим наводима.

169 В. Rechberger/Simotta, бр. 233 са даљим наводима.
170 в. расправу код Thomas/Putzo, бр. 4 и даље за § 51; Rosenberg/SchwaЬ/Gott\\'ald, стр. 238 и
даље; Zeiss, бр. 132; Ltike, бр. 101; Grunsky, бр. 90.
171 В. тако Schilken, бр. 275; Grunsky, бр. 90; Rosenberg/Sch,vab/Gottwald, стр. 238.
172 в. Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, 46, IV; Grunsky, бр. 91; Schilken, бр. 277.
182 Ал~ксандар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

§ 16. ЗАСТУПНР!ЦИ СТРАНАКА

1. ПОЈАМ, ПОДЕЛА И КАРАКТЕРИСТИКЕ

ЗАСТУПНИШТВА

1. Појам
744. Као и у грађанском материјалном праву, у парничном поступку за­
ступник води парницу у име странке 173 и предузима nарничне радње "у име
и за рачун странке". 174 Заступништво је правоваљане када је заступник овла­
шћен за заступаље.

2. Врсше
745. У зависности од правног основа заступништва, разликујемо три врсте
заступника: 1 75 законски засШуйник, йуномоћник и засШуйник йравноi лица. 176 За­
конски заступник је онај чије овлашћење за застуnаље произилази непосредно
из закона. Законски заступник се nоставља nар~ично неспособним странка­
ма, а може се поставити и парнично способним лицима која нису у могућно­
сти да се појаве пред судом или да именују пуномоћника. 177
746. Пуномоћник је заступник чије се овлашћење за застуnаље темељи на
правном послу.
1 78

3. Положај засшуйника

747. Заступник није странка у поступку. Али како он предузима парничне

радње у име и за рачун странке, потребно је да поседује одређене квалитете
који гарантују пуноважност парничних радњи, те оне које гарантују да ће за­
стуnник Ьопа fide да заступа странку у парници.

748. Тако, ради остварења йрвоi циља, подразумева се да заступник мора

да има страначку и парничну способност, Ради остварења gpyioi, заступник
једне странке у парници не може да буде друга странка у тој истој парници
(члан 79. ст. 2. ЗПП). Такође, треба истаћи да исто лице не може да 5уде за­
стуnник о5е странке у парници (члан 79. ст. 3. ЗПП) . Најзад, и судија не може

173 Habcsheid, бр. 298; Schilken, бр. 84; Liike, бр. 120; Zeiss, бр. 159; Познић!Ракић-Водинелић,
стр .121 .
174 Habscheid, бр. 298; Zeiss, бр. 159; Rosenberg!Scii w<:tЬ/Gottwald, стр. 283; Три ва/ Ьелајец/Диi<а,
стр. 251.
175 Ово је уобичајена подела у доктрини. В. Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 287 и сл.; Schilkeп,
бр. 85 и сл. Musielak, бр. 157; Habscheid, бр. 298.
176 Заступање правних лица је регулисано материјалним nрописима и у оквиру одељка 0 nри­
вредним сnоровима (чл. 482-484. ЗПП).
Ј 77 Rechberger/Simotta, бр. 184, 185; Rosenberg!Schwab/Gottwald, стр. 285 са више детаља.
Ј 78 Schilken, бр. 88; Gгunsky, бр. 87; Rechberger/Simotta, бр. 235.
Део други : Парнични йосШуйак 183

бити заступник у парници у I<ojoj суди. У том cлytiajy ех Lege долази до искљу­
чења судије (члан 66. тач. 1. ЗПП);

749. Заступник је дужан да у свему води рачуна о интересима странке и Д(l

се њима руководи (члан 77. ст. 4. ЗПП). Ваља, међутим, истаћи да застуnник
не одговара за неусnех у парници, тј. странка не може да захтева од заступни­
ка за накнаду штете само због тога што парница није пресуђена у њену I<орист.
Он може да буде одговоран странци, једино ако јој проузрокује штету непа ­
жљивим и неправилним радом . Тако, на пример, суд може да одлучи да уме­
сто странке заступник надокнади противној странци трошкове које је проу­
зроковао својом кривицом (члан 151. ст. 2. ЗПП).

П. ЗАКОНСКИ ЗАСТУПНИК

1. Појам
750. Законски заступник води парницу у име лица .које је парнично неспо­
собно или из неког друrог разлога није у стању да само води своју парницу или
да себи постави пуномоћника.
179
Ко је законски заступник физичких и пра­
вних лица одређује се на основу одредби материјалног права_.
751. Тако, малолетну децу заступају њихови родитељи (члан 72. ст. 1. ПЗ)
или само један родитељ (чланови 72. и 77. ПЗ), штићенике њихови стараоци
(члан 115 и 124. ПЗ) . 180
Својство законског заступника има и "старалац за по­
себне случајеве"- колизијски старалац (члан
123. ПЗ- старалац одсутном лицу,
старалац страном држављанину), старалац nasciturus-a (члан 3. ст. 2. ЗОН) итд.
752. Својство законског заступника има и орган старатељства. Тако, орган
старатељства може у име повериоца издржавања да покрене, води или наста ­

ви парницу за издржавање (члан 278. ст. 3. ПЗ) . Исто важи и за парнице ради
одређења мера због насиља у породици (члан 284. ст. 2. ЗПП).

2. ОсШали облици законскоi засйlуйања

753. Својство законског заступника стичу и nоједина лица на основу про­

цесних норми. ЗПП разликује привременог заступника и заступника за при-

јем писмена .

2.1. Привремени заступник

754. Привремt::ног заступника (curator ad litem) поставља суд tТtуже-ном под
условима предвиђеним законом. За привременог заступника може бити по­
стављен само адвокат.

179 Scl1ilkeп, бр. 85; Zeiss, бр. 160; Roseпberg/Sclнvab/Gott\vald, стр. 288; ПозниiVРакић-Во­
динелић, стр. 121.
180 На пример, деца чији су родитељи умрли, непознати, лишеии родитељског права н сл.
184 Александар Јакшић: Грађансt<о йроцесно йраво

755. Привремени заступник се nоставља (члан 79. ст. 1. ЗПП):

а) искључиво туженом физичком или правном лицу (члан. 79. ст. 3. ЗПП);
б) искључиво у поступку пред првостепеним судом.

756. Смисао институrа јесте да се поступак убрза и да се заштите интере­

си туженог. Јер, привремени заступник се поставља када би редован поступак
око постављаља законског заступника трајао тако дуго, да би услед тога могле
настати штетне последице за туженог. ЗПП (члан 79. ст. 2.) наводи exempli cau-
sa пет ситуација када суд поставља привременог заступника :

1) ако је тужени парнично неспособан а нема законског заступника, на

пример, није га имао од почетка поступка или је законски заступник умро
у току поступка;

2) ако постоје супротни интереси туженог и љеговог законског заступника;

3) ако обе стране имају истог законског застуnника;
4) ако је пребивалиште, одн. боравиште туженог непознато, а тужени нема
пуномоћника; 181
5) ако се тужени или његов законски заступник налазе у иностранству,
а достављаље се не може извршити .

757. О постављаљу привременог заступника суд одлучује решењем које је

дужан да без одлагања достави органу старатељства и странкама (члан 79. ст .
4. ЗПП). Против решеља о постављељу nривременог заступника није дозво­
љена жалба.

758. Са становишта начела обостраног саслушаља странака (члан 5. ЗПП

и члан 6.(1) ЕКЉП) посебно је споран случај постављаља привременог засту­
пника у случајевима када је боравиште туженог непознато, а нема пуномоћни­
ка, као и када се тужени или његов законски заступник налазе у иностранству,

а достављаље се није могло извршити јер немају пуномоћника. Наиме, тада

суд издаје оглас који се објављује у републичком службеном гласнику и на огла­
сној табли суда.

759. Оглас садржи: 1) означење суда који је поставио привременог засту­

пника, 2) законски основ за постављаље привременог законског заступника,
3) име и презиме туженог, 4) предмет спора, 5) име, презиме, занимање и бо­
равиште привременог заступника и 6) назначење да ће привремени заступник
вршити своју функцију све док се пред судом не појаве тужени или његов пу­
номоћник, односно док орган старатељства не обавести суд о томе да је туже­
но м одредио законског заступника (члан 81 . ЗПП).

760. У парници у којој је постављен, привремени застуnник може имати

сва овлашћења и дужности редовног законског застуnника (члан 80. ст. 1. ЗПП).

181 Када тужилац и суд не могу да прибаве тачну адресу тужсноr фиэичкоr лица, а то не може
ни суд да утврди слr"кбеним путем, суд не одбацује тужбу, већ поставља привременог
зас-гупника. ВидУ! : ВПС, Пж. 5574/96, ЗСО, књ. 22, со. 1 за 1997, стр. 145- 146.
Део други: Парнични йосtТtуйак 185

Његов мандат престаје када се тужени или његов заступник појаве пред судом
182
(члан 80. ст. 2. ЗПП).

2.2. Заступник за пријем писмена

761. И овај институт има за циљ да се парнични поступак убрза. О засту­

nнику- пуномоћнику за пријем писмена в. ближе у одељку о достављању.

3. Положај и овлашћења эаконскоi эасШуйни1Ш

762. Законски заступник у име странке предузима парничне радње, њега

суд позива на рочишта, њему се достављају поднесци и судске одлуке. 1 83 На гла­

вној расправи, суд не саслушава парнично неспособну странку, већ њеног за­
конског заступника. Изузетно суд може одлучити, ако је то моrуће, да саслуша
саму странку, уместо или поред законског заступника (члан 265. ст. 1. ЗПП).
763. Заступник може и да ратификује парничне радње које је предузела
парнично неспособна странка пре него што је он ушао у парницу. Ако су ис­
пуњене све процесне претпоставке, парничне радње законског заступника су

пуноважне, тако да странка не може да их опозове, ако током парнице отпа­

дне разлог за законско заступање.

184

764. Видели смо да законски заступник може да у конкретној парници пре­

дузима све парничне радње. Изузетак од овог правила постоји када је матери­
јалним нормама предвиђено да му је потребно посебно овлашћење за: 1) по­
дизаље тужбе, 2) повлачење тужбе, 3) признање тужбеног захтева, 4) одрицање
од тужбеног захтева, 5) закључење поравнања, 6) изјављивање, повлачење или
одрицање од правног лека (члан 76. ЗПП).
765. Законски заступник је дужан да се на захтев суда легитимише као
законски заступник (члан 77. ст. 2. ЗПП).
766. Парничне радње заступник не мора предузимати лично већ може у ту
сврху ангажовати пуномоћника. Тада је пуномоћник заступник странке, а не
185

законског заступника .

767. Рекли смо да законски заступник има обавезу да савесно заступа

странку. Он јој одговара и за штету, ако то чини неправилно и немарно или
ако самовољно напусти дужност законског заступника (члан 141. ПЗ) . Суд пази
током поступка како законски заступник врши своју дужност. Он је чак и ду­
жан да обавести орган старатељства, ако старалац не показује nотребну пажњу
у заступању. Суд је дужан и да застане са поступком и предложи да се одреди
други законски заступник ако 5и услед пропуштања стараоца могла настати
штета за странку под старатељством (члан 77. ст. 4. ЗПП) .

182 ВСЦГ, Гзз 5/95, ИСП, бр. 9/2002, стр. 47.

183 Zeiss, бр. 160; Roseлberg/Sc\1waЬ/Gott\vald, стр. 284; Luke, бр. 121.
184 Познић/Ракиh-Водинелић, стр. 123.
185 ldem, стр. 123.
 186 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно й.раво

4. Значај законtЖоi эасШуйања

768. Уредно заступаље представља процесну претпоставку за покретаље

и вођеље парнице> као и за мериторно одлучивање. 186 Зб . суд дужан да
ог тога Је
у току целог поступка пази на то да ли парнично неспособну странку застуnа
законски застуnник и да ли он има посебно овлашћеље за заступање када је то
потребно (члан 77. ст. 1. ЗПП) .
769. Ако у току парнице законски заступник умре или престане његово
овлашћење за заступаље, а странка нема пуномоћника у тој парници, посту­
пак се прекида (члан. 214. тач. 3. ЗПП).

770. Када суд уочи да у погледу законског заступања постоје недостаци,

дужан је да предузме мере да странка буде уредно заступана: затражиће од ор­
гана старатељства да постави законског заступника; затражиће од законског
заступника да прибави посебно овлашћење или ће предузети неке друге мере
(члан 78. ст. 2. ЗПП) .

771 . До уклаљаља недостатака који се тичу уредног законског заступаља

суд може предузимати само оне радље због чијег одлагаља би могле да настану
штетне последице за странку (члан 78. ст. 4. ЗПП) . Против решеља којим се
наређују мере за уклањање ових недостатака није дозвољена посебна жалба
(члан 78. ст. 6. ЗПП). ·
772. Недостатак уредног законског заступаља представља битну повреду
правила парничног поступка, због које се може изјавити жалба и на коју у по­
ступку по жалби другостепени суд пази по службеној дужности (члан 361. ст.
2. т. 9. ЗПП). Недостатак уредног законског заступаља представља и ревизиј­
ски разлог (члан 398. ЗПП) на који ревизијски суд пази по службеној дужно ­
сти (члан. 399. ЗПП). Осим тога недостатак уредног заступаља представља
и разлог за понављаље поступака (члан 422. тач. 2. ЗПП) .

III. ПУНОМОЋНИК

1. Појам
773. Пуномоћник заступа странку и води спор у љено име на основу пу­
номоћја - овлашћеља које је од ље добио. 187 Пуномоћство је, дакле, облик во­
љног, а не законског заступаља.

774. У нашем правном систему свака парнично способна странка може

сама пуноважно да предузима nарничне радње у nостуnку (r.юстулациона спо­
собност). Није нужно да у ту сврху ангажује nуномоћника (члан 84. ст. 1. ЗПП).
Једини изузетак је предвиђен за nодношење ревизији и захтева за заштиту за­
конитости када странку мора да заступа адвокат (члан 84. ст. 2. ЗПП).

186 Scbilken, бр. 87; Grunsky, бр. 85; Rosemberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 290.
187 В. Zeiss, бр. 161; Schilken, бр. 89; Rechberger/Simota, бр. 235; Stein/Jonas/Bork, бр. 1 за§ 81.
Део други: Парнични йосtuуйа" 187

775. Чаi< и када се странка одлучи да води парницу путем пуномоћника,

није нужно да пуномоћник буде адвокат, како је то, по правилу, у другим пра­
вним системима. Напротив, пуномоћик може да буде свако физичко лице које
је потпуно пословно способно. Закон, међутим, искључује могућност да се ова­
кво лице бави надриписарством које је, иначе, и кривично дело (члан 85. ЗПП).
776. Суд је дужан да надриписару ускрати заступање и да о томе ће оба­
вести странку (члан 85. ст. 2. ЗПП). Надриписар има право да се жали на ре­
шење суда, али таква жалба не задржава извршење решења (чл. 85, ст. З ЗПП).

2. Пуномоћје
ЛиШераШура:

Brugger, Zum Problem der Vollmacht an eine Erwerbsgesellschaft, AnwBl, 1991,

s. 773; Frieders, Der Stand des anwaltlichen Freiztigigkeit nach Inkrafttretten des
EWG Vertrages, AnwBl, 1993, s. 297; Walter/Longo, Der Einvernehmensanwalt,
RZ, 1999, s. 195; Wies1iner, Die Rechte des Prokuristen im Zivilverfahren, OeJZ,
1995, s. 454; Ziehensack, Rechtsfahigkeit und Vertretung der Universitatsinstitute,
OeJZ, 2000, s. 41 .
Цуцић, Дејство пуномоћја након смрти странке у ПП, Гл, 1990/7-8; Нова­
ковић, Заступање предузећа на основу пуномоћја, ИСП, 1995/10; Трифковић,
Адвокат као пуномоћник у грађанско-судском поступку, ПЖ, 11-12/89, с. 1559.

2.1. Појам
777. Пуномоћје (mandatum ad litem) је јеgносШрана йарнична раgња коју
властодавац врши према суду. За пуномоћје се захтева йис.мена фор.ма, 188 те се
оно, као исправа, подноси суду, и то када пуномоћник врши прву парничну
радњу у поступку. Ако суд посумња у истинитост пуномоћја, он може реш~­
њем наложити пуномоћнику да поднесе оверено пуномоћје. Против овог ре­
шења није дозвољена жалба (члан 91. ЗПП) .
Суд, међутим, не сме да одбаци тужбу коју је поднео пуномоћник тужно­
ца, ако посумња у истинитост пуномоћја. Тада је, наиме, дужан да најпре от-
клони све недоумице у вези са правилно ш ћу заступања. ·~

2.2. Засниваље и дејство

778. С обзиром на то да је пуномоћје једнострана парнична радња, оно
производи дејство према суду од момента када је поднето суду. Према проти­
вној страни, пак, од момента када је она сазнала за постојање пуномоћја. Само
лице коме се даје мандат за заступање постаје пуномоћник у моменту када се
упознао са садржином пуномоћЈа.
. 190

188 у том смислу Rechberger/Simotta, бр. 235; Schilken, бр. 89; Grunsky, бр. 85;
189 ВСС, Гж. 101/06, од 14.09.2006.
190 Zeiss, бр. 164; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 293; Rechberger/Simotta, бр. 236; Schilken,
бр. 89.
188 Александар Јаi<шић: Грађанско йроцесно йраоо

779. Процесно пуномоћје има само дејство према споља, односно nрема
суду и осталим субјектима у поступку.
780. Од пуномоћја треба строго разликовати материјалноправни однос
између налогодавца и пуномоћника који је правни основ за издавање nуно­
моћја. Овај тзв. унуШрашњи оgнос није процесне, већ материјалноправне nри­
роде и њиме се регулиnrу права и обавезе налогодавца и пуномоћника сходно
одредбама уговора о налогу (чланови 749-770. ЗОО) .
781. Процесно пуномоћје је у nогледу пуноважности, трајања и дејстава
потпуно независно од уговора о налогу.

2.3. Обим пуномоћја

782. Обим пуномоћја одређује сама странка или, пак, пуномоћник и нало­
годавац својим споразумом. 191 Странка може овластити пуномоћника да пре­
дузима све радње у поступку или само поједине радње (члан 88. ст. 1. и 2. ЗПП).
783. Ако налогодавац није одредио обим пуномоћја, тада је обим nуномо­
ћникових овлашћења одређен законом. Разлика у обиму пуномоћја постоји
када је пуномоћје издато адвокату, односно mщу које није адвокат.
784. Адвокат може, ако у пуномоћју није другачије одређено, да предузме
све радње у поступку (члан 89. ЗПП). Ово у себи укључује и овлашћење да по­
дноси предлог за извршење или обезбеђење и да предузима друге радње у по­
ступку. Такође, важно је истаћи да је пуномоћје дато адвокату преносиво и без
сагласности странке. Адвокат може да пуномоћје пренесе на другог адвоката
или, пак, да га овласти да nредузима ПОЈедине радње у поступку.

785. Овлашћења пуномоћника који није адвокат су далеко ужа. Тако, он

не може без изричитог одобрења странке да диспонира туж5еним захтевом,
односно да предузме следеће парничне радње (в. члан 90. ЗПП):
1) повлачење тужбе, 2) признање тужбеног захтева, З) одрицање од ту­
жбеног захтева, 4) закључење поравнања, 5) одрицање и одустанак од правног
лека и 6) преношење пуномоћја на друго лице.

2.4. Врсте пуномоћја

786. Видели смо да је принцип да сама странка одреди границе пуномо­
ћни~ових овлашћења. У складу са тим, пуномоћје може да буде ойшШе и йо­
себно. Пр~вило је да се издаје опште пуномоћје по коме је пуномоћник овла­
шћен да у поступку nредузима све парничне радње до њеrовог nравноснажног
окончања.

787. Посебно пуномоћје, које је у nракси ретко, се издаје само за предузи­

маље одређених nарничних радњи (на пример, подношење жалбе, заступање
у одређеној фази поступка и сл.).

191 Scbllken, бр. 90; Zeiss, бр. 165; Habscheid, бр. 301.
Део други: Парнични йосiйуйак 189

788. И опште и посебно пуномоћје може да буде временски неоiраничено

(што је правило) или временски ограничена. Важно је, међутим, нагласити да
било какво ограничење пуномоћја које није у њему изричито наведено, већ је
на пример, садржано у уговору о налогу између налогодавца и пуномоћника,
нема дејство према споља.
192

Пример: А, адвокат, повуче тужбу противно налогу свог налогодавца. Повлачење ту­
жбе је nуноважно, док А одговара за штету налогодавцу према одредбама уго­
вора о налогу.

789. За вођење одређених парница закон захтева тзв. сйецијално пуномо­

ћје које има посебан законом предвиђен садржај. Тако, када се даје овлашћење
за покретање парнице за развод или поништај брака, пуномоћје мора да буде
оверено и у њему је неопходно навести основ тужбе (члан 221. ПЗ).

2.5. Правни положај пуномоћника

790. Пуномоћник у парници може да предузима све парничне радње у име
и за рачун странке у границама својих овлашћења. Резултат тога јесте да се
сматра да је сама странка предузела радње, односно да су парничне радње пре-
• • 193
дузете са деЈством према ЊОЈ.

2.6. Положај странке и пуномоћн.ика у парници

791. Правило је да суд и противна предузимају парничне радње према пу­
номоћнику. Тиме се отвара проблем истовременог делања странке и пуно­
моћника у парници, јер давање пуномоћја не искључује могућност да и сама
странка учествује у поступку (члан 84. ст. 5. ЗПП) .
194
Отуда и могућност да
властодавац и пуномоћник у парници предузимају радње које нису сагласне.
792. Пуномоћник је дужан да се придржава налога странке. Од добијеног
налога може да одступи само ако је то противно њеrовим процесним обавеза~
ма (на пример, да казује истину, члан 9. ЗПП).
793. Властодавац је dominus litis (члан 87. ст. 1. ЗПП), те би требало да важи
правило да важи само она парнична радња коју је он предузео. Међутим, про­
блем се састоји у томе што радње које је предузео пуномоћник дејствују у ко­
рист и против странке, исто онако као да их је она сама предузела. Такође, ви­
дели смо да неке парничне радње дејствују непосредно на поступак, те да су
оне, по правилу, неопозиве.

794. Код дискрепанце између предузетих парничних радњи између пуномо­

hника и властодавца ваља чинити разлику између чињењичних тврдњи и оста-
лих парничних радњи. 195

192 Jauernig, стр. 63; Schilken, бр . 90.

193 Schilken, бр. 91; Zeiss, бр. 166.
194 Zeiss, бр. 166; Liike, бр. 121; Recllberger/Simotta, бр. 239.
195 В. ближе Jauernig, стр. 62; Трива/Белајец/Дика, стр. 267-268.
190 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно iipa60

795. Када су у питаљу чињеничне Шврgње (признање и оспоравање чиње­

ница) тада странка може на рочишту одмах да опозове такву чињеничну твр ­
дњу пуномоћника. Обрнуто није моrуће. Ако странка није била присутна на
рочишту када је nуномоћник предузео такву радњу, тада странка опет може
да опозива и такве чињеничне тврдње (на пример поднеском или на следе­
ћем рочишту), а суд ће, узимајући у обзир све околности, по свом уверењу це­
нити да ли ће ову чињеницу узети као nризнату или као оспорену у оквирима
слободне оцене доказа (в. члан 87. ст. 2. и члан 222. ст. 2. ЗПП).
796. Ако пуномоћник предузме неку од других парничних радњи која се
не тиче чињеница, тада, важе следећа правила: странка може да опозове про­
цесне предлоге (предлог за извођеље доказа), само док је сама радља опозива,
односно док суд о предлогу не донесе одлуку. Ако се ради о тзв . радљама од
непосредног дејства на поступак (признање или одрицаље од тужбеног захте­
ва, закључење ~ског поравнаља, nовлачеље тужбе и сл.), тада странка, по
правилу, не може више да опозове парничну радљу свог пуномоћника, јер је
она већ произвела дејство било у корист или nротив странке. 196
Пример: Не би било могуће да странка оnозове одрицаље или, пак, одустајаље од пра­
вног лека.

797. Странка би једино могла да опозове тако nредузету nарничну радњу,

ако је она опозива, у смислу да странка може да је оnозове као да ју је и сама
nредузела. То важи, на пример, за признаље или одрицаље од тужбеног захте­
ва (в. чланове 336. и 337. ЗПП).

798. Странка која има пуномоћника не мора да учествује у поступку. Ме­

ђутим, њу може суд да позове да се nојави пред судом како би се лично изја­
снила о чињеницама које треба утврдити у парници (члан 84. ст. 4. ЗПП). Суд
и ове чиљеничне наводе странке цени на основу правила о слободној оцени
доказа.

2.7. Супституција
799. ВидеЈП1 смо да је пуномоћје дато адвокату преносиво на заменика (суп­
ститута), док је пуномоћје дато другом лицу преносиво само ако је тако пред­
видео властодавац у пуномоћју (члан 90. ЗПП). Чак и адвокатски приправник
не може да замељује адвоката, ако странка у пуномоћју није предвидела такву
могућност (члан 88. ст. 3. ЗПП).
800. Супститут заступа странку а не пуномоћника, јер радње које предузи­
ма у nарници и~а~у _д~јство према странци. Такође, суnститут одговара стран­
ци за штету КОЈУ ЈОЈ Је nроузроковао лошим заступањем. 197 Одговорност пу­
номоћника према странци се своди само на culpa in eligendo. Супститут не може
да има већа овлашћења у парници од самог пуномоћника.

196 Rechberger&Simotta, бр. 239; Scbllken, бр. 91.

197 Поз нић/Ракић -Водииелић , бр. 231.
Део друти: Парнични йосtuуйак 19 1

801. Престанком пуномоћја nрестају и овлашћења заменика. Важно је nо­

менути да реше.ње Адвокатске коморе којим се сnреченом адвокату поставља
заменик не производи дејство супституције у пуномоћју. 198

2.8. Престанак пуномоћја

802. Пун.омоћје престаје:
1) окончањем парнице: за подношење nредлога за повраћај у пређашње
стање неоnходна је посебна пуномоћ.
2) смрћу nуномоћника или губитком пословне сnособности.
3) смрћу странке.
4) престанком правног лица.
5) опозивом и отказом пуномоћја.

803. Пуномоћје не престаје губитком права на бављење адвокатуром. Али

обим пуномоћја се у том случају лимитира на обим пуномоћја које је издато
лицу које није адвокат. У случају сукцесије адвокатске канцеларије, адвокат
који nреузима канцеларију не стиче аутоматски и својство пуномоћника. 1 99

804. Када правно лице престане да постоји, тада је пуномоћник дужан још
месец дана да врши радње у nоступку ако је то потребно да би од странке от­
клонио какву штету (члан 95. ЗПП) .
805. У вези са смрћу или губитком парничне способности странке, разли­
кују се случајеви у којима се предмет спора тиче йреносивих, односно непре­
носивих права. Када је предмет спора право које није преносиво или наследи­
во, тада смрћу странке nрестаје парница, па самим тим и пуномоћје.
200

806. Када се nредмет спора односи на преносива и наследива права, пу­

номоћје које је дато лицу које није адвокат престаје. Обрнуто, пун.омоћник
- адвокат је овлашћен да и даље предузима оне радње у поступку које не трпе
одлагање.

807. Правила о nрестанку пуномоћја због смрти странке се примењују mu-

tatis mutandis и на смрт, губитак пословне способности и разрешење њеноr
законског заступника (члан 94. ЗПП).
808. Пуномоћје престаје и када пуномоћник оШкаже пуномоћје, односно
када странка ойозове пуномоћје пуномоћнику. Опозив и отказ пуномоћја су
једностране, неформалне парничне радње властодавца и пуномоћника. Да би
произвеле дејство, међутим, и отказ и опозив се морају саопштити суду пред
којим се води поступак писмено или усмено на заnисник. Њи:хово дејство
20 1

почиње према противној страни од оног тренутка када су јој саопштене.

198 В. ВСС, Гж. 21/06, од 14.11.2006.

199 ОкС у Зрељанин у - Гж и 67/00, ИСП , о р . 11/200 1, стр . 53-54.
200 St ei n/J o вas/Le ipold, бр. 15 з а § 87.
201 ВЦЦ, Peu. 1313/95, БВСС , бр . 2/1996, ст р. 24-25.
192 Лнсi<Саlџџtр Јаюниh: 1'рађrтско Процесно йраао

809. Када nуномоћник откаже пуномоћје, дужан је још месец дана да пре­
дузима радњс за странку, када је то потребно рнди отклањања штете која би за
властодавца могла настати (члан 93. ЗПП).

3. Значај йуномоliја као ароцесне йреtilйосШавке

810. Постојање пуномоћја је процесна претпоставка на коју суд пази по

службеној дужности (члан 92. ст. 2. ЗПП). Радње које је у парници преузело
m·tцe које није овлашћено пуномоћјем за заступање, немају, по правилу, ника­
кво gејсШво. Међутим странка може накнадно, у целости, да ратификује све
процесне радње које је предузело у њено име лице које није било снабдевена
пуномоћјем.

811. Тако, ако је тужбу поднело лице које нема пуномоћје, таква тужба ће
се одбацити решењем као недопуштена. Ако је ипак донета првостепена пре­
суда, тада суд неће да одбаци жалбу лица које нема пуномоћје као недопу­
штену, већ ће је узети у разматраље и укинути првостепену пресуду и одбаци­
ти тужбу.

812. Лице које заступа у парници без уредног пуномоћја је falsus procurator.
Њему је суд дужан да ускрати заступаље. Исто важи и када се као пуномоћник
јави лице коме није допуштено заступање, на пример: парнично неспособно
лице, надриписар, адвокатски приправник који замењује неког другог адвока­
та а не оног код кога је у радном односу.

813. За разлику од предузетих парничних радњи falsus prokuratora, радње

које је предузео надриписар пре него што му је ускраћено заступаље су пуно­
важне.202

814. Видели смо да је пуномоћник дужан да се већ приликом извођеља прве

парничне радње легитимише као nуномоћник. У парници, међутим, може да
се јави и negotiorum gestor, тј. лице које нема уредно пуномоћје, али захтева од
суда да му дозволи заступање и тврди да ће му странка дати пуномоћје.

815. Суд је дужан да забрани оваквом лицу да води парницу (члан 92. ЗПП) .
816. Недостатак уредног овлашћења за заступање је апсолугно битна по­
вреда одредаба парничног поступка. Из тог разлога може да се изјави жалба
(члан 361. ст. 2. т. 9. ЗПП), при чему жалбени суд на овај недостатак пази ех
officio (члан 372. ст. 2. ЗПП). Такође, због ове повреде може се изјавити реви­
зија (члан 398. ЗПП) и предлог за понављање поступка (члан 422. ст. 1. т. 2. ЗПП).

202 Позн ић/Ракиh-Водинелић, бр. 235.

 ГЛАВА 7.
ПАРНИЧНЕ РАДЊЕ

Л uiliepamypa:

Dollinar, Die bedingte Parteihandlш1g, OeJZ, 1970, s. 85; Baшngartel, Neue Ten-
denzen der Prozesshandlungslehre, ZZP 87 (1974), s. 121; Elzer/Jakoby, Durch Рах
ubermittelte WiUenserklarungen und Prozesshandlungen, ZIP, 1997, s. 1821; Fa-
sching, Die Bedachtnahme aufTreu und Glauben im osterreichiscЬen Zivilprozes-
srecht, iл "FS Schwab", 1990, s. 101; Gaul, WilJensmangel bei Prozesshandlungen,
АсР, 1972, s. 342; Hanke, Ein Man ein Wort? Die Auslegung von Prozesshandlun-
gen, ZZP 112 ( 1999), s. 397; Ltike, Betrachtungen zum Prozessrechtsverhaltnis, ZZP
108 (1995), s. 427; Soehring, Die Nachfolge in Rechtslagen aus Prozessvertragen,
N]W, 1969, s. 1093; Teubner/Ktinzel, Prozessvertrage, MDR, 1988, s. 720.

I. ПОЈАМ ПАРНИЧНИХ РАДЊИ

817. Парнична радња203 је свако йонашање йроцесноi субјекШа које у йар­

ници йроизвоgи законом йреgви~ена йроцеснойравна gејсШва. 204 Како су основни
процесни субјекти странке и суд, тако и разликујемо парничне радње суда
и странака. Ове се у 5итноме међусобно разликују.
818. Наиме, парничне радње суда су по својој правној природи акти држа­
вног органа. 205 За њихову пуно важност је одлучујуће да ли их је суд nредузео у
границама својих законом прописаних овлашћења. Другачије је са парничним
радњама странака.

П. ВРСТЕ ПАРНИЧНИХ РАДЊИ

819. Парничне радње се могу класификовати према различитим критери­

јумима (садржај, форма и сл. ). Међутим, основна nодела парничних радњи
врши се према критеријуму субјеката који их предузимају. 206 Стога, разликује­
мо, како је то речено, 1) nарниУ.не радње странака и 2) парничне радње судсt.

203 Ltike, бр. 204; Schilken, бр. 119; Grunsky, бр. 93; Habscheid, бр. 303.
204 Rechberger/Simotta, бр. 436; Musie1ak, бр. 151; Rosenberg/SchwaЬ/Gotnvald, стр. 344; Три­
ва/Дика, стр. 343; Thomas/Putzo, бр. 3 эа увод.
205 Rechberger/Simotta, бр. 437; Ltike, бр. 204.
206 Schilken, бр. 100 и сл.; Rechberger/Simotta, бр. 437; Rosenberg/ScbwaЬ/Gott\vald, стр. 304.
194 Ал~ю.:андар Јаю.ш1ћ: Грађанско йроцспю tipa 60

§ 17. ПАРНИЧНЕ РАДЊЕ СТРАНАКА

I. ПОЈАМ

820. Видели смо да је страначка способност пандан правној, парнична по­

словној . .Исто важи и за тзв. парничне радње странака. Њихов корелатив су
материјалноправне изјаве воља и nравни лослови. 207
821. Проблем са одређењем парничних радњи стр~нака настаје отуда што
их процесно право не реrулише, онако како то материЈално право чини
са из­
јавама воље и nравним пословима. Отуда и несагласност у теорији у вези са
одређењем nарничних радњи странака.

822. Према чисiТtом йроцесном учењу, nарнична радња Је свако понашањ

е
странке у парници које је уређено процесним правом и чије су последице, та­
кође, уређене процесним правом. 208 Супротно томе, према владајућем фун­
кционалном учењу за одређење парничне радње, па и њено разграничење од
материјалноправне изјаве воље није одлучујуће да ли је понашање странака
уређено процесним правом, већ само, да ли то понашање превасходно прои­
зводи gејсШво на терену процесног права, односно у парници. 209
823. Тако, према првом схватању издавање пуномоћја или закључење спо­
разума о избору месне надлежности не би биле парничне радње, јер су уређене
у материјалном праву. Према другом, функционалном схватању, ради се о пар­
ничним радњама, јер се њихово дејство испољава превасходно у парници . Исто
важи и за све друге облике тзв. процесних уговора.

Такође, подношење тужбе је парнична радња, јер је њено примарно

824.
дејство почетак тока постуnка (члан 186. ЗПП) . Сnоредно дејство је материјал­
направио и тиче се, inter alia, прекида тока застарелости. 210

Спорно је да ли је парнична радња свесни и вољни акШ еtuранке. 211 Ра­

825.
зликујемо унутрашњи и спољашњи елемент воље: nрви се састоји у самом фор­
мираљу воље КОЈа се тиче садржине парничне радње, док се њен
спољашњи
елемент огледа у формираљу воље да се парнична радља nредузме. 212 За посто­
јаље парничне радње је довољно да nостоји спољашњи елемент воље, односно
хтења да се парнична радња предузме . Недостаци у формирању воље (унутра­
шљи елемент) која се тиче саме њене садржине не утичу нити на постојање,
нити, пак, на пуноважност парничне радње .

207 Тако Habscheid, бр. 303. За критику става В. Познић-Ракић/Водинелић, бр. 271.
208 Овако на прим ер Трива/Дика, стр. 313; Roscnberg/ScliwaЬ/Gott\vald, 63 lV ; Thomas/Pu tzo,
бр. Ј и даље за увод.
209 Тако Musielak, бр. 153; Lйke, бр. 205; Schilken, бр. 119; Rechberger/Simotta, бр. 448.
210 Schilken, бр. 120; Zeiss, бр. 211; У том смислу Познић/Ракић-Водинелић, стр. 151. Супротно
Трива/Дика, стр. 344.
211 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 352; ScЬilkeп, бр. 141; Поэнић/Ракић-Водинелић, стр. 150;
Musielak, бр. 153; Трива/Дика, стр. 343-344.
212 В. ближе Јакшић/Стојановић, стр. 44 са даљим наводим а.
Део други: Пa.pюllfH/1 Гшс/Uуйак 195

Пример: Т у парници жели да повуче тужбу, али изјаuи да се одриче тужбенОЈ' з ахтева.

826. Кю<о је постојаље спољног елемента воље нужан предуслов за nосто­

јаље nарнич н е радње, то парничну радњу не представља и она радња 1юја је
предузета мимо или чак противно вољи странке.

Пример: Т је саставио и потписао тужбу, али је није поднео суду, јер се иада да ћс спор
решити мирним путем са А. Супруга Т поднесе тужбу суду.

827. Насуnрот томе, мане воље настале у њеном формирању (унутрашња

компонента воље, заблуда, nревара и сл.) не утичу нити на постојаље парни ­
чне радње, нити, пак, на њену пуноважност. Ипак видећемо, процесно nраво
познаје механизме чијом употребом може да се отклони несклад између уну­
трашље и слољашње компоненте воље.

828. Рекли смо да парнична радља претпоставља понашање странака у пар­

ници. Под лонашањем се подразумава свако активно понашање, изражено

било усмено (излагање на рочишту), било писмено (поднесци). Овде спадају

и тзв . неfаШивне раgње сШранака, односно њихове изјаве да неће преду.зима­
ти неку парничну радљу (странка се одрекне од права на жалбу).
829. Парнична радља се може предузети и нечињењем. Реч је о ситуација­
ма када законодавац за нечињење процесног субјекта везује настуnаље фикци­
је да је одређена парнична радља предузета. Тако, ако на припремио рочиште
не дође тужилац, сматраће се да је тужба повучена (члан 289. ЗПП) . Ако се ту­
жени у року од 15 дана од дана обавештења о повлачењу тужбе не изјасни
о томе, сматраће се да је пристао на повлачеље (члан 196. ст. 2. ЗПП) .
830. У изузетним случајевима парнична радља се може предузети и кон­
клуgенШно.213 Овде процесни субјект предузима одређену активност, која prima
facie нема карактер парничне радље, али се из те активности може посредно

и са сиrурношћу извести закључак о постојаљу намере да се одређена парни­

чна рад.ња предузме.

Пример: Сматра се да је тужени пристао на преиначење тужбе, ако се упусти у рас­

прављање о главној ствари по преиначеној тужби, а пре тога се није про­
тивио преиначењу (~т. 193. ст. 2 ЗПП).

П. РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ПАРНИЧНЕ РАДЊЕ

И МАТЕРИЈАЛНОПРАВНИХ ИЗЈАВА ВОЉЕ

831. Видели смо да су парничне радље процесни пандан материјалнопра­

вним изјавама воље, те да се од њих разликују у томе што се уређене проце­
сним нормама и што своја дејства остварују у парници, не и на плану мате­
ријалног права. Уnркос томе јављају се проблеми разrраничеља
2 14
парничних

213 Zeiss, бр. 216;

214 Упор. Scl1ilken, бр. 121; Jauernig, стр. 107; Rosenberg/Sch,vaЬ/Gotмald, стр. 346 и даље; Ltike,
бр. 204; Zeiss, бр. 214; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 275.
 196 Ллександ<tр Јакшиh: Гра~а.нско йр(Јцеою йраоо

радњи од Ј\-штеријалноnрсшних изјава воља, нарочито у вези са вршењем пре­

ображајних nрава, како што су пребијање (комnензација), отказ или раскид
уrовора, и сл.

832. Мерило за разrраничење да су nарничне радње, по правилу, једнос­

тране и да је њихов адресат суд овде не помаже, јер се ради о једностраним
правним пословима.

833. По правилу, вршење преображајних права остаје материјалноправног

карактера, чак и када је предузето у nарници. Оно nостаје релевантно за nар­
ницу путем парничне радње као чињеница изнесе пред суд (на пример, туже­
ни истиче на рочишту да је једностраном изјавом воље пребио своје потражи­
вање са тужиочевим). 215
834. Међутим, моrуће је да се преображајно прво врши и самом парни­
чном радњом, када је у њој садржана имплицитно и материјалноправна из­
јава воље.

1. Двоструко функционалне йарничне раgн,е

835. Овакве парничне радње се двоструко функционалне. Њихово преду­

зимање не nовлачи за собом само процесноправне, већ и материјалноправне
последице . 216 Стриктно разликоваље између саме парничне радње и правног
посла овде није могуће (на пример, приговор пребијања, отказ и раскид уго­
вора, као и сва преображајна материјална овлашћења). 217
836. О правној природи оваквих парничних радњи постоје два схватања: 21 8
йрво (Doppelnatur) да које у прави плана ставља њихову gвосШруку йравну йpu­
pogy и gpyio (Doppeltatbestand) које сматра да је парнична радња јединствена,
али да има gвосШруку функцију.

837. По йрвом схваШању овакве парничне радње су јединствене, али су њи ­

хова дејства двострука: процесно права и материјалноправна. Стога, да би пар­
нична радња била пуноважна, мора да се испуне услови које предвиђа мате­
ријално и nроцесно право. Недостатак једног од услова има за последицу њену
непуноважност.

838. По gpyioм схваШању, 219 такође се ради о јединственој правној радњи

која чини диспозицију како материјалноправне, тако и процесне норме. У од­
носу на прво схватање, разлика је у томе да се функције овакве nарничне ра­
дње посматрају одвојено. Материјалноправна непуноважност не повлачи ауто-
, матски за собом и непуно важност на терену процесног права. Дакле, процесна

215 Zeiss, бр. 213 ; Grunsky, бр. 93. За више детаља Ltike, бр . 207;
216 Rechberger/Simotta, бр. 456; Paulus, бр. 192; Zeiss, бр. 211 .
217 Liike, бр. 207; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, 63, VI 1; Schilken, бр. 122.
218 Ближе Rechberger/Simotta, бр. 457 и даље; Ltike, бр. 207; Schilken, бр. 123; Rosenberg/Sch-
waЬ/Gottwald , бр. 347-348.
219 Тако Fasching, бр. 771.
део други: Пapmtttllll йостуйаt< 197

дејства се одређују према процесном, а материјалноправна, 11рема мс:перија11 ~

ном праву.

839. Ћшо, ако признање тужбеног захтева или чињеню~а у поступку нема
дејства према процесним нормама, оно још увек може да представља неЈ<И пра ­
вни посао између странака, ако су се стекли услоnи из материјашюr права.

Ill. ВРСТЕ ПАРНИЧНИХ РАДЊИ СТР АНА КА

840. Парничне радње се могу класификовати према различитим критери­

јумима.220 Тако, парничне радње моrу да Буду јеgносШране и gвосШране, nећ пре ­
ма томе да ли њихово вршење захтева активност обе странке. Најзначајнија је
подела на нейосреgне и йосреgне која се врши према њиховим дејствима у пар­
ници. У зависности од тога да ли странка својом накнадном парничном ра­
дњом може искључити наступање процесноnравноr ефекта на који је усме­
рена одређена парнична радња, прави се разлика на ойозиве и неойозиве. Према
функцији коју имају у поступку парничне радње моrу Бити: йреgлози, й1врg1-ье
и йонуgе gоказа. Све nарничне радње моrу да Буду, из угла rледања процесног
положаја странака, найаgне и оgбрамбене.

1. ]еgносШране и gвосШране

841 . Све парничне радње су, по правилу, једностране. Њихов адресат је суд
и оне производе дејство Без обзира на то какав је став супротне стране и суда
221
о предузетој парничној радњи.
842. Тако, тужба производи дејство чим је поднета суду (члан 186. ЗПП),
Исто важи, на пример, и за одрицање од тужбеног захтева (члан 337. ЗПП),
признање тужбеноr захтева (члан 336. ЗПП), те за улаrање правних лекова.

843. Само изузетно су парничне радње двостране. То важи, на пример, за

разне облике пристанка туженоr на парничне радње које је предузео тужилац:
тако, пристанак туженог је потребан за преиначење тужбе (члан 193. ЗПП),
повлачење тужбе (члан 196. ЗПП).

2. Раgње og нейосреgноi и йосреgноi gejcШsa на йосШуйак

844. Радње од неnосредног дејства на поступак су оне које ех lege произво­

де одређени процесноправни ефекат.
222
За наступање дејства саме парничне

220 В. Habscheid, бр. 304; Rechberger/Simotta, бр. 449; Rosenberg!Sch'vvaЬ/Gottwald , бр. 349 и сл;
Liike, бр. 208; Schilken, бр. 126; Трива/Дика, стр. 345 и даље.
221 Погрешно држе Трива/Дика, стр. 345, да супротна страна не мора нити да сазна за једно­
страну nарничну радњу коју је nредузео њен nротивник . Наиме, да би било која nарнична
радња nроизвела дејство, неоnходно је да је адресат (по nравилу увек суд) nрими. Упор.
у том смислу и Rosenberg/Sch,vaЬ!Gott\vald, 65 II 2 Ь; Schilken, бр. 133; Zeiss, бр. 216.
222 Rechberger/Simotta, бр. 450; Habscheid, бр. 304; Musielak, бр. 162; Grunsky, бр. 93.
19~ АлсЈ<С~Јщар }акuшћ: Грађанско Процесно Праио

радње ни_је nотребна ниюн<ва nроцесна активност суда. Еnентуална одлука коју
би суд донео поводом nредузете непосредн е nарничне радње има само декла­

ративан карактер .

Пример: l) nовлачење тужбе и пристанак туженоr на повЈI.ачење ту~бе доводе сами

по себи до тога да парница престаје да тече. Суд НИЈе овлашћен да доноси од­
луr-:у којом би одобрио J{)ПII одбио повлачење тужбе (чл. 196 ЗПП): 2) када
стрёlнка оnозове пуномоћје или га nуномоћник откаже) ло сили ~акона дола­
зи до престанка пуномоћја. Ни овде суд нема овлашћење да СВОЈОМ одлуком
одбије или усвоји престанак пуномоћја (чл.
93 ЗПП); З) изјава којом се стран­
ка одриче права на жалбу сама по себи доводи до правноснажности одлуl<е.
Ннје nотребно да суд о томе доноси било какву одлуку. Исто важи и за
повлачење већ изјављене жалбе (чл. 356 ЗПП).
845. Парничне радње које само посредно делују на поступак нису подобне
да саме по себи произведу процесно дејство. Да би дејство предузете радње на­
ступило) nотребна је и одлука суда. 223
Пример: 1) предлог странке за одлагање рочишта не доводи сам по себи до проце­
сноправне последице. До одлагања рочишта ће доћи само ако суд поводом
предлоrа донесе одлуку којом предлог усваја (члан 110. ЗПП); 2) предлог
странке да буде ослобођена од плаћања парничних трошкова неће ipso iure
довести до процесноправног ефекта. Странка ће бити ослобођена плаћања
nарничних трошкова само ако првостеnени суд донесе такву одлуку (члан

165. ЗПП); 3) предлог странке да се изведе одређени доказ не значи да ће тај

доказ бити изведен, јер одлуку о томе доноси само суд (члан 220. и 221. ЗПП) .
846. Премда разликоваље између парничних радњи са непосредним и по­
средним дејством нема неког већег практичног значаја, постоји спор око тога
како би требало класификовати неке парничне радње. Ради се о признању
тужбеног захтева и о одрицању од тужбеног захтева. Има схватања да се овде
ради о парничним радњама са непосредним дејством на парницу. ш Међутим,
за доношеље пресуде на основу признаља и одрицаља потребна је и активност
суда1 тачније судска одлука. Суд неће) inter alia, да уважи овакве дисnозиције
странака када се у тужби захтева да суд изрекне правну nоследицу која је у су­
протности са принудним прописима, јавним поретком и правилима морала
( члан 336. у вези са чланом З. ЗПП ). Отуда су и ове парничне радље само ра­
дље од посредног деЈства на парницу.

847. Радље од непосредног дејства на парницу могу да буду процесне изја­

ве воља ( nовлачење тужбе, одрицаље или одустанак од правног лека)) те сао­
пштења (обавештеље трећег лица о парници која тече - члан 213. ЗПП). Радње
од посредног дејства на парницу могу имати облик предлога) тврдње и пону­
да доказа.

223 Rechberger/Simotta, бр. 449; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 360; Scћilken, бр. 127.
224 Није сnорно да су неnосредне nарничне радње повлачење тужбе, улаrање правног лех<а
( Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 352; Habscheid, бр. 307). у том смислу за одрицање и
признање Поз нић!Ракић-Водинелић, стр. 156.
Део друrи: Парнични йociiiyiim< 199

3. Преgлози, Шврgње и йонуgа gоказа

3.1. Предлози

848. Предлози су nарничне радње којима странка захтева од суда да донесе

одређену одлуку. 225
Они могу да буду стварни и nроцесни, у зависности од то1·а
да ли се захтева одређено nроцесно понашање или се, nак, nредлог тиче ме­
ритума ствари.

849. Стварни предлози су, на пример, 1) тужба- предлог тужиоца да суд

усвоји тужбени захтев, 2) предлог туженог да се одбије тужбени захтев, З) пра­
вни лек- предлог подносиоца правног лека да се измени судска одлука о туж­

беном захтеву, 4) предлог nротивника nодносиоца nравног лека да се одбије

уложени правни лек и nотврди судска одлука о тужбеном захтеву.
850. Процесним nредлозима странка тражи од суда да донесе одлуку која
се не тиче непосредно тужбеног захтева, већ неког другог питања које се може
појавити у току парнице. Тако, странка може да захтева враћање у пређашње
стање (члан 111. ЗПП), ослобађање од плаћања парничних трошкова (члан
164. ЗПП).

3.2. Тврдње
851. Тврдње су изјаве странака о чињеничним или nравним nитањима
која се јављају поводом конкретне парнице. Основна разлика између пре-
226

. .
длоrа и тврдње састОЈИ се у томе што тврдња НИЈе непосредно усмерена на

доношење одређене судске одлуке. Поводом тврдњи које износе странке суд
не доноси никакву OJlliYКY· он их само прима к знању.

852. Тврдње могу бити чињеничне и правне. Чињеничне тврдње су изјаве

странака о томе да постоје или не постоје чиљенице на којима су засновани
одређени предлози. Осим тога, карактер чињеничних тврдњи имају и изјаве
којима странка признаје или оспорава чињеничну тврдњу свог противника.

3.3. Понуда доказа

853. Понудом доказа странка означава доказно средство чија би употреба
требало да увери суд у истинитост њених чињеничних тврдњи.
227

I\T. УСЛОВИ ЗА ПУНОВАЖНОСТ

ПАРНИЧНИХ РАДЊИ

854. Да би парнична радња нроизвела дејство морају да се испуне следећи

услови: 228

225 Rosenberg/SchwaЬ/Gott\vald, стр. 349; Schitken, бр. 127.

226 Rosenberg/SchwaЬ/Gott\vald, стр. 350; Schitken, бр. 127.
227 Schitkeв, бр. 127.
228 Ynop. Zeiss, бр. 216; Rosenberg/SchwaЬ/Gott\.vald, стр. 354; Schilken, бр. 131 и даље.
200 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

1) парничну радњу пуноважно може само да предузме странка која има

и страначку, парничну и постулациону способност,
2) парничну радњу у име странке може да предузме треће лице само ако
постоји овлашћење за заступање, било на основу закона или пуномоћја,
З) парнична радња мора да буде предузета у законом nредвиђеној форми
и са законом предвиђеним садржајем (тужба и сл.),
4) нужна је да адресат парничне радње (суд или супротна страна) њу заи­
ста и прими, односно сазна за њу.

855. Сазнање извршених парничних радњи није проблематично када се

врше усмено на рочишту. Ако је nисмена ларнична радња уnерена ка суду,
сматра се да ју је суд примио, када је досnела у домен његовог притежања (на
пример, убацивање тужбе у сандуче у суду). 229 Ако је, пак, уnерена ка суnротној
странци, тада парнична радња (лоднесак) мора да јој буде уредно достављен.
856. За пуноважно предузимаље парничних радљи је карактеристично да
оне не трпе услове и рокове који би се односили на ванпроцесне догађаје.В0
С друге стране, пак, допуштено је да се парнична радња у току парнице усло ­
вљава или да буде везана за рок који је чисто процесног карактера, односно
везан за неки процесни догађај у парници. Парничне радње које се врше уз
настуnаље процесног услова се на називају евентуалним nарничним радњама.
Оне су допуштене, ако се тиме не дира у извесност и нормално одвијаље по­
ступка.231 У склопу оваквих услова налазе се и евентуална кумулација тужбених
захтева, као и евентуални приговор ради компензације .

857. Тако, на пример, продавац не може против купца да поднесе тужбу за

плаћање купопродајне цене, уз услов да је купац солвентан. С друге стране,
пак, могуће је да тужилац истакне у тужби два или више тужбених захтева
евентуално. Тако, он може да против продавца подигне тужбу којом тражи
предају ствари или повраћај плаћене цене и накнаду штете (члан 124. 300).
Захтев за повраћај цене и накнаду штете је евентуалан. Он ће произвести про­
цесноправна деЈства под условом да се први захтев покаже као неоснован.

V. ТУМА ЧЕЊЕ ПАРНИЧНЕ РАДЊЕ

858. Парничне радње се тумаче на основу правила о тумачељу изјава во-

. акле, утвр ђУЈ.е се стварна воља странке, а не изражена. 233 Могућа је и кон-
232 д
ља.
верзща у неку другу парничну радњу. Тако, ако Т утужи потраживање само де­
лимично, могуће је тумачити овакву парничну радњу са т,иљем да се утврди

229 Zeiss, бр. 216; Schilken, бр. 134.

230 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 356; Musielak, бр. 160; Rechberger/Simotta бр. 453· Ltike
бр . 212. ) ) '
231 Schilken, бр. 138; Ltike, бр. 213; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 356; Zeiss, бр. 214.
232 Ово правило се најдоследније спроводи у Швајцарској. В. ближе Habscheid, бр. 308.
233 Тако Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 355; Musielak, бр. 159.
Део други: Парнични йосШуйак 201

шта заправо она значи (делимично повлачење тужбе, делимично одрицање од

тужбеног захтева или предлог да се странке поравнају).

859. Тумачење парничних радњи у пракси не задаје веће тешкоће, јер ће

суд увек постављањем питања учинити да странке пруже сва неопходна раз­

јашњења како Би се утврдило чињенично стање које је важно за одлуку (t.maн

299. ЗПП).

VI. НЕДОСТАЦИ ПАРНИЧНИХ РАДЊИ

1. ОйшШи йринцийи

860. Ако је парнична радња предузета, а горе наведени услови нису Били
испуњени, наступају следеће правне последице:
861. Радње од посредног дејства на поступак суд ће одбацити као недо­
пуштене (тврдња, процесни предлог и сл.). Радње од непосредног дејства на
парницу ( одрицање од тужбеног захтева) остају без дејства. Сматра се да нису
нити предузете.

862. Ако се недостатак парничне радње састоји у форми или њеном садр­
жају, странка може да је понови и тако отклони недостатке. Тако пуноважно
предузета парнична радња (на пример, подизање тужбе) има ретроактивно
дејство (члан 103. ст. З. ЗПП).
863. Ако странка стекне страначку или парничну способност током пар­
нице, може да накнадно одобри све раније предузете парничне радње. Исто
важи и за законског заступника парнично неспособне странке.

2. Мане воље
864. Парнична радња не може да се побија због мане воље. 234
Поништај
парничне радње због мана воље није могућ, јер би то имало за последицу во­
ђење "парнице у парници" .235 Ипак, за њено пуноважно предузимање неопхо­
дно је да је странка предузме као свесни вољни акт.
236
Дакле, потребно је да
постоји воља да се парнична радња изјави. С друге стране, да ли садржина пар­
ничне радње подлеже манама воље, потпуно је небитно за њену пуноважност.

3. Забрана злоуйоШребе йрава

865. На пуноважност парничних радњи примењују се општи правни прин­

ципи (савесност и поштење, забрана злоупотребе права и сл.- чланови 9. и 10.

234 Разлог за ово је правна сигурност. Zeiss, бр. 218; Habscheid, бр. 308; Jauernig, стр. 108;
Roseпberg/ScllwaЬ/Gottwald, стр. 360.
235 Rechberger/Simotta, бр. 454; Roseпberg/Sch'<vaЬ/Gottwald, стр. 360; Gruпksky, бр. 93; Познић
/Ракић-Водинелић. бр. 275.
236 Zeiss, бр. 216; Grunsky, бр. 93.
202 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

ЗПП). m Ако странка врши парничне радње у циљу да злоупотр~би своја про­
цесна овлашћења, примењују се општи процесни принципи КОЈИ важе за за­
брану злоупотребе процесних овлашћења. Дакле, парнична радња није per se
без дејства, због тога што је предузета nротивно принципима о забрани злоу­
потребе процесних овлашћења.
Пример: Тужени, А, се у арбитражном постуnку против Т позвао на непуноважност
арбитражноr споразума. Арбитражни суд се огласио ненадлежним. Т је по­
днео тужбу против А сада редовном суду, а А се позива на постојаље арби­
тражноr сnоразума. Суд је одбацио nриговор као суnротан начелима саве­
сности и nоштења (venire contra factиnl proprium) .
866. Тако, ако се ради о парничној радњи од посредног утицаја на пар­
ницу, суд ће одбити решењем предлог странке (предлог за извођење доказа са
циљем да се поступак одуговлачи). Ако се ради о парничној радњи од непо­
средног дејства на парницу (на пример, повлачење жалбе и сл.), дејство пар ­
ничне радње предузете уз повреду принципа из чланова 9. и 10. ЗПП ће се нај­
чешће отклонити подношењем nредлога за повраћај у nређашње стање.
Пример: Суд је делимично усвојио тужбени захтев Т nротив К. Т је уложио жалбу. К
саопшти Т да њеrова жалба ионако нема смисла, јер он нема никакву имо­
вину. Т повуче, услед тога, жалбу.

867. Повлачење жалбе је пуноважно (члан 356. ст. 2. ЗПП), nремда је К

преварио Т. Т ће моћи да захтева nовраћај у nређашње стање, ако је у међувре­
мену рок за улагање жалбе истекао (члан 111. ЗПП).

4. Ойозив йарничне раgње

868. С обзиром на то да предузета парнична радња не може да се nобија,

важи nравило да Је да свака парнична радња може да се мења, допуњава, чак

и опозове, све док йроШивна страна не сШекне какву йроцесну йозицију. 238 Једи­
но су радње од непосредног дејства на nоступак, по правилу, неопозиве. 239
869. Предузета парнична радња се опозива предузимањем накнадне nар­
ничне радње. Потоњом парничном радњом се отклањају дејства првоnреду­
зете nарничне радње.

870. Опозиви су, на пример, сви процесни nредлози (предлог за извођење

доказа), чињеничне тврдње и сл. (в. члан 222. ст. 2. ЗПП ). Све ове радње су
оnозиве, док суд о њима не донесе своју одлуку (на пример, донесе решење
о извођењу каквог доказа) .

871. Посебна правила важе за nризнање и одрицање од тужбеног захтева.

Све до доношења пресуде тужени може опозвати признање туж5еног захтева

237 Zeis~, бр. 220; Schilken, бр. 147; Lйke, бр. 216; Rosenberg/SchwaЫGottwald, стр. 362.
238 M_us1elak, бр. 161; R?senberg!SchwaЬ!Gottwald, стр. 360 са nуно даљих навода; Rechberger
/S1motta, бр. 455; Ze1ss, бр. 218.
239 За олозивост чак и оваквих парничних радњи В. ближе Musielak, бр. s за§ 578.
Део други: Парнични йосй:iуйак 203

(чл. 336. ст. 4 ЗПП). Исто важи и за одрицаље од тужбеног захтева (члан 337.
ст. 5. ЗПП).
Радње од непосредног дејства nарничне радње су неоnозиве. То ва­
240
872.
жи, на пример, изричито за одрицаље и одустанак од nравног лека ( члан 356.
ст. 3. ЗПП ), али се nравило примељује и на остале nарничне радње те врсте,
када је противник у nарници стекао какву нову nроцесну nозицију.

VII. ПРОЦЕСНОПРАВНИ УГОВОРИ

873. Разликујемо две врсте процесноnравних уговора: йраве nроцесне уго­

воре, и маШеријалнойравн.е уiоворе са йроt~есн.им gејсШвом. "
2 1

874. У прву групу сnадају: 1) споразум странака да њихов имовински спор

суди судија nојединац уместо већа (члан 37. ст. 2. ЗПП), 2) споразум странака
о месној надлежности (члан 64. ЗПП) и 3) предлог за сnоразум ни развод бра­
ка (члан 210. ст. 2. ПЗ) .
875. Праве процесне уговоре уређује процесно право, и то како у погледу
услова за њихову допуштеност, тако и у погледу услова за њихову пуноважност.

876. У материјално nравне уговоре са процесним дејством сnадају: 1) уго­

вор о арбитражи (члан 7. ЗАр), 2) споразум странака којим оне одређују по­
ступак пред арбитражом, 3) судско поравнаље ( члан 322. ЗПП) и 4) pactum de
поп preteпdo.
877. Процесни уговори између странака којима се оне обавезују да преду­
зму, односно не предузму одређену процесну радњу су допуштени, ако стран­
ке могу слободно да располажу предметом спора (в. члан 3. ст. 3. ЗПП) и ако
закључење оваквих споразума не представља злоупотребу процесних овлашће­
ња.242 Тако, странке се могу споразумети о повлачењу тужбе, о повлачењу пра-
вног лека и сл.

878. Овакво схватање произлази, argumeпtum ad maioris miпus, из одредби

о могућности да тужилац једностраном парничном радњом повуче тужбу, по­
вуче или се, пак, одрекне правног лека. Такође, члан 6.(1) ЕКЉП допушта из­
ричито одрицање од права на гаранције које странкама пружа одредба тог чла­
на, тако да је, у тим, оквирима и допуштено закључење процесних сnоразума.

879. С друге стране, пак, није допуштено закључење процесних споразу­

ма којима је нарушава принцип равноnравности странака у поступку (члан 2.
ст. 1. ЗПП, члан 6.(1) ЕКЉП). Тако, без процесног дејства остају тзв. доказни
уговори (уговори у којима се странке обавезују да неће користити одређена
доказна средства предвиђена законом, да неће оспоравати чиљенице и сл. ).

240 I-Iabscheid, бр. 307; Jauernig, стр. 109; Schilken, бр. 144- 145.
241 Упор. Grunsky, бр. 96; Habscl1eid, бр. 312; Познић/Ракић -Водннелић, бр. 274; Rosenbergl
Scl1waЬ/Gottwald, стр. 367.
242 Упор. и рестриктивнији став Познић/Ракић- Водииелнћ, бр. 274. За уnоредно nраво
В. Roseпberg/Scl1waЬ/Gottwald, стр. 367 и даље; Grt~nsky, бр. 96; Habscheid, бр. 312.
204 Александар ]акшић: Грађанско йроr.~есно йраво

§ 18. ОБЛИК ПАРНИЧНИХ РАДЊИ

I. УОПШТЕ

880. Стра~е предузимају парничне радње усмено или у писмено. 243 Усм ено
на рочишту, а писмену у облику поднеска.

881. С обзиром на то да у нашем праву важи начело комбинације усмено­

стм и писмености, парничне радње се предузимају били писмено ван рочишта,
или усмено на рочишту (члан 14. ЗПП). Само неке парничне радње морају се
предузети писмено (поднесци- в. члан 100. ст. 1. ЗПП).
882. Такође, nравило је да поднесак не може да замени усмена изјава стран­
ке дата пред судом на зайисник. Једини изузетак важи за опозив и отказ пу­
номоћја. Ове изјаве се саопштавају суду било поднеском, било усмено на запи­
сник (члан 93. ст. 2. ЗПП) .

П. ПОДНЕСЦИ

ЛиШераШура:
Benn-IЬler, Die Einfiihrung des automatisationsunterschtitzen Datenaustausches
mit den Gerichten- eine Chance fiir die Anwaltschaft, AnwBl, 1989, s. 59; Кlбtzl,
Gesetz- und Verfassungswidrigkeiten in automationsunterstiitzen Mahnverfahren,
OeJZ, 1986; s. 433; Schneider, Elektronischer Rechtsverkehr - MissversHindnisse in
der Anwaltschaft, AnwBl, 1990, s. 539; Walter, Telegramm und FernschreiЬen im
gerichtlichen Verfahren, OeJZ, 1967, s. 617; Wilhelm, Telefax: Zugang, OЪermit­
tlungsfebler u.n d Formfragen, ecolex, 1990, s. 208.

1. Појам и врсше

883. Поднесак је писмена парнична радња странака која се предузима ван

рочишта. Закон предвиђа да слеgеће парничне радње морају бити предузете
у форми поднеска:
а) пуномоћје,
б) тужба,
в) одговор на туж5у,
г) сваки правни лек (редовни и ванредни).

884. Према садржини и циљу nарничне радње nредузете поднеском, они

се деле на: одређујуће, припремне и обичне. 244
885. Оgређујући (диспозитивни) поднесци су они који садрже одређени
процесни или стварни предлог.

243 Ha~scheid, бр. 310; Ltike, бр. 211; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 353; Paulus, бр. 237;
Schllken, бр. Ј 36.
244 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 445; Rechberger/Simotta, бр. 311; Познић/Ракић-Водине­
лић, бр. 283.
Део други: Парнични йосШуйак 205

Примери: Тужба, правни ЈIСI<ови, одговор на тужбу и одговор на правни лек. Даље, од­
рицаље или признаље тужбеноr захтева, повлачење тужбе и сл.

886. Прийремним йоgнеском странка наговештава чињенице које намерава

да изнесе на рочишту за главну расправу, као и доказе чије извођење намера­
ва да предложи (члан 274. ст. 3. и члан 300. ст. 3. ЗПП).
Пример: Обавештење су!ЈЈ о новом доказу чије извођеље странка намерава да nредложи.

887. У обичном йоgнеску странка саопштава суду или другој страни разне
чињенице које могу да Буду релевантне за ток поступка. Тако, странка може
једноставно да оБавести суд о отказу пуномоћја пуномоћнику, о адреси све­
дока и сл.

2. Саgржина йоgнеска и йоgношење йоgнеска

888. С оБзиром на то да је поступак строго формалан, сваки поднесак мора

да Буде сачињен у законом предвиђеној форми, али и са законом предвиђеном
садржином. Овако сачињен поднесак је уреgан, у противном је неуреgан (в. члан
100. ст. 2. ЗПП). .
889. Обавезни састојци поднеска су:
1) назив суда, 2) означење странака и З) означење предмета спора. Ови
састојци сnадају у рубрум (эаглавље поднеска). Након што је постуnак отпочео,
сваки предмет доБија свој Број на који се позива у сваком доцнијем поднеску.

890. Одређујући поднесци садрже и: 1) предлог странке, чињенице на ко-

јима странка заснива свој предлог, као и доказе, итд. (члан 100. ст. 3. ЗПП).
891. ОБавезни садржаја поднеска је и својеручни йоШйис подносиоца (члан
100. ст. 2. ЗПП).
892. Поднесак се подноси у довољном Броју за суд и странке, дакле нај­
мање у два примерка. Овај пропуст подносиоца поднеска нема никакве после­
дице. Суд ће, једноставно, да умножи поднесак о трошку подносиоца (члан
103. ст.5. ЗПП).
893. Уз поднесак се оБавеано прилажу и докази (најчешће исправе) који
служе да се поткрепе чињенични наводи из поднеска. Исправе се прилажу
у оригиналу или у препису (члан 102. ст. 1. ЗПП). Правило је да суд наложи
да се суду достави на увид исправа у изворнику (члан 102. ст. 3. ЗПП).
894. Одлуке суда којима се налаже предаја изворника исправе или препи­
са исправе, као и одлуке којима се одређује рок за извршење ових радњи до­
носе се у форми решења. Против ових решења није допуштена жал5а (члан
102. ст.3. ЗПП).
895. У поднеску не сме да се вређа суд или други учесник у поступку. За
подносиоца поднеска предвиђене су новчане казне, ако је поднесак увредљив
(в. члан 104. ЗПП). Ако је увредљив поднесак поднео законски заступник или
пуномоћник странке, казна се изриче њима, а не странци.
206 Алексанщ1р }<lкшић: Грађанско йроцесно йраво

3. Неуреgан йоgнесак
896. Поднесак је неуредан ако је неразумљив или ако не садржи све оно
што ј е потребно да би се по њему могло поступати.

897. Ако је неуредан поднесак предао пуномоћник - адвокат, суд ће неу­

редан поднесак одбацити (чл. 103. ст. 6. ЗПП) . ОБрнуто, ако то није учинио ад­
вокат, суд странци враћа поднесак на исправку или допуну и одређује рок
у вези са тим (члан 103. ст. 1. и 2. ЗПП).

898. Ако странка исправи поднесак о року, сматра се да Је уредан поднесак

предат суду оног дана када је 5ио йрви йуiй йоgнесен (члан 103. ст. 3. ЗПП) .
Обрнуто , непоступање по налогу суда има за nоследицу оgбацивање йоgнеска
решењем (члан 103. ст. 4. ЗПП).

§ 19. ЈЕЗИК У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

Лui"iiepaШypa:

Јанићијевић, Право на употребу језика у ПП, ПЖ, 2004/12, с. 145.

I. ЈЕЗИК НА КОМЕ СЕ ВОДИ ПОСТУПАК

899. Парнични поступак се води на српском језику. У поступку се користи
ћирилично писмо (чл. 6. ст. 1. ЗПП, чл. 1. и чл. 3. ст. 1. т. 2. ЗСУЈ). На српском
се израђује пресуда, изјављује жал5а и други ванредни nравни лекови.
900. Поступак може да се води и на језику националне мањине, под следе­
ћим условима:
1) на језику националне мањине се може водити само йрвосШ.ейени по­
ступак.

2) потребно је да је и језик националне мањине у служ5еној употреби

у суду пред којим тече парница (чл. 6. ст. 1. ЗПП и чл. 12. ст. 2. ЗСУЈ). Слу­
ж5ени језик који је у уnотреби у суду на територијама где живе националне
маљине одређује се Статутом општине ( члан 11. ЗСУЈ).
3) странка мора да буде припадник националне мањине и дужна је да
поднесе захтев да се поступак води на њеном матерњем језику (члан 12. ст. 3.
ЗСУЈ). По правилу, она ће то учинити већ у тужби.

901 . Проблеми настају кад су у службеној употреби у суду језици две или
више националних мањина. Странке тада могу да се договоре о језику на ко­
јем ће се водити поступак (члан 12. ст. 5. ЗСУЈ). Без споразума, језик поступка
одређује суд (члан 12. ст. 6. ЗСУЈ). Док се то не догоди, парница се води на срп­
ском (члан 13. ст. 3. ЗСУЈ).

902. На језику националне мањине се води и записник и израђује првосте­

пена одлука.
Део друт· и: Парнични йоаТtуйак 207

Il. ПРАВО СТРАНКЕ ДА СЕ У ПОСТУПКУ

СЛУЖИ СВОЈИМ ЈЕЗИКОМ

903. Странка има право де се у поступку користи својим језиком, када он

није у службеној употреби у суду (члан. 6.( 1) ЕКЉП, члан б. ст. 2. ЗПП и члан
16. ЗСУЈ) . Суд је дужан да оваквим странкама и учесницима обезбеди
nревођење . онога што се усмено износи на рочишту, као и усмено превођење
исправа које се на рочишту користе ради доказиnања.

904. Суд је дужан да поучи странке о њиховом праву да усмени поступак

прате на свом матерњем језику, посредством тумача. Ова поука ће се забеле­
жити у заnиснику (члан 96. ЗПП).
905. Странке могу и поднеске да сачињавају на свом матерњем језику (члан
98. ст. 2. ЗПП) . Исто важи и за израду отnравака пресуда, решења и сл. (члан
16. ст. 1. ЗУПЈ).
906. Сви трошкови превођеља на језик националних мањина nадају на те­
рет средстава суда (члан 99. ЗПП).

§ 20. МЕСТО И ВРЕМЕ ПАРНИЧНИХ РАДЊИ

ЛиШераШура:

Haslinger, Fristen im Rechtsstaat, AnwBl, 1980, s. 374; Gitschhalter, Amtstag- Ge-

setz und Praxis, RZ, 1984, s. 168; Mayr, Fristenvereinheitlichung im Zivilverfahren,
AnwBl, 1984, s. 189.

I. МЕСТО

907. Парничне радње се врше, по правилу, у згради суда (члан 16. ст. 1. ЗУрС;
члан 109. ст. 1. ЗПП) . Изузеци су могући, али само тада када то закон предвиђа
(члан 16. ст. 1. ЗУ рС). Такав је случај са достављањем, вршењем увиђаја и сл.
908. Чак и суд може да одреди да се рочиште одржи ван судске зграде, ако
је то нужно, или ако суд процени да ће се на такав начин уштедети у времену
или у трошковима поступка. Против решења о одржавању рочишта ван суд­
ске зграде није допуштена жалба (члан 109. ЗПП).

П . ВРЕМЕ

909. Парничне радње (судске) се предузимају радним даном и у радно вре­

ме (члан 19. ст. 1. ЗУрС). Изузеци важе само за хитне nредмета, као што су
радни и земљишно-књижни nредмети, државинске парнице, алиментационе

парнице и спорови о чувању и васпитавању деце, поступаље по предлогу за

обезбеђење доказа и сл. (члан 20. З УрС).

910. Странке предузимају парничне радње у роковима и на рочиштима.
208 Александар Јакшић: Граlјанско йрт~есно йраво

1. P01(()8U

1.1. Појам
911. Рок је временски период у коме странка може или је, пак, дужна да
предузме одређену nарничну радњу. Такође, под роком се сматра и временски
• 245
nериод чијим истеком настуnа деЈство nредузете nарничне радње.

Пример: у случају безусnешног достављаља, писмено ће се прибити на огласну таблу

суда. Истеком рока од осам дана од дана прибијања nисмена достављаље се
сматра уредно извршеним (члан 140. ЗПП).
912. Правила о роковима, њиховом трајању, рачунању и одржању су им­
nеративне природе. Процесни рокови се разликују у рачунању од рокова у ма­
теријалном nраву.

1.2. Врсте рокова

913. Рокови се могу класификовати према различитим критеријумима.
Најзначајнија је подела на законске, суgске и инсШрукционе рокове. 246
914. Законски рокови су одређени у ЗПП.

Пример: Рок за одговор на тужбу (члан 282. ЗПП), рокови за подношење предлога за
nовраћај у nређашње стање (члан
112. ЗПП), рок за жалбу (члан 355. ст. 1.
ЗПП), рок за nодношење одговора на жалбу (члан 366. ЗПП), рок за из­
јављиваље ревизије (члан 394. ст. 1. ЗПП) итд.

915. Судске рокове одређује суд. Када одређује дужину трајања рока, суд је
дужан да води рачуна о окоЈП:Iостима конкретног случаја (члан 105. ЗПП).
Пример: Рок за уклањање недостатака који се тичу страначке сnособности и пра­
вилног застуnања (члан 78. ЗПП), рок за nоновно nодношење поднеска који
је суд вратио странци ради исnравке и доnуне (члан 103. ст. 2. ЗПП), рок за
извођење доказа (члан 226. ст . 1. ЗПП) и сл.

916. Инструкциони рокови су мешавина законских и судских, јер законо­

давац овде одређује само минимално и максимално трајање рока, док сам рок,
у датим оквирима, одређује суд.

Пример: Рок за nисмену израду пресуде је осам дана. Суд га може nродужити у сло­
женим стварима, али не дуже од 15 дана (члан 341. ЗПП).
917. С обзиром на моменат од којег се ток рока рачуна, рокови могу бити
субјективни и објективни. Субјективи рокови се рачунају од момента од којег
је сама странка сазнала за неку чињеницу. Објективни су независни од субје­
ктивног става странке.

Пример: Рок за nовраћај у nређашње стање. (1) субјективан рок износи осам дана ира­
чуна се од дана када је странка сазнала за разлог nроnуштања; (2) објективни

245 Rechberger/Simotta, бр. 332; Liike, бр. 181; Познић/Ракиh- Водинелић, бр. 296.
246 Baumbach~Lauterbach/ AJ~ers/Hartmann, бр. 2 за § 217; Rechberger/Simotta, бр. 335; Ltike,
бр. 181; Ze1ss, бр. 244; Schllken, бр. 457. В. и Познић/Ракић-ВодИнеЈЈИћ, бр. 297.
Део други: Парнични йосШуйак 209

рок износи 60 дана и рачун<\ се од дана када је дошло до пропуштања ( •rш1н

112.ЗПП).

У погледу дејства, рокови могу да буду йеремШорни и gилаШорни. Ис­

918.
теком nеремторних рокова субјект у nарници губи право да предузме неку
ларничну радњу. Губитком овог права наступа nреклузија.
Примери: ( l) Рок за жалбу; (2) Рок за nодношење nредлога за допуну пресуде.

919. Обрнуто, истеком дилаторни.х (одложних) рокова субјект стиче моrу­

ћност да nредузме неку nроцесну радњу. Док рок траје, субјекти у парници не­
мају право да предузимају парничне радње.
Пример : Прекид постуnка (члан 216. ст. 2. ЗПП).
920. Рокови могу бити и йроgуживи и нейроgу:)/сиви. 241 Правило је да се тра­
јање рокова не може продужити. Сви законски рокови су неnродуживи.

921. Рокови могу да буду и peciituШyШuвнu и нересШиШуШивни. Пропустом

реститутивног рока могуће је да се захтева повраћај у пређашње стаље, док
истеком нереститутивног рока наступа преклузија.

1.3. Рачунање рокова

922. Рокови у парничном поступку почиљу да теку од момента када је по­
днесак достављен странци. Ако није достављен, тада од момента када је она
сазнала за парничну радљу (на пример, објављиваље пресуде). Дан у коме је
предузета парнична радља не рачуна се у рок.

923. Рокови се рачунају на дане, месец~ и године (члан 106. ст. 1. ЗПП).
924. Рок одређен у данима почиње да тече на дан који непосредно долази
иза дана од којег рок почиње да тече (достављање). Рок истиче окончањем
последњег дана рока (члан 106. ст. 2. ЗПП).
Пример: ( 1) Рок за жал бу против пресуде је 15 дана. Ако је странци достављен препис
пресуде 1.05., први дан рока је 2.05. Рок истиче у 16.05. у 24,00 часа.

925. Када се рок рачуна у недељама, месецима или годинама за последљи

дан рока се узима онај дан који се по имену или броју подудара са даном у ко­
ме се десио догађај од којег почиње да тече рок (члан 106. ст. 3. ЗПП).
Пример: (1) Ток рока од месец дана који почиње да тече 1.02. Рок од го-
1.01. истиче
дину дана који почиње да тече 23.03. 2006. године. истиче 23.03.2007. године.
Рок од недељу дана који nочиње да тече у nонедељак, истиче у следећи nо­
недељак.

926. Ако у месецу у коме треба да истекне рок не постоји дан у коме би рок
требало да истекне (на пример, рок започео 31.01.), тада истиче nоследњег
дана у следећем месецу (28.02.).
927. Недеље и празници немају утицаја на почетак тока рока. Али, ако
последњи дан рока падне у недељу, на државни празник или на неки други дан

247 Такви су у Немачкој тзв. Notfristen. В. ближе Musielak, бр. 295; Schil.ken, бр. 457; Thoroas
/Plttzo, бр. 8 за§ 214.
 r
1
210 Ал~ю.::н1щ1р Јакн.тh: Грађанско Процесно Право 1
----~--
1
кад<I суд не р<lДН) рок истиче прот~ком npiюr нар~л.ноr радног дана ( члан 106. \
LT. 4. ЗПП).
Пример: П р~пнt· nресуде је достављен стрющн 3 t. ма~та. Први дан рока за жал бу је 1.
апрн л . Послсдњи дан рока је 15. април. Ако Је то недеља , последљи дан p()l<a 1
ћ~о' бнтн понедељак,
1
16. аnрил.
1
1.4. Одржање рока
1
928. О држати ро~ значи предузети парничну радњу благовремено, пре ис­ !
Тt'Ю\ рока. 2 ·':\ Поднесак је 5лсtговремеи, ако је пре истека рока предат судској
ПIК<\рници или nријем ној канцеларији.
Изузетак од овог правила је фикција оgржања рока. Наиме, сматраће
929.
се да је рок одржан, иако није о року предат судској писарници. Фикција одр­
жања рока важи у сnедећим случајевима:
1) ако је поднесак уnућен суду поштом, препорученом пошиљком или те­
леrрафским путем, као дан предаје поднеска суду се узима онај дан када је по­
днесак предат пошти. Чак и када поднесак предат телеграфским путем не са­
држи све што је потребно да би се по њему могло поступати, сматраће се да је
благовремено предат, ако у року од три дана од дана предаје телеграма, стран­
ка накнадно преда судууредан поднесак или га пошаље препоручено (~ан 107.
ст. З . ЗПП);
када поднесак упућују лица која се налазе на оБавезној војној служби
2)
у Војсци. као и лица која су лишена слоБоде, као дан предаје суду узима се онај
. . .
дан када Је поднесак предат ВОЈНОЈ или команди завода
за извршење затвор-
ских санкција (члан 107. ст. 5. ЗПП);
З) ако је поднесак предат ненадлежном суду пре истека рока, а у надлежни
суд стигне по истеку рока, узеће се да је рок одржан уколико се подношење
поднеска ненадлежном суду може приnисати незнању или очиrледн
ој омаш ­
ци подносиоца (члан 107. ст. 6. ЗПП).

930. Фикција одржања рока важи само ако поднесак заиста стип:~е у суд.
У супротном, рок није одржан и може се захтевати повраћај у пређашње
стање. 2-~ 9

1.5. Застој и прекид рока

931. До застоја рока долази з5оr неког изванредног догађаја који омета вр­
шење nарничних радњи. Настуnом тог догађаја рок не тече, а наставља да тече
престанком догађаја. Суnротно томе, када се рок прекине, он почиње да тече
изнова.

248 Познић/Ракић-Водинелић, бр. 299.

249 Познић/Ракић - Водинелић , бр. 299.
Део друпr: Партtчни tioпliyйmc 2 11
· - - --

2. Ро~ишй:ш

2.1. Појам и врсте

932. Рочиштс је одреl)ени временски период I<оји с/Јужи :ia нредузим~ш.с

парничних радњи суда и странака. 2 ~ Рочиште одређује суд.
0

933. Рочишта могу да буду обаве:1на и факултатиона рочишта. 13 1 OбarJe.1Jta

су она рочи.шта за која је законом nроnисана да их суд мора за казати.. Факул­
т.аГиивно рочиште суд заЈ<азује када оцени да то захтевају потребе поступка
(члан 108. ст. Ј. ЗПП) .

934. Једино рочиште r<oje је обавезно јесте роLЈиште за расправља ље о пре­

длогу за nонавља1-ье nоступка (члан 426. ст. 2. ЗПП). Приnремио рочиЈ.Јпе није
обавезно, јер суд није дужан да га закаже, када међу странкама нема спорних
чињеница или ако је спор једноставан (члан 287. ЗПП). Ако се парница не
оконча на припремном рочишту за главну расправу (в. члан 291. ЗПП ), суд је
обавезан да закаже рочиште за главну расправу ('-Uiaн 294. ст. 1. ЗПП).

2.2. Заказивање рочиш та

935. Рочиште заказује суд. Против решења о одређивању рочишта жалба
није дозвољена (члан 108. ст. 1. ЗПП).
936. О одржавању рочишта суд је дужан да обавести странке и евенту­
ално остале учеснике у постуnку, ако је њихово учешће потребно (члан 108.
ст. 2. ЗПП).

937. Позив за рочиште садржи: 1) податке о месту, nросторији и времену

одржавања рочишта и 2) упозорење о законским последицама изостанка са
рочишта. Ако се уз рочиште не доставља поднесак, у позиву на рочиште суд

ће навести: 1) странке, 2) предмет спора и 3) радње које ће се предузети на

рочишту. У случају када се уз позив за рочиште доставља поднесак који је
рочишту дао повода, ови подаци су већ садржани у том поднеску (члан 108.
ст. 2. и 3. ЗПП).
938. Позив за припремио рочиште и рочиште за главну расправу се до­

ставља најкасније осам дана пре одржавања рочишта (члан 288. ст. 3. и чл. 294.
ст. 3. ЗПП) . Исто важи и за заказивање других рочишта (на пример, рочиште
за расnрављање о предлогу за повраћај у пређашње стање). 252

2.3. Одлаrање рочишта

939. Одлагање рочишта представља уско грло парничног поступка. Оно се
може одложити када је то потребно ради извођења доказа или када то за..хте-

250 Rechberger/Simotta, бр. 340; Habscheid, Бр. 575; LUke, Бр. 180; Познић/Ракић -Водинелнћ, бр.
262; Luke, бр. 180.
251 Rechberger/Siпюtta, бр. 340; Познић/Ракнћ -Водннели ћ , бр. 292.
252 Познић/Ракић-Водинелић, бр. 294.
212 Алеt<сандар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

вају неки други оправдани разлози (члан 110. ст. 1. ЗПП). Најчешће се посту­
пак одуговлачи неоправданим одлагаљем рочишта.

940. Суд одлаже рочиште оБавезно и факултативно. До обавезн.оi одлагања

рочишта долази када тужилац преиначи тужБу на рочишту на коме тужени
није присуствовао (члан. 193. ст. 5. ЗПП) или када зБог нарушавања реда уда­
љи из суднице пуномоћника странке која није Била присутна на рочишту (члан
319. ст. 3. ЗПП). Такође, рочиште се оБавезно одлаже када странци није Бла­
говремено достављен позив на рочиште, или када се, зБог недоласка сведока
или вештака, не могу извести докази ради чијег извођења је рочиште заказано.
941. Факултативно суд одлаже рочиште на предлог странке када она није
у моrућности да се изјасни о чињеницама које је усмено на рочишту изнео њен
противник, а које јој пре тога нису саопштене у поднеску. Исто важи и када
неука странка, која нема пуномоћника, није у стању да се јасно и одређено из­
јасни о предмету расправе (члан 297. ЗПП). Такође, рочиште се има одложити
када пуномоћник странке зБог Болести не може да присуствује на рочишту. 253

942. Суд одлаже рочиште решењем и, по правилу, саопштава странкама

место и време одржавања новог рочишта (члан 110. ст. 2. ЗПП) . Против ре­
шења о одлагању рочишта, као и против решења којим се одБијају предлози
странака о одлагању рочишта, није дозвољена жалБа (члан 110. ст. 3. и члан
315. ст. 2. ЗПП).

943. Трошкове до којих је дошло услед одлагања рочишта, независно од

исхода спора, сноси странка која је проузроковала одлагање својом кривицом
или случајем који ју је погодио (члан 151. ст. 1. ЗПП).

3. Пройушшање йарничних pagњu

ЛиШераШура:
Bull, Die Rechtssprechung des BGH zur Wiedereinsetzung in den vorigen Stand,
Jur Btiro, 1992, s. 653; Derleder, Parteinotlagen und die Wiedereinsetzung in den
vorigen Stand, )urBtiro, 1993, s. 580; Greger, Aussetzung des Verfahrens und Wie-
dereinsetzung in den vorigen Stand, MDR, 2001, s. 486; Guttenberg, Offentliche
Zustellung und die Wiedereinsetzung in den vorigen Stand, MDR, 1993, s. 1049;
Mtiller, Typische Febler bei der Wiedereinsetzung in den vorigen Stand, NJW, 1993,
s. 681; idem, Die Rechtsprechung des BGH zur Wiedereinsetzung in den vorigen
Stand, NJW, 2000, s. 322; Schmid, Versaumung prozesuallen Fristen bei Einschal-
tung von Hilfspersonen, ВВ, 2001, s. 1198.
Галич, Санкције за неактивност странака у ПП, ПЖ, 2004/12, с. 124.

3.1. Појам
94~. Парнична радња је пропуштена када није предузета 0 року.ш Подне­
сак НИЈе предат у року, када не стигне у суд до истека рока . у смена nарничне

253 ОкС Београд, Гж. 339/97, БОкСБ, бр. 49/1999, стр. 82.
254 Rechberger/Simotta, бр. 494; Трива/Дю<а, стр. 385; Roscnberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 375.
Део други: Парнични йосШуйак 213

радња је пропуштена када је странка изостала са рочишта. 255 У ређим случаје­

вима проnуштање постоји и када је странка удаљена са рочишта, када ћути
или се са рочишта неоnравдано удаљи . 25 ,. Ако странка закасни на рочиште, она
је nропустила да предузме парничне радње које су до тог момента могле да
Буду nредузете. 251

3.2. Последице пропуштања

945. Видели смо да странка није дужна да у парничном nоступку чини ни­
шта. На њој су само процесни терети (дужности у соnственом интересу).
946. Правило је да nроnуштање парничне радње повлачи за собом йре­
клузију, губитак права. Била крива или не, 258 када странка не одржи рок за nре­
дузимаље писмене радње или изостане са рочишта, она губи право да тура­
дњу накнадно предузме. Ово важи Без изузетка за законске рокове који су
непродуживи.

Пример : Рок за изјављивање правних лекова.

947. У другим ситуацијама, пропуштање рокова не повлачи за собом пре­

клузију. Тако, ако тужени пропусти рочиште за главну расправу, он није ни
. .
у чему nреклудиран , Ј ер он може све док траЈе главна расправа износити нове

чињенице и предлагати нове доказе (члан 300. ст. 2. ЗПП). Ово представља,
уједно, и најслабију тачку у ЗПП (2005) у односу на правно странака на Брз
и ефикасан поступак и доношење одлуке у разумном року. 259
948. Најзад, лонекада пропуштање странке да предузме парничну радњу
повлачи за собом настуnање фикције.
Пример: ( 1) Тужени је дужан да се изјасни у року од 15 дана од дана обавештења о nо­
влачењу тужбе. Ако се не изјасни, сматра се да је дао nристанак (члан
196. ЗПП);
(2) Изостанак тужиоца са припремног рочишта ствара фикцију да је nовукао
тужбу, осим ако тужени не захтева да се рочиште одржи (члан 289. ЗПП). Ка­
да са рочишта за главну расправу неоправдано из остану и тужилац и тужени,

тужба се сматра nовученом (члан 296. ЗПП).

4. Враћање у йређашње сШање (restitutio in integтum)

4.1. Појам
949. Предлог за враћање у пређашње стање је правно средство којим стран­
ка тражи да се отклоне последице nреклузиЈе, те да се парница врати у стање

255 ldem, бџ. 494.

256 Recћberge r/Simotta, бр. 494; Познић/Ракић -Водинелнћ, бр. 300; Rosenberg/Sch\\•aЫGot -
t\vald, стр. 376.
257 Исто.
258 I~echberger/Simotta, бр. 495; Zeiss, бр. 246; Liike, бр. 185.
259 У неким nравним системима (Нем<~чка) nреклузнј;1 IЗ<lЖИ н у nоглед)' закаснелих чиње­
ни•ших щ\ВОда странака. В. ближе B<J.umbacbllaute1Ъach!Albers/Hartшenn, бр. 2 за§ 296;
Zoller/Gt·eget-, бр. 26 за § 296; Rosenberg/Sci1\V<J.Ь!Gott,vald, стр. 383 н до.vье.
21 4 Александ<lр }аt<шнћ: Грађанско Процесно йраво

у коме је Била пре него што је преклузија наступила. (в. члан 111. ст. 1. ЗПП ) . 2 &0
дакле, зал--тевом за враћање у пређашње стање се тражи укидање последица
које је преклузија произвела (в. и члан 111. ст. 2. ЗПП).
Пример: Тужени није одговорио 11а тужбу у року од 30 дана (члан 282. ЗПП). Нас­
туnила је nреклузија. У след тога, суд је донео nресуду због пропуштања ( члан
338. ЗПП). За..хтевом за враћање у nређашње
стање, тужени тражи да се пар ­
юща вратн у фазу одговора на тужбу, те да се укину последице преклузије
(пресуда на основу nропуштања).

4.2. У слови за враћање

950. Да Би странка могла да издејствује враћање у пређашње стање, нео­
nходно је да се испуни само један законом предвиђен услов. 26 1 Наиме> реститу­
ција може да се захтева само онда када су постојали >>ойравgани разлози за йро-
-
иушиtање
- ,,
.

95 1. ЗПП не каже када се има сматрати да је овај услов испуњен. Међутим)

из сврхе института и из општих принципа nарничног поступка ( ефикасност)
суђење у разумном року) под оправданим разлозима имају се сматрати само
они догађаји које странка није могла да йpegвugu (саоБраћајни удес) или чије
настуnање није могла да ойiк.лони (nад ледене кише) (виша сила). 262

Сваки облик кривице на страни странке) осим лаке непажње/63 ис­

952.
кључује моrућност да суд хонорише враћање у пређашње стање. Што важи за
странку) важи и за њеноr заступ ника .

953. До сада је судска nракса Благонаклоно ценила које су околности ))опра­

вдане" за повраћај у пређашње стање. У примени ЗПП (2005) судови одБијају
предлоге за враћање у nређашње стање као неосноване када предлагач није по­
днео валидне доказе који поткрепљују његову тврдњу да је пропуштање Било
оправдано. 264

Пример: ( l) Пуномоћник туженоr је благовремено кренуо својим аутомобилом из ме­

ста где се налази љегова канцеларија у друго место, где се н алази седиште
суда. На путу му се nоквари аутомобил. Он предузме све могуће мере да сти­
гне на рочиште, али упркос томе за касни и nропусти расправу. 265
(2) Ту-жени је услед болести био везан за nостељу и несnособан за било какво
nутоваље, а живи ва н места суда.

(3) Ту-жени је ~р~n~стио да стави nриговор на платни налог јер је шеф раqу­
новод~тва , КОЈИ Је Једини могао да туженом омоrућ и потребне податке фи­
н ансиЈске природе, био на службеном путу.

260 Rechberger/Sjmotta, бр: 498; Liike, бр. 186; Thomas/Putzo, бр. Ј за § 233; Zeiss, бр. 246; Stein
/Jonas/Roth, бр. 23 за § 233; По.знић/Ракић-Водинедић, бр. 304.
261 Упор. и услове који су слични у упоредном праву. Тако § 146. OeZPO; ~ 233. dZPO. За
шваЈцарско право Habscheid, бр. 574. ·
262 1\echberger/Simotta, бр. 499.
263 Schilken, бр. 163; l~echberger/Si motta, бр. 499; Li.'lke, бр. 186.
264 Пресуда ОК у t(а•.Јку, Гж. 291/06 од 11.03.2006.
265 ВТС , П ж. 4 Ј 91/02, СП , бр. 4/2003, стр. SU, 51 .
Део други: Парнични itoci:Uyitaк 215

(4) Изненадна болест странке и ни пуномоћника; одобрење сиромашкоr пра­

ва након што је истекао рок за oдronop за тужбу; проnусти настали криви­
цом заnослених у адвокатској канцеларији, али само када ии је било проnуста
у њеној орrан изацији. 266

4.3. Када је искључено враћање у пређашње стаље

954. Предлог за враћање у пређашње стање је недопуштен када странка
има или је имала могућност да пропуштену парничну радњу накнадно преду­
зме или, пак, када Је могла да захтева продужењ е рока за предузЈ1Мање парни­

чне радње, а то није учинила. Исто важи и када је странка захтевала продуже­
ње рока из истих оних разлога из којих предлаже враћање у пређашње стање,
али је суд то већ одбио.
955. Такође, предлог за враћање у пређашње стање нема изгледа за успех,
ако странка своју неповољну процесноправну ситуацију може да отклони дру­
гим редовним процесноправним средствима. 267
Пример: Доношење допунске прес)'де странка може да предложи у року од петнаест
дана од пријема пресуде (члан 343. ЗПП). Пропуштање овог рока доводи до
преклузије. Међуrим, ту-жилац може да nодигне нову Т}"А<бу против туженог.

956. Враћање у пређашње стање не може да се захтева нити када су про­

пуштени материјалноправни рокови , као ни рокови у извршном и стечајном
поступку.

Пример: Пропуштање рока од 30 дана за подизање тужбе за сметање државине или

рока од 30 дана за извршење решења о сметању државине.

4.4. Поступак
957. Предлог за враћање у пређашње стање подноси странка која је пого­
ђена преклузијом (члан 111. ст. 1. ЗПП) . Предлог за реституцију се подноси
у облику поднеска (чл. 100. ст. 1. ЗПП);
958. Предлог за враћање у пређашње стање мора бити поднесен у законом
прописаном року. Субјекiйивни рок износи осам дана и рачуна се од дана када
је престао разлог који је проузроковао пролуштање. Ако је странка тек доцни­
је сазнала за пропуштање, субјективни рок се рачуна од дана када је за то са­
знала (члан 112. ст. 2. ЗПП).
959. Ако је пропуштање туженог имало за последицу до н ошење контума­
ционе пресуде, у судској пракси је владајуће становиште да се субјективни рок
рачуна од дана пријема пресуде. 268
960. Објекtuивни рок износи 60 дана и рачуна се од дана пропуштања ( чл .
112. ст. 3. ЗПП ) . Као дан пропуштања се узима дан када је одржано рочиште

266 За исцрпну листу В. B;нннba ci1/Laнterbach/ A\Ьers/Harttnal111, бр. 3 н даље за ~ 233; ZO!ler
/Gregeг, бр. 2 за§ 233; Rosenberg/Sclн,•a Ь/Gott\v al d, 70 Ш. Упо р. 11 Трива/Дика, стр . .~91.
267 Recl1berger/Siшotta, бр. 502.
268 ВСС, Гзэ. 646/01, СП, бр. 6/2002, стр. 36.
216 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

на које стран1<а није дошла, односно дан када је истекао рок који странка није
испоштовала. у nривредним споровима објективни рок за реституцију изно­
си 30 дана (члан 489. т. 1. ЗПП);
961. Уз предлог за реституцију, странка је дужна да истовремено предузме
и пропуштену процесну радњу (члан 112. ст. 4. ЗПП) .
962. Реституција није дозвољена када странка пропусти да благовремено
поднесе предлог за повраћај у пређашње стање, као и када пропусти рочиште
заказано поводом предлога за враћање у пређашње стање (члан 113. ЗПП).

4.5. Одлуке суда

963. Предлог за реституцију се подноси оном суду пред којим је требало

предузети пропуштену парничну радњу (члан 112. ст. 1. ЗПП) . Овај предлог
нема никаквог утицаја на ток парнице, али суд може донети одлуку да се зас­
тане са поступком, све док решење о предлогу за враћање у пређашње стање
не буде правноснажно (члан 114. ЗПП).
964. Суд одбацује предлог који је неблаговремен) недозвољен и неуредан
(члан 115. ст. 1. и 2. ЗПП) . Неуредан је онај предлог уз који нису приложени
одговарајући докази. Недозвољен је онај предлог за чије подношење странка
нема правни интерес. 269

965. Правило је да суд о основаности предлога за враћање у пређашње ста­

ње одлучује без расправе (члан 115. ст. 3. ЗПП)) која се заказује само ако суд
сматра да је ради nравилног утврђиваља чињеничног стања потребно да се из­
веду одређени докази (члан 115. ст. 4. ЗПП). Недолазак предлагача на рочиште
·нема ео ipso за последицу да се предлог за враћање у пређашње стање одбије. 270
966. Да би суд донео решење којим се парница враћа у пређашње стање,
довољно је да предлагач увери суд да су разлози на које се у предлогу позива
вероваШни . 271

967. О nредлогу суд одлучује решењем. Против решења којим се одбија

или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање предлагач може уложити
жалбу. Међутим, ако је предлог за враћање у пређашње стање усвојен, проти­
вник предлаrача може изјавити жал бу само из два разлога: 1) када је суд усво­
јио неблаговремен предлог и 2) када је суд усвојио недозвољен предлог (члан
116. ЗПП) .

4.6. Правне последице реституције

968. Ако суд нађе да је предлог за реституцију основан, донеће о томе ре­
шењ.е. Овим решењем се парница враћа у оно стање у коме се налазила пре
269 Reci1Ьerger/Simotta , бр. 502.
270 ВПС, Пж. 9717/98, ЗСО, књ. 24, св. 1/1999, стр. 32- 33; OI<C Зрсњанин, Гж. 1152/98, ИСП,
бр. 5/2002, стр. 59; ОЈ< С Ваље nо, Гж. 5 Ј 1/0 Ј, СП, бр. 1О/2003, стр. 34.
27Ј Grumky, бр. Ј 54.
Део друrи: Парнични йосШуйак 217

пропуштања и укидају се све одлуке које је суд донео због преклузије (члан
111. ст. 2. ЗПП).
969. Трошкове поступка I<Оји су настали поводом nредлога за повраћај
у пређашње стање увек сноси предлагач. Ирелевантно је да ли је његов предлог
усвојен или одбијен. Овакво решење се темељи на члану 151. ст. 1. ЗПП, који
предвиђа обавезу странке да, независно од исхода парнице, надокнади свом
противнику трошкове који су проузроковани случајем који се њој догодио.

§ 21. ПАРНИЧНЕ РАДЊЕ СУДА

I. ПОЈАМ И ВРСТЕ

970. Судске парничне радње су правни акти које парнични суд предузима
као субјект у парници. И облик и дејства ових радњи су искључиво проце­
сноправни.
272

971. Од момента подношења тужбе, па све до момента правнрснажног

окончања парнице, суд је дужан да предузме различите парничне радње. Нај­
значајније су оне парничне радње суда којима он оgлучује о захтевима страна­
ка. Овде спада, пре свега, пресуда. Затим, суд дQноси одлуке и у облику решења.

972. Све друге парничне радње суда имају за циљ да каналишу nарницу ·
и парничне радње странака nрема мериторНО) одлуци, те да nрипреме правну

ствар за мериторно одлучивање. Елементарно је да суд gосШавља поднеске

странкама. Он одлучује и о образоваљу процесног градива тако што одређује
до казна средства и сл. У том смислу кажемо да суд уйравља йарницом.

П. СУДСКЕ ОДЛУКЕ

1. Појам

973. Судска одлука је појединачни nравни акт којим суд на ауторитати­

ван и несумњив начин изриче да је наступила, односно да није настуnюrа
одређена правна последица и којим се странкама налаже одређено понаша­
ње. 273 Судским одлукама могу да се уређују процесноправна и материјално­
правна питања.

2. ВрсШе cygcкux оgлука

974. Разликујемо йресуgе и petueњa суда (члан 123. ст. 1. ЗПП). Посебна
врста решења представљају сва она којима суд одређује nроцесно понашање

272 RechЬergcr/Simotta, бр. 436; RoseпЬerg/Sc\1\"aЬ/Gott\''ald, стр. 304; Трнва/Дик,,, стр. 351;
Sc11ilket1, бр. 1ОО.
273 Recl1bet·ger/Siшottn, бр. 438; Позннћ/Ракић-Водинелнћ, стр. 173.
218 Александар Јакшић: Гра~анско йроt,есно йраво

друтих процесних субјеката. Он тачније наређује одређену процесну активност

у парници.

3. Пресуgа

3.1. Појам и врсте

975. Пресуда је судска одлука којом суд одлучује о основаности тужБеног
захтева (члан 330. ст. l. ЗПП). Закон прописује посебну форму и садржину
пресуде (в. члан 342. ЗПП).

976. Пресуде могу да се класификују на различите начине, и то у зависно-

сти од тога: 274
1) каква је њ:ихова садржина,
2) какву врсту појединачног правног акта у себи садрже,
3) у ком оБиму решавају предмет спора,
4) у каквој врсти поступка су донете.
977. Према садржини, пресуде могу да буду мериШорне и йроцесне. Мери­
торном пресудом се решава о основаности тужбеног захтева. Пресуду са про­
цесним садржајем доноси инстанциони суд када по правним лековима укида
пресуду нижег суда и враћа предмет нижем суду на поновно расправљање.
978. С обзиром на садржину појединачног правног акта, пресуде могу да
буду: 1) кондемнаторне, 2) деклараторне и 3) конститутивне. 275
979. КонgемнаШорном пресудом се странкама налаже извршење одређене
чинидбе. Декларашивном пресудом суд утврђује да ли постоји или не постоји
неки правни· однос. КонсШиШуШивним пресудама се заснивају нови, односно
укидају или модификују постојећи правни односи или субјективна права.
980. Коначном пресудом се решава предмет спора у целини, док је gели­
мичном пресудом обухваћена само одлука о делу тужбеног захтева. Делимична
је и међуйресуgа, јер се и њоме коначно не решава о nредмету спора.
981. Најзад, ако је nресуда донета након расправљања, ради се о коншра­
gикШорној пресуди. Напротив, ако расправљања није било пресуда се може до­
нети на основу диспозитивних парничних радњи странака. Такве пресуде су:
пресуда на основу пропуштања, пресуда на основу признања, пресуда на ос­
нову одрицања и пресуда Без одржавања расправе.

3.2. Настанак nресуде

982. Пресуда настаје тако што суд предузима tiитав један склоп парничних
радњи које могу да се сведу на доношење и објављивање пресуде, те израду
писменог отправка пресуде (в. чланове 339. и даље ЗПП) .

274 В. Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 306 и даље; Schilkeп, бр. tUJ; Трнuа/Дика, стр. 352.
275 Schilkcл, бр. Ј 06.
Део друrи: Парнични йосШуйак 219

3.3. Дејство пресуде

983. Казали смо да је пресуда појединачни правни акт суда. Стога, она прои-
зводи дејство према:
1) према суду,
2) према странкама,
3) изузетно и према трећим лицима,
4) изузетно и према другим судовима у другим поступцима.

983. Пресуда производи дејство, по правилу, само ако је донета уз пошто­

вање свих процесних норми. Међутим, нема свака повреда процесних норми
утицај на дејство пресуде. Тако, већина недостатака у поступку (неуредно до­
стављаље, повреда правила о саслушању сведока, и сл.), моћи ће да се отклоне
већ током поступка. То се чини, по правилу, тако што се манљива парнична
радња поново изводи.

984. Ако је пресуда ипак донета уз повреду битних процесних норми она
је нишШава. Међутим, ништава пресуда производи дејства, али у nарници по­
стоји могућност да се недостаци у поступку доношења пресуде отклоне ула­
гањем редовних и ванредних nравних лекова.

985. С друге стране, пак, пресуда која не садржи форму и садржину nро­
писану законом је нейосШојећа пресуда (на пример, донео ју је управни орган).
Она не производи никаква дејства.

986. Никаква дејства не производи ни тзв. йресуgа без gејсШва. Њу је донео

суд, има форму и садржину судске пресуде, али уз такву повреду правила nро­
цедуре која јој одузимају свако дејство. Таква је пресуда донета nротив лица
које ужива изузеће од јурисдикције (имунитет), пресуда донета против стран­
ке која не постоји, пресуда која наређује извршење чинидбе које не познаје
материЈално право .

4. Решење
987. Када суд доноси решење, одређује члан 123. ст. 3. ЗПП, али и много­
бројне норме ЗПП које се тичу доношења одлука о разним процесним пита­
њима, па и одлука које се тичу управљања парницом. Наше право не разлИА-у­
је између разних врста решења, тако да се све одлуке суда које нису пресуде
називају решењима. Ове одлуке покривају одлучивање у свим питаљима, по­
чев од мериторних, па све до nитања која се тичу уnрављања nарницом.

988. Дакле, решења могу да буду мернШорна и Процесна. Јер, када суд не од­
лучује пресудом, тада одлучује решењеl\'[ (в. члан 123. ст. 3. ЗПП) .
989. Мериторно, о главној ствари, суд одлучује реше:њем:
Ј) у nосесорним парницама (сnорови због сметан~а државине- члан 123.
ст. 2. ЗПП),
220 Александар Јю<шић: Грађанско йрОt~есно йраво

2) у поступку за издаваље платног налога. Јер, одлука којом се усваја ту~

жбени захтев се доноси у форми платног налога. Платни налог се сматра ре­
шењем (члан 123. ст. 4. ЗПП),
о трошковима поступка (као споредном тражењу) када је одлука садр­
3)
жана у пресуди (члан 123. ст. 5. ЗПП) .

990. Процесна решења могу да буду разна, 276 с обзиром на садржину од­
луке суда. Најзначајнија су решења којима се окончава парница или, пак, nо­
ступак. Тако, парница се окончава решењем о одбациваљу туж5е (члан 279.
ЗПП), решењем о одбациваљу правног лека (в. члан 365, 374. ЗПП). Такође,
поступак се окончава решењем којим се констатује да је тужилац повукао ту­
ж5у (в. члан 196. ЗПП).

991. Правило је да се на решења којима се мериторно окончава парница,

те на решеља којима се она окончава због процесних разлога примељују пра­
вила која важе и за пресуду, и то у погледу: форме и садржине решеља, дејства
решеља, те могућности по5ијања решеља (в. члан 352. и 354. ЗПП).
992. Но, највећи број решеља суд доноси да би формално и машеријално
уnрављао парницом. Тако, суд одређује рочиште (члан 108. ЗПП), заказује
припремио рочmпте и сл. (члан 286. ст. 1. ЗПП). Такође, одлучује о извођењу
доказа (ЧЈiан 221. ст. 2. ЗПП), саслушава сведока (члан 303. ст. 1. ЗПП), искљу­
чује јавност са главне расправе и сл. (в. члан 308. ст. 1. ЗПП).

993. Оваква решеља суд не обавезују (в. члан 350. ст. 3.). Она обавезују
странке чим су објављена (в. члан 350. ст. 4.). Не могу да се побијају посебном
жалбом, већ само у жал5и против мериторне одлуке (члан 350. ст. 2. ЗПП).

5. Доношење cygcкux оgлука

994. Доношење судских одлука је, заправо, nроцес извођеља судског сило­
гизма. Одлуке може да доноси судија појединац и веће. Посебна nравила ЗПП
предвиђа једино за веће.

995. Одлуке се доносе већањем, а затим и iласањем (члан 124. ст. 1. ЗПП).
О једноставнијим питаљима се не већа, већ се одлука доноси на самом рочи­
шту (члан 124. ст. 3. ЗПП).
996. Већање је nоступак у коме учествују сви чланови већа и расправљају
о свим чињеничним и правним питаљима од којих зависи доношење одлуке.
Већању и гласању могу присуствовати само председник већа, чланови већа
и заnисничар (чл. 124, ст. 2 ЗПП).
997. Гласањем се чланови већа опредељују за или против предлога одре­
ђене одлуЈ<е. Одлука се увек доноси већином гласова чланова већа (члан 125.
ст. 2. ЗПП). Председник већа увек гласа последњи (члан 125. ст. 1. ЗПП).

276 Пореди Schilken, бр. 109 и даље.

Део други: ПарtШ 11Шt йосШуйак 221

998. Веће мора да донесе одлуку, тако да постоје и nосебна правила о гла­
сању (члан 125. ст. З . и 4. ЗПП). Најпре, чланови већа не могу одбити да гласају
о nитаљима која постави nредседник већа. Члан већа може да гласа ,,за» или
"nротив » , али не може никада да б уде уздржан.

999. Приликом већаља. није искључено да се јаве три или више разли­
читих nредлога одлуке, тако да, nриликом, гласаља нити једно од љих не до­
бије апсолуrну већину. Тада се гласаље тако обавља да се питаља раздвајају и
гласаље се гласаље nонавља све док се не nостигне апсолуrна већина (члан 125.
ст. З. ЗПП). Раздвајање се врши тако што се одређено питаље разчлаљује на
једноставније елементе, о којима се, nрема правилима логике, могу изразити
само два мишљеља: позитивно и негативно.

Пример: Т тражи плаћање купопродајне цене од А. Уговор о продаји је закључен

усмено. Приликом већања, сва три члана су различитоr мишљења. Један сма­
тра да утовор о продаји није ни закључен, друти сматра да је уrовор ништав
због недостатака у форми, а трећи да треба усвојити тужбени захтев. Овде се
прво гласа да ли утовор постоји . Ако је rласање nотврдно, тада да ли је ни­
штав, а тек на крају да ли треба усвојити тужбени захтев.

III. УПРАВЉАЊЕ ПАРНИЦОМ

ЛиШераШура:

Burgstaller, ProzessverЬindung, Querklage und lnterventionsklage, JBl, 1994, s. 69;

Frauenberger, Neuerungen im Zivilprozessrecht, OeJZ, 2002, s. 873.

1. Појам
1000. Суд управља парницом тако што предузима разне nарничне радље.
У управљаље парницом сnадају све парничне радље суда које он nредузима
како би се парнични постуnак спроводио, одржавао у стаљу и развијао ка ко­
начiюј мериторној одлуци. Такође, у уnрављаље парницом спадају и оне пар­
ничне радље суда чијим предузимањем се он стара да се потnуно претресе про­

цесни материјал. 277

1001. Управљаље парницом има свој спољни и унутрашљи вид: сnољњи
вид се назива и формалним, док се унутрашљи вид назива маШеријалним упра­
вљаљем парницом. 278
1002. У формално уnрављаље парницом спадају све оне парничне радље
суда којима он креира временски разnој парничног поступка. Оnде сnадају:
nрипремаље и заказиваље рочишта, али и љихово одлагање, позиваље и до­

стављаље, одређиваље рокова за предузимаље неке парничне радље и љихово

277 Rec\1berger/Siшotta, бр. 440; Li.ike, бр. 178; Schilken, бр. 115; Jauernig, стр. 287; Познић/Ра­
кић - Водинелић, стр. 176.
278 Recћberger/Simotta, бр. 441; Liike, бр. 179; Познић/Ракић-Водинелић, стр. 176.
222 Александар Јакшић: Грађанс"о йроt{есно йраоо

продужавање, руковођење расправом на рочишту, доношење решења којим

се одређује прекид nостуnка и сл.

1003. Радње које спадају у материјално управљање постуnком имају за циљ

да се йрикуйи, разврсша и йpei"ilpece процесни материјал. У nроцесни материј ал
спадају чињенични наводи и доказни предлози странака. 279
1004. ОБавезе суда у погледу прикупљаља чињеница су лимитиране. Ви­
дели смо, наиме, да расправно на чело налаже странкама да пред суд изнесу све

чињенице на којима заснивају своје захтеве, те да за утврђење тих чињеница

предложе и доказе (члан 7. ст. 1. ЗПП). Ван овог, коiниционо овлащћење суда
се nростире само до граница туж5еног захтева: суд је дужан, наиме, да утвр­
ди све чињенице од којих зависи основаност туж5еног захтева, па макар их
и странке саме не изнеле (члан 7. ст . 2. ЗПП).
1005. Суд ће ово когниционо овлашћење да врши, пре свега, у руковођењу
главном расправом, јер је он дужан да се стара да се nредмет спора свестрано
претресе (члан 312. ст. 2. ЗПП). Суд то чини тако што на рочишту за главну
расправу поставља питања странкама и стара се да оне изнесу све Битне чиље­
нице, да се допуне непотпуни наводи странака о важним чињеницама, да се

означе или допуне доказна средства КОЈа се односе на наводе странака, и уоп ­

ште, да се пруже сва разјашњења потребна да Би се утврдило чињенично ста­

ње важно за одлуку (члан 299. ЗПП).

1006. При овоме, не сме се заборавити, да суд не сме да странке саветује,

да формулише њихове процесне предлоге, те да формулише њихове чиње­
ничне тврдње, јер Би тиме нарушио начело равноправности странака.
1007. Материјално управљање парницом обухвата и обавезу суда да раз­
врста процесни материјал. Разврставање се врши на правно релевантне и не­
релевантне чињенице, а докази се разврставају на оне које су подобни и непо­
добни за уrврђење битних и важних чињеница (в. члан 221. ЗПП) .
1008. Најзад, суд са странкама и расправља и претреса чињенични мате­
ријал, наро-чито резултате доказног поступка ( члан 298. ст. З. ЗПП). Пожељно
је да суд са странкама претресе и њихова правна становишта ( члан 298. ст. 4.
ЗПП ) , јер се на таква начин остварује потпуна трансnарентност у вођењу по­
стуnка , а странке су лишене евентуалних из нен ађења.

1009. У управљање парницом спадају и парничне радње суда којима он

временски уобличава парницу, али се и стара о економичности nостуnка. Ту
сnадају одлуке суда о спајању и раздвајаљу парница, као и одлуке о томе да ли
ће суд сам одлучити о претходном питању или ће nрекинути поступак.
] 010. ПосЈЈедња врста парничних радњи суда показује да разликоваље из­
међу формалног и материјалног управљања nарницом 1-1ема никаквог зна(.шја,
јер се спољни и унутрашњи развој парнице међусобно лреnлићу. 2 хо

279 n ec hl>erger/Simotta, бр. 441 ; I~oscnbcrg!SchwaЫCo ttwald, стр. '138.

280 Упор., мсt)утим , Hoscllberg/SchwaЫGottwa ld, стр. 1136 и сп . ; Rechl)c rgt:r/Sirпotta. бр . •141.
Део друпе Парнични йосtuуйак 223

2. Процесна йравила за раgње уйрављања йосШуйком

За парничне радње суда којима се управља парницом важе следећа

1011.
заједничка правила : 2 к 1 1) њих суд nредузима ех officio, 2) суд није везан со пстве­
ним одлукама којима управља поступком, 3) решења која суд доноси у упра­
вљању парницом не могу се побијати посебном жалбом , већ само жалбом nро­
тив пресуде. 282

IV . ДОСТ АВЉАЊЕ
Л иШераШура:
Bischoff, Die Zustelluпg im interпationalen Rechtsverkehr in Zivil- und Handel-
ssachen, ZUrich, 1997; Fiscl1er, Die Zustellung im Verfahrensrecht, JuS, 1994, s. 416;
Frank, Die ёffentliche Zustelltшg im Zivilprozess, ZZP 107, (1994), s. 163; Lб,ve/
Lбwe, Zum Wegfa11 des ёffentlichen Urkundencharakters bei Postzustell ung - ein
Ьislang unbemerkt es Opfer des Poststruktu rreform, ZIP, 1997, s. 2002; Hess, Ne-
ues deutsches und europaisches Zustellungsrecht, NJW, 2002, s. 2417; Кlicka, Die
Zustellung durch den Notar, NZ, 1991, s. 92; Kёnig, Ersatzzustellung bei langerer
Abwesendheit, OeGZ, 1983; s. 116; Mayer, Das neue Zustellungsgesetz, OeJZ, 1984,
s. 421; Рорр, Die neue Zustellung zwischen Rechtsan,.valten im Zivilprozess, RZ,
1997, s. 234; Rassi, Der prozessuale Abwesend heitsproku rator, RZ, 1996, s. 215;
Schack, Einheitliche und zwingende Regeln der internazion alen Zustellung, in "FS
Geimer", Mtinchen, 2002, s. 931; Sttirner, Fбrmlichkeit und Billigkeit bei der Кla­
gszustelung im Europaischen Zivilprozess, JZ, 1992, s. 325; Schwaighofer, ProЫe­
matiscvhe Neurerung en im Zustellungsrecht, AшvBl, 1983, s. 198; Wiederlin, Zu-
stellung bei Ab\vesendheit des Empfangers, ZfR, 1988, s. 222; ZiЬ, Keine Heilung
bei falscher Zustellung, OeJZ, 1990, s. 129.

1. Појам и значај
1О 12.
Достављаље писмена је парнична радња суд коју он предузима са
циљем да се одређеном лицу на закону йреgвиђен начин йреgа (уручи) писмено
како би се оно упознала са њеrовом садржином.ш Дакле, достављаље је nар­
нична радња суда коју он увек врши по службеној дужности.
1013. Достављање се у парничном nоступку врши адресатима пријема
писмена. 28"1 Адресати су, пре свега, странке, њихови законски заступни
ци , те
пуномоћници, ако их странка има у постуnку . Достављаље се, такође, врши
и процесним субјектима који немају свој ство странке) као што су то умешачи
и сл., сведоци , вешта ци.

281 Rosenbe•·g/Scl1\\';'IЬ/Gott\vaki, стр. 439 и сл. у nравн п л ан стављају: а ) сврснсходно ryкo­

uot)eњc по сту пкоl\·1, 5 ) нс ц рпно расправљање. ll) брзо о конч :нье поступк.\ н ц} м н rн о ре­
ш еље спор<~ .

282 У ТО/1·1 смнслу вндн уместо сnнх П оз нн ћ!Р<\ КIIћ - Воднн rл нћ, ст р . 177.
283 R~chЬct·grr/ S imotta , fip. 319; l.iikr, бр . 183; Zciss. бр . 229; "lЪomas/ Ptttzo. бр. 1 З <\ § 166;
Поз ннћ/Раlоlћ - 13однн rЈ 111ћ, стр. 178.
284 Zei:-;s, бр. 236; l~ose i\ h~r~;/Scl1\\'<\bll~o tt\va\ d, стр. ·Ю5 .
224 АЈtекс.нщар Јакшић: Грађтtско йроцесно йраоо

1о 14. Достављање је, свакако, једна од најзначајних парничних радњи суда

у nостуnку, јер се за уреgн.о gосШ.ављање, нарочито, nоднесака везује настуnаље
важних nроцесних дејстава. Тако, парница почиње да тече од момента када
суд достави туженом тужбу; рочю.uте може да се одржи тек ако је странi<ама
позив уредно достављен (члан 108. и 296. ст. 1. ЗПП; pot< за жалбу nочиње да
тече од момента када је nрепис nресуде достављен странци, јер се рок за ула­
гање жалбе рачуна од тог момента, члан 355. ЗПП).

1015. Да би наступиле правне последице достављаља, оно мора да буде уре­

дно. Уреgно је једино оно достављаље које је извршено у складу са законом. 28s
у постуnку достављања писмена морају да се поштују начин, место и време до­
стављања.

1016. Обрнуто, ако достављање није извршено у складу са законом, оно

је неуредно и парни:ца неће моћи да се развија ка мериторној одлуци. Ако се
постуnак настави, уnркос неуредном достављању, све доцниЈе парничне радње

суда у nостуnку, нарочито мериторна одлука, неће имати никакав ефекат. Наи­
ме, уредно достављаље је темељ права на одбрану (due process oflaw), односно
начела контрадикторности. Стога, повреда правила о достављаљу повлачи за
собом ништавост пресуде. Она може да се, из тог разлога, побија жалбом (члан
361. ст. 1. т. 7. ЗПП). Против пресуде којој није претходило уредно доставља­
ње могу да се изјаве и ванредни nравни лекови. Најзад, одлука суда која је до­
нет уз повреду правила о достављању неће никада моћи да се призна и изврши
у иностранству.

1017. На достављаљу се најбоље уочава читава тензија и нужност хар­

монизације права на тужбу и права на одбрану у парничном постуnку. Док
је интерес тужиоца да се достављаље обави неформална (што је то могуће
брже), дотле ће тужени редовно да покуша да избегавањем пријема писмена
(нарочито тужбе) спречи да се парница развија ка мериторној одлуци. Отуда
у свим правним системима и тзв . фикШивно gосШављање које се врши ради
остварења права на тужбу. Овакво достављаље није одрживо у оквирима чла­
на 6.(1) ЕКЉП.

1018. Између држава чланица ЕУ ступила је на снагу Регулатива о доста­

вљању у грађанским и трговинским стварима чији је циљ да се олакша и убрза
достављање странкама чије је пребивалиште, односно седиште на територији
држава чланица ЕУ 2001. године . 286

2Враиеgо~љања

1019. Разликујемо лично, посредно и фиктивно достављање.

285 Thomas/Putzo, бр. 1 за § 166.

286 Реформе су вршене и У Немачкој (Zustellungsgesetz из 25.06.2001, BGBI, 2001, Ј, s. 1206),
Аустрији (Zustellungsgesetz., BGBI1982/200), где се новелом из 2002. године nредвиђа и мо­
rуhност електронског достављања.
Део други: Парнични йосШуйак
225

2.1. Лично достављаље

1020. ЗПП предвиђа да се најважнији nоднесци и акти суда имају лично
доставити адресату. Ово важи эа: 1) тужбу, 2) nлатни налог, 3) ванредни nра­
вни лек, 4) пресуду и 5) решење против којег је дозвољена посебна жалба. Ос­
тала писмена се достављају лично само када је то законом nредвиђено или ако
суд сматра да је, због значаја писмена и исправа које се прилажу, потребна ве­
nа оnрезност (члан 136. ст. 1. ЗПП).
1021. За лично достављаље су карактеристичне две ствари: прво, да доста­
вљаље врше по правилу само запослени у суду, и друго, да
се достављаље вр­
ши физичком предајом писмена адресату. 287

1022. Лично достављање се обавља тако што се писмено лично й.реgаје agpe-
caiйy у руке. Лично достављање се врши у време, на месту и по процедури коју
предвиђа закон. Правило је да се адресату писмено уручује у његовом стану или
на љеговом радном месту. Могућа је и лична предаја писмена адресату у суду
(в. члан 127. ЗПП).
Ако се адресат не затекне у стану или на радном месту, лице које вр­
1023.
ши доставу (достављач) је дужан да се обавести где и када може да нађе адре­
сата писмена. Затим, достављач је дужан да адресату остави и писмено обаве­
шiйење да у одређени дан и сат Буде у свом стану, односно на свом радном
месту, како би му се могло предати писмено.

1024. Обавештење се оставља одраслим члановима домаћинства адресата

која су дужна да такво обавештеље приме. Такође, обавештеље се може оста­
вити и суседу или лицу које заједно ради са адресатом, али само ако су она
вољна да такво обавештење и приме (в. члан 136. ст. 3. ЗПП) .

1025. У време и у месту које је наведено у обавештељу, достављач је дужан

да још једном покуша да личну уручи писмено адресату. Тек тада, ако адресат
није у свом стану или на радном месту у време означено у обавештењу, доста­
вљаље писмена ће се извршити према правилима о обичном gосiйављању. 288

2.2. Посредно достављаље

1026. У парничном поступку важи правило да се писмена не достављају
лично, већ посредно. Обично достављаље не подразумева обавезу да се пи­
смено безусловно физички преда адресату, тако да је посредно достављање
могуће извршити на све начине који су садржани у члану 127. ЗПП (преко
цоште, и сл. ) .

1027. Дакле, на овај начин се достављање врши адресату у њеrовом стану

или на љеговом радном месту (в. члан 135. ЗПП). Ако адресат није у стану,

287 Решење окружноr суда у Нишу , Гж. 1256/06. од 15.05.2006, достављање тужбе суnрузи
туженоr, уместо туженом, није уредно.
288 Упор. и Becht, стр. 104- 105; Rechberger/Simotta, бр. 325; Jauernig, стр. 291.
226 Александар }акшић: Грађанско йроцесно йраво

достава се може извршити и одраслом члану његовоr домаћинства. Он је ду­

жан да прими писмено.

1028. Такође, достава се може извршити и суседу адресата или лицу које
ради са адресатом, али само тада ако ова лица пристану да писмено приме.

1029. Члан домаћинства, у смислу правила о достављању, је свако оно ли­

це које живи у стану са адресатом у заједници. Такође, ово лице (члан дома­
ћинства, сусед или лице на радном месту) мора да буде само одрасло, дакле не
и пословно способно, тако да се и достављање може извршити и малолетном
лицу, ако је оно према оцени достављача довољно зрео да с.хвати стварни зна­

чај достављања. 289

1030. Достављање писмена овим другим лицима која нису адресат није
допуштено ако прималац писмена учествУЈе у парници као адресатов проти­

вник (члан 135. ст. 3. ЗПП) . Такође, достављање неће бити допуштено, ако
достављач утврди да је адресат одсутан и да му прималац писмена не може
писмено предати на време. У том случају достављач ће вратити писмено суду,
уз назначење где се адресат налази (члан 137. ЗПП).
1031. Важно је истаћи да и обично достављање подразумева да је адресат
могао благовремено да се упозна са садржином писмена (arg. ad члана 137.
ЗПП). Као моменат достављања адресату, узима се моменат предаје примаоцу
писмена, а не моменат када је писмено прослеђено адресату.

1032. Највећа разлика између обичног и личног достављања се огледа

у томе што лично достављање није мэiуће ga се изврши йуШем йошШе, и то тако
што би се адресату који се не затекне у свом стану или на радном месту оста­
вило обавештење да може да писмено подигне у одређеном року у пошти.

2.3. Фиктивно достављаље

1033. Фиктивно достављање се врши стављањем писмена на оrласну таблу
суда (члан 140. ЗПП). Достављање се сматра извршеним када истекне рок од
осам дана од дана када је писмено стављено на огласну таблу суда.

1034. Фиктивно достављање је допуштено само у три случаја:

1035. Први случај је тзв. безуспешно достављање. Наиме, када се писмено
шоком йарнице није могло уручити на обичан начин, оно ће се доставити фи­
ктивно. Значи, фикшивно се не може gосШавиШи Шужба и йлаШни налоi (arg.
а contrario ad члана 140. ст. 1. ЗПП) .
У ту снрху, <;уд је дужан да тужиоца обавести о проблемима који постоје
у достављању, како би овај могао да предложи да се туженом постави привре­
мени заступник у смислу члана 79 ЗПП. 290

289 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwa]d, стр. 408. За више детаља В. Thomas/Putzo, бр. 7 за§ 181; Ba-
umbach/Lauterbach/AIЬers/Hartmann, бр. 14 за § 181.
290 ВСС, Гж. 68/06 од 15.06.2006.
Део друrи: Парнични йосШуйак 227

1036. Друти случај се тиче немоrућности извршења сйоразума о gосШавља­

њу. Наиме, странке могу да се сnоразумеју да им се писмено доставља одре­
ђену адресу или преко одређеног лица у Републици Србији. Ако се достављање
не може извршити у складу са њиховим споразумом, достављање се врши ста­

вљањем писмена на огласну таблу суда (члан 143. ЗПП).

1037. Најзад, трећи случај фиктивног достављања се тиче йромене agpece.
Наиме, ако адресат или његов законски заступник промене адресу пре доста­
вљања друтостепене одлуке којом се поступак окончава, у обавези су да о про­
мени адресе обавесте суд. Ако то не учине, суд ће одредити да се сва даља
достављања врше стављањем писмена на оrласнутаблу суда (члан 139. ст. 1, 2.
и 3. ЗПП).

3. МесШо и време gосШављања

1038. Казали смо да уредно достављаље подразумева да се rmсмено доста­
ви адресату на начин, време и место како је то законом предвиђено.
1039. Када се доставља физичком лицу достављање се врши: 1) на радном
месту, 2) у стану и 3) у суду.

1040. На друтом месту, достављање се може извршити само по одлуци

суда (члан 134. ст. 2. ЗПП) коју је достављач дужан да покаже адресату.
1041. Достављаље на радном месту се врши док траје радно време, у стану
од 7 до 22 часа, а у суду било када се адресат тамо затекне (члан 134. ст. 1. ЗПП).
1042. Ако је адресат gржавни орiан, орган јединице локалне самоуправе
или орган територијалне аутономије, доставља се у просторији за пријем пи­
смена ових органа, и то а предајом писмена лицу које је овлашћено за пријем
писмена (члан 128. ст. 1. ЗПП). Исто важи и за достављаље јавном тужиоцу
или јавном правобраниоцу. Дан-предаје писарници се узима као дан доставља­
ња писмена (чл. 128, ст. 2 ЗПП). 291

1043. Правним лицима се доставља у њиховим просторијама (било којој),

али само лицу које је овлашћено за пријем писмена (члан 128. ст. 3. ЗПП) .

4. Начин gосШављања
4.1. Општа правила
1044. Предај а писмена адресату или примаоцу писмена преко nоште, nре­
ко лица које запослено у суду (позивар), надлежног органа општине, nравног
лица које је регистровано за обављање послова достављања. Осим тога, доста­
вљање писмена се може извршити и неnосредно у суду, као и на неки друти

начин који је предвиђен посебним проnисима (члан 127. ЗПП).

291 Достављање оnшт инском јавном nравобраниоцу није уредно ако је nисмено nредато
куриру оnштине иmt раднику општине на nошти. У том смислу ВПС, Пж. 373/00, ИСП,
бр. 10/2001, стр. 57-58; ВСС, Прев. 352/02, СП, бр. 7-8/2003, стр. 31.
228 Александар Ј акшић: Граlјанско йроt4есно йраво

4.2. Посебни начини достављаља

1045. Посебан начин достављаља важи за:
1) војна лица, nриnаднике полиције, лица заnослена у сувоземном, речном,
поморском и ваздушном сао5раћају. Достављаље се може вршити и преко
њихове команде, односно непосредног старешине (члан 129. ЗПП),
2) лица која имају домицил или седиште у иностранству, лица која ужива­
ју имунишеШ. Овим ЈШцима се достављање врши дипломатским путем, ако ме­
ђународни уговор или закон не предвиђају нешто друго (члан 130. ст. 1. ЗПП),
3) СШ.рана йравна лица, чије је седиште у иностранству, а имају предста­
вништво у РС. Достављање се може извршити предајом писмена њиховом
nредставништву (члан 130. ст. 3. ЗПП),
4) gржављанина РС који се налази у иностранству. Достављање се може
извршити преко надлежног конзуларног представника, дипломатског пред­

ставника РС који врши конзуларне послове или правног лица које је међуна­
родно регистровано за обављаље послова достављања. У овом случају адресат
може одбити да прими писмено (члан 130. ст. 2. ЗПП).
5) лица која су лишена слобоgе. Достављаље се врши преко завода за извр­
шење кривичних санкција (члан 131. ЗПП).
1046. Начини достављаља горе наведен под 2, 3. и 4. nредстављају грубо
кршење општих правила међународног права (имунитет, члан 130. ст. 1. ЗПП
-говори само о странцима), правила о доnуштености да се nарничне радње
суда (акти суверене власти) врше само на домаћој територији (држављани РС
у иностранству) , те правила о достављаљу у МПП (достављаље представни­
штву, уместо правном лицу).

4.3. Достављаље mщу које има заступника

ИJDI пуномоћника

1047. Парнично неспособној странци писмена се достављају љеном закон­

ском заступнику. Ако има више законских заступника, довољно да се доста­
вљаље изврши једном од љих да би достављаље било уредно (члан 132. ЗПП) .
1048. Ако је парнично сnособна странка анrажовала пуномоћника, доста­
вљаље се врши искључиво пуномоћнику. Достављаље је уредно само ако је
извршено пуномоћнику, не и странци. 292 Ако пуномоћника има више, доста­
вљаље се може извршити било ком од њих (члан 132. ст. 2. ЗПП).
1049. Када је пуномоћник странке адвокат, важе посебна правила о доста­
вљању. Достављање а~Rоюtту врши и предајом nисмена лицу које запослено
у љеговој адвокатској канцеларији. У складу са условима за обављање адвока­
туре у Србији, адвокату који своју делатност обавља у стану достављаље се
може извршити и предајом писмена одраслом члану љеговог породичног до­
маћинства (в. члан 133. ЗПП).

292 ВСС - Правно схватање Грађанског одељења од 23.11.1992 (БВСС, бр. 1/1993, стр. 22-24).
Део друrи: Парнични йосШуйак 229

4.4. Пуномоћник за пријем писмена

1050. Захтев за ефикаснијим развојем постуnка налагао је да се осавреме­
ни и институт тзв. пуномоћника за пријем писмена (домицил нотификације).
Овим институтом се уклањају тешкоће које могу да се јаве када се писмена
достављају у иностранство. Тада ће, странке, али и остали учесници у поступку
да одреде свог пуномоћника за пријем писмена.
1051. Постављаље пуномоћника може да буде обавезно и факулШаШивно.
1052. Странке или њихови законски застуnници су дужни да именују пу­
номоћника за пријем писмена када год се налазе у иносШрансШву (в. члан 141.
ЗПП) . Обавеза наступа, дакле, само када ови парнични субјекти имају доми­
цил, уобичајено боравиште или боравиште у иностранству, јер се само екстен-
зивним тумачењем синтагме ,,налазе у иностранству '' може остварити сврха

овог института (arg. а contrario ad члана 137. ЗПП).

1053. Тужилац који борави у иностранству дужан је да у тужби означи пу­
номоћника за пријем писмена. Ако то не учини, суд је дужан да тужбу одбаци
(члан 187. ст. 3. ЗПП). Важно је напоменути да се тужба и платни налог не могу
достављати пуномоћнику за пријем писмена.
1054. Када се тужба доставља туженом чије је пребивалиште или уоби­
чајено боравиште у иностранству, суд ће позвати туженог да у одређеном року
именује пуномоћника за пријем писмена. Тужени би требало то да учини већ
у одговору на тужбу.
1055. Ако тужени проnусти то да учини, пуномоћника за пријем писмена
именује суд решењем. Против овог решења посебна жалба није допуштена.
Међутим, суд је дужан да странку или њеног заступника обавести да је поста­
вио пуномоћника за пријем писмена.
1056. Пуномоћник за пријем писмена може да буде свако потпуно посло­
вно физичко лице које има пребивалиште или уобичајено боравиште у РС. Ако
оваквог пуномоћника именује суд, одредиће га, по правилу, из реда адвоката.
1057.Овлашћења пуномоћника за пријем писмена се састоје само у ду­
жности да прима писмена у име и за рачун адресата. Ако га постави суд, тада
је он привремени застуnник странке.

1058. Достава се сматра извршеном када је писмено достављено пуномо­

ћнику да пријем писмена.
1059.Суд може (али и не мора) да наложи супарничарима да поставе је­
дног пуномоћника за пријем писмена. Ако супарничари то не учине, суд ће
постуnити као и када се странка или њен законски застуnник налазе у ино ­

странству (в. члан 142. ЗПП).

5. Оgбијање йријема (члан 138. ЗПП)

1060. Адресат је дужан да прими писмено, ако се достављање врши у ме­
сту, време и на начин регулисан законом. Такође, уручење писмена не могу да
230 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

одбију нити одрасли чланови његовог домаћинства, нити nравна лица, нити
државни органи.

1061. Ако неко од љих одбије да nрими nисмено, достављаље ће се извр­

шити тако што ће достављач оставити писмено у адресатовом стану, односно
nословним просторијама или ће nисмено прибити на врата стана, односно по­
словне nросторије. На доставници ће се забележити дан, час и разлог одбијања
nријема, као и место где је nисмено достављено. Тиме се сматра да је доста­
вљаље уредно извршено.

6. Досшаsница (члан 144. ЗШI)

1062. Доставница је јавна исправа којом се потврђује да је извршено до­

стављаље. Доставницу увек nотписују адресат и достављач.

1063. Доставница мора да садржи следеће податке: 1) означење акта који

се доставља, 2) име и презиме адресата, 3) дан nријема и 4) nотпис примаоца
и достављача. Доставница садржи и податке који се тичу начина достављаља
(одбијање пријема писмена, уручење писмена суседу или одраслом члану до­
маћинства и сл.).

1064. Доставница има доказну снагу као и свака друга јавна исправа. Она,
дакле, ствара обориву законску nретпоставку. Адресат може да доказује и су­
протно, додуше са мало изгледа на успех. Такође, ако је доставница изгубље­
на, да је достављање извршено може да се доказује и другим доказним сред­
ствима.293

1065. Могуће је да је у доставници нетачно уnисан датум достављања. Тада

. .
се сматра да з е достављаље извршено оног дана када з е писмено предато.

7. Ошклањање неgосшашака у gосшављању

1066. Достављаље је строго формална парнична радља суда. Видели смо

да, ако нису поштована горе изнета правила о достављању (поднесак уручен

погрешно м лицу, а не адресату, доставница није потписана и сл.), оно није

уредно, тако да је читав потољи рад суда узалудан. Јер, неуредно достављање
представља разлог за ништавост судске одлуке.

1067. Нарочити проблеми се јављају у међународном правном саобраћа­

ју, где се достављаље још увек сматра актом суверенитета државе, односно
судске власти.

1068. Стога, модерна процесна решеља садрже nравила о кu.н.валиде:щији

недостатака у достављању. Наиме, оно ће се увек сматрати уредним, ако је ад­
ресат на било који начин сазнао за садржину писмена, односно ако му је оно
на било који начин доспело до љега. 294 Спорно је да ли ово правило важи и у

293 Познић/Ракић-Водинелић, стр. 180. ВСС, Рев. 11 1247/02, БВСС, бр. 4/2002, стр. 164-165.
294 У по р. Rechberger/Simotta, бр. 331; Becht, стр. 113; Jauernig, стр. 291; Zeiss, бр. 240.
Део други: Парнични йосйiуйак 231

вези с процесним радњама које су везане за законске рокове. 295 Друго, недо ­
стаци у достављању морају да се истакну у виду приговора, и то без одлаrања,
најкасније на следећем рочишту за главну расправу. У противном сматра се да
је недостатак отклоњен. 296

1069. ЗПП (2005) није искористио све могућности да упрости достављање.

Тако, требало је, након почетка тока парнице, увести и моrућност да се доста­
вљаље врши непосредно између пуномоћника странака, ако су они адвокати.
На тај начин би се постигла знатна уштеда времена.

V. ЗАПИСНИЦИ

1. Појам
1070. Записник је јавна исправа која садржи податке о парничним радња­
ма које су предузели суд, странке и други учесници у поступку на рочишту или
ван рочишта (в. члан 117. ЗПП). 297 О мање важним парничним радњама, не
саставља се записник, већ само службена белешка на спису.

2. Саgржина и вођење зайисника

1071. Записник садржи (тзв. формална садржина записника) : 1) заглавље,

2) опис предузете радње и 3) потпис парничних субјеката.
1072. У заглавље записника се уноси: назив и састав суда, место где се вр­
ши радња, дан и час кад се врши радња, назначење предмета спора и имена

присутних странака или трећи.х: лица и њи.х:ових законских заступника или

пуномоћника (члан 118. ст. 1. ЗПП).
1073. Садржину записника чини сам опис тока предузете радње, односно
битни подаци о предузетој радњи (члан 118. ст. 2. ЗПП). Тако, ако се у запи­
сник уноси исказ сведока, исказ се не уноси дословце, већ се у записник уноси
само суштина исказа, односно биШни йоgаци о саgржини йреgузеШе раgње.

1074. Овакав начин вођења записника је противан његовој сврси. Наиме,

по правним лековима, читав предмет са записницима, се доставља вишем

суду. 298 Тешко је за очекивати да ће виши суд може да оцени да ли је ток пос­
тупка био законит, само на основу уноса битног тока предузетих радњи. У
другим правним системима, странке могу да се одрекну оваквог начина во­

ђења записника, те да захтевају да се читав ток поступка звучно запише. 299

295 Ближе Becht, стр. 113. Супротно, Zeiss, бр. 240.

296 Thomas/Putzo, бр. 3 за § 295. Наравно, недостатак је увек отклоњен, ако се с тим изричито
сложи адресат. Schilken, бр. 203 .
297 Поэнић/Ракић-Водинелић, стр. 181; Rechberger/Simotta, бр. 354; Rosenberg/SchwaЬ/Got­
twald, стр. 605.
298 В. у том смислу и Решење ОкС у Ваљеву, Гж. 1408/05 од 21.05.2005, ИСП, 1/2006, стр. 64.
299 Упор. Rechberger/Simotta, бр. 358.
232 Александар }аi<шић: Грађанско йроцесно Право

1075. Записник, такође, обавезно садржи и: 1) поуке суда о начину на који

су странке у други учесници у поступку дужни да врше парничне радње (када
саслушава сведока, суд је дужан да га опомене да мора говорити истину и да
не сме ништа прећутати и да га упозори на последице давања лажног исказа
(члан 244. ст. 2. ЗПП); суд је дужан да упозори сведока да може да ускрати
давање исказа и сл. (чланови 238. и 239. ЗПП), 2) записник о главној расправи
мора да садржи констатацију о томе да ли је расправа била јавна или је јавност
била .искључена, садржину изјава странака, предлоге странака, доказе које су
оне nонудиле, доказе који су изведени, уз навођење садржине исказа сведока
и вештака, као и одлуке суда донете на рочишту (члан 118. ст. 2. ЗПП), и 3) пот­
писе председника већа, записничара, странака, односно њихових законских
заступника или пуномоћника, тумача и сл. , ако је учествовао у поступку (члан
121. ст. 1. ЗПП).
1076. Сведок и вештак не потписују свој исказ на записнику, осим када се
њихово саслушање врши пред замољеним судијом (члан 121. ст. 2. ЗПП ).

1077. Записник пише записничар (члан 117. ст. 3. ЗПП). Записничар пише
оно у запис}"lик што му председник већа диктира (члан 120. ст. 2. ЗПП) .
1078. Заnисник мора да буде уредан. У њему не сме ништа да се брише, до­
даје или мења (члан 119. ЗПП).

1079. Кључна фаза у вођењу записника је његово потписивање. Записник

потписују председник већа и записничар. Затим, суд позива и странке, одно­
сно њихове заступнике да потпишу записник (члан 121. ст. 1. ЗПП) . Сва ова
лица имају право да прочитају записник или да захтевају да им се записник
прочита, пре него што га потпишу (члан 120. ст. 2. ЗПП).
1080. Ако неки парнични субјект одбија да потпише записник или на­
пусти рочиште пре потписивања записника, суд у записнику то бележи и на­
води разлог због чега nарнични субјекти нису потписали записник (члан 121.
ст. 4. ЗПП).

3. Приiовор на эайисник

1081. С обзиром на њеrов значај, записник мора да се води тачно и уре­

дно. Могуће је да опис предузете радње који је унет у записник не одговара
његовој стварној садржини. Тада парнични субјекти имају право да стављају
приговоре (nримедбе) на записник (члан 120. ст. 2. ЗПП).
1082. Право да ставе приговор на читаву садржину записника, односно
на све радње које су протоколисане у записнику имају само странке, односно
њихови законски заступници или nуномоћници, као и умешачи. Секундар­
ни парнични субјекти (сведоци, вештаци) могу да стављају приговоре само
у погледу оnиса оне радње у чијем вршењу су сами учествовали (в. члан 120.
ст. 3. ЗПП).
Део дрУЈ'И: Парниlfни йосШуйак 233

1083. Сврха приговора на заnисник је gвосШрука: 300 да се записниt< исправи

или допуни, тако да се опис nредузетих радњи на или ван рочишта веродостој­
но унесе у записник. Или да се, ако се то не деси, за виши суд обезбеди мо • ·у­
ћност да стекне сазнање о правом начину на који су се вршиле парничне ра­
дЈЬе на рочиштима.

1084. Исйравка записника може да се врши и током расправе када стран­

ка nримети да председник је већа нетачно протумачио какву чињеничну твр­
дњу или процесни предлог странке, те их тако нетачно издиктирао у записник.

Исправку може да изврши председник већа, одмах након интервенције стран­

ке или неког другог парничног субјекта. Интервенција и исправка записника
може уследити и пре потписивања записника, након приговора странке.

1085. Примедба странке или другог парничног субјекта на записник може

да захтева и допуну записника. Дойуна ће се извршити када није могуће да се
записник исправи. Односно, када више није могуће да се записник исправља
без брисања или мењања садржине заnисника.

1086. Председник већа може да усвоји nримедбу странке, те да предузме

измену или допуну записника (члан 120. ст. 4. ЗПП). Такође, суд може и да од­
бије примедбе парничних субјеката, али је тада дужан да и nриговоре које је
одбио унесе у записник.

1087. И суд сам може да, по службеној дужности, изврши измене и допуне
записника, ако уочи грешке у његовом вођењу или садржају.

1088. Значајно је истаћи да странка није у даљем току поступка преклуди­

рана да истиче своје приговоре које није истакла у виду примедби на записник.

4. Зайисник о већању и iЛасању

1089. За вођење записника о већању и гласању важе посебна правила, Тако

о већању и гласању се увек води записник. Изузетак је предвиђен онда када веће
вишег суда у постуnку по правном леку једногласно донесе оддуку. Тада се не
саставља записник, већ се на изворник одлуке ставља белешка о већању игла­
сању (члан 122. ст. 1. ЗПП).
1090. У записнику о већању и гласању суд уноси ток гласања и оддуку која
је донета ( члан 122. ст. 2. ЗПП ) . У заnиснику се констатује и издвојено мишље­
ње неког члана већа, али се оно не мора уносити у записник, већ се може при­
кључити записнику (члан 122. ст. 3. ЗПП).
1091. Записник о гласању нотписују сви чланови већа и зсuшсничар (члан
122. ст. 4. ЗПП). Ако записник не потпишу сви чланови већа, то nредставља
апсолутно битну повреду правила поступка, због које другостепени суд укида
пресуду и враћа предмет на поновно суђење. 301

300 Rose nberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 606.

301 ВПС- Пж. 2315/00 (ИСП, бр. 3/2001, стр. 55, оДЈI. бр. 93).
234 Александар Јакшић: Граlјанско йроцесно йраво

1092. Записник о већању и гласању представља службену тајну. Због тога

се овај записник затвара у посебан омот. Записник о већању и гласању може
разгледати само виши суд када решава о правном леку. По разгледању запи­
сника, виши суд ће га поново затворити у посебан омот и на омоту назначи­
ти да је записник разгледан (члан 122. ст. 5. ЗПП).

5. Значај и gоказна снаiа зайисника

1093. Записник представља само доказ о томе на који начин, да ли закони­

то или незаконито, су парнични субјекти предузимали радње на рочиштима.
Стога, он није основа за мериторно одлучивање, јер суд не одлучује о осно­
ваности тужбеноr захтева на основу записника, већ само на основу усменог,
непосредног и јавног расправљања (члан 4. ст. 1. ЗПП). Казали смо, записник,
у првом реду, служи вишим судовима у постуnку по правним лековима да се

упознају са садржином радњи које су предузете на рочиштима пред, пре све­

га, првостепеним судом.

1094. Записник је јавна исправа и, као такав, има до казну снагу јавне ис­
праве.302 Моrуће је, али са мало изгледа на успех, да се побија, другим доказним
средствима истинитост садржине записника. Странка то може да учини и када
није пре потписиваља записника ставила приговор на његову садржи:ну. 303

302 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 606; Rechberger/Simotta, бр. 361.

303 Лознић/Ракић - Водинелић, бр . 328.
 ГЛАВА8.
ТУЖБА: ВРСТЕ И САД:РЖАЈ

§22. ТУЖБА

ЛиШераШ.ура:

Burgstaller, Zur Юageberichtigung und Юagsanderung bei der Konkursanfechtung,

RZ, 1998, s. 30; Dolinar, Die bedingte Parteihandlung, OeJZ, 1970, s. 85; Ballon,
Юagbarkeit von Anspruchen, JBI, 1978, s. 10; Jauernig, Teilurteil und Teilklage, in
,,50 Jahre BGH'\ Bd. III, 2000, s. 311; Кlicka, Bestimmtheit des Begehrens bei Lei-
stungsklagen, ecolex, 1990, s. 293; Lu.ke, Zum zivilprozessualen Юagesystem, JuS,
1969, s. 301; Wahlhofer, Die Abweisung einer. Юаgе als zur Zeit WlZulassig oder
unbegrti.ndet, in ,,FS Schwab", 1990, s. 521.
Дика, Процесуалистичке теорије, Зборник ПФЗ 1/1988, с. 17-36.; Живано­
вић, Појам и врсте тужои у грађанском процесном праву, ПНС, 1990/7-8;
Нико.тmћ, Тужба за уклањање у нашем праву, ПЖ, 9/95, с. 641; Свилановић
-Миљевић, Тужба за пропуштање и привремене мере код повреде права ли­
чности масмедијима, ПЖ, 1994/11-12, с. 1767.

I. ПОЈАМ
1095. Парнични поступак се покреће тужбом (члан 186. ЗПП). Тужба је
парнична радња којом се иницира парнични поступак. 304 С обзиром на то да
у парничном поступку важи диспозициона максима, нема йарничноi йосШуйка

без Шужбе. Такође, с обзиром на то да је право на тужбу јавноправно овлаmће­

ње грађанина према држави, тужба је у првом реду управљена према суду, 305
као државном органу. Тужилац од суда тужбом тражи да му пружи правну
заштиту за његово уrрожено или повређено субјективно право или правно
овлашћење.
1096. Тужба врши у основи три важне функције: 306
1097. Прво, тужбом тужилац оgређује cyg који ће да одлучује о тужбеном
захтеву. Одређење суда се врши самим његовим навођењем у тужби. Тај суд,
је према схватањима тужиоца, позван да одлучи о његовом тужбеном зал"Теву.

304 Тужба је nарнична радња која nроизводи и неnосредна и посредна дејства на nарницу.
Zeiss, бр. 215; Scћ.ilken, бр. 177.
305 Упор. Schilken, бр. 173. Суnротно Познић-Ракић- Водинелић, бр. 331.
306 Baur/Grunsky, бр. 97; Schilkeп, бр. 174 и даље.
236 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

Међутим, ово још и не значи да је Законом предвиђена управо надлежност тог

суда који је тужилац означио у тужби. Суд означен у тужби може, наиме, да се
огласи ненадлежним, те да достави тужбу надлежном суду (члан 21. ЗПП).
1098. Друго, тужилац тужбом оgређује и странке у парници, и то себе као
тужиоца и туженог. У начелу, свако може да буде тужен у парничном посту­
пку и свако може да постане странка (тужени) у парничном поступку, јер је за
својство странке потпуно небитно да ли тужиоцу према туженом припадају
каква материјалноправна овлашћења. Ако се тужени не брани, сматрајући да
је погрешно означен у тужби као тужени, суд може против њега да донесе пре­
суду због пропуштања (члан 338. ЗПП) .
1099. Треће, тужилац у тужби одређује и йреgмеШ сйора. Предмет спора
представља захтев тужиоца који је истакнут у тужби (члан 187. ст. 1. ЗПП). Из
начела диспозиције произлази (члан 2. ст. 2. ЗПП) да је суд дужан да одлучује
о захтеву за који је надлежан. Дакле, он не може да одбије да одлучује о она­
квом предмету спора какав је у тужби навео тужилац, ма како тај захтев већ
prima faciae изгледао неоснован или, чак, недопуштен.

П. ВРСТЕ ТУЖБИ

1100. Будући да се тужбом тражи правна заштита за повређено или угро­

жено материјално субјективно право или правно овлашћење, тужбе могу да
буду, према категоријама материјалног права, петиторне, посесорне, насле­
дноправне и сл. 307 У германским правним системима, по чијем узору је изгра­
ђен и наш ЗПП, материјално право има утицаја на врсте тужби, утолико што
се према категоријама материјалног права одређује и врста и садржина правне
заштите која се тужбом тражи.

1101. Према врсти правне заштите која се тужбом тражи разликујемо кон­
gемнаШорне (осуђујуће), gекл.араШорне (утврђујуће) и йреображајне (конститу­
тивне) туж5е. Ова триnартитна подела туж5и је доминантна у континентал­
ним правним системима. 308 Оваквом систему тужби одговара и систем пресуда
којим суд изриче свој став о туж5еном захтеву тужиоца. И пресуде могу да
буду кондемнаторне, деклараторне и nрео5ражајне.

III. ПРАВНИ ИНТЕРЕС ЗА ТУЖБУ

Пример: ( 1) Т је nовређен у саобраћајном удесу који је скривио А. Т је два месеца био

на лечењу у болници и изгубио зараду у висини од 10.000 динара. Т сматра

307 Оваква категоризациј а има велики значај у франкофонсt<им и анrлосаксонским правним

системи.ма.

308 Другачије само Roedig, стр. 64; Schlosser, стр. 107; Познић - Ракић-Водинелић, 5р. 335, са
увођењем тзв. тужбе за наредбодавну пресуду.
Део друrи: Парнични йосШуйак 237

да ће, услед nовреда, да трnи и даље штете, и то тако што неће може више
да обавља свој посао. А, међутим, сматра да је за удес крив Т.
(2) А и Б су пријатељи. Б сазна од Ц да А тврди како му је Б дужан 10.000
динара.

(3) Т nоднесе тужбу nротив Б и захтева да суд разведе брак.

1102. Постојање правног интереса за тужбу јесте процесна претпоставка
на коју суд пази ех officio. Видели само да у вексаторним, привидним парница­
ма овакав интерес за тужбу не постоји. Стога, ло правилу, у свим случајевима
када недостаје правни интерес за тужбу суд је дужан да је одбаци као недопу­
штену (в. и члан 279. ЗПП).

ЗПП помиње постојање правног интереса за тужбу само код декла­

1103.
раторних тужбених захтева (члан 188. ст. 2. ЗПП), али је неспорно да ова про­
цесна претпоставка мора да постоји приликом nодизаља сваке тужбе. У прин­
ципу, правни интерес за тужбу неће да постоји, ако тражена правна заштита
може да се оствари ефикасније на други начин у парничном постуnку. Овакав
резултат произлази из идентификације права на тужбу са nравом на право­
суђе: тужиоцу nрипада nраво на тужбу само ако има правни интерес вредан
заштите да би држава била дужна да му такву заштиту пружи.

1104. Под nравним интересом за тужбу подразумевамо nостојаље йравно­

зашШиШне йоiйребе на страни тужиоца. Правноза.штитна потреба постоји када
код се тужиочево субјективно право или nравно овлашћење налази у стању
неизвесности или уrрожености, и то тако да ту неизвесност или утроженост

може да отклони само суд својом интервенцијом. 309 Из овога nроизлази, да

nравнозаштитна nотреба мора да nостоји in concreto, односно у вези са кон­
кретним угрожавањем или неизвесношћу створеним око конкретног тужио­
чевог субјективноГ nрава или овлашћења. Actio popularis није допуштен.
1105. Већ из чињенице да Закон сnомиње nостојаље правног интереса само
код деклараторне тужбе, види се да он није идентичан код све три врсте тужби.

Код конgемнаiйорних захтева постојаље правног интереса за тужбу

1106.
се претпоставља. Он nостоји већ и због саме чиљенице да тужилац подноси
тужбу против туженоr да би га приморао да испуни неку обавезу. Тако, ако
у горњем примеру Т поднесе тужбу против А и тражи плаћање 10.000 дина­
ра због претрпљене штете, несnорно је да Т има nравни интерес за тужбу, јер
сматра да према А има неизмирено потраживање у висини од 10.000 динара.

Код gеклараШорне тужбе nравни интерес тужиоца се састоји у томе

1107.
да оконча неизвесност која постоји у вези са постојаљем неког субјективног
права или nравног односа, и то доношењем деклараторне nресуде. У rорњем
случају, ако А износи да му је Б дужан, Б има правни интерес да nоднесе де­
клараторну тужбу nротив А у којој ће од суда да захтева да утврди да А није
дужан Б.

309 Познић - Ракић-Водинелиh, бр. 332; Rose11berg/Sch\vaЬ/Gotwald , 93 Ш la; Schilken, бр. 186.
238 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

1108. Код йреображајне тужбе правни интерес за тужбу, такође, није сnо­
ран. Наиме> циљ који жели да постигне тужилац у тужби може да се постигне
само ако суд донесе преображајну пресуду са истим садржајем који тужилац
захтева у тужби. Тако, у горњем примеру брак може да се разведе само на ос­
нову правноснажне одлуке суда (в. чланове 224. и сл. ПЗ).

КОНДЕМНАТОРНА ТУЖБА
IV.
(ТУЖБА ЗА ОСУДУ НА ЧИНИДБУ)

Литература:

Bohm, Unterlassungsanspruch und Unterlassungsklage, OeBl, 1981, s. 33; Burg-

stalleг, Die Юаgе auf kiinftige Leistung, JBl, 1989, s. 545; Hirsch, Ist der Unterla-
ssungsanspruch tatsacblich verschuldensunabhangig?, JBl, 1998, s. 541; Юicka, Kei-
ne Teilklage bei Schmerzensgeld, OeJZ, 1991, s. 435; Reischauer, Unterhalt ftir die
Vergangenheit und die materielle Rechtskraft, JBl, 2000, s. 421; Roth, Die Юаgе auf
ktinftige Leistung nach § 257-259 ZPO, ZPP 98, 1985, s. 287; Schimanko, Die Юаgе
aufUnterlassung und § 45 ZPO, OeJZ, 2000, s. 127.

1. Појам и врсше
1109. Кондемнаторном тужбом тужилац тврди да има према туженом неко
потраживање материјалног nрава и тражи да суд донесе nресуду којом ће туже­
ног обавезати на давање, чињење, нечињење или трпљење (в. члан 46. 300). 310
Стога, кондемнаторне тужбе можемо да nоделимо на тужбе за давање и чи­
њење (йозишивна кондемнаторна тужба), на тужбе за nропуштање и тужбе за
трпљење ( неiашивна кондемнаторна тужба) .

1110.Кондемнаторне тужбе гласе, по nравилу, на gавање и чињење. Тако,

том тужбом тужилац захтева да се тужени осуди на плаћање одређене cyue
новца/ 11 на nредају одређене ствари, на nредузимаље одређене радње и сл.
Циљ сваке кондемнаторне тужбе јесте да суд донесе осуђујућу пре­
1111.
суду којом туженог обавезује на одређено давање, чињење, нечињење или тр­
пљење. Таква осуђујућа пресуда nредставља извршну исправу (члан 30. ЗИП)
на основу КОЈе може да се захтева и nринудно извршење nотраживања садржа­

ноr у изреци судске одлуке. Ваља наnоменути да тужилац не мора у тужби да

захтева доношење nресуде којом би било обухваћено читава nотраживање пре­
ма туженом. Он може, на основу начела диспозиције, а из тактичких и других
разлога ( смањење трошкова спора и сл.) да захтева осуду туженоr да изврши
само део nотраживања (на пример, 1.000 динара уместо 10.000 динара).
1112. Туж5а за осуду на йройушшање је управљена на осуду туженог да
nропусти вршење одређене радње којом се врши nовреда или уrрожава какво
субјективно nраво тужиоца.

310 Упор. Трива/Дика, стр. 402.

311 Могућа је и даља подела кондемнаторних тужби на тужбе за осуду на плаћање извесне
суме и тужбе за извршење одређене позитивне радње. В. Deixler-Huebner/Кlicka, бр. 85.
Део друти: Пapнuttн.tt йосШуйак
239

Пример: (1) А свира бубњеве у поnодневним сатима, 'IИМе утрожава право на мирну
државину свог суседа Б.
(2) А обавести Б да ће одређеног датума да почне да увежбава репертоар за
концерт са својом групом.

1113. У првом случају тужба за осуду на пропуштање се подноси због тога

што је већ повређено субјективно право тужиоца. Тужба је управљена ка бу­
дућем престанку повреде или уrрожавања тужиочевог субјективног права.
У овом случају, да би била основана, претnоставља и постојање будуће реалне
оnасности да ће тужени и даље да врши повреду тужиочевог субјективног пра­
ва. Постојаље овакве реалне опасности се цени у оквирима дисnозиције мате­
ријалноправне норме на чију повреду се тужилац позива. 312

Постојање предстојеће nоновне повреде nрава се претnоставља, јер

1114.
је тужени већ поступао противправно. На њему је терет доказивања да се по­
вреда права неће поновити, односно да је уклонио разлоге за повреду или, ма­
кар, учинио вероватним да до повреде неће доћи. 313

1115. У другом случају кондемнаторна тужба се подноси ради спречавања

повреде или уrрожавања субјективног права. Претnоставка за успех по овој ту­
жби јесте да је опасност повреде стварна и да, по материјалном праву, радља
коју тужилац намерава да предузме nр едставља повреду или уrрожаваље пра­
вом заштићеноr добра тужиоца. За разлику од првог случаја, међутим, на ту­
жиоцу је терет доказиваља у вези са постојаљем непосредно предстојеће радње
повреде, односно уrрожаваља.

1116. Ваља истаћи, да је кондемнаторна тужба за пропуштаље најважнији

облик заштите тужиоца од нелојалне утакмице на тржишту, монопола и по­
вреде права конкуренциЈе.

1117. Кондемнаторне тужбе које су управљене на Шрйљење се

састоје у за­
хтеву да суд обавеже туженог да трпи вршење одређене радње тужиоца.
Пример : А и Б су суседи. Б може да nристуnи својој њиви само nреко поседа А. А за­
брани Б да nрелази nреко њиве А.

1118. Као што видимо, најчешћи разлог за подношење кондемнаторне ту­

ж5е на трпљеље јесте остварење права стварне службености. У горљем nриме­
ру, дакле, тужилац може тужбом да захтева да се тужени обав.еже да трnи пре­
лазак тужиоца преко СВОЈ имања.

1.1. Доспелост потраживања

1119. Видели смо даје циљ подпошехъа кондсмнаторне тужбе да се тужени
осуди на чињеље или даваље како би тужени обезбедио осуђујућу nресуду коју
може и принудно да изврши. Стога, претпоставка код кондемнаторних ту­
жбених захтева јесте да се они истичу ради оствареља потраживаља која су,

312 В. ближе Rechberger/Simotta, бр. 404; Deixler-Hebrner/Кlicka, бр. 85а.

313 Rechberger/Simotta, бр. 404 са даљим наводима.
240 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

по одредбама материјалног права, већ доспела. Ако nотраживање није досnе­

ло, суд ће одбити тужбени захтев као неоснован. 314
Потраживање не мора да буде доспело у моменту nодношења тужбе
1120.
суду. Довољно је за успех кондемнаторне тужбе да оно доспе до момента за­
кључења главне расправе nред првостепеним судом (члан 331 . ст. 1. ЗПП). Јер,
.
пресуда се доноси на основу оних чињеница КОЈе су постоЈале у моменту када
.
је главна расправа закључена. Када до закључења главне расправе потражива­
ње не доспе, суд ће донети пресуду којом се тужбени захтев одбија као нео ­
снован. У пракси судова у Србији, овакви тужбени захтеви се одбијају као "йреу­
ран,ени". 315 Након што потраживање доспе, тужилац може да поднесе нову
тужбу против туженог у којој захтева да се тужени обвеже на извршење исте
чинидбе. У оваквим случајевима неће постојати идентитет предмета спора, јер
се тужбени захтев заснива на другачијим чињеницама.

ЗПП предвиђа следеће изузетке у којима кондемнаторни тужбени

1121.
захтев може да се истакне, и када потраживање није доспело, односно није
доспело до момента закључења главне расправе:

Први изузешак се односи на облигације са дугорочним извршењем

1122.
престација (члан 331. ст. 2. ЗПП):
а) када суд нађе да је тужбени захтев основан који се тиче издржавања,
5) када суд нађе да је основан тужбени захтев за накнаде штете у виду рен­
те због изгубљене зараде или других прихода по основу рада или изгубљеног
издржавања.

1123. У овим ситуацијама суд може да обавеже туженог на плаћање и оних

оброка издржавања или ренте који нису доспели у моменту закључења главне
расправе. Наиме, за тужиоца би постојао несразмерно тежак процесноправни
терет, када би морао да подноси тужбу по доспећу сваког појединачног оброка
издржавања или ренте. Такође, ово би имало за последицу и несразмерно оп­
терећење правосудног система. Најзад, ратио овакве норме лежи и у томе што
се на овај начин штити правнозаштитна потреба тужиоца да обезбеди осу­
ђујућу пресуду у своју корист, када постоји опасност да би туже ни могао да
избегне извршење својих сукцесивних обавеза.

1124. Друiи
изузеШак се односи на тужбу за повраћај ствари датих у закуп,
при чему кондемнаторна тужба може да се поднесе и пре истека закуподавноr
односа (члан 331. ст. 3. ЗПП).

1125. Трећи изузеШак се односи на захтев тужиоца да му суд досуди и на­

кнаду 5удуће нематеријалне штете коју је извесно да ће да трпи и у будућно­
сти (члан 203. 300). 316 Ratio ових изузетака у погледу могућности подношења

314 Б. Познић/Раюrћ- Водинелић, стр. 266; Трива/Дика, стр. 404; Schil.ken, бр. 180; Zeiss, бр. 274;
Rechberger/Simotta, бр.
Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр.
401; 512.
315 В. Познић/Ракић-Водинелић, бр. 490; Трива/Дика, стр. 404.
316 В. Трива/Дика , стр. 405.
Део други: Парнични uосШуйак 241

кондемнаторне тужбе за недоспела потраживања налаже да се ова тужба до­

пусти у погледу извршења свих лотраживања са дуторочним
извршењем nре­
стадија (nродаја са оброчним отплатама цене, уговор о доживотном издржа­
вању и сл. ), 317 као и извршења свих обавеза са фиксним роком извршења или,
пак, које су календарски одређене.
1126. Када се подноси кондемнаторна тужба за осуду на чинидбу која није
доспела, њена основаност не сме, по материјалном праву, да зависи од из вр­
шења истовремене чинидбе тужиоца. Међутим, моrуће су и кондемнаторне
тужбе у којима се захтева осуда на чинидбу туженоr, уз услов да и тужилац сам
исnуни неку своју истовремену обавезу. И овакве тужбе јесу stricto sensu кон­
демнаторни захтеви са осудом на будућу чинидбу. Међутим, ЗПП их изричито
не реrулише , али се помињу у прописима који регулишу извршни поступак
(в. члан 38. ЗИП предвиђа да извршење условних обавеза може да се предузме,
так када поверилац докаже да је и он сам испунио своју обавезу).

1127. Ово решење nроизлази из општег правила да, код свих врста осуда
на будућу чинидбу, извршење може да се предузме, тек када је потраживање
доспело .

1.2. Правни интерес за кондемнаторну тужбу

11 28. С обзиром на то да тужилац кондемнаторном тужбом тражи да се
тужени осуди на чињење, нечињење, пропуштање или трnљење ради добија­
ња кондемнаторне пресуде и моrућности њеног принудног извршења, постоја­
ње правног интереса тужиоца код подношења кондемна
торних захтева се
йреШйосШавља. Наиме, с обзиром на то да је самопомоћ забрањена, тужилац
не може на други наqин, до уз помоћ правосудних органа, да принуди туженог
на одређено понашање.

Правни интерес за подношење кондемнаторне тужбе недостаје, ме­

1129.
ђутим, када тужилац на други начин може да оствари своју правнозаштитну
потребу. Тако , када тужилац може да захтева непосредно извршење на основу
веродостојне исправе (члан 36. ЗИП) или, лак, на основу судског поравнања,
недостајаће му, по правилу, правни интерес да поднесе против туженог кон­
демнаторни тужбени захтев, рецимо за издавање платног налога (члан 453.
ст. 3. ЗПП) .

V . ДЕКЈIАРАТОРНА ТУЖБА
(ТУЖБА ЗА УТВРЂЕЊЕ)

ЛнШертuурп:
Brehm, Rechtschutzbediirfnis und Feststelluпgsinteresse, iп "50 Jahre BGH", Bd.
III, 2000, s. 89; Ertl, Teilschadeп und Feststelluвgsklage, ZfR, 1999, s. 11 О; idem,

317 У ло р. Трива/Дика , стр. 405; Schilken, бр. 180; Habscheid, бр. 344.
242 Апею:t\ндар Јакшић: Грађанско йр(}цесно йраво

Die Verjahпшg ktinftiget· Schadensersatzaпspt·йcћe, Zffi., 1993) s. 33; Habscheid,

Rechtsvel'bliltnis tшd Feststellungsiпteгesse, ZZP 111, 1999, s. 37; Habscheid, Die
statusrecћtlicheп Feststellнngsklagen nach neнem Faшilienrecl1t, FamRZ, 1999, s.
480; Liike, Zur Klage auf" Feststelluпg von Recl1stvet·haltnissen шit oder zwischen
Dritteп, in ,,FS Љ1· Heпckel)), 1995, s. 563; Hager, Die ZнHissigkeit der Zwischeп­
feststellнngsklage, KTS, 1993, s. 39; Keller, Negative Feststellungklage) gegealaufige
Leistllngsklage und Verzicht auf deren Ri.icknahme, WRP, 2000, s. 908; WiЉelm,
Zur Verjahrllng von Folgeschaden, ecolex, 1996, s. 899;
Живановић, Правна nрирода инцидентног (nрејудицијелног захтева за утвр­
ђење), СП, 1992/6; Месаровић, Тужба за утврђење, Адвокатура, ПЖ, 1989/
11-12; Свилановић, Проширење тужбе за утврђење, ПЖ, 1989/11 - 12, с. 1575.
Пример: (1) А је, nрема мишљењу Т, скривио саобраћајни удес у коме
је Т претрпео
тешке повреде. Т је претрпео штету, тиме што се nодвргао операцијама
и сно ­
сио трошкове, изгубио зараду и сл. Због тога Т тужи А и захтева
·накнаду
штете у висини од 1.000.000 динара. А осnорава тужбени захтев, јер сматра
да је Т крив за удес. Т увиђа да су му нанете и друrе материјалне и нематер
и­
јалне штете (смањење радне способности и сл. в. члан 195., 200. 300)
чију
висину у моменту nодизања тужбе не може да одреди. Зна да потражи
вања
из вануговорне одговорности застарев ају за З године.
(2) А и Б су суседи и nословни људи. Б исnрича Ц иД да му А већ дуже време
дугује извесну своту новца.

1. Појам и врсше
1130.За разлику од кондемнаторне тужбе у којој тужилац захтева да суд
изрекне осуду на чинидбу због повреде каквог субјективног права или
правног
овлашћења, када подиже тужбу за утврђење, тужилац не тврди да већ
постоји
повреда субјективног права или правног овлашћења. Напротив, смисао
ове ту­
жбе јесте, управо, да се таква повреда сйречи, те да се учини крај једној
неизве­
сној йравној сишуацији.

1131. Из тих разлога, законодавац употпуњује правну заштиту тужиоца на

тај начин што му допушта да, уз испуњење извесних услова, против
туженоr
nоднесе тужбу за утврђење. Деклараторном тужбом се, наиме, од суда тражи
да утврди постојање или непостојање неког права или правног односа
или
истинитост, односно неистинитост неке исnраве (члан 188. ст. 1. ЗПП) . Дакле,
циљ ове тужбе јесте да између парничних: странака створи извесност и правну
сигурност како би оне могле да одреде своје будуће понашање.
1132. Већ према томе, да ли се деклараторном тужбом захтева утврђење
постојаља права или н равног односа или, пак, утврђење непостојања
права или
nравног односа, она може да буде позитивна и негативна.

2. Дойушшеносш gеюсарашорне шужбе

1133. Деклараторна тужба представља посебан начин да се тужиоцу обе­
збеди правна заштита. Редован начин правне заштите јесте кондем
наторна
Део други: Парtщ•ти йocmytia~e 243

тужба, док, видећемо, у односу на ову последњу тужба за утврђење има само
субсиgијеран карактер.

1134. Допуштеност туж5е за утврђење уређена је самим Законом

који пре­
двиђа два услова који се тичу допуштености деклараторне тужбе. Члан 188. ст.
1. ЗПП прописује да се ова тужба може поднети само ради утврђеља посто­
јаља, односно неспостојаља права или правног односа. Даље, члан 188. ст. 2.
ЗПП захтева да је допуштеност овакве тужбе уређена посебним прописима
или да тужилац има посебан правни интерес да је поднесе.

2.1. Право или правни однос

1135. Под правним односом подразумевамо конкретан однос између два
субјекта права или, пак, однос између субјекта права и ствари. 318 Овако схва­
ћен појам правног односа обухвата и термин "право" из члана 188. ст. 1. ЗПП.
1136. Правни однос чије се постојање,· односно непостојаље утврђује мора
да буде грађанско-правног карактера у смислу члана 1. ЗПП-а. Тако, предмет
деклараторне тужбе може да буде утврђење постојаља или непостојаља уго­
вора,319 па чак и утврђење постојаља или непостојаља потраживаља, затим
постојања права својине, каквог наследног права, очинства и материнства, по­
стојања права на накнаду штете, постојаља права на раскид или отказ уговора
и сл. У последље време нарочито се доrrушта подношење деклараторне тужбе
ради утврђеља постојања повреде права личности, 320 или постојања или непо­
стојаља само једног правног овлашћеља из правног односа (утврђеље салда на
девизној књижици). 321
1137. Дакле, у горњим примерима Т може против А да поднесе позитивну
тужбу за утврђеље са захтевом да суд утврди да је А обавезан да Т накнади
и све будуће штете. У другом случају, пак, А може да поднесе негативну тужбу
за утврђење против Б и да захтева да суд утврди да он ништа не дугује Б.
1138. С друге стране, предмет декларат орне тужбе не моfу никада да буду:
а) елементи или претходна питања из једног правног односа (постојаље
противправности, мане у изјавама воље, постојаље кривице и сл.), 322
б) обичне чињенице, 323
в) правна квалификација једног правног односа,
г) апстрактна правна питања, 324
д) тумачење абстрактних правних норми,
е) права која нису тужива.

318 Rechberger/Simotta, бр. 410; Zeiss, бр. 279; Liike, бр. 127.
319 BGE 96 П 131.
320 Zeiss, бр . 279; Habscheid, бр. 350.
321 ВСС, Рев. 942/06 од 7.09.2006.
322 BGE 101 11188.
323 BGE 84 П 696.
324 В. BGE 101 П 190.
244 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

1139. Када
говоримо у правном односу у смислу члана 188. ст. 1. ЗПП, ми­
слимо на правни однос између парничних странака. Такође, могуће је да се ту­
жба за утврђење односи и на постојање правног односа чији је учесник само
једна од странака или, чак, постојање правног односа између потпуно трећих
лица. у овом последњем случају неопходно је за подношење такве тужбе да
спорни правни однос има непосредан утицај на правни положај тужиоца.
Пример: А је дао у закуn своје земљиште Б. Ц тврди да на земљишту А има nраво
nлодоуживања. А подноси тужбу nротив Ц и тражи да суд утврди да nраво
плодоуживања не постОЈИ.

1140. Најзад, правни однос чије се уrврђење тужбом тражи мора да буде
йосШојећи. Не може се тражити утврђење будућих правних односа (на пример,
утврђење наследног права на заоставштини лица које је још у животу) нити,
пак, непостојећи:х правних односа. С друге стране, пак, нема сметњи да се за­
хтева угврђење постојања правних односа заснованих под одложним или ра­
скидним условом или роком. 32 s
Правни однос је постојећи, ако су се стекле све чињенице из диспо­
1141.
зиције материјалноправне норме за његово заснивање. Тако, ако је штетни до­
гађај већ наступио, могуће је nодношење деклараторне тужбе са захтевом да
постоји обавеза штетника и на накнаду 5удућих штета. 326
1142. Најзад, туж5ом за утврђење може да се захтева да суд утврди и исти­
нитост или неистинитост неке исправе (члан 188. ст. 1. ЗПП). Овде се, заnра­
во, мисли на аутентичност исправе (да ли исnрава nотиче од органа или лица
које је на њој означено као издавалац), али не и на истинитост садржаја испра­
ве (да ли је тачно оно што се у исправи тврди).

2.2. Правни интерес за деклараторну тужбу

1143. Као и свака туж5а, тужба за утврђење може да се поднесе само ако
тужилац има правни интерес њено подношење. За разлику од кондемнатор­
них захтева код којих постојање правног интереса произлази из самог циља
nодношења тужбе (добијање извршног наслова), код деклараторне туж5е се
захтева постојање посебне правнозаштитне потребе (члан 188. ст. 2. ЗПП). На­
име, тужилац може да захтева деклараторну судску заштиту само када је то це­
лисходно, када је неопходно да се оствари правна извесност и да се избегне
настајање нових спорова. 327

1144. Члан 188. ст. 2. ЗПП конкретизује постојање правног интереса за по­
дношење деклараторне тужбе на следећи начин:
а) најпре, сам закон може да предвиди могућност да тужилац заштити свој
правни положај подношењем тужбе за утврђење. Тако, на пример, тужилац

325 Lo.ke, Бр. 128.

326 У по р. суnротно Три ва/Ди ка, стр. 399 са даљим наводима.
327 Rechberger/Si motta, бр. 412.
Део други : Парнични йосШуйак 245

може да захтева утврђеље да постоји противправна нелојална конкуренција на

тржишту, постојаље монополског положаја појединих правних субјеката. Та~
кође, и сам суд може у току оставинског поступка или другог ванпарничног
постуnка да упути учеснике на парницу, када није неопходно да тужилац по ­
себно доказује постојаље правног интереса за тужбу.
б) правни интерес за подношеље деклараторне тужбе ће постојати и када
тужилац има правни интерес да се утврди постојаље или непостојање правног
односа, пре него што доспе потраживаље из таквог правног односа. Овде се
ради о допуштености деклараторне тужбе у погледу будућих потраживања (на­
кнада штете) из права или правног односа који је већ настао (штетни догађај).
в) закон претпоставља постојаље правног интереса за тужбу и када тужи­
лац тражи да се утврди аутентичност неке исправе.

У свим другим ситуацијама, ЗПП захтева постојаље ,,неког другог

1145.
правног интереса)) за подношеље деклараторне тужбе. Правни интерес за де­
клараторну тужбу елиминише, пре свега, допу:пленост подношења овакве ту­
жбе, ако постоји нека друга врста интереса за утврђеље, као што су економсюr,
интереси пиетета, интереси заштите угледа и сл. 328 Напротив, правни интерес
за подношеље деклараторне тужбе постоји када постоји неизвесност око nо­
стојаља једног правног односа која уrрожава правну позицију тужиоца (на
.
пример, тужени оспорава право СВОЈине тужиоца, оспорава постоЈаље уго -
.
вора и сл.) . 329
1146. Код позитивних деклараторни.х тужби nравни интерес постоји када
тужени осnорава nостојаље одређеног правног односа, док код негативних ту­
жби за утврђеље такав правни интерес постоји када тужени тврди да одређени
правни однос постоји или, nак, тврди да има потраживаље nрема тужиоцу.

1147. Најзад, да би постојао nравни интерес за деклараторну тужбу, упра­

во она мора да буде најпогодније средство да се оствари правна сигурност. Ако
је nраву заштиту моrуће постићи другим средствима, на nример кондемнатор­
ном или преображајном ту:жбом, тада недостаје правни интерес за nодноше­
ље деклараторног тужбеног захтева. Због тога, се каже да је деклараторна ту­
жба суnсидијерна у односу на кондемнаторну.
Пример: А, зајмодавац, и Б су закључили уговор о зајму. Б тврди да је потраживање
А за повраћај зајма пре5ио са својим доспелим потраживањем.

1148. У оваквој ситуацији, А не може да поднесе деклараторни, већ само

кондемнаторни захтев на повраћај зајма. У принциnу, тужилац неће никада
моћи л.а истакн е деклараторни тужfiени :\ахтев, када су тютраживања из сnо­
рног правног односа већ доспела.

1149. Правни интерес за подношење деклараторне тужбе мора да постоји

најкасније у моменту закључења главне расправе у првостепеном постуnку.

328 Scbl1ken, бр. 186; Rechberger/Siшotta, бр. 412.

329 Zeiss, бр. 281; Scl\ilken, бр. 186; Ltike, бр. 130; Baur/Grunskyт, бр. 102.
246 Апександар }а.I<шић: Гра~анско йроцесно upaao

Ако правни интерес тужиоца нестане у току поступка, тада ће, по правилу, суд
да решењем обустави поступак и да одбаци тужбу. 330
1150. С обзиром на принцип субсидијарности деклараторне тужбе, поста­
вља се и питаље какав је њен однос са кондемнаторним тужбеним захтевом.
Разликујемо две ситуације: 331 йрву, када је најпре поднета тужба за осуду на чи­
нидбу, а затим деклараторна тужба, и gpyiy, када је поднета тужба за утврђеље,
а затим кондемнаторна тужба. У оба случаја поставља се питање литиспенден­
ције и постојаља правнозаштитне потребе. 332
Пример: ( 1) А поднесе кондемнаторну тужбу nротив Б и захтева плаћање куnопро­
дајне цене. Б подиже негативну деклараторну тужбу са захтевом да суд утвр­
ди да уговор не постоји.
(2) А поднесе против Б деклараторни, било позитивни или негативни, ту­
жбени захтев да уговор не постоји. Б , у току поступка, истакне кондемна­
торни захтев и захтева да суд обавеже А на накнаду уговорне штете.

У йрвом случају деклараторна тужба је недопуштена, јер већ тече пар­

1151.
пица између истих странака у истој nравној ствари (забрана двоструке лити­
спенденције). Наиме, ако суд одбије тужбени захтев као неоснован, одлука суда
садржи у себи implicite и одлуку о непостојаљу уговора, чиме је остварена
потпуна правна заштита туженоr. У gpyioм случају, пак, неће постојати случај
забране двоструке литиспенденције, јер не постоји идентитет између захтева
истакнутог у деклараторној и кондемнаторној тужби. У овој последљој, наиме,
тужени тражи од суда да му пружи ширу заштиту, него што је то случај са
захтевом из деклараторне тужбе. Међутим, истицаљем кондемнаторног тужбе­
ног захтева у поступку, нестаЈе правни интерес тужиоца
за деклараторним
тужбеним захтевом. Наиме, ако суд одбије тужбени захтев туженог као нео­
снован, одлука ће имплицитно да обухвати и одлуку суда о захтеву тужиоца
из деклараторне тужбе, тако да је тужиоцу, и у овом случају, обезбеђена потпуна
правна заштита.

2.3. Значај правног ЈШтереса за деклараторну тужбу

Постојањ е правног интереса за подношење деклараторне тужбе је
1152.
процесна претпоставка на чије постојаље суд пази по службеној дужности то­
ком читавог трајања поступка. Видели смо да недостатак правног интереса који
се јави у току поступка води ка одбациваљу тужбе.
Ако се поред недостатка nравног интереса покаже у поступку да је
1153.
тужбени захтев за утврђеље неоснован, владајуће је мишљење333 да суд не сме

330 Rechberger/Simotta, бр . 412. Liike, бр. 186, сматра да постуnак, ипак, може да се настави,
ако то оnравдавају nосебне околности случаја.
331 Упор. Schilken, Бр. 186; Rechberger/Simotta, бр. 413; Zeiss, Бр. 283.
332 Упор. Jauernig, стр. 128-129, који сматра да се овде ради само о nитању nостојања nра­
вноэаштитног захтева.

333 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, бр. 93. IV, 1; Schilken, бр. 100 са упућивањем на немачку судску
nраксу. Ynop., такође, Zeiss, Бр. 285 и Luke, Бр. 132.
Део други: Парнични йосtИуйа" 247

мериторно да одлучи, већ је дужан да одбаци тужбу и обустави nостуnак. Ме­

ђутим, чини се да је из разлога nроцесне еi<ономије целисходније да суд у ова­
квим ситуацијама (на nример, стекли су се услови за доношење пресуде због
пропуштања или пресуде на основу одрицања) мериторно реши спор.

2.4. Домашај деклараторног тужбеног захтева

1154. Каква год да је одлука суда о nостојаљу, односно непостојаљу nра­
вног односа, она нема утицаја на материјалноправни однос. Деклараторна суд­
ска одлука нити ствара, нити, пак, меља материјалноправни однос који је пре­
дмет судске заштите. 334

1155. С друге стране, пак, одлука суда о деклараторном тужбеном захтеву

је йоgобна за материјалну йравноснажносШ, тако да обавезује суд и у другом
постуnку у коме би се питаље о постојаљу, односно непостојању правног
односа јавило као претходно питање. Тако, ако би у нашем првом примеру
А поднео против Т негативну тужбу за утврђеље да не постоји обавеза да
Т накнади штету из вануговорног односа, и суд одбије такав тужбени захтев
као неоснован, оваква одлука суда би га веэивала и у каснијем поступку по
кондемнаторној тужби Т против А за накнаду штете. Суд је у каснијој парни­
ци везан ранијим утврђењем да постоји обавеза А да Т накнади штету.

3. Прејуgицијелни захШев за уШврlјење

3.1. Уопште
Пример: А, власник, захтева тужбом да му Б, држалац, преда покретну ствар. Б, одби­
ја, јер спори да је А власник. А подиже деклараторни захтев за утврђење да је
власник ствари.

1156. По члану 189. 1. ЗПП-а и тужилац и тужени могу, током трајања

парнице, да истакну прејудицијелни (инцидентни) захтев за утврђење да један
правни однос постоји, односно не постоји. Овде се ради, заправо, о томе да
йреШхоgно йиШање постаје предмет посебног тужбеног захтева.

1157. Смисао подношеља прејудицијелног захтева за утврђење може се нај­

боље објаснити на горњем примеру. Ако суд усвоји кондемнаторни тужбени
захтев А и обавеже Б да преда ствар, одлука суда о таквом тужбеном захтеву
обухваћена је правном снагом пресуде која је ограничена и у субјективном (на
странке) и у објективном смислу (на предмет спора) . Дакле, тужени, Б може
и након допошеiLа I<опдемпаторне судске одлуке да оспорава праnо својине
А. Међутим, ако А, поред кондемнаторноr, истакне и захтев да суд утврди да
је А власник ствари (утврђење о постојању правног односа), тада ће и таква
одлука суда да буде обухваћена правном снагом пресуде. Стога, Б у ~вентуал­
ним каснијим парницама неће моћи да оспорава право својине А.

334 Трива/Дика, стр. 397.

248 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

3.2. У слови за подношење

Допуштеност истицаља инцидентног захтева за утврђеље је везано
1158.
за испуљеље читавог низа услова. Ти услови су следећи:
а) инцидентна деклараторна тужба може да се поднесе само ако парниц
а
већ тече, и то до заi<Ључеља главне расправе пред првостепеним
судом; ово
значи, уједно, да је подношеље оваквог захтева могуће све док суд није
одлу­
чио о главном тужбеном захтеву;
б) прејудицијелни правни однос мора да постане споран у току
трајаља
парнице, те да остане споран до заi<Ључеља главне расправе; није, међути
м, ис­
I<Ључено да је постојаље правног односа било спорно између странака
и пре
почетка тока поступка;

в) правни однос чије је постојаље, односно непостојаље предмет прејуди

­
цијелне тужбе за угврђеље мора да буде прејудицијелан за мериторно
решење
главног питаља; од љеговог решеља, дакле, мора
да зависи и исход спора.
г) суд мора да буде стварно надлежан и за решеље прејудицијелног захте­
ва за утврђеље.

1159. За подношеље прејудицијелног захтева за утврђеље важе mutatis mu-

tandis и сви остали услови који се тичу допуштености подношеља декларато­
рне тужбе. Није потребно да суд посебно испитује постојање праnно
г интере­
са за тужбу, јер он произлази већ из саме норме закона.

Суд о оваквом тужбеном захтеву одлучује заједно са главним тужбе­

i160.
ним захтевом, тако да одлука о постојаљу, односно непостојаљу прејуди
цијел­
ног односа улази у Шен ор (изреку) йресуgе. Није немогуће да суд одлучи најпре
о прејудицијеЈШом тужбеном захтеву, и то међупресудом.

Истицање прејудицијелног тужбеноr захтева уз главни би требало

1161.
да се сматра преиначељем тужбе (члан 194. ст. 1. ЗПП) према општи
м пра­
вилима грађанског процесног права. Међутим, закон изричито наnоми
ње да
њено подношеље не значи и преиначење тужбе (члан 189. ст. 2. ЗПП).
Разлог
за овакво решеље јесте целисходност, односно економичност поступка,
као
и органска везаност инцидентног захтева за утврђење са главни
м кондемна­
торним захтевом.

VI. ПРЕОБРАЖАЈНА
(КОНСТИТУТИВНА) ТУЖБА

Лиiйераiйура:
Becker, Typologie und ProЫeme der handelsrechtlichen Gestaltungsklagen, ZZP
97, 1984, s. 314; Grunewald, Numeru s clausus der Gestaltungsklagen und Vertra-
gsfreiheit, ZZP 101, (1988), s. 152; Liike, Zu den handelsrechtlichen Gesteltung-
sklagen, JuS, 1998, s. 594; Schmidt, Grundfalle zum Gestaltu ngs - prozess, JuS,
1986, s. 35.
Део друrи: Парнични йосШуйак 249

1. Појам и смисао
1162. Преображајна тужба је процесноправни пандан материјалним прео­
бражајним овлашћељима. Наиме, нормално је да се настанак, промена или
гашеље одређених субјективних права или правних односа постиже обичним,
неформалним једностраним изјавама воље (раскид уговора, члан 124. 300,
отказ уговора о закупу, члан 584. 300). По правилу, вршеље оваквих прео­
бражајних права често и даје повода спору, јер може да се постави питаље
сазнања, па и валидности оваквих изјава воља (на пример, мане воље).

1163. Стога, закон предвиђа да nреображајна овлашћеља у неким изузетно

осетљивим nравним односима (породични односи, статус и односи чланова
привредног друштва и самог друштва) који имају и утицај на правни положај
трећих лица могу да се врше само у nарничном nоступку. Такав је случај, на
nример, са разводом брака.

1164. Преображајна тужба је, дакле, управљена ка стварању, промени или

гашељу nравних односа између парничних странака. Њен је циљ да тек ауто­
ритетом судског јудиката створи йромену у йравном_ йоложају између парни­
чних странака.

За разлику од деклараторне тужбе, nреображајна тужба која се nо­

1165.
каже у nостуnку као основана ствара (конституише) једно ново правно стаље,
те се због тога назива и конститутивном тужбом. Тужба за утврђеље само
констатује nостојаље одређеног nравног стаља, тако да има само деклараторан
карактер.

1166. Stricto sensu, међутим, сваки конститутивни тужбени захтев садржи

у себи и деклараторни. 335 Наиме, тужилац у оваквој тужби, заnраво, тражи да
суд утврди да му nриnада одређено nреображајно овлашћеље, а затим захтева
од суда да својом одлуком конституише ново nравно стање.

2. ВрсШе
1167. У науци су познате различите класификације конститутивних ту­
жби.336 Тако с обзиром на садржину тужбеног захтева разликујемо:
а) тужбе у којима се захтева конституисаље једног правног стања или nра­
вног односа.

б) тужбе у којима се захтева nромена у једном правном односу (на при­

мер, тужба за смаљеље уговорне казне, члан 274. 300).
в) тужбе у којима се захтева да суд изрекне nрестанак једног nравног од­
носа (тужба за nоништеље брака, члан 21 О. ПЗ, тужба за развод брака, члан
219. ПЗ, тужба за nобијаље одлуке скуnштине акционара, члан 306. ЗПД, ту­
жба за престанак привредног друштва, члан 346. ЗПД).

335 Упор. Позниh/Ракић-Водинелић, бр. 344.

336 Упор. Zeiss, бр. 288 и даље; Schil.ken, бр. 193; Rechberget·/Simotta, бр. 416/1.
250 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

1168.Конститутивне тужбе могу да буду улрављене да одлука по њима

производи дејство ех tuпc или ех пипе. Ех пtmc дејство имају основани консти­
тутивни тужбени захтеви који су улрављани на развод браt<а, док, на пример,
ех tunc делују тужбе управљене на поништај брака или лоништај одлуке скуп­
штине акционара.

1169. Све ове врсте конститутивних тужби

почивају на корелативном ов­
лашћењу тужиоца из материјалног права. С друге стране, лак, nостоје и тужбе
чији је основ искључиво nроцесноnравног карактера, Таква је, на пример, ту­
жба за поништај арбитражне одлуке (члан 57. ЗАр) или тужба за nрестанак
важности арбитражног споразума.

1170. За конститутивне тужбе важи принцип numerus clausus. 337 До nуште­

н е су само тужбе са преображајним карактером које закон изричито nредви­
ђа. За доnуштеност ове тужбе не захтева се посебно постојање nравног интере­
са тужиоца. Правни интерес је иманентан самом циљу ове тужбе. Преображај
у праву настаје тек наступом правноснажности преображајне судске Одлуi<е,
тако да тужилац не може на други начин да оствари жељену правну заштиту.

1171. Пресуде којима се решава о

конститутивној тужби делују erga omпes.
Спорно је да ли пресуда којом је усвојен преображајни тужбени захтев може
да произведе дејство материјалне правноснажности. Но, у сваком случају, пре­
суде по оваквим тужбама које су поднете на основу корелативног материјал­
поправног преображајног овлашћења требало би да производе и дејство мате­
ријалне правноснажности, без обзира да ЈШ се тужбени захтев одбија ИЈШ усваја.

Ако суд одбије nреображајни тужбени захтев као неоснован, таква

1172.
одлука суда је у дејствима једнака са деклараторном судском одлуком којом се
утврђује непостојаље одређеног правног односа.

§ 23. САДРЖИНА ТУЖБЕ

Литература:
Bemreuther, Die Stufenklage und ihre Erledigung, ЈА, 2001, s. 490; Butzer, Pro-
zessuale und kostenrechtliche ProЫeme beim unbezifferte n Юageantrag, MDR,
1992, s. 539; Dastner, Neue Formvorschr iften im Prozessrecht, NJW, 2001, s. 3469;
Gerstenberg, Der unbezifferte Юageantrag und der Dornrбschensch1af des § 92 П
ZPO, NJW, 1988, s. 1352; Rбttger, Die Bindu.ng des Gerichts an den unbezifferte n
Юageantrags, NJW, 1994, s. 368.

I. САСТОЈЦИ ТУЖБЕ

Садржину тужбе директно уређује закон, тако што nрописује њене

1173.
нужне састојке (члан 187. ст. 1. ЗПП). Осим нужних састојака, тужба може да
садржи и факултативне елементе.

337 За исцрпну листу свих врста конститутивних тужби В. Walder, стр. 266 и даље.
Део други: Парнични йосШуйак 251

1174. Нужни састојци тужбе јесу:

а) nодаци које мора да садржи сваки поднесак (члан 100. ЗПП),
5) туж5ени захтев,
в) чињенични наводи,
г) доказни предлози,
д) ознака вредности предмета спора,
е) тужбени nредлог.

1175. Премда то закон изричито не наводи, барем у члану 187. ЗПП, ну­
жан састојак тужбе би морале да буду и чињенице на основу којих суд засни­
ва своју директну међународну, стварну и месну надлежност. Наиме, суд већ
у моменту када прими тужбу цени своју надлежност ех offo, и то на основу
навода тужбе, као и чињеница које су м:у nознате (члан 15. ст. 1. ЗПП).
1176. Нужност навођења чињеница на основу којих се заснива надлежност
важи нарочито у nогледу одређења директне међународне и месне надлежно­
сти, када се оне не заснивају на чињеницама од којих зависи успостављаље
општег форума (домицил или седиште туженог) . Наиме, чињенице за засни­
вање општег форума су видљиве већ из самог навођења назива и адресе стра-
. .
нака, што НИЈе случаЈ када се тужилац nозива на неку од елективни.х надле-

жности посебног форума (на пример,fоrит loci executionis, члан 480. ст. 1. ЗПП).

1. Тужбени захШев

1177. Тужбени захтев тужиоца чини йреgмеШ сйора. Тужилац сам у тужби,
на основу диспоЗЈщионе максиме, одређује шта ће бити nредмет спора, одно­
сно о чему ће странке да расправљају, а суд да одлучује.

1178. Тужбени захтев је чисто йроцеснойравни йојам који не зависи од ма­

теријалноправног овлашћења тужиоца које он има у складу са материјалним
правом. Напротив, тужилац у тужбеном захтеву истиче да сматра да из од­
ређених чиљеница произлази одређена правна nоследица. 338 Дакле, тужилац
у свом тужбеном захтеву nрецизира и специфицира садржину и врсту nравне
заштите коју од суда захтева.

1179. Од тужбеног захтева, односно предмета спора строго мора да се ра­

зликује сам објект (nредмет) тужбе (новац, радња, ствар, субјективно право).

1180. Да би тужба била уредна, тужбени захтев мора да буде gовољно оgре­
~ен. Тужилац не може једноставно да пред суд изнесе голе чињенице и да не
одреди врсту и обим правне заштите коју захтева. Напротив, ако се ради о кон­
демнаторним захтевима који гласе на новац, тужилат\ мора lt.tl Оlt.реди о којем
новчаном износу се ради .

Пример: Тужени се обавезује да туженом nлати 10.000 динара.

1181. Ако се ради
о осуди на чинидбу, nропуштање или трпљење, тужбени
захтев мора да буде одређен у тој мери да је могуће да суд спроведе принудно

338 Zeiss, бр. 328; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 347.

252 Ллександnр Јакшнh: Грађанско Lipoцecuo uраво

изnршење, ако усвоји тужбеии захтев.эЈ\1 Тако, ако се захтева предаја ствари,
она мора да буде индивидуално тачно одређею1.
1182. Проблематично је одређење тужбеног захтева r<ада тужилац из ис­
тих чињеница изводи постојање нише nравних nоследица ..~ 40
Пример : Л не нзда Б дозволу за отварање ресторана пре nочетка летње сезоне. Б је ,
услед поnуста А, претрnео следеће штете: 10.000 динара због повећане цене
радова, 10.000 динара због изгубљене добити и сл. Међутим, у тужби тражи
да се тужени обавеже на nлаћање 9.000 динара.
1183. Тужилац својим тужбеним захтевом мора да оствари извесност у nо­
стојању nравних односа. С тога, он је дужан да одреди тужбени захтев на такав
начин да nрецизира по ком то основу захтева плаћање утуженог износа. 341 На
пример, тужилац може да наведе да 3.000 динара захтева због повећане цене
радова, а 6.000 динара због изгубљене добити. Такође, може да захтева читав
износ од 9.000 динара само позивајући се да је претрпео штету у виду изгу­
бљене добити.

