UNIVERZITET U BEOGRADU MILE MARKOSKI RASHLADNI UREDAJI PRVI DEO MASINSKI FAKULTET. Beograd, 2006,Dr Mila Markoski, redovni profesor RASHLADNI UREDAJI Rung Viedanje Reconzent Prot, Dr Franc Kost Prof Dr Branistav Jatimovié edavac: MASINSK! FAKULTET. Univerziteta u Beogradu UL Kraljce Manje 16, Beograd tel: (014) 3370 760, fax: (017) 9370 364 Zo iedavats: Prof. Dr Milo’ Nedolkovié, dekan Glayni | odgovor urednik: Prof. Or Aleksandar Obradovié (Odobreno 2a Stempu odlukom Dekana Madinskeg fakultate u Beograd br. 54106 od 19.10:2008, godine Trad: 400 primerakca Stampa: PLANETA - print Ruzveltova 10, Beograd telffaxc (011) 3088 120 Zabranjeno Sampanje Totokopiranje. ‘Sva prava zadrZava autor PREDGOVOR Ova knjiga fe prvensiveno namenjena studentima Masinskog fakulteta w Beogradu, usmerenja za termotehniku, kao osnovni udibenik za predmete iz oblasti Tehnike hladenja i Toplotnih punpl; ona takode moze koristil 1 makinskim intenjerima koji se u pratsi bave tom problematitom. Jato se sve Sto je u ovof Inj reéeno o Rashladnim wredajima moze skoro u potpunosti odnositi i na toplotne pumpe, koje se od rashladnih wredaja razlituju jedino po wsiama i temperatirama toplotnih tevora i ponora, po tradiciji zadréan je naslov »Rashladni uredajix ~ prema prvobitno} nameni toplotnih makina koje rade po evokremom ciklusn, Osim toga, x oblasti hladenja masine koje rade po levokremom ciklusu nemaju alternativa, dok su u grejanju toplome pumpe same Jjedno od alternativnth resenja Osim materije koja se najdirekintje odnosi na toplome matine koje rade po levokretnim cittusima u dodath prog dela knjige su jo8 dati i odeljci kaji se thé ‘one problematike kojom se u nasim uslovima bave masinskt infenjer! w praksi, a prediet su Gradevinske termofisike (Odeljak DI - Toplotna tzolactia) itt Tehmologije hladenja prehrambenth proizvoda (Odeljei, D3 ~ Termofizidke arakteristite namirnica i D4 - Proraéun potreke hladenja); asim toga, da bi kao ‘maiinski indenjeri u praksi uspeino saradivali sa tehnolosima prehrambenog usmerenja, u Dodatak Je writen i odeljak D2 - Konzervisanje namirnica Kao reiko koja druga oblast Termotelmike, Rashladn! uredajt 1 Toplotne pumpe se snaéno oslanjaju na Telnicku termodinamiku; zbog toga je izlaganje zapoéeto odelikom “Termodinamicke osnove” kyj! bi trebalo da, kao podsemnik i ‘mata dopuna, olakia praéenje daljthislaganja. Pored toga, u Dodatak fe weréten ‘edeljak DS (Opt termodinamicki odnosi kot ilazl lz okvira predmeta ove knjige, all ga smatram korisnlm radi objaéuienja neizbeéne meduzavisnost! pojedinih termodinaiétih osobina rashladnog fiuida. 1, na kraju, u dodatku DS su date i tabele za kijudalu teénost i zasiéemu paru i dijagrami stanja najvaznijih rashladnih ‘fluida koji se Koriste u praksi. Tim povodom izragavam zalwalnosi frmi Solvay Fluor GmbH, koja je odobrila preuaimanfe tabela za Kljuéal teénost i paru ih dijagrama 2a fluide koji su sa navedeni sa komercijalnim oanakama "Solkane’ tabele { dijagrami sa komercilanim oxnakama “Suva” preuceti su iz knjige “Suva—- ert ees a = #2 = f L I [ i t Kaliemitel, Service Handbuch" kancerna “DuPont Fluorchemikalien", dok su hnaprednavedene tabele tdijogranti a R22, R717 1 R744 preuaett is sbenika “Reshladni wredaj” (autor - prof. Sava Vajtd) Pri Koncipiranju knjge imato se w vu da zadacak wdbertka nije samo da ponudl odredent kvantun znanja veé i da éitooca osposobi 2a samastalna ‘prosirivanje i inoviranje znanja, kako bi probleme w praksi refavao kreativna i pri ‘ome, koristeét i moguénasti koje nude razvo) novi tebviologja { informatie, zadovoljio | pootirene zahteve u pogled ekologie | energeiske efikasnost.Zalo tudsbonil, xa razlike od prirwenika kao thirke altuelsth sablona i recepata, treba, pre svega, da omoguéi i duboko raswmevarje materi; to Je tesko postéi ‘elegrafti noptsanio teksiom ber dovolina ilustracia, komentara ( objasnenja. Medutim, da bi hoyiga bila prinenjiva i kao udébonik 2a brase kurseve specifalizovane namene, teilo se da islaganje bude takvo da se pofedini delovt ‘eksta lato mogy, po polrei iti priprven tan), izostavit. Autor Je islowemeno ulotio dosta napora da obim knjige zajedno sa dodacima ostane u prihvaiijivin: granicama. Zato je labegnuo je ponartianye mmalerje iz rasprostranjenth termorelnihh priruénika opSte namene, (ako se tito dda tiga bude zaokridena celina i, kao takva, omoguéi i reavanje osnomih problema upraksi Tedibteilaganja jena rashlednim maSinama i loplotrim pumpoms koje se nave primenjy u naio} prabs, a to su parne kompresorske rashladne masine { toploine punpe, knje se Koriste w lancu hladenja namirnica tu kimatizactl; 2a tale viste makina date su najéesée samo teorjske podloge koje, w sluiaju poirebe, omogusava)uefikasanulacak uw datu oblast, kao 1 sagtedavanje omparatith prednosti i nedostataka th matina w adnosu na parne Kompresorste, Zo0g pogodnije manipulactj, niga je podeliena u dva dela priliznog ‘oblma, kojina izvestan nan predstavliaju celine: Prui deo: