1.

UVOD 3

1 UVOD

Savremeno projektovanje u svim tehničkim strukama danas se ne može zamisliti bez

upotrebe kompjutera. Aktivnosti koje je moguće obuhvatiti projektovanjem pomoću
kompjutera su: izrada idejnog rešenja i koncepta projekta, konstruisanje modela, analiza
modela, izmene i modifikovanje modela, proračuni i izrada projektne, konstruktivne,
tehnološke i marketinške dokumentacije proizvoda, itd.
Engleski naziv za "Projektovanje pomoću kompjutera" ili "Projektovanje podržano
kompjuterom" je Computer Aided Design iz čega je izvedena skraćenica CAD
CAD je počeo da se razvija u ranim sedamdesetim godinama, kada su u svetu za
projektovanje korišćeni skupi CAD sistemi koji su radili na radnim stanicama. Međutim, sa
razvojem personalnih kompjutera, razvijao se i CAD softver. Na početku je CAD softver
uglavnom služio za izradu tehničkih crteža pri čemu je kompjuter zamenio tablu za crtanje.
Današnji CAD softver omogućava prostorno modeliranje predmeta, a pošto su mašinski
delovi, sklopovi i ostali predmeti crtanja (objekti, zgrade, pejsažni prostori itd.) prostorni
objekti, razumljiva je i težnja da se oni od faze projektovanja tako definišu.
Danas na tržištu postoji više CAD sitema kao što su: AutoCAD, ProEngineer, CATIA,
I-DEAS, Mechanical Desktop, LandCAD itd.
Pored klasičnog načina modeliranja, noviji sistemi omogućavaju parametarsko
modeliranje, gde je pored dimenzija predmeta moguće zadati karakteristične veličine kao
parametre. Ovakav način omogućava jednostavnu izmenu dimenzija određenog dela.
Mnogi CAD sistemi poseduju i baze standardnih delova kao što su: zavrtnji, navrtke,
ležišta, žljebovi, grafički simboli za delove mašina, grafički simboli za biljke itd. Ove baze
sadrže i prostorne modele ili crteže prilagođene odgovarajućem CAD sistemu po mnogim
svetskim i nacionalnim standardima.
AutoCAD predstavlja klasičan CAD sistem za dvodimenzionalno (2D) crtanje kao i za
prostorno modeliranje predmeta (3D). Takođe, omogućava i izradu radioničkog crteža
predmeta na osnovu prostornog modela. Sistem je otvorene arhitekture pri čemu se mogu
instalirati različite dodatne aplikacije.
Prva verzija AutoCAD-a pojavila se na tržištu 1982. god. i do današnjih dana su se
kontunualno razvijale. Ovo uputstvo za crtanje primenom AutoCAD-a odnosi se na verziju
AutoCAD 2007. godine.

1.1. STARTOVANJE PROGRAMA

START UP Dijalog
Start Up dijalog predstavlja AutoCAD-ov okvir (list) za dijalog sa korisnikom koji se
automatski pojavljuje pri startovanju AutoCAD-a i pri otvaranju svakog novog radnog lista
(modelnog prostora).
Start Up dijalog moguće je isključiti u padajućem meniju Tools/Options/Show Startup
dialog box. sl. 1.1.
Startovanje AutoCad programa ili otvaranjem novog radnog lista (modelnog prostora),
otvara se list za dijalog sa korisnikom kao što je prikazano na slici 1.2.
 1. UVOD 4

Sl. 1.1: Okvir za podešavanje mogućnosti pri startovanju programa – Start Updialog

Sl. 1.2: Start Updialog

 1. UVOD 5

Odabirom neke od opcija datih na Start Updijalogu moguće je:

