ДРЖАВНИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ ПAЗАРУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ НАУКА

ДЕПАРТМАН ЗА ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ И РАЧУНАРСКО

ИНЖЕЊЕРСТВО
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА

МИКРОФОНИ

Муховић Асмир, 02-502/08 Проф. Барбарић Жарко, дипл.инж.

Нови Пазар, мај 2010.

Микрофони

Садржај:

1 УВОД....................................................................................................................................................................3
2 ПРЕТВАРАЧИ....................................................................................................................................................5
3 МИКРОФОНИ...................................................................................................................................................5
3.1 ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МИКРОФОНА.................................................................................................6
3.1.1 Осетљивост микрофона.....................................................................................................................6
3.1.2 Фреквенциска карактеристика..........................................................................................................7
3.1.3 Карактеристика усмерености...........................................................................................................7
3.1.4 Динамички опсег микрофона...............................................................................................................8
3.1.5 Импеданса микрофона.........................................................................................................................8
3.1.6 Степен искоришћења...........................................................................................................................8
3.1.7 Изобличења...........................................................................................................................................8
3.2 ПОДЕЛА МИКРОФОНА..................................................................................................................................9
3.2.1 Акустичка подела микрофона.............................................................................................................9
3.2.2 Електрична подела микрофона...........................................................................................................9
3.2.3 Пресиони микрофони.........................................................................................................................10
3.2.4 Градијентни микрофони....................................................................................................................11
3.2.5 Комбиновани микрофони...................................................................................................................11
3.2.6 Угљени микрофони.............................................................................................................................12
3.2.7 Електродинамички микрофон са калемом.......................................................................................12
3.2.7.1 Мембрана.................................................................................................................................................13
3.2.8 Кристални микрофони.......................................................................................................................13
3.2.9 Кондензаторски микрофони.............................................................................................................13
4 ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................................................14
5 Литература.........................................................................................................................................................15

Муховић Асмир 2
Микрофони

1 Увод
Акустика је наука која се бави генерисањем звука, његовим простирањем у
различитим физичким срединама и ефектима које звук изазива у средини у којој се јавља.
То је врло стара наука, настала још давно као део физике.
Постоје многе области акустике које су доста разнородне дисциплине као што је,
на пример, област електроакустичких претварача. Постоје разне научне области које се
баве теоријом рада чула слуха, људским говором и сличним темама, а не спадају у домен
инжињерства.
Звук представља саставни део човековог окружења и јавља као пратећи елемент
многих животних околности. Звук је присутан готово свуда: у самом организму човека (где
се јавља и говор), преко најразличитих звукова стално присутних у непосредном животном
окружењу, па до звукова у дубинама мора или звукова који се јављају у виду сеизмичких
таласа и допиру из дубине земље. Звук је физичка појава којом се данас баве инжењери
разних струка. Они га посматрају са различитих аспеката и примењују у веома различитим
околностима.
Електротехника је међу свим техничким дисциплинама вероватно најшире
повезана са звучним појавама, будући да многе њене уже области, по природи ствари,
подразумевају рад са звуком, односно са звучним сигналима. У групу ужих области
електротехнике које су на неки начин повезане са звучним појавама у првом реду спадају
телекомуникације. Развојем технологије, временом су се из телекомуникација
издиференцирале неке посебне уже области које се баве искључиво звуком. Тако је настала
аудиотехника, која се бави преносом звучних информација у њиховом основном опсегу,
радиодифузија звука, која се између осталог бави преносом звучних сигнала на даљину,
технологија мултимедија у којима је звук једно од мултимедијалних изражајних средстава,
итд.
Иако је звук тема којим се бави акустика као наука, као и технолошке области које
су са њом повезане, не треба заборавити да је у људској цивилизацији звук добио и друге
функције. Њега користе неке области уметности као изражајно средство (музика, филм,
позориште, радио, ТВ), што значи у креативне сврхе. Звук је основа људске комуникације,
па у разним облицима звукова људи налазе одређени смисао и значења (говор, разни
звучни сигнали и слично). Због тога се звуком на свој начин баве разне друштвене науке и
уметности.
Дефиниција која је данас најопштије прихваћена и која покрива све појавне облике
гласи: звук је свака временски променљива механичка деформација у еластичној средини.
Акценат у дефиницији звука је на три основне одреднице: временска променљивост,
механичка деформација и еластична средина.