Uvod, termodinamicke osnove, levokreint cittust gasrih t parnih ompresorskih rasiladnth magna, efetorske 1 sorpclane matine, ermoelektricno Iladenye, rade materife, kao | dodaiak sa naprednavedenin odeljcima. Drugi deo: Komponente rashladnih maSina 1 toplotnih pumpt i agregaliranje omponenata:rashladna postrojenja i toplotne pump | jihova automatlzacfa. Onnake wu knjzi su wsaglasene sa vadeéim JUS 1180 standardima, s tn Sto su manja odstupanja dopustena tamo gde bi, zbog specifinosti raxmatrane materi, dostovna primena ith standarda wsela zabune Vit smaryila preglednost (hr: 2a koeficfent pretazatoplote umesto nove oanake (ltinteno h) zadréana je {groka grafema a. dane bi bilo zabune u rlacijama ge koefcijentprelazatoploe pri promeni faze zavis od razlte emalpija (AA), pa bi ilo h= Mh Ww ieeal meee atte mame? eae fee totetn Sec rence eras oe aie re sen esa ss Mt et {eksia) i Marku Spanoview, diplmat.iné (elektronska obrada stika ), kojt su svojim aerate Sve dobronamerne prin utazivania ne eventual 1 ba zahvalnoséu razmouriti. es U Beograd novembra 2006, AutorSADRZAJ 12. PRIRODNOT VESTACKO GREJANJE, 13. HRONOLOGIA RAZVOJA TEHNIKE HLADENIA... 14. PRIMENA RASHLADNIF MASINA I TOPLOTNIH Pl 14.1 Konzerisanje namienia hladenjem 142 Steénjavanje gasova, rimenstenike hladenja u hers} i prehrambeno} indus Primena thnike hledenjau nano} indUstil nnnan Priment vestathog hladenja u medica. rimena veStatkog hladenje u istradivanjime. 14.12 Ostaleprimene. 2 TERMODINAMICKE OSNOVE sonenonn 211 RADNA MATERUA... 2.1.1 Jednokomponentna rad materia. 212 Dyojaemesavine. Speeifin topltnikapacitet meSavine Isparavanie homogene teéne mesavine; Temperatursko klizanje pri promeni fave. Aaeatr pia ‘Sinrzavanje metavine sa prakiill potpunom nnrastor iva w 6st thn 2.14 Morhel-ov be § dljagram binarnih a3t vw t I | b E ( { { { l ‘ 22 23 24 25 9 CIKLUSI SA UTROSKOM RADA, at 3a Adijobotsko metanje. Adijabotsko prigusivanie u bet diagram. logp-h djagran 2a zeewropshu may vsvssesoo 2.1.3 Idealne meSavine para i gasova(vlatan vad)... Polaene preipostave.. Apsoluana viatnost nezasienog raz ‘Entolpija mekavine (Ketoryshajednacina stan). (Gustina vainog vazd. ‘Kriva napona pare... ‘Mollerov hex diagram viainog vaca ‘Qsnovne promene siana x hx djagran. Adijabatsko-tzobarsko mesenje ‘Dodavanje wage - vatenje VETRENJE ROSENJE 22.1 Vetrenje i raleaje " 22.2 Granicahladenja; Psihrometar Asman-o¥ psihroMeta su Pravac promene stanja. 223. Analogiis process prenosa topicte i materije Proves ailijebatstog turbulentnog mesania "Sunt" lain’ prelaz toplote; Enielpisti poteneljl; Ierkell-ov kaefitient Lewis-ov kolignikza sto turbulentna mefonje 224. Stefan-ovo kretanje.. 225° Lewiroy kolifik wc RAZMENJIVACI TOPLOTE. 23.1 Orebrene poveine nn. Proratun orebronth cov 23.2 Karakteristike rzmenjivata toplote Istosmernt razmejived toploe Supromosmerni razmenjvas topos RASHLADNI EFEKT acceso 24.1. Progled rshladnih efkata. 2.4.2. Bfekibladenja pri ekspanc Ekspaneija sa edvadenjem rada. Ekspaneija bes odvodenja rade; Adijabatsko prigustvanje; Jole-Thompson-ovefekat ‘Diferenejaint prigusnt efeka ke van der Waals-ah gasava. Integral righ fehl U1 ZAKON TERMODINAMIKE 1 KOMPENZACIONI PROCES. KOMPENZACIONI PROCES! SA UTROSKOM RADA. 3.L.L Carnorov levokreti cikls, Moguinost a astvarivanjecitusa 34.2 Lorentz ciks.. ‘GASNE RASHLADNE MASINE, 33 324 322 323 324 ARNE KOMPRESORSKE MAINE. 33 333 34 335 Pregled najvasnijin visa gash mabina on ‘Vazdusne rashladne matin... Najjednastavnija zatvorena vazduiravashledna mating Zatvorena vazduina rashladina madina sa regenerativnnn ck (tvorene wazdusne masine Vaxduine matine sa visestepenom elspareiom | kompresion Primera vazaisnh mai Philps-ova rashladna mana, Vitlodna (Rangue-Hilieh-ova) cov ‘Uporedni ciklusjednostavne ara komresorsta manasa prigudnie venilom sui wisavnjem Sorte ee termed pba ane preg eta Prebladisanje konderat Unurasyje prehiadivanje kondercasa(regenerativn ets) Unurainje prehladlvanje kondengaia sueniem pare. Unurainje prahiadlvanjekondensata pregrevajem pare Visestepane prigutivanf une Videstepeno sbijane Duostepone sabijane xa tpoljanjim maduhladnjen. Dvostepenc sabijanje sa urutraifim meduhladenjem ‘Unuraine meduhladenedodavayyem Blade see pregrian pare. ladonje Kormpresora Spoljainje hladenje sa fuidom ma temperatui ohline Zeotermska kompresija sa wnarainjim hladenjem Uobigajen clus! para kempresorski rashladnh masina ednostepen ciktsl Visestepeni citi. (Ciktu sa dvoscepenim prigusivanem | sabijanjem b otpunioewntaranjim medubladenfem (Cis sa dvosepentn sabijanjem fprigusivenjem i dubokin unutrasrjin prebiadivanjem kondenzat. Cus reonstih maging (Cis instalcija sa vie rahitihretima lsparavanja, Primert insialooija sa vibe priisaka isparavanja, ‘Kaskatnerashladne maine Ciklusi sa binarnim mefavinara, CCikusi sa azeotropskis mesavinama.. Ciktusl sa eowropskim mefavinama, stale pogodnost primere binaraih meta. Prehladivanfe Binarnog kondenzeta vladnom parom. Dvorstimska isparavange na (stom pitch... Aulokashada makina. soonvit 4 MASINE POGONJENE TOPLOTOM 4.) BJEKTORSKE MASINE.... 