TЕХНИЧКА ШКОЛА ТУТИН

МАТУРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА

Тема: ДЕЦА КАО УЧЕСНИЦИ У

САОБРАЋАЈНИМ НЕЗГОДАМА

ПРОФЕСОР: УЧЕНИК:

ЏЕНАН ЛИЧИНА ЏЕЈЛАН ХАЛИЛОБИЋ

Мај 2017год.,Тутин
САДРЖАЈ

УВОД .............................................................................................................................................. 3

1. Упознавање деце са околином .................................................................................................. 4

1.1. Основни методички принципи у оквиру упознавања деце са околином ....................... 5

2. Упознавање деце са саобраћајем ............................................................................................ 10

3. Пример теоријског и практичног дела игре........................................................................... 11

4. Угроженост деце у саобраћају ............................................................................ ................... 15

5. Саобраћај је најтежи и најсложенији део околине детета .................................................... 18

6. Закључак....................................................................................................................................17
7. Литература.................................................................................................................................18

2
 УВОД

Интеракцијом са околином и људима у њој дете упознаје све оно што га окружује,
укључује се у реални свет и остварује сопствени идентитет.За област упознавања околине
посебно је интересантна једна од еволуционих теорија под називом ''Језгра (основа) за
развој знања'' (Core Knowledge Perspective).Према овој теорији о развоју детета, сматра се
да новорођенче почиње живот са са урођеним, специјално предодређеним сазнајним
системима представљеним у облику језгровних (основних) домена за мишљење. Постоји
пет домена за мишљење и то су: физички, нумерички, лингвистички, психолошки и
биолошки. Упознавање околине је саставни део свих области дечјег развоја и учења.Због
тога је методика упознавања околине, и уопште упознавање света, чврсто повезана са
другим аспектима дечјег учења. За упознавање деце у предшколској установи са околином
посебно су важни принцип очигледности, принцип поступности и систематичности,
принцип научне усмерености, принцип трајности знања, принцип активности,
самосталности и индивидуалности, принцип забаве и задовољства, принцип одмерености
садржаја према узрасту и принцип корелације програмских садржаја.

Приликом реализације садржаја методике упознавања околине, васпитач би требало

да приступи на целовит начин, односно да интегрише садржај методике упознавања
околине са садржајима осталих методичких дисциплина јер деца у предшколској установи
стичу сазнања и искуства на целовит (интегративни) начин, а не путем издељених целина
(парцијално).

3
 1. Упознавање деце са околином

Предшколска деца најбоље уче и упознају околину у интеракцијиса њом.На тај

начин дете стиче нова искуства, која имају одлучујућу улогу у формирању његових
животних ставова, вредности, образаца понашања и уопште реализације сопственог
идентитета.Осим стицања знања о околини, интеракције му омогућавају да боље упозна
себе, истовремено развијајући своје физичке и психичке функције.Интеракцијом са
околином и људима у њој дете упознаје све оно што га окружује, укључује се у реални
свет и остварује сопствени идентитет.

Слика бр. 1: Упознавање са околином

Извор: Систематизовао аутор

За успешну реализацију циљева и задатака методике упознавања околине,

неопходно је да васпитач добро познаје дечји психички развој и манифестације појединих
фаза, као и могућности и најприкладније начине учења предшколског детета.Истраживања

4
из ове области су резултирала многобројним теоријама и стратегијама, са посебним
освртом на њихову практичну примену у предшколском васпитању и образовању. 1

Постоји пет домена за мишљење и то су: физички, нумерички, лингвистички,

психолошки и биолошки. Сваки од њих је круцијалан за опстанак.Они нас симултано
припремају за развој кључних аспеката когниције. У складу са наведеним, у неким
европским земљама постоје следеће области васпитно - образовног рада у предшколским
установама2:

 Лични, социјални и емоционални развој;

 Језик, литература и комуникација;
 Знање и разумевање света;
 Математички развој;
 Естетско изражавање и креативни развој, и
 Физички развој.

