[zatvori]

Lupus
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Lupus, sistemski eritemski lupus, (lat. lupus Lupus
erythematosus sistemicus), je autoimuna
bolest u kojoj imuni sistem postaje hiperaktivan i
Lupus erythematosus
napada normalno, zdravo tkivo. To
rezultira simptomima kao što su zapaljenje, otok i
oštećenje zglobova, kože, bubrega, krvi, srca
i pluća. Kod normalne funkcije, imunog
sistema proteini koji se zovu antitela imaju ulogu u
zaštiti i borbi protiv antigena (supstance sposobne
da izazove određene imune odgovore), kao što
su virusi i bakterije. Lupus dovodi imuni sistem u
stanje u kome on nije u mogućnosti da pravi
razliku između antigena i zdravog tkiva. Ovo ima
za posledicu da antitela imunog sistema direktno
deluju protiv zdravog tkiva - ne samo antigen -
izazivajući oticanje, bol i oštećenje tkiva.

Sadržaj/Садржај
[sakrij/сакриј]
Promena na licu u obliku „leptira“ karakteristična za lupus[1]

 1Istorijat ICD-10: L93., M32.

 2Etimologija
 3Vrste lupusa ICD-9: 695.4
o 3.1Diskoidni
eritemski lupus, ili
kožni oblik lupusa
o 3.2Lupus eritematodes ili sistemski lupus (SEL)
o 3.3Medikementozni ili lekovima izazvan eritemski lupus
o 3.4Neonatalni, ili lupus kod novorođene dece
 4Epidemiologija
o 4.1Mortalitet
 5Etiologija
 6Klinička slika
 7Komplikacije
 8Dijagnoza
o 8.1Laboratorijski i drugi testovi
 9Terapija
o 9.1Terapija blagih ili umerenih simptoma
o 9.2Terapija težih ili izuzetno agresivnih simptoma
o 9.3Terapija ostalih specifičnnih i nespecifičnih simptoma
 10Prevencija
o 10.1Svetski dan lupusa
 11Vidi još
 12Literatura
Istorijat[uredi - уреди | uredi izvor]

Vukodlak (Nirnberška hronika iz 1493). - Lupusni osip na licu ljudima je ličio na vuka i praznoverje srednjeg
veka, o „vukodlacima“.

Istorijat lupusa može se podeliti u tri perioda; [2]

 Klasični period,400. p. n. e. Hipokrat prvi opisuje crvene ulceracije

(čireve) na koži, koje su možda, ili mogu biti povezane sa lupusom.
Termin lupus se prvi put koristi za opisivanje crvenih ulceracije na
licu u srednjem veku. Termin je prvi primenio dr Rodžerius
oko 1200., koristeći ga za opisivanje klasične malarijske
ospe. 1885. Ser Viliam Osler (engl. Sir William Osler), u objavljenim
radovima opisuje promene
na srcu, plućima, zglobovima, mozgu, bubrezima i želucu, a navodi
i slučajeve lupusa bez kožnih promena.[3]

 Neoklasični period, oko 1800. dr Vilian (Dr. Willan), britanski

dermatolog, uključuje lupus u svoju klasifikaciju oboljenja kože. On
opisuje lupus kao bolest destruktivne prirode za koju ne postoji
odgovarajući način lečenja. U tom trenutku on verovatno
opisuje tuberkulozu kože koja je poznata kao »lupus vulgaris« a ne
eritemski lupus. Nešto kasnije u 19. veku, Cazenare, učenik
francuskog dermatologa Bleta, uvodi pojam eritemski lupus i
potvrđuje da se on razlikuje od ostalih ulceracija kože.. 1872. Moric
Kapošijev iznosi svoj stav da se je lupus sistemska bolest. U ovom
periodu otkriven je i prvi lek, koji je dao rezultate u lečenju lupusa
- kinin pronađen 1894. Četiri godine kasnije,
upotreba salicilata zajedno sa kininom daje još bolje rezultate u
lečenju lupusa. Ova terapija je bila najbolje moguća za lečenje
lupusa do sredine 20. veka.[3]

 Moderni period, 1920. patolozi Sinai bolninice u Njujorku

(engl. Sinai Hospital in New York) Libman i Sacko (lat. Libman –
Sacko) opisuju niz promena kod sistemskog eritemskog lupusa
(npr. promene na srcu poznate kao Libman-Sacko endokarditis,
bubrežne lezije i hemetološke poremećaje u krvi. Istovremeno dr
Klemperer po prvi put za lupus uvodi termin kolagena bolest. 1922.
 Lažno pozitivan test na sifilis primenjuje sa kao zajednički nalaz u
SEL i sifilisu (poznato je da oko 30% pacijenata koji boluju od SEL
ima lažno pozitivan test na sifilis - to ne znači da ovi ljudi
imaju polnu bolest.) Ipak „moderni period“ počinje 1948. sa otkrićem
Le - ćelije, što je dalo napredak u prepoznavanju patofizioloških i
kliničko-laboratorijskih karakteristika bolesti, i njegovom lečenju.
Tokom 1950. počinje primena fluorescentnih testova za
otkrivanje antitela, (anti-nuklearni testovi antitela (Ana)), koji su u
95% pacijenata sa SEL pozitivni. Iste godine sa
otkrićem kortikosteroida, od strane Henča efikasnost lečenja lupusa
je značajno poboljšana. Od 1960. prognoza kod obolelih od lupusa
se dramatično poboljšava kao dijagnostika, primena lekova je sve
razumnija a sve više se uvodi i zdravstveno prosvećivanje
bolesnika. U 1970. se osniva i prva Američka fondacija za lupus,
koja pomaže obolelima širom sveta da se udruže u cilju podrške
obolelima od lupusa i njihovim porodicama. Njihov primarni zadatak
je da edukuju obolele, javnost i zdravstvene radnika o lupusu.[3]
Istoričari medicine u svojim istraživanjima iznose podatak da su osobe sa porfirijom (bolest koja ima
mnogo sličnih simptoma sa lupusom) označavane kao vampiri i vukodlaci, zbog osetljivosti
na svetlost, ožiljaka, rasta kose, i porfirijom izazvanih braonkasto-crvenih mrlja na zubima kod teških
oblika recesivnih (naslednih) porfirija (ili kombinacije poremećaja, poznate kao
dvojna, homozigotna ili jednozigotna porfirija).[3]

