VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

„MILUTIN MILANKOVIĆ“ BEOGRAD

PREDMET

OSNOVI KLINIČKE MEDICINE

SEMINARSKI RAD

ULKUS DUODENI

Profesor: Student:

prof.dr.Lelica Todorović Aleksandar Marila

Br. indeksa 91/08

Beograd 2009. godina

 SADRŽAJ:
str.

Uvod 3
Učestalost 3
Uzrok nastanka 3
Faktori rizika 4
Simptomi 5
Komplikacije 5
Dijagnoza 6
Lečenje 7
Prevencija 9
Ishrana 9
Zaključak i Literatura 10

2
 ČIR NA DVANAESTOPALAČNOM CREVU
(Ulkus duodeni)

UVOD:
Pod ulkusom (čirom) se podrazumeva lokalna
erozija, razjedina sluzokože sa prodiranjem ka mišićnom
sloju i dublje, što može dovesti do nastanka perforacije,
pucanja čira ili, ako ošteti krvni sud, do krvarenja.
Ulkusni krater može biti ispunjen krvlju, kao i
proteinskim eksudatom.
Ovakva manifestacija je tipična za akutno stanje
ove bolesti.
Čir koji se nalazi na prednjem zidu
dvanaestopalačnog creva dovodi do perforacije Ulkus duodeni

(pucanja), dok na zadnjem zidu dolazi do prodiranja ka gušterači ili do krvarenja.

U poslednje vreme se čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu zajednički nazivaju
peptična ulkusna bolest.

Učestalost
Čir na dvanaestopalačnom crevu (duodenalni ulkus) može se javiti u svakom životnom
dobu, ali je češći kod mlađih i sredovečnih osoba (između 20 i 45 godina).
Češći je kod muškaraca, a u poslednje vreme je u porastu i kod žena.

Uzrok nastanka
Iako se danas dosta zna o mehanizmima koji doprinose nastajanju duodenalnog ulkusa,
ipak, njegova je patogeneza nedovoljno jasna.

3
 Naučno je dokazano da sekrecija želudačne HCL ima značajnog uticaja na nastajanje
duodenalnog ulkusa, ali faktori koji utiču na osetljivost duodenalne sluzokože nisu još
definitivno proučeni.
Konzumiranje cigareta je veoma važan faktor u povećanju
frekvence nastajanja duodenalnog ulkusa, slabijeg odgovora ulkusa na
terapiju i povećanog mortaliteta pacijenata sa duodenalnim ulkusom.
Ovaj porok ne povećava sekreciju HCL, već se za povećanu
incidencu nastajanja duodenalnog ulkusa u pušača pretpostavlja da
cigarete inhibišu sekreciju pankreasnih bikarbonata koji normalno neutrališu kiseli želudačni
sok.
Genetski faktori takođe su značajni u nastajanju duodenalnog ulkusa, što potvrđuje i
njegovo češće nalaženje u porodicama u kojima je bilo ulkusa.
Kolonizacija Helicobacter pylori (HP) u
želucu prisutna je u 90 - 100% pacijenata sa
duodenalnim ulkusom.
Ovo navodi na potencijalnu ulogu HP u
patogenezi nastajanja duodenalnog ulkusa.
Katkada se u pacijnata sa duodenalnim ulkusom
javljaju antitela prema virusu herpes simpleksa.

Koji su faktori rizika za nastajanje ulkusa ?

1. genetski faktor (ulkus duodenuma

je 3 puta češći u prvostepenih srodnika),
2. nulta (O) krvna grupa,
3. pušenje (povećava učestalost pojave čira
na duodenumu, usporava zarastanje),
4. alkohol (oštećuje sluznicu želuca),
5. upotreba NSAI lekova,
6. HP,
7. Psihički faktori.