Временска променљивост је битна јер постоје деформације у еластичним

срединама које су временски непроменљиве (разни облици пластичних деформација) и оне
као такве нису звук.
Механичка деформација је значајна јер показује да је звук у својој основи
механичка појава. Касније ће бити показано да је механичка енергија, која ће бити предмет
изучавања, ништа друго него механичка енергија која се јавља на нивоу микрочестица,
њиховог кретања и међувеза.
Еластична средина је услов за постојање звука. Еластичне средине су сва чврста
тела и флуиди (гасови и течности). Само такозвана аморфна тела не спадају у ту
категорију. Из дефиниције звука произилази да он не може постојати ни у вакууму.
Основна дефиниција звука, није сасвим повезана са искуствима човека.

Муховић Асмир 3
Микрофони

Лако се наслућује да она обухвата многе физичке појаве које су далеко од људске
перцепције. Као последица тога, у субјективним представама механизма зрачења и
простирања звука људи интуитивно прибегавају извесним аналогијама. Најчешће га у
понашању поистовећују са електомагнетским зрачењем, односно са светлосним зрацима.
Такав модел није тачан приказ дешавања у звучном пољу јер пренебрегава његову
механичку природу. За разумевање звучних појава, али и за решавање многих практичних
проблема у акустици, значајно је разумевање његове механичке природе.
У ретким случајевима звучни талас није доступан осталим људским чулима (поред
чула слуха). Само под одређеним околностима (на најнижим фреквенцијама) може
евентуално бити видљиво осциловање мембране звучника или жице на инструменту. У
свим другим случајевима звук се нити види, нити се може опипати. Полазећи од
дефиниције звука као временски променљиве механичке деформације, долази се и до
дефиниције звучног таласа. То је механичко таласно кретање који настаје механичким
осцилацијама у материјалу. . Даље се може дефинисати и појам звучног поља. То је онај
простор у коме постоји звук, односно механички поремећај.
Појава звука је у животу човека тесно повезана са његовим чулом слуха, односно са
чињеницом да звук изазива чујну сензацију. Зато се у неким околностима, независно од
наведене опште дефиниције звука, користи субјективистичка дефиниција која каже да је
звук све оно што региструје чуло слуха. Оваква дефиниција је свакако непотпуна, јер не
обухвата звукове које чуло слухе не може перцепирати, а такође не објашњава ни његову
физичку природу. Ипак, она је у извесном смислу примењива у инжењерским областима
где је људско уво ″мера ствари″. Такве области су аудиотехника, која се бави преносом и
обрадом звучних информација намењених слушаоцима, И архитектонска акустика која се
бави звуком у грађевинским објектима и подешавањем грађевинског окружења према
човековим схватањима комфора.

Муховић Асмир 4
Микрофони

2 Претварачи
Уређаји који претварају звучну енергију у електричну и обрнуто називају се
електроакустичним претварачима. Они су неопходни за почетак и крај
електроакустичног ланца, тј. систем који преноси или репродукује звук. На почетку
система је микрофон, а на крају звучник или слушалице. Између њих је електрички део,
који може бити вод, појачало, предајник, пријемник, као и разни уређаји за снимање,
репродукцију и процесирање електричног сигнала.

3 Микрофони
Микрофони су електроакустични претварачи који акустичку енергију претварају у
механичку. Другим речима, они акустичке осцилације у ваздуху претварају у електричне.
При томе микрофони реагују на промене звучног притиска или на промене брзине честица
у звучном пољу које их окружује.
Процес претварања акустичке енергије у елекртичну увек пролази кроз две фазе где
се у првој акустичка енергија претвара у механичку, а затим механичка у електричну. Зато
сваки микрофон има механички осцилаторни сyстем са покретном мембраном на коју
делују звучни таласи. Мембрана је у оваквом систему везана еластично тако да се у
одсуству спољне силе враћа у свој положај.
Основни задатак који микрофон као претварач треба да испуни је да електричне
промене на његовом излазу буду што вернија слика акустичких промена. Савремени
микрофони су усавршени до те мере да имају верност репродукције која се може мерити
са оригиналом. Најквалитетнији међу њима имају константну осетљивост на звучни
притисак у целом чујном подручју фреквенција.

