Novica Ran|elovi}, Danijela Avramovi}

PRIRU^NIK O LEKOVITIM
BILJKAMA
raspoznavanje, branje i za{tita

SOKOBANJA, 2011.
 Novica Ran|elovi} i Danijela Avramovi}
PRIRU^NIK O LEKOVITIM BILJKAMA

Izdava~I:
Udru`enje za lekovito bilje DR. JOVAN TUCAKOV - Sokobanja
DO FILM PUBLIK ART

Za izdava~a:
Neboj{a Stanojevi}

Urednik:
Milica Buha

Recenzent:
Dr Vlastimir Stamenkovi}

Dizajn i priprema za {tampu:

FPA CREATIVE TEAM

[tampa:
COLORGRAFX

Tira`: 1000

Izrada ove publikacije omogu}ena je uz pomo} ameri~kog naroda preko Agencije

Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava za me|unarodni razvoj (USAID). "Udru`enje Dr
Jovan Tucakov" je u potpunosti odgovorno za sadr`aj ove bro{ure, koji ne mora
nu`no odra`avati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava.
 PREDGOVOR

Ova publikacija nastala je iz na{eg li~nog iskustva i iskustva na{ih

prakti~ara na terenu u prikupljanju i prou~avanju lekovitih biljaka. Novina
ovog priru~nika je {to on sadr`i vi{e informacija o za{titi lekovitih bilja-
ka, dok su ostale informacije na pre|a{njem nivou.

Publikacija }e biti koristan priru~nik svim sakuplja~ima lekovitih

biljaka na terenima {irom Srbije, a naro~ito u podru~jima gde je ova
delatnost ve} tradicionalna - u okolini Sokobanje (Rtanj, Ozren, Devica),
Zaje~ara (Stara planina, Tupi`nica, Mali i Veliki Stol), Svrljiga (Svrlji{ke
planine, Tresibaba), Prokuplja (Pasja~a, Radan, Sokolovica), Ni{a (Suva
planina, Kalafat, Seli~evica) i dr. Ova knjiga }e predstavljati dragoceni
priru~nik za raspoznavanje, branje i za{titu lekovitih biljaka.

U priru~niku je obra|eno oko stotinu lekovitih biljnih vrsta na{ih

krajeva koje bera~i mogu sakupljati, vode}i ra~una o Naredbi o zabrani
sakupljanja pojedinih za{ti}enih vrsta divlje flore i faune (koja se donosi
po~etkom svake godine) s ciljem da se ne ugrozi njihov opstanak. Svi
zainteresovani bera~i se moraju obratiti nadle`nim istitucijama (Zavod
za za{titu prirode, Inspekciji za za{titu `ivotne sredine i dr.) kako bi
dobili dozvolu za branje odre|enih koli~ina lekovitih biljnih vrsta za
teku}u godinu. Osim toga, data su kratka uputstva o na~inu sakuplja-
nja, lagerovanja, pakovanja i prerade, kao i kalendar sakupljanja lekovi-
tih biljaka.

U priru~niku je za svaku biljnu vrstu dat opis i tip stani{ta na kojem

se mo`e na}i, vreme cvetanja, delovi koji se koriste (droga, sirovina),
primena u narodnoj medicini (etnomedicini).

Autori
 SADR@AJ

PREDGOVOR ...................................................................................... 3

OP[TI DEO

- BRANJE, SU[ENJE, LAGEROVANJE I PRERADA

LEKOVITIH BILJAKA ............................................................... 5

- RE^NIK BOTANI^KIH POJMOVA ........................................... 6

- KALENDAR BRANJA LEKOVITIH BILJAKA ............................. 11

- ADRESAR OTKUPLJIVA^A LEKOVITOG,

AROMATI^NOG I ZA^INSKOG BILJA
I [UMSKIH PLODOVA ..................................................... 14

- ZA[TITA LEKOVITIH BILJAKA .............................................. 15

POSEBNI DEO

- LEKOVITE BILJKE NA[IH KRAJEVA .................................... 17

INDEX NARODNIH IMENA ............................................................... 95

INDEX LATINSKIH IMENA ................................................................ 95

LITERATURA ....................................................................................... 96
 BRANJE, SU[ENJE, LAGEROVANJE
I PRERADA LEKOVITIH BILJAKA

Razli~iti delovi samoniklih lekovitih, aromati~nih i za~inskih biljaka koriste se

kako u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, tako i u narodnoj medicini
kao fitoterapeutska sredstva, ili u kulinarstvu. Iz napred navedenih razloga je
neophodno poznavanje na~ina prikupljanja tih delova.

Koren (radix) jednogodi{njih biljaka se sakuplja na kraju vegetacijske

sezone, u jesen, a vi{egodi{njih u jesen i prole}e. Aromati~no korenje bi tre-
balo samo krpom o~istiti, a nearomati~ne oprati u vodi, a nakon toga ise}i na
sitne delove i osu{iti. Su{enje se mo`e obaviti nizanjem na konac ili reza-
njem na tanke listi}e i su{enjem na specijalnim mre`ama. Su{enje se vr{i
prirodnim putem, mo`e i na suncu, ili u su{arama. Osu{eni korenovi se
pakuju u kartonske kutije (nearomati~ni) ili u staklene posude (aromati~ni).
^uvaju se u suvim i hladnim prostorijama. Posebno treba naglasiti da je
nakon va|enja korena neophodno odse}i korenovu glavu i vratiti
je u zemlju, kako bi se slede}e godine iz nje razvila nova biljka.

Stablo (caulus) i listovi (folium) - nadzemni delovi biljaka (herba)

se sakupljaju dok su jo{ mladi i so~ni, uglavnom pre cvetanja. Sakupljanje
se obavlja tokom suvih i sun~anih dana, a najpovoljniji period za ve}inu
biljnih vrsta je prepodne od 10 do 11 i od 14 do 15 sati. Za branje se koriste
makaze ili no`, a za odlaganje papirna ili pamu~na ambala`a. Plasti~ne kese
nisu preporu~ljive jer se biljni materijal zapari i gubi na kvalietu. Svi delovi
biljke bi trebalo da budu sve`i. Tako sakupljeni se raprostiru u tankim sloje-
vima na lesama (drvene ili od platna), a mo`e se koristiti i ~ista hartija (pak-
papir) i povremeno okre}u. Na taj na~in se dobija suva, zelena i zdrava siro-
vina spremna za upotrebu. Ovako dobijena sirovina se pakuje u posebne
kutije ili d`akove od hartije, etiketira i skladi{ti.

Cvetovi (flos) se sakupljaju kada su u punom razvoju (procvetale biljke).

Aromati~ni cvetovi se sakupljaju pre izgrevanja sunca, a nearomati~ne oko
podneva, kada se osu{e od rose. Su{enje se obavlja u tankom sloju na
povoljnoj podlozi (hartija, platno, drvo, mre`a). Nearomati~ni cvetovi se
pakuju u kartonske kutije ili kese, a aromati~ni u staklenke. Cvetovi se tako|e
~uvaju na suvom i hladnom mestu.