4
 Simptomi
Najčešći simptom duodenalnog ulkusa je bol.
Bol je najčešće u vidu oštrih probadanja, pečenja ili svrdlanja.
Nekada bol može biti nedefinisan u vidu abdominalnog pritiska
ili punoće, a često i u vidu nejasnih senzacija.
U oko 10% pacijenata bol se lokalizuje u desnoj strani
epigastrijuma, a u duodenalnom ulkusu karakteriše se pojavom
navedene simptomatologije, od 90 minuta do 3 sata posle uzimanja
hrane.
Usled bolova pacijent se često budi noću, a posle uzimanja hrane ili antacida bol prolazi
za nekoliko minuta. Uz bol se javljaju muka i gađenje.
Za ovo oboljenje je karakteristično ciklično javljanje u proleće i jesen, a nekada postoje
intervali od nekoliko godina bez tegoba.
Znaci čira klinički mogu ličiti na druga oboljenja trbušne duplje, kao što je:
- akutno zapaljenje žučne kese, zapaljenje gušterače, kod hijatus hernije i drugih
funkcionalnih smetnji.
Veoma je značajno da se zna da jedan veliki broj pacijenata sa aktivnim duodenalnim
ulkusom nema ulkusnu simptomatologiju.
Ovo je i razlog nepreciznog određivanja indcidence ulkusa u širokoj populaciji
stanovništva.

Komplikacije
 Krvarenje je najčešća komplikacija. Manifestuje se povraćanjem sadržaja, koji liči
na kafu (hematemeza) ili crnom stolicom, kao katran (melena). Kod mlađih krvarenje spontano
prestaje. Opasno je kod starijih ljiudi. Ako se izgubi 1 - 2 litra krvi, nastaje cirkulatorni kolaps i
može da usledi smrt.

5
  Penertacija ili probijanje ulkusa u okolne organe (pankreas i jetru) dovodi do jakih
bolova. Kod penetracije u pankreas bol se žiri ka kičmi. Ako je penetracija u jetru, bol je pod
desnim rebarnim lukom.
 Perforacija nastaje kad ulkus probije sve slojeve sluzokože i uspostavi se
komunikacija sa slobodnom trbušnom dupljom.
Perforacija tekta je stanje kada ulkus probija u priraslice duodenuma sa okolnim
organima. Kod prave perforacije nastupa žestok bol u gornjem delu trbuha.
Liči na probod nožem. Bolesnik upada u šok, zbunjen je i uplašen.
 Zatim se razvija akutni difuzni peritonitis.
Mišići trbuha su tvrdi kao daska, povraća se, krvni pritisak pada, a temperature raste.
Pod dejstvom toksina razvija se paraliza creva (ileus). Ispoljava se meteorizmom i povraćanjem
fekalnog sadržaja. Bolesnik je za sve vreme svestan. Perforacija se leči hirurški.
 Stenoza pilorusa je dalja komplikacija.
Pri zarastanju ulkusa uvek nastaje ožiljak.To se više puta ponavlja pa najzad može da
dođe do suženja. Povraćanja su tada česta. Bolesnik primećuje da povraća hranu koju je jeo
predhodnih dana.

Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja ili rendgenskim snimanjem želuca ili gastroskopijom.

Gastrskopija

Lečenje se sprovodi u svim slučajevima kada je to moguće i ukoliko postoji odgovor na

primenjenu terapiju.
6
 Procenat otkrivanja duodenalnih ulkusa kreće se od 70 do 80%.
Uvođenjem radiološke metode dvojnog kontrasta (barijum - vazduh) ovaj procenat se
povećava na 90%.
Tipična duodenalna ulceracija pri radiološkom pregledu izgleda kao diskretan krater u
gornjem delu duodenalnog bulbusa.