- Otvoriti neki od već formiranih fajlova (dugme OPEN)
- Otvoriti novi radni list (dugme Start from Scratch)
- Otvoriti neki od standardnih ili sopstvenih šablona (dugme Use a Template)
- Izvršiti posebna podešavanja (dugme Use a Wizard)
Izborom opcije Metric ili Imperial (feet and inches) u okviru Defoult Settings okvira
moguće je izabrati jedinične mere po kojima će Auto CAD automatski izvršiti sva svoja
podešavanja.
Obzirom da AutoCAD koristi informacije koje dobija od okruženja u kojem radi
(Windovs-a), ukoliko je pravilno podešeno okruženje (prilagođeno regionu korišćenja)
automatski će Auto Cad Odabrati opciju Metric.
Odabirom opcije Use a Wizard otvara se dijalog Advanced Setup (Napredne postavke), u
okviru koga je moguće izvršiti neka podešavanja.
− Units – Selektovanjem neke od ponuđenih opcija moguće je odabrati jedinicu dužinskih
mera, a odabirom neke od ponuđenih opcija iz padajućeg menija Precission vrši se
odabiranje preciznosti merenja (broj decimalnih mesta) (sl. 1.3).

Sl. 1.3: Izbor dužinskih jedinica i broja decimalnih mesta

− Angle – Selektovanjem neke od ponuđenih opcija moguće je odabrati jedinicu uglovnih

mera, a odabirom neke od ponuđenih opcija iz padajućeg menija Precission vrši se
odabiranje preciznosti merenja (sl. 1.4).
 1. UVOD 6

Sl. 1. 4: Izbor uglovnih jedinica i preciznosti merenja

− Angle Measure – Selektovanjem neke od ponuđenih opcija moguće je odrediti položaj

početka merenja uglova (sl. 1. 5).

Sl. 1. 5: Izbor poloažaja od kojeg će se meriti ugao

− Angle Direction – Selektovanjem jedne od dve ponuđene opcije moguće je odrediti

smer merenja uglova (sl. 1. 6).
 1. UVOD 7

Sl. 1.6: Izbor smera merenja ugla

− Area – Upisivanjem vrednosti u polja Width i Lengths definiše se raspoloživa veličina

radnog prostora (sl. 1. 7).

SL. 1.7: Definisanje veličine radnog prostora

1.2. RADNO OKRUŽENJE AUTOCAD-A

Radni prostor AutoCAD-a, sastoji se od šest delova:

- padajućih menija,
- paleta sa alatkama,
- pokretnih paleta sa alatkama,
- prostora za crtanje,
 1. UVOD 8

- prostora za unos komandi i komandne linije i

- statusne linije (sl. 1.8).
Na vrhu ekrana se nalaze padajući meniji, na dnu zahtev za unos komandi, komandna
linija i statusna linija. Neposredno ispod padajućih menija, sa leve i desne strane prostora za
crtanje su palete sa alatkama. Paleta sa elatkama ima mnogo i ne moraju sve istvovremeno biti
aktivne i prikazane na ekranu. Palete sa alatkama AutoCAD-a mogu se lako pomerati,
premeštati, aktivirati ili isključivati.

Sl. 1.8: Radno okruženje AutoCAD-a

PADAJUĆI MENI

Linija padajućih menija (File, Edit, View, Insert, Format, Tools, Draw, Dimension,
Modify, Window i Help) sadrži padajuće menije iz kojih se mogu birati komande onako kako
je to uobičajeno u Windows okruženju. Padajući meniji sa linije menija, omogućavaju brži
pristup kontrolama i parametrima AutoCAD-a i u njima se mogu pronaći komande, opcije i
funkcije programa. Pomoću opcija iz padajućih menija mogu da se ostvare tri radnje:
- Da se prikaži sve opcije iz menija;
- Da se prikaže okvir za dijalog u kome mogu da se menjaju parametri i
- Da se izda komanda koja zahteva unos preko tastature ili unos crtanjem, pri biranju
komandi ili opcija. AutoCAD obezbeđuje i dodatnu pomoć u obliku kratkih opisa
svake opcije iz menija, koji se pojavljuju na statusnoj liniji.
 1. UVOD 9