Plodovi (fructus) i semenke (semen) se beru kada su potpuno zreli, ali

postoje i izuzeci. Tako se {ipurak ru`e bere kad zarudi, jer kao potpuno zreo
mo`e da omek{a. Zarudeli {ipurak ima vi{e vitamina C od potpuno zrelog,
lak{e se su{i i prera|uje.

5
Kora (cortex) se skida rano u prole}e, jer se u to vreme lako odvaja od
drveta. Skida se samo zdrava, glatka, mlada i `iva kora. Ispucala, stara i
mrtva kora nema lekovita svojstva. Kora se odmah se~e na sitnije delove,
su{i i pakuje u kese od hartije.

Pupoljci se beru u rano prole}e, kada se naj~e{}e i razvijaju. Pupoljci breze,

bora, topole i jo{ nekih biljaka se beru jo{ u februaru. Su{e se na promajnom
mestu i pakuju u kese od hartije.

RE^NIK BOTANI^KIH POJMOVA

DELOVI BIJKE
PRA[NIK
@IG TU^KA

STUBI] TU^KA

PLODNIK TU^KA
CVET
KRUNI^NI
LISTI]

^A[I^NI LISTI]

CVETNA DR[KA

CVETNA DR[KA

LIST

LISKA
KOREN
LISNA DR[KA

LISNA OSNOVA

6
 RAZLI^ITI OBLICI LISTA

IGLI^AST LINEARAN LANCETAST JAJASTO JAJAST IZDU@ENO OBJAJAST

LANCETAST JAJAST

LOPATI^AST OKRUGLAST [TITAST BUBRE@AST

ROMBI^AN TROUGLAST STRELAST KOPLJAST PERAST

SRCAST OBRNUTO DLANOLIK PRSTASTO

SRCAST SLO@EN

7
 OBOD LISKE

CEO VIJUGAV NAZUBLJEN TUPO NAZUBLJEN

TESTERAST DVOJNO TESTERAST TRNOVITO TESTERAST GRUBO TESTERAST

NERVATURA LISTA

PERASTA MRE@ASTA PARALELNA

POLO@AJ LISTA

NA LISNOJ DR[CI SEDE]I OBUHVATA STABLJIKU SA RUKAVCEM

8
 SLO@ENI LISTOVI

NEPARNO PARNO TROJNO

PERASTO SLO@ENI PERASTO SLO@ENI PERASTO SLO@ENI

RASPORED LISTOVA NA GRANI

NASPRAMAN UNAKRSNO NASPRAMAN NAIZMENI^AN

PR[LJENAST

9
 RAZLI^ITI TIPOVI CVASTI

GLAVICA KLIP UVOJAK JEDNOSTRANI GROZD KLAS

(MONOHAZIJUM) GROZD

[TIT METLICA GRONJA SLO@ENI [TIT

[TITASTA METLICA DIHAZIJUM

PODZEMNI ORGANI

RIZOM
LUKOVICA

KRTOLA

OSOVINSKI KOREN REPA GOMOLJ

(KRTOLASTA LUKOVICA)

10
 KALENDAR BRANJA LEKOVITIH BILJAKA

Sve biljne vrste, pa tako i lekovite biljke odlikuju se smenom odre|enih faza razvi}a (fenofaze) tokom `ivota i tokom
godine, odnosno tokom jednog vegetacionog ciklusa. Kod svih biljnih vrsta razlikuju se ~etiri karakteristi~ne fenofaze:
pupljenje, listanje, cvetanje i plodono{enje. Zajedno sa klijanjem, to su osnovne faze razvi}a biljke. Faze razvi}a i feno-
faze je neophodno dobro poznavati za svaku vrstu, kako bi se mogao izraditi kalendar sakupljanja lekovitih biljaka. Taj
kalendar ne}e biti isti za svaki deo na{e zemlje, jer razli~ite biljke imaju razli~ito vreme pojavljivanja odre|enih fenofaza
u zavisnosti od mnogih faktora: nadmorske visine, makro- i mezoklime, reljefa, geografske {irine i dr. Najva`nije je
znati da se biljke beru tokom cele godine i da aktivnost sakuplj~a biljka ni jednog trenutka ne prestaje.

Tabela 1. Kalendar sakupljanja lekovitih biljaka obra|enih u knjizi, sa koli~inama sve`e sirovine potrebnim za dobijanje 1 kg
osu{ene. Zbog nedostatka relevantnih podataka za nekoliko biljaka ovi podaci nisu dati.
Doma}i naziv Biljna vrsta Deo koji se bere Vreme sakupljanja Koli~ina sve`e sirovine
(u kg) za 1 kg suve
An|elika divlja Angelica pan~i}ii Vandas koren XI - III 4

11
Bela mrtva kopriva Lamium album L. cvet IV - X 5
Bokvica Plantago sp. L. list V - X 4-4.5 (P. maj. .4.5 P. lan. 4)
Borovnica Vaccinium myrtillus L. list i plod V - VI list 3.5 - plod 6.5
Breza Betula pendula Roth. list, kora pupoljci II - VII list 2.5 - kora 3
Br{ljan Hedera helix L. list, plod X - IV 3.5
Verbena Verbena officinalis L. herba VI - VI 3.5
Vidova trava Euphrasia officinalis L. herba VII - IX 3.5
Vilino sito Carlina acaulis L. koren VII - IX 3.5
Vijo{nica Parietaria officinalis L. herba VI - IX -
Virak Alchemilla vulgaris L. herba VI - IX 4
Vranilova trava Origanum vulgare L. herba VIII - X 4
Vrba bela Salix alba L. kora II - IV 2
Gavez crni Symphytum officinale L. rizom, list III; XI; V - VII rizom 3.5
Glog Crataegus monogyna Jacq. plod, cvet V - X plod 2.5 - cvet 3.5
Dan i no} Viola tricolor L. herba V - VIII 5
Divizma Verbascum phlomoides L. cvet VII - VIII 7
 Doma}i naziv Biljna vrsta Deo koji se bere Vreme sakupljanja Koli~ina sve`e sirovine
(u kg) za 1 kg suve
Divlji kesten Aesculus hippocastanum L. plod V - VI; IX - X -
Dimnja~a Fumaria officinalis L. herba IV - VI 4
Dobri~ica Glechoma hirsuta L. herba IV - V 3
Dra~a Paliurus spina chrysti Mill. plod VII - X -
Dunja Cydonia oblonga Mill. list, plod IV - V -
Zdravac crveni Geranium robertianum L. herba VII - VIII 4
Ze~ji trn Ononis spinosa L. koren XI - III 3
Zlatnica Solidago virgaurea L. herba VII - VIII 4
Zova crna Sambucus nigra L. list, cvet, plod i kora IV - VI cvet 4 - plod 6
Imela bela Viscum album L. herba II - V 3
Ivanjsko cve}e Galium verum L. herba VII - IX 3.5
Jagor~evina Primula officinalis (L.) Hill. koren, list, cvet IV - VIII koren 3 - cvet 6
Kantarion Hypericum perforatum L. herba VII - X 3
Ki~ica Centaurium umbellatum Gilib. herba VII - IX 4

