NASTAVNI PROGRAM

PODACI O PREDMETU:

Naziv predmeta: Medjunarodno privatno pravo

Status predmeta: Obavezni predmet, u VII ili VIII semestru osnovnih akademskih studija

Trajanje nastave: 15 nedelja

Časovi nastave i ukupno vremensko opterećenje studenata: 60 časova nastave (45 časova
predavanja + 15 časova diskusije), 120 sati individualne pripreme studenata, ukupno
vremensko opterećenje 180 sati

NASTAVNICI I SARADNICI:
dr Mirko Živković, redovni profesor
Kontakt informacije:
Kabinet br. 26, III sprat
Telefon: 018 500-242
E-mail: paklestica@yahoo.fr
Termin za individualne konsultacije: ponedeljak, 12-13 časova

CILJEVI PREDMETA:

Predmet Međunarodeno privatno pravo ima sledeće ciljeve:

- da uvede studente u sistem normi, pravila, institucija i postupaka koji regulišu
privatnopravne odnose sa inostranim elementom;
- da ih upozna sa načinom funkcionisanja ove grane prava, kao i sa njenim
specifičnim ustanovama;
- da im posredstvom ideje o logičkom redosledu pravnih celina omogući da shvate
kako se sporovi sa inostranim elementom rešavaju u praksi;
- da im pomogne da shvate da je međunarodno privatno pravo grana unutrašnjeg
prava i da će se oni u praksi u prvom redu baviti primenom normi srpskog
međunarodnog privatnog prava;
- da im omogući da pored tradicionalnih, upoznaju i nove oblasti međunarodnog
privatnog prava (npr. evropsko međunarodno privatno pravo, pojedine probleme
vezane za korišćenje Interneta, regulisanje zajednica lica istog pola i dr).

ISHOD UČENJA

Očekuje se da savladavanjem programa predmeta kroz planirane aktivnosti i oblike

nastave/učenja, student uspešno može da:

1
 - shvati strukturu i proces nastanka kolizionih i supstancijalnih normi i napravi
razliku u odnosu na norme čisto unutrašnjih grana prava;
- razume složenost izvora normi međunarodnog privatnog prava i pravila o
redosledu njihove primene;
- razume specifične ustanove međunarodnog privatnog prava koje u krajnjem
predstavljaju korekciju u primeni domaće kolizione norme;
- shvati i pravilno primenjuje u praksi ideju o logičkom redosledu pravnih celina;
- shvati razlike i uoči sličnosti u postupanju domaćeg suda prilikom rešavanja istih
sporova sa i bez inostranog elementa;
- stečena znanja primeni u praksi.

SADRŽAJ PREDMETA:

I. POJAM MEĐUNARODNOG PRIVATNOG PRAVA

1. Predmet, naziv i cilj međunarodnog privatnog prava
Predmet međunarodnog privatnog prava. Naziv i priroda međunarodnog
privatnog prava. Cilj međunarodnog privatnog prava. Odnos međunarodnog privatnog
prava i drugih grana prava. Redosled izlaganja materije međunarodnog privatnog prava.
2. Inostrani element
Pojam inostranog elementa i klasifikacija činjenica na osnovu kojih on nastaje.
Promenljivost i relativni značaj inostranog elementa.

II IZVORI MEĐUNARODNOG PRIVATNOG PRAVA

1. Unutrašnji izvori
Ustav. Zakoni i podzakonski akti. Odluke, načelni pravni stavovi i načelna pravna
mišljenja naših sudova.
2. Međunarodni izvori
Međunarodni ugovori. Međunarodni običaj. Međunarodna jurisprudencija.
3. Redosled u primeni izvora (hijerarhija) izvora
Odnos unutrašnjih i međunarodnih izvora. Međusobni odnos unutrašnjih izvora.
Međusobni odnos međunarodnih ugovora u istoj materiji („sukob konvencija“).
Popunjavanje pravnih praznina.

4. Izvori međunarodnog privatnog prava posle prestanka SFRJ

Unutrašnji izvori posle prestanka SFRJ. Međunarodni izvori posle prestanka
SFRJ.
5. Uporedni pogled na izvore
Nacionalne kodifikacije. Unifikacija normi na međunarodnom planu.