4.1: Prineipradacjektorske madin s dealin eto. 41.2. Gubiel w etvamom ejeltan.. darn gubitakw wsisna) komt. Gubietusled renjan nacre. Gabi usted venlau ussnej komori Gubietw difuzor i “Toplota’kolinik i eksergeskl stapen Korsnosieektorke mate. Kemparative prednostl primenaejektrskth mali : Bjektorske masine sa Yodenom para on. Ejehtorske masine sa drugim rashladnin, fin a 42. SORPCIONE MASINE. 4.21. Apsorpcione matine.. “Jednostavnajedoctepena apsorpciona masina “Mehanick spregmt | toplano spregnut iktust Protecii specifiéna potrofna oplot « ‘Solan uslovi koji dre refim rad apsorpoione WISIN on8.20 ‘Minimaintuireéak pogdnske opie w : Mere 2a pobeljtanj evsa apsarpetont Deostepene apsorpetone maSine Tehno-ekonamske prednost I nedosaci exortonhn ‘mating 42.2 Druge sorpeione masine.. Difiaione asarpelone maSine Jednostepena resorpeiona matina ‘Kompresorska maiina sa cirkulacijom 5 TERMOELEKTRICNO HLADENSE, 5.1 EIEKTORSKE MASINE, S.L.L_ Princip rada ejektorske matine sa isin toon ‘ 5.12 Pelir-ov eft... 5.13 Thompson-ovefekat. S.LA Fizika sutina termosiekirih pojava 52. TEMPERATURSKO POLE U TERMOPARU, 53 RASHLADMI UCINAK [KOEFICUENT ALADI ‘TERMOELEKTRICNE RASHLADNE MASINE wo 54. PRIMENA TERMOELEKTRICNIH RASHLADNIEL -MASINA TOPLOTNIH PUMP. 6 RADNE MATERUE, 6.1 IZBOR RASHLADNOG FLUIDA. 6A i ksi 612 613 61a 61s i 62. TZBOR SEKUNDARNOG RASHILADNOG FLUIDA.. 63. KRITERUJUMI ZA IZBOR KOMPRESORSKIH ULIA. 6 OZNACAVANIE RASHLADNIE FLUIDA... 65, MESAVINE KAO RASHLADNI FLUIDI [NOSIOCI TOPLOT! 5.5.1 Mefavine kao primami rashladn Mud xanonans r 6.52 Podeutekticce i eutektiske mesavine kao sekundarni rashladn fui 0.13 6.5.3 _Dvofazni nosiocitoplore 66 STATUS RASHLADNIM FLUIDA. DODATAK i TOPLOTNA IZOLACUA Di. VAKUUMSKE KRIOIZOLACUE. " 12 TZOLACIONI MATERUIALI SA GASOM U PORAMA 13 IZBOR VRSTE | DIMENZIONISANJE IZOLACHE. 13.1 feborveste izolacie. 1.3.2 Dimenzionisanje izolacije 1.4 TEMPERATURSKE RAZLIKE. DI.3 VLAZNOST IZOLACIONIH MATERUALA | PROSTIRANIE VLAGE KROZ [20LACIONU KONSTRUKCUU.. DLS.1 Viabnost izolacionih material... . DI.52 Dituzja votene pare i peropropustlivest DLS PARNA BARIIERA, 1DI-7 NAICESCE PRIMENIIVANT IZOLACIONI MATERUALT DUEL Polar anes 1.72 Stiropor. = DIL73 Ekspandirana puta. DIL7a4 Staklena von LTS Deugiizolacion’ material DODATAK 2- KONZERVISANJE NAMIRNICA .. ‘2.1 UVOD, 102.2 FERMENT 12.3 MIKROORGANIZMI... D233 Plesni.. D2. KONZERVISANIE NAMIRNIC 1D2.4.1 Postupe’ konzeri D242 Hladenje{sklaigtenje obladenih nemirnica.. [DLA3 Smeeavanje | kladitenje smranutihnarimica DODATAK 3- TERMOFIZICKE KARAKTERISTIKE NAMIRNICA eooesD3.1 DODATAK 4- PRORACUN POTREBE HLABENTA 4.1 TRANSMISIONO TOPLOTNO OPTERECENIE (2). D4.2 TOPLOTNO OPTERECENIE 09 TERNICKE OBRADE PROIZVODA (0) [D421 Protevodinerashdne komore ei 1D4.22 Skiaditne rashladne homore D423 Skladién i proizvodnikapacitet amor1D4.2.4 Toplotn opteretenje (0). 143 TOPLOTNO OPTERECENJE USLED IZMENE VAZDUNA (3)... 4.3.1 Venilaci komnor 14.32 Infiltracija vazduba. nn 1D4..3 Toplotno opteresenje (0), se D4 TOPLOTNO OPTERECENIE OD “DISANIA” PROIZVODA (,) 4.5 TOPLOTNO OPTERECENJE OD INIA NA ISPARIVACIMA (2) 4.6 TOPLOTNO OPTERECENJE OD LIUDI (0) isan DAS 47 TOPLOTNO OPTERECENTE OD OSVETLIENIA (0)... ee DAT D4. TOPLOTNO OPTERECENIE OD VENTILATORA ISPARIVACA (,) D428 D4 POTREBNT UCINCI KOMPONENATA RASHLADNE INSTALACUE...D428 14.9.1 Potrehan rashladni utinak iparivada (2) 1D4.9.2 Potreban rashladni udinek kompeesora (Boer) 4.9.3 Procena toplotnog opterasenja kondenratora (D0). DODATAK 5 - OPSTI TERMODINAMICKE ODNOSI nn 5.1 MAXWEL-ove RELACUE.. DODATAK 6- RASHLADNI FLUIDI ween DODATAK 7- DIAGRAM ZA VUATAN VAZDUIL 1 UVOD 1.1 PRIRODNO I VESTACKO HLADENJE Hladenjem se naziva proces pri kome se od nekog tela (hladent objekat) ‘odvodi toplota i predaje ackom drugom telu (toploint ponor), Ako se pri tome Inladenom objektur ne, dovodi tehni¢ki rad, njegova enialpija Ova iskustvena spoznaja predatav(ja jedan o¢ iskaza I zakona Termodinamike, » Ne mote se svuAi proces sa utroskom rada smatrati Kompeazaclonim procesom,2 1uyoo, iil hemijake straktureneke materi (tay. ashladna materj). Posto je 22 odvjanje ‘tvorenog procesa potiebno pot’ odredene koigine tkverashiadne mari, “tvorent proces se Jos nazivajl pottosnim proces ‘Ako ae detaljnijeanaliiraju sve moguénostiostvarivana rashladnog utinks ead jo, < ty vel se na kraj dole do zakijudka da je to mogue post jedino ako shied urea} tof a il eke eksegi ie sistema Primera radi, priodni ted, koji od ranije postji u sistemo, umesto za ostrarivanje diekriog rashladnog wéinka mogao 6 bit iskorién ko topotn ponor 28 ostvarivanje nekog desnokretnog ckluss u kome bi s iz temodinamigk bezvredne toplte, uzete tz okoline, éobijeo rad, Drugim retima, korsenle tog postojeteg eda za direkino bladenje znati smanjivanje moguénost da se od Sistema dobij rad. trosenie negove esergife. Do slitnog zakljucka