12
Kleka Juniperus communis L. plod X 1.5
Kokotac Melilotus officinalis (Med.) Lam. herba V - VII 4
Konoplju{a Eupatorium cannabinum L. herba VII - VIII -
Kopitnjak Asarum europaeaum L. herba IV - V herba 4 - list 4.5
Kopitnjak krstasti Hepatica nobilis Mill. list III - IV 3
Kopriva Urtica dioica L. koren, herba IV - XI koren 3 - herba 5
Krestu{ac Polygala comosa Schuhr. herba V - VIII -
Kupina Rubus fruticosus L. plod, list VII-X 4.5
Lazarkinja Galium odoratum (L.) Scop. herba IV - VI 4
Lipa pozna Tilia cordata Mill. cvet VI - VIII 3
Maj~ina du{ica Thymus serpyllum L. herba IV - IX 3
Malina Rubus idaeus L. plod, list IV - VI 4.5
Masla~ak Taraxacum officinale Web. koren, list IV - IX -
Medunika Filipendula ulmaria (L.) Max. koren, herba VI - X -
Oman beli Inula helenium L. koren X - III 3.5
O~ajnica Marrubium vulgare L. herba VI - IX 3.5
 Doma}i naziv Biljna vrsta Deo koji se bere Vreme sakupljanja Koli~ina sve`e sirovine
(u kg) za 1 kg suve
Petrovac Agrimonia eupatoria L. herba V - IX 3.5
Pirevina Agropyron repens L. rizom V - VI -
Plu}njak Pulmonaria officinalis L. herba IV - V 4
Podbel Tussilago farfara L. herba II - V 5
Podubica Teucrium chamaedrys L. herba VI - VIII 3
Poto~njak, Lythrum salicaria L. herba VI - X -
Ranilist Stachys officinalis L. (Betonica off. L.) herba, koren VII - VIII -
Rastavi} poljski Equisetum arvense L. herba V - X 3.5
Razgon Veronica officinalis L. herba VI - VIII 3.5
Rusa Chelidonium majus L. rizom, herba V - IX 4
Rusoma~a Capsella bursa-pastoris (L.) Medic. herba III - VII 4
Svilovina Epilobium sp. herba V - IX 4
Sitnica Herniaria glabra L. herba V - VIII 3
Slatka paprat Polypodium vulgare L. rizom III - IV; X -

13
Slez beli Althaea officinalis L. koren, herba VII - IX koren 3.5 - herba 6
Slez crni Malva sylvestris L. cvetovi, listovi V - IX cvet 5 - list 4
Srda~ica Leonurus cardiaca L. herba VI - VIII 3.5
Sremu{ Allium ursinum L. list, lukovica IV - VI list 10
Suru~ica Filipendula vulgaris Mch. herba V - VII -
Trava iva Teucrium montanum L. herba VII - VIII 3
Trnjina Prunus spinosa L. cvet, plod i list III - V 4
Troskot Polygonum aviculare L. herba V - VIII 4.5
Hajdu~ka trava Achillea millefolium L. herba (cvt + list) VI - VIII 4.5
Hmelj Humulus lupulus L. {i{arice V - VIII -
Hrast lu`njak Quercus robur L. kora, plod i list IV - V kora 2
Cikorija Cichorium intybus L. koren, herba XI - VII koren 3.5 - herba 4
^i~ak Arctium lappa L. herba VII - VIII 4
^ubar planinski Satureja kitaibelii Wuerzb. herba VIII - IX 3
[ipak Rosa canina L. plod i cvet IV - V plod 2.1
[umska jagoda Fragaria vesca L. list, plod V - VI 3.5
 ADRESAR OTKUPLJIVA^A LEKOVITOG, AROMATI^NOG I
ZA^INSKOG BILJA I [UMSKIH PLODOVA
^LANOVI I SARADNICI UDRU@ENJA
”DR JOVAN TUCAKOV” - SOKOBANJA
ADONIS d.o.o. ZDRAVAC u.t.r. PLANTA SPONTANEA
A.Marki{i}a 166, Ilije @ivulovi}a, Svrljig d.o.o.
Sokobanja tel.: 018 823 665 Industrijska zona bb, Dobra
tel.: 018 830 076 tel.: 030 590 247
INSTITUT JOSIF
BETULA d.o.o. PAN^I] SINICULA CO d.o.o.
R. Spasi}a, @itkovac Tadeu{a Ko{}u{ka 1, Gornja Mutnica, Para}in
tel.: 018 886 592 Beograd tel.: 035 571 647
tel.: 011 30 31 616
BIOGAL d.o.o. [UMSKO BLAGO d.o.o.
Omladinska 67, Svrljig JELIGOR d.o.o. Selo Bresnica, Vranje
tel.: 018 822 950 Jocina 40, Svrljig tel.: 017 446 159
tel.: 018 824 110
EKOLIFE [UMSKI PLODOVI
Taskovi}i, Gad`in Han PETROVI] d.o.o. Zmijanac bb, Boljevac
tel.: 018 860 161 Omladinska 49, Svrljig tel.: 030 63 449
tel.: 063 404 410

^LANOVI NACIONALNOG UDRU@ENJA PRERA\IVA^A

I IZVOZNIKA LEKOVITOG BILJA ''SRBOFLORA''
ADONIS MACVAL TEA
Alekse Markisica 166, Sokobanja Narodnog Fronta br. 57/411, Novi Sad
tel.: 018 830 076 tel./faks: 021 4722 468
web: www.adonis-sb.com web: www.macval.rs
e-mail: info@adonis-sb.com e-mail: office@macvalgroup.com
BETULA MELISA FARM
Radeta Spasica 30, @itkovac [umska br. 8, Apatin
tel.: 018 886 592 tel.: 025 774 197 i 025 798 100
e-mail: doo.betula@gmail.com web: www.melisa-farm.com
e-mail: office@melisa-farm.com
BILJE BOR^A
Preliva~ka 98, Bor~a, Beograd SRBIJA[UME
tel.: 011 3321 126, fax: 011 3324 651 Bulevar M. Pupina 113, Novi Beograd
web: www.biljeborca.rs tel.: 011 3112 367
e-mail: office@biljeborca.rs web: www.srbijasume.rs
e-mail: srbijasume.z.r@beotel.rs
ZDRAVAC
Ilije Zivulovica bb, Svrljig FRUCTUS
tel.: 018 823 277 i 018 823 665 Novosadski put 15/2, Ba~ka Palanka
e-mail: utrzdravac@sezampro.rs tel.: 021 752 898, fax: 021 752 899
web: www.fructus.rs
KIRKA PHARMA
e-mail: info@fructus.rs
Bulevar M. Pupina 10z/IV, Novi Beograd
tel./faks: 011 3114 189; tel: 011 2145 701 HERBA
web: www.kirkapharma.com Ustani~ka 194, Beograd
e-mail: office@kirkapharma.com tel.: 011 3471 147, fax: 011 3470 608
web: www.herba.co.rs
e-mail: office@herba.rs

14
 ZA[TITA LEKOVITIH BILJAKA

Za{tita prirode i prirodnih resursa, a samim tim i lekovitih biljaka je problem

od globalnog zna~aja i zadatak je svake dr`ave da svojim zakonima predvi-
di re{avanje ovog problema. Porastom interesovanja za lekovite, aromati~ne,
za~inske i jestive biljke zapa`a se velika haoti~nost u kori{}enju ove grupe
biljaka, {to se pre svega odnosi na neracionalno kori{}enje prirodnih poten-
cijala. Procenjuje se da je oko 700 biljnih vrsta u Srbiji ugro`eno
ljudskom delatno{}u. Od tih biljaka najbrojnije su lekovite biljke.
Da ne bi do{lo do njihovog potpunog i{~ezavanja one su zakonom za{ti}ene
razli~itim stepenom i merama za{tite. Na osnovu najnovijih odluka Vlade Re-
publike Srbije za{ti}ene lekovite biljne vrste podeljene su u ~etiri kategorije:

I Biljne vrste za koje va`i potpuna zabrana kori{}enja i prometa.