1.1. Основни методички принципи у оквиру упознавања деце са околином

За успешну реализацију садржаја методике упознавања околине у предшколским

установама неопходно је придржавати се и поштовати основне методичке принципе.
Принципи су начелни ставови, правила којих би се требало придржавати у циљу
ефикаснијег васпитно- образовног рада.Основни методички принципи чине један систем и
међусобно су повезани и условљени. За упознавање деце у предшколској установи са
околином посебно су важни3:

 принцип очигледности (принцип непосредности),

 принцип поступности и систематичности (принцип од ближег кадаљем),
 принцип научне усмерености (принцип научне исправности),
 принцип трајности знања (принцип од краткотрајне ка
дуготрајнојмеморији),
1
Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2011)Методикаупознавања околине, Пирот: Графички студио Цицеро.
2
Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2012) Основни методички принципи при упознавању деце са околином.
Синтезе, бр.1, стр. 89-96.
3
Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2012) Основни методички принципи при упознавању деце са околином.
Синтезе, бр.1, стр. 89-96.

5
  принцип активности, самосталности и индивидуалности
(принциппокушаја, грешке и успеха),
 принцип забаве и задовољстваи (принцип игре),
 принцип одмерености садржаја према узрасту и
 принципкорелације програмских садржаја.

Принцип очигледности (принцип непосредности)подразумева да деца најбоље

упознају свет који их окружује непосредним упознавњем околине, а то се заснива на
чулним опажањима и стицању непосредних искустава.То се остварује директним
упознавањем и посматрањем како објеката и појава из природне (биљке, животиње, вода,
ваздух и др.) и друштвене средине (друга деца, друштвене појаве), тако и из домена
производа људске делатности (материјали, технички уређаји и др.).При непосредном
упознавању околине пожељно је да се код деце активира што више чула, па се тиме стиче
потпунија осетљивост (сензибилитет), а слика у мозгу детета је детаљнија. Када је у
питању упознавање околине, фазе сазнајног процеса су4:

 примање визуелних, аудитивних, аудиовизуелних, тактилних, хемијских или

других надражаја тј. сензибилизација детета,
 систематизација примљених чулних опажаја,
 изражавање (експресија).

Уколико је прва фаза неадекватна, квалитет осталих изостаје.Насупрот томе, што је

прва фаза потпунија, сазнајни процес је ефикаснији.Фазе систематизације и експресије
зависе од даљег васпитно-образовног процеса који реализује васпитач.Принцип
очигледности (непосредности) није увек могуће реализовати из објективних разлога, као
што је безбедност деце, материјалне могућности и друго (нпр. из безбедоносних разлога не
можемо децу водити у шуму да непосредно упознају неке дивље животиње, већ ћемо то
урадити преко слика, модела, видео-записа итд.).

Принцип поступности и систематичности (принцип од ближег ка

даљем)подразумева да деца у предшколској установиупознају свет који их окружује на

4
Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2012) Основни методички принципи при упознавању деце са околином.
Синтезе, бр.1, стр. 89-96.

6
поступан и систематичан начин.Најпре се деца упознају са својим непосредним
окружењем, а затим сеупознавање околине шири путем концентричних кругова.При томе
сесвако ново знање надовезује на одговарајућа претходна знања иискуства.Ово ћемо
представити на примеру упознавања деце сабиљним светом.Најпре се врши упознавање
биљака, воћа, поврћа,украсних биљака из свог непосредног окружења, а касније
следиупознавање биљних врста далеких крајева путем слика, видео-презентација,
прича.Принцип поступности и систематичностиподразумева да се при упознавању
околине иде од познатог канепознатом, од ближег ка даљем, од очигледног, конкретног ка
нечемушто није доступно свим чулима.

Принцип научне усмерености (принцип научне исправности)подразумева да

при реализицији садржаја методике упознавањаоколине васпитач износи научно исправне
чињенице, али на начинприлагођен узрасту деце у предшколској установи.Тиме се
стваранаучно исправна основа, која ће се продубљивати у даљем школовањуи уопште
током развоја и живота детета.