1184. Овакопрецизно одређење тужбеног захтева је важно, јер се на тај на­

чин остварује и извесност у погледу судбине материјалноправног односа. Наи­
ме, подношењем тужбе, прекида се застарелост само у вези са оним тужбеним
захтевима који су у тужби истакнути.

Када је у питању деклараторни тужбени захтев, он је довољно од­

1185.
ређен када је одређен правни однос чије се постојање, односно непостојање
утврђује.
Пример: Утврђује се да је А власник парцеле Х.

Преображајни тужбени захтев је довољно одређен када се из тужбе­

1186.
ног захтева види које конкретно ново правно стање суд својом одлуком треба
да конституише.

Пример: Поништава се одлука Х скуnштине акционара nредузећа А.

1187. Тужбени захтев треба да обухвати и захтев тужиоца у погледу спо­

редних даваља (камате, трошкови nоступка) (члан 187. ст. 1. ЗПП).
1188. Процесно право Републике Србије не познаје тзв. степенасти тужбе­
ни захтев (Stufenklage ). 342 Подношење оваквих тужбених захтева је целисходно,
када тужилац у моменту када подиже тужбу нема података и не може да пре ­
цизира свој кондемнаторни захтев. Та.кође> овакви тужбени захтеви су цели­
сходни и када тужилац не може у моменту подношења тужбе да определи ви ­
сину свог кондемнаторног захтева, због тога што висина тужбеног захп: .ва

339 Baur/Grunsky, бр. 109; Liike, бр. 142; Rechberger/Si motta, бр. 389.
340 В. Zeiss, бр. 330; Rechberger/Simotta, бр . 389; Schilken, бр. 207; Jauernig, стр. 147, 148.
341 В. BGE 99 П 173.
342 Оваква тужба је уведена у процесно право Хрватске новелом из 2003. године. В. Трива
/Д)rка, стр. 406- 407. В., такође, Rechberger/Simota, бр . 390 и даље; Jauernig, стр. 148; Schil-
ken, Бр. 211 и даље са даљим наводима.
Део други: Гlарнични йосtЋуйак 253

зависи од налаза и мишљења вештаЈ<а , или, пак, лежи у слободној оцени суна
(в. члан 192. ст. 2. и члан 203. 300).
П ример: Малолетни С, након престанка односа старатељства, nоднnси тужбу протип
старатеља и органа старатељства ( чланови 141. и следе ћи ГIЗ).

1189. У првој фази тужилац истиче тзв. манифестациони захтев, те тражи

да му туже ни преда исправе и да положи рачун о резултатима управљаља ње­

говом имовином. Део овог тужбеног захтева може да буде и утврђење да по­
стоји извесно потраживање тужиоца према туженом (из односа старатељства
или деликта) .

1190. У друтој фази тужбе тужилац истиче свој кондемнаторних захтев

према туженом, а на основу података до којих је дошао тиме што је мани­
фестациони тужбени захтев био основан.

2. Чињенични нasogu

1191. Чињенични наводи тужиоца у тужби чине основ тужбеног захтева.

У тужби би тужилац, по правилу, требало да наведе животни догађај из којег,
по њеrовим схватањима, произлази правна последица на коју се у тужбеном
захтеву позива. 343

1192. У погледу обима и дужности специфицирања чињеница из животног

догађаја, у литератури се наводе две теорије: 344 йрва, теорија индивидуализаци­
је, захтева да се у основу тужбе наведу само оне чињенице из којих произлази
одређена правна квалификација за правну последицу на коју се тужилац пози­
ва у тужбеном захтеву.
Пример: Т наводи да му је С причинио штету у висини од 10.000 динара деликтном
радњом.

1193. Према gpyioj теорији, теорији супстанцирања, навођење правног ос­

нова (правног односа) из којег тужилац изводи жељену правну последицу не
улази нужно у основ тужбе. Напротив, тужилац је у тужби дужан да наведе све
чињенице из којих произлази основаност тужбеног захтева.
Пример: Т захтева од С да му плати износ од 10.000 динара по основу накнаде ма­
теријалне штете коју је претрпео тако што ra је на улици угризао пас С који
се кретао Без надзора С.

1194. Чини се да је члан 187. ст. 1. ЗПП креиран у духу новије тзв. ублажене
Шеорије инgивиgуализирања. 345 Наиме, тужилац је у тужби дужан да наведе само
оне чињенице на којима заснива тужбени захтев, дакле не све чиљенице које
чине животни догађај и не све чињенице од којих зависи основаност тужбеног

343 Познић/Ракић-Водииелић, бр. 349; Schilken, бр. 208.

344 О овим теоријама В. ближе Позиић/Ракић-Водииелић, бр. 349; Schilken, бр. 208; Rosen-
berg/SchwaЬ/Gottwald, 97, П 2Ь.
345 Упор. Schilken, бр. 208. Познић/Ракић-Водинелић, бр. 349 сматрају да закон nочива на
теорији суnстанцирања . Исто, за хрватско право, Триnа/Дика, стр. 412.
254 Александ<1р Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

за..uева:"' 6 На ово указује и констатација да странке током читавог трајања гла­

вне расправе могу да износе нове чињенице и доказе (члан 300. ст. 2. ЗПП),
при чему је јасно да тужилац увек може да допуни чиње:нични основ тужбе.
Пример: Т за..uева од С накнаду штете у висини од 10.000 динара, јер га је угризао nac С.
1195. Овде се види да је довољно да тужилац наведе у тужби оне чињенице
које су неопходне за индивидуализацију тужбеног захтева, како би се он раз­
ликовао од другог тужбеног захтева у парници између истих странака. Такође,
види се да тужилац не мора да описује читав животни догађај, већ је довољно
да изнесе само оне чињенице за КОЈе он сматра да су довољне да произведу
тра­
жену правну последицу.

З. Докази

Тужилац је у тужби дужан да наведе и доказе којима поткрепљује

1196.
своје чињеничне наводе. Под доказима се подразумевају доказна средства чије
извођење тужилац предлаже током поступка. Доказна средства морају тачно
да се означе (на пример, име и адреса сведока и сл.).
1197. По правилу,
свако предложено средство се везује за одређени чиње­
нични навод. Писмени докази подносе се уз тужбу.

4. Тужбени йреgлоi

Саставни нужан део тужбе је и тужбени предлог, премда то закон

1198.
изричито не предвиђа. Наиме, већ из диспозиционе максиме произлази да
тужилац одређује врсту правне заштите коју тражи (кондемнаторни, деклара­
торни или преображајни тужбени захтев), те и њен обим (на пример, повраћај
зајма у висини од 5.000 динара, уместо 10.000 динара колико тужени заиста
и дугује). Такође, ваља подсетити да суд не може да одлучује о нечему што
странке нису у току постуnка захтевале (члан 3. ст. 1. ЗПП).
1199. Код преображајних тужби тужбени предлог мора да садржи правну
последицу која произлази из материјалноправне норме која овлашћује тужно­
ца да захтева да суд изврши промену у одређеном правном односу (на пример,
разводи се брак између парничних странака А и Б). Код деклараторних тужби
тужилац мора сам да одреди обим правне заштите коју захтева и да га уоквири
у тужбени предлог. По правилу, садржина тужбеног предлога зависи од тога
какав исход тужилац жели у погледу материјалне правноснажности деклара­
торне судске одлуке.

5. Осшало

1200. ЗПП предвиђа у члану 187. ст. 2. и једну специфичност у погледу во­
ђења nарничног поступка са елементом иностраности. Наиме, ако се тужилац

346 В. члан 7. ст. 2. ЗПП према којем је суд дужан да утврди све чињенице од којих за ви си
о снованост ту-жбеног захтева.
Део други: Парнични йосШуйаtе 255

не налази у РС (в. -с.mан 141.), на пример, нема на њеној територији пребиватш­

ште или има пребивалиште, али му је боравиште у иностранству, дужан је већ
у тужби да именује йуномоћника за йријем йисмена. Тако се законодавац руко­
води фактичким, а не правним стаљем, и налаже именовање пуномоћника за
пријем писмена у ситуацијама у којима тужилац борави у иностранству.
1201. Норма има за циљ да убрза одвијање парничног поступка.
1202. Да ли тужилац има пребивалиште или боравиште у иностранству
тумачи се према lex fori.
1203. Најзад, у кондемнаторним тужбеним захтевима који не гласе на но­
вац, те у деклараторној и преображајној тужби, тужилац је дужан да наведе
и вредност предмета спора, ако од те вредности зависи састав суда или моrу­

ћност да се изјави ревизија.

б. ФакулШаШивни сасШојци Шужбе

1204. У факултативне састојке тужбе спада, пре свега, навођење правног

основа тужбе (члан 187. ст. З. ЗПП). Правни основ тужбеног захтева не сме се
мешати са основом тужбе који, као што је то горе наведено, обухвата излагање
тужиоца о чињеницама из којих он сматра да суд може да изведе тражену пра­
вну последицу. Правни основ тужбеног захтева се, заправо, односи на избор
материјалноправне норме под чију диспозицију тужилац подводи чињенице
које је навео у тужби.

1205. Суд поступа по тужби и када тужилац наводи или не наводи правни
основ свог захтева. Ако је он наведен, то суд не обавезује. Ако није наведен или
је погрешно наведен, суд, такође, није тиме везан (принцип iura novit cuтia).
У суuЈТини, тужиоцу је потпуно све једно по ком правном основу је суд усво­
јио његов тужбени захтев. 347

1206. Нешто је друrојачија ситуација са деклараторним и преображајним

тужбеним захтевима. Овде већ сама конкретизација тужбеног захтева налаже
да тужилац изврши одабир материјалноправне норме на којој заснива свој
правнозаштитни захтев. Тако, ако тужилац захтева да суд уrврди да је власник
ствари или, пак, захтева да суд поништи одлуку акционарског друштва, суд не

може да удо вољи захтеву тужиоца за правну заштиту, ако би уrврдио да тужи­
лац на ствари има право залоге или, пак, да изрекне престанак друштва (члан
346. ст. 1. ЗПД) .
1207. Тужба може да садржи и слсдсће факултативне састојке:
-захтев за ослобођеље плаћања трошкова поступка (члан 164. ЗПП),
-захтев за обезбеђеље доказа (члан 269. ЗПП),
- захтев да тужени поднесе суду исправу (члан 233. ЗПП),
-предлог за одређеље привремених мера (члан 291. ЗИП) и сл.

347 Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 351.

256 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

7. Неуреgна Шужба
Неуредна туж5а је она тужба која не садржи све законом прописане
1208.
нужне састојке. С обзиром да је уредност тужбе процесна претпоставка, суд ех
officio пази да ли је туж5а уредна> већ приликом претходног испитивања тужбе
(члан 278. ЗПП).
Најчешћи проблеми у пракси везани за уредност тужбе се јављају у вези са
тачним одређењем туженог. Правило је да се тужба одбацује када тужилац
уопште није навео адресу (пребивалиште) туженог. 348 С друге стране> туж5а
није неуредна, ако се из навода туж5е поуздано може утврдити пребивалиште,
односно седиште (адреса) туженог. 349 Ако су подаци о пребивалишту, односно
седишту туженог недостатни, тужба се враћа тужиоцу на уређење.
Ако је неуредну тужбу поднела странка коју не заступа адвокат, суд
1209.
ће јој наложити да недостатке отклони у року који јој решењем одреди. Ако
тужилац тако не поступи, суд ће решењем одбацити тужбу као недопуштену
(члан 103. ст. 4. ЗПП). Када тужилац уреди тужбу, сматраће се да је отклонио
њене недостатке ех .tипс.

1210. Ако је неуреднутужбууиме странке поднео

адвокат, суд ће одмах, по
претходном ИСilliтивању> одбацити тужбукао недопуштену (чл. 103. ст. 5. ЗПП).
1211.Могуће је да суд превиди да тужби недостаје неки од њених нужних
састојака. С обзиром на то да закон не предвиђа никакве даље правне последЈЩе
за повреду правила о уредности туж5е (разлог за жалбу и сл.), треба узети да
тужилац може да отклони ове недостатке и током поступка (на пример, подне­
сак на припремном рочишту за главну расnраву, члан 274. ст. 2. ЗПП; излага­
љем тужбе на рочишту за главну расправу, члан 298. ЗПП). Ако ни тада не­
достаци не буду отклоњени, суд може увек решењем да одбаци тужбу. С друrе
стране> пак, отклањање недостатака у садржини тужбе има дејство ех пипе
(важно за одређење момента подношења тужбе) . 350
1212. Такође, сматра се да су недостаци у садржини тужбе отклоњени, ако
се тужени упусти у расnрављање у меритуму, а не истакне никакав приговор

у вези са недостацима у нужним састојцима тужбе . 351

§ 24. ИДЕНТИТЕТ ТУЖБЕНОГ ЗАХТЕВА

(ПРЕДМЕТА СПОРА)

ЛиШераШура:
Besy, Zum ProЬlem des Streitgegenstandes im Zivilprozesses, ZZP 105 ( 1992), s. 145;
Bohm, Die Ausrichtung des Streitgegenstandes ат Rechtsschutzziel, in "FS fur Кrа-

348 Решење ОК у Чачку, Гж. 529/06 од 12.04.2006.

349 ВСС, Гж. 68/06, од 12.06.2006
350 В. Zeiss, бр. 335; Schilken, бр. 217; Jauernig, стр. 149.
351 Baumbach/Lauterbach/Albers/Hertmann, бр. 16 за§ 253.
Део други: Парнични йосШуйак 257

Ше', Wien, 1986, s. 83; В<Љm De1· Streitgegenstandsbegriff des EuGH und seiпe
Auswirkuпgen auf das osterreichische Recht, in "Bayons/Mayr/Zeiler", Wien, 1997,
s. 141; Detterbeck, Streitgegenstaпd, Justizgewahп.шgsanspruch und Recl1tsschu-
tzansprucl1, АсР, 1992, s. 325; Habscheid, Die neuere Entwicklung der Lehre vom
Streitgegenstande im Zivilprozesses, in "FS fur Schwab", 1990, s. 181; Ltike, Zur
Streitgegenstandslehre Schwabs, in ,,FS Љr Schwab", 1990, s. 309; Pawlowski, Zшn
Verbliltnis von шate1·iellem Recht und Streitgegenstand bei Teilklagen, АсР, 105,
1995, s. 548; Walker, Die Streitgegenstandlehre und die Rechtsprechungs des EuGH,
ZZP 111 (1998), s. 429.
Познић, О објективним границама правноснажности грађанске пресуде, дие.
Београд, 1952.

I. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

1213. Видели смо да је предмет спора, заnраво, тужбени захтев тужиоца.

У ЗПП-у се ови термини користе као синоними, при чему законодавац на
релевантним местима уместо тужбеног захтева говори једноставно о захтеву
(члан 191. ст. 1; члан 194. ст. 1; члан 197. ст. 3; члан 361. ст. 1. т. 10. ЗПП).
1214. У сваком поступку мора да буде одређено о чему се оgлучује. У парни­
чном поступку, као когниционом поступку који се заснива на диспозиционој
максими, мора не само да се зна о чему се одлучује, већ и о чему се расправља
(члан 1. ЗПП). За одређење о чему се о парничном поступку расправља и одлу­
чује као критеријум служи тужбени захтев, односно предмет спора.
1215. Наиме, одређење предмета спора је важно да се конкретан тужбени
захтев у једној парници разграничи од других тужбених захтева у другим пар­
ницама. Ако је у више парница истакнут исти тужбени захтев, кажемо да по­
стоји иgенШиШеШ Шужбених захтева, односно идентитет предмета спора. Та­
кође, одређење идентитета предмета спора је важно и из следећих разлога:
а) суд може да одлучи само о предмету спора (члан 3. ст. 1. ЗПП),
б) у једној тужби тужилац може да истиче више тужбених захтева, само
ако су за то испуњени законом предвиђени услови (члан 191. ст. 1. ЗПП),
в) ако се измени идентитет предмета спора, ради се о преиначењу тужбе
које је допуштено ако су за то испуњени законом предвиђени услови (члан
194. ЗПП),
r) када је једном између странака покренута парница са одређеним пред­
метом спора, није допуштено да се покрене нова парница између истих стра­
нака о истом предмету спора (забрана двоструке литиспенденције, члан 197. .
ст. 3. ЗПП),
д) када је једном правноснажно пресуђено о предмету спора, не може ви­
ше између истих странака да се води парница о идентичном предмету спора
(члан 361. ст. l. т. 10. ЗПП).
1216. Одређење предмета спора је једно од централних, али и најспорни­
јих питања у материји ГПП. О појму предмета спора изграђене су многе тео­
рије, при чему нити једна од њих не даје задовољавајуће резултате у односу на
258 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

читаву материју парничног поступка. Срећом, судска пракса много једноста­

вније приступа овом проблему и није имала већих тешкоћа у одређењу пред­
мета спора. 352 Наиме, приликом одређења предмета спора треба увек имати
у виду предмет и задатак nарничног nоступка, те обавезне састојке тужбе. Та­
ко, увек се логички поставља питање о чему се то странке споре (о чињени­
цама) и шта то тужилац захтева од суда (изреку о правној последици). 353

П. ОДРЕЂЕЊЕ ПРЕДМЕТА СПОРА

Пример: (1) Т анrажује П за грађевинске радове на својој кући. При томе, скела коју
је поставио П се сруши и начини штету на намештају Т. Т тужи П и захтева
10.000 динара.
(2) В да на послуrу П свој бицикл. Након пар дана тражи повраћај ствари.
(3) В поднесе nротив П, послуrопримца, деклараторну тужбу и захтева да суд
утврди да је В власник бицикла.
(4) Банка, Б, одобри кредит П. Након закд>учења уговора, П изда меницу
у корист Б. П nадне у доцњу са плаћањем ануитета.

1217. ВидеЈШ смо да се предмет кондемнаторних тужбених захтева везује

за материјално nраво, у смислу да је сваки од њих управљен на одређено да­
вање чињење, нечињење или трпљење (члан 46. 300). Стога, и не чуди да се
nрвобитно nредмет спора идентификовао са м.ашеријалнойравним. овлашћењем..
Када год је постојало материјалноправно овлашћење, тужилац је могао да то
истакне као тужбени захтев у тужби. Ово је била суштина старих материјално­
правних теорија о предмету спора.354

1218. Истински проблем одређеља предмета спора путем материјалнопра­

вне теорије се везује за законом предвиђену могућност конкуренције правних
наслова. Тако, ако би се она применила дословце, у првом примеру би Т мо­
гао да захтева од П два пута утужени износ: једном по основу уговорне одго­
ворности (члан 608. ст. 2. 300), други пут по основу деликтне одговорности
(члан 154. ст. 1. 300), док би у другом примеру В могао од П у две тужбе да
тражи повраћај ствари: једном као власник, а други пут по основу уговора
о послузи.

1219. Свакако да је овакав реЗултат неодржив. Из тог разлога теорија про­

цесног права се потрудила да развије йроцесни йојам йреgмеШа сйора. Због не­
достатка ових теорија, у новије време се примећује повратак ка материјално­
правном схватању предмета спора. 355

352 В. тако BGE 92 П 396; BGH, BGHZ, 111, 1.

353 Ltike, бр. 162; Habscheid, бр. 392.
354 В. ближе Jauernig, стр. 136 и даље; Musielak бр. 140 и даље.
355 Проблем лежи и у томе што процесни закони не одређују шта се има сматрати nод
nредметом спора. Тиме се једино бави француски NCPC: Article 4: L'objet du litige est
determine par les pretentions respectives des parties. Article 6: А l'appui de Ieurs pretensions, les
parties ont Ја charge d'alleguer les faits propres а les fonder.
Део други: Парнични йосШуйа~с 259

III. ТЕОРИЈЕ О ПРЕДМЕТУ СПОРА

1. Процеснойравне Шеорије
1220. Постоје две основне процесне теорије о предмету спора: йрва, о дво­
члан ом појму предмета спора (zweigegliederter Streitgegenstandsbegriff) и gpyia,
о једночланом, чисто процесном појму предмета спора (eingegliederter Streit-
gegenstandsbegriff).
1221. У науци процесног права је владајућа gвочлана йроцесна Шеорија о пре­
дмету спора.
356
Према овој теорији постоје два чиниоца која одређују предмет
спора: йрви, чињенице и gpyiu правна последица коју тужилац у туж5и захте­

ва. Тако, у нашем првом примеру постоји само један предмет спора: правна
последица коју тужилац захтева (плаћање 10.000 динара) почива на истим чи­
њеницама (рушење скеле), те је потпуно свеједно из које материјалноправне
норме тужилац изводи ову правну последицу: да ли из деликте одговорности

или из норме која регулише обавезу посленика да накнади штету због мањљи­
вог извршења уговора. Исто је и у следећем случају у коме власник захтева
повраћај ствари, било да је виндицира или да свој тужбени захтев заснива на
одредбама уговора о послузи.

1222. Идентитет предмета спора, односно тужбеног захтева постоји када

оба чиниоца остану иста, а њега нема када се промени било који од ова два
чинио ца.

1223. Идентитет предмета спора није тешко утврдити када тужилац захте­
ва другу правну последицу на основу истих чињеница. Тако, неће постојати
идентитет тужбених захтева, ако тужилац, у првом примеру захтева испуњење
уговора, уместо плаћања 10.000 динара. Такође, у другом примеру, постојаће
различити тужбени захтеви, ако тужилац уместо повраћаја ствари, затражи од
суда да утврди његово право власништва.

1224. Такође, неће бити већих проблема да се утврди идентитет предмета

спора, када тужилац захтева исту правну последицу из различитих чињеница.ш
На пример, захтева плаћање 10.000 динара једном по уговору о зајму из 2004.
године, а други пут плаћање 10.000 динара по уговору о зајму из 2005. године.
Прави проблеми за двочлану процесну теорију о предмету спора настају, када
се ради о утврђењу истоветности чињеница. Видећемо да се већ на овом месту
користе норме материјалног права као допунски критеријум за разграничење
чињеница.

Класичан случај за кuји ова теорија нема адекватан одговор дат је

1225.
у примеру 5р. 4. Наиме, тужилац може против зајмопримца да утужи доспеле

356 Ову теорију застуnају Rechberger/Siшotta, бр. 252 и даље; Zeiss, бр. 307 и даље; Musielak,
бр. 144 и даље; Llike, бр. 162; Habscheid, бр. 380 и даље.
357 Jauernig, стр . 133 говори о спољно истоветним, али садржински различитим тужбеним
захтевима.
260 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

ануитете како по основу уговора о кредиту, тако и на начин што ће да изврши

протест менице. У оба случаја он захтева исту правну последицу (плаћање од­
ређене суме новца), али неће постојати идентитет предмета спора, јер се правна
последица изводи из различитих чиљеница. Тужилац може у две различите
парнице да захтева исту правну последицу,
358
при чему тужени неће моћи да
истакне нити приговор литиспенденције нити, пак, приговор res judicata.
359

1226. О томе када постоји идентитет чиљеница постоје два схватања: прво, 360
владајуће, ради се о истим чињеницама када се све чињенице на које се позива
тужилац могу nодвести под диспозицију исте материјалноправне норме. Ако
то није случај, неће више постојати идентитет тужбених захтева. И обрнуrо,
ако чињенице које је изнео тужилац, укључујући и оне којима допуњава изла­
гање о чињеничном стању у свом тужбеном захтеву, не мењају ништа у њихо­
вој супсумцији под диспозицију једне те исте материјалноправне норме, радиће
се о једном те истом предмету спора.

1227. Овакво схватање уводи, заправо, материјалноправне категорије за

одређење предмета спора.
схватање посматра чињенице у њиховом укупности, као "жи­
1228. Друго
вотни догађа(, "историјски догађај" "чињенични комплекс" и сл.
361
Да би по­
стојао идентитет чињеница саме чињенице не морају да буду потпуно исто­
ветне, али оно што мора да буде истоветно јесте животни догађај, као скуп
чиљеница који је временски и просторно локализован (на пример, преговори,
уговори, штетни догађај и сл.).
Пример: П тужи К за плаћање купопродајне цене од 10.000 динара из 2004, па затим
nодноси тужбу за плаћање куnоnродајне цене од 10.000 динара из 2005.

Премда се ради о истој правној последици и о чињеницама које потпада­

ју под диспозицију исте материјалноправне норме (члан 516. ст. 1. 300) јасно
је да нема идентитета тужбених захтева, јер се правна последица изводи из два
различита животна догађаја.
362
1229. Јасно је да примена овог схватања даје боље резултате.

2. Сшм эаконоgавца

1230. ЗПП усваја управо теорију о којој смо говорили, двочлану процесну
теорију. Ово је јасно већ из самих нужних састојака тужбе ( чињенице и правна

358 Наравно да је коначни резултат примене теорије о двочланом предмету спора н еодржи во.
Тужени није дужан да плати и ло апстрактном правном послу (меница) и и по каузалном
(уrо вор). Реwењс за овај (ал и и све случајеl$е у кuјима кумуЈlирају к<iузални и апстраt<Та н
правни посао ) је следеће: плаћањем меничне обавезе, rаси се потраживање по утовору.
Ако 1ЈА<Илац иnак издејствује две кондемнаторне пресуде, тужени ће моћи да у извршном
поступку да изјави жалбу на решење о изврwењу (члан 15. ст. 1. т. 8. ЗИП).
359 Тако у Немачкој судској пракси. В. Schilken, бр . 227; Musielak, бр. 144.
360 В. Deixsler-Huebner/Кiicka, бр. 48 са даљим наводима.
36 Ј В.Schilken, бр. 230; Jauernig, стр. 134; Recl1berger/Simota, бр.
362 Тако и Познић/Ракић - Води нелић, бр. 353 са уnућивањем на домаћу судску праксу.
Део други: Парнични йосШуйак 261

nоследица, члан 187. ЗПП), из одредби о преиначењу тужбе (члан 194. ст. 3.
ЗПП), те одредби о литиспенденцији (члан 197. ЗПП), као и из разлога за по­
бијање првостепене пресуде (члан 361. ст. 1. т. 10. ЗПП). Наиме, у овим одред­
бама се правни основ тужбеноr захтева изричито искључује као нужан састо­
јак тужбе, и као модус за њеrово преиначење. 363
1231. Друта, чиста йроцесна Шеорија (једночлана процесна теорија) 364 пре­
дмет спора своди само на правну последицу коју тужилац тражи. Дакле, чиње­
нице не чине део предмета спора. Чињенице које се наводе у тужби не служе
идентификацији тужбеноr захтева, већ само њеrовом тумачењу.

1232. Јасно је да ова теорија потпуно заказује када су у питању кондемна­

торни тужбени захтеви, nоготово они који су управљени на nлаћање. Тако, ако
би тужилац nоставио кондемнаторни захтев на плаћање 10.000 динара, једном
по основу утовора о зај му из 2004. године, а друти пут по основу купопродајноr
утовора из 2005. године, тешко је да може да се говори да постоји идентитет
предмета спора у обе парнице. 365

3. Новије йроцесне Шеорије

1233. РелаШивна йроцесна Шеорија: 366 у новије време примена ове две горе
наведене теорије се прилагођава, већ nрема томе у ком процесном контексту
се поставља питање идентитета предмета спора. Тако, не може да nостоји је­
динствени појам nредмета спора, већ он варира у зависности да ли се ради
о кондемнаторном, деклараторном ИШ1 консrитутивном тужбеном захтеву ИЈШ,
. .
nак, да ли се питање рвља у контексту приговора ЈШтиспенденциЈе, преина-

чења тужбе или приговора пресуђене ствари.

1234. Тако једночлана процесна теорија је погодна да се примени на nи­
тање литиспенденције, као и питање множине тужбених захтева. Наиме, из
разлога процесне економије у овим раним процесним фазама целисходно је
да се користи овај критеријум за разграничење предмета спора, с обзиром да
се предмет спора нај шире схвата и да се тако спречава вођење двоструких пар­
ница. С друте стране, пак, када је у питању приговор теs judicata, целисходније
. . .
Је користити дво члану процесну теориЈу, Јер она уже поима предмет спора, тако

да је у складу са тужиочевим правом на тужбу.

1235. Такође, када су у питању деклараторне тужбе чији су предмет апсо­
лутна права (својина), за одређење предмета спора је довољно само навођење
правне последице.

363 Тако правилно ВСС, Гж. 92/06 од 17.07.2006.

364 Засновао ју је Schwab, Der Streitgegeпstand iш Zivilprozess, 1954. В. Rosenbergl Sch\vaЬ/
Gottwald, стр. 532. Следи је и Трива/Дика, стр. 414.
365 О херменаутичким nроблемима са којима се срећу следбеющи ове теорије В. Трива/Днка,
стр. 414 и сл.
366 Тако Stein/Joпas/Schшnan, ZPO, Увод, бр. 229.
262 Ллексан;щр }<'lюuнћ: Грађаttско tiроцесно йраоо

1236. Jallerнig:,'<>' ona,i аутор одређује идентитет предмета спора у складу са

врстама тужбн. Даље, он разликује да лн се у nоступку~ већ према врстама
тужби, примењује дисnозициона или инквизициона максима. У постуnцима
у којима се при.мењује инквизициона максима, предмет спора је већ довољно
одrеђен навођељем правне последице у тужби, јер је суд дужан е..'С officio да
утврди чињенице. С друге стране, пак, у поступку у коме важи дисnозиционо
начело примениће се двочmuiа процесна теорија.

ТеориЈа цшьа йравне норме: t~ ова теорија полази од двочлане проце­

36
1237.
сне теорије, али сматра да се ради одређења идентитета чињеница користе
и материјалне норме. Међутим, ради одређења идентитета чињеница није
одлучујуће да ли се оне могу супсумирати под једну те исту правну норму.
Напротив, постојаће њихов идентитет, па и идентитет предмета спора, ако оне
ЗСL'(Ватају диспозиције више материјалних норми, али све оне имају исти циљ. 369

4. Новије машеријалнойравне шеорије

1238. Новим материјалноправним теоријама 370 се објашњава идентитет

предмета спора код конкуренције правних наслова. Разликујемо три ситуаци­
је: а) права конкуренција правних наслова, б) реална конкуренција правних
наслова и в) идеална конкуренција правних наслова.
1239. Код праве конкуренције правних наслова чињенице захватају дие-
. .
позициЈе различитих материЈалних норми, али свака од њих производи исту

правну последицу. Тада постоји само један тужбени захтев. Тако, у нашем при­
меру захтев за плаћање 10.000 динара може да буде се заснива и на уговорној
и на вануrоворној одговорности. Правне последице обе норме су исте.
1240. Код реалне конкуренције правних наслова из више животних дога­
ђаја произлази више правних последица, али се сваком од њих остварује исти
циљ. Тако, ако је првим тужбеним захтевом, тужилац остварио своју правно­
заштитну потребу, друга правна последица (потраживање) се гаси. Ако тужи-
. .
лац не успе у прВОЈ парници, може да истакне исту правну последицу у другоЈ .

Тако, ако је, у нашем другом примеру, тужилац успео у меничном спору, по­
траживање по уговору о кредиту се угасила.

1241. Код идеалне конкуренције правних наслова из једног животног до­

гађаја произлазе различите правне последице, али се свима њима остварује исти
циљ. С обзиром на то да се на правну последицу позива из истог животног
догађаја, постоји само један предмет спора. Тако, ако вереница тужи вереника

367 Jauernig, стр . 141 и даље.

368 Boehm, Die Ausrichtung des Streitgegenstandes an Rechtsschutzziel, u "FS Kralik", Wien, 1986,
стр. 83 и даље.

369 Слично и Larenz/Canaris, Lehrbuch des Schuldrechts, Band 11 2, 13. Auflage, Mtiпchen, 1994,
бр. 83, VI 1. Када чињенице захватају дисnозиције више материјалноnравних норми,
радиће се о истом тужбеном захтеву, ако све оне производе исту правну последицу.
370 В. ближе Rechberger/Simotta, бр. 258. и даље.
Део други: Парнични йоаuуйа/\ 263

за noвpahaj поклона због заблуде о мотиву (очекује брак), тада не може да

истакне у новоЈ nарници истакне исту правну последицу с позивом на нео­

сновано обоrаhење.
1242. Важно је указати код примене ових принциnа, да се они ~-Јаснивају,
inter alia, и на начелу jura novit curia. Видели смо, наиме, да тужилац није дужан
да наводи прави основ тужбеноr захтева. Напротив, задатак суда је да провери
да ли је тужиочева тврдља о правној последици основана по свим нормама
материјалног права.

5. Преgмеш сйора йрема Евройском йроцесном йраву

1243. Европски суд правде развио је аутономно схватање појма предмета

слора 371
у вези са чланом 27. Регулативе бр. 44/2001 о надлежности и признаљу
судских одлука у грађанским и трговачким стварима. Идентитет предмета
. .
спора постоЈИ када Је суштина две парнице пуноважност уговора или nосто-

јаље уговорне или деликтне одговорности. Битно је, дакле, да се обе тужбе
. .
засниваЈу на истим чињеницама на основу КОЈИХ се поставља исто nравно

питање. Није важно да се тужбени захтеви заснивају на истој материјално­

правноЈ норми.

1244. Тако, nocrojaћe идентитет предмета спора, ако тужилац у туж5и тра­
жи извршење уговорне престације, а тужени, у другој држави, поднесе тужбу
у којој тражи утврђеље да је уговор ништав или, пак, тражи њеrов раскид.

б. ПреgмеШ сйора коg gеюшраШивних

и йреображајних Шужби

1245. Има схватања да код тужби за утврђење и nреображајних тужби тре­

ба применити само једночлану процесну теорију ради утврђења предмета спо­
ра. Ово би посебно требало да важи за утврђење постојаља апсолутних права. 372

1246. Међутим, и код оваквих тужби идентитет предмета спора треба да

се одређује применом двочлане процесне теорије. 373 Наиме, и код оваквих ту­
жби тужилац је дужан да наведе чињенице из којих изводи своју тврдљу о по­
стојаљу жељене nравне последице (члан 187. ст. 1. ЗПП). Тако, ако се тужбом
тражи утврђење права својине, тужилац је дужан да наведе и чиљенице на ко­
јима свој захтев заснива (постојаље уговора, одржај, и сл.). Такође, ако се ту­
жбом тражи поништај одлуке скупштине акционара, то није довољно за иден­
тификацију туж5еног захтева. Напротив, тужилац је дужан да у туж5и наведе
да ли тврди да је одлука ништавна, јер је супротна статуту (члан 302. ст. 1. т. 3.

371 В. ближе Kropholler, Europaeisches Zivilprozessrecht, 7. Auflage, бр. 7 за члан 27 са даљим

наводима Суда у Луксембурrу .
372 Jauernig, стр. 142; Zeiss, бр. 314.
373 Habscheid, бр. 388; Schilken, бр. 233; Li.ike, бр. 165.
264 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

ЗПД) или зато што није обављена ревизија финансијских извештај а (члан 304.
ст. 1. т. 2. ЗПД).

1247. Практична предност ове теорије над једночланом процесном тео­

ријом јесте та да тужилац, који није успео у спору за утврђење права својине
по основу куповине, може новом тужбом да захтева утврђење да је власник
по основу одржаја. Исто важи и за nреображајне тужбе.

§ 25. ПРВИНА ЧЕЊЕ ТУЖБЕ

Л иШераШура:

Altmeppen, Кlageanderung in der Rechtsmittelinst anz, ZIP, 1992, s. 449; Bбhm,

Einige ProЫeme der schriftlichen Кlageerweiterung, RZ, 1980, s. 46; Burgsta-
ller, Zur Кlageberichtigung und Кlageanderung bei der Konkursanfecht ung, RZ,
1998, s. 30; Franz, Zum Streit tiber die Wirksamkeit des gewillktirten Parteinwe-
chsels im Prozess, NJW, 1982, s. 15; Liebheit, Streitwert nach einer Кlageanderung,
JuS, 2001, s. 687; Spikhoff, Grenzen der Кlageanderungsmбglichkeit in der Beru-
fungsinstanz, JR, 1998, s. 227; Ziehensack, Die Berichtigung der ParteiЬezeichnung,
OeJZ, 1996, s. 721.
Познић, О субјективном nреиначењу тужбе, Анали, 1974/5-6; Рачић, Субје­
ктивно преиначење предлога, ПЖ, 1998/12, с. 257.

I. УОПШТЕ И ПОЈАМ

1248. Принцип је да када парница једном почне да тече (када се туж5а до­
стави туженом) да она у том о5лику и треба да се оконча: са иницијалним
странкама и са истим предметом спора. Наиме, тужени рачуна са одређеним
тужбеним захтевом и, већ према томе, оријентише се ка исходу спора. При­
према одБрану и има интерес да суд коначно реши о предмету спора и евенту­
ално о5авеже тужиоца да плати трошкове постуnка.

1249. С друге стране, пак, у игри су и интереси економичности поступка.

Моrуће је, наиме, да тужилац приликом састава туж5е превиди висину тужбе­
ног захтева, те га означи нижим или вишим него што то он реално јесте или
пак има поrрешну представу о томе против ког лица, заправо, жели да захте­

ва правну заштиту. Тако, не 5и 5ило целисходно да читав рад суда и странака

5уде занемарен (све парничне радње), те да тужилац буде дужан да у сваком
случају поднесе нову тужбу. Ово би представљало и тешко бреме за право­
судне органе.

1250. Корекција горњег принципа да се започета парница окончава из­

међу иницијалних странака и по истом предмету спора врши се институтом
преиначења тужбе. Преиначење тужбе може да 5уде објективно и субјекти­
вно. Објективно преиначење значи промену предмета спора, док субјективно
настаје када тужилац, уместо иницијалног туженог, тужи друго лице.
Део други: Парнични йосШуйак 265

1251·. Дакле, преиначење тужбе је само изузетак и допуштено. је само изу­

зетно у парничном поступку.
374

П . ОБЈЕКТИВНО ПРЕИНА ЧЕЊЕ ТУЖБЕ

Пример: (1) Т захтева у туж5и да суд о5авеже Б на плаћање 10.000 динара, јер је Т изгу­
био зараду због штете коју му је нанео Б. У току поступка Т посумња у ис­
правност својих навода и захтева накнаду нематеријалне штете.
(2) В тражи тужбом да му Б врати гитару коју му је дао на послугу. Када В са­
зна да је Б продао гитару, те да је Ц стекао право својине од невласника, В за­
хтева накнаду штете.

(3) В захтева тужбом од П смањење купопродајне цене, јер је аутомобил који

је купио манљив . Међутим, када В пажљиво провери стање аутомобила,
утврди да му је мотор на издисају и захтева сада раскид уговора и повраћај
купопродајне цене.

1252. Објективно преиначење тужбе значи: а) промену истоветности ту­

жбеног захтева, б) повећање иницијалног тужбеног захтева и в) истицање дру­
гог захтева уз постојећи.

1. Промена исШовеШносШи Шуж6еноi захШ.ева

1253. Тужбени захтев се мења када се йромени йреgмеШ сйора. С обзиром

на то да се предмет спора састоји од два чинио ца (чињеница и правне по­
следице) преиначење тужбеног захтева у овом смислу значи промену било ког
чиниоца предмета спора.

1254. Ако се мења правна последица која се тужбом тражи, постоји преи­
начење тужбе, чак и када основ тужбе (чињенице) остане исти. Такав је случај
са нашим другим и трећим примером, у коме тужилац из -истог животног
догађаја изводи другу правну последицу (захтева накнаду штете, уместо nо­
враћаја ствари; захтева раскид уговора и повраћај цене, уместо смањење куnа­
продајне цене).

1255. Такође, тужба се увек nреиначује када тужилац са декларативног ту­

жбеног захтева прелази на кондемнаторни. 375
1256. Промена чињеница, основа тужбе, такође, представља њено преина­
чење, али се овде треба имати на уму два различита, раније наведена, сх.ватања
о томе када се мења основ тужбе . Тако, ако тужилац захтева да суд утврди да
је власник ствари коју је стекао деривативно, постојаће преиначење тужбе, када
тужилац nромени чињеничне наводе тужбе и тврди да је постао власник на
основу одржаја. Такође, постојаће преиначење тужбе када тужилац захтева
тужбом да му тужени плати 10.000 динара, наводећи да му је ту суму позај мио,

374 Упор. Habscheid, бр. 412; Baur/Grunsky, бр. 114.

375 Michalski, стр. 98; Musielak, бр . 200; Rechberger/Simotta, бр. 254.
266 Александар Јакшић: Грађанско ароцесно йраоо

па у току nоступка изјави да се не ради о уrовору о зајму, него да исту суму

потражује по раније закљученом уговору о продаји.
1257. Могуће је да се замисли и nреиначење тужбе, када тужилац жели
само да допуни чињеничне наводе, али, заправо, изношењем нових чињени­

ца обухвати диспозицију друте материјалноправне норме. 376 Такође, преина­

чење тужбе представља смањење тужбеноr захтева уз истовремену промену
основа тужбе.

2. Повеliање Шужбеноi захшева

1258. Свако повећање тужбеноr захтева, чак и без промене основа тужбе,
представља њено преиначење. У судској пракси се овај начин преиначења ту­
жбе назива још ,,проширењем тужбе)). 377 Повећање тужбеног захтева постоји
када тужилац уместо 10.000 динара захтева 15.000, или, пак, када заједно са по­
враћајем ствари захтева и њене припатке или поред зајма још и камату. 378

3. Исшицање gpyioi захшева уз йосшојеliи

1259. Закон сматра да је свако додавање нових тужбених захтева уз иници­

јални преиначење тужбе. Stricto sensu, овај случај преиначења тужбе предста­
вља, заправо, кумулацију тужбених захтева.
379
ЗПП, међугим, истицаЦ>е друтог
тужбеног захтева уз постојећи сматра преиначењем тужбе, како би могућност
оваквог начина кумулације тужбених захтева подврrао блажем режиму који
важи за преиначење тужбе.

4. Посебан виg йреиначења . шужбе

1260. Закон допушта преиначење тужбе у прва два вида (промена истове­
тности захтева и повећање постојећег тужбеноr захтева) када, након подизања
тужбе, наступе нове околности које оправдавају да се тужбени захтев измени
(члан 194. ст. 2. ЗПП). Тако, ако у би, у нашем другом примеру, тужилац са­
знао за губитак права својине на ствари, целисходно је, да из разлога процесне
економије преиначи тужбени захтев. Такође, када, у поступку за накнаду ште­
те, наступе околности (нове штете, погоршање здравља и сл.) које оправдава­
ју nовећање тужбеноr захтева, целисходно је да суд реши о свим правним по­
следицама које тужилац изводи из основа тужбе.

1261. Ваља напомеН)'1'и, да се у овим ситуацијама туж5а двоструко преи­

начује: мења се и nравна последица, а често и основ тужбе. Наиме, неспорно је

376 Rechberger/Simotta, бр.

435/3.
377 Тако и у Немачкој. В. Zeiss, бр. 355; Musielak, бр. 200; Schilken, бр. 749.
378 В. Трива/Дика, стр. 426 који говоре да се овде не ради о преиначењу, већ о кумулацији
тужбених захтева.
379 Трива/Дика, стр . 426; Musielak, бр. 195.
Део други: Пapt-lll'tнu йосШуСтк 267

да he тужилац морати, I<од оваквог, преина\1 ења да наново изЈюжи чињеничнс

наводе из r<Ојих тврди да произлази сада нова правна посЈЈедица.

5. ШШа се не смаШра uреиначењем Шужбе

1262. Преиначењем тужбе се не сматра промена правно!' основа тужбеног

захтева, њеrово смањење, као и случај када тужиЈЈац само промен,ио, допунио
или исправио поједине наводе, чиме не дира у сам ту-м бени захтев ( члан 194.
ст. 3. ЗПП).

1263. С обзиром на то да одређење предмета спора не обухвата и правну

квалификацију чињеница коју тужилац може, али и не мора да наведе у тужби
(jura novit curia), nозивање на сасвим друти nравни основ у тужби не значи
и њено преиначење.

Пример : А , вереница тужи Б, вереника, и захтева nовраћај nокло на који је учинила

због предстојећеr, али неодржаног венчања . Потпуно је н ебитно за nремет
спора да ли се А у тужби nозива на неблагодарност поклонопримца или ис­
тиче кондикцијски захтев.
380
1264. Смањење тужбеног захтева неће представљати nреиначење тужбе,
ако се тиме истовремено не -мења и њен основ.Ј81 Тако, ако тужилац тражи
кондемнаторним захтевом 5.000, уместо 10.000 динара, не nостоји преиначење
тужбе. Такође, никада неће nостојати преиначење тужбе када тужилац са кон­
демнаторног захтева прелази на деклараторни. Тако, неће nостојати преина­
чење тужбе, ако, у нашем другом nримеру, тужилац уместо повраћаја ствари,
затражи од суда да утврди његово власништво на ствари.

1265. Код смањења тужбеног захтева поставља се и питање односа ове про­
цесне ситуације са институтом йовлачења Шужбе.
382
Несумњиво је да ЗПП до­
пушта неоrраничено смањење тужбеноr захтева, у оквирима члана 194. ст. 3.
Такође, нема сумње да смањење тужбеног захтева може да се разуме као дели­
мично повлачење тужбе (члан 197. ЗПП) или, nак, као делимично одрицање
383

од тужбеног захтева (члан 337. ЗПП).

1266. С обзиром на то да Закон регулише смањење тужбеног захтева као

посебну парничну радњу, различиту од повлачења тужбе, то се, у овој ситуа­
цији, не сме тумачити сам домашај nарничне радње/ већ само nроцесна норма
84

којом је она регулисана. Циљ ове норме ј есте да nоспеши економичност nосту­
nка, те да удовољи захтеву за доношењем одлуке у разумном року (члан 10.

ЗЯО О вде се, запгаRn, rади о квалитативном или квантитативном смањењу тужбеноr захтева.
В. Jauernig, стр . 152; Musielak, бр. 200; Schilken, бр. 749.
381 Zeiss, бр. 355; Rechberger/Simotta, бр. 435/4; Musielak, бр. 200; Michalski, стр. 98; Habscheid,
бр. 416.
382 В . Rosenberg!Sch.,vaЬ/Gottwald, стр. 577- 578; Zeiss, бр. 355.
383 Тако Трива/Ди ка , стр, 428.
384 В . ближе о правилима тумачења процесних норми и радњи Rose n berg!SchwaЬ/Gottw ald,
стр . 32, 362 и сл.
268 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

ЗПП). Такође, норма члана 194. ст. 3. ЗПП може да се сматра и кроз призму
телеолошке редукције одредби о повлачељ у тужбе. Дакле, на смаљеље тужбе­
ног захтева не примељују се одредбе о повлачељу тужбе.
1267. Преиначеље тужбе не представља ни ситуација у којој тужилац до­
пуљава, исправља или меља поједине наводе из тужбе, под условом да тиме не
дира у предмет спора. Тако,. тужилац који у тужби тражи предају непокретно­
сти - стана датог у закуп, може да тужбу допуни наводима да је већ отказао
уговор о закупу или да исправи да је уговор о закупу закључен 2003, а не 2004,
године и сл.

1268. Када тужилац меља поједине чињенице у тужби, битно је да оне не

указују на постојаље сасвим другог животног догађаја.
1269. Такође, под преиначељем тужбе не подразумева се нити истицање
инцидентног захтева за утврђеље (члан 189. ЗПП) нити, пак, истицаље захтева
који спадају у факултативне састојке тужбе, као што је предлог за обезбеђење
доказа, предлог за одређеље привремених мера и сл. Такође, под преиначељем
тужбе не сматра се нити истицаље захтева за накнаду штете проузроковане

несавесним вођењем парнице. Ако тужилац истакне овакав Захтев у парници,

суд ће, из разлога целисходности, да раздвоји такав поступак (члан 182. ЗПП).

III. ДЕЈСТВО ПРЕИНА ЧЕЊА ТУЖБЕ

1270. Када се тужба преиначи, парница по иницијалном тужбеном захте­

ву се iacu и почиње да тече нови поступак, односно парница по преиначеном

тужбеном захтеву. Од момента преиначеља тужбе, дакле, почиље да тече ли­

тиспенденција по преиначеном тужбеном захтеву, са свим процесним и ма­
теријалноправним последицама које повлаче за собом моменат подношењ.а,
односно моменат достављања тужбе.

IV. СУБЈЕКТИВНО ПРЕИНА ЧЕЊЕ ТУЖБЕ

Пример: А поднесе тужбу против Б из уrовора о делу. Током парнице схвати да је Б,

приликом закључења уrовора, био само заступник Х д.о.о. Сматра да би уме­
сто Б требало сада да тужи Х д.о.о.

1271. Код субјективног преиначења тужбе ради се, заправо, о йромен.и иgен.­
шиШеша сшранака у поступку. Тако, тужилац може до закључења главне ра­
справе да, уместо првобитно туженог, тужи друго лице (члан 195. ст. 1. ЗПП).
Такође, у поступку може да дође и до промене идентитета тужиоца, тако што
иницијални тужилац иступи из парнице, док уместо њега у парницу .ступи но­
ви тужилац (члан 196. ст. 2. ЗПП).
1272. До субјективног преиначења тужбе може да дође када тужилац из
заблуде означи као туженог сасвим друго лице, од оног према коме жели да
Део други: Парнични йосШуйак 269

оствари правну заштиту. Тада би разлози целисходности и процесне економи­

је, из угла гледање тужиоца, налагали да се парница настави са другим туженим .

1273. Међутим, из угла гледања туженог, ствар Изгледа сасвим другачије.

Будући да је он дужан да прими парницу у оном стању у којој се она налази
у моменту када је у њу ступио (члан 195. ст. 4. ЗПП), питање је колико је про­
мена идентитета туженог, па и тужиоца уоnште у складу са на-челом конШра­

gикШорносШи.385 Наиме, нити једна од странака која би ступила у nарницу није

имала nрилике да расправља о сnорним чињеничним и nравним питањима.

Такође, за њу би важила и nравила о преклузији, ако је њен претходник nропу­

стио да предузме неку парничну радњу о року.

1274. Ипак, nошто странке могу ех ante да се одрекну nрава на обострано

саслушање, замисливо је да неко може да ступи у парницу и да је прими у ста­
њу у којој се она налази. Међутим, пошто такво одрицање мора да буде недво­
смислено, субјективно преиначење тужбе, као и nромена тужиоца захтевају
сагласност како иницијалних странака, тако и сагласност mща које ступа у пар­
ницу (члан 195. ст. 2. и 3. ЗПП).
1275. Тако, ако тужилац жели да тужи друго лице уместо иницијално
туженог, тада је неопходан пристанак новог, али и пристанак иницијално
туженоr, ако се он већ упустио да расnравља у меритуму. Такође, ако би нови
тужилац хтео да ступи у парницу уместо иницијалног тужиоца, неоnходна је
implicite сагласност иницијалноr тужиоца, али и туженоr, ако се он упустио
у расправљање у меритуму.

1276. С обзиром на мали значај ове установе,386 најчешће питање које се

поставља у вези са субјективним преиначењем тужбе јесте питање разrраниче­
ња ове установе од йроблема иgенШиШеШа сШранака.

1277. Видели смо да ЗПП користи чисто процесни појам странке. Значи,
за одређење странке није одлучујуће ко је поверилац, а ко дужник у материјал­
ноправном односу, већ ко од суда захтева правну заштиту и против кога се та
правна заштита тражи. 387 Већ у рубруму тужбе су одређени и тужилац и тужени.
1278. Тако, не ради се о субјективном преиначењу тужбе, када тужилац
жели да исправи нетачно одређење туженог, односно када управо захтева пра­
вну заштиту против одређеног лица (А), али то лице нетачно одреди (на при ­
мер, као Б). Тако, у горњем примеру, ако тужилац субјективно преиначи тужбу,
за преиначење ће бити потребан пристанак туженог (Х д.о.о.).

385 В. Rechberger/Sirnotta, бр. 213; Musielak, бр. 217.

386 Stricto sen.su, субјективно преиначење тужбе може ј едино да се схвати као повлачење тужбе
према иницијално туженом и истицање новог тужбеноr захтева према ново туженом.
У литератури се овај институт објашњава као самосталан, али као проблем повлачења ту­
жбе или, пак, као проблем преиначења тужбе. В. ближе Musielak, бр. 215 и даље; Rosenberg
/Scl1waЬ/Gottwald, бр. 42 Ш 2.с. са даљим наводима; Jauernig, стр. 307-308.
387 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, бр. 40 и 1; Schilken, бр. 83; Musielak, бр. 223.
270 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

Не би се радило о субјективном nреиначењу тужбе, већ само о гре­

1279.
шци у одређењу идентитета туженог, ако би, у горњем примеру, Б био члан
ортачког или командитног друштва. Наиме, објективно посматрано, А је,
у ствари, желео да подиiЋе тужбу против свог уговорног nартнера, те да је
познавао идентитет nосленика, подигао би тужбу против Х д.о.о. Дакле, овде
се ради о обичној грешци у навођењу идентитета туженог, не о субјективном
преиначењу тужбе.
1280. Сасвим је друга ситуација када постоји error in personam у погледу од­
ређења идентитета туженог .
Пример: А буде повређен на пешачком прелазу. Сматра да га је ударило возило чији
је власник његов познаник П. У парници за накнаду штете испостави се да је
П био у време штетног догађаја на одмору, те да је штету причинио С. А же­
ли да уместо П тужи С.

У овом случају не може да дође до субјективног преиначења тужбе,

1281.
већ је суд дужан да мериторно реши спор и одбаци тужбени захтев као нео­
снован. Интерес је туженог, наиме, да суд коначно одлучи о спорном односу
са тужиоцем и да га обавеже да сноси трошкове поступка.
Ситуацију која настаје субјективним преиначењем тужбе треба раз­
1282.
ЈШковати од случаја када тужилац тачно· означи туженог у тужби, али она буде
достављена погрешном лицу.

Пример: А nоднесе тужбу за накнаду штете против недељника ,,Данас», а она буде до­
стављена дневном лисТу ,,Данас)).

Погрешном доставом тужбе не постаје се странка у поступку,З јер

88
1283.
тужилац не захтева правну заштиту према лицу коме је тужба достављена, већ
389
према другом mщу.

V. ДОПУШТЕНОСТ ПРЕИНА ЧЕЊА ТУЖБЕ

1284. За преиначену тужбу важе све процесне претпоставке које се тичу
допуштености тужбе уопште. Тако, ако преиначење тужбе има за последицу
настанак какве процесне сметње, суд је дужан да решењем такву тужбу одбаци
као недопуштену.

Тужилац може да, након подношења тужбе, па све до њеног доста­

1285.
вљаља туженом да преиначи тужбу по свом нахођењу. Од почетка тока пар­
нице, међутим, преиначење тужбе је допуштено само ако се стекне један од два
алтернативна услова: а) ако се тужени сагласи са nреиначењем или б) ако суд
одлучи да допусти nреиначење (чшн-1 193. ст . 2. ЗПП) .

Сагласност туженог може да буде изричита или прећутна. Прећутна

1286.
сагласност nостоји када се тужени упусти у расправу по преиначеној тужби,

388 Rosenberg/Schwab/Gottwald, бр. 41 П 1; Schilken, бр. 83.

389 У овом случају тужилац би био дужан да накнади лицу коме је nогрешно достављена
тужба nарничне трошкове. Arg ad члана 147. ЗПП.
Део други: Парнични йосШуйак 271

а пре тога се није противио преиначењу (члан 193. ст. 2. ЗПП). Сагласност са
преиначењем тужбе је процесна радња туженог дата суду. 390
1287. Суд може да допусти преиначење тужбе, ако се кумулативно испуне
два услова: први, да је преиначење целисходно, јер би се на тај начин коначно
расправио спорни однос између странака, и други, ако постуnак по преина­
ченој тужби неће знатно да продужи трајање парнице (члан 193. ст. 2. ЗПП) .
1288. Разумно је да се претпостави да ће суд допустити преиначење тужбе,
ако би у релативно истом времену успео да реши о свим правним последица­
ма на које се тужилац позива, а који потичу из истог животноr догађаја. 391 Та­
кође, ако би тужилац потпуно изменио основ тужбе, суд би морао да одреди
колико би могао, по преиначеној тужби, да удовољи принципима' процесне
економије (члан 10. ЗПП), односно на који начин ће лакше да дође до мери­
торног решења спора: да ли у оквирима преиначене тужбе или, пак, упућива­
њем тужиоца да о новим тужбеним захтевима покрене и нову парницу.
1289. У сваком случају, не би било разумно да суд допусти преиначење ту­
жбе, ако би морао да преиначени тужбени захтев одбије као недопуmтен. Та­
кође, нецелисходно је преиначење, када оно има за последицу промену ствар..:
не надлежности судова. У том смислу, нецелисходна је и противна nринципима
nроцесне економије одредба члана 193. ст. 4. ЗПП која делегира надлежност за
одлучивање о nреиначењу тужбе стварно надлежном суд::у.
1290. Најзад, nреиначење тужбе је допуштено само до закључења главне
расправе (члан 193. ст. 1. ЗПП) .

VI. ПОСТУПАК ПОВОДОМ

ПРЕИНАЧЕЊА ТУЖБЕ

1291. Дејства преиначене тужбе настуnају када се таква тужба достави ту­
женом. Ако је до преиначења дошло на рочишту коме тужени није присуство­
вао, суд ће му доставити записник са рочишта (члан 193. ст. 5. ЗПП) . Такође,
када суд допусти nреиначење, дужан је да туженом остави довољно времена да
nрипреми одбрану по преиначеној тужби (члан 193. ст. 4. ЗПП).
1292. Решење суда којим се допушта или одбија nреиначење туж5е не може
да се nобија посебним nравним лековима (члан 193. ст. 6. ЗПП).

§ 26. ДЕЈСТВА ПОДНОШЕЊА ТУЖБЕ СУДУ

I. УОПШТЕ
1293. Тужба се nодноси, по nравилу, тако што се nредаје у nисарници суда.
Такође, моrуће ју је послати и поштом на адресу суда.

390 Schilken, бр. 752; Stein/Jonas/Schuшan, бр. 1 за § 267.

391 Musielak, бр. 205; Scl1ilken, бр. 752.
272 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

1294. У моменту када је тужба поднета, односно приспела у суд настуnају

важне процесне и материјалноправне последице. Да би те последице настуnи­
ле, међутим, неопходно је да тужба садржи све податке на основу којих може
да се са сигурношћу утврди идентитет странака.

1295. Суд може, ако тужбу није поднео адвокат, да је врати тужиоцу да је
у за то остављеном року уреди, тј. да отклони њене формалне и садржинске
недостатке. Ако тужилац тако поступи, сматраће се да је тужба поднета оног
дана када је први пут поднета са недостацима (члан 103. ст. 3. ЗПП).

1296. Иста дејства, као и подношење тужбе суду има и подношење пре­
длога за издава:ње платног налога (в. члан 453. и сл. ЗПП).

П. ПРОЦЕСНА ДЕЈСТВА

1297. Подношењем туЖбе суду наступају следеће процесне последице: 392

1) парн.ични йосшуйак почиње да тече (члан 186. ЗПП);
2) perpetиatio fori: суд оцењује, по службеној дужности, по пријему тужбе
да ли је надлежан и у ком саставу ће водити парницу и одлучивати (члан 15.
ст. 1. ЗПП). Ако се након подношења тужбе суду промене околности на који­
ма је суд засновао своју надлежност (пребивалиште туженика, место налаже­
ња имовине туженика и сл. ), то нема утицаја на већ једном засновану сШварну
(уюьучујући и наgлежносш врсШе cyga) и месну надлежност суда. Она се уста­
лила ( окаменила) у моменту када је тужба поднета.

1298. Правило о устаљивању надлежности нема дејства у односу на:

1) постојање, тј. непостојање апсолутне ненадлежности редовних судова;
2) постојање, односно непостојање директне међународне надлежности
суда РС (ова се устаљује тек у моменту када парница почне да тече - моменат
када је тужба достављена туженом);
З) правила међународног права о изузећу од јурисдикције (имунитет) до­
маћих судова до којег би дошло након што је поступак почео да тече .
1299. У моменту подношења тужбе утврђује се и вреgносШ йреgмеШа сйора
(в . члан 31. ЗПП).
1300. Такође, подношењем тужбе прекидају се и маШеријалнойравни роко­
ви за подношење тужбе од чијег одржања зависи допуштеност тужбе (в. члан
279. ЗПП). Такав је случај са једногодишњим роком за поништај зеленашког
уговора, поништај уговора због мана воље, 30 дневним роком за подношење
тужбе због сметања државине (в. члан 446. и сл. ЗПП).

1301. Најзад, од момента подношења тужбе, странка, њен законски засту­

пник или пуномоћник су дужни да обавесте суд о йромени своје agpece (в . члан

392 Упор. Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 568 и даље; Schilken, бр. 237 и даље; Rechberger/Si-
motta, бр. 516 и даље; Трива/Дика, стр. 416-417.
Део друrи: Пapнtttll-tи йосШуйак 273

139. ЗПП). У противном, писмена ће се таквој странци достављати прибија­

њем на огласну таблу суда.

III. МАТЕРИЈАЛНОПРАВНА ДЕЈСТВА

1302. Подношење тужбе повлачи за собом и многе материјалноправне по­

следице. Најважније су следеће:
1) прекид застарелости (чланови 360-393. ЗОО), nод условом да се nосту­
пак настави; прекид, међуrим, не наступа, ако тужилац повуче тужбу или ако
тужба буде одбачена или одбијена (чланови 388. и 389. ЗОО). Али, ако је тужба
одбачена због ненадлежности или друrог разлога који се не тиче меритума
ствари, тужилац може поново да поднесе тужбу у року од 3 месеца. Тада се
сматра да је ток застарелости прекинуr већ у моменту подношења прве тужбе
(члан 390. ЗОО).
2) прекид тока рока за одржај;
3) на износ неплаћених и доспелих камата може се захтевати затезна ка­
мата (члан 279. ст. 2. ЗПП);
4) дужник пада у доцњу, ако рок за испуњење обавезе није одређен (члан
324. ст. 2. ЗОО);
5) наследници стичу право да наставе постуnак у вези са заштитом неких
личних и непреносивих права оставиоца, ако је он већ покренуо поступак (в.,
на пример, члан 220. ПЗ).
 ГЛАВА 9.
ПОСТУПАК СУДА ПО ТУЖБИ

ЛиШераШура:

Andexlinger, Schadensersatz wegen Prozessftihrung, RdW, 1986, s. 248; Born, Auf-

lage und Parteiprozess, NJW, 1995, s. 571; Foerste, Die Gtiterverhandlung im ktin-
ftigen Zivilprozess, NJW, 2001, s. 3103; Frauenberger, Neuerungen im Zivilprozes-
srecht, OeJZ, 2002, s. 873; Henckel, Die mundliche Verhandlung im Zivilprozess
aus kommunikationsphychologischen Sicht, ZZP 110 (1997), s. 91 ; Кlicka, Aufkla-
rungspflichten der Prozessparteien im osterreichischen Zivilprozess, JBl, 1992, s. 231;
SchoiЬl , Die uberlange Dauer von Zivilverfahren im Lichte des Art. 6 ЕМRК, RZ,
1993, s. 58; Schur, Die Behandlung neuer Sachantrage nach Schluss der mtindli-
chen Verhandlungim Zivilprozess, ZZP 114 (2001 ), s. 319; Soehring, Anspruch auf
Terminverlegung, NJW, 2001, 3319.

I. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

1. Појам и значај
1303. Припремање главне расправе почиње подношењем тужбе суду и тра­
је све до рочишта за главну расправу (в. члан 274. ст. 1. ЗПП) . У овој фази
поступка се, по правилу, испитују процесне претпоставке и одређује се и кон­
центрише процесна грађа о којој се расправља на главној расправи. 393 Изузе­
тно, суд може већ и у овој фази поступка да мериторно реши спор (в. члан
276. ЗПП).

2. Токйрийремноiйоаuуйка

1304. Припремни поступак обухвата: 1) претходно испитивање тужбе,

2) достављање тужбе туженом на одговор, 3) одржавање припремног рочишта
и 4) заказивање рочишта за главну расправу ( в. члан 274. ст. 2. ЗПП).
1305. Припремним поступком руководи и на њему све одлуке доноси
председник већа (в. члан 276. ЗПП). Против одлука о управљаљу поступком
које се доносе у току припремања главне расправе жал ба није дозвољена (члан
275. ЗПП).

393 У по р. Rechberger/Simotta, бр. 519 и даље .

276 Александар Јакшић: Гра~анско йроцесно йраво

§ 27. ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ

ЛиШераШура:
Balzer, Die Darlegu ng der Prozessftihrungsbeftignis tшd anderei anspruc hsbezo-
gener Sachurte ilsvorau ssetzung en im Zivilprozess, NJW, 1992, s. 2771; BHllow, Die
Lehre von den Prozesseinreden und den Prozessvoraussetzungen, Nachdru ck, Aalen,
1969; Kralik, Die internaz ionale Zustand igkeit, ZZP 74, 1961, s. 2; Lindach er, Die
Reihenfolge der Priifung von ZuHissigkeit und Begrtind enheit der Юаgе, ZZP 90,
s. 131; Pohle, Zur Rangord nung der Prozessvoraussetzungen, ZZP 81 (1968), s. 161;
Scholosser, Die Sachurteilsvoraussetzuпgen, Jura, 1981, s. 648; Wese.r , Zulassigkeit
und Begrtindenheit der Klage, ZZP 84 (1971), s. 304.

I. ПОЈАМ

Процесне претпоставке су чиљенице (услови) које морају да се ис­

1306.
пуне да би суд уопште могао да се упусти у одлучивање и да би могао и суд
мо­
гао мериторно да одлучи о предмету спора. 394 Из овога одмах јасно произл
ази
да је "процесна претпоставка" нетачан као terminu s technicus. Наиме,
ради се
о претпоставкама за мериторно одлучивање,
не и о претпоставкама за наста­

нак парнице. 395

1307. До парнице долази и када процесне претпоставке недостају. С друге
стране, пак, до одлучивања о предмету спора никада не може да дође,
ако не­
достаЈе нека од процесних претпоставки.

П. СУШТИНА

Као што је то већ речено, парница се покреће тужбом. Она у себи

1308.
садржи тужбени захтев (petitum) који чини nредмет спора и о коме суд
одлучује.
Само nодношење тужбе не значи, ео ipso, да је суд дужан да донесе
и одлуку
о тужбеном захтеву. Видели смо, наиме, да је обим права на правну заштит
у
шири, те да је nравна заштита nружена тужиоцу и када је тужба одбачен
а због
недостатка услова за мериторно расnрављање и одлучи
вање .

1309. Када је тужба поднета суду, дакле, суд најйре испитује да ли уопште
nостоје услови да се расправља о туженом захтеву - nредмету спора (члан
277. ЗПП) . Ако ових услова нема, тужба се одбацује као неgойушшена (члан
279. ЗПП).

1310. Тек када суд утврди да nостоје nретпоставке за мериторно расnра­

вљање и одлучивање, прелази у фазу расправљања и одлучивања
о тужбеном
захтеву. Тада одлучује о основаности тужбеног захтева.

394 Упор. Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 535; Rechberger/Simott a, бр. 362; Zeiss, бр. 253;
Schil-
ken, бр. 254; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 20; Zeiss, бр. 253; Liike, бр. 149.
395 Schilken, бр. 255; Grunsky, бр. 130; Rechberger/Simotta, бр. 362.
Део други: Парнични йосШуйак 277

III. ЗПП ·
13 11. Процесне претпоставке су теоријска конструкција. Њихово посто­
јање и значај нису регулисане нити у једном нормативном акту у упоредном
праву. 396 Исто важи и за ЗПП. ЗПП помиње процесне претпоставке само на
једном месту, и то када говори о ,,йроцесним смеШњама)) (члан 291. ст. 3. ЗПП ).
Процесном сметњом ЗПП означава процесну ситуацију у којој нека од про­
цесних претпоставки недостаЈе.

IV. ПОДЕЛА ПРОЦЕСНИХ ПРЕТПОСТАВКИ

1312. Процесне претпоставке се класификују на различите начине и пре­

ма разним критеријумима. 397 Устаљена је подела на: 1) процесне претпоставке
које се тичу суда, 2) процесне претпоставке које се тичу странака, 3) процесне
претпоставке које се тичу тужбе и 4) процесне претпоставке које се тичу пред­
мета спора.

1. Процесне йрешйосШадке које се Шичу cyga

1313. Овде спадају:
1) аnсолуrна надлежност, тј. могућност да се одређена правна ствар ре-
шава nред судом у парничном поступку (члан 16. ст. 1. и 2. ЗПП),
2) директна међународна надлежност домаћег суда (члан 16. ст. 3. ЗПП);
3) одсуство имунитета за туженог који је страни држављанин (члан 27. ЗПП),
4) стварна, функционална и месна надлежност суда којем је поднета ту­
жба (члан 17. и члан 20. ЗПП) и
5) неnостојање арбитражног сnоразума или неког друтог утовора којим
странке nоверавају решавање спора изабраном суду (члан 7. ЗАр).

2. Процесне йреШйосШаsке које се тичу странака

1314. Овде спадају:
1) постојање странака,
2) страначка способност тужиоца и туженог (члан 77. ст. 1. ЗПП),
3) nарнична способност тужиоца и туженог, а у случају одсуства парничне
сnособности постојање уредно г законског заступања (члан 77. ст. 1 ЗПП),
4) уредно заступање када је у nитању заступник nравног лица (арг. е члана
361. ст. 2. т. 9. ЗПП),
5) постојаље права на вођење спора и

396 Упор. LUke, бр. 149; Habscheid, бр. 362.

397 У литератури влада једногласност у погледу класификације процесних nретnоставки. В.
Rechberger/Simotta, бр. 363; Zeiss, бр. 235; Musielak, бр. 114; Schilken, бр. 257; Rosenbergl
SchwaЬ/Gottwald, стр. 536; Познић!Ракић- Водинелиh , бр. 21; Li.ike, бр. 150.
278 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

6) nостојаље уредно г nуномоћја када странка

води спор путем пуномо­
ћника (члан 92. ст. 2. ЗПП).

З. Процесне йреШйосШавке које се шичу шужбе

1З15. Овде је реч само о једном једином услову,

а то је да тужба мора да
буде уредна (члан 278. ЗПП ). Тужба се сматра неур
едном ако је неразумљива
или нс садржи све што је потребно да би се по њој
могло постуnати (члан lОЗ.
ст. 1. ЗПП).

4. Процесне йрешйосшавке које се шичу

йреgмеша сйора

1З16. Следећи услови се тичу предмета спора

:
1) непостојање раније започете парнице између истих
странака са истим
nредметом спора- забрана двоструке литиспен
денције (члан 279. т. 3. ЗПП),
2) непостојање правноснажне пресуде у истој правној ствари између ис­
тих странака (члан 279. т. 4. ЗПП),
З) непостојаље правног интереса за тужбу (члан
279. т. 6 ЗПП),
4) постојање туживости субјективног права.

5. ОсШале йоgеле

1З1 7. Процесне претпоставке могу да буду ойшш

е и йосебне. 398 Опште про­
цесне претпоставке су оне које важе у свакој
парници. Постојањ~ посебних
процесних претпоставки је услов за покретањ
е посебних парница, ступаље у
поједине стадијуме парнице или за предузимаље
одређених парничних радњи.
1З18. На пример, вредност предмета спора
изнад 500.0 00 динара је посе­
бна nроцесна претnоставка за допуштеност за подн
ошење ванредног правног
лека- ревизије (члан З94. ст. 2. и З. ЗПП). Даље, за подизаље тужбе за ут­
врђење, тужилац мора да има посебан правни
интерес. Такође, парница за
издавање платног налога покреће се само када
постоји веродостојна исправа
(члан 45З. ЗПП).

1З19. Процесне претпоставке могу да буду и йози

Шивне и неiашивне. 399 По­
зитивне процесне nретпоставке су чињенице
које морају да постоје да би суд
могао да се упусти у расправљање и одлучива
ње о предмету спора. Под нега­
тивним процесним претnоставкама се подра
зумевају оне чињеница чије по­
стојање пvедставља сметњу за расправљање и одлу
чивање о тужбеном захтеву.
1З20. Највећи број процесних претпоставки које се
тичу предмета спора су
негативно формулисане.

398 Schilken, бр. 257; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 536.

399 Rosenberg!SchwaЬ!Gottwald, стр. 537; Rechb erger/S imotta
, бр. 364.
Део други: Парнични йосШуйак 279

1321. Према дужности суда да пази на процесне претпоставке разликују се

айсолуШне и релаШионе.'100 Апсолутне су оне на које суд пази ех officio, и то све
до nравноснажног окончања парнице, док релативне суд узима у обзир само
по nриговору странке и то, по правилу, само до одређеног процесног момен­
та у парници.
401
Већина процесних претпоставки су апсолутне. Изузетак су,
на пример, претпоставке које се тичу месне надлежности суда (месна надле­
жност, осим искључиве; постојање арбитражноr споразума и споразума о ме­
сној надлежности).
1322. Процесне сметње могу да буду неоШклоњиве или оШклоњиве. 402 Не­
достатак апсолутне надлежности суда, одсуство међународне надлежности до­
маћеr правосуђа, права на вођење спора, правног интереса за подизање тужбе,
постојање парнице која се већ води о истој правној ствари између истих стра­
нака или постојање правноснажне пресуде (судског поравнања) у истој правној
ствари између истих странака, представљају неотклоњиве процесне сметње за
даљи ток парнице. Остале процесне сметње се могу отклонити.

1323. Тако, ако је тужба неуредна суд ће је вратити тужиоцу да је уреди

и поново поднесе у одређеном року (члан 278. и 103. ЗПП). Ако се недоста­
так постојања странке може отклонити, суд ће позвати тужиоца да изврши
потребне исправке у тужби (члан 278. и члан 78. ст. 1. ЗПП). Када парнично
неспособна странка нема законског застунника суд ће затражити од органа
старатељства да јој постави стараоца или ће предузети неке друге мере да би
обезбедио уредно заступање (члан 78. ст. 2. ЗПП). Стварно или месно нена­
длежни суд коме је поднета тужба неће донети решење о њеном одбациваљу,
већ доноси решење којим се оглашава ненадлежним и по правноснажности тог
решења предмет уступа надлежном суду (члан 17, 20. и 21 . ЗПП).

V. ЗНАЧАЈ ПРОЦЕСНИХ ПРЕТПОСТАВКИ

1. МоменаШ оцене йосШојања и оgлука cyga

1324. Суд испитује постојаље процесних претпоставки in limine litis већ
приликом йреШхоgноi исйиШивања Шужбе (члан 277, 278. ЗПП). Ако нађе да
постоји сметња за даље вођење поступка која је отклоњива (постојање стран­
ке, страначке или парничне способности, неуредност тужбе), суд предузима
мере да се овакви недостаци отклоне (обавештење органа старатељства - члан
78. ЗПП; отклањање пропуста у садржини тужбе- члан 103. ЗПП).
1325. Ако се ради о неотклоњивој процесној сметњи:
1) недостатку апсолутне надлежности,

400 Habscheid, бр. 363; Rechberger/Siпюtta, бр. 372.

401 Релативне nроцесне nретnоставке називају се jow и iiроцесним смеШњама. В. Musielak, бр.
133; $cl1ilken, бр. 327. На жалост, основа за овакву дистинкцију у нашем nраву нема.
402 Rosenberg/SchwaЬ/Gott\vald, стр. 537.
280 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

2) прекорачењу рока за подизаље тужбе,

З) постојању литиспенденције,
4) постојању res iudicata (правноснажне пресуде или судског поравнања) ,
5) непостојању правног интереса,
суд тужбу одбацује као недопуштену (члан 279. ЗПП).
1326. Када питање које се тиче постојаља, односно непостојаља неке од
процесних претпоставки није сасвим јасно, тужба се доставља на одговор (члан
280. ЗПП) , а о процесним претпоставкама се одлучује било на припремном
рочишту за главну расправу (члан 291. ЗПП) или, пак, на рочишту за главну
расправу (члан 302. ЗПП).
1327. Суд је дужан, дакле, да са странкама йосебно расправља о постојању,
односно непостојаљу процесних претпоставки, па да и изводи доказни посту­
пак о чињеницама на којима се оне заснивају (члан 291. ст. 1. ЗПП).

1328. О постојаљу или непостојаљу неке од процесних претпоставки, суд

одлучује увек решењем на које йосебна жалба није gозвољена (члан 291. ст. 4,
члан 302. 3. ЗПП). Он може, да одлуку о постојаљу процесних претпоста­
ст.
вки одложи, те да о њима одлучи заједно са главном ствари (члан 291. ст. 3,
члан 302. ст. 2. ЗПП). Изузетак је приговор туженог о непостојаљу месне на­
длежности суда .

2. Нужносш йосшојања йроцесних йрешйосшавки

1329. Да би суд могао мериторно да одлучи, нужно је да процесне претпо­

Ово је нарочито
403
ставке постоје у моменту када је fлавна расйрава закључена.
важно у погледу приrовора res iudicata и забране двоструке литиспенден·ције,
који нису сметља за даље вођеље поступка, када отпадну чак и по поступку по
редовним правним лековима.
404
Ово, међутим, не умањује значај правила да
nроцесне nретпоставке морају да постоје у свакој фази поступка, те да на њих
405
суд пази по службеној дужности.
1330. Од овог правила постоје следећа одступаља: 1) за постојаље дирек­
тне међународне надлежности домаћеr суда довољно је да је она дата у момен­
ту почетка тока парнице (perpetuatio iurisdictionis) (члан 81 . ЗРСЗ), док касније
може и да отпадне (в. , међутим, члан 16. ЗПП); 2) за постојање месне надле­
жности је довољно да постоји у моменту када је тужба поднета суду (perpetua-
tio fori ) (члан 15. ЗПП) .
1331. Ако се појаве недостаци у п огледу постојања странке, страначке и пар­
ничне способности, тужба се не одбацује, већ се, напротив, поступак прекида
( члан 214. ЗПП) .

403 Rechberger/Simotta, бр. 375; Grunsky, бр. 132; Zeiss, бр. 262; Schilken, бр. 333; Rosenberg
/SchwaЬ/Gottwald, 96 В 4.
404 Grunsky, бр. 132; Zeiss, бр . 262 са даљим примерима; Jauernig, 33 В 7.
405 Schilken , бр . 332; Grunsky, бр. 132; Rechberger/Simo tta, бр. 374; Musielak, бр. 133.
Део други: Парнични йосШуйак 281

3. Послеgице неgосШаШка йроцесних йреШйосШавки

1332. Ако је суд одлучио мериторно и поред тога што су постојале про­
цесне сметње, таква ја одлука ништава и може да се побија редовним (на при­
мер, жалба на пресуду - члан 361. ст. 1. т. 2, 9. и 10. ЗПП)> као и ванредним
правним лековима (на пример, ревизија против пресуда- члан 398. ст. 1. т. 1.
ЗПП, предлог за понављање поступка- члан 422. ст. 1. т. 2. ЗПП).

1333. Када се ради о неотклоњивим процесним сметњама, тужба ће се од­

бацити и у поступку по жалби на првостепену пресуду (члан 376. ЗПП). Обр­
нуго, када су у питању отклоњиве nроцесне сметње, тужба се не одбацује, већ
се првостепена пресуда само укида, а nредмет враћа првостепеном суду како
би се у новом поступку отклонили сви процесни недостаци.

1334. Видели смо да се о постојању, односно непостојању процесних прет­

поставки расправља, те да се о њима спроводи и доказиваље. Поставља се
питање, колико је целисходно, са становишта процесне економије, изводити
доказиваље о постојању процесних претпоставки, када је очигледно да је ту­
жбени захтев неоснован. Питање је, дакле, може ли суд мериторно да одлучи
406
и када постоје процесне сметње.
Пример : Т тужи лист А због наводне nовреде nрава личности за накнаду штете. На
nрипремном рочишту суд nосумња да је Т парнично сnособан, док је веh
nриликом nретходног испитивања тужбе уrврдио да се наводи изнети у ли­
сту уоnште не односе на Т.

1335. Дакле, у горњем примеру суд би могао веома лако да одбије тужбени
захтев као неоснован, док би ради доказивања постојања, односно непосто­
јања парничне способности морао да изводи доказе (на пример, вештачење).
О претходном проблему постоје разна сх:ватања. Исnравно је> ме­
407
1336.
ђутим, да је суд дужан да йреШхоgно оgлучи о йосШојању йроцесних йреШйо­
сШавки, пре него што се упусти у расnрављање о главној ствари. Наиме, ме­
408

риторном одлуком против странке која није парнично способна, доiШiо би до

nовреде основних начела парничног nоступка (audiatur et altera pars) због ко­
јих би пресуда била ништава.
Изузеци 409 би могли да постоје једино у погледу nретnоставки које
1337.
се тичу туживости субјективног права и постојања правног интереса за ту­
жбу, као и код одређења месне надлежности суда (на пример, forum loci con-
када би њихово утврђење имало за nоследицу не­
tractus, fot·um loci solutionis)
сразмерно ангажовање суда, а јасно је да би тужбени захтев требало одбити
као неоснован.

406 О томе ближе Musielak, бр . 143; Zoller/Greger, бр. 8 за § 280; Zeiss, бр. 264 са пуно даљих
навода; Rosenberg/Sch\vaЬ/Gott\vald, 96 В 6; Schilken, бр. 335 са пуно даљих. навода.
407 Упор. уместо свих Roseпberg/Sch,vaЬ/Gotмo.ld, 96 В 6.
408 Zeiss, бр. 266; Schilken, бр. 335.
409 Упор. уместо свих Steii1/Jonas/Schuma11, бр. 327 за увод; Mнsielak, бр. 138 са даљим наводима.
282 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраао

VI. РЕДОСЛЕД ПО КОМЕ СЕ ВРШИ ИСПИТИВАЉЕ

ПРОЦЕСНИХ ПРЕТПОСТАВКИ

1338. Закон не nредвиђа редослед no коме суд треба да исnитује nроцесне

претпоставке. О овоме у теорији постоје различита мишљења.'110 У пракси про­
блем нема већег значаја. 411
1339. О редоследу испитиваља недостатка процесних претпоставки nо­
стоје два схватаља: йрво4 12 држи да не постоји никакав редослед по коме би суд
проверавао да ли су испуњене процесне претпоставке .

1340. По gpyioм, постоји фиксан редослед испитиваља постојања проце­

сних сметњи. 413 У пракси судова се усталило да се најпре испитује уредност ту­
жбе. У теорији се исправно сматра да о непостојаљу, односно постојаљу про­
цесних претпоставки може да одлучи само надлежан суд:114

1341. Стога, прИЈПU<ом испитиваља редоследа постојаља, односно непосто-

јаља процесних претпоставки требало би се придржавати следећег редоследа:ш
1) уредност тужбе,
2) апсолутна надлежност суда опште надлежности,
3) постојаље директне међународне надлежности,
4) одсуство имунитета туженог,
5) постојаље стварне и месне надлежности,
6) постојаље странке,
7) страначка и парнична сnособност,
8) процесна легитимација,
9) туживост субјективног права,
1О) nриговор забране двостр)'I<е литиспенденције и nресуђене ствари,
11) постојање правног интереса за тужбу,
12) непостојање осталих процесних сметљи, као што је то сnоразум о ар­
битражи и сл.

Наиме, nрвенствено испитиваље под тачкама од 1. до 5. се подра­

1342.
зумева, јер о недостатку осталих процесних претпоставки мора да одлучи само
за то наgлежан cyg. За оддуку о процесним сметљама од тачке
9. и даље мора
да испуне nроцесне претпоставке које се тичу странака, јер би у суnротном било
повређено начело љиховог обавезног ·обостраног саслушаља.

410 В. Rosenberg/SchwэЬ/Gottwald, стр. 540 и сл.; П оэни.ћ/ Ракић-В одннслић, 26; Musielak, бр.
136; Lti.ke, бр. 153; Zeiss, бр. 268.
411 Rechberger/Simotta, бр. 381; Thomas/Putzo, бр. 14 исnред§ 253.
412 У том смислу Rechberger/Simotta, бр. 381 и СтаКI<овић, стр. 60.
413 Zeiss, бр. 268; Schilken, бр. 335.
414 Jauernig, 33 V Yl; Habscheid, бр. 366.
415 За остала схватања Упор. Habscheid, бр . 366; Musielak, бр. 135; Grunsky, бр. 132; Zeiss, бр.
261; Liike, бр . 153; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwal d, стр. 540.
Део други: Парнични йосШуйак 283

§ 28. НАДЛЕЖНОСТИ САСТАВ СУДА

У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

I. ПОЈАМ И ВРСТЕ СУДСКЕ НАДЛЕЖНОСТИ

Л иШераШура:

Bachmann, Der Gerichtsstand der unerlaubten Handlung im Internet, OeJZ, 1988,

s. 754; Haussl, Allgemeiner Gericћtsstand und Hauptwoћnsitz, AnwBl, 2001, s. 341;
Holzhammer, das Wesen der ausscbliesslicher GerichtssHinde, OeJZ, 1960, s. 561;
Hofmann-Wellenhof, Der allgemeine Gerichtsstand Minderjahriger, OeJZ, 1979,
s.365; Mayr, Die Delegation in zivilrechtlicheri Verfahren, JBl, 1982, s. 68; Fasching,
Abgrenzungs- und AnwendungsproЬleme beim Gerichtsstand des Erfiillungsortes,
in "FS Nagel", Mtinster, 1987, s. 26; Kurnik, Die Bedeutung des Begriffes "Wohл­
sitz" und "ordentlicher Wohnsitz", OeGZ, 1990, s. 10; Sitta, Der Vermбgensge­
richtsstand - eun verrufener Gerichtsstand, AnwBl, 1995, s. 786.

1. Појам
1343. Надлежност судова је уређена законом. Она значи круг nослова који
врши одређени суд.
416
Када је суд надлежан, он је и дужан да nоступа у одређе­
ној nравној ствари. За разлику од англосаксонских nравних система, надлежан
суд не сме да одбије да поступа у одређеној правној ствари, јер би то било су­
nротно праву на nравну заштиту.

2. ВрсШе наgлежносШи
1344. Разликујемо: l) аnсолутну, 2) међународну и 3) релативну надлежност. 417
1345. АйсолуШном надлежношћу (јурисдикција-судбеност) врши се раз­
rраничење делатности између ларничних судова и осталих државних органа
(в. члан 1. ЗПП).
1346. Међунароgна надлежност даје одговор на питање да ли је домаћи суд
надлежан да постуnа у конкретној nравној ствари. Правила о nостојаљу ди­
ректне међународне надлежности садрже норме ЗРСЗ (чланови 46-78).
1347. РелаШивном надлежношћу (комnетенција) се врши разrраничење
послова између домаћих судова. 418 Релативна надлежност је стварна, функцио­
нална и месна надлежност. 419

41 б Roseпberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 151, разликују надлежност у објективном и субјективном

смислу. Слично и Трива/Дика, стр. 257-258. В. и Zeiss, бр. 64; Rechberger/Simotta, бр. 97.
417 Ово је само једна од моrућих подела надлежности. В. Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 152;
Трива/Дика, стр. 258; Rechberger/Simotta, бр. 97; Jauerпig, стр. 31; Schilkeп, бр. 280. и даље.
418 Zeiss, бр. 65; Schilken, бр. 293; Rechberger/Simotta, бр. 97.
419 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 152; Rechberger/Simotta, бр. 97.
284 Александар Јаr<шиh: Грађанско йроцесно йраво

II. СТВАРНА И ФУНКЦИОНАЛНА НАДЛЕЖНОСТ

ли mepaiiiypa:

Fleiscl1nнщп,
Sachliche Zusta11digkeit bei Haupt - ttnd Hilfsaпtrag, NJW, 1993,
s. 506; Sсlшшалп,
Gt·undssatze des Streitwertsrecћts, NJW, 1982, s. 1257.
Ме~аровић. Надлежност у парннчним и извршном поступку, Гл. 1992/9-10;
Обрадовић, Надлежност nривредних судова, СП, 1993/4; Пак, Јурисдикција­
значај и nоследице, ПЖ, 1995/12; Живковић, Дилеме у погледу стварне
надлежности nривредних судова, СП, 1992/9.

1. Извори
1348. Материју стварне и функционалне надлежности судова у парни­
чном постуnку реrулише ЗУрС. Наиме одредбе ЗУрС о стварној и функцио­
налној надлежности (чланови 21-28) стуnиле су на снаrу тек 1. јануара 2007.
године. До тада су важила правила о стварној надлежности која су прописана
у ЗС (чланови 14-20).420

2. Појам
1349. Стварном надлежношћу (competentia тatione materiae) се расподељу­
је постуnање судова заснива према врсши сйорне сшвари. 421 Наиме, овде се за­
коном директно nредвиђа који ће од судова да постуnа као првостеnени: да ли
општински, окружни или трговински суд.

1350. У уnоредном праву се стварна надлежност судова одређује на основу

вредности nредмета спора. 422 Овај критеријум је доминантан и у ЗУрС. Ме­
ђутим, ЗС користи за разrраничење стварне надлежности судова nрвенствено
йpupogy йреgмеша сйора (competentia ratione cause), а за одређење надлежности
трговинских судова и својство nарничних странака (competentia ratione personae).
1351. Како у nравном систему РС постоје судови оnште надлежности и по­
себни судови (члан 10. ст. 1. ЗУрС), разликујемо, у оквиру стварне надлежно­
сти, надлежност врсте суда и стварну надлежност у ужем смислу.

3. Наgлежносш врсше cyga

1352. Правилима о надлежности врсте суда решавање сnорова се расnоде­
љује између суgова ойшШе наgлежносШи и йосебних суgова. 423 Дакле, овде се по­
ставља nитање да ли у првом стеnену суди суд опште надлежности или трго­
вински суд.

420 Види чл . 84 и 85 ЗуРС, са изменама и доnунама од 17. марта 2004. године ("Сл. гл. РС", бр.
29/2004).
421 Zeiss, бр. 67; Schilken, бр. 295; Rechberger/Simotta, бр. 98; Li.ike, бр. 85.
422 Тако, у Немачкој AG суди спорове чија је вредност до 5.000 евра, док LG суди спорове
чија вредност је виша од ове суме(§ 23. GVG). У Аустрији ова граница је 10.000 еура за
имовинскопр а вне спорове(§ 79. ЈН).
423 Ракић - Водинелић- ПОП, стр. 33-34.
Део други: Парнични йосШуйак 285

3.1. Стварна надлежност судова опште надлежности

1353. Судови опште наДЈiежности суде све грађанскоправнс спорове ( в. члан

1. ЗПП), осим када закон изричито предвиђа иадлежиост трговинског суда.

3.2. Стварна надлежност трговинских судова

1354. Стварна надлежност трговинских судова је уређена изричито у чла­
ну 24. ЗУ рС. НаДЈiежност трговинских судова nочива на генералном правилу.
Уз то ЗУ рС изричито ставља у надлежност ових судова и таксативно наброја­
не спорове.

3.2.1. ОйшШе йравило

1355. Да би се засновала надлежност трговинских судова неопходно је да

се испуне два кумулативно постављена услова.ш Први је субјективни (nерсо­
нални), а други објективни (nредмет спора).

1356. Субјективни услов се односи на својство странака у постуnку. Надле­

жност трговинског суда постОЈИ Једино ако су странке у постуnку привредни

субјекти. Шта се има сматрати ,,nривредним субјектом'', одређује се према

правилима материјалног nрава (ЗПД).

1357. Надлежност трговинског суда није спорна када су странке у посту­

пку предузећа , имаоци радњи и други појединци који у виду реrистрованог
занимања обављају привредну делатност. Субјективним критеријумом су обу­
хваћена и ,,друга правна лица'', као што су банке, финансијске организације,
осигуравајуће организације, као и правна лица из ванпривредне сфере, која
нису регистрована за обављање привредне делатности, али је могу узгредно
обављати.

1358. Трговински судови су, даље, надлежни да суде парнице у којима се

као странке јављају страни привредни субјекти (страна физичка и правна mща).
Надлежност овог суда се шири и на суйарничаре привредних субјеката ( ф~-tзи­
чка лица), премда они не испуњавају субјективни критеријум за заснивање на­
длежности трговинског суда.

Пример : Тужилац је осиrуравајућа организација која је по основу каска осиrурања на­

докнадила штету свом осигуранику (оштећеном), а као тужени су означени:
физичко лице (штетник) и осиrуравајућа организација, са којом је штетник
закључио уговор о обавезном осиrурању од одговорности за штету која на­
стане услед употребе моторног возила. За решавање спора је стварно надле ­
жан трговински суд. 425

1359. Даље, ЗУ рС изричито предвиђа да трговински суд није надлежан да

суди nарнице између аутономних покрајина (члан 24. ст. 1/а).

424 Правно схnатање Грађ. одељења ВСС од 17. маја 1993. г., ЗСО, књ. 25, св. l за 2000, стр. 260.
425 ВПС - Пж. 2964/2001, ЗСО, књ. 27> св. l за 2001, стр. 77- 78> ОДЈI. бр. 50.
286 Ллексшщnр Јnкшић: Грађанско йроцесNо йраао

1360. Објею:uив ни усл.ов се односи на правну природу спора. Спор, наиме,

мора да nотиче из "међусобних йривреgних оgноса". Ова синтагма се у судској
nракси тумачи изузетно широко.

1361. Овде, пре свега, спадају спорови који потичу из уiовора у йpuвpegu
(в. члан 25. 300). Уобичајено, привредни субјекти закључују привредне уго­
воре чији се предмет односи на њихову делатност. Али, то могу да буду и уго­
вори који су на било који начин везани за обављање регистроване привредне
делатности.

1362. Спор из међусобних привредних односа не мора да потиче само из

уговора, већ и из осталих извора облигација. За заснивање надлежности трго­
винског суда је довољно да спор има било какве везе са привредним пословањем.

1363. Такође, ова надлежност обухвата и спорове који произлазе било из

утоворне, било вануiоворне оgiоворносши за шШешу, ако је штета ,,произашла
из међусобног привредног односа или је у посредној вези са тим односом". 426
Ово нарочито важи за одговорност по culpa in contrahendo.
1364. Надлежност трговинског суда постоји и када се спор тиче права сво­
јине и других стварних йрава, када је спор везан за међусобне привредне односе.
Пример: Сувласништво на неnокретности на основу уговора о улаrању; 427 хиnотекар­
на тужба за намирење nотраживања које је настало из уговора у nривреди. 428

3.2.2. Осшали сйорови

1365. Трговински суд је, енумерацијом, надлежан да суди и следеће правне

ствари: 1) спорове који се односе на бродове, пловидбу на мору и унутрашљим
водама, као и спорови на које се примењује пловидбено право, осим споро­
ва о превозу путника; 2) спорове који се односе на ваздухоплове и спорове
. .
на коЈе се примењУЈе ваздухопловно право, осим спорова о превозу путника;

3) спорове који се односе на заштиту и употребу проналазака, узорака, модела,

жигова, фирме, техничких унапређења, знакова разликоваља, рачунских про-
. .
грама, затим спорове КОЈИ се односе на монополистичко деловање, нелоЈалну
. .
конкуренцИЈУ и шпекулациЈу, као и спорове из ауторских права, права репро-

дуктивних уметника, права умножавања, преснимавања и пуштања у промет

аудиовизуелних ауторских дела; 4) спорове о статусним променама у предузе­

ћима и другим правним лицима; 5) спорове поводом уписа у судски регистар
предузећа; б) спорове који настану у току или поводом поступака принудног
поравнања, стечаја или ликвидације; 7) спорове који настану у току и поводом
извршног поступка који се спроводи пред трговинским судом.

1366. У овим споровима, осим парница које произилазе из интелектуалне

својине, нелојалне конкуренције, монополистичких споразума и шпекулације

426 Правно схватање ВСС, ЗСО, књ. 25, св . 1 за 2000, стр. 261.
427 ВСЦГ , Р. бр. 4/2001, ЗСО, књ . 27, св. 1 за 2001 , стр. 81.
428 ВСС, Р. и 140/98, БВСС, бр. 3/1998, стр. 24-25.
Део друrи: Пар,.щLШU йосШуйак 287

(~-шан 15. ст. 1/ђ ЗС), стварна надлежност трговинског суда постоји без обзира
да ли је испуљен и субјеt<тивни критеријум.

3.2.3. РазiраничеН:Је сШоарне наgл.ежносШи између суgова

ойшtuе наgлежносШи и йiрiовинских cygooa йрема З УрС

1367. Надлежност трговинског суда постоји за (члан 24. ЗУ рС): 1) спорове

између домаћих и стран их привредних субјеката; 2) сnорове о ауторском пра­
ву о nраву индустријске својине под условом да својство странака имају nри ­
вредни субјекти; 3) спорове поводом извршења и обезбеђења одлука трго­
винских судова; 4) спорове поводом одлука изабраних судова које су донете
у парницама између привредних субјеката; 5) спорове који произилазе из nри­
мене ЗПД и других nрописа о организацији и статусу привредних субјеката, као
и сnорове који произилазе иэ примене прописа о приватизациЈи; 6.) спорове
о страним улагањима; 7) спорове о бродовима и ваздухопловима, пловидби
на мору и унутрашњим водама, сnорове у којима се примењује пловидбено
и ваздухопловно право, изузев спорове о nревозу путника; 8) спорове поводом
нарушавања конкуренције, злоупотребе монополског и доминантног положа­
ја на тржишту и закључења монополистичких споразума; 9) спорове о зашти­
ти фирме; 10) сnорове поводом уписа у судски регистар; 11) сnорове поводом
. .
стечаЈа и ликвидациЈе .

4. Сшварна наgлежносШ у ужем смш:лу

1368. Када је једанпуг одлучено који суд које врсте је надлежан да одлучује
у конкретној правној ствари, даље се разграничава надлежност између разли­
читих йрвосШейених суgова исШе врсШе. 429 Дакле, правила о стварној надлежно­
сти дају одговор на питање да ли је у првом степену надлежан општински или
окружни суд.

4.1 . Стварна надлежност општинских судова

1369. Општински суд је надлежан да суди у свим правним стварима, за чије
решавање није предвиђена надлежност окружног суда.

4.2. Стварна надлежност окружних судова

Окружни суд суди као првостепени незнатан број спорова (члан
1370. 22.
ЗУрС), и то:
( 1) спорове иэ ауторског права, спорове из права индустријске својине
(парнице које се односе на заштиту или употребу проналазака, узорака, мо­
дела или жигова) и спорове из права на употребу фирме.
(2) спорове ради исправке информација објављених у средствима јавног
информисања.

429 Rechberger/Simotta, бр. 98; Позниh/Ракић -Водинелиh, бр. 138; Musielak, бр. 41; Zeiss, бр. 67;
Ltike, бр. 85.
288 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

4.3. Разrраничење стварне надлежности између

општински:х и окружни:х судова према ЗУ рС

1371 . Критеријум за разграничење стварне надлежности општинских и ох< ­

ружних судова није само правна природа спора, већ и његова вредност. Тако,
и даље за општинске судове важи генерално правило да решавају све спорове
(члан 21. ЗУрС).
1372. Окружни су, пак, надлежни да у првом степену суде (члан 22. ЗУ рС) :
1) све грађанскоправне спорове у којима вредност предмета спора омогућује
изјављивање ревизије, 2) патернитетске и матернитетске спорове, 3) спорове
о ауторским и сродним правима, 4) спорове о правима индустријске својине,
5) спорове о заштити права личности, као и спорове о накнади штете због
повреде права личности, 6) спорове о објављивању исправке информације
и одговора на информацију, 7) спорове поводом штрајка,
8) спорове поводом
колективних уговора који нису решени пред арбитражом, 9) спорове поводом
обавезног социјалног осиrурања за које није надлежан други суд, 1О) спорове
поводом матичне евиденције и 11) спорове поводом избора и разрешења ор-
. .
гана правног лица за КОЈе НИЈе надлежан други суд.

5. Функционална наgлежносш

1373. Институтом функционалне надлежности регулише се суђење йо ин­

сшанцама у истој правној ствари. 430 Дакле, када су правила о стварној надле-
. .
жности решила питање КОЈИ суд у конкретноЈ правНОЈ ствари ОдлучуЈе у првом
. .
степену, правила о функционалној надлежности одређују који ће суд у тој ис­
тој правној ствари поступати у другом степену, а који у поступку по ванре­
дним правним лековима.

1374. Када је општински суд надлежан у правом степену, у другом је на­

длежан окружни (члан 22. ст. 2 т. 2. ЗУрС),
2) када је окружни суд надлежан у првом степену, у другом је надлежан
апелациони Врховни суд (члан 23. ЗУрС).
3) када је трговински надлежан у првом степену, у другом је надлежан Ви­
ши трговински суд (члан 25. ст. 1. ЗУрС).
1375. У поступцима по ревизији и захтеву а заштиту законитости одлучује
увек Врховни суд (члан 17. ст. 1. т. 1/б ЗУрС).

1376. ЗУрС уводи апелационе судове који одлучују у другом степену по

жалбама на одлуке општинских и окружних судова (члан 23. ЗУрС). Остала
правила о функционалној надлежности су непромењена.

430 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 154; Трива/Дика , стр. 270.

Део други: Парнични йосШуйак 289

III. МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ

ЛиШераШура:

Braun, Die. Gerichtsstandvereiпbarung nach § 36, 37 ZPO, NJW, 1989, s. 2713;

Fischer, Vermogensbelegeпheit als Zustandigkeitsgrund, ZZP 97 (1984), s. 46; Fri-
cke, Neues vom Vermogensgerichtsstand, NJW, 1992, s. 3066; Gessaphe, Die kran-
kelnde deutsche Adhesionsverfahren und sein franzosischer Widerpart der actioп
civile, ZZP 112, (1999), s. 3; KrUgermayer-Kalthoff/Reutershan, Honorarklagen-
ortliche Zustandigkeit der Gerichte bei der Geltendmachung freiЬeruflicher Ta-
tigkeit, MDR, 2001, s. 1216; Prechtel, Der Gerichtsstand des Erftillungsortes bei
anwaltlichen Geblihrenforderungen, NJW, 1999, s. 3617; Siemon, Der Gerichtsstand
fiir anwaltliche Honorarklagen. MDR, 2002, s. 366; Spellenberg, Ortliche Zustiin-
digkeit kraft Sachzusammenhangs, ZVglRW, 1880, s. 89; Spellenberg, Orltiche
Zustandigkeit bei Anspruchskonkur.renz und kraft Sachzusammenhangs, ZZP 95
(1982), s. 17; Spikћoff, Gerichtsstand des Sachzusammenhangs und Qualifikation
von Anspruchsgrundlagen. ZZP 109 (1996), s. 493; Ziegenhain, Der Gerichtsstand
des Vermogens im Spannungsfeld zwischen Volkerrecht und deutschem interna-
tionalen Prozessrecht, NJW, 1992, s. 3062.

1. Појам
1377. Правилима о месној надлежности право одређује се дужност ствар­
но надлежног суда да поступа у одређеној правној ствари територијално (com-
petentia ratione loci).
1378. Критеријуми за одређење месне надлежности се темеље са стварном
везом парнице са територијом одређеног суда и огледају у вези између пар­
нице и подручја на коме се простире одређени суд. 431 Понекад се територијал­
но разграничење надлежности врши на основу везе КОЈе парничне странке има­

ју са територијом суда (субјекШивни криШеријум), а понекад на основу везе које

предмет спора има са територијом суда (објекШивни криШеријум).
1379. Опредељење законодавца за објективни или субјективни критеријум ·
се темељи на вредновању интереса странака у парници. Тако, ако су у питању
брачни, породични, патернитетски и слични спорови у којима је тангиран ин­
терес лица која уживају виши степен правне заштите (малолетници и сл.), тада
се месна надлежност одређује на основу субјективног критеријума. Уз то, ола­
кшава се положај тужиоца и отвара се моrућност да поднесе тужбу пред неко-
лико форума.
1380. С друге стране, ако се ради о интересима правне сигурности, месна

надлежност се радије одређује на основу везе предмета спора с територијом

суда, јер се на тај начин обезбеђује да се спор решава пред субјективно неутрал-
ним форумом.

431 Musielak, бр. 43; Rosenberg/Scl1waЬ/Gottwa.ld, стр. 171.

290 Александар Јакшић: Грађа.нско йроцесно йраво

2. ВрсШе

1381. Правило је да се месна надлежност уређује законом (jorum legale)

(З ПП ). Изузетно, могуће је да странке о месној надлежности сачиие уговор
(jorum pt·orogatum). Такође, у изузетним ситуацијама и сам суд може да одреди
месно надлежан суд (jorum judicale).
1382. Месна надлежност (форум) се дели на oйtu~y и йосебну:ш Пред су­
дом ойшшеi форума може се водити свака парница, осим када је то законом
изричито искључено. Пред йосебне форуме могу се изнети само законом од­
ређене парнице, одређене према предмету спора. За мноштво парница, дакле,
отвара се поред општег још и посебан форум. Стога, овакви форуми се нази­
вају и елекшивним, јер тужилац може да бира да ли ће да поднесе тужбу суду
оnштег или посебног форума.
Пример: С, чије је пребивалиште у Београду, повреди А у Крагујевцу. А може да бира
да ли ће тужбу за накнаду штете против С да поднесе оnштинском суду у Бео­
граду (општи форум) или општинском суду у Крагујевцу (посебан форум).

3. Ойшша месна наgлежносш (forum generak)

1383. У ЗПП важи опште прихваћено правило (actor sequitur forum rei). 433
Дакле, општа месна надлежност се заснива nрема томе где се налази йребива­
лишше, оgносно сеgишше шуженоi (члан 40. ст. 1. ЗПП).
1384. Правнополитичко оправдање За ово правило је у томе што важи прет­
поставка да субјективна права нису повређена. Парничење nовлачи за собом
значајне трошкове. Ако тужилац сматра да има какво право према туженом,
правично је да анrажује своја средства и поднесе тужбу суду на чијем подручју
се налази пребивалиште туженог. Друго, овакво решење налаже и принцип
равноправности странака у поступку. Тужени улази у парницу противно сво­
јој вољи, по тужби тужиоца. Стога је и правично да се успостави иницијална
процесна равнотежа тиме што ће тужилац да поднесе тужбу на чијем подручју
туже ни има пребивалиште. 434

Где се налази пребивалиште, односно седиште туженог уређено је

1385.
материјалноправним прописима (ЗПБГ 75 и ЗПД). Претпоставља се, међутим,
да се седиште правног лица налази у месту у коме се налазе његови органи

управљаља (члан 41. ст. 2. ЗПП).

1386. ЗПП прати трендове у упоредном праву, 435 тако да одређује да тужба
може да се nоднесе и суду где тужени има тзв. реgовно (шријни) боравишШе

432 Упор. Ltike, бр. 86; Rosenberg!SchwЬ!Gottwald, стр. 172; Musielak, бр. 45; Jauernig, стр. 32;
Zeiss, бр . 77, 79.
433 В.§ 12. dZPO; § 65. OJN.
434 В. ближе Musielak/Schmidt, бр. 1 за§ 12; Jauernig, стр. 33.
435 Упор. Rosenberg/SchwaЬ!Gottwald, стр. 174; Rechberger/Simot ta, бр. 111/2 и даље; Schilken,
бр. 311; Б. и§ 20. dZPO; § 66. OJN.
Део други: Парнични йосШуйак 291

(residence haЬituelle). У таквој ситуацији, поред суда на чијем подручју тужени

има пребивалиште, оnште месно надлежан је и онај суд на чијој територији се
налази његово редовно боравиште (члан 40. ст. 3. ЗПП). Надлежност је, дакле,
из угла гледања тужиоца, елективна.

1387. Реgовно боравиште је место у коме се налази центар животних ин­

тереса једног лица. Његово постојање се не утврђује на основу nостојања на­
436

мере да се у једном месту трајно живи (animus semper vivendi), већ на основу
намере да лице одређено место сматра као центар својих активности (animus
manendi).
1388. Уобичајено боравиште се разликује и од nребивалишта и обичног
боравишта. Од nребивалишта се разликује по одсуству субјективног елемента
(намера да у одређеном месту стално живи), док се од обичног боравишта ра­
зликује по томе што је лице везано за одређено место тиме што се у њему на­
лази центар његових активности. Као nример за редовно боравиште можемо
навести место у коме једно лице (в·ан свог пребивалишта) студира, издржава
казну затвора, обавља привредну делатност и сл.
1389. Да би се општа месна надлежност засновала према редовном бора­
вишту туженог није довољно само то да тужени у одређеном месту борави
дуже времена. Неопходно је да се према околностима конкретног случаја мо­
же nретnоставити да ће тужени и у будуће на орређеном nодручју имати ре­
довно боравиште. Другим речима, неће постојати општа месна надлежност
суда на чијем nодручју тужени има редовно боравиште, ако се може узети да
ће тужени у кратком временском периоду то место напустити. 437
Пример: ( 1) Ако туже ни обавља привредну делатност ван свог пребивалишта, али је
започео поступак за окончање или премештај својих активности, опште ме­
сно надлежан је суд на чијем подручју се налази његово пребивалиште, а не
и суд на чијој територији тужени има редовно боравиште.
(2) Студент студира ван свог пребивалишта, али се очекује да га напусти, јер
треба ускоро да диnломира.

1390. Изузетно општа месна надлежност се може засновати и на Борави­

шШутуженог физичког лица. То је моrуће само када тужени нема пребивали­
ште на територији Републике Србије или неке друге државе (номади, беску­
ћници, циркуски актери и сл. - члан 40. ст. 2. ЗПП).
1391. П осебно правило за усnостављаље оnште месне надлежности важи
за држављане РС који живе у иностранству, где их је на службу или на рад упу­
тио државни орган или nравно лице. Тада се општи форум заснива на nосле­
дњем nребивалишту туженог у РС (члан 42. ЗПП).

1392. Оnшти форум се nримењује и за заснивање надлежности када у nар­

ници учествују тзв. материјални суйарничари. То су лица која се налазе у по-

436 В. уместо свих Rechberger/Simotta, бр. 111/2.

437 Према аустријској судској пракси ово време износи око б месеци. В. Rechberger/Siшotta,
бр. 111/2 са даљим наводима.
292 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

гледу предмета спора у правној заједници (сувласници), односно чија права

и обавезе проистичу из истог чињеничног и правног основа (више штетника
причини штету оштећеном на основу истих чињеница- члан 199. ст. 1. тач. 1.
ЗПП). Тужба против свих материјалних супарничара може да се поднесе оном
суду који је месно надлежан само за једног од њих.

4. Посебна месна наgле:жносш (forum speciale)

Посебна месна надлежност4'8 може бити: искључива, алтернативна
1393.
(елективна) и помоћна.'439
4.1. Исюьучива месна надлежност (forum exlusive)
1394. Искључива месна надлежност уклања могућност да се парница води
пред било којим другим стварно надлежним судом (члан 39. ст. 1. и члан 64.
ст. 1. ЗПП). Тужилац не може да поднесе тужбу суду оnштег форума, већ само
суду који је искључиво надлежан.

1395. ЗПП предвиђа свега четири случаја искључиве месне надлежности:

(1) спорови о непокретностима, (2) спорови о ваздух:оплову и броду, (З) спо­
рови из односа са војним јединицама и војним установама и (4) спорови у из­
вршном и стечаЈном nоступку.

4.1.1. Сйорови о нейокрешносшима

1396. За спорове чији су предмет nраво својине или друга стварних права
на непокретностима, сметање државине или закуп на непокретности, искљу­

чиво је месно надлежан суда на чијем подручју се та непокретност налази

- forum rei sitae (члан 50. ст. 1. ЗПП). Ако се непокретност nростире на по­
дручју два или више суда, свакИ од њих може да буде месно надлежан (члан 50.
ст. 2. ЗПП).
Ако се парница води поводом стварних службености, искључиво
месно надлежан ће бити суд на чијем подручју се налази nослужио добро.

1397. Пред овим форумом морају се подићи тужбе за утврђење права сво­
јине или права службености- реи виндикациона тужба (actio rei vindicatio),
тужба којом тужилац (сопственик-држалац) непокретности тражи од туженог
да престане са радњама узнемиравања (actio negatoria), тужба којом се захтева
престанак ометаља у вршењу права службености (actio confessoria), те хипо­
текарна тужба (actio hypothecaria).440
1398. За парнице које се воде nоводом стицања стварног права на непо­
кретности, не постоји искључива месна надлежност суда.

438 У уnоредном праву не nостоје значајна одстуnања у погледу успостављања посебних

форума. В. уместо свих Rosenberg/SchwaЬ!Gottwald, стр. 175 и даље; Rechberger/Simotta, бр.
113 и даље;Habscheid, бр. 219.
439 Упор. Трива/Дика, стр. 272.
440 Zeiss, бр. 83; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 178; Lti.ke, бр . 87.
Део други: Парнични йосШуйак 293

Пример : У парници која је покренута тужбом за извршење уговора о преносу права

својине на непокретној ствари, 441 или тужбом за раскид или поништење уго­
вора којим се врши промет непокретности, 442 постојаће надлежност општеr
форума.

1399. Када је реч о закупним односима на непокретности, искључива ме­

сна надлежност суда на чијем се подручју непокретност налази, важи за све
парнице које се воде поводом права и обавеза из уговора о закупу, при чему
је ирелевантно да ли је реч о стварноправним или облиrационоправним за­
хтевима.443

4.1.2. Сйорови о вазgухойлову и броgу

1400. У парницама које се воде о праву својине и другим стварним прави­

ма на ваздухоплову, поморском броду и броду унутрашње пловидбе, као и у
споровима из закупних односа на ваздухоплову и броду, искључиво је месно
надлежан суд на чијем се подручју води уписник у који је ваздухоплов, одно­
сно брод уписан (чл. 51. ст. 1 ЗПП) .

4.1.3. Сйорови из оgноса с војним јеgиницама

и војним установама

1401. Када се парница води против Реnублике Србије, а спор је настао из

. . .
односа тужиоца с ВОЈНОМ Јединицом, или ВОЈНОМ установом, искључиво Је ме-
.
сно надлежан суд на чијем се подручју налази седиште команде војне једини­
це, односно установе (члан 55. ЗПП). За успостављаље ове надлежности, ире­
левантан је nредмет спора (деликт, радни однос и сл.).

4.1.4. Сйорови у извршном и сШечајном йосШуйку

1402. Када је спор настао у току и поводом судског или административног

извршног постуnка, односно у току и поводом стечајног поступка, закон пре­
двиђа искључиву месну надлежност суда на чијем се подручју налази суд који
спроводи извршни, односно стечајни поступак, односно суд на чијем се по­
дручју спроводи административно извршење (члан 57. ЗПП).
4.2. Алтернативна (елективна) надлежност
(jorum electivum)
1403. Видели смо да код постојања елективне надлежности тужилац може
да бира да ли ће тужбу да nоднесе суду оnште или, пак, суду посебне надле­
жности (члан 39. ст. 2. ЗIIll). Овај избор се чини у моменту nодношења тужбе
суду и он је тада конэумиран. 444
Наиме, видели смо да у nарничном поступку

441 Саве, Ген 12/94, ЗСО, књ. 19, св. 1 за 1994. годину, стр. 156.
442 Саве, Ген 5/94, ЗСО, књ. 19, св . 1 за 1994. годину. стр. 159.
443 Rosenberg/SchwaЫGott\vald, стр. 176.
444 Zeiss, бр. 109.
294 Александар Јакшиh: Граlјанско йроцесно йраво

важи принциn perpetнatio [01-i (члан 15. ЗПП), према Ј<оме суд већ по пријему
тужбе ех оцељује своју надлежност на основу околности које постоје
officio
у том моменту. Каснија промена чињеница на којима је надлежност заснована
нема за nоследицу да надлежност отnадне. Напротив, надлежност се ,,окаме­
нила" усталила у моменту када је тужба поднета суду.
1404. Посебни елективни форуми важе за следеће спорове:

4.2. 1. Брачни и йороgични сйорови

о законском изgржавању

Браttни сйорови (спорови за утврђење постојаља, одн . непостојања

1405.
брака, парнице за поништење или развод брака) могу да се решавају nред
општим форумом или пред судом на чијем подручју су супружници имали
последње заједничко пребивалиште (члан 47. ст. 1. ЗПП).

У споровима за утврђивање или оспораваље очинсшва и машерин­

1406.
сШва тужилац је обично дете. Тада оно може да поднесе тужбу и суду на чијем
подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште (члан 49. ст. 1. ЗПП).
1407. Код
спорова за законско изgржавање тужилац може да бира између
општег форума, као и могућности да тужбу поднесе суду на чијем се подручју
налази његово пребивалиште, односно боравиште (члан 44. ст. 1. ЗПП) . Пра­
вило важи само за спорове поводом законског, не и уговорно
г издржавања.

4.2.2. СШварнойравни сйорови

1408. Када је реч о споровима због сметања државине на покретној ствари

парница за заштиту државине на nокретноЈ ствари може
се повести и пред су­
дом на чијем се подручју догодило сметање (члан 50. ст. 3. ЗПП). За сметање
поседа на ваздухоплову или броду форум је искључив и отворен пред судом на
чијем се подручју води уписник у који је брод, односно ваздухоплов уписан,
или пред судом на чијем се подручју догодило сметање (члан 51. ст. 2. ЗПП) .

4.2.3. Сйорови из наслеgнойравних оgноса

1409. До правноснажног окончања оставинскоr постуnка, за суђење у сnо­

ровима из наследноправних односа, као и у споровима о потраживањима
по­
вериоца према оставиоцу, може бити надлежан како суд опште месне надле­
жности, тако и суд на чијем се подручју налази оставински суд (члан 56. ЗПП) .

4.2.4. Сйориви из уlоворних оgноса

141 О.
Када куnац води парницу ради заштите права на основу iаранције
произвођача, поред општеr форума, тужилац-куnац може да заснује и надле­
жност суда који је опште месно надлежан за продавца (члан 46. ЗПП) .
1411. Спорови из уrоворних односа могу се изнети пред суд на чијем по­
дручју је обавеза настала (forum loci contractиs) (члан 52. ст. 2. ЗПП) или пред
Део други: ПарнuLtни йосШуйак 295

суд на чијем подручју се налази место изnршења обавезе (forum Loci solutionis)
(члан 52. ст. 3. ЗПП), али само под условом да је обавеза настала за време бо­
равка туженоr у РепуБлици Србији.

1412. Сnорови који се тичу плаћања по чеку или меници које поведу њи­
хови држаоци могу се водити и пред судом на чијој територији се налази ме­
сто које је на меници, односно чеку, означено као место плаћања ( trлан 58. ЗПП) .
1413. Спор може да се јави и из правних односа са пословном јединицом
каквог правног лица. Тада се тужба може поднети против правног лица, а пред
судом на чијој територији се налази пословна јединица правног лица (forum
filiale, члан 53. ЗПП). За заснивање надлежности је нужно да спор произилази
из правног односа са пословном јединицом правног лица. Ако се тужба под­
носи против физичкоr или правног лица које има седиште у иностранству,
форум филијале може да постоји само ако се предмет спора тиче обавеза које
су засноване у Републици Србији или се на њеној територији морају испунити
(члан 54. ЗПП).
1414. ЗПП садржи у члану 480. изузетно важно правило о надлежности
у привредним споровима за решавање спорова који потичу из уrоворних од­
носа (forum loci executionis). Тако, тужба за утврђиваље постојаља или непосто­
јања уговора, тужба за извршење или раскид уговора, као и тужба за накнаду
штете услед неизвршења уговора и пред судом на чијој територији је тужени,
на основу споразума странака, дужан да изврши уговор.

1415. Правило се примењује и за заснивање директне међународне надле­

жности.

4.2.5. Сйорови о накнаgи шШеШе

(forum loci delicti commissi)
1416. Осим пред општи форум, тужилац-оштећени може да поднесе ту­
жбу и суду на чијем подручју је извршена штетна радња, односно наступила
штетна последица (члан 45. ст. 1. ЗПП).
1417. Важно је нагласити да тужиоцу код дистанци оних деликата стоје на
располагаљу, заправо, три форума: општи, форум где је предузета штетна ра­
дња или код пропуштања, форум где је тужени био дужан да дела, те, најзад,
форум где је штетна последица наступила. Под местом наступања штетне по­
следице nодразумевано оно место где је штета погодила правом заштићено
добро, нс и индиректне штете . 445

1418. Када је штета наступила услед смрти или тешке телесне повреде овај
форум се протеже и на суд на чијем подручју се налази пребивалиште, одно­
сно боравиште тужиоца (члан 45. ст. 2. ЗПП).

445 Упор. Rechberger/Simotta, бр. 130; Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 17 за § 32;

Zoller/Vollkomer, бр. 17 за § 32.
296 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

1419. Fot·um loci delicti commissi важи

и када се парница води против орга­
низације за осиrурање ради накнаде штете трећим лицима на основ
у прописа
0 непосредној одговорности организације за осиrурање (члан 45. ст. 3. ЗПП))
као и у поступцима против регресних дужни
ка.

4.2.6. Сйорови из pagнux оgноса

(forum loci labor·is)
1420. Форум је
отворен за запосленог пред судом на чијем се подручју рад
обавља или се обављао (1.шан 59. ЗПП)) када се спор тиче права
и обавеза из
радног односа .

4.2.7. Имовинскойравни сйорови

(форум имовине)

Најефикаснији, али и најомраженији форум је забраљен по Регула

1421. ­
тиви Брисел бр. 1. Нарочито је значајан за вођење парница пред
домаћим судом
против странаца који немају домицил у домаћој земљи) али се ту налази
њихова
имовина.

1422.Могућ је само у имовинским споровима. Јавља се у два вида:

1) као
виндикациони форум (тужилац тражи предају ствари). Месно
је надлежан суд
где се ствар налази (jorum rei sitae). 2) као оnшти форум за све
имовинске спо­
рове (члан 52. ст. 1. ЗПП).
Пример: Т тужи С пред судом у Београду за накнаду штете
причињене деликтом у дру- ·
roj земљи или на територији неког дpyror суда. С поседује рачун у банци (имо­
вину) у Београду.

1423. Што се тиче места налажења потраживања) као дела

имовине ту­
женог, упамтити да Је место налажења новча
них потраживања у месту где се
налази пребивалиште) тј. седиште повериоца, а место налаж
ења неновчани.х
потраживања у месту где се налази пребивалиште, тј. седиш
те дужника.

4.3. Помоћна месна надлежност

(forum subsidiale)
1424. Понекада је јасно да йосШоји јурисgикција gомаћеi cyga)
али у конкре­
тном случају не може да се nримени нити једно правило о одређ
ењу месне на­
длежности. Тада се користи тзв. помоћна ( супсидијарна) надле
жност ради од­
ређеља месне надлежности домаћег суда.

1425. Помоћна надлежност се заснива на следећим чињеницама:

БоравишШу Шуженоi, када тужени нема nребивалиште на
1) територцји
Републике Србије (члан 40. ст. 2. ЗПП) .
2) йребивалишШу Шужиоца у споровима за законско издржавање (члан 44.
ст. 2. ЗПП) или месту налажења имовине туженог (члан 44. ст. 3.
ЗПП).
3) йослеg њем зајеgничком йребивалишШу супружника или йребивалишШу
Шужиоца у брачним сnоровима (члан 47. ст. 2. ЗПП).
Део други: Парнични йосШуйак 297

4) йребивалишШу или боравишШу Шужиоца у брачно-имовинским сnоро­

вима у време подношења тужбе (члан 48. ЗПП).
5) йребивалиtuШу Шужиоца у nатернитетским и матернитетским парница­
ма (члан 49. ст. 2. ЗПП).

4.4. Надлежност по споразуму странака

iforum prorogatum)
ЛиШераШура:
Ehricke, Gerichtsstandsvereinbarungen in allgemeinen Geschaftsbedingungen im
kaufmanischen Geschaftsverkehr, ZZP 111 (1998), s. 145; Fischer, Gerichtsstand-
svereinbarungen in AGB - gerichtliche Zustandigkeit und Verweisungen, MDR,
2000, s. 682; Geimer, Zustandigkeitsvereinbarungen zugunsten und zu Lasten Dri-
tter, NJW, 1985, s. 533.

1426. Пророгациони споразум је утовор странака којим се оне споразу­

мевају о месној надлежности суда.
446
Што се тиче њеrове правне природе,
пророrациони споразум спада у йроцеснойравне уiоворе. Пророгационим спо­
разумом се дероrира (укида) надлежност иначе месно надлежноr суда, те се
успоставља месна надлежност суда према избору странака.
1427. Није могућ споразум странака о стварној и функционалној наДле­
жности.

1428. Разликујемо изричиШ (prorogatio expresa) и йрећуШни пророгациони

споразум (prorogatio tacita). 447

4.4.1. ИзричиШа йророiација

(члан 64; ЗПП)

1429. Изричим пророгационим споразумом странке expressis verbis утова­

рају месну надлежност одређеног суда ("надлежан је суд у месту А").

1430. ЗПП допушта широке моrућности за закључење пророrационог спо­

разума. Он, наиме, није допуштен само у случајевима када закон предвиђа по­
стојање исюъучиве наgлежносШи.

1431. Од допуштености пророгационог споразума треба разликовати ус­

лове за његову йуноважносШ. Ови су уређени делом процесним нормама (оба­
везни састојци, предмет и форма), делом материјалним правилима (консенс,
мане воље и сл.). У погледу услова под којима је пророгациони споразум пу­
новажан, разл:икујемо пророгациони споразум и пророгациону клаузулу.

1432. Пророiациони сйоразум се закључује након што је спор настао. Сто­

га, странке морају да у пророrациони споразум одреде спор који суд треба да

446 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 182; Rechberger/Simotta, бр. 142; Habscheid, бр. 221; Tho-
mas/Putzo, бр. 1 за§ 38; Zoller/Vollkommer, бр. 1 за§ 38.
447 Zoller/Vollkommer, бр. 6 за§ 39; Thomas/Putzo, бр. 7 за § 39; Baumbach/Lauterbach/Albers
/Hartmann, бр. 2 за§ 39.
298 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

решава. Није довољно да је спор одредив, већ је, напротив, нужно да се одре­
ди nредмет спора .

Пророiачиона клаузула је инкорnорирана у nравни посао из којег би

1433.
спор могао да настане. Она, међутим, има независну nравну судбину од пра­
вног nосла у који је и~корnорирана, јер, видели смо, ради се о посебном уго­
вору са процесним деЈствима.

1434. За пуноважност пророгационе клаузуле је неопходно да је одређен

правни посао из којег могу да настану спорови који ће се решавати пред про­
рогираним форумом ("све спорове који могу да настану из овог уговора реша­
ваће суд у месту А"). Тзв. генерална пророгациона клаузула којом се предвиђа
надлежност суда за решавање свим спорова из свих правних односа који по­
стоје између странака није допуштена.
1435. За обе врсте изричите пророгације неопходна је йисмена форма. Фор­
ма је ad solemnitatem и ad probationem (члан 64. ст. 4. ЗПП), јер његово посто­
јање може да се доказује једино у писменој форми.

1436. ЗПП говори само о обичној писменој

форми (споразум мора да пот­
пишу обе странке). У пракси се, међутим, на форму пророгационог споразу­
ма аналогно примењују и правила о форми која важе за арбишражни сйоразум.
Тако, за његову пуноважност је довољно да је испуњена и тзв. ублажена пи­
смена форма. Дакле, nророгациони сnоразум не мора да буде садржан у једној
исправи.

1437. Основно gејсшво пророгационог споразума је процесноправно: деро­

гира се надлежност једног, а успоставља месна надлежност другог суда. Не би
требало сматрати да forum prorogatum успоставља искључиву надлежност про­
рогираног суда. Напротив, њиме странке додају уз општи и посебан форум
још један форум пред који могу да изнесу свој спор.

Закључење пророгационоr споразума је могуће све до момента док

1438.
не насшуйи лишисйенgенција. Наиме, члан 64. ст. 4. ЗПП nредвиђа да на овај
споразум може да се позива и тужени у одговору на тужбу, дакле након што
му је тужба достављена. 448
1439. Пророгациони сnоразум обавезује и све универзалне и сингуларне
сукцесоре странака. 449

4.4.2. ПрећуШна йророiација

(prorogatio tacita)
1440. До прећутне пророrације долази, по правилу. када тужени не истакне
приговор месне ненадлежности суда којем је тужилац поднео тужбу.' 150 Наиме,
видећемо, суд не nази по службеној дужности на месну надлежност, већ само

448 Суnротно ВЦЦ, Р. 207/99, БВСС, бр. 2/2001, стр. 50.

449 В. Rosenberg!SchwaЫGottwald, стр. 185; Zeiss, бр. 100; Ltike, бр. 89.
450 Schilken, бр. 323; Habscheid, бр. 222; Rechberger/Simotta, бр. 143; Thomas/PtJtzo, бр. 7 за §
39; Познић/Ракић -Водинелић, бр. 177.
Део други: Парничнu йосШуйак 299

по nриговору туженог. Ако тужени не nриговори најкасније на nрипремном

рочишту, или се упусти да расnравља о главној ствари на првом рочишту за
главну расправу, тада више нема места да се тужени nозива на недостатак ме­

сне надлежности (в. члан 20. ст. 1. ЗПП).

1441. Овакво уnуштање туженог у расправу у меритуму се сматра њеrовим
прећуrним nристаном на закључење пророгационоr споразума.

1442. Исто важи и у случају када постоји искључива месна надлежност,

на коју суд nази ех officio, али само до наведеног процесног момента (члан 20.
ст. 2. ЗПП).
1443. Прећуrна
пророrација може, за разлику од изричите, да измени и
стварну наgлежносШ суgова, али само у једном случају. Тако, ако се тужба nо­
днесе вишем суду, а не стварно надлежном нижем (дакле, окружном, а не оп­
штинском), тада је правило да се виши суд огласи ненадлежним и уступи
предмет стварно надлежном суду (в. члан 17. у вези са чланом 21. ЗПП). Али,
ово је моrуће само док се не о држи nрипремио рочиште, или ако оно није одр­
жан о, док се тужени на nрвом рочишту за главну расnраву не упусти у расnра­

вљање о rлавној ствари. Тада више виши суд не може да се огласи стварно не­
надлежним за nредмете из надлежности нижег суда првог степена исте врсте

(члан 17. ст. 2. ЗПП).

5. Оgре~ивање месне наgлежносши

og сШране вишеf cyga
1444. Месну надлежност може да одреди и сам суд. Он то може да учини
(1) делегацијом или (2) ординацијом надлежности.

5.1. Делеrација
У извесним случајевима иначе месно надлежан суд не може факти­
1445.
чки да постуnа у конкретној правној ствари или, пак, није целисходно да у њој
постуnа. Тада долази до делегације надлежности. Наиме, надлежност се йре­
носи са иначе месно надлежног суда на други суд. Делегацију надлежности врши
непосредно виши суд.

1446. Против решења о делегацији жалба није допуштена. 451

1447. Сходно разлозима за делегацију надлежности разликујемо нужну

и сврсисходну делеrацију.452

5.1.1. Нужна gелеiачија

(члан 61. ЗПП)

1448. До нужне делегације долази онда када иначе месно надлежни суд ус­
лед изузећа или искључења судије или из други.'\: разлога не може да поступа.

451 В. Поэнић/Ракић -Водинелић , бр. 179 са даљим наводима.

452 Rechberger/Simotta, бр. 154 и сл.; Rosenberg!Sch\vaЬ/Gothvald, стр. 187.
 Александар Јакшић: Грађанско йроt,есно йраво
298

решава. Није довољно да је спор одредив, већ је, напротив, нужно да се одре­
ди предмет спора.

1433. Пророiациона клаузула је инкорпорирана у правни посао из I<ојег би

спор могао да настане. Она, међутим, има независну правну судбину од пра­
вног посла у који је инкорпорирана, јер, видели смо, ради се о посебном уго-
вору са процесним дејствима.
1434. За пуноважност пророгационе клаузуле је неопходно да је одређен
правни посао из којег могу да настану спорови који ће се решавати пред про­
рогираним форумом ("све спорове који могу да настану из овог уговора реша­
ваће суд у месту А»). Тзв. генерална пророгациона клаузула којом се предвиђа
надлежност суда за решавање свим спорова из свих правних односа који по­
стоје између странака није допуштена.
1435. За обе врсте изричите пророгације неопходна је йисмена форма. Фор­
ма је ad solemnitatem и ad probationem (члан 64. ст. 4. ЗПП), јер његово посто­
јаље може да се доказује једино у писменој форми.
1436. ЗПП говори само о обичној писменој форми (споразум мора да пот­
пишу обе странке). У пракси се, међутим, на форму пророгационог споразу­
ма аналогно примењуј у и правила о форми која важе за арбишражни сйоразум.
Тако, за његову пуноважност је довољно да је испуњена и тзв. ублажена пи­
смена форма. Дакле, пророгациони споразум не мора да буде садржан у једној
исправи.

1437. Основн.оgејсШво пророгационог споразума је процесноправно: деро­

гира се надлежност једног, а успоставља месна надлежност другог суда. Не би
требало сматрати да forum prorogatum успоставља искључиву надлежност про­
рогираног суда. Напротив, њиме странке додају уз општи и посебан форум
још један форум пред који могу да изнесу свој спор.
1438. Закључење пророгационог споразума је могуће све до момента док
не насШуйи лиШисйенgенција. Наиме, члан 64. ст. 4. ЗПП предвиђа да на овај
споразум може да се позива и тужени у одговору на тужбу, дакле након што
му је тужба достављена. 448

1439. Пророгациони споразум обавезује и све универзалне и сингуларне

сукцесоре странака. 449

4.4.2. ПрећуШна йророiација

(prorogatio tacita)
1440. До прећутне пророгације долази, по правилу, када тужени не истакне
приговор месне ненадлежности суда којем је тужилац поднео тужбу.4sо Наиме,
видећемо, суд не пази по службеној дужности на месну надлежност, већ само

448 Супротно ВЦЦ, Р. 207/99, БВСС, Бр. 2/2001, стр. 50.

449 В. ~osenberg!SchwaЬ/Got~ald, стр. 185; Zeiss, бр. 100; Ltike, бр. 89.
39
S c~•Пlken, бр. 323; Habscheld, бр. 222; Rechberger/Simotta, бр. 143; Thomas/Putzo, бр. 7 за §
450
, оэнић/Ракић-Водинелић, бр. 177.
Део други: Парнични йосiйуйак
299

по приговору туженог. Ако тужени не приговори најкасније на припремном

рочишту, или се уnусти да расправља о главној ствари на првом рочишту за
главну расправу, тада више нема места да се тужени позива на недостатак ме­
сне надлежности (в. члан 20. ст. 1. ЗПП).

1441. Овакво упуштање туженог у расправу у меритуму се сматра његовим

прећутним nристаном на закључење пророгационог споразума.

1442. Исто важи и. у случају када постоји искључива месна надлежност,

на коју суд пази ех officto, али само до наведеног процесног момента (члан 20.
ст. 2. ЗПП).
1443. Прећутна пророrација може, за разлику од изричите, да измени и
стварну наgлежносШ суgова, али само у једном случају. Тако, ако се тужба по­
днесе вишем суду, а не стварно надлежном нижем (дакле, окружном, а не оп­
штинском), тада је правило да се виши суд огласи ненадлежним и уступи
предмет стварно надлежном суду (в. члан 17. у вези са чланом 21 . ЗПП). Али,
ово је моrуће само док се не одржи припремио рочиште, или ако оно није одр­
жано, док се тужени на првом рочишту за главну расправу не уnусти у распра­
вљање о rлавној ствари. Тада више виши суд не може да се огласи стварно не­
надлежним за предмете из надлежности нижег суда првог степена исте врсте

(члан 17. ст. 2. ЗПП).

5. Оgређивање месне наgлежносШи

og сшране вишеi cyga
1444. Месну надлежност може да одреди и сам суд. Он то може да учини
(1) делегацијом или (2) ординацијом надлежности.

5.1. Делегација
1445. У извесним случајевима иначе месно надлежан суд не може факти­
чки да постуnа у конкретној правној ствари или, пак, није целисходно да у њој
постуnа. Тада долази до делегације надлежности. Наиме, надлежност се Ире­
носи са иначе месно надлежног суда на други суд. Делегацију надлежности врши
непосредно виши суд.

·1446. . б .
Против решења о делегациЈи жал а НИЈе допуштена.
451

1447. Сходно разлозима за делегацију надлежности разликујемо нужну

и сврсисходну делегацију.452

5.1.1. Нужна geлefaцuja

(-члан 61. ЗПП)

1448. До нужне делегације долази онда када иначе месно надлежни суд ус­
лед иэуэећа или искључења судије или из других разлога не може да поступа.

451 В. Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 179 са даљим наводима.

452 Rechberger/Simotta, бр. 154 и сл.; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 187.
 300 Александар Јакшић: Гра~анско йроцесно йраво

Када наступе те околности, nрвостепени суд обавештава о томе непосредно

виши суд који решељем одређује да~ датој nравној ствари поступа други ства­
рно надлежан суд са љеговог nодручЈа.

5.1.2. Сврсисхоgна geлeiaцuja

(члан 62. ЗПП)

1449. Ова врста делегације месне надлежности почива на разлозима цели ­

сходности. Када је очигледно да ће се пред другим месно надлежним судом
лакше спровести поступак или када nостоје други важни разлози за делегаци­
ју, ВСС може, било на предлог странке или иначе надлежног суда, да донесе
решење да у конкретном предмету поступа други стварно надлежан суд са ње­

говог подручЈа.

1450. ВСС може да се руководи разлозима лакшег спровођеља доказног

поступка (докази се налазе на подручју дугог суда, увиђај треБа да се изврши
на nодручју дугог суда, и сл. ). Даље, сврсисходну делегацију може да изискују
и разлози равноnравности странака у суђељу (једна од странака је судија иначе
месно надлежног суда), захтеви за обезбеђељем независности суда (притисак
мнења и медија на суд и сл. ) . 453

5.2. Ордт~ација (члан 63. ЗПП)

1451. Ординацију надлежности врши ВСС, и то тада када је сигурно да по­

стоји директна међународна надлежност судова у СрБији. Али, из околности
случаја не може да се утврди који би суд био месно надлежан. Тада ВСС сам,
на предлог странке, одређује месно надлежан суд.
Пример: У брачннм споровима nостоји директна међународна надлежност судова РС
када је тужилац држављанин РС, ако право државе чији би судови иначе би­
ли надлежни за брачне спорове (оnшти форум) не познаје установу развода
брака (Малта). Тужилац нема пребивалиште у РС, брачни другови нису ни­
када имали заједничко пребивалиште у РС, те је неоnходно да се тужилац, пре
nокретаља nарнице, обрати ВСС како би овај одредио месно надлежан суд.

IV. ОСТАЛА ПРАВИЛА О НАДЛЕЖНОСТИ

1. Приsлачење наgлежносши (forum atтш:tionis)
1.1. Појам
1452. У неким случајевима може да дође и до тзв. атракције (nривлачења)
на~ежности. Надлежност суда у одређеној nравној ствари се заснива на ње­
НОЈ иовезаносШи с~ неким другим постуnком (nарничним, извршним, ванпар­
ничним или стечаЈним), који се води nред тим судом или на његовом подручју.454

453 В. Трива/Дика, стр. 283- 284 са пуно примера из праксе.

454 Познић/Ракић-Водинелић, бр. 133; Трива/Дика, стр. 279.
 Део други: Парнични йосШуйак
301

1453. Заснивање овакве врсте надлежности лежи у разлозима проце

сне
економије. Наиме> за очекивати је да ће суд пред којим се води
неки други по­
стуnак (на пример> стечајни) много брже и јефтиније да спров
еде поступак
чији је субјект сам стечајни дужник .и чији се предмет тиче правн
их послова
стечајног дужника (на пример> побиЈање његових правних радњи
).
1.2. Врсте привлачења надлежности
1454. Привлачење надлежности почива на закону. Оно може да буде
пот­
пуно и непотпуно. ПоШйуно привлачење надлежности подра
зумева да посто ­
јаље једног поступка има за последицу промену у
стварној и месној надле­
жности у повезаној парници. Код нейоШйуноi привлачеља повез
аност парнице
са неким другим поступком доводи само до
промене месне> не и стварне на­
длежности. Такође> атракција може да буде слабија и јача. ]atia
постоји када
нижи судови привлаче предмете из надле
жности виших> а слабија када при­
влачење иде обрнутим током. 455

1455. О неким случајевима атракције надлежности било је већ речи.

Тако>
видели смо да до атракције надлежности долази у случајевим
а материјалног су­
парничарства (члан 43. ЗПП)> те у случајевима материјалн
ог супарничарства
физичког лица са привредним субјектом када се надле
жност трговинског суда
простире и на физичко лице (члан 15. ст. 1/в ЗС) .
1456. До привлачења надлежности увек долази када се води извр
шни или
стечајни поступак. Тада извршни> односно стечајни
суд решава искључиво све
спорове који настају у току или поводом извршеља или
стечаја (члан 57. ЗПП.
1457. Важни су и случајеви атракције надлежности код кумулације
тужбе ­
них захтева> те код спајања парница по тужби и проти
втужби. Такође> привла­
чеље надлежности постоји и код ~:в. тужбе главног
мешања.

1.2.1. Привлачење наgлежносШи у сйору

йо Шужби iлавноi мешања

1458. Тужбу iлавноi мешања подноси треће лице против странака

(тужно­
ца и туженог) у току љихове парнице> при чему у
тужби тражи за себе право
о коме тече првобитна парница (в. члан 201. ЗПП). Прив
лачење надлежности
у овом случају је потпуно> јер суд који је надлежан
да решава о тужбеном за­
хтеву тужиоца против туженог> постаје надлежан да
решава и у парници коју
води треће лице против тужиоца и туженог.

1.2.2. Привлаliење наgлежносШи у сйору

йо йроШивШужБи

1459. ПроШивШужба је тужба коју тужени подноси против тужиоца

у току
иницијалне парнице (члан 192. ст. 1. ЗПП). Атракција
надлежности је непо-

455 Трива/Дика, стр. 279.

 302 Александар Јюшнrћ: Грађанско йроцесно йрс1оо

тпуна, јер суд који одлучује о тужби може одлучивати и о противтужби само
ако је ~твар но надлежан да постуnа у парници по противтужби (члан 192.
ст. 2. ЗПП).

1.2.3. Привлачеrvе наgлежносШи коg објекШивноi сйајања

а:tужбених захШева

1460. Тужилац може да у тужби против истог туженог истакне више ту­
жбених захтева (члан 191 . ст. 1. ЗПП). До спајаља тужбених захтева у истој
тужби може да дође само тада када је за сваки од њих предвиђена иста врста
постуnка и када је исти суд стварно надлежан за сваки од њих. У супротном,
парнице се по спојеним тужбеним захтевима одвајају.
1461. Када је горњи услов испуњен, долази до атракције надлежности. Она
Је непотпуна.

V. ЗНАЧАЈ НАДЛЕЖНОСТИ
1462. Надлежност суда представља процесну претпоставку за подношење
тужбе, вођење парнице, као и за мериторно одлучивање. 456 Важи принцип да
суд увек пази на надлежност по службеној дужности, и то на све врсте надле­
жности, и то, по правилу, до правноснажног окончања поступка. 457
1463. Различито се, међутим, третирају последице недостатка различитих
врста надлежности. Неке од њих чине неотклоњиве процесне сметње, док су
друrе отклоњиве и не повлаче, по правилу, за собом ништавост пресуде.

1464. Како је територијална расподела послова између стварно надлежних

судова без већег значаја за правилно обављаље судске функције, то је месна на­
длежност увек отклоњива процесна сметња чија повреда не повлачи за собом
никакве правне последице.

1. Исйишивање наgлежносши
1465. Суд је дужан ех officio да испита своју надлежност одмах након при-
јема тужбе (члан 15. ст. 1. ЗПП). Он испитује своју надлежност разматрајући:
а) чињенице које су наведене у тужби, и
б) чињенице које су му познате.
1466. Ово не значи да суд спроводи и когнициони поступак у погледу ис­
тинитог утврђеља чињеница на којима заснива своју надлежност. 458 Напротив,
суд ће и У даљем тuку парнице имати прилике да испита да ли је надлежан,
и то приликом претходног испитивања тужбе (члан 279. ЗПП), на припремном

456 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, crp. 190; Liike, бр. 90; Rechberger/Simott a, бр. 144; Zeiss, бр. 106.
457 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 191; Grunsky, бр. 55; Jauernig, стр. 38.
458 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 191; Zeiss, бр. 106. Ynop. и Трива/Дика, стр. 289.
Део друt·и: Парtшчtш йосtllуйак
303

рочишту за rпаu н у распраоу (члан 291.

ЗПП), те на рочишту эа главну pacnpa-
uy (члан 302. ст. 1. ЗП П ).
1467. У I<аснијој фаз и nocтyni<a суд располаже
са данеко више nодатака ш1
основу којих може да утврди да ли је надлежаи или,
nак, не.
1468. По nравилу, на недостатке у надлеж
ности nозива се тужени, те на тај
начин даје сигнал суду да испуни своју
функцију у смислу члана 15. ст. 1. ЗПП
Наиме, обе странке имају nраво да
.
им суди надлежан суд (члан 6.(1) ЕКЈ
ЬПi
обе странке имају nраво на ефикасну nра
вну заштиту (члан 6.( 1) ЕI<ЉП). Сто ­
га, суд мора брзо и ефикасно да одлучи
о својој надлеж ности како не би обе­
смислио право на тужбу тужиоца, нити
, nак, право странака на суђење ура
­
зумном року.

1469. Ако тужени осnори постојање чињени

ца на којима би суд требало
да заснује своју надлежност, нарочито
месну, (пребивалиште, заједничко nре­
бивалиште, уобичајено боравиште
) суд је дужан да спроведе докази
вање
(в. члан 29 1. ст. 3. ЗПП), при чему је
терет доказивања на тужиоцу. 459
1470. С друrе стране, пак, ако се утврђује чињ
еница на којој се заснива по­
стој ање неког посебног форума (место наст
анка штете, место закључења уго­
вора и сл.), тада та чињеница чини ујед
но и правни основ тужбеног захтева. 460
Суд ће моћи да њен о утврђење nомери
на моменат расправљања о главној
ства­
ри, те да о надлежности и меритуму
реши у истој одлуци (члан 302. ст.
1. ЗПП).
1471. Ако нађе да основ за надлежност не пост
оји (на пример, штета није
настала), суд неће одбацити тужбу, већ
ће одбити тужбени захтев као неоснова
н.

2. Заснивање и усШаљивање наgлежносШи

(perpetuatio fori)
1472. За постојање надлежности је довољно
да је она постојала само у је­
gном моменШу Шоком Шрајања йарнице,
најкасније у моменту када је закључ ена
главна расправе.~ 61 Тако, сасвим је моrу
ће да суд није надлежан према чињени
цама које су постојале у моменту под ­
ношења тужбе. Али, ако се оне у ток
у
парнице промене тако да се
на основу њих може успостав
ити надлежност суда,
неће постојати повреда правил
а о надлежности.
1473. Видели смо да суд по службеној дужнос
ти оцењује да ли је надлежан
да поступа у конкретној правној ствари,
и то одмах по пријему тужбе. Такође,
видели смо да чињенице које тужилац
наводи у тужби а које су релевантне за
оцену надлежности, по правилу, мора
ју да буду поткрепљен е доказима, ако
се
надлежност не заснива на општем форуму 462
.
459 Zeiss, бр. 107; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр.
191; Lйke, бр. 91.
460 Zeiss, бр. 107; Rosenberg/Sch\vaЬ/Gottwald, стр.
191; Lйke , бр. 91.
461 Grunsk-y, бр. 55;
462 В. Thomas/Putzo, бр. 17 за§ 260; Rechberge
r/Simotta, бр. 517.
 Александар Јакшић: Грађанско Сфоt4есно й.раво
304

1474. Ако је суд био надлежан према чињеницама које су постојале у мо­
менту подношења тужбе) он остаје надлежан све до момента окоичања ларни­
чног постуnка (члан 15. ст. 2. ЗПП). Дакле, каснија nромена чињеница (ох<ол­
ности) на којима је надлежност заснована нема утицаја на већ установљену
надлежност у моменту подношења тужбе (тужени промени домицил и сл.).
. fi ') 46~
Тада кажемо да се надлежност усталила, окаменила (perpetuatю оп . ·
1475. Правило о устаљивању надлежности је уведено ради спречавања
фраудулозног понашаља странака које би могле изменом чињеница да от­
клоне једном засновану надлежност.

1476. Правило о устаљивању надлежности важи како за месну, тако и обе

врсте стварне надлежности, укључујући, дакле, и надлежност врсте суда (члан
15. ст. 2. ЗПП).
1477. ЗПП изричито спомиње само случај када тужилац смањи тужбени
захтев, што нема утицаја на једном успостављену надлежност. За обрнути слу­
чај (тужилац повећа тужбени захтев) правило perpetuatio fori не важи. Тако,
ако је за суђење по повећаном тужбеном захтеву стварно надлежан виши суд,
нижи суд мора да се огласи ненадлежним и да уступити предмет вишем суду.

1478. Према ЗУрС вредност предмета спора нема утицаја на успостављање

стварне надлежности судова. Видели смо, наиме, да се у оквирима овог закона
вредност предмета спора користи као основ за разграничење стварне надле­

жности између општинских и окружних судова. Окружни судови суде у прв.ом

степену у парющама у којима вредност предмета спора прелази износ од 500.000
динара (члан 22. ст. 1. т. 5. ЗУрС и чл. 394. ЗПП).
1479. Правило perpetuatio fori се не примењује када је тужба поднета не­
надлежном суду. 464
Ненадлежан суд може да постане надлежан само ако стран­
ке након тог момента изричито или прећутно пророгирају љегову надлежност.
Обрнуто, видели смо када се окаменила надлежност иначе надлежног суда,
тада више пророгација надлежности није могућа.

3. Правне йослеgице ненаgлежносши

3.1. Апсолутна ненадлежност суда и директна
међународна надлежност

1480. На обе горе наведене процесне претпост<Ц3ке суд пази по службеној

дужности током читавог трајања поступка (в. члан 16. ст. 1. и ст. 3.). Апсо­
лутна ненадлежност је неотклоњива процесна сметња. Ако суд утврди да је за
решавање nравне ствари надлежан друrи домаћи орган, а не суд (орган управе,
арбитража), он ће се огласити ненадлежним, укинути све радње у поступку
и донети решење којим одбацује тужбу (члан 16. ст. 2 ЗПП).

463 Упор. и Habscheid, бр. 233; Трива/Дика> стр. 289; Becht, стр. 32.
464 Zeiss, бр. 110; Becht, стр. 32.
Део други: Пapmt'IНU noaТtyCta~<
305

1481. Исто би требало да важи и у случају недостатка дирсi<тне меl}унаро­

дне надлежности судова У РС (в. чrшн 16. ст. 3. ЗПП) . Меl)уrим, и у ЗПП (2005)
эаi<ОЈ-tодавац није отi<ЛОI-IИО дискреланцу између ове норме и норме иэ члана
8 1. ЗРСЗ t<oja заповеда устаљивање директне меl)ународне надлежности дома­
ћег суда након што је тужба достављена тужсном (perpetuatio jurisdictionis).
1482. Повреда правила о апсолутној ненадлежности парничноr суда, као
и непостојању директне међународне надлежности судова РС представља
увек апсолутно битну повреду парничног постуnка на коју другостепени суд
пази по службеној дужности (члан 372. ст. 2. ЗПП) . Пресуда се може побијати
жалбом (члан 361. ст. 2. тач. 2. ЗПП), и ревизијом (члан 398. ст. 1. тач. 1. ЗПП) .

3.2. Недостатак стварне ненадлежности

1483. Суд и на стварну надлежност пази по службеној дужности током
целог трајања постуnка (члан 17. ст. 1. ЗПП) . Ово правило важи без изузетка
када је реч о наgлежносШи врсШе cyga.
1484. Недостатак стварне надлежности, уужем смислу, представља откло­
њиву процесну сметњу. Јер, значај ове врсте надлежности није толики да би
недостатак надлежности имао за последицу да суд одбаци тужбу. Напротив,
правило је да се стварно ненадлежан суд оглашава ненадлежним те да, по пра­
вноснажности тог решења, уступа предмет надлежном су!ЈУ (члан 21. ст. 1. ЗПП).
1485. Такође, видели смо да је могућа и йрећуШна йророiација стварне над­
лежности. Дакле, ако је парница покренуга пред вишим судом првог степена
за чије решавање је предвиђена стварна надлежност нижег суда првог степена
(окружном уместо општинском), виши суд се не може огласити стварно не­
надлежним, ни по службеној дужности нити по приговору странке, пошто је
одржано припремна рочиште, или ако оно НИЈе одржано пошто се тужени на

првом рочишту за главну расправу упустио у расправљање о главној ствари

(члан 17. ст. 2. ЗПП). ·
1486. Обрнута ситуација није могућа. Када је тужба поднета нижем суду
првог степена, а требало је, по закону, вишем суду првог степена (општинском
уместо окружном), тада ће се нижи суд огласити ненадлежним и уступиће пре­
дмет вишем суду (arg. а contrario из члана 17. ст. 2. ЗПП; члан 21. ст. 1. ЗПП).
1487. Странке не могу жалбом да п обијају решење којим се виши суд огла­
сио стварно надлежним или ненадлежним и предмет уступио нижем суду (члан

17. ст. 3.). Обрнуто, оне би могле да жалбом побијају решење којим се нижи
суд огласио стварно ненадлежним.

1488. Поступање нижеr суда првог степена у предметима за које је про ­

писана надлежност вишег суда првог степена, као и поступање супротно одре­

дбама о надлежности врсте суда, представљају апсолутно битне повреде пра­

вила парничног поступка. Из овог разлога се може изјавити жалба (члан 361.
ст. 2. т. 4 ЗПП). Међутим, на повреду правила о стварној надлежности друго­
степени суд не пази по службеној дужности.
306 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йfтво

1489. Због повреде правила о стварној надлежности не може се изјавити

ревизија (члан 398. ст. 1. т. 1. ЗПП).

3.3. Недостатак месне надлежности

1490. Правило је да суд не пази по службеној дужности да л~ месно на­
длежан или не (члан 20. ст. 1. ЗПП). Једини изузетак важи када Је у питању
искључива месна надлежност (члан 20. ст. 2. ЗПП).
1491. Међутим, у оба случаја тужени може да приговори да не ~остоји ме­
сна надлежност најкасније на припремном рочишту, а .ако оно НИЈе одржано,
до упуштања туженог у расправљање о главној ствари на првом рочишту за
главну расправу (члан 20. ст. 1. ЗПП). Исто в~ и када суд пази по службеној
дужности на постојање искључиве месне надлежности. Наиме, након припре­
мноr рочишта, а ако оно није одржано након упуштања туженог у расправља­
ње о главној ствари на првом рочишту за главну расправу расправу, суд се не
може више огласити месно ненадлежним (члан 20. ст. 2. ЗПП).
1492. У случају да суд нађе да није месно надлежан, доноси решење којим
се оглашава ненадлежним, и по његовој правноснажности устуnа предмет на­
длежном суду (члан 21. ст. 1. ЗПП).
1493. Повреда правила о месној надлежности нема утицаја на законитост
судске одлуке. Наиме, ова повреда не може да се сматра нити релативно Би­
тном повредом одредаба процесних норми (в. члан 361. ст. 1. ЗПП), јер посту­
пање месно ненадлежног суда не може да буде узрок за доношење правилне
и законите одлуке. Са становишта јединства правосудног система, поступање
суда исте врсте и стварно надлежног суда, али у разтrчитим местима, пружа

једнаку гаранцију за законитост и правилност у суђењу.

3.3.1. УсШуйање йреgмеШа наgлежном cygy

1494. Било када и било који суд да се огласи стварно или месно ненадле­
жним, доноси два акта: а) решење којим се оглашава ненадлежним, и 5) акт
о уступању предмета надлежном суду. Први је парнична радња, док је друrи
акт судске управе. 465

1495. Суд коме је предмет уступљен наставља постуnак, као да је он пред

њим и покренут (члан 21. ст. 2. ЗПП). Овакво решење има за последицу да
процесноправне и материјалноправне последице подношења тужбе суду на­
ступају од момента када је тужба поднета ненадлежном суду.
1496. Дакле, парница се, по правилу, наставља у истој оној фази у којој је
била када се суд огласио ненадлежним и уступио предмет надлежном суду.
Тако, У примарним фазама поступка, као што је то рочиште за главну распра­
ву (в. члан 291. ЗПП), ако се суд огласио ненадлежним, неће се, по правилу,
465 Против оваквих аката жалба није дозвољена (члан 24. ст. 3. ЗПП), нити, је, пак, пружена
странкама моrућност да се изјашњавају о надлежности (В. члан 24. ст. 1. ЗПП).
Део други: Парницни йoet1i.yйat<
307

заказивати ново припремно рочиште пред надлежним судом, јер је природа

пар:ничних радљи које се предузимају на овом рочишту тю<ва да оно тек слу­
жи I<ao предворје за расправљање о rлавној ствари.
1497. Обрнуто, када је одлука о ненадлежности донета тек у фази главне
расправе, правило је да главна расправа почиње изнова (члан 21. ст. 3. и члан
317. ЗПП). Ово, наиме, налаже начело непосредности у поступку.

4.Сукобнаgл~оdUи

4.1. Појам и врсте

1498. Сукоб надлежности постоји када разна тела која одлучују о правима
и обавезама грађанскоправног карактера за себе присвајају или од себе одби­
јају да одлучују у конкретној правној ствари. Сукоб о надлежности, дакле, мо­
же да буде йозиili.иван и нeiaili.uвaн. 466

1499. Видели смо да сукобе о апсолутној надлежности (јурисдикцији) ре­

шава Уставни суд РС (члан 167. ст. 2. т. 1. УС).

1500. Посебна правила важе за разграничење јурисдикције редовних судо­

ва и арбитража.

1501 . Између самих судова може да дође само до негативног сукоба о на­
длежности у коме два суда одбијају да поступају у конкретној правној ствари.
Позитиван сукоб надлежности није, наиме, могућ, и то због важења правила
о забрани двоструке литиспенденције (в. члан 197. ЗПП).

4.2. Разлози
1502. Наше право не садржи решење да је одлука суда који се сматра не­
надлежним обавезна за суд коме се предмет уступа. 467 Напротив, и овај суд
коме је предмет уступљен може да се сматра ненадлежним, те да је надлежан
суд који му је предмет уступио или, пак, неки трећи суд. Да не би дошло до
renvoi ефекта, покреће се поступак за решавање сукоба надлежности (в.члан
22. ст. 1. ЗПП).

4.3. Надлежност за решавање сукоба надлежности

1503. Правило је да сукоб надлежности судова исте врсте решава заједни­
чки непосредно виши суд (члан 23. ст. 2. ЗПП). Тако, окружни суд решава сукоб
надлежности између општинских судова са свог подручја, итд. Сукоб надле­
жности између општинских судова са подручја различитих окружних судова,
као и су кuб нсщлt::жиости и3међу општинских и uкружних судова решава ВСС.
Исти суд је надлежан да реши сукоб надлежности између трговинских судова
и судова опште надлежности.

466 В. Трива/Дика, стр. 294 који исправно говоре о сукобу о надлежности.

467 В. Супротно за немачко право уместо свих Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 195 и даље.
308 ЛЈ\ексаидilр Јакшнt': Гpaђmtcr\o iiроцесно йраво

4.4. Поступак за решавање сукоба надлежности

1504. Постуnак покреће суд коме је nредмет уступљен, и то тако lliTo до­
спшља усrуnљени предмет суду који је надлежан да реши cyt<o5 надлежности .
Све док се сукоб надлежности не реши, суд коме је nредмет уступљен је дужан
да предузима оне радње у поступку эа које nостоји опасност од одлаrања (на
пример, саслушање сведока који треба да отпутује) (члан 24. ст. 2. ЗПП).
1505. Постуnак о сукобу надлежности се окончава решењем против I<ojer
није дозвољена жалба (члан 24. ст. 3. ЗПП).

4.5. Лажни сукоб надлежности

1506. Лажни СУЈ<Об надлежности постоји када је другом суду предмет уступ­
љен због очиrледне омашке, а требало је да буде уступљен другом суду. Тада
ће суд коме је предмет уступљен једноставно проследити предмет другом суду
и о томе ће обавестити суд који му је предмет уступио (члан 22. ст. 1. ЗПП).
1507. Очиiлеgна омашка постоји када је суд који уступа погрешно одредио
идентитет туженог, погрешно протумачио предмет спора или погрешно схва­

тио податке на основу којих је одређен тужени.

Пример: Т тужи А за исnравку информације саоnштене у новинама и накнаду штете
nред окружнњ'vl судом у месту О. Т у тужби наводи да је седиште А на тери­
торији суда С. Суд сматра да се ради о повреди права личности (деликтна
одговорност), јер новине нису растурене и устуnа предмет оnштинском суду
који nриnада територији О. Општински суд О ће омашком достављен пред­
мет проследити суду оnште надлежности С.

1508. Сукоб надлежности не постоји нити када је странка уложила жалбу

на решење суда којим се оглашава ненадлежним, а другостепени суд је одбио
жалбу и потврдио решење првостепеног суда. Суд коме је предмет уступљен
је везан тим решењем, ако је другостепени суд истовремено надлежан и за ре­
шавање сукоба надлежности између суда који се огласио ненадлежним и суда
коме је предмет устуnљен (члан 22. ст. 2. ЗПП).
1509. Најзад, лажни сукоб надлежности постоји и када је одлуку донео
стварно ненадлежни суд, па је другостепени суд одлучујући по жалби укинуо
пресуду и предмет уступио другом суду. Ако је другостепени суд надлежан да
решава и сукоб надлежности између првостепеног суда и суда коме је уступио
предмет, суд коме је предмет уступљен је везан одлуком другостепеног суда
(члан 22. ст. З. ЗПП).

VI. САСТАВ СУДА

1. Појам
1510. УС предвиђа у члану 142. начела зборноi суЬења. Тачније, правило је
да суд суди У већу. Изузеци могу да се предвиде само законом (судија појединац
тзв. инокосно суђење).
Део други: Пapiiiii/1/U ilocШyllal<
309

1511. Правила о састаоу суда ypet)yjy персона11ни састав

суде
ћсr тела у ЈЮј~ ­
диним фазама парнице. Одреt)ује се, наиме: а)
да ли суд суди у осћу, и б) а 1ю
суди у већу каt<ШЈ је његоо састав.
1512. Правило је да у пар н ичном поступку суди веће,
а судија nоједина • \
само у оним слу'tајевима који су изричито одре
ђени законом ( члан 35. ст. 1.
и 2. ЗПП) .
1513. Историјски гледано, nринцип зборног суђења
је тековина усnоста­
вљања демократских принциnа у вршењу
судске власти (Ф ранцуска буржоа­
ска револуција). Зборно суђење и учешће грађ
ана у суђењу пружа веће гарантије
да ће се судити законито и да ће и рад судова
бити под контролом јавности.
Разумно је да учешће више лица у суђењу подр
азумева и квалитетније суt)ење
(тежња ка утврђењу истине).
1514. Уновије време, међутим, овај принцип се дово
ди у питање у парни­
чном поступку. Наиме, видели смо да суд
у парничном поступку не утврђује
истину, већ само да ли је основан тужбени
захтев тужиоца. Ово подразумева
једну друrу врсту квалитета, а то је професио
налност. Осим тога, мандат да се
одлука донесе у разумном року (члан 6.(1)
ЕКЉП) говори у прилог томе да се
одлучивање у грађанскоправним стварима
повери судији појединцу.
1515. Да ли се судиу већу или инокосно зависи првенствено
од стадијума
поступка. Такође, и од вредности предмета
спора (ratione valoris) и врсте спорне
ствари (ratione cause).

2. СасШав йрвосйlейеноi cyga

2.1. Општа правила

1516. У првом степену суди cyguja йојеgинац (в. члан
35. ЗПП):
1) у споровима по имовинскоправним захтевима ако
вредност предмета
спора не прелази износ од 3.000.000 динара (чла
н 37. ст. 1. ЗПП),
2) у државинским парницама (члан 37. ст. 3. ЗПП), и
3) у привредним споровима (чла н 481. ст. 1. ЗПП).
1517. Остале спорове суди у првом степену већ.е које чини
судија и двоје су­
дија-поротника. Судија је председник већа (члан
36. ст. 2. ЗПП ) .
1518. Такође, веће у првом степену суди спорове
из ауторског права, спо­
рове који се односе на заштиту или употребу
проналазака и техничких уна­
пређења, узорака, модела, жиrова или географс
ких ознака порекла, права на
употребу фирме или назива, и то независно од
вредности предмета спора (члан
37. ст. 5. ЗПП).

2.2. Споразум о инокосном суђељу

1519. Странке могу и да се споразумеју да њихов имовинск
ойравни сйор, чија
вредност прелази 3.000.000 динара, уместо већа,
суди судија појединац (члан
37. ст. 2. ЗПП). Овај споразум је чист процесноправни
утов ор.
310 Александар Јакшић: Гра~анско йроцесно йраоо
--------------------------~~------~----------~--

1520. Споразум о инокосном суђењу може да се закључи у тоi<У парнице,

све до закључења главне расправе. Он се закључује изричито, у писменој фор­
ми. Али, у пракси до закључења споразума о инокосном суђењу долази тако
што странке дају своје изјаве воља усмено на запйсник пред судом.'
168

1521. Допуштеност закључења овог уговора је ограничена само предметом

спора, и то тамо где је, по правилу, диспозиција странака исi<ључена. Тако, овај
споразум не производи никаква дејства у брачним и патернитетским и матер­
нитетским споровима, као и у парницама из ауторског права и осталих права
интелектуалне своЈине.

1522. Нема сметњи да странке закључе споразум о инокосном суђењу и у

пророгационом споразуму, дакле и пре него што је спор настао. Принцип
збор н ог суђења не чини, наиме, елемент права на правично суђење (члан 6.
(1) ЕКЉП), тако да нема сметњи да се у имовинскоправним споровима оваквог
права странке унапред одрекну.

3. СасШав gруiосШейеноi cyga

1523. Другостепени суд увек суди у већу које чине три судије (члан 38. ст.
1. и члан 481. ст. 2. ЗПП).

4. Сасшаs ВСС-а у йосшуйку йо ванреgним.

йравним лековима

1524. О ревизији и о захтеву за заштиту законитости ВСС увек одлучује

у већу. Веће се састоји од пет судија, ако су у другом степену одлучивали окру­
жни судови или ВТС (члан 38. ст. 2. ЗПП). Када је сам ВСС судио у друrом
степену, тада по ванредним правним лековима одлучује у саставу од седам
судија (члан 38. ст. 3. ЗПП).

5. Значај сасшава cyga

5.1. Уопште
1525. Закон предвиђа да првостепени суд, одмах по пријему тужбе, ех officio
цени да ли ће У конкретној правној ствари поступати веће или судија појединац.
О~ о свом саставу суд доноси на основу чиљеница које су наведене у тужби
и КОЈе су му познате (члан
15. ст. 1. ЗПП).
1526. Суд пази на свој састав суд пази по службеној дужности током целог
поступка (члан 18. ст. 1. и 5. ЗПП).
1527. Може да се догоди да суд започне поступак у саставу који није пра­
вилан. Ради се о отклоњивој процесној сметњи, јер суд ad hoc усклађује свој
састав са захтевима из ЗПП.

468 ВСЦГ, Рев. 42/98, ЗСО, књ. 24, св. lза 1999. годину, стр. 31-32.
Део други: Пapнutmu йосШуtiак
31]

1528. Тако, ако је суђење эаnочело nред већем, а треб

ало би да суди судија
појединац (члан 18. ст. 1. и 2. ЗПП), суд доне
си решење којим ће утвр
дити да
се ради о спору који треба да суди судија nоједина
ц. По nравноснажности тог
реwења nоступак се наставља пред судијом
појединцем. Судија појединац је
овим решењем везан. Исти принцип важи
и када се тш<ом nоступка промене
околности од којих зависи састав суда (на
nример, тужилац смањи тужбени
захтев испод 3 милиона динара).
1529. Веће, такође, може да одлучи и да предмет не усту
пи судији поједин­
цу, већ да оно само спроведе поступак. Наим
е, оваква одлука биће је целисходна
у одмаклој фази поступка. Против одлуке већа
жалба није доnуштена.
1530. Ако је суђење отnочело пред судијом појединц
ем, а nредвиђено је да
суд суди у већу, тада је судија nојединац обавезан
да донесе решење којим пред­
виђа да ће се nостуnак наставити пред надл
ежним већем истог суда. Против
овог решења жалба није дозвољена. Исти прин
циn важи када се током nосту­
пка промене околности од којих зависи саст
ав суда (на пример, тужилац по­
већа тужбени захтев изнад 3 милиона динара).

5.2. Последице непоштовања правила

о саставу суда

1531. Повреде правила о саставу суда представљају апсо

лутно битну повре­
ду правила парничног поступка на које суд пази
по службеној дужности (члан
372. ст. 2. ЗПП). Пресуда се може побијати жалбом {чла
н 361. ст. 2. тач. 1. ЗПП)
и ревизијом (члан 398. ст. 1. т. 2. ЗПП). Ово
nравило не важи када је уместо
судије појединца судило веће.

§ 29. ВРЕДНОСТ ПРЕДМЕТА СПОРА

1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ
1532. Вредност предмета спора је вредност захтева
који тужилац истиче
у тужби изражен у новцу. 469 Од вредност
и предмета спора зависи:
1) састав првостепеног суда. Спорове о имовинск
о правним захтевима у пр­
вом степену суди судија појединац када
вредност предмета спора не прелази
износ од 3.000.000 динара (члан 37. ЗПП);
2) допуштеност ревизије. Ревизија у имовинскопра
вним споровима није
допуштена ако вредност предмета спора не
прелази износ од 500.000 динара
(члан 394. ЗПП);
3) врста поступка. Правила о парници у споровима мале
вредности се при-
мењуј у када тужбени захтев који се одно
си на потраживање у новцу не прелази
износ од 100.000 динара;

469 в. Трива/Дика, стр. 265; Rechberger/Simotta, бр. 103;

Habscheid, бр. 184; Musielak, бр. 69;
Schilken, бр. 297.
312 Александар Јакшић: Грађанско йроцесн.о йраво

4) висина судских такси;

5) висина адвокатског хонорара.
1533. Видели смо да вредност предмета спора није од значаја за успоста­
вљање стварне надлежности судова. Према ЗУ рС, окружни судови су надлежни
да суде спорове у којима вредност предмета спора прелази 500.000 динара (чл.
22. ст. 1. т. 5 ЗУрС).

П. ОПШТЕ ПРАВИЛО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ

ВРЕДНОСТИ СПОРА

1534. Најлакше је одредити вредност предмета спора када се сам тужбени

захтев темељи на новчаном потраживању. Тада висина утуженог новчаног по­
траживања чини вредност предмета спора. Закон ово правило не помиње, али
се оно подразумева.

1535. У осталим случајевима, вредност предмета спора чини вредност гла­

70
вног захтева (члан 29. ст. 1. ЗПП).''" Споредна тражења, као што су камата, уго­
ворна казна, трошкови постуnка и сл. се не прирачунавају (члан 29. ст. 2. ЗПП).

1536. Међутим, ваља истаћи да и ови захтеви могу да буду главни (моrуће
је да тужилац потражује само камате или уговорну казну).
1537. Када се главни захтев не односи на новац, тада вредност nредмета
спора одређује сам Шужилац (члан 34. ст. 2.).471 Одређење вредности предмета
спора које је у тужби учинио тужилац је обавезујуће како за суд, тако и за про­
тивну странку.ш Само изузетно суд може да врши корекције овако одређене
вредности nредмета спора.

1538. Када је спор имовинскоправни, тужилац ће по правилу вредност

предмета спора да одреди у складу са оним економским интересом који за њеrа
има nравноснажна одлука донета у његову корист. 473 Ово не треба мешати са
тржишном вредношћу предмета поводом којег се парница води. 474
Пример: ( 1) Т, власник, захтева од Д предају моторноr возила.
(2) Т подноси деклараторну тужбу nротив Ду којој захтева да суд утврди да
је Т власник неnокретности.

1539. Из наведеног произлази да неких објективних критеријума за преци­

зно уrврђење вредности предмета спора у имовинским стварима које се не од­
носе на новчани захтев нема. Још мање оваквих критеријума има у неимовин-

470 Habscheid, бр. 185; Schilken, бр. 297; Rechberger/Simotta, бр. 105.
471 Тако И: Rechberger/Simotta, бр. 107 за аустријско право са нарочитим посебностима. У Не­
мачкоЈ се У ~ваквим ситуацијаt>tа вредност предмета спора одређује према економском
интересу КОЈИ ту--жилац има у односу на доношење правоснажне пресуде. В. Rosenberg
/Schwab/Gottwald, 32, IV 3; Jauernig, 9 11 1; Schilkeп, бр. 299.
472 Rechberger/Simotta, бр. 107.
473 H.osenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 162; Schilken, бр. 299.
474 В. и Трива/Дика, стр. 269 са даљим наводима праксе.
део други: Парнични iiосШуйак
313

ск:им сnоровима (развод брака, тужба за прес

танак радњи које чине повреду
nрава личности, тужба за исправку информац
ије и сл. )." 75
1540. За одређење вредности nредмета спора меродава
н је моменат у коме
~ 1176
је тужилац поднео тужuу.

III. ПОСЕБНА ПРАВИЛА

1. Буgућа gавања која се йонављају

1541. Тужбени захтев се може односити на будућа сукц
есивна давања (за­
конско или уrоворно издржавање, накн
ада штете у виду ренте због губитка
радне способности или издржавања). Код
будућих сукцесивних давања вре­
дност nредмета спора се рачуна nрема збиру
свих будућих давања. Ако обавеза
на будућа давања треба да траје дуже од
nет година, као вредност предмета
спора се узима збир свих давања у nериоду
од пет година (члан 30. ЗПП).

2. Кумулација Шужбених захшева

1542. Ако је више захтева истакнуто у једној тужби

nротив једног туженог
(објективна кумулација тужбених захтева),
вредност предмет спора се одређује
на два начина: а) ако сви захтеви прои
стичу из истог чињеничног и nравног
основа, тада се вредност захтева сабира, а
њихов збир чини вредност nредмета
спора (члан 31. ст. 1. ЗПП) .
Пример: С је повредио Т. Т тужи С једном тужб
ом и захтева: а) 100.000 динара на име
стварне штете (трошкови лечења), б) 200.0
00 динара на име изгубљене до­
бити, б) 300.000 динара на име нематерија
лне штете (претрпљени страх и
сл.). Сви захте ви се сабирају и чине вред
ност предмета спора.
1543. Ово правило не важи када захтеви истакнути
кумулативно у једној
тужби не nочивају на истом чињеничном
и правном основу. Тада се, наиме,
вредност nредмета спора одређује за сваки захт
ев понаособ (члан 31. ст. 2. ЗПП).
Пример: Т анrажује Р да му поправи кров на
кући. Током радова, Р, монтира скелу
која се сруши и повреди Т. Након што је Р
окончао радове, Т схвати да кров
пропушта и да му је, услед излива воде, проп
ао паркет. Т тужи Р и захтева:
а) 600.000 динара на име накнаде штете због повр
еде (деликт), и б) 100.000 ди­
нара на име штете коју му је Р проузрок
овао неуредним извршењем уговора.
1544. Принципијелно, Т овде може оба захтева да иста
кне према Р у истој
тужби, јер је исти суд стварно надлежан да реша
ва у обе парнице и за оба ту­
жбена захтева важи иста врста nоступка (в. члан
191. ст. 1. ЗПП). Али вредност
предмета спора се рачуна за сваки захте в понаособ
.
1545. у случају да су у једној тужби алШернаШивно
истакнута два тужбена
захтева, за вредност предмета спора се узим
а вредност мањеr захтева, јер се

475 Улор. умест о свих Ro senbc rg/Sch\AJaЬ/Gott\vald, стр.

164 и даље.
476 Scl1ilke11, бр. 298; Rechberger/Sin10tta, бр. 104; Thon1as/Pu
tzo, бр. 1 за§ 4.
314 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

тужени извршењем тог захтева може ослободити обавезе.

477
Међугим, ово пра­
вило не важи када су алтернативно истакнути тужбени за...хтев у новцу и ненов-
чана чинидба.
Пример: Т тужи П и захтева да му овај врати ствар коју му је дао на послугу или да му
исплати 100.000 динара.
1546. Овде се за као вредност предмета спора се узима само висина новча­
ног износа (члан 34. ст. 1. ЗПП).

3. Сйорови о йосшојању заtсуйних оgноса

1547. Када је предмет спора йосШојање закуйн.оi оgн.оса, вредност nредмета

спора је једнака висини једногодишње закупнине (члан 32. ЗПП). Ако је уго­
вор о закупу закључен на краће време, за вредност nредмета спора се узима
висина укуnне закуnнине.

4. Сйорови йо захшеву за gавање обезбеђења

1548. Када се тужбом захтева давање обезбеђења за извесно потраживање

или установљење заложног nрава, вредност предмета спора зависи од тога да

ли је вредност обезбеђеља већа или маља од износа потраживања које треба

обезбедити. Ако предмет залоге има већу вредност од износа потраживања које
треба обезбедити, вредност предмета спора ће бити једнака износу потражи­
вања. У супротном случају, за вредност nредмета спора се узима вредност зала­
жене ствари (члан 33. ЗПП).

N. КОРЕКЦИЈА ВРЕДНОСТИ ПРЕДМЕТА СПОРА

1549. Видели смо да тужилац сам одређује вредност предмета спора, те да

је то одређење оБавезује суд и противну странку (члан 34. ст. 2. ЗПП). Суд, међу­
тим, може само изузетно да интервенише и да коригује вредност предмета
спора. Наиме, ако је тужилац очигледно сувише високо или сувише ниско оз­
начио вредност предмета спора, суд је дужан да брзо и на погодан начин про­
вери вредност предмета спора. Суд ће то учинити најкасније на припремном
рочишту, а ако оно није одржано, онда на главној расправи, пре почетка рас­
прављања о главној ствари (члан 34. ст. 3. ЗПП) .
1550. Након протека овог процесног момента, за вредност предмета спора
се узима она вредност која је означена у тужби.

1551. ЗПП не говори ништа о томе на који начин ће суд да утврди праву
вредност предмета спора. Требало би узети да је и у овом случају меродаван
економски интерес тужиоца који он има у nогледу доношења за њега повољне
правноснажне одлуке.

477 Упор. и Rechberger/Simotta, бр. 106; Zeiss, бр. 72.

Део други: Париични йосШуйак
315

§ 30. ТУЖИВОСТ СУБЈЕКТИВНОГ

ПРАВА

I. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

1552. Туживостсубјективног nрава значи њет

ову йоgобносШ да буде npe -
дмет правне заштите. 178 с nор .
на Је правна природа ове под
обности. 479 Према
материјално правним схватањим
а, туживост субјективног права
је сам елемент
субјективног права.480 Супротно
томе, процесна учења туживост
права схватају као процесну
субјективног
претпоставку, односно као
услов за мериторно
0 длучивање.481

1553. Ако субјективно право није туживо

, тад
а се, према процесном учењу,
тужба одбацује као недопуштена.
Примена материјалноправноr схв
ла би за последицу да суд мерито атања има­
рно одлучи о томе да ли је једно
субјективно
право подобно да буде предме
т правне заштите.
1554. Разликоваље се јавља још у римско
м праву, у коме ius није постој
ако није ао,
постојао и actio. Исто важи дан
ас и у англосаксонс ким правним систе­
мима ( claim). 482

п. зпп

1555. ЗПП изричито реrулише само јед

ан обл ик недостатка туживости су­
бјективног права. Наиме, суд је дуж
ан да тужбу одбаци, ако је она под
кон истека рока који је предвиђен нета на­
посебним прописима (члан 279.
Овакве рокове предвиђа 30 0, на при ст. 1. т. 2).
мер у вези са подношењм тужбе за
штај рушљивог или зеленашкоr уго пони­
вора (годину дана након закључења
(тужба за поништај изјаве о призна ), те ПЗ
њу очинства).
1556. Понекад и сам закон искључује туж
ивост субјективног права. Тако,
нису подобна да буду предмет правне
заштите права која произлазе из ИГр
е на
срећу, опкладе и сл.
1557. Уколико је спорно да ли је рок за
подношење тужбе истекао, одно­
сно да ли се ради о праву чију туж
иво ст закон изричито искључује, суд
одлучује мериторно, већ, напрот не
ив, одлучује да ли постоји претпо
мериторно одлучивање. 483 Дакле, реш ста вка за
ењем одбацује тужбу, ако такве про
цесне
сметње постоЈе.

1558. Другачије је са осталим натурални

м обл иrацијама (застарелост потра­
живања) . На застарелост потражива
ња суд не пази по службеној дужности,
већ
478 В. Rusenberg!SchwaЬ/Gott\vald, стр. 514;
Познић/Ракић-Водинелић, бр. 51.
479 В. Познић/Ракић-Водинелиh, бр.
51 са даљим наводима.
480 В. уместо свих Baumbach/Lauterbac
h!Albers/Hartmann, бр. 26 исnред § 253;
Stein/Jonas
/Schumann, бр. 88 исnред § 253.
481 Тако Rosenberg/Sch'<vaЬ/Gottwald, стр.
514; Schilken, бр. 182; Јауениr, 33 IV 3е.
482 В. Yaezell, стр. 172.
483 Упор. суnротно Rosenberg!SchwaЬ/Gotnval
d, стр. 515; Schilken, бр. 182.
 Александар }акшић: Грађанско йроt(есно йраво
316

само по приговору странке. Да ли је наступила застарелост, је пит~ње матери­

јалног, а не процесног права. Стога, суд о овом приговору одлучуЈе пресудом,

а не решењем.

1559. Тужени може и застарела потраживање да истакне према тужиоцу

у виду приговора ради компензациЈе.

III. РАСТИМ DE NON PRETENDO

1560. Парничне странке не моiу да својим споразумом потпуно искључе
туживост субјективног права. Овакав споразум био би ништав, као противан
праву на тужбу, односно судску заштиту (члан 6.(1) ЕКЉП).
484

1561. Странке могу да закључе споразум којим временски ограничавају

право на подизање тужбе (на пример, на време од једне или пет година). Такав
споразум има йроцеснойравни каракШер. Његова последица јесте да би суд од­
бацио тужбу као недопуштену. На оrраничење туживости субјективог права
суд, међутим, не пази по службеној дужности, већ само по приговору странке.
Такав приговор тужени може истаћи све док се не упусти у расправљање о гла­
ВНО) ствари.

§ 31. ПРЕДХОДНО ИСПИТИВАЉЕ ТУЖБЕ

1. ПОЈАМ

1562. Суд испитује тужбу одмах по њеном подношењу. 485 Испитивање ту­
жбе подразумева став суда о томе ЈШ постоје процесне претпоставке или, пак,
постоје сметње за мериторно одлучивање. Такође, суд испитује тужбу и у по ­
гледу форме и садржине.
1563. У погледу постојања стварне и месне надлежности суда, претходно
испитивање тужбе се врши на основу навода у тужби и чињеница које су му
познате (в. члан 15. ст. 1. ЗПП). Нужно је да суд брзо и ефикасно одлучи да ли
постоје претпоставке за мериторно одлучивање, односно да ли постоје сметље
за даље вођење парнице. Стога, довољно је да тужилац учини веровашним да
су се оствариле nретпоставке за мериторно одлучивање.

1564. Што се тиче лостојања, односно непостојања осталих процесних

сметњи (res judicata, забрана двоструке литиспенденције и сл.) суд није везан
наводима тужиоца у тужби, јер утврђење лостојања оваквих процесних сметњи
захтева, по природи ствари, извиђаје.

1565. Но, у случају сумње или потешкоћа у доказивању, требало би да суд

одложи одлучивање о постојању процесних претпоставки, те да о њима одлучи

484 Упор. суnротно уместо свих Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 515.

485 Thomas/Putzo, бр. 1 за § 273; Rechberger/Simotta, бр. 51 9; Paulus, бр. 167; Познић/Ракић ­
Водинелић, стр. 210; Трива/Дика, стр. 539.
Део друrи: Парнични йосШуйак
317

заједно са главном ствари. Ако председник већа сматра да нема довољно осно ­
ва да са сигурношћу изведе закључак о (не)постојању неке процесне претпо­
ставке, он може оставити да о томе донесе одлуку по пријему одговора на
тужбу, након припремноr рочишта или у стадијуму главне расправе (члан 280.
ЗПП) када буде располагао с више чињеница.

П. ОДБАЦИВАЉЕ ТУЖБЕ

1566. Правило је да суд у овој фази решењем одбаци тужбу, ако утврди да
недостаје нека од процесних претпоставки за мериторно одлучивање. т ако, суд
ће одбацити тужбу када ( в. члан 279. ЗПП) :
1) одлучивање о тужбеном захтеву не спада у судску надлежност (апсолутна
ненадлежност),
2) је тужба поднета неблаговремено, ако је посебним прописима одређен
рок за подизање тужбе,
3) о истом захтеву већ тече парница између истих странака (забрана дво­
струке литиспенденције),
4) је у истој ствари између истих странака донета правноснажна пресуда
или закључено судско поравнање,

5) тужилац нема правни интерес за подизање тужбе,

6) тужилац у року који је суд одредио ниј е постуnио по мери која му је
наложена ради отклањања неког процесног недостатка.

1567. Члан 279. ЗПП не садржи разлоге због којих суд мора да одбаци тужбу
ех officio. Могуће је постојање и следећих процесних сметњи:
1) недостатак директне међународне надлежности суда РС,
2) изузеће од јурисдикције туженог (имунитет).
1568. За случај да недостаје каква друга процесна претпоставка суд не одба­
цује тужбу ео ipso. Видели
смо да недостаци у стварној и месној надлежности
немају за последицу одбацивање тужбе, већ, напротив, доношење решења о не­
надлежности, након чије правноснажности се предмет устуnа надлежном суду
(в. члан 21. ст. 1. ЗПП) . Дакле, тужба се одбацује само када је nроцесна сметња
неотклоњива. Када је отклоњива, тада је чак и суд дужан да примени мере како
би је отклонио (члан 278. ЗПП).
1569. ОШклоњиве су следеће процесне сметње:
1) недостаци у вези са страначком и парничном способности и
2) недостац и у уредном заступању странке.
1570. Закон помиње ( 'fш:tн 278. ЗПП)
недостатке који се тичу способности
бити странка у парници. Такви недостаци, међутим, нису отклоњиви, јер или
странка има или нема правну способност. Овде се мисшr на недостатке у по­
гледу постојања странке, тачније на неШачно или неgоаuаШно одређење стра­
нака у тужби. Тада суд позива тужиоца да такве недостатке отклони ( в. члан
103. ЗПП). Остали недостаци који се тичу самог nојма странке су неотлоњиви.
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
318

1571. Отклоњиви су и недостаци који се тичу недостатка парничне спо­

собности и неуредног застуnања (законски заступник> старалац,. и сл.; в. '-шан

78. ЗПП).
1572. Даље, тужба може да буде мањљива формално, односно да је предата
без законом предвиђеног садржаја (в. члан 187. ст. 1. у вези са чланом 100.
ЗПП ) . И такав недостатак је отклоњив. Али, ако је неуредну тужбу поднео nу­
номоћник странке који је адвокат, тужба се одбацује (чл. 103. ст. 6. ЗПП).
1573. Тежејеиспитатисаgржинскимањљивутужбу(в. члан 187. ст. 1. ЗПП).
Мо.гуће је, наиме, да је сам тужбени захтев неодређен, да није супстанциран
(недостатак правно релевантних чињеница), тако да то чини сметњу да суд
уопште расправља у меритуму.

Пример: Тужилац тврди да је раскинуо уговор о nродаји, а захтева предају ствари.

1574. И овде ће суд вратити тужбу тужиоцу да недостатке отклони у одређе­

ном року. Ако, међутим, тужилац то не учини или је, пак, недостатак неоткло­
њив (логички неодржив или противречан), и тада ће суд да одбаци тужбу као
недопуштену (члан 103. ст. 4. ЗПП) .

III. УПРАВЉАЊЕ ПОСТУПКОМ

1575. У току ове фазе nостуnка суд може доносити и решења која се тичу
формалног и материјалног управљања парницом (члан 275. ст. 1. ЗПП). Нека
од тих решења суд доноси на основу предлога који је тужилац поднео у тужби,
док друга доноси ех officio.
Пример: Решење о обезбеђењу доказа (члсiн 269. ЗПП); решење о ослобађаљу тужи­
оца од трошкова постуnка (члан 164. и 165. ЗПП); решење о спајању парница
или о раздвајању поступка (члан 314. ЗПП); ако тужилац нема пуномоћника
и из незнања -не користи своја nроцесна права која су му призната законом,
суд ће ra поучити које nарничне радње може nредузети (члан 275. ст. 2. ЗПП).
1576. Рокови за отклањање формалних и садржинских недостатака тужбе
nочињу да теку тек када је суд донео решење о ослобађању од плаћања тро­
шкова поступка постало nравносна:>кно.

1577. Против одлука о управљању поступком током претходног испити­

вања тужбе, жал5а није допуштена (чл. 275. ст. З. ЗПП).
 ГЛАВА 10.
ДРЖАЊЕ ТУЖЕНОГ У ПАРНИЦИ

§ 32. ДОСТАВЉАЊЕ ТУЖБЕ ТУЖЕНОМ

1. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ
1578. Суд је дужан да достави тужбу туженом у року од тридесет дана од
дана када је примио тужбу (члан 281 . ЗПП) . Од момента достављања тужбе
туженом на одговор наступаЈу важне правне последице.

11. ЛИТИСПЕНДЕНЦИЈА
ЛиШераШура:
Addicks, Rechtshangigkeit und Verjahrun gsunterbre chung, MDR, 1992, s. 331;
Arens, Zur Verjahrungsunterbrechung durch Юageerhebung, in ,,FS fur Schwab",
1990, s. 17; Bohm, Einige ProЫeme der schriftlichen Юageerweiterung, RZ, 1980,
s. 45; Czernich, Internationale Streithangigkeit: Hoffnunfs trager zahlungswilliger
Schuldner, wЬl, 2001, s. 516; Dienstiibler, Die prozessuale Wirkungsweise des § 265
ZPO, ZZP 111 (1999), s. 61; Hoyer, Zur Streithangigkeit im бstrreichischen inter-
nationalen Zivilprozessrecht, ZfRV, 1969, s. 241; Kerameus, Rechtsvergleichende
Bemerkun gen zur Internation alen Rechtshangigkeit, in "FS fur Schwab", 1990,
s. 257; Юicka, Verjahrungsunterbrechung bei schriflticher Кlageerweierung, ЈАР,
1990/91, s. 50; Laukemann, Die Rechtshangigkeit im eu.ropaischen Insolvenzrecht,
IOW, 2005, s. 104; Lickleder, Die Eintragung des Rechtshangigkeitsvermerks ins
Grundbuc h, ZZP 1t4 (2001), s. 195; Olshausen, Der Schutz des guten Glaubens an
die Nicbt-Rechtshangigkeit, JZ, 1988, s. 584; Schilken, Zur Bedeutung der Anhan-
gigkeit im Zivilprozess, JR, 1984, s. 446; Schtitze, Die Wirkunge n ausHindischer
Rechtshangigkeit im inlandischen Verfahren, ZZP 104 (1991), s. 136.

1. Појам и значај
1579. Литиспенденција значи да је парница почела да тече. 486 Она настуnа
у моменту када суд достави туженом тужбу (члан 197. ст. 1. ЗПП) .

1580. Парница почиње да тече и када су захтеви било тужиоца, било туже­
н ог истакнути и у току поступка . Такав је случај са йроШивШужбом, ющиgен-

486 Триnа/Дика, стр. 417; Rechberger/Simotta, бр. 525; Thomas/Pu tzo, бр. 1 за§ 261; Ltike, бр.
166; Zeiss, бр. 336.
320 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

йlним захтевом за ушврђење, йреиначењем Шужбе. Што се тиче ових захтева,

парница почиње да тече од оног тренутка када је о њима обавештен противниt<
подносиоца захтева (члан 197. ст. 2. ЗПП). Ипак, правио је да и код противту­
жбе и преиначења тужбе парница почиње да тече тек када су ови акти доста­
вљени противној странци (в. члан 100. ст. 1. и члан 193. ст. 5. ЗПП).
1581. Спорно је да ли литиспенденција наступа и истицањем приговора
компензације. 487 У доктрини влада мишљење да истицаље приговора ради пре­
бијања не повлачи за собом литиспенденцију, Јер, овај приговор се, по правилу,
истиче као евентуални, и не мора да има за последицу мериторну одлуку суда

о приговору. Даље, када се исто потраживање истиче у кондемнаторној тужби

и у компензационом приговору, не постоји идентитет предмета спора. У тужби
захтев гласи на чинидбу, а у приговору се захтева утврђење да потраживање
постоји, као и његов пребој са потраживањем утуженим у туж5и. Најзад, и чи­
њенице на којима се заснива тужбени захтев у тужби на чинидбу и чињенице
на којима се заснива приговор ради компензације нису исте. Код приговора
се позива, између осталог, на његову компензибилност.

1582. Чињеница да је и одлука о приговору ради компензације обухваћена

правном снагом пресуде (в. члан 346. ст. 3. ЗПП) не мења ништа у ставу да
истицање овог приговор нема за последицу литиспенденцију.

1583. Литиспенденција престаје:

1) наступом правноснажности мериторне одлуке, укључујући овде и судско
поравнање, 2) правноснажношћу решења о одбацивању тужбе, З) повлачењем
тужбе, 4) као и из осталих разлога због којих парница престаје. 488
1584. Забрана двоструке литиспенденције има, у првом реду, за циљ да хар­
монизује одлучивање у оквиру јединственог правног система. 489 Унутрашња
хармонија одлучивања, наиме, искључује могућност да истовремено пред два
различита суда теку две парнице са истим предметом спора чији би исход мо­
гао да буде потенцијално различит.

2. Правне йослеgице лишисйенgенције

1585. Литиспенденција повлачи за собом процесне и материјалноправне
последице.

2.1. Процесноправне последице

_ :586. По:етак листиспенденције повлачи за собом и забрану gвосшруке ли­
шисиенgенцще. Наиме, није допуштенu да се од овог процесног момента између

487 Thomas/Putzo, бр. 3 за§ 261.

488 Упор. RosenЬerg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 566- 567; Thomas/Putzo, бр. 9 за § 261; Zeiss, бр.
341; Трива/Дика, стр. 418;
489 Paulus, бр. 98; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 568-659; Познић/Ракић-Водинелић, стр.
212; Трива/Дика, стр. 418; Станковић, стр. 353.
део други: Парнични йосШуйаiС
321

истих странака воде још једна пар

ница са истим предметом спора
ст. 3. ЗПП). 490 Забрана покретања (члан 197.
нове парнице између истих страна
ка са истим
nредметом спора важи и за поступ
ак пред арбитражом. 491
Од овог правила постоји само
1587. један изузетак који не важи у
нашем,
већ само у упоредном праву, Наи
ме, йравноснажносШ йресуgе има
йреgносШ
у оgносу на лиШисйенgенцију. Ако
суд у парници која је касније поч
ела да тече
nропусти да одбаци тужбу и дон
есе пресуду која постане правно
снажна, тада
ће nарница која је раније почела
да тече, а у којој није донета пра
вноснажна
nресуда, бити обустављена реш
ењем о одбацивању тужбе, упр
кос томе што је
раније покренута .

1588. О
забрани двоструке литиспенденц
ије првостепени суд води рач
по службеној дужности (члан 197 уна
. ст. 4. ЗПП). Али, како суд нема уви
nарнице које су у току, он за пос д у све
тојање раније започете парниц
е сазнаје из
nриговора туженог (приговор лит
исnенденције) .492
1589. Повреда nравила о забрани двостр
уке литиспенденције представљ
разлог за жалбу (члан 361 . ст. 2. т. а
10. ЗПП) . Али, на ову повреду постуn
не пази ех ка суд
officio (члан 372. ст. 2. ЗПП).
1590. Ако је одлучено о захтеву о коме
је парница већ nочела да тече, дру
гостеnени ­
суд ће донети решење којим уки
да првостепену пресуду и одбацу
тужбу (члан 376 . ст. 2.ЗПП). Видели је
смо да је суд дужан да то учини већ
у фази
nретходног испитиваља тужбе (чл
ан 279. ЗПП).
1591. Такође, повреда правила о забран
и двоструке литиспенденције пре
ставља и ревизијски разлог (члан д­
398. ЗПП). У том случају ВСС ће реш
укинути правноснажну пресуду и ењем
одбацити тужбу (406. ст. 2. ЗПП).
1592. Када је парница раније започета изм
еђу истих странака са истим пред­
метом спора, одређује се применом
правила о идентитету тужбеног зах
Дакле, забрана двоструке литиспенд тева.
енције важи само онда када постој
и иден­
тит ет странака и идентитет пре
дмета спора .
1593. Иgен.ШиШеШ сШранака постоји кад
а се исте странке јављају као стран­
ке у обе парнице. Није неопходно да
странке у обе парнице имају исте про
улоге. 493 Тако, забрана двоструке лит цесне
испенденције важи и када тужени
није започе
из ра­
те парнице nокрене нову
парницу nротив тужиоц
а са истим пред-
метом спора. 494

490 Rechberger/Simotta, бр. 529; Thomas/Putzo,

бр. 10 за§ 261; Rosenberg/Schwahl~ottwal
568; Liike, бр. 167. d, стр.
491 Упор. Zeiss, бр. 338.
492 Поэнић/Ракић-Водинелић, стр. 212.
493 Rechberger/Simotta, бр. 530; Rosenberg/Sc
hwaЬ/Gott\vald, стр . 569; Jauernig, стр.
бр. 344.
151; Zeiss,
494 Овде ваља обратити nажњу да се забр
ана двоструке литисnенденције nрос
верзалне и сингуларне сукцесор е стра тире и на уни­
нака. В. Zeiss, бр. 344; Tho mas/Putzo,
бр. 11 за§ 261.
 322 ЛJiei\C<Htдap Ј<шшић: Грађанско йрvцесно iipmщ

1594. Идентитет странака постоји и када нову парницу nш<рећу и ун ивер­

зални или сингуларни сукцесори странака из раније заnочете парнице. Ово због
тога, што се тзв. материјална правноснажност пресуде простире и на њих.
Пример: Т тужи А пред судом у С и за.\.'"Теnа плаћање дуга од 100.000 динара . Нщ<он
што је nарюща почела да тече, Т цедира своје nотраживање на Ц. Ц сада, као
синrуларни сукцесор, не може да поднесе нову тужбу са истим тужбеним за­
хтевом nротив А.

1595. Што се тиче идентитета nредмета спора, важно је напоменути да та­

кав идентитет постоји и између позитивне и негативне деклараторне тужбе.
Пример: Т тужи А и захтева да суд утврди да је уговор nуноважан. Тужба А против Т
да уrовор није пуноважан не би била допуштена, јер постоји идентитет
чињеница. Захтев да се утврди да је уговор пуноважан имплицитно подра­
зумева и за.-хтев за утврђење да он није пуноважан.

1596. Забрана двоструке литиспенденције не може никада да обухвати и по­

дношење две позитивне тужбе за утврђење нити, пак> подношење тужбе за
утврђење и кондемнаторне тужбе на основу истих чињеница.
1597. Супротно то~е, увек постоји идентитет тужбених захтева када се нај­
пре поднесе кондемнаторна тужба, а затим, на основу истих чињеница декла­
раторна. Ову другу би суд требало да одбаци већ и због непостојања правног
интереса за тужбу.

1598. Када је поднета кондемнаторна тужба> а потом и негативна тужба за

утврђење, идентитет предмета спора не постоји.
Пример: Т тужи З и захтева nлаћање закупнине за мај 2006. З тужи Т и захтева да суд
утврди да је уговор о закупу ништав или престао отказом.

2.1.1. ОсШале йроцесн.ойравн.е йослеgице

1599. Литиспенденција повлачи за собом и следеће процесне последице: 495
1) За йреин.ачење Шужбе је потребан и пристанак туженог (члан 193. ст.
2. ЗПП).

2) могуће је подизање йрејуgицијелн.е (инцидентне) тужбе за утврђење (члан

189. ст. 1. ЗПП).
З) могуће је подизање тужбе iлавн.оi мешања (члан 201. ЗПП).
4) могуће је подизање йроШивШужбе (члан 192. ст. 1. ЗПП).
5) могуће је учешће умешача (члан 208. ст. 1. ЗПП), као и учешће јавн.оi шу­
жиоца као интервенијента у јавном интересу (члан 207. ст. 1. ЗПП).
6) могуће је обавешШење трећег лица о парници (члан 213. ЗПП).
7) оШуђење спорног права или ствари након наступа литиспенденције (губи­
так стварне ле~итимације) нема више утицаја на парницу (члан 198. ст. 1. ЗПП).
8) У случаЈу елективне надлежности, сматра се да је тужилац ово право
искористио .