II Biljne vrste koje su pod kontrolom kori{}enja i prometa.
III Biljne vrste koje su kao prirodne retkosti pod zabranom sa-
kupljanja, branja i uni{tavanja.
IV Biljne vrste za ~ije je prikupljanje potrebna dozvola.

Kako bi smo pojednostavili ovu podelu dajemo spisak vrsta ~iji je otkup pot-
puno zabranjen ili ograni~en:

LEKOVITE VRSTE ZA KOJE VA@I STROGA ZABRANA (I i III kategorija):

- Gorka detelina (Menyanthes trifoliata L.)
- Medve|e gro`|e (Arctostaphyllos uva-ursi (L.) Spreng.)
- @alfija (Salvia officinalis L.)
- Izop (Hyssopus officinalis L.)
- Smilje (Helichrysum arenarium (L.) DC.)
- Rosulja (Drosera rotundifolia L.)
- Lincura (Gentiana lutea L.)
- Maljava breza (Betula pubescens Ehrh.)

VRSTE ^IJE JE PRIKUPLJANJE OGRANI^ENO (II i IV kategorija):

- Borovnica (Vaccinium myrtyllus L.)
- Kleka (Juniperus communis L.)
- An|eoski koren (Angelica pan~i}ii Vand.)
- Jagor~evina (Primula veris Huds.)
- I|irot (Acorus calamus L.)
- Ki~ica (Centaurium umbellatum Gilib.)
- Kilavica (Herniaria glabra L.)
- Dlakava kilavica (Herniaria hirsuta L.)
- Kantarion (Hypericum perforatum L.)
- Beli slez (Althaea officinalis L.)

15
 - Crna zova (Sambucus nigra L.)
- Odoljen (Valeriana officinalis L.)
- Crni gavez (Symphytum officinale L.)
- Divizma (Verbascum densiflorum Bertol.)
- Mati~njak (Melissa officinalis L.)
- Vranilova trava (Origanum vulgare L.)
- ^ubar (Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff.)
- Divlja maj~ina du{ica (Thymus sp.)
- Pelin (Artemisia absinthium L.)
- Zlatica (Solidago virgaurea L.)
- Oman (Inula helenium L.)
- Slatki koren (Glycyrrhiza glabra L.)
- Ka}un (Orchis morio L.).

Neophodno je napomenuti da postoje razli~ite me|unarodne konvencije o

za{titi biljnih vrsta, od kojih se jedna odnosi samo na divlje orhideje. Prilogom
br. 2 "Konvencije o me|unarodnoj trgovini ugro`enim vrstama divlje flore i
faune" - Washington, 1973. za{ti}ene su sve vrste divljih orhideja.
Biljke iz I i III grupe bi trebalo potpuno za{tititi od eksploatacije sa
prirodnih stani{ta, a potrebne sirovine obezbe|ivati isklju~ivo sa
planta`a.

Biljke iz II i IV grupe trebalo bi koristiti samo u meri koju dopu{taju

prirodni potencijali, stru~no i odgovorno, kako se njihov status ne
bi pogor{ao. I ovde je potrebno planta`iranje, naro~ito na prirod-
nim stani{tima.

Berba lekovitih biljaka bi trebalo da bude racionalna, odnosno potrebno je

sakupljati samo one delove koji se upotrebljavaju za dobijanje
sirovine. Koli~ina koja se sakuplja trebalo bi da predstavlja koli~inu
dovoljnu za godinu dana. Tako|e je neophodno da se prilikom sakuplja-
nja samoniklih iekovitih biljaka 1/3 jedinki ostavi radi dalje reprodukcije.

U cilju o~uvanja lekovitih biljnih vrsta neophodno je na podru~jima na kojima

se ono sakuplja organizovati kurseve i letnje {kole za obuku sakuplja~a bilja-
ka, radi upoznavanja sa pravilnim i racionalnim sakupljanjem biljaka. Kurseve
bi trebalo da vode nau~ni i stru~ni radnici iz oblasti botanike i fitoterapije.

Radi poznavanja - o ugro`enosti flore Srbije najbolje govori Crvena knjiga

flore Srbije (1999) u kojoj je obra|eno 50 is~ezlih i 121 krajnje ugro`eni tak-
son (biljne vrste i podvrste). Me|u krajnje ugro`enim taksonima nalaze se
mnoge biljne vrste koje mogu da se koriste kao lekovite.

16
 LEKOVITE BILJKE NA[IH KRAJEVA

Edicija Flora Srbije (I-X) donosi 3115 biljnih vrsta za ovu teritoriju, dok u
Crvenoj knjizi flore Srbije (1999) stoji podatak da na ovom podru~ju raste
3662 taksona i to 3272 vrste i 390 podvrsta. One su u klasifikacionom smis-
lu svrstane u 766 rodova i 141 familiju.

Me|utim, u knjizi Lekovite biljke SR Srbije (1989) navodi se 874 lekovite

biljke. To zna~i da od ukupnog broja biljaka koje rastu kod nas lekovitim pri-
pada 1/4, {to nije u potpunosti ta~no. Naime, veliki broj biljaka jo{ nije
dovoljno ispitan, pa se tako i o njihovoj lekovitosti nedovoljno zna. Verovatno
}e budu}a istra`ivanja pokazati da je broj lekovitih biljaka mnogo ve}i.

Lekovite biljke su one biljne vrste koje je ~ovek koristio kao pristupa~ni lek ili
sirovinu za dobijanje lekova od davnina. Poznavanje ve{tine le~enja biljem
(fitoterapija) je kulturno nasle|e ranijih civilizacija. Danas, u eri visokih
tehnologija mogu}e je dobijanje i sinteti~kih lekova, ali se i dalje veliki broj
bazira na sastojcima ekstrahovanim iz biljaka. Neminovan i nezamenljiv je
povratak prirodnim lekovitim sredstvima jer su se sinteti~ke materije od kojih
se izra|uju lekovi pokazale nedovoljno sigurnim, sa mnogim ne`eljenim pro-
pratnim pojavama.

Zbog toga su u medicinsku praksu uvedene nau~ne discipline koje

prou~avaju ispitivanje i upotrebu lekovitih prirodnih sirovina - farmakognozi-
ja i fitoterapija. Svaki narod ima svoju knjigu lekovitih biljaka. Nave{}emo
samo nekoliko imena koja su zna~ajna za na{u (srpsku) fitoterapiju: Zaharije
Orfelin (1783), Vuk Karad`i} (1818), Josif Pan~i} (1868), Sava Petrovi}
(1883), Jovan Tucakov (1971), Gostu{ki (1979), Vlastimir Stamenkovi}
(1995) i dr.