se dolazt i protrivanjem razmatranja ne proces vraéanja potrotne materje u prvobiteo stan nekon njenog iskorséonia 2a fostvarivanje rashiadtog sinks, Naime, ako se rashladna materja. vaca u pricbitro stenje, ona f6 ne ‘roti, ali je za njeno vratanje w prvobltno stenje heophocno toll rad li eketrgja, Ne primera koriséenje leda kao rashladne Inatecj to-znati da za njegovo pavienje of vode tebe utr radi esr. Potcofna matedja mote bit neki komprimovani gas, tei uglien dioksid (ca koga se nakon prigulivanja dobija ty. suv led), teat azot il neka homogena vashladna smeda', Ako se uzme u obzir da je 2a dobijanje svih tih potrotnih tnaterj, ai 2a rzdvajanje homogenth seta, ncophodno utr rad i ekseriy, Jasna je da voto vestadko hladene zahteva utrosok rai serie. ‘Mnogi pottotni procsi au “tvoren samo utolike sto rasladna materié na jednom mest ostvarue raladhiuinak, a proiavedi se (ii obavja) Uz utosek rada ili eksergije na drugom mestu i u drugo vreme. ‘Ako ae uzme w obzir dn termodinami8ki sistem mote imati nek eksergiiy oka neravnoteéa (mehaniéka, tomperatusin ili Koncentracijka) dosadaizakjutst se mogu preformilisai i reti da se velco hladenje mote ostvarii somo uz vlroSak fada ili ne ragun smanfivanfa noke nerarmotedew sstem Sa termodinamnishog stanovitta se postavia sustinsko pitane: Kada Ce pri vettatkom Madenju 2a odvosenje dite Kolitine toplote hladenja bli potreno {ros njmanje ma Vil ekserpje? Odgovor na to pitanje je Koliko pros rolko i fefak za ostvarivane: Najmanje rada ilk eksergije ée se utostl oda kad Je Kompencacioni proces u potpunosti povrafan. Sto je. stepen povratnstt Kompencacionog. process maj, biée potebno utrotit) vise rada il eksergje Medi zadatak Tehnike hladenja je i (efi | Kemplikevanijis Zadatu koliina se Korste homogene swede koje se dobjelu metagjom npr: NaCl ili CaCl sn ‘vedant it voeni ledorn. 1.2 PRIRODNOIVESTACKO ORESANIE 13 toplote hladenja treba odvesti uz minimum ukupnih troskova (eksploatacionih i investicionit, sto je osnovat ei svibrazmatrania u ovo} knjizl. 1.2 PRIRODNO [VESTACKO GREJANJE Razmatranjasltna prethodnim se mogu sprovest i kada nekom telu (grofant objekat)traba dovoditi toplotu iz nekog,iavora toplote. Ako je temperatura izvora vida od temperature fg grejanog objekta, proces grejanja se odvija spontano, i. sam od sebe; takvo je npr. tradicionalno grejanje Kade su toplotni izvor produkt sagorevana fosilnih goriva ili biomass. Medutin, ako se za grejanje Zeli korstt termodinamiski bezvredna toplota iz okoline, pri emu je temperatura grejanog objekta vile od temperature okoline, tavo grejanje se mora ukijutiti u neki pogodan kompenzacioni proces sa utro8kom rada Vill neke eksergije. Uredaji pomoéu kojih se to ostvarujenazivaju se foplommim pumpame. I sam proves sagorevanja je primer potrosnog process ({rosenje goriva) pri kome se posetna koncentracijska neravnoteza sistema (gorivo - vazduh iz okoline) pretvara u temperatursku neravnote2u koja s¢ moze direktno Koristiti ako je temperatura produkata sagorevanja via. od temperature grejanog objekia Medutin, ta temperaturska neravnoteta se moze iskorstt najpre za dobijanje rada ut nokom desnokreinom ciklusu, a zatim taj dobijeni rad utrofti u levokretnom ciklusu pomoéu koga se toplota iz okoline predaje grejanom objekta vide temperature. Pri grejanju, sa termodinanickog_stanoviite, najpovoljniji_ natin za kori8éenje potetne koncentracjske neramoteze goriva - vazduh (a takode i ostalih neravnoie#a Koje postoje w sistema) je onaj koji se ostvaruje uz. najmanju nepovratnost u procesima konverzije, od ekserglje goriva do eksergije zagrejanog objekta. Na Zalost, termodinamicki optimum, Koll se mo2e odrediti na osnova maksimalnih eksergetskih stepena Kcrisnosti za primenjeni niz procesa konverzije cksergije, Gesto znatno odstupa od ekonomskog optimuma, Koji se odreduje na osnovu minimuma ukupnih (investcionih i eksploatncionih) tro8kova. Sta vie, kada postoje drastiént disparitet izmedu cena pojedinih vista eksergile i cena ‘opreme, ponekad se mode dog éak ido nakaradnog zakljuke da je sa ekonomskog stanovi8ta najpovoliniie elektrootpomo grejanje, i. upravo ono koje je s@ temodinamickog stanovitta& 1 Kod grejanje se mogu zambliti slugajevi kada se potrosna materja. uz utroSak eksergile moze vratiti u pogetno stanje pa je i u tom shutaju proces samo uslovno otvoren jer se procesi kori8éenja i obnavijanja potroine materije obavijaju na racititim mestime 1 razlitito vreme, [e dosadfnjih razmatranja se jueno vidi da sei kod vettazkog hladenja i kod vestatkog grejanje problein svodi na prebacivanje toplot sa tela nite na telo vie temperature, pa sei relava na isti naBin ~ primenom levokretnih ciklusa sa22,2 = TT = we eS = = ‘ulrotkom rada ili eksergije, a sve Be8éo se i jedan te ist uredaj koristi podjednako wobe svthe, Zato bf drugi ravnopravni naslov ove kjige mogao ciklusi i uredgji za njihove ostvarivanje”. Medutim, ipak je zadrian tradicional naslov “Rachladai uredaji, jor proietige iz preobitnih motiva raavoja, ai preobitne 1 jo8 uvek preovladujuée primene. 