PALETE SA ALATKAMA

Palete sa alatkama nalaze se u svakom padajućem meniju i podmeniju. Na sl. 1.9.

prikazane su alatke iz padajućeg menija Draw (crtanje) i pod menija Arc (radijus). U ovoj
paleti nalaze se alatke za crtanje linija (Line), konstrukcionih linija (Construction line),
multilinija (Multiline), polilinija (Polyline), poligona (Polygon), četvorougaonih površina
(Restangle), spiralnih linija (Helix), kružnih linija (Circle) itd. U paleti Dimension nalaze se
različite alatke za crtanje, a u paleti Modify (modifikovanje) alatke za korekcije nacrtanog
(brisanje, kopiranje, pomeranje itd.).

Sl. 1.9: Paleta Draw sa izdvojenom alatkom za crtanje i definisanje radijusa

POKRETNE PALETE SA ALATKAMA

Pokretne palete sadrže alatke pomoću kojih se crtaju novi objekti i modifikuju
postojeći. Alatke su u paletama grupisane prema vrsti posla. Pokretne palete sa alatkama
(sl.1.10) otvaraju se pritiskom na desni taster miša na sivoj zoni bilo koje pokretne palete.
 1. UVOD 10

Označavanjem palete, npr. Object snap (hvatanje nacrtanog) aktivira se ova paleta sa
alatkama u prostoru za crtanje koju po želji smestimo pored prostora za crtanje.

Sl. 1.10: Pokretne palete u okviru kojih se nalazi veliki broj alatki

PROSTOR ZA CRTANJE

Prostor za crtanje (radna površina), zauzima najveći deo ekrana i sve što se nacrta nalazi
se na njemu. U prostoru za crtanje nalazi se končanica (pointer, kursor) koju pomeramo sa
mišem (sl. 1.7.), odnosno prati naše pokrete sa mišem. Končanica je različitih oblika zavisno
od toga koja je alatka, opcija ili komanda aktivna.
U donjem delu prostora za crtanje nalazi se koordinatni sistem za 2D ili 3D crteže.
Koordinatni sistem nam pomaže da se orijentišemo na crtežu i u prostoru.
Na donjem delu ekrana nalaze se opcije Model, Layout 1, Layout 2,... Kada aktiviramo
Model na ekranu se vidi crtež, a kada se uključi Layout vidimo kako će taj crtež izgledati
kada se odštampa (papirni prostor).
 1. UVOD 11

PROSTOR ZA UNOS KOMANDI I KOMANDNA LINIJA

Na dnu ekrana, neposredno iznad statusne linije, nalazi se mali horizontalni prostor koji
pripada zahtevu za unos podataka i komandi (sl.1.11.). Tu se mogu videti AutoCAD-ovi
odgovori na korisnikove unose. Kada se počne sa radom u ovom prozoru će biti prikazana
samo reč "Command:". AutoCAD vas na taj način obaveštava da od vas očekuje nalog.
Vrlo je važno da se u toku rada stalno prate poruke koje se prikazuju na
komandnoj liniji, jer na taj način program komunicira sa nama, pomaže nam i upućuje
nas da nacrtamo to što želimo.
Instrukcije na komandnoj liniji koje stoje u zagradi [ ] su moguće varijante našeg
naloga, npr. Specify other corner point or [Area/Dimensions/Rotation]:. Nalogom Area ili
samo prečicom bilo velikim ili malim slovom “A” odlučujemo se za definisanje površine.
Instrukcije na komandnoj liniji koje stoje u uglastoj zagradi < 0 > nam govore da treba
uneti brojčanu vrednost, npr. Specify length for rectangles <0>: 20 Enter.
Enterom potvđujemo unos najvećeg broja podataka.
Pored toga što nam se prenose poruke i sugestije, u prostoru za unos komandi beleže se
svi koraci koje pri crtanju preduzimamo i koje možemo da pregledamo.