U daljem tekstu navodimo neke od najpoznatijih i lekovitih biljaka

na podru~ju jugoisto~ne Srbije, kao i onih ~ija je potra`nja na
tr`i{tu najve}a.

17
AN\ELIKA DIVLJA - Angelica pan~i}ii

BELA MRTVA KOPRIVA - Lamium album

18
 BOKVICA - Plantago sp. Plantago major

Plantago major

Plantago lanceolata Plantago lanceolata

BOROVNICA - Vaccinium myrtillus

19
 AN\ELIKA DIVLJA - Angelica pan~i}ii Vandas. - Fam.: Apiaceae
(drugi narodni nazivi: an|eoski koren, an|elika, trubaljka, kravojec, {iviz)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka sa debelim, razgranatim

rizomom. Stablo visoko do 1,5 m, golo, {uplje i izbrazdano. Listovi pera-
sto deljeni, liske na duga~kim {upljim dr{akama. Cvetovi sakupljeni u
{titaste cvasti sa 20-30 zrakova. Cvetovi beli ili ru`i~asti. Plodovi elipsoid-
ni, sa rebrima, aromati~ni.
Stani{te: vla`na mesta - livade, listopadne {ume, obale reka i potoka,
naj~e{}e u brdskom i planinskom regionu.
Vreme cvetanja: od juna do oktobra.
Deo biljke: zreo plod (Angelicae fructus), koren (Angelicae pan~i}ii radix).
Koren se vadi rano u prole}e ili kasno u jesen, o~isti se od nadzemnih delo-
va, uzdu` rase~e i su{i se na promaji.
Primena: koristi se kod gastritisa, enteritisa i kolitisa, za otklanjanje `gar-
avice, podrigivanja, omek{avanje sluzi u disajnim organima, olak{ava
iska{ljavanje, protiv nadimanja i za pospe{ivanje rada `eluda~no-crevnog
sistema, protiv uboja i otoka spolja{njem delu tela.

BELA MRTVA KOPRIVA - Lamium album L. - Fam.: Lamiaceae

(drugi narodni nazivi: ziprat, maronica, medi})

Opis vrste: vi{egodi{nja zeljasta biljka sa razgranatim rizomom, sa zeljas-

tim ~etvorougaonim stablom, visine do 40 cm, sa naspramnim dvousnim
cvetovima koji su raspore|eni u pazuhu listova. Plod je ora{ica.
Stani{te: raste naj~e{}e kraj potoka i {umskih puteva i po {ikarama u ni`em
brdskom-hrastovom regionu.
Vreme cvetanja: od aprila do oktobra.
Deo biljke: beru se dobro razvijeni cvetovi (Lamii albi flos) bez cvetnih
dr{ki, su{e se na vazduhu i ~uvaju u papirnim kesama.
Primena: kod belog pranja, neurednih i bolnih menstruacija. Koristi se u
kombinaciji sa hajdu~kom travom. Jo{ se koristi za apetit, slabokrvnost,
ko`ne ne~isto}e, kao i umiruju}e i uspavljuju}e sredsvo, kod gnojnih rana i
za izradu obloga za zarastanje rana.

20
 BOKVICA - Plantago sp. L. - Fam.: Plantaginaceae
(drugi narodni nazivi: bokvica, mu{ka- uskolisna i `enska- {irokolisna)

Opis biljke: od zavisnosti od vrste (P. lanceolata mu{ka bokvica, P. major -

`enska bokvica), to je biljka sa jednom ili vi{e uspravnih, rebrastih cvetnih sta-
bljika. Listovi su u prizemnoj rozeti kod svih vrsta. Kod mu{ke elipti~no lan-
cetasti, u{iljeni, goli ili dlakav. Kod `enske {iroko jajasti sa dugim dr{akama,
manji u odnosu na listove mu{ke i su`eni u kratku lisnu dr{ku. Klasovi kod
mu{ke gusti, glavi~asti ili cilindri~ni, cvetovi sitni, sme|i. Kod `enske klasovi na
vrhu stabljike, ~a{ica zelena, sitna, antere ljubi~aste, {tr~e iz kruni~ne cevi.

Stani{te: raste na su{nim livadama, pored puteva, na zapu{tenim mestima,

na vla`nim i mo~varnim livadama, od brdskih do planinskih predela.

Vreme cvetanja: od aprila do septembra

Deo biljke: list (Plantaginis folium) i seme (Plantaginis semen).

Primena: mu{ka bokvica se koristi kod upale disajnih puteva, astme, katara
mokra}nog mehura i jetre, za previjanje rana i dr. @enska bokvica ima sli~nu
primenu i korsti se kod hemoroida koji krvare, hroni~nog bronhitisa, razli~itih
`eluda~nih problema i bolova u `elucu.

BOROVNICA - Vaccinium myrtillus L. - Fam.: Ericaceae

(drugi narodni naziv: borovinka)

Opis biljke: listopadni vi{egodi{nji `bun visok do 50 cm. Stablo golo,

zeleno, sa o{trim ivicama, uspravno. Listovi prosti, celi, okruglasto jajasti do
elipti~ni, po obodu fino testerasti, bledozeleni, u jesen crvenkasti. Cvetovi
crvenkasti. Plod vi{esemena bobica (borovnica, borovinka) slatko kiselkasta.
Stani{te: bukove i sun~ane {ume planinskog i subalpskog regiona, visoko-
planinski pa{njaci i vri{tine.
Vreme cvetanja: maj i juni.
Deo biljke: list (Myrtilli folium) i plod (Myrtilli fructus).
Primena: kod proliva, srdobolje, krvarenja, zapaljenja creva (katara), {ulje-
va, enterokolitisa, protiv {e}erne bolesti, ja~anje o~nog vida, pobolj{anja
krvne slike i dr.

21
 DIVIZMA - Verbascum phlomoides

DIVLJI KESTEN - Aesculus hippocastanum

34
 DIMNJA^A - Fumaria officinalis

DOBRI^ICA - Glechoma hirsuta

Glechoma hirsuta

Glechoma hederacea Glechoma hirsuta

35
 DIVIZMA - Verbascum phlomoides L. - Fam.: Scrophulariaceae
(drugi narodni nazivi: krupnocvetna divizma, lopen)

Opis biljke: dvogodi{nja biljka visine do 120 cm. Stablo uspravno, okru-
glo, pokriveno filcanim dlakama. Listovi naizmeni~ni, prizemni su`eni u
dr{ku, gornji listovi sede}i obuhvataju stablo. Cvetovi `ute boje sakupljeni u
vr{nu cvast na vrhu glavne i bo~nih grana. Plod je ~aura.

Stani{te: raste kraj puteva, na osun~anim mestima, na livadama, na spru-

dovima reka, po vinogradima u ravni~arskim, brdskim i planinskim predelima.

Vreme cvetanja: od juna do avgusta

Deo biljke: cvetovi (Verbasci flos). Koriste se samo latice cvetova, jer su svi
ostali dalovi biljke otrovni.