1.3 BRONOLOGIJA RAZVOJA TEHNIKE HLADENJA Primena veStatkog hladenja pode je vie milenijuma pre Hrista jer su jo8 ‘od davaina uoteni povoljan utica) snizavanja temperature na trajnost nari PoveGanje ugednosti w probladnim prostorijama let, kao i prednosti konzumiranja ‘oladenih napitaka. Medutim veoma dogo, praktitno sve do. prvi dekada dovetnsestog veka vettatko hladenje se zasnivaloiskljutivo na empirijski poznatim potrosnim procesima. Pri tome su umeino kori8éene perioditke promene Temperatute okoline (xima - leto; dan - no6) kao i druge postojete neravnoteze u okoiini U podrugjima sa umerenom i koatinentalnom klimom zimi su skupljani sneg {Jedi Guvani w pecinamna ii zatrpani w tu (zastiGeni prethoxino kakvom prirodaom izolacijom), da bi so koristil, kao potroSna maierija 2a potrebe hladenja preko cele godine (Stara Kina, Anticka Gréks, Rim...) U zemjama sa toplijom Klimormn i bea i2razitih zima (Egipal, Mesopotamia, Inj...) hladna vod, pa ponekad ak i led, dobijeni su za vedrih nogi tokom l2vesnog dela godine, kada su plitke porozne glinene posude sa relativno tankim slojem vode izhgae pod otvorenim nebom. Uspeh postupka prvenstveno so 2zasnivao na niskoj vlaznostinezagadenog vazduha: Od vode su se odvodile znatne kolitine toplote usted intenzivaog vetrenja sa njene slobodne povrsine {sa porcznih zidova poste u vazdul niske vis2nosti; osim toga, usled niskog sadrzaja ‘yodene pare | ugljen dioksida u disiom vazduhu, jihovi pojasevi apsorpelje nisu mall veliki uti}, atmostera je bila u veliko} mest prozracna 2 dugotalasno toplotio zratenje sa povrsine Vode, pa su se znatajne dodatne Kolicine toplote zragenjom predavale u Svemir. Rashladne smege sa temperaturama ispod 0°C pravljene su najpre mesanjem snega { soli (NaCl CaCl, Ca(NOys, KNOs, ..). Prvi pisant tragovi o priment rashladnin. smesa. potién iz Istogne Tndiie (oko IV veka pro Hrista). Medaniem nega i razredene sumporne kiseline postigac je Ch Blogden 1783. godine temperaturt od —40°C, dok jo TLovite mefanjom snega i CaCl 1793. godine postigao temperatura od ~50 °C. Prvim mauénim radom iz oblesti hladenja smatra se delo R, Boyle-a: “Historia experimentalis de frigore” (1665.) w kome se ‘znosi da voda u razredenom prostoru isparava na niskim temperaturama. 1777. godine Nern je po- 13 HRONOLOGUA RAZVOIA TEHNIKE HLADENIA bs kazao da voda mezne pod vakuumom (koji je podetavan tako Sto su nastale kolisine vodene pare apsorbovane pomotu sumpome kisetine). Na osnovs tih otkriéa je w Engleskoj napravljena prva matina za pravijenjc leds (Leslie, 1810) Witian Callen je 1735. give’ napravio rasbladn wreda} pormocu vakuum rmagine koja je odsisavala vodenu paru iz suda u kome je kjutala voda na nisko} temperaturs pri tome je uspeo i da smrane vodu pod staklenim zvonom, Medutim, pame rashladne ma8ine su mogle naéi neku praktignu primenu tek posto je kao rashladni fluid, umesto vode, primeniena neka lako ispariva tetnest, koja na skim temperatorama kljuéa pod vi8im pritiskom nego voda. Prvu taka masini Je engleski leker Jacob Perkins 1834. — 1835. godine, sa etileterom ((C3H1):0) keo rashladnim fuidom, Perkins-ova masina predstavja prototip savremenih parnit Kompresorsith rashladnitt maSina, jer je sadrZala sve njihove bine elemente (jsparivaé u obitka specijalnog suda w kone je kljutan etileter, Kondenzator w obtiku cevne zmije, umpa-kompresor 1 specijelni priguini ventl), a rashladni fluid je krudio u ‘atvorenom toku. Medutim ova masina (British patent #6662 zaitiéen 1834, godine) nije naila Siu primen, 1844, ~ 1845. godine ameritki lekar Jol Gorrie je napravio i patenticao (1851, prva vazdulcu rashlednu maSinu sa detarderom. 1856. ~ 1857, godine J: Harrison je usavesio Perkins-ovu maSinu i napravio eva industrijsku rashladn instalaciju uJedno} Australisko) pivari, 1862, godine Skotski indenjer A. C. Kirk nepravio je prvu upotrebljvu industisku vazuSna rashladn maSinv, 1866. godine amerikanac 7. Love je napravio prvu reshladnu matiny sa veljon diokstdom i ugradio je na brod 2a prevoz mesa iz Teksasa u Njujork. 1870, godine Dr. Cart von Linde je objavio veoma zoatajan red pod rnaslovort “O odvodenju toplote pri nizim temperaturama mchanitkim sredstvima”; 1873. ~ 1876. on Je napravio prvi amonijaéni kompresor i prvu amonijaém kompresorsku rashladnu instaleiju 1877, godine James Coleman i braca Jom i Henry Bell su znatno usavr8ili vazduinu rashladna maiinu teko da je ona izvesno vreme bila masovno Primenjivana, sve dok je nisuistismule amorijafne parse kompresorske maine. Prvu apsorpciont rashladnu maSinu perioditaog dejstva (voda kao rashladi ‘uid, a somporna kiselina kev apsorbent) napravio je B. Carre 1850. godine, 1859. = 1862. F. Carre Je napravlo prvu kKontinualnu apsorpeionu rashladnu mesinu (amonijak Kao rashladni fluid, @ voda Kao apsorbent). Po ideji Geppert-a napravijena je 1899. godine prva difuziona Kontinualna apsorpciona