За васпитача ово је изузетно захтеван принцип.Наиме, васпитач треба да добро

познаје садржај који обрађује, а и да има способност да некада сложене научне чињенице и
механизме процеса из природе и друштва поједностави, представи и приближи деци у
предшколској установи, а да при томе не изађе из оквира научне егзакности.Такође, мора
се пазити да се не оде у другу крајност, па да се олако, слободно, импровизовано излаже
садржај методике упознавање околине са материјалним грешкама.5

Ово ћемо објаснити на примеру листа биљке који обавља фотосинтезу.То је

изузетно сложен процес у коме се на рачун угљен- диоксида кога биљка абсорбује из
атмосфере, воде коју узима из земље и сунчеве енергије, синтетише глукозу, а што биљка
користи као храну.Ако би васпитач све ово испричао деци у предшколској установи то би
било несврсисходно и бескорисно.Међутим, ако васпитач каже да листови хране биљку
онда је то за децу прихватљиво, а истовремено научно исправно.

5
Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2012) Основни методички принципи при упознавању деце са околином.
Синтезе, бр.1, стр. 89-96

7
 Принцип трајности знања (принцип од краткотрајне ка дуготрајној
меморији)подразумева да новонастала сазнања изкраткотрајне пређу у дуготрајну
меморију.Ово се постижеповезивањем нових са већ постојећим сазнањима и искуствима
ињиховом систематизацијом.Због тога је неопходно да деца новостеченасазнања често
понављају, продубљују и практично користе.При свакомпонављању потребно је користити
нови дидактички материјал, новасредства, нове игре и у свакој погодној животној
ситуацији новосазнање потребно је повезати са програмским садржајем другихваспитно-
образовних области.Само преласком новостеченог знања удуготрајну меморију, постиже
се трајни ефекат.Зато децу упредшколској установи не би требало оптерећивати ситницама
идетаљима већ путем емоционално-сазнајних процеса потребно јеостављати ''отиске'' у
њиховој трајној меморији.6

Принцип активности, самосталности и индивидуалности (принцип покушаја,

грешке и успеха)подразумева да дете сходносвојој природи, самостално, путем покушаја,
грешака и успеха откривасвет који га окружује, односно своју околину.Најбоља
инајдуготрајнија сазнања су она до којих дете долази самосталнимоткривањем своје
околине.Зато је стрпљење васпитача драгоцено.Потребно је допустити детету да греши, јер
су грешке саставни деоучења и школа живота.Не треба деци давати готова знања, већ
онатреба да самосталном иницијативом долазе до њих.У том погледу, какосмо напред већ
истакли, улога васпитача је, када је у питањуупознавање околине, да деци креира
занимљиву ситуацију и одржавањихову мотивацију при откривању нових сазнања.Зато
васпитач требада добро познаје способности сваког детета и стручним
дискретнимвођењем да утиче на њихов индивидуални оптимални развој.

Принцип забаве и задовољства (принцип игре)подразумева да деца, играјући се

најбоље и најприродније упознају своју околину.Све циљеве и задатке могуће је једино
остварити кроз игру која представља водећу дечју активност.Све активности из области
упознавања околине требало би организовати тако да буду занимљиве за децу, забавне,

6
Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2012) Основни методички принципи при упознавању деце са околином.
Синтезе, бр.1, стр. 89-96

8
добровољне, да изазивају радозналост и жељу за сазнањем, откривањем нечег новог и да
им при том пруже задовољство и могућност слободног изражавања емоција.7

Принцип одмерености садржаја према узраступодразумева да тема која се

обрађује при упознавању околине буде прилагођена узрасту и могућностима деце у
предшколској установи.То значи да би се при избору садржаја требало водити рачуна о
још увек непотпуним интелектуалним способностима деце.Мозак детета у предшколском
периоду је још увек у развоју.Исувише тешки садржаји чије савладавање подразумева и
захтева већу зрелост детета него што је она у датом тренутку, могу више да штете него да
користе.Ако су захтеви претешки, дете губи интересовање и самопоуздање, а превише
лаки захтеви нису подстицајни и немају развојни значај.Тако нпр.приликом упознавања
делова тела човека у предшколским установама, потребно је да деца најпре упознају
спољашње делове тела и регије: труп, главу, руке, ноге, а тек у старијој групи деца се
упознају са неким унутрашњим органима, као што је срце, мозак и евентуално, њиховим
функцијама. Садржај јединице која се обрађује постепено се проширује у складу са
појединачним способностима деце.