Primena: koristi se kod katara grla, promuklosti, hroni~nog bronhitisa,

astme. Spolja kao melem za rane, ~ireve, hemoroide i li{ajeve.

DIVLJI KESTEN - Aesculus hippocastanum L. - Fam.: Hippocastanaceae

Opis biljke: drvo visine do 25 m. Pupljci krupni i lepljivi, listovi prstasto

slo`eni sa 4-9 liski, cvetovi belo roze boje u metli~astim cvastima, plodovi
okrugli, bodljasti, semenke sjajne braonkasto-crvenkaste.

Stani{te: raste pored potoka, u klisurama (Grdeli~ka klisura) i kao gajena

vrsta na zelenim povr{inama u naseljima.

Vreme cvetanja i sazrevanja: cveta od maja do juna, plod sazreva sep-

tembra i oktobra.

Deo biljke: seme (Hippocastanii semen), masno ulje (Hippocastani oleum),

kora (Hippocastani cortex), retko cvet i list (Hippocastani flos et folium).

Primena: kod pro{irenih vena, hemoroida, tromboflebitisa, proliva, pega

na licu i dr.

36
 DIMNJA^A - Fumaria officinalis L. - Fam.: Fumariaceae
(drugi narodni nazivi: rosopas, rosnica, runjavac)

Opis biljke: to je jednogodi{nja biljka visine 50 cm, sa `ili~astim korenom.

Stablo zeljasto, izbrazdano, golo, granato. Li{}e dvojno perasto rascepljeno
na linearno lancetaste delove. Cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti. Cvetovi
ru`i~asti sa ostrugom. Plod je jednosemena ora{ica.

Stani{te: na obradivim povr{inama (pod vinogradima, `itaricama i

detelinom), pored puteva, od ravnice do planinskih predela.

Vreme cvetanja: od aprila do juna

Deo biljke: nadzemni deo biljke u cvetu (Fumariae herba), su{i se u tankom
sloju, u hladu, da zadr`i boju.

Upotreba: sredstvo za pobolj{anje apetita i normalizaciju rada `eluda~no-

crevnog sistema, naro~ito kod smanjene koli~ine `eluda~ne kiseline, gr~eva,
zatvora i gasova. Pobolj{ava krvnu sliku, kada se koristi 7-8 dana, du`om
upotrebom je naru{ava. U me{avinama se koristi kod cisti na jajnicima,
~vori}a na {titnoj `lezdi, dojkama, karcinoma mekog tkiva, bolova u venama...

DOBRI^ICA - Glechoma hirsuta L. - Fam.: Lamiaceae

(drugi narodni nazivi: samobajka, gro{i}, br{tan-trava, dobri~avka)

Opis biljke: vi{egodi{nja biljka sa puze}im stolonama, du`ine do 50 cm,

koje se ukorenjuju te se biljka razmno`ava vegetativno. Cvetna stabla su
uspravna. Listovi bubre`asti, izverugani. Cvetovi u pazuhu listova od 1-3,
plavi~aste boje. Plod je ora{ica.

Stani{te: na obodu {uma, kraj puteva, na suvim mestima.

Vreme cvetanja: april

Deo biljke: nadzemni deo biljke u cvetu (Glechomae herba ili Hederae ter-
restris herba). Beru se cvetni vrhovi i su{e u hladu, na promaji, da zadr`e
boju.

Primena: uglavnom se koristi kao narodni lek kod proliva i hemoroida, zatim
kod bronhitisa, kod le~enja rana, za pobolj{anje apetita, kao antidot pri
trovanju olovom i sl.

37
 KOKOTAC - Melilotus officinalis

KONOPLJU[A - Eupatorium cannabinum

50
KOPITNJAK - Asarum europaeum

KOPITNJAK KRSTASTI - Hepatica nobilis

51
 KOKOTAC - Melilotus officinalis (Med.) Lam. - Fam.: Fabaceae
(drugi narodni nazivi: `uta `draljika, konjska detelina)

Opis biljke: dvogodi{nja ili jednogodi{nja biljka visine do 90 cm. Listovi

trodelni, srednji listi} na du`oj dr{ci, liske izdu`ene i testeraste. Cvetovi saku-
pljeni u grozdaste cvasti, `ute boje. Plod je mahuna jajastog oblika.

Stani{te: raste na zapu{tenim povr{inama, kraj puteva, u vinogradima,

pored useva od ravnice do planinskih predela.

Vreme cvetanja: od maja do juna.

Deo biljke: nadzemni deo biljke u cvetu (Meleloti herba). Odsecaju se gornje
polovine biljke u cvetu, su{e se u kiticama ili u tankom sloju na promaji u hladu.

Primena: koristi se kod hroni~nih insuficijencije vena, rana, hemoroida, tvrdih

i upaljenih mle~nih `lezda, reumatskih tegoba, upaljenih limfnih ~vorova i dr.

KONOPLJU[A - Eupatorium cannabinum L. - Asteraceae

(drugi narodni nazivi: resnik, grozni~nica)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka visine 50-150 cm. Stablo zeljasto,
kasnije odrveni. Listovi trajno (3-5) perasti, dlakavi, nazubljeni, lancetasti i
za{iljeni. Cvetovi sakupljeni u brojne glavice na vrhu stabla, beli ili ru`i~asto
braonkaste boje. Plod je ahenija koja se rasejava dlakavim papusom.

Stani{te: kraj potoka i reka na vla`nim mestima.

Vreme cvetanja: od jula do avgusta.

Deo biljke: Koren (Eupatorii radix), nadzemni deo (list i cvet) (Eupatorii
herba). Koren se vadi rano u prole}e, a herba pre cvetanja.

Primena: koren kod zatvora, herba kod oboljenja `u~i, ko`nih bolesti, za
lu~enje mokra}e, smanjenje holesterola - masno}e u krvi, sni`ava pritisak. U
me{avinama se koristi kod holesterola, triglicerida, gripa, pro{irenih vena
nogu, pro{irenih vena sa ranama, zakre~enja arterija (arterioskleroza) i otvr-
dle aorte.

52
 KOPITNJAK - Asarum europaeum L. - Aristolochiaceae
(drugi narodni nazivi: gorski kopitac, mastlica, tamnjani~e)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta, kojoj rizom puzi neposredno ispod

povr{ine zemlji{ta. Biljka je niskog rasta, svega 5-10 cm, a iz svakog pupolj-
ka polegle stabljike izrastu uvek po dva lista koji su uspravni s dugom
dr{kom. Listovi su u obliku kopita, sjajni, ko`asti, s lica tamnozeleni, a na
nali~ju mutni, mre`asti, obi~no prezimljuju. Cvetovi su neugledni, spolja
zeleno sme|i, a iznutra crvenkasto crni i imaju izgled malog le{nika, kriju se
u bazi listova.

Stani{te: u vla`nim, me{ovitim listopadnim {umama, naro~ito u bukovim.

Vreme cvetanja: od marta do maja.

Deo biljke: upotrebljava se rizom s nadzemnim delom biljke i zelenim

plodovima (Asari rhizoma cum herba) ili samo rizom (Asari rhizoma).

