FEMINIZAM U POKRETU _ Katrin Sandbah-Dalstrem RAZGOVOR O DOSLUHU: Moramo prestati da stojimo na starim mostovima pevuseci stare pesme. Izgleda mi umesno da ovaj rad potnem navedenim citatom iz Tri gvineje, u Zelji da opowrgnem ili bar obraziotim svoj primed koje sam ranijeiznelau vedi sa im festom. U jednom ranijem Gitanju ovog poslednjeg i naizgled najradikalnijeg feministitkog eseja Virdzinije VulE, ja sam tvrdila dase on korisno moze fitati kao teorija oslobadanja primenjiva na nau situaciji danas. Postojala su dva konteksta koja su dovela do takvog titanja. Prvi je bio kada sam 0 ovom delu Virdzinije Vulf sluSala izlaganje jednog mladog postdiplomca u ‘Njujorku koji se pla8io da ée biti regrutovan u Zalivski rat. ako je bio iznenaden Sto tekst koji je napisala starija ena pripadnica srednje Klase iz vremena pre njegovog rodenja mote biti znatajan za polozaj u kome se on danas nalazi, on je tekst oznatio korisnim zbog otkrivanja neprirodne veze izmedu rata i mu&kosti. Drugi koniekst je bila konferencija u Danskoj tija se tema ticala pravea u kome ¢e se kretati Zenske studije devedesetih godina ovog veka ali preéutno i odnosa univerzitetski obrazovanih Jena i univerziteta u novoj deceniji, Ja sam Tri gvineje shvatila prilitno pojednostavljeno i polemiéno kao iskreni pacifisti6ki dokument i kao upozorenje protiv Zenske zavere, protiv, po retima Virdzinije Vulf, uniZavanja uma. (Ovo je izraz koji je upotrebljen u delu Tri gvineje da oznati proces prihvatanja i prilagodavanja normama i praksama postoje¢ih profesionalnih struktura kakve god da su; bilo da se radi o pravu, medicini ili univerzitetu to doprinosi o¢uvanju i potvrdivanjustruktura koje su sredstvo ugnjetavanja i iskljuéivanja.) Moj izbor jednostavnog i samim tim polemitkog éitanja bio je odreden vide polititkim a manje akademskim razlozima, jer je polo%aj Sena, da ne govorinio 0 onima koje su feministitki opredeljene, u mnogim evropskim visokoskolskim institucijama (ukljutujudi i Svedske) bio i ostao, po mom misljenju, znatno loSiji nego u naSoj zemiji, Za Zene koje Zele da budu uspesne u okviru sistema i izbegnu rizik da se nadu u getu, i dalje se smatra neophodnim da seu veliko} meri prilagode vladajuéim normama (u Sia spada i sumnjiavost prema feminizmu). Kao rezultat ova dva konteksta, moje prethodno éitanje imalo je u vidu prorotanski aspekt teksta i njegov otvoreni feminizam dok je sasvim namerno zanemarilo njegove komplikacije. U tom smislu moje ponovno eitanje istog teksta predstavija samo jednu tendenciju u feministiékom pisanju. Dok su Virdiiniju Vulf na potetku drugog feministitkog talasa kritikovali zbog njenog povlaéenja u androgine snove, kasnija kritika Virdainije Vulf u celini kao i njenih polemigkih dela posebno, obelezena je Zeljom da se ona proglasi za feministi¢ku junakinju. Uprkos lingvistigkim kolebanjima ili ak prepoznatljivom ZenomrStvu uodljivom u nekim stavovima, njen otpor patrijarhatu, iako u izvesnoj meri voden prikriveno, smatra se ontoloski tvrstim. Pobuna Virdzinije Vulf, pie Déejn Markus (Jane Marcus) u delu Umetnost i gnev (Art and Anger), imala je za cilj ne samo da sru8i dominantau muku kulturu veé isto tako i da potlaéenima vrati njihovo naslede na koje imaju pravo kao i istorijske uslove u kojima bi to pravo ostvarili (74). U okviru ove paradigme, konstruisanje VirdZinije Vulf kao feministiéke junakinje izlaze s¢ riziku da postane obitno ponavijanje veé prevazidene slike romantitne junakinje.* Toril Moi u svojoj éuvenoj knjizi Seksualnajtekstwalna politika naizgled raskida sa 1s ProFemine bro] 4 econ 5,tom krititkom tradicijom koja je zasnovana na liberalno-humanistitkoj koncepeiji subjekta. Medutim, Toril Moi, zalazudi se za dekonstruktivistitko Eitanje tekstova Virdzinije Vulf, veruje da ée upravo ono otkrit Kojo} mer jenjen feminizam progresivan, pa stoge ponovo od Virdtinge Vulf stvara idealnu kenatrukedju u ime seksualne pole kribke, Prousavanye najznaéajnije engleske feministitke spisateljice ovog veka, po misljenju Toril Moi, predstavlja pravi zadatak za teorijski svesnu feministi¢ku kritiku. Ne Zele¢i nikako da osporim pogodnost dela Virdzinije Vulf za feministi¢ku analizu, htela bih da ukaZem na to da svaki pokuSaj da se ona konstrui8e nekrititki kao feministi¢ka junakinja ili da se njen rad posmatra kao nedvosmisleno progresivan, ne stoji. Medutim, to ne znati da treba zauzeti suprotan stav i osporavati polititke implikacije polne razlititosti o kojima je pisala Virdzinija Vulf. Ho¢u da kaZem dase otpor i sumnja u taj otpor mogu odigrati u isto vreme, Kritikujuéi nagin na koji su feministkinje zgrabile Tri gvineje kao delo za ugled, Hermajoni Li (Hermione Lee) smatra da je ono utopijska meditacija u kojoj spisateljica kroz polni gnev stremi ka bezlignom, roda liSénom snu o miru, slobodi i saradnji, utopiji koja je sagradena na sposobnosti ljudskog duha da prevazide svoje granice i stvori jedinstvo od mnogostrukosti, Ja bih rekla da bi i obrnuto tumatenje moglo biti tatno: utopijskoj meditaciji, proroanskom snui otvorenoj didaktinosti teksta dosledno se suproistavijaju razlititi neresivi Corsokaci koje je, po retima savremenika, stvarao polni