Слика 3.1. Приказ савременог микрофона

Први покушај реализације микрофона (такозвани “контактни” микрофон) потичу

још од 1854 године. Рајс (Reis) је 1861. године показао принцип рада и демонстрирао
примену првог контактног микрофона (где је метална мембране при осциловању, под
утицајем звучних таласа успостављала и прекидала контакт). Медјутим, први употребљив
микрофон, у оквиру телефонског апарата, патентирао је Бел (Beel) 1876 године. 1890.
године уведен је у примену микрофон који је веома сличан данашњем угљеном
микрофону.

Муховић Асмир 5
Микрофони

Даљи допринос усаврсавању микрофона дали су првенствено физичари који су

настојали да мере звучне појаве. Тако се 1917. године појавио електростатички микрофон,
а током 1924. године електродинамички микрофон са траком, а затим еликтродинамички
микрофон са калемом. 1931. године уводи се у производњу кристални микрофон. Електет
материјали су познати још од 1885. године али су први електрет микрофони, отпорни на
утицај температуре и влаге, уведени у производњу тек почетком шездесетих година
прошлог века.
Данас постоји велики број варијанти микрофона свих врста, који се разликују по
квалитету, могућностима и цени и од којих сваки налази своју специфичну примену.
Микрофони, као електроакустички претварачи деле се на непоредне или праве и
посредне или релејне. Непосредни претварачи су они код којих излазна енергија потиче
само од расположиве улазне енергије, и увек је мања од ње због губитка у процесу
претварања.
Процес претварања енергије одвија се без трошења енергије неког спољњег
извора и реверзибилан је, односно, може да се одвија у оба смера. Другим решима,
реверзабилни микрофон може да радии као звучник. Медјутим, добар микрофон није и
добар звучник, па се у пракси претварачи ипак оптимизују за један смер претварања, што
за собом повлачи различиту конструкцију. Код неких непосредних претварача постоје у
колу извори сталног напона или стални магнети, који овде само стварају услове за
обављање процеса претварања.
Код посредних претварача, међутим, у процесу претварања троши се енергија
спољашњег извора. Ту се ради о такозваном “релејном“ принципу код којег се улазна
енергија користи за регулисање преноса енергије од помоћног извора до излаза
претварача. Због тога код ових претварача излазна снага може бити већа од улазне па они
делом раде не само као претварачи већ као појачивачи. Посредни претварачи, очигледно,
не могу бити неверзибилни.

3.1 Основне карактеристике микрофона

Основне карактеристике микрофона су: фактор претварања или осетљивост,

фреквенцијска карактеристика, карактеристика усмерености или карактеристика
директивности, фактор усмерености, динамички опсег, импеданса и изобличења.

3.1.1 Осетљивост микрофона

Да би одредили ниво сигнала на улазу у аудио систем портебно је знати ниво

сигнала на излазу из микрофона, који је постављен у слободно звучно поље (звучно поље
прогресивних таласа) познатог нивоа. Препоручује се да ниво буде 94 dB(Pa).
Један од најзначајних података који се користи у системима за појачање звука,
снимање и репродукцију, и који често проузрокује велики број неспоразума, је баш ниво
сигнала на излазу микрофона или осетљивост микрофона.
Да би добили осетљивост микрофона потребно је његов излазни напон изразити у
функцији звучног притиска. Податак о осетљивости микрофона омогућава нам да
употребимо различите микрофоне истог производјача или микрофоне различитих
производјача.
Осетљивост или фактор претварања микрофона је величина која показује микрофон
као генератор еликтромоторне силе.Ако није другачије наведено осетљивост се увек
односи на напон неоптерећеног микрофона, на фреквенцију 1000 Hz и на смер с предње
стране микрофона нормално на раван мембране.

Муховић Асмир 6
Микрофони

3.1.2 Фреквенциска карактеристика

Фреквенцијска карактеристика микрофона представља промену осетљивости,

изражену у dB, у функцији фреквенције, и даје се у облику дијаграма, као што је
приказано на слици 3.1.2.1.