Etimologija[uredi - уреди | uredi izvor]

 Prva pretpostavka o nazivu bolesti; »sistemski eritemski
lupus« (sɪˈstɛmɪk ˈluːpəs ˌɛrəˌθiməˈtoʊsəs (help·info)) potiče iz
ranog 13. veka. Sistemski znači da napada mnoge organe. Reč
eritemski je izvedna iz grčke reči (grč. ερυθρός), što znači crven i
odnosi se na crvenilo ospe na koži. Reč lupus je izvedena
iz latinske reči za vuka (lat. lupus) i odnosi se na karakterističnu
ospu u obliku leptira na licu, što je ljude asociralo na bele šare na
glavi vuka. [3] Prvi put je ovaj naziv primenio lekar Rodžerius, koji ga
je koristio da opiše erozivne facijalne lezije koje su ga podsećale na
posledice koje ostavlja vuka posle napada.[4], [5] ,[6]

 Druga pretpostavka je, da su neki doktori, osip na koži u toku

lupusa upoređivali sa lezijama koje podsećaju na ogrebotine ili
ujede vuka. [3]

 Treće pretpostavka je da termin „lupus“ nije preuzet iz latinskog već

iz francuskog jezika, i potiče od naziva maske za lice (fr. loup), (što
je francuski izraz za vuka), koju su žene toga doba koristile da bi
sakrile lupusom izazvane promene na licu.

 Četvrta pretpostavka je povezana sa kontinuiranim napadima

bolesti koji su praćeni crvenom ospom, što je neke podsećalo na
učestale napade, poput onih koje izvode agresivni predatori,
ostavljajući za sobom crvene mrlje. [3]

Vrste lupusa[uredi - уреди | uredi izvor]

Diskoidni oblik lupusa

Postoji nekoliko različitih vrsta lupusa ;

Diskoidni eritemski lupus, ili kožni oblik lupusa [uredi - уреди | uredi izvor]
Bolesnici sa diskoidnim lupusom imaju oblik bolest koja je ograničena na predeo kože. Odlikuje se;
osipom koji se pojavljuje na licu, vratu i koži glave, i obično nije praćen promenama na unutrašnjim
organima. Manje od 10% bolesnika sa diskoidanim lupusom može preći u sistemski oblik bolesti, ali
nažalost za sada ne postoji način da se to predvidi ili spreči napredovanje bolesti.
Glavni članak: Diskoidni eritemski lupus
Lupus eritematodes ili sistemski lupus (SEL)[uredi -
уреди | uredi izvor]
Lupus eritematodes ili sistemski lupus (SEL), [7] poznat pod nazivom
lupus je sistemski eritemski lupus ili (SEL). SEL je mnogo teži oblik
nego diskoidani lupus, jer može uticati na bilo koji organ tela, ili
organske sisteme. Kod neki ljudi mogu se javiti upale ili neki drugi
poremećaji samo na koži i zglobovima, a kod drugih se pored
promena na zglobovima, javljaju i promene na. plućima, bubrezima,
u krvi a često i na srcu. Ovaj tip lupusa često karakteriše,
smenjivanje perioda (kada je bolest aktivna) i periodia remisije (kad
je bolest miruje).

KARAKTERISTIKE KLINIČKE SLIKE SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA [8]

Lokalizacija promena Znaci-simptomi

 Diskoidan osip (prisutan je u 20% bolesnika, sa ili bez sistemskih

Koža manifestacija)
 Promene su izražene na delovima tela izloženim suncu

Poglavina  Alopecija ili gubitak kose

Sluzokoža (usta, nosa,
 Pojava bezbolnih ulceracija
vagina)
Gastrointestinalni sistem  Nelagodnost u stomaku,
  Mučnina,
 Akutni bol, povraćanje i proliv (povezan sa vaskulitisom creva).

 Otok sa poliartritisom koji je simetričan, neerozivan, i obično bez defoacija.

 Artritis koji često uključuje proksimalne i interfangealne i
Zglobovi
metakarpofalangelne zglobove ruku, i zglobove kolena.
 Avaskularna nekroza, kod bolesnika koji uzimaju kortikosteroide.

 Grand mal
 Neuropatije (senzorne i senzomotorne)
Centralni nervni sistem
 Moždani udar (visoka stopa u prvih 5 godina kod bolesnika sa
antifosfolipidnim antitelima)

Organ vida  Vaskulitis retine - može da dovede do slepila.

Urinarni sistem  Bubrežna insuficijencije

 Ateroskleroza -prerana.
 Plućna hipertenzija, sa vaskulitisom i infarktom srca.
Kardiovaskularni sistem  Libman-Saks endokarditis(u vezi sa antifosfolipidni antitela).
 Perikarditis (u 20-30% slučajeva istovremeno sa uremijom)
 Miokarditis (praćen insuficijencijom srca, aritmijom i iznenadnom smrću).

 Upala pluća (ubrzano disanje, kašalj, povišena temperatura i groznica )

Respiratorni sistem
 Iskašljavanje krvi (sekundarna plućna hemoragijska bolest).