antagonizam. Ili, malo drugatije regeno, svakom feministitkom idealu koji tekst nanovo prikazuje dosledno se suprotstavlja distopijska vizija nemoguénosti bilo kakve buduée saradnje izmedu mu8karaca i Zena koja ne bi ukljutivala Zenski dosluh. Ta distopijska vizija je ukorenjena, po mom misljenju, u interakeiji Vird¥inije Vulf sa njenom sopstvenom rekonstrukeijom istorije feminizma. Poredenje sa dokumentima pokreta za prava ena iz. devetnaestog i ranog dvadesetog veka bilo da su feministi¢ki ili antifeministi¢ki, radikalni ili konzervativni, potvrduje da Tri gvineje treba Gitati - ne toliko kao kritiku prethodnog feminizma - veé kao kriti¢ki razgovor 0 faktorima koji su stvorili taj feminizam. Ako je avet Zenskog dosluha, proSlog i sadainjeg, duh koji se nadvija nad ovim razgovorom, to ne Znati da je tekst dosledni napad na dosluh. Slika razgovora korisna je u ovom kontekstu upravo zbog toga sto predlaze’otvorenu diskusiju koja ne zahteva zakljuéak ili odluku, Tako Trigvingje nisu ni kritika niti potvrda politika i posledica Zenskih pokreta iz devetnaestog veka: naprotiv, u ovom delu se secira 1 ponovo ofivijava problematitni odnos koji Zene uopite, a posebno univerzitetski obrazovane Zene, imaju prema strukturama modi koje su odredivale i koje ofigledno i dalje odreduju njihov polozaj. U ovom rekonstruisanom kontekstu, odluéila sam da delu Trigvineje pristupim kao tekstu kojise osvrée na devetnaesti vek, i oznagava taj period - kao 8to je uradila i Kejt Milet (Kate Millet) - prekretnicom u pogledu politike polova. Smatram da taj tekst postavija u nemoguéi dijalektigki odnos nereSenu i neredivu suprotnost izmedu akcije i paralize, otpora i dosluha. Ovo su kontradikeije koje nikada nisu razreSene a o kojima éu ja ovde raspravljati (ne sasvim originalno). Tri gvineje su objavijene 1938. godine. Za razliku od drugih knjiZevnih dela (osim Orlanda), Virdzinija Vulf je ovu knjigu napisala brzo i osetila veliko olakSanje kada je iza’la iz Stampe. Objavlivanie ove knjige znatifo je da Virdzinija Vull iznosi jasnije 1 Site svoje feministitke i pacifisti8ke stavove nego Sto jé to sebi ikada ranije dozvolila. Povod za pisanje knjige bio je, kako se obigno navodi, njen gnev zbog besmislene smrti njenog sestri¢a DiZulijana Bela (Julian Bell) u gradanskom ratu u Spaniji ali i odbijanje Laburisticke partije da prihvati pacifistitku politiku Dzord#a Lenzberija (George Lansbury), kao i podrska koju je ta ista partija pruzila vojnoj intervenciji u Abisiniji 1939. godine. Medutim, ovaj tekst je, u stvari, nastao kao rezultat dugog procesa sazrevanja. Tokom dugog niza godina, kako saznajemo iz njenih dnevnika, VirdZinija Vulf je sakupljala informacije, od kojih su mnogestatistiéki podaci iz novina, koje pokazuju nepovoljan polozaj u kome se nalaze Zene u posleratnoj Britaniji. Sakupljene informacje svedote o njjhovom ograniéenom pristupu profesionalnom Zivotu, njihovom siromastvu i neodgovarajuéem obrazovanju. Mnostvo drugih podataka u knjizi Tri gvineje uzeto je iz proslosti; to su detalji vezani za Zivot pojedinaca u devetnaestom veku koje je prikupila Zudnim Gitanjem memoara, biografija ili zbirki ea (To éitanje je obezbedilo podatke date u opSirnim beleSkama koje prate glavai tekst. Tako je celokupni knjizevni opus VirdZinije Vulf prepun eksplozija ili erupeija feministi¢kog gneva, Tri gvineje su naizgled najdoslednija antimu8ka polemika koju je ona 0 ams [12 100snapisala. Elizabet Ejbl (Elizabeth Abel) smatra da ovaj tekst predstavija pomak od materinskog (osvrtanja unazad kroz nae majke) o kome govori Sopstvena soba a Room of One's Own) ka novom odnosu prema patrijarhatu koji je rezultat Virdzinijinog kasnijeg &itanja Frojda. U stvari, od skica za roman Godine (The Years) i nadalje, u pisanju VirdZinije Vulf sve i8e dominira odnos Zene prema Ocu. U delu Tri gvineje pisuine su krajnje etsphiciine veze izmedu struktura patrijarhalnog drustva i mu8ke psihe kako je definige psihoanaliza s jedne i militarizam s druge strane.** Posledica toga je, naravno, naglaSavanje uzajamne veze rivatnog i politiékog. Ova danas klasiéna feministitka doktrina sna%no je dogarana slikom rabistickog diktatora istaknutog naspram pozadine sastavijene od fotografija koje je Spanska viada objavijivala iz nedelje u nedelju tokom gradanskog rata. Ta pozadina prikazuje unistenje porodiénog ognjista: na slikama se vide poru’ene kuée i leSevi mu8karaca, Zena i dece $0 spisateljicu podse¢a na Zinjenicu da su javni i privatni Zivot neraskidivo povezani; da su tiranija i pokornost na lignom planu isti kao tiranija i pokornost na javnom planu. Ne&to ranije, slika kaveza za ptice koji visi u ruSevinama dnevne sobe podseéa na zarobljeni¢ki polozaj Zene u privatnom Zivotu ak i kada je njeno utodiste uni&teno nasiljem koje dolazi pole Ove slike vode ka polemitkom zakljucku Tri gvineje da se patrijarhalna drustva, bila ona demokratska ili fasistitka, oslanjaju na materijalne i psihologke sankeije u cilju ofuvanja struktura potdinjenosti i dominaeije na kojima podivaju. Sve dok je u takvim drustvima upotreba sile uobieajena i dok se u njima stvara mugki mentalitet po kome je odlazak u rat neizbeZan, prirodan i povremeno