MEDICINSKI

LEKSIKON
V, preštampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGA
BEOGRAD - ZAGREB
a. (anat), skrać. za arteria, arterija; (fiz.)
akceleracija; (fiziol), akomodacija, pri-
lagoñavanje.
A (elektr.), amper, anoda.
A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutro-
na (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N.
Sin. atomska težina. Po nekim autorima,
maseni. broj imaju izotopi, a elementi,
kao smeše izotopa, imaju atomsku teži-
nu. Po novom internacionalnom (SI)
sistemu atomske težine se nazivaju rela-
tivne atomske mase.
a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fi-
zičku veličinu koja predstavlja prome-
nu brzine u jedinici vremena. Izvedena
jedinica SI (Meñunarodnog sistema
mera) za akceleraciju je metar u sekun-
di na kvadrat - m/s2.
aa.,(anat.) skrać. za arteriae, arterije.
aa(čita se ana), skrać. za ana partes aequa-
les, u podjednakim delovima. Oznaka u
receptu da se dva ili više sastojaka stave
u Iek u podjednakim količinama. Ova
oznaka stavlja se posle poslednjeg od
tih sastojaka.
ac.,acid.,v. acidum.
Ac, hem. simbol za radioaktivni element
actinium (aktinijum).
A.C.E., smeša jednog dela alkohola (A),
dva dela hloroforma (C) i tri dela etra
(E), koja se upotrebljavala za izazivanje
opšte anestezije (narkoze) udisanjem.
ADH, antidiurezni hormon (v. hormon),
adiuretin, vazopresin (v. vasopressin),
hormon koji nastaje u hipotalamusnim
jedrima (verovatno prvenstveno u sup-
raoptičkim i paraventrikularnim), a de-
ponovan je u zadnjem režnju hipofize, iz
koje se, prema potrebi, izlučuje omogu-
ćujući reapsorpciju slobodne vode iz
distalnih tubula bubrega; nedostatak
ADH izaziva diabetes insipidus.
ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka
na receptu da se sastojak leka uz koji
idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj
(ne tačno odreñenoj) količini.
Ag, hem. simbol za metal argentum, sreb-
ro.
a.m.u., skrać. za atomsku masenu jedinicu
(atomic mass unit).
aq., skrać. za aqua, voda.
Aq. dest., skrać. za Aqua destillata, destilo-
vana voda.
Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas
argon.
As, hem. simbol za metaloid arsen.
A.T. 10, skrać. od reci antitetanična sups-
tancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima
slično dejstvo kao i hormon parati-
reoidnih žlezda, ali deluje i kada se daje
oralno. Upotrebljava se, u tečenju hipo-
kalciemičkih tetanija.
Au, hem. simbol za aurum, zlato.
abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. .
abasia, abazija, nemogućnost hodanja pri
očuvanoj svesti, mišićnoj snazi i osetlji-
vosti. V. astasia.
Abbéova operacija, v. operacija.
abdomen, trbuh, trbušna duplja, deo tru-
pa izmeñu grudnog koša i karike; a.
acutum, iznenadno akutno stanje trbu-
ha, obično praćeno bolovima, izazva-
nim zapaljenjem, perforacijom, začeplje-
njem, rupturom ili infarktom nekog tr-
abdominalis
bušnog organa. Obično zahteva hitnu
hirušku intervenciju. Primeri su: akutni
apendicitis, holecistitis, perforacija ul-
kusa, ukleštena kila, ruptura nekog od
šupljih organa, tromboza i ruptura sle-
zine; a. penñulosum, viseći abdomen,
posledica labavosti trbušnog zida, tako
da prednji trbušni zid visi nad stidnja-
čom. Sin. venter propendens.
abdominalis, abdominalan, trbušni, koji
pripada trbuhu.
abdominalna trudnoća, v. graviditas.
abdominalni tifus, v. typhus abdominalis.
abñominalni tip disanja, d. uslovljeno
kontrakcijom prečage i trbušnih mišića.
V. disanje.
abdominotorakalni, trbušno-grudni, ono
što pripada abdomenu i toraksu ili je u
vezi s njima.
abducens, koji odmiče, odvodi, odvodni.
abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u
nekom zglobu, pri čemu se ekstremitet
ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u
polje od srednje linije tela ili od srednje
linije šake ili stopala.
abductor, abduktor, koji odmiče, mišić
odmicač.
abdukcija, v. abductio.
abduktor, v. abductor.
aberacija, v. aberratio.
aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstu-
panje od normalnog; (2) duševno pore-
mećenje; (3) nepravilna refrakcija ne-
kog sočiva ili nepravilno stvaranje žiže
nekim sočivom; a. loci, v. heterotopia.
abetaglobulinaemia, abetaglobulinemi-
ja, nasledna bolest koja se prenosi auto-
somno recesivno, u koje postoji nedos-
tatak betaglobulinske frakcije u seru-
mu, plazmi bolesnika.
abetalipoproteinaemia, abetalipoprotei-
nemija, nasledna bolest koja se prenosi
autosomno recesivno, u koje postoje de-
ficit beta-lipoproteina u serumu, akan-
tocitoza, hipoholesterolemija, retinitis
pigmentosa i sindrom loše apsorpcije
masti. Sin. Bassen-Kornzweigov sin-
drom.
ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen
poremećaj koji se odlikuje degeneraci-
jom i/ili oštećenjem funkcije nekih tki-
abnormalan
va. Poremećaji se razvijaju postepeno i
ispoljavaju tek postnatalno. U njih se
ubrajaju na primer, Huntingtonova ho-
reja i mišićna distrofija.
ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje,
sljuštenje, uklanjanje jadnog dela odse-
canjem; a. chorioideae, ablacija sudov-
njače. Odvajanje sudovnjače od njene
podloge tečnošću koja se ispod nje na-
kupila. Javlja se najčešće posle operaci-
je katarakte ili glaukoma. Ima izgled
mrkih, zategnutih, poluloptastih ispup-
čenja na očnom dnu; a. mammae, ope-
rativno uklanjanje dojke zbog tumora; a.
placentae, prerano odlubljivanje nor-
malno usañene posteljice. Posteljica se
odlubljuje najčešće samo delimično pri
poroñaju. Pri odlubljivanju krv se skup-
lja izmeñu posteljice i zida materice. Za-
visno od mesta odlubljivanja, krvarenje
je samo intrauterino (unutrašnje) ili kr-
vavi istovremeno i napolje. Najčešći uz-
rok preranog odlubljivanja su gestoze, a
i mnogi drugi činioci, kao što su obolje-
nja srca, poremećaji u zgrušavanju krvi
i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje
mrežnjače. Ono se dogaña izmeñu pig-
mentnog i senzoreceptivnog epitela
mrežnjače; primarna a.r., idiopatska a.,
nastaje usled degenerativnih promena
retine pri miopiji i u starosti. U njenom
nastanku igraju ulogu i degenerativne
promene u staklastom telu. Osnovni uz-
rok je stvaranje ruptura, foramena (ot-
vor, defekt) u mrežnjači kroz koje pro-
dire tečnost staklena i odiže mrežnjaču;
sekundarna a.r., odlubljivanje mrežnja-
če tumorom, krva^vljenjem, zapalje-
njem, cisticerkusom, ili trakama stak-
lastog tela. Bolesnik ima neodreñene
smetnje pred okom, pad oštrine vida i
ispade u vidnom polju. Dijagnoza se po-
stavlja oftalmoskopom. Primarne abla-
cije lece se hirurški, a sekundarne zavis-
no od uzroka.
ablepharia, ablefarija, v. ablepharon.
ablepharon, ablefaron, nedostatak očnog
kapka, uroñen ili stečen. A. može biti
delimičan ili u celini. Sin. ablepharia.
abnormalan, nenormalan, koji se razliku-
je od normalnog, pravilnog, prirodnog,
zdravog.
abnormitet
abnormitet, abnormalnost, nešto što ods-
tupa od normalnog; deformacija.
abortus, pobačaj, prekid trudnoće pre 28.
nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog
meseca, kada plod još nije sposoban za
vanmaterični život; a. arteficialis, veš-
tački, nasilni pobačaj izveden iz medi-
cinskih razloga, u cilju spašavanja žene
od smrti odnosno sprečavanja pogorša-
nja nekog već postojećeg oboljenja.
Može biti izvršen i iz socijalnih indikacija lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje
u slučajevima kad trudnoća ugrožava
socijalni položaj žene i porodice. Radi
se u medicinskim ustanovama, a vrše ga
nadležni lekari ginekolozi. Za trudnoću
do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon- Abrodil, natrijumova so jod-metan-sum-
traindikacije, nadležni ginekolog odob-
rava prekid. Trudnoća preko 12. nedelje
može se prekinuti samo po odobrenju
naročito odreñene komisije, u kojoj se
nalaze lekar specijalista ginekolog i in- abscessus, apsces, zagnoj, nagomilavanje
ternista, socijalni radnik i sekretar ko-
misije. Komisija postavlja indikacije i
'odobrava prekid trudnoće, a nadležna
je i za prekid trudnoće u maloletnica; a.
completes, potpuni pobačaj, tj. kad u
materici nema više delova ploda; a. eri-
minalis, kriminalni pobačaj, pobačaj iz-
vršen van medicinskih ustanova. Ova-
kav prekid trudnoće smatra se krimi-
nalnim bez obzira na to da Ii je izvršen
od strane lekara specijaliste, lekara nes-
pecijaliste, babice, stručnog medicin-
skog osoblja, nestručnih osoba ili same
žene trudnice; a. habitualis, pobačaj
koji se ponavlja kod više od tri uzastop-
ne trudnoće iste žene; a. imminens,
preteći pobačaj koji se u većini slučaje-
va još može zaustaviti; a. incipiens, po-
bačaj koji je počeo i trudnoća se ne
može više održati; a. incompletus, ne-
potpuni pobačaj, pri kojem zaostaju de-
lovi ploda, najčešće posteljica (placen-
ta); a. spontaneus, spontani pobačaj u
željenoj trudnoći, koji nastupi usled ob-
oljenja majke ili usled oboljenja odnos-
no nepravilnosti u razvitku ploda.
abrasio, abrazija, istrošenost tkiva usled
upotrebe, skidanje epitela ili površnih
slojeva tkiva; a. corneae, delimično ili
potpuno skidanje epitela rožnjače. Vrši
abscessus
se u cilju lečenja, omogućavanja gonios-
kopije ili pregleda očnog dna; a. den-
tium, abrazija zuba, progresivno troše-
nje čvrstih tkiva zuba; fiziološka a.,
umereno trošenje usled trenja zuba pri
žvakanju i gutanju. Sin. atritio; nefizio-
loška a., prekomerno trošenje zuba na
tipičnim i atipičnim delovima krunice
usled trenja zuba stranim telima ili us-
led nepravilnog opterećenja zuba u ma-
komadića sluznice ili ćele sluznice ma-
terice oštrom kašikom (kiretom) u cilju
postavljanja dijagnoze ili provoñenja te-
rapije.
porne kiseline, služi kao kontrastno
sredstvo za urografiju (intravensku pi-
jelografiju), pijelografiju, arteriografiju,
flebografiju Hd.
gnoja u nekom tkivu; (stom.)5 akutna
dentogena infekcija lica, gnojna kolek-
cija praćena otokom, bolovima, funk-
cionim poremećajima, povišenom tem-
peraturom; a. acutus, akutni zagnoj
koji nastaje za relativno kratko vreme.
Ponekad je praćen povišenom telesnom
temperaturom, lokalnim bolom i dru-
gim simptomima; amebni a., obično na-
staje u jetri, a izazvan je histolitičkom
amebom; anorektalni a., apsces u ćelij-
sko-masnom tfâvu okoline čmara; bilo-
kularni a., gnojna dvodelna kolekcija,
tj. dva susedna meñu sobom vezana
prostora u vidu bisaga; a. Brodie, blagi
oblik hematogenog osteomijelitisa u
moždinskom kanalu metafize loptastog
izgleda s kondenzovanim rubom i ras-
vetljenom sredinom; a. buccalis, gnoj-
na kolekcija u predelu obraza; a. cereb-
ri apsces mozga, ograničeno gnojno za-
paljenje mozga u kome se stvara šuplji-
na ispunjena gnojem. Postaje prelas-
kom bakterija u mozak pri gnojnom za-
paljenju srednjeg uha, čeonog i etmoid-
nog sinusa, angini, bronhitisu, bron-
hiektazijama, zapaljenju pluća ili trau-
matskim unošenjem klica u mozak; DeI-
pecheov a., apsces koji se brzo razvija a
praćen je iznurenošću i nešto poviže-
abacessu*
nom temperaturom; Douglasov a., sa-
biranje gnoja u Douglasovom špagu.
Stvara se u gnojnim zapaljenjskim pro-
cesima trbušnih organa, naročito onih
u maloj karlici (gnojno zapaljenje para-
metrija, prskanje zagnojenih jajovoda i
jajnika i zagnojene vanmaterične trud-
noće) i kao ograničeni apsces u najni-
žem delu trbušne duplje u koji se slio
gnojni eksudat; Duboisov a., cista u ti-
musu koja je nastala .od embrionalnog
zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstradu-
ralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolek-
cija izmeñu tvrde moždanice i lubanje;
a. facial, apsces lica, praćen mnogo ve-
ćim otokom, izraženijim celulitisom i
znacima fluktuacije ispod kože; fiksa*
cioni a., veštački stvoren apsces koji
nastaje posle ubrizgavanja nadražajnih
materija (npr. terpentinskog ulja) u ci-
lju da se privuku i fiksiraju bakterije
akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas
se retko primenjuje kao terapijsko sred-
stvo; a. fornicis inferiorls, podsluzo-
kožni apsces donjeg svoda; a. fornicis
superioris, podsluzokožni apsces gor-
njeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces,
kolekcija gnoja koja potiče od tuberku-
loznog procesa u nekoj kosti ili zglobu
ili limfnim žlezdama. Gnoj se od kosti
širi u okolno rastresito vezivno tkivo, iz-
meñu mišića, razdvajajući ih i stvarajući
na taj način šupljinu ispunjenu gnojem.
Na unutrašnjoj strani ove šupljine nalazi
se granulaciono tkivo, a okolina ne
pokazuje znake zapaljenja (odsustvo M-
peremije i toplote), zbog čega je ovaj
apsces nazvan hladnim; a. gingivalis,
apsces desni, zagnoj u desnima, najčeš-
će posledica prisustva stranog tela u tki-
vu desni; gravitacioni a., apsces koji se
pomera ili gravitira u niži ili dublji deo
tela; hemoragički a., apsces koji u sebi
sadrži krvi; a. hepatis, apsces jetre. Og-
raničen gnojni proces u tkivu jetre.
Rede samo na jednom mestu (solitarni
a.), češće na više mesta (multipli a.). Uz-
roci su gnojni procesi u trbušnoj duplji
(metastaze bakterija putem portne vene
ili limfnim putem), piemija (metastaze
putem hepatičke arterije), amebna di-
zenterija i zagnojavanje ciste ehinoko-
abscessus
kusa. Simptomi: septičke temperature,,
uvećana i osetljiva jetra i žutica; a. inf-
raorbitalis, podočni apsces sa jakim
znacima zapaljenja. Prodor infekcije
preko angularne i oftalmičke vene do-
vodi do tromboze kavernoznog sinusa;
a. infratemporalis i a. pterygomandi-
bularis, praćeni su znacima sepse, triz-
musom, onemogućenim uzimanjem
hrane i tečnosti, jakom dehidracijom;
intraduralni a., apsces koji se stvara iz-
meñu tvrde moždanice i mozga; ishio-
rektalni a., zagnoj u ishiorektalnoj
jami; a. linguae, javlja se posle povrede
ili per continuitatem. Otežani su govor i
ishrana; metastazni a., sekundarni aps-
ces obično embolijskog porekla, koji na-
staje dospevanjem bakterija iz udalje-
nog primarnog ognjišta putem krvoto-
ka; multipli a., mnogobrojni i rasejani
apscesi koji prate piemiju; a. palatinus,
apsces ispod sluzokože nepca; paranef-
ritički a., apsces u rastresitom tkivu
oko bubrega, koji najčešće nastaje me-
tastatski iz udaljenog primarnog gnoj-
nog ognjišta (angina, mastitis, panarici-
jum itd.); a. parodontalis, zagnoj ozub-
Ija u tkivima oko zuba, nastao usled
onemogućene drenaže gnoja iz desnič-
nih džepova u usnu duplju. Akutni p.a.
praćen je pulsirajućim bolom, otokom i
klaćenjem zuba. U kroničnog p.a. postoji
fistula kroz koju se cedi gnoj u usnu
duplju; a. periapicalis, gnojna kolekci-
ja u predelu vrha korena zuba; a. peri-
coronaris, gnojna kolekcija u tkivu oko
krunice zuba. Zahvata prvo meko, zatim
koštano tkivo; a., perimandibularis,
gnojna kolekcija pored donje vilice; pe-
ritiflitički a., apsces u predelu slepog
creva, posledica akutnog zapaljenja cr-
vuljka, s njegovom perforacijom ili bež
nje; a. peritonsillaris, peritonzilarni
apsces, nakupljanje gnojnog eksudata u
prostoru izmeñu krajnika i zida periton-
zilarne lože, kao komplikacija gnojne
angine; Pottov a., hladni apsces, koji je
u vezi s tuberkulozom kičme; psoasni
a., apsces koji se nalazi u slabinskom
mišiću (m. psoas major) ili u njegovom
aponeurotičkom omotaču. Često se
spušta i izbija iz karlice ispod Pouparto-
absentismus
ve veze i pojavljuje se pod kožom buti-
ne. P.a. je posledica tuberkuloze pršlje-
nova. V. spondylitis; a. pulmonum, aps-
ces pluća, gnojno ognjište u plućnom
tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog
plućnog in filtrata ili septičke metastaze
iz drugog organa; a. retropharingealis,
retrofaringealni apsces, a. u zidu ždrela,
najćešće u odojčadi, a u odraslih kao
posledica tuberkuloze vratnog kičme-
nog pršljena. Glavni simptomi su oteža-
no gutanje i disanje; a. sublingualis,
prisustvo gnoja u podjezičnom prosto-
ru, jednostrano ili obostrano; a. sub-
mandibularis, podvilični apsces ispod
donje vilice s pobočnim edemom vrata.
Distalniji apscesi praćeni su trizmusom;
a. submentalls, podbradni apsces, tvrd
otok, izraziti pobočni edem podjezičnog
predela; a. submucosis oris, gnojna
kolekcija ispod usne sluznice; subpek-
toralni a., gnojna kolekcija pod pekto-
ralnim mišićima, koja nastaje limfoge-
nim putem iz zapaljenjskog ognjišta na
ruci, naročito na podlaktici i prstima; a.
subphrenicus, potprečažni (abscessus)
apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje
učahurena u prostoru izmeñu prečage i
jetre. Najčešće nastaje per continuita-
tem ili limfogeno polazeći iz nekog za-
paljenjskog ognjišta ili usled perforacije
nekog od trbušnih organa; a. tonsilla-
ris, krajnički zagnoj, nakupljanje gnoj-
nog eksudata u tkivo krajnika, obično u
dnu neke lakune. Može da se javi u toku
gnojne angine.
absentismus, apsentizam, izostajanje s
posla, bilo koji oblik nedolaska na po-
sao u za to predviñeno vreme prouzro-
kovan različitim uzrocima. U odnosu na
razlog izostajanja svi izostanci se mogu
svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bo-
lesti i nesreća, (2) odobreni izostanci
(odmor, trudnoća, vojna vežba) i neo-
dobreni i neopravdani izostanci.
Absinthii summites (pelen), gorko sred-
stvo, upotrebljavano u obliku čaja za
popravljanje apetita.
absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upija-
nje gasa u tečnost ili čvrstu supstanciju
ili tečnosti u čvrstu supstanciju; (2) pro-
absorptio
diranje neke supstancije u drugu, ko-
jom prilikom jedna supstancija predaje
energiju, a druga je prima i pretvara u
neku drugu vrstu energije; (3) zadržava-
nje zrakova u nekoj sredini (npr. zrako-
va svetlosti odreñene talasne dužine u
nekoj tečnosti ili gasu), v. apsorpcioni
spektar (pod spektar)- (fiziol.) prelazak
materija kroz sloj ćelija u krv ili limfu.
Apsorpcija sastojaka hrane vrši se ug-
lavnom u tankom crevu, difuzijom i ak-
tivnim transportom. Složene organske
materije - belančevine, ugljeni hidrati i
masti - u priboru za varenje razgrañuju
se do aminokiselina, monosaharida,
masnih kiselina i alkohola i u tom obli-
ku se resorbuju. V. resorpcija; (4) gaše-
nje svetlosti ili bilo koga od njenih sa-
stojaka koje prouzrokuju crni ili oboje-
ni predmeti; (5) zaustavljanje toplotnih
zrakova, pri čemu se temperatura tela
koje ih apsorbuje polako povišava; ka-
rakteristična a., a. koja se javlja ako je
foton u stanju da izbaci elektron iz
unutrašnje atomske ljuske. To je mogu-
će kad je talasna dužina apsorbovanog
fotona upravo ravna'karakterističnom
zračenju tog elementa. Kako je foton is-
pao iz snopa rendgenskih zrakova, nje-
gova apsorpcija manifestuje se crnim li-
nijama (Frauenhoferove linije), čiji su
izgled i raspored svojstveni za svaki ele-
ment. Na k. a. osniva se rendgenska
spektrografska analiza; a. rendgenskih
zrakova, kad zraci prodiru kroz materi-
ju, oni gube jedan deo energije, slabe
usled apsorpcije. Prilikom a. nastaje u
materiji čitav niz promena: rasipanje
(disperzija), fluorescencija (sekundarno
zračenje), emisija elektrona (fotoe-
lektrični efekat) i vibracija (toplota). A.
može biti potpuna i delimična. Potpuna
je onda kad se svi zraci utope u telu
(nestanu); delimična je kad jedan deo
upadnih zrakova proñe kroz telo, Npr.,
čovečje telo samo delimično apsorbuje
rendgenske zrako ve, zbog čega je mo-
gućna njihova primena u medicini; m.
ugljen-dioksida, metoda kojom se u
toku anestezije uklanja ugljenndioksid iz
izdahnutog gasa vezivanjem za mesa vi-
nu natrijum- i kalcijum-hidroksida; a.
abstinentio
zračne energije, odnos smanjenog in-
tenziteta zračne energije Id posle pro-
laska kroz debljinu d, prema upadnom
intenzitetu Io •
Id
Apsorpcija = ---- .
Io
abstinentio, apstinencija, uzdržavanje, li-
šavanje, odricanje, npr. apstinencija od
alkohola.
Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer--
Siweova bolest.
abulia, abulija, nedostatak volje.
Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se
dobiva arapska guma.
acalcicosis, akalcikoza, promene u orga-
nizmu usled manjka kalcijuma u ishra-
ni.
Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.
acanthochelionema perstans, v. Filaria.
acanthocyt, akantocit, patološki izgled
eritrocita, karakterističan po trnolikim
ispuscima citoplazme u vidu nepravil-
nih trnova. Vidi se naročito u abetali-
poproteinemiji. Sin. acanthrocyt.
acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo
akantocita u krvi. Karakteristična poja-
va za abetalipoproteinemiju. Sin. acan-
throcytosis.^V. abetalipoproteinaemia.
acantholysis, akantoliza, rastvaranje spo-
jeva trnovitih ćelija, uz njihovo zgomila-
vanje. Jedan od načina nastajanja pliko-
va (npr. u pemfigusu).
acanthopelvis, akantopelvis, patološka
karlica s manje ili više bodljastih i gre-
benastih izraštaja kao posledica perios-
toze.
acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoz-
nog sloja epiderma patološkim umnoža-
vanjem ćelija; a. nigricans, retko, hro-
nično oboljenje kože s pigmentacijom,
zadebljanjem, delimično bradavičastim
bujanjem kože na vratu, u aksilarnim
naborima, ingvinalnim i kubitalnim
prevojima i anogenitalnom predelu. U
juvenilnom tipu nema karcinoma, u od-
raslih postoji u većem procentu karci-
nom (želudac, jajnici, dojke).
acanthrocyt, v. acanthocyt.
a c arias is, akarijaza, kožno oboljenje izaz-
vano pregljima.
acceptor
acarina, pregljevi, jedan od redova klase
paukova (Arachnoidea). TeIo im je više--
manje loptasto, trbuh bez članaka i ob-
ično srastao s glavenogrudnim delom
tela; usneni delovi su u obliku rilice za
bodenje i sisanje ili grizenje. Dišu trahe-
jama ili kroz kožu. Obično su malog ras-
ta (oko 0,5, 3, 4 i više mm). A. su poznati
pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili
krpelja, prema tome iz koga su podreda.
Prvi su česte i opasne štetočine na mno-
gim životnim namirnicama. Neobično
su maleni, jedva vidljivi, osim kad se na-
množe u masi. Tada se javljaju kao po-
kretna siva prašina. Jaja su bela, jedva
vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu
larve. Najpoznatiji je pregalj brašna Ty-
roglyphus farinae, koji napada žito,
brašno, proizvode od brašna i druge ži-
votne namirnice, seno, pa i duvan za
vreme fermentacije. Zrnastu hranu s
manje od 13% vlage i brašno s 11% vlage
preglji ne napadaju. Pri masovnom
množenju prelaze i na čoveka i izaziva-
ju, posle udisanja u prah raspadnutih
ekskremenata i uginulih pregljeva, aler-
gijska oboljenja, od kojih često pate i
ćele porodice u zaraženim stanovima.
Simptomi su: glavobolja, urtikarija, eg-
zem, blefaritis i katari creva. U domaćih
životinja izazivaju teška, pa i letalna ob-
oljenja. V. Tyroglyphus farinae.
Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei.
acatalasaemia, akatalazemija, deficit en-
zima katalaze u eritrocitima bolesnika.
acatalasia, akatalazija, uroñeni deficit en-
zima katalaze. Bolest se u homozigotnih
osoba ispoljava povremenim infekcija-
ma desni i sluznica usta.
aecelerin, akcelerin, VI činilac koagulaci-
je.
acceptor, akceptor, primalac. (1) Pri oksi-
dacionim procesima koji se vrše uz de-
hidrogenovanje vodonik se jedini s ne-
kom drugom supstancijom, koja se zove
akceptor (vodonični akceptor). (2) Pri
stvaranju koordinativnih jedinjenja ato-
mi koji imaju slobodne elektronske pa-
rove, upotrebljavaju ove za vezivanje
drugih atoma, a atomi koji nemaju zavr-
šenu elektronsku konfiguraciju iskoriš-
ćavaju ovaj elektronski par da dopune
accessorius
svoj elektronski omotač i tako dolazi do
koordinativnog vezivanja dva atoma.
Prvi od ovih atoma zovu se donori (da-
vaoci), a drugi akceptori, primaoci (Lui-
sova teorija).
accessorius, akcesoran, pridodat, spore-
dan, uzgredan, pomoćan.
accommodatio, akomodacija, prilagoña-
vanje; (oft.) a. oka, proces koji omogu-
ćava jasno viñenje predmeta bližih od 6
m. Refleksna kontrakcija trepavičnog
mišića dovodi do olabavljivanja zonu-
larnih vlakana pripojenih za čahure so-
čiva usled čega se sočivo ispupčava, od-
nosno povećava svoju prelomnu moć. U
dece prelomna moć sočiva pri najvećoj
kontrakciji trepavičnog mišića poveća-
va se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost
prilagoñavanja opada starenjem zbog
smanjivanja elastičnosti sočiva. Nemo-
gućnost prilagoñavanja sočiva u starih
osoba naziva se prezbiopija, akomoña-
ciona širina, v. akomodacioni obim; pa-
raliza a., oko ne vidi jasno predmete u
blizini. Paraliza akomodacije udružena
s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia
interna; spazam a., v. akomodacioni grč.
accouchement force, (fr.) prisilan poro-
ñaj, naglo veštačko otvaranje materič-
nog ušća i izvlačenje ploda u cilju ubr-
zanja poroñaja.
accretio, akrecija, meñusobno srašćiva-
nje delova koji su normalno odvojeni; a.
cordis, akrecija srca, srašćenje srčane
kese s okolnim vezivnim tkivom i sa sr-
cem, zbog zapaljenja; a.pericarñii, ak-
recija perikarda, srašćenje spoljašnje
strane perikarda s pleurom, zidom
grudnog koša i prečagom.
accuminatus, kupast, šiljat, zaoštren. V.
papilloma.
acetabuloplastika, obnova acetabuluma
operativnim putem.
acetabulum, čašica karlične kosti, zglob-
na jama za glavu butne kosti.
Acetaminophen, acetaminofen, derivat
paraaminofenola. U našoj farmakopeji
oficinalan pod imenom paracetamol
(Paracetamolum); antipiretičko i anal-
getičko sredstvo.
acetati, soli sirćetne kiseline
.
acetU-koenzim A
acetazolamidum, acetazolamid, diuretic-
ko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene
anhidraze.
Acetest, tableta za odreñivanje ketonskih
tela (v. tamo) u mokraći; sadrži natri-
jum-nitroprusid, aminosirćetnu kiseli-
nu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstve-
ni princip reaguje pretežno s acetosir-
ćetnom kiselinom (a manje s acetonom
i beta-hidroksibuternom kiselinom)
mokraće.
acetfenetidin, v. Phenacetinum.
acetil-celuloza, estarski proizvod koji se
dobiva dejstvom anhidrida sirćetne ki-
seline, rastvorenog u koncentrovanoj
sirćetnoj kiselini, na celulozu. Koristi se
kao sigurnosna podloga za filmove (i
rendgen-filmove).
acetilen, etin, nezasićeni ugljovodonik
C2H2, strukturne formule CH E CH.
Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobi-
va se dejstvom vode na kalcijum-karbid
i služi za osvetljenje u karbidnim lampa-
ma, a komprimovan služi za autogeno
zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u
industriji. A. sadrži tragove sumpor-vo-
donika, arsen-vodonika i fosfor-vodoni-
ka, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a.
gradi veoma eksplozivnu smešu. Prečiš-
ćen a. je upotrebljavan za inhalacionu
narkozu.
acetileni, alkini, nezasićeni ugljovodonici
s jednom trostrukom vezom, čija je opš-
ta formula CnH2^2.
acetil-holin, estar sirćetne kiseline i hoii-
na, oslobaña se, kao medijator, na zavr-
šecima holinergičkih vlakana, razgrañu-
je se, skoro trenutno, pod dejstvom en-
zima acetil-holinesteraze.
acetil-koenzim A9 složeno jedmjenje
koenzim A sadrži aktivnu grupu SH
koja služi za aciliranje i to jedinjenje se
može predstaviti skraćenom formulom
KoASH. Kada se KoA acetilira sirćet-
nom kiselinom, nastaje acetil-koenzim
A skraćene formule KoAS-.
Acetil-koenzim A igra glavnu ulogu u
procesima metabolizma u organizmu,
specijalno u procesima sinteze i
meñusobnog pretvaranja jednih
organskih supstancija u druge.
acetilovanje
acetilovanje, uvoñenje acetii-grupe
 u neko organsko jedinjenje
koje sadrži jednu ili više hidroksilnih
grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto
vodo-nika hidroksilne grupe i grade se
estri sirćetne kiseline.
acetil-salicilna kiselina, v. acidum.
acetil-sirćetna kiselina, v. Acidum diace-
ticum.
acetonaemia, acetonemija, povećanje
koncentracije acetona u krvi, najčešće u
bolesnika koji boluju od šećerne bolesti
ili osoba koje dugo gladuju.
acetonska koma, v. coma.
acetonska reakcija, v. reakcija (Legalo-
va).
acetonska tela, hemijska jedinjenja koja
spadaju u grupu ketonskih tela (v.
tamo); sintetizovana služe i kao dobri
rastvarači za masti, smole itd.
acetonuriâ, acetonurija, izlučivanje ace-
tona mokraćom, najčešće u šećernoj bo-
lesti ili u dugotrajnom gladovanju.
acetphenolisatinum, acetfenolizatin, lak-
santno sredstvo iz grupe derivata dife-
nil-metana. Prema novijim podacima,
može prouzrokovati hepatitis i žuticu, i
zato neki autori smatraju da ga više ne
treba upotrebljavati.
Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holini-
jum-hlorid, činjeni terapijski pokušaji u
nekim poremećajima krvotoka. Oficina-
lan je prema našoj farmakopeji; v. acetil-
-holin.
achalasia ahalazija, nedovoljno opuštanje
glatkih mišićnih vlakana želudačno--
crevnog trakta, na mestu spajanja jed-
nog njegovog dela s drugim; a. cardiae,
ahalazija kardije, nedovoljno opuštanje
sfinktera jednjačko-želudačnog spoja
pri gutanju kao posledicom degeneracije
ganglijskih ćelija u zidu ovoga spoja.
Grudni deo jednjaka gubi svoju normal-
nu peristaltičku aktivnost, te se proširuje
(megaoesophagus). Sin. cardiospas-
mus; a. pelvirectalis, pelvirektalna
ahalazija, kongenitalno odsustvo gan-
glijskih ćelija u distalnom segmentu de-
belog creva; izazivaju gubitak motorne
funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko
proširenje debelog creva iznad njega. V.
Hirschprungova bolest
8
achromatopsia
acheilia ahejlija, anomalija razvoja, ne-
dostatak jedne ili obe usne.
achillodynia, ahilodinija, bolno zapalje-
nje serozne kese izmeñu prednje strane
Ahilove tetive i zadnje strane petne kos-
ti. Ispravnije achillotenodynia.
ahilloplastica, ahiloplastika, produženje
Ahilove tetive plastičkom operacijom.
Ispravnije achillotenoplastica.
achillorrhaphia, ahilorafija, operacija za-
šivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepo-
desan termin).
achillotenotomia, ahilotenotomija, hi-
rurško presecanje Ahilove tetive; vrši se
najčešće pri kopitastom stopalu (pes
equinus) i prilikom Chopartove opera-
cije.
achillotomia, ahilotomija, v. achilloteno-
tomia.
achiria, ahirija, nakaznost usled nedostat-
ka šake.
achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak
sone kiseline u želudačnom soku posle
maksimalnog draženja želudačnog luče-
nja. Posledica atrofije želudačne sluzni-
ce. Sin. anaciditas gastrica.
acholia, aholija, potpuni prestanak luče-
nja žuči.
acholuria, aholurija, nedostatak žučnih
pigmenata u mokraći.
achondroplasia, ahondroplazija, najčešći
oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veo-
ma izraženom kratkoćom kostiju udo-
va, dok su kosti lubanje i trupa normal-
no razvijene. Nastaje zbog nedovolnog
enhondralnog rastenja i okoštavanja
-, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno
debele. Poremećaj je izražen često pri
roñenju. Inteligencija nije poremećena.
Sin. chondrodystrophia foetalis.
Achorion Schönleini, gljivica, parazit
biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli
::.trup).
achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta nisko-
molekulskog dekstrina koji se ne boji
jodom.
achromatopsia, ahromatopsija, potpuno,
uroñeno slepilo za boje. Postoji mono-
hromatski vid i ceo spektar izgleda uni-
formno obojen. Centralni vid po pravilu
veoma slab. A. je najčešće udružena s
achromia
nistagmusom i refrakcionim anomalija-
ma. Na očnom dnu obično nema prome-
na.
achromia, ahromija, odsustvo normalnog
pigmenta u koži.
achvlia gastrica, ahilija želuca, nedosta-
tak hlorovodonične kiseline i enzima u
želudačnom soku usled atrofije sluzni-
ce; a. pancreatica, pankreatička ahilija,
prestanak lučenja pankreasnog soka
zbog opstrukcije pankreasnog kanala,
usled atrofije pankreasa ili hroničnog
pankreatitisa.
acidaemia, acidemija, povećanje koncen-
tracije jona vodonika u krvi.
acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja
postaju kad se na belančevine dejstvuje
nekom razblaženom kiselinom.
Acidi borici unguentum, mast s bornom
kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini
albi 97,0); oficinalna prema jugosloven-
skoj farmakopeji.
acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje ki-
sele reakcije. Amonijum-hlorid, npr.,
kad se uzme oralno, zakiseljava mokra-
ću, te se stoga upotrebljava uz lekove
koji deluju antiseptički samo u kiseloj
mokraći (npr. bademova kiselina, hek-
sametilen-tetramin).
acidimetrija, kvantitativna volumetrijska
analiza kojom se odreñuje koncentraci-
ja (normalitet) rastvora kiseline pomo-
ću rastvora baze odreñenog normalite-
ta.
aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora.
Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i po-
tencijalni. Aktualni a. meri se koncen-
tracijom vodonikovih jona u rastvoru,
koja se odreñuje elektrometrijski, a po-
tencijalni a. meri se količinom kiseline
koja se nalazi u rastvoru i koja se odre-
ñuje volumetrijski; želudačni a., kise-
lost želudačnog soka koja potiče od hlo-
rovodonične kiseline koju luče izvesne
ćelije želudačne sluznice. Kiselost zavisi
od slobodne hlorovodonične kiseline
(normalno 20-40 stupnjeva aciditeta).
Drugi deo hlorovodonične kiseline ve-
zan je za belančevine u želudačnom
soku (vezana hlorovodonična kiselina).
Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to-
actdum
talni) aciditet (normalno 40-60 stupnje-
va aciditeta). Količina slobodne hloro-
vodonične kiseline povećana je pri griz-
lici želuca i dvanaestopalačnog creva, a
smanjena ili je uopšte nema pri raku že-
luca.
acido-bazna ravnoteža, odreñen odnos
izmeñu vodonikovih (H) odnosno hidro-
nijumovih (2) i hidroksilnih (OH)
jona u organizmu u vezi sa puferskim
sistemima, disajnim sistemom i bubrež-
nim mehanizmima.
acidobutirometar, staklena kalibrovana
epruveta, naročitog oblika, koja služi za
odreñivanje koncentracije masti u mle-
ku.
acidosis, acidoza, povećanje koncentraci-
je jona H u organizmu iznad normalnih
vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina
ili gubljenja baza iz organizma; pH arte-
rijske krvi čoveka niži je od 7,4 a. com-
pensata, kompenzovana acidoza, stanje
u kome regulacijski mehanizmi mogu
da normalizuju koncentraciju jona H;
a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik
metaboličke acidoze prouzrokovan na-
gomilavanjem ketonskih supstancija u
krvi u bolesnika s nekontrolisanim dija-
betesom; a. hypercapnica, sin. a.respi-
ratoria, respiratorna acidoza, nastaje
zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u
organizmu; a. hyperchloremica, hiper-
hloremijska acidoza, nastaje zbog pove-
ćanja koncentracije hlorida u plazmi; a.
metabolica, metabolička acidoza, na-
staje zbog nagomilavanja neisparljivih
kiselina u organizmu ili zbog gubitka bi-
karbonata iz organizma; renalna tubul-
ska a., oblik metaboličke acidoze koji
nastaje zbog oštećenja bubrega; a. ure-
mica, oblik acidoze koji se javlja u bo-
lesnika sa hroničnom bubrežnom insu-
ficijencijom usled smanjenog izlučiva-
nja neisparljivih kiselina iz organizma;
a. zbog gladovanja, a. uslovljena nago-
milavanjem ketonskih supstancija u
osoba s nedovoljnim unošenjem ener-
getskih hranljivih materija.
acidum, kiselina, jedinjenje nekog elek-
tronegativnog elementa s jednim ili više
atoma vodonika, koji se mogu zameniti
aciñum
pozitivno imelektrisanim atomima (kat-
jonima). K. se u vodenom rastvoru raz-
družuje dajući hidronijum odnosno vo-
donikove jone. K. su kisela ukusa, boju
plave lakmusove hartije menjaju u crve-
nu, jedine se s bazama gradeći soli, a s
alkoholima gradeći estre; A. aceticum
, sirćetna kiselina; A. a.
con-centratum, A. a. glaciale,
koncentrovana sirćetna kiselina, jetko
(kaustičko) sredstvo za skidanje
bradavica i žuljeva; Aa. dilutum,
razblažena sirćetna kiselina (30%); za
kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se
1-3%-tna sirćetna kiselina; A.
acetylsalicylicum, acetil-salicilna
kiselina, --, estar
salicilne kiseline (fenolna grupa) i sir-
ćetne kiseline, komercijalni naziv aspi-
rin, antipiretik, analgetik i antireuma-
tik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropio-
nicum, v. A. lacticum, --
COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina,
, trobazna kiselina. Njen an-
hidrid je arsen-pentoksid As2Os- Soli
arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni ki-
seline ni soli se više ne upotrebljavaju u
medicini; A. ascorbicum, askorbinska
kiselina, hemijski je lakton nezasićene
kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva
supstancija koja se, naročito u rastvoru,
brzo oksidiše (stoga ima redukcione
osobine). Igra važnu ulogu u organizmu
u procesima oksidacije odnosno dehid-
rogenacije i u stvaranju intercelularne
supstancije u životinjskom organizmu.
Pojačava dejstvo nekih lekova i smanju-
je njihovu toksičnost. Dnevna potreba
čoveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u
šipcima, crnim ribizlama, paprici, kupu-
su, karfiolu, kelerabi, spanaću, jagoda-
ma, pomorandžama, limunovima, glogi-
njama, luku, peršunu i dr. Nedostatak
ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V.
scorbut; A. benzoicum, benzojeva kise-
lina, CeHs-COOH, aromatična kiselina
koja se palazi u benzojevoj smoli. Čvrsto
kristalno jedinjenje, upotrebljava se u
industriji kao konzervans, a u medicini,
često empirijski, kao ekspektorans; A.
ß-oxybutyricum, beta-oksibuterna ki-
selina,  CH2COOH, jedno
od ketonskih tela koja se nalaze u
krvi i
10
acidum
mokraći obolelog od šećerne bolesti.
Nastaje usled poremećaja metabolizma
masti i belančevina i jedan je od uzroka
acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna
kiselina, , blago antiseptičko
sredstvo, koje se upotrebljava za lečenje
rana u obliku masti ili praška za posipa-
nje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa,
uva, mokraćne bešike, vagine, materice
i rektuma (za ispiranje) i u nekim kož-
nim oboljenjima; A. butyric um, buter-
na kiselina, CHsCH2CH2COOH, mono-
karbonska zasićena (masna) k. Nalazi se
u obliku estra u maslacu (buteru). Sin.
maslačna kiselina; A. carbolicum,
v. phenolum; A. chromicum, hromna ki-
selina, mrkocrveni kristali, kaustično
sredstvo; A. citricum, limunska kiseli-
na, trobazna organska kiselina. Služi za
lečenje gastričke ahilije (umesto hloro-
vodonične kiseline); sa šećerom služi za
spravljanje osvežavajućeg pića. Ulazi
pored natrijum-karbonata u sastav le-
kova koji se penušaju u vodi zbog oslo-
bañanja ugljen-dioksida, kao što je,
npr., Magnesii citras effervescens; A.
dehydrocholicum, dehidroholna kise-
lina (3,7,12-diketoholanska kiselina).
Holeretik; A. diaceticum, acetosirćet-
na kiselina,  CH2COOH,
ketoki-selina, nalazi se u mokraći osoba
u kojih postoji acidoza, najčešće u
dijabetičara; A. diaethylbarbituricum,
v. Barbito-num; A. f o Hc um, folna
kiselina. Po he-mijskom sastavu je
pteroil-glutaminska kiselina. Spada u
vitamine. Nalazi se u zelenom lišću
(npr. spanaću), jetri, kvascu itd.
Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno
sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak
u organizmu jedan je od uzroka
megaloblastnih anemija i upotrebljava
se za njihovo lečenje. Sin. Lac-tobacillus
casei factor; A. hippuricum, hipurna
kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol.
Nalazi se u mokraći biljoždera; A.
hydrochloricum concentration, kon-
centrovana sona kiselina (25%); A. h. di-
lutum, razblažena sona kiselina (12,5%).
Upotrebljava se pri anaciditetu ili hi-
poaciditetu želudačnog soka, fosfaturiji
itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik,
acidum
HCN, lako isparljiva tečnost koja miriše
na gorki badem. Ponaša se kao slaba ki-
selina. Njene soli se zovu cijanidi. Cija-
novodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer
smanjuju oksid acionu sposobnost dajući
sa oksidacionim enzimima kompleksna
jedinjenja, usled čega ovi enzimi ne
deluju. HCN se upotrebljava za dezin-
sekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj
vodi od gorkih badema. V. Aqua Amyg-
dalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipro-
pionska k., mlečna kiselina,
-COOH, bezbojna gusta
tečnost koja ima kaustično
dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u
gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i
tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum
malonska k. HOOC-CHa-COOH,
organska dvobazna zasićena k. Ureid
malonske k. je barbiturna k. V.
barbiturati; A. mandelicum, fenil-gli-
kolna k., bademska k. Ulazi u sastav ho-
matropina. Njene soli, mandelati, upot-
rebljavaju se za lečenje infekcija mok-
raćnih puteva; A. nicotinicum, nikotin-
ska kiselina. Nikotinska k. je ß-piridin--
karbonska kiselina. V. niäcin; A. nitrb
cum, azotna kiselina. Upotrebljava se
spolja kao kaustičko sredstvo; A. n. /M-
mans, pušljiva azotna kiselina. Upotreb-
ljava se spolja kao kaustik; A. oxali-
cum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobaz-
na zasićena organska kiselina. Unesena
u organizam, deluje kao otrov, taložeći
kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog
kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoi-
cum, para-aminobenzojeva k., jedan od
faktora iz kompleksa vitamina B. Važan
činilac u metabolizmu bakterija. V. SM/-
fonamidi; A. panthothenicum, panto-
tenska k., hemijski je a-y-dioksi-ß — ß —
dimetil-butiril-ß — alanin, jedan je od
sastojaka kompleksa vitamina B. Misli
se da ovaj vitamin igra ulogu u metabo-
lizmu masti i ugljenih hidrata; A.
phenyl-aethylbarbituricum, v. jPheno-
barbitonum; A. phenylchinolincarbo-
nicum, Cinchophen, fenil-hinolin-kar-
bonska k., sredstvo s antipiretičkim i
antireumatičkim dejstvom koje se, zbog
izvesnih otrovnih efekata, danas retko
upotrebljava (uglavnom u akutnim na-
acidum
padima podagre). V. Methylii pkenyl-
cinchonas; A. phosphoric uro, fosforna
k., skraćeno ime za ortofosfornu k.,
4, čiji je anhidrid fosfor-
pentoksid, PaOs; od istog anhidrida
izvode se još i pifofosforna kiselina,
?, i meta-fosforna k., ; A.
picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol,
()), an-tiseptičko i
adstringentno sredstvo. Lokalno
ublažava bol. Upotrebljava se za
lečenje opekotina, u histološkoj tehnici
i za spravljanja Esbachovog reagensa;
i A. picronitricum, v. A. picricum; A. py-
ruvicum, pirogrožñana k., meñupro-
dukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A.
salicyUcum, salicilna kiselina,
 COOH (o-oksibenzojeva k.),
upotrebljava se spolja kao keratolitik, a
služio je kao antiseptik za
konzervisanje hrane. V. Natru
salicylas; A. stearicum, stea-rinska
kiselina, -()І-,
prema Ph. Jug. II, smeša stearinske k. i
promenljivih količina palmitinske i dru-
gih masnih kiselina. Služi za izradu Lini-
mentum Opodeldoch. Sin. A. stearini-
cum, stearin; A. siilfuricum, sumporna
kiselina; A. tannicum, taninska kiseli-
na, tanin, adstringentno sredstvo. Lo-
kalno se primenjuje u obliku rastvora
na zapaljene sluznice i opekotine. Sin.
Tanninum; A. tartaricum, vinska kiseli-
na, sastojak ranije oficinalnih preparata
Pulvis aërophorus (kipeći ili šumeći
prašak) i Pulvis aërophorus laxans (Pul-
vis aërophorus Seidlitzensis), U tim
praškovima služi kao kiselina, koja, po
dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga
oslobaña ugljenu kiselinu (ugljen-diok-
sid); A. trichloraceticum, trihlor-sir-
ćetna kiselina. Ona služi za taloženje be-
lančevina krvi pri raznim hemijskim
analizama krvi. Zbog svoje higroskop-
nosti upotrebljava se u odontologiji pri
stavljanju plombi; A. uricum, mokrać-
na kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo pra-
šak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u
mokraći čoveka, a u naročito velikim
količinama u ekskrementima gmizava-
ca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovi-
ma u krvi. Nastaje u metabolizmu nuk-
leina. Sačinjava velik deo nekih mok-
raćnih konkremenata. U krvi se nalazi u
11
aciduria
većoj koncentraciji u podagri. V. diathe-
sis urica; A. valerianicum, valerijanska
kiselina, (2)-, masna
k. koja se nalazi u korenu odoljena
(VaIe-rianae rhizoma). Postoji u četiri
izomer-na oblika. Obična valerijanska
k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V.
Valeria-nae rhizoma.
aciduria, acidurija, izlučivanje kiselina
mokraćom; orotska a., nasledna bolest
koja se prenosi autosomno recesivno, u
koje postoji deficit u metabolizmu piri-
midina, koji je povod za povećano izlu-
čivanje orotske kiseline mokraćom, me-
galoblastnu anemiju i usporen psihički
i fizički razvoj.
acidus, kiseo, v. aciditet
acinus, mešak, funkciona i strukturna je-
dinica tubuloalveolnih žlezda. Sastoji se
od specifičnih žlezdanih ćelija grupisa-
nih u obliku meska, a oivičenih osnov-
nom opnom. Izmeñu meškova nalaze se
tanane vezivne pregrade s krvnim sudo-
vima, koji služe za izmenu materija.
aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoña-
vanje na novu sredinu, specijalno na kli-
mu; pod uticajem novih klimatskih us-
lova nastaju promene fizioloških reakcija
značajnih za osposobljavanje za život u
novoj sredini. Aklimatizacija na visinu,
gde je zbog razredenosti vazduha
delimični pritisak kiseonika niži, posti-
že se povećanjem broja crvenih krvnih
zrnaca, količine hemoglobina, difuzij-
skog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i
sposobnosti ćelija da iskoriste kiseonik.
A. na visoku temperaturu postiže se po-
većanjem kapaciteta znojnih žlezda. Ko-
ličina izlučenog znoja u osobe izložene
nekoliko nedelja vrućini, udvostručava
se.
acme, akme, vrhunsko ekstatičko stanje
pred sladostrašćem.
acne, akna, kožno oboljenje koje se razvija
u mcskovinia dlaka u vidu crne tačke
(comedo, a. punctata), papule (a. papu-
losa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juveni-
lis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa
(halogen-akne: brom-akne, hlor-akne,
jod-akne), morfološki sjtčne a. vulgaris;
a.necroticans (varioJÉormis), papule
12
acrocyanosis
veličine sočiva sa centralnom nekro-
zom pdn. ugnutim ožiljkom, lokalizova-
ne na granici čela i vlasišta glave; a.
oleosa, akneiformne promene na eks-
tenzornim stranama ekstremiteta i na
licu izazvane natapanjem kože (foliku-
Ia) industrijskim uljem (profesionalna
dermatbza); a. picea, promene slične
onima kod a. oleosa, prouzrokovane
kontaktom s katranom; a. rosacea, hro-
nično kožno oboljenje u osoba zrelijeg
doba (četvrta-peta decenija života) lo-
kalizovano na nosu, obrazima, čelu, bra-
di u vidu hroničnog eritema (erythro-
sis), teleangiektazija i povremen nalet
papulopustula. Maksimalna varijanta u
muškaraca kao rhinophyma u vidu kv-
rgavog nosa usled hipertrofije lojnih
žlezda; a. varioliformis, v. a. necroti-
cans; a. vulgaris, kožno oboljenje koje
se razvija u naletima u mladih ljudi iz-
meñu 13. i 25. godine života u vidu po-
limorfnih, sukcesivnih akneiformnih
promena na licu, leñima i grudima. U
slučaju dublje lokalizacije u folikulima
zagnojavanje je jače (a. abscedens),
kada zaostaju i ožiljci (a. indurata).
acné excoriée des jeunes filles (garcon),
ekskorijacije nastale istiskivanjem ko-
medona i papulopustula u slučaju a.
vulgaris.
acnitis, oblik tuberculosis papulonecroti-
ca (naročito na licu) sa zalečenjem ma-
lih ožiljcima bakarne boje.
Acocanthera ouabaio, afrička biljka, sa-
drži glikozid uabain (identičan glikozi-
du g-strofantinu, dobivenom iz biljke
Strophanthus gratus), moćno kardioto-
ničko sredstvo.
acratotherma, akratoterma, indiferentna
lekovita voda, slabo mineralna (oligo-
metalna), čiji suvi ostatak iznosi manje
od Ig na l kg vode, a koja je toplija od
2O0C.
Acriflavini chloridum (akriflavin-hlo-
rid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akri-
din-hlorida; antiseptičko, odnosno de-
zinficijentno sredstvo iz grupe derivata
akridina.
acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno sta-
nje koje se ispoljava izraženom simet-
ričnom plavocrvenom bojom kože šaka
acrodermatitis chronica atrophicans
i stopala, posebno prstiju, usnih školjki
i nosa, s profuznim znojenjem i oseća-
jem hladnoće u prstima. Syn. Raynau-
dova bolest
acrodermatitis chronica atrophicans
(Pick-Herxheimer), primarna atrofija
kože koja nastaje posle početnog otoka
i zapaljenja. Koža je veoma istanjena,
plavičasta i bora se u sitnim naborima,
a krvni sudovi se provide. Promene se
javljaju u početku na stopalima i šaka-
ma, odakle se proširuju na potkolenice
odn. podlaktice. Etiologija nije poznata;
a. enteropathica, pored vezikopapu-
loznih, egzematoznih promena s počet-
kom na akralnim delovima tela (šake,
stopala), paronihijama, alopecije; postoje
i gastrointestinalni simptomi (proli-vi).
Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a.
papulosa inf antum Gianotti-Crosti,
pojava crvenkastih papula na eksten-
zornim stranama ekstremiteta, na licu,
otoka limfnih žlezda u dečaka od 2 do 4
godine starosti; a. suppurativa conti-
nua, hronično, pustulozno zapaljenje
kože, koje počinje na krajnjim falanga-
ma prstiju ruku i nogu. Dovodi do atro-
fije. Sin. Hallopeauova bolest.
acrodynia, akrodinija, teško oboljenje u
dece, nepoznatog porekla. Šake i stopa-
la su bolni, hladni, jako se znoje, usled
Čega dolazi do oštećenja kože koja se
Ijušti u većim komadima. Kosa opada.
Postoje i poremećaji u funkciji srca i
drugih organa, naročito povišen krvni
pritisak, hipotonija mišića i fotofobija,
apatija i razdražljivost. Uzrok je najčeš-
će intoksikacija živom. Sin. Feerova bo-
lest, Selter-Swift-Feerova bolest.
acroerythrosis, akroeritroza, hronični
otok i crvenilo šaka i stopala kao posle-
dica oštećenja hladnoćom.
acrogeria, akrogerija, prevremeno stare-
nje kože ekstremiteta. V. progeria.
acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza,
pojačana sekrecija znoja ruku i nogu.
acrokeratosis verruciformis (Hopf),
kožno oboljenje koje se javlja porodič-
no, a manifestuje se keratotičkim, veru-
ciformnim papulama, lokalizovanim na
leñnim stranama šakr. i stopala.
actinotherapia
acrolein, akrilni aldehid, nezasićeni aide-
hid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi
glicerida. A. je oštrog i neugodnog miri-
sa.
acromegalia, akromegalija, patološko
stanje uslpvljeno pojačanim lučenjem
hormona rastenja (v. HGH); a. karakte-
riše uvećanje isturenih delova tela
(šaka, stopala, nosa, usana itd.), kao i
unutrašnjih organa (pravilniji naziv je
megalaacria).
acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza
distalnih falangi prstiju nogu i ruku.
acroparaesthesia, akroparestezija, neu-
rotički poremećaji senzibiliteta na šaka-
ma i prstima, rede na stopalu, u obliku
napada bolova, osećaja žmaraca, nape-
tosti i krutosti.
acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neo-
pipljivost pulsa.
ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg
režnja hipofize. Podstiče lučenje hor-
mona kore nadbubrežnih žlezda, naro-
čito glikokortikoida.
actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni ele-
ment koji nastaje u toku radioaktivnog
raspadanja urana.
Actinobacillus mallei (Pseudomonas
mallei), prouzrokovač maleusa, sakagije
ili gunturaća, veoma zarazne bolesti ko-
pitara. Ta bolest se lako prenosi sa bo-
lesnih životinja na čoveka, a samo izuz-
etno sa čoveka na čoveka. Ova bakterija
je ranije bila nazivana raznim imenima.
Meñu njima su bila najčešće Malleomy-
cës mallei, Mycobacterium mallei,
Corynebacterium mallei, Pfeiffërella
mallei, Actinobacillus mallei. Skorašnji
naziv je Pseudomonas mallei.
actinomycosis, aktinomikoza, hronično
oboljenje prouzrokovano gljivicom Ac-
tinomyces. Postoje cervikofacijalna, ab-
dominalna i torakalna (pulmonalna) a.
Cervikofacijalna a. je najčešća. U pred-
elu ugla donje vilice stvara se čvrst, bo-
lan otok, koji se kasnije razmekšava. Iz
stvorenih apscesa gnoj se probija kroz
fistule na koži ispod vilice i na vratu. U
gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolo-
nije gljivica.
actinotherapia, v. therapia.
13
activismus sexualis
activismus sexualis, naziv za sadizam. V.
sadizam.
acumetria, akumetrija, metodi merenja
oštrine sluha raznim sredstvima, a bez
audiometra. V. audiometrija.
acupuncture, akupunktura, zabadanje
igala u pojedine tačke na telu u cilju uki-
danja bola ili lečenja. Koristi se za izazi-
vanje bezbolnosti u toku hirurške inter-
vencije. Poslednjih godina raste intere-
sovanje za ovu inače staru metodu.
acusticus, akustičan, slušni, koji ima veze
sa sluhom. Sin. auditorius.
acusticus-neurinoma, akustikus-neuri-
nom, neoplazma nastala umnožava-
njem ćelija ovojnica perifernih živaca.
Najčešća lokalizacija ove vrste neoplaz-
me na lubanjskim živcima je VIII mož-
dani živac; slušni živac. Zadnjih godina
se raspravlja o njegovu poreklu (histo-
genezi); naime, da Ii potiče od Schwan-
novih ćelija, endoneurijunia, neurileme
ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o
poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv
koji se upotrebljava.
acyl, acil, radikal neke organske kiseline.
Acil je deo molekula organske kiseline
kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz sir-
ćetne kiseline  COOH
oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak
sirćetne kiseline , nazvan
acetil-radikal.
ad colaturam, izraz u receptima kada se
propisuje neki macerat, infuzum ili de-
kokt, da se označi količina proceñene
tečnosti, v. colatura.
ad usum proprium, skrać. ad us. propr.,
»za sopstvenu upotrebu«, oznaka na
kraju recepta daje lek namenjen lekaru
koji je recept napisao.
adacrya, adakrija, poremećaj ili potpuno
odsustvo lučenja suza.
adamantin, zubna gleñ, beličasta supstan-
cija koja pokriva površinu krune zuba.
Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i ot-
porna prema kiselinama i bazama, ali je
krta, te puca na nagle promene tempe-
rature. Sastoji se gotovo od samih neor-
ganskih supstancija, jer organskih ima
samo 2%. Sagrañena je od dugih prizmi
koje su potpuno kalcifikovane i meñu-
sobno spojene cementnom supstanci-
jom tako čvrsto da se ne mogu odvojiti,
14
adaptacija
već je prelom školjkaši. Prizme su gru-
pisane u pojase*, ima i leže upravno na
zubnu kost, dok su im vrhovi prevučeni
vrlo otpornom kutikulom (cuticula den-
tis). Sin. substantia adamantina.
I-adamantanamin, v. amantadin.
adamantinoma, adamantinom, neoplaz-
me èpitelnog porekla koje nastaju od
ostataka gleñnog organa zuba.
adamant in us, čeličan, tvrd kao čelik, vrlo
tvrd. V. adamantinum, enamelum, šub-
stantia adamantina.
adamantoblastus, v. ameloblastus.
Adamova jabučica, v. pomum Adami.
Adamova operacija, v. operacija.
Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma.
adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac
koji u malim količinama izaziva kijanje,
povraćanje i jaku glavobolju, a u viso-
kim koncentracijama dovodi i do smrti;
dovoljno je postojan na visokim tempe-
raturama, te se može upotrebiti uz ek-
splozivna i zapaljiva sredstva u obliku
aerosola; s opreme se skida pranjem ili
acetonom, odelo se ispraši, a gornji sloj
zatrovanih namirnica se baca.
adaptacija, (1) proces prilagoñavanja (2),
rezultat prilagoñavanja, tj. prilagoñe-
nost na sadašnje odnosno na ranije pro-
mene u uslovima za život. Odnosi se na
delove individue ili na individue jedne
genetske grupe ili na ćelu grupu. Adap-
tivne promene mogu biti morfološkog
ili fiziološkog reda. V. genetika, evoluci-
ja; a. bakterija, prilagoñavanje, pred-
stavlja varijacije koje su za bakterijsku
ćeliju korisne i koje dovode do sticanjâ
novih osobina, koje joj omogućavaju ži-
vot i razmnožavanje u datim uslovima
života; a. mirisa, gubljenje osećaja po-
sle ulaska u sredinu s jakim mirisom na-
staje u CNS, jer je utvrñeno da od recep-
tora odilaze podsticaji i do l časa; a.
oka, povećanje osetljivosti u tami i sma-
njenje osetljivosti pri jakoj svetlosti na-
staje zbog povećanja odnosno smanje*
nja fotosenzitivnih materija u receptori-
ma oka (čepićima i štapićima); u tami
dolazi do sinteze ovih materija i osetlji-
vost receptora raste; pod dejstvom svet-
losti ove materije se razlazu; a. senzo-
ričkih receptora, sastoji se od snižava-
adaptacijski period u vojsci
nja učestalosti podsticaja koji odilaze
od receptora u CNS u toku delovanja na
njega trajnog podražaja. Receptori koji
se sporo prilagoñavaju ili se ne prilago-
davaju do »gašenja« zovu se »tonički« a
oni koji se brzo adaptiraju »fazičkim«.
adaptacijski period u vojsci, vreme po-
trebno da se mladi vojnici prilagode na
zahteve vojnog poziva, odnosno da se
prilagode ha odreñen način života u voj-
noj sredini: povinovanje vojničkom
redu, disciplini, životu u manjem ili ve-
ćem kolektivu, naporima u savlañivanju
vojne obuke itd.
adaptacijski sindrom, opšti, v. stres.
adaptivna vrednost, proporcija potom-
stva odreñenog genotipa koja, u pore-
ñenju s prošekom iz opšte populacije,
doživljava reproduktivno doba i priliku
da svoje gene prenese sledećoj genera-
ciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness
(engl.)
adaptivni enzimi, enzimi koji se formira-
ju samo kada bakterija doñe u dodir s
nekim, supstratom za koji ne poseduje
konstitutivni enzim.
adaptometar, aparat za ispitivanje adap-
tacije. Postoji više^ tipova.
adaptor RNK, v. transportna RNK.
adaptorski molekul, RNK male molekul-
ske težine koji prenosi odabrane amino-
kiseline prilikom njihovog uključivanja
u proces sinteze proteina, a prema in-
formaciji sadržanoj u tRNK. V. informa-
ciona RNK. Sin. tRNKt transfer RNK.
adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki
lek treba dodati navedeni sastojak.
addenda (dodaci), dodaci farmakopeji iz-
meñu pojave njena dva izdanja. Ako ih
ima više, obeležavaju se rimskim broje-
vima (Addendum I1 Addendum II itd.).
Addison-Biermerova anemija, v. anae-
mia.
Addisonova bolest, v. bolest.
adductio, (1) adukcija, primicanje, privo-
ñenje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizon-
talan pokret očne jabučice ka unutra,
prema nosu. Pokret vrši m. rectus inter-
nus.
adductor, aduktor, koji primiče, privodi,
mišić primicač.
adenocarcinoma uteri
adekvatni nadražaj, (fiziol.) prirodan
nadražaj za neki receptor za koji je prag
osetljivosti receptor^ najniži.
Adelmannova operacija, v. operacija.
adenalgia, adenalgija, bol u nekoj žlezdi.
Sin. adenodynia.
adenectomia, adenektomija, hirurško uk-
lanjanje neke žlezde.
adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, fer-
ment koji iz adenozin-trifosfata (ATP)
stvara ciklični adenozin - 3',5'-monofos-
fat (cAMP). cAMP je ključni ćelijski me-
dijator za delovanje mnogih hormona i
drugih materija koje modifikuju funkci-
ju ćelija.
adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja
ulazi u sastav nukleinskih kiselina.
adenitis, zapaljenje žlezda, naročito limf-
nih; a.acuta epidemica infectiosa, v.
mononucleosis infectiosa; a. cervicalis,
povećane i bolne limfne ^lezde vrata u
raznim infektivnim bolestima i malig-
nim limfomima; a. lacrimalis, v. dac-
ryoadenitis. V. lymphadenitis.
adenoacanthoma, adenoakantom, neop-
lazma epitelnog porekla materice s plo-
častim epitelnim ćelijama izmeñu ćelija
koje se rasporeñuju u žlezdane tvorevi-
ne.
adenocarcinoma uteri, adenokarcinom
trupa materice. Karcinom materice je
gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Po-
javljuje se znatno rede od karcinoma gr-
lica materice. Ispoljava se u dva oblika:
difuznom (površinskom) i lokalizova-
nom (cirkumskriptnom). Pri difuznom
obliku je zahvaćena skoro ćela površina
materične duplje. Pri lokalizovanom
obliku zahvata manji ili veći prostor u
obliku tumora ili polipa, koji klinasto
prodire u muskulaturu materice. Karci-
nomatozno bujanje polazi od površins-
kog dela epitela ili od dubljih žlezdanih
slojeva. Raste sporo, neki put po neko-
liko godina. Dijagnoza se postavlja pato-
loškohistološkim pregledom materijala
dobivenog struganjem materične dup-
lje. Mikroskopski se odlikuje raznoob-
ličjem karcinomatoznih ćelija od indife-
rentnih do žleždano formiranih.
15
adenohypophysis
adenohypophysis, adenohipofiza, zajed-
nički naziv za prednji, srednji i tuberski
deo hipofize koji se obrazuju od epitela
krova ždrela embriona. V. hypophysis;
prednji režanj hipofize sadrži nizove ili
grupe mnogobrojnih žlezdanih ćelija iz-
meñu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim
kapilarima i perisinusnim prostorima.
Inkreti ovih ćelija deluju na razviće or-
ganizma, na druge endokrine žlezde, na
razviće i funkciju polnih žlezda (gona-
da), na promet materija i dr.; somatot-
ropne ćelije izlučuju proteinski somatot-
ropni inkret (STH) u perisinusne prostore,
koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin).
Prekomernö izlučivanje izaziva pojavu
džinovskog rasta (gigantizam), a
nedovoljno lučenje patuljasti rast (na-
nosomia); laktotropne ćelije luče pro-
teinski hormon prolaktin (LTH), koji de-
luje na izlučivanje mleka razvijene i za
lučenje pripremljene mlečne žlezde i
potpomaže lučenje progesterona žutog
tela; tireotropne ćelije proizvode glikop-
roteinski hormon tireotropin (TSH), koji
deluje na razviće i funkciju tireoideje;
gonadotropne ćelije obrazuju gonadot-
ropne hormone: folikulostimulišući ^
(FSH), glikoproteinski inkret, koji pod-
stiče razviće meškova u jajniku i sper-
matogenezu u semeniku, i luteinizujući
hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju
meškova jajnika (stvaranje žutih tela) i
na sintezu androgenih inkreta meñup-
rostornih ćelija semenika (ICSH); adre-
nokortikotropne ćelije stvaraju polipep-
tid adrenokortikotropni hormon (ACTH)
koji stimuliše sintezu glikokortikoida
(deluje na glikolizu, sintezu proteina,
metabolizam lipoida i askorbinske kise-
line). Sve pomenute ćelije sadrže u ci-
toplazmi odgovarajuće specične kapljice
ili granule koje se otkrivaju naročitom
tehnikom. Postoje i ćelije bez gra-nula,
koje se smatraju matičnim ćelijama ili
ćelijama koje su se oslobodile gra-nula;
pars tuberalis, žlezdane ćelije ras-
poreñene pored kapilara duž hipofizne
peteljke. Pretpostavlja se da luče dijabe-
togeni inkret; srednji režanj oblaže za-
dnji režanj i teško se od njega odvaja.
Oko kapilara rasporeñeni su nizovi ćeli-
16
adenovirosis
ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je
pplipeptidne prirode, pa se pretpostav-
lja da je u granulama inkreta vezan za
glikoprotein; proizvodi melanostimuli-
šući hormon (MSH), koji izaziva sintezu
melanina i pigmentaciju kože; zadnji re-
žanj - u njemu se stvaraju miometrin,
koji dejstvuje u toku poroñaja, kada iz-
aziva grčenje (»bolove«), zatim vazopre-
sin, koji izaziva grčenje kapilara, i hidro-
peksin, koji fiksira vodu, regulišući pro-
met soli.
añenoiñne vegetacije, v. vegetationes ade-
noideae.
adenolymphoiditis acuta benigna, v. an-
gina.
adenoma, adenom, benigna neoplazma
nastala razmnožavanjem epitela žlezda.
Obično sporo raste, ograničena je i po
grañi veoma slična žlezdi u kojoj je na-
stala; a. sebaceum (Pringle), mali, čv-
rsti, hemisferni tumori do veličine graš-
ka, koji se javljaju grupisani u nosno-us-
nenim naborima i bradi, boje normalne
kože ili crvenkasti (teleangiektazije na
površini). Genodermatoza koja može
biti udružena i s tuberoznom sklerozom
(epiloja); a. toxicum glandulae thy-
reoideae, toksički adenom štitaste
žlezde, kompenzovani ili dekompenzo-
vani, čvor štitaste žlezde koji je, histo-
loški, dobroćudnog karaktera i koji se,
iz nepoznatog uzroka, isključio iz fizio-
loškog regulacionog sistema svog tzv.
»feed-back«-mehanizma (v. tamo). Bo-
lesnici s toksičkim adenomom imaju
simptome i znake hipertireoze.
adenomere, dihotpmsko izdeljivanje pri-
mitivne žlezdane cevi na sekundarne
cevi i meškove.
adenopathya glandulae submandibula-
ris e t sub m entails, uvećanje tkiva pod-
viličnih i podbradnih limfnih žlezda.
Najčešće je posledica patoloških proce-
sa u predelu zuba, lica i vilica.
adenotomia, adenotomija, hirurški za-
hvat koji se vrši u cilju odstranjenja tre-
ćeg krajnika (adenoidnih vegetacija) a
uz pomoć specijalnog instrumenta koji
se kroz usta uvodi u nosno zdrelo.
adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne
infekcije, akutna kratkotrajna febrilna
adenovirusi
oboljenja disajnih organa i vežnjača,
koje izaziva grupa adenovirusa. Kapljič-
na infekcija od koje najčešće obolevaju
predškolska deca, i to preko ćele godi-
ne.
adenovirusi, virusi ranije opisivani pod
raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajed-
nički su im rastvorljivost antigena koji
se koristi pri izvoñenju reakcije veziva-
nja komplementa i razvijanje tropizma
prema kulturama HeLa- i KB-ćelija in
vitro. Pomoću reakcije neutralizacije
može se razlikovati 18 raznih tipova
adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi
najčešće akutna oboljenja disajnih pute
va: gripozna stanja, bronhitise, farin-
gitise, tonzilitise, atipične pneumonije,
aseptički meningitis i dr.
adenovirusne infekcije, v. adenovirosis.
adenozin, nukleozid sastavljen od adeni-
na i ribofuranože. Fosforilacijom riboz-
nog radikala u adenozinu na položaju 5
nastaje nukleotid adenilna kiselina
(AMP), čiji su sinonimi adenozin-mono-
fosfat i adenin-mononukleotid.
adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz
adenozin-trifosfata odvajanjem dva fos-
fatna radikala. Ciklički AMP (3',5'-ade-
nozm-monofosfat) je unutrašnji posred-
nik u delovanju niza hormona. Nastaje
od ATP pod dejstvom fermenta adenil--
ciklaze kojeg aktiviše kompleks hormo-
na i receptora u opni ciljne ćelije. Ciklič-
ki AMP izaziva: porast enzima u ćeliji,
promenu propustljivosti ćelijske pphe,
započinje sintezu specifičnih unutraš-
njih hemijskih jedinjenja. V. adenozin--
trifosfat.
adenozin-trifosfat (ATP)1 labilno hemij-
sko jedinjenje, koje se nalazi u svim će-
lijama a sastoji se od adenina, riboze i
tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfat-
na radikala su sa ostatkom molekula
povezana pomoću veza bogatih energi-
jom. Odvajanjem jednog fosfatnog radi-
kala ATP prelazi u adenozin-difosfat
(ADP), a još jednog u adenozin-mono-
fosfat (AMP). U standardnim uslovima
pri odvajanju svakog losfatnog radikala
oslobodi se po molu ATP oko 7000 ma-
lih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe-
2 Medicinski leksikon
adipositas
rature i koncentracije reagujućih mate-
rija oko 8000 kalorija. Energija dobive-
na razgradnjom ATP predstavlja jedinu
energiju za obavljanje rada. Energija os-
loboñena u organizmu razgradnjom
drugih materija koristi se za resintezu
ATP.
adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva
mast, svinjska mast s dodatkom benzo-
jeve smole. Služi kao podloga za sprav-
Ijanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ia-
nolin. Prečišćen vosak dobiven s vune
ovce. Sastoji se pretežno od estara mas-
nih kiselina sa holesterolom i oksiholes-
terolom. Sin. A. lanae hydricus, Lanoli-
num anhydricum. Služi za izradu raznih
ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ia-
nolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog
lanolina i 25 delova vode. Služi kao pod-
loga za ungvente. Sin. Lanolinum; A.
suiilus, svinjska mast. Služi kao podlo-
ga za spravljanje ungventa. Dobro se re-
sorbuje kroz kožu, ali se srazmerno lako
razgrañuje (užegne) i tada lokalno dra-
ži.
adhaesiolysis, v. adhaesiotomia.
adhaesiones, adhezije, priraslice, srašće-
nja dve površine koje leže jedna na-
spram druge. Najčešća posledica orga-
nizacije zapaljenja tih površina (pleure,
perikard - epikard, peritoneum).
adhaesiotomia, adheziotomijä, preseca-
nje i razdvajanje priraslica.
adiadochokinesis, adijadohokineza, ne-
mogućnost brzog izvoñenja naizmenič-
nih pokreta, npr. pronacije i supinacije.
A. je simptom oštećenja malog mozga.
Adiejev sindrom, v. syndroma.
adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-est-
ra difenil-sirćetne kiseline, antispazmo-
dičko sredstvo; deluje, pretežno, direkt-
no na glatke mišiće.
adiposis, v. adipositas.
adipositas, gojaznost, suvišno nagomila-
vanje masti u organizmu; a. abdomina-
lis, nagomilavanje masti u trbušnom
zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana
bolestima mozga, naročito hipotalamu-
sa; a. dolorosa, bolno, ograničeno na-
gomilavanje masnog tkiva, naročito u
žena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena
17
adipozogenftalna distrofija
insuficijencijom hipofize; a. universa-
Hs9 nagomilavanje masti po ćelom telu,
kao i u unutrašnjim organima. Sin. adi-
posis.
adipozogenitalna distrofija, tip mfanti-
lizma u kome preovlañuje gojaznost u
predelu kukova i gornjih ekstremiteta,
pored zakržljalih genitalnih organa i iz-
ostajanja nekih drugih sekundarnih po-
Inih odlika. Trbuh je povećan, ali mišići
nisu obuhvaćeni. Na ekstremitetima
mast se slaže prema rizomeličkim seg-
mentima: na zadnjoj strani nadlaktice i
na prednjoj strani buta. Podlaktica i po-
tkolenica odudaraju svojom tananošću.
Uzrok adipozogenitalnog sindroma leži
u promenama podbrežja (hipotalamu-
sa), izuzetno u poremećaju hipofize.