Medikementozni ili lekovima izazvan eritemski

lupus[uredi - уреди | uredi izvor]
Glavni članak: Lekovima izazvan eritemski lupus
Lekovima izazvan eritemski lupus, je reakcija imunog sistema
organizma na određene lekove i karakteriše ga simptomima
veoma sličnim SEL. Lekovi koji su najčešće povezani sa ovim
oblikom lupusa su iz grupe ; hidralizina koji se koriste u lečenju
hipertenzije i prokainamida za lečenje srčane aritmije, ali ima i
preko 100 drugih lekova koji mogu izazvati ovo stanje. Nakon
prestanka uzimanja lekova ovaj oblik lupusa se povlači i
obrnuto.
Neonatalni, ili lupus kod novorođene dece[uredi -
уреди | uredi izvor]
Neonatalni, ili lupus kod novorođene dece je veoma redak oblik
lupusa koji se javlja kada majka produkuje autoantitela na
sopstveni fetus (plod). U većini slučajeva bolest nestaje
spontano između 3-6. meseca života, ne ostavljajući nikakve
posledice Nerođeno dete i novorođenče takve majke može
imati osip kože koji ne ostavlja nikakve ožiljke, ali se mogu javiti
i druge komplikacije na srcu (poznate kao urođeni srčani blok) i
u krvi (poremećaj u broju krvnih ćelija koji je retko ozbiljan i
prolazi za nekoliko nedelja bez lečenja).[9]
Rizik od pobačaja ?[10], [11] ,[12]
Rizi od trudnoće kod bolesnica sa lupusom su realni za majke i
fetusa. Oko 10% trudnoća u Svetu, trenutno završavaju
pobačajem. U prvom tromesečju, gubitak ploda se ponekad ne
može povezati sa znacima aktivnog lupusa. Kasnije se javljaju
gubici ploda pre svega zbog Antifosfolipidnog sindroma,
ponekad i bez obzira na tretman sa heparinom i aspirinom. Sve
žene sa lupusom, čak i ako nemaju u istoriji bolesti pobačaj,
trebalo bi da bude testirane na Antifosfolipidna antitela i
antikardiolipinska antitela. pre začeća. Ove trudnoće su sa
visokim rizikom, ali uz odgovarajuću kontrolu razvoja fetusa,
uključujući i ultrazvuk za praćenje rasta i razvoja placentne i
biofizičkog profila, uglavnom od 26. nedelje pa nadalje, mnoge
od ovih beba može biti spašeno od nastanka ozbiljne
insuficijencije placente. Ne postoji konsenzus lekara o tome da
li je indikovana za lečenje žena sa lupusom u trudnoći primena
Antifosfolipidnim antitelima kod prve trudnoće, jer su dobri
rezltati dobijeni i primenom samo aspirina.
U proceni da li je trudnoća kod bolesnica sa lupusom rizična
koriste se dva glavna kriterijuma;

 Vaskularna tromboza; žena koja je imala venske ili

arterijske tromboze treba da bude u toku terapije tretirana
antikoagulantima tokom naredne trudnoće.
 Morbiditet ploda u trudnoći; žena koja je imala morbiditet
ploda u trudnoći - na početku ili u kasnijoj trudnoći ili je
imala teške eklampsija ili insuficijenciju placente,
preventivno - treba koristiti profilaktičke doze heparina i
aspirina tokom naredne trudnoće.
Da li postoji nada za trudnice sa lupusom ?
Za skoro sve majke sa lupusom, srećan ishod je moguć,
ali ne smemo zaboraviti da smo imali jedanu majčinu smrt
u 150 trudnoća i da se 7% trudnoća karakteriše teškim
komplikacijama kod majki. Ovo nas je podstaklo da
nastavimo istraživanja o lupus i njegovoj interakcije sa
trudnoćom.[13]

Epidemiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema Američkoj fondacija za lupus (LFA), [14] 1,5 do 2 miliona
Amerikanaca ima neki oblik lupusa. Incidenca bolesti kod
sistemskog eritemskog lupusa je 5,1 na 100.000 godišnje.
Prevalenca lupusa je oko 52 slučaja na 100.000 ljudi u SAD.
Iako se bolest javlja kod oba pola, kod žena se bolest javlja 9
puta češće, a nastaje obično između 15 i 45. godine života. Kod
afro-američkih žena znaci bolesti su mnogo teži i prati ih
visok mortalitet.[15]
Procenjuje se da u Italiji boluje, sa klinički jasnim znacima
lupusa, oko 60.000 ljudi. Godišnje povećanje lupusa u Italiji je
oko 1.500 novo dijagnostikovanih slučajeva. Na osnovu
rezultata ove procene, bolest koja je do 2005. u Italiji tretirana
kao retka, od 2006. je klasifikovana kao hronična bolest, jer
skoro svaki 5000 stanovnik italijanskog poluostrva boluje od
ove bolesti.
Najviša prevalenca sistemskog eritemskog lupusa (SEL) u
Svetu je prijavljena u Italiji, Španiji, Martiniku, i Afro-Karibima
(Velike Britanije).[16]
Mortalitet[uredi - уреди | uredi izvor]
Očekivanog trajanja života pacijenata sa lupusom je produženo
sa 4-godišnjeg preživljavanje sa stopom od 50% u 1950. na 15-
godišnje preživljavanje sa stopom od 80% danas.[17] Kod mlađih
bolesnika uzrok smrti u roku od 15 godina, najčešćesu infekcije.
Posle 35, pacijent ima više izgleda da umre od infarkta
miokarda .[18]
Infektivne bolesti su jedan od vodećih uzroka morbiditeta i
mortaliteta, kod lupusa, sa udelom od 29% svih smrtnih
slučajeva kod tih pacijenata.[19] Žene sa lupusom između 35 i
44 godina imajue 52 puta veći rizik od infarkta miokarda nego
žene mlađeg životnog doba.[20]
Desetogodišnja stopa preživljavanja u pojedinim zemljama u
Aziji i Africi je znatno niži, i u rasponu je od 60-70%.[21], [22]

Etiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Mada se tačno ne zna šta uzrokuje lupus i druge autoimune
bolesti, većina lekara njegovu pojavu vezuje za genetičke i
ekološke uzročnike. Poznato je iz svakodnevne prakse, da se
često lupus javlja kao porodična bolest, što navodi na
pretpostavku da je za njegovu pojavu bitna nasledna
predispozicija. Predizpozicija stvara uslov za nastanak lupusa,
ali se bolest javlja tek posle kontakt organizma sa nekim
faktorima životne sredine koji pokreću mehanizam bolesti..
Veći broj slučajeva kod žena nego kod muškaraca (odnos 9:1)
ukazuju na to da bolest mogu aktivirati i određeni hormoni.
Hormoni poput estrogena regulišu progresiju simptoma bolesti,
jer imaju tendenciju da njihov nivo raste pred menstruaciju i / ili
u toku trudnoće.
Patogena autoantitela su primarni uzrok oštećenje tkiva kod
obolelih od lupusa. Produkcija ovih antitela nastaje pomoću
složenog mehanizma koji uključuje svaki ključni aspekt imuno
sistema.[23]
Abnormalni mobilni i humoralni odgovor, na formiranje ovih
autoantitela, se modulira genetičkim predispozicijama, životnom
sredinom, hormonalnim i drugim faktorima;

 Genetički faktori;

 MHC geni HLA-A1, B8, i DR3 su povezani sa lupusom.