zdray, takva dru8tva su prirodno plodno tle za nasilje isamim tim za rat. Podr8ku ovom argumentu daju beleske i citati koji se, na primer, titu Zivota jednog pilota. Suogen sa moguéno&éu trainog mira on kaze: "Kada bi se (on) ikada ostvario i kada bi vojska i mornarica prestale da postoje, ne bivise bilo odu8ka za muske osobine koje se razvijaju u oops bi ljudska psiha i ljudski karakter oslabili’, tekstu se isto tako govori da Zene, zbog svoje razlitite istorije i socijalizacije kao i zbog razlititog dru’tvenog polozaja, nemaju ste’ena prava u ovoj mudkoj konstrukeiji ljudske prirode, pa prema tome nemaju nikakvog interesa ni u drustvima u kojima Zive jer su ona stvorena na muskim vrednostima, Prizivanjem u se¢anje pusto’i'koju rat stvara u Zivotu civila razgoliéen je, uz veliku dozu ironije, patriotski mit da mu8karci idu u rat da bi zastitili dene. Retoriéka snaga ove nepriatne feministi¢ke istine, ublazena je, medutim, formom u kojoj su Tri gvineje napisane. Tekst je srogen kao pismo kojim jedna Zena odgovara izvesnom gospodinu, uspeSnom advokatu uz éije ime ide niz titula. On je pisao Zeni iz svoje klase piajus jekakose Goa necgire yolje mogu ujediniti dabispretii rat koji jena vidiku. Citaocu se, na taj natin, Zena koja pige pismo ne obraéa direktno pa je polemitka snaga feministickih stavova efikasna iz drugog eat Kao Sitaoci, mi slufamo razgovor u kome sami ne uéestvujemo, Stavise, odgovor koji ta Zena pie predstavlja muéno utvrdivanje sopstvenog polozaja, Njeno oklevanje je otigledno kada se pogleda vremenski period koji je protekao izmedu privema pisma i pisanja odgovora. Saznajemo da su joj bile potrebne tri godina da ga napi§e, U svom odgovoru, ona poklanja tri gvineje u dobrotvorne svrhe ali ne odmah, Pre nego &to pokloni svaku od njih, ona opSirno navodi razloge za i protiv. Ti predgovori potivaju na Zelji da se ostvare promene kao i na jakom oseGanju da materijalne prepreke stoje na putu takvim promenama. Zena prvu gvineju poklanja potasnoj blagajnici za stvaranje fonda za izgradnju koledéa za Zene ali ne pre no Sto ona u potpunosti istrazi ograniéenja vezana za obrazovanje Zena. Drugu gvineju daje potasnoj blagajnici (drustva za pomoé éerkama obrazovanih muskaraca da dobiju posao u svojoj profesiji), ali ne pre no sto izlo¥i ogranitenja Koja im se namecu u tim profesijama. Trecu gvineju daje gospodinu, na tije pismo odgovara, da bi mu pomogla da spreti rat, ali ne pre nego Sto podrobno razmotri faktore koji umanjuju njegove Sanse da u tome uspe. ‘Tekst se bavi sadaSnjim trenutkom. Postoji, medutim, jo§ neSto cime se ova knjiga bavi a to je viktorijanska porodica. Trigvineje otigiedno obubvataju dva vremenska perioda. Jedan je trenutak pisanja dela, 1937,/8. godina, a drugi je kasni devetnaesti vek, doba Virdzinijinog detinjstva. Ova podela se ogleda u beleskama koje se, kao Sto sam veé rekla, uglavnom odnose ili na savremene statistitke podatke ili na biografske podatke iz. devetnaestog veka. Mada se povremeno osvrée na dud istorijski kontinuum, VirdZinija Vulf svoju analizu prvenstveno ograniéava na ova dva — ProFemina bro] 4, jesen 1995,perioda. U tom pogledu ona se razlikuje od drugih feministi8kih spisateljica sa potetka dvadesetog veka koje objaSnjenje za postojanje struktura subordinacije i dominacije poku- Savaju da pronadu u dalekoj proslosti."** Na primer, K. Gaskojn Hartli (C. Gasquoine Hartley) u delu Istina o Zenama (The Truth About Women) iz 1913. godine i Vinifred Holtbi (Winifred Holtby) u delu Zene u civilizaciji koja se menja (Women in a Changing Civilization) iz 1934, vraéaju se u praistoriju i antiku da bi objasnile podredeni poloZaj Zena. (Takvo objaSnjenje pozajmljeno je iz prirutnika za lepo pona¥anje iz de- vetnaestog veka, 810 je karakteristika koju su te autorke nasledile iz uzavrelih diskusija vodenih o pravoj prirodi Zene od osamnaestog veka naovamo). Usredsredenost Virdzinije Vulf na viktorijansku epohu ina tladiteljske strukture unutar poroditnog doma dovode do ofivijavanja debate koja vodi poreklo iz devetnaestog veka, debate koja u isto vreme razjaSnjava alii problematizuje celu stvar. Razja&njava, jer istorijski utvrduje poziciju Virdzinije Vulf a problematizuje je jer spisateljicu sputava temama i retorikom %enskog pokreta. U svojim ranijim tekstovima 0 Zenskom pokretu, Virdiinija Vulf je bila sklona da ismeva ogranigenja koja njihov Konkretni polititki program nameée temeljnom i ponovnom promisijanju roda. Pretpostavijam da je njena odluka da devetnaesti vek stavi u Zizu svoje rasprave u Tri gvineje, odgovor na istorijski trenutak koji otigledno opravdava njena ranija kontradiktorna ose¢anja u pogledu politi¢kog angazovanja. Suotena sa poloZajem u kome su se nalazile Zene tridesetih godina ovog veka, sa njihovim neuspehom da ostvare poltéki poteneial kof je sobom nosilo dobijane prava gas, kzo i sa pretnjom rata, VirdZinija Vulf je bila primorana da razmisli za8to Zenski pokret koji je stvoren u prethodnom veku nije uspeo da ostvari svoje ciljeve. Ti ciljevi su u tekstu retorikom Zenskog pokreta oznageni kao pravda, jednakost i sloboda za sve, Posebno je zanimljivo Sto je ose¢anje tog neuspeha ironitno