Принцип корелације програмских садржајаподразумева да при упознавању деце

са околином васпитач треба да приступи на целовит начин, односно да интегрише садржај
методике упознавања околине са садржајима осталих методичких дисциплина.Разлог је у
томе што деца предшколског узраста уче на интегративни (целовит) начин, а не
парцијално путем фино издељених целина. Области као што су развој говора, развој
почетних математичких појмова, природа, друштво, ликовно и музичко васпитање,
телесни развој не могу се одвајати у предшколским установама (нпр. приликом
упознавања деце са неком животињом, деца уче да она има четири ноге, један реп, браон је
боје, цртају је, али је и опонашају покретима и оглашавањем).8

7
Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2012) Основни методички принципи при упознавању деце са околином.
Синтезе, бр.1, стр. 89-96
8
Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2012) Основни методички принципи при упознавању деце са околином.
Синтезе, бр.1, стр. 89-96

9
 2. Упознавање деце са саобраћајем

Саобраћај је веома значајна тема у предшколском узрасту јер:

''Ако децу научимо правила и знаке имаћемо на улици безбедније ђаке''9

Закон о безбедности саобраћаја на путевима дефинисао је одговорност за

спровођење мера саобраћајног васпитања и образовања, а у циљу стицања вештина и
навика за безбедно учешће у саобраћају, унапређивања и утврђивања позитивних ставова и
понашања за значајно учествовање у саобраћају.Између осталих, одговорност стоји и на
страни предшколских установа, а у погледу реализације програма саобраћајног васпитања
и образовања у склопу својих надлежности 10 (2. поглавље, члан 6.Закона о безбедности
саобраћаја на путевима).

Деца предшколског узраста, као најмлађи учесници у саобраћају, представљају

најрањивију категорију учесника у саобраћају.Предшколски узраст је први период када
треба да стекну одређена знања, вештине и навике за безбедно учествовање у саобраћају,
пре свега од предшколске установе и родитеља.

Саобраћај је сложен систем који је прилагођен старијим и одраслим особама.Деца

нису спремна за учествовање у саобраћају, а ако учествују у саобраћају, то је најчешће као
пешаци, путници у возилу или чак бициклисти.

Деца предшколског узраста тешко одређују смер кретања и не могу да прате брзе
измене саобраћаја.За њихово кретање је значајно емоционално стање и
импулсивност 11 .Због свега поменутог, деца, као најрањивији учесници у саобраћају,
представљају категорију којој треба посветити посебну пажњу.

9
Томић, С. (2008) Приручник за васпитаче: уз Игралиште свезналиште. Београд: Едука.
10
Закон о безбедности саобраћаја на путевима, поглавље 2, члан 6. Доступно на: http://www.direkcijavb.rs/wp-
content/uploads/2012/06/zakon_o_bezbednosti_saobracaja_na_putevima16.pdf, [16.03.2017.]
11
Нововић, С., Нешић, М., Димитријевић, Н. (2000) Психо-физичке особине деце као полазни фактор за
пројектовање мера за заштиту деце у саобраћају, Безбедност деце у саобраћају – научно стручни скуп.
Београд: Саобраћајни факултет.

10
 Ранијим истраживањима је већ показано да едукација деце у безбедности саобраћаја
може даповећа знање деце у области безбедности саобраћаја12, па је неопходно да свака
локална заједница предузме активности саобраћајног васпитања и образовања у складу са
својим могућностима, имајући у виду проблем угрожености деце са једне стране, и
могућности решавања проблема правовременом едукацијом.