495
~nop. T.homas/Putzo, бр. 15 за§ 261; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 568 и даље; Rech-
erger/Stmotta, бр. 527; Paulus, бр. 107; Li.ike, бр. 167; Habscheid, бр. 334.
Део други: Пap1111'1NII lioctТtyйaк
323

2.2. Матер ијалпо правне послед ице ЈЈитиспе•щен ције

1600. Литиспенденција производи и дејства у материјалном праву.'' чr. Она
дејства се односе, пре све1·а, на савесност л,ржаоца ствари.
Та 1<0, I<ада парниц<1
тече по виндикационој тужБи, ·гужени од овог момента одговара као несавес
тан
држалац (в. члан 39. ЗОСО). Такође, поклонопримац се сматра савесним Ј.Ј.ржа­
оцем све док не сазна за захтев за враhање nоклона (члан 57. ЗОН) . Тај
момент
је везан за моменат достављања тужБе.

III. ОДГОВОР НА ТУ}КБУ

1. Појам и значај
1601. Суд је дужан да туженом достави тужБу у року од 30 дана од дана када
је она примљена у суд (члан 281. ЗПП) . Такође, уз достављање тужБе суд
је ду­
жан да туженог и упозори да је gужан да на тужБу одговори, да га поучи
о томе
какав Би треБало да буде садржај одговора на тужБу, те да упозори на послед
и­
це пропуштања одговора на тужБу (в. члан 282. ст. 2).

1602. Из наведених оБавеза суда, јасно је колики је значај одговора на ту­

жбу за даљи ток поступка. Наиме, већ сам пропуст да се одговори
на тужбу
може да значи и окончање парнице доношењем nресуд
е због nроnуштања
(в. члан 338. ЗПП) .
1603. Закон говори да је тужени gужан да одговори на тужбу. И овде се ради
о процесном терету, односно о дужности у сопственом интерес
у. Рок за одговор
на тужбу износи 30 дана, преклузиван је, и почиње да тече од момент
а када је
тужба достављена туженом (в. члан 282. ст. 1. ЗПП).

1604. Одговор на тужбу је иницијални поднесак туженог у коме он исти­

че своје правне захтеве, као што то чини тужилац у тужби. Тако,
он може да
изнесе своју одбрану или да заузме другачији став nрема тужбе
ном захтеву
(признање). 497
1605. Достављаље тужбе туженом на одговор је обавезно, осим у једном
случају. Наиме, када то налажу посебне околности конкретног случаја
(хит­
ност), суд може да закаже припремио рочиште за главну распра
ву и наредиће
да се примерак туж5е достави туженом. Овакво поступање може
бити само
изузетно, јер се њиме одступа од начела контрадикторности
и равноnравно­
сти странака. Тако, оправдање за заказивање рочишта Без достав
љања тужбе
туженом на одговор, може да Буде захтев тужиоца да суд одреди
привремене
мере (в. члан 283. ЗПП у вези са чланом 471. ЗИП) . На тако заказа
ном рочи­
шту може да се расправља само о одређењу привремених мера, не и о
тужбеном

496 Упор. Schil.ken, бр . 251; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 571-572 ; Rechberger/Simotta, бр.

528; Habscheid, бр. 336.
497 Позниh/Ракић-Водинелић, стр. 213; Rechberger/Simotta, бр. 560.
324 Александар Јакшић: Гра.~анско йроцесн.о йра.во

захтеву. 498 Од момента када је туженом достављена тужба, почео би да тече pot<
од 30 дана за достављаље одговора на тужбу.
1606. И сама nреклузивност, иначе кратког рока од 30 дана за одговор на
тужбу, отвара питање равнойравносuш тужиоца и туженог У постуnку. У ком­
пликованим nравним стварима, тужилац приnрема тужбу неограничено, док
туженом остаје само 30 дана да заузме став о чињеничним тврдњама и осталим
захтевима тужиоца.

2. Саgржина ogioвopa на шужбу

1607. Питаље равноnравности странака у nостуnку отвара и члан 284. ЗПП
који проnисује обавезне елементе која мора да садржи одговор на тужбу. 499
Одговор на тужбу мора, наиме, да садржи:
1) све састојке, као и сваки други поднесак (члан 100. ЗПП),
2) процесне nриговоре, тј. приговоре којима се осnорава допуштеност тужбе,
З) изјашњавање туженог о томе да ли признаје или осnорава тужбени захтев,
4) ако осnорава тужбени захтев, тужени то не може да учини йаушалн.о.
Обрнуто, он је дужан да у одговору на тужбу наведе чињенице на којима за­
снива своју тврдњу о неоснованости тужбеног ·захтева, као и доказе који пот­
креnљУЈу његове чињеничне тврдње.

1608. Као и тужба, и одговор на тужбу може да садржи и факултативне

сасrојке. Тако, у одговору на тужбутужени може да захтева ослобађање од пла­
ћања трошкова nоступка (члан 165. ЗПП), да суд обавеже тужиоца на плаћање
акторске кауције (члан 82. ЗРСЗ) и сл.

1609. Ако је одговор на тужбу дат са формалним (члан 100. ЗПП) или садр­
жинским недостацима (члан 284. ЗПП), сматраће се као да није нити поднет
(члан 285. ЗПП). Дакле, за суд се одмах отвара простор за доношење, пресуде
због nроnуштања. Наиме, за разлику од тужбе која није уредна (в. члан 103.
ЗПП), ЗПП не даје могућност туженом да отклања недостатке у форми и садр­
жини одговора на тужбу. Овакво решење је неодрживо са становишта права
на nравично суђење, јер туженог ставља у тежи nроцесни положај од тужиоца
(равноправност странака, члан 6.(1) ЕКЉП).

IV. СТАВ ТУЖЕНОГ ПРЕМА ТУЖБИ

И ТУЖБЕНОМ ЗАХТЕВУ

1. Уоuшше

1610. Видели смо да је тужени дужан да већ у одговору на тужбу заузме

образложени и плаузибилан став nрема тужби и тужбеном захтеву: Ако то не
498 В. тако Решење ОкС Ваљево, Гз. 1419/04 од 16.12.2004, ИСП, 12/2005, стр. 67.
499 Упор. и§ 239. OeZPO који садржи сличне одредбе у вези са садржином одговора на тужбу.
Део други: Парнични йосШуйак
325

учини, суд ће донети пресуду због йройушШа

ња на штету туженог. Такође, ту­
)l(ени може већ у одговору на тужбу да призна тужб
ени захтев. Тада суд доноси
nресуду на основу nризнања, такође, на штет
у туженог (члан 336. ЗПП) .
1611. Ако сматра да тужба није допуштена или, nак,
да је тужбени захтев
неоснован, тужени ће већ у одговору на тужб
у да изнесе своја одбрамбена
средства. Она су уnрављена било на то да суд одба
ци тужбу као недоnуштену,
било да суд одбије тужбени захтев као неоснова
н.

2. Осйоравање gойушШеносШи шужбе

1612. Тужени оспорава допуштеност тужбе тако што

исти
че йроцесне йри­
iоворе. Њиховим истицањем он указује суду
да не nостоје nретnоставке, од­
носно да постоје сметње за мериторн о
одлучивање, те да, с тога, тужбу треба
одбацити као недоnуштену (в. члан 279. ЗПП
).
1613. Ове nриговоре, видели смо, тужени је дужан да
истакне већ у одго ­
вору на тужбу. Но како на постојање, односно
непостојаље неких претпоставки
за мериторно одлучивање суд пази ех officio,
и Т9 све до правноснажног окон­
чања nостуnка, пропуст туженог да у одговору
на тужбу истакне процесне nри­
говоре не повлачи за собом nреклузију. 500

3. УйушШаfЬ е Шуженоi у мериШум сйора

1614. Истицањем процесних nриговора тужени се није

још уnустио у спор,
тј. у расправљање о главној ствари. Упуштање
туженог у меритум спора подра­
зумева да тужени осйори основаносШ Шужб
еноi захШева, те да захтева од суда
да тужбени захтев тужиоца одбије као неос
нован. Видели смо да Закон налаже
туженом да се упусти у спор већ у одговору на
тужбу.
1615. Упуштање туженог у расnрављање о главног ства
ри (тужбеном за­
хтеву) је важан процесни моменат, јер:
1) од тог момента он више не може
да истиче приговор месне нена
дле -
жности (члан 20. ЗПП),
2) не може да истиче приговор недостатка стварне
ненадлежности (члан
17. ст. 2. ЗПП ),
3) не може више да захтева акторску кауцију (члан 82.
и сл. ЗРСЗ).
1616. Такође, у том моменту се успоставља, и то nрећутно
м nророгацијом:
1) директна међународна надлежност суда у РС (члан
50. ЗРСЗ),
2) месна надлежност месно иначе ненадлежног суда.

500 у другима правним системима важи правило

да наступа преклузија , ако странке одоцне
да року, било законском било судском, изнесу своја средс
0 тва напада, односно одбране.
Накнадно предузимање парничне радње је
једино могуће, ако то нема за последицу
одуrовлачење постуnка. В. § 296. dZPO. В. ближ
е и Rosenberg/Sch,vaЬ/ Gott'.vald, стр. 380
и даље; Thom as/Pu tzo, бр. 8 и даље за § 296.
326 Александар Јакшић: Грr1ђанско йроцесно йрщю

1617. Тужени мериторно оспорава тужбени захтев на три начина: оспора­

вањем истин.итости чињеница изнетих у тужбеном захтеву, тврдњом да је ту­
жба неконклудентна и истицањем материјалноправних приговорима.

3.1. Оспораваље чиљеница

1618. Оваквом одбраном тужени оспорава истинитост чињеница на којима
је тужилац засновао свој Т)rжбени захтев. Тужени тврди да се чиљенице нису
оствариле, да су се оствариле, али на другачији начин од оног који је приказан
у тужби и сл.

3.2. Неконклудентна тужба

1619. Тужени може да тврди и да је тужба неконклуgенШна. Она је некон­
клудентна, ако из чињеница наведених у тужби не произлази она правна после­
дица на коју се тужилац позива у тужбеном захтеву.

3.3. Материјалноправни приговори

1620. Тужени може да захтева да суд одбије тужбени захтев и тако што
истакне неки материјалноправни приговор. Тужени, истицањем, оваквих при­
говора не пориче тачност чињеница нити, пак, тврди да је тужба неконклуден­
тна, већ, напротив, тврди да постоје друте чињенице које му, nрема нормама
материјалног права, дају могућност да одбије испуњење тужиочевог правно­
заЈ.llтитног захтева. 501

1621. Материјалноправним приговорима тужени истиче да: 502

1) тужиочево субјективно право није настало (на пример, апсолутно ни­
штав уговор),

2) је тужиочево субјективно право престало (на пример, раскид утовора,

застарелост),

3) тужиочево субјективно право везано је за рок или услов, те да, стога,

обавеза туженог није још доспела.
1622. Посебно је значајан exceptio поп adimpleti contractus којим тужени ис­
тиче да није дужан да испуни своју обавезу иэ двостранообавезног утовора док
тужилац не испуни своју (члан 122. ст. 2. 300). Када тужени истакне овај
приговор, суд ће донети пресуду којом усваја тужбени захтев и налаже туже­
нам да испуни своју обавезу под условом да тужилац истовремено изврши своју
противчинидбу.

1623. Ако се тужилац позива на више материјалноправних приговора, важи

начело најликвиgнијеi йриiовора. Сходно овом начелу, суд најпре расправља

501 Zeiss, бр. 385; Ltike, бр. 220; Schilken, бр. 424; Grunsky, бр. 134.
502 В. уместо с~.их Medicus, BGB, Allgemeiner Teil, 8. Auflage, 2002, бр. 81 и даље; Schilken, бр.
426 и сл.; Luke, бр. 221; Grunsky, бр. 134; Zeiss, бр. 386; Станковић/ Водинелић, стр. 228
- 229; Познић/Ракић-Водинелић, стр. 202-203.
део дру1·и: Пaptнtttl/t.t iiостугшк
327

оном при говору који би најпре могао да доведе до одбијања

0 тужбено г :iа ­
хтева. 503 Ако се он покаже основаним, о осталим приго
ворима се н е расправља .

§ 33. ГЈРИГОВОР Ј<ОМПЕНЗАЦИ]Е

Л и Ш ера tТtypa:
Basse, Aufrechuпg bei internatioпaleп Prozessen vor deutscl1en Gerichten,
MDR,
2001, s. 729; Bukovicl1, ProЫeme der Alln·echnungseint·ede, RZ, 1966,
s. 109; Hof-
fmann, Prozesual1e Praklusioп und § 242 BGB hiлsichtlich treuwidrig
erklartcr
Aufreclшung, JR, 1994, s. 256; Moller, Die Prozessallfrechung
, ЈА, 2002, s. 49; Mu-
sielak, Die Aufrechung des Beklagten im Zivilprozess, JuS, 1994, s. 817; Pawlo
wski,
Die Gegenaufrechung des Кlagers im Prozess, ZZP 104 ( 1991 ), s. 249;
Schenke
/Ruthig, Die Aufrechung mit rechtsfremden Forderungen im Prozess, NТW,
1992,
s. 2505; Tiedtke, Aufrechung und Rechtskraft, NJW, 1992, s. 473; Wagпe
r, Die
Aufrechung im eшopaischen Zivilprozess, IPRax, 1999, s. 65; Zetшer, Zum
Umfang
der Rechtskraft bei Aufrechung durch den Кlager, NJW, 1992, s. 2870.
Гр5ин, Прије 5ој (ком пензација), ПП, 1991 /1-2; Лукић
, Пре5ијање правно­
снажно досуђено г потраживања са траж5ином повериоца,
Гл., 1994/11; Жива­
новић, О неким условима за вршење компензације,
ПП, 1996/1 - 2; Ераковић,
Компензациона изјава и приговор пр е5ијања, ПП, 1978/7
- 8.

1. УОПШТЕ
1624. Тужени може у да истакне да има доспело потр
аживање против
тужиоца на три начина: посебном тужбом, компенза
ционом противтужбом
и приговором компензације. По правилу, приговор
пребијања је најснажније
средство одбране које тужени може да истакне
у парници, и то било да не
оспорава или, пак, да оспорава потраживање тужио
ца. Тужени може да изјави
приговор пребијања пре почетка тока поступка али
и у самом току поступка.

1. Приiовор йребијања изјаsљен ван йарнице

1625. Када се компензациони приговор изјави пре почетка тока посту
пка,
тада он нема на парницу веће импликације, јер задрж
ава свој маШеријално­
йравни карактер. Овим приговором, заправо једно
страном изјавом воље упу­
ћеном повериоцу, дужник изјављује да пребија своје истор
одно, доспело потра­
живање са потраживањем повериоца и оба потражив
ања се, по правилу, гасе
ех tunc (чланови 336. и следећи 300) . Када се ово
деси) а поверилац ипак по­
днесе тужбу против дужн ика, дужник, сада тужени, ће
се у парници позвати на
чиљенице да се повериочево потраживање уrаси
ло пребијањем , те ће суд,
сходно томе, да одбије тужб ени захтев као неоснован.
Једном изјављен, компензациони приговор није
1626. више опозив, јер
су се потраживања угасила ех tunc. Приговор може
само да се да безусловно.

503 Познић/Ракић -Води н елић , стр. 203.

 328 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

Такође, када суд одлучи да одбије тужбени захтев као неоснован, ~озивајући
се на то да су се потраживања уrасила пребијаљем, таква констатациЈа није обу­
хваћена правном снагом пресуде, јер улази само у њено образложење.

2. Приiовор йребијања у йарници

Пример: (1) Т поднесе тужбу против К и захтева плаћање купопродајне ~ене у виси­
ни од 50.000 динара. У одговору на тужбу К наведе да са Т НИЈе закључио
НИЈ<акав уговор о nродаји. Такође, наведе да, иnак, ако суд сматра да је уrо­
вор закључен, да и он nрема Т има досnело потраживање у висини од 20.000
динара, јер исnоручена ствар има недостатке. Наведе, такође, да пребија сво­
је nотраживање са nотраживањем Т.
(2) У горњем случају, К наведе да није сnоран тужбени захтев Т. Али, у одго­
вору на тужбу К истакне да му је Т nричинио штету у месту Џ, где ни К ни Т
немају nребивалиште.
(З) Т nоднесе тужбу nротив Г за накнаду штете, јер је Градска уnрава задоц­
нила са издавањем грађевинске дозволе. У nарници Г изјави да Т није nлатио
nорез, т~ да он nребија nотраживање Т са својим.

1627. За разлику од компензационог приговора ван парнице, приговор ком­

nензације дат у парници504 је йарнична раgња којом он захтева од суда да суд
утврди да је уrужено потраживање тужиоца у целости или делимично преста­
ло да постоји због тога што га је тужени пребио са властитим потраживањем
према тужиоцу, те, даље, захтева да суд, услед тога, у целости или делимич
но
одбије тужбени захтев тужиоца.
1628. Компензациони приговор изјављен у парници тешко може да се обја­
сни без материјалноправне изјаве воље која је уперена на пребој потраживања.
Тако, и приговор компензације дат у парници може да има за последицу да се
тужбени захтев у целости или делимично одбије, само ако су се стекли услови
nредвиђени материјалним правом за пребијање потраживања. Ипак, ова пар­
нична радња се како у својој правној природи разликује од једностране изјаве
воље којом се врши пребој потраживања. Тако, она је ойозива, 505 а потражи­
ваља се гасе тек консШиШуШивном оgлуком cyga.506
1629. Дакле, приговор пребијања дат у парници је процесна радња која
мора да исnуњава све услове неопходне за њену допуштеност и правоваљаност.
Та~ође, одлука којом је суд одлучио да пребије два потраживања одлука о по­
СТОЈаљу или неnостојању потраживања истакнутог у овом приговору је обу­
хваћена nравном снагом nресуде (члан 346. ст. 3. ЗПП).
1630. Законодавац је и у ЗПП 2005 nропустио да реши сложен а nитања ве­
зана за компензациони nриговор дат у парници. Он се помиње на два места
члан 346. ст. 2. (правноснажност пресуде) и члан 359. ст. 5. (жалба на пресуду)
504 В. Rechberger/Simotta, бр. 480; Schilken, бр. 443; Musielak, бр. 297.
505 Schilken, бр. 433.
506 Rechberger/Simotta, бр. 480; Трива/Дика, стр. 435.
Део други: Парнични йосШуйак
329

где се назива ,,йриiовором pagu йребијања)). Проблеми

са компензационим при­
говором настају збоr тога што се изјава о пребијањ
у потраживања и nарнична
радња којом се истиче nриговор nребијања стичу
у једном акту.sо1

2.1. Правна природа компензационоr приrовора

1631. О правној природи компензационог приговора посто
је два сх:ватања.
'ћ508
Прво, владаЈу е, да се ради о институту са двострук .
ом функциЈом: притовор
компензације, било да је предузет ван или у току
парнице, остаје увек матери­
јалноправна изјава воље . Поменули смо наиме
, да су материјални и процесни
аспекти пребијаља практично неодвојиви, јер комп
ензациони приговор може
да да резултат. у парници само ако су испуњени
услов које предвиђа матери­
јално право. Међутим, приговор компензације
дат у парници има и процесна
дејства, јер је садржан у парничној радњи којом се
овај приговор истиче.
1632. Друiо, старије, схватање полази од тога да је приг
509
овор пребијања
у парници само парнична радња, што има за посл
едицу да до пребијања дола­
зи тек конститутивно м судском одлуком. Ово је сх:ва
тање владајуће и у српској,
односно хрватској nравној доктрини, 510 са позивом
на догматичко тумачење
чланова 346. и 459. ЗПП ("приговор ради компензаци
је").
1633. Прво схватање треба усвојити, јер би доследна прим
ена другог сх:ва­
тања довела до последице да противпотраживањ
е престаје, чак и у случају да
суд одбије тужбени захтев као неоснован, јер потр
аживање тужиоца не постоји
из неког другог разлога, па чак и у случају да се пост
упак оконча без мериторне
судске одлуке (одбацивањем Иllli повлачењем тужбе).ш

2.2. Допуштеност компензационоr приrовора

1634. За разлику од противтужбе (члан 192. ст. 2. ЗПП),
компензациони
приговор може да се истакне у текућој парници и
пред судом који не би био
стварно надлежан да одлучује о захтеву иста
кнутом у компензационом при­
говору (случај 2). Исто важи и за врсту поступка, тако
да би у парници тужени
могао да се позива и на потраживања КОЈа
потичу, рецимо, из менице или чека .
1635. С друге стране, пак, у парници не може да се изврши
пребој потражи­
вања која, макар истородна, не спадају, ratione mater
iae, у оквире члана 1. ЗПП,
односно која нису везана за грађанскоправне спорове. 512
Тако, у нашем трећем

507 Musielak, бр. 297; Ltike, бр. 226.

508 Тако безмало читава аустријска и немачка доктрина.
В. Rosenher8fS chwab /Goth vald, стр.
593; Schilken, бр. 433; Rechberger/Simotta, бр. 482; Musielak,
бр. 300; Ltike, бр. 207; Jauern ig,
стр. 166.
509 В. ближе Ltike, бр. 207 и Rosenberg/Schwab/Gott\vald, стр.
596 са упућивањем на с.хватање
Nikisch.
510 Познић/Ракић-Водинелић, бр. 369а.; Трива/Дика, стр.
436.
511 Упор. Zeiss, бр. 392; Rosenberg/Sch,vab/Gotnvald, стр. 596.
512 Schilken, бр. 441; Rechberger/Simotta, бр. 483; Ltike, бр. 227.
 330 Александар Ј акшић: Грађанско йроl(есно йраво

примеру, тужени не би могао да истиче пребој свог фисr<алног потраживања

nрема тужиоцу. Напротив, суд би у овом случају морао да прекине постуnю<,
• 513
док надлежни орган уnраве не реши о постоЈаљу његовог потраживања.

1636. Код допуштености истицаља nриговора I<омпензациЈе поставља се

и питање директне међународне надлежности суда РС за одлучиваље по тах<вом

приговору. Овде треба чинити разлику између пребоја конексних и неконек­
сних потраживања (примери 1. и 2). Код конексних потраживања чије је основ
исти животни догађај (уговор, деликт), домаћи суд ће моћи да одлучује и о
противпотраживању, чак и када, према општим правилима, за то не би био
директно међународн о надлежан. С друге стране, пак, код неконексних по­
траживања (уговор, деликт) суд ће моћи да одлучује о компензационом при­
говору, само ако би постојале чињенице на којима може да заснује своју дирек­
тну међународну надлежности за потраживаље истакнуто у компензационом
приговору.

3. Евеншуални комйензациони йриiовор

1637. Тужени може да истакне приговор пребијаља безусловно и условно.

У првом случају (пример 1) тужени не спори да тужиочево потраживање посто­
ји, али захтева од суда да изрекне пребој међусобних потраживања и да одбије
тужиочев тужбени захтев. Нормално је, међутим, да тужени нема интереса да
истиче оваЈ приговор и допусти да се његово потраживање утаси, ако може
другим средствима да одбије тужбени захтев. По правилу, сваки приговор ком­
пензације је евентуални, дат под условом да суд сматра да је тужбени захтев
основан.

1638. Суд у сваком случају мора прво да одлучи о основаности туж5еног

захтева, односно о постојању утуженог потраживања, а тек, ако нађе, да оно
постоји, да одлучује о основаности противпотраживања и да, евентуално, изре­
кне њихов пребој . 514

1639. Значај овог става је велики за постојаље и даљу судбину потраживања

истакнутог у приговору пребијања. Прво, могуће је да суд закључи да је ком­
пензациони nриговор основан, односно да противпотраживање постоји, тако
да даље и нема потребе да даље раправља о потраживању, јер ће свеједно мо­
рати да донесе одлуку којом одбија тужбени захтев (Юageabweisungstheorie) . 5 15
1640. Међутим, слабост таквом поступаља суда би била у томе да он тиме
окончава парницу између странака, али не решава мериторно и спор, јер није
одлучио о постојању утуженог потраживања. Стога, правном снагом одлуке

513 Ltike, бр. 227 са даљим наводима BGH.

514
Овде се не Р~ди о материјалноправној изјави датој nод условом, него о евентуалном
nриговору ИЗЈављеним nод nроцесним условом, да суд утврди да nотраживање nостоји.
515
В. б~иже Rechberger/Simotta, бр. 486; Zeiss, бр. 398; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 594;
Mustelak, бр. 299; Ltike, бр. 228.
Део други: Парничнu йосСйуйак
331

којом се тужбени захтев одбија као неоснован

не би били обухваћени ни по­
траживање нити, пак, противпотраживање, тако
да би суд морао о томе да од­
лучује у наредној парници између туженог и тужи
оца.
1641. Стога, суд је увек дужаи да испита и постојањ
е потраживања , те да
и 0 њему и о nротивпотраживању мериторно одлу
чи (Beweiserhebungstheorie).
1642. Обрнуто, ако суд одбаци приговор пребијањ
а као недопуштен, на
пример зато што је истакнут у инстанционом пост
упку (члан 359. ст. 5. ЗПП),
примена прве теорије би довела до тога да се
потраживање туженог угасило
и у материјалноправном смислу. Међуrим, овак
во схватање није одрживо. Наи­
ме, у оваквим случајевима, одбацивање приговор
а компензације нема дејство
да се противпотраживање угасило, јер увек остај
е његов материјалноnравни
ефекат, као да је оно дато ван парнице. 516

4. ПосШуйак йовоgом йриiовора комйензације

1643. Приговор пребијања може да се изјави само до закљ
учења главне ра­
справе (члан 359. ст. 5. ЗПП). Стога, било каква
промена чињеница у вези са
противпотраживањем која би настала након
овог процесног момента не узима
се у обзир. Тако, ако је након закључења главн
е расправе пред првостепеним
судом противпотраживање намирено
или се, пак , угасило на други начи
н, то
нема утицаја на одтrуку суда о компенза
ционом приговору.
1644. Приговор компензације може да се изјави само до
висине утуженог
потраживања тужиоца.

1645. Спорно је да ли истицањем приговора компензације

почиње да тече
йарница по захтеву истакнутом у приговору или не.
Мањинско схватање сматра
да истицањем приговора компензације почиње да тече
парница/ 17 тако да исто
потраживање не може да буде предмет спора у друго
ј парници између истих
странака нити се, пак, на исто потражив
ање може позивати у виду приговор
а
компензације у другој парници. Схватање се обра
злаже тиме да одлука суда
о постојању или непостојању противпотраживања
постаје nравноснажна (члан
346. ст. 3. ЗПП).
1646. Насупрот томе, према већинском схватању
истицањем приговора
компензације он не постаје пендентан. Наиме,518 оно
што је обухваћено лити­
спенденцијом јесте само предмет спора, а исти
цање приговора компензације,
свакако, не спада у предмет спора. Такође, захте
в истакнуr у компензацио­
ном приговору није самосталан, као што је то случа
ј са компензационом про­
тивтужбом, веh је евентуалан и зависи од исхода
спора по тужбеном захтеву.
Ако би се усвојило прво схватање, тада тужени не би
могао да се у евентуалној

516 Упор. Schilken, бр. 443; Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 369;

Ltike, бр. 229; Musielak, бр. 486.
517 Zeiss, бр. 394 и даље; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 370; Трива
/Дика , стр. 437.
518 Тако Baшnbach/Lauterbach!Albers/Hartmann, бр. 15 за§
145; Rosenberg/Sch\vaЬ!Gottg\vald,
стр. 598; Ltike, бр. 231; Schilken, бр. 439; Musielak, бр.
303.
332 Алею:андnр Јаюпиh: Грађанско йроцесно йраво

пармелној парници са истим тужиоцем позива на исто потра>I~ивање и истиче

приговор пребијања или, пак, противтужбу нити, пак, да то СВОЈе nотраживање
у:гужи у другој парници.
1647. Stricto sensu, предмет спора се односи само на тужбени захтев, не
и на средства одбране које тужени истиче у парници. Такође, практичне ра­
злике између ова два схватања нису велике и непомирљиве као што то на први
поглед изгледа. Тако, ако би потраживање било обухваћено тужбеним захте­
вом, а иста странка га изнесе у другој парници у виду приговора компензације,
тада отпада правни интерес за тужбу у првој парници. Обрнуго, када тужени
истакне приговор компензације, тада он не би он могао да се на исто потра­
живање позива у другој, паралелној парници, или, пак, да исто потраживање
утужује у посебној парници, све док суд у првој парници не одбије тужбени
захтев као неоснован или, пак, док тужени не повуче компензациони приговор .

5. Оgлука cyga йовоgом йриiовора комйензације

1648. Изрека пресуде којом је суд одлучио о приговору компензације са­
стоји се, по правилу, из Шри gела: у првом, суд угврђује да постоји потраживање,
у другом, суд утврђује да постоји противпотраживање, а у трећем суд конститу­
тивно пребија у целости или делимично потраживање са противпотраживањем
и одбија у целости или делимично туж5ени захтев.

1649. Ако суд нађе да потраживање тужиоца не постоји, тада одбија тужбе­
ни захтев као неоснован, не упуштајући се уопште у расправљање о постојању
nротивпотраживања.

1650. Ако суд нађе да nотраживање тужиоца постоји, а да противпотражи­

вање не постоји, тада се тужбени захтев усваја, а приговор компензације одбија
као неоснован.

1651. Сходно члану 346. ст. 3. ЗПП, одлука суда о постојању или непо­
стојаљу потражйвања истакнутог у компензационом приговору је обухваћена
правном снагом пресуде. Овим није обухваћен случај када суд није одлучио
о основаности противпотраживања, дакле када је установио да само утужено
потраживање не постоји.

1652. Такође, проширење правне снаге пресуде на приговор компензације

представља одстуnање од опште теорије правноснажности. Тако, ако тужилац
изјави пре парнице да пребија део свог потраживања са потраживањем туже­
ног и утужи преостали део потраживања, тада, ако суд одбије тужбени захтев
као неоснован, део потраживања који је пребијен ван парнице није обухваћен
правном снагом пресуде. Тужени може, стога, да у новој парници против ту­
жиоца утужи читаво своје потраживање, јер тужилац неће моћи да истакне
приговор пресуђене ствари. 519

519 В. ближе Liike, бр. 230 са даљим наводима.

Део дру1·и: Гlapllti'IНLI йvcШyLim<
333

§ 34. ПРОТИВТУ>I<БА

/lиШераШура:
Lot-ff, Die Wiclerklage, }t1S, 1979, s. 569; Luckey, SoclerproЬ
leme der partcierweit-
emden Wide1·k\age, JuS, 1998, s. 499; Nieder, Die Wide1·k\age
ttnd Drittbeteiligtшg,
zzp 85 ( 1972), s. 437; Pri.itting/Weth, Teilшteil zur Verl1incler ung der Flllcht in
die Widerklage, ZZP 98 (1985), s. 131; Uh\mat111siek, Die Anw
endbarkeit cler Pri-
vilegien der Widerklage auf die Drittwiderklage, ЈА, 1996, s.
253; Vollkomщer, J)er
Grundsatz der Waffeпgleichheit im Zivilprozess, iп "FS Schw
ab", 1990, s. 503.

1. ПОЈАМ И ВРСТЕ
Пример: ( 1) Т nоднесе тужбу против К и захте
ва плаћање куnопродајне цене . К осnо­
рава тужбени захтев и наводи да је раскинуо
уговор због тога што му је исnо­
ручен алиуд. Уз то, подноси nротив Т прот
ивтужбу и захтева накнаду штете
због неиспуњења.
(2) Т поднесе тужбу nротив К и захтева плаћање куnо
продајне цене . К сма­
тра да није ништа дужан Т, јер му је Т дели
ктом проузроковао штету. Захтева
тужбом накнаду те штете.
(3) Т поднесе тужбу против К и захтева да му овај плат
и извесну суму новца
за два доспела оброка, по основу уговора са
оброчним отплатама цене. К се
са тим не слаже и захтева да суд
утврди да Је уговор ништав.
(4) Т поднесе тужбу против К и захтева да суд утвр
ди да је уговор о продаји
ништав. К оспорава тужбени захтев, Иnак,
подиже и nротивтужбу у којој за­
хтева да суд обавеже Т да му врати nродату ствар
, ако нађе да је уговор заиста
ништав.

1653. Кад прими тужбу, тужени не мора да се оrраничи

на то да осnори ње­
ну основаност. Напротив, он може против тужи
оца да подигне и противту жбу.
1654. Противтужба је самостална Шужба коју подиже
тужени у једној за­
почетој парници против тужиоца, а чији је пред
мет спора различит од предмета
спора по тужб и тужиоца. 520

1655. ЗПП разликује три врсте противтужбе: конексну

, компензациону
и прејудицијелну (члан 192. ст. 1. ЗПП). Као посе
бна врсте противтужбе мож е
да се сматра и евентуална противтужба.

П. ДОПУШТЕНОСТ ПРОТИВТУЖБЕ

1656 . С обзиром на то да је противтужба самостална

тужба тужиоца, за
доnуштеност њеног подношења важе општ
а правила о допупгrе:ности тужбе,
осим ако норма о противтужби не предвиђа нешт
о друго (чла н 192. ЗПП) .
1657. Прво, противтужба мора да садржи предмет спор
а који је различит
од оног који чини тужбени захтев по тужби. Ово
је само по себи разумљиво,

520 В. Rosenberg/Sch,vaЬ!Gottwald, стр. 552; Rechberger

/Simotta, бр. 323/4; Schilken, бр. 733;
Zeiss, бр. 400.
334 Александар Ј<НШЈић: Грађанско йроцесно йраоо

јер би подношење противтужбе са_ истоветним ту~беним захтевом било про­

тивно правилу забране о двострукоЈ литиспенденцИЈИ. Тако, ако влаСI-IИI< ствари
поднесе тужбу за утврђење, неће бити до пуштена противтужба туженог у којој
тражи да суд утврди да тужилац није власник ствари. Противтужба туженог
• <;21
може да гласи да се утврди да Је он власник ствари. -

1658. Тако> у нашим примерима 1. и З. предмет противтужбе (плаћање

накнаде штете) је различит од предмета тужбе (плаћање цене), односно (захтев
за утврђење да је уговор ништав, и захтев за плаћање оброка), тако да је, по
овом услову, истицаље противтужбе допуштено.
1659. Друfо, противтужба може да се поднесе против тужиоца само у те­
кућој парници, и то до закључења главне расправе (члан 192. ст. 1. ЗПП). Дакле
закон овде захтева да је парница почела да тече и да главна расправа није још
окончана. С друге стране, пак, за допуштеност и даљу судбину парнице по про­
тивужби сасвим је ирелеватно шта ће бити са тужбом. Суд може тужбу да од­
баци као недопуштену, тужилац може да је повуче. 522 То нема утицаја на посту­
пак по противтужби, јер, видели смо, противтужба представља самосталну
тужбу туженог против тужиоца.
1660. Треће, између странака у парници мора да постоји идентитет. Про­
тивтужбу може да подигне само тужени против тужиоца.
1661. ЧеШврШо, за поступак по тужби и противтужби мора да постоји иста
врста поступка и иста правила о стварној надлежности суда (члан 192. ст. 2.
ЗПП> arga contrario). Закон не каже ништа о месној надлежности. Из садржине
члана 192. ЗПП (пред истим судом) могао би да се извуче рестриктиван
закључак, да би противтужба могла да се поднесе истом суду, само ако је он
и стварно и месно надлежан за одлучивање и по противтужби. Међутим, ако
се сагледа ratio норме (спајање парница ради заједничко г расправљања и одлу­
чивања с обзиром на целисходност- члан 314. ЗПП), правилан је закључак да
закон захтева само идентитет врсте поступка и стварне надлежности. Стога,
за одређење месне надлежности по противтужби, важе правила о атракционој
надлежности. 523

1662. ПеШо, противтужба, као самостална тужба туженог, може да се по­

дигне само у форми поднеска (arg. ad члана 187. у вези са чланом 100.).

1. Конексна йрошившужба
1663. Како то сам назив ове тужбе казује, између тужбе и противтужбе мора
да постоји nexus (веза). Закон не одређује када се има сматрати да захтев из про­
тивтужбе стоји у вези са захтевом из тужбе. Сигурно је да та веза постоји када
се захтеви из тужбе и противтужбе заснивају на истим чињеницама, истом

521 Супротно Schilken, бр. 735.

522 Schilken, Бр. 735; Musielak, Бр. 616; LUke, Бр. 237. Тако изричито и пара 60. Zuercl1er ZPO.
523 Трива/Дика, стр. 439.
део друrи: Парниttни йосtИуйак
335

животном догађају (nример 1),521 где, по прав

илу, може да nостоји и исти пра­
вни основ за оба тужбена захтева (на пример,
уговор о продаји).
1664. У новије време се сматра да је веза између тужб
е и противтужбе ус­
постављена, када су оба тужбена захтева међу
собно економски условље1-1а, при
чему не морају оба да се заснивају на исто
м животном догађају. 525
Пример: Т тужи А и захтева да му плат
и накнаду по уговору о делу. А, међутим,
под­
носи лротивтужбу и захтева да му Т врати зајам
који му је одо5рио ради на­
бавке материјала.

2. Комйензациона йроШивШужба

1665. Компензациона противтужба може да се подн

есе, ако су испуљени
опШти услови из облиrационог права за прес
танак обавезе пребијањем (члан
336. 300 ). Тако, у нашем примеру 2, тужени може
да поднесе противтужбу
и захтева плаћање накнаде штете. Поднош
ење ове тужбе има смисла, нарочито
када је тужбени захтев из противтужбе виши
од висине самог тужбеног захтева.

3. Прејуgицијелна йроШивШужба
1666. О прејудицијелној противтужби (nример 3) важи
mutatis mutandis све
што је речено за тужбу за утврђење. Ради се,
дакле, о утврђењу постојања или
непостојања једног правног односа који је
од прејудицијелног значаја за ме­
ритону одлуку по тужби. Одлук~ суда о преј
~дицијелној противтужби улази
у изреку пресуде и производи деЈс
тво материЈалне правноснажности.

1667. Међутим, за разлику од инцидентног захте ва за

утвр
ђење, подноше­
ње прејудицијелне противтужбе има ту пред
ност што је суд дужан да одлучи
0 оваквој противтужби, чак и када тужилац повуче тужбу или,
пак, када је суд
одбаци као недопуштену. Суд може, с друг
е стране, да одлучује о инцидентном
захтеву за утврђење, само док није одлучио о
захтеву из тужбе.

4. ЕвенШуална йроШивШужба
1668. Противтужба може да се подигне и у
виду евентуалног, помоћноr
тужбеног захтева.ш Евентуална тужба се
подиже под одложним процесним
условом који се састоји у томе да суд одлучује
о евентуалном противтужбеном
захтеву, так када се стекне услов (усвајање тужб
еног захтева, пример 4).
1669. Евентуална противтужба значи, заправо, евентуал
но спајање тужбе­
них захтева, тако да се и на њу
примеЊУЈУ правила овог процесн
ог института.
Тако, истицањем евентуалног тужбеног
захтева тече парница по том захтеву
која се гаси када суд одбије тужбени захтев по
тужби као неоснован.

524 В. детаљније Musielak, бр. 321; Li.ike, бр. 237; Schilk

en, бр. 738.
525 Rechberger/Siшotta, бр. 423/5 са даљим наводима.
526 Schilken, бр. 740; Michaelis, стр. l25; Li.ike, бр . 405; Zeiss,
бр. 405; Rosenberg!Gotnvald/Schwab,
стр. 556.
336 Александар Такшић: Грађанско йроцссно йраво

111. ПОСТУПАК ПО ПРОТИВТУЖБИ

када су за­
1670. Смисао подношења nротивтужбе се састоји у томе да суд,
це, заједнички о њима
хтеви из тужбе и противтужбе повезани, сйоји обе йарни
Суд је то дужан да
расправља и донесе јединствену одлуку (члан 314. ЗПП).
мије, споји парнице.
учини, када је целисходно да, у интересу процесне еконо
тужби и противтуж5и. s21
Ако то није случај , суд може да раздвоји поступак по
у о делу. А подноси против -
Пример: Т тужи А и захтева плаћање накнаде по уговор
при чему предл аже
тужбу и наводи да му Т није платио куnопродајну цену,
е се и Т позива у тужби .
да се као сведоци саслушају Ц, Д и Е. На исте сведок
се
1671. Спајање парница по туж5и и противтуж5и не дира у чињеницу да
цама. Међутим, када
ради о самосталним тужбеним захтевима, односно парни
и да одлучи и дели­
суд споји парнице, може било о тужби, Било о противтуж5
МИЧНОМ пресудОМ .

527
В. тако, на пример , Решење ВТС, Pz. 7997/03 од 27.11 .2003, IPS, 6/2005, стр. 59.
 ГЛАВА 11 .
ПРИПРЕМАЊЕ ГЛАВНЕРАСПРАВЕ
И ГЛАВНА РАСПРАВА

§ 35. ПОСТУПАЊЕ СУДА НАКОН ПРИЈЕМА

ОДГОВОРА НА ТУЖБУ

I. УОПШТЕ
1672. Правило је да суд, одмах након што је примио уредан одговор на
тужбу, закаже припремио рочиште за главну расправу (члан 286. ст. 1. ЗПП).
Али, суд може, већ и у овој фази поступка да мериторно оконча парницу.

П. МЕРИТОРНО ОДЛУЧИВАЊЕ
И ОКОНЧАЊЕ ПАРНИЦЕ

1673. У приnремању главне расправе суд може да донесе (члан 276. cr. 1. ЗПП):
1) пресуду на основу признања (члан 336. ЗПП)
2) пресуду на основу одрицања (члан 337. ЗПП).
167 4. Наиме, након подношења тужбе, ~ац може да увиди да је њеrов
тужбени захтев неоснован, те да га се, такођер, поднеском одрекне. Суnротно
томе, тужени може већ у одговору на тужбу да призна тужбени захтев.
1675. Најзад, у фази припремања главне расправе странке могу да закључе
и судско поравнање.

1676. Посебан значај за убрзање поступка је моrућност да суд, након при­

јема одговора на тужбу, донесе тзв. йресуgу без оgржавања расйраве. 528 Овакву
пресуду суд може донети само ако, по пријему одговора на тужбу, утврди да
међу странкама нема спорних чињеница и да не постоје друге сметње за до­
ношење одлуке (члан 276. ст. 2. ЗПП).
1677. Дакле, да би се донела оваква пресуда, морају да постоје све процесне
nретnоставке за мериторно одлучивање. ЈТ.руrи услоп за њено доношење јесте
да чињенице међу странкама нису спорне.
1678. Чињенице неће бити спорне међу странкама, ако, најпре, тужени
у одговору на тужбу призна тачност чињеница на којима тужилац заснива свој

528 В. ближе Станковић, Пресуда без одржавања расnраве, ВСС, Билтен судске nраксе, бр. з,
Београд, 2005, стр . 277 и даље.
 Ллександ.-tр Јакшиh: Грађанско йроцеаю йраво
338

тужбени захтсв У 9 Међутим, доношење ове nресуде је моrуће и у свим оним

ситуацијама у којима суд иначе не би изводио докаэивање о сnорним чи-
њеницама.

1679. Само оспораваље правних аргумената ТУЈI<Иоца не представља сметњу

за доношење пресуде без одржавања расправе.
1680. Овом пресудом суд може да усвоји иm-1 одбије тужбени захтев. И то
било у целини, било делимично. До делимичноr или потпуног одбијања
туж5еног захтева доћи ће када је тужба неконклудентна.
1681. Закон говори о томе да суд може (дакле, није дужан) да донесе пре­
суду без одржавања расправе. 530 Сматра се, наиме, да~ и када тужилац захтева
да се оваква пресуда донесе, суд може да одложи доношење пресуде за неки
каснији стадијум у поступку (припремио рочиште или рочиште за главну ра­
справу). На овај начин само постојаље пресуде без одржавања расправе губи
свој смисао, поготову ако тужени призна чињенице на којима тужилац темељи
свој тужбени захтев. Такође, пропуст да се донесе пресуда без одржавања
расправе (ако су се за њено доношење стекли услови), повлачи за собом и по­
вреду права на доношење одлуке у разумном року (в. члан 6.(1) ЕКЉП).
1682. Ова пресуда спада у контрадикторне пресуде, тако да се побија истим
оним правним лековима, као и свака друrа контрадикторна пресуда.

§ 36. ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ

I. ЗНАЧАЈ
1683. Приnремио рочиште је прво рочиште на коме странке предузимају
и усмене парничне радње. Оно служи, у првом реду, припреми рочишта за гла­
вну расправу. 531
1684. Припрема за главну расправу се врши тако што суд утврђује да ли су
испуњене претпоставке за мериторно одлучивање, ако то није учинио у прет ­
ходном стадијуму поступка. Такође, се врши тако што се суд стара да се дефи­
ниш.е и концентрише процесна грађа. Отуда закон и предвиђа обавезне теме
о КОЈИМа се расправља на овом рочишту.

1685. Суд неће заказивати припремио рочиште ако процени да то, с об­
зиром на једноставност спора или околност да међу странкама нема спор­
них чиљеница, није неопходно за оствареље начела концентрације главне ра­
справе ( чл. 287 ЗПП). За неке парничне поступке законодавац изричито пре­
двиђа да се не заказује и не одржава припремио рочиште, на пример: поступак
за издавање платног налога (чл. 455, ст. 1 ЗПП) и поступак у парницама о спо­
ровима мале вредности (чл. 471, ст. 2 ЗПП).

529 Тако Станковић, Пресуда, стр. 281 и сл.

530 Станковић, Пресуда, стр. 284.
531 Jauernig, стр. 98; Rechberger/Simotta, бр. 655/l; Luke, бр. 188.
Де(1 Јtру 1 · н: Пnpнtttttlll ПoctТtytiaк
331.)
- -- -- - - - - - - --- --
II . ЗАКЛЗИВАl-ЬЕ П РИПРЕМНОГ РОЧИШТА
1686. Принцип jl.' Дu се принремно potJHUtтe обаRез11о :·~<tЈ<азује (чла н 287.
ЗПП). Али, могуће је /Џ1 процесн о гр<щиво 11е даје п оuода на се оно зака:.-t<е, јер
је спор једноставан и, нарочито, када међу стра.ю<ама н ема сnо рних чин:>сни 1 џ1 •
1687. Припрем ио рочиштс суд заказује решењем (члан 286. ст. 1. ЗПП ) које
суд доставља стра 1-ш ама. Позив за припремна рочи ште мора да им се достаuи
најкасниј е осам gа на пре одржавања рочи шта ( члан 288. ст. 2. ЗПП). Само
рочиште се заказује најдаље у року од 30 дана од дан а t<ада је истекао роЈ.< 3 u
одговор на тужбу (члан 286. ст. 2. ЗПП).

III. ТОК ПРИПРЕМНОГ РОЧИШТА

1688. На припремном рочишту се не одлучује мериторно, већ се само ства­

рају претпоставке за мериторно одлучивање. ш

1689. Правило је да припремна рочиште отпочне тако што тужилац излаже

тужбу, а тужени, затим, одговор на тужбу (члан 290. ЗП П ). Потом се распра­
вља о процесним претпоставкама (члан 291. ЗПП) .

1690. Даљи ток припремног рочишта је усмерен на расйраву о nредлозима

и захтевима странака и чињеничним наводима којима странке образлажу своје
предлоге и наводе (члан 292. ЗПП). Циљ ове расправе је да странке разјасне
своје захтеве и чиљеничне тврдње, те да суд, на основу излагаља странака, та­
чно утврди које су чиљенице између странака спорне, те које су то чиљенице
чије је постојаље биШно за мериторно одлучиваље.
1691. Када утврди у чему се састоји спор између странака у вези са битним
чиљеницама, суд већ може да утврди која ће од доказних средстава које су
странке предложиле и да изведе на главној расправи (члан 293. ст. 1. ЗПП) .
у оквиру припреме за доказни поступак, странке су и дужне да на припремио
рочиште донесу све исправе и предмете које им служе као доказ (члан 288. ст.
1. ЗПП). И сам суд је дужан да нареди да се за припремио рочиште прибаве
списи, исправе или предмети, који се налазе код друrог суда) државног органа)
предузећа или организације којима је поверено вршење јавних овлашћеља
(члан 288. ст. 2. ЗПП). ·

IV. ОДЛУКЕ СУДА

НА ПРИПРЕМНОМ РОЧИШТУ

1692. На припремном рочишту суд (председник већа) доноси три врсте

одлука: йрве се тичу формалног и материјалног управљаља парницом; gpyie)

532 В . , на nример, Решење ОкС у Ваљеву, Gz. 29/05 од 14.01.2005, ИСП, 12/2005, стр. 67 где је
суд нашао да доношење контрадикторне пресуде на nрипремном рочишту представља
битну nовреду одредаба парничноr постуnка.
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
340

утврђења постојаља процесних претпоставки. Најзад, суд и У овој фази по­

стуnка може мериторно да оконча парницу, односно да донесе йресуgу о iла-
вној ciUвapu.
1693. Суд је дужан, првенствено, да одлучи о постојању процесних прет­
поставки, односно о непостојаљу процесних сметњи. Ако нађе да су процесне
сметње неотклоњиве, одбациће тужбу решењем (в . члан 291. ст. 2. у вези са
чланом 279. ЗПП). У вези са доношељем ових процесних одлука, суд може да

изводи и доказиваље.

1694. Припремио рочиште је након увођеља обавезног одговора на тужбу

у ЗПП (2005) изгубило на значају у процесним последицама које производи.
Наиме, раније је припремио рочиште био последњи процесни моменат у коме
је тужени могао да:
1) истиче притовор месне ненадлежности (члан 20. ЗПП),
2) истиче приговор недостатка стварне надлежности (члан 17. ст. 2. ЗПП).
1695. Како је тужени дужан да се упусти у мериторно расправљање већ у
одговору на тужбу дужан је да изнесе и своје процесне приговоре (члан 284.
ст. 1. ЗПП), то он не може више да учини на припремном рочишту, ако је
пропустио да приговоре истакне у одговору на тужбу.
1696. Тужениможе, једино, да на припремном рочишту захтева плаћање
акторске кауције (члан 82. ЗРЗС), јер овај захтев туженог није обавезан састојак
одговора на тужбу.

1697. Суд може на припремном рочишту и мериторно да оконча парницу

доношењем пресуда наведених у члану 276. ЗПП, односно закључењем судског
nоравнаља. С друге стране, пак, суд не може да на припремном рочишту доне­
533
се контрадикторну пресуду. Ако је таква пресуда донета, она је ништава.

V. ИЗОСТАНАК
СА ПРИПРЕМИО Г РОЧИШТ А

1698. Изостанак са припремног рочишта повлачи за собом тешке процесне

последице за тужиоца. Наиме, његов недолазак повлачи за собом наступаље
фикције ga је Шужбу йовукао. Постуnак се тиме окончава.
1699. Поступак се, међутим, наставља и без одсутног тужиоца, једино ако
тужени захтева да се одржи припремио рочиште (члан 289. ЗПП). Тада суд рас­
правља само са туженим . Исто важи и када на припремио рочиште није дошао
тужени.

1700. Последице изостанка са припремног рочишта наступају само ако су

странке на то рочиште уредно и благовремено позване.

533 ОК у Ваљеву, Гж . 29/05 од 14.01 .2005.

део друrи: Парнични йосШуйак
341

VI. ЗАКАЗИВАЉЕ РОЧИШТА

ЗА ГЛАВНУ РАСПРАВУ

1701. Последњи задатак суда на nриnремном рочишту јесте да

закаже ро­
чиште за главну расправу (в. члан 294. ЗПП) .
И ово рочиште суд заказује доно­
шењем решења. Рокови за заказивање прип
ремног рочишта важе и за закази­
вање рочишта за главну расправу (в. члан
288. ЗПП).
1702. Позив за nрво рочиште за главну
расправу доставља се странкама,
сведоцима и вештацима.

§ 37. ГЛАВНА РАСПРАВА

I. ЗНАЧАЈ И ЈЕДИНСТВО
1703. Главна расправа је централни стадијум првостеп
еног парничноr по­
ступка. У овој фази поступка се одлучује о
rлавној ствари, тј . о меритуму. На
rлавној расправи се формира процесно град
иво> те се, тиме> и ствара коначан
основ за одлуку о основаности тужбеноr захтева. 534
1704. Процесно градиво се формира тако што странке
усме но излажу своје
захтеве, чињеничне тврдње и nредлоге
> па и правна схватања. Најзначајнија
фаза главне расправе је доказни поступак
у коме се изводе докази и оцењују
резултати добијени извођењем доказа (в. члан
298. ст. 3. ЗПП).
1705. Сврха коrниционоr поступка, па и његове кључ
не фазе > главне ра­
справе> може да се оствари само ако се глав
на расправа спроведе ефикасно
и брзо> по правилу на само једном рочишту
(в. члан 312. ст. 2. ЗПП). У том
смислу читава главна расправа
представља Јеgну целину, па чак
и онда када се
одвија на неколико рочишта.

1706. Тако> главна расправа представља само

наставак припремноr рочи ­
шта> јер она започиње анализом резултата који
су добијени на приnремном
рочишту. Такође, тужба и одговор на тужбу се
не казују наново (в. члан 298.
ст. 1. и 2. ЗПП).
1707. И када се рочиште за главну расправу одложи,
оно је припремио за
следеће. Наиме> суд је дужан да се стара да
се следеће рочиште за главну ра­
справу тако припреми (прибављање доказа и
сл. ), да се главна расправа оконча
управо на том рочишту (в. члан 315. ЗПП).

534 в. Rechberger/Simotta, бр. 567; Ltike, бр. 1955;

Grunsky, бр. 46; Schilken, бр. 446;
Thom as/Pu tzo, бр . 1 за § 278.
\.
342 Анександар Јаюнић: ГЈтђпнско йроцесно йраво

П. ТОК ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ

1. Почетак fлавне расйраве (члан 295. ЗПП)

1708. Главну расnраву отвара nредседнИI< већа. Он објављује шта је предмет
расправљања. Затим, председник већа је дужан да утврди да ли су дошла сва
позвана лица, те да ли су они I<оји су изостали свој изостаню< и оправдали.

2. Руковођење fлавном расйравом

2.1. Појам
1709. Главном расправом руководи суд (председник већа). Он, у том циљу,
предузима различите парничне радње чија је сврха да се парница развија, те
да се одвија економично и сврсисходно. 535 Наиме, суд није само неми посматрач
парничних радњи странака. И он сам је дужан да се стара да странке изнесу
све битне чињенице, да се расправе све важне и спорне ствари које су релеван­
тне за мериторно одлучивање (в. члан 299. ЗПП).
171 О. С обзиром на циљ ради чијег остварења суд предузима поједине пар­
ничне радње, разликујемо тзв. формално и материјално управљање парницом,
односно руковођење главном расправом.

1711. Формално руковођење се врши предузимањем парничних радњи које

утичу на временски развој главне расправе. 536
Пример: Заказивање или одлаrање рочишта за главну расnраву; сnајаље или раздва­
јаље парница ради заједничкоr расправљања и сл.

1712. МаШеријално руковођење главном расправом је уперено на расправља­

ње о nредмету спора, тужбеном захтеву. Суд материјално руководи главном
расправом када се, постављаљем питаља, странкама и другим учесницима у пар­
ници стара да се предмет расправљања све страно претресе (в. члан 299. ЗПП).
1713. Ради руковођеља главном расправом суд доноси решења. Суд ова­
квим решењима никада није везан (члан 312. ст. 4. ЗПП). Он може, када год
то нађе да је сврсисходно, да поједина решење опозове, измени, допуни и сл.
1714. Против решења којим се руководи главном расправом није дозвоље­
на посебна жалба (члан 312. ст. 5. ЗПП).

2.2. Начин
1715. Правило је да главном расправом руководи и формално и материјал­
но председник већа. У том погледу, он има различита овлашћења на рочишту
за главну расправу и ван рочишта за главну расправу. Веће не руководи главном
расправом, већ само врши контролну и корективну функцију.

535 Schilken, бр. 447; Ltike, бр. 195б.

536 В. Schilken, бр. 453.
~Д~е~о~д~р~у_r•_1:_Ј_Ја~-1-~'-"_'.'-"_и_с_tо_с_т~у_й_
t"-'------------------------ ----------------14}
1716. На самој тавној расправи, предсе)(f·ЈИЈ< већа исllи
тује стра~ше, даје им
реч и сл., руt<о tюди саслушањем
cneдot<a, оештака и странаЈ<а, и
уопште, стара
се 0 одржавању реда на распраои
.

1717. At<o се рочиште одложи, председник већа мож

е да доноси одпуке
оажним процесним питањима. Она су побр
0 ојана у члану 313. ст. 1. и 2. ЗПII.
1718. Тако, на пример, председник оећа оnлучује
о rюст ављању принре ­
меноr заступника, о уредности пуномоћја, о
rюлаrању предујма на име трошЈ<о­
ва за nредузимање појединих радњи у поступку
, о ослобођен_, у од пнаћања тро­
шкова постуnка, о обезбеђељу парничних
трошкова, о достављању судсЈ<ИХ
nисмена, о обезбеђењу доказа, о привреме
ним мерама обезбеђења, о прекиду
и застајању у nостуnку, о мерама за
одржавање nроцесне дисциплине и
кажња ­
вању, трошковима nоступка у случају nовлачењ
а тужбе, о заказивању рочишта
и њи.ховом одлаrању, о спајању nарнице, као
и о одређивању рокова.
1719. Такође, председник већа је овлашћен да ван
рочишта за главну ра ­
сnраву донесе пресуду на осно
ву nризнања, односно пресуду
на основу одри ­
цања. Претпоставка за доношење ових одлу
ка јесте да странке поднеском или
усмено на записник пред председником већа
диспонирају тужбеним захтевом
на један од напред наведених начина. Најз
ад, ван рочишта за главну расправу
председник већа може примити на записник
судско поравнање странака (члан
313. ст. З. ЗПП).
1720. Веће може да се не сложи са неком одлу
ком председника већа која
се тиче формалног руковођења главном расп
равом. Тада веће има и контролну
и корективну функцију у односу на парничне
радње које је предузео председник
већа. Тако, у случају неслаrања, веће може
да донесе одлуку којом ће се изја­
снити о предузетој радњи председника већа .
1721. Веће има и овлашћење да донесе читав низ проц
есних одлука које се
тичу како формалног, тако и материјалног
управљања парницом. Тако, на
пример, веће одлучује о одлагању рочишта,
о извођењу доказа, о закључењу
главне расправе, о поновном отварању глав
не расправе, о искључењу јавности,
0 спајању и раздвајању парница, о дисциплинским мерама за
случај повреде
реда на главној расправи и сл.

1722. Такође, веће одлучује о постојању процесних

претпоставки, као и о
процесним приговорима које странке изне
су током главне расправе (в. члан
302. ЗПП).

3. Расйрмљање на рочишШу за iлмну расйрму

1723. Тежиште главне расправе је на расправљању
странака и суда о захте­
вима странака, о битним спорним
чињеничним питањима, те, у скло
пу тога,
о процесним предлозима и чиње
ничним тврдњама странака.

1724. у расправљању горе наведених питања важн

о је нагласити активну
улогу суда. Суд, наиме, је дужан да
странкама, њиховим застуnницима
йосШа­
вља йиШања . Ово постављање пита
ња има за циљ:
344 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

1) да се прецизирају и разјасне захтеви странака,

2) да се прецизирају и разјасне чињеничне тврдње странака, те да се њихови
чињенични наводи евентуално допуне,

3) да се прецизирају и разјасне процесни предлози странака, нарочито они

који се односе на доказне предлоге (члан 299. ЗПП).
1725. Такође, суд руководи искључиво и доказним поступком. Он решењем
усваја или одбија доказне предлоге странака. Овакво решење спада у решења
која се тичу управљања парницом, тако да суд може у свако доба да га укине,
допуни или измени. Такође, против оваквих решеља жал5а није допуштена
(в. члан 301. ЗПП).

1726. На главној расправи конкретизују се следећа процесна начела: на чело

усмености - правило је да се парничне радње на главној расправи предузимају
усмено. Осим тога, странке могу да у току главне расправе упућују суду и тзв.
припремне поднеске (в. члан 300. ст. 2. ЗПП).

1727. Даље, на главној расправи је најважније да суд у потпуности одржи

начела контрадикторности и равноправности странака (в. и члан 300. ст. 1.
ЗПП) . Најзад, на главној расправи долази до изражаја и начело да се странке
понашају савесно, тј. да говоре истину, те да се труде да изнесу све чињенице
како би nрецизирале и објасниле своје захтеве и предлоге (в. члан 300. ст. 1. ЗПП).
1728. Правило је да странке излажу и своја правна схватања која се односе
на предмет спора (члан 298. ст. 4.).

1729. Важно је нагласити да странке могу да износе нове чињенице и нове

gоказне йреgлоiе све до момента закључења главне расправе (члан 300. ст. 2. ЗПП).
1730. Иначе, сам ток главне расправе зависи од тога да ли је одржано при­
премио рочиште. Ако је то био случај, туж5а и одговор на тужбу се не износе
поново. Председник већа ће само упознати веће са током и резултатима при­
премног рочишта (члан 298. ст. 2. ЗПП). И саме странке могу да допуне изла­
гање председника већа.

1731. Главна расправа се закључује након изведеног доказног поступка.

У пракси је уобичајено да странке дају своју завршну реч (пледоаје) у којој су­
мирају своје ставове о чињеничном и правном аспекту предмета спора. Суд за­
кључује главну расправу када је стекао уверење да је предмет довољно распра­
вљен, тако да се о њему може донети мериторна одлука (члан 305. ст. 1. ЗПП).

3.1. Посебно о постављањупитања

(члан 303. ЗПП)

173_2. Постављаље питања ( саслушање) спада у парничне радње којима суд

материЈално управља главном расправом. Питања странкама, сведоцима и ве­
штацима поставља председник већа (в. члан 303. ст. 1. ЗПП) . То могу да учине
и остали чланови већа.
Део други: Парнични йосШуйак
345

1733. Странка и nуномоћници могу, такође, да постављају нейосреgно nи­

тања сведоцима, вештацима и противној странци. Питања могу постављати
странка и њен заступник, односно nуномоћник.

1734. Председник већа је дужан да забрани суiесШивна йиШања (питања

у којима је већ садржан одговор) или nитања која се не односе на nредмет спо­
ра. у случају забране, странка може да захтева да о томе одлучи веће ( в. члан
303. ст. 3. и 4. ЗПП).

4. Оgлаiање рочишша за iлавну расйраву

1735. Суд може да одложи свако, па и рочиште за главну расправу, I<ада је

то потребно ради извођења доказа или онда када то налажу други оправдани
разлози (члан 110. ст. 1. ЗПП). По правилу, до одлагања рочишта за главну ра­
справу долази када главна расправа није добро припремљена, тако да се нису
стекли услови да се она одржи (в. члан 295. ЗПП).

1736. Неиспуњене
услова за одржање рочишта за главну расправу значи
било да постоји нека смеШња за даље вођење поступка или, пак, да би њеrово
одржање имало за последицу повреду неког важноr йроцесноi наttела .

1737. Тако, суд је gужан да одложи рочиште за главну расправу када прети
повреда начела контрадикторности:

када утврди да странке нису уредно позване или да нису дошле али су
1)
оправдале свој изостанак (в. члан 296. ЗПП),
2) када тужилац преиначи тужбу на рочишту на коме тужени није био
nрисутан, суд ће одложити рочиште и доставити туженом nрепис заnисника
са тог рочишта (члан 193. ст. 5. ЗПП);

1738. Такође,
могуће је да странка на рочишту изнесе нове чињенице Иllli
предложи извођење нових доказа (новоШе) о којима противна странка није
имала прилике да се упозна. Суд је дужан да другој страни пружи могућност
да се изјасни о новим чињеницама и предлозима извођење нових доказа (члан
5. ст.
ЗПП), тако да је дужан да одложи рочиште и остави јој моrућност да
1.
се припреми да се изјасни о новим чињеницама и доказима.

Суд је, такође, gужан да одложи рочиште за главну расправу, ако

1739.
постоје сметње у погледу уредно г заступања странке. Тако, ако суд на рочишту
за главну расправу установи да законски застуnник не показуј е потребну пажњу
у заступању и да би услед тога могла да настане штета за странку, одложиће ро­
чиште и обавестиће о томе орган старатељства (члан 77. ст. 4. ЗПП). Такође,
рочиште се одлаже и када суд удаљи пуномоћника са рочишта , а странка не
присуствује рочишту (члан 319. ст. 3. ЗПП).
1740. Суд може (не мора) да одложи рочиште:
1) ако је странка неука, нема пуномоћника и није у стању да се јасно и одре­
ђено изјасни о предмету о коме се расправља (члан 297. ЗПП),
346 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

2) када удаљи пуномоћника странке из суднице због нарушавања реда,

а странка је присутна на рочишту,
З) када, због :нарушавања реда, удаљи из суднице јавног тужиоца, јавног
правобраниоца или њихове заменике (члан 320. ЗПП),
4) када, у привредном спору, странке споразумно предложе да се спроведе
поступак медијације, суд ће одложити рочиште и заста ти са поступком (члан
487. ЗПП);
5) када странку, која не присуствује рочишту, заступа пуномоћник, ако је
потребно да се она лично изјасни о чињеницама које треба утврдити у парници
(члан 84. ст. 4. ЗПП).
1741. Одлуку о одлагању рочишта доноси веће. Ако је то могуће, суд ће
одмах саопштити странкама место и време одржавања новог рочишта (члан
110. ст. 2. ЗПП) . Председник већа је обавезан да следеће рочиште тако при­
преми, како би се главна расправа могла завршити на следећем рочишту (члан
315. ст. 1. ЗПП). Против решења којим се одлаже рочиште, као и против ре­
шења којим се одбија предлог за одлагање рочишта, није дозвољена жалба
(члан 315. ст. 2. ЗПП).

5. Оgржавање pega на iлавној расйрави

1742. Суд је дужан да на свим рочиштима одржава ред, те да штити до­

стојанство суда (члан 318. ЗПП) . Адресати ове норме су не само учесници
у поступку, већ и јавност.

1743. Ако неко од ових лица нарушава ред (вређа суд, друге учеснике и сл.),
суд изриче опомену или новчану казну. Он може и да опоменуто лице удаљи
из суднице. Овакве одлуке доноси веће у форми решења (ЧЛан 319. ст. 1. ЗПП) .
Жалба против решења о изрицању дисциплинске мере не задржава њено из­
вршење (члан 319. ст. 5. ЗПП).

б. ИзосШ.анак сшранака са рочишша

за iлавну расйраву

1744. Видели смо да само оправдан изостанак једне од странака са главне

расправе има за последицу да се рочиште одлаже. Неойравgан изосшанак по­
влачи за собом увек штетне последицу по ону странку која је изостала.
1745. Тако (в. члан 296. ЗПП):
1) ако је са рочишта за главну расправу неоправдано изостала једна странка
(тужилац или тужени), суд расправља са присутном странком,
2) ако са рочишта за главну расправу неоправдано изостану обе странке,
сматра се да је тужилац повукао тужбу (фикција йовлачења шужбе) .
део други: Пapнttttнu йосШуйак
347

РАСПРАВЉАЊЕ И ОДЛУЧИВАЊЕ
III.
О ПРОЦЕСНИМ ПРЕТПОСТ АБК АМА
(ЧЛАН 302. ЗПП)

1746. Можда и најслабије решење ЗПП (2005) се саст

оји у томе да закон
доnушта да се о недостатку процесних прет
поставки разматра и у фази главне
расправе. Видели смо, наиме, да је дужн
ост суда да то учини већ приликом
претходног испитивања тужбе (члан 297. ЗПП)
. Такође, следећа могућност је
на припремном рочишту за главну расправу
(члан 291. ЗПП) . Најзад, процесни
приговори могу да се истичу и у фази глав
не расправе (члан 302. ЗПП).
1747. У пракси судови користе овакву моrућност да о
процесним пригово ­
рима одлучује тек у пресуди, заједно са глав
ном ствари (в. члан 291. и 302. ЗПП),
што, свакако, има за последиц
у нерационалне расипање врем
ена и труда свих
учесника у поступку.

1748. Правило је да је странка дужна да процесни приговор изјави без од­

лагања, чим је сазнала за процесну сметњу.
Ако то не учини, она је преклуди­
рана да се на процесни приговор
позива у даљем току поступка
.
1749. Такође, није рационално да суд о процесним смет
њама, на које иначе
nази по службеној дужности (на пример, апсо
луrна ненадлежност суда) Од!Гf­
чује на главној расправи, јер за одлучивање
поседује nроцесним материјалом
већ након што прими одговор на тужбу. С
друге стране, nак, за неке nроцесне
захтеве странака (искључење и изузеће судије),
закон nредвиђа преклузију, ако
се не ставе одмах након што је странка сазн
ала за њихов разлог (в. члан 68. ст.
2. и члан 69. ЗПП). Овде се, пак, ради о значајном nрав
у странака да им суди
независтан и непристрасан суд
кога оне, по nравилу, не могу
да се одрекну
(в. члан 6.(1) ЕКЉП).
1750. Могуће је да суд расправља и одлучује о процесни
м приговорима од­
војено или заједно са главном ствари (в. члан
302. ст. 2. ЗПП). Када ће суд о nро­
цесним сметњама расправљати заједно, а када
одвојено од главне сrвари, зависи
само од његове процене како је економичније
у конкретним околностима.
1751. Ако суд усвоји nроцесни приговор, он о томе, као
и у ранијим фазама
поступка, доноси решење (решење о одбацива
њу тужбе или решење којим се
оглашава ненадлежним) . Против тог реше
ња странка има nраво да изјави са­
мосталну жалбу (члан 385. ст. 1).
1752. Ако суд одбије процесни приговор, чини
се ра~лика да ли је суд
о процесном приговору одлучивао заједно
са главном ствари или одвојено од
ње. Наиме, суд може да одбије процесни
nриговор, те да одмах настави да
расправља о главној ствари. Тада суд неће изра
ђивати писмени састав решења
којим одбија процесни приговор, већ га само
уноси у Од!ГfКУ о главној ствари.
Против овог решења није дозвољена посебна
жалба. Оно се може nобијати
само жалбом nротив мериторне одлу
ке.
348 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

1753. Ако је одвојено расправљао о процесном приговору и нашао да је

неоснован, тада може или да о таквом приговору донесе посебно решење или,
nак, да одлуку о процесном приговору унесе у састав пресуде.

IV. ЗАКЉУЧЕЊЕ ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ

(ЧЛАН 305. ЗПП)

1754. Суд ће закључити главну расправу када стекне уверење да је ствар

сазрела за оgлучивање.т Ствар се сматра зрелом за одлучивање онда када је
предмет расправљен у оној мери која омогућује доношење одлуке.
1755. Закључење главне расправе је парнична радња управљања парницом,
тако да он њоме нu;е везан.

1756. Главну расправу окончава председник већа решењем, и то саопштава

учесницима поступка.

1757. Моменат эакључења главне расправе је један од најважнијих проце­

сних момената у парници. У том моменту наступају следећа дејства:
1) ниједна од странака не може више да износи нове чињенице и предлаже
нове доказе,

2) временске границе правноснажности пресуде се везују за овај процесни

моменат. Чињенице које потом настану нису обухваћене правноснажношћу
(члан 347. ст. 3. ЗПП),
3) странка не може да захтева искључење или изузеће судије (члан 68.
ст. 2. ЗПП),
4) тужени не може подићи противтужбу (члан 192. ст. 1. ЗПП),
5) тужилац не може преиначити тужбу (члан 195 ст. 1. ЗПП),
6) тужилац не може повући туж5у (члан 196. ст. 2. ЗПП).

V. ПОНОВНО ОТВАРАЊЕ ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ

(ЧЛАН 306. ЗПП)

1758. Казали смо да суд својим решењем о закључењу главне расправе није
везан. Тако, он може да одлучи и да се главна расправа поновно отвори. Тиме
се парница враћа у стадијум главне расправе.
. 1759. Ратио оваквог решења јесте економичност поступка. Тачније, да се
ЈОШ У првостепеном поступку ствар потпуно и тачно расправи, како виши суд
не би укинуо мсриторну одлуку.

1760. Наиме, у току већања и гласања о мериторној одлуци веће може да

нађе да ствар није nотпуно расправљена, односно да сва важна питања нису
решена. Тада је рационално да се главна расправа наново отвори и правна ствар
свестране и потпуно расправи.

537 Rechberger/Simotta, бр. 574; Ltike, бр. 198.

део други: Парнични йостуйа"
349

1761. Одлуку о томе доноси суд, односно nеће и то током neliaњa и гласања .
Одлука се може донети чак и нако
н доношења пресуде, све док сам
суд њоме
~311
не постане везан.

1762. Странке немају nраво да nредлажу nоновно отвараље главн

е pacnpaвe.s i•J

VI.СПАЈАЊЕ ПАРНИЦА РАДИ

ЗАЈЕДНИЧКО Г РАСПР АВЉАЊА
(ЧЛАН 314. СТ. 1. ЗПП)

Видели смо да је парница, по правилу, двостран

1763. ачки конципирана:
један тужилац против једног туженог истиче један
тужбени захтев. Изузетно
је могуће тзв. оБјективно сйајање тужбених захте
ва (в. члан 191. ЗПП) када ту­
жилац према туженом у једној тужби истиче више
тужбених захтева. Такође,
могућа је и суБјекШивна кумулација тужбених захте
ва (суnарничарство) када
више лица туже или буду тужена једном тужбом
( в. члан 199. ЗПП) .
Какво год да је спајање тужбених захтева, прав
1764. ило је да о сваком за­
хтеву Шече йосеБна йарница.
1765. Тако, може да се деси да пред истим
судом у исто време тече више
парница између истих лица . Класичан пример
за овакву ситуацију је парница
која тече између тужиоца и туженоr по тужби,
односно парница која између
њих тече по йроШивШужби (в. члан 192. ЗПП).
1766. У оваквим ситуацијама суд може да донесе одлуку да
споји парнице,
те да о њима заједнички расправља. Рацио спаја
ња парница јесу разлози про­
цесне економије (смањење трошкова и убрзање посту
пка) . Овај услов је испу­
њен када су парнице чињенично повезане и када у
обе nарнице фигурирају иста
до казна средства. 540
1767. Да би суд могао да споји парнице, треба да се испуне
следеће прет -
поставке:
1) парнице које се спајају треба да теку пред истим судом.
2) nарнице које се спајају морају да буду субјективно повез
ане.
1768 . Субјективна повезаност значи двоструко:
а) да више парница тече пред истим судом између
истих странака . Небитно
је у каквим улогама се оне налазе у различитим парн
ицама. 541
Пример: Парница по тужби и парница по противтужби
б) исто лице је nротивник разних тужи
лаца или разних тужених.
Пример: т тужи А као извођача радова и захтева накна
ду wтете због повреде уговора.
т, пред истим, судом тужи друrом тужбом и Б као
подизвођача и захтева
накнаду штете због њеrове деликтне одгов
орнос ти .

538 Супротно ВСХ- Гж 333/82 (Грбин, стр. 265).

539 ОкС Дубровник- Гж 124/92 (Грбин, стр. 266).
540 Познић/Ракић-Водинелић , стр. 222.
541 Познић/Ракић-Водинелић, стр. 222; Трива/Дика, стр. 554.
350 Александар ]акшић: Грађанско йроt(есно iipaвo

1769. Суд nарнице спаја решењем које доноси веће. Спајати се могу и пар­
нице у којима не суди исто веће. Спојена парница ће се наставити пред оним
већем које је прво донело решење о спајању. Одлуку о спајању парница може
донети и судија nојединац, али само под условом да је за све спорове in concreto
nредвиђено инокосно суђење. Ако у једном спору суди веће, а за други је пред­
виђено инокосно суђење, решење о спајању парница може донети само веће.
У таквој ситуацији спојени поступак се наставља nред већем.
1770. Решење о спајању парница је одлука о уnрављању постуnком. Против
те одлуке није допуштена посебна жалба. Решење о спајању парница не везује
суд, те он може у наставку поступка спојене спорове раздвојити и о њима по­
себно расправљати.

1771. Спајаље nарница не утиче на повећање вредности предмета спора.

1772. Циљ спајања парница је заједничко расправљање. Суд може, али
и не мора, да о спојеним парницама донесе заједничку пресуду.

VII. ОДВОЈЕНО РАСПРАВЉАЊЕ О ПОЈЕДИНИМ

ЗАХТЕВИМА ИЗ ИСТЕ ТУЖБЕ
(ЧЛАН 314. СТ. 2. ЗПП)
1773. Из разлога целисходности, суд може и да одреди раздвајање парни­
ца. Таква ситуација може да наступи код објективне кумулације тужбених за­
хтева који су истакнути у истој тужби. Правило је да о свим тим захтевима суд
одлучује у једном поступку, али моrуће је да економничност постуnка налаже
другачије .

1774. Правило је да се парнице раздвајају када постоји могућност доно­

шења делимичне пресуде. Тако, у случају да су спојене парнице по тужби и про­
тивтужби, могуће је да је само један захтев сазрео за одлучивање пре друтог.
У том случа}у, суд ће о сваком захтеву донети посебну одлуку.
1775. Исто важи и код објективне кумулације тужбених захтева.
Пример: Т тужи С и захтева из истог животног догађаја накнаду материјалне и нема­
~еријалне штете. Први захтев је сазрео за одлучивање, те суд може да раздво­
ЈИ nарнице и донесе само одлуку о накнади материјалне штете.

1776. Парнице се раздвајају решењем суда које се тиче управљања поступ­

ком. С тога, nротив тог решења није допуштена nосебна жалба. Суд, такође,
њиме није везан.

§ 38. ДОКАЗНИ ПОСТУПАК

ЛиШераШура:
Albert, Der Anscheinbeweis im Sozialgerichtsverfahren, DrdA, 2000, s. 488; Balzer,
Beweisaufnahme und Beweiswi.irdigung im Zivilprozess, 2001; Baumgartel, Aus-
део други: Парюt•tнu йоаuуйпк
351

pragu ng prozessualer Grun dpro nzipi en der Waffengle

ichheit und der fairen Pro-
zessfi.ihruпg im zivilp1·ozesuallen Beweisrecht, iп "FS
Matscher", Wien , 1993; Berger,
Beweisfilhrung mit elektronischen Dokuшenten, NJW,
2005, s. 1016; Coes ter-W alt-
jen, Inter natio nales Beweisrecht, 1983; Daus ter/B raun, Verw
endu ng frem der Dateп
im Zivilprozess und zivilp rozesualle Beweisverbote, NТW,
2000, s. 3131; Einm ahl,
Zeugeпirrtum und Beweismass iш Zivilproze
ss, NJW, 2001, s. 469; Hans en , Der
Indizienbeweis, JuS, 1992, s. 327; Кindl, Auslandisches
Rech t vor deuts chen Geri-
chten , ZZP 111 (1998), s. 177; Кlicka, Die Beweislastverte
ilttng bei Exsz idieru ngs-
klage, JBl, 1995, s. 573; Kodek, Die Verw ertun g rechtswidr
iger Tonb anda ttfna hmen
und Abho rerge bniss e im Zivilverfahren, Oe}Z, 2001;
s. 281; Ktirs chne r, Parte io-
ffentlichkeit vor Geheimnisschut z im Zivilprozess, NТW,
1992, s. 1804; Mank owsk i,
Zum Nachweis des Zugangs bei elekt ronis chen Erklarttnge
n, NJW , 2004, s. 1901;
Mert ens, Form liche r Beweisbeschluss - Anan derba rkeit
ohne ernet tte mund liche
Verh andlu ng, MDR, 2001, s. 666; Meyke, Darlegen und
Beweisen im Zivilprozess,
2. Auflage, 2001; Ober heim , Beweiserleichterungen im
Zivil proze ss, JuS, 1996,
s. 639: Simo tta, Einige ProЬleme des Daten schut zes im Zivil
verfahren, OeJZ, 1993,
s. 838; Schneider, Beweis und Beweisw\irdigung, 5. Aufla
ge, 1994; idem , Erfah rung-
ssatze und Beweisregeln, MDR, 2001, s. 246; Storm er, Bewe
iserhebung, AЬlehnung
von Bewe isant ragen und Bewe isver wertu ngsve rbote
im Zivil proze ss, JuS, 1993,
s. 238; Sturm berg, Der Beweis im Zivilprozess, Wern er
Verlag, Dtiss eldor f, 1999;
Wagn er, Europaisches Beweisrechts, ZeuP, 2001, s. 44
1.
Чиэмовић, Доказно право као систем
и научна дисциnлина, ПЖ, 1996 /12,
с. 543; Ђуричин, Утврђивање истине у ПП,
дие., 1991; идем, О доказу у ПП,
ПНС , 1997/6; Геогијевски, Истина у ПП, Анал
и, 1996 /2-3.

l. ИСТИНА У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ542

1. УойшШе о udiluнu

1777. Доказни постуnак је централни део парничноr пост

уnка. Њему ЗПП
посвећује читаву 20. главу, коју издваја из
одељка којим регулише главну ра­
справу, премда се докази, по правилу, изво
де само на главној расправи (члан
225. ст. 1. ЗПП) .
1778. Видели смо да је циљ грађанскосудскоr поступка
, inter
alia, остварење
материјалноправне nравичности. Да Би одлу
ка суда Била правична мора да
одговара истини. Она мора да се базира
на ономе што се у стварности заиста
и десило, односно није десило .
1779.У филозофији науке разликују се реални
закони и људски закони.
l:'еално дешавање се одвија ван и мимо наше
свести и коrниционих способно­
сти. Тако, земља је била окрутла и пре него
што је човек за то сазнао. Људски
закони су само прои звод наших когнитивних
способности да створимо сазна­
ње о реалним догађајима и законима. Они су
неминовно субјективни, производ

542 "Наше очи, наше уши, наша чула, наш укус

стварају онолико истина колико људи на
земљи има" - Gyu de Maupassaвt.
352 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

личне представе и интерпретације стварности. На овоме не мења ништа, што

се човек служи научним апаратом како би ове две стварности приближио: реал­
ну и ону створену властитом представом о стварности.

1780. У том смислу, свака истина је субјективна.

П. ЗПП (2005)
1781. Творци Закона, па и његови критичари, нагласили су да се новим

ЗПП -ом yкuga Шзв. начело материјалне истине. 543 У парници, која има за пре­
дмет, првенствено, заштиту субјективних грађанских права и овлашћења тре­
бало је дати примат неким другим интересима и захтевима, као што су то ди­
спозиционо и расправно начела, економичност поступка, али пре свега и захтев

да се одлука донесе у разумном року (члан 6. ЕКЉП; члан 10. ЗПП).

1782. Принципијелно, начела тзв. материјалне истине било је дуго вулrари­
зовано у смислу да се радило о задатку суда да идентификује своју представу
о стварности са тзв. објективном стварношћу, односно са тзв. апсолутном ма­
тематичком истином у којом би ове људске представе биле идентичне ономе
544
што се збива мимо и ван наше свести.

1783. У когниционој активности суда и странака, међутим, ово питање се

никада није озбиљно постављало. Чак и када је суд, сходно члану 7. ст. 1. ЗПП
1976, био дужан да потпуно и истинито утврди спорне чињенице од којих за­
виси основаност тужбеног захтева, овде није могло да буде говора о некаквој
обавези да суд утврђује апсолутну истину, јер је суд у овом подухвату био огра­
ничен начелом диспозиције странака, правилима о ограничењу доказног по­
ступка, преклузији и сл. 545

1784. Такође, када ЗПП (2005- члан 9. ст. 2.) налаже странкама и осталим
учесницима у поступку да говоре истину, не мисли ни на шта друго до на њи­

хову субјективну истину, тачније на њихову субјективну представу о стварности. 546

1785. Исто важи и за делатност суда. 547 Премда ЗПП (2005) више не говори
да је суд дужан да "тачно и истинито" утврди спорне чињенице, то не значи
и да је начела утврђења истине битно ограничена, односно уоквирено у диспо­
зиционо, односно расправно начела. Наиме, суд утврђује све чињенице од којих
зависи одлука о основаности тужбеног захтева (члан 7. ст. 2. ЗПП), при чему

543 В. нарочито излагање министра З. Стојковића (стр. 17), те народног посланика Д. Хибера
(стр. 39-40), Република Србија, стеноrрафске белешке, IV Седница 11 редовног заседаља,
Том 1, Београд, 2004.
544 Упор. нарочито драстично схватање Kamhi, стр. 135. Упор., Такође, Zuglia, стр. 99-100;
Марковић, стр. 116 и даље; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 416.
545 В. ближе Познић!Ракић-Водинелић, бр. 417; Трива/Дика, стр. 161; Zuglia, стр. 101-102;
Марковић, стр. 117.
546 Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 15 за§ 138; Musielak, бр. 398.
547 Baumbach/Lauterbach/AЉers/Hartmann, бр. 19, Einf. Ш.
део други: Пapнurtнu йосiitуйак
353

нити једну од њих не мора да сазна од стра

нака. Даt<ле, већ на овом месту за­
конодавац напушта расправно наtЈело. Тако
ђе, изостављање речи ,,истинито"
не значи и слободу суда да своју одлуку мож
е да заснује на .,неистинитим"
чињеницама. Ако се то деси, одлуt<а може
да се побија жалбом (члан 360. ЗПП).
1786. Дакле, чини се да законодавац није унео ништа
ново у парниtiНО за­
конодавство. Да је то хтео, морао је да
усклади обим сазнања истине са ра­
справним начелом, односно да
расправу оrраничи само на оно
што су странке
пред њега изнеле у виду процесне rрађе. Зако
н је, макар, укинуо моiућносШ ga
cyg ех offo оgређује и извођење gоказа које нити једна од стра
нака није предло­
жила, премда се доказивање односи на све
битне чињенице.
1787. Најзад, ваља нагласити да је суд и даље дуА<ан
да чињенично стање
утврђује истинито. Не да утврђује материја
лну, апсолутну истину, већ, напро­
тив, да спорне чињенице истинито утврди.
То су две сасвим различите ствари.
,,Истинито", значи начин на који суд утврђује
спорне чињенице. ,,Истинито",
даље, значи да је суд дужан да примењуј
е савремена правила науке, правила
искуства и праксе, те да на такав, а не други,
рецимо арбитраран начин, утврди
да ли је његова представа о спорној чињеници
блиска реалном. 548
1788. Дакле, у rрађанскосудском поступку ради се о утем
ељењу судске од­
луке на истини до које се долази применом
посебних процесних правила која
спадају под заједнички именитељ - доказни постуnак.

III. ДОКАЗИВАЉЕ
ЛиШераШура:
Panle, Beweiserhebung uber offenkundige Tatsachen, MDR
, 1993, s. 1166; Storm er,
Beweiserhebung, AЬlehnung von Beweisantragen und Bewe
isverwertungsverbote
im Zivilprozess, JuS, 1994, s. 238.
Ђуричин, Признање чињеница у nарници,
ПЖ, 11-1 2/89, с. 1587; Николић,
Одмераваље новчане накнаде за физичке болов
е, Гл., 1996/4; Пешић, Одме­
равање новчане накнаде нематеријалне штете
за телесну nовреду, ПЖ, 1992/9
- 10; Премовић, Доказне заклетве у грађанском посту
пку, ПЖ, 200/12, с. 119;
Ракић-Водинелић, О одмеравању висине накн
аде штете слободном оценом,
ПЖ, 1992 /9-10 ; Стјеnановић, Правична накн
ада нематеријалне штете и њено
одмеравање у случају смрти блиског лица, ПЖ,
1992/9- 10.

1. ЗаgаШак gоказивања и Шерминолошка разiрани

чења
1789. Видели смо да је тужилац дужан да већ у туж5и
наведе чињенице на
којима заснива свој тужбени захтев, па и да
предложи доказе који nотврђују
постојање тих чињеница (187 . ст. 1. ЗПП). Тако
ђе, у одговору на тужбу, тужени
износи своје виђење о чињеницама на које се
тужилац позива у тужбеном за­
хтеву и нуди доказе који поткрепљују њеrо
ве наводе (члан 284. ст. 2. ЗПП ) .

548 Упор. Трива/Дика. стр. 160; Baumbach/Lattterbach

!Albe rs/Hertmanн, br. 9, Eint·. Ш.
354 Александар Јакшиh: Грађанско йрочесно йраво

1790. Суд доноси одлуку о тужбеном захтеву тако што изводи судски ло­
гички силогизам: супсумира чиљенице под диспозицију одrоварајуће матери­
јалноnравне норме, по правилу оне, на чију правну последицу се тужилац по­
зива. Да би извео правилну супсумцију, суд мора да упореди чињеничне наводе
тужиоца и туженоr, да утврди колико су они компатибi-mни, колико се они раз­
ликују, међусобно искључују, тачније који навод које странке је истинит у сми­
слу у коме смо то горе навели.

1791. ИсШиииШосШ чињеиичних Шврgњи суд проверава у поступку дока­

зиваља. 549
Овај поступак обухвата читав низ парничних радљи суда и странака
које су све заједно управљене на утврђеље истинитости чињеничних навода
странака. Поступак доказиваља у ширем смислу обухвата предлагање доказа,
одлуку суда о извођељу доказа, сам доказни поступак, као и оцену доказа коју
на крају овог поступка даје суд.
Пример: Т захтева тужбом од С накнаду штете и наводи у тужби да је С, због пребрзе
вожње, излетео са коловоза и ударио у паркирано возило Т. С оспорава да је
возио пребрзо, не пориче да је склизнуо са коловоза, али сматра да је то по­
следица клизавог коловоза или, пак, техничке грешке на возилу.

1792. У овом случају странке се споре око истинитости појединости из је­

дног животног догађаја. Међутим, за суд је различитост у чињеничним наво­
дима тужиоца и туженог релевантна онолико колико се тиче стицаЈа чиљеница

из диспозиције одговарајуће материјално правне норме. У овом случају и наво­

ди тужиоца и туженог упућују да су се стекле чиљенице из диспозиције норме
члана 153.300.
Пример: Т тужи К и захтева плаћање купоnродајне цене. К тврди да није закључио
уговор о продаји, те, да, и да га је закључио, да је то учинио када је био мало­
летан. С друге стране, Т наводи да К није био малолетан у тренутку закљу­
чења уговора, а и да је био, да је уговор одобрио његов законски заступник.

1793. У овом случају, основаност тужбеног захтева тужиоца зависи од ут­

врђења истинитости читавог низа чињеница које улазе у диспозицију матери­
јалноправне норме члана 516. ст. 1. 300.

1.1. Терминологија
1794. Појам "gоказ" се у парничном поступку користи у шројаком смислу:
йрво, да означи парничну радњу странке која доказује постојање, односно не­
постојаље чињенице (actus probandi),550 gpyio, да означи доказно средство 551
и Шреће, да означи резултат доказивања. 552 За доказни поступак важно је иден­
тификовати и разликовати следеће термине.

549 В. Трива/Дика, стр. 480; Ltike, бр. 256; Zeiss, бр. 428; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 638.
550 В. тако члан 187. ст. 1. ЗПП (тужилац подноси доказе). ·
551 В. тако члан 225. ст. 1. ЗПП (докази се изводе на главној расправи).
552 В. члан 8. ЗПП (брижљива оцена доказа).
део други: Парнични йосШуйа/(
355

1795. ПреgмеШ gоказивања (thema probandi): предмет доказивања су чиње­

нице, и то конкретне чињенице, односно догађаји или стања који су просторно
и временски дефинисани. 553
1796. Доказно
среgсШво: доказно средство је људска радња или чињеница
која нам пружа податке о истинитости о постојаљу или непостојању неке друге
чињенице која представља предмет доказивања.

1797. Доказна снаiа: доказна снага јесте подобност средства доказивања да

код судије створи уверење о истинитости постојања или непостојања нека чи­
њенице која представља предмет доказивања.

2. ПреgмеШ gоказивања
1798. Видели смо да предмет доказивања јесу чињенице. Овде се, најпре,
ради о чињеницама КОЈе пред суд износе странке у оквиру расправног начела,

и то било у тужби, одговору на тужбу или, пак, на глави ој расправи, све до мо­
мента њеног закључења (члан 300. ст. 2. ЗПП).

1799. Предмет доказивања, међутим, јесу и чињенице које излазе из окви­

ра расправног начела, односно чињенице на које се странке не позивају. То
сучињенице од којих зависи основаност тужбеноr захтева (члан 7. ст. 2. ЗПП),
али и све чињенице које су важне за доношење одлуке (члан 221 . ст. 2. ЗПП).
Сматрамо да, у овом смислу, суд не би могао да утврђује и чињенице од ко­
јих не зависи основаност туж5еног захтева, на које се, рецимо, не позива туже­
ни да би осnорио основаност тужбеноr захтева, nремда су оне "важне за до но-
шењеодлуке. ''
1800. Под чињеницама подразумевамо догађаје и стања који су временски
и просторно дефинисани. Догађаји и стања обухватају како сnољне догађаје,
тако и унутрашња људска стања, односно обележја и карактеристике и особине
људи (пажљив, намера, знање, савесност и сл.). 554 Дакле, предмет доказиваља
могу да буду све чиљенице које се налазе у диспозицији материјалноправне
норме. Тешкоће у погледу доказивања унутрашњих људских стања и обележја
(намера, непажња) настају због тога што постојање ових чињеница може да
се утврди само помоћу њ:ихових спољних манифестација.
1801. Предмет доказивања може да буде постојање неке чињенице, као
и њено непостојаље. Дакле, позитивна чиљеница јесте, на пример, да је уговор
закључен, а негативна да уговор није закључен (пример 2.).

1802. Од чињеница треба разликовати сШавове ойшШеi искусШва који се не

доказују, те ставове научног, уметничког и сличног искуства и сазнања који се
доказују, по правилу, извођењем вештачења. Тако, став да је човек смртан није

553 Rosenberg, Beweislast, стр. 50.

554 Rosenberg, Beweislast, стр. 50; Ltike, бр. 260; Schilken, бр. 475; Rosenberg!Sch\vaЬ/Gott\vald,
118, и За.
356 Александар Јах<шић: Грађанско йроцесно йраво

никаква чињеница, већ, напротив, став искуства. Код ставова општег искуства
се ради о томе да из nостојања једне чињенице, по уобичајеном току ствари,
nроизлази само једна могућа последица.
Пример: А вози десном траком. У десној кривини nређе возилом на леву траку. Став
оnштег искуства је да је А nрешао на леву страну због nребрзе вожње (ако се
искључи квар на возилу).

1803. Под чињенице не сnадају ни йравне норме. 555 Оне се не доказују. Њих
суд сазнаје и примењује ех officio, чак и када је реч о страном праву (члан 13.
ЗРСЗ). Не доказује се ни правна квалификација правних nослова око које се
странке споре, као што су продаја, зајам, закуп и сл. Напротив, nредмет дока­
зиваља могу да буду само чињенице које су одлучне за правну квалификацију
једног таквог правног посла. Такође, предмет докаэивања нису ни nравни nој­
мови или институти (мана воље, мана продате ствари и сл.). Слично, као и горе
доказују се, опет, само чињенице које на којима се правни институт заснива
(огреботина на возилу, нефункционисање кочница и сл.).

3. Неойхоgносш gоказиваtьа
1804. Све чиљенице које могу да буду предмет доказивања не морају уједно
у конкретној nарници и да се дока3ују. Доказиваље се односи само на чиљенице
које су важне за gоношење оgлуке (члан 221. ст. 1. ЗПП). По правилу, неопхо­
дност доказиваља умногоме зависи од диспозиционе максим е: неке чиљенице

КОЈе су важне за одлуку суда тужени не мора да оспори, неке, пак, може да при­

зна као истините и сл.

1805. З<t; доношење одлуке важне су оне чињенице које улазе у диспозицију
материјалноnравне норме из које тужилац изводи жељену nравну последицу.
Тако, на пример, ако тужилац захтева повраћај зајма, важне чињенице за до­
ношење одлуке да ли је уговор о зајму закључен, да ли је зајмоnримац дао nре­
дмет зајма, те да ли је захтев за повраћај зајма досnео (члан 562. 300).
1806. Даље, за доношење одлуке важне су све чињенице којима тужени
оспорава основаност тужбеног захтева, односно чињенице на којима он теме­
љи своје приговоре. Тужени може да оспорава да nраво тужиоца није настало,
јер он са њим није закључио уговор о зајму, већ о nоклону, да је оно престало,
на пример, застарелошћу, те да обавеза за повраћај зајма није још доспела.
1807. Ако се суд увери у истинитост чињеница из којих nроизлази осно­
ваност тужбеног захтева, даље доказивање о основаности nриговора туженог
није потребно. Обрнуrо, ако се суд увери у истинитост какве чињеничне тврдње
туженог (на nример, да је nотраживање застарела), није неоnходно да изводи
доказе о чињеницама на чије постојање се позива тужени.

555 Упор. Ltike, бр. 260; Познић!Ракић-Водинелић, бр. 426; Jauernig, 49 VI; Schilken, бр. 476
и даље.
део други: Парничии йосШуйак
357

1808. Дакле, доказују се само оне чињенице које су важне било за примену
једне, односно друге материјалноправне норме од којих зависи основаност,
односно :неоснованост тужбеног захтева. Такође, доказују се само оне важне
чињенице које су сйорне, односно чије nостојаље, односно непостојање је је­
дна од странака оспорила. 556 Такође, неопходно је доказивати и чиљенице од
којих зависи постојаље процесних претnоставки.

1809. Спорно је како поступити у случају када је странка оспорила једну

важну чиљеницу која је наведена у основу тужбеног захтева, али излаже у од­
говору на тужбу или на рочишту постојање других чињеница из којих про и­
злази основаност тужбеног захтева.
Пример: Т подноси тужбу против К и захтева повраћај доспелог зајма у висини од
1.000.000 динара.К осnорава да је са Т закључио утовор о зајму, али тврди да
је исти износ примио од Т на име купопродајне цене за непокретност, при
чему уто во р о продаји није био э акључен у законом прописаној форми. Због
ништавости утовора (члан 70. 300), за Т произлази иста правна последица
(члан 104. ст. 1. 300).
1810. У овом случају ради се, заправо, о промени истоветности захтева
(члан 194. ст. 1. ЗПП), јер се мења основ тужбе. Стога, исправно би било да
тужилац преиначи тужбени захтев. Тужени оваквом преиначењу не би могао
да се nротиви, јер је већ дао nрећутну сагласност о томе да се расправља о новој
rлавној ствари (члан 193. ст. 2. ЗПП). 557

4. Kaga gоказивање није неойхоgно

1811. Доказиваље није неопходно када: а) странка призна једну чиљеницу
као истиниту, б) се ради о општепознатој чињеници, в) када се ради о presum-
ptio juris, r) је то нецелисходно.

4.1. Признаље чињешще

1812. Признаље чињенице је јеgносШрана йарнична раgња једне од странака
којом она признаје да је одређена чињенична тврдња љеног противника та­
чна-истинита (члан 222. ЗПП). Признате чињенице се не доказују. Од овог
правила Закон одстуnа само тада када суд утврди да странке признаљем
одређене чињенице желе да постигну циљ који је противан јавном поретку
(члан З. ст. З. ЗПП).
181З. Како Закон не одређује форму у којој признаље чињенице може да
буде дато, оно је мoryhe било у форми поднеска или изјавом странке на рочи­
шту. Признање може да се да само у току парнице и то пред судом (члан 222.
ЗПП). Само када су ти услови испуњени оно има за дејство да суд не изводи
доказиваље о тако признатој чињеници. Ако је признање дато ван парнице,

556 В. Zeiss, бр. 429; Musielak, бр. 405; Rechberger/Simotta, бр. 599; Schilken, бр. 469; Ltike, бр. 264.
557 За друга реш ења В. Musielak, бр. 405 са даљим наводима nраксе BGH.
 Александар Јакшнћ: Грађанско йроцесно йраоо
358

тада суд доказну снагу тог признања оцењује на основу свог слободног судиј­
ског уверења (члан 8. ЗПП).
1814. Признање се односи само на чињенице, не и на nравне норме. Ме­
ђутим, овде је потребно додатно објашњење. Признати се могу само чињенице
које су за nротивника у поступку йовољне, односно оне које су за странку I<Oja
признаје неповољне.ш
1815. У погледу на раэликовања признање чињеница и правних норми
треба учинити неколико напомена. Признање може да обухвати и чињеничне
склоnове који, према правној квалификацији, чине одређене правне појмове
или институте. Тако, могуће је да странка у оквиру признања чињеница призна
да је закључила уговор о продаји, закуnу и сл., ако је свесна домашај а оваквог
• Я9
признаља, односно правних последица коЈе из признатих чињеница произлазе.

Пример: Т тужи К, наводи да је са њим закључио уговор о nродаји и захтева плаћање

куnоnродајне цене. К наводи у одговору на туж5у да су тачни наводи Т, али
истиче nриговор компензације.
1816. Странка може да призна чињенице изричито или прећутно. Такође,
приэнање чињеница може да буде потпуно или делимично.
1817. Правило је да суд инсистира својим питањима на изричитом при­
знаљу чињеница (члан 299. ЗПП) . Међутим, моrуће је да се странка изричито
и не изјасни на nитаље суда да Ш1 једну чињеницу признаје или оспорава. У овој
ситуацији могуће је да се йасивно gржање странке тумачи на три начина: а) да
странка признаје чињеничне наводе противника (систем афирмативне лити­
сконтестације), 5) да странка оспорава чињеничне наводе противника (систем
негативне Шlтисконтестације), и в) да суд на основу слободне оцене доказа оце­
ни овако пасивно др жаље странке.
560

1818. У складу са одредбама ЗПП-а, ваља чинити разлику да ли се питање

поставља до фазе главне расправе или, пак, до пасивног држања стране долази
на рочишту за главну расправу. Наиме, ако тужени изричито не оспори наводе
чињеничне наводе тужиоца из тужбе, суд није дужан да о таквим чињеницама
спроводи доказни поступак, јер се доказивање односи само на спорне чиње­
нице (arg. а contrario из члана 222. ЗПП). Дакле, суд може већ на припремном
рочишту за главну расправу да мериторно одлучи, с обзиром да између стра­
нака нису сnорне чињенице (arg. ad члана 276. ст. 2. ЗПП). У прилог примене
nринципа афирмативне литисконтестације говоре и разлози за доношење пре­
суде због проnуштаља. Наиме, доношење ове пресуда је могуће, ако чињенице
које је тужилац навео у туж5и не противрече nредложеним доказима (338. ст.
1. т. 2. ЗПП) . 561

558 Musielak, бр. 407; Habscheid, бр. 639.

559 В. бll}fжe Baur/Grunsky, бр 140; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, бр. 114 и la; Zeiss, бр. 409.
560 Упор. Трива/Дика, стр. 490.
561 Овде .ваља унети и nр.авно-nолитичку аргументацију која говори у прилог редуковања
значаЈа начела материЈалне истине у поступку.
део други: Парнични йоаuуйак 359

1819. Суnротно, ако до спора о домашају кош<лудентног понашаља стран ­

ке дође на рочишту, тада се изјава стране о сuентуалном признању, односно
неnризнању чиљеница тумачи према општим правилима о тумачењу парни­
чних радњи, те у складу са општим правилима о оцени до каза .

1820. Примена правила о афирмативној, односно негативној литискон­

тестацији немају никакав значај, када је тврдња о постојању неке чињенице учи­
њена на рочишту на коме није присуствовала и супротна странка. Тада је суд,
у сваком случају, дужан да омогући противној страни о чињеничним тврдњама
које су учињене у њеном одсуству (члан 6. ЕКЉП; члан 5. ст. 1. ЗПП).
1821. Спорно је какво је дејство делимичног признања чињеница.
Пример: Т тужи З за повраћај зајма. З оспорава, постојаље зајма, али тврди да је но­
вац добио на поклон, чиме, заправо, признаје чињенице које и Т наводи у ту­
жби (да је примио одређени износ новац од тужиоца).

1822. С обзиром на то да се у овом случају делимичног признања чињеница,

заправо, ради о признању основа тужбеног захтева, односно животног догађаја
из којег тужилац изводи тражену правну последицу, делимично признање тре­
ба узети као признање чињеница, у смислу члана 222. ЗПП. 562

1823. Као врсту признања чиљеница разликујемо тзв. анШицийаШивно и

квалификовано йризнање. 563 Код анцитипативноr признања се ради о томе да
. . .
странка признаЈе постоЈање Једне по њу неповољне чињенице, пре него што

се њен противник nозвао на њено постојање у поступку. Правило је да се и код

анципативноr признања не изводи доказивање, тек када се странка у чију ко­
рист је постојање овакве чињенице на њу у поступку и. nозове . Обрнуто, ако
се то не догоди, примењују се општа правила о оцени доказа.

1824. Такође, као признање чињеница служи и тзв. квалификовано призна­

ње. Овде странка признаје одређену чињеницу као истиниту, али истовремено
изјављује какво одбрамбена или нападно средство којим тежи да одбије тужбе­
ни захтев.

Пример: Т тужи К и захтева плаћање куnопродајне цене. К не спори да је закључио

уrовор о nродаји, али истиче да је уrовор раскинуо или истиче приrовор пре­
бијања. Суд није дужан да изводи доказни постуnак у погледу постојаља
уrовора о продаји.

1825. Признање чињенице може да се ойозове у целости или делимично,

да признање ограничи (члан 222. ст. 2. ЗПП). Таква парнична радња странке
је моrућа до правноснажног окончања спора. О дејству признате, па затим
осnорене чињенице, суд цени на основу оnштих nравила о оцени доказа.

562 Друrачије би било, ако би се идентитет чињеница утврђивао и применом материјалних

критеријума, односно да ли чињенице захватају диспозиције две или више материјал­
ноправних норми. Такође, ваља напоменути да према процесним правима неких кантона
у Швајцарској делимично признање чињеница није допуштено. В. Habscheid, бр. 640.
563 Musielak, бр. 407; Baumbach/Lauterbach/Albers/Sch\vab, бр. 2 за § 288. dZPO; Schilken, бр.
420 и даље; Rosenberg/SchwaЬ!Gottwald, стр. 651.
36() Александар Јакшић: Грађтнжо upm4cCIШ йрщ1u

1826. Дt:•јство nризнате чиљенице се огледа у томе да суд о њој не изводи

дою1зивщье, те да је као такву узима у nодлОIЈ' своје одлуке. Овакво дејстuо нема
м чињеницама, l<ада
прнзщ1ње чнњеница, ако се оно nротиви општепознати
тости о чињеницама
се признање nротиви ставовима искуства или, nак, истини
у. м
5

до чијег сазнања је суд юш држаnн.и орган дошао у неком другом nоступк

1827. Сnорно је дејство признања чињеница које је дато са cneшhy о љи­
ховој нетачности. 5r- 5 Када се не ради о предмету спора који се тиче јавног nоре­
чи­
тка (члан З. ст. З . ЗПП), суд би de lege lata и овако nризнату неистиниту
њеницу морао да узме без доказиваља у подлогу своје одлуке. Наиме, Заi<он
и
не предвиђа никакву санкцију када странке повреде своју обавезу да у парниц
износе истину (члан 9. ст. 2. ЗПП) .
1828. Спорно је и какво је дејство признања чињеница које је дато услед
мана воље. Sн·icto sensu, с обзиром на разлику у дејствима између парничних
сте­
радњи и материјалноправних изјава воље, 6Ь странка на чијој страни су се
5

567
ЗПП).
кле мане воље може једино овакво признање да опозове (члан 222. ст. 2.

4.1.1. Правна йpupoga йризнања чињеница

има
1829. Питаље правне природе признаља чињеница датог у поступку
само академски значај. С обзиром на могућност опозива (члан 222. ст.
2. ЗПП),
не све
ради се о парничној радњи за чију правоваљаност морају да буду испуње
оспорава
процесне претпоставке. Радња се састоји у томе да странка не жели да
чињеничну радњу свог противника.
568
Признање није, свакако, материјално­
дејство
правног карактера (једнострана изјава воље), јер не производи никакво
на нивоу последице материјалноправне норме.

4.1.2. Признање чињеница и йризнање

Шужбеноi захтева

1830. Од признања чињеница треба строго разликовати признање тужбе­

г
ног захтева (члан 336.1. ЗПП). Последње признаље је парнична радња тужено
са (не)nосредним дејством на парницу, јер се њоме парница окончава. Наиме,
ња.
када тужени призна туж5ени захтев, суд доноси пресуду на основу призна
1831. Дакле, предмет признаља тужбеног захтева нису чињенице, већ ту­
ж5ени захтев као такав, односно признање правне последице коју тужилац
ра­
наводи у свом захтеву . Признање тужбеног захтева ослобађа суд да даље
чињеница
справља и изводи доказни поступак. С друге стране, пак, признаље

564 Rechberger/Sirootta, бр. 600.

565 В. бл.иже Musielak, бр. 409 са даљим наводима; Schilken, бр. 422; Rosenberg/SchwaЬ/Got­
twald, 114 и lf; Baumach/Lauterbach/Albers/Schwab, бр. 3 и даље за§ 290.
566 В. ближе Познић!Ракић-Водинелић, бр. 275 и даље.
567 § 290. dZP~ nредвиђа да у овакво~ ситуацији странка може да оnозове признање, ако
докаже да Је оно неистинито и ако Је дато услед мана воље.

568 Rosenberg/Schwab/Gottwald, стр. 652. Упор. и Позн.ић/Ракић-Водинелић, бр. 428 и Трива

1Ди ка, стр. 492 о ранијим схватањима.
Део други: Пap1111 1 tlll.l litJcCl'lytim( J()l

не значи , уједно, де1 ћ с- судска одпука бити у t<орист оне cтpt~Ht<e којој при:.тањс
чињснице иде у прИЈю1·. Напротив, t<ошtчно одлука суда заnиси од читаноr ре ­
зултата доказ ног постуnка.

4.2. Општепоанате чињенице

1832. Не доказују се ни оnште nознате чињенице (члан 222. ст. 3. ЗПП ) . Ове
чињенице су такве 1<0је су nознате ширем кругу људи и чије се nостојање или
неnостојаље може сазнати без тешкоћа. При овоме се мисли на историјске до­
гађаје, геоrрафске податке и сл., те нарочито на чин,енице које су објављене
путем јавних медија.
1833. Са оnште познатим чињеницама изједначују се и чиљенице које је
сазнао суд у вршељу своје судијске функције (члан 222. ст. 3. ЗПП), када за
сазнање тих чињеница није потребно да суд изврши увид у списе других по­
стуnака који се воде пред истим судом. 569 Овде се, пре свега, ради о чињеницама
садржаним у исказима странака КОЈе су дате у неком другом постуnку.

1834. У опште познате чињенице које су познате суду не спада и приватно

сазнање судије (на пример, када је судија очевидац штетног догађаја и сл.).
У оваквим случајевима судија се саслушава као сведок, док се изузима од вр­
шења суђења у конкретном случају (члан 66. ст. 2. ЗПП).
1835. У пракси се узима да суд о опште познатим чињеницама не изводи
доказивање, већ их ех offo узима у подлогу своје одлуке. 570 Странке, дакле, не
морају да се на њих позивају. С друrе стране, пак, нови ЗПП садржи исправну
одредбу да је суд дужан да овакве чиљенице саопшти странкама на расправи
(члан 222. ст. 3. ЗПП), тако да, заправо, омогућава странкама да се о њима изја­
сне чиме удовољава захтевима спровођења контрадикторног поступка.

4.3. Законске претпоставке

1836. Не доказују се ни чињенице које улазе у диспозицију норме која са­
држи законску претпоставку (presumptio juris). Дакле, њихово постојање закон
претпоставља.

1837. Зако нске претпоставке се састоје од gва чиниоца: йрвоi, из чињенице

( basis) и gpyioi, из претпостављене правно релевантне чињенице (praesumptio
facti). Такве законске претпоставке јесу чињеничне. Ако се, пак, с друrе стране,
претпоставка односи на постојање каквоr правноr стања или правноr овла­
шћења, тада говоримо о йравним й.реШйосШавкама (praesumptio juris).571
1~3~. Lтранка која се позива на по стојање законске претпоставке дужна је
да доказује само ону чињеницу која чини њен основ (basis), јер законодавац,

569 Rechberger/Simotta, бр. 601; Ltike, бр. 265.

570 Rechberger/Simotta, бр. 601; Поэнић!Р акић-Водинели.ћ, бр. 429; Ballmbach/Lauterbach!Al-
bers/Hartmann, бр. 5 за § 291; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 655.
571 В. Ltike, бр. 266; Stein/Jonas/Leipold, бр. 5 за§ 292; Musielak, бр. 478 и даље.
362 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

при њеном постојаљу, nретпоставља и nостојање друге одређене чињенице, од-.

носио nравне nоследице. Овде, заправо, законодавац nомера терет доказивања.
Пример: ( 1) Оцем детета (praesumptio juris) које је рођено у браку сматра се муж мајке
детета (basis) (члан 45. ст. 1. ПЗ).
(2) Штета настала у вези са опасном ствари, односно делатношћу (basis), сма­
тра се да потиче од те ствари, односно делатности . .. (praesumptio facti, члан
173. 300).
1839. Од законских пресумција треба разликов~ти законске фикције. Код
фикција се, заправо, ради о томе да законодавац необориво везује настајање
одређеног субјективног nрава за nостојање одређене чињенице (nример: na-
sciturus), nри чему је потпуно небитно да ли би nравна nоследица наступила
према редовном току ствари, односно из nостојања одређене чињенице.
1840. Код законских претпоставки, она странка која из претпоставке из­
води неко своје право доказује само њен основ (basis), док њен противник осnо­
рава постојање законске претпоставке тако што, по правилу, нуди доказ о про­

тивном.

1841. Међутим, противна странка може да оспори и сам основ (basis) за­
конске претпоставке подношењем доказа које обарају calY! basis. Тако, претпо­
стављени отац, муж мајке детета, може законску претпоставку очинства да
поБија свим доказним средствима које искључују његово очинства (вештачење,
сведоци и сл.).

5. Нецелисхоgносш gоказивања
Пример: (1) С је nроузроковао саобраћајни удес у коме је повређена М која је била
пред порођајем. Син М, Т, у друrој rоди:Е·Ш живота оболи од последица са­
обраћајног удеса и захтева накнаду штете од С.
(2) А и Б су хоспитализовани због различитих болести у истој соби. Када је А
наnустио болницу, испоставило се да је оболео од хепатитиса Ц од кога је бо­
ловао и Б. А сматра да му је заразу пренео Б и тужи болницу за накнаду штете.

1842. Нарочите тешкоће доказивања постоје у парницама за накнаду штете,

чак и тада када суд недвосмислено утврди да тужиоцу припада право на накна­

ду штете (в. члан 224. ЗПП). У таквим ситуацијама, често је да суд није у ста­
њу да утврди висину накнаде штете или би, пак, то могао, али је то скопчано
са великим тешкоћама које би биле у несразмери са резултатима поступка.
1843. Из разлога економичности поступка закон, тада, допушта суду да ви­
сину штете одреди по сfюбоgној оцени, што је, дакако, правичније него да се
смисао реституције изгуби у безизгледном и бескрајном доказивању висине
штете (члан 244. ~ПП). Тужилац овде сноси само терет тврдње да је штета на­
стала, не и терет тврдње колика је њена висина. 572 Одлучивање по слободној
оцени је допуштено само ако је суд исцрпео сва расположива до казна средства. 573

572 Rechberger/Simotta, бр. 604; Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 2 за§ 287.

573 ОК у Ваљеву, Гж. 548/05 од 16.06.2006.
Део дру1·и : Парнични СiосШуйак 363

1844. Код парница за накнаду штете треба, у погледу доказивања, чинити

дистинкцију између постојаља саме штетне радње, односно пропуштања, те nо­
вреде правом заштићеног добра (у горњим примерима, здравље) и штете која
је настала повредом правом заштићеног добра. 574 У погледу прва два чиниоца
ланца деликтне одговорности (штетна радња - повреда правом заштићеноr
добра) и (повреда правом заштићеног добра - настанак штете) ради се о утвр­
ђиваљу аgекваШн.е каузалне узрочносШи. У овом делу суд је обавезан да спро­
веде доказни поступак и утврди да ли постоји тужиочево право на накнаду штете.

1845. С обзиром на тешкоће доказивања каузалитета између штетне радње

и настуnања штете, у литератури и судској пракси 575 постоје схватања да би тре­
бало ублажити захтеве доказаности у погледу другог чиниоца каузалног ланца
(повреда правом заштићеног добра- настанак штете). Такво схватање докази­
ваља би било contra legem у смислу члана 224. ЗПП.
1846. Тако, у нашем првом примеру Т је дужан да доказује да је радњом
С (или објективном одговорношћу С као власника возила) настуnила телесна
повреда М, те да је она била узрок телесне повреде Т која је, на крају, довела
до настанка штете. У дугом примеру, А би морао да докаже да је оболео тако
што му је Б пренео заразу.

1847. Ако је више штетника причинило штету, делајући независно један од

другог, тада они за штету одговарају солидарно (члан 206. ст. З. ЗОО), ако се
не може утврдити њихов удео у причињеној штети.

1848. Слободна оцена суда о висини штете не значи, наравно, и арбитрар­

ност у одлучивању. Напротив, овде суд, заправо, полази од ойшiйих сШавова
искусШва, као и од резултата спроведеног доказног поступка и дужан је да своју
одлуку образложи. Тако, ако по слободној оцени одлучује о висини накнаде
штете која је неопходна за оправку аутомобила или нематеријалне штете, суд
је дужан да следи опште прихваћене професионалне ставове, као и околности
које владају у одређеној средини. Повреда слободне оцене суда у погледу пред­
ставља битну повреду одредаба ЗПП-а због које одлука суда може да се побија
(члан 360. ст. 1. ЗПП).

б. Случајеви у којима се gоказивање не извоgи

1849. Од претходне ситуације у којој закон предвиђа да доказиваље није

неопходно, треба разликовати ситуације у којима спорне чињенице међу стран­
кама постоје, али се из разлога процесне економије или, пак, из разлога спре­
чавања злоупотребе процесних права странака законодавац налаже суду да
може да одустане од извођења неког доказа.

574 Bauumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 101-. даље за§ 287; Rosenberg!Sch\vaЬ/Gottwald,

стр .
666.
575 В. ближе Stein/Jonas/Leipold, бр . 20 за§ 287; Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 11
и даље за § 287; Rosenberg/SchwaЬ/Gott\vald, стр. 667.
364 Алеt<саидар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

1850. Постоје две врсте случајева у којима се неће изводити доказивање

о спорним чињеницама: йрво, када странка која је предложила извођење каквог
доказа не предујми износ који је неопходан да би се доказни поступак спровео
(члан 148. ст. 5. ЗПП) и gpyzo, када протекне рок који је суд одредио за изво­
ђење доказа (члан 226. ст. 1. ЗПП) .
1851. Свака странка је дужна да у одређеном року, према одлуци суда, по­
ложи предујам за извођење доказа који је предложила (члан 148. ст. 1. ЗПП).
Ако рок истекне, а странка трошкове није предујмила, суд ће одустати од даљег
извођења предложеноr доказа. С друге стране, пак, суд ће по слободном уве­
рењу да цени значај чиљенице због чега странка није предујмила трошкове
извођења доказа (сиромаштво, чињеница доказана већ другим доказни м сред­
ствима, и сл.).

1852. Правило се не примењује када суд одређује, по службеној дужности,

извођење каквог доказа да би утврдио чињенице од којих зависи примена члана
3. ст. 3. ЗПП.
1853. У члану 226. Закон садржи правило које омогућава суду да одреди рок
за извођење одређеног доказа. Суд ово може да учини ако се алтернативно ис­
пуни једна од претпоставки: а) да, према околностима случаја, може да се прет­
постави да неки доказ неће моћи да се изведе, б) да доказ неће моћи да се изведе
у примереном року или в) да доказ треба да се изведе у иностранству.

1854. Када рок одређен решењем суда за извођење доказа протекне, суд на­
ставља поступак, без обзира што доказ није изведен (члан 226. ст. 2. ЗПП).
1855. ЗПП (2005) је задржао истоветну одредбу свог претходника ЗПП
(1976). Ratio одредбе би могао да буде спречавање злоупотребе процесних пра­
ва странака у доказном поступку, нарочито оних које су усмерене на његово
одуговлачење. Међутим, у пракси ова одредба је, због своје непрецизности,
била извор честих злоупотреба у материјалном управљаљу парницом. У таквом
облику, је не познаје нити једно од нама сродних правних система. 576

1856. Свако процесно право познаје могућност да суд одбије предлог за

извођење доказа, ако је он усмерен на одуговлачење поступка (в. на, пример,
пара. 275.2. OeZPO), када странка предлаже доказе кршећи начело venire contra
factum pтopriиm 577 и сл. Такође, суд може да одреди рок за извођење одређеног
доказа, ако постоји сметња за његово извођење која је неизвесног трајања.
Овакву сметњу не сме да скриви странка која је предложила извођење доказа. 578
Такође, и када nротекне рок за извођење оваквш· доказа, странка и даље може
да захтева да се он изведе, осим ако суд не дође до уверења да би то одуго­
влачило поступак.

576 Упор. § 279.2. OeZPO; § 356. dZPO.

577 В. Zeiss, бр . 429; Schilken, бр. 474.
578 В. ближе о појединостима Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartman, бр. 2 и даље за§ 356.
Део други: Парниttни йосШуйак
365

1857. Примену правила из члана 226. ЗПП треба, у сваком, с 1rучају одре­
дити према захтевима из члана 6.( 1) ЕКЉП у погледу равноправности странака
у поступку и правилима доказивања.

IV. ВРСТЕ ДОКАЗА (ДОКАЗНИХ СРЕДСТАВА)

1858. Доказе можемо да поделимо према различитим критеријумима: ехо­
дно циљу доказа, разликујемо главни доказ и противдоказ, те доказ о проти­
вном. Када nосматрамо однос доказа према чињенице, разликујемо непосредан
и посредан доказ (индицију) . Према резултату доказивања разликујемо потпун
и непотnун доказ.

1859. За доказна средства важи numerus clausus. Само изузетно, у постуnку

међународне правне помоћи, суд може да изведе и доказ који не познаје ЗПП,
ако то није противно јавном поретку (ЧЈiан 173.). Од доказних средстава треба
разликовати утврђивање истинитости или вероватности чињеница на основу
слободне оцене судије (на пример, ЧЈiан 224; члан 164. ст. 4. ЗПП).
1860. Доказна средства у нашем правном поретку јесу: сведоци, вештаци,
тумачи, странке, исправе и предмети увиђаја (в. ЧЈiан 227. и даље ЗПП).

1. Главни, uроШивgоказ и gоказ о uрошивном

Пример: (1) Т тужи К за плаћање купропродајне цене. К осnорава nостојање уговора

о продаји . Т у туж5и наводи да је утовор закључен у присуству А. К у одгово­
ру на туж5у предлаже да се да се у поступку саслуша Б коме је К испричао да
са Т није nостигао сагласност о цени .
(2) Т тужи З и тражи да му врати зајам са каматом. З има nризнаницу коју је
издао Т да је rлавница враћена (члан 321. ст. 3. 300). Т nозива сведока А и
тврди да признаницом нису о5ухваћене и камате.

1861. Циљ iлавноi gоказа јесте да суд увери у исШиниШосШ важне чињенице
која чини основ тужбеноr захтева (исказ сведока А) . Предлаrач доказа је успео
у доказивању, ако је уверио суд да је чињеница на коју се позива истинита.

1862. Циљ противдоказа јесте да оспори и обори исШиниШосШ чињеничне

тврдње противника поткрепљене главним доказом (исказ сведока Б). Предла­
гач противдоказа је успео у његовом извођењу, ако је йобуgио сумњуу истини­
тост тврдње њеrовог противника поткрепљене главним доказима. Дакле, за
успех противдоказа, за разлику од главног доказа, је довољно да је вероватно
да тврдња предлагача главног доказа није истинита.
1863. Доказ о йроШивном је, такођер, главни доказ. Њиме предлаrач доказа
обара законску презумцију. Видели смо да законска презумција помера терет
доказивања са претпостављене чињенице или правне последице на основ

nретпоставке. Тиме се олакшава доказивање оној странци у чију корист иде

законска презумција.
366 Александар ]акшиh: Грађанско йроt~есно йраоо

1864. Дока~iом о nротивном странка оспорава постојање basis nретпоставке.

Тако, доказом о nротивном муж мајi<е детета рођеног у браку, оспорава да је
дете рођено у браку; зајмодавац, предлогом да се саслуша сведок, оспорава ца

му је плаћеиа главница.

2. Нейосреgан и йосреgан goiClU (инgиција)

1865. Свако доказно средство се односи на доказивање важних чињеница

за доношење одлуке (члан 221. ст. 1. ЗПП) . Овде се, у првом реду, мисли на
чи:њенице које чине диспозицију материјалноnравне норме на основу које суд
мериторно- решава о спору. Стога, за одлучивање су одлучи и неnосредни до­
кази, дакле такви докази из којих се gирекШно извоgи сазнање о чињеницама које
спадају у диспозицију одговарајуће материјалноnравне норме.
Пример: Сведок С наводи да је био nрисутан када су А и Б закључили уговор о nрода­
ји бицикла.

1866. Када такво доказивање није могуће, странке се служе посредним дока­
зима или индицијама. Оне саме не казују о чињеницама које спадају у диспо­
зiщију материјалноправне норме, али из њиховог nостојаља суд може, на ос­
нову општег животног искуства, да закључио nостоЈаљу такве чиљенице.

Пример: Сведок С наводи да је видео А како бициклом наnушта кућу Б.

1867. Од посредних доказа (индиција) треба разликовати тзв. pt·ima faciae
gоказ. Prima faciae доказ сnада у питања оцене доказа, јер се не заснива на уrвр­
ђењу индиција, већ на оцени доказа на основу примена општих ставова иску­
ства о чињеницама које спадају у диспозицију материјалноправне норме. Честа
примена оваквих prima faciae доказа је у споровима за накнаду штете.

3. Пошйун и нейошйун gоказ

1868. Потпуним доказом његов предлагач у потпуности уверава суд у исти­
нитост његове чињеничне тврдње. С друге стране, пак, резултат извођеља непо­
тпун ог доказа јесте уверење суда да је ово што се тврди само вероватно.

4. Нова gоказна среgсшва

1869. У посредне доказе спадају и нова доказна средства које закон изри­
чито не помиње, а која су настала као резултат техничких изума у ХХ: веку. 579
Могућност њихове употребе као доказних средстава, а поготову њихова дока-
• • 580 р
зна снага Је ЈОШ увек спорна. ади се нарочито о подацима записаним на тон-

ским и видео тракама, ЦД) компјутерским записима и сл. По правилу) употреБа

ових доказних средстава допуштена је тек ако суду и странкама не стоје на
располагаљу непосредни докази.

579 В. ближе Brunner, Das elektronisch gespeicherte Dokument und dessen Beweischarakter, NZ,
1996, стр. 161 и даље.
580 В. Rechberger/Simotta, бр. 617.
д~о друпt: ПaJ>IШttiШ йостуйmс 367
~~----------------------------------------~

1870. По пранину, о1ннша докаэна средства треба t<nс.lnификовnтн, схщt.но

и:ююрпорисаном садржају, као једно од законом регулисаних ;Ј,Оl<азних срен­
става. Тако, ai<o су У њима садржани писмени записи, након ш·Ј·ампан,а, могу
да се сматрају ис1tраnама, бюю јап ним ипи приватним; с друrе стране, щщ , пра ­
вило је оваква доt<аэна средства спуже t<ao предмети увиђаја. 5 к 1

V. ИЗВОЂЕЊЕ ДОКАЗА (ДОКАЗНИ ПОСТУПАК)

1. УойшШе

1871. Доказни поступак у ужем смислу обухвата скуп правила о парничним

радњама странака и суда којим се уређује начин на који се изводе докази. До­
казни поступак је уређен у ЗПП (2005) почива на диспозиционој и расправној
максими, те на начелу обостраног саслушања странака. До ступања на снагу
овог закона, суд је могао да поступа инквизиторски, те да по службеној дуж но­
сти одређује да се у поступку изведу и они докази које нити једна од странака
у поступку није предложила. 582

1872. Законодавцу су се, међутим, поткрале и недоследности у вези са до­

следним уклањањем инквизиторских овлашћења суда из парничног поступ ­
ка.583 Тако, остаје питање на који начин се одређује извођење доказа у вези са
чињеницама од којих, према схватањ у суда, зависи основано ст тужбеног захте­
ва (члан 7. ст. 2. ЗПП), а не чије nостојање се нити једна од странака у поступку
не nозива. Такође, у члану 148. ст. 2. одређено је да је странка на коју пада те­
рет доказивања дужна да предујми трошкове за извођење доказа за које је суд
одредио да се изведу ех officio. При овоме се не мисли на одређење извођења
доказа по службеној дужности, када се ради о nоступку у коме је располагаље
странака противно јавном поретку (члан 3. ст. З . ЗПП), јер ову ситуацију nо­
себно регулише члан 148. ст. 5. ЗПП-а.
1873. Но, без обзира на недоследности, значајно је за развој парничног nо­
ступка да се од ЗПП (2005) доказни поступак има одвијати искључиво у окви­
рима диспозиционе и расправне максим е. Истражна максима важи још за неке
посебне парничне поступке, као што су поступци у брачним и породичним
споровима (члан 205. ПЗ).

1874. По
службеној дужности суд може још само да нареди да треће лице
поднесе исправу када је оно, иначе, дужно да је поднесе по самом закону (члан
234. ст. 1. ЗПП). Такође, суд може ех officio и да спроведе доказивање у вези
са чињеницом да ли се исправа налази код трећеr лица (члан 234. ст. 3. ЗПП).
Када се исправа, пак, н~ази код странке, суд може, да наложи странци да преда

581 В. Brunner, стр. 163 са даљим наводима судске праксе.

582 В. члан 7. ст. 3. ЗПП 1976. В . и расправе са IV Седнице П редовног заседања Народне
скупштине Републике Србије, стеноrрафске белешке, Том 1, Беоrрад, 2004, стр . 17 и даље.
583 О сличној новели хрватског ЗПП из 2003. rодине . В. ближе Трива/Дика, стр. 169 и сл.
368 Александар Јакшиh: Граlјанско йроцесн.о йраво

исправу, али се овде не ради о прекорачељу расправног начела, јер ће суд то

учинити само када се супротна страна позива на ту исправу (члан 233. ст. 1.
ЗПП). Али, у погледу питања, да ли се исправа налази код странке, суд може
сам, на соnствену иницијативу, да одреди доказивање (члан 233. ст. 5. ЗПП).

2. Преgлаiање gо1Ш3а
1875. Доказе, односно доказна средства предлажу сШран.ке и то све до за­
кључења главне расправе (члан 300. ст. 2. ЗПП). Дакле, у оквиру диспозиционог
и расправног начела саме странке одређују чиљенице које се имају доказати
(thema probandi), као и доказна средства којима се истинитост ових чиљеница
поткрепљује. Дакле, предлагаље доказа не може да буде паушално, већ везано
за утврђиваље nостојања, односно непостојаља правно релевантних чиљеница
(в. члан 242. ЗПП).
1876. Тужилац мора да предложи доказе којима поткрепљује наводе из
основа тужбе, јер у противном ризикује да љегова тужБа Буде одбачена као
неуредна (члан 187. ст. 1. у вези са чланом 103. ЗПП). Тужени је дужан да већ
у одговору на тужБу понуди доказе којима указује на истинитост чиљеница
којима оспорава чињеничне наводе тужиоца. У противном, ризикује да суд
одбаци одговор на тужбу као неуредан (члан 285. у вези са чланом 100. ЗПП),
те се излаже опасности да суд донесе пресуду због nропуштања (члан 338. ЗПП)
или мериторно реши спор, с обзиром на то да међу странкама нису спорне
чиљенице (члан 276. ст. 2. ЗПП).
1877. Странке могу да предлажу извођеље доказа и на припремном ро ­
чишту за главну расправу (члан 292. ЗПП) , те нарочито на рочишту за главну
расправу (члан 300. ЗПП). Оне су дужне да већ на приnремио рочиште за главну
расправу донесу све исправе и предмете које им служе као доказ у поступку
(члан 288. ст. 1. ЗПП).

3. Улоiа cyga
1878. О предлогу странака за извођеље доказа оgлучује cyg. Суд, наиме, одлу­
чује које су чињенице битне за одлучиваље и који ће од доказних предлога које
су предложиле странке извести ради утврђивања истинитости тих битних
чињеница (члан 221. ст. 2. ЗПП).

Суд већ на припремном рочишту за главну расправу одређује који

1879.
ће се докази извести на главној расправи (члан 293. ЗПП). У сваком случају, суд
је дужан да о извођењу сваког појединог доказа донесе решење, и то било у фази
припремног рочишта за главну расправу, било на главној расправи (члан 301.
ст. 1. ЗПП). Садржину овог решења прописује сам закон. Оно мора, наиме, да
садржи: спорну чиљеницу о којој треба извести доказ и доказно средство (члан
301. ст. 1. ЗПП). Наиме, садржина решења о извођељу доказа је значајна због
очувања начела контрадикторности и равноправности странака у поступку.
Део други: Парнични йосШуйак
369

Наиме, када суд одр~ђује извођење доказа вештачењем или, пак, саслушањем
сведока, неопходно Је да њему самом и странкама буде јасно које су чињени
це
неспорне, које спорне, која од странака сноси терет тврдње. Самим тим, суд
пружа могућност и странци која није предложила извођење доказа да се благо­
времено уnозна са темом доказивања и да јој остави довољно простора
да по­
нуди своје доказна средства којим би оспорила чињеничну тврдњу противника.
1880. Решење суда о извођењу доказа јесте решење о материјалном уйра­
вљању парницом којима суд није везан (члан 293. ст. 4. ЗПП) . Ова решења
и не могу да се побијају посебном жалбом (члан 301. ст. 3. ЗПП), већ само
у жалби која се изјављује против коначне пресуде.

1881. Решење суда о прихватањуили одбијањупојединог доказног средства

је кључни део сваког когниционог поступка. Суд је дужан да образложи решење
којим одбија да изведе поједини доказ (члан 301. ст. 2. ЗПП), али то није још
увек довољна гаранција од арбитрарног вођења постуnка. Одбијање поједи­
ног доказног предлога може, под околностима случаја, да се сматра
и повре­
дом принципа равноправности странака и начела контрадикторно
г постуnка
у оквирима принципа из члана 6.(1) ЕКЉП. 584
1882. По правилу, суд ће одбити да изведе доказ када сматра да предложени
доказ није важан за његову одлуку (члан 301. ст. 2. ЗПП). Нарочито ће се сма­
трати да предложени доказ није важан за судску OдlГfl<Y када: 585
а) чињеница о чијем постојању ИЈШ непостојању се предлаже доказивање
није Битна за одлуку,
б) када доказ чије се извођење предлаже није битан ИЈШ погодан за сазнање
.
истинитости чињенице ЧИЈе се постоЈање доказУЈе,
. .
в) када постоји забрана употребе доказног средства (в. члан 64. ст. 4. ЗПП),
г) када је суд већ уверен о истинитости чињенице о којој треба да се изведе
доказиваље.

д) када доказни предлог не садржи тему доказивања (Aufforschungsbeweis). 586

Овде се ради о томе да предлагач доказа не наводи важну чињеницу о којој
би
требало извести доказ, већ, напротив, наводи низ чињеница из којих би
тек
евентуално требало да сазна која би чињеница била важна за њеrове тврдње
.
Пример: Т тужи С за накнаду штете зБог повреде права личности и истиче у тужБи
чи-
тав низ чињеница из којих повреда права потиче. Као сведока наводи А, на­
дајући се да ће из исказа А да сазна важне чињенице које Би могле да Буду
основ њеrовог тужБеног захтева.

Овакав начин предлагања доказа је допуштен у поступцима који се

1883.
темеље на истражи ом начелу, али није допуштен у општем парничном поступку
.

584 В. на пример ECHR, Kraska, Пресуда од 19.04.1993, Series А, 110. 254- В, бр. 30.
585 В. Zeiss, бр. 441 и даље; Schilken, бр. 474; Rosenbeig/Gott\\•ald/Sch\\•ab, 118, П 2с са
даљим
наводима судске праксе ; Michaleis, стр. 149.
586 В. Michaelis, стр. 149; Habscheid , бр. 641; Rosenberg/Sch'"aЬ/Gotnvald, стр. 660.
370 А11ександар Јuкшиh: Грађанско йроцесно йраво

1884. Међутим, са паушалним навођењем чињеница без прецизне теме

доказиваља не треба мешати ситуацију у којој суд nрејудицира резултат дОI<а­
зног поступка. 587 Тако, важи nравило да је суд дужан да одреди извођење свих
оних доказа из којих може да се изведе сазнање о истинитости спорних и ва­
жни...х. чињеница. Тако, суд не сме да одбије извођење доказа са образложењем
да сведок није поуздан, јер је раније у другим nостуnцима казивао неистину;
јер је чињенична тврдња коју странка истиче већ оповргнута досадашњим
резултатима доказног постуnка; јер доказно средство пружа мало изгледа на
успех или зато што је мало вероватно да је подобно да пружи сазнање о спор­
ним чињеницама.

4. Посебно о gоказима go којих се gошло

на неgозвољен начин

1885. У парничном поступку често се нуде докази до којих се дошло на

недозвољен начин, тачније повредом неке материјалноправне норме било ме­
ђународног или унутрашњег права. Овде се најчешће ради о радњама које пред­
стављајууједно и биће неког кривичног дела, као што је то неовлашћено при­
слушкивање и тонско снимање (члан 143. КЗ), повреда тајности преписке (члан
73. КЗРС). Такође, оваквим недозвољеним радњама крше се и права грађана
зајемчена Уставом која се тичу неповредивости стана, преписке и сл. (в. чла­
нове 40. и 41. Устава РС).
1886. У теорији и пракси је дуго била спорна процесна вредност овако при­
бављених доказних средстава. 588 Тачније, постављало се питање да ли материјал­
ноправна противправност има нужно за последицу и недолуштеност употребе
овако доказних средстава прибављених на недопуштен начин (пример: једна
од странака тонски снима ток преговора приликом закључења уговора; брачни
друг најми детектива да тајно фотографише поступке супружника и сл.).
1887. Данас је неспорно да је суд дужан да одбије извођење доказног сред­
ства до којег се дошло на недозвољен начин. 589 Независно од постојања криви­
чног дела, докази који су прибављени противно одредбама ЕКЉП која јемчи
право на поштовање nриватног живота (члан 8), односно Устава не могу да се
користе у nарничном nоступку.

5. Рочишше за извођен,е gоказа

1888. Докази се изводе на главној распрани (члан 225. ст. 1. ЗПП). Овај
закон води рачуна о томе да ће суд најбоље стећи уверење о докази ој вредности

587 Ltike, бр. 286 са даљим наводима праксе; Musielak, бр. 420; Rechberger/Simotta, бр. 612.
588 В. Позняћ/Ракић-Водинелић, бр. 422а.; Roseпberg!SchwaЬ/Gottwald, 112, III 2Ь.
589 За nраксу ЕСЉП В. уместо свих Froweiп/Peukert, бр. 99 за члан 6. Тако и Ltike, бр. 288 са
даљим наводима; Schilkeп, бр. 474; Musielak, бр. 415 за хрватско право. В. у истом смислу
Трива/Дика, стр. 483 са наводима nраксе Уставног суда Хрватске.
Део друrи: Парнични йосШуйак
371

и снази ПОЈединог доказног средства, ai<O се nоштују начела неnосредности

и концентрациЈ' е процесне rpa.Je.
"' )90
Такође, важно је наnоменути да приликом
изnођења свю<оr доказа, без обзира да ли се он обавља н а rлавној расnрави или
nред эамољеиим судом, неограиичено важи начела контра
диtпорности и на­
чело страна'-tКе јавности. Странке, наиме, морају да буду обавештен е о сваком
рочишту за извођење доказа, да разrледају доказни nредмет и сл. ( .в. члан 225.
ст. 3. ЗПП).

1889. На чело концентрације процесне грађа има, такође, важну улогу у до­
казном поступку. С обзиром на то да суд цени резултат доказног nоступ
ка не
само у погледу сваког доказног средства понаособ, већ и на
основу читавог ре­
зултата доказног поступка (члан 8. ЗПП), битно је да се сви докази изведу
на
једном рочишту за извођење доказа. Такође, оваквом решењу компатибилно
је и овлашћење суда да током поступка мења своја решења о извођењу доказа
(члан 301. ст. 4. ЗПП) . Тиме се, наиме, постиже и економичност поступк
а, јер
суд може да прилагоди даљи ток доказног поступка
у зависности од тога какво
је уверење стекао о истинитости појединих спорних чињеница.

Правило о непосредности извођења доказа и концентрацији доказ­

1890.
них средстава важи и када суд одложи рочиште (члан 315. ст.
1. ЗПП). Споран
је склад норме члана 317. ЗПП са принципом контрадикторности. Наиме,
овом
одредбом се одустаје од принципа непосрсдности у доказивању,
када, услед
промене у саставу већа, главна расправа почиње изнова. Тада суд
може да од­
реди да се већ изведени докази не изводе поново, већ да се само
прочитају за­
писници о извођењу ових доказа. Сматрамо да оваквим поступ
ањем суд чини
повреду начела непосредности које повлачи за собом могућност
да се пресуда
побија због битних повреда одредаба ЗПП (члан 361. ст. 1.), али
и повреду на­
чела контрадикторности, јер се странци ускраћује могућност да распра
вља пред
судом. Ова последња повреда има за последицу апсолутну ништав
ост пресуде
(члан 361. ст. 1. т. 7. ЗПП) .
1891. Правила о извођењу доказа
пред првостепеним судом једнако важе
и у поступку пред друrостепеним судом по жалби (члан 370. ст. 5.
ЗПП).
1892. Од принципа непосредности у доказивању се одступа у корист начела
економичности поступка када се извођење nојединих доказа повера
ва замеље ­
н ом суду (члан 225. ст. 2. и следећи ЗПП). Суд о овоме одлучује решењ
ем nро­
тив којег није допуштена посебна жалба.
Суд ће одлучити да повери извођење доказа замољеном суду
1893. када
само извођење доказа на рочишту није уопште моrуће или, пак, када
Би изнu­
ђење доказа на рочишту било скопчано са непремостивим тешкоћама.
~ако,
на nример, вешт ачење се има извршити замолним
путем, ако предмет КОЈИ се
вештачи не би могао да се транспортује до територије поступајућег суда
без
оштећења и сл.; када је саслушање сведока на рочишту немогуће (члан
243. ст.
590 В. Rechberger/Simotta, бр. 610; Li.ike, бр. 289; Musielak, бр. 421.
3 -/ .'-., Александар Јакшић: Грађанско Процесно йрав<Ј

2. ЗПП); када би изnоt)ење доказа пред поступајућим судом било СI<опчано са

несразмерно високим трошкоnима и сл (сведок ЖЈ.ШИ у другом, удаљеном месту).
1894. Модерна решења о спровођењу доказног поступка предвиђају и могу­
ћност расправљања и изnођења доказа путем видео комуниi<ација (n. § 128а .
d.ZP0). 5" 1 Допуштено је, наиме, да странке расправљају пугем видео линка (пре­
носа тона и слике), при чему нити једна од њих не мора да се налази у суду пред
којим се рочиште изводи. Битно је да се слика и тон директно преносе у суд.
На овај начин могуће је саслушавати сведоке, странке и вештаке.

V. ДОКАЗНА СРЕДСТВА

1. Појам и значај
1895. Доказна средства су лица или сШвари која омогућавају суду да сазна
важне чињенице које су од значаја за решење главне ствари (мериторно од­
лучивање) . ЗПП познаје пет класичних доказних средстава (увиђај, исправе,
сведока, вештака, саслушање странака).
1896. Доказна средства су наведена у ЗПП као искључива. Суд може, до-
. .
душе, да доказна средства примељУЈе на свим предметима КОЈИ садрже податке

о чињеницама. Такав је случај са модерним средствима за меморисање

података, као што су компакт дискови, хард дискови на компЈутерима и сл.

1897. Али, њима свима је заједнИчко да се, у зависности о начина њиховог

коришћења, дају поистоветити са класичним доказним средствима. Тако, на
пример, записи на дисковима могу да се сматрају исправама, преглед самих
дискова увиђајем и сл.

2. Увиђај

ЛиШераШура:

Fasching, Die Ausi.ibung unmittelЬeren Zwanges zur Blutnahme und Durchfiihrung

erbkundlicher Untersuchungen im Abstammungs- und Vaterschaftsfeststellungs-
prozess, OeJZ, 1981, s. 169; Jankowski, Der Ortstermin im Zivilprozess und der
Eingriffin die Unverletzlichkeit der Wohnung, NJW, 1997, s. 3347; Simotta, Einige
ProЫeme des Datenschutzes im Zivilverfahren, OeJZ, 1993, s. 793.

2.1. Појам и значај

1898. Увиђај је доказно средство којим суд непосредним чулним опажањем
утврђује одређене чињенице или разјашњава извесне околности (члан 227. ст.
1. ЗПП). 592
Увиђај је једино право непосредно доказно средство. Јер, када се

591 В. ближе Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 1 и даље за § 128а. dZPO; Rosenberg

/SchwaЬ/Gottwald, 80, Ш.
592 В. Rosenberg!SchwaЬ/Gott wald, стр . 693; Baumbach/Lauterbach/AlЬers/Hartmann, бр. 1 за
§ 371; ]auernig, стр . 195.
Део други: Пapю.tttlm йосШуйm<
373

из.води увиђај, суд, односно судија непосредно корисги своја чула (вида, слуха,
укуса, мириса и осећаја ). 593

Пример: Судија излази на место удеса и nосматра траг кочења возила; судија
долази
у стан и ослушкује да ли из суседног стана долази бука no тужби за сметање
nоседа; судија проба укус намирн ице; судија излази у двориште куnе да 5и
сам осетио да ли постоји имисија из суседства; судија onиnaoa квалите
т ма­
теријала.

1899. Предмет и задатак увиђаја је двострук. Најпре суд његовим извође­

њем утврђује спорне чињенице између странака. Ове чињенице морају да
по­
стоје у садашњости, јер је незамисливо да се чулно опажају чињенице
које су
се десиле у прошлости. Затим он се користи ради разјашњења "неке
околно­
сти". Под овим треба разумети свако околност која је од значаја за правил
но
утврђење важних и одлучних чињеница.

1900. На пример, међу странкама је спорна веродостојност неког доказног

средства. У поступку је спорно да ли је сведок са терасе на којој је стајао
могао
да види догађај о коме је сведочио. Да би расветлио ову околност,
од које за­
виси веродостојност сведочења, суд ће морати да изврши увиђај
.
1901. Доказ на вредност увиђаја је огромна. Рекли смо да је то једино право
непосредно доказно средство на основу коЈег
суд сам стиче сазнање о спорним

чињеницама . Грешке у резултату извођења овог доказа моrуће су само

ако и сам
судија поrреши приликом чулноr опажања одређене чиљенице, односн
о ако
му се догоди тзв. чулна обмана.

1902. Међутим, ни то не умањује доказну снагу увиђај а у односу на остала

доказна средства.

1903. Важно је истаћи да се преглед и слушање ауgио-визуелних зайиса (тра­

ке, дискови), као и електронских записа сачињених на компјутеру
и сл. сматра
увиђајем. 594

2.2. Разrраничење од осталих доказних средстава

1904. Спорно је да ли се примена неких доказних средстава сматра увиђа­
јем, али је, пак, реч о вештачењу, исправи или сведочењу. Тако, често
приликом
вршења увиђаја учествују и вештаци (в. члан 227. ст. 2. ЗПП), лица која су
спо­
собна да суду пруже стручна знања којима овај не располаже.
1905. Од доказивања исправама увиђај
се разликује у томе што се прили­
ком увиђаја чулно опажа само писмено и његова својства, а код
доказиваља
исправама се утврђује сам садржај писмена. 595

593 Musielak, бр. 426; Schilken, бр. 513; Rechberger/Simotta, бр. 639.
594 В. ближе Liike, бр. 291 са даљим наводима судске праксе; Rechberger/Simotta,
бр. 639; Zeiss,
бр. 469.
595 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 696.
374 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

1906. Код разrраничења од вештачења мерило је резултат добијец употре­

бом доказног средства. 596 Тако, ако вештак присуствује увиђају и даје судији
само обавештења о појединостима предмета (место удеса) који суд непосредно
опажа, ради се о увиђају. Ако, с друге стране, вештак изради налаз и мишљење
о чињеници која се опажа, ради се о вештачењу или, пак, о комбинацији ве­
штачења и увиђај а. 597
Пример: Судија непосредно опажа да ли је зид напукао. Вештак утврђује својство ма­
теријала и начин rрадње зида, као и каузалну везу између недостатака у rрад­
њи и напуклине.

1907. Ако стручно лице испитује својства лица (телесне повреде) или пред­
мета, а о томе не даје налаз и мишљење, ради се само о сведоку (на пример, ле­
кар прегледа оштећеноr и о томе извештава суд).
598

2.3. Извођеље доказа увиђајем

1908. У ви.ђај се врши, зависно од предмета увиђај а, у суду или ван суда. Када
је предмет увиђај а ствар која се без знатних трошкова може донети у суд, увиђај
ће се извршити у суду. За случај да се ствар не може донети у суд (на пример,
непокретност ), или би њено доношење било скопчано са знатним трошковима,
суд ће извршити увиђај на лицу места (члан 228. ЗПП).

1909. Увиђај врu1и веће. Такође, суд је дужан да странке обавести о времену
и месту извођења овог доказног средства како би и оне присуствовале увиђају.

2.4. Дужност да се трпи увиђај

1910. Правило је да се на дужност да се трпи увиђај примењују правила
о дужности eguцuje исйрава (в. чланове 232-235. ЗПП).

1911. Стога, када се странка позива на чињеницу чије би постојаље требало

да се утврди увиђај ем, а у њеној моћи је да омогући увиђај, тада је странка дужна
да суду омогући вршење увиђаја.

1912. Када је вршење увиђаја у моћи противне странке, тада је и она дужна
да омогући увиђај. Међутим, противник може одбити да омогући увиђај, из
истих оних разлога из којих сведок може да ускрати сведочење или, пак, да
ускрати одговоре на поједина питања (в. чланове 238, 239. ЗПП).

1913. Али, противник странке не може да се принудно присили да трпи

увиђај. Ипак, када она ускрати или одбије да омогући да се увиђај изврши, те
ако уништи или сакрије ствар која је предмет увиђаја, суд ће такво понашање
странке ценити на основу правила о слободној оцени доказа (n. члан 232. ЗПП). 599

596 В. ближе Scћilken, бр. 516; Gruпsky, бр . 182.

597 В., међутим, Решењ_е ОкС у Ваљеву, Гж. 398/04 од 22.03.2004, ИСП, 12/2005, стр. 67 где
суд сматра да посТОЈИ оитна повреда одредаба ЗПП када је суд вршење увиђаја поверио
вештаку.

598 Grunsky, бр. 182.

599 Упор. у том смислу и RechЬerger/Sinюtta, бр. 641 .
Део други: Парнични йосШуйак
375

1914. Трећа лица немају дужност да допусте вршење увиђаја,600 поготову не

на свом телу. 60 1

1915. Изузеци важе само у два случаја: йрвом, када је оно по закону дуж но
да омоrући увиђај и gpyioм, када је ствар која је предмет увиђаја заједничка за
треће лице и странку која се позива на чињеницу коју би требало утврдити
увиђајем (в. члан 234. ст. 1. ЗПП).

1916. Тада ће суд донети решење којим ће трећем лицу наложити да омо­
rући вршење увиђаја. Пре доношења решења суд ће позвати треће лице да се
о својој дужности изјасни. Ако треће лице тврди да се ствар коју треба раз­
гледати не налази код њеrа, суд може изводити доказе ради утврђиваља ове
чињенице. Против решења којим се трећем лицу налаже да омоrући увиђај
допуштена је жал5а. Жалбу могу поднети треће лице и странка. За случај да
треће лице не поступи по налогу суда и не омоrући увиђај, суд га може новча­
но казнити до 30.000 динара. Треће лице има nраво на накнаду трошкова које
је имало поводом извршења обавезе да омоrући увиђај (сходна примена чла­
на 248. ЗПП).

1917. Када се предмет на коме би требало извршити увиђај налази код др­
жавног органа, или организације којој је поверено вршење јавних овлашћења,
суд ће ех officio обезбедити да се изведе доказ увиђајем (в. члан 232. ст. 3. у вези
са чланом 229. ЗПП).

3. Исйраsа
ЛиШераШура:

Brunner, Das elektronisch gespeicherte Dokument und dessen Beweischarakter, NZ,

1996; s. 161; Heuer, Beweiswert von Mikroskopien bei vernichteten Originalun-
terlagen, NJW, 1982, s. 1502; Mankowski/Tarnowski, Zum Umfang der besonderen
Beweiskraft ёffentlicher Urkunden, JuS, 1992, s. 826; Mayer/Mayer, Vermutung der
Richtigkeit und Vollstandigkeit fur privatkundliche Datums- und Ortsangaben,
ZZP 105 (1992), s. 287; Schilken, Anspruch auf Auskunft und Vorlegung von Sachen
im materiellen Recht und Prozessrecht, Jura, 1986, s. 525; Schumacher, Sichere Si-
gnaturen im Beweisrecht, ecolex, 2000, s. 860; Zekoll/Bolt, Die Pflicht zur Vorlage von
U rkunden im Zivilprozess- Amerikanische Verha.ltnisse in Deutscbland, N}W, 2002,
s. 3129; Zoller, Die Mikro, Foto und Teleskopie im Zivilprozess, NJW, 1993, s. 429.

3.1. Појам и значај

1918. Исправа је телесни предмет на коме су писаним знаковима забеле­
жени одређени подаци, тј . садржина одређених мисли. 602 За постојаље исправе

600 Обрнуто важи, на nример, у Немачкој. В. Musielak, бр. 428; Schilken, бр. 514.
601 У с i<ладу са чланом 8. ЕКЉП странка је дужна да трnи увиђај само у n~стуnцнма за
утврђивање или осnоравање очинства wш матерннства. У осталн.м СИТ)'аUИЈа.-.tа, странка
није дужна да трпи увиђај. Тако Rechberger/Simotta, бр. 642; MuS!elak, бр. 428; Roseпberg
/Sch.,vaЫGott\-vald, стр. 694; Thomas/P\ttzo, бр. 2 за* 371.
602 В. у том смислу Habscheid, бр. 680; Rosenbet"g/S cћ,vaЬ/Gott\vad, стр. 697; Rechberger/Suнotta,
бр. 619; Gruпsky, бр.191; Grttnsky, бр. 539.
 376 Алеt<сандар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

је битно да она садржи одређени запис мисли, што је разликује од ос1-алих до­
казнихсредстава, односно предмета на којима једино може да се изврши увиђај.

1919. За постојање исправе је небитно на каквом је материјалу (папиру,

дрвету, платну); каквим писменим знацима (писана слова, штампана слова,
стенографија) и којим средством ( оловка, машина, штампа ч) исписан а садр­
жина исправе. Битно је, међутим, да она садржи писмени запис људских мисли.

1920. Тако, исправе не представљају фотографије, магнетофонске и филм­

ске траке, комnакт и хард дискови и остали електронски записи у КОЈе су елеi<­

тронским путем меморисани одређени писмени знаци603 и који, како смо то

видели, могу да представљају само предмет увиђај а.
604

1921. Исправе су лишене сваке субјективности, те као предмети које инкор­

поришу одређени садржај представљају nоуздана до казна средства. За њихово
коришћење у парничном поступку је сасвим небитно да ли је исправа управо
и сачињена са НЗЈ.\1ерном да послужи као доказно средство (уговор) или се, пак,
сасвим случајно користи у парничном поступку као доказ (на пример, писмо
приватног карактера). 605

1922. Под исправом се сматра само оригинални предмет записа, не и њего­

ва фотокопија, копија, репродукција, телефакс саопштење и сл. 606 Копија испра­
ве може да се сматра исправом само када је то законом изричито одређено.

3.2. Врсте исправа

1923. Исправе могу да се деле према различитим критеријумима. 607 У зави­
сности од тога ко је њихов издавалац, постоје јавне и йриваШне исправе. Ако
се за критерИЈУМ узме садржина исправе, онда се могу разликовати gисйози­
Шивне од gоказних исправа. 608

3.2.1. Јавне и йриваШне исйраве

1924. Јавна исправа је исправа коју је у прописаном облику издао државни

орган у границама својих овлашћења, као и исправа коју је у прописаном
облику издало предузеће или друга организација у вршењу овлашћења које јој
је поверено законом (члан 230. ст. 1. ЗПП). Тако, својство јавне исправе имају
оне исправе које издају државни органи (органи управе, судови), органи којима
је поверено вршење одређених јавних овлашћења (нотари). Такође, јавне ис­
праве издају и дипломатска и конзуларна представништва РС у иностранству.

603 Musielak, бр. 445; Rechberger/Simotta, бр. 619. Такође и споменици, rранични знаци и сл.
604 Тако и Musielak, бр. 445;
605 Rechberger/Simotta, бр. 619; Lйke, бр. 310; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 697.
606 Becht,cтp . 210;Schilken,бp. 540.
607 В. Habscheid, бр. 681; Rechberger/Simotta, бр. 620; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 698;
Jauernig, стр. 203.
608 В. нарочито Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 700; Schilken, бр. 540.
Део други: Пapнuttllu ГюсШуйак
377

1925. Под јавном исправом сматра се и страна јавна исправа (члан 231. ЗПП) .
1926. Све друге исправе које нису јавне, сматрају се nриватним исправама.(./)'/
1927. Од приватних и јавних исправа треба разликовати йриваШне оверене
исйраое (леiализоване исйраве). Наиме, често судови и нотари на захтев држао­
ца приватних исправа оверавају да је исправу потписао њен издавалац. Оне су
у доказној снази изједначене са јавним исnравама. С друге стране, пак, од ле­
гализације приватне исnраве треба разликовати њену виgимизацију. Овим по­
ступком судови и нотари оверавају да је копија исправе верна оригиналу.

3.2.2. ДисйозиШивне и gоказне исйраве

1928. Дисnозитивне исправе610 су оне у које је непосредно инкорпориран

правни акт (тестамент, уrовор, меница, чек и сл.). Диспозитивне јавне исправе
су разне одЛ)'l<е (nресуде, решења, закључци и сл.) које овлашћени органи (суд,
органи уnраве) доносе у оквиру своје надлежности.
1929. Доказне исправе не садрже у себи никакав правни акт, већ само оба­
вештење о чињеници која је везана за постојање неког правног акта (призна­
ница, лекарско уверење, nриватна писма, изводи из матичних књиrа и сл . ) .

3.3. Истинитост исправе

1930. Исправа се сматра истинитом (аугентичном) ако потиче од онога
који је на њој означен као њен издавалац. 611 Исправа је лажна када не потиче
од лица које је на њој означено као њен издавалац.

1931. Аугентичност јавних исправа се й.реШй.осШавља (члан 230. ЗПП). 612

Ова претпоставка је обична и може се обарати свим доказима. Пошто се ради
о јавним исправама које су издали државни органи, најлакше је да се сам суд
обавести о аутентичности исправе службеним путем (в. и члан 230. ст. 4. ЗПП) .
1932. Претпоставка аугентичности важи и за стране јавне исправе, ако су
прописно легализоване и ако између РС и државе у име чијег суверенитета су
издате nостоји реципроцитет (члан 231. ЗПП).

1933. Аугентичност приватних исправа се не претпоставља, тако да Је на

странци која се на њу позива терет тврдње и доказивања да је исправа аутен­
тична, док суд њену аутентичност цени на основу правила о слободној оце­
ни доказа. 613

609 ZoUer/Geimer, бр. 2 за§ 41~; Schilken, бр. 540; Grunsky, бр. 191.
610 Schilken, бр. 540; Rosenberg/Sch\vaЬ/Gottwald, стр. 698.
611 Rechberger/Simotta, бр. 621; Schilken, бр. 541; Gruлsky, бр. 191; Jauernig, стр. 205.
612 Упор. и Rechberger/Simotta, бр. 621; Liike, бр. 312; Rosenberg/SchwaЬ!Go~vald, стр . 700;
Gt·unsky, бр. 191. Ваља напоменути, међутим, да за докаэну снагу страних Јавних исправа
важе посебна правила.
613 Упор. Musielak, 8р. 449; Rechberger/Siшotta, бр. 622; Schilken, бр. 544; Rosenberg/Sch\vab
/Gottwald, стр. 701; Thomas/Putzo, бр. 6 испред§ 415.
 378 Алеi<сандар Јnкшић: Грађанско йроцесно йраао

1934. У страним nравним системима, 61 '1 као и у нас, важи nретnоставt<а да

је исправа аутентична, ако је аутентичан потпис издаваоца исправе, односно да
изјава воље која је садржана у исправи управо потиче од њеног потписника.
Аутентичност се односи само на онај текст који се налази изнад потписа, не
и испод или поред nотписа издаваоца исправе.

1935. Ако би потписник исправе тврдио супротно, морао би да дОI<азује

да потпис на исправи није његов. До истог резултата се и у пракси долази при­
м ен ом правила о слободној оцени доказа, односно применом правила искуства.
По правилу, у оваквим ситуацијама, аутентичност потnиса издавао ца исправе
се утврђује вештачењем.

1936. Аутентичност исправе може и да буде предмет посебне парнице која

се покреће тужбом за утврђење истинитости исправе (члан 188. ст. 1. ЗПП) .

3.4. Доказна снаrа исправа

1937. Доказ на снага исправа зависи од истинитости њиховог садржаја. Ако
се не доводи у питаље аутентичност исправе, може се, у принципу, оспорити

истинитост њеног садржаја. Такође, сама истинитост садржине исправе може

да буде предмет посебне тужбе за утврђење (в. члан 188. ст. 1. ЗПП).
1938. Исправа је исШиниШа, ако њен садржај одговара реалним чињени­
цама.615 Обрнуто, она је неШачна ( фалсификована), ако је накнадно измењен
њен садржаЈ, супротно вољи издаваоца.

1939. Што се тиче доказне снаге јавне исйраве, ЗПП одређује да се претпо­
ставља да јавна исправа доказуј~ истинитост онога што се у њој потврђује или
одређује (члан 230. ст. 1. ЗПП) . Дакле, претпоставља се да је садржај јавне ис­
праве истинит. Ово важи и за доказне и за диспозитив-не јавне исправе.
616

1940. Ова претпоставка је, такође, оборива, као што је то случај и са ау­
тентичношћу јавне исправе. У парници се може доказивати да су чињенице
које садржи јавна исправа неистинито утврђене (члан 230. ст. З. ЗПП). Терет
доказивања лежи на странци која оспорава истинитост садржине јавне исправе.

1941. Исту доказну снагу имају и аутентичне стране јавне исправе (члан
231. ЗПП).

1942. Код доказне снаге јавних исправа не треба мешати њихову тзв. фор­
малну и материјалну доказну снаrу. 617 Видели смо да члан 230. ст. 1. ЗПП уре­
ђује само тзв. формалну доказну снагу јавних исправа. Дакле, претпоставља се
да истинито оно што је у јавној исправи садржано.

614 В. тако за Немачку Musielak, бр. 449; Zёller/Geimer, бр. 4 за§ 415. за Аустрију Rechberger
/Simotta, бр. 622.
615 Rechberger/Simotta, бр. 623.
616 Упор. и Habscheid, бр. 682; Rechberger/Simotta, р. 621; Zёller/Geimer, бр. 2 за§ 415; Schilken,
бр. 541.
617 Упор. Schilken, бр. 542; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 701; Grunsky, бр. 191.
Део други: Пapнuttнu йосtТiуйа~е
379

1943. Сасвим је друго питање тзв. маШеријалне снаге садржине јавних ис­
права. Овде с~ ращ~ о питању да ли чиљенице које се сматрају истинитим, јер
су садржане У ЈаВНОЈ исправи, улазе у диспозицију материјалноправне норме из
које странка у парници изводи неко своје право.
Пример: Т је сачинио судски тестамент дана 1.03.2005. године у коме је искључио за­
конског наследника Н због недостојности, а за јединог наследника поставио
А. У доцнијој парници, важе следеће претпоставке:
1) аутентичност: а) Т је својеручно потписао тестамент, б) Т је сачинио те­
стамент на дан 1.03.2005. године, в) Т је својеручно потписао тестамент у при­
суству судије.

2) истинитост: а) Т је за свог наследника поставио А, и б) Т је из наслеђа ис­

кључио н.

Да ли су постојали разлози за искључење Н из наслеђа које је Т навео у теста­

менту, цени се по слободном судијском уверењу.

1944. Што се тиче доказне снаге приватних исправа, она у целости подлеже
принципу слободне оцене доказа и слободном уверењу судије.

3.5. Прибављаље исправе

1945. Код дужности прибављаља (eguцuje) исправе разликујемо три си­
туациЈе:

3.5.1. Прибављање исйраве og странке

која се на њу йозива

1946. Странка која се позива на исправу и која се код ње налази дужна је

да је сама и поднесе (члан 232. ст. 1. ЗПП) . Ако исправа сачињена на страном
језику, странка је дужна да уз оргинал исправе поднесе и оверен превод (члан
232. ст. 2. ЗПП) .

3.5.2. Прибављање исйраве og йроШивника странке

која се на њу йозива

1947. Ако се једна од странака позива на исправу и тврди да се она налази

код њеног противника, тада ће суд донети решење којим ће јој наложити да
у одређеном року поднесе исправу (члан 233. ст. 1. ЗПП). Против овог решења
није дозвољена жалба (члан 233. ст. 6. ЗПП).

1948. Странка код које се налази исправа не може да ускрати њену едицију,
ако: 1) се сама већ на њуу поступку позвала, 2) је дужна према посебним закон­
ским проnисима да је nреда или nокаже 3) је исnрава заједпичка за обе странке.

1949. Под заједничком исправом сматра се исправа која инкорпорира ка­

кав правни посао између странака (уговор ),618 али и исправу која инкорпорира
правни посао· до чијег је закључења дошло посредством трећеr (посредник,

618 В. ближе Rechberger/Simotta, бр. 625.

 380 Aлet<cnt-щap Јnкшиh: Грађанско йроцесно йраво

заступник). Такође, под заједничком исправом се сматра исправа која је која

је управо и сачињена у сврху доказивања.

1950. Ако противна странка пориче да се код ње налази исправа, суд може

на ту околност да изводи доказе како би утврдио да ли су ови наводи истинити

(члан 2ЗЗ. ст. 4. ЗПП). Такође, странка која се nозива на исправу може против
супротне стране да подигне посебну кондемнаторну тужбу у I<ojoj би захтева­
ла издавање исправе.

1951. Друга странка може да ускрати подношење исправе у истим случа­

јевима у којима сведок може да ускрати сведочење или да ускрати одговоре на
поједина питања (члан 2ЗЗ. ст. З. ЗПП у вези са чланом 238. и 239. ЗПП).
1952. Решење суда о томе да друга странка nреда исправу (члан 233. ст. l.
ЗПП) не може се принудно извршити. Ако, међутим, ова странка не поступи
по налогу суда или исправу намерно уништи или оштети, суд ће ту околност
да цени слободно (в. члан 23З . ст. 5. ЗПП). У другим правним системима,
у оваквим ситуацијама долази до тзв. обрта терета доказивања. 619

3.5.3. Прибављање исйраве og шрећеi лица

195З. Ако се исправа на коју се странка позива налази код трећег лица, тре­
ће лице нема дужност едиције исправе. 620 Од овог правила постоје два изузетка,
у којима је треће лице дужно да преда исправу (члан 2З4. ст. 1. ЗПП):
1) када је посебном законском нормом предвиђена његова обавеза да од­
ређену исправу покаже или поднесе;
2) када је реч о исправи која је по својој природи заједничка за треће ли­
це и странку која се на исправу позива (на пример, уговор закључен између
странке и трећег лица; уговор који је у име и за рачун странке закључио по­
средник и сл.).

1954. Поступак за издавање исправе која се налази код трећег лица тече
тако што суд позиве треће лице да се изјасни о томе да ли хоће да поднесе ис­
праву. Ово треће лице може и да пориче да се исправа налази код њега (члан
234. ст. 4. ЗПП), када ће суд да изведе доказивање.

1955. Такође, ако треће лице не пориче да се исправа код њега налази, али
оспорава обавезу да је преда (члан 2З4. ст. З. ЗПП), суд ће о томе одлучити ре­
шењем. Против овог решења треће лице и странка могу изјавити жал бу (члан
385. ст. 1. ЗПП). Правноснажно решење којим се трећем лицу налаже подно­
шење исnраве може се nринудно извршити но правилима ЗИП -а.

619 Musielak, бр. 450; Schilken, бр. 547. Наиме, сматраће се да су чињенице на које се странка
nозива у исnрави тачне, односно доказане.

620 Упор. и Rechberger/Simotta, бр. 626; Habscheid, бр. 684; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр.
703. У сваком случају, треће лице може да се nринуди тужбом на nредају исправе. В. Ближе
Schilken, бр. 548.
Део друrи: Парнични йociliyйmc
381

1956. Странка на коју се исправа позива може и посебном кондемн.аторном

тужбом да захтева од тpeher лица едицију исправе.
1957. Осим тога, законодавац предвиђа и моrућност да суд новчане Ј<азни
треће лице које није поступила по решењу којим му је наложено подношење
исправе (в. члан 235. ЗПП) .

3.5.4. Прибављање исйраве og орiана,

орiанизације и йреgузећа

1958. Када се исправа, на коју се странка позива, налази код државноr ор­
гана, организације или предузећа којима је поверено вршење јавних овлашће­
ња, а сама странка не може издејствовати да јој се исправа преда или покаже,
суд ће на предлог странке или ех officio прибавити ту исправу (члан 232. ст. 3.
ЗПП). Суд може да казни новчане одговорна лица из државног органа, орга­
низација локалне самоуправе и територијалне аутономије суд, ако не поступе
по решењу којим је њиховој организацији наложена предаја исправе (члан 235.
ст. 2 ЗПП).

4. Свеgок

ЛиШераШура:
Foerste, Parteiische Zeugen im Zivilprozess, NJW, 2001, s. 321; Helle, Der Telefon-
zeuge im Zivilprozess, JR, 2000, s. 353; Lenz/Maurer, Der heimliche Zeuge im Zivil-
prpzess, MDR, 2000, s. 73; Meyke, Die Fubktion der Zeugenaussage im Zivilprozess,
NТW, 1989, s. 2032; Rtissman, Zurt Mathematik des Zeugenbeweisses, in "FS fur
N agel", 1987, s. 329; Schneider, W artepflichten bei der Zeugenvernehmu mg, MDR,
1998, s. 1205; Schumacher, Zeugnisverweigerung wegen eines Geschaftsgeheimni-
sses, OeJZ, 1987, s. 673; Stolzlechnert, OЬerlagungen zur arztlichen Verschwiegen-
sheits, Anzeige - und Meldepflicht, RdM, 2000, s. 67; Strigl, Falsche Zeugenaussage
und Zeugenbeeinflussung, AnwBl, 1997, s. 303; Swoboda, Redaktionsgeheimnis und
Beweislast, OeJz, 1996, s. 172.

4.1. Појам и значај

Сведок је физичко лице које пред судом исказује о чињеницама које
1959.
је чулно опазило. 621 Чињенице о којима сведок исказује, су обично оне које су
се десиле у прошлости, а само изузетно оне које постоје и у садашњости.

1960. Сведок се разликује од вештака, 622 јер он не даје своје мишљење о чи­
њеницама, већ само говором износи своје субјективно опажање о чињеницама.
Пример: Лекар из хнтне помоћи долази на место удеса и налази да оштећени нем<1
унутрашње nовреде. Премда је за овакву констатацију неоnходно стручно
знање, лекар је сведок, а не вештак, јер исказује оно што је оnазио.

621 Rechberger/Simotta, бр. 627; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 705; Habscheid, бр. 685;
Jauernig, стр. 196; Познић!Ракић-Водинелић, стр. 256.
622 В. Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 704; Grunsky, бр. 184; Schilken, бр. 519.
 382 Александар Јаi<шић: Грађанско йроцесн.о йраво

1961 . Сведок је најчешће коришћено, али и најнепоузданије доказно сред­

ство у парничном поступку. 623 Задатак сведока је да искаже о чињеницама које
су се десиле о прошлости. Али, нема сваки сведок исте чулне и интелектуалне
способности. Такође, нема сваки сведок исто искуство и не располаже истим
знаљем како би правилно схватио догађај који се одиграо у прошлости. Најзад,
сваки доживљај реалних догађаја је строго субјективан.

1962. Према статистици, 624 ово су главни разлози због којих сведок није
поуздано доказно средство. Ређе се сведоци понашају долозно, а још ређе су
склони да исказују неистину.

4.2. Способност бити сведок

1963. Сведок једино не може ga буgе оно лице које је странка у поступку,
односно оно лице које може у nоступку да буде саслушано као странка. 625 Тако­
ђе, у својству сведока не може да се саслуша нити судија који поступа у кон­
кретној парющи (искључење судије, члан 66. ст. 1. т. 1. ЗПП). Свака други поло­
жај лица у парници је небитан за могућност да се саслуша као сведок.

1964. Такође, и пуномоћник странке може бити саслушан као сведок у пар­
ющи у којој заступа једну од странака. 626

Способност физичког лица да буде сведок зависи, пре свега, од ње­

1965.
гове фактичке моrућности да испуни задатак у поступку: да суду искаже о чи­
њеницама које су предмет доказивања. 627 Својство сведока може да има свако
физичко лице које је способно да суду да обавештења о чињеницама које се
доказују (члан 23б. ст. 2. ЗПП).
1966. Дакле, способност бити сведок не зависи нити од узраста, нити од
здравља, укључујући и психичко, од његовог интелектуалног квалитета, соци-
. .
Јалноr положаЈа, односа са странкама, па чак ни од њеrове економске и друге

заинтересованости за исход парнице у којој сведочи и сл. Ово све могу да буду
околности које утичу на веродостојност исказа сведока, али не и на саму до­
пуштеност да физичко лице сведочи у поступку.
Пример: Малолетни М (14 година) подноси тужбу за накнаду штете против Т. У по­
стуnку га застуnају његови родитељи. Догађају је nрисуствовао и вршњак
М, А. Родитељи се саслушавају као странке, а и М, ако је то моrуће (в. члан
265. ст. 1. ЗПП). Као сведок се саслушава А.

623 Ltike, бр. 296 каже да је сведок најнелоузданије докзано средство чак и када исказује botta
ftdc. В. Musielak, бр. 429.
624 Упор. Musielak/Stadler, бр. 67 за § 445.
625 Schilken, бр. 520; Ltike, бр. 298; Grunsky, бр. 185; Rechberger/Simotta, бр. 628; Thomas/Putzo,
бр. 6 за § 373; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 705.
626 В. за потпунију листу ко све може да буде сведок Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 705;
Thomas/Putzo, бр. 7 за§ 373.
627 Тако Rehberger/Simotta, бр. 628. У том смислу и Трива/Дика, стр. 518; Liike, бр. 298.
Део други: Парнични йосШуйак
383

1967. За способност Бити сведок су битне само две ствари: йрва,

лице мора
да буде способно да својим чулима о пази чињеницу која се доказу
је. Друiо, све­
док мора да буде у стању да опажену чињеницу репродукује
пред судом . 62 8
4.3. Дужности и права сведока
4.3.1 . УойшШе
1968. Сведок има четири дужности у поступку у коме исказује као
сведок: 629
1) он је дужан да се одазове позиву и да сведочи (члан 236.
ст. 1. ЗПП);
2) дужан је да казује истину, и 3) дужан је да казује све оно што
му је по­
знато о чињеницама о којима треба да сведочи, 4) дужа
н је да одговара на пи­
тања суда и странака.

1969. Дакле, сведок је дужан да се оgазове позиву суда и да свеgоч

и. Ако се
сведок не одазове, суд може да нареди њего
во nринудно довођење, те да му
изрекне новчану казну до 30.000 динара (в. ближе члан 247. ЗПП).
1970. Иста казна се изриче сведоку који се одазвао, али који одбиј
а да
све­
дочи. Ш та више, суд може и да затвори сведока који
и након изрицања казне
одбија да исказује, и то све док не пристане, али најду
же месец дана.
1971. Неодазивање позиву или, nак, неоnравдано одбијање сведо
чења по­
влачи за собом и обавезу да сведок накнади странкама
трошкове које је nроу­
зроковао својим неоnравданим изостанком .

1972. Против решења о новчаној казни или о затвору сведок може

изјавити
жалбу која не задржава извршење решења. Решење
о казни може и да се опо­
зове, и то када: а) сведок накнадно оправда свој изост
анак, и б) сведок накнадно
пристане да сведочи.

1973. Сведок је дужан да казује истину, те да искаже све о чињеница

ма које
је чулно опазио. Лажно сведочење представља крив
ично дело. Осим тога, ла­
жно сведочеље повлачи за собом и општу грађа
нскоправну обавезу да сведок
• • •
накнади ОНОЈ стран ци штету коЈа Је за њу настала лажним сведочењем 630
.
1974. Суд је увек дужан да опомене сведока да је дужа
н да говори истину
и да не сме ништа nрећутати, као и да га уnозо
ри на nоследице давања лажног
исказа (члан 244. ст. 2. ЗПП) .
1975. Најзад, сведок не може да одбије да одговара на nоједина
питања,
осим ако није законом ослобођен те дужности.

4.3.2. Оiраничења
1976. У погледу дужности сведочења nостоје и извесна оrран
ичења. Наиме,
дужност сведочења је установљена у циљу неометаног
функционисања право-

628 Суnротно, међутим, Познић/Ракић-Водинелић, стр.

256 који сматрају да сведок мора да
буде способан эа расуђивање.
629 В. Musiel ak, бр. 432; Schilken, бр. 521; Rosenberg!Sch\vaЬ/Got
t\vald, стр. 706 и даље.
630 Musielak, бр. 432; Recl1berger/Simotta, бр. 630.
384 Александар Јакшић: Грађанско йроцесн.о йраво

судног система. Видели смо да nраво на nравично суђење обухвата и тзв. nраво
на доказ (члан 6.(1) ЕКЉП). Ово nраво, међутим, није повређено када је ду­
жност сведочења ограничена или искључена у националном праву.

1977. За извесна лица постоји забрана да се саслушају I<ao сведоци у оnштем

интересу, док друга лица могу да одбију да сведоче или, пак, да ускрате одго­
воре на поједина nитања, ако су изузетно блиска са странкама или, пак, са пре­
дметом спора.

4.3.2.1. Забрана саслушања сведока

(члан 237. ЗПП)
1978. Забрањено је као сведоке саслушати лица која би својим исказом
nовредила дужност чувања службене или војне тајне. Која су лица обавезна
631

на чување службене или војне тајне одређују прописи материјалног права.

1979. Забрана саслушања престаје ако и када и надлежни орган ослободи

сведока дужности чувања службене или војне тајне.

4.3.2.2. Право на ускраћивање сведочења

(члан 238. ЗПП)

1980. Право да ускрате сведочење имају: 632

1) йуномоћници сШ.ранака, о оним чињеницама које је странка поверила

свом пуномоћн:Иi<у. За пуномоћнике-адвокате важи опште право да ускрате
сведочење о Чињеницама које им је странка поверила било када, и то како
у текућој, тако и у било којој другој парници. За пуномоћнике који нису ад­
вокати ово право важи само у погледу чињеница које му је странка поверила
поводом парнице у којој је заступа као пуномоћник и у којој треба да сведочи.
2) верски исйовеgници о чињеницама које су му странка или неко друго лице
поверили.

З) аgвокаШи, лекари, ношари или друга лица о чињеницама које су сазнали

у вршењу своЈе делатности или друга лица у вршењу неке друге делатности

у којој постојИ обавеза чувања тајне (агент осигурања и сл.).

1981. Адвокати и нотари су дужни да ускрате сведочење увек о чињеницама
које су им странке повериле или које су на било који други начин сазнале. Ка­
зивање о таквим чињеницама је кривично дело, а и прекршај кодекса ових про­
фесија који за собом повлачи дисциплинску одговорност. Ова лица би требало
да ускрате сведочење, чак и када лице које је поверила сведоку неке чињенице
захтева супротно.
633
Наиме, право да се ускрати сведочење код ових лица није

631 Упор. у том смислу и Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 707 са даљим наводима; Liike,
бр. 300.
632 Упор. и Rechberger/Simotta, бр. 628; Habscheid, бр. 688; Liike, бр. 300; Rosenberg/Schwab
/Gottwald, стр. 708. Овде свакако треба убројати и меgијаШора, с обзиром на природу
његових обавеза.
633 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 707; Jauernig, стр. 198.
Део други: Па.рнични йосШуйаiС
385

везано само за постуnаље у конкретној nарн

ици, већ и за заштиту дигнитета
и повереља у професију I<ojy врше.
1982. Председник већа је дужан да упозори горе наведена
лица да могу да
ускрате сведочење. Пропуст суда да уnозори
не повлачи за собом, међутим, ни­
какве процесне санкције .

Право сведока да ускрати одговор

4.3.2.3.
на поједина питања (члан 239- 240. ЗПП)
1983. Законговори о томе да сведок може да ускрати одговор
на поједина
питања, ако за то постоје важни разлози. 634 Као
важан разлог наведен је, exempli
саиsа, случај у коме би сведок одговором на неко
nитање изложио Шешкој сра­
моти, знаiй.ној имовинској utiй.еШи или кривично
м iоњењу себе или себи блиско
лице (сроднике по крви у правој линији, побочне
сроднике закључио са трећим
степеном сродства, брачног - ванбрачног друта
, тазбинске сроднике закључио
са другим степеном сродства, стараоца и штић
еника, усвојиоца и усвојеника).
1984. Суд је дужан да сведока упозори на њеrово право да
ускрати одговор
на поједина питања (члан 239. ст. 2. ЗПП), те
да о разлозима саслуша странке,
те о томе да донесе решење (члан 241. ст. 1. ЗПП)
. На ово решење странке не­
мају право жалбе, док сведок може да га побиј
а посебном жалбом којом му се
изриче казна или му се одређује затвор (члан
241. ст. 1. у вези са чланом 247.
ст. 2. ЗПП).

Сведок не може да ускрати сведочење позивају

1985. ћи се на опасност да
се изложи имовинској штети у следећим ситуа
цијама:
1) када је присуствовао закључењу правног посла као позв
ани сведок (.tes-
tиs rogati),
2) о радњама које је у погледу спорног односа предузео као
правни претход­
ник или заступник једне од странака,
3) чињеницама које се тичу имовинских односа условљен
их nородичном
или брачном везом,
4) о чињеницама које се тичу рођења, смрти или склапања
брака,
5) када је на основу посебних проnиса дужан да поднесе
пријаву или да да
изјаву (постојање кривичног дела које се гони по
службеној дужности и сл.).

4.4. Постуnак извођење доказа сведочењем

4.4.1 . Позивање свеgока
1986. Постуnак за извођење овог доказа покреће странка.
Опа је дужна да
йреgложи да се одређено лице саслуша
као сведок, те да наведе његово име,
презиме, занимање и боравиште. У предлогу за
извођење доказа саслушањем

634 § 384. dZPO говори о личним разлозима. Они се односе на бmкк

о сродство са странкама,
на непосредну имовинску штету и оnасност од криви
чноr rоњења. В. Thomas/Putzo, бр. 1
и даље за § 384.
386 АлеЈ<сандар Ј<н<шић: Грађанско йрочесно йраоо

сведока, странка је дужна да назначи о чему тај сведок треба да буде саслушан
(tl1ema probandi- члан 242. ЗПП).
1987. Сведока позива суд тако што му доставља писмени позив КОЈИ садр­
жи: 1) име и презиме позваног сведока, 2) време и место доласка, З) предмет
по коме се позива, 4) назначеље да се позива у својству сведока, 5) упозорење
о последицама неоправданог изостанка и б) поуку о праву на накнаду трошкова
(члан 243. ст. 1 ЗПП).

4.4.2. Саслушање свеgока

1988. Сведок исказује nред судом, и то у судској згради, на рочишту за

главну расправу. Могуће је да се сведок саслуша и у свом стану, ако то налажу
околности случаја (старост, болести и сл.) (члан 243. ст. 2. ЗПП).
1989. Сведоци се саслушавају појединачно. Сваки од љих даје исказ без йри­
сусШва осШалих свеgока (члан 244, ст. 1 ЗПП). Сведочи се искључиво усмено
(члан 244. ЗПП). За глува лица и лица која не знају језик на коме се води по­
ступак сведочеље се врши преко тумача (в. члан 246. ЗПП).

1990. Сведок сведочи тако што слободно излаже о чиљеницама о којима

је позван да сведочи. Након тог излагаља, председник већа, а затим и странке
могу сведоку да постављају питања како би се исказ сведока проверио, допунио,
разјаснио и сл. (в. члан 245. ст. 1. ЗПП) . Председник већа не би требало да до­
пусти да се сведоку постављају сугестивна питања (питаља у којима је одговор
унапред садржан), као и питаља која се не тичу теме доказиваља.

1991. У парници није редак случај да се искази сведока не подударају. У том

случају суд суочава сведоке. Суочени сведоци се саслушавају затим понаособ
о свакој околности о којој се не слажу и њихов одговор се уноси у записник
(члан 245. ст. 3. ЗПП) .

4.5. Право сведока на накнаду трошкова

(чл. 248. ЗПП)
1992. Сведок има право на накнаду трошкова који су настали тиме што је
Позван да сведочи (путни трошкови, трошкови исхране, преноћиште и изгу­
бљена зарада).

1993. Суд одмах упозорава сведока на ово nраво, тако да је и сам сведок
дужан да захтева накнаду трошкова одмах по окончаном саслушању. Ако про­
пусти да одмах захтева накнаду трошкова, губи на то право.

1994. О захтеву сведока суд одлучује решељем. Он може да наложи да се

трошкови сведоку плате из положеног nредујма. Ако предујам није положен,
тада суд налаже странци која је предложила саслушаље сведока да сведоку ис­
плати накнаду у року од осам дана. Против решеља којим је сведоку признато
право на накнаду трошкова странка се може жалити, али жалба не задржава
љегово извршеље.
Део други: Па.рнични йосШуйак
387

4.6. Посе бно о оцени исказа сведока

1995. Рекли смо да је сведок најнепоузданије доказно средство. Ипак>
многе,
ако не и већина судских одлука nочивају на исказима сведо
ка. Чак и искусне
судије се питају I<ада је исказ сведока веродостој ан, када
му треба поклонити
поверење. Правило је да суд цени исказ сведока, однос
но њеrову веродостој ­
ност по свом слободном уверењу.635

1996. Без nретензије ка nотnуности указујемо на нека правила која

моrу
да се примене у пракси. 636

1997. Објективни критеријуми за оцену веродостојности исказа: склад,

од­
носно несклад исказа сведока са испра
вама; структура исказа сведока, нарочито
да ли сведок мења начин и редослед казивања;
да ли ћути на изненада поста­
вљено питање; да ли, приликом поновног саслу
шања, мења верзију догађаја
о коме сведочи; да ли је сведок директан, да ли је намер
но или случајно при­
суствовао догађају о коме казује; да ли се ради о hear-s
ay исказу.
1998. Субјективни критеријуми: овде се ради о оцени личних својс
тава
сведока. Пита се да ли странка или неко треће
лице може да има утицај на
садржину исказа; какав Је интер
ес сведока за исход спора, њеrов
однос према
странкама; да ли је сведок запослен код странке,
да ли је његов брачни друг
(овде судови често претерују када цене исказ
сведока а приори као неверо­
достојан); даље, цени се старосна доб сведока> њеrов
а моћ изражавања, инте­
лигенција и моћ запажања и сећања и сл. Најзад,
битни су и општи морални
квалитети сведока.

1999. Поставља се питање како треба ценити околност што је неки

од све­
дока ускратио одговор на поједина питања у смисл
у члана 239. ст. 1. ЗПП. Како
поступити ако , на пример, супруга
странке ускрати одговор на питање
да каква
је садржина уговора који је усмено у њеном
присуству сачинио њен супруг.
Сматра се да овакво овакво ускраћивање сведочења не
би требало уопште це­
нити приликом оцене доказа. 637

5. Вешшак
ЛиШераШура:
Bayerlin, Prax.ishandb uch Sachverstandigenrechts, 3. Auflage, 2002;
Bross, Richter
und Sachverstandiger, ZZP 102, s. 413; Fasching, Die Ermittlung von
Tatsachen
durch den Sachverstandigen im Zivilprpzess, in "FS fur Matscher", 1993,
s. 97; Fran-
zki, Sachverstandiger-Diene r oder Herr des Richters, DriZ, 1991, s. 314;
Haslinger,
Fachtiberschreituнg dшcl1 Gerichtssachverst~ndigen, AnwB
l, 1997, s. 242; Jacobs,
Die Haftu ng des gerichtlichen Sachverstandigen, ZRP, 2001, s. 489;
Marbu rger,

635 В. Rechberger/Simotta, бр. 632; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald,

стр. 715.
636 Ynop. Thoma s/Putz o, бр. 2 и даље за§ 397; Baumbach/Laпterbach/Albe
rs/Hartmann, бр. 4
и даље за§ 397; Musielak/Huber, бр. 2 и даље за§ 397.
637 Тако Rosenberg/Schwab/Gottwald, 122 В 3d; Musielak/Stad
ler, бр. 73 за § 397.
 Александар Јаi<шић: Гра~анско йроцесно йраво
388

Wissenschaftlich- teclшischer Sachverstand und ricl1terliche Entcsheidung iш Zivil-

pt·ozess, 1986; Oebler, Zur ProЫematik des Sachverstandigenauswabl, ZRP, 1999,
s. 285; Olzen, Das Verhaltnis von Richtern und Sachverstandigen im Zivilprozess,
ZZP 84, s. 1; Pantle, Die Anhбrung des Sachverst.andigen, MDR, 1989, s. 312; Sen-
dler, Ricl1ter und Sachverstandige. NJW. 1986, s. 2907; Schumacher, Fachwissen des
Richters. OeJZ, 1999, s. 132.

5.1. Појам и значај

2000. Чињенице се у парници утврђују на основу примене општих ставова
искуства. За то није потреБно никакво посебно стручно знање. Ако су не може
да утврди или разјасни неку чиљеницу, тада је нужно да у парници учествује
638
и вештак који таквим стручним (нейравнич.ким) знањ~м располаже.
2001. Значај вештачења у парници је огроман. По правилу, у пракси се
судови приликом одлучиваља и прекомерно ослаљају на налаз и мишљење
вештака. Премда суд цени налаз и мишљење вештака сасвим слоБодно, као да
се ради о сведоку, за слоБодну оцену доказа остаје мало простора када се ради
о утврђељу или разјашљељу чиљеница које је дао вештак примењујући своје
стручно знаље. Због оваквог значаја учешћа вештака у поступку, правила
о искључељу и изузећу судија и судија поротника примељују се mutatis mutandis
639
и на вештаке (члан 253. ст. 1. ЗПП).
2002. Такође, вештаци недопуштено прекорачују и задатак вештачења, те
у пракси дају и своје правне закључке које Би суд требало да занемари.
2003. Вештак се у парници појављује у два вида:
640
као помоћник суда, те
као доказно средство (в. члан 249. ЗПП) . У йрвом виду вештак само за суд
утврђује чиљенице на основу посебног стручног знаља којим располаже (ана­
лиза крви, висина гуБитака у привредном друштву и сл.). У gpyioм виду вештак
је доказно средство које се у поступку користи ради разјашњења чиљеница.
У овом другом случају вештак по правилу даје свој налаз и мишљење.

5.2. Способност бити вештак

2004. Својство вештака може имати физичко лице/ 41 али и правно лице
(в. члан 251. ст. З. и 4. ЗПП). 642 Ко год да је одређен за вештака, поступак
извођеља овог доказа се спроводи тако што на рочишту учествује вештак-

638 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, crp. 716; Rechberger/Simotta, бр. 634; Musielak, бр. 437; Schilken.
бр. 531; Ltike, бр. 304; Познић/Ракић-Водинелић, стр. 260; Трива/Дика, стр. 526.
639 Тако, на nример, вештак не може да Буде лека г који је лечио nацијента или био директор
медицинске установе у којој је пацијент лечен у nарници no тужби за накнаду штете
nротив друге медицинске установе, када треба угnрдити узрочно nоследичну везу између
мера лечења предузетих у обе здравствене установе и стања здравља тужиоца. ВСС, Рев.
2316/06 од 18.10.2006.
640 В. Rechberger/Sil11otta, бр. 634; Трива/Дика, стр. 526; Schilken, бр. 533.
641 Тако Трива/Дика, стр. 527.
642 Тако RosenbergiSchwaЬ/Gottwald, стр. 716; Schilken, бр. 530; Rechberger/Simotta, бр. 634.
Део други : Парнични йосШуйак
389

физичко лице, чаi< и када је вештачење поверено правном лицу (в. члан 259.
ст. 2. ЗПП). 613

2005. За вештака може, начелно, да буде одређено свако лице које поседује
одговарајуће стручно знање. Међутим, ЗПП (члан 250. ст. 1.) садржи у овом
погледу неразумно ограничење и захтева од странке да предложи вештака ко­
ји се налази на листи сталних судских вештака. Држимо, ипак, да суд може да
за вештака одреди и друго лице, ако је позван да сам, без обзира, на споразум
странака одреди вештака (arg. ad члана 250. ст. 3. и 4. ЗПП) .
5.3. Постуnак одређеља вештака
(члан 250. ЗПП)

2006. Вештака одређује суд на йреgлоi странке. Странка сама предлаже суду
вештака са листе сталних судских вештака, предмет и обим вештачења. Друга
странка може о таквом предлогу да се изјасни.

2007. У случају несагласности странака о лицу које би требало да буде одре­

ђено за вештака, као и о предмету и обиму вештачења, о одређењу вештака
одлучује суд. Исто важи и када суд нађе да је вештачење сложено. Тада одре­
ђује вештака сам, независно од споразума странака.
2008. Правило је да се вештачење поверава само једном вештаку. Суд може
да одреди два или више вештака, ако оцени да Је реч о сложеном вештачењу
(члан 251. ст. 1. ЗПП).

Вештак се одређује йрвенсШвено из реда сталних судских вештака за

2009.
одређену врсту вештачења (члан 251. ст. 2. ЗПП), што значи да суд може да за
вештака одреди и лице које се не налази на листи сталних судских вештака,644
осим ако странке нису постигле споразум о личности вештака (в. члан 250.
ст. З . ЗПП).
2010. Даље, вештачење се може поверовати и стручној установи (болници
и сл.), као и посебним установама које се баве вештачењем (вештачење лажног
новца, рукописа и сл.) (в. члан 251. ст. 3. и 4. ЗПП) .

2011. Суд одређује вештачење решењем (в. члан 256. ЗПП). То решење
мора да садржи: презиме, име и занимање вештака, предмет спора, предмет

и обим вештачења и рок за достављање налаза и мишљења у писаном облику.

Препис решења суд ће доставити вештаку заједно са позивом на рочиште за
главну расправу. Против решења којим се одређује вештак није дозвољена
жалба (члан 260. ЗПП).

5.4. Дужност вештачења и дужности вештака

2012. За разлику од већине других правних система, у нашем праву лице
645

које је у решењу суда одређено за вештака је gужно да вештачи. То првенствено

643 Упор. Трива/Дика, стр. 527.

644 Трива/Дика, стр. 530.
645 Упор. Li.ike, бр. 307; Rechberger/Simotta, бр. 635.
390 Александар Јакшић: ГраЬанско йроцесно йраво

важи за установе које се баве вештачењем (в. члан 251. ст. 4. ЗПП). Одбијање
да се врши вештачење повлачи за собом репресивне мере суда према вештаку
(в. члан 254. ЗПП),646 као и обавезу вештака да странкама накнади штету коју
им је тиме проуэроковао. 647 Осим тога, суд може, на захтев странке, наложити
вештаку да јој надокнади трошкове које је проузроковао повредом своје ду­
жности да врши вештачење {члан 254. ст. 3, ЗПП).
2013. Сама дужност да се врши веillтачење обухвата и обавезу вештака да
се оgазове позиву суда и да суду достави свој налаз и мишљење (arg. из чл. 256.
и сл. ЗПП). Достављање налаза и мишљења суду је најважција обавеза вештака.
По правилу, израда налаза и мишљења захтева време и повлачи за собом знатне
трошкове. Ипак, и када вештак уопште не изради налаз и мишљење у року који
је одредио суд, не погађају га посебне санкције. Члан 245. (кажњавање вештака)
се не примељује на повреду обавезе да се вештачење изврши у одређеном року.
Ипак, вештак би странама и у овом случају одговарао за штету коју им је при­
чинио пропустом да о року изради налаз и мишљење.

2014. Правило је да суд одређује другог вешtака у случају ако именовани

вештак којег је суд одредио, не достави I:Јалаз и мишљење у остављеном року
(члан 258. ст. 1. ЗПП).
2015. Слично, али шире од сведока, вештак може да се ослободи дужности
вештачења (члан 252. ЗПП). Разлози за ослобођење од дужности вештачења
. . . .
су исти они КОЈИ се примеЊУЈУ на случаЈеве у КОЈИМа и сведок може да ускрати

сведочеље или одговор на поједине питање (члан 252. ст. 1. ЗПП).

2016. Вештак може, међутим, да захтева да се ослободи ове дужност и ако
постоје и било који други ойравgани разлози.

2017. Beiiiтaк је дужан да говори истину. Израда лажног налаза ИЈШ мишље­
ња представља кривИЧно дело (члан 335. КЗ).

2018. Обавеза вештака је лична. Он може да ангажује помоћнике, али не

сме да повери дужност вештачења трећем лицу. 648

2019. Пошто је вештак дужан да обави поверени му задатак de lege artis,

одговара за штету коју је странкама причинио израдом нетачног налаза или
миi.UЈ:ьења, ако је поступао долозно или са грубом непажњом. 649 С обзиром на
то да вештак није орган суда нити; пак, стоји у било каквом уговорно м односу
са странкама, ова грађанскоправна одговорност вештака је деликти е природе.

646 Мере су исте које суд примењује nрема неnокорном сведоку, осим што не постоји моrу­
ћност затRарања вештака.

647 О дискусији о овом питању и различитим мишљењима В. Liike, бр. 309 са даљим на­
водима; Rechberger/Simotta, бр. 635; Schilken, бр. 535; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 725
са даљим наводима, те нарочито Grunsky, бр. 189 са пуно даљих навода.
648 Li.ike, бр. 307; Schilken, бр. 534; Musielak, бр. 443.
649 Musielak, бр. 442; Grunsky, бр. 189Ь и § 839а BGB који nосебно регулише одговорност
вештака. Одговорности нема, ако странка није оспоравала вештачење нити, nак, nобијала
судску одлуку правним лековима.
Део други: Парнични йосШуйак
391

5.5. И3вођење дока3а

5.5.1. Налаз и мишљење

2020. Видели смо да је основни задатак вештака да изради налаз и мишљс­

ње. Налаз и мишљеље морају да буду писмено сачињени и образложени
(члан
257. ст. 1. ЗПП).

2021 . Извођење доказа вештачењем подразумева и саслушаље вештака на

рочишту за главну расправу (в. имплицитно члан 259. ст. 2. ЗПП).
Јер, налаз
и мишљеље се достављају странкама, и то најмаље осам дана
пре него што је
заказано рочиште за главну расправу (члан 257. ст. 2. ЗПП). Пропус
т да се са­
слуша вештак на главној расправи представља повреду начела контра
диктор­
ности која повлачи за собом ништавост пресуде. 650

Израда налаза и мишљења представаља компликован интелектуал­

2022.
ни подухват који би требало да буде у складу са расправним начело
м (члан 7.
ЗПП) и принципом да спорне чиљенице утврђује суд, не вештак.
2023. Видели
смо да суд у решењу одређује и предмет и обим вештачења.
Под предметом и обимом вештачења треба разумети чињенице
које вештак
треба да утврди или да разјасни. Ово утврђење или разјашњеље чињею
ща може
да претпоставља да се вештаку стави на распол
агање ствар или да му се омо­
гући nристуn лицу на коме се чињенице утврђују.

Ако се утврђеље или разјашњење чињеница односи на ствар,

2024. сама
ствар се ставља вештаку на располагаље у суду. Када се ствар
налази код стра­
нака или трећеr лица, важе nравила која се примењују на дужнос
т да се омо­
rући увиђај . 651 Ако се захтева утврђеље и разјашљеље чиљеница
која се тичу
својстава лица (медицински прегледу ради узимање крви), не
постоји обавеза
да се странке или трећа лице подвргну таквом третману, 652 осим
када се ради
о патернитетским или матернитетским споров
има.

С обзиром на задатак суда у погледу утврђивања чиљеница, идеалн

2025. о
је да сам суд саопшти вештаку чиљенице на основу којих би он
дао своје ми­
шљење. Тада је, подразумева се, вештак тим чиљеницама везан.653
Пример: Суд даје чињенице вештаку (опис и наводе телесни
х nовреда), док вешта:к
даје своје мишљење о томе колико су повећане животне потребе
оштећеноr
или колико је ограничена њеrова радна сnособност.