pomereno iizrazeno glasovima mu8karaca a ne ¥ena. Uprkos napretku koji su Zene postigle za vreme i posle Prvog svetskog rata, (pravo na profesionalno zaposlenje, pravo glasa), oni skandiraju: Kuéa je pravo mesto za Zene...Neka se one vrate u kuéu...Vlada bi trebalo da posao da mu8karcima...Postoje dva sveta, jedan za Zene, drugi za muSkarce...Neka nauée da nam spremaju veteru...One nisu uspele...One nisu uspele. Tako se u tekstu krivica svaljuje na silovitu mu8ku reakciju zbog neuspeha Zena da ostvare potencijal svog pokreta, u prostoru stvorenom elipsama krije se duh drugih finilaca koji su tom neuspehu doprineli. To su Zene koje su prvenstveno trazile litnu korist, kao i materinski feminizam posleratnog doba koji je poku’ao da popravi polozaj Zena u kuéi zalazudi se za zakone Koji ée ih Stititi i koji je naglaSavao bioloske razlike. Na taj natin je, motda, doprineo opstajanju posebnih ideoloskih sfera sredinom dvadesetog veka. Ne Zeledi da direktno pripi’e neuspeh feminizma veku u kome Zivi, persona Virdzinije Vulf se u tekstu okreée borbi za prava Zena koja se vodila u devetnaestom veku u potrazi za objainjenjem. Stav persone/spisateljice je - kako su oni koji se oduSevljavaju pogre’nom interpreta jom da Virdzinija Vulf odbacuje reé ‘feminizam' - brzo primetili - kontradiktoran. (To je, naravno, posledica spajanja VirdZinije Vulf sa likom ene koja u delu pi’e pismo). Njen odgovor preispituje i patrijarhalnu dominaciju, Zenski dosluh i otpor u kuéi koja je, paradoksalno, prikazana i kao prostor koji ogranitava Zenu koja iz njega Zeli da pobegne po svaku cenu i kao mesto gde se mogu nautilj vrline neophodne za pruzanje otpora: siromastvo, Sednost i nepristajanje na laine lojalnosti. Stavi8e, stav persone prema Zenama je nejasan: dok hvali brze i radikalne promene koje su Zene ostvarile (pravo glasa je jedaa od najvecih polititkih promena naSeg doba), ona se u isto vreme podsmeva samim feministkinjama. S jedne strane, hvali hrabrost predvodnica Zenskog pokreta- Sofije Dzeks-Blejk (Sophia Jex-Blake), Barbare Bodigon (Barbara Bodichon) i Emili Dejvis (Emily Davis). S druge strane, kada se priseéa izgleda "oni €udnih mrtvih Zena sa njihovim Salovima i SeSirima’, njen opis se uklapa u nameru, koja se na drugim mestima u tekstu jasno uotava, da te Zene ismeje. U takvim trenucima tekst reprodukuje ali, po mom mifljenju, ne podrZava Zensku inficiranost muSkim ZenomrStvom, (Qvo ofijavanje Zenomrswva ovde manje pada u oti nego v nekim ranijim Virdinijinim predstavljanjima feministi&ke aktivnosti kao na primer u priéiA Society ili u predgovoru Memories of a Working Woman's Guild). eeDrugi i jo8 uotljiviji pristup Zenskoj inficiranosti muskim vrednostima predstavija tekstualna dekonstrukeija termina ‘uticaj'. Uticaj je bio Kijugni termin u debati o Zenskom pitanju u kasnom osamnaestom i tokom devetnaestog veka. I konzervativni i radikalni autori raspravljali su o znataju Zenskog uticaja po dobrobit druStva, smatrajudi ga moralnom i civilizujuéom snagom koja je od sustinskog znataja za obrazovanje dece i za regeneraciju nacije pri €emu su se strane razlikovale u pogledu Sirine tog uticaja, Rasprava se vodila oko toga di taj tie) treba da bude strogo ogranigen na sfer privatnog il treba dase protirii na politika i zakonodavna prava da bi javni Zivot direktno a ne posredno imao koristi od njega. U stvari, termin je imao dvostruku i modda dvoliénu funkciju - bio je i podsticaj za pasivnost kao i poziv na akciju. U tekstu se ukazuje na obe upotrebe tog termina da bi se razotkrila negativnost konzervativnog koncepta kao i slabosti i ogranitenja radikalnog. U Tri gvineje re uticaj pojavijuje se prvo prozeta teorijom akcije. Gospodin sa kojim se dopisuje Zena iz knjige Virdzinije Vulf, piSe pod pretpostavkom da su ljudi, muSkarci iZene, ustanju da sprovode svoju volju te da stoga nisu marionete kojima upravljaju nevidljive ruke. On smatra da oni mogu da razmi8ljaju i delaju samostalno, MoZda tak mogu i da utiéu na mish postupke drugih ud Ali teonija po Kojo} pojedinci mogu dave utica weil promena prekoraéujust granice roda odmah se pobija, Virdznjina persona padljvo razmatra sve faktore koji razdvajaju. muSkarce i Zene, insistirajudi na postojanju nesvodljive istorijske razlike koja bi se mogla neutralisati transfuzijom paméenja, dovoljnom da uputi Zene u istorijske odrednice mugkosti. U tekstu Virdzinije Vulf, medutim, isto se tako podrazumeva da nikakva transfuzija nije potrebna jer Zene, htele ne htele, koriste svoj uticaj, takav kakav jeste, da bi sluzile patrijarhatu. Zatim se razoblitava uticaj koji su konzervativne Zene vrsile uu devetnaestom veku i koji nije bio proZimajuéi elemenat u sluzbi dobrobiti (8to je ideologija unapred pretpostavijala) ve¢ je bio strategija preZivljavanja. San doma¢ice o uticaju pokazuje se kao maska za dve kontradiktorne i neostvarive Zelje: Zelju da obezbede sigurnost i Zelju da steknu slobodu. ‘Uputno je ovde dati podudi citat koji ovo pitanje jezgrovito objaénjava. Otigedno je da je Gena) svesno bila primorane da upotrebi sav svoj utiaj da bi uévrstila sistem koji joj je obezbedivao slu&kinje, koéije, lepu odedu i divne zabave. To je