Primena: kod gihta, i{ijasa, groznice, neuredne menstruacije, opstipacije, ka{lja,

glavobolje, migrene, angine pektoris, histerije, za izazivanje povra}anja, kao
diure-ti~no sredstvo, kod odvikavanja od pu{enja i dr. Ne koristi se bez nadzora.

KOPITNJAK KRSTASTI - Hepatica nobilis Mill. - Fam.: Ranunculaceae

Opis vrste: Listovi na dugim dr{kama, ko`asti, sa lica zeleni, sa nali~ja

obi~no ljubi~asti. Pri osnovi srcasti, use~eni do polovine, na tri jednaka,
{iroko-jajasta, obodom dlakava re`nja. Listovi ostaju preko zime, do prole}a.
Cvetovi pojedina~ni na vrhovima maljavih stabljika. Kruni~nih listi}a 6-7-(10),
usko-jajasti, plavi~asti, retko ru`i~asti, ili beli. Mnogo pra{nika.

Stani{te: mezofilne {ume kitnjaka, graba, bukve, jele, smr~e i bora krivulja,
jako kiselom i humusnom zemlji{tu.

Vreme cvetanja: od marta do juna.

Deo biljke: list (Hepaticae folium), re|e cela biljka (Hepaticae herba).

Primena: kod nekih oboljenja jetre (`utica), nadra`aja u grlu, plu}nih bolesti
i za zarastanje rana. Koristi se u homeopatiji. U ve}oj koli~ini je otrovan
i nestru~na primena se ne preporu~uje.

53
 SREMU[ - Allium ursinum

SURU^ICA - Filipendula vulgaris

82
TRAVA IVA - Teucrium montanum

TRNJINA - Prunus spinosa

83
 SREMU[ - Allium ursinum L. - Fam.: Alliaceae
(drugi narodni nazivi: medve|i luk, cremo{)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka. Lukovica beli~asta 2-6 cm duga iz

koje polaze dva lista i trouglasto stablo koje na vrhu nosi bele cvetove saku-
pljene u {titaste cvasti. Nakon precvetavanja nastaju ~aure sa trouglastim
crnim semenkama.

Stani{te: bukove {ume.

Vreme cvetanja: od aprila do juna.

Deo biljke: nadzemni deo biljke (Allii ursini herba) i sve`a lukovica (Allii ursi-
ni bulbus recens).

Primena: kod smetnji u varenju hrane, gubljenja apetita, crevnog katara,

arterioskleroze, protiv nesanice, za sni`avanje i uravnote`enje krvnog pri-
tiska i dr.

SURU^ICA - Filipendula vulgaris Mch. - Rosaceae

(drugi narodni nazivi: siri{tarka, svinjurak, suru~arka

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka visine do 80 cm. Rizom tanak

~vornovat, na krajevima adventivni korenovi sa krtolastim zadebljanjima. Stablo
zeljasto, izbrazdano, golo, sa perastim listovima nalik na list hajdu~ke trave. Cve-
tovi `u}kasto beli ili ru`i~asti u metli~astim cvastima. Plod nije spiralan - ora{ica.

Stani{te: na suvim i umereno vla`nim livadama brdskih i predplaninskih

predela, na po`ari{tima i {umskim ~istinama

Vreme cvetanja: od maja do jula

Deo biljke: koren i nadzemni deo biljke u cvetu (Filipendulae radix et

herba). Koren se vadi u jesen ili rano prole}e, a za upotrebu se izdvajaju krto-
lasta zadebljanja. Su{e se u tankom sloju na suncu. Nadzemni deo se priku-
plja kada je biljka u cvetu, su{i se u tankom sloju, u hladu da sa~uva boju.

Primena: kod upala crevnog trakta, nekih benignih tumora, upala mokra}ne
be{ike, anacidnog gastritisa i ~ira `eluca, hemoroida i krvarenja.

84
 TRAVA IVA - Teucrium montanum L. - Fam.: Lamiaceae
(drugi narodni nazivi: planinska podubica)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka visoka do 30 cm. Stablo tanko

pole`u}e, pokriveno dlakama. Listovi lancetasti, naspramni. Cvetovi
bledo`ute boje, u pazuhu listova, sakupljeni u dihazije na vrhu cvetnih glava.
Plodi}i sitni malo mre`asti. Biljka je veoma gorkog ukusa, ali prijatnog mirisa.

Stani{te: suva, topla, kamenita, kra~nja~ka mesta od 400-1500 m nad-

morske visine, na ju`nim ekspozicijama. Isto~na Srbija: Tupi`nica, Svrlji{ke
planine, Suva planina i dr.

Vreme cvetanja: od jula do septembra.

Deo biljke: nadzemni deo biljke za vreme cvetanja: (Teucrii herba).

Primena: kao sredstvo za ja~anje, le~enje `eludca, `u~nih puteva, peska u

`u~i, za le~enje hemoroida, belo pranje kod `ena, le~i gnojne rane,
reumati~ne bolove, upalu o~iju.

TRNJINA - Prunus spinosa L. - Fam.: Amygdalaceae

(drugi narodni nazivi: crni trn, trlika, trn)

Opis vrste: vi{egodi{nja biljka, grmolikog izgleda, visine 1-3 m, sa brojnim

{ilastim bodljama (trnovima) na stablu i granama, sa sitnim brojnim listovima
i belim cvetovima. Plod je ko{tunica, najpre zelene, a kasnije plave pa tamno
plave boje, veli~ine do 1 cm.

Stani{te: od nizijskog do planinskog regiona, u {ikarama i {ibljacima, na ivi-

cama {uma.

Vreme cvetanja: od marta do maja, zavisno od nadmorske visine.

Deo biljke: cvet (Pruni spinosae flos), plod (P. s. fructus) i list (P. s. folium).

Primena: kod `eluda~nih gr~eva, ko`nih osipa kod dece, ka{lja i promuk-
losti, za pobolj{anje apetita, poja~ano izlu~ivanje, ~i{}enje krvi, redovnu
menstruaciju, grgljanje kod obolelnih desni usne {upljine i grla.

85
 INDEX DOMA]IH NAZIVA
An|elika divlja...........18
Bela mrtva kopriva....18
Bokvica......................19
Borovnica..................19
Breza......................22
Br{ljan......................22
Verbena.....................23
Vidova trava...............23
Vilino sito...................26
Vijo{nica....................26
Virak......................27
Vranilova trava...........27
Vrba bela...................30
Gavez crni..................30
Glog...........................31
Dan i no}...................31
Divizma......................34
Divlji kesten...............34
Dimnja~a...................35
Dobri~ica...................35
Dra~a.........................38
Dunja.........................38
Zdravac crveni...........39
Ze~ji trn.....................39
Zlatnica......................42
Zova crna...................42
Imela bela..................43
Ivanjsko cve}e...........43
Jagor~evina.............46
Kantarion.................46
Ki~ica......................47
Kleka........................47
Kokotac.....................50
Konoplju{a...............50
Kopitnjak................51
Kopitnjak krstasti.......51
Kopriva...................54
Krestu{ac.................54
Kupina.....................55
Lazarkinja...............55
Lipa pozna.................58
Majkina du{ica...........58
Malina.......................59
Masla~ak...................59
Medunika..................62
Oman beli..................62
O~ajnica....................63
Petrovac....................63
Pirevina.....................66
Plu}njak....................66
Podbel.......................67
Podubica...................67
Poto~njak..................70
Ranilist......................70
Rastavi} poljski..........71
Razgon.....................71
Rusa........................74
Rusoma~a.................74
Svilovina...................75
Sitnica..................75
Slatka paprat.............78
Slez beli.....................78
Slez crni.....................79
Srda~ica..................79
Sremu{....................82
Suru~ica.................82
Trava iva....................83
Trnjina.....................83
Troskot....................86
Hajdu~ka trava.........86
Hmelj......................87
Hrast lu`njak............87
Cikorija...................90
^i~ak.....................90
^ubar planinski..........91
[ipak.........................91
[umska jagoda.......94