2026. Међутим, у пракси суд предаје вештаку читав предмет и тражи од ње­
га и да утврди чињенице за чије сазнање суд нема стручног знања.
Тада вештак
у налазу наводи: опис лица, ствари или места, • • 6:>4
те чиљенице КОЈе Је утврдио.

650 ОК у Ваљеву, Гж. 508/06 од 13.03.2006.

651 Познић/Ракић-Водинелић, стр. 262.
652 Arg. ad члана 8.( 1) ЕКЉП.
653 Li.ike, бр. 305; Rosenberg/SchwaЬ/Gott\vald, стр. 722;
654 Recllberger/Sinюtta, бр. 636.
392 Александар Јаz<шић: Грађанско йроt(есно йраво

Пример: Одређење крвне групе лица, утврђење здравственог стања странке (да ли је
нога краћа, да ли је рука сломљена и сл.), утврђење својства ствари- на при­
мер, влажности пшенице- и сл.).
2027. Налаз вештака је основа за израду мишљења у коме вештак разја­
шњава чињенице. 655 Наиме, на утврђене чињенице вештак примељује ставове
и правила своје струке, те закључује: 656 да ли постоји идентитет крвних груnа,
да ли здравствено стање странке значи да је радна способност смањена и ко­
лико, те на које време, да ли влажност пшенице значи да је она овогодишњег
или прошлогодишњег рода и сл.

2028. С обзиром на комплексност вештачења, вештак може да достави на­

лаз и мишљење који су нејасни, непотпуни, противуречни сами себи или утвр­
ђеним околностима. Такође, и сам суд и странке могу да посумња у правилност
вештачења. То ће бити случај када суд дође до резултата да су налаз и мишљење
вештака нелогични или противни општим ставовима искуства.

2029. У оваквим ситуацијама, суд ће наложити вештаку да исправи, одно­

сно да допуни, свој налаз и мишљење, и оставиће му рок за поновно доста­
вљање налаза и мишљења (члан 258. ст. 2. ЗПП). Ако суд сматра да се недостаци
или сумња не могу отклонити поновним достављањем налаза и мишљења, он

доноси решење да се вештачење обнови (члан 259. ст. З. ЗПП). Против решења
којим се вештачење обнавља није дозвољена жалба (члан 260. ЗПП).
20ЗО. Ситуација је компликованија, ако је више лица одређено за вештаке.
Она могу тада да поднесу заједнички налаз и мишљење. Ако се вештаци не сла­
жу, поднеће сваки посебно налаз и мишљење (члан 259. ст. 1. ЗПП). Тада ће суд
да саслушава вештаке. Ако ни на тај начин не може да отклони неслагаље у њи­
ховом налазу и мишљењу, вештачење ће се обновити са истим или другим ве­
штацима. Исто правило се примењује и када је налаз једног или више вештака
непотпун, нејасан или у противуречности сам са собом, односно са утврђеним
околностима (члан 259. ст. 2. ЗПП).

5.5.2. Саслушање вешШака

20З1. Правило је да вештак кратко на рочишту за главну расправу и усмено

изнесе свој налаз и мишљење (имплицитно члан 259. ст. 2. и З. ЗПП). Тада је
он дужан да одговара на питања суда и странака која су управљена на разја­
шњење исказа и тврдњи из налаза и мишљења. На налаз и мишљење вештака
странке могу да ставе примедбе.

2032. Уопште, извођење доказа вештачењем треБа у свему да у,п:()вољи за­

хтевима из начела контрадикторности. Тако, ако је то могуће, и саме странке
би требало да буду присутне када вештак утврђује чињенице (на пример, утвр­
ђује да ли је возило оштећено, да ли постоји на путу траг кочења и колико је

655 Ltike, бр. 304; Rechberger/Simotta, бр. 636; Rosenberg!Schwab/Gottwald, стр. 717.
656 Rechberger/Sirnotta, бр. 636; Ltike, бр. 305.
Део други: Парнични йосШуйак
393

дуrачак и сл.) . Тим пре, суд мора да странкама омоrући да равноправно распра­
вљају о налазу и мишљењу вештака у контрадикторном постуnку.
2033. Саслушање вештака на рочишту за главну расправу представља nо­
некада кључ доказног nocтyni<a. Проnусти који могу да се јаве у вези са изво­
ђењем овог доказног средства имају, по правилу, озбиљне последице по зако­
нитост и правилност судске одлуке. Тако, вештак је дужан да се изјасни на
примедбе странака на налаз и мишљење, и то било усмено, било писмено. Ако
то не учини, тада суд није уопште омогућио странкама да расправљају о резул­
татима доказа, те чини, стога, апсолутно битну повреду правила постуnка (чл.
361, ст. 2 тач. 7 ЗПП). 657

2034. Обавеза да вештак исказује и усмено на рочишту произлази из оп­

штег принципа да суд одлучује о тужбеном захтеву на основу усменог, непо­
средног и јавног расправљања (члан4. ст. 1. ЗПП), те из правила да се докази
изводе на рочишту за главну расправу (члан 225. ст. 1. ЗПП), те да се на том
рочишту претресају резултати извођења доказа (члан 298. ст. 3. ЗПП) .

5.6. Оцена доказа

Рекли смо да су судови без резерве склони да прихвате налаз и ми­
2035.
шљење вештака као подлогу за доношење одлуке у меритуму. Међутим, овакво
поступање је погрешно, те је важно указати на следећа правила.

2036. Суд је дужан да и налаз и мишљење вештака цени слободно, у окви­

ру правила о слободној оцени доказа. 658 Стога, суд не prima faciae да узме чиње­
нице које је у налазу утврдио вештак као доказане. Напротив, он је дужан да
и сам, у склопу резултата примене и других доказних средстава, оцени да ли

су чињенице које је утврдио вештак у налазу тачне или не.659

2037. Правила о слободној оцени доказа примењују се и на мюnљење вешта:ка.

5.7. Право вештака на накнаду трошкова и на наrраду

(члан 255. ЗПП)

2038. Осим права на накнаду трошкова која припадају сведоку, вештак има
још и право на награду за извршено вештачење. На плаћање накнаде трошкова
и награде вештаку примењуј у се правила која важе и за плаћање накнаде тро­
шкова сведоку (члан 255. ЗПП) .

5.8. Тумач (члан 261. ЗПП)

Посебну врсту вештака nредстављају тумачи. Тумачи су лица која
2039.
помажу суду у комуникацији са другим субјектима у постуnку. Јер, ова лица
из неког разлога (незнање језика, глува и нема лица) не могу фактички да

657 Тако и ВСС - Рев. 2917/94, БВСС, бр. 4/1997, стр. 20- 21.
658 Schilken, бр.537; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 726.
659 ВСЦГ, Пж. 138/2001, ЗСО, књ. 27, св. 1 за 2001. годину, стр. 106. В. и Musielak, бр. 438.
394 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

предузимају радње у поступку. На тумаче се примењују све одредбе које важе

за вештаке (в. и члан 6.( 1) ЕКЉП за обавезу суда да обезбеди тумача).

6. Саслушање сшранака

Литература:

Backшann, Die zivilprozesualle Partei im Zeugeшnantel, MDR, 2002, s. 616; Buss

/Honert, Die prozesstaktische Zession, ]Z, 1997, s. 694; Coester-Waltjen, Parteiau-
ssage und Parteivernehmung ат Ende des 20~ Jahrhunderts, ZZP 113 (2000), s. 269;
Gerleien, Waruщ kaum ParteiЬeweis im Zivilprozess, ZZP 110 (1997), s. 451; Hiil-
smann, Kein Gestandnis wahrend der Parteivernehmung, NJW, 1997, s. 617; Ober-
hammer, Parteiaussage, Parteivernehmung und freie Beweiswiirdigung am Ende
des 20. Jahrhunderts, ZZP 113 (2000), s. 295; Schopflin, Die Parteianhorung als Be-
weismittel, NJW, 1996, s. 2134.

6.1. Појам и значај

2040. Саслушање странака660 је доказно средство путем којег саме странке
исказују о битним чињеницама које су релевантне за мериторно одлучивање
(члан 262. ст. 1).661 Странке се саслушавају на исти начин као и сведоци (пред­
лог за извођеље доказа, доказни поступак), те се на извођеље овог доказа суп­
сидијерно примењ ују одредбе о сведоцима (члан 268. ЗПП).
2041. Извођење доказа саслушањем странака не треба мешати са тзв. ин ­
формаШивним саслушањем странака. 662 Информативно саслушаље није доказно
средство. Напротив, његова сврха је ограничена само на то да странке разјасне
суду своје наводе или предлоге (члан 290. ст. 2. ЗПП).
2042. Информативно саслушаље странака је љихова парнична радља, те
је за њено дејство потребно да су се стекли сви услови који се захтевају за пуно­
важност парничних радњи уопште. Тако, парнично неспособна странка не
може да разјашњава суду своје наводе и предлоге у смислу члана 290. ст. 2. ЗПП,
јер такве наводе или предлоге не може нити да предузима. У љено име то за
њу чини њен законски заступник.

2043. Странка може да се, међутим, саслуша у доказном поступку у смислу

члана 262. и сл. ЗПП и када је парнично неспособна. У слов да се саслуша јесте
да има иста она својства која се захтевају и од сведока (могућност опажања
и саопштавања чињеница). 663

660 В. Habscheid, бр . 691; Rechberger/Simotta, бр. 644; Musielak, бр. 451; Rosenberg/Schwab
/Gottwald, стр. 727; Liike, бр. 314.
661 У англосаксонс~ом nраву саме странке могу да сведоче у својој ствари. В. Yaezell, стр. 189.
На Континенту Је извођење овог доказа углавном ограничена на "чиљенице које су битне
за одлуку" и, по nравилу, је само суnсидијерно. В. Rechberger/Simotta, бр. 644; Liike, бр . 316.
За више детаља о ограничењима Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 729; Schilken, бр. 550.
У Швајцарској у nојединим кантонима ово доказно средство није уопште доnуштено.
В.Habscheid, Бр. 691.
662 Musielak, бр. 452; Liike, бр. 314; Schilken, бр. 549; Grunsky, бр. 192.
663 Познић/Ракић-Водинелић, стр. 263-264; Трива/Дика, стр. 532-533.
Део другИ: Парнични йосШуйтс
395

2044. Извођење доказа саслушањем странака је, свакако, најнепоузданије

доказно средство, 6м јер странка исказује о битним чињеницама у својој пра­
вној ствари. У нашем, а и у већини других правних система је само cyйcugujap-
- 665 н аиме, суд може
но gоказно сp еgсшво. (али и не мора ) да изводи оваЈ. доказ
само онда када нема других доказа, или када, упркос постојању других доказа,
сматра да је саслушање странака потребно за утврђивање битних чињеница
(члан 262. ЗПП).

6.2. Извођеље доказа

6.2.1 . Преgлоi сШранака
2045. Члан 262. ст. 2. каже да ће "суд одлучити да се изведе доказ саслу­
шањем странака" што може да се тумачи да суд ех officio одређује извођење
овог доказа, када нађе да је резултат доказног поступка незадовољавајући. Ипак,
држимо да би до извођења овог доказа могло да дође само на предлог странака,
у смислу општих nринципа из расправног начела (в. члан 7. ЗПП).

2046. Странка може да предложи да се само она саслуша или да се саслушају

обе странке, док суд одлучује о томе да ли ће саслушати само једну или обе
странке. Нужност доказивања битних чињеница захтеваће готово увек да се
обе странке саслушају.
Пример: Тужилац и тужени су усмено, без nрисуства сведока, закључили уговор о nро ­
даји комnјутера. Један тврди да је уrоворна цена 50.000 динара, док други
тврди да она износи 70.000 динара.

6.2.2. Принций равнойравносШи

2047. Нужност да се о битним чињеницама саслушају обе стране nроизлази

и из начела равноправности и обостраног саслушања странака. 666 Ипак, суд
може да одлучи да саслуша само једну странку у следећим случајевима (в. члан
263. ст. 1. и 2. ЗПП):
1) када се уверио да једној странци нису познате спорне чињенице;
2) када саслушање једне странке није м6гуће;
3) када једна странка ускрати давање исказа или се не одазове позиву суда.

6.2.3. Доказни йосШуйак

2048. Овај доказ се изводи тако што суд саслушава странке, односно њихове
законске заступнике, ако странка нема парничну способност (члан 265. ст. 1.
ЗПП) . Закон посебно и помиње nравна лица (члан 265. ст. 2. ЗПП) .

664 LUke, бр. 314; Rechberger/Simotta, бр. 644; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 727, премда оне
засигурно највише знају о процесном материјалу.
665 Ово доказно средство је суnсидијарно у Немачкој. В. уместо свих Grunsky, бр. 192 са да­
љим наводима. Интересантно је да ј е и у Аустрији било суnсидијарно до 1983. г. Од тада,
парнич1-1и поступак обавезно почиње саслушањем странака. В. Rechberger/Simotta, ~Р· 644.
666 Rechberger/Simotta, бр. 647; Zбller/Greger, бр. 2 за§ 447.
396 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

Ако је странка парнично неспособна, суд може да одлучи и њу да са­

2049.
слуша поред законског заступника, ако је њено саслушање моrуће (члан 265.
ст. Ова одредба је сувишна, јер се на доказ саслушањем странака сва­
1 ЗПП).
како субсидијерно примењују правила о сведочењу.

2050. Позив на рочиште на коме ће се изводити доказ саслушањем странака

суд доставља лично странкама, односно лицу које треба саслушати за странку.
Суд је дужан да у позиву назначи да ће се на рочишту изводити доказ саслу­
шањем странака и да странка која дође на рочиште може бити саслушана у од­
суству странке која је изостала (члан 266. ЗПП).
2051.За разлику од сведока који је дужан да сведочи, странка није gужна
да исказује, као што уопште није дужна да предузима парничне радње.
667
Пре­

ма њој суд не сме да примењује никакве мере принуде (кажњавање и сл. -члан
267. ст. 1. ЗПП) како би је приволео на саслушање. Ова околност се једино узима
у обзир приликом оцене доказа.

У складу са начелом непосредности (в. и члан 225. ст. 1. ЗПП), овај

2052.
доказ се изводи на рочишту за главну расправу. Изузетно, моrуће је да и странке
саслуша замољени суд, али само у случају да странка због неотклоњивих сметњи
не може лично да дође на рочиште или ако би њен долазак проузорковао не­
сразмерне трошкове (члан 264. ЗПП). Такође, могуће је и да странка умре
у току поступка или да њено поновно саслушање није моrуће из других ра­
злога. У тој ситуацији суд доказ изводи тако што чита записник са исказом те
странке (члан 263. ЗПП).

VП. ТЕРЕТ ТВРДЊЕ И ТЕРЕТ ДОКАЗИВАЊА

ЛиШераШура:

Arens, Zur BeweislastproЬlematik im heutigen deutschen Produktha ftungspro zess,

ZZP 104, (1991), s. 123; Baumgartel, Handbuch der Beweislast im Privatrech t, 1985;
idem, Die Beweislast im Zivilprozess, in "FS fiir Кralik", 1986; idem, Die Auswir-
kungen von Parteivere inbarunge n auf Beweislast, in "FS fur Fasching" , 1988, s. 67;
idem, Umfang der Darlegungslast, MDR, 1993, s. 417; Belling/R iesenhube r, Be-
weislasturnkehr und Mitverscbulden, ZZP 108 (1995}, s. 455; Bбrstinghaus, Miet-
spiegel und Beweislast, NJW, 2002, s. 273; Gottwald, GrundproЬleme der Bewei-
slastverteilung,Jura, 1980, s. 225; idem, Sondeпegeln der Beweislastverteilung, Jura,
1980, s. 303; Huster, Die Beweislastverteilung und Verfassun gsrecht, NJW, 195,
s. 112; Jorzig, Artzhaftun gsprozess- Beweislast und Beweismittel, MDR, 2001 , s. 481;
Musielak, Die Beweislastregelung bci Zwcifcl an der Prozessfah.igkeit, NJW, 1997,
s. 1736; Stiirner, Parteipflichten bei der SachverhaltsaufkHtrung im Zivilprozess, ZZP
98 (1985), s. 237; Wacke, Zur Behauptun gs und Beweislast des Beklagten Љr den
Einwand der Schenkung, ZZP 114 (2001 ), s. 77; Zahrnt, Die Rechtspre chung zur
Beweislast bei Fehlern in Standardsoftware, NJW, 2002, s. 1511.

667 В. и Rechberger/Simotta, бр. 646; Grunsky, бр. 192; Musielak, бр. 454.
Део други: Парнични йосШуйак
397

Бошковић, Терет доказивања у ПП, ППП, 1986/1; Радишић, Правилна распо­

дела терета доказивања у парницама против лекара- пракса немачких судова,

П>К, 11-12/94, с. 1847; Узелац ,,Beweisrecht in Kroatien" in Nagel/Bajons (ur.),

Beweis-Preuve-E vidence, Baden-Baden (Nomos), 2003, рр. 335-357 Idem, Teret
dokazivanja, Zagreb: Pravni fakultet, 2003.; idem, Istina u sudskom postupku, Za-
greb, Pravni fakul tet, 1997.

1. Увоgна размаШрања

2053. Суд може да примени норму материјалног права, тачније правну по-
. .
следицу КОЈУ странке захтеваЈу, само ако утврди да су се настуnиле све чиње-

нице из диспозиције конкретне материјално правне норме.

Пример: Т подноси тужбу против З и захтева повраћај зајма (члан 562. ст. 1. 300).

2054. Да би суд било усвојио било одбио тужбени захтев Т, он мора да ут­
врди следеће: а) да ли постоји пуноважно закључен уговор о зајму, б) да ли је
зајмодавац предао зајмопримцу предмет зајма, в) да ли је рок за враћање зајма
доспео. Тек након утврђења ових одлучних чињеница, суд може мериторно
да одлучи спор.

2055. Видели смо да су правила о дужности странака да изнесу чињеничну

грађуу парници уређена расправном максимом (члан 7. ст. 1. ЗПП) . Суд сазнаје
одлучне чињенице од странака, те ван ових чињеница може да утврђује још са­
мо оне чињенице које су од значаја за основаност тужбеног захтева. Ако одлу­
чне чињенице међу странкама нису спорне, суд је дужан да их без расправља­
ња узме у подлогу своје одлуке и може Без одржавања припремног рочишта
за главну расправу може мериторно да оконча парницу (члан 287. ЗПП) .

Ако су, међутим, чињенице спорне изводи се доказни поступак. Ре­

2056.
зултат доказног поступка може понекада да наметне потребу да се примене
правила о терету доказивања. Правила о терету доказивања су системски пове­
зана и усклађена са правилима о терету тврдње. 668

2. Терет Шврgње

Питање терета тврдње није имало већег значаја у поступку који је

2057.
регулисао ЗПП ( 1976). Наиме, суд је био дужан да потпуно и истинито утврђује
чињенице од којих је зависила основаност тужбеноr захтева (члан 7. ст. 1.).
Међутим, како се парница по ЗПП (2005) одвија првенствено у оквирима ра­
справног начела, питање терета тврдње може итекако да има утицаЈа на исход

парнице. Правила о терету тврдње се, дакле, не примењују у поступцима у ко­

ЈИма важи инквизиционо начело.

2058. Правила о терету тврдње регулишу начин изноtиења чињеница пред

суд (објективни ШереШ Шврgње), као и поделу процесни...х терета на странке

668 Paulus, бр. 274; Rosenberg/Sch.,vaЬ/Gothvald, стр. 670; Thomas/Putzo. бр. 17 исnред§ 284.
 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраоо
398

у вези са дужношћу изношеља чиљеница у nарници (субјективни Шереш Швр­

gње) .669 Ова nравила поставља сам Закон.
2059. Наиме, свака странка је дужна да пред суд узнесе све чињенице на ко­
јима заснива свој захтев , али и чињенице којима осnорава наводе свог nро­
тивника (члан 220. ЗПП). Правила о терету тврдље произлазе већ из одредби
закона које регулишу обавезни састав тужбе и одговора на тужбу (в . чланове
187. и 281. ЗПП ) . Тако, тужилац је дужан да већ у тужби изнесе све оне чиље­
нице из којих произлази основаност његовог тужбеног захтева, док је тужени
дужан да у одговору на тужбу наведе све оне чиљенице (приrоворе) због којих
сматра да тужиочево право није ни настало, да је престало или, пак, на основу
којих сматра да може да ускрати чинидбу тужиоцу.
2060. Ако би нека од стр анака nропустила да у парници изнесе чиљеницу

на основу чијег постојања изводи одређене правну последицу, погодиле 5и је

негативне последице правила о расподели субјективног терета тврдње. Тако,
суд би морао да одбије тужбени захтев као неоснован, када тужилац не изнесе
неку од чиљеница на којој темељи постојаље жељене правне последице.

2061. Овакав исход спора, применом правила о терету тврдље, моrућ је, ме­
ђутим, само теоретски. Суд је, наиме, дужан да утврди све чиљенице од којих
зависи основаност тужбеног захтева (члан 7. ст. 2. ЗПП), без обзира на то да
ли су се и која од њих на такве чиљенице позвале. Такође, он је дужан да се
стара да странке на главној расправи изнесу све битне чиљенице и да допуне
наводе о свих важним чињеницама (члан 299. ЗПП) , тако да је, практично, не­
моrуће да и суд и странке пропусте да, у току парнице, расправљају о чињеници
која је битна за доношеље одлуке.

3. Тереш gоказивања
3.1. Пој ам и задатак
2062. РезулШаШ gоказноi йосШуйка може да буде тројак: а) суд може да се
увери о постојаљу чиљенице на основу које странка заснива свој захтев, б) он
може да се увери да се таква чиљеница није десила у стварности, и в) суд не
може да створи увереље да ли се чиљеница која потпада под диспозицију ма­
теријалноnравне норме заиста и постоји у стварности или не. У последљем слу­
чају остаје отворено и спорно која од чиљеница које су странке навеле одговара
стварности ( поп liquet).670 Суд је дужан, сходно праву на правну заштиту (члан
2. ст. 2 члан 6.(1 ) ЕКЉП), да и у овим чиљенично нејасним ситуацијама мери­
торно реши спор. Он то сада, међутим, чини примељујући правила о терету
доказиваља. По nравилу, у случају да одлучне чиљенице не могу да се докажу,
парницу губи она странка на којој лежи терет доказиваља.

669 Упор . Познић/Ракић-Водинелић , бр. 439; Scbllken, бр . 499; Rechberger/Simotta, бр . 583;

Habscheid, бр . 650.
670 Musielak, бр. 474; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 670; Rechberger/Simotta, бр. 584; Schilken,
бр . 500.
Део други: Парнични йосШуйак 399

Пример: Т поднесе тужбу против З за повраћај зајма у висини од 10.000 динара. Уз

тужбу приложи писмо у коме га З моли да му одобри зајам у наведеној виси ­
ни, те наводи сведока С који је Био присутан nриликом предаје новца. З ос­
порава тужбени захтев и наводи сведока Д који исказује да је Т причао по су­
седству да никада не 5и позајмио новац З. После доказног поступка, суд није
стекао увереље о томе да је Т заиста и позајмио новац З .

2063. Неопходност примене правила о терету доказивања се јавља због тога

што правна последица материјалноправне норме може да наступи, само ако су
испуљене или, пак, нису испуњене претпоставке из љене диспозиције. Она не

садржи решење за случај да суnсумција под диспозицију материјалноправне

норме остане нејасна. Стога, правила о терету доказиваља стварају фикцију да
је резултат доказног поступка постојање или, пак, непостојаље одређене чиље­
нице, при чему, заправо, суд није успео да оствари такав резултат спровођењем
доказног поступка.

2064. Као и код терета тврдње разликујемо субјективни и објективни терет

доказиваља .

2065. Субјективни (формални) терет доказивања има улогу само у пар ни-
. .
чном поступку КОЈИ почива на расправном начелу, не и у поступцима КОЈИ се

заснивају на истражној максими. Он даје одговор на питање које gоказе је суду

дужна да понуди странка у парници.

2066. С обзиром на то да је у погледу доказног поступка у оквирима ЗПП

(1976) важила готово инквизициона максима (члан 7. ст. 3.), примена правила
о субјективном терету доказиваља није имала готово никакав значај. Међутим,
како је ЗПП (2005) одузео могућност суду да доказни поступак спроводи на
основу истражног начела, осим када је тангиран јавни поредак (члан 3. ст. 3.),
то и правила о субјективном терету доказивања добијају на важности.

2067. Тако, свака од странака је дужна већ у тужби, односно одговору на

тужбу, да суду понуди доказе за чињеничне тврдље из којих изводи какав свој
захтев, односно доказе којима поткрепљује своје чиљеничне наводе којим ос­
порава какав захтев противне стране (члан 220. ЗПП) . Ако странка не понуди
доказ који потврђује постојање чињенице која улази у диспозицију материјал­
ноправне норме из које изводи свој захтев, тада ће парница да буде решена на
њенуштету.

2068. Као што је то случај и са теретом тврдње, оваква могућност је само

теоретска, и то из два разлога. Најпре, је дужан да доказним поступком обу­
хвати све чињенице које су важне за доношење одлуке (члан 221. ЗПП). Такође,
он је дужан да се стара да странке на главног расправи укажу на сва доказна
средства (члан 299. ЗПП). Најзад, с обзиром на то да је суд дужан да утврди
све чиљенице од којих зависи основаност тужбеног захтева (члан 7. ст. 2.
ЗПП), у нашем правном систему у коме примена материјалног права почива
на максими jura novit curia, суд ће ех offo морати да утврди да ли су се испуниле
400 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно Li.parю

nретпоставке за примену оне матернјалнопраnне норме на чијој диспозиц.,~и

тужилац и заснива свој туж5ени эахтев.

3.2. Објективни терет доказиваља

2069. За gоношење оgлуке у ситуацији tюrzliquet одлучујуhа су правила о тзо.
р на
објективном ( материјалном) терету доказиваља. Ова правила дају одгово
nнтање ко}а og странака сноси ризик нegoкaзaнociiiu неке од одлучних чиње­
и
н.ица, односно на чију штету ће суд да одлучи када није у стању да разјасн
истинитости, односно
важне чињенице, односно да стекне уверење о њиховоЈ

неистинитости.
671
По правилу, парницу губи она странка на којој лежи терет
доказивања.

2070. Важно је истаћи да се правила о терету доказивања лодједнако приме­

ис­
њују и у парници, али и у rрађанскосудским поступцима који почивају на
е
тражном начелу.ш Наиме, без обзира на то што у овим последњим суд утврђуј
да
чињенице и изводи доказе на које се странке и не позивају, није искључено
ана.
нека од важн:~-rх чињеница може да остане недоказ

2071 . Примену правила о терету доказивања предвиђа и ЗПП (2005). Наи­

када
ме, чланом 223. ст. 1, Закон регулише поп liquet ситуацију која наступа
по-
суд не може са сигурношћу да утврди постојање неке чињенице. Тада суд о
. . терету доказивања.
стоЈању те чињенице ОдлучуЈе применом правила о

3.2.1. Поgела објекШивноi ШереШа gоказивања

2072. ЗПП (члан 223. ст. 2. и 3.) реrулише поделу објективног терета до­
казиваља и предвиђа следећа правила:

2073. Прво, подела објективног терета доказивања регулисана је законом,

и то маШ.еријалнойравним нормама. Тако, на пример, кад поверилац захтева
673

због
накнаду штете због неиспуњења уrоворне обавезе или накнаду штете
доцње у испуњењу (члан 262. ст. 2. 300), тада дужник може да се ослободи
,
ове обавезе, ако до каже да би ствар која је предмет испуњења случајно пропала
и да је он обавезу испунио на време (члан 262. ст. 5. 300), или, пак, ако до каже
да није могао да испуни обавезу због наступа околности које чине вишу силу
(члан 263. 300).

207 4. Код деликтне одговорности за штету, штетник је дужан да накнади

штету, али не и када докаже да је штета наступила без његове кривице (члан
154. ст. 1. 300). Власник опасне ствари одговара објективно, осим ако не до­
каже да ствар није била узрок штете (члан 173. 300).
2075. Власник ствари који виндицира ствар, мора да докаже да је власник
.
и да се ствар налази у државини туженог (члан 37. ст. 2. ЗОСПО)

671 Thomas/P utzo, бр. 17 пред§ 284; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 670; Musielak, бр. 475;
Reclзberger/Simotta, бр. 584; Zeiss, бр. 460; Li.ike, бр. 276.
672 Schilken, бр. 502; Rosenberg!SchwaЬ/GottwaJd, 117 и 2.
673 Arg. ad члана 223. ЗПП( ... , ако законом није друкчије одређено).
Део друпt:: Парю,Ј'IНи Гюстуйttк
401

2076. Дакле, nравила о nодели објективног терета доказииања се нала::Је

у читавом низу материјално11равних норми, те је суд дужан да у случају поп
liqr,tet одлучи о nостојању спорне чињенице на основу правина о подели терета
доказивања садржаних у овим нормама. Видели смо да 3аконода вцц нај~Јешl1е

правила о подет1и терета доказииања ypei)yje изричито, али диспозиција матери ­

јалноnравне норме може и implicite да садржи правила о подели терета докази ­
вања. Тако, на пример, зајмодавац је дужан да зајмопримцу накнади штету због
материјалних недостатака nозајмљених ствари (члан 561. ст. 1. 300). Али, at<o
је зајам дат без накнаде, обавеза накнаде штете наступа само ако су недостаци
били познати зајмодавцу (члан 562. ст. 2. 300). Дакле, 300 дели терет дока­
зивања, у овом случају, тако што је на зајмодавцу терет да до каже да није знао
за лостојање материјалних недостатака ствари.

2077. Друто, када законом није уређена nодела терета доказивања, тада
важи формула коју је поставио још Leo Rosenberg:674 наиме, свака странка у по­
ступку носи терет доказивања у nогледу оне чињенице која улази у диспозицију
материјалноправне норме која је за њу повољна. Тако, и nрема '-иану 223. ст.
2. ЗПП, странка која тврди да има неко право сноси терет доказивања у погледу
на чињеницу која је битна за настанак или остваривање тог права, док странка
која оспорава nостојање неког права сноси терет доказивања у погледу на чи­
њеницу КОЈОМ се сnречава настанак или оствариваље nрава
или, пак, у погледу
на чиљеницу због које је право престало да постоји (члан 223. ст. 3. ЗПП).
Важно је напоменути да на примену правила о терету доказивања
2078.
нема никакав утицај улога странака у ларници . 675 С друге стране, пак.) јасно да
је ово основно правило о подели терета доказивања погађа, у првом реду, тужи­
оца. Наиме, ако жели да успе у спору, тужилац мора да докаже постојање он~
чињеница из чијег лостојања изводи тражену правну последицу. Такође) ту­
жени, ако жели да суд одбије тужбени захтев, мора да докаже постојање оних
чињеница које спречавају настанак права тужиоца или које указују да је тужи­
очево право престало или, лак, које га овлашћују да ускрати извршење обавезе
тужиоцу (материјалноправни приговори туженоr).
Пример: Т тужи А и захтева nлаћање купоnродајне цене. А тврди да је уговор о про­
даји закључен са nочеком (алтернативно: под раскидним условом ) .

У овом случају Т је дужан да докаже да је закључен куnопродајни

2079.
утовор чије га одредбе овлашћују да купопродајну цену потражује одмах. Ако
суд не може са сигурношћу да утврди ову чињеницу, Т сноси терет доказивања
и суд је дужан да о,цбијt: тужбени захтев. С друте стране, пак, ако А тврди да је
уговор закључен под раскидним условом и да Је таЈ услов наступио,
тада он

674 Rosenberg, Beweislast, стр. 98. В. и Rosenberg/SchwaЬ/Gotnvald, стр. 671; Thomas/Putzo, Бр.
23 испред пара 284; Юicka, Beweislastverteilung, crp. 57 и даље. Тако изричито и члан 8. ZGB.
675 Thomas/Pu tzo, Бр . 23 испред§ 284; Schilken, Бр. 503; Liike, бр. 277; Michalski, crp. 151; Mu-
sielak, бр. 476 са даљим наводима.
402 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

услова, Јер се позива на чиње­

сноси терет доказивања за настуnање раскидног

ницу на основу које право тужиоца престаје.

од
Учење о терету доказиваља, односно о његовој подели је једно
2080.
основна формула
најспорниј~"< у теорији ГПП -а. Када се nажљивије анализира
о, да се овде ради о процесно­
о расподели терета доказивања, види се, заправ

правном правилу за постуnање суда у ситуацији поп liquet. Наиме, када суд не
заправо, поступа
може са сигурношћу да утврди постојање чињенице, тада,
ава на штету једне
и одлучује као да та чињеница и не йосШоји, што се одраж
од странака у спору.

као
2081. Rosenberg-oвa формула (тзв. Norme ntheor ie) је, заправо, изведена
се расподељује
логички закључак из суме материјалноnравних: норми којима
норме понао­
терет доказивања и која се изводи из сваке материјалноправне
оnравним
соб.
676
Основи поделе терета доказиваља леже, заправо, у материјалн
норме. Ово
принципима и остварењу идеје правичности материјалноправне
врста деликтне
је јасно већ из формулације поделе терета доказивања код свих
них облика уго­
одговорности (члан 154. 300 и сл.), те, на пример, код nосеб
ст. 3. 300) и сл.
ворне одговорности за штету (угоститељска остава- члан 724.
. 677 Она,
Поделу терета доказивања познаје и англосаксонско право
2082.
већ се меља
међутим не зависи од формулације материјалноправне норме,
сних одлука суда током пар­
током поступка и зависи, у првом реду, од проце
подели терета
нице. С обзиром на то да ствара правну неизвесност, правила о
. . правним системима су инкопати-
доказиваља КОЈа владаЈу у анrлосаксонским
678
билна са принциnима овог института на континенту.
као,
Најслабија страна решења ЗПП -а о подели терета доказиваља,
2083.
разликоваље
уосталом, и изнесене Rosenberg-oвe формуле јесте догматичко
којих право
између чињеница којима се право заснива, и чињеница на основу
ивање. 679
престаје или којима се, пак, спречава његово настајаље или оствар
ствари. Ако се
Пример: (1) Т поднесе тужбу против Д и захтева, као власник, nредају
сност
Д nозове на правила о стицању од невласника, тада суд може да несаве
да његову
Д схвати као чињеницу на основу које се nраво заснива или, пак,
Т (као приго­
савесност схвати као чињеницу на основу које престаје право
вор). Члан 31. ЗОСПО је терет доказивања пребацио на тужиоца, јер је не­
Т.
савесност стицања чиљеница која је битна за остваривање права
(2) Ако, лак, Д поднесе прејудицијелну тужбу за утврђење да је стекао пра­
која
во својине од невласника, тада би несавесност стицања била чињеница

lung, стр.
676 За критику В. ближе Leipold, Beweislastregeln, стр. 45 и даље; Юicka, Beweisl astvertei
47 и даље.
В. бдиже Yeazell, стр. 719 и даље; Jahr, Internat ionale Geltung national en Rechts
- Zur Relevan z
677
des Rechts, RabelsZ , 1990, стр.
internationa~rechtlichen Frageste llungen fuer Prax.is und Theorie
481 и даље.
За критику В. ближе Pau]us, Discovery, deutsche s Recht und das Haagcr
Beweisu ebereink o-
678
mmen, ZZP, 104, 1991, стр. 409 и даље.

В. за критику ближе Leipold, Beweislastregeln, стр. 3 Ј; Юi cka, Beweisl astvcrtei

Jung, стр. 89;
679
наводима.
Thomas /Putzo, бр. 24 исnред§ 284; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, 117 11 2 са даљим
Део други: Парнични йосШуйак
403

сnречава настанак nрава Д, nри чему би оnет на Т пао терет доказивања

ова­
кве чињенице.

2084. Правила о подели терета доказивања важе и када су nредмет дока­

зивања тзв. неiаШивне чињенuце. Наиме, у I<анонском праву важило
је правило
"negativa non sunt proband a"
које је данас превазиђено. 680 У случају неопходно­
сти доказивања негативних чињеница (да нека околност није наступил
а), до­
вољно је да се странка на коју пада терет доказиваља ограничи на просту
твр­
дњу да такве чињенице у стварности нема. Тада је њен противник
дужан да
доказује супротно, односно позитивно стање, да је чињеница настуnила.
Тре­
бало би сматрати да чињеница не nостоји, када супротна страна није
усnела
својим доказима да увери суд у постојање чињенице. 681

Најзад, правила о подели објективног терета доказивања примењују

2085.
се и када је у питаљу доказивање nостојаља, односно неnостојања йроцесн.
их
йреtuйосШавки. Дакле, ако постоји ситуација поп liquet, nретпоставља се да
. чи-
њеница НИЈе наступила и терет доказивања nада на ону
странку у nоступку коЈа
.
из чињеница изводи какво nроцесно овлашћење.

2086. Најзаg, треће правило о подели објективног терета доказиваља гла­

си:682 она странка која се позива на изузетак од правила сноси терет
доказивања
за постојање чињеница на којима се изузетак заснива . Тако, правило је да је пу­
нолетна лице уједно и пословно способно. Она странка која се позива
на nо ­
словну неспособност, сноси и терет доказивања у погледу чињеница на којима
се овај изузетак од правила заснива.

3.2.2. Правила о йоgели Шереiйа gоказивања

коg законских йрезумйција

2087. Видели смо да praesumptio juris могу да садрже у себи чињеничне прет­
поставке или, пак, правне претпоставке .

Пример: ( 1) Пр етnоставља се да су цесијом цесионару уступљен е и досnеле, а неиспла­

ћене камате (члан 437. ст. 3. 300).
(2) Претпоставља се да је држалац nокретне ствари уједно и њен власник
(члан 21. ЗОСПО).

2088. Терет доказиваља код законских претпоставки лежи на оној странци

којој законска претпоставка иде у корист. Али он се nомера на основ претnос
та­
вке, односно на чињеницу из чијег постојања законодавац изводи претпос
та­
вку о постојању неке друге чињенице или nрава, односно правног овлашћења.
Противник М()Же na nол.несе противдоказ који је усмерен на обарање основа
претпоставке, али и доказ о nротивном који је усмерен на обараље тачности
претпоставке.

680 В. Roseпberg/SchwaЬ/Gott\vald, 117 и 2; Habscheid, бр. 648; Recl1berger/Sinюtta, бр. 586.

681 Rosenberg, Be\veislast, стр. 331.
682 Thoшas/Putzo, бр. 24 исnред § 284.
404 Ллександ11р Јаr<шиh: Грађанско йроцесно йрпво

2089. Тако, у горњим примерима дужник, ако је тужен за камате, може да

обара nосто.јање цесије (противдоказ усмерен на баэис претпоставке), али
и да поднесе доказ о противном, тј. да уговором о цесији нису биле обухваће­
не и камате.

2090.Од законских оборивих nретпоставки треба разликовати praesum-

ptioнes јш·е et de јш·е чије nостојање не може да се обара никаквим доказни м
средствима .

Пример : Сматра се да је услов настуnио, ако њеrово наступање спречи страна на

чији је терет одређен, противно начелима савесности и поштења (члан 74.
ст. 4. 300).

3.2.3. ОбрШ Шepeiua gоказttвања

2091. Странке су у поступку дужне да се савесно користе процесним пра­

вима (члан 9. ст. 1. ЗПП) . Видели смо да Закон предвиђа могућности да суд
делује превентивно или, пак, да санкционише злоупотребу процесних права
коју би вршиле странке или други учесници у поступку. Међуrим, ЗПП нема
посебна решења за санкционисаље злоупотребе процесних права у доказном
поступку. Најчешћи обЈШк злоупотребе процесних права у доказном поступку
683
се односи на осујећење моrућности употребе доказног средства.
2092. Под осујећењем gоказа подразумевамо ситуацију у којој странка на ко­
јој није субјективни терет доказивања својим чињењем или нечињењем онемо­
гући употребу каквог доказног средства противној страни на коју пада субје­
ктивни терет доказивања. Тако, могуће је да једна од странака неће суду да
684

саопшти име ИЈD1 адресу сведока на чији би се исказ позвао њен противник или,
пак, намерно или непажњом уништи предмет увиђаја или какву исправу која
би требало да се користи у поступку.

литератури је спорно да ли ситуацију са осујећењем извођења до­

2093. У
каза треба решити у оквирима правила о оцени доказа или, пак, применом пра­
вила о терету доказиваља. Наиме, у упоредноправној судској пракси долази
у оваквим ситуацијама до обрта терета доказиваља на ону странку која је осу­
685
јетила извођење доказа.
Пример: Тужени, осиrуравајуће друштво, је намерно уништио оригиналне понуде о си­
rураника за закључење уговора о осигураљу које је снимио на микрофилмо­
ве, тако да тужиоцу није Било могуће да докаже тачан датум закључења уго­
вора (BGH, ZIP, 2000, стр . 2329).
2094. У прилог схватања да осујећење употребе доказних средстава треба
решити на основу правила о оцени доказа говоре следећи аргументи: прво,

683 В . ближе Paulus, Die Beweisvereitelung iл der Stru.ktur des deutschen Zivilptozessre chtes -
rechtsgescjich tliche und rechtsvergleichende Betrachtungen , АсР, 197, 1997, стр . 136 и даље;
Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, 117, 11 6 са даљим наводима; Jauerrug, 50, УП са даљим наводима.
684 Paulus, Beweisvereitelung, стр . 137.
685 В. ближе Paulus, Beweisvereiteluлg, стр. 136 и даље; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, 117 П 6 са
даљим наводима; Schilken, бр. 507 са даљим наводима немачке судске nраксе; Ltike, бр. 277.
Део други: ПартtЧН/1 iioctТtytim(

расправно начело, као и нужност странке щt казује истину у поступку ( •rлан

9.
ст. 2. ЗПП) не стnарају за њу и nроцесни терет да rrротинној страни својим
ра ­
дњама омоrућује и процесноправне погодности у парници. 1'мr. Друго,
:-~акон
(члан 233. ЗПП) изричито садржи рсшење :ia ситуацију у rюјој једна О/1.
стра н а ­
ка ускраћује подношење исnраве. Тада ту околност суд цени на основу слоfiо
­
дне оцене доказа. Треће, правила о терету доказивања из члана 233. 311 П јесу
процесноправне норме императивне nрироде. Најзад, обрт терета доr<ази
вања
представљао би креирање нове nравне норме nутем судске праксе која ниј
t:
извор права у српском nравном поретку.

2095. С друте стране, пак, поступак није само формалан

н ачин за оствареље
материјалноправне правичности, већ и сам у својој nоставци мора да буде
nра ­
вичан. Стога, било 5и смислено допустити обрт терета доказивања у оним
си­
туацијама у којима то закон изричито не эа5рањује и у којима би једна од
стра­
нака долозно осујетил а употребу каквог доказног средства.r,к 7

3.2.4. Правна йpupoga ШереШа gоказивања

2096. У доктрини постоји спор да ли се правила о терету доказивања при­

падају процесном или, пак) материјалном праву. 688 Још је Rosenberg' 89 класирао
.
ова правила у правила материЈалног права) тачниЈе
. . .
сматрао Је да припадаЈу
оним нормама у којима је садржан и захтев који се из њих изводи. Ово
схватање
је владајуће данас у доктрини. 690

2097. Сматрамо, напротив) да су норме о терету доказивања йроцеснойравне

природе) 691 јер оне, пре свега) садрже ништа више до исказ како треба одлучит
и
у ситуацији поп liquet. Ова правила немају никакав утицај на сам материј
ално­
правни однос нити, пак, на правни положај њеrових учесника. С друте стране,
пак, видели смо су правила о расподели терета доказив
ања садржана у закону
одређена) првенствено) у складу са идејом законодавца о остварењу идеје
пра­
вичности. Чини се да је раздвајање правила о терету доказивања тешко
одво ­
јиво од саме материјалноправне норме.

2098. Разликовање је важно, пре свега) у погледу на моrућност изјављивања

ревизије против правноснажне судске одлуке (в. члан 398. ЗПП ) .
2099. Другачије је ситуација у међународном приватном праву. Овде се
класификација норми ad ordinem litis
и ad decisionem врши не у складу са њи­
ховим местом у систему права) већ, напротив, у складу са функцијом које
оне

686 Упор. и По3нић/Ракић-Водинелић , бр. 445.

687 Schil.ken, бр . 507; Musielak, бр. 482; Thomas/P utzo, бр. 27 исnред § 284.
688 В. ближе Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald. 117, Шl; Stein/Jonas/Leipold, бр. 54 за члан
282.
689 Rosenberg, Be\veislas t, стр. 77 и даље. Тако и ВТС, Пресуда Пж. 6205/03 од 11.11.2003 , И С П,
6/2005, стр. 59.
690 Тако Musielak, бр. 472; Li.ike, бр. 277; Stein/Jonas/Leipold, бр. 54 за§ 282; Thomas/P
utzo, бр.
32 испред§ 284; Rosenberg/Sch\vaЬ/Gothvald, 117, II11 ; Трива/Ди.ка, стр. 501.
691 У том смислу и Schilken, бр. 510; Rechberger/Simotta, бр. 587.
406 Александар Ј~1кшић: Грађанско йроцесно йраво

у том систему врше. Неспорно је да су правила о терету доказива1-ьа, по својој

функцији, прав ила ad decisionem, јер директно одлучују о примени последице
из материјапноправне норме. Сходно томе, на питање терета доказивања не
nримењује се /ех jori, већ le.x causae.

3.3. Спорнији примери из праксе судова

2100. (1976) није садржао јасне одредбе о терету
Упркос томе што ЗПП
692
доказивања, за примену ЗП П (2005) треба да важе следећа правила:
- испуњење обавезе: странка која се позива да је обавезу испунила, треба
то и да докаже;

- зајам/поклон/послуга: тужилац који тужи за предају или враћаље ствари

је дужан да докаже да је уговор правоваљане настао ;
- недостаци код уговора о делу: на посленику је терет доказиваља да је
налогодавац преузео дело; пре предаје преузимаља дела, на посленику је терет
доказиваља да је дело извршио без недостатака.
- pactum reservati dominii: онај ко се позива да је право својине пренето под
одложним условом, мора то и да докаже .

злоупотреба права: онај ко се позива на злоупотребу права, дужан је да

-
докаже и чињенице на којима се таква злоупотреба заснива.
-услов: ко се позива да је уговор закључен без услова, дужан је то да до­
каже; код раскидноr услова, терет доказивања пада на странку КОЈа се на љегово

постоЈање позива.

плаћање више потраживања: ако се стране споре које је од више потра­

-
живаља плаћено, тада је поверилац дужан да докаже да му према дужнику
припада више потраживања; дужник сноси терет доказивања да је извршио
управо оно потраживање на КОЈе се позива .

-јемство: јемац је дужан да докаже да је главни дужник намирио дуг.

- материјални недостаци ствари: ако се мана покаже у року од 6 месеци на-
. .
кон предаЈе ствари, сматра се да Је ствар имала ману у моменту преласка ризика.
693
-странка која на постојању уговора темељи своје правно овлашћење.

VIII. ОЦЕНА ДОКАЗА

ЛиШераШура:

Baltzer, Beweisaufnahme und Beweiswi.irdigung im Zivilprozess, Berlin, 2001; Britz,

Beschrankung der freien Beweiswi.irdigung durch gesetzliche Beweisregeln, ZZP
110, s. 61; Schneider, Beweis und Beweiswi.irdigung, Mtinchen, 1987; Schobert, Be-
weis des Gegenteils und Schutz des Geschafts- und Betriebsgeheimnisse, OeJZ,
2005, s. 287; Schultz/Sticken, Errorterung der richterlichen Beweiswi.irdigung mit
den Parteien, MDR, 2005, s. 1; Weber, Der Kausalitatsbeweis im Zivilprozess, Tti-
bingen, 1997.

692 Baumbach/LauterbachJAЉers/Hartmann, бр. 33 и даље за§ 286; Zбller/Grege r, бр. 19 и даље

испред§ 284. В. и Познић/Ракић-Водин ел ић, бр. 443.
693 Пореди поrрешан став ВСС, Прев. 495/05 од 20.04.2005.
Део други: Парнични йосi:Uуйак
407

Дика, Неi<и пробЈiеми процесне операционализације 300, ( 1992), стр. 419-432;

Ђуричин, ДоЈ<азн.и уговори у ПП, СП, 1993/6; идем, Оцјена доказа у ПП, Гл.,
1992/11- 12; Узелац, ,,Матери јална истина: исЈ<ривљено огледало једне теорије
истине у судском п остуnку", Зборник Правног фаi<ултета у Загребу,
1997,
с. 283; Познић, Осврт на н еке одредбе процесног значаја у 300, 300, Кн~ига
о 10. годишњици, Том Il, 1988; Свилановић, Уnотреба доказа nрибављених
nовредом личних права, ПЖ, 9/95, с. 605.

1. Уойшше
21 О 1. Доказни поступак се окончава тако што суд врши оцену дока.~а. Оце­
на доказа значи да суд утврђује да ли резултат изведених доказних средста
ва
оnравдава да нека чињеница која је била предмет доказивања може да
се сматра
истинитом или не. 694 Видели смо, међутим, да појам ,,истина" у грађанском
процесном праву може да значи само виши или, пак, нижи степен вероват
ноће
да се нешто одиграло у прошлости.

2102. Наиме, изналажење тзв.

објективне, реалне истине, ван људске свести,
није нити задатак парничног суда. 695 Напротив, како је свака истина субјекти
­
вна, то и законодавац од суда тражи да о чињеницама да свој суд о томе
коју
он сматра истинитом, а коју не. Применом правила о оцени доказа ствара
се
код судије неопходан стеnен вероватноће да се нешто у стварности заиста и
оди­
грало, те се, сходно томе, ствара и уверење да је нека чињеница истинит
а.

2. Начела слобоgне оцене gоказа

2103. Модерно процесно право не познаје више тзв. Шеорију законске оцене
доказа којом је суд био везан чврстим правилима о оцени доказа. Тако,
на
пример, по процесном, канонском праву Саксоније за утврђење тачност
и чи­
њенице која се утврђује сведочењем били су неопходни искази два
сведока.
Такође, у старом француском nраву исказ три сведока - жене могла су
да се
обарају само исказима два мушкарца. Са законском оценом доказа престал
о се
након Француске револуције 1789. rодине. 696

2104. Члан 8. ЗПП-а стипулира правило о слобоgној оцени gоказа. Њиме

се предвиђа да суд одлучује по свом уверењу које ће чињенице сматрати
као
доказане. Ово уверење суд стиче на основу савесне и брижљиве оцене сваког
доказа понаособ, свих доказа заједно и на основу резултата читавог поступка. 697
2105. Слободна оцена доказа не значи и арбитрарност у одлучивању. На­
nротив, премда је оцена судије о вредности и доказној снази неког доказно
г
средства субјективна, он стиче уверење о истинитости, односно неистин
итости

694 Rechberger/Simotta, бр. 578; Liike, бр. 267.

695 Musielak, бр. 461.
696 Habschei d, бр. 661. са даљим наводима; Rechberger/Simotta) бр. 578.
697 § 148. ZPO ZH истиче, на nример, да се нарочито у обзир узима и nонашање странака у
nоступку, те одбијање једне странке да сарађује са судом у доказном nостуnку.
408 Алеtссандар Јю<шић: ГрађансК:о йрОt~есно йраоо

неке чињенице у оtширнма правила постављених у члану 8. ЗПП . Тако, суд

долази до уверења о истинитости тирдњ:и странака брижљивом и савесном
оценом сваког доказа понаособ, свих доказа заједно, те на основу резултата
целокупног поступка.

Брнжљива и савесна оцена gоказа значи да је суд дужан да своје уве­

2106.
рење о истинитости чињенице која је била nредмет ДОI<азивања формира на
основу свог најбољег знања и умећа, тачније на основу личних општих ставова
искуства, као и на основу објективно сазнатљивих ставова искуства других,
а нарочито науке. Одавде произлази да оцена доказа није чисто субјективна
698

ствар судије, већ је и објективизирана дужношћу употребе општих ставова

искуства, као и ставовима искуства науке. Такође, објективизација оцене до­
каза повлачи за собом и могућност да се она подвргне и рационалној контроли
др}rги..х. Стога, суд је дужан да у обраэложењу одлуке наведе на основу чега је
стекао уверење о истинитости чињеница (члан 342. ст. 3. ЗПП) . Ако то не учи­
ни, чини апсолутно битну повреду одредаба парничноr поступка (члан 361.
ст. 1. 12. ЗПП). Дакле, суд је дужан да наведе на основу којих ставова искуства
је стекао уверење да је нешто истинито, те овом објективизацијом омогућује
и другостепеном суду да, по жалби, контролише да ли управо примена тих
ставова искуства омогућује логичан закључак о постојаљу, односно непосто ­
Ј аљу чињеница.

Када суд вредност доказа цени у оквирима резултата читавог посту­

2107.
nка, то значи да суд узима у обзир и све исказе странака дате у поступку, њихов
став nрема извођењу појединих доказа, нарочито одбијаље да се да одговор на
поједина питања и сл. Нарочито је за стицање уверења о истинитости чиље­
ница важан и лични утисак суда (начела непосредности) приликом исказиваља
странака и сведока .

2108. Од принципа слободне оцене доказа треба разликовати слобоgну оцену

cyga. Слободна оцена суда значи да суд може слободно, у оквиру закона, да
предузима поједине парничне радње или да доноси појединачне правне акте
или, пак, да бира између више њих. Тако, процесна слободна оцена суда је при­
сутна нарочито приликом оцене који ће се докази извести (члан 221 . ст. 2.
ЗПП) . Материјалноправна слободна оцена се нарочито примељује приликом
одмераваља висине накнаде штете (члан 224. ЗПП).

2.1. У верење суда

ЛиШераШура:

Allgaier, Zur Anwendbarkeit des prima faciae Beweises beim bestritten en Zugang
eiпer Briefsendung, VersR, 1992, s. 25; Diedrichsen, Fortschrit e im dogmatisc hen
Verstandnis des Anscheinbeweises, ZZP 81, s. 45; KolJhosser, Anscheinbeweis und
freie richterliche Beweiswtirdigung, АсР, 165, s. 46; Lindacher, Beweisrisiko uпd

698 Zбller/Greger, бр. 19 за § 286; Thomas/Pu tzo, бр. 2 за § 286; Rechberger, бр. 578; Musielak,
бр. 461 .
Деu друl'и: Парнt.tчlш йocillyйaiC 409

Allfklat·uпgslast der nicht t·isikobelasteпden Partei im Wettbewerbsacl1en, WRP,

2000, s. 950; Saeпger/Gt·egorit:ta, Der Beweiswert des Einwurf-EinsclнeiЬeпs im
Zivilprozess, Ј uS, 2001, s. 899; Schennmaпn, Die Beweiswirkuпg elektroпischer
Sigпatш·en und die Kodifizierung des Aпscheiпbeweises iп § 371 а ZPO, ZZP 118,
2005, s. 161; Walter, Der Aлwendungsbereich des Anscl1einbeweises, ZZP 9(), s. 270.
2109. Закон не прописује када се има сматрати да је суд створио увереље
о доказаности одређене чињенице. То, заправо, није ни могуће, јер, видели смо,
слободна оцена доказа подразумева субјективну nримену ставова искуства, те
је уверење суда, nремда објективизирано, увек субјективно. Учење и стеnен до­
казаности је једно од најспорнијих у доктрини грађанског процесног права. Ме­
ђутим, може се рећи да су се у теорији и у пракси искристалисале две теорије: 69'1
тзв. субјективна и објективна теорија о степену доказаности.
2110. Субјективна теорија потиче још од Rosenberg-a 700 и казива када се
стиче уверење о исШинитости. Према њему, уверење о истинитости се стиче
када постоји толики степен вероватноће, да више не може да постоји разу­
мна сумња у супротно. Дакле, полазна тачка ове теорије јесте уверење суда
о истинитости постојаља неке чиљенице, при чему се користе и објективни
елементи слободне оцене доказа: општи ставови искуства трећих лица и људ­
ског сазнаља уопште.

2111. Објективна теорија или теорија о уверењу у вероваШносШ 701 сматра да

је постојаље чиљенице доказано када суд стекне увереље о вероватносrи ње­
ног постојања, при чему искључује неопходност постојања уверења о истини­
тости, јер је истина субјективно поимаље стварности сваког човека.
2112. За мериторно решеље спора постоји сагласност да се треба приме­
нити субјективна теорија, док се приликом одлучивања о постојаљу, односно
непостојању процесних претпоставки као и о другим процесним питањима
примељује објективна теорија.

2113. Тако, уверење о доказаности чињенице (уверење о истинитости) која

је битна за мериторно одлучивање је постигнуто када је достиrнут тако висок
степен вероватноће који се граничи са извесношћу или, пак, који искључује
разумну сумњу о постојаљу супротног. 702 Ово подразумева да за постојаље
извесности није и нужно да се искључи и свака даља моrућност за постојаље
супротног. Напротив, довољно је да се, према општим ставовима искуства,
искључи свака разумна сумља у постојаље супротног.

2114. Дакле, одређени неопходан степен доказаности у поступку се по­

стиже тако што се субјективно увереље судије формира, примарно, на основу

699 В. ближе Baumbach/Lauterbach/AlЬers/Hertmann, бр. 27 и даље за§ 286; Позни.ћ/Ракић­

Водинели.ћ, бр. 423; Zoller/Greger, бр. 17 и даље за § 286; Rechberger/Simotta,бр. 579,
Rosenberg/Sch>vab/Gothvald, стр. 569, 570.
700 Rosenberg, Be,."eislast, стр. 181.
701 В. Leipold, Beweismass, стр. 9 и даље; Rechberger/Simotta, бр. 580. 581; Mulielak, бр. 461; Ltike,
бр. 268.
702 В. М usielak, бр. 461 са даљим наводима судске nраксе.
410 Александар Јакшиh: ГреЈђанс~ко йроцесно йраво

личних и општих ставова искуства. Примена oйшtuux сi:Uавова искусШва је од

.значаја и эа одређење степена доказаности када је у nитању оцена тзв. доказа
pt·imn faciae. i0-' Наиме, gоказом pt-il1za j"aciae се олакшав~ док~зивање, најчешће,
ланца адекватне узрочности и то тако што се из постоЈања Једне чињенице из­

води, на основу општих ставова искуства, закључак о постојању и друге чиње­

нице. Закључак се изводи на основу уобичајеног тока ствари, односно догађаја,
односно да одређени узрок производи одређену последицу по уобичајеном току
ствари или се, пак, из постојања одређене последице закључује о постојању
узрока који је био нужан и довољан да је произведе. 704
Пример: Лекар Л је у болници подвргао операцији Б који је преминуо тако што је nре­
стао да дише услед наркозе. Л није знао да Б болује од тешке nлућне болести
која такође може да има за nоследицу смрт гушењем. Наследници Б туже Л
за накнаду штете (чланови 193. и сл. 300). Л у поступку истиче да не nосто­
ји узрочна веза између на р козе и престанка дисања. Суд и након налаза и ми­
шљења вештаi<а не може да поуздано разјасни шта је био узрок смрти Б.

2115. У горњем примеру наследници Б морају да докажу да је каузалитет

између узрока и nоследице уобичајен према редовном току ствари. С друrе
стране, пак, тужени мора да доказује да не постоји уобичајен, већ атипичан
ланац између узрока и последице. Дакле, довољно је да тужени поднесе про­
тивдоказ, не мора да доказује и супротно. У случају успеха противдоказа, те­
рет доказивања у погледу узрока смрти и даље остаје на тужиоцу. 705

2116. Применом доказа pnma faciae не мења се терет доказивања. 706. Њиме
се само олакшава доказиваље. Такође, доказ pnma faciae има и улогу да спречи
настајање ситуације поп liquet, те да, самим тим, и отКЈiони примену правила
о терету доказиваља.

2117. ДоказаносШ у вugy сШейена обичне вероваШносши је допуштена само

тада када то закон изричито предвиђа. То је случај када се спор не окончава
меротирно, већ када се решава о питq.њима допуштености појединих парни­
чних радњи ИЈШ, када је реч о nитањима која се тичу материјалног управљања
парни:цом ИЈШ, пак, доношења решења ради ефикасног спровођења поступка.

2118. Тако, у жалби могу да се изнесу нове чињенице или докази само ако
жалилац учини вероватним да их није могао изнети без своје кривице у прво­
степеном поступку (чланови 359. ст. 1. и 485. ст. 1. ЗПП). Такође, за изузеће
судије је довољно да је вероватно да постоје околности које доводе у сумњ у
његову непристрасност (члан 66. ст. 2. ЗПП). Исто важи и за враћање у пре­
ђашње стање (члан 111. ЗПП), обезбеђење доказа (члан 269. ЗПП), одређеље
привремених мера (члан 299. ЗИП).

703 Ближе Тhomas/Putzo, бр. 12 и даље за§ 286; Schil.ken, бр. 494 и даље; Michalski, стр. 152;
Liike, бр. 279 и даље.
704 Leipold, Beweismmass, стр. 16 и даље.
705 За више случајева В. Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 16 и даље за§ 286.
706 Thomas/Putzo, бр. бр. 15. за§ 286; Baumbaф/Lauterbacћ/Albers/Hartmann, бр. 25 за§ 286;
Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 663.
Део други: Гlар11ич1ш йосfйуйак
411

2119. Тако l)е, за утврђење постојања, односно непостојаља процссни:х пре­

т поставки, довољ;:ш је степен доказаности који не прелази обичну вероват ­
ност.707 Наиме, постојаље услова, односно сметњи за даље nођењс поступка се
исnитује сумарно, беэ спровођеља пpanor доказног поступка, јер решавање
ових процесних питања захтеnа брзо доношење одлуке.

3. АрбиШрарносШ у оцени gоказа

2120. Видели смо да судска одлука којом је повређен принцип слободне

оцене доказа садржи у себи апсолутно битне повреде поступка због чеrа би
другостепени суд требало да је укине по жалби (члан 361. ст. 1. т. 12. ЗПП).
Такође, арбитрарност у оцени доказа подлеже и контроли пред ЕСЉП због
повреде права на правично суђење из члана 6.(1) ЕКЉП/0 и

IX. ОБЕЗБЕЂЕЉЕ ДОКАЗА

Литература:
Bernuth, Schiedsgutachtenabreden und die DurchЉhrung selЬstandiger Beweis-
verfahren, ZIP, 1998, s. 2081; Cuypers, Das selЬstandige Beweisverfahren in der
juristischen Praxis, NJW, 1994, s. 1985; Fischer, SelЬstandiges Beweisverfahren-
Zusti:indigkeit und Verweisungsfragen, MDR, 2001, s. 608; Schilken, Grundlagen
des Beweissicherungsverfahrens, ZZP 92 ( 1979), s. 238; SchreiЬer, Das selЬstandige
Beweisbverfahren, NJW, 1991, s. 2600; Sttirner, Das auslandische Beweissicherung-
sverfahreп, IPRax, 1984, s. 299.

1. Појам
2121. Временом доказна средства могу да буду уништена или у супстанци
измењена, њихово извођење отежано, тако да може разумно да се претпостави
да неће моћи да буду изведена на rлавној расправи. Тако, сведок може да на­
пусти земљу или, пак, да премине, предмет увиђај а да пропадне иmr да се битно
измени. Из ових разлога закон (чланови 269. и сл. ЗПП) предвиђа могућност
да странке предложе извођење доказа и пре него што поступак отпочне да тече
или након што се парница оконча (члан 269. ст. 1. и 2. ЗПП).
2122. Поступак за обезбеђење доказа, дакле, има за предмет да се поједини
докази изведу ван парнице, како би резултати доказног поступка могли да се
користе било у парници, било у поступку по ванредним правним лековима.
2123. Поступщ< за обеэбеђење доказа је, заправо, по cnojoj правној приро
ди облик ванйарничноi йосiй.уйка јер му је сврха превенција, те због тога што
се у овом поступку, из разлога хитности, одступа битно од начела контра­
дикторности (в. члан 272. ст. 1. ЗПП) . Овај поступак по свом циљу и облику

707 Musielak, бр. 462; Rechberger/Simotta, бр. 582. Слично и Познић/Ра.кић- Водинелић, бр. 423.
708 Grabenwaгter, стр. 367 са даљим наводима праксе Суда.
412 Александар Јах<шиh: Грађан.ско йроцесно йраво

понајвише наличи на поступак за одређење привремених мера (члан 291. и сл.

ЗИП- ЗПП).

2. Преgлоi
2124. Поступак за обезбеђење доказа покреће се искључиво по образло­
женом предлогу странке (члан 271. ЗПП). Странка у предлогу наводи чињени­
це које се имају доказати, као и доказе који се имају извести. Такође, предлог
мора да садржи и име противника, као и његово пребивалиште.
2125. У предлогу за обезбеђеље доказа странка мора да учини веровашн.им
да nостоји ))ойравgана бојазан'' (arg. ad члана 269. ст. 1. и члана 271. ст. 1. ЗПП)
доказ неће уопште моћи да се изведе или, пак, да ће његово извођеље да буде
знатно отежано.

3. Наgлежносш cyga
2126. Ако је парница у току, о предлогу за извођеље доказа одлучује онај
суд пред којим парница тече (члан 270. ст. 1. ЗПП) . Ако се предлог, пак, подно­
си пре него што је поступак покренут, тада је за одлучивање по предлогу за
обезбеђеље доказа надлежан првостепени суд на чијој територији се налази
ствар коју треба разгледати или где борави лице које треба саслушати (члан
270. ст. 2. ЗПП).

4. Посшуйак
2127. Поступак за обезбеђеље доказа је хитан (члан 269. ст. З. ЗПП). Суд
није дужан да противнику достави предлог за покретање поступка, ако постоји
опасност о одлагања и може и без његовог изјашњавања да одлучи о предлогу.

2128. О предлогу за извођење доказа суд одлучује решељем у коме одређује,

између осталог, време и место одржаваља рочишта за извођење доказа, чиље­
нице које се имају доказати, као и доказе који се имају извести. По правилу, суд
је дужан да противнику достави решење о обезбеђељу доказа (члан 272. ст. З.
ЗПП), али и то није дужан да учини, ако то налаже хитност случаја (члан 272.
ст. 5. ЗПП). Такође, суд може, и без претходног оглашаваља, да противнику
у овом поступку постави привременог заступника, и то када је он непознат
или када му је непознато пребивалиште (члан 272. ст. 4. ЗПП).
2129. Против решеља којим се усваја предлог о обезбеђељу доказа није
допуштена посебна жалба (члан 272. ст. 6. ЗПП), док би супротно важило ако
је суд одбио предлог да се покрене поступак за обезбеђеље доказа.
2130. Вредноваље резултата доказног поступка изведен ог пред другим су­
дом врши се на рочишту пред судом пред којим тече парница. Наиме, суд који
је обезбедио доказе доставља записник са рочишта парничном суду (члан 273.
ЗПП). Међутим, ако је обезбеђеље доказа извршено пре почетка тока поступка,
Део други: Парнични йосШуйаt<
413

nоготову без nрисуства nротивника на рочишту за обеэбеђење доказа,

а дока­
эна средства се нису изменила или су nостала достуn
на nарничном суду, тре­
бало би изведене доказе nоновити да би се исnоштовало начело
неnосредност и
и контрадикторности. Наиме, пр авило је да се докази који
су од значаја за
мериторну одлуку изводе на главној расnрави.

§ 39. ПРЕКИД И ЗАСТОЈ У ПОСТУПКУ

I. УОПШТЕ

Суд је дужан да једном започет парнични nостуnак оконча без оду­

2131.
rовлачења и са што је то могуће мање трошкова (члан 6. ЕКЉП; члан
10. ЗПП).
Међутим, током трајања nостуnка могу да настуnе околности које
сnречавају
несметано одвијање парнице. Природа тих околности може
да буде nравна
(нестанак неке од процес них претnоставки) или фактичка. Такође
, суд може
да нађе да није целисходно да за одређено време настави са вођење
м nocтyni<a.
Дакле, постоје Шри врсШе околности које могу да доведу до nрекид
а или застоја
у поступку. Прекид и застој у постуnку се разликују у обиму nравни
х последи­
ца које производе. 709

П. ПРЕКИД ПОСТУПКА

2132. ЗПП наводи разлоге за прекид nостуnка у члану 214. Поступак се пре­
кида ех lege или по одлуци суда. Ех lege поступак се прекида: а) ако је нестала
један од процесних претпоставки за вођење парнице, и б) ако је настуnила
фа­
ктичка немоrућност да се парница даље води.
2133. Нестанак йроцесне йреШйосШавке се односи на:
а) смрт странке,
б) губитак парничне способности странке,
в) смрт законског заступника стране или престанка његовог овлашћења
эа заступање,

д) престанак правног лица или забрану рада правног лица,

е) наступање правних nоследица отварања стечаја или ликвидације.
2134. Факiйичка немоiућносШ даљег вођења парнице постоји, ако суд не
може да ради услед рата или других ванредних околности (члан 214. т. 6. ЗПП).
2135. Суд може, али и не мора, да прекине поступак када:
а) одлучи да сам не решава о претходном питању,
б) ако странка, не може, услед ванредних околности, да фактичк.и присrупи
суду (члан 215. ЗПП).
2136. У погледу nрекида поступка ех lege, посебности постоје када стран­
ка умре или изгуби nарничну способност. Тада, ако је у поступку
заступа,

709 Rechber ger/Simotta, бр. 345; Musielak, бр. 290.

 414 Александар Јнкши.h: Грађанско йроцесни йраао

адвокат, он и даље може да предузима париичне радње које не трпе одлагање

(члан 94. ст. 2. ЗПП). Исто важи и за случај престанка правног лица, с тим што
је nредузимање процесних радњи ограничено на месец дана од дана престанка

nравног лица (члан 95. ст. 2. ЗПП).

2137. Даном отвараља стечајног поступка и поступка ликвидације стечајни
дужник губи пословну и процесну способност (члан 60. ЗСП), тако да стечајни
управник преузима све парнице које је се односе на имовину која улази у сте­
чајну масу (члан 72. ЗСП). Исто важи и када је стечајни поступаi< покренут
у иностранству (члан 166. ЗСП).
2138. Одлука суда, решење, о прекиду поступка на основу разлога када до
прекида долази по сили закона је декларативне природе (arg. ad члана 218.
ЗПП). Насупрот томе, када суд прекида поступак на основу члана 215. ЗПП
његово решење је конститутивно. Странке имају право да изјаве посебну жал бу
на решење о прекиду поступка (члан 218. ст. 1. ЗПП), осим ако је суд на ро­
чишту одбио захтев за прекид постуnка и одлучио да поступак одмах настави
(члан 218. ст. 2. ЗПП).

1. ДејсШво йрек.иgа йосшуйка

2139. Најважније дејство прекида се огледа у томе да суд од момента пра­

вноснажности решења о прекиду не може да предузима никакве процесне ра­

дње (члан 216. ст. 2. ЗПП). Овако предузете парничне радње не 5и имале ни­
какво процесно деЈство.

2140. Суду је за5рањено да предузима било какве процесне радње у по­

ступку. Овде се не мисли на процесне радње које би биле управљене на утвр­
ђење чињеница и доношење одлука у погледу доношења решења о прекиду
поступка. 710

2141. Заказана рочишта не могу да се одрже нити, пак, суд сме да заказује
нова рочишта. Такође, достављање извршено пре него што је наступио прекид
поступка не производи више дејство и мора да се понови. 711

2142. Закон прави једини изузетак од забране предузимања процесних ра­

дњи, када предвиђа да суд може да донесе одлуку, ако је до прекида дошло на­
кон закључења главне расправе (члан 216. ст. 2. ЗПП).
2143. Забрана предузимања процесних радњи се односи и на странке, али
је она релативна. Наиме, парнична радња коју је странка предузела у време тра­
јаља прекида поступка, не дејствује само према другој странци. Њено дејство
почиње тек када се поступак настави (члан 216. ст. 3. ЗПП).
2144. Странке могу, наравно, да предузимају парничне радње које суупра­
вљене на nрекид nоступка, односно наставак прекинутог поступка (arg. ad чла­
на 217. ст. 3. ЗПП).

710 В.Musielak, бр. 295; Liike, бр. 200.

711 Rechberger/Simotta, Бр. 349; Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 617.
Део други: Парtшчтt йосtТtуйаl<
415

2145. Следеће дејстuо решења о преi<иду постуrша односи се на прекид тока

рокова за извршење парничних радњи (члан 216. ст. l. ЗПП).
Pot< почиље, на­
име, изнова да тече, и то наt<он што је стра нци достављано
решење о преЈ<И/~У
поступка (ttлаи 217. ст. 4. ЗПП). Дакле, и за ореме доl< траје прекид
лосту11ка
странка може правоваљано да предузима парничне
радње према суду.
2146. Из стилизације члана 217. ст. 4. произлази да Закон чини разлику
између разлога за прекид поступка који се стичу само на страни једне
странке
и разлога за прекид који погађају обе странке. Tat<o, ако је nоступак nрекинут
због смрти странке или наступа њене парничне неспособности, рокови
не теку
само према њој, али теку према супротној страни. С друге стране, пак,
када је
разлог за nрекид општи (рат, одлука о претходном питању и сл.),
тада рокови
не теку према обе странке. 712

2. НасШмак йрекинуШоi йосШуйка

2147. Поступак се наставља, већ према томе, који је био разлог за прекид
поступка. У зависности од тога он се наставља када се испуне
за то законом
предвиђени услови или када суд о наставку поступка донесе решењ
е по захте­
ву странке.

2148. Суд је дужан да, по службеној дужности, настави поступак када

пре­
стану разлози из члана 214. т. 6. ЗПП, односно када суд опет отпочне са радом.

2149. По захтеву странке, поступак се наставља када престану ван

редне
околности на основу којих је суд сам одредио прекид поступка (члан
217. ст.
3. у вези са члан 215. т. 2. ЗПП).
2150. У осталим случајевима, до наставка поступка долази када
се стекну
за то законом предвиђени услови (члан 217. ст. 1. и 2. ЗПП). Тако,
када је по­
ступак прекинут због смрти или парничне неспособности странке
, наставља
се када наследници, старалац заоставштине, законс
ки заступник, стечаЈНИ упра­
вник или правни следбеници nравног лица преузму поступ
ак или када их суд
на то по зове.

Довољно је, дакле, да наследници обавесте суд да траже настав

ак поступка.
Суд је тада дужан да донесе решење о наставку прекинуто г поступка.
Није нео-
пходно да чека окончање оставинског поступка иза 713
смрти странке.
215 1. Споран може да буде наставак прекинутог поступка у случају смрти
странке или престанка правног лица када дође до универзалне сукцесије.
Пре­
узимање поступка је, такође, парнична радња, али и процес
ни терет за лице
које преузима поступак која може да се врши поднес
ком или усмено на рочи­
шту.714 Поднесак се доставља супротној страни (arg. ad члана 217. ст. 5. ЗПП).

712 Тако и Познић/Ракић-Водинелић, бр. 617; Musielak, бр. 295.

713 Решење ОК у Чачку, Гж. 149/06 од 30.01.2006.
714 Baumac h/Lauter bach!Al bers/Har tmann, бр. 9 за§ 239.
 416 .Адександар Јакшиh: Грађанско йроцеСно йраво

Ако nравни следбеник не изјави да преузима постуnак или ако се не

2152.
појави на рочишту и ако постоји спор око идентитета наследника, суд ће наста­
вити поступак и расправљаће само са једном странком (члан 294. ст. 1. ЗПП).
Ако, међутим, постоји спор око идентитета правних следбеника, суд је, таi<ође,
дужан да настави постуnак и да у образложењу одлуке своје решење о томе I<O
је правни следбеник странке. 715
Када је суд прекинуо постуnак због претходног питања (члан 215.
2153.
т. 1. ЗПП), поступак се наставља ех officio када је о претходном питању пра­
вноснажно одлучено (члан 217. ст. 2. ЗПП) . Такође, суд може и раније да на­
стави поступак, ако више не стоје разлози да сачека исход решавања претхо­
дног питања.

III. ЗАСТОЈ У ПОСТУПКУ

2154. Суд застаје са поступком из три разлога:
а) када је то изричито предвиђено законом,
б) када оцени да је то цетrсходно,
в) када одлучи да са чека исход неке процесне делатности или исход пре­
дузимања неке процесне радње (члан 219. ст. 1. и 2. ЗПП).
2155. У ЗПП је изричито предвиђено да до застоја у поступку долази када:
а) се покрене поступак за решавање спорног правног питања пред ВСС
(члан 176. ст. 2.),
б) се покрене поступак медијације (члан 327. ст. 1. ЗПП) .
2156. Суд ће застати са поступком када суд или странка покрену цници­
Јативу за оцену уставности иmr законитости неког општег правног акта пред

Уставним судом Србије (члан 125. у вези са чланом 128. Устава РС). Такође,
до заст.оја ће увек доћи и када се процесне радње предузимају у иностранству.
2157. Та разлику од прекида поступка, до застоја у поступку увек долази
ех officio (члан 219. ст. 2. ЗПП). Суд у решењу наводи и време за које застаје са
постуnком, а наставља поступак, такође, по службеној дужности.

2158. Против решења суда није доnуштена посебна жалба (чл. 219. ст. 4. ЗПП).
2159. У погледу дејстава, застој поступка се разликује од прекида двојако:
йрво, суд може да предузима парничне радње за које постоји опасност од од­
лагања и gpyio, застој у поступку нема утицаја на рокове за предузимаље пар­
ничних радњи (члан 219. ст. 6. ЗПП) . А contrario, парничне радње које би пре­
дузеле странке немају дејства према другој странци, исто као и код прекида
поступка.

2160. ЗПП (2005) не садржи више одредбе о мировању поступка, тако да

странке више не могу својом прећутном диспозицијом имати утицај на застој
у поступку.

715 Упор. Zeiss, бр. 477; Познић/Ракић-Водинелић, бр . 618; Baumbach/La uterbach/Albe rs/
Hartmann, бр. 9 за § 239.
Део други: Парн.ични йосШуйак
417

§ 40. ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ

ЛиШераШура:
Кнежевић, Претходно питање у МПП, Анали, 1994/3- 4; Петрушић,
Општи
режим решавања nретходног nитања у ванnарничном
nоступку, ПЖ, 2001/12,
с. 211 ; Салма, Претходно литање у грађанском судском nостуnку, дие.
, 1992.

1. ПОЈАМ И ВРСТЕ

2161. Под претходним

(прејудицијелним) питањем подразумевамо питање
о постојању или непостојаљу једног субјективног права или правно
г односа
чије решење логички претходи решењу главног питања.; 1 6 У парнич
. . ном посту-
пку преЈудициЈелно питање логички претходи решењ
у меритума, односно гла-
вног питања о основаности тужбеног захтева (члан 12. ст. 1. ЗПП).
2162. Решењу главног питања у парничном поступку логички претходи ре­
шење многих питања, али је само једно од њих претходно
у горе наведеном
смислу. Тако, претходно питање је увек:
а) правно питање. (постојање или непостојаље правног односа или
субје­
ктивног права), а никада чињенично;
б) nравно литање које се поставља in concreto у односу на главно питаље; с
тога, у претходно питаље не спадају општа правна питања
, тумачење правних
норми и стандарда и сл.

в) претходно питање се, по правилу, јавља увек у диспозицији матери

јално­
правне норме (nравном основу) на коју се странка у постуnку
позива приликом
тврдље да јој припада одређена правна последица.
Пример: Т тужи Б за nлаћање куnоnродајне цене (члан 516. ст. 1. 300
"куnац је дужан
да плати цену у време и на месту одређеном у уговору". Б истиче да
уговор
НИЈе пуноважно настао.

Дакле, да би суд одлучио о правној последици коју тужилац захтева

2163.
(nлаћање суме новца, односно цене), мора претходно да одлучи да ли
је уговор
пуноважан (претходно питаље) . Пуноважност уговора, као
претходно питање,
се налази у дислозицији норме из члана 516. ст. 1. 300.
2164. Претходно питање увек чини самосталну правну целину
, тако да
о њему може да се решава као о главном питаљу у некој другој парници (ту­
жба за утврђење постојања, односно непостојаља уговора). Оно може да буде,
као у горњем случају, грађанскоправне природе, тако да се
о њему, по правилу,
одлучује у грађанскосудском поступку. Међутим, оно може да се јави
и из дру­
гих грана права, тако да је за његово решавање, као о главно
м питању, цивилни
суд апсолутно ненадлежан (в. члан 16. ЗПП) . 717

716 Rechberger/Siшotta, бр. 706.

717 Rechberger/Simotta, бр. 709; Habscheid, бр. 141.
418 Александар Јакшић: Грађанско .йроцесно йраво

2165. Тако, висина накнаде штете може да зависи од тога да ли је учињено

кривично дело (члан 189. ст. 4. 300). Такође, решење одре?е~их грађанских,
субјективних права може да зависи од претходног питања КОЈе Је управна ствар.

Пример: У, усвојеник, подноси тужбу против, Т, тестаментарног наследника, и захте-

ва право на нужни део. Т оспорава да је усвојење пуноважно (в. члан 320. ПЗ).

П. СИСТЕМИ РЕШАВАЊА
ПРЕТХОДНОГ ПИТАЊА

2166. У евроконтиненталним системима постоје три система решавања

претходног питања у парници. 718 У Француској важи тзв. систем йошйуне ве­
заносiйи.719 Овај систем значи да се расподела надлежности у оквирима право­
суђа једне државе доследно поштује. О претходном питању увек решава само
онај државни орган, и то као о главном, у чију надлежност решење тог питања
и потпада. Дакле, парница се увек прекида да би надлежни суд, орган уnраве,
кривични суд решио претходно питање. Такође, сваки државни орган је везан
правноснажном одлуком другог државног органа.

2167. У Немачкој влада супротно правило. 720 Сваки државни орган решава
о претходном питању самосШално, али само са важењем за постуnак у коме се

оно постави. Суд није везан одлуком другог државног органа који је у оквиру
свозе надлежности решио о претходном питању као о главном.

2168. У Аустрији, 721 па и код нас, важи тзв. мешовиши систем решавања
претходног питања.

1. Мешовиши сисшем
2169. У мешовитом систему решавања претходног питања постуnа се ра­
зличито у зависности од тога да ли је надлежни орган већ решио о претходном
питању као о главном у оквирима своје надлежности. И обрнуто, супротна
правила важе када о претходном питању не постоји правноснажна одлука над­
лежног државноr органа.

1.1. Нерешено претходно питање

2170. Парнични суд може сам да реши о претходном питању, ако је оно
грађанскоправне природе или управна ствар, ако о претходном питању још
не тече парница, односно ако није покренут управни поступак у коме се о прет­
ходном питању решава као о гланном (члан 12. ст. 1. ЗПП).

718 В. Трива/Дика, стр. 96-97.

719 Guinchard, бр. 283.
720 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 70; Jauernig, стр. 7; Thomas/Putzo, бр. 32 за § 256; Baur
/Grunsky, бр. 59. Исто и за Швајцарску Habscheid, бр. 562.
721 В. Rechberger/Simotta, бр. 707.
Део други: Парничнtt йосШуйтс
419

2171 . Ако је
парница о претходном питању као о главном почела да тече,
односно ако је покренут управни поступак, тада суд може, према
својој оцени,
или сам да реши претходно питање или, пак,
да прекине поступак и сачека
правноснажну одлуку суда, односно управног органа (члан 215.
т. 2. ЗПП) . Суд
ће се, овом приликом, руководити разлозима целисходности
и економичности
поступка. Поступак ваља прекинути, када се ради о сложеном претхо
дном пи­
таљу од којег зависи решење низа спорних односа између страна
ка и о коме
тада НИЈе целисходно решавати као о претхо
дном .

2172. По ставу судске праксе, о питањима која се тичу постојања, односно

непостојања брака (в. чланове 210. и сл. ПЗ), као и о питањима
која се тичу
оспоравања материнства и очинства (в. чланове 249. и следеће
ПЗ) увек се ре­
шава као о главном питању. 722
2173. Оно што је речено о поступку парничноr суда када решава
претхо­
дно nитање које је грађанскоnравноr карактера или претходно питање
које је
уnравна ствар, важи и у погледу начина решавања претходног питања које
би,
по правилу, требало да се решава у кривичном nостуnку. Дакле,
парнични суд
може да решава о nостојаљу кривичноi gела као о претходном питању
. Изузе­
так постоји једино када је кривични поступак раније обустављен због
смрти
окривљеног. 723
2174. Такође, до nрекида парничног поступка до доношења одлуке
кри­
вичноr суда може да дође и када се током постуnка јави основа
на сумња да се
претходно питање тиче фалсификоване исправе која је поднета у поступ
ку или,
пак, лажног исказа сведока или вештака које су дате на рочиш
ту или поднеском .

1.2. Правноснажно решено претходно питаље

2175. С обзиром на то да одлуке судова, као и управних органа,
производе
дејство материјалне правноснажности, поставља се питање у којој мери је пар­
нични суд везан овим одлукама које се тичу претходног nитања. Правило је
да
одлуке других судова и државних органа у којима је решено о претхо
дном пи­
таљу као о главном везују парнични суд.
2176. Суд је везан правноснажним одлукама грађанског суда који је решио
о претходном питању као о главној ствари. Ако би суд наново решава
о о прет­
ходном питању које је правноснажно већ одлучено, то би представљало битну
повреду одредаба ЗПП и имало би за последицу ништавост судске одлуке (члан
361. ст. 2. т. 10.). Ако би суд погрешно узео да је већ правноснажно решено
о претходном питању, тада би то представљало релативно битну повред
у од­
редаба ЗПП (члан 361. ст. 1.).
2177. Ако би одлука суда о претходном питању била укинута, то представља
разлог за понављање парничног поступка (члан 422. ст. 1. т. 7. ЗПП).

722 В. Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 374; Трива/Дика, стр. 100.

723 Пресуда ОК у Ваљеву, Гж 88/06 од 17.03.2003.
420 Алеr<сандар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

Поставља се питање колико је суд везан одлукама које су у оквиру

2178.
своје надлежности донели управни органи. Наиме, везаност парничног суда
724

у овом погледу или, пак, обавеза да прекине поступак и сачека одлуку органа
управе је противна постулатима из члана 6.(1) ЕКЉП који одређује претпо­
ставке шта се има сматрати под независним и непристрасним суђењем. Тако,
ако би суд уважавао одлуке органа управе или би, пак, прекидао поступак
и чекао решење о претходном питању, тада би таква одлука суда била проти­
вна гаранцијама из члана 6. ( 1) ЕКЉП, јер суд није био независтан у одлучивању.
Стога, мора се сматрати да парнични суд није везан одлукама органа управе
у којима је он решио о претходном питању као о главном. Такође, ако суд
одлучи да прекине поступак (члан 215. т. 2) и сачека одлуку управног органа
о претходном питању, он ни тада њом није везан, већ слободно цени резултате
управног поступка у оквиру властитог доказног поступка (члан 8. ЗПП).

2179. О дејству одлуке кривичног суда у парничном поступку в. овде infra.

III. ОДЛУКА СУДА О ПРЕТХОДНОМ ПИТАЊУ

Одлука суда о претходном питању не улази у изреку судске одлуке,

2180.
већ, напротив, у њено образложење. Стога, она не производи дејство матери­
725

јалне правноснажности, већ има дејства само за конкретну парницу у којој је

то питање решено (члан 12. ст. 2. ЗПП).

О претходном питању може да се одлучи и у облику прејудицијелне

2181.
тужбе за утврђење, као и у обтrку прејудщијелне противтужбе када оно постаје
обухваћено правном снагом пресуде.

724 Fasching, бр . 96.

725 Hohl, Tome Ј, бр . 209; Rechberger/Simott a, бр. 706.
 ГЛАВА 12.
ОКОНЧАЊЕПАРНИЧНОГПОСТУПКА

1. УойшШе

2182. Сврха nарничног nостуnка се исnуњава када је удовољено тужио­

чевом праву на правну заштиту. Његовом захтеву је удовољено када суд о њему
одлучи мериторно или, пак, када суд нађе да не nостоје процесне претпоставке
да мериторно одлучи о спору. Испуњењем овог циља окончава се поступак
пред првостепеним судом, али се још увек не окончава и парница.

2. Окончање йосшуйка upeg йрвосШейеним суgом

2183. Поступак пред првостепеним судом може да се оконча на Шри начи­
на: прво, доношењем пресуде, друго доношењем решеља, те треће, на основу
диспозиције странака.

2184. Када суд сматра да је, на основу доказног поступка, предмет довољно
расправљен, он доноси решеље којим закључује главну расправу (члан 305. ст.
2. ЗПП) и доноси пресуду којом садржински одлучује о тужбеном захтеву. Ваља
напоменути, међутим, да суд не везује решење о окончању главне расправе.
Веће може и приликом доношеља пресуде да нађе да је неопходно да се по­
ступак допуни, те да наново отвори главну расправу (члан 306. ЗПП).
2185. Поступак пред nрвостепеним судом се окончава решењем када суд
утврди да не постоје претnоставке за садржинско одлучиваље о тужбеном за­
хтеву. Овде, у првом реду, спада решеље суда о одбациваљу тужбе (члан 279.
ЗПП) због непостојаља процесних претnоставки, односно постојаља сметњи
за вођеље даљег тока постуnка, те решење суда којим се он оглашава ненадле­
жним због тога што би поступак требало спровести по правилима ванnарни­
чног поступка (члан 19. ст. 1. ЗПП).
2186. У два случаја суд решељем одлучује мериторно о тужбеном захтеву:
врви, када издаје платни налог (члан 453.) и у поступку за сметање државине
(члан 450).
2187. На основу диспозиције странака поступак пред првостепеним судом
се окончава повлачељем тужбе (члан 196. ЗПП), закључењем судског поравна­
ља (Члан 322. ЗПП), те ако странке постигну сnоразум о спору у nоступку ме­
дијације (члан 327. ЗПП).
422 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

2.1. Дејства окончања поступка

пред првостепеним судом

2188. Само неки видови окончања nоступка пред nрвостеnеним судом до­
воде до окончања парнице. Парница се окоичава када странке эакључе судско
nоравнање, када тужилац повуче тужбу или, nак, када суд решењем одбаци
тужбу из неких од разлога предвиђених у члану 279. ЗПП.
2189. Ако је суд пресудом или, изузетно, решењем мериторно решио спор,
парница се не гаси већ се протеже и на поступак по редовним правним леко­
вима. Она престаје да тече тек када наступи правноснажност судске одлуке.

2190. Престанком nарнице, међутим, не престаје и ток парничног посту­

nка. Наиме, ако се одлука суда побија ванредним правним средствима, парни­
чни поступак тече до њиховоr окончања. Он престаје тек када одлука суда
постане неопозива, односно када не може више да се побија нити једним
правним средством.

§ 41. ПРЕСУДА

ЛиШераШура:

Brugger, Das anthropologische Кreuz der Entscheidung, JuS. 1996, s. 674; El-
tzer, Ein Scbluss ohne Urteil, JuS, 2000, s. 699; Rinner, Zum Teilurtel nach § 391/1
ZPO, BitrZPR, 2002, s. 274; Dolinar, Die freie richterliche Schadensschatzung nach
§ 273 ZPO als Instrument prozessokonomischer Streiterledigung, in "FS Fasching",
1988, s. 139.

I. ПОЈАМ

2191. Пресуда је одлука којом суд садржински (мериторно) оgлучује о Шу­

жбеном захШеву, као и о осталим тражењима странака (члан 330. ст. 1. ЗПП).
Пресуда суда је йојеgиначни йравни акШ који садржи обавезу и заповест стран­
кама за њихово 5удуће понашање у конкретном правном односу (res judicata
facit jus inter partes). 726
2192. Осим о главном (тужбеном) захтеву, суд одлучује пресудом и о про­
тивтужби, nрејудицијелној тужби за утврђење, ако и о nриговору компензације.
О трошковима постуnка суд не одлучује пресудом, већ решењем које се може
нападати само жалбом на решење (члан 162. ст. 1. ЗПП). Међутим, уобичајено
је у судској пракси да се и одлука о трошковима поступка донесе у форми и У
оквирима изреке судске пресуде. Основ за овакво схватање може да се нађе
и у решењу закона (члан 344. ст. 4. ЗПП) о доношењу допунске пресуде која
изричито обухвата и трошкове поступка.

726 Habscheid, бр. 455; Rechberger/Simotta, бр. 649; Трива/Дика, стр. 579.
Део друти: Парнични йосШуйак 423

П. ВРСТЕ ПРЕСУДА

Пресуде могу да се класификују на различите начине. Уобичајена је,

2193.
међутим, њих.ова подела према: 727
а) ставу суда према тужбеном захтеву,
б) садржају правне заштите који се пресудом пружа,
в) обиму правне заштите,
r) начину настанка .

2194. Према сШ.аву cyga у оgносу

на Шужбени захШ.ев пресуде могу да буду
оне који се тужбени захтев у целости усваја или оне којима се тужбени захтев
у целости одбија. Такође, трећом, мешовитом врстом, суд делимично усваја
или делимично одбија тужбени захтев.

2195. Да ли је тужбени захтев усвојен ИЈШ одбијен цени се поређењем изреке

пресуде са садржином и обимом тужбеноr захтева. Разликовање је важно, јер
само она странка која није успела у парници може да има правни интерес за
улаrање правних лекова против пресуде (члан 365. ст. 2. ЗПП).

Према врсШи йравне зашШиШе која се пресудом пружа оне могу да

2196.
буду кондемнаторне (осуђујуће), деклараторне (утврђујуће) и конститутивне
(преображајне).

2197. Према обиму йравне зашШ.иШе разЈD1кујемо потпуне и делимичне пре­

суде, као и међупресуду.

2198. Према начину насШанка разликујемо контрадикторне пресуде, с једне

стране, и пресуду на основу пропуштања, пресуду на основу признања
и пре­
суду на основу одрицања, с друге стране.

1. КонgемнаШорне, gеюшраШорне и йреображајне

(ЈСОнсшиШушивне йресуgе)

1.1. Уопште
2199. Ове врсте nресуда доноси суд сходно врсти правне заштите коју ту­
жилац тужбом тражи и коју му суд пресудом пружа. Дакле, врста правне за­
штите која се тужбом тражи и врста правне заштите коју суд пружа морају да
буду корелативни. 728 Суд, не може, на пример, по тужби за осуду на чинидбу
да донесе деклараторну одлуку или обрнуто. Суд, такође, не сме да одбије захтев
који нити једна од странака није истакла у поступку.
2200. Међутим, свака пресуда којом се тужбени зал'Тев одбија као нсоснован
јесте деклараторне природе. 729 У њој суд утврђује да тужиоцу не припада право

727 В. Rechberger/Simotta, бр. 666 и даље; Grunsky, бр. 195 и даље; Трива/Дика, стр. 581 и даље;
Michalski, стр. 184; Schilken, бр. 560; LHke, бр. 318 и даље.
728 Rosebnerg/Gothvald/Sch\vab, стр. 785 са даљим nримерима.
729 Schilken, бр. 567; Liike, бр. 328; Трива/Дика, стр. 585.
424 АЈiександар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраоо

на правну заштиту коју је у тужби тражио, и то без обзира на врсту п равне

заштите која је садржана у тужби.

1.2. Кондемнатор н а пресуда

2201. Кондемнаторном пресудом суд усваја кондемнаторни тужбени захтев
тужиоца и налаже туженом да у корист свог противника изврши каi<ву чини­

дбу или га, пак, обавезује на неко нечињење, пропуштање или трпљење.
2202. Ово је једина врста пресуде, гледано, према врсти правне заштите коју
пружа, која производи дејство извршности, односно која је подобна за прину­
дно извршење према одредбама ЗИП-а (члан 32. ст. 1. ЗИП) . Такође, кондемна­
торне одлуке увек делују само intet· partes.
2203. С обзиром на то да, по правилу, и тужба за осуду може да гласи само
на доспеле чинидбе, то и кондемнаторна пресуда може да се донесе, ако је чи­
нидба доспела до закључења главне расправе (члан 331. ст. 1. ЗПП). На могу­
ћност доношења кондемнаторне одлуке у погледу чинидби које нису доспеле,
примењују се једнако изузеци који важе и за могућност подношења кондемна­
торне тужбе (в. члан 331. ЗПП). Важно је напоменути да суд не може да обвеже
странку на чинидбу чије је извршење објективно немогуће/ Питање, међутим,
30

да ли чинидба може објективно да се изврши, не спречава суд да донесе к он­

демнаторну одлуку. Оно се има решавати у склопу правила извршио г поступка.

Осуда на чинидбу не мора увек да буде безусловна.

2204. 731
Суд може ту­
женог да обавеже на чинидбу, чак и уз обавезу да тужилац истовремено испуни
обавезу туженом (do ut des, exeption ad adimpleti contractus, члан 122. ст. 1. ЗОО)
или, пак, уз обавезу да странка у чију корист је nресуда донета nрво испуни
732
противчинидбу свом nротивнику.
2205. Међутим, у кондемнаторној пресуди извршна постаје једино осуда
на чинидбу. Тужени који има право да до претходног или истовременог испу­
њења да ускрати чинидбу, не може да захтева и принудно извршење против­
чинидбе у извршном поступку. Ако странка у чију корист је кондемнаторна
пресуда донета покрене извршни поступак, тужени ће моћи да се у том посту­
пку позове на постојаље своје противчинидбе и ускрати извршење.
2205. Свака кондемнаторна пресуда мора да садржи и тзв. йарицион.и рок,
рок у коме странка која је обвезана на чинидбу ову дужна да изврши (члан
333. ст. l. ЗПП). По правилу, парициони рок се одређује само када је тужени
обвезан на извршење какве чинидбе (позитивне радње- давање, чињење), али
не и када је обвезан на трпљење или пропуштање. Међутим, према природи

730 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 786 са даљим наводима.

731 Посебну врсту условне nресуде nознаје немачко nраво (Vorbehaltsurteil). В. ближе Liike,
бр. 327; Schilken, бр. 568. Ова Пресуда се доноси nод раскидним условом чије наступање
зависи од основаности nојединих приговора туженог (приговор компензације и сл.).
Коначном пресудом се овај услов уклања.
732 Ближе Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 788 и сл. ; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 493.
Део други: Парнuчни йосШуйак 425

ствари, могуће је да суд и код оваквих осуда одреди nарициони рок, јер је стран ­
ци која је изгубила спор неоnходно неко време да се nриnреми за извршење
обавезе садржане у изреци nресуде (на nример, да уклони извор буке и сл.). 733
2206. Парициони рок је оgложан - iра~анскойравни рок, јер он одлаже на ­
стуnање извршности судске nресуде. 734 Дакле, пре истека овог рока странка која
је усnела у парници не може да захтева принудно извршење. Овај рок нема
никаквог утицаја на саму чинидбу која је била предмет тужбеног захтева.
2207. Парициони рок је законски и износи 15 дана, ако није посебним про­
писима другачије одређено (члан 333. ст. 2. ЗПП). У меничним и чековним
споровима он износи 8 дана. Суд не може да одређује другачији парициони рок
који се односи на извршеље чинидби које се састоје у новчаном давању, али
то може у погледу извршеља свих других чинидби.

2208. У споровима због сметаља поседа, због природе предмета спора, суд
може да одреди и краћи царициони рок, а може и да нареди да се чинидба ис­
пуни одмах (члан 450. ст. 1. ЗПП).

2209. Парициони рок почиље да тече од првог дана када је пресуда до­
стављена странци којој је извршење чинидбе наложено (члан 333. ст. 3. ЗПП).
Он престаје да тече улагаљем редовног правног лека. Ако се странка одрекне.
жалбе или је повуче, то нема утицаја на почетак тока париционог рока. Сма­
траће се да парициони рок није нити прекинут. Стога, извршност кондемна­
торне пресуде, у овим случајевима, наступа истеком 15 дана од дана пријема
отправка nресуде.

1.3. Деклараторна пресуда

2210. Деклараторном пресудом суд усваја деклараторни тужбени захтев
као основан, Било позитивни или негативни. Видели смо да декларатор:ни
тужбени захтев може да буде истакнут у тужби или, пак, у прејудицијелном
захтеву за утврђеље.

2211. Ове пресуде немају својство извршности. Правна заштита је пружена

када суд на тражење тужиоца утврди да правни однос или право постоЈИ, од­
носно не постоји. Извршити се може само одлука суда о трошковима поступка.

1.4. Конститутивна (преображајна) пресуда

2212. Конститутивном пресудом суд усваја преображајни тужбени захтев

као основан. Карактеристично је да, настуnом љихове правноснажности, ове
пресуде директно стварају мељају или окончавају одређени правни однос или
nравно стање. Ни оне не производе дејство извршности, али делују, но нраЈ:SиЈlу,
увек erga omnes.

733 Моrућност одређења nариционог рока у оваквим одлукама nредвиђа изричито члан 32.
ст. 2. ЗИП. Ако није одређен парициони рок, овакве кондемнаторне одлуке nостају
извршне у моменту када nостану nравноснажне.

734 Трива/Дика, стр. 586.

426 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

2213. Свака конститутивна пресуда садржи и имплицитно утврђеље суда

о постојаљу основа за преображај права.

2. Пошйуна и gелимична йресуgа

2.1. Потпуна пресуда
Када суд оцени да је предмет расправљен (члан 305. ЗПП), донеће по
2214.
правилу потпуну пресуду којом одлучује о свим захтевима који су истакнуги
током парнице, како главним, тако и споредним (члан 330. ст. 1. ЗПП). То ће
бити случај када суд стекне увереље да су доказане чиљенице из којих прои­
злази управо она nравна nоследица коју су странке у својим захтевима истакле.

2.2. Делимична пресуда

2.2.1. Појам и смисао

2215. Закон, међуrим, овлашћује суд да не одлучи истовремено у једној

пресуди о свим захтевима истакнутим у nарници, већ само о некима од љих.
Правило је, међутим, да суд одлучује само потпуном пресудом (члан 331. ст. 2.
ЗПП). Али, током парнице може да се испостави само да је један део захтева
истакнутог у парници или, пак, само Један од више истакнутих захтева постао

зрео за одлучивање (члан 334. ст.1. ЗПП). Тада суд може, али и не мора, да
донесе делимичну пресуду (в. члан 334. ст. З. ЗПП).
2216. Смисао доношења делимичне пресуде лежи у остварељу захтева за
доношење одлуке у разумном року, односно у остварењу принципа економи­

чности nоступка (члан 10. ЗПП). Наиме, разумно је да суд без одлаrања одлучи
. . . .
о оном делу или, пак, о оном захтеву КОЈИ Је сазрео за одлучиваље или КОЈИ Је

током парнице постао неспоран. Странка, наиме, може да призна чиљенице

о којима се вШIIе неће изводити доказиваље, може да призна део тужбеноr за­
хтева или, пак, да ra се одрекне (в. члан 334. ст. 1. ЗПП), тако да у том иста­
кнутих захтева више нема потребе да се расправља.

2217. Такође, ваља истаћи да се делимична пресуда у сваком случају про­

цесно осамостаљује у односу на остале захтеве истакнуте у парници. Она је, као
и свака друга, коначна пресуда која има самосталну nравну судбину, и то како
у погледу правних лекова, тако и у погледу на моrућности њеног извршења
(члан 334. ст. 4. ЗПП). Након њене правноснажности, странка која је успела
у спору може да одмах захтева њено принудно извршење.

2.2.2. ПреШйосШавке за gоношење

2218. Делимична пресуда може да се донесе само ако постоји моrућност

да суд тачно и прецизно кванШиШаШивн.о йоgели процесну грађу/ 35 Наиме, до­
ношеље делимичне пресуде је допуштено само онда када не постоји опасност

735 Rechberger/Simotta, бр. 668; Трива/Дика, стр. 588; Schilken, бр. 572; Liike, бр. 326.
Део други: Парнuчни йосШуйак 427

да настане контрадикторност у тенору делимичне и коначне пресуде. 736 Стога,

суд је дужан да тачно подели процене захтеве, тако да се тачно зна о ком за­
хтеву или, пак, њеrовом делу се доноси делимична пресуда. П осебна тешкоћа
nостоји, ако сви захтеви nочивају на истом чињеничном и правном основу,
тако да би у овој ситуацији, ради избеrавања моrућности доношења контради­
кторних одлука, требало прво одлучити само о правном основу тужбеноr за­
хтева (међупресуда). 737

2219. Доношење делимичне пресуде је могуће: 738

а) када је истакнут један тужбени захтев који је квантитативно дељив и само
тај део тужбеног захтева је постао зрео за одлучивање.
Пример: Т тужи К за плаћање купопродајне цене у висини од 10.000 динара. Т не оспо­
рава да су се странке договориле о висини цене, при чему износ од 4.000 ди­
нара треба да плати одмах, а остатак за 2 године.
б) када постоји објективно кумулативно спајање тужбених захтева.
Пример: Т тужи С за накнаду штете у висини од 100.000 динара, при чему захтева
10.000 динара за накнаду стварне штете (поцепано одело), 10.000 динара за
накнаду стварне штете (трошкови лечења), а остатак због изгубљене зараде
и накнаде нематеријалне штете.

2220. Суд већ на право расправи утврди да ставке које се тичу захтева за на­
кнаду стварне штете нису сnорне и може да донесе деЈШмичну пресуду.

в) у случају простог супарничарства.

Пример: У горљем примеру Т захтева накнаду штете од С и С1, при чему је захтев nре­
ма Cl сазрео за одлучивање.

г) у случају тужбе и противтужбе.

2221. Делимична пресуда се може донети, било да је сазрео захтев за одтrу­
чивање по тужби или противтужби. У случају, пак, конексне противтужбе,
доношење делимичне пресуде је допуштено само ако је могуће да се искључи
могућност да неће доћи до противречности изреке из делимичне и коначне
пресуде. 739

д) у случају тужбе и компензационог приговора, када суд нађе да је тужбени

захтев сазрео за одлучивање. 740

2222. У овом случају, међутим, не би било могуће донети деЈШмичну пре­

суду, ако би компензациони приговор потицао из истог чињеничноr или пра­
вног основа. Такође, због процесно-акцесорне природе компензационоr приго­
вора, није моrуће донети делимичну пресуду само у погледу захтева истакнутог
у приговору компензације .

736 Liike, бр. 326.

737 Lti.ke, бр. 326.
738 Упор. Трива/Дика, стр. 589- 590; Rechberger/Simotta, бр. 668; Grunsky, бр. 197.
739 Schilken, бр. 572; Rechberger/Simotta, бр. 668; Lii.ke, бр. 362.
740 Тако и Трива/Дика, стр. 589; Rechberger/Sinюtta, бр. 668.
428 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

ђ) ако су nарнице сnојене ради заједничког расnрављања и одлучивања

у смl'tслу члана 313. ЗПП.
ж) ако тужени призна део тужбеног захтева или се, пак, тужилац одреi<не
дела тужбеног за.'\.-тева, односно повуче тужбу у делу тужбеног захтева.
2223. У оваквим случајевима могуће је донети пресуду на основу nризнања,
односно одрицања, само ако то захтева странка КОЈОЈ то nраво припада.

2.2.3. Посi:Uуйак за gоношење gелимичне йресуgе

2224. По правилу, делимична оцена се доноси по дискреционој оцени суда

који утврђује да ли су се стекли горе наведени услови, али и чињеницу да ли је
део или један од више истакнутих захтева сазрео за одлучивање. Приликом
оцене, суд узима у обзир величину захтева или дела захтева који је сазрео за
одлуку (члан 334. ст. З. ЗПП).

2225. Разлози за дискрециону оцену суда не стоје када је део захтева сазрео
за одлуку на основу диспозиционих парничних радњи странака. Дакле, када
се тужилац одрекне дела тужбеног захтева или, пак, повуче тужбу у једном делу,
односно ако тужени призна део тужбеног захтева, суд би био дужан да донесе
делимичну пресуду. 74 1 Ово је нарочито опортуно у случајевима простог супа-
.
рничарства где овакве процесне диспозициЈе производе деЈства само према
.
. .
станци КОЈа их Је преузела.

2226. Када донесе делимичну пресуду, суд не одлучује и о трошковима спо­

ра (члан 160. ЗПП). Трошкови поступка се обрачунавају и расподељују на стран­
ке према конач:ном исходу парнице.

2.3. Међупресуда
ЛиШераШура:

Познић, Међуnресуда, ПЖ, 11-12/89, с. 1625; Салма, Међуnресуда, ПЖ, 2004/12,

с. 159; Живановић, Међуnресуда, Право НС, 1995/5-6.

2.3.1. Појам и значај

2227. И међупресуда је врста делимичне пресуде, јер се њоме не одлучује

о целокупном тужбеном захтеву. Међутим, за разлику од делимичне пресуде
код које се процесни материјал (тужбени захтев) цепа квантитативно, код ме­
ђупресуде се ради о томе да се тужбени захтев дели квалишаШивно/42 и то на
његов йравни основ и висину.

2228. Наиме, ако тужени оспори тужбени захтев по основу и висини (члан
335. ст. 1. ЗПП), суд може, из разлога целисходности, да донесе међупресуду,
ако су испуњени следећи услови:
а) да је тужбени захтев оспорен и по основу и висини,

741 Трива/Дика, стр. 590; Rechberger/Simotta, бр. 668.

742 Трива/Дика, стр . 595; Rechberger/Simotta, бр. 66911 ; Grunsky) бр . 199; Michalski) стр. 186.
Део други: Парнични йосШуйак 429

б) да је тужбени захтев управљен на давање било нопца било друге врсте

замењивих ствари,

в). да је квалитативна подела на основ и висину тужбеног захтева моrућа

и смислена,

г) да је ствар у погледу основа сазрела за одлучивање.

Пример: У rорњем примеру no тужби Т nротив С за накнаду штете, С оспорава да је
уопште причинио штету Т, те да је за њу одговоран. Не би било у сi<Ладу са
принциnом економичности поступка, да суд изводи доказе о постојању ства ­
рне штете, изгубљене добити и нематеријалне штете, ако не постоји уопште
деликтна одговорност С.

2.3.2. Разiраничење основа и висине

2229. У теорији и пракси се наилази на тешкоће када треба разграничити

правни основ тужбеноr захтева од његове висине. 743 Правило је да суд, при­
ликом одлучивања о основу тужбеноr захтева, мора да утврди постојање свих
оних чињеница које улазе у диспозицију материјалноправне норме на чију при­
мену се тужилац позива, и то тако као да висина захтева није спорна/44 Стога,
суд је дужан да испита да ли су основани и приговори туженог, као што су
приговор застарелости, приговор подељене одговорности тужиоца, приговор
компензације и сл. Такође, суд, у одштетним захтевима, мора да утврди да ли
је штете уопште настала, јер и ова чињеница сnада у дисnозицију материјално­
правне норме која санкционише деликтну одговорност туженог.
2230. Ако се тужени позива да је потраживање тужиоца престало компенза­
цијом или, пак, да је дуг већ намирио, то не би била препрека за доношење
међупресуде. 745

2231. Такође, чак и ако суд утврди да постоји подељена одговорност ште­
тника и оштећеноr, може да донесе међупресуду, при чему ће се о сразмери
подељене одговорности изјаснити у делу поступка по висини тужбеног захтева.

2232. Ако тужилац заснива свој тужбени захтев на више правних основа
(конкуренција правних наслова), довољно је за доношење међупресуде да је он
основан по било ком од њих.

2233. Код евентуалног спајања тужбених захтева, суд не може да одлучује

међупресудом.

2.3.3. Прироgа и gејсШво међуйресуgе

2234. По својој природи, међупресуда је gеклараШорне йpupoge, јер одлучује

о постојању или, nак, неnостојању nрава, односно правног односа. Ако суд,
међутим, нађе да не постоји правни основ тужбеног захтева, тада не одлучује
међупресудом, већ тужбени захтев одбија у целини као неоснован.

743 В. ближе Grunsky, бр. 199; Zeiss, бр. 542 са даљим наводима; Schilken, бр. 563.
744 Grunsky, бр. 199.
745 Rechberger/Simotta, бр. 669/1; Schilken, бр. 563.
 430 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

2235. Такође, по својој природи, међупресуда је самостална пресуда и она

може да се побија свим редовним и ванредним правним лековима/ 46 Због пра­
вне извесности, закон налаже (члан 335. ст. 2. ЗПП) да суд застане са поступком
о износу тужбеног захтева, док међупресуда не постане правноснажна.

2236. Међупресуда, дакле, стиче својство формалне правносна.жности, али,

с обзиром на то да не решава спор у целини, не може да стекне дејство тзв.
материјалне правноснажности. 747 Дакле, у том смислу, премда се њоме одлучује
о постојаљу правног односа, она је потпуно различита од деклараторне пресуде.

2237. Дејство међупресуде се огледа у конкретном спору. Она је обавезујућа

за суд који ју је донео, тако да, након њене правноснажности, у парници не
може BШile да се отвара питање постојања правног основа тужбеног захтева. 748
Такође, сматрамо да њена правноснажност,реrапаlоgiат, производи и преклу­
зивна дејства у погледу моrућности да се у даљем току поступка износе нове
чињенице и докази који би се односили на правни основ тужбеног захтева .
2238. У
погледу дејства материјалне правноснажности међупресуде, треба
правити разлику између ситуације у којој се тужбени захтев одбија и усваја.
У првом случају, међупресуда је сметња да се наново води спор између истих
странака у истој правној ствари, ако након њеног доношења дође до измене
или наступа чињеница (на пример, погоршања здравља оштећеног). 749

2.3.4. ПосШуйак

2239. Међупресуду доноси суд на иницијативу странке. Слично као и код

деЈШМИЧНе пресуде, разлози правне сигурности налажу да је суд дужан да донесе
међупресуду, ако о основаности правног основа тужбеног захтева одлучује на
основу диспозитицних парничних радњи странака (признање чињеница и сл.).
2240. Након правноснажности међупресуде, суд наставља даље да распра­
вља само о висини тужбеног захтева, јер је везан међупресудом.

2.4. Допунска пресуда

2.4.1. Појам и смисао

2241 . Допунскапресуда је, такође, врста делимичне пресуде. Овде, међу­

тим, суд не дели процесни материјал квантитативно или квалитативно, као што
је то случај са делимичном и међупресудом, већ, једноставно, пропушта да
у целости одлучи о тужбеном захтеву или, пак, о свим захтевима који су ста­
вљени у поступку (в. члан 3. ст. 1. ЗП П) .

746 Rechberger/Simotta, бр. 669/1; Трива/Дика, стр. 596; Grunsky, бр. 197.
747 Ово је владајуће схватање у доктрини. В . тако Rechberger /Simotta, бр. 669/l ; Zeiss, бр. 543;
Grunsky, бр. 197; Paulus, бр. 301; ZollerNoll kommer, бр. 8 за § 304; Baumach/L auterbach
1Albers/Hartmann, бр. 2 за § 304; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 311.
748 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 313; Baumach/Lauterbach/Albers/1-Iartmann, бр. 5 за§ 304.
749 Упор. У том смислу и Трива/Дика, стр. 597; Rechberger/Simotta, бр. 669/ 1.
Део други: Парнични йосШуйак 431

2.4.2. ПреШйосШавке и йосШуйак за goнouteњe

2242. Суд може да донесе допунску пресуду само ако је превидом одлучио
ultra petita или, пак, ако је пропустио у потпуности да одлучи о трошковима
постуnка (члан 344. ст. 3. ЗПП). Такође, допунска пресуда не следи ех officio.
Странка је дужна да парничном суду поднесе предлог да изврши допуну пре­
суде (члан 343. ст. 1. ЗПП) .

2243. Суд може, али и не мора, ако нађе да је предлог за допуну пресуде
основан, да закаже главну расправу (члан 344. ст. 1. ЗПП) . То ће Бити случај,
када суд није уопште расправио о захтеву због којег се тражи доношење до­
пунске пресуде или, пак, када га није довољно расправио да Би о њему могао
да донесе одлуку. У сваком случају, суд је дужан да поштује начело контра­
дикторности и омоrући противној стани да се изјасни о предлогу за доношење
допунске пресуде или, пак, да, у том циљу, о нерешеном захтеву отвори ра­

справу (в. члан 5. ст. 1. ЗПП). Такође, расправа је излишна, када се допунска
пресуда захтева само у погледу трошкова поступка.

2244. Суд је дужан да закаже рочиште за главну расправу на коме Би ра­

справило о неодлученом захтеву, ако допунску пресуду не Би могло из Било
којих разлога да донесе исто оно веће које је иницијална пресудило (arg. а con-
trario ad члана 344. ст. 2. ЗПП).
2245. Када суд нађе да је предлог за доношење допунске пресуде небла­
говремен или неоснован одбациће, односно одбиће предлог решењем (члан
344. ст. 3. ЗПП) . Премда то закон изричито не наводи, на ово решење неза­
довољна странка има право на посебну жалбу (arg. ad члана 385. ст. 1. и 345.
ст. 1. ЗПП).

2246. Допунска пресуда је у односу на пресуду коју допуњује самостална,

коначна пресуда. Против ње је могуће да се изјаве сви правни лекови, као
и против сваке друге пресуде . С друге стране, пак, самосталност допунске пре­
суде се огледа и у томе што њено доношење, односно недоношење нема ника­
кав утицај на ток парнице о којој је одлучено пресудом која се допуњује. Наиме,
рокови за правне лекове и ток поступка по правним лековима против ове пре­
суде теку невезано од тога да ли је или не донета допунске пресуда. 750

2247. Ако предлог странке за доношење допунске пресуде не буде усвојен,

парница у том делу престаје да тече, те странка може, у погледу дела за..хтева
или захтева о коме није одлучено допунском пресудом, да покрене нову пар­
ницу. 751 Исто важи када странка пропусти да предлог поднесе предлог о року,
јер се тада сматра да је тужБа у том делу повучена (члан 343. ст. 3. ЗПП).

750 Rechbergeг/Sinюtta, бр. 672. Упор. н Трнва/Дика, стр. 592 са посебним решењн:ма за
хрватско праDо.

751 В. ближе Rosenbet·g/Sch,vaЬ/Goth.vald, стр. 335-336; Трива/Дика, стр. 592.

 432 Александар Јакшић: ГраЬанско йроцесно йраво

2.4.3. Оgнос између йреgлоiа за gоношење gойунске

йресуgе и жалбе

2248. Одлучивање ultra petita представља тзв. релативно битну повреду од­
редаба ЗПП -а (члан 361. ст. 1. у вези са члан ом 2. ст. 2.)
тако да, начелно, страю<а
о чијем захтеву није одлучено може да оптира да ли ће да захтева
доношење
допунске пресуде или, пак, да изјави жалбу против пресуд
е. Такође, незадово ­
љна странка може да захтева и доношење допунске,
али и да уложи жалбу про­
тив пресуде (члан 345. ЗПП).

2249. У оваквој ситуацији суд је дужан да поступи на следећи начин. Прво,

суд неће достављати жалбу другостепеном суду, и то све
док не реши о предлогу
за доношење допунске пресуде. Друго, ако тај nредлог одбије
, а предлагач про­
тив таквог одбијајућег решења изјави жалбу, nрвостепен
и суд ће доставити
другостеnеном и жалбу против пресуде и жалбу против реше
ња којим се. од­
бија доношење допунске пресуде (члан 345. ст. 2. ЗПП).
2250. Када се жалилац на пресуду жалио само због тога што је првостепен
и
суд одлучио ultra petita, таква жалба ће се сматрати
nредлогом да се донесе
доnунска пресуда (члан 345. ст. З. ЗПП).

2251. Смисао ових решења јесте да се о предлогу за доношење допунске

пресуде и о жалби која је изјављена само из тог разлог
а, као и о жалби којим
се одБија nредлоr за доношење допунске nресуДе и
о жал би на пресуду, решава
јединствено, као да се ради о једном правном средству.
Такође, на овај начин
се избегава да судови доносе контрадикторне одлуке.
Најзад, жалба на OJiliYКY
првостеnеног суда изјављена због тога што је суд одлуч
ио ultra petita се, ис­
правно, сматра предлогом за доношење допунске пресуд
е, јер се на овај начин
не прекида литиспенденција.

3. Коншраgикшорна йресуgа и йресуgе gонеше на основу

gисйозишивних pagњu сшранака

3.1. Контрадикторна пресуда

2252. Контрадикторна пресуда је правило, док су остале изузетак.
Ова прва
настаје као резултат учешћа обе странке у поступку и на
основу чињеничних
навода обе странке и контрадикторне расправе о њима.
2253. Под контрадикторном пресудом не сматра се и пресуда која се донос
и
без одржавања расправе.

3.2. Пресуда на основу пропуштања,

на основу признаља и одрицаља

2254. У пресуде које настају на осн.ову gисйозишивних йарничних pagњu стра­

нака сnадају пресуде које се доносе само на основу чињен
ичних навода једне
од странака. Овде сnада, пре свега, пресуда на основу
пропуштања. Такође, на
 Део други: Парнични йосШуйак 433

основу чињеничних навода само једне странке доноси се и пресуда на основу

признања и пресуда на основу одрицања. Код ових последњих, наиме, само
чињенични наводи једне странке улазе у основ пресуде, јер их друга страна при­
хвата као несnорне.

3.2.1. Пресуgа на основу йройушiйања

(конiйумациона йресуgа)
ЛиШераШура:
Boemke, Das einspruchsverwefende Versaumnisurteil, ZZP 106, (1993), s. 371; Foer-
ste, Das Versaumnisurteil im Anwaltsprozess zwischen Standesrecht und Grund-
gesetz, NJW, 1993, s. 1309; Gaumann, Saumnis nach fehlender Zustellung des
Vollstreckungsentscheides- erstes orde zweistes Versaumnisurteil, ]R, 2001, s. 445;
Frauenberger, Die ZVN 2002 - Neuerungen im Zivilprozessrecht, Oe]Z, 2002, s.
873; Graff, Кlagebeantwortunganalogie bei Bezirksgericht, RZ, 1993, s. 234; Hбvel,
Die Saumnis des Einspruchsfuhrers nach verfristetem Einspruch im Versaurnnisver-
fahren, N]W, 1997; s. 2864; Klicka, Was ist ein echtes und wann ein unechtes
Versaumnisurteil zu fallen, ]Вl, 1990, s. 434; Rechberger, Das Unscblussigkeitsurteil
im Versaumsnifall, JBI, 1974, s. 562; SchreiЬer, Das Versaumnisu rteil gegen den
Beklagten, Jura, 2000, s. 276; Steiniger, Кlagebeantwortungsanalogie im Verfahren
vor Bezirksgerichten bei absoluter Anwaltspflicht, RZ, 1993, s. 106.
Јосифов, Пресуда због изостанка у грађанском процесном и породичном пра­
ву, СП, 1995/1; Рачић, Пресуда због пропуштања, ПЖ, 2004/12, с. 171; Рајовић,
Правна nрирода nресуде због изостанка, ПЖ, 1962/2.

3.2.1.1. Општа разматрања

2255. Пресуда на основу пропуштања је нови процесни институт у српском
праву (члан 338. ЗПП). Током парламентарне расправе, њено увођеље у ЗПП
је било најоштрије и, често, оправдано критиковано. 752 Ако су nосланицима
и недостајали правно догматички разлози, нису мањкали у осећају за прави­
чност, јер су готово интуитивно осетюш да се пресуда системски не уклапа у наш
процесноnравни поредак.

2256. Задржаћемо се само на два аспекта ове пресуде: првом, поштовању

права на правично суђеље (члан 6.(1) ЕКЉП), те другом, смислу преклузије
и љеном санкционисаљу у упьредном праву.

2257. Јасно је да нужност одговора на тужбу захтева и одређено правни­

чко знање, поготово у компликованим правним стварима. Ако тужени и ос­
nори тужбени захтев, он то мора да учини позивајући се на чиљенице и нудећи
доказе (члан 284. ст. 2. ЗПП). У супротном, суд ће такав одговор на тужБу да
одбаци, што ствара услов за доношење пресуде због пропуштаља.
Истовремено, закон задржава постулациону способност и за сасвим
2258.
неуке парнично сnособне странке.

752 В. ближе Реnублика Србија, Народна скупштина, стеноrрафске белешке за 4. седнице 11

редовоног заседања, Београд, 2004, стр. 167 и даље.
 434 Александар Јакшић: Грађанске йроц
есно йраво

2259. Члан 6.(1) ЕКЉП не намеће државама чланиц

ама начин на које ће
оне да обезбеде у свом унутра
шњем правном поретку пра
во на правично су­
ђење. Оне су одговорне сам
о за постигнути резултат.
2260. Једно од права инкорпорирани."< у право
на правично суђење се од­
носи на равноправност странака у пост
упку. Оно
, између осталог, подразумева
да је држава дужна да процесним мех
анизмима обезбеди да једна од страна
не буде у суштинској предности
ка
у односу на другу, при чему
се овде мисли на
њихов процесни положај. У ту сврх
у, држава је дужна да странкама које
хтевају право на правну заштиту обез за­
беди, између осталог и механизмо
м тзв.
сиромашког права (члан 164. и сл. ЗПП
).
2261. Дакле, доношење пресуде због пропуш
тања има смисла само у си­
стему са обавезним адвокатским
заступањем и у држави која фин
ансијски
може да помогне заступаље
странака путем адвоката
КОЈе за његово ангажова­
ње немају довољно средстава.

2262. Друго, упоредно право не познаје изолов

ано
пресуду због пропушта­
ња, без пресуде на основу изостанка 753
. Оне обе чине целину и представљ
санкцију за обе странке (а не сам ају
о туженог) за њихово пасивно држ
ање у пар­
ници. Такође, у свим правним сис
темима доношење оваквих контум
ационих
пресуда је усаглашено са горе нав
еденим процесним институтима
(постула­
циона способност и сиромашко
право).
2263.
Слабост нашег решења може се
видети и на следећем примеру.
кон у два случаја поставља фикциј За­
у повлачења тужбе у случајевима
изостанка
странака са рочишта, па било оно
оправдано или неоправдано (пр
ипремио
рочиште - члан 289. ЗПП). У так
вим случајевима, погођена странк
а може да
се жали на решење о окончању пос
тупка, као и да поднесе предлог
за повраћај
у пређашње стање. Ако, пак, са при
премног рочишта изостане само
тужени
t<оји је nоднео одговор на тужбу,
суд више нема могућност да донесе
пресуду
због изостанка. Јасно је, дакле, да у
случају фикције nовлачења тужбе
далеко
више времена иде на одлучивањ
е по правним лековима (жалба
и повраћај
у пређашње стање), него да суд настав
и поступак и на припремном рочишт
донесе пресуду због изостанка . Такође у
, фикција повлачења тужбе не реш
проблем (спор). Она га само одлаже ава
, јер тужилац може наново да поднес
е ту­
жбу са истим захтевом. Све то заједно
не доприноси ефикасности правосуђа
и ефикаснијој заштити субјективних
грађанских nрава.

3.2.1.2. Ratio
2264. У парничном постуnку странке нису дуж
не
да предузимају процесне
радње. Њих погађају само процесни тере
ти, али најтеже преклузија до које до­
лаз и када странка пропустом рока изг
уби право да предузме одређену пар
ничну
753 Так~ за аустријско право В. Rechberger/Simott
a, бр. 676 и даље; за швајцарско право Hab -
schetd, бр. 582 и даље; за немачко право Musielak
за хрватско право Трива/Дика, стр
, бр. 170 и даље; Gruпsky, бр. 155 и даље;
. 604 и даље.
 Део други : Парнични йоаuуйак
435

радњу . Суд је дужан да омогући равноправан третман странака и

моrућност
да предузимаЈу процесне радње, али на то не
може и не мора директно да их
примора. Управо могућност доношења пресуде због пропуштања
чини посре­
дни притисак на туженог да активно учествује у поступку.

2265. Начело ефикасности поступка и доношења одлуке у разумном року

захтевају да се неоправдана преклузија странака санкционише.
Стога, ЗПП
и предвиђа да суд може да донесе пресуду због пропуштања када
је држање
туженог потпуно пасивно. Наиме, када он, након пријема
тужбе, не да свој
одговор у року од 30 дана од дана када ју је примио, суд може
да донесе пресу­
ду због пропуштања (члан 338. ст. 1. ЗПП).
2266. Са ситуацијом у којој тужени није дао никакав одговор на тужбу,
треба изједначити и ситуацију у којој је суд одбацио одговор на
тужбу због
недостатака (члан 285. ЗПП). Наиме, доношење тужбе з5ог пропуштања
значи
оснажење принципа афирмативне лиШисконiйесШ.ације. Изрич
ито и немачко
и аустријско право предвиђају да пасиван став туженог значи
и фикцију да
он признаје чињенице које је тужилац навео у туж5и као истини
те. 754 Сто­
га, фикција признања важи и за случај да тужени само паушално
оспори ту­
жбени захтев.

2267. Фикција признања истинитости чиљеница никако не значи и да је ту­

жени признао тужбени захтев као основан.

3.2.1.3. Претпоставке за доношење

2268. Пресуда з5ог пропуштања се може донети само ако су испуњени про­
цесноnравни, материјалноправни и nосебни услови за доношење
овакве пресуде .

3.2.1.3.1. Процесноnравни услови

2269. За доношење nресуде због пропуштања морају да буду испуњене све

процесне претпоставке које се тичу допуштености тужбе. Ово
закон, додуше,
изричито не предвиђа, али, како је пресуда због nропуштања у форми
и деј­
ствима једнака свакој другој контрадикторној мериторној пресуди,755
то за њено
доношење важе све процесне претпоставке као
и за сваку другу пресуду.

Ако процесне nретпоставке нису испуњење, суд ће донети решењ

2270. е
којим одбацује тужбу. Ово важи и када је тужилац поднео туж5у
месно ненадле­
жном суду, на коју суд, иначе, пази само по nриговору тужено г (члан
20. ст. 1.
ЗПП). Такође, исто важи и за месну надлежност која се засниRа nгороr
ационим
споразумом када тужилац не поднесе доказ о постојању сnораз
ума о надле­
жности (члан 64. ст. 4. ЗПП).

754 В. § 331. ( 1) dZPO; § 269 OeZPO. У том смислу и Rechberger/Simotta, бр. 678; Habsche id,
бр. 583; Трива/Дика, стр. 605.
755 Grunsky, бр. 157; Musielak, бр. 167; Rechberger/Siшotta, бр. 685; Rosenberg/Sch,vaЬ/Gotмal
d,
стр. 609; Baumacl1/Laнterbach/Albers/Hartшanl1, бр. 3 за§ 336.
436 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

2271 . Када је тужба поднета суду који није месно надлежан, тада тужилац
још увек има могућност да издејствује доношење пресуде због
пролуштања,
ако отклони недостатке у вези са чланом 103. и 73. ЗПП~а (в. члан
279. ЗПП) .
Тако, тужилац може накнадно да поднесе доказ
о постоЈању споразума о ме­
сној надлежности или, nai<, да nоднеском захтева да се туж5а
достави надле-
жном суду. 756
2272. Ако су, пак, недостаци неотклоњиви (на пример, недостатак парни
­
чне спо,обности и сл.), тужба се коначно одбацује као недоп
уштена.
3.2.1.3.2. Материјалноправни услови
2273. Материјалноправни услов и се односе на основаносш шужбеноi
захте­
ва. Суд је, наиме, дужан да испита: а) да ли чињенице на
којима суд заснива
тужбени захтев нису противне доказима које је тужилац подне
о уз тужбу или,
пак, оnште познатим чињеницама и б) да ли основаност
туж5еног захтева
произлази из чињеница које су наведене у тужби.
2274. Ова обавеза суда једнако произлази и из проширења граница
распра­
вног начела где је суд дужан да утврди све чињенице од којих
зависи основаност
тужбеног захтева (члан 7. ст. 2. ЗПП).
2275.Ови услови подразумевају да је суд дужан да испита
да ли чињенице
које су наведене у тужби улазе у диспозицију управо оне
материјалноправне
норме из које тужилац изводи тражену правну после
дицу. Ако је то случај, суд
ће донети пресуду због пропуштања . Ако, пак, није, суд
не доноси пресуду због
nропуштања, већ, напротив, пресуду којом се тужбе
ни захтев одбија као нео­
снован.757 Суд пресудом на основу пропуштања не
може да одбије тужбени
захтев у целости као неоснован. Овом пресудом, наиме
, тужбени захтев може
само да се усвоји . У овом случају суд је дужан да закаж
е расправу и пресудом
одбије тужбени захтев као неоснован. 758 Разликоваље је
важно због различитих
разлога за жалбу против једне, односно друге врсте пресу
де.
2276. Такође, суд може и делимично да усвоји тужбени захтев и у делу у ко­
ме усваја тужбени захтев да донесе пресуду због пропуштања
, а да остатак ту­
жбеног захтева одбије као неоснован. 759 Из циља овог инсти
тута, као и из обаве ­
зне садржине одrовора за тужбу (члан 285. ЗПП), произ
лази да је суд дужан да
донесе пресуду због пропуштања и када тужени у одгов
ору на тужбу изнесе
какве nроцесне nриговоре, али не оспори сушти
нски тужбени зах:тев/60 Овакав
закључак nроизлази из фикције да својим пасивним ставо
м у односу на тужбу
тужени nризнаје као истините чињенице које су у њој навед
ене, те из оnштијег
начела ефикасности суђења.

756 Grunsky, бр. 158; Becht, стр, 397; Musielak, бр. 167; Liike, бр. 372.
757 Musielak, бр. 175; Rechberger/Simotta, бр. 685; Schilken, бр. 583; Ltike, бр.
373.
758 ВТС, Пж. 13565/05 од 22.11.2006.
759 Grunsky, бр. 158; Zeiss, бр. 629.
760 Суnротно Трив а/Дика, стр . 606.
Део други: Парнични йосШуйак 437

3.2.1.3.3. Посебни услови (сметње)

2277. За доношење пресуде због попуштања морају, односно не смеју да
се стекну и следећи услови:
а) тужба мора уредно да буде достављана туженом и у њој морају да буду
наведене последице пропуштања достављања одговора на тужбу о року;
б) тужбени захтев не сме да се односи на располагање које је противно
јавном поретку (члан 338. ст. 2. у вези са чланом З. ст. 3. ЗПП). Такође, доно ­
шење пресуде због пропуштања је искључено и у неким посебним парничним
поступцима, као што су то брачни спорови (члан 224. ПЗ), матернитетски
и патернитетски спорови (члан 258. ПЗ).
в) не смеју да постоје општепознате околности из којих произлази да је
тужени био оправдано спречен да поднесе одговор на тужбу.
Овај услов ствара, заправо, претnоставку да је тужени неоnравдано
2278.
nропустио да суду поднесе одговор на тужбу. Наиме, неспорно је да у моменту
када доноси одлуку суд не зна мотиве туженог, осим ако се не ради о догађа­
јима који су општепознати и саоnштени путем медија (природне катастрофе)
или су, пак, локалног карактера (снег и сл.), па су познати неком од чланова
већа. Стога, ову сметњу за доношење пресуде због пропуштања треба тумачити
in extenso/61
Управо она може да, у читавом склопу примене овог института, до­
2279.
веде до тешкоћа и да тежњу да се nарница убрза nретвори у супротно. Ово се
најбоље види на једном примеру из немачке судске праксе. Тако, након при­
762

јема тужбе, тужени је поднео захтев за бесnлатну судску nомоћ који је био од­
бијен неnосредно пре истека рока за одговор на тужбу. Суд је донео пресуду
због пропуштања, али је, доцније, усвојио и предлог туженог за nовраћај у пре­
ђаinње стање, јер тужени није имао довољно времена да ангажује адвоката.

3.2.1.4. Поступак за доношење

2280. Суд је дужан да ех officio донесе пресуду због пропуштања када се сте­
кну горе наведени услови. Ову пресуду доноси било судија појединац, било пре­
дседник већа, јер се она доноси без одржавања рочишта (в. члан 76. ст. 1. ЗПП).
Међутим, суд може и да одложи доношење пресуде, ако не постоје
2281.
докази да је туженом тужба уредно уручена, али се зна да му је отпослата. Такво
одлагање може да траје до 30 дана (члан 338. ст. 4. ЗПП). Ако суд утврди да је
тужба достављена уредно, донеће пресуду због проnуштања.
Из овога произлази да пропуст туженог да се изјасни на тужбу не
2282.
ствара само фикцију да он признаје чињеничне наводе тужиоца из тужбе као
и<.:тините, већ и .цё:t nовлачи за собом прсклузију. Тужени, наиме, не би могао
у року за који је суд одложио доношење пресуде због пропуштања да оспо­
ри тужбени захтев одговором на тужбу (в. и члан 285. ЗПП).

761 У том смислу и Трива/Дика, стр. 606.

762 В. ближе Thomas/Putzo, бр. 3 за§ 337; Rosenberg!SchwaЬ/Gothvald, стр. 610.
 438 Александар Јакшић: Грађnнско йроцесно йраоо

2283. до одлагаља може да дође и када суд сматра да је неопходн

о да утврди
да ли је тужбени захтев противан јавном поретку (члан 338.
ст. 4. ЗПП).
2284. у вези са доношењем пресуде због пропуштања закон садр
жи и једно
неодрживо решење. Наиме, предвиђа се решење за случај да
тужба није кон­
клудент~а (члан 338. ст. 3. ЗПП). Тада суд заказује припремио рочиште на I<оме
тужилац може да преиначи тужбу. Ако до преиначења не
дође, донеће се пре-
s::: •
суда којом се тужбени захтев одvиЈа. 763
2285. Овакво решење је противно општим принципи
ма парничног посту­
пка, и то начелу контрадикторности (члан 5. ст. l. ЗПП)
, начелу равнопра­
вности странака (члан 6.(1) ЕКЉП), принципима који
важе за преиначење
тужбе (члан 193. ст. 2. ЗПП), те општим принципи
ма који служе као основа
за доношење пресуде на основу пропуштања, одно
сно изостанка. Наиме, фи­
кција признаља истинитости чињеница
важи само у погледу оних чињеница
које су наведене у тужби, не и погледу процесни
х недостатака или, пак, у по­
гледу конклудентности тужбе. Тако, ако суд утвр
ди да тужилац не износи исти­
ну, дужан је да одбије да донесе пресуду због пропушта
ња. 764 Такође, познато
је да преиначење тужбе, након што се она доста
ви туженом, захтева и његово
пристанак (члан 193. ст. 2. ЗПП).
2286. Стога, примену норме члана 338. ст. 3. ЗПП би требало
у пракси за­
немарити.

2287. Читава идеја са преиначењем тужбе на припремном рочишту почи­

ва на погрешној интерпретацији аустријског и нема
чког права које, као што
смо навели, и даље разликује пресуду због проп
уштања и пресуду због изо­
станка/65 У тим правним поретцима, смисао зака
зивања припремног рочишта
јесте да тужени уреди тужбу у погледу подат
ака који се тичу њене конклу­
дентности. У сваком случају, тужиоцу се тада даје
прилика да постави предлог
за доношење пресуде због изостанка, ако туже
ни изостане и са припремног
рочишта за главну расправу. 766 Тада се, наиме, сматр
а да тужени не располаже
ничим чиме би могао да се супростави тужбеном
захтеву.

3.2.1.5. Облик и дејство

Пресуда због пропуштања и~а облика као и свака
2288. друга контради­
кт?рна пресуда. Суд, међутим, у образложењ у пресу
де наводи само разлоге
коЈима се руководио за доношење ове врсте
пресуде (члан 342. ст. 5. ЗПП) .
2289. П~есуда због пропуштања има дејство извршности и производ
и и деј­
ство матерИЈалне правноснажности. 767

763 За nарламентарну критику в. стеноrрафске белешке, стр.

171.
764 В. ближе Schilken, бр. 538; Rechberger/Simotta, бр. 681.
765 В. ближе Rechberger/Simotta, бр. 681; Musie lak, бр. 177;
Baum bach/L auterb ach/A lbers
/Hartm ann, бр. 24 за§ 331; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, 107, IV
2.
766 Stein/Jonas/Leipold, бр . 1 за § 276.
767 Musielak, бр. 180 са даљим наводима; Grunsky, бр. 158.
Део други: Парнични йосШуйак 439

3.2.1.6. Правни лекови

2290. Тужени против кога је донета пресуда због изостанка може да захтева
враћање у йређашње сШање (члан 111. и сл. ЗПП), те да против пресуде изјави
жалбу. Ова пресуда, међутим, не може да се побија жалбом због погрешно
и непотпуно утврђеног чињеничног стања (члан 360. ст. 2. ЗПП)/ 66 у жалби,
међутим, може да се позива да је до пропуштања дошло због претње, принуде
или заблуде, те нарочито услед процесне преваре противне странке.
2291. Против ове пресуде могу да се изјаве и сви ванредни правни лекови.
Међутим, захтев за понављање поступка не би могао да се заснива на новим
чињеницама и доказима (члан 422. ст. 1. т. 9. ЗПП), због створене фикције
о истинитости чињеничних навода тужиоца.

3.2.2. Пресуgа на основу йризнања и йресуgа

на основу оgрицања

ЛиШераШура:

Meiski, Das sofortige Anerkenntnis im schriftlichen Verfahren, NJW, 1993, s. 1904;

Schilken, Zum Handlungsspielraum der Parteien beim prozessualen Anerkenntnis,
ZZP 90, (1977), s. 157.
Милутиновић, Правна природа признања туж5еноr захтева, ПЖ, 1977/3.

3.2.2.1. Уопште
2292. Диспозициона максима у парничном поступку подразумева и право
странака да предузимају оне парничне радње којима располажу захтевима ис­
такнутим у постуnку. Граница ових располагања јесте, по правилу, јавни поре­
дак (в. члан 336. ст. 2. и члан 337. ст. 3. у вези са чланом 3. ст. 3. ЗПП). Такође,
процесна диспозиција странака је искључена и у поступцима који не почивају
на расправном начелу, тј. у брачним и матернитетским, односно патернитет­
ским споровима (в. члан 224. и 258. ПЗ).

2293. Стога, закон допушта туженом да призна тужбени захтев, а tужиоцу

да се овога одрекне (члан 336. и 337. ЗПП). Последица признања, односно одри­
цања од тужбеног захтева јесте доношење пресуде на основу признања, одно­
сно одрицања. За разлику од признања чињеница у поступку, признање и од­
рицање од тужбеног захтева се односе на сам тужбени захтев.
769

3.2.2.2. Појам и правна природа

2294. Код признања тужбеног захтева тужени изјављује да је захтев тужно­
ца истакнут у туж8и на закону основан. 770 С друге стране, пак, одрицањем од

768 Трива/Дика, стр. 608 сматрају да се ова пресуда може побијати и зБог мана воље, ако што
је то случај и са nресудом на основу признања или одрицања.
769 Musielak, Бр. 239; Rechberger/Simotta, бр. 474; Ltike, бр. 233; Zeiss, бр. 416; Habscheid, бр. 426;
Zoller/Vollkommer, бр. 4 за§ 307.
770 Liike, Бр. 233; Трива/дика, стр. 597; Musielak, бр. 239; Habscheid, бр. 426.
 440 Александар }nЈ<шић: Грађанско йроцесно
йраво

тужбеног за...хтева тужилац изјављује да његов

захтев истакнут у тужби није по
закону основан. 771

2295 . Раније је правна nрирода признања и одр

ицања од тужбеног захтева
била спорна. 772 Данас влада сагласност да се
ради о јеgносШраној йроцесној pa-
gњu. m Једино ако nризнање, односно одр
ицање од тужбен.ог захтева због не­
ких недостатака нема дејство про
цесне радње, оно супсидиЈарно
може да про­
изводи материјалноправно дејство,
и то ако су испуњени услови за пун
о важност
каквог правног посла у складу са •
материЈалноnравним нормама. 7~
2296. Једностраност ових процесних радњи зна
чи да су оне изјављују су­
ду,775 те да супротна странка није адресат
ових процесних радњи, те да за
њих
и не мора да зна. Тако, закон предвиђа да за
одрицање од тужбеног захтева није
потребан пристанак туженог (члан 337. ст.
2. ЗПП).
3.2.2.3. Изјава и опозив
2297. За пуноважност изјаве о признаљу и одр
ицаљу од тужбеног захтева
потребно је да се стекну следећи усло
ви:
а) да тужени изјави да признаје, одн
осно да тужилац изјави да се одриqе
од тужбеног захтева (члан 336. ст. 1., чла
н 337. ст. 1. ЗПП);
б) да су испуњене све процесне
претпоставке за предузимаље
таквих ди­
спозиционих парничних
радњи;
в) да је изјава о признаљу или одрица
њу од туж5еног захтева допуштена.
2298. Тужени је дужан да изјаву о признају туж
беног захтева, односно ту­
жилац изјаву о одрицаљу од тужбен
ог захтева изричиШо 776 и јасно. 777 Ове
из­
јаве не смеју да буду везане ни за
какав рок или услов, јер су у про
тивном не­
пуноважне. Замисливо је да изјаве о
диспонираљу тужбеним захтевом буду
дате
и конклудентно, 778 али је то мало веро
ватно, јер је на суду дужност да свој
им
питаљима странкама утврди извеснос
т процесног положаја странака (чла
н 299.
ЗПП). Тако, на пример, ако је тужила
ц истим поднеском повукао тужбу и
од­
рекао се тужбеноr захтева, треба смат
рати да се он тиме, заправо, само одр
иqе
тужбеног захтева.779

Тужени и тужилац могу да дају изјаве

2299. о признаљу, односно о одри­
цаљу од тужбеноr захтева све до зак
ључења главне расправе (члан 336. ст.
1;
771 Rech berge r/Sim otta, бр. 474; Li.ike, бр. 233.
772 Постој~а су схвата~а да се ради о материја
лноnравним изјавама воље , те о двострук
(материЈалноnравноЈ и nроцесноnравној nрир ој
оди) ових изјава. О томе ближе Rose nber
/Schw aЬ/Gottwald, 133 IV 7, V 2; Jauer nig, 47 VI. g
773 Rech berge r/Sim otta, бр. 475; Ltike, бр. 235; Трив
а/Дик~, стр. 598; Musi clak, 5р. 240.
774 Rech berge r/Sim otta, бр . 475.
775 Musielak, бр. 240; Grun sky, бр. 138; Zeiss, бр. 417;
Rech berge r/Sim otta, бр. 478/1 .
776 Тако Трива/Дика, стр. 598.
777 Решење ОкС у Чачку, Гж. 122/0 5 од 21.05
.2005, ИСП 2/200 6, стр. 57.
778 Тако Zeiss, бр. 417; Musi elak, бр. 242; Thom
as/Pu tzo, бр. з за§ 307.
779 ВСС , Рев . 3620 /04 од 2.11.2005.
Део друти: Парнични йосШуйак 441

члан 337. ст. 1. ЗПП). Ове радње, међутим, нису неопозиве. И тужени и тужилац
могу да ойозову своје изјаве о признању, односно о одрицању све док суд не
донесе пресуду.

2300. Ако је изјава дата на расправи, странка ће тешко моћи да је опозо­

ве, јер је суд, дужан, да одмах након што је примио изјаву, закључи расправу
и донесе пресуду на основу признаља, односно одрицаља . Ако је, пак, изјава

о парнична радња предузета поднеском, тада би опозив био могућ, ако по­
днесак стигне у суд пре него што овај изрекне пресуду.

2301 . Признаље или одрицаље од тужбеног захтева може да буде потпуно

или, пак, делимично.

3.2.2.4. Дејство признаља и одрицања

од тужбеног захтева

2302. Суд је везан признаљем или одрицаљем од тужбеног захтева, без

обзира на околности што би он на основу изнетих чињеница био другог уве­
рења о основаности тужбеног захтева. 780 Стога, он је дужан и у обавези да, по
службеној дужности, донесе пресуду на основу признања, односно пресуду на
основу одрицања.

2303. Након изјаве о признању, односно одрицању, суд је, такођер, дужан
да обустави свако даље расправљање о спорној ствари (члан 336. ст. l; члан 337.
ст. 1. ЗПП), јер странке овим парничним радљама диспонирају самим тужбе­
ним захтевом. Суд ће моћи да одбије доношеље ових пресуда једино у случају,
ако утврди да се признаље, односно одрицаље тичу предмета спора КОЈИМа

странке не могу слободно располагати (члан 336. ст. 2.; члан 337. ст. 2.).
2304. Пресуда на основу признања и одрицања производи дејство, као
и свака друга мериторна судска пресуда. Због тога, за љено доношеље морају
да се испуне и сви други процесни услови који се тичу доношења пресуде. 781
У начелу, суд не би морао да утврђује постојаље туживости субјективног пра­
ва (на пример признање тужбеног захтева из опкладе) нити, пак, постојаље
правног интереса за тужбу код поднете тужбе за утврђење. 782

2305. Ако би суд, противно закону, одбио да донесе пресуду на основу при­
знаља или одрицања, странке би имале право на посебну жалбу. У случају да
другостепени суд буде једнаког мишљеља да се нису стекли услови за доноше­
ње ових пресуда, наставља се редовни парнични поступак. Изузетно, суд може
и да одложи доношење ових пресуда, ако сматра да је неопходно да се обавести
о томе да ли је предузимање ових диспозиционих парничних радљи странака
супротно јавном поретку (члан -336. ст. 3; члан 337. ст. 4. ЗПП).

780 Zeiss, бр. 318; Lti.ke, бр. 234; Трива/Ди.ка, стр. 599.
781 Rechberger/Simotta, бр. 476; Musielak, бр. 242; Lti.ke, 234.
782 Musielak, бр. 243; Zeiss, бр. 418.
 ЛЈtекс~идар Јакшиh: Гра~анско йроцс.юю йрщ
442 10

3.2.2.5. Правни лекови nротив nресуде на основу nриэ

нnња
и nресуде на основу одрицањn
2306. Пресуда на основу nризнања и nресуда на основу одрицања
јесу ко­
начне. мерt-rгорне nресуде. Међуrим, к~а и..х обраэЈiа~е
, суд не износи утврl)ено
чињенично стање, веt1 само разлоге КОЈИ оnрав
даваЈу доношење оваквих пре-
суда (члан 342. ст. 5. ЗПП).
2307. Стога, ове пресуде не могу да се побијају због непотпуног
или погре­
шно утврђеног чињеничног стања. Такође, с обзиром
на то да тужени неnо~
средно nризнаје примену nравне nоследице коју у тужб
и тужилац захтева као
основану и закониту, односно да тужилац код одри
цања од тужбеног захтева
признаје да му тражена правна последица
не припада, пресуда на основу при­
знања и пресуда на основу одрицања не могу да се
побијају жалбом нити због
поrрешне примене материјалног права .
2308. Обе врсте nресуда могу да се жалбом побијају само због
постојања
битних повреда одредаба ЗПП-а, али и због тога
што су изјаве о признању,
односно о одрицаљу од тужбеног захтева дате
у заблуди, услед претње или
преваре (члан 360. ст. 2. ЗПП). 783

Ревизија против ових пресуда, такођер, може да

2309. се изјави само због
постојаља битних повреда одредаба ЗПП-а. Пред
лог за понављаље поступка
може да се поднесе из свих разлога наведени
х у члану 422 ЗПП, осим оних
које се односе на постојање нових чиљеница
и доказа (т. 9).

III. ДОНОШЕЊЕ,
САДРЖИНА
И НЕДОСТАЦИ ПРЕСУДЕ

Литература:
Further, Das Urteil im Zivilprozess, 5. Auflage, 1987; Gottwald, Richt
erliche Ent-
scheidung und rationale Argumentation, ZZP 98, 1985, s. 113; Musie
lak, Die Bin-
dung des Gerichts an die Antrage der Parteien im Zivilprozess, in "FS
fiir Schw ab",
1990, s. 349; idem, Die Aufrechung des Beklagten im Zivilprozess, Ј
uS, 1994, s. 817;
Schneider, Tatbestand und Entscheidungsurteile im Zivilprozess, JuS,
1978, s. 334.
Јаневски, Доношење и израда пресуде по ЗПП у судској пракс
и, ПЖ, 1966/ 12;
идем, Доношење, објављивање и писмена израда пресуде
по ЗПП и судској
nракси, ПЖ, 1996/12, с. 557; Познић, Гласаље о одлуци у парн
ичном поступку,
Анали, 1993/ 1-2.

1. Доно шење и објављивање upecyge

2310. Доношење пресуде је поступак формирања воље судије
појединца
или .веhа У погледу основаности тужбеног захтева. Стога је доно
шење пресуде
783 За немачку nравну доктрину је ово nитање сnорно. Владајуће је схвата
основу nризнаља и одрицања не може да се побија због
ње да Пресу
да на
мана воље, јер се ради о чисто
nроцесним _парничним радњама. В. уместо свих ближе
Rosenberg/SchwaЬ/ Gottw ald, 133,
IV 6; ]auerшg, 47 VI. Суnротног је схватања, на nример, Ltike, бр.
235.
Део л.руrи: Пщнн1щш tioct/Jyйr~к
443

чисто унутрашњи, психичкн rюстуrнш судије Ј<Ојим се формира Њl'ГОR став

о основаности тужбсноr захтева. Он је несаэнатљио эа треhа лица. Исто ва :жн
и када суд доноси нресуду у зборном саставу путем веhања и. гласшы1. И по ­
ступаi< већања и гтшсања је чисто интерни поступак уређен Пр<шюнЈиком о по ­
стуnаљу суда.

2311. Пресуда постаје достуnна знаљу странака и трећим лицима тек од мо­
мента када је објављена. Зато је и оажно разликовати фазу доношења и објав ­
љиnања nресуде, јер је она обаnезујућа за суд тек од момента када је објављена
или, пак, од момента када је отправљена странкама (члан 348. ст. 1. ЗПП).
23 Ј 2. Све дотле, заправо, nостоји само нацрт пресуде и суд може да измени
њен садржај или, пак, да закључи да ствар није још довољно расправљена, те
да наново отвори главну расправу (члан 306. ЗПП). 781
2313. Пресуда се доноси и објављује у име народа (члан 339. ст. 1. ЗПП).
2314. За доношење пресуде важи стриктно принцип непосредности. Наи­
ме, пресуду могу да донесу председник већа и чланови оног већа пред којим је
закључена главна расправа (члан 339. ст. 2. ЗПП). Важно је истаћи да је моме­
нат закључења главне расправе одлучујући и за временско важење правносна­
жности пресуде (члан 347. ст. 3. ЗПП).
2315. Пресуда се доноси непосредно после закључења главне расправе (члан
339. ст. 2. ЗПП), али у сложенијим правним стварима њено доношење може
да се одложи за рок од 8 дана (члан 339. ст. 3. ЗПП). Међутим, прекорачење
овог рока не повлачи за собом никакве правне последице које би имале утицаја
на постуnак.

2316. Пресуде на основу пропуштања, признања, одрицања, као и пресуду

без одржавања расправе доноси судија појединац у току припреме главне ра­
справе (члан 276. ЗПП) или, пак, на припремном рочишту за главну расправу.
2317. Објављиваље пресуде је акт којим пресуда напушта интерну сферу
суда и постаје сазнатљива и достуnна странкама и трећим лицима. 785 Пресуда
се објављује одмах након закључења главне расправе када председник већа чита
њену изреку и укратко је образлаже (члан 339. ст. 3. и члан 340. ст. 1. ЗПП). При­
ликом објављивања пресуде јавност не може да се искључи у делу када се чита
изрека пресуде (члан 340. ст. 3. ЗПП). Када суд одложи доношење пресуде, тада
је не објављује) већ странкама и друrим учесницима доставља писмени отправак
пресуде (члан 339. ст. 2. ЗПП). 786

784 Zбller/Vollkommer, бр. 2 за§ 310; Stein/Jonas/Leipold, бр. 3 за§ 310.

785 Rechberger/Simotta, бр. 659.
786 Трива/Дика, стр. 619 погрешно сматрају да члан 6( 1) ЕКЉП- на чело јавности у суђењу ­
налаже да свака првостепена пресуда буде објављена. Напротив , да би се удовољило
захтевима из члана 6( 1) Конвенције довољно је да пресуда на било који начин буде до­
стуnна јавности. В. ECHR, Pretto, Series А, no. 71, пресуда од 8.12.1983, бр. 27. В. и Gra-
benwarter, стр. 325.
 444 Александар Јакшић: Граlјанско йроцесно йрсизо

2318. Од момента објављиваља пресуде, односно од момента када

је пре­
суда и заиста отправљена из суда она постаје йерфекша
н йравн.и акш који суд
више не може да измени и који је за њега везан. (члан 348.
ст. 1. ЗПП)/87 Према
странкама пресуда почиње да производи дејство од моме
нта када им је доста­
вљена (члан 348. ст. 2). У стварности, суд доставља странкама
отправаi< сваке
пресуде, била она објављена или не. Ово произлази и
из одредбе закона I<oja
предвиђа да пресуда почиње да производи дејство прем
а странкама од момента
када им је достављена .

2319. Моменат достављања пресуде је изузетно важан за рачунање рокова

за предузимаље неких процесних радњ 788
О д момен та до ста в љања пресу
и. де
почиљу према странкама да теку рокови за улаг
аље правних лекова. Такође,
од тог момента тече и парициони рок за извршеље
по осуди на чинидбу који,
додуше, престаје да тече, ако нека од странака улож
и жалбу на пресуду. Најзад,
странка која је успела у поступку може од тог моме
нта да захтева и одређење
претходних мера (члан 282. ст. 1. ЗИП) .

2. Саgржина йресуgе
2320. Суд је дужан да писмено изради сваку пресуду у року од 8 дана
од дана
љеног доношеља, док у сложенијим правним ства
рима тај рок износи 15 дана
(члан 341. ст. 1. ЗПП). Као и у погледу доношеља
пресуде, и овај рок је само
инструктиван, тако да његово прекорачење не
повлачи за собом никакве по­
следице по поступак.

2321. Изворни:к пресуде је дужан да потпише председник већа, док

се стран­
кама доставља писмени отправак пресуде
са поуком о праву на изјављиваље
правног лека (члан 341. ст. 3. ЗПП).
2322.Писмени отправак пресуде има строго законом
прописани облик
и садржину. Она се састоји од увода (рубрума),
изреке и образложеља (члан
342. ст. 1. ЗПП). Такођер, садржина сваког од ова три дела
пресуде је уређена
законом (в. члан 342. ЗПП).

2323. Увод пресуде садржи: наэначеље да се пресуда изриче у име народа,

назив суда, име и презиме председника и
чланова већа, име и презиме, пре­
бивалиште или боравиште или седиште странака и љихо
вих заступника и пу­
номоћника, вредност предмета спора, кратко ·означење
предмета спора, дан
закључеља главне расправе, назначење стран
ака и љихових законских засту­
пника и пуномоћника који су тој расправи присуствов
али, као и дан када је
пресуда донесена.

2324. Најважнији део пресуде је њена изрека. Она садржи одлуку

суда о ту­
жбеном захтеву, односно да ли се он усваја или одбија као неос
нован, одлуку
787 Ynop. Познић/Ракић-Водинелић, бр. 516; Трива/Дика, стр. 619-6
20.
788 В. и Трива /Дика, стр. 620; Rechb erger/Simotta, бр. 662; Ltike,
бр. 334.
Део други: Парнични йосШуйак
445

суда о осталим захтевима који се тичу главне ствари, те одлуку суда о споре­
дним тражењима (члан 342. ст. 3. ЗПП).
2325. Тако у изреку пресуде се уноси:
а) одлука о усвајању или од5ијању туж5еног захтева,
5) одлука о приговору комnензације, ако суд нађе да је туж5ени захтев
у погледу главног потраживања макар и делимично основан,

в) одлука о nрејудицијелним захтевима за утврђење.

2326. Такође, у изреку пресуде се уносе и следећа решења:
а) одлука о трошковима поступка,
5) одлука о одбијању процесноправних приговора, када је суд нашао да они
нису основани. 789

2327. Образложење пресуде мора да садржи следеће:

а) захтеве странака које су изнеле током поступка,
б) чињеничне наводе странака на којима су оне и засновале своје захтеве,
в) доказе чије су извођење странке предложиле,
г) одлуку суда о процесноправним приговорима, као и разлоге због којих
су они одбијени, када је суд решио да о њима одлучује заједно са главном ства­
ри (члан 302. ЗПП),
д) одлуке суда о прејудицијелним питањима, као и разлоге којим се руко­
водио поводом одлучивања.

2328. Значајан део образложења пресуде отпада на утврђење чињеничног

стања. Грешке суда у овом делу образложења су најчешћи разлог за изјављи­
вање жалбе против пресуде (члан 360. ЗПП).
2329. Утврђење чињеничноr стања значи изношење разлога због којих се
суд уверио у истинитост тврдње да нека чињеница, односно животни догађај
постоји, односно не постоји. Најпре суд утврђује које су чињенице и због чега
неспорне међу странкама. Затим, констатује које су чшьенице спорне и које до­
казе од предложених је извео ради утврђења истинитости спорних чињеница.
Најзад, суд наводи како је ценио резултат доказног поступка. Такођер, у обра­
зложење се наводе и разлози због којих је суд одбио поједине доказне пре­
длоге странака.

2330. Последњи део образложења се односи на примену материјалноправне

норме на чињенично стање, односно на његову правну оцену. Овде суд, за­
право, врши сумпсумирање ( cygcкu силоiизам) чињеничног стања (доња пре­
миса) под конкретну апстрактну материјалноправну норму (виша премиса)
и изводи закључак о постојању или непостојању одређене правне nоследице.

2331. Суд би требало и да се изјасни о правним схватањима странака о

предмету спора (в. члан 298. ст. 4. ЗПП), али он није дужан то да чини, јер га
обавезује принцип jura novit curia. Излагање суда о правним ставовима странака

789 За критику В. Трива/Дика, стр. 622.

446 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

је смислено) јер се на тај начин олакшава рад виши

х судова по редовним и ван­
редним правним лековима.

2332. Најзад) као што је то већ речено) свака пресуда садр

жи обавезно
и датум доношења) потпис председника већа) као и
ПОУЈ<У о правном леi<у
(члан 341 . ЗПП).
2333. у скраћеном облику образлажу се пресуде због пропушта
ња) пресуде
на основу одрицања и признаља (члан 342. ст. 5. ЗПП).

3. Неgосшаци и исйравка йресуgе

2334. Као и сваки појединачни правни акт, и пресу
да може да има недо­
статке. Недостаци пресуде могу да буду различит
и и различито да се класи­
фикују.790 Ваља, међутим. разликовати оне недостатке
који могу да се уклоне
без улагања правних лекова, те недостатке који се откла
љају п~авни~ лековима)
али који не утичу на право ваљаност
пресуде, те недостатке КОЈИ ИМаЈу за
после­
дицу ништавост пресуде.

2335. Минорни недостаци у судској nресуди се уклаљају без

улагања nра­
вних лекова. и то исйрављањем йресуgе. Ради се о
грешкама у именима, броје­
вима, као и другим очигледним
омашкама у nисању и рачунаљу
, ако и гре ­
шкама у отправку nресуде у односу на изворник (члан
349. ст. 1. ЗПП). Овде
се не ради о rрешхама које су настале током доно
шења пресуде, већ, напротив,
о грешкама које су настале током йисмене uзpage
йресуgе. 791
2336. Исправљање пресуде је важно, јер странке, по правилу,
у поступку по
жалби не могу да износе нове чињенице (члан 359.
ст. 1. ЗПП ), а у поступку
по ревизији уопште не могу да се позивају на
погрешно или непотпуно утвр­
ђено чињенично стање (члан 398. ст. 2. ЗПП).

233 7. Председник већа или судија појединац могу да изврше

исправку пре­
суде у свако доба, и то било по службеној дужн
ости, било на предлог странке
(члан 349 . .ст. 1. ЗПП). По правилу) суд о исправља
њу пресуде није дужан да
саслуша странке (члан 349. ст. 4. ЗПП).

2338. Исправљање пресуде се врши у форми решења које

се уноси у из­
ворник пресуде и које се доставља странкама
(члан 349. ст. 2. ЗПП). Против
овог решања може да се изјави посебна жалба
.
2339. Спорно је да ли рок за улагање правних лекова почиње
да тече од мо­
мента достављања писменог отправка пресу
де или, пак, од момента достав­
љаља решења о исправљању пресуде. Зако
н (члан 349. ст. 3. ЗПП) садржи ре ­
шење само за случај када се исправка врши са циље
м да се усклади препис са

790 Не постоје, заправо, сигурни критеријуми за класификацију

недостатака пресуде. В. ближе
Ros~nberg/Gotwald/Schwab, стр. 338 и даље; Zoller /VoUk omme
r, бр. 13 испред § 300; Hab-
scheJd, бр. 457 и даље; Ltike, бр. 340 и даље; Zeiss, бр. 552 и даље;
Micha lski, стр. 190.
791 Трива/Дика , стр. 623.
Део други: Парнични йосtИуйак
447

изворником пресуде, и то у погледу одлуке која је садржана у изреци пресуде.

Тада се странкама доставља измењени препис nресуде са назначењем да он
. .
замењу)у ранИЈИ npenиc пресуде, тако да рок за улаrање nравних лекова почи -
ње да тече тек од момента достављања новог преписа nресуде.

2340. Требало би усвојити решење да рок за улаrање nравног лека п очи­

ње да тече тек од достављања решења о исnрављању nресуде /92 и то за сваки

случај њене исправке, јер се не може поставити сиrуран критеријум за разrра­

ничење ситуација у којима странка није имала никакву сумњу у стварни садр­
жај nресуде. 793

2341. У погледу осталих недостатака, усталило се разликовање између не­

йосШојећих йресуgа и пресуда без дејства (нишШаве йресуgе). Међутим, ваља на­
гласити да је судска пресуда, као појединачни nравни акт државе, по правилу
право ваљана и да производи законом предвиђена дејства, чак и када има недо­
статака.794 Такође, она може да се nобија само законом nредвиђеним правним
средствима и у законом уређеном инстанционом nоступку.

2342. Изузетак од овог правила је тзв. нейосШојећа йресуgа. Непостојећа је

она пресуда која по својим спољним обележјима не испуњава услове да би
могла уоnште да се сматра судском одлуком. 795

2343. Неnостојећим се сматрају следеће пресуде: 796

а) nресуде које уопште није изрекла судска власr, већ, на пример орган уnраве,
б) пресуде које није донело лице које је по закону овлашћено да врши
функцију судије (на пример, судијски помоћник или приправник),
в) пресуде које је донео судија, али nод привудом (vis absoluta),
г) пресуде које нису објављене или чији писмени отправак није достављен,
д) пресуде које су објављене и nисмени отправак израђен, али чија садр-
жина не може више да се утврди (на пример због пожара у суду, ратних до­
гађаја и сл.).

2344. Непостојеће пресуде су правни nullum тако да нема могућности нити

потребе да се њени недостаци отклаљају nравним лековима. 797 Пошто је пре­
суда непостојећа, nарница може да се настави или, nак, да се отnочне нова
о истом nредмету спора . Сnорно је да ли може у парничном поступку да се
захтева деклараторном тужбом утврђење да се ради о неnостојећој пресуди.m

792 Трива/Дика, стр. 624.

793 У Аустрији, на nример, новија судска пракса не допушта да рок почне наново да тече, ако
странка није имала разлога да сумња )' стварни садржај прес)'де. за критику В. Rechber-
ger/Simotta, бр. 665.
794 Habscl1eid, бр. 455; Zeiss, бр. 551; Michalski, стр. 190.
795 Rechberger/Simotta, бр. 724; Habscћeid, бр. 458; Ltike, бр. 342 с-: даљим наводима; Zeiss, бр.
553; Roseпberg/Sch"raЬ/Gothvald, стр. 342; ZollerN ollkoшmer, Ьр. 19 испред § 300.
796 Критеријуми за разrраничење непостојећих и ннштавнх Пресуда су несшурни. В. Hab-
scћeid, бр. 459. Наводимо владајуhу КЈiасификацнју.
797 H.echbergeг/Sinюtta, бр. 725; Lltke, бр. 342; Zeiss, бр . 553.
798 Потврдно Habscl1eid, бр. 457. У том смнслу 11 Трнва/Дика, Lip. 684.
 448 Александар Јакшић: Граf)анско йроцесно йра
00

Међутим, stricto sensu, то није ни потребно. Јер, ако се пов.ед~ nарница

у истој
правној ствари, а једна од странака истакне приговор
·res ;udtcata, суд ће бити
дужан да 0 непостојећој nресуди решава
I<ao о претходном питању.
2345. Пресуgа Без gејсШва ( нюиШава йресуgа), по спољним
својствима, има
сва обележја судске пресуде. Међутим, овак
ва пресуда садржи nроцесне недо­
статке таквог гравидитета, да јој се не могу признати
правна дејства пресуде. 799
2346. Ништаве су следеће пресуде:
а) пресуда донета кршењем правила међународног
права о јурисдикцио-
ном имунитету,

б) пресуда донета против странке која не постоји,

в) пресуда донета без тужбе или, пак, након
што је тужилац право ваљано
повукао тужбу,
r) nресуда која обавезује на чинидбу непознату домаћем прав
ном поретку,
д) пресуда чија је изрека неразумљива или је,
пак, противречна сама себи
тако да није подобна за извршење (в. члан 34.
ЗИП),
ђ) Ј;Iреображајна пресуда којом се уређује прав
ни однос који не постоји
између странака (развод брака између странака
које га нису закључиле, развод
ништавоr Брака).

2347. НишШаве йресуgе нису без gејсшва. Њима

се првостепени поступак
окончава и оне су подобне за формалну прав
носнажност. 800 Међуrим, оне не
производе дејство извршности нити, пак,
материјалне правноснажности.
2348. Недостаци у оваквим пресудама се отклаљају редо
вним и ванредним
правним лековима.

ОсШали неgосшаци у йpetygu (процеснопра

2349. вни и материјалноПравни),
ма колико значајни били, немају за посл
едицу да је пресуда без дејства. На­
против, они не спречавају да пресуда стек
не својство формалне правносна­
жности, те да произведе дејство извршнос
ти и материјалне правноснажности.
2350. У овом случају, пресуда може да се побија у пост
упку по редовним
и ванредним правним средствима. У случа
ју нарочито тешких повреда у по­
ступку, странкама стоји на располаrању захте
в за понављаље поступка (в. члан
422. и сл. ЗПП).

§42. РЕШЕЊЕ

I. ПОЈАМ И ВРСТЕ

2351 . Реше::ње је врста судске одлуке којим, по правилу,

суд током поступка
одлучује о процесноправним питањима. Само изуз
етно решењем се одлучуј е
799 Zeiss, бр. 552; Recbberger/Simotta, бр. 726; Habscheid, бр. 458;
800 Michalski, стр. 191.
Rechberger/Simotta, бр. 729; Ltike, бр. 342; Habsc heid, бр.
458; Zolle r/Vol lkomm er, бр. 19
испред § 300; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 342.
Део други: Парнични йоаuуйак
449

о тужбеном захтеву, и то у nарницама због сметања државине (члан 446. и сл.

ЗПП) и у поступку за издавање платног налога (члан 453. и сл. ЗПП). Такође,
напоменули смо да се део изреz<е nресуде у коме се одлучује о трошков
има
постуnка сматра решењем.

2352. Најцелихсходније је да, из дидактичких разлога, сва решења класи-

фикујемо у следеће групе:
а) решења којима се поступак окончава,
б) решења којима се одлучује о nроцесним претпоставкама,
в) решења о даљем току парнице,
г) решења о материјалном управљању парницом.

2353. Решења којима се йосШуйак окончава: овим решењем суд коначно од­
лучује о захтевима странака за nравну заштиту. Пример овакве одлуке је ре­
шење којим се тужба одбацује (в. члан 279. ЗПП). Овакво решење је подобно
за формалну, али и за материјалну правноснажност. 80 ' Друrа решења којима
се поступак окончава (на пример, решење о окончању поступка због повлачење
тужбе) подобна су само за формалну nравноснажност.
2354. Решења којима се оgлучује о йроцесним йреШйосШавкама: када суд нађе
да не постоје nроцесне nретпоставке за вођење спора одбациће тужбу решењем.
Оваква решења су подобна за формалну nравноснажност. Међутим, нека од
њих (на пример, решење којим суд одбацује тужбу због непостојаља директне
међународне надлежности или због nостојања јурисдикционог имунитета)
имају обавезујуће дејство и за остале судове на територији РС.

2355. Решења о gаљем Шок.у йарнице: када другостепени суд укине првосте­
пену пресуду и врати је nрвостепеном на nоновно решавање, тада су таква ре­
шења обавезујућа за првостепени суд, као и за странке у поступку .

2356. Решења
о материјалном уйрављању йарницом: овим решењима суд
управља парницом ради њеног екомоничноr и цеmкходог одвијања . Стога, ова
решења су замењива и суд њима није везан (решење о извођењу доказа и сл.).
Оваква решења не моrу да стекну својство формалне правноснажности.

П. ДОНОШЕЊЕ И ДОСТАВЉАЉЕ РЕШЕЊА

2357. Суд може да донесе решења на рочишту или ван рочишта . Решење
које је донето на рочишту одмах објављује председник већа (члан 350. ст. 1. ЗПП).
Решење се, по правилу, не доставља странкама у писменом облику.
2358.
Достављање је, међутим, обавезно, ако је: а) против решења допуштена посебна
жалба, б) на основу решења моrуће да се захтева извршење, в) када то за..хтева
управљање парницом (члан 350. ст. 2. ЗПП), и г) када је решење донето ван
рочишта (члан 351. ст. 1. ЗПП).

801 В. за дилеме Познић/Раки.ћ-Водинелић, бр. 538.

 450 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

2359. Суд је својим решењем везан, осим ако се ради

о решењу које се тиче
материјалног управљања парницом (члан ~50. ~т. 3.
ЗПП). Пре~а ст~анкама
решење производи дејства од момента када Је обЈа
вљено, а када НИЈе обЈављено,
тада од момента доставе (члан 350. ст. 4. ЗПП).

III. САДРЖАЈ И ИЗВРШНОСТ РЕШЕЊА

2360. Решење има све састав не делове, као и пресуда. Међутим,

суд је дужан
да решење образложи, само када је против реше
ња допуштана посебна жал5а.
Таква су решења којима се окончава парнични
постуnак или решења којима се
преДЈiоr странке одбија, те решења која су доне
та на основу контрадикторних
навода и захтева странака. 802
2361. Решења којима се мериторно окончава постуnак у извр
шном посту­
пку извршавају се на предлог странке (в. члан
30. ЗИП). Решења којима суд
кажњава странке и друге учеснике у поступку
због непоштовања процесне ди­
сциnлине извршавају се по службеној дужн
ости по правилима која важе за
извршни поступак (члан 181. ст. 3. ЗПП).

IV. ПРИМЕНА ПРАВИЛА О ПРЕСУДИ

2362.На решење се сходно примењују следећа прав

ила ЗПП о пресуди:
о париционом року (члан 333) , о дејству реше
ња према странкама (члан 348.
ст. 2), о начелу непосредности (члан 339. ст.
2), о објављивању (члан 340. ст. 2),
о nисменој изради, достављању и допунско
ј пресуди (члан 341. до 345) , као и
о исправљању пресуде (члан 349) .

§ 43. ДЕЈСТВА ПРЕСУДЕ

Литература:
Bohm, Die Bindung des Zivilgerichts an verurteilende Erkentnisse
des Strafgerichts,
AnwBl, 1996, s. 734; Burgstaller, Zur Bind ungsw irkun g von Saum
nisur teilen , JBl,
1999, s. 5; Fuchs, Zur Bindungswirkung des verur teilne nden
Straf erken tnisse s im
Bereich der Kfz-Haftpflichtversicherung, OeJZ, 2001, s. 821; Кlicka
, Wirk unge n der
Streitverktindun g und Nebenintervantion, excolex, 1995, s. 397;
LUke, Die Bind ung-
swirkungen im Zivilprozess, JuS, 2000, s. 1042; Rassi, Pflicht
ur amtsweigigen Bei-
ladun g Dritt er im Zivilprozess, RZ, 1996, s. 102; Spitzer, Die Bind
tшgswirkung von
Verwaltungsakten im Zivilprozess, OeJZ, 2003, s. 48; Tiedlk.e,
Zur SelЬstЬindung
des Berufungsgerichts im zweiten Rechtsgang an sein zurtickweis
1993, s. 252. endes Urteil, ZIP,

802 Rechberger/Simotta, бр. 737; Трива/Дика, стр. 626.

Део други: ПарNични йосШуйак
45l

l. УОПШТЕ

2363. Пресуда се доноси да би произвела одређено дејство у систему nрава.

Њоме се решава спор и остварује сврха због које су странке учествовале у по ­
ступку у коме су истицале захтеве за заштиту својих субјективних права .

2364. Пресуда производи различита дејства која могу да се различито кла­

сификују .803 Такође, не морају све врсте пресуда да производе сва дејства која
се везују за пресуду. Тако, у зависности од времена насШуйања могу да се ра­
зликују:sо4

а) моменат од којег је суд везан пресудом коју је донео,

б) моменат од којег пресуда производи дејство према странкама,
в) моменат формалне правноснажности пресуде.

2365. Такође, у зависности од аgресаШа према којима производи дејство

разликујемо: 805
а) унутрашње везујуће дејство (везаност суда за пресуду коју је донео),
б) спољашње везујуће дејство (везаност странка за пресуду, као и везаност
других судова и других државних органа пресудом).

2366. Тако, видели смо, да су судови и други државни органи везани пре­
судама у границама њихове правноснажности.

Пример: Парнични суд одлучи у спору између тестаментарноr наследника Н и закон­

ских наследника А и Б да је тестамент ништав, те да су наследници оставио­
ца А и Б. Ова одлука обавезује ванпарнични суд који не може више Н да огла­
си наследником, обавезује управни орган у погледу разреза пореза на имо­
вину и сл.

2367. Stricto sensu, везаност суда пресудом коју је донео, као и формална
правноснажност нису дејства пресуде, већ само њено својсШво. Ово због тога
што ова својства пресуда добија ех lege у одређеном процесном моменту. 806
2368. У дејства пресуде спадају: 807
а) чињенично дејство,
б) преображајно дејство,
в) интервенцијско дејство,
г) дејство материјалне правноснажности,
д) дејство извршности.
2369. Формална правноснажност пресуде је услов за наступање њених
деЈстава.

R03 В ., на при мер, Rosenberg!Sch,vaЬ/Gottwald, стр. 908 који енумеријају дејсrва nресуде. Исrо
и Luke, бр. 344 и даље. В., Такође, Jauernig, стр. 220 и даље.
804 Rechberger/Sinюtta, бр. 691.
805 В. тако Baumbach/ Lauterbach !Albers/Ha rtmann, бр. 1 и даље испред§ 322; ZбllerNollko­
mmer, бр. 1 и даље исnред § 322; Grunsky, бр. 204; Schilken, бр. 607 и даље; Paulus, бр.
306 и сл.
806 Rechberger/Simotta, бр. 691; Jauemig, стр. 221.
807 Упор. Трива/Дика, стр . 630 и даље са друrачијим сх.ватзњима.
 452 Александар Јаюnић: Грађанско йрОLсесно йраво

П. СВОЈСТВА ПРЕСУДЕ

1. Унуt:ирашtье везујуllе csojcillвo apecyge

2370. Видели смо да је суд везан за пресуду од момента
када ју је објавио,
а ако пресуда није објављена, тада од момента када
је пресуда отправљена из
суда (члан 348. ст. 1. ЗПП). Унутрашње везујуће дејст
во пресуде има два облика:
негативно и пози тивно.

2371. у неiайiивном смислу 08 унутрашње везујуће свој

ство пресуде значи
да суд више не може да је мења другом nресудом
, чак и када би, након овог
момента, дошао до закључака да она није на
закону заснована, односно да ју
је донео уз повреду процесноправних или мате
ријалноправних норми. У йо­
зиШивном смислу,~09 пак, унутрашње везујуће
својство пресуде значи да је суд
пресудом везан и у даљем току пост
упка у истоЈ правНОЈ ствари.
. .
2372. Тако, ако је суд међупресудом одлучио да је осно
ван захтев за накна­
ду штете, таква је пресуда обавезујућа за исти
суд и у делу у коме се одлучује
о висини накнаде штете. Видели смо да обрнуто
важи за делимичну пресуду,
јер она представља самосталну одлуку о делу
тужбеног захтева или, пак, о је­
дном од више захтева истакнут
их у парници.

2. Формална правноснажност
ЛиШераШура:
Чизмовић , О неким асnектима nравноснажно
сти nрема новом ЗПП, Гл . , 1977
/10.; Дика, Сувремено јуrославенско учење о nравноснажности
, НЗ, 1991 /2-3;
idem, О бити и границама правомоћности: Повијесн
о- компаративна имnо ­
стација института, Заrреб, 1991; идем, Генез
а, основна обиљежја цивилистичке
теорије nравомоћности и њихова критика,
Зборник ПФЗ 5- 6/198 7, с. 815
- 843.; Николић, Правноснажна nресуда као rоло nраво
, ПЖ, 1998 /12, с. 283;
Побрић, Појам правноснажности с освр том
на судски и уnравни акт , НЗ,
1991 /2-3; СвЮiановић, О смислу разликовања формалне
и материјалне nра­
вноснажности, Анали, 1992 /2-3.

2.1. Смисао и појам

2373 . Правна сигурност и нормаmю функционисаље прав
ног поретка за­
хтева да се сваки спор оконча. Странке у
nоступку морају да знају садржину
свог будућеr понашања у односу на захтева које су
истакле у парници. То се
постиже тако што суд појединачним правим
актом (пресудом) - изразом ау­
торитета суверене функције државе- uдређује окви
ре будућег понашаља странака .
2374 . Ова правна извесност и сигурност се постижу инст
итутом формалне
пра~носнажности. Формална правноснажност знач
и да пресуда више не може
808 Grunsky,5p.204; Schilken,5p . бlS; Jauernig,cтp. 220.
809 Lilke, бр . 346 са даљим наводима судске праксе.
Део други: Парничн tt йосr-:йуйак
453

да се побија редовним правним лековима у инстанциони м поступцима."'" Фор­

мална праоноснажност, заnраво, з начи немоiуliнопu ga се йресуgа измени по
редовним nравним лековима. Не значи, уједно, и свеобухватну немогућност
измене пресуде.

2.2. Предмет формалне nравноснажности

2375. Формално nравноснажне nостају све врсте nресуда. Tcll<oђe, формал ­
но nравноснажна nостају и решења којима се мериторно окончава спор ( пар­
ница због сметања државине; nостуnак за издавање nлатног налога), решење
о трошковима постуnка, али и сва она решења којима се nостуnак окончава
(решење о одбацивању тужбе - члан 279. ЗПП), као и решења која су оба­
везујућа за суд и странке (решење о nрекиду nостуnка - члан 218. ЗПП). 811
2376. Правноснажна не постају никада решења о материјалном управљању
парницом која нису обавезујућа нити за сам суд.

2.3. Наступање формалне правноснажности

2377. Формална nравноснажност настуnа:
а) када против пресуде није више допуштена жалба (пресуда донета у дру-
гом степену),
б) истеком рока за правни лек када жалба није уложена,
в) одрицањем од права на жал бу,
г) повлачењем жалбе (в. члан 346. ст. 1.; члан 355. ст. 2. ЗПП).
2378. С обзиром на то да nресуда има дејство nрема странкама од дана када
им је достављена (члан 348. ст. 2. ЗПП), то је могуће да рок за улагаље правних
лекова почне да тече различито према обе странке. С тога, и формална nра­
вноснажност не може да наступи једнако за обе странке, већ одвојено, разли­
чито за сваку странку понаособ .

2379. Ово значи да српско процесно право усваја си стем тзв. йоgељене пра­
вноснажности, односно да формална правноснажност nресуде настуnа према
свакој странци посебно. 812 Тако, ако је само једна странка уложила жалбу, а дру­
га не или се, пак, одрекла жалбе, пресуда је постала формално правноснажна
у односу на странку која се није користила правним леком, док према другој
није. Исто важи и када обе странке нису искористил е право на жалбу.
2380. У немачком праву важи систем јединствене правноснажности. 8 ' 3 Ка­
да само и ј една странка уложи правни лек, то сnречава настуnаље правносна­
жности и у односу на странку која се њиме није користила.

810 Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 1 исnред§ 322; Grunsky, бр. 204; Lйke, бр. 348;
Rechberger/Simotta, бр. 692; Rosenberg!SchwaЬ!Gott\vald, стр. 908.
811 Упор. Rosenberg!SchwaЬ/Gothvald, стр. 911; Schilken, бр. 999; Трива/Дкка, стр. 629; Hab-
scheid, бр. 473.
812 Овај систе м је изграђен nрема аустр ијском моделу. В. Rechberger/Siшotta, бр. 692. В., Та­
кође, и Познић/Ракић - Водинелић, бр. 524 за крит ику В . Трива/Дика, стр, 630 и сл.
813 В. Zeiss, бр. 555; Schilken, бр. 1000; ZбllerN ollkommer, бр. 6 исnред § 322.
 454 Александар Јакwиh: Гра~анско йроцесно
йраво

III. ДЕЈСТВА ПРЕСУДЕ

1. Чиtьенично gејсШво

2381. Према неким одредбама материјалног

nрава nостојаље nравноснажне
пресуде је чињеница за остварење дисnоз
иције из материјалноправне норме.
Так о, сва потраживања која су утврђена
правноснажн~м судском одлуком
старевају за 10 година (члан 379. ст. 1. за­
300 ). Дак~е, деЈство пресуде као чиње­
нице настаје без посебне напоме
не суда о том деЈству у пресуд
и, независно од
воље странка, само ех lege.

2. Иншервенцијско gејсшво
ЛиШераШура:
Станковић, Интервенцијско дејство
пресуде, ПЖ, 2001/12, с. 5.
2382. Интервенцијско дејство пресуде, тако
ђер, наступа након што пресуда
постане формално правно снажна. Оно
се састоји у томе да умешач (члан 206
и сл. ЗПП), у потоњем спору који .
странка на чијој страни се мешао
у парници
поведе против њега, не може да осп
орава да је у претходној парниц
и донета
пресуда која није на закону заснован
а. Такођер, видели смо да је интерв
енцијско
дејство пресуде шире од дејства
материјалне nравноснажности.

3. Дејсшво извршносши
Након што је пресуда постала фор
238 3.
мално правноснажна и када ис­
текне парициони рок (члан 32. ст.
1. ЗИП), она производи и деј ство извр­
шности. Правило важи, додуше,
само за пресуде које гласе на осу
ду на чини­
дбу. Извршна су, такође, и сва реш
ења о трошковима спора, без обз
ира на то
да ли су донета у вези са кондем
наторним, деклараторним или
преображај­
ним захтевима.

2384. Извршност пресуде значи да повери

лац означен у пресуди има право
да затражи од надлежног суда да
је принудно изврши према дуж
нику у окви­
рима извршног поступка
.

4. Преображајно gејсшво
2385. Конститутивне пресуде производе пре
ображајно дејство. Дакле, про
­
изводе правну nромену која наступ
а као посш::дица формалне правно
снажно ­
сти конститутивне пресуде на
основу закона (развод брака
и сл.). Промена се
односи на правни однос између
странака (брак), али она делује erga omn
У томе је и основна разлика између пре es.
ображајног дејства пресуде и дејства
материјалне правноснажности које по пра
вилу делује само inte r partes (члан 347.
ст. 1. ЗПП).
Део други: Парнични йосШуйак
455

5. Дејство материјалне йравноснажносши

Л иШераШура:
Bartels, Volstreckbare Ausfertigung fiir den Rechtsnachfolger, ZZP, 2003, s. 57;
Batscl1ari/Durst, Wirkung des Synallagmas auf die materielle Rechtskraft, NJW,
1995, s. 1650; Beckmann, Prajudizielle Wirkung eiпes Versaumnisшteils bei glei-
cl1zeitigem Erlasss eines tшechten Versaumnisurteils, MDR, 1997, s. 614; Braun, Die
materielle Rechtskaft des Vollstreckungsbescheids, JuS, 1992, s. 177; Diderer, Aus-
wirkungen der Rechtskraft auf Einwendungen und Einreden, NJW, 1991, s. 878;
Elzer, Die Rechtskraft der Teilklagen, JuS, 2001, s. 224; Gaul, Die Entwicklung der
Rechtskraftlehre von Savigny und der heutige Stand, in "FS ftir Flume", 1978, Bd.
I, 443; idem Rechtskraft und Verwirkung, in "FS ftir Henckel", 1995, s. 235; Hei-
derhoff, Der entschiedene Sachverhalt und die Rechtskraftsperre bei Юageabwei­
senden Urteilen, ZZP 118, 2005, s. 185; Jauernig, Subjektive Grenzen der Rechtskraft
und Recht auf rechtliches Gehor, ZZP 101, (1988), s. 361; Marotzke, Urteilswir-
kungen gegen Dritte und rechtliches Gehor, ZZP 100, (1987), s. 164; Musielak, Die
rechtskraftig entscheidene Lebenssachverhalt, NJW, 2000, s. 423; Oberhammer,
Grenzen der materiellen Rechtskraft und der Pralclusion, JBI, 2000, s. 205; idem,
Vertrag rnit Schuzuwirkung zugunsten Dritter und Rechtskrafterstrakung, ЈВI, 2000,
s. 58; Oetker, Die materielle Rechtskraft und ihre zeitliche Grenzen bei einer .An-
derung der Rechtslage, ZZP 115, (2002), s. 51; Reinicke/Tiedtke, Rechtskraft und
Aufrechung, NJW, 1984, s. 2790; Reischauer, Unterhalt fйr die Vergangenheit w1d
die materielle Rechtskraft, JBl, 2001, s. 421; Schack, Drittwirkung der Rechtskraft,
NJW, 1988, s. 865; Schwab, Zur Drittwirkung der Rechtskraft, in "FS ftir Walder",
1994, s. 261; Tiedtke, Aufrechung und Rechtskraft, NJW, 1992, s. 1473; Zeuner, Die
Bemessung der Rechtskraft in Fallen der Aufrechung, JuS, 1987, s. 354; idem, Beo-
bachtungen und Gedanken zur Behandlung von Fragen der Rechtskraft in der
Rechtsprechung des BGH, in "50 Jahre BGH", Bd. III, 2000, s. 337; Zeuner, Zum
Umfang der Rechtskraft einer Кlageabweisung, JR, 2005, s. 67.

5.1. Смисао
2386. Наступом формалне правноснажности пресуда не може садржински
више да се мења у поступку по редовним правним лековима. 814 Међутим, ово,
уједно, и не значи да странке, незадовољне резултатом окончане парнице, не
могу да наново поведу поступак у истој правној ствари и да исходују одлуку
другачиЈе садржине.

Доношење пресуде различите садржине у новој парници је инком­

2387.
пати5илно са унутрашњом хармонијом одлучивања и са извесношћу и правном
сиrурношћу кuје мора да обезбеди сваки правни систем. Управо ови циљеви се
остварују институтом материјалне правноснажности пресуде. Она значи веза­
н.осШ свих суgова на територији једне државе садржином пресуде која је постала

814 Тако Michalski, стр. 198; Habscheid, бр. 473; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 911; Rechber-
ger/Simotta, бр. 692; Liike, бр . 348; Jauernig, стр. 220; Schilken, бр. 998; Zeiss, бр. 554; Zбller
N ollkomer, бр. 6 испред § 322.
 456 Алеt<сандар Јаt<шиh: Грађанско йроцесно йрпо
о

формално правноснажна. Формална nравносн

ажност је, дакле, услов за насту-
.
пање материЈалне правноснажно сти 1115
.
2388. Дакле,
треба истаћи да дејство материјалне прав
носнажности значи
да странке не могу у новој парници пред било
којим судом у ~емљи да осnо­
равају тачност пресуде. Материјална прав
носнажност значи ~а Је коначно и ау­
торитативно, појединачним правни
м актом, одлучено шта Је право у
I<онкре-
тној парници. 816
Пример: Суд је усвојио кондемнаторни захт
ев Т и обавезао А да Т nлати 10.00 0 дина­
ра. Пресуда је стекла својство формалне прав
носнажности. Након што је пла­
тио, А поднесе тужбу против Т и захтева повр
аћај плаћеног позивајући се на
неосновано обоrаћење или, пак, поднесе декл
араторну тужбу са захтевом да
суд утврди да је пресуда нетачна и да он ништ
а не дугује Т.
2389. Дејство материјалне правноснажности пресуде
спречава, у горњем
примеру, да тужени из прве парнице пове
де нов поступак у истој правној ства­
ри. Наиме, наступ формалне правноснажно
сти то не би спречио, јер странка
која је изгубила у парници не напада прес
уду правним леком, већ, напротив,
оспорава њену тачност. Но, дејство мате
ријалне правноснажности то онемо­
rућава, јер је суд у правој парници непобитн
о утврдио да Т припада право пре­
ма А на плаћање суме одређене у изре
ци пресуде.
2390. Т р ива и Дика усамљено оспоравају поделу прав
носн
ажности на фор­
малну и материјалну. 817 Правноснажно
ст схватају јединствено, као објективни,
унутрашњи квалитет судске одлуке. 818 Ово
схватање темеље на обрту услова
и последице у логичком закључивањуи
з норме члана 346. ст.l. ЗПП која пред
­
виђа да "пресуда која се више не може
побијати жалбом постаје правносна­
жна)). Према њима, правноснажност је
узрок немогућности улагања правних
лекова, а не обрнуто, последица ове немо
гућности. 819
Остала аргументација у прилог овог стан
2391. овишта се своди на аргу­
ментацију која нема правно-догматичку
тежину, као, на пример, да "постоји
дијалектички јединствени феномен прав
омоћности . .. » •820
2392. Ауто ре демантује већ следећа норма која се тиче
правноснажности
(члан 355. ст. 2. ЗПП), и то да благовремено
уложена жалб а спречава да пре­
суда постане правноснажна. Одавде пост
аје јасно да правноснажност наступа
као немоrућност улагања правних лекова, дакл
е, као њена последица а не обр­
нуто. Такође, стапање формалне и материја
лне правноснажности демантује
и чињеница да је изузетно спорно да ли, на
пример, конститутивна пресуда
815 Rosenherg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 913; Baum bach/ Laute
§ 322; Mulielak, бр. 561. rbach /Albe rs/Ha rtman n, бр. 1 испред
816 Упор . Познић/Ракић-Водинелић, 5р. 525; Rech berge
817 r/Sim otta, бр. 694; Grun sky, бр. 233.
Трива/Дика, стр. 627 и даље.
818 Љid, стр. 640.
819 !Ьid, стр. 641 и сл.
820 Ihid, стр. 641.
Део друrи : ПapнuLtнu йосШуйа к
457

или, лак, решења којима се тужба одбацује због недостатка процесних претпо­
ставки могу да произведу дејство материјалне правноснажности. Наступање
формалне правноснажности код ових судских одлука није спорно.
2393. Упоредно правно, посматрано изричито разликоваље формалне и ма­
теријалне правноснажности садржи чланови 190. и 191. ZhZP0.1121 Последњи
изричито предвиђа да ,,диспозитив пресуде везује судове у каснијој парници
између истих странака или њихових правних следбеника у вези са пресуђеним
правима или обавезама''.

2394. У осталом, учење о материјалној правноснажности спада у најспор­

нија у доктрини грађанског процесног права. 822 Стога, даље се износе ставови
који су се усталили у доктрини и судској пракси.

5.2. Суgске оgлуке йоgобне за йравноснажносш

2395. Дејство материјалне правноснажности производе, пре свега, све суgске

йресуgе којима је мериторно одлучено о тужбеном захтеву, дакле којима је су­
штински одлучено о спору. Овде, значи, спадају кондемнаторне и декларатор­
не пресуде, коначне и делимичне пресуде, контрадикторне пресуде, као и пре­

суда донета због пропуштања, пресуда на основу одрицања и пресуда на основу

признања. Такођер, дејство материјалне правноснажности nрипада и решењима
којима се спор мериторно решава у парницама због сметања државине, као и
у nоступку за издавање платног налоrа. 823

2396. Дејство материјалне правноснажности не остварује међупресуда, јер

се њоме не решава коначно о тужбеном захтеву. Исто важи и за другостепене
пресуде којима се пресуда укида и враћа првостепеном суду на поновно суђеље.
2397. Дејство материјалне правноснажности код nреображајних пресуда
је спорно. Оно припада, у сваком, случају преображајним пресудама којима се
одбија тужбени захтев. Наиме, овде суд утврђује да тужиоцу на основу чиље­
ница које је изнео у тужби, као и оних до момента закључења главне расправе,
не припада правна последица истакнута у тужбеном захтеву.

Што се тиче преображајних одлука којима се тужбени захтев усваја,

2398.
питање је спорно, 824 јер оне наступом већ формалне правноснажности непо­
средно производе промену у одређеном правном односу.
2399. Требало би узети да су и овакве пресуде подобне да произведу дејство
материјалне правноснажности, 825 јер, видели смо, свака преображајна nресуда

821 llabscћeid, б!Ј. 474.

822 Ближе уместо свих:Диха, О бити и границама правомоћности- Повијесно-компаративна
импостација института, Загреб, 1990.
823 Упор и Zoller/Vollkomme r, бр. 8 и даље испред§ 322; Baumbach/Lauterb ach/Albers/Hart-
mann, бр. 5 и даље исnред § 322.
824 В. Rosenberg!Schwab/Gottwald, стр. 919; Jauernig, стр. 222 са даљим наводима.
825 Ово је владајуће схватање. Тако Luke, бр. 365; Schil.ken, бр. 1017; Zeiss, бр. 564. Суnротно,
на nример, Michalski, стр. 198.
 458 Але.ксандар Јnкш :ић: Грађанско йроцесно йрав
о

садржи имлицитно и утврђење суда да тужиоцу,

на основу материјалнопра-
вних норми, и припада правна моћ на прео б . 826
ражаЈ права.
2400. Тако, ако је члан д.о.о. по тужби друштва искључен
из друштва (члан
199. ст. з. ЗПД), тада и прећутно утврђење да је тужб
ени захтев основан прои­
зводи дејство материјалне правноснажности.
Искључени члан друштва не би,
на пример, могао да, у доцнијој парниц
и за накнаду штете против друштва,
тврди да је неосновано искључен из
друштва.
2401. Спорно је и питање да ли су подобна за материја
лну
правноснажност
решења којима се поступак окончава због
недостатка нека процесн е претпо­
ставке (одбацивање тужбе решењем као нед
опуштене- члан 279. ЗПП). 827 Из
стилизације одредбе члана 346. ст. 1. ЗПП мога
о би се извући закључак да ова­
ква решења нису снабдевена правном снаг
ом, јер се њиховим доношењем не
решава мериторно о тужбеном захтеву.
2402. С друге стране, пак, када суд решењем одбаци туж
бу зато што је ствар
већ правноснажно пресуђена или, пак, због
тога што постоји апсолутна не­
надлежност суда, не би имало смисла да неки
други суд наново одлучује по истој
тужби и да дође до истог или различитог закљ
учка. 828 У ствари, исход је исто­
ветан, било да се прихвати једно или
друго схватање, односно да су реш
ења
о окончању поступка подобна да произвед
у дејство материјалне правносна­
жности или, пак, не, јер се овде, запр
аво, ради о временским границам
а пра­
вноснажности судске одлуке. 829
2403. Тако, ако је тужба правноснажно одбачена због
недо
статка неке про­
цесне претпоставке (парнична способно
ст) нова тужба у истој правној ствари
ће бити до пуштена када се те процесне
сметње отклоне (тужилац постане пар
­
нично способан). Дакле, прво решење о
одбацивању тужбе је постало правно­
снажно, укључујући овде и материјалну
правноснажност, али се друга тужба
заснива на новим чињеницама, тако
да ће бити допуштена.

5.3. Теорије о материјалној

правноснажности пресуде

. 2404 . Две теорије објашњавају nравно-догматички осно

в за дејство матери-
Јалне правноснажности пресуде: мате
ријалноправна и процесноправна.
2405. Старија маШеријалнойравна теорија сматра да фор
мал
но правносна­
жна пресуда има, између осталог, и мате
ријалноправно дејство. Она делује

826 Luke, 5р. 365.

827 В. Zeiss, 5р. 565, са даљим ~аводима судске nракс
е; Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald
, стр. 919 са
даљим наводима. Питање Је, нарочито, сnорно
у Швајцарској. В. ближе Habscheid , 5р. 482
са даљим наводима.

828 Владајуће је схватање да и оваква решења nроизвод

е дејство мате ријалне правноснажно­
сти. Тако Rosenbe:g/ SchwaЫGottwald, стр. 919; Трива
бр. 1О 16; Habschetd , бр. 482. /Дика , стр. 629; Ltike, бр. 357; Scћilken,
829 Упор Grunsky, бр. 236; Zciss, бр. 565.
Део друти: Парни~ти йосШуйак
459

конститутивно, у томе што ствара нови основ з а матери

јално п раш·Iе однос е
између странака везано за предмет спора. 830 Законита пресуда
само потврђује
већ постојећи материјалноправни однос, док нетачна пресуда, пресуд
а која није
заснована на закону , ствара - конституиш е ново правно стање. Тако , ако с е
тужиочев тужбени захтев неосновано одбије, тиме он и губи право
или овла­
шћење које му припада по материјалноправним нормама.