 Genetički faktori C1k, C2 i C4
  Faktori životne sredine; [24]

 Ekstremni stres
 Izlaganje ultraljubičastom svetlu, (najčešće suncu)
 Pušenje
 Neki lekovi, antibiotici, posebno oni iz
sulfa penicilinske grupe
 Neke infekcije, kao što su citomegalovirusi (CMV),
parvovirusi, infekcije hepatitisom C, i Epstain-Bar virus (kod
dece)
 Hemijska izlaganje jedinjenjima trihloretilen, silicijumu,
pesticidima, živi i drugim materijama iz vode i prašine.[25]

Klinička slika[uredi - уреди | uredi izvor]

ZASTUPLjENOST SIMPTOMA U SISTEMSKOM LUPUSU[26]

Simptomi Procenat

Artralgia (bol u zglobovima) 85%

Opšta slabost (umor, malaksalost …) 84%

Promene na koži 81%

Burežna insuficijencija 77%

Zapaljenje zglobova 63%

Rajnodova bolest 58%

Poremećaji centrelnog nervnog sistema 54%

Promene na sluzokoži 54%

Gastrointesinalne smetnje 47%

Zapaljenje plućne maramice 37%

Adenopatije (zapaljenja limfnih čvorova) 32%

Zapaljenje srčane maramice (pericarditis) 29%

Poremećaji u radu pluća 17%

Zapaljenje mišića 5%

Miokarditis (upala srčanog mišića) 4%

Pankreatitis 4%

Praksa je pokazala da ne postoje dva ista slučaja sa

identičnim kliničkim znacima bolesti. Već postoji širok
spektar simptoma koji potiču iz raznih delova tela.
Ponekad se klinička slika razvija postepeno a ponekad
iznenada. Ona može biti u blažem ili izraženijem obliku.
Većina ljudi sa znacima lupusa ima poremećaj u
nekoliko organa, i u težim slučajevima može dovesti do
problema sa bubrezima, srcem, plućima, krvlju
ili nervnim sistemom. Na početku bolesti kliničku
sliku karakterišu sledeći znaci;

 Deformacija zglobova praćena bolom (artralgia),

artritis, kao i oticanje zglobova, posebno malih
zglobova na rukama, laktovima, kolenima .
 Oticanje ruku i nogu, zbog problema sa bubrezima
 Groznica sa temperaturom većom od (38°S)
 Produženi ili ekstremni umor
 Osip na koži, nešto izraženiji na na rukama, licu,
vratu ili leđima
 Karakterističan oblik osipa na licu preko obraza i
nosa u obliku leptira
 Anemija (praćena
nedostatakom kiseonika u crvenim krvnim
zrnacima)
  Bol u grudima na duboko disanje ili nedostatak
daha
 Osetljivost na sunce i jako svetlo (photosensitivity)
 Gubitak kose ili alopecija
 Poremećaji zgrušavanja krvi
 Rajnodova bolest : karakteriše se promenama
na prstima koji su bledi i / ili plavi ili crveni i hladni
 Pojava ulceracija (čireva) u nosu i ustima
 Suve oči
 Česta i laka pojava modrica na koži
 Anksioznost, depresija, glavobolja, gubitak
pamćenja i

Komplikacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Najčešće komplikacije kod sistemskog lupusa su:[27]

 Zbog nagomilavanja antitela unutar ćelija

(glomerula) bubrega, kao jedna od komplikacija
lupusa je, lupusni nefritis. U težim oblicima ovog
poremećaja može se eventualno razviti otkaz
bubrega što nameće potrebu
za dijalizom ili transplantacijom bubrega.
 Ostale komplikacije su:

 Hemolitička anemija (uništavanje eritrocita)

 Infekcije
 Miokarditis (zapaljenje srčanog mišića)
 Poremećaj ponašanja
 Serozno zapaljenje plućne ili srčane maramice
 Trombocitopenija (nizak nivo trombocita u krvi).
 Teži oblik artritisa (zapaljenja zglobova)

Dijagnoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Dijagnoza lupusa zasniva se na; kombinaciji
subjektivnih simptoma, objektivnih znakova i
rezultata testova, a pošto se pravilnom
diferencijalnom dijagnostikom isključe druge
bolesti.
Da bi olakšali dijagnostiku lupusa i njegovo
razlikovanje od ostalih bolesti, Američka
reumatološka Asocijacije (ARA) sastavila je listu od
11 kriterijuma koji ukazuju na lupus. Kriterijumi su
zapravo neki od najčešćih simptoma kod bolesnika
sa lupusom. Iskusni lekari ipak mogu da postave
dijagnozu lupusa i bez ovih kriterijuma.[28]
Bolesnik sa lupusom mora da ima najmanje 4
od 11 karakteristika bolesti sa ove liste u bilo
kom trenutku od početka bolesti. Kriterijumi su:
1. Ospa u obliku „leptira“; crvene boje
lokalizovana u predelu obraza i prevoja
nosa.
2. Fotosenzitivnost kože; ili prekomerna
reakcija kože na sunčevu svetlost.
Promene su vidljive obično samo na koži
izloženoj suncu, dok je koža prekrivena
odećom pošteđena promena.
3. Izdignuta perutava ospa u obliku
novčića; karakteristična je za diskoidni
lupus, koji se javlja na licu, koži glave,
ušima, grudima ili rukama. Nakon
izlečenja, diskoidni lupu može da ostavi
ožiljak. Diskoidne promene su češće kod
crne dece nego u ostalim rasnim grupama.
4. Ranice na sluzokoži; mala oštećenja u
ustima ili nosu. Obično su ranice bezbolne,
ali one lokalizovane u nosu mogu da
izazovu krvarenje.
5. Upala zglobova (artritis); se javlja kod
većine bolesnika sa lupusom i praćena je
bolom i otokom u zglobovima šaka, ruku,
laktova, kolena i drugim zglobovima ruku i
nogu. Bol može biti i šetajući, što znači da
prelazi sa jednog na drugi zglob ili se javlja
na istom zglobu sa obe strane tela. Artritis
kod lupusa obično ne dovodi do trajnih
promena (deformiteta).
6. Zapaljenje plućne maramice
(pleuritis); i upala srčane
maramice (perikarditis), koje može da prati
sakupljanje tečnosti oko srca ili pluća.
Pleuritis prati i jak bol pri disanju.
7. Zapaljenje bubrega; je prisutno kod
gotovo sve dece sa lupusom, a kod
odraslih individualno i kreće se od veoma
blagog do veoma teškog oblika. U početku
je obično bez simptoma i može se otkriti
samo pomoću analize mokraće i
funkcionalnih testova bubrega. Ukoliko je
oštećenje bubrega ozbiljnije u mokraći je
prisutna krv a javlja se i oticanje stopala i
nogu.
8. Poremećaj centralnog nervnog
sistema; se ispoljava kao glavobolja,
iznenadni napadi grčeva i poteškoće u
koncentraciji i pamćenju, promene
raspoloženja, depresija i psihoze (ozbiljno
mentalno stanje sa poremećajem
razmišljanje i ponašanje).
9. Poremećaji krvnih ćelija; izazvani su
auto-antitelima koja napadaju krvne ćelije.
 Proces uništavanja crvenih krvnih zrnaca -
hemoliza, dovodi do hemolitičke anemije
i hipoksije(zbog narušenog
unosa kiseonika od pluća do drugih delova
tela). Ovo uništavanje može biti sporo i
relativno blago ali i veoma burno i da
ozbiljno ugrozi život.
Hematološki poremećaji kod SEL
Parametar Pokazatelj
Hemolitička anemija Sa retikulocitozom
Leukopenija <4000/mm³
Limfopenia <1500/mm³
Trombocitopenija <100.000/mm³

1. Antinuklearna antitela (ANA), su antitela

uperena protiv ćelijskog jedra. Ona se
nalaze u krvi gotovo svakog bolesnika sa
lupusom. Ipak, pozitivan ANA - test, sam
po sebi, nije dokaz za lupus. Test može biti
pozitivan i kod drugih bolesti, a u oko 5%
slučajeva može biti prisutan i kod zdravih
osoba.
2. Imunološki poremećaji; se odnose na
auto-antitela koja se nalaze u krvi i ukazuju
na lupus:

 Antitela na dezoksiribonukleinsku kiselinu-anti DNK -

antitela, su auto-antitela uperena protiv genetičkog
materijala u ćeliji. Prvobitno su pronađena kod lupusa. Ovaj
test se često ponavlja, zato što se broj anti DNK antitela
povećava kada je lupus aktivan, što lekaru pomaže da
proceni stepen aktivnosti bolesti.
 Anti-Sm antitela (koja nose ime prve bolesnice u čijoj su krvi
bila pronađena - »Smit«). Ova auto-antitela se isključivo
nalaze kod lupusa i često pomažu da se potvrdi dijagnoza.
 Pozitivan nalaz na antifosfolipidna antitela.
Antifosfolipidna antitela su autoantitela uperena protiv
sopstvenih fosfolipida (delova ćelijske membrane) ili
proteina koji sadrže fosfolipide. Dva najpoznatija antitela su
su antikardiolipinska antitela i lupusni antikoagulans.
Antifosfolipidna antitela se mogu naći kod 50% osoba sa
lupusom, ali se takođe sreću i kod nekih
drugih autoimunskih bolesti.
Ova antitela pojačavaju zgrušavanje krvi u krvnim
sudovima i povezuju se sa nekoliko manifestacija
uključujući trombozu arterija i / ili vena, smanjen broj
trombocita (trombocitopenija), migrenozne
glavobolje, epilepsija i crvenkasto išarana koža. Uobičajeno
mesto zgrušavanja u krvnim sudovima je mozak, što može
dovesti do šloga, ali se javlja i u venama kože i bubrega.[29]
 Laboratorijski i drugi testovi[uredi -
уреди | uredi izvor]
Laboratorijski i drugi testovi mogu da pomognu
u postavljanju dijagnoze lupusa. U
svakodnevnoj praksi primenjuju se sledeće
laboratorijske analize, testovi i druge metode
dijagnostike; [30]

 Standardne analize krvi i mokraće

 Sedimentacija (SE) i C-reaktivni protein (CRP) - su povišeni

kod zapaljenja. CRP može biti i normalan kod lupusa, ali
povišene vrednosti ukazuju na prisustvo infekcije.
 Kompletna krvna slika koja može da otkrije malokrvnost
(anemiju), nizak broj trombocita i belih krvnih zrnaca.
 Određivanje količine belančevina u krva (elektroforeza)
može otkriti povećanje pojedinih frakcija belančevina (gama-
globulina) što ukazuje na pojačan zapaljenjski proces a
snižen albumin na oštećenje funkcije bubrega.
 Biohemijske analize krvi: mogu da otkriju oštećenje bubrega
(povećanje ureje, azotnih materija, kreatinina, i promene u
koncentraciji elektrolita), poremećaj funkcije jetrei promene
u mišićima (povišeni mišićni enzimi).
 Analiza mokraće kod lupusa ukazuje na stepen
zahvaćenosti bubrega. Prisustvo eritrocita ili povećane
količine belančevina u mokraći ukazuju na bubrežno
oboljenje.