bio put da se stigne do braka. Ona je, svesno, morala da upotrebi sav svoj Sarm ili lepotu da bi laskanjem sebi privolela zaposlene mugkarce, vojnike, advokate, ambasadore ili ministre u kabinetu koji su Zeleli razonodu posle dana provedenog na postu. Ona je, svesno, morala da prihvati njihova misljenja, da se slozi sa njihovim odlukama, jer je jedino tako mogla da od njih iskam&i sredstva za udaju ili sam brak. Ukratko, sav njen svesni napor morao je ici u prilog, da se posluzimo retima Ledi Lavlejs (Lovelace) "na8oj sjajnoj Imperiji’.. Ali njen nesvesni uticaj iSao je moda joS vige u prilog ratu. Kako bismo drugadije mogli da objasnimo tuzapanjujucu eksploziju iz 1914, godine kada su obrazovane éerke obrazovanih muskaraca pohille u bolnice,vozile kamione, radile u polj‘u fabrikama municife, koristec pritom svoje ogromne zalihe Sarma i saoseéanja da bi ubedile mladiée da je herojski boriti se... Toliko je duboka bila njihova nesvesna mrinja prema svom domu i njegovoj okrutnosti, njegovom siromastvu, njegovom licemerju, njegovom nemoralu, njegovoj nistavnosti, da bi one prihvatile svaki zadatak, ma koliko ropski, poverovale u svaku opsenu ma koliko fatalnu koja bi im omoguéila da iz tog doma pobegnu. Tako su one svesno Zelele nasu sjajnu Imperiju; nesvesno su Zelele na§ sjajni rat. Ako ova izjava oznatava uticaj kao sredstvo za ofuvanje patrijarhata, kolonijalizma i rata, drugi delovi teksta ukazuju na ogranigenja nametnuta drugom nepristrasnom uticaju, onome koji bi mogla da izvrsinova Zena sa sopstvenim prihodom i poitiekim pravima Koja bi joj omogucio zakon. Medutim, prijemtivost ovog koncepta, verovatnoéa da ¢e taj uticaj biti sredstvo za potpomaganje patrijarhalnih ciljeva odnosi se skoro isto toliko ina uticaj koji je Zenski pokret Zeleo da vidi ostvaren u javnom Zivotu. Izandali argumenti koji se daju sva put pre no Sto se pokloni jedna gvineja pokazuju kako se ovaj uticaj rapidno smanjuje zbog postojecih uslova u kojima Zena zaraduje za Zivot; zbog potrebe da polodiispite koje propisuju Univerzteti ako wopste Zli da dobije posao, kao | zbog faktora koje primeravaju da prihvati svoju ulogu lo8e plaéene slukinje na profesionalnom trZistu rada, Kao Sto mnoge od vas moZda znaju, reSenje za dokazani neuspeh uticaja kao i za nemoguéu situaciju u kojoj se nalaze Zene sa profesijom koje moraju da budu u doslubu da o— ProFemina bro] 4 jen 05,bi zaradile za Zivot, lei u tome da se stvori drustvo marginalaca. Kao polititki izbor, ovo reSenje je kritikovano, donekle opravdano, kao povlatenje u nemoé, pasivnost ili jo8 taénije u negativan otpor, jer uloga marginalea podrazumeva niz negacija - nestvaranje pravo, druStva, neprihvatanje poSasti, nedrZanje predavanja i tome sli¢no. Postati marginalac znadi prihvatiti otudenje i rizikovati da se bude nemoéan. Iako se u tekstu smatra da marginaléevo odbijanje da se angazuje moke samo po sebi imati uticaja, ovaj predlog izgleda sasvim utopijski, Kakve god dau mu slabosti, postojanje marginalaca ima nekog smisla samo usvetu Obrta koji stvara tekst u kome akeija neizbezno znati rad na odrZavanju status kvoa. Ulazak u javnl vot, to su feministkinye Zelele, kao i ostvarivanje najvadnijeg prava, prava da se zaraduje za Zivot, ne sadrzi u sebi seme uticaja niti akcije veé paralize. Svako Zivo biée pla’i se rizika da bude u centru painje u novoj situaciji i taj rizik je snaZno sumiran u slici Zivotinje uhvaéene u Klopci. Rarmislite slede¢i put kada budete vorili seoskim putem o polozaju zeca kojise nade uhvaéen u bljesku farova - o njegovim staklastim otima i ukruéenim Sapama, Zar nemamo dobar razlog da pomislimo... kako su poze, lazni i nestvarni polozaji koje poprima ljudsko obligje... postedica jarke svetlosti koja paralige slobodno funkcionisanje ljudskth sposobnosti i ko&i Ijudsku mo¢ da menja i stvara nove celine ba’ kao Sto jaka svetlost farova paraliSe mala stvorenja koja istréavaju iz tame pod snop njihovih zraka? Izgleda, prema tome, dase u tekstu izrazava sumnja u moguénost da bilo koja kategorija ena, od onih koje se same izdrZavaju, mode da izbegne moralnu paralizu koju, kod Zena koje potinju da se bave svojom profesijom, izaziva izloZenost u javnom Zivotu. Ta distopijska vizija profiruje se tak i na one koje bi se mozda mogle smatrati slobodnijima. Spisateljice isto tako dolaze u opasnosti dase intelektualno prostituisu jer i one ireba da zarade za Zivot. Dokaz da je to tako ponovo stiZe iz devetnaestog veka. U delu Tri gvineje daju se vrlo odredeni primeri iz Zivota znatajnih spisateljica viktorijanskog doba kao dokaz da su dosluh i nemoguénost ofuvanja ideala o nepristrasnoj kulturi i intelektualnoj slobodi neizbeZni, Gospoda Olifant je, na primer, izuzetna liénost, uspeSna novinarka i autorka romana koja je mnogo pisala da bi izdréavala sebe i svoju'decu. Ali kada buduée generacije budu titale njena dela, shvatiée da je ona na taj natin prodavala svoju pamet... prostituisala svoju kulturu i podjarmila svoju intelektualnu slobodu. Tako VirdZinija Vulf uverava svog sagovornika da «-traditi da éerke obrazovanih muSkaraca koje moraju da zaraduju za Zivot ditanjem i pisanjem potpi’u va’ manifest ne bi imalo nikakvu