3. Пример теоријског и практичног дела игре

Приликом креирања игара вођено је рачуна о балансу игара забавног и едукативног

карактера, те стога нису све игре једнако значајне са аспекта безбедности
саобраћаја.Укупно постоји три теоријске игре.13

Питања. Деца извлаче картице са нацртаним превозним средствима на којима

су на полеђини записана питања затвореног типа. Понуђени одговори су
''шаљивог'', али и едукативног карактера (Нпр. ''Ко регулише саобраћај на
раскрсници?'' – мама и тата; васпитачица; семафор; саобраћајни знаци и
милиционер). За сваки тачан одговор екипа добија 1 поен.Питања су различита
за сваку групу. Свака група укупно одговара на четири теоријска питања.

12
Рафаиловић, Д., Нешић, М., Николин, Д., Димитријевић, М. (2013)Евалуација обуке за млађу децу
предшколског узраста. 8. Међународна Конференција – Безбедност саобраћаја у локалној заједници,
Дивчибаре.
13
Милић, С., еt. all. (2014) Саобраћајно образовање и васпитање деце предшколског узраста на примеру
општине Ковачица. III Међународна конференција - ''Безбедност саобраћаја у локалној заједници'', Бања
Лука, 30.-31.октобар 2014. године.

11
 Слика бр. 2: Игра ''Питања''

Извор: Милић, С., еt. all. (2014) Саобраћајно образовање и васпитање деце предшколског
узраста на примеру општине Ковачица. III Међународна конференција - ''Безбедност
саобраћаја у локалној заједници'', Бања Лука, 30.-31.октобар 2014. године.

 Раскрсница. Такмичари зеленим и црвеним чиодама обележавају пешаке

који се правилно или неправично крећу раскрсницом, а игра се бодује по
броју тачних одговора – за сваку правилно постављену чиоду по један поен.
Максимално је могуће освојити девет поена у игри ''Раскрсница''. Игра има
велики значај са аспеката саобраћаја, јер деца на сликовит начин уче какво
понашање је небезбедно. Раскрснице су посебно важна игра у смислу
могућности откривања онога што деца препознају као неисправно, а
исправно је понашање, или што је још опасније оно што препознају као
исправно, а није безбедно понашање. Ова игра има највећи значај са аспекта
безбедности саобраћаја. Наиме, детаљном анализом одговора (где деца
греше, односно шта исправно препознају као неисправно или обрнуто) се
могу препознатисмернице за даље унапређење саобраћајног образовања
деце.

12
 Слика бр. 3: Игра ''Раскрсница''

Извор: Милић, С., еt. all. (2014) Саобраћајно образовање и васпитање деце предшколског
узраста на примеру општине Ковачица. III Међународна конференција - ''Безбедност
саобраћаја у локалној заједници'', Бања Лука, 30.-31.октобар 2014. године

 Саобраћајни знак. Знакови су окренути на полеђину. Такмичар насумично

извлачи саобраћајни знак (укупно се извлаче три) и након консултација са
екипом, даје одговор. Свакитачан одговор доноси по један поен.14

Слика бр. 4: Игра ''Саобраћајни знаци''

14
Милић, С., еt. all. (2014) Саобраћајно образовање и васпитање деце предшколског узраста на примеру
општине Ковачица. III Међународна конференција - ''Безбедност саобраћаја у локалној заједници'', Бања
Лука, 30.-31.октобар 2014. године

13
Извор: Милић, С., еt. all. (2014) Саобраћајно образовање и васпитање деце предшколског
узраста на примеру општине Ковачица. III Међународна конференција - ''Безбедност
саобраћаја у локалној заједници'', Бања Лука, 30.-31.октобар 2014. године.

Поред теоријског дела, уколико ѕа то постоје услови, могуће је одрадити и

практичан део упознавања деце са саобраћајем.

Практичан део се одвија на посебно прилагођеном полигону, који је обележен

хоризонталном и вертикалном сигнализацијом.Сваку групу представља по један члан, који
показује своје вештине управљајући бициклом.Полигон се састоји од пет елемената (старт,
слалом, стоп, раскрсница, циљ), а правилно поступање и добра вештина на сваком од
делова полигона доносе по један поен.Екипа на полигону може максимално да освоји пет
поена.