 Imunološki testovi;

 Anti-niklearna antitela (ANA) [31]

 Anti-nativna DNK antitela
 Anti-Sm antitela
 Antifosfolipidna antitela
 Laboratorijski testovi koji mere nivoe komplementa u krvi:
„Komplement je zajednički naziv za
grupu krvnih belančevina koji
uništavaju bakterije i regulišu
zapaljenske i imunološke odgovore.
Određene komplemente konplementa su
proteini (C3 i C4) mogu biti potrošeni u
imunološkim reakcijama a niski nivoi ovih
proteina označavaju prisustvo aktivne
bolesti, naročito bolesti bubrega.“
(―)

 Ostale analize;

 Biopsija kože, bubrega i drugih organa; može ponekad da

pomogne u postavljanju dijagnoze kožnog vaskulitisa,
 diskoidnog lupusa ili vrste drugih kožnih ospi, oštećenja
bubrega itd.
 Elektrokardiogram (EKG) i ultrazvučni pregled
srca, ispitivanje plućne funkcije,
 Elektroencefalografija (EEG),
 Radiloški pregled organa i sistema organizma koji obuhvata
primenu sledećih metoda;

RADIOLOŠKE METODE U DIJAGNOSTICI KLINIČKE SLIKE

LUPUSA [32]

Radiološka metoda Radiološki nalaz

 Efuzija
Radiografija grudnog
 Infiltracija
koša
 Kardiomegalija

 Idikovan je kod bola u grudima, da

isključi promene na srcu (izliv u srčanoj
Ehokardiografija kesi, oštećenje srčanih zalistaka i da
potvrdi bilo kakve znake plućne
hipertenzije).

Magnetna rezonantna  Otkriva fokalne neurološke deficite ili

tomografija(MR) kognitivne disfunkcije.

 Otkriva uzroke bolova u stomaku i

sumnju na pankreatitis.
Kompjuterizovana
 CT-angiografija otkriva veličinu i vrstu
tomografija(CT)
promena i stepen ishemije kod lupusnog
vaskulitisa.

Terapija[uredi -
уреди | uredi izvor]
Trenutno ne postoji idealan lek za
lupus, niti je otkriven novi lek za
njegovo lečenje u poslednjih 50
godina. Mada postoji veliki broj
novih lekova, trenutno su svi oni u
fazi istraživanja ili je u toku njihovo
kliničko ispitivanje. Rana dijagnoza
i pravilno lečenja mogu biti
značajan činilac i od presudnog
značaja u kontroli bolesti i
suzbijanju njenih simptoma.
Efikasno lečenje lupusa se pre
svega sastoji od; [33]

 minimiziranja simptoma,
 smanjenja zapaljenja ,
 kupiranja bolova,
 održavanja normalnih funkcija
organizma i
 sprečavanja ozbiljnih
komplikacija.
Kako se klinička slika bolesti
različito ispoljava i terapija se mora
prilagoditi specifičnim problemima
svakog bolesnika ponaosob, a
doze lekova će varirati u zavisnosti
od težine bolesti.
Terapija blagih ili umerenih
simptoma[uredi -
уреди | uredi izvor]

 Nesteroidnim
antiinflamatornim
lekovima (NSAL),[33] kao što
su aspirin, naproksen natrijum
i ibuprofen i drugi). Uobičajeni
neželjeni efekti koji nastaju u
toku primene NSAL su
krvarenja želuca i povećan
rizik od srčanih problema.
 Antimalarijskim lekovima, kao
što je hidroksihlorokvin. Iako
ne postoji veza između lupusa
i malarije, antimalarijski lekovi
se korisne u lečenju simptoma
lupusa i sprečavju remisiju
bolesti. Neželjeni efekti ovih
lekova su poremećaj vida i
slabost u mišićima.
 Kortikosteroidima. U
sprečavanju zapaljenjskih
procesa koriste se
kortikosteroidi.. Ovi lekovi
mogu imati ozbiljne i
dugoročne neželjene efekt koji
uključuju porast telesne tezine,
pojavu modrica, osteoporoze,
hipertenzije, dijabetesa, a
može ih pratiti i povećan rizik
od infekcije. Rizik od
osteoporoze se donekle može
smanjiti
uzimanje kalcijuma i vitamina
D.
Terapija težih ili izuzetno
agresivnih simptoma[uredi -
уреди | uredi izvor]

 Visoke doze kortikosteroida,

oralno ili intravenozno uz
stalnu kontrolu mogućih
neželjenih dejstava. Među,
ozbiljnim neželjenim dejstvima
su sekundarne infekcije,
promene
raspoloženja, osteoporoza i
hipertenzije. Ove vrste lečenja
zahteva primenu najmanjih
mogućih doza leka uz
postepeno snižavanje doze,
tokom lečenja, koja
omogućava kontrolu
simptoma.[33]
 Imunosupresivni lekovi kao što
su ciklofosfamid (Cytoxan)
i azatioprin (Imuran). Ovih
lekovi izazivaju supresiju
imunog sistema i mogu biti od
koristi kod ozbiljnih oblika
lupusa. I oni takođe nose rizik
od ozbiljnih neželjenih dejstav
kao što su infekcije, oštećenja
jetre, neplodnost i pojava
raka.[33]
Terapija ostalih
specifičnnih i
nespecifičnih
simptoma[uredi -
уреди | uredi izvor]

 Zaštita od sunca, čime se

sprečava pojavai ospe po koži.
Zatvoreno fluorescentno
osvetljenje takođe može
pokrenuti osip na koži kod
nekih osoba sa lupusom, i
zato je trebaju izegavati. U
lečenju kožnih promena kod
lupusa izazvanog svetlosnim
i UV zračenjem mogu se
primeniti lokalni kortikosteroidi
pored oralnih steroida i
antimalarijskih lekova..
 Lekovi za lečenje umora.
Poteškoća sa spavanjem,
 depresija i slabo kontrolisani
bolovi su potencijalni uzroci
umora, i kod ovih poremećaja
primenjuje se lečenje osnovnih
uzroka Lekovi kao što
su kortikosteroidi i
antimalarijski lekovi se mogu
koristiti ako se uzrok umora ne
može utvrditi..
 Lečenje otoka u predelu srca i
pluća. NSAL, antimalariski
lekovi ili kortikosteroidi koriste
se za lečenje otoka oko srca i
pluća koje izazivaju bol u
grudima.