Najčešće je u pitanju supraselarni kra-
niofaringeom, mada ovaj poremećaj
mogu da proizvedu i druga oboljenja ve-
getativnog podbrežja. Sin. hipotalamus-
ni infantilizam, Babinski-Frolichova bo-
adipozo-muskularni odnos, odreñeni
odnos masnih naslaga prema mišićnoj
masi, različan u muškom i ženskom
polu, pa predstavlja pokazatelj polne
uobličenosti.
aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus
laryngis, otvor grkljana.
adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg
režnja hipofize (drugi naziv vazopresin),
koji omogućava reapsorpciju vode u
bubrežnim kanalićima, služi za lečenje
insipidnog dijabetesa; oficinalan je pre-
ma našoj farmakopeji.
adneksni tumor, opšti pojam za palpacio-
ni nalaz na adneksima. Tumorozna tvo-
revina može da pripada jajovodu, jajni-
ku ili parametrima. Može da bude samo
zapäljenjska infiltracija nekog od tih or-
gana ili pravi tumori tih organa bilo be-
nigne ili maligne prirode.
adjuvansi, nespecifične supstancije koje
se dodaju .antigenu radi povećanja imu-
nog odgovora. Dve osnovne vrste adju-
vanasa su (a) aluminijumova i kalciju-
mova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kal-
cijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije
voda-ulje (najpoznatiji su Freundov
kompletni i nekompletni adjuvans). Po-
18
adrenergički receptori
red ovih, adjuvantno dejstvo imaju
Corynebacterium parvum, bacil CaI-
mette-Guérin (BCG), Bordetella per-
tussis i dr. Deluju na makrofage, i na T-
i B-limfocite. Neki adjuvansi deluju se-
lektivno na razne tipove limfocita.
adnexa uteri, adneksi, materični privesci,
tj. jajnici i jajovodi.
adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i
jajovoda. Zapaljenjski proces najčešće
je prouzrokovan piogenom infekcijom
jajovoda posle pobačaja i poroñaja. Pro-
ces prvenstveno zahvata jajovode, a pri
prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu
trbušnu duplju infekcija zahvata i jajnik
(salpingooophoritis, i okolno tkivo. Us-
led zapaljenjske infitracije dolazi do
stvaranja otoka jajovoda i jajnika i nji-
hovog srašćivanja, kako izmeñu sebe,
tako s okolinom i stvara se zapaljenjski
adneksni tumor. Adneksitis može biti
akutan, subakutan i hroničan.
adolescentia, adolescencija, mladost (ži-
votno doba koje počinje pojavom se-
kundarnih seksualnih odlika, a završa-
va se prestankom telesnog rastenja).
adoptivni transfer, imunološka reakcija
koju pokazuju limfociti kada se ubrizga-
ju primaocu istog soja. Primalac je pre-
thodno ozračen, pa tako predstavlja
»živu epruvetu« za ispitivanje imunih
svojstava ćelija davaoca.
adrenalectomia, adrenalektomija, odst-
ranjivanje jedne ili obe nadbubrežne
žlezde. Sin. suprarenalectomia.
adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se
dodaje lokalnim anestetičkim rastvori-
ma za produženje dejstva anestezije i is-
hemiju operativnog polja.
adrenergička nervna vlakna, v. auto-
nomni nervni sistem.
adr energički kočioci (simpatolitička
sredstva), supstancije koje selektivno
inhibiraju reagovanje efektornih ćelija
na impulse adrenergičkih nervnih vla-
kana, na adrenalin i na srodne amine;
mesto dejstva ovih supstancija je sama
efektorna ćelija.
adrenergički receptori receptori koji po-
sreduju u dejstvima kateholamina (ad-
renalina i noradrenalina) raznih orga-
na. Postoje dve vrste ovih receptora.
adrenergički živci
Alfa-receptori posreduju u vazokon-
strikciji, a beta-receptori u porastu
učestalosti srca i pojačanju njegovih
kontrakcija.
adrenergički živci, v. nervus.
adrenogenitalni sindrom, v. sindrom.
adrenokortikotropni hormon, hormon
prednjeg režnja hipofize koji podstiče
lučenje horm ona kore nadbubrežnih
žlezda.
adrenosteron, androgena supstancija
koju proizvodi kora nadbubrežnih žlez-
da (Grollman-Howard-Millerova zona),
nešto slabijeg dejstva nego testosteron.
adsorbentia, adsorpciona sredstva, leko-
vi koji čisto fizički vezuju na svojoj po-
vršini razne supstancije (sekrete, proiz-
vode razlaganja sekretâ, bakterije, tok-
sine itd.). To adsorpciono dejstvo utoli-
ko je jače ukoliko je površina adsorben-
sa veća. Glavni predstavnici a. su Carbo
animalis, Bolus alba i Talcum.
adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova,
tečnosti i rastvorenih čestica na površi-
ni čvrstih tela ili koloidnih micela (ug-
ljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i
dr.). Usled a. nastaje razlika u koncen-
traciji rastvorene supstancije u povr-
šinskom sloju i u dubljim slojevima.
Radi polarimetrijskog odreñivanja še-
ćera u mokraći vrši se odbojavanje po-
moću ugljenog praha, koji adsorbuje
boju mokraće.
adukcija, v. adductio.
aduktor, v. adductor.
adultni hemoglobin, hemoglobin odras-
lih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik
od fetalnog hemoglobina.
adventitia, adventicija; tunica a., spo-
Ijašnja ovojnica organa.
Aëdes. v. Stegomya.
aequivalens, v. ekvivalent.
aeracija, (1) propuštanje vazduha kroz
neku tečnost; (2) arterijalizovanje ven-
ske krvi u plućima.
Aerobacter aerogenes, gram-negativni
zdepasti bacili sa čahurom. Bakterije
ove grupe su vrlo proširene u prirodi.
Često su sastavni deo normalne flore
čoveka. Kada izazivaju oboljenja, daju
kliničku sliku sličnu oboljenju koju iz-
aerosinusitis
aziva Klebsielia. Ako dospe u urogeni-
talni trakt ili u druge organe, može biti
uzročnik zapaljenjskih promena na tim
mestima. Smatra se i kao jedan od uz-
ročnika zaraznih proliva, naročito odoj-
čadi i male dece. Od Klebsielia se razli-
kuju time što su pokretni. Sinonim:
Klebsielia aerobacter.
aerobna moć, najveća količina energije u
jedinici vremena osloboñena iz izvora
čije korišćenje zahteva direktno učešće
kiseonika. Merilo - maksimalni utrošak
kiseonika u minutu. Osnovni fiziološki
pokazatelj fizičke radne sposobnosti,
sposobnosti za dugotrajniji težak rad. U
žena prosečno manja nego u muškara-
ca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. ut-
rošenog kiseonika u minutu u fizički
prosečno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u
minutu u fizički izvanredno izdržljivih
sportista.
aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje
bakterija, tip disanja u kome je krajnji
primalac vodonika molekulski kiseonik
(Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu
kiseonika i ako bakterijska ćelija raspo-
laže potrebnim enzimima, disanje će
biti aerobno.
aerocystographia, aerocistografija, rend-
genografija mokraćne bešike, u koju se
ubrizga vazduh. Sin. pneumpcystogra-
phia.
aeroheliotherapia, v. therapia.
aerootitis, bol i eksudacija u srednjem
uvu i smanjenje opsega sluha, koji na-
staju usled sniženja vazdušnog pritiska
u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni
pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom
letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba
ne dopušta slobodno izjednačenje pri-
tiska usled katara ili zapušenosti njenog
ušća.
aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum.
aerophagia, aerofagija, pojačano gutanje
vazduha. Javlja se u nervoznih osoba
(psihopata), u slučaju obole log jednjaka
i želuca, kao i pri žučnim i bubrežnim
napadima (kolika).
aeroplanska udlaga, v. udlaga.
aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksuda-
cija u paranazalnim šupljinama izazvani
sniženjem vazdušnog pritiska u njima, a
19
aerosol!
koji ne može da se izjednači sa spoljnim
pritiskom. Nastaje prilikom letenja
avionom ako su prirodni otvori sinusa
zapušeni sekretom ili polipima.
aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku raspr-
šene čvrste ili tečne supstancije u česti-
ce čije su dimenzije manje od hiljaditog
dela milimetra. Ako su u pitanju cestice
tečnosti, reč je o magli, a ako su u pita-
nju čvrste čestice u vazduhu, reč je o
dimu. Danas postoji niz lekovitih prepa-
rata u obliku aerosola koje bolesnici in-
hališu (unose udisanjem). U obliku ae-
rosola se primenjuju često dezodoransi
i insekticidi.
aesthesiologia, v. esthesiologia.
Aethambutoli chloridum (etam-butol--
hlorid), sredstvo za lečenje tuberkuloze.
Aethanoli acetas, v. Aether açeticus.
Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spi-
ritus; Ae. concentratum (koncentrova-
ni etanol, etil-alkohol), Aethanolum di-
lutum (razblaženi etanol), oba su ofici-
nalna prema našoj farmakopeji. Etanol
se upotrebljava kao dezinficijentno
sredstvo za hirurške instrumente i za
kožu, i kao rastvarač za druga sredstva
za dezinfekciju kože(npr., jod).
Aether anesthesicus, etar za narkozu, na-
ročito prečišćen etar koji služi za izazi-
vanje opšte anestezije (narkoze) inhala-
cijom; oficinalan je prema našoj farma-
kopeji; Ae. chloratus, (stom.) služi za is-
pitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu
anesteziju (npr., pri vañenju rasklaće-
nih zuba).
Aetherolea, etarska ulja, aromatične, lako
pokretljive tečnosti koje isparavaju, a
dobivaju se od raznih delova biljaka
destilacijom pomoću vodene pare, ekst-
rakcijom ili ceñenjem. Neka etarska
ulja su na običnoj temperaturi čvrsta,
ali zagrevanjem postaju tečna. U vodi se
slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u
apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru
i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eu-
calypti, eukaliptusovo ulje, etarsko
ulje dobiveno destilacijom iz svežeg liš-
ća drveta Eucalyptus globulus. Sadrži
eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem
20
afekt
vodene pare) u lečenju hroničnog bron-
hitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini
pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus
montana, koja sadrže razne terpene i
bornil - acetat, a služi za trljanje i inhala-
ciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Si-
napis, ulje od slačice, koje se sastoji po-
glavito od alil-izotiocijanata; Ae. Tere-
binthinae, terpentinsko ulje, etarsko
ulje dobiveno destilacijom s vodenom
parom iz terpentina raznih vrsta četina-
ra. Služi kao flogističko sredstvo. Sin.
Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Tere-
binthinae rectificatum, prečišćeno
terpentinsko ulje. Služi za inhalaciju vo-
dene pare u lečenju hroničnih bronhiti-
sa i za intramuskulne injekcije u nespe-
cifičnoj nadražajnoj terapiji.
Aethylis biscumacetas, etil-biskumace-
tat, oralno antikoagulantno sredstvo;
Ae. chloridum (etil-hlorid), upotreblja-
va se lokalno za izazivanje lokalne anes-
tezije smrzavanjem a, retko, i za izaziva-
nje opšte anestezije (narkoze) inhalaci-
jom.
Aethylmorphini chloridum (etil-morfin--
hlorid), ima iste farmakološke osobine
kao i kodein, ali se danas više upotreb-
ljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nad-
ražajnog dejstva. Oficinalan je prema
našoj farmakopeji.
afakija, v. aphakia.
afazija, v. aphasia.
afebrilis, afebrilan, koji je bez povišene
temperature, koji je bez groznice. V. feb-
rilis, febris.
afekt, vrlo jako osećanje, koje obično na-
ilazi naglo, praćeno karakterističnim
promenama telesnih funkcija, većinom
kao posledica dogañaja u spoljnoj sredi-
ni ili u sopstvenom telu kojima osoba ne
može brzo da se prilagodi; duševno uz-
buñenje; stanje razjarenosti; potiskiva-
nje a., psihoanalitički pojam pod kojim
se podrazumeva neka vrsta zaboravlja-
nja (potiskivarije u nesvesni deo psihe)
osećajnog (afektivnog) dela neke na-
gonske težnje. Svaka misao, težnja, sli-
ka, svaki psihički sadržaj uopšte ima
svoju osećajnu pratnju (tzv. afektivnu
komponentu). Ako je ta pratnja nepri-
afektivnost
jatna svesti (npr., mržnja prema rodite-
lju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle
docnije može ponovo da izbije u svest,
samo sada vezana za neki sasvim drugi
predmet (umesto za roditelja, s kojim
inače nikakve veze nema). Sila koja po
Feudu vrši potiskivanje je tzv. cenzura
ili »nad-ja«, tj. kritička sposobnost, sa-
vest, moralno osećanje. Kao rezultat
meñusobnog sukoba suviše aktivne
cenzure i jakih afekata koje ona potis-
kuje, nastajale bi psihoneuroze; praž-
njenje a., sin. iživljavanje a., više ili ma-
nje burne telesne propratne pojave ja-
kog osećanja posle kojeg se vraća stanje
prethodnog »duševnog mira«. Sudbina
a. obuhvata, osim pražnjenja, intelek-
tualnu obradu, potiskivanje, premešta-
nje ili projekciju, kao i zračenje na dru-
ge objekte. Najčešće je to prosto slablje-
nje vremenom, »bleñenje«.
afektivnost, osećajnost, stanje osećanja,
raspoloženja, način na koji osećanja
prate psihička zbivanja, npr. živa a., po-
višena a., snižena a. V. temperament.
afektni grčevi, nastupi grčevitog plača,
smeha ili vrištanja, praćeni dubokim di-
sanjem u histeriji.
aferens, aferentan, dovodan, npr. vas affe-
rens, dovodni sud (krvni).
aferentan, v. afferens.
afibrinogenaemia, afibrinogenemija, de-
ficit fibrinogena u krvi; a. congenitališ,
nasledna bolest, koja se prenosi auto-
somno recesivno; ispoljava se izrazitim
smanjenjem zgušljivosti krvi.
afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost
prema nečemu; (2) (hem.) privlačna
snaga koja dejstvuje izmeñu atoma po-
jedinih elemenata, a usled koje nastaje
vezivanje atoma elemenata ujedinjenja.
afosfogenijski, svaki poremećaj u orga-
nizmu zbog manjka fosfora u njemu.
agalactia, agalaktija, izostajanje lučenja
mleka. Totalna agalaktija opaža se vrlo
retko (Sheehanov sindrom).
agammaglobulinaemia, agamaglobuli-
nemija, nedostatak imuniteta izazvan iz-
razitim smanjenjem koncentracija svih
frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hy-
pogammaglobulinaemia.
aglutinatio
agar-agar, morska alga; služi kao dodatak
( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranlji-
vih podloga koje s bujonom predstavlja-
ju osnovnu čvrstu hranljivu podlogu za
izolovanje i raspoznavanje bakterija; u
stomatologiji osnovni sastojak preob-
ratljivih hidrokoloidnih otisnih materi-
jala.
agens, nosilac činilaca odreñenog dejstva;
supstancija, sila ili aktivni princip koji
dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili
ima neko drugo dejstvo.
agensi grupe PLT (psittacosis, lymphog-
ranuloma venereum, trachoma) nalaze
se na prelazu od rikecija ka virusima,
imaju grupni antigen, sadrže DNK i
RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova
konačna klasifikacija još ne postoji.
aggravatio, agravacija, (1) pogoršanje do-
sadašnjeg stanja (2) svesno, namerno
preuveličavanje postojećih pojava ob-
oljenja od strane obolelog.
agitacija, telesna i psihička uznemirenost,
psihomotorni nemir.
agitans, koji se trese. V. paralysis agitans.
agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuñen.
aglikoni, jedinjenja koja nisu ugljeni hid-
rati, a koja su u glikozidima vezana za
ugljene hidrate.
aglomerat, skup raznorodnih sastojaka.
V. konglomerat.
aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka
uroñena nepravilnost, propraćena ekst-
remnom uskošću vilica, nepravilnim
položajem zuba i poremećajima funkci-
je gutanja i govora.
aglutinat, gomilica bakterija ili drugih će-
lija. V. aglutinacija, agiutinogeni.
aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje,
vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih
ćelija u gomilice pod uticajem aglutini-
na i nespecifičnih faktora. Aglutinacija
je jedna od najviše korišćenih serološ-
kih reakcija (Widalova reakcija, Wrig-
htova reakcija, Weil-Felixova reakcija).
A. eritrocita prilikom transfuzije inkom-
patibilne krvi nastaje usled vezivanja
aglutinina za aglutinogen eritrocita, a
pošto su mnogi aglutinogeni dvovalent-
ni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva
eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju
21
aglutinini
se u plazmi aglutinini koji na niskim
temperaturama zgomilavaju eritrocite 0-
krvne grupe, zbog čega se nazivaju ag-
lutinini »na hladno« a fenomen se naziva
aglutinacija »na hladno«. Ovo se koristi u
dijagnostici izvesnih oboljenja
(primerna atipična pneumonija).
aglutinini, antitela koja prvo imobilišu
bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice
adsorbujući se na njihovoj površini.
Stvaraju se u organizmu pod dejstvom
antigena u živim ili mrtvim ćelijama. U
krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini
anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta)
nastali su pod dejstvom specifičnih za
krvne grupe antigene - aglutinogena A i B.
Stvaraju se posle roñenja, i to ako
eritrociti deteta ne sadrže odgovarajuće
aglutinogene, usled unošenja hranom,
bakterijama ili nekim drugim načinom
malih količina antigena A i B. Po prirodi su
gama-globulini.
aglutinogeni, antigeni vezani za površinu
ćelije, zbog čega se one, u prisustvu od-
govarajućih antitela, zgomilavaju, slep-
ljuju u gomilice. Opne eritrocita čoveka
sadrže oko trideset antigena, od kojih
su zbog izraženih antigenskih svojstava
u transfuzijskim reakcijama značajne
skupine antigena koje se označavaju
kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji ne-
maju izražena antigena svojstva, značaj-
ni su za proučavanje načina nasleñiva-
nja gena, odnosno za utvrñivanje očin-
stva.
agnosia, agnozija, opšti pojam koji ozna-
čava nesposobnost prepoznavanja
predmeta pomoću odreñenog čulnog
modaliteta, uprkos tome što je senzorič-ki
modalitet očuvan. Agnozija je posle-dica,
uglavnom, povreda parijetalnog režnja
velikog mozga. A. može biti taktilna,
vidna, slušna itd.; akustička a. ili slušna,
duševna gluvoća; optička a., duševno
s.lepilo, nemogućnost razumeva-nja
primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri
potpuno očuvanom vidu u slučajevima
oštećenja konveksnog dela potiljač-ne
kore leve moždane hemisfere (u deš-
njaka); taktilna a., v. astereognosia.
agonadni hermafroditizam, v. hermafro-
ditizam, agonadni
22
Ahilov refleks
agonist, (I) koji se prvi pokreće; (2) mišić
koji ima suprotnu funkciju od svog an-
tagonista.
agoraphobia, agorafobija, prisilan strah
od širokog prostora, strah od prelaženja
preko trga, ulice itd., koji se javljaju u
prisilnoj neurozi.
agrafija, v. agraphia.
agrammatismus. agramatizam, poreme-
ćaj govora koji se sastoji u rñavom ob-
razovanju rečenica, tzv. telegrafski stil.
V. oligophrenia, aphasia.
agranulisani endoplazmični retikulum,
v. citoplazma.
agranulocitoza, v. agranulocytosis.
agranulocytosis, agranulocitoza, sin-
drom izazvan vrlo velikim smanjenjem
ili potpunim nedostatkom granulocita
u perifernoj krvi, pri čemu postoje pro-
mene u ždrelu i na drugim sluznicama,
kao i septičke temperature. Sin. granu-
locytopenia, Schultzova bolest.
agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti
pisanja pri potpuno očuvanoj svesti,
kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke,
šake i prstiju.
agravacija, v. aggravatio.
agregatno stanje, stanje u kome se nalazi
neko telo pod izvesnim spoljašnjim us-
lovima (temperatura, pritisak). A. s. ne-
kog tela može biti čvrsto, tečno i gasovi-
to.
agresini, toksične supstancije izvesnih pa-
togenih bakterija (leukocidini, sprea-
ding-factor i dr.). Neke od ovih supstan-
cija smanjuju fagocitnu moć leukocita,
dok druge deluju na druge odbrambene
faktore organizma.
agresivan, koji navaljuje, napada.
agresivnost, navaljivanje, napadanje, iz-
azivanje.
agripnija, v. insomnia.
ahilija, v. achylia gastrica.
ahilodinija, v. achillodynia.
Ahilov (Achilleus) refleks, merenje br-
zine, koristan metod za kontrolu funk-
cije štitaste žlezde, pri čemu se koriste
fotoelektrični postupci prilikom izvoñe-
nja Ahilovog refleksa »Photomoto-
graph« - aparatom (v. tamo): dobijaju se
krivulje svojstvene za povećane ili sma-
ainhum
njene funkcije štitaste žlezde (»ahilog-
ram«).
ainhum, bezbolna strangulacija i autoam-
putacija nožnog palca u crnaca u Južnoj
Americi i Africi.
akcesoran, v. accessorius.
akcidentni srčani šum, v. šum.
akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja
vrednosti mirovnog membranskog po-
tencijala nastala pod dejstvom draži.
Ulaženje natrijuma u ćeliju, nastalo
zbog povećanja propustljivosti opne za
natrijum, dovodi do njene depolarizaci-
je a zatim do stvaranja obrnutog poten-
cijala; za njom sledi repolarizacija usled
izlaženja kalijuma iz ćelije i uspostavlja-
nja električnog stanja opne, svojstvenog
za nenadraženu ćeliju. Akcioni potenci-
jal nastao na mestu delovanja nadražaja
širi se po opni i ima stalan oblik i amp-
litudu bez obzira na to da Ii je nadražaj"
koji ga je izazvao bio na nivou praga ili
iznad njega (zakon »sve ili ništa«).
akinesia akinezija, nepokretnost usled
oduzetosti mišića ili usled snižene inici-
jative za kretanjem ili usled bolova (a.
algera). Označava i veštački izazvanu
nepokretnost, npr. očnih kapaka u ope-
racijama na očnoj jabučici; a. algera,
nepokretljivost prouzrokovana poja-
vom bola pri pokretima, zbog čega ih
bolesnik izbegava. Najčešće je histerič-
kog porekla; (oft.) prolazna pareza miši-
.ća kapaka i spoljnih mišića oka izazvana
injekcijom novokaina. Onemogućuje
pokrete kapaka i očne jabučice u toku
operativnog poduhvata.
akomodacijski raspon, sposobnost pri-
lagodavanja oka u cilju dobivanja jas-
nog lika predmeta od najdalje do najbli-
že tačke jasnog lika, tj. od potpunog
akomodacionog mira do najjače akomo-
dacije. A. r. izražava se u dioptrijama;
ona je najveća u detinjstvu, s godinama
opada, te oko šezdesete godine praktič-
ki potpuno prestaje. V. presbyopia.
akomodaciona uzetost, v. paralysis.
akomodacioni grč, grč cilijarnog mišića
oka, obično prolaznog karaktera. Pri
maksimalnom grču oko je podešeno za
najbližu tačku oštrog vida, dok predme-
te koji su udaljeni ne vidi oštro. Uzroci:
aktiničko dejstvo
ukapavanje pilokarpina ili trovanje
ovim lekom, ili ezerinom, u slučaju his-
terije, psihičkih smetnji i dr.
akomodacioni obim, jačina akomodacije
iskazana u dioptrijama. Zavisi od godi-
na starosti. Najveći je oko desete godine
života, praktički prestaje oko šezdesete
godine. V. presbyopia.
akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum na-
pellus, izvanredno otrovan,
akratoterma, v. acratotherma.
akridin, organska materija čiji derivati
(akridinske boje) služe u medicini; pre-
ma našoj farmakopeji, oficinalni su Ac-
riflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i
Aethacridini lactas (etakridin-laktat);
služe kao antiseptička i dezinficijentna
sredstva.
akridinske boje, v. boje.
akrilat, opšti naziv za estre akrilne kiseli-
ne. Koristi se za izradu osnove totalne i
delimične proteze, akfilatnih zuba i es-
tetskih faseta kod fiksnih proteznih
nadoknada; brzovezujući a., služi za iz-
radu individualne kašike, privremenih
krunica i mostova, ireparaturu totalnih
i delimičnih proteza.
akrocentričan, hromosom sa centrome-
rom smeštenom blizu njegovog kraja.
Jedan krak hromosoma je zbog toga
vrlo kratak.
akrocijanoza, v. acrocyanosis.
akroparestezija, v. acroparaesthesia.
akson, v. axon.
aksonski brežuljak, zadebljano područje
tela ćelija odakle polazi akson. Akcioni
potencijal nastaje ü ovom delu neurona.
aksoplazmatski transport, prenošenje
materija iz ćelije u akson.
aktin, fibrilarna belančevina koja s miozi-
nom igra bitnu ulogu u kontrakciji miši-
ća.
aktinički zraci, v. zraci.
aktiničko dejstvo, u svim razdobljima u
vidu zapaljenjskog crvenila kože manje
je u žene nego u muškarca. Najveće su
zapaljenjske pojave u oba pola u trećoj
deceniji života, zatim sve do duboke sta-
rosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji
opet diže.
23
aktinoidi
aktinoidi, hemijski elementi koji se u pe-
riodnom sistemu nalaze od atomskog
broja 90.
aktinomicin D(daktinomicin), citotoksič-
ko sredstvo, rëaguje na deoksiribonuk-
leinsku kiselinu inaktivišući je.
aktinomiozin, kontraktilna materija u
mišiću koju čine aktin i miozin.
aktivacija jajeta, prva posledica oploñe-
nja. Semeglavac je aktivator deobne
moći jajeta, tj. brazdanja. Bez njega ja-
jašce nije sposobno da se deli.
aktivacijska analiza, metod aktivacije
stabilnih atoma u odreñenom uzorku
pomoću jonizujućih zračenja (fotona,
naelektrisanih čestica ili neutrona). U
biologiji i medicini primenjuje se za tač-
no odreñivanje sastava tkiva i organa,
naročito elemenata u tragu. Metod
može da se primeni i uživo za fluores-
centno varničenje. V. scintigrafija.
aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za
sprečavanje razvoja ankiloze donjovilič-
nog zgloba; a. po Fryju, naprava slična
prethodnoj.
aktivatori, supstancije koje svojim pri-
sustvom pojačavaju ili olakšavaju dej-
stvo enzima.
aktivizam, seksualni, v. sadizam.
aktivna elektroda, v. elektroda.
aktivna intimizacija, efikasna specifična
profilaktička mera u zaraznim bolesti-
ma. Naziva se aktivna, veštačka imuni-
zacija ili vakcinacija.
aktivni kiseonik, v. oxygenium.
aktivni mulj, metoda za prečišćavanje ot-
padnih voda naselja. Postavljaju se tri
bazena: u prvom se ostvaruje dodir ot-
padnih voda s aktivnim muljem (mik-
roorganizmima), u drugom se ubacuje
vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u
trećem se ostvaruje taloženje i delimič-
no se odvodi aktivni deo u prvi bazen.
Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno
odnosi na polja za sušenje mulja.
aktivni pokreti, voljni pokreti.
aktivni transport, transport materija
kroz ćelijsku opnu pomoću molekula
nosača, iz područja manje u područje
veće koncentracije. Za transportni pro-
ces je potrebna energija koja se dobija
razlaganjem ATP.
24
alantois
aktivni ugalj, v. Carbo.
akustički, slušni.
akustički nerv, v. nervus vestibulocochlea-
ris (pars cochlearis).
akustički put, skup neurona od Cortije-
vog organa koji prolaze belom masom
mozga i prenose razdraženje do korti-
kalnog slušnog centra (Heschlova viju-
ga).
akušer, lekar specijalista za poroñaje. Pre-
ma sadašnjem programu specijalizacije,
istovremeno je i specijalista za gineko-
logiju (specijalista za akušerstvo i gine-
kologiju).
akušerka, babica sa završenom babičkom
školom, osposobljena za obavljanje nor-
malnog poroñaja i negu porodilje u ba-
binjama.
akušerska šaka, položaj ruke bolesnika u
toku napada tetanije koji podseća na pr-
šte skupljene za prodiranje u matericu.
akušerstvo, porodiljstvo, nauka o normal-
nim i patološkim poroñajima. V. opstet-
ricija.
akutna kaverna, v. caverna.
akvedukt, v. aqueductus.
ala, krilo, npr. ala major, veliko krilo kli-
naste kosti.
alabaster-gips, sitnozrnast, prozračan
gips. V. gips.
alanin, alfa-aminopropionska kiselina,
CH3CHNH2COOH.
alantohorion, horion obložen (potpuno
ili delimično) sudovnim delom alantoi-
sa (chorion allantoideum.).
alantoidna cev, v. alantois.
alantoidna kesa/ v. alantois.
alantoidna tečnost, v. alantois.
alantois, kobasičasti iz vrat repnog dela
primitivnog kanala, naglavljen mezo-
dermnim tkivom. Alantois je jedini od
embrionalnih privezaka koji ne iščeza-
va potpuno, nego jednim delom zaostaje
razvijajući se u mokraćnu bešiku. U
pileta se već pri kraju drugog dana in-
kubacije javlja na trbušnom zidu rep-
nog creva majušni izvrat, alantoidni
špag, koji se naglavljuje visceralnim lis-
tom mezoderma, čineći alantoidni pu-
poljak, koji sve više raste, predstavljajući
disajni organ. I u sisara se alantois vrlo
rano javlja. U nekih ostaje manji
alaris
(mikroalantoidni sisari: torbari, glodari
i dr.), dok je u nekih većih razvijeniji:
megaloalantoidni sisari.
alaris, alaran, koji pripada krilima.
alastrim, blagi oblik variole sa povoljnom
prognozom, koji se javlja u endemskim
krajevima. Ospa se razvija samo do sta-
dijuma vezikule, čiji je sadržaj beličast
(mlečna variola).
alatus, krilat.
Albée-Delbetova operacija, v. operacija.
Albers-Schönbergova bolest, v. osteopet-
rosis.
Albertova operacija, v. operacija.
albicans, beličast, npr. corpus albicans,
beličasto telo u jajniku.
albinismus, albinizam, uroñeni nedosta-
tak pigmenta u koži, kosi, očima i dru-
gim organima.
albino, albinos, osoba u koje postoji albi-
nizam.
Albrightov hormon, inkret poznat još i
kao inhibin, koji stvaraju Sertolijeve će-
lije.
Albrightov sindrom, v. sindrom,
albugineus, beličast, npr. tunica albugi-
nea, beličasti omotač, beličasta ovojni-
ca.
albumen, belance jajeta. Stari naziv za al-
bumin. Naziv koji se upotrebljavao i za
belančevine u mokraći.
albuminati, jedinjenja koja odgovaraju
solima. A. nastaju dejstvom, jačih baza
na belančevine.
albumini, v. proteini.
albuminimetar, v. albuminometar,
albuminometar, specijalno graduisana
epruveta u koju se sipaju mokraća i Es-
bachov reagens, pa se iz visine nastalog
taloga odreñuje količina belančevine u
mokraći. Danas se rede upotrebljava. V.
Esbachov reagens. Sin. albuminimetar.
albumoze, proizvodi hidrolize belančevi-
na, verovatno polipeptidi. Imaju veliku
molekulsku težinu. Albumoze se mogu
iz svojih rastvora staložiti solima lakih
metala.
albumozurija, izlučivanje albumoza mok-
raćom. V. albumoze.
albus, beo.
Alcaligenes faecalis, asporogeni gram--
negativni Štapić, bez čahure. Ne razgra-
aldosteronismus
ñuje nijedan ugljenikov hidrat, što se
koristi za diferencijalnu dijagnozu od
laktoza negativnih enterobakterija, na-
ročito Salmonella typhi. Ova bakterija
je slabo patogena. Često se nalazi u ljud-
skom izmetu zdravih osoba. Mogu se iz-
olovati iz izmeta osoba koje boluju od
enterokoiitisa; neki je smatraju za uz-
ročnika tih oboljenja.
alcaptonuria, alkaptonurija, izlučivanje
mokraćom alkaptonskih jedinjenja,
najčešće homogentizinske kiseline. U
alkaptonurije mogu postojati ohronoza
i artritisne pojave; a. spontanea, na-
sledni poremećaj metabolizma tirozina
s izlučivanjem homogentizinske kiseli-
ne mokraćom.
Alcohol, alkohol; A. absolutus, apsolutni
a,, sadrži najmanje 99,5% etil-alkohola;
etil-alkohol, a. koji postaje alkoholnim
vrenjem šećera, obično se naziva »alko-
hol«. Sin. Aethanolum, Spiritus; a. u krvi,
da bi se utvrdilo da Ii je prilikom neke
saobraćajne nesreće vozač bio pod uti-
cajem alkohola, odreñuje se koncentra-
cija alkohola u krvi. Pri velikom broju
saobraćajnih nesreća količina alkohola
u krvi vozača je povećana, ali ne toliko
da bi nastupilo očevidno pijanstvo. I u
povreñenih pešaka često je količina al-
kohola u krvi povećana. Po propisima
važećim u nas, 1.000 ml krvi ne smeju
sadržavati više od 0,5 g alkohola.
Aldacton, aldakton, komercijalni naziv za
spironolakton (v. tamo).
aldehid-alkoholi, organska jedinjenja
koja pored aldehidne grupe sadrže jed-
nu ili više hidroksilnih grupa. Meñu ug-
ljenim hidratima aid oze su aldehid-al-
koholi.
alñehidi, oksidacioni proizvodi primar-
nih alkohola koji sadrže svojstvenu jed-
novalentnu grupu -CHO; daljom oksi-
dacijom prelaze u kiseline (karbonske).
aldehid-oksidaze, enzimi pod čijim se ka-
talitičkim dejstvom alñehidi oksidišu u
kiseline.
aldosteronismus, aldosteronizam, pato-
loško stanje nastalo usled abnormno
velike koncentracije aldosterona u krvi;
a. može da bude primaran (primarni a.,
v. syndroma Conn) ili sekundaran, zbog
25
aldoze
smanjenja zapremine krvne plazme (sr-
čana dekompenzacija, ciroza jetre i dr.).
aldoze, prosti ugljeni hidrati (monosaha-
ridi) koji u svom molekulu sadrže jednu
aldehidnu grupu, npr. glukozu i galak-
tozu. V. ugljeni hidrati.
alecitna jaja, jaja koja imaju sasvim malo
hranljivog vitelusa, za razliku od onih
koja ga imaju mnogo (polilecitna jaja).
aleksin, v. komplement.
alel, alternativni oblik gena. Jedan član iz
para gena smeštenih na istom lokusu
homolognih hromosoma. Oba alelska
gena regulišu isti proces, bilo u istom,
bilo u suprotnom smeru i u tome mogu
da budu dominantni, recesivni ili inter-
medijarni. V. dominantan, recesivan.
alelizam (alelomorfizam), prisustvo alela.
alelski, proizveden dejstvom alternativ-
nih gena.
alelsko isključenje, v. neispoljeni alel.
alergeni, supstancije najčešće belančevin-
ske strukture koje u organizmu stvaraju
specifična antitela. Alergeni senzibilišu
organizam, dospevajući u njega preko
kože, creva, disajnih puteva itd.; a., di-
solvo, (stom.) raspadni produkti tkiva
žarišta koji mogu da senzibilišu organi-
zam i da dovedu do alergije i oboljenja
u udaljenim organima.
alergija, reakcija preosetljivosti organiz-
ma ili organa na ponovno unošenje an-
tigena, reakcija koja se odigrava kao po-
sledica susreta antigena s prethodno
stvorenim specifičnim antitelima. Nazi-
vi »preosetljivost« i »hiperergija« su si-
nonimi današnjeg naziva alergija; ato-
pijska a., alergija u osoba s naslednom
sklonošću da na antigene koji se sva-
kodnevno sreću (pelud biljaka, organs-
ke materije u prašini) stvaraju specifi-
čan tip antitela, tzv. reagine ili senzibili-
šuća antitela koja ne nalazimo u nor-
malnih ljudi. Pri reakciji antigena s
ovim antitelima nastaju lokalne ozlede
tkiva. Meñu atopijske alergije kojima su
uzrok reagini ubrajaju se: urtikarija, pe-
ludna groznica, astma, egzem i želudač-
no-crevni poremećaji, a., kontaktna
(stom.), vrsta alergijske reakcije pri ko-
joj se na sluznici usta ili na rumenom
delu usana, posle ponovljenog lokalnog
26
Q-čestica
kontakta s alergogenom materijom, jav-
ljaju crvenilo, mehurići, erozije i ulcera-
cije; npr. kontakt akrilatne proteze s
sluznicom nepca. Sin. stomatitis venena-
ta, glossitis venenata. V. cheilitis venena-
ta.
alergijske reakcije, osnovna podela na
ranu i kasnu preosetljivost, hiperosetlji-
vost. Po Gellu i Coombsu postoje četiri
tipa alergijskih reakcija. I tip: anafilak-
tička reakcija; učešće reagina, oslobaña-
nje farmakološki aktivnih supstancija.
II tip: citotoksičke reakcije nastale us-
led delovanja antitela na ćelije tkiva; u
ovim reakcijama mogu učestvovati i
mononuklearne ćelije. III tip: oštećenje
tkiva delovanjem kompleksa anti-gen-
antitelo u zidovima krvnih sudova i
bazalnoj membrani, što dovodi do lo-
kalnog zapaljenja. IV tip: reakcije kasne
preosetljivosti (npr. tuberkulinska
reakcija) u kojima najvažniju ulogu ima-
ju T-limfociti. V. i reakcija.
aleucaemia, aleukemija, (l)-deficit leuko-
cita u perifernoj krvi; (2) aleukemijska
leukemija. V. aleukia, leucaemia.
aleukemijska leukemija, v. leucaemia.
aleukia, aleukija, smanjenje ili potpuni
nedostatak leukocita u perifernoj krvi;
a. congenitalis, uroñena neutropenija;
a. haemorrhagica, jedan od izraza za
aplastičku anemiju. Sin. neutropenia.
Alexander-Adamova operacija, v. opera-
cija.
alexia, aleksija, slepoća za napisane reci.
Poremećaj koji nastaje pri razaranju od-
reñenih područja moždane kore iznad
vidnog dela, a kajakteriše se nesposob-
nošću razumevanja napisane reci.
alfa-adrenergički blokatori, sredstva
koja deluju na alfa-receptore (alkaloidi
ražane glavnice, njihovi dihidroderivati,
haloalkil-amini, tolazolin, fentolamin).
d-aminoizovalerijanska kiselina, v. va-
Un.
d-čestica, slobodna jezgra helijumovog
atoma, tj. helijumov atom bez dva peri-
ferna elektrona. Zato što se sastoji od 2
protona i 2 neutrona, ima naelektrisa-
nje od 2 elementarna kvanta elektricite-
ta. Masa joj je četiri puta veća od mase
r
alfa-fenoksibenzil-penicilin
vodonikova atoma ili dvanaestine C-12.
Sin. helion.
alfa-fenoksibenzil-penicilin (fenbenici-
Hn), polusintetski penicilin, otporan
prema dejstvu kiseline.
alfa-fenoksipropil-penicilin(propicilin),
polusintetski penicilin, otporan prema
dejstvu kiseline.
d-glicerol-fosforna kiselina, a-glicerin--
fosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje
od glicerola kad se jedna primarna al-
7 koholna grupa glicerola esterifikuje fos-
fornom kiselinom. Iz a-glicerol-fosforne
kiseline izvode se a-lecitin i a-kefalin.
alfa-heliks, polipeptidni lanac u vidu jed-
nolančane spirale; nastaje stvaranjem
vodoničnih veza izmeñu karbonilne
grupe ostatka jedne i imino-grupe ostat-
ka sledeće četvrte aminokiseline duž
peptidnog lanca.
alfa-karboksibenzil-penicilin (karbeni-
cilin), polusintetski penicilin sa širokim
antibakterijskim spektrom.
alfa-prodin, derivat fenil-piperidina, anal*
getičko sredstvo.
alfa-ritam, obrazac elektroencefalograma
dobijen registrovanjem s površine luba-
nje u odrasle osobe koja miruje, ne misli
ni na šta i ima zatvorene oči. Talasi
imaju amplitudu od oko 50 mikrovolta i
frekvencu od 8 do 12 u sekundi. Najbo-
lje je izražen u temeno-potiljačnom
području.
alfa-talasemija, v. thalassaemia.
alge, jednoćelijski ili višećelijski živi orga-
nizmi, pokretni ili nepokretni. Razlikuju
se od gljivica koje poseduju hlorofil.
$iroko su rasprostranjene u prirodi,
bez neke karakteristične geografske
specifičnosti. Igraju značajnu ulogu u
održavanju ravnoteže u površinskim vo-
dama i količine kiseonika u vazduhu.
algesia, algezija, osećaj bola. V. algia.
âlgia, algijâ, osećaj bola. Izraz se upotreb-
ljava većinom kao deo složenih reci,
npr. myalgia.
algolagnia, algoiagnija, seksualna perver-
zija u kojoj se polno zadovoljavanje po-
stiže putem nanošenja povreda i zlos-
tavljanja erotskog objekta. U tu vrstu
perverzija svrstavaju se sadizam (aktiv-
alkalna rezerva
na a. ili seksualni aktivizam) i masohi-
zam (pasivna a.).
alhemija, nazovihemija, težila je preobra-
žavanju običnih metala u skupocene
(zlato), ponikla u starom Egiptu. Iz nje
se razvila hernija kao nauka.
Alibertova bolest, v. mycosis fungoides.
alifatiĆka jedinjenja, sva organska jedi-
njenja u kojima su ugljenikovi atomi po-
vezani u otvorenom nizu.
alil, jednovalentni nezasićeni radikal
CHž=CH-C№.
alimentarna intoksikacija, v. intoxicatio
alimentaris.
alimentarni infantilizam, zastoj u raste-
nju i u sazrevanju gonada. Ogledno je
dokazano da je za hipofiznu auksogenu
funkciju od velikog značaja ishrana. U
inaniciji svi se hormoni prednjeg režnja
(sem ACTH) izlučuju u nedovoljnim ko-
ličinama (pseudohipofizektomija).
Supstituciona terapija (unošenje gona-
dotropina) dovodi do popravljanja sta-,
nja, i pored gladovanja.
alimentarni miksedem, intenzivno sma-
njenje štitaste žlezde izazvano osiroma-
šenjem u belančevinama. Bazalni meta-
bolizam opada, té se u nekih bolesnika
javljaju znaci miksedema: opadanje
kose, polna impotencija, trofičke pro-
mene u nokatnoj matrici (onihodistrofi-
ja). Sekundarni miksedem može da na-
stane i usled delimične insuficijencije
prednjeg režnja hipofize. I u tom sluča-
ju ženski pol trpi češće nego muški, u
kojeg ni najobilniji gubitak krvi ne pro-
izvodi slično stanje.
alizarin, dioksiantrahinon, kristalna cr-
vena boja koja se upotrebljava kao indi-
kator.
alkalimetrija, kvantitativna volumetrij-
ska analiza kojom se odreñuje koncen-
tracija (normalitet) rastvora baze po-
moću rastvora kiseline poznatog nor-
maliteta.
alkalinuria, alkalinurija, lučenje alkalne
mokraće.
alkalitherapia, v. therapia.
alkalna rezerva, sposobnost plazme da
vezuje ugljen-dioksid. U plazmi je ug-
Ijen-dioksid manjim delom rastvoren, a
većim delom vezan u obliku natrijum -
27
 alkalna sredstva
-bikarbonata. S obzirom na to da od
ukupnog CO2 iz plazme dolazi na bikar-
bonat oko 95%, to se može praktički uz-
eti daje alkalna rezerva, u stvari, merilo
količine bikarbonata u plazmi. Alkalna
rezerva se ranije izražavala brojem ml
COa na 100 ml plazme izdvojenog dodat-
kom kiseline (normalno je oko 60
ml/100 ml plazme, u acidozi 10-15 ml
CO2/100 ml plazme, a u alkalozi 80-90
ml CO2/ml plazme). Po novom sistemu
(SI) alkalna rezerva se izražava brojem
mM CO2 u jednom litru plazme (nor-
malna vrednost iznosi oko 28 mM u aci-
dozi 5-10 mM, a u alkalozi 40-50 mM u
jednom litru plazme).
alkalna sredstva, baze [NaOH, KOH,
Ca(OH)2 itd.] ili soli koje u vodenom
rastvoru usled hidrolize reaguju bazno
(NaaCOa,  itd.),
alkalne vode, v. voda.
alkalni metali, metali čiji su hidroksidi
jake baze. V. alkalije. alkalni
mineralni izvori, v. voda.
alkaloid!, grupa jedinjenja biljnog porek-
la s jakim fiziološkim delovanjem, s baz-
nim svojstvom uslovljenim azotom u
molekulu alkaloida. Alkaloidi su obično
u obliku heterociklusa s azotom. U bilj-
kama su većinom u obliku soli. Otrovna
su jedinjenja.
alkalosis, alkaloza, smanjenje koncentra-
cije jona H u organizmu ispod normal-
nih vrednosti, zbog nagomilavanja baza
ili gubljenja kiselina u organizmu; hipo-
kaliemijska a., metabolička a. zbog
smanjenja kalijuma u serumu; metabo-
lička a., a. zbog nagomilavanja bikarbo-
nata u organizmu ili gubljenja kiselina
iz organizma (naročito povraćanjem);
respiratorna a., a. zbog povećanog
gubljenja ugljen-dioksida preko pluća.
alkili, jednovalentni radikali koji postaju,
kako se misli, od zasićenih ugljovodoni*
ka alkana oduzimanjem jednog atoma
vodonika, npr. metil - odgovara
metanu , etil -CaHs odgovara
etanu CaHe itd.
alkil-nitriti, vazodilatatorna sredstva
(pentanol-nitrit).
28
Vi':
UL
alloploid
alkil-sulfati, sredstva koja izazivaju skle-
roziranje (za lečenje varikoznih vena),
npr. natrijum-tetradecil-sulfat.
alkohol, v. Aethanolum.
alkoholičarska ciroza, v. cirrhosis hepa-
tis.
alkoholičarska halucinoza, v. halucino-
za.
alkoholičarska paraliza, oboljenje koje
se javlja u alkoholičara, i po simptomi-
ma podseća na progresivnu paralizu
(demencija, poremećaj govora, poreme-
ćaj reakcije ženica).
alkoholičarske psihoze, ludilo u alkoho-
ličara, duševni poremećaji koji se javlja-
ju u alkoholičara, kao što su delirijum
tremens, alkoholičarska halucinoza,
Korsakovljeva psihoza, alkoholičarska
pseudoparaliza.
alkoholizam, raniji sin. hronični a., zavis-
nost od alkoholnih pića ili navika na
njih; dovodi do telesnog, psihičkog i
društvenog propadanja.
alkyl-, v. alkili.
allodiploid, alodiploid, ćelija odnosno je-
dinka čiju diploidnost sačinjavaju hro-
mosomi koji potiču od roditelja koji pri-
padaju različitim vrstama. V. hibrid, dip-
hid.
allodiploidia, alodiploidija, posedovanje
dve garniture hromosoma dobivene od
roditelja različitih vrsta.
allogeni, alogeni, antigenski različite ćeli-
je i tkiva u jedinki iste vrste. V. izogen-
skL
allopathia, alopatija, način lečenja koji se
sastojao od herojskog simptomatskog
lečenja (puštanje krvi, davanje emetič-
kih i purgativnih sredstava), sve dok
simptomi bolesti ne iščeznu; odavno na-
pušten.
alloplastica, aloplastika, plastička hirur-
ška intervencija u kojoj se kao kalem
upotrebljava materijal nebiološkog po-
rekla, npr. slonova kost ili srebro i raz-
ne veštačke plastične materije (akrilat,
orlon, dakron itd.).
alloploid, aloploid, ćelije odnosno jedin-
ke koje poseduju dve ili više garnitura
hromosoma nasleñenih od roditelja
koji pripadaju različitim vrstama. V.
hibrid, alodiploid, allopolyploid.
alloploidia
alloploidia, aloploidija, posedovanje dip-
loidnog ili poliploidnog broja hromoso-
ma koji su dobijeni od prethodnika koji
pripadaju različitim vrstama. V. diploi-
dija, poliploidija.
allopolyploid, alopoliploid, ćelija odnos-
no jedinka čiju poliploidiju sačinjavaju
hromosomi nasleñeni od prethodnika
koji pripadaju različitim vrstama. V.
hibrid, poliploid.
allopolyploidia, posedovanje više od dva
kompleta hromosoma dobivena od ro-
ditelja različitih vrsta. V. poliploidija.
allorythmia, aloritmija, nepravilan srčani
ritam, koji se ispoljava ekstrasistolama,
prevremenim srčanim kontrakcijama u
pravilnim vremenskim razmacima. V.
bigeminia i trigeminia.
allotransplantatio, alotransplantacija,
presañivanje tkiva jedne, osobe u telo
drugog člana iste vrste, drugog genotipa
u odnosu na davaoca.
allotyp, alotip, imunološka oznaka za ale-
Ie koji u jedinki iste vrste izazivaju raz-
ličitu primarnu strukturu polipeptid-
nih lanaca u njihovim imunoglobulini-
ma, iz koje proističe i njihova antigens-
ka raznovrsnost.
alloxan, aloksan, (hem.) mezoksalil-ureja,
crvenkasta kristalna materija; ubrizga-
na u dovoljnoj količini oglednim životi-
njama, razara beta-čelije Langerhanso-
vih ostrvaca pankreasa, zbog čega na-
staje šećerna bolest (v. tamo); mezoksa-
lil-ureja je proizvod oksidacije mokrać-
ne kiseline.
allozym, alozim, enzim čije je svojstvo us-
lovljeno specifičnim alelom, a ne post-
transkripcionim činiocima ili delova-
njem okolne sredine. V. izoenzim, izolo-
cus.
Aloantigeni, antigeni u istoj životinjskoj
vrsti.
Aloë, aloj, osušeni sok lišća raznih vrsta
biljaka Aloë, laksantno sredstvo, danas
napušten zbog neželjenih dejstava.
aloerotizam, razvijanje erotizma prema
drugoj ličnosti, u prvo vreme homosek-
sualno orijentisano (naročito u ženskog
pola), a tek docnije postaje jasno hete-
roseksualno.
alosterični proteini
alogeno, označava različiti genetski'sastav
u jedne životinjske vrste.
alokeratoplastika, zamena obolelog ili
zamućenog dela rožnjače materijalom
koji nije biološkog porekla.
alopecia, alopecija, opadanje kose; ćelav-
ljenje; a. areata, opadanje dlaka u kruž-
nim poljima na vlasištu, bradi. Ovo je
opadanje mahom preobratljivo; a. at-
rophicans, trajno, nepreobratljivo opa-
danje dlaka u manjim poljima u parije-
talnom predelu vlasišta. Sin. pseudope-
lade Brocq; a. climacterics, opadanje
kose u žena u vreme menopauze; a.
congenita circumscripta, uroñena, at-
rofijom izazvana ćelava polja na vlasiš-
tu; a. congenita totalis, uroñena total-
na ćelavost; a. liminaris frontal is, opa-
danje kose u žena na granici vlasišta i
čela, usled trajnijeg zatezanja kose. Sin.
a. marginalis trawnatica, <*>• marginalis
mechanica; a. mucinosa (mucinosis
follicularis), ovalni, zapaljenjski infilt-
rati proširenim folikulima i opadanjem
dlaka, pretežno na vlasištu; a. parvima-
culata, endemičko opadanje kose u ma-
lim poljima u male dece; a. pityroies s.
seborrhoica, sve veće opadanje kose
na seboroičnom terenu, koje dovodi do
ćelavosti (calvities Hippocratica); a.
praematura, prerani gubitak kose. V. a.
pityroides; a. senilis, degenerativno
opadanje kose u senijumu; a. sympto-
matica diffusa, javlja se posle nekih
febrilnih stanja (grip, tifus i dr.); preob-
ratljiva; a. syphilitica (specified), pre-
obratljivo opadanje kose u manjim po-
ljima u sekundarnom stadijumu sifilisa.
Sin. a. areolaris; a. totalis (maligna),
potpuni gubitak dlaka na čitavom telu.
Dishormonija?
alopurinol, sredstvo za lečenje podagre
(gihta) koje koči stvaranje mokraćne ki-
seline u organizmu.
aloritmija, v. allorythmia.
alosterični efektori, mali molekuli koji se
preobratljivo vezuju za alosterične pro-
teine van područja njihovih reaktivnih
zona.
alosterični proteini, belančevine čija je
reaktivnost s drugim molekulima izme-
29
alotipska specifičnost
njena usled vezivanja alosteričnih efek-
tora za ove proteine.
alotipska specifičnost imunoglobulina,
antigenske razlike imunoglobulina u is-
toj životinjskoj vrsti. Alotipski obeleži-
vači mogu se naći na lakim (L) i teškim
(H) lancima, a uslovljeni su razlikama
jedne ili dve aminokiseline u konstant-
norn delu polipeptidnih lanaca. V. imu-
noglobulini. Ove razlike su pod kontro-
lom gena i nasleñuju se. Na kapa- lakim
lancima nalazi se alotipski obeleživač
InV sastavljen od InV/1, InV/2 i InV/3.
Aloantigeni na teškim lancima su: Gm
na gama-, a Am na alfa-lancima. Slični
alotipski antigenski sistemi postoje i u
nekih životinjskih vrsta.
alpska klima, v. klima.
Althaea officinalis, beli slez, lišće (Al-
thaeae folia) i koren (Althaeae radix) sa-
drže mnogo sluzi; od korena se pravi al-
thaeae sirupus. Upotrebljava se kao an-
tiflogističko sredstvo; oficinalan je pre-
ma našoj farmakopeji.
Aluminii hydroxydum (aluminijum-hid-
roksid), pod ovim nazivom je, prema na-
šoj farmakopeji, oficinalna smeša baz-
nih aluminijumovih jedinjenja, koja,
pretežno, sadrže hidratisani alumini-
jum-oksid; upotrebljava se kao antacid-
no sredstvo.
Aluminii subacetatis solutio (Liquor Bu-
rowi), oficinalan rastvor koji, prema ju-
goslovenskoj farmakopeji, sadrži naj-
manje 7,5% monobaznog aluminijum--
acetata.
aluminium, aluminijum, Al, hem. ele-
ment, najrasprostranjeniji metal na
Zemlji (ima ga 7%). Upotrebljava se za
posuñe i ambalažu.
aluminijumska bronza, legura alumini-
juma i bakra. Ranije je upotrebljavana,
pored drugih neplemenitih legura, kao
zamena za zlato. Danas se upotrebljava
kao materijal za vežbanje pri izučavanju
protetike.
aluminosis, aluminoza, pneumonokonio-
za u vidu silikoze izazvane dejstvom
prašine od gline i ilovače. Ovi alumini-
jum-silikati sadrže ponekad i do 60%
slobodne silicijumove kiseline.
30
amalgamatio
alveolalgia, alveolalgija, bolna alveolna
čašica posle vañenja zuba.
alveolna pregrada, septum, v. septum.
alveolna ventilacija, cirkulacija vazduha
u plućnim mehurićima. Veličina a.v. iz-
ražava se zapreminom vazduha koji
proñe kroz alveole za jedan minut. U us-
lovima mirovanja iznosi prosečno 4200
ml.
alveolni, saćast, sastavljen od meškova;
ono što pripada alveolama.
alveolni greben, v. alveolus.
alveolni luk, v. alveolus.
alveolni nastavak, v. processus alveolaris.
alveolni vazduh, vazduh koji ispunjava
plućne mehuriće. Parcijalni pritisci (u
mm Hg) gasova u a.v. su: O2 100; CÖ2
40,0; H20 47,0 i N 573,0.
alveolotomia, alveotomija, odstranjenje
neravnog i podminiranog dela alveol-
nog grebena u cilju pripreme za protez-
nu nadoknadu.
alveolozubno vezivo, zadebljanje spo-
Ijašnje strane zubne kesice.
alveolus, alveola, mešak, mehurić (npr. u
plućima ili žlezdama); a. dentales, zub-
ne alveole ili jamice u kojima su uglav-
ljeni koreni zuba, u obema vilicama.
Svaka zubna alveola ograničena je s
prednje i zadnje strane vilica alveolriim
grebenima. Luk koji čine jamice gornjih
i donjih zuba naziva se alveolnim lu-
kom. Gornji alveolni luk predstavlja
deo elipse, a donji je oblika parabole; a.
pulmonis, plućne alveole, v. plućni me-
hurići.
Alzheimerova bolest, v. bolest.
amalgam, legura sastavljena od žive i ne-
kog drugog metala. Amalgami su najčeš-
će sastavljeni od srebra i kalaj a,
(50-70% srebra, 25% kalaja) a može
imati i dodatke zlata, platine, cinka,
bakra i drugih metala. Legura pomeša-
na sa živom i dobro izmešana daje plas-
tičnu masu kojom se popunjava šuplji-
na zuba pripremljena za plombu.
amalgamatio, amalgamacija, proces for-
miranja legure amalgama mešanjem
žive i strugotine metala. Vrši se ručno, u
staklenom tarioniku pomoću staklenog
tučka i mašinski. V. amalgamator.
amalgamator
amalgamator, aparat za mehaničko mesa-
nje amalgama.
amanitin, toksin gljive Amanita phalloi-
des.
amantadin (1-adamantanamin), kristalni
amin, deluje na razne sojeve virusa azij-
ske A2-influence (gripa).
amara, gorka sredstva, materije biljnog
porekla različitog hemijskog sastava,
gorkog ukusa, služe kao sredstva za iz-
azivanje odnosno podsticanje apetita;
prema našoj farmakopeji, oficinalni su
Absvnthii summitas (pelen), Centauri
herba (kičica), Gentianae radix (koren
lincure), Gentianae tinctura (tinktura
od lincure), Species amarae (gorki čaj) i
Tinctura amara (gorka tinktura).
amastia, amastija, nerazvijenost dojki u
žene; sreće se kao poremećaj u uroñe-
noj hipotrofiji i atrofiji gonada.
amaurosis, amauroza, potpuno slepilo
usled oboljenja oka, očnog živca ili cen-
tralnog nervnog sistema, različite etio-
logije; a. partialis fugax, v. scotoma
scintillans.
amaurotička idiotija, (1) infantilni oblik
(Tay-Sachs), pored opštih simptoma na
očima se javljaju: beličasto ognjište u
predelu makule s centralnom mrljom
boje višnje, progresivna atrofija optiku-
sa, amauroza; (2) juvenilni oblik (Vogt--
Spielmeyer), pored opštih simptoma
na očima postoji progresivni degenera-
tivni proces mrežnjače, koji za h vata nje-
ne centralne ili perifernije delove. V.
idiotija.
amaurotično mačje oko, sivkastožućkas-
ti refleks iz predela ženice u slučaju tu-
mora mrežnjače u dece, V, retinoblasto-
ma.
Ambardova konstanta, Ambarova kon-
stanta, ranije vrlo često upotrebljavan
test za ispitivanje bubrega, kojeg je da-
nas zamenio klirens ureje. V. klirensi.
ambarski moljac, v. Tinea granella.
amber-kodon, stariji izraz koji je još u
upotrebi, a označava triplet UAG koji ne
reguliše sintezu nijedne aminokiseline,
već služi za završetak sinteze polipep-
tidnog lanca. Kodoni UAA i UGA takoñe
imaju sličnu funkciju. Sin. »nonsense«
kodoni. V. »nonsense« mutacija.
ameboidno kretanje
ambigonadni hermafroditizam, stanje
jedinke u kojoj se nalaze obe vrste gona-
da (semenici i jajnici). Takav je hermaf-
roditizam vrlo redak (oko 45 slučajeva).
ambiguiditet, retka nenormalna pojava
koja se sastoji u mogućnosti sinteze više
od jedne aminokiseline na jednom ko-
donu. V. degenerate codon (engl.).
ambiseksualne osobe (nazivane još i bi-
seksualnim), homoseksualne osobe u
kojih heteroseksualni odnosi predstav-
ljaju prigodne i podreñene odnose iz
nužde, utoliko češće ukoliko su u osobi
genitalno suprotnog pola ostvareni van-
genitalni karakteri pola kome taj »bi-
seksualac« pripada.
ambitendencija, slično ambivalenciji (v.
tamo), istovremena težnja ka vršenju sa-
svim suprotnih radnji u shizofreničara.
anibivalencija, stav prema nekome ili ne-
čemu koji u sebi sadrži istovremene sa-
svim suprotne sastavne delove, sim-
ptom shizofrenije. V. shizofrenija.
amblyopia, ambliopija, slabost oštrine
vida pri kojoj ne postoje organske pro-
mene očne jabučice. Najčešće se javlja u
slučaju nepravilnog položaja očne jabu-
čice; a. ex anopsia, nastaje usled neu-
potrebe jednog oka. Leci se vežbanjem
slabo vidnog oka. V. pleoptika.
amboceptor, vrsta specifičnih antitela
koja senzibilišu ćelije, tako da uz doda-
tak komplementa nastupa liza (bakte-
riolizini, citolizini, hemolizini). Sin,
»sensibitisatrice« (fr.).
ambustio, ambustija, oparenje, oparina,
opekotina izazvana dejstvom vodene
pare ili vrelog gasa. V. combustio.
ameba, v. Amoeba.
amebiasis, amebijaza, oboljenje prouzro-
kovano amebama, npr. leukociti. V,
pseudopodi.
amebna dizenterija, v. dysenteria.
ameboidno kretanje, kretanje poput kre-
tanja amebe. Strujanjem citoplazme će-
lija ispušta produžetke (lažne nožice,
pseudopodije), pa se, potom, citoplaz-
mično telo povuče za produžetkom.
Mnoge ćelije puštaju citoplazmične
produžetke da bi njima obuhvatile čes-
ticu i uvukle ih u citoplazmu. V. fagoci-
to za.
31
ameloblastoma
ameloblastoma, ameloblastoma, v. ada-
mantinoma; a. mandibulae et maxil-
lae, odontogeni tumor u predelu gornje
ili donje vilice.
ameloblastus, ameloblast, visoka cilin-
drična ćelija, oko 40  duga i 7 M široka.
Ove çelije grade unutrašnji gleñni epitel
u glednom organu i učestvuju u stvara-
nju gledi. Sin. adamantoblastus, ganob-
lastus.
amelogenesis, amelogeneza, razvoj i stva-
ranje gledi zuba; a. imperfecta, nasled-
na strukturna anomalija zuba s poreme-
ćenim stvaranjem gledi; zahvaćeni su
mlečni i stalni zubi. Hipoplastički oblik
(kvantitativna deficijentnost \ gleñnog
tkiva): gleñ je tvrda ali veoma tanka i
brzo se troši, Hipomineralizovani oblik
(kvalitativna deficijencija gledi): gleñ je
normalne debljine ali meke konzisten-
cije, lako apsorbuje boje i vrlo se brzo
troši i odlama. Sin. herediiarnadisplazija
gledi.
ameloplasti, v. adamantoblasti.
amenorrhoea, amenoreja, nedostatak ili
izostanak menstrualnog krvarenja. Fi-
ziološka pre puberteta, za vreme trud-
noće, dojenja i u menopauzi, a patološ-
ka u vreme polne zrelosti. Patološki iz-
ostanak može biti primaran, kada žena
nije imala nikad spontane menstruacije,
i sekundaran, u žene koja je dotle imala
normalna menstrualna krvarenja.
ametopterin, v. metotreksat.
ametropia, ametropija, nepravilnost ref-
rakcije oka. Javlja se kao miopija, hiper-
metropija i astigmatizam. V. emmetro-
pia, anisometropia.
amforičko disanje, v. respiratio.
amfoteran, dvojak, i kiseo i bazan. Amfo-
terna jedinjenja ponašaju se i kao kise-
line i kao baze. Amfoterna jedinjenja su:
(1) amfotefni oksidi, koji se ponašaju
u kiseloj sredini kao baze, a u baznoj
sredini kao kiseline; (2) amfoterni hid-
roksidi daju soli i s kiselinama i s baza-
ma; (3) aminokiseline su takode amfo-
terni elektroliti blagodareći tome što
sadrže amino-grupu koja reaguje s kise-
linama i karboksilnu grupu koja reagu-
je s bazama dajući soli.
32
aminokiseline
amidi, amidi kiselina, derivati kiselina na-
stali kad se u karboksilnoj grupi kiseli-
na hidroksilna grupa zameni amino--
grupom -NH2.
amil-alkohol, jednohidroksilni alkohol
koji postaje kad se u pentanu jedan vo-
donikov atom zameni hidroksilnom
grupom. Od osam izomernih amil-alko-
hola najvažniji je izobutil-karbinol
()222 ili običan amil--
alkohol, glavni sastojak patoke.
amilaza, v. dijastaza.
amiloid, v. amyloidum.
amilorid, diuretičko sredstvo.
amiloza, polisaharid čiji se molekul sastoji
od mnogo ostataka d-glukoze povezanih
u pravom nizu. Škrobna zrnca biljaka
sastoje se od dva dela. Opna škrobnih
zrnaca sastoji se od amilopektina, a
njihovu sadržinu čini amiloza.
amini, derivati za koje se može zamisliti
da nastaju zamenom jednog ili više vo-
donikovih atoma u amonijaku ili amoni-
jum-hidroksidu alkilima (radikali alifa-
tičnih ugljovodonika) ili arilima (radi-
kali aromatičnih ugljovodonika). Prema
broju zamenjenih vodonikovih atoma u
amonijaku a. se dele na primarne, se-
kundarne i tercijarne. Zamenom četiri
H-atoma iz amonijum-hidroksida nasta-
ju jake kvaterne amonijum-baze. Amini
u kojima su zamenjeni alkili zovu se ali-
fatični, a oni u kojima su zamenjeni arili
aromatični amini.
aminoaciduria, aminoacidurija, poveća-
no izlučivanje aminokiselina mokra-
ćom. Syn. acidaminuria.
aminoacil-sintetaza, enzim koji katalizu-
je reakciju aminokiseline sa ATP-om; u
reakciji se stvaraju AA-AMP (v. AA-AMP)
i pirofosfat; takode se vrši prebacivanje
aktivisane aminokiseline do tRNK (v.
tRNK), pri čemu se stvaraju AA-tRNK (v.
AA-tRNK) i slobodni AMP; pripada veli-
koj grupi od bar 20 enzima.
aminobenzol, v. anilin.
aminokiseline, organske kiseline u koji-
ma je vodonik u alifatičkom ostatku za-
menjen amino-grupom -NH2. Amfoter-
ni su elektroliti. A. su važni proizvodi
razlaganja belančevina i mogu se pod-
eliti u tri grupe: (1) alifatične a. (gliko-
Aminophenazonum
kol, alanin, valin, leucin i dr.), (2) aro-
matične a. (fenil-alanin, tirozin) i (3)
heterociklične a. (triptofan, histidin i
dr.).
Aminophenazonum, aminofenazon, anti-
piretičko, analgetičko i antireumatsko
sredstvo.
aminopirin, v. Aminophenazonum.'
aminopterin, antagonist pteroil-gluta-
minske kiseline (sprečava pretvaranje
pteroil-glutaminske kiseline u citrovo-
rum-faktor).
Aminothiazol, aminotiazol jedan od leko-
va iz grupe antitireoidnih supstancija.
Upotrebljava se u lečenju hipertireoza.
amiotericin B, antibiotik izolovan iz akti-
nomicete Streptomyces nodosus; ima
fungicidno i fungistatičko dejstvo.
amiotrofička lateralna skleroza, v. scle-
rosis lateralis amyotrophica.
amitriptilin, derivat dibenzociklohepta-
diena, antidepresivno sredstvo.
Ammonii chloridum, amonijum-hlorid,
nišador, unesen u organizam izaziva aci-
dozu i povećava kiselost mokraće, služi
i kao ekspektorantno sredstvo; oficina-
lan je prema našoj farmakopeji.
Ammonii sulfogyrodalas, amonijum-sul-
fogirodalat, smeša amonijum-soli sul-
fonskih kiselina, uljastih supstancija
dobivenih destilacijom bituminoznih
škriljaca, a sadrži i male količine amoni-
jum-sulfata i vode; skoro crna, gusta teč-
nost, slična katranu, svojstvena mirisa.
Upotrebljava se kao antiseptičko sred-
stvo i sredstvo za ubrzanje resorpcije
eksudata u kataru materice i eksudata u
privescima; oficinalan je prema našoj
farmakopeji.
Ammonov bedem, bedem na medijalnoj
strani hemisfernih moždanih mehurova
sa zadebljanjem njihova zida. Predstav-
lja začetak posebne moždane vijuge (gy-
rus fornicatus).
Ammonov rog, v. cornu Ammonis.
amnesia, amnezija, gubitak pamćenja, ne-
sećanje; anterogradna a., gubitak pam-
ćenja za dogañaje koji su se desili ne-
posredno po dolasku sebi iz stanja nes-
vesti; retrogradna a., gubitak pamćenja
za dogañaje koji su se desili pre nekog
3 Medicinski leksikon
amonijačko vrenje
oboljenja, gubitak svesti. V. epilepsia,
commotio cerebri.
amnion, unutrašnji ovoj (»bćla košulji-
ca«) ploda, kesasti ovoj ispunjen tečnoš-
ću. Poznat još i kao vodenjak. U prvo
vreme se nalazi na leñnoj strani embrio-
na u vidu amnionskog nabora, u čijoj se
duplikaturi nalazi deo celomne duplje.
Taj nabor je sastavljen od dva lista so-
matopleure (amnionski i horionski list),
koji se stapaju iznad amniona u amnion-
sku duplju.
amnionska ploča, leñni list vanembrion-
skog mezoderma, koji se uvlači izmeñu
amniona i trofoblasta.
amnionske rojte, oko pripoja pupčane
vrpce u preživara amnionski epitel po-
kazuje naročito razvijene rojte koje, oko
pripoja, imaju bradavičasta zadebljanja
(carunculae amnioticae).
amnionski nabor, u toku stvaranja pra-
vog amniona na leñnoj strani embriona
javlja se izdizanje somatopleure, u čijoj
se duplikaturi nalazi deo celomne dup-
lje. Amnionski nabor ograničava oko
embrionalnog polja amnionski oluk.
Sam nabor je sastavljen od dva lista so-
matopleure. Jedan je uputrašnji (am-
nionski list), dok je drugi spoljašnji (ho-
rionski list), i ograničavaju na leñima
embriona amnionsku duplju. Kad se
gleda kroz otvor ograničen amnionskim
naborom (leñni umbilikalni otvor), u
dnu te duplje vidi se embrion.
amnionski pupak, v. amnionski nabor.
amodijahin, antimalarijsko sredstvo, de-
luje samo na eritrocitnu fazu.
Amoeba, ameba, vrsta protozoa (praživo-
tinja) koje se kreću pomoću pseudopo-
da. Izvesne vrste izazivaju bolesti (npr.
Entamoeba histolytica - amebnu dizen-
teriju). V. protozoa.
amonifikacija, izdvajanje azota u obliku
amonijaka prilikom razlaganja belanče-
vina, peptona i aminokiselina. Proces
amonifikacije može se zbivati u prisust-
vu aerobnih i anaerobnih bakterija.
amonijačko vrenje, vrenje pri kome se iz
ureje stvaraju amonijak i ugljen-diok-
sid. A. v. nastaje, npr., pod uticajem raz-
nih mikroorganizama (Micrococus
33
amonijak
ureae, Bacterium ureae i dr.) u mokraći,
kad ova duže stoji.
amonijak, NHa, gas bez boje sa oštrim
osobenim neprijatnim mirisom. Odlič-
no se rastvara u vodi a vodeni rastvor
reaguje alkalno. Javlja se pri industrijs-
kim procesima i truljenju organskih
materija. U vodi može da bude neorgan-
skog i organskog porekla. Pokazatelj je
fekalnog zagañenja vode. Može se koris-
titi kao dehlorant. Izaziva nadražaj na
kašalj, a 5-7 g m3 vazduha smrt. V. SoIu-
tio ammoniae.
amonijum-hlorid, v. ammonii chloridum.
amonijum-magnezijum-fosfat, NÜ4-
MgPCU, nalazi se u alkalnoj mokraći,
gradi kristale koji liče na poklopac mr-
tvačkog sanduka. Sin. »trojni -fosfat«.
amonijum-silikofluorid, so silikofluoro-
vodonične kiseline, kristalasti beli prah
bez mirisa, veoma dobro rastvorljiv u školjke. Manji aparati daju pojačanje
vodi (156,3 g na lit. vode na 150C). Mole-
kulska težina 178,16. Upotrebljava se za
fluorisanje vode.
amonijum-sulfat, (NH4)2SO4, amoniju-
mova so sumporne kiseline, bela kris-
talna supstancija. Upotrebljava se za od-
vajanje pojedinih frakcija belančevina
krvne plazme.
amorfan, bezobličan, koji nema odreñen
oblik; (hem.) koji nije kristalan.
amphiarthrosis, amfiartroza, zglobovi s
prisustvom meñuprostornih koturova
umesto šupljina u vidu zglobovnih ko-
turova (v. discus) ili prstenova (menis-
ci).
amphikaryon, amfikarion, jedro zigota
nastalog spajanjem muškog i ženskog
pronukleusa. Sadrži diploidni broj hro-
mosoma. Sin. synkaryon.
amphimixia, amfimiksija, mešavina muš-
kog i ženskog hromätina.
ampicilin, polusintetski penicilin sa širo-
kim spektrom, stabilan je u kiseloj sre-
dini (može se davati oralno), ali nije ot-
poran prema dejstvu penicilinaze.
amplektaciona težnja, težnja za telesnim
posedovanjem odreñene ličnosti. Ta se
težnja ne poklapa u svemu s kontrekta-
cionom. U muškarca ona nije samo tež-
nja za prisnim telesnim dodirom (zagr-
ljajem) nego i želja da se telo partnera
34
amputatio
potpuno potčini namerama subjekta i
da se slomi svaki otpor objekta.
amplifikacija (»korisnost«) kontrolnog
sistema, stepen efikasnosti. Izražava se
brojem koji pokazuje koliko puta je pro-
mena neke konstante u organizmu ma-
nja od prornene koja bi u odreñenim us-
lovima nastala ako kontrolni sistem ne
bi delovao.
amplifikacija gena, prolazno povećanje
broja gena za sintezu odreñenih rRNK
koje se dešava u oocitima nekih vrsta.
amplifikatori, slušni, slušni aparati za
nagluve. Vrlo precizno i minuciozno iz-
rañeni tranzistorski aparati, koji se sa-
stoje od mikrofona, pojačala, slušalice i
baterije. Izrañuju ih specijalizovane fab-
rike. Neki su tako mali da se mogu
smestiti u krilo naočara ili u kutijicu,
koja je kao privesak smeštena iza usne
zvuka do 40 puta, a veći 60-70 puta. Slu-
že za audiološku rehabilitaciju nagluvih
osoba.
amplitudni diskriminatori i analizatori,
elektronski ureñaji koji se primenjuju u
nuklearnoj medicini. Obavljaju odreñe-
ne funkcije zavisno od amplitude im-
pulsa koji dolaze na njihov ulaz. U ovu
grupu instrumenata spadaju integralni
diskriminatori, jednokanalni i višeka-
nalni analizatori.
ampularna trudnoća, vanmaterična trud-
noća koja se razvija u ampuli jajovoda.
ampulla, ampula, sud s grlićem, trbušasto
proširenje nekog cevastog organa; a.
epiphrenica, epifrenička ampula, kruš-
kasto proširenje jednjaka iznad preča-
ge; varijetet, ne treba ga brkati sa hija-
talnom hernijom. Utvrñuje se rendgen-
skim pregledom; a. hepatopancreatica
Vateri, proširenje u zidu nishodnog
dela dvanaestopalačnog creva, gde se
najčešće zajedno ulivaju žučovod i iz-
vodni kanal gušterače.
amputacioni neurom, v. neuroma.
amputacioni ulkus, v. ulcus.
amputatio, amputacija, odstranjivanje,
najčešće hirurško, celog uda ili jednog
njegovog dela. Visina a. odreñuje se
proširenošću oboljenja ili povredom
ekstremiteta. Vrši se na tipičnim mesti-
amputatio
ma, koja osiguravaju dobar patrljak za
protezu. A. dolazi najčešće u obzir u di-
jabetesnoj i staračkoj gangreni, gangre-
ni usled embolije zacepljujućeg endar-
teritisa, gangreni usled arterijske embo-
lije, malignih tumora, Raynaudove bo-
lesti, ponekad u veoma teškim povreda-
ma ekstremiteta. A. se zove još i odstra-
njivanje većih delova teIa (dojke, muš-
kog polnog uda itd.); Alansonova a. cir-
kularna amputacija, pri čemu patrljak
dobiva vid šupljeg konusa; amniotska
a., amputacija ekstremiteta fetusa am-
niotskom trakom; aperiostalna a., am-
putacija u kojoj je pokosnica uklonjena
s kostnog patrljka; Bierova a., osteo-
plastička amputacija, u kojoj površine
golenjače i lišnjače, nastale pri amputa-
ciji gnjata, bivaju pokrivene periostno--
kostnim kalemom uzetim sa golenjače;
centralna a., amputacija u kojoj se oži-
Ijak nalazi u središtu patrljka ili u njego-
voj blizini; Chopartova a., amputacija
stopala u kojoj se ne odstranjuju petna
i skočna kost i drugi delovi nožja. Nazi-
va se mediotarzalnom a.; cineplastička
a., amputacija u kojoj je patrljak obraz-
ovan tako da može služiti motoričkim
zahtevima; Dieffenbachova a., v. ope-
racija; Farabeufova a., amputacija
noge »na mestu izbora« uz primenu ve-
likog spoljašnjeg režnja; giljotinska a.,
brza cirkularna amputacija uda jednim
potezom noža i pilom, pri čemu nastala
rana ostaje nezašivena zbog kontraindi-
kacije, iz bojazni od daljeg razvoja ili po-
novnog vraćanja infekcije; Gritti-Sto-
kesova a., modifikacija Grittijeve a.," pri
kojoj se koristi prednji ovalni režanj;
Grittijeva a., v. Grittijeva osteoplastička
amputacija; interpelvičko-abdominal-
na a., uklanjanje buta uz isecanje bočne
polovine karlice, sin. Jaboulayova a.,
meñulopatično-grudna a., amputacija
ruke uz istovremeno uklanjanje lopatice
i ključnjače. V. interpelvičko-abdomi-
nalna a.; Kirkova a., tendoplastička
amputacija iznad gležnja butnjače s pri-
šivanjem tetive četvoroglavog mišića
nad okrajkom presečenog femura; Le
Fortova a., modifikacija Pirogovljeve
amputacije pri kojoj se petna kost pre-
amyotrophia
seca mesto vertikalno horizontalno;
Lisfrancova a., uklanjanje dela stopala
izmeñu nožja i donožja; Malgaigneova
a., amputacija stopala ispod petne kos-
ti; mediotarzalna a., v. Chopartova a.;
osteoplastička a., spajanje, približava-
nje osveženih okrajaka susednih kosti-
ju, koji nastaju amputacijom; patološka
a., amputacija jednog dela obolelog
tela; Pirogovljeva a., v. Pirogovljeva os-
teoplastička amputacija; primarna a.,
vrši se posle iščezavanja šaka- i pre na-
stajanja infekcije; a.pulpae, v pulpoto-
mia; Sabanejevova a., osteoplastička
amputacija, modifikacija Grittijeve am-
putacije noge. Mesto čašice na povmnu
preseka femura kao kalem stavlja se
parče uzvišice tibije; sekundarna a.,
amputacija koja se vrši posle izlečenja
granulacione površine; spontana a., ot-
padanje dela uda bez hirurške interven-
cije u leproznih, dijabetičara i pri Buer-
gerovoj bolesti; Symeova a., amputaci-
ja stopala u visini skočnog zgloba uz od-
stranjenje oba gležnja; traumatska a.,
amputacija dela tela pri nesrećnom slu-
čaju; Vladimirov-Mikuliczova a., v.
operacija.
amygdala, v. tonsilla.
amygdalitis, v. tonsillitis.
amyloidum, amiloid, supstancija čiji ta-
čan hemijski sastav nije poznat, mada
sadrži frakcije belančevina i polisahari-
da koji imaju u svojoj strukturi sumpor.