III TAČKE VEZIVANJA

Pojam, funkcije i vrste tačaka vezivanja
Pojam. Funkcije. Vrste tačaka vezivanja. Tačke vezivanja za fizička lica. Tačke
vezivanja za pravna lica. Tačke vezivanja koje se odnose na stvari, dogadjaje i
radnje. Volja stranaka kao tačka vezivanja. Tačke vezivanja u obliku uputstava
sudu.

2
IV NADLEŽNOST I POSTUPAK U GRAĐANSKIM I TRGOVINSKIM
STVARIMA SA INOSTRANIM ELEMENTOM
1. Pravo pristupa sudovima
Zabrana uskraćivanja pravde. Aktorska kaucija. Siromaško pravo.

2. Građanski postupak sa inostranim elementom

Merodavno pravo za postupak – pravilo lex fori. Međunarodna pravna pomoć.
Stranačka i parnična sposobnost i zastupanje stranaca. Dostavljanje u inostranstvu.
Dostavljanje iz inostranstva. Pribavljanje dokaza u inostranstvu. Izvođenje dokaza po
zamolnici stranog suda. Upotreba stranih javnih isprava. Legalizacija domaćih javnih
isprava radi upotrebe u inostranstvu.

3. Međunarodna nadležnost sudova

Pojam, značaj i način regulisanja međunarodne nadležnosti. Izvori normi o
međunarodnoj nadležnosti. Odnos međunarodne nadležnosti prema stvarnoj i mesnoj.
Opšta i posebna nadležnost. Prekomerna i retorziona nadležnost. Prorogacija nadležnosti.
Međunarodna nadležnost i merodavno pravo. Proširenje međunarodne nadležnosti.

4. Odstupanje od normi o međunarodnoj nadležnosti

Derogacija nadležnosti. Litispendencija. Koneksitet. Sudski imunitet. Isključiva
nadležnost inostranog suda.

V SUKOBA ZAKONA

1. Pojam sukoba zakona

Sukob zakona u međunarodnom privatnom pravu. Unutrašnji sukob zakona.

2. Metodi rešavanja sukoba zakona

Mogući metodi rešavanja sukoba zakona. Klasifikacija metoda rešavanja sukoba
zakona. Nužnost koegzistencije metoda.

VI KOLIZIONI METOD - BILETARALIZAM

1. Dvostrana koliziona norma

Struktura dvostrane kolizione norme. Određivanje pravne kategorije i tačke
vezivanja prilikom formulisanja kolizione norme. Vrste dvostranih kolizionih normi.

2. Primena i tumačenje dvostrane kolizione norme

Određivanje kolizione norme. Problem kvalifikacije. Problemi vezivanja. Sukob
vezivanja (renvoi). Mobilni sukob zakona. Problem prethodnog pitanja. Klauzula
odstupanja. Promene u domaćem kolizionom zakonodavstvu. Određivanje merodavnog
stranog prava. Posebni problemi do kojih može dovesti upućivanje na strano pravo.
Upućivanje na složeni pravni sistem. Tranzitorni sukob zakona. Primena kolizione norme
u slučaju teritorijalnih promena. Odstupanje od primene stranog merodavnog prava.
Izigravanje zakona. Javni poredak. Unošenje stranog prava u domaći pravni sistem –
problemi koordinacije. Supstitucija ili transpozicija. Prilagođavanje.

3
VII UNILATERALIZAM
Unilateralizam kao opšti pristup rešavanju sukoba zakona. Jednostrane kolizione
norme. Zakoni koji određuju svoje polje primene. Ekstrateritorijalna primena zakona.
Prinudni propisi u međunarodnom smislu. Strani zakoni koji određuju sopstveno polje
primene.

VIII SUPSTANCIJALNI METOD

1. Supstancijalni metod na međunarodnom nivou

Unifikacija i harmonizacija pojedinih segmenata građanskog i trgovinskog prava.
Pojam unifikacije i harmonizacije. Vidovi unifikacije i harmonizacije. Subjekti
unifikacije i harmonizacije. Instrumenti unifikacije i harmonizacije.

2. Supstancijalni metod na nacionalnom nivou

Vrste normi. Pravni položaj i privatna prava stranaca. Pojam stranca. Opšti položaj
stranaca. Dostupnost pojedinih prava strancima. Uslov uzajamnosti.