vrednost za nepristrasnu kulturu i intelektualmu slobodu jer ée one, odmah posto ga potpiSu, morati da sednu za sto da bipisale iste te knjige, predavanja i tlanke kojima se kultura prostituige a intelektualna sloboda podjarmljyje. Onda modda izgleda da su jedini pravi marginalci oni koji ne zavise od toga da zaraduju za Yivot, Samo oni mogu sebi dozvoliti luksuz da kaZu ne, a kako su oni predstavijeni kao manjna -u sekstu se dealin ispitue siromaSivo Zena -njihoy utica) mora biti minimalan Oro primedbi seu tekst suprotstala jedan od utopish predloga po kome bi zene trebalo da.u svojim profesijama postanu u tolikoj meri neophodne da bi njihovo povlagenje sa posla zabrinulo poslodaves, Ova predlog izgleda, medutim, podjednako neostvariv kao’ prethodni po kome bi dréava trebalo da plati Zenama da budu supruge i majke, jer je lignost koja govori veé briZljivo skicirala distopijsku realnost, Sto ée re¢i nesigurnost i nemo¢ Zena u profesional- Tom Eptu paksriuslieakcone malo zaredunyskake in gerutecuje nla postovanja | kako im je uvelikoj meri ugroZeno stalno zaposlenje. Stavise, predlog je neizvodliy, ili je bar krajnje neverovatan u svetlu psiholoskih objasnjenja koja se u Tri gvineje nude za taj isti nesigurni olozaj. Pore. Ai delu Thi gringe uzroci se ne traée samo u fiitkom vet ves se isto tako traga za psiholoSkim uzrocima loSeg polozaja u kome se Zene neprekidno nalaze, kao i za objainjen- jima njihove nesposobnosti da promene uslove koji viadaju u javnom Zivotu. Ono sto se pokazije kao idealistic nemogue konceptuticaja, dalle se osporava drugom neopiphivom silom koja prozima meduljudske odnose i koja se oznaéava kao atmosfera: sam vazduh koji udigemo. Ta sila je, kako ironiéno zapaza persona Virdzinije Vulf, otigledno veoma moéna i a 150 am 112s 10s.moze biti odgovorna za éudne i nelogitne nepravde koje otkriva rasprava u tekstu. Jedan primer Koj je naveden tke se protivretnostiteorie i prakse w popledu finansijske zavisnost udatih Zena od njihovih muzeva. U principu, porodiéni prihod bi trebalo da se podjednako trosi na dobrobit obe strane ali statistika otkriva realno stanje koje pokazuje da vedi deo zajednitkog novca odlazi na aktivnosti i sportove koji interesuju samo muSkarce. Ako je uticaj pomeren u odnosu na svoje normalne blagonaklone konotacije da bi oznatio nesvesnu Zelju za zlom, znaéenje atmosfere brzo se udaljava od svog uobigajenog znaéenja vazduha koji udisemo da bi obuhvatio sve termine za loSe mirise koji prozimaju tekst. Cinjenica da atmosfera nije gist vazduh veé smrad, pripisuje se korumpiranom poreklu, mu¢ku koji se nalazi u sredi8tu muske psihe izagaduje okolni vazduh, Prijatni miris koji Zena Siri oko gebe u poroditnom domu preobrazava se w mutkoj pshiu smrad kojim ona odie u javnom Zivotu, bog toga Sto mutkarei smatraju nedolgnim da Zena unjemu bude prisutna,Citirajue tri izjave iz Dejli Telegrafa iz 1936. koje idu u prilog tezi da bi Zene trebalo da se povuku sa trZi8ta rada i vrate se ili svojim kuéama ili domadim poslovima, persona Virdzinije Vulf daje svoj komentar: Po8to razmotrite dokazni materijal sadrZan u ta tri citata, slozi¢ete se da ima valjanih razloga da mislimo da ret 'gospodica’, ma kako divan bio njen miris u kudi, ima neki zadah 1 Vajtholu koji ne prija nosevima sa druge strane pregradnog zida, i da je verovatno da ée ime pridodato'gospodictba8 bog togzadaha, ketal unlfim sferamagde su plate male to se tite 'gospode'’, to je kuzna i skaredna reé. Sto se manje govori o to} reti utoliko bol} Ona tako stra’no zaudara u nozdrvama Vajthola da je Vajthol u potpunosti iskljutuje, Na doslovnom nivou citat se odnosi na zabranu, koja je u to vreme viadala u mnogim profesijama, po kojoj udatim Zenama nije bilo dozvoljeno da rade, Medutim, psiholoski gledano, smrad koji je avet udate Zene Sirila na poslu oznaéava strah od povratka ugnjetenih Koji je VirdZinija Vulf, pozajmivSi ga od poznatog savremenika, nazvala infantilnom fiksacijom. Ova silovitost oseéanja povezanih sa velikom raznoliko8éu racionalnih objaénjenja predstavlja jasan dokaz postojanja snaZnog i Siroko rasprostranjenog podsvesnog motiva, U odsustvu detalinog analitiékog materijala...ipak je jasno da infantilna fiksacija igra odlugujuéu ulogu u odredivanju snadnih emocija sa Kojima se prilazi celoj ovoj temi... Ali kakve god bile prave vrednosti i interpretacija materijala na kojima se zasnivaju teorije o Edipovom kompleksu i kompleksu kastracije, jasno je da opite prihvatanje muske dominacije, a jo8 vi8e Zenske inferiornosti, potiva na podsvesnim idejama 0 Zeni kao 0 neostvarenom muskarcu i da je njeno poreklo u infantilnim koncepeijama te vrste. Infantilna fiksacija, tvrdi se u tekstu, obja8njava ponaSanje mnogih viktorijanskih ofeva koji su se boil da zadrfe cerke pod svojom vieSéu, Zasta, mnogo je prostora posveseno opisivanju lo’eg ponaSanja izvesnih slavnih o8eva. Gospodin Baret I gospodin DZeks-Blejk su medu njima. Bilo bi razumno pretpostaviti da bi u domenu utopijske moguénosti priznavanje osnova mugke dominacije u Edipovom kompleksu oslobodilo Zene - bar psiholo8ki - od njihove zavisnosti od muskog autoriteta. Medutim, distopijska vizija iz Tri