Smatra se da je glikoprotein u kome je
mukopolisaharid vezan za globulin. Ta-
loženje amiloida prati dugotrajne infek-
cije, procese raspadanja tkiva, tuberku-
lozu, lepru, osteomijelitis. Smatra se da
je rezultat poremećaja metabolizma be-
lančevina. Taloži se u meñućelijskim
prostorima zidova najsitnijih arterija.
Po izboru se boji jodom metil-violet i
kongo-crvenom bojom. Verovatno je
proizvod imunobioloških procesa pre-
cipitacije u organizmu.
Amylum, amilum, škrob.
amyotrophia, amiotrofija, suprotno od
dobre uhranjenosti mišića, njihovo su-
šenje, atrofija; a. neuralis progressive,
progresivna neuralna a., progresivna
35
anabolic!
primarna, nasledna mišićna atrofija, us-
led atrofije nervnih stabala s početkom
na nogama. Sin. morbus Charcot-Marie --
Tooth; a. spinalis progressive, progre-
sivna spinalna mišićna distrofija, endo-
geno oboljenje prednjih rogova sive
supstancije kičmene moždine. Počinje
većinom u muškaraca izmeñu 25. i 45.
godine s atrofijama malih mišića šaka,
zbog kojih dolazi do deformacija (naj-
pre »majmunska šaka«, pa »kandžasta«
i najzad »skeletna šaka«). Postoje fibri-
larni trzaji, a refleksi se gase. Ako bolest
počne u detinjstvu na mišićima karlica
i butina, po pravilu je familijarna i nazi-
va se Werdnig-Hoffmannova bolest.
Sin. Aran-Duchenneova bolest.
anabolic i, hemijska jedinjenja koja potiču
od testosterona (v. tamo), a koriste se
kao lek za podsticanje anabolnih proce-
sa (v. anabolismus).
anabolizam, sinteza složenih organskih
materija u organizmu uz vezivanje ener-
gije.
anabolni steroidi, sintetski steroidi, slič-
ni u hemijskom pogledu prirodnim an-
drogenima, u kojih je jače izraženo ana-
bolno dejstvo.
anachoresis Ascoii, Askolijeva anahore-
za, pojava nagomilavanja mikroorgani-
zama iz cirkulacije u tkivima u kojima
postoji zapaljenje. Ovi mikroorganizmi
zatim bivaju uništeni, ali ako se to ne
odigra, može doći do aktivisanja dotada
neaktivnog žarišta.
anaciditas gastrica, v. achlorhydria.
anaemia, anemija, malokrvnost. Smanje-
nje broja eritrocita, količine hemoglobi-
na ili mase eritrocita u celokupnoj za-
premini krvi, zbog nesrazmere izmeñu
veličine gubljenja (krvarenjem ili raz-
gradnjom) i stepena obnavljanja eritro-
cita; a. achrestica, ahrestička a., mega-
loblastna anemija, koja ne odgovara na
davanje vitamina І2; a. acuta, ime za
sve anemije koje nastaju usled akutnog
gubljenja velike količine krvi ili akutne
hemolize; Addisonova, Addison-Bier-
merova a., a. perniciosa; a.aplastica,
a. zbog aplazije kostné srži^uvek postoji
pancitopenija. Poznata i kao aleukia
36
anaemia
haemorrhagica; a. aregenerativa, a. ap-
lastica; autoimuna hemolizna a., ste-
čeni oblik hemolizne a. u koje je hemo-
liza izazvana prisustvom u plazmi toplih
ili hladnih antitela protiv sopstvenih
eritrocita; Biermerova a., a. pernicio-
sa; Blackfan-Diamondova a., uroñena
hipoplastička a.; botriocefalusna a., a.
megaloblastnog tipa izazvana parazi-
tom Diphyllobothrium latumom; a. ca-
meloidea, a. u kojoj postoje eliptoidni
eritrociti; a. chlorotica, hloroza, stari
naziv za a. zbog deficita gvozda u mladih
devojaka; Cooleyeva a., v. thalassaemia;
a.e dilutione, dilucijska a., prividna a.
zbog povećanja krvne plazme; drepa-
nocytosis, drepanocitoza, anemija sr-
pastih eritrocita, nasledna hemolizna a.
koja pripada hemoglobinopatijama. Po-
tpuno se ispoljava samo u homozigot-
nom stanju, kada najveći deo hemoglo-
bina u eritrocitima čini Hb-S. U hetero-
zigotnom stanju postoje samo srpasti
eritrociti bez izraženije a. Sin. Herricko-
va a.; a, elliptocytosis, v. a. cameloidea;
a. erythf oblastica, eritroblastna a.,
svaka a. u kojoj se u perifernoj krvi na-
laze eritrociti s jedrom (eritroblasti); a.
essentialis, esencijalna a., primarna a.,
koja se javlja nezavisno od neke bolesti;
a. Heinzovih telašaca, velika grupa he-
moliznih anemija u kojih se u oštećenim
eritrocitima nalaze Heinzova telašca: a.
haemolytica, hemolizna a., grupa ane-
mija etiologije u kojih je a. uslovljena
skraćenim vekom eritrocita, koji ne
može da se kompenzuje ubrzanim stva-
ranjem eritrocita; a. haemolytica ac-
quisita, stečena hemolizna a.; a. hae-
molytica acuta, hemolizna a. u koje na-
glo nastaje hemoliza; a. haemolytica
congenitalis, nasledna hemolizna a.,
zajedničko ime za sve hemolizne anemije
u kojih postoje odreñeni poremećaji
(nasledni) eritrocita koji su povod za
hemolizu; a. congenitalis nonspherocyti-
ca, zajednički naziv za sve nasledne he-
molizne a. u kojih ne postoje sferocitoza
ili nenormalni hemoglobini; a. hae-
molytica infectiosa, povećana hemoli-
za izazvana infektivnim uzročnicima,
kao i protozoama; a. haemolytica mic-
anaemia
roangiopathica, intravaskulna hemo-
lizna anemija u mikrocirkulaciji koja iz-
aziva fragmentisanje eritrocita; a. hae-
molytica toxiea, a. izazvana toksičkim
činiocima; a. haemorrhagica, a. nastala
posle akutnog gubljenja većih količina
krvi; a. hypochromica, hipohromna a.,
u koje postoji izraženo smanjenje he-
moglobina u eritrocitima; eritrociti su
obično smanjeni (mikrociti); a. hypoch-
romica hyposideremica, hipohromna
anemija s istovremenim smanjenjem
količine gvozda u serumu; a. hypochro-
mica microcytica, hipohrçmna a. s
malim eritrocitima; a. hypoplastica» hi-
poplastička a., refraktarna a. zbog hi-
poplazije eritrocitne loze, bez leukocito-
penije ili trombocitopenije; a. izazvana
kozjim mlekom, makrocitna a. u dece
(naročito u Nemačkoj i Italiji), izazvana
kozjim mlekom kao glavnom hranom;
Ledererova a., akutno nastala hemoliz-
na a. nepoznate etiologije; a. macrocy-
tica, makrocitna a., a. raznovrsne etio-
logije u koje postoje eritrociti veći nego
normalni koji sadrže veće količine he-
moglobina; a. megaloblastica, mega-
ioblastna a., u koje postoje megaloblasti
u kostnoj srži; a. microangiopathica, a.
haemolytica microangiopathica; a. mic-
rocytica, a. s malim eritrocitima, obič-
no u hipohromnoj a.; a. myelophthisi-
ea, mijeloftizna a., v. leukoerythroblasto-
ste; a* neonatorum, a. u novoroñenčadi,
obično izraz za fetusnu eritroblastozu;
a. normocytica, normocitna a., a. u
koje postoji proporcionalan pad he-
moglobina, hematokrita i broja eritrocita
u cmm; a. nutritiva, nutritivna a., a. u
koje nedostaju pojedini nutritivni či-
nioci eritrocitopoeze; a. osteoscleroti-
ca, a. koja je posledica skleroze kostne
srži; a. perniciosa, perniciozne a., me-
galoblastna a., zbog loše apsorpcije vita-
mina І2 u ileumu, usled deficita unut-
rašnjeg činioca želudačnog soka ispolja-
va ginotropni karakter: češće je u žena
nego u muškaraca. Sin. Addison-Bierme-
rova a., Biermërova. a.; a. physiologica,
fiziološka a., normohromna i normocit-
na a., koja se normalno javlja u drugom
ili trećem mesecu života; a. posthae-
anaerobni kapacitet
morrhagica, a. haemorrhagica; a.
pseudoleucaemica infantum, sin
drom anemije, lèukocitoze, splenome-
galije, otečenih limfnih žlezda, koji u
male dece mogu izazvati infekcije, po
thranjivanje i hemoglobinopatije; a.
osetljiva na piridoksin, vrsta siderob-
lastne a. u koje postoji povoljno reago-
vanje na piridoksin; a. refractaria, a.
aplastica; a. refractaria sideroblasti-
ca, sideroblastna a. koja ne reaguje na an-
tianemijske lekove; a. secundaria, se
kundarna a., a. koja se javlja u toku od
reñenih bolesti; a. sideraemica, sidere-
mijska a., zajedničko ime za sve a. u ko
jih su vrednosti gvozda u serumu nor
malne ili povećane, ali se gvožñe ne is-
korišćuje za sintezu hemoglobina; a. si-
deroachrestica, sideroakrestička a., a.
sideroblastica; a. sideroblastica, side
roblastna a., grupa a. u kojih na raznim
mestima sinteze hema postoje poreme
ćaji, tako da se gvožñe nagomilava u će
lijama retikuloendotelskog sistema i u
eritroblastima, koji su tada poznati kao
sideroblasti; a. sideropenica, siderope-
nijska a., a. u kojih je smanjena količina
gvozda u serumu, uglavnom u a. zbog
deficita gvozda u organizmu i u infekci
jama; von Jakschova a., pseudoleucae
mica infantum; a. zbog deficita folne
kiseline, megaloblastna anemija, česta
u trudnoći; a. zbog deficita enzima de-
hidrogenaze glikoza-6-fosfata
(G-6-PD), nasledna hemolizna a., zbog
deficita spomenutog enzima, koja obič-
no nastaje posle uzimanja odreñenih Ie-
kova.
anaeroban, kome za život nije potrebno
prisustvo vazduha (molekulskog kiseo-
nika).
anaerobna respiracija ili anaerobno di-
sanje bakterija, disanje pri kome su
krajnji primaoci vodonika neka neor-
ganska jedinjenja (nitrati, sulfati, karbo-
nati), a ne kiseonik, jer se disanje oba-
vlja bez prisustva kisepnika.
anaerobni kapacitet, najveća količina
energije ili najveći intenzitet rada koji
se može ostvariti korišćenjem izvora
energije bez direktnog učešća kiseoni-
37
anaerobno kultivisanje bakterija
ka. Zbog ogromnog utroška energije
trajanje ograničeno na 30-40 sekundi.
Pokazatelj je maksimalni kiseonički dug
koji se može podneti. V. kiseonički dug.
anaerobno kultivisanje bakterija, v. kul-
tivisanje bakterija.
anaesthesia, anestezija, neosetljivost
uopšte, gubitak osetljivosti izazvan bo-
lešću, oštećenjem nervnog sistema ili
anestetičkim sredstvima; balansirana
a., anestezija koja koristi više anestetič-
kih sredstava udružujući njihove dobre
osobine, a izbegavajući toksičke; bazal-
na a., anestezija koja deluje kao osnova
za dalju i dublju anesteziju; bulbarna
a., centralna anestezija usled lezije po-
nsa; a. caudalis, anestezija izazvana ub-
rizgavanjem lokalnog anestetika u kau-
dalni ili sakralni kanal; a. dolorosa,
bolna neosetljivost, gubitak osećaja za
dodir, bol i temperaturu, praćen bolovi-
ma; teški bolovi posle pojave paralize
koja nastaje u izvesnim oboljenjima kič-
itiene moždine; duboka a., anestezija iz-
azvana velikim koncentracijama aneste-
tika u organizumu. Nedostatak osećaja
u kome se položaju nalaze pojedini de-
lovi tela; električna a., privremena
anestezija izazvana prolaskom električ-
ne struje; endotrahealna a., opšta
anestezija pri kojoj se u dušnik kroz
usta, rede kroz nos, uvlači gumena ili
plastična cev kroz koju bolesnik udiše
kiseonik i anestetike; epiduralna a., v.
lokalna a.; histerička a., anestezija tela
koja nastaje u histeriji; infiltracijska
a., v. lokalna a.; inhalacijska a., aneste-
zija koja se postiže udisanjem inhala-
cijskih (gasnih ili isparljivih) anestetika;
interkostahia a., v. lokalna a.; intrao-
salna a., anestezija izazvana ubrizgava-
njem anestetika u strukturu kosti; int-
ravenska a., unošenje anestetičkog
sredstva direktno u krvotok intravens-
kim putem. U cilju izazivanja anestezije
najviše se koriste barbiturati s ultrak-
ratkim dejstvom. Oni nisu pravi aneste-
tici, ali kao odlični hipnotici brzo izazi-
vaju san, a anestezija se zatim produb-
ljuje inhalacijskim anesteticima. Sada
postoje sredstva koja intravenskim pu-
tem izazivaju potpunu anesteziju; a. Ku-
38
anaesthesia
lenkampffovog pleksusa, lokalna a.
gornjeg ekstremiteta izazvana ubrizga-
vanjem anestetika u neposrednu blizinu
brahijalnog spleta; lokalna a., gubitak
osećaja za bol u jednom delu tela ili
čitavom području tela bez gubitka sves-
ti. Može se postići primenom hladnoće,
kompresijom nerava, anemijom tkiva i
primenom lokalnih anestetika. Kom-
presija nervnih stabala i anemija tkiva
ne koriste se više za izazivanje 1. a., a
anestezija primenom hladnoće ograni-
čena je na odreñene indikacije. Za lokal-
nu a. danas se najčešće koriste prokain,
ksilokain, pantokain i dr. Dodavanje ad-
renalina lokalnom anestetiku produža-
va njegovo dejstvo. Po načinu primene
La. može biti površinska La. koja se vrši
nanošenjem (sprejanjem, premaziva-
njem, ukapavanjem) lokalnog anesteti-
ka na površinu sluznica; infiltracijska
La. postiže se infiltracijom tkiva lokal-
nim anestetikom na mestu namerava-
nog operativnog reza ili oko operativ-
nog polja; sprovodna La. (regionalna a.)
označava prekid u šprovoñenju nerva
ili grupe nerava (spleta). Jedan od jed-
nostavnih oblika sprovodne ä. je meñu-
rebarna a., kojom se postiže prekid u
šprovoñenju meñurebarnog živca.
Može se izazvati prekid u šprovoñenju
grupe nerava (blokada pleksusa brahi-
jalnog spleta). Jedan od oblika sprovod-
ne - regionalne anestezije je i lumbalna ili
spinalna a. Anestetik se uvodi u subdu-
ralni prostor lumbalnog dela kičme,
čime se postiže prekid u sprovodljivosti
nervnih korenova i spinalnih ganglija.
Periduralna ili epiduralna a. podrazume-
va unošenje lokalnog anestetika u pro-
stor izmeñu koštanog dela kičmenog
kanala i tvrde moždanice na visini grud-
nog ili slabinskog dela kičme. Jedan ob-
lik periduralne a. je i ubrizgavanje lo-
kalnog anestetika u sakralni kanal kroz
sakralni zjap, čime se postiže sakralna
ili kaudalna a. Refrigeracijska a. je lokal-
na a. koja se postiže hlañenjem ekstre-
miteta na koji je plasirana Esmarhova
poveska. Opšta a., besvesno stanje pra-
ćeno mišićnom relaksacijom i neosetlji-
vošću na bolove, koje se koristi pri izvo-
anaesthetics
ñenju hirurških intervencija. Može se
izvesti inhalacijskim ili intravenskinS
anesteticima; etarska a., hirurška a.
koja se postiže udisanjem etarskih para i
označava gubitak svesti, osećaja za bol i
mišićnu relaksaciju; a. olphactoria,
olfaktorna a., gubitak osećaja mirisa; a.
optica, anestezija očnog živca koja ima za
posledicu privremeno slepilo; para-
vertebralna a., oblik lokalne a. koji se
postiže blokadom spinalnih živaca na
njihovom izlasku iz kičmenog kanala;
parcijalna.a., a. pri kojoj je sačuvan iz-
vestan stepen senzibiliteta; rektalna a.,
anestezija izazvana unošenjem anestetika
u rektum; segmentna a., gubitak
osetljivosti koji zahvata segment tela, a
nastaje usled oštećenja jednog živčanog
korena; a. sexualis, seksualna a., polna
neosetljivost, odsustvo interesa za polni
odnos; a. splanhnikusa, blok-anestezi-ja
pri operacijama u gornjem abdomenu,
postiže se ubrizgavanjem lokalnog
anestetika u predeo polumesečaste gan-
glije; a. stabla II i III grane trogranog
živca, neosetljivost celog inervacionog
područja maksilarnog ili mandibular-
nog živca. Anestetičko sredstvo se unosi u
predeo u kome nerv napušta bazu lu-
banje; steroidna a. oblik intravenske
anestezije; postiže se i.v. ubrizgavanjem
steroida (Viadrila), koji nema hormonsko
delovanje; subperiostna a., a. nastala
ubrizgavanjem lokalnog anestetika ispod
periosta; taktilna a., gubitak ili
oštećenje osećaja dodira; termička a.,
gubitak osećaja toplote; traumatska a.,
gubitak osetljivosti izazvan povredom
živca; unilateralna a., gubitak osećaja na
jednoj strani. anaesthetica, anestetici,
lekovi ili sredstva koja se koriste za
uklanjanje osećaja bola; lokalni a.,
sredstva čije je anes-tetsko delovanje
ograničeno na deo tela u koji je uneto;
opati a., sredstva koja, uneta u
organizam, izazivaju opštu anesteziju;
površinski a., lokalni anestetici koji se
primenjuju direktno na mesto koje
treba anestezirati (obično sluznice).
anafilaksijski enteritis, v. enteritis.
anafilaktička kriza» v n.sts.
analgesia
anafilaktički šok, tipična alergijska reak-
cija ranog tipa sa sistematskom reakci-
jom. Javlja se posle ponovnog unošenja
iste supstancije.
anafilaktogen, antigen koji izaziva anafi-
laksiju. Većinom je belančevinaste pri-
rode.
anafilatoksin, medijator zapaljenjske
reakcije, izaziva degranulaciju mastoci-
ta i bazofimih leukocita pri čemu se os-
lobañaju biološki aktivni amini (hista-
min). A. nastaje u procesu aktivacije
komplementnog sistema (v.komple-
ment).
anaforeza, v. elektroforeza.
anafrodizija, manja ili veća seksualna
otupelost i neosetljivost. Sin. anhedoni-
ja.
anagocitičko dejstvo, dejstvo koje se pri
upotrebi neke mineralne vode ispoljava
usporavanjem razvoja živih ćelija.
anagotoksičko dejstvo, dejstvo nekih mi-
neralnih voda koje se suprotstavlja po-
tencijalnoj, ali ne i manifestnoj toksič-
nosti. Ova osobina prema nekim toksi-
nima utvrñena je ogledno sa pojedinim
mineralnim vodama. To dejstvo na neke
toksine nejednako je i zavisi od prirode
vode.
analbuminaemia, analbuminemija, bo-
lesno stanje usled deficita ili potpunog
odsustva albumina u krvnoj plazmi.
analeptica, analeptici, sredstva za oživlja-
vanje, deluju nadražajno na vitalne cen-
tre u izduženoj moždini (centar za disa-
nje, vazomotorni centar) i na koru veli-
kog mozga. Priméri ovakvih lekova su
pentazol, niketil-amid, kofein i dr.
analfalipoproteinaemia, analfalipopro-
teinemija. Sin. Tangierova bolest. V. bo-
lest
analgesia, analgezija, gubitak osetljivosti
za bol; neuroleptička a., intravensko
ubrizgavanje lekova, jednog neurolepti-
ka i jednog analgetika u cilju ukidanja
bolova, pri očuvanoj svesti, u cilju izvo-
ñenja hirurške intervencije; opstetriĆ*
ka a., davanje lekova, izvoñenje lokalne
anestezije (kaudalni blok) ili udisanje
inhalacionih anestetika u cilju izaziva-
nja bezbolnošti ili ublažavanja bolova u
toku poroñaja.
39
analgetica
analgetica, analgetici, sredstva koja ubla-
žavaju odnosno suzbijaju osećaj bola.
analizatori, elektronski instrumenti koji
se primenjuju u nuklearnoj medicini;
jednokanalni a., ureñaji s dva nivoa
diskriminacije, koji daju izlazni impuls
čija je amplituda u kanalu izmeñu 2 ni-
voa diskriminacije; višekanalni a., ure-
ñaji koji klasifikuju ulazne impulse po
amplitudama u veći broj kanala.
analna opna, čmarna opna, manji zadnji
(repni) deo urorektalne pregrade.
analne kvrge, čmarne kvrge koje se nala-
ze uz čmar.
analni erotičari, osobe koje s posebnim
zadovoljstvom podvrgavaju pri defeka-
ciji najvećim naporima čmarni predeo,
koji im je prvorazredna erogena zona.
analni predeo, v. regio analis.
analog azotne baze, purin ili pirimidin
čija se struktura deliniično razlikuje od
strukture normalne azotne baze; neki
od analoga se mogu ugrañivati u nuk-
leinske kiseline umesto normalnih
baza.
anamnesis, anamneza, podaci dobiveni
od bolesnika, njegove rodbine ili nekog
iz njegove okoline o sadašnjoj bolesti,
bolestima koje je ranije preležao i pod-
aci o njegovoj porodici i okolini u kojoj
živi.
anamnestička reakcija, sekundarni imu-
ni odgovor. V. imunološka memorija.
anamnezijski, koji pripada anamnezi. V.
anamnesis.
anaphrodisiaca, anafrodizijaci, sredstva
koja suzbijaju polni prohtev.
anaphylaxis, anafilaksija, alergija, pre-
osetljivost izazvana anafilaktičkim (ho-
mocitotropnim) antitelima. U čoveka to
su IgE-antitela (v. homocitotropna anti-
tela; IgE). U anafilaksnoj reakciji učest-
vuju antitelo, antigen i biološki aktivni
amini (medijatori reakcije) koji se oslo-
bañaju iz mastocita i bazofilnih granulo-
čita za koje su vezana antitela (v. alergij-
ske reakcije).
anaplasia, anaplazija, pretvaranja ćelija u
primitivnije, embrionske ili nediferen-
tovane oblike.
40
anastomosis
anasarca, anasarka, uopšteno nagomila-
vanje tečnosti u tkivnim prostorima po-
tkožnog masnog tkiva.
anastomosis, anastomoza, spojnica;
(l)komunikacija izmeñu dva krvna
suda putem pobočnih grana; (2)otvor
stvoren hirurškim putem, traumatskim
ili patološkim procesom izmeñu dva
prostora ili organa normalno odvoje-
nim jedan od drugoga; antiperistaltič-
ka a., enterostomija, spojnica izmeñu
zjapa segmenata creva tako da peristal-
tički talasi segmenata imaju meñu so-
bom suprotan pravac; arteriovenska
a., krvni sud koji spaja arteriju i venu i
vrši ulogu santa u zaobilaženju kapilara.
Ona se izvodi i hirurškim putem; Brau-
nova a., stvaranje anastomoze izmeñu
dovodne i odvodne crevne vijuge blizu
gastroenteričke stome (gastrojejunös-
tomije) u cilju izbegavanja pogrešnog
opticaja (circulus vitiosus) želudačnog i
duodenumskog sadržaja; Cladoova a.,
anastomoza izmeñu apendikularne i jaj-
ničke arterije u istoimenoj vezi; Gale-
nova a., anastomoza gornjeg i donjeg
grkljanskog nerva; izoperistaltiĆka a.,
anastomoza izmeñu dve vijuge creva
postale na taj način što se u oba spojena
dela peristaltički talasi kreću u istom
smeru; portosistemska a., anastomoza
izmeñu portne i sistemske (kavne) ven-
ske cirkulacije u cilju smanjivanja port-
ne hipertenzije; Riolanova a., anasto-
moza izmeñu gornje i donje mezenterne
arterije; Rouxova Y-a., anastomoza
tankog creva u vidu slova Y koja se izvo-
di na taj način što se zjap presečene jed-
ne vijuge spaja sa stranom druge vijuge;
terminoterminalna a., (1) hirurška
anastomoza izmeñu perifernog kraja ar-
terije s centralnim krajem odgovaraju-
Ce vene i izmeñu centralnog kraja arte-
rije i perifernog kraja odgovarajuće
vene; (2) spajanje zjapa kraja dva crevna
segmenta hirurškim putem; ureterou-
retelna a., operacija kojom se spajaju
zjapovi istog uretera koji je pri povredi
prekinut ili mu je jedan deo operativno
odstranjen zbog patološkog procesa na
njemu.
anastomozni
anastomozni, ono što pripada i u vezi je s
anastomozom.
anastomozni ulkus, v. ulcus.
anatom, stručnjak koji se bavi anatomi-
jom.
anatomija, nauka koja se bavi proučava-
njem oblika i grañe tela živih bića i od-
nosima izmeñu pojedinih delova tela;
topografska a., deo anatomije koji pro-
učava položaje i meñusobne odnose or-
gana po predelima tela.
anatomohirurški, ono što se u isto vreme
odnosi na anatomiju i hirurgiju.
anatomska burmutica, v. fovea radialis.
anatomska nomenklatura, v. nomina an
at o mica.
Andersenova bolest, v. glycogenoses.
androfilna homoseksualnost, v. homo-
seksualnost
androgamon, supstancija koju proizvode
semeglavci i koja uzima udela u procesu
oploñenja. Istraživanja su otkrila ove
važne činjenice: (1) ginogamon I aktivi-
še pokrete semeglavaca i, privlačeći ih,
olakšava oploñenje; (2) androgamon I
teži da paralizuje semeglavce, što vero-
vatno produžuje njihovu oplodnu moć;
(3) ginogamon II izaziva zgomilavanje
semeglavaca samo u velikim dozama. U
manjim dozama izaziva zgomilavanje
semeglavaca stranih vrsta i sprečava
hibridovanje; (4) androgamon II olakša-
va prodiranje semeglavaca rastapanjem
zaštitnog omotača.
androgene supstancije, supstancije koje
u muških polno nezrelih ili kastriranih
životinja prouzrokuju razvijanje muš-
kih sekundarnih seksualnih odlika (tes-
tosteron, androsteron, dehidroepian-
drosteron itd.).
androglotija, dubok glas muškog tipa u
muški uobličene žene.
androidna gojaznost, v. gojaznost, and-
roid na.
androidna žena, muški uobličena žena.
androlog, stručnjak za andrologiju. V. an
drologia.
andrologia, andrologija, nauka koja se
bavi proučavanjem maskuline konstitu-
cije i bolestima muških polnih organa,
posebno muških reproduktivnih orga-
na.
aneroidni barometar
andropauza, klimakterijum u muškarca;
naziv se smatra neprikladnim jer se u
andropauzi ne javljaju klinički znaci i
simptomi koji se javljaju u menopauzi.
androspermije, v. determinacija pola.
androstan, ugljovodonik iz koga su, može
se smatrati, izvedeni svi hormoni nazva-
ni androgeni (І9 - steroidi). Postoje dva
stereoizomerna izomera, i to 5a - and-
rostan i 5ß - androstan. Testosteron je
najvažniji hormon iz grupe androgena.
androtrihija, prekomerno razvijena dla-
kavost bručika u androidne žene.
androtropne bolesti, v. bolest.
anemija, v. anaemia.
anemijski infarkt, v. infarctus.
anemograf, aparat za registrovanje brzine
i pravca vetra. Aparat se sastoji od mo-
tora s vetrokazom i izdubljenim polu-
loptama na krstu, kao i od aparata za re-
gistrovanje.
anemometar, aparat za merenje brzine
vazdušnog strujanja (vetra). Razlikuje
se: diferencijalni a., a. koji se upotreb-
ljava za merenje vetra male brzine, na-
ročito pri ravnomernom kretanju vaz-
duha, kao, npr. pri ispitivanju veštačke
ventilacije, da se ustanovi količina vaz-
duha koja ulazi i izlazi kroz ventilacione
cevi; dinamički a., koji brzinu vetra iz-
računava po broju okretaja jednog rota-
cionog ureñaja: statički a., koji brzinu
vetra izračunava po njegovom pritisku.
anencephalia, anencefalija, manji ili veći
nedostatak lubanje i mozga.
anergia, anergija, imunološka hiporeak-
tivnost; nastaje usled nedostatka limfo-
cita, smanjene produkcije limfokina,
smanjene produkcije leukocita, zrače-
nja poremećaja lizozimnog enzimskog
sistema, pothranjenost, nedostatka an-
titela usled poremećaja diferencijacije
B-limfocita, nedostatka nekih kompo-
nenata komplementa i dr. Stepen aner-
gije zavisi od faktora koji su je uslovili.
aneroidni barometar, sprava za merenje
atmosferskog pritiska u kojoj se nalazi
kutijica s vakuumom koja se pod utica-
jem spoljnog pritiska više ili manje ugi-
ba, a te promene se prenose na kazaljku
koja se kreće pp skali barometra.
41
anerotizam
anerotizam» umanjen ili odsutan polni
prohtev.
anestezijski šok, v. šok.
anestezijski tehničar, medicinski tehni-
čar obučen da pomaže lekaru anestezio-
logu u poslovima anestezije.
anesteziolog, lekar specijalista za aneste-
ziologiju.
arietodermia, anetodermija (labavost
kože usled gubitka elastičnih vlakana u
krznu); a. maculosa, u početku crven-
kaste, zatim beličaste, sitno naborane,
atrofyčne pege. Sin. dermatitis atrophi-
cans maculosa; a. striata, v. striae atro-
phicae.
aneuploidia, aneuploidija, varijacija u
broju hromosoma, samo u pogledu viška
ili manjka pojedinih hromosoma u
njihovim kompletima (genomima), a ne u
smislu promene broja celih kompleta. U
Downovom sindromu postoji, npr. tri-
somij.a - ukupno 47 hromosoma (2 N
+1), a u Turnerovom sindromu monoso-
mijaza -ukupno 45 hromosoma (2N- 1),
gde N označava haploidan broj hromo-
soma. Aneurini chloridum, aneurin-
hlorid, v.
Thiamini chloridum.
aneurysma, aneurizma, ograničeno proši-
renje arterije koje nastaje istezanjem
svih slojeva njenog zida; a. arterioscle-
rotica, arteriosklerotička a., prouzro-
kovana procesom arterioskleroze u
zidu arterije; a. arteriovenosum, arte-
riovenska a., nenormalna veza izmeñu
arterije i vene. Obično prouzrokovana
traumatskom penetracijom kraj arterije
i vene; a, cerebralis, a. na arterijama
mozga. Njeno prskanje je čest uzrok
moždanog krvarenja; a. congenitališ,
uroñena. Često se javlja na površnim kr-
vnim sudovima velikog mozga; a. disse-
cans, razdružujuća a. nastaje prodorom
struje krvi izmeñu slojeva zida arterije;
a. mycoticum., mikotička a. Nastaje u
manjim arterijama na mestu gde je lo-
kalizovani zapaljenjski proces prouzro-
kovao dovoljno slabljenje zida arterije i
doveo do širenja; a. syphiliticum, sifi
lisna a., pozna manifestacija sifilisa, ob-
ično nastaje u uzlaznom delu luka aorte,
u trbušnom delu aorte ili u drugim sifi-
42
angina
lično promenjenim arterijama; a. spu-
ria, lažna a., obično je organizovani he-
matom koji je u vezi sa zjapom arterije.
Zid aneurizme u ovakvim slučajevima
ne sadrži elemente zida arterije.
aneurysmectomia, aneurizmektomija,
ekstirpacija aneurizme uklanjanjem
njene kese.
aneurysmoplastica, aneurizmoplastika,
plastika arterije u lečenju aneurizme.
aneurysmorrhaphia, aneurizmorafija,
operacija sašivanja aneurizme.
aneurysmotomia, aneurizmotomija, ope-
racija prosecanja aneurizmne kese.
angiectasia, angiektazija, proširenje kr-
vnih i limfnih sudova; a. cavernosa
multiplex fibrinopenica, v. Kasabach-
-Merrittov sindrom.
angiitis, zapaljenje -krvnog ili limfnog
suda; a. cutanea allergica, a. izazvan
alergijskom reakcijom, ispoljen u vidu
makule, papule, vezikule, urtike i dr.;
a.necroticans, poliarteritis; a. viscera-
Hs, izraz za grupu poremećaja ispolje-
nih u vidu naročitih promena u malim
arterijama u toku oboljenja poliarteritis
nodosa, a. allergica i lupus erythemato-
sus disseminatus. Sin. vasculitis.
angina, (1) akutno zapaljenje krajnika i
ždrela s pojavom temperature, gušobo-
Ije, otežanog gutanja i otoka podviličnih
žlezda. Angina je posledica kapljične in-
fekcije bakterijama, virusima i gljivica-
ma. Klinička slika i prognoza zavise od
prirode etiološkog faktora; a. agranu-
locytica, agranulocitna angina, angina
praćena veoma izraženim padom broja
belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi, uz
nekrotičke ulceracije sluznice usta i
ždrela. U većini slučajeva je prouzroko-
vana preosetljivošću na toksički efekat
izvesnih lekova (najčešće amidopirin)
ali i dinitrofenol, arsfenamin, tiouracil i
sulfonamidi; difterička a., v. diphtheria;
gljivična a., mlečac (izazivač Candida
albicans), angina koja stvara bele, tač-
kaste kolonije ili trošne naslage na kraj-
nicima, a često i na sluznici usta i desni;
a. lacunaris, lakunarna angina, teži ob-
lik gnojnog zapaljenja krajnika, koji su
povećani, crveni i obloženi žućkastim
čepićima koji mogu da se sliju u skrame.
angina
Ide s visokom temperaturom, glavobo-
ljom i otokom podviličnih limfnih žlez-
da. Sin. a. follicularis; a. Ludovici,
phlegmona baseos oris, flegmona dna
usne duplje, akutno flegmonozno zapa-
Ijenje mekih delova ispod jezika, obično
nastalo na osnovu mešovite aerobno-
anaerobne infekcije, koja rapidno na-
preduje. Katkad je zahvaćena samo loža
iznad dijafragme oris ili ispod nje, kat-
kad i obe. Potrebno je hirurški otvoriti
flegmonu, a često i izvršiti traheotomiju
zbog pro.pratnog edema grkljana; a.
monocytaria, monocitna a., virusno
oboljenje. Jako zapaljenje tonzila prate
duže povišenje telesne temperature i
monocitna reakcija u krvi; mononuk-
leozna a., v. mononudeosis infektiva; a.
phlegmonosa, flegmonska a., difuzno i
infiltrativno zapaljenje u krajnicima i u
okolnom tkivu; streptokokna a., angi-
na koja se odlikuje visokom temperatu-
rom, jakim crvenilom guše i gnojnim če-
pićima ili skramama na tonzilama; a.
syphilitica, sifilisna angina, nije obolje-
nje tonzila, nego sifilisni eritem na slo-
bodnom rubu mekog nepca u ranom
drugom stadijumu bolesti; a. ulcero-
membranacea (Plaut-Vincenti), ulce-
romembranska a., usnim spirohetama i
vretenolikim bacilima izazvano zapalje-
nje koje se ne lokalizuje samo na krajni-
cima nego i na sluznici usne duplje i ob-
raza; virusne a., angine koje obično
imaju blag tok s kataralnim ili veziku-
loznim promenama, a izazivaju ih respi-
ratorni virusi; (2) grčevit, vrlo izražen
bol, koji se danas skoro isključivo upot-
rebljava da označi pektoralnu anginu;
a. abdominalis, crevna a., vrlo izražen
bol u trbuhu, koji je najčešće u vezi sa
aterosklerozom abdominalnih, naročito
mezenterijskih arterija; a. cordis, a,
pectoris; a. cruris, claudicatio intermit-
tens; a. decubitalis, srčani bol (pekto-
ralna angina) koja se javlja pri ležanju;
a. hysterica, bol koji simulira pektoral-
nu anginu u histeričnih osoba; a. intes-
tinalis, a. abdominalis; a. pectoris,
pektoralna angina, paroksizmni bol u
grudima, obično iza grudne kosti, pra-
ćen osećajem gušenja i neminovne sm-
angiokardioscintigrafija
rti, uslovljen anoksijom miokarda, a iz-
azvan uzbuñenjem ili fizičkim naporom.
Sin. a. cordis, angorpectoris, stenocardia;
a. pectoris vasomotoria, prekordijalni
bol zbog vazomotornih poremećaja u
venačnim arterijama, bez organskih
promena u njima; preinfarktna a., sta-
tus anginosus; Prinzmetalova a., vrsta
a. pectoris koja se javlja u miru, dok fi-
zičke radnje nisu praćene stenokardi-
jom. Ovi napadi praćeni su uzdizanjem
ST-segmenta; a. sine dolore, koronar-
na insuficijencija u koje ne postoji ste-
nokardija.
anginozni napad, v. stenocardia.
angioblasti, mezodermne ćelije koje stva-
raju krvne sudove i ćelije.
angiocardiographia, angiokardiografija
rendgenografija velikih krvnih sudova i
srčanih šupljina posle ubrizgavanja
kontrastnog sredstva (visokoprocentni
rastvor organskog jodnog preparata,
npr. Joduron, Jodamid, Urovison). Ub-
rizgava se u venu ruke (obično desne),
vratnu venu ili preko katetra neposred-
no u srce.
angioderm, v. angioblasti.
angiographia, angiografija, rendgensko
snimanje krvnih sudova posle ubrizga-
vanja nekog pozitivnog kontrastnog
sredstva u njih. V. phlebographia, arte-
riographia.
angiohaemophilia, angiohemofilija, na-
sledni hemoragijski sindrom koji se na-
sleñuje autosomno dominantno i u ko-
jeg postoji sklonost krvarenju po koži i
sluznicama. Krvarenje je posledica ne-
normalnosti krvnih sudova, loše adhe-
zivnosti trombocita i smanjenja VIII či-
nioca koagulacije. Sin. v. Willebrandova
bolest
angioid streaks, (eng.) javlja se u sklopu
Grönblad-Strandbergovog sindroma.
Pukotine u Bruchovoj opni sudovnjače,
koje se na očnom dnu vide kao neobič-
ne linije, obično u blizini papile vidnog
živca. Promene napreduju i dovode do
teških komplikacija na očnom dnu.
angiokardiografija, v. angiocardiogra-
phia.
angiokardioscintigrafija, v. scintigrajija.
43
angiokeratoma
angiokeratoma, angiokeratom, grupisa-
ne kavernomatozne malformacije do
veličine graška s lako orožanom površi-
nom; a. corporis diffusum Fabri, pre-
težno po trupu rasejani angiokeratomi.
Istovremeno postoje povišen krvni pri-
tisak i hipertrofija levog srca; a. digito-
rum acroasphycticum Mibelli, angio-
keratomatozne tvorevine na dorzalnim
stranama prstiju šaka, odnosno na moš-
nicama.
angiologia, angiologija, grana medicine
koja se bavi izučavanjem srca i krvnih
sudova.
angioma, angiom, benigni tumor nastao
proliferacijom krvnih (hemangiom) ili
limfnih (limfangiom) sudova.
angiomatosis, v. bolest, Oslerova; a. reti-
nae, anomalije kapilara u vidu tumora
koji zahvataju mrežnjaču. Ovi heman-
giomi mogu se javiti i u drugim delovi-
ma tela. Skoro uvek obole oba oka. Na
očnom dnu vide se veoma proširena i iz-
vijugana arterija i vena, koje se stiču u
tumorsku, okruglastu formaciju. Rede
se nañe više ovakvih angiomatskih čvo-
rova na istom oku. V. bolest, Hippelova.
angioneuroma, angioneurom, arterio-
venska anastomoza koja se normalno
nalazi u koži. Uključena je u mehanizam
regulacije temperature. Neoplazma na
staje proliferacijom ćelija koje gradi
ovu anastomozu.
angioneurosis, angioneuroza, patološke
pojave koje nastaju usled poremećene
inervacije krvnih sudova. One mogu biti
lokalne ili opšte i ispoljavaju se na više
načina: trajno proširenje krvnih sudova
kože praćeno crvenilom i znojenjem
(konstitucionalna a.), Quinckeov edem,
Raynaudova bolest i eritromegalija.
angioneurotički edem, v. oedema.
angioneurotički spazam, v. spasmus.
angiooedema, angioedem, v. oedema.
angiopathia retinae traumatica Purt-
scher, v. retina.
angiorrhaphia, angiorafija, zašivanje kr-
vnog suda.
angloscintigraflja, v. scintigrajija.
angiotenzin, (hem.: dekapeptid), vazo
konstriktorna materija u krvi; dejstvom
44
anhidrid
i enina (v. tamo) na jedan krvni globulin
(angiotenzinogen) nastaje angiotenzin I,
koji pod dejstvom jedne peptidazo
(»converting enzyme«) prelazi u aktivni
oktapeptid, angiotenzin II (koji se pod
dejstvom različitih peptidaza pretvara u
neaktivne peptidne fragmente).
angiotrib, vrlo snažna klešta sa zavrta-
njem za stezanje; instrument služi 
zarobljavanje tkiva u kome se nalazi ar-
terija, čije se krvarenje na ovaj način za-
ustavlja.
angiotripsija, zaustavljanje krvavljenja
primenom angiotriba.
angulatio condyli mandibulae, stvaranje
abnormalno velikog ugla izmeñu disk/-
kovanih patrljaka prilikom prelom*
kondila donje vilice.
angulus, ugao; a. infectiosus (stomatitis
angularis), žvale, kontagiozno, infektiv-
no oboljenje usnog otvora (jednostrano
ili obostrano): ograničeno crvenilo, raz-
jedena sluznica, naprsline, krvarenje,
bol. Uzročnici su streptokoki ili gljivice
(Candida albicans). Traje više nedelja ili
meseci, navraća se. Značajnu ulogu igra
i nedostatak vitamina 62 (laktoflavina
ili riboflavina); a. Ludovici, a. sterni,
ugao na grudnoj kosti izmeñu njene dr-
ške i trupa. Sin. stomatitis angularis; a.
oculi, v. canthus; a. oris, usni ugao; a.
pontocerebellaris, pontocerebelarni
ugao, koji grade bočne strane mosta i iz-
dužene moždine, s jedne strane, i pred-
nja strana malog mozga, s druge strane.
Spreda ga zatvara zadnja strana pirami-
de slepoočne kosti. Sadrži krvne sudove
i moždane živce (V-XI); a. visorius, v.
vidni ugao.
anhedonija, seksualna otupelost i neoset-
Ijivost sladostrasnih osećaja (»uživa-
nja«). Sin. anafrodizija.
anhidrid, jedinjenje koje nastaje kada se
iz baza ili kiseoničnih kiselina odvoji
voda. Iz baza nastaju anhidridi baza ili
bazni oksidi, a iz kiselina anhidridi kise-
lina ili kiseli oksidi. Iz organskih kiseli-
na nastaju anhidridi organskih kiselina,
koji nastaju odvajanjem vode iz dve kai -
boksilne grupe.
r anhidrooksiprogesteron
anhidrooksiprogesteron, v. pregnenino-
lon.
anhidrosis, anhidroza, smanjenje ili pre-
stanak lučenja znoja; a. hypotrichoti-
ca, pored suvoće kože sa teleangiektazi-
jama postoji poremećaj rastenja dlake,
zuba, noktiju, suznih žlezda.
anhidrotica, anhidrotici, sredstva protiv
znojenja. Znojenje se može suzbijati da-
vanjem atropina (koji suzbija mnoge
sekrecije, pa i znojnu) ili agaricina ili
kamforske kiseline (koji suzbijaju samo
znojnu sekreciju). Lokalno znojenje
(ruku i nogu) može se suzbiti lokalnom
primenom rastvora formaldehida (for-
malina).
anhydraemia, anhidremija, smanjenje
vode u krvnoj plazmi. Sin. dehydratio.
anictericus, anikteričan, bez ikterusa; u
kojeg nema žutice.
anileridin, derivat fenil-piperidina, anal-
getičko sredstvo.
anilidi, jedinjenja koja postaju iz anilina
zamenom vodonika u grupi NH2 nekom
acil-grupom, npr. acetilnom grupom,
pri čemu nastaje acetanilid, koji je rani-
je upotrebljavan kao antipiretičko i
analgetičko sredstvo.
anilin (aminobenzen), najjednostavniji
aromatični amin; bezbojna tečnost
svojstvenog mirisa. Izaziva hronična
profesionalna trovanja. V. anilizam.
anilizam, profesionalno trovanje osoba
koje rade s anilinom ili njegovim jedi-
njenjima. Pri tom pokazuju sledeće te-
gobe i znake: u akutnom trovanju - gla-
vobolju, vrtoglavicu, pospanost, ošteće-
nje miokarda, anemiju hemolitičkog
tipa i žuticu. Može doći do kolapsa,
kome i smrti. Uz methemoglobinemiju
mogu se otkriti Heinzova telašca, a u
mokraći proizvodi anilina. U Kronič-
nom trovanju: astenija, cefaleja, vertigo,
tremor, cijanoza, egzematozne i veru-
kozno-hiperkeratozne promenena koži.
Na sluznici mokraćne bešike mogu na-
stati hematurički cistitisi i papilomi,
koji mogu evoluisati maligno.
animalan, životinjski; .a. funkcije ili so-
matske nazivaju se funkcije primanja
informacija i motorne reakcije koje se
ostvaruju skeletnim mišićima. Vegeta-
anizostenija
tivne funkcije bi bile sve one koje osigu-
ravaju razmenu materija u organizmu,
rastenje i razmnožavanje. Podelu je
uneo francuski fiziolog (Bichat) počet-
kom XIX veka.
aniridia, aniridija, nedostatak dužice;
traumatska a., nastaje posle teških po-
vreda očne jabučice; uroñena a. često
je udružena s drugim anomalijama očne
jabučice. V. irideremia.
aniseiconia, anizeikonija, razlika u veliči-
ni i obliku slika na mrežnjači oba oka.
Usled teškoća u spajanju slika dolazi do
smetnji u binokularnom vidu. Uzrok
može biti anizometropija.
anisochromasia, anizohromazija, pri-
sustvo u krvi eritrocita koji imaju oboje-
nu samo perifernu zonu.
anisochromia, anizohromija, različita ob-
ojenost eritrocita zbog različite koncen-
tracije hemoglobina u njima; a. iridis,
v. heterochromia iridis.
anisocoria, anizokorija, nejednakost ženi-
ca. Može biti kongenitalna ili stečena.
Ćest simptom nervnog sifilisa.
anisocytosis, anizocitoza, prisustvo u
krvi eritrocita čija veličina može biti
veoma različita.
anisometropia, anizometropija, nejedna-
ko stanje refrakcije oba oka, bilo različi-
te jačine iste refrakcione anomalije, bilo
različitih refrakcionih anomalija (npr.
jedno oko je kratkovido, a drugo dale-
kovido itd.). Naročito velik stepen a. jav-
lja se u jednostranoj afakiji.
anisopoikilocytosis, anizopojkilocitoza,
prisustvo u krvi eritrocita različite veli-
čine i različitog oblika.
anisorhythmia, anizoritmija, poremećaj
srčanog ritma u kojem postoji poreme-
ćaj sinhronizma u ritmu pretkomora i
komora.
anisuria, anizurija, naizmenična pojava
oligurije i poliurije.
anizogamija, seksualno spajanje gameta
različite veličine i strukture.
anizostenija, poremećaj u ravnoteži mi-
šićne napetosti mišićnih grupa suprot-
nog dejstva. Poremećaj čest u oboljenji-
ma malog mozga. Ustanovljava se naro-
čitom probom.
45
r anjoni
anjoni, negativno naelektrisani joni.
anketa, metod koji se koristi u istraživa-
nju raznih društvenih pojava s ciljem da
se upoznaju odlike jednog područja,
jedne populacije, mišljenja i shvatanja
ljudi, razni vidovi ljudske delatnosti i si.
I pored toga što anketa može da se ko-
risti u raznim oblastima, najveću prime-
nu ima u društvenim naukama (popis
stanovništva, ispitivanje načina života,
proučavanje kvaliteta, kvantiteta i nači-
na ishrane, proučavanje korišćenja slo-
bodnog .vremena, proveravanje inteli-
gencije ljudi, fizičkih, socijalnih i men-
talnih problema starih).
anksioznost, strah, neprijatno osećanje
nastalo usled nekog intrapsihičkog kon-
flikta koji izaziva doživljavanje preteče
opasnosti čija priroda i poreklo pri sve-
mu tome nisu dati svesti.
ankyloblepharon, ankiloblefaron, sras-
lost očnih kapaka. Može biti delimična
ili potpuna. Javlja se uroñeno ili steče-
no.
ankyloglossia, ankiloglosija, anomalija
razvoja. Uzica jezika je kratka ili pripo-
jena blizu vrha jezika, pa manje ili više
ograničava njegove funkcije. Sin. frenu-
lum linguae breve, vezan jezik, sapet je-
zik.
ankylopoeticus, ankilopoezni, ono što
dovodi do ankiloze. V. ankylosis, arthro-
desis.
ankylosis, ankiloza, nepokretljivost i kru
tost zglobova usled srašćivanja zglob-
nih površina kostiju (hrskavice), skvr-
čavanja zglobne čahure ili kontrakture
ligamenata i tetiva; a. dentis, srašćenje
zuba za alveolnu čašicu; ekstrakapsul-
na a., ankiloza koja nastaje skvrčava-
njem struktura izvan čahure zgloba; fib-
rozna a., smanjena pokretljivost zgloba
usled bujanja vezivnog tkiva; intrakap-
sulna a., nemogućnost pokretanja zglo-
ba posle oboljenja, povrede ili hirurške
intervencije u unutrašnjosti zglobne ča-
hure; kostna a., srašćivanje zglobnih
površina kostiju usled proliferacije
kostnih ćelija, što ima za posledicu ne-
pokretljivost ili krutost zgloba; a. tem-
poromandibularis, nepokretljivost ili
46
anomalna korespondencija mrežnjaće
smanjena pokretljivost donjeviličnog
zgloba; kada se javi u prvoj godini ili u
ranom detinjstvu, izaziva zaostajanje
razvitka donje vilice. V. micrognathic
mandibularis.
Ankylostoma, ankilostoma, končast para-
zit dug oko l cm. Najčešće boravi u duo-
denumu i tankom crevu; A. duodenale,
rudarska glista, crevni parazit iz grupe
crva (Nematodes) koji živi poglavito u
duodenumu, nagriza sluznicu i usisava
krv. Jaja se razvijaju samo u mlakoj i
vlažnoj sredini (blato u rudnicima, tu-
nelima, pirinčanama). Izrasle larve, do-
lazeći u dodir s kožom nogu, ruku ili
drugim delovima tela, prodiru kroz foli-
kule dlaka u limfne sudove i kapilare,
preko desnog srca dolaze u pluća, penju
se do grkljana, prelaze u jednjak želu-
dac i u tanko crevo, gde izrastu, oplode
se i ponovo nose jaja. Parazit izaziva bo-
lest ankilostomijazu. V. Necaior ameri-
canus. Sin. Uncinaria duodenalis.
ankylostomiasis, ankilostomijaza, obo-
ljenje koje prouzrokuje parazit Ankylos-
toma duodenale (Uncinaria duodena-
lis). Praćeno je želudačno-crevnim po-
remećajima, bolovima u trbuhu, poviše-
nom temperaturom, progresivnom ane-
mijom, bledilom, otocima i mršavlje-
njem. Sin. uncinariasis.
anodni trzaj, kontrakcija mišića koja se
javlja pri jednopolnom nadraživanju ži-
vaca, kad je aktivna elektroda anoda.
anodni zraci, v. zraci.
anodontio, anodoncija, uroñeni nedosta-
tak zametka zuba; multiple a., nedosta-
tak zametaka većeg broja zuba. V. oligo-
dontio; parcijalna a*., nedostatak zame-
taka pojedinih zuba; totalna a., nedos-
tatak zametaka svih zuba.
cnoksičan, koji pripada anoksiji ili je izaz-
van anoksijom.
anomalna korespondencija mrežnjača,
pojava kada se lik predmeta koji se po-
smatra ne stvara na oba oka na identič-
nim (korespondirajućim) tačkama
mrežnjaće. Ako bi se takve mrežnjaće
stavile jedna iznad druge, te tačke se ne
bi poklopile. V. neidentične tačke mrez-
njače.
anomaloskop
anomaloskop, aparat za ispitivanje ras-
poznavanja boja. Omogućava tačno od-
reñivanje tipa uroñenog poremećaja u
raspoznavanju boja.
anonychia, anonihija, nedostatak noktiju.
Uroñena ili stečena agenezija u epider-
molysis bullosa dystrophica, trihofitija,
egzema.
Anopheles, anofeles, rod komaraca u koji
spadaju komarči koji prenose malariju.
anophthalmia, anoftalmija, v. anophthal-
mus.
anophthalmus, anoftalmus, nedostatak
jednog ili oba oka, uroñen ili. stečen.
Sin. anophthalmia.
anorchidia, anorhidija, odsustvo muške
polne žlezde (semenika) predstavlja ret-
ku pojavu. Treba isključiti prisustvo se-
menika ü trbušnoj duplji (distopija) ili
krajnju zakržljalost (aplaziju).
anorectitis, anorektitis, zapaljenje zavr-
šnog dela rektuma i anusa.
anorexia, anoreksija, inapetencija, neješ-
nost, nemanje apetita, nedostatak volje
za jelo, naročito uživanja u jelu. Sin. ina-
petentia; a. men tališ, mentalna a., pri-
marno, jako izraženo krajnje mršavlje-
nje uz povraćanje i amenoreju iz nedo-
voljno poznatih razloga, najverovatnije
u neurotičnih ženskih osoba.
anosmia, anosmija, gubitak čula mirisa.
anosognosia, anozognozija, psihički po-
remećaj u kome bolesnik nije svestan
svoje bolesti ili nekog telesnog defekta
(npr. oduzetosti jedne polovine tela).
anostosis, anostoza, defektni razvoj kosti-
ju.
anovaria, anovarija, postojanje uroñene
aplazije jajnika.
anovularna menstruacija, v. menstruatio.
anoxaemia, anoksemija, nedovoljna koli-
čina kiseonika u krvi. Može biti posledi-
ca smanjene količine kiseonika u vazdu-
hu, smanjenja plućne ventilacije ili difu-
zijskog kapaciteta respiracijske mem-
brane ili smanjenja količine hemoglobi-
na u krvi.
anoxia, anoksija, smanjenje ili nedostatak
kiseonika; smanjenje količine kiseonika
u tkivima ispod njegovih fizioloških
vrednosti; anemijska a., a. zbog sma-
njenih vrednosti hemoglobina; anok-
antagonist
sična a., a. zbog nedovoljnih količina
kiseonika u plućima; fulminantna a.,
nagli pad kiseonika u krvi; histotoksič-
ka a., a. izazvana nesposobnošću tkiva
da iskorišćavaju kiseonik; miokardna
a., nesposobnost venačnog krvotoka da
snabde miokard dovoljnim količinama
kiseonika; a. neonatorum, a. novoro-
ñenčadi; stagnaciona a., a. zbog uspo-
renog krvotoka kroz telesne kapilare;
visinska a., a. uslovljena smanjenim
pritiskom kiseonika na velikim visina-
ma.
ansa, zamka, vijuga, petlja; a. Heniei,
Henleova petlja, deo mokraćne cevčice
izmeñu njenog ravnog i srednjeg dela;
a. intestinalis, vijuga tankog creva,
normalan savijutak tankog creva u obli-
ku vijuge.
antabus (anti abusus), zaštićeno ime za
tetr aet il-tiur am-disulfid. Upotrebljava
se za lečenje alkoholičara. Unošenje an-
tabusa izaziva preosetljivost prema al-
koholu, a time se alkoholičari odvikava-
ju od unošenja alkohola. Pod imenom
Disulfiramum (disulfiram) oficinalan je
prema našoj farmakopeji.
antacida, antacidi, antacidna sredstva,
sredstva protiv kiseline u želucu; upot-
rebljavaju se u prekomernom lučenju
hlorovodonične kiseline u želucu (hipe-
raciditet) ili u oralnom trovanju nekom
kiselinom. U želucu se kiselina može he-
mijski neutralisati (v. Natrii hydrogen-
carbonas, Calcii carbonas, Calcii hy-
droxydum, Aqua Calais, Magnesii oxy-
dum, Magnesii peroxydum, Magnesii sub-
carbonas) ili fizički vezati (v. Magnesii
trisilicas) ili se u želucu povećano luče-
nje hlorovodonične kiseline može suz-
biti (v. atropin i Extractum Belladonnae).
antagonist, koji ima suprotno dejstvo
(neki mišići, nervi ili neke hemijske
supstancije); antagonističke dejstvo
hormona, suprotno dejstvo hormona
(npr. insulina i adrenalina na koncen-
traciju glukoze u krvi); (stom.) zub jed-
ne vilice koji se artikuliše sa zubom dru-
ge vilice. V. agonist; enzimski a., v. an-
timetaboliti; konkurentski a., v. antime-
taboliti; metabolički a., v. antimetaboli-
ti.
47
antagonizam
antagonizam, oprečnost, suprotnost, sup-
rotno dejstvo.
ante, pred, napred, pre; kao prilog ili sa-
stavni deo drugih reci označuje da je
nešto vremenski ili prostorno pre ili
ispred nečeg (npr. ante mortem, pre
smrti; anteversio, nagib u napred).
ante mortem, oznaka da je bolesnik u
predsmrtnom stanju.
antebrachium, podlaktica, deo ruke iz-
meñu lakta i korena šake.
ante fleksija, v. anteflexio.
anteflexio, pregib unapred, savijanje
unapred; a. uteri, antefleksija materice,
unapred nagnuta materica, položaj ma-
terice kada je ona svojim telom savijena
napred tako da ugao savijanja izmeñu
nje i njenog tela predstavlja tup ugao od
oko 90 do 100 stepeni. Takav položaj je
normalan položaj materice.
antenatalna zaštita, staranje o ženi od po-
četka trudnoće do poroñaja i predstav-
lja skup mera koje se sprovode za zaštitu
zdravlja trudnice i pravilnog razvoja
ploda. Zaštita se najbolje sprovodi orga-
nizovano, putem savetovališta za trud-
nice pri domovima zdravlja, bolničkim
ustanovama i klinikama. U savetovališ-
tima se vrši sistematska kontrola trud-
nica i time i smanjuje broj patoloških
trudnoća i poroñaja, kao i procenat sm-
rtnosti porodilja i novoroñene dece.
antepositio, (oft.) hirurško presecanje i
pomeranje mišića pokretača očne jabu-
čice od njegovog pripoja prema napred
u cilju korekcije strabizma; a. uteri, po-
ložaj materice u kome je ćela materica
(telo i grlić) potisnuta napred u pravcu
prednjeg zida karlice (prema simfizi).
anterior, postavljen napred, prednji: npr.
facies anterior, prednja strana.
anterogradna amnezija, v. amnesia.
anteversio, ante verzija, nagnutost unap-
red, povaljenost; a. uteri, anteverzija
materice, položaj materice pri kome je
ona svojim telom nagnuta napred, tako
da izmeñu njenog tela i grlića postoji
ugao veći od 100 stepeni. Telo materice
leži skoro normalno u maloj karlici ali
grlić odstupa od normalnog i upravljen
je prema zadnjem zidu karlice.
48
antiandrogeni
anthelix, predzavojak, ispupčenje, reljef
na spoljnoj strani usne školjke. Leži isp-
red zavojka (helix).
anthelmintica, anthelmintici, sredstva
protiv crevnih parazita. Izbor anthel-
mintičkog sredstva zavisi od vrste crev-
nog parazita. Prilikom neopreznog da-
vanja nekih anthelmintika može doći do
teškog trovanja.
anthracosis, antrakoza, deponovanje uñi-
sanog uglja u pojedinim organima, u
limfnim prostorima pluća, u limfnim
čvorovima (antrakoza pluća, kože i dr.).
V. pneumonoconiosis; a. cutis, prožima-
nje kože česticama uglja; a. pulmonum,
antrakoza pluća, prožimanje plućnog
tkiva česticama ugljene prašine ili čañi.
U jačem stepenu a.p. spada u profesio-
nalna oboljenja.
anthrax, antraks, crni prišt, prostrel, bed-
renica, teško akutno profesionalno ob-
oljenje iz grupe zoonoza koje izaziva B.
anthracis. Klinička slika i prognoza za-
vise od ulaznih vrata antraksnih bacila.
Kožni a. je najčešći i javlja se na licu i
vratu. Karakterišu ga maligna pustula
(»crni prišt«) i želatinozni otok, koji se
brzo širi, te jako deformiše lice. Crevni
a. nastaje upotrebom zaražene hrane i
javlja se kao preteški toksički enteroko-
litis s krvavo-sluzavim stolicama i lošom
prognozom. Plućni a. nastaje udisanjem
prašine u kojoj su antraksne spore, koje
izazivaju pretešku hemoragičku bron-
hopneumoniju s kolapsom i smrtnim is-
hodom. Antraksna sepsa se razvija pro-
dorom bacila u krvotok i završava se
smrću.
anti-(ant-), protiv (npr. antidot, protivot-
rov; anthelmintičan, protiv crevnih pa-
razita itd.).
antiadrenergička sredstva, sredstva koja
blokiraju adrenergičke neurone (gvane-
tidin, bretilijum, metil-dopa, rezerpin
itd.).
antiandrogeni, materije koje kompetitiv-
no blokiraju periferne receptore andro-
geno aktivnih receptora (v. androgene
supstancije), posebno testosterona (v.
testosteron) (»materije koje izazivaju he-
mijsku kastraciju«).
r antianemijski činilac
antianemijski činilac (princip) stari iz-
raz, koji se danas više ne upotrebljava,
za spoljašnji Castleov činilac. Danas se
zna da je to vitamin І2- V, antiperni-
ciozni faktor, vitamin Biz,
antianemijski princip, v. antipermciozni
faktor.
antiastmatičke cigarete, cigarete sprav-
ljene, uglavnom, od lišća biljke Datura
Stramonium, koja sadrži alkaloid atro-
pin. Upotrebljavaju se protiv bronhijal-
ne astme.
antibakterijski antiserum, \.antiserumi.
antibiotica, antibiotici, supstancije bio-
loškog porekla, tj. proizvodi živih bića,
koje sprečavaju razvoj izvesnih patoge-
nih bakterija ili ih uništavaju. Spravlja-
ju se od kultura nekih vrsta gljivica i
bakterija, a neki i sintetičkim putem.
Waksman je 1941. god. dao definiciju i
uveo naziv antibiotik.
antibiotikogram, rezultat ispitivanja
osetljivosti mikroorganizama prema an-
tibioticima i hemioterapeuticima.
antibiotikografija, metoda koja služi do-
bivanju antibiotikograma.
antibiotikoprofilaksa, upotreba antibio-
tika radi sprečavanja pojave bolesti u
osoba koje su bile izložene infekciji.
antibiotikoterapija, lečenje antibiotici-
ma svih oboljenja koja izazivaju bakteri-
je, spirohete, rikecije i gljivice.
antibioza, zaseban vid antagonizma izme-
ñu dve ili više vrsta raznih mikroorgani-
zama.
anticiklonsko strujanje, strujanje vazdu-
ha koje se obrazuje na prostoru visokog
pritiska, maksimuma ili barometarskog
maksimuma. Vetar kruži u smeru ka-
zaljke na časovniku na severnoj polu-
lopti, a u obratnom smeru na južnoj.
anticipacija, tendencija da se neke na-
sledne bolesti javljaju sve ranije i u sve
težem obliku u svakoj sledećoj genera-
ciji.
anticodon, antikodon, grupa od tri uzas-
topna nukleotida (triplet) transportne
ribonukleinske kiseline (tRNK), koja
prepoznaje odgovarajući kodon mRNK
i komplementarno se spaja s njegovim
tripletom u toku sinteze proteina, pri
čemu se odgovarajuća aminokiselina
4 Medicinski leksikon
antiformin
postavlja na svoje pravo mesto u poli-
peptidnom lancu.
antidepressiva, antidepresivi, sredstva za
suzbijanje depresije (inhibitori monoj-
minooksidaze, amitriptilin itd.).
antidiabetica, antidijabetici, lek koji, pr-
venstveno smanjujući povišene vred-
nosti glikoze u krvi, povoljno utiče na
aktuelni tok šećerne bolesti (v. tamo).
antidiarrhoica, antidijaroici, sredstva
protiv proliva (npr., Tinctura Opii, albu-
min-tanat, bizmut-subgalat i dr.).
antidifterički serum, v. serum.
antidiuretički hormon, v. adiuretin.
antidotum, antidot, protivotrov, sutuk,
sredstvo (lek) protiv dejstva nekog otro-
va (npr., razblaženo sirce u trovanju ka-
menom sodom, dimerkaptopropanol u
trovanju arsenom itd.).
antidromno sprovoñenje, sprovoñenje
impulsa uz akson ka telu neurona; sup-
rotno od normalnog ortodromnog spro-
voñenja u živom organizmu, gde impul-
si putuju od sinapse ili od receptora duž
aksona do njegovih završetaka.
antidysenterica, antidizenterici, v. eme-
tin, sulfaguanidin,. succinylsulfathiazol,
phthalylsulfathiazol, carbarson, chinio-
fon (um).
antiemetica, antiemetici, sredstva protiv
povraćanja koja deluju centralno (npr.,
skopolamin) ili periferno (npr. led koji
se guta).
antiestrogeni, supstancije koje podstiču
lučenje gonadotropnih hormona iz hi-
pofize, odnosno otklanjaju inhibitorno
dejstvo estrogena na lučenje gonadot-
ropnih hormona (npr., klomifen).
antifebrin, v. acetanilid.
antifoni, čepovi za zaštitu slušnog organa
koji se stavljaju u slušni hodnik i ostav-
ljaju u njemu dogod traje izloženost in-
dustrijskoj ili drugoj jačoj buci. Uma-
njuju buku za 20-30 dcb.
antiformin, mešavina natrijum-hidroksi-
da i natrijum-hipohlorita. Razara sve or-
ganske supstancije osim voštanih sups-
tancija i lipoida (od kojih se sastoji opna
M. tuberculosis). Upotrebljava se za ho
mogenizovanje ispljuvka koji se pregle-
da radi utvrñivanja prisustva M. tuber-
culosis (»metoda nagomilavanja«); u
49
antigeni
stom. služi za čišćenje zubnih kanala u
putridnom procesu, jer rastvara gan-
grensko tkivo i deluje antiseptički.
antigeni, visokomolekulne supstancije,
najčešće proteini, sposobne da izazivaju
specifičnu imunsku reakciju; osnovna
je produkcija antitela. Jedan antigen
može se praktično defmisati putem dva
svojstva, i to (1) izazivaju stvaranje spe-
cifičnih antitela i (2) specifično reaguju
in vitro i in vivo s odgovarajućim antite-
lima.
antigenska kompeticija, kompeticija an-
tigena, sprečavanje ili umanjenje imu-
nog odgovora na jedan antigen ako se
istovremeno ili sukcesivno unosi drugi
antigen. Ima praktički značaj u pripre-
mi polivalentnih vakcina, kada se mora
utvrditi takav odnos izmeñu raznih an-
tigena u vakcini koji ne dovode do kom-
peticije. U francuskoj literaturi ovaj se
fenomen često naziva konkurencija an-
tigena.
antiglaukomatozna iridektomija, v. tri-
dectomia.
antihemofilijski faktor, v. antihemofilijs-
ki globulin.
antihemofilijski globulin, belančevina
plazme koja učestvuje u koagulaciji krvi
i koja nedostaje u obolelih od hemofili-
je; antihemofilijski globulin A, ili VIII
činilac koagulacije, nedostaje u plazmi
obolelih od prave hemofilije; antihe-
mofilijski globulin B, ili IX činilac
koagulacije (Christmasov činilac), čini-
lac koagulacije koji nedostaje u hemofi-
liji B (Christmasovoj bolesti). V. coagu-
latio.
antihijaluronidaza, specifična antitela,
nalaze se u serumu posle infekcije mik-
roorganizmima koji stvaraju hijaluroni-
dazu.
antihistaminica, antihistaminici, sups-
tancije koje poništavaju ili uklanjaju
dejstvo histamina. U organizmu postoji
enzim histaminaza, a sintetski spravlje-
ni preparati upotrebljavaju se za leče-
nje nekih alergijskih stanja.
antihormoni, antitela stvorena ubrizgava-
njem nekih hormona (npr. gonadotrop-
nih hormona) u heterogenih vrsta. Stva-
50
antiphlogistica
ranjem antihormona može da se spreči
dejstvo odgovarajućih hormona (npr.
gonadotropnih hormona).
antikatoda, anoda u savremenoj rendgen-
skoj cevi koja služi kao meta katodnim
zracima budući da stoji naspram njiho-
vog izvora.
antikseroftalmični vitamin, v. axeroph-
tholum.
antiluetica, v. antisyphüiüca.
antimalarička akcija, v. malaria.
antimalarička profilaksa, v. malaria.
antimalarički lekovi, v. malaria.
antimetaboliti, jedinjenja slična nekom
bitno važnom metabolitu, koja su neak-
tivna, ali ga mogu zameniti, npr., sulfo-
namidi, koji mogu, u metabolizmu ne-
kih bakterija, zameniti za njih neophod-
nu paraaminobenzojevu kiselinu. Zovu
se još i enzimski antagonisti, konku-
rentski antagonisti i metabolički anta-
gonisti.
antimitotica, v. cytostatica.
antimon,Sb, hemijski element, polumetal.
V. stibium.
antimoni!-, jednovalentni radikal - SbO.
antineuralgica, antineuralgici, antineu-
ralgička sredstva, lekovi za ublažavanje
neuralgičkih bolova. Mnoga sredstva iz
te grupe spadaju i u grupu antipiretič-
kih sredstava (npr., amifenazon, antipi-
rin).
antineuritički vitamin, vitamin Bi. V.
aneurin.
antiparasitica, antiparazitici, sredstva
protiv parazita, npr., na koži ili u crevi-
ma. V. antiscabiosa, anthelmintica.
antipelagra-vitamin, v. niacin.
antiperniciozni faktor, nekadašnji naziv
za hipotetičnu materiju koja bi trebalo
f?a nastane kao rezultat spajanja spo-
hašnjeg i unutrašnjeg faktora. Danas se
zna daje a.f. vitamin І2 čiju resorpciju
u terminalnom ileumu omogućava
unutrašnji faktor. V. intrinsic factor, vi-
tamin B^2.
antiphlogistica, antiflogistici, sredstva
kojima se suzbija ili ublažava zapaljenje.
Antiflogistički deluju lokalno sluzava
sredstva (mucilaginosa - npr., koren od
belog sleza), adsorptivna sredstva (ad-
antipireza
sorbentia - npr., životinjski ugalj), mas-
ne materije (u farmaceutskom smislu) i
cvet titrice (Flos Chamomillae). Antiflo-
gistički putem krvi deluju, npr., kalciju-
move soli. I neki hormoni kore nadbub-
režnih žlezda i njihove sintetske zamene
mogu da se upotrebe za lečenje zapalje-
nja (kortizon, hidrokortizon, prednizon,
prednizolon itd.).
antipireza, snižavanje povišene telesne
temperature. Osim fizički (kupanje u
mlakoj vodi, hladni oblozi), povišena te-
lesna temperatura može se sniziti i da-
vanjem naročitih lekova antipiretika
(npr. aminofenazon, antipirin, acetil-sa-
licilna kiselina, fenacetin).
antipoluti, naročiti prstenovi koji spreča-
vaju poluciju.
antipsihij atrija, socijalno-politički po-
kret koji smatra da psihijatrija ne pripada
medicini zbog toga što psihičke bolesti ne
odgovaraju modelu kojim se medicina
bavi: uzrok-telesno ošteće-nje-simptomi.
Psihički poremećaji su socijalnog porekla
i treba ih lečiti socijalnim metodama.
Naročito su opasne i štetne psihijatrijske
ustanove u kojima se svim mogućim
fizičkim, psihičkim i hemijskim
sredstvima oboleli primorava, navodno,
na pokornost i konformizam u odnosu na
zajednicu. antipyretica, antipiretici,
sredstva za sni žavanje povišene telesne
temperature (natrijum-salicilat, acetil-
salicilna kiselina, antipirin,
aminofenazon, fenacetin).
Antipyrinum, antipirin, fenil-dimetil-pi-
razolon; ima antipiretičko i analgetičko
dejstvo; daje se u obliku praška i u ob-
liku tableta. antirabička vakcina, v.
vakcina.
antirahitički vitamin, v. calciferolum.
anti-Rh-aglutinin, stvara se u Rh-nega-
tivnih osoba posle unošenja Rh-faktora
u crvenim krvnim zrncima Rh-pozitiv-
nih osoba. U Rh-negativne majke čije je
dete od oca nasledilo Rh-faktor stvara-
nje anti-Rh-aglutinina može dovesti do
fetusne eritroblastoze, oboljenja karak-
terisanog aglutinacijom i hemolizom
eritrocita.
antistreptoHzinski titar
antirheumatica, antireumatici, anlircu-
matička sredstva (natrijum-salicilat,
acetil-salicilna kiselina, aminofenazon i
dr.).
antiscabiosa, lekovi za lečenje šuge (svra-
ba); u nas je oficinalan benzil-benzoat
(Benzylis benzoas). Za lečenje šuge
može se upotrebiti i peruanski balzam
(Balsamum peruvianum).
antisepsis, antisepsa, sprečavanje raz-
množavanja klica koje izazivaju obolje-
nja, vrenja i truljenja; mokraćna a.,
sredstva za dezinfekciju mokraćnih pu-
teva (heksametilen-tetramin, mandela-
ti, Folia Uvae ursi, neki sulfonamidi,
neki antibiotici, nalidiksična kiselina,
nitrofurantoin, 5-nitro-8-oksihinolin).
antiseptičan, (1) koji sprečava raspadanje
i truljenje; (2) koji sprečava rastenje kli-
ca, ne ubijajući ih. Sin. bakteriostatican.