Слика 3.1.2.1. Фреквенцијска карактеристика једног типичног кардиоидног микрофона

Вредности на фреквенциској карактеристици су нормализоване на вредност осетљивости

микрофона на 1000 Hz, што представља референтну осетљивост (0 dB). Фреквенциска
карактеристика се обично даје за смер доласка звучних таласа спреда, по оси микрофона.
Када се ради о усмереним микрофонима може се срести фреквенцјиска карактеристика и
за друге смерове доласка звучних таласа, рецимо под углом од 180.
Квалитетни студијски микрофони имају приближно равну карактеристику у опсегу
фреквенција од 30 Hz до 18 кHz, док мерни микрофони покривају још шире подручје са
скоро идеалном равном фреквенцијском карактеристиком.

3.1.3 Карактеристика усмерености

Осетљивост микрофона је у општем случају различита за различите смерове

доласка звучних таласа. По правилу је највећа када звучни таласи долазе уз смера
нормалног на раван мембране, односно из смера осе микрофона.
Микрофони су најчешће симертични у односу на осу, па је карактеристика
усмерености иста за све равни које пролазе кроз осу микрофона. Ако то није случај, онда
се даје карактеристика усмерености у хоризонталној равни која има највећи практични
случај, пошто су извори чији звук микрофон прима обично распоредјени у хоризонталној
равни.

Слика 3.1.3.1. Карактеристике усмерености микрофона

Муховић Асмир 7
Микрофони

3.1.4 Динамички опсег микрофона

Динамички опсег микрофона представља разлику измедју најјачег и најслабијег

звука који микрофон може пренети, уз одредјени дефинисани износ изобличења.
Доња граница динамичког опсега одредјена је нивоом сопственог шума микрофона
који се јавља на његовом излазу. Овај шум представља термички шум унутрашње
отпорности микрофона и он постоји и када су сви спољни узроци сметњи отклоњени и
када нема звучног сигнала. Динамички опсег микрофона ограничен је са горње стране
изобличењима која настају услед превеликог померање при високим нивоима звука.
Обично се даје максимални улазни ниво микрофона при укупним хармонијским
изобличењима излазног сигнала од 1%. Код квалитетних микрофона ова граница је знатно
изнад нивоа који одговара граници бола и креће се у опсегу од 125 до 150 dB.
Еквивалентни ниво шума је измедју 10 и 25 dB, а динамички опсег од 12 до 14 dB.

3.1.5 Импеданса микрофона

Импеданса микрофона је податак који нам говори како се микрофон понаша као
генератор и како га треба прикључити на улаз претпојачивача. Вредност импедансе
микрофона која се даје у његовим подацима обично се односи на фреквенцију од 1kHz.
Према вредности импедансе микрофоне делимо на оне са ниском импедансом (обично 200
Ω) и оне са високом импедансом (обично 50 Ω). Код прокључивања микрофона најчешће
се води рачуна о прилагодјењу у напону. То значи да импеданса потрошача треба да буде
знатно већа од унутрашње импедансе микрофона.

3.1.6 Степен искоришћења

Степен искоришћења микрофона је веома мали и обично се креће од 0,1 и 1%.

Разлога за то има више. Пре свега, део звучне енергије која стиже до мембране микрофона
рефлектује се и враћа у околни простор. Преостали део покреће мембрану претварајући се
при томе у механичким, акустичким и електричним елементима у топлоту. Слабо
прилагодјење акустичке импедансе звучних таласа на механичку импедансу мембране, као
и поступак двоструког претварања енергије, најпре акустичке у механичку, па онда
механичке у електричну, главни су разлози за овако мали степен искоришћења микрофона.
Једино код угљеног микрофона добијена снага и до десет пута је већа од примљене.
Али овај добитак иде на рачун енергије извора. Угљени микрофон је посредни претварач
или реле, који управља струјом извора па је зато његов излазни сигнал много пута већи од
осталих врста микрофона.

3.1.7 Изобличења

Помераји мембране микрофона су, и при великим вредностима звучног притиска,

веома мали тако да нелинеарност кретног система нема никаквог значаја. Код пресионог
еликтродинамичког микрофона са калемом, при звучном притиску од 10 Pa (114db),
амплитуда помераја мембране је мања од 10 µm. Неке врсте микрофона имају способност
да верно преносе транзијентне сигнале (као што су рецимо правугаони сигнали), док је код
других та способност мања.