Prevencija[uredi -
уреди | uredi izvor]
Pored lekova, bolesnicima sa
lupusom se preporučuje;
higijensko dijetetski režim, i druge
mere, pre svega prevencije, koje u
suštini prestavljaju zdrav načina
života; [33]

 Redovno vežbanje.
Šetnje, plivanje, aerobik,
i biciklizam mogu sprečiti
atrofiju mišića i smanjiti rizik
od osteoporoze.
 Rehabilitacija - fizička,
profesionalna, u
specijalizovanim ustanovama.
 Upoznavanje sa prirodom
lupusa.
 Prestanak pušenja.
 Zdrava i uravnotežena
ishrana, sa ograničenim
količinama šećera i soli ako je
bolesnik na kortikosteroidnoj
terapiji. Postoje dokazi
da riba ima antiinflamatorna
svojstva u lečenju lupusa, ali
zato klice lucerke mogu da
uvećaju zaapaljenjske
procese..
 Izbaegavanje boravka i rada u
zagađenoj sredini, izlaganje
suncu, jake svetlosti itd.
 Primena vlažnih i toplih obloga
ili ležanje u kadi sa toplom
 vodom može smanjiti bolove u
zglobovima.
 Redovne zdravstvene kontrole
i pravovremeni početak
lečenja.
 Redovna nega kože koja
obuhvata i
primenu krema za sunčanje sa
zaštitnim faktorom (najmanje
15) koji može da blokira
dejstvo UVA i IVB zrčenja.[33]
 Klima - promena pritiska može
da pogorša simptome lupusa.
Zato se teškim bolesnicima
savetuje da žive u delovima
zemlje sa minimalnim
promenama u klimi i pritisku.
 Kontrola umora, postiže se
pravilnim doziranjem aktivnosti
i odmora u okviru raspoloživog
vremena.
 Kontrola trudnoće –
pre začeća poželjno je da se
obavi konsultacija sa lekarom
o mogućim rizicima u trudnoći
kod žene i njenog deteta.
 Zaštita kognitivnih funkcija -
ove funkcije se mogu donekle
očuvati uz pomoć kognitivnih
terapeuta ili psihologa,
pogotovo kod onih oblika
lupusa koji dovodi do
kognitivne disfunkcije i gubitka
pamćenja
Svetski dan lupusa[uredi -
уреди | uredi izvor]
10. maj - Svetski dan lupusa [34]

„ Svetski dan lupusa ustanovljen

je 2004., kada je formiran
međunarodni upravni odbor (koji
zastupa lupus organizacije iz 13
različitih zemalja), i koji se sastao u
Itonu u Velikoj Britaniji da organizuje
prvi Svetskog dana lupusa. Tada je
poslat poziv na akciju svim vladama
širom sveta da povećaju svoju
finansijsku podršku za istraživanja, i
što bolji tretman bolesnika obolelih
od lupusa [35] “
(―)
Svi, napori da se identifikuje uzrok
i lek za lupus koordiniraju se na
međunarodnom nivou.
Mnogobrojne klinike širom sveta, u
kojima se leči lupus, međusobno
sarađuju u istraživanju i kliničkom
ispitivanju potencijalnih novih
terapija. Svetski dan lupusa 10.
maj ustrojen je kako bi se toga
dana organizovale brojne
manifestacije i forumi na nivou
globalne zajednice u cilju razmene
iskustava a bolesnicima dala
podrška u lečenju i pokazalo
saosećanje sa njihovim
zdravstvenim problemima.

Vidi još[uredi -
уреди | uredi izvor]

 Diskoidni eritemski lupus

 Lekovima izazvan eritemski

lupus

 Antifosfolipidni sindrom

 Akutna bubrežna
insuficijencija

 Antitelo

 Imuni sistem

Literatura[uredi -
уреди | uredi izvor]

Lupus na Wikimedijinoj ostavi

1. Vrati se na vrh↑ "Lupus".

2. Vrati se na vrh↑ Hochberg
MC (October 1991). "The
history of lupus
erythematosus". Md Med
J 40 (10): 871–
3. PMID 1943516. Preuzeto;
((en))
3. ↑ Vrati se
((en))Dr.
na:3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6