2406. Материјалноправна теорија је данас превазиђена, јер има значајних

недост атака. Прво, суд нема овлашћење да пресудом креира матери
јална права.
То му не допупшта нити У став нити, пак, странке у поступку то
од њега захте­
вају. Друго , свака пресуда по овој теорији би била конститутивн
а . Треће, ова
теорија заказује код свих апсолутних права која делују erga omnes.
Тако, овом
теоријом не може да се објасни како пресуда о тужбеном захтеву
који се тиче
апсолутних права (својина) делује само inter partes (в. члан 347.
ст. 1. ЗПП) .
2407. Владајућа йроцеснойравна Шеорија одриче, с правом , дејству правно ­
снажности пресуд е сваку импликацију на терену материјалног
права. Пресудом
се у материјално право не дира. Она ствара само процесноправ
не имnликације.
2408. Тако, ако је нетачном пресудом утврђено да тужиоцу не припада пра­
во да захтева плаћање купопродајне цене, таква аутори тативн
а одлука суда је
обухваћена правном снагом пресуде, али нема утицаја на матери
јалноправни
однос. Значи , дејство материјалне правноснажн ости се огледа
сам о у томе да
утврђује и то неопозиво да ли спорно право постоји или не, што
везује како
поступајући суд тако и друге судове и странке.

2409.Изузетак од овог правила јесу само преображајне пресуде којима

се већ у моменту наступ а формалне правноснажн ости консти
туише нови пра­
вни однос.

2410. И у оквиру процесноправне теорије постоје два схватања. Прво, ста­

рије, сматра да у новој парници у истој правној ствари материјална
nравно ­
снажност nресуде не забрањ уј е поновно расправљање, већ само
доношење
одлуке другачије садржине. Да ли ће суд , пак, да допусти поновн
о расправља­
ње о правној ствари о којој је већ nравноснажно пресуђена, зависи
од постоја­
ња правног интереса за тужбу. По правилу, овакав правни интерес не
постоји,
те тужбу у истој правној ствари треба одбацити . 83 1
2411 . Новија Шеорија (ne Ьis in idem) на којој почива и наше право (в. члан
346. ст . 2. ЗПП) у дејству материјалне правноснажности види негативну проце ­
сну претпо ставку која је сметња да поновн о распра вљање у истој правно
ј ствари.

830 Теорија је нормати вн о консакр ирана у Фран цус кој 11 важи и након донођењ
а NCPC. Члан
l351. CCF гласи: "L'auto rite de la chause jugee n'a lieu qн'а l'egard de се qнi а fa it l'objet
dtt
jllgemeп t. Il faut q ue la cl10se demand ee soit la meme; qlle la demand e soit fondee
sш la meme
cause; q u la demand e soit entre les tш~mes parties, et formee par elles et coпtre elles
en meme
qualite." Дакле, материјална прав носнажност јесте институт материјалног п рава.
В. бmtже
H ohl, бр . 1289 и даље .
831 Постој и м оrућност да правни интерес эа тужбу )' истој правној ствар и nостоји
, ако је nре­
суда, па и читав предмет , уннwтена у суду ( п ожар н сл.). В. ]auernig , стр. 223;
Ltike, бр. 353.
460 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

24 12. Међуrим, за тужиоца је потпуно све једно због чега суд одбацује
тужбу у истој правној ствари, да ли због недостатка правног интере
са или nак
на основу приговора res judicat a.

5.4. Два дејства материјалне правноснажности

2413. Дејство материјалне правноснажности се огледа у два вида: а) у при­
говору res judicat a, и б) у везујућем дејству пресуде У д~угом поступ
ку. Прво
називамо неiаШивно (пе bis in idem), а друго йозиШивно деЈство матери
јалне пра­
вноснажности (res judicat a pro veritate habetu r).
Пример: ( 1) Поводом тужбе Т против Д донета је деклараторна пресуд
а да је Т власник
ствари. Т поднесе нову тужбу против Д и захтева nовраћај ствари,
накнаду
wтете због њеноr оштећења, као и nлодове, док је ствар била у држави
ни
д. Међутим, Д спори да је Т власник ствари .
(2) Како, ако Ду другој nарници nоднесе прејудицијелну тужбу за утврђе
ње
да је он власник?
(3) Т је nоднео тужбу против З и захтевао враћање зајма. Суд је одбио тужбе­
ни захтев као неоснован, јер је сматрао да се радило о поклон
у. Т nодноси
сада тужбу против З и захтева nлаћање исте суме nозивајући се на
неоснова­
но обоrаћење.

2414. НеiаШивно gејсшво материјалне правноснажности пресуде

се огледа
у томе да у истој правној ствари више није моrуће расправљање
и одлучивање
(пе bis in idem). Ако је о nредмету спора већ nравноснажно
nресуђено, није
доnуштена нова тужба о истом предмету спора, а ако је, ипак,
поднета, суд ће
је решењем одбацити. На ову чињеницу суд пази по службеној
дужности то­
ком читавог трајања поступка (члан 346. ст. 2. ЗПП).
Дакле, материјална правноснажност је негативна процесна
2415. претпо­
ставка (члан 279. ЗПП). Такав ј е случај у нашим горњим приме
рима 2. и 3.
2416. Ако суд не поштује правило ne Ьis in idem, таква пресуда је апсолутно
ништава и може да се побија жалбом (члан 361 . ст. 1. т. 10.
ЗПП). Ако би пак
нова пресуда о истом предмету спора стекла својство форма
лне правносна­
жности, тада би странке могле да захтевају понављање поступ
ка (члан 422. ст.
1. т. 6. ЗIШ). 832
2417. Поштовање правноснажности јудиката налаже и право на правичан
поступак из члана 6.(1) ЕКЉП. 8н Због тога је погрешно сх.ватање да важи пра­
вило judicu m posterior derogat priori.8}4

2418. Негативно дејство материјалне правноснажности пресуде може зна­

чити и да је пресудом одлучено и о тзв. лоiичкој суйроШносШи (kontra diktori
sches
832 Упор. Rechberger/Simotta, бр. 697.
833 В. ECHR, Rybakykh V. Russia, Judgemcnt of24.07.2003, No. 51. ECHR, Brumar
of28. 10. 1999, RJD, 1997 - VП. escu, Judgement
834 Тако Трива/Дика, стр. 633 који ово схватање темеље на конклудентно
м nристанку стра­
нака на садржи-ну нове nресуде. Одрицање, међутим, од nрава
садржаних у члану 6. ( 1)
ЕКЉП мора да буде изричито и недвосмислено.
Део друти: Парнични йосШуйак 461

Gegentet'/) .8ЭS Т ако, на пример, када суд у парници између Т и Д одлучи да је Т

власник ствари, тада је и правноснажно утврђено и да Д није власник ствари.
Стога, била би недопуштена тужба коју би поднео Д за утврђење да је он вла­
сник ствари (пример 2).
2419. ПозиШивно gејсШво материјалне правноснажности се огледа у обавезу­
јућем дејству пресуде у некој другој парници. Оно значи да други суд у другој
836

парници са различитим предметом спора не може да одлучи другачије, када

се питање о коме је, као о предмету спора, одлучено у претходној парници по­
стави као йрејуgицијелно у другој.

Дакле, други суд је дужан да у другој парници без расправљања

2420.
и одлучивања узме у подлогу своје одлуке правноснажну пресуду којом је одлу­
837
чено у првој парници о другачијем предмету спора.

2421. Тако, у нашем првом примеру, када је nравноснажно утврђено да је

Т власник ствари, тада у накнадној парници између Т и Д за накнаду штете
и сл. Дне може више да сnори власништво Т. Напротив, суд је дужан да одду­
ку о тужбеном захтеву у првој парници узме у nодлогу за одлучивање у дру­
ГОЈ парници.

2422. Повреда овог дејства материјалне правноснажности се санкциони­

ше као и у случају повреде принциnа ne bis in idem, тј. као nовреда негативне
процесне претпоставке. Дакле, ако суд занемари правноснажно пресуђену ствар
. . .
и не узме Је у подлогу одлуке у другоЈ парници, тада Је друга nресуда донета

уз аnсолутно битне повреде одредаба ЗПП-а. Такође, у том случају могуће је

захтевати и понављаље постуnка.

2423. Даљи примери за тзв. прејудицијелни вид материјалне правносна­

жности:838

Закупац З је правноснажном одлуком обвезан да закуподавцу, Т, врати

непокретну ствар у посед. У другој парници Т тужи З и захтева накнаду штете
због тога што му З није на време одређено у судској оддуци вратио ствар у nо­
сед . Одлука о захтеву за накнаду штете зависи од претходног питања, да ли
nостоји обавеза З на повраћај ствари. О томе је, међутим, у првој nарници већ
правноснажно одлучено. У nарници за накнаду штете суд је дужан да без ра­
сnрављања одлуку о том питаљу узме у подлогу своЈе пресуде.

К је обвезан nравноснажном кондемнаторном одлуком на нечињење које

се темељи на његовој уговорној обавези према П. У наредној парници П тужи
К за накнаду штете због повреде обавезе на нечињење. Повреда обавезе на
чињење из прве парнице јесте nретходно питање у погледу предмета спора

835 Тако Grunsky, бр. 234; Michalski, стр. 199.

836 Habscheid, бр. 487; Michalski, стр. 199; Rechberger/Sixnotta, бр. 698; Grunsky, бр. 235; Tho-
mas/Putzo, бр. 9 за § 322; Rosenberg!SchwaЬ/Gottv.rald, стр. 928.
837 Rosenberg/Sch\vaЬ/Gott\vald/, стр. 928; Schilken, бр. 1030.
838 За даље примере из немачке судске праксе В . ZollerNollkommer , бр. 21 за §322.
462 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

·и се тиче накнаде штете. Суд је дужан да без расп

к~ . . рављања и одлучивања
пресуду из прве парнице узме у подлогу своЈе .
одлуке о захтеву КОЈИ се тиче
накнаде штете.

2424. Од овог дејства материјалне правноснажности треба стриктно разли­

ковати одлуку суда у првој парници о прејудицијел
ним nитањима ~оје, I<ако
смо видели, није обухваћено правном снаг
ом пресуде, осим ако НИЈе у nрвој
парници истакнуто у виду прејудицијелне тужбе за утврђење
.

IV. ГРАНИЦЕ ПРАВНОСНАЖНОСТИ ПРЕСУДЕ

2425. Дејство материјалне правноснажности пресуде је огра
ниче на. Разли­
кујемо три врсте граница правноснажности пресуде:
а) објективне, б) субјекти­
вне и в) временске. Одређеље граница
правноснажности пресуде спада у ком­
пликованија пита.ња грађанског процесно
г права.

1. Објекшивне iранице йравноснажносши

Пример: ( 1) Т је отказао З уговор о закупу nозив

ајући се да је З у доцњи са плаћањем
закупнине и захтева враћање ствари у nосед. Суд
је одбио тужбени захтев као
неоснован, сматрајући да З није био у доцњ
и и да уговор о закупу није nре­
стао. У новој nарници З тужи Т и захтева накн
аду штете због повреде поје­
диних уговора о закуп у. С друге стране, nак,
Т nоднесе nрејудицијелну тужбу
за утврђење да је уговор о закупу nрест
ао отказом.
(2) Т тужи К и захтева nлаћање куnоnродајне цене у виси
ни од 10.00 0 динара.
К истакне nриговор комnензације у виси
ни од 5.000 динара који суд одбије
као неосновани усвоји у целости тужбени захте
в Т.
2426. Објективне границе правноснажности nресуде одре
ђују који су дело­
ви пресуде обухваћене њиховом правном снаг
ом. 839 У закону се наводи да се
правноснажност пресуде односи на одлуку
о захтеву тужбе или противтужбе
(члан 346. ст. 1. ЗПП), као и на приговор :пре
5ијања када је у пресуди одлучено
о nостојаљу или непостојаљу потраживаља
туженог (члан 346. ст. 3. ЗПП).
2427. Дакле, правном снагом пресуде је обухваћена одлука
суда о тужбеном
захтеву, односно о захтеву из противтужбе
који су садржани у изреци (тенору)
пресуде. Образложеље пресуде није обухваће
но њеном правном снагом. Тако­
ђе, материјална правноснажност делује у друго
ј парници која се води између
истих странака (eadem res inter eadem partes). При
томе, процесна улога странака
није од значаја. 840

242R. За одређеље дејства материјаЈЈ.не правносн

ажности (пе bis in idem )
одлучујуће је утврђење да ли nостоји идентитет пред
мета спора у парници која
је nравноснажно окончана и парници која отпо
чиље новом туж5ом. Одређење

839 SchiJken, бр. 1018; Rechberger/Simotta, бр. 700; Luke, бр. 360;
Gruns ky, бр. 239.
840 Grunsky, бр. 242; Rechberger/Simotta, бр. 700.
Део други: Парнични йосШуйак 463

идентитета предмета спора се утврђује поређењем предмета спора у новој ту­

жби са предметом спора о коме је правноснажно одлучено у изреци пресуде. 841
2429. Видели смо да идентитет предмета спора постоји када тужилац у ту­
жби истиче исти захтев (правну последицу), базирајући га на суштински истом
чињеничном догађају (двочлани тужбени захтев), о којој је већ правноснажно
одлучено на оази суштински истог чињеничног догађаја. Међутим, јасно је да
из саме изреке пресуде (на пример, "тужени се обавезује да тужиоцу плати
износ од 10.000 динара" или "одбија се тужбени захтев тужиоца као неосно­
ван") не може да се утврди идентитет предмета спора, јер изрека пресуде са­
држи само став суда о правној последици истакнутој у тужбеном захтеву.
2430. Стога, за утврђење предмета спора који је решен правноснажном
пресудом неопходно Је тумачити и разлоге пресуде, превасходно чињенични

догађај на коме се захтев из тужбе заснива, али и правна разматрања суда (на
пример, да ли се тужбени захтев темељи на вануrоворној одговорности за ште­
ту, повраћају зајма, плаћању купопродајне цене и сл.). 842

2431. Тако, у нашем првом nримеру, материјалном nравноснажношћу ооу­

хваћена је изрека nресуде у коме је одбијен тужоени захтев за враћање заку­
пљене ствари у посед.

2432. Такође, правном снагом пресуде обухваћена је и одлука суда о ком­

пензационом nриговору (члан 346. ст. 3. ЗПП).
2433. Тако, у нашем другом примеру, правном снагом пресуде којом је
усвојен тужоени захтев ооухваћена је и одлука суда да противпотраживање не
постоји. Исто важи и када би суд нашао да су основани и тужбени захтев
и приговор компензације и пребио оба потраживања. 843 С тога, ако би се по­
траживање појавило као предмет спора у новој тужои, тужоу треба одбацити
као res judicata.
2434. Правило да је одлука о компензационом приговору обухваћена пра­
вном снагом пресуде овде не важи, ако је приговор компензације изјављен
ван парнице. 844
2435. Премда закон говори изричито само о приговору компензације ко­
ји изјави тужени (члан 364. ст. 3. ЗПП), правило важи и за случај да тужилац,
• • 845
као дужник, ИЗЈави приговор компензациЈе.

Пример: Дужник, Д, подигне негативну туж5у за У,.врђење да он П не дугује више су.­

му од 10.000 динара по основу купопродајне цене. У туж5и наведе да је ово

841 Habscћeid, бр . 492; Schilken, бр. 1019; Rcchberger/Simotta, бр . 700.

842 То је владајуће схватање у доктрини. В. Habscheid, бр. 490; Lii.k.e, бр. 362; Z?ller/Vollkommer,
бр. 22 за§ 322; Baнmbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 16 за§ 322; Ze1ss, бр. 570; Grun-
sky, бр. 239.
843 Michalski, стр. 200; Zoller/Vollkommer, бр. 20 за§ 322; Roseпberg!Sch\vaЬ/Gott\vald, стр. 923.
844 Tћomas/Putzo, бр. 39 за § 322.
845 В. тако Thoшas/Pнtzo, бр. 44 за § 322; Rosenberg/Sch\-vaЬ/Gottwald, стр. 596.
 Александар Јакшић: Грађанско йроr~есно йраоо
464

rютраживање туженОI' nребио са својим потраживањем

у висини од l 0.000
динара из у1·овора о зајму.
2436. Ако суд усвоји туж5ени захтев, правном снагом пресуде је обухваћено
и потраживање д из утовора о зајму, тако да оно не би могло да
буде предмет
спора у некој новој парници између истих странака.
2437. Правном снагом пресуде нису обухваћени разлози пресуде, и то:
а) одлуке суда о прејудицијелним питаљима,
б) утврђење суда о чињеницама на којима се захтеви засни
вају,
в) одлуке суда о материјалним приговорима тужен
ог,
г) правна схватања суда.

2438. Правном снагом пресуде нису обухваћене и одлуке суда о прејуди­

цијелним питањима. Тако, у нашем првом примеру у коме је
суд одбио тужбени
захтев закуподавца за повраћај ствари, засигурно је суд морао
да одлучује опра­
воваљаности утовора о закупу, правоваљан
ости отказа утовора о закупу, о до­
цњи закуподавца. Али, све су то претходна питања која нису
обухваћена пра­
вном снагом пресуде, тако да суд о њима може у некој потоњ
ој парници да
одлучи и друтачизе.

Пример: (1) Т тужи закуnца, З, за плаћање закуnнине за јули

2005. Суд усвоји тужбени
захтев. У новој тужби Т против З, сада за плаћање закуn
нине за август 2005.
З оспори да постоји правоваљан уговор о закупу и суд одбије
тужбени захтев
као неоснован.

(2) Т тужи зајмопримца, З, за плаћање доспелих камата

. Суд усвоји тужбени
захтев и образложи пресуду тиме да је уговор о зајму пуно
важан. Након што
доспе рок за nовраћај зајма, Т тужи З за повраћај зајма.
Суд одбије тужбени
захтев, јер сматра да уговор о зајму није nравоваљан
.
Већ на први поглед се види да су оваква решења нелог
2439. ична, 846 али
она произлазе из учења о материјалној правноснаж
ности пресуде. Јер, пра­
вном снагом обе пресуде није обухваћен и став суда
о постојаљу прејудици­
јеmюг односа, односно о пуноважности утовора о
закупу, односно зај му.
2440.
Отклањање оваквих недоследности, тачније, веома
уског домашаја
објективних граница правноснажности пресуде, могућ
е је једино истицањем
у парници йрејуgицијелноi захШева за уШврђење. Тако,
у оба горња примера,
тужилац би могао да истакне овакав захтев (постојање
утовора о закупу и зај ­
му), при чему би одлука о њему 'била обухваћена правном снаго
м пресуде.
2441. Такође, у теорији се, с правом чини покушај да се овакве нелогично­
сти отклоне, и то тиме што би се објективне границе правн
оснажности пресу­
де прошириле и на прејудицијелна питања, али и на
правну квалификацију
обухваћену образложењем пресуде. 847 Видели смо да изреку пресу
де није моrуће

846 Zeiss, бр . 573; Ltike, бр. 364; Habscheid, бр. 489.

847 Тако Habscheid, бр. 490 и Zeuner, Die objektiven Grenze n, стр. 54
и даље. Ynop и Ltike, бр.
365 са даљим наводима.
Део други: Парницни йосШуйак 465

разумети, односно утврдити предмет спора, ако се ради њеrове индивидуа­

лизације не користи животни догађај, али и љегова правна квалификација.н 111
2442. Осим тога, сматра се да за објективне границе правноснажности пре­
суде није одлучујуће да ли је о једном правном односу решен о прејудицијелно,
већ, напротив, да треба утврдити да ли одлука о тужбеном захтеву из прве
парнице стоји у правно-логичкој или привредној вези са правном последицом
из тужбеног захтева у другој парници.м 9 Када је то случај, пресуда из прве пар­
нице мора да буде обавезујућа за суд и у другој, укључујући овде и прејудици­
јелна питања садржана у њеном образложењу. 850

2443. Тако, ако је у тужени у правној парници осуђен на извршење чини­

дбе из уговора, у другој парници у којој се одлучује о накнади штете због по­
вреде уговорне обавезе, суд би морао да пође од чињенице да је уговор пуно­
важан, јер је то тако утврђено у првој. Заправо, друга парница је само логички
и садржински наставак прве.

2. Субјекшивне iранице йравноснажносШи

2.1. Правило
2444. Закон доноси битне новине у погледу субјективних граница правно ­
снажности пресуде. Тако, изричито се предвиђа да правноснажна пресуда де­
лује само између сШранака (inter partes, члан 347. ст. 1. ЗПП). За трећа лица она
је res inter alios acta.
2445. Овако постављане субјективне границе правноснажности су нормал­
на последица чиљеница да су у поступку учествовале само странке. Пресуда, по
правилу, не може да делује према трећим лицима, јер се томе суnротставља
право на правичан поступак (члан 6.(1) ЕКЉП), односно принцип контради­
кторности (члан 5. ст. 1. ЗПП) Наиме, у приликом одлучивања о грађанским
правима сваком учеснику у поступку мора да се пружи прилика да се ИЗЈасни

на чињеничне и правне наводе противне стране.

Пример: Т је успео у спору против А и издејствовао је деклараторну nресуду да је он

власник ствари. Б подноси туж5у против Т и захтева да суд утврди да је Б
власник ствари. Оваква констелација је моrућа, јер пресуда делује само из­
међу Ти А.

2.2. Изузеци
Пример: (1) Т је закључио уговор о животном осиrурању са О, при чему је као кори­
сника одредио своју супругу С. С обзиром на то да О наводи да уговор о оси­
rурању није пуноважан, Т односи деклараторну туж5у против О и захтева да
суд утврди да је уговор nуноважан. Након што је суд донео nравноснажну

848 Habscheid, бр. 490; Rechberger/Sinюtta, бр. 70211.

849 Zeiner, стр. 75 и даље. Слично и Habscheid, бр. 490 са даљtiЈ\·1 наводима.
850 За критику ових схватања В. Rosenberg/Sch\vaЬ/Goth\'ald, стр. 928; Jauernig, стр. 228-229.
 Алекt"андn р Јакшић: Гр(фпнско йроцесно Право
·166

пре~..·уду у корист т. т умире, а Ц тужн О и захт~nа nлаћање осигуране суме.

о оснорава тужбенн Э<1.хтев, nозиоа се на н~пуа·tова~'ност угопоР.'
~ н. а шоодн дu
пре('уд а до нета у с11ору између Т н О делуЈе само шtc?l' paгtes. С ЈС Једини
Нi'l -
слсдннк Т. Kai\O, ако је С конкубина Т?
(2) ц је утужно ..::во.iе потраж нн•нt-.t• према А . Суд је одбио тужбен
н з~хтеn као
неосноо<ш, у nрnостепеном постунку. Након тога, а пре nрtшно
снажностн
одлуке. ц цедира потр<1Жишны· које има nрема А на Б. Б nодноси тужбу
про­
тив А и захтева плаћање, при чем у Б не зна ништа о nарници и
змеђу Ц и А .
А се позиоа на пра.вноснажиост одлуке донете у спору између Ц и А.
2446. Закон ( члан 347. ст. 2. ЗПП ) предвиђа да правноснажна пресуда делује
и према трећим лицима због:
а ) природе спорног права или nравног односа,
б ) nрироде nрава или правног односа који nостоји nрема трећи
м лицима,
в) када је то законом изричито предвиђено.
2447. Етgа ornnes делују све преображајне пресуде. 85 1
Природа правног овла­
шћења странака из прео5ражајноr права је таква да је свако треће лице
везано
преображајним дејством пресуде. Међутим , ваља нагласити да
је ово дејство
ограничено, јер трећа лица не могу да оспоравају тачност конст
итуисаља пра­
ва у пресуди. 85 ~ Она нису, наиме, учествовала у посту
nку и пресуда , у том детrу,
и за њих остаје res inter alios acta.
Због правне природе nравног странака и трећих лица (члан
2448. 346. ст.
2. ЗПП), пресуда делује и према йравним слеgбеницима сШранака. Разликујемо
универзалну и сингуларну сукцесију. 85 ~

Пресуда делује и на универзалне сукцесоре сшранака, 854 јер они

2449. ступа­
ју у правни положај свог претходника . Тако, ако је пресуд
а донета у корист
или, пак, против претходника, њеrови универзални сукцес
ори ступају у ње­
гов правни положај. Ова последица произлази из општих
обележја универ­
залне сукцесије.
Пример: Наслеђивање физичких mща, фузија привредних друшта
ва (члан 381. и сл. ЗПД).
2450. Тако, у нашем
првом примеру, пресуда донета у спору између Т и О
има дејства и према законском наследнику С.

2451 . Случај синiуларне сукцесије не повлачи нужно за собом и прошире­

ље субјективне границе правноснажности пресуде на трећа лица. Проши
рење
ових граница је у многим појединостима спорно. 855

851 Rechberger/Simotta, бр. 699/1; Michalski, стр. 201 ; Habsche id, бр. 503; Schilken , бр.
1032.
852 Dei.xler - Hш:l.юe r/Юicka, бр.
:l64.
853 У ..немачком nравном систему ова разлика није битна с обзиром на§ 325.
ZPO. В. ближе
ZollerN ollkomm er, бр. 13 и даље; Michals ki, стр. 201.
854 Zeiss, бр. 584; Grunsky , бр. 242; ZбllerNollkommer, бр. 15 за § 325; Habsch eid,
Трива/Дика, стр. 651.
бр. 504;
855 В. ближе о nојединостима Zoller/V ollkome r, бр. 13 и даље за § 325; Habsch eid,
и даље.
бр. 506
Део други: Парнич1111 йосШуйак 467

2452. Најпре ваља разликовати случајеве у којима Шужuлац oiuyђu ствар

ини право које је предмет спора током трајnња парнице (в. члан 198. ЗП Л) таl<О
да сиигуларни сую..1,есор постане следбеиик у праву или правном овлашћељу
које је предмет спора. Такође, ваља раэлю<Овати фазе поступка у коме је тужи­
лац отуђио спорну ствар или право.

2453. Ако тужилац отуђи ствар или nраво након што је донета nравно­
1156
снажна пресуда којом се тужбени захтев одбија (на пример, одбијен је тужбе­
ни захтев тужиоца да му тужени плати дуг у висини од 10.000 динара), а ту-
. .
жилац доцниЈе цедира СВОЈе потраживање на цесионара, тада цесионар не може

више да понесе тужбу за плаћање истог дуга против цесуса (туженог), јер се
правна снага пресуде проширује и на њеrа. При овоме, није важно да ли је це­
сионар био савестан или не, односно да ли је знао да је тужилац правноснажно
одбијен у тужбеном захтеву упереном на наплату свог потраживања (пример
друти горе).
857

2454. Исто би, mutatis mutandis, важило, ако би тужбени захтев био усвојен,
а треће лице након правноснажности пресуде nреузме дут. 858

2455. Сложеније су ситуације, ако до синrуларне сукцесије дође на страни

туженог. 859
Тако, је тужба поднета са захтевом да тужени преда ствар тужиоцу
у својину по основу уговора о продаји и тужбени захтев буде усвојен, а тужени
nрода ствар након што nресуда nостане правноснажна, тада се субјективне гра­
нице правноснажности nресуде не проширују аутоматски и на стицаоца. Наи­
ме, познато је да право на предају ствари по деривативном начину стицања
права својине има облиrационоправни карактер.

2456. Али ако је поднета реи виндикациона тужба и тужени који је изгубио
спор пренесе државину на ствари неком трећем лицу, тада се субјективно деј­
ство правноснажности nротеже и на новог држаоца, јер је он синrуларни сук­
цесор туженог у обавезама.

2457. Далеко је, међутим, сложенија ситуација, када стицалац стекне право
својине од туженог на основу правила о стицању од невласника (члан 31. 30-
СПО). Генерално се може рећи, 860 да тада стицалац није стекао незакониту др­
жавину, тако да није нити следбеник туженог у обавезама. Стога, дејство пра­
вноснажности пресуде се не проширУЈе и на њега.

2458. Даље, субјективне границе правноснажности се проширују и на ства­

рно леiиШимисано лице, ако странка након nочетка тока парнице отуђи спорну
ствар или пр<ню (члан 198. ЗПП). Овде пресуда не делује само према странци

856 Упор. Michalski, стр. 201; Habscheid, бр. 507; Zeiss, бр. 586 и даље; Grunsky, бр. 242.
857 Упор. LGke, бр. 369; ZollerNollkommer, бр. 21 за§ 325.
858 Habscheid, бр. 508.
859 Упор. Michalski, стр. 201; Schilken, бр. 1036; Zбller/VoUkomшer, бр. 18 за§ 325.
860 Zoller/Vollkommer, бр. 19 за § 325; Habscheid, бр. 508; Michalski, стр. 201; Jauernig, стр. 231.
 Александар Јакшиh: Грађанско йроt4есно йраво
468

која води парницу у своје име о туђем праву, већ и према

стицаоцу. Из ове од­
редбе јасно је следеће:
2459. Закон допушта сингуларну сукцесију у спорном прав
у или на ствари
.која је nредмет спора и регулише је од момента почетка тока
парнице ~лити­
спенденција). Допушта чак и усклађиваље процесни
х улога са материЈално­
правним односом, тако што стицалац права
или ствари може да стуnи у парни­
цу, али само уз пристанак обе странке (члан 198. ст. 2.
ЗПП). Ако се то деси,
питаље проширења субјективних граница
правноснажности се и не поставља.
2460. Тако, ако тужилац отуђи спорно право или ствар у току
парнице, тада
nресуда производи дејство и према његовом сингулар
ном сукцесору. И оБр­
нуто. Ако тужени отуђи ствар која је предмет спор
а у току парнице, пресуда
делује и nрема стицаоцу, јер је, заправо, тужени води
о спор у своје име о ту-
ђем праву. 861
2461 . Пресуда која Би Била донета на терет (штету) трећег
лица које није
учествовала у парници не 5и могла према овом да
производи никаква дејства, 862
јер треће лице није Било странка у окончаној парници
и није могло да распра­
вља о предмету спора (члан 6.(1) ЕКЉП).
2462. На основу закона, суБјективне границе пресуде прошируј
у се, на при­
мер, у сшеч.ајном постуnку. Тако, ако је поднета тужБ
а за утврђење постојања
потраживања против стечајног дужника (члан
94. ст. 1. ЗСП), правноснажна
одлука којом је одлучено о потраживању оБавезује
стечајног дужника и све сте­
чајне повериоце.

Овакво решење је спорно, с оБзиром на то

2463 . да се правноснажност
пресуде проширује и на стечајне поверио це који
нису учествовали у поступку.
С оБзиром на значај и домашај члана 6.( 1) ЕКЉП,
овакво везујуће дејство судске
одлуке могло Би једино да се аргументује да су
се остали повериоци прећутно
одрекли права из члана б. Конвенције, тиме
што су пропустили да Било сами
поведу nарницу или, пак, што су у текућој парн
ици за утврђење потраживања
пропустили да се придруже као интервениј
енти.
У извршном поступку сукцесори странака су
2464 . дужни да докажу ово
својство у односу својство повериоца и дужника
из извршне исправе (члан
37. ЗИП).
2465. Од проширења субјективних граница пресуде треБа разл
иковати тзв.
хоризонтална дејство пресуде на трећа лица (Drit twirk ung). 863 Овде се не ради
о томе да се правна снага пресуде прошируј
е и на правни однос странака и
трећих лица, већ о томе да се дејство пресуде донете у
парници између странака
проu1ири и на трећа лица.

861 Слична решења су садржана у норми § 325. dZPO .

862 Тако и Rechberger/Simotta, бр. 699/1; Habscheid, бр. 512.
863 Ближе ZOUer!VoUkommer, бр. 28 за§ 325; Schilk.en, бр. 1042
и даље.
Део други: Парнични йосйiуйак 469

Пример: ( 1) Дејство пресуде којом је закуп ац обвезан да врати ствар закуподавцу у др­
жавину nроширује се и на подзакупца.
(2) Дејство пресуде против главног дужника проширује се и на јемца, тако да
јемац не може више да истиче приговоре према повериоцу.

2466. У оваквим ситуацијама, генерално би требало одрећи моrућност про­

ширења субјективних граница пресуде. 864 Правило је да пресуда делује само inter
partes. Члан 346. ст. 2. ЗПП налаже изузетке, само у случају да то налаже правна
природа односа између странака и трећих лица. Такође, постоје институти
процесног права, ако што су мешање, обавештење о парници који обезбеђују
. .
интервеНЦИЈСКО деЈСТВО пресуде.

3. Временске iранице йравноснажносШи

2467. Временске границе правноснажности постављане су на оним чиње­
ницама, односно на чињеничном стању које је утврђено qo закључења fлавне
расйраве (члан 347. ст. 3. ЗПП). Дакле, границе правноснажности пресуде се
простиру само до тог момента, тако да странке могу да нову тужбу заснују на
чињеницама КОЈе су настале након овог момента.

Пример: Суд је правноснажно одлучио да Т нема право на повраћај ствари, јер се она
до момента закључења главне расправе није налазила у државини туженоr,
Д. Није искључена нова тужба Т против Д, ако након закључења главне ра­
справе Д стекне државину на ствари.

2468. Временске границе правноснажности пресуде захтевају одговор на

три важна питања:

2469. Прво, како се одражава правноснажност пресуде на чињенице које су

постојале до момента закључења главне расправе, али их странке нису изнеле.
Могу ли странке да се на њих позову у некој доцнијој парници?

2470. Требало би узети да су странке преклудиране да се у неком доцнијем

поступку позивају на чињенице које су постојале у првој парници до момента
закључења главне расправе (nova reperta). 865 На овакав закључак упућује смисао
материјалне правноснажности пресуде, али и решење законодавца да у жалби
није, принципијелно, допуштено да се износе нове чињенице и докази (члан
359. ст. 1. ЗПП). Осим тога, nova reperta представља основ за подношење захтева
за понављање поступка (члан 422. ст. 1. т. 10. ЗПП).
Пример: С је пресудом обвезан да Т плати целокупну штету коју му је С nрич.инио де­
ликтом. У накнадној парници Т захтева плаћање нематеријалне штете. С не
може да се позива на подељену одговорност Т, јер ту чињеницу није истакао
у претходној парници која је правноснажно окончана.

864 Ова питања су изузетно спорна. Тако Michalski, са позивом, на BGH, N)\1\f, 1970, стр. 279,
сматра да пресуда којом је одбијен тужбени за.\.-тев повериоца према главном дужнику има
дејство и према јемцу. Обрнуто, пресуда у корист повериоца не производи дејство пре~а
јемцу. У корист оваквог дејства и Rosenberg/Sch,vaЬ/Gott"'ald, стр. 940. Суnротно Jauerшg,
стр. 232 са даљим наводима.
865 Rechberger/Simotta, бр. 704; Michalski, стр. 203; Zeiss, бр. 592; Li.ike, бр. 367; Schilken, бр. 1044.
 Александар Јакшић: Гра~анско йроцесно йраво
470

24 71 . Друiо, у случају нових чињеница ( nova produc ta) које су настале наi<он
ења главне расправе странке нису лреклудиране да их
закљ уч изнесу у новоЈ·
аћ sЬб
парници. Ове чињенице нису о5ухв ене правном снаrом пресуде.
Пример: Преурањена тужба због недосnелости nотраживања;
накнадна промена чи ­
њеница релевантна за иэдржавање у алиментационим
парницама и сл .

2472. Треће, спорно је да ли су правном снагом п~есуде о5ухваћене и чиње­

нице на којима се заснива вршење каквог прео5ражаЈног права (отказ или рас-
кид уговора, пре5ијање ) .867 п .
равило Је да странка не може, након правносна -
жности nресуде да се позива на своје прео5ражајно право, ако су се чињен
ице
које су неопходне за вршење прео5ражајног права стекле до момен
та закљу­
чења главне расnраве. 868 Ово схватање може да се аргументују преклузијом
из­
јављивања приговора комnензације у жал5еном поступку (члан 359. ст.
3. ЗПП),
као и општем циљу материјалне правноснажности пресуде. Међутим,
в. члан
15.ст. l . т.8.Зl1П.

§ 44. СУДСКО ПОРАВНАЊЕ

Литература:
Konig, Der gerichtliche Vergleich im бsterreichischen Lehre, JBl, 1971, s. 467; Lin-
dacher, Der Prozessvergleich, in ,,50 Jahre GBH», Bd. III, 2000, s. 253; Mayr, Der
Tonbanvergleich mit Dritten , RZ, 2000, s. 210; Мichel, Der Prozessvergleich in der
Praxis, JuS, 1986, s. 41; Pecher, Zur Gelten dmach ung der Unwirk samhei t eines
Prozessvergleiches, ZZP 97, s. 139; Schum acher, Der Riicktr itt vom gericht lichen
Vergleich, }Bl, 1996, s. 627; Schorenberg, Der Wideпuf des Prozessvergleichs, AnwBl,
1982, s. 404; Treffer, Der Prozessvergleich, MDR, 1999, s. 520; Wolf, Norma tive
Aspekte richterlicher Vergleichszustandigkeit, ZZP 89, s. 220.
Илић, Судско поравнање, ПЖ, 11-12/ 89, с. 1651; Познић, Побија
ње судског
поравнања у nракси врховних судова, Анали, 1964/2 -3;
Станковић, Судско
nоравнање и промењене околости, ПЖ, 1997/12 , с. 45.

I. ПОЈАМ И СМИСАО

2473. Судско поравнање је уiовор између парничних странака о предмету

спора који је закључен пред судом и којим се парница окончава (члан
322. ст.
1. и 324. ЗПП). 869

866 Немачко nраво ( § .323. d.ZPO) nредвиђа за овакве ситуације тзв. Abande rungskl
age. Када је
донета пресуда КОЈОМ су обухваћена и будуће, недоспеле чинидбе код
обавеза са сукuеси ­
вним извршењем (издржавање) свака странка може .п.::~ тужбом захтева
измену пресуде ,
ако су након nравноснажности пресуде наступила знатна промен
а чињеница кој е су биле
одлуч.не за осуду на чинидбу, као и на њену висину. Ближе ZбllerNollkomm
за§ 323. er бр. 1 и даље
· '
867 Упор. Roseпberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 932; Zeiss, бр. 591.
868 Zeiss, бр. 591 са даљим наводима.
869 В. за ра~личи те nокушаје дефи.нисања Трива/Дика, стр. 570· Rechbe rger/Sim otta
Habsche1d, бр. 428; Ltike, бр. 248. бр. 460;
' '
Део други: Парнични йосШуйак 471

2474. Судско поравнање је један од моrућих начина окончања парничноr

поступка. Уместо да се поступак води до доношења судске пресуде, странке
закључењем судског поравнања саме, темељем процесноправне диспозиције,
окончавају парницу. Судско поравнање је мирно, споразумно решење спора
и има велике практичне предности у односу на парничење, и то: 870
1) психолошки, эакључењем судског поравнања нема победника и побеђен ог,
2) странке могу да уреде своје односе и ван граница предмета спора, што
окончањем парнице на други начин није моrуће,
З) странке у судском поравнању могу да буду и трећа лица, а не само пар­
ничне странке. 871

2475. Од судског поравнања треба разликовати вансудско поравнање које

је, по својој правној природи, материјалноправни уговор. Оно не производи
дејство правноснажности и нема својство извршне исправе. Вансудским по­
равнањем, међутим, могу да буду обухваћене и неке процесне радње (на при­
мер, обавеза повлачења тужбе и сл.) . Тада се у парници вансудско поравнање
истиче као материјалноправни приговор.

2476. Могућност закључења судског поравнања је директна последица на­

чела диспозиције у парничном поступку. С тога, његово закључење је могу­
ће само онолико, колико је до пуштена процесноправна диспозиција (члан З.
ст. 3. ЗПП).

П. ДЕЈСТВО СУДСКОГ ПОРАВНАЉА

2477. Најважнија последица закљученог судског поравнања је у томе што

се оно изјеgначава са йравноснажном суgском йресуgом (arg. ad члана З2З. ст. З.
и члана З24. ЗПП) . Између странака престаје да тече парница, јер за њен на,..
ставак недостаје правни интерес. Евентуалну нову туж5у у ствари у којој је за­
кључено судско поравнање суд ће одбацити, јер се ствар сматра пресуђеном.
2478. Дакле, закључено судско поравнање је негативна процесна претпо­
ставка за вођење парничног поступка. Ако постоји сумња у погледу идентитета
судског поравнања и захтева из потоње тужбе у спору између истих странака,
за одређење да ли постоји идентитет предмета спора је меродаван захтев из
тужбе о коме је закључено судско поравнање. 872
2479. Друiо, судско поравнање има својство извршне исправе и на основу
њега се под условом да је протекао парициони рок може донети решење о из­
вршењу (члан З1. ЗИП). 873 У извршном поступку, чак, суд не може да испитује

870 Упор. Grunsky, бр. 147; Ltike, бр. 248; Schilken, бр. 643.
871 Grunsky, бр. 147; Schilken, бр. 646.
872 Решење Врховног суда Србије, Рев.5521/01 од 27. VI 2002.
873 В. Ћосић/Крсмаиоnић, АкШуелна суgска йракса из iраlјанско - йроцесноi йрава, Београд 2003,
стр. 106.
 472 Александар Јакшић: Грађанско йроцесн.о йраоо

подобност поравнаља за извршеље, јер је поравнаље у

питању већ било nод-
вргнута контроли суда пред којим је склопљена.
. .
2480 . у слов за :изв ршно ст судс ког поравнања Јесте да Је потраживање
из судског поравнаља доспело (члан 33. ст.. 1. ЗИП). Досn
елост потраживања
из закљученог судског поравнаља се доказУЈе
записником о закљученом пора ­
внању, односно ако то није моrуће, онда
правноснажном одлуком донесеном
у nарничном поступку, односно коначном
одлуком донесеном у уnравном
поступку (в. члан 33. ЗИП).
2481. Треће, закључено судско поравнање има и материјалноп
равно дејство.
Њиме се, наиме, уговором уређују nравни односи изме
ђу странака. 874

III. ЗАКЉУЧЕЊЕ СУДСКОГ ПОРАВНАЉА

1. Процесна леiишимација и моменаш

2482. СШранке могу у току целог поступка
пред парничним судом првог
степена да закључе поравнање о предмету спора
(судско поравнаље - члан 322.
ст. 1. ЗПП). Осим парничних странака,
у закључељу поравнања могу да
уче ­
ствују и Шрећа лиt{а.
2483 . Најпре, саме странке могу да закљ
уче судско поравнање у корист
трећег лица које не мора да учествује у закљ
учењу поравнања. 875 Дејство по­
равнања као пресуде се на то треће лице не
простире, али оно је титулар извр­
шног наслова и може да покр
ене поступак nринудног извр
шења.

У мешач или, пак, било који други учесник

2484. у поступку може да буде
странка у закључењу судског поравнања,
и то било по свом предлогу или, пак,
на предлог странака. 876 Неопходно је, међу
тим, да би судско поравнање и пре­
ма овом парниЧ"ном субјекту производиле
дејства, да се стекну сви матери ­
јалноправни услови (консенс трећег лица
), као и све процесне претпоставке
и услови КОЈИ иначе важе за закљ
учење судског поравнаља.

Поравнање се закључује само пред судом

2485 . првог степена (члан 322.
ст. 1. ЗПП). То је могуће учинити током чита
вог трајања поступка, дакле и у
току поступка по жалби. Тада ће другостепени
суд ће о5уставити поступак, јер
Је парница закључењем поравнањ
а окончава.

По правилу се поравнање закључује пред прво

2486. степеним судом, али
је то моrуће учинити и пред замољеним судом,
као и пред вишим судом пред
којим траје расnрава. Странке моrу закључити
поравнање и док траје поступак

874 Grunsky,бp. 149;Schilken,бp.633;Ltike,бp. 253.

875 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 773 и даље са крит
ичким наnоменама; Baum bacbl Lau-
terbach/AlЬers/Hartmann, бр. 40 за§ 307; Schilken, бр.
стр. 570.
646; Gruлsky, бр. 147; Трива/Дика,
876 Thom as/Pu tzo, бр. 27 за§ 994; Zoller/Stoeber, бр. б за§ 794.
Део други: Пapнuttнu йосtИуйак 473

по ванред~ом пр авном леку, али се у том случају закљученим поравнањем не

дира у свОЈСТВО правноснажне судске пресуде.

2. Преgмеш
2487. Судско поравнање се закључује о йреgмеШу сйора. Рекли смо, међутим,
да се оно може односити и на неке друге обавезе и чинидбе, а не само на оне
које суд предмет спора. Странке, дакле, саме одређују садржину судског пора­
внања, имајући наравно у виду ограничења постављена законом.
2488. Дакле, предмет судског поравнања могу да буду сви захтеви који мо­
гу да буду предмет судске nресуде. Могуће је да странке судским поравнањем
обухвате и питања која не чине предмет спора, па чак и да генерално реше
све своје међусобне грађанскоnравне односе.8i7
2489. За эакључење судског поравнања није нужно да постоји и међусо­
бно попуштање странака у смислу одредаба ЗПП. Довољно је да странке или
барем једна од њих кopuiyje свој йроцеснойравнu йоложај у йарнuцu. Тужилац
може да попусти у свом нападу, туженик у одбрани. Ипак, садржину поравна­
ња треба јасно утврдити, да би јасно видело у чему се оно састоји, у ком делу
се nарница окончава, а у ком делу наставља.

2490. Редовно су предмет поравнања и трошкови његовог закључења.

У противном, примењују се општа правила ЗПП о сношењу трошкова.

2491. Искључена је могућност закључења поравнања у nарницама које nо­

чивају претежно на начелима официозности и инквизиционом на челу (брачни
спорови, матернитетски и патернитетски спорови, антимонополски спорови

и сл.). Да би се закључило судско nоравнање потребно је за предмет nоравнања

допуштен редован правни nут, о којему се мо~е водити грађанска nарница.
Према томе, судско поравнање не може се закључити о захтевима, за које су
надлежни други органи, а не редовни судови, нити о онима о КОЈИМа се решава

у ванпарничном постуnку.

2492. Рекли смо да се, по nравилу, судско nоравнање закључује о предмету

спора. Странке могу да се поравнају о целом тужбеним захтеву или, пак, само
једном његовом делу (члан 322. ст. 2. ЗПП) .
2493. Могуће је да, ако nостоји више тужбених захтева, странке закључе
судско поравнање о једном од њих или ако постоји један тужбени захтев, да се
странке поравнају о делу тужбеног захтева. У случају да се поравнање закључи
само на део nредмета спора, у осталом делу парница се наставља.

3. Бишни елеменши cygcкoi йоравнања

2494. С обзиром на то да је судско nоравнање материјално правни уговор
који се заюьучује у току nарнице, и то предуэимањем парничних радњи суда

877 Schilken, бр. 648; Rechberger/Siшotta, бр. 464; Liike, бр. 248.
 474 Александар }аЈ<шиh: Грађанско йро
цссно йраоо

и странака, закон nредвиђа да

је за њеrов настанак нужна да
се испуне следе­
ћи услови:
l ) закључење уговора о предмету спора
(споразум странака о поравнању),
2) уноwење тог споразума у записни~
'!да и њеrово ~итање,
3 ) nотnис странака на заnисн
ику у КОЈИ ЈС унет садржаЈ
судског поравнаља
(в. члан 323. ЗПП) .
2495. .
да би судско nоравнање пун
оважно настало, НИЈ
е довољно да странке
изразе своју саrласну изјаву воља.
Осим тога, потребно је да суд о ЗЗI
поравнаљу сачини запсиник. <љученом
Тек када странке након што
им записник буде
прочитан, странке потписују
заnисник и судско поравнање
се сматра закључе­
ним (члан 323. ст. 2. ЗПП) .
2496. у записнику се не мора констатов
ати да је поравнање странкама
читано. 1178 nро­

2497. Ако странке, након што су nос

тигле споразум о nредмету спора
consen su, не потпишу записник о суд solo
ском
поравнању, оно не настаје. Међути
њихов споразум остаје на сна м,
зи као уговор материјалног пра
неки други правни посао, ако ва или, пак, као
суиспуњени сви услови за њег
ову пуноважност. 879

- Консенс странака -
2498. Рекли смо да се консенс страна
ка односи, по правилу,
на предмет спо­
ра, али може да оБухвати и дру
те, na и све материјалноправ
не односе странака.
За споразум странака, односн
о за њихово поравнање није бит
но да постоји ме­
ђусобно попуштање у матери
јалноправним односима, већ
пходно да постоји одступање је, напротив, нео ­
у процесној позицији страна
ка. 880
249 9. Тако, нема међусобног попушт
ања, па ни судског поравнања
тужилац оБавеже да повуче , ако се
тужбу и сноси све трошкове
поступка . Делими­
чни или потпун и одустанак супр отн
е стране од накнаде
них парнич трошкова
би представљао померање
у његовој процесноправној
позицији.
2500. Судско поравнаље може да буд
е закључено и под одложним
али и не и под раскидним . 881 условом,
Такође, моrуће је, ако и код
пресуде, да странке
закључе nоравнаље тако што
ће међусобно условити испуње
времених оБавез ње својих исто­
а ( do ut des).

4. Посшуйак заюьучења
. ~501 . У nоступку закључења судско
г поравнања активну улогу има
КОЈИ Је дужан да У ток и суд
у поступка укаже странк
ама на могућност судско
г nopa-
878 Види Пресуду Врховног суда Срби
је, Рев . 3534/01 од 13. VI 200 2, Изб
10/2003, стр. 51. ор судске nраксе,
879 Rec hber ger/ Sim otta , бр. 471; Fasching,
бр. 1337.
880 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 766;
Tho mas /Put zo, бр. 15 за§ 794; Gru nsk
lken , бр. 645 са даљим наводима. y, бр. 148; Schi -
881 Rec hbe rger /Sim otta , бр. 465.
Део други: Парнични йосШуйак 475

внања и да им помогне да закључе поравнање (члан 322. ст. 3. ЗПП). Ово,

rraJ<, не значи и да Је допуштен притисак суда на странке да эаi<ључе судсi<О
поравнање. "
11 2

2502. Међутим, повреда ове "дужности" суда није санкционисана. Наиме

пропуштање суда да укаже странкама на могућност закључења поравнања не
представља повреду одредаба парничног поступка.

2503. Ако суд утврди да не постоје услови за закључење судског поравнања

(члан 322. ст. 4. ЗПП), узеће поравнање странаЈ<а на записник и одбиће закљу­
чење судског поравнања решењем. 883 Против овог решења суда је допуштена
посебна жалба (члан 322. ст. 5.).

5. Осшали услови за заюьучење

cygcкoi йоравнања

2504. За пуноважно закључење судског поравнања морају ·да се стекну

и основне процесне претпоставке које се тичу: 884
а) надлежности суда (апсолутна надлежност редовног суда, директна ме­
ђународна надлежност, стварна надлежност),
б) страначке и парничне способности,
в) непостојања правноснажно пресуђене ствари или већ закљученог суд­
ског поравнања,

г) постојања парничног поступка (не и литиспенденције).

6. Правна йрироgа cygcкoi йоравнања

6.1. Уопште
2505. Правна природа судског поравнања је спорна. 885
Различита тумачеља
правне природе судског поравнаља немају само значај за теорију, већ од с:хва­
тања правне природе судског поравнања зависе решења низа питаља КОЈа су

релевантна за судску праксу. Владајуће је схватање да је судско поравнање gво­

сШруке йравне йpupoge: 886 материјалнопра.вни уговор и парнична радња, 887 одно­
сно маШеријалн.ойравни уiовор са йроцесн.им gејсШвима. Разлике у схватаљима
се јављају у погледу међусобне зависности материјалноправних и процесних

882 Thomas/Putzo, бр. 4 за§ 794; Zбller/Greger, бр. 3 за § 279; Baumbach/Lauterbach/Albers/Hart-

manл, бр. 2 за § 279.
883 Познић/Ракић-Водинелић, бр. 627.
884 Упор. Трива/Дика, стр. 570; Rechberger/Simotta, бр. 464 са даљим наводима.
885 За сва схватање В. исцрпно уместо свих Rosenberg!Sch\vaЬ/Gottwald, стр. 766 н даље.
886 У том смислу Rosenberg/Sch,vaЬ/Gottwald, стр. 768; Zбller/Greger, бр. 3 за § 794; Grunsky,
бр. 147; Musielak, бр. 283 са даљим наводима; Habscheid, бр. 429; Трива/Дика, стр. 573.
887 Схватање да је судско поравнање само парнична радња застуnа још само Hartmanл у Bau-
mbach/Lauterbach/Albers/Hartmanп, бр. 3 за§ 307.
 476 Александар Јакшић: Грађан ско йро
цесно йраво

елемената овог института. Друго схв

атање полази од тога да је судско пор
внање gвociii.pyкo функцнонал S~8
а~
но.

6. 1.1. Суgско йораонање као меш

ооиши,
јеgинсшвени уiовор

25 о6. Судско поравнање је истовремено и утовор материЈалног права и

нична радња странака. Сма пар­
тра се да закључењем суд
ског по~авнања странке
желе да реше и међусоБни материјалноправ
ни однос. Стога, Је његова правна
природа двострука.

2507. Одатле произлази да је судско п ора

внање пуноважно настало ,
када је пуноважан матери само
јалноправни споразум стр
анака и када су испуњени
сви процесни услови за пуноважно
ст ове парничне радње. Било
друти аспект суд
да један или
ског поравнања нису пра
воваљани, судско поравн
ање у цели­
ни не производи дејства које пре
двиђа закон.
2508. Сходном применом ове теорије,
судско поравнање се побија и
утовор материјалног права (недос као
татак консенса, мане воље и сл.)
процесних недостатака (страначк , али и зБог
а или парнична способност, нед
остатак зако­
ном прописане форме и сл. ).

6.1 .2. Учење о gвосшрукој функциона

лносши
cygcкoi йоравнања

2509. Ово учење се разликује од теорије

о двострукој правној природ
ничних радњи (Do ppe lna tur и пар­
). Наиме, учење о двострукој функци
(Doppeltatbestand) парничних радњИЗ 89 оналности
потпуно одваја материјал
не и процесне
елементе и функције парнич
них радњи, па и судског пор
авнања и посматра
их изоловано, нар
очито у погледу исп
уљености претпоста
вки за њихову пу­
новажност.

2510. Тако, процесноправна дејства се

одређују према процесном
а материјалноправна, према праву,
материјалном. Ништавост про
цесног аспекта пар ­
ничне радње, не значи и њен
у непуноважност на пољу
материјалног права.
2511. Тако, у погледу судског поравнаља
, питања, као што су да ли
внаљем окончава парница се пора­
и да ли је оно извршио, спа
да у домен процесног
права. И оБр нуто. Да ли је споразум страна
ка о предмету спора пуноважан
~а терену материјалног права,
цени се искључиво према одр
Јалног права.
едБама матери ­

2512.Консеквентном применом ове

теорије, материјалнопранни асп
судског поравнаља се п обијај екти
у тужбом за поништај, док би
се његова процесна
ништавост имала утврдити у поступ
ку по правним лековима.
Ако Би пора­
внаље по тужБи било утврђено
као ништаво, на пример зБог
мана воље, то
888 В ближе Rechbe
rger/Simotta, бр. 458; Ros enberg/SchwaЬ/Go
889 В. ближе Rechberger/Sim ttwald, стр. 768 .
otta , бр. 458 са даљим наводима.
Део други: Парнични йосiUуйак 477

не би имало никаквог утицаја на њеrова процесна дејства (правноснажност

и извршност).

6.1.3. Оцена

2513. Законодавац је поново пропустио да консеквентно реши проблем

правне природе и начина побијања судског поравнања. Неспорно је да ЗПП
(2005) комбинује материјалноправне и процесне елементе и приликом закљу­
чења (члан 322, 323. ЗПП), као и доделом дејстава судском поравнању (члан
323, 324. ЗПП). Неспорно је да је закључено судско поравнање негативна про­
цесна сметња за даље вођење поступка (пресуђена ствар), као и да повреда овог
правила повлачи за собом ништавост судске одлуке и могућност да се она
побија редовним и ванредним nравним лековима (члан 361. ст. 2. т. 10, члан
398, члан 422. ЗПП).

2514. Такође, неспорно је да закон (члан 325. ст. 1. ЗПП) nредвиђа само
једно средство за побијање судског поравнања, тужбу за поништај, те да се
сматра да поравнање није било нити закључено, ако га надлежни суд пони­
шти (члан 325. ст. 3. ЗПП). Одатле произлази да су и процесни и материјално­
правни елементи судског поравнања зависно повезани, те да ништавост једног
од њих повлачи ништавост судског поравнања у целини.

7. Побијање cygcкoi йоравнања

Пример: Т тужи З и захтева враћање зајма у висини од 100.000 динара. З у парници ис-
. .
такне како жели да врати заЈаМ, али да Је лоших имовинских nрилика, и да

жели да се са Т поравна на половину утужене суме. Након што су Т и З за­

кључили судско поравнање, Т сазна да је З био у моменту закључења судског
поравнања одличног имовинског стања. Т сада жели повраћај читавог зајма
и подноси тужбу за поништај судског nоравнања због преваре.
Како ако суд СЦГ није био директно међународно надлежан да закључи по­
равнање између Т и З?

2515. Проблем побијања судског поравнања представља једно од нере­

шених питања грађанског процесног права. Разлог лежи у хибридној правној
природи судског поравнања, али и његовој догматичкој структури.
890
Када се
погледа горњи пример, видљиво је да се Т делимично одриче тужбеног захтева,
а да га З делимично признаје.

2516. ЗПП (члан 325. ст. 1) предвиђа да се судско поравнање може поби­
јати само тужбом. Даље, за ништавост судског поравнања предвиђа се само
један разлог: судско поравнање је ништаво ако је закључено у погледу захте­
ва којима странке не могу располагати (члан 3. став З. у вези са члан ом 326. ст.
2. ЗПП). Тако, на nример, ништаво је судско поравнање које је противно наче­
лу савесности и поштења или, уопште, ништаво из неког разлога због којег

890 Habscheid, бр. 428.

 478 Апексанщtр }i\KlШ·Ih: rpal}tmcкo йроцесно iipaн
o

и yt'Ot \Op може дi:\ буде апсо1~тно НИiдтав (ЧЛ\~1 1?3 300 ).11111 T~tкo
је
l)e, ништnnо
судско nораюннье юџџt ЈС предм:т поравн<\Њ,\ (n~с~мет
11 снора) п~о~·иван
јаnном поретку (на пример, подела зщед
ничке имовине супружннка КОЈа Је сте-
чена шверцом

2 517. Кнко З ПП говори само о ништаnости судског пораnнања због не­

допуштеног располагаља странака парн
ичнЬ'Г nоступка) nоставља се пнтање
како треба поступити када су преi<ршене процесне
одредбе о заЈ<ључењу суд-
ског nораnнања.

2518 . Тужба за поюп11тај би морала да обухвати

и материјалноправне
и процесноправне елементе. Како је у
српском процесном праву судско nо­
равнање јединствени утовор (материј
алноправни уговор са процесним деј­
ствима) и на његов nоништај се има примен
ити режим који важи за ниш таве
уrоворе (члан 103. 300 ) који су nротив
ни принудним проnисима. У такве
прописе спадају, свакако, и норме ЗПП-а
које регулишу процесне претпоста­
вке, форму и начин закључења судс
ког поравнаља.
2519 . Комбинација тужбе са nоништај за материја
лноnравне аспекте суд­
ског поравнања и захтева за пон
ављање поступка за процесно
правне аспекте
била би замислива in extenso, јер се пост
упак може поновити) ако је окончан
правноснажном одлуком суда (члан 422.
ст. 1. у вези са чланом 323. ст. 3. ЗПП )
.
Међугим, таква комбинација би била прот
ивна принципу јединствености пра­
вних лекова.

Правилно би било да је законодавац

2520 . исцрпно енумерисао разлоге
за поништај судског поравнања, као што
је то случај са тужбом за поништај
арбитражне одлуке.

2521 . Најзад, ако се поравнање поништи, парница

се наставља (члан 325.
ст. 3. ЗПП).

IV. ПРЕТОРИЈАНСКО СУДСКО ПОРАВНАЊЕ

2522 . Закључење судског nоравнања је могуће још

на један начин, познат
још из римс ког доба.

2523. Наиме, сама странка - 5удући тужилац мож

е да се
обрати суду нижег
степена на чијој територији противна стра
нка има пребивалиште са циљем да
покуша да постигне поравнаље, умес
то да подигне тужбу (члан 326. ст. 1. ЗПП).
2524. Ова странка може и суду да упути предлог
за закључење судског по­
равнања. У том случају ће су позвати про
тивну страну и упознати је са nре­
л;ло гом да се закључи судско поравнање
( члан 326. ст . 2. ЗПП). Могуће је да
странке поднесу заједнички предлог за закљ
учење судског поравнања.
~525. Овакав преторијански позив противној
странци њу ни на шта не оба­
везУЈе. Она не мора да се одазове на позив суда
. у случају, пак, да се противна
891 Решење ОК у Ваљеву, Гж . 1649/05 од 11.. 11 .2005
.
Део друt·и: Гlаfтични Гюстуйm< 479
--~--------~------~------~

странка на позив одазове, суд би морао да се држи основних начела парничt-юr·

постуrша (непристрасност, равноnрашюст странака и контрадикторност), те
би на моrућност за закључсње cyдcr<OL' nораннања смео да укаже само у прису ­
ству обе странке. У том смис11у, суд би морао да поступа са вепиким оnрезом.
Пример: У поступку, судија је саоrtштио странци да су њсни изгледи у спору мапи и да
би најбоље било да прихвати поравнаље. Након што се судС/<О лоравш.1њс за­
юьучено, странка га је с успехом поништила због принуде (ВGН, NJW, 1966,
стр. 2399).
2526. Ако, пак, странке постигну, односно закључе судско поравнање оан
парнице, оно има сва дејства судског nоравнања које је закључено у nарници
(члан 322. и сл. ЗПП).

2527. У том смислу треба и разумети оспоравану одредбу члана 11. ЗПП,
да ће суд настојати да се спорови реше на миран начин.

§ 45. ПОВЛА ЧЕЊЕ ТУЖБЕ

ЛиШераiUура:

Bonifacio, Кlagezurticknahme und Erledigungserklarung nach der Zivilprozessre-

form, MDR, 2002, s. 499; Elzer, Einseitige Erledigungserklarung vor Rechtsblin-
gigkeit nach dem ZPO Reformgesetz, NJW, 2002, s. 2006; Gross, Das Verhaltnis der
Юageanderung zur Кlagerticknahme, ZZP 75, s. 93; Hule, Die Kostenentscheidung
nach der Einschrankung der Кlage auf Kosten, OeJZ, 1976, s. 373;Lambauer, Die
Кlageeinschrankung auf Kostenersatz, OeJZ, 1969, s. 169; Oberhammer, Zur Zu-
lassigkeit der Zuriicknahme einer gerichtlichen Autktindigung, wobl, 1997, s. 174;
Walther, Кlageanderung und Юagerticknahme, NJW, 1994, s. 423; Warfmann,
Юagerucknahme im Verfahren nach § 495 а ZPO, JurBtiro, 2000, s. 343.

I. ИНТЕРЕСИ СТРАНАКА

2528. Након што отпочне парница, у поступку могу да се јаве чиљенице

које значе губитак интереса тужиоца за наставак парнице. Тако, он може да се
суочи са ч:Ињеницом да му недостају докази који потврђују њеrове чињеничне
наводе. Такође, тужилац може да схвати да тужени свеједно нема имовину, те
да неће моћи да реализује свој захтев у извршном поступку. Најзад, тужени
може да током поступка удовољи тужиочевом захтеву и сл.

2529. Из ових разлога, тужиоцу ја начелно допуштено да, све до закључења

главне распраDе (члан 196. ст. 2. ЗПП) повуче у целости или делимично туж5у
коју је поднео. 892 Повлачење тужбе је процесна радња тужиоца којом он изја­
вљује да више не жели йравн.у зашШuШу, 893 односно да опозива свој захтев за

892 Liike, бр. 241; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 623; Musielak, бр. 250.
893 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 755; Rechberger/Siшotta, бр. 435/8; Zeiss, бр . 484; Трива
1Дика, стр. 430.
 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йрав
480 о

пружањам правне заштите. Адресат ове парнич

не радње је суд који nрима
· ву туж иоц а да не жел и више да настави са вођ
к знању ИЗЈЗ ењем парнице
•
253 о. Из ових разлога, повлачењем тужбе йарница се окончава, али не ме-
риторно .

25 31. с друте стране, пак, интерес туженог није такав ~а се парница оконча
без одлуке
0 тужбеном захтеву, ако се налази у повољниЈ ем процесном
nоло ­
жају . Стога, Закон уважава и овај интерес и
допушта повлачење тужбе само уз
пристанак туженог . Дакле, без пристанка туже
ног тужба се може повући без
икаквих ограничења, а I<ада се он једн
ом упусти да расправља у меритуму, по­
влачење тужбе је могуће само уз његову сагласно
ст (члан 196. ст. 1. ЗПП) .

П. ДОПУШТЕНОСТ ПОВЛАЧЕЊА ТУЖ

БЕ
Пример: ( 1) Т nоднесе тужбу nротив А и захт
ева да му nлати куnородајну цену у изно­
су од 10.000 динара. Уговор о nродаји је
закључен у nрисуству Б. У одговору
на тужбу, А истакне приговор
месне ненадлежности, а у даље
м току nосту­
пка напомене да је ствар имала недо
статке и захтева смањење купоnрод
ајне
цене . у међувремену, суд не успе да дост
ави позив Б да сведочи на рочишту.
Видевши да му се положај nогоршава: Т изјави
да је сnреман да nрихвати и
5.000 динара.
(2) Т поднесе тужбу против С ради накнаде штет
е. С nонуди Т износ од 10.000
динара на име накнаде штет е и договори
да Т nовуче тужбу.
(З) Т истакне кондемнатс;>рни дocnellli
захтев против Д. У nериоду од nодно­
шења тужбе суду, па до њеноr доставља
ља, Д nлати дуг.
2532. Тужилац може да повуче тужбу у целости или дел
ими чно од момента
почетка тока поступка, 894 па све до мом
ента док се тужени не изјасни у мери
­
туму о главној ствари. С обзиром на то
да је тужени дужан да се изјасни о гла­
вној ствари већ у одговору на тужбу (чла
н 284. ЗПП), јер у противном ризикује
пресуду због пропуштања (члан 338. ЗПП
), у нашем процесном праву повла­
чеi:Ье тужбе без пристанка туженог има
мали практични значај.
2533. Изјава тужиоца о повлачењу и изјава туженог
о пристанку на повла­
чење тужбе јесу парничне радње чији је адре
сат суд, тако да обе морају да испу­
љавају све услове за пуноважност пар
ничних радњи. Из тог разл ога, обе ове
парничне радње су неопозиве и не
могу да се дају под условом. 895 Изја
ва о повла­
чењу тужбе, односно изјава о пристанку
на повлачење тужбе могу да се дају
у поднеску или, пак, усмено
на рочишту.

2534 . Ако се ). .џ::си да тужени није присутан на

рочишту на коме је тужилац
повукао тужбу, суд је дужан да му достави запи
сник са рочишта (arg. ad члана
5. ст. 1. ЗПП) са позивом да се изјасни о пристанку
на повлачење тужбе. Ако
894 Schilken, бр. 619; Zeiss, бр. 485; Musielak, бр. 253.
895 Schilken, бр. 621; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 78.
Део други: Парнични йосii.iуйак 481

туже.ни не одговори у року од 15 дана, сматраће се да је nристао на повлаttење

(члан 196. ст. 2. ЗПП) .

2535. Под уйуtuiйшьем Шуженика у расйрављање о главној ствари (мери­

туму) подразумевамо чињеничне и правне наводе туженог којим се у цело­
сти, или делимично, оспорава целокупна основаност правне последице на коју

се позива тужилац. Међутим, не сматра се упуштањем у меритум истицање

процесних приговора.

2536. Тако је, у првом примеру, сама изјава туженог није довољна да би
се сматрало да се уnустио у расправљање у меритуму. Напротив, то је исказ

туженоr којим он спори квалитет продате ствари и захтева смањење цене. Од

тог момента, тужилац не може више да без њеrовоr пристанка повуче тужбу.

253 7. Изјава туженоr о пристанку на повлачење тужбе мора да буде и биће,

по правилу, изричита. Тужилац, несигуран у исход спора, може да изјави да "не
жели да настави парницу
)) .
, "да Је спреман да туженом накнади парничне трош-
ко ве" и сл. У таквим ситуацијама, као и у нашем првом примеру суд је дужан
да, већ на припремном рочишту за главну расправу, разјасни домашај овакве
парничне радње тужиоца (члан 290. ст. 2. ЗПП). Слично је, када, као у првом,
примеру тужилац одустане само од дела тужбеног захтева. По правилу, радиће
се о повлачењу тужбе, ако А изјави да је сагласан са повлачењем тужбе. У слу­
чају делимичног опозива тужбеног захтева, требало би сматрати да се ради
о његовом смањењу (члан 194. ЗПП).

III. ДЕЈСТВА ПОВЛА ЧЕЊА ТУЖБЕ

2538. Када је тужба повучена у складу са горњим правилима, то има за

последицу iашење йарнице. Парница се гаси са дејством ех tunc, како у погледу
њених процесних, тако и у погледу њених материјалноправних дејстава .

2539. Повучена тужба се сматра да није нити поднета (члан 196. ст. 3. ЗПП),
тако да тужилац може одмах, након повлачења тужбе, да поднесе нову у којој
би истакао исти тужбени захтев. Ово има смисла, само ако се у међувремену
побољшао тужиочев изглед на успех у спору (на пример, тужилац успе да при­
купи доказе).

2540. Када тужилац повуче тужбу, суд ће решењем да га обавеже да туже­

нам накнади парничне трошкове (члан 153. ст. 1. ЗПП). Ово правило, међутим,
не важи када је тужени тек након подношења тужбе испунио захтев тужиоца.
Наиме, предмет кондемнатОIЈНИХ захтева јесу, по правилу, доспела nотражи­
ваља, тако да ће трошкови поступка, и након повлачења тужбе, пасти на туже­
но г, јер је он дао повод тужиоцу да против њега захтева правну заштиту. Тако,
у нашем другом примеру.

2541. Ако се тужени не сагласи са повлачењем тужбе, суд је дужан да мери­

торно оконча спор.
482 Александар Јакшиh: Гра~анско йроz4есно йраво

IV. СПОРАЗУМ СТРАНАКА

О ПОВЛА ЧЕЊУ ТУЖБЕ

2542. у трећем случају дат је пример споразума странака

о повлачењу ту­
жбе. у пракси се такви споразуми често закључују> али и крше
. Најчеwће се
странке споразумевају у форми вансудског пора
вн~а о решењу спора, па и 0
обавези да тужилац повуче тужбу. Тиме, међутим, парница
није још оконча­
на, јер, видели смо, повлачење. тужбе је процесна радња која мора
да се извр­
ши Било поднеском, Било усмено на рочишту.

2543. Ако тужилац, упркос nостигнутом сnора

зуму, настави са парницом
тужбу треба одбацити као недопуштену. 896 с .
уду за то стоЈе на располагању два
начина, већ у зависности од тога како схвата споразум
о повлачењу тужбе: да
Jrn као процесни уговор или као материјалн
оправни уговор са процесним деј­
ствима . У првом случају отпада правни интерес
тужиоца за даљи наставак спо­
ра, док, у другом случају, туженом стоји на распо
лагању приговор о злоупо­
треби процесних права (venire contra factum propr ium) . Оба схватања воде ка
истом резултату.

V. ПОВЛАЧЕЊЕ ТУЖБЕ И ОДРИЦАЊЕ

ОД ТУЖБЕНОГ ЗАХТЕВА

2544.
Од повлачења тужбе треба строго разликовати случај
у коме се ту­
жилац одриче свог тужбеног захтева. Одрицање од
тужбеног захтева је про­
цесна радња тужиоца којом он признаје да је његов
тужбени захтев неосно­
ван. Стога, суд доноси пресуду којом се тужбени захте
в одбија. Ова пресуда не
. .
производи деЈство материЈалне правн
оснажности , тако да тужилац не
може
више да поднесе тужбу у истој правној ствари.

VI. ФИКЦИЈА ПОВЛА ЧЕЊА ТУЖБЕ

2545. Нови ЗПП је, у циљу да појача процесну дисциnлину, пооштрио усло­
ве услед чијих испуњења наступа фикција да је тужба повуч
ена. Тако , на при­
премном рочишту за главну расnраву (ако изостане
тужилац - члан 289. ст. 1),
на рочишту за главну расправу (ако изостану обе
странке - члан 296. ст. 2) .
Важно је истаћи да фикција не наступа када тужилац није
уредно и благовре­
мено обавештен о последицама изостанка са рочишта. 897 Такођ
е, неплаћање
судских такса нема за последицу презумцију
да је тужба повучена. 89 8

896 В. Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 761; Stein/Jonas/Sc human , бр. 5 за§

897 269; Schilke n, бр. 624.
ВСС, Рев. 11 86/06 од 13.09.2006.
898 Решење ОК у Ваљеву, Гж. 1139/03 од 29.12.2003.
Део други: Парнични йосtuуйак
483

§ 46. ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

ЛиШераШура:
Bruns, Das Verbot der quota litis bei Verfolgung zivilrechtlicher Ansprtiche, JZ,
2000, s. 232; Bydlinski, Кlagseinschrankung auf Kosten oder auf Feststellнng, RZ,
1989, s. 131; idem, Scl1adensersatz wegen materiell rechtswidriger Verfaћrenshan­
dlungen, JBl, 1986, s. 626; idem, Anspruch auf Ersatz vorprozessualer Kosten, JBI,
1998, s. 69; Chvosta, Vereinbarung tiber Kostenersatz, RZ, 2001, s. 5; Deixler-Hti-
bner, Zum Schicksal ausserprozesualer Aufwendungeп- Anspruchsgrundlageп,
AnsprucЬsћohe, OeJZ, 2002, s. 372; Delle-Karth, Die Ablinderung der erstinstan-
zlichen Kostensntscheidung durch das Berufungsgericht gemass § 50 Abs. 2 ZPO
und das Verbor der refoпnation in peius, RZ, 1997, s. 185; Dethloff, Vertrage zur
Prozessfinanzierung gegen Erfolgsbeteiligung, NJW, 2000, s. 2225; Engels, Die Ho-
norarvereinbarung in der anwaltlichen Praxis, MDR, 1999, s. 1244; Hofmann, Vor-
prozessuale Kosten auf dem Titel VereiЬarung oder Schadenersatz- Rechtsweg nicht
zulassig?, RZ, 1997, s. 234; Knoll, § 47 ZPO- Kostenentscheidung nach Vergleichsa-
bschluss aufGrund einer Parteivereinbarung, RZ, 1991, s. 214; Schneider, Der ma-
terielle Kostenersatzanspruch, MDR, 1981, s. 353; Schweighofer, KostenverzeicЬnis
und Kostenentscheidung im Zivilprozess, AnwBl, 1991, s. 436; Wisleitner, Kosten-
fragen beim Sachverstandigenbeweis im Verfahren vor den Zivilgerichten, OeJZ,
1992, s. 41.
Месаровић, Одлучивање о захтеву за накнадутрошкова ПП, Гл., 1990/5; Три­
фуновић, Валоризација трошкова ПП, ИСП, 1995/12.

I. УОПШТЕ

2546. Вођење грађанскосудског постуnка повлачи за собом трошкове. Др­

жава је дужна да обезбеди судове ради остварења права на правну заштиту,
али може да захтева и накнаду за рад својих правосудних органа. 899 У мери,
наравно, у којој право на судску заштиту остаје ефективно и стварно (в. члан
6.(1) ЕКЉП).

254 7. Трошкови поступка су изgаци који су учињени у току или поводом

конкретног парничног поступка (члан 146. ЗПП). Свако подношење тужбе
повлачи за собом трошкове за суд, за странке, као и њих:ове заступнике. Да­
кле, у трошкове поступка спадају: 900
1) суgске Шаксе: судским таксама се (делимично) покривају трошкови рада
суда, (судија, судија поротника, тумача, евентуално вештака и сл . ). Висина суд­
ских такси се о5рачушша паушално, према вредности предмета спора.
2) изgаци йроузроковани извођењем gоказа: овде спадају трошкови које је
суд имао поводом изласка из зграде за извршење увиђаја (члан 228. ЗПП) или

899 В.Schilken, бр. 1076; Rosenberg/Sch\vaЬ/Gott\.vald, стр. 461.

900 В. и Rosenberg/Sci1\VaЬ/Gott,vald, стр. 461; Schilken, бр . 1076; Habscheid, бр. 462; Zeiss, бр.
493; Rechberger/Simotta, бр. 292.
484 Александар Јакшић: Грађанско йроtсесно йраво

саслушања сведока (члан 243. ст. 2. ЗПП), трошкови које је треће лице имало
у вези са подношењем исправе (члан 234. ст. 5. ЗП!'l). .
3) изgаци засШуйника, нарочишо йуномоћника сшранака. Ако Је пуномоћник
адвокат, висина трошкова и награде за рад адвоката одређује се nрема адво­
катској тарифи.
4) uзgаци самих сtиранака и ocutaлux учесника у йосшуйку (умешача).
5) изgаци који су насшали йре неiо шшо је йосшуйак зайочео: овде спадају
издаци који су настали поводом обезбеђеља доказа (чланови 269-273. ЗПП);
издаци за слање вансудске опомене, издаци који су настали поводом ПOK}'li.Iaja
да се пре покретаља поступка спор реши поравнаљем (члан 326. ЗПП) и сл.
Проблем трошкова поступка захтева одговор на два nитања: йрво,
2548.
од кога држава може да захтева плаћање судских такса и трошкова који наста­
ју поводом предузимаља страначких парничних радњи ( йишање йреiйхоqноi
сношења йарничних шрошкова). Друiо питаље захтева одговор који субјект
у поступку сноси in ultima linea трошкове поступка ( йишање накнаgе йарни­
чних шрошкова).

П. ПРЕТХОДНО СНОШЕЊЕ ТРОШКОВА

2549. Опште правило је да "свака странка предходно сама сноси трошкове

које је проузроковала својим радљама.)) (члан 147. ЗПП). Ова одредба се не
односи само на тужиоца и туженог, већ и на друге учесник е у поступку који
могу предузимати парничне радље (умешач, јавни тужилац, државни право­
бранилац и сл.).

2550. У том светлу, странке су и саме дужне да положе предујам за извођење

доказа које су предложиле (члан 148. ст. 1. ЗПП). Када се на извођеље доказа
позивају обе странке, суд ће одредити да предујам за извођење доказа положе
обе странке на равне делове (члан 148. ст. 2. ЗПП). Ако, изузетно, суд, послу­
жбеној дужности, одреди да се изведе одређени доказ (члан 3. ст. 3. ЗПП), тада
трошкове nредујмљује она странка на коју пада терет доказиваља.
2551. Како ј е и право на правну заштиту јавноправне природе, тако је
и обавеза титулара према држави да предујми трошкове (плаћање судских так­
си), такође, јавноправне природе. 901

III. НАКНАДА ПАРНИЧНИХ ТРОШКОВА

1. Правна йpupoga

2552. Ко је по окончању парнице дужан да коначно сноси трошкове по­

ступка, одлучује суд својим решењем (в. члан 159. ст. 1. ЗПП), и то само на
захтев странке и, по правилу, без расправљања .

901 Rosenberg!SchwaЫGottwald, стр. 462; Becht, стр. 233; Schilken, Бр. 1081.
Део други: Парнични йосШуйак
485

2553. П р ирода захтева странке да јој се накнаде трошкова је sиi generis,

премда се темељи на нормама јавноправног карактера. Јер, захтев за накнаду
трошкова је акцесоран у односу на главни захтев, тако да о њему не може да се
одлучује у посебној парници, све док се парница о главној ствари не оконча. 902
Стога, захтев стране за накнаду трошкова поступка не треба мешати са обе­
штећењем нити, пак, са накнадом штете. Овај захтев је искључиво регулисан
процесним правилима.

2. Основни йринцийи расйоgеле

2554. Основни је принцип да се обавезе да се сносе трошкови поступка

расподељуј у према усйеху сШранака у парници (тзв. принцип каузе). Тако, стран­
ка која у целини изгуби парницу дужна је да противној странци накнади тро­
шкове (члан 149. ст. 1. ЗПП).
2555. По својој правној природи обавеза да се надокнаде парнични тро­
шкови је законска облиiација (oЬligatio ех lege). 903

2556. Ако је тужилац делимично успео у парници (тужбени захтев усвојен

само делимично), суд расподељује обавезу за накнаду трошкова у зависности
од постигнутог успеха.
904
Тако, може да реши да свака странка сноси своје тро­
шкове или да Једна странка надокнади свом противнику сразмеран део тро­

шкова (члан 149. ст. 2. ЗПП).

Пример: Ако је тужбени захтев износио 1.000.000 динара, а усвојен је у делу од 750.000
динара, дакле % или 75%. Тада је тужени дужан да тужиоцу накнади % ње­
rових трошкова, тужилац туженом 1.4, тако да ће тужилац, у крајњој линији
моћи да од туженоr потражује 1h својих трошкова.

2557. Принцип успеха (каузе) не важи потпуно. Он се изузетно коригује

применом йринцийа кривице. Сходно овом принципу, странка је обавезна,
независно од успеха у спору, да свом противнику надокнади трошкове КОЈе Је

проузроковала својом кривицом или случајем који се њој догодио (члан 151.
ст. 1. ЗПП).
2558. Принцип успеха се коригује принципом кривице у следећим слу­
чаЈевима:

1) каgа Шужени није gao Шужиоцу йовоgа за Шужбу: 905 када тужени није дао
тужиоцу повод за тужбу и када је признао тужбени захтев већ у одговору на

902 Rechberger/Simotta, бр. 297. Правна природа захтева за накнаду трошкова је изузетно
спорна. Питање је да ли се ради о независном за..хтеву који настаје већ лодношење.м тужбе
са одложним условом, да ли се ради о независном .материјалноправном овлашћењу који,
олет, може да се темељи било на уговору или деликту. За више детаља В. Rosenberg
/SchwaЬ/Gottwald, стр. 472 и даље; Zeiss, бр. 876 и дал.е.
903 Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 473; Ltike, бр. 496; Познић/Раюt:ћ-Водинелић, бр. 677.
904 За више детаља В. Baumbach/Lauterbach/Albers/Haгtmann, бр. 12 и даље за § 92; Zбller/Her­
get, бр. 8 за § 92.
905 За више детаља Rosenberg/Sch\vaЬ/Gott\vald, стр. 468; Rechberger/Simotta, бр. 299.
486 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраа
о

тужбу, на припремном рочишту или на главно

ј расправи, пре него што се уnу­
стио у меритум, тада је тужилац дуж
ан да туженом накнади парничне трош
кове
(в. члан 152. ЗПП).
2559 . Сматра се да ·тужени није дао повода за туж
бу када пре подношења
тужбе није доводио у питање постојање тужиочев
оr субјективног права или
овлашћења. Дакле, није било неоnходно да
тужилац nодношењем тужбе оства-
ри своје право. 906

Пример: 1) Тужени је закаснио са ллаћањем

зајма један дан, али је тужиоца обавестио
телефоном да он признаје лотраживање, те
да ће извршити своју обавезу од­
мах; тужилац није туженом, који nризнаје
nостојање обавезе, дао накнадни
nримерени рок за испуњење; тужени је nриз
нао nотраживање које још није
досnело.
2) када су трошкови nоступка настали због одлагања
рочишта: видели смо да
се рочиште одлаже, ако уредно позвана
странка оnравдано изостане (болест,
удес и сл.). Тада она сноси трошкове који
су на том и nоводом тог рочишта
настали.

3) када су трошкови настали свес

ним одуговлачењем постуnка
: овде се ради
о томе да је странка несавесно nред
узела неку nарничну радњу у касн
ијем,
а могла је то да учини и у ранијем nроцесно
м моменту (аnсолутни nојам оду­
говлачења ) . Тако, она може да иста
кне nриговор недостатка аnсолутн
е нена ­
длежности nарнично r суда РС на рочи
шту за главну расnраву, а биле су јој
познате чињенице на којима се такав nриг
овор заснива још у фази nриnре­
мног постуnка. Такође, странка nост
упа несавесно и када изнесе нову чиље
­
ницу или предложи извођеље новог дока
за на неком каснијем рочишту за
главну расnраву, а то је могла раније учин
ити. И у овом случају, она је дужна
да. независно од успеха у спору, надо
кнади све трошкове који су узрочно
nо­
везани са одлутовлачељем
.
4) nредлог за враћање у nређашње стаље:
трошкове који су настали у nосту­
пку поводом овог предлога увек снос
и странка које је nоднела nредлог за
вра­
ћање у nређашље стање. Овде спадају и
трошкови извршног nостуnка, који
је обустављен због тога што је предлог
усвојен.
5) трошкови које је nроузроковао застуnник: ове
трошкове сноси странка,
без обзира на успех у спору, ако је њен заст
уnник скривио настанак каквих
трошкова (неnотребно састављаље nодн
есака и сл.). Могуће је чак и да суд
У решењу одлучи да такав застуnник
директно накнади трошкове nротивно
страни (члан ј
151. ст. 2. ЗПП).

3. Посебна йравила о расйоgели обавезе на накнаgу

йарничних шрошкова

2560 . Посебна правила важе за:

1) йовлачење Шужбе (члан 153. ст. 1. ЗПП). Тада је туж
илац дужан да надо­
кнади туженом парничне трош
кове.

906 О~о је искључиво nроцесно nитање. В. Rosenberg/

/S1motta, бр. 299. SchwaЬ/Gottwald стр. 467· Rechberger
' '
Део други: Парн.ичн.u йосШуйак
487

2) оgусШанак og йр~вноi лека (члан 153. ст. 2. ЗПП): странка која одустане
од правног лека дужна Је да свом противнику надокнади трошкове које је имао
поводом правног лека.

3) закључење cygcкoi йоравнања (члан 154. ЗПП): меродаван је споразум стр а­

нака. Ако га нема, свака странка сноси своје трошкове.
4) суйарничари (члан 165. ЗПП): расподела обавезе накнаде трошкова
зависи од природе њиховог материјалнопраног односа. Ако супарничари со­
лидарно одговарају, солидарно одговарају и за обавезу накнаде парничних
трошкова. 907

IV. ТРОШКОВИ ЗА КОЈЕ СЕ МОЖЕ ТРАЖИТИ НАКНАДА

(ЧЛАН 150. ЗПП)

2561. Странка има право да тражи накнаду само за оне трошкове који су
били йоШребни pagu вођења йарнице. 908 О којим се трошковима ту ради, одлучује
искључиво суд.

2562. Под трошковима који су потреби за вођење парнице, треба разумети

нужне и неопходне издатке који су настали и или у вези са вођењем парнице. 909
Суд о висини накнаде трошкова одлучује решењем које доноси без расправе
и доказивања, ценећи све околности случаја (члан 150. ст. 1. ЗПП).

V. ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА НАКНАДУ

ПАРНИЧНИХ ТРОШКОВА

1. Захшев за накнаgу йарничних шрошкова

2563. За разлику од неких других правних система, у нас суд не одлучује
910

ех officio о расподели трошкова поступка. Напротив, за одлуку је неопходан

захШев сШранака (члан 159. ст. 1. ЗПП).

2564. Овај захтев се ставља у парници у којој су ти трошкови настали. Он

мора да буде благовремен. Дакле, мора да се истакне најдоцније до завршетка
расправљања које претходи одлучивању о трошковима или ако расправљања
није било, тада захтев мора да се поднесе уз предлог о којем суд иначе треба да
одлучи (члан 159. ст. 3. ЗПП).
2565. Спорно је да ли питање накнаде парничних трошкова може да буде
предмет посебног cnopa.911 С обзиром на то да је захтев за накнаду трошкова

907 За више детаља В. Thomas/Putzo, бр. 1 и даље за§ 101.

908 В. у том смис1rу и Rechberger/Simotta, бр. 292; Rosenberg/Sch\vaЬ/Goth\'ald, стр. 477-478;
Zeiss, бр. 880; Трива/Дика, стр. 465-466.
909 Recћbel"ger/Simotta, бр. 292; Rosenberg/Scћ\vaЬ/Gotnvald, стр. 477; Schilken, бр. 1092.
910 В. на пример§ 308 dZPO; § 54 OeZPO.
911 Познић!Ракић-Водннелић, бр. 681; Трива/Дика, стр. 471 ;
 488 Алекс~нднр Јакшиh: Грађанско йрпцесно itpaв
o

поступка акцесоран, требало 5и да одго

вор б уде негативан. 91 2 1"
' lзузетак, међу-
тим , важи за трошкове t<ој и су учињен
н пре nочетка т~ка nоступка. Овакав
резон nроизлази и из ст<tва дс1 се захт
ев за наnлату предуЈмљених троt
uкова за
обезбеђење доказа (чланови 269 -273 . ЗПП)
може остварити у посебној парни­
ци . На~ме) ако након овог поступка противник
потенцијалног тужиоца добро­
вољно изврши дуговану чинидбу, те до nарн
ице и не дође, потенцијални тужи ­
лац може да остварује захтев за накнаду изда
така које је имао у nоступку за
.
обезбеђеље доказа у noce б НОЈ nарн \)1)
ици.

2. Оgлука о шрошковима йоси~уйка

2566 . Видели смо да о расподели накнаде парничних

трошкова суд одлучује
без расправљања (члан 159. ст. 1. ЗПП) . У свак
ом случају, међуrим, он је дужан
да обема странкама, ако су пост
авиле захтев за накнаду трошко
ва поступка ,
пружи могућност да се изјасне о захтеву
противне стране (члан 5. ст. 1. ЗПП).
2567. Првостепени суд доноси одлуку
о накнади трошкова у пресуди
или
решењу којим се првостепени поступак
окончава (члан 159. ст. 4. ЗПП). Одлука
суда о накнади парничних тро
шкова увек се сматра решењем,
чак и онда када
је садржана у пресуди (члан 123. ст. 5. ЗПП).
Одлука суда о трошковима поступка се
2568. може побијати жалбом про ­
тив решења. Овде разликујемо шри моiу
ћносши: 1) ако се истовремено нападају
и мериторна одлука и одлу
ка о трошковима поступка
, одлука о трошковима
поступка се побија жалбом против nрес
уде, 2) ако се побија само одлука о тро­
шковима поступка, тада се она побија
жалбом против решења и 3) ако једн
а
странка напада пресуду само
мериторно, а друга искључив
о у погледу трошко­
ва, виши суд ће о оба правна лека одлу
чити једном одлуком (члан 162. ЗПП).
2569. У инстанционом поступку о трошковима пост
упка одлучује виши cyg,
осим ако не укине побијану одтrуку и не
врати предмет првостепеном суду на
поновно суђење. Виши суд одлучује на
следећи начин:
1) ако виши суд одбаци или одбије правни лек, одлу
чиће само о трошко­
вима КОЈИ су настали у инстанци
оном nоступку,
2) ако виши суд преиначи одлуку или је укине и одба
ци тужбу, тада само
он одлучује о трошковима читавог поступка
(в. члан 161. ЗПП).

VI. ОСЛОБОЂЕЉЕ ОД ПЛА ЋАЊА

ТРОШКОВА ПОСТУПКА

ЛиШераШура:
Burg art, Beruck.sichtigung des Vermбgens beim Antr ag
aufP rozes skos tanhi lfe, NJW ,
1990, s. 3240; Gott wald, Arm enre cht in Wes teuro pa und
die Refo rm des deutsche n
912 Упор . и RosenЬerg!SchwaЬ/Gottwald, стр. 473;
Zeiss, бр. 879.
913 Трива/Дика, стр. 472.
Део друrи: Парнични йосtuуСшк
489

Rechts, ZZP 89, s. 136; Gsell, Der Regress des Gegners bei vergleici1sweiser Obcr-
пallme von Gerichtskosten durch die Prozesskostenhilfepartei, ZZP Ј 14 (200 1),
s. 473; Kбпig/BJ·oll, Verfalнensћilfe ftir Masseпverwalter iп Osteпeicht, in "FS fiir
Matscher", Wien, 1993, s. 373; IO.inzl, Aktuelle ProЫeme der Prozesskostenhilfe uпd
Beratuпgshilfe, АпwВЈ, 1991, s. 121; Meyer, Versaumuпg der Berufungsfrist wegen
Beaпtragung vоп Prozesskostenlюlfe, NJW, 1995, s. 2139; Pichler, Grundziige der
бsterreichischeп Verfahrenshilfe von den Zivilgerichten, ОеА, 1987, s. 122; Riel,
Verfahrensholfe fiir die Konkшsmasse, RZ, 1997, s. 187; Sieg, zum Rechtsschutz auf
Staatenkosten, NJW, 19992, s. 2992; Wax, Die Rechtsprechung zur Prozesskosteп­
hilfe im Bereich des Familienrechts, FamRZ, 1985, s. 10.

1. Појам и значај
2570. Ефективно и ефикасно право на тужбу је гарантовано свима, па и они­
ма који финансијски нису у могућности да сносе аЬ initio трошкове поступка
(члан 6.(1) ЕКЉП). Држава је дужна да у национално законодавство уrради
механизме који свима обезбеђују право на приступ суду, да поднесу тужбу. 914

2571. Један од института који служи остварењу тог циља јесте и тзв. сиро­
машко йраво, право странке да буде ослобођена од плаћања трошкова посту­
пка, ако фактички није у могућности да их сноси (в. члан 164. ст. 1. ЗПП). 915

2. ПрешйосШавке за ослобоlјење

2572. Титулар овог права је странка која: "према свом општем имовинском
стању није у моiућносШи да сноси трошкове поступка" (члан 164. ст. 1. ЗПП). 916
Закон не садржи критеријуме за оцену да ли је странка слабог имовног стања
и када она то није у могућности да сноси трошкове поступка.

2573. Из анализе ЗПП (1976), као и упоредноправне анализе и сврхе овог

института, требало би горе наведене синтагму схватити на начин да ty се испу­
нили услови из члана 164. ст. 1. ЗПП увек када је њено имовно стање такво да
би предујмљивањем парничних трошкова довела у питање своје и нужна изgр­
жавање чланова своје породице. 917 Такође, за овакво схватање говори и члан
164. ст. 4. ЗПП, који предвиђа да ће суд, приликом одлучивања о ослобађању
странке од плаћања трошкова поступка: "ценити све околности, а нарочито

914 ECHR, Airey, Пресуда од 9.10.1979, Series А, no. 32. У неким правним системима ово право
је гарантовано Уставом. В. члан 4. швајцарског Савезног устава; члан 3. и 20. Устава СР
Немачке (принцип једнакости грађана и принцип социјалне државе).
915 Познић/Ракић- Водинелић, бр. 682; Трива/Дика, стр. 473.
916 У упоредном праву је и услов за додетrу сиромашког права разуман изглед странке за успех
у спору . В. ближе уместо свих Rosenberg/Schwab/Gottwald, стр . 494; Rechberger/Si.motta,
бр. 304.
917 У Немачкој, на пример, одлучујуће је за доделу сиромашког права нето месечни приход
странке, као и њена имовина. Одбијају се, дакле, издаци који су нужни за законско
иэдржавање. В. ближе Grunsky, бр. 303а; Rosenberg/Sch,vaЬ/Gottwald, стр. 491 са даљим
наводима праксе.
490 Александар Јах<шић: Грађанско йроцесно йраво

ће узети у обзир вредност предмета спора, број лица које странка издржава
и приходе и имовину које имају странка и чланови љене породице.''
2574. Титулар овог права је сшранка. Дакле, за разлику од неких схватања,9ts
nраво на осло5ођење од трошкова nоступка припада како физичким, тако
и правним лицима. Овакав закључак произлази већ и из члана 6.(1) ЕКЉП који
.
се примељУЈе и на правна лица.
919

3. Обим йрава

2575. Ослобођеље од плаћања трошкова поступка се односи искључиво

на обавезу странке да претходно сноси (предујмљује) издатке који настају да би
се предузеле парничне радње. Такође, сиромашко право ослобађа и од плаћања
судских такса. С друге стране, пак, овај институт се не примењује када је реч
о обавези накнаде трошкова. Ако странка која је уживала сиромашко nраво
изгуби парницу, суд је не може ослободити обавезе да свом противнику надо­
кнади парничне трошкове. 920
2576. Суд може да ослободи странку од обавезе да предујмљује судске тро­
шкове делимично или у потпуности. Делимично ослобађаље се односи само
на обавезу плаћаља судских такси (члан 164. ст. З. ЗПП).

2577. Пошйуно ослобађање обухвата како судске таксе, тако и предујам за

трошкове сведока, вештака, увиђаја и судских огласа (члан 164. ст. 2. ЗПП).
Тада се ови трошкови исплаћују из средстава суда (члан 167. ЗПП).
2578. Потпуно ослобађаље од плаћања трошкова поступка може да обу­
хвати и право на бесплатно заступаље (в. члан 166. ЗПП). Ово право значи да
суд странци поставља адвоката који ће да је бесплатно заступа у парници. Из­
даци адвоката намирУЈу се из средстава суда.

2579. Суд признаје ово право странци, ако је то нужно ради зашшише ње ..
них иншереса. О нужности оцену даје суд, имајући у виду све околности кон­
кретног случаја, а nосебно сложеност спора и образоваље странке. 921
2580. Правни положај адвоката кога је суд поставио странци која ужива
сиромашко право је nотпуно другачији од правног положаја пуномоћника
странке. Он се, наиме, са странком не налази ни у каквом уговорном односу,
већ је само, темељем посебних законских и еснафских прописа, ех lege, дужан
да застуnа странку у парници.

2581. Отуда се у западним земљама овако постављени адвокати (безуспе­

шно) обраћају ЕСЉП са представкама у којима се жал е да овакво постављеље
918 Упор. Трива/Дика, стр. 474.
919 Rosenberg/Sc~waЬ/Gottwald, стр. 493; Zeiss, бр. 884; Rechberger/Simotta, бр. 304.
920 Rechberger/S1motta, бр. 309; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 500; Habscheid, бр. 471; Трива
/Дика, стр. 473; Познић/Ракић-Водинелић, стр. 367.
921 В. Трива/~ка, стр. 475; Zeiss, бр. 887 и даље; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 495; Ltike,
бр. 499; Sch1lken, бр. 1097.
део други: Парнични йосШуйак 491

представља ропски и принудан рад (в. члан 4. ЕКЉП). Јер, адвоката поставља
и разрешава суд решењем на које не постоји право жалбе (члан 166. ст. 6).
2582. Постављени адвокат има од суда право само да захтева накнаду ства­
рних издатака, не и награду (члан 167. ЗПП). Међутим, ако странка коју је
адвокат заступао успе у спору, тада разлози правичности налажу да му било
та странка, било противник странке коју је заступао плате и награду у висини
адвокатске тарифе. То је дужан да одреди и сам суд у решењу о обавези распо­
деле трошкова поступка (в. члан 169. ст. 2) .

4. Осшала йравила

4.1. Поступак за оствареље сиромашкоr права

(члан 165. ЗПП)

2583. Поступак за остварење сиромашког пр~ва се покреће само на йреgлоi

сШранке. Уз предлог она је дужна да поднесе и уверење о свом имовном стаљу.

2584. С обзиром на сврху овог института, захтев може да се стави само до

окончања првостепеног поступка када се тражи потпуно ослобођење од оба­
везе да се сносе трошкови поступка (в. члан 165. ст. 1). Ако се захтева само де­
лимично ослобођеље (плаћање такса), могуће је да се захтев постави пред пр­
востепени суд и када је парница тече по поступку по правним лековима (на
пример, ослобођеље од плаћања таксе за жал бу или ревизију и сл.).

2585. Најрационалније је да се предлог стави већ пре него што је поступак

покренут,
922
јер тужилац тиме ствара извесност у погледу на своју процесну
ситуацију. Предлог стављен у току поступка нема никаквог утицаја на даљи
ток парнице (прекид или эастајање) . Овакво решење отвара многе проблеме
923

КОЈИ се односе на равноправност странака у поступку.

2586. Да би суд усвојио предлог странке за доделу сиромашког права пре­

длаrач мора да учини вероваШним да су се испунили услови наведени у члану

164.(1) ЗПП. 924

2587. Што се тиче противника странке која је поднела предлог за ослобо­

ђеље од трошкова поступка, суд мора му пружи могућност да се о том предло­
гу изјасни.
925

922 В . у том смислу Rosenberg!Schwab/Gottwald, crp. 496; Rechberger/Simotta, бр. 306; Zeiss, бр.
892; Schilken, бр. 1102; Трива/Дика, стр. 476. Ако се за..хтев подноси пре почетка тока
постуnка, странка је дужна да суду nоднесе и nотписан нацрт тужбе. Ако је захтев усвојен,
сматра се да је тужба nоднета суду када и зах'Тев ~а доделу сиромашкоr nрава. В. Schilkcn,
бр. 1102.
923 Тако Трива/Дика, стр. 476. Као што је то изложено горе, овај став је споран, међутим,
У односу на nрекид nојединих законски..х рокова. Супротно је, међутим, у Аустрији.
В. Ближе Rechberge1·/Simotta, бр. 306.
924 Schilken, бр. 1103.
925 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 497; Scllilken, бр. 1103; Zeiss, бр. 893; Rechberger/Simo-
tta, бр. 306.
492 Алексnндар јакшиh: Грађанско ароt~есно йраво

2588. о nредлогу за ослобођење од трошкова nоступка и з~ nо.стављање

бесплатног заступника суд одлучује решењем. Против решења КОЈИМ Је nредлог
одбијен или делимично усвојен, ст~ан~а може уложити ж~бу (члан 385. ст. 1.
ЗПП). Међугим, против решења коЈИМ )е у nотпуности усвоЈеН предлог
странх<е
за осло'бођење од трошкова nостуnка, односно за nостављаље бесплатног за­
стуnника> жnлба није дозвољена (члан 165. ст. 5. и 6. ЗПП).

5. Пресшанак сиромашкоi ilpaвa

(члан 168. ЗПП)

2589. Суд може било по соnственој иницијативи, било по захтеву једне од

странака да укине решење о ослобођељу од трошкова nоступка и постављању
бесnлатног nуномоћника. Наиме, имовно стање странке може да се про мени
током посrупка, те да странка буде у стању да сноси трошкове поступка.
2590. Решење о nостављаљу бесnлатног заступника суд може укинути и онда
када у току поступка утврди да странци застуnник више није nотребан, одно­
сно да јој никада и није био потребан. 926
2591. Против решења којим се укида одлука о ослобођењу од трошкова
nоступка странка може изјавити посебну жалбу (члан 385. ст. 1. ЗПП) .
2592. Када укине решење о ослобођењу од трошкова nоступка, суд ће по
службеној дужности одлучити о обавези странке да у потпуности или делими­
чно надокнади оне издатке којих је раније била ослобођена. Ова одлука зависи
од околности конкретног случаЈа.

6. Обавеза накнаgе шрошкова којих је сшранка била ослобоlјена

(члан 169. ЗПП)

2593. Сви издаци чијег је плаћања странка била ослобођена (судске таксе,
предујам за извођење доказа, стварни издаци и награда за nостављање беспла­
тног застуnника) представљају део nарничних трошкова. И на ове издатке се
примењују nравила о расnодели обавезе накнаде парничн:их трошкова.
2594. Ако странка која је ослобођена nлаћања трошкова поступка изгуби
спор, она неће бити у обавези да исплати трошкове којих је била ослобођена.
Судске таксе, ако и остали износи исплаћени за из средстава суда падају де­
финитивно на терет тих средстава. Остале трошкове поступка који јој падају
на терет (издаци nротивне странке) дужна је да сноси странка којој је било
признато сиромашко право.

2595. Ако је, пак, случај оБрнут, тада сви трошкови падају на терет странке
која је спор изгубила. Неретко, дешава се да противник странке која је оства­
рила сиромашко nраво није у стању да надокнади парничне трошкове. Тада

926 Трива/Дика, crp. 476.

део дру1·и: Парт.tчlш ftoct#yйaк 493

суд може наредити да странка која је остварила сиромашЈ<о п рано плати те тро­
шкове у nотпуности или делимично.

2596. За разлику од општеr nрицигrа, суд доноси одлуку о накна ди тро ­

шкова којих је странка била ослобођена, йо службеној gужносШи, и то када се
ради 0 судским таксама и трошi<овима који су исnлаћени из средстава суда.
 ГЛАВА 13.
МНОЖИНА ТУЖБЕНИХ
ЗАХТЕВА И СТРАНАКА

§ 47. МНОЖИНА ТУЖБЕНИХ ЗАХТЕВА

ЛиШераШура:

Кlevemann, OЪerschiessende Parallelklagen,

MDR, 1999, s. 974; Liike/Kerwer, Eine
neuartige Юagenhaufung, NJW, 1996, s. 2121; Rtitter, Die uneigentliche Eventual-
klagehaufung, VersR, 1994, s. 860.

I. ПОЈАМ И ВРСТЕ

2597. Тужилац може у истој тужби да истакне више тужбених захтева

против истог туженог (члан 191. ЗПП). До ове процесне ситуације долази када
тужилац истовремено сматра да има према истом туженом више захтева за

правну заштиту и;rn, пак, у току парнице, када тужилац иющијалном тужбеном
захтеву додаје постојећи. У овом последњем случају, видели смо, ради се о обје­
ктивном преиначењу тужбе (члан 194. ЗПП) . 927
2598. Множина тужбених захтева истакнутих у једној тужби постоји само
када се тужбом обухвата више йреgмеша сйора. Дакле, за одлуку о томе да ли је
тужилац истакао више тужбених захтева у једној тужби одлучујућа су учења
о идентитету предмета спора. Тако, неће се сматрати објективним спајањем
тужбеног захтева случај када тужилац захтева само једну правну последицу,
чије постојање изводи из више материјалноправних норми (захтев за плаћање
суме новца по уговорној и вануговорној одговорности). Такође, објективним
спајањем тужбених захтева не сматра се нити истицање прејудицијелног захте­
ва за утврђење.

2599. По теорији о двочланом предмету спора на којој се темељи и ЗПП,

множина тужбених захтева ће постојати када тужилац захтева против истог
туженог изрицање више правних последица из ucШoi основа Шужбе (животног
догађаја) или када захтева само једну правну последицу из више основа Шужбе,
односно животних догађаја .

927 Трива/Дика, стр. 422; Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 631.

496 Ллt.·кс.НIЈЏtр JйKLIHth: ГрађrmС'Ко ilpoцeom Гфntto
- -- --
Пример: ( t) т 110 ~1\.iмн А 10.000 дюшра. А щкнс у дощьу . Т тужи Л ~'\П uраћаље зајма
и t·lо.ншад<.' штетс эбоr не)1>~1\IЮГ нсrrуљења.
(2) т tюз<tјмн А 5.000 днн ~:tр<t 2004. t·oдtнte, те 5.000 ди нара 2005. rодинt:. Т ту-
жн А э;1 noupaћaj l 0.000 Ј\н•шра .

2600. Смисао истицања више тужбених захтева у једној тужби јесте да суд
сnоји парнице које теку по више тужбених захтева у један nоступак,
те да о свнм
тvжбеннм з 11 хтеnима решав11 истовремено) једном пресудом (члан
314. ст. 1.
ЗnП). ЦеЛИСХОДНОСТ OДJI}'I<e суда да доnусти сnајаље парница које теку
ПО ра­
ЗЛИЧИТИМ захтев им11 може да постоји само ако захтеви стоје на
неки начин
у међусобно} везн.
2601. Разликујемо три врсте објективног спајања тужбених захтева, и то
у зависности од тога какав је редослед тужбених захтева у тужби: кумул
ативно,
евентуално и алтернативно спаЈање.

П . ДОПУШТЕНОСТ СПАЈАЊА ТУ}КБЕНИХ ЗАХТЕВА

У ЈЕДНОЈ ТУЖБИ

2602. Да би суд могао уопште да допусти спајање тужбених захтева,

мора
да се испуне следећи услови:
а) суд коме је поднета тужба са више тужбених захтева мора
да буде ства­
рно надлежан за сваки од њих;

б) за решавање по свим тужбеним захтевима мора да буде предв

иђена
иста врста nостуnка;

в) факултативно, захтеви из тужбе морају да буду повезани

истим чиње­
ничним и правним основом (члан 191. ст. 1. ЗПП).

2603. Закон изричито nредвиђа ове услове за допуштеност спајања тужбе ­

них захтева који нису везани истим чињеничним и правним
основом. Међуrим,
из члана 314. ст. l. ЗПП произлази ("Ако пред истим судом
тече више парница
између истих лица ... ") да само суд пред којим су покренуте
. . парнице може да
их СПОЈИ у циљу заЈедничког расправљања.

Када се ове две одредбе (члан 191. у вези са чланом 314.) тумач
2604. е си­
стемски, nроизлази да спајање тужбених захтева може да одред
и решењем само
и стварно и месно 928 надлежан суд. 929 Тако, тужилац не би могао
да nодигне
тужбу nротив штетника у форуму loci delicti commissi, те да у истој тужби ис­
такне и захтев да му тужени врати зајам.

Пример: Не може да се у истој тужби снuје тужбени захтеви

коју би банка, Б, повела
против дужника no уговору о кредиту и за извршење меничне обавезе, јер се
ради о две врсте nо стуnка.

928 Овакво је изричито рещење у Немачкој (В . § 260 ZPO) и Аустрији (В.§

227 ZPO).
929 Упор. суnро~но Позн~ћ/Ракић -Водинелић, бр. 632; Трива/Дика, стр. 421
који овде говоре
о неnотnуно) атракЦИЈИ надлежности.
део друтн: Пар1111•11ш йoouylirtк 497
----------- - -~----- ·--------------·-- -·---------·-- ------ -··-
1. Кумулаtliивно сfюјање

2605. О кумутпивном тужбеном :-Јахтеву С<:' ради ка;щ тужитщ у ., y..r< fiи
истиче вшнс тужfiеннх захтеви и тражи о;~ су;щ да их све усвоји.
Пример: П не нспоруt[Ј1 на време l< нроЈtату ствар. I< тужи. П ~ы и с ноrу1< у СТIЈЩЈИ и :т
наю-шду I.I.Јтетс эfior доцњс.

2606. У овој ситуацији више тужбених захтева (предмет« спори ) се тt:мељи

на истом чињеничном основу, животном дoral)ajy, ап.и н на ИСТ()М 11равно м
основу (уговор о нродаји). Правило је да би суд требало да споји расправњањ<:
0 оба тужбена захтева, јер је целисходно да се о њима заједtнfl r ки распр;:шља
(члан 314. ст. 1. ЗПП).
2607. Ако, пак, тужилац истиче само један захтев који по•-rива на више
животних догађаја, суд би требапо да оцени да ли је ценисходнијс да се о тако
спојеним тужбеним захтевима одвојено расправља и одлучује (чпан 314. ст. 2.
ЗПП). То ће, на пример, 5ити спучај када не постоје предности које говоре
у прилог заједничком расправљању (нема истоветних доказних средстава).
Пример: Т тужи С за накнаду штсте у висини од 100.000 динара почињену деликтом
у месту Х 2004. године, и у месту У nочињену 2005. године.

2608. Поготову је цеписходно одвојити расправљање о тужбеним захтеви­

ма када нема стицаја нити основа тужбе (животног догађаја) нити, пак, пра­
вног основа.

Пример: Т тужи С за накнаду штете у висини од 100.000 причињену дели.ктом из 2004.

године и неизвршењем уговорне обавезе из 2005. године.

2. Евеншуално сйајање
2609. Код евентуалног спајања тужбених захтева тужилац у једној тужби
истиче два захтева, али, сада, један iлавни, а други йомоћни. Тужилац истиче
помоћни, за случај да суд нађе да је главни захтев неоснован (члан 191. ст. 2.
ЗПП). Дакле, помоћни тужбени захтев је истакнут само йоg условом да се гла­
вни покаже као неоснован.

Пример: Предаја nродате ствари или накнада штете због неиспуњења; предаја ствари
или накнада штете; тужба купца против nродавца за смањење цене или ра­
скид уговора.

2610. Да би евентуално спајање 5ило допуштено, оба захтева, и главни

и евентуални, морају да 5уду у међусобној вези. Закон овде не захтева постоја­
ње истог чињеничног и правног основа, тако да се постојање везе може тума­
чити широко. Прихваћено је схватање да ова веза значи да :и главни и помоћни
тужбени захтев истоветноr економског интереса. 930
2611. Сходно правипу да парничне радње не могу да се врше под условом,
nоставља се питање у којој мери је допуштено евентуално спајање тужбених

930 Тако Zeiss, бр. 374; Schil.ken, бр. 731. Другачије Трива/Дика, стр. 422; Познић/Ракић - Во­
динелић, бр. 635.
 498 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

за>-.rтева. Наиме, овде се, очигледно, ради о томе да је помоћни

тужбени захтев
изјављен, али само под условом да суд одбије глав
ни захтев као неоснован.
Услов је, дакле, раскидан. 931 Међутим, с обзиром на то
да се овде ради о чисто
йроцесном услову (одбијање главног тужбеног захтева),
овакво евентуално спа­
јање тужбених захтева је допуштено. Такође, за допу
штеност евентуалног спа­
јања тужбених захтева одлучно је да тужилац у тужби
сам одреди који захтев
истиче као главни, а који као помоћни.

3. Алшернашивно сйаја1Ье
2612 . Код алтернативног спајања тужилац у тужб:и истиче
два или више
тужбених захтева, од којих суд треба да усвоји само
један као основан. И то
било који од њих.

2613. С обзиром на то да се у овој ситуацији алтернативно

спајање тужбе­
них захтева противи принципу да тужбени захтев мора
да буде одређен, алтер­
нативно спајање је допуштено само ако таква могућнос
т произлази из матери­
јалноправне норме.
Пример: Т, куnац, захтева туж5ом да суд о5аве
же пресудом nродавца да снизи ку­
попродајну цену или да му исnоручи исnравну ствар
(члан
488. 300) .
2614 . Такав је и случај са алтернативним обавезама дужн
ика (члан 403.
300 )/ 32
где се обавеза састоји од давања два или више
предмета, али се ду­
жник може ослободити обавезе када преда само
један предмет. Наиме, ако суд
усвоји алтернативни тужбени захтев, тужилац ће
морати у извршном посту­
пку да одреди предмет којим обавеза треба да буде
испуњена (члан 39. ЗИП). 933

4. Алшернашивно овлашћење шуженоi

2615. Код алтернативног овлашћења туженог не ради се о
некој врсти спа­
јаља тужбених захтева. Тужилац, наиме, исти
че у тужби само један тужбени
захтев и предлаже осуду на неновчану чинидбу
(предаја ствари). Међутим, он
може, током поступка, да предложи да му туже
ни уместо дуrоване чинидбе
плати одређени новчани износ или да изврши
неку другу чинидбу (плаћање
новчане суме и сл., в. члан 190. ЗПП).

2616. Предмет спора остаје само тужбени захтев који

је тужилац истакао
у тужби. Суд не одлучује о предлогу тужиоца, већ
увек само о основаности
тужбеног захтева. У том смислу суд не испитује, нити
је дужан да испитује какав
је однос између вредности чинидбе која је предмет
спора и висине новчане суме
на чије плаћање тужилац пристаје (члан 190. ст. 2.
ЗПП).

931 В. Zeiss, бр. 374. Упор. и Трива/Дика, стр. 422; Познић/Рак

ић-Водинелић, бр. 636.
932 В. и чла~ 409. 300 који изрочито nредвиђа алтернативно овлашћење
туженог у факул­
тативно} обавези. Наиме , дужник може да се ослободи
обавезе дајући повериоцу други
предмет, све док поверилац у извршном
поступку н е добије nредмет обавезе.
933 Познић/Ракић-Водинелић, бр. 637 сматрају да се овде
ради само 0 једном тужбеном за­
хтеву. Слично и Три ва/Дика, стр. 423.
Део други: Парнични йосШуйак 499

2617. У ствари, код алтернативног овлашћења туженог ради се о матери­

јалноправном уговору парничних странака о facultas alt·ernativa дужни ка (члан
308.ст. 1. 300). Стога, и суд у изреку пресуде којом се усваја тужбени захтев
уноси и став да се тужени може ослободити извршења чинид5е, ако тужиоцу
934
плати одређени новчани износ.

III. ДЕЈСТВА СПАЈАЊА ТУЖБЕНИХ ЗАХТЕВА

2618. И када је више тужбених захтева истакнуто у једној туж5и, парница

почиње да тече за сваки од њих посебно са свим својим материјалноправним
и процесним дејствима. Ово исто важи и за помоћни тужбени захтев код евен­
туалног спајања, премда је он истакнут под раскидним условом. 935

2619. Даље, ако су испуњени услови за спајање тужбених захтева, суд може
да одреди спајање парница ради заједничко г расправљања и одлучивања (члан
314. ЗПП). О свакој од њих, и након спајања, суд може да одлучи и доноше­
њем делимичне пресуде. Суд може да одвоји парнице по спојеним тужбеним
захтевима, осим код евентуалног спаЈања.

2620. С обзиром на то да је помоћни тужбени захтев изјављен под раски­

дним условом, о њему суд, према владајућем схватању не може да одлучује,
све док тај услов не наступи (док не донесе одлуку којом одбија главни тужбени
захтев као неоснован). 936 Ако суд усвоји главни тужбени захтев као основан,
парница по помоћном тужбеном захтеву престаје да тече ех tunc.
2621. Када о неким захтевима истакнутим о једној тужби треба да одлу­
чи веће, а о другим судија појединац, о свима њима одлучиће веће (члан 191.
ст. 4. ЗПП).

§48.СУПАРНИЧАРСТВО

Литература:

AЬliker, Der Gerichtsstand der Streitgenossenschaft, Konstanz, 1996; Gottwald,

GrundproЫeme der Streitgenossenschaft im Zivilprozessrecht, ЈА, 1982, s. 64; Ko-
nig, Zur Prtifungspflicht beim Gerichtsstand der Streitgenossenschaft, RZ, 1997, s.
240; Nater, Die Erbgemeinschaft im ZiYilprozess unter besonderer Berticksichtigung
der neuen Ztircher ZPO, Diss., Ztirich, 1978; Lindacher, Zur Stieitgeпosenschaft,
JuS, 1986, s. 379; Schilken, Die Miterbenklage nach rechtskraftigem Uпterliegen
einer einzelner MiterЬin, NJW, 1992, s. 281; Zsikrikas, ProЬieme der nonveпdigen
Streigenossenschaft in rechtsvergleichender Betrachtung, ZZP 108, (1995), s. 503;
Wieser, Grtinde gemeinschaftlicher Prozessftihrungsbefugnis, JuS, 2000, s. 997.

934 Ово је сада nозитивноnравно решење у Хрватској. В. Трива/Дика, стр. 423.

935 В.Schilken, бр. 732; Zeiss, бр. 374; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 341 са даљим наводима;
Rosenberg&Gott\\'ald/Scl1\.vab, 99. Ш 2.
936 О nосебности евентуалног тужбеног захтева у жалбеном nостуnку В. Roseпberg!Sch,vab
/Gottwald, 99. IV 3. Ynop. и Позни.ћ/Ракић-Водинелић, бр. 636; Трива/Дика, стр. 423.
 500 Александар Јакшић: Грађанско йроцес11о йраво

I. ПОЈАМ И СМИСАО
2622. у парници учествују, по правилу, само две странке: тужилац и ту­
жени. Оваква nоставка парнице има основ у томе да се У њој решава о субје­
ктивним грађанским правима и овлашћењима, при чему се у материјално­
правном односу, такође, јављају две странке: поверилац и д)')КНИК.

2623. Међутим, конструкција парнице не мора нужна да буде двостраначка.

На страни тужиоца може да се јави више nроцесних субјеката, као и на страни
туженоr. Када се, дакле, вutue йроцесних субјекаша тражи правну заштиту од
једног туженика, те када један nроцесни субјект захтева правну заштиту према
више туженика, говоримо о супарничарству или, пак, о субјекШивној кумула­
цији у парници. 937 Када се више nроцесних субјеката јавља на тужилачкој стра­
ни, ради се о активном супарничарству, а када се множина субјеката јави на
страни туженог ради се о йасивном супарничарству.

2624. Смисао супарничарства се базирана остварењу начела процесне еко­

номије и интерне хармоније одлучивања. Наиме, посматрано споља, када по­
стоји супарничарство, читав процес расправљања и одлучивања се одвија само
у једном постуnку, тако да се смањује број процесних радњи и штеди на тро ­
шковима поступка. Такође, извесни облици супарничарства, nрвенствено они
који почивају на истоветном чињеничном и nравном основу, стварају могу­
ћност да суд реши спор једнако према свим супарничарима, чиме се отклања
моrућност изрицања противречних судских одлука.

П. ЗАСНИВАЊЕ И ВРСТЕ СУПАРНИЧАРСТВА

Супарничарство може да настане на следећи начин:

2625.
а) када тужилац у тужби наведе да тужи више тужених или, пак, када у ру­
бруму тужбе стоји више процесних субјеката на страни тужиоца;
5) када било једној или друтој странци током парнице приступи друга
странка (члан 199. ст. 2. и 3. ЗПП);
в) када, током поступка, на место једне или обе странке, универзалном
сукцесијом на њихово место ступи више процесних субјеката (на пример, смр ­
ћу једне од странака, када на њено место у парницу стуnају наследници; поде­
лом nривредног друштва - члан 411. и сл. ЗПД);
г) када то закон изричито предвиђа.
2626. Постоје различите врсте суnарничарстnа, разврстане по ра::ши читим
критеријумима. Видимо да супарничарство може да настане већ у моменту по­
дношења тужбе, али и доцније, у току парнице. Прво се назива иницијална,
а друго накнаgно.

937 В. Schilken, бр. 662; Трива/Дика, стр. 440; Zeiss, бр. 744; Rosenberg/SchwaЬ/ Gottwald, стр.
244; Habscheid, бр. 278.
Део друrи: ПapнutttHI йоса:tуйак 50 1

2627. Таt<ође, из горе наведеног је јасно да супарничарство може да настане

процесном вољом тужиоца, не и туженог, али и независно од воље странака

(случај универзалне суi<цесије) када се субјективна I<умулација јавља као ре­

зут·ат примене nоследице одговарајућс материјалноnравне норме. Отуда може
да се разликује и йроt4есно и маШеријалнойравно супарничарство .'т
2628. Сnорно је да ли супарничарство настаје и по налогу суда, рецимо
у случају спајања парница ради заједничкоr расправљања (члан 313. ЗПП ) .CJ.Iv

2629. Међутим, најзначајнија подела супарничарства се врши у складу са

односом суnарнич ара према предмету спора, као и њиховим улогама у матери­

јалноправном односу са којим је тужбени захтев nовезан. Отуда разликујемо

формално (неправо) и маШеријално (право) супарничарство. Такође, значајна
је и подела супарничарства на йросШо и јеgинсШвено, при чему се као линија
разграничања узима положаЈ супарничара у nарници.

2630. Значајно је поменути да закон не налаже тужиоцу да једном тужбом

обухвати више лица ( члан 199. ст. 1. ЗПП) . Стога је супарничарство, осим у слу­
чају тзв. нужног супарничарства увек факулШаШивно. Члан 199. ЗПП nредвиђа
само оквирне услове који морају да буду испуњени, да би тужилац тужио више
тужених, односно да би се више процесних субјеката нашло на страни туже­
ног. Тако, ако се ови услови не стекну, суд неће да одбаци тужбу као недопу­
штену, већ ће само да нареди раздвајање поступака (члан 314. ст. 2. ЗПП).

2631. Ово има за последицу да сваки супарничар стоји и посебном, само­

сталном процесном односу са судом и са својом супротном странком. Тако,
940

када је у питању допуштеност тужбе, испитује се постојање процесних прет­

поставки за сваки процесни однос.

2632. Због рационалног и економичног управљања и одвијања поступка,

Закон прописује неке одредбе које имају за циљ олакшавање комуникација суда
и nротивне странке са супарничарима. Тако, суд ће позвати супарничаре да nо­
ставе заједничког пуномоћника за пријем писмена, ако немају заједничког за­
конског заступника или пуномоћника. Такође, суд ће, истовремено, обавестити
супарничаре којег од њих ће сматрати пуномоћником за пријем писмена, ако
они сами не одреде једног од њих да обавља ту функцију (члан 142. ЗПП).

1. Формално (нейраво) суйарничарсш.во

2633. Код формалног супарничарства, супарничари нису ни на који начин

новезани у погледу предмета спора, нити, пак, стоје у вези у једном материја­
лноправном односу. Дакле, смисао појаве више процесних субјеката на једној
страни у nарници лежи искључиво у разлозима процесне економије.

938 Habscheid, бр. 278.

939 Тако Musielak, бр. 226. Суnротно Трива/Дика, стр. 441.
940 Трива/Дика, стр. 440; Musielak, бр. 227.
 502 Александар Јакшић: Гра~анско йроцесно йраво

2634. Заi<он прописује (члан 199. ст. 1. ЗПП) прописује да је форм

ално су­
парничарство могуће, ai<O су предмет спора захтеви или обаве
зе ист~ в~сте који
се заснивају на битно исто врсном чињеничном и правном осно
ву (szmtle factum,
simile jus).
Пример: ( 1) т је анrажовао А за поnрављање крова, Б за
rрадњу rараже и Ц за nоnра ­
вку куnатила у својој кући. А, Б и Ц подносе тужбу проти
в Т и сваки од њих
захтева плаћање накнаде по основу угово
ра о делу.
(2) т је издао станове А, Б и Ц у закуп . Закупци не плате
закупнину, тако да
Т nоднесе тужбу против А, Б и Ц и захтева nлаћање закуп
нине.
2635. Формално супарничарство је допуштено само ако је суд ства
рно и ме­
сно надлежан за сваки за сваки тужбени захтев
и за сваког туженика у парници
(члан 199. ст. 1. ЗПП). Чак и када су се ови усло
ви стекли, суд може да раздвоји
поступке, ако нађе да је целисходније да се о поје
диним процесним односима
расправља у посебним парницама (члан 314. ст. 2. ЗПП)
.
2636. Под битно истоврсним чињеничним и правним основом
треба разу­
мети, заправо, оцену колико је субјективно спаја
ње целисходно са аспекта про­
цене економије. 941

2. Машеријално (йраво) суйарничарсшво

2637. За материјално супарничарство је карактеристично да се супа

рничари
налазе у односу који спада у диспизицију једне
те исте материјалне норме. Тако,
материјално супарничарство постоји:
а) када постоји правна заједница више тужи
лаца или више тужених;
б) када права или обавезе супарничара nроизлаз
е из истог чињеничног
и правног основа (idem factu m, idem jus, члан
199. ст. 1. ЗПП).
Пример: Т nоднесе тужбу за накнаду штете проузроковане
( 1) саобраћајним удесом
nротив В, возача, Bl, власника возила, као и О,
осигуравајуће организације .
( 2) Сувласници А и Б туже Т и захтевају утврђење nрава власништва
на ствари.
2638. Под йравном зајеgницом се подразумева заједница у погледу
предме­
та спора. Тако, у правној заједници су увек соли
дарни дужници или поверио­
ци (члан 414, 425. ЗОО), сувласници, брачни другови у погледу зајед
ничке
имовине - члан 171. ПЗ или у погледу одговорности према трећим лици
ма,
члан 187. ПЗ) .

2639. Материјално супарничарство подразумева да захтеви и обавезе супа­

рничара мораЈу кумулативно да произ
лазе из истог чињеничног и из истог
nравног основа. Сам основ тужбе (животни догађ
ај) није довољан.
2640. Материјално супарничарство је моrуће само ако је исти суд
стварно
надлежан за све захтеве и за све супарничар
е. С друrе стране, пак , за разлику
од формалног супарничарства, месна надлежност се одређ
ује према правилима
941 MusjeJak, бр. 230; Schilken, бр. 665.
Део други: Парнични йосШуйак 503

0 аШракцији наgлежносШи. Дакле, тужба против материјалних супарничара

може да се поднесе оном месно надлежном суду који је надлежан за било ког
од њих. Ако су неки од њих главни, а друти споредни обвезници, ту-А<ба може
да се поднесе оном суду који је месно надлежан за било коr од главних обве­
зника (члан 43. ЗПП).

3. Просшо суйарничарсШво

2641. Учешће више тужиоца, односно тужених у парници не мења, по пра­

вилу, њихов процесни положај. Сваки супарничар остаје самостална странка.
Стога, радње које предузима или пропусти неки од њих немају нити корисног
нити, пак, штетног дејства у односу на остале супарничаре (члан 202, 206. ЗПП).
Тако, сваки од супарничара може да се сам са дејством на свој процесни поло­
жај у парници одрекне тужбеног захтева, призна тужбени захтев, повуче или
се, пак, одрекне правног лека, и сл. Када прости супарничари предузимају пар­
ничне радње чије је дејство противречно (на пример, признање, односно оспо­
равање тужбеног захтева), тада суд о домашају таквих радњи одлучује на основу
своје слободне судијске оцене доказа (члан 8. ЗПП).

2642. Такође, сваки од супарничара може у парници да се саслуша као све­

док, додуше, само на околности које се не тичу његове парнице.
942

2643. Најзад, суд може мериторно да одлучи различито у погледу сваког

супарничара. Тако, против једног може се изрећи контумациона пресуда, про­
тив друтог суд може тужбени захтев да усвоји, а против трећег да одбије као
неоснован. По правилу суд у случају обичног супарничарства одлучује једин­
ственом пресудом, различито према свим супарничарима. Такође, по захтеву
или против неких супарничара може да се донесе и делимична пресуда.

2644. Формално супарничарство је увек просто супарничарство.

4. ]еgинсшвено суйарничарсшво

2645. Јединствено супарничарство постоји када спор може да се реши само

на јеgнак начин йрема свим суйарничарима. Нужност једнаког решења спора
према свим супарничарима се темељи или на природи правног односа или на

закону (члан 204. ЗПП). Дакле, у случају јединственог супарничарства суд не

може да усвоји тужбени захтев према једном, а да га одбије као неоснован пре­
ма друтом. Јединствени супарничари се сматрају јеgном сШранком у поступку.

2646. Јединствено супарничарство може да постоји из процесноправних

или материјалноправних разлога.

2647. Из йроцесно'i:iравних разлоiа јединствено супарничарство настаје у слу­

чају када се правноснажност пресуде проширује и на она лица која нису била

942 Michalski, стр. 76; Scl1ilken, бр . 67 1.

 504 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

странке у nоступку. Када се дејство пресуде проширује и на оваi<в

а лица, тада
она у поступку могу да се јаве само као јединствени супар
ничари.
Пример : ( 1) Акционар А и Б п обијају одлуку скуnштине акцио
нарско г ~руштва АД.
Одлука суда може само да буде једнака и nрема А и Б и њено
деЈство се nро-
ширује и на остале акционаре (члан 306. ст. 11. ЗПД). . .
(2) Тужба nоднета против извршиоца тестамента nроширУЈе се у деЈству и на
наследнике.

(З) Тужба за утврђење постојања потраживања nротив стечај

ноr дужника
у стечајном постуnку.

2648. Јединствено супарничарство из процесних разлога постоји и

у свим
случајевима када се доноси преображајна пресуда.
Пример: Супарничарство брачних другова по тужби јавног
тужиоца за nоништај брака.
Следећи случај јединственог супарничарства постоји
2649. када у матери­
јалноправном односу више лица стоје у односу саобвезник
а или саовлашћеника,
тако да би у више nарница постојао потпуни идент
итет предмета спора.
Пример : ( 1) Сувласници подносе тужбу за утврђење nрава
власништва.
(2) Законски наследници подносе тужбу за nоништај тестамента.
У овој ситуацији се не ради о јединственом супар
2650. ничарству из ма­
теријалноправних: разлога, јер сваки од супарничар
а може самостално и неза­
висно од других супарничара да иступи као тужилац. 943
2651. Код јединственог супарничарства из процесних
разлога где тужбом
не морају нужно да буду обухваћени сви супарничари,
било као тужиоци или
тужени, поставља се питање колико је институт овакв
ог јединственог супа­
рничарства у складу са чланом 6.(1) ЕКЉП. Наиме, дејст
во пресуде се проте-
.
же и на лица КОЈа нису имала СВОЈство
.
странке у парници, тако да пресуда
.
деЈ-
ствује и на њих, премда она нису имала прилику да учест
вују у парници. Стога,
на овај начин долази до повреде начела обостраног саслуn
.rања странака. 944 Нови
ЗПП није искористио прилику да реши овај проблем. Наиме
, институти којима
се реrулише начин учешћа трећих лица у парници (меша
ње, члан 211, обаве­
штење трећег лица о парници, члан 213. ЗПП) су у диспозициј
и странака.
2652. Јединствено супарничарство из машеријалнойравних разлоiа је
нужна
супарничарство. Нужно суnарничарство постоји када тужбо
м, било на акти­
вној или пасивној страни, морају да буду обухваћена сва
лица, учесници је­
дног материјалноправног односа. Да ли је то случај, одлучује
материјално пра­
во. Тако, нужно суnарничарство постоји, принципијелно, код
заједничког об­
лиrационог или, пак, {;Тварноправног матер
ијалног овлашћења (заједничка
својина, сусвојина) .

43 В. Musielak, бр. 232; Rechbe rger/Si motta, бр. 202. Суnротно Познић
бр. 646. /Ракић-Водинелић,
944 В. ближе Rech berger/ Oberha mmer, Das Recht auf Mitwir kung im osteпe
ichischen Zivilver-
fahren im Lichte von Artikel 6 ЕМRК, ZZP, 1993, стр. 357 и даље.
Део други: Парнични йосШуйак 505

Пример: ( 1) Тужба купца неnокретности против сувласника, власника непоi<ретности

ради уnиса nрава власништва у земљишне књиrе.

(2) Тужба власника повласноr добра против сувласника, односно власника

послужноr добра.
(3) Тужба закуnодаnца nротив више закуnаца исте ствари.

2653. Слично као што је то случај са кондемнаторним тужбама, нужно

супарничарство постоји и када се подносе тужбе за утврђење и преображајне
тужбе. Битно је да материјалноправно овлашћење nриnада већем броју лица,
односи() да се може истаћи против више лица.
Пример: ( 1) Тужба наследника против закуnца за угврђење непостојања уговора о за­
куnу (и обрнуго) .
(2) Тужба за утврђење права на нужни део nротив више тестаментарних на­
следника.

2654. Посебност нужног супарничарства се састоји у томе да туж5а може

да се подигне само ако су у њој назначени, као странке, сва лица које матери­
јалноnравно норма одређује као учеснике материјалноправног односа. Ако то
није случај, недостаје процесна легитимација, тако да је суд дужан да оgбаци Шу­
жбу као недопуштену.

4.1. Дејства јединственоr супарничарства

2655. За разлику од простог супарничарства где се више парница спаја
. . .
у циљу заЈедничког расправљања из разлога процесне економиЈе, код Једин-
. . . .
ственог супарничарства постОЈИ само Једна парница у КОЈОЈ супарничари уче-

ствују као једна странка (члан 204. ЗПП). Стога, постоје ограничења у nогледу
могућности да јединствени супарничари самостално предузимају парничне
радње, као и ограничење у погледу самосталног дејства процесних радњи.

2656. Закон (чл. 204-205. ЗПП) предвиђа само два изричита изузетка у по­
гледу ограничења самосталности јединствених супараничара, као и самостал­
ног дејства процесних радњи које је један од супарничара предузео. Тако, йр­
во, Закон креира фикцију да се предузета процесна радња протеже у дејству
на све супарничаре, у случају да је само један супарничар nредузео пр оцесну
радњу, док су други то пропустили да учине. Стога, пресуда због пропуштања
не може да се донесе, када је само један јединствени супарничар одговорио на
тужбу и осnорио туж5ени захтев.
2657. Друfо, Закон предвиђа да било који супарничар може да nредузме
nроцесну радњу чије је предузимање везано за рок, када рок за nредузимаље
процесне радње није још истекао према било ком супарничару (члан 205. ЗПП).
2658. С друге стране, пак, ЗПП нема никаква решења за ситуације у ко­
јима само један супарничар nредузима радње од неnосредног дејства на nар­
ницу или, nак, за ситуације у којима јединствени суnарничари предузимају
nроцесне радње са nротивречним последицама. Принциnијелно, одговор на
 506 Алеi<сандар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

питање да ли само један јединствени супарничар

може да диспонира тужбе­
ним захтевом треба тражити у материјалноправним нормама. 9 45

2659. у случају повлачеља тужбе, треба чинити разлику изме

ђу случајева
у којима постоје процесноправни и материјалн
о.правни разлози за постојање
јединственог супарничарства. Тако, ако се
ради о Јединственом супарничарству
које постоји због проширеља дејства пресуде на трећа лица,
сваки од супарни­
чара би могао да повуче тужбу, 946 ако се према материја
лном праву не ради
0 нужн ом супа рнич арству. Такво повлачење тужбе би имало дејства само
у односу на оног јединственог супарничара који
је предузео ту процесну ра­
дњу, док би односу на друте парница текла даље. Али,
када је донета пресуда,
љено дејство би обухватило и супарничара који је пову
као тужбу.
Пример: А, Б и Ц оспоравају потраживање стечајноr
повериоца Д (члан 96. ст. 2.
ЗС П). А, повуче тужбу. Наиме, А може или
да nрихвати или да оспори по­
траживање (члан 94. ст. 1. ЗСП). То нема утицаја на проце сни поло ж ај Б и Ц.
Пресуда суда делује и према А који је повукао тужб
у (члан 97. ст. 3. ЗСП ) .
2660. Из садржине чланова 204. и 205. ЗПП може да се генерализу
је правило
да оне процесне радље које предузима један једин
ствени супарничар имај у деј ­
ство према свим супарничарима, само ако су корис
не. И обрнуто, ако је преду­
зета каква неповољна парнична радњ
а, она нема деЈства ни према коме
, чак
и према оном супарничару који ју је предузео. 947
2661 . Неће имати дејства у парници радње којима се диспонир
а тужбеним
захтевом (приз наље - одрицаље од тужбеноr захте
ва, закључење судског пора ­
внања), чак и када се тако предузетој радљи
противи и само један супарничар.
2662. Које су радље повољне, а које штетне по супарничаре, треб
а одредити
айсшракшно, а не по конкретном процесном
положају супарничара у парни­
ци.948 Тако, повољне радље код активног супа
рничарства би биле оне које су
најближе остварељу циља парнице, потпуном усвај
аљу тужбеног захтева. Та­
ко, за тужиоце, јединствене супарничаре, је повољниј
е потпуно усвајаље тужбе­
ног захтева од делимичног, делимично усвајање
од повлачења тужбе, потпуно
усвајаље од судског поравнања, поравнаље од одри
цаља од тужбеног захте ва.
2663. Исто важи и за пасивно супарничарство. Потпуно одбиј
аље тужб еног
захтева је повољније од делимичног усвајања, судск
о пора внаље повољниј е од
делимичног усвај аља, а све ове радње повољније од
признања тужб еног захте ва.
2664. Правне лекове може да уложи и само ј едан јединствени
супарничар
~а дејст.вом и за све остале . Ако постоје разлози за прек
ид поступка у вези са
Једним Јединственим супарничарем, посту
пак се прекида са деј ство м и н ~ оста ле .

945 Rechb erger/S imotta , бр . 204.

946 Тако у резулт ату и Познић/Ракић-Водинелић, бр. 647.
В. и Rechb erger/Simot ta, бр. 204;
Трива/Дика, стр. 445; Rosen berg/Schwab /Gottw ald, бр. 49,
IV l a; Jauern ig, бр. 82, IV 3. За
суnротно сх.вата ње В. Baumb ach/ AlЬers /Lau terbac h/Har
tmann , бр. 20 за § 62.
947 Трива/Дика, стр. 444; Rechb erger/S imotta, бр. 204; Schilk
en, бр. 685.
948 Rechb erger/S imotta, бр . 204.
Део други: Парнични йосШуйак 507

5. Суйарничарсшво на основу закона

2665. ЗП П предвиђа две ситуације у којима налаже супарничарство, без

обзира на то да ли су се стекле напред наведени услови за допуштање супар­

ничарства. Те ситуације јесу: супарничарство главног дужника и јемца (члан

202. ЗПП) и тзв. тужба главног мешања (члан 201. ЗПП) .
2666. Главни дужник и јемац могу да буду тужени једном тужбом, ако то
није у супротности са садржином уговора о јемству. Дакле, једном тужбом могу
да буду обухваћени главни дужник и јемац само ако се ради о солидарном јем­
ству (члан 1004. ЗОО) или, пак, када главни дужник не испуни не испу­
ст. 3.
ни своју обавезу (супсидијарно јемство, члан 1004. ст. 1. ЗОО).
2667. Тужба против главног дужника и јемца се подноси суд:у који је месно
надлежан за главног дужника (члан 43. ЗПП), при чему главни дужник и јемац
имају положај простих супарничара.

2668. Тужбу главног мешања (члан 201. ЗПП) подноси лице које у целини
или делимично тражи ствар или право о коме већ између других шща тече пар­
ница. Тада, лице које тврди да му спорно право припада може да поднесе једну
тужбу против обе странке у текућој парници. Тужба се нетачно назива тужбом
главног мешања, јер лице које подноси тужбу се не меша у парницу већ, на­
949
против, самосталном тужбом покреће нову парницу.
Пример: ( 1) Т поднесе тужбу против А и захтева да му А nреда покретну ствар, nози­
вајући се на то да је власник. Б, који сматра да је он власник nокретне ствари,
nоднесе тужбу за утврђење nротив Т и А и захтева од суда да утврди његово
nраво власништва на ствари, док од А захтева и предају.
(2) А цедира своје nотраживање nрема Б на Т. Т nоднесе тужбу против Б и
захтева намирење. У текућој парници између Т и Б, А nоднесе тужбу nротив
обоје и захтева да суд утврди да цесија није пуноважна.

2669. По тужби главног мешања, странке у парници која тече постају су­
парничари, и то, по правилу, јединствени супарничари, јер ће пресуда по тужби
главног интервениента због свог предмета спора да произведе дејство erga omnes.

главне интервенције била допуштена, мора да се стекну

2670. Да би тужба
сви услови који уопште важе за допуштеност тужбе. Такође, између иници­
јалних странака већ мора да тече парница. Главни интервенијент не сме да буде
странка у иницијалном поступку, али може да буде споредни умешач. Најзад,
главни интервенијент мора да спорно право (стварно или тражбено) да захтева
за себе.

Подношењем тужбе главног мешања долази до потпуне актракције

2671.
надлежности, јер се тужба подноси суду nред којим парница већ тече, а који
не би морао, према општим, nравилима да буде месно и стварно надлежан за
парницу коју иницира треће лице (члан 201. ЗПП). Суд ће, по правилу, да сnоји

949 Трива/Дика, стр. 446; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 649; Rechberger/Siпюtta, бр. 228.
 508 Ллеi<сандар ];;\.кшиh: Грађанско йроцесно йраво

парницу no тужби главног мешања са парницом која већ

тече, и то и~ разлога
процесне економије (члан 313. ЗПП). Међутим, главн
а и интервеНIЈ.ИЈска nap~
ница су независне једна од друге. Ово, због тога
што ове две парнице не мора ~
ју да ·имају исти предмет спора.
2672. Тако, пресуда донета по тужби главног мешања нема утица
ја на мери~
торно решење у главној парници. Могуће је да суд,
у нашем случају, обавеже
А да преда покретну ствар и Т и Б. Да би се то избегло
неопходно је да тужени
супарничар у интервенцијској парници (А) обавести тужи
оца о постојању саме
интервенцијске парнице (члан 213. ЗПП). 950
2673. Значај ове тужбе је незнатан. 95 1

б. Суйарничарсшво са еsеншуално шуженим

2674. ЗПП (члан 200) предвиђа и тзв. супарничарство

са евентуално туже ­
н.им. Ради се о случају у коме тужилац у једној тужб
и наводи више тужених,
али на евентуалан, супсидијеран начин. Тако, тужи
лац захтева да тужбени за­
хтев буде усвојен према следећем (евентуално) туже
ном, ако буде правносна­
жно одбијен према туженом који је у тужби наве
ден пре њега.
2675. Видимо да 'Закон налаже да сам тужилац у тужби наве
де редослед
туженика (прво, друго и следећи тужени), односно
одређење према којим ту­
женицима тужилац истиче тужбени захтев супси
дијерно.
2676. Смисао подношења тужбе против главно и евентуално
туженог са­
стоји се, пре свега, у томе да тужилац обезбеди
очување својих материјално ­
правних овлашћења (прекид застарелости), али
и остварење економичности
у ефикасности поступка, јер, по правилу, супа
рничарство са евентуално ту­
женим има смисла, само ако постоји најмање
битно истоврстан чињенични
и правни основ за субјективну кумулацију тужб
ених захтева на туженико­
ВОЈ страни.

Закон предвиђа постојаље следећих йрешйосшавки

2677. за gойушшеносш
евентуалне субјективне кумулације тужбених захте
ва: прво, тужилац је дужан
да истакне исти тужбени захтев и према главно
и према евентуално туженом
(члан 200. ст. 2. ЗПП).
Пример: Тужилац подноси тужбу за накнаду штете у
висини од 50.000 динара против
А, а против Б, ако суд nравноснажно одбије тужбени
захтев против А.
2678. Овде тужилац није сигуран у погледу nостојања пасивне легит
имаци је
туженоr, па истиче исти тужбени захтев према главн
о и супсидијерно туженом.
2679. Тужилац може nрема евенту<:шним супарничарима да иста
кне ира­
зличите тужбене захтеве. То је допуштено, међутим,
само када су ти захтеви
у међусобној вези и када је исти суд стварно и месно надл
ежан за сваки од њих.

950 Упор. за различита мишљења о овом проблему Трива/Дика

Водинелић , бр.
, стр. 446- 447; Познић/Ракић­
650.
951 В. Rechb erger/S imotta , бр. 228; Познић/Ракић-Водинел
ић, бр. 649.
Део други: Парнични йосШуr]ак 509

Пример: Л украде поt<ретну стоар од В/ШСНИI<а, В, и прода је А. А је даље прода Б. В мо ­

же главним тужбеним захтевом да виндицира ствар од Б, те да истакне евен ­
туални тужбени захтев nрема Л за накнаду штете, ако суд нађе да је тужбени
захтев nрема Б неосноnан (јер је стекао nраво својине од невласника).

2680. Овде је јасно да тужилац истиче различите тужбене захтеве према

главном и евентуално туженом који почивају на два различита животна дога­
ђаја. Међутим, ти захтеви су у међусобној вези, јер оба догађаја имају исти
узрочник.

2681. У вези са поступком по тужби по којој су туженици евентуални супар­

ничари, треба применити правила која важе и за објективно евентуално спа­
јање тужбени.х захтева. Дакле, парница са евентуално туженим почиње да тече
од момента када му је тужба достављена. Али, литиспенденција постоји само
под раскидним условом . Ако, наиме, тужбени захтев правноснажно буде усво­
јен према главно туженом, њено дејство престаје ех tunc.
2682. По судској пракси, суд почиње да расправља са евентуално туженим
тек када се правноснажно оконча парница по тужби против главног туженог.
952

Овакво решење је доrматички доследно, али нецелисходно и противно наче­

лима о економичности поступка. Наиме, с обзиром на то да се ради о било
истим захтевима, било захтевима из истих или међусобно nовезаних чиње­
ница, суд би требао да расправи она чињенична nитања која су заједничка за
обе парнице.

§ 49. УЧЕШЋЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА У ПАРНИЦИ

1. УОПШТЕ
2683. Парница нормално тече и окончава се између тужиоца и туженоr.
Међутим, тиме није речено да исход парнице мора нужно да утиче само на пра­
вни положај странака. Супротно, није искључено да пресуда донета са дејством
inter partes има било непосредни било посредни утицај на правни положај тре­
ћих лица. Такође, могуће је да парница тангира и шире интересе друштва.
2684. Из тих разлога, ЗПП минуциозно реrулише (чланови 207. и сл.)
могућност учешћа трећих лица у туђој текућој nарници. По правилу, треће
лице може да буде учесник у туђој парници само када има за по nосебно оп­
равдан йравни uнiltepec. Закон разликује следеће облике учешћа трећих лица
у парници:

а) учешће умешача (члан 208. ЗПП),

б) обавештење о парници (члан 213. ЗПП),
в) именовање претходника (члан 212. ЗПП),
г) учешће државноr тужиоца (члан 207. ЗПП).

952 Познић/Ракић-Водинелић, бр. 653. Упор. и Трива/ДИI<а, стр. 449.

 5 10 АлсЈ<сандар jQкutиh: Грађанско йрtЩt:СНО npauo

II. УМЕlНАЧ

ЛuiUcptttТiypa:

Ballon, DrittinteJ't?ssett int Zivilprozcss nacl1 osterreichiscltett'l Recl1t, ZZP 101 (1988),
s. 413: Chvosћt. Kostencrs~нzanspt·uch des Nebeniнtcrvenientet1, ecolex, 200 Ј,
s. 266; Hiiseшayer, Drittintercseп im Zivilprozess, ZZP 101 (1988), s. 385; (1otze,
Vottchiпg In urtd Tћird-Party Prnctice, Berlin, 1993; Klicka,Вit1dungswirkung bei
cittfacher Nebe11i11tervention uпd Streitverkundшtg, H.Z, 1990, s. 2; idem, Wir-
kungeп der Streiverkuпdung uпd Nebeniпterventioп, ecolex, 1995, s. 397; Kou-
ssou1ies, Aktuelle Pr·oЫeme der Hattptinterveпtioп, ZZP 100 (1987), s. 13 1; Burg-
staller, ProtessverЬindшtg, Qнerk.lnge und lnterven 6onsklag e, JBI, 1994, s. 69; Rassi,
Ptlicht zttr amsnvegigern Beiladung Dt·itter im Zivilprozess, RZ, 1996, s. 102; Rtitzel,
Aнsltindersicherheit und Nebeniпtervention, NJW, 1998, s. 2086; Scћwarz
, Die
Kostenhaftшtg des ат Prozessvergleichs nicht beteiligten Nebenin tervenie nten,
ZZP
107 (1994), s. 45; Spellenberg, Drittbet eiligung im Zivilprozess iп rec.htsvergleich·
ender Sicht, ZZP 106 ( 1993), s. 283; Wieser, Vorasus etzungen der streitgenossische n
Nebenin terventio n, ZZP 112 ( 1999), s. 439; Windel, Zur prozessu alen Stellung des
einfacllen Streithelfers, ZZP, 1991, s. 321 .

1. Појам
Умешач (споредни умешач-интервенијент) је треће лице које уче­
2685.
ствује у туђој nарници на страни једне од странака, јер има правни интере
с да
она успе у парници. 953

С обзиром на чињеницу како се in persona m nроширује дејство пра­

2686.
вноснажности пресуде, разликујемо обично мешање и умешача са процес
ним
положајем супарничара. 954

2. Обично мешање

Пример : ( 1) Т nоднесе тужбу против А и захтева nлаћање цене за nрода ту неnокре

­
тност. А у одговору на тужбу наведе да је уговор ништав због недостатака
у форми, те се nозове да је уговор сачинио адвокат (нотар) Б.
(2) Т nоднесе тужбу nротив Г и захтева накнаду штете по основу недостатака
грађевине коју је, по уговору, изградио Г. Г се, међутим, брани да је статичке
nрорачуне nоверио по уговору о налогу архитекти А, при чему
се и Т са­
гласио да А врши послове надзора у вези са грађењем.

2687. Обично мешање у туђу парницу постоји када пресуда у nарници

између странака делује само inter partes. По правилу обични умешач ступа као
учесник у _парницу из два разлога: йрво, да би помогао странци на чијој
страни
се меша да успе у спору, и gpyio, да би контролисао начин на који странк
а води

953 В. Rosenberg!SchwaЬ!Gottwald, стр. 260; Трива/Дика, стр. 451; Познић/Ракић-Водинелић,

бр. 661; Schilken, бр. 690; Zeiss, бр. 751; Rechberger/Simotta, бр. 215; Habschei d, бр. 316.
954 Rechberger/Simotta, бр. 216.
део дpyt'tt: 1Iaplltt'llllt lю r.mytiati 5 1Ј
·- -- - -- ---------·- ----
спор. Зtшон пp~J\RИQi.\ следсће претtюс·t·аnке за доrtуштеност y•reшl1rt of>и•нror
умешача у тcr<yliy rнзptii·ЩY ( чт.ш 208. ст. 1. ЗГI П ) .

2688. Прtю, мсшањс је допуштено само у nарници t<oja •~с~, тсче, щн<ле 1<<1/J.il
је тужба nећ досћшљена тужсном на oдr·otюp.m Од тnr момента, умеrшРr може
да ступи у парницу све до праtнюснажнпсти одлуке о тужбеном захтеву, arrи и
касније у току постуnка по ванредним nравним лековима ( 'lлан 208. ст. 2. ЗПТ Ј ) .
2689. Друiо, умешач не сме сам да буде странка . Он стуnа у nарницу 1н1
страни једне стр<Јнака, дакле у туt)у nарницу. Ако током парнине дође до
O}l.

конфузије умешача са једном од странака (на пример, отвараљем наслсl)а) ;t.о­

лази до престанка интервенције умешача. Такође, премда сам умешаtr није
странка, да би сам учествовао у парници мора да поседује Ј<ако страначку, тако
и парничну сnособност.' "
11 5

2690. Најзщ;, да би ступио у парницу, умешач мора да има правни интерес

(члан 208. ст. 1. ЗПП) . Под правним интересом се не подразумева морални,
економски nећ искључиво правни интерес.

2691. Постојање правног интереса за учешће умешача у туђој парници

не треба схватити уско и формалистички. По правилу, увек ће nостојати пра­
вни интерес за интервенцију када судска одлука донета у парници између стра­
нака производи било неnосредно, б.ило посредно дејство на грађанскоnра­
вни положај умешача. Умешач и главна странка у парници на чијој страни
он интервенише су увек повезани неким материјалноnравним односом (при­
мери 1. и 2.). Тако, постоји правни интерес за учешће интервенијента, када
би се успехом странке не чијој се страни интервенијент меша њеrов nравни
положај побољшао, или, nак, када би се њеним неуспехом његов правни по­
957
ложај поrоршао.

2692. Тако, у нашем првом примеру и тужени и адвокат (нота р) имају пра­
вни интерес да адвокат ступи у парницу као умешач. Такође, ово захтевају
и интереси унутрашње хармоније одлучивања. Било би неприхватљиво да
у главној парници суд утврди да је утовор ништав, а да у парници туженог
против адвоката за накнаду штете суд заузме другачије становиште.

2693. Такође, постоји, у другом случају, nравни интерес архитекте да се

умеша на страни туженог, јер ће тужени, ако изгуби спор, да поведе парницу
против њеrа за накнаду штете. У оба случаја, дакле, nравни интерес се огледа

955 Ово произлази из саме норме члан а 208. ст. l . Постоје и схватање да ј е мешање допуштено
већ од момента подношења тужбе. В. у том смислу Трива/Дика, стр. 452; Michaelis, стр.
86; Musielak, бр . 334.
956 Musielak, бр. 334; Rechberger/Simotta, бр. 218.
957 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, стр. 262 виде правни интерес за мешање само у томе да би
негативна пресуда за главну странку поrоршала правни положај интервенијента. За остала
схватања В. Musielak, бр. 334; Rechberger/Simotta, бр. 218; Познић/Ракић-Водинелић, бр.
661; Трива/Дика , стр . 451; Habscheid, бр. 316.
 51.2 Алекс~ндор Јnкшиh: Грађанско Процесно йраоо

у томе да неусnех туженоr у rлавној парници има посредно за nоследицу по­

rоршање nравног nоложаја ннтервенијента.
2694. Управо наведени случајеви су и најважније ситуације у којима долази
до учешћа умешача у туђим nарницама. Исход главне nарнице има у односу
на
доцн.ију nарницу између интервенијента и странке која је изrу~ила спор, у неку
руку, gej<-1-ttвo реtиеноi йpeu.tXogнoi йuиiања у погледу на материЈалноправне
оба ­
везе интервенијента. Тако, у ову групу спадају сви случајеви акцесорних обли­
rација (јемство, власник заложене ствари или непокретности оптерећене хи­
потеком), као и случајев:и истицања реrресних захтева према интервенијенту
( nодзакуnац nрема закупцу, осигуравајуће друштво према осиrуранику из уго­
вора о обавезном осигурању од одговорности).
Пример: Т nоднесе туж5у nротив куnца покретне ствари, К, и захтева да му је овај пре­
да, јер је Т власник. Т наводи да му је Л украо ствари и продао К. Л може да
стуnи у парю,щу као интервенијент на страни К, јер, ако К изгуби спор, К мо ­
же у накнадној парници да од Л захтева накнаду штете (члан 460. 300).

Такође, правни интерес умешача да ступи у парницу може да се

2695.
огледа и у томе што се дејство пресуде nроширује и на њега.

Пример: Т је nоднео туж5у nротив Ди захтева наплату потраживања у висини од 10.000

динара. Током парнице, Т цедира nотраживање на Ц. Ц има правни интерес
да ступи као умешач у парницу на стра ни Т.

2696. У ситуацијама у којима се спорно nраво цедира или спорно право

пренесе на умешача, он може, ако то допусте обе странке у парници, да ступи
на место оне странке у парницу на чијој страни се умешао (члан 210. ст. 5.).

2.1. Ступаље умешача у парницу

2697. Начин на који умешач ступа у nарницу је небитан за правни положај
и дејство сnоредно г мешања. У мешач може сам да сазна да већ тече парница
за чији је исход заинтересован и тада може да обавести суд 5ило поднеском,
било изјавом датом на рочишту да ступа у парницу (члан 208. ст. 3. ЗПП).
2698. И странка може сама да обавести умешача да тече nарница с пози­
вом да у њој узме учешће као интервенијент. Овакав позив странке има nре­
дност у односу на претходну ситуацију, јер ће странка која је позвала треће лице
да се умеша имати nовољнији процесни nоложај у евентуалној парници са
умешачем. Такође, странка која је позвала умешача да стуnи у парницу неће
моћи више да се противи његовом стуnању у парницу.
2699. Суд ће, по службеноr дужности, исnитати да ли постоји правни ин­
терес умешача и одбиће решењем мешање као недопуштено, ако такав правни
ин~ерес не постоји (члан 209. ст. 1. ЗПП) . Стога, да би суд могао да оцени по­
СТОЈаље правног интереса, умешач је дужан да у поднеску или усмено на рочи­
шту изнесе оне чињенице на којима заснива постојање свог правног интереса.
Тако, ако суд оцени да правни интерес nостоји, те ако се ни једна од странака
 5 1:1

не противи мешању, r.:.уд доставља п о;.џtеса t< умешача обема стра н кама. Тиме
је мешање у нарницу правоваљС~но о·r·tючело .' :;"
1

2700. Меl)утим, свака странка може да се протиnи меwан.у (чла н 209. ст.
1. ЗЛП). У том случају суд одлуt1ује решсњем о томе да ли је мешањс доrtу­
штено . Против одлуке суда којом се и нтервенција допушта није допуштсна
посебна жалба (члан 209. ст. 3. ЗПП), док је против одлуке суда којом се одби ­
ја мешаље допуштена посебна жалба. Наиме, умешач има право rџ1 учествује
у постуnку и да предузима парничне радње све до правноснажности peшct·ua

о којим је одбијено његово учешће (члан 209. ст. 2. ЗПП).

2.2. Процесни положај обичног умешача

2701. Обични умешач ниј е странка у парници. Напротив, о н само помаже

једној од странака да успе у спору и контролише њено понашање у парници.
Умешач, иnак, предузима nарничне радље у своје име, али оне производе деј­
ство на странку, ако их она прихвати (\.шан 210. ст. 3. ЗПП).

2702. Умешач је дужан да прими парницу онако како се она налази у мо­
менту у којој је она била када је ступио у парницу (члан 210. ст. 1. ЗПП). Стога,
умешача погађа преклузија једнако као и странку. Он не може да предузме про-
. . ..
цесне радње КОЈе Је странка на ЧИЈОЈ страни се меша пропустила да nредузме.

Исто важи за већ nредузете парничне радње којима се дисnонира nредметом

спора (одрицање, признање и сл . ).
2703. Оно што умешач може у парници, јесте да предузима све парничне
радње које би могла да предузме и странка, а које се односе на изношење чи ­
њеница, стављање доказних предлога и сл. (члан 210. ст. 1. ЗПП) . Међутим, по
сврси његовог учешћа у парници, умешачу није дозвољено да предузима такве
парничне радње које би биле у супротности са парничним радњама које је пре­
дузела странка. Овако предузете парничне радње умешача немају никакво деј­
ство (члан 210. ст. 4. ЗПП).
2704. Правило је да интервенијент предузима само оне nарничне радње са
којима би се сагласила и сама странка) те да никада не може да предузме пар­
ничну радњу противно вољи странке.
959
Стога, умешач може начелно да пре­
дузме све оне парничне радње које је странка пропустила да предузме) ако
још тече рок за предузимаље парничне радње. Тако, умешач може да спречи
својим активним учешћем у парници доношење пресуде због пропуштања. Јер)
овде умешач не предузима парничну радњу противно вољи странке, већ само
надомешћ.ује њено проnуштање.

2705. Умешач не може да предузима парничне радње којима се диспонира

туж5еним захтевом (признање туж5еног захтева, одрицање, закључење порав­
нања, преиначење тужбе, одрицање од правног лека). Спорно је да ли умешач

958 Rechberger/Sinюtta, бр. 219.

959 Musielak, бр. 338.
 514 Апе.ксандар Јакшић: Грађанско йроr-~есно Право

може да ·опозове радњу странке којом она признаје тужбени захтев

. Stricto sensu,
с обзиром на процесни положај умешача у парници, он не ~и могао
да опозива
никакву процесну радњу странке, па ни ону којом се признаЈе тужбе
ни захтев. 960
2706. Умешач може да уложи и редовне и ванредне nравне лекове (члан
210.ст. З. ЗПП) , али не противно вољи странке, 961 •
дакле У случаЈу када се ова
овог права одрекла. Међутим, за улагање правн
их лекова за умешача не теку
посебни рокови, већ важе они који важе и за странку.
2707. Умешач има право на накнаду парничних трошкова (члан 149.
ст. 5.
ЗПП), и то за парничне радње које је предузео за стран
ку, али њега суд не мо­
же да обавеже на плаћање парничних трошкова.

2.3. Инте рвенцијско дејство пресуде

2708. Свој потпуни, заокружени смисао институт споредне
интервенције
у парници добија тзв. интервенцијским дејством пресу
де. Наиме, умешач по­
маже и контролише понашање странке у парници да би,
у случају обостраног
неуспеха, могао да се позове на дејство пресуде у новој
парници између њега
и странке на чијој страни се мешао.

2709. Интервенцијско дејство је посебно дејство пресуде, сасвим разли

чито
од дејства материјалне правноснажности. Ово деј ство
наступа, ако је учешће
умешача у парници било допуштено . 962 Можемо да
разликујемо објективно
и субјективно интервенцијско дејство пресуде.

2710. ОбјекШивно интервенцијско дејство пресуде се испољ

ава двоструко:
.
прво, интервениЈеНт не може у НОВОЈ
. .
парници са странком да истиче да Је
суд
донео погрешну оддуку, те да је странка лоше водил
а парницу.
2711 . Овај
последњи приговор умешача био би допуштен једин
о када: 963
а) је лоша процесна одлука по странку била резултат
парничне радње коју је
сама странка предузела док умешач није ступио у
парницу, 5) је странка била
у могућности да предузме нападна или одбрамбена средс
тва чија би употреба
довела до повољније одлуке, при чему је она то проnу
стила да учини, а уме­
шачу таква средства нису била позната или доступна, и
в) у претходној парници
постоји процесна превара (странка призна тужбени захтев
).
2712. Такође, приговор несавесног вођења спора стајао би на располагањ
у
интервенијенту и: а) када је странка обавестила умешача о
964
парници у позном
стадијуму, када он више није могао да употреби средства која
би била подобна
%U Тако Rosenberg!SchwaЬ!Gottwald, стр. 266; Schilken, бр. 698. За супрот
но схватање В. Stein
/Jonas/ Bork, бр . 12
за§ 67.
961 В. за различюа мишљења Познић/Ракић -Водинелић, бр. 663.
962 Musielak, бр . 339; Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald , стр. 267.
963 Упор. Svhilken~. бр. 702 и даље; Michaelis, стр. 87; Познић/Ракиh-Водин
elak, бр. 339; Luke, бр. 452. елић, бр. 664; Musi-
964 Rosenberg!SchwaЬ!Gottwald, стр. 270; Позниh/Ракић -Водинелић,
бр. 664.
Део друrи: Парнични йосtИуйак 515

за успех у парници, и б) када је странка опозвала неку процесну радљу умеша­

ча чије предузимање је могло да доведе до повољнијеr исхода парнице.
2713. Друго, у склопу интервенцијског дејства пресуде важи правило да је
суд у парници између интервенијента и странке везан суgском йресуgом донетом
у претходној парници . Овде, се међутим, не ради о тзв. дејству материјалне
правноснажности. Интервенцијско дејство је, у објективном смислу, далеко
шире од дејства материјалне правноснажности пресуде.

2714. Тако, интервенцијско дејство подразумева да су тачни чињеничн.и

и правни наводи садржани (obiter dictum) и у образложењу пресуде донете
у парници у којој је учествовао и умешач. 965
Ово се посебно односи на одлу­
ку суда о претходним питаљима за које није истакнут инцидентни захтев
за утврђење.
Пример : Ако, у нашем првом примеру, суд утврди да је уговор ништав збоr недоста­
така, односно пропуста адвоката (нотара), тада он, интервенијент, у прет­
ходној парници, не може у парници коју против њеrа поведе странка за на­
кнаду штете да тврди да је уговор правоваљан или да он није одговоран за
ништавост уговора. Напротив, због интервенцијскоr дејства пресуде, суд је
у новој парници везан и чињеничним утврђењима и правним разлозима из
пресуде донете у првој парници.

2715. Пресуда не производи интервенцијско дејство, ако суд у правој пар·­

ници одлучи на темељу примене правила о терету доказивања (поп liquet). 966
СуБјекШ.ивно интервенцијско дејство пресуде је спорно.
967
2716. Али, вла­
дајуће је схватање да ово дејство обухвата умешача и странку на чијој страни
се он мешао у парницу, као и њене правне следбенике. Дакле, интервенцијско
дејство пресуде се, у субјективном смислу, не простире и на другу странку ко­
ја је учествовала у правој парници.

2717. Такође, спорно је да ли интервенцијско дејство пресуде може да се

користи само против интервенијента или, пак, и на штету странке на чијој
страни је интевенијент учествовао у парници. Правилно је схватање да је ИН­
тервенцијско дејство пресуде неподељена, тако да интервенцијско дејство не
може да се користи против странке .

Пример: Т успе у спору против К, јер се покаже да је интервенијент А, адвокат (нота р)

сачинио правоваљан уговор. Уnркос томе, К исприча трећим лицима П да је
адвокат (нотар) сачинио ништав уговор. А тужи К за накнаду нематеријалне
штете. У парници између А и К за накнаду штете, nресуда донета између
Т и К нема интервенцијско дејство.

965 В. ближе Liike, бр. 453 са даљим наводима судске nраксе; М usielak, бр. 340; Schilken, бр. 701;
Habscheid, бр. 319.
966 Scћilken, бр. 701.
967 В. ближе Scbllken, бр. 705; Musielak, бр. 343 са даљим наводима немачке судске nраксе.
516 Александар Јакшић: Гра~анско йроцесно йраво

3. Умешач са аоложајем јеgинсшвеноi суйарничара

3.1. Појам
2718. Умешач има положај јединственог супарничара, када деЈст
во пресуде
треба да се односи и на умешача (члан 211. ст. 1. ЗПП). Прав
ило је, наиме, код
мешања да пресуда производи интервенцијско дејство само измеђ
у умешача
и странке на чијој страни је он учествовао у парници као
умешач. Суnротно
томе, код умешача са положајем јединственог супарничара,
пресуда делује не­
йосреgно на йравни оgнос између умеи~ача и йрошивника сшранке
на чијој страни
се он меша, и то било због природе предмета спора, било
на основу закона. 968
Пример: (1) Извршилац тестамента, Т, подноси тужбу проти
в А и захтева да овај вра-
ти ствар или право у оставинску масу. Пресуда донета у спору
између Т и А
производи непосредно дејство између А и наследника.
(2) Т, оштећени, поднесе тужбу против С, власника возила који
је осигуран
од одговорности за штету нанету трећим лицима код
О. Пресуда донета у
спору између Т и С производи и непосредно дејство и
на прави однос између
С и О (и обрнуто).

2719. За допуштеност мешања важе општа правила о учешћу обичн

ог уме­
шача у парници.

3.2. Положај умешача - јединственог супарничара

у парници

Овакав умешач, за разлику од обичног-споредног умеша

2720. ча, има по­
ложај сШранке у поступку.969 У мешач и странка се имају
сматрати једном стран­
ком (члан 209. у вези са чланом 204. ЗПП), тако да
се правни положај уме­
шача -јединственог супарничара не разликује од проце
сног положаја било ког
јединственог супарничара.

2721. Посебно је важно нагласити да овакав умешач може да изјављује

пра­
вне лекове, да се противи nризнању тужен
ог захтева, тако да странка сама не
може правоваљане да диспонира туж5еним захтевом,
ако се умешач-једин­
ствени суnарничар томе противи. Умешач-јединс
твени суnарничар може
и сам да изјави ванредни правни лек, ако и није учест
вовао у парници као уме­
шач до момента правноснажности пресуде (члан
211. ст. 2. ЗПП).
2722. С обзиром на то да је умешач-јединствени суnарничар стран
ка у по­
ступку, суд је дужан да и на њу у потпуности примени начел
о контрадиктор­
ности (члан 5. ЗПП) и пружи јој прилику да се изјасни о
свим чињеничним
и правним наводима противне стране. Такође, умеш
ач - гланни интервениј ент

968 В . изричито Тако§ 15 (3) Basler ZPO.

969 У старијој науци сматрало се да овакав умешач нема nоложај
странке. В. тако Поэнић
/Ракић -Водинелић, бр. 664. Упор., међугим, Трива/Дика, стр. 456;
Rechberger/Simotta, бр.
22 1 за н_емачку nравну доктрину умешач-јединствени супарничар, Такође
, нема правни
nоложаЈ странке, збо г сnецифичне редакције§ 61 и 69 ЗПО.
В. Schilken, бр. 709 и даље са
даљим наводима; Musielak, бр. 347 и даље.
Део други: Парнични йосtuуйак 517

може да настави да води nарницу до њеног окончања, чак и nротивно вољи

странке на чијој страни с~ умешао. Њему се достављање се врши nосебно, као

и странци, а рокови за ИЗЈављивање nравних лекова теку независно од рокова
970
који важе за странку.

III. ОБАВЕШТЕЊЕ О ПАРНИЦИ

Л иШераШура:

Кittner, Streiverktindung und Streithilfe, JuS, 1985, s. 703; Кlicka, Bindungswirkung

bei einfacher Nebenintervention und Streitverktindung, RZ, 1990, s. 2; Юicka, Wir-
kungen der Streiverktindung und Nebeninterventioп, ecolex, 1995, s. 397; Mansel,
Gerichtsstandsvereinbaru ng und Ausschluss der Streitverktindung durch Prozes-
svertrag, ZZP 109 (1996), s. 61; Reischauer, Streitverkundung und Bindungswir-
kung, OeJZ, 1979, s. 57; Rickert/Kбnig, Die Streitverkйndung gegentiber gerichtlich
bestellten Sachverstandigen, NJW, 2005, s. 1829; Werres, Die Wirkungen der Strei-
verktindung und ihre Grenzen, NJW, 1984, s. 208.

1. Појам, врсше и цwь

2723. Видели смо да споредно мешање производи и те како повољне ефек­

те по странку на чијој је страни умешач наступио. Ради се, првенствено, о ин­
тервенцијском дејству пресуде. Засигурно је да у свим тим ситуацијама странка
има интерес да треће лице ступи у парницу као умешач, не би ли доцније
против тог трећег лица могла да призове интервенцијско дејство пресуде. Но,
како је споредно мешање факултативно, поставља се питање да ли странка
971
може и на други начин да постигне да се треће лице умеша у парницу.
2724. Обавештењем о парници једна од странака у парници обавешта~а
треће лице да тече парница (члан 213. С: 1. ЗПП) . Циљ таквог обавештења јесте
да треће лице ступи у парницу као интервенијент на страни оне странке која
је обавештава о парници.
2725. Странка обавештава, по правилу, треће лице о парници у следећим
случајевима:
а) када може према трећем лицу да истакне захтев због правних недоста­
така ствари (евикција) (члан 511. 300);
б) када може према трећем лицу да истакне захтев због материјалних не­
достатака ствари (члан 645. 300);
в) када према трећем лицу може да истакне регресни захтев (члан 647.
300-уговор о грађењу; члан 1018. 300 - јемство);
г) у свим случајевима солидарних облигација (члан 423. 300).972

970 Rechberger/Simotta, бр. 221 са даљим наводима.

971 В. Habscheid, бр. 323; LG.ke, бр. 455.
972 За случајеве из судске праксе поводом уговора о rрађењу В. Трива/ДЈ-Iка, стр. 458; Michaelis,
стр. 88. За ширу листу случајева В. Habscheid, бр. 328.
518 Александе1р Јакwић: Грађанско йроцесно йраво

2. Начин

2726. О5авештење о парници може да се врши од почет

ка тока nарнице,
па све до њеног nравноснажног окончања (члан 213. ст. 1. ЗПП).
Обавештење
nарници је nосебна парнична радња, за чију доnуштенос
0 т важе сви услови
који се тичу пуноважног предузимања парничних
радњи.
2727. Обавештења се врши формално, поднеском у коме странка навод
и,
;,tter alia, разлоге за обавештење, као и стање у коме се пар ни ца налази (члан
213. ст. 1. ЗПП ). Суд само доставља поднесак трећем лицу. Он не
може да на­
ложи трећем лицу да противно својој вољи ступи у парни
цу.

3. Дејсшва
Обавештење о парници производи материјалноправна
2728. и процесно
правна дејства. 973 Материјалноправно дејство се оглед
у у прекиду застарело­
сти (члан 390. ст. 2. ЗОО), као и у очувању моrућности
истицања материја­
лноправних зал'Тева према трећем лицу (члан 484. ст. 2.
300) .
2729.
Код процесних дејстава обавештења о парници, може
мо да разли­
кујемо дејства на текућу парницу о чијем току се обавештава
, те дејства на евен­
туалну парницу између странке која обавештава и треће
г лица.
У йрвом случају, када треће лице не реагује на обаве
2730. штење, тада фор­
мално обавештење о парници нема никаква дејства на
текућу парницу.
Ако, пак, треће лице сШуйи у йарницу, тада оно има
2731. положај спо­
редног умешача. За треће лице је повољније да стуnи
у парницу као интер­
венијент на страни оне странке која га обавештава,
јер тиме може да контро­
лише начин на који да води парницу. Напротив, треће
лице може да ступи
у парницу и као умешач на страни противника стран
ке која га је обавестила
о парници. 974 Међутим, ако не интервенише у парници, треће
. . лице неће моћи
да, у накнадно; парници КОЈУ против њега
поведе странка, истиче приговор
несавесног вођењ а парнице.

Процесна дејства које институт обавештења о парници

2732. производи
у накнадној парници између странке која обавештава и
трећег лица састоје
се у интервенцијском дејству пресуде. 97 5 Ово дејство насту
па Било да се треће
лице одазвало обавештењу и учествовала као умешач или,
пак, да није реаго­
вало на обавештење.

973 Musielak, бр . 354 и даље.

974 У овом случају правни положај тpeher лица је исти као да се није
одазвало обавештењу да
ступи у парницу. В. Michae1is, стр. 90.
975 В. Schil~en, бр. 724; Michaelis, стр. 89; Habsch eid, бр. 328. Интересантно
је поменути да
АустриЈска судска пракса овакво интервенцијско дејство пресуде на
треће лице признаје
тек од 1997. године. В. ближе Rechberger/Simotta, бр. 226 са даљим
наводима.
Део други: Ларнutuш йосШуйак 519

N . ИМЕНОВАI-ЬЕ ПРЕТХОДНИКА
2733. Именовање претходника је вид обавештења трећеr л1-rца о парници .'176
Циљ института Јесте да правни претходник ступи на место туженоr у парницу.

2734. Именоваље претходника предузима у парници тужени који држи

неку ствар или, пак, користи неко право, а тврди да ствар држи или право вр­

ши у име трећеr лица (члан 212. ст. 1. ЗПП).

Пример: Т, власник ствари, захтева од оставоnримца, О, повраћај ствари. О ооавешта ­
ва треће лице, оставодавца о парници која тече између њега и власника (члан
713. ст. 2. 300).
2735. Јасно је да власник ствари може да виндицира ствар од сваког др­
жаоца, тако да је смисао именоваља претходника једино у томе да тужени на
тај начин оствари одређени материјалноправни ефекат на правни однос који
постоји између њеrа и трећеr лица. Такође, тужени може да сматра да претхо­
дник има више аргумената да одбије тужбени захтев тужиоца.
2736. Тужени је дужан да именује претходника на припремном рочишту,
. .
а ако оно НИЈе одржано, тада на главноЈ расправи, пре него што се упусти у ра-

справу у меритуму (члан 212. ст. 1. ЗПП). Суд је дужан да позове претходника
на рочиште. Међуrим, његов недолазак или одбијање да ступи у парницу нема
за дејство да тужени иступа из парнице (члан 212. ст. 3. ЗПП).
2737. Напротив, тужени иступа из парнице само када претходник приста­
не да ступи у парницу на њеrово место. За ово није потребан пристанак тужио­
ца, осим када тужилац према туженом истиче и друге захтеве (накнаду штете)
који немају везе са држањем ствари или вршењем права у туђе име (члан 212.
ст. 2. ЗПП).

2738. Ако претходник ступи у парницу постаје странка, односно тужени.

2739. Претходник, такође, може да ступи у парницу и као споредни уме­

шач, што има за последицу да између њеrа и туженоr наступа у каснијој парни­
ци интервенцијско дејство пресуде . Исто важи и када се претходник не одазове
позиву или, пак, ступи у парницу као умешач на страни тужиоца .

V. МЕШАЊЕ ДРЖАВНОГ ТУЖИОЦА

У ПАРНИЦУ

2740. Државни тужилац учествује у туђој парници као интервенијент ради

заштите општих интереса. Државни тужилац може да се nojauи као интервени­
јент у следећим случајевима:
а) када једна или обе странке користи своја права у поступку да би онемогу­
ћиле примену принудних прописа о природним богатствима,
5) када предузимају радње са циљем да избегну јавне финансијске обавезе,

976 Rechberger/Simotta, бр. 227; Познић/Ракић-Водинеm-Iћ, бр. 665; Трива/Дика, стр. 459.
520 Але~сшщар Ја1<шнћ: Грађанско nроцесно (tpaoo

в) юџџ1 пре.n.узимају nарничне рндње да би онемоrућипе примену прину­

дни..х одредаба међународних уговора (члан 207. ст. 1. ЗПП).
2741. По праnипу о nостојању оваквих парничннх радњи држав
и ог тужио-
1~3 обзвt.•штав<l суд nред којим парница тече (члан 207. ст. 3. ЗПП),
те му одре­
ђује рок у коме може да се јави као интервенијент. Међутим, nропу
штање овог
рока не мења ню.11та у могућности интервенције државноr тужио
ца. Он може
и након- nротека рока, по солстеној иницијативи да ступи у парниц
у. Тада јавни
тужилац пријављује своје учешће поднеском (ч11ан 207. ст. З.
ЗПП).
Јавни тужилац као интервенијент у јавном интересу може
2742. да пре­
дузима парничне радње у границама тужбеног захтева које се однос
е на утвр­
ђење чињеница и предлаrање доказа које странi<е нису изнеле
или чије изво­
ђење нису предложиле (члан 207. ст. 2. ЗПП).
2743. Суд је дужан да јавног тужиоца nозива на рочишта, те да му доставља
све одлуке које могу да се побијају правним лековима (члан
207. ст. 5. ЗПП).
2744.Интервенција државног тужиоца у парничном поступку
позната је
само државама франкофонског правног подручја. Овде држав
ни тужилац мо­
же да се умеша у туђе парнице као заштитник јавног порет
ка (ordre puhlic) . 977
С друге стране, пак, улога јавног тужиоца у земљама герман
ске правне тради­
ције сведена је на странку по дужности, по правилу на случај
еве поништаја бра­
ка (пара. 24 EheG) или nодношења захтева за стављање лица
под старатељство
(пара. 646. ЗПО).

2745. Интервенција државног тужиоца у парници укинута је и у Хрват ­

ској 2003. године. 978

2746. ЗПП 2005 непотребно и даље задржава институr интервенције јавног

тужиоца у парници и јавном тужиоцу даје инквизиторска овлаш
ћења. Најпре,
форrvrулација члана 207. ст. 1. је потпуно неодређена, тако да омоrућава
арби­
трарност. Тако, засигурно је да плаћање финансијских обавеза не
спада у ordr·e
pu.Ыic, као што је и сигурно да нико не може да утврди на који начин
зако­
нодавац мисли да странке у парници "могу да онемогуће
примену принудних
норми међународних уговора". За извршење обавеза из међународног
уговора
одговара држава, а не парничне странке. Такође, већина
међународних уговора
садржи само принудне норме, осим оних које садрже
тзв. soft law. Такође , за
примену одредби међународних уговора одговоран је суд, а не парниt:.ше
странке.
2747. Најзад, инквизиторска овлашћења дата јавном тужиоцу у парници
превазилазе оквире расправног начела, ако и оквире огран
ичења диспозиције
странакя из члана З. ЗПП која се своде на nоштовање јавног
поретка. Овла­
шћења јавног тужиоца су далеко шира него што је потребно да се заштити
ја­
вни поредак. За његову заштиту је сасвим би била довољна овлашћења
суда
из члана 3. ст. 3. у вези са чланом 7. ст. 3. ЗПП.

977 Исто важи и за кантоне Suisse romand e у Швајцарској. В. ближе Habsche id,
бр. 111.
978 В. Трива/Дика, стр. 450.
 Део трећи:
ПОБИЈАЊЕ ПРВОСТЕПЕНЕ
И ПР АВНОСНАЖНЕ
ОДЛУКЕ СУДА
 ГЛАВА 14.
ПРАВНИ ЛЕКОВ И

§ 50. ОСНОВНА УЧЕЊА О ПРАВНИМ ЛЕКОВИМА

ЛиШераШура:

Ballon, Die Beachtung des rechtlichen Gehбrs im Sinne des Art. б ЕМRК JBl, 1995,
s. 623; Fasching, Die Entwicklung des Neuerun gsverbot s im zivilgerichtlichen
Rechtsmittelverfahren in letzten Jahrzent in ё>sterreich, in "FS Fasching", 1993, s.
314; Gaier, Rechtsmittelerledigung im Zivilprozess, JZ, 2001, s. 445; Goebel, Recht-
smittelreform in Zivilprozesssachen und Rechtpolitik, ZZP 113, (2002), s. 49; Gre-
ger, Rechtsmi ttelЬelehrung im Zivilprozess: unnбtig, unpassen d und anachronisch,
JZ, 2000, s. 131; Mayr, Der Grundsa tz der Einmaligkeit des Rechtsmittels im
zivilgerichtlichen Verfahren, JBl, 1981, s. 458; Rechberger, Gehбrdefizite im бste­
rreichisc hen Rechtsmittelverfahren, in "FS Matscher", 1993, s. 15; Oeblers, Zur
Beschwer bei Кlage und Widerklage, NJW, 1992, s. 1667; Rimmelspacher, Die Wir-
kung des Rechtsmittelverzichts im Zivilprozess, JuS, 1988, s. 953; idem, Die Recht-
smittel im Zivilprozess nach der Reform, Jura, 2002, s. 11; Roth, Zivilprozesualle
Rechtsbehelfe und effektiver Rechtsschutz, JZ, 1996, s. 805; Schneider, Auslegung
des Berufungsverzichts als konklud enter Rechtsm ittelverzicht, MDR, 2002, s. 987;
Schultz, RechtsmittelЬegrundungsfrist und Prozesskostenhilfe, NJW, 2004, s. 2329;
Weitzel, Grundzu ge des Rechts der Rechtsritittel, JuS, 1992, s. 625.

I. ПОЈАМ И ЦИЉЕВИ ПРАВНИХ ЛЕКОВА

2748. Правни лекови су парничне радње странака или друrих овлашћених

није
лица којима они захтевају да суд испита Ша1.1носШ суgске оgлуке, јер њоме
Стога,
у потпуности или делимично уд о вољен о захтевима странака у поступку.
1
правним леком се захтева преиспитиваље, измена или укидање судске одлуке.
су­
2749. У претходним излагањима изнет је постуnак пред првостепеним
тако
дом. Коrентност норми о поступку и његова структура су конципирани
м,
да доведу до доношења на закону засноване и тачпе судске одлуке. Међути
већ ако се подсетимо правила о расправном начелу, доказном поступку, пој­
ања и сл. , видимо
ма истине у парничном поступку, правила о терету доказив
ле
да пресуда не мора нужно да Почива на чињеницама које су заиста постоја

Упор. Познић!Ракић-Водинелић, бр. 540; Трива/Дика, стр. 658; Habscheid, бр. 701;
Schilken,
бр. 863; Ltike, бр. 380. Rechberger/Simotta , бр. 800.
 524 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

у стварности. Такође, могуће је да се њом

е не оствари nравичност у матери~
јалноправном одлучивању.

2750. Дакле > пресуда може да nочива на rреш

кама, па тш<о и сама м оже да
буде йofpetuнa ( неШ.ачна) у горе наведеном
смислу. Тако, све rpeшi<e настале
nоводом доношења пресуде могу да настану
због nовреде процесних норми
(eno r in pr·ecedeнdo) због погрешно утврђених
чињеница, те због поrреwне
примене материјалног права (error· in decid endo
). Видећемо, међутим, да је ове
грешке тешко одвојити и третирати одвојено
. По правилу, једна се на другу
надовезУЈе.

2751. Тако, ако је суд одбио да изведе доказ на

неку околност важну за од­
лучивање , то има за последицу погрешан
став суда о чињеницама. Овако nо­
грешно заузет став о чињеницама
има, nак, за последицу супсумци
Ју ин аче nо­
грешно утврђеног чињеничног стања nод погр
ешну материјално правну норму.
2752. Циљ правних лекова јесте, управо, да се овакви
недостаци отклоне. 2
У интересу странака јесте, због тога се оне
и обраћају суду и захтевају судску
заштиту, да се донесе одлука која је тачн
а и заснована на закону. Такође, мо­
гућност улагања правних лекова против судс
ких пресуда појачава притисак на
првостепени суд да поступа законишо и gоно
си шаt..tне оgлуке (јавни интерес) .
Најзад, смисао правних лекова јесте и да
се уједначи судска nракса. Видели смо
да ЗПП (200 5) предвиђа сасвим нови инст
итут- поступак за решавање сnор­
ног правног nитања (члан 176. и сл.), али оств
арељу тог циља понајвише служи
ревизија (члан 389 и даље).

Недостатак правних лекова је у томе да

2753. се њима одуговлачи посту­
nак и тиме дира у право странака на тужб
у, односно судску заштиту. Систем
правних лекова и поступак по
њима ваља, као уосталом, и
читав парнични
поступак , посматрати у Шензији између йрав
а на йравну зашшишу и йрава на
оgбрану. Законодавац се потрудио да новим реш
ењима убрза поступак по пра­
вним лековима, и то тако што је за читав низ
парничних радњи суда предвидео
инструкционе рокове.

П. ВРСТЕ ПРАВНИХ ЛЕКОВА

. 2754. Постоје различите поделе правних лекова, 3 али је

најважнија она ко­
ЈОМ се правни лекови деле на редовне и
ванредне . Реgовни правни лекови се
улажу против одлука које још нису постале прав
носнажне. Ванреgни правни
лекови се улажу nротив правноснажни
х судских одлука.
2755. Видели смо да улагање жалбе, као редовног прав
ног лека, спречава
да пресуда постане правноснажна у делу
који се побија жалбом (члан 355.
ст. 2. ЗПП).

2 В. ближе Li.ike, бр. 381 и даље; Zeiss, бр. 642; Rechb erger/
Simot ta, бр. 804.
з В. ум есто с вих Трива/Дика, стр. 660 и даље.
део треhи: Побијаt·ье йроосШейене и йравноснажне оgлуке cyga 525

2756. У нашем правном систему редовни правни лекови су:

а) жал ба против пресуде (члан 355. и сл. ЗПП),
б) жалба против решеља (члан 385. и сл. ЗПП) и
в) приговор nротив nлатног налога (члан 457. ст. 1. ЗПП).
2757. Ванредни правни лекови, рекли смо, се подносе против правносна-
жних судских одлука. У нашем правном систему ванредни правни лекови су:
а) ревизија против пресуде (члан 394. и сл. ЗПП),
б) директна ревизија (члан 389. и сл. ЗПП),
в) ревизија против решења (члан 412. ЗПП),
г) захтев за заштиту законитости (члан 413. и сл. ЗПП),
д) предлог за понављаље поступка (члан 422. и сл. ЗПП) .
2758. У правне лекове не спада и захтев за повраћај у пређашље стаље, јер
се овај захтев односи на отклаљаље преклузије, а не на испитиваље тачности
судске одлуке.
4

2759. Редовни правни лекови имају сусйензивно gејсШво. Видели смо да они
спречавају наступаље правноснажности судске одлуке. Такође, они спречавају
и наступаље дејства извршности одлуке (члан 32. ст. 1. ЗИП). Ванредни правни
лекови, међутим, овакво дејство немају.
2760. Такође, правило је да правни лекови имају gеволуШивно gејсШво.
О љима решава било непосредно виши инстанциони суд (judex ad quem) (жал­
ба), било Врховни суд Србије. Деволутивно дејство нема једино захтев за пона­
вљаље поступка. О њему решава judex а quo, односно суд који је однео одлуку
у првом степену (ремонстративни правни лек- члан 425. ст. 1. ЗПП).

III. ОПШТИ ПРИНЦИПИ ПРАВНИХ ЛЕКОВА

2761. Закон не садржи опште одредбе о правним лековима. Контрола та­

чности судских одлука по правним лековима се обавља у строго формализо­
ваним поступцима, при чему ти поступци садрже посебна правила за сваки
правни лек понаособ. С обзиром на то да су поступци по правним лековима
строго формални, ово налаже и љихово минуциозно регулисаље.
2762. Из дидактичких разлога, међутим, ваља издвојити неке опште прин­
ципе који важе у погледу свих правних лекова: редовних и ванредних, сусnен­
зивни:х и несуспензивних, деволутивних и ремонстративних.

1. ПреgмеШ йраsних лекова

2763. Правним лековима могу се побијати све врсШе cygcкux йресуgа (ко­
начна пресуда, делимична пресуда, међупресуда, пресуда зб'ог проnуштаља,
пресуда на основу nризнаља и пресуда на основу одрицаља), као и свака друга

4 Тако Познић/Ракић-Водинелић, бр. 540; Rechberger/Sunotta, бр. 498. Rosenberg!Sch\vaЬ/Got­

twald, 134, и lc. Трива/Дика, стр. 660. са даљим наводима.
526 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

мериторна одлука донета у облику решења. Такође, прав

ним лековима се могу
побијати йроцесна решења, и то решеља којима се
спор окончава, али и реше ­
ња о материјалном управљаљу парницом (решеље о изво
ђељу долаза).
2764. Међутим, код ових последљих решеља посебност је у томе
што про­
тив љих нису доnуштени самостални правни лекови.
Они се побијају само са­
мосталним правним лековима (жалба на пресуду и
сл.).
2765. Правни лекови се подносе и љима се напа
да изрека суgске оgлуке, не
и љено образложеље. У принципу, суд који поступа
и одлучује по nравним ле­
ковима везан је за утврђеље чиљеница садржане
у одлуци суда која се побија. 5
2766. Као што је то већ речено, правни лек није могућ против
непостоје­
ћих пресуда. С друге стране, пак, недостац
и у ништавим пресудама се управо
отклањају улаrањем правних лекова.

2. Дойушшен.осш и основаносш йравних лекова

2767.
Исто као и код тужбе, разликујемо допуштен
ост и основаност пра­
вних лекова. 6 Закон nредвиђа посебне процесне
претпоставке за допуштеност
сваког лека понаособ чије постојаље суд исnитује
по службеној дужности (в.
на пример, члан 365. ст. 1, члан 401. ст. 1. ЗПП)
. Недопуштене nравне лекове
суд одбацује решењем.
2768. Основаност правног лека се односи на испитиваље законито
сти и та­
чности судске одлуке која се побија. Овде ваља
нагласити да сва она питања
која се односе на допуштеност тужбе, као и оста
лих nроцесних средстава напа­
да и одбране о којима је решено судском одлуком
која се побија улазе у сферу
основаности nравног лека, не и у његову допу
штеност. 7
Пример: Првостепеном nресудом је тужба одбач
ена као недоnуштена због недостатка
nроцесних nретnоставки (апсолутна ненадлежно
ст, директна међународна
надлежност суда РС и сл.). У постуnку по правним
лековима сва ова питања
спадају у сферу основаности правног лека.

Правни лек је основан, ако суд дође до другачијег

2769. резултата у одлу­
чиваљу од оног који је садржан у изреци побијане
одлуке. 8 Тада се правни лек
усваја. Обрнуто, ако и након преиспитиваља законито
сти и тачности одлуке
која се побија инстанциони суд дође до истог резултата,
тада је правни лек нео­
снован и он се, као такав, одбија.

2770. Суд који поступа по правном леку може да има касационо овлаш
ћење,
односно да укине побијану судску одлуку, али може
да има и ревизијско овла­
шћење, да по5ијану одлуку преиначи. 9 Оваква овлашћењ
а суда су различита
5 Habscheid, 5р. 705.
6 Упор. Grunsky, 5р. 208; Zeiss, 5р. 644; Schilken, 866 и даље.
7 Zeiss, 5р. 644; Li.ike, 5р. 383.
8 Musielak, 5р. 503; Grunsky, 5р. 208; Zeiss, 5р. 644; Schilken, 5р. 868.
9 Habscheid, 5р. 709; Три ва/Дика, стр. 671.
Део трећи: Побијање йрвосШейене и йравноснажне оgлуке cyga 527

у зависности од врсте и циља правног лека, али је правило да се оба овлашће­

ња инстанционоr суда односе и на редовне и ванредне nравне лекове. Правило

је, међутим, да инстанциони суд када укида одлуку због nовреда процесних
правила има само касациона овлашћења.

2.1. Посебне процесне претпоставке

за улагање правних лекова

277 1. Како су правни лекови парничне радље странака, за љихово улага­

ње и поступање по њима важе све опште процесне претпоставке . На треба ис ­
пустити из вида да парница тече и даље и када је уложен редован правни лек
који суспендује настуnаље правноснажности судске одлуке.
2772. Осим тога, за улагаље и поступаље по правним лековима морају да
0
буду испуњене посебне процесне претпоставке. Оне се тичу:'
а) допуштености правног лека,
б) процесне легитимације странака за његово улагаље,
в) правног интереса за улагање правног лека,
г) форме и садржине правног лека и
д) рокова за њихово подношење.

2.1.1. Примена gисйозиционе максиме у йосШуйку

йо йравним лековима

2773. У поступцима по правним лековима влада gисйозициона максима.

Тако, поступак по правним лековима се не покреће по службеној дужности,
већ увек по предлогу овлашћеног лица. Чак и када то чини јавни тужилац
у погледу захтева за заштиту законитости (члан 413. и сл. ЗПП) он је странка
у том поступку по дужности.

2774. Друго, пресуда се, по правилу, испитује само у оном делу у коме се
подносилац правног лека позива да је пресуда нетачна или незаконита (в. члан
356. ст. 1. и члан 399. ЗПП).
2775. Најзад, странке и остали овлашћени учесници у поступку могу да
слободно диспонирају правним леком, тј. могу да га се одрекну или, пак, да
одустану од већ уложеног правног лека.
2776. Ogpuu,aњe og йравноi лека, слично одрицању од тужбеног захтева, је­
сте једнострана парнична радња странке којом она изјављује да се она одриче
права да уложи правни лек.'' Одрицањем се губи право на улагање правног
лека. С друге стране, пак, одрицање које је предузела једна странка нема ути­
цаја на овлашћеље да друга странка изјави правни ле.к. '
2

10 В. члан 365. ЗПП. Упор. Трива/Дика, стр. 663 и даље; Zeiss, бр. 645 и даље; Habscheid, бр.
722 и даље; Ltike, бр. 385 и даље; Schilken, бр. 868 и даље; Grunsky, бр. 214.
11 В. Rechberge1·/Simotta, бр. 811; Scbllken, бр. 883; Li.ike, бр. 393; Gпшsky, бр. 215; Трнва/Дика,
стр. 668.
12 Rosenberg/Sch\vaЬ/Gotnvald, 136,11 5; Jauernig, 72 VII; Rechberger/Simotta, бр. 811; Habscheid,
бр. 726.
528 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

2777. Закон иэричито предвиђа само могућност одрицања од права на

жалбу (члан 356. ст. 1. ЗПП). Није моrуће, пак, да се странi<а ех ante одрекне
и права на ревизију, као и nрава да поднесе предлог за обнову постуnка. 1 3 Овн
постуnци, наиме, више штите јавни, него приватни интерес странаю\. Такође,
разлози за њихово улагање јесу, пре свега, најтежи облици nовреде nравила
парничног nоступка који чине судску одлуку ништавом.

2778. Закон
предвиђа моrућност одрицања од права на жалбу само након
што је пресуда донета. Дакле, она то може учинити већ у моменту када је пре­
суда објављена или, пак, ако није објављена, тада од момента када је пресуда
достављен а.

Једнострана парнична радња којом се странка на рочишту одриче

2779.
правног лека уперена је ка суду и противној страни, ако је она присутна на ро­
чишту на коме се пресуда објављује. Такође, одрицаље може, након ових nро­
цесних момената, да буде да буде изјављена суду поднеском или, пак, проти­
вној страни. У сваком случају оно мора да буде изричито.

С обзиром на то да је одрицање од правног лека једнострана пар­

2780.
нична радња странке уперена ка суду, за пуноважност одрицања није потребан
пристанак противне стране нити је, пак, нужна да она зна за радњ у којом је
предузето одрицање. 14 Могуће је и одрицање од правног лека и споразумом
странака (argumentum ad majoris minus), када је овакав споразум закључен на­
кон што Је судска одлука донета .

2781. Спорно је, међутим, да ли је допуштено и одрицаље странака од пра­

вног лека пре него што је пресуда донета. Тумачењем а contrario одредбе чла­
15

на 356. ст. 1, споразум странака о одрицаљу од права на жалбу не Би био не­

допуштен. Такође, у литератури се истиче да странка не Би могла унапред да
се одрекне права које још није ни настало. Тако, на пример, право на жалбу на­
стаје тек у моменту када је пресуда објављена, односно достављена странкама.
2782. Међутим, ваља нагласити да ЕСЉП допушта одрицање од појединих
nрава која спадају у корпус права на правично суђење из члана 6. ( 1) ЕКЉП.
Такође, nраво на жалбу, као и на правни лек уопште, не сnада у корпус права
на правично суђење. Стога, на пример, генерално се сматра да се странка од­
рекла права на правично суђење из члана 6.(1) ЕКЉП, када се закључи арби­
тражни споразум и дероrира, тиме, надлежност државног nравосуђа.

2783. У том смислу, требало би сматрати да странке могу да закључе и спо­

разум којим искључују могућност подношења жалбе и пре него што је пресуда
донета. Једнострано одрицање од жалбе би било у супротности са принципом
16

13 У том смислу Трива/Дика, стр. 668 са даљим наводима.

14 Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, 136, 11 Sa; Ltike, бр. 393; Habscheid, бр. 727.
15 Изричито против Трива/Дика, стр. 668; Rechberger/Simotta, бр. 811 са даљим наводима.
16 У том смислу и Habscheid, бр. 728; Zeiss, бр. 652; Musielak, бр. 508 са наведеним случајем
BGH, NJW, 1998, стр. 2453.
Део трећи: Побијтьс йрвосПiсfiенс и йpnoнocltnжllc оgлуке cyga 529
~~----------------------------~--~------- ------

равноправности страню<а. С друrе стране, лак, могућi·юст одрицаља не би обу­

хватала и ванредне nравне лекове, јер се њима штити тзв. тврдо језrро права на
лравичан постуnак (принцип независности и непристрасности у суl)ењу, на ­
чеЈiо равноnравности странака и принцип l<онтрадикторности).

2784. Одрицање од правног лека је моrуће све док не истекне рок за

његово подношење. Такође, ваља нагласити да странка парничну радљу којом
се одрекла од правног лека више не може ga ойозове ( члан 356. ст. 3. ЗПП ) .

Дакле, ако се странке одрекла правног лека, а иnак ra уложи у року, суд је

дужан да такав nравни лек, по службеној дужности, одбаци као недозвољен

(члан 365. ст. 3. ЗПП).
2785. Страю<а која је благовремено уложила правни лек, може да га йовуче
(члан 356. ст. 2. ЗПП), односно да од њега оgусШане (члан 401. ст. 1. т. 3. ЗПП).
Одустанак од правног лека је, такође, једнострана парнична радња која је упу­
ћена суду и на чију право ваљаност став противне странке нема никаквог утицаја.