Lečenje
Već duže vremena antacidi spadaju u grupu glavnih lekova za lečenje duodenalnog
ulkusa. Najčešće se kao antacidi koriste preparati miksture alununijum i magnezijum -
hidroksida, a njima se ponekad mogu dodati i drugi elementi.
Na parietalnim ćelijama želuca nalaze se histaminski H2 receptori, pa se njihovom
inhibicijom smanjuje kako lučenje bazalne, tako i stimulisane kisele gastrične sekrecije.
Zbog ovog njihovog dejstva antagonisti H2 receptora su lekovi koji se najčešće
primenjuju u lečenju ulkusne bolesti.
Prvi lek iz ove grupe koji se primenjivao bio je
Cimetidin.
On je uspešno inhibisao bazalnu kiselu sekreciju, a
u više od 80% slučajeva redukovao je stimulisanu kiselu
sekreciju. Najčešće neželjene efekte terapija Cimetidinom
imala je na centralni nervni sistem i na hepatorenalne
funkcije.
U ovako lečenih pacijenata povećane vrednosti prolaktina su opisane, a zbog inhibitornog
efekta Cimetidina na hepatički enzimski sistem citohrom P 450, dolazilo je do povećanja
vrednosti transaminaze i alkalne fosfataze.
Zbog njegovog antiandrogenog efekta javljala se ginekomastija i impotencija u
muškaraca.
Druga generacija lekova antagonista H2 receptora ubrzo je
otkrivena i pripadala je generaciji Ranitidina.
Ova vrsta lekova je šest puta potentnija u inhibiciji gastrične
sekrecije od Cimetidina, ima bolje efekte u zaceljenju duodenalnog
ulkusa i smanjuje incidencu recidiva ovog oboljenja.

7
 Od nedavno su u upotrebi još dve vrste antagonista receptora (Famotidin i Nizatidin).

Famotidin je veoma potentan antagonist H2 receptora, 8-10

puta jači od Ranitidina u ihibiciji lučenja želudačne kiseline.

Nizatidin kao antagonist H2 receptora u lečenju duodenalnog

150 gr nizatidina
ulkusa je uveden nedavno.

Pripada trećoj generaciji antagonista H2 receptora.

Uz to se daje jedna od sledećih kombinacija antibiotika:

1. metronidazol (2x400-500mg) ili tinidazol (2x500 mg) i makrolidski antibiotik;

2. amoksicilin (2x1000mg) i makrolidski antibiotik;

3. amoksicilin (2x1000mg) i metronidazol (2x400-500mg) ili tinidazol (2x500 mg);

Makrolidski antibiotik:
* azitromicin 1 x 1000 mg - 3 dana
* klaritromicin 2 x 500 mg - 7 dana
Terapija se uzima 7 dana (osim azitromicina koji se uzima samo prva 3 dana).

Dejstvo programa:
- smanjenje upalnih procesa sluzokože; - poboljšanje procesa varenja hrane, a
- rehabilitacija i normalizacija funkcija time i njene apsorpcije;
sluzokože želudačno - crevnog trakta; - ako već postoji prepisana terapija
- smanjenje spazama; smanjenje potrebe za klasičnim
- smanjenje bolova; medikamentima ili pojačanje
- harmonizacija lučenja sekreta u njihovog delovanja
želudcu;

8
 Prevencija
Prevencija je jako važna, a ona se sastoji u izbegavanju lekova koji se uzimaju oralno radi
lečenja raznih drugih oboljenja, izbegavanju pušenja, alkohola i neadekvatne ishrane.

Ishrana
Ranije se bolesnicima preporučivala stroga dijeta.
Međutim, ne smeta svima ista hrana.
Preporučuje se da se jede češće po malo.
U fazi bolova treba da se izbegava ono što sam bolesnik primeti da mu smeta.

9
 ZAKLJUČAK:
Ulkus duodenuma najčešće predstavlja odgovor na stres, pokazuje sezonski karakter,
odlikuje ciklični tok, recidivira na početku i pri kraju zime, i nikada ne alterira maligno.
Na čir dvanaestopalačnog creva sumnja se na temelju kliničkih simptoma.
Helicobacter pylori infekcija je jedna od najučestalijih infekcija savremenog
čovečanstva. Prema seroepidemiološkim studijama, više od 50% ukupne svetske populacije je
zaraženo, a distribucija infekcije je neravnomerna i češće se javlja u zemljama u razvoju i
sredinama sa nižim stepenom ekonomskog i socijalnog razvoja.
Helicobacter pylori je najvažniji etiološki faktor u nastanku ulkusne bolesti.
Prema ranijim podacima 90% svih duodenalnih i 70-80% ventrikularnih ulkusa je
posledica ove infekcije.

LITERATURA:

1. http://www.svetzdravlja.com,
2. http://sr.wikipedia.org/sr,
3. http://forum.burek.com,
4. http://artlife.info/gastrokalm.htm.
5. http://publisher.medfak.ni.ac.rs.
6. http://www.medical.ns.ac.yu.

10