Слика бр. 5: Деца на полигону

Извор: Милић, С., еt. all. (2014) Саобраћајно образовање и васпитање деце
предшколског узраста на примеру општине Ковачица. III Међународна конференција -
''Безбедност саобраћаја у локалној заједници'', Бања Лука, 30.-31.октобар 2014. године

14
 4. УГРОЖЕНОСТ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ

Закорачити у свет одрацлих није лако. Један од првих корака дешавају се у саобраћају.
Од животног доба у одређеној мери зависи пре свега психофизичке способности за
учешће у саобраћају, па самим тим и понашање у њему.
И на једном и на другом крају животног доба ове способности су с мање.

У раној младости и у позној старости су толико смањене да се сматра друштвено

целисходним и оправданим, не само ограничити учешће у саобраћају овим
категоријама,него и у дугим учесницима наметнути обавезу посебне пажње према овим
старосним група.
Између та два доба психофизичке способности човека за учешће у саобраћају се
зависно од узраста и искуства,мењају у мери која оставлја извесне карактеристике на то
понашање.

Дете разматра алтернативе, предвиђа последице деце и доноси одлуке које су једино у
ситуацијама, потпуно равноправне са одлукама одраслих.
прерана самосталност детета у свету саобраћаја често је судбоносна.Статички подаци
говоре да је последњих година број, саобраћајних жртава, велики и константан .
Деца су жртве у свакој трећој саобраћајној несрећи.

Најчешће страдају као пешаци (62,2%) углавном приликом преласка улице на не

обезбеђеном месту.Несреће се дешавају у околини куће настрадалог детета и то у
неколико типичних ситуација, што се указује на немогући правац деловања.
Сложеност узрока саобраћајних незгода уопште одржава се и на утврђење узрока
страдања деце и омладине у саобраћају.

Осим тога, ове категорије учесника у саобраћају специфичне су по својим обележијима,

својствима, способностима и понашању па самим тим ове специфичности донекле
утичу и на феноменологију и етиологију у којима страдају,односно које изазивају.

15
5. САОБРАЋАЈ ЈЕ НАЈТЕЖИ И НАЈСЛОЖЕНИЈИ ДЕО ОКОЛИНЕ
ДЕТЕТА

Прилагодити се тако сложеним условима детету није лако и свакако живо биће, не само
човек, не угрожено уколико није способно дасе прилагоди условима своје средине.
Постоје високи захтеви које савремени саобраћај поставља пред човеком, како у
погледу психофизичких способности тако и у погеду прилагођавања. Деца због
недовољне психофизичке зрелости, недовољног животног и саобраћајног искуства
често нису у могућности удовољити овако високим захтевима, где и најмањи тренутак
пажње, недораслости, неслажења или неопрезности.
За поселдицу може имати саобраћајну незгодуз са тешким последицама.Код мање деце
су смањене способности увађања, схватања, предвиђања, одлучивања, управљање
поступцима и уопште сналажења у саобраћају.
Поред тога, због сиромашног искуства дете није способно да опажа, врши селекцију
која појава и реагује као одрасла особа. Старија деца одликују се развијеним
способностима, али се она одликују и специфичним променама у физиолошком и
психолошком развоју у доба пубертета, те ове промене имају значаја за њихово
сналажење у саобраћају.
Број и садржај информација које дете добије често није довољно за процену опасности
и безбедно понашање детета. Обим информација који се нуди за одређену саобараћајну
ситуацију може бити довољан за одраслог учесника у саобраћају али то не значи да је
увек довољан и за дете.
Постоје разлике и у мишљењу да се дете у својој покретљивости тешко контролише.
Грешка је код деце чешће настају услед немогућности опажања и предвиђања
опасности. У опасној ситуацији човек реагује брзо и снажно, док дечије понашање
карактерише не одлучност и колебљивост те услед страха може доћи до кочења
моторних реакција.
Дете је неотпорно и на стресне ситуације. На пример, на стресове у школи реагују
емотинвно па га то прати и утиче на његово понашање на путу до куће. Велики борј