V. aseptičan.
antiserotonini (antagonisti serotonina),
sredstva koja sprečavaju dejstva seroto-
nina, u prvom redu, na glatke mišiće ili
na nervne elemente, delujući na seroto-
ninske receptore na ćelijskim opnama
(metisergid, ciproheptadin itd.).
antiserumi, imunski serumi; dobivaju se
od aktivno imunizovanih životinja.
Mogu sadržavati antitela prema različi-
tim uzročnicima zaraznih bolesti. Anti-
mikropski ili antibakterijski a. sadrže
aglutinine, bakteriolizine i druga antite-
la. Antitoksički serumi sadrže uglav-
nom an ti toksine.
antiskorbutni vitamin, v. Acidum ascorbi-
cum.
antispasmodica, antispazmodici, antis-
pazmodična sredstva, lekovi koji ubla-
žavaju ili suzbijaju grčeve (npr., creva,
žučnih i mokraćnih puteva, krvnih su-
dova). U antispazmodična sredstva ub-
rajaju se alkaloidi atropin, papaverin i
dr.
antistreptokinaza, različite loze patoge-
nih streptokoka proizvode streptokina-
ze, koje se izmeñu sebe imunološki raz-
likuju. Streptokinaze stimulišu formira-
nje specifičnih antistreptokinaza u or-
ganizmu domaćina.
antistreptolizinski titar (AST), v. strepio-
Hzinski titar.
51
antisyphilitica
antisyphilitica, antisifilitici, lekovi koji
služe za lečenje sifilisa. Danas je glavni
lek u lečenju sifilisa penicilin. Prvi leko-
vi za lečenje sifilisa bili su živa i neke
njene soli, zatim su uvedeni organski
preparati arsena i preparati bizmuta.
Pojedini simptomi sifilisa mogu se odst-
raniti i davanjem nekih preparata joda.
antitela, specifične materije koje se stva-
raju u organizmu čoveka i životinja kao
reakcija na uneti antigen. Antitela su
proteini i vezani su za globulinsku frak-
ciju proteina plazme, najčešće za gama--
globuline. Prema vrsti antigena i prema
osobinama antitela govori se o anti-
toksinima, precipitinima, aglutininima,
lizinima, reaginima itd.; a. odgovorna
za alergiju, antitela u alergiji razlikuju
se, ne samo od imunskih antitela, nego
i meñu sobom: postoje cirkulišuća anti-
tela, blokirajuća antitela i reagini; teorije
stvaranja a., selektivna t.s.a. (po
Ehrlichu), molekul antigena vezuje se
za već postojeće krajeve krajnjih lanaca
aminokisèlina na površini limfocita i na
taj način izaziva stvaranje novih speci-
fičnih lanaca koji se zatim pojavljuju u
serumu kao antitela; instruktivna
t.s.a., antigen se vezuje za ćeliju koja
sintetiše gama-globuline i tako »instrui-
ra« ćeliju da sintetiše lanac aminokise-
lina koji se stvara prema prisutnom an-
tigenu; nastaju antitela, odnosno imu-
noglobulini; selekcija klona, receptori
za antigen na površini limfocita nastaju
spontano, tj. u odsustvu antigena. Anti-
gen bira receptor koji mu odgovara i
tako dovodi do proliferacije jednog spe-
cifičnog klona ćelija koje stvaraju anti-
tela samo za odgovarajući antigen. Ima
mnogo modifikacija ovih teorija, ali ni-
jedna potpuno ne objašnjava mehani-
zam stvaranja antitela.
antiterminacioni faktor, (eng. anti-ter-
mination factor), belančevina koja spre-
čava normalni završetak sinteze (termi-
naciju) RNK.
antitetanusni serum, v. serum.
antitireoiñne materije, lekovi koji suzbi-
jaju efekte hormona tireoideje (v.
tamo), zbog čega se koriste u lečenju bo-
52
antrahinon
lesti nastalih kao posledica pojačanog
lučenja ovih hormona. Oni sprečavaju
sintezu tiroksina u tireoideji. Usled ovo-
ga dolazi do povećanog lučenja tireot-
ropnog hormona iz prednjeg režnja hi-
pofize, što ima za posledicu hiperplaziju
tireoideje. Glavni predstavnici ove gru-
pe lekova su propil-tiouracil (Propyl-
thiouracilum, oficinalan prema našoj
farmakopeji), tiamazol (Thyamazolum,
oficinalan prema našoj farmakopeji) i
aminotiazol. Služe za lečenje hipertireo-
za. Sin. tireosupresivne supstancije.
antitoksična jedinica (standardna jedini-
ca), meñunarodnim sporazumom usvo-
jena mera za ocenjivanje antitoksičke
moći seruma. Ona predstavlja najmanju
količinu antitoksičnog seruma, u stanju
da neutralise odreñenu količinu odgo-
varajućeg toksina. Meñunarodna stan-
dardna jedinica predstavlja jednu anti-
toksičnu jedinicu. Postoje antitoksične
jedinice za svaki serum. U Nemačkoj se
obeležava sa AE (Antitoxineinheit), u
Britaniji i SAD sa AU (Antitoxic Unit), u
našoj zemlji sa AJ.
antitoksini, antitela koja neutrališu dej-
stvo odgovarajućih toksina, vezujući se
s njima specifično, a nastaju u serumu
, životinje imunizovane odgovarajućim
toksinom ili anatoksinom.
antitussica, antitusici, sredstva protiv
kašlja, npr. kodein, zatim neka sluzava
sredstva (beli slez, salep i dr.).
antivitamini, supstancije koje sprečavaju
dejstvo vitamina time što ih razaraju ili
što se s njima vezuju i stvaraju neaktiv-
na jedinjenja ili, najzad, što se u ćelija-
ma vezuju za iste receptore za koje se
vezuju i vitamini.
Antonova očna reakcija, v. reakcija.
antracen, aromatični ugljovodonik s tri
kondenzovane benzolove jezgre. Bela
kristalna supstancija koja se dobiva iz
katrana kamenog uglja.
antrahinon, oksidacioni proizvod antra-
cena. Trioksimetil-antrahinon (emodin)
i dioksimetil-antrahinon (hrizofanska
kiselina) aktivni su sastojci laksantnih
sredstava iz grupe antrahinonskih dro-
ga. V. Rhizoma Rhei> Cortex Frangulae,
Folia Sennae, Aloe.
r
antralin ______________________
antralin, sintetske jedinjenje, slično hriza-
robinu. Služi za lečenje psorijaze i hro-
ničnih dermatoza.
antralni gastritis, v. gastritis.
antrodynia, antrodinija, bol u sinusnoj
šupljini.
antrooralna fistula, komunikacija izme-
ñu sinusne i usne šupljine kao posledi-
ča infekcije sinusa.
antrooralna komunikacija dentogenog
porekla, sveza komunikacija izmeñu si-
nusne i usne šupljine koja se dešava u
toku vañenja zuba ili frakturisanih ko-
renova.
a ntr oporne trija, merenje ljudskog tela,
obrada i proučavanje dobivenih mera.
Široke je primene u školskoj, sportskoj
i vojnoj medicini, a koristi se i u drugim
granama medicine, kao i u srodnim na-
ukama. Antropometrija treba da usta-
novi stepen razvoja tela, uoči napredak,
stagnaciju ili nazadovanje u razvoju i,
na osnovu tih podataka, da doprinese
morfološkoj karakterizaciji ljudskog
tela. Osnovni instrumenti: vaga, visino-
mer, pelvimetar, kefalometar, klizni ka-
liper, vrpca za merenje i kaliper. Mere
mogu biti: longitudinalne, transverzal-
ne i cirkularne.
antrostoma, hirurško otvaranje sinusa
prema nosu ili prema usnoj šupljini.
antrotomia, antrotomija, operativno ot-
varanje najveće pneumatske prostorije
u mastoidnom nastavku slepoočne kosti
(antrum mastoideum). Danas je to
samo deo mastoidektomije, jer se uvek
teži za odstranjenjem svih pneumatskih
ćelija ako postoji mastoiditis. Jedino u
odojčeta, u slučaju da postoji mastoidi-
tis, može da se govori o antrotomiji, jer
u njega obično druge pneumatske ćelije
još nisu razvijene.
antrum Highmori, Hajmorova šupljina,
šupljina u telu gornje vilice iznad alveo-
larnog grebena, bočno od nosne šuplji-
ne, s kojom je u vezi. V. sinus maxillaris.
antu, alfa-naftil-tioureja, rodenticid, beo
prašak koji se dodaje mamcima. Letalna
doza za pacove 1-15 mg/kg težine. Brzo
ubija pacova selioca, a slabo je otrovan
za domaćeg pacova. Mamci se mogu iz-
lagati samo jedanput godišnje.
aorta
anularis (annularis), prstenast.
anulospiralni receptor, završeci aferent-
nog neurona obavljeni oko intrafuzal-
nih vlakana mišićnog vretena koja se
nadražuju pri jednolikom i brzom iste-
zanju mišića ili samog vretena, što je
praćeno kontrakcijom mišića. Značajan
u održavanju dužine mišića; ako se mi-
šić istegne, broj impulsa se poveća; ako
se skrati, odašiljanje se smanji, pa se mi-
šić relaksira.
anulus (annulus), prsten, prstenast otvor
(npr. a. inguinalis); a. femoralis, butni
prsten, prstenast otvor, medijalno od
butne vene, iza preponske (Poupartove)
veze, a ispred prednje ivice preponske
kosti. Kroz a. femoralis može da proñe
butna kila (hernia femoralis).
anuria, anurija, prestanak lučenja mokra-
će. Sin. anuresis; a. angioneurotica, a.
izazvana nekrozom kore bubrega; a.
calculosa, a. izazvana bubrežnim ka-
mencima; a.obstructiva, a. izazvana
blokadom mokraćnih puteva; a.postre-
nalis, a. izazvana opstrukcijom ureter a,
prostatom ili promenama u uretri;
a.prerenalis, a. zb.og smanjenja krvnog
pritiska ispod vrednosti potrebnih da
održe odgovarajući filtracijski pritisak
u glomerulima; a.renalis, a. zbog insu-
ficijencije bubrega; supresivna a., izraz
za nestvaranje mokraće u bubrezima.
anus, čmar, otvor kojim se završava debe-
lo crevo (čmarno crevo, rectum).
anxiolytica, anksiolitici; sredstva za leče-
nje anksioznih stanja, tj. stanja straha
(meprobamat, Meprobamatum, i hlor--
diazepoksid, Chlordiazepoxydum - oba
oficinalna prema našoj farmakopeji i
dr.).
aorta, glavna arterija velikog krvotoka;
polazi iz leve komore srca. Delovi aorte
su: proširenje (bulbus aortae), ushodni
deo (aorta ascendens), luk (arcus aor-
tae), suženje (isthmus aortae), grudna
aorta (aorta thoracica) i trbušna aorta
(aorta abdominalis); coarctatio • a.,
koarktacija aorte, uroñeno suženje
aortnog zjapa; c. a., adultni tip, suženje
aorte ispod arterijskog voda; infantilni
tip, suženje aorte izmeñu mesta odvaja-
nja leve potključne arterije i pripoja ar-
53
aortitis
terijskog voda; stenosis a., aortna sle-
noza, uroñeno suženje aortnog ušća.
aortitis, zapaljenje aorte; a. acuta, najčeš-
će se javlja u sepsi i tifusu; a. chronic a
izazvan je aterosklerozom ili sifilisom
(a. luetica, sin. mesaortitiš luetica).
aortna insuficijencija, v. insufftcientia
aortae.
aortografija, rendgenografija aorte, u
koju se ubrizgava pozitivno kontrastno
sredstvo. Ubrizgavanje se vrši pomoću
katetra uvučenog u aortu kroz butnu ar-
teriju. A. služi za dijagnostikovanje kar-
diovaskularnih malformacija (npr. ot-
voren ductus Botalli, koarktacija aorte)
ili njene prolaznosti; translumbalna a.,
a. koja se vrši translumbalnim ubrizga-
vanjem pozitivnog kontrastnog sred-
stva u abdominalnu aortu. Danas se
rede koristi.
aortographia, v. aortografija.
aparat, v. apparatus.
aparat za elektroforezu, naprava pomo-
ću koje se, putem jednosmern<e struje,
unose lekovi u obolela tkiva. Osnovni
delovi aparata su: miliampermetar, po-
tenciometar i menjač polova. Aparat se
povezuje aktivnom i inaktivnom elek-
trodom. V. electrophoresis.
aparat za livenje (stom.), a. koji služi za
izlivanje stomatoloških nadoknada od
metalnih legura. Livenje se obavlja na
principu centrifugalne sile, vazdušnog
pritiska ili u vakuumu.
aparat za raspršivanje, »spray«-aparat,
ureñaj kojim se u usnu duplju ili na
kožu, u cilju lečenja, nanose lekovi
(rastvori, emulzije ili suspenzije) u vidu
mlaza sitno raspršenih kapi. Sin. atomi-
zer.
aparati, slušni, elektronski aparati za po-
jačanje zvuka konstruisani na osnovu
mikrofona i slušalice malog volumena i
vrlo malih bakterija. Daju pojačanje
zvuka do 80 dcb. Neki se nose neprimet-
no iz.a usne školjke, neki su smešteni u
krilu naočara.
apathia, apatija, nedostatak osećanja,
smanjena uzbudljivost, ravnodušnost.
apatogen, koji nema sposobnost da pro-
uzrokuje bolest.
apendiks, v. appendix.
54
aphasia
apendiks semenika, privezak na gornjem
delu semenika (Morgagnijev privezak);
bogat krvnim sudovima. Embrionalni
zaostatak koji odgovara otvoru jajovo-
da.
apercepcija, svesno poimanje nekog za-
pažanja ili predstave.
aperistalsis, aperistaltika, prestanak pe-
ristaltičkih talasa u šupljim organima.
apertognathia, apertognatija, otvoren za-
grizaj. V. occlusio aperta.
apertura, otvor, npr. apertura thoracis su-
perior, gornji otvor grudnog koša.
apetit, želja za uzimanje odreñene vrste
hrane, koja nije praćena osećanjem
bola, kao što je to slučaj kad je posredi
glad.
apex, vrh, npr. apex cordis, vrh srca.
aphagia, afagija, nejedenje; a.algera, ne-
jedenje zbog bolova koje izaziva uzima-
nje hrane.
aphakia, afakija, nedostatak očnog sočiva.
Veoma retko je uroñena. Obično nasta-
je posle povrede ili operacija zamuće-
nog sočiva. Popravlja se odgovarajućim
staklima, a u slučaju jednostrane afakije
kontaktnim staklom.
aphasia, afazija, nemogućnost govora ili
razumevanja govora pri potpuno očuva-
nosti svesti i pribora za govor i sluh;
motorna a. (Broca), nemogućnost go-
vora uz očuvan aparat za izgovaranje.
Uzrok m. a. obično je razmekšanje moz-
ga u oblasti zadnjeg dela, treće frontal-
ne vijuge; senzorna a. (Wernicke), Wer-
nickeova a., poremećaj razumevanja go-
vora uz očuvan sluh. Bolesnik ne može
da kontroliše'ni ono što sam izgovara,
otuda su mu reci pogrešne (tzv. žargon-
ska afazija ili parafazija). Uzrok W.a. ob-
ično je razmekšanje mozga u oblasti za-
dnjeg dela Silvijeve brazde (fissura ce-
rebri lat.), koje zahvata gornji deo sle-
poočnog režnja, a pošteñuje precentral-
nu vijugu. A. u dešnjaka nastaje kada je
oštećena leva moždana hemisfera, i ob-
ratno; totalna a., istovremena motorna
- ekspresivna i senzorna - receptivna a.;
žargonska a., nerazumljiv govor usled
okolnosti da oboleli ni samog sebe ne
razume usled senzorne a.
aphosphorosis apoplexia

aphosphorosis, afosforoza, patološko sta- apoenzim, apoferment, koloidni nosilac

nje izazvano nedostatkom fosfora u ish- enzima, njegov termolabilan, belanče-
rani. vinski deo.
aphrodisiaca, afrodizijaci, sredstva za po- apoferitin, protein na koji se vezuje gvož-
jačavanje polnog nagona. To su, uglav- ñe prilikom resorpcije iz creva, pri
nom, ona sredstva koja izazivaju hipere- čemu nastaje feritin (glavni oblik u
miju u polnim organima (npr., johim- kome se gvožñe deponuje u organizmu).
bin). Danas nemaju nikakav značaj u apofiza, v. apophysis.
medicini. apokrine žlezde, v. glandula.
aphtha, afta, v. stomatitis aphthosa; a. con- Apomorphini chloridum (apomorfin-
fluens, slivena afta, promena na sluzni- hlorid), sintetski dobiven alkaloid koji
ci usne duplje, nepravilnog oblika, na- se spravlja iz morfina oduzimanjem jed-
stala spajanjem dve ili više afti; a. soli- nog molekula vode. Dat potkožno, izazi-
taria, solitarna afta, jedna, izolovana af- va povraćanje draženjem centra za po-
tozna promena na sluznici usta. V. sto- vraćanje; oficinalan je prema našoj far-
matitis aphthosa. makopeji.
aphthae habhuales, habitualne afte, nep- aponeurosis, aponeuroza, opnasta tvore-
rekidno prisustvo afti u ustima: dok jed- vina od vezivnih vlakana i spljoštenih
ne promene iščezavaju, pojavljuju se ćelija (npr. aponeurosis plantaris, ta-
nove, tako da bolest neprekidno traje. banska aponeuroza). Pljosnata tetiva na
apicalis, apikalan, pripada vrhu nekog or- krajevima pljosnatih mišića (npr. apo-
gana. neurosis m. obliqui externi abdominis,
apicotomia, apikotomija, resekcija vrha aponeuroza spoljašnjeg kosog mišića tr-
korena, odsecanje inficiranog apikal- buha).
nog dela korena zuba uz istovremenu aponeuroza, aponeuroza, v. aponeurosis.
kiretažu i potpuno odstranjenje pato- apophysis, apofiza, koštani nastavak. Sin.
loškog procesa iz periapikalnog prosto- processus.
ra. Sin. resekcija korena zuba. apoplecticus, apoplektičan, koji je u vezi
apikalno, u pravcu vrha nekog organa. V. s vaskularnim poremećajem u mozgu
apicalis. (tromboza, embolija, spazmi, krvavlje-
apireksija, v. apyrexia. nje).
aplastička anemija, v. anaemia. apoplektička cista, v. apoplektičku zariste.
aplazija muške gonade, primarna zakr- apoplektička koma, v. coma, apoplexia.
žljalost semenika koji su funkciono iz- apoplektičko žarište, mesto u možda-
gubili vrednost (»prepubertetna funkcija nom tkivu u kome je nastupilo ošteće-
kastracije«). U mošnicama mogu se opi- nje (apoplexia cerebri). Najčešće se u
pati samo fibrozne trake (ostaci neraz- mozgu stvara šupljina ispunjena raz-
vijenog začetka semenika i ostatka mekšanim nekrotičnim tkivom i krvlju.
WoIIfovog kanala). Posle resorpcije ovog sadržaja stvara se
apneustički centar, skup neurona u do- apoplektička cista ispunjena bistrom
njim delovima mosta koji pretpostavlja tečnošću.
se, tonički odašilje podsticaje koji sti- apoplexia, apopleksija, nagli prestanak
muliraju inspiracijske neurone u izdu- funkcionisanja izvesnih delova organa
ženoj moždini. Periodična inhibicija ili celoga organa usled oštećenja krvo-
udisaja putem odvodnih vlakana vagu- toka, najčešće začepljenja krvnih sudo-
sa i aferentnih vlakana iz pneumotak- va (tromboza ili embolija), rede usled
sičnog centra deluje na apneustički cen- prskanja krvnog suda (hemoragija) u
tar, a ne direktno na inspiracijske neu- bolesnika s arteriosklerozom ili hiper-
rone. tenzijom; a. cerebri, apopleksija moz-
apnoe, apneja, kratki periodi zastoja disa- ga, nagli prestanak funkcije mozga us-
nja. led krvarenja ili tromboze u njemu. Po-

55
apoteka
sle tromboze retko nastupa'koma i tada
je kratkotrajna; u hemoragiji koma je
duboka i dugotrajna. A.c. obično prouz-
rokuje oduzetost jedne, i to suprotne
strane tela. Sin. ictus apoplecticus, mož-
dana kap, moždana kaplja.
apoteka, zdravstvena organizacija koja iz-
grañuje i nabavlja Iekove i druga sred-
stva za predohranu i lečenje, ispituje
njihovu valjanost i njima snabdeva sta-
novništvo, radne organizacije i druge
korisnike. Posebnim propisima apoteci
se može odobriti i nabavka, izrada i
stavljanje u promet sredstava za ličnu
higijenu; a., vojna, v. vojna apoteka.
apparatus, aparat, sprava, pribor, skup
raznorodnih organa koji doprinose izvr-
šenju odreñene funkcije; a. circulato-
rius, pribor (organi) za krvotok i limfo-
tok, sastoji se od srca, arterija, vena i
limfnih sudova; a. digest or ius, pribor
(organi) za varenje, v. tractus; a. lacri-
malis, suzni aparat, sastoji se od suzne
žlezde, suzne kesice i kanalića; a. loco-
motorius, pribor (organi) za kretanje,
kojeg sačinjavaju kosti, zglobovi i miši-
ći; a. respiratorius, pribor (organi) za
disanje, v. tractus; a. urogenitalis, uro-
genitalni pribor, sastoji se od mokrać-
nih i polnih organa.
appendalgia, apendalgija, bol u predelu
crvuljka. Simptom apendicitisa.
appendectomia, apendektomija, operaci-
ja kojom se odstranjuje zapaljeni crvu-
ljak (appendix vermicularis). V. appen-
dicitis, perityphlitis, typhlitis.
appendicectomia, apendicektomija, v.
appendectomia.
appendices epididymidis, v. semenik.
appendicitis, apendicitis, zapaljenje cr-
vuljka, pogrešno nazvano zapaljenje sle-
pog creva (v. epityphlitis, perityphlitis);
a.acuta, akutno zapaljenje crvuljka, ob-
ično se javlja iznenadno, s bolovima po
ćelom trbuhu, ali najčešće u desnoj po
lovini donjeg dela trbuha sa zatezanjem
trbušnih mišića u tom predelu (defense
musculaire), povećanim brojem leuko-
cita.u krvi (l0.000-30.000), povišenom
temperaturom, gañenjem i povraća-
56
apraxia
njem. Teški oblici a.a., zbog opasnosti
od opšteg peritonitisa, jesu perforantrii
i gangrenozni a.; a. chronica, hronični
apendicitis, primarni a., koji od početka
protiče hronično, bez akutnih napada;
rezidualni, sekundarni, koji se nadove-
zuje na akutni napad; hronični povrat-
ni, koji u svom toku ima nekoliko napa-
da.
appendicocefe, apendikocela, hernija
koja sadrži crvuljak.
appendicolithiasis, apendikolitijaza, pri-
sustvo kamenčića (koprolita) u zjapu
crvuljka, koji mogu da budu uzrok
apendalgije i apendicitisa.
appendicostomia, apendikostomija, M-
rurško otvaranje zjapa crvuljka i njego-
vo prišivanje za površinu trbušnog zida;
svrha a. je da se kroz nju ispira i drenira
debelo crevo.
appendix, apendiks, prilog, dodatak, pri-
vezak, nastavak; a. vermiformis, crvoli-
ki nastavak, crvuljak, deo creva koji se
slepo završava a visi o dnu slepog creva.
Sadrži veliki broj limfnih čvorića i lako
podleže zapaljenju (appendicitis, zapa-
ljenje slepog creva).
appendix actinomycosis, aktinomikoza
koja se odlikuje zadebljanjem zida cr-
vuljka i grizlicama na sluznici, u kojima
nalazimo gljivice.
appendix carcinoid, neoplazma crvuljka
s infiltrativnim rastenjem i pojavom
metastaza. Spore je evolucije. Veruje se
da nastaje umnožavanjem Kulchiskyje-
vih ćelija.
appendix carcinoma, epitelna neoplaz-
ma apendiksa nastala umnožavanjem
ćelija žlezda sluznice apendiksa.
appendix mucocoelle, mukocela apen-
diksa, nastaje posle potpunog začeplje-
nja usnog dela zjapa apendiksa, posle
čega se himen cistično proširi i ispuni
sluzi.
apraxia, apraksija, nesposobnost izvoñe-
nja celishodnih radnji pri potpunoj oču-
vanosti motornog aparata, očuvanoj
osetljivosti i shvatanju. Nastaje usled
oštećenja funkcije izvesnih delova mož-
dane kore ili njenih puteva (motorna i
ideomotorna a.) ili difuznih oštećenja
mozga (ideatorna a.); ideokinetička a.
aproksimalan
je poremećaj izvoñenja radnji pri kome
se mogu izvesti samo proste radnje dok
pri izvoñenju složenijih zadataka dolazi
do besciljnih, tzv. amorfnih pokreta, ili
do zamenjivanja jednih pokreta i radnji
drugima, ili najzad do potpune motorne
zbunjenosti i ponavljanja istih radnji
(perseveracije). Sin. ideomotorna aprak-
sija.
aproksimalan, susedni, jedan do drugog;
približan.
aproksimalni prostor, v. spatium inter-
dentalis.
aprosexia, aproseksija, nesposobnost
koncentracije misli, rasejanoši*
apsolutna limfocitoza, v. lymphocy toste <
apsolutna nula, najniža teorijski moguća
termodinamička temperatura. To je
temperatura na kojoj je termalna ener-
gija kretanja čestica sistema u termičkoj
ravnoteži ravna nuli. Prema tome, apso-
lutna nula označava nulu termodina-
mičke temperature, odnosno OK. Veza
izmeñu Kelvinove i Célzijusove tempe-
raturske skale data je relacijom: OK » -
273,160C.
apsolutna temperatura, v. termodinamič-
ka temperatura.
apsolutna vlažnost, v. vlažnost.
apsolutna vrednost, sin. modul, odreñe-
na količina (neimenovani broj) neke ve-
ličine, koja ne zavisi od znaka date koli-
čine.
apsolutni alkohol, v. Alcohol absolutus.
apsorbancija A, sin. ekstinkcija E, optič-
ka gustina ili gustina transmisije. Pred-
stavlja logaritamski odnos intenziteta Io
upadne i Ia apsorbovane svetlosti, tj. A
e lovana voda, sveže destilovana voda po-
log lo/Ia, odnosno A= - logT, gde T oz-
načava transparenciju svetlosti. Apsor-
bancija zavisi od vrste i debljine uzorka.
Za dati uzorak zavisi od talasne dužine
svetlosti.
apsorpcija, v. absorptio.
apsorpcijski spektar, v. spektar.
apstinent; onaj koji se uzdržava i lišava
nečeg svojevoljno (npr. onaj koji ne pije
alkoholna pića).
apstinentske pojave, telesne i psihičke
pojave koje se javljaju kao posledica
prestanka unošenja nekog sredstva uz-
imanog u svrhu uživanja (npr. alkohola,
arachnodactylia
morfina) u osoba s izraženom patološ-
kom navikom.
aptyalismus, aptijalizam, smanjeno luče-
nje ili odsustvo lučenja pljuvačke (npr.
posle teškog stomatitisa).
apyrexia, apireksija, odsustvo ili presta-
nak povišene telesne temperature.
aqua, voda; izraz koji se upotrebljava u
farmakologiji; A. Amygdalae amarae,
voda od gorkih badema. Dobiva se od
gorkih badema. Sadrži l°/oo cijanovodo-
nične kiseline. Danas služi, i to retko,
samo kao korigens za ukus i miris u
kapljicama morfina i sličnih alkaloida;
A. aromaticae, aromatične vode, rast-
vori nekog etarskog ulja u vodi, even-
tualno s dodatkom etanola, služe kao
korigensi za ukus i miris; A. calcis,
krečna voda. Sadrži oko 0,15-0,17% kal-
ćijum-hidroksida. Upotrebljava se kao
adstringens u prolivu i kao antacidno
sredstvo. Ulazi u sastav Linimentum
calcis; A. Cinnamomi, voda od cimeta,
služi kao korigens za ukus i m iris;
A. destiilata, destilovana voda, dobiva
se destilacijom čiste vode za piće, iz koje
se moraju po potrebi, prethodno odst-
raniti amonijak i organske supstancije;
A* fervida, vrela voda (izraz koji se
upotrebljava u recepturi); A. foeniculi,
voda od morača, voda od komorača, služi
kao korigens za ukus i miris; A. fontana,
obična voda (za razliku od destilova-ne
vode), izraz koji se upotrebljava u re-
cepturi; A. Menthae piperitae, voda od
pitome nane, voda od paprene metvice,
služi kao korigens za ukus i miris; A. re-
destillata (A. bidestillata), dvaput desti-
novo podvrgnuta destilaciji; A. regia,
carska voda, smeša koncentrovane
azotne i koncentrovane sone kiseline u
srazmeri 1:3 ili 3:1. Upotrebljava se u
zubnom lekarstvu za širenje zubnih ka-
nala.
aqueductus (aquaeductus), akvedukt, vo-
dovod, kanal; a. cerebri SyIvii, Silvijev
kanal, koji spaja treću i četvrtu možda-
nu komoru.
arachnodactylia, arahnodaktilija, upad-
ljivo dugački tanki vretenasti prsti ruku
u Marfanovom sindromu.
57
arachnoidea
arachnoidea, arahnoideja, paučinasta
moždana opna odvojena vrlo uskim
prostorom od tvrde moždanice, a veza-
na za meku moždanicu tananim gredi-
cama. A. kičmene moždine je siromašna
gredicama. Subarahnoidalni prostor
(cavum subarachnoidale) ispunjenje is-
tom tečnošću koja ispunjava moždane
komore. A. služi i kao hidraulično jastu-
če koje štiti mozak i kičmenu moždinu
od mehaničkih potresa pri kretanju
tela.
arahnoideja, v. arachnoidea, meninges.
arachnoiditis opticochlasmatica, kom-
pleks simptoma nastao, usled oštećenja
prednjeg dela vidnog puta, u predelu hi-
jazme. Dolazi do pada oštrine vida, neo-
bičnih ispada u vidnom polju, bledila
papile. Posledica je zapaljenja ili nasta-
Hh ožiljaka na bazi mozga u predelu hi-
jazme.
arahnoidni prostor, meñumoždanički
prostor (izmeñu paučinaste i meke
moždanice) ispunjen moždanokičme-
nom tečnošču (liquor cerebrospinalis).
Aran-Duchenneova bolest, v. bolest.
Aranñelovačka Banja, v. Bukovička Ba-
nja.
arapska guma, v. Gummi arabicum.
arbor vitae, (1) putanje bele mase nalik na
grane drveta, koje se vide na središnjom
preseku malog mozga; (2) granati sluz-
nični nabori grlića materice.
arborizacijski blok, v. block.
arbor-virusi, Arbor (od arthropod borne:
prenosi se preko artropoda). U grupu
arbor-virusa ubrajaju se virusi različite
veličine (od 15 do 130 m). Postoje grupe
A, B, C i virusi van tih grupa. U ljudi iz-
azivaju različite kliničke slike: febrilna
oboljenja, gripozno stanje, aseptički
meningitis ili encefalitis. Identifikacija i
grupisanje ovih virusa vrše se ukršte-
nim imunskim reakcijama, fiksacijom
komplementa i reakcijom hemaglutina-
cije.
arcuatus, lučni.
arcus, luk, tvorevina nalik na luk; a. aor-
tae, luk aorte, početni deo aorte u obli-
ku luka, od koga polaze arterije za gla-
vu, vrat i ruku. V. aorta; a. dentalis (su-
58
argentum
perior et inferior), zubni luk (gornji i
donji), potkovičasti luk koji grade svi
zubi jedne vilice; a. juvenilis, prstenas-
to zamućenje periferije rožnjače usled
taloženja lipida. Zahvata površinske slo-
jeve rožnjače. Razvija se postnatalno.
Kada se javi kao uroñeno zamućenje,
onda nosi naziv embryotoxön; a. pala-
toglossus i a. palatopharyngeus, v. ar-
cus palatini; a. palatini, nepčani luci,
parni lučni nabori sluznice, koji se spuš-
taju od ivice mekog nepca: prednji luk
(a. palatoglossus) ide do bočne ivice je-
zika, a zadnji luk (a. palatopharyngeus)
spušta se prema bočnom zidu ždrela; a.
senilis, starački luk, starački prsten, pr-
stenasto zamućenje ivice rožnjače usled
taloženja lipida. Sin. gerontoxon.
area, areja, površina, polje, oblast (npr.
area striata, prugasto polje, sedište kor-
tikalnog optičkog centra).
areflexia, arefleksija, nedostatak ili gubi-
tak refleksa.
aregenerativna anemija, v. anaemia.
areola, okruglo polje, kolut; a. mammae,
mrki kolut oko bradavice dojke.
areometar, stakleni instrument s razmer-
nikom koji služi za merenje gustine teč-
nosti ili odreñivanje koncentracije poje-
dinih supstancija u rastvoru (odreñiva-
nje masti u mleku, odreñivanje etanola
u alkoholnim pićima i dr.). V. laktome-
tar.
argentaffinoma, argentafinom, neoplaz-
ma nastala umnožavanjem Kuichitsky
jevih ćelija u Lieberkühnovim žlezdama
sluznice digestivnog trakta.
argentum, Ag, srebro, hemijski element,
metal; A. colloidale, koloidno srebro,
sadrži najmanje 70-80% srebra. U vodi
se rastvara koloidno. Ranije se upotreb-
ljavao lokalno kao antiseptičko ili de-
zinficijentno sredstvo u okulistici i u go-
noreji, cistitisu, pijelitisu; A. nitricum,
srebro-nitrat, lapis, bezbojne prizme
koje brzo pocrne na svetlosti. Ima adst-
ringentno (u maloj koncentraciji) od-
nosno kaustičko dejstvo (u velikoj kon-
centraciji) ili u supstanciji. Deluje i an-
tiseptički odnosno dezinfikujući. Upot-
rebljava se kao kaustičko sredstvo u ob-
liku štapića (»pakleni kamen« Lapis in-
arginin
fernalis) za skidanje bradavica i za
І-nje zagañenih ulceracija.
Rastvori se upotrebljavaju u akutnim i
hroničnim zapaljenjima i kataru
sluznica.
arginin, aminokiselina (amino-gvanidin-
valerijanska kiselina), hem. formula
NH2C(NH) 2 (2) CHNH2 - CO2H, v.
test, argininski.
argiria, argirija, taloženje soli srebra u
koži, u sluznicama raznih organa (bub-
reg). Sin. argirosis.
argon, Ar, hemijski element, spada u
inertne (plemenite) gasove,
Argyll-Robertsonov fenomen, reflektor-
na ukočenost pupile; direktna ili indi-
rektna reakcija nä svetlost je smanjena
ili ugašena, dok je na akomodaciju veo-
ma živa. Ako je praćena miozom; täbes
dorsalis, progresivna paraliza; ako je
bez mioze: tumori predelä corpora
quadrigemina.
argyria, argirija, taloženje soli srebra U or-
ganima i bojenje organa (kože, bubrega*
creva) modrikastosivom bojom. Nastaje
pri dugotrajnom unošenju preparata
srebra u organizam.
ariboflavinosis, ariboflavinoza, bolest iz-
azvana vrlo velikim smanjenjem ili po-
tpunim nedostatkom vitamina BZ (ri-
boflavina) u organizmu. Znaci i kerati-
tis, heilitis, promene na koži i na sluzni-
cama.
aril-, prefiks koji u herniji označava neki
aromatični radikal.
aritenoidni pupoljci« zadebljanja glave-
nog kraja primitivne disajrie cevi u
predelu mezobranhijalnog polja u vidu
dva bočna mezodermna zadebljanja sa
svake strane grkljansko-dušničkog olu-
ka. Aritenoidne hrskavice se u njima
javljaju krajem 2. meseca, a završavaju
svoj razvoj u 4. mesecu.
aritmičan, aritmijski, svaki poremećaj sr-
čanog ritma.
aritmija^ v. arrhythmia,
arkada, anastomoza, spojnica krvnih su-
dova u vidi! luka. Mnogobrojne arkade
nastaju spajanjem grana crevnih arteri-
ja, od kojih polaze grančice za zid tan-
kog i debelog creva.
armijski Sanitet, v. sanitetska služba (oru-
žanih snaga).
arsenovodonik
Arnethova formula, v. leukocitna formu-
la.
aromatica, aromatična sredstva. Sadrže
razne lako isparljive materije (etarska
ulja), uglavnom prijatnog mirisa. Obič-
no služe u medicini kao sredstva za po-
pravljanje mirisa.
aromatična jedinjenja, derivati benzena.
V, ciklična jedinjenja, alifatična jedinje-
nja.
aromatični amini, v. aminl
arrhenoblastoma, arenoblastom, opaki
tumor heteroseksualnog karaktera u
devojčica, nastao od mezenhimnih,
muški determlnisanih ćelija sa znatno
povećanim izlučivanjem androgena, što
ima kao posledicu maskulinizaciju pre-
vremeno polno razvijene ženske jedin-
ke.
arrhythmia, aritmija, odsustvo, nepravil-
nost ritma; a. absoluta, potpuno nepra-
vilan ritam srčanih komora usled lepr-
šanja ili treperenja pretkomora. Sin. a.
completa; a. oordis, aritmičan rad srca;
a. extrasystolica, povremeni nepravi-
lan srčani ritam usled pojave ekstrasis-
tola, prevremenih srčanih kontrakcija;
a. irregularis perpetua, v. a. absoluta;
a. respiratoria, promene u učestalosti
srčanog rada u vezi s disanjem. Sin. si-
nus a.
arsen, As, hem. element, metaloid, tj. nala-
zi se izmeñu metala i nemetala. Vrlo je
otrovan (smrtonosna količina 0,2 g).
arsenik, Arseni trioxydum, arsenik, sićan,
anhidrid arsenaste kiseline, upotreblja-
va se u zubarstvu (lokalno za uništenje
pulpe i nerva u karioznim zubima).
Može prouzrokovati akutna i hronična
trovanja. Oficinalan je prema našoj far-
makopeji. Sin. Acidum arsenicosum.
arsenizam, profesionalno trovanje arse-
nom; javlja se pri proizvodnji pariški ze-
lenog, u industriji stakla i porculana itd.
Kao posledica trovanja razvija se pone
kad i rak pluća, a dolazi i do profesional-
nog karcinoma kože.
arsenovodonik, hidrid arsena, AsHa,
kratkotrajan, nestabilan nervni i krvni
bojni otrov; bezbojan gas, u čistom sta-
nju skoro bez mirisa, a raspadanjem
daje miris na beli luk. Zbog velike ispar-
59
arsenska pasta
ljivosti brzo se postižu smrtne koncen-
tracije. Gas-maska potpuno štiti od a.
arsenska pasta, kaša koja sadrži anhidrid
arsenaste kiseline (AsaOa); upotrebljava
se pri devitalizaciji zuba da bi se izazva-
la nekroza pulpe.
arsenska trovanja, trovanja koja nastaju
pri unošenju toksičnih količina arsena.
Akutno trovanje nastaje pri oralnom
unošenju velike količine arsena, obično
belog arsenika (sićana). Smrt može na-
stupiti posle 1-3 dana. Hronično trova-
nje nastaje pri čestom unošenju manjih
količina arsena (radnici u rudnicima i
topionicama itd.).
arsenska voda, v. voda.
arterenol, v. levarterenol.
arteria, arterija, odvodnica, krvni sud koji
odvodi krv od srca ka organima tela.
Anastomotične arterije grade spojnice s
granama susednih arterija i omogućuju
uspostavljanje pobočnog krvotoka. Za-
vršne arterije se ne anastomozuju gra-
nama obližnjih arterija, te začepljenje
takvih arterija ima za posledicu izumi-
ranje tkiva koje dptična a. vaskularizuje;
a. axillaris, pazušna arterija; a. basila-
ris, bazilarna arterija, nastaje spaja-
njem kičmenih arterija, delimično vas-
kularizuje mozak; a. brachialis, nadla-
katna arterija; a. carotis communis,
zajednička karotidna arterija, glavna
vratna arterija, svojim završnim grana-
ma (a. carotis externa et interna) vasku-
larizuje glavu i vrat; aa. coronariae
cordis, koronarne, venačne arterije;
ima ih dve (desna i leva) ishranjuju srce,
terminalne su; aa. cerebri, arterije
mozga, potiču od unutrašnje karotidne
i od bazilarne arterije, ishranjuju mozak
i terminalne su; a. femoralis, butna ar-
terija; a. hepatica communis, zajednič-
ka jetrena arterija namenjena jetri, žuč-
nom mehuru, dvanaestopalačnom cre-
vu i želucu; a. iliaca communis, zajed-
nička ilijačna arterija, parna završna
grana trbušne aorte, vaskularizuje kar-
licu (a. iliaca interna s. hypogastrica) i
donji ud (a. iliaca externa); a. lienalis,
slezinska arterija; a. mesenterica supe-
rior et inferior, gornja i donja crevna
arterija, vaskularizuju tanko i debelo
60
arterijski pritisak
crevo; a. poplitea, zakolenska arterija
u zadnjem delu kolena (fossa poplitea);
a. pulmonalis (truncus pulmonalis),
plućna arterija (plućno stablo), polazi
od desne komore srca, ide koso ispred
početnog dela aorte i ispod luka aorte i
zav'ršava se deobom na dve grane, levu
i desnu, koje ulaze u odgovarajuće plu-
će; a. radialis, žbična arterija, u podlak-
tici, najčešće se koristi za pipanje pulsa;
a. subclavia, potključnjačna arterija,
namenjena gornjem udu, grudnom
košu, vratu i mozgu; a. tibialis anterior
et posterior, prednja i zadnja golenjač-
na arterija, vaskularizuju potkolenicu i
stopalo; a. ulnaris, lakatna arterija, u
podlaktici; a. vertebralis, vertebralna,
kičmena arterija, grana potključnjačne
arterije, gradi sa svojim parnjakom ba-
zilarnu arteriju, namenjenu mozgu.
arteriectomia, arteriektomija, isecanje
začepljenog dela arterije koje se prime-
njuje u slučaju obliterantnog endarteri-
tisa (jedna od Lericheovih operacija).
Cilj joj je da se ukloni ožiljačno prome-
njena i obliterisana arterija kao polazno
mesto simpatikusnog refleksa, čija je
posledica grč pobočnih arterija, odnos-
no smanjenje pobočnog krvotoka. V. en-
darteritis obliterans, Buergerova bolest i
th romboa ngiitis.
arterijalizacija, pretvaranje venske krvi
u arterijsku u plućnom krvotoku, pri
čemu se venska krv zasićuje kiseoni-
kom uz oslobañanje ugljen-dioksida; a.
venačne arterije, spajanje aorte s ve-
načnim sinusom pomoću presada, tako
da se venski krvotok koristi za priliv ar-
terijske krvi, odnosno da se postigne
»obrnuti krvotok«. Da bi priliv arterij-
ske krvi bio umeren venačni sinus se su-
žava podvezivanjem. Operacija se pri-
menjuje u grudnoj angini.
arterijska glavica, prednji deo srčane
cevi u toku razvoja čoveka.
arterijska hipertenzija, v. hypertensio ar-
terialis.
arterijski pritisak, pritisak u velikim ar-
terijama koji za vreme svakog srčanog
ciklusa u odraslog čoveka dostiže mak-
simum od oko 120 mm Hg (sistolički
pritisak) i pada do minimuma od oko 70
arterijsko deblo
mm Hg (dijastolički pritisak). Razlika
ove dve vrednosti naziva se pritiskom
pulsa.
arterijske deblo, arterijski lukovi ushod-
ne aorte koji se sjedinjuju u deblo iz
koga potiču plućna arterija i aorta.
arteriographia, arteriografija, rendgen-
sko snimanje arterija posle ubrizgava-
nja pozitivnog kontraštnog sredstva ne-
posredno u arteriju. A. ima dijagnostič-
ki značaj, naročito u izvesnim oboljenji-
ma i povredama arterija (endarteriitis
obliterans, embolija, aneurizma, povre-
da, ruptura). V. phlebographia.
arteriola, mala arterija, krajnji ogranak
arterije koji prelazi u kapilar.
arteriolonecrosis, arteriolonekroza, nek-
roza arteriola, koja se često viña u nef-
rosklerozi.
arteriolosclerosis, arterioloskleroza,
skleroza i zadebljanje zidova arteriola.
Vidi se u malignoj hipertenziji, nefrosk-
lerozi i u sklerodermi. V. odgovarajuće
bolesti.
arteriosclerosis, arterioskleroza, zajed-
nički pojam za grupu bolesti u kojima
postoji zadebljanje arterijskog zida, kao
i gubljenje njegove elastičnosti. Tri glav-
ne grupe a. čine: ateroskleroza, Mönc-
kebergova a. i arterioloskleroza; a. ce-
rebralis, a. cerebralnih arterija; a. co-
ronaria, a. venačnih arterija; a. hyper-
tensiva, a. izazvana povišenim krvnim
pritiskom; a. infantilis, a. izazvana arte-
ritisom u dečjem dobu; intimska a., a.
u kojoj se najveće anatomske promene
nalaze u unutrašnjem sloju arterija; me-
dijska a., a. većih arterija u kojoj se
glavne promene sastoje u razaranju mi-
šićnih ćelija ili elastičnih vlakana u
srednjem sloju i njihovom zamenjivanju
vezivnim tkivom; Mönckebergova a.,
skleroza srednjeg sloja s taloženjem ve-
like količine kalcijumovih soli. Normal-
na pojava u starosti; a. nodularis, stva-
ranje fibroznih čvorića ili ploča u ad-
venticiji arterija; a. obliterans, a. ma-
njih sudova koja, zbog proliferacije
unutrašnjeg sloja i tromboze, dovodi do
potpunog začepljenja zjapa arterija; pe-
riferna a., a. ekstremiteta, naročito do-
njih; a. presenilis, prerana pojava a.,
arthralgia
bez nekog očevidnog uzroka, fiziološke
a; a. senilis, a. koja prati staračko doba.
arterioluminalni sudovi, direktni spoje-
vi venačnih arteriola sa šupljinama
srca.
arteriosinusoidni sudovi, sudovi slični
kapilarima kojima se krv iz svih delova
srca izuzev Ieve komore vraća u šuplji-
ne srca.
arteriovenske anastomoze, kratki sudo-
vi koji direktno spajaju arteriole s venu-
lama, pa krv mimoilazi kapilare. Odliku-
ju se razvijenim mišićnim slojem i veli-
kim brojem vazokonstriktornih nervnih
vlakana.
arteritis, zapaljenje arterija; a. brachio-
cephalica, bolest bez pulsa; a. crania-
lis, a. temporalis; a. deformans, hro-
nični endarteritis u kojem postoji veliko
taloženje soli kalcijuma u zidu arterija;
a. gigantocellularis a. temporalis;
Hortonov a., a. temporalis; a. hyperp-
lastica, a. u kojem se stvara novo veziv-
no tkivo; a. infantilis, difuzni a. u novo-
roñenčadi i male dece, kojeg može da
prati arterioskleroza; lokalizovani vis-
ceralni a., alergijski vaskulitis; a. nodo-
sa, polyarteritis (periarteritis) nodosa;
a. obliterans, endarteritis obliterans;
a. rheumatica, opšte zapaljenje arteriola
i arterijskih kapilara u reumatskoj
groznici; a. syphilitica, pozno ispolja-
vanje sifilisa s proliferacijom unutraš-
njeg sloja i degeneracijom srednjeg slo-
ja, naročito ushodnog dela i luka aorte,
i plućne arterije, koje može da dovede
do stvaranja aneurizmi; a. temporalis,
temporalni arteritis, hronična bolest ar-
terija, nepoznatog uzroka, uglavnom og-
raničena na sistem karotidnih arterija
u vidu zapaljenja s džinovskim ćelijama
i stvaranjem granuloma, praćenim teš-
kim glavoboljama, slabošću, septičkim
temperaturama, otežanim žvakanjem i
dr.; a. tuberculosa, endarteritis ü arte-
rijama koje se nalaze u tuberkuloznim
ognjištima; a. umbilicalis, septičko za-
paljenje pupčane arterije u novoroñen-
četa.
arthralgia, artralgija, bol u zglobu. Sin.
arthrodynia.
61
 arthritis
arthritis, artritis, zapaljenje zgloba; a.
acuta, akutno zapaljenje zglobova zbog
reumatske groznice, gihta, gonoreje; a,
articulationis temporomandibularis,
bakterijsko, alergijsko, hipertrofičko,
reumatsko, reumatoidno, senilno, spe-
cifično ili traumatsko zapaljenje donjo-
viličnog zgloba; a. Bechterew, zapalje-
nje zglobova kičmenog stuba, sin. rheu-
matoidspondylitis; a. chronica, razni
oblici hroničnog artritisa, sin. rheuma-
toid arthritis; a. deformans, hronični
oblik zapaljenja zglobova, koji dovodi
do deformacija i ankiloza; sin. Reckling-
hausenova bolest; a. degenerativa,- de-
generativni artritis, degeneracija liga-
menata i hrskavice zgloba s reaktivnim
pojavama hipertrofije u obližnjim delo-
vima; dizenterički a., artritis u toku di-
zenterije; gonokokni (gonoroički) a.,
akutni artritis prouzrokovan gonokoki-
ma; a. hypertrophica, hipertrofični a.,
u suštini degenerativna promena hrska-
vica zgloba s pojavom hipertrofije koš-
tanih delova obloženih hrskavicom; in-
fektivni a., artritis prouzrokovan ne-
kom infekcijom (tuberkuloza, gonoreja,
sifilis itd.); klimakterički a., artritis
žena u toku menopauze; neuropatsld
a., artritis usled nervnih poremećaja
(tabes, siringomijelija); a. rheumatica,
v. febris rheumatica; a. rheumatöides,
reumatoidni artritis, hronično nespe-
cično zapaljenje praćeno atrofijom i
proliferacijama. Rasprostranjeno ob-
oljenje, naročito meñu ženama u repro-
duktivnom uzrastu. Vodi do teškog in-
validiteta. Etiologija je nepoznata, mada
ima razloga za mišljenje daje verovatno
prouzrokovan streptokokima. Ligamenti
sitnih zglobova šaka i nogu su najčešća
lokalizacija deformacija s pojavom
potkožnih čvorova i deformacijama
zglobova. Prve promene se odigravaju
na sinovijalnim ovojnicama zgloba na
kojima se javljaju čvorovi slične histo-
loške grañe s onim u reumatičkim čvo-
rovima; a. senilis, starački artritis, na-
zvan još i osteoaortritis, u suštini je de-
generacija na hrskavicama s reaktivnim
promenama na kostima koje oblažu; a.
suppurativa, gnojno zapaljenje zglobo-
62
IL
articulatio
va (najčešće posle povreda); a. tubercu-
losa, tuberkulozni artritis tuberkuloz-
no oboljenje zglobova, nastalo najčešće
širenjem procesa tuberkuloze s.košta-
nih struktura. Zahvaćenai sinovija zglo-
ba je zadebljala zbog prisustva granula-
cionog tkiva tuberkulozne prirode. IzIe-
čenje u većini slučajeva vodi ankilozi
zgloba; a. urica, artritis u podagri, gih-
tu, v. diathesis urica.
arthritismus, artritizam, gihtna dijateza;
naročita sklonost organizma za dobiva-
nje bolesti zglobova.
arthrodynia, artrodinija, bolovi u zglobu.
Sin. arthralgia.
arthrographia, artrografija, rendgensko
snimanje zglobova posle ubrizgavanja
kontrastnog sredstva (vazduh, kiseonik,
ugljen-dioksid ili rastvor organske jod-
ne soli). Najčešće se pravi a. kolena i
kuka.
arthroh, zglob, v. articulatio.
arthropathia, artropatija, oboljenje zglo-
ba.
arthroplastica, artroplastika, stvaranje
veštačkog zgloba reparaturnom opera-
cijom. Sin. arthroplastia.
Arthusov fenomen, lokalno alergičko za-
paljenje s nekrozom, koje nastaje kada
se antigen ubrizga u kožu životinje pre-
thodno senzibilisane na istu antigensku
belančevinu.
Arthusova reakcija, v. reakcija.
articulatio, zglob, prisan odnos dveju ili
više kostiju, u kome se vrši pokret. Pre-
ma tome da Ii zglob grade dve kosti ili
više njih, zglobovi su prosti ili složeni.
Prema obliku zglobne površine dele se
na poluloptaste, jajaste, sedlaste i toč-
kaste zglobove, kao i na šarkolike zglo-
bove (u obliku šarke). Prema pokretlji-
vosti dele se na pokretne, polupokretne
i nepokretne. Pokretni i polupokretni
zglobovi imaju zglobne površine pokri-
vene hijalinom hrskavicom, zglobnu ča-
huru, čiji je spoljašnji list fibrozan, a
unutrašnji sinovijalan, zglobnu bezvaz-
dušnu šupljinu, i veze (ligamenta) koje
pojačavaju zglobnu čahuru spolja. Sin.
articulus; a. acromioclavicularis,
zglob izmeñu ključnjače i akromiona lo-
patice; a. coxae, zglob kuka, tj. zglob iz-
articulus
meñu butne i karlične kosti; a. cubiti,
zglob lakta, tj. izmeñu ramenice i kosti-
ju podlaktice; dentis, kontakt zuba do-
nje i gornje vilice van centralne okluzi-
je; a. genus, zglob kolena, tj. zglob but-
ne kosti s golenjačom i čašicom; a. hu-
meri, zglob ramena, tj. izmeñu lopatice
i ramenice; a. mandibularis (a. tempo-
romandibularis), viliehi zglob, tj. izme-
ñu donje vilice i obeju slepoočnih kosti-
ju; a. radiocarpea, zglob izmeñu kosti-
ju podlaktice i gornjeg dela ručja; a. sa-
croiliaca, sakroilijačni zglob, izmeñu
krsne kosti i obeju ilijačnih kostiju; a.
sternoclavicularis, zglob izmeñu
ključnjače i grudne kosti; a. talocrura-
Hs, gornji skočni zglob izmeñu kostiju
potkolenice i skočne kosti (talus); a. tarsi
transversa Choparti, poprečan
zglob nožja, sastavljen od dva zgloba; je-
dan je izmeñu skočne i čunaste kosti, a
drugi izmeñu petne i kockaste kosti; a.
tarsometatarsea Lisfranei, sastoji se
od tri zgloba koje grade kosti nožja i do-
nožja.
articulus(J.N.A.), zglob. V. articulatio.
artificial dentin, v. flečer.
artikulator, mehanička naprava koja sa-
drži veštački temporomandibularni
zglob i omogućava postavljanje modela
vilica na način koji imitira njihove od-
nose. Obezbeñuje različite pokrete do-
nje vilice.
artralgija, v. arthralgia.
artrikularni reumatizam, v. rheumatis-
mus.
artritis, v. arthritis.
artrogena kontraktura, v. contractura.
artroscintigrafija, v. scintigrafija zglobnih
šupljina i sinovi je.
arythenoiditis, aritenoiditis, zapaljenje
aritenoidne hrskavice i njene okoline u
grkljanu, najčešće u tuberkulozi grklja-
na ili u prisustvu malignog tumora u bli-
zini.
asbestos, azbest, mineral vlaknaste struk-
ture, neupaljiv, koji može da izdrži vrlo
visoke temperature. Hemijski, azbest je
magnezijum-silikat s primesama gvozda
i kalcijuma.
asbestosis, azbestoza, profesionalna
pneumonokonioza izazvana dužim, ob-
ascites
ično višegodišnjim udisanjem prašine
minerala azbesta (v. asbestos). Od nje
obolevaju: rudari koji kopaju azbest,
oni koji ga melju i prebiraju, osobe koje
od azbesta izrañuju azbestni beton, koč-
nice, filtre, filtre »tekstil« i dr. Azbestne
iglice se iz vazdušne struje zabadaju u
sluznicu disajnih puteva, na kojoj izazi-
vaju sitna krvavljenja, koja postaju og-
njišta za zapaljenjske procese (bronhiti-
si, peribronhitisi, apscesi i si.), a u pluć-
nom parenhimu azbestne čestice izazi-
vaju difuznu fibrozu s posledičnim em-
fizemom i oštećenjem desnog srca. Teži-
na oštećenja se, kao i u drugim pneumo-
nokoniozama, odreñuje prvenstveno na
osnovu funkcionog stanja disajnih orga-
na i stanja srca.
Ascaris, rod okruglih parazitskih crva; A.
lumbricoides, čest crevni parazit u lju-
di. Do infekcije dolazi stavljanjem zaga-
ñenih prstiju u usta (deca) ili hranom
(npr. neopranom salatom, povrćem i
si.). Može ponekad da uñe i u žučni ka-
nal ili u slepo crevo.
ascendens, ascendentan, ushodan, uzla-
zan, npr. colon ascendens, ushodni ko-
lon.
ascendentan, v. ascendens. Aschheim-
Zondekova reakcija, v. testovi
trudnoće.
Aschoffova telašca, specifične promene
u reumatskoj groznici. Javljaju se u sr-
čanom mišiću, arterijama, ligamentima,
potkožnom tkivu i nervnom sistemu.
ascijatičan, koji ne daje senku; odnosi se
na ogledalo i izvor svetlosti koji onemo-
gućuju da predmet dâ senku. ascijatična
operaciona lampa, lampa ili reflektor u
operacionoj sali koji osvet-Ijavaju
operativno polje, onemogućujući da
operator i njegovi pomoćnici, nad-neti nad
operacionim poljem, stvaraju senke koje
bi otežavale operaciju. ascites, prisustvo
slobodne tečnosti u trbušnoj šupljini. Sin.
hydrops abdominis; a. adiposus, a.
mlečnog izgleda zbog prisustva u njemu
velikog broja ćelija u kojih postoji masna
degeneracija; bili-jarni a.,
choleperitoneum; a. chylifor-miš,
prisustvo limfe u trbušnoj šupljini zbog
začepljenja ili povrede a. thoraci-
63
 ascitičan
cusa; a. exsudativa, a čija je tečnost ek-
sudat; a. haemorrhagica, prisustvo
krvi u ascitesu; mlečni a. a. adiposus; a.
praecox, a. koji se pojavljuje pre edema
u konstriktivnom perikarditisu; a.tran-
sudativa, a. čija je tečnost transudat.
ascitičan, koji je u vezi s ascitesom,.
Ascolijeva reakcija termoprecipitacije,
v. test.
asepsis, asepsa, stanje u kome nema živih
mikroorganizama; (hir.) metod lečenja
rana i izvoñenja operacija u kome se
upotrebljavaju instrumenti, zavojni ma-
terijal, rukavice i dr. bez mikroorganiza-
ma. Mikroorganizmi su uništeni fizič-
kim sredstvima (ključalom vodom, vo-
denom parom, vrelim vazduhom, ultra-
Ijubičastim zracima). V. autoklav.
aseptičan, slobodan od mikroorganiza-
ma, koji nema mikroorganizme.
aseptička traumatska groznica, neznat-
no povišenje telesne temperature (do
37,70C) usled apsorpcije proteina iz he-
matoma oko preloma kostiju lica; skoro
je normalna pojava u toku prvih dana
stvaranja kalusa.
aseptički infarkt, v. infarctus.
asfiksija, v. asphyxia.
asimetričan ugljenikov atom, v. carbo-
neum.
asimilacija, u biologiji skup procesa u
kome organizam izgrañuje organske
supstancije iz neorganskih.
asinergija, v. asynergia.
asinhronija pokreta donje vilice, (stom.)
neujednačenost pokreta povreñenog
kondila, koji zaostaje u kretanju u odno-
su na zdravi kondil. Znak je preloma
ovog dela mandibule.
asistolija, v. asystolia.
askorbinska kiselina, v. Acidum ascorbi-
cum.
asocijacijska područja mozga, područja
koja nemaju direktnu ulogu u nastaja-
nju osećaja ili motorne radnje, ali često
primaju poruke iz raznih senzoričkih
ulaza, kao i iz drugih asocijacijskih pod-
ručja. Različite poruke koje dolaze u
jedno asocijacijsko područje deluju jed-
na na drugu u vidu zapreka ili olakša-
nja. Neka asocijacijska područja se nala-
64
IiL
asphyxia
ze u kori, a druga u nižim predelima
mozga.
asocijaciona vlakna, spojna vlakna, živ-
čana vlakna koja spajaju razne delove
moždane kore na istoj polutki mozga.
asocijacioni centri, centri u velikom i
malom mozgu koji upravljaju združe-
nim pokretima, tj. onim nevoljnim po-
kretima koji prate izvršenje hotimičnih
radnji.
asocijacionizam, psihološka doktrina os-
novana na Aristotelovom učenju o aso-
cijaciji ideja koje su bilo slične, bilo sa--
svim suprotne odnosno prostorno ili
vremenski povezane.
asocijalno, nesocijalno, nedruštveno, tj. u
suprotnosti s interesima zajednice.
asocirani pokreti, združeni pokreti, po-
kreti koji neminovno idu jedan uz drugi
(npr. podizanje očnih jabučica pri za-
tvaranju kapaka).
asocirati, pridružiti, združiti, spojiti, veza
ti, povezivati.
asparagin-sintetaza, enzim koji učestvuje
u sintezi asparagina. Ogledno je utvrñe-
no da ga neke maligne ćelije nemaju.
aspekt, izgled, vid.
asper, hrapav, npr. linea aspera, hrapava
linija na butnjači.
aspergillosis, aspergiloza, sekundarna in-
fekcija saprofitnom gljivicom iz reda As-
pergillus. Najčešće se javlja u plućnim
apscesima (a. pulmonum) i u bolesnika
podvrgnutim lečenju antibioticima ili
steroidima; a. uha, v. otomycosis.
aspermia, aspermija, nedostatak semeg-
lavaca u semenu.
asphyxia, asfiksija, pojava izazvana ne-
dostatkom kiseonika u vazduhu koji se
udiše, praćena neposrednom opasnoš-
ću od prestanka života; a. carbonica, a.
zbog udisanja ugljen-monoksida; a.
cyanotica, a. livida; a. foetalis, a. int-
rauterina zbog anoksije izazvane ranim
odlubljivanjem posteljice, upotrebom
anestetika i dr.; a. lividia, a. u koje je
koža cijanotična; a. localis, m. Rav-
naud; a. neonatorum, ugušenje novo-
roñenčadi prouzrokovano začeplje
njem bronhiola sirastim mazom. Pluća
su čvrsta kao tkivo jetre, a potopljena u
bistru vodu tonu; a. palida, a. u koje je
r
Aspidium filix mas
koža bleda; a. secundaria, a. koja se po-
novo javlja posle prividnog prestanka
zagušenja; a. traumatica, a. posle veli-
ke kompresije grudnog koša ili gornjeg
dela trbuha.
Aspiñium filix mas, prava paprat. Rizom
paprati sadrži aktivne sastojke koji pa-
rališu glatku muskulaturu pantljičare.
Ekstrakt iz rizoma (Extractum Filicis te-
nue) ranije je služio kao sredstvo za is-
terivanje pantljičara; danas napušten
zbog svoje toksičnosti.
aspiracija, v. aspiratio.
aspiracijska pneumonija, v. pneumonia.
aspiraciona drenaža, v. drainage.
aspiratio, aspiracija, isisavanje nagomila-
nog gasa ili tečnosti (pljuvačke, gnoja,
krvi) iz telesnih šupljina i šupljih organa
pomoću aparata na principu pumpe ili
brizgalicom. V. aspirator, suctio; a. stra-
nog tela, usled trenutnog poremećaja
refleksa može neko formirano telo iz
usne duplje sa strujom vazduha ući pri-
likom udisaja u donje vazdušne puteve,
gde igra ulogu stranog tela. U tom sluča-
ju potrebna je hitna bronhoskopska ek-
strakcija.
aspirator, usisivač, sprava za evakuaciju
tečnosti i gasa iz prirodnih ili patološ-
kim procesima stvorenih šupljina u
telu. Sve češće služi u toku operacija za
otklanjanje krvi, eksudata i sadržine
šupljih organa (želudačnog i crevnog sa-
držaja, mokraće, bronhijalnog sekreta
itd.). Najpoznatiji su električni a., a. po
Potainu, po Dieulafoyu itd. V. drainage.
aspirin, v. Acidum acetylsalicyliciim.-
associatio, asocijacija, (1) udružena poja-
va dva obeležja u odreñenoj populaciji
čija učestalost prevazilazi njihovu slu-
čajnu pojavu. Asocijacija ukazuje na uz-
ročnu povezanost ovih karakteristika,
kao, npr. krvne grupe O i duodenalnog
ulkusa; (2) vezivanje pojedinih neurop-
sihičkih procesa (osećaja, opažaja,
predstava, osećanja, voljnih impulsa,
misli) koje se obrazuje prethodnim is-
tovremenim odigravanjem u svesti. Ta
veza se docnije ogleda u mogućnosti da
se u svesti izazove jedan od procesa
kada je drugi prisutan (munja-grom;
ruža-miris; knjiga-ñak); (3) u herniji i fi-
5 Medicinski leksikon
asthma
zici, povezivanje dvaju ili više jednos-
tavnih istih molekula u složenije grupe
molekula iste supstancije [npr. molekuli
vode asociraju HzO ... H2<3 daju grupe od
dva molekula CH №€»2 itd.]. astasia,
astazija, nemogućnost stajanja bez
poremećaja aparata za stajanje; simptom
histerije. asteničan toraks, v. thorax.
astenični tip, v. typus. astenija, v.
asthenia.
astereognosia, astereognozija, gubitak
sposobnosti opažanja predmeta opipa-
vanjem uz očuvan osećaj pipanja i du-
boki senzibilitet. Žarišni znak oštećenja
dominantne hemisfere velikoga mozga.
V. agnosia.
asterixis, asteriksis, specijalni tip leprša-
vog tremora, naročito zglobova ručja i
šake, u toku insuficije jetre, najverovat-
nije zbog hiperamoniemije. Postoji i u
nekim drugim sindromima, kap što su
azotemija, alkaloza i dr. Sin. flapping tre-
mor (eng.).
asthenia, astenija, opšta slabost organiz-
ma koja nastaje zbog raznih akutnih ili
hroničnih uzroka (tifus, malarija, tuber-
kuloza) ili je uroñena. asthenopia,
astenopija, smetnje od strane očiju pri radu
na blizinu. Javlja se u vidu bolova u očima,
glavobolje, suženja, dip-lopije, zamagljenja
slova i dr.; a. acco-modativa, a. usled
naprezanja akomodacije; a.
conjunctivalis, a. u slučaju hroničnog
blefarokonjunktivitisa; a. muscularis, a.
usled naprezanja spolj-nih mišića oka; a.
nervosa, a. čiji je uzrok van oka.
asthenozoospermia, astenozoospermija,
pojava patološke pokretljivosti sperma-
tozoida (v. tamo) (pri normalnoj pokret-
ljivosti preko 60% spermatozoida poka-
zuje živu pokretljivost). asthma, astma,
zaptivanje, zagušivanje, gušenje; a.
bronchiale, oboljenje u kojem se javljaju
napadi otežanog disanja usled grča
bronhija; naročito je otežan izdisaj. A. je
često alergijska pojava u senzibilisanih
osoba; a. brusača, inters-ticijalna
pneumonija koja se javlja posle udisanja
finih čestica koje se oslobañaju pri
brušenju čelika itd.; a. cardiale,
65
astigmatismus
srčana astma, napadi gušenja prouzro-
kovani insuficijencijom leve srčane ko-
more. V. pollinosis; a. mlinara, stanje
pluća u mlinara prouzrokovano udisa-
njem prašine brašna; usled pamučne
prašine, javlja se u radnika u industriji
pamuka kao posledica udisanja pamuč-
ne prašine; a. usled prašine, oblik ast-
me izazvan udisanjem prašine u stano-
vima, na ulicama ili u trgovini. Dečja
astma sreće se u alergične dece; takva
deca su punačka, često s egzemom na
koži. Dotad zdravo dete počne iznenada
da kašlje, krči mu u grudima, diše teško
kao da se guši. Najčešće nema povišenu
temperaturu. Takvo stanje traje duže ili
kraće vreme, u navratima. U akutnom
napadu obratiti se lekaru. Boravak na
moru za takvu decu veoma je koristan.
Ako se astma javi u ranom detinjstvu, u
najvećem broju slučajeva gubi se posle
6-8 dana.
astigmatismus» astigmatizam, poremećaj
prelomne moći oka koji nastaje usled
nepravilne krivine rožnjače, rede soči-
va. Zraci koji dospevaju u oko ne stiču
se u jednoj tački na mrežnjači, već su u
vidu crte, kruga ili elipse. Posledica toga
je nejasan vid. Popravlja se cilindričnim
sočivima koja se postavljaju pred oko
tako da izjednače refrakciju u svim me-
ridijanima; a. compositus, a. pri kome
oba meridijana prelamaju na isti način,
ali različito u pogledu intenziteta; a. ir-
regularis, a. pri kome se prelamanje
zrakova vrši bez pravila (npr. u slučaju
zamućenja u rožnjači); a. mixtus, a. pri
kome u jednom meridijanu postoji mio-
pija, u drugom hipermetropija. Ispitiva-
nje a. vrši se objektivnim metodama:
Placidovim keratoskopom, oftalmomet-
rom i skijaskopijom. Korekcija pravil-
nog a. vrši se cilindričnim staklima, a
nepravilnog samo kontaktnim staklima;
a. regularis, prelamanje zrakova odvija
se po izvesnim pravilima, tako da svaki
meridijan prelama pravilno, ali drugači-
je od ostalih meridijana rožnjače. Pri
tonie meridijan koji prelama najjače
stoji upravo na meridijan koji prelama
najslabije; a. simplex, a. pri kome je u
jednom meridijanu prelamanje normal-
66
atečmen
no, a u drugom miopno ili hipermetrop-
no.
astma, v. asthma.
astma-cigarete, v. antiastmatičke cigarete.
astmatičan, koji je u vezi s astmom, v.
asthma.
astmatička kriza, v. crisis.
astmatičko disanje, v. respiratio.
astomia, astomija, anomalija razvoja, po-
tpuno srastanje donje i gornje usne,
tako da otvor u$ta ne postoji.
astroblastoma, astroblastom, podvrsta
glioma, neoplazme nastale umnožava-
njem potpornih ćelija u centralnom
nervnom sistemu. Neoplazma je grañe-
na od krupnijih ćelija sa širokim pro-
toplazmatičnim produžecima krvnih
sudova.
astrocit, zvezdasta ćelija. A. imaju mno-
gobrojne produžetke, kraće ili duže
(kratkokrake ili dugokrake zvezdaste
ćelije). Sin. gliocit.
astrocytoma, astrocitom; podvrsta glio-
ma, neoplazme nastale umnožavanjem
potrebnih ćelija u centralnom nervnom
sistemu, Ova vrsta neoplazmi čini polo-
vinu svih glioma ili jednu četvrtinu svih
intrakranijalnih neoplazmi. Sivobeli-
časte su boje, dosta čvrsti i nejasno og-
raničeni, a mogu se pojaviti u svim de-
lovima centralnog nervnog sistema.
Sporog su rastenja, a histološki izgleda-
ju morfološki benigni.
asynergia, asinergija, poremećaj usklañe-
nog rada izmeñu raznih mišićnih grupa,
zglobova ili organa. V. ataxia.
asystole, sin. asystolia.
asystolia, asistolija, zaustavljanje ili pre-
stanak rada srca, odsustvo srčanih ot-
kucaja, sin. Beauov sindrom.
ataksički, koji se odnosi na ataksiju. V.
ataxia.
ataractica, ataraksička sredstva, supstan-
cije koje deluju po izboru sedativno na
centralni nervni sistem, psihosedativni
lekovi, npr., hlor-pronaazin, hidroksizin
i dr.
ataxia, ataksija, nesposobnost koordinaci-
je voljnih pokreta, uz očuvanu mišićnu
snagu. Sin. inkoordinacija.
atečmen (stom.), polufabrički element iz
dva precizno uzglobljena dela. Služi za
r
atenuacija
povezivanje pokretnih proteza sa fik-
snim nadoknadama ili dva dela jedne
fiksne zubne nadoknade. Izrañuju se od
plemenitih i neplemenitih legura.
atenuacija, gubitak virulencije. Atenuaci-
ja ima veliki praktički značaj za spreča-
vanje mnogih zaraznih bolesti. Pošto su
atenuisani mikroorganizmi izgubili spo-
sobnost da izazivaju oboljenja, a zadržali
svoje imunološke osobine, od njih se
spremaju sredstva koja se koriste za
vakcinaciju protiv zaraznih bolesti.
atenuatorski region, eng. attenuator re-
gion, region operona u kome većina
RNK-polimeraza prestaje da vrši elon-
gaciju RNK-lanaca ukoliko ne dobije
specifičan molekularni signal predstav-
ljen antiterminacionim faktorom. V. an-
titerminacioni faktor.
atheroma, aterom u koži, retenciona cista
nastala začepljenjem izvodnih kanala
lojnih žlezda. Sadrži mnogobrojne oro-
žane epitelne ćelije, mast, holesterol.
atherosclerosis, ateroskleroza, najčešći
oblik arterioskleroze, koji pogaña veli-
ke i srednje arterije i u kojeg se u intimi
arterija nalaze ateromske ploče, koje su
povod za stvaranje lokalnih tromba i
obliteracije zjapa arterija; a. cerebra-
Hs, a. moždanih arterija; a. coronaria,
a. venačnih srčanih arterija, najčešći uz-
rok infarkta srčanog mišića; a. oblite-
rans, a. u koje dolazi do začepljenja zja-
pa arterije zbog tromboze ili prolife raci-
je intime.
athétose double, (fr.) kongenitalno ob-
oljenje ekstrapiramidnog aparata. Ma-
nifestuje se sporim crvolikim grčevima
ruku, nogu, trupa i lica koji dovode do
izvijanja tela u najrazličitije položaje.
Sin. torzioni spazam.
athetosis, atetoza, nehotimični, spori, ta-
lasasti pokreti ruku, nogu i glave. A. je
posledica oboljenja centralnih možda-
nih ganglija.
atipična pneumonija, v. pneumonia.
atipični kapilari, prošireni kapilari kaver-
noznih tela penisa, mnogostruko meñu-
sobno povezani i izukrštani, koji grade
obilan sunñerast sistem.
atletska noga (»athletic feet«), gljivično
oboljenje ne samo u atletičara već i u
atomska masa
drugih sportista. Najčešće se javlja iz-
meñu prstiju, a prouzrokovač je Epider-
mophyton floccosum s. interdigitale.
Prenosi se preko otirača, papuča, čara-
pa koje se zajednički koriste. Prevencija
se sastoji u održavanju čistoće rekvizita
i objekata i izbegavanju upotrebe zajed-
ničke odeće i obuće.
atletski tip, v. typus.
atmosfera, gasni omotač koji obavija našu
planetu i proteže se od nivoa mora do
visine od oko 1600 km. Sadašnja atmos-
fera je nastala pre 2,5xl09 god. i posedu-
je oksidaciona svojstva. Atmosfera ima
više zona, koje se odlikuju svojstvenom
raspodelom temperature, i to su: tro-
posfera, stratosfera, termosfera i egzos-
fera, koja postepeno prelazi u meñupla-
netarni prostor. Na bazi električnih oso-
bina atmosfera deli se na region s neut-
ralnim molekulama i s električkim čes-
ticama, jonima. Ona ima niz uloga: snab-
deva žive organizme kiseonikom za di-
sanje, obezbeñuje barometarski priti-
sak, štiti od kosmičkih i ultraljubičastih
zraka i meteora, omogućava prenošenje
zvuka i toplotne energije, kao i proces
fotosinteze.
atmosferske prilike, skup meteoroloških
pojava koje se odigravaju u atmosferi, a
zavise od atmosferskog pritiska, tempe-
rature, vetrova, oblaka, magle, vlažnosti
vazduha, vodenog taloga i od svetlosnih
i električnih pojava.
atmosferski pritisak, v. pritisak.
atmosferski uticaj, v. atmosferske prilike.
atom, najmanji delić hemijskog elementa,
koji hemijskim putem ne može da se
deli. Prema kvantnoj teoriji, a. se sastoji
od a. jezgra koje odreñuje svojstvo ato-
ma i nosi gotovo njegovu ćelu masu
(99,9%) i elektronskog omotača ispunje-
nog negativnim elektronima. Atomska
jezgra sadrži protone i neutrone; broj
protona je atomski broj. Atom je elek-
troneutralan, jer sadrži isti broj pozitiv-
nih i negativnih naelektrisanja.
atomizer, aparat kojim se tečnost u vidu
spreja nanosi na sluznicu usta;
atomska masa, oznaka A, masa atoma de-
finisana relacijom:
67
atomski broj
A - Mn +ZMe - Be (Z), gde je Mn mas1 a
nukleusa, ZM6 masa svih elektrona u
atomu, a Be(Z) njihova energija veze,
koja se najčešće može zanemariti. A se
obično izražava u atomskim masenim
jedinicama u (u = 1,6. l O"27 kg). Atomska
masa je po svojoj vrednosti najbliža
masenom broju, koji predstavlja ukupan
broj protona i neutrona, i označava se
takoñe sa A. pa je uvek ceo broj. Dok
hemijska a.m. A označava atomsku
masu prirodne mešavine izotopa
jednog elementa čije vrednosti obično'
odstupaju od celih brojeva, fizička
a.m. Ap odnosi se samo na masu
jednog odreñenog izotopa.
atomski broj Z nekog elementa, odnosno
nuklida, ukupan broj protona u nukleu-
su (atomskom jezgru). U nejonizova-
nom atomu označava i ukupan broj
elektrona u atomskom omotaču. U pe-
riodnom sistemu hemijskih elemenata
predstavlja mesto (redni broj) datog
elementa.
atomsko (nuklearno) oružje, nova vrsta
oružja, koja prilikom eksplozije prouz-
rokuje teška razaranja i stvara masovne
gubitke: veliki broj mrtvih i povreñenih.