Муховић Асмир 8
Микрофони
3.2 Подела микрофона

Постоји много различитих врста микрофона и много критеријума према којима их је

могуће поделити. Тако микрофоне делимо према намени, према начину коришћења, према
карактеристици усмерености, према величини звучног поља која изазива кретање
мембране, према начину генерисања електромоторне силе итд. Задња два критеријума су
посебно значајни код проучавања начина рада и конструкције микрофона и на њима се
заснивају акустичка и електрична подела микрофона.

3.2.1 Акустичка подела микрофона

Акустичка подела микрофона узима у обзир начин на који промене у звучном пољу
изазивају кретање мембране. Према овој подели разликујемо:

 Пресионе микрофоне или микрофоне који раде на притисак, код којих су

брзина или померај мембране сразмерни притиску у звучном пољу,
 Градијентне микрофоне или микрофоне који раде на разлику притиска, код
којих су брзина или померај мембране сразмерни градијенту притиска у
звучном пољу,
 Комбиноване микрофоне или микрофоне код којих на кретање мембране
утичу, комбиновано, и притисак и градијент притиска.

Свака претходно поменута класа микрофона има специфичне облике

карактеристике усмерености. Тако је код пресионих микрофона карактеристика
усмерености кружна, код градијентних бидирекциона (двокружна или осмица), а код
комбинованих имамо различите форме кардиоидне карактеристике.

3.2.2 Електрична подела микрофона

Електрична подела се заснива на физичким принципима који су искоришћени код

претварања осцилација кретног система у електромоторну силу на излазу микрофона.
Најзначајније групе микрофона према овој подели су:

 Угљени,
 Електродинамички (са калемом и траком),
 Пиезоелектрични или кристални и
 Електростатички (кондензаторски и електрел)

Поменућемо неке микрофоне који су наведени у претходне две поделе.

Муховић Асмир 9
Микрофони
3.2.3 Пресиони микрофони

Пресиони микрофони имају само једну страну мембране изложену дејству

звучних таласа. На мембрану са спољашње стране делује сила зависна од притиска на
јединицу површине:

F  Sp  Spm cos t (3.2.3.1)

Слика 3.2.3.1. Пресиони микрофон

Табела 3.2.3.1 Фреквенцијско подруције

Фреквенцијско Брзина кретања Померај Режим рада

подручје мембране мембране
  u pS pS Режим отпорног
v Ξ
Rm R m кочења
   u v  pSC m Ξ  pSC m Режим еластичног
кочења
  u pS pS Режим
v Ξ   2m
m инерцијалног
кочења

Пресиони микрофони имају кружну карактеристику усмерености. Кажемо да су

недиректни или неусмерени. То је због тога што они ради на притисак који је скаларна
величина која нема правац и смер деловања. Пресиони или неусмерени микрофони
најчешће се користе за снимање амбијента код вишеканалног снимања музике, снимање
већег броја саговорника, затим мањих вокалних или инструменталних састава при
кружном распореду, за снимање шумова у природи итд.

Муховић Асмир 10
Микрофони
3.2.4 Градијентни микрофони

Градијентни микрофони су тако конструисани да звучни притисак има приступ

мембрани са обе стране.

Слика 3.2.4.1. Градијентни микрофон (лево пример, десно скица )

3.2.5 Комбиновани микрофони

Комбинацијом пресионог и градијентног микрофона добија се микрофон са

кардиоидном карактеристиком усмерености.

Слика 3.2.5.1. Комбиновани микрофон, карактеристика усмерености – кардиоида,

Добијена графичким сабирањем кружне и двокружне карактеристике

Са слике 3.2.5.1 се види да је графичким сабирањем кружне и двокружне карактеристике

усмерености могуће добити кардиоидну карактеристику. При сабирању треба узети у
обзир да је једна половина двокружне карактеристике позитивна, а друга негативна, јер је
померање мембране при доласку звучних таласа из супротних смерова позитивно.
Кардиоидни облик карактеристике усмерености нам говори да је осетљивост ове групе
микрофона јако повећана у једној полусвери, због чега се они називају једносмерни
микрофони.

Муховић Асмир 11
Микрофони
3.2.6 Угљени микрофони

Принцип рада угљеног микрофона приказан је на слици 06. Микрофонска капсула

се састоји од две електрочно-проводне електроде од којих је једна (мембрана) помична.