INDEX LATINSKIH NAZIVA

Achillea millefolium ....86
Aesculus hippocastanum ....34
Agrimonia eupatoria ...63
Agropyron repens ......66
Alchemilla vulgaris .....27
Allium ursinum ............82
Althaea officinalis .......78
Angelica pan~i}ii .......18
Arctium lappa .............90
Asarum europaeaum .....51
Betula pendula ...........22
Capsella bursa-pastoris ..74
Carlina acaulis ...........26
Centaurium umbellatum ...47
Chelidonium majus ....74
Cichorium intybus ......90
Crataegus monogyna ....31
Cydonia oblonga ........38
Epilobium sp. .............75
Equisetum arvense .....71
Eupatorium cannabinum ..50
Euphrasia officinalis ...23
Filipendula ulmaria .....62
Filipendula vulgaris ....82
Fragaria vesca ............94
Fumaria officinalis ......35
Galium odoratum .......55 Prunus spinosa ..........83
Galium verum .............43 Pulmonaria officinalis .....66
Geranium robertianum ...39 Quercus robur ............87
Glechoma hirsuta .......35 Rosa canina ...............91
Hedera helix ...............22 Rubus fruticosus ........55
Hepatica nobilis .........51 Rubus idaeus .............59
Herniaria glabra .........75 Salix alba ....................30
Humulus lupulus ........87 Sambucus nigra .........42
Hypericum perforatum ...46 Satureja kitaibelii ..........91
Inula helenium ...........62 Solidago virgaurea .....42
Juniperus communis .....47 Stachys officinalis ......70
Lamium album ...........18 Symphytum officinale .....30
Leonurus cardiaca .....79 Taraxacum officinale ..59
Lythrum salicaria ........70 Teucrium chamaedrys ...67
Malva sylvestris ..........79 Teucrium montanum ..83
Marrubium vulgare .....63 Thymus serpyllum ......58
Melilotus officinalis .....50 Tilia cordata ...............58
Ononis spinosa ..........39 Tussilago farfara .........67
Origanum vulgare .....27 Urtica dioica ...............54
Paliurus spina chrysti ......38 Vaccinium myrtillus ....19
Parietaria officinalis ....26 Verbascum phlomoides ...34
Plantago sp. ..............19 Verbena officinalis ......23
Polygala comosa ........54 Veronica officinalis .....71
Polygonum aviculare .....86 Viola tricolor ..............31
Polypodium vulgare ...78 Viscum album .............43
Primula officinalis .......46

95
 LITERATURA:
- Adamovi}, D. 1994: Proizvodnja lekovitih, za~inskih i aromati~nih biljaka -
stanje i perspektive. Medicinal Plant Report '94.
- Glasnik 24/7.III 2008. Glasnik, Beograd
- Gorunovi}, M. i dr. 1989: Priru~nik o lekovitim biljkama, Savez farmaceutskih
dru{tava Jugoslavije, Beograd.
- Gostu{ki R. 1967: Le~enje lekovitim biljem. Brograd.
- Grli}, Lj. 1980: Samoniklo jestivo bilje. Prosveta. Zagreb.
- Jordanov, D., Nikolov, R. 1969: Fitoterapija. Medicina i fizkultura. Sofia.
- Ki{geci, J., Adamovi}, D., Kata, E. 1987: Proizvodnja lekovitog bilja. Nolit, Beograd
- Nikolova, M., Manolov, P. 1990: Nar~nik po bilkole~enie. Medicina i fizkulturaSofia.
- Maru{i}, R. 1984: Lekovitim biljem do zdravlja. Mladost. Zagreb.
- Messegue, M. 1975: Moj herbar zdravlja. "Otokar Ker{ovani", Opatija
- Mijatovi}, J. 1972: Trave i melemi. Beograd
- Pelagi}, V. 1970. Narodni u~itelj. Beograd.
- Petrovi}, S. 1883: Lekovite biljke Srbije. Beograd.
- Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V., Jeremi}, @. 1994: Lekovito bilje Timo~ke krajne
(Fitoterapija I). Zaje~ar.
- Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V., Jeremi}, @. 1995: Lekovito bilje Timo~ke krajne
(Fitoterapija II). KPZ Zaje~ar.
- Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V. 1974: Priru~nik o lekovitom bilju, Savez |a~kih
zadruga, Beograd.
- Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V. 1998.: Priru~nik o lekovitom bilju, 2M Komerc
multilevel, Pirot..
- Sari}, M. (ed.) 1989: Lekovite biljke SR Srbije. Posebna izdanja SANU. Beograd.
- Simonovi}, D. 1959: Botani~ki re~nik. SANU, knjiga CCXVIII, Institut za srpsko-
hrvatski jezik, knjiga 3. Beograd.
- Stamenkovi}, V., 1995: Ne{kodljive lekovite biljke. Solaris, Leskovac.
- Stepanovi}, B., Kilibarda, M., Hmeljevski, S. 19 : Gajenje lekovitog i aromati~nog
bilja. Savremena administracija. Beograd.
- Tasi}, S. i dr. 2004: Vodi~ kroz svet lekovitog bilja. Valjevac, Valjevo.
- Tucakov, J. 1967: Lije~enje ~ajevima ljekovitog bilja. August Cesarec, Zagreb.
- Tucakov, J. 1984: Le~enje biljem Rad. Beograd.
- Turova, A.D., Sapo`nikova, E.N. 1984: Lekarstvennie rastenija SSSR i ih
primenenie. Medicina. Moskva.
- Wichtl, M. (Hrsg.) 1989: Teedrogen. Wissenschaftliche Verlagsgesellschaft
mbH. Stuttgart.
- Willfort, R. 1989: Lekovito bilje i njihova upotreba. Mladost. Zagreb.

IZVOR ILUSTRACIJA I FOTOGRAFIJA:

- Otto Wilhelm Thomé: Flora von Deutschland Österreich und der Schweiz,1885.
(http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de/)
- Jacob Sturm, Johann Georg Sturm: Deutschlands Flora in Abbildungen (1796),
Tafeln 1796 (http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de)
- Privatna elektronska zbirka Autora
- Privatna zbirka Udru`enja DR JOVAN TUCAKOV - Sokobanja
- Kire Stoj~evski, profesor Poljoprivredne {kole sa domom u~enika u Futogu

96