Povrede su mehaničke, termičke i ra-
dioaktivne prirode na pojedinim orga-
nima ili delovima tela, ali pored lokal-
nih javljaju se (naknadno) i opšti sim-
ptomi poremećaja organizma. Ovakva
situacija zahteva posebnu organizaciju i
napore sanitetskih i drugih organa oru-
žanih snaga u vezi sa zbrinjavanjem gu-
bitaka nastalih dejstvom a.o.
atonia atonija, smanjen tonus mišića i
drugih kontraktilnih organa; a.gastri-
ca, atonija želuca, popuštanje tonusa
želudačne muskulature. Posledica opš-
te mišićne slabosti ili dugotrajne steno-
ze pilorusa; a.materice, smanjenost to-
nusa mišića materice i njegove sposob-
nosti za kontrakciju. Po izbacivanju po-
steljice i ovojaka, tj. u trećem poroñaj-
nom dobu, usled slabih mišićnih kon-
trakcija dolazi do krvarenja koje može
biti obilno i smrtonosno. A. može biti
primarna i sekundarna. Primarna a.
može nastati u slučajevima: rastegnu-
68
atrium
tosti zida materice u višestrukoj trudno-
ći ili hidramnionu, u hipoplastičnim,
miomatoznih i metritičnih materica.
Sekundarna a. nastaje usled zaostaja-
nja delova posteljice.
atopijska bolest, v. bolest
atrakciona kupa» v. privlačna kupa.
atransferinaemia, atransferinemija, od-
sustvo u krvi belančevine transferina,
koji prenosi gvožñe u plazmi.
atresia, atrezija, uroñeni nedostatak ili za-
tvaranje otvora ili lumena cevastih or-
gana kao posledica patoloških procesa,
npr. zapaljenja, tumorskih procesa itd.;
a. himena, kongenitalna anomalija, pri
kojoj postoji potpuna okluzija himena.
Anomalija se otkriva posle puberteta a
neki put posle udaje. Usled potpuno za-
tvorenog himena, iako je uspostavljen
menstruacioni ciklus, ne može da doñe
do pojave menstrualne krvi i bolesnice
se obraćaju lekaru zbog izostanka men-
struacije. Taj izostanak je samo privi-
dan, jer se menstrualna krv skuplja u
vagini i materici (hematokolpos, hema-
tometra). Anomalija se otklanja opera-
tivno, uklanjanjem himena; a. hoana,
uroñena neprohodnost jednog ili oba
hoanalna otvora. Atrezija može da bude
fibrozna ili koštana, potpuna ili nepot-
puna. Operiše se s uspehom pošto dete
dostigne desetu godinu ili nešto više; a.
jednjaka, uroñeni nedostatak zjapa u
jednom delu jednjaka. Ova je mana čes-
to kombinovana s uroñenom traheoezo-
fagusnom fistulom. Ako se dijagnoza
postavi odmah po roñenju i ako se pri-
stupi operaciji u toku prvih dana života,
prognoza je dobra; a. vagine kongeni-
talna anomalija pri kojoj postoji potpu-
na ili delimična slepljenost vaginalnih
zidova.
atretična tela, v. žuto telo.
atrichia, atrihija, nedostatak dlaka.
atrioventrikulna disocijacija, v. block.
atrioventrikulni blok, v. block.
atrium, predvorje, pretkomora srca; a.
dextrum, desna pretkomora, u koju
gornja i donja šuplja vena dovode ven-
sku krv; a. sinistrum, leva pretkomora,
u koju plućne vene dovode iz pluća ok-
sidovanu (arterijsku) krv.
r
atrofička ciroza
atrofička ciroza, v. cirrhosis hepatis.
Atropa Belladonna, velebilje, sadrži alka-
loide atropin i skopolamin. Od lišća ove
biljke spravljaju se razni oblici lekova
(Extractum belladonnae, Tinctura bel-
ladonnae itd.); oficinalna je prema našoj
farmakopeji. V. atropin.
atrophia, atrofija, smanjenje zapremine
ćelija i organa kao izraz opšte ili lokalne
slabe ishranjenosti; a., alveolarna di-
fuzna, v. parodontosis; a., bulbi quad-
rata, v. bulbus quadratus; a. degenerati-
va, atrofija nastala usled degenerativ-
nog procesa; a. flava hepatis, akutna
žuta atrofija jetre, izraz za smežuranu i
žutu jetru u osoba koje su podlegle mu-
njevitom hepatitisu s masivnom nekro-
zom jetre. Sin. Rokitanskyjeva bolest V.
hepatitis; a. zubne alveole, gubitak ili
smanjenje alveolarne čašice; može biti
posledica traume, infekcije ili nekog
drugog patološkog procesa na alveolar-
nom grebenu.
atrophie blanche Milian, bele, atrofične
pege s teleangiektazijama na potkoleni-
cama odnosno, u maleolarnim predeli-
ma.
atrophoderma pigmentosum, v. xeroder-
ma.
atrophodermia idiopathica (Pasini-Pie-
rini), poseban oblik površinske sklero-
dermije u vidu jasno ograničenih, plavi-
častomrkih, ugnutih žarišta s nabora-
nom kožom, lokalizovanih mahom na
leñima; a. vermiculata, crvolika, atro-
fična poljca u zigomatičnim predelirna.
atropin, alkaloid koji se nalazi u velebilju
(Atropa belladonna), bunici (Hyoscya-
mus niger) i tatuli (Datura stramo-
nium). Deluje na centralni nervni sis-
tem, koji najpre draži a zatim parališe, i
na tkiva inervisana holinergičkim post-
ganglijskim nervima, koja čini neosetlji-
vim prema acetil-holinu (antiholiner-
gičko dejstvo). Upotrebljava se u oftal-
mologiji kao midrijatik, kod bronhijal-
ne astme, u nekim slučajevima bradi-
kardije kao dijagnostičko sredstvo, kod
hiperaciditeta, kolika (kao spazmolitik),
kod parkinsonizma radi smanjenja sali-
vacije, i kao antidot kod trovanja mus-
audiometrija
karinon i pilokarpinom. Upotrebljava
se u obliku sulfata (A. sulfas).
Atropini sulfas, so atropina, oficinalna
prema našoj farmakopeji. V. atropin.
Au198, radioaktivni izotop zlata, primenju-je
se u obliku koloida za scintigrafiju jetre i
radioizotopsku limfografiju, a rede za
lečenje karcinomskog pleuritisa i pe-
ritonitisa. V. scintigrajija.
audiolog, specijalista za slušnu rehabilita-
ciju nagluvih osoba. Bavi se proučava-
njem fiziologije i patologije govornog
sporazumevanja, a naročito metodama
za ispitivanje sluha.
audiologija, nauka koja se bavi proučava-
njem uslova koji su potrebni da bi se čo-
vek s čovekom sporazumevao putem
govora. U praksi audiologija daje osno-
vu za slušnu rehabilitaciju nagluvih
osoba. Ona se, uz saradnju raznih struč-
njaka, sprovodi u audiološkom centru.
Poseban zadatak audiologije je izučava-
nje i primena raznih metoda ispitivanja
sluha.
audiološki centar, ustanova za slušnu re-
habilitaciju nagluvih osoba. Pored au-
diologa, potrebna je i saradnja drugih
stručnjaka (psihologa, surdopedagoga,
logopeda, socijalnog radnika itd.).
audiometrija, metod ispitivanja sluha i
njegovog grafičkog predstavljanja po-
moću elektronskog aparata, audiomet-
ra; objektivna a. služi se tonovima koji
se proizvode u povezanosti s nekim us-
lovljenim refleksom. Može da se upotre-
bi i u dece od 2 godine; a. objektivna,
na osnovu električnog odgovora
(Electric Response Audiometry, ERA),
zasniva se na registrovanju bioelektrič-
nih potencijala koji se javljaju u perifer-
nom i centralnom auditivnom sistemu
kao odgovor na akustičke draži. Prime-
nom posebnih elektronskih računara
(averaging computers) omogućuje se iz-
računavanje srednjih vrednosti iz veli-
kog broja bioelektričnih impulsa, čime
se povećava tačnost rezultata i ujedno
eliminišu artefakti koji potiču od nespe-
cifične spontane aktivnosti centralnog
nervnog sistema. U elektrokohleografiji
(ECochG) regi^truju se impulsi direkt-
69
auñitorius
no s kohleje igličastom elektrodom
transtimpanalnim putem; tonska a. slu-
ži se nadraživanjem pomoću fizički čis-
tih tonova odreñene učestalosti i jačine;
vokalna a. služi se recima koje su fonet-
ski usklañene. Obe metode su subjek-
tivne.
auñitorius, v. acusticus.
auditus, sluh, slušanje, čujenje; organum
auditus, čulo sluha.
Auerovi štapići, štapići crvenoljubičaste
boje u,citoplazmi mijeloblasta i promi-
jelocita u akutnoj mijeloblastnoj leuke-
miji. V. leukaemia.
auksociti, spermatociti I reda.
auksogena funkcija, proces rastenja.
aura, karakterističan osećaj koji u nekim
slučajevima neposredno prethodi epi-
leptičkom napadu. Postoje senzitivna,
senzorna, psihička i motorna aura.
aurantiasis cutis, žuto obojenje kože (na-
ročito dlanova i tabana) posle preko-
merne ingestije plodova bogatih karoti-
nom. Sin. carotinodermia, xanthochro-
mia.
aureus, zlatan.
auricula, uvce, ušica, usna školjka; a. cor-
dis, uvasti produžetak pretkomore.
auris, uvo, uho; sadrži dva čula: za sluh
(organum auditus) i za održavanje rav-
noteže i orijentaciju u prostoru (orga-
num status) - zajednički naziv organum
vestibulocochleare. Sastoji se od tri
dela, i to: od spoljašnjeg uva (auris ex-
terna), srednjeg uva (auris media) i
unutrašnjeg uva (auris interna). Spolj-
nje uvo sačinjavaju usna školjka (auri-
cula) i spoljašnji slušni kanal (meatus
acusticus externus), a služi za prijem
zvučnih talasa. Srednje uvo sačinjavaju:
bubanjska duplja (cavum tympani) sa
slušnim koščicama, okolne ćelije (cellu-
lae mastoideae i antrum mastoideum) i
Eustachijeva truba (tuba auditiva). Iz-
meñu spoljašnjeg slušnog kanala i bu-
banjske duplje razapeta je bubanjska
opna (membrana tympani), koja je u
vezi sa slušnim koščicama, a ove su u
vezi s unutrašnjim uvom. Srednje uvo
služi za prenošenje zvučnih talasa pre-
ma unutrašnjem uvu, preko bubanjske
opne i slušnih koščica. Unutrašnje uvo
70
autoagresivne bolesti
sastoji se od koštanog (labyrinthus os-
seus) i opnastog labirinta (labyrinthus
membranaceus). Koštani labirint sastoji
se od puža (cochlea), trema (vestibu-
lum) i polukružnih kanala (canales se-
micirculares). U pužu je smešten opnas-
ti spiralni kanal s Cortijevim organom
koji prima zvučne nadražaje, te on pred-
stavlja čulo sluha. U tremu i polukruž-
nim kanalima smeštene su opnaste tvo-
revine koje sačinjavaju vestibularni
aparat namenjen održavanju ravnoteže
i orijentaciji u prostoru. Sve ove opnas-
te tvorevine sačinjavaju opnast labirint
ispunjen endolimfom, a smešten u koš-
tani labirint koji sadrži tečnost perilim-
fu.
aurum, Au, zlato, hemijski element, ple-
menit metal. Upotrebljava se u legura-
ma za novac, za ukrase, za pravljenje
veštačkih zuba i plombi itd. Soli zlata su
vrlo otrovne. Koloidno zlato se upotreb-
ljava za izvoñenje Langeove reakcije u
cerebrospinalnom likvoru; a. folia-
turn, zlatni listići koji se upotrebljavaju
za pravljenje zlatnih plombi. Zubnole-
karsko zlato, legura čistog zlata, srebra
i bakra u naročitoj razmeri, finoće 22
karata. Količina zlata u legurama obič-
no se izražava u karatima, koji predstav-
ljaju težinsku količinu zlata u 24 težin-
ska dela legure. Čisto zlato označava se
kao 24-karatno, a npr. 14-karatno zlato
predstavlja leguru u kojoj ima 14 delova
zlata (58,3%) i 10 delova drugog metala
(41,7%)
auscultatio, auskultacija, osluškivanje
zvukova koji nastaju u raznim organima
(srcu, plućima, crevima, pleuri) a koristi
se i za utvrñivanje trudnoće.
auskultacija, v. auscultatio.
auskultacijska perkusija, v. percussio.
Auspitzov fenomen, v. »fenomen krvave
rose« (pod psoriasis).
Austin-Flintov šum, v. šum.
autizam, bolesno povlačenje u sebe i gub-
ljenje svake veze sa stvarnošću; sim-
ptom shizofrenije; rani dečiji a., oblik
dečije shizofrenije. Sin. Kannerov sin-
drom.
autoagresivne bolesti, v. autoimune bo-
lesti.
autoagressio
autoagressio, autoagresija, zajedničko
ime za stanja u kojima humoralni imu-
nitet ili imunitet vezan za ćelije (T-lim-
focite) napada sopstvene antigene. Sin.
autoimunitet, autoallergia.
autoalergijska oboljenja, autoimuna ob-
oljenja, oboljenja izazvana antigenima
same životinje (autoantigeni) ili sličnim
antigenima druge životinjske vrste. Pa-
togeneza se osniva na aktivnosti senzi-
bilisanih limfocita i autoantitela. Autoa-
lergijska oboljenja u ljudi su: hemolizna
anemija, idiopatska trombocitopenijska
purpura, glomerulonefritis, hashimo-
tov tireoiditis, Gravesovo oboljenje,
miksedem, diabetes mellitus, pemfigus
vulgaris, primarna bilijarna ciroza, hro-
nični aktivni hepatitis, ulcerozni kolitis,
perniciozna anemija, timom, multipla
skleroza, uveitis, miastenia gravis, sim-
patička oftalmija, dermatomiozitis,
sklerodermija, Sjögrenov sindrom, reu-
matska groznica, ankilozni spondilitis,
reumatoidni artritis, sistemski eritem-
ski lupus i dr. Postoje mnogi modeli za
ogledno izučavanje autoalergijskih ob-
oljenja u raznih životinja. U patogenezi
igraju ulogu autoantitela, kompleksi an-
titelo-antigen, senzibilisani limfociti i
kombinacije ovih faktora u zajednici sa
spoljnim agensima. Uzrok pojave imu-
nološke komponente u nekih oboljenja
nije sasvim razjašnjen.
autoantigeni, antigeni sopstvenog orga-
nizma (tečnosti, ćelije, tkiva i organi)
koji izazivaju pojavu autoantitela ili sen-
zibilisanih ćelija.
autoantitela, antitela koja se stvaraju u
organizmu i reaguju sa sopstvenim
(auto) antigenima. U ljudi su otkrivena
antitela protiv tireoglobulina, dezoksi-
ribonukleinske kiseline, jedara raznih
ćelija, bazalne membrane, mitohondri-
ja, mikrosoma, glatkih mišića, eritroci-
ta, leukocita, trombocita, nervne ćelije,
retikulina, insulina i dr.
autoerotizam, ontogeneza polnog nago-
na, čak i kada je razvijen genitalni ero-
tizam, otkriva da se jedinka još nalazi u
autoerotizmu. Tek u pubertetu dolazi
do jasnog razvijanja erotizma prema
autoinfekcija
drugoj ličnosti (aloerotizam), u prvo
vreme homoseksualno orijetisanog (na-
ročito u ženskog pola), a tek kasnije po-
staje jasno heteroseksualan.
autofetišizam, stanje u kome delovi
sopstveriog tela izazivaju seksualno
nadraženje (automonoseksualizam).
autofluoroskop, vrsta stacionarnog de-
tektora s velikim brojem varničavih
kristala, poredanih u obliku mozaika i
povezanih za odgovarajuće merne elek-
tronske instrumente. Primenjuje se za
statička morfološka i dinamska ispitiva-
nja uživo pomoću radioaktivnih izoto-
pa. U nuklearnoj medicini danas se više
primenjuje gama-kamera. V. gama-ka-
mera.
autogena inhibicija, opuštanje mišića na-
stalo kao reakcija na snažno istezanje,
zove se još i obrnuti refleks na istezanje.
Nastaje kad napetost u mišiću, reflek-
sno kontrahovanom, zbog istezanja po-
stane dovoljno velika. Receptor za ob-
rnut refleks na istezanje je Golgijev te-
tivni organ koji se nalazi izmeñu snopo-
va tetiva. Vlakna iz ovog organa sprovo-
de podsticaj do inhibicijskih interneu-
rona koji se završavaju na motoneuroni-
ma, zbog čega dolazi i do opuštanja mi-
Sića.
autogeni trening, v. training.
autogeno zavarivanje, samozavarivanje,
spajanje dva komada istog metala u jed-
nu celinu pomoću vrlo visoke tempera-
ture, koja se dobiva sagorevanjem ki-
seonika i acetilena (ili vodonika) u naro-
čitom plameniku. U medicini se prime-
njuje u zubarskoj tehnici.
autohistoradiografija, v. autoradiografi-
ja.
autoimuna hemolizna anemija, v. anae-
mia.
autoimuna trombocitopenija, v. throm-
bocytopenia.
autoimune bolesti, v. bolest.
autoimunizacija, stvaranje imunih anti-
tela ili senzibilisanih limfocita protiv
sopstvenih antigena. A. može izazvati
kliničke pojave, poznate kao autoimune
bolesti.
autoinfekcija, proces u kome dolazi do
obole van ja usled delovanja sopstvene
71
autoklav
bakterijske flore u nekim telesnim šup-
ljinama, na koži i sluznicama i obično je
apatogena. Apatogene bakterije mogu
postati patogene usled izmene otpor-
nosti i imunoreaktivnosti organizma
kosmonauta u toku kosmičkog leta. Du-
gotrajan boravak u kabini i istovreme-
no izlaganje bestežinskom stanju, joni-
zujućim zračenjima, ograničenom kre-
tanju i. specijalna ishrana mogu dovesti
do autoinfekcije. Astronauti se podvrga-
vaju imunološkim i mikrobiološkim tes-
tovima 'pre leta u cilju predohrane. Da
bi se izbegla infekcija izmeñu članova
posade, oni pre leta žive skupa u izola-
ciji, što doprinosi razvoju imuniteta na
mikrobe koji se nalaze u njihovim orga-
nizmima.
autoklav, čeličan sud sa termometrom i
manometrom, .koji se može hermetički
zatvoriti i u kome se razvija pregrejana
vodena para. Služi za sterilizaciju onog
bolničkog i laboratorijskog materijala
koji izdržava bez oštećenja vodenu
paru, pritisak od oko jedne atmosfere i
temperaturu oko 120-1330C.
autologo, što potiče od iste jedinke. U
imunologiji: pojava autoimunih ili aü-
toalergijskih oboljenja, kada se imuni
aparat aktiviše pomoću sopstvenih^anti-
gena (v. autoalergijska oboljenja; autoi-
muna oboljenja).
autolysis, autoliza, samosvarivanje tkiva
dejstvom fermenata koji nastaju posle
smrti. Rana autoliza odlikuje se gubit-
kom detalja ćelijske grañe.
autonomni nervni sistem (systema ner-
vosum autonomicum), sistem koji up-
ravlja radom unutrašnjih organa i nji-
hovim metabolizmom, bez uticaja volje,
što predstavlja osnovni uslov za održa-
vanje života i vrste. Inerviše svu glatku
muskulaturu i sve žlezde u organizmu i
održava tonus u poprečnoprugastim
mišićima. A.n.s. sastoji se od centara, ži-
vaca, gangliona i spletova. Centri se na-
laze u centralnom živčanom sistemu, a
živci, s dovodnim i odvodnim vlaknima,
povezuju ove centre s organima. U od-
nosu na kičmeni stub ganglioni mogu
biti paravertebralni i prevertebralni.
Spletovi se sastoje od gangliona, dovod-
72
autosomi
nih i odvodnih živaca, a oživčavaju
unutrašnje organe. V. plexus coeliacus,
plexus pelvinus. Funkciono a.n.s. ima
dva antagonistička dela, simpatikus i
parasimpatikus, koji održavaju ravnote-
žu neophodnu za normalan rad organa.
Nervna simpatička i parasimpatička
vlakna dele se na preganglijska, od cen-
tara do gangliona, i na postganglijska,
od gangliona do organa. Fiziološki i far-
makološki ova nervna vlakna dele se na
holinergička i adrenergička. Na završe-
cima holinergičkih vlakana oslobaña se,
kao medijator, acetil-holin, a na završe-
cima adrenergičkih vlakana oslobaña
se levarterenol (noradrenalin). U holi-
nergička vlakna ubrajaju se sva pregan-
glijska, postganglijska parasimpatička,
neka postganglijska simpatička (za znoj-
ne žlezde i vazodilataciju) i motorna
vlakna za poprečnoprugaste mišiće. U
adrenergička vlakna ubrajaju se post-
ganglijska simpatička, izuzev za znojne
žlezde, vazodilataciju i dr. V. parasimpa-
tikus, simpatikus. Sin. vegetativni nervni
sistem.
autophonia, autofonija, pojava koja na-
stupa pri oboljenju srednjeg uva, a sa-
stoji se od neprijatnog odzvanjanja
sopstvenog glasa u obolelom uvu.
autopolimerizacija, polimerizacija akri-
latnog materijala bez korišćenja spo-
Ijašnje energije. Odvija se kao rezultat
dodavanja ovom materijalu odreñenog
aktivatora i katalizatora. Sin. samo vezi-
vanje.
autoradiografija, dokazivanje raspodele
radioaktivnih obeleživača u pojedinim
organima pomoću fotografske emulzije;
makroskopska a. (sin. makroautora-
diografija), lokalizovanje raspodele ra-
dioaktivnog obeleživača na presecima
< rgana ili više organa; mikroskopska
a. (sin. mikroautoradiografija, autohisto-
radiografija), ispitivanje raspodele ra-
dioaktivnog obeleživača u ćelijama i de-
fovima ćelije.
autoregulacija, promena funkcije izazva-
na promenama u samom tkivu odnosno
organu.
autosomi, svi hromosomi (22 para u čove-
ka) sem hromosoma pola. Oba člana u
r
autosplenectomia
svakom paru hromosoma su homolog-
ni. Autosomi su jednaki u oba pola.
autosplenectomia, autosplenektomija,
skoro potpuno iščezavanje slezine zbog
progresivne skleroze njenog tkiva, koja
se viña u drepanocitozi.
autosugestija, prihvatanje i usvajanje
neke ideje ili misli, koje samim tim do-
vodi do promena u psihičkim i telesnim
funkcijama. V. sugestija.
autotransfusio, autotransfuzija, v. tron*
sfusio sanguinis.
auto transplantacija' zuba, presañivanje
zuba s jednog mesta na drugo u istog
pacijenta; npr., presañivanje donjeg tre-
ćeg molara u alveolu donjeg prvog mo-
lara.
autotrofan, organizam sposoban da sinte-
tizuje organske supstancije iz neorgan-
skih uz pomoć Sunčeve ili neke druge
energije (sve zelene biljke, izvesne bak-
terije). V. nitrifikacija, fotosinteza, hete-
rotrofan.
âutotrofne bakterije, bakterije koje za
svoju ishranu koriste jednostavna neor-
ganska jedinjenja. Raspolažu veoma ak-
tivnim enzimima i imaju vanredno raz-
vijenu sposobnost sinteze.
autovakcina, vakcina spravljena od mik-
roorganizama izolovanih iz organizma
bolesnika kome je vakcina namenjena.
autozit, veći organizam u dvogubih nesi-
metričnih nakaza, dok se manji, priljub-
ljen uz njega, naziva parazit.
avidnost antitela, požudnost> stepen
energije vezivanja antitela za antigeas-
ke determinante; zavisi od podudarnosti
antigena i antitela. Antitela koja nastaju
u ranoj fazi imunizacije imaju manju
požudnost nego antitela koja se javljaju
kasnije. U nekim imunološkim testovi-
ma (radioimuni testovi) veoma je zna-
čajna upotreba antitela koja imaju veli-
ku požudnost prema antigenu.
avirulentan, nevirulentan, bez virulenci-
je; v. virulencija.
avitaminoza, oboljenja koja nastaju us-
led nedostatka pojedinih vitamina u or-
ganizmu. V. skorbut, hemeralopia, xerop-
hthalmia, rachitis, beri-beri, pellagra;
(stom.) avitaminoza A, dovodi do uspo-
renog razvitka zuba, v. dentitio tarda; avi-
axiphoidia
taminoza D u prvoj godini života dovodi
do deformacije vilica i zuba- gornja vilica
uska, s gotskim nepcem, premaksilarni
deo isturen, donja vilica povijena nadole:
na zubima, čije krunice kalcffikuju u pr-
voj godini, javlja se hipoplazija gleñi i den-
tina; zubi niču u teskobi, zagrizaj je otvo-
ren. V. malocclusio, occlusio aperta.
Avogadrov broj ili A. konstanta je broj
atoma u 12 g čistog izotopa ugljenika 12,
tj. 12C. Može se reći da A.b. odgovara
broju molekula (ili atoma, jona, elektro-
na) u jednom molu. Njegova vrednost je
6,02252 X IO23 moH.
avulsio, (stom.) iskidanje dela tkiva ili
ozublja; a. dentis, avulzija zuba, potpu-
no izbacivanje zuba iz alveolarne čašice
usled traume. Sin. luxatio completa. V.
povrede zuba; a. labii oris, otkinuće, ot-
cepljenje tkiva usnice. V. sutura muco-
dermalis; a. nervi trtgemini, otkidanje
trogranog živca, metod lečenja neural-
gije trigeminalnog nerva. Nerv se trakci-
jom kida od nervnog stabla.
Axenfeldov sindrom, v. dysgenesis meso-
dermalis corneae et iridis.
Axerophtholum, akseroftol, vitamin A,
antikseroftalmički vitamin, liposolubi-
lan, vrlo osetljiv prema kiseoniku, dosta
otporan prema zagrevanju. Njegov
najvažniji provitamin je beta-karotin.
Neophodan je za razvijanje mladih or-
ganizama. Deluje povoljno na izgrañiva-
nje i zaštitu epitela, povećava otpornost
prema infekcijama (naročito infekcija-
ma sluznica), i regulatorno na metaboli-
zam i učestvuje u funkcionisanju oka (u
vezi sa regeneracijom vidnog purpura).
Vitamina A odnosno karotina ima dosta
u maslacu, masnom siru, jajima, jetri,
mleku, sardinama, kajsijama, paprici,
šargarepi, zelenoj salati, spanaću i para-
dajzu, a najviše u ribljim uljima (dobive-
nim iz jetre nekih oceanskih riba).
axilla, pazuho.
axillaris, aksilaran, pazušni, npr. a. axilla-
ris, pazušna arterija.
axiphoidia, aksifoidija, odsustvo mačoli-
kog nastavka grudne kosti, retko u muš-
karca (9,1%), češće u žena (45,6%).
73
axis pelvis
axis pelvis, karlična osovina, zamišljena
linija koja spaja sredine svih pravih pre-
čnika male karike. A.p. je kriva linija s
lukom otvorenim prema simfizi.
axon, osovinski krak, centralni, osovinski
dep nervnpg vlakna, sastavljen od neu-
roplazme ili aksoplazme i neurofibrila u
njenom središnom delu. Ivični deo, koji
ne sadrži neurofibrile, nazvan je Mauth-
nerova košuljica ili aksolema. Sin. neu-
rit.
Axungia porci, v. Adeps suillus.
Ayerzinä bolest, v. bolest.
8-azaguanin, antagonist (analog) purina,
deluje antikancerozno na ogledne tu-
more, ali je napušten zbog svoje toksič-
nosti.
6-azauridin, antagonist (analog) pirimidi-
na; korišćen u lečenju nekih malignih
oboljenja.
azbest, v. asbest
azigosna vena, neparna vena koja nastaje
stapanjem zadnje kardinalne vene s
desnom natkardinalnom venom.
azoospermatorrhoea, azoospermatoreja,
isticanje semene tečnosti bez semegla-
vaca.
azotaemia, azotemija, povećanje količine
ureje ili drugih azotnih jedinjenja u
krvi; ekstrarenalna a., a. prerenalis; hi-
pohloremijska a., a. nastala zbog defi-
cita natrijum-hlorida u organizmu koji
dovodi do hipovolemije i cirkulatorne
insuficijencije bubrega; hloropenijska
a., hipohloremijska a.; a. prerenalis, a.
74
azygos
u koje ne postoji insuficijencija bubre-
ga. Sin. uraemia.
azotni oksidul, nitrogenium oxydulatum,
azot-suboksid, azot-protoksid, jedinje-
nje azota s kiseonikom, sastava N20.
Bezbojan gas, sladunjavog mirisa, služi
za narkozu (opštu anesteziju). Zbog
svog euforičkog dejstva poznat je i kao
gas pod imenom »gas koji izaziva
smeh«; oficinalan je prema našoj farmo-
kopeji. V. narcosis.
azoturia, azoturija, velike količine ureje
ili drugih azotnih jedinjenja u mokraći.
azuleni, ugljovodonici koji imaju karakter
aromatičnih ugljovodonika, ali ne sadr-
že benzenski prsten. A. se nalazi u etar-
skim uljima raznih biljaka (Matricaria
Chamomilla, Piper Cubeba., Guaiacum
officinale i dr.) i od njih potiče plava ili
zelena boja ovih ulja. A. imaju antialer-
gičko i antiflogističko dejstvo.
azur, anilinska boja baznog karaktera,
upotrebljava se za bojenje hromatina i
azurofilnih zrna u citoplazmi.
azurofilne granule, azurofilna zrnca u ci-
toplazmi nekih leukocita, koja se boje
plavim anilinskim bojama. V. azurophi-
Ua.
azurophilia, azurofilija, prisustvo u peri-
fernoj krvi leukocita koji sadrže azuro-
filna zrnca.
azygos (grč.), neparan; npr. vena a., nepar-
na vena koja spaja područja gornje i do-
nje šuplje vene.
r
B1 hemijski simbol za metaloid bor.
Ba, hemijski simbol za metal barijum.
BCG (Bacille Calmette-Guérin), bovini va-
rijetet bacila tuberkuloze, atenuisan
kultivisanjem 13 godina na hranljivim
podlogama (od krompira, glicerina i
žuči); posle 250 pasaža njegova je viru-
lencija sasvim oslabljena. Koristi se za
spremanje vakcine protiv tuberkuloze,
koja se naziva vakcina BCG. Po original-
noj metodi vakcina se daje oralnim pu-
tem, a daje se i supkutano.
Be, hemijski simbol za metal berilijum.
ß, (beta), v. i pod početnim slovom sledeće
reci, npr. ß-alanin pod alanin, ß-carotin
pod carotin.
ß~, simbol za elektron iz jezgra radioaktiv-
nih elemenata.
ß+, simbol za pozitron.
beV, skraćenica za 109eV~bilion elek-
tron-volti u Anglosaksonaca; u nas mili-
jarda elektron-volti ili 1.000 MeV,
І, bismutum bizmut, hemijski element,
metal.
bi*, u složenicama označava da je nešto
dvostruko, npr. bifokalno sočivo, sočivo
koje ima 2 fokusa; (hem.) u nazivu soli
označava njihov kiseli karakter, npr. na-
trijum-bikarbonat, natrijum-bisulfat i
dr.
BNA, Baielska nomenklatura, anatom-
ski nazivi usvojeni 1895. god. u Bazelu.
BOT, v. bojni otrovi
B.P., skrać. za British Pharmacopoeia,
Britanska farmakopeja.
Babcockov test, v. test.
Babcoćkova operacija, v. operacija.
Babes-Ernstove granule, granulacije u
unutrašnjosti citoplazme mnogobroj-
nih bakterija koje se boje po Löffleru, tj.
pokazuju svojstva metahromazije, te se
nazivaju metahromatična zrnca, volu-
tinske granule ili polarna zrnca, jer se
često nalaze na polovima nekih bakteri-
ja (Corynebacterium diphtheriae).
Babesia, vrsta protozoa iz grupe sporozoa
koja izaziva febrilna zarazna oboljenja
raznih domaćih životinja. Nisu poznati
slučajevi infekcije ljudi ovim protozoa-
ma. Sin. Pyroplasma.
babičiti, obavljati babički posao. Dužnost
babice obuhvata sprovoñenje normal-
nog poroñaja, ispomaganje lekaru pri
akušerskim intervencijama i obavljanju
patronažne službe posle poroñaja.
Babinski-Fröhlichov sindrom, 4V. gojaz-
nost.
ðabinski-Frohlichova bolest, v. dystrop-
hia adiposogenitalis.
Babinski-Nageotteov sindrom, v. sy-
ndroma.
Babinskijev fenomen, v. znak.
babinjara, v. puerperium.
babinje, v. puerperium.
babinje pranje, v. lochia.
bacillus, bacil, u širem smislu sve bakteri-
je cilindričnog ili štapićastog oblika. U
užem smilsu rod Bacillus obuhvata ve-
like, nepokretne gram-pozitivne štapi-
će, koji se javljaju u lancima, stvaraju
spore i strogo su aerobi. Meñu njima pa-
togen je samo B. anthracis, relativno
veliki štapić; u inficiranom organizmu
ima čahuru (kapsulu). Van organizma
stvara centralno položene spore. U ljudi
75
bacillus
i životinja izaziva antraks prostrel (crni
prišt); B. anthracoides, antrakoidni
bacili, veoma slični bacilu antraksa, sa-
profiti, nalaze se u zemlji, vodi, vazduhu
i u biljnom svetu. To su apatogene ili us-
lovno patogene bakterije. Meñu ovim
bakterijama najrašireniji su: B. subtilis,
B. cereus i B. megaterium; B. bifidus
(Lactobacillus), anaerobni bacil, čest u
fecesu male dece. U odojčadi hranjene
na dojci može sačinjavati 99% fekalne
flore (»bifidus-flora«). Smatra se da
mleko žene sadrži izvesnu supstanciju
(bifidus-faktor) koja favorizuje njegovo
naseljavanje. Redi je u veštački hranje-
ne odojčadi. Žive kulture upotrebljava-
ju se u terapiji crevnih poremećaja
odojčadi; Boas-Opplerovi b., vrsta lak-
tobacila, gram-pozitivnih, nepokretnih
štapića, koji stvaraju mlečnu kiselinu,
nalaze se u želudačnom soku ljudi koji
boluju od gastritisa, karcinoma i dr., a u
umerenom broju mogu se naći i u nor-
malnom želudačnom soku; B. bulgari-
cus, bacil koji je prvobitno izolovan iz
jogurta, a prisutan je u mnogim mleč-
nim proizvodima. Uzrokuje visoku kise-
lost mleka; njegove se kulture upotreb-
ljavaju u proizvodnji jogurta; B. CaI-
mette-Guérin (skraćeno BCG), bovini
varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan
kultivisanjem 13 godina na hranljivim
podlogama (od krompira, glicerina i
žuči); posle 250 pasaža njegova je viru-
lencija sasvim oslabljena. Koristi se za
spravljanje vakcine protiv tuberkuloze,
koja se naziva vakcina BCG; B. Doñer-
leini, laktobacili, gram-pozitivni, ne-
pokretni. Nalaze se kao mikrosimbionti
u zdravoj vagini. Od glikogena vaginal-
nog epitela i sekreta uterusa formiraju
mlečnu kiselinu, ona obezbeñuje vagini
stalnu kiselu sredinu (pH oko 4), koja
inhibiše razmnožavanje patogenih bak-
terija; paratifusni b., izazivaju paratifu-
se koji se klinički razlikuju od trbušnog
tifusa time što su lakša i kratkotrajnija
oboljenja; (farm.) lekovi u obliku čvrs-
tih štapića. Mogu biti ili naročiti oblici
supozitorija, npr. za uvlačenje u uretru,
ili štapići za tuširanje (grla, raznih gra-
76
Bacteroides
nulacija itd.), npr. Argenti nitras in ba-
cillis (Lapis infernalis); (hist.) b. reti-
nae, štapići, vršni delovi čulnih (štapi-
ćastih) ćelija mrežnjače oka svojevrsne
grañe (ispod pigmentnog sloja sa stubi-
ćima), čine sloj štapića i stubića. Prima-
ju svetlosne nadražaje. V. retina.
bacitracin, antibiotik dobiven iz soja
Tracy I Bacillus subtilis, deluje uglav-
nom na gram-pozitivne bakterije i na
neke gram-negativne. Upotrebljava se,
uglavnom, lokalno. Ima nefrotoksičko
dejstvo.
backcross, (eng.) sparivanje hibrida prve
generacije (Fi) i jednog od roditelja.
bacteriaemia, bakteriemija, prisustvo
bakterija u krvotoku, bez pratećih kli-
ničkih znakova, česta je i obično prolaz-
na pojava i u većini slučajeva ne prouz-
rokuje udaljene promene ili nova žariš-
ta.
bacteriocini, posebna grupa bakterijskih
antibiotika koji štetno deluju na pripad-
nika iste ili neke vrlo srodne bakterijske
vrste. Najbolje su proučeni količini (po-
reklom iz Escherichia coli), zatim pioci-
ni (iz Pseudomonas pyocyanea), stafilo-
kokocini (Staphylococcus), koricini (iz
Corynebacterium diphtheriae), mono-
cini (iz Listeria monocytogenes) itd.
Kako sam naziv govori, bakteriocini
imaju baktericidan efekat. Misli se da
stvaranje bakteriocina zavisi od poseb-
nih plazmida nazvanih C-faktor; ima za-
pažanja da se C-faktor može preneti
analogno R-faktoru. U novije vreme
uvedene su metode tipizacije nekih
bakterija pomoću odgovarajućih bakte-
riocina.
bacteriophag, bakteriofag, virus koji infi-
cira bakterije. Postoje DNK-fag i RNK--
fag.
bacterium, bakterije koje čine grupu Sc-
hizomyceta. Razmnožavaju se nepos-
rednom, prostom deobom, bez mitoze.
bacteriuria, bakteriurija, prisustvo bakte-
rija u mokraći, katkad i bez znakova za-
paljenja mokraćnih puteva; može se
naći, npr., kao posledica preležanog za-
paljenja bubrežne karlice.
Bacteroides, rod koji obuhvata veliki broj
raznih vrsta anaerobnih, gram-negativ-
bačvasti toraks
nih bakterija, koje sačinjavaju deo mik-
roskopske flore normalnog ljudskog
tela. One se nalaze redovno u gornjim
delovima respiratornog i urogenitalnog
trakta, kao i u debelom crevu. Najčešće
vrste tog roda, koje izazivaju ulcerozne
procese, jesu: B. fundiliformis, B. fragi-
Hs, B. ramosus, B. fusiformis. Ovaj po-
slednji patogen je za čoveka samo u sim-
biozi sa spirohetama (Borrelia vincen-
ti).
bačvasti toraks, v. thorax.
bademova kiselina, v. Acidum mandeli-
cum.
Baelzeva bolest, v. cheilitis.
Baileyova operacije, v. operacija.
Bainbrigeov refleks, v. refleks.
bakalarevo ulje, v. Oleum Jecoris Aselli.
bakarna groznica, groznica izazvana udi-
sanjem fine prašine i pare bakra. Javlja-
ju se i metalni ukus u ustima, teškoće
pri disanju, muka i nadražaj na povraća-
nje.
baktericiñan, hemijske supstancije koje
izazivaju destrukciju i smrt bakterijske
ćelije.
bakteriofag, virus koji može da se razvije
jedino u živoj bakterijskoj ćeliji, pri
čemu nastaje liza osetljivih vrsta bakte-
rija. Njihova veličina iznosi 10 do 80 mi-
limikrona. Oni se mogu videti samo po-
moću elektronskog mikroskopa. Grañe-
ni su najvećim delom od dezoksiribo-
nukleinske kiseline, oko koje se nalazi
proteinska ovojnica.
bakterioliza, rastapanje tela bakterija
pod uticajem kuvanja, smrzavanja i top-
ljenja, kao i pod uticajem kiselina, žuč-
nih soli, raznih enzima, bakteriofaga,
bakteriolizina (Pfeifferov fenomen).
bakteriolizini, lizini koji liziraju bakteri-
je. Oni izazivaju ližu odgovarajućih bak-
terija samo uz prisustvo komplementa.
Prema specifičnoj lizi osetljive su samo
neke bakterije: Vibrio cholerae, spiro-
hete i neki gram-negativni bacili.
bakteriologija, deo mikrobiologije koji iz-
učava bakterije ili Schizomycetes.
bakteriostatski, što sprečava množenje
bakterija, pri čemu bakterije ostaju žive
ali se obustavlja njihova metabolička
bâlizam
funkcija. Antiseptička sredstva imaju
bakteriostatičko delovanje.
bakteriotropini, antitela koja senzibilišu
bakterije za fagocitozu, supstancije s
dejstvom opsonina u krvi imunizovanih
ljudi i životinja. Oni su, za razliku od
normalnih opsonina, termostabilni,
specifični i nazivaju se imunski opsoni-
ni ili bakteriotropini.
balanitis, zapaljenje glavića muškog po-
Inog organa; b. candidamycetica, beli-
časte naslage na eritematoznoj osnovi,
najčešće u dijabetičara; b. chronica
circumscripta benigna plasmocellu-
laris (Zoon), nešto infiltrovana, tamno-
mrka pločica usled taloženja hemoside-
rina; b. erosiva circinata, kružne ili po-
liciklične erozije uokvirene beličastim
obodom, prouzrokovane fuzospirilar-
nom simbiozom; b. medicamentosa
(erythema fixum bullosum), b. posle
uzimanja barbiturata, antipirina, sulfa-
nilamida; b. simplex, obično zapaljenje
izazvano smegmom, dezinfekcionim
sredstvima, mehanički; b, xerotica ob-
literans, krauroza penisa posle opera-
cije fimoze.
balanocele, balanokela, isturenost glavi-
ća penisa kroz rupturu njegove navlake.
balanoplastica, balanoplastika, plastička
operacija na penisu.
balanoposthitis, zapaljenje glansa i unut-
rašnjeg lista prepucijuma.
balansna strana (stom.), strana suprotna
radnoj strani zubnih nizova ili zubnih
proteza. Strana prema kojoj se kreće
donja vilica u toku žvakanja.
Balbianijevo telo, vitelinsko jedro, u ne-
posrednoj blizini jedra jajne ćelije, kao
prethodnica stvaranja hranljivog vitelu-
sa.
Balfourov germinativni epitel, mezen-
him pod površnim epitelom mlade muš-
ke gonade. Stvara zbijeni sloj albugine-
Je.
balistokarñiografija, v. ballistocardiog-
raphia.
balizam, prekomerni i nenormalni pokreti
zamahivanja pri oštećenjima suptala-
musnih jedara. Iznenadna pojava ovih
pokreta na jednoj strani tela (hemibali- .,*
zam) javlja se kao jedan od najdramaf^*
77
ballistocarñiographia
nijih sindroma pri krvarenjima u supta-
lamusnom jedru suprotne strane.
baffistocarñiographia, balistokardiogra-
tija, metoda kojom se srčane vibracije i
kretanje krvi grafički registruju s povr-
šine tela, te se na taj način ocenjuje kon-
traktilnost srčanog mišića.
balneographia balneografija, deo nauke o
banjama koji se bavi opisivanjem banja,
kupališta.
balneologija, nauka koja se bavi prouča-
vanjem dejstva i primene kupanja u ter-
momineralnim ili u običnim vodama. V.
medicinska hidrologija.
balneotherapia, v. therapia.
balneum, kupanje.
baliotement, (fr.) odskakanje nekog čvrs-
tog tela, kao postupak pri palpaciji u ci-
lju ocenjivanja osobina slobodno po-
kretnog organa; b. bubrega, palpacija
bubrega šakom, posle njegovog potiski-
vanja, drugom rukom; b. čašice, osećaj
udara kolenske čašice u prste šake po-
sle potiskivanja slobodne tečnostu u ko-
lenskom zglobu (hidrartroza); b. glave
ploda, u plodovoj vodi; b. jetre palpaci-
ja jetre u slobodnoj tečnosti (ascitesu):
posle potiskivanja slobodne tečnosti u
predelu jetre oseti se u jednom trenut-
ku udar površine jetre u prste šake štav-
ljenje na prednji trbušni zid.
balsami, guste mirisave smeše smole i
etarskih ulja dobivene iz raznog drveća.
Neki od njih služe za lečenje. V. balsami-
ca, Balsamum peruvianum.
Balsamum canadense, kanadski balsam,
smolasti sok od Abies balsamea, upot-
rebljava se pri mikroskopiranju; B. pe-
ruvianum, peruanski balsam, »peru--
balsam«, upotrebljava se za lečenje
šuge; primenjuje se i kao blago nadra-
žaj ^o i antiseptičko sredstvo pri torpid-
nim granulacijama (v. Mikuliczeva
mast), i u drugim kožnim oboljenjima
praćenim svrabom.
bandaža, (1) zavoj, utega kojom se spreča-
va ispadanje trbušnih organa u kili; (2)
zaštitni zavoj za izvesne delove tela (u
boksu, mačevanju, nogometu itd.).
bandažist, zanatlija koji izrañuje bandaže,
utege, veštačke udove. V. bandaža.
Bangova bolest, v. bolest.
banja
banka, naziv za ostavu, slagalište organa i
tkiva u cilju njihove primene na boles-
niku koji imaju potrebu za njima; »b.
kosti«, b. u kojoj se čuvaju kosti uzete
uglavnom iz lesa, koje su liofilizovane ili
se drže na veoma niskoj temperaturi i
služe za njihovu transplantaciju; »b.
krvi«, u nedostatku dobrovoljnih dava-
laca krvi za transfuziju u zapadnim zem-
ljama je uvedena b. k. Od rodbine boles-
nika se uzima krv, bez obzira da Ii je po-
trebna ili ne tom bolesniku. Na taj način
bolničke ustanove stvaraju rezerve kon-
zervisane krvi; »b. organa«, čuvanje or-
gana, pod odreñenim složenim uslovi-
ma, u specijalnim komorama u cilju nji-
hovog presañivanja (transplantacije) na
bolesnika npr. (bubreg); »b. sperme«,
ostava semene tečnosti (odn. semegla-
vaca) za veštačko osemenjavanje.
Bantijev sindrom, v. splenomegalia.
Bantijeva bolest, v. bolest
banja, mesto na čijoj se teritoriji nalaze
prirodni izvori termo-mineralnih voda,
izgrañeno i opremljeno za lečenje odre-
ñenih bolesnika. Prema načelima medi-
cinske hidrologije, u b. treba da bude
ostvarena administrativna, komunalno-
-urbanistička, higijenska, zdravstvena i
socijalana organizacija. Naše b. u Srbiji:
Vrnjačka, Niska, Koviljača, Sokobanja,
Rusanda, Novosadska, Vranjska, Slan-
kamen, Brestovačka, Kuršumlijska,
Mladenovačka, Sijerinska, Obrenovač-
ka, Pribojska, Ilidža kod Peći, Gamzig-
radska, Novopazarska, Rajčinovići, Do-
nja Badanj a, Ovčarska, Zvonačka, Bogu-
tovačka, Lukovska; u Sloveniji: Rogaška
Slatina, Rimske Toplice, Radenci, Dobr-
na, Dolenjske i Čateške Toplice; Laško,
Šmarjeske Toplice; u Hrvatskoj: Varaž-
dinske Toplice, Lipik, Topusko, Daru-
var, Krapinske Toplice, Stubičke i Su-
tinske Toplice, Split, Sisak, Mokosice; u
Bosni i Hercegovini: Ilidža i Kiseljak
kod Sarajeva, Crni Guber kod Srebrni-
ce, Slana Banja u Tuzli, Vrućica kod
Teslica, Laktaši, Slatina, Fojnica, Gornji
Šeher, Kulaši, Gradačac, Višegradska; u
Makedoniji: Debarska, Katlanovska,
Kosovratska, Kočanska, Negorička (kod
Kumanova).
banjska kura
banjska kura, banjsko lečenje, v. crenot-
herapia.
banjska reakcija, v. reakcija.
banjska terapija, v. therapia.
bar, nekoherentna jedinica SI za pritisak.
l bar= 100000 paskala= IO 5 Pa.
l mbar= 100 Pa.
l  = 0,1 Pa.
Bârânyjev znak, v. znak.
barba, dlake na bradi.
Barbitonum, hipnotičko sredstvo koje se
upotrebljava protiv staračke nesanice,
sin. Acidum diaethylbarbituricum.
barbiturati, derivati barbiturne kiseline,
nastale iz ureje i malonske kiseline.
Zato se naziva i malonil-ureja. Važni de-
rivati barbiturne kiseline su dietil-bar-
biturna kiselina (barbiton), fenil-etil-
barbiturna kiselina (fenobarbiton) i
mnogi drugi. V. barbitonum.
»barbotage«, (fr.) barbotaža, mućkanje,
ponavljano ubrizgavanje i izvlačenje
tečnosti, kao što je to pri ispiranju želu-
ca, ili ubrizgavanje anestetskog sred-
stva u malim količinama u subara-
hnoidni prostor smenjivanjem uvlače-
nja i izvlačenja male količine cerebros-
pinalne tečnosti u brizgalicu, sve dok ne
bude ubrizgana ćela količina anestet-
skog sredstva.
Bardenheuerova ekstenzija, v. extensio.
Baru sulfas, barijum-sulfat, beo prašak,
nerastvorljiv u vodi. Upotrebljava se u
vidu kaše razmućen s vodom za rend-
genski pregled pribora za varenje, u koji
se unosi oralno ili rektalno. Pozitivno
kontrastno sredstvo.
Baru sulfidum, barijum-sulfid, žućkasto
zelen prašak. Lokalno primenjen na
koži prouzrokuje ispadanje dlaka (depi-
laciju), jer rastvara stablo dlake.
barijera, anatomska ili fiziološka prepre-
ka koja sprečava prolaz mikroorganiza-
ma, krvnih ćelija ili hemijskih sastojaka
iz jednog sistema ili dela organizma u
drugi (npr., encefalohematička b. izme-
ñu krvi i moždano-kičmenog likvora).
barijum-hidroksid, Ba (OH)a, jaka baza,
koja se rastvara prilično teško u vodi.
barijumska pasta, mešavina iste količine
barijum-sulfata i vode. Upotrebljava se
za rendgenološki pregled jednjaka.
barometarski pritisak
barijumsko mleko, mešavina jednog dela
barijum-sulfata i tri dela vode (ili fizio-
loškog rastvora); upotrebljava se za
rendgenski pregled pribora za varenje.
barium, Ba, barijum, hemijski element,
zemnoalkalni metal. Barijumove soli
rastvorljive u vodi otrovne su, jer su
joni barijuma otrovni; B. sulfuratum, v.
Baru sulfidum; B. sulfuricum, v. Barii
šuljaš.
barograf, aparat konstruisan na bazi ane-
roidnog barometra. Služi za konstantno
registrovanje toka kretanja atmosfer-
skog pritiska. Promene pritiska ucrta-
vaju se na milimetarskoj hartiji (barog-
ram).
barogram, v. barograf.
barokomora, ureñaj metalne konstrukci-
je u obliku valjka ili paralelopipeda, koji
služi za stvaranje veštačke visine pomo-
ću vakuum-pumpe. Barokomora u kojoj
je moguće ostvariti ne samo fiktivnu vi-
sinu već i različite temperaturne uslove
naziva se klima-barokomora. Baroko-
mora se koristi u vazduhoplovnoj i kos-
mičkoj medicini za. izučavanje uticaja
hipoksije, eksplozivne dekompresije, fi-
zičkog delovanja sniženog barometar-
skog pritiska na organizam čoveka i ži-
votinja. U njima se ispituje osetljivost
kandidata za kosmonaute prema hi-
poksiji i dekompresivnoj bolesti, a tako
ñe se sprovodi treniranje kosmonauta u
cilju podizanja njihove otpornosti pre-
ma sniženom barometarskom pritisku.
barometar, sprava za merenje atmosfer-
skog pritiska; aneroidni b., metalna
sprava u kojoj se atmosferski pritisak
preko elastične membrane i opruge
prenosi na kazaljku; b. sa živom sastoji
se od staklene cevi u kojoj se nalazi živa.
barometarski pritisak, pritisak koji vrši
vazduh svojom težinom na sve predme-
te, pa i na naše telo. Označuje se visi-
nom stuba žive u milimetrima ili miliba-
rima. Na morskoj površini pritisak izno-
si 760 mm živinog stuba, ili 1.000 miliba-
ra. S povećanjem visine pritisak opada,
tako da na 500 m iznad zemlje iznosi 716
mm Hg, na 1000 m 674 mm Hg, na 2000
m 598 mm Hg, na 3000 m 530 mm Hg, na
4000 m 470 mm Hg, na 5000 m 417 mm
79
baroreceptori
Hg, na 7000 m 328 mm Hg, a na 10.000 m
samo 229 mm Hg. Nagla kolebanja pri-
tiska, veća od 10 do 30 mm Hg mogu ne-
povoljno uticati na osobe s oboljenjima
kardiovaskularnog i disajnog sistema,
psihički labilne osobe i reumatičare.
baroreceptori, paukoliki nervni završeci;
nalaze se u zidovima većine velikih arte-
rija; kada se poveća krvni pritisak, nad-
ražuju se i pri rastezanju arterija. Zna-
čajni su u refleksnoj regulaciji arterij-
skog krvnog pritiska.
barotrauma, ozleda u uhu izazvana pro-
menom pritiska pri naglom dizanju
(avionom) u visoke slojeve atmosfere, a
još i više pri naglom spuštanju iz visine
u niže slojeve vazduha. Ozleda nastaje
usled nemogućnosti da se pritisak vaz-
duha u srednjem uhu izjednači sa spolj-
nim pritiskom kroz Eustahijevu tubu,
ako njeni uslovi za ventilaciju srednjeg
uha nisu dobri (adenoidne vegetacije,
devijacija nosnog septuma, katar tube).
Postoje osećaj zapušenosti u uhu, bol,
šum i oslabljeni sluh. B. može da se javi
i u nosnim sinusima ako se zapuši njiho-
vo usce (nosni polipi).
barr-negativan, v. Barrovo telašce.
barr-pozitivan, v. Barrovo telašce.
Barraquer-Simonsov sindrom, v. sin-
drom.
Barrettov ulkus, v. ulcus.
Barrovo telašce, tvorevina koja se nalazi
uz opnu jedra somatskih ćelija žene, a
predstavlja kondenzovani i funkciono
inaktivisani X-hromosom. Normalna
žena je hromatin-pozitivna, a normalan
muškarac hromatin-negativan. Ukoliko
u ćelijama postoji više od dv?t X-hromo-
soma, svi sem jednog biće inaktivisani i
zastupljeni odgovarajućim brojem Bar-
rovih (hromatinskih) telašaca: ukupan
broj X"hromosoma minus jedan. Sin.
hromatin pola.
barski gas, v. metan.
bartholiniiis, bartolinitis, zapaljenje
Bartholinovih žlezda, najčešće izazvano
gonokoknom, streptokoknom i stafilo-
koknoin infekcijom. Zapaljenjski proce-
si dovode do začepljenja izvodnog kana-
la, što dovodi do stvaranja zagnoja (aps-
cesa). Pojava apscesa praćena je oto-
80
Bassen-Kornzweigov sindrom
kom i crvenilom, kojim su zahvaćene
velike i male polne usne. Žlezda i njena
okolina su pri zapaljenju veoma bolne,
naročito pri hodu, i osetljive na dodir.
B. obično zahvata samo jednu žlezdu,
ali može da se javi i na obe strane, od-
nosno da zahvati obe Bartholinove žlez-
de. Javlja se u svakom životnom dobu.
Tok je akutan i završava se ili sponta-
nim provaljivanjem (najčešće u predelu
malih polnih usana) ili hirurškom inci-
zijom.
Bartholinova žlezda, glandula vestibula-
ris major, parna žlezda ženskog polnog
aparata, koja stvara sluzav sekret. Veli-
čine je graška, smeštena bočno od ulaza
u vaginu, a njen iz vodni kanal se otvara
u tremu usmine.
basalioma, bazaliom, karcinom koji na-
staje od matičnog ćelijskog sloja (bazal-
nog sloja) pokožice (sin. bazalnoćelijski
karcionom, Krompecherov karcinom).
Izrastaj se pojavljuje većinom u starih
osoba, ili u vidu malog čvrstog čvora
koji polako raste, a docnije stvara na po-
vršini kože grizlicu (ulcuß rodens).
basalis, bazalni, osnovni, ono što se nalazi
u osnovi.
basen, veštački omeñen prostor za kupa-
nje, plivanje i plivačka takmičenja, du-
gačak 25-50 m, a širok 20 m. Zimski ba-
seni su prekriveni, a letnji otvoreni. Du-
bina vode treba da bude 1,5-2,5 m, a
temperatura vode 20-220C. Voda u ba-
senima treba da se stalno prečišćava i
dezinfikuje, najbolje hlorom. Voda se
prečišćava filtracijom kroz brze pešča-
ne filtre s naknadnom hlorizacijom. Ko-
ličina rezidualnog hlora u vodi basena
može da iznosi 0,3 do maksimalno 0,5
mg Cb na litar vode.
basilaris, bazilaran, koji pripada osnovi.
basilica, vena basilica, bazilična vena, me-
dijalna površinska vena gornjeg uda.
basis, baza, osnova; b. cerebri, osnovica,
donja strana velikog mozga; b. cranii,
osnovica, pod lubanje; (farm.) v. reme-
dium cardinale.
basophilia, bazofilija, povećan broj bazo-
filnih granulocita u krvi.
Bassen-Kornzweigov sindrom, v. abeta-
lipoproteinaemia.
Bassinijeva operacija
Bassinijeva operacija, v. hernia.
bat al jak, patrljak, ostatak amputiranog ili
dezartikulisanog uda ili organa. Pone-
kad je b. bolan usled stvaranja neuroma
na kraju presečenog nerva (amputacio-
ni neurom). V. amputatio.
bataljon, sanitetski, v. sanitetski bataljon.
bataljonska sanitetska stanica (ranije
bataljonsko previjalište), sanitetska eta-
pa sanitetske službe bataljona na 0,5-1
km od borbene linije radi pružanja
neophodne opšte medicinske pomoći i
primarne dekontaminacije povreñenih
i obolelih; radi pod vedrim nebom ili u
nekom objektu, pod strejom itd. V. bata-
Ijonski sanitet.
bataljonski sanitet, snage i sredstva za
pružanje opštemedicinske (predlekar-
ske) pomoći i evakuaciju povreñenih i
obolelih iz četa, kao l za sprovoñenje os-
novnih higijensko-profilaktičkih mera i
primarne dekontaminacije u bataljonu.
Sanitetskom službom bataljona rukovo-
di medicinski tehničar. Sin. sanitetska
služba bataljona.
bataljonsko previjalište, v. bataljonska
sanitetska stanica.
batist (Billrothov), nepromočivo platno
koje se upotrebljava u hirurgiji.
batmotropno, što je u vezi s nadražljivoš-
ću srčanog mišića; supstancije koje po-
većavaju nadražljivost deluju batmot-
ropno pozitivno, a one koje je smanjuju
negativno.
Bayleova bolest, v. paralysis progressiva.
bazalne ganglije, tri velike mase jedara
koje leže ispod moždane kore (nucleus
caudatus, putamen i globus palidus) i
funkciono srodne strukture u meñu-
mozgu i srednjem mozgu (nucleus sub-
thalamicus, supstancia nigra i nucleus
ruber). Značajne su u održavanju po-
godnog tonusa skeletnih mišića i u kon-
troli pokreta. Poremećaji motorike u
ljudi s oboljenjima b.g. mogu se ispoljiti
postojanjem prekomernih nenormal-
nih pokreta (horeja, atetoza, balizam) ili
njihovom oskudnošću; teškoćama u za-
počinjanju voljnih pokreta, smanjenju
pridruženih pokreta uz ukočenost i tre-
mor u miru (Parkinsonova bolest).
bazalni, v. basalis £,, Us,
6 Medicinski leksikon
Beñsonia-organizmi
bazalni metabolizam, v. metabolizam.
bazalni torakalni prečnik (Th), širina
grudnog koša u visini desnog kardiodi-
jafragmatskog ugla, merena izmeñu
unutrašnjih rubova rebara. V. torako-
kardijalni indeks.
bazalni Weilov sloj, v. Weilova zona.
Bazedovljeva bolest, v. bolest.
Bazelska nomenklatura, v. BNA.
bazilarna impresija, utiskivanje okcipi-
talnih gležnjeva u zadnju lubanjsku
jamu i gornjeg dela vratnog dela kičme
u veliko potiljačno okno (foramen occi-
pitale magnum). Zbog toga u njemu st-
rci zub obrtača glave. Promena govori
da baza lubanje nije bila u stanju da iz*-
drži teret glave.
Bazinova bolest, v. erythema induratum.
bazni, (1) rastvor koji ima veću koncentra-
''ciju hidrqnijumovih odnosno vodoniko-
vih jona (H) od koncentracije hidroksil-
nih jona (OH) ili rastvor koji ima pH veći
od 7; (2) jedinjenja koja se kiselinama
mogu neutralisati ili koordinativno vezati
vodonikove jone.
bazni rubin, v. fuchsin.
bazocelularni karcinom, v. basalioma.
bazo f Ilija, v. basophilia.
bazofilna leukemija,, v. leucaemia.
Beardova bolest, v. neurasthenia.
Bechterewljeva bolest, sin. spondylart-
hritis ankylopoetica. V. arthritis.
Beckove operacije, v. operacije.
Beclardov trougao, polje koje je pozadi
ograničeno ivicom jezičnog mišića,
spreda zadnjom tetivom dvotrbog miši-
ća i ozdo velikim rogom jezične kosti.
Služi kao mesto otkrivanja jezične arte-
rije radi njenog povezivanja.
Béclardova hernija, v. hernija.
bedem, v. claustrum.
bedrena kost, bedrenjača, v. ilia (os
ilium).
Beñsonia-organizmi (Chlamydia, TRIC-
agensi) koji su na prelazu izmeñu rike-
cija i virusa, imaju ćelijski zid koji je sli-
čan gram-pozitivnim bakterijama. Po
svojim morfološkim, hemijskim i bio-
loškim osobinama znatno se razlikuju
od pravih virusa. Srodniji su rikecijama
i malim bakterijama, sličnog su oblika
ali manjih dimenzija (oko 0,3 mikrona).
81
befen jum-hidroksinaftoat
U ljudi izazivaju tri grupe oboljenja: psi-
takozu, limfogranuloma venereum i tra-
hom, po kojima su i dobili naziv agensi
PLT-grupe.
befenijum-hidroksinaftoat, anthelmin-
tičko sredstvo protiv Necator america-
nus, Ankylostomaduodenale, Ascaris
lumbricoides i Trichostrongylus orien-
talis.
behavioral psychotherapy, biheviorel p.,
vrsta p. usmerena na ponašanje, a ne na
misli i osećanja. B. p. pokušava da ot-
kloni simptome raznim uslovljavajućim
tehnikama i postupcima koji otklanjaju
strah, oslanjajući se na teoriju učenja.
behaviorisme, biheviorizam, psihološka
doktrina koja posmatranje ponašanja
smatra središnim u tumačenju delova-
nja psihe.
Behçetova bolest, v. bolest.
BEI131 (eng. butanol extractable iodi-
ne131), jedinjenja joda koja se mogu ek-
strahovati pomoću butanola. Posle da-
vanja dijagnostičke doze radioaktivnog
joda odreñuje se količina BEI131 u seru-
mu. Ovaj metod primenjuje se za dijag-
nöstikovanje poremećaja u biosintezi ti-
reoidnih hormona.
bel, jedinica za merenje intenziteta buke.
Jedva čujni šum označava se sa O, a sa 13
zvučni nadražaj prelazi u bol. Svaki bel
podeljen je u 13 decibela. Logaritamska
skala koja izražava odnos merne količi-
ne i uticaja na sluh.Osnovni pritisak
0,0002 dina ha cm 2. Udvostručenje pri-
tiska povlači porast od 6 decibela.
bela buñ, Fusarium nivale, napada uglav-
nom raž. Zrno raži prekriva se naran-
džastim pigmentom. Izaziva glavobolju,
vrtoglavicu, omamljenost i mišićnu
slabost.
belance, v. albumin.
belančevine, v. proteini, protidi, albumin.
B-limfočiti, limfociti poreklom iz Fabrici-
jusove burze (kese) u ptica i verovatno
iz kostne srži u sisara. Odgovorni su za
humoralnu imunost (v. humoralna imu-
nost). Imaju na membrani receptore za
Fc-fragment imunoglobulina (IgG) i
komplement (C3). Od B-limfocita nasta-
ju ćelije koje sintetišu antitela (imunog-
lobuline). B-limfociti se nalaze u slezini,
82
Bence-Jonesov test
limfnim čvorićima i drugde u tzv. timus--
nezavisnim zonama koje su odvojene od
onih u kojima se uglavnom nalaze T-lim-
fociti. Imaju specifične antigene na po-
vršini membrane. U čoveka B-limfociti
imaju na membrani nespecifične recep-
tore za eritrocite raznih životinjskih vr-
sta. Nalaze se u grudnom vodu, ali u ma-
njem broju u poreñenju sa T-limfociti-
ma. Osetljiviji su prema imunosupresiv-
nim lekovima i zračenju nego T-limfoci-
ti. Manje su osetljivi na fitohemagluti-
nin (lektine) nego T-limfociti. B-limfociti
sarañuju na razne načine sa T-limfoci-
tima u imunim procesima. Nosioci su
imunološkog pamćenja, ali u saradnji
sa T-limfocitima. Pretvaraju se u plaz-
mocite. Poremećaj u ovom diferentova-
nju u ljudi praćen je agamaglobulinemi-
jom. Hronična limfocitna leukemija u
ljudi posledica je proliferacije B-limfcP
čita. B-limfociti su heterogena popula-
cija i postoje podvrste (subpopulacije).
beli luk. v. Allium sativum
beli slez, v. Althaea officinalis.
beli vazelin, v. Vaselinum.
beličast, v. albicans, albugineus.
Bell-Mageiidiejev zakon, zakon po kome
sva ushodna vlakna ulaze u kičmenu
moždinu kroz zadnje korenove, a sva
nishodna izlaze iz nje kroz prednje ko-
renove.
Belladonna, v. Atropa Belladonna.
Bellov fenomen, pomeranje očne jabuči-
ce nagore i u polje prilikom zatvaranja
kapaka, zahvaljujući vezi u području
jezgra facijalnog živca i očnih mišića.
Bellova paraliza,' v. paralysis n. facialis.
be ljenje zuba, metoda za beljenje depul-
pisanih zuba promenjene boje upotre-
bom oksidacionih sredstava (25-30%-ni
vodonik-peroksid), redukcionih sred-
stava (sumpor-dioksid, natrijum-tiosul-
fat) i jedinjenja hlora (hlorni kreč s do-
datkom jedne kapi 50%-ne sirćetne ki-
seline ili natrijum-perborat).
bemegrid, sredstvo koje deluje stimulant-
no na centralni nervni sistem. Upotreb-
ljava se kao antidot u akutnom trovanju
barbituratima.
Bence-Jonesov test, v. test.
Bencë-Jonesova belančevina
Bence-Jonesova belančevina/ posebna
vrsta globulina sastavljena od lakih la-
naca imunoglobulina; lako prolazi kroz
bubrežni filtar. Nalazi se u mokraći u iz-
vesnim oboljenjima kostne srži, npr. u
mijelomu. Dokazuje se taloženjem glo-
bulina na 5O0C i njegovim ponovnim
rastvaranjem prilikom ključanja, a po-
tvrñuje se elektroforetski i imunoelek-
troforetski. V. reakcija.
Benedictov rastvor, v. rastvor.
benigna nefroskleroza, v. nephrosclero-
sis. benigni sarkoid, v.
sarcoidosis.
Beniquéova sonda, »hladna sonda« koja
se uvlači pod anestezijom u uretru radi
lečenja zapaljenjskih procesa u njoj.
Bennetov prelom, v. fractura.
Bennettov ugao (stom.), ugao koji se gra-
k
fički registruje pri lateralnim kretnjama
donje vilice. Teme ugla označava najdis-
talniji položaj donje vilice iz koga se iz-
vode lateralne kretnje. Koristi se za od-
reñivanje meñuviličnih odnosa.
Bennetova operacija, v. operacija.
benzaldehidska reakcija, v. reakcija.
benzalkonijum-hlorid, detergentno
sredstvo.
benzatin-benzil-penicilin, preparat peni-
cilina koji predstavlja kombinaciju jed-
nog molekula N, N'-dibenzil-etilen-dia-
mina s dva molekula benzil-penicilina;
služi za depo-injekcije i za oralno dava-
nje. Ima vrlo produženo dejstvo.
benzedrin, amfetamin, fenil-izopropil-
amin. Simpatikomimetički amin koji je
umnogom sličan efedrinu, ali jače pod-
stiče više centre, naročito koru velikog
mozga. Upotrebljava se uglavnom zbog
svojih centralnih dejstava (narkolepsi-
ja, postencefalitisni parkinsonizam,
neki psihički poremećaji, trovanja ne-
kim lekovima koji deluju depresivno na
centralni nervni sistem itd.).
benzen, benzol, CeHe, aromatični ugljovo-
donik, bezbojna tečnost karakteristič-
nog mirisa. Benzen i njegovi homolozi
toluol, ksilol i mezitilen upotrebljavaju
se kao rastvarači za gumu, masti, masne
boje, lakove, smole, u inustriji kaučuka
a rastvaraju i sumpor, jod, fosfor i mno-
ge alkaloide. U organizam ulazi inhala-
Benzoi
cijom pare, a verovatno i rasorpcijom
kroz kožu. Benzen je otrov za nerve, leu-
kocite i eritropoezno tkivo, izaziva ap-
lastičku anemiji i panmijeloftizu, a pri
udisanju većih količina i smrt,
benzenska jezgra, benzenski prsten,
strukturna jedinica koja postoji u mole-
kulima aromatičnih organskih jedinje-
nja, a sastoji se od šest ugljenikovih ato-
ma povezanih u obliku prstena. U mole-
kulu benzena (CeHe) za svaki ugljenikov
atom vezan je jedan atom vodonika, dok
su u derivatima benzena jedan ili više
atoma vodonika zamenjeni atomima
drugih elemenata ili grupama atoma.
benzetonijum-hlorid, detergentno sred-
stvo.
benzidin, p-p ili 4,4'-diammo-difenil, v.
reakcija.
benzidinska reakcija ili proba, v. reakci-
ja.
Benzinum petrolei, benzin, frakcija koja
pri destilaciji nafte prolazi izmeñu 40° i
15O0C. Sastoji se od tečnih ugljovodoni-
ka koji u molekulu sadrže 5-8 ugljeniko-
vih atoma. Daljom frakcionom destilaci-
jom iz sirovog benzina dobivaju se pet-
roletar ili gazolin (frakcija koja de stihije
izmeñu 40° i 70° C), laki benzin (izmeñu
60° i 110° C) i teški benzin .(izmeñu 110°
i 150° C). Benzin služi za motore s unut-
rašnjim sagorevanjem i kao rastvarač za
masti ulja i smola. Benzin, ili gazolin,
upotrebljava se u industriji kao sred-
stvo za rastvaranje pri politiranju u fab-
rikaciji boja i sapuna, u industriji gume.
Do profesionalnog trovanja dolazi udi-
sanjem pare, a nekad i resorpcijom kroz
kožu. U organizam ulazi kao para kroz
disajne organe, a ponekad i resorpcijom
kroz kožu. Izaziva glavobolju, vrtoglavi-
cu, dremljivost, muku, povraćanje, ka-
šalj, slabost srca i mišićne trzaje.
benzodiazepini, sredstva za umirenje
(trankilansi, ataraksična sredstva). Pre-
ma našoj farmakopeji, oficinalni su
Chlordiazepoxydum (hlor-diazepoksid)
i Diazepamum (diazepam).
Benzoë, smola iz raznih vrsta drveća St-
yrax, koja služi kao sredstvo za konzer-
visanje svinjske masti (Adeps benzoa-
tus).
83
benzojeva kiselina
benzojeva kiselina, Acidum benzoicum,
aromatska monokarbonska kiselina
 dobija se iz toluola.
Upotrebljava se za konzervisanje hrane,
naročito voća i povrća u srazmeri
1:1000.
benzotiazidi, derivati benzotiadiazina,
veća grupa diuretičkih sredstava; pre-
ma našoj farmakopeji oficinalan je Hy-
drochlorothiazidum.
Benzylis benzoas, benzil-benzoat, estar
benzojeve kiseline i benzilalkohola. Je-
dan od sastojaka peruanskog babama.
Služi za lečenje šuge.
beona, v. macula corneae.
beonjača, v. sclera.
Bergerova operacija, sin. meñulopatič-
no-grudna amputacija. V. amputatio i
operacija.
ðergerove ćelije, v. ćelije.
Bergmannova incizija, v. incisio.
Bergmannova operacija, v. operacija.
Bergonié-Tribondeauov zakon, zakon
prema kome rendgenski zraci deluju na
živu ćeliju utoliko razornije (1) ukoliko
je reproduktivnost ćelije veća, (2) što je
proces mitoze dugotrajniji, (3) ukoliko
je morfologija i funkcija ćelije manje is-
poljena.
beriberi, oboljenje prouzrokovano deli-
mičnim ili potpunim nedostatkom vita-
mina Bi (tiamina) u organizmu. Ispolja-
va se polineuritisom, srčanom insufici-
jencijom i edemima.
Berkefeldov filtar, v. filtri
Berlinovo zamućenje, v. commotio reti-
nae.
berlinsko plavo, plava boja, feri-ferocija-
nid, Fe4[Fe(CN)e]3. Postaje kad se rast-
voru kalijum-ferocijanida doda rastvor
neke feri-soli.
Berloqueov dermatitis, v. dermatitis.
Bernard-Soulierov sindrom, v. throm-
bocytoasthenia.
berylliosis, berilioza, trovanje beriliju-
mom. Dc trovanja dolazi kao posledica
udisanja para soli berilijuma ili prašine
fino suspendovane u vazduhu, ili se
supstancija slučajno unosi u kožu ili u
potkožno tkivo pri radu ili ubodu. Često
se upotrebljava u industriji i tehnici, a
kada se u količini od 2 do 3% doda bak-
ru, niklu ili aluminijumu, znatno poja-
84
»besmislena« mutacija
čava njihovu tvrdoću. Stoga se. i naziva
«čudesnim metalom». Udisanje para iz.
aziva kratkotrajno oboljenje slično me-
talnoj groznici ili dolazi do toksičke
pneumonije. Berilioza se obično ne raz-
vija nekoliko godina posle toksičke
pneumonijei u plućima, rede u limfnim
žlezdama, u jetri i supkutanom tkivu.
Na drugim mestima razvijaju se granu-
lomi, a na koži dermatitis i egzem.
beryllium, berilijum, Be, hem. element,
metal.
bes, oblik ponašanja u životinja pri nadra-
živanju moždanih centara za kaznu, a
naročito perifornikalnih jedara hipota-
lamusa. Odlike su mu: životinja zauzima
odbrambeni stav, ispruži kandže, digne
rep, sikće, pljuje, reži, nakostreši dlaku,
otvori oči i raširi ženice i na najmanji iz-
azov napada. Nadraživanje centara za
nagradu (septum, ventromedijalna jed-
ra hipotalamusa) izaziva, naprotiv, po-
slušnost i krotkost. Pretpostavlja se da u
hipotalamusu i limbusnom sistemu (v.
limbusni sistem) postoje dva usko pove-
zana mehanizma, od kojih jedan nadra-
žuje mirnoću, a drugi bes. Emociono
stanje verovatno zavisi od dovodnih im-
pulsa koji podešavaju njihovu ravnote-
žu. U ljudi napadi besa, kao reakcija na
beznačajne podražaje, sreću se u boles-
nika s ozledama mozga. Obostranim oz-
ledama amigdaloidnih jedara postizano
je u agresivnih mentalno obolelih ljudi
da postanu mirni.
besanica, insomnia. Povremena b. ne
mora značiti nikakav ozbiljan poreme-
ćaj; inicijalna b., najčešća forma »ner-
vozne« b.; intermitentna b., b. u osoba
srednjih i starijih godina s lošom cirku-
lacijom, artritisima; terminalna b., b. u
blagim depresijama, moždanoj arte-
riosklerozi ili usled teškog premaranja
preko dana s ranim uspavljivanjem uve-
če; totalna b., obično je znak teškog ob-
oljenja, najčešće psihoze.