rashladna tmaSine. C. Mietters iB. v. Plaen su 1925. godine patentirali emonijaénu difuzionu Apsorpcionu magin sa vodonikom u isparivadu i apsorberu, Takvi uredaji su se > Gowroaest godina pre parne nadine Wal (1769), 849 godina pole Papinave pane ‘matine (1708)16 tuvop, masovno primenjival, a i sada se ponekad primenjuju uw hladnjacima za domaéinstvo, dok su praktigki najprikiadnije resenje za podrutja bez. elektriéne fnapojne meets. Princip ejektorske rashladne matine patentiren je 1884. godine; od 1900, godine bavili su se razvojem ovih masina Charley Parsons i Maurice Leblanc, Koji je 1920. godine, u saradnji sa firmom Westinghouse, napravio prvu upotredljivu cjektorsku rashladnu instalaciju. Stetnjavanje vazduha pvi je obavio Car! y. Linde 1895. godine pomoéu priguinog efekta, dok Je G. Claude 1902, uveo postupak ekspanzije na fempereturame, Stetnjavanje vodonika uspelo je J Dewaru 1898. godine, a hhelijuma #f. K. Onmes-u 1908, ‘Vaino je uositi da je razvoj rashladnih ma8ina tekeo ispodetka sporo, sliéno razvoju (energetskih) parnih mafina, da bi postao intenzivniji tek sa pojavom ‘Termodinamike kao nauke® i savremenijom formulacijom njenog I zakona od strane R, Claueus-8 1850. godine. Krajem 19. i potetkom 20. veka bile su poznate i 1s punom razvoju praktiéno sve znatajnije vrsterashlodnih ma8ina: pare i gasme Kompresorske, apsorpcione i ejektorske rashladne masine, a takode i termoelektriénirashladal uredaji i uredaji za stefnjavanje gasova. Prvi rashladni Kdipni kompresori bili su veoma sporohodi (do 1900. godine ‘oko SO miin“'; 1910, godine 100+300 min“) i zbog toga veoma glomazni. Pogonjeni su bili majpre pomocn pamih mains, a kasnije pretetno elektromotorime. Savrement klipni Kompresori su yeoma brzohodi i najéeiée se dlitektno pogone asinbronim elektromotorima: za westalost struje od 50 He, broj obriaja_velikih Ide i do oko 1500min~, a malih hermetigkih i rotacionth kompresora do oko 3000 min“! (2a 60 Hi - srazmemo vesi brojevi obrtaja). Poéetkom 20. velks rashladne masine su bile namenjene uglavnom indust ‘2a proizvodnju leda i radile su najéeSée sa amonijakom, ugljen dioksidom ‘vazduhom. 1913. godine podela je primena metil hlorida; dvadesetih. godina prosiog veka posela Je mazovnija proizvodnja kuénih kompresorskih bladajaka sa sumpor dioksidom kao rashladnim fluidom; tridesetih godina poBinje proizvodnja freona metanovog 1 etanovog reda, zauzeli znagajnije mesto tek nneposredno posle drugog svetskog rata, Medutim, sedaméesetih godina je potvrdeno da eon! sa hlocom Stetno deluju na zastitnl ozonskt sloj atmosfere, pa su Betkom konvencijom i Montrealskim protokolom iz 1987. godine predvidene rnjihove upotrebe i eliminacija u prvoj dekadi ovog veka. Termodinamike smatra se. publikovanje rata Sadi Carnot-at ta pulssance motrice du feu ot les machines propres a developper cote pulssance"('RazmSIjanjao pokretagko} modi vate madiname podesnim da razvijaju tu moe”) 1824. godine 1.3 HRONOLOGHA RAZVOIA TEHNIKE HLADENIA uw Sada se itenzivno fuga sa izrazitom tendene reshladnihfuida Prakténo od sami posetaka raavoj thnike hiadeaja bilo je pozmat da se rashladne matine sa manjim adapacijma mogs koristit kao niskotempersturske toplotne pumpe, ali prea zatajnijatoploina pumpa potsia kos tek uoti Drugog svetskog rata (a Svajcasko)) debi ubreo tploine pumpe bile pratt zaboravijene. Rezlozi dagerajnog odsustva prakignog interes 28 toplone pumpe 5u bile niske ene eneraie iz fesinih goriva, relativno jednostayna, jefing pourdana eprema za njlhovo koriséenje i, sa druge strane, vsoke ceie samih toplotih pump, Medutim, posle Prve nafie kris 1974, godine potinje nag | mmedurarodino dobro. koordniran razvo} topltnih. poripi za najraznovrsniju tmasovnu priment. Grejenje pomegu toplotih punpl ili drugih termo transformatora je w svakom sluGajutermodinamitki povolinje uw odnosu na. gzejanje na baz jednostaynog spaljvanja goriva zbog velixih temperatrskin razlka pet razmen “oplote izmeci produkata sagorevaja | grejanih objets, ai, dab blo isplativo, njogova termodinamiska prednost mora biti dovoljna da’ prevleda.povecane investctone toskove. Dok su_prve niskotemperstirske toplotne pumpe tile samo neznstno adoptrane cashladne medine, novije toplome pumpe 1 temotransformator! 