IX PRIZNANJE I IZVRŠENJE STRANIH SUDSKIH ODLUKA

Značaj priznavanja i izvršavanja stranih sudskih odluka. Pojam priznanja i
izvršenja stranih sudskih odluka.

1. Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka u Srbiji

Izvori prava. Strane odluke koje ne mogu biti predmet priznanja i izvršenja.
Postupak priznanja i izvršenja. Uslovi za priznanje. Potvrda o pravnosnažnosti strane
odluke. Nadležnost stranog suda. Uzajamnost. Poštovanje prava odbrane. Poštovanje
javnog poretka. Predmet odluke nije presuđena stvar. Stvarni značaj uslova za priznanje.
Izvršenje stranih kondemnatornih presuda. Valuta, kamata i troškovi. Imunitet od
izvršenja. Prethodne i privremene mere.

2. Priznanje i izvršenje odluka domaćih sudova u inostranstvu

Izvori prava. Osnovni pristupi priznanju i izvršenju stranih sudskih odluka. Strane
odluke koje mogu biti predmet priznanja i izvršenja. Postupak priznanja i izvršenja.
Uslovi priznanja i izvršenja. Pravnosnažnost i izvršnost odluke. Nadležnost stranog suda.
Uzajamnost. Poštovanje prava odbrane. Poštovanje javnog poretka. Predmet odluke nije
presuđena stvar. Odsustvo prevare pri donošenju odluke. Pravilna primena kolizionih
normi. Pravilno utvrđeno činjenično stanje i pravilna primena merodavnog prava.

X POGLED U ISTORIJU – NASTANAK I RAZVOJ NAŠEG MEĐUNARODNOG

PRIVATNOG PRAVA
Period od 1844 do 1918. godine. Srpski građanski zakonik (1844). Opšti imovinski
zakonik za Crnu Goru (1888). Drugi propisi i doktrina. Period od 1918 do 1946. godine.
Doktrina. Zakonodavstvo. Međunarodni ugovori. Period od 1946 do 1983. godine.

4
OBLICI I METODI NASTAVE:

• Predavanja. Cilj predavanja je prezentacija i analiza pojedinih oblasti

obuhvaćenih obaveznom literaturom. Na predavanjima se ne vrši reprodukcija
onoga što je sadržano u literaturi, već se ta materija produbljeno objašnjava i
problemski analizira. Pri tom se od studenta očekuje aktivno učešće bazirano na
njihovoj prethodnoj samostalnoj pripremi.
• Diskusija. Uz pomoć rukovodioca studenti analiziraju primenu Međunarodnog
privatnog prava u praktičnim okolnostima. To se pre svega postiže analizom
slučajeva iz prakse, pisanjem pravnih dokumenta i rešavanjem hipotetičkih
slučajeva. Za svaki čas diskusije studenti unapred dobijaju temu koja će biti
predmet analize, kao i spisak dokumenata koje treba da prouče.
• Pisanje seminarskih radova (eseja). Svaki student može da uradi po jedan
seminarski rad u toku semestra i da ga preda najkasnije tri sedmice pre završetka
predavanja u tom semestru. Tema seminarskog rada određuje se dogovorom
predmetnog nastavnika i studenta, pri čemu nastavnik upućuje studenta na
osnovnu literaturu za izradu rada. Seminarski rad treba da se karakteriše
određenom samostalnošću i originalnošću. Obim seminarskog rada treba da bude
od 8 do 12 kucanih stranica proredom 1,5 i veličinom slova 12.
• Simulacija suđenja. Kao direktni učesnici u ovoj aktivnosti predviđeni su
studenti koji pokažu vrlo dobre rezultate u drugim aktivnostima tokom semestra.
Od ostalih studenata se očekuje da prisustvuju završnoj prezentaciji simulacije
suđenja. Studenti koji zadovolje potrebne kriterijume mogu učestvovati i na moot
court takmičenjima koja se organizuju na i izvan Pravnog fakulteta u Nišu.
• Individualne konsultacije. Ovaj vid nastave ima za cilj da nastavnik i saradnik
kroz individualne razgovore (ili razgovore sa malom grupom studenata) otklone
nejasnoće koje postoje kod studenata u savlađivanju nastavne materije ili u
razumevanju pojedinih praktičnih problema. Od studenata se očekuje da na
individualne konsultacije dođu pripremljeni.