2786. Ако странка одустане од правног лека, суд nоступа као да он није
17
никада био поднет.
2787. Као и што је то случај са одрицањем од nравног лека, парнична ра­
дња којом се од правног лека одустаје је неойозива (члан 356. ст. 3. ЗПП). Она
је могућа све док надлежни суд не донесе одлуку по уложеном правном леку
(члан 356. ст. 2. ЗПП).

2788. Споразум странака о повлачењу правног лека је дозвољен и има исто

дејство као и споразум странака о повлачењу тужбе. Дакле, ако је противно сnо­
18
разуму странака уложен правни лек, суд је дужан да га одбаци као недопуштен.

2.2. Допуштеност правног лека

2.2.1. ДозвољеносШ йравноi лека

2789. Дозвољеност правног лека значи да закон предвиђа могућност да се

против одређене судске одлуке уложи законом предвиђен правни лек. Тако,
закон предвиђа да се жалба против пресуде подноси против пресуде донете
у првом степену (члан355. ст. 1. ЗПП), ревизија против правноснажне пресуде
донете у другом стеnену (члан 394. ст . 1. ЗПП), док посебна правила важе за
дозвољеност предлога за понављање поступка (в. члан 422. ЗПП).
2790. Ако правни лек није дозвољен (на пример, жалба на пресуду друго­
степеног суда), тако уложени правни лек суд одбацује решењем (члан 365.
ст.1; члан 401. ст. 1; члан 426. ст. 1. ЗПП).
2791. За дозвољеност правног лека је без значаја како је странка nравни лек
назвала (falsa demonstratio поп nocet; а contrario из члана 357. ЗПП). Сложеније
19

17 Schilken, бр. 884; Трива/Дика, стр. 668; Recl1berger/Siшotta, бр. 812.

18 Schilken, бр. 884; Grunsky, бр. 215 са nозивом на BGHZ, 12, 284.
19 Тако и Трива/Дика, стр. 663.
~Ј() Лнеt(еt1Нд;tр Јnкшнћ: Грађанско t.lpcщeom lipcmn
---
је снтуацнја, меl))'1' НМ, ако jt' суд 11оrрешно оэначно назив су1д~ке одлуке (реще~
ње уместо прt'суда). Поста.нља се питање, наиме, ко_ји је тада правни лек дозnо­
љсн: онај протнв нетачно означене судске одлуке (реuн~tъе) нли онс.1ј који :·нН<он
предвиt;а .тџt .ie Lуд својој одлуци дао тачан назив (пресуда) .
20

2792. У ошњ:во,i ситуацији nажн принцип да странt<а не сме да буде стn­

вљена нити у повољнији нити, nак, у неповољнији процесни положај који бн
имала да је суд тё:\чно назначио назив своје одлуке. Та\1није, вa;tcu йринций нaj­
вcht'i йовлm.иће1ьа аuранке. Она може да Бира који ће правни лек да уложи: онај
против одлуке суда чији је назив погрешно означен или, пак, онај против одлу­
ке суда коју .ie суд требало тачно да означи.
2793. Ипак, не би требало допустити могућност да се уложи правни лек
који је иначе дозвољен против нетачно означене одлуке, ако против такве од­
луке, да је тачно одлучена, правни лек закон не предвиђа. Тако, ако је суд по­
грешно означио одлуку као пресуду, а она је требало да Буде донета у форми
решења (на пример, парница због сметања држав.ине), тада странка не Би мо­
гла да уложи за..хтев за понављање поступка .

2.2.2. Процесна леiишимација

2794. Правни лек могу да поднесу само она лица којима то закон изричито
доnушта (члан 365. ст. 1; члан 401. ст. 1. т. 1. ЗПП) . Ако је правни лек изјавило
лице које за то није овлашћено, суд ће одбацити правни лек као недопуштен.

2795. Тако, право на подношење правних лекова имају, у првом реду сШран­
ке (члан 355. ст. 1. и члан 394. ст. 1. ЗПП). Затим, њи.ховиуниверзални сукцесо­
ри, с обзиром на то да они ступају у парницу на место странке. Даље, право на
подношење правних лекова припада и умешачима, међуrим са различитим
дејством. Како је то већ речено, обично мешање овлашћује на улагање правних
лекова само ако то није у супротности са парничним радњама странке на чијој
страни се мешају.

2796. С друге стране, пак, умешачи са положајем јединственог супарни­

чара су овлашћени да подносе правне лекове и против воље странке на чијој
страни се мешају у парници.

2.2.3. Правни инtuерес за улаiање йравноf лека

2797. Као и за предузимање сваке парничне радње, на страни лица овла­
шћених за улаrање правних лекова мора да постоји правни интерес за преду­
зимање ове процесне радње.
21
Ако правни интерес не постоји, правни лек ће се
одбацити као недопуштен (члан 365. ст. 1. и члан 401. ст. 1. т. 4. ЗПП).

20 ~- ближе Трива/Дика, стр. 663 са наводима раније јутословенске доктрине. В., такође, Mu-
stelak, бр. 506 са даљим наводима судске праксе; Zeiss, бр. 660.
21 Zeiss, бр. 653; Schilkeп, бр. 873; Jauernig, 72, В; Roseпberg/SchwaЬ/Gottwald, 136, П 3 са даљим
наводима; Трива/Дика, стр. 665; Liike, бр. 386; Rechberger/Simotta, бр. 813.
нео трсћи : ПобијtlНЈС Ctpooci7ierkн~ 11 Lipt10110Cflc/ЖJIC ngлyкl' cyga 531

2798. Постој<tњс праuноr интереса за иэјаuљива њс 11рашюr лсюt tюдра :-Ју­

мева да је судсюt одЈiуюt и:iречена на u.tiйeLТty ЈIИЩ1 r<oje и аја нњујс rtравни m.~J<, L:
односно да то ли t џ?. може да очекује какnу nравну корист од н ајављеног r~pa ­
oнor неt<а, ако се он rнжаже као ос t·юван. н

2799. Дакл е, rtраони интерес за улаrање правно г лсюt има са мо онn стрш 11оt ,
односно учесник на чију штету је одлучено. Странr<а lЈији су захтеnи које ј~ и с-
.
такла у поступку усвоЈени, нема праю-юr интереса да улаже правни лек.

Сnорно је по којим критеријум има се оцењује да ЈIИ им~:~ интереса эа

2800.
улаrање правног леt<а . О томе постоје дnа сх.nатања: формално и материјатю У

2801. Формални йравни инiй.ерес за улагаље правног ле r<а постоји увек када
изрека судске одлуке одступа од захтева стран ака који су из нети у парници. ~
2

За тужиоца то није спорно, јер се упоређује садржина тужбеноr захтева са из­

реком судске пресуде :

П ример : Т је у тужбеном захтеву захтевао да му Д плати и знос од 10.000 динара. Суд је

досудио 7.000 динара, док је остатак туж беноr захтева одбио као нео сн ован.
Формалн и правни интерес тужио ца за улаrање nравног лек а постоји у делу
у коме је тужбени захтев одбијен. На страни туже но г, формални правни
интерес за улаrање правног лека постоји за читав износ тужбеноr захтева, јер
је суд одбио његов захтев да се тужбени захтев одбије као неоснован.

2802. Важно је нагласити и формални правни интерес за правни лек код

главног и евентуалног тужбеног захтева. Тако, ако је суд одбио главни тужбени
захтев као неоснован, а усвојио евентуални , тужилац има правни интерес за
26
улагање правних лекова.
2803. Из уrла гледања туженог, правни интерес за улаrање пр авног лека,
такође, постоји када се и код њега стекне формални правни интерес за улагање
правног лека. То ће бити случај, када је тужени захтевао да се тужбени захтев
одбије као неоснован у потпуности или делимично, а суд је, супротно томе,
тужбени захтев усвојио.

2804. Али , постоји и тенденција у доктрини да се правни интерес за ула­

гање правног лека цени не само формално, већ и маШ.еријално йравно. Наиме,
према овом схватању, правни интерес би постојао, када би изрека пресуде
имала за последицу неповољнију материјалноправну позицију странке у од­
27
носу на стање пре почетка парнице.

22 Познић/Ракић-Водинелић, бр. 543; Schilken, бр. 873; Zeiss, бр. 653; Grunsky, бр. 210; Rech-
berger/Simotta, бр. 812; Liike, бр. 386.
23 Трива/Дика, стр. 665.
24 В. Grunsky, бр. 21 О; Schilken, бр. 874; Li..ike, бр. 387. и даље; Rechberger/Simotta; Habscheid, бр.
723; Zeiss, бр. 654. и даље .
25 Већина сматра да правни интер ес за тужбу може да буде само формалан. Тако Rosenberg
/SchwaЬ/Gottwald , 136, 11 За; Liike, бр. 388; Stein/Jonas/Gnшsky, бр. 53 испред§ 511.
26 Grunsky, бр. 210; Zeiss, 657.
27 Musielak, бр. 503; Habscheid, бр. 723; Zeiss, бр. 655; Schilken, бр. 876.
532 Александар Јаю.uић: Грађанско йроцесно йраво

2805. Тако, ако је тужени захтевао у парници да се тужбени захтев одбије

као неоснован , а суд је, уnркос томе, одбацио тужбу као недопуштену. Такође,
постоји материјални интерес за правни лех<, када је тужбени захтев одбијен као
неоснован због пребоја nотраживања, а тужени је компензациони приговор
изјавио само као евентуалан. 28
2806. Код пресуде донете због пропуштања може да nостоји само мате­
ријални правни интерес за улагаље правног лека, не и формални, јер тужени
. в
НИЈе поставио никакав процесни захтев у поступку.

2807. Код пресуда на основу признања и на основу одрицања, такође,

може да постоји само материјални интерес за улагање правног лека. 30 Он се
састоји само у томе да пресуде донете на основу ових парничних радњи у својој
садржини одступају од садржине признаља тужбеног захтева, односно од садр­
жине одрицаља од тужбеног захтева.

2.3. форма и садржина правноr лека

2808. Правни лекови се подносе у законом строго предвиђеној форми,
у форми поднеска (члан 100. ст. 1. ЗПП) . Недостаци у форми правних лекова
имају за последицу да се они одбацују као недопуштени (члан 103. ст. 4. ЗПП) .
2809. Ваља истаћи, међутим, да судска пракса допушта подношење пра­
вних лекова и телеграмом и телефаксом. 31

2810. Правни лек мора да има и садржину коју закон прописује (в. члан
357. ЗПП). По правилу, ако је садржина правног лека мањкава, он се одбацује
као непотпун (члан 358. ст. 2; члан 401. ст. 1. ЗПП). 32
2811. Правило је да сваки правни лек мора да садржи минимално Шри
чиниоца (в. члан 357. и члан 399. ЗПП): 33
а) изјаву странке у ком делу побија судску одлуку,
б) разлоге због којих побија судску одлуку,
в) захтев странке упућен суду који одлучује о правном леку, а који се тиче
измене или укидања побијане судске одлуке.

2812. Нужно је да странка изјави у ком gелу йобија суgску оgлуку. Ово је по­
себно важно за ванредне правне лекове. Наиме, суд испитује основаност пра­
вног лека само у границама разлога који су наведени у правном леку (члан 392.
ст. 3; члан 399; члан 425. ст. 2. ЗПП). Ако странка није навела у ком делу побија
судску одлуку, суд ће, по правилу, да одбаци ванредни правни лек као непот­
пун (члан 401. ст. l. ЗПП) .

28 За даље примере В. Li.ike, бр. 387 са nримерима из немачке судске nраксе. Habscheid, бр. 723;
Grunsky, бр. 210; Zeiss, бр. 658; Musielak, бр. 503.
29 Rechberger/Simotta, бр. 816.
30 Rechberger/Simotta, бр. 817.
31 Упор . и Rechberger/Simotta, Бр. 819 са даљим наводима; Grunsky, Бр. 209.
32 Суnротно Трива/Дика, стр . 664.
33 Упор. Rechberger/Simotta, бр. 820 и даље .
Део трећи: Побија1-ье йрвосШейене и Правнос11а:нте ogлyiCe cyga 533

2813. У nогледу редовних правних лекова, ако странка није навела у ком
успела
делу nобија судску одлуi<у, сматраће се да је nобија у делу у коме није
одлуЈ<е
у nарници (члан 372. ст. 1. ЗПП). Ово је од значаја, јер у погледу дела
судске
који се не nобија наступа правноснажност. Изјава о томе који се део
одлуi<е побија значајан је и за примену принципа забране reformatio in peius.
2814. Најважнији садржински део nравног лека се односи на његове ра­
доказе због
злоге. Подносилац правног лека је дужан да наведе чињенице и
којих сматра да је суд nочинио errores in procedendo или errores in deciden
do или
стање.
је, пак, погрешно или непотпуно утврдио чињенично

2815. Навођење разлога побијања судске одлуке је посебно важно код ван­
услов за
редних правних лекова. Јер, разлози побијања судске одлуке су битан
је као непотпун,
допуштеност захтева за понављање поступка који суд одбацу
понављање (члан 426.
ако захтев не супстанцира неки од законских разлога за
ст.1. ЗПП). Код ревизије, ненавођење разлога за побијање судске одлуке има за
последицу да ће је суд одбацити као непотпуну (члан 401. ст. 1. ЗПП).
које су
2816. Приликом контроле судске одлуке, суд је везан разлозима
ЗПП). Ипак,
странке навеле у правним лековима (члан 372. ст. 1; члан 399.
по службеној
и поред ових разлога суд испитује законитост пресуде пазећи
грешке КОЈе судску одлуку чине ни -
дужности на нарочито тешке процесне
. .
Јалног права КОЈа судску одлуку
штавом, као и на погрешну примену матери

чини нета.чном.

са изме­
2817. Најзад, правни лек мора да садржи и й.реgлоi сШранке у вези
због процес­
ном садржине побијане судске одлуке . Тако, ако се одлука побија
, како би
ноправних грешака, правило је да се захтева укидање побијане одлуке
бити засно­
могао да се поступак поновно спроведе и донесе одлука која неће
вана на процесним rрешкама .

2818. С друге стране, пак, ако се судска одлука побија због грешака наста­
захтева измена садр ­
лих у примени материјалног права, тада је нужно да се
може да се
жине одлуке (преиначење). Посебна правила важе за жалбу која
стања.
улаже и због непотпуно г или погрешно утврђеног чињеничног
2819. Треба сматрати да преДЈiог странка да се побијана пресуда измени са­
г гласи само на
држи и њен захтев да се одлука и укине. Обрнуто, ако предло
је уо­
укидање пресуде, странка не захтева и измену њене садржине. У пракси
евен­
бичајено да се ови захтеви у погледу измене садржине одлуке истичу
а преиначење судске од­
туално, односно да подносилац правног лека захтев

луке, а евентуално њено укидање, или обрнуто.

2.4. Рокови за улаrање правних лекова

судске заштите повређених субјективних права у парничном
2820. Смисао
институт пра­
поступку захтева да та заштита буде ефикасна и брза. Отуда и
поступа по
вноснажности, као и ограничено когниционо овлашћење суда када
уложеном правном леку.
 Алексuнд<~р Јакш.нћ: Грађанско йроцссно lipaoo

2821. Парнични noct'ynaк може да се оконча у разумном poi'J' само nко је

и могућност за улагс.нье нравннх лекова временски ограничена. Због тога за~
кон прt.·дnнђа н nосебне рокове за улаган.-.е nравних лекова који су преi<лузиnни
·и којt- {~уд. не може да продужи. Ако лице које је овлашћено да понесе правни
нек, nропусти да га поднесе у законом предвиђеном poi<y, тада он губи право
да након истека рока уложи правни лек. Суд ће правни лек одбацити I<ao не~
бнаrовремен (члан 365. ст. 1. и 2; члан 401. ст. 1. ЗПП).
2822. Због 1-убитка права на подношење правног лека може да се захтева
враhање у пређаurње стање ('-шан 111. и сл. ЗПП).
2823. Рокови за улагање правних лекова почињу да се рачунају од дана до­
стављања писменог отправка судске одлуке (члан 355. ст. 1; члан 394. ст. 1. ЗПП).
2824. Рокови за улагање правних лекова у српском процесном праву су
изузетно кратки (15 дана за жалбу против пресуде, члан 355. ст. 1. ЗПП; 30 дана
за ревизију, члан 394. ст. 1. ЗПП; 3 месеца за захтев за заштиту законитости>
члан 413. ст. 1. ЗПП).·н Наше право не познаје институт тзв. најављивања пра­
вног лека нити, пак, познаје посебне рокове за улагање правног лека и љихо­
во образложење.Ј 5

2825. Из ових разлога, у пракси могу да се јаве проблеми у вези са одр­

жањем рокова за улагање правних лекова, нарочито у сложеНИЈИМ правним

стварима. До сада су судови били благонаклони у погледу на пропуштање стра­

нака да о року изјаве потпуни правни лек. 36 Наиме, дешава се да странке или
њихови nуномоћници уложе правни лек благовремено, а да разлоге за улагање
правног лека достављају суду након истека рока за њихово улагање.

2826. Stricto se11su, овакве правне лекове би требало одбацити као непотпу­
не (arg. ad члана 365. ст. 1; члан 401. ст. 1. ЗПП). Међутим, мишљења смо да би
лица овлашћена на изјављиваље правног лека могла да допуњавају, мењају са­
држину жалбе све до момента док првостепени суд не достави правни лек на
одговор противној страни (в. члан 366. ст. 1; члан 402. ст. 1. ЗПП). Од тог про­
цесног момента, наиме, било би недопуштено да се мења садржина правног
лека, јер би тиме дошло до повреде начела равноправности странака и наче­
ла контрадикторности.

2827. Спорно је од ког момента почиње да тече рок за улагање правног

лека, ако је странка поднела захтев за ослобођење од плаћања трошкова по­
ступка. Наиме, неке правне лекове може да изјави само адвокат (ревизија, члан
401. ст. 1. т. 3. ЗПП). С друге стране, пак, закон предвиђа да о ослобађаљу од
плаћања парничних трошi<ова одлучује nрвостеnени суд (члан 165. ст. 1. ЗПП),

34 У Немачкој рок за улаrање жалбе износи месец дана. За образложење жалбе рок је дода­
тних месец дана са могућношћу да ra суд и nродужи. В.§ 517, 548 dZPO, као и§ 520, 551
dZPO. Исто важи и за ревизију. У Аустрији рок за улаrање жалбе износи 4 недеље, али
nретходно тече рок од 14 дана за најаву жалбе. В.§ 461,464,501,505. OeZPO.
35 В. Grunsky, бр. 209; Rechberger/Simotta, бр. 808 и даље. SchiLken, бр. 870 и даље.
36 В. исцрnно о различитим ставовима nраксе и доктрине Трива/Дика, стр. 666.
Део· трећи: Побијты· tiроосШейсне 11 ГtЈюtтоснп.жне vgлyкr. cyga 535
------
::.:.:~----=--------------.:::._:___:~---

н то на предлог стршше. Зшюн не nредвиђа до ког процес11ог момен 1 "а је могу­

је то моr· ућс
hе оnаЈ<ав захтев поставити, али нэ смисла инсrи·rуrа nро.имази, да
сое до праnноснажноr Оiюнчања нарню~е.

2828. Ако је МОЈ'уће да се имовно ста.tъе страНt(е побољша у пжу ноступк 11

( члан 168. ст. 1. ЗПП) , мш·уће је да се оно и nогорша, тако да странка у неЈ<Ом
доцнијем процесном моменту (након доношења нрвостепене пресуде ) nоста ­
ви захтев эа оспобођење од nлаћања трошкова постуr11<а (рецимо , остrобођсње
од nлаћања таксе ш1 жалбу).

2829. У оваквим ситуацијама за1юн не садржи решење. Рокови за изја ­

стране ,
вљивање правних лекооа су законски и делују nреклузивно. С друге
ј­
пак, лишавање странке на улагање правних 11екоnа због недостатка финанси
ских могућности може да значи кршење права на правично суђење из члана
6.( 1) ЕКЉП. Стога, странци којој је, тек након истека рока за улагање правног
ст. 5. ЗПП),
лека, првостепени суд доделио сиромашко право (в. члан 165.
требало би допустити враћање у nређашње стање.

2.5. Границе контроле судске одлуке

по правним лековима

Поступак по правним лековима није нови поступак о основаности

2830.
ост
туженог захтева , већ, наnротив, постуnак у коме се само испитује законит
во са
и тачност одлуке о тужбеном захтеву. Стога, овај поступак чини јединст
37
првостепеним поступком у коме је одлучено о захтевима странака.

2831 . Из тог разлога поступак по правним лековима представља само на­

граница
ставак nрвостепеног поступка. У њему суд не може да одлучује ван
nредмета спора о коме је донета судска одлука. Такође, није допуштено преи­
38

начење туж5е (члан 193. ст. 1. ЗПП), нити истицање приговора компензације
пра­
или приговора застарелости (члан 359. ст. 3. ЗПП). Такође, у поступку по
вним лековима не може се подићи ни противтужба (члан 192. ст. 1. ЗПП).
2832. Ово значи да све парничне радње које су странке пуноважно преду­
зеле у првостепеном поступку важе и у поступку по правним лековима. Оне
39

се не понављају. Ово важи, нарочито, за признање чиљеница (члан 222. ст.

1.
ЗПП) . Међутим, како је признање неке чињенице могуће до окончања пар­
нице, то је могуће да странка призна или, пак, опозове своје признање о већ
им пра ­
признатој чињеници, све до момент а доношења одлуке по редовн
вним лековима.

2833.Најважније је истаћи да је у nостуnку по правним лековима, по пра­

у нове gо­
вилу, искључена моiућносШ ga сШ.ранке износе нове чињенице и йреgлаж
казе (в. члан 359. ст. 1. и члан 398. ст. 2. ЗПП). Наиме, видели смо да је предмет

37 Habscheid, бр. 725; Rechberger/Simotta, бр. 823.

38 Трива/Дика, стр . 669.
39 Rechberger/Simotta, бр. 820; Habscheid, бр. 725.
536 Александар Јакшић: Грађа·н.ско йроцесно йраво

контроле у поступку по правним лековима судска одлука, I<ao појединачни пра­

вни акт, која садржи изреку суда о предмету спора. Видели смо и да је постуnа~<
пред првостепеним судом и поступак по правним лековима чине једну логичну
целину. Стога, и nоступак по правним леz<овима није, по правилу, когнициони:ю
2834. Прекузија у вези са могућношћу изношења нових Чиљеница и пози­
ваља на нове доказе наступа у моменту закључеља главне расправе (члан 347.
ст. З. ЗПП). Забрана beneficio novorum се односи како на nova reperta, тако и на
nova producta.
2835. Али, с обзиром на то да суд у поступку по правним лековима кон­
тролише изреку првостепеног суда која се односи на предмет спора, забрана
betteficio novot·um се не односи и на нове чињенице и доказе о процеснопра­
вним питањима, 41
јер одлука о овим питаљима се не тиче предмета спора и нцје
обухваћена изреком пресуде. Тако, и у поступку по правним лековима странке
. .
могу да истичу чињенице КОЈе укаЗУЈУ на недостатак неке процесне претпоста-

вке или, пак, да се у том поступку по први пут позиваЈу на њихов недостатак.

2836. Такође, забрана beneficio novorum се .не односи на изношеље нових

чиљеница којима се објашњавају или појашљавају већ изнете чиљенице или
се, пак, допуњавају чињенице о доказној снази појединих доказа на чијем ре­
зултату је првостепени суд и засновао своју одлуку. 42
Пример: НИје допуштено да у поступку по правним лековима странка означи неко но­
во доказно средство (сведока), али је допуштено да у жалби наведе чињенице
које указују на погрешну оцену доказа (на пример, навођеље чиљенице да је
сведок већ раније осуђен због лажног сведочења и сл. ) .

283 7. У поступку по правним лековима странке могу слободно да износе

своју правну оцену већ утврђеног чињеничног стаља.
2838.Торљи принцици не важе у поступцима у којима је доминантно ин­
квизиционо начело (брачни и патернитетски спорови и сл. ) .

2~6. Забрана reformatio in peius

Пример: (1) С је првостеnеном пресудом обвезан да Т nлати износ од 100.000 динара.
Т је, међутим, тужбом захтевао 150.000 динара. С је уложио жалбу на nресуду.
(2) У истом случају, суд је одбацио тужбу Т као недоnуштену. Т је уложио
жалбу. Другостеnени суд сматра да је тужба до пуштена, али да није основана.
2839. У поступку по правним лековима важи забрана reformatio in peius
(в. изричито члан 381. ЗПП). 43 Тако, суд не може да измени садржину судске
одлуке на штету оног лица које побија пресуду правним леком. Ово произлази
Из принципа диспозиције странка у поступку по правним лековима, као и из

о Упор. Трива/Дика, стр. 669; Rechberger/Simotta, бр. 825; Habscheid, бр. 725.
41 Тако Rechberger/Simotta, бр. 825; Трива/Дика, стр. 670.
42 Rechberger/Simotta, бр. 825 са даљим наводима; Кlicka, бр. 274.
43 В. Schilken, бр. 889; Rechberger/Simotta, бр. 824; Grunsky, бр. 213; Musielak, бр. 504; Rosen-
berg!SchwaЬ/Gottwald, 140, 112.
Део трећи: Побијтье йроосi'Itейене и йравносна:Ј/С/Iе оgлу"е cyga 537

да пресуда постаје пра­

ytiei·ьa о правноснажности судске одлуке. Видели смо
ЗПП). Такође,
вноснажна у делу у коме се не побија жалбом (в. члан 355. ст. 2.
(члан З 72. ЗПП).
суд испитује судску одлуку само у оном делу у коме се она побија
2840. Такође, забрана reform atio i11 peius има и лрав но-nолитичко оnра­
странке про­
вдаље. Могућност reformatio in peius имала би за последицу да би
могао да из­
пуштале могућност да улажу правне лекове, из страха да Би суд
мени одлуку на њихову штету .

2841. Дакле, ако само једна од странака уложи правни лек (пример 1), тада
у на њену штету, чак и ако сматра
суд не може да измени првостепену одлук
но другачије. Ова
да би садржај првостепене одлуке требало да изгледа потпу
и лек . Тако, ако би,
забрана, пак, не важи када и друга страна изјави правн
да измени пре­
у нашем примеру, и Т изјавио жалбу на пресуду, суд би могао
суду у корист Т, а на штету С.
у
2842. Забрана reformatio in peius не важи и када суд преиспитује судск
члан 376. ст. 2. ЗПП).
одлуку из разлога на које пази по службеној дужности (в.
2843. Спорно је да ли забрана reformatio in peius обухвата и случај приказан
захтев као неоснован,
у примеру 2. у коме суд, по правном леку, одбија тужбени
у. 44 Принципијелно је
док је првостепени суд одбацио тужбу као недопуштен
и о захтевима странака
могуће да суд преиначи првостепену пресуду и да одлуч
а reformatio in peius.
(члан 373. ст. 1. т. 5. ЗПП). Међутим, томе се противи забран
2844. Одбијање тужбеног захтева као неоснованог, уместо одбацивања
је поднело правни лек.
тужбе, је свакако одлука која иде на штету лица које
уштену, тада странка на
Међутим, stricto sensu, када суд одбаци тужбу као недоп
ију која Би могла да
чију штету је одлучено и није стекла никакву правну позиц
овом схватању говоре
се погорша одлуком по правним лековима. У прилог
45

и разлози економичности поступка.

а испитује
Такође, nотnуно је могуће да суд, у границама у којим
2845.
недопуштену (arg.
пресуду ех officio (в. члан 372. ст. 2. ЗПП), одбаци тужбу као
ни
ad члана 376. ст. 3. ЗПП), чак и када је судском одлуком која се побија тужбе
захтев у целости или, пак, делимично одбијен.

§ 51. РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ

I. ЖАЛБА НА ПРЕСУДУ
ЛиШераШура:
ozess,
Avena rius, Bestim mheits anford erunge n an den Berufu ngsant rag irn Zivilpr
NJW, 1993, s. 450; Becht, Grund fragen des Berufungsverfahrens, Ји$, 1990, s. 829;

44 В. ближе Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, 140, П 2, 146, П 2Ь; Grunsk

y, 5р. 213; Ltike, бр. 389 са
даљим наводима судске nраксе.

Тако и Rechberger/Simotta, бр. 824; Rosenberg/SchwaЬ/Gothvald,

45 140, ll 2d; }auernig, 72 VIII.
Суnротно Musielak, бр. 505 са даљим наводима.
538 Александар Јrо<шић: Грађанско йроцесно йраво

Bub, Die Zttlassigkeit der Berufung bei einer Auswechlung des Strei~gegenstandes,
MDR, 1995, s. 1191; Burgermeister, Das U.rteil des Berunfungsger1chts nасћ de!'
Zivilprozess1·eform, ZZP 116, (2003), s. 165; Gaier, Кlageerledigung bei Bel-ufungs-
einlegung, NJW, 2001, s. 3289; Grш1sky, Zшn Tatsacћenstoff im Berufungs-
verfal1ren nach det· Reform de1· ZPO, N]W, -2002, s. 1551; Meller-Hanпicl1, Die
Eiпrede der Verjahrung, JZ; 2005, s. ·653; Meyer, Vet·saumung der Be1'Ufungsfrist
wegen der Beantragung der Prozesskostenhii1fe, NJW, 1995, s. 2139; Rattscher,
Tatsachen uпd Beweismittel in der Berufungsinstanz, ZZP 107, (1994), s. 421; idem,
Praklusion in der Berufungsinstanz de lega lata .u nd de lege ferenda, in "FS fiir
Henckee', 1995, s. 691; idem, Die Berunfungsgriinde im reformierten Zivilprozess,
NJW, 2002, s. 1897; Schellhammer, Zivilprozessreform und Berufung, MDR. 2001,
s. 1141; Sprung/Kбnig, Iura novit curia und rechtliches Gehбr, JBl, 1976, s. 1; Ba-
jons, Prozessentscheidung als Verfahrensveгschtoss, JBl, 1981, s. 628; Konecny, Die
Berufung im бsterreichischen Recht und ihre Bewahrung, ZZP 101, (1984), s. 481;
Roth, Neues Rechtsmittel im Zivilprozess- Berufungsinstantz und Einzelfallge-
rechtigkeit, JZ, 2005, s. 174; Schenkel, Ersmalige Erhebung der Verjahrungseinrede
in zweiter Instanz, MDR, 2005, s. 726; Schneider, Verlangerung der Berufungsbe-
griindungsfrist, MDR, 2005, s. 61; Schneider, Gehбrsriige bei Richterwechsel, MDR,
2005, s. 248;Vollkommer, Aufrechung und Abstandnahme vom Urkundenprozess
in der Berufungsinstanz, NJW, 2000, s. 1862.
Боранијашевић, Жалба против пресуде, ПЖ, 2001/12, с. 1999; Ђуричин, По ­
грешно или непотnуно утврђено ч.ињенично стање у ПП, ПЖ, 1997/12, с. 89;
Ј аневски, Изношење нових чињеница и предлагаље нових доказа према пре­
длогу за доношење новог ЗПП, ПЖ, 2004/12, с. 101; Кеча, Благовременост
жалбе проТИБ пресуде у ПП, Гл., 1985/3; idem, Допуштеност жалбе у ПП, Гл.,
198.5/4; idem, Потnуност жалбе у ПП, Гл,, 1985/5; idem, Нове чињенице и до­
кази у жалб:и против пресуде, ПЖ, 1985/10; Корбецз, Овлашћење другосте­
пеног суда у жалбеном постуrщу и испитиваље првостепене одлуке у непо­
бијаном делу, ПЖ, 11-12/89, с. 1693; Мандић, Неблаrовремена жалба, ПЖ,
1997/12, с. 183; Познић, Ограничења другостепеног суда на разлоге жалбе,
Анали, 1961/4; Жалба због процесноправне неправилности пресуде, ПЖ,
2003/12, с. 141; Рајовић, Промена садржине жалбе накнадним поднесцима,
пж, 1980/10.

1. Појам и значај
2846. Жал5а на nресуду је редовни правн11 лек против пресуде која је до­
нета У првом степену. Право на жал5у јемчи Устав (члан 36. ст. 2.), али оно не
спада и У људска права гарантована Конвенцијама. 46 Уставна гаранција права
на жал5у има за последицу да подносилац жал5е не може ни на који начин да
5уде лишен овог права, тако што Би, на nример, nрвостеnени суд у делу пре­
суде о правном леку погрешно навео рок за изјављивање жал5е. 47

2847. Жал5ом на пресуду могу да се по5ијају све врсше йресуgа које су до­
нете У првом степену. Њено улагање има и сусйензивно и gеволушивно gејсШво,

46 Супротно Трива/Дика, стр. 659.

47 ВСС, Пресуда Рев. 3560/0, Гзз. 153/04 од 26.01.2005.
 ~~и· Лоби1ање йроосШейене и йраоноснажне оgлуке cyga 539
део треп · '~

јер 0 њеној основаности решава неnосредно виши суд (члан

355. ст. 2; члан
8
369. ЗПП).''
це,'' 9 тако
848. Поступак по жалби nредставља наставак nрвостепене парни
2 ичена. Стога,
да су коrнициона овлашће.ња друrостепног суда снажно огран
е пресуде, а суд
албом на пресуду се побиЈа тачност и законитост првостепен
б .
)1( nасамо у границама у ко-
оји одлучује о основаности жал е Је дужан да посту
;има закон налаже исnитивање побијане nресуде (члан З72. ЗПП).
2. Услови за gойушшеносш жалбе
и жалбе nро-
2849. Да би суд могао да се упусти у испитивање основаност
(в. члан З65. ЗПП):
тив пресуде, нужно је да се стекну услови који се тиче њене
а) форме,
б) садржине,
в) благовремености и
r) дозвољености.
nоднесе
2850. У погледу форме, жал5а на пресуду може да се искључиво
ности, рок за изја­
као поднесак (члан 100. ст. 1. ЗПП). Што се тиче 5лаговреме
ним споровима овај
вљивање жал5е јесте 15 дана, док је у меничним и чеков
рок краћи и износи 8 дана.
ло недо­
2851 . Жалба на пресуду је недозвољена ако лицу које ју је nодне
се, пак, одрекло права на
стаје процесна легитимација или правни интерес или
улагање жал5е или је, пак, већ nовукло жал5у (члан 365. ст. З. ЗПП).
ЗПП):
2852. По садржини, жал5а на пресуду мора нужно да садржи (члан З57.
а) означење пресуде која се жал5ом побија,
еном делу,
б) изјаву да ли се пресуда побија у целини или само у одређ
в) разлоге жал б е и
г) потпис подносиоца жал5е.
ину правних ле­
285З. За разлику од општих принципа који важе за садрж
толерисања непо­
кова, ЗПП (2005) није, на жалост, раскинуо са традицијом
алну садржину сва­
тnуних и нејасних поднесака. Наиме, закон налаже миним
З65. ст. З. ЗПП).
ког поднеска (члан 100. ЗПП), па и жал5е на пресуду (члан
жалбе
Међутим, недостатак неких од законом изричито проnисаних састојака
на nресуду не повлачи, како 5и то требало (в. члан З65. ст.
1. ЗПП) од5ацивање
непотпуне жал5е.

2854. Напротив, довољно је да жалба садржи:

а) означење пресуде која се побија и
б) потпис nодносиоца жалбе,
у уnоредном
48 В. Трива/Дика, стр. 672; Познић/Ракић -Водинелић, бр. 548. Принциn важи и
бр. 830. За швајцарско
nраву. Упор. Schilken, бр. 893; Li.ike, бр. 393а; Rechberger/Simotta,
nраво Habscheid, бр. 734.
otta, бр. 8~0.
49 Musielak, бр. 510; Grunsky, бр. 217. Упор. и Habscheid, бр. 733; Rechberger/Sim
540 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

па да суд узме у разматраље и основаност жалбе (арг. ад члана 358. ст. з.

ЗПП).sо Чак и ако жалба на пресуду не садржи један од два наведена минимал­
на елемента, суд решењем налаже странци да жалбу допуни (члан 358. ст. 2.
ЗПП). Тек, ако се по том решењу не поступи, дакле ако не може да се утврди
која судска пресуда се побија жалбом, она се одбацује као непотпуна (члан 358.
ст. 3. ЗПП). Дакле, судска пресуда може, према закону, да се побија потnуно
паушално.
51

2855. Дакле, ма колико је састав жалбе у погледу на разлоге жалбе или, nак,
у односу на обим побијања првостепене пресуде недостатан, жалба се увек до­
ставља другостепеном суду ('С.mан 358. ст. 4. ЗПП). С обзиром на то да судска
пракса допушта улаrање правних лекова и путем телеграма или телефакса, от­
пада и део садржине жалбе који се односи на обавезу потписиваља пресуде.
2856. По члану 357. ЗПП, жалба на пресуду би требало, поред два горе на­
ведена елемента, да садржи и разлоге жалбе, као и изјаву странке о томе да ли
пресуду nобија у цеЈШни или само у неком њеном делу.

2857. Разлози за жал бу против пресуде су изричито енумерисани у члану

360. ст. 1. ЗПП. Ови разлози би требало да буду образложени, и то на следећи
начин:

а) које битне qињенице суд није утврдио или их је, пак, погрешно утврдио,
5) које процесне норме је суд прекршио током трајања парнице,
в) које доказне предлоге је суд одбио,
r) који недопуштени докази су изведени или, пак, изведени на начин про-
тиван поступку предвиђеном у закону,
д) у чему се састоје недостаци суда у оцени доказа,
е) у чему се састоји погрешно правно схватање суда.
2858. Подносилац жалбе не мора да наведе у жалби нити да ли пресуду
побија у целини или, пак, само у једном њеном делу (arg. ad члана 372. ст. 1.
ЗГШ) . Ако не може да се утврди обим побијања првостепене пресуде, сматраће
се да је подносилац жалбе побија у делу у коме није успео у парници.
2859. Колико је овај критеријум несигуран, показаћемо на следећем при­
меру: Тужени, Д, је првостепеном пресудом обвезан да тужиоцу, Т, плати из­
нос од 150.000 динара, и то 100.000 динара по основу накнаде штете и 50.000
динара по основу повраћаја зајма. Ако Ду жалби наведе да је зајам делимично
врати?, а да суд није требало да изрекне накнаду штете у досуђено м износу, јер
постОЈИ подељена одговорност тужиоца, из жалбе се не види у ком делу Д по­
бија првостеnену пресу.тrу нити, пак, у ком делу Д није успео у парници.

50 Упор. за хрватско право Трива/Дика, стр. 673. В., такође, Познић/Ракић-Водинелић, бр.
549. У аустријск~м и немачком праву жалба која не садржи све горе наведене елементе се
обавезно одбацУЈе као недоnуштена. В. Rechberger/Simotta, бр. 844; Grunsky, бр. 218; Musie-
lak, бр. 517; Thomas/Putzo, бр. 15 за § 519. са даљим наводима праксе.
51 У Немачкој је то, на при~ер, разлог за одбацивање жал5е као недопуштене. В. Zeiss, бр. 673
са даљим наводима; Mustelak, бр. 517 са даљим наводима nраксе.
 ћи· Побијање йроосШейене и йраоноснажне оgл.ук
е cyga 541
Део тре ·
е је и тзв. жалбени предлог, односно пре­
286о. Факултативни састојах< жалб измени садржину прво-
длог подносиоца жалбе да виши суд или касира или
52
степене пресуде.

3. Beneftcio novorum
нових чиње­
2861 . ЗПП (2005 ) снажно ограничава могућност изношења
такав начин жалба на
ница и предлагаље нових доказа У жалби на пресуду. На
лек, јер се њоме не отва­
пресуду и поступак по жалби заиста и постаје правни
ше тачност и закони-
ра нови когнициони nоступак, већ се само контроли
53
тост пресуде.
ца правно­
2862. Већ из принципа који важе за одређеље временских грани
снажности пресуде (347. ст. 3. ЗПП) произлази да се под новим чињеницама
чињенице које су постојале go
у смислу члана 359. ст. 1. ЗПП сматрају само оне
н предвиђа да подноси­
момента заюьучења iлавне расйраве (nova reperta). Зако
не и такве чињенице по први
лац жалбе може у жалби против пресуде да истак
це, није могао да их из­
пут, али само ако учини вероватним да, без своје криви
.
несе до закључења главне расправе
субјекшивно
2863. Дакле, овде се ради само о могућности изношења тзв.
учења
нових чињеница, оних које су објективно постојале до момента закљ
54

и за то не сноси кривицу.
главне расправе, али подносилац жалбе их није изнео
lata, дакле
2864. Под кривицом подносиоца жалбе треба разумети и culpa
на
а да у парници изнесе све чињенице
и лаку непажњу, Јер Ј е странка дужн
. Екскулпацију подносиоца
којима заснива своје захтеве (члан 7. ст. 1. ЗПП)
жалбе могуће је замислити само у два случаја:
ји и
а) да странка није знала да нека важна чињеница посто
е чиље­
5) да је суд мањкавим вођењем поступка спречио странку да изнес
ницу у nрвостепеном поступку.
си нове чи­
2865. Овде је тешко разликовање између права странке да изно
нио суд. Тако, на суду је ду­
њенице и повреда процесних правила које је почи
и основаност тужбеног за­
жност да утврђује и оне чињенице од којих завис
пуномоћника, те да се
хтева (члан 7. ст. 2. ЗПП), да поучи странку која нема
битне чињенице (члан 299.
nостављањем питања стара да стран ке изнесу све
се пресуда укида
ЗПП). Повреда ових nравила има, све једно, за последицу да
свих Grunsky, бр. 218;
52 У Аустрији и Немачкој је и ово обавезан састојак жалбе. В. уместо
нас не обаве:: sују другостепени суд. В.
Rechberger/Simotta, бр. 822. Они, међутим, као и код
Liike, бр. 395.
друrим правном системима
53 Исто важи и у Хрватској. В. Трива/Дика, стр. 675. и дал.е. У
(Немачка) у жалби могу да се износе како nova reperta , тако и nova producta. В. ближе Grun-
међут им, везано за посебност
sky, бр. 217; Schilken, бр. 905 и даље; Liike, бр. 401 Ово је,
система правних лекова у dZPO.
Упор. и Познић
54 За расправе у ранијој ех- YU доктрини В. Трива/Дика, стр. 675 и даље.
/Ракић-Водинелић, бр. 557.
542 Александар Јакшић: Грађа-нско йроцесно йраво

због битних повреда одредаба парничног поступка. У · поновљеном nостуnку,

подносилац жалбе ће моћи да истакне и оне ~ињенице које није могао због
процесних грешака суда.

2866. Дакле, једина моrућност да странка изнесе нове чињенице у жалби се

односи, заправо, на nova reperta за које сшранка није знала нити је, nак, могла да
))
зна у поступку. Да би суд, ме ђутим, узео у о б зири овакве ,,нове чињенице
странка је дужна да уз жалбу поднесе и доказе који макар чине вероватним да
она није крива што .чињеницу није изнела до закључења главне расправе (члан
359. ст. 1. ЗПП) . При томе, суд може и да предузме извиђај у вези са nровером
истинитости навода подносиоца жалбе (члан 359. ст. 2. ЗПП) .
Пример: Тужилац, Т, довезе свој аутомобил код аутомеханичара, А, и захтева поnрав­
ку кочионог система. Т доживи удес и тужи А, позивајући се на његову уго­
ворну одговорност, при чему првостепени суд пресудом обвеже А да накнади
Т штету. Након доношења првостепене пресуде, сусед Т исприча А да је Т
купио хаварисано возило у иностранству, а да при оправци нису у потпуно­

сти могли да се отклоне недостаци на систему за управљаље возилом.

2867. У горњем примеру А би могао да изнесе нову чињеницу у Жалби на

пресуду, јер није знао за чињеницу која је битна за доношење одлуке. Ако би
се, пак, узео друrи критеријум за утврђење кривице А (да ли је био дужан да
зна), суд би морао да провери истинитост тврдњи А, тиме што би тумачио
обим налога Т из уГовора о делу.

2868. У погледу могућности изношења нових qоказа, ситуација је другачија.

Наиме, суд ће морати да допусти и изношење нових доказа у жалби, ако утвр­
ди да подносилац жалбе може да изнесе и нове чињенице у склопу важења
правила из члана 359. ст. 1. ЗПП. Осим тога, могуће је и изношење нових дока­
за у вези са правилним утврђењем чињеница које је подносилац жалбе већ
изнео у првостепеном поступку.

Пример: С је повређен у саобраћајном удесу који је проузроковао Т. Првостепени суд

је обвезао пресудом Т на накнаду штете на основу исказа два сведока. У по­
ступку се Т позивао да је С допринео удесу, и то својом непажњом, јер је раз­
говарао мобилним телефоном, док је прелазио улицу. Након што је суд до­
нео првостепену пресуду, Т сазна да је очевидац удеса био и сведок Б који је
одмах напустио место удеса.

2869. У оваквим ситуацијама, суд би морао да допусти предлагање новог

доказа У жалби, јер подносилац жалбе не сноси кривицу за то што извођење
доказа није предложио у првостепеном поступку. Међутим, сматрамо да би
овакве ситуације требало рестриктивно тумачити. Тако, екскулпација подно­
сиоца жалбе не би могла да дође у обзир, ако он није у могућности да сазна
адресу сведока и сл.

2870. Подносилац жалбе би могао још у једној ситуацији да у жалби пре­

длаже извођење новог доказа. Наиме, у случају када суд одустане од извођења
доказа, јер странка није предујмила трошкове за његово извођење (члан 148.
 ь и· Поби1аt-ье йроосШейене и йраоноснажне оgлуке
cyga 543
1 .
Део тре1 1 'ј

изведе, али само

ст. 4. ЗПП), подносилац жалбе мође да з~хтева да. се тај доказ
предуЈмио из оправданих разлога
ако учини вероватним да трошкове НИЈе

(члан 359. ст. 4. ЗПП).

предујми тро­
Z871. Као оправдан разлог за пропуст подносиоца жалбе да
ослобођењу од плаћања
щкове могуће је замислити закаснелу одлуку суда о
тава у суду (члан
трошкова поступка (члан 164. и сл. ЗПП), недостатак средс
г лица (банке)
!67. ЗПП) за nлаћање трошкова, као и пропуст било ког треће
е трошкова извођења
коме је подносилац жалбе дао налог за предујмљивањ
свих доказа.
ница и предлагања но­
2872. Најзад, када поводом изношења нових чиње
њих сноси странка која се
вих доказа настану трошкови у жал бен ом поступку,
ст. 6. ЗПП) .
ужалби nозвала на нове чињенице и доказе (члан 359.

4. Разлози жалбе
4.1. Врсте
да се све­
2873. Видели смо да грешке суда у поступању и одлучивању могу
errores
errores in procedendo- грешке у вођењу поступка, б)
ду на три узрока: а)
in judicando - грешке у одлучивању о основаности захтева странака, и в) errores
55
facti- грешке у утврђењу чињеница.
пресуде. Пре-
2874. Закон, с тога, предвиђа Шри разлоiа за жалбу против
суда се, наиме, може побијати због:
1) битне повреде одредаба парничног поступка,
2) погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и
).
3) погрешне примене материјалног права (члан 360. ст. 1. ЗПП
степених
2875. Из ових разлога жалбом се могу побијати све врсте прво
уштања не може да се по­
пресуда. Видели смо, међутим, да пресуда због проп
стања (члан 360. ст.
бија због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног
да на основу
2. ЗПП). С друге стране, пак, пресуда на основу признања и пресу
битних повреда одредаба
одрицања могу да се побијају само због постојања
дате услед мана воље (члан
парничног поступка и због тога што су ове изјаве
360. ст. 3. ЗПП).

4.1.1. БиШне йовреgе ogpegбu йарничноi йосШуйка

4.1 .1.1. Уоnште

аба пар­
2876. Закон (члан 361. ст. 1. ЗПП) наводи да битне повреде одред
није применио или је не­
ничног поступка постоје, ако суљ у току поступку,
правилно применио било коју одредбу ЗПП-а.

Rechberger/Siшo­
55 Тако је и у читавом евроконтиненталном праву. В. Трива/дика, стр. 677;
tta, бр. 831 и даље; Liike, бр. 398а.
544 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраао

2877. Закон помиње битне повреде одредаба парничног поступt<а, таt<о да

се може стећи утисак да постоје и оне које би биле небитне, односно које би
другостепени суд могао да занемари приликом одлучивања о основаности
жалбе. Међутим, не постоји повреда одредаба парничног поступка која је зане­
марљива и која није била или, пак, није могла да буде од утицаја на доношење
законите и та чне одлуке. sti
2878. Видели смо, на претходним примерима, да је веома тешко одвојено
nосматрати поједине жалбене разлоге. По правилу, errores in procedendo увек
имају за последицу и errores in facti, па, самим тим, и ert·ores in judicm-zdo.
2879. Како су норме процесног права по структури једнаке свакој правној
норми, неправилна примена процесне норме подразумева и нетачно утврђење
nостојања њене диспозиције (чињеница), ако и сумпсумациону грешку (под­
вођење чиљенице под логрешну процесну норму).
57

2880. Закон разликује айсолуШно и релашивно битне повреде одредаба пар­

ничног поступка.

4.1.1.2. Апсолутно битне повреде одредаба

парничн ог поступка

2881. Апсолутно битне повреде одредаба парничног поступка јесу оне по­
вреде код којих законодавац необориво йреШйосшавља да су имале за последицу
доношење незаконите и неправилне одлуке (в. члан 361. ст. 1. ЗПП). 58 Наиме,
овде се ради о тако тешким повредама значајних процесних правила на које би
суд, по ~равилу, требало да пази по службеној дужности током читавог тра­
Јања поступка.

2882. Њихово постојаље чини пресуду нишшавом. 59 Али не у смислу да

пресуда не производи никаква дејства. Напротив, процесне повреде које чине
пресуду ништавом управо се уклањају у поступку по жалби или ванредним
правним лековима. Ништавост пресуде значи да је другостепени суд обавезан,
да ако утврди постојање апсолутно битних повреда одредаба парничног по­
ступка, касира, односно укине пресуду (в. члан 376. ст. 1. ЗПП). Он је то дужан
да учини, без обзира на то какав је њен материјалноправни резултат.
2883. Битне повреде одредаба парничног поступка које законодавац сма-
тра апсолутним могу да се класификујуна следећи начин (в. члан 361. ст. 2. ЗПП):
1) Повреgа йравила о йроцесним йрешйосШавкама: 60
а) с обзиром на суд
- непрописан састав суда,

56 Rechberger/Simotta, бр. 831; Познић!Ракић-Водинелић, бр. 553. Суnротно Трива/Дика,

стр. 683.
57 Упор. Познић/Ракић-Водинелић, бр. 553.
58 Упор. Трива/Дика, стр. 683; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 554; Rechberger/Simotta, бр. 83 1.
59 Упор. Трива/Дика, стр. 683; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 554.
60 Упор и Трива/Дика, стр. 689. и сл; Rechberger/Simotta, бр. 832 и даље.
 ње tiрвосШейене 11 ГipatJf/(JCHllЖite оgлуке cyga 545
део тре hи ·. Поби1а
Ј

_ постојање апсолутне неi-Iад~ежности парничног суда,

_ повреда правила о стварНОЈ надлежности суда.
б) с обзиром на странке
_ непостојање странке,
_недостатак парничне способности,
_ непрописно заступање парнично неспособне стране од стране законског
заступника,
_ нелостојање овлашћења за вођење парнице на основу закона или непо-
стојање пуномоћја,
_ прекорачење овлашћења од стране законског заступника - пуномоћника.

в) с обзиром на предмет спора

- нелостојање туживости субјективног права (тужба је nодигнута након
законом прописаног рока),
- повреда принципа res judicata или забране двоструке литиспенденције.

2) Повреgа елементарних йроцесних начела:

а) повреда начела контрадикторности,

б) повреда начела о употреби сопственог језика у постуnку,
в) повреда начела јавности,
поступку ко­
г) повреда начела непристрасности у суђењу (учешће судије у
ји је по закону требало да буде искључен, односно изузет).

3) Повреgа йравила о оgлучивању:

главној ра­
а) доношење пресуде од стране судије који није учествовао на
справи,
е на
б) повреда правила о доношењу пресуде због пропуштања, пресуд
основу признања или одрицања,
им
в) повреда правила јавног поретка (одлука суда почива на недозвољен
располагањима странака).

4) Повреgа йравила о саgржини йресуgе

2884.Суд је повредио правила о садржини пресуде, када је пресуда мањ­
ина пресуде је
љиво сачињена, тако да њен садржај не може да се испита . Садрж
мањљива, ако:

а) је изрека пресуде неразумљива,

б) је изрека противречна сама себи или разлозима пресуде,
в) nресуда уопште није образложена,
r) nресуда не садржи разлоге о битним чињеницама или ако су ти разлози
нејасни или противречни,
д) nостоји nротивречност између онога што се наводи у разлозима nре­
а.
суде и писменим доказима, исправама или записницима са рочишт
2885. Суд йо службен.ој gужносШи пази само на следеће апсолугно битне
nовреде одредаба парничног поступка (члан 372. ст. 2. ЗПП):
а) на правилан састав суда,
546 Алех<сандар Ј аr<шић: Грађанско йроцесно йраоо

б) на учешће судије у поступку који је требало да Буде искључен, односно

из узет,

в) на доношење пресуде од стране судије који није учествовао на главној

расправи,

г) на res judicata,
д) на повреду јавног поретка (члан 3. ст. 2.),
ђ) на повреду начела контрадикторности,
е) на постојање странке, страначке и парничне способности и правилно
заступање парнично неспособне странке.
2886. Остале апсолутно битне повреде одредаба парничног поступка суд
оцењује само ако се подносилац жалбе на њих у жалби и позове.

4.1.1.3. Релативно битне повреде одредаба

парничног поступка

2887. Релативно битне повреде одредаба парничног поступка постоје када

суд није йрименuо неку йроцесну норму или ју је, пак, неправилно применио,
а то је могло да има уШи цаја на доношење законите и правилне пресуде (члан
361 . ст. l. ЗПП) . 61

2888. Ради с, дакле, о повреди било које процесне норме за коју, међутим,
законодавац не претпоставља необориво да је имала эа последицу доношење
незаконите и нетачне одлуке. Код постојања релативно битних повреда одре­
даба парничног поступка подносилац жалбе мора да учини макар вероватним
да је повреда процесне норме могла да има непосредно за последицу доно­
шење неправилне одлуке. 62

2889. Дакле, релативно битне повреде одредаба парничног поступка нису

толиког степена гравидитета да аутоматски повлаче та собом ништавост пре­
суде. На против, на њих суд не пази по службеној дужности, већ сам подно­
силац жалбе на њих мора да се позове. Суд, пак, утврђује да ли су процесне
повреде релевантне, односно да ли су in concreto имале за последицу доношење
неправилне одлуке. 63

2890. Списак релативно Битних повреда одредаба парничног поступка је

64 • •
неограничен, Јер, tn concreto, свака непримена или погрешна примена про -
цесне норме може да има за последицу да одлука суда у меритуму Буде непра­
вилна. Најчешће се у пракси под релативно битне повреде одредаба парничног
поступка подводе повреде процесних правила о доказивању (одбијање доказних

61 Rechberger/Simotta, бр. 836. За оправдану критику законске дефиниције В. Познић/Ракиh­

Водинепић, бр . 555.
62 Упор . Трива/Дика, стр. 684.
63 Fasching, бр. 1765, сматра да су релативно битне повреде оне чија повреда, посматрајуhи in
abstracto, може да има за последицу доношење неnравилне одлуке.
64 Упор. Rechberger/Simotta, бр. 837; Трива/Дика, стр. 685 са уnућивањем на ранију југосло­
венску и хрватску судску праксу.
 ње йроосШейене и йраоноснажне оgлу1се cyga 547
еt:1 ч· Побu1а
деотр ll.r· "Ј

ћивања све­
npeДJiora, неправилно вођење доказног поступка - одбијање ускра
питања и cл.).r.s
дочеља или, пак, одбијање сведока да одговара на поједина
битна повреда одредаба парничноr поступка је и случај
2891. Релативно
ио о свим захте­
када је суд одлучио ultra petita. : ~луч~ју када суд није одлуч
га сматра пре­
вима странака, тада се жалба КОЈа Је ИЗЈављена само из тог разло
Такође, релативно
ДЈiоrом да се донесе допунска пресуда (члан 345. ст. 3. ЗПП).
орачење тужбеног
битном повредом сматра се и одлука суда extra petita (прек
66
захтева) (в. члан 372. ст. 3. ЗПП).

4.1.2. Поiрешно или нейоШйуно утврђено

чињенично сШање

се односи на
Погрешно или непотnуно утврђено чињенично стање
2892.
но непостојаљу неке чи­
пропусте суда да формира уверење о постојаљу, однос
доказиваље (члан 221.
њенице. 67 Ради се о чињеницама о којима се изводи
лне одлуке. Оно по­
ЗПП), односно које су важне и битне за доношење прави
ио, односно када је
стоји када је суд неку битну чињеницу погрешно утврд
није уrврдио (члан 362. ст. 2. ЗПП).
потпуно и тачно
Доношење правилне одлуке подразумева да суд
2893.
оправне норме, јер само
уrврди чињенице које улазе у диспозицују материјалн . .
. одлучи о правноЈ последици КОЈа чини
на таЈ начин може и правилно да

елемент тужбеног, али и других захтева странака.

2894. Погрешно утврђено чињенично стаље постоји када је суд стекао уве­
што је у супротности са
рење да једна чињеница постоји, односно не постоји
68
реалним следом догађаја у стварности.
стио да утвр­
2895.Непотпуно чињенично стање постоји када је суд пропу
захтеве, али и чиље­
ди постојање неке чињенице из које странке изводе своје
нице од које зависи основаност тужбеног захтева (arg.
ad члана 7. ст. 2. ЗПП).
­
2896. Погрешно утврђено чињенично стање је, најчешће, резултат погре
нетачне примене ставова иску­
шне примене пр авила о оцени доказа или, пак,
о доказну снагу
ства. У првом случају се ради о томе да је суд погрешно оцени
оцени доказа.
nојединог доказног средства у оквиру принципа о слободној
но није
У другом случају, пак, суд је применио погрешан став искуства, однос
погрешан закључак
nрименио никакав став искуства и, услед тога, је донео
о nостојању или непостојаљу неке важне чињенице.
А који је са
Пример: Сведок С тврди да је тужени, Т, уништио ствар тужиоца В. Сведок
видео. Ако суд доносе
сведоком С био у друштву, исказује да тај догађај није

65 В. детаљније Трива/Дика, стр. 685 и даље; Познић/Ракић-Вод:инелиh, бр. 555.

66 Tai<o и Rechberger/Simotta, бр. 837. Суnротно Познић/Ракић-Водинелић,
бр. 554 који и ову
nовреду сврставају у аnсолуrне.
Упор. Rechberger/Simotta, бр. 838; Клицка, бр. 281; Познић/Ракић-Водинелић, бр.
67 556.
б8 Упор. Трива/Диt<а, стр. 680.
548 Александар Јакшиh: Грађанско йроt<есно йраоо

пресуду у којој ис.каэ С сматра веродостојним, а исказ А неверодостојним,

тад<\ може да постоји nоrрешна оцена дока~-Ја.

2897. Из горњеr примера се види да погрешно или непотnуно чињенично

стање почива увек на nроцесној греtuци суда, односно на релативно битној
повреди одредаба парничноr поступка.

2898. Најзад) ако је у жал би допуштено да се износе nova reperta (члан 359.
ЗПП), тада је извесно да је чињенично стање непотпуно утврђено (члан 362.
ст. 2. ЗПП).
4.1 .3. Поiрешна йримена машеријалноi йрава

2899. Поrрешна примена материјалног права постоји када суд није при­
менио одредбу материјалног права коју је требало да примени или када такву
одредбу није правилно применио (члан 363. ЗПП).
2900. Погрешна примена материјалног права се односи на погрешно ре­
шење једног правног питања. 69 Погрешна примена материјалног права је из­
весна, ако је суд непотпуно или нетачно утврдио чињенично стање, јер то
неминовно повлачи за собом примену дисnозиције погрешне материјално­
правне норме.

2901 . По грешна примена материјалног права може да се јави као:

а) примена погрешне материјалноnравне норме (грешка у квалификацији),
б) погрешно тумачење материјалноправне норме (најчешће код правних
стандарда),
в) сумпсумирање чињеничноr стања под диспозицију поrрешне матери­
Ја.лноправне норме.

2902. У правним системима jura novit curia суд пази на правилну примену
материјалног права по службеној дужности (члан 372. ст. 2. ЗПП), тако да није
везан материјалноправним образложењем жалбе.

5. Посшуйак йо жалби

5.1. Уопште
2903. Поступак по жалби се дели на gве фазе. Прву, пред судом који је
донео побијану пресуду (judex а quo) и друго, пред другостепеним судом који
одлучује о основаности жалбе (judex ad quem- в. члан 355. ст. 3. ЗПП). Смисао
раздвајања поступка јесте да се већ у првој фази одлучи 0 допуштености жалбе,
како би се добило на ефикасности поступка.

5.2. Поступак пред првостепеним судом

2904. Жалба се увек подноси првостепеном суду који је донео пресуду која
се побија, и то у довољном броју примерака за суд и противне странке (члан

69 Rechberger/Simotta, бр. 840 са даљим наводима. Упор. и Трива/Дика, стр. 682; Познић/Ра­
кић-Водинелић,бр . 558.
 549
Део треhн: ГЈобијтье йроос(uейене и йраонос:на.?IШе оулуке cyga

--
364. зпn). Ако се у жанби изно.с е и нова реn~рта, 110~НОСИЈШЦ жалбе је дужан
дауз жалбу поднесе и доказе КОЈИМа се доказуЈе посто
Јање усЈЈова ж-s члана 359.

cr.l. зпn.
је , када
2905. Првостеnени суд одлучује о допуштености жалбе и одбацује
ст. 1. ЗПП ).
70
је она неблаговремена, неnотnуна или недозвољена (члан 365.
рак
2906. AI<O нађе да је жалба допуштена, суд доставља један њен приме
да у року од 8 дана Ј(а
противној страни на одговор. Она може, али и не мора,
о равноправно~
свој одговор на жалбу . Одговором на жалбу се одржава начел
сти и обостраног саслушања странака.
го~
2907. Рок од 8 дана за одговор на жалбу је преклузиван, јер се небllа
времен одговор не узима у разматраље (члан 366. ст. 3. ЗПП).
разме­
2908. Суд доставља и подносиоцу жалбе одговор на жалбу, али даља
на nоднесака (дуплика и сл. ) није допуштена.
ор на
2909. Након пријема одговора на жалбу или, пак, када рок за одгов
(укључујући и жалбу
жалбу протекне, првостепени суд читав спис предмета
предвиђа и инстру­
и одговор на жалбу) доставља другостепеном суду. Закон
рачуна од дана пријема
ктивни рок од 8 дана за ову процесну радњу који се
одговора на жалбу или, пак, његовог протека (в. члан
367. ст. 1. ЗПП).

5.3. Поступак пред друrостепеним судом

5.3.1. Cyguja известилац

почи­
2910. Поступак по жалби против пресуде пред другостепеним судом
тај ради разматрања
њу активностима судије известиоца који сачињава извеш
своје мишљење о ос­
предмета (члан 368. ст. 1. ЗПП). Судија известилац не даје
ток и резултате прво­
нованости жалбе (члан 370. ст. 3. ЗПП), већ само сумира
обавештења од прво­
степеног поступка. У том циљу, он може и да прибави
повреде одредаба
степеног суда, ако се подносилац жалбе позива на битне
nарничног поступка (члан 368. ст. 2. ЗПП).

5.3.2. Оgлучивање на расйрави у већу

без рас­
2911. Другостепени суд одлучује о основаности жалбе, по правилу,
и расправа пред
праве (члан 369. ст. 1. ЗПП). Такође, правило је да се у пракс
и жалбе никада не зака­
другостепеним судом ради одлучивања о основаност
из разлога
зује. Ипак, расправа пред другостепеним судом може да се одржи
одржавање расправе пред
целисходности. Такође) закон предвиђа обавезно
другостепеним судом.
се ра­
2912. Ипак, било би смислено, у циљу економичности поступка да
пред другостепеним
сnрава закаже, ако другостепени суд нађе да је у расправи

(члан 356).
70 Доnуштеност жалбе обухвата њену дозвољеност, блаrовременост, nотпуност
Закон не говори изричито о допуштености жалбе. Трива/Дика, стр.
701, говоре о "подо­
бности жал б е за мериторно одлучивање".
550 Алеt<сnнд~р Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

судом моrуће отклонити процесне недостатке који се тичу грешщ<а У извођењу

nој~диних доказа или, пак, погрешне оцене доказа. С друге стране, nак, не би
било целисходно да другостепени суд закаже расправу и I<ада је доnустио
у жалби nova ,·epet·ta ( в. члан 377. ст. 1. у вези са чланом 359. ЗПП).
2913. Исто важи и за ситуацију коју предвиђа сам закон (члан 369. ст. 2.
ЗПП). Наиме, сам другостепени суд може да сматра да је целиходније да за­
каже расправу, када је то неопходно да се nотпуно и тачно утврди чињени ­
чно стање. Тада се, наиме, на расправи пред другостепеним судом поново из ­

воде исти они докази који су изведени и у првостепеном nоступку (члан 369.
ст. 2. ЗПП).

2914. ЗПП (2005)

предвиђа и радикалну новину у области процесног nрава
у циљу доношења одлуке у разумном року (члан 10. ст. 1. ЗПП). Наиме, по­
стоји и gужносШ gpyioaueйeнoi cyga ga закаже расйраву и меришорно оgлучu сйор
(в. члан 369. ст. 2).
2915. Ако је првостепена пресуда већ јеgном укинуша йо жалби, тада дру­
гостепени суд више не може и по други пут да укида побијану пресуду, већ је
дужан да закаже расправу и да одлучи о свим захтев има странака. Закон
наводи да дужност другостепеног суда да закаже седницу и мериторно одлучи

настаје када се нова пресуда првостепеног суда побија због погрешно или не­
потпуно утврђеног чињеничног стаља (члан 369. ст. 2. ЗПП) .
2916. Када
се пресуда побија због погрешне примене материјалног права,
другостепени суд је, све једно, већ приликом првог испитивања побијане пре­
суде дужан да је преиначи, односно да парницу мериторно оконча (arg. ad чла­
на 380. ЗПП) .
2917. Када одлучује на расправи у седници већа, другостепени суд одлучује
и о основаности жалбе и о свим захтевима странака који су изнети у првосте­
пеном поступку (тужбени захтев, захтев из противтужбе, приговор ради пре­
бијања и сл.). Да би могао да одлучује о захтевима које су странке изнеле у пр­
востепеном поступку, другостепени суд мора да нађе да је жалба основана,
односно да су почињене битне повреде одредаба парничног поступка или да је
чињенично стање непотпуно или неправилно утврђено.

2918. Другостепени суд, тада, укида првостепену пресуду и преиначује је,

тако што одлучује о свим захтевима странака (в. члан 373. ст. 1. т. 5. у вези са
чланом 380. ЗПП) .

5.3.3. Ток йосШуйка

2919. Расправа пред другостепеним судом се одвија према правилима која

важе и за поступак пред првостепеним судом (в. члан 371. у вези са чланом 370.
ЗПП). Једини битан изузетак се састоји у томе да одсуство једне или, пак, обе
странке нема никакав утицај на ток поступка по жалби.

2920. Наиме) тада суд може да одлучи само о жалби, и то на основу оног
материјала који је изнет у жалби и одговору на жалбу.
 и йравноснажне ogлyt<c сууа 551
Део тре ћи ·. Побuiа1 t-ь с арвосШсliене •

ЗГI n, тада
одлучио да отв?ри расправу у смислу члана 369.
2921. Када је суд едицу да суд ра­
ке има за посл
је важно наrластити да изостанак Једне стран
ствара фикцију да је
справља само са лрисутном, док изостанак обе странке
тужба повучена (члан 296. ЗПП).

5.3.3.1. Границе испитиваља nрвостепене nресуде

у поступ~<у
2922. Начело диспозиције у парничном постуnку доминира и
суд врши контролу закони­
по жалби на пресуду. Виде ли смо да другостепени
ако се лице које је овлашћено
тости и правилности првостепене пресуде само
који се nодносилац жалбе
жали. Контрола се врши само у делу пресуде на
nозива (члан 372. ст. 1. ЗПП- tantum devolutum, quantum appelatum) .
побија
жалбе изричито не види, сматра се да се пресуда
2923. Ако се то из
у оном делу у којем странка није усйела у йарници.
ажна ( члан 355.
У делу у коме се не побија nресуда постаје правносн
2924.
да ништава
ст. Ово чак и када би другостепе ни суд нашао да је nресу
2. ЗПП).
аноr дела пресуде. Ово
71

и у делу у коме се не побија, на основу контроле побиј

а опра­
, али Је такво решење резултат учењ
решење може да изгледа нелоrично
е странака које одређује ин­
вноснажности судских одлука и начела диспозициј
веституру суда.

у оном делу који је

2925. Другостепени суд испитује и разлоге жалБе само
ужалби наведен (члан Ово се, међутим, односи само на поБи­
372. ст. 1. ЗПП).
непотпуно утврђеног чи­
јање пресуде из разлога који се тичу поrрешног или
уно везан разлозима жалбе.
њеничноr стања . Наиме, суд је у овом делу йоШй
нични део
2926. Тако , ако се пресуда не поБија из ових разлога, суд чиње
ако се подносилац жалБе
образложења пресуде неће ни испитивати. Супротно,
нично стање, испитиваље
позива на непотпуно или погрешно утврђено чиње
ац жалбе у жалби и позива,
се своди само на оне чињенице на које се подносил
укључујући овде и nova reperta.
шења неправил­
2927. Ипак, ако и не може да се искључи моrућност доно
правосуђе и у општем интер есу
них судских одлука, у циљу јачања поверења у
допустити да судови доносе не­
остварења принципа владавине права не треБа
другостепени суд контролише
законите пресуде. Стога, закон и предвиђа да
да ЈШ је донета уз по­
ех officio да ли је првостепена пресуда законита, односно
илне примене материјал­
штоваље минималног стандарда процедуре и прав
ног права.

да постоје
2928. Тако, по службеној дужности, видели смо, суд испитује
поступка које пресуду чине
апсолутно битне повреде одредаба парничног
е, суд увек ех officio пази
ништавом (члан 361. ст. 1. т. 1, 2, 5, 7. и 9. ЗПП). Такођ
на nравилну примену материјалног права .

71 Позниh/Ракић-Водинелић, бр. 566; Трива/Дика, стр. 705.

552 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

5.3.3.2. Чиљенични основ за доношење

пресуде другостепеног суда

2929. Рекли смо је суд који решава по правним лековима везан чињен.и­
цама које је утврдио суд кој и је донео првостепену пресуду. 72 Овај принциn
важи и за постуnак по жалби у коме другостепени суд не утврђује сам чиње­
нично стање, већ у подлогу своје одлуке узима оно чињенично стање које је
утврдио првостепени суд. 73 Овакав резултат произлази из принципа неnосре­
дности (члан 225. ЗПП) од којег једини изузетак постоји када се докази изводе
пред замољеним судом .

2930. Када другостепени суд, пак, заказује расправу у већу (члан 369. ст. 2.
ЗПП), тада чињеничну грађу за његову одлуку чине оне чињенице које је утвр­
дио на расправи, али и оне чињенице за које сматра да је првостепени суд пот­
пуно и правилно утврдио.

2931. Принцип везаности другостепеног суда чињеничним стањем које је

беспрекорно утврдио првостепени суд би требало без ограничења да важи када
другостепени суд доноси пресуду којом се првостепена пресуда потврђује или,
пак, пресуду којом се првостепена пресуда преиначује. 74 Ако би другостепени
суд поступио другачије, тада чини битну повреду одредаба парничног поступка.

Ипак, утврђеље чињеница је строго субјективни мисаони поступак

2932.
којим се формира представа и уверење о постојању или, непостојању, неке
битне чиљенице за одлучивање. Када другостепени суд нађе да је чињенично
стање погрешно или непотпуно утврђено, тада он, заправо, формира свој став
и уверење о постојаљу или непостојању неке важне чињенице, те формира
свој закључак на основу општих ставова искуства. Тако, након оцене исказа
сведока у првостепеном поступку, другостепени суд формира своју сопстве ­
ну оцену о његовој доказној снази, примењујући правила искуства која су
њему позната.

2933. Исто важи и када другостепени суд сматра да је чињенично стаље

неправилно утврђено због погрешне примене материјалног права (члан 377.
ст. 2. ЗПП). Овде се, заправо, ради о грешци првостепеног суда у логичком
закључивању. Јер је прејудицирао, односно погрешно квалификовао један
правни однос, и тиме дао свој став и закључак о постојаљу чиљеница које нису
релевантне за решавање о захтевима странака .

2934. И када потврђује или преиначује пресуду првостепеног суда везујући

се за чињенично стање које је у њој садржане, другостепени суд, заправо, ми­
елене формира свој, а не преузима туђ, закључак о постојаљу или непостојању

72 В. и Musielak, бр. 518; Li.ike, бр. 401. Интересантно је да је у појединим швајцарским кан­
тонима поступак по жалби потпуно нови когнициони поступак. В. ближе Habscћeid, бр.
738 и даље.
73 В. Позниh/Ракић-Водинелић, 5р. 571.
74 В. Поз ниh/Ракиh -Водинелић, бр. 571.
 Ье йроосШейене и йраоноснажне оgлуке cyga 553
део тр е•"'1 и· Побиiа'f
1
•
1

о посто­
неке важне чињенице. Тако, другостепени суд доноси и~ти. закључак
Ја, Јавне или приватне
. у неке чињенице на основу посредног доказа, индици
ЈЗЊ . . 75 те не укида пресуду, ако, оценом ових доказа,
fiactae,
исnраве и доказа рпта
је била
формира исти закључак о постојању или непостојаљу чињенице која
nредмет доказивања.

6. Оgлуке gруiосшейеноi cyga йо жалби

6.1. Врсте

2935. Другостепени суд може на два начина да оконча поступак по жалби:

недопу ­
решењем и йресуgом. Решењем другостепени суд одБацује жалбу као
ЗПП), ако то
wтену (члан 373. ст. 1. т. 1, члан 374. у вези са чланом 365. ст. 1.
може:
већ није учинио првостепени суд. Пресудом , пак, другостепени суд
1) да одбије жалБу као неосновану и да потврди првостепену пресуду,
2) да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење,
3) да укине пресуду и одбаци тужбу,
4) да преиначи првостепену пресуду и одлучи о захтевима странака.
6.1.1. ОgБијање жалБе као неосноване
суд ће одбити жалБу као неосновану и потврдити пр­
2936. Другостепени
а побија,
востепену пресуду, ако нађе да не постоје разлози због којих се пресуд
као ни разлози на које пази ех officio (члан 375. ЗПП).
2937. У овом случају, дакле, другостепени суд сматра да је првостепена
и другостепени
пресуда законита и правилна. Није Битно да су и првостепени
а првостепене
суд идентичноr мишљења у погледу свих чиниоца образложењ
пресуда зако­
одлуке . Битно је да другостепени суд сматра да је првостепена
нита и правилна у свом мериторном резултату.
н да Т плати
Пример: Првостепени суд је донео пресуду у корист Т којом је З обавеза
износ од 10.000 динара. Првостепени суд је сматрао да се радило о обавези
између Т и
враћања зајма, док је другостепени квалификовао правни однос
З као однос из неоснованоr обогаћења.
Правноснажност пресуде којом се жалБа одБија и потврђује прво­
2938.
и временским
степена пресуда одређује се према оБјективним, суБјективним
Наиме, пресуда по ­
границама правноснажности пресуде првостепеног суда.
про­
стаје правноснажна, само ако је њоме одлучено о захтеву из тужБе или
не може да
тивтужбе или, пак, о приговору ради компензације, и то када више
се побија жалБом (члан 346. ст. 1. ЗПП).
2939. Циљ другостепеног поступка,видели смо, није когнициони, већ кон­
првостепене
тролни. У њему се врши контрола законитости и правилности
одбија
пресуде, али се не одлучује о предмету спора. Пресуда којом се жалба

75 B.iЬid,бp.S71.
554 Алеi<Сi:Шдар ]сU<шиh: Грађанско uроцесно йраво

и потврђује првостепена одлука је нови nојединачни правни акт који само

nотврђује садржину претходног. 76
2940. у немачком
ZPO је постуnаi< по жалби когнициони поступак са ши­
роким мо.гућностима изношења како nova reperta, тако и nova producta. 77 Из тих
разлога, правноснажност пресуде којом се жалба одбацује и потврђује прво­
стеnена одлука се везује само за другостепену одлуку. 78 У овом систему постоје
тешкоће у вези са утврђењем предмета и домашаја правноснажности овакве
пресуде, јер је нужно тумачити изреку првостепене одлуке, као и разлоге дру­

гостепене пресуде.

6.1.2. Укиgање йрвосШейене йресуgе

2941. Другостепени суд је дужан да укине првостепену пресуду и врати

предмет на поновно суђење првостепеном суду када постоје битне повреде
одредаба парничног постуnка и када је неопходно да се правилно уrврди чи­
њенично стање због тога што је суд допустио нове чиљенице и доказе (члан
376. ЗПП).
2942. У кидаље пресуде и враћање предмета на поновно суђење налаже
како постојаље апсолутно, тако и релативно битних одредаба парничног по­
ступка. До укидања пресуде долази и када је она само делимично нетачна, јер
само касирањем пресуде у целини првостеnени суд стиче нову моrућност да
у потпуности отклони недостатке који су спречили доношење правилне одлуке.

2943. До укидањапресуде и враћања nредмета првостепеном суду долази

и када је суд допустио да подносилац жалбе изнесе и нове чињенице и доказе
(члан 359. ЗПП) . Тада је, наиме, нужно да се одржи нова главна расправа пред
првостепеним судом и да се чињенично стање комплетира и, евентуално, до­

несе нова првостепена одлука са другачијом садржином.

2944. Како, по правилу, у жалби није допуштено истицати нове чиљенице

и nозивати се на нове доказе, суд је дужан да укине пресуду првостепеног суда,
али не сме предмет да врати првостепеном , на поновно суђење, када се до пра­
вилно утврђеног чињеничног стања може доћи и поновним извођењем доказа
пред другостеnеним судом (в. члан 369. ст. 2. ЗПП). Тада, се, наиме, заказује
расйрава у већу йреg gруiосШейеним суgом и докази из првостепеног поступка
поново изводе.

2945. Другостепени суд је дужан овако да поступи, ако је нашао да је прво­

степени суд погрешно вршио оцену доказа или, пак, да је погрешно применио
(:тавове искуства приликом оцене доказа (доказ prima faciae ) или да је, једноста­
вно, мањљиво извео поступак у вези са извођењем каквог доказног средства. 79

76 Упор, Трива/Дика, стр. 709. Супротно Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 572.

77 В. § 529. и сл. dZPO.
78 В. бЈПiже уместо свюс Ltike, бр. 402 са даљим наводИМа.
79 Упор. Rechberger/Simotta, бр . 838.
 ,1 . [Јобui1 ан, е ПрмсШейене и йрщтоснтtmс og11y1<e сууа 555
Део тр ећ '·
- Z946. Другостепени суд Је дужан да укине
првостепену пресуду и врати
стањс није 1нппуно
едмет на поновно суђење и када наl)е .да чињеничн(о
пр члан 377. ст. 2. ЗПП).
врђено због поrрешне примене материЈалног nрава
~оrуће је, наиме, да првостеnени суд због поrрешне. правне кванифи1<ације
ење
чињенице КОЈе су важне за до нош
чиљеница проnусти да утврди неке друге

nравилне одлуке .
о тргоuинском эастуnништву. То­
Пример: П је лреrоварао са З о закључењу уговора
ком nреговора П и З су закључили уговор solo consen
su. П је и потписао уго ­
ни одбор З. По тужби
вор, док је З потnисао уз услов да уговор одобри управ
ра, суд је усвојио тужбе­
П против З за накнаду штете због неизвршења угово
интереса. Првостепени суд није
ни захтев за н акнаду позитивног уговорног
фикација уnравног од­
утврдио да ли је уговор правоваљано закључен (рати
бора З и писмена форма).
еном
2947. Када другостепени суд укине пресуду и врати предмет првостеп
у СВОЈОЈ одлуци наведе :
на поновно одлучивање дужан Је да
апсолутно битним по ­
а) које се парничне радње укидају, јер су захваћене
вредама одредаба парничног поступка (члан 376. ст.
1. ЗПП),
ом стању (члан 382.
б) у чему се састоје недостаци у утврђеном чињеничн
ст. 3. и 4. ЗПП).
главна расправа
2948. Такође, друтостепени суд може да нареди да се нова
ЗПП) .
одржи пред другим већем или судијом (члан 378.

6.1.2. 1. Пресуда extra petita

одлучио extra
2949. Нова решења ЗПП (2005 ) садржи и за случај када је суд
само по
petita (члан 379) . На ову повреду одредаба парничноr постуnка се пази
о квантитативно и квалита­
захтеву странке (члан 372. ст. 3. ЗПП). Разликујем
80
тивно прекорачење тужбеног захтева.
ва, суд је до­
2950. У случају кванШиШаiuивноi прекорачења тужбеноr захте
судио више него што је тужбеним захтевом истакнуто
(10.0 00 динара уместо
у оном делу у ко­
7.000) . Тада другостепени суд својом одлуком укида пресуду
орачење би постојало
ме је тужбени захтев прекорачен. Квантитативно прек
раторни захтев за утврђење
и када би суд усвојио тужбени захтев) али и декла
који тужилац није истакао у парници.
379. ст. 1),
295 1. Закон говори само о прекорачењу тужбеноr захтева (члан
ва странака (против­
али би то требало тумачити тако да се односи на све захте
ном снагом пресуде
тужба и приговор компензације) који су обухваћени прав
(в. члан 346. ЗПП).
вном сми­
2952. Ако се пресуда којом је досуђено extra petita у квантитати
и свака друга пресуда.
слу не побија жалбом, она постаје правноснажна као
о томе да је пр­
2953. У случају квалиШаШивноi досуђења extra petita ради се
што је тужБом тражено.
востепени суд одлучио о нечем другом, а не оном

80 Упор. и Позни.ћ/Ракић/Водинелић, Бр. 574а; Трива/Дика, стр. 712.

556 Александар Јакшиh: Грађанско йpot{ec~to Lipaoo

Пример: ( 1) Тужилац је тужбом тражио noopahaj ствари, а суд је донео деклара·rорну

пресуду да је Т нласник. .
(2) Ту>ю·rлtщ је тужбом тражио исељење эа.купца, а суд Је nресудом обnезао
закуnца на nлаћање закуnнине .
(3) Тужилац је тужбом тражио плаћање куnопродајне цене, тужени nротив-
тужбом накнаду штете због доцње у nредаји ~тоари, а суд је nресудом утвр­
дио да је уговор ништав и одредио реституцИЈУ·

Као и у претходном случају, синтагму ,,да је прекорачен тужбени за­

2954.
хтев тако .што је одлучено о нечем другом" (члан 379. ст. 2. ЗПП), треба разу­
мети да је првостепени суд одлучио о нечему што НИЈе предмет спора
.

Овакве пресуде су ништаве, јер се њима крши начело диспозиције

2955.
у одлучивању (члан 3. ст. 1). Стога, код квалитативног nрекорачења тужбеног
за."\.'lева, другостепени суд касира пресуду и враћа предмет првостепеном суду
на поновно суђење (члан 379. ст. 2. ЗПП).

6.1 .2.2. Другостепена међуnресуда

2956. ЗПП (2005)
предвиђа и моrућност да се у постуnку пред другостепе­
ним судом донесе и међупресуда (члан 373. ст. 2). Ово је могуће, јер у нашем
праву суд није везан предлозима подносиоца жалбе (члан 373. ст. 3).
2957.
Доношење другостепене међупресуде је могуће само када подно­
силац жалбе није побијао пресуду због погрешно или неправилно утврђеног
чињеничног стања или, пак, када суд сматра да је чињенично стање правилно
утврђено. Такође, за доношење другостепене међуnресуде је нужна да не по­
стоје битне повреде одредаба парничног поступка (члан 376. у вези са чланом
361. ЗПП) када је другостепени суд дужан да пресуду укине у целости.
Да би донео другостепену међупресуду, суд мора да стекне уверење
2958.
о основаности правног основа тужбеног захтева на основу чињеница које су
утврђене у поступку пред првостепеним судом. Није нужно за доношење дру­
гостепене међупресуде да је и суд у првом степену донео међупресуду.
2959. Доношење другостепене међупресуде значи, заправо, преиначење
(измену садржаја) пресуде првостепеног суда. Наиме, ако је тужбени захтев
у целости усвојен, а правом снагом одлуке није обухваћен и прејудицијелни
захтев за утврђење, тада другостепени суд, заправо мења изреку првостепене
пресуде. Преиначење се састоји у томе што се доноси пресуда другог садржаја:
утврђује се да је ваљан основ тужбеног захтева, али се укида одлука првосте­
nеног су да о висини туж5еног захтева.

2960. Доношење другостепених међупресуде има смисла нарочито у ситуа­

цијама када суд одлучује о висини накнаде штете на основу своје слободне
оцене (члан 224. ЗПП).

Пример: Т тужи С за накнаду изгубљене добити збоr неизвршења уrовора. Прво­

стеnеном nресудом суд је обnезао да С плати Т износ од 1.000.000 динара,
 c~
Део треhи: Побија~ье t.iроосГЉ!Сtсне '' tipaвll<юtmll'~- og_л_y_к_ cy.....:.g_a_ _ _ _ _ _ _ _s_s.7
c _.

и~ свих
rюзивајуhи се на примену члню1 224. ЗПП. И Т и С 11ofiиjajy пресуду
разлога наведених у t(ЩHIY 360. ЗПП.
Како 411<0 је тужитщ истакао врсјуднцијелни :-1ахтсn за утuрt)сн,с?

2961. Ако у горљем примеру другостеп ени суд нађе да су жалбс I·ICOC I·IOHШI<::
у смисЈЈУ ttлана 373. ст. 2. ЗПП, он, заправо, укида п рвостепену одлуку у цепо­
одред­
сти и преиначује је у међупресуду. Овакво овлашћење суда nочива на
бама члана 380. ЗПП.
2962. Доношење другостепене међупресуде мoryhe је само ако у постуnку
утврђсње.
nред првостепеним судом није истакнут nрејудицијелни захтев за
ди или укине пресуду
у том случају, друг остепени суд само може да потвр
есуду.
првостепеног у том делу, али не и да донесе другостепену међупр
Доношење другостепене међуnресуде моrуће је и када је тужбени
2963.
пресуде
захтев одбијен у првом степену, ако постоје услови за преиначење
nрвостепеног суда (в. члан 380. ЗПП).

6.1.3. Укиgа1-ье йрвосШейене йресуgе

и оgбацивање Шужбе

2964. Другостепени суд укида пресуду нижеr суда и одбацује тужбу, ако
(члан 376. ст. 2.
установи да постоЈе неотклоњиве процесне сметње, и то
и З. ЗПП):
а) да постоји апсолутна ненадлежност парничноr суда,
б) да не постоји туживост субјективног права,
в) да не постоји странк а или страначка способност,
да је у ис­
г) да је већ о истој правној ствари правноснажно пресуђена или
тој правној ствари закључено судско поравнање,
д) да постоји повреда забране двоструке литиспенденције.

6.1.4. Преиначење йресуgе

ачење
Видели смо код доношења другостепене међуnресуде да преин
2965.
е првостепене пре­
пресуде, заправо) обухвата gве йарничне раgње: прву) укидаљ
новом мери­
суде (judicum rescidens) и другу, измену садржине изреке пресуде
торном одлуком о захтевима из првостеnене парнице (judicu m
rescissorium). 81
су
Преиначење пресуде није могуће када другостепени суд нађе да
2966.
је) међутим,
почињене битне повреде одредаба парничноr постуnка. Могуће
преиначити пресуду, ако:
а) постоји непотпуно или погрешно утврђено чињенично стање,
б) постоје грешке у оцени доказа,
82
в) је погрешно примењено материјално право.

81 В. Трива/Дика, стр. 711; Познић/Ракиh-Водинелић, бр. 573.

е­
82 Упор. Трива/Дика, стр. 711 који сматрају да постоје само два скупа услова за преинач
ње пресуде.
558 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

6.1.4.1 . Погрешно или непотпуно утврђено

чињенично стање (члан 380. ст. 1. т. 1)
2967. Прва могућност преиначења првостепене пресуде се односи на си­
туацију у којој је суд нашао да је чињенично ст~ње неправилно утврђено.
Међутим, по схватању другостепеног суда, могуће Је правилном утврдити чи­
њенично стање, ако се већ изведени докази поново изведу на расправи пред
другостепеним судом (члан 369. ст. 2. ЗПП).
2968. Овде не спада и извођење нових доказа (nova reperta), јер је тада
другостепени суд дужан да укине пресуду и предмет врати на поновно суђење
првостепеном суду (члан 377. ст. 1. ЗПП).

6.1.4.2. Погрешна оцена доказа

(члан 380. ст. 1. т. 1. и 2. ЗПП)
2969. Премда се, stricto sensu, и први случај када је могуће преиначити пр­
востеnену пресуду своди на погрешну оцену доказа или на погрешке у
изво­
ђењу појединог доказног средства, друга два случаја се јасно односе на грешке
провостепеног суда у оцени доказа. Наиме, другостепени суд је дужан да преи­
начи пресуду, ако:

а) је nрвостепени суд погрешно оценио исnраве или посредно изведене

доказе, а одлука суда је искључиво заснована на тим чињеницама,
Б) је првостепени суд из чињеница које је утврдио извео неправилан закљу­
чак о постојању других чињеница, а пресуда је заснована на тим чињеницама.

2970. У оба случаја се не заказује расправа пред другостепеним судом, већ

суд одлучује о жалби на нејавној седници. Овиме се, наиме, не вређа начела
неnосредности о извођењу доказа, јер се ради о оцени доказне вредности ин­
диција и исnрава, као и доказа prima faciae.
2971. Приликом оцене доказне вредности исправа и посредно изведених
доказа (докази изведени у nостуnку nравне nомоћи) другостепени суд, заnра­
во, се не слаже. са доказним резултатом nрвостепеног суда и сам формира
уверење о nостојању, односно непостојању неке чињенице или, пак, сам тума­
чи садржај неке исправе.

2972. У другом случају ради се о неnравилном закључивању првостепеног

суда о постојаљу или непостојаљу неке чињенице на основу индиција или до­
каза prima faciae. Дакле, другостепени суд сматра да је првостепени погрешно
У извођењу логичког закључка о постојању одређене важне чињенице. И У
овом случају, другостепени суд, приликом оцене вре.п;ности доказа, примењује
властите ставове искуства.

2973. Горе наведени услови за преиначење одлуке јасно nоказују колика је

nовезаност између доказног nоступка и правилног утврђења чињеничног ста­
ња. Stricto sensu, повреда nравила о доказивању представља релативно битну
nовреду одредаба парничног поступка, када суд не Би могао да побијану nресу­
ду преиначи, већ само да је укине. Међутим, враћање nредмета nрвостепеном
 йрвосШейене и йравноснажне оgлуке cyga 559
Део тре l-1 и·· ЈЈгу0 бuiаНЈе
1

не би доnринело ништа могућности да се донесе правилна одл}'l<а. Јер,

с~у ~ .
да изведе доказни по -
очеi<ује се да другостепени суд uарем подЈеднако може

стуnак у ситуацијама када непосредни докази не постоје.

чи пресуду, одлука првостепеног суда мора
2974, Да Би суд могао да преина
посредно изведеним доказима
да се заснива само на индициЈама, исправама,

или доказима prima faciae.

6.1.4.3. Погрешна примена материјалног права

(члан 380. ст. 1. т. 4. ЗПП)

2975. Другостепени суд је дужан да преиначи побијану пресуду, ако нађе

применио
да је чињенично стање правилно утврђено, али да је суд погрешно
права обу­
материјално право. Видели смо да погрешна примена материјалног
ну грешку првостепеног суда.
хвата како интерпретациону, тако у сумпсумцио

7. Облик и саgржина gруiосшейене йресуgе

,
Сва правила која важе за доношење, објављиваље, писмену израду
2976.
и на форму
исправљање и допуну првостепене пресуде примењују се сходно
на специфично­
и садржину пресуде другостепеног суда. Изузеци се базирају
се не ОдлучуЈе о предмету спо ­
сти постуnка пред другостепеним судом у коме
другостепени
ра, већ о основаности жалбе, као и на контролној функцији коју
суд врши над радом првостепеног.

2977. Из тих разлога, пресуда другостепеног суда има другачији садржај

(в. члан ЗПП). Посебно ваља нагласити да другостепени суд наглашава
382.
одредаба пар­
које парничне радње укида, јер су захваћене битним повредама
ничног поступка (~ан 376. ст. 1. ЗПП).
е
2978. Такође, у образложењу другостепене пресуде се наводе све повред
образлаже се
одредаба парничног поступка које је починио првостепени суд и
епеног суда у вези
У чему се оне састоје. Затим, у чему се састоји пропуст првост
утврдити нове
са правилним утврђењем чињеничног стања, те због чега треба
правилне одлуке.
чињенице и извести нове доказе који су битни за доношење

В. Посшуйак йреg йрвосшейеним суgом

након укиgања йресуgе

2979. Након што је укинуо првостепену пресуду, другостепени суд враћа

суду (члан 383.
nредмет заједно са свим списима надлежном првостепеном
и члан 4. ЗПП). Другостепени суд је дужан
384. ст. да то учини у инструкцио­

ном року од 30 дана када је донео своју одлуку.

2980. Првостепени суд је дужан да у наредном инструкционом року од 30

рочиште за гла­
дана од дана када је примио одлуку другостепеног суда закаже
вну расправу (члан 384. ст. l. ЗПП).
560 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

2981 . Главна расправа се увек спроводи изнова, када Је другостепени суд

наредио да се она одржи пред другим већем или судијом (члан 378. ЗПП) или
када је укинуту пресуду донео ненадлежан суд (члан 384. ст. 4. ЗПП) . У осталим
случајевима, на главној расправи не морају да се поново изводе оне парничне
радње које другостепени суд није укинуо, нити, пак, да се утврђују наново све
оне чињенице чију тачност нити странке нити другостепени суд нису довели

упитање.

2982. Првостепени суд је дужан да на главној расправи изведе све парни­

чне радње и расправи сва спорна питања на које му је указао другостепени суд.
Ако је у пресуди другостепеног суда изражено и његово правно схватање, оно
није обавезујуће за првостепени суд.

2983. Најзаљ с обзиром на то да се парница враћа у стадијум главне ра­

справе, странке могу у поступку слободно да износе нове чињенице, као и да
предлажу нове доказе (члан 384. ст. 3. ЗПП).

П. ЖАЛБА ПРОТИВ РЕШЕЊА

1. Појам и gејсшва
2984. Жалба против решења је редован правни лек против решења прво­
стеnеног суда.

2985. Жалба против решења је gеволушивни и, по правилу, сусйензивни

nравни лек, јер задржава извршење решења (члан 386. ст·. 1. ЗПП). Она је, за
разлику од жалбе на пресуду, јеgносшрани правни лек јер се жалба на решење
не доставља на одговор противној страни (члан 388. ЗПП).

2. Дойушшеносш

2986. Против решења првостепеног суда увек је допуштена жалба, осим

када то закон изричито искључује (члан 385. ст. 1. ЗПП). Тако, на пример, није
дозвољена жалба против решења о искључењу судије или против решења ко­
јим се усваја захтев за његово изузеће (члан 71. ст. 5. ЗПП); није допуштена
жалба против решења којим се усваја предлог странке за ослобађање од пла­
ћања парничних трошкова (члан 165. ст. 5. ЗПП); није допуштена жалба про­
тив решења којим се усваја предлог за обезбеђеље доказа (члан 272. ст. б. ЗПП).

3. Врсше
2987. Разликујемо две врсте жалби на решење: прву, посебну жалбу која је
самостални правни лек и везану, несамосталну жалбу.

2988. Посебна, самостална жалба на решење је увек допуштена, осим када

закон то искључује (arg. а contrario ad члана 385. ст. 1.). На пример, увек је допу­
штена посебна жалба против решења којим се поступак окончава (в. члан 279.
 е йроосШейене и йраонос нажне оgлуке cyga 561
ћи ·. Поби1ањ
део тре .,

зnn; члан 196. зпп када поступак престаје решењем у случају да тужилац по­
вуче тужбу).
тална жалба не представља посебну жалбу, односно
2989. Везана- несамос
nосебан правни лек, већ се решење првостепеног суда побија само жалбом
nротив пресуде. Таква су, у првом реду, сва решење која се тичу материјалног
управљања парницом (решење о извођењу доказа и сл.).
2990. Такође, закон у неким случајевима изричито предвиђа да посебна
жалба на решење није до пуштена. На пример, када суд одбије захтев за изузеће
судије (члан 71 . ст. 5. ЗПП); када одбије или допусти преиначење тужбе (члан
!93. ст. 6. ЗПП); када дозволи учешће умешача у парници (члан 209. ст. 3.
су
ЗПП) . Такође, оваква решења против којих није допуштена посебна жалба
честа у доказном поступку (сведок, члан 241. ст. 2. ЗПП).
2991. Решење против којег није допуштена посебна жалба може се одмах
извршити (члан 386. ст. 2. ЗПП).

4. Осшала йравила

2992.На жалбу против решења у осталом делу сходно се примељују пра­

вила о жалби против пресуде. Једино се у поступку по жал би на решење никада
не заказује расправа пред другостепеним судом (члан 388. ЗПП).
2993. Такође, ваља нагласити да је одлучивање другостеnеног суда no жал­
жал­
би далеко еластичније него када се ради о одлукама другостеnеног суда по
дно је
би на пресуду. Наиме, како се овде ради о процесним питаљима, целисхо
да на­
да се о њима одлука донесе што је то могуће раније, како би суд могао
стави са расправом у меритуму.

2994. Тако, другостепени суд може (в. члан 387. ЗПП):

1) да одбаци жалбу као неблаrовремену, непотпуну или недозвољену,
2) да одбије жалбу као неосновану и потврди решење првостепеног суда,
3) да преиначи решење или га укине и, по потреби, врати првостепеном
суду предмет }Ја поновно одлучивање.

2995. Дакле, другостепени суд може и сам да утврђује чињенице и преи­

начи ре.шење првостепеног суда.

§ 52. ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ

I. РЕВИЗИЈА

Лийi.ераШура:

Ballon, Zu den Verfahrensmangel im Zivilprozessrecl1t, in "FS fur Matscher», 1993,

s. 15; Barnert, Nichtigkeitsklage und Anspruc h auf rechtsliches Gehбr, ZZP, 2003,
s. 447; Bepler, Die Gegnerz ustimmu ng zur Sprungre vision, NJW, 1989, s. 686;
Bittner, Revisionsverfahren-Andeшngen durch das Zivilprozessreformgesetz, M?R,
2001, s. 1201; Detlhoff, Durchga ng zur Revisionsinstanz, ZRP, 2000, s. 428; Ltpp,
562 Александар }ai<LШrћ: Грађанско йроt4есно йраво

Beschwerdeп \-vegen greifu.u·er Gesetzwidrigkeit nach der ZPO Reform, NJW, 2002,
s. 1700; Fucik, Das Neueruпgsverbot im Zivilverfahrensrecht, OeJZ, 1982, s. 425;
Mohriпg/Nirk, Die miindliche Verhandlung in der Revisionsi~stan_z .fiir Zivilsa-
cћen, iп "50 Јаlне BGH", 2000, s. 87; Musielak, Neue Fragen 1111 ZlYilverfahreп­
srecht, JuS, 2002, s. 1203; Piekenbrock/Schultze, Die Zulassu~g der Revision nach
dem ZPO Reformgeset.z, }Z, 2002, s. 911; Rechbergei", Die UЬerpriifung von Er-
fahrungsgrundsatzen in der Revisionsiпstanz, OeJZ, 1974, s. 113; Seiler, Erfolgsau-
ssicht der Revision als Zulassungskriterium, NJW, 2005, s. 1689; Ullrnann, Gedan-
ken zum neuen Recht der Revision und der Rechtsbescl1werde in Zivilsachen vor
dem BGH, WRP, 2002, s. 593; Wolff, Die Verletzung des rechtlichen Gehors als
Revisioпsruge in verschiedenen Rechtsordnungen, ZZP, 2003, s. 403.
Ракић - Водинелић, Ревизија против пресуде, Нови Сад, 1995; Станковић,
Ревизија против одлуке ВС Србије, Годишњак ПФ у Нишу, 1990.

1. Појам и смисао
2996. Ревизија против пресуде је ванредан, деволутиван, несусйензиван
(члан 397. ЗПП), ограничен и двостран правни лек против правноснажне пре­
суде донете у gpyioм сШейену (члан 394. ст. 1. ЗПП) . 83 У другим правним систе­
мима (Аустрија, Немачка) ревизија против пресуде је редовни правни лек про­
тив другостепене пресуде. 84

2997. Ревизија је типичан правни лек који не служи само интересима стра­
нака, односно остварењу материјалноправне правичности. Њена улога у пра­
вном систему је далеко шира. Њоме се, наиме, уједначава и унапређује суд­
ска и, уоnште, правна пракса, јача поверење грађана у правосуђе и остварује
nравна сиrурност. 85 Отуда у ЗПП и проширење могућности улагања ревизије
(члан 395. ЗПП).

2. Преgмеш ревизије- оgлуке које моiу

ga се йобијају ревизијом
2998. Важно је истаћи да ревизија може да се изјавити само против пра­
вноснажне пресуде донете у gруlосШ.ейен.ом йосшуйку. Ако је пресуда постала
правноснажна већ након окончања nрвостепеног поступка (на пример, проте­
ком рока за жал5у, одрицањем од жал5е, или одустанком од жал5е), пресуда
не може да се побија ревизијом.

3. Дойушшеносш и оiраничења ревизије

2999. РеRизија није допуштена против свих пресуда донетих у другом сте­
пену. У погледу допуштености ревизије разликујемо класичне имовинскоnра­
вне и остале спорове.

83 Упор. Трива/Дика, стр. 718; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 582.

84 В. § 542 dZPO, § 502 OeZPO.
85 В. Gruлsky, бр. 221; Rechberger/Simotta, бр. 851; Ltike, бр. 405.
 -ье йроосШейене и йравноснажне оgлуке cyga 563
Део тр ећи·. Побиiт
'Ј

в има у којима се
Ревизије је допуштена у имовинскойравним сйоро
30оо.
предају ствари или изnр-
кбени захтев односи на потраживање у новцу, на
ту> s:: б . ажне пресуде
wење неке друге чинид uе, ако вредност по ИЈаног дела nравносн
ради о имовинсt<опра­
nрелази 500.000 динара (члан 394. ст. 2. ЗПП). Ако се
на потраживање у нон­
вним споровима у којима се тужбени захтев не односи
ревизија је допуштена
цу, предаји ствари или извршење неке друге чинидбе,
не пресуде прелази
ако вредност предмета спора побијаног дела другостеnе
ту­
soo.OOO динара (члан 394. ст. 3). Ревизија, међутим, није допуштена када
када то није учинио ни суд
жилац није одредио вредност предмета спора, те
. м

током траЈања првостепеног поступка.

онај износ који је
3001. За одређење вредности предмета спора узима се
назначен у тужби". s;
спора у следе­
3002. Ревизија је допуштена без обзира на висину йреgмеШа
ћим случајевима:
издржавања;
1) у парницама о праву на издржавање И1D1 о праву на укидање
љеног издржавања
2) у споровима о праву на накнаду штете због изгуб
услед смрти даваоца издржавања;
против­
споровима који настану из противуставних и
3) у имовинским
се правна или физичка лица.
законитих појединачних аката и радњи којима
ају у неравноправан поло-
зависно од седишта, односно пребивалишта стављ .
. .
жаЈ на Јединственом тржишту или
на други начин нарушава Јединство
тржи-

тим проузрокује;
шта, укључујући и парнице о накнади штете, која се
ебе про­
4) у споровима због повреде ауторског права, заштите и употр
и жиrова, фирме или назива,
наласка и техничких унапређеља, узорка, модела
стичких понашања кад се
к~о и у споровима из нелојалне утакмице и монополи
ст. 4. ЗПП).
не односе на имовинскоправни захтев (в. члан 394.
постојању
3003. Ревизија је увек допуштена и у споровима о заснивању,
и престанку радног односа (члан 439. ЗПП).
по угле­
3004. ЗПП (2005) уводи и нову могућност за допуштеност ревизије
ду на немачко и аустријско право.
88
Тако, ревизија је изузетно дозвољена и про­
ревизијом по одредбама
тив другостепене пресуде која се не Би могла побијати
о допуштености ревизије,
члана 394. ЗПП, кад је по оцени апелационог суда
еса, уједначи судска
потребно да се размоШре йравна йиШања og oйutШei инШер
пракса или кад је потребно ново тумачење права (члан
395. ЗПП) .
блици пребаци
3005. Овде се ради о тенденцији да се на највиши суд у Репу
за уједначавање правне пра­
решавање спорних правних питања која су битна
посматрати системски,
ксе. Отуда нову могућност допуштања ревизије треба

86 ВСС, Решење 1366/06 од 29.11.2006. СП, 2006, стр. 44.

Види решење Врховног суда Србије, Прев 172/01 , ИСП, бр.S/2 002, стр.
63.
87
88 В. ближе Schilkeп, бр. 942; Grunsky, бр. 221 и даље; Lilke, бр. 412.
564 Александар Јакшић: Грађанско Процесно йраоо

заједно са решавањем сnорног nравног nитаља (члан 176. и сл. ЗПП)> као и са
одредбама о тзв. директној ревизији (члан 389. и сл. ЗПП).
3006. Правна питања која би ВСС требало да решава у склопу члана 395.
ЗПП се тичу тумачења апстрактних правних норми чији резултат може да буде
употребљив у споровима пред нижим судовима. Tai<O) најчешће ће ова норма
имати смисла приликом тумачења неодређених правних појмова и стандарда>
али и општих начела парничноr постуnка. 119
3007. Ревизија против пресуде није до пуштена у неким породично правним
споровима (развод брака, утврђивање очинства и материнства)> као и у споро­
вима мале вредности и парницама због сметања државине.

4. Разлози за ревизију йрошив йресуgе

3008. Ревизија против пресуде не може да се изјави због непотпуног или
погрешно утврђеног чињеничног стања (члан 398. ст. 2. ЗПП).

3009. Ревизијски разлози су ограничени на апсолутно и релативно битне

повреде одредаба парничног поступка и погрешну примену материјалног права.

4.1. Битне повреде одредаба парничног поступка

3010. Разлози за ревизију који се односе на аnсолутно битне повреде од­
редаба парничног поступка обухватају све оне разлоге због којих може да се
побија првостепена пресуда (члан 398. ст. 1. т. 1. ЗПП). Изузетак се односи
једино на повреду из тачке 4. члана 361. ст. 1. ЗПП. Наиме> не може се изјавити
ревизија> ако је суд одлучио о тужбеном захтеву за који је стварно надлежан
виши суд исте врсте> суд друге врсте или је суд поводом приговора странка
неnравилно одлучио да је стварно надлежан.

3011. Због прекорачења тужбеног захтева ревизија се може изјавити само

уколико је таква повреда учињена пред другостепеним судом (члан 398. ст. 1.
т. 4. ЗПП ).

3012. Најзад> последњи ревизијски разлог се тиче постојања релативно би­

тних повреда одредаба парничног поступка које су почињене у поступку пред
другостепеним судом (члан 398. ст. 1. т. 2. ЗПП).

4.1.1. БиШне йовреgе ogpegaбa йарничноi йосШуйка

у йосШуйку йреg йрвосШейеним суgом

3013. Ревизијом се побија другостепена правноснажна одлука> тако да се

може поставити питање какав је однос ревизијског суда према битним повре­
дама одредаба парничног поступка које су почињене у другом степену. Сходно
закону (члан 398. ст. 1. т. 1. ЗПП)> требало би сматрати да су апсолутно битне

89 Упор. Rechberger/Simotta, Бр. 854; Grunsky, Бр. 221; Schilken, Бр. 926. и даље.
 ж11е O!JliYIO! c.yga 565
Део трећн: Побијтье iipoocmeйt!Jtc и Гtравносна

t<и раэло1· и када су по• tиље нс

повреде одредаба парничног поступка ревизијс
м.
у постуnку nред nрвостепеним судо
на Н;. ИХ пози вао
је небитно да писе подносилац реви з ије
3014. Потnуно суд сматрао да ап со лутно
Је другостепени
у
првостепеном поступку и да ли
н
аиме, природа ових повреда Ј е
таква да чине
.
битне повреде нису nочињене.

пресуду увек ништавом.

даба парнично•· постуnка
3015. Позивање на рела тивно битне повреде одре
остеnе ­
су почињене у по ступку пред друг
у ревизији закон допушта са мо ако
ако се подносилац реви зије на њу
ним судом (члан 398. ст. 1. т. 2. ЗПП ). Стога,
може да се позива на nовреду нити
није позивао у жалби против пресуде , не
• • 90
у ревиЗИЈИ и vzce versa.
погрешно оценио да није
3016. С друге стране, пак, ако је другостепени суд
парничног постуnка, тада је ње­
почињен а релативно битна повреда одредаба
и на ту повре­
ац р е виз иЈе може да се позива
гова пресуда мањкава, и подносил
in casu није почињена пред друг остепени м судом.
ду, без обзира што она

4.2. Поrрешна примена материјалног права

кључан ревизијски разлог,
3017 . Погрешна примена материјалног права је
ва у примени пра ва ост варује сврха
јер се исправљањем rрешака нижих судо
' се подразумева свака правна норма
реви зије као правног лека. Под ,,правом'
акон ских аката, тарифа, обичаја или
било откуда да потиче, из закона, подэ
е садржане у општим правним акти­
узанса. Овде спадају и друге правн е норм
ти услови пословања и сл. '
9

ма, као што су то коле ктив ни угов ори, опш

уда на основу призна­
3018. Другостепена пресуда којом се потврђује прес
да се лобија само због битних повреда
ња и пресуда на основу одрицања може
погрешне примене матерИјалног
одредаба парнично г поступка , али и због
питања давања изј аве о лризнању, од­
права, ако се стане на становиште да 92

о одри цању од тужб еног захт ева имај у карактер правних литања.
носн
е да се истакне у ревизи­
3019. Поrрешна примена материјалног права мож
се у конкретном случају јавља
ји Без ограниче ња, и то без обзира на то да ли
тативне грешке суда. Такође, нема
93

као последица сумпсумпционе или интерлре

.
степеном или друго степеном поступку
разлике да ли је грешка настала у прво
94

4.2.1. Чињенично и йравно йиШање у ревизији

зБог погрешно или, лак,
3020. Видели смо да се ревизија не може изјавити
а. Ревизијски суд је по самом закону
неnотпуно утвр ђеног чињ еничног стањ

, стр. 726; Познић/Ракић-Водине­

90 Rechberger/Simotta, бр. 858. У том смислу и Трива/Дика
лић, бр. 585. са даљим наводима.
бр. 708; Schilken, бр. 946.
91 В. Rechberger/Simotta, бр. 859; Grunsky, бр. 224; Zeiss,
Упор. Познић/Ракић-Водинелић, бр. 585; Трива/Дика, стр.
92 726.
93 Кеча/Старовић, стр. 431.
94 В. уместо свих Ракић-Водинелић, стр. 98 и даље.
566 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

ограничен на контролу правних питаља. Правилна примена права подразуме­

ва, међутим, и правилно утврђење чиљеница. Неправилно утврђење чињеница
има за последицу најчешће сумпсимциону грешку која је ревизијски разлог.
-
3021. РазfраничеНЈе чиНЈеница og иравних иишања Је
- - . ,,вечито
,, питање реви-
зије које не може никада у потпуности да се реши задовољавајуће на апстрак­
тан начин. У правној пракси, примећује се тенденција проширења инвеституре
ревизијског суда и на она питања која се, по правилима науке, сматрају класи­
чно чињеничним. 95
3022. Ипак, у нашем праву, значај дистинкције између чињеничног и пра­
вног питања у ревизији умањена је, ако не и елиминисан, одредбом члана 407.
ст. 2. ЗПП. Наиме, ако ревизијски суд нађе да је због погрешне примене мате­
ријалног права чињенично стање непотпуно утврђено и да због тога нема
услова за преиначење побијане пресуде, решењем ће усвојити ревизију, уки­
нути у целини или делимично пресуду првостепеног и другостепеног суда или

само пресуду другостепеног суда и предмет вратити на поновно суђење истом

или другом већу првостепеног односно другостепеног суда.
96

3023. Исто овлашћење има ревизијски суд (члан 409. ЗПП) када, приликом
одлучивања о спору из члана 394. став 4. тачка з. ЗПП, 97 посумња да су чиње­
нице на којима је заснована одлука правилно утврђене, укине решењем поби­
јану одлуку, а по потреби и одлуке судова нижег степена, и предмет врати на
поновно суђење истом или другом већу првостепеног или другостепеног суда,
односно другом надлежном суду.

3024. Овиме се, практично, на мала врата, уводи овлаiiiћење ревизијскоr

суда да контролише да ли су нижи судови правилно утврдили чињенично ста­

ње.98 Практично, ревизијски суд може да укине пресуду у којој је чињенично

стање грубо мањкаво утврђено. 99

3025. Ипак ради разликоваља чињеничн:их и правних питања у ревизији

треБа усвојити следећа правила: 100

3026. Правно йиШање се односи на примену правне норме, укључујући овде

и све претпоставке за њену примену (ставове искуства и правила о логичком
закључивању).

95 В. детаљно Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, 143 и 7; Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр.

4 и даље за § 546.
96 Види решење Врховног суда Србије Рев. бр. 2602/03.
97 Ради се о. имовинскоправним споровима који настану из nротивуставних и противэако­
нитих ПОЈединачних аката и радњи којима се правна и физичка лица зависно од њи:ховоr
седишта или преби.валишта ~тављају у неравноправан положај на јединственом тржишту
или на други начин нарушава Јединсrво тржишта, укључујући ту и парнице за накнаду штете.
98 Пресуда ВСС Рев. 179/02 31. Ј 2002, ИСП, бр. 4/2004 стр. 61.
99 В. Ракић-Водинелић, стр. 132.
100 Упор. Rosenberg/SchwaЬ!Gottwald, 143, и 4 и даље са пуно даљих навода; Baumbacћ/Lauter­
bach/AЉers/Hartmann, бр. 4 и даље за§ 546; Jaeurning, 74 VIII; Li.ike, бр. 414 и даље; Schilken,
бр. 946 и даље; Grunsky, бр. 224; Трива/Дика, стр. 727 и даље са наводима судске праксе;
Познић/Ракић-Водинелић, бр. 586; Rechberger/Simotta, бр. 859; Zeiss, бр. 713 и даље.
 е йрвосШейене и йравнос нажне оgлуке cyga 567
део тр п е"'-и·· Побиiт-ь
'~

и проблем iйумачења свих йравних йојмова

302 7. у правна питања спада
и институrа, као и сва nит~н:.а која се тичу примене одређ~не nравне nоследице
из дисnозицију из материЈалноправне норме. Овде спадаЈу на nример, питања
да ли постоји кривица, заблуда, превара (важно због побијања nресуде на ос­
нову признања и одрицања), доцња, материјални недостатак ствари, савесност
и поштење и сл.

3028. у правна питања спада и Шумачење gисйозиције маiйеријалнойравне

норме правних стандарда, односно неодређених правних појмова (пажња до­
брог домаћина и сл.) . Али, утврђење чињеница из којих произлази примена
правних стандарда спада у чињенично питање.

3029. У правна питања спада и Шумачење саgржине јавних и йриваiйних

uсйрава, али не и утврђење чињеница које су у исправама садржане.
3030. Посебне тешкоће се јављају када је реч о класификацији изјава воља.
Ако се ради о нетачном тумачењу изјаве воље, дакле о њеном домашају, било
0 каквој врсти тумачења да је реч, укључујући овде и ставове искуства и пра­
вила логике, ради се о интерпретацији правног правила . Обрнуто, ако је реч
0 томе да ли су се стекле чињенице за
постојање одређене изјаве воље, ради се
о чисто чињеничном питању .

3031. У правна питања спада и iйумачење gомашаја йарничних pagњu, про­

цесних претпоставки и сл. (признање чињеница и сл.) .
Обрнуто, чщ-ьенична йиШања су сва она која се односе на утврђење
3032.
аља
чињеница, укључујући овде и питања оцене доказа, као и питање доказив
код посредних доказа и доказа prima faciae.

3033. Најтеже је класификовати тзв. qustiones mixtae код којих су правни

и чињенични аспекти толико испреплетани да их је готово немоrуће одвоји­

и,
ти. 101 Тако, у сумњи, требало би сматрати да и ова питања подлежу ревизиј
јер се ради о сумпсумцији чињеница под диспозицију правилне материјално­
подељена
nравне норме. Тако, на пример, правно питање јесте да ли постоји
деликтна одговорност, да ли је страх оправдан (код принуде). С друге стране,
nак, да ли постоји спољашња принуда је чињенично питање.

3034. Такође, нужност дистинкције се јавља и код примене presumptio juris.

Тако, утврђење чињенице којом се обара постојаље базиса претпоставке спада
У чињенична питања; с друге стране, пак, закључци да ли се из баэиса претпо­
и закључак
ставке може извести закључак о постојању друге чињенице, као
да ли чињеница којом се оповргава базис претпоставке је довољна да претпо­
ставку обори јесу правна питања.
3035. Најзад, најспорнији део ове теме се односи на класификацију висине
накнаgе шШеiйе.
102 Наиме, питање је да ли ревизија може да се поднесе само из

101 Fasching, бр. 1923. и даље.

102 Б11Иже Трива/Дика, стр . 728; Познић/Ракић-Водинели:ћ, бр. 586.
568 Александар Ј акшић: Грађанско йроцесно йраво

разлога што је суд, по оцени подносиоца ревизије, nогрешно одредио висину

накнаде штете.

3036. Ако се ради о одмераваљу висине накнаде штете на основу доказног

поступка, тада је неспорно да висина накнаде штете чини обележје nоследице

материјалноправне норме, те се, стога, ради о правном питању.

303 7. Исто важи и за случај из члана 224. ЗПП када суд одмерава висину
штете на основу своје слободне оцене. Премда је овде структура правне норме
другачија од претходног случаја, одређење висине штете по основу слободне
оцене треба сматрати nравним питаљем, и то из два разлога: прво, неприме ­
рено одмеравање штете представља повреду правне (процесне) норме, што
чини ревизију увек допуштеном. Друго, пре одмеравања висине штете, суд је
дужан да уrврди постојање штете, што је правно, а не чињенично питање. Ви­
сину штете, пак, суд не одмерава арбитрарно, већ, напротив, примењ ујући,
у најмању руку, ставове искуства. Повреда ових ставова nредставља поrрешну
примену nрава.

3038. Најзад, принципијелно, треба узети да проблеми квалификације

и тумачења јасних и нејасних уговора, тј. уговорних одредби представљају
у ревиЗИЈИ nравно nитање.

5. Посшуйак йо ревизији

3039. И nоступак по ревизији се дели на две фазе: поступак контроле до­

пуштености и поступак одлучивања о основаности ревизије.

5.1. Одлучивање о доnуштености ревизије

3040. Ревизија се подноси увек првостепеном суду који је изрекао nрвосте­
пену пресуду (члан 400. ЗПП). Првостепени суд врши контролу допуштено­
сти ревизије (дозвољеност, 5лаговременост, потпуно~т) и одбацује је реше­
њем без одржавања рочишта, ако нека од ових nретпоставки није испуњена
(члан 401. ЗПП).
3041. Ревизија је недопуштена, ако (члан 401. ЗПП):
а) је ревизију изјавило лице које није овлашћено на подношење ревизије;
б) је ревизију изјавило лице које није адвокат; ако је ревизију изјавило
лице које је одустало од ревизије;
в) лице које је изјавило ревизију нема правни интерес за подношење ре­
визије;

r) је ревизија изјављена против пресуде против које се по закону не може

поднети, осим из члана 393. ЗПП.
3042. Ако је ревизија допуштена, њен примерак ће се доставити противној
страни и јавном тужиоцу који је надлежан за изјављивање захтева за заштиту
законитости (члан 402. ЗПП). Противна страна, може у року од 15 дана поднети
 е и йравноснажне оgлуке cyga 569
Део тр ећи·. Побui. , ање йрвосШейен

првостепени суд ће доста­

одговор на ревизију. По протеку рока за одго~ор,
ВЈiТИ ревизију са списима Врховном суду СрбиЈе.

5.2. Одлучивање о основаности ревизије

на нејавној
3043. О ревизији одлучује Врховни суд Србије (члан 396. ЗПП)
седнЈЩИ Без одржаваља расправе (члан 403. ЗПП).
то није учинио
3044. ВСС може да ревизију одбаци као недопуштену, ако
nрвостеnени суд (члан 404. ЗПП).
ицама разлога
3045. Ревизијски суд испитује побијану пресуду само у гран
у коме се побија ревизијом. По .
који се наводе у ревизији и само у оном детrу
е странака, страначке и пар­
службеној дужности ВСС пази само на постојаљ
е странке (члан 399. ЗПП) . Као
ничне спосоБности, као и на уредно заступаљ
и на правилну примену мате­
и код жалбе против пресуде, суд пази ех officio
ријалног права.
доноси на основу чиље­
3046.Своју OlllГfi<Y о основаности ревизије, ВСС
упку по ревизији нове чиљенице
ница које је утврдио другостепени суд. У пост
односи на постојање битних по­
је доnуштено износити само у детrу који се
вреда одредаба парничног поступка.

5.2.1. Оgлуке ВСС о основаносШи ревизије

3047. ВСС може (члан 405. и сл. ЗПП):

а) да ревизију одбије као неосновану,
другостепеног и првостеnе­
б) да укине у целини или делимично пресуду
ног суда
другостепеног суда,
в) да укине у целини или делимично пресуду
ду.
г) да усвоји ревизију и преиначи побијану пресу

5.1.1.1. Одбијаље ревизије као неосноване

као неосновану, ако
3048 . Ревизијски суд ће пресудом одбити ревизију
ревизија изјављена, као ни разлози
утврди да не постоје разлози због којих је
ст. 1. ЗПП). Када одбија реви­
на које пази по службеној дужности (члан 405.
образложи пресуду, ако по
зију као неосновану, ВСС није дужан да детаљно
тога што се у ревизији понављају
његовом схватању то није потреБно због
којом се ревизија одбија не
жалБени разлози или кад се оБразложењем пресуде
наченом тумачењу пра­
би постигло ново тумачеље права нити допринело ујед
ва (члан 405. ст. 1. и 2. ЗПП).

5.1.1.2. Укидање другостепене и/или

nрвостепене пресуде

и првостепе­
3049. ВСС укида у целости, или делимично, другостепену
сности у ком од ових поступа­
ну пресуду или, пак, само другостепену, у зави
ичног поступка (в. члан
ка је nочињена нека од битних повреда одредаБа парн
406. ЗПП).
570 Александар Јакшић: Грађанско йроtiесн.о йраво

3050. Укидање пресуде је нужна када су почињене битне повреде одреда­

ба парничног поступка из члана 361. ст. 1. и 2. ЗПП, дакле било апсолутно,
било релативно битне повреде одредаба парничног поступка. Укидање пресуде
и враћање парнице у неку од претходних фаза (поступак пред првостеnеним
или другостепеним судом) је нужна када је природа повреде процесне норме
таква да њено санирање може да се обави само накнадним поступаљем нижих
судова (на пример, постојаље разлога за изузеће судије).
3051. ВСС укида и другостепену и првостепену пресуду и одбацује тужбу,
када нађе:
а) да постоји апсолутна ненадлежност парничног суда,
б) да не постоји туживост субјективног права,
в) да је ствар већ правноснажно пресуђена или да је закључено судско по-
равнаље,

г) да су повређена правила о забрани двоструке литиспенденције,

д) да не постоји страначка способност (в. члан 406. ЗПП).
3052. ВСС укида пресуде нижих судова према горе изложеним принципи­
ма и када нађе да је чињенично стање непотпуно утврђено због по грешне nри­
мене материјалног права (члан 407. ст. 2. ЗПП). Тада, као и у случају постојања
битних повреда одредаба парничног поступка, ВСС враћа предмет на поновно
суђење или прво степеном или другостепеном суду, у зависности од тога коју
одлуку ова два нижа суда је укинуо (члан 407. ст. 2; члан 406. ст. 1. ЗПП).
3053. Најзад, до укидања побијане одлуке долази и због погрешно утвр­
ђеног чињеничног стања, али само у споровима који су наведени у члану 394.
ст. 4. т. 3. ЗПП (неравноправан положај на јединственом тржишту- антимо­
нополски спорови и сл. ). Нужна је да сам ВСС оправдано посумља да је чи­
њенично стање неправилно утврђено.

3054. Оправдана сумња мора да почива на конкретним показатељима који

указују да је чињенично стање непотпуно утврђено. Овде се контрола реви­
зијског суда не тиче правилне примене материјалног права, већ само утврђења
чињеница као таквих. Најчешће ће ревизијски суд укинути пресуду, ако по­
сумња у законитост и nравилност извођења доказног поступка, као и у резул­
тат добијен оценом доказа.

3055. ВСС може да предмет упути на суђење другом већу надлежног ни­
жег суда.

3056. За прекорачење тужбеног захтева важе иста правила r<ao и I<од жалбе
на пресуду (члан 408. ЗПП).

5.1.1.3. Преиначење побијане пресуде

3057. Ако ревизијски суд утврди да је материјално право погрешно приме­
љено, пресудом ће усвојити ревизију и преиначити побијану пресуду (члан 407.
ст. 1. ЗПП).
 е и йравноснажне оgлуке cyga 571
е"'1и·• Поби11 ање йрвосШейен
део тр 11

6. Осшало

првостепеном суду преко дру­

Одлука ревИЗИЈСКОГ суда доставља се
3058.
ревизијског суда до­
гостепеног суда (члан 410. ст. 1. ЗПП) . Примерак одлуке
ставља се и јавном тужиоцу (члан 410. ст. 2. ЗПП).
а о жалби
3059. у постуnку по ревизији сходно се примењују одредбе ЗПП-
против пресуде из члана 342, 356. ст. 2. и 3, члана 357,
358. и 363, члана 366. ст.
Одавде
став 2, члана 368, 373, 378. и чл. 381 - 384 (члан 411).
2. и 3, члана 367.
жини другостпене пре­
произлази да за ревизију важе правила о форми и садр
од правног лека, правила када се реви­
суде, правила о повлачењу и одрицању
аба парничног поступка,
зија сматра потпуном , извиђајима о повреди одред
предлогом подносио­
судији известиоцу, правила да ревизијски суд није везан
подносилац ревизије тражио
ца ревизије, тј. да може да укине пресуду и када је
на reformatio in peius.
преиначење и vice versa. За ревизијски суд важи и забра
ревизијскоr
3060. Суд којем је предмет враћен на суђење је везан решењем
парничних радњи ира­
суда, у делу којем се налаже предузимање одређених
везан правним схватањем
справљање одређених правних питања, али није
реВИЗИЈСКОГ суда.

П. ДИРЕКТНА РЕВИЗИЈА

1. Појам. и смисао
(пара.
3061. ЗПП уводи у наше право, по угледу на немачки ZPO
(2005 )
566) и тзв. директну ревизију.
103
Она су у закону назива "жалба са алтернати-
.
чивање
))

.
вним предлогом за ревизИЈСКО одлу
асности по­
3062. Смисао овог правног лека лежи у томе да се због ефик
Због тога се она у Немачкој
стуnка прескочи другостепени постуnак по жал би.
104
назива и скоковитом ревизијом (Sprungrevision).

2. Дойушшеносш
е судске пресуде
3063. Директна ревизија се изјављује против првостепен
огом да о жалби од­
У форми жалбе против пресуде са алтернативним предл
лучи ВСС (в. члан 389. ЗПП) .
ст. 2. ЗПП):
3064. У слови за допуштеност овог правног лека јесу (в. члан 389.
које је ревизија иначе
а) да се овим правним леком побија пресуда против
дозвољена,

grevision" (скоковита
103 В. члан 389 и сл. ЗПП. у немачком nраву постоји nод називом "Spruп обрати
нце странка директно
ревизија), и омоrућава да се nрескакањем жалбене инста
о nравно nнтање које се овим
најnишем суду, који ће својом од1rуком ра зја снити сnорн
тиnом ревизије nокреће.
104 В. ближе Musie lak, 5р. 541 н даље; ScЬilken, бр. 965; Ltike, бр. 420.
572 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраоо

б) да је у жалби истакнут пред1rог да о њој одлучује ВСС)

в) да се са коришћењем овог правног лека сагласи и супротна странка;
г) да Врховни суд оцени да је о овом правном леку потребно одлучи вати,
због nотребе уједначавања судске праксе заузимањем ста.ва о неком сnорном

правном питању (члан 390. ст. З. ЗПП) .

д) да је правни лек благовремен ( 15 дана од дана достављана nрвостепене
одлуке).
ђ) да странку која је физичко лице застуnа адвокат.

3. Разлози

3065. Првостепена пресуда може да се побија директном ревизијом са­

мо због:
а) погрешне nримене материјалног права,
б) битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 5.
ЗПП (суд је засновао своју пресуду на недозвољеним располагањима странака) .

4. Посшуйак
4.1. Поступак пред ниж.им судовима
3066. Жалба са алтерантивним предлогом за ревизијско одлучивање се nо­
дноси суду који је одлучивао у првостепеном поступку (члан 390. ст. 1. ЗПП).

3067. Првостепени суд доставља жалбу на обавезан одговор супротној

странци уз обавештење да се у одговору на жалбу може сагласити да о овој
жалби одлучује Врховни суд Србије. Ако се супротна страна са предлогом са­
гласи, сматра се да је жал ба против првостепене пресуде повучена (члан 390.
ст. З . ЗПП)

3068. Првостепени суд одлучује о допуштености овог правног лека (благо­

времен, потпун и дозвољен- члан 391. ст. 1. у вези са чланом 365. ЗПП), и када
нађе да је доnуштен, доставиће предмет другостепеном суду. О допуштености
директне ревизије одлучује и другостепени суд (члан З91. ст. 2. ЗПП) и, ако
жал ба nрође и овај тест, предмет се доставља ВСС.
ЗО69. Ако противна страна не да сагласност у одговору на жалбу или ако
странке није заступао адвокат, даљи поступак се наставља према правилима
која важе за жалбу против пресуде (члан 390. ст. 5. ЗПП).

4.2. Поступак пред ВСС

ЗО70. ВСС одлучује о допуштености директне ревизије у већу састављеном
од тројице судија, а о њеној основаности у већу састављеном од пет судија
(члан 392. ЗПП). Ако Суд нађе да нема потребе да о жалби непосредно одлучује
(члан 390. ст. З. ЗПП), он ће решењем одбацити жалбу као недопуштену и вра­
тиће предмет друтостепеном суду који наставља редовни поступак по жалби
на пресуду. У осталом важе сва правила која закон садржи у вези са поступком
Део трећи: Побијт-ье tiptmcilicйelle и iipmщocllaжнc оулуке ':У9'"' 573

-
по ревизији. ЗПП nредвиl)а, изузетно, и инструктиnни ро r<_од 3 месеца у коме
би ВСС требало да одлучи о основаности директне ренизиЈе (члан 392. ст. 4.).

3071. ВСС испитује директну ревизију само у границама наведен им у овом

nравном леку (~u1ан 392. ст. З. ЗПП). Даr<ле не постоје реnизијски разлози на
које суд пази по службеној дужности.
3072. Најзад, ВСС може одбити правни лек из tmaнa 389. ЗПП-а и поторди­
.
ти првостеnену nресуду или преиначити nрвостепену пресуду (члан 393. ЗПГI)

5. Оцена

Овај nраони лек може да има значај у ситуацијама у којима се стран­

3073.
по­
ке не споре око чињеница и када је првостеnени суд беспрекорно сnровео
стуnак. Тада, има смисла да странке преnусте ВСС оцену о nравном nитању,
што
јер би требало сматрати да он о томе може квалитетније да одлучује него
би то могли нижи судови. Због тога је и у Немачкој nрактични значај ове уста­
нове незнатан.
105

3074. Директна ревизија, ипак, отвара и неке дилеме . Закон ствара фикци­
ју о nовлачењу жалбе (члан 390. ст. 3. ЗПП). Међутим, предлог странке да ВСС
сво­
одлучи о жал би, ако и саг ласно ст противне стране о томе јесу, заправо, по
усло­
јој nравној природи одрицање од nрава на жалбу дате под суспензивним
сти
вом да ВСС прихвати да одлучује о жалби. Ово, пак, отвара проблем моrућно
ра­
ех ante оgрицања од повреде основних начела парничног поступка ( неприст
сност у суђењу, начело контрадикторности и равноправности странака).

III. РЕВИЗИЈА ПРОТИВ РЕШЕЊА

1. Појам.
Ревизија против решења је правни лек против решења другостепе­
3075.
Таква
ног суда којим је йосШуйак йравноснажно завршен (члан 412. ст. 1. ЗПП).
су решења, на пример, она којима се тужба одбацује као недопуштена (члан
279. ЗПП) или којима се коначно, у другом степену, одбацује правни лек као
реви­
недопуштен (члан 365. ЗПП). С друге стране, nак, не би била допуштена
зија против решења, којим се решава о сукобу надлеж ности или решења о пре­
106
киду поступка, на пример.

2. Оiраничења

3076. Ревизија против решења није допуштена у споровима у којима не би

била доnуштена нити ревизија против пресуде (члан 412. ст. 2. ЗПП). Дакле,

105 В. уместо свих Schilken, бр. 965.

106 Види решење ВСС, Прев. 20/01 од 11.04.2001, ИСП, бр. 5/2002, стр. 60 за даље nримере
Трива/Дика, стр. 737-738.
 574 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

она је искључена у парницама због сметања државине (члан 450. ст.

5. ЗПП),
споровима мале вредности (члан 478. ст. 6. ЗПП), брачним споровима.
У овим
парницама се спорови, наиме, окончавају решењем.
3077. Даље, ревизија против решења је искључена У свим имовинскопра­
вним споровима у којима вредност предмета спора не прела
зи 500.000 динара
(члан 394. ст. 2. и 3. ЗПП).
3078. Ипак, ревизија против решења је допуштена у свим споровима, без
обзира на ограничења наведена горе, када се ради о :
а) решењу другостепеног суда којим се изјављена жалба одбацу
је,
б) решењу другостепеног суда којим се потврђује решење првост
епеног
суда о одбацивању ревизије (члан 412. ст. 3. ЗПП).
в) решењу другостепеног суда којим је правноснажно одлуч
ено о предлогу
за понављање поступка (члан 412. ст. 4. ЗПП).
3079. И у парницама због сметања државине или споровима мале вредно
­
сти ревизија против решења је до пуштена ако се ради о проце
сним решењима
којима се постуnак окончава (одбациваље тужбе или жалб е) .

Спорно је да ;ш је допуштена ревизија против решења којим

3080. је од­
лучено о трошковима поступка. 107 Требало би узети да је ревизи
ја против ре­
шења допуштена, само ако је допуштена и ревизија проти
в пресуде у склопу
које је решење о трошковима поступк а и донето . Ово решењ
е тада има, наиме,
акцесорну правну природу.

Самостална ревизија против решења само о трошковима поступ

3081. ка
није допуштена, јер се овде не ради о решењу који~ се поступак
правноснажно
окончава (arg. ad члана 412. ст. 1. ЗПП) .

3082. Другачије је када трошкови поступка представљају посебан предмет

спора. Тада је ревизија допуштена под општим условима за њено
улагање.
3083. Поступак поводом изјављене ревизије против решења је иденти чан
као и поступак поводом изјављење ревизије против пресуде.

IV. ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНИТОСТИ

1. Појам
3084. Захтев за заштиту законитости је ванредни правни лек који се улаже
против йравноснажне суgске оgлуке (члан 413. ст. 1. ЗПП). За разлик
у од реви­
зије, код захтева за заштиту законит()сти је неБитно да ли је лравноснаж
ност
наступила у првостепеном или другостепеном поступку.
Дакле, може се поби ­
јати и правноснажна судска одлука, ако је правноснажност наступила
у прво­
степеном поступку.

Ј 07 О разлиtrитим схватањима В. Трива/Дика, стр. 737 са даљим наводима; Позниh

/Раr<и11-
Водинеll ић, бр. 590 са даљим навод има .
 йрвосШейене и йравноснажне оgлуке cyga
Део тре ћи·. Побиiање
'Ј
575

2. Оgлуке које се йобијају

3085. Члан 413. ст. 1. ЗПП говори о "правноснажној судској одлуци», из че­
га се да закључити, да је захтев за заштиту законитости могуће изјавити и про­
тив nравноснажног решења, а да се притом не мора радити о решењу којим се
nостуnак nравноснажно окончава, као што то важи за ревизију против решења.
3086. Захтев за заштиту законитости није дозвољен против одлуке коју је
nоводом ревизије или захтева за заштиту законитости донео суд надлежан да

0длучује о тим правним лековима (члан 413. ст. 4. ЗПП).

3. Иницијашива и йоgносилац захшева

3087. Захтев за заштиту законитости може подићи само надлежни јавни

Шужилац или сШранка. Јавни тужилац подиже захтев или ех officio или на ини-
цијативу парничних странака.
lоs А ·
ко Јавни тужилац не подигне захтев за за-

штиту законитости у роковима предвиђеним законом, странка која је поднела

предлог, овлашћена је да у року од 30 дана, од дана пријема обавештења да
јавни тужилац неће изјавити захтев за заштиту законитости, сама изјави овај
правни лек.

3088. Дакле, странка се на неки начин јавља као супсидијарно активно ле­
гитимисано лице. Она се може својим овлашћењем користити, тек пошто до­
бије о5авештење од јавног тужиоца да он сматра да нема услова за изјављи­
вање захтева за заштиту законитости (в. члан 418. ЗПП) .

4.Рок

3089. Рок за подизање захтева за заштиту законитости износи три месеца.

Он почиње да тече за јавног тужиоца на следећи начин (члан 413. ЗПП):
1) против одлуке донесене у првом степену против које није изјављена
жалба- од дана кад се та одлука више није могла побијати жал5ом;
2) против одлуке донесене у другом степену против које није изјављена
ревизија - од дана кад је та одлука достављена оној странци којој је доцније
достављена .

. 3090. Рок за подизање захтева за заштиту законитости од 30 дана важи за

Јавног тужиоца:
а) када се ради о правноснажној судској одлуци донетој у другом степену,
5) против које су странке изјавиле ревизију,
од дана кад му је достављена ревизија оне странке чија му је ревизија ра­
није достављена (члан 413. ст. 3. ЗПП) .
3091. Изузетно, када се ради о споровима који се тичу уговора о промету
непокретности, рок је нешто дужи и износи годину дана ( члан 414. ЗПП ) . Овај

108 Ово је једна од nажних новина када се радн о регулнса њу зо:tхтева за заштнту законитости
У новом ЗПП, јер је ЗПП (76) право на улаr<НЬС эа.хтев а з а заштнту за ко ннтостн резервисао
искључиво за надл ежноr туж ноца.
576 .Адександар Ј акшић: Грађанско йроt~есно йраво

рок рачуна се од дана правноснажности одлуке, а ако

је против одЛ)'I<е била
изјављена ревизија - од дана доношења одлуке ревиз
ијског суда којом је nо-
ступак завршен.

5. Разлози
3092. За изјављивање захтева за заштиту законитости посто
је само два
разлога:

први, јавни тужилац може подићи захтев за зашт

- иту законитости због
битне повреде одредаба парничног поступака из
члана 361. став 2. тачка 5.
(члан 4 17. ЗПП). Овде се, заправо, ради о заштити
јавног поретка у смислу
члана 3. ст. 3. ЗПП (недозвољена располагања странака);
други, јавни тужилац може да nодигне овај прав
- ни лек у споровима чији
је предмет уговор о промету непокретности, ако
је сам уговор по својој садр­
жини и циљу противан јавном поретку (члан 414. ЗПП).

б. Посшуйак и оgлуке

3093. Захтев за заштиту законитости подиже јавни тужилац

одре
ђен зако­
ном којим се уређује организација и послови јавно
г тужилаштва (члан 416.
ЗПП). Ако јавни тужилац не искористи ову могу
ћност у роковима предви­
ђеним законом, захтев за заштиту законито
сти може изјавити и парнична
странка (члан 418. ЗПП).

3094. О захтеву за заштиту законитости одлучује ВСС, најчешће

у већу пе­
торо судија, односно, ако се захтев за зашт
иту законитости подноси против
одлуке ВСС, онда ће ВСС одлучивати у већу од седм
орице судија.
3095. Врховни суД ће о седници свог већа на којој ће одлучива
ти о основа­
ности захтева за заштиту законитости обавестити
подносиоца захтева (в. члан
420. ЗПП). Изостанак подносиоца захтева не спречава надл
ежни суд да рас­
правља и донесе одлуку. На седницу на којој ће
(:уд одлучити о захтеву за за­
штиту законитости неће се позивати странка која
није ставила предлог за изја­
вљиваље овог правног лека (члан 420. ст. 2. ЗПП) 109
.
3096. Ако су против исте одлуке п однесени и ревизија и захтев
за заштиту
законитости, Врховни суд Србије ће одлучити о
тим правним лековима једном
одлуком (члан 419. ЗПП) .

3097. Седница почиње извештајем известиоца који излаже

стањ е ствари,
али се не изјашњава о основаности изјављеног
правног лека. После тога про­
читаће се пресуда или део пресуде на који се односи
изјављен правни лек, а по
потреби и записници из списа . Затим ће подносилац
захтева образложити из­
јављени правни лек (члан 420. ст. 3. ЗПП).

109 Неоnравдани изузетак од начела контрадикторнос

ти.
 йрвосСйейене и йравноснажне оgлуке cyga 577
Део тр 1'е "'1 и·• ПобuiаНЈе
'Ј

у поступку одлучивања поводом изјављеног захтева за заштиту закони­

тости сходно се примењ ују одр~д5е чланова 397, чл. 400- 406, 410-411 . ЗПП
које важе за поступак по ревизиЈИ на пресуду.

V. ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА

Л иШераШура:

Deneke-Stoll, Zur Arglistklage gegen rechtskraftige Vollstreckungsbescheide, Ј uS,

1989, s. 796; Foerste, Wiederau fnahme des Zivilprozesses bei naturwissenschaft-
lichen Erkentnissfortschritt, NJW, 1996, s. 345; Gaul, Zur Struktur und Funktion
der Nichtigkeitsklage gemass § 579 ZPO, in "FS fur Kralik", 1986, s. 157; Grunsky,
Voraussetzungen und Wirkung der Rechtskra ftdurchbre chung nach § 826 BGB bei
sittenwidrigen Ratenkred itvertragen , ZIP, 1986, s. 1361; Юados, § 826 BGB- Ein
legitimes Mittel zur Durchbre chung der Rechtskraft, JuS, 1998, s. 705; Юauser
/Maderbacher, Durchbru ch der wirkungsbezogenen Beschwer, ecolex, 2002, s. 342;
Simotta, Gedanken zur Reform der Wiederaufnahmeklage, JBl, 1980, s. 12; Walker,
Beseitigung und Durchbrec hung der Rechtskraft, in "50 Jahe BGH", 2000, s. 367;
Wi.irthwien, Neue wissensch aftlichen Erkenntni sse und materielle Rechtskra ft,
ZZP 112, 1999, s. 447.
Калаба, Овлашћеље наследника за подношеље предлога за nонављаље посту­
nка, Гл., 1994/3; Свилановић, Понављаље поступка, маг. рад, 1995; Станишић,
Нека запажаља у nримени 300 са nосебним освртом на nонављаље посту­
nка, Билтен ОСБrд, 1994/3.

1. Појам и цwь

3098. Понављаље поступка има за циљ укиgање йравноснажних cygcкux оg­

110
лука и њихову замену законитим и правилним судским одлукама. Stricto sen-
su, понављаље поступка не представља ванредни правни лек, премда га закон
111
класификује у ванредне правне лекове.
3099. Наиме, понављање поступка је сасвим другачије структурисан него
што је то случај са осталим правним лековима. Оно нема gеволуШивни ниШи
сусйензивни ефекаШ. Напротив, његово улагаље управо и претпоставља посто­
Јаље правноснажне судске одлуке.

3100. Рекли смо да понављање поступка има за циљ укидање правносна­

жних судских одлука. Стога, њиме законодавац у извесним случајевима најте­
жих процесних повреда даје предност материјалној правичности у однuсу на
nравну сигурност која се успоставља правноснажношћу пресуде.
112

11 О Rechberger /Simotta, бр. 906.

111 Ово је у доктрини сnорно. у том смислу, на nример, Llike, Бр. 428; Zeiss, Бр. 598. Суnротно
Трива/Дика, стр. 740.
112 Scl\ilken, Бр. 1049; Li.ike, бр. 428.
578 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

31 О 1. Најзад, код понављања поступка важи йринций суйсиgијарносшu. Пр а~

вило је да разлози на којима може да се темељи захтев
за понављање постуnка
не важе, ако су већ безуспешно истицани у ранијем поступку (члан 423.
ЗПП).

2. Оgлуке йрошив којих се може йоgнеши

овај йравни лек

3102. Понављање поступка је могуће, ако се поступак окончао йравносна~

жном оgлуком cyga (члан 422. ст. 1. ЗПП). Из цитиране одредбе произлази да
поступак може да се понови, ако је окончан:
а) одлуком суда,
б) која је подобна за правноснажност (материјалну) у смислу члана
346. ЗПП.
3103. У одлуке суда које су подобне за правноснажност спадају судске пре-
суде, решења којима се усваја предлог за издавање платн
ог ~алога, али и пра­
вноснажна решења којима се окончава поступак у парни
цама за сметање по­
седа. 113 Против судског поравнаља се не може поднети
предлог за понављаље
поступка, већ тужба за поништај.

3104. Ако је поступак окончан правноснажном међупресудом, понављаље

таквог поступка није допуштено, 114 јер та пресуда није подобна
за материјалну
правноснажност.

3105. Проблематична је допуштеност понављаља поступка који је окончан

преображајном пресудом. 115 У брачним споровима (развод и пониш
тај брака),
ванредни правни лекови нису допуштени,
па самим тим ни понављање посту­
пка (члан 227. ст. ПЗ).

Понављање nоступка је допуштено и када је nоступак правно

3106. сна­
жно окончан решењем ( одбацивање тужбе и жалбе као недоп
уштене, р~шеље
о окончању постуnка повлачењем тужбе). 116 Овде, свакако,
не спада решење
којим је постуnак обустављен због тога што је тужилац повукао
тужбу. 1 17

3. Процесна леiишим.ација
3107. Понављање поступка могу да траже захтевом сшраюсе и њихови уни­
верзални сукцесори. 118 Такође, процесну легитимацију за понав
љање поступка
имају и она лица на која се простиру субјективне границе правноснаж
ности
пресуде. Закон изричито регулише (члан 208. ст. 2. и члан 210. ст.
2. ЗПП) да
активну легитимацију за покретаље овог поступка има и умеша
ч, јер умешач

113 Упор. Познић/Ракић-Водинелић, ор. 592; Ltike, бр. 433; Schilken , бр. 1050;
Rosenberg!Scћ­
waЬ/Gottwald, 159, 111 2.
114 Тако Rosenberg/SchwaЬ/Gottwald, 159, Ш 2; Schilken, бр. 1050. Суnротно Трива/Д
ика, стр. 741.
115 В. Luke, бр. 433 са даљим наводима.
116 Упор. Познић/Ракић-Водинелић, бр. 592; Schilken , бр. 433.
117 В. суnротну оддуку ОК у Нишу, Гж. 1100/06 од 9.05.2006.
118 Тако Трива/Дика, стр. 742; Zeiss, бр. 598.
 е йрвосШейене и йравноснажне оgлуке cyga 579
Део тр ећи·. ПобиiаНЈ
'Ј .

снажности од­
може стуnити у парницу у току целог постуnка) све до правно

ЈГfl<е 0 тужбеном захтеву настављеног изјављивањем ванредног правног лека.

о тужбе­
Такође, ако је умешач стуnио у парницу до правноснажности одлуке
ном захтеву, овлашћен је да изјави и ванредни правни лек.

4. Разлози

3108. Разлоге за понављаље постуnка, наведене у члану 422. ЗПП, можемо

да сврстамо у четири iруйе: прва, разлози који се темеље на битним повреда­
119

њу
ма одредаба парничног постуnка, друга, разлози који се темеље на постоја
кривичних дела, трећа, разло~и који се темеље настављаљу ван снаге судских
це или нове доказе.
одлука, и четврта, разлози КОЈИ се односе на нове чињени

4.1. Битне повреде одредаба парничноr поступка

3109. Постуnак се може поновити:
1) ако којој странци незаконитим nостуnаљем, а нарочито проnуштањем

достављаља, није била дата моrућност да расnравља nред судом;

2) ако је у постуnку као тужилац или тужени учествовала лице које не мо­
ло
же бити странка у nоступку, или ако странку која је правно лице није заступа
овлашћено лице, или ако парнично неспособну странку није заступао закон­
није
ски заступник, или ако законски заступник, односно пуномоћник странке
имао потребно овлашћење за вођење парнице или за nоједине радње у nосту­
у
пку, уколико вођење nарнице, односно вршење појединих радњи у постуnк
није било накнадно одобрено;

4.2. Постојаље кривичних дела

3110. Постуnак се може у оквиру ове груnе поновити:
1) ако се одлука суда заснива на лажно м исказу сведока или вештака;
2) ако се одлука суда заснива на исправи која је фалсификована или у којој
Је оверен неистинит садржај;
3) ако је до одлуке суда дошло услед кривичног дела судије, односно су­
дије-поротника, законског заступника или пуномоћника странке, противне
странке или ког трећеr лица.

4.3. Стављаље ван снаге судских одлука

3111. Поступак се може поновити:
1) ако странка стекне моrућност да употреби правноспажну одлуку суда
која је раније међу истим странкама донета о истом захтеву;
2) ако је накнадно пред надлежним органом правноснажно решено прет­
ходно питање (члан 12. ЗПП) на коме је одлука заснована.

119 У nop. Трива/Дика, стр. 742; Rechberg er/Simotta , бр. 908 и сл.; Zeiss, бр. 603 и даље; Schilken,
бр. 1051 и даље.
580 Александар Ј<tкшиh: Грађанско йроцеснv йраво

3) ако се одлука суда заснива на другој одлуци суда или на одлуци неког
другог органа, а та одлука буде п.равноснажно преиначена, ую·rнут
а, односно
nоништена.

4.4. Нове чиљенице WIИ нови докази

3112. Поступак се може поновити:

1) ако странка сазна за нове чињенице или нађе или стекне могућност да
употреби нове доказе на основу којих је за странку могла бити донета повољ­
нија одлука да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем посту­
пку;1 ~0 "Измењени правни став Врховног суда Србије не представља нови доказ
на основу кога се може тражити понављање поступка )) 121 .
4 .5. Одлука ЕСЉП

311З. У складу са обавезујућим дејством пресуда ЕСЉП, поступак се може

поновити, и

2) ако је, по правноснажно окончаном поступку пред домаћим судом, Ев­

ропски суд за људска права донео одлуку о истом или
сличном правном односу
против Србије .

4.6. У појединостима
4.6.1. Битне йовреgе ogpegaбa йарничноi йосшуйка

З 114. Прва група разлога штити основне принципе парничног

поступка,
пре свега начело оБосШ.раноi саслушања странака. Мада закон говори
о стран­
ци, на повреду овог начела, односно на овај разлог за понављање
поступка,
. .
могу да се позиваЈу сва она лица КОЈа су легити
мисана да поднесу захтев у сми -

случлана 422. ст. 1. ЗПП.

З 115. Други разлог из ове групе се тиче повреде одредаба парничног

по ­
ступка којима се регуЈШшу сШраначка и йарнична сйособносш, односно
, уредно
заступаље, право вођење парнице или за предузимање појединих радњи
у пар­
ничном поступку. Када је реч о недостацима који се тичу уредног заступа
ња,
ту долази у обзир непостојање пуномоћја, односно, непостојање потреб
ног
овлашћеља за предузимаље појединих парничних радњи.
З116. Важно је напоменути да разлози из члана 422. ст. 1. т. 1. и 2. ЗПП не
могу да буду разлог за понављање поступка, ако су без успеха изнети у ранијем
току поступка (члан 42З. ст. 1. ЗПП) . Такође, ако се захтея подноси због
по­
вреде начела контрадикторности, то ће бити разлог за понављање,
само ако
странка, Без своје кривице, није могла да истакне ову повреду до правносна­
жног окончања поступка (члан 42З. ст. 2. ЗПП) .

120 Види Пресуду ВСС, Прев . 280/02 од 11.12.2002, ИСП , 12/2003, стр. 65.
121 Решење ВСС, Рев. 458/03 од 19.02.2003, ИСП, бр. 4/2004. стр. 62.
Део треhи: Побијање йрвосШеаене r1 йравноснажне оgлуке cyga 581

4.6.2. ПосШојшье кривичних gела

3117. Друга груnа раз11оrа се односи ва кривична gела која су учиљена у nо­
је rope
сТ}'ПI<У· Да би се допустило понављаље постуnка, кривнчно дело о коме
реч мора да буде утврђено правносна>rпr~м судском пресудом. Овим разло­
122

по­
зима обухваћена су сва кривична дела коЈа су починили судија или судија
ротник, законски заступник или пуномоћник странке или противне странке
или, пак, треће лице, а која су nочињена у самом поступку или у вези са њим.
3118. Непотребно је да се установи каузална веза између почињених кри­
вичних дела и садржаја побијане пресуде, ш јер се ради о очувању основних
принциnа у вршењу правосуђа (непристрасност у суђењу). Премда закон то не
говори, не би требало доnустити понављање постуnка, ако је кривично дело
а.
починила сама странка КОЈа захтева понављање поступк

3119. Ако се подносилац захтева за понављање nоступка већ nозивао без

тог
успеха на лажан исказ сведока и вештака у ранијем nоступку, на основу
Из
разлога не може да се допусти понављање поступка (члан 423. ст. 1. ЗПП).
а не оба­
тога се да закључити да кривична пресуда о осуди сведока и вештак
м
везује парнични суд (arg. а contrario ad члана 13), јер је суд везан само одлуко
кривичног суда која потиче из истог животног догађаја.
парнични суд сам цени колики утицај има кривична nресуда
3120. Дакле,
и ве­
о осуди сведока и вештака на тачност изјаве, односно мишљења сведока
штака датих у парничном постуnку.
124

4.6.3. СШављање ван снаiе cygcкux оgлука

Овом групом су обухваћена три разлога за понављање постуnка. Пр­

3121.
­
ви разло~ ·се односи на йовреgу йринцийа res judicata. Видели смо да је правно
а­
снажна судска одлука донета, макар и у каснијој парници, разлог за од5ацив
а.
ње тужбе уколико постоји идентитет тужбеног захтева и парничних странак
Али, ако након наступања правноснажности судске одлуке којом се решава
једна парнична ствар, странка дође у посед одлуке којем је раније о истом
и пона­
захтеву између истих странака правноснажно решен о, може се тражит
.
вљање поступка који је резултирао каснијом правноснажном одлуком

3122. Овде би, као разлог за понављање поступка, требало узети дара­
ном
злог за понављање постуnка постоји због кршења правила и о негатив
сти суд­
и о позитивном (прејудицијелном) дејству материјалне правноснажно
ске одлуке.1 2s

122 Ово је владајући став у доктрини и судској nракси. Упор. Rechberger/Simotta, бр. 911; Zeiss,
бр. Ltike, бр. 435; Трива/Дика, стр. 744. Упор. и Познић/Ракић-Водинелић, бр. 593.
123 Rechberger/Simotta, бр. 911. Суnротно Трива/Дика, стр. 744.
124 Rechberger/Simotta, бр. 918.
125 Упор. Rechberger/Simotta, бр. 913.
582 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно араоо

3123. Други разлог из ове групе је последица примене начела no коме је суд
у грађанском судском поступку, везан одлукама других државних органа у де~
ловима који су за.~ваћени nравном снагом одлуке. Ако је nарнични суд засно­
вао своју одлуку на одлуци другог суда (кривични или парнични суд), или дру­
гог органа (уnравни орган), ла та одлука касније буде лреиначена или укинута,
онда то nредставља нову околност која би утицала да ранија одлука има друга­
чији садржај.
3124. Трећи разлог иэ ове групе се односи на накнадно решавање претхо­
дног питања као главног у неком другом поступку. Парнични суд је, на при~
мер, донео одлуку којом се неко лице оглашава недостојним за наслеђивање,
ослањајући се на ранију пресуду кривичног суда којом је наследник оглашен
кривим за покушај убиства оставиоца. Ако би пресуда кривичног суда у касни­
јем постуnку била правноснажно преиначена или укинута, то би представљало
разлог за понављање правноснажно окончаног парничног поступка.

4.6.4. Нове чињенице и gокази

3125. У nракси се највише захтева за понављање поступка подноси због

nостоЈаља нових чињеница и доказа.

3126. Нове чињенице у смислу члана 422. ст. 1. т. 9. ЗПП јесу само nova re-
perta, дакле субјективно нове чиЈ-Ьенице које су постојале до момента закључења
главне расправе.
1 26
Странка се на њих није позвала, јер за њихово постојаље
НИЈе знала.

3127. Исто важи и за нове доказе. Битно је да су они постојали најкасније

у моменту када је судска одлука постала правноснажна. 127

3128. Nova reperta и нови докази могу да чине разлог за понављање посту­
пка само ако су подобни да произведу повољнију одлуку за подносиоца за­
хтева, да их је он истакао, односно предложио у правноснажно окончаном
поступку (члан 422. ст. 1. т. 9. ЗПП) .

3129. Одавде, али и тумачено системски са одредбом члана 423. ст. 2. ЗПП,
јасно произлази да се могућност позивања на нове доказе ограничава времен­
ски на моменат наступа правноснажности судске одлуке.

4.6.5. Пресуgа ЕСЉП

3130. Најзад, nоследњи разлог за понављање поступка се односи на по­

стојање пресуде ЕСЉП. Разлог за понављаље поступка не постоји само када је
нека од странака поднела представку ЕСЉП поводом повреда Конвенције
почињених у конкретној парници. Напротив, за понављање поступка може да

126 Познић/Ракић-Вод_инелић, бр. 593; Трива/Дика, стр. 745; Rechberger/Simotta, бр. 914. Не­
мачко nraвo ПОЗНаЈе само моrућност nозивања на нове исnраве. в. § 580 dZPO и Zeiss, бр.
605; Schllken, бр. 1054 и даље; Rosenberg!Schwab/Gottwald, 160, и 3 са nуно даљих навода.
127 Суnротно Rechberger/Simotta, бр. 914 са даљим наводима; Трива/Дика, стр. 746.
Део трећи: Побrtјтьс йрвос!Uейене и йраrтоснажне оgлуке cyga 5R3

м односу.
се t<ористи и пресуда овог суда л.онета о .истом или с11ичном правно
Ваља напоменути да nресуде ЕСЈЬП имају прецедентно дејстuо.
3131. Овде се мисли, пре свега, на повреду супстанцијалних права и з Кон­
венције (својина, члан 1. Првог додатног прото Ј<оЈш; право на приватност, 'Јлан
В. ЕКЉП)). Јер, nовреда процесних nрава (члан б. ЕКЉП) може да се утврди
само анализом сваког конкретног случаја понаособ.

4.7. Преклузија

3132. Напоменули смо већ да nонављање постуnка из разлога наведених

у члану 422. та ч. 1. до 3. ЗПП овог закона не може да се захтева, ако је тај ра­
злог био без успеха изнет у ранијем току поступка. Због околности наведених
у члану 422. та ч. 1, 7, 8. и 9. ЗПП, понављање поступка може се дозволити само
ако странка Без своје кривице није могла те околности да изнесе пре него што
128
је ранији поступак завршен правноснажном судском одлуком .

5. Рокови

правне сигурности налажу да се могућност понављања пра­

3133. Разлози
пона­
вноснажно окончаних судских поступака ограничи. Отуда и рокови . За
вљање поступка важе субјективни и оБјективни рок.
3134. Субјективни рок износи 30 дана, а рачуна се од дана када је стран­
сте­
ка сазнала за постојање разлога за понављање поступка, односно, када је
кла могућност да тај разлог употреби. Субјективни рок тече за сваки разлог
nонаосоБ .

3135. Он почиње да тече:

1) у случају из члана 422. ст. 1. т. 1. ЗПП, од дана кад је одлука достављена
странци;

2) у случају из члана 422. ст. 1. т. 2. ЗПП, ако је у поступку као тужилац или
је
тужени учествовала лице које не може Бити странка у поступку, од дана када
ла
одлука достављена том лицу; ако странку која је правно лице није заступа
и
овлашћено лице или ако парнично неспособну странку није заступао законск
њеном закон­
заступник, од дана кад је одлуi<а достављена странци , односно
није
ском заступнику, а ако законски застуnник, односно пуномоћник странке
у посту­
имао потреБно овлашћење за вођење парнице или за поједине радње
nку, од дана кад је странка сазнала за овај разлог;
3) у случајевима из члана 422. ст. 1. т. 3- 5. ЗПП, од дана кад је странка
се кривични
сазнала за правноснажну пресуду у кри ни qном постуnку, а ai<O
nоступак не може спровести, онда од дана кад је сазнала за обуставу тог по­
ступка или за околности због којих се поступак не може покренути;
4) у случајевима из члана 422. ст. 1. т. 6. и 7. ЗПП, од дана кад је странка
а;
могла употребити правноснажну одлуку која је разлог за понављање поступк

128 Решење ОкС у Зрењанину, Гж. 619/00 од 14.06.2000.

584 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

5) у случају из члана 422. ст. 1. т. 8. ЗПП, од дана када је одлуi<а, I<ојом је

надлежн и орган правноснажно решио претходно пи:тање, на
коме је oдll)'1<a
заснована достављена странци;
6) у случају из члана 422. ст. 1. т. 9. ЗПП, од дана I<ад је странi<а могла из-
нети суду нове чињенице, односно нова доказна средст
ва .
3136. Ако 5и рок одређен у ставу 1. члана 422. ЗПП почео да тече пре него
што је одлука постала правноснажна, тај ће се рок рачунати
од nравносна­
жности одлуке, ако против ње није био изјављен nравни
лек, односно од до­
стављања правноснажне одлуке вишег суда израж
ене у последњем степену
(члан 424. ст. 2. ЗПП) .
3137. ОбјекШивни рок износи пет година, и рачуна се од дана
правносна­
жности одлуке. Када протекне објективни рок, тада странк
а више нема право
да тражи понављање поступка, осим ако се не ради о разлозима
који су наве­
дени у члану 422. ст. 1. т. 1. (повреда начела контрадикторности)
, т. 2. ( непо­
стојање страначке, парничне способности и неуредно застулање)
и т. 10. (пре­
суда ЕСЉП).

6. Посшуйак

6. 1. Уопште
3138. Понављање поступка, односно одлучивање по предлогу за понавља­
ње, се одвија у Шри фазе. Прва фаза се тиче испитиваља допуш
тености захтева,
друга њеrове основаности, док у трећој суд одлучује о предм
ету спора.

6.2. Испитиваље допуштености

Предлог за понављање поступка подноси се уве-к суду који
3139. је одлу­
чивао у првом степену (члан 425. ст. 1. ЗПП). Предлог мора
да буде суnстан­
циран и да садржи: законски основ по коме се
тражи понављање, околности
из којих произлази да је предлог поднесен у законском року и докази
којима се
поткрепљују наводи предлагача (члан 425. ст. 2. ЗПП).
3140. Предлог за понављање поступка мора да садржи и доказе који
пот­
креПЉУЈУ тврдње предлагача.

У овој фази постуnка суд испитује постојање претпоставки од

3141. којих
зависи да ли је допуштен предлог за понављање поступка. Небла
говремене
(члан 424), непотпуне (члан 425. ст. 2. ЗПП) или недозвољене (члан
424. ЗПП)
предлоге:: ::Ја понављање поступка одбациће решењем предс
едник већа без одр­
жавања рочишта (члан 426. ст. 1. ЗПП).
3142. Ако је предлог до пуштен, nредседник већа ће доставити предлог
суnротној странци која има право, али не и обавезу, да на nредлог
у року од 15
дана од дана достављања одговори . Ако се понављање
поступка захтева из ра­
злога наведеног у члану 422. ст. 1. т. 9. ЗПП, председник већа може расправљање
Део трећи: Побија1-ье йрвосШейене и йравноснажне оgлуке cyga 585

nредлогу за понављаље поступка спојити са расправљањем 0 главној ствари

0
(члан 426. ст. 3. ЗПП).
6.3. Испитиваље основаности предлога
за понављаље поступка (judicum rescidens)
3143. О основаности предлога за понављање поступка се расправља на ро­
емено
чишту, пред председником већа првостепеног суда, осим ако се истовр
са исnитиваљем основаности предлога расправља о главно
ј ствари ( члан 427.
ЗПП). Приликом утврђиваља основаности предлога, cyg је везан разлозима за
вати да ли
nонављање поступка, КОЈе Је навео предлагач, тј. суд не може испити
које се
је nонављање постуnка могуће из неког другог разлога, а не оних на
рочишта, предсе­
nодносилац предлога за понављаље поступка позвао . Након
љаље посту­
дник већа ће решењем одлучити о основаности предлога за понав
nка (члан 428. ст. 1. ЗПП).
се наводе у предлогу, рекли смо, морају да буду поткре­
3144. Разлози који
на да се одо­
nљени доказима. Обична вероватноћа да они постоје није довољ
судских
бри понављање поступка,' јер се ради о укидању правноснажности
29

суд мора да стекне

одлука, односно о нарушаваљу правне сигурности. Стога,
а на којима се
виши степен увереља, уверење о истинитости постојања разлог
заснива предлог за понављаље поступка.

3145. Терет доказивања је на предлагачу.

3146. У решељу којим дозвољава понављање поступка, председник већа ће
ку (члан 428.
истовремено изрећи да се укида одлука донета у ранијем поступ
ак пред
ст. ЗПП). Ако се разлог за понављаље поступка односи на поступ
2.
одржаног ро­
вишим судом, председник већа првостепеног суда ће, након
за понављаље поступка, доста­
чишта за испитиваље основаности предлога

вити предмет вишем суду, након чега се примељују одредбе члана

368. ЗПП
. Ако ви­
које реrулишу поступање по изјављеној жалби (члан 429. ст. 1. ЗПП)
е за
ши суд утврди да постоји основ за понављаље поступка и да нема потреб
за понављаље
одржавањем расправе, укинуће одлуку захваћену разлогом
поступка и донеће нову одлуку о главној ствари (члан 429. ст. 4. ЗПП).
3147. Када год се о предлогу за понављање поступка одлучује заједно са
допуш тању по­
главном ствари (члан 428. ст. 3. и ст. 5. ЗПП), увек се одлука о
о rлавној
нављања поступка и укидању раније пресуде уносе у изреку пресуде
ствари (члан 428. ст. 5. ЗПП).

6.4. Поновно расправљање о главној ствари

(judicum rescissorium)
3148. До ове, треће фазе, долази само уколико је надлежни суд нашао да је
правно-
nредлог за понављаље поступка основан и решењем укинуо ранију

l29 Zeiss, бр. 605; Schilkeп, бр. 1065; Li.i.ke, бр. 437.
586 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

снажну одлуку. Нова главна расnрава ће отnочети тек nошто решење о уr<ида­
њу раније nравноснажне nресуде постане правноснажно (члан 428. ст. З. ЗПП).
Зl49 . Као што смо раније видели, могуће је да се расправљање о основа­
ности предлога за понављање постуnка сnоји са расправљањем о rлавној ства­
ри. Нова главна расправа се не одражава, ако се nонављање поступк
а тражи
због nовреде принципа res judicata (члан 422. ст. 1. т. 6. ЗПП), јер се у том слу­
чају тужба одбацује.
З150. Поновно одлучивање о главној ствари одвија се по правилима која
важе за парнични поступак, у зависности од тога да ли се он води
nред nрво­
степеним или вишим судом. У овом новом поступку допуruтено је износити
нове чињенице и доказе (nova product a- члан 428. ст. З . ЗПП).
З151 . Видели смо да суд, ако допусти понављаље поступка, истовремено
решењем и укида судску одлуку донету у ранијем постуnку (judicum rescidens
-члан 428. ст. 2. ЗПП). У поновљеном поступку (judicum rescissorium), међу­
тим, суд може да дође до истог мериторног резултата као што је била и изрека
укинуrе одлуке. У том случају, закон не предвиђа могућност да суд потврди
укинуту одлуку, већ, напротив, мора да донесе нову истог садржаја. 130 Доно­
шење одлуке о укидаљу раније пресуде има йреображајно gејсшво и укида ра­
нију пресуду ех tunc. 131
3152. Ово има велике практичне последице. Наиме, nреображајно дејство
пресуде наступа у моменту када нова одлука, донета у поновље
ном поступку,
постане правноснажна. Такође, за материјалну правноснажност и њене грани­
це битан је моменат закључења глав11е расправе у поновљеном поступку, а не
у поступку који је резултирао укинутом одлуком.

V. ЈЕДИНСТВЕНОСТ ПРАВНОГ ЛЕКА

1. Појам и смисао
З153. ЗПП почива на принципу јединствености правног лека у смислу да
улагање једног од ванредних правних лекова спречава улагање другог. Ако
закон и допушта истовремено изјављиваље два ванредна правна лека, тада
налаже јединствено одлучивање. Ово је видљиво већ из могућности да ВСС
може истовремено једном одлуком да одлучује и по ревизији и по захтеву за
заштиту законитости (члан 419. ЗПП). Закон посебно регулише однос између
предлога за понављаље поступка и других ванредних правних лекова (члан
430. и сл. ЗПП). Код ова два нравна лека се подударају разлози за изјављиваље,
тако да је нужно уредити њихов међусобни однос ради како би се спречила
могућност доношења контрадикторних одлука.

130 Тако Rosenberg!SchwaЬ/Gottwald, 161, IV 3. Суnротно, међутим, Thomas/Pu tzo, бр. 5 за

§ 590; Stein/Jonas/Grunsky, бр. 11 за § 590.
131 Zeiss, бр. 608 са даљим наводима.
Део трећи: Побtфнье йроосr:Uейене 11 upaвiiOCI/ClЖIIe OfJЛYI<e cyga 587

2. Правила
љање
3154. Када се истовремено пред судом нађу реоизија и йреgлоi за йонав
се нрещюг
nостуnка, односно ако у року за изјављивање реоизије странка подне
ти и ревизија,
за лонављање nоступка само из разлога због којих се може изјави
сматраће се да је странка изјавила само ревизију (члан 430. став
1. ЗПП).

3155. Ако странка изјави ревизију због разлога наведених у члану 361. став
после
2. тачка 10. ЗПП (пресуђена ствар, литисnенденција) и истовремено или
разлога из члана
тога поднесе предлог за понављање поступка због било ког
по­
422. ЗПП, суд ће засШаШи са йосШуйком поводом предлога за понављање
ступка до завршетка поступка по ревизији (члан 430. став
2. ЗПП).
из
3156. Ако странка изјави ревизију из било ког разлога, осим из разлога
тога поднесе предлог
члана 361. став 2. тачка 10. ЗПП, и истовремено или после
до 5. ЗПП (постојање
за понављање nоступка из разлога из члана 422. тач. 3.
пресудом донесеном
кривичног дела) који су поткрепљени правноснажном
ији до завршетка
у кривичном поступку, суд ће застати са поступком по ревиз
поступка поводом предлога за понављање поступка (члан
430. став 3. ЗПП).
3157. У свим другим ситуацијама у којима странка изјави ревизију и исто­
поступка, на суду је да
времено или после тога поднесе предлог за понављање
ви (члан 430. став 4.
одлучи са којим ће поступком да застане, а који ће да наста
председник већа ре­
ЗПП). У том случају, о застоју у поступку ће одлучити
ревизије упућен реви­
шењем, и то пре него што је предмет поводом изјављене
ијски суд.
зијском суду. У супротном, решење ће донети ревиз
захтев
3158. Суд ће поступати на исти начин и када јавни тужилац подигне
тога, истовремено или после поднесе
за заштиту законитости, а странка пре

предлог за понављаље поступка (члан 433. ЗПП).

 Део четврти:
ПОСЕБНИ ПАРНИЧНИ
ПОСТУПЦИ
 ГЛАВА 15.
ПОСЕБНИ ПАРНИЧНИ ПОСТУПЦИ

1. УОПШТЕ

3159. ЗПП у свом Делу трећем посебно нормира одређене парничне посту­
ди
пке које различито третира по предмету спора. Законодавац се овде руково
ања
различитим правно -политичким разлозима: некада је то х:итност постуn
(државински спорови), а некада заштита посебних интереса појединих учесни­
ка у поступку (породични спорови) .

3160.Но, за све њих је карактеристично да су одредбе у посебним посту­

пцима lex specialis у односу на норме које регулишу општи парнични посту­
само
пак. Дакле, ове последње се примењују на посебне парничне поступке
супсидИЈарЈЈО.

§ 53. ПОСТУПАК У ПАРНИЦАМА

ЗБОГ СМЕТАЊА ДРЖАВИНЕ

Литература:

Kodek, Die Besitzstorung, Wien, 2002; Petrusic, Zastita od imisija u gradansk osud-
skom postupku , PZ, 2003/12, s. 255.

I. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

3161. Парница због сметања државине покреће се када дође до неовлашће­

ноr сметања (узнемиравања или одузимања) поседа. Тада тужилац тужбом мо­
му се за­
же да захтева да тужени буде осуђен на враћање одузете државине, да
1
брани даље узнемиравање и сл. (в. члан 79. ЗОСО; члан 446. ЗПП).
Сметање државине настаје када се самовла сно, физички, телесним
3162.
равању
радњама захвата у државину. Сметање може да се састоји у узнеми
и одузимању државине.
2

1 Упор. другачије Rechberger/Simotta, бр. 763; Kodek, стр. 697.

2 Критеријуми за разликовање не морају увек да буду јасни. В. ближе Baur/Sttirner, Sachen-
recht, 16. Auflage, Mtinchen , 1992, стр. 74; Bassenge, у: Palandt, BGB Kommen tar, 61. Auflage,
Mtinchen, 2002, бр. 4 за § 862.
592 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраао

3163. у знемиравање значи да се на ствар врши н ед о nуштен утицај,

nри
чему она не мења дР.жаоца. С друге стране, пак, одузимање значи
да nрестаје
фактичка власт тужиоца на ствари, те да је на њој фактичi<у власт усnоставља
тужени. 3
3164. Значај nосесорне парнице је огроман. Она би требало, с обзиром на
свој nредмет, да буде ефикасно средство за усnостављање правно
г мира и си­
гурности. Државинске парнице имају за циљ да спрече самовласно одузим
ање
државине, јер им је сврха да ефикасно и брзо успоставе последљу фактич
ку
власт на ствари (в. члан 488. ст. 1. ЗПП).

П. ПРАВО НА ДРЖАВИНСКУ ЗАШТИТУ

3165. Право на државинску заштиту припада сваком држаоцу (члан 75. ЗО­
СО),4 не и детентору. За покретање овог поступка ирелевантно је какво
свој­
ство има држалац и како је стекао државину.

3166. Тако, право на државинску заштиту у овој парници имају држалац

ствари и држалац права, nосредни и неnосредни држала
ц, законити и нез ако­
нити, савесни и несавесни, прави и манљиви (в. члан 78. ЗОСО).
3167. Право на државинску заштиту нема једино држалац који је државину
стекаоvis, clam и precario, и то само nрема лицу које је одмах повратило држа­
вину у року за самопомоћ (exceptio vitiosae possessionis аЬ adversario -
члан 78.
ст. 2. ЗОСО). Према осталим лицима и такав држалац има право на државин­
ску заштиту.

3168. Спорно је да ли посесорну парницу може да води посредни држалац

против непосредног држаоца, и обрнуто, те да ли ту парницу међусо
бно могу
да воде судржаоци. 5

3169. Неnосредни држалац ужива државинску заштиту у посесорној пар­

ници, јер је и њен циљ, управо , да се заштити непосредна државина. Такође,
и посредни држалац (например, власник против подзакупца) може да истакне
државинску тужбу nротив трећег лица исто као и непоср едни др жалац.
Осим
тога, он може да захтева да тужени врати ствар непосредном
држао цу. Или ако
неnосредни држалац не може или одбија да nрими ствар, посред
ни држалац
може да захтева да ствар буде њему предата . 6

3170. Искључ ена је могућност да посредни држалац подигне тужбу за сме­

таље државине nротив непосредног држаоца. 7 Наиме, јасно је
да се државин­
ска nарпица оrраничава само на претресаље и доказиваље
последљег стања

3 Baur/Sti.irner, стр. 74; Wolf, Sachenrecht, 17. Auflage, Mtinchen , 2001, бр. 167.
4 Ynop. Бассенге, бр. 8. за§ 862; Rechberger/Simotta, бр. 765.
5 О nојму и ближе В. Baur/Sttirner, стр. 77-78; Bassenge, бр. 6 за§ 861, бр. 8 за§ 862.
6 Станковић/Орлић, стр. 52; Познић/Ракић-Водинелић, стр. 386.
7 У том смислу и Kodek, стр. 735.
Део четnрти: Посебни йарнични йосШуйци 593

др)f<авине и насталог сметања (n. члан 448. ст. 1. ЗПП) што искључује моrуnност
да nосредни држалац води посесорну парницу проти n непосре
дног.

3171. Право на државинску заштиту имају и судржаоци, и то како сваки

nрема трећим лицима, тако и међусоБно у случају сметања поседа ( в. члан 80.
зосо).
3172. Пасивну легитимацију у парницу за заштиту државине има оно лице
које је nредузело радњу сметања државине. Ако је то лице предузело радњу
8

сметања по налогу или у интересу другог лица, тада би тужбом, као тужени,
требало да буду обухваћена оба лица.

III. ПРЕДМЕТ СПОРА

3173.Предмет државинске парнице је увек уnрављен да се успостави ре­

ституција, односно раније фактичко стање државине на ствари. Тужбени захтев
зависи од начина на који је дошло до сметања државине. Ако се ради о узнеми­
да се
равању, тужбени захтев је управљен на то да узнемираваље престане, те
даље узнемиравање забрани, као и на то да се успостави раније фактичко стање.
да се
Супротно, ако је тужилац изгубио државину, тада он тужбом захтева
е.
тужени осуди на враћање ствари, те да се успостави пређашње стање државин
3174.Важно је напоменути да, ако тужБени захтев гласи да тужени nре­
тада
стане са узнемиравањем, те да му се забрани свако дање узнемиравање, се
не ради о државинској, већ о општој кондемнаторној тужби о чијој основа­
ности се не расправља у овом поступку.

3175. Расправљање у државинској парници је ограничена. Суд ће претре­

gржа­
сати и расправити само оне чињенице које се односе на йослеgње сiйање
само на
вине и на насШало смеШањ е. Дакле, у овој парници суд се оrраничава
да
то да утврди да ли је тужилац имао државину (фактичку власт на ствари) и
ли је тужени својим понашањем ту фактичку власт неовлашћено повредио (в.
члан 448. ст. 1. ЗПП) .
3176. Искључена је могућност да се у државинској парници расправља
или несавесности
о: накнади штете, правном основу за државину, савесности

држаоца (члан 488. ст. 2. ЗПП).

IV. ТОК И СПЕЦИФИЧНОСТИ ПОСТУПКА

1. ПокреШање йосшуйка

3177. Могућност подизања посесорне тужбе зависи од тога да ли је кумула­

тивно испуљено неколико услова:

8 В . ближе Rechberger/Simotta, бр. 765; Bassenge, бр. 16 за § 861; Baur/Stiir ner, стр. 76-77 са
nримери м а .
594 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраоо

1) тужилац мора да буде др жалац ствари, чак и до момента закључ

ења
главне расправе,

2) тужилацје морао да буде држалац ствари у моменту када му је државина

самовласно одузета,

3) сметање државине мора да буде противправно. 9 Тако, не постоји про-

тивправност, ai<o се сметање врши уз пристанак држао ца, на основу законског
овлашћења, одлуке суда или другог државног органа, и сл.
4) државинска тужба се мора подићи у субјективном року од 30 дана. Рок
се рачуна се од дана када је тужилац сазнао за повреду држави
не и учинио­
ца. Објективни рок износи годину дана, а рачуна се од дана када је дошло
до
повреде.• 0
3178. Субјективни рок од 30 дана је машеријалнойравни рок, али преклузи­
вни, 11 тако да се тужба поднета након истека рока одбацује. Могућност да се
он
продужи не постоји. Суд пази на истек рока ех officio. На овај рок се не при­
мењују правила о прекиду и застоју рока, као ни правила о повраћају у пре­
ђашње стање.

3179. Спорно је од када се рачуна субјективни рок када је сметање пре­

дузето радњама које се понављају (в. члан 77. ЗОСО).
Пример: Тужени свакодневно напаја стоку на извору који се налази
на непокретности
тужиоца.

3180. Преовладава схватање да за свако ново сметање почиње да тече нови

рок од 30 дана. 12 Према другом схватању рок се рачуна од момента када је
извр­
шена прва радња сметања. 13 У циљу остварења правне сигурности,
међуrим,
правилно је да се рок рачуна од дана када је тужилац сазнао за прву
учињену
радњу сметања. Тужбени захтев је тада, наиме, управљен и на престанак
поно­
вног узнемиравања.

2. Хишносш йосшуйања

3181. Државинске парнице су хитне. То је суд дужан да узме у обзир када

одређује рокове и заказује рочишта (члан 447. ЗПП). Хитност налаже и да се
одлука о тужбеном захтеву мора донети у року који не сме бити дужи од
90
дана (члан 448. ст. 2. ЗПП).

3182. Хитност се у овим парницама остварује и на следећи начин:

1) позив за рочиште не мора бити достављан најкасније осам дана пре ро­
чишта. Овај период може бити и краћи;

9 Baur/Stti rner, стр. 75; B::~ssenge, бр. 8 за § 862; Rcchberger/Siшotta, бр. 765.
10 Сnорно је да ли је овај р~к материјалноnравног или nроцесног карактера. У првом смислу,
на nример, Rechberg er/Stmott a, бр. 756, стр. 77. Суnротно, Kodek, стр. 731 и сл. који сматра
да се ради о процесном року (допуштен повраћај у nређашње стање и nродуже
ње рока) .
11 Познић!Ракић-Водинелић, стр. 387; Трива/Дика, стр. 808; Rechberg er/Sirnott a, бр. 756. Супро­
тно Kodek, стр. 731.
12 Гамс, стр . 264.
13 Познић (1995), стр. 324.
Део четврти: Посебни йарнични йосШуйци 595

Z) законски рокови за вршење појединих парничних радњи су краћи. Тако,

рок за изјављиваље жал5е износи осам дана (члан 450. ст. 2. ЗПП). Дужина
париционог рока није прописана, већ га одређује суд (члан 450. ст. 1. ЗПП).

3. Привремене мере (члан 449. ЗПП)

3183. У државинској парници суд може да одреди и привремене мере по
службеној дужности или по предлогу странке. Привремене мере се изричу:
1) ради спречавња наступања ненадокнадиве или тешко надокнадиве штете,
2) ради отклањања хитне опасности од противправног оштећења ствари и
3) ради спречавања насиља. Када доноси привремену меру суд не саслушава
nротивну странку.

3184. Ако је странка поднела предлог, тада је суд о томе дужан да одлучи
у року од осам дана од дана предаје предлога. Против решења којима се при­
времена мера одређује посебна жал5а није дозвољена.

4. Оgлука о шужбеном захшеву

3185. Одлука којом се мериторно окончава државински спор доноси се

у форми рещења (члан 123. ст. 2. ЗПП). Ово решење је само провизорног ка­
рактера, јер након посесорног, странке могу да поведу и петиторни спор. 11

3186. Преовладава схватање да решење којим се усваја туж5ени захтев има

кондемнаторни карактер. Оно је подобно за формалну и материјалну правно­
снажност и представља извршну исправу.

3187. Парициони рок одређује сам суд према околностима случаја (члан
450. ст. 1. ЗПП).
3188. У државинским парницама могуће је да се парнИца оконча доно­
шењем решења на основу пропуштања и решења без одржавања расправе.
Исто тако, тужилац може повући тужбу и одрећи се тужбеног захтева, а туже­
ни може признати тужбени захтев. Допуштено је да се спор оконча и пора­
внањем странака. 15

5. Правни лекови
3189. Против решења странке могу изјавити жал5у.
1) рок за жалбу износи осам дана (члан 450. ст. 2. ЗПП),
2) жал5а не мора увек да има суспензивно дејство. Суд може из важних
разлога одлучмти да жалба не задржава извршење решења (члан 450. ст. 3. ЗПП),
З) о жалби против решења у посесорном спору, другостепени суд увек од­
лучује на основу расправе (члан 450. ст. 4. ЗПП).

l4 Rechberger/Simotta, бр. 769; Станковић/Орлић, стр. 54; Трива/Дика, стр. 810.

15 Поsнић/Ракић-Водинелић, стр. 388; Трива/Дика, стр. 811.
596 Александар Ј акшић: Грађанско йроцесно йраво

3190. у посесорној парници ревизија није дозвољена (члан 450. ст. 5. ЗПП).
Понављаље поступка је моrуће само због: 1) повреде начела контрадикторно­
стм и 2) непостојаља процесних претпоставки које се тичу странака. Предлог
за понављаље nоступка се може поднети у року од тридесет дана од дана nра­

вноснажности решеља (члан 452. ЗПП) .

6. Принуgно извршење
3191. Тужилацје дужан да у року од 30 дана поднесе предлог за извршење
решења донетог у посесорној парници. Рок се рачуна од момента када је исте­
као парициони рок. Након истека тога рока, тужилац губи право да у извр­
шном поступку захтева извршење решења (члан 451. ЗПП) .
3192. Иэвршна исправа важи и за случај да дужник, након што је постуnио
по решењу суда, понови сметање. Наиме, није неопходно да поверилац води
нови државински спор. Суд ће на основу исте изврше исправе донети ново
решење о иэвршењу. Предлог за извршење у случају понављања сметања, ту­
жилац може ставити у року који је предвиђен за подношење државинске тужбе
(члан 220. ЗИП) .

§ 54. ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ ПЛАТНОГ НАЛОГА

лишерашура:

Bork/Jakoby, Einzelrechtsnachfolge im Manhnverfahren, JZ, 2000, s. 135; Czernich,

Mahnverfahren und Lugano OЬereinkommen, RZ, 1997, s. 189; Fischer, ProЫeme
bei Widerspmch und Einspruch im Manhverfahren, MDR, 1998, s. 885; Fucik, Ne-
ues im Mahnverfahren, RZ, 1995, s. 191; Kodek, Zum Priifungsumfang im Mahn-
verfahren, RZ, 1998, s. 238; Schmidt, Manhverfahren und Fremdwahrungsforde-
rungen, NJW, 1989, s. 65.
Месаровић, Правни интерес као услов за издавање платног налога, Гл., 1991/
11- 12; Ристић, Платни налог и извршење на основу исправа, ПЖ, 1989/11
-12; Живановић, Може ли се преиначити тужба nосле улагања nриговора
nротив nлатног налога, П НС, 1995/7-8.

I. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

3193. Постуnак за издавање nлатног налога (мандатни, скраћени поступак)

представља nосебан парнични поступак који се одвија по тужби за осуду на
nлаћање новчаног износа. У овом постуnку суд мериторно одлучује на основу
саме тужбе, без одржавања рочишта (члан 455. ст. 1. ЗПП) .
3194. Дакле, ако су испуљени сви законом прописани услови, суд доноси
налог туженом да плати доспело, по правилу, неспорно новчано потраживање.
Саслушање туженоr у овој фази мандатног поступка изостаје.
3195. Мандатни постуnак је израз начела економичности поступка. Наиме,
када се тужбени захтев односи, по nравилу, на несnорно новчано потраживање
Део четврти: Посебни йарнични йосШуйци 597

би се донела
није nотребно да се спроводи потпуни когницони поступак како
мериторна одлука.

П. ВРСТЕ ПЛАТНОГ НАЛОГА

3196. Постоје две врсте платног налога: gокуменШарни и неgокуменiйарни.

износу који тужиоцу
Разлика је у основу за издавање платног налога, као и у
може да се досуди платним налогом .

1. Докуменшарни йлаШни налоi

(члан 453. ЗIПI)

3197. Да би суд донео документарни платни налог неопходно је да се испу­

не следећи услови:
1) тужбени захтев треба да се односи на доспело потраживање у новцу,
2) тужилац мора приложити уз тужбу вероgосШојну исйраву којом доказује
ику или овере­
своје потраживање. Веродостојна исnрава се nрилаже у изворн
издати доку­
пом препису. На основу копије веродостојне исправе суд не може
16
ментарни платни налог.
3198. ЗПП шта се све има сматрати веродостојном
exempli causa набраја
обвезника ове­
исnравом: јавне исправе. приватне исправе на којима је потпис
чекови са протестом и повратним
рио орган надлежан за оверавање, менице и
из оверених
рачунима (ако су они потребни за заснивање захтева), изводи
има имају значај
пословних књига, фактуре и исправе које по посебним пропис
Јавних исправа.

ако in
3199. Суд не сме да оспори својство веродостојних исправа, осим
17

concreto оправдано посумња у њихову истинитост иmr аутентичност.

верова­
3200. Даље, суд ће донети платни налог само ако тужилац учини
Наиме, када год
тним постојање правног интереса за издавање платног налога .
је могуће да се на основу веродостојне исправе захтева извршење (в. члан
36.
ЗИП), није могуће да се изда платни налог.
3201. Правни интерес за издавање документарног платног налога постоји,
извршење одлуке до­
на пример, када се тужилац мора да захтева признање и
у.
маћег суда у иностранству, јер на домаћој територији дужник нема имовин

2. Неgокуменшарни йлаШни налоi (tiJlaн 454. ЗIПI)

3202. Недокументарни платни налог се издаје када:
1) се тужбени захтев односи на доспело новчано потраживање чији износ
није виши од 100.000 динара ,

16 ЖС Загреб, Гж. 2208/01 (Грбин, стр. 404).

l7 Трива/Дика, стр. 814.
598 Александар Јакшић: Грађанско йроt.,есно йраоо

2) тужилац у тужби изнесе основ и висину дуга и назначи доказе на основу

којих се може угврдити истинитост тужбених навода;
3) је тужени главни дужник.
3203. И једна и друга врста платног налога може да се изда само ако су
испуњене све процесне претпоставке за мериторно одлучивање. С обзиром на
специфичност мандатног поступка, суд не сме да изда платни налог када:

1) тужбу иначе треба одбацити (члан 279. ЗПП),

2) тужбени захтев не гласи само на новац,
3) чинидба није доспела,
4) чинидба није тужива,
5) је њено испуњење зависно од испуњења противчинидбе (exeptio ad adi-
mpleti contractus),
б) је тужба неконклудентна.

3204. Такође, платни налог не може да се изда када:

1) је пребивалиште туженог непознато (arg. а contrario ad члана 140. ст.
1. ЗПП),
2) је пребивалиште туженог у иностранству.
3205. У оба случаја, наиме, неопходно је да је тужба лично достави туженом.

3. Манgашни йосшуйак

3.1. Покретаље
3206. Мандатни поступак се покреће тужбом. Суд не доставља тужбу туже­
но м на одговор, не заказује припремио рочиште и рочиште за главну расправу,
него само издаје платни налог.

3207. Недокументарни платни налог суд издаје само на предлог тужиоца.

Ако таквог предлога нема, суд ће спровести поступак по правилима за спорове
мале вредности.

3208. Ако су испуњени услови за издавање документарног платног налога,

суд ће издати платни налог независно од тога да ли је то тужилац предложио
у тужби (члан 453. ст. 3. ЗПП). Тужилац и нема правни интерес да покреће
редовни когнициони поступак, ако су испуљени услови за издавање платног
налога. 18

3209. Ако суд нађе да нису испуњени услови који су потребни за издавање
платног налога суд неће одбацити тужбу, 19 већ ће наставити поступак по оп­
штим правилима парничног поступка. Против решења суда којим се не усваја
предлог за издавање платног налога жалба није дозвољена (члан 456. ЗПП).

18 Трива/Дика, стр.814.
19 ВСБиХ, Пж. 668/80, Јанковић и др; Ком, стр. 529.
Део четврти: Посебни йарнични йосiйуйци 599

3.2. Издаваље платног налога

(члан 455. ЗПП)

3210. Суд усваја предлог за издавање платног налога решењем (члан 123.
по
ст. 4. ЗПП). У платном налогу) суд изриче туженом да у року од осам дана
У меничним
пријему платног налога ис~лати тужиоцу тражени новчани износ.
суд ће
и чековним стварима оваЈ рок износи три дана. У диспозитиву одлуке
пла­
поучити туженог о томе да у року од 3 дана може истаћи приговор против
тног налога.

3211. Писменипрепис платног налога се доставља и тужиоцу и туженом.

Туженом се уз то доставља и примерак тужбе са прилозима.

3212. Тужиоцу који је исходио издавање платног налога припада и право

на накнаду парничних трошкова. Висину трошкова одмерава суд.

IП. ПРАВНИ ЛЕКОВИ ПРОТИВ

ПЛАТНОГ НАЛОГА

3213. Против платног налога постоје два правна лека: йриiовор и жалба
йроШив решења (члан 457. ст. 1. ЗПП).
3214. Жалбу противрешења могу да изјаве и тужилац и тужени. Тужилац
ог nо­
ће жалбом против решења побијати одлуку о накнади трошкова мандатн
ступка која је садржана у платном налогу (в. члан 162. ст. 1. ЗПП). Жалбом
20

онда
против решења тужилац може побијати документарни платни налог и
када има оправдан интерес да се о његовом тужбеном захтеву одлучује у редо­
у слу­
вном) а не у мандатном поступку. Тужени подноси жалбу против решења
чају када побија само одлуку о трошковима поступка која је садржана у пла­
тном налогу (члан 457. ст. 1. ЗПП).
Приiовор против правног налога може да уложи само тужени . По
3215.
својој правној природи) приговор је ремонсШраШиван и сусйензиван йравни
лек. Његов ремонстратриван карактер огледа се у томе што о nриговору одлу­
чује исти суд који је издао платни налог. Благовремено поднет приговор спре­
чава наступање правноснажности (члан 457. ст. 2. ЗПП) и извршности пла­
тног налога.

3216. Тужени може поднети приговор против правног налога из свих оних
разлога због којих се у редовном парничном поступку може изјавити жалба.
3217. Приговор мора бити благовремен) потпун и дозвољен. Приговор је
благовремен) ако је изјављен у законом предвиђеном року. Тај рок износи осам
У ме­
дана и рачуна се од момента када је туженом достављен платни налог.
три дана
ничним и чековним споровима рок за изјављиваље приговора износи
(члан 455. ст. 2. ЗПП).

20 Познић/Ракић-Водинелић, стр. 391.

600 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраао

3218. Потnуност приговора подразумева: означење платног налога који се

побија, изјаву о томе да ли платни налог побија у целини или у одређеном делу,
разлоге приговора и потпис подносиоца (m-g. из члана 357. ЗПП) . Значајно је
подвући да приговор против платног налога има gвocutpyкu каракшер. Он је
у исто време и правни лек, али и одговор на тужбу. Сходно томе, приговор
мора да садржи све оне елементе који се односе на одговор на тужбу.

1. Посшуйак йо йриiовору

3219. Благовременост, потпуности допуштеност приговора испитује пред­

седник већа. Неблаговремене, непотпуне и недозвољене приговоре председ­
ник већа ће одбацити решењем (члан 458. ст. 1. ЗПП) . Ако председник већа
нађе даје приговор допуштен, он ће одмах заказати главну расправу (члан 458.
ст. 2. ЗПП).

3220. Предмет расправљања у поступку који тече након приговора јесте

йравилносШ и законишосш uзgaшoi йлаШноi налоiа. Ако нађе да је приговор
основан, суд ће донети решење којим одбацује тужбу и укида платни налог
(члан462. ЗПП). Такође у приговору тужени може да се позива и на недостатак
месне надлежности суда (в. члан 460. ст. 2. ЗПП).

3221. Такође, тужени у приговору може да се позива и да нису били испу­

њени услови за издавање платног налога (на пример, да исправа којом тужилац
доказује своје потраживање није веродостојна). Ако нађе да је такав приговор
основан, суд ће донети решење којим укида платни налог. По правноснажно­
сти тог решења суд ће отпочети расправљање о основаности тужбеног захтева
(члан 459. ст. 1. ЗПП).
3222. Ако суд не усвоји процесне приговоре туженог, он ће расправљати о
главној ствари, а решење о приговору туженог ће унети у мериторну одлуку
(члан 459. ст. 3. ЗПП).

3223. У приговору против платног налога тужени може да се позове и на

то да потраживање није доспело. Ако потраживање није доспело у моменту
издавања платног налога, али је доспело пре закључења главне расправе, суд
ће пресудом укинути платни налог и одлучити о тужбеном захтеву као да пла­
тног налога није ни било (члан 459. ст. 3. ЗПП).

3224. Мериторно одлучивање о приговору против платног налога се своди

на одлучивање ga ли йлашни налоi Шреба оgржаШи на снази. Ако је утврђено да
је тужба била доnуштена и да су 5иле испуњене процесне претпоставке за из­
даваље платног налога, тада суд разматра да ли је тужбени захтев основан.
У зависности од резултата до којих доведе расправа о основаности туж6еноr
захтева, мандатни поступак се може окончати на три начина (чл. 458, ст. 4. ЗПП):
1) тужбени захтев се може показати потпуно основаним . У том случају суд
ће донети пресуду којом се платни налог одржава: на снази,
 оО Ј
Део trстnрти: Посебни йарнични йосШуйци

нованим . У тю<вој ситуацији суд

2) тужбени захтев се може показати неос
ја тужбени захтев,
доноси nресуду којом ут<ида платни налог и одби
мично основаним . Тада суд до ­
3) тужбени захтев се може показати дели
о одржа ва на снази.
21
носи пресуду I<ојом платни налог делимичн
упку по приговору на
3225 . Против nресуде I<ојом је суд одлучио у пост
правилима редовног парничног
платни налог, странке могу изјавити жалбу по
nоступка .
на платни налог јесте да се по­
Главна правна последица приговора
3226 .
ойшШи йарнични йосШуйак. Наиме, тада
себни мандатни поступак претвара у
и предлагати
раве да износе нове чињенице
странке могу у току главне расп
приговоре, али само у погледу по­
нове доказе. Тужени може да истиче нове
бијаног дела платног налога (члан 458. ст.
3. ЗПП).
евима признато је
3227. Право да располажу (диспонирају) својим захт
на платни налог. Тужилац може да по­
странкама и у поступку по приговору
налога. Тада ће суд донети решење
вуче тужбу, чак и по доношењу платног
поднесе приговор против платног
којим укида платни налог. Пошто тужени
његова сагласност. Што се туженог
налога, за повлачење тужбе је потребна и
свих СВОЈИХ приго­
главне расправе одустати од
тиче, он може до закључења
на снази (члан 463. ЗПП). Судска пра­
вора, у ком случају платни налог остаје
рочиште за главну ра­
се неодазивање туженог на
кса стоЈИ на становишту да 22
приговора на платни налог.
справу не може сматрати одустанком од
штено да тужилац
. Након приговор против платног налога није допу
3228 23
гне противтужбу.
преиначи тужбу нити, пак, да тужени поди

§ 55. ПОСТУПАК У СПОРОВИМА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

I. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ
ма се тужбени захтев
3229. Спорови мале вредности су они спорови у који
предају покретне ствари, при чему вре­
односи на новчано потраживање или
који предвиђа закон (в. члан 467.
дност њиховог предмета не прелази износ
и 490. ЗПП).

3230. Спорови мале вредности су само они који:

1) се односе на потраживање у новцу и
ра, односно 300.000
2) чија вредност премета спора не прелази 1000.000 дина
(члан 490. ЗПП).
дина ра у постуnку пред трговинским судовима
ност предмета спо­
3231. Може се десити да услед преиначења тужбе вред
случају спор ће се довршити по
ра пређе законом прописану границу. У том

21 ВПСХ, Пж. 1928/86; Грбии, стр. 406.