gvineje to opovrgava. Muski gnev, izazvan pretnjom koncepta Zene kao neostvarenog mu8karca, u realnosti dovodi do mentalne paralize Zena. "Fizitki simptomi su nepogresivi, Zivei se bude; prsti automatskisteZu ka8iku ili cigaretu... intelektualno, stvara se snaZna Zelja za tiSinom ili za promenom teme razgovora'. Tom gnevu Zene mogu da se odupru samo u potaji. O tome dovoljno govori Ginjenica da je persona Virdtinije Vulf odluéila da osna¥i svoju tezu pozivanjem na muski autoritet, podupiruéi njenu istinitost samo sopstvenim ¢itanjem i iskustvom. Otpor, naravno, stize posredno; iza vela ili od nevidljivih Antigona koje zovu iz groba. StaviSe, spominjanje Kreona i njegove brutalnosti podseéa Virdzinjjine éitateljke na sasvim realne sankcije, na fizitko nasilje koje moze da provali iz muSkog gneva. Kao i u ranijim Zenskim tekstovima i ovde se spominje diviji mu2ak iz antike ili drugih kultura da bi se Sitateljke podsetile na opasnost nepotéinjavanja. Implicitna poruka karakteristitna za mnoge prirutnike za lepo ponaSanje iz devetnaestog veka, u kojima se govori o poreklu ili o privlagnosti orijentalizma, sastojisse u tvrdnji da otpor nasilju ohrabruje nasilje. Tako postaje jasno da su i atmosfera koja utvrduje stepen Zenske aktivnosti i uticaj koji je gura u klopku dosluha samo izdanci straha. 1) boloTome, najzad, dovodi do najproblematitnije moguénosti, do tinjenice da ako neko Zeli da ovu knjigu smatra tekstom koji oslobada treba da ima u vidu da Tri gvineje ne otkrivaju samo mehanizme koje proizvodi strah ve da ih isto tako ponovo oZivljavaju. Da bih dokazala ovu moguénost, moram da se pozabavim problematitnim vidovima teksta, odnosno njegovim odnosom prema klasi i njegovom dikcijom. Neko mote da tvrdi da je Gorsokak u koji dospeva glas iz teksta direktna posledica klasne politike. VirdZinija Vulf nije bila u stanju ni da se u magti oslobodi pripadnistva svojoj lan Clas teks upnenoiee craca‘sebi sliéninl kno erkamna ili dectramasobrazovanih muskaraca, Toje vl usko definisana grupajer se sastoj samo od Zena koje se bore da nad svoje mesto u svetu obrazovanih muskaraca. Paznja poklonjena jednoj grupi ne mora daznati da joj se daje podréka ve¢ da predstavlja ogranidenje. Jer, idko ponavljanje te fraze na jednom nivou ima za cilj da skrene paénju Gitaocima na neodr#ivost takvog termina i da ga uéini smeSnim, takvo ponavljanje ipak zatvara Zene od Karijere u njihovu Kiasu i u njihov odnos sa Jednom vrlo spciiénom grupom mutkarace, Koliko god da seu tekstu naglaava razika izmedu Zena i éudovignih mudjaka, izgleda da one, kao Gerke i sestre obrazovanih muskaraca, ne mogu da izbegnu kontakt sa destruktivnim konstrukcijama mu8kosti po8to je jedini Zenski identitet retoritki izveden iz njihovog odnosa sa moénim muSkarcima. Nema suinnje da je to jedna od vrlo svesnih ironija ovog teksta. VirdZinija Vulf esto naglagava da Zene nemaju uutvrdeni identitet izvan njihovog poloZaja u kulturi. Imada bismo mogli da pozdravimo ovakav zakljuéak kao rano prepoznavanje opasnosti koje sobom nosi politika identiteta, taj uvid nam malo pomate i trebalo bi ga posmatrati, po mom miljenju, kao vid distopijske vizije teksta. Jer, odnos izmedu obrazovanog mu8karca i njegove sestre ima prirodu dvostruke zavisnosti. Kao grupa, obrazovani mu8karci koriste moguénosti sistema koji VirdZinija Vulf zove (pozajmljujudi termin od Meri Kingsli) "Arturov fond za obrazovanje’. To je opori naziv za finansijske Zrive koje Zene podnose da bi muSkim Slanovima porodice omoguéile da steknu obrazovanje. Medutim, kao sinovi i bra¢a, Korisnici "Arturovog fonda za obrazovanje" takode su voljeni i blagonakloni prijatelji, zaititnici tih istih Zena. Vird¥inijina persona, medutim, jasno stavija do znanja da Zene nikada stvarno neée Zeleti da zavise od dobre volje te brace jer samim tim Sto su pripadnici svoje Klase oni neizbeZno imaju koristi od struktura patrijarhalnog drustva; u njihovu dobru volju jedva da se moze verovati, Dobri brat je uvek u senci slike drugog mu8karca: Mi neizbedno vidimo drutvo kao zaveru koja privatno uni8tava brata, koga mnoge odinas imaju razloga da poStuju, i umesto njega stvara éudovi’nog mudjaka, sromkog glasa, te’ke ruke, detinjasto napregnutog da kredom obeledi povrSinu zemlje u okvira éijih misti¢nih granica ljudska biéa bivaju uterana u tor, kruto, odvojeno, veStatki; drustvoukome on namazan ervenom i zlatnom bojom, ukragen perjem poput divljaka, prolazi kroz misti¢ne ritual iva usumajivim zadovoljsvima most vast dok smo mi, njegoveZene,zlijuéane Ui svojim kuéama sprevene da budemo deo mnogih druStava od kojih se njegovo drustvo sastoji. Bratska zaitita se tako otkriva kao druga verzija ogranitavanja i posedni8tva. Kao Sto smo videli, ne moze se izbedi finansijska i emotivna zavisnost od klase obrazovanih muSkaraca osim prelaskom u klasu beznatajnih marginalaca. Taj poloZaj je vec poznat i on iskljuéuje organizovanu ili kolektivnu akeiju. U stvari, tekstualno insistiranje na odnosnom isto tako ne ostavlja prostor Zenama da rade ili misle nezavisno od paralize izazvane strahom i nepoverenjem u muskaree. Sta, insistiranje na dilemi sa kojom se suoéavaj sestre i Gerke obrazovanih