LITERATURA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI:

1) Obavezna literatura (alternativno)

• M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd, 2006.
• T.Varadi, B.Bordaš, G.Knežević, Međunarodno privatno pravo, Beograd, 2002

2) Izborna literatura
• M.Stanivuković, Praktikum za međunarodno privatno pravo, Novi Sad 2004.
• M.Dika, G.Knežević, S.Stojanović, Komentar Zakona o međunarodnom
privatnom pravu i postupku, Beograd, 1991.
• M. Živković, Međunarodno privatno pravo – nacionalne kodifikacije, Beograd,
1996.

Materijali za predavanje i diskusiju biće deljeni na časovima nastave.

5
KALENDAR

Prva nedelja
Teme:
1. Predmet, naziv i cilj međunarodnog privatnog prava i odnos prema drugim
granama prava
2. Ideja o logičkom redosledu pravnih celina međunarodnog privatnog prava
3. Inostrani element – differentia specifica međunarodnog privatnog prava
4.
Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str. 5-45.

Pitanja za diskusiju:
Odnos međunarodnog javnog i međunarodnog privatnog prava – zajednica naziva ili i
sadržine?
Klasifikacija činjenica na osnovu kojih nastaje inostrani element – zatvaranje kruga
mogućih slučajeva
Značaj ideje o logičkom redosledu pravnih celina za praktično rešavanje slučajeva sa
inostranim elementom

Druga nedelja
1. Unutrašnji izvori međunarodnog privatnog prava
2. Međunarodni izvori međunarodnog privatnog prava
3. Redosled u primeni izvora (hijerarhija izvora)

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd, 2006, str. .

Pitanja za diskusiju:
Izvori međunarodnog privatnog prava posle prestanka SFRJ
Uporedni pogled na izvore – nacionalne kodifikacije i unifikacija normi na
međunarodnom planu
Popunjavanje pravnih praznina u međunarodnom privatnom pravu
Haška konferencija za međunarodno privatno pravo – središte najvažnijih dešavanja u
svetu u oblasti međunarodnog privatnog prava

Treća nedelja
1. Tačke vezivanja za fizička i pravna lica
2. Tačke vezivanja koje se odnose na stvari, događaje i radnje
3. Volja stranaka kao tačka vezivanja

6
 Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str.

Pitanja za diskusiju:
Redovno boravište kao tačka vezivanja
Princip najbliže veze
Place of business kao tačka vezivanja za pravna lica
Prećutna autonomija volje u praksi naših sudova – široko tumačenje kojim se eliminiše
supsidijarno merodavno pravo

Četvrta nedelja
1. Pravo pristupa sudovima
2. Građanski postupak sa inostranim elementom (I)
3. Građanski postupak sa inostranim elementom (II)

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str. .

Pitanja za diskusiju:
O potrebi pristupanja naše zemlje Haškoj konvenciji o dostavljanju sudskih i vansudskih
akata u građanskoj i trgovačkoj materiji (1965)
Legalizacija javnih isprava u praksi – tri grupe slučajeva
Aktorska kaucija – značajan instrument sa ograničenim poljem primene
Peta nedelja
1. Međunarodna nadležnost sudova (I)
2. Međunarodna nadležnost sudova (II)
3. Odstupanje od normi o međunarodnoj nadležnosti

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

Pitanja za diskusiju:
Uzajamna (retorziona) nadležnost – mogućnost koja se retko koristi
Sudski imunitet u našem pravu – anahrono rešenje koje traje
Litispendencija – slučaj ponekad može biti komplikovaniji nego što mislimo
Prorogaciona nadležnost – nadležnost sa kojom treba biti oprezan

Šesta nedelja
1. Unutrašnji sukob zakona i sukob zakona u međunarodnom privatnom
pravu
2. Metodi rešavanja sukoba zakona

Literatura:

7
 M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

Pitanja za diskusiju:
Problem plurilegislativnosti
Nužnost koegzistencije metoda u međunarodnom privatnom pravu

Sedma nedelja

1. Dvostrana koliziona norma

2. Kvalifikacija u međunarodnom privatnom pravu
3. Uzvraćanje i preupućivanje (renvoi) u međunarodnom privatnom pravu

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

Pitanja za diskusiju:
Pitanje imperativnosti dvostrane kolizione norme
„Sukob kvalifikacija“ – praktično važno pitanje ili intelektualna igra za upućene?
Totalni ili selektivni renvoi?