22 ВПСХ, Пж. 1391/79; Грбии, стр. 408.
стр. 817.
23 Позиић/Ракић-Водииелић, стр. 392; Трива/Дика,
 о02 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

nравилима редовног (оnштег) парничног пост

упка (члан 474. ст. 1. ЗПП). Важи
и обрнуго. Ако је у моменту подношења туж
бе вредност предмета спора nре­
лазила законом прописани износ, а тужила
ц је до закљr-хења главне расnраве
смањио тужбени захтев испод зако
ном прописане границе, даљи пост
уnак ће
се сnровести по nравИЈIИма поступка у
споровима мале вредности (члан 474.
ст. 2. ЗПП).

3232. Осим спорова који се односе на исплату новч

аног потраживања, сnо­
ровима мале вредности сматрају се и спор
ови који се тичу предаје покретне
ствари, ако је тужилац у тужби навео да
пристаје да уместо испуњења тражене
чинидбе прими новчани износ који не
прелази законом прописану границу
(члан 467. ст. 2. и члан 490. ст. 2. ЗПП). Такође, спором мале вредности
се
сматра и спор који се спроводи пов
одом приговора против платног нало
га, ако
вредност оспореног дела nлат
ног налога не прелази законо
м прописан лимит
(члан 469. ЗПП).
3233. Спорови о непокретностима (како стварноп
равни, тако и облиrа­
ционоправни), државински спорови и
сnорови из радних односа, чак и онда
када Је вредност њиховог пред
мета мања од законом проп
исаног лимита~ нису
спорови мале вредности (в. члан 468. ЗПП).
Спорови мале вредности су само они
3234. спорови који се покрећу кон­
gемнаШорн.им Шужбама. Парнице које
се покрећу декларативним и прео5ра­
жајним тужбама не могу се сматрати спо
ром мале вредности, чак и онда када
вредност предмета спора не прелази
законом прописани износ. 24
3235. Парница о споровима мале вредности подлеже
посебним правилима,
Јер, у оваквим споровима сукобљавају се прав
о на туж5у и постојање правног
интереса за туж5у у багателним споровима.
Компромисно решење јесте пропи­
сивање посебног поступка за спорове мале
вредности, у којима тужилац ужива
право на правну заштиту, али не
у потпуном когниционом поступку
.

П. ПОСТУПАК

3236. Спор мале вредности се у битноме разликуј

е од општег парничног
nоступка .

1. При йремање iл.авне расйраве

3237. У Багателним споровима суд не налаже тужено
м да под несе одговор
на тужбу, нити заказује приnремне рочиште (чла
н 471. ЗПП). По претходном
исnитивању тужбе, суд ће заказати рочиште
за главну расправу. Туженом се,
по правилу, доставља тужба уз позив за
главну расправу (члан 466. ЗПП) .
24 ОкС Ваљево, Гж. 279/03; СП, бр. 10/2003, стр.
33- 34.
Део четврти: Посебни йарнични йосШуйци 603

2. Во~ење зайисника (члан 473. ЗIП1)

3238. За разлику од записника који се води у редовном парничном посту­

них
пку, који треба да садржи све битне податке о садржини предузетих парнич
чена је
радњи ('•тан 118. ЗПП), садржина записника у багателном спору ограни
изјаве странака
на најнужније податке о nредузетим парничним радњама: 1)
је
од битног значаја, а нарочито оне којима се у целости или делимично призна
тужба
тужбени захтев, одриче од тужбеног захтева, nреиначује или повлачи
против
или одриче од жалбе; 2) битну садржину изведених доказа; 3) одлуке
е
којих је дозвољена жалба и које су објављене на ГЛС\Вној расnрави; 4) податк
ако су биле
0 томе да ли су странке присуствовале објављиваљу пресуде, и,
присутне, да ли су поучене о праву на жалбу.

3. Изосшанак сшранака

3239. Изостанак тужиоца са било ког рочишта за главну расправу који

је уредно позван повлачи за собом фикцију о повлачењу тужбе (члан
475. ст. 1.
ст што је од-
и 2. ЗПП). Наступаље ове фикције не може спречити ни околно
. .
ио о наводима и приговорима
сутни тужилац послао поднесак КОЈИМ се ИЗЈасн
25
туженог.
3240. Ако са главног рочишта изостане тужени (в. члан 476. ЗПП), суд
доноси пресуду којом се усваја тужбени захтев - йресуgа эбоi изосШанка. Да би
и 2) да је ту­
се ова пресуда донела, неопходно је: 1) да је тужба конклудентна
Ако је тужба
жбени захтев усмерен на изрицаље до пуштен е правне последице.
захтев. Одби­
неконклудентна, суд ће донети пресуду којом одбија тужбени
се заснива ту­
јајућу пресуду суд ће донети и онда када су чиљенице на којима
са оnште­
жбени захтев у супротности са доказима које је тужилац nоднео или
познатим чињеницама (члан 476. ст. 2. ЗПП).
се ради
3241. Суд неће моћи да донесе пресуду на основу изостанка, ако
ице која
о тужбеном захтеву којим тужилац тражи наступање правне послед
мо­
је у супротности са принудним прописима, јавним поретком и правилима
(члан 476.
рала. У таквој ситуацији суд ће морати да одбије тужбени захтев
ст. 3. ЗПП).

4. Позив за iлавну расйраву (члан 475. сш. 3. ЗIПI)

3242. У позиву за главну расправу суд је обавезан да странке nоучи о специ­
ц
Фичностима багателног спора, а посебно: 1) да ће се сматрати да је тужила
да све чи­
повукао тужбу ако не дође на прво рочиште за главну расправу, 2)
се
њенице и докази треба да буду изнете до закључења главне ·расправе и 3) да
nоступка
одпука може побијати само због битне повреде одредаба парничног
и због погрещне примене материјалног права.

25 ВПС, Пж. 5620/2000; ИСП, бр. 4/2001, стр. 61.

604 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

III. ПРЕСУДА (ЧЛАН 477. ЗПП)

3243. Пресуда у багателном спору се увек доноси и објављује одмах по эа­

кључењу главне расправе. Овде не постоји могућност да суд одложи доношење
пресуде за осам дана од дана закључења главне расправе.

3244. За разлику од општег парничног поступка (члан 341. ЗПП), у бага­

телним споровима суд не мора да доставља странкама писмени
препис пресуде.
Препис пресуде се мора доставити странци која није била присутна на рочишту
на коме је пресуда објављена. Странци која је била присутна, препис пресуде
се доставља само на њен захтев. Захтев се може ставити најдоцније на рочишту
на коме је пресуда објављена. Треба напоменути да то што суд није обавезан да
странкама доставља писмени препис пресуде, не значи истовре
мено и то да суд
није дужан да пресуду писмено изради. Чак и онда када су обе странке при­
суствовале рочишту на коме је пресуда објављена и нису захтевале да им се
достави писмени препис пресуде, суд мора пресуду писмено
израдити.

Када објављује пресуду у багателном спору, суд је дужан да nоучи

3245.
странку о условима под којима може изјавити жалбу.

У споровима мале вредности парициони рок и рок за подношење

3246.
предлога за допуну пресуде је свега осам дана (члан 478. ст. 5. ЗПП).

IV. ПРАВНИ ЛЕКОВИ

3247. Систем правних лекова у поступку у споровима мале вредности зна­

тно Је редукован у односу на редован парнични постуnак.

1. Жалба йрошив решења (члан 472. ЗШI)

3248. У багателним споровима посебна жалба је дозвољена само против

решења којима се окончава поступак (на пример, решење којим се одбацује
тужба, решење којим се суд оrлашава ненадлежним и устуnа предмет надле­
жном суду и сл.) .

3249. Решење које суд доноси у спору мале вредности може се побијати
жалбом само због погрешне примене материјалног права и због битне повреде
правила парничног поступка (члан 478. ст. 1. ЗПП).

2. Жалба йрошив йресуgе

3250. У овом поступку важи следеће:

1) жалба против пресуде се не може изјавити због погрешно и непотпуно
утврђеног чињеничног стаља и због релативно битних повреда правила посту­
пка. У багателним споровима nостоје само два разлога за жалбу: апсолутно
битне повреде одредаба парничног nоступка и погрешна примена материјал­
ног права (члан 478. ст. 1. ЗПП);
Део четврти: Посебни йарнични йосшуаци
<>US

ет првосте­
2) другостепени суд не може укинути пресуду и вратити предм
чињеница и дока­
пеном суду на поновно суђење, ако сматра да због нових
еним судом (члан 478.
за треба одржати нову главну расnраву пред nрвостеп

ст. 2. ЗПП).
а се од да-
3) рок за жалбу износи оса~ дана (члан 478. ст. 3. ЗПП ). Рачун
п реп ис пресуде достављен стран ­
на објављиваља пресуде, а ако Је писмени
у се рачуна од дана
ци) од дана достављања (члан 478. ст. 4. ЗПП ). Рок за жалб
рочишту на коме је
достављања и према оној странци која је присуствовала
в да јој се достави
одлука објављена, уколико је благовремено поднела захте
npenиc пресуде.

3. Ванреgни йраsни лекови

ија (члан 478. ст.
3251. У споровима мале вредности није дозвољена ревиз
тражити пона­
6. ЗПП). Спорно је да ли се у споровима мале вредности може
нице или нађе или стекне мо­
вљаље постуnка, ако странка сазна за нове чиње
ЗПП). Требало би сматрати
rућност да употреби нове доказе (в. члан 422. т. 9.
е поступка због нових чиље­
да у оваквим парницама није дозвољено понављањ
тављају ни разлог за жалбу
ница и доказа, с обзиром на то да новоте не предс
nротив пресуде.

§ 56. ПОСТУПАК У ПРИВРЕДНИМ СПОРОВИМА

I. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

који је предвиђена
3252. Под привредним спором сматра се сваки спор за
а.
стварна надлежност трговинских судов
специфи­
3253. ЗПП (2005) није донео битне новине којима би изразио
редним споровима. Напро­
чност и пове}iао експедитивност поступка у прив
готово безначајне.
тив, измене у односу на општи парнични поступак су
пред трго­
3254. У другим процесним системима разлике између поступка
. Тако, у привредном спо­
винским судовима и редовног поступка су значајније
телеграмом или на други одго­
ру суд може заказивати рочиште телефоном,
предвиђа моrућност
варајући начин (члан 495. ЗПП-а Хрватске). Хрватски ЗПП
орученом поштом са повратни­
да странке једна другој упућују писм ена преп
им достављањем (члан.
цом и такво упућивање поднесака иэједначава са судск
499. ст. 1.).

П. ТОК ПОСТУПКА

1. НаgлежносШ и сасШав cyga

их спорова тужиоцу
3255. Као што је то већ речено, за решавање привредн
стоје на располаrању још два елективна форума:
 606 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

1) Forum Joci solutionis. Тужбу за уrврђење (не)nостојања уговора,

за извр­
шење уговора и за накнаду штете услед неизврше
ња уговора, тужилац може
подићи, како пред судом оnште месне надле
жности, тако и пред судом на чи­
јем nодручју се налази место где је по споразуму стран
ака тужени дужан да
изврши уговор (члан 480. ст. 1. ЗПП).
2) НаgлежносШ йрема месШу уйиса у peiucшap. Статусни спорови
који на­
стану nоводом уnиса у регистар или брисања из регистра,
могу се водити, како
пред судом опште месне надлежности, тако и пред судом
на чијем подручју се
налази место уnиса у регистар (члан 480. ст. 2. ЗПП)_.
Привредне спорове у првом степену увек суди cyguja йојеgи
3256. нац, без
обзира на вредност предмета спора. У поступку по жалби одлуч
ује веће од тро­
јице судија (члан 481. ЗПП).

2.Сшранкеизааиуйници

3257.
Специфичности поступка у привредним споровима
огледају се и у
случајевима дискрепанце парничних радњи стран
ке и њеног статутарног за­
ступника:

nравно лице не може изменити нити опозвати радњ

1) у свог статутарног
заступника (члан 483. ЗПП),
ако се над правним лицем отвори поступак стечаја или
2) ликвидације, ех
lege долази до nрестанка пуномоћја које је издао статутарни заступник.
По отва­
раљу постуnка стечаја и ликвидације у поступцима
који настају поводом ст~­
чајног поступка, као и у поступцима који су текли
пре отварања стечајног
поступка па настављени након отвараља наведених
nоступака, пуномоћници
морају имати пуномоћје које је издао стечајни управник
(члан 484. ЗПП).

3. Рочишша
3258. У случају да суд одложи рочиште за главну расправу, дужан је да ново
рочиште закаже у року до тридесет дана (члан 488.
ЗПП).

4. Рокови (члан 489. ЗIПI)

3259. У новом поступку важе скраћени рокови. Рок за жалбу против пре­
суде и жалбу против решења износи осам дана. Одговор на
жалбу се може
поднети у року од три дана. Парициони рок износи
осам дана, с тим што суд
може, када је реч о неновчаним чинидбама, одредити и дужи
рок. Објективни
рок за подношење предлога за враћање у пређашње
стање износи 30 дана.

III. ПРАВНИ ЛЕКОВИ

3260. У постуnку у привредним сnоровима ревизија није дозво љена ако

вредност побијаног дела правноснажне пресуде не прелази 2.500
.000 динара
(члан 486. ст. 1. ЗПП). У имовинским споровима који настану из проти
вуста-
Део четврти: Посебни йарнични йосШуйци 607

вtЈИХ и противэаконитих појединачних аката којима се нарушава јединство тр­

жишта (члан 394. ст. 4. тач. З. ЗПП), као и у споровима због по·вреде инте­
лектуалних права, споровима из нелојалне конкуренције и монополистичког
nонашања (члан 394. ст. 4. т. 4. ЗПП) ревизија је увек дозвољена (члан 486.
ст. 2. ЗПП).
3261. У жалби против пресуде странке не моiу износиШи нове чињенице,
сво­
нити предлагати нови докази, осим ако жалилац учини вероватним да, без
је кривице, чињенице није могао да изнесе, односно да доказе није могао да
nредложи до закључења главне расправе (члан 485. ЗПП). Исто важи и за ре­
довни парнични поступак (члан 359. ст. 1. ЗПП).

ПОСТУПЦИ У ВЕЗИ
§ 57.
СА ПОРОДИЧНИМ ОДНОСИМА

ЛиШераШура:

Драшкић, Добровољно или обавезно nодврrавање медицинском вештачењу

у патернитетским и матернитетским парницама, ПТП, 2/2000.

I. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

З262. ЗПП не садржи одредбе које регулишу постуnак у породичним спо­

ровима. Напротив, читав 10. део ПЗ (чл. 201-289) је посвећен посебним посту­
пцима у породичним односима . ПЗ регулише, наиме, следеће посебне постуnке
у вези са породичним односима:

1) брачне спорове,
2) патернитетске и матернитетске спорове,
З) спорове за вршење права детета,
4) спорове за вршење, односно лишење родитељског права,
5) спорове за поништај усвојења,
б) алиментационе спорове и
7) спорове за заштиту од насиља у породици.
326З. Посебан значај материје породичног права вазда је захтевао и посе­
бан начин реrулисања поступања у породич ним споровима. Доношењем мо­
дерног ПЗ овај захтев за усклађиваљем процедуре са материјалним правом је
само оснажен. Уведен је читав из нових материјално правних института чије
је остварење, дакако, захтевало и прописивање посебних процесних норми које
се суштински разликују од правила опште парничне процедуре.

П . ЗАЈЕДНИЧКА ПРАВИЛА ЗА СВЕ ПОСТУПКЕ

1. Ойшши йринцийи

З264. ПЗ садржи опште принципе који се примењују на све посебне по­

стуnке у вези са породичним споровима. Такође, сваки од ових поступака је
608 Александар Јаюnић: 1 рађа неко йроцесно iipaвo

посебно детаљно регулисан. Тако, оnшта nравила nарничног nостуn

ка nриме­
љују се тек ако нема посебних nроцесних решења у ПЗ (члан 202. ПЗ).
3265. у поступцима у вези са лородичиим споровима важе следећа onwтa
правила:

2. Сасшав cyga (члан 203. ПЗ)

3266. За суђење у овим поступцима увеi< суд у nрвом степену суди у већу
које чини један судија и двојица судија поротника. У поступку по жалби
веће
чине тројице судија.

Судије и судије nоротници могу да буду само она лица која су стекла
3267.
посебна знања из области права детета, односно она лица која имају искуств
о
у раду са децом и омладином.

3. Хишносш йосшуйка (члан 204. ПЗ)

3268. Сви поступци у породичним споровима су хитни или нарочито хитни.
3269. Да би се nостуnак убрзао, важе следећа правила:
1) у поступцима из породичних односа суд не доставља тужбу туженом на
одговор,

2) прво рочиште суд мора да закаже тако да се одржи пре истека рока
од
15 дана од дана када је тужба примљена у суд,
суд би требало да спроведе поступак на највише два рочишта,
3)
другостепени суд је дужан да донесе одлуку у року од тридесет дана од
4)
дана када му је достављена жалба.

4. Исшражно начело (члан 205. ПЗ)

У породичним споровима не важи расправно, већ, напротив, убла­

3270.
жено истражно начело. Тако, суд може да утврђује и оне чињенице
које међу
странкама нису сnорне, као и чињенице које ниједна странка није
изнела.
3271. Такође, суд може да изводи доказе и мимо предлога странака, дакле
ех officio.

3272. Спровођеље истражног начела не сме, међутим, да буде супротно

сврси йосШ.уйка. Тако, на nример, суд не сме да истражује да ли су се оствари
ле
још неке чиљенице, осим оних на које се странке позивају и nодводе их под
разлог за развод брака.

5. Оiраничење gисйозиције сшранака

3273. Присутан јавни интерес у nородичним сnоровима захтева и да начело
дисnозиције странака буде шире ограничена. Тако, у породичним споровима:
1) суд може да изрекне и оне nравне последице које ниједна од странака
није захтевала. У алиментационим споровима и у споровима за заштиту од
Део "етврти: Посебни йарнични iic>cffiyйt,u 609

тужбеног
насиља у породици, на nример, суд уопште није везан границама
захтева (чланови 281. и 287. ПЗ);
диспозитивним
2) спорови из породичних односа се не могу оr<ончати
у на
страначким радњама. У овим постуnцима суд не може да донесе пресуд
nропуштања, нити
основу признања, пресуду на основу одрицања, пр есуду због
ПЗ).
странке могу да закључе судско nоравнаље (чланови 224, 258, 271.

6. Locus standi

3274. Право на вођење спора о туђем nраву има у овим парницама и јавни
е у вези
тужилац, те орган старатељства. Ово правило важи за готово све споров
ПЗ).
са породичним односима (в. чланове 211,21 2,253, 263,26 4,275, 278. и 284.

7. ИСКЈЬучење јаЈЈносши (члан 206. ПЗ)

3275. Због природе предмета спора и чиљеница које се у оваквим nосту­

ена. Сви пода­
пцима износе, у свим породичним поступцима јавност је искључ
да чувају сви
ци из судских списа представљају службену тајну коју су дужни
достуnни .
учесници у поступку КОЈИМа су ти подаци

8. Накнаgа йарничних шрошкова (члан 207. ПЗ)

прин­
3276. У споровима у вези са породичним односима не важи општи
рно њиховом успеху у парници.
цип да се трошкови деле на странке сразме
по слободној
Напротив, суд доноси одл:уку о накнади парничних трошкова
умева: ус­
оцени, водећи рачуна о разлозима правичности. Правичност подраз
имовинско ста­
пех у спору, кривицу странка за настанак појединих трошкова,
на деца итд.
ње и способност за привређивање, којој странци су додеље

9. Ревизија

3277. Ревизија је у породичним споровима увек допуштена, Без обзира на

породичним
вредност nредмета спора. Међутим, видећемо, у неким посебним
консти­
поступцима могућност улаrања ванредних правних лекова отпада због
тутивне nравне nрироде судске одлуке.

III. БРА ЧНИ СПОРОВИ

Л иШераШура:
вања очин­
Андрејевић, Поступак ради развода брака и уrврђивања и оспора
ства и материнства и специфичност у односу на ЗПП, БилОСБгд,
1997/45;
Бабић, Посебно обележје парнице у брачним споровима, ПЖ, 1989/11
-12;
развод
Поњавић, Изјава о неосnоравању тужбеног захтева у току поступка за
брака, П НС, 1995/11 -12; idem, Поништење или развод брака, ПЖ, 1987/11
;
с.
idem, Диспозиција странака у бракоразводној nарници, ПЖ, 1997/12 , 207;
610 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

Поповић, Измена одлуке о поверавању малолетне

деце на чуваље и васnи­
таље и измена одлуке о издржаваљу, Бил. ОСБгд, 1997/5 .

1. ВрсШе

3278. Брачни спорови су:

1) спорови за развод брака,
2) спорови за поништај брака и
3) спорови за уrврђење постојања, односно непостојања брака.
3279. Дакле, предмет брачног спора може да буде трострук. Ипак, свима
је љима заједничко да се тичу брачноr статуса, те да се све
три врсте nарница
покрећу тужбом. Такође, у свим Брачним споровима важе
следећа заједни­
чка правила.

2. Принцийи
Странку у Брачном спору може да заступа пуномоћник . Али,
3280. за ра­
злику од оnштих правила, пуномоћје за заступање мора да
буде специјално,
а потпис властодавца оверен (члан 221. ПЗ). Специјално пуном
оћје у брачним
споровима значи да у пуномоћју мора изричито да се наведе
коју тужбу rrуно­
моћник може подићи и из ког разлога (тзв. основ тужбе).
3281. У брачним сnоровима оiраничено је начела gисйозиције и
расйравно
на чело.

3282. Од начела диспозиције се у Брачним споровима двоструко одступа:

Прво, суд није потпуно везан да одлучује у границама захтев
а који су ста­
вљени у поступку у смислу члана 3. ст. 1. ЗПП. Обрнуго,
и када нити једна од
странака то не захтева, суд ће по службеној дужности одлуч
ити о:
1) вршењу родитељског права, 2) лишењу родитељског nрава и 3) одређи­
вању мера за заштиту од насиља у породици (в. члан 226.
ПЗ) .
3283. Друiо, у брачном спору странке не могу да предузимају диспозитивне
радње којима се окончава поступак (в. члан 224. ПЗ). Тако, није
могуће да се
парница оконча признањем тужбеног захтева или закључењем
судког nора­
внања. Није могуће нити доношење пресуде због пропуштања.
3284. У случају да се тужилац одрекне тужбеног захтева, одрицање се сма­
тра йовлачењем Шужбе (члан 222. ПЗ).

3285. Казали смо да у брачним споровима исшражно начела има примат

у односу на расправно. Суд мnже, наиме, да утnрђујс како
оне чињенице које
међу странкама нису спорне, тако и чињенице које ниједна странка није изнела
(члан 205. ПЗ). Међуrим, видећемо домашај истражног начела није исти у
свим
врстама брачних спорова.

3286. Тако,
неспорно је да по тужбама за поништај брака из разлога апсо­
лутне ништавости или по тужбама за утврђење да брак постој
и, односно не
Део четврти: Посебни йарнични йосШуйци 611

nостоји, истражно начел~ важи неограничено. Јер, овде је, осим интереса стра­
gака, дубоко тангиран и Јавни интерес (на пример, двобрачност, брак није за­
I<Ључен у циљу успостављаља заједнице живота). Тада је потпуно свеједно на
какав разлог се тужилац позива У тужби. Суд има инквизиторска овлашћеља да
утврђује и чиљенице које могу да чине основ за постојаље сасвим другог ра­
злога на nоништај или непостојаље брака.
3287. Ако се, с друге стране, поништај захтева из разлога који чине брак
само релативно ништавим (мане воље), требало би узети да је суд везан окви­
рима тужбеног захтева и чињеницама које тужилац и тужени изнесу у парници.
3288. Што се тиче парница за развод брака неки сматрају да истражно на­
чело не важи неограничено. Наиме, сматра се да би суд требало да примељује
26

истражно начело само у погледу оних чиљеница које иду у nрилог одржања
брака (Ehefreun dliche Tatsache n). С друге стране, пак, за чиљенице које говоре
супротно, требало би да важи расправно начело (Ehefeindliche Tatsachen ).
Овакво схватање није примерено нашем правном систему, односно
3289.
принципу развода као правног лека. Када се, наиме, једна странка у тужби
позове на неки од 5ракоразводних узрока (трајно и озбиљно поремећени бра­
чни однос или неоствареље заједнице живота) суд би био дужан да у потпу­
ности примени истражно начело, и то како у погледу једног, тако и у погледу
другог бракоразводноr разлога.
Пример: Т, супруг, живи са својом супругом А у месту О, а ради у месту 01. Враћа се
сваког дана у поноћ. У тужби за развод брака тужиља А наведе да се није ос­
тварила заједница живота. Предложи да се саслуша и сведок С који искаже
да Т доприноси вођењу заједничко г домаћинства, али и каже да је Т љубомо­
ран и да малтретира А.

3290. У горљем примеру суд би требало да разведе брак, иако није утврдио
да не постоји заједница живота. Наиме, из исказа С је сазнао да nостоје трајно
поремећени брачни односи. У прилог оваквом схватању говори и принцип за­
штите од насиља у породици (в. чланове 197. и сл. ПЗ).

3291 . У брачним споровима важе и посебна правила за йовлачење ШужБе

(члан 223. ПЗ). Наиме, овде се тужба може повући:
1) и након закључеља главне расправе, све gок йосШуйак није йравноснажно
завршен. Ако је пресуда већ донета, суд доноси решење којим утврђује да је
nресуда без правног дејства и да се поступак обуставља.
2) и без пристанка туженог. Њеrов пристанак је потребан само онда када
тужилац повлачи тужбу по закључењу главне расправе.
3292. У брачним споровима важе и посебна правила за случај да једна од
странака умре током трајања парнице. Наиме, ако у току брачног спора умре
један или умру оба супружника, суд ће донети решење којим се поступак обу­
ставља (члан 228. ст. 1. ЗПП) .

26 Триоа/Дика, стр. 771.

612 Александар }акшић: Гра~анско йроцесно йрпво

3. Раэвоg брака
3293. Брак се може развести по тужби за развод брака и на основу nредлога
за сnоразумни развод брака (члан 210. ПЗ). Тужба за развод браt<а је консти­
тутивне nрироде, као што је то и nресуда којом се брак разводи.
3294. Тужбу за развод могу да поднесу само суйружници (в. члан 41. и 219.
ПЗ). Наслеgнzщи брачних другова могу само да наставе већ започету бракора­
зводну nарницу, и то ради утврђивања да је постојао основ за развод (члан 220.
ст. 1. и 2. ПЗ). Одлука о евентуалном постојању бракоразводног узрока је де­
кларативног карактера.

3295. Тужбу за развод брака може поднети и старатељ пословно неспосо­

бног супружника, али само уз nретходну сагласност органа старатељства (члан
220. ст. 4. ПЗ).
3296. Оба суnружника могу да суду поднесу йреgлоi за сйоразумни развоg
брака. Они су дужни да уз предлог поднесу и писмени споразум о разводу.
У овом споразуму брачни другови су дужни да уреде начин на који ће, по пре­
станку брака, да врше родитељска право (заједничко или самостално врше­
ње родитељског права), као и начин на који ће извршити деобу заједничке имо­
вине (члан 40. ПЗ).

3297. Наследници могу да наставе и овај постуnак према правилима која

важе за тужбу за развод брака (в. члан 220. ст. 3. ПЗ).
3298. У
случају да се поступак настави и након смрти странке, наследници
умрле странке могу да наставе поступак ради утврђења да је постојао основ за
развод брака (в. члан 220. ст. 2. и 3. ПЗ). Било да је поступак започет тужбом
или предлогом за споразумни развод, наследници странке су дужни да йреиначе
тужбени захтев из конститутивног у деклараторни, јер је брак, свакако, пре­
стао смрћу брачног друга. Оваквом преиначењу тужени не може да се проти­
ви (в. члан 194. ст. 2. ЗПП).

3299. У сваком случају, наследници странака морају да имају йравни

инШе­
рес да наставе поступак. Правни интерес наследника може да се огледа у томе
што разведени брачни друг губи својство законског наследника надживелоr
брачноr друга (в. члан 22. ЗОН) и сл. Поступак који наставља да тече између
надживелоr оставиоца и наследника преминулог брачног друга требало би
водити по правилима која важе за општи парнични поступак.

3300. Правни интерес за настављање бракоразводне парнице припада како

.наследницима тужиоца, тако и наследницима туженог (в. члан 220. ст. 2. и 3.
ПЗ), и то без обзира на чињеницу да ли је тужилац или тужени преминуо то­
ком трајања парнице. 27 Јер, правни интерес наследника брачног друга може да
се састоји и у томе да исходује и деклараторну пресуду о постојању основа за

27 Упор. супротно Драшкић, стр. 140; Антић/Балиновац, стр. 152; Цвејић-Јанчић, I, стр. 186.
Део четврти: Посебни аарни чни йосШуйци 613

развод брака 1 како би је користио у неком другом поступку у земљи или ино­
странству (усвојење, законско наслеђивање).
3301 . Члан 22. ЗОН наводи да брачни друг губи право законског наслеђи ­
вања ако је оставилац поднео тужбу за развод брака, а после њеr·ове смрти се
утврди да је тужба била основана. Ово решење законодавца треба разумети са­
мо као материјалну наследноправну последицу декларативне nресуде 0 nосто­
јаљу разлога за развод брака, не и као оrраничење за locus standi за наследниi<е
брачноr друга који је преминуо, али није пре своје смрти поднео тужбу зара-
~ 28
эвод uрака.

4. ПонишШај брака

3302. Парница за поништај брака се покреће тужбом која је конститути­

вног карактера (члан 210. ст. 1. ПЗ). Покретање и ток парнице су различити
у зависности од разлога на који се у тужби позива за поништај брака.
3303. Ако се у тужби наводи који од разлога који чине брак айсолуШно ни­
шiйавим (в. члан 212. ст. 1. ПЗ), тада тужбу могу да поднесу: суnружници, као
и сва лица која имају правни интерес да брак буде поништен (на пример, насле­
дници) . Такође, то може да учини и јавни тужилац.

Када тужбу подиже јавни тужилац или треће лице, тужени у спору
3304.
су оба брачна друга који имају статус материјалних, јединствених и нужних
супарничара.
29

3305. Право на подношење ове тужбе није ограничена роковима (члан 212.
ст. 3. ПЗ). Она се може подићи и по престанку брака (члан 212. ст. 2. ПЗ) .
3306. Ако до закључења расправе нестане разлог ништавости, суд ће донети
пресуду којом одбија тужбени захтев (в. члан 214. ПЗ). Тако, могуће је да не­
стане брачност као брачна сметња или да фиктивни суnружници заиста успо­
ставе заједницу живота.
3307. Ако се поништај брака тражи зато што је он рушљив, важе следећа
правила:

1) на мање воље може да се позива само онај супружник који је био под
принудом или је био у заблуди. Рок за подношење тужбе је година дана од дана
када је принуда престала, односно када је заблуда уочена (члан 216. ПЗ).
2) ако је брак закључио малолетник старији од 16 година, али без одобрења
суда, право на подношење тужбе припада само оном супружнику који је био
малолетан у време закључења брака и н.еrовим законским заступницима. Рок
за подношење тужбе је годину дана од дана када је малолетник постао пуноле­
тан. Законски заступници моrу да подигну тужбу само до пунолетства малоле­
тног супружника (члан 215. ПЗ) .

28 Антић/Балиновац, стр. 152.

29 Трива/ДИl<а, стр. 765.
614 Александар Јnкшнћ: Грађанско йpOI(ecNo йрпво

3) ако је брак закључило неурачунљиво лице, али Је, након склапа

ња брака,
стекло способност за расуђиnање, тада само оно може да подигне тужбу
за по~
ништај брака. Рок је годину дан'1 од дана када је стекло сnособност за расуђи~
вање, односно од дана када је судска одлука о враћању пословне сnособности
постала правноснажна (члан 217. ПЗ).
3308. Право на подношење тужбе за поништење брака из разлога релати~
вне ништавости је ненаследиво. Међутим, исто као и код развода брака, закон
признаје наследницима право да наставе већ започети поступак ради уrврђи­
вања да је nостојао разлог релативне ништавости (члан 218. ст. 1. и 2. ПЗ).
3309. Старалац малолетног или пословно неспособног супружника може
да подигне тужбу за поништај брака само уз претходну сагласност
органа ста­
ратељства (члан 218. ст. З. ПЗ).

5. Ушврђење (не)йосшоја1Ьа брака

331 О. Ова парница се покреће деклараторном тужбом којом се од суда за­

хтева да утврди да брак постоји, односно не постоји (члан 210. ст. 1. ПЗ).
33 11. Тужбу могу да nоднесу суnружници, сва лица која за то имају правни
интерес и јавни тужилац (члан 21 1. ПЗ).
3312. Питање постојања и непостојаља брака се најчешће јавља као прет­
ходно питање у читавом низу материјалноправних одредби (законско
насле­
ђивање, усвојење, лично име и сл.) У нас о овом питањ у не може да се одлучује
као о претходном. 30 Ово правило данас јасно произлази из норми члан 213.
ПЗ.
Наиме, ако је питање nостојања брака сnорно, као претходно, по тужби
за по­
ништај брака или, nак, у вези са тачношћу уписа у матичне књиге, тада се
мора
покренути посебна nарница ради утврђења да брак постоји или не постоји
.

6. Множина шужбених захшева у брачном сйору

3313. И у брачним споровима може да дође до објективног спајања ту­

жбених захтева у једној тужби (на пример, поништај и развод), као и до спајања
парница (по тужби и противтужби), према општим правИЈmма.

7. Пресуgа и йравни лекови

3314. Пресуда којом се брак разводи или ништи је конститутивне природе.

Супротно томе, пресуда којом се брак оглашава (не)постојећим је деклараторне
природе. Све три врсте пресуда делују не само према странкама у спору,
већ
увек erga omпes.

3315. Пресуда о разводу брака производи дејство ех пипе, док пресуде о nо­
ништају брака и утврђењу да брак не постоји, односно постоји делују ех tunc.

30 Познић/Раки..ћ-Водинелић, стр. 208 и 371; Трива/Дика, стр. 765.

Део че,·врти: Посебни йарни•ит йостуйци 6 .15

гюбијају се редовним правним

3316. Пресуде донете у брзчним сnоровима
леi<овима ло општем режиму. Другостепени суд је, међутим, дужан да донесе
одлуl<У ло жалби у poi<y од тридесет дана од дана када му је она достаuљена
(члан 204. ст. 5. ПЗ).
3317. Пресуда која је донета на основу предлога странака за с поразумни
развод брака може да се побија жалбом само из два разло га: Ј) битних повреда
правила ларничног поступка и 2) ако је споразум о разводу закључен nод при ­
нудом или у заблуди.
3318. Против правноснажних пресуда донетих у брачним споровима могу
је
се начелно изјављивати и ванредни правни лекови (члан 208). Али важно
напоменути да је улагање ванредних правних лекова искључено када је донета
пресуда којом се брак разводи или поништава (члан 227. ст. 2. ЗПП).

8. Посреgовање у брачном сйору

8.1. Појам и значај

3319.ПЗ је преузео модел из упоредног права да се брачни спорови ре­

шавају на миран начин . Сврха овог поступка јесте да се поремећени односи
до
између супружника реше без конфликта или, ако је то могуће, да не дође
развода брака (в. члан 234. ПЗ) .

3320. Стога, посредовање се обавезно предузима само у оним парницама

које
у којима је то могуће остварити. Дакле, само у парницама за развод брака
су покренуте тужбом (члан 233. ПЗ).

3321. Посредовање у брачном спору неће се спроводити:

1) када један од супружника не пристаје на посредовање,
2) када је један од суnружника неспособан за расуђивање,
3) када је непознато боравиште једног од супружника или
4) када барем један од супружника живи у иностранству.
3322. Поступак посредовања обухвата покушај мирења и покушај спора­
т,
зумног окончања спора (закључења наiоgбе- в. члан 229. ПЗ). Он је степенас
У смислу да мирење увек претходи нагодби, те да до нагодбе може да дође са­
мо ако мирење није успело (в. члан 237. ПЗ). Такође, мирење и нагодба се спро­
воде само у бракоразводним парницама, док је у усталим брачним споровима
могућа само нагодба ( в. , на пример, члан 240. ПЗ).

8.2. Спровођеље посредоваља

8.2.1. НаgлежносШ

Постуnак посредовања спроводи судија појединац. Ако се поступак

3323.
nосредовања не заврши успешно, судија који је спроводио поступак посре­
довања не може судити у потоњој парници (члан 231. и чл. 232. ст. 1. ПЗ).
616 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

3324. Поступак посредоваља суд може да повери и органу старатељства или

некој другој установи која је специјализована за посредовање у породи
чним
односима (брачна саветовалиште) . Судија је дужан је да препоручи суnружни­
цима да се подвргну оваквом поступку. Ако суnружници на то пристан
у, суд ће
уз њихову сагласност, доставити тужбу специјализованој установи и поверити
јој спровођење посредовања (члан 232. ПЗ).
3325. Специјализована установа је дужна да о резултатима nосредоваља
обавести суд. Обавештавање се врши достављањем записника о
посредоваљу
(чл. 238. и 245. ПЗ).
Ако установа не обавести суд о резултатима посредоваља
у року од три месеца од дана када јој је достављена тужба, надлежност за спро­
вођење посредовања поново прелази на суд. Суд је тада дужан да закаже рочи­
ште за посредовање у року од петнаест дана од дана када
Је истекао тромесечни
рок (чланови 239. и 246. ПЗ).
8.2.2. ПокрешаНЈе и шок йосшуйка

3326. Поступак посредовања се спроводи пре заказивања главне расправе.

По пријему тужбе за развод, односно поништење брака, суд ће заказат
и ро­
чиште за посредовање. Уз позив за рочиште туженом ће се доставити
тужба
(члан 231. ст. 2. ПЗ) .

Позив на рочиште за мирење доставља се само супружницима . Пу­

3327.
номоћници странака не смеју да буду присутни на рочиштима за мирење
(члан
235. ПЗ) . Ово правило не важи и за поступак нагодбе (члан 242. ПЗ).
3328. Такође, поступак nосредовања не сме да траје дуже од два месеца
(члан 246. ПЗ) .

8.2.3. ОкончаНЈе йосшуйка

3329. Поступак мирења се може окончати на два начина: успешно или неу­
спешно. Мирење је спроведено успешно, ако се супружници помире и
одустану
од развода брака. Тада се сматра да је тужба за развод повучена (члан 236. ПЗ)
.
3330. Мирење је неуспешно: 1) ако се један или оба супружника не одазову
позиву за мирење, а уредно су позвани, и 2) ако суnружници на рочишту за
мирење не успеју да разреше своје конфликте и да се помире.
3331. Ако је мирење неусnела, суд и даље може да настави са мирењем, ако
процени да до помирења може да дође (члан 237. ст. 2. ПЗ). Ако
процени су­
протно, тада наставља поступак посредовања са покушајем
да .странке закључе
наrодбу (члан 237. ст. 1. ПЗ).
И поступак закључења нагодбе може да буде успео или неуспео, али
3332.
и делимично успео (в. чланове 243. и 244. ПЗ). Нагодба је успела, када супру­
жници закључе споразум о вршењу родитељског права, за који суд процењу
је
да је у најбољем интересу детета, и споразум о деоби брачне тековине. У случају
да нагодба успе, суд ће споразуме које су супружници постигли унети у изреку
пресуде о разводу, односно поништењу брака .
 ти· Посебни йарнични йосШуйци 617
деоч етвр
· ·

успела када су супружници постигли споразум

33 33. Нагодба је делимично
ељског права. Када
било око деобе заједничке имовине, било око вршеља родит
у изреку пресуде о поништељу, од­
је нагодба само делимично успела, тада суд
у, о коме супружници
носно разводу брака, уноси споразум странака, а о питањ
аву.
ни: су успели да се доrоворе, наставља распр
ка не одазову
3334. Нагодба је неуспела: 1) када се један или оба супружни
ужници не успеју да се
nозиву за нагодбу, а уредно су позвани, и 2) када супр
је предмет нагодбе.
на рочишту за нагодбу договоре ни о једном питаљу које
се наставља.
3335. У случају неуспеха нагодбе, поступак у брачном спору
нагодбе, ако процени да по­
Иnак, суд може и даље да настави са поступком
стоје изгледи да се нагодба постигне (члан 244. ПЗ).

IV. ПАТЕРНИТЕТСКИ И МАТЕРНИТЕТСКИ

СПОРОВИ

ЛиШераШура:
праву, ПЖ, 1996/12, с. 471;
Стан.ковић, Положај детета у парничном процесном
сног пра­
idem, Проблем хомогенизације и хармонизације породичног проце
ва, ПЖ, 1989/11- 12.

1. Појам и врсше
лац тужбом
3336. Упатернитетским споровима (спорови о очинству) тужи
тва или 3) поништај при­
захтева: 1) утврђиваље очинства, 2) оспоравање очинс
ови о материнству) · суд
знања очинства. У матернитетским споровима (спор
а и оспоравање материнства
одлучује по туж5и за: утврђиваље материнств
(члан 248. ПЗ).
тужбе којима
3337. Премда о томе не постоји саrласност/ треба узети да су
1

за тужбу за поништај при­

се меља родитељски статус йреобра:жајне. То важи
и за тужбу за оспораваље
знања очинства због релативне ништавости, као
а се само утврђује ро­
очинства и материнства. С друге стране, пак, туж5е којим
инства, као и тужба
дитељски статус (тужба за утврђиваље очинства и матер
вости) су gек.лараШивне.
за поништај признања очинства због апсолутне ништа

2. Ушврђење очинсшва или маШеринсшва

(чланови 43. сш. 2, 249. и 256. сш. 1. ПЗ)
материнства тужилац ту­
3338. У споровима ради утврђења очинства и
а детет а које је рође­
жбом тражи да суд утврди постојаље родитељског однос
но ван брака.

тужби. Суnротно: Познић,

31 В. Трива/Дика, стр. 780 и даље за декларативан карактер ови..х nрео­
('95), стр. 320, који сматра да су тужбе којима се осnоравају очинство и материнсrво
.
бражајне, јер имају за циљ промену родитељског статуса
 618 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

3339 . Тужбу за ушврђивање очинсшва могу да поди

гну дете, мајка детета
и мушкарац који тврди да је отац детета и мушкарац
кога мајка сматра оцем де­
тета (в. чланове 55,2 51. и 256. ст. 3. ПЗ) . Ако тужб
у подиже мушкарац nротив
мушкарца кога мајка детета сматра оцем детет
а, тада су тужиоци и мајка и дете.
3340. Правило је у овим споровима да странке, када год их се више налази
на истој страни (активној или пасивној), имају поло
жај нужних и јединствених
супарничара (члан 256. ПЗ).
3341. Тако, ако тужбу подиже мушкарац који тврди да је
отац детета, туже­
ни у спору су мајка и дете, те лице које се ех lege сматра оцем детета или које је
дете признало за своје. Сви они су јединств
ени и нужни супарничари на паси­
ВНО) страни.

3342. Дете може да подигне тужбу за утврђиваље очин

ства неоiрiтичено.
За остала лица важе следећи йреклузивни
рокови:
1) објекшивни рок је десет година и рачуна се од дана рође
ња детета; 2) субје­
кшивни рок је годину дана, а рачуна
се различито, у зависности од тога
да ли је
тужилац мајка или мушкарац који себе смат
ра оцем детета. За мајку рок почи­
ње да тече од дана сазнања за чиње
ницу да муш:карац кога сматра
оцем детета
није признао очинства. За мушкарца који
себе сматра оцем детета рок почиље
да тече од дана сазнаља за чиње
ницу да се са његовим приз
нањем очинства
нису сагласили мајка, односно старатељ
детета.
3343 .
Тужбу за ушврђење машеринсшва може
да поднесе дете и жена која
тврди да је мајка детета. Када тужбу за утвр
ђење материнства подноси дете, ту­
жена у парници може да буде само она жена
за коју дете тврди да је његова мај­
ка. Ако тужбу подноси жена која за себе тврд
и да је мајка детета, тада су тужени
у спору дете и особа која се сматра мајком детет
а.
3344. Право детета да поднесе тужбу ради утврђиваља мате
ринства је нео­
граничено. Ако тужбу nодноси путативна
мајка, тада се тужба може поднети
у субјективном року од годину дана. Рок се рачу
на од момента када је Т)"А<ИЉа
сазнала "да је она родила дете)). Објективни
рок је десет година и рачуна се од
дана рођења детета.

.3. Осйоравање очинсшва или машеринсшва

(чланови 44, 250, 252. и 256. ПЗ)

3345. Тужбу за оспоравање очинства подноси мушкарац

који тврди да је
отац детета, и то против детет а, мајк
е детета и мушкараца који се по зако
ну
сматра оцем детета или мушкарца који тврди
да је отац детета. Такође, могуће
је да то учини дете против истог лица и мајке
детета, као и сама мајка против
детета и лица који се по закону сматра оцем
детета.
3346. Сва лица која се налазе на једној страни имају поло
жај јединствених
н нужних супарничара.
Део qетврти: Посебни йарн.ичн.и йосШуйци 619

3347. Дете може ову тужбу да подноси н.еоiран.ичено. За остале тужиоце

важи једногодишљи субјективни и објективни рок од 1о година. Рокови су
йреклузивн.и.
3348. Објекйlивни рок се рачуна од дана рођења детета. Субјек.Шивни рок се
различито рачуна за различите тужиоце: Тако, ако тужбу подноси мајка, субје­
ктивни рок се рачуна од момента када Је сазнала да отац детета није онај му­
щкарац који се по закону сматра оцем. Када тужбу за оспораваље очинства
подноси мушкарац за кога се по закону сматра да је отац детета, субјективни
рок се рачуна од дана када је сазнао да није отац детета. Ако тужбу подноси
мушкарац који себе смат_ра оцем детета, субјективни рок се рачуна од дана када
је тужилац сазнао за своЈе очинство.

3349. Мушкарац који за себе тврди да је отац детета може оспоравати очин­
ство само ако истом тужбом тражи утврђивање свог очинства.
3350. Тужбу за оспораваље материнства може да поднесе:
1) дете, 2) жена која тврди да је мајка детета, 3) жена која је уписана у мати­
чну књиrу као мајка детета и 4) мушкарац који се по закону сматра оцем детета.
3351. Дете може ову тужбу да подноси неограничено. За остале потенци­
јалне тужиоце важе рокови као и код тужбе за оспораваље очинства.
3352. Било које од ових лица да поднесе тужбу за оспораваље материнства,
мора остала горе наведена лица да означи као тужене. Сви они, на једној стра-
. .
ни, имаЈу положаЈ нужних супарничара.

4. Понишшење йризнања очинсшва

(чланови 253. и 256. сш. 5. ПЗ)

3353. Предмет ове тужбе може да буде:

l) поништај изјаве о признаљу очинства, ИЈШ
2) поништај изјаве о сагласности са признаљем очинства.
3354. Ако се тужба подноси због айсолуШне н.ишШавосШи ових изјава, тада
тужбу могу да поднесу лица која су изјаву дала, те сва лица која имају правни
интерес да изјава буде поништена, као и јавни тужилац.
3355. Странке у овој парници морају да буду: мушкарац који је дао изјаву
о признаљу очинства и лица која су дала изјаве о сагласности са признаљем
очинства. Сва лица која су дала изјаву о признању, односно о сагласности са
признаљем очинства морају да буду обухваћена тужбом. Они су нужни и је­
динствени супарничари.

3356. За подношење тужбе ради поништења признања очинства из разлога

айсолуШн.е н.ишШавосШи не важи никакав рок.
3357. Тужбу за поништеље признаља очинства из разлога релаШивне ни­
шШавосШu може подићи само оно лице које је изјаву о признању, односно из­
јаву о сагласности са nризнањем, дало под принудом или У заблуди (члан 253.
620 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

ст. 2. ПЗ) . Право на подношење тужбе је ограничена преклузивним роком који

износи годину дана, а рачуна се од дана када је принуда престала, односно када
је заблуда уочена. Тужбом морају бити обухваћена сва лица која су давала из­
јаве о признању очинства и о сагласности са признањем очинства.

5. Locus standi наслеgника и суйарничарсшво

(чл. 256, сш. 6. и 7. пз)
3358. У патернитетским и матернитетски споровима правило је да право на
тужбу не прелази на наследнике (члан 254. ст.1. ПЗ). Дакле, ако тужилац умре
пре него што је парница окончана, наследници тужиоца могу само да наставе
да воде започети поступак, али сада само ради утврђења да је постојао основ за
утврђиваље или оспораваље очинства или материнства (члан 245. ст. 2. ПЗ).
Наравно, да би наследници наставили поступак, неопходно је да за то имају
правни интерес, слично као и када настављају поступак у брачним споровима.

3359. Када би неко од горе наведених лица требало да стекне својство ту­
женог у патернитетском, односно матернитетском спору, а НИЈе више
живо,

тада се тужба подноси против његових наследника, односно против РС, ако
тужени других наследника нема (члан 255. ПЗ).

3360. Казали смо да у свим матернитетским споровима, по

правилу, на је­
дној страни учествује више правних субјеката који су тада јединствени и ну­
жни супарничари (в. члан 256. ПЗ) .

3361. Ако тужбом нису обухваћена сва лица која морају бити странке у спо­
ру о материнству и очинству, суд ће поучити тужиоца да се определи за једну
од две моrућности: 1) или да лице које није обухваћено тужбом позове како би
се придружи.ло тужби као нови тужилац, 2) или да тужи и то лице.

Суд је дужан да тужиоцу одреди рок у коме ће он отклонити ову

3362.
nроцесну сметњу. Ако тужилац тако не поступи, сматра се да је тужба повуче­
на. Ако тужилац уопште не исправи тужбу, суд ће тужбу одбацити (члан 256.
cr. 7. ПЗ).

6. Сйецифичносши йосшуйка

6.1. Претпоставке за допуштеност тужбе

За ПО)џ:rоtлење тужбе у патернитетском или матернитетском спору
3363.
није допуштено да постоје следеће процесне сметње:
3364. Тужбу за утврђиваље материнства и очинства не може ga йоgнесе:
1) жена која је даровала јајну ћелију (тужбу за утврђење материнства), при
чему је дете зачето уз био медицинску помоћ дарованом јајном ћелијом (члан
57. ст. 2. ПЗ) ,
Део четврти: Посебни йарнични йосШуйци
621

ње очин­
2) мушкарац који је даровао семену ћелију (тужбу за утврђива
семеном ћелијом
ства), када је дете зачето уз био медицинску помоћ дарован ом
(члаli 58. ст. 5. ПЗ).
а није допуштена
3365. Тужба за оспоравање очинства, односно материнств
у следећим случајевима:
носнажном суд­
1) ако су очинство , односно материнство утврђени прав
ском nресудом (чланови 44. ст. 3. и 56. ст. 3. ПЗ),
ст. и 5. ПЗ; члан
2) nосле усвојења или после смрти детета (чланови 44. 4.
56. ст. 5. и 6. ПЗ),
са при­
3) ако је очинство утврђено признањем, лица која су се сагласила
тва (члан 56. ст. 4.
знаљем немају право да подносе тужбу за оспораваље очинс
е изјаве о сагласности са
ПЗ). Они једино могу да поведу спор за поништењ
nризнаљем очинства,
оnлођења, он ће се
4)ако је муж мајке дао nисмени пристанак за nоступак
у помоћ. У том случају
сматрати оцем детета које је зачето уз биомедицинск
во очинство (члан 58. ст. 1.
неће бити доnуштена тужба којом се оспорава њего
и 3. ПЗ).
а детета дошло уз
3366. Ово nравило се nримењује само када је до зачећ
о до природног зачећа, муж
биомедицинску помоћ. У супротном, ако је дошл
ље очинства у року од годину
мајке детета може да nоднесе тужбу за осnорава
у nостуnку биомедицински пот­
дана од дана када је сазнао да дете није зачето
година од рођења детета
помогнутог оnлођења, а најкасније у року од десет
се оцем детета, које је за­
(чланови 252. ст. 5. и 58. ст. 4. ПЗ). Исто важи и када
партнер мајке (члан 58. ст.
чето уз биомедицинску nомоћ, сматра ванбрачни
2-4. ПЗ) .
6.2. Заступаље
вно не­
3367. Посебно ограничење важи за ста рао ца малолетног ИЈШ nосло
само уз претходну сагласност
способног тужиоца. Он тужбу може да поднесе
органа старатељства (члан 254. ст. 3. ПЗ).
специјал­
3368. Када странке застуnа пуномоћник, пуномоћје мора да буде
ду врсте тужбе и ос­
но и оверено. Пуномоћје треба да садржи наводе у погле
нова за подизање тужбе (члан 257. ПЗ).

6.3. Смрт странака

, умру ту­
3369. Ако у току патернитетског, односно матернитетскоr спора
у поступка (члnп 259. ст.
жилац или тужени, суд доноси решење о обустављаљ
дира У право
1. ПЗ). Овим правилом о обустављаљу nоступка се, међутим, не
тужиочевих наследника да наставе постуnак (члан 259. ст.
2. ПЗ).
а треба
3370. Ове две, наочиглед, контрадикторне заповести законодавц
скоr, односно патернитетскоr
схватити на следећи начин: ако у току матернитет
да наставе поступак, преиначе
спора умре тужилац, њеrови наследници могу
622 Александар ]акшић: Грађанско йроцесно йраво

тужбу и захтевају да суд угврди да је постојао основ за угврђивање или осnо­

равање очинства или материнства (в. члан 254. ст. 2. ПЗ) .

6.4. Домашај диспозиционе максиме

(члан 258. ПЗ)

33 71. У патернитетским и матернитетским парницама нема могућности да

се спор оконча диспозитивним парничним радњама странака . Дакле, странке
не могу да закључе судско поравнаље. Суд не може да донесе пресуду на основу
признања, одрицања или пропуштања.

6.5. Доказиваље
3372. У патернитетским и матернитетским парницама важи истражно на­
чело, као што је то случај и у брачним споровима. Суд може угврђивати и оне
чиљенице које међу странкама нису спорне, као и чињенице које ниједна стран­
ка НИЈе изнела.

33 73. У споровима ради угврђења или оспоравања родитељског статуса го­

тово је неизбежно одређивање доказиваља вештачењем. Примењују се методи
узимања крви и анализа крвних група, антропогенетско
вештачење, испитива­

ње ДНК отиска и сл. 32 Без вештачења ових чињеница које указују на биолошко
порекло детета, биолошки статус мајке и оца) данас је готово незамисливо да
се донесе тачна судска одлука .

Стога, пропуст да се одреди вештачење у патернитетским и матер­

3374.
нитетским споровима готово редовно представља релашивно бишну йовреgу
йравила йосшуйка. 33 Избегавање да се тужени подвргне ДНК вештачењу има
значај спречавања (осујећења) извођења овог доказа. 34 ·

3375. У
нас, као и у неким другим земљама (Аустрија), важи правило да
странка може да ускратити медицинско вештачење на свом телу које је нео­
пходно да би се уrврдиле битне и важне чињенице за мериторну одлуку. Одби­
јање странке да се nодвргне испитиваљу суд цени слободно, у вези са осталим
доказима и резултатима целокупног постуnка. 35

3376. ПЗ и ЗПП не прописују изричито да ли _је странка дужна да трпи

и медицинске захвате на свом телу ради угврђења природне родитељске везе
.
У Немачкој се на ово питање примењују правила о дужности да се допусти уви­
ђај, тако да је странка дужна да трпи испитивања на свом телу. Одбијањ е се
санкционише новчаним казнама, па и затварањем странке. 36

32 В. ближе Драшкић, стр. 214, 219.

33 Познић/Ракић-Водинелић, стр. 381.
34 Пресуда О К у Ваљеву, Гж . 2/06 од 25.07.2006 .
35 Познић/Ракић-Водинелић, стр. 381; Трива/Бел ајец/Дика, стр . 647; Драшк ић , стр. 218- 219.
36 Ближе В . Baumbach/Lauterbach/AlЬert/Hartma nn, бр. 1. и даље за§ 372 .а.; Rosenberg/SC\vaЬI
Gottwald, crp. 695 са даљим наводима.
део четврти: Посебни йарнични йосШуйци 623

3377. Овакав став националног права није противан принципима 0 зашти­

7
ти nрава на nриватан живот из члана 8. ЕКЉП.э

V. ПОСТУПЦИ У ВЕЗИ СА ЗАШТИТОМ

ПРАВА ДЕЦЕ

1. Увоgна размашрања

3378. У складу са међународним обавезама РС (Конвенција о правима де­

а чији је за­
тета), ПЗ је увео у nравни систем и потnуно нове категорије споров
ег инте­
једнички именитељ: заштита права деце и обезбеђење њиховог најбољ
ка:
реса (чланови 261-27 3. ПЗ) . Закон разликује, заправо, три парнична поступ
1) nоступак за заштиту права детета, 2) поступак за вршење родитељског права
и 3) поступак за лишење родитељског права.

2. Зашшиша йрава gешеша

која
Предмет тужбе за заштиту права детета могу да буду сва права
3379.
ародним
су предвиђена у ПЗ, као и она nрава детета која су садржана у међун
а подобне за
уговорима, али под условом да су норме из међународних уговор
непосредну примену пред судовима у РС (в. члан 16. Устава РС).
3380. Отуда, деца би могла да се непосредно позивају на норме из чланова
3-4. и 8. ЕКЉП. За права детета из ПЗ, види чланове 60. до 65. ЗП.
3381. Заштита права детета остварује се тужбом. Ова тужба је кон.gемна­
чинидбу како
Шорна. Тужилац захтева да тужени буде осуђен на одговарајућу
састајати
би се омогућило детету да остварује своја права. Та чинидба се може
е) понашању
у активном (давање и чињење) или пасивном (нечињ ење, трпљењ
туженог .
ише за уnис
Пример: Родитељи петнаестоrодишњег детета му не до пуштају да конкур
про­
у гимназију (в. члан 63. ст. 2. ПЗ). Малолетник може да подигне тужБу
на nропуштање.
тив својих родитеља у којој би захтевао да се родитељи осуде

3382. Тужбу за заштиту права детета могу подићи: дете, родитељи детета,
ац
јавни тужилац и орган старатељства (члан 263. ст. 1. ПЗ). Да би јавни тужил
ђа йраво
и орган старатељства могли да подигну ову тужбу, законодавац предви
вне установе,
и gужносШ за све грађане, а посебно за дечје, здравствене и образо
обавесте
установе социјалне заштите, правосудне и друге државне органе да их
о постојању разлога за эаштиту права детета (члан 263. ст. З. ПЗ).
у погледу
3383. Парница за заштиту права детета може да се покрене само
(члан
оних права детета чија заштита се не остварује у неком другом поступку
263. ст. 2. ПЗ) .

37 Ближе В. Grabenwarter, § 22, бр. 23 и сл.

624 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

3. Вршење роgиШе.љскоi uрава

3384. Тужба за вршеље родитељског права се подиже када родитељи зане­
маре вршење својих родитељских дужности или, пак, када родитеље треће лице
омета или спречава у вршењу родитељског nрава. Дакле, тужени у овој nарни­
ци могу да буду или родитељи или, пак, треће лице.
3385. Тужба је кондемнаторна. Њоме се захтева осуда туженог на одређену
чинидбу. Та чинидба се може састајати у активном (на пример, осуда родитеља
да се старају о детету) или пасивном понашаљу (на пример, осуда трећеr лица
да се уздржи од понашаља којим омета вршење родитељског права).
3386. Тужбу за вршеље родитељског права могу поднети: дете, родитељи
детета и орган старатељства (члан 264. ст. 1. ПЗ). ·

4. Лишење и враћање poguшeљaroi йрава

3387. Ако родитељ занемарује своје родитељске дужности (в. чланове 81.
и 82·. ПЗ), он може бити потпуно ИЈШ делимично лишен вршења родитељског
права. Када ти разлози престану, суд му може вратити родитељска право (члан
83. ПЗ).
Тужбе за лишеље и враћање родитељског права су консшишуШивне,
3388.
јер мељају правни однос који је постојао између родитеља и детета. Доноше­
њем пресуде о лишељу родитељског права, тужени губи сва или нека права
и дужности из садржине родитељскоправног односа, осим
дужности да издр ­
жава дете (в. чланове 81. и
ПЗ). Пресудом о враћаљу родитељског права,
82.
поново се успостављају права и дужности која је тужени изгубио лишењем .

3389. Тужбу за лишење родитељског права могу поднети: дете, други роди­
тељ, јавни тужилац и орган старатељства (члан 264. ст. 2. ПЗ). И у вези са овим
поступком државне и остале установе су дужне да обавесте јавног тужиоца
и орган старатељства о постојаљу разлога за лишење родитељског права (члан
264. ст. 4. ПЗ).

3390. Тужбу за враћање родитељског права може поднети и родитељ који

Је лишен родитељског права.

5. Посебносши йосшуйка

5.1. Месна надлежност (члан 261. ПЗ)

3391. Ако тужбу подноси дете, оно може да је поднесе и пред судом на чи­
јем подручју се налази његово пребивалиште, односно боравиште.

5.2. Хитност
3392. Поступак за вршење родитељског права и поступак за враћање роди­
тељског права су хитни у смислу општих правила о хитности поступка
у nоро­
дичним сnоровима.
део четврти: Посебни йарничн.и йосШуйци 625

а и спо­
3393. С друге стране, постуnци у споровима за заштиту права детет
хиШ.ни (члан 269. ст. 1. ПЗ) .
ровима за лишење родитељског права су н.арочиШ.о
ор. Суд је дужан
И у овим парницама, тужба се не доставља туженом на одгов
од дана када је тужба примљена
да одржи прво рочиште у року од осам дана
року од петнаест дана од дана када
у суд, а другостепени суд да донесе OJllfYI<Y у
му је достављена жалба (члан 269. ПЗ).

5.3. Одступаља од начела диспозиције

одстуnа.
3394. Од начела диспозиције се у овим парницама двоструко
да одлучује
3395. У споровима из односа родитеља и деце суд није обавезан
н да увек води рачуна
у границама тужбеног захтева. Напро~ив, суд је дужа
0

нити један од учесника није

најбољем интересу детета, те да донесе одлуку коју
захтевао у туж5и (в. члан 273. ПЗ).
3396. Тако:
о вршењу
1) пресудом у спору за заштиту права детета суд може одлучити
и лишењу родитељског права.
суд може одлучити
2) пресудом у спору за вршење родитељског права
родитељског права.
о потпуном и делимичном лишељу

3) пресудом у споровима за заштиту права детета, вршење и лишење ро­

насиља
Једну или више мера за заштиту од
дитељског права, суд може одредити

у породици.

се донесе пресуда на
3397.Осим тога, у овим парницама није могуће да
због пропуштаља. Т ако ђе,
основу признаља, пресуда због одрицаља и пресуда
внаља (члан 271. ПЗ). Ово,
искључена је могућност закључеља судског пора
есу детета споразумеју
међутим, не искључује да се родитељи у најбољем интер
г права . У том случају, ако
о заједничком или самосталном вршељу родитељско
есу детета, унеће сnоразум
и суд процени да је такав споразум у најбољем интер
ће сам уредити начин вр­
родитеља у изреку судске одлуке. У супротном, он
шеља родитељског права (члан 272. ПЗ).

VI. ПОСТУПАК ЗА ПОНИШТЕЊЕ УСВОЈЕЊА

1. Уойшше

чланове 106-1 09.

Усвојење може да престане само поништајем (в.
3398.
ће туж5ом. У својеље
ПЗ), и то по окончању постуnка за поништај који се покре
апсолутно ништавим или релативно
се nоништава из разлога који 1·а чине или

ништавим (рушљивим).
утне. ни­
3399. Туж5а којом се тражи поништеље усвојеља из разлога апсол
ва да суд утврди да, заправо, усвоЈење
штавости је gеклараШивна. Њоме се захте
е рушљивоr усвојеља је
није ни засновано. Насупрот томе, туж5а за поништељ
йреобрсu~еајн.а.
626 Александар· Јакшиh: ГрађанСI(о йроцесно йраво

3400. Но без обзира на свој карактер, nресуде којима се тужбени захтев

усваја по обе тужбе производе gејсШ.во ех tunc.

2. Посебносf1Ји йосШуйка

2.1. Месна надлежност

3401. По
тужби за по ништај усвојења месно је надлежан онај суд на чијем
nодручју се налази седиште органа старатељства nред којим је засновано усво­
јење (члан 274. ПЗ) . Ради се о искључивој месној надлежности.

2.2. Право на вођење спора

Право да nоднесу тужбу за i:юништај усвојења имају следећа лица:
3402.
1) усвојеник, 2) усвојилац, 3) родитељ или старатељ усвојеника, 4) сва лица која
имају правни интерес да ус·војење буде nоништено и 5) јавни тужилац (члан
275. ст. 1. ПЗ).
3403. Када се тужбом захтева утврђење да је усвојење ништаво, тужба није
везана за рок. Супротно, ако се у тужби nозива само на рушљивост усвојења,
тужбу за nоништење може поднети само оно лице које је изјаву о сагласности
за усвојење дало под nринудом или у заблуди. Рок за nодношење тужбе износи
годину дана, а рачуна се од дана када је заблуда уочена, односно када је при­
нуда престала.

2.3. Улоrа орrана старатељства

Суд је обавезан да примерак пресуде о nоништењу усвојења достави
3404.
органу старатељства пред којим је засновано усвојење. На основу те пресуде,
орган старатељства ће донети решење којим йонишшава решење о новом уйису
рођења усвојеника, чиме се оснажује први уnис рођења усвојеника (члан 276. ПЗ) .

VII. ПОСТУПАК У АЛИМЕНТАЦИОНИМ

СПОРОВИМА

1. Уойшше

3405. У алиментационе спорове спадају сви nоступци које покрећу титу­

лари права на законско издржаваље nрема дужницима законског издржава
ња.
Круг ових лица одређен је материјалним нормама ПЗ. У алиментационе споро­
ве не спадају парнице за издржавање које се покрећу по друrом nра.Dпом основу
(на пример, уговор).

3406. Предмет спора у овим парницама може да буде: одређиваље издржа­

вања, престанак издржаваља и измена висине досуђеног издржаваља.

Тужба за одређиваље издржавања је кондемнаторна. Остале две ту­

3407.
жбе су преображајне.
део четврти: Посебни йарнични йосШуйци 627

2. Посе6носши йоСШуйка
2.1. Покретаље
3408. За разлику од осталих парница у породичним односима, locus stmuli
а. Наиме,
је у овим парницама стриктно везан за сШварну леiиШимацију странак
ове тужбе могу подићи само она лица која се nрема материјалнопраnним од­
редбама ПЗ сматрају повериоцем, односно дужником издржавања (члан 278.
ст. 2. ПЗ).
3409. Изузетак је предвиђен једино за тужбу за издржавање детета коју мо­
же да поднесе и орrан старатељства (члан 278. ст. 3. ПЗ).
3410. Тужбе за издржавање које подносе брачни и ванбрачни другови ве­
зане су различите рокове (в. члан 279. ПЗ).
3411. Тако, супружник може поднети тужбу за издржавање током трајања
Бивши
брака, а најкасније до закључења главне расправе у брачном спору.
по­
супружник који из оправданих разлога није у току трајања брачноr спора
у у року од
днео тужбу за издржавање може покренути алиментациону парниц
о
годину дана од дана престанка брака, односно од дана када му је учињен
последње фактичко давање на име издржавања.

3412. Ванбрачни партнер може поднети тужбу за издржавање све док траје
ка
ванбрачна заједница, а најкасније у року од rодину дана од дана престан
да­
ванбрачне заједнице, односно од дана када је учињено последње фактичко
вање на име издржавања.

2.2. Хитност
3413.Алиментациони спор је нарочито хиШан (члан 280. ПЗ), тако да се
општа хитност у породичним споровима (в. чла~ 204. ПЗ) коригује у две тачке:
1) прво рочиште мора да се о држи најкасније у року од осам дана од дана
када је тужба примљена у суду;
2) другостепени суд је дужан да донесе одлуку у року од петнаест дана од
дана када му је достављена жалба.

2.3. Границе начела диспозиције

3414. У алиментационим парницама суд није везан граница ма тужбеног
захтева (члан 281. ПЗ) .

2.4. Улоrа орrана старатељства (члан 282. ПЗ)

3415. ПЗпредвиђа обавезу органа старатељства да води евиденцију и до­

кументацију о издржаваним лицима. Начин вођења документације пропису­
је министар надлежан за породичну заштиту. Стога, суд је дужан да пресуду
о издржавању одмах достави органу старатељства на чијој територији nовери­
лац и:здржавања има пребивалиште, односно боравиште.
628 Алексnндар }nЈ<шиh: Грађанско йроt4есн 0 йрпао

VIII. ПОСТУПАК ЗА ЗАШТИТУ

ОД НАСI1ЉА У ПОРОДИЦИ

1. Уоаште

3416. У ПЗ законодавац је нарочиту nажњу nосветио заштити од

(2005)
насиља у nородици. Колики је значај овог сасвим новог института> видели смо
већ у претходним излагањима. Наиме> у готово свим nарницама које се воде
у вези са породичним односима суд може и ван граница захтева странака да ех

officio изриче мере за заштиту од насиља у породици.

3417. Увођење овог института је реакција законодавца на обавезе РС које

се темеље на међународним уговорима (Конвенција о nравима детета, чланови
3-4. и 8. ЕКЉП и сл.).

2. Машеријалнойравни йојам насиља

3418. ПЗ у члану 197. ст. 2. и 3. ПЗ реrулише два изузетно важна питања:
nрво> шта се има сматрати nородицом за сврху nримене овог института. Појам
,,породице'' је правилно дат изузетно екстензивно, тако да ту спадају и лица
која јесу или су, чак, била у емотивној или сексуалној вези.

3419. ПЗ даје и exempli causa шта се све има сматрати насwьем. И овде је
nокривена читава лепеза насилничког понашаља, почев од наношења телесних

повреда, па све до дрског понашања и ограничења слободе комуникације. За

општи појам в. члан 197. ст. 1. ПЗ.

3. ВрсШе мера эа эашшишу og насиља

Последице насилничкоr понашања у породици јесу изрицање једне
3420.
или више мера према насилнику за заштиту од насиља у породици. Циљ ових
мера састоји се у томе да се насилнику привремено забрани или ограничи одр­
жавање личних контаката са жртвом насиља (члан 198. ст. 1. ПЗ).

ПЗ набраја мере које суд може изрећи у циљу заштите од насиља

3421.
у породици (члан 198. ст. 2) . Те мере су: 1) издавање налога за исељење на­
силника из породичног стана, при чему је ирелевантно ко је in concreto власник
или закупац те непокретности, 2) усељење у породични стан жртве насиља,
независно од тога што она није сопственик, односно закупац тог стана, 3) за­
брана приближавања жртви насиља на одређеној удаљености, 4) забрана при­
ступа на простор око места где жртва насиља станује или ради, 5) забрана даљег
узнемираваља жртве насиља.

3422. Мере које суд предузима ради заштите од насиља у породици имају
привремени карактер и могу трајати најдуже годину дана. У тај рок се урачу­
нава и време за које је насилник био лишен слободе због прекршаја или кри­
вичног дела. Мере за заштиту од насиља у породици се може и продужити, ако
нису престали разлози због којих је изречена. Важи и обрнуто. Ако су пре
Део че·ruрти: Посf!бни t1арнични йоt·Шуйци 629

суд може
истека трајања мере преста11и раэЈюзи због којих је она би 11 а одреt)ена,
ве 198- 200. ПЗ).
укинути меру npe истека pot<a од годину дана (в. члано

4. ПосШуаак эа оgређење мера

4.1. Уопште
he
3423. Поступак за одређење мера за заштиту од насиља у породици noкpe
насилника
се тужбом. Ова тужба је кондемнаторна, јер се њоме захтева осуда
на одређену чинидбу.
а
3424. У тужби може да се захтева да суд одреди меру за заштиту од насиљ
одреди преста­
у породици или да продужи трајање nећ одређене мере, као и да
ици.
нак мере за эаштиту од насиља у пород

4.2. Месна надлежност (члан 283. ПЗ)

ац
3425. ПЗ предвиђа за ову тужбу елекШивну наgлежносШ. Наиме, тужил
месне наДЈiежно­
може да бира да ли ће парницу покренути пред судом опште
те или боравиште
сти или пред судом на чијем подручју се налази пребивалиш
жртве насиља.

4.3. Право на вођеље спора (члан 284. ПЗ)

3426. Право на покретање парничноr поступка имају:
1) члан породице према коме је насиље извршено или њеrов законски за­
ступник, 2) јавни тужилац, 3) орган старат ељства.

3427. Тужбу за престанак мере заштите од насиља у породици може поди­

ћи само насилник.

4.4. Хитност
ПЗ).
3428. Поступање у овим парницама је нарочиШо хиШно (члан 285.
када је тужба при­
Стога, прво рочиште се одржава у року од 8 дана од дана
року од 15 дана од дана
мљена у суду. Другостепени суд је дужан да одлучи у
када му је достављена жалба.

4.5. Одступаље од начела диспозиције

(члан 287. ПЗ)

3429. Од начела диспозиције се у овим парницама одступа двоструко:

1) суд није везан захтевима странака који су стављени у поступку,
(за­
2) суд је дужан да одреди меру којом се најадекватније остварује т~иљ
ала изрицање те мере.
штита од насиља), иако нити једна од странака није захтев

4.6. Жалба
те
3430. Жалба nротив пресуде којом се одређује или nродужава мера зашти
од насиља у nородици нема сусnензивно дејство (члан 288. ПЗ).
630 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

4.7. Улоrа орrана старатељства

(чланови 286. и 289. ПЗ)

3431. Видели смо да и сам орган старатељства може да покрене тужбом ову
nарницу. Ако није странка у поступку, тада је он помоћни орган суда. Орган
старатељства је дужан, наиме, на тражење суда, да пружи йомоћ у прибављаљу
потребних доказа, као и да да своје мишљење о сврсисходности мере чије је
изрицање тражено тужбеним захтевом.

3432. Такође, орган старатељства води евиgенцију и документацију о жртва­

ма насиља у породици и о насилницима. Да би се та доi<ументација формирала
и уредно водила, суд је дужан да органу старатељства достави препис писменог
састава пресуде. Писмени отправак пресуде се доставља како органу старатељ­
ства на чијем подручју се налази пребивалиште жртве насиља, тако и органу
старатељства на чијој територији има пребивалиште насилник.

§ 58. ПОСТУПАК У РАДНИМ СПОРОВИМА

I. УОПШТЕ

3433. Закон о раду и ЗПП предвиђају два начина за решавање радних спо­
рова: пред реgовн.им суgом и пред арбишражом. Радни спорови се односе на спо­
рове који настају поводом престанка радног односа, али и друте спорове чији
су предмет захтеви радника у вези са извршењем утовора о раду, као и други
његови захтеви настали у вези са повредом права радника гарантованих Зако ­
ном о раду.

П. РЕШАВАЊЕ СПОРОВА
ПРЕД АРБИТР АЖОМ

3434. Закон о радним односима регулише решавање радних спорова из­

међу послодавца и запосленог, те спорова који настају у вези са закључењем
и извршењем колективних утовора. 38 Задатак арбитраже је да донесе одлуку
о спору која је обавезна за послодавца и запосленог, односно за учеснике ко­
лективног утовора. 39

3435. Покретање поступка пред ар5итражом је факулшашишвно. 40 Дакле,

странка може да спор, уместо пред ар5итражом, неnосредно покрене пред др­
жавним судом, тако да ове врсте ар5итража имају неке карактеристике вољних
арбишража. Наиме, ар5итражно судовање у радним споровима почива, по пра­
вилу, на закљученом арбитражном споразуму.

38 В. члан 194. и сл. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/05).
39 Члан 194. и 265. ЗР.
 631
Део четврти: Посебни йарнични йосШуйt4и

ору 0 раду или

3436. Арбитражни споразум је, по правилу, садржан у угов
ом случају, не ради се 0 вољ­
у олштем правном .аi<ту ~ослодавца. У овом друг
нај, већ о йринуgн.о; арбишражи.
, предвиђали су да са­
3437 . Ранији прописи који су регулисали радни однос
о спору не може да одлучује
став арбитраже мора да буде непараН, односно да
41

но од чланова које име­

арбитар појединац, већ да је, напротив, веће саставље
уто решење. Наиме, правило
нује свака од странака у спору.'' Данас важи обрн
2

ва само један арбитар којег

је да спорове између радника и послодавца реша
сnоразумно именују странке (члан 194. ст. 2. ЗР).
обавештава
пред ар5итражом започиње тако што радник
3438. Поступак
решења о престанку радног односа
послодавца наредног дана од дана пријема
н 185. ст. 6. ЗР). Сам рок за по­
да жели да се спор реши пред ар5итражом (чла
од дана достављаља решења
кретање поступка пред арбитром износи 3 дана
запосленом .
подно­
да донесе одлуку у року од 10 дана од дана
3439. Арбитар је дужан
них питања. Покретање арбитра­
шења захтева за споразумно решавање спор
ња послодавца, тако да оно постаје
жног поступка суспендује извршност реше
року не донесе ОдтгfКУ.
извршио тек ако арбитар у горе предвиђеном
на питања у примени ко­
Ар5итража може, такође, да рещава сnор
3440.
ар5итражу образују учесници ко­
лективних уговора (в. члан 265. ЗР). Овакву
лективног уговора, и то у року од 15 дана од дана настанка спора.
ова, ЗР nредвиђа да се
За разлику од решавања индивидуалних сnор
3441.
ктивним уговором.
састав и начин рада ар5итраже уређује се коле

1. Оgнос између арбишражноi и cygawi йосшуйка

о радним
3442 . За разлику од решења садржаних у пређашњим законима
вни рокови за nокретање nоступка
односима која су nредвиђала да nреклузи
nред арбитражом, Закон
43

пред редовним судом не теку док траје nоступак

упка nред арбитражом и nо­
о раду не садржи изричита решења о односу nост
не говоре ништа о материјал­
ступка пред државним судом. Такође, nрописи
ошења тужбе арбитражи и на­
ноnравним и nроцесноnравним дејствима nодн
станку литиспенденције .
ом спору ко­
3443. С обзиром на то да је арбитражна одлука донета у радн
сматрати да оваква одлука има сва
начна и обавеэујућа за странке, требало би
44

их односа, Београд, 1997, стр. 277.

40 Инuш еиић, Кuментар 3аконn о основама р;:~ди
у арбитражног трибунала у множини.
41 Члан 121.ст. З. ранијег Закона о раду је говорио о састав
ку од заштите појединачни..х права, при-
42 В. члан 121. ст. 3. ранијег Закона о раду. За разли
састав арбитраже се одређује колекти­
ликом решавања спорова из колективних уговора,
вним уговором. В. члан 265. Закона о раду.
Члан 68.3. Савезног закона о радним односима и члан
118.2. републичког закона о радним
43
односима ("Сл. гласник РС", бр. 55/92 и 28/01).
44 Изричито чланови 94. и 265. Зако на о раду.
632 Александар ]сшшиh: ГраЬанско йроцесно йраво

дејства правноснажне пресуде државног суда) те да) сходно

томе) подношење
туж5е ар5итражи прекида застарелост, али и да повлачи за собом сва процесно~
правна дејства литиспенденције. Дакле, подношеље тужбе државиом суду по­
влачи за собом и недопуштеност да о истом спору истовремено
решава и арби~
тража, док nодношење туж5е ар5итражи представља негативну процес
но nравну
претпоставку за вођеље спора у истој правној ствари пред државним судом.

ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ

III.
У РАДНОПРАВНИМ СПОРОВИМА

1. Оgсшуйања og начела gисйозиције сшранака

3444. У поступку у парницама из радних односа суд може ех officio да од~
реди привремене мере у смислу ЗИП -а, ако сматра да треба спречити
насилно
поступаље или наступање ненадокнадиве штете. Такође, предлог за одређељ
е
привремене мере може да поднесе и сама странка. Тада је суд дужан
да своју
одлуку донесе у року од 8 дана од дана пријема предлога. Против одлуке
суда
којом се одређује привремена мера није допуштена посебна жалба.

2. Осшале особеносши йосшуйка

3445. Рок за покретаљ е парнице из радног односа износи 90 дана. Овај рок
се рачуна од момента када је радник сазнао за повреду права (субјективни
рок)
или, пак, од момента када послодавац раднику доставио решеље (в.
члан 195.
ЗР) . У овој парници радника може да заступа и синдикат.

Суд је дужан да поступак оконча, и то правноснажно у року од

3446. 6 ме­
сеци рачунајући од момента његовог покретаља (члан 195. ст. З. ЗР).
Из овога се види да у парницама из радних спорова важи начела
3447.
хитности (члан 435. ЗПП). Тако, и рок за изјављивање жалбе на одлуку
суда је
скраћен на 8 дана. Исто важи и за парициони рок за извршеље неке чинид5е
.
3448. У осталом се примењују опште одредбе ЗПП-а (члан 434. ЗПП). Реви­
зија је допуштена само против правноснажних одлука суда којима је одлучен
о
о засниваљу, постојању или престанку радног односа (члан 439. ЗПП) .

3. Сйорови из колекшивних уiовора

3.1. Особености
Опште одредбе ЗПП се могу примењивати и на парнице поводом
3449.
колективних уговора, ако шта Законом није другачије изричито предви
ђено
(члан 440. ЗПП).
3450. У парниЦама за спорове из колективних уговора важи начела хитно­
сти, као и краћи рокови за жалбу (8 дана), као што је то случај и са индиви­
дуалним радним споровима.
 йарнични йосШуйци
633
део че
тврти ·. Посебни
изија увек
х радних спорова, овде је рев
За раэлиt<у од индивидуални
3451.
доnуштена (члан 445. ЗПП).
3.2. Негативна процесна претпоставка
ог
, измене или допуне колективн
3452. Спор настао поводом эакључења
и уговор не садржи
д суд? м само ако колективн
уговора може да се покрене пре
­
из члана 441. ст. 1. ЗПП). Ако је предви
арбитражни споразум (arg. а contrarto ажом
итр
спорови имају решавати пред арб
ђено у колективном уговору да се ке,
ем или доношењем арбитражне одлу
или је, пак, спор већ решен мирним пут
овним судом у ис­
покретање поступка пред ред
тада је то процесна сметња за

тој правној ствари.

под "мирним решењем спо­
3453. Закон не одређује шта се има сматрати ен вансуд­
поведе поступак, ако је спор реш
ра". Стога, не Би Била сметња да се
ин који
цијом или на било који други нач
ским поравнаљем, мирењем, медија
Та чиљени­
тво правноснажне судске одлуке.
резултира одлуком која нема дејс
приговор.
м поступку као материјалноправни
ца би могла да се истакне у судско
а пред судом, једино у случа­
3454. Тако, не би могла да се покрене парниц итра­
љученим пред арбитражом или арБ
ју да је спор решен поравањем эак
жном одлуком.
 Део пети:
АЛТЕРНАТИВНО РЕШАВАЊЕ
СПОРОВА
 ГЛАВА 16.
АЛТЕРНАТИВНО РЕШАВАЊЕ СПОРОВА (АРС)

1. Појам, смисао и врсше

3455. У парнични постуnак ,,човек улази као свиња, а излази као ко5а­
сица)) .1 Из тог разлога човек је одвајкада изнал~зио алтернативу парници. Пар­
ничење је скуnо, и, Барем у Србији, неефикасно, тако да је примерено да се
при­
странкама понуди алтернативан начин да реше своје спорове из области
ватног права.

3456. Виде.ЈШ смо да држава не задржава за сеБе монопол да искључиво ње­

ко­
ни судови решавају све спорове у области приватног права, поготову оне у
услов
јима странкама стоји пуна диспозиција на располагаљу. Поред тога, други
да се во­
за алтернативно решавање сnорова је, такође, дат: странке наиме могу
љно одрекну неких од гаранција из члана 6.(1) ЕКЉП, те да свој спор изнесу
пред алтернативни форум.

3457. У свету су распростраљене две алтернативе парници пред судом: прва

конци­
-вољна арбишража и друга- меgијација (посредоваље, мирење, или
лијација).

3458. Ар5итража води порекло још из античког доба и претходи решава­

њу спорова пред државним судовима. У односу на парничење, ар5итража има
ње спорова,
огромне предности, тако да је она доминантан метод за решава
поготову оних које настају из уговора у међународног трговини.

3459. Ар5итража решава спорове и доноси одлуке у меритуму. Дејство ар­

битражне одлуке је једнако дејству правноснажне пресуде државног суда.
3460. Медијација нема ову карактеристику. У том поступку треће лице
(концилијатор, медијатор) покушава непристрасно да помогне странкама да
, за
нађу решење за свој спор. Он не доноси одлуке које Би оБавезивале странке
разлику од арБитраже.

3461. Мирење, као начин решавања спорова, Било је присутно У нашем

nравном систему још према Уставу СФРЈ из 1974. године. Данашња законо­
англосаксонског
давна решеља виш е рецепирају, често некритично , решења

права у коме медијација има дугу традицију.

Посланик Гашо Кнежевиh, на стр. 49 приликом эалаrања за медијацију.

 638 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йр
аво

3462. у доктрини се напред наведене институције називају алтернативним

методама решавања спорова (Altern ative Dispute Resolut ion: ADR). 2 Наиме, го­
тово све значајније светске сталне арбитражне институције, као што су то ААл
ICC, ICSID, као и
.
UNCITRAL3 донеле су правила коЈа регулишу ADR, nонајпре )

концилијацију. ADR се јављају, стога, као алтернатива не само државн

им судо­
вима, већ и арбитражама и класичном арбитражном поступку."

§ ~9. МЕДИ]АЦИ]А

ЛutuepaШypa:
Карамарковић, Медијација и судско nоравнање, Београд, 2003; Петруши
ћ,
Спорови у nравним односима и медијација, Зборник радова Правног факул­
тета у Нишу бр. 38-39/1 999; Carbone au, Alternative Dispute Resoluti on-Melt ing
the Lances and Dismon iting the Steeds, U niversity of Illinois Press, 1989, стр. 31;
Najar, Le rnini-trial, chimere ou panacee, DPCI, 1988, стр. 283.

I. УВОДНА РАЗМАТРАЊА

3463. Медијација као начин за алтернативно решавање спорова постоји

последње две деценије. Потиче из англосаксонског правног система
, док у Ев­
ропи нема неки већи значај .

1. Појам
3464. Медијација је
поступак који се води са циљем да странке уз помоћ
једног иmr више посредника (медијатора) пуrем преговора постигну пријате
љ­
еко решење спора које одговара њиховим интересима (члан 2. ЗМ). 5

2 В. ближе Opetit, Les modes alternatifs de reglement des differend s de la vie economi que, Justices,
1995, crp. 35; Carbonea u, Alternative Dispute Resoluti on- Melting the Lances and Dismoniting
the Steeds, University ofillinois Press, 1989, стр. 31; Najar, Le mini-tria l, chimere ou panacee,
DPCI, 1988, стр. 541; Fouchard /Gaillard /Goldman , бр . 18 и даље; Lionnet, стр. 229; Blessing,
lntroduct ion, стр. 299.
3 В. члан 17. Правилника о мирењу ICC; члан 7.2. UNCITR AL Conciliat ion Rules
од 4.12.1980.
године, Резолуција Генералне скуnштине ОУН бр. 35/52; члан 28. до 36.
ICSID.
4 У америчкој арбитражној пракси веома често се користи тзв. mini-trial.
У овом постуnку
учествују заступници сrранака и износе спор пред веће које обично чине
високи предста­
вници странака, а понекад и неутрални председник. Представ ници странака имају
овлашће­
ња да закључе споразум, поравнање, којим се спор окончава. Време за презента
цију чиње­
ни:ца и дока3а је Оl]Јаничено и веома је кратко. Смисао постуnка се састоји
у томе да високи
nредсrавници странака рационално стекну увид у спор, и то како у оне чињениц
е које и~
иду у прилоr, тако и у оне чињенице и доказе које умањују могућнос
т да дођу до реализациЈе
своr права. Након што застуnници странака заврше са излагањем, nредста
вници страна~а
се повлаче и преговарају о окончању cnopa. Циришка трговинска комора
донела је своЈа
правила о mini-tria /1984. године. В. ближе Blessing, The Ztirich Mini-Tri al Procedur
e, JIA,
1985, crp. 67 и даље.
5 Упор. Трива/Дика, стр. 921.
 . АлШеnнаШивно решавање сйорова 639
Део nети · r

2. Извори йрава о меgијацији

3465. У Србији је донет општи Закон о посредовању - медијацији

2005.
ним законима,
rодине.б Даље, код нас су норме о медијацији садржане у посеб
на пример у Породичном закону (чл. 229-246), те ЗПП-у (чл.
327-3 29).

П. ПРАВНА ПРИРОДА МЕДИЈАЦИЈЕ

у сва­
3466. Медијација је стриктно уiоворни оgнос између странака и измеђ
авних дејстава.
ке странке понаособ и медијатора, без посебних процеснопр
суд, у току парни ­
Једино процесно дејство уговора о медијацији настаје када
пком (члан 327.
чноr поступка, упути странке на медијацију и застане са nосту
ст. l. ЗПП).
чији је
3467. Странке закључују уговор о медијацији. То је уговор sиi generis
дује између стра­
nредмет поверавање трећем неутралном лицу задатка да посре
Овај уговор може бити
нака како би оне споразумно нашле решење за свој спор.
. . ..
КОЈа Је саставни део главног уговора или
закључен у виду клаузуле о медИЈаЦИЈИ
што је спор настао.
у виду посебног споразума странака о медијацији, након
бна никаква форма.
У оба случаја, за уговор странака о медијацији није потре

3468. Именоваљеммедијатора заснива се између њега и сваке од странака

уrоворни однос (уiовор о налоiу- чланови 749. и сл.
300) . Наиме, nосредник
врши послове мирења из­
се у том уговору обавезује да за рачун налогодавца
и предлаже могућа
међу странака и да, применом правила струке, изналаэи
решења за странку поводом спора .
чење
3469. Медијација је начин решавања спора, онолико колико се и закљу
ст. 1. 300) .
вансуд ског поравнања сматра начином решења спора (члан 1089.
атора која би имала
Дакле, медијација се не окончава никаквом оgлуком медиј
процесна дејства.

III. ПОДОБНОСТ СПОРОВА ЗА РЕШАВАЊЕ

У ПОСТУПКУ МЕДИЈАЦИЈЕ (КОНЦИЛИЈАБИЛНОСТ)
илија­
3470. Границе могућности медијацијског решавања спорова (конц
ва у којима је
билност) су одређене објективно, дакле с обзиром на врсту споро
с обзиром
то допуштено (објекшивне iранице концилијабилносШи), субјективно,
концилијабил­
на странке које у њему могу учест вовати (субјективне iранице
дње случају, наиме,
носШ.u), те орiанизацијско-комйеШенцијски. У овом после
за мирење или
пита се да ли се мирење може поверавати само организацијама
се може организовати и као ad hoc мирење.
7

6 "Сл. гласник РС", бр. 18/05.

7 Трива/Дика, стр. 925.
640 Александар Јакшиh: Грађанско ароцесно йраоо

1. ОбјеldlЈивни кришеријум

3471. У постуnку медијације могу да се ре.шавају спорови у следећим

односима:

1) имовннскоправни односи физичких и правних лица,

2) трговински спорови,
3) породични,
4) радни,
5) други грађанскоправни спорови,
6) управни и кривични спорови (члан 1. ЗМ; члан 229. и сл. ПЗ).

3472. Закон о медијацији наводи врсте спорова ratione materiae само exem-
pli causa. Дакле, могуће је да се спор решава медијацијом и када не спада нити
у једну од побројаних група. Медијација је нарочито nодобна за решавање ин­
тересних спорова који због своје природе нису подобни за пресуђење. 8
3473. Пред медијатора странке не моiу да изнесу следеће спорове:
1) за чије решавање је предвиђена искључива надлежност суда или неког
другог органа,

2) чији је предмет отказ уговора о раду и исплате минималне зараде,

3) у којима стране не могу слободно да располажу својим захтевима (в.
члан 1. ЗМ).

2. Субјекшивни кришеријум

3474. Закон о медијацији не одређује границе за решавање спорова ratione

personae, дакле с обзиром на својство странке која у њему може учествовати.
Како нема субјективних ограничење, то значи да у постуnку медијације могу
.
учествовати и државни органи, к.ао и органи териториЈалне аутономиЈе и ло -
.
калне самоуправе.

3. Орiанизациони кришеријум

3475. Закон садржи посебна правила о томе која лица могу да наступају
као медијатори (в. чл. 19-20. ЗМ којима се ти услови ближе разрађују). 9 Ме­
ђутим, с обзиром на то да је медијација чисто уговорног карактера, странке,
пре покретања парничног поступка, могу, темељем своје аутономије воље, да
именују за медијатора било које пословно способно лице (било који субјект
права) за које сматрају да може да допринесе мирном и пријатељском решењу
њиховог спора.

3476. ЗМ разликује ситуације пре и после покретања парничног поступка:

у првом случају, доминантна је аутономија воље странака. Странке, могу, наиме
да се споразумеју да им посредује било које пословно способно лице, а наро-

8 Петрушић, стр. 121.

9 В. ПЗ и Закон о мирном решавању радних спорова.
 б4Ј
.ep1юШtи.mo рещавпње rйnpooa
Део ne·rи: Amu

вни и дру 1 ·и стручњаци (ч пан 18 .

,1ито адвокати, судије или други истакнути пра
, странке могу да бирају по ­
ст. 2. ЗМ). После поr<ретања л~рничног поступка
средника само са сп~сi<а медиЈатора ( ч пан
19. ЗМ). Тачније, странке и у uоом
које пословно способно лице, али
случају могу за медиЈатора да одреде било
заставе са парничним поступком
( чнан 327.
неће да има за nоследицу да суд
10
ст.l. ЗПП).

IV. НА ЧЕЛА ПОСТУПКА МЕДИЈАЦИЈЕ

ла: добровољности, једна­
3477. У поступку медијације важе следећа наче
сти и хитности
нака, приватности, поверљиво
кости и равноnравности стра

поступка.

1. Добровољносш
ољности (члан 3. ЗМ). Закон
3478. Медијација почива на начелу добров
ступа на основу изричите сагласности
о медијацији предвиђа да се у поступак
у­
на медијацију током парничног пост
обеју странака. Чак и када суд упућује
нака
учини противно вољи једне од стра
пка (члан 12. ст. 1), он то не може д;а
у поступку.
потребна никаква форма.
3479. За уrовор странака о медијацији није

2. Равнойравносш сшранака
ака права. Посредник је,
3480. Странке у поступку медијације имај10у једн
трасно .
наиме, дужан да води поступак неприс
јатор не сме да фаворизује
3481. С обзиром на суштину медијације, меди
ња непристрасности медијатора, у За­
једну од страна у поступку. Ради обезбеђе
његово искључење и изузеће (чла­
кону постоје посебна правила која уређују
нови 22-2 3. ЗМ).

3. Привашносш и йоверљивосш
ерљ ивости у односима стра­
3482. У поступку медијације важи принцип пов
суд. Поступак медијације је по­
нака са медијатором у тајности у односу на
радњи које се предузимају не води
верљив, што значи да се 0 току и садржају
заnисник.
нке и .црути учссниц~ У n~­
3483. Концилијатор је дужан да обезбеди да стра
трећа лица све информ ациЈ е КОЈе
стуnку мирења чувају као тајну у односу на ,
, ако оцени да је то потребно
се односе на поступка мирења. 11 Медијатор може

IO Члан 4. ЗМ.
11 Трива/Дика, стр. 932.
642 Александар Јакшић: Гра1јанско йроцесно йраво

да се састане одвојено са једном од страна, а и свака страна може у сваком тре­

нутку да сама затражи одвојен поверљив састанак са медијатором.
3484. Медијатор је дужан да чува као тајну оно што ја сазнао кроз nрего­
воре о нагодБи странака, као и материјал који је коришћен у том постуnку.
Иста обавеза важи и за странке и друга лица која учествују у поступку. Такође,
изјаве, предлози и друге радње странака и њихових пуномоћника које су дате
у поступку медијације не могу да се користе у постуnку пред судом или друrим
државним органом, ако се медијација оконча безуспешно.
3485. Основно дејство принципа тајности поступка се огледа у томе што
странци која је у поступку медијације дошла до чињеничне грађе није допуште­
но да ту грађу у каснијем поступку изнесе као доказни материјал. Овде треба
узети да у парничном поступку суд не би смео на исказу таквог сведока (ме­
дијатора) да утемељи своју одлуку, осим ако би обе странке ослободиле посре­
дника дужности чувања тајне. 12
3486. У хрватском праву се изричито предвиђа да "странка или измиритељ
или особа која на други начин учествује у поступку не може се у било ком дру­
гом поступку позивати на:

а) чињеницу да је једна од странака предлагала мирење или била вољна да

у њему учествУЈ е;

5) ставове које је странка у поступку мирења изразила или предлоге које је

у том поступку изнела;

в) изјаве о чињеницама или признање захтева или чињеница које је извр-

. . .
шен о у току поступка медиЈациЈе, ако такве ИЗЈаве или признања нису саставни

део постигнуте нагодбе;

г) предлоге које је у поступку изнео измиритељ;
д) чињеницу да је нека странка постуnку показала спремност да прихвати
13
предлог измиритеља)).

3487. Принцип поверљивости се односи и на улогу посредника. У праву

САД, на пример, медијатор је дужан да чува информације у тајности, ослобођен
је обавезе сведочења у вези са својим радом, а исто тако није дозвољено да се
од њега захтева нити на било који начин од њега прибави документација о по­
ступку медијације. 14 Поверљивост је дакле обавезујућа како за саме стране које
учествују у поступку, тако и за медијатора.

3488. Даље, медијатор је дужан да поштује йриниций коншраgик~uорно­

сши и може саслушати једну страну без присуства друге стране само ако је то
неопходно. Разговор са једном од страна без присустnа друге стране би требало
искључити, уколико се ради о с итуацији у којој медијатор хоће да предложи
окончање поступка .

12 Трив а/Дик а, стр . 932.

Ј3 В . чла н Ј 2. ст . Ј. х рватско г Закона о мире њу.
Ј4 К арама рко ви ћ, ст р. 342.
Део nети: АлШернаШивно решавање сйорова 643

атор хоће да предложи ре­

3489. А.Ј<о у било ком стадијуму поступка медиј
своје ста­
wење спора, свака страна би требало да буде у моrућности да изнесе
15
Ј{овиwте 0 могућем решењу спора.
не
3490. Премда то закон не говори, на медијатора би требало да се приме
ито налаже да
nравила о ослобођењу од дужности сведочења. ЗМ, наиме, изрич
у било ком дру­
nодаци добијени у поступку медијације не могу да се користе
случају неће
гом когниционом поступку (члан 6. ст. 2. ЗМ), те да суд ни у ком
судском по­
прихватити ове информације о чињеницама, ако и буду изнете у
ступку (члан 6. ст. 4. ЗМ) .

3491. ЗМ садржи и одстуаања од начела поверљивости. Наиме, тајност у по­

открити ради спро­
ступку медијације се не односи на чињенице које се морају
то налаже јавни
вођења споразума који је постигнут мирењем или, пак, када
интерес (члан 6. ст. 1. ЗМ).
је
3492. Поступак медијације је приватног карактера. Начелно, искључена
медијације. Закон
моrућност да трећа лица присуствују спровођељу поступка
њихови законски за­
предвиђа да у поступку медијације учествују странке, тј.
и, под условом да се
ступници и пуномоћници. Трећа лица могу учествоват
16
странке са тиме сагласе.

4.ХиШносш

На чело хитности је
17
3493. Закон предвиђа да је поступак медијације хитан.
су прописани рокови за
конкретизовано у појединим одредбама ЗМ којима
ка која је примила пре­
предузимаље одређених процесних радњи. Тако, стран
предлогу изјасни у року
длог супротне странке за посредоваље треба да се о том
же тридесет дана, без
од 15 данаУ Постуnак посредовања може да траје најду
теnеног поступка
обзира да ли је поступак посредовања започео током првос
19
или током парничног поступка по жал би.

V. ПОСТУПАК МЕДИЈАЦИЈЕ
1. Меgијација йре йокреШаНЈа йарничноi йосшуйка

1.1. Ко покреће поступак?

зумп о посред ова­
По ступак медијације се покреће заК.ЈЬучењем сй.ора
3494.
друге стране за покретаљ е
њу, и то тако што једна од страна прихвати предлог

2001. годнне, Оде-

15 Преnорука Евроnске комисије 0 вансудском решавању сnорова, Брисел,
љак Д, тачка 2.
16 Члан 5. ст. 2. ЗМ.
17 Члан 7. ЗМ .
18 Члан 8. ст. 2. ЗМ.
19 В. Чlti'IHOBC 13- l 5. ЗМ.
644 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

поступка. 20 Странке могу својим споразумом да утврде другачији начин покре­

таља постуnка. Могуће је, на пример, клаузулом у уговору којим је регулисан
споран однос, предвидети да су странке дужне да спор реше непосредним nре­

говорима, а да се поступак медијације сматра покренутим, ако се спор не реши

у неком одређеном року. 21
3495. Споразум о медијацији, односно прихват понуде за медијацију, мора
да буде изричит (члан 8. ст. 1). Ћутаље супротне стране о предлогу за решавање
спора nутем медијације не значи прихватаље. Наиме, ако је страна која је при­
мила предлог за спровођење поступка посредоваља у року од 15 дана од дана
пријема предлога или у року за одговор који је наведен у предлогу не изјасни,
сматра се да је предлог за посредовање одбијен. 22
3496. Законом је према томе, установљен рок од 15 дана за прих:ватање пре­
длога, с тим што стране у спору могу предвидети и други, па и краћи рок.

1.2. Садржина предлоrа и дејство предлоrа

3497. Предлог за мирење мора да садржи све чињенице које су потребне за
утврђеље идентитета спора, предлог за именовање медијатора, као и евентуал­
но модалитете вођеља поступка медијације. 23 Ако странка којој је упућен пред­
лог за мирно решење спора путем медИЈацИЈе одговори противпредлогом, тада

Би се тумачењем, nрема садржају nротивлредлога, требало оценити да ли се

ради о прихвату понуде или не.

3498. Медијација нема ни процесноправна, нити материјалноправна деј­

ства. Покретање поступка медијације, за разлику од покретаља парничноr по­
ступка, не доводи до прекида застарелости потраживаља. 24 Покретање посту­
пка медијације нема утицаја на законске рокове за покретаље и вођеље судског
поступка, осим када Је посредоваље процесни услов за покретаље тог поступка

по посебним прописима. 25

3499. Споразум странака о медијацији има материјалноправно дејство

у смислу да љиме може, на време предвиђено споразумом, да се искључи ту­
живост субјективног права.

2. Ток йосшуйка

3500. Правила поступка медијације нису уређена законом. Закон допушта

странама у спору да саме пропишу правила по којима ће спор да се реши. 26 Ако

20 Види члан 8. cr. 1. ЗМ.

21 Многе арбитражне институције (ICC, ZHK) садрже и nравила о nосредовању-концилијацији.
22 Члан 8. cr. 2. ЗМ
23 Трива/Дика, стр. 927.
24 В. члан 11. ст. 1. ЗМ.
25 В. члан ll .cт . 2. ЗМ.
26 В . члан 9. с. 1. ЗМ .
 сйорова
Део nети: ЛлШернаШивпо решавање
645

настоји да се поступак спроuеде

тих nравила нема, требало би да медијатор ба права.
ефикасно и без одуговлачења, како би се спречила злоупотре
, али је он дужан да спроведе
3501. Правила би могао да одреди и посредник ући притом
постуnак на начин на кој и он сматра да је одговарајући, узимај
варе и во -
, интересе које стране желе да ост
у обзир околности спорног односа27
тупка.
дећи рачуна о хитности пос
Изјаве и предлози се дају не­
3502. Поступак медијације је флексибилан.
тупак се води кроз заједничке и од-
формално, без узимања на записник. Пос
· чити на меру
ма.
2s Т
раЈање поступка се мора ограни
војене разговоре са страна
судског постуnка. Медијатор се може
која неће значајно угрозити одвијање
овремено, а може и засебно са сваком
срести са свим странама заједно и ист
ане са тим сагласе.
појединачно, опет ако се стр
анкама . Али, меди­
одржавају се заједничке сесије са стр
3503. По правилу, једном од
исходно да се састане одвојено са
јатор може, ако оцени да је то цел
повер­
о ком тренутку да затражи одвојен
страна, а и свака страна може у бил пре­
медијатора је ограничена на давање
љив састанак са медијатором. Уло га
спора.
длога начина за решење

3. Окончаtье йосшуйка

следећих начина:
3504. Поступак се окончава на један од
1) закључењем споразума странака;
тације са странкама, да се поступак
одлуком посредника, после консул
2)
авдан;
обуставља, јер даљи поступак није опр 29
аво м стр ана о оду ста јаљ у од даљ ег поступка.
3) изј
тупка јесте постизање спора­
3506. Најпожељнији начин за окончање пос и са­
закључује у био ком облику, форми
зума (в. члан 16. ЗМ). Споразум се оi
вило да се закључује у форми вансуgск
држају (члан 16. ст. 1. ЗМ), али је пра ову
у двострано-теретног уговора на осн
йоравнања. Оно има правну природ эоз .
аЈање
а наст
но извршење преузетих о б авез
а.
кога се не може тражит и принуд
ума садржи
неопходно је да садржина спораз
вансудског поравнања, међутим,
ст. 3.
материјалноправном смислу (члан
16.
и узајамно попуштање странака у
ЗМ у вези са чланом 1090. 300 ).
еног вансудскоr поравнања,
ако дође до парнице после закључ
3507. Стога, поставио
од врсте захтева који је тужилац
ток и исход парнице ће зависити
о спо-
ским поравнаљем које обухвата сам
и његове везе са закљученим вансуд с
. пр едмет спора.
31
р на и неизвесна потраживања кuЈа су uила

27 В. члан 9. ст. 2. ЗМ.

28 В. члан 9. ст. 3. ЗМ.
29 В. члан 10. ЗМ.
30 Карамарковић, стр. 109.
31 Idem, стр. 109.
646 Але.кс•tнщtр Јакшиh: Грађанско йроцсс"о ripaao

3508. Посrнза.ње споразума је ннјосетљнnији стадијум nоступка медијације.

М ед ијатор је дужан да се ста ра да с~ у споразум унесу стварни ставови стра­
нака. Јер, ако коначни споразум не одражава вољу стране:t учесница, односно
настојања која су стране хтеле да остваре, мсдијацијом није ОТI<лоњен cnop.
У том случају може да дође и до оспоравања споразума. Таt<ође, може се ло­
ставити и nитање одговорности медијатора за закључење споразума, <t.ко се
њиме фавориз)iе једна од страна у постуnку.

3509. Због тога,

странкама се може дати и могућност да размисле пре пот­
писиваља споразума, као и моrућност да опозову своју сагласност на споразум.
На тај начин се у цео процес уводи поступак потврђивања пре него што сnора­
зум почне да се извршава.

351 О. Медија тор би требало да обустави поступак, када оцени да је даље

спровођење поступка нецелисходно, односно када нађе да, и после одржаних
неколико састанака (заједничких или одвојених), постоји таква супротставље­
ност интереса страна у спору која се може разрешити само на ауторитативан
начин одлуком суда у законом прописаном поступку.

3511. Поступак медијације се окончава и када једна од странака оgусШане од

даљег поступка. Законом нису формулисана никаква оrраничења у погледу мо­
гућности странка да од поступка одустане. Не постоје оrраничења у погледу
форме, нити ограничења у погледу временског стадијума nостуnка до кога је
допуштено странкама да се повуку из медиЈаЦИЈе.

3512. Неосновани и неоправдани одустанак од поступка медијације повла ­

чи за собом одговорност за culpa in contrahendo (члан 30. 300).

4. Меgијација након йокрешања йарничноi йосшуйка

3513. Поступак медијације може да се води и након покретања парничног

поступка.

3514. Када суд оцени или странке сагласно предлаже да би спор могао успе­
шно да се реши посредовањем (медијацијом), упутиће странке на посредовање
и застати са постуnком. 32 ЗПП садржи, поред тога, одредбе о начелима посту­
пка (добровољност, хитност, поверљивост, приватност) , о лицима која се по­
стављају за медијаторе, заступању странака у поступку медијације и сл. 33
3515. Суд може упутити парничне странке на медијацију по пријему одго­
вора на тужбу или после одржаног припремног рочишта, све до правносна­
жног окончања поступка. Он то чини било по сопственој иницијативи или на
основу сагласног предлога странака.

3516. За разлику од поступка посредовања покренутог пре почетка пар­

нице, ЗМ ограничава његово трајање на тридесет дана (члан 13). Суд може да

32 Члан 327. ст. 1. ZPP

33 Чланови 328-329. ZPP.
део n<:."''И: Ал111ернаfDионо pelmlo m"e cuopotm 647

а у cnopy, ако за
nродужи трајаље поступка на предлог посредника или стран
nocroje оriравдани разлози.
10
е са по­
3517. Наконшто упути странке на поступак посредо'оања, суд застај
лnступюt rю жалби, pol<
сrуnком. ЛЈ<о се постуnак посредовања nокреће у току
дник може да
за окончање поступка је, такође, тридесет дана, с тим што посре
. .н

буде само судиЈа.

зума,
3518. Посредниi< може nомоћи странама у спору у сачињавању спора
ако то оне од њега затраже .
. Овај
3519. Поступак је успешне окончан, ако су странке постигле споразум
Дејство спо­
споразум може да има облик вансудскоr или судског поравнања.
страна у спору . эs
разума зависи, у првом реду, од његове форме и од воље
п ка или
Споразум који је постигнут пре почетка парничноr посту
3520.
ог поравнања, ако је сачиљен
у току парничноr поступка има снагу ван судск
зум странака који
у nисменој форми и није противан јавном поретку. Спора
36

37

судија узме на записник има снагу судског поравнања.

ничним пита­
Моrуће је да стране постигну сагласност само о чиње
3521 .
траје. У том случају, овај
њима, док у п ог леду правних питања спор и даље
и у даљем постуnку, под
делимичан споразум о чињеницама ће их обавезиват
зум и да су стране одре­
условом да је овлашћени државни орган оверио спора
38
кле тајности поступка.

VI. ПОЛОЖАЈ И УЛОГА МЕДИЈАТОРА

1. Својсшво

изме­
3522. Медијатор (посредник) је трећа, неутрална особа која посредује
доваље обављају
ђу две стране у спору са циљем да оне сачине споразум. Посре
39

области, према
судије, адвокати и други истакнути стручњаци из различитих
40
природи спорног односа у којем се посредује.

2. Уйис и им.еновање

уписа
3523. Поставља се питање ко именује медијатора~ Закон 5рка између
спору (в.
медиј атора на листу и њеrовоr именовања да посредује у конкретном
чл. 19. и 21. ЗМ).

34 В. члан 14. ЗМ.

35 В. члан 16. ЗМ.
36 В. члан 16. ст. 4. ЗМ.
37 В. члан 16. ст. 5. ЗМ.
38 В. члан 16. ст. 6. ЗМ.
39 В. члан 18. ст. 1. ЗМ.
40 В. члан 18. ст. 2. ЗМ.
648 Ал~ксандuр Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

3524. Наиме, Председник суда, односно старешина другог органа уnисује

посредника из реда истакнутих стручњака (судија, адвоката и других стручних
лица) у списак посредника.' Председник суда одлучује да ли једно лице испу­
11

њав;.1 услове за обављање дужности nосредника.

3525. Критеријуми за упис у листу посредника су уређени Законом (в. члан

19. ЗЈМ). Сам упис у списак посредника одвија се по захтеву заинтересоване
стране, а начин вођења списка _је под надзором Министра надлежног за послове
правосуђа. 42

3526. Да би суд могао да упише посредника у списак, овај мора да исnуља­

ва следеће услове;
1) да има високу стручну спрему; 2) да има најмање пет година искустава
у поступцима решавања спорова; 3) да је прошао програм обуке за посредника;
4) да је уписан у Списак; 5) да није под истрагом и да није осуђиван за намерно
почињено кривично дело. 43

3527. Ови услови нису одлучујући за именовање медијатора, јер закон пре­
двиђа могућност да суд именује, у конкретном случају, и медијатора ван списка
(члан 20. ст. 2), па и медијатора страног држављанина (члан 20. ст. 3).
3528. Странке Бирају (именују) споразумно медијатора са списка (члан 21.
ст. 2). Ако стране нису у могућности да постигну споразум, председник Суда
одређује посредника са Списка, и то по редоследу на списку. 44

3. Изузеће и ш:юьучење

3529. За посредника важе посебна правила о искључењу и о изузећу која су

својствена уrоворној правној природи медијације. Такође, у погледу његовог
изузећа, важи и обавеза да посредник открије - саопшти странкама све околно­
сти које могу да изазову сумњу у његову непристрасност, слично као што то
важи и за арбитре у арбитражном поступку.

3530. Посредник је дужан да се искључи из поступка посредоваља, када је:

1) судећи судија или арбитар, или
2) суди истим странама у другом спору, или
3) лице које поступа или је поступало у неком другом поступку.
4) то лице било адвокат, законски заступник или, пак, старалац једне од
странака.
45

3531. Посредник, видели смо, обавештава странке о свим околностима које

могу да буду од утицаја на њеrову непристрасност, али он може, након што је

41 В.чланl9.ст.l.ЗМ.
42 В. члан 19. ст. 4. ЗМ .
43 В. члан 20. ст. 1. ЗМ
44 В. члан 21. ст. 2. и ст. 3. ЗМ.
45 В. члан 22. ЗМ.
део пети : AлCUepllmitщmo реи.щотье сйорова 649

настави да води по ­
обавестио стране у спору о rюстоја·њу тих околности, да
ступак, ако су стране у спору са тим сагласне (члан
23. ст. 3. ЗМ) .
јање њеrовог
3532. Иначе, осноnни разлог за изузеhе посредника је посто
и на nостојаље других
личног интереса у спору. Разлог за изузеће се о.n.носи
(члан 23. ст. 1. ЗМ).
околности t<oje доводе у сумњу љегову непристрасност
и моралне при­
3533. Дужност медијатора да се искључи и изузме је правне
у yronopнy одговорност медија ­
роде. Њена повреда може да има за последиц
зе да открије све околности
тора према странкама, нарочито у погледу обаве
ност. Такође, повреда ове оба­
које могу да изазову сумњу у њеrову непристрас
ешку одговорност (адвокат).
везе може да има за последицу и њеrову стал
пка, странке са­
3534. У случају медијације пре покретања nарничноr посту
медијатор који је Би иначе,
ме одлучују о томе да ли nрихватају да им nосредује
ех члана 21 . ст.l . ЗМ).
nрема горњим nравилима, требало да се изузме (arg.
је медијатора именује суд
Након покретања парничноr поступка, или када
гања странака и медијатора,
(члан 21. ст. 2), тада Би медијација, у случају несла
Председник суда који га је и име­
могао , на захтев једне од странака, да изузме и
новао (члан 21. ст. 3).
има за после­
3535. Повреда правила о искључењу или изузећу посредника
ништи ту­
о путем посредоваља може да се
дицу да поравнање КОЈе Је закључен
да се искључи, односно изузме
жбом, ако је учешће посредника који је требало
вансудском поравнању.
било каузално у односу на садржину уrовора о

4. Дужносши и йраsа меgијашора

4.1. Дужности
едовања без оду­
3536. Медијатор је дужан да води и оконча поступак поср
стручно, савесно и бла­
rовлачења. 46 Он је дужан да поступак води de lege artis,
им интересима страна у спору.
говремено, водећи рачуна о посебним и обостран
кама објасни
3537. Ове обавезе укључују у себи и његову дужност да стран
обавезе у овом поступку.
суштину и сам начин медијације, њихова права и 47
и приватности поступка.
о вде се пре свега мисли на одредБе о nоверљивости
уколико је постигнути
Такође, медијатор би морао да упозори стране у спору
8
споразум неиз вршив или незаконит .'~
начин> дакле да
3538. Посредник је дужан да nостуnак води на неутралан 49
25. ст. 2. ЗМ ).
буде неnристрасан у односу на странке и предмета спора ( члан

46 В. ЧЛа1i 25. ст. 1. з м.

47 В. Europ ean Code ofCon duct fo r Medjators, одељак 3.1 .
48 В. Europ ean Code of Condu ct for Mediators, одељак 3.2.
је буквално преведено са енгле­
49 У ЗМ стоји да посредник води посrуп ак без предр асуда. Ово
страса н.
ског ( withou t prejudice) и значи његову обавез у да буде непри
650 Александар Јакшиh: Гр_аlјанско йроцесно йраво

3539. Посредник не сме никако да врши притисак на странке и да им на ­

меће решење спора. 50

3540. Такође, посредник не сме да даје обећања странкама, односно да га­
рантује одређени резултат поступка. 51 Повреда ове обавезе која је и морална,
повлачи эа собом гра.ђанскоправну одговорност медијатора.

4.2. Права
3541. Медијатор има право да се уnозна са околностима спорног односа.
Овом праву посредника одговара дужност страна у поступку да му доставе све
потребне податке, као и своја гледишта о спорном односу. 52 Стране су дужне
да доставе посреднику доказе ради испитивања да ли Је постигнути споразум

у складу са јавним поретком.53

Најзад, посредник има право на накнаду тро­
шкова за свој рад. 54

VIII. ТРОШКОВИ ПОСТУПКА МЕДИЈАЦИЈЕ

3542. Странке су господари поступка медијације, тако да оне споразумно
уређују и питање како се сносе трошкови у том поступку (члан 28. ЗМ) .
3543. Ако споразума нема, правило је да трошкове поступка предујмљују
стране на једнаке делове (члан 29. ЗМ). Исто важи и када је медијација окон­
чава споразумом (члан 30. ст. 1).
3544. Ако поступак посредоваља не успе, па дође до наставка парничноr
или неког другог поступка, о трошковима посредоваља ће се одлучити у парни­
чном, односно, у том другом поступку. 55

§ 60. АРБИТРАЖА

Литература:
Fouchard/Gaillard/Goldman, Traite de l'arЬitrage intematioal, Paris, 1996; Јакшић,
Међународна трговинска арбитража, Београд, 2003 (са упућивањем на ци­
тирану литературу); Lew/Мistellis/Кrбl, Comparative International Commercial
ArЬitration, Кluwer, 2003; Poudret/Besson, L'arЬitrage commercial international
compare, Bruillant, LGDJ etc., 2002; Redfern/Hunter, Law and Practice on Inter-
national Commercial ArЬitration, 4th ed., London, 2004.

50 Члан 25. ст. 2. ЗМ.

51 Члан 25. ст. 4. ЗМ.
52 Члан 26. ст. 1. и 2. ЗМ.
53 Члан 26. ст. 3. ЗМ.
54 В. члан 26. ст. 4. ЗМ.
55 В. члан 30. ст. 2. ЗМ.
Део nети: АлШернаШионо решаоан,е сйорооа
651

I. АРБИТРАЖА КАО НАЧИН

РЕШАВАЊА СПОРОВА

који су
3545. Арбитража је постала доминантан метод решавања спорова
су арбитражи,
везани за :контекст међународне трговине. Ово због тога што
ости, понајпре, у од­
као методу решавања спорова, иманентне значајне предн
носу на рад државних судова .
а воље
3546. Полазна основа сваког арбитражног судовања јесте аушоном.иј
ака. Овај уговор,
странака. Настанак арбитраже је заснован на уговору стран
воље странака
по правилу, одређује формирање и рад арбитраже. Аутономија
них судова, те да оптирају
омогућава странкама да отклоне надлежност држав
за неутралан метод решавања спорова.
где
3547. Аутономија воље странака омогућава странкама да изаберу место
да повере решавање свог
ће арбитража да се одржи, да одреде лица којима ће
nрименити у арбитра­
спора, да одреде процесно-правна nравила која ће се
о право у складу са којим
жном поступку, те да одреде меродавно материјалн
својим споразумом да
су арбитри дужни да реше спор. Дакле, странке могу
са убеђењем да ће се
обезбеде правни положај који им омоrућава да у спор уђу
тога, уколико се предмет
он решити на неnристрасан и неутралан начин. Осим
а,
чка или, пак, сложена правна питањ
спора односи . на компликована техни
су експерти у материји на
странкама стоји на располагању да изаберу лица која
КОЈУ се предмет спора односи.

П. ИЗВОРИ АРБИТРАЖНОГ ПРАВА

који је
3548. Арбитража ј е у РС у целости уређена Законом о арбитражи
по угледу на UML. ЗАр
донет маја месеца 2006. године. Овај закон је израђен
раже, a;rn не садржи
чини дистинкцију између унутрашње и међународне арбит
врста арбитра­
посебна правила којима би се регулисала једна, односно друга
жног судовања.
и
3549. Осим ЗАр, у РС су на снази међународни извори норми, међународн
За њихову при­
уговори који се односе на разна питања арбитражног процеса.
непосредно на чи­
мену је битно да се они, на темељу Устава РС, примењују
56

т, односно виши хи­

тавој територији Републике, те, сходно томе, имају прима
јерархијски ранг у односу на унутрашње изворе права.
ој тр­
3550. У РС су на снази следеће вишестране конвенције о међународн
од 24.09.
rовачкој арбитражи: Женевски протокол о арбитражним клаузулама
их ар­
1923. г. (СЛ. ФНРЈ, МУ 4/59), Женевска конвенција о извршењу стран
ршка конвенци­
битражних одлука од 26.09.1927. г. (СЛ. ФНРЈ, МУ 4/59), Њујо
г. (СЛ.
ја о признању и извршењу страних арбитражних одлука од 10.06.1958.

56 В. члан 16. Устава РС.

652 Александар Јах<шић: Грађанско йроцесно йраоо

СФРЈ, МУ, и Вашингтонска конвенција о решавању инвестицоних спо­

12/63)
рова између држава и грађана других држава од 18.03.1965. (СЛ. СФРЈ, МУ 7/6 ).
7
3551. Арбитражна материја је у одређеној мери предмет многих двостра­
них конвенција које је бивша СФРЈ закључила: с Алжиром- Уговор о правној
помоћи у грађанским и кривичним стварима из 1962. г.; с Аустријом- Спо­
разум о узајамном признању и извршењу одлука изабраних судова од 18.03.
1960. г. (СЛ ФНРЈ дод. 5/61); с Бугарском - Уговор о узајамној правној помоћи
од 23.3.1956. г. (СЛ ФНРЈ дод. 1/57); са СССР - Уговор о регулисању правних
односа у грађанским, породичним и кривичним стварима од 20.01.1964. г. (СЛ
СФРЈ, МУ 13/64), с Грчком - Споразум о узајамном признавању и изврщењу
судских одлука од 18.06.1959. г. (СЛ ФНРЈ дод. 6/60); с Италијом- Конвенција
о трговини и пловидби од 31.03.1955. г. (СЛ ФНРЈ дод. 14/56); с Јапаном- Уго­
вор о трговини и пловидби од 28.02.1959. г. (СЛ ФНРЈ Дод. 7/59); с Мађарском
-Уговор о узајамном саобраћају од 07.03.1968. г. (СЛ СФРЈ МУ 3/68); с Мон­
голијом- Уговор о пружању правне помоћи у грађанским, породичним и кри­
вичним стварима од 8.06.1981. г. (СЛ СФРЈ МУ 7/82); с Немачком ДР- уговор
о правном саобраћају и грађанским, породичним и кривичним стварима од
20.06.1966. г. (СЛ СФРЈ МУ 1/67); с Пољском- Уговор о правном саобраћају
у грађанским и кривичним стварима од 06.02.1960. г. (СЛ ФНРЈ МУ 5/63); са
СССР- Уговор о трговини и пловидби од 11.05.1940. г. (СН 118 од 25.05.1940.);
са Швајцарском - Уговор о трговини од 27.09.1948. г. (СЛ ФНРЈ 16/49).

3552. Велики утицај на унутрашље право РС имају и арбитражни докумен­

ти UNCITRAL, које је Генерална скупштина Уједиљених нација усвојила и пре­
поручила својим члановима. То су Правила о арбитражи UNCITRAL од 1976. г.,
Правила о мирењу UNCITRAL од 1980. г., те, као што је то речено, UNCITRAL
Модел-закон о међународној трговачкој арбитражи од 21 .06.1985. г.

III. ПОЈАМ И ВРСТЕ АРБИТР АЖА

1. Појам арбишраже
3553. Не постоји општи начин на који би арбитража могла да се дефинише.
Међутим, суштинске карактеристике сваке арбитраже јесу следеће: прво, она је
метод решавања спорова; друго, у арбитражном поступку спор решавају трећа,
неутрална лица (арбитри) које странке посебно именују у ту сврху; треће, арби­
три црпе своја овлашћења да реше спор из приватно-правног споразума стра­
нака; четврто, од арбитраже се очекује да врши судовање, односно да спор ре­
ши на начин примерен поступку nред државним судовима; пето, арбитража је
приватно nравни систем вршења правосудне функције; шесто, одлука арбитара
је коначна, у том смислу да се њоме окончава спор између странака; седмо,
одлука арбитара обавезује странке на бази љихове прећутне сагласности садр­
жане у арбитражном споразуму да ће да прихвате и да се повинују одлуци ар­
битара; осмо, арбитражни поступак и одлука су, по правилу, независни од
i. Део nети: АлШернаt'Ziивно решавање сйорова
' ' 653

nравосудних националних система: државни судови интервенишу само тада

у арбитражном поступку када је потребно да се потврди правоваљаност арби­
тражног споразума, да се пружи асистенција арбитражи у регулисању арби­
тражног постуnка, те да се nринудно изврши арбитражна одлука, уколиr<о се
странке не придржавају добровољно одлуке арбитара.

2. Врсше арбишража
2.1. Уводне напомене
3554. Арбитраже могу да се класификују према различитим критеријуми­
ма. Овде говоримо само о оним арбитражама у чијим постуnцима се одлучује
о грађанскоправним споровима лица приватног права. Њих називамо арбитра­
жама приватног права.

2.2.1. АрбиШраже йриваШноi йрава

3555. Арбитраже приватног права су оне које се заснивају на вољном ар­

битражном споразуму и у чијем постуnку се појављују лица грађанског права.
У поступцима пред оваквим арбитражама решавају се спорови који потичу из
грађанскоправних односа.

3556. Према критеријуму припадности арбитраже одређеном националном

правном системf 7 све арбитраже приватног права можемо да поделимо на gо­
маће, сШране и анационалне арбиШраже. 58 С друге стране, пак, домаће и стране
арбитраже могу да буду међунароgне и;rn, пак, унушрашње, 59 с обзиром на то да
ли се у њима јавља какав елемент иностраности који имплицира сукоб закона.
Даље, с обзиром на правну природу спора који решава свака приватно правна
арбитража може да буде трговинска арбитража, или, пак, арбитража која ре­
шава грађанскоправне спорове. 60 Најзад, сваки од горе наведених облика ар­
битраже приватног права може, с обзиром на начин организовања, да има об­
лик инсШ.ишуционалне или ad hoc арбитраже. 61 Институционалне, пак, на оне62

57 Овај критеријум за класификацију арбитража потиче од Mann, Lex facit arЬitrum, u "LiЬer
amicorum for Martin Domke", The Hague, 1967, стр. 157 и nрихвата га већина ayropa. Резул­
тати до којих се применом овог критеријума д?лази су различити. В. Fouchard/Gaillar.d
/Goldman, бр. 81 и даље; Lionnet, стр. 27; ГолдштаЈн/Трива, стр. 21 1, те нарочито Lew, Appli-
caЫe Law, стр. 13 и даље; Poudret/Besson, стр . 86.
58 Теоретски, критеријуми за одређење нацио~алности ар?итраже мо_rу да буду многобројни.
В. о томе ближе Delaume, L' arЬitrage transnatюnal et les tr1bunaux natюnaux, Clunet, 1984, стр.
523; Fouchard/Gaillard/Goldman, бр. 86; Poнdret/Besson, стр. 83.
59 За другачија схватања в. Lew, Applicable law, стр. 14 и даље.
60 Fouchard/Gaillard/Goldman, бр. 60.
61 Lew, ApplicaЬle law, стр. 19; Redfern/Hunter, стр. 37; Craig!Park/Paulsson, стр. 50 и даље; Ble-
ssing, Berti, Commentary, стр. 22 и даље.
62 Арбитражни суд ICC основан је 1924. годи_не. ICC)e ас~цијација више од 80 ~ационалних
трговинских комора. Није јасна тврдња Кlеш, Cons~deratюns, стр. 29, да ICC НИЈе француска
институција, премда је њено седиште у ФранцускоЈ - Паризу, и с обзиром на чињеницу да
654 Алексаидар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

које се оснивају при међународним, односно националним трговачким комо~

рама и удружењима) 63 те могу да буду опште и специјализоване. м

2.2.1.1. Домаћа, инострана и анационална

арбитража

3557. у већини националних правних поредака одредбе о арбитражи су са~

држане у процесним законима. Ова чињеница везује арбитражу за одређени
национални правни систем према коме се оцењУЈе њена националност.

3558. За gомаћу, оgносно сшрану арбитражу битно је да је подвргнута одре~

ђеном националном праву, 65 и то према колизионом методу решавања сукоба
закона. Националном арбитражом се сматра она чије је седиште у односној
земљи и чије је право примењено на арбитражни поступак.
66

3559. У међународним изворима норми као критеријум за одређење дома~

ће, односно стране арбитраже користи се без изузетка место доношења арби~
тражне одлуке.
67

3560. Ваља скренути пажњу на чињеницу да националност арбитраже, уко­

лико је она одређена на бази меродавног процесног права, може да се разликује
од националности арбитражне одлуке, односно од критеријума који се узима
у обзир приликом егзекватуре страних арбитражни:х: одлука.

3561. Арбитража која није подвргнута нити једном националном правном

систему је анационална арбитража. Наиме, заговара се тотално одвајање арби­
траже од било каквог националног правног система, 68 како процесног, тако
и материјалноправног, те потпуна независност арбитраже од права и судова
државе на чијој територији се арбитражни поступак одвија. Ар5итража одво­
јена од сваког националног права и судске контроле државе на чијој територији
се одвија арбитражни поступак добила је име анационална, или, пак, суnрана­
ционална арбитража.

ICC има статут удружења према Закону од 6.07.1901. године. Више о правном статусу Ар­
битражног суда ICC види код Lionnet, стр. 257 и даље.
63 Овој групи припада и СТА при ПКЈ, основана 1946. године В. "Службени лист ФНРЈ",
бр. 26/47.
64 В. о дистинкцији и врстама специјализованих арбитража уместо свих Трајковић, Сnеција-
лизоване арбитраже, Право и привреда, 5-8/2002, стр. 197 и даље.
65 Mann, Lex facit arЬitrum, стр. 159; David, L'arЬitrage, стр. 96; Lew, ApplicaЬle law, стр. 13.
66 Fouchard/Gaillard/Goldman, бр. 87.
67 В. члан 1. Женевске конвенције из 1927. године; члан I. NYC; "!illaн IX.1. Евроnске конвенције.
68 Тренд је заnочет још 60-ти:х година ХХ века. В. Fouchard, L'arЬitrage, стр. 23; Fouchard, Quan_d
un arЬitrage est-il international, RdA, 1970, стр. 59, 64; Goldman, Les conflits de lois dans l'arbi-
trage international commercial, Recueil des Cours 349, Tome П, La Науе, 1963, стр. 359. Добио
је на интензитету 80-ти:х година прошлог века. В. Paulsson, ArЬitration unbound: Award de-
tached from ist Country of Origin. ICLQ, 1981, стр. 358; Paulsson, Delocalisation oflnternation~
Commercial ArЬitration: When and Why it matters, ICLQ, 1983, стр. 53, 60; Park, The Lex Loci
ArЬitri and International Commercial ArЬitration, ICLQ, 1983, стр. 27-28.
Део пети: Алйiернайiивно решаоање сйорооа 655

2.2.1.2 . Међународна и уиутрашња арбитража

3562. Уколих<о су сви елементи арбитраже везани за само један национални
ража је уну­
правни систем, тада се питање сукоба закона не поставља и арбит
трашња, чисто интерног карактера (в. члан 2 . ЗАр) .
3563. Која ће се арбитража сматрати међународном зависи од тога који ће
арбитраже nо­
се елеменат иностраности узети као одлучујући за подвргавање
себном правном режиму који се примењује на међународну арбитражу. 6!1 За
и крите­
дистинкцију се користите nравни и ванnравни критеријуми. Правн
пку
ријуми могу да буду субјективни, везани за учеснике у арбитражном nосту
и објективни, везани за спор који се nред арбитражом решава.
70

3564. Члан 3. ЗАр користи следеће правне критеријуме за одређење међу­

е у nо­
народне арбитраже: nрво, арбитража је увек међународна, ако су странк
у моменту када су сачиниле
ступку имале седишта у различитим државама
м сnоразуму
арбитражни сnоразум; друто, странке увек могу да у арбитражно
. И тада
nредвиде да се предмет арбитражног споразума односи на више земаља
међународна
се арбитража сматра међународном. Најзад, да би арбитража била
ама у којима
довољно је: а) да се седиште арбитраже не налази у оним држав
обавезе имају
странке у постуnку имају своје седиште, или б) да се утоворне
седиште.
извршити ван територија држава у којима странке имају своје

2.2.2.3. Арбитража грађанског права

и трговинска арбитража

3565. Дистинкција између трговинске и арбитраже грађанског права п очи­

м nоступку. И у овом
ва на врсти nредмета спора који се решава у арбитражно
обухватала сва на­
погледу, међутим, не постоје универзална решења која би
ционална nрава и међународне изворе норми.

3566. Концепт међународне арбитраже из члана З. ЗАр није ограничен само

које је у унутрашњем
на трговинску материју, односно на привредне спорове за
ив, овај концеnт
праву предвиђена надлежност трговинских судова. Наnрот
71

правима о ко­
обухвата све имовинскоnравне спорове у којима се одлучује о
коју регули­
јима странке могу да се поравнају. Дакле, међународна арбитража
права. Јер, она
ще ЗАр није само трговинска, већ, шире, арбитража грађанског
спорове, већ и на
се, ratione materiae, не односи само на трговинске привредне
да се поравнају.
све сnорове грађанскоnравне природе о којима странке могу
3567. Друтачије је решење у Правилнику СТА при ПКС. Надлежност ове
72

их из међу-
арбитраже је сужена, ratione materiae, на решавање сnорова настал

Fouchar d, Quand un arЬitrage est-il internat ional, стр. 59; Fragistas, ArЬitrage etrange
r
69 В. ближе
et arЬitrage internat ional en droit prive, RCDIP, 1960, стр. 3.
70 RuЬino-Sammartano , JIA, стр. 91; Grigera- Naon, стр. 11.
уместо свих Ра.кић­
71 О nојму nривредног cnopa и надлежн ос:и привредних судова в. више
ић/Палачковић, ЛитисnенденцИЈа nред ар5итражом и државн им судом, ПЖ, 9-10/
Водинел
1994, стр. 1365 и даље.
ом cyri:f nри ПКС.
72 В. чл. 12. Правилника стА nри ПКС и чл. 1. Правилника о сталном изабран
656 Александар Јакшић: Грађанско йроџесно -
. ' ~~

народних привредних, и шире пос~овних одн~са. С обзиром на ово, арби­

73

тража СТ А при ПКС м~же да одбиЈе да одлучУЈе о сп~ровима који нису nри­
вредноправни, премда Је уговорена њена надлежност.

3568. Што се тиче међународних извора норми, Европска конвенција ('-тан

1.1) третира међународну трговинску арбитражу, ~и њена примена није лими­
тирана на трговински карактер пословне операциЈе .

2.2.2.4. Институционалне и ad hoc арбитраже

3569. Арбитражно судовање обављају ad hoc (повремене) арбитраже и ин­
ституционалне арбитраже. Међу институционалним арбитражама посебно зна­
чење за нас имају Спољнотрговинска арбитража при Привредној комори Ср­
бије у Београду, те Арбитражни суд Међународне трговинске коморе у Паризу
(International Court of Arbitration of the ICC), Међународни Арбитражни суд
трговинске коморе у Цириху (Internationales Schiedsgericht der Ziircher Han-
delskarnrner), Арбитражни центар Савезне привредне коморе Аустрије у Бечу
(Internationales Schiedsgericht der Wirtschaftskarnrner Osterrereichs), Арбитражни
институт при Стокхолмској трговачкој комори (Arbitration Institute of the Stoc-
kholrn Charnber of Cornmerce- SCC). Од осталих институционалних арбитража
ваља поменути: Међународни арбитражни суд у Лондону (London Court of
International Arbitration- LCIA), Немачки институт за арбитражу у Бону (Deu-
tsches Institut fiir Schiedsgerichtsbarkeit- DIS), Америч:ко удружење за арбитражу
(American Arbitration Association).
3570. Као што се види, институционалне арбитраже основане су при при­
вредним коморама, професионалним удружењима и организацијама, берза­
ма, као стални арбитражни судови ради решавања неодређеног броја како
постојећих, тако и будућих спорова. С друге, стране, пак, повремене арбитра­
же формирају саме странке за решавање појединог случаја, и то, по правилу,
тек пошто је спор настао. Након што донесу арбитражну одлуку, оне преста-
. .
ЈУ да постоЈе.

IV. ПРИМЕНА ЗАр

1. Примена ratione loci

3571. Члан 2. ЗАр одређује да се норме о арбитражи примењују територи­
јално, и то када је место арбитраже у РС. Странке могу, додуше, да, до грани­
ца јавног поретка, искључе примену ЗАр, те да уговоре да се на поступак пред
арбитражом примени неко друго право или, пак, анационална правна правила.

73 Васиљевић, Педесет година СТА при ПКЈ у Београду, у "Међународна привредна арбитража
стање и перспективе", Београд, 1997, стр. 7.
74 В. члан 17.1. Правилника СТА при ПКС; -..иан 23. Правилниr<а о сталном изабраном суду
при ПКС.
 Део пети:: АлШернаШивно решаваЊе сйорова 657

3572. Под местом арбитраже сматра се држава у којој се налази правно

или стварно седиште арбитраже. Предмет спора, или, nак, националност, од­
носно домицил странака, не морају да исказују никакву везу са местом седишта
б итраже.
75
ар

3573. Правно место седишта арбитраже оgређују, у йрвом pegy, саме сшранке
-
у ар бишрср!сном сиоразуму, или, пак, ар б итри, 76 или, nак, органи nозвани nрема
nраву меродав}Iом за арбитражни nоступак да интервенишу у току арбитра­
жног поступка.

Правно седиште арбитраже је лако одредити, јер и ЗАр (в . члан 34),

3574.
као и међународни извори норми о арбитражи и правилници сталних арби­
тража налажу да седиште арбитраже мора да буде одређено у арбитражној од­
луци, и то као место у коме је донета арбитражна одлука. 77 Тада коинцидирају
1 место седишта арбитраже и место доношеља арбитражне одлуке/8 што је од
одлучујућег значаја за локализацију арбитражног nоступка и одређеље нацио­
1 налности арбитражне одлуке.

11 1.1. Међународна арбитража са седиштем у РС

~

i 3575. ЗАр се не примељује на оне арбитраже чије је седиште, додуше у РС,

али су се странке споразумеле да се на арбитражни поступак примени страно
право (в. члан 32(2) ). Ово правило се примељује само на међународну арбитраЖу.
3576. Дакле, за непримену унутрашњег арбитражног права РС довољна је
чињеница да је сшрано йроцесно йраво заисiйа ·и йримењено на арбитражни по­
ступак. Право избора права меродавног за арбитражни поступак припада само
странкама.

3577. Избор страног меродавног права које би учиниле стран.ке важи за

сада само за арбитраже ad hoc чије је седиште у РС, будући да Правилник СТА
не nредвиђа могућност да странке дерогирају примену одредби самог Правид­
ника у корист примене страног процесног права.

3578. Не би могла да се сматра страном она међународна арбитража чије'је

седиште у РС, али на чији се поступак примењује lex arbitri који је суnротан
домаћем јавном поретку. Свака међународна арбитража са седиштем у СЦГ
која на постуnак (lex arЬitri) nримењује страно право мора да се nридржава
норми нашег процесног nрава које чине домаћи јавни поредак.
79

75 Bucher, Die neue internationale Schiedsgerichtsbarkeit in der Schweiz, BaseUFrankfurt am Main,

1989, бр. 42; Lalive/Poudret/Reyroond, Le droit de l'arЬitrage interne et internationale en Suisse,
1989, Artikel176, бр. 7; Ehrat, Berti Commentary, бр. 18 за члан 176. IPRG.
76 В. изричито члан 14.1. Правилника о арбитражи ICC.
77 В. изричито члан 34.(4) ЗАр; члан 31.3. UML; члан 1037.2. члан 47.2. б) Правилника о ме­
ђународној арбитражи ZHK од 1.01.1989. године.
78 Тако члан 31.3. (2) UML; члан 25.3. Правилника о арб:итражи ICC од 01.01.1998. године.
79 Јавни поредак земље седишта арбитраже је оnште nри.."{Ваћена граница nримене стран.ог
nроцесног nрава на арбитражни nостуnак. В. уместо свих Redfern/Hunter, стр. 226; Cra1g/
Park/Paulsson, стр. 271; Poudret/Besson, стр. 498.
658 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраоо

1.2. Примена ЗАр на арбитраже са седиштем

у иностранству

3579. ЗАр се не примењује када је место арбитраже у иностранству. Он се

не примењује чак и тада када је пред арбитражом чије је седиште у иностран­
ству примењено српско процесно право на арбитражни поступак

V. АРБИТРАЖНИ СПОРАЗУМ

1. Појам, врсше и йравна йpupoga

3580. Основ арбитражног судовања је, између осталог, у аутономији воље

странака. Стоrа се и арбитражни поступак темељи на постојању арбитражног
споразума .

3581 . Према члану 7.(1) UML (в. и члан 9.(1) ЗАр), арбитражни споразум
је уговор којим странке подвргавају арбитражи решавање једног или, пак, више
спорова који су између њих настали или који могу да настану у погледу одре­
ђеног правног односа, било да је он уговорне или вануговорне правне природе.

3582. Сваки арбитражни споразум се састоји се од gва основна исказа: 80 йр­

воi, којим се странке одричу надлежности редовног суда и решавање своr спора
желе да пренесу у надлежност арбитраже; и gpyioi, одређења самог арбитражног
трибунала. Дакле, суштина арбитражног споразума је у томе да се ради о при­
ватноправном уговору странака КОЈИМ оне преносе решавање спорова у надле­

жност арбитража које одлучују уместо државних судова.

81

3583. Члан 9. ЗАр чини дистинкцију, као што је то, уосталом случај са ве­
ћином националних правних система82 и међународних извора норми о арби­
тражи,В3 између компромиса и компромисорне клаузуле. Комйромис (Schied-
svertrag; compromis; submission) 84
је посебан арбитражни споразум који се, по
правилу, закључује након што је спор настао и њиме се арбитрима поверава на
решавање конкретан спор поводом којег се компромис и закључује. Насупрот
томе, комйромисорн.а (арбиШражна) клаузула (Schiedsklausel; clause compromi-
ssoire; arbiration clause) је посебан арбитражни споразум садржан у главном
уговору којим се арбитрима поверавају на решавање будући спорови који мо­
гу да се јаве у погледу одређеног правног односа.

3584. Правна природа арбитражног споразума је gвосшрука: материјално

и процесно правна. Наиме, основ арбитражног судовања јесте како lex arbitri

80 Тако тачно Habscheid, Privatautonomie, на стр. 329.

81 За различите дефиниције арбитражног споразума в. Rtiede/Hadenfeldt, стр. 37; Lionnet, стр.
59; Poudret/Besson, стр. 121; Fouchard/Gaillard/Goldman, бр . 385.
82 В . § 1029.2. ZPO; члан 1442. и 1447. NCPC.
83 В . члан 1. Женевског протокола из 1923. године; члан 1. Женевске конвенције из 1927. године.
84 Fouchard/Gaillard/Goldman, бр . 386; Craig/Park/Paulsson, стр. 49 и даље.
Део nети: АлШернаШивно решавање сйорова 659

који допушта арбитражу, тако и аутономиј а воље странака. Даље, арбитра­

жним спораэ~мом се не регулишу непосредно материјална права и обавезе
странака, већ Је он вид nрава на судску заштиту чији је крајњи циљ дон:ошење
арбитражне одлуке КОЈа има све карактеристике правоснажне и иэвршне суд­
СI<е пресуде. С друге стране, пак, уколико нема одредби о заснивању и пуно­
важности арбитражног спор~зума у процесном праву, аналогно се примењују
одредбе грађанског права КОЈе се тичу материјалноправних уговора.гs

2. Аушономија арбишражноi сйоразума

3585. Постулат аутономије арбитражног споразума у односу на главни уго­

вор86 је продукт правне доктрине. Уколико је арбитражни споразум садржан
87

у главном уговору, а овај је ништав, поставља се питање да ли и арБитражна

клаузула дели nравну судбину главног уговора.

3586. Принцип аутономије арбитражног споразума (doctrine of separability;

88
independ ance de la conventi on d'arbitrag e) значи да је арБитражна клаузула
независна од и да не дели правну судбину главног уговора, (у вези са којим је
nредвиђено арбитражно решавање постојећег или будућег спора), чак и када
је физички његов саставни део . Ради се, дакле, о два одвојена уговора, који
често нису подвргнути истом правном режиму (в. изричито и члан 28. ЗАр).

2.1. Kompete nz-Komp etenz

Од аутономије арБитражног споразума треБа строго разликовати
3587.
nринцип "Kompet enz-Kom petenz)), односно правило да су арбитри овлашће­
89
ни да сами оgлучују о сойсшвеној наgлежносши. Док је суштина принцШiа ауто­
номије арбитражне клаузуле у томе да се арБитражни уговор третира независно
у односу на уговор у коме је садржан, дотле се правило "Kompet enz-Kom petenz»
састоји у томе да су арБитри овлашћени да сами одлучују о сопственој надле-

85 Квалификација nравне nрироде арбитражноr сnоразума се разликује од земље до земље.

У Немачкој nреовладава схватање да је арбитражни сnоразум уrовор материјалног nрава
са nроцесноnравним дејствима. Тако Schwab/Walter, стр . 69; Scblosser, RIPS, бр. 52. BGH,
међутим, квалификује исти сnоразум као nроцесноnравни уrовор на који се одговарајуће
nримењују одредбе грађанског материјалног nрава. В. одлуку од 3.12.1986, ZPP 100,. стр. 45~.
Искључиво nроцесноnравна nрирода арбитражно~ уrовора nреов_ладава у ШваЈЦарскоЈ.
Riiede/Had enfeldt, стр. 46. У том смислу се ИЗЈашњава и шваЈцарска судска nракса.
Тако
В. BGE 41 П 537. Оба сх.ватања воде у крајњој линији истом резултату.
86 У том смислу Ruede/Had enfeldt, стр. 46.
87 Захтев за аутономијом арбитражне кпаузуле први rryт је изнет на Међународном конгресу
о арбитражи одржаном 1961. године. у Паризу. В. ближе Rd.A, 1961, стр. 48, 74.
88 В. ближе Dimolitsa, Autonomie et "Kompeten z-Kompete nz", Rd.A, 1998, стр. 306 и даље. Fou-
chard/Gail lard/Goldm an, бр. 388 и даље; Redfern/Hu nter, стр. 132 и даље.
89 Bucher, Schiedsgerichtsbarkeit, бр. 129; Heini, Kommenta r, стр. .1554: Fouchard/G aillard/Gol d-
man, бр. 650; Dimolitsa, стр. 320; Samuel, стр. _177: 178; Gehreш, D1e Kompetenz -Kompeten z
eines Schiedsgerichts nach deutschem und schwe1zeпschem Recht, ZIP, 1995, стр. 965.
660 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

жности (в. члан 28.(1) ЗАр). Прво је, како смо то видели, материјалноправног
90
карактера, а друго, искључиво процесно-правног карактера.
3588. Овлашћење арбитара да сами одлучују о пуноважности арбитражног
споразума је правно-догматички тешко објашњиво.
91
Наиме, овлашћење ар­
битара да врше судовање може да се заснива само на пуноважном арбитра­
жном сnоразуму. Уколико њега нема, ништа није логичније него да државни
суд одлучи о nостојаљу и nуноважности арбитражног споразума, с обзиром на
то да је основ инвеституре арбитара споран. Арбитража би, дакле, требало да
сачека одлуку суда да ли је правоваљано заснована њена надлежност.

Из прагматичких разлога, међутим, како се арбитражни постуnак

92
3589.
не би одуrовлачио, савремени национални и међународни извори норми 0
93

арбитражи, те правилници институционалних арбитража, садрже правило да

94

су арбитри овлашћени да самостално одлучују о сопственој надлежности у слу­

чају да се оспори пуноважност арбитражног споразума и његов домашај ratione
personae и ratione materiae, а у новије време и састав арбитражног трибунала. 95
Дакле, правило Kompetenz- Kompetenz је уступак националног права даљем ра­
звоју међународних трговинских арбитража.

3590. Правило је, дакле, да пуноважан арбитражни споразум искључује на­

gлежносш gржавноi cyga да расправља и донесе одлуку у меритуму. Ово јасно
произлази из одредбе члана IV.l. Женевског протокола, члана II.З. NYC, члана
VI.3. Европске конвенције. Да би се суд, међутим, огласио ненадлежним дара­
справља у меритуму, мора да одлучи о пуноважности арбитражног споразума,
јер упућивање странака на арбитражу следи само тада када је арбитражни спо­
разум nуноважан и фактички извршив.
следи исти принцип. Ако је суду поднета тужба у пра­
3591. Члан 14. ЗАр
вној ствари за чије решавање су странке предвиделе обраћање арбитражи, суд
ће се огласити ненадлежним. Он се једино неће огласити ненадлежним ако
утврди да је арбитражни споразум ништав или Без дејства, односно фактички
неизвршив.

3. Право мероgавно за арбишражни сйоразум

3592. Из принциnа аутономије арбитражног споразума произлази да за ар­
битражни споразум не мора бити меродавно исто оно право које се примењује

90 David, L'arbltrage, бр. 309; Fouchard/Gaillard /Goldman, бр. 416; Dimolitsa, стр. 307.
91 В. ближе Fouchard/Gaillard /Goldman, бр. 658; Schlosser, RIPS, 5р. 553.
92 David, L'abltrage, бр. 209, 309; Fouchard/Faillard /Goldman, бр. 678. и даље; Dimolitsa, стр. 338.
93 Тако члан 1466. NCPC. У том смислу и§ 1040. ZPO, те члан 186.1. IPRG. Такође, члан 30.
UКАА 1996.
94 В. члан 15. Правилника СТА при ПКС; члан 2.4. Правилника о арбитражи ЗХК; члан 6.2.
Правилника о арбитражи ICC.
95 Тако изричито члан 30.1. UКАА 1996.
део nети: АлШернаШивно решавање сйорова
661

па уговор у коме је он садржан . Такође, видели смо да потпуна аутономија

арбитражног споразума, онако како је схватају присталице делокализације ар­
битраже, подразумева и могућност да се пуноважност арбитражног споразума
не веже за примену било ког националног права.
3593. Стога, У поступку пред међународном арбитражом теоретски посто-
.ЈИ могућ ност% да се питање постоЈаља
•
и пуноважности арбитражног споразума
решава класичном колизионоправном методом, те применом транснационал­

них правних правила lex mercatoria, и најзад комбинацијом колизионоправног

метода и директном применом материјалноправних норми.

3.1. Колизионоправни метод

3594. Одредба члана V.(l)NYC која се односи на признање страних арби­
тражних одлука подвргава арбитражни споразум најпре оном праву које су
странке изабрале, а супсидијерно праву земље у којој је арбитражна одлука
донета. Сличну норму садржи и одредба члана VI.2. Европске конвенције, с тим
што додаје, да ће, уколико арбитражна одлука није донета, пуноважност арби­
тражног споразума да се цени у складу са оним nравом на које упуте колизионе
норме земље суда.

3595. Примена колизионоправне методе преовладава у арбитражном nро­

цесу.97 ТаЈ<о странке могу да изаберу право меродавно за арбитражни споразум
(в. члан 57. ЗАр), а ако нису, могућа је примена неколико метода колизио­
ноправог везивања.

3596. Најпре, као и сваки уговор, арбитражни споразум могуће је nодвр­

гнути оном праву са којим је он најтешње повезан. 98 Као индиције Локализације
арбитражног споразума могу да служе место седишта арбитраже, избор језика
у арбитражном поступку, право меродавно за меритум спора, место доношења
арбитражне одлуке и сл. Затим, могуће је споразум о арбитражи подвргнутИ
истом оном праву које је меродавно за главни уговор, нарочито када је он у ње­
му инкорпорисан као арбитражна клаузула. 99 Овакав колизионоnравни начин
везивања био би нарочито nодесан када су странке изричито изабрале право
за читав уговор, премда би принцип аутономије арбитражне клаузуле налагао

96 В. ближе Fouchard/Gaillard/Goldman, бр. 420 и даље. Craig!Park/Paulsson, стр. 72. и даље, те

нарочито Poudret, Le droit applicaЬle а la convention d'arbltrage, BullASA, Special Series No. 8,
1994, стр. 23 и даље. .
97 Ова констатација не важи у погледу арбитражног процеса КОЈИ се одржава под окрхщ.ем
ICC. Међутим, не може се рећи даје и пред овом арбитражом колизионоправна метода
потпуно напуштена. у одлукама бр. 2626. (197~), Clunet, 197~, стр. 980, бр. 6840. (1991),
Clunet, 1992, стр. 1030, на арбитражни споразум Је примењено право меродавно за пунова-
жност главног утовора.
98 Poudret, Le droit applicable, стр. 25; Schlosser, RIPS, бр. 240. Sch,vab/Walter, стр, 378; Fouchard
/Gaillard/Goldman, бр. 425.
99 о во схватање Је· владаЈУ· ће у НемачкоЈ·. · В · BGH' 59, 23, 27. У том смислу и Schwab/vValter,
стр. 378.
662 Александар ]аi<шић: Грађаиско йроt,есно йраао

самостално везивање. Даље, могуће је на арбитражни споразум применити

право земље седишта арбитраже, 100 право земље у I<ojoj је арбитражни споразум
закључен и сл.

3.2. Lex mercatoria

3597. У поступцима пре арбитражом ICC примењује се правило о аутоно­
мији арбитражног споразума из којег произлази да пуноважност арбитражног
споразума не мора да се цени у оквирима нити једног националног права, 10 1 већ
на темељу шранснационалних йравних йравила (lex mercatoria). За постојање
и пуно важност арбитражног споразума довољна је аутономија воље странака,
односно њихова сагласност да спор повере на решавање арбитражи, под усло­
вом да такав споразум није супротан међународном јавном поретку.

4. Посшојање и йуноважносш арбишражноi сйоразума

4.1. Уопште
3598. Питање форме арбитражног споразума може да буде од судбинског
значаја за арбитражни поступак, с обзиром на чињеницу да је у већини пра­
вних система форма битан састојак уговора о арбитражи. Prima faciae, може да
изгледа да већина националних 102
и међународних извора норми 103
захтевају
писмену форму за арбитражни споразум ad validitatem, те да већи.х разлика
у том погледу и нема.

3599. Правило је писмена форма, уз могућност да уговор о арбитражи не

буде садржа~ у истоветном писмену, већ у размени исправа које омогућавају
писмени доказ о постојању арбитражног уговора. 104
3600. Важно је истаћи да у овој материји члан П. NYC представља loi uni-
forme који има превагу у односу на национално право. 105 Према овом члану пи­
сменој форми је удовољено када је арбитражни споразум потписан, или, пак,
када је садржан у размени писама и телеграма. Овај последњи услов којим се

100 У том смислу и Redfern/Hunter, стр. 112, ако странке нису изабрале меродавно право за
главни уговор, каде се пуноважност арбитражне клаузуле подвргава том праву. Такође,
у том смислу и велики број арбитражних одлука. В. на пример ICC одлуке бр. 4472 ( 1984)
Clunet, 1984, стр. 496; бр. 4604 (1984), Clunet, 1985, стр. 973; бр. 5832 (1988), Clunet, 1988,
стр. 1198.
101 Идеја потиче од Goldman, Frontieres de droit et lex mercatoria, Archives de philophie de droit,
1964, стр. 177 и даље. Данас је заговара већина француских аутора (В. ближе Fouchard/Gai-
llard/Goldman бр. 436 итд. са даљим наводима; Poudret/Besson, стр. 146. За критику в . Mayer,
1:autonomie de l'arЬitre international dans l'appreciation de sa propre competence, у "Recueil de~
Сошs", 1989, стр. 433, te idem, Les limites, стр. 367.
102 В. члан 12. ЗАр;§ 1031. ZPO; члан 7.2. UML.; члан 178.1. IPRG.
103 В. члан П. NYC; члан 1.2. ЕК.
104 Тако члан II.2. NYC; § 1031.1. ZPO; члан 178.1. IPRG.
105 Изричито Bucher, Schiedsgerichtsbarkeit, бр. 117; van den Berg, NYC, стр. 173; Volken, Ko-
mmentar, стр. 1512.
део nети: АлШернаШивно решавање сйорова
663

знатно n~оширује појам писмене форме ради заюьуtiења ар5итражног спора­

зума задаЈе доста проблема у вези са применом члана Il.2. NYC.

4.2. Постојаље и пуноважност арбитражноr

споразума према праву РС

3601 ..када је за пуноважност ар5итражног споразума меродавно наше пра­

во, постоЈаље и пуноважност ар5итражног споразума се утврђују у оквирима
члана 10. и сл. ЗАр. Одавде, пак, произлази да је за постојање и пуноважност
арбитражног споразума према праву РС неопходно да се испуне следећи усло-
•
ви КОЈИ се тичу:
lоб а) .
постоЈања спора,
5) 5
спосо ности странака да закључе ар-
битражни споразум, в) ар5итра5илности спора ratione materiae, ratione personae
и ratione iurisdictionis, г) садржине ар5итражног споразума, и д) форме угово­
ра о ар5итражи.

4.2.1. Сйор

3602. Да 5и се повео ар5итражни поступак, између странака мора да по­

стоји спор. У међународној ар5итражи спор мора да садржи елемент иностра­
ности у Било ком облику.
3603. За постојање комnромиса, nретnоставка је nостојање одређеног спо­
ра. С обзиром на то да се комnромис закључује тек када је спор већ настао, тада
може да се сматра да је спор одређен, у смислу члана 9. ЗАр, када је одређен
туж5ени захтев.

3604. За разлику од комnромиса, за пуноважност компромисорне клаузуле

није неопходно да спор постоји у моменту закључења уговора о арбитражи.
Такође, не тражи се да спор Буде одређен. Напротив, одређен мора да буде само
правни однос из којег спор настаје. Важно је наnоменути да правни однос не
мора да Буде искључиво уговорноnравни однос,
107
већ и какав други правни
однос, с обзиром на то да члан 9. (1) ЗАр говори о nравном односу.
3605. Ар5итражна клаузула којом 5и се предвиђала решавање свих спорова
из неодређене категорије и неодређеног броја правних односа не 5и Била пуно­
важна.108 Дакле, одредивост nравног односа, рецимо према роду, не задовољава

критеријум за пуно важност ар5итражног сnоразума постављен у члану 9. ЗАр.

4.2.2. СйособносШ сшранака и засшуйање

3606. Треба разликовати сnособност физичких од ~посо5ности прави~
лица за закључење арбитражног сnоразума. У о5а случаЈа ради се о пословноЈ

106 Упор., међутим, Перовић, Пуноважност, стр. 124.

107 о вo Је
· неспорно и на пољу примене NYC· В · van den Вerg, NYC, стр. 148; Storme/Deme-
leunaire, стр. 16; Huys/Keutgen, бр. 83. Супротно Varady, МПП, стр. 382, са оrраничењем
на уrоворне односе. .
108 тако и
Г олдштаЈН
· /Трива, стр . 141·, Storme/Demeleuna1re, стр. 16; Glossner/Вredow/Buller,
бр. 96.
664 Александар Јакшић: Грађанско йроt(есно йраво

способности.' 0 q с обзиром на то да је арбитражни споразум уговор материјал­

ног права са процесноправним дејствима, те да је способност уговарања услов
за настанак уговора, а не његово дејство.
3607.
Арбитражни споразум може да закључи свако потnуно nословно
способно физичко лице, свако правно лице, па и држава и државна тела. дсu<Ле,
у овом погледу право РС не прописује никаква ограничења. Пословно несnо­
собна лице заступа његов законски заступник, а лица стављена под старатељ­
ство, њихов старалац. Заступник правног лица закључује арбитражни споразум
у складу са његовим статутарним овлашћењима.

4.2.3. Форма арбиШражноi сйоразума

3608. Правило је у позитивном праву РС, 110 као уосталом и у већини међу­
народних''' и националних извора норми о арбитражи 112 да уговор о арбитра­
жи мора да Буде закључен у писменој форми.
3609. Сви извори
норми о међународној трговинској арбитражи, па тако
и право РС, разликују неколико облика закључења арбитражног сnоразума:
а) састављаље арбитражног споразума у једној исправи, Б) размену писмена
о спО'разуму о арбитражи, в) упућивање на арбитражни споразум садржан
у другој исправи, r) закључење арбитражног споразума конклудентним nо­
нашањем.

Нагласили смо већ да члан П. NYC представља loi uniforme који се

3610.
примењује како у арбитражном поступку, тако и у поступку пред државним
судом ради утврђења ваљаности арбитражноr споразума, те и у фази изврше­
ња страних арбитражних одлука према чл. IV (1) и V (1) NYC.
3611. Према члану II.2. NYC, за пуноважност арбитражноr споразума је не­
опходна йисмена форма. Под тим се подразумева да су арбитражни споразум
потписале обе странке, односно да су потписале писмено које садржи арби­
тражну клаузулу, те, с друге стране, да је арбитражни споразум садржан у раз­
мењеним писмима и телеграмима.

4.2.2.1. Арбитражни споразум у једној исправи

3612. И према члану 12.(2) ЗАр арбитражни споразум мора да Буде закљу­
чен у писменој форми. Ради се о форми ad validitatem, а не ad probationem. 113

109 У том смислу и Перовић, Пуноважност, стр. 129. Једино се у Швајцарској захтева nосто-
јање nроцесне способности. В. Ruede/Hadenfeldt , стр. 57.
110 В. члан 12. ЗАр.
111 В. члан II.2. NYC, члан 7. UML; члан VI.l. ЕК.
112 В.§ 1031.1. ZPO; члан 178.1. IPRG.
113 У овоме влада саrласност. Тако Голдштајн/Трива, стр. 138; Сајко/Дика, стр. 32, Вуковић,
МГПП, стр. 117. Суnротно Пак, МПП, стр. 153 који сматра да се ради о форми ad pro-
bationem. За немачко nраво в. validitatem Schwab/Walter, стр. 38; Lachmann, бр. 135; Lorcl1er
/Lorcher. бр. 44. За швајцарско nраво ad validitatem када се nримењује IPRG. и обрнуто ad
probationem. В. Riiede/Hadenfeldt. стр. 66; Wenger, Berti Commentary, бр. 10з члан 178 IPRG.
Део nети: Алтернативно решавање сйорова
665

Арбитражни сп~разум I<оји није закључен на наведени начин не производи ни­

каква правна деЈства.

3613. Да ли је удовољено пис.меној форми, цени се у складу са одредбама

зао. Тако, будући да се обавезУЈу обе стране, неопходан је и њихов потпис.
Довољно је да се nисменом формом обухвате само битни елементи арбитра-
114 у .
жног споразума. осталом се примељУЈе начело консензуализма.

4.2.2.2. Размена писмена о споразуму о арбитражи

3614. Члан 12.(3) ЗАр садржи изричито правило да је арбитражни спора­
зум за.кључен у писменој форми и када је закључен разменом порука (писмена,
телеграма, телекса или других средстава телекомуникација) која омогућавају
писмени доказ о закљученом уговору. 115 Овом одредбом се иде корак даље од
члана II.2. NYC у погледу олакшања форме закључења арбитражног споразума,
с обзиром на развој средстава телекомуникација и њихову примену у посло­
вном промету.

3615. Захтев за разменом писмена значи да није нужно да арбитражни спо­

разум буде садржан у једној исправи коју су странке потписале, већ, напротив,
да је довољан сам потпис исправе који садржи арбитражну клаузулу. 116 Даље,
одаслање изјава воља путем телеграма и осталих средстава комуникација које
омогућавају доказ о закљученом уговору бришу два захтева писмености ар­
битражног споразума: први, да изјава воље, уз изузетак писма, мора да буде
потписана, те други, да арбитражни споразум мора да постоји у материјалној
форми, 117 као што је то случај са закључењем осталих правних послова који по­
длежу захтевима форме. Довољно је да је споразум садржан у компјутеру или
било ком апарату за меморисање података који омогућава писмену репродук­
цију и писмени доказ о закљученом уговору о арбитражи.
3616. Да би писмена форма из члана 12. ЗАр била остварена, није довољно
да једна страна другој пошаље писмено, а да друга на ово ништа не одговори.

Напротив, неопходан је одговор друге стране који се изричито односи на при­

хват битних елемената за настанак арбитражног споразума који не мора да буде
садржан само у једној размени писмена. Могуће је да до његовог закључења
дође тек путем размене серије писмена између уговорних страна.
118

4.2.2.3. Упућивање на арбитражни споразум садржан

у другој исправи

3617. Члан 12.(4) ЗАр проnисује да је арбитражни сnоразум ваљано скло­

пљен и кад је одредба 0 надлежности арбитраже садржана у општим условима

114 Ruede/Hadenfeldt, стр. 65.

115 Тако и Одлука СТА при ПКЈ Т-304/87 од 10. .04.1989. г.одине. ..
116 v an d en Вerg, NYC,
стр .
199·
, Bucher , Schiedsger1chtsbarke1t, Бр. 122; Ruede/Hadenfeldt, стр. 63.
117 Bucher, Schiedsgerichtsbarkeit, Бр. 123; van den Berg, NYC, стр. 202; Hass, стр. 167.
118 Ruede/Hadenfeldt, стр . 63.
666 Алеt<сандар Јаt<шић: Грађанско йроцссно йраоо

за склапање правног посла~ Премда се из цитиране законске одредбе стиче ути~

са.к да за заi<Љ)"-Јење арбитражног споразума садржаног у општим условима nо­
словаља није неопходна писмена форма, 119 и у овом случају важи оnште пра­
вило о обавезности писмене форме ad solemnitatem.
Закључење арбитражноr споразума садржаноr у општим условима
3618.
пословаља може да уследи било у облику потписивања саме исправе у којој су
они садржани, било потписивањем исправе која упућује на примену општих
услова пословаља, било разменом писмена и осталих средстава комуникација
који упућују на примену општих услова пословаља.

4.2.2.4. Закључење арбитражноr споразума

конклудентним понашањем

3619. Члан 12.(5) ЗАр садржи и фикцију о достатности форме арбитражног

споразума када одређује да надлежност арбитраже може да се заснује и подно­
шењем тужбе у којој се наводи постојаље арбитражноr споразума, и подноше~
њем одговора на тужбу у којој се њеrово постојаље не пориче. Овде се, заправо,
ради о закључењу арбитражноr споразума конклудентним радњама странаt<а,
без поштоваља законом прописане форме.
3620. Од овог случаја треба разЈlliковати одредбу из члана 13.2. Правилни­
ка СТА при ПКС која предвиђа да се писмени арбитражни споразум може
закључити и саrласним изјавама воља странака датим пред арбитражом на за­
писник. Yкollliкo обе странке потпишу записник, закључен је пуноважан арби­
тражни споразум. 120

4.2.4. АрБишраБилносш

4.2.4.1. Појам

3621. Под арбитрабИЈШошћу подразумевамо подобност предмета спора да

буде решен у арбитражном поступку. 121 Ради се, дакле, о претпоставци за пуно­
важност арбитражноr споразума, односно о њеrовој тзв. објективној пунова­
жности, 122 с обзиром на то да она не зависи од воље странака. Наиме, свака
држава ради оствареља одређених интереса, најчешће заштите слабије странке
у уговору, или, пак, глобалнијег одржања одређеног устројеног економског
система, проглашава одређене спорове неарбитрабилним, односно изузима из
надлежности арбитраже.

3622. Арбитрабилност је услов

за gойушшеносш арбитражног споразума.
За допуштеност арбитражног споразума члан 5. ЗАр захтева да кумулативно

119 Перовић, Форма, стр. 441 .

120 Riiede/Hadenfeldt , стр . 64.
121 В. von Zumbusch, AIЬitrability and Antitrust Claims Under U.S., German, and ЕСС Law: The
lntemational Transaction Criterion and PuЬ1ic Policy, TILJ, 1987, стр. 292; Bucher, Schiedsge-
richtsbarkeit, бр . 86; Redfern/Hunter, crp. 137; Poudret/Besson, стр. 298; Born, стр. 243 и даље.
122 Hanotiau, L'arЬitrabilite et forum arbltrandum, стр. 899, 904; SchwaЬ/Walter, crp. 29-30.
део лети: АлШернаШивно решавање сйорова 667

буду исnуљена три I<ритеријума: а) да спор буде арбитра5илан ratione mat·eriae

б) ratione persm1ae и в) ratione iurisdictionis. Исти усllови важе за допуштенос;
арбитражног споразума у арбитражи без и са елементом иностраности.

4.3.1.1. Арбитрабилност ratione materiae

4.3.1.1.1. Уопште

3623. Арбитрабилност ratione materiae значи да предмет арбитражног спо­

ра мора да буде арбитрабилан, односно да мора да обухвата питаља која су по­
добна за решавање пред арбитражом. Странке могу да уговоре надлежност
123

арбитраже за решавање свих имовинских спорова, али само када се реrпава

. б
0 правима КОЈИМа спо одно располажу.
124
Шта се сматра под правима којима
странке слободно могу да располажу одређује се према материјалноправним
нормама права РС. Слобода располагаља одређеним правом односи се на
125

конкретне странке у арбитражном поступку, значи на чиљеницу да оне могу

слободно да располажу субјективним правом у питаљу. Начелна слобода ра­
сполагаља одређеним субјективним правом, одређена према љеговој правној
природи, није довољна да би се задовољио критеријум из члана 5. ЗАр.
3624. Странке могу слободно да располажу одређеним правом, у првом
реду, када у вези са љим могу да се йоравнају. Даље, слободно се може распо­
126

лагати одређеним субјективним правом увек тамо rде законодавац не забра­

љује диспозицију странака. Најзад, слободно располагаље правом је увек при­
сутно и тамо где странке могу да се одрекну свог субјективног права. Уколико
је један од наведених критеријума испуњен, може се рећи да је странкама до­
пуштено да слободно располажу својим правом, односно да је спор арбитра­
билан. Наравно, с обзиром на то да је питаље арбитрабилности спора ratione
materiae проблем материјалног права, одговор је могућ само у вези са конкре­
тним случајем. Правна природа права, као и чињеница да ли је оно регулисано
јавним или, пак, приватноправним прописима, не одређују у крајњој линији
да ли је предмет спора per se арбитрабилан или, пак, не.
127

3625. Такође, чињеница да је једно право уређено само диспозитивним

128
нормама не значи имплицитно и могућност сло б одног располагаља правом.

Постоје сиве зоне у којима држава жели да задржи монопол на право на судску

123 В. ближе Lachmann, бр. 97; Lorcher/Lorcher, бр. 36 и даље; Schwab/Walter, стр. 29; Bucher,
Schiedsgerichtsbarkeit, бр. 86. . . . .
124 Исто реwење садржи и члан 1676. Бепгијског code JUdlcнure, те§ 1031. ZPO, али као суп-
сидијерни критеријум.
125 В. у том смислу Schwab/Walter, стр. 29; Riiede/Hadenfeldt, стр. 49; Poudret/Besson, стр. 302.
126 т ако Walter/schwab , стр. 29·' Riiede/Hadenfeldt, стр.Ь.
49; Westermann, Schiedsfahigkeit von
. " 35
gesellschaftsrechtlichen Fragen, у "Act of State and AI 1tart1on , стр. ·
127 Rude/Hadenfeldt, стр. 48; Storme/Demeleunaire, стр. 16.. . .
128 Rude/Hadenfeldt, стр. 49; Dessemontet, ArЬitrage> propпete шtelectuelle et la dro1t de la con-
currence, BиllASA, Special Series No.6, 1994, стр. 59.
 668
. Александар Јах<шиh: Грађанско йр01~есно йр nво

заштиту, било зато што субјективна права интригирају јавне, или, лак, инте­
ресе трећих лица у којима је могућност арбитражног судовања искључена.

4.3.1.2. Арбитрабилност ratione jurisdic tionis

3626. По члану 5.( 1) ЗАр спор није арбитрабилан, ai<O је за његово решава ~
ње надлежан искључиво државни суд.

4.3.1.3. Арбитрабилност ratione personae

Свако ко има страначку способност у парничном поступку може да
3627.
буде и странка у арбитражном поступку. ЗАр не предвиђа овде никаква оrра­
ничења. Странке у арбитражном поступку могу да буду и држава и друга
ја­
вна тела.

3628. Арбитражни суд пази

ех offo на то да ли је спор арбитрабилан у току
читавог арбитражног поступка. 1 29 Најчешће, пак, странке истичу пригово
р
неарбитрабилности. За разлику од истицања приговора у погледу
форме ар­
битражног споразума, странке могу да приговоре да је спор неарбитрабилан
током читавог поступка, све до његовог окончања, с обзиром на то
да се ради
о материји која је ван диспозиције странака.

О приговору арбитрабилности одлучује арбитражни суд на темељу

3629.
правила да арбитража може да одлучује о својој сопственој надлежности.
Арби­
тража може у погледу приговора арбитрабилности да донесе међуод
луку. Она
подлеже контроли суда у поступку за поништај арбитражне одлуке.

4.4. Садржина арбитражноr споразума

С обзиром на то да је арбитражни споразум уговор материјалног
3630.
права, те да настаје на исти начин и под истим условима које закон
прописује
за двостране уговоре, за пуноважност арбитражног споразума је неопхо
дно да
ко н сен с странака поседује одређену садржину. 130 Сваки уговор има
свој пре­
дмет, а овај опет свој објект извршења.
3631. Шта чини,
међутим, essentialia negotii арбитражног споразума је спо­
рно, како у доктрини, тако и у арбитражној и судској пракси .

Правило је да се консенс арбитражног споразума састоји једино у во­

3632.
љи странака да одређени спор подвргну арбитражи, 131 уз искључење
надле­
жности државног суда. Такође, неопходно је да странке тачно означе арби­
тражну институцију, а код ad hoc арбитража да макар одреде место седишта

129 Тако и члан 18.1. Правилника СТА при ПКС. У том смислу и Сајко/Дика, стр. 23;
Vischer,
Kommen tar, стр. 1506. За суnротно мишљење в. Lalive/P oudret/R aymond, Бр. б. за члан
177. IPRG.
130 О овоме постоји сагласност у доктрини. В. Ближе Lachman n, Бр. 121; Glossner/Bredow/
BUbler, Бр. 96; RUede/Нadenfeldt , стр. 69; Fouchard/Gaillard/Goldman, Бр. 471; Poudret/Besson,
стр. 124.
131 В. у том смислу Court of First Instance Milano, 8 th January 1990, Paolo Donati and Lupalu
Ltd. V. SAIMA, УСА, 1992, стр. 539-540.
Део nети: АлШернаШионо решавање сйорова
669

арбитраже. Такође, код компромиса мора да буде одређен спор, а код комnро ­
мисорне клаузуле правни однос из којег је спор проистекао.

3633. По теорији делокализације, за садржину арбитражног споразума је

довољан консенс о томе да се искључи надлежност државних судова. Остала
nитања, на пример, који арбитражни суд и који спор су стране имале на уму
када су закључивале арбитражни споразум је предмет њеrовог тумачења. ш

5. Дејсшво уfовора о арбиШражи

3634. Из двоструке правне природе арбитражног споразума разликујемо
његова процесно nравна и материјалноправна дејства. 133 По правилу, арбитра­
жни споразум обавезује само странке које су га закључиле. За трећа лица он
остаје res inter alios acta.

5.1. Процесно-правно дејство

5.1.1. Искључење наgлежносШи gржавноi cyga
3635. П р во и главно процесно-правно дејство арбитражног споразума јесте
искључење надлежности државног суда. 1 ) 4 Уколико је уговорена надлежност
арбитраже, државни суд ће се у истој правној ствари огласити ненадлежним
и одбациће тужбу.

3636. Дакле, арбитражни споразум представља негативну процесну прет­

поставку за вођење спора пред државним судом, 135 на коју суд, додуше, не пази
ех offo, већ само на приговор странке. 136 Стога, извесно је да покретање спора
nред арбитражом не повлачи за собом исте процесноправне последице у по­
гледу литиспенденције, 137 као што је то случај у парничном поступку.

5.1.2. Kompetenz- Kompetenz

3637. Следећа процесноправна последица постојања арбитражног сnора­
зума јесте ауторитет Kompetenz-Kompetenz арбитраже да одлучи о постојању
сопствене надлежности.

5.1.3. Оgређивање йривремених мера

у арбиШражном йосШуйку

3638. Данас је широко прихваћено да арбитража може да одређује и при­

времене мере, осим ако странке нису ту могућност искључиле у арбитражном

132 Тако и Fouchard/Gaillard/Goldman, бр. 477, 485.

133 Robert, L'arbltrage, бр. 122; Lachroann, бр. 212; Lбrcher/Lбrcher, бр. 59; Glossner/Bredow/
Biihler, бр. 114.
134 Члан 1458. NCPC; § 1032.1. ZPO.
135 SchwaЬ/Walter, стр. 33; Riiede/Hadenfeldt, стр. 78; Lachman~, бр. 213. . .. .
136 Arg. а d члана 470 .2. Zpp., § 1032· 1· ZPO·• члана 1679.1. БелrИЈСКОГ Code JUdlClatre.
137 Schwab/Walter, стр. 52; Glossner/Bredow/Biihler, бр. 148.
 670 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

споразуму (в. и члан 31. ЗАр). Арбитража може да одређује привремене мер
од момента када је арбитражни три б унал конституисан. ~~ До тог момент е
а,
странке могу да се обрате само надлежном државном суду (в. члан 15. ЗАр ).•з9

5.2. Материјалноправно дејство

3639. Као и сваки уговор материјалног права, тако и арбитражни споразум
производи материјалноправна дејства inter partes. Међутим, ради се обаве­
0
зама које нису туживе, те чија повреда може евентуално да има за последицу
настанак потраживања за накнаду штете. Стога, је правилније говорити йро­
0
цеснойравн.им Шерешима, 140 него о обавезама материјалног права.

3640. Странке су најпре дужне да сарађују токо~ читавог трајања арбитра­

жног процеса, односно да не чине све оне радње КОЈИМа се
омета његов ток.14t
Ради се, најпре, о обавези да се именује арбитар, те да се придржава уговорених
правила процедуре, односно да се не одуговлачи са поступком злоупотр
ебом
процесних права.

VI. АРБИТРАЖНИ ПОСТУПАК

1. Уойшше

Арбитражни поступак се темељи, примарно; на аутономији воље

3641.
странака. Странке имају право да заједнички и равноправно обликују проце­
дурална правила која се примењују на арбитражни поступак. 142 Мада у свим
. .
земљама аутоноМИЈа воље странака нема исти домашаЈ,
може се генерално
рећи 143 да модерни закони о арбитражи претендују да ограниче значај норми
јавног, односно међународног јавног поретка на апсолутно потребан мини­
мум, те да допусте странкама и арбитрима да одлуче о готово свим процедурал­
ним питањима.

3642.И у оквирима правног система РС странке су слободне да одреде lex

arЬitri, односно да изаберу право или правна правила које ће бити мер одавна за
арбитражни поступак, али само када је реч о међународној арбитражи. Такође,

138 Storme/Derneleunaire, стр. 55; Grandcourt, стр. 204; Leval, стр. 15; van Houtte, стр. 34.
139 В. § 1033. ZPO; члан 9. UМL.
140 У том смислу Schwab/Walter, стр. 57; Lachrnann, бр. 216.
141 О материјалноnравним дејствима арбитражноr сnоразума в. Lachmann , бр. 216 и даље;
Schwab/Walter,
стр. 57- 58; Glossner/Bredow/Biihler, бр. 114 и даље; Poudret/Be sson, стр.
334 и даље.
142 В. за више детаља Goldrnan, Les conflits des lois dans l'arЬitrage internation al de droit prive,
Recueil des cours, La Науе, 1963, П, стр. 351 и даље; Bockstiegel, The Internalisation oflnter-
national Arbltration : Looking ahead to the Next Ten Years, in "Hunter/M arriot/Vee der, The
Internalisation of lnternation al Arbltration", London/Do rdrecht/Bo ston, 1995, стр. 73 и даље;
Lionnet, Should the Procedural Law ApplicaЬle to International ArЬitration Ье Denationalised or
Unified? ТheAnswer ofthe Uncitral Model Law, JIA, 1991, стр. 5 и даље.
143 Yu, на стр. 154.
део nети: АлШернаШивн.о решавање сйорова
671

у ох<виру lex arbitri, оне могу својом аутономијом да уреде потпуно слободно
начин на који ће се одвијати поступак пред арбитражом. 144 Граница аутономије
воље странака У односу на уређење арбитражног поступка јесте јавни йореgак
Iex arЬitri.

2. Право мероgавно за арбишражни йосшуйак

3643. Према традиционалној доктрини 145 арбитража има сопствени lex fori, 146
отеловљен у националном праву које важи у месту седишта арбитраже. Стога,
lex arЬitri је lex loci arЬitri, тј. арбитража је обавезна да поштује правила поступка
које предвиђа lex fori . Право странака или овлашћење арбитара да у арбитра­
жним поступцима примене меродавно право различито од lex loci arbitri може
да се допусти само ако lex loci arbitri такву могућност допушта.
3644. Међутим, данас йреовлаgава схвашање да арбитража нема властити
lex fori и да решавање могућег сукоба закона у арбитражном поступку не мора
да буде засновано на избору колизионих норми која су на снази у месту се­
дишта арбитраже. Будући да је арбитражни суд слободан да изабере правно
147

правило за решавање сукоба закона, lex arЬitri не мора нужна да се подудара са

lex loci arhitri.

3. Арбишри и консшишуисање арбишраже

3.1. Уопште
3645. Арбитри су физичка лица којима су странке, у складу са својим спо­
разумом о ар5итражи, повериле вођење поступка и доношење одлуке у одре­
ђеном спору.

3646. Из дефиниције произлази да су странке слободне да одреде број, на­

чин именоваља, те својство лица која ће вршити функцију арбитара.
148
Оне то
могу да учине у арбитражном споразуму, али и касније. Битно је да се реше
питања која омогућавају конституисаље арбитраже, односно да се одреди њен
.
састав да ли ће судити ар б итар поЈединац или ве е и сл .
ћ 149

144 Sandrock Welche Verfahrensrege1n hat ein Schiedsgericht zu verfolgen, u "Festschrift fur G~o­
ssner", ст~. 281; Mayer, Le pouvoir des arbitres de regler la procedure - une analyse comparattve
des systems de civillaw et de common law, RdA, 1995, стр. 163. .
145 За кратак преглед три доктрине 0 праву меродавном за арбитражни по.стуnак КОЈе мог~
~ з акона" , " доктрина ауrономИЈе
да се означе као "класична доктрина сукоuа . . . воље странака
.
·е" в уместо свих De Ly
и "доктрина делокализациз · ' The Place of~ Arbttratюn
f
щ the ConЉct of
· · Th' d
· а1 сommerc1'al Arbitration '
Laws о fl nternatton in "Storme/de Ly, 1 .he Place· о Arb1tratюn,
· " G ЗО-
lf
· 1 s
I nternatюna ymposшm · on the Law of International Commerc1al Arbttratюn , ent, 31
М ау 1991, 1992, стр. 177 и даље; Fouchard/Gaillard/~oldm:Ш, 5р. 1178 и даље.
146 Упор. практично изоловано схватање Schiitze, Sch1edsgertcht, бр. 142 и даље.
147 В . уместо свих Mannurizaman, стр. 384.
148 У том смислу изричито чланови 16· и
17· ЗАр·• члан 10· 1. UML, и члан 179. IPRG.
149 Детаљне одредбе о томе садржи члан IV. ЕК.
672 Александар Ја.кшић: Грађана'о йроцесно йраво

3647. За разлику од арбитраже ad hoc, инсти~уционалне арбитраже уређују

питања везана за конституисање арбитраже СВОЈИМ правидима. Стран 1<е у nо­
ступку пред институционалном арбитражом бирају, по правилу, арбитре са
листе коју им арбитража понуди и следе поступак њиховог именовања одређец
у Правилнику арбитраже.

3648. Најновија верзија Правилника СТА при ПКС из 2001. године уводи
и арбитражно право до сада преседан у погледу конституисања арбитраже до
сада незабележен у упоредноправној арбитражној пракси. Док модерна арби­
тражна законодавства и правилници институционалних арбитража доnуштају
готово неограничену аутономију воље с:rранака у погледу именовања, замене
и изузећа арбит~ра/ 50 новела Правилника СТА при ПКС из члана 5.(4) пред­
ставља практично реквијем за вољну арбитражу у РС.

Одредбом овог члана се, наиме, предвиђа да странке само чине nре­
3649.
длог за именовање арбитара, док само Председништво арбитраже одлучује
о предлогу, односно одлучује о томе ко може, а ко не може да буде арбитар.
Ваља напоменути да за доношење одлуке Председништва арбитраже о nре­
длогу странака нису постављени никакви материјално-правни критеријуми.

2.2. Број и својства арбитара

3650. По
правилу, странке су слободне да одреде број арбитара који ће ре­
шавати одређени спор. Овај број, међутим, мора да буде непаран. 151 Дакле,
арбитражно суђење могу да спроводе арбитар појединац или арбитражно веће.
Исту одредбу садржи и члан 26. СТА при ПКЦ који предвиђа да спор може
бити изнесен пред арбитра појединца или пред арбитражно веће од три члана.
3651. Паран број арбитара странке не могу да одреде, с обзиром да норма
члана 16. ЗАр представља део српског процесно-правног јавног поретка.

3652. За арбитра може да буде именовано свако физичко потпуно посло­

вно способно ЈШЦе. 152 Али, с обзиром на стриктан захтев да арбитри морају да
буду најпре независни, за арбитре не могу да буду именована она лица која се
налазе у стању зависности према једној од странака, односно која су аЬ initio
пристрасна. 153
3653. Арбитри могу бити и странци. 154 Правилник СТА при ПКЦ предви­
ђа да се арбитри бирају с листе арбитара. Инострана странка може изабрати за

150 В. ближе Blessing, Introduction, стр. 192- 193.; Derains/Schwarz, стр. 134; Craig/Park/Paul-
sson, стр. 92.
151 Изричито члан 16.(2) ЗАр.
152 Члан 19. ЗАр.
153 Ово правило чини суштину арбитражног поступка. В. ближе Henn, Die Unparteilichkeit des
Schiedsrichteramtes, ВВ Beilage 17, 1993, стр. 13; Bellet, Des arЬitres neutres etnon neutres, u
"Melanges Lalive", стр. 399; Donahey, The Independence and Neutrality of Arbitrators, JIA, 1994,
стр. 32; Smith, Impartiality of the Party Appointed ArЬitrator, AI, vol. 6, 4, стр. 320.
154 Изричито члан III. ЕК.
Део nети: АлШернаШивно ре~иавање сйорова
673

арбитра страног држављанина који није на листи арбитара, а домаћа странка

само оног арбитра странца који се налази на листи арбитара.1ss
3654. На овом месту Пра~илник СТА при ПКЦ поставља још једно нера­
зумно ограничење аутономиЈи воље странака које може да има импликације
у поступку судске контроле арбитражне одлуке.

2.2.1. Независн.осш и нейрисШ.расносш арбиШ.ара

2.2.1.1. Појам
3655. Видели смо да је арбитар судија кога су странке изабрале. Он је дужан
да се изричито прихвати ове функције и тиме гарантује да је независтан и да ће
бити непристрасан. Независност и непристрасност арбитара су фундаментални
захтеви арбитражног процеса. 156

3656. Сматра се
157
да независност абитара значи да арбитар мора бити не­
зависан од странака у спору и од организације под чијим окриљем се арби ­
тражни поступак спроводи. Другим речима, одлука коју доносе арбитри би
требало да буде заснована на њиховом слободном уверењу о чињеницама и на
правним аргументима, лишена сваког осећања постојања неке обавезе било
према странкама или, пак, властима.

Непристрасност се тиче односа између абитара и предмета спора

3657.
и nостоји када арбитар фаворизује једну од странака у спору или када је он већ
претходно образовао свој став у односу на предмет спора. 158 Дакле, важно је
напоменути да је непристрасност, заправо, више стање ума арбитара и његова
етичка обавеза, па је, еходно томе, субјективна по својој природи, 159 независност
представља објективан статус арбитра који се мери према односу између ар-
. 160
битара и странака, с једне стране, и ар б итара и ар б итражне институциЈе,
с друге стране. 161
3658. Да Би странкама обезбедио могућност да контролишу његову ини­
цијалну независност и непристрасност, сваки арбитар је дужан да саопшти
странкама све околности које 5и могле да буду од утицаја на његову незави­
сност и непристрасност.

155 В. члан 5.1. и 3. Правилника СТА при ПКС.

156 · Јединствено
о во Је · с
х.ватање у доктрини· Тако Fouchard/Gaillard/Goldma n, бр. 1020; Hass,
стр. 227; Marx, стр. 91; Satmer, стр. 119.
157 В. у том смислу уместо свих Scblosser, RIPS, бр. 473.
158 Бонд, ICC, стр. 11; Henn, стр. 14; Donahey, стр. 32.
159 Бонд, ICC, стр. 11; Smith, стр. 214. .. , Phili' в h
160 в. изричито тако сour d 'appel de Paris (1re Ch. suppl.), 6 avril1990, Soc1ete рр rot ers
с. Societe Icco et autres, RdA, 1990, стр. 880. . . .
161 . оит е· АААЈАВА Code ofEthкs for Arb1trators ш Commer-
ПocтoJe два етичка кодекса за ар Р · _ и IВА Rules of Ethics for lnternational
cial Disputes adopted in 1977, УСА, 1985, стр. 131 132 '
Arbitrators, УСА, 1987, стр. 200.
674 Александар Јакшнћ: Грађанско йроцесно йраво

2.4. Конституисаље арбитраже

3659. Странке могу слободно да уреде начин конституисаља арбитраже.162
Уколико оне то не учине, њихову вољу замењује lex arЬitri. Институционалне
арбитраже својим правилима регулишу питање конституисања арбитраже.

3660. Начин конституисаља арбитраже мора, међутим, да почива на нач:елу

процесноправне једнакости странака. 163 Дакле, једна странка не сме да има већу
могућност, нити, пак, већи утицај на начин конституисаља арбитражног три­
бунала. У супротном, споразум којим се регулише начин конституисаља арби­
траже је ништав као противан јавном поретку.

3661. Према ЗАр, странке одређују број арбитара. Ако споразума о томе
нема, тада број а:рбитара одређује орган именовања или надлежни суд. Правило
је да се странке споразумевају и око начина избора арбитра (арбитар поједи­
нац), односно да свака странка именује свог арбитра, када спор решава арби­
тражно веће састављено од три члана (члан 17. ЗАр).
3662. Када свака странка именује по једног арбитра, тада изабрани арбитри
именују председника арбитражног већа.
3663. Важно је нагласити да странке не могу својим пропуштањем да осу­
јете конституисаље арбитраже. Јер, у случају да једна од странака не учествује
у конституисању арбитраже, тада се арбитража ваљано конституише тако што
уместо странке у формирању арбитраже поступа или орган именовања или
надлежан суд.

3664. Тако, странку која на основу уговора треба да именује арбитра,

може позвати противна странка да у року од 30 дана обави именовање и да
је о томе обавести. Позив је правоваљан, само ако је странка која га упућу­
је поставила свог арбитра и о томе известила противну странку. Кад на теме­
љу уговора постављање треба да изврши треће лице, свака странка може та­
квом лицу да упути позив. Лице које је позвано да постави арбитра везано је
са постављењем које је обављено, чим је то постављење саопштено противни­
ку Једне од странака.

3665. Ако арбитар не буде на време именован или ако изабрани арбитри
не могу да се слаже око именовања председника арбитражног већа, тада арби­
тра одређује орган именовања или надлежан суд. 164 Против решења суда о име­
новању арбитра није допуштена жалба.
3666. Важно је указати и на одредбе Евроnске конвенције које nосебно уре­
ђују постуnак конституисања арбитраже. 165 У место суда, овде одлучујућу улогу
има председник одrоварајуће трrовачке коморе који nоступа као орган имено­
вања арбитара.

162 В. изричито члан 11. UML.

163 Cass. CiV. (l re), Dutco, Clunet, 1992, стр. 770, note Jarosson.
164 В. члан 17. ЗАр .
165 В. члан IV. ЕК.
део лети: Алтернативно решавање сйорова
675

2.5. Изузеће арбитара

3667. Арбитри врше функцију судовања и, стога, морају да буду не само
независни, већ и непристрасни. Дакле, они не смеју да се са странкама налазе
у таквом односу који би могао да произведе сумњу у њихову објективност.
3668. По ЗАр (члан 23) арбитар је дужан да се изузме, односно странка
може да захтева његово изузеће, када постоје разлози који изазивају сумњу
у љегову независност или непристрасност. Ово правило чини фундамент арби­
тражног судовања и обезбеђује, inter alia, поштовање осталих фундаментал­
них nринциnа nостуnка.

3669. У односу на изузеће судије државног суда, разлози за изузеће арби­

тара су утолико специфична, колико то налаже специфичност конституисаља
арбитражног суда. Наиме, странка која је сама или заједно с противном стран­
ком поставила арбитра може да захтева њеrово изузеће, само ако је разлог за
изузеће настао или је странка за њега сазнала након што је арбитар поста­
вљен. 166 Након тога, странка губи право да тражи изузеће арбитра, чак и када
се ради о чињеници која би у поступку пред државним судом имала за nосле­
дицу искључење судија, односно његово изузеће. 167

3670. Ако се странке нису другачије споразумеле, о изузећу одлучује суд

који би био надлежан за спор да није уговорена арбитража. 168 Из цитираног
правила произлази, да странке могу својом вољом да уреде поступак и разлоге
за изузеће арбитра, тако што ће о њима, уместо суда, да оДлучује треће лице. 169
3671. Правило је да институционалне арбитраже саме решавају о захтевима
странака за изузеће арбитара (члан 24.(4) ЗАр) .

VII. СПРОВОЂЕЉЕ АРБИТР АЖНОГ ПОСТУПКА

1. Уойшше

3672. Поступак у првом реду уређују саме странке у арбитражном посту-

пку, 170 а у недостатку таквог споразума странака, ар б итри.
171

3673. Странке могу да уреде начин спровођеља арбитражног .nоступка било

у арбитражном споразуму, б ило доцниЈе,· неформална. Оне имаЈу право да ди-
спонирају начином на који ће се обавити арбитражни постуnак током :птавоr
његово г трајања, до доношења ар б итр ажн
е одлуке Границе ауrономиЈе воље
·

166 В. члан 24.(2) ЗАр .

167 Голдштајн/Трива, стр. 159.
168 В. члан 24.(1) ЗАр .
169 Голдштајн/Трива, стр. 160.
За оnречна мишљења в. К· В d) NYC. в. и Sandrock, Verfahrensre-
9 1 UML· члан IV.l . Е , члан . 1.
В. члан 32. ( 1) ЗА р; 1 · ·
170 .Ј_
' . d b"tr стр 163. Голдштајн/Трива, стр. 166; Pouw.et
geln, стр. 281; Mayer, Les pouvOJrs es ar l es, . ,
/Besson, стр. 483.
171 В. члан 32.(3) ЗАр.
676 Александар Јакшић: Грађанско йроцесн.о йраво

странака су оквири процесно-правног јавног поретка lex arЬitri, али и она nра­
вила којима странке не могу слободно да диспонирају, нити, пак, да се унаnред
одрекну права да се користе одређеним процесноправним средствима. 172
3674. За разлику од странака и у одсуству изричите аутономије воље стра­
нака, арбитри могу да уређују поступак у истим границама у којима то могу
и странке (в. члан 32. ЗАр), уз резерву да арбитри немају право да у току nо­
ступка мењају њихова правила. 173 Странкама мора, наиме, да већ на почетку
поступка буде познато по којим процесним правилима су дужне да се пона­
шају. Свако друго решење имало би за последицу правну несигурност, па и им­
пликације по једнак процесноправни третман странака.

3675. Дакле, нити странке, нити, пак, арбитри не би могли да одступе од

когентних правила процесног права РС која се тичу начела audiatur et altera pars
и начела равноправности странака (члан 33. 3Ар), 174 Броја арбитара (члан 16.
ЗАр), страначке и парничне способности странака (члан 9. ЗАр), независности
и непристрасности арбитара и моrућности да се тражи њихово изузеће ( члано­
ви 21. и сл. ЗАр), те права да се тражи поништај арбитражне одлуке (члан 57.
и сл. ЗАр).
3676. У осталом странке, односно арбитри могу да уређују поступак пред
арбитражом слободно. Дакле, уместо усменоr поступка, странке, могу да пред­
виде писмени, уместо нормалног тока поступка, сумарни, или, пак, у5рзани. 1 75

3677. Ова правила важе за поступак у ad hoc арбитражама. Она су изричито

консакрирана и у Европској конвенцији (члан N.l).
3678. У поступку пред институционалном арбитражом, примељују се одре­
дбе Правилника ар5итражне институције. Правна правила садржана у оваквим
Правилницима нису посебни извори норми о арбитражном поступку, већ се
примењују на основу аутономије воље странака. Јер, на овај начин странке
у арбитражном споразуму упућују на примену уговорених правила.
3679. У случају да у Правилнику институционалне арбитраже постоји пра­
вна празнина, могуће је да се она попуни било упућивањем на супсидијерну
примену lex arЬitri, било аутономијом воље странака, односно, у њеном недо­
статку, одговарајућом интервенцијом арбитара.

3680. По правилу, арбитражни поступак почиње достављањем тужбе ту­

женику или подношењем тужбе институционалној арбитражи 176 (тако члан 38.

172 Sandrock, How much Freedom should an International ArЬitrator ewoy, ARJA, 1992, стр. 30,
39; Голдштајн/Трива, стр. 166.
173 Sandrock, Freedom, стр. 40.
174 Голдштајн/Трива, стр. 167.
175 В. ближе Rovine, Fast-Track ArЬitration, u "Lillich!Browser, ArЬitration in the 2JSt Sentury",
стр. 45.
176 В. ближе Reichert, ProЬlems with Parallel and Duplicate Proceedings: The Litispendence Prin-
ciple and International Aritration, Al, 1992, стр. 237. Члан 20.1. Правилника СТА при ПКС
предвиђа да спор почиње да тече подношењем туж5е.
део nети: Ал.ШернаШивно решавање сйорова
677

ЗАр). Арбитри руководе поступком, међутим, тек од момента конституисаља

арбитражног т~ибунала. Од тог момента они имају, практично, сва овлашћења
које има и судиЈа државног суда У погледу утврђења чињеничног стања и доно­
wења одлука о правним питањима. 177

3681. За разлику од државног суда, међутим, арбитражни суд не може да

nримељује принудна средства nрема странкама, сведоцима и осталим учесни-
178
цима у поступку.

3682. Утврђење чињеница и доказни nоступак се сnроводи према правним

nравилима која се примењују на арбитражни поступак. 179 у арбитражи ad hoc
nостоји већа могућност да странке и, у недостатку њихове диспозиције, арби­
три, уређују поступак доказиваља, него што је то случај у поступку пред инсти­
туционалним арбитражама.

3683. За разлику од парничог поступка, достављаље у арбитражном посту­

пку се обавља неформална (в. члан 41. 3Ар). 180 Уобичајено је препоручено дос­
тављаље уз повратницу или, пак, обичном поштом са захтевом да се потврди
пријем акта. На достављаље у арбитражном поступку се не примељује Хашка
конвенција о правној помоћи у грађанским стварима из 1954. године.
3684. Најзад, странке су слободне да уреде и језик на коме ће се водити ар­
битражни поступак. 181 У случају да оне то нису учиниле, овлашћење приnада
арбитрима, при чему су они дужни да, у првом реду, узму у обзир језик на коме
је сачињен главни уговор.