»besmislena« mutacija (eng. nonsense
mutation), m. koja menja kodon neke
aminokiseline u kodon koji ne odgovara
nijednoj aminokiselini, tj. u besmisleni
kodon; ovi kodoni vrše funkciju signala
Besnier-Boeck-Schaumannova bolest
za zaustavljanje sinteze polipeptidnog
lanca. Besnier-Boeck-Schaumannova
bolest,
v. sarcoidosis. Besnierova bolest, v.
pityriasis rubra pila-
ris.
besnilo, v. Iyssa.
bestežinsko stanje, stanje u kome telo
prividno gubi težinu, ali zadržava masu.
Težina tela ušlo vijena je Zemljinom te-
žom. Kada je sila gravitacije ravna nuli,
tada nema intefreakcije izmeñu tela i
oslonca, a to se dogaña kada se izjedna-
če centripetalne i centrifugalne sile
koje deluju na neko telo. Do ovakve po-
jave dolazi u toku svakog kosmičkog
leta i zato je i odlika svakog vasionskog
leta pojava bestežinskog stanja. Kosmo-
naut i predmeti oko njega su bez težine
i lebde u prostoru. Ovo nefiziološke sta-
nje dovodi do niza promena u organiz-
mu: dekondiciranja kardiovaskularnog
sistema, atrofije mišića, gubitka kalciju-
ma, smanjenja telesne tcžine, kosmičke
bolesti, promena u cirkardijalnom rit-
mu itd. Dosadašnje iskustvo pokazalo je
da su ove promene reverzibilne.
bešika, v. vesica.
ß-cestica, slobodan elektron. Ima negati-
van električni naboj od l elementarnog
kvanta elektriciteta.
ß-celije pankreasa, jedna od tri vrste će-
lija koje čine Langerhansova ostrvca
pankreasa. Čine 75% ukupnog broja će-
lija i proizvode hormon insulin; v. pan-
kreas.
ß-glicerol-fosforna kiselina, ß-glicerin-
fosforna kiselina, jedinjenje koje nasta-
je od glicerola kad se sekundarna alko-
holna grupa glicerola esterifikuje fos-
fornom kiselinom. Iz ß-glicerol-fosforne
kiseline izvode se ß-lecitin i ß-kefalin.
ß-karotin, karotenoid provitamin A. Ima
oblik simetričnog ugljovodonika s dva
jonska prstena, meñusobno vezana pre-
ko acikličnog ugljovodonika sa 18 C-ato-
ma ili 11 konjugovanih dvostrukih veza.
Raspadanjem ß-karotina na centralnoj,
dvostrukoj vezi nastaje retinal, koji re-
dukcijom »bežanje podlaktice« prelazi
u retinol (vitamin A). V. Axerophtholum.
ß-oksidacija, način razgradnje masnih ki-
»bežanje podlaktice«
selina koji se sastoji od oksidacije na
beta-C-atomu (drugom od karboksilne
grupe), pri čemu se progresivno odvaja-
ju segmenti od dva ugljenikova atoma u
obliku acetil-koenzima A.
ß-receptori, v. adrenergički receptorl
ß-struktura, sekundarna struktura protei-
na koja nastaje uspostavljanjem meñu-
lančanih vodoničnih veza izmeñu kar-
bonilnih i iminogrupa, ostataka amino-
kiselina polipeptidnih lanaca.
ß-talasi, niskovoltažni talasi učestalosti
od 14 do 50 cikla u sekundi; registruju
se na parijetalnim i frontalnim područ-
jima glave; dele se u beta I i beta II ta-
lase. Beta I talasi, kao i alfa-talasi, išče-
zavaju pri aktivaciji pažnje i zamenjuju
se asinhronim talasima niske voltaže.
Beta II talasi javljaju se pri snažnoj ak-
tivnosti centralnog nervnog sistema i
pri emocionoj nepetosti.
ß-thalassaemia, v. thalassaemia.
ß-zraci, v. zraci.
betatron, prstenasti ubrzač ß-cestica
(elektrona) koji radi na osnovu magne-
toindukcije, slično kao u električnim
transformatorima*. U prstenastoj stakle-
noj vakuum-cevi usijano vlakno emituje
elektrone koji se ubzavaju po kružnoj
putanji s nepromenljivim poluprečni-
kom. Elektrone ubrzava . izvanredno
brzo promenljivo magnetno polje. Kon-
strukcija aparata omogućava da elek-
troni velike energije budu izbačeni iz
svoje stabilne putanje i da bombarduju
metu za proizvoñenje rendgenskih zra-
ko va (ili neku drugu metu). Tako betat-
ron od 5 do 6 MeV proizvodi rengden-
ske zrake koji odgovaraju gama-zracima
od 10 do 20 radijuma.
bezoar, konkrement raznih svojstava, na
koji se .ponekad nailazi u želucu ili u
crevima čoveka i životinja; naziva se i
»želudačni kamen«. V. phytobezoar i tr-
ychobezoar.
Bezold-Jarischov refleks, v. refleks.
bezuslovni refleks, v. refleks.
»bežanje lakta«, v. cubitus valgus.
»bežanje podlaktice«, seksualna odlika
žene: podlaktica, opružena u supinaciji,
s osom gornjeg uda zaklapa ugao od 15°
do 30°, dok on u muškarca iznosi oko
85
biceps
10°. To se inače zove cubitus valgus,
dok u muškarca postoji cubitus rectus.
Ako muškarac i žena u stojećem stavu
opruže podlaktice i stave ih u supinaci-
ju ispred sebe, približujući njihove ivi-
ce, u muškarca podlaktica u tome polo-
žaju zaklapa slovo V, a u žene Y.
biceps, dvoglav, koji ima dve glave (npr.
musculus biceps brachii, dvoglavi mišić
nadlaktice).
Bichatovo jastuče, poluloptasto ispupče-
nje na sluznici obraza ispred mišića žva-
kača, nastalo od masnog tkiva U ovoj re-
giji. Najizraženije je u odojčadi.
bicikl-ergometar, aparat na principu bi-
cikla pomoću koga se, okrećući pedale a
ostajući u mestu, može savladati odre-
ñeno opterećenje. Ono se dozira otpo-
rom (mehaničke ili elektromagnetske
prirode) koji treba savladati okreta-
njem pedala i tempom okretanja. Pogo-
dan naročito zbog toga što se izvršeni
rad može precizno izraziti u vatima ili
kg/min.
biciklistička grba, grba (kifoza) srednjeg
dela leñne kičme, posledica pogrblje-
nog položaja u kome biciklisti ostaju po
nekoliko časova. V. kifoza.
biconcavus, bikonkavan, obostrano izdu-
ben (npr. sočivo). V. staklo.
biconvexus, bikonveksan, obostrano is-
pupčen (npr. sočivo). V. staklo.
bicornis, dvorog.
bicuspidalis, bikuspidan, dvolistan, koji
ima dva listića (npr. valva bicuspidalis,
dvolisni zalistak).
bidet, (fr.) bide, specijalna kadica od emaj-
liranog lima ili porculana (obično s na-
pravom za vertikalan ulaz vode) koja
služi za ispiranje genitalnih organa
žene.
Biermerova anemija, v. anemia.
Biermerova bolest, perniciozna anemija.
V. anaemia.
ðifidobacterium, rod bakterija koji sadr-
ži jednu vrstu patogenu (B. appendici-
tis) i pet nepatogenih vrsta; meñu ovim
poslednjim B. bifidus je značajan u fi-
ziologiji čoveka te zaslužuje da bude
opisan. Anaeroban je i često se nalazi u
izmetu male dece. U odojčadi hranjene
na dojci može sačinjavati do 99% fekal-
86
bilharziosis
ne flore (bifidus-flora). Smatra se da
mleko žene sadrži izvesnu supstanciju
(bifidus-faktor) koja potpomaže njego-
vo naseljavanje. Redi je u veštački hra-
njene odojčadi. Žive kulture upotreblja-
vaju se za lečenje crevnih poremećaja u
odojčadi. Sin. Lactobacillus bifidus.
bifurcatio, bifurkacija, mesto račvanja u
dve grane.
bigeminia, bigeminija, poseban oblik pra-
vilne ekstrasistolne aritmije, koji se is-
poljava jednom ekstrasistolom posle
jedne normalne sistole; najčešće se jav-
lja u intoksikaciji digitalisom ili u teš-
kom oštećenju srčanog mišića.
bigeminija, v. bigeminia.
bigeminus, dvostruk, udvojen, npr. pul-
sus bigeminus, udvojen puls.
bigvanidi, grupa hemijskih jedinjenja s
hipoglikemijskim (v. hypoglycaemia)
svojstvom, zbog čega se koriste kao an-
tidijabetici (v. antidijabetik)\ danas su u
upotrebi, uglavnom, samo butil-b.
biilijačna linija, interspinalna linija, v. Ii-
nea.
bikarbonati, kisele soli ugljene kiseline
(npr. NaHCOa,  i dr.), značajne
u održavanju acido-bazne ravnoteže u
organizmu čoveka. Sin. hidrogen-
karbona-ti.
bikonkavno sočivo, v. sočivo.
bikonveksno sočivo, v. sočivo.
bilans azota, odnos izmeñu količine azota
koji se unese u ogranizam i azota koji se
putem mokraće izluči iz organizma za
24 časa. Pošto u odraslih zdravih ljudi
bilans azota treba da je u ravnoteži, pre-
ma količini izlučenog azota mokraćom
procenjujemo koliko je belančevina u
organizmu razgrañeno, odnosno koliki
je minimum belančevina potrebno une-
ti s hranom. Poznato je da se l g azota
prosečno dobij a pri razgradnji 6,25 g be-
lančevina.
Bilharzia, raniji naziv za rod crva (Trema-
todes) koji se danas zove Schistosoma.
bilharziosis, bilharzioza, parazitsko ob-
oljenje koje se javlja poglavito u Africi
(Egipat) i Aziji {Indija). U poslednje vre-
me opisani su slučajevi i u Evropi. Pro-
uzrokovač je Bilharzia (Schistosomum).
Danas je pronañeno više vrsta ovog pa-
bilicyanin
razita. Bolest se ispoljava zapaljenjskim
promenama u mokraćnoj bešici, u cre-
vima ili u koži.
bilicyanin, cholecyamn, jedinjenje plave
boje, nastaje oksidacijom bilirubina ili
biliverdina azotnom kiselinom.
bili jar n a ciroza, v. cirrhosis hepatis.
bilijarni ileus, v. ileus.
bilirubin, crvena žučna boja nastala od
hema pri raspadanju eritrocita. U svom
molekulu sadrži pirolske prstenove u
otvorenom lancu. Oksidacijom se stva-
ra biliverdin.
bilirubinaemia, bilirubinemija, prisustvo
bilirubina u krvnoj plazmi u malim ko-
ličinama. Ukupan bilirubin u serumu iz-
nosi 0,2-1,0 mg/100 ml, konjugovani b.
0-0,2 mg/100 ml, a nekonjugovani b.
0,2-0,8 mg/100 ml. Totalni bilirubin u
plazmi izražen u SI-jedinicama iznosi
3,4-17,Iu mol/lit.
biliverdin, prvi žučni pigment koji se stva-
ra iz hemoglobina, a potom redukuje u
bilirubin. Može postojati u krvi, a naro-
čito u žuči u toku holangitisa, kada ko-
liformne bakterije oksidišu bilirubin u
biliverdin, koji daje žuči zelenkastu
boju.
Bfflrothov batist, v. batist.
Billrothova bolest, (1) meningocoele
spuria, (2) lymphoma malignum. V. Iy-
mphogranulomatosis.
Billrothova mešavina, m. za inhalacionu
narkozu: alkohol i etar po 30 delova,
hloroform 100 delova.
bilo, v. puisus.
bimanualna palpacija, v. palpatio.
bimanualna perkusija, v. percussio.
bimaxillaris, bimaksilaran, što se nalazi u
obema vilicama (gornjoj i donjoj).
binarni skaleri, v. skalerl
binoculus, binokulus, zavoj koji pokriva
oba oka.
binokularna diplopija, v. diplopia.
binokularno viñenje, v. visus.
bioaeracija, biološka metoda prečišćava-
nja kanalskih i otpadnih voda. U ove za-
gañene vode utiskuje se komprimovani
vazduh u cilju ubrzavanja flokulacije i
procesa oksidacije.
biocenoza, životna zajednica koju grade
sva živa bića, biljna i životinjska, koja
biološka konkurencija
naseljavaju jedan prostor (bara, jezero,
njiva, pašnjak, potok, reka, šuma itd.).
Čovek, kao živo biće, najmoćniji je čini-
lac b., koju menja ili održava prema svo-
jim potrebama i u koju je uveo kulturne
biljke i domaće životinje. Sanitetske
mere koje zavodi u svom staništu u stva-
ri su njegova intervencija u b., čiji je
član, pomoću kojih sprečava razmnoža-
vanje izazivača raznih bolesti ljudi i sto-
ke; njegove biocenotičke mere u poljop-
rivredi i šumarstvu imaju za cilj spreča-
vanje razmnožavanja štetočina u kultu-
rama, naročito u monokulturama (zasa-
di, njive, rasadnici, veštačke šume s jed-
nom vrstom biljaka), najpogodnijim
sredinama za veliko razmnožavanje šte-
točina.
bioelektrične struje, v. akcijski potencijal
biohemija, nauka o hemijskom sastavu i o
hemijskim reakcijama u živim organiz-
mima.
biokatalizatori, organski katalizatori. Ra-
nije su u bipkatalizatore ubrajani: enzi-
mi, vitamini i hormoni. Enzimi su mno-
gi katalizatori u organizmima, vitamini
ulaze u sastav nekih enzima, a hormoni
nemaju svojstvo katalizatora u pravom
smislu reci.
biologija, nauka o životu koja ispituje sve
pojave u živim bićima, u odnosima iz-
meñu njih i pojave koje imaju veze sa ži-
vim bićima. Može se podeliti na tri veli-
ka dela (konstituante b.): sistematika,
analitička b. i teorijska b. (sintetička b.).
Analitička b. može se podeliti na osam
disciplina: morfologija, metamorfologi-
ja, fiziologija, ekologija, biopsihologija,
biosociologija, biogeografija (horplogi-
ja) i hronologija. Biologiju primenjuju
medicina, veterina, poljoprivreda, psi-
hologija, šumarstvo i sociologija.
biološka borbena sredstva, v. biološko
oružje.
biološka doza, v. dosis.
biološka jedinica, v. jedinica.
biološka konkurencija, pojava da pojedini
receptori u organizmu mogu da se ve-
zuju ne samo sa specifičnom fiziološ-
kom supstancijom za koju su odreñeni
nego i za neke hemijski srodne supstan-
cije (»analogne supstancije«). Ako su, is-
87
bioioška pumpa
tovremeno, prisutne i specifična fizio-
loška supstancija i analogna supstancija
(npr., neki lek), one konkurišu za isti re-
ceptor.
biološka pumpa, prolazak lekpva kroz
biološke opne aktivnim transportom, iz
faze niže koncentracije u fazu više kon-
centracije, odnosno, ako su u pitanju
joni, iz faze s nižim elektrohemijskim
potencijalom u fazu s višim elektrohe-
mijskim potencijalom.
biološka terapija, v. therapia.
biološke barijere, ćelijske opne kroz koje <
prolaze lekovi (pasivnom difuzijom,
olakšanom difuzijom, aktivnim tran-
sportom).
biološki filtri, v. filtri
biološki rat, vrsta rata u kojem se, pored
ostalih sredstava, upotrebljavaju i bio-
loška radi izazivanja oboljenja i smrti
ljudi i životinja. V. biološka borbena
sredstva.
biološki ritam, periodičnost u nastajanju
i prekidu, rastenju i slabljenju raznih
procesa u organizmu. B. r., čije je traja-
nje u vezi sa geografskim ciklusom (se-
zonske promene, smena dana i noći) na-
ziva se ekološki ritam. Zavisnost bio-
loških procesa od smene dana i noći na-
ziva se fotoperioñizam. Ova smena do-
vela je do jednog unutrašnjeg ritma u ži-
vih bića («biološki ili metabolički časov-
nik»). Poznato je da 40 raznih funkcija u
organizmu čoveka (puls, disanje, tem-
peratura, krvni pritisak itd.) ima svoj
dnevni ritam. Fiziološki ritam dana i
noći nameće naizmenične faze aktiv-
nosti i odmora, kretanja i spavanja. U
osnovi ovog ritma nalaze se metabolič-
ke promene. B. r. je važan faktor u pro-
cesu prilagoñavanja čoveka na spoljaš-
nju okolinu.
biološki sat, kompleksni mehanizmi koji,
verovatno na osnovu dejstva faktora
specifičnosti i antispecifičnosii, omogu-
ćuju ritmičko ispoljavanje funkcija
gena. V. faktor specifičnosti, faktor anti-
specifičnosti.
biološko oružje, biološka borbena sred-
stva, biološki agensi, tj. patogeni mik-
roorganizmi (bakterije, rikecije, virusi,
88
biopsia
gljivice i protozoe), koji, upotrebljeni u
ratu, izazivaju masovna oboljenja u lju-
di i životinja i veliki broj smrtnih sluča-
jeva; mogu se primeniti na razne načine
i raznim sredstvima: iz aviona u obliku
kapljica ili magle, zagañivanjem vode ili
hrane itd.
biomehanika, (stom.) deo mehanike koji
proučava delovanje i uticaj zatisnih i
drugih sila na zube i njihov potporni
aparat, kao i mogućnost i metode za us-
postavljanje zatisnog uravnoteženja. V.
uravnoteženje, zatisno.
biomikroskop, aparat za pregled spoljnih
delova oka. Sastoji se od dela za po-
smatranje (binokularni mikroskop) i
dela za osvetljavanje (procepna svetilj-
ka). Omogućava posmatranje oka pod
velikim uvećanjima, kao i stereoskops-
ko posmatranje (Spaltlampenmikros-
kop, slit lamp). Upotrebljava se u oftal-
mologiji i omogućava veoma preciznu
dijagnostiku.
biomorfoza, fiziološko slabljenje životnih
funkcija.
biopsia, biopsija (1) patološkohistološko
ispitivanje delova tkiva i drugog materi-
jala uzetog iz živog organizma u dijag-
nostičke svrhe. V. excisio; (2) osmatra-
nje i raspoznavanje patoloških prome-
na pri hirurškom otvaranju telesnih
šupljina: aspiraciona b., biopsija po-
moću koje se dobija delić tkiva prinie-
nom aspiracije kroz iglu spojenom s
brizgalicom; citološka b., postupak ko-
jim se dobivaju ćelije za histološko ispi-
tivanje raznim metodima, npr. ispira-
njem šupljih organa; ekscizijska b., do-
bivanje tkiva incizijom; biopsija ćele Ie-
zije uključujući i njene ivice pa i okol-
nog zdravog tkiva; eksplorativna b.,
promatranje praćeno b. radi odreñiva-
nja vrste i proširenosti neoplazme po
površini i po dubini; endoskopska b.,
dobivanje dela tkiva odgovarajućim in-
strumentima koji se uvlače kroz endos-
kop; foražna b., biosija pomoću koje se
dobiva komad tkiva punkcijom tumora
iglom i svrdlom u njoj, čijim se vrće-
njem izvlači $kivo za ispitivanje; hirur-
ška b., biopsija kojom se uklanja ceo
tumor, postupit kojim se sprovode Ie-
bioregenerativni sistem
čenje i dijagnostika; incizijska b., biop-
sija isecanjem odabranog dela lezije i,
po mogućstvu, dela njene okoline;
(seks.) b. semenika, postupak koji je
neophodno primeniti čim 2-3 sper-
miograma pokažu oligo - ili azoosper-
miju. Ta je operacija postala danas ru-
tinska, običan klinički postupak i ne
predstavlja nikakvu opasnost. Zbog
unutrašnjeg napona tkivo semenika od-
mah »iskoči« kroz učinjen zarez i od nje-
ga se uzme koliko zrno pirinča. Za dijag-
nozu i prognozu oboljenja semenika
biopsija je ono stoje sternalna punkcija
u hematologiji; sternalna b., biopsija
kostne srži grudne kosti punkcijom ili
trepanacijom.
bioregenerativni sistem, proces putem
koga se dobivaju hrana, voda i kiseonik
od metaboličkih otpadaka čoveka, a
preko biljaka i životinja za potrebe po-
sade vasionskih letelica pri dugotraj-
nim kosmičkim letovima. Ovaj proces
zasniva se na zatvorenom sistemu kru-
ženja materije. Srce ovog sistema je pro-
ces fotosinteze. Sistem ima tri faze: sin-
tezu, konsumpciju i regeneraciju otpa-
daka. Sistem mora imati izvor energije,
jedinicu za fotosintezu, sistem za održa-
vanje otpadaka, za preradu vode, za
produkciju hrane i kontrolu kabinske
atmosfere. Ovakav ekološki sistem je
preduslov za meñuplanetarna putova-
nja i boravak na planetarna. Sistemi
mogu biti zasnovani na zelenim algama,
na hidrogenim bakterijama i na biljka-
ma i životinjama višeg reda.
biosateliti, vasionske letelice pomoću ko-
jih se živi organizmi (bakterije, biljke, ži-
votinje, ćelije) izlažu dužem ili kraćem
kosmičkom letu. Cilj ovih izlaganja je
praćenje i proučavanje uticaja kosmič-
kih zračenja, bestežinskog stanja i mik-
roklime broda ha reakcije žive materije.
Na bazi bioloških i fizioloških podataka
utvrñeno je da je tolerancija živih orga-
nizama na razne faktore kosmičkog leta
bila mnogo veća nego što se pretpostav-
ljalo. Uslovi koji se mogu sresti u kos-
mosu nisu obavezno fatalni. Biosateliti
su bili i biće i ubuduće dragoceni izvori
biotipska odstupanja
mnogih podataka koji će služiti čoveku
za njegov bezbedniji let u kosmička pro-
stranstva.
biosenzori, v. biotelemetriia.
biosinteza, biosynthesis, sinteza hemij-
skih jedinjenja koju vrše živa bića.
biotelernetrija, metoda koja omogućava
da se putem radio-talasa prenose razni
fiziološki podaci, kao EKG, učestalost
disanja, visina telesne temperature i dr.
To je osnovna metoda za ispitivanje i
praćenje reakcija organizma čoveka i ži-
votinja u uslovima kosmičkog leta. Sis-
tem se sastoji od izvora informacija, po-
jačivača, prenosnika, prijemnika i koris-
nika. Da bi se preneli fiziološki podaci,
potrebni su kanali s transmiskmim ka-
pacitetom od 0,1 do 40.000 treptaja u se-
kundi. Bioinformacije se dobivaju od
biosenzora koji se direktno postavljaju
na telo astronauta ili životinje. Ovi bio-
senzori moraju biti otporni prema vib-
racijama, buci i ubzanjima. U toku su
otkrića senzora koji će biti usañeni u or-
ganizam (endoradiosenzori).
biotin, vitamin H (2-keto-3-4-imidazolido--
2-tetrahidrotiofen-n-valerijanska kise-
lina), koenzim R. Biotin je ciklusna jed-
nobazna kiselina koja sadrži dva kon-
denzovana heterociklusa, imidazol i tio-
fen. Biotin je prostetična grupa nekoli-
ko enzima u ljudskom organizmu koji
omogućavaju sjedinjavanje ugljen-diok-
sida s nekim organskim jedinjenjima: s
pirogrožñanom kiselinom CO2 daje ok-
sal-sirćetnu kiselinu, važan produkt u
ciklusu trikarbonskih kiselina; sa NHa i
CO2 nastaje ureja, i najzad CO2 se troši
za stvaranje purina i masnih kiselina.
Nedovoljna snabdevenost b. mogla bi
remetiti uspešnost metaboličkih proce-
sa u organizumu. Nedostatak u ogledi-
ma na ljudima pokazao je nastajanje
blagog dermatitisa (sitno perutanje
kože), umora, sivkasto bleda koža i sluz-
nica, atrofija jezičnih papila, simptoma
želudačno-crevnog trakta, hiperesteziju
i bolove u mišića.
biotipska odstupanja, osobenost ovog
odstupanja sastoji se u tome što su pod-
jednako zahvaćeni svi delovi tela, i to
89
biotomia Bjerrumov skotom

dvojakim mehanizmom: uspostavlja- Bismuti subgallas, bizmut-subgalat, žut,

njem viška ili manjka izopolnih odlika nerastvorljiv prašak. Upotrebljava se in-
sa supstitucijom osobina suprotnog terno protiv proliva, a spolja na ranama
pola. Prvim mehanizmom dolazi se do 1 opekotinama; oficinalan je prema na
stvaranja hiperandroidnih muškaraca i šoj farmakopeji. Sin. Bismutum gallicum
hiperginoidnih žena, a drugim do stva- basicum, B. subgallicum.
ranja ginoidriih muškaraca i androidnih Bismuti subnitras, bizmut-subnitrat, beo
žena, tj. iznad i ispod «čistih» (euan- nerastvorljiv prašak. Upotrebljava se in-
droidnih muškaraca i euginoidnih terno u želudačnoj grizući i u prolivima.
žena) polova. Oficinalan je prema našoj farmakopeji.
biotomia, biotomija, proučavanje grañe Sin. Bismutum nitricum basicum, B. sub-
životinjskog tela i biljaka disekcijom. V. nitricun.
vivisekcija. Bismuti subsalicvlas, bizmut-supsalici-
Biotovo disanje, v. respiratio. lat, beo nerastvorljiv prašak. Ranije ko-
Bisacodylum, bisakodil, laksantno sred- rišćen kao lek za lečenje sifilisa (intra-
stvo, oficinalno nrema našoj farmako- muskularno). Sin. Bismutum salicylicum
peji. basicum, B. sub salicylicum.
bisalbuminaemia, bisalbuminemija, uro- Bismuti tribromphenylas, bizmut-trib-
ñeni poremećaj sinteze albumina, u rom-fenilat, žut nerastvorljiv prašak,
vidu prisustva dve frakcije albumina u oficinalan prema našoj farmakopeji.
krvnoj plazmi. Upotrebljava se oralno protiv proliva, a
biseksualnost muških gonada, izvestan spolja za posipanje rana. Sin. Bismutum
stepen b.m.g. postoji čak i u njihovoj po- tribromphenylicum.
tpunoj ravnoteži: s prevagom muške bismutum, bizmut, hemijski element, cr-
faze nad ženskom. Pored gametogenog venkastobeli krt metal. Mnoga neorgan-
tkiva, poseduju još i dve vrste inkreto- ska i organska jedinjenja bizmuta upot-
genog tkiva: androgeno (meñuprostor- rebljavaju se u medicini kao lekovi.
na žlezda), ali i estrogeno (Sertolijeve bistouri, bisturi, v. scalpellum.
ćelije). Ta dva tkiva izlučuju odgovara- bistrenje vode, v. voda.
juće hormone. Muškarac je, dakle, muš- Bitotova mrlja, mala sivkasta ili beličasta
ko .zahvaljujući ne samo svojim muškim oštro ograničena trouglasta mrlja na
nego i svojim ženskim hormonima. vežnjači, uz spoljnju ili unutrašnju stra-
biseksualnost ženskih gonada, ženska nu rožnjače. Nastaje u okviru kseroftal-
gonada pokazuje u normalom stanju iz- mije, usled nedostatka vitamina A.
vestan stepen biseksualnosti (fiziološka biure, jedinjenje koje nastaje zagrevanjem
interseksualnost) jer, pored gametoge- 2 molekula ureje, pri čemu se oslobaña
nog tkiva (jajonosni meškovi), ona pose- ^^aiggnijak. B. daj^a razreñenim bakar-
duje i inkretogeno tkivo (tekalna žlez- ^-smlFatom u alkalnoj sredini ljubičastu
da), koje luči ženski .polni hormon (foli- boju. Istu reakciju daju i belančevine,
kulin), ali i tkiva koja normalno luče jer i one, slično kao i biure, sadrže pep-
muški hormon: jedno u hilusu jajnika, tidnu grupu -CO-NH-. Pošto biure sa-
(Bergerove ćelije), a drugo se nalazi u drži peptidnu grupu, to je bojena reak-
omotaču jajonosnih meškova. cija dokazivanja ove grupe nazvana biu-
Bismuti subcarbonas, bizmut-supkarbo- retska reakcija.
nat, beo nerastvorljiv prašak; oficinalan biuretska reakcija, v. biure.
je prema našoj farmakopeji. Upotreblja- bivalenti, par ftomolognih hromosoma u
va se kroz usta za lečenje želudačne sinapsi u toku mejoze.
grizlice i proliva; ranije je bio važan lek Bjerrumov skotom, skotom u vidu luka
u lečenju sifilisa (intramuskularno). koji polazi od slepe mrlje i pruža se iz-
Sin. Bismutwn carbonicum basicum, B. nad i ispod žute mrlje. Javlja se u od-
subcarbonicum. maklom glaukomu.

90
Blalockova operacija
Blalockova operacija, sin. Blalock-Taus-
sigova operacija. V. operacija.
blast, matična ćelija svake ćelijske loze,
koja, deobama i sazrevanjem, daje zrele
ćelije, cite, pojedinih ćelijskih loza. V.
mijeloblast, proeritroblast i dr.
blast-sindrom, v. syndroma.
blastem, organizovano mlado tkivo u em-
brionalnom i regenerativnom razviću
nastalo iz multipotentnih ćelija (ćelija
sa zadržalim razvojnim sposobnosti-
ma), a sposobne da se diferentuju u tki-
va i organe. U regeneratu se naziva rege-
neracioni blastem ili regeneraciono tki-
vo, u embriona embrionalni blastem, u
zarašćivanju rana granulaciono tkivo, a
u biljaka meristem. V. embrion, histioci-
toblast.
blastocist, blastula sisara.
blastodermni listovi, potencijalna vred-
nost. Potencijalna vrednost (prospek-
tivni značaj) blastodermnih listova sa-
držana je u ovoj podeli: (1) ektoderm
daje: epiderm i njegove izdanke - dlake,
nokte, epitel znojnih, lojnih i mlečnih
žlezda; epitel nosne duplje, čmara (do
kfivudave linije); epitel u bočnih zidova
usminskog trema i dela kavernoznog
segmenta muške uretre; zubnu gleñ,
adenohipofizu; nervne ćelije, nervna
vlakna i gliocite; epitel mirisnog, sluš-
nog, statičkog i vidnog ugla, deo čula
ukusa; u oku još i sočivo, staklen i miši-
će oka. U fetalno doba: epitel amniona i
horiona; (2) endoderm daje ove epitelne
tvorevine: svitnjak, epitel crevnog kana-
la (izuzev pomenutih delova usta i čma-
ra), kao i epitel žlezda pridodatih tom
kanalu; parenhim jetre, štitaste i parati-
reoidne žlezde, timusa, srednjeg uva, gr-
kljana, dušnika, bronha i pluća; čulni
epitel najvećeg dela čula ukusa; epitel
mokraćne bešike, uretre u žene; pro-
statni opnasti i deo kavernoznog dela
uretre u muškarca; u žene: epitel dna
usminskog trema; u fetalno doba: epitel
vitelinske kese i alantoisa; (3) mezoderm
pokazuje veliku tvorbenu sposobnost u
dva pravca: stvara epitelne ćelije (lizo-
dermni epitel) i vezivne ćelije (mezen-
him). Mezenhim daje potporno i postav-
blenda
no tkivo izmeñu drugih blastodermnih
listova: sve vrste vezivnog tkiva, hrska-
vicu i kosti, zubnu kost, zatim srce, kr-
vne sudove i ćelije, limfne žlezde, limfne
sudove i ćelije; slezinu i hemolimfne
žlezde; poprečnoprugaste i glatke miši-
će (izuzev mišića dužice); vezivno tkivo
mišićnih i tetivnih snopova; nervne kor-
puskulne tvorevine; zglobovne, sluzne i
subarahnoidne i subduralne duplje i
njihove zidove. Mezodermni epitel daje:
epitel bubrega i uretera; koru nadbub-
režnih žlezda; gonadni epitel (izuzev os-
novnih polnih ćelija); epitel Mullerovog
kanala, od koga postaju jajovod, materi-
ca i usmina; epitel perikarda, pleure i tr-
bušne maramice.
blastoftorni faktori, faktori koji razorno
deluju na mušku polnu žlezdu (alkohol,
jod, olovo, sulfanamidi, arsen, hladnoća
i dr.).
blastokela, segmentaciona duplja, ograni-
čena po obodu trofoblastnim elementi-
ma.
Blastomyces, blastomices, vrsta gljivica
koje najčešće napadaju kožu stvarajući
grizlice hroničnog ili subakutnog toka.
Polimorfonuklearni leukociti se pojav-
ljuju ispod epiderma. Pored toga, javlja-
ju se džinovske ćelije, u čijim protoplaz-
mama možemo naći blastomicete. Ob-
oljenje kože nosi naziv i Gilchristova bo-
lest.
blastula, v. brazdanje.
blata, lekovita, v. peloidit fango.
blatna banja, v. banja.
blatno kupanje, v. kupanje.
bleda spiroheta, v. Treponema pallidum.
Medilo, v. palor.
blefaritis, v. blepharitis.
blefaroplastika, v. blepharoplastica.
blenda, (1) zastor, dijafragma s otvorom
kojim se reguliše širina snopa rengden-
skijh ili svetlosnih zrakova. Može biti u
vidu pločice s otvorima razne veličine
ili kao zenična dijafragma (zbir meñu-
sobno uglavljenih srpolikih listića čijim
se pokretanjem otvor proširuje ili suža-
va); (2) na oklopu rendgenske cevi na-
mešten je zastor za prosvetljavanje
(»šlic-blenda«) ili savremeniji višestruki
91
blennorrhoea
zastor (»vizir«- ili »tubus-šlic-blenda«).
Za snimanje se upotrebljavaju ovaj vi-
šestruki zastor, olovne ploče s okruglim
ili četvrtastim otvorima razne veličine
ili cev-tubus različitog prečnika i duži-
ne.
blennorrhoea, blenoreja, tečenje gnoja,
stvaranje gnoja pri zapaljenju sluznica;
inkluziona b., gnojno zapaljenje vež-
njače kapaka i očne jabučice prouzro-
kovano nekim procedljivim virusom. I.
b. odlikuje se prisustvom velikih bazo-
filnih inkluzionih telašaca. Najčešće se
javlja u novoroñenčadi; b. neonato-
rum, blenoreja novoroñenčadi, zapalje-
nje očiju sa gnojno-sluznim sekretom.
Javlja se u prvim danima po roñenju.
Može biti gonoroičke prirode. V. Cre~
déova predohrana; b. oculi, blenoreja
oka. V. conjunctivitis blennorrhoica.
blepharitis, blefaritis, zapaljenje ivice oč-
nih kapaka. Uzroci su: opšti (anemija,
škrofuloza), spoljni uticaji (vetar, dim,
prašina), naprezanje očiju, često u vezi s
greškama u refrakciji oka; lokalni uzroci
su oboljenje vežnjače kapaka, suženje i
dr. Zahvaćene su žlezde i folikuli trepa-
vica; b. angularis, b. ograničen na uglo-
ve kapaka, izaziva ga Diplobacillus Mo-
rax-Axenfeld. Uzroci b.: nekorigovane
refrakcije anomalije, heteroforije, ob-
oljenje kože kapaka, bakterijska infekci-
ja, limfatička konstitucija, spoljni nad-
ražaji, preosetljivost; b. squamosa, za-
paljenje ivica kapaka s Ijuspicama; b. ul-
cerosa, zapaljenje s apscesima koji se
razjedaju.
blepharochalasis, blefarohalaza, lokali-
zovana atrofija kože gornjeg kapka koja,
istanjena i olabavljena u vidu kese, visi
preko ivice kapaka. Pored senilnog ob-
lika postoji i juvenilni.
blepharophimosis, blefarofimoza, suže-
nost otvora kapaka u horizontalnom
pravcu. Može biti uroñena ili stečena.
blepharoplastica, blefaroplastika, repa-
ratorna operacija razorenog očnog kap-
ka.
blepharospasmus, blefarospazam, klo-
nusni ili tonusni grč mišića koji zatvara
kapke. Uzrok može biti zapaljenje kapa-
ka, vežnjače ili prednjeg segmenta oka.
92
blokada
Simptomatski b. je odraz nadražaja cen-
tara ili motornog puta facijalnog živca.
Može biti u pitanju niz promena u cen-
tralnom nervnom sistemu.
blesavost, v. dementia.
blizanci, istojajni i raznojajni (pogrešno
jednojajni i dvojajni); (1) istojajni bli-
zanci su uvek istog pola i neobično liče
jedan na drugog. Postaju oploñenjem
jednog jajeta dvama semeglavcima; (2)
raznojajni blizanci mogu biti različitog
pola, jer postaju iz raznih jaja koja su
oploñena semeglavcima različite hro-
mosomne garniture (23-x i 23-y).
Bloch-Sulzbergerova bolest, v. inconti-
nentia pigmenti.
block, blok, sprečavanje ili zaustavljanje
neke akcije, sprečavanje ili usporenje
prolaska nervnih i mišićnih impulsa; al-
veolokapilarni b.,poremećaj difuzije
gasova kroz alveolokapilarnu membra-
nu u plućima; arborizacijski b., blok u
krajnjim granama Hisovog snopa; at-
rioventrikulski b., blok izmeñu pre-
tkomora i komora; b. grane, blok u jed-
noj grani Hisovog snopa; potpuni
(kompletni) b., potpuno odvojeni rad
komora od pretkomora, usled prekida
sprovoñenja Hisovim snopom. Klinički
se ispoljava izrazitim, stalnim ili povre-
menim, usporenim radom srca, napadi-
ma vrtoglavice, nesvestice sa epilepti-
formnim grčevima (v. Adams-Stockesov
sindrom)] srčani b., prekid sprovoñenja
izmeñu pretkomora i komora; Wenc-
kenbachov b., delimični, nepotpuni
pretkomorsko-komorski blok, u kome
je ritam komora nepravilan, zbog oteža-
nog sprovoñenja impulsa kroz Hisov
snop.
blok, v. block.
blokada, (1) svako sprečavanje ili zaustav-
ljanje neke akcije; (2) sprečavanje pro-
laska nervnih ili mišićnih iriipulsa; ar-
borizaciona b., b. u krajnjim granama
Hisovog snopa; atrioventrikularna b.,
b. u predelu izmeñu pretkomora i ko-
mora; b. grane, nesinhrono kontraho-
vanje leve i desne komore usled ošteće-
nja jedne od grana Hisovog snopa; b.
nerva, oblik lokalne anestezije (spro-
blokirani 5 kraj
vodna ili regionalna a.) koja se postiže
ubrizgavanjem lokalnog anestetika u
neposrednu blizinu nerva čiju sprovod-
Ijivost želimo da prekinemo; paraver-
tebralni b., prožimanje stelarnog gan-
gliona prokainom u cilju zaustavljanja
tahikardije itd.; potpuna (kompletna)
b., potpuno odvajanje rada pretkomora
od komora usled organskih promena u
Hisovom snopu. Kompletna b. klinički
se ispoljava stalnim ili povremenim iz-
razitim usporenjem rada srca i napadi-
ma vrtoglavice ili epileptiformnih grče-
va. V. Adams-Stockesov sindrom (pod
syndroma); srčana b., prekid sprovoñe-
nja impulsa izmeñu pretkomora i ko-
mora usled promena u Hisovom snopu.
blokirani 5.kraj, kraj lanca većine i RNK
u ćelijama eukariota koji je po završet-
ku transkripcije blokiran zbog modifi-
kacije nastale nadodavanjem GTP-a.
blood-bank, (eng.) »banka krvi«, anglo-
američki naziv za depo konzervisane
čovečje krvi u svrhu pretoka (transfuzi-
je). V. »banka« i »banka krvi«.
Blumbergov znak, v. znak.
Blumov sindrom, hipohloremijska azote-
mija. V. azotaemia.
bljuvanjak, v. vomitus.
bljuvanje, v. vomitus.
Boarijeva operacija, v. operacija.
bobičavo meso, v. meso.
Bobrovljeva operacija, v. operacija.
Bockhartova bolest, v. impetigo staphylo-
coccica.
bočni, v. lateralis.
bočni lanac, v. teorija bočnih lanaca.
Boeckova bolest, v. bolest Besnier-Boeck-
-Schaumannova-sarcoidosis.
Boeckova sarkoidoza, v. sarcoidosis.
Boehlerova udlaga, v. udlaga.
Boehlerova uzengija, gvozdena šipka u
obliku slova U koja služi za zaštitu gip-
sanog zavoja pri hodanju.
Boforova skala (Beaufort), skala kojom
se jačina i brzina vetra odreñuju ocenji-
vanjem odoka prema celokupnom utis-
ku u prirodi, a označuje se brojevima od
O do 12. Tako, broj B skale 3 označuje
slab povetarac: lepršanje zastavice i liš-
ća drveća; broj 6 - jak vetar, pokreće i
bojenje
savija veće grane i čuje se u kućama;
broj 9 - oluja, zbacuje crepove s krovo-
va, lomi grane i slabo drveće; broj 10 -
jaka oluja, lomi i obara jaka stabla, oba-
ra dimnjake; broj 12 - orkan, pustošenja
najteže vrste.
Böhlauov aparat, aparat koji služi za od-
reñivanje količnika odmora; meri se ut-
rošak kiseonika za vreme odreñenog
rada i posle njega. U žene količnik od-
mora je u svim razdobljima niži.
Bohnovi noduli, cistični beličasti čvorići
veličine čiodine glavice na alveolarnoj i
nepčanoj sluznici usta odojčeta. Nastaju
s nicanjem mlečnih zuba. Sin. Epsteino-
ve perle.
Bohrov efekat, smanjenje afiniteta he-
moglobina prema kiseoniku pri padu
pH krvi, odnosno povećanju koncentra-
cije ugljen-dioksida u krvi. Značajan je,
jer olakšava oslobañanje kiseonikaiUz
oksihemoglobina pri prolasku krvi kroz
kapilare tkiva.
boja tona, prisustvo pratećih viših tonova
uz osnovni ton, što izaziva različite efek-
te.
boje, supstancije koje služe za bojenje tki-
va i ćelija ili u terapijske svrhe. Boje
koje se upotrebljavaju u mikroskopiji
po poreklu mogu biti pirodne ili veštač-
ke. Bazne (metilensko plavo, bazni fuk-
sin, gencijana-violet) boje nuklearni ek-
vivalent bakterija; kisele (eozin, kiseli
fuksin i vazuvin) imaju afinitet za pro-
toplazmu i strukture koje imaju sastav
protoplazme.
bojenje, veštačko bojenje tkiva ili pojedi-
nih izlučevina u cilju njihovog lakšeg iz-
učavanja pomoću mikroskopa. Bojenje
bakterija je jedna od najvažnijih meto-
da, a često i jedina metoda za raspozna-
vanje i razlikovanje njihovih pojedinih
vrsta. Bojenje omogućava da se uoče
oblik, veličma, raspored bakterija. Po-
stoje jednostavne i složene metode bo-
jenja, nazvane prema autoru koji ih je
uveo u praksu. U bakteriologiji se najvi-
še koristi bojenje po Gramu (diferenci-
jalno bojenje), koje omogućuje da se
bakterija svrsta u gram-pozitivne ili
gram-negativne. Postoje više teorija o
93
bojenje
bojenju po Gramu, zbog čega se jedna
bakterija boji gram-pozitivno, a druga
gram-negativno. Razlog može biti u raz-
ličitoj propustljivosti ćelije; u različitoj
grañi spoljnih ovojnica ćelije; u gram-
pozitivnih bakterija prisutan je magne-
zijum ribonukleat; b. po Giemsi služi za
bojenje krvnih prevlaka ili razmaza
(preparat se osuši na vazduhu i fiksira
metil-alkoholom, zatim se prelije Giem-
sinim rastvorom, koji se napravi na taj
način što se svakom kubnom milimetru
destilate doda dve kapi Giemsinog rast-
vora); bojenje traje 15 do 20 min. Razmaz
se dobro opere vodom i osuši; b. po
Giemsi i Castanedi koristi se za boje-
nje rikecija i mikoplazme, kao i za neke
viruse koji se ne mogu bojiti po navede-
nim bakteriološkim metodama. Za boje-
nje izvesnih mikroorganizama (spirohe-
te) koristi se impregnacija srebrnim soli-
ma prema metodi Fontana-Tribon-
deau. U fluorescentnoj tehnici mik-
roorganizmi se boje nekom fluorescent-
nom bojom (najčešće su to fluorohrom,
fluorescin, rodamin) a zatim se posmat-
ra pod ultraviolentnom svetlošću ili pri-
menom intenzivnog plavog svetla i po-
sebnih filtara; b. po Hauseru za bojenje
spora; b. po May-Grünwald-Giemsi,
najbolji metod za bojenje krvnih razma-
za (osušeni preparat najpre preliti May--
Grünwaldovim rastvorom u toku 3-5'
min., zatim razmaz isprati destilovanom
vodom i preliti Giemsinim 'rastvorom
kao što je već bilo opisano); b. mekih na-
slaga na zubima, (stom.J, vrši se različi-
tim bojama ili gotovim preparatima, sa
ciljem da se utvrde prisustvo, količina i
raspored mucinozne plake i drugih me-
kih naslaga na zubima. Služi stomatolo-
gu i pacijentu za kontrolu uspešnosti
sprovedenih mera za održavanje higije-
ne usta; b. po Neisseru (specijalno bo-
jenje) služi za bojenje metahromatičnih
granula kod Coryne diphtheriae. Ove
granule primaju boju drukčije od osta-
lih delova bakterijske ćelije, granule se
oboje plavo, a telo bakterije žuto; b. po
Oltu koristi se za bojenje kapsule; Pap-
penheimovo b. je kombinacija dveju
94
bojni otrovi (BOT)
metoda (May-Grünwald i Giemsa), koristi
se za bojenje razmaza; b. po Ziehl-
Neelsenu služi za bojenje uzročnika tu-
berkuloze (Mycobacterium tuberculosis) i
drugih acidoalkoholorezistentnih
bakterija. Ovim diferencijalnim bojenjem
crveno obojeni bacili (karbol-fuk-sin)
mikobakterija jasno se diferenciraju na
preparatu obojenom plavo. bojni otrovi
(BOT), hemijska borbena sredstva
namenjena uništavanju ili neutralisanju
žive sile i zagañenju zemljišta ili
materijalnih sredstava s ciljem da jse
likvidira ili smanji borbena spo* soonost
ljudstva oružanih snaga; b, o. takoñe
uništavaju i životinje i biljke (herbicidi,
defolijanti); mogu se upotre-biti u sva tri
agregatna stanja, a njihovo dejstvo na
čovečji organizam može biti: prolazno,
kada posle prestanka dejstva otrova
dolazi do potpunog vraćanja funkcije
povreñenog tkiva ili organa (ako nije
došlo do smrti usled velikih doza), ili
neprolazno usled poremećaja u ćelijama i
tkivima najpre u funkciji, a zatim i u
strukturi; dalje dejstvo može biti ispoljeno
naknadno posle više godina ili može biti
kumulativno (kao u nekih nervnih BOT),
tj. kada stalnim ili povremenim
dodavanjem novih količina tih BOT
(hronična ili suphronična trovanja) dolazi
do nagomilavanja na mestu biohemijske
lezije, što može dovesti do krupnih
patološkobiohemijskih povreda, pa i do
smrti; dejstvo može biti i kombinovano,
kad jednovremeno dehb ju dva ili više
otrova, i to u istom pravcu (sinergizam) ili
u suprotnom (antagonizam). Podela BOT
prema fiziološkom dejstvu na organizam:
(1) plikavci, koji izazivaju plikove i
opekotine na koži, napadajući najpre oči i
respiratorne pute-ve, a zatim se raznose
po čitavom organizmu; (2) zagušljive i,
koji izazivaju kašalj i teško gušenje i
prouzrokuju teške ozlede u plućima; (3)
nadražljivci (onesposobljavajući BOT),
koji nadra-žuju oči (suzavci) ili nos i grlo
(kijav-ci); (4) krvni BOT ili opšti BOT
dej-stvuju neposredno na krv i na važne
centre organizma i vrlo su otrovni; (5)
 bokserske
r
povrede
nervni BOT izazivaju teške nervne po-
remećaje (blokirajući ferment holines-
terazu) i često prouzrokuju i smrt; (6)
psihohemijski BOT izazivaju privre-
mene psihičke promene u ljudi i time ih
onesposobljavaju za akciju; (7) radiok-
tivni BOT dejstvuju kao radioaktivne
borbene materije (v. tamo) i kao otrovi;
taktički, BOT se dele na kratkotrajne
(npr. opštetoksični BOT) i dugotrajne
(npr. plikavci), zavisno od vremena za-
državanja na odreñenoj prostoriji. BOT
se mogu primeniti na razne načine:
avionima, granatama ili raznim oblici-
ma diverzija itd.
bokserske povrede, povrede koje najčeš-
će nastaju pri boksovanju. Najteže su tri
vrste povreda: potres mozga i poreme-
ćaj ravnoteže pri udaru u bradu, u ugao
vilice i u predeo uva; malokrvnost moz-
ga pri udaru u predeo karotidne arteri-
je; pri udaru u predeo srca i ispod grudi,
šok kao posledica nervne inhibicije uz
očuvanu svest.
bol, osećaj pri oštećenju tkiva koji pokre-
će zaštitne mehanizme u cilju odstranji-
vanja bolnog nadražaja. Osećaj bola je
udružen sa snažnom neugodnom emo-
cionom komponentom. Bol se može sv-
rstati u tri vrste: bockanje, žarenje i
mukli bol. Prijemnici za bol u koži i dru-
gim tkivima jesu slobodni nervni zavr-
šeci koji, za razliku od drugih receptora,
nemaju sposobnost prilagoñavanja, ili
se prilagoñuju u maloj meri. Bol se ug-
lavnom ne oseća nakon oštećenja, već
dok se oštećenje zbiva. Smatra se da se
iz oštećenih ćelija oslobañaju proteoli-
tički fermenti koji od globulina otcep-
Ijuju bradikinin materiju, koja razdra-
žuje nervne završetke za bol. Bol koji se
javlja u ishemiji mišića može biti posle-
dica nagomilavanja mlečne kiseline.
Signali za bol prenose se pomoću dva
tipa vlakana, i to brzinom od 3 do 30
m/sec. u jednim i od 0,5 do 2 m/sec. u
drugim. Zbog toga nagao bol na nadra-
žaj izaziva »dvostruki osećaj bola«: brz
osećaj bockanja za kojim posle l do 2
sec. sledi osećaj žarenja, koji vremenom
može da postane sve bolniji. Smatra se
bol
da će bolni impulsi, ako doñu makar
samo u talamus, dovesti do svesne per-
cepcije bola, mada to ne znači da kora
nema veze s normalnom percepcijom
bola. Kortikalno predstavništvo bola je
somatosenzoričko područje kore, i to s.
s. p. II u većoj meri od s. s. p. I. Reakcija
na bol u raznih ljudi je različita iako
nema velike razlike u pragu osetljivosti.
Bol dovodi kako do refleksnih, motor-
nih reakcija, tako i do psihičkih reakci-
ja. Refleksne reakcije mogu biti samo
refleksi uklanjanja koji se ostvaruju pu-
tem kičmene moždine ili složeniji i efi-
kasniji refleksi iz motorne kore. Psihič-
ke reakcije su strah, teskoba, plač, po-
tištenost, mučnina i povećana mišićna
nadražljivost čitavog tela. Odražen bol,
osećaj bola u delu tela udaljenog od oš-
tećenog tkiva, npr. od površine jednog
područja tela na površinu drugog, ili
može poticati iz jednog unutrašnjeg or-
gana, a projektovaće se na površinu tela
ili na neko područje u dubini tela, koje
ne odgovara položaju organa u kome
bol nastaje. Poznavanje odraženog bola
je značajno u klinici, jer se pri patološ-
kim procesima u odreñenim organima
bol javlja uvek u istom području površi-
ne tela; centralni b., bol usled lezije
CNS; dilatacioni b., bolovi u prvom
stadijumu poroñaja; ekspulzivni b., bo-
lovi u drugom stadijumu poroñaja; fan-
tomski b., veoma jak bol u predelu uda
koji je amputiran; intermenstrualni b.,
bol koji nastaje izmeñu dve menstruaci-
je i prati istiskivanje jajašca; korenski
b., bol izazvan oboljenjem senzorskih
korenova živaca, koji se oseća u području
kože koja je inervisana zahvaćenim
korenom. Sin. radikularni bol; lane ini-
rajući b., oštar, sevajući bol u bolesnika
s tabesom dorzalisom; lažni b., neefi-
kasni bolovi koji podsećaju na poroñaj-
ne bolove, ali koji nisu praćeni dilataci-
jom cerviksa; b. naštinu, bol koji nastaje
u vreme kada se normalno oseća glad za
sledećim obrokom; simptom je želu-
dačnog poremećaja; parijetalni b., bol
koji nastaje kada se patološki proces s
unutrašnjeg organa raširi na opne koje
'95
bolesnički dan
su oživčene Oigrancima kičmenih živaca
koji s površine tela prodiru unutra (pa-
rijetalni peritoneum, pleura i perikard);
pozni b., abdominalni b. koji nastaje
nekoliko časova posle uzimanja obroka
hrane. Sin. postprandijalni bol; pojasni
b., osećaj bola kao uže oko pojasa; po-
roñajni b., ritmički bol koji povećava
intenzitet i učestalost, izazvan kontrak-
cijama materice u toku poroñaja; tačke
b., mesta na koži koja su najosetljivija
na bolne nadražaje i koja odgovaraju za-
vršecima senzitivnih živaca; visceralni
b., nastaje samo pri difuznom nadraži-
vanju nervnih završetaka za bol, a ne pri
lokalnom oštećenju unutrašnjeg orga-
na. Uzroci v. b. su: ishemija, hemijski
nadražaji (dejstvo želudačnog soka na
peritoneum posle pucanja želudačnog
čira), grč šupljeg unutrašnjeg organa ili
njegovo prekomerno istezanje. V. Wa/-
leixove tačke bola.
bolesnički dan, pojam koji označava
ukupne troškove za jedan dan lečenja
nekog bolesnika u bolničkoj ustanovi.
Sin. bolničko-opskrbni dan.
bolesnik, obolela osoba; ambulantni b.,
bolesnik koji se ispituje i leci u ambu-
lantno-polikliničkim ustanovama; du-
ševni b., osoba obolela od neke dušev-
ne bolesti. V. pacijent.
bolest, svako odstupanje od stanja zdrav-
lja. Neki odreñeni patološki proces koji
ima svoje karakteristične simptome i
koji može zahvatiti ceo organizam ili os-
tati lokalizovan u pojedinim organima.
Uzroci, način razvijanja i prognoza bo-
lesti mogu biti poznati ili nepoznati; Ad-
disonova b., bolest prouzrokovana
afunkcijom ili izraženom hipofunkci-
jom nadbubrežnih žlezda, s karakteris-
tičnom tamnom obojenošću sluznica i
kože (naročito na pregibnim mestima),
izraženom malaksalošću, niskim arterij-
skim pritiskom, digestivnim poremeća-
jima.Ovo oboljenje češće je u muškarca
nego u žene. Seksualni količnik obole-
vanja iznosi oko 0,5. Veća učestalost
meñu muškim zapaža se u svim uzrasti-
ma, ali je oboljenje najčešće izmeñu 20.
i 40. godine. Smatra se daje to astenički,
96
bolest
hipoandroidni tip, jer se u jasno uobli-
čenih muškaraca retko sreće, što se po-
klapa s pojavom ovog oboljenja u hipe-
randroidnih žena. Sin. hypoadrenocorti*
cismus. Alzheimerova b., staračka at-
rofija hipotalamusa i prerane pojave
starenja; androtropne b., bolesti koje
češće napadaju muškarca; Aran-Duc-
henneova b., progresivna mišićna atro-
fija koja počinje na gornjim ekstremite-
tima; atopijska b., bolest u koje postoje
reakcije preosetljivosti ili alegrijske
reakcije na naslednoj podlozi. U njih se
ubrajaju poleriska groznica, astma i dr.
Reakcije u a. b. izazivaju specifična IgE
antitela, tzv. reagini; avijatičarska b.,
tip visinske bolesti, specijalno avijatiča-
ra, kad se dignu na veliku visinu (sem
ako se ne preduzmu naročite mere);
simptomi (teško disanje, tahikardija,
poremećaj sluha) pojavljuju se i na ma-
njim visinama ako je penjanje naglo. I
naglo silaženje izaziva glavobolju, du-
ševni nemir i jaku želju za snom; Ayer-
zina b., tip eritrocitoze, praćen izraže-
nom cijaqozom, hroničnom dispnejom,
hroničnim bronhitisom i brpnhiektazi-
jom, povećanom jetrom i slezinom i hi-
perplazijom kostne srži. Svi ovi znaci
prate sklerozu plućnih arterija; Babin-
ski-Frölichova b., infantilizam hipota-
lamusnog porekla (r;upraselarni kranio-
faringeom) u kome dominira gojaznost
u predelu kukova i gornjih udova, pored
izrazite zakržljalosti genitalnih organa
(hipogenitalizam) i izostajanja drugih
sekundarnih polnih odlika; Ban-gova b.,
zarazno oboljenje krava koje je
prouzrokovano klicom Brucella abor-
tus, a na čoveka se prenosi mlekom ili
dodirom sa zaraženim materijalom koji
potiče od obolelih životinja. Simptomi
su remitentna, talasasta groznica, nela-
godnost, glavobolja, znojenje, /atvor,
slabost i anemija; Bantijeva b., ranije
opisivana kao primarna bolest slezine, s
koje se bolest prenosi na jetru; danas se
smatra da je splenomegalija, praćena
pancitopenijom, posledica kongestije
slezine zbog povećanog portnog pritis-
ka, kao i hipogenitalizmom (Bantijev
bolest
sindrom). Sin. splenomegalia congestiva.
V. splenomegalia; Barlowljeva b.,
(stom.) skorbut u dece. U ustima postoje
isti simptomi kao u odraslih osoba
obolelih od skorbuta. Ako zubi još nisu
iznikli, javljaju se samo petehijalna kr-
varenja na sluznici usta. V. scorbutus;
Basedowljeva b., preterano lučenje
štitaste žlezde, koje izaziva pojačan os-
novni promet, tahikardiju, iskolačenost
očiju, nesanicu, drhtanje, razdražljivost,
opadanje težine tela. Od ove bolesti
mnogo češče obolevaju žene (seksualni
količnik oko 17,8, s vrhuncem u 4. dece-
niji života). Ova bolest je izrazito ginot-
ropna; Bayleova b., v. paralysis progres-
siva; Bechterevvljeva b., v. spondylart-
hritis ankylopoetica; Behçetova b., sin-
drom koji se sastoji od povratljivih ulce-
rozno-erozivnih promena u usnoj duplji
i u predelu genitalija pri istovremenom
postojanju iridociklitisa, koji mahom
dovodi do slepila; Besnier-Boeck-
Schaumanova b., v. sarcoidosis; Bier-
merova b., v. anaemia perniciosa; BiIl-
rothova b.; v. lymphogranulomatosis;
Bloch-Sulzbergova b., v. incontinentia
pigmenti; Bockhartova b., v. impetigo
staphylococcica; Bouillaudova b., v.
febris rheumatica; Bouveretova b., v.
tachycardia paroxismalis; Bovenova b.,
dyskératosis4 lenticularis, javlja se u
vidu diskoidnih ploča koje se sastoje od
papulozno-keratotičnih lentikularnih
promena. U pitanju je intradermalni
epiteliom; Brightova b., v. nephritis;
Brill-Symmersova bolest, neoplazma
limfnih žlezda i slezine, folikulnog ili
nodularnog tipa. Difuzni oblik limfosar-
koma, relativno sporog rasta, praćen je
normalnom krvnom slikom i neznatnim
opštim simptomima. Jako radiosenzi-
tivna. Zahvaćene limfne žlezde su uve-
ćane. Na preseku imaju izgled ribljeg
mesa; Brill-Zinsserova bolest, v. ric-
kettsiosis; Brocqova b., v. parapsoriasis
en plaques; Brodie-Reclusova b., v.
mastopathia fibrosa cystica; bronzana
b., v. Addisonova b.; Buergerova b., v.
thrombangiitis obliterans; Buerger-
Griitzova b., idiopatska hiperlipemija;
bolest
Calvé-Legg-Perthesova b., v. osteoc-
hondrosis coxae; celijačka b., pripada
grupi sindroma loše apsorpcije i javlja
se i u dece i u odraslih. Pojavu bolesti
ubrzava uzimanje hrane koja sadrži glu-
ten (glutenska enteropatija). Uzrok bo-
lesti nije poznat, ali se on, izgleda, nasle-
ñuje. Sluznica proksimalnog dela tan-
kog creva nema resice, a njen epitel je
degenerisan. Vrlo izražena loša apsorp-
cija u obolelom crevu, praćena prolivi-
ma, s obilnim stolicama, koje su penuša-
ve i masne (steatoreja), nadutošću trbu-
ha, obilnim vetrovima, gubljenjem te-
lesne težine i manjkom mnogih vitami-
na, kao i elektrolita. Bolest je poznata i
kao netropski spru (sprue nostras) i
glutenska enteropatija; Chagasova b.,
v. thyreoiditis parasitaria; Charcotova
b., v. sclerosis tateralis amyotrophica;
Chiarijeva b., obliterišući endoflebitis
hepatičkih vena; Cooleyeva b., jedna
vrsta uroñene hemolitičke anemije koja
se javlja u zemljama oko Sredozemnog
mora (mediteranska anemija); Corriga-
nova b., insuficijencija zalistaka aorte;
Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. kura;
oboljenje moždanih ćelija, piramidnih,
ekstrapiramidnih regiona kao i ćelija
kičmene moždine, ranije smatrano de-
generativnim, danas dokazano da je iz-
azvano infekcijom sporim virusima;
Crohnova bolest, enteritis regionalis,
v. colitis; Cruveilhierova b., ulceracija
koja se nalazi u sluznici želuca, karakte-
ristična po defektu sluznice, obično
kružnog oblika. Sin. ulcus rotundum
ventriculi, ulcus ventriculi, ulcus simplex
ventriculi; Cushingova b., bolest koju
karakteriše Cushingov sindrom (v. sy-
ndroma Cushing) uz znake intrakramjal-
nog tumora, a nastaje usled tumorskog
bujanja bazofilnih ćelija prednjeg režnja
hipofize; (seks.), seksualnu komponentu
u ovoj bolesti predstavlja povećanje 17 -
ketosteroida u mokraći, što se tumači
povećanim stvaranjem androge-na u
kori nadbubrežnih žlezda. Zbog toga
nastaju: hirzutizam, seboreja, akna,
povećanje dražice i amenoreja; IV vene-
rička bolest, v. lymphogranutoma ingui-
97
bolest
nale; Darierova b., v. dysheratosis follicula-
ris vegetans; dečje b., bolesti koje se sreću
u dečje doba, tj. od roñenja do puberteta.
Najčešće dečje bolesti su zarazne prirode;
dekompresivna b., sindrom koji se
ispoljava bolovima u zglobovima, dis-
komforom i bolom iza grudne kosti,
osećajima na koži (svrab, osjećaj toplog
ili hladnog), neurološkim poremećajima
i kolapsom. Smatra se da je osnovni
uzrok Qvakve složene kliničke slike gas
azot koji iz rastvorljivog stanja u krvi i
tkivima prelazi u gasne mehuriće pri iz-
laganju organizma sniženom barome-
tarskom pritisku, jer je ukupan parcijal-
ni pritisak rastvorenog gasa u organiz-
mu postao veći nego što je pritisak toga
gasa u atmosferi okoline. Postoje dva
tipa ove bolesti, i to »kesonska bolest«
ili »dekompresivna bolest visokog pri-
tiska« i »pilotska« ili subatmosferska
dekompresivna bolest. Sin. aeroemboli-
zam i disbarizam; Dercumova b., bolest
nepoznatog uzroka koju karakterišu
bolne, obično simetrične, masne nasla-
ge pod kožom, praćene, često, depresi-
jom; Duhringova b., v. dermatitis herpe-
tiformis; Dukesova b., v. rubeola scarla-
tinosa; Duplayeva b., bolna ukočenost
ramenog zgloba. Naziva se još periart-
hritis humeroscapularis. Etiologija je
nepoznata; duševne b., psihoze, dušev-
ni poremećfiji u oblasti-svesti, nagona,
afekata, opažanja, mišljenja, pamćenja,
volje i inteligencije, nastali delom iz
unutrašnjih (endogenih), a delom iz
spoljnih (egzogenih) razloga. I u endo-
genim psihozama važnu ulogu igra uti-
caj spoljnje sredine. Pretežno endogene
d. b. su: shizofrenija, manijačko-depre-
sivna psihoza i paranoja. Pretežno egzo-
gene d. b. su: progresivna paraliza, deli-
lijum tremens i komoçiona psihoza;
Economova b., v. encephalitis epidemi-
ca; Erb-Goldflamova b., v. myastenia
gravis; Erbova b., v. dystrophia muscu-
lorum progressiva; esencijalna b., bo-
lest koja nema očiglednog ili poznatog
uzroka. Sin. idiopatska, genuina b.; Fan-
conijeva b., vrsta dečje anemije koja
liči na pernicioznu anemiju; Feerova
98
bolest
b., v. acrodynia; Fiessinger-Rendujeva
b., v. ectodermosis erosiva pluriorificia-
Us; t Forbes ova b., glikogenoza u koje
postoji nasledni deficit enzima koji
čepa linearne lance glikogena. Klinički
liči na v. Gierkeovu bolest. Sin. tip III
glikogenoze; Fordyceova b., anomalija
razvoja, prisustvo slobodnih lojnih žlez-
da na sluznici usta ili rumenom delu
usana. Klinički se ove ektopične žlezde
vide kao bela ili žućkasta zrna iznad ni-
voa oralne sluznice. Sin. Fordyceove mr-
lje; Forthergillova b., v. neuralgia;
FOU-rineroya b., munjevita gangrena
muškog uda kao posledica akutnih
septič-kih stanja; Friedreichova b., v.
ataxia; Gaucherova b., dislipidoza, čija
je glavna karakteristika taloženje
kerazina u retikuloendotelnim ćelijama
slezine i drugih organa. Bolest ima
porodični karakter, počinje u ranom
detinjstvu i odlikuje se velikom
slezinom, anemijom i mrkom
obojenošću kože; Geisböckova b., v.
erythraemia; genuina b., v. esencijalna
b.; von Gierkeova b., glikogenoza u
kojoj postoji manjak enzima gliko-za-6-
fosfataze, otuda: hepatomegalija
(nagomilavanje glikogena u jetri i bub-
rezima), hipoglikemija, hiperurikemija,
giht i acidoza. Sin. glycogenosis I; GiI-
bertova b., Žilberova bolest, benigna
nasledna hiperbilirubinemija, u koje je
funkciono stanje jetre potpuno normal-
no. U 40% bolesnika postoji umereno
skraćen vek eritrocita, koji je potpuno
kompenzovan. Prenosi se autosomnim
dominantnim genom; Glanzmannova
b., vrsta trombocitoastenije s slabom
agregacijom i adhezijom trombocita,
slabom retrakcijom koaguluma i produ-
ženim vremenom krvarenja. Ispoljava
se epistaksisom, krvarenjima posle po-
vreda, a naročito posle malih hirurških
intervencija (vañenje zuba, tonzilekto-
mija i dr.). Sin. thrombasthenia; GIe-
nardova b., v. splanchnoptosis, enterop-
tosis; gnjuračka b., v. kesonska b.; Gou-
gerot-Blumova b. (dermatite lichénoi-
de purpurique et pigmentée) papulo-
purpuričke promene na potkolenica-
ma; Graves-Basedowljeva b., v. Base-
bolest
dowljeva bolest; Grubyjeva b., v. mic-
rosporia; Guillain-Barréova b., v. poly-
radiculoneuritis; Hailey-Haileyjeva b.,
pemphigus chronicus benignus familia-
ris, dominantno nasledno oboljenje s
grupisanim, često prstenasto raspore-
ñenim plikčićima lokalizovanim pretež-
no u intertriginoznim predelima; HaI-
lopeauova b., v. acrodermatitis suppu-
rativa contin-џ; Hand-Schüller-Chris-
tianova b., hronični obliP histiocitoze
(infiltrativne retikuloze), koju odlikuje
trojstvo: defekti u membranskim kosti-
ma, egzoftalmus i dijabetes insipidus. U
ćelijama retikuluma kostne srži i drugih
organa nagomilava se uglavnom holes-
terol. Sin. xanthomatosis chronica idio-
patkica, holesterolska tezaurizmoza;
Hartnupova b., nasledni poremećaj
metabolizma aminokiseline triptofana,
nasleñuje se autosomno recesivno, is-
poljava se promenama u koži slično kao
u bolesnika s pelagrom, nervnim i psi-
hičkim poremećajima; Hashimotova
b., v. struma lymphomatosa; Hebrina b.,
Heine-Medinova b., v. poliomyelitis an-
terior acuta; Henochova b., v. purpura
abdominalis; Hersova b., glikogenoza u
koje postoji nasledni deficit fosforilaze
u jetri i leukocitima. Blaga slika v. Gier-
keove bolesti. Sin. tip. VI glikogenoza. V.
glycogenosis; Herter-Heubnerova b., v.
coeliakia; Hippel-Lindauova b., angio-
mi i proširenja krvnih sudova mrežnja-
če s istovremenim angiomima u jetri,
mozgu itd.; Hirschprungova b., konge-
nitalno ili, češće, stečeno oboljenje pr-
vih dana ili meseci života, čija je karak-
teristika proširenje i izduženje debelog
creva i hipertrofija njegovog zida. Ove
promene pogañaju samo colon sigmoi-
deum, a rede ćelo debelo crevo. Smatra
se da ovo oboljenje nastaje usled pore-
mećaja ravnoteže u inervaciji debelog
creva s prevagom simpatikusa. Sin. me-
gacolon infantile; Hodgkinova b., ob-
oljenje koje zahvata limfne žlezde, limf-
no tkivo ma koje lokalizacije (kao, npr.,
digestivnog trakta, slezine), a često se
javlja i u srži kostiju. Nepoznate je etio-
logije, a priroda joj je sporna te se pre-
bolest
tpostavlja da je u pitanju: (1) hronični
infektivni granulom, (2) virusna infekci-
ja, (3) prava peoplazma limforetiku-
loendotelnog porekla. Jedan od stadiju-
ma H. b. ima sve odlike maligne neop-
lazme - Hoñgkinov sarkom. Napuštena
je potpuno pretpostavka da je to atipi-
čan oblik tuberkuloze. Počinje bezbol-
nim otokom grupe limfnih žlezda, na-
jčešće vrata, sa čestom pojavom svraba
na koži. U krvnoj slici lewkocitoza, lim-
fopenija i eozinofilija u početku bolesti,
dok se anemija javlja u docnijem stadi-
jumu bolesti. U daljem toku bivaju za-
hvaćene i ostale grupe limfnih žlezda,
slezina, i u poznom stadijumu unutraš-
nji organi. Zahvaćene limfne žlezde su
uvećane, sivkastobeličaste na preseku,
kao i svi čvorovi koji se u odmaklim sta-
dijumima bolesti mogu naći u zahvaće-
nim unutrašnjim organima. Histološka
slika promena odgovara difuznom gra-
nulomatoznom ili neoplastičkom pro-
cesu koji počinje s limfoidnom hiper-
plazijom. S napredovanjem bolesti gubi
se normalna graña zahvaćenih tkiva i
organa, a u pleomorfnom tkivu koje se
javlja nalazimo patognomonične Ster-
bergove ili Dorothy Reed-ćelije, koje
predstavljaju osnovni sastavni deo ob-
oljenja. Fibroza, hijälinizacija pa i nek-
roze zahvaćenih organa i tkiva prate
ovo oboljenje; Hodgsonova b., aneu-
rizmno proširenje proksimalnog dela
aorte, često praćeno velikim prošire-
njem leve srčane komore; idiopatska
b., v. esencijalna b.; infektivna b,, neko
oboljenje izazvano odreñenim patoge-
nim mikroorganizmom. Prenosi se zara-
ženim materijalom (sekreti, ekskreti,
zaraženi predmeti) ili dodirom zaraže-
nih bolesnika ili kliconoŠa (zarazna bo-
lest), posredstvom raznih insekata i dr.;
Jaffé-Lichtensteinova b. , bolest koju
karakterišu osteofibrozne promene us-
led cista koje nastaju izolovano ili mul-
tiplo, a tada obično jednostrano, seg-
mentski rasporeñene, obično sa proši-
renom medulom i istanjenom korom
kosti prožetom pbroznim tkivom; Kah-
Ierova b.» (1) osteohondritis čunaste
99
bolest
kosti nožja u dece; (2) bolest druge me-
tatarzalne kosti u vidu zadebljanja nje-
nog tela i promena zglobne glavice, koji
su praćeni bolom u metatarzofalangeal-
nom zglobu pri stajanju i hodanju; ke-
sonska b., bolest koju neki nazivaju ro-
nilačkom bolešću, najpravilnije bolest
dekompresije, jer se ne javlja u kesonu
i pri ronjenju nego po izlasku iz kesona
odn. skafandra, kada se ovi nepravilno
koriste. Azot koji se nagomilava u tkivi-
ma iz udahnutog vazduha, a naročito u
mastima ili lipidima centralnog nerv-
nog sistema, struji u periodu dekom-
presije prema plućima i na tom putu
formira vazdušne emboluse, koji,, pre-
ma tome gde se i u kojoj meri najviše na-
kupljaju, izazivaju poremećaj u pojedi-
nim tkivima i organima. Klinička slika,
prema tome, može biti veoma različita.
U njoj najčešće dominiraju sledeći zna-
ci: bolovi u zglobovima, abdomenu i u
oblasti srca (opasnost od začepljenja
koronarnih arterija), svrab kože, krvav-
Ijenja, pareze i paralize kad se embolusi
stvore u centralnom nervnom sistemu.
Bolest je teža u starijih osoba sa znaci-
ma aterosklerotičkih promena, u onih s
većom količinom masnog tkiva i u oso-
ba koje pate od hroničnog oboljenja
srca, centralnog nervnog sislema, sma-
njenja disajne površine pluća. Oni, kao
i nepunoletne osobe, ne bi smeli da
rade u kesonima i kao ronioci. Sin. gnju-
račka, ronilačka b.; Kienböckova b.,
progresivna osteohondroza polumese-
časte kosti ručja, koja se može javiti i na
ostalim kostima ručja; kinetoza, bolest
vožnje, javlja se u većeg broja inače
zdravih osoba prilikom vožnje automo-
bilom, brodom ili avionom. Izazvana je
nepravilnim ubrzanjima u raznim prav-
cima. Sile ubrzanja deluju na polukruž-
ne kanale unutrašnjeg uva. Muka, bledi-
lo, hladan znoj, povraćanje, a ponekad i
duševna depresija glavni su znaci boles-
ti; Klippel-Trénaunayjeva b., v. hae-
mangiectasia osteohypertrophicans; kon-
stitucione b., bolesti u čijem postanku
i toku igra ulogu i konstitucija; konta-
giozne b., v. zarazne b.; Kiimmellova
100
bolest
b., v. periarteritis nodosa; Laënnecova
b., v. cirrhosis hepatis; Landryjeva b., v.
paralysis; Langdon-Downova b., v.
mongolismus; Leinerova b., v. erythro-
dermia desquamativa; Letterer-Siweo-
va b., vrsta retikuloendotelioze, bez na-
gomilavanja lipida u retikuloendotel-
nim ćelijama, u male dece, praćena he-
patosplenomegalijom, hemoragijskim
sindromom, otokom limfnih žlezda i
anemijom. Nasleñije se autosomnorece-
sivno; Lewandowsky-Lutzova b., v.
epidermodysplasia verruciformis; Lit-
tleova b., moždana dečja paraliza, odu-
zetost jedne ili dveju polovina tela ili
oduzetost samo nogu, često praćena
umnom zaostalošću. Posledica je ošte-
ćenja mozga u najranijem detinjstvu
(poroñajna trauma, encefalitis u intrau-
terinom dobu ili ubrzo posle roñenja).