Osma nedelja
1. Mobilni sukob zakona
2. Klauzula odstupanja
3. Određivanje merodavnog stranog prava

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str.

Pitanja za diskusiju:
Problem prethodnog pitanja
Promene u domaćem kolizionom zakonodavstvu
Odnos klauzule odstupanja i tradicionalnih opštih ustanova međunarodnog privatnog
prava
Načini utvrđivanja stranog merodavnog prava – aktuelne dileme i mogući putevi

Deveta nedelja
1. Upućivanje na složen pravni sistem
2. Tranzitorni sukob zakona
3. Primena kolizione norme u slučaju teritorijalnih promena

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

Pitanja za diskusiju:

8
Promene u stranom merodavnom pravu (lex causae)
Primena kolizione norme u slučaju postojanja personalnog sukoba zakona u stranom
merodavnom pravu
Aneks G Sporazuma o sukcesiji – imovinski odnosi na području ranije SFRJ posle njenog
prestanka

Deseta nedelja
1. Izigravanje zakona
2. Javni poredak
3. Unošenje stranog prava u domaći pravni sistem – problemi koordinacije

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

Pitanja za diskusiju:
Neposredno i posredno izigravanje zakona
Sadržina javnog poretka u našem međunarodnom privatnom pravu – mogući slučajevi
povrede javnog poretka
Supstitucija i prilagođavanje – značajne ustanove nedovoljno poznate u našoj doktrini i
sudskoj praksi

Jedanaesta nedelja
1. Jednostrane kolizione norme
2. Prinudni propisi u međunarodnom smislu (norme neposredne prinude) - I
3. Prinudni propisi u međunarodnom smislu (norme neposredne prinude) - II

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

Pitanja za diskusiju:
Unilateralizam ili bilateralizam – argumenti za i protiv
Prinudni propisi države suda (lex fori)
Prinudni propisi merodavnog stranog prava (lex causae)
Prinudni propisi treće države
Prinudni propisi koji su deo nadnacionalnog pravnog poretka

Dvanaesta nedelja
1. Unifikacija i harmonizacija građanskog i trgovinskog prava
2. Privatna prava stranaca
3. Uslov uzajamnosti

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

9
 Pitanja za diskusiju:
Odnos unifikovanog supstancijalnog prava i kolizionih normi
Materijalni ili formalni reciprocitet kao uslov za uživanje privatnih prava stranaca?
Praktične posledice pretpostavljenog reciprociteta u materiji privatnih prava stranaca –
idealizam i realnost

Trinaesta nedelja
1. Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka kod nas (I)
2. Priznanje i izvršenja stranih sudskih odluka kod nas (II)
3. Priznanje i izvršenja stranih sudskih odluka kod nas (III)

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

Pitanja za diskusiju:
Zakon o izvršnom postupku Srbije (2004) i izvršenje stranih odluka
Izvršni imunitet strane države u našem pravu – anahrono rešenje koje traje

Četrnaesta nedelja
1. Priznanje i izvršenje odluka domaćih sudova u inostranstvu (I)
2. Priznanje i izvršenje odluka domaćih sudova u inostranstvu (II)
3. Priznanje i izvršenje odluka domaćih sudova u inostranstvu (III)

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

Pitanja za diskusiju:
Osnovni pristupi priznanju stranih odluka u uporednom međunarodnom privatnom pravu
Uslovi za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka koje naše pravo ne poznaje

Petnaesta nedelja
1. Nastanak i razvoj našeg međunarodnog privatnog prava

Literatura:
M.Živković, M.Stanivuković, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2006, str..

Pitanja za diskusiju:
Odredbe međunarodnog privatnog prava u Opštem imovinskom zakoniku Crne Gore
(1888) – izuzetna kodifikacija koja se retko spominje

10