3 izreduju 1 od posebno konstusenih Komponensts, piagodenth specifignostina iavora { ponora u ssstava slotsnih energeskih sistema, Poostrent krterjumi u pogledu SaveSenstvarada dovell sui do razvoja matina sa edapiranim ili navi Siklisimanamenjenih prvensiveno potrebarea grejanja. Medutimy wsvim Zaaiajnjim aspektina ra2vo} reshladnih. uredsja, toottih pumpi 1 dragh temottansformarora ide uporedo ine moze se rezivojt isto val {2a tehnologis praizvodnie i montate, pa zato praktick {ne poste proizvodat Kofi proizvode 2da ne proivode istovremeno i rezne vrste toplotnih vreme praktifno sve rabladne maine w klimatizerima mogu aautomatski da reverziraju ciklus {da w hlednim periodima rade kao toplotae pumpe. To znatajno poveéava ange2ovanost th uredaja tokom cele godine, Sto veoma povoljno utige na ekonomitnost njihove primene. ‘Savremeni ra2vo} mikroelektronike | ragunara pruza nove moguénosti w optimizaciji kori8enja rashladaih magina {toplotnih pump. ame mee Ss Se oe es ee ee lle le 1 tuvon, 1.4 PRIMENA RASHLADNIH MASINA I TOPLOTNIH PUMPI Da bi se sveobutvatno i objektivne ocenio znataj Tehnike hladenja neophodno je najpre, na osnovu detaline pretrage svih vesta udske aktivnost, sagledati sya podrugja postojege i izvesne (oéckivane) buduse primene, Pei tome (soba imatiu vida da je w nekim oblastima primena teike hladenja teSko wotlliva ta prvi pogled (opr. Cesto se ne za da je u maogim proizvedrim provesima vestatko hladenje bal neophodno ili presudno za zabtevani kvalitet), ada su Sesto alternativne moguénosti nedovoljno istrazene, Medutim, za sagledavanje bar dola tog, zataja, dovolino je samo zamisiti svakodneview bez hladenja Primene veStatkog hladenj se razvrstavaju wt grupe © za odrdavanje kvaliteta, 4. 24 usporavanje nepoteljnih promena hhomijskih, biohemijskih i strukturnih karakteristika raznih.proizvoda, u prvom redu 2a konzervisanyje namirnicas © za stvaranje i odréavanje karalteristika ambijenta, tj, da bi se ostvatila, ‘imatizaeija prostora w kojima se Ziv, radi Vili obavljaju razne proizvodne aktivnosti: © primene kada vestacko hladenje predstaviia glavni il sporedni proces pri ostvarivanju neke aktivnosti (proizvodnya, istraZivanje, lekenje, spot it). 14.1 Konzervisanje namirnica hladenjem ‘Ova primena yettatkog hladonja proiste iz dinjenioe da se svi fzitk, emijaki { biohemijski proves! usporavalu sa snigavanjem temperature. Pr tome se nalna temperatura nalazi suproisavjanjem ostvarenih povtivnih efekata i troskova hladenja, ii je pak snizavanje temperature ograniteno pojavom seh cfokata (najéeSée’ je to nezelleno smezavanje, ali su od znaéaja i fiioloska otteéenja plodova isl), Sami prosesi hladenja i smrzavarja namienica, prednosti i nedostact th metoda, a0 i njihovo poredenjo. sa eventualnim alterativnim metodima onzervisanja prikazani su a odeljku D2 (*Konzarvisanje naminica”) w Doda. Ovde je dovoljno napomenuti da su veStatko hladenje I smreavanje, w vetini sutaova, najpovoljaji meted, koji obezbeduje 2ejeno poveéane wrajnost Prispete mnogih poljoprivednin kultura ima eiklinost sa periodom od godinu dana Ger zavisi od goditnjh doba), a uslovi za njihov wzgo} su ponckad Pogodri samo na ogranigenim geografikim pocrufjima, koja su gesto dosta udaljeta od velikih potrofatkih centara. Iu akvim sludajevima Telia vebtakog hladenja omoguéava da se period potzoinje skoro avih namimmica protegne Sak do novog prispaéa (praktiéno na celu godin) @takode i bezbedan transport namimica na velike udaljenosti. Time je omoguéeno da asortiman ishe stanovnisiva, €ak 1 u manje rizvijenin zemljama, nema i [LA PRIMENA RASHLADNIH MASINA L TOPLOTNIKPUMPL 19 Iokalni karakter, ada se pr tome za protavodrj hrane bij njpogodni mest, A toe od velikeg ekonomskog anata. Namienice se prvo lade w sabiraim centina il prozvadnit hiadnjatama, a zatim se skadis ohladenom il sinranctom stanju envisno od wste I namene) ‘ skadisnim i cstibutivnim hladajatama, w komeeialnim i na kraj, u kuti rashladnim uredalima. famedu pojediih fuea aklaittenja'ohindene, odnoano Smrznute namimize 50 ttansporuju hladenim transpotnim sredsvins, To, 30 uglavnom kamiooi, vagon i brodovihladnade, au novje vreme se sve vife Korine Hadeni kontejneri Koi se po potebi prebecju sa jednog na drugo transporine sredstvo (hide kortjnest eanspor). ‘Skup svib napred navecenin fazahladena, koji omoguéava da se premoste rstor {vem od ubitenja (odnosno proizvode) do finale prerde il pots fate nanirnice, eine tv, rahe lange. 14.2 Liofilizacija Liofilizacja predstavija proces sufenja smrznutih protzvoda sublimacijom u vakuumu, Na taj nagin se, zahvaljuluti vakuumu, zoni sublimactje unutar suSenog proizvoda mogu dovesti potrebne kolitine toplote 2a promenu faze, keko bi se proces sutenja odvijao zadovoljavajuéom brainam, a da se pri rome bilo gde Proizvodu ne premasi dozvoljena temperatura iznad koje bi mogle nastati ‘nepozeljne promene njegovih karakteristica. Lioftizacijom se suse razni farmaceutskt prioizvodi (antiblotil, preparati od Yudske krvi..), mleko, ekstrakt kale, povrse, meso..., pa éak i gotova jela. Tako osuieni priozvodi se u paronepropusno} ambaladi mogu Cuvati i u nehladenom prostoru od jedne do dve godine, a mogu se koristtitt odmah nakon dodavanja potrebnit koliéina vade, Medutim, poito je ovaj proces skup, primenjuje se samo za visokovredne proizyode iii kada se drugi postupet uopite ne mogu primenit 1.4.3 Proizvodnja potrofnih rashladnih materija Ponekad, na pogetku ili na kraju lanca hladenja, nije ekonomino, praktigki nemoguée primeniti autonomni rashladni uredaj zbog ogranitenih prostorno-tehnitkih snoguénosti ili zbog toga Sto se hladeni proizvod w njima zadrZava kratko ili transportyje retko. U