2. Начела арбишражноi йосшуй7Са

3685. У току развоја међународне трговинске арбитраже искристалисала

су се нека основана начела у складу са којима је арбитража дужна да спроведе
арбитражни поступак. Премда ова начела нису без изузетака наг~ашена у сви~
међународним и националним изворима права о међународноЈ трговинскоЈ
арбитражи, свим Правилницима институционалних арбитража, она су широко
прихваћена у доктрини и судској пракси, и то без ?бзира .на фундаменталну
разлику у погледу питања да ли арбитража има своЈ lex fort или, пак, не, да ли

177 Herrmann Powers of ArЬitrators to Detemine Pro~edural Rule.s ~?er the UNCIТ~ Model
' den Berg Planning Efficient ArЬitratюn Proceedings , 1996, стр. 39, Sandrock,
Law, и ,,van ' . 165
Freedom, стр. 42; Mayer, Les pouvoirs des arb1tres, стр. ·
178 Arg. ad члана 44. ЗАр. · h FS е:~- Gl
. · · s h · d erichtsprozes!> hei der Bewe1saufna me, u ,, !ш ossner" ,
179 Lюnnet, Parteil~eнsch~ft un ~ Ie sg . 1 ArЫration, Al, 1989, стр. 280; Хунтер, Modern
стр. 209; Marпot, Ev1d~nce ш I~ternat~onl~ternational Commercial Arbitration, ARIA, 1992,
Trends in the Presentatн~n.~f EvftdEe~dce ш. Rules in International Trade Dispute Arbltration,
стр . 204; Wand) The FleXIbtllty 0 Vl enclary

JIA, 1996, стр. 5. ПКС· члан 3. Правилника о арбитражи ICC; члан 7. Пра-
180 Члан 25. Правилника СТА nри •
вилника о арбитражи zнк. пкс· члан 16. ПраВWIНИКа о арбитражи ICC.
181 В. члан 37.2. Правилника СТА nри '
 678 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

арбитражни поступак може да буде денационализован или, пак, не, те да ли

уопште постоји lex mercatoria arЬitralis.
3686. Основна начела у складу са којима се одвија сваки арбитражни по~
ступак јесу йринций равнойравносши сШ.ранака и йринций коншраgикшорносШ.и
у арбитражном поступку (auditur et altera pars).

VIII. АРБИТР АЖНА ОДЛУКА

1. Уойшше
3687. Као што је то случај са спровођењем поступка, и у домену доноwења
арбитражне одлуке влада принцип аутономије воље странака. Правила о арби­
тражној одлуци као и правила о арбитражном поступку утврђују саме странке,
односно, ако оне то не учине, арбитри, у складу са lex arЬitri. 182 Институцио~
налне арбитраже у својим правилима, по правилу, реrулишу начин одлучивања
у арбитражном поступку.

3688. ЗАр (чланови 48- 49) садржи посебне одредбе о начину доноwења
арбитражних одлука, њ:ихове форме и садржаја, дејстава, достављаља и депо~
новања. И у арбитражном поступку важе правила о врстама мериторних одлу­
ка, о њиховом исправљању и доношењу допунске одлуке, о закључењу пора­

внања, слично као што је то случај у оnштем nарпичном поступку (в. чл. 48.
и сл. ЗАр).

2. Врсше арбишражних оgлука

3689. У току поступка арбитража може донети две основне врсте одлука: 183
. . .
процесне, КОЈИМа се решаваЈу питања КОЈа се тичу надлежности и уnрављања

самим поступком, те мериторне, којима се одлучује о предмету спора. Такође,

видели смо да арбитража може да доноси и одлуке у nогледу одређења nривре­
мених мера. Арбитражни nоступак се окончава, међутим, само доношењем
коначне и обавезујуће одлуке у меритуму. 184
3690. Као што је то случај са пресудом редовног суда, одлука у меритуму
не мора да садржи коначну и потпуну одлуку о nредмету спора. И у арбитра­
жном поступку је могуће доносити делимичне одлуке, односно међуодлуке, па
и допунске одлуке. 185

3691. Уарбитражном поступку није могуће донети одлуку због пропушта­

ња или изостанка, али је могуће спровести поступак ех parte (без учешћа једне
странке), у случају да су се странке о томе изричито договориле.

182 В. ч11анове III. до V. ЕК.

183 Gottwald, Schiedsgericbtsbarkeit, стр . 74; Bournonville, La sentence arЬitrale, RDIDC, 1996, стр.
58; Poudret/Besson, стр. 669.
184 В. члан 32.1. UML, те§ 1056.1. ZPO.
185 Изричито •mан 48. (2) ЗАр; 188. IPRG, Сец. 47. UКАА 1996; § 1056, 1058. ZPO.
Део nети: АлШернаШивно решавање сйорова
679

3. Начин gоношења арбишражне оgлуке

3692. Уколико арбитража одлучује у већу, тада је за начин доношења одлу­
ке меродава~ споразум странака. Уколико таквог сnоразума нема, што је нај ­
чешћи случаЈ, арбитражна одлука се доноси већином гласова. 186
3693. Ако се два члана арбитражног већа уздрже од гласања и одлучивања,
сам nредседник већа не би могао, за разлику од решења садржаних у неким
другим nравним системима, IIO да донесе ар б итражну одлуку. 188 Дакле, ЗАр усва-
ја принциn већинског одлучивања.

3694. Није нужна да арбитри лично и присуствују седници на којој се до­

носи арбитражна одлука. Могуће је замислити и већање и гласање неким од
189

средстава комуникација, с тим да је, у сваком случају, нужна да се састави за­

писник о већању и гласању.

3695. Уколико би само један од арбитара одбио да учествује у доношењу

арбитражне одлуке, то не би била сметња да остали арбитри донесу право­
ваљану арбитражну одлуку. 190
3696. Саме странке могу у арбитражном споразуму или, пак, касније у току
постуnка да nредвиде рок за доношење арбитражне одлуке. 191 Ако арбитри не
исnоштују тај рок, свака од странака може да откаже арбитражни споразум, те
да поднесе суду туж5у за утврђење nрестанка уговора о ар5итражи, 192 или, пак,
тужбу за поништај арБитражне одлуке. 193

4. Форма и саgржај арбишражне оgлуке

3697. У nозитивном праву ПС, као, уосталом и у већини других правних

система, ар б итражне одлуке се доносе у писменом о блику.
194

3698. Арбитражне одлуке морају, по правилу, да буду образложене, осим

ако странке нису шта друго уговориле. 195 Такође, изворну арбитражну одлуку
и њен nрепис треба да потпишу сви арбитри. На пуноважност арбитражне
одлуке, међутим, нема утицаја чињеница да је маљина арбитара одбила да је

186 В. члан 51. ЗАр; члан 29. UML, те ближе о разли:итим ~истемима одлучивања МТА код
Schwebel, The Majority Vote of an International Arb~tral Tпbunal, AR!A, 1991., стр. 402.
187 Овакав је случај према члану 189.2. IPRG, те Сец. 20.4. и 21.4. UКАА 1996.
188 Schwebel, Majority, стр. 407. . . . г . . ,
189 у том смислу и Голдштајн/Трива, стр. 177; Schwebel, МаЈОПtу, стр. 404; Solchi, The \ alidit)
ofTruncated TrЉunal Proceedings and Awards, Al, 1993, стр, 303; Donahey, The UNCITRAL
ArЬitration Rules and the Truncated TriЬunal, ARIA, 1993, стр. 191.
190
· ·
Sсh we ь е1, м аЈОЛtу, стр.
410· Solchi стр 30'/ В у том смислу и •шан 51.2. СТА nри ПКС.
, ' · · ·
191 Bournonville, стр. 63. . .
192 Вуковић, стр. 132, сматра да у овој ситуациЈИ nрестаЈе арбитражни уговор. Не наводи,
међутим, основ nрестанка.

193 Arg. ad члана 58.(1) т. 4. ЗАр.

194 Arg. ad члана 53. ЗАр и члан 31.1. ULM, те§ 1054.1. ZPO.
195 Изричито члан 53. ЗАр,§ 1054.2. ZPO.
 680 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

потпише, ако је одлуку потписала већина арбитара и на пресуди I<онстатовала

ускраћивање потписа.

5. Дейоновање и gосШава оgлуке

3699. Достава одлуке ad hoc арбитраже врши се преко надлежног суда у ме­
сту арбитраже. 196 Тај суд чува потврде о достави и извор ник одлуке ad hoc ар­
битраже. 197 Институционалне арбитраже саме обављају доставу својих одлука
и чувају њихове изворнике и другу документацију. 198

3700. Депоновање и регистрација арбитражне одлуке нису услови за њену

пуноважност.

б. Исйрављање и шумачење оgлуке

3701. Арбитражну отџrуку тумачи сама арбитража. Она се исправља и до­

пуњава слично правилима која важе и за судску пресуду (члан 56. ЗАр). Пра­
ВИЈПIИК СТА при ПКЦ предвиђа да арбитража може по сопственој иницијативи
или, пак, на захтев странке да исправи своју одлуку, и то у року од 30 дана од
дана њене доставе. 199

7. Дејсшва арбишражне оgлуке

3702. У моменту доношења, арбитражна одлука има према странкама снагу
правоснажне пресуде (члан 64.(1) ЗАр), ако арбитражним споразумом није
предвиђен двостепени арбитРажни поступак, односно могућност улагања жал­
бе пред каквом арбитражом вишег ступња. Цитирана законска одредба даје
основ за тумачеље а contrario, да арбитражним споразумом није могуће да се
предвиди могућност улагања жалбе пред редовним судом. 200

3703. Међутим, виши nринцип, аутономија воље странака, овакву могу­

ћ.ност не искључује, тако да је замисливо да стране предвиде двостепени посту­
пак, у коме би арбитража решавала у првом, а редовни суд у другом степену. На
другостепени поступак се тада, наравно, не би примењивала правила која важе
за поступак пред арбитражом.

3704. Правоснажност арбитражне одлуке је ограничена само на странке у

арбитражном поступку. 201
За разлику од судске одлуке, арбитражна одлука мо­
же да има дејства на трећа лица, укључујући овде и интервенцијско, само оно­
лико колико су она обвезана арбитражним споразумом.

196 В. члан 55. ЗАр.

197 В. члан 55.(3) ЗАр.
198 В. члан 55.(1) ЗАр, те члан 51.4. и 51.5. Правилника СТА nри ПКС.
199 В. члан 52. Правилника СТА nри ПКС.
200 Тако Голдштајн/Трива , стр. 183, додуШе без аргументације.
201 В. ближе Boumonville, стр . 64; Голдштајн/Трива, стр. 184.
део nети: АлШернаШионо решавање сйорова
681

3705. Суд који је надлежан У месту арбитра.же, ставља, на захтев странке,

на препис одлуi<е ad hoc арбитраже потврду о правоснажности и извршности.
Институциона~не арбитраже саме стављају потврду 0 правоснажности и извр­
wности на своЈе одлуке.

3706. У позитивном праву ПС није предвиђен претходни поступак егзеква­

туре ради извршења арбитражних одлука.

3707. За закључење ар5итражног поравнања и његово дејство важе исти они

услови које ЗПП прописује и за правоваљаност закључења поравнања у суд­
ском постуnку (в. члан 54. ЗАр).
3708. Пресуда арбитраже производи и дејство материјалне правноснажно­
сти (res iudicata, као и позитивно дејство) /02 на које је државни суд, као о не­
rативној процесној претпоставци, дужан да пази ех officio.

8. Трошкови арбишражноi йосшуйка

3709. Арбитража одлучује о трошковима за рад арбитраже, као и о накнади

парничних трошкова странака арбитражном одлуком. ЗАр о томе нема по­
себних одредаба. Институционалне арбитраже садрже исцрпне одредбе о пи­
тању предујма и обавезе накнаде трошкова у арбитражном поступку. 203

9. Објављивање арбишражних оgлука

3710. ЗАр нема посебних одредби о објављивању ар5итражних одлука.

С обзиром на принцип нејавности арбитражноr поступка, ваљало би усвојити
решење, предвиђено у Правилнику СТ А при ПКЦ, да се арбитражне одлуке
објављују само уз nристанак странака. 204

IX.. ПРАВО МЕРОДАВНО ЗА МЕРИТУМ СПОРА

1. Уойшше: lex fori меlјунароgних
шрiовинских арбишража

3711. Пре одређења метода који се користи р~ одређеља меродавноr пра­

ва за меритум спора у међународној трговинскоЈ арбитражи, ваља истаћи да
данас а од усвајања Европске конвенције из 1961. године, преовладава схва-
ђ на трговинска арбитража нема svoj lex fori. Члан VII.l.
205
'
тање да ме ународ

202 Г · /Т стр 184· Вуковић, стр. 132.

олдштаЈН рива, ћ. п'равилника СТА nри ПКС, чланове 30- 31. Правилника о арби-
203 В чланове 55. и следе е . б ZHK
т. ажи ICC чл. 52- 58. Правилника о међународноЈ ар итражи . . .
р ' СТА ПКС члан 51. Правилника о међународНОЈ арбитражи
204 В члан 49 3 Правилника nри •
. . . е ноn авио Poudret/Besson, стр. 638 и даље.
ZНК. Упор. упор д р h d/G illard/Goldman, бр. 1541; Craig/Park/Paulsson, стр. 285;
205 Redfern/Hunter, стр. 95; Fouc ar а
Born, стр. 524; Poudret/Bellet, стр. 603.
682 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраао

у случају да стран~
Европске конвенције предвиђа, наиме, да ће арбитражни суд,
да учини на основу оних коли~
ке саме нису одредиле меродавно право, ово
готово истоветно
зионих норми које он сматра прикладним.z Исто или, пак,
06

лника UNCITRAL
решење садржи и члан 28.(2) UML и члан 33.1. и З. Прави
о арбитражи, као и сам ЗАр (члан 50).

2. Оgлучивање strictum iuris

2.1. Споразум странака о избору меродавног права

3712. Одлуку о меритуму спора арбитража доноси на основу примене nра­
не права јесте nрави~
ва иm1, пак, ех aequo et bono. Одлучиваље на основу приме
м судовању.
ло, а одлучивање по правичности изузетак у арбитражно
ла
3713. Правило је да станке увек могу да изаберу право или правна nрави
ат аутономији воље
која би била меродавна за одлучивање у меритуму. Прим
спора дају и сви пра~
странака у циљу одређеља меродавног права за меритум
и да поштују избор
вилници институционалних арбитража. Арбитри су дужн
207

које су странке извршиле.

2.2. Одређеље меродавног права од стране арбитара

ум спора,
У колико странке нису изабрале меродавно право за мерит
3 714.
.
тада је на арбитрима да ово право утврде, односно одреде

3715. О томе, на који начин ће арбитри изнаћи меродавно право за мери­

сала четири схва~
тум спора, у теорији и арбитражној nракси су се искристали
ћемо назвати тео­
тања: nрво, које ћемо назвати теоријом lex fori, друго, које
208

ближе везе и четврто

ријом делокализације, треће, теоријом о nримени nрава нај
које ћемо назвати теоријом о nримени правних nравила.

2.2.1. Теорија lex fori 209

а
3716. Крајем 60-тих година ХХ века владало је схватање да је међународн
а правила земље се­
трговинска арбитража дужна да примени колизионо правн
спора. Под при­
дишта арбитраже ради утврђеља меродавноr права за меритум
арбитраже сматрала се при­
меном колизионоправн:их правила земље седишта
210
мена целог система међународног nриватног права државе
situsa арбитраже.

Усамљено, али аргументовано схватање да арбитража мора

да има свој lex fori заступа Gri-
206
gera-N aon, стр. 87 и даље.
Правилника о арбитра­
207 В. члан 50.(1) ЗАр; члан 46.1. Правилника СТА при ПКЈ; члан 17.1.
жи ICC; члан 4.1. Правилника о арбитражи ZНК.

208 О целини овог питања в. код Sandro ck, Welches Kollisio nsrecht
hat ein Interna tionale s Schie-
dsgeric ht anzuwe nden, RIW, 1992, стр. 786 и даље.
схватања.
209 Mann, Lexfacit arbltrum, стр. 157 и даље, даје најисцрпнију анализу овог
ApplicaЫe Law,
210 Blessing, Choice, стр. 51; Lionne t, стр. 172; Maniru zzaman , стр. 375; Lew,
стр. 229.
део nети: Aлtuepнa.rТtuo1ю реиитање сйорvоа
683

2.2.2. Теорија gелокалuзацuје

3717. Према овој теорији, арбитри имају оолашћење да меродавно право
ут врде nрема оним колизионим нормама ЧИЈ.У примену сматраЈ·У · •
• 2 11 • аЈПОГОДНИЈОМ
11
у конкретном случаЈу. Ради се дакле о избору колизионих норми, не и чита -
вог националног колизионоправног система, према слободном избору арбитара.
3718. Поступак о слободном избору колизионих норми ради одређења ме­
родавног nрава за меритум спора предвиђен је у tiлану VII.2. Европске конвен­
ције, члану 28.2. UML и члану 33.1. арбитражних правила UNCITRAL. Овај си­
стем важи и у нас (члан 50.(2) ЗАр) .

3719. Када се у арбитражном поступку одређује меродавно право приме­

ном колизионе норме, тада је renvoi увек искључен (члан 50.(2) ЗАр).

2.2.2.1. Метода кумулације

3 720. Метода кумулације се састоји у томе да арбитар упореди колизионо­

nравна решења свих националних nравних поредака са којима странке, правно

место седишта арбитраже и предмет спора долазе у контакт, те да, у резултату,

. . .
примени ону колизиону норму КОЈа Је заЈедничка свим консултованим правним

системима. У случају да сва заинтересована права не дају исто решење, ар­

212

битар је дужан да примени ону колизиону норму која преовладава у већини

консултованих колиэионих права.

2.2.2.2. Примена општих принципа

међународног приватног права

3 721. Метод примене општих принципа међународног приватног права је

најраспрострањенији у арбитражној пракси. 213 Налазимо га чак и у неким ста­
ријим одлукама СТ А при ПКЦ. 214

2.2.2.3. Метода слободног избора

колизионе норме

3 722. Када се горњи методи одређења колизионе норме пока_жr к~о неnо­
десни, или, пак, када су неуnотребљиви, понајnре због дивергенциЈе краЈњег ко­
лизионоправног резултата, тада арбитру не остаје ништа др~о до да с~ободном
оценом изабере ону колизиону норму за коју сматра да је наЈпогодниЈа у дато~
случају. Слободан избор колизионе норме yкљ vvvie
1 &1 1
у себи и стварање нове.-'=-

. · . Goldman Conflit des lois, сгр. 351; Maniruzzaman, сгр. 383.

211 Sandrock, Kollisюnrecht, стр. 7 ~ 9 • ' . . L'· lication cummulative par l'arbitre des
212 В. ближе Lalive, Regles de conflit, стр. 1~~; Deraшs, арр .
. d 1 . . es au litrge Rd.A, 1972, стр. 99.
systemes de conЉt е OIS шteress ' . G illard Thirty years, стр. 217; Sandrock,
213 В. ближе Lew, ApplicaЬle law, стр. 3~2, 3d41G, 436 ld ' а бр 1,548
794 Fouchard/Gaillar 1 о man, · ·
Kollisionsrech t, стр. ; Зб 16 арбитража се ради утврђења меро-
214 у одлуци Т- 190/82 од 1.09.1983. године, орни.к, аН:у сукоба закона, /ех venditoris, /ех loci
те принципе о решав
давноr права позвала на опш
contractus, итд.
684 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно upnao

3723. СлоБодан изБор колизионе норме не Би треБало да значи арБитрар­

ност у одлучивању арБитара.
216
Циљ је да се изнађе најБоља колизиона норма за
случај у питању. Приликом овог изБора, односно приликом креације коли­
зионе норме арБитар мора да се стави у улогу законодавца и узме у оБзир све
критеријуме који служе за изградњу колизионе норме (м~ђународна хармонија
одлучивања, вагање различитих интереса у спору, понаЈпре оних страначких,

предвидивост крајњег материјалноправног решења, правну сигурност и сл.).

2.2.3. Теорија најШеиtње везе

3724. Принцип најтешње везе је централни концепт међународног прива­

тног права. У складу са овим принциnом, арБитражни суд није дужан да приме­
њује посеБан национални колизионоправни систем, нити, пак, Било које коли­
зионоправно правило, али, с друге стране, нема la carte Ьlanshe да се арБитрарно
определи за примену одређеног супстанцијалног права или, пак, анационалних
правних правила.

2.2.4. Теорија йримене йравних йравила: voie directe? 17

3725. Пред арБитражом ICC се заступа став да арБитар није дужан да утвр­
ђује меродавно национално право на основу примене Било какве колизионе
норме, већ, напротив, да је у поступку у међународној трговинској арБитражи
218
примереније да арбитар директно одреди меродавно право за меритум спора.
Шта више, овде се не ради о одређењу примене права, већ правних правила,
дакле и оних транснационалних, познатих под називом lex mercatoria.

3. Оgлучивање йо йравичносши

3726. међународних извора норми о међуна­

Већина правних поредака,
219

221
родној трговачкој арБитражи и правилника институционалних арБитража
220

садржи норму којом се арБитрима даје овлашћење да одлуче по правичности

(ех аеqио et bono; amiaЫe compositeurs; amiaЬle composition),222 а не стриктном
применом права. Овлашћења арБитара се темељи, по правилу, на изричитој
вољи странака, Без оБзира на став меродавног процесног права и меродавног

215 В. уместо свих Fouchard/Gaillard /Goldman, бр. 1550. Bellet, Torward, Law and Policy in Inter-
national Business, 1984, стр. 673.
216 Fouchard/Gaillard /Goldman, бр. 1550.
217 Идеја о voie directe nотиче од Lalive, Les regles de conflit, стр. 155, 159 и Derains, Attente legi-
tirne des parties et droit applicaЬle au fond en matiere d'arЬitrage international, TraV. Com. fr.
DIP, 1987,стр. 81,83.
218 Lalive, Les п~gles de conflit, стр. 159; Derains, Attente, стр. 83-84.
219 В. члан 49.(2) ЗАр; члан 187.2. IPRG; члан 1474.2. NCPC.
220 В . члан 28.3. UML.
221 В. члан 46.3. Правилника о СТА при ПКС; члан 5. Правилника о арбитражи ZHK; члан
17.3. Правилника о арбитражи ICC.
222 Одлучивање по nравичности и горе назначени термини су синоними.
део пети: АлшернаШивно решавање сйорова
685

материјалног права за меритум спора 0 томе 223 Ј

. 33 2 А 5 итражних правила. едино члан VII 2 Евроnске
конвенциЈе и члан . . р UNCIT RAL . .
· везуЈу овлаutћење
арбитара да одлучуЈу по правичности за право КОЈ·е Је
·
меродавно за арбитра-
жни по ступак .

Х. СУДСКА КОНТРОЛА
АРБИТР АЖНЕ ОДЛУКЕ

3727. Традиционално, судска. контрола ар5итражне пр есуде се спроводи

у поступку по тужби за поништаЈ, као и у поступку екзекватур е стране ар и- 5
Д
ок странка против које је ар5итражна одлука донета захтева
224
тражне одлук~.
њено
њен поништаЈ, дотле странка у чију је корист донета може да захтева
транснационално признање и извршење.

XI. ПОНИШТАЈ АРБИТРАЖНЕ ОДЛУКЕ

1. Појам

3728. Укидање или nоништај арбитражне одлуке значи одлуку суда узе­
225

одлука нема
мљи њеног порекла да nравни акт квалификован као ар5итражна
правну снагу и дејство арбитражне одлуке.
226
У nринциnу, уко.тmко је арбитра­
. ш Одлука суда
жна одлука поништена у земљи порекла, она престаје да nостоји
лно
којом се арбитражна одлука поништава 5и требало да има екстериторија
228
дејство тако да сnречава њено иэвршење у другим земљама.
У модерним правним системима надлежност судова да постуnају по
3729.
ом принци­
тужби за поништај арбитражне одлуке се заснива на територијалн
ај арби­
пу. У земљама чији се закони темеље на UML/ постуnак за поништ
29

одлука које
тражне одлуке може да се покрене само против оних арбитражних
територији тих
су донеле арбитраже чије се место, односно седиште налази на
које немају
земаља. 230 Поништај страних арбитражних одлука, тј. оних одлука

223 Супротно Сајко/Дика, стр. 56.

В. уместо свих Fouchard /Gaillard /Goldma n, бр. 1559; Fouchard , La portee internatio
nale de
224
l' annullat ion de la sentence arbitrale dans son pays d'origine , RdA, 1997, стр. 329.
225 О терминолошкој разлици између укидања и n~тиштаја а~5и.тражне_ одлуке в: Redfern
/Hunter, стр. 320; Jermini, Die Anfech tung der Sch1edssp rtiche 1m mternatюnalen Pr1vatrecht,
ZUrich, 1997, бр. 46. . . . ..
Van den Berg, Annulm ent of Awards in Internati onal t
:'-:bi_ ra~on:, ш "LiЉc~Br o~e~: Interna-
226
tional ArЬitration in the 2JSt Century" , Towards "JudlClal lzatюn and "Uшform 1ty , Ћ~elftl1
Socol Coloqui m, T 1 ansnation a.ls Publisher s Tnc, lrvington /Ne\~ York, 1994, стр. 134.
227 Van den Berg, Annu1m ent, стр. 161; Fouchard , Annulati on, стр. 343.
228 Arg. ad члана V . (1) (е) NYC.
229 В. на пример§ 1025.(1) ZPO. . " .
а ар5и траже в · Berger' "Sitz des Schiedsgn,eпchts
oder "S1tz des
230 з . d
ђ
а одре ење места седишт
с h " RIW ' 1993 • стр · 8 са даљим наводима; Rensman Wo erge
h s h· d
en с 1е -
S сh 1е sver1a rens , 9
ssprUche nach dem New York OЪereinkommen, RIW, 1991, стр. 1l и даље.
686 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

исту националност као и сам суд државе пред којим се поништај тражи, није
допуштен. 231 Овај принцип важи и у нас (члан 57. ЗАр).

2. Извори йрава
3730. Поништај арбитражних Одлуi<а у позитивном праву ПС је уређен
унутрашљим и међународним изворима норми. У нутрашњи извор норми ко­
јим се уређује моrућност поништаја арбитражне одлуке јесте ЗАр (чланови 57.
и сл. ). Међутим, у случајевима у којима се примељује Европска конвенција
(члан 1.1), тада њене одредбе о поништају арбитражне одлуке (члан IX) имају
предност у односу на домаће изворе норми.
3731. Тужба за поништај је једино допуштено средство против арбитражне
одлуке. 232 Њу је моrуће подићи против сваке арбитражне одлуке, те да овим nра­
вом странке не могу да диспонирају, односно да га се одрекну (члан 62. ЗАр).
3732. Тужба за поништај је
конститутивне природе. 233 Њоме се тражи nо­
ништај арбитражне одлуке са учинком ех tunc (iudicum rescidens), а не доно ­
шење пресуде којом ће се надоместити поништена арбитражна одлука (iudicum
rescissorium).
3733. Подношење тужбе нема непосредно суспензивно дејство, али извр­
шни суд може, уз испуњење осталих услова, да одложи извршење, ако је прво­

степени суд усвојио тужбен:их захтев да се арбитражна одлука поништи (члан

64. ЗИП-а). 234
3734. Стварно и месно надлежан за одлучивање о поништају домаће арби­
тражне одлуке је суд надлежан у мест)т арбитраже (члан 57.(3) ЗАр).

3735. Тужбу за поништај моrуће је поднети против коначних: и делимични:х

арбитражн:их одлука. 235 Тужбом за по ништај не мора нужна да се захтева по­
ништај арбитражне одлуке у целини. Она може да се односи и на само један
део арбитражне одлуке, под условом да је он правно одвојив од целине. 236

3. Арбишражна оgлука која се може йонишшиши

йреg gомаћим суgом

Када се примељује Европска конвенција, домаћи суд може да пони­

3736.
шти арбитражну одлуку која је донета у РС или арбитражну одлуку приликом

231 В., на nример , USCA. Sixth Cir., 3 July 1996, М&С Corp. V. Erwin Behr GmbH & Со., KG, УСА,
1997, стр. 993 и даље; Swedish Supreme Court, 18 April 1989, Solel Boneh International Ltd.
and Water Resources Development V. Тhе Republic of Uganda and the National Housiлg and
Construction Corporation nfUganda, УСА, 1991, стр. 606 и даље.
232 У том смислу и Jermjnj, Die Anfechtung der Schiedsspruche im internationalen Privatrecht,
ZUrich, 1997, стр. 25.
233 Jermini, стр. 1 16; Голдштајн/Трива, стр. 185; SchwaЬ/Walter, стр . 212; Lachmann, бр. 591.
234 зип (2004).
235 Jermini, стр. 25, Lachmann, бр. 592.
236 Jermini, стр. 91; Lachmann, бр. 595; Голдштајн/Трива, стр. 186.
Део nети: АлШернаШивно решавање сйорова
687

чијег доношења је на поступа~ примељено домаће процесно право.237 Дакле,

члан IX.l. Евроnске конвенциЈе отвара алтернативу за s:::
. подношење тужuе за
nоништаЈ било суду земље где је одлука донета s:::ило суду . · ·
,u
цесно пр аво примењено на арбитражни поступак.
земље ЧИЈе Је про -

3737. Међутим, када је у питању примена ЗАр, пред нашим судом моrу се
nоништити само арбитражне одлуке које су донете на територији ПС. Ако је
одлука донета у иностра~ству, али уз nримену нашег процесног права, подно­
ш~њ.е тужбе за ~о:ништаЈ нашем суду било би могуће, само ако се суд државе на
ЧИЈОЈ територИЈИ Је арбитражна одлука донета огласи ненадлежним за њен по­
ништај, зато што је сматра страном или анационалном.

4. Разлози за йонишшај арбишражне оgлуке

4.1. Уоmпте
3738. Разлози због којих се може тражити поништај арбитражне одлуке
таксативно су наведени, и то како у члану IX. ЕК, тако и у члану 58. ЗАр. ЕК
садржи свега четири разлога за поништај арбитражне одлуке, и то: а) непу­
новажност арбитражног споразума, б) неnоштовање права одбране у посrулку,
в) прекорачење овлашћења арбитара и г) повреда правила странака о саставу
арбитражног трибунала или, пак, о спровођељу арбитражног поступка.
3739. ЗАр наводи седам разлога за поништај, који се, оквирно говорећи,
тичу: а) недостатака у арбитражном споразуму, б) недостатака у саставу арби­
траже, в) недостатака у арбитражном поступку, г) недостатака у самој арби­
тражној одлуци д) противности арбитражне· одлуке јавном поретку.
3740. Право суда да контролише арбитражну одлуку је. лимитирано на
наведене разлоге.
238 Нити у једном случају суд који контролише арбитражну
одлуку у поступку за поништај нема право на интервенцију у случају поrре­
шног и непотnуно утврђеног чињеничног стања нити, пак, погрешне прим~не
материјалног права, осим у домену контроле сагласности одлуке са домаћим
јавним поретком.
3 7 41. Суд је приликом одлуке о по ништају везан разлозњ\ilа КОЈе Је странка
истакла у тужби. 239 Дакле, када је поднета тужба за поништај, суд не пази на
разлоге наведене у члану 58. ЗАр ех officio, осим у случај~вима из става 2. овог
члана који се односе на супротност одлуке са домаћим Јавним поретком и на
неарбитрабилност предмета спора.
3742. Тужба за поништај може да се односи и само на део ~рбитражне од­
луке. Ово ј е нарочито значајно, уколико се тужба за. поништ~.Ј заснива на ра­
злогу да су арбитри одлучили extra petita. У том случаЈу, део арЬитражн~ одлуке
који није поништен производи и даље законом предвиђена правна деЈства.

237 Arg. ad члана IX.l. ЕК.

238 Голдштајн/Трива, стр. 187; Сајко/Дика, стр. 60.
239 у nop.к нежевн ћ , п оништ·•1Ј· ' стр · 255 са даљи м юш<.щнма.
688 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

4 .2. Интерно право РС

3743. Први разлоi због којег се може тражити поништај арбитражне одлу­
ке јесте чињеница да уговор о арбитражи уопште није пуноважан (члан 58.(1)
т. 1. ЗАр).
З744. Пуноважност арбитражног споразума се цени по праву које су стран­
ке изричито изабрале. Ако нема избора меродавног права, пуноважност арби­
тражног споразума (форма и садржина) се цени по ЗАр. На способност стра-
нака примењуј е се њихов lex nationalis. ·
3745. Разлог за поништај арбитражне одлуке по основу непуноважности
арбитражног споразума садржи и члан IX. 1. (а) ЕК.
З 746. Дpyiu разлоi за по ништај се тиче повреде елементарних процесних
начела арбитражног поступка (члан 58.(1) т. 2. ЗАр). Закон изричито помиње
само повреду начела контрадикторности (пропуст да се странка обавести о име­
новању арбитра) и начела равноправности (немогућност да се странка користи
процесним средствима). Овај разлог за поништај садржи и члан !Х. 1. (Ь) ЕК.
З 74 7. Трећu разлоi се односи на арбитражну оrџrуку extra petita (члан 58. (1)
т. 3. ЗАр). Доносећи овакву оrџrуку, арби:тража је решила о предмету спора који
није обухваћен објективним границама арбитражног споразума. Поништај
може да се тиче само дела арбитражне оrџrуке у коме су арбитри прекорачили
своју инвеституру.

З748. Овај разлог садржи и члан IX. 1.(c) ЕК. Разлог за поништај постоји
и када је арбитража донела оrџrуку на основу ваљаног арбитражног споразума,
али када питање о коме су арбитри одлучили није било предмет конкретног
спора. С друге стране, пак, одлучивање ultra petita није разлог за поништај ар­
битражне одлуке. О захтеву о коме нису одлучили, арбитри могу да донесу
и доrrуцску арбитражну оrџrуку. 240

3749. Чешврши разлоiтиче повреде правила о саставу арбитраже и посту­

пку пред арбитражом (члан 58.(1) т. 4.). Исти разлог садржи и члан IX.1.(d) ЕК.
За обе норме је карактеристично да се ове повреде посматрају примарно у од­
носу на споразум странака, а тек супсидијарно у односу на правила институ­
ционалних арбитража и lex arhitri.

З750. Пеши разлоi за поништај се заснива на постојаљу кривичних дела

у арбитражном поступку (члан 58.(1) т. 5. ЗАр) која су утврђена правносна­
жном кривичном nресудом. Ради се о кривичним делима давања лажног исказа
(сведок или вештак), фалсификовању исправе или неком другом кривичном
делу које је извршила странка или арбитар.

З751. Тереттврдње и доказиваља .у вези са постојањем горе наведених ра­

злога за поништај арбитражне одлуке је на тужиоцу. Странка која је у арби-

240 Тако пресуда ВСС, Прев. 330/95 од 17.10.1995, Судсi<а пракса привредних судова, билтен
бр. 1, 1996,стр.86.
Део пети: АлШернаШивно решавање сйорова
689

тражном поступку могла да се истакне разлоге за поништај, али је то пропу­

стила да уради, нема право да, по том основу, да тражи поништај арбитражне
одлуке.
241
Овакво решење произлази и из општијег правила 0 преклузији (гу­
битку права на приговор- члан 43. ЗАр)) . 242

3752. Шесши разлоi за поништај арбитражне одлуке се тиче њене супро ­

тности са јавним поретком (члан 58.(2) т. 2. ЗАр) . Овде се ради о томе да је сама
арбитражна одлука супротна нормама У става РС или, пак, елементарним вре­
дностима на којима почива правно-политички и економски поредак ПС, одно­
сно битним принудним прописима. Тако, поништиће се арбитражна одлука
којом је странка обвезана да изврши какву чинидбу која је противна прину­
дним прописима. Такође, јавни поредак обухвата и процесну компоненту (на
пример, повреда правила о независности и непристрасности арбитара) .

Cegмu разлоi за поништај арбитражне одлуке се односи на неарби­

3753.
трабИЈПiост предмета спора (члан 58.(2) т. l. ЗАр).
На последња два разлога за поништај суд пази по службеној дужно­
3754.
сти (члан 58.(2) ЗАр).

5. Посшуйак за йонишzиај арбишражне оgлуке

3755. За поништај арбитражне одлуке месно је надлежан суд у месту ар­

битраже ('t.maн 57.(3) ЗАр). Тужба за поништај може се поднети у року .од три
месеца од дана када је тужилац примио арбитражну одлуку (члан 59.(1) ЗАр).
Ако је одлука исправљена или је донета допунска арбитражна _одлука, рок се
рачуна од пријема допунске одлуке, односно од момента када Је тужиоцу до­

стављена исправљена одлука.

13 11 1996 Избор судске праксе, 11/1997, стр. 45.

Одлука ВСС, Прев. 622/96 од ~ ) губитку права на приrовор. Овом нормом ~е
За ЗАр је карактеристична нор~~~::н а3 битражном nостуnку. Наиме, свака странка Је,
241 · ·
0
242
спречава дилаторна тактика уч У р повреди неке одредбе арбитражног сnоразума
такне nриговор о · · ф
без одлагања, дужна да ис г би nраво да такав приговор истакне У доцнИЈОЈ ази
или одредбе ЗАр. У nротивном, У
арбитражноr процеса.
 Део IIIecти:
ОСТАЛИГРАЂАНСКОСУДСКИ
ПОСТУПЦИ
 ГЛАВА 16.
ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК- ОСНОВИ

§ 61. ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

ЛиШераШура:
Baur F., Fre~willige ~er~c?tsbarkeit, Ti.iblngen, 1955; Brauns С., ОЪеr materielle
Rechtskra~ 1~ ~er fre1~1Љgen Gerichtsbarkeit, Hamburg, 1914; Bumiller U./Win-
kler.K., Fretw1~l1ge G~rlChtsba.rkeit, Gesetz tiber die Angelegenheiten der freiwilligen
GeriChtsbarkett, 8., tiberarbe1tete Auflage, Mtinchen, 2006;Feldt R., GiЬt es in der
freiwillig~n Gerichtsbarkeit eine materielle Rechtskraft der Entcheidungen, Leipzig,
1912; Ke1del T./Kuntze J./Engelhardt Н., Freiwillige Gerichtsbarkeit, Kornrnentar
zum Gesetz i.iber die Angelegenheiten der freiwilligen Gerichtsbarkeit, 15. neu-
bearbeitete Auflage, Mtinchen, 2003; Knoringer D., Freiwillige Gerichtsbarkeit,
4., uberarbeitete und erweiterte Auflage, Mtinchen,2005; Lent F., Freiwil1ige Geri-
chtsbarkeit, Berlin, 1925; Pavlowski H.M./Smid S., Freiwillige Gerictsbarkeit, Carl
Heymans Verlag, 1993; Rurnpf Е., Abanderungsmoglichkeit und die materielle
Rechtskraft in der freiwilligen Gerichtsbarkeit, Leipzig, 1912.
Антић 0., Наследио право, 6. издање, Београд, 2007; Вуковић С., Коментар
Закона о ВП, Београд, 2003; Горшић Ф., Коментар ванпарничног поступка са
уводним законом, Београд, 1935; Палачковић Д., Субјекти ванпарничноr по­
ступка у нашем правном систему, Крагујевац, 1995; Станковић Г., Поступак·
за лишење пословне способности, Зборник радова ПФ у Нишу, Ниш, 1983;
Трива С./Дика М., Изванпарнично процесно право, Загреб, 1988.

1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ
3756. Под ванпарничним поступком подразумевамо скуп процесних норми
које уређују поступаље грађанског суда и учесника приликом решавања тзв.
ванпарничних ствари. 1 Видели смо да се у ванпарничном поступку не реша­
вају спорови у материјалноправном смислу. Спорове решава суд у парничном
поступку.

3757. Ванпарничне ствари су по свом предмету толико разнолике.' тако да

је за све њих тешко наћи заједнички именитељ или поставити каква З<:iЈедничка
опште важећа nравила за све поступке. ОйшШи ванпарнични поступак не по­
стоји. Закон регулише посебне поступке у разтrчитим ванпарничним стварима.

1 Пореди Keidel T./Kuntze J./Enge1hardt Н., стр. 11; Кnoringer D., стр. 7; Bumiller U./Wink1er
К., стр . 18.
 694 Александар Ј акшиh: Грађанско йроцесно йраво

Даље излагаље има за циљ да студентима разјасни основне принципе кој:и.ма је

дужан да се руководи суд у свим ванпарничним поступцима. У з знање осно­
вних принципа ванпарничног поступка студенти могу лако и самостално nр:и­

менити правила која важе за сваки посебни ванпарнични поступак nонаособ.

П. ПРАВНА ПРИРОДА

3758. Важно је истаћи да је ванпарничнИ поступак судски постуnак, одно­

сно да је основни субјект ванпарничног поступка cyg. Ово је битно, јер када суд
одлучује у ванпарничним стварима тада он мора да пружи учесницима у nо ­
ступку све оне гаранције које се тичу његове независн.осши и н.ейрисшрасносШu.
3759. Што се тиче самог ванпарничног поступка, он је по предметима о ко­
јима се у њему одлучује, логици на основу које се одлучује, дејствима одлука
које се у овом поступку доносе много Ближи уйравном него парничном nосту­
пку. Стога, за правилно разумеваље ванпарничног n_оступка треба заборавити
редован ток парнице, односно отпочињања, развоЈа и окончања парничног

поступка: дакле, тужба, странке, главна расправа, доказни поступак, пресуда

и њена правноснажност.

3760. Такође, ваља истаћи да у ванпарничном поступку постоји изузетно

тесна веза процесног и материЈалног права.

III. ПРЕДМЕТ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

3761. Ванпарнични поступак је део грађанскосудског поступка у коме се

одлучује о ванйарни-чним сшварима. То је, дакле, судски поступак и поступак
у коме се решавају грађанске (не и управне) неспорне ствари.
Ванпарнична ствар ј е, прво, лична, йороgи-чна, имовинска или gpy'ia
3762.
н.есйорна йравна сшвар (члан 1.(1) ЗВП) . Друго, ванпарнична ствар је и свака
она правна ствар која се не темељи на спору, чак и када Законом није изричито
предвиђено да се решава у ванпарничном поступку. Да би се и оваква правна
ствар решавала у ванпарничном поступку неоnходно је :

а) да је за њено решавање надлежан суд, а не орган управе

б) да се у поступку не истиче да постоји повреда или угрожавање субје­
ктивног права

в) да о овој ствари не може да се води парница због немогућности да се

успостави двостраначки однос у поступку.

3763. Јединствени појам ванпарничне ствари не постоји. На основу закона

у ванпарничне спадају следеће ствари:

1. Праве ванйарничне сшвари

3764. Праве ванпарничне ствари су оне у којима не постоји супротстављен
интерес учесника у постуnку. Између учесника може, наиме, да постоји de facto
Део шести: Остали ipaljaнcкocygc~eu йосШуйци
695

спор, ~и не и спор У_ материјалноправном смислу. У праве ванпарничне ствари

спадаЈу све оне у КОЈима суд одлучује о статусу физичких лица. Овде спадају:
1. Поступак за лишење пословне способности,
2. Поступак за задржавање лица у неуропсхијатријској установи,
3. Проглашеље несталог лица за умрло и доказиваље смрти,
4. Продужеље родитељског права,
5. Даваље дозволе за стуnање у брак и
6. Поступак за утврђење радне способности.
3765. У правим ванпарничним стварима суд одлучује тако што супсумира
чиљенично стаље под одговарајућу норму закона. Одлучује, на пример, да Jlli
конкретне чиљенице омогућавају закључак да је физичко лице неспособно за
расуђиваље и неспособна да се само стара о својим правима и интересима (в.
члан 31. ЗВП). Ако нађе да је то тако, доноси решење о делимичном или пот­
nуном лишељу пословне способности.

3 7 66. У праве ванпарничне ствари спадају и правне ствари које су имовин­

скоправног карактера, ствари чије решавање непосредно одређује имовинско­
правну позицију учесника у ванпарничном постуnку. Такве имовинскоправне
ствари су:

1. Расправљање заоставштине,
2. Земљишно-књижне ствари,
3. Протест менице и чека и
4. Састављаље, потврђиваље, чување и по ништај исправа (тзв. јавно5еле­
жничке ствари).

2. Нейраве ванйарничне сшвари

3 767. у неправе ванпарничне ствари спадају имовинскоправне ства~и_ у ко­

јима постоји супротстављен интерес ученика у постуnку. Оне су по СВОЈОЈ пра­
вној природи разноврсне, тако да би се могле решавати и у парничном и у упра­
вном поступку. Законодавац, међутим, предвиђа да се у ванпарничном поступку
решавају следеће неправе имовинскоправне ствари:
1. Одређеље накнаде за експроприсану ~мовину,
2. Уређеље управљања и коришћења заЈедничке ствари,
3. Деоба заједничке ствари или имовине,
4. Уређеље међа и
5. Признаље страних судских и ар5итражних одлука. .
3 768. о датле видимu- да Ј'единствени поЈ· ам nанпарничне ствари не
. nосТОЈИ.
в идимо, т акођ е, да 1·е цwь ванпарничног постуnка
.
потпуно друrачИЈИ од циља
- П з уре
парничног поступка. в ан пар
нични поступак Је йревеншивни. оступк0 м а
ћ
-
·
ђеље међа или део б ом заЈедн ичке ствари или имовине спречава се самовлаш е
ђ
и наступање штете по заЈедн
· ичаре или суседе. Даље, састављаљем и по тв р и-

ваљем испра ва елеми нише се могућност настанка спора.

 696 Александар Јакшић: Грађанс1<о йроцесно йраво

3769. Ванпарнични поступак је зашшишни. Њеrовим вођењем се штити

правни положај, личности здравље учесника којима је таква заштита иманен­
тно потребна (малолетници, пословно неспособна лица) . Такође, у свим овим
поступцима примарно се остварује јавни иншерес. Њиховим вођењем се обе­
збеђује правни мир (деоба заједничке ствари) и правна сигурност (уnис у зе­
мљишне књиrе, расправљање заоставштине).

IV. СХОДНА ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ЗПП

НА ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

3770. Норме ЗПП се не примењују на ванпарнични поступак cyйcugujepнo,l

већ схоgно. Сходна примена норми ЗПП на ванпарнични поступак значи
да се
оне примењују тек када шта Друrо није изричито одређено у ЗВП. Такође, то
значи и еластичност, односно моrућност примене одредаба ЗПП само тада када
је таква примена у складу са циљем и начелима ванпарничноr
поступка. Тако,
на пример, принципи о искључењу и изузећу судије садржани у ЗПП се nриме­
њују и на ванпарнични поступак, али се, при томе, узимају у обзир специф
и­
чности ванпарничноr поступка. Појам странке у парници прилагођава се
појму
учесника у ванпарничном поступку, те се постоЈа
ње разлога за искључење су­
дије цене у односу на појам учесника у ванпарничном поступку.

3771. Многи институти парничног поступка, нарочито они који су везани

за појам странке (стицаље својства, промена, супарничарство), тужбе (спајањ
е
туж5ених захтева, преиначење) нису примењиви у ванпарничном поступк
у.

V. НАЧЕЛА ВАНПАРНИЧОГ ПОСТУПКА

Сходно циљевима и сврси ванпарничног поступка, у њему важи на­

3 772.
чело оф:ициозности, истражно начела, начела материјалне истине, начела
суд­
ске заштите учесника, начела саслушања учесника. 3

1. Начела официозносши
3773. Ванпарнични поступак покреће суд, по правилу, по службеној дужно­
сти (члан 2.(2) ЗВП).

Пример: Пунолетни А коцка, оnија се, доводи у nитање егзистенцију своје

породиц е,
нарушава јавни ред и мир тако што се у стању nијанства насилнички nонаша
према другим станарима у згради. Њeron сусед је Б о томе оба~ест
и c~ot· при­
јатеља С који је судија оnштинског суда.

2 За суnсидијерну nримену в. Антић, стр. 35 1, где се тврди да је ZPP lex generalis у односу на
ЗВП. Слично Познић/Ракић-Водинелић, бр. 976.
3 Пореди и Keidel T./Kuntz e J./Engelliardt Н., стр. 173 и сл.; Knoringe r D., стр. 62
и сл; Bumiller
U./Wink ler К., 98 и сл.
Део шести: ОсШалu ipaljaнctcocygcкu йосШуйци
697

3774. У горњем случају судија С Ј·е g'"lJicaн да локр

/ ене постуnак за лишење
пословне способности (чл. 31-32. ЗВП) или nоступак
. . за задржавање у здрав -
ствеНО) организациЈи неуропсихијатриЈ· е ( чл 45-48 ЗВП) б ·
. . · . , ако на ило КОЈИ
начин сазна за околности КОЈе спадаЈу у дислозициЈ·У оне ·
nравне норме ЧИЈе
исnуrьење за собом ловлачи обавезу смештаја у здравствену неуропсихијатриј-
ску установу или ли~ење пословне способности. Начин сазнања за правно
релеванте чињенице Је потпуно небитан.

3775. Иницијативу за покретање ванпарничног поступка могу да дају и

овлашћени предлагачи (орган старатељства, сродници учесника у ванпарни­
чном пост~ку- чл. 2, 32.(1) ЗВП) . Међутим, подношење предлога суду не
значи ид~ Је ванпарнични поступак покренут. Поступак покреће увек суд по
службеНОЈ дужности. Подношење предлога суду има само значај у оквиру оп­
штег права на судску заштиту (члан 6. ЕКЉП) према којем је суд дужан да
овакав предлог овлашћених предлагача размотри у погледу његове доnуште­
ности и основаности. 4

3776. Садржина предлога овлашћеног предлагача за покретање поступка

не обавезује суд у погледу захтева истакнутих у nредлогу. Тако, ако је овла­
шћени предлагач истакао у предлогу да сматра да суд физичко лице треба да
потпуно лиши пословне способности, суд тиме није везан и може да изрекне
одлуку о делимичном лишавању пословне способности (члан 40.(1) ЗВП).

3777. Официозност значи и да се поступак креће по одлукама суда о упра­

вљању поступком. Учесници у поступку на развој поступка немају никакав
утицај. На пример, њихов изостанак са рочишта нема никаквог утицаја на про­
цесне радње суда (члан 11.(2) ЗВП). У ванnарничном поступку се аналогно
примењују провали ЗПП о йрекиgу йосШуйка. Ванnарнични суд обавезно пре­
кида поступак још и када упути учесник е на парницу (оставински nоступак)
(чл. 23-24. ЗВП). 5

3778. Најзад, у ванпарничном поступку нема ни слобоgне gисйозuције про­

цесним радњама. Ово ЗВП изричито предвиђа за статусне ствари, као и остале
ванпарничне ствари где је диспозиција странака искључена (члан 8.(1) ЗВП).
Дакле, у ванпарничном nоступку нема nреиначења или повлачења тужбе, од­
рицања или признања захтева, признања чињеница, судск~г поравнања. Суд
окончава nоступак, онако како га је и започео, по службеноЈ дужности.
3 779. Изузетно, неки облици ванnарничног поступка не покрећу се по слу­
жбеној дужности, већ само по йреgлоiу овлашћеноi л~ца. <?~лашћење за покре­
тање nоступка се цени по нормама ЗВП и машерщално1 uрава. Општи :rме~
нитељ који би одредио који се ванпарнични поступак покреће по служ5еНОЈ

4 Примена nравила о nраву на тужбу на ванnарни:чни nостуnак .nовлачи. за собом сложене

n облеме ко'и се овде не разматрају. Тако, на nример, ~порно Је да ли Је суд дуж~ да по-
р Ј
крене nостуnак за лишењ
е nословне сnособности:, ако Је nредлог nоднело лице КОЈе треба
лиwити nословне сnособности (члан 32.(3) ЗВП).
5 Ynop. и Познић/Ракић-Водинелић, бр. 972.
 698 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

дужности, а који по предлогу овлашћеног предлагача ни~ е могућ. Тако, па nри­

мер, поступак за проглашеље несталог лица за умрло Је права ванпарн
ична
ствар којом се уређује статус физичког лица. Он се) пак, покреће по предлогу
јавног тужиоца или лица које за покретаље поступка има непосредан
правни
интерес (члан 58. ЗВП) . С друге стране, поступак за одређење накнаде за ек­
спроприсану непокретност је неправа ванпарнична ствар која тангира имо­
винскоправну позицију учесника, али се он покреће по службеној дужности
(члан 134. ЗВП).
3780. у ванпарничним поступцима који се покрећу подношењем предлога
моrуће је да овлашћени предлагач овај предлог повуче. Повлачење је моrуће до
доношеља првостепене одлуке, па и касније, до њене правноснажности (члан
12. ЗВП). У овом последњем случају повлачење је могуће само ако се том про­
цесном радњом не тангирају права свих учесника у поступку на које се односи
одлука ванпарничног суда и само ако се сви учесници сагласе
са повлачењем .

3781. И за закључење поравнања није могуће успоставити нека општа пра­

вила у ванпарничном поступку. Засигурно је оно допуштено у свим неправи
м
имовинскоправним стварима (деоба имовине, коришћење заједничке ствари,
накнада за експропријацију), али и у правим ванпарничним ствари
ма {оста­
винск.и поступак). Такође, у оваквим ванпарничним поступцима gисйози
Ш.ивне
йроцесне раgње сшранака су допуштене (признаље или одрицаље од
захтева).
Тако, нема никакве сметње да се наследници и легатари споразумеју
о врсти,
висини или начину уживања права у односу на заоста
вштину.

2. Исшражно начело, машеријална исшина

и оцена gоказа

Суд поступа у ванпарничном поступку инквизиторски. Он је дужан

3782.
да утврди и оне чињенице, те да изведе и оне доказе које учесници
у поступку
не помињу) нити, пак, њихово иэвођење предлажу (члан 8.(2) ЗВП).
Закон на­
лаже да је суд у неким поступцима који се тичу статуса фиэичког лица (лишење
пословне способности и задржавање у здравственој установи неуропсихија­
трије) дужан да изведе одређене доказе (налаз и мишљење најмање два лекара)
(чланови 38.(1) и 54. ЗВП) .
3783. Дакле, у ванпарничном поступку суд не одлучује
о основаности твр­
дњи странака, већ тежи да исшинишо ушврgи чињенице од којих зависи правил­
на примена императивне материјалноправне норме. 6 У том смислу,
чак и при­
энање чиљеница не ослобађа суд обавезе да и другим доказним средств
има
правилно утврди постојање чињеница које су важне за доношење
законите
и тачне одлуке (в. члан 8.(2) ЗВП).

6 Keidel T./Kuntze J./Engelhardt Н., стр. 118; Knoringer D., стр. 199; Bumiller U./Winkler К.,
стр.212.
Део шести: ОсШали fрађанскосуgски йосШуйци
699

3 784. Суд доноси одлуку У ванпарничном поступку на основу слободне

оцене доказа. 7

3785. Горе наведени пр~циnи важе како у nравим, тако и у неправим ван­
парничним стварима у КОЈИМа nостоје супротстављени интереси учесника.s
И у овим ~остуnцима (део~а заједничке ствари или имовине, уређеље међа)
тангиран Је, У првом реду, Јавни интерес ка сигурности у nравном промету
и миру у правном поретку. Слично важи и за поступак nризнаља и извршеља
страни_х судск~х и арбитражних одлука, у коме суд по службеној дужности
утврђУЈе постоЈаље, односно непостојаље неких сметљи за егзекватуру (nовреда
домаћег јавног поретка).

3786. Инквизиторска максима и слободна оцена доказа не значе и арбu­

шрарносш у одлучиваљу. Обим утврђеља чиљеница и потреба за извођељем
9

доказа омеђени су границама дисnозициј е машеријалнойравне норме коју суд

утврђује и чију правну nоследицу nримељује у ванпарничном nоступку.

3. Начела зашшише учесника у йосшуйку

3787. У статусним и имовинским правим ванпарничним стварима суд је

дужан да се стара о заштити интереса и nрава која из било ког разлога нису
у стању да се сама старају о својим правима и интересима (члан 4.(1) ЗВП). Ова
обавеза суда је нарочито наглашена у постуnку за лишеље пословне спосо­
бности, у поступку за задржавање физичког лица у неуропсихијатријској уста­
нови, у поступку за продужеље родитељског .nрава, оставинском поступку и сл.

3788. Тако, суд је у овим постуnцима дужан да о љиховом nокретањуувек

обавести орiан сшарашељсшва, те да тај орган nозива на рочюnте и дост&Вља
му поднеске учесника, без обзира на то да ли орган старатељства учествује
у поступку (члан 4.(2) ЗВП) . Суд је, даље, дужан да утврђује стање здравља ових
лица, те да, по службеној дужности, донесе одлуку о враћању пословне спосо­
бности (члан 42.(1) ЗВП), односно о nуштаљу лица из неуропсихијатријске
установе (члан 52. ЗВП). У оставинском поступку суд одређује nривремене мере
за обезбеђеље заоставштине (члан 91.(1) ЗВП), поставља привременог стараоца
заоставштине (члан 103. ЗВП) и сл.

4. Осшала начела ванйарничноi йосшуйка

3789. у ванпарничном поступку важи начела писмености. Суд заказује ро­

чишта само тада када је то неопходно ради утврђеља одлучних чиљеница (члан
11.(1) ЗВП . Изостанак позваног учесника на рочиште нема за последицу одла-

гање рочишта.

7 Горшић, стр .142.

8 Упор. Трива /дика , стр. 28 коЈ· и овде пледирају за nримену расnравног начела.
9 Pavlowski/Smid, бр. 238.
 700 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

3790. у овом поступку важи начело саслушања учесника, док се на чело кон­
традикторности које је фундаментално за парнични поступак не примељује.
Начела саслушања учесника значи да је суд дужан. да претходно саслуша оног
учесника о чијим се правима и интересима одлучуЈе пре него што донесе
одлу­
ку. Ово правило важи без обзира на чињеницу да ли се ради о пословно несnо­
собном или душевно болесном лицу (в. чл. 36. и 45. ЗВП). Начело претходног
саслушања је извире из постулата йравне gржаве који подразумева да се субје­
кту права о чијим се правима или интересима одлучује да могућност да се
у поступку изјасни. 10
У ванпарничним статусним стварима не важи начела јавности йо­
3791.
сШуйка. У овим поступцима општа јавност је увек искључена (члан 10. ЗВП).

VI. СУБЈЕКТИ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

1. Врсше
3792. Субјекти у ванпарничном поступку јесу суд и учесници ванпарничног
поступка .

1.1. Суд
3793. За спровођеље ванпарничног поступка сшварно је надлежан оnштин­
ски суд. У статусним ванпарничним стварима месно је надлежан суд на чијој
територији се налази пребивалиште, односно боравиште лица у чијем инте­
ресу се поступак води (члан 13.(2) ЗВП) . У осталим ванпарничним стварима
месна надлежност се одређује према пребивалишту или седишту предлаrача
(члан 13.(2) ЗВП).
3794. Поступак води судија појединац
(члан 17.(1) ЗВП), док поједине ра­
дње у поступку могу да предузимају стручни сарадници (члан 17.(2) и 90. ЗВП
-нарочито важно за оставински поступак).

3795. У ванпарничном поступку се не примељује правило perpetиatio fori,

јер суд који је започео nоступак може увек да уступи предмет другом суду чи­
ја надлежност nостоји nрема измељеним околностима, ако то налажу разло­
зи целисходности или разлози заштите интереса учесника у поступку (члан
14.(2) ЗВП).

1.2. Учесници
У ванnарничном постуnку не йосШоје сшранке, већ само учесници. 11
3796.
ЗВП изричито говори о учесницима (члан 3. ЗВП). Процесни йојам сШранке из
парничног nоступка у смислу да је странка онај субјект nрава који је означен

10 Baur, стр. 125.

11 Ово nитање је изузетно сnорно. В. Ближе Keidel T./Kuntze J./Engelha rdt Н., стр. 51 и сл. ;
Knoringer D., стр. 87 и сл.; Bumiller U./Winkler К., стр. 47 и сл.
део шести: ОсШали iрађанскосуgски йосШуйци
701

у тужби, невезано од било ког материјалноправног односаt нема смисла и не

лримењује се у ванпарничном пос:Гуnку. Напротив) појам учесника у ванпар­
ничном поступ.ку се стриктно везУЈе за адресате материјалноправне норме) од­
носно за постоЈ ање сшварне леiиШимације.

3 797. У правим ванпарничним стварима лице по чијем nредлогу се покреће

поступак назива с~ йреgлаiач. У колико се поступак покреће по службеној ду­
жности, лице о ЧИЈИМ правима и интересима се одлучује је учесник. у контен­
циозним ванпарничним стварима учесници се називају йреgлаiачем и йроши­
вником йреgлаiача.

3798. У литератури постоји у вези са претходним дуготрајан и неделотво­

ран спор без икаквих теоретских и практичних импликација. 1 2 Начелно је мо­
rуће да се замисли да предлог за покретање неправог ванпарничноr постуnка
поднесе лице које није стварно леrитимисано (у поступку за деобу имовине или
ствари - лице које није сувласник) у поступку за уређење међа- mще које није
власник или држалац, поступак за признање стране судске одлуке - лице које
нема правни интерес да се страна судска одлука призна). Тада би такво лице

било процесни учесник (странка), без обзира на своја материјалноправна овла­

шћења. Предлог би био одбачен као недопуштен. 13 Једина правна последица за
предлаrача била би обавеза да сноси трошкова поступка.
Пример: Држаоци суседних земљишта у приватној својини који нису уједно и соп­
ственици немају активну, односно пасивну легитимацију у поступку за уре­
ђење међа. 14

Разликујемо формални и машеријалнойравни појам учесника. 15 Ови

3 799.
појмови су различити у поступцима који се воде по службеној дужности и у
поступцима који се воде по предлогу странака.

1.2.1. Машеријалнойравни учесник

Машеријалнойравни учесник у ванпарничном поступку је свако _он_о

3800.
лице 0 чијим се правима и обавезама одлучује у поступку, како и лица ЧИЈИ Је
статус или имовинскоправни положај тангиран одлуком ванпарничног суд~.
Ова лица су материјалноправни учесници) без обзира да ли формално учеСТВУЈУ
у поступку.

Пример: У оставинском поступ ку учесници су сви наследници (законски и тестамен-

тарни) и легатари; у поступку за проглашење несталог лица за умрло - на-
следющи и повериоци лица које треба огласити за умрло; у. постуnку за ли­
шење nословне способности - Ј_IИЦе о чијем се праву одлучуЈе.

12 О томе ближе Палачковић, стр. 38 и даље.

13 Baur, стр. 131.
14 р ОК Ваљеву Гж 685/05 од 21.04.2005.
ешење у ' . Н 53· Кnoringer D., crp. 89; Bumiller U./W'inkler К., crp. 50.
15 Keidel T./Kuntze J./Engelhardt ·• стр. '
 702 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

3801. у контенциозним ванпарничним стварима појам материјалног уче­

сника се поклапа са појмом формалног учесника.

1.2.2. Формални учесник у йосшуйку који се воgи

йо службеној gужносШи

3802. о овим поступцима формални учесник је свако оно лице> односно

орган коме закон даје овлашћеље да поднесе предлог за покретаље постуnка
или да предузима процесне радље> најчешће да улаже правне лекове. Ако то
лице заиста и предузме процесне радње на чије предузимаље га овлашћује за­
кон, тада је оно формални учесник у поступку. Формални учесник у оваквим
поступцима може да буде само неко из круrа лица која су уједно и материјално­
правни учесници.

3803. Материјалноправни учесник постаје формални учесник када:

а) се у поступку одлучује о његовим правима и интересима>
б) када предузима процесне радње у поступку.

Пример: А има бабу Б и деду Д. Б поднесе предлог суду да се А лиши пословне сnосо­
бности. Д не учествује у nоступку, али изјави жалбу на одлуку суда.

3804. У горњем примеру материјалноправни учесници у поступку су А> Б

и Д. Формални учесници су само А и Б. Д постаје формални учесник тек када
изјави жалбу.
Б и Д су материјалноправни учесници> јер им Закон даје овлашћење
3805.
да поднесу предлог за покретање поступка и због тога што спадају у круr mща
која су по закону дужна да издржавају свог унука. 16 Одлука суда у ванпарни­
чном поступку тангира њихову имовинскоправну позицију.

3806. У поступцима који се

воде по службеној дужности учесшвује и орган
старатељства. Он има овлашћење да у поступку предузима све йроцесне раgње
(члан 5. ЗВП) . Такође> овај орган може и да буде привремени заступник лицу
о чијим правима и интересима се одлучује у поступку (члан 6. ЗВП). Када није
привремени заступник> положај органа старатељства у ванпарничном посту­
пку је посебан. Он се темељи на његовом својству државног органа који је по
закону дужан да се стара о правима и интересима малолет
ника и друrих лица
којима је заштита неопходна. За процесни положај органа старатељства у ван­
парничном поступку поступно је небитан његов назив. Можемо га назвати
орiан који учествује у йосШуйку .

1.2.3. Формални учесник у йосШ.уйку који се воgи

йо йреgлоfу сtuранке

У контенциозним ванпарничн·им поступцима формални учесник је

3807.
свако оно лице коме закон даје право да покрене поступак. Правило је да се
овде формални и материјалноправни учесник поклапају. Ако предлог поднесе

16 в~ Драшкић, стр. 391.

део шести: ОсШали iрађанскосуgски йосШуйци
703
лице коме закон не даје овлашћење за ПОI<ретање nocтyn .
недопуштен. 5
ка, он се од ацуЈе као

Пример: Предлог за деобу заједНИЧI<е ствари подноси пов · .

ра (в. члан 149.(1) ЗВП). ерилац Једног од ЗаЈеднича-

3808. Учесници у ванпарничном постуnку могу у свако д б

о а да узму уче-
шће у поступку, све до његовог правноснажног окончања.

1.3. Значај разликоваља формалног

и материјалног учесника

3809. Суд је увек дужан да саслуша формалноi учесника. Разликовање изме­

ђу формалног и материјалног учесника у погледу обавезе саслушања учесника
нема неког већег значаја, јер ће суд, с обзиром на истражна овлашћења, да ca-
cлyiiia не само све материјалне учеснике, већ и сва друга лица чије казивање
сматра релевантним (в. члан 37. ЗВП).
3810. Разлози за исюьучење и изузеће суgије се одређују према кругу мате­
ријалних учесника, не формалних.

3811. Компликовано је питање ко од учесника може да се саслушава као

свеgок,
17
с обзиром на правило да нико не може да сведочи у својој nравној
. .
ствари и на чињеницу да Је круг материЈалних учесника увек шири
од круга
формалних учесника. Треба узети да се као сведоци не могу саслушавати лица
која имају својство формалних учесника, док сведочити могу материјални уче­
сници, ако се у поступку не појављују као формални учесници.
Пример: А има двоје деце, Б и Ц и родитеље Pl и Р2. Ако је предлог за лишење
по­
словне способности А поднео Б, као сведоци могу да се саслушају Ц, Pl и Р2.

3812. Но питање није од већег nрактичног значаја, јер је правило да се мате­

ријалноправни учесници саслушавају у ванпарничном поступку (в., на пример,
члан 37. ЗВП).

2. Сшраначка и йроцесна сйособносш

3813. Учесник у ванпарничном поступку може да буде свако ко има стра­

начку способност у смислу парничног поступка. С друге стране, одредбе о пар­
ничној способности треба сходно применити и на ванпарнични поступа~. Пи­
тање значаја разликоваља пословне и парничне ~пособности поставиће се Једино
у контенциозним ванпарничним стварима КОЈИ се покрећу по предлогу уче­
сника. Овде је постојање процесне способности процесна претпос~авка.
3814. у ванпарничпим поступцима који се воде по службе~~; .1\ужностч
разликоваље процесне и пословне
способности нема већи значаЈ. Ако се од-
б
лучује 0 правима и интересима лица које није способно да се само о се и стара

В В р 137· Pawlovski/Smid, бр. 192 и даље.

17 Питање је спорно . Ja/uEr, cтelh.ardt'H стр 73· Кnбringer D., стр. 104; Bumiller U./Winlder К.,
18 Тако Keidel T./Kuntze . ng ., · '
стр. 223.
 704 Александар Ја.кшић: Грађанско йроцесно йраво

(малолетник, лице које треба лишити пословне способности или сместити

у неуропсихијатријску установу), тада ово лице мора да заступа заr<онски за­
ступник, а ако овога нема, привремени старалац (в. члан 6. ЗВП). Предузете
процесне радље у поступцима у којима се одлучује о правима и интересима
оваквих лица Без уредног заступаља Биле би ништаве. .

VII. ОДЛУКЈ;: И ПРАВНИ ЛЕКОВИ

3815. Суд одлучује у ванпарничном поступку у форми решења. Оно мор~

да буде образложено када је против решеља до пуштена посебна жалБа (в. члан
18. ЗВП).
3816. Ванпарнични суд самостално одлучује и о йреШхоgним йишањима
када о љима није већ правноснажно решио други суд щrи државни орган у дру­
гој врсти поступка (члан 22. ЗВП). Видели смо, када постоји спор о чиљени­
цама, суд прекида ванпарнични поступак и уйућује сшранке на йарницу (члан
23.(1) ЗВП) . Учесник који је упућен на парницу дужан је да је покрене у року од
30 дана (члан 24.(1) ЗВП). Ванпарнични поступак се прекида до правноснажног
оконч.ања парнице или управног поступка (члан 24.(1) ЗВП). Али и када уче­
сник не покрене парницу у горе наведеном року, ванпарнични суд је дужан да
оконча поступак, дакле да сам реши претходно питаље и донесе одлуку угла­

вној ствари (члан 24.(2) ЗВП) .

3817. Ваља имати на уму да су парнични и ванпарнични суд независни у оg­
лучивању, укључујући овде и одлучивање о претходним питаљима.
Пример : А је дао у корист Б хиnотекарну изјаву. Б захтева у земљишно-књижном по­
ступку уnис хипотеке на непокретности А . А поведе парницу против Б у ко­
јој оспори пуноважност основног дуга за чије обезбеђење је дао хипотекар­
нуизјаву.

3818. У оваквој ситуацији ванпарнични суд не сме да одбије захтев Б за

упис хипотеке, нити да прекине поступак до доношеља одлуке парничног суда.

3819. Првостепено решење којим се йосшуйак окончава се побија жалбом

која може да се изјави у року од 15 дана. Уло жена жалба не мора да има сусйен­
зивно нити, пак, gеволушивно дејство. Суд може, наиме, да одлучи да жал5а не
задржава извршење решеља када за то постоје важни разлози (члан 20.(2) ЗВП) .
3820. О жалби не мора нужно да одлучује виши суд. Наиме, и сам првосте­
пени суд може, када је жал5а изјављена, да донесе ново решеље којим йреина­
чује или укиgа жал5ом побијано решење (члан 21.(1 ) ЗВП ) .
3821. Даље, рок за изјављиваље жал5е није преклузиван. Првостепени суд
је дужан да и неблаговремено изјављену жал5у достави другостепеном суду.
Овај може (не мора) из важних разлога да одлучује и о неблаiовремено поднетој
жал5и. С обзиром на то да Закон говори о томе да првостепени суд може да
укине своје решење "поводом жал5е", он то може да учини и када је жал5а по­
днета Благовремено (у року од 15 дана), али и неБлаговремено.
Део шести: ОсШали ipaђaнc~Cocygc~eu йосШуйци
705

3822. Да би првостепени суд укинуо или преиначио своје решење или да

би другостепени суд могао да одлучује о неблаrовремено поднетој жалби нужна
је да но~а одлука ~уда не дира У права учесника, односно других лица која се
засниваЈу на побиЈаном решењу (чланови 21.(1 ), (4)).
3823. У в~нп~рничном постуnку начелно је допуштена ревизија (члан 27.
ЗВП). Преgлоt. за ионављање йосШуйка јавља се у ванпарничном постуnку у два
вида. У йрвом, он се третира као неблаговремено поднета жалба (члан 29.(1)
ЗВП). Друt.о, он се третира као предлог за понављање поступка, тек ако друго­
степени суд нађе да услова да одлучи о предлогу као о неблаrовремено подне­
тој жалби. У другом случају о предлогу за понављаље поступка одлучује прво­
степени суд.

3824. Када је поднет предлог за понављање поступка, првостепени суд не

може да преиначи или укине своје решење, премда се такав nредлог сматра
неблаговремено поднетом жал5ом (Атg. е contraтio ad члана 29.(1) ЗВП).
3825. Најзад, и након правноснажног окончања ванnарничног поступка
учесници могу да nоведу тзв . корекШивну йарницу (или управни поступак)
о истом захтеву о коме је одлучено у ванnарничном постуnку (члан 26. ЗВП).
У слов је да то ЗВП или други закон до пушта.

3826. Право на улагање правних лекова имају сви материјалноnравни уче­

сници, без обзира на то да ли су у nрвостеnеном nостуnку наступили као фор­
мални учесници.

Пример: У оставинском nостуnку формално учествују наследници Hl и Н2, док на­

следник Н3 (сви из npвor наследног реда) не учествује. А наследник дpyror
наследног реда nоднесе жалбу на решење оставинскоr суда. \9

3827. у горњем nримеру жалбу могу да nоднесу само наследници nрвог на­
следног реда, било Да су учествовали у оставинском ~оступку као фо~мални
учесници или не. А није легитимисан да уложи жал~у, Јер, према материЈалном
nраву, наследници 5лижег наследног реда искљУ'ЧУЈ_У из наслеђа наследнике да­
љег наследног реда. Стога, А нема својство материЈалног учесника.

VIII. ПРАВНОСНАЖНОСТ РЕШЕЊА

у ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

1. Уойшше

3828 Питање правноснажности решења које доноси суд у ванпарнич~ом

.. . . ени·их питања грађанског процесног nрава. но
постуnку Је Једно од наЈСЛОЖ Ј та уопште lo у домену правно-
б Блем важења nравних ака .
ду око задире у про па ничном nоступку има мало сличности са
снажности, решење суда У ван Р

ВСС р 1746/05 ОД 8.09.2005.

19 Пореди Решење • ев. . Ј /Е gelhardt н. стр. 289; Кnбringer D., стр. 267;
20 В. ближе Ваш, стр. 243; Keldel T./Kuntze . n '
Bumiller U ./Winklei" К., стр. 311 ·
 706 Александар Јакшић: Грађан.ско йроцесно йраво

правноснажношћу пресуде коју доноси парнични суд. Напротив, проблем пра­

вноснажности у ванпарничном поступку далеко је ближи проблему важења
и дејстава правних аката које доносе управни органи.
3829.
.
Приликом заузимаља става о постоЈаљу и домашаЈу правноснажно-
.
сти у ванпарничном поступку увек треба имати на уму циљ ванпарничног по­
ступка. Циљ овог поступка није да се јеgном за cвaiga и обавезујуће за странке
у поступку реши спор. 21 Тако је у парници. У ванnарничном поступку се суд
стара да најпоузданије заштити права и интересе појединца, али и јавни инте­
рес. Тако, суд може данас да одлучи да је смештај у неуропсихијатријску уста­
нову најбоље штити права и интересе погођеног учесника. Из разних разлога,
суд, међутим, је gужан да, након што је донео одлуку и увиди да је п огрешио (да
је неку чиљеницу превидео приликом одлучивања) да своју првобитну одлуку
укине или преиначи (в. члан 21. ЗВП).

2. Формална йравноашжносш

3830. ЗВП на неколико места говори о правноснажности решеља (на при­

мер, члан 26. ЗВП). Такође, треба истаћи да за доктрину2 и судску праксf 3 није
2

спорно да решења донета у ванпарничном поступку стичу својство формалне

правноснажности.

3831. Међутим, ако формална правноснажност значи немогућност поби­

јања одлуке суда редовним правним лековима, тада у ванпарничном поступку

не може да се говори о формалној йравноснажносши. 24 Јер, није спорно да уче­

сници могу да уложе жал5у и не5лаговремено, те да другостепени суд може да
о њој одлучује (члан 21. ЗВП), те да првостепено решење укине или преиначи.
Дакле, то је теоретски допуштено и моrуће. Сасвим је друго питање да ли је то
моrуће у пракси/ 5 односно када постоје "важни разлози" и да ли се "вређају
права других лица која се заснивају на по5ијаном решењу".
3832. ЗВП у члану 21.(3)- одлучивање о неблаговременој жал5и- говори
о "правима других лица", док члан 21.(1) ЗВО- случај када првостепени суд
може да укине или преиначи властито решење - говори о "правима других

учесника". Разлика је битна, јер другостепени суд може да одлучује по не-

5лаrовременој жал5и и када тиме вређа права других учесника у поступку.
Немоrућност одлучиваља по неблаговременој жал5и важи само када Би одтrу­
ка другостепеног суда танrирала права трећих лица. Ово је и нормално, с об­
зиром на циљ ванпарничног поступка. Суд мора, наиме, да доношењем решеља

21 Keidel T./Kuntze J./Engelhardt Н., стр. 51; Кnoringer D., стр. 87; Bumiller U./Winkler К., стр. 191.
22 Lent, стр. 13; Познић/Ракић-Водинелић, бр. 979; Трива/Дика, стр. 34; Baur, стр. 240.
23 В ., на пример, Решење ОК у Ваљеву, Гж. 131/06 од 23.01.2006.
24 Lent, стр. 13. Ово признаје и Горшић, стр. 264, када нетачно интерпретира појам учесника
из пара. 5. Законика о судском ванларничном по стуni<у из 1934. године.
25 В. Автић, стр. 375-376, који истиче да тај услов није могуће у пракси задовољити.
део шести: Остали ipaђaнc"ocygc"u йосШуйцu
707
у ванпарничиом поступку постигне опти
мални и законом предв ђ
за све -у-:.1еснике. и ен резултат

Пример: ( 1) Суд је донео решење којим је лиши о А

ратељства је А за стараоца поставио Б пословне сnособности. Орган ста­
ралац А, уrовор о продаЈ·и вози . .' његову супругу. Б закључи, како ста­
ла КОЈе Је власништво А са куnц к
након што је ванпарнични суд донео ре ем · 3 месеца
шење о лишењу пословне способно-
сти, жал5у против тог решења уложи његов унук у (члан 32.(2) ЗВП) -
rостепени суд nреиначи решење првостепеног , сматр аЈу · ћи да Је · Дру
· чињенично
стање погрешно утврђено, те лиши А само
делимично пословне способно-
сти и овласти г~ да може да располаже покретним стварима.
(2) Суд дели заЈедничку имовину брачних др'\ГТ'ова
1 •
А и Б • п рвостепеним ре-
шењем суд додели_ машину за шивење супрузи А. А прода машину куnцу к.
У неблаrовремеНОЈ жал би Б истакне да Ј. е машину за шив ење, заправо, нео-
пходна њему за вођење СЗР одакле је и узета. Друrостепени суд преиначи пр­
востеnено решење и машину додели Б.

3833. Строго узевши, ванпарнични суд би морао да узме у обзир овако не­
благовремено уложену жалбу. Шта више, решење би био дужан да nреиначи
већ п~востепени суд. Јер, суд је увек дужан да се по службеној дужности стара
да ли Је донео правилну и закониту одлуку, јер је и по службеној дужности ду­
жан да донесе решење о враћању пословне способности.

3834. Измена решења ванпарничног суда не вређа, stricto sensu, права дру­
гих лица (у нашем случају купца К) . Напротив, на овом примеру видимо да је
питање правноснажности решења у ванпарничном поступку секунgарно. При­
марно је питање да ли, кога и у ком обиму одлука ванпарничног суда обавезује.
У нашем случају, да ли одлука ванпарничног суда и од када обавезује орган ста­
ратељства да лицу лишеном пословне способности постави стараоца.

3835. У другом случају, другостепени суд не би могао да преиначи решење

првостепеног, јер би то вређало право својине купца К. То не би могао да учи­
ни ни првостепени суд по члану 21. ЗВП који га овлашћује да сам укине или
преиначи властито решење. Наиме, укидање или преиначење решења имало
би за последицу да се дира у права учесника А. Али, оно што би другостепени
суд морао да уради јесте да донесе одлуку о томе да жалбу оgбацује као неблаго­
времену или да је ogбuje као неосновану, јер би се изменом првостепеног ре-
шења вређала права других лица.
3836. Из горњих примера видимо да решење у ванпарничном поступку
може да стекне својство формалне правноснажности само када:
а) је жалба изјављена у року, а другостепени суд је о њој одлучио и одбио
је као неосновану или преинач:ио решење првостепеног суда,
5) када се учесник, односно када су се сви учесници, одрекли права на жал-
бу или од ње одустали (колико је то допуштено у ванпарн~чом поступку),
в) када је поступак окончан судским поравнаљем, ако Је то допуштено.
3 . За горњи резултат је небитно да ~и је решење ванпарничног суда к он ­
83 7
ститутивно, деклараторно или преображаЈНО.
 708 Александар Јакшић: Грађанско йроt4есно йраво

2.1. Решење о наслеђивању

3838. Решење о наслеђивању је деклараторно. 26 У њему би ванпарнични суд
требало да одлучи која имовина чини заоставштину, ко су наследници и која
права из заоставштине припадају наследницима и легатарима (члан 87. ЗВП).
3839. У погледу дела у коме оставински суд утврђује шта све чини заосШав­
шШину, за судску праксу није спорно да решење о наслеђивању постаје фор­
мално йравноснажно, 27 према горе наведеним правилима. Издвајања ствари или
права из заоставштине могу да се врше након окончања оставинског поступка

својинским тужбама у парници. 28 Даље, решење донето у оставинском посту­

пку је постојано, јер се питање накнадно пронађене имовине која спада у зао­
ставштину решава тако што се доноси допунско решење о наслеђивању. Даље,
проблем накнадно пронађеног тестамента и нових наследника се решава тако
што се наследници упућују на парницу. 29
3840. У оставинском поступку из још једног разлога може да се говори
о формалној правноснажности решења. Ако, на пример, нужни наследник није
учествовао у оставинском поступку или је учествовао али се није позвао на
нужни део, он то право не губи. Право на нужни део може да истиче "све до
правноснажног окончања оставинског поступка", па и у жалбеном поступку. 30
3841. Међутим, ако је нужни наследник неблаговремено изјавио жалбу,
другостепени суд би морао да одбаци такву жалбу као недопуштену, јер се тиме
дира у права лица који су оrлашени наследницима у решењу о наслеђивању. 31
Своја наследна права наследници могу да остварују у парници (в. члан 26. ЗВП).
3842. Постојање формалне правноснажности одлука у ванпарничном по­
ступку може да се прихвати тек ако се неблаговремена жалба схвати као ван­
реgни йравни лек. 32 Овакав став, међутим, није тачан. Јер, жалба се изјављује са
сасвим другим циљем и из других разлога до оних због којих се изјављују ван­
редни правни лекови. Тако, за жалбу је карактеристично да се њоме првосте­
пена одлука побија због непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања,
што код ванредних правних лекова није случај.

3843. Најзад, судска пракса стоји на становишту да се одредбе ЗПП сходно

примењују и на ванредне правне лекове (ревизију) у ванпарничном поступку,З3
тако да нема места схватању да је неблаговремена жалба ванредни правни лек.

26 В. члан 122. ЗВП . В. у том смислу и Решење ОКС у Чачку, Гж 365/06 од 15.03.2006.
27 В., на nример, Решење ОКС у Ваљеву, Гж. 131/06 од 23.01.2006; Решење ОКС у Чачку, Гж.
011/05 ОД 11.08.2005.
28 В. ближе Антић, стр. 377. В. и Решење ОКС у Чачку, Гж. 341/05 од 22.03.2005.
29 В. ближе Антић, стр. 377-378.
30 Тако изричито ОКС у Ваљеву, Гж. Бр. 541/06 од 13.04.2006.
31 ВСС, Рев. 605/92 код Вуковић, стр. 29.
32 Тако Поэнић/Ракић-Водинелић, бр. 979; Горшић, стр. 265; Трива/Дика, стр. 34.
33 В. ОКС у Београду, Гж. 11932/82, код Вуковић, стр. 32.
Део шести: ОсШали ipaljaнcкocygcкu йосШуйци
709
3. Машеријална йравноснажносш
3844. О материјалној правноснажност реше1-
може да буде говора само онда када је могуће да оно
ьа У ванпарничном
по ф .
поступку
34 Ј стане ормално nравно -
снажно. ер, докле год одлука суда може да се по5иЈ·а
ком, не може б ити говора о формално)· па сходно т
редовним правним ле-
. .
, ' оме, нити о материЈалноЈ
nравноснажности.

3845._ Правил.
. но_ је сх.ватање да решења ванпарничноr суда не ироизвоgе
- ·
gе}-
сшво машерщалне иравноснажн.осШи, ако се под овом подразумев
35
. . . . а негативно
деЈство одлуке (ne bzs tn tdem) и њено о5авезујуће позитивно дејство у друrим
постуnцима. И сам ЗВП предвиђа изричито да решење донето у ванпарничном
поступку не спречава учеснике да о исшом захтеву, о коме је решено, у ван­
парнич~ом поступку п ове~ парницу. Дакле, парнични суд који одлучује у истој
правноЈ ствари не обавезУЈе решење ванпарничноr суда.'б
3846. Други, пак, тврде да су конститутивна решења ванnарничног суда nо­
добна да произведу дејство материјалне правноснажности37 или, пак, само она
конститут~вна решења о статусним стварима где није предвиђена могућност
упућивања на парницу. 38

3847. Решење којим се нестало лице nроrлашава за умрло је свакако кон­

ститутивне природе. Међутим, да .оно не производи дејство материјалне пра­
вноснажности nостаје јасно већ из законом nредвиђене обавезе суда да овакво
решење преиначи, чим је на било који начин сазнало да је лице у питању живо
(члан 67. ЗВП). Дакле, суд из истих чињеница (нестанак лица и непостојања
вести о њему) које су постојале у моменту када је одлука донета изводи разли­
читу правну последицу. Овакав резултат је, пак, инкомnатибилан са nринци­
пом ne bis in idem.
3848. Материјалној правноснажности решења донетог у ванпарНИчном nо­
ступку противе се и принципи о временским границама правноснажности.

У ванпарничном поступку учесници могу да износе нов~ чињен.ице ~по жал5и,

те у неблаговременој жалби, и то не само чињенице КОЈе су nостоЈале у време
када је донета првостепена одлука, већ и чињенице које су настале од тог мо­
мента па све до доношења одлуке суда у друrом степену.

3849. Дејство материјалне, правноснажности, може да произво~ само огра­

ничен број конgемнашорних решења донетих у поступку У коме Је суд решио
-
нейраве ванйарничне сшвари · су стекла своЈ·ство формалне nравносна-
и коЈа

жности и извршности.

34
·· ·
Тако и Keidel T./Kuntze J./Engelhardt Н ., стр. 300; кnortnger
D р
·• ст ·
277· Bumiller U /Win.kler
' ·
К., стр. 316. Б алуци Гж 1474/92 од 21.05.1993, код Вуковић, стр. 94.
35 Lent, стр. 14. Исто Виши суд У ањ ' · . е донете у ван­
36 Ово nризнају и Трива/Дика, стр. 32, који иначе застуnаЈу мишљење да одлук
·ство nравноснажности.
nарничном nостуnку nроизводе деЈ
37 Тако Pawlovski/Smid, бр. 342. Упор. Baur, стр. 266 ·
38 Тако Познић/Ракић-Водинелић, стр. 528 ·
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
710

Пример: А и Б су заједничари на кући. У ванпарничом поступку суд одреди да се део-

• • 39
ба има извршити Јавном продаЈОМ и поделом новца.

3850. у оваквим ситуацијама заједничари не могу у извршном постуnку да

тврде да је Њихов сувласнички одео већи него што је то одређено у решењу
ванпарничног суда о деоби имовине.
3851. Такође, за материјалну правноснажност подобне су све оне одлуке
ванпарничног суда чија је садржина неiаШивна. У првом реду овде се ради
0 одлукама у статусним стварима, било да се он води по службеној дужности
или на предлог законом овлашћеног лица. Тако, на пример, ако је суд одбио
предлог јавног тужиоца (члан 58. ЗВП) да се физичко лице прогласи умрлим
или предлог лица да му суд дозволи закључење брака (члан 80. ЗВП), суд не би
могао да у новом поступку на основу истих чињеница изведе други правни

закључак. Овоме би се противила правило п е Ьis in idem.

3852. Но, питање правноснажности није и кључно у ванпарничном посту­
пку, јер и његов циљ није да окамени правно стање. Оно што је кључно за ван­
парнични постуnак јесте ко је, од када и у којој мери обавезан ga йошШује
решење које је донео ванпарнични суд. Јер, решење донето у ванпарничном
поступку је појединачни правни акт који се и доноси да би, макар и привре­
мено, регулисао лични и имовински статус, права и обавезе правних субјеката.

4. Обавезујуће gејсшво решења

3853. У ванпарничном поступку се пита да ли решење производи дејства

40
која су предвиђена процесним и материјалноправним нормама.
3854. Решење обавезује прво cyg који га доноси, и то од момента када он
не може више да га измени. Оно постаје йерфекшно у моменту када суд више
не може да га измени. Дакле, ако се жалба на уложи, решење везује суд од мо­
мента када је објављено, а ако није објављено од момента када је отправљено
из суда (йерфекшносш йравноi акШа). Ако се жалба, пак, изјави, тада немогу­
ћност измене наступа тек у моменту када првостепени суд решење, заједно са
жалбом отправи другостепеном суду. Све до тог момента, наиме, могуће уки­
дање и преиначење решења (члан 21. ЗВП).
Учеснике у йосшуйку решење обавезује од момента када је објављено.
3855.
Ако није објављено од момента када им је gосшављено. У статусним стварнима
ЗВП везује наступање правних последица решења од његове йравноснажносШ.и
(члан ЗRП). У истим ванпарничним стварима суд може да одлучи, када
25.(1)
је то потребно ради заштите интереса учесника, да дејства решења наступе и
пре овог момента (члан 25.(2) ЗВП) .

39 Тако ОКС у Ваљеву, Гж. 131/06 од 23.01.2006.

40 Тако и Keidel T./Кuntze J./Engelliardt Н . , стр. 45 и сл; Кnoringer D., стр. 77; Bumiller U./Winkler
К., стр. 89 и сл.
Део шести: Остали iрађт-юсосуgстш йoauyйt{U 711

3856. I<онсШишуШивна решења производе дејство erga omnes. Декларативна

и кондемнаторна само према формалним учесницима у поступку. Према маше­
ријалним учесницима који нису учествовали у поступку решење производи деј­
ства од момента када им је достављено.'11 Не треба, међутим, заборавити да
материјални учесник може да постане формални учесник и у поступку по пра­
вним лековима .

4.1. Обавезујуће дејство решеља у поступцима пред

друrим судовима и органима

3857. Ваља истаћи да решења донета у ванпарничном поступку, нарочито

у статусним стварима, имају изузетан значај у правном систему. Наиме, за одлу­
чивање у статусним стварима физичких лица искључиво је наgле:нсан. ван.йар­
н.ич..ни cyg, тако да други судови и државни органи не могу о питањима, као што

су да ли је нестало лице и умрло, да ли је физичко лице лишено пословне

способности да одлучују као о йрешхоgн.им йишањима.

4.1.1 . Ванйарнич.ни cyg и орiан. уйраве

3858. За разлику од парничног поступка, ванпарнични суд је везан консти­

тутивним актима органа управе, 42 осим ако ови нису ништави.
Пример: Суд одлучује о лишењу пословне способности А. А је држављанин СР Не­
мачке, amr се тврди да је nрирођењем и стекао држављанство Србије. Од ове
чињенице зависи директна међународна надлежност суда у РС Србији, као
и nримена меродавног материЈалног nрава.

3859. Ако је у горњем примеру управни орган у Србији донео решење о на­
турализацији, тим решењем је ванпарнични суд везан.

3860. Решења ванпарничног суда која су консшишуШ.ивн.а обавезују органе

управе.

Пример: Орган старатељства је дужан да постави стараоца лицу лишеном пословне

сnособности. Он не може да доводи у питање законитост и тачност одлуке

ванпарничноr суда.

3861. Декларашивн.им решењима ванпарничног суда орган уnраве није везан.

Пример: у оставинском поступку за тестаментарноr наследника је оглашен А. Закон­
ски наследници Б и Ц су уnућени на парницу ради оспоравања пуноважно­
стм тестамента.

3862. у горњем nримеру, орган управе може, за разлику од ванnарничноr

суда, да сматра да је тестамент ништав, те да, сходно томе, и разрезује nорез на

имовину Б и Ц.
3863. Орган управе није везан нити кон.gемн.ашорн.им решењима ванnарни­
чног суда (деоба имовине, висина накнаде за ексnроnрисану имовину и сл.).

41 у том смислу изричито ВСС, Дн. 785/90, код Вуковић, стр. 1О .

42 Изричито ВСС, Гзз. 16/83 код Вуковић, стр. 24.
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
712

4.1.2. Ванйарнични cyg и йарнич ни cyg

3864. Позитивне конститутивне одлуке ванпарничног суда обавезују суд

у парници.

Пример: Суд је донео решење којим је лишио А nословне сnособности. Орган стара­
тељства је А за стараоца nоставио Б, његову суnругу. Б закључи, како стара­
пац А, уговор о nродаји возила које је власништво А са куnцем К. З месеца
након што је ванnарнични суд донео решење о лишењу пословне способно­
сти, жалбу nротив тог решења уложи његов унук У (члан 32.(2) ЗВП) . Дру­
гостеnени суд преиначи решење nрвостеnеног, сматрајући да је чињенично
стање nогрешно утврђено, те лиши А само делимично nословне способно­
сти и овласти га да може да располаже nокретним стварима .

3865. Ако би у горљем примеру А поднео тужбу против К и захтевао nо­

враћај ствари) парнични суд је везан решењем ванпарничног о лишењу посло­
вне способности. Ово правило важи за све позитивне конститутивне одлуке
ванпарничног суда.

3866. С друге стране) н.еiашивн.е оgлуке ванпарничног суда у статусним

и другим стварима не обавезују парнични суд.

Пример: Јавни тужилац захтева да се А лиши пословне способности. Суд одлучи да
лишењу нема места. А прода ствар К у току трајања ванпарничног поступка.
Напослетку, А захтева у парници повраћај ствари, због ништавости уговора
(недостатак nословне способности).

У горњем примеру може да сматра да је уговор ништав, јер А није

3867.
био пословно способан у моменту за кључења уговора.
и gекларашивн.е одлуке ванпарничног суда (ово на­
3868. Кон.gемнашорне 43

рочито важи за оставинско решење) не обавезују парнични суд.

44

Пример: Суд дели заједничку имовину брачних другова А и Б. Првостепеним решењем

суд додели машину за шивење супрузи А. А прода машину купцу К. У небла­
rовременој жалби Б истакне да је машину за шивење, заправо, неопходна
њему за вођење СЗР одакле је и узета. Другостепени суд преиначи nрвосте­
пено решење и машину додели Б.

3869. Ако би у горњем примеру А тужио К и захтевао повраћај ствари, ре­

шење ванпарничног суда о деоби заједничке имовине не обавезује парнични
суд да угврђује право власништва А на продатој покретној ствари.
3870. Преображајне йресуgе донете у парници (развод брака) обавезују ван­
парнични суд, а исто тако је и код осталих врста пресуда које су донете када је

43 Пре доношења ЗВП судска пракса је и uв<tквим р~ш~њима нри::sюl в<Urа дејство материјалне
правноснажности. Тако ВС Војводине, Рев. 781/86, rде суд сматра де се у парници не може
тражити утврђење сувласничког удела, када у ванnарничном постуnку није било спора
између сувласника о висини удела, те је донето решење о подели имовине. Тада то реш ење
обавезује све сувласнике и има дејство nресуђене ствари. Слично и ВС Југославије, Гж. 68/69,
код Вуковић, стр. 141, где стоји да правноснажно решење о раскидањуимовинске заједнице
има снагу nравноснажне nресуде, те сnречава да се о деоБи води nарница.
44 ВСС, Гзз. 339/88, код Вуковић, стр. 92.
Део шести: Остали .iрађанскосуgски йосШуйци
713

ванпарнични суд упуrио учеснике ванпарничног поступка на парницу. По пра­

вилу, пресуде парничног суда су увек обавезујуће за ванпарнични суд, ако то
није противно сврси и циљу ванпарничног поступка.

3871. На пример, ако В захтева уnис права својине на непокретности узе ­

мљишне књиге на основу пресуде парничног суда у којој је утврђено да је он
власник ствари, суд не сме у земљишно -књижном поступку да одбије захтев
В, наводећи да он није власник непокретности.

5. Дејсшво укиgан,а или йреиначен,а решен,а

у ванйарничном йосШуй1()1

3872. Видели смо да је првостепени суд дужан да укине или преиначи сво­
је решење када је изјављена жалба (члан 21.(1) ЗВП). Исто то може да учини
и другостепени суд поводом жалбе или чак неблаговремене жалбе (члан 21.(3)
ЗВП). ЗВП говори да у првом случају укидањем решења не сме да се дира у пра­
ва других учесника у поступку, док у другом случају измена првостепеног ре ­
шења не сме да вређа права других лица која су заснована на побијаном решењу.
3873. Ово значи да решење о укидању или преиначењу првостепеног ре­
шења има дејство само ех пипе.

3874. Тако, у нашем горњем примеру преиначење решења (са потпуног

лишења на делимично лишење пословне способности) не може да има утицаја
на правни положај К. Решење о потпуном лишењу пословне способности је
производило дејство све док није укинуто. Исто важи када другостепени суд
преиначи или укине решење првостепеног по неблаговремено поднетој жалби.
Одлука другостепеног суда делује само ех пипе.

IX. ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

3875. У статусним стварима ванпарнични суд о трошковима поступка од­

лучује слободно (члан 28. ( 1) ЗВП). У имовинскоправним стварима у неправим
ванпарничним поступцима, правило је да учесници сносе трошкове на једнаке
делове (члан 28.(2) ЗВП). И овде, међутим, суд може да одлучи другачије: а) да
висину трошкова одреди пропорционално сразмери имовинског права, б) да
одреди да учесник у чијем интересу се води поступак сноси све трошкове, те в )
да одреди да учесник који је дао повод поступку сноси све трошкове поступка.
 ГЛАВА 18.
ИЗВРШНИ ПОСТУПАК- ОСНОВИ

§ 62. ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

ЛиШераШура:

Bruns A./Baur F./Sti.irner R., Vollstreckungsrecht, 13, neu bearbeitete Auflage, Hei-
delЬerg, 2006; Jauernig 0 ., Zwangsvollstreckungs-und Insolvenzrecht, 22. Aufla-
ge, Mi.inchen, 2007; Siemes Annette U., Die Abgrenzung der Vollstreckungsarten
§§ 887, 888 ZPO, 2006, Bonn, Univ., Diss., 2006; Stбber К., Zwangsvollstreckung
in das unbewegliche Vermбgen, 8, neubearbeitete Auflage, Mtinchen, 2007; Stбber
К., Forderungspfandung, 14, neu bearbearbeitete Auflage, Bielefeld, 2005.
Ристић В., Коментар ЗИП, 6. издаље, Београд, 1999; Станковић Г. и други,
Двадесет година ЗИП, Ниш, 1999; Старовић Б., Тумач за ЗИП, Београд, 2005.

I. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

3876. Когнициони поступци, парнични и ванпарнични, окончавају се, по

правилу, мериторно м судском одлуком. Видели смо да је. она појединачни пра­
вни акт која обавезује учеснике поступка на које се одлука суда односи. Пра­
вило је да дужник из судске одлуке добровољно поступи онако како му је то
суд наложио. Али, постоје и ситуације у којима дужник неће ga йосшуйи по за­
повести из судске одлуке.

3877. Како је самойомоћ забрањена, поверилац може на принудан начин да

оствари своје потраживање према дужнику једино у судском извршном по­
ступку. Дакле, судски извршни поступак је законом (ЗИП) уређен поступак
у коме се реализују овлашћења йоверилаца из појединачних правних аката, и то
на принудан начин, применом монойола силе gржаве (в. члан 1. ЗИП).
3878. Судски извршни поступак је самосшалан део грађанског процесног
nрава. Видећемо да се он одвија по сасвим другим принципима него што је то
случај у когниционом поступку.

3879. Ипак, судски извршни поступак је само природан наставак коrни­

ционог поступка. 45 Јер, йраво на суgску зашшишу обухвата и nраво титулара суд­
ске одлуке да држава принудно изврши судску одлуку против дужника. Сам

45 Bruns A./Baur F./Stiirner R., стр. 3; Stбber К., стр. 7.

716 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

когнициони поступак, ма како ефикасан био, нема никакав значај ако није nра­
ћен ефикасним поступком у коме се одлуке судова принудно извршавају. Само
тако право на судску заштиту (тужбу) добија свој заокружени смисао.
3880. У извршном поступку се и обезбеђују потраживања поверилаца која
нису утврђена правноснажном одлуком суда (в. чланове 260. и сл. ЗИП).
извршења или обезбеђеља у судском извршеном постуni<у
3881. ПреgмеШ
није читава имовина дужника као таква, већ само поједине ствари или права из
те имовине.

П . ПРИМЕНА ЕКЉП НА ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

3882. ЕКЉП се у потпуности примељује и на извршни поступак. За извр­

шног повериоца важна је примена члана 6.(1), као и члана 1 Првог додатног
протокола уз Конвенцију. На извршног дужника, осим ова два члана, приме­
љује се и члан 8. ЕКЉП (право на- поштоваље личног и породичног живота).
3883. Коначна судска одлука представља стечену имовинско-правну nози­
цију позицију повериоца и, као таква, штити се у оквирима nримена члана 1.
Првог Додатног протокола (право на мирно уживаље права својине) . Неи­
46

звршење коначне судске одлуке и њено неблаговремено извршење представља

повреду члана 1. Првог додатног Протокола. Егзонерација државе због неизвр­
47

шења коначних судских одлука практично није могућа (немање новца и сл.).
3884. На поступак извршеља судских одлука nримељује се и члан 6.(1)
КонвеiЩИје (право на правично суђеље). Нарочито је важна примена права на
дон о шеље одлуке (изврши ог суда) у разумном року. Дакле, држава је дужна да
креира такав судски извршни поступак који омогућава брзо и ефикасно при­
нудно извршење. Одуговлачење извршног поступка представља повреду права
48
на правично суђење.

III. НАЧЕЛА ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА

1. Уойшше

3885. Читав извршни постуnак треба посматрати као наставак тензије из­
међу права на тужбу и права на одбрану. У извршном поступку ломе се два
интереса: први, да се поверилац потпуно и ефикасно намири. Други, да се ду­
жник заштити од економске руине. Стога, у поступку извршеља требало би да
49
важи принцип пропорционалности.

46 ЕСЉП, Tomic v, SerЬia, Пресуда од 26.06.2007, представка бр. 25959/06, пара. 86.
47 У том смислу ЕСЉП је nротив Србије донео ч.итав низ nресуда . В. ЕТV Company v. Serbla,
nредставка бр. 3102/07, Пресуда од 21.06.2007, пара. 49 са даљим наводима.
48 ЕСЉП, VАМ v. SerЬia, Пресуда од 13.03.2007, nредставка бр. 39711/05, пара. 100, 111.
49 ]auernig, стр. 8-9.
део шести: ОсШали iрађанскосуgски йосШуйци 717

Даље, у судском извршном поступку важе следећа начела чија при­

3886.
мена омогућавају остварење циља извршног поступка: 50 начело диспоз
иције
и судског кретања поступка, начело формалног легалитета, начела
заштите ду­
жника и начело временског редоследа, начело хитнос
ти и начела пи сме ности.

2. Начело gисйозиције и начело

cygcкoi крешања йосшуйка

3887. Као што тужилац суверено одлучује да ли ће да поднесе туж5у ради

заштите својих су5јективних права, тако и поверилац суверено одлучује хоће
ли
захтевати принудно намирење свог потраживања. Дакле, извршн
и поступаж се
покреће предлогом за извршење који суду подноси извршни повери
лац. У од­
носу на садржину предлога за извршење такође важи начело диспоз
иције. Наи­
ме, извршни поверилац је дужан да у предлогу за извршење специфицира
пре­
дмете извршеља (непокретне или покретне ствари, потраживања и сл. - в
. члан
8.(1) ЗИП), као и начин (средство) извршења. Суд, принципијелно, овим пре­
длогом није везан. Али, извршни поверилац не може суду да преда
Бланко
предлог за извршење, очекујући да ће суд сам да одреди предмет и
средство
(начин) извршеља.

3888.
Од других диспозививних. процесних радњи странака од значаја
је,
на пример, предлог извршног повериоца да се извршење оgл.ожи
(члан 63. ЗИП),
те потпуно или делимично йовлачење предлога за извршеље (в. члан
5 1. ЗИП) .
Када извршни поверилац повуче предлог за извршеље, извршн
и поступак се
обусшавља, али не и када се тиме дира у стечена права трећих лица.
Такође, мо­
гуће је, аналогно правилима ЗПП, и одрицање од извршеља. 51
3889.
Међутим, значај диспозитивних процесних радњи у судском извр­
шном поступку је мали, јер се он одвија йо службеној gужносШ.и од момент
а када
је извршни поверилац поднео предлог за извршење (в. на пример, члан
67.(1)
ЗИП). Тако, у горљем примеру са одлагањем извршења по предло
гу повериоца,
оно је могуће само ако извршење ниј е отпочело.
3890. Дакле, у извршном поступку важи начело cygcкoi крешања йосшуйка.
Како је самопомоћ забраљена, задатак је државе да повериочево потраж
ивање
намири. Како ће она то да учини, то је њена ствар. Стога, извршни повери
лац
није дужан практично да предузима никакве процесне радње
у поступку, осим
да поднесе предлог за извршење (в. члан 7. ЗИП).

3. Начело формалноi леiалишеша

3891. Поступку судског извршења претходи когнициони судски

или неки
други поступак који се, по правилу, окончава правноснажним поједин
ачним

50 Пореди и Hartman n, у Baumbac h/Lauterb ach/ Albers/H artmann, бр. б и даље испред пара.
704 ZPO.
51 В. Старовић, стр. 98.
 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво
718

правним актом. Стога, у извршном постуnку се не спров~ди нови когнициони

постуnак у вези са правом или правним овлашћењем 'КОЈе извршни суд треба
принудно да изврши.

3892. Напротив, у овом nоступку важи начело формалног легалитета. Оно

значи да је извршни суд везан тзв. извршном исправом (правноснажним по­
јединачним правним актом) која служи као основ за извршење. Он не може да
преиспитује да ли је она закониша и шачна. Извршни суд је дужан да без од­
лагаља донесе решење у извршењу када му је поднет предлог за извршење,
наравно ако су испуљене и друге процесне претпоставке (в. члан 7. ЗИП).

4. Начело зашшише gужника

3893. Казали смо да се извршење на имовини дужника спроводи уз при­

мену принципа пропорционалности. Повериоцу не сме да се преда мање него

што потражује, док дужнику не сме да се узме више него што дугује. Даље,
потпуно намирење повериоца не сме да има за последицу да се дужник еко­

номски уништи. Такође, извршењем не сме да се вређа право на поштоваље

његове личности (члан 8. ЕКЉП) .
3894. Од економске руине дужник се штити на следећи начин: прво, извр­
шење се увек спроводи само у обиму који је довољан да се повериочево потра­
живање намири (члан 8.(3) и (5) ЗИП). Друго, суд може, по службеној дужно­
сти да ограничи извршење на одређене предмете дужника, ако је то довољно
за намирење потраживања (члан 8.(2) ЗИП). Треће, извесне ствари које чине
основ минималне егзистенције дужника не могу да Буду предмет извршења
(одећа, обућа, минимална свота новаца, и сл., в. члан 70. ЗИП) . Даље, када се
ствари које су предмет извршења продају на јавној драж5и или непосредном
погодбом, суд је дужан да постигне најповољније уновчење ствари (члан 84.
ЗИП; вредност непокретности се утврђује у висини њене тржишне вредности,
члан 112.(2) ЗИП). Најзад, приликом сnровођеља извршења мора да се поступа
тако што се штити личност дужника (члан 56.(1) ЗИП).

5. Начело временскоi pegocлega

3895. Начело временског редоследа у извршном nостуnку важи у два сми­
сла: прво, суд Је дужан да предмете узима у рад по временском редоследу по

којем их је и примио (члан 6.(1) ЗИП). Друго, ако се на истој ствари спроводи
извршење у корист више извршних nоверилац nротив истог извршног ду­

жника, они се намирују оним редом како су временски стекли право на да се из

тог предмета намире (члан 6.(2) ЗИП- prior tempore potior iure).
3896. Стицање права на намирење зависи од предмета извршења. Тако, на
пример, када се извршење спроводи на покретним стварима, извршни пове­

рилац стиче судско заложно право на ствари у моменту када судски извршитељ

nотпише записник о попису ствари (члан 75.(1) ЗИП и сл.). Када је у питању
Део шести: ОсШали iра~анскосуgски йосШуйци 719

извршење на непокретности, судско заложно право се стиче у моменту уписа

забележбе о решењу о извршењу у земљишне књиге (в. члан 102.(2) ЗИП).

У извршном поступку важе још три принципа која се тичу времен­
3897.
ског редоследа намиреља. То су: 52 принцип реалног приоритета (првенство
у немирењу се стиче без обзира када је стечено право на намирење - намирење
потраживања за законско издржавање - члан 140. ЗИП), принцип легалитета
(једнакост у намирењу потраживања - сразмерно намирење поверилаца ис ­
тог реда- члан 89. ЗИП) и принцип ексклузивитета (на одређеним предметима
намирују се само нека потраживања (в. члан 156. ЗИП).

б. Начела ефикасносши

3898. Остварење права на судску заштиту постиже се само ако се извршни

поступак спроведе без одлагаља и одуговлачења. Ово је и могуће, јер извршни
поступак није когнициони, тако да је извршни дужник, по правилу, у когни­
ционом поступку до правноснажности судске одлуке изнео све приговоре које
је имао у вези са постојаљем повериочевоr потраживања.

3899. ЗИП конкретизује начело ефикасности на два начина: први се тиче

прописиваља изузетно крашких рокова за предузимаље процесних радљи. Да­

кле, извршни поступак се сnроводи хитно (члан 5. ЗИП). Тако, о предлогу за

извршење суд је дужан да одлучи (да донесе решење о извршењу) у року од
З дана од дана када је он поднет. Такође, ако суд одређује какав рок за nреду­
зимаље процесних радњи, ни он не може да буде дужи од 3 дана.
3900. Друго, у ЗИП-у важи йреклузија за пропуштање законских a;rn и суд­
ских рокова (члан 5.(4) ЗИП). У извршном поступку се не примењују правила
о враћању у йређашње сшање, осим ако се не побија само решење о извршењу
(члан 22. ЗИП) . Рокови се у извршиом поступку рачунају према одредбама ЗПП.
3901. Треће, йроцесна gисцийлина учесника у извршном поступку се обезбе­
ђује новчаним казнама (в. члан 45. и сл. ЗИП). Суд може да изрекне новчане
казне свим учесницима у поступка зато што поступаЈу противно или не nосту­

пају по налогу суда. Овде је првенствено тангиран извршни дужник, нарочито

када извршење може да се спроведе само радњом КОЈУ он може да предузме

(в. члан 217. и сл.

ЗИП). Адресати казне могу да буду и дужников дужник, бан­
ка, одговорна лица у nравном лицу и сл. (члан 45.(8) ЗИП).

7. Начело йисменосши

Извршни поступак се одвија на основу поднесака (члан 41.(1) ЗИП).

3902.
Рочишта се заказују само изузетно, и то ако суд нађе да је целисходно (члан
41.(2) ЗИП). Изостанак странака или учесника са рочишта нема никакав ути­
цај на даљи ток извршног поступка. Најзначајнија рочишта које суд може да

52 Пореди и Bruns A./Baur F./Sti.irner R., стр. 34 и сл; Stёber К. > стр. 65 и сл.
 Александар Јаi<шић: Грађанско йроцесно йраво
720

закаже су рочишта за одлучивање по предлогу за одлагање извршења (члан

64.(2) ЗИП) и рочишта за одлучиваље о предлогу за противизвршење (члан
60.(2) ЗИП).
8. Схоgна йримена ogpegaбa ЗШI

3903. На судски извршни поступак сходно се примењују одредбе ЗПП

(члан 10. ЗИП), осим оних одредби Закона које се тичу искључења и изузећа
судија (члан 11. ЗИП) које се примељују онако како гласе.

IV. СУБЈЕКТИ ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА

1. Уойшше

3904. СуБјекти извршног поступка јесу суд, странке и учесници. У извр­

шном поступку учествују још и други органи, као што су то судски извршитељ
(члан 28.(1) 7) ЗИП), Регистар хартија од вредности, банка и сл.

2. Cyg

3905. За одређеље и спровођеље извршеља стварно је надлежан општин­

ски суд, а у привредним стварима трговински суд (в. члан 48. ЗИП). Месна на­
длежност суда се одређује сходно врсти и средству извршења (извршење на
непокретности или покретној ствари и сл.). Међутим, принципијелно је nре­
двиђена надлежност суда на чијој територији извршни дужник има пребивали­
ште (члан З. ЗИП).
3906. Треба имати на уму да у извршном поступку јеgан cyg може да Буде
надлежан да донесе решеље о извршењу, а gpyiu да спроведе извршење. Оваква
ситуација ће увек Бити када суд одреди више средстава извршеља или када по­
стОЈИ више nредмета извршења.

3907. У првом степену одлучује увек судија појединац, а по правним леко­

вима веће састављено од тројице судија (члан 4.(1) ЗИП).

3908. У извршном поступку примењују се одредБе ЗПП о искључењу и изу­

зећу судија (члан 11.(1) ЗИП). Захтев за искључеље и изузеће може да се ста­
ви до истека рока за подношеље правног лека на решеље о извршељу (жалБа
или приговор).

Овакво решеље је проБлематично, јер суд доноси решеље о извр ­

3909.
шељу, а да странке нису ни упознате са личношћу судије. Такође, о њеrовој
пристрасности не могу да стекну сазнаље у кратком року за изјављиваље пра­
вног лека на решење о извршењу. На извршни поступак, се, међутим, видели
смо, примељују гаранције о независном и неnристрасном суду из члана 6.(1)
ЕКЉП. Стога, захтев за искључење, односно изузеће судије мора се допустити
све go окончања извршног поступка.
Део шести: ОсШали iрађанскосуg
ски йосШуйци
721
391 0. Непосредне радње у поступку изв
ршења сnроводи судски изврши
тељ. Он ­
је радниi< у суду. Са странкама
и учесницима у извршном nос
тупку не
стоји ни у каквом облигационоправ
ном односу. Напротив, између њих
однос јавног права, јер судски изв постоји
р1uитељ непосредно врши радље
у суверене функције државе . 53 које спадају

391 1. За његов несавестан и незаконит

рад којим је учесницима у извр­
шном поступку причињена ште
та одговара држава (члан 172.
300 ).
3. Сшранке

Странке у извршном поступку

391 2. јесу извршни поверилац и изв
ршни
дужник. Ко се сматра странкама
у извршном поступку, одређује
се према садр­
жини извршне исправе. Најчеш
ће су то тужилац и тужени (парни
чни поступак)
или формални учесници (ванпсft
>нични поступак) из когниционог
поступка.
391 3. Странке у извршном поступку морају
да буду јасно одређене, јер уве
мор к
а да се зна у корист кога и про
тив кога се спроводи изврше
ње. Јер, ако то
није случај, извршна исправа ниј
е йоgобна за извршење (члан 34. ЗИП) и суд ће
предлог за извршење да одбаци. 54

391 4. Посебан про5лем се јавља када након

правноснажности судске одлуке
која представља извршни наслов
дође до машеријалнойравне сукцесиј
е, тако да
се извршни поступак не спрово
ди у корист лица на које гласи изв
ршна исправа
или против лица на КОЈе
гласи извршна исправ
а.
Пример: Парнични суд је обавеза
о да А плати Б 100.000 динара. Б nокрене извршн
поступак против А. А nремин и
е у току извршноr nостуnка,
али има наследни­
ке Hl и Н2. Наследник Hl цедира своје потраживање из судс
ке nресуде на Ц.
У овој ситуација постоји случај
391 5. универзалне и сингуларне сукц
есије
иза странке из когниционог поступ
ка. Када је у питању универзална
55
сукцесија,
сукцесор може да поведе или настав
и извршни поступак (стиче својст
во стра­
· нке)
. Својство сукцесора доказује
коначном одлуком донетом у
парничном ,
управном или прекршајном поступ
ку (члан 37.( 1) ЗИП) . Закон не пом
иње од­
луку донету у ванйарничном поступ
ку (решење о наслеђивању) што сам
о гово­
ри да ово решење има делара
тиван карактер.

391 6. У случају синiуларне сукцесије (цесија)

, својство сукцесора се доказује
јавном исправом или овереном при
ватном исправом (члан 37.( 1) ЗИП).
391 7.Када је у питању извршн
и дужник, а извршење се
води против ду­
жниi<а који није о значен у и::sнршној исправ
и, важе горе наведена
правила. 56
Промена у личности извршног дуж
ника може да наступи још и отуђењ
ем
53 Bru ns A./B aur F./St iirner R., стр. 46; Stob er К.,
стр. 72.
54 В. и Har tma nn, у Baum bach /Lau terba ch/A
lber s/Ha rtma nn, бр. 3 за пара . 750 ZPO .
55 В. ближе H artm ann, у Baumbach/Lauterb
ach/Albers/Hartшann, бр. 6 и даљ е за пара
. 727 ZPO .
56 Jaue rnig, стр. 26.
 Алеi<сандар Јакшић: Грађансtсо йроцесно йраво
722

ствари која је предмет извршења или; пак, тако што нови извршни дужник
постане непосредни држалац ствари .

3918. Међутим, у нашој судској пракси горе наведена правила се не приме­

њују. Тако, судови захтевају да сингуларни сукцесор увек поведе нови извршни
поступак. 57 Овакав став је погрешан. Јер, питање легитимације странака у извр­
шио м поступку није процесноправно, већ машеријалнойравн.о йишање. 58 Стога,
извршни суд не сме да одбаци предлог за извршење, ако извршни поверилац
уз предлог за извршење пружи доказ о правном следбеништву.
59

4. Учесници

3919. Учесници у извршном поступку су, првенствено, лица чији је имо­

винскоправни положај непосредно тангиран извршним поступком. То су у пр­
вом реду власник ствари која је обухваћена пdhисом ствари које су предмет из­
вршења (в. члан 73. и сл. ЗИП), те дужник самог извршног дужника када је
предмет извршења пленидба потраживања које извршни дужник има према
свом дужнику (члан 154. и сл. ЗИП). Уч:есницима, видећемо, стоје на распола­
гаљу различита правна средства у извршном поступку којима могу да бране
своју имовинскоправну позицију. Други учесници су још и банке, други др­
жавни органи и сл.

V. ТОК ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА

1. Врсше извршноf йосшуйка

3920. Разликујемо општи и посебне извршне поступке. Посебни извршни

поступци се спроводе у трговинским стварима (в. члан 242. и сл. ЗИП). Такође,
постоји и скраћени извршни поступак (в. члан 252. и сл. ЗИП).

2. Ойшши извршни йосшуйак

2.1. Уопште
3921. Општи извршни поступак се одређује и води на основу извршн.е или
вероgосШојн.е исйраве (члан 29. ЗИП).

2.2. Извршни поступак на основу извршне исправе

2.2.1. УойшШе

3922. Да би се повео и спровео извршни поступак морају да постоје од­

ређене опште и посебне процесне претпоставке. Такође, не смеју да постоје

57 в. Правни став Вишеr те ОД 19, 20.09.2005, код Бодироrа, стр. 37.

58 В. раније Виши привредни суд, Пж. 513/79, код Ристић , стр. 64.
59 Виши nривредни суд, Пж . 2910/91 , код Ристић, стр. 64.
Део шести: ОсШали iра~анскосуgски йосШуйци
723

одређене процесне сметње. Тако, извршење не може да се спроведе на имови­

ни стране државе и међународних организација која се налази на територији
РС (члан 26. ЗИП).

3923. Странке У извршном поступку морају да имају страначку и процесну

способност. 60

3924. Посебне процесне претnоставке тичу се постојања изврши е исправе,

њене извршности и њене подобности за извршење.

2.2.2. Извршна исйрава

3925. Извршна исправа је појединачни правни акт којим је ауторитативно

утврђено постојање потраживања. То су само оне исправе за које закон одре­
ђује да се сматрају извршним исправама (numerus clausus- в. члан 30. ЗИП).
У нашем праву извршне исправе су појединачни правни акти судова и других
државних органа. Правни акти који су приватноправног карактера немају свој­
ство извршне исправе.

3926. Следећи појединачни правни акти се сматрају извршном исnравом

(в. члан 30. ЗИП):
1) изврши а судска одлука,
2) извршио судско поравнање,
3) извршна одлука донета у управном или прекршајном поступку,
4) поравнаље донето у управном постуnку.
5) стране судске и арбитражне одлуке и
6) друге исправе које се на основу посебних закона сматрају извршним
исправама .

3927. Извршном судском одлуком сматра се пресуда суда, решење суда,

платни налог и арбитражна одлука. Важно је истаћи да решења суда донета
у ванпарничном nоступку у контенциозним неправим ванпарничним стварима

(решење о деоби заједничке имовине и сл.) имају својство извршне исnраве.

3928. Све судске одлуке нису уједно и извршне исправе. Деклараторне
и преображајне одлуке суда не могу да буду извршне исправе, јер оне по свом
садржају и по својој заповести непосредно креирају ново правно стање.

3929. Својство извршне исправе има само конgемнашорна пресуда или кон­
демнаторно решење суда, и то без обзира да ли садржи осуду на чињене, нечи­
њење, nponyu.Iтaњe или трпљење.

3930. Судско поравнање има својство извршне исправе једнако као и пре­
суда суда.

3931. Стране судске и арбитражне одлуке имају својство извршне исnраве,

ако су претходно прошле тест еrзекватуре пред домаћим судом (члан 25. ЗИП).

60 Bruns A./Baur F./Stiirner R., стр . 97; Stober К., стр. 109; Hartшann, у Baumbach!Lauterbach
1Albers/Hat·tn1ann, 5р. 39 испред пара. 704 ZPO.
 Александар Јакшиh: Грађанско йрочесно йраво
724

Ипак, и на основу стране судске и арбитражне одлуке која није nризната у РС,
може се повести извршни поступак. Тада је признање стране одлуке nретходно
питање у извршном поступку (члан 25.(3) ЗИП).
2.2.2.1. Извршност извршне исправе

2.2.2.1.1. Наступање извршности

3932. Извршна исправа постаје извршна када је правносна:жна и када ис­

текне рок одређен у њој за добровољно извршење обавезе (члан 32.(1) ЗИП).
Парициони рок се одређује у самој извршној исправи. Код судских одлука овај
рок износи 15 дана, а пресуда донетих у трговинским стварима 8 дана. Он по­
чиње да тече када се извршна исправа достави извршном дужнику (члан 32.(1)
ЗИП). Прекида се ако извршни дужник уложи редовни правни лек, те почиње

да тече наново након одлуке другостепеног суда. Ако у извршној исправи није
наведен парициони рок, то чини извршни суд решењем о извршењу (члан 34.
(1) ЗИП). По природи ствари, рок за добровољно извршење обавезе одређује
се само у кондемнаторним судским одлукама КОЈе гласе на чињење.

3933. Дакле, извршност извршне исправе нормално временски следи на­

кон њене правноснажности. Изузетак може да постоји само ако Закон изри­
чито предвиђа да улагање редовног правног лека нема утицаја на наступање
извршности исправе (в. члан 32.(5) ЗИП). Такође, када у извршној исправи
стоји осуда дужника на плаћање или чинидбу, извршност наступа тек када је
потраживање gосйело. Ово је важно код кондемнаторни:х: тужби и пресуда на
осуду на будућу чинидбу. Такође, извршност наступа различито код осуда на
чинидбу које су везане за испуњење услова или наступање рока. 61
3934. Када је доспелост чинидбе везана за наступање рока који је календар­
ски одређен (исељење из стана), извршни поверилац не мора да доказује насту­
паље рока. Другачије је са испуњењем услова. 62 Овде је извршни поверилац
дужан да докаже да је услов наступио, и то тако што извршном суду подноси
јавну исправу или приватну исправу оверену по закону. 63 Ако извршни пове­
рилац није то у стању да прибави, наступање услова доказује правноснажном
одлуком суда или управног органа (в. члан 38.(1) (2) ЗИП). Ова правила се
примењују и када је у извршној исправи одређено да је и извршни поверилац
дужан да йрешхоgно исйуни какву обавезу према извршном дужнику.

3935. Ако извршна исправа садржи обавезу истовеменог испуњења обавеза

извршног повериоца и извршног дужника, извршност наступа када извршни

поверилац поднесе суду било какав доказ да је обезбедио испуњење своје оба­
везе (в. члан 38.(3) ЗИП). Тако, довољно је да поверилац депонује предмет
испуњења своје обавезе у суд.

61 Bruns A./Baur F.IStiirner R., стр . 110; Stбber К., стр. 121.
62 В. Ближе Hartmann, у Baumbach/Lauterbach/Albers/Hartmann, бр. 4 и даље за пара. 726 ZPO.
63 Тако ОКС у Ужицу, Гж. 209/06 од 15.03.2006.
део шести: Octuaлu iрађанскосуgски йосШуйци 725

3936. Ако судска одЛ)'I<а гласи на пропуштање или трпљеље она постаје из­
вршна и без истека париционог рока, дакле у моменту када наступи њена пра­
вноснажност (в. члан ЗИП). Изузеци постоје када је у самој извршној
32.(2)
исправи наведен рок у коме је дужниi< обавезан да усагласи своје лонашање са
изреком извршне исправе.

393 7. Судско поравнаље постаје извршио ако је потраживање које је у љему

садржане gосйело. Доспелост потраживања се доказује записником о поравна­
љу или другим јавним исправама, као и правноснажним одлукама донетим
у грађанскосудском или управном поступку (в. члан 33. ЗИП).

3938. Извршност одлука управних органа цени се по правилима управног

права (члан 32.(3) ЗИП).

2.2.2.1.2. Клаузула (потврда) извршности

3939. Клаузула извршности се ставља на извршну исправу (в. члан 50.

ЗИП).
Она значи службену потврду да је извршна исправа стекла својство извршно­
сти и она представља процесну претпоставку за вођење извршног постуnка.

3940. Потврду извршности даје онај државни орган који је одлучивао у пр­
вом степену. Он је, такође, и укида решељем, ако се испостави да извршна ис­
права није стекла својство извршности.

3941. Дужник може да побија извршну клаузулу посебним предлогом упу­

ћеним суду који ју је и издао, али и правним лековима (жалба, приговор) у из­
вршном поступку. 64 С друге стране, пак, парница не може да се води ради уки­
даља извршне клаузуле. 65

2.2.1.2. Подобност извршне исправе за извршеље

С обзиром на значај извршног поступка за имовину и ЈШЧност стра­

3942.
нака и учесника, у извршној исправи увек мора тачно да се наведе у чију ко­
рист, против кога и на чему се спроводи извршеље. 66 Извршна исправа није
подобна за извршеље, ако у љој није тачно означен извршни поверилац, из­
вршни дужник и предмет, врста и обим испуљеља обавезе (в. члан 34.(1) ЗИП) .

О тачном одређељу извршног повериоца и дужника, као и о сукце­

3943.
сији у извршио м поступку већ је било речи.
3944. Преgмеш,
врсша и обим исйуњења обавезе одређени су у извршној ис­
прави.67 У извршној исправи мора тачно да стоји на које чиљеље, нечињење,
трпљеље или пропуштаље се извршни дужник обавезује или коју тачно ствар

64 Виши привредни суд, Пж. 1688/79, код Ристић, стр. 89.

65 Виши привредни суд, Пж. 2714/79, код Ристић, стр. 89.
66 Тако, на пример, није nодоБно за извршење решења nрекршајноr органа којим се налаже
да се одузети новац врати окривљеном, јер нису nрецизно наведени ни извршни поверилац
ни извршни дужник. В. ОКС Ваљево, Гж. 694/06 од 15.05.2006.
67 Bruns A./Baur F./Sttirner R., стр. 126; Stober К. , стр. 143.
 726 АлексанДар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

је дужан да преда повериоцу. Свака двосмисленост или нејасноћа у тенору

извршне исправе има эа последицу да она није подобна за извршење.
3945. Ако извршна исплата гласи на плаћање, тада она мора да садржи та­
чну суму и валуту новца. Сnорно је да и је подобна за извршење извршна ис­
права у којој је сума новца само ogpeguвa, али не и тачно одређена. На пример,
извршни дужник је осуђен да плаћа извршном повериоцу ренту поводом на­
нете му штете у висини просечне плате или послодавац је осуђен да раднику
плати зараду у висини коју предвиђа колективни уговор. У оваl(вим случа­
јевима, извршна исправа није подобна за извршење, али би недостаци могли да
се отклоне тако што би извршни поверилац против извршног дужника поднео
gеклараШ.орну Шужбу након чега би парнични суд дефинитивно утврдио виси­
ну потраживања.

3946. У погледу одређености, односно одредивости предмета извршења,

требало би да важе следећа правила:
68

1) ако је предмет извршења непокретност, а она није потпуно одређена

у тенору судске одлуке, али је одредива из образложења судске одлуке, извршна
исправа је подобна за извршење;
69

2) ако предмет извршења није непокретност, извршна исправа није подо­

бна за извршење ако не садржи тачан опис, количину, тачну ознаку врсте (за­
мењива, незамењива ствар), тачан рок за испуњење обавезе.
70

3947. Када дужник има право, по извршној исправи, да бира између више
различитих предмета обавезе, те да је поверилац дужан да у предлогу назначи
на који начин предмет испуњења обавезе (члан 39. ЗИП). Koдfacultas alternativa,
дужник се ослободио извршења обавезе, ако је извршном повериоцу платио
новац, пре него што је поверилац примио испуњење обавезе у извршном по­
ступку на други начин (члан 40. ЗИП).

2.2.3. Преgлоi за извршење

3948. Предлог за извршење подноси извршном суду извршни поверилац.

Он мора да садржи законом предвиђене састојке (назначење извршног пове­
риоца и дужника, назначење извршне исправе, одређење средства извршења,
одређење обавезе изршног дужника, одређење предмета извршења - в. члан
49. ЗИП).

3949. Уз предлог за извршење прилаже се и извршна или веродостојна ис­

права (у оригиналу или овереној копији), како и потврда о извршности.

68 Упор. Bruns A./Baur F./Sttirner R., стр. 141 и сл; Stober К., стр. 166 и сл; Познић/Ракић­
Водинелић, бр. 801.
69 ВСС, Гзз. 108/85, код Ристић, стр. 112. Тако, на пример, није подобно за извршење решење
о деоби непокретности, када у њему није одређена тачна површина, мере и rранЈ-Ще земљи:шта.
70 В . Виши привредни суд, Пж. 3129/84, код Ристић, стр. 53.
Део шести: Осiйали ipal)aнcкocygcкu йосШуйци 727

3950. Ако извршни поверилац овако не постуnи, предлог за изврше ·н~е

се
одбацује као неуредан, аналогно правилима која се nримењују на одбацивање
с: 71
неуредне тужuе.

3951. Извршни поступак йочиње ga Шече када извршни суд достави и звр ­
шном дужнику предлог за извршење. Достављање се има обавити nр ема пра ­
вилима ЗПП о личном достављању (члан 10. ЗИП).
3952. Почетком тока извршног поступка не насшуйа лишисйен.gенt4ија, 72 јер
би то било противно циљу извршног поступка и начелу ефикасности. Дакле,
нема сметњи да извршни поверилац против дужника поведе
два истовремен а
паралелна поступка по истој извршној исправи, истим или, пак, различитим
средством извршења. 73 Наиме, у случају да се један поступак извршења оконча
потnуним намирењем повериоца, други се обуставља (в. члан 68. ЗИП).
3953.Ако у току извршног поступка поверилац пређе са једног на друго
средство извршења (принудна наплата на рачуну дужника на пленидбу и про­
дају покретних ствари или продају непокретности), извршни поступак је за­
почео када је први предлог о извршењу достављен извршном дужнику. 74 Ако
се поступак због промене средства извршења има наставити пред другим ства­
рно надлеж ним судом, тада се суд КОЈИ води поступак
оглашава ненадлежним

и предмет упућује стварно надлежном суду. 75

2.2.4. Оgлуке cyga

3954.
У извршном поступку суд доноси решења и закључке. Закључцима
суд налаже странкама или органима у поступку предузимање одређених про­
цесних радњи. Против закључака суда изјављивање правних лекова није до­
пуштено.

О предлогу за извршење суд одлучује решењем о извршењу. Решење

3955.
о извршењу доноси, по правилу, суд који је надлежан за спровођење изврше­
ња (члан Оно мора да садржи све елементе прописане Законом (в. члан
53.(5)).
52.(1) ЗИП). Ови елементи се поклапају са састојцима предлога за извршење,
с тим што оно може да садржи и друге елементе КОЈИ су
неопходни за спро­

вођеље извршења.
3956. Суд не образлаже решење о извршењу којим предлог за извршење
усваја. Обрнуто, ово решење мора да буде образложено када се предлог одба­
цује или одбија .

У решењу о извршењу суд налаже извршном дужнику да у одређе­

3957.
ном року (8, односно 3 дана) намири потраживање заједно са трошковима

71 Решење ВТС, Пж. 8886/05 од 7.09.2005.

72 В. Суnротно Познић/Ракић-Водинелић, бр. 814.
73 Тако ВТС, Пж. 10966/05 од 18.10.2005.
74 Упор. у том смислу став ВТС од 27.09.2004, код Бодирога, стр. 40.
75 Правни став ВТС од 19, 20.09.2005, код Бодироrа, стр. 41.
 728 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно й.раво

извршења. Такво решење он доставља странкама, али у учесницима (дужни­

ковом дужнику, банци и сл.). Решење о извршењу мора да се достави извр­
шном дужнику пре него што суд отпочне поступак извршења, односно nре­
дузме прву извршну радњу (члан 53.(4) ЗИП).
2.2.5. Правни лекови у ойшШем извршном йосшуйку

2.2.5.1. Уопште

3958. У извршном поступку допуштени су само редовни правни лекови.

Ванредни су искључени (ревизија и поноваљање поступка), осим Захтева за

заштиту законитости који изјављује јавни тужилац. Правне лекове у извр­
шном поступку могу да улажу лица чија је имовинско правна позиција тан­
гирана решењем о извршељу. То су, у првом реду, странке. Такође, то могу да
буду и трећа лица чија је имовина захваћена решењем о извршењу. Она имају
право на приговор.

2.2.5.2. Жалба
3959. Правни лек који се улаже против решења о извршељу је жалба. Њу
улаже извршни дужник како би отклонио дејство извршности извршне ис­
праве. Важно је подсетити на начело формалног легалитета. Суд у извршном
поступку не може да испитуЈе тачност и законитост извршне исправе, тако да

се разлози за улагаље жалбе ограничени само на оне чињенице које су насту­

пиле након оног процесног момента у когниционом поступку за који се везују
временске iранице nравноснажности извршне исправе (закључеље рочишта за
главну расправу у парници). Или, ако је у инстанционом поступку био допу­
штен beneficio novorиm, након правноснажности извршне исправе. 76
3960. Извршни поверилац може да уложи жалбу само уколико је предлог
за извршење одбијен или је, пак, у вези са трошковима извршеља (в. члан
13.(2) ЗИП).
3961. Решења суда донета у току извршног поступка такође се могу поби­
јати жалбом, осим ако Закон жалбу изричито не искључује (члан 13.(4) ЗИП).
2.2.5.2.1. Разлози

3962. Жалба се може изјавити разлога који спречавају извршеље. Те разло­

ге можемо да поделимо на йроцесне, маШеријалнойравне и извршне смеШње
(в. члан 15. ЗИП).
3963. Процесни разлози су:
1) ненадлежност извршио г суда,
2) недостатак својства извршне исправе,
3) недостатак извршности извршне исправе,
4) укидање, поништај или преиначење извршне исправе,
5) по ништај или стављање ван снаге судског поравнаља.

76 Упор. Познић/Ракић-Водинелић, бр. 823.

Део шести: Осйiали iрађанскосуgски йociiiyiirџ1

3964. Материјалноnравни разлози су:

1) ненасrупање рока или услова,
2) nрестанак потраживања.
3965. Иэвршне сметље су:
1) одређење иэвршења у решењу о иэвршењу на сrварiВ!.а на ~о}:;.У.:.., ~т.-:.-s
то не допушта,

2) протек рока за подношење предлога за изврш~:-:

3) одлагаље извршења по предлогу извршноr повериопа п
4) недостатак стварне легитимације странака (ПотрСlЖПВЗЊе н"t_f~ ;_~.,Р .. ~·:·
на извршног дужника или оБавеза није прешла на извршвоr :Iул :tо•њ::;:; Ј.
3966. ТреБа подсетити да се на иэврпm:и поступак схолво примењ~.н~ 0~
Бе ЗПП. Стога, и жалБени разлози против реmења о нзвршењу Шiсу ~ :'::..t:.· ];_
мерашивно. Решење о извршењу може да се поБија из шри раз:юiй збо-r ~~
може да се поБија и пресуда парничног суда (на пример> апсо:ЈУПiо б.tt~:a.e ~-D­
вреде одредаБа поступка - решење о иэвршењу је донео q:nrja :коiи је :м~о~
.. .. - ... ....
да буде изузет).

3967. Од горе наведених, у пракси су најзначајнији ~rатериј<LIНОп.:р:ав.IОI nрн­

rовори извршио г дужника. Видели смо, наиме, да је поверiL1ац .:::I]жaR :ra jзRН'iiiY
исправама или правноснажним судским одлука..,Iа до каже :ra је ус:юв за ilUL~ ­
њење обавезе извршног дужника наступио (в. члан 38. Зlffi) . Ilcro ва:ж:п n: за
иэвршног дужника када доказУЈе да се потраживање yraCIL!O> нароч::пто врmе­

њем йреоБражајноi йрава (приговор компензације, новацЩа, опрост ;!)та и c"L) _--:!'
Потраживање престаје по одредбама материја.ЈПIОГ права, али ЈIЗВрШНII ;rужв:в:к
. .
у извршио м поступку гашење потраживања може да доказУЈе e&'fo ЈЗВШDIИС-
правама, као и правноснажним судским одлукама. 79

3968. Код пресуда које нису коншраgикшорне (пресуда на основу пропу­

штања, признања, одрицања и без одржавања расправе), за испщање мате­
ријалноправних приговора (престанак потраживања) релевантан је мо:\rенат
доношења пресуде. 80 Дакле, извршни дужник је преклудиран да истиче оне :м-а­
теријалноправне приговоре које је могао да истакне до момента доношења
пресуде> али је пропустио то да учини.

2.2.5.2.2. Поступак

3969. Жалба се подноси истом оном суду који је донео решење о нзвршењу.
Рок за изјављиваље жалбе је 3 дана. ЖалБа нема ни суспензнвно нн деволу­
тивно деЈСТВО.

77 На пример, предлог за извршење ради враћања радника на рад може да се поднесе ~-.1мо
у року од 30 дана од дана када је стечено право да се поднесе. В. члан 228. ЗИП.
78 Bruns А./Ваш F./Stiirner R., стр. 177; Stober К., стр. 201.
79 Tai<O правни став ВТС од 19, 20.09.2005, код Бодирога, стр. 34.
80 Bruns A./Baur F./Sttirner R., стр. 178; Stober К., стр. 202.
 730 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

3970. Важно је истаћи да је извршни дужник дужан да у жалби изнесе све

чиљенице и доказе због којих побија решеље о извршељу, иначе га погађа йре­
клузија. Приговоре које је могао да изнесе у жалбу, али је пропустио, не може
више да износи у даљем току извршног поступка (члан 16. ЗИП).
3971. Жалба може да се изјави и неблаговремено, али само ако у њој извр­
шни дужник истиче да је потраживаље престало (плаћено, компензација и сл.).
3972. Првостепени и друтостепени суд поступаЈу и доносе одлуке по жал­

би као што је то случај са жалбом на пресуду првостепеног суда (в. члан 18.
и сл. ЗИП).
3973. Суд може да закаже и рочишше да би расправљао са странкама о жал­
би (в. чл. 18. и 41. ЗИП). Када се жалба усваја, решеље о извршељу се у цело­
сти или делимично укида, а укидају се и спроведене извршне радље (члан
19.(1) ЗИП).

2.2.5.3. Приговор трећег лица

3974. Извршни поступак се спроводи само на стварима и правима која се
налазе у имовини дужника. Ствари који чине имовину трећих лица могу да
буду предмет извршеља, само ако је то лице сагласно са извршењем.

3975. Међутим, не ретко дешава се да предмет извршења постану и ствари

које су у власништву трећих лица. Ово због тога што се приликом извршеља
. . .
на покретним стварима попИСУЈУ све ствари КОЈе се налазе у gржавин.и извр-

шног дужника (в. члан 73.(1) ЗИП). Такође, у извршном поступку важи и за­
конска претпоставка да су Брачн.и gpyioвu сувласници на једнаким деловима,
и то на свим стварима које се затекну у кући, па чак и пословној просторији
извршноr дужника (в. члан 73.(5) ЗИП).

3976. Због тога, ЗИП и даје могућност трећим лицима да уложе йриiовор
на решење о извршењу, те да захтеваЈу овим приговором да суд прогласи извр­

шење недопуштеним на предмету који је у њиховом власништву. 81 Приговор

може да се изјави све до окончања извршног поступка (члан 23.(1) ЗИП).

3977. Треће лице је у изузетно тешкој процесној ситуацији, јер сноси терет
доказивања да се ствар налази у његовом власништву (члан 73.(2) ЗИП). Ово
због правила la possession vaut titre. У приговору, треће лице мора да учини нај­
мање вероваiiтим да има право на ствари које спречава извршење (члан 23.(3)
ЗИП). Ако му то не пође за руком, извршни поступак се наставља уз претпо­
ставку да треће лице нема никаква права на ствари која би спречила извршење.
3978. Ако је пригоnор основан, суд ће упутити треће лице да против из­
вршног повериоца покрене парницу у року од 15 дана. Наиме, треће лице је
дужно да против извршног повериоца (и извршни дужник може, али не мора
да буде обухваћен тужбом) подигне излучн.у ШужБу којом тражи да парнични

81 Нужно је, наиме, да треће лице има неко право на предмету извршења. Постојаље потра ­
живања према извршном дужнику није довољно. ОКС Краљево, Гж. 325/06 од 22.11.2006.
Део шести: Ociiinлu iрађанскосуgски йосLТlуйцн
73 1

суд пр? гласи извршење на одређеној ствари недопуштеним. Ова тужба је прео­
бражаЈНОГ карактера. 81

3979. Излучном тужбом може да се тражи да суд nрогласи извршење недо­

nуштени~ када се ствар налази у државини извршног дужника који је при­
малац leasmga, закупопримац, куnац ствари уз pactum reservati dominii и сл.
3~80. Приговор трећег лица и nодношење излучне тужбе немају никаквог
утицаЈа на даљи ток извршног nоступка (члан 23.(7) ЗИП).

2.2.6. Оgлаiање извршења

3981. Видели смо да извршни nоступак, као саставни део права на тужбу,
мора да се спроведе хитно и ефикасно како би поверилац био намирен. у томе
је и читав смисао права на судску заштиту. Видели смо, такође, да nравни ле­
кови у извршном nоступку, по nравилу, немају сусnензиван карактер, да важи
начела судског кретаља поступка, односно да суд након nодношења предлога
за извршење nредузима по службеној дужности мере које воде ка хитном окон­
чању извршног поступка. Најзад, извршење може да се спроведе и пре правно­
снажности решеља о извршељу (члан 55. ЗИП).
3982. Многи разлози којима може да се побија решеље о извршељу (ста­
вљаље ван снаге извршне исправе и сл.) остварују се тек када се извршни по­
ступак окончао. Правило је, наиме, да ће извршни суд много брже да спроведе
поступак извршења, него што ће ВСС одлучи по ревизију против извршне
исправе, и евентуално је укине или преиначи.

3983. ЗИП познаје и институт оgлаiања извршења. Извршеље се може од­

ложити йошйуно или gелимично по предлогу извршног повериоца, извршног
дужника или трећег лица (в. члан 63. и даље ЗИП). У предлогу мора да се на­
значи рок за који се тражи одлагаље извршеља.

3984. Најређе се извршеље одлазе по предлогу извршноi йовериоца, јер он,

свакако, за то и нема никаквог интереса. Ипак, и он може да предложи да се
извршење одложи, али само ако спровођеље извршеља (предузимаље nрве
извршне радље) није још отпочело. Ако је отпочело, за одлагаље је потребна
сагласност дужника (в. члан 63. ЗИП).
3985. Најчешће у пракси извршни gужн.ик тражи одлагаље извршења. Сми­
сао одлагаља извршеља јесте да дужник очекује повољан процесни исход у по­
гледу отклаљаља процесних претпоставки за извршење. Тачније, дужник оче­
кује да ће судови укинути извршну исправ~ или укинути пот~рду о извршн_ости.
Такође, могуће је да дужник не спори СВОЈУ обавезу, али НИЈе спреман да Је ис­
пуни и истиче приговор ad adimpleti contractus.
3986. Због тога, суд може (није дужан) да потпуно или делимично одложи
извршеље, ако :

82 Jauernig, стр. 59.

 732 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

1) је првостепеном одлуком извршна исправа стављена ван снаге,

2) је арбитражна одлука поништена у првом степену,
з) је донета првостепена одлука којом се укида извршност извршне исправе,
4) извршни поверилац није исnунио или не показује спремност да исто-
времено испуни своју доспелу обавезу (в. члан 64.(1) ЗИП).
3987. ЗИП (члан 64.(2)) предвиђа да суд може да одложи извршење и из
других ойравgаних разлоfа које дужник доказује јавном исправом или прива­
тном исправом овереном по закону.

3988. Међутим, ако из било ког разлога дужник захтева одлагање изврше­
ља, дужан је да учини веровашним да би му спровођеље извршеља нанело нена­
докнадиву или тешко надокнадиву шшешу (члан 64. ЗИП).
3989. Ако из било ког разлога одреди одлагање извршеља, суд може да за­
хтева од извршног дужника да положи јем.ство (члан 64.(3) ЗИП).
3990. Важно је напоменути да подношење предлога за одлагање извршеља
нема никакав утицај на ток извршног постуnка, као ни одлуке суда којима се
такав предлог одбацује или одбија (члан 64.(4) ЗИП).
3991. И шреће лице које је поднело приговор против решеља о извршењу
или подигла излучну тужбу може да захтева одлагаље извршеља под истим
условима као што је то случај са извршним дужником (в. члан 65. ЗИП).
3992. Најзад, и јавни ш.ужилац може да захтева одлагаље или прекид из­
вршеља, ако одлучи да подигне захтев за заштиту законитости против извр­

шне исправе. 83
3993. Ако суд решељем одреди одлагаље извршења, оно траје онолико
колико то захтева правна природа разлога због којих је одредио одлагање из­
вршеља (в. члан 66. ЗИП). Једино, ако извршни дужник или треће лице захте­
вају одлагање извршења због тога што им извршељем прети наступаље штете
и због тога што за одлагање извршења имају оправдане разлоге, одлаrање из­
вршеља не може да буде дуже од 90 дана (в. члан
66.(4) ЗИП).
3994. Извршење увек наставља извршни суд ех officio када престану разлози
због којих је одредио одлагаље извршења (члан 67. ЗИП).

2.3. Изврпmи поступак на основу

веродостојне исправе

3995. Под горе наведеним принципима, извршни постуnак може да се од­

реди и проведе без извршне исйраве, само на основу вероgосшојне исйраве. Веро­
достојне исnраве су дате енумерашиtЈно (в. члан 36. ЗИП) :8"
1) меница и чек са протестом и повратним ра~ом,
2) обвезница и друга хартија од вредности издата у серији,

83 В. чланове 17- 18. Закона о јавном тужилаштву, "Сл. гласник РС", бр. 61/01.
84 На пример, извод из пословних кљига није веродостојна исправа. В. ВТС, Пж. 6207105 од
22.06.2005.
Део шести: ОсШали ipaђшte~cocygc~eu йосШуйцu
733

3) фактура (рачун),
4) изводи из пословних књиrа за цену режијских, одн. комуналних услуга,
испоруку воде, и сл.,

5) јавна исправа која конституише новчану обавезу (али не и страна јавна

исnрава),
6) банкарска гаранција,
7) акредитив и
8) оверена изјава извршног дужника која овлашћује извршног повериоца
на пренос новчаних средстава.

3996. Извршни поверилац подноси суду предлог за извршење и веродо -

• 85 с
сТОЈНУ исправу. уд доноси решење о извршењу донето на основу веродо -
стојне исnраве које је у изреци gвоgелно: у йрвом gелу суд налаже извршном
дужнику да исnуни обавезу у року од 3, односно 8 дана. Овај део решења сам
представља извршну исnраву. У gpyioм gелу решења суд одређује принудно
извршење потраживања које је утврдио у првом делу решења. Принудно из­
вршење се спроводи на основу другог дела тенора решења о извршењу. Рок за
добровољно извршење обавезе (3, односно 8 дана) рачуна се од дана када је
извршни дужник примио решење о извршењу.

3997. За одређење и спровођење извршног постуnка на основу веродостој­

не исnраве важе следеће разлике у односу на општи извршни nостуnак:
1) извршење може да се захтева и одреди само ради наплате новчаноi йо­
шраживања (члан 36.(1) ЗИП),
2) када се из веродостојне исправе не види доспелост обавезе, извршни
поверилац nодноси писмену изјаву да је потраживање gосйело и назначује дан
доспелости (члан 36.(3) ЗИП),
3) решење о извршењу се побија приговором који се изјављује из истих
разлога као и жалба против решења о извршењу (наравно, дужник може да
истиче да исправа на основу које се тражи извршење није веродостојна исправа
у смислу члана 36. ЗИП). Али, овде приговор има сусйензивни каракшер, јер само
решење извршног суда представља извршну исправу.

4) nриговором се побијају два елемента решења о извршењу: први, утвр­

ђење обавезе извршног дужника да плати утврђену суму новца; и други,· сам
начин (средство) извршења. Ако се решење о извршењу побија само из овог
другог разлога, постуnак по приговору и одлуке се доносе као што је то случај
са жалБом на решење о извршењу донетог па оснопу и:зяршне исправе.

S) када суд нађе даје приговор основан, решење о извршењу се ставља ван
снаге, а поступак се наставља као да је изјављен приговор против платног на­
лога (в. члан 21. ЗИП).

85 Веродостојна исправа се подноси у оригиналу или као оверена копија. Ако то није случај,
предлог за извршење се одбацује као неуредан. В. ВТС, Пж. 4976/05 од 26.05.2005.
 734 Александар Јакщић: Грађанско йроцесно йраво

2.4. Сnровођеље извршеља

3998. Извршење се спроводи прсдузимањем извршних pagњu ( среgсiйава

извршења) које имају за циљ да се принудно наплати повериочево потражи­
ваље. Средства извршења (извршне радње) се спроводе на йреgмеШима извр­
шења. Предмети извршења јесу ствари и права извршног дужника на којима
се спроводе извршне радње (в. члан 42. ЗИП). Све сшвари и йрава извршноi
gужника могу да буду предмет извршења, осим оних ретких и имовински бе­
значајних које су изричито законом искључене (в . .на пример члан 70. ЗИП
- инвалидска помагала, ордени и медаље, в. и члан 155. ЗИП- примања на
основу социјалне помоћи и сл.).
3999. Средства извршења ради намирења новчаних йошраживања јесу:
1) попис, процена и продаја покретних ствари извршног дужника (члано­
ви 69. и сл. ЗИП),
2) утврђење вредности и продаја непокретности извршног дужника (чла-
нови 98. и сл. ЗИП),
3) заплена потраживања дужника према његовом дужнику и пренос потра­
живања на извршног повериоца (чланови 154. и сл. ЗИП),
4) пленидба дела зараде и њен пренос на извршног повериоца (чланови
181. и сл. ЗИП),
5) заплена штедног улога или текућег рачуна дужника и исплата потражи-
вања повериоцу (члан 190. и сл. ЗИП),
6) заплена, процена и продаја хартија од вредности извршног дужника
(члан 192. и сл. ЗИП),
7) пренос потраживања са рачуна иЗвршног дужника на рачун извршноr
повериоца (члан 196. и сл. ЗИП) и
8) продаја ствари на којој је конституисана бездржавинска залоrа. 86
4000. Средства извршења ради реализације неновчаних йошраживања су
следећа:
1) одузимаље и предај~ ствари извршном повериоцу (члан 205. и сл. ЗИП),
2) испражњење и предаја непокретности извршном повериоцу (члан 211.
и сл. ЗИП),
3) извршење обавезе тако што треће лице предузима дуго в ану радњу уме­
сто извршног дужника (члан 216. ЗИП),
4) принуда над дужником када дуговану радњу само он може да изврши
(члан 217. и сл. ЗИП),
5) враћање ствари у посед извршном повериоцу (члан 220. и с~. ЗИП),
6) предаја детета извршном повериоцу (члан 222. и сл. ЗИП),
7) враћање запосленог на рад (члан 227. и сл. ЗИП),
8) физичка деоба ствари (члан 232. и сл. ЗИП),

86 В. Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар, ,,Сл . гласн ик РС",
бр. 57/03 и 61 /05.
Део шести: Ociuaлu iрађанс"осуgски йосШуйци
735

9) заснивање права на непокретности уписом у јавну књигу (чланови 235.

и сл. ЗИП) и,
10) издејствовање изјаве воље дужника (чланови 241. и сл. ЗИП).
4001. С.редства извршења су дата у Закону numerus clausus. Странке не могу
да закључу)у п~оцесне уговоре којима би прошириле средства извршења или
nредвидела да Је извршење могуће и на предметима које закон изричито ис­
кључује (res extra commercium). С друге стране, nак, доnуштени су процесни уго­
вори којима странке оБострано ограничавају средства и предмете извршења
или се, пак, странке узајамно споразумевају да неће повести или спровести
поступак извршењ~ за одређени рок. 87 Такође, доnуштени су и материјално­
nравни уговори КОЈИМа се одлаже наступаље досnелости потраживања, опра ­
шта дут и сл.88

4002. Допуштеност процесних уговора у овој области nроизлази из оп­

ште могућности ограничења или одрицања од права на судску заштиту (члан
6.(1) ЕКЉП).

2.5. Окончање извршноr поступка

4003. Извршни постуnак спроводи суд по служеној дужности и окончава
га тек када је потраживање извршног повериоца йошйуно намирено. 89 Такође,
извршни поступак окончава се и обусшавом. Суд оБуставља по служБеној ду­
жности извршни nостуnак када Је правноснажно укинута извршна исправа

или, пак, укинута њена извршност (члан 68.(1) ЗИП). Такође, обустава nосту­
пка настаје и када умре странка, а нема правних следбеника.

4004. Најважнији разлог за обуставу поступка се односи на iашење йошра­

живања. Ако оно престане да nостоји током извршног поступка из било ког
разлога (компензација, новација и сл.), поступак се обавезно обуставља.

4005. Најзад, извршни поступак се обуставља и када извршеље постане

фактички немогуће (предмет извршеља пропадне и сл. ). Ваља истаћи да се из­
вршни поступак обуставља када то налажу и йосебни йройиси. Тако, извршни
поступак се обуставља када Агенција за приватизацију донесе решење о рестру-
• 90
ктурирању или приватизациЈИ извршио г дужника.

4006. ЗИП регулише и низ посеБних случајева у којима долази до обуста­

ве извршења. Тако, могућа је и обустава по предлогу странака (члан 28.(5) у ве­
зи са чланом 115 ЗИП), ако суд усвоји жал5у извршног дужника (члан 19.(1)
ЗИП), ако извршни поверилац не предујми трошкове поступка (члан 43.(2)
ЗИП) и сл.

87 Тако Bruns A./Baur F./Stiirner R., стр. 38; Stбber К., стр. 45.
88 За потпуну листу процесних уговора у иэвршном постуnку в. Hartmann, у Baumbach/Lauter-
bach/Albers/Hartmann, Бр. 24 и даље исnред пара. 704 ZPO.
89 Jaueшig, стр. 37.
90 ОКС у Чачку, Гж. 808/05 од 28.06.2005.
 736 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

2.6. Трошкови извршноr постуnка

4007. у погледу трошкова извршног поступка важе следећи принциnи.
Прво, трошкове је дужан да предујми извршни поверилац по одлуци извршног
суда (члан 43.(1 ) ЗИП). Ако он то не учини, суд обуставља извршење. Друго,
извршни дужник ј.е дужан да повериоцу накнади све трошкове извршног по­
ступка који су Били потребни да се он спроведе. Међутим, суд о· томе не одлу­
чује по службеној дужности, већ извршни поверилац мора да захтева накнаду
трошкова.

4008. У извршном поступку широко се користи и институт јемсшва. Јем­

ство се даје у готово м новцу који се депонује у суд или банкарск ом гаранцијом,
депоновањем хартија од вредности и сл. (в. члан 44. ЗИП).Такав је случај код
одлагања извршења (члан 64.(3) ЗИП), код поступка обезбеђења (члан 283.
и сл. ЗИП).

3. Посебни извршни йосшуйци

3.1. Уопште
4009. ЗИП садржи посебна правила за поступак извршења у шрiовинским
и квазишрiовинским стварима. 91 Ове одредбе су lex specialis у односу на општи
извршни поступак. Њихов смисао је да се олакша и убрза извршење првен­
ствено ratione personae када странке у извршном поступку нису физичка лица
или су, пак, физичка лица, али не обављају привре~ну делатност.
4010. Разликујемо извршење у трговинским стварима (чл. 242. и сл. ЗИП)
и скраћени извршни поступак (чл. 252. и сл. ЗИП). Општа њихова каракте­
ристика је ·непрецизност и неодређеност, те нужност на позивање и примену
многих посебних норми из области трговинског права.

3.2. Извршење у трrовm~ским стварима

4011. Примена овог поступка извршења захтева да се, првенствено, испуне
услови који се тичу йравноi сшаШуса gужника у извршном поступку. Невезано
за СВОЈСТВО извршноr повериоца, дужник у поступку извршења у трговинским

стварима може да Буде само (в. члан 242. ЗИП):

1) правно лице,
2) предузетник,
3) физичко лице које обавља делатност ради стицања добити и има отво­
рен рачун у смислу правила о платном промету.

4012. Без обзира на својство извршног повериоца и дужника, поступак за

извршење у трговинским стварима се примењује када се извршавају одлуке
шрiовинских суgова било које лице да има својство странке у извршној исправи.

91 Део пети ЗИП носи наслов: Посебна правила за извршење у трговинским и са трговинским
повезаним стварима.
Део шести : Остали iрађанскосуgски йосШуйци
737

Али, у овом последњем случају извршни поверилац

мора у nредлогу за извр­
шење да захтева да се извршење спроведе на
акцијама или уgелима у привре­
дним друштвима.

4013. С обзиром на субјективни и објективни услов за успоставља

rье на­
длежности трговинског суда, странке
у nарничном поступку пред трговин­
ским судом и странке у постуnку извршења у тргов
. . инским стварима морају да
коинцидираЈу.

4014. У овом постуnку важе следеће посебности у односу

на општи извр­
шни поступак:

1) стварно и месно је надлежан трговински суд на чијој територији

се води
регистар привредних друштава, када се захтева
извршење на акцијама или
удели ма у привредном друштву (члан 245. ЗИП),
2) предлог за извршење има исту садржину као и предлог који се подн
оси
у општем извршном поступку. Уз то, предлог за
извршење мора нужно да
садржи: а) матични 5рој извршног дужника, 5) порес
ки 5рој извршног дужни­
ка, 5) називе банака и Бројеве рачуна дужника, г) назив
банке и број рачуна
повериоца (члан 243. ЗИП).
3) gосшављање предлога за извршење извршном дужн
ику се не врши по
ЗПП. Доставља се на адресу седишта дужника. Ако
достављање Буде неуспе­
шно, доставља се лицу које је овлашћено за заступање
извршног дужника. Ако
и такво достављаље нема успеха, достављање се врiiШ фикш
ивно (члан 244. ЗИП).
4015. Средство извршења у овом поступку јесте пленид5а, процена
и про­
даја акција, односно удела привредног друштва (в. члан
247. и сл. ЗИП) . .Акција
привредног друштва је телесна покретна ствар,
тако да ово средство извршења
повлачи посебност у односу на пленид5у, процену и прода
ју покретних ствари
извршног дужника (чл. 69. и сл. ЗИП) једино утолико што
је обавезни учесник
у овом поступку Централни регистар за хартије од вредн
ости.
4016. Удео у привредном друштву јесте безтелесна покретна ствар
. У о5а
случаја, међутим, за конституисаље заложноi йрава на
акцијама или уделу до­
вољан је упис у Централни регистар хартија од вредн
ости, односно у књиrу
чланова друштва (в., на пример, члан 249. ЗИП).
3.3. Скраћени извршни поступак
4017. Скраћени извршни поступак може да се захтева и сnроведе када
горе
наведени привредни субјекти поседују исправу која
садржи несумљиве податке
о постојању, висини и доспелости потраживања. Дакле
, у овом поступку оба
субјекша извршног поступка (поверилац и дужник) морај
у да 5уду:
1) правно лице,
2) предузетник,
3) физичко лице које обавља делатност ради стицања добит
и и има отво-
рен рачун у смислу правила о платном проме
ту и
 738 Александар Јакшић: Гра~анско йроt4есно йраво

4) или ф1-rзичко лице које је дужник по уговору из комерцијалног кредита

(в. члан 252. ЗИП).
4018. Извршни поступак на овај начин може да се спроведе на основу сваке
веродостојне исправе наведене у члану З6. (ЗИП). Закон даје exempli causa nри­
мере веродостојних исправа које несумљиво доказују йосшојање, висину и gосйе­
лосШ потраживања (в. члан 25З. ЗИП). То су:
1) меница и чек са протестом и повратним рачун ом,
2) обвезнице и друге хартије од вредности>
З) доспела безусловна банкарска гаранција>
4) доспели безусловни акредитив,
5) оверена изјава извршног дужника којом се извршни поверилац овла­
шћује на пренос новчаних средстава>
6) јавна исправа која конституише новчану обавезу и
7) сваки уговор у привреди> под условом да је сачињен у писменој форми
и да је потписе овлашћених лица за заступање оверио надлежни суд. Уговор
који нема ове квалитете не може да буде основ за вођење скраћеног извршног
поступка. 92
4019. Дакле> и сам суд може да допусти скраћени извршни поступак> ако
по његовом уверењу било која друга веродостојна исправа садржи јасне и тачне
податке о постојању, висини и доспелости потраживања.

4020. Сйецифичносш поступка је у томе што је извршни поверилац дужан

да у предлогу за извршење нагласи да захтева спровођење скраћеног извршио г
поступка (члан 254. ЗИП). У супротном, поступа се као по предлогу за извр­
шење на основу веродостоЈне исправе.

4021. И у овом поступку извршни дужник има йраво н.а йриiовор на решење
о извршењу. Међутим, он се подноси из сасвим других разлога него што је то
у случају приговора против решења о извршењу које је донето на основу веро­
достојне исправе. У овом поступку акценат се ставља на тачност и истинитост
исправе> као и на материЈалноправне приговоре извршног дужника у погледу

доспелости и извршења његове обавезе. Тако, извршни дужник може да при­

говори (в. члан 256. ЗИП):
1) да је у веродостојну исправу унет неистинит садржај>
2) да је исправу потписало неовлашћено лице>
З) да је обавеза из исправе извршена>
4) да обавеза из исправе није још доспела,
5) да поверилац још није испунио своју истовремену обавезу.
4022. Али, приговор дужника не сме да буде йаушалан.. Дужник је дужан
да за сваку тврдњу наведену у приговору поднесе доказе, и то (в. члан 257. ЗИП):
1) правноснажну судску одлуку којом је утврђено да је исправа неистинита
или извод из Централног регистра за хартије од вредности,

92 В. став ВТС од 19, 20.09.2005, код Бодирога, стр. 149.

Део шести: ОсШали iрађанскосуgши йосШуйци 739

2) извод из регистра Ј<ојим доказује да је неовлашћено лице потписало ве­

родостОЈНУ исправу и

3) налог за плаћање у писменој или електронској форми којим доказује да

је потраживање намирено.

4023.Доспелост потраживања утврђује сам суд из садржине веродостојне

исправе, док се приговор ad adimplet i contractu s решава тако што поверилац
доказује да је исnунио своју истовремену обавезу (члан 257.(3) ЗИП).
4024. Приговор има сусйензивно gејсшво. Суд је дужан да о њему одлучи
у року од 8 дана, од дана када је nриговор примљен у суд (в. члан 258. ЗИП).
Ако га суд (у већу састављеном од тројице судија) усвоји, предмет се доставља
nарничном суду који наставља nостуnак као када је укинуто решење о издавању
nлатног налога .

4025. Извршни дужник може да nобија одлуку већа по nриговору којим је

он одбијен или одбачен жалбом (в. члан 259. ЗИП). Рок за изјављиваље жалбе
је 3 дана, а другостеnени суд је дужан да о њој одлучи у року од 8 дана. У nогледу
разлога жал5е, на ову жал5у се примењује општи режим из парничног nоступка.

4026. Другостепени суд може само да укине решење већа или да га nотврди.
Он не може да га йреиначи. Када га укине због тога што га је првостеnени суд
оgбацuо, nредмет се враћа првостеnеном суду на поновно одлучивање . Када
другостепени суд укине првостеnену одлуку по nриговору зато што је nрво­
стеnени суд одбио nриговор као неоснован, тада се постуnак наставља као да
је изјављен nриговор против платног налога.

4. Прошивизвршење

4.1. Уопште
402 7. Видели смо да су правна средства које извршни дужник улаже nротив
решења о извршењу, по правилу, несуспензивна и неделотворна. Често се де­
шава да се извршни поверилац потnуно намири, а да, доцније, ВСС укине, по
ванредним правним лековима, или nреиначи извршну исправу (што је нај­
чешће у пракси) или да сам извршни суд укине решење о извршењу. Отуда
у извршном nостуnку и институт противизвршења КОЈИМ извршни
дужник
може Брзо и ефикасно да nоврати оно што је Био дужан да изврши извршном
nовериоцу.

4.2. Странке

4028. Странке у nоступку противизвршења су извршни дужник и извршни

nоверилац из nостуnка извршења, али сада у измењеним улогама. Извршни
дужник постаје извршни поверилац, а извршни nоверилац извршни
дужник .
На странке у поступку извршења треба, такође, применити nравила о универ­
залној и сингуларној сукцесији у процесном односу.
 740 Александар Јаi<шиh: Грађанско йроцесн.о йраво

4.3. Разлози
4029. Противизвршење се одређује, ако се стекне један од следећих разлога
(в. члан 59. ЗИП):
1) ако је извршна исправа укинута, преиначена, поништена или стављена

ван снаге на било који други начин,

2) ако је извршни дужник у току извршног поступка доброврљно измирио
повериочево потраживање,

3) ако је решење о извршењу правноснажно укинуто или преиначено и

4) ако је правноснажном одлуком суда утврђена недопустивост извршења.
4030. Од ових разлога за противизвршење ваља се задржати само на онима
под 2) и 4). У првом случају, могуће је, али мало вероватно, да извршни дужник
у току извршноr поступка добровољно изврши дуговану обавезу. У том слу­
чају, извршни суд је дужан да обустави поступак извршења (в. члан 68. ЗИП) .
Ако би, пак, што је такође, мало вероватно, извршни суд наставио поступак
и реализовао повериочево потраживање, тада би се поверилац gвосШруко на­
йлаШио. У таквој ситуацији природно је да извршни дужник може да захтева
враћање онога што је бИо дужан да да у извршном поступку, али не и оног
потраживања које је извршио добровољно.

4031. Овде могу да се отворе разни проблеми.

Пример: Извршни дужник Д плати П добровољно 100.000 динара. У извршиом по­
ступку извршни суд заплени, процени и прода аутомобил Д лицу В за 500.000
динара и одатле намири повериоца са још 100.000 динара.
4032. Овде Д може да од П захтева противизвршење у висини од 100.000
динара. Натурална реституција није моrућа, јер је право власништва стекао
В (в. и члан 62. ЗИП). Д може да тужи РС за накнаду штете применом чла­
на 172. 300.
4033. Што се тиче неgойушШеносШи извршења као разлогу за противизвр­
шење (члан 59.(1) т. 4 (ЗИП) чини се да норма нема никаквог смисла. Недопу­
штено је извршење на имовин~ стране државе (члан 26. ЗИП), како и на поје­
диним стварима или правима која се налазе у имовини извршног дужника
(в. члан 70. и сл. ЗИП ). Такође, треће лице може тужном да захтева да се извр­
шење прогласи недопуштеним, јер она има право на ствари која је предмет
извршења (члан 23. и сл. ЗИП).

4034. Ако се извршни поверилац намирио на стварима на којима извр­

шење није допуштено, извршни дужник не би имао право да захтева против­
извршење, Јер се извршни поступак управо и води са циљем да се извршни

поверилац намири. Противизвршење би могло да се спроведе једино ако 5и

извршни дужник добровољно извршио своју обавезу, а предмети извршења се
још налазе у власништву извршног повериоца.
Део шести: ОсШали ipaljaнcкocygcкu йосСйуйци
741

Пример: У nоступку иэвршења досуђени су ради намирења nредмети на којима иэвр ­

шење није допуштено иэвршном nовериоцу (члан 70. ЗИП). Алтернатива,
nродати су на јавној дражби лицу В.

4035. У гор~ем примеру изв~шни дужник би могао да захтева противизвр ­

шење, само ако Је пре него што Је nоднео предлог за противизвршење добро ­

вољно измирио своју обавезу. Ако је ствар, продата В, извршни дужник не

може да захтева противизвршење. У оба случаја, међутим, он би могао да по­
днесе тужбу против РС ради накнаде штете темељем члана 172. 300.
4036. Ако је треће лице поднело излучну тужбу (чланови 23, 34. ЗИП), али
је добило правноснажну одлуку у своју корист када је извршни поступак већ
окончан, тада оно не може да захтева противизвршење. Јер, ЗИП не предвиђа
треће лице као странку у поступку противизршења.

4037. Треће лице би могло само власничком тужбом да захтева повраћај

ствари од извршног повериоца, ако се му је она предата ради намирења (члан
90. ЗИП) . Ако је ствар продата на јавним надметањем трећем лицу (в. чланове
83. и сл. ЗИП ), тада оно стиче право власништа на ствари, тако да треће лице
не може с успехом да Је виндицира.

4038. Извршни суд може у оваквим случај~вима да одложи извршење (члан

65. ЗИП). Али и ако то не учини, не чини ништа противзаконито, тако да тужба
трећег лица против РС по основу члан 172. 300 има мало изгледа на успех.
Треће лице би могло једино да тужи извршног дужника ради накнаде штете,
ако постоје услови за његову деликтну одговорност.

4039. Треће лице најчешће неће моћи да оствари натуралну реституцију.

Тако, ако је у горњем примеру у извршном поступку продата ствар чији је вла­
сник треће лице, оно Би могло да постуnком противизвршења захтева

4.4. Поступак
4040. Поступак се покреће йреgлоiом за йрошивизвршење. Рок за подноше­
ње износи 30 дана од дана када су горе наведене судске одлуке достављене из ­

вршном дужнику, односно 15 дана од дана окончања извршног поступка, када

је извршни дужник добровољно измирио своју обавезу. Извршни поверилац
може да се о овом предлогу изјасни у року од3 дана, док суд може да закаже
и рочиште како би са странкама расправљао о предлогу (члан 60. ЗИП).
4041. Поставља се питање да ли су ови рокови йреклузивни. Након њиховог
истека извршни дужник не може да захтева противизвршење, али може своЈа
права да остварујt= у варници . Парницу не може да nокрене npe него што горе

наведени рокови истекну (члан 59.(3) ЗИП).

4042. Поступак се спроводи у gве фазе. Ако нађе да је предлог основан,
суд доноси решење којим налаже извршном повериоцу да извршном дужни­
ку врати у року од 8 дана оно што је у току поступка извршења примио. Ово
решење може да се nобија жалбом . Уколико је жалба неоснована и решење
 742 Алеt<сандар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраво

0 реституцији постане правноснажно, извршни суд доноси и решење о извр­

шењу против извршног повериоца (в. члан 61. ЗИП).

4.5. Парница
4043. С обзиром на то да је извршни дужник платио' недуго ван о, он може,
чак и када се није користио предлогом за противизвршење, да у парници захте­
ва од извршног повериоца плаћање недугованог (в. члан 62. ЗИП). Извршни
дужник ову парницу може да поведе и пре истека рокова из члана 59. ЗИП, ЗI<о
је предмет извршења пропао или ако је треће лице стекло право власништва
на предмету извршења (члан 62. ЗИП).

§ 63.ПОСТУПАК ОБЕЗБЕЂЕЊА ПОТРАЖИВАЊА

I. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

1. Уойшше

4044. Глава шеста ЗИП садржи правила о поступку о5ез5еђења потражи­

ваља повериоца. Когнициони, нарочито, парнични поступак може да траје
дуго. Или довољно дуго да дужник, свестан обавезе да намири дуг, предузме
мере како Би осујетио повериоца да доспе до реализације свој потраживања.
Повериоцу је неопходна извршна исправа да Би могао да захтева извршење на
имовини дужника.

4045. Стога, сва права на свету у различитим облицима предвиђају моrу­

ћност да поверилац обезбеди могућност да спроведе поступак извршеља на
имовини дужника након што добије извршну исправу. Обезбеђеље ове будуће
могућности врши се у йосшуйку обезбеђења йошраживања. Он је од изузетно
. . . .
великог значаЈа, Јер се њиме практично и у неким ситуациЈама преЈудицира

решење у главноЈ ствари.

4046. Постуnак обезбеђења потраживања је посебан поступак xuбpugнoi

каракшера. 93 У првој фази он је коiнициони, сличан парничном постуnку, јер
суд испитује, додуше само сумарно, да ли су се стекли услови да одреди обе­
збеђење потраживања (в. члан263.(1) ЗИП). Ако нађе даје предлог повериоца
основа, доноси решење о обезбеђењу (в. члан 266. ЗИП). Ово решење се, пак,
извршава по правилима извршног поступка (члан 263.(2)).

П. ВРСТЕ

4047. За средства обезбеђења потраживања важи принцип numerus clausus.

ЗИП познаје четири врсте средстава обезбеђења, и то: 1) заснивање заложног

93 Упор. Познић/Ракић-Водинелић, бр . 939. В. и Jauernig, стр. 156-157.

Део шести: Остали ipa~aнcl,ocygc~<u йосШуйt~и
743

права на непокретним и поi<ретним стварима на основу споразума странака,

2) заснивање заложног права на непокретности на основу изврвлtе исnраве,
3) претходне мере и 4) привремене мере ( члан 261. ЗИП).
4048. Треба нагласити да се т<ао мера о5ез5еђења потраживања може I<он­
ституисати и Безgр:жавинска залоiа на стварима које се налазе у имовини ду­
жника. Ова мера, међутим, се темељи на Закону о заложном праву на пот<ретним
стварима уписаним у регистар ("Сл. гласник РС)), бр. 57/03). Залога се консти ­
туише уписом заложног права у Регистар залога (члан 4. наведеног закона).
4049. У пракси далеко најширу примену и значај има одређеље привреме­
них мера.

III. ОСОБЕНОСТИ ПОСТУПКА ОБЕЗБЕЂЕЉА

1. УойшШе

4050. Видели смо да је поступак обезбеђења хибридан, когнициони и извр­

шни. У њему важи диспозиционо и расправно начело (в. члан 263. ЗИП). Суд,
наиме, изводи само оне доказе које странке предлаже и разматра само оне
чињенице које је добио од странака (члан 265.(3) ЗИП).
4051. Начело коншраgикшорносши је ограничена тиме да се решење о обе­
збеђењу доноси, а да при томе дужник није имао могућност да се изјасни о пре­
длогу за обезбеђење (члан 265.(1) ЗИП). Ово је и разумљиво с обзиром на сми­
сао и значај одређења обезбеђења потраживања.

4052. Начело јавности и усмености се само по себи не примењује у овом

поступку.

4053. О основаности предлога суд позитивно одлучује када се увери да су

аргументи повериоца вероваш1-1.и (в. члан 265.( 4) ЗИП). Наиме, и у овом по­
ступку важи начело хитности из извршног поступка, тако да нема места да суд

исцрпно разматра тачност навода странака. У циљу хитности поступка, до ­

стављање се не врши по одредбама ЗПП, већ по одредбама ЗИП (члан 265.(5)) .
4054. За покретаље и вођење поступка о5ез5еђења морају да се стекну све
процесне претпоставке које важе и у општем парничном поступку. 94 Посебних
процесних претпоставки нема.

4055. Из извршног поступка важи правило да обезбеђење потраживања

није допуштено на оним стварима и правима на којима није допуштено извр­
шење (члан 262. ЗИП).

2. Cyg
4056. Код надлежности суда разликујемо ситуацију у којој је по~тупак _о~:­
збеђења покренут пре покретања когниционог nоступка и ситуациЈу у КОЈОЈ Је

94 Bruns A./Baur F./Stiimer R., стр. 256; Stбber К. , стр. 298 и сл.
 744 Алек~аидар Јаt<шић: Грађанско йроцесно йраво

предлог стављен након што је коrнициони поступак покренут. У првој (нај ­

чешћој ситуацији) стварно и месно је надлежан онај суд који је надлежан да
одлучује и о потраживању, односно о главном захтеву (члан 264.(1) ЗИП).
4057. Ако се истовремено покреће коrнициони (парнични Или други по­
стуnак) и подноси предлог за обезбеђеље, тада је за одлуку о предлогу за обе­
збеђеље стварно и месно надлежан онај суд пред којим се покреће когницио­
ни постуnак. Исто важи и када је овај поступак већ поi<ренут (поднета туж5а
-члан 264.(3) ЗИП).
4058. Ако се предлог за обезбеђеље nодноси у когниционом постуnку по
правним лековима, тада одлука о предлогу спада у надлежност суда који одлу­
чује о правним лековима (члан 264.(4) ЗИП). Када се то дешава у извршном
постуnку, тада постоји потпуна атракција надлежности извршног суда (члан
264.(5) ЗИП).
4059. О предлогу за обезбеђеље увек одлучује судија појединац (члан 264.
(2) ЗИП).

3. Преgлоi и решење о обезбеђењу

4060. Постуnак се покреће предлогом који мора да садржи све елементе

који прописује Закон. Ти елементи су (члан 260. ЗИП):
1) потраживање чија релизација треба да се обезбеди,
2) разлог због којег се тражи обезбеђеље,
3) чиљенице и доказе који оправдавају постојаље разлога за обезбеђеље и
4) врсту средства обезбеђеља чија се примена захтева.
4061. Ако предлог не садржи ове елементе, одБаЦује се као неподуштен.
Ако, пак, и приказаних чиљеница и доказа не nроизлази да је веровашан разлоi
за обезбеђеље потраживања, тада се предлог одбија као неоснован.
4062. Решење о одређељу обезбеђеља садржи све елементе као и предлог
за обезбеђеље (члан 266. ЗИП). Суд, такође, напомиље да ли улагаље правних
лекова задржава извршење решења или не.

4. Правни лекови

4063. Решење о обезбеђељу се побија жалбом. Ова се изјављује у року од

3 дана, али, по правилу, нема суспензивни карактер. У овом поступку, такође,
није допуштена ревизија нити понављаље поступка (в. члан 267. ЗИП).

IV. ЗАСНИВАЊЕ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА

1. Заложно йраво на йокрешним и нейокрешним сшварима

на основу сйоразума сшранака (члан 268. и сл. Зlfii)

4064. У овом поступку заложно право на непокретним стварима се засни­

ва на основу споразума странака и на основу рочишта које се одржава пред
Део шести: Остали iрађанскосуgски йосШуйt~u 745

извршним судом. У записник са рочишта се уноси споразум странака, висина

потраживања, време доспећа, као и сагласност дужника да се заснује заложно
право на непокретним или покретним стварима. I<од покретних ствари зало­
жно право се стиче њиховим nописом и уношењем у заnисник са рочишта .

4065. Овако сачињен записниi< има дејство судског поравнања. Дакле,

представља извршну исправу.

2. Заложно йраво на нейокреШосШи на основу

извршне исйраве (члан 274. и сл. ЗИП)

4066. Ово средство обезбеђења се користи када поверилац већ има у руци
извршну исправу. Тада он има право да захтева да извршни суд конституише
заложно право на непокретности дужника.

4067. Оба горе наведена средства обезбеђења одређују се ради обезбеђеља

само н.овчаноi йошраживања .

V. ПРЕТХОДНЕ И ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ

1. Уойшше

4068. Суд одређује привремене мере ради обезбеђеља новчаног или ненов­
чаног потраживања. С друге стране, претходне мере се одређују само ради обе­
збеђења новчаног потраживања које је већ утврђено одлуком домаћег суда
која није још постала правноснажна или извршна (в. члан 282. ЗИП). Стога,
у пракси далеко већи значај имају привремене мере (les mesures provisoires;
interim or provisional measures; vorlaufige Massnahmen). Правило је да тужилац
и пре подношеља тужбе или у самој тужби захтева да суд одреди и привремене
мере, ако сматра да реализација његовог потраживања може да буде угрожена.

2. Привремене мере

2.1. Општа правила

4069. Видели смо да је правило да поверилац може да захтева одређеље

привремених мера пре почетка тока когниционог постуnка, за време његовоr

тока, па све до окончања извршног постуnка, односно до потпуног намиреља

његовог потраживања. У том смислу, одређеље привремене мере као средства
обезбеђеља је суйсиgијерно у односу на остала средства обезбеђеља потражива­
ња.9s Наиме, ако поседује одлуку донету у његову корист у првом степену, по ­

верилац не може више да захтева да суд одреди привремене, већ само претхо ­
дне мере. Такође, ако поседује извршну исправу, одређење привремених мера

95 Bruns A./Baur F./Sti.irner R., стр. 312; Stбber К., стр. 376.
 746 Александар Јах<шић: Грађанско йроцесно йраво

долази у обзир само ако, на пример, дужник нема имовину на којој би могло
да се заснује заложно право на неnокретним или nокретним стварима.

4070. Дакле, када год другом мером може да се оствари исти циљ који се

постиже привременом мером, привремена мера не може да се одреди (члан

292. ЗИП).У том смислу, поверилац мора да поседује посебан йравни интерес
за одређеље привремене мере. 96 Ако га нема, предлог за одређење nривремене
мере се одбацује као недопуштен. Овакво решеље је нужно, јер одређеље nри­
времених мера теШI<о погађа имовинскоправни положај дужника.

4071. Суд може, по предлогу повериоца, да одреди једну или више привре­
мених мера, ако је то потребно за обезбеђеље потраживаља.

4072. У постуnку за одређеље привремених мера широко се користи инсти­

тут јемсШва. Тако, суд може да услови одређеље nривремене мере тако што ће
поверилац да nоложи јемство (члан 294. ЗИП). И дужник и поверилац могу да
захтевају nолагаље јемства.

4073. Такође, јемство може да положи дужник умесшо одређеља привре­

мене мере. Ово могу да предлаже и поверилац и дужник (члан 293. ЗИП).
4074. Одређеље јемства је од изузетне важности за могуће одштетне за­
хтеве дужника према nовериоцу за штету која му је настала одређељем при­
времене мере.

2.2. Решење о одређељу привремене мере

407~. Решење о одређељу привремене мере садржи све састојке као и сваi<о
решеље о обезбеђељу (в. члан 266. ЗИП). Уз то, суд nосебно напомиње да ли је
одредио једну ИЈIИ више привремених мера за обезбеђење потраживања, те рок
њиховог трајања. Ако се привремена мера одређује пре него што је почео ко­
гнициони поступак, суд одређује и рок у коме је поверилац дужан да поднесе
тужбу (в. члан 296. ЗИП).
4076. Одређене привремене мере производе дејства онолико дуго колико
је то одређено у решењу суда. Услед промена околности, суд може, обично на
nредлог дужника, да укине nривремене мере, ако њихово одржање на снази

више није неоnходно (члан 297. ЗИП). Такође и nоверилац може пре истека
рока за који је одређено трајање nривремене мере да nредложи суду да nродужи
њихово трајање. Наравно, околности које су оправдавале одређење nривремене
мере не смеју да буду nромењене (в. члан 296.(2( ЗИП).
4077. Решење о одређењу привремених мера производи дејство не само
nрема сшран.кама, већ и nрема учесницима у nостуnку. Тако, на nример, по
решењ у којим ј_е одређена привремена мера дужне су да поступају и банке,
друге финансијске организације, Централни регистар за хартије од вредности
и сл. (в. члан 303.(3) ЗИП), и то од момента када им се решеље достави. Суд

96 Bruns A./Baur F./Stiirner R., стр. 314; Stбber К., стр. 377.
Део шести: ОсШали iрађанскосуgски йосШуйци 747

учесниi<е МО)}<е и да кажњава, ако не поступају по налогу из решења о одређе­

њу привремене мере (члан 303.(5) ЗИП) . Такође, извршни поверилац може
тужБом од учесника да захтева накнаду штете која му ј е настала зато што они
нису поступили по налогу суда (члан 303.(3) ЗИП) .
4078. Доношењем решења о привременој мери извршни поверилац не сШи­
-че заложно йраво. Ипак, суд може у решењу да одреди и другачије, и то наро­
чито када постоји субјекшивн.а ойасн.осш да ће дужник да осујети и знатно отежа
наплату потраживања (в. члан 301. ЗИП).

2.3. У слови за одређеље привремених мера

4079. Морају да се генерално стекну gва услова да Би суд могао да одреди
привремене мере: йрви, да потраживање постоји. Дpyiu, да постоји опасност да
поверилац неће моћи да реализује своје потраживање.
4080. Привремене мере суд одређује ради оБезБеђења извршења поверио­
чевог потраживања. Стога, Без оБзира на то да ли се ради о предлогу за оБе­
з5еђење новчаног или неновчаног потраживања, суд ће моћи да одреди при­
времене мере тек ако установи да постоји йошраживање йовериоца (в. чл. 299.
И. 302. ЗИП).
4081. Новчано йошраживање: може се захтевати оБез5еђење сваког новча­
ног потраживања. Оно може да Буде и условљено, везано за наступање рока,
зависно од извршења противчинид5е повериоца (exemption od adimpleti contra-
ctus) . Потраживање мора да Буде туживо. 97

4082. Под новчаним потраживањем се сматра и свако оно потраживање

које се, према правилима о5лигационог права, претвара зБог немогућности ис­
пуњења у новчано потраживање (обавеза да се ствар преда у оБавезу на накнаду
штете зБог немогућности испуњења када је ствар пропала).
4083. Неновчано йошраживање: овде спадају потраживања повериоца пре­
ма дужнику које се односе на чињење, тршьење и нечињење. На пример, по­
верилац није сигуран да ће продавац да му преда купљену ствар у државину.
Нарочито су значајне привремене мере којима се захтева нечињење (заБрана
рекламирања производа и сл. ).
4084. Поверилац је дужан да уз предлог, казали смо, наведе све чиљенице
и доказе како Би уверио суд у постојаље свог потраживања. Међутим, довољно
је да из истакнутих чињеница и доказа произлази да потраживање повериоца

веровашно постоји (чл. 299. и 302. ЗИП). Дакле, суд не мора да се увери у исти­
нитост постојаља потраживања. Довољан је сШейен веровашносши.
4085. Овакво решење је у складу са институтом оБезБеђеља потраживања.
Ипак, и поверилац сноси висок степен ризика. Јер, ако се покаже да одређење
привремене мере није Било оправдано, 5иће обавезан да дужнику накнади
штету која је настала услед одређења привремене мере (в. члан 298. ЗИП) .

97 Bruns A./Baur F./Sti.irпer R., стр. 356; Stбber К., стр. 408.
 748 Александар Јакшиh: Грађанско йроцесно йраоо

4086. Други услов или тзв. основ за одређење привремене мере односи се
на постојање ойасносШи која би онемогућила повериоца да реализује своје nо­
траживање.98 Овај критеријум је различито постављен код обезбеђења новча­
них, с једне стране, и неновчаних потраживања, с друге стране.

4087. У првој ситуацији опасност је субјекiйивноi карактера. Јер се посма­

трају конкретне мере које је дужник предузео или могао да предузме како би
осујеШио или знаШно ошежао найлашу йошраживања.

4088. Радње које дужник предузима или би могао да предузме да би осује­

тио и знатно отежао наплату потраживања јесу оШуђење, йрикривање и gpyiи
начини расйолаiања имовином (члан 299.(2) ЗИП).
4089. ЗИП (члан 299.(3)) наводи неке околности када се сматра да опасност
ПОСТОЈИ:

1) ако би се потраживање требало остварити у иностранству,

2) ако се против извршног дужника већ водио извршни поступак због не­
испуњења обавеза из законског издржавања,
3) ако су законске обавезе извршноr дужника, као и њеrове обавезе утвр­
ђене правноснажном одлуком суда веће од њеrових прихода и
4) ако је против извршног дужника већ покушано извршење које није ус­
пело, јер је дужник одбио да саопшти податке rде се налази њеrова имовина
или је давао нетач не nодатке у вези са њеrовом имовином.

4090. Од осталих радњи извршноr дужника које би створиле претпоставку

постојања опасности поменимо преношење имовине у иностранство, креира­
ње заложноr права на деловима имовине, честу промену пр.ебивалишта и сл. 99
Моrуће је да дужник својим радњама опасност непосредно конкретизује, тако
што, на пример, отуђи део имовине, што би створило претпоставку да наме­
рава да остали део имовине, оптерети и сл. Ваља напоменути, међутим, да је
намера дужника потпуно ирелевантна за претпоставку постојања опасности.

4091. Као што је то случај и у вези са постојањем потраживања, извршни

поверилац је дужан да у предлогу за одређење привремених мера изношењем
чињеница и доказа постојање опасности учини само веровашн.им.

4092. Код одређења привремених мера ради обезбеђеља неновчаних потра­

живања опасност да ће дужник да осујети или знатно отежа остварење потра­
живања мора да постоји објекшивно. У овом случају, дакле, извршни поверилац
у свом предлогу за одређење привремених мера мора да учини вероватним да
ће дужник да уништи или поквари ствар коју дугује, да ће да је отуђи, да ће
цедирати потраживање на треће лице и сл.

4093. За разЈШку од одређења привремених мера ради обезбеђења новчаних

потраживања, знатно погоршање или опште лоше имовинско стање дужника

98 Jauernig, стр. 158.

99 Bruns A./Baur F./Sttirner R., стр. 342; Stбber К., стр. 365 и сл.
Део шести: ОсШали iраЬанскосуgски йосШуйци
749

није индиi<атор за одређење привремених мера. 100 Јер,

код неновчаних потра ­
живања дужник, по правилу, дугује само извршење једне
престације. Обрнуто,
код обезбеђења новчаних потраживања генерално лоше
имовинско стање из­
вршних дужниi<а може да буде индикатор за посто
јање субјективне опасности
која има за последицу немогућност наплате потраживањ
а. 101
Суд може да одреди привремену меру ради обезб
4094. еђења извршења
неновчаних потраживања да би се спречила употреба
силе или наступање не­
надокнадиве штете (члан 302.(2 ) ЗИП).

Када се предлаже одређење привремених мера уопш

4095. те поверилац
у предлогу за одређење привремених мера не мора да
доказује постојање опа­
сности, али је тада дужан да учини вероватним да ће
извршни дужник одре­
ђењем привремених мера претрпети само незнатну
штету (члан 299.(2 ) ЗИП).

2.4. Врсте привремених мера

4096. Суд као привремену може да одреди сваку меру

којом се постиже
циљ, односно којом се обезбеђује остварење потраживањ
а.' 02 Ради се о разли­
читим н.ареgбама или забранама чији су адресати извр
шни дужник и учесници
у поступку. ЗИП (чл. 300. и 303) наводи exemp li causa
следеће привремене мере
које могу да се одред е против извршног
дужника:
1) забрана располагања покретним стварима и
њихово одузимање од ду­
жника,

2) забрана отуђења или оптерећења непокретности,

3) забрана дужнику извршноr дужник а да овом последњем намири потра
-
живање или да му преда ствар,

4) забрана банци да исплаћује новац извршном дужнику са њеrовоr рачун

а,
5) одузимање готовог новца и полагање новца у депозит,
6) забрана отуђења или оптерећења акција или удела у друштву,
7) наредба извршном дужнику да предузм е радње да се ствар сачува
и
8) плаћање плате раднику и сл.

2.5. Извршење привремене мере

4097. Чим је решење о одређењу привремене мере донето, оно је уједн
о
и извршн.о. Оно је извршио чак и пре него што је доста
вљене извршном ду­
жнику. Привремена мера се извршава у зависности од њене врсте.
Тако, зала­
жио право на непокретности се уписује у земљишне књиге, забра
на отуђења
акција, уписом забране у Централни регис тар хартија од вредн
ости и сл.

100 Bruns A./Bau r F./Sttir ner R., стр. 343; Stober К., стр. 365 и сл.
101 Jauerni g, стр. 164, 166.
На nример, забрана дужнику да изводи било какве радове на стамбеноЈ.
102 згради . В. ОКС
Чачак, Гж. 958/06 од 12.07.2006.
 750 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

2.5.1. Извршење йриврем.ене мере

и Шужбени :щхшев

4098. Из енумерације привремених мера које се односе на обезбеђење не­

новчаних nотраживања (наредбе и забране) видно је да њихово одређење у неку
руку прејудицира исход спора или чак и конэумира тужбени захтев. 103 Наиме,
када суд привременом мером одреди да послодав~ц. раднику плаћа плату дОI<
тече парница о законитости одлуке на основу КОЈе Је раднику престао радни

однос, видно је да се према изреци из решења о привремен ој мери постуnа као

да је донета правноснажна пресуда којом је тужбени захтев радника усвојен.
Оваква конзумација тужбеног захтева путем одређења привремене
4099.
мере још је виднија када се привременом мером изриче обавеза нечињења, од­
носно пропуштања вршења одређених радњи. На пример, дневном листу се
забрани да штампа, наводно, нетачне чињенице о личности извршног пове­

риоца. И још важније из области ауторског права, забрана извршном дужнику

да се користи каквим правом из индустријске својине, робним жигом или име­
ном; из области антимонополског права и права конкуренције, забрана извр­
шном дужнику да рекламира или продаЈе производ и сл.

4100. У оваквим ситуацијама је видно да је извршни поверилац већ пости­

гао онај циљ коме тежи у тужбеном захтеву (на пример, захтева се осуда на про­
пуштање -забрана коришћења робним жигом), дакле, постигао је, у неку руку,
привремено остварење свог наводног потраживања. Јер, у моменту када суд
одређује привремену меру не зна се да ли је извршни поверилац доиста пове­
рилац и да ли је извршни дужник доиста дужник. То се оставља парничном
суду када решава о меритуму ствари.

Правило је да одређење привремене мере не сме да прејудицира или

4101.
конзумира одлуку суда о тужбеном захтеву. 104 Ово, пак, не значи да суд не сме
да одреди привремену меру, јер се код обезбеђеља извршења неновчаних по­
траживања она не изриче само у интересу извршног повериоца, већ и у ин­
тересу јавног реда и мира (в. члан 302. ЗИП). Такође, однос између решења
о одређењу привремене мере и тужбеног захтева не може да се схвати без учења
о правноснажности правних аката. Тако, привремена мера се одређује с обзи­
ром на чињенице које су постојале у време њеног доношења, као и, у погледу
њене садржине, с обзиром на потребу да се обезбеди извршење одређеног по­
траживања. Тиме се решење о привременој мери везује и саgржински и Шем­
йорално за моменат када се одлучује о предлогу за одређење привремене мере.
Без тих ограничења, одлука о одређењу привремених мера ради обезбеђеља
извршења неновчаних потраживања би конзумирала и тужбени захтев.

103 О томе ближе Bruns A./Baur F./Stiirner R., стр. 347 и сл; Stober К., стр. 365 и сл.; Hartmann,
у Baumbach/Lauter bach/Albers/Hartm ann, бр. 6 и даље за napa. 916 ZPO.
104 В. и Поэнић/Раt<ић-Водинелић, бр. 948 са даљим наводима; Jauernig, стр. 168 са даљим
наводима .
Део шести: ОсШали ipaђaнctcocyget<и йосШуйци
751

4102. На садржинско и темпорално ограничење важења привремених

мера
УЈ<азује и ЗИП. Наиме, променом околности, отпад
ањем разлога који су опра ­
вдали и њено одређење, укида се и привремена мера
(члан 297. ЗИП). Такође,
на садржинсi<О и темпорално ограничење важе
ња решења о одређењу привр е ­
мене мере казује и чињеница да против овог решења
није допуштено да се ула­
жу ванредни правни лекови.

2.6. Укидаље привремене мере

4103. Решење о одређењу привремене мере укида исти онај суд који је и до­
нео решење. Укидање следи по предлогу извршног
дужника када:
1) извршни поверилац није повео когнициони поступак у року који
му је
суд одредио,

2) је истекао рок за који је привремена мера одређена и

3) када она више није потребна (в. члан 297. ЗИП).
4104. Решење о укидаЊу привремених мера би требало да има дејст
во ех
tuпc, јер закон предвиђа да се укидају и предузете
радње у поступку, а да се сам
поступак обуставља. Међутим, видели смо, када је
привремена мера одређена
ради остварења неновчаних потраживања, тада њено
укидање дејствује само
ех пипе. Јер, њоме је створено правно стање у коме
потпуна реституција није
могућа (на пример, забрана дужнику да рекламира своје
производе или да ко­
ристи одређено трговачко име).

2. 6.1 . Оgшшешни захшеви између сшранака

и учесника у йосшуйку обезбеђења

4105. Одштетне захтева ·по основу вођења овог поступка

могу да истичу
извршни поверилац према извршном дужн
ику и ученицима у по ступку, ако
ови не поступају по решењу о одређењу привремене мере којом
се обезбеђује
извршење неновчаног потраживања (члан 303.(2) ЗИП).
Извршни дужник може тужбом да захтева да му извр
4106. шни повери­
лац накна ди штету коју је претрпео због тога што је суд
одредио привремену
меру, и то:
1) када извршни поверилац не поведе у року који је одредио
суд когницио -
ни поступак,
2) када се утврди да је привремена мера била неоснована (в. члан 298. ЗИП).
4107. Веома је тешко утврдити када је одређење привремене мере било нео­
сновано.lо s То је сигурно случај када извршни поверилац изгуби
парницу про­
тив извршног дужника. Јер, у тој парници је правноснажно утвр_
ђено да не
постоји потраживање . Пресуда суда у овој парници, по
~снову д~Јства мате­
ријалне правноснажности, везује други парнични суд КОЈИ одЈIУЧУЈе по тужби

105 В. ближе Jauern ig, стр. 165-16 6.

 752 Александар Јакшић: Грађанско йроцесно йраво

извршног дужника против извршног повериоца за накнаду штете коју је пре­

трnео одређењем привремене мере.

4108. Али, и када је извршни nоверилац успео у парници (утврђено је пра­

вноснажно да потраживање постоји), то још увек не значи да је одређеље nри­
времене мере Било основано. Наиме, решење о одређењу привремене мере
може да се укине и по жалБи против овог решења (в. члан 267. ЗИП). 106 Одређе­
ље привремене мере Би Било неосновано када Би жалБени суд утврдио да није
постојао основ (опасност за оствареље потраживања) за одређење привремене
мере. Премда је овде првостепена одлука донета на основу слоБодне оцене су­
да о постојаљу чиљеница и оцене доказа, ЗИП сматра да извршни поверилац,
практично, оБјективно, Без своје кривице одговара за штету, ai<o је другосте­
пени суд по жалби утврдио да је одређеље привремене мере Било неосновано.
4109. Одређеље привремене мере не може да се сматра неоснованим, ако
другостепени суд по жалБи нађе да не постоји веровашноћа у погледу постоја­
ља потраживања или у погледу постојаља опасности. Јер, уверење у доказаност
на нивоу степена вероватноће изводи суд на основу примене властитог знаља
и ставова искуств а .

3. Прешхоgне мере
4110. Претходне мере суд одређује са истим циљем као и привремене мере.
Али, оне имају у пракси далеко мањи значај од одређења привремених мера.
Ове мере се одређују ради оБезБеђеља наплате новчаног потраживаља које је
већ утврђено у домаћој судској одлуци која, међутим, још није постала пра­
вноснажна или извршна (члан 282. ЗИП). Такође, да Би се ове мере одредиле,
нужна је да постоји опасност да ће се оствареље потраживања осујетити или
знатно отежати (в. члан 283. ЗИП).

106 Bruns A./Baur F./Sttirner R., стр. 348; Stober К. , стр. 366.
CIP - Каталогиэација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

347.91/.95(075.8)
ЈАКШИЋ, Александар
Грађанско процесно право : уводне теме,
парнични, ванпарнични и извршни поступак 1
Александар Јакшић.- 2. допуњено изд.­
Београд : Правни факултет : Службени гласник
2008. (Београд : Гласник). - 752 стр. ; 24
ст. - (Библиотека Уџбеници 1 Правни
факултет [и] Службени гласник, Београд; 24)

Тираж 1.000. - Напомене и библиографске

референце уз текст.- Библиографија уз свако
поглавље.

ISBN 978-86-7549-757-8 (СГ)

а) Грађанско процесно право

COBISS.SR-ID 145636108

ГЛАСНИК
ШТАМПА РИЈА
 •

ISBN 978-86-7549-757-8

9 788675 497578 .)