Wolfe J Blotzer, A HISTORY

OF SYSTEMIC LUPUS
 ERYTHEMATOSUSPreuzeto
; 06. novembra 2009.
4. Vrati se na vrh↑ Lahita RG.
Introduction. In: Lahita RG,
ed. Systemic Lupus
Erythematosus. New York:
John Wiley and Sons. 1987;
1-3.
5. Vrati se na vrh↑ Boltzer
JW. Systemic lupus
erythematosus. I. Historical
aspects. MD State Med J
1983; 37:439.
6. Vrati se na vrh↑ ((en))Istorija
eritematoznog lupusa na
Lupus Foundation of
America Preuzeto: 05.
novembra 2009.
7. Vrati se na vrh↑ James,
William; Berger, Timothy;
Elston, Dirk (2005). Andrews'
Diseases of the Skin: Clinical
Dermatology. (10th ed.).
Saunders. ISBN 0-7216-
2921-0.
8. Vrati se na vrh↑ Systemic
Lupus Erythematosus na
emedicinePreuzeto; 07.
novembra 2009.
9. Vrati se na
vrh↑ ((sh)) Informacije o
dečjim reumatskim
bolestima Preuzeto; 05.
novembra 2009.
10. Vrati se na vrh↑ Petri
M. Systemic lupus
erythematosus and
pregnancy. Rheum Dis Clin
North America 20:87117,
1994.
11. Vrati se na vrh↑ Fine LG,
Barnett EV, Danovitch GM, et
al. Systemic lupus
erythematosus in pregnancy.
Ann Intern Med 94:667-677,
1981.
12. Vrati se na vrh↑ Cowchock
FS, Reece EA, Balaban D, et
al. Repeated fetal losses
associated with
antiphospholipid antibodies:
A collaborative randomized
trial comparing prednisone
with low dose heparin
treatment. Am J Obstet
Gynecon166:1318-23, 1992.
13. Vrati se na vrh↑ ((en))Lupus i
trudnoća -Johns Hopkins
arthritis center Preuzeto;07.
novembra 2009.
14. Vrati se na
vrh↑ ((en))Američka
fondacija za
lupus(LFA) Preuzeto:05.
novembra 2009.
15. Vrati se na vrh↑ Uramoto KM,
Michet CJ Jr, Thumboo J,
Sunku J, O'Fallon WM,
Gabriel SE. Trends in the
incidence and mortality of
systemic lupus
erythematosus, 1950-1992.
Arthritis Rheum. Jan
1999;42(1):46-50
16. Vrati se na vrh↑ Danchenko
N, Satia JA, Anthony
MS. Epidemiology of
systemic lupus
erythematosus: a comparison
of worldwide disease burden.
Lupus. 2006;15(5):308-18
17. Vrati se na vrh↑ Abu-Shakra
M, Urowitz MB, Gladman DD,
Gough J. Mortality studies in
systemic lupus
erythematosus. Results from
a single center. II. Predictor
variables for mortality. J
Rheumatol. Jul
1995;22(7):1265-70.
18. Vrati se na vrh↑ Gladman
DD, Urowitz MB. Prognosis,
mortality and morbidity in
systemic lupus
erythematosus. In: Wallace
DJ, Hahn BH. Dubois' lupus
erythematosus. 7th ed.
Philadelphia: Lippincott
Williams & Wilkins;
2007:1333-53.
19. Vrati se na vrh↑ Cervera R,
Khamashta MA, Font J,
Sebastiani GD, Gil A, Lavilla
P. Morbidity and mortality in
systemic lupus
erythematosus during a 5-
year period. A multicenter
prospective study of 1,000
patients. European Working
Party on Systemic Lupus
Erythematosus. Medicine
(Baltimore). May
1999;78(3):167-75.
20. Vrati se na vrh↑ Manzi S,
Meilahn EN, Rairie JE, Conte
CG, Medsger TA Jr, Jansen-
McWilliams L, et al. Age-
specific incidence rates of
myocardial infarction and
angina in women with
systemic lupus
erythematosus: comparison
with the Framingham Study.
Am J Epidemiol. Mar 1
1997;145(5):408-15.
21. Vrati se na vrh↑ Murali R,
Jeyaseelan L, Rajaratnam S,
John L, Ganesh A. Systemic
lupus erythematosus in
Indian patients: prognosis,
survival and life expectancy.
Natl Med J India. Jul-Aug
1997;10(4):159-64
22. Vrati se na vrh↑ Wang F,
Wang CL, Tan CT,
Manivasagar M. Systemic
lupus erythematosus in
Malaysia: a study of 539
patients and comparison of
prevalence and disease
expression in different racial
and gender groups. Lupus.
1997;6(3):248-53.
23. Vrati se na vrh↑ Rahman A,
Isenberg DA. Systemic lupus
erythematosus. N Engl J
Med. Feb 28
2008;358(9):929-39
24. Vrati se na vrh↑ D'Cruz DP,
Khamashta MA, Hughes
GR. Systemic lupus
erythematosus. Lancet. Feb
17 2007;369(9561):587-96.
25. Vrati se na vrh↑ ((en))Trend
pojave lupusa od 1979. -
1998.Preuzeto 05. novembra
2009.
26. Vrati se na vrh↑ Hettenkofer,
Hans-Jürgen
[Hg.]: Rheumatologie.
Stuttgart: Thieme Verlag,
1998, S. 91
27. Vrati se na
vrh↑ ((en))Sistemski
eritematozni lupus na
Medlain plusPreuzeto; 05.
novembra 2009.
28. Vrati se na
vrh↑ ((en))Kriterijumi za
razvrstavanje reumatskih
 bolesti Preuzeto;04.
novembra 2009.
29. Vrati se na vrh↑ Edworthy
SM, Zatarain E, McShane
DJ, Bloch DA
(1988). "Analysis of the 1982
ARA lupus criteria data set
by recursive partitioning
methodology: new insights
into the relative merit of
individual criteria". J.
Rheumatol. 15 (10): 1493–8.
30. Vrati se na
vrh↑ ((sh))Sistemski
eritemski lupus - Kakav je
značaj testova? Preuzeto;05.
novembra 2009.
31. Vrati se na
vrh↑ .((en)) Antinuclear
Antibody Test
(ANA) Preuzeto; 06.
novembra 2009.
32. Vrati se na
vrh↑ ((en)) Dijagnoza lupusa
na
emedicine.medscape.comPo
sećeno maj 2010.
33. ↑ Vrati se
na:33,0 33,1 33,2 33,3 33,4 33,5
Milan
Popović, Dušan Stefanović, i
sar., Podsetnik - vodič iz
reumatologije,
Vojnoizdavački zavod,
Beograd 2000.
34. Vrati se na
vrh↑ ((en)) Svetski dan
lupusaPreuzeto; 06.
novembra 2009.
35. Vrati se na vrh↑ ((en)) World
Lupus Day Preuzeto; 06.
novembra 2009.

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medi

Kategorije:
 Članci sa snimljenim izgovorom
 Kožne bolesti
Navigacijski meni
 Niste prijavljeni

 Razgovor sa IP adresom
  Doprinosi

 Izradi račun

 Prijava
 Stranica
 Razgovor
 Čitaj
 Uredi
 Uredi izvor
 Vidi historiju
Traži-Тражи

 Glavna stranica
 Izabrani članci
 Nedavne izmene
 Slučajna strana
interakcija - интеракција
 Pomoć/Помоћ
 Pijaca/Пијаца
 Portal zajednice
Ispis/izvoz
 Napravi knjigu
 Preuzmi kao PDF
 Verzija za ispis
Drugi projekti
 Wikimedia Commons
Alatke-Алатке
 Što vodi ovdje/Шта води овде?
 Vezane izmjene
 Posebno/Посебно
 Verzije članka/Верзије чланка
 Informacije o stranici
 Wikipodaci stavka
 Citiraj ovaj članak
Na drugim jezicima
 ‫العربية‬
 Bosanski
 English
 Español
 Italiano
 Română
 Српски / srpski
 Українська
 中文
Još 52
Uredi veze
 Ova stranica je zadnji put izmijenjena
02:01, 14 februar 2018.
 Tekst je dostupan pod Creative Commons
Attribution/Share-Alike licencom; dodatni
uslovi se mogu primijeniti. Za detalje
pogledajte uslove korištenja.

 Politika privatnosti - Политика

приватности

 O Wikipediji - О Википедији

 Odricanje od odgovornosti

 Razvijači

 Izjava o kolačićima

 Mobilni prikaz