takvim slutsjevima se za hladenje primenjuju potrosne rashladne materi. Zavisno od veste namimica Viti ambalaze i potrebne temperature primenjuju se obigan vodent fed (topi se na 0 °C), tzv. “sui fed (Evrsti CO, koji na atmosferskom prtisku sublimira na ~ 78,9 °C), ilk «azot (koji na atmosferskom prtisku isparava na ~196 *C), a u redim slutajevima, “patroni” ispunjeni sa pogodnim eutektikim rastvorima (tzv. akwmulatori toplote Ihladenj,10 1uvoo, atizncija vazduba rimene tehnike Madenja je u kelimatizacii wi pomocu rashladnih masina, ili pak greje pomoéa toplotnih pump. Odezavanjem zadatih vrednosti temperature i viednosti vazduha uw klimatizovanom prostoru doprinosi se otuvanju zdravlja ose¢aju ugodnost i radne ‘sposobnosti ud! (komforna klimatieacija stambenih prostorja, ustanova, Skola, bolnica, pozorita, prodajnih objekata...) Vili se pak omoguéava optimalno vodenje raznih ‘proizvodaih procesa (Industrjska imatizactja npr. u_ predionicame, tkatnicama, kod proizvednje fotomateriala, mikroelektronike, lekove, u pogonima precizne mehanike...). Bez klimatizacije proizvodnih pogona neki proizvodai procesi bi bili praktioki neriogn¢i jer bi Skart bio vellki, kvalitet protzvoda lo i neujednagen, a ‘produktivaost zaposlenth bi bila znatno niga, Klimatizactje vazduha u prostorijama 2a uzgoj Zivotinja, bljaka i gliva ima -veliki utiea) na prirast, prinose, ostvarent kvalitet i ekonomitnost uzgoja. limatizacija je od posebnog znataja i za prostorije specijalne namene (strazivatke laboratorije, rabunarsk centr, hirur8kce sale itd). 1.4.5 Stetnjavanje gasova ‘Stednjavanje gesova je posebno znatajna oblast rashladne tetmnike, Da bi se mogli transportovaticisternama ns potrebmut udaljenost, zemni gas i ddrugi tehnitki gasovi se prethodno moraju prevesti u tetno stanje i odriavati na ‘veoria niskoj temperaturi, kako pritisak u tim (dobro izolovanim) cistemama ne bi bio previsok. Kod uobitajenog prekomorskog transporta zemnog gas, on se u eksportng} Two steBnjava i preko mora prevozi u tankerima sa krioizolacijom na veoma nisko) {emperatur, na relativno niskom nadpritsku; u isparivatkim stanieama w prijerno} luci tednost se ponovo prevodi u parno (gasovito) stanje ina relative visokom pritisku nastavlja put gasovodom do potrosaéa. Pri tome se rashladni ubinak tih isparivatkih staniea, Koji je veoma ujednaten, moze Koristiti za pokrivanje {oplotnog opterecenja utiizacioaih luckih hladnjata odgoverajuéeg kapacitete. Postrojenja 2a stenjavanje gasova se tokofe maogo primenjuju w hemijskoj i petrohemijsko}. industri Us azotarama (2a steSnjavanje i razdvajanje ‘vazdiuh). 1.4.6 Primena tebnike hladenja u hemijskoj i prehrambenoj industri Posto braine hemijskih reakcija bitno zavise od temperature, egzotermne hemijske reakcije se moraju kontrolisuti hladenjem reaktora. Kada je optimalna LA PRIMENA RASHLADNIN MASINA I TOPLOTNIH PUMP ta Temperatura reaktora ispod temperature okoline mora se primeniti veststko hladenje reaktor Vedtaskim hladenjem se éesto odréava i optimalna temperatura raznih biohemijskin reakeija u procesima fermentacije, naroSito ako se radi o velikim proizvodnim Kapacitetima. Posto se u tim procesima koriste odgoverajue bakterjske ili glivigne kulture, odrZavanjem pogodne temperature favorizuje se razvo} Zeljene veste mikroorganizama, pa se na taj natin, osim na brzinu, utiSe na ‘vat enzimske aktivnost i kvalitet profavoda 1.4.7 Primena tehnike bladenja u naftno| industriji Vestaako hladenje se mora primeniti i pri ffakoiono} destilacii lakih ugliovodonika, keo i pri izdvajanju perafina iz. minezalnih ulja kristalizacijom na riskim temperaturama, Posto su obiéno potrebni veoma veliki wine! (red veligina UMW), a raspolage se pri tome { sa dovoljaim kotiginama otpadne toplote, u naftnoj industrifi se Cesto Koriste sorpcione i ejektorske rashladne masine. U zavisnosti od temperaturskog opsega rada, primenjuu se { odgovarajuti rashladni agtegati sa turbokompresorima velikog uéinka, 14.8 Primena veltatkog hladenja u medicini U medicini se rashladn uredali najvisekorist 2a Suvanje kei i preparata od je kno za Gavanje organa itkiva za ansplantacju (banke” krvi plazie, that ‘organa). Hlodenje se primenjuo i u hururgi naroita kod opersiveih zabwata na ‘grudnom ko8s, pri femu se organizam dovodi u stan hipotermije, keda éelije ‘mogu duze da fair2e bez dopreme kev Hiadonje organiama se mote ostvarti odvodenjem toplote sa povrsin tela, ili pak posredstvom kevi, koja se odvodi u specjalan rashladni ured {zat vraca organiza. Smrzevanje $2 ponekad Koristi kao specfjalna ‘odtranjivanje krajnika smczavanjem pomocu teénog azo). irurSka tehnika (apr. 1.4.9 Primena veitatkog hladenja u istrazivanjima Rashladn) uredali se mnogo Koriste u laboratorijama: © za ispitivanje karakteristike materfjala, razne opreme, oruda, mating i instramenata, kako na niskim temperaturama, tako i pri naglom sniZavanja temperature; © za Kspitivanje ponaSanja Zivih organizama i tkiva ma niskim temperaturams;