16
 незгода у којима учествују деца догоди се на путу за школу и из школе.
Према овој чињеници школе не могу бити равнодушне. Поред тога што се разликује од
понашања одрасле особе, понашање детета у саобрачају се због психофизичког раувоја
стално мења. У структури деце више је дечака него девојчица, ово је између осталог .
И поселдица психофизичких особинама. Дечаци су смели, несташни, мање обазриви.
Осим тога природа игара које дечаци у већој мери упражњавају, је таква да се више
играју на отвореном простору него у кући. У урбаној средини играју се ( лоптом и друге
игре) на улици или другој површини поред пута што је скопчано са ризиком.
Не само да су дечаци мери изложена опасности у саобраћају, него и последице незгоде
у већој мери погађају децу. Трагедија је када особа од 60.година доживи незгоду са
тежим последицама и поред тога што само део живота проживи као инвалид.

6 . ЗАКЉУЧАК

Када познаје околину оно мора да има што више контаката са реалним светом и предметима из
реалног света и то најбоље тако што га истражује и проучава.За децу предшколског узраста
нарочито су интересантни експерименти приликом којих васпитач ствара когнитивно-
конфликтне ситуације које су подстрекачи интелектулних активности.
У организовању експеримената васпитач мора понудити детету добро организован простор,
занимљива средства за рад којима дете може да манипулисе, могућност посматрања,
препознавања и испробавања.На тај начин дете се може уверити у истинитост и тачност
понуђеног експеримента.Само заједничким активним радом и добро организованим
сарадничким односом између васпитача и деце, као и саме деце, могу се успешно реализовати
постављени задаци и циљеви.Експерименти не морају захтевати скупа и тешко приступачна
средства и посебну опремљеност.

Васпитач би требало да приступи на целовит начин, односно да интегрише садржај

методике упознавања околине са садржајима осталих методичких дисциплина јер деца у
предшколској установи стичу сазнања и искуства на целовит (интегративни) начин, а не
путем издељених целина (парцијално).

17
7. ЛИТЕРАТУРА

1. Закон о безбедности саобраћаја на путевима, поглавље 2, члан 6. Доступно на:

http://www.direkcijavb.rs/wp-
content/uploads/2012/06/zakon_o_bezbednosti_saobracaja_na_putevima16.pdf,
[16.03.2017.]
2. Каменов, Е. (1995) Модел основа програма васпитно-образовног рада са
предшколском децом. Нови Сад.
3. Милић, С., еt. all. (2014) Саобраћајно образовање и васпитање деце предшколског
узраста на примеру општине Ковачица. III Међународна конференција -
''Безбедност саобраћаја у локалној заједници'', Бања Лука, 30.-31. октобар 2014.
године.
4. Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2011) Методика упознавања околине, Пирот:
Графички студио Цицеро.
5. Михајловић, Н., Михајловић, Љ. (2012) Основни методички принципи при
упознавању деце са околином. Синтезе, бр. 1.
6. Нововић, С., Нешић, М., Димитријевић, Н. (2000) Психо-физичке особине деце као
полазни фактор за пројектовање мера за заштиту деце у саобраћају, Безбедност
деце у саобраћају – научно стручни скуп. Београд: Саобраћајни факултет.
7. Рафаиловић, Д., Нешић, М., Николин, Д., Димитријевић, М. (2013) Евалуација обуке
за млађу децу предшколског узраста. 8. Међународна Конференција – Безбедност
саобраћаја у локалној заједници, Дивчибаре.
8. Родић, Н., Зорић, Ј. (2006) Мотивација деце предшколског узраста за интеракцију
са природном и друштвеном средином. Суботица: Виша пкола за образовање
васпитача. Доступно на: http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-7129/2006/0353-
71290601129R.pdf, [20.03.2017.]
9. Томић, С. (2008) Приручник за васпитаче: уз Игралиште свезналиште. Београд:
Едука.

18