Sin. diplegia spastica infantilis; Marfa-
nova b., progresivna spastička paraple-
gija u sifilitične dece, usled oboljenja pi-
ramidnih puteva; McArdleova b., g\\-
kogenoza u kojoj postoji nasledni ma-
njak enzima mišićne fosforilaze s poja-
vom mišićnih grčeva posle fizičkog
rada. Sin. tip V glikogenoza; Ménétrie-
rova b., hipertrofički gastritis s džino-
vskim naborima sluznice. V. gastritis:
Méniereova b., hidrops u labirintu
unutrašnjeg uva, izazvan poremećajem
u sekreciji i resorpciji endolimfe. !Pra-
ćenje zujanjem u uvu, vrtoglavicom, po-
vraćanjem i poremećajem ravnoteže.
Redovno postoji i progresivna naglu-
vost labirintnog tipa; Meyer-Betzova
b., retka nasledna bolest, nepoznate
etiologije, u koje postoje paroksizmi
mioglobinurije, naročito posle fizičkih
napora, s bolpvima i ukočenošću poje-
dinih mišića. Sin. myoglobinuria idiopat-
hica; Mibellijeva b., v. parakeratosis;
Miescher-Lederova b., v. granulomato-
sis disciformis chronica et progressiva;
Mikuliczeva b., v. retikuloendotelioza
infektivnog porekla pri kojoj su obost-
rano zahvaćene suzne i pljuvačne žlez-
de; Mitchellova b., v. erythromelalgia;
Miescher-Lederova b., v. granulomato-
sis disciformis chronica et progressiva;
bolest
Mikuliczeva b., benigna prolazna in-
filtracija limfocitima suznih i pljuvač-
nih žlezda, koje su otečene, najverovat-
nije autoimunog porekla, koja se obično
javlja u srednjovečnih i starijih žena. Po
nekima, ona je istovetna sa Sjögreno-
vom bolešću; Moelerova b., v. glossitis
Moeler; Mondorova b., tromboflebitis
torakoepigastrične vene; Morvanova
b., oblik siringomijelije praćen neobič-
no teškim, trofičkim poremećajima na
rukama koji ostavljaju osakaćenja i pod-
sećaju na lepru. V. syringomyelia;
Moschkowitzeva b., trombozna trom-
bocitopenijska purpura, v. purpura;
Mylroyeva b., nasledni limfedem do-
njih ekstremiteta nastao zbog hronične
opstrukcije limfnih sudova. Ponekad su
oboleli i drugi telesni predeli. Sin. MyI-
royev edem, Meigeova bolest; Nicolas--
Favreova b., v. lymphogranulomatošis
inguinalis; Niemann-Pickova b,, na-
sledna bolest u vidu izražene hepatosp-
lenomegalije, mrkožute boje kože, pore-
mećaja nervnog sistema, zbog prisustva
u jetri, slezini, plućima, limfnim žlezda-
ma i kostnoj srži velikih penastih ćelija
retikuluma ili histiocita, ispunjenih fos-
folipidima, uglavnom lecitinom i sfingo-
mijelinom. Sin. lipidna histiocitoza, fos-
jatidna tezaurizmoza; Oguchijeva b.,
veoma retko oboljenje udruženo s he-
meralopijom u kojoj je očno dno belo-
sivkaste boje; Opitzova b., splenomega-
lija koja je izazvana tromboflebitisom
vene slezine; Oppencheimova b., v.
myatonia congenita; Osgood-Schlatte-
rova b., osteohondroza tuberozitasa go-
lenice. V. osteochondrosis; Oslerova b.,
polycythaemia rubra vera. V. poly-
cythaemia; Pagetova b., (1) osteitis de-
formans Pageti, oboljenje kostiju izazva-
no poremećajem razgradnje i obnavlja-
nja, mineralizacije kostiju: kosti su
meke, deformišu se usled opterećenja;
lokalizacija na kostima lubanje, natko-
lenicama, pršljenovima, uzrok nepoz-
nat; (2) karcinom koluta i bradavice do-
jke, mlečnih kanala i dubljih slojeva
žlezde, udružen sa zapaljenjskom reak-
cijom, ispoljenom slikom egzema; Pari-
bolest
naudova b., infektivno oboljenje praće-
no opštim znacima i zapaljenjem vežnja-
ča sa stvaranjem tipičnih čvorića i gra-
nulacija na konjunktivi tarzusa i prelaz-
nih nabora. Pri tome dolazi do oticanja
preaurikularnih i submandibularnih
limfnih žlezda, kao i zaušne žlezde (gl.
parotis); Parkes-Weberova b., v. hae-
mangiectasia hypertrophicans; Parkin-
sonova b., v. paralysis agitans; Parroto-
va b., osteochondritis syphilitica; perio-
dična b., u kojoj postoji periodična po-
java visoke temperature, edema, artral-
gija, bolova u predelu želuca s povraća-
njem. Ovi periodi ponavljaju se u pravil-
nim intervalima u toku godina, bez
ikakvih pogoršanja zdravlja, Uzrok bo-
lesti je nepoznat; Pickova b. fibroza jet-
re, naročito njenog perifernog dela, pra-
ćena ascitesom, usled konstriktivnog
perikarditisa. Sin. pseudocirrhosis hepa-
tis pericardiaca; planinska b., simptomi
koji se javljaju kao posledica sniženog
parcijalnog pritiska kiseonika na veli-
kim visinama. Glavni simptomi: glavo-
bolja u čeonom predelu, vrtoglavica,
apatija, poremećaji vida i sluha, krvav-
Ijenja iz nosa, muka, povraćanje, velika
žeñ, cijanoza, dispneja, lupanje srca i
mišićna slabost. Posle nekoliko dana
odmora na istoj visini obično iščezavaju
svi simptomi; plava b., v. coeruleuš; po-
Ine b., veneričke b., prenose se najčešće
polnim odnosom, ali se mogu preneti i
ekstragenitalnim putem. To su syphilis
(lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki
šankr, gonoreja, kapavac, triper i četvrta
polna bolest (poradenitis, morbus Ni-
colas-Favre); Pompeova b., tip glikoge-
noze u kojoj postoji nasledni manjak en-
zima alfa-l,4-glikozidaze, pa nastaje na-
gomilavanje glikogena s kardiomegali-
jom, kardiorespiratornom insuficijenci-
jom i smrću. Sin. tip II glikogenoze; Po-
ncetova b., tuberkulozni reumatizam
zglobova; Pottova b., tuberkulozni
spondilitis, koji se ispoljava ukočenoš-
ću kičmenog stuba, bolom pri pokretu,
osetljivošću na pritisak, katkad apscesi-
ma i paralizom donjih udova, često do-
vodi do stvaranja grbe. V. gtbbus; Pri-
101
bolest
ngleova b., vu adenoma sebaceum; pro-
fesionalne b., bolesti vezane za oba-
vljanje nekog zanimanja koje su izazva-
ne stalnim uticajem rad0e sredine, at-
mosfere, radnog pribora, hemijskog sa-
stava sirovina, rastvarača itd. s kojim se
radi. V. higijena rada; radijaciona b.,
bolest zračenja, klinička slika koja se
javlja na bazi funkcionih i morfoloških
poremećaja usled dejstva jonizujučeg
zračenja na organizam; akutna r. b., na-
staje kad organizam primi veću dozu
zračenja za kraće vreme (nuklearna ek-
splozija, udes od jakih izvora zračenja);
simptomi zavise od veličine doze zrače-
nja i mogu imati cerebralni, želuñačno-
crevni i hematološki oblik, a klinički tok
je vremenski podeljen u četiri faze: rani
simptomi, koji su u direktnom odnosu s
veličinom primljene doze (gañenje, po-
vraćanje, proliv, povišena temperatura,
opšta slabost i dr.), latentni period, izra-
ženi klinički simptomi i oporavak ili
smrt - zavisno od veličine doze i osetlji-
vosti organizma; kronična r. b., nastaje
kad organizam za duži period primi
male doze zračenja; poremećaji se kas-
no ispoljavaju, oštećenja nastaju poste-
peno (na koži, noktima, očnom sočivu, a
kasnije i na krvotvornim i pomim orga-
nima), a posledice mogu biti teške (ge-
netska oštećenja i maligna oboljenja).
Sin. bolest zračenja; Raynaudova b.,
idiopatska vaskulna bolest, u koje po-
stoje napadi obostranog Raynaudovog
fenomena, koji se sastoji od povreme-
nih napada bledila prstiju na rukama i
nogama, a ponekad i ušiju i nosa, za vre-
me hladnoće, a ponekad i pri uzbuñenji-
ma, koji su posledica spazma arterija.
Ako spazam duže traje, može doći i do
gangrena. Sin. gangraena Raynaudi,
morbus Raynaudi; Recklinghausenova
b., v. neurofibromatosis, osteitis fibrosa
cystica generalisata, arthritis deformans
neoplastica; rendgenska b., .niz opštih
poremećaja nastalih usled štetnog dej-
stva rendgenskih ili radijumskih zrako-
va. Obično se viña posle izvesnog vre-
mena delovanja rendgenskih zrakova.
Znaci r. b. su: muka, glavobolja, zamor,
102
bolest
povraćanje, nesvestica; ponekad se vi-
ñaju tahikardija, arterijska hipotenzija,
dispneja, prolivi i nesanica. Sin. bolest
zračenja, rendgenski mamurluk; Rittero-
va b., v. dermatitis exfoliativa; Rogerova
b., uroñena srčana mana, mana pri ko-
joj postoji komunikacija izmeñu komo-
ra zbog defekta u meñukomorskoj pre-
gradi; Rokitanskyjeva b., v. atrophia
hepatis flava; Rombergova bM atrofija
jedne polovine lica, nepoznatog porek-
la. Sin. hemiatrophia facialis. V. tropho-
neurosis; rudarska b., simptomi koji se
javljaju u rudara koji naporno rade u
vrlo toploj sredini. Glavni simptomi:
nesvestica, lupanje srca, uznemirenost,
muka i povraćanje, glavobolja i potpuna
sinkopa. Simptomi su posledica nemo-
gućnosti srca da snabde mozak, mišiće
i kožu dovoljnom količinom krvi, i su-
višnog gubljenja soli i vode znojem; Sc-
hanzova b., slabost kičmenog stuba us-
led uroñenih nedostataka skeleta (pre-
kobrojni pršljen, spina bifida itd.) Ui
zbog slabosti ligamentnog aparata, is-
poljava se bolovima pri pritisku na kič-
meni stub, nesigurnošću u otporu leña
pri pasivnim pokretima. Sin. insufficien-
tia vertebrae; Schimmelbuschova b., v.
mastopathia fibrosa cystica; Schottmül-
lerova b., v. paratyphus; Schönleinova
b., v. purpura rheumatica; Schultzova
b., v. agranulocytosis; Schüller-Chris-
tianova b., v. Hand~-Schuller-Christia-
nova b.; Selter-Swift-Feerova b., v. ac-
rodynia; serumska b., jedna vrsta aler-
gijske ili anafilaktičke reakcije, koja se
javlja posle parenteralnog unošenja
stranog seruma. Simptomi su: edem, ur-
tikarija, bolovi u zglobovima, otok žlez-
da, groznica i malaksalost; Sheehanova
b., v. Simmondsova b.; silosna b., (SiIo-
fillers disease), profesionalno oboljenje
koje se javlja u toku prvih 7-10 dana po-
sle stavljanja žita u silose. Uzrok obolje-
nja je udisanje para azot-dioksida koji
se stvara usled fermentacionih procesa
u žitu. Simptomi: edem pluća sa sekun-
darnim fibroznim obliterišućim bron-
hiolitisom. Zaštita: izdašna ventilacija i
zabrana ulaženja u silos prvih 10 dana,
bolest
kada su tek napunjeni žitom, bez zaštit-
nih sredstava; Simmondsova b., bolest
koju karakteriše potpuni prestanak
funkcije prednjeg režnja hipofize, obič-
no zbog tumorskog procesa; često su za-
hvaćene odreñene regije hipotalamusa i
postoji izražena izmršavelost (cachexia
pituitaria) (v. tamo); spavaća b., v. tr-
ypanosomiasis, encephalitis lethargica;
Spielmeyer-Vogtova b., juvenilna
amaurotička idiopatija porodičnog ka-
raktera; Sternbergova b., generalizova-
na tuberkuloza limfnih žlezda praćena
otokom slezine. Sin. pseudoleucaemia
tuberculosa; Stillova b., vrsta hronič-
nog dečjeg poliartritisa, s otokom limf-
nih žlezda i slezine i s nepravilnim tem-
peraturama; Takayasuova b., progre-
sivno začepljenje brahiocefalnog debla
i leve karotidne i leve potključnjačne ar-
terije koje dovodi do gubljenja pulsa u
obe ruke i u obe karotidne arterije, kao
i do simptoma ishemije mozga, očiju,
lica i ruku. Pritisak središne arterije
mrežnjače veoma je nizak. U odmaklom
stadijumu dolazi do pada vidnih funkci-
ja. Na očnom dnu vide se kobasičasta
proširenja vena i sužene arterije. Na
kraju dolazi do promena u rožnjači, du-
žici, zamućenja sočica i atrofije vidnog
živca. Sin. «pulseless disease», sindrom
luka aorte, arteritis brachiocephalica;
Talmina b., (Talma), v. myotonia acqui-
sita; Thomsenova b., v. myotonia conge-
nita; tropske b,, raznovrsne infektivne
bolesti koje se javljaju u tropskoj i supt-
ropskoj klimi. Ove klime stvaraju pod-
esno tie za opstanak i razvitak pojedinih
prouzrokovača bolesti, kao i neophod-
nu biološku podlogu za opstanak i raz-
vitak mnogobrojnih i raznovrsnih pre-
nosilaca prouzrokovača nekih infektiv-
nih bolesti. U tropske infektivne bolesti
ubrajaju se tripanosomijaze, filarijaze,
žuta groznica, lajšmanijaze, tropska ma-
larija, ankilostomijaza i dr.; unutrašnje
b., v. (interna) medicina; Urbach-Wiet-
heova b., v. lipoidproteinosis; Vaquezo-
va b., v. erythraemia; Vaquez-Oslerova
b., v. polycythaemia vera; veneričke b.,
polne bolesti, prenose se najčešće po-
bolnica
Inim odnosom, ali se mogu preneti i ek-
stragenitalnim putem. To su syphilis
(lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki
šankr, gonorrhoea, kapavac, triper i čet-
vrta polna bolest (poradenitis, morbus
Nicolas-Favre); visinska b., b. prouzro-
kovana anoksijom, zbog smanjenog na-
pona kiseonika u atmosferi, koja se javlja
na velikim visinama, a najčešće akutno
nastupa u avijatičara kad visoko lete;
vodena b., narodski izraz za anasarku,
koja može da se javi pri dekompenzaciji
srca, nefrozi i cirozi jetre; u stidnom
predelu i pod pahuzom; Werlhoffova b.,
idiopatska trombocitopenijska purpura;
v. purpura; Whippleova b., sindrom loše
apsorpcije, ispoljava se učestalim masnim
stolicama, pigmentacijom kože,
oboljenjem zglobova, povećanim limfnim
žlezdama u poremećajima nervnog
sistema, izazvana je prožimanjem
sluznice creva makrofagnim ćelijama;
white spot disease, (eng.), bolest u vidu
belih pega, jasno ograničenih, nekoliko
milimetara velikih. Porculanski bele
pločice, najčešće na leñima i ramenima.
Sin. sclerodermia circumscripta (lichen
sclerosus); von Willebrandova b.,
angiohaemophilia; Wilsonova b.,
posebna vrsta ciroze jetre praćena de-
generativnim promenama u moždanim
jedrima. V. pseudosclerosis; zarazne b.,
infektivne bolesti, koje se prenose di-
rektnim ili indirektnim dodirom boles-
nika sa zdravim ljudima. Svaka infektivna
bolest nije zarazna. Sin. kontagiozne b.;
Ziehen-Oppenheimova b., v. dysto-nia
musculorum deformans. bolnica,
zdravstvena ustanova koja obez-beñuje
stacionarno lečenje obolelih i povreñenih
lica, vršeći specijalističke konsultativne
preglede, učestvuje u sprovoñenju
preventivnih mera u okviru svoje
delatnosti, učestvuje u usavršavanju
zdravstvenih radnika i bavi se na-
učnoistraživačkim radom. Prema svojoj
nameni bolnice mogu biti opšte (primaju
na lečenje sve one kojima je lečenje
potrebno bez obzira na pol, uzrast i vrstu
oboljenja), specijalne (namenjene Ie-čenju
odreñenih bolesti koje se javljaju
103
bolničarska četa
u odreñenojn uzrastu i polu) i kliničke
(pored opštih, one imaju i specijalne na-
stavne zadatke); b. lakih ranjenika, po-
kretna sanitetska ustanova namenjena
lečenju lakše povreñenih i obolelih (iz-
uzev neuro-psihijatrijskih i zaraznih)
koji stižu iz sanitetskih stanica; vrši i
specijalne preglede očnih i otorinola-
ringoloških oboljenja i povreda, vrši
asanaciju zuba i usne duplje. Poseban
vid lečenja je fizikalna terapija i rehabi-
litacija, a režim u b. 1. r. za većinu povre-
ñenih  obolelih je logorski. V. poljske
bolnice; b. u narodnooslobodilačkom
ratu, ustanove za hospitalizaciju povre-
ñenih i obolelih (p/o); prema načinu or-
ganizacije i stepenu stabilnosti delile su
se u teritorijalne (v. tamo) ili stacio-
narne bolnice i pokretne, koje su bile
formirane pri vojnim jedinicama, npr.
divizijska prihvatna b., koja je imala
hirurško, interno i zarazno oboljenje.
Povremeno bi i brigadna ambulanta
imala funkciju pokretne b. i vodila so-
bom i desetine p/o kad se ovi ne bi mogli
evakuisati u druge ustanove zbog teške
borbene situacije. V. poljske bolnice.
bolničarska četa, sanitetska formacija u
diviziji jugoslovenske vojske koja je
imala sledeći sastav: 2 lekara, l hidro-
tehnički inženjer, 160 podoficira i vojni-
ka (od kojih 100 bolničara), namenjena
prvenstveno za obavljanje higijensko-
epidemiološke službe, zatim pomoći u
prenošenju i prevoženju povreñenih i
obolelih itd. Slična formacija bila je i u
armiji.
bolnička baza, naziv za grupu ustanova u
armiji (BBA), objedinjenih jedinstve-
nom upravom, sa zadatkom da pruže
opštu i specijalističku medicinsku po-
moć; ovakva grupa bila je i u korpusu
(BBK), gde su uglavnom bile poljske
bolnice (v. tamo) s različitim zadacima
(uže himrške grane, zatim interna, za-
razna i bolnica za lake ranjenike), dok
su u armiji bile uglavnom evakuacione
bolnice, u kojima se pružala opšta i spe-
cijalistička medicinska pomoć. BBK je
bila udaljena od linije fronta oko 25-40
104
borbeni gubici
km, a BBA preko 50 km; u JNA b. b. pre-
rasta u bolničku grupu (v. tamo).
bolnička grupa, skup sanitetskih ustano-
va i jedinica armije kojima rukovodi je-
dinstvena uprava. U njenom sastavu su:
poljske bolnice (v. tamo) za pružanje
specijalističke medicinske pomoći raz-
nih vidova, jedinice za evakuaciju po-
vreñenih i obolelih, za snabdevanje sa-
nitetskim materijalnim sredstvima, po-
zadinske jedinice itd. V. bolnička baza.
Zbog glomaznosti b. g. se pretvara u sa-
niteske odrede (v. tamo).
bolnički brod, v. sanitetski brod.
bolnički režim, režim kome bivaju podvr-
gnuti svi bolesnici u pogledu ishrane,
lečenja i discipline u nekoj bolničkoj us-
tanovi.
bolovanje, privremena, potpuna ili deli-
micrtajiesposobnost za rad.
bolus, velika pilula, obično mekše konzis-
tencije; oblik leka koji se upotrebljava u
veterini; B. alba, (I) bela glina, silikat
aluminijuma s vodom, koji se ne rastva-
ra u vodi. Služi kao adsorptivno sred-
stvo i sredstvo za sušenje i pokrivanje
rana (ali za ovu svrhu mora biti dobro
sterilizovana, jer može sadržati spore
tetanusnog bacila); (2) (stom.) beli bo-
lus, zamešen s glicerolom u vidu plastič-
ne mase koja se upotrebljava u proteti-
ci; (3) (fiziol.), homogeni zalogaj formi-
ran pri kraju žvakanja, koji se aktom gu-
tanja potiskuje u želudac.
bombaža, pojava ispupčenosti dna kon-
zervi zbog prisustva gasa stvorenog
anaerobnim bakterijama; biološka b.
ima higijenski značaj zbog prisustva
toksina i bakterija; fizička b., bombaža
uslöd prepunjavanja limenki; hemijska
b., bombaža zbog delovanja kiselih sa-
stojaka konzervi na metal limenki uz
stvaranje vodonika.
bor, B, hemijski element, metaloid, po
svojim svojstvima sličan silicijumu. U
prirodi së javlja u vidu jedinjenja, od ko-
jih su najvažnija boraks i borna kiselina.
Borax, v. Natrii tetraboras.
borbeni gubici, svi gubici (u ljudstvu)
koji nastaju kao posledica borbenih ak-
cija jedinica. V. opšti gubici.
borborygmi
borborygmi, bürljanje koje se čuje pri br-
zim pokretima gasa u crevima.
Borñet-Gengouova metoda, reakcija ve-
zivanja komplementa izvedena suspen-
zijom bakterija kao antigenom.
Borñet-Gengouova podloga, podloga
koja služi primarnom izolovanju B. per-
tussis i zahteva specijalno obogaćenu
hranljivu podlogu: glicerinski krvni
agar s krompirovim brašnom. Radi
sprečavanja razvoja drugih bakterija u
nosno-ždremom sekretu, podlozi se do-
daje penicilin.
Bordetella, vrste gram-negativnih, aspo-
rogenih kokobacila: Bordetella pertus-
sis, ð. parapertussis i B. bronchiseptica.
Prve dve izazivaju oboljenje u ljudi, a
treća u životinja. Pošto te bakterije nisu
zavisne od faktora XiV, danas se ubra-
jaju u zaseban rod. B. pertussis izaziva
veliki ili magareći kašalj (pertussis).
borna kiselina, v. Acidum boricum.
Bornholmska bolest, v. pleufodynia.
Borrelia, rod koji se razlikuje od ostalih
rodova iz porodice treponema po tome
što ima najmanji broj spiralnih nepra-
vilnih i razvučenih u vojaka. Infekcija u
ćoveka nastaje posredstvom zglavkara
koji se hrane krvlju; B, recurrentis var.
duttoni izaziva povratnu groznicu u
Aziji, Africi, Sredozemlju; B. reourren-
tis var. obermeyeri uzročnik je povrat-
ne groznice u Evropi.
bor-vazelin, v. Acidi borici unguentum.
Botalov otvor, otvor koji se stvara pre
srašćenja gornje pregrade srca u za-
dnjem i gornjem delu pregrade. Pojava
ovog otvora omogućuje saobraćaj izme-
ñu leve i desne pretkomore, čije se krvi
mešaju. Nornialno, ovaj se otvor zatvara
pregradnom pločom koja se spušta s ta-
vanice primitivne pretkomore s desne
strane. Zatvaranje ovalnog otvora nor-
malno se dešava po roñenju.
Botryocephalus, v* Diphyllobothrium.
Botryocephalus latus, parazitna glista iz
grupe pantljičara (Cestodes). Prelazni
domaćini su račići i ribe. Čovek se infi-
cira jedući nedovoljno kuvano ili nedo-
voljno pečeno riblje meso.
bougie
botryomycoma, botriomikom, mali zapa-
Ijenjski tumor, do veličine lešnika, pri-
čvršćen za kožu peteljkom, verovatno
stafilokokne prirode. Lako krvari. Sin.
granuloma pyogenicum.
Böttcherovi kristali, krupni, svetlucavi
igličasti kristali; dvostruka monoklina
piramida kiselih fosfatnih soli, tzv. Sc-
hreinerove baze (CzHsN) prostatnog
soka.
botulinski toksin, po svom afinitetu neu-
rotropan, otporan prema želudačnom
soku, jedini bakterijski egzotoksin koji
izaziva trovanje kada se unese kroz usta
ili parenteralno. On je najjači bakterij-
ski toksin.
bo tuliš mu s, botulizam, akutno neurotok-
sičko oboljenje izazvano egzotoksinom
Cl. botulinum. Spada u grupu trovanja
hranom, ali nema želudačno-crevne
simptome, već su izražene lezije lubanj-
skih živaca i parasimpatikusa. Inkubacija
traje 6-36 časova. Bolest počinje
smetnjama vida i očnim simptomima:
diplopija, anizokorija, midrijaza, ptoza
kapka i dr. U težim slučajevima zahvaće-
ni su ždrelo i grkljan, te bolesnik teško
guta i govori. Može biti ugrožena funk-
cija disanja, pa i život bolesnika. Uvek je
smanjeno lučenje pljuvačke, znoja i
suza. Izražen je meteorizam, postoje za-
tvor i retencija mokraće. Moguć je smrtni
ishod.
bougie, (fr.) bužija, »sveca«, instrument
štapićastog oblika, od metala (kruta b.),
vulkanizovanog kaučuka (savitljiva b.)
ili laminarije (b. koja bubri). Uvodi se u
mokraćnu cev i druge telesne šupljine
radi dijagnostike i terapije; b. a boule
(fr.) ima na vrhu jajasto zadebljanje; di-
latatorska b., bužija čiji prečnik može
da se povećava pomoću zavrtnja. Obič-
no se upotrebljava radi širenja strikture
uretre; elastična b., bužija spravljena
od gume ili nekog drugog elastičnog
materijala; filiformna bé, bužija veoma
umanjenog kalibra, koja se koristi za
pažljiv pregled stenoza i fistula veoma
malog prečnika; fuziforna b., bužija s
vretenastim proširenjem njenog sred-
njeg dela; Hurstova b., serija cevi ispu-
105
Bouillaudov znak
njenih živom, koje su graduisane i služe
za širenje jednjačko-kardijalne oblasti:
kaustička b., bužija s komadom srebr-
nog nitrata ili druge jetke supstancije
na vrhu. Služi kao nosač jetke supstan-
cije; konačna b., bužija izgleda konusa;
laktasta b., bužija savijena u vidu lakta
ili kljunasto na svom vrhu; Maloneyova
b., serija b. sličnih Hurstovim b., ali one
imaju konični kraj; medikamentna b.,
b. na koju se stavlja neki medikament;
rastvorljiva b., b. koja se sastoji od
supstancije koja se topi i rastvara.
Bouillaudov znak, v. znak.
Bowmanova čahura, capsula glomeruli,
dvostruka epitelna čahura koja obavija
sudovno klube u Malpighijevom telašcu
bubrega. V. corpusculum renis.
Bowmânova opna, Baumanova opna rož-
njače, elastična i bestrukturna opna
koja razdvaja prednji epitel rožnjače od
njene potke.
Boydenov obrok, 2-3 sveza žumanceta,
posoljena ili zaslañena kristalnim šeće-
rom. Daje se posle snimanja žučne kesi-
ce da bi se na snimku posle 45 min. vi-
delo kako žumance deluje na njenu
kontraktilnu sposobnost. Ako se daje
obareno žumance, snima se posle 3 časa
(a ne posle 45 min.).
Boyleov zakon, zakon po kome su masa i
temperatura gasa u nekoj komori kon-
stantne. Ako se pritisak povećava ili
smanjuje, zapremina gasa se menja ob-
rnuto srazmerno promenama pritiska.
brachialgia, brahialgija, bol u ruci.
brachialis, nadlakatni, npr. a. brachialis,
nadlakatna arterija.
brachioesophagus, brahiezofagus, kon-
genitalno kratak jednjak, koji povlači
proksimalni deo želuca u medij asti-
num.
brachium, mišica, nadlaktica, deo ruke iz-
meñu ramena i lakta; krak, npr. brac-
hium pontis, krak moždanog mosta koji
ga vezuje s malim mozgom.
brachycephalia, brahicefalija, kratka ok-
rugla lubanja, čiji je uzdužni prečnik
mali i skoro dostiže njen poprečni pre-
čnik.
106
Braunova udlaga
brachydactylia, brahidaktilija, uroñeni,
često nasledni poremećaj u razvoju pr-
stiju, u kome su oni kratki i imaju jedan
zglob, tako da dobivaju izgled palca.
brada, v. barba, mentum.
bradavica, v. caruncula, papilla.
bradavičaste kvržice (carunculae myrti-
formes), bradavičasti ostaci rascepanog
devičnjaka (himena) koji ostaju na rubu
usminskog ušća posle defloracije, a na-
ročito posle poroñaja.
bradikardija, v. bradycardia.
bradikinin, noBapeptid, snažno vazodila-
tatorno sredstvo koje povećava pro-
pustljivost kapilara, dovodi do stvara-
nja edema, prouzrokuje bol (delujući na
nervne završetke, kontrahuje ili opušta
razne glatke mišiće organizma. Izaziva
napade migrene.
bradycardia, bradikardija, usporena sr-
čana radnja prouzrokovana povišenim
tonusom parasimpatikusa, oboljenjem
mozga i moždanica (povišen pritisak u
mozgu), izvesnim trovanjima (žutica,
olovo), prekomernim davanjem digitali-
sa ili oštećenjem srčanog mišića (pore-
mećaj ^provoñenja). Bradikardija se
sreće i u zdravih osoba (u treniranih
sportista); b. cardiomuscularis, bradi-
kardija zbog oboljenja srčanog mišića;
b. centralis, bradikardija zbog obolje-
nja centralnog nervnog sistema; b. es-
sentialis, bradikardija čiji se uzrok ne
može utvrditi; b. nodalis, bradikardija
u kojoj podsticaji (impulsi) za kontrak-
ciju srčanih komora potiču iz nodalnog
čvora; b. sinoatrialis, bradikardija
zbog usporenih podsticaja u sinusnom
čvoru. Sin. sinus bradycardia; b. vagalis,
vagusna bradikardija, zbog povećanog
tonusa vagusa.
bradypnoea, bradipneja, usporeno disa-
nje u različitim fiziološkim i patološko-
fiziološkim stanjima.
branhijalne tvorevine, v. škržne tvorevi-
ne.
branhijalni lukovi, v. škržni lukovi.
branhiomerni organi, organi koji postaju
od škržnih tvorevina.
Braunova anastomoza, v. anastomosis.
Braunova brizgalica, v. brizgalica.
Braunova udlaga, v. udlaga.
Braxton-Hicksove kontrakcije
Braxton-Hicksove kontrakcije (»trudo-
r
vi« u trudnoći), slabe, lagane, ritmičke
kontrakcije materice koje se periodično
javljaju u gotovo svim mesecima trud-
noće. Pri kraju trudnoće postaju jače da bi
u poslednjih nekoliko časova trudnoće
postale toliko jake da rastegnu grlić
materice i istisnu dete kroz poroñajni
kanal.
brazdanje, niz deoba koje oploñeno jaje
pretvaraju u okruglastu gomilu ćelija,
blastomere, zbijenih (morula) ili raspo-
reñenih oko segmentacione duplje
(blastuld). Od zigota putem brazdanja
nastaju sve sitnije ćelije. Plod se ne uve-
ćava nego se samo «celularizuje». Braz-
danje se završava kada plod počne da
raste. Jaja s podjednako rasporeñenim
vitelusom (holoblastna jaja) dele se po-
tpuno. Jaja s vitelusom, nejednako ras-
poreñenim, dele se delimično (merob-
lastnajaja).
brčište, podnosno polje (area infranasa-
Hs).
bregmatični temenac, v. fontanele.
Brennerov tumor, retka benigna neoplaz-
ma jajnika žena starijih od 50 godina.
Neoplazma nije horffionski aktivna, ali
je mali broj praćen pojavom hiperestri-
nizma. Neoplazma je mala, čvrsta, ogra-
ničena, najčešće usamljena ili u zidu
pseudomucinoznog cistadenoma jajni-
ka. Makroskopski je slična fibromu.
Mikroskopska graña se odlikuje grupa-
ma epitelnih ćelija koje se nalaze u gus-
toj fibroznoj stromi. Poreklo ove neop-
lazme je sporno, ali se veruje da je foli-
kulnog porekla i slična ćelijskim neop-
lazmama stvorenim iz mezenhima jajni-
ka.
Brennerova operacija, v. operacija.
Brestovačka Banja, banja u blizini Bora,
Zlotske pećine i Tirnoka, na 385 m n. v.
Njen klimat deluje tonički i sedativno.
Ima 10 toplih izvora (36,5°37,3°,38°,
40,50C), sličnih po hemijskom sastavu.
Voda s ovih izvora je slabo mineralisa-
na, energetična (akratoterma), slabo
sulfatna, slabo radioaktivna, slabo sum-
porna, ugljenokisela i gvožñevita. Ova
voda koristi se za piće i za kupanje. U
ovoj banji lece se: neuroze i neuralgije,
brizgalica
tireotoksikoze, hronična reumatička
oboljenja zglobova i mišića, hronične
nadražajne dermatoze, urička dijateza,
bolesti ženskih polnih organa, arte-
rioskleroza, anemije, premorenost i is-
crpljenost posle bolesti.
brevis, kratak, npr. m. flexor pollicis bre-
vis, kratki pregibač palca ruke.
brigadna ambulanta, u narodnooslobo-
dilačkom ratu pokretna brigadna sani-
tetska ustanova u kojoj se povreñenim i
obolelim (p/o) pružala opštemedicin-
ska, a povremeno i hirurška pomoć
(kad bi joj se dodelila hirurška ekipa). U
b. a. su se zadržavali laki i pokretni p/o
do izlečenja, ali su često teški ratni us-
lovi i nemogućnost evakuacije u divizij-
sku bolnicu zahtevali duže zadržavanje
i težih p/o, zbog čega je b. a. nazivana i
brigadna bolnica.
brigadna bolnica, naziv koji se često
upotrebljava za brigadnu ambulantu (v.
tamo).
brigadna sanitetska služba, v. sanitetska
služba brigade.
brigadna sanitetska stanica, ranije bri-
gadno previjalište, sanitetska etapa
koju sanitetska služba brigade uspos-
tavlja na 6-8 km od borbene linije radi
pružanja opštemedicinske i hirurške
(uglavnom neodložne) pomoći; organi-
zacija rada je slična onoj u divizijskoj sa-
nitetskoj stanici, samo je manjeg obima.
brigadni sanitet, sin. sanitetska služba bri-
gade.
brigadne previjalište, v. brigadna sanitet-
ska stanica.
Brightova bolest, v. nephritis.
Brill-Symmersova bolest, v. bolest.
Brill-Zinserova bolest, v. rickettsiosis.
brisement force, (fr.) nasilno ispravljanje
ankilotičnih ili nepravilno sraslih frag-
menata preloma.
brizgalica, sprava koja u terapiji služi za
parenteralno davanje lekova ili ispira-
nje telesnih šupljina, a u dijagnostici za
usisavanje tečnosti iz tkiva i telesnih
šupljina putem punkcije; Anelova b.,
fina brizgalica koja služi za terapiju suz-
nih puteva; Braunova b., brizgalica za
ubrizgavanje u šupljinu materice; fon-
tanska b., aparat koji ubrizgava tečnost
107
briznici (ductus ejaculatorii)
dejstvom teže; hipodermna b., brizgali-
ca malog kalibra kojom se ubrizgava
rastvor leka ili neke druge tečnosti kroz
tanku šuplju iglu u potkožno tkivo;
Luerova b., staklena brizgalica sa stak-
lenim klipom, za intravenska, potkožna
1 druga ubrizgavanja; Neisserova b.,
ureteralna brizgalica koja služi za leče-
nje gonoroičkog uretritisa; Pravazova
b., brizgalica malih dimenzija za po
tkožna ubrizgavanja; Recordova b.,
staklena hrizgalica s metalnim klipom.
briznici (ductus ejaculatorii), semeno-
nosni kanalići koji postaju sticajem
kratkog izvodnog kanala semenih kesi-
ca i semenovoda. Njihova dužina iznosi
2 cm. Stiču se u vidu 2 uzana razreza u
semenu humčicu (colliculus seminalis)
na zidu prostatne uretre. Nabrana sluz
nica postavljena je venoznim šupljika
vim telom, koje, kad nabrekne, može da
zatisne otvore briznika.
Brockov sindrom, v. sindrom srednjeg
režnja.
Brockova operacija, v. operacija.
Brocqova bolest, v. parapsoriasis en pla-
ques.
Brodersov indeks, indeks malignosti po
kome je tumor utoliko opasniji ukoliko
su ćelije neuobličene ili embrionske
prirode. Prvi stepen sadrži četvrtinu
neuobličenih ćelija, drugi stepen polo-
vinu, treći stepen tri četvrtine takvih će-
lija; u četvrtom stepenu sve su ćelije
neuobličene.
Brodie-Rećlusova bolest, v. mastopathia
fibrosä cystica.
Brodijev apsces, v. abscessus.
brodska apoteka, v. vojna apoteka.
brodska higijena, grana pomorske medi-
cine koja proučava uslove života i rada
na brodu (smeštaj, sanitarna tehnika, ,
snabdevanje vodom i hranom, zatim
buka, vibracije motora itd.), vrši nadzor
nad (sprovoñenjem) odgovarajućih hi-
gijensko-profilaktičkih mera s ciljem da
se očuvaju^zdravlje i radna i borbena
sposobnost posade broda. Obim i vrste
mera zavise od veličine i klase broda. V.
higijena.
brodska sanitetska služba, deo sanitet-
ske službe ratne mornarice (v. tamo)
108
brom-benzil-cijanid
čija je namena organizacija i pružanje
pomoći povreñenim i obolelim (p/o) i
sprovoñenje preventivnih medicinskih
mera na ratnom brodu; u ratu se pomoć
pruža po načelima etapnog lečenja (v.
tamo) i u tu svrhu uspostavljaju se sta-
nice: prve pomoći, medicinske pomoći i
medicinske RBH-zaštite, a na većim
brodovima i stacionar u kom se p/o
leće do evakuacije u kopnene sanitetske
ustanove ili u sanitetski brod; u brod
p/o se prenose specijalnim nosilima, a
do pristaništa ili sanitetskog broda pre-
voze se (motornim) čamcima.
brojač za ćelo telo (eng. whole body
counter), ureñaj za odreñivanje ra-
dioaktivnosti celog tela. Sastoji se iz
više brojača sa čvrstim ili tečnim scinti-
latorima. Postavlja se u podrumskim
prostorijama, čiji su zidovi optočeni če-
likom ili betonom. Koristi se za odreñi-
vanje nivoa prirodne radioaktivnosti u
organizmu, za kontrolu kontaminacije
profesionalno izloženog osoblja i za is-
pitivanje rasorpcije i ekskrecije radio-
nuklida u dijagnostici poremećaja re-
sorpcije.
brojači, v. Geiger-Mullerovi brojači, polu-
provodnički brojači, proporcionalni bro-
jači, scintilacijski brojači.
brojanje bakterija, brojanje koje se vrši u
mnoge praktičke svrhe; pored kvalita-
tivnog, neophodno je vršiti i kvantitativ-
no odreñivanje broja bakterija u datom
momentu u nekom materijalu: u vodi, u
mleku, zatim u supstancijama za spre-
manje vakcina i dr.
Brokin centar, v. centar.
Brokin indeks, indeks prema kome teži-
na tela iznosi onoliko kilograma koliko
u visini pretiče santimetara iznad 100.
Brokina a fazi ja, v. aphasia.
bromatologija, nauka koja se bavi izuča-
vanjem sastava životnih namirnica,
hranljivih supstancija itd. Sin. broma-
tografija.
brom-benzil-cijanid, dugotrajni bojni ot-
rov suzavac (v. tamo), bezbojna kristal-
na materija čije pare nadražuju sluznicu
očiju, a pri jačoj koncentraciji i nosa,
grla i dušnika. Na terenu je otrovan i
r
brom(h)idrosis
preko 30 dana, a otkriva se organolep-
tički (nadražaj očiju i miris na med).
Gas-maska potpuno štiti organizam a
raskužava se alkoholnim rastvorom
natrijum-hidroksida.
brom(h)idrosis, bromhidroza, znojenje
praćeno neprijatnim mirisom, zada-
hom.
bromidi, soli bromovodonične kiseline.
bromismus, bromizam, trovanje bromidi-
ma. Akutna trovanja su vrlo retka. Mno-
go su češća hronična trovanja pri dužoj
upotrebi bromida (npr. u lečenju epi-
lepsije). Simptomi trovanja su: akne, su-
ženje, pojačana sèkrecija sluzi u disaj-
nom traktu, anoreksija, zadah iz usta,
oslabljeno pamćenje, apatija, tupost,
nesiguran hod, sanjivost, »bromna psi-
hoza« i dr. V. acne, bromodermia.
bromodermia, bromodermija, skup kož-
nih pojava izazvanih dugom upotrebom
bromida. Može biti u vidu vegetantnih
dermatoza, b. tuberosum (svrab, crveni-
lo, plikovi, ulceracije, vegetacije), ili
akne (v. acne medicamentosa) koje se
javljaju na licu, na nogama i u gluteal-
nom predelu. Traju više sedmica i posle
prestanka upotrebe bromida.
bronchialis (bronchalis), bronhijalan,
dušnični, koji se odnosi na dušnicu,
npr. a. bronchialis, dušnična arterija.
bronchiectasia, bronhiektazija, hronično
proširenje bronha, praćeno povreme-
nim kašljem i iskašljavanjem sluzavo-
gnojnog ispljuvka, često u velikim koli-
činama.
bronchiolitis, v, bronchopneumonia.
bronchlolus, plur. bronchioli, bronhiole,
sitne grančice dušnica u plućnim režnji-
ćima.
bronchitis, bronhitis, zapaljenje sluznice
bronhija. Odlikuje se lučenjem sluzi i
prisustvom elemenata zapaljenja i bak-
terija u njoj. Od dužine trajanja zavisi da
Ii je u pitanju akutni ili hronični bronhi-
tis; b. acuta, akutno zapaljenje bronha,
prouzrokovano najčešće virusnim i
bakterijskim infekcijama i udisanjem
raznih vrsta prašine koje draže sluznicu
bronha; b. chronica, dugotrajno zapa-
ljenje bronha, koje se ispoljava periodi-
ma kašlja i iskašljavanja. Muškarci češ-
bronchus
će obolevaju od bronhitisa nego žene^2-:
obolela muškarca dolaze na l obolëtu
ženu. Slično stanje je u seksodiferent-
noj učestalosti bronhiektazije.
bronchokinematographia, bronhokine-
matografija, metoda snimanja stanja i
promena u sluznici bronha u toku bron-
hografije, endoskopskog preglecÇa bron
ha. .7
bronchopneumonia, bronhopneumoni-
ja, zapaljenje pluća koje počinje u kraj-
njim bronhiolama. Bolest se javlja kao
sekundarna pojava u toku raznih infek-
cija gornjih delova organa za disanje,
septičkih infekcija, u iscrpenih osoba.
Sin. bronchiolitis, bronchopneumonitis,
pneumonia lobularis; postoperativna
b., b. koja se javlja posle hirurških inter-
vencija, naročito u abdomenu; suba-
kutna b. b. čiji je tok usporen; virusna
b., izazvana virusnom infekcijom. 
bronchopneumonitis, v. bronchopneu
m onia. "^f ,.
bronchoscopia, bronhoskopija, posn^al-
ranje sluznice i zidova bronha pomoću
bronhoskopa. Ako se bronhoskop uvla-
či kroz usta i grkljan, onda je u pitanju
b. superior, a ako se uvodi kroz otvor
traheostome, u pitanju je b. inferior. V.
tracheoscopia, endoscopia.
bronchospirometria, bronhospirométri-
ja, metoda odreñivanja zapremine i i ka-
paciteta posebno za svako pluće.
bronchostenosis, stenoza bronha, sma-
njenje, suženje lumena bronha. Sin.
bronchoconstrictio.
bronchus, bronh, dušnica, veći ogranak
dušnika; b. adenoma, adenom brorihu-
sa, neoplazma, koja je, zbog svoje spo-
rosti u rastenju i slabog prodora u oko-
linu i izazivanja metastaza, okarakteri-
sana kao oboljenje niskog maligniteta.
Čini 10% svih primarnih neoplazmi plu-
ća. Raste često u vidu polipa ili petelj-
kastog izraštaja u zidu i zjapu dušnice.
Na preseku je beličast, karakterisične
grade ćelija u vidu manjih i većifi grupa.
Ćelije su sitne, okruglih podjednakih je-
dara i svetlije protoplazme, u kojoj se
rede mogu dokazati argentafina zrna.
Retke su mitoze i metastaze u jetru,
bubrege, kičmeni stub. Izmeñu grupa
109
bronhiektazija
ćelija neoplazme nalazi se nežna vasku-
larna, jako razgranala mreža. Karci-
noidni sindrom je zabeležen u slučajevi-
ma kada postoje metastaze u jetri. Po-
stoji više morfoloških vrsta adenoma
dušnica; bronchi lobares, režanjske
dušnice, tri desne a dve Ie ve, od kojih
svaka ulazi u odgovarajući režanj pluća;
b. principalis dexter et sinister, desna
i leva glavna dušnica koje kroz koren
pluća ulaze u odgovarajuće pluće;
bronchi segmentales, segmentne duš-
nice, za svaki segment pluća po jedna
odgovarajuća dušnica; strana tela b.,
obično su posledica aspiracije iz usne
duplje, naročito u dece (perle, zrna, koš-
pice, igle), usled nepažnje ili poremeća-
ja refleksa. Ima i endogenih s. t. b., npr.
sadržaj razmekšane tuberkulozne žlez-
de koja je provalila u dušnicu (v. fistula
bronha). Odstranjuje se pomoću bron-
hoskopije.
bronhiektazija, v. bronchiectasia.
bronhiola, v. bronchiolus.
bronhno disanje, v. respiratio.
bronhografija, rendgensko snimanje
bronhija koje su ispunjene mlakim jod-
nim kontrastnim sredstvom. Danas'se
kao kontrastna sredstva upotrebljavaju;
(1) viskozni vodeni rastvor organske
soli joda (Joduron-B); (2) vodena sus-
penzija jodnih soli (Dionosil, Propylio-
don); (3) uljani rastvor joda sa dodat-
kom sulfonamida (Lipiodol sulfamidé).
Prethodno se izvrši dobra anestezija, pa
se katetar (Nélaton 15 ili 16, još bolje
Métrasov) uvuče kroz nos ili usta u duš-
nik i glavni bronh. Najzad se kroz kate-
tar ubrizga kontrastno sredstvo i od-
mah zatim snima odgovarajuće plućno
krilo u raznim položajima.
bronhokinematografija, v. bronchokine-
matographia.
bronhoplastika, plastička operacija na
bronhu; hirurško zatvaranje fistule
bronha.,
bronhopleuralni, ono što pripada bron-
hu i pleuri, ili komunikacija bronha s
pleuralriom dupljom u vidu bronhop-
leuralne fistule.
bronhospirometrija, v. bronchospiromet-
riâ.
110
Brunsova udlaga
bronhovezikulsko disanje, v. respiratio.
bronzani dijabetes, v. cirrhosis hepatis.
bruce (pubes), crne, nešto kovrdžave dla-
ke koje se gube iznad korena polnog
uda: u muškog postepeno na prednjoj
strani trbuha sve do pupka, a u ženskog
kosmati predeo (bručik) naglo se zavr-
šava horizontalnom linijom.
brucelin, filtrat tečne kulture brucela, ili
brucelargen, ekstrakt nukleoproteina
brucela. Služi kao kožni test za dokazi-
vanje alergije u brucelozi.
Brucella, rod gram-negativnih nepokret-
nih kokobacila. Brucele izazivaju u živo-
tinja i ljudi oboljenja koja se nazivaju
bruceloze; B. abortus prouzrokuje za-
razni pobačaj goveda i konja. U ljudi iz-
aziva Bangovu bolest; B. melitensis iz-
aziva maltsku groznicu, bolest ovaca,
koza i ljudi; B. suis izaziva zarazni poba-
čaj svinja i febrilna oboljenja u ljudi. Bo-
lest se prenosi kontaktom i preko na-
mirnica koje potiču od zaraženih životi-
nja.
brucellosis, bruceloza, akutno ili hronič-
no oboljenje iz grupe zoonoza, koje iz-
azivaju tri tipa brucela. Generalizovano
oboljenje septičko-alergijskog tipa sa
dugotrajnom talasastom temperatu-
rom, recidivima i oštećenjem lokomo-
tornog aparata. Bolest_počinje postepe-
no, sa povišenom temperaturom, obil-
nim znojenjem i bolom u krstima. U kli-
ničkoj slici dominira afekcija retiku-
loendotelnog sistema sa hepatospleno-
megalijom i adenopatijom. Bruceloze
ima u našoj zemlji. Spada u grupu bio-
loških oružja.
bručik, v. bruce.
Brudzinskijev znak, v. znak.
bruit, (fr.) zvuk koji se čuje pri osluškiva-
nju, naročito ako je zvuk patološki; b.
de canon, naročito jak prvi ton srca u
potpunom srčanom bloku; b. de era-
quement, zvuk koji se čuje u perikardi-
tisu ili suvom pleuritisu; b. de pot fëlé
(zvuk naprslog krčaga) zvuk koji se čuje
pri perkusiji predela kaverni, u vezi s
bronhijama ili s pleuralnom šupljinom.
Brunschvvigova operacija, v. operacija.
Brunsova udlaga, v. udlaga.
brušenje zuba
brušenje zuba, terapijski postupak pri
kome se vrši brušenje onih tačaka i po-
vršina na zubima (gornje i donje vilice)
koje prerano dolaze u meñusobni kon-
takt. Cilj brušenja je da se odstrani ok-
luzalni traumatizam i postigne maksi-
malni istovremeni kontakt i ravnomer-
no opterećenje svih zuba, kao i nesme-
tani pokreti donje vilice. Sin. selektivno
brušenje zuba.
Brutonova agamaglobulinemija, nasled-
na bolest vezana za X-hromosom, u ko-
joj nedostaju B-limfociti i plazmociti.
Broj limfocita u perifernoj krvi je nor-
malan, ali su imunoglobulini izrazito
smanjeni. Vrlo česte infekcije, naročito
sinusa i organa za disanje.
bruxismus, bruksizam, nesvesno, povre-
meno škripanje zubima van funkcije
žvakanja, naročito noću. Snažni, pona-
vljani pokreti vilicama pri kojima su
zubi neprekidno u kontaktu. Dovodi do
trošenja čvrstih tkiva zuba i oštećuje
ozublje (parodoncijum). Najčešće je po-
sledica psihosomatskih stanja i trau-
matskog kontakta zuba, npr. posle izra-
de neprikladnih stomatoloških nadok-
nada koje su u supraokluziji. Sin. stridor
dentium. V. bruxomania.
bruxomania, bruksomanija, škripanje zu-
bima u budnom stanju. Sin. bruchoma-
nia. V. bruxismus.
Bryantov trougao, pravougli trougao koji
se dobiva ako se na ležećem bolesniku
od prednje-gornje bodlje povuče na-
dole vertikalna linija, zatim se osovina
femura produži kroz vrh trohantera i
najzad se vrh trohantera spoji s pred-
njom gornjom bedrenom bodljom.
Trougao je normalno ravnokrak i pra-
vougli. Pri visokom položaju trohantera
(iščašenje kuka, prelom vrata, butnjače
itd.) kateta, kao produžetak osovine
butne kosti skraćuje se. V. Roser-Nélato-
nova linija (pod linija).
brzi peščani filtri (sin. američki), beton-
ski bazeni prema količini vode, ispunje-
ni slojem peska od 65 do 75 cm, krupno-
će 0,35 do 0,60 mm i 1,5 do 4 mm, s mo-
gućnošću ispiranja peska suprotnim
pravcem toka vode. Kapacitet 125 m 3
»bufalo-hump«
vode m 2 /dan. Sazrevanje filtra pola
časa.
bubanjska duplja, v. cavum tympanL
bubanjska opna, membrana tympani, ok-
ruglasta, tanka i poluprozračna opna
koja zatvara dno spoljašnjeg slušnog ka-
nala i odvaja ga od bubanjske duplje
srednjeg uva. Prima treperenja zvučnih
talasa i prenosi ih preko slušnih koščica
u unutrašnje uvo. V. auris.
bubanjska šupljina, v. cavum tympanL
bubanjska vrpca, chorda tympani, grana
VII moždanog živca (n. facialis), spaja se
s jezičkim živcem (n. lingualis od n.
mandibularis).
bubašvaba, v. Blatta orientalis.
bubreg v. ren.
bubrežna kolika, v. colica.
bubrežne čašice, v. calices renales.
bubrežni edem, v. oedema.
bubrežni kanalić, v. ren, tubulus renalis.
bucca, obraz, v. mala.
buccalis, bukalan, obrazni, koji pripada
obrazu ili se na njega odnosi. Pripada
ustima ili se na njih odnosi.
buccinator (od lat. buccina, truba), tru-
bač; m. buccinator, mišić obraza (tru-
bački mišić).
Buckyjevi zraci, v. zraci
Budd-Chiarijev sindrom, v. sindrom,
budnost, stanje suprotno od spavanja. Od-
likuje se aktivnošću moždane kore pod
dejstvom podsticaja iz tzv. retikularnog
aktivatorskog sistema srednjeg mozga,
koji je pri spavanju u miru. Bilo koja vr-
sta senzitivnih signala, kao, npr., signali
s receptora mišića, kože, očiju ili ušiju,
može dovesti do nagle aktivacije ovog
sistema i do buñenja.
buñenje, nagla aktivacija retikularnog ak-
tivacijskog sistema, koji je u miru i ne
odašilje impulse u moždanu koru, pod
dejstvom bilo kog senzoričkog signala
(s kože, iz zglobova i mišića, vidni i sluš-
ni signali, pa čak i visceralne senzacije iz
creve) uslovljava buñenje osobe koja
spava.
Buerger-Grutzova bolest, v. bolest.
Buergerova bolest, v. thromboangiitis obli
terans.
»bufalo-hump«, »buffalo«-vrat (grba), jas-
tučasta naslaga masti u predelu donjih
111
buhač
vratnih pršljenova, karakteristična po-
java u Cushingovom sindromu (v. sy-
ndroma Cushing). Naziv nastao otuda
što slične naslage ima i američko gove-
če - »buffalo«.
buhač, Pyrethrum cinerarii folium Trevi-
ranus, biljka od čijih se osušenih cveto-
va pravi prah koji služi kao insekticidno
sredstvo. Od svih vrsta najaktivniji je
dalmatinski buhač. Aktivni insekticidni
princip nalazi se najvećim delom u cve-
tovima (Flores Pyrethri). Protiv muva,
buva, stenica, vašiju i bubašvaba buhač
se upotrebljava kao prašak za posipanje
ili u vidu tečnosti ili âerosola za rasprša-
vanje.
bujon, hranljivi bujon (mesna voda, pep-
ton sa NaCl), osnovna je tečna hranljiva
podloga za razmnožavanje većine bak-
terijskih vrsta; upotrebljava se i kao os-
novni deo raznih hranljivih podloga (kr-
vni, serumski bujon, agar, krvni agar i
dr.).
buka, zbir šumova i zvukova koji nastaju
usled saobraćaja i industrijskog ili zan-
atskog rada. Razlikuju se gradska i in-
dustrijska buka. U stvaranju gradske b.
učestvuje niz raznovrsnih i mnogobroj-
nih faktora, a naročito stanje gradskih
ulica, kao i broj i vrsta vozila; indust-
rijska b. stvara se u mnogim preduzeći-
ma i radionicama, kao što su kovačnice,
pri fabrikaciji metalnog oruña, u železa-
rama, pri radu sa pneumatičkim čekići-
ma, u mlinovima, tkačnicama. Ova buka
izaziva obično posle 8-10 godina a po-
nekad i ranije ili docnije hronično ošte-
ćenje organa za sluh s postepenim slab-
ljenjem sluha, koje može da preñe i u
potpunu gluvoću. Pri tome se razvijaju
raznovrsne promene u srednjem uhu,
oštećenje labirinta s poremećajima rav-
noteže i otoskleroza. Preventivne mere
se sastoje od individualne zaštite radni-
ka, lekarske kontrole, periodične pro-
mene radnog mesta i tehničke zaštite.
Buka se meri naročitim aparatima, fo-
nometrima, a izražava se u fonima; ulič-
na b. u gradovima, industrijskim centri-
ma pa i u manjim naseljima stalno se
pojačava usled sve većeg saobraćaja i
intenzivnijeg rada. Zbog toga se stvara-
112
bulboretikularno područje
ju sve veće mogućnosti za slabije ili jače
potresanje zgrada, naročito u ulicama
veoma opterećenim saobraćajem. Ova
buka i potresanje zgrada ublažavaju se
elastičnim popločavanjem ulica i efikas-
nom izolacijom temelja i zidova zgrada
materijalom koji loše sprovodi buku,
kao i strogim razdvajanjem ulica za sta-
novanje od saobraćajnih ulica. Postoje i
specijalne organizacije za borbu protiv
buke. Podnošljive granice buke u fono-
vima iznose u stambenim četvrtima
preko dana do 35, a noću do 25 fonova,
u mešovitom području preko dana 45, a
noću 35 fonova i u industrijskim pod-
ručjima preko dana 60, a noću 45 fono-
va, mereno na otvorenom prozoru.
Bukovička Banja (Aranñelovačka Banja),
nalazi se pored Aranñelovca, na 270 m
nadmorske visine; njene vode su alkal-
ne i zemnoalkalne, ugljenokisele i gvož-
ñevite; T 15,5° i 25,2° C. Moderno kupa-
tilo i otvoren bazen s mineralnom vo-
dom i klimatsko mesto. Glavne indika-
cije: dispepsija, kongestija jetre, hronič-
ni holecistitis, urička dijateza, nefroliti-
jaza, anemija, rekonvalescencija.
bulbarna paraliza, v. paralysis.
bulbarne pojave, znaci oboljenja (oduze-
tosti, paralize, rede nadražaja) bulbusa
(izdužene moždine), kao što su poreme-
ćaj govora, gutanja, disanja, rada srca i
krvnih sudova. To su teški, obično smr-
tonosni poremećaji u toku nekih živča-
nih oboljenja (poliomyelitis, polyneuri-
tis, sclerosis lat. amyotrophica, progre-
sivna bulbarna paraliza, pseudobulbar-
na paraliza).
bulbarni simptomi, v. bulbarne pojave.
bulbi vestibuli, v. tremne glavice.
bulbokavernozni mišić, poprečnopru-
gasti mišić koji, s ishiokavernoznim mi-
šićem, pripomaže erakciji korena peni-
sa i isturanju semena iz uretre u trenut-
ku ejakulacije.
bulboretikularno područje, deo retiku-
larne formacije koji obuhvata najviše i
lateralne delove retikularne formacije u
izduženoj moždini i ćelu retikularnu
formaciju moždanog mosta, srednjeg
mozga i meñumozga. Neuroni ovog pod-
bulboretikularno inhibicijsko područje
ručja imaju osobinu samorazdražljivos-
ti i stoga neprekidno šalju impulse u
motorička područja kičmene moždine i
nagore u veliki mozak, ukoliko nisu ko-
čeni signalima iz drugih delova nervnog
sistema ili zamoreni. Senzoričke poru-
ke pristižu u retikularnu formaciju iz
raznih izvora iz kičmene moždine, vesti-
bularnog aparata, malog mozga, bazal-
nih ganglija, moždane kore (naročito
motoričkog područja) i hipotalamusa;
od ovih signala jedni deluju ekscitacijs-
ki a drugi inhibicijski. Uloga ovog pod-
ručja se sastoji od održavanja tonusa
skeletnih mišića i stanja budnosti.
bulboretikularno inhibicijsko područ-
je, deo retikularne tvorevine koji se na-
lazi u prednjem srednjem delu donje tri
četvrtine kičmene moždine. Neuroni
ovog područja nisu sposobni za samo-
razdraživanje, ali se neprekidno razdra-
žuju signalima koji im pristižu iz bazal-
nih ganglija, iz kore velikog mozga i iz
malog mozga. Eferentni impulsi iz ovog
područja imaju inhibitorno dejstvo i
neprekidno se suprotstavljaju efektima
b. r. facilitacijskog područja. Kad oba
područja deluju normalno, motorne
funkcije kičmene moždine nisu ni eksci-
tirane ni inhibirane.
bulbus, glavica, proširenje u vidu glavice
luka; b. duodeni, početni prošireni deo
gornjeg segmenta dvanaestopalačnog
creva, koji na radiografiji izgleda kao
glavica ili mitra; b. oculi, očna jabučica;
b. olfactorius, mirisna glavica. Prednji,
zadebljani deo olfaktivne trake; b.
quadratus, atrofična, smanjena očna ja-
bučica četvrtastog oblika. Zatezanje
pravih očnih mišića daje hipotonoj oč-
noj jabučici četvrtast izgled. Sin atro-
phia bulbi quadrata.
bulbusni refleks, v. refleks.
bulimia, bulimija, neizdržljivo osećanje
gladi, »vučja glad«. Sin. cynorexia. V. po-
ly phagia.
bulla, plik, rascep izmeñu pojedinih sloje-
va epiderma ispunjen seroznom tečnoš-
ću. Osnovna eflorescencija u mnogim
(buloznim) dermatozama.
8 Medicinski leksikon
Butyrum cacao
bullosus, bulozan, odnosi se na kožno ob-
oljenje u kome je osnovna eflorescenci-
ja plik.
bunika, v. Hyoscyamus niger.
Bunyanova kesa, kesa od lakog nepromo-
čivog materijala koja služi za omotava-
nje vlažnih zavoja.
buphthalmus, buftalmus, vrlo jak stepen
hidroftalmusa, v. hydrophthalmus.
bura, v. vetrovi.
Burdachov put, v. fasciculus cuneatus.
bure, partizansko, v. partizansko bure.
Burgerova bolest, v. bolest, thrombangi-
itis obliterans.
Bürkeova komora, v. hemocitometar.
Burkittov limfom, oblik nediferentova-
nog malignog limfoma, najčešće u sta-
novnika centralne Afrike, v. limphoma.
burmutica (anat.), v. fovea radialis.
burovljev rastvor, v. Aluminii subacetatis
solutio.
bursa, kesa, špag, kesasta šupljina glatkih
površina obloženih pljoštim ćelijama;
bursae mucosae (synoviales), sluzne
kese u zglobovima ramena i kolena, ob-
ložene iznutra sinovijalnom opnom, a
služe da olakšaju pokrete mišićnih teti-
va; b. omentalis, opornjačka kesa u tr-
bušnoj duplji, ispod prečage, iza želuca,
ispred gušterače, oivičena dvanaestopa-
lačnim i debelim crevom.
bušilica, (stom.) ureñaj za pokretanje ro-
tacionih instrumenata (svrdala) u sto-
matologiji. Sastoji se od električnog mo-
tora ili turbine koji pomoću prenosnog
mehanizma pokreću nasadnik ili kole-
njak na kojima se nalaze rotacioni ins-
trumenti; obična b., proizvodi do
12.000 o/min.; b. ultravisokoturažna,
proizvodi preko 100.000 o/min.; visoko-
turažna b., proizvodi preko 12.000
o/min.
but, bedro, stegno, v. femur.
buter, v. maslac.
buterna kiselina, Њ,
v. Acidum butyricum.
butil-bigvanid, buformin, antidijabetik
(v. tamo); u nas registrovan pod ime-
nom »Silubin-retard« (v. i bigvanidi).
butna kost, v. femur.
butnjača, v. femur.
Butyrum cacao, v. Oleum cacao.
113
buve
buve, insekti iz reda Aphaniptera. Ektopa-
raziti toplokrvnih životinja. Telo im je
bočno jako spljošteno, noge su podeše-
ne za skakanje, a usta za bodenje i sisa-
nje. Larve žive od organskih otpadaka i
gljivica. Najpoznatija je čovečja b. (Pu-
lex irritans). B. pacova (Xenopsylla
cheopis) prenosilac je kuge.
bužiranje/uvlačenje «svece», bužije u ce-
vastu strukturu ili organ, da bi im se
proširio kalibar, kao što je to u lečenju
strikture jednjaka ili mokraćne cevi.
bypass, (eng.) bajpas, pomoćni tok, skre-
tanje, v. shunt; aortikokoronarni b.,
komad vene safene ili odgovarajućeg
kalema kojim se spajaju zjap aorte i ve-
načna arterija, distalno od mesta njenog
suženja; aortoilijačni b., kalemljenje
vaskulne proteze izmeñu aorte i butne
arterije da bi se zaobišao arteriosklero-
tični segment; butno-zakolenski b.,
stavljanje vaskulne proteze izmeñu but-
ne i zakolenske arterije da bi se zao-
bišao začepljeni segment; b. desnog
srca, skretanje toka krvi od mesta nje-
114
byssinosis
nog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se
odvodi direktno u plućne arterije, iz-
begavajući na taj način desnu pretko-
moru i desnu komoru; kardiopulmo-
nalni b., skretanje toka krvi od mesta
njenog ulivanja u desnu pretkomoru; krv
se odvodi direktno u aortu, obično
oksigenatorskom pumpom. To je vid
vantelesnog krvotoka koji se koristi u
hirurgiji srca; b. levog srca, skretanje
krvotoka iz plućnih vena u aortu, zaob-
ilazeći na taj način levu pretkomoru i
levu komoru; parcijalni b., skretanje
samo dela krvi iz arterije. byssinosis,
bisinoza, oboljenje nastalo us-led
oštećenja organizma dejstvom prašine od
vune i pamuka. Sitna prašina od pamuka i
vune nadražuje sluznice organa za disanje
i time pojačava dispoziciju organizma za
akutna i hronična zapalje-nja i za
razvijanje emfizema. Udisanjem ova
prašina može alergički da senzibili-zuje
organizam i da izazove bronhijalnu astmu
i poznati kašalj tkalaca. V. pneu-
monoconiosis.
C, (1) simbol za Coulomb; (2) hemijski sim-
bol za carboneum (ugljenik); (3) oznaka
za Celzijusove stepene.
14
C , radioaktivni izotop ugljenika, prime-
njuje se u obliku obeleženih organskih
jedinjenja za metabolička ispitivanja.
Ca, hemijski simbol za element kalcijum;
(klin.) karcinom.
Ca47, radioaktivni izotop kalcijuma, pri-
menjuje se u obliku hlorida za ispitiva-
nje metabolizma kalcijuma.
CAP, (engl. catabolite activator protein),
protein koji, kada se za njega veže
cAMP, povećava brzinu transkripcije
operona osetljivih na prisustvo glukoze
i tako predstavlja elemenat pozitivne
kontrole, v. pozitivna kontrola.
caps., v. capsula.
CAT, kompjuterizovana aksijalna tomog-
rafija, metoda tomografskog snimanja
mekih organa rendgenskim zracima.
C-peptid (»connecting peptide«), C-pep-
tid (»vezujući peptid«), polipeptidna
lančana struktura, koja u proinsulinu
(v. tamo), povezuje A- i B-lanac kasnijeg,
biološki aktivnog insulina (v. tamo); ima
odreñenu antigenu moć, ali bez sigurno
dokazane fiziološke aktivnosti.
C-reaktivni protein, molekul koji nije
srodan imunoglobulinima i koji precipi*
tira u prisutnosti Ca2+ sa grupno speci-
fičnim C-polisaharidom pneumokoka.
Koristi se, pored drugih testova, kao na-
javljivač akutne faze bolesti. U reumat-
skoj groznici smatra se specifičnim tes-
tom. Meñutim, u drugim bolestima
nema specifičan značaj.
Cd, v. cadmium.
Ce, v. cerium.
CGS, skraćenica za sistem mernih jedini-
ca, centimetar, gram, sekund, tj. sistem
mera u kojem je jedinica za dužinu cen-
timetar, za težinu gram, a za vreme se-
kund. Danas se upotrebljava meñuna-
rodni sistem mernih SI-iedinica.
Ch., (Rp.), skrać. za charta (hartija).
eh.c., v. charta cerata.
Cl, v. chlorum.
CO, hemijska formula* za ugljen-monok-
sid.
Co, hemijski simbol za metal kobalt.
CO2, hemijska formula za ugljen-dioksid.
Co57 i Co58, radioaktivni izotopi kobalta,
primenjuju se u obliku obeleženog vita-
mina Bi2 (cijanokobalamina) za ispiti-
vanje poremećaja apsorpcije i dijagnos-
tiku perniciozne anemije.
comp., compositus, složen.
conc., skraćenica za concentratuš, kon-
centrovan.
consp., consperge, pospi, ili consperge-
tur, neka se prospe.
coq., skraćeno od reci coque (kuvaj). Piše
se u receptu kojim se propisuje dekokt,
i posle ove reci se naznačuje sa čim i za
koje vreme treba da se kuva propisana
droga.
Cr,51v. chrom.
Cr , radioaktivni izotop hroma, prime-
njuje se u obliku hromata za obeležava-
nje eritrocita, leukocita i trombocita i
albumina plazme. Uobličeni elementi
obeleženi radioaktivnim hromom pri-
menjuju se za odreñivanje zapremine
115
CRH (= CRF)
krvne plazme i vremena preživljavanja
u krvotoku. Albumin obeležen radioak-
tivnim hromom primenjuje se za ispiti-
vanje prometa belančevina, naročito
njihovog gubitka kroz želudačno-crevni
trakt.
CRH (=CRF), »corticotropin releasing
hormone (=factor)«, jedan od »relea-
sing« hormona (v. tamo); specifično
podstiče izlučivanje ACTH (v. tamo).
Cs, hemijski simbol za alkalni metal cae-
sium.
Cs 131, radioaktivni izotop cezijuma, pri-
menjuje se u obliku hlorida za scintigra-
fiju srca.
Cacao, v. Theobroma cacao, Butyrum ca-
cao, Oleum cacao.
cachexia, kaheksija, teški poremećaj opš-
te konstitucije s vrlo izraženim mršav-
ljenjem usled hroničnog pothranjivanja
ili izraženog povećanja katabolizma; c.
cancerosa, k. u malignim tumorima; c.
exophthalmica, hipertireoidizam; hi-
pofizna k. panhipopituitarizam; c. hy-
pophyseopriva, sindrom koji se viña u
potpunom prestanku rada hipofize; c.
malarica, k. u hroničnoj malariji, pra-
ćena vrlo velikom slezinom; c. mercu-
rialis; k. u hroničnom trovanju živom;
c. pachydermica, miksedem; c. pitui-
taria, panhipopituitarizam; c. saturni-
na, k. u hroničnom trovanju olovom; c.
strumipriva, k. u potpunom nedostat-
ku rada štitne žlezde; c. suprarenalis,
Addisonova bolest; c. thymopriva,
zbog nedostatka timusa; c. thyreoidec-
tomica, c. strumipriva, c. tropica, k.
u osoba koje borave u tropskim predeli-
ma i u koje skoro uvek postoji insufici-
jencija jetre; c. uraemica, kaheksija
koja postoji u teškoj bubrežnoj insufici-
jenciji.
cadaver, les, telo mrtvog organizma.
Cadmium, kadmijum, Cd, hem. element,
metal. Kadmijumove soli su otrovnije
od odgovarajućih cinkovih soli.
caecocele, kila u čijoj se kesi nalazi kao
sadržaj cekum.
caecocolon, cekokolon, cekum i kolon
posmatrani kao anatomska, a naročito
kao hirurška celina.
116
Calandra granaria
caecocolopexia, cekokolopeksija, pritvr-
ñivanje cekuma i ushodnog kolona za
trbušni zid. Primenjuje se u lečenju ce-
kuma i ushodnog kolona koji nisu mo-
bilni, v. Caecofixatio.
caecofixatjo, cekofiksacija, potvrñivanje
mobilnog cekuma za zadnji trbušni zid.
caecum mobile, nenormalno dugačak i
pokretljiv cekum.
caecus, cekus, zadniven, šlep, npr. intesti-
num caecum; v. intestinum caecum.
caementoma, razvojna anomalija ili tu-
morozna tvorevina, sastavljena od ce-
menta korena zuba. Cementomi se nala-
ze slobodni u koštanom tkivu u blizini
vrha korena zuba ili su pripojeni za zub.
Sin. cementoma.
caementum, cement, sin. substantia ossea
dentis, kalcifikovano vezivno tkivo koje
pokriva anatomski koren zuba. Sastoji
se od 45 do 50% neorganskih materija
(uglavnom kalcijum-fosfat), 50-55% or-
ganskih materija (kolagen i mukopoli-
saharidi) i vode; c. acelularni, kalcifi-
kovano tkivo koje ne sadrži ćelije već
ugrañene završetke kolagenih vlakana
desni i okolozubne opne. Prekriva pre-
težno cervikalni deo korena zuba; c. ce-
lularni, kalcifikovano tkivo nalik na
kost. Sadrži cementocite smeštene u Ia-
kunama (cementoplasti) i preko pro-
toplazmatičkih nastavaka spajaju se sa
susednim ćelijama. Prekriva pretežno
apikalni deo korena zuba.
caesium, cezijum, Cs, hem. element, alkal-
ni metal.
caklina zuba, v. adamantinum, enamelum,
substantia adamantina.
Calandra granaria, žitni žižak, mali in-
sekt s tamnomrkom dugačkom i tvr-
dom surlicom. Larve insekta žive u zrnu
žita i neobično su proždrljive. Najčešće
napadaju pšenicu, izjedu ćelo zrno i za-
tim se zakukulje. Množe se masovno i
izazivaju prave katastrofe. U našim juž-
nim i toplijim krajevima, pored žitnog
moljca, najopasnija je štetočina. Žižak
se naseljava i u testu, izuzetno i u zbije-
nom brašnu. Ne trpi premetanje, veja-
nje, provetravanje i uopšte uznemirava-
nje, stoga se mnogo namnoži u ustaja-
lom, vlažnom i upaljenom žitu.
calcaemia
calcaemia, kalcemija, količina kalcijuma
u krvnoj plazmi. Ponekad izraz za pove-
ćane vrednosti kalcijuma u plazmi. V.
hypercalcaemia.
calcaneoapophysitis, afekcija zadnjeg
dela petne kosti ispoljena bolom na
mestu pripoja Ahilove tetive i otokom
mekih delova te oblasti.
calcaneocavus, krivo stopalo u kome je
talipes calcaneus kombinovan s talipes
cavusom. V. talipes calcaneus i talipes ca-
vus.
calcaneovalgus cavus, krivo stopalo u
kome su udruženi talipes calcaneus, ta-
lipes valgus i talipes cavus. V. talipes cal-
caneus, talipes valgus i talipes cavus.
calcaneus, petna kost, najveća kost nožja
i uopšte stopala.
calcibilia, kalcibilija, prisustvo kalcijuma
u žuči, najčešće u hroničnom holecisti-
tisu.
calciferolum, vitamin DZ. Postoji nekoli-
ko vitamina D, od kojih su praktično
važni D2 i Ds. Rastvorljivi su u mastima
i relativno su otporni prema kiseoniku
i zagrevanju. Vitamin Da nastaje ultra-
violetnim zračenjem ergosterola, a vita-
min Da na isti način od 7 - dehidroholes-
terola. Vitamin D pojačava oksidativne
procese u organizmu i reguliše metabo-
lizam kalcijuma i fosfora u vezi sa stva-
ranjem kostiju i zuba. Najvažniji izvori
vitamina D su riblja ulja. Osim toga, ima
ga u žumancetu jajeta, buteru, mleku i
svinjskoj jetri.
calcificatio, kalcifikacija, taloženje kreč-
nih soli; c. metastatica, metastatsko ta-
loženje krečnih soli u tkivima gde ih
normalno nema. Ova pojava je većinom
vezana za poremećeni metabolizam kal-
cijuma koji prati pojavu povećanja koli-
čine kalcijuma u krvi; c. pathologica,
patološka kalcifikacija, obilno taloženje
krečnih soli u tkivima gde ih normalno
nema.
calcinosis, kalcinoza, taloženje soli kalci-
juma u raznim tkivima i organima, po-
znato i kao kalcijumski giht; c. circum-
scripta, ognjišno taloženje kalcijuma u
koži ili mišićima, obično u sklerodermi
i dermatomiozitisu; c. cutis, čvorovi u
Calcii hypochloridum crudum
koži koji sadrže kalcijum, a javljaju se
primarno mahom u starijih osoba. Se-
kundarna kalcinoza se razvija ponekad
u sklerodermiji i dermatomiozitisu; c.
interstitialis, poremećaj metabolizma
kalcijuma u kojem dolazi do izraženog
taloženja soli kalcijuma u vezivnom tki-
vu; c. intervertebralis, taloženje kalci-
juma u meñupršljenskoj hrskavici; tu-
morska kalcinoza, taloženje velikih
količina kalcijuma u periartikulska tki-
va u ramenom, l a katnom i skočnom
zglobu, nepoznatog porekla; c. univer-
salis, rasprostranjeno taloženje soli
kalcijuma u koži, masnom tkivu, mišići-
ma, u vidu čvorova i ploča, naročito u
dece u dermatomiozitisu.