Простор измедју електрода делимично је напуњен угљеним зрнцима. Кретање

мембранепод дејством звучних таласа изазива промене притиска измедју
звучних зрнаца. Ово има за последицу промену електричне отпорности зрнаца и примену
укупне струје у колу микрофона. Осетљивост ове врсте микрофона је веома велика, зато се
они искључиво користе у телекомуникацијама, у телефонској слушалици, зато што им
нису потребни претпојачивачи. С друге стране , њихов узак фреквенцијски опсег, велика
изобличења, и значајан шум угљених зрнаца, ограничавају њихову примену само на
пренос говорног сигнала. Угљени микрофон се дуго задржао у телефонији, само због своје
високе осетљивости, једноставне конструкције и робусности.

Слика 3.2.6.1. Угљени микрофон(принцип рада)

3.2.7 Електродинамички микрофон са калемом

Електродинамички микрофон са калемом је најраспрострањенији тип микрофона

који се користи како за јефтине домаће уредјаје тако и за висококвалитетна студијска
снимања. Кретни елеменат овог микрофона је мембрана на коју је налепљен калем.
Мембрана је за кућиште микрофона везана својим ободом, тако да је обезбедјено
центрирање калема и омогућено његово кретање у правцу аксијалне осе.

Слика3.2.7.1. Мембрана лево, пресек комплетног микрофона десно

Муховић Асмир 12
Микрофони
3.2.7.1 Мембрана

Мембрана електродинамичког микрофона је у облику куполе, чиме се постиже

потребна крутост да би у целом чујном подручју фреквенција осциловала као клип.
Парцијално осциловање појединих делова овакве мембране јавља се тек изнад 15 кХз. На
периферном делу мембране налазе се концентрични набори, слика 0.6. лево, који
обезбедјују одговарајућу еластичност и приближно исто померање свих делова куполе као
код клипа.

3.2.8 Кристални микрофони

Кристални микрофони се називају и керамички или пеизоеликртични. То су

микрофони код којих еликтромоторна сила настаје деформацијом претварачког елемента
који има пиезоелектрична својства. Наиме, ради се о особини плочица направљених од
пеизоелектричних материјала да се приликом деформације њиховог облика на две
наспрамне површине јавља електрично оптерећење супротног знака, или обрнуто, ако се
на површине плочице доведе споља еликтрични напон плочица че се механички
деформисати.
Постоји велико број кристала који имају ово својство. Најпознатији медју њима су
кварц, сињетова со, турмалин итд.

3.2.9 Кондензаторски микрофони

Кондензаторски микроскопи су микроскопи високог квалитета. Примењују се у

студијској техници за снимање звука као и у акустичким мерењима. Имају равну
фреквенцијску карактеристику, осетљиви су, отпорни су на ударе и вибрације, добро
репродукују прелазне појаве а израдјују се као неусмерени (пресиони0), двосмерни
(градијентни) и усмерени (комбиновани) микрофони. Њихов главни недостатак је
немогућност рада без извора напајања. Наиме треба обезбедити како напајање саме
каписле, тако и претпојачивача уградјеног у кућишту миктофона. Овај захтев их чини
неподесним за преносне уредјаје као и за широку употребу.

Слика 3.2.9.1. Кондезаторски микрофон (Студијски микрофон)

Муховић Асмир 13
Микрофони

4 Закључак
Микрофони су електроакустични претварачи који акустичку енергију претварају у
механичку. Другим речима, они акустичке осцилације у ваздуху претварају у електричне.
При томе микрофони реагују на промене звучног притиска или на промене брзине честица
у звучном пољу које их окружује.
Основни задатак који микрофон као претварач треба да испуни је да електричне
промене на његовом излазу буду што вернија слика акустичких промена. Савремени
микрофони су усавршени до те мере да имају верност репродукције која се може мерити
са оригиналом. Најквалитетнији међу њима имају константну осетљивост на звучни
притисак у целом чујном подручју фреквенција
Данас постоји велики број варијанти микрофона свих врста, који се разликују по
квалитету, могућностима и цени и од којих сваки налази своју специфичну примену.
Микрофони, као електроакустички претварачи деле се на непоредне или праве и
посредне или релејне. Непосредни претварачи су они код којих излазна енергија потиче
само од расположиве улазне енергије, и увек је мања од ње због губитка у процесу
претварања.

Муховић Асмир 14
Микрофони

5 Литература

[1] Правица П. , Дринчић Д. , Електроакустика.

Муховић Асмир 15