Sl. 1.11: Prostor za unos komandi i komandna linija

STATUSNA LINIJA

Statusna linija se nalazi ispod prostora za unos podataka. Na statusnoj liniji nalaze se
koordinate položaja kursora i opcije koje pri crtanju koristimo (sl. 1.12.) .

Sl. 1.12: Statusna linija

Statusna linija sadrži sledeće opcije:

- Tri decimalna broja predstavljaju koordinate kursora u trenutnom koordinatnom sistemu,
- SNAP taster kojim se reguliše korak pomaka kursora na ekranu. Opciju SNAP kao i sve
ostale opcije sa statusne linije aktiviramo pritiskom na njih sa levim tasterom miša ili sa
odgovarajućom prečicom. Prečice služe da se brže aktiviraju opcije, komande naredbe i sl.
Prečica za opciju SNAP je F9 sa tastature.
- GRID taster kojim se pali/gasi mrežica na ekranu (prečica F7),
- ORTHO taster čijim aktiviranjem je omogućeno samo horizontalno/vertikalno crtanje
(prečica F8) ,
- POLAR taster čijim aktiviranjem se omogućava crtanje sa polarnim parametrima (prečica
F10),
- OSNAP taster koji omogućava odabir neke od karakterističnih tačaka na crtežu/modelu
(prečica F3),
 1. UVOD 12

- DYN taster omogućava dinamičko praćenje parametara elemenata crtanja tokom crtanja
(prečica F12,
- MODEL taster označava da se nalazimo u prostoru za crtanje, ako se isključi dobija se
opcija PAPER koja kaže da smo u papirnom prostoru koji je za štampanje nacrtanog.

1.2. KARAKTERISTIČNE "VEZIVNE" (SNAP) TAČKE

Svaka tačka u AutoCAD-u mora imati tačno određeno mesto u prostoru za crtanje, što
znači:
- da je definisana preko svojih koordinata npr. 10,20,30 (10 u pravcu X koordinate, 20 u
pravcu Y i 30 u pravcu Z koordinate, od koordinatnog početka) ili
- da je definisana kao karakteristična tačka nekog već nacrtanog objekta (krajnja,
središnja, presečna, itd. tačka).
Mogućnost vezivanja za neku od karakterističnih tačaka u AutoCAD-u naziva se objektno
orijentisanim snap-om (Object Snap), pa se zato i komanda, koja objedinjuje te funkcije,
naziva OSNAP koja se nalazi na statusnoj liniji. Kada je uključena opcija OSNAP, tada ono
što crtamo možemo vezivati za već nacrtano za njegove tačke na različite načine prema sl.
1.13.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

Sl. 1.13: Mogućnosti vezivanja za karakteristične (Snap) tačke

Načini vezivanja za tačke elementa koji je već nacrtan su sledeći:

1. Temporary trak point – ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađe bilo koja
tačke nacrtanog objekta.

2. Snap from – ova opcija omogućava da se prilikom crtanja odloži tačka koja se hvata pri
crtanju. Ovom opcijom tačka B od koje crtamo je definisana u odnosu na tačku A.

3. Snap to Endpoint - ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađu krajnje tačke
linije ili luka, ili zatvorenog objekta koji su formirani kao SOLID objekti.
 1. UVOD 13

4. Snap to Midpoint - ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađe srednja tačka
linija ili lukova ili srednja tačka ivica SOLID objekata.

5. Snap to Intersection - ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađe presečna

tačka dva ili više elemenata (linija, lukova ili kružnica).

6. Snap to Apparent Intersection - ova opcija je identična opciji Intersection, samo što se
pronalazi zamišljena tačka preseka linija, lukova, kružnica, itd.

7. Snap to Extenzion – ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađe tačka koja će
biti na pravcu produžene linije ili kružnice.

8. Snap to Center - ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađe središna tačka
luka ili kružnice.

9. Snap to Quadrant - ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađu četiri

karakteristične tačke na kružnici ili luku.