muSkaraca ne ostavlja prostor, kao Sto smo videli, gde Zene mogu da rade ili misle nezavisno od straha i nepoverenja u muskarce. Naglasak stavijen samo na takozvane Zene od karijere uskraéuje Zenama moguénost akeije, mogu¢nost da delaju samo kao Zene, Tako su druge Zene, Zene iz radnitke klase, koje se u tekstu nazivaju cerkama neobrazovanih muSkaraca, i udate Zene, koje se jo8 uvek bave starim zanimanjima supruge i majke, iskljuene iz direktnog obraéanja sestre bratu, One su zaista prisutne samo na marginama teksta unjegovim elipsama. One su prisutne kao predmet analize aline uéestvuju u razgovoru koji se u tekstu vodi. Kler Henson (Clare Hanson) smatra da su Thi gvineje tekst koji kodira cirkularnost i zavisnost. Ja sam veé zabelevila tu karakteristiku persone Koja se priklanja muskom lepsiholoskom autoritetu, Ista odlika se reprodukuje u samom jeziku teksta, u tonu glasa kojim se VirdZinijina persona obraca svom sagovorniku. Ona se izvinjava Sto tro8i njegovo vreme, uétivo mu se obraca sa gospodine'ipretara se da veruje da on ona, uprkos svi razikama, rade na ostvarenju istog cilja. Aleks Zverdling (Zwerdling) smatra da je ovaj stav koji izrazava postovanje autentiéan i nalazi mu poreklo u strategijama Zenskog pokreta iz devetndestog veka kada su se Zene borile za sticanje gradanskih prava. Ja, naravno, u to ne verujem. Naprotiv, ja upotrebu tog tona punog poStovanja shvatam kao primer krititkog dijaloga Viratinije Volt sa renjim feminizmom koi je svoren dab preisitao vednoatpoltovaga 8 ne da bi ga podrZao. U isto vreme, ova kritika pokazuje kako je teSko pobedi od usvojenih obrazaca ponaSanja. Koliko god da Virdinijina dama koja pie pismo podréava utopijsku moguénost insistiranjem da Zene najbolje mogu da pomognu muskarcima dobre volje da se odupru ratu pronalazenjem novog diskursa, stari diskurs se ponovo potvrduje makar i kao ironigni pomak. Knjiga se naizgled zavrSava u pozitivnom tonu, potvrdivanjem zajednitkog interesa. Taj cilj je isti za nas oboje. On treba da potvrdi prava svih - svih mu8karaca i Zena - da poStuju u svojoj lignosti velike principe Pravde, Jednakosti i Slobode. Nije potrebno da ih detalino obja&njavamo, jer iskreno verujemo da i vi shvatate te revi na isti natin, Ako postoj nes Bemu nas peliv ttanje Ti pinje mote nau, to je, naravno, da ova posledija retenica izrazava jednu nemoguénost. U tekstu se, kao Sto smo videli, paZljivo pokazuje nepostojanje bilo kakve realne zajednice interesa izmedu rodova. StaviSe, samo nekoliko stranica ranije re’eno nam je da pojmovi Pravde, Jednakosti i Slobode nisu nigta drugo do etikete, prazne reti, u dobu kada terminologija sakriva uzasavajucu polititku realnost. I zaista, kako nam postaje jasno kad proditamo Thi gvineje, ti termini su uvek i bili samo prazne reti kada su u pitanju Zene. Oni su imena za zakonska prava koja su se pokazala kao izuzetno neodgovarajuée sredstvo za promenu njihovog materijalnog polozaja. Jer, poslednje stranice knjige otkrivaju nemoguéu dijalektiku izmedu utopijskih snova ‘z devetna- éstog veka o borbi Zena za svoja prava i distopiske vine realnosti ja atmosfera prozima tekst. Prevela sa engleskog Dragana Staréevié * Na ovom mestu ne Zelim da ulazim u nepotrebnu polemiku, Opéte je prihvadena istina da kompleksnost njenog opusa dozvoljava stvaranje mnogobrojnih slika o VirdZiniji' Vulf kao spisateljici i Vird2iniji Vulf kkao Zeni od koji svaka ima svoju vrednost. ** Pretpostavijam da nije mudro praviti prevelika hronolo8ka pomeranja u vezi sa pisanjem Virddinije Vulf © patrijarhatu i polnim razlikama, mada sligna pomeranja imaju tendenciju da postanu truizam kritike. YVecina njenih stavova mode se nazrti na samom poset njene karijere iako naglasak na njima moze a varira. *** Zelela bih da malo obrazlozim ovaj stav s obzirom na veoma zanimljivu diskusuju koja je usledila na seminaru. U tekstu postoje nesumnjiva podse¢anja na diviju proslost kao i na to kako je ona ponovo ovivijena u psihi savremenog muskarca. U tom smislu VirdZinija Vulf naglaSava éinjenicu koja je veoma slign istni oju su nagovedtavali mnogi pisel udabenikao lepom ponadanju, podsecajusisvoje etaoce na bedan polozaj Zena u primitiviim drustvima iu pre-hri8éanskom svetu Pretpostavljam da je to nagin da se izvr$i pomeranje saznanja o muskom divljaStvu koje se susteée u njihovom okruzenju i koje Virdzinija Vulf Zeli da istakne, Zabvaljujem se Andzeli Hjuit (Angela Hewitt) sto je pokrenulla to pitanje. BIBLIOGRAFIJA Woolf, Virginia, Three Guineas (1938) rpt. London, The Hogarth Press, 1991. Abel, Elizabeth, Virginia Woolf and the Fictions of Psychoanalysis, Chicago, Chicago University Press, 1988. Gasqoine Hartley, C. The Truth About Women, London, Eveleign Nash, 1913, Hanson, Clare, Virginia Woolf, New York, St Martin's Press, 1994. Holtby, Winifred, Women in a Changing Civilization, London, John Lane, The Bodley Head, 1934, Lee, Hermione, Introduction to Three Guineas, London, The Hogarth Press, 1991. Marcus, Jane, Art and Anger, Columbus, Ohio State University Press, 1988, Moi, Toril, Secuai/Textual Politics: Feminist Literary Theory, London and New York, Methuen, 1985. 153 roFemina bro] 4, joven 1005,