Calcii bromidum, kalcijum-bromid,
upotrebljava se, u prvom redu, kao se-
dativno sredstvo, ali i u lečenju tetanije
i koprivnjače; oficinalan je prema našoj
farmakopeji. Preparati kalcijuma imaju
mnogostruku upotrebu u medicini.
Calcii earbonas, kalcijum-karbonat, kre-
da; oficinalan je prema našoj farmako-
peji. Upotrebljava se u hiperaciditetu i
u trovanju kiselina kao antacidno sred-
stvo, mada ima i opstipantno dejstvo.
Calcii chloridum, kalcijum-hlorid, bez-
bojni kristali bez mirisa, oštra, slana i
nagorka ukusa, jako higroskopni; ofici-
nalan je prema našoj farmakopeji. Upot-
rebljava se intravenski (u 10%-nom
rastvoru) ili per os (u miksturama) u le-
čenju tetanije, hroničnog trovanja olo-
vom, urtikarije serumske bolesti i dru-
gih stanja u kojima postoji povećana
propustljivost kapilara. Unesen per os
prouzrokuje acidozu.
Calcii gluconas, kalcijum-glukonat; ofici-
nalan je prema našoj farmakopeji. Upot-
rebljava se per os, intravenski ili intra-
muskularno u istim indikacijama kao i
kalcijum-hlorid, ali ne izaziva acidozu,
te se u ove svrhe ne može upotrebi ti.
Calcii hydroxydum, kalcijum-hidroksid,
gašeni kreč. Upotrebljava se za dezin-
fekciju zidova (krečenje), leševa, kloze-
ta, ñubreta itd.
Calcii hypochloridum crudum, hlorni
kreč, smesa kalcijum-hlorida i kalcijum-
117
Calcii lactas
-hipohlorita, dobivena uvoñenjem hlo-
ra u gašeni kreč. Pod dejstvom ugljen-
dioksida iz vazduha oslobaña se hlor i
zato uvek miriše na njega. Upotrebljava
se kao sredstvo za beljenje i kao dezin-
fekciono sredstvo. Sin. Calcaria chlora-
ta, Calcium hypochlorosum. Pri proizT
vodnji hlornog kreča stvaraju se velike
količine prašine koja na koži izaziva ek-
cem i hiperhidrozu, a na koži lica, vrata,
na prstima i na leñima javljaju se najčeš-
će hlorne akne.
Calcii lactas, kalcijum-laktat. Upotreblja-
va se u iste svrhe kao i kalcijum-gluko-
nat.
Calcii oxydum, kalcijum-oksid, negašeni
kreč, živi kreč. Dodavanjem vode nasta-
je kalcijum-hidroksid, gašeni kreč,
koji se upotrebljava za dezinfekciju.
Calcii phosphas, sekundarni kalcijum-
fosfat. Beo, kristalan prašak, vrlo teško
rastvorljiv u vodi, bez mirisa i ukusa.
Upotrebljava se, kao i kalcijum-karbo-
nat, u hiperaciditetu, a ponekad i kao
kalcijum-laktat, kada je organizmu po-
treban kalcijum.
Calcii sulfas usta, pečeni kalcijum-sulfat,
pečeni gips, žežena sadra. Beo sitan pra-
šak bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se
za spravljanje fiksacionog zavoja.
calcitoninum, kalcitonin, hormon koji
smanjuje koncentraciju jona kalcijuma
u krvi, kočeći apsorpciju kalcijuma iz
kostiju. Stvara se u parafolikularnim će-
lijama štitaste žlezde i zato se često na-
ziva i tireokalcitonin. Deluje vrlo brzo,
ali mu je dejstvo kratkotrajno.
calculus, kamen, konkrement; bešični k.
(c. vesicalis), kamen u mokraćnoj bešici.
V. concrementum, cholelithiasis, nephro-
lithiasis; bubrežni k. (c. renalis), kamen
nastao u bubrežnoj karlici; c. dentalis,
v. zubni kamenac; fosfatni k., konkre-
ment koji se sastoji od soli fosforne ki-
seline, a nalazi se u mokraćnim putevi-
ma; mokraćni k., konkrement koji se
stvara u mokraćnim putevima talože-
njem soli (urata, oksalata, fosfata, kar-
bonata) ili čistina i ksantina. M.k. izazi-
va poremećaje u prolazu mokraće usled
zapušenja puteva, zatim krvarenja us-
led povrede sluznice mokraćne bešike i
118
Calomelas, kalomei
mokraćnih puteva, i svojim prisustvom
omogućava nastajanje patoloških pro-
cesa u mokraćnim putevima, npr. zapa-
Ijenje; plućni k. (c. pulmonum), kalcifi-
kovano, zakrečeno ognjište tuberkuloz-
nog procesa u plućima; uratni k., kon-
krement u mokraćnim putevima koji se
sastoji od mokraćne kiseline ili njenih
soli V. calculosis, lithiasis; zubni k. (c.
dentalis), zubni sreš, tvrde naslage na
zubima koje nastaju taloženjem kalciju-
movih soli i ostataka razorenog epitela
i bakterija; žučni k. (c. felleus), kamen u
žučnoj bešici.
calices renales, bubrežne čašice, kratke
cevaste tvorevine u koje su uvučeni vr-
hovi Malpighijevih piramida, a ulivaju
se u bubrežnu karlicu. Spadaju u mok-
raćne puteve.
calicot, kaliko, poveska (fascia) od gusto
tkanog platna.
Call Exner corpuscula, Kal Eksner telaš-
ca, mala okruglasta svetla telašca u gra-
nuloznom sloju. Nalazimo ih u neoplaz-
mama porekla od granuloza ćelija jajni-
ka.
callositas, ograničena hiperkeratoza, žu-
Ijevitost na rnestima trajnijeg mehanič-
kog dejstva (trenje, pritisak).
callosus, žuljevit, ožiljan, usled umnoža-
vanja čvrstog, ožiljnog vezivnog tkiva; c.
callosum, žuljevito telo, komisura iz-
meñu polutke velikog mozga.
callus, kalus, žulj, sin. callositas; (1) lokalna
hiperplazija orožalog sloja pokožice
koja nastaje trenjem; (2) ožujak od ve-
zivnog tkiva koji se razvija izmeñu okra-
jaka prelomljene kosti (vezivni kalus), a
koji kasnije biva zamenjen tvrdim koš-
tanim tkivom (koštani kalus). Centralni
k., provizorni k. koji se stvara u sržnom
kanalu prelomljene kosti i potiče od će-
lija koje pokrivaju endotelnu i gredičas-
tu površinu kosti u blizini preloma; de-
finitivni k., kalus koji nastaje iz veziv-
nog tkiva pretvorivši se u pravu kost;
spoljašnji k., kalus stvoren od pokosti-
ce, koja u vidu okovratnika (zadeblja-
nja) omotava mesto ranijeg preloma.
Calomelas, kalomel, v. Hydrargyrosi
chloridum.
 Calotova
r
operacija
Calotova operacija, v. operacija.
calvaria, kalvarija, koštani svod ili krov
lubanje.
calvities, ćelavost.
camera, odaja, komora; c. anterior bulbi
(oculi), prednja očna komora, koju og-
raničavaju rožnjača i dužica; ç. poste-
rior bulbi (oculi), zadnja očna komo-
ra, izmeñu dužice, staklastog teIa, soči-
va i cilijarnog tela. Obe komore su ispu-
njene očnom vodicom (humor aquo-
sus).
camphora, običan kamfor, japanski kam-
for. Dobiva se iz drveta Cinnamomum
camphora ili se spravlja sintetski. Bela
kristalna masa jaka mirisa, ljuta ukusa,
nerastvorljiva u vodi. Danas služi kao
sredstvo za lokalno draženje kože u
vidu raznih ligamenata.
campus visivus, v. vidno polje.
canaliculus, kanalić, mali kanal.
canalis, kanal, cev, vod; c. adductorius
Hunteri, Hanterov kanal, mišićni kanal
koji se nalazi u donjoj polovini buta, a
služi za prolazak butne arterije i vene; c.
Bartholini, izvodni kanal podjezične
pljuvačne žlezde; c. cervicalis, cervi-
kalni kanal materice; c. dentis acceso-
rius, akcesorni kanal (i) korena zuba,
lateralne grane glavnog kanala korena
zuba smeštene pretežno u apikalnoj tre-
ćini korena koje omogućavaju vezu iz-
meñu pulpe i okolozubnog predela;
Gartnerov k., ostatak Wolfovog kanala
koji se probija kroz začetak materične
široke veze. Ako se Wolfova kvržica
uopšte ne stvara, Gartnerov kanal do-
speva sve do devičnjaka; hordalni k., u
čoveka se svitnjak (chorda dorsalis) na
kratkom prostoru nalazi uz zadnju stra-
nu bazalne ploče, zatim se svija unutra,
probija hrskavicu ozdo nagore (zadnji
h.k.), pruža se uz prednju stranu, povija
se unazad i ponovo probija u hrskavicu
(prednji h.k.), da bi se zadržao u prçdelu
turskog sedla krilaste kosti; c. hyaloi-
deus, kanal u staklenu (staklenom telu)
od papile vidnog živca do prostora iza
kristalnog sočiva. Kroz njega prolazi hi-
jaloidna arterija koja po pravilu nestaje
pre roñenja. V. Cloquetov kanal; c. in-
Cantharides
guinalis, preponski kanal u prednjem
trbušnom zidu odmah iznad prepo-
nskog pregiba i spaja trbušnu duplju s
mošnicama (u čoveka) ili sa sudnicom
(u žene); c. radicis dentis, kanal zub-
nog korena u kome se nalaze krvni su-
dovi i živac zuba; Santorinijev k., spo-
redni kanal gušterače, koji može i da iš-
čezne; cc. semicirculares, tri koštana
polukružna kanala u piramidi slepooč-
ne kosti i ulaze u sastav koštanog labi-
rinta. U njima se nalaze opnasti poluk-
ružni kanali, v. auris; c. Whartoni,
Whartonov kanal, izvodni kanal podvi-
lične pljuvačne žlezde; c. Wirsungi,
Wirsungov kanal, glavni izvodni kanal
gušterače.
cancer, kancer, rak, opaki izrastaj. Opšti
izraz za maligne tumore (karcinome i
sarkome), a upotrebljava se i za oznaku
samo majignih tumora epitelnog tkiva -
carcinoma; c. aquaticus, vodeni rak,
noma; c. en cuirasse, (fr.) rak dojke
koji se proširio na meke delove grudnog
koša (koža), time ih zadebljao i očvr-
snuo, te im dao izgled i osobine oklopa;
c. en deux, (fr.) rak udvoje, rak koji se
pojavljuje u dve osobe koje zajedno
žive, istovremeno ili prvo u jedne pa
onda u druge.
cancroid, kankroid, umereno- maligni
karcinom kože, koji potiče od njenog
pločastog epitela i u kome se stvara
veća količina rožastih materija.
candidiasis oris, oralna kandidijaza. V.
spor.
caninus, pasji, očnjački; dens caninus,
očnjački zub, očnjak; fossa canina, oč-
njačka jama.
canities, sedenje kose nastalo zbog gubit-
ka pigmenta i prodiranja vazduha u dla-
ku. Sin. poliosis.
Cannabis indica, indijska konoplja, sadr-
ži supstanciju koja se pod imenom ha-
šiš upotrebljava kao jedno od najrasp-
rostranjenijih sredstava za uživanje
(toksikomanij a).
Cantharides, španske bube, Cantharis
(Lytta) vesicatoria. Bube zlatnozelene
boje, duge 1,5-3 cm, široke 3,5-5 mm.
Sadrže bezazotni anahidrid kantaridin,
koji na koži sporo izaziva nadražaj, a
119
canthotomia
može da dovede i do stvaranja mehuro-
va, nekroze i ulceracije (flogističko
sredstvo, danas napušteno u ljudskoj
medicini).
canthotomia, kantotomija, horizontalno
zasecanje spoljne spojke kapaka u cilju
proširenja otvora kapaka, npr. pri ope-
raciji katarakte.
canthus, kantus, ugao, očni ugao, mesto
gde se sastaju očni kapci. Sin. angulus
ocull
čamila, dušnička kanula, cevčica od meta-
la ili kaučuka koja se stavlja u dušnik
•kroz otvor načinjen putem traheotomi-
je, ako je postojala prepreka za disanje
prirodnim putem kroz grkljan (otekli-
na, izrastaj). Trendelenhurgova kanula,
dušnička kanula s gumenim balonom
koji se može naduvati toliko da se pri-
ljubi uz zidove dušnika i da time zatisne
zjap, sprečavajući aspiraciju krvi pri
operacijama na grkljanu.
capillitium, vlasište, vlasi glave.
capillus, dlaka, vlas.
capistrum, glaveni zavoj koji obuhvata
glavu i bradu; capistrum duplex, zavoj
koji obuhvata čelo, oba obraza i bradu;
capistruma simplex, za razliku pd
preñašnjeg, ne pokriva obraz jedne
strane. y caput pancreatis, glavica gušterače); c.
capitatus, glavičast (npr. os capitatum,
glavičasta kost).
capitium, kapicijum, glaveni zavoj u vidu
kape, koji se pravi od trougle i četvo-
rougle marame.
capitonnage, (fr.) kapitonaža, zašivanje;
hirurško zatvaranje šupljine jedne ciste
zbližavanjem njenih suprotno polože-
nih zidova šavovima.
capitulum, glavica, mala glava (npr. capi-
tulum humeri, glavica ramenjače).
capsid, kapsid, proteinski omotač u kome
je smeštena nukleinska kiselina virusa.
capsula, čahura, omotač nekog organa
(npr. capsula articularis, zglobna čahu-
ra); c. fibrbsa hepatis (Glissoni), veziv-
no tkivni omotač jetre; c. glomeruli
Bowmani, v. corpusculum renis; c. in-
terna, unutrašnja moždana čahura, deo
bele mase velikog mozga opkoljene re-
patim i sočivastim jedrom i vidnom
humkom. Kroz nju prolaze motorni i
120
caput
senzitivni putevi, optički i akustički put;
c. Tenoni, Tenonova kapsula, tanak
omotač koji obavija očnu jabučicu od
ulaska vidnog živca do ivice rožnjače.
capsulectomia, kapsulektomija, isecanje
čahure, naročito zglobne čahure i čahu-
re sočiva; renalna kapsulektomija, ise-
canje čahure bubrega.
capsuloplastica, kapsuloplastika, plastič-
na operacija na zglobnoj čahuri.
capsulorraphia, kapsulorafija, šav zglob-
ne čahure; smanjivanje zglobne čahure
(obično ramenog zgloba), nabirajućim
šavovima u običnoj luksaciji zgloba; c.
art. temporomandibularis, (stom.)
smanjivanje široke zglobne čahure do-
njoviličnog zgloba šivenjem kod iščaše-
nja i poluiščašenja ovog zgloba.
capsulotomia, kapsulotomija, incizija na
jednoj čahuri, naročito one na oku, kao
i u operaciji katarakte, ili na čahuri zglo-
ba; c. renalis, incizija na čahuri bubre-
ga.
caput, (1) glava, sastoji se od lubanje (cra-
nium) i lica (facies); (2) naziv za deo kosti
ili organa ili za tvorevine koje svojim
oblikom podsećaju na glavu ili loptu
(npr. caput humeri, glavica ramenice,
medusae, kaput meduze, meduzina gla-
va, proširene vene u koži oka pupka.
Vide se u cirozi jetre, naročito u mladih
osoba i novoroñenčadi. Sin. cirsompha-
los; c. obstipum, krivošijost, držanje
glave nagnuto na jednu stranu. Može da
bude uroñena ili da se javi brzo posle
poroñaja kao posledica kontrakture ili
fibrozne degeneracije obrtača glave (m.
sternocleidomastoideus) i stečena kao
posledica ožiljaka na koži (npr. posle
opekotina ili procesa zapaljenja), u po-
tkožnom tkivu (npr. posle flegmone),
fibrozne degeneracije mišićnih vlakana
obrtača glave, oboljenja i povreda kos-
tura vrata; c. quadratum, četvrtasta
glava, oblik glave nastao usled izraženih
izbočina na parijetalnim kostima i na
čeonoj kosti, posledica rahitisa u prvim
mesecima života; c. succedaneum, po-
roñajni otok glave deteta, na delu koji
prvi prolazi kroz poroñajni kanal. Išče-
r carate
zava 12-18 časova po roñenju. Sin. torti-
collis, krivošijost.
carate, spirohetoza koja se javlja u Sred-
njoj i Južnoj Americi i koja se odlikuje
pruriginoznim, beličastim i plavičasto-
crvenkastim pegama. Prouzrokovao:
Treponema carateum. Sin. pinta.
carbamid, karbamid, ureja, mokraće vina,
NH2-CO-NH2, diamid ugljene kiseline i
jedan je od krajnjih proizvoda razlaga-
nja belančevina u organizmu. Normal-
no se nalazi u krvi i mokraći. U plazmi
ili serumu se nalazi 7-18 mg ureičnog
azota ili 15-38 mg (100 ml ili 2,5 do 6,3
mmola ureje) litar. U mokraći se nalazi
u toku dana 12 do 20 g ureičnog azota,
ili 25 do 43 g ureje, ili 0,42 do 0,73 mola
ureje/dan. Kada odstranjivanje ureje iz
organizma omaši, koncentracija ureje
može porasti i do 10 puta od normalne
vrednosti. To se dešava u uremiji. Sin.
ureja.
carbarson, karbarson, petovalentno or-
gansko jedinjenjé arsena. Služi kao lek
u amebnoj dizenteriji.
Carbo, ugalj; C. activatus, aktivni ugalj,
specijalan oblik medicinskog uglja, čija
je površina (a time i moć adsorpcije)
vrlo velika, jer mu čestice sadrže vrlo
fine kapilare. Služi u medicini kao uni-
verzalno adsorptivno sredstvo, bilo spo-
Ij a protiv zapaljenja (antiflogističko dej-
stvo), bilo per os u raznim trovanjima.
C. animalis, v. C. medicinalis; C. ligni
depuratus, v. C. vegetabilis; C. medici-
nalis (C. animalis), lekoviti ugalj, živo-
tinjski ugalj. Crni vrlo sitan, lak prašak
bez mirisa i ukusa, nerastvorljiv. Služi u
medicini kao opšte adsorptivno sred-
stvo. V. C. activatus; C. vegetabilis, pre-
čišćeni drveni ugalj, služi u iste svrhe
kao i C. animalis, ali se rede upotreblja-
va. Sin. C. ligni depuratus.
Carbol, karbol, v. Phenolum.
carboneum, ugljenik, ugljik, hem. ele-
ment, nemetal, hemijski simbol C, Po
broju i rasprostranjenosti svojih jedi-
njenja nalazi se na prvom mestu u ži-
vom i neživom svetu. Slobodan ugljenik
se javlja kao dijamant i grafit. Ugljeniko-
vi atomi se mogu meñusobno vezivati
carcinoiñum
dajući mnogobrojna ugljenikova jedi-
njenja. Asimetričan atom ugljenika je C--
atom za čije su četiri valencije vezane
četiri različite jednovalentne grupe. Je-
dinjenja koja sadrže asimetričan uglje-
nikov atom mogu biti optički aktivna; c.
sulfuratum, sumpor-ugljenik, ugljen --
disulfid, CS2, isparljiva bezbojna teč-
nost, upotrebljava se kao rastvarač i za
uništavanje štetočina. Žestok je otrov
koji oštećuje centralni nervni sistem,
srce i organe za varenje.
carborundum, karborundum, silicijum--
karbid, odlikuje se velikom tvrdoćom
(samo je dijamant tvrñi). Upotrebljava
se u zubnoj protetici za struganje zuba
i glačanje zubnih proteza.
carboxyhaemoglobin, karboksihemoglo-
bin, derivat hemoglobina koji nastaje
dejstvom ugljen-monoksida na hemog-
lobin, u kojeg ne dolazi do oksidisanja
gvozda.
carboxyhaemoglobinaemia, karboksi-
hemoglobinemija, prisustvo karboksi-
hemoglobina u krvi.
carboxylase, v. karboksilaza.
carboxyl-grupa, v. karboksilna grupa -
COOH.
carbunculus, karbunkul, gnojno nekroti-
zujuće zapaljenje kože i potkožnog tki-
va, koje proizvode zlatni stafilokok i koji
se sastoji od većeg broja furunkula gusto
zbijenih u izvesnoj ograničenoj oblasti,
npr. na vratu, licu leñima itd. Česta je
pojava u dijabetesu. V. furunculus; ma-
ligni k. izaziva teško oboljenje anthrax,
prostrel (v. tamo); renalni k., masovno
lokalizovano gnojenje u bubregu kao
posledice bakterijske metastaze, nastale
iz tromboze ili infekcije bubrega.
carcinogenes, karcinogeni, hemijske
supstancije koje u oglednih životinja
izazivaju pojavu neoplazme. Danas je
poznato preko 600 karcinogenih hemij-
skih materija čiju osnovnu strukturu '
čine policiklični hidrokarboni kao što su
1:2:5:6 dibenzantracen, metii-holan-tren i
3:4 benz-pyren.
carcinoiñum, karcinoid, tumor pretežno
lokalizovan u cevastim delovima organa
za varenje; stvara serotonin (5-hidroksi-
121
carcinoma
-triptamin), tako da su kliničke manifes-
tacije tih tumora pps'lëdica nenormalno
povećane proizvodnje ovog tkivnog
hormona (v. hormon).
carcinoma, neoplazma nastala zloćudnim
bujanjem epitela; c. colonis, karcinom
debelog creva najčešće se razvija u zavr-
šnim delovima creva. Po makroskops-
kom izgledu promene mogu biti infiltra-
tivne, vegetantne i ulcerovegetantne; c.
comedo, histološki tip karcinoma do-
jke u kome se stvaraju velike pseudoa-
cinusne šupljine ispunjene ćelijama
neoplazme oivičene takoñe slojem tu-
morskih ćelija; c. duodeni, karcinoma
dvanaestopalačnog creva, veoma retka
lokalizacija koja potiče od epitelnih će-
lija duodenuma i može biti infiltrativ-
nog, ulceroznog i vegetantnog makros-
kopskog oblika. Karcinom papile Vate-
rove ampule daleko je češći; c. endo-
metrii, karcinoma endometriji je neop-
lazma porekla iz epitela materične sluz-
nice. Po histološkoj grañi najčešće je
adenokarcinom, a vegetativni i ulcero-
infiltrativni oblici po spoljašnjem izgle-
du; c. gelatinosum, vrsta neoplazme
čije ćelije stvaraju sluz, zbog čega na
preseku ovakvih tumora dominira stak-
lasti sjaj. Javljaju se u sluznici i žlezda-
ma čije ćelije i u normalnom stanju stva-
raju sluz (sluznica digestivnog trakta,
pljuvačne žlezde, pankreas); c. glandu-
lae sali var is, karcinoma pljuvačnih
žlezda je najčešća maligna neoplazma
pljuvačnih žlezda, nastala proliferaci-
jom epitela izvodnih kanalića ili acinusa
žlezda. Makroskopski je neoplazma u
tkivu ili pokraj' tkiva pljuvačne žlezde
dosta jasno ograničena ali bez očuvane
kapsule, sivobeličaste je boje, čvrsta,
vlaknastog izgleda na preseku, ponekad
većih neoplazmi sa nekrozama i krvav-
Ijenjima. Histomorfološki razlikujemo
tzv. »maligpi mikstni tumor« mukoepi-
dermoidni karcinom, adenokardinom,
adenokarcinom acinusnih ćelija; c. in
situ, karcinoma »in situ« intraepitelni
karcinom bez prodora omotača i prelas-
ka u dublje slojeve; c. intraepiderma-
Hs, intraepidermni karcinom potiče od
122
carcinoma
epitelnih ćelija bez prodora u dublja su-
bepitelna tkiva; c. laryngis, karcinoma
grkljana je neoplazma nastala od epitel-
nih ćelija koje oblažu epitel larinksa.
Ulceracije, nekroze, infiltracija glasnih
žica i okoline glavne su makroskopske
odlike praćene ranom pojavom pro-
muklosti i osećanja grebanja i bolova
pri gutanju; c. mammae, rak dojke, naj-
češća lokalizacija neoplazme u žena na-
staje malignom proliferacijom žlezda
dojke. Prema histomorfološkoj grañi
postoji više vrsta. Naborana koža, čvrs-
tina u tkivu dojke uz njen povećani
obim neki su od bitnih simptoma; c.
mukoepidermoides, mukoepider-
moidni karcinom jé karcinom s najčeš-
ćom lokalizacijom u velikim pljuvačnim
žlezdama. Počinje od izvodnih kanala.
Histomorfološke odlike na osnovu ko-
jih je nazvan odnose se na prisustvo slu-
zi i epidermoidnih ćelija. Neoplazma,
iako maligna, relativno sporo raste,
kako lokalno, tako i u pogledu metasta-
za; c. oesophagi, rak jednjaka koji se
javlja na fiziološkim suženjima jednja-
ka. Najčešći je ulcerozni makroskopski
oblik koji razara postepeno sve slojeve
zida, zahvatajući ga ćelom cirkumferen-
cijom; c. ovarii, rak jajnika je primarna
maligna neoplazma, sivosmeñe boje,
različite veličine i čvrstoće. Histomorfo-
loška graña može govoriti za adenokar-
cinom ili medularni karcinom. Širi se
na peritoneum kao i limfnim putovima
u lokalne limfne žlezde; c. pancreatis,
karcinoma pankreatitis je najčešća ma-
ligna neoplazma pankreasa. Smeštena
je u većini slučajeva u glavi pankreasa,
zbog čega već u ranom početku izaziva
smetnje u odlivanju žuči, te prouzrokuje
žuticu. Neoplazma je u vidu čvrstog
nodularnog uvećanja glave pankreasa.
Histomorfološki razlikujemo adenokar-
cinom porekla ćelija izvodnih kanala ili
manje česti adenokarcinom nastao od
ćelija koje nalazimo u acinusima; c. pe-
nis, rak penisa je maligna neoplazma
poreklom od epitelnih ćelija sa površi-
ne. Javlja se u vidu neravne ulceracije ili
bradavičastog izraštaja na glaviću1 peni-
sa ili na udnoj navlaci. Praćen je u od-
carcinoma
maklim ,stadijima balanitisom i fimo-
zom. U daljem razvoju širi se dajući me-
tastaze u preponske limfne žlezde; c.
prostatae, najčešća vrsta maligne
neoplazme prostate. Prostata je čvrsta i
uvećana zbog čega prouzrokuje smetnje
u mokrenju. U daljem razvoju širi se
limfnim i krvnim tokom i izaziva metas-
taze u regionalnim limfnim žlezdama i
kostima kičme, karlice i dr.; c. recti, rak
rektuma je najčešća lokalizacija maligne
neoplazme debelog creva koja nastaje
malignom proliferacijom epitela sluz-
nice. Makroskopski razlikujemo prste-
nasti (anularni) i resičasti (papilarni)
oblik. Oba su praćena pojavom smetnji
u pražnjenju debelog creva uz prisustvo
krvi i sluzi u stolici; c. rents, rak bub-
rega je maligna neoplazma bubrežnog
tkiva nastala umnožavanjem ćelija ka-
nalića nefrona. Javlja se u vidu relativno
ograničenog žutog izraštaja u tkivu bub-
rega. Na preseku konstatujemo mno-
gobrojne krvne sudove i krvarenja. U
odmaklom stadijumu probija se u vene
bubrega, pa i u donju šuplju venu dalje
u linitis plastika. Histomorfološki domi-
niraju adenokarcinomi; c. thyreoideae,
karcinoma štitaste žlezde je maligna
neoplazma nastala u velikom broju slu-
čajeva ranijeg adenoma. Čvor je obično
jasno ograničen, sivobeličast ili sivocr-
venkaste boje s ognjištima hemoragija,
a ponekad i nekroza. Grañenje od tireo-
cita tu i tamo sposobnih da stvaraju ko-
loid. Atipija ćelija je veoma slabo izraže(-
na, a ponekad je odsutna. Prodor u kr-
vne sudove jedini je dokaz maligniteta;
c. uteri, rak materice, (lat.) maligna
neoplazma nastala proliferacijom epite-
la vrata ili sluznice trupa materice; c.
vaginae, rak usmine, maligna neoplaz-
ma nastala usled proliferacije pločastog
višeslojnog epitela vagine. Obično se
javlja u vidu ulceracije podrivenih ivica;
c. vulvae, karcinom vulve je maligria
neoplazma nastala usled proliferacije
pločastog višeslojnog epitela vulve. Po-
činje kao manja ulceracija čvrstog nek-
rotičnohemoragičnog dna, podrivenih
ivica.
cardiolysis praecarñiaca
carcinosarcoma, karcinosarkom, malig-
na neoplazma koja se javlja u tkivu do-
jke ili materice devojčica. Neoplazma u
dojci se javlja u vidu relativno dobro og-
raničenog čvora, dok se u materici jav-
lja u vidu grozdolikog izraštaja na sluz-
nici. Histomorfološki obe neoplazme
imaju karcinomske i sarkomske odlike.
cardia, kardija, 0) srce; (2) gornji deo že-
luca u kome se završava jednjak.
cardiacus, kardijalan, koji pripada srcu ili
potiče od srca.
cardialgia, kardialgija, bol u predelu srca.
Sin. cardiodynia.
cardiectomia, kardiektomija, resekcija
kardijalnog dela želuca. Vrši se najčešće
zbog karcinoma tog dela želuca.
cardio-, kardio-, predmetak označava da
je nešto u vezi sa srcem ili kardijalnim
delom želuca.
cardiochalasia, kardiohalazija, patološka
relaksacija ili insuficijencija sfinktera
na kardiji želuca.
cardiodiosis, kardiodioza, proširenje
kardijalnog dela želuca.
cardiodynia, v. cardialgia.
cardiogram, kardiogram, registrovanje
srčanog rada pomoću kardiografa;
apex k., registrovanje na srčanom vrhu;
ezofagusni k., registrovanje kontrakci-
ja leve pretkomore odreñivanjem pulsa-
cija zida jednjaka; negativni k., u kojem
krivulja kardiograma pada ispod apsci-
se; prekordijalni k., kinetokardiogram;
vektor k., vektorkardiogram.
cardiographia, kardiografija, tehnika gra-
fičkog prikazivanja nekih fizičkih i
funkcionih osobina srčanog mišića. V.
ballisto stočar dio graphia, echocardiog-
raphia, electrocardio graphia, phonocar-
diographia i dr.
cardiologia, kardiologija, deo medicine
koji se bavi srcem i njegovim radom.
cardiolysis praecarñiaca, predsrčana
kardioliza, operacija oslobañanja srca i
njegovog osrña od sraslina s pokosni-
com grudnjače u priraslom perikarditi-
su (acretio cordis). Ova je operacija da-
nas zastareIa naročito u vidu predsrča-
nog uklanjanja koštanog dela grudnog
zida, kome je bio cilj da olakša rad srca.
123
cardiomegalia
cardiomegalia; kardiomegalija, poveća-
nje srca zbog njegove hipertrofije, ali
mnogo više zbog njegovog proširenja; c.
glycogenica circumscripta, povećanje
srčanog mišića zbog lokalnog taloženja
glikogena u njegovom mišiću; c. glyco-
genica diffusa, kardiomegalija u gliko-
genozi tipa IL V. glycogenosis.
cardiomelanosis, kardiomelanoza, mela-
noza srca. V. melanosis.
cardiomusculopexia, kardiomuskulo-
peksija, prišivanje režnja velikog grud-
nog mišića za srce u cilju da poboljša
miokardni krvotok u pektoralnoj angi-
ni. Sin. cardiomyopexia.
cardiomyopathia, kardiomiopatija, za-
jedničko ime za sve bolesti miokarda,
naročito za one nejasne i nepoznate
etiologije.
cardiomyopexia, kärdiomiopeksija, sin.
cardiomusculopexia.
cardiomyotomia, kardiomiotomija, uz-
dužno prosecanje kružnog mišićnog
sloja želudačne kardije i susednog dela
jednjaka i želuca. Kardiomiotomija se
vrši u grču srca..Y. Hellerova operacija,
ekstramukozna kardiomiotomija.
cardioomentopexia, kardioomentopek-
sija, prišivanje dela lojave pregače za
srce u pektoralnoj angini, s ciljem da
preko sraslina prodru krvni sudovi iz
pregače u srčani mišić i time poboljšaju
snabdevanje miokarda arterijskom
krvi.
cardiopathia, kardiopatija, svaki poreme-
ćaj ili svaka bolest srca; arteriosklerozna
k., zbog arterioskleroze; hipertenzivna
k., zbog visokog krvnog pritiska; nefro-
patska k., zbog bolesti bubrega; tireo-
toksička k., izazvana hipertireoidiz-
mom.
cardiopneumonopexia, kardiopneumo-
nopeksija, prišivanje pluća za srce da bi
kroz srasline prodrli krvni sudovi pluća
u srčani mišić i time poboljšali arterij-
ski krvotok miokarda u pektoralnoj an-
gini. Srasline se izazivaju i mehanički
sastrugavanjem i hemijskim sredstvi-
ma.
cardioptosis, kardioptoza, spad srca,
spušteno srce. Sin. Wenckebachova bo-
lest.
124
caries dentium
cardiorrhexis, kardioreksa, ruptura srca.
cardiosclerosis, kardioskleroza, skleroza
miokarda.
cardiospasmus, kardiospazam, grč kardi-
je koji, zbog otežane normalne pasaže,
dovodi do proširenja jednjaka. Kardios-
pazam je posledica oštećenog oživčava-
nja predela kardije. V. achalasia, me-
gaoesophagus.
cardiosplenopexia, kardiosplenopeksija,
prišivanje parenhima za ogolićenu po-
vršinu srca u cilju revaskularizacije
miokarda.
cardiotonica, kardiotonici, sredstva za
pojačavanje snage srčanog mišića. Glav-
ni predstavnici ove grupe lekova su
strofantini i glikozidi digitalisa.
cardiovalvulitis, kardiovalvulitis, zapa-
Ijenje srčanih zalistaka.
cardiovalvulotomia, v. valvulotomija.
cardiovascularis, kardiovaskulni, sve što
je u vezi sa srcem i krvnim sudovima.
carditis, karditis, zapaljenje srca; reumat-
ski k., oboljenje srca u reumatskoj
groznici, koje, ako je izraženo, može
stvoriti srčanu insuficijenciju, perikar-
ditis i pojav srčanih šumova; strepto-
kokni k., posle streptokokne angine;
verukozni k., nebakterijski endokardi-
tis, koji se viña u sistemskom eritem-
skom lupusu, a rede u nekim drugim
bolestima vezivnog tkiva.
caries dentium, zubni kvar, lokalni pato-
loški proces praćen destrukcijom, raz-
mekšavanjem i kavitacijom tvrdih zub-
nih tkiva. Proces je nepreobratljiv i sve
veći s komplikacijama, zapaljenjem pul-
pe i parodoncijuma. Počinje na odreñe-
nim mestima, u fisurama i jamicama, na
aproksimalnim površinama i drugim
mestima gde se zadržavaju ostaci hrane
koji stvaraju adherentne plake. U nasta-
janju karijesa učestvuje veliki broj fak-
tora, kako predisponirajućih, tako i
nadražujućih. Kariogena hrana, naroči-
to uzimanje ugljenih hidrata l odreñeni
mikroorganizmi, kariogeni streptokoki
stoje u uzročnoj vezi sa karijesom. Kari-
jes se deli prema toku i brzini širenja: c.
acuta i c. chronica. Akutan i brz karijes
naziva se c. florida. Prema dubini: c.
caries dentium
superficialis, media i profunda. Pre-
ma načinu širenja: minirajući i penet-
rirajući. Blackova klasifikacija se zasni-
va na topografiji lezija i deli karijes u
pet klasa (I1 II, III, IV, V); c. insistans,
zaustavljeni karijes u njegovom napred-
ovanju; c. klinički, gubitak tvrdih zub-
nih tkiva prouzrokovan karioznim pro-
cesom koji se može utvrditi kliničkim
pregledom. Sin. kariozna lezija, kariozni
defekt; c. primarni, početna ili razvije-
na kariozna lezija koja nije tretirana; c.
sekundarni, kariozna lezija koja nastaje
na rubu plombe ranije izlečenog ka-
rioznog procesa; c. sicca, »suvi kari-
jes«, delimična remineralizacija raz-
mekšanog karijesa; c. status, označava
stanje zubnog kvara u jedne osobe izra-
ženo zbirom lečenih i nelečenih karioz-
nih c. aktivitet, incidencija, broj novih
karioznih lezija za neki odreñeni vre-
menski period u jedne osobe ili grupe
osoba; e. cirkularni, karijes mlečnih
zuba se javlja veoma rano, s lokalizaci-
jom u vratu zuba, sa zahvatanjem goto-
vo svih mlečnih zuba i s veoma brzim
tokom. Sin. melanodontia, odontoclasia;
c. indeksi, služe za utvrñivanje rasp-
rostranjenosti karijesa kod odreñene
grupe osoba u neko odreñeno vreme;
karijesni indeks osoba (KIO), označa-
va procenat osoba zahvaćenih karije-
som; karijesni indeks zuba (KIZ), oz-
načava procenat zahvaćenih zuba, a
prosečni karijesni indeks (KIP) poka-
zuje koliko prosečno KEP-a ima jedna
osoba. KEP, skraćenica koja označava:
K-karijes zuba, E-ekstrahiran zub, P-
plombiran zub. Za mlečne zube koristi
se skraćenica - kep. Karijes mlečnih
zuba ne razlikuje se znatno od karijesa
stalnih zuba; c. otpornost, stečena ili
konstituciona sposobnost osobe, zuba
ili nekih površina zuba da se odupru
karijesu; c. prevalencija, rasprostra-
njenost, prosečno stanje zubnog kvara
izvesne populacije utvrñeno pregledom
u odreñenom vremenu; c. prijemči-
vost, predispozicija osobe ili površine
zuba za karijes; c. progresija, poveća-
nje obima jedne nelečene kariozne lezi-
cartilago
je za neko odreñeno vreme u jedne oso-
be ili grupe osoba; c. redukcija, sma-
njenje aktiviteta ili usporavanje progre-
sije karijesa zuba za neko odreñeno vre-
me u jedne osobe ili grupe osoba.
carina, kljun (npr. carina naši, nosni
kljun, tj. prednji deo nosne duplje).
carminativa (remedia), karminativi, Ie-
kovi koji olakšavaju odilazak gasova iz
creva, bilo time što opuštaju spazme
creva, bilo što podstiču crevnu peristal-
tiku. Ovakvi lekovi su: Fructus Carvi
(kim) Fructus Anisi (anason) i dr. Upot-
rebljavaju se u slučajevima meteorizma,
a u domaćinstvu kao začini za ona jela
koja stvaraju mnogo gasova u digestiv-
nom traktu (npr. kupus).
carina turn, v. pectus carinatum.
Carnochanova operacija, v. operacija.
carnificatio pulmonum, karnifikacija
pluća, promena plućnog tkiva, najčešće
u neizlečenoj pneumoniji; plućno tkivo
makroskopski liči na meso.
carotinum, karotin, oznaka za tri pigmen-
ta: alfa-karotin, beta-karotin i gama-ka-
rotin. Spadaju u terpene, a nalaze se u
raznim proizvodima biljnog i životinj-
skog porekla. Iz njih može u životinj-
skom organizmu da nastane vitamin A.
U tom pogledu je od sva tri karotina
najvažniji beta-karotin.
carotis, karotidni (od grč. karos, nesvesti-
ca); vratna arterija koja pored ostalog
vaskularizuje najveći deo mozga. Priti-
sak na nju lišava mozak krvi. V. arteria
(a. carotis communis).
carpalis, karpalan, koji pripada ručju, ko-
renu šake.
carpus, ručje, rendgenski snimak kostiju
ručja služi za procenu stanja kostiju u
osoba koje su još u razvitku.
Carrel-Dakinov postupak, stalno ispira-
nje rane Dakinovim rastvorom.
Carrelov rastvor, v. Dakinov rastvor.
Carrelov šav, v. sutura.
carska voda, v. Aqua regia.
cartilago, hrskavica; c. articularis, zglob-
na hrskavica pokriva u zglobu površine
kostiju koje se zglobljavaju; c. arytenoi-
dea, zdelasta hrskavica u zadnjem delu
grkljana; c. cricoidea, prstenasta hr-
skavica u donjem delu grkljana; c. epig-
125
Carum carvi
lottica, kapačna hrskavica, u poklopcu
grkljana; c. naši, hrskavice nosa; c.
tracheales, hrskavice dušnika u obliku
potkovica.
Carum carvi, kim. Plod ove biljke (Fruc-
tus carvi) je karminativno sredstvo. V.
carminativa.
caruncula (dem. od caro, meso), mesnata
bobica, bradavica; c. hymenalis, zaos-
taci devičnjaka posle njegovog cepanja;
c. lacrimalis, suzna bradavica, malo
bradavičasto ispupčenje u unutrašnjem
uglu očnih kapaka; c. sublingualis,
podjezična bradavica, malo ispupčenje
sluznice na dnu usne duplje, ispod jezi-
ka, gde se otvaraju izvodni kanali podvi-
lične i podjezične pljuvačne žlezde.
carunculae myrtiformes, v. bradavičaste
kvržice.
Castleov faktor, mukopolisaharidna
supstancija koja se stvara u sluznici pi-
lorusnog dela želuca. Neophodan je za
resorbovanje vitamina І2 u završnom
delu ileuma. Nedostatak ovog faktora
izaziva pojavu perniciozne anemije.
Castleov ferment, v. intrinsic factor.
castratio, kastracija, štrojenje, odstranje-
nje polnih žlezda.
casus perditus, izgubljeni slučaj, u kome
bolesnik nema izgleda da preživi.
cat scratch disease (engl.), bolest zbog
ogrebotine mačke, benigni, subakutni
regionalni limfadenitis, izazvan ogrebo-
tinom ili ujedom mačke. Sumnja se da
je uzročnik bolesti neki virus. Na mestu
ogrebotine javlja se najpre ospa u vidu
papule, a potom ulceracija. Ponekad,
bolest dovodi do meningoencefalitisa.
Sin. lymphoreticulosis benigna.
cat scratch febris, ket skreč febris je gra-
nulomatozno zapaljenje limfnih žlezda
verovatno prouzrokovano virusom iz
grupe limfogranuloma psitakozis, a pre-
nosi ga mačka. Prolazna papula na koži
na mestu prodora uzročnika zaceljuje
brzo da bi se javio otok oblasnih limfnih
žlezda praćen opštim simptomima kao
što su temperatura, opšta slabost. Za-
hvaćene limfne žlezde su na preseku
nekrotične, a okolina nekrotičkih žariš-
ta je oivičena širokim pojasom epite-
126
catgut
loidnih ćelija i pojedinačnim džino-
vskim ćelijama.
catabolismus, katabolizam, mnogobrojni
i raznovrsni biohemijski procesi u toku
kojih se vrši razlaganje organskih mate-
rija uz oslobañanje energije, koja se ko-
risti za rad, za stvaranje toplote i za re-
zervnu energiju.
catacrotismus, katakrotizam, nepravil-
nost pulsa, koji se sastoji od dva ili više
širenja zidova arterije pri svakom uda-
ru; registruje se na sfigmogramu u vidu
jednog ili dva zupca na nishodnom
delu.
cataplasma, kataplazma, cicvarica, oblog
s nekom toplom kašom, npr. kašom
spravljenom od grubo isitnjenog lane-
nog semena.
cataplexia, katapleksija, pojava naglog
gubitka mišićnog tonusa, usled čega
osoba pada na zemlju uz potpuno oču-
vanu svest, u jakom uzbuñenju, naroči-
to smehu (geloplegija). Često ide s
narkolepsijom. V. narcolepsia.
cataracta, katarakta, siva mrena, svako
zamućenje u sočivu bez obzira na inten-
zitet i obim. Dovodi do pada oštrine
vida; c. complicate, kao posledica iri-
dociklitisa, ablacije retine, oboljenja re-
tinitis pigmentosa, glaukoma. Najčešća
je c. senilis; c. congenita, zahvata jedno
ili oba oka. Razni oblici: polaris, pyrami-
dalis, zonularis. Uzroci: hereditet,
oboljenje majke u toku trudnoće (ru-
beola, neka infektivna oboljenja, intok-
sikacije, zračenje rendgenom); c. corti-
calis, zamućen periferni deo; c. nuclea-
ris, zamućen samo centralni deo sočiva;
c. secundaria, zaostali delovi sočiva
posle njegovog nepotpunog uklanjanja;
c. subcapsularis, zamućeni delovi su
ispod čahure; c. tötalis, potpuno zamu-
ćenje sočiva. Uzroci: fizička dejstva (po-
vreda, toplota, hladnoća, električna
struja, rendgenski zraci, radioaktivna
zračenja - atomska bomba), hemijska
dejstva (dinitrofenol, kauzoma, sidero-
za, halkoza), dijabetes, tetanija, miotoni-
ja. Terapija svih katarakti je operativna.
catgut, ketgut, konac za hirurški šav.
Spravlja se od osušenog tankog creva
cathepsin
kože pošto se odstrane serozni i mukoz-
ni sloj, a za upredanje konca ostaje sub-
mukozni sloj, koji se sterilise; formal-
dehidski c., ketgut impregnisan rastvo-
rom formaldehida kuvanjem u alkohol--
formalinskom rastvoru; hromirani c.
ketgut pripreman sterilizacijom i imp-
regnacijom hrom-trioksidom, koji mu
daje čvrstinu pri zatezanju; jod ketgut,
ketgut sterilisan u rastvoru jednog dela
joda na 100 delova kalijum-jodida; jo-
dohromisani c., ketgut sterilisan u
rastvoru joda, kalijum-jodida i kalijum-
-bihromata; posrebreni c., ketgut imp-
regnisan srebrom, koje mu daje jačinu i
otpornost.
cathepsin, katepsin, proteolitički enzim u
belim krvnim zrncima i ćelijama organa
koji učestvuju u autolizi ćelija i autodi-
gestiji tkiva. Javlja se naročito posle sm-
rti životinja. Sin. endoproteinaza.
cauchemar, (fr.) košmar, mora, iznenad-
no nastalo uznemirenje, osećaj gušenja
ili pritiska, nemotivisani strah pri na-
stupanju sna ili u toku sna. Može biti po-
sledica organskih oboljenja srca. Pone-
kad se javlja u okviru hipohondričkih
senzacija u depresiji i neurasteniji.
cauda, rep, suženi okrajak duguljastog or-
gana; c. equina, snop korenova spinal-
nih živaca (u obliku konjskog repa) koji
sadrži korenove grudnih i ostalih nižih
kičmenih živaca.
caudalis, repni.
caudatus, repat (npr. lobus caudatus, re-
pati režanj).
causalgia, kauzalgija, jak bol na površini
kože (najčešće šake ili stopala) usled
povrede ili zapaljenja živaca.
caustica (remedia), jetki lekovi, upotreb-
ljavaju se za uništenje ili odstanjenje
zdravog ili obolelog tkiva (bradavice,
prekomerne granulacije itd.). Ovakvi le-
kovi nagrizaju i izjedaju tkiva. Njihovo
dejstvo je jako i oni mogu da prodiru i
u dubinu.
cauter, kauter, sprava za kauterizaciju. V.
cauterisatio, galvanokauter, elektrokau-
ter, paquelin.
cauterisatio, kauterizacija, razaranje tki-
va sagorevanjem, nagrizanjem ili izjeda-
njem pomoću kaustičkih sredstava.
cavitas
cauterium, kauteri, fizička i hemijska
sredstva kojima se u medicini vrši na-
grizanje i pečenje. V. termokauter, elek-
trokauter, ferrum candens, caustica, cor-
rosio.
cave! (lat.), čuvaj se! izbegavaj!
caverna, kaverna, šupljina.
cavernostomia, kavernostomija, operaci-
ja kojoj je cilj da drenuje šupljine apsce-
sa pluća.
cavernosus, kavernozan, šupljikav (npr.
corpus cavernosum penis, šupljikavo
telo polnog uda).
cavete! čuvajte se! izbegavajte! U recepti-
ma označava šta treba izbegavati, od-
nosno čega se treba čuvati.
cavitas, šupljina, duplja, udubljenje (npr.
cavitas dentis, zubna šupljina; cavitas
glenoidalis, zglobna čašica na lopatici).
Sin. cavum; (stom.) kavitet, šupljina u
zubu; kavitet, prepariran, obrañen ka-
vitet u zubu i pripremljen za restauraci-
ju. Numeričkom podelom po Blacku ka-
viteti po lokalizaciji mogu biti: 1) kavite-
ti u jamicama i fisurama svih zuba; 2)
kaviteti na aproksimalnim površinama
pretkutnjaka i kutnjaka; 3) kaviteti na
aproksimalnim površinama sekutića i
očnjaka bez oštećenja incizalnog ugla;
4) kaviteti na aproksimalnim površina-
ma sekutića i očnjaka s oštećenjem inci-
zalnog ugla; 5) kaviteti u gingivalnoj tre-
ćini svih zuba; 6) atipično lokalizovani
kaviteti na karijes imunim površinama
zuba; višepovršinski kaviteti su kaviteti
koji uključuju više zubnih površina; pri-
ncipi preparacije, pravila za obradu
kaviteta u zubu pre stavljanja. Po Blac-
ku: 1) otvaranje kaviteta s preventivnom
ekstenzijom (obezbeñenje pristupa ka-
rioznoj leziji i uključivanje svih pred-
ilekcionih mesta za širenje karioznog
procesa); 2) oblik otpora kaviteta (obez-
beñenje dovoljnog prostora vodeći ra-
čuna da se ne oslabe preostali delovi
zuba, kako bi restaurisani zub izdržao
pritisak žvakanja pri okluziji i artikula-
ciji); 3) oblik retencije kaviteta (obezbe-
ñenje stabilnosti); 4) oblik olakšanja
(obezbeñenje pristupa kavitetu kako bi
mogli biti izvršeni svi ostali principi to-
127
cavum
kom preparacije); 5) potpuno uklanja-
nje svih karioznih masa i kariozno pro-
menjenih tkiva; 6) obrada rubova kavi-
teta (uklanjanje svih podlivenih priza-
ma gleñi i zakošavanje preostalih, zavis-
no od lokalizacije i vrste); 7) čišćenje ka-
viteta (temeljno ispiranje kaviteta mla-
zom mlake vode, dezinfekcija sa 0,5%
Sol. Chloramini i 3% Sol. Hydrogenii
peroxydati i sušenje vatom, ili mlazom
mlakog vazduha).
cavum, šupljina, duplja; c. abdominis, tr-
bušna duplja; c. articulare, zglobna
duplja, v. articulatio; c. coronae dentis,
šupljina u kruničnom delu zuba ispu-
njena koronarnom pulpom; c. dentis,
šupljina u zubu ispunjena zubnom pul-
pom i okružena dentinom; c. Douglasi,
Douglasov špag, prostor izmeñu materi-
ce i čmarnog creva, obložen trbušnom
maramicom; v. excavatio rectoutenna; c.
epidurale, epiduralni prostor izmeñu
zidova kičmenog kanala i tvrde možda-
nice kičmene moždine; c. laryngis, gr-
kljanska duplja, podeljena glasnim žica-
ma na tri sprata (gornji, srednji i donji);
c. mediastinale, medijastinum, sredo-
gruñe, srednji deo grudne duplje; c.
naši, nosna duplja, na zadnjem zidu ima
dva otvora (choanae) kojima je u vezi s
dupljom ždrela; c. oris, usna duplja, po-
četni deo cevi za varenje, sastoji se od
dva dela, prednjeg (predvorja) i zadnjeg
(prave usne duplje). Zadnji zid pred-
stavlja ždrelno suženje preko koga je
usna duplja u vezi s dupljom ždrela;
oris proprium, usna duplja u užem
smislu reci. Deo usta ograničen napred
i sa strane zubnim lukovima i desnima,
a pozadi ždrelnim suženjem (isthmus
faucium); c. pectoris, grudna duplja,
deo šupljine grudnog koša iznad preča-
ge; c. pelvis, karlična duplja; c. perito-
nei, peritonealna duplja; c. pharyngis,
duplja ždrela, sastoji se od tri sprata
koji su u vezi s nosnom dupljom preko
hoana i s usnom dupljom preko ždrel-
nog suženja: c. pleurae, pleuralna dup-
lja koja predstavlja bezvazdušni prostor
izmeñu zidnog i drobovnog lista plućne
maramice; c. radicis dentis, kanal ko-
128
cefalini
rena zuba ispunjen radikularnom pul-
pom; c. subarachnoidale, subarah-
noidni prostor izmeñu paučinaste i
meke moždanice, ispunjen tečnošću (li-
quor cerebrospinalis); c. thoracis, šup-
ljina grudnog koša, podeljena preča-gom
na grudnu i trbušnu duplju; c. tympani,
bubanjska duplja se razvija od 1.
škržnog useka, koji u prvo vreme
predstavlja široku i spljoštenu kesu. Za
sve vreme fetalnog života bubanjska
duplja je. ispunjena žućkastom bistrom
tečnošću, koja po roñenju nestaje i za-
menjuje se vazduhom. Spoljašnji kraj
duplje je u vezi sa zastornom bubanj-
skom opnom; v. auris; c. uteri, materič-na
duplja. cavus, šupalj (npr. vena cava
superior,
gornja šuplja vena). Cecilova operacija,
v. operacija. cecosigmoidostomia,
cekosigmoidosto-mija, operativno
stvaranje otvora komunikacije cekuma
sa sigmoidnim kolonom; vrši se obično
radi zaobilaženja prepreke (najčešće
karcinoma) na nekom segmentu kolona
izmeñu cekuma i sigmoidnog kolona.
cecostomia, cekostomija, operacija ko-
jom se stvara otvor na cekumu koji se
fiksira za stvoreni otvor na trbušnom
zidu; cekostomija služi za pražnjenje
crevnog sadržaja kroz ovakav veštački,
neprirodni čmar. cecus (caecus), šlep,
zadniven (npr., ce-
cum, slepo crevo).
cefaelin, alkaloid iz korena brazilskog dr-
veta Uragoga Ipecacuanha, vrlo sličan
emetinu (i hemijski i po dejstvu).
cefaleksin, polusintetski antibiotik, pro-
izvod dobiven dodavanjem različitih
bočnih nizova aktivnom jezgru cefalos-
porina C(7-aminocefalosporanska kise-
lina); po antibakterijskom spektru, pri-
bližno sličan cefalotinu. cefalini,
glicerofosfatidi sastavljeni od fosfatidne
kiseline i jednog aminoalko-hola.
Fosfatidna kiselina sastoji se od glicerola
u kome je jedna primarna i sekundarna
alkoholna grupa estarski vezana za
masne kiseline, a jedna primarna
alkoholna grupa estarski vezana za
fosfornu kiselinu. Kada se aminoalko-
cefaloglicin
hol estarski veže za fosfatidnu kiselinu
nastaje cefalin. Ako je u cefalinu etano-
lamin on se naziva fosfatidil-etanola-
min, a ako sadrži serin naziva se fosfati-
dil-serin. Cefalini se nalaze u mozgu,
nervnom tkivu i žumancetu jajeta.
cefaloglicin, polusintetski antibiotik, pro-
izvod dobiven dodavanjem različitih
bočnih nizova aktivnom jezgru cefalos-
porina C (7-aminocefalosporinska kise-
lina); u pogledu antibakterijskog dej-
stva slabiji od cefalotina.
cefaloridin, polusintetski antibiotik, do-
biven dodavanjem različitih bočnih ni-
zova aktivnom jezgru cefalosporina
C(7-aminocefalosporinska kiselina); u
pogledu antibakterijskog dejstva sličan
cefalotinu.
cefalosporini, antibiotici izolovani iz glji-
vice Cephalosporium acremonium, cefa-
losporin P, cefalosporin N i cefalospo-
rin C.
cefalotin, polusintetski antibiotik dobi-
ven dodavanjem različitih bočnih nizo-
va aktivnom jezgru cefalosporina (7-
aminocefalosporinska kiselina) de-luje
kako na gram-pozitivne tako i na gram-
negativne mikroorganizme.
cellulitis, celulitis, prostrano zapaljenje
rastresitog vezivnog tkiva, bez zagnoja-
vanja.
cellulitis orbitae, v. orbita.
Cellulosum ligni depuratum, celulozna
vata; oficinalna prema našoj farmako-
peji.
ćelom, duplja koja nastaje cepanjem me-
zoderma van granica embrionog polja,
što dovodi do stvaranja spoljašnjeg (eg-
zocelom) i unutrašnjeg celoma (int-
raembrionalni ćelom). U sisara spoljaš-
nji ćelom se širi ukoliko se pupačna
kesa smanjuje, ali se, zatim, naglim i sve
većim porastom amnionske duplje sma-
njuje, dok potpuno ne iščezne priljublji-
vanjem amniona uz horion. Ostaje samo
unutrašnji ćelom čiji odnos prema orga-
nima grudne i trbušne duplje dovodi do
stvaranja opornjaka.
celomacija, dvolisni stadijum, postaje
mezenhimula pojavom trećeg lista, me-
zoderma, u kome se javlja sekundarna
9 Medicinski leksikon
cement
telesna duplja, ćelom. U sisara dvolisni
stadijum se tesno vezuje za pojavu me-
zoderma tako da se granice gastrulacije
u celomacije pretapaju jedna u drugu.
Mezoderm u sisara proističe iz primitiv-
ne trake pre nego što se izdvojio svit-
njak iz prvobitnog endoderma. U njih se
on proteže izvan vanembrionog polja.
Zadnji začetak (peristomni) se prvo raz-
vija, njegovi kljunovi se stanjuju i rastu
unapred. U tim kljunovima se pojavljuje
primitivna perikardna duplja. Prednji
začetak mezoderma je smešten u glave-
nom nastavku. Evolucija tako postalog
mezoderma čini da se on proširuje na
ćelo vanembriono polje, sem iznad gla-
venog kraja embriona (proamnion). U
daljem razvoju, on se resorbuje iznad i
ispod embrionog polja (idrelna opna,
odn. čmarna opna).
celer, v. pulsus celer.
celijačna bolest, v. bolest.
celularna ili sesilna antitela, antitela fik-
sirana na ćelije tkiva i organa. Kad sesil-
na antitela reaguju s homologim antige-
nom, dolazi do reakcije antigen-antite-
Io na površini raznih ćelija, jer su anti-
tela za njih fiksirana. Ta reakcija anti-
gen-antitelo dovodi do oslobañanja
supstancija za organizam štetnih i do
oštećenja ćelija.
celularni imunitet, stanje specifične ot-
pornosti koje organizmu obezbeñuju
razne ćelije. Uloga ovih ćelija je dvojaka:
fagocituju mikroorganizme i formiraju
antitela.
celuloid, čvrsta masa dobivena iz nitroce-
luloze i kamfora. Rastvara se u acetonu.
Služi za izradu lakova, filmova, karata
itd.
celuloza, polisaharid, poliglukoza sastav-
ljena od ogromnog broja molekula glu-
koze meñusobno vezanih beta-glikozid-
nom vezom (CeHioOs). Celuloza služi
kao mehanička graña biljke. Ona je
najrašireniji ugljeni hidrat u prirodi.
Celuloza se* u digestivnom traktu ne
degraduje i stoga nema hranljivu vred-
nost.
cement (stom.), materijal koji služi 
povezivanje fiksnih zamena za
prirodne zube, izradu privremenih
zubnih plom-
129
cementiculus
bi, prekrivanje pulpe zuba kao podloga
raznim vrstama zubnih plombi i za pu-
njenje kanala korena; bakarni c., sličan
je po hemijskom sastavu cinkfosfatnom
cementu. Ranije se koristio za privre-
meno zatvaranje kaviteta zuba u dece.
Danas se retko koristi zbog toksičkog
delovanja na pulpu zuba; polycarboxy-
latni c., sastavljen od cink-oksida i vo-
denog rastvora poliakrilne kiseline. Do-
bro prianja za gleñ i dentin, ali ne za sto-
matološki porculan, akrilat i zlatne le-
gure; silikatni c., prah pulverizovanog
stakla koji sadrži magnezijum, fluor,
kalcijum, natrijum i fosfor. Veći proce-
nat fluora obezbeñuje mu antikarioge-
no dejstvo. Tečnost sadrži vodeni rast-
vor fosforne kiseline i soli aluminijuma
ili cinka. Koristi se za zamenu ošteće-
nog tkiva prednjih zuba zbog estetskih
svojstava; cink oxid-eugenol c., služi za
privremeno zatvaranje kaviteta u zubu i
fiksiranje privremenih fiksnih nadok-
nada za prirodne zube; cink phosphat-
ni c., prah kalciniranog cink-oksida i
magnezijum-oksida. Tečnost sadrži fos-
fornu kiselinu i soli aluminijuma ili cin-
ka. Služi za cementiranje fiksnih nadok-
nada za zubno tkivo i za privremene
plombe; cink silico-phosphatni c.,
kombinacija silikatnog i cink-fosfatnog
cementa. Služi za privremene plombe i
cementiranje fiksnih zubnih zamena i
ortodonskih prstenova. Pokazuje anti-
kariogeni efekat usled prisustva fluora.
cementiculus, cementikul, kalcifikovano
telašce u ozublju. Može biti slobodan,
priljubljen ili ugrañen u cement zuba.
cementiranje (stom.), povezivanje fiksnih
zamena umesto zuba pomoću cement-
nog materijala. Po stvrdnjavanju ostva-
ruje mehaničku vezu izmeñu fiksne za-
mene i zubnog tkiva.
cementni film (stom.), sloj stvrdnutog ce-
mentnog materijala izmeñu fiksne za-
mene i zubnog tkiva. Debljina cement-
nog filma treba da bude što manja, oko
20 Mm.
cementoblastus, ćelija ovalnog oblika sa
protoplazmatičkim produžecima, koja
učestvuje u stvaranju cementa zuba. Po-
130
centar
seduje sve ultrastrukturne odlike ćelija
koje sintetizuju proteine i proteinsko --
polisaharidne komplekse. V. cementocy-
tus.
cementociti, ćelije zuba koje su sposobne
da stvaraju cement i koje postaju ce-
mentoblasti.
cementoclasia, cementoklazija, razgrad-
nja cementa cementoklastima.
cementoclastus, cementoklast, ćelija
koja vrši razgradnju cementa.
cementocytus, ovalna ćelija u lakuni ce-
menta zuba. Protoplazmatički produže-
ci ove ćelije u većem broju pružaju se
prema periodoncijumu korena zuba. Ci-
tološke karakteristike su veoma slične
cementoblastu. V. cementoblastus.
cementogenesis, razvoj i stvaranje ce-
menta korena zuba.
cemento-gleñna granica, odvaja cement
korena zuba od gleñi krunice zuba. Deo
zuba koronarno od ove linije čini ana-
tomsku krunicu zuba, a deo apikalno od
nje čini anatomski koren zuba.
cementoid, tanak sloj nekalcifikovanog
cementa koji prekriva cement korena
zuba. Na njegovoj površini nalaze se ce-
mentoblasti. V. cementum.
cementoplastus, šupljina u celularnom
cementu koja sadrži cementocit. Sin. la-
cuna cementi.
centar, središte, središna tačka nekog
tela; ejakulacioni c., centri u donjem
kraju kičmene moždine, sedište impul-
sa za ejakulaciju. Ima ih 2: gornji (sla-
binski, C. Ej. L.) koji odgovara na psiho-
gene nadražaje; donji (sakralni, u gor-
njem delu sakralnog segmenta), koji
prima periferne nadražaje; medicinski
c., opšti pojam za skup bolničkih (bol-
nički c.), nastavnih ili naučnomedicins-
kih ustanova koje se nalaze u jednom
mestu i obično su pod jedinstvenim ru-
kovodstvom; moždani c., precizno lo-
kalizovana mesta u mozgu čijim su slo-
ženim radom pokretanjem deponova-
nih obrazaca odreñene mnoge aktivnosti
organizma; nervni c., skup nervnih
ćelija koje upravljaju nekom odreñe-
nom funkcijom organizma. DeIe se na
kortikalne i supkortikalne. Kortikalni
centar
(svesni) c. lokalizovani su u kori velikog
mozga, a supkortikalni (nesvesni, ref-
leksni) smešteni su u kičmenoj i izduže-
noj moždini (prosti, niži c.) i u možda-
nom stablu, malom mozgu i supkorti-
kalnim sivim masama (viši c.); c. polnog
nagona, od najvećeg je značaja odnos
vegetativnog podbrežja (hypotalamusa)
i hipofize, kao motora seksualne funkci-
je. Hipotalamus po nekim autorima
(Spatz) predstavlja seksualni centar, a
neki ga proglašavaju za diencefalnu
žlezdu (Scharrer, Bargman). R. Collin tv-
rdi da postoji dvojaki vid inkretogene
funkcije: hemokrini i neurokrini; ref-
leksni c., mesto na kome se nadražaji-
ma s aferentnog kraka izazivaju impulsi
koji se prenose eferentnim krakom ref-
leksnog luka. Lokalizovani su u različi-
tim delovima centralnog nervnog siste-
ma: kičmenoj izduženoj moždini, ponsu
meñumozgu i dr. V. synapsis, refleksni
luk; Spatzov seksualni c., trofički cen-
tar u ventromedijalnom polju sivog hi-
potalamusnog brežuljka; vazomotorni
c., nervni c. smešten obostrano u reti-
kularnoj supstanciji donje trećine po-
nsa i gornje dve trećine izdužene moždi-
ne, čiji su gornji i bočni delovi stalno to-
nusno aktivni. Morfološki i funkciono,
vazomotorni c. sastavljen je od ekscita-
cijskog (bilateralnog) dela koji može su-
ziti krvne sudove i inhibicijskog (medi-
jalnog) dela koji sprečava sužavanje kr-
vnih sudova i tako dovodi do njihovog
proširenja. Vazomotorni c. ne reguliše
samo širinu krvnih sudova (a time i kr-
vni pritisak) nego preko simpatičkih
vlakana (lateralni deo) i preko vagusa
(medijalni deo) utiče na aktivnost srca;
c. za disanje, naširoko razasut skup
neurona obostrano smešten u području
retikularne supstancije izdužene mož-
dine i ponsa, složene funkcione struktu-
re, mehanizmom dvostrukog oscilacij-
skog sistema. Iz ovog centra vrši se oživ-
čavanje disajnih mišića i regulišu se di-
sajni pokreti; c. za govor, neophodan
za funkciju govora, smešten je u oblasti
kore velikog mozga. Motorni c. za govor
nalazi se u dešnjaka u levoj hemisferi u
9*
centralna dogma
pars opercularis čeonog režnja (tzv. Bro-
kin c.), a senzorički c. za g. smešten je u
gornjoj slepoočnoj vijuzi (tzv. Wernic-
keov c.). V. aphasia; c. za miris, korti-
kalni c. koji se nalazi u prednjem delu
vijuge zvane hippocampus (uncus gyri
parahippocampalis i gyrus dentatus)
kore velikog mozga; primarni mirisni c.
nalaze se u mirisnoj kvržici u prednjoj
rupičastoj supstanciji velikog mozga;
refleksni mirisni centri nalaze se u me-
dumozgu (bradavičasto telo i habenu-
larno jedro) i u srednjem mozgu; c. za
sluh, primarni ili elementarni centar,
nalazi se u kori gornje slepoočne vijuge
velikog mozga. Viši centri psihoakustič-
ki, nalaze se oko primarnog c. u kori sle-
poočnog režnja hemisfere mozga; c. za
toplotu, nervni centar u hipotalamusu
koji reguliše proizvodnju toplote u or-
ganizmu i njeno odavanje (termoregula-
cioni c.); c. za ukus, nalazi se na bazi po-
stcentralne vijuge. Za ukus ne postoji
zasebno kortikalno projekciono pod-
ručje, već je smešten u onom delu post-
centralnog girusa koji služi kožnom ose-
ćaju iz područja lica; vitalni c., grupa
centra smeštenih u moždanom stablu
koji regulišu rad osobito važnih organa:
rad srca, disanje i dr.
Centauru minoris herba, v. herba.
centralan, v. centralis.
centralis, centralan, središni.
Centralna bolnica Vrhovnog štaba
NOVJ, najveća sanitetska ustanova u
NOR-u čija je namena bila zbrinjavanje
povredenih i obolelih (p/o) iz jedinica
pod neposrednom komandom VS-a;
njen kapacitet je varirao (700-4.000
p/o), prema situaciji; na slobodnoj teri-
toriji je bila organizovana na konvencio-
nalan način, a u pokretu po ešelonima
na osnovu pokretljivosti p/o; povreme-
no bi se i rasformirala i tada bi se p/o
rasporedili u matične jedinice. Funkcio-
nisala je dotle dokle su stvoreni povolj-
niji uslovi zä evakuaciju p/o u saveznič-
ke bolnice ili na osloboñenu teritoriju
naše zemlje^
centralna dogma, osnovno tumačenje
meñusobnih odnosa DNK, RNK i pro-
teina; po njemu DNK služi kao kalup
131
centralna pneumonija
kako za sopstvenu replikaciju tako i za
sintezu RNK, koja sa svoje strane pred-
stavlja kalup za sintezu proteina.
centralna pneumonija, v. pneumonia.
centralni limfocitni organi, v. primarni
limfocitni organi.
centralni nadražaj, v. nadražaj, stimulus.
centralni nervni sistem, systema nervo-
surn centrale, obuhvata: veliki mozak,
mali mozak i kičmenu moždinu. V. nerv-
ni sistem.
centralni vid, v. visus.
centralni zrak (CZ), osovina rendgenske
zračne kupe, v. rendgenski і
snop.
centralno gledanje, v. visus.
centri mozga, v. cerebrum, cortex,, centar.
centrifuga, ureñaj koji služi za izlaganje
astronauta silama ubrzanja koje ga oče-
kuju u toku lansiranja i povratka. Ona
se koristi kako za selekciju astronauta,
tako i za trening radi upoznavanja sa
stresogenim delovanjem sila ubrzanja.
Na centrifugi se mogu simulirati i vrsta
i veličina ubrzanja koje kosmonaut do-
življava u toku kosmičkog leta. Prven-
stveno se kosmonaut izlaže transverzal-
nim ubrzanjima i do 15 g. Centrifuga se
koristi takoñe za ispitivanje materijala
u pogledu njihove izdržljivosti prema si-
lama ubrzanja. Savremene centrifuge
su snabdevene barokomorom u kojoj se
nalazi vibraciona platforma i generator
buke. U ovakvim centrifugama moguće
je simulirati skoro sve faktore kosmič-
kog leta, izuzev bestežinskog stanja.
centrifugalni živci, v. nervus.
centrifugovanje, vrši se pomoću centrifu-
ga na osnovu dejstva centrifugalne sile.
Centrifugovanjem se odvajaju čvrste
supstancije suspendovane u tečnosti. U
običnim centrifugama s oko 1000 obrta-
ja u minutu sedimentacija može biti oko
1000 puta brža nego pri stajanju suspen-
zije. Pomoću ultracentrifuga s preko
100.000 obrtaja u minutu, mogu se dobiti
centrifugalne sile koje i milion puta
prevazilaze zemljinu težu.
centriol, jedna od dve sitne ćelijske tvore-
vine, smešten neposredno uz jedro, koja
se u metafazi postavlja na pol ćelije i u
kojoj se stiču vlakna deobnog vretena.
centripetalni nervi, v. nervus.
132
cephalalgia
centromera, suženi deo hromosoma koji
ga deli na dva kraka. U profazi i metafazi
ćelijske deobe centromera povezuju
dve hromatide. Za centromeru se pričv-
ršćuju vlakna deobnog vretena i u ana-
fazi mitoze i mejoze II dolazi do njenog
uzdužnog cepanja i potpunog odvajanja
hromatida. Sin. kinetochora.
centroterapija, način lečenja polne ne-
moći muškarca u vidu ovlašne kauteri-
zacije »glave« donje nosne školjke. Re-
zultati su izvanredni u lečenju prevre-
mene ejakulacije.
cenzura, u psihoanalitičkoj teoriji delat-
nost kontrolisanja psihičkih sadržaja
koji iz podsvesnog dela psihe prodiru u
svest. Ako neki predstavnik instinkta,
neka instinktivna težnja, dopirući u
svest, izaziva konflikt s društvenim
običajima ili strah, tome se suprotstav-
lja cenzura i vraća takav sadržaj natrag
u podsvesno (potiskuje ga). Cenzura
može takvu nagonsku težnju i pustiti u
svest, ali tek pošto je tako deformiše da
se više ne može poznati. Koje će instik-
tivne težnje odnosno njihovi predstav-
nici moći da iz nesvesnog prodru u
svest, ne izazivajući strah, odlučuje cen-
zura. Cenzuru vrši »nad-ja« - predstav-
nik roditelja odnosno vaspitača, tj. onog
koji diktuje »moralni stav«, deli ono što
je dopušteno činiti od onog što nije do-
pušteno.
cephalaea, glavobolja. V. cephalalgia.
cephalalgia, cefalalgija, glavobolja, vrlo
čest simptom oboljenja glave ili i drugih
organa i sistema. Mogu se razlikovati:
organska i funkciona glavobolja. Or-
ganska glavobolja može biti primarna i
sekundarna. Primarna glavobolja su
migrena i histaminska glavobolja. Se-
kundarna glavobolja može postojati u
oboljenjima glave i u drugim oboljenji-
ma. Glavobolje u oboljenjima glave su
cephalaea myalgica, u meningitisu, u tu-
moru, apscesu ili zbog prisustva parazi-
ta u mozgu, u traumi glave i sifilisu. Gla-
vobolje u drugim oboljenjima su glavo-
bolje u arterijskoj hipertenziji, u obolje-
njima bubrega, jetre, krvi i drugih orga-
na. Funkcione glavobolje su cephalaea
neurotica; histaminska c., nastupi gla-
cephalicus
vobolje praćeni crvenilom lica i luče-
njem iz nosa usled lokalnog oslobaña-
nja histamina - vrsta migrene; c. post-
commotionalis i glavobolja kod tzv.
fukcionih duševnih bolesti i u neuralgi-
jama V i IX moždanog creva.
cephalicus, glavni, glaveni, koji pripada
glavi (npr. v, cephalica, spoljna vena
ruke).
cephalothoracopagus, dvoguba nakaza s
natpupčanim spojem po celoj liniji (gla-
vom, grudima).
cepivo, v. vakcina.
c e pijenje, v. vakcinacija.
Cera alba, beli vosak, dobiven beljenjem
žutog voska na suncu. Služi u iste svrhe
kao i žuti vosak.
Cera flava, žuti vosak, prečišćen prirodni
vosak dobiven topljenjem saća pčela ra-
dilica (Apis mellifica). Sastoji se od mi-
ricina (smese miricil-palmitata i alkohola
miricila), cerina (ili cerotinske kiseline)
i ceroleina, koji je verovatno smesa
masnih kiselina. Služi za izradu raznih
lekovitih masti i pasta, kojima daje čvrs-
tinu.
ceratus, voštan.
cerclage, (fr.) opasivanje, opšivanje, aku-
šerska intervencija kojom se sprečava
spontani pobačaj na vrlo jednostavan
način. Zapaženo je da vrlo veliki broj
spontanih pobačaja nastupi usled insu-
ficijencije unutrašnjeg ušća materice.
Ta slabost grlića dolazi do izražaja u
drugoj polovini trudnoće i uzrok je ve-
ćine habitualnih pobačaja. Da se izbeg-
ne slabost grlića u kritičnim mesecirna,
tj. u drugoj polovini trudnoće, u prvoj
trećini gravidnosti u visini unutrašnjih
materičnih usta vrši se kružno opšiva-
nje najlonskim koncem i na taj način se
otklanja slabost grlića, te se trudnoća
dovede do kraja. Ovom se metodom po-
stiže znatno smanjenje spontanih habi-
tualnih pobačaja; (oft.) cirkularna ope-
racija protiv ablacije retine, pri kojoj se
primenjuju materijali biološkog porek-
la. Danas se sve češće koriste razne veš-
tačke plastične materije. Metoda je no-
vija i njome se postiže uspeh i u veoma
nepovoljnim slučajevima; (hir.), opera-
cija pri prelomu patele. Sastoji se u pro-
cerebrum
vlačenju metalne žice oko patele, kojom
se približuju fragmenti preloma i time
omogući stvaranje kalusa.
cerebelaran, v. cerebellaris.
cerebellaris, cerebelaran, koji se odnosi
na mali і malomoždani.
cerebellum, mali mozak, nalazi se u za-
dnjem delu lubanjske duplje, ispod ve-
likog mozga, iza mosta i izdužene mož-
dine. Sastoji se od srednjeg dela, crva
(vermis) i dve bočne hemisfere. Njego-
vu sivu masu sačinjavaju izbrazdana
kora na površini i četiri jedra u dubini
bele mase. On je centar za održavanje
ravnoteže, koordinaciju pokreta i ras-
podelu mišićnog tonusa.
cerebralna kriza, v. crisis.
cerebralna moždana oduzetost, v. Lit-
tleova