10. Snap to Tangent - ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađe tačka na pravcu
koji tangira luk ili kružnicu.
 1. UVOD 14

11. Snap to Perpendicular - ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađe tačka na
pravcu upravnom na elemente. Ti elementi mogu biti linije, lukovi i kružnice.

12. Snap to parallel – ova opcija omogućava da se nacrta prava paralelna sa nekom već
nacrtanom pravom

14. Snap to Node - ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađe tačka kao element,
ili tačka koja definiše kotu.

15. Snap Nearest - ova opcija omogućava da se prilikom crtanja pronađe bilo koja tačka na
nacrtanom elementu. Elementi mogu biti linije, lukovi, kružnice i tačke.

16. Snap to None – ova opcija omogućava da se prilikom crtanja ne pronađe ni jedna vezivna
tačka.

17. Osnap Settings – Ova opcija predstavlja prečicu za otvaranje dijaloga Draftin Settings.
Unutar ovog dijaloga može se izvršiti podešavanje opcija povezivanja automatskim
uključivanjem opcije Osnap (prečica F3).

Oblik vezivnih markera Object Snapa su različiti za različite mogućnosti: kvadratić,

trouglić, krstić, kružić, paralelne linijice itd.

1.3. POČETAK IZRADE CRTEŽA

Prostor za crtanje može biti neograničen i ograničen. Prostor za crtanje je dovoljno veliki
da možemo na njemu nacrtati sve što poželimo. Na primer, na istom prostoru za crtanje
možemo nacrati šest ortogonalnih pogleda kuće, istu kuću nacrtatnu u aksonometriji i
centralnoj projekciji, neke njene detalje itd. Drugim rečima nema potrebe ograničavati prostor
za crtanje, pošto neograničen prostor ima svoje praktične prednosti.
 1. UVOD 15

S druge strane dobro je kao orijentaciju imati pred sobom veličinu papira na kojem će mo
odštampati crtež, kako bi prilagodili veličinu slova, kotnih strelica i sl., o čemu će biti reči
kasnije.
Pri crtanju možemo uključiti mrežicu (GRID) u vidu tačkica ili linija na različitim
rastojanjima što sami podešavamo. Grid se uključuje pritiskom levog tastera miša na opciju
GRID sa statusne linije (sl. 1.14).

Sl. 1.14: Uključena opcija GRID i Snap to grid

Rastojanja između tačkica se mogu podešavati u dijalogu (sl. 1.15) koji se dobija
pritiskom desnog tastera miša na GRID i Settings. Ako uključimo opciju Snap on (F9), tada
će mo pri crtanju hvatati tačkice grida.

Sl. 1.15: Dijalog za definisanje rastojanja između tačkica GRID

 1. UVOD 16

Pri crtanju treba uvek koristiti razmeru 1:1. AutoCAD ima svoje merne jedinice UNITS
koje treba koristiti tokom cratnja, a na kraju definisati da je 1 UNITS=1 mm ili 1 INITS=1 m
ili nešto drugo po potrebi, što se nalazi u padajućem meniju FORMAT/UNITS (sl. 1.16.).
Naprimer, ako su dimenzije predmeta crtanja u opsegu od 0,1 do 1 km, tada će nam
dimenzije crtanja biti od 100 do 1000 UNITSA, a definisaćemo da je 1 UNITS=1 m.
Crteš u AutoCAD-u ima dva oblika: crtež na ekranu (MODEL) i crtež pripremljen za
štampanje (na papiru – PAPER) koji se vidi u LAYOUT1, LAYOUT2,... Dodavanje novih
LAYOUT-a je u meniju UNSERT/ LAYOUT/NEW LAYOUT.
Ceo crtež crtamo sa istom debljinom i istom bojom linija, a na kraju definišemo sve to
LAYER-ima, o čemu će biti reči kasnije.

Sl. 1.16. Definisanje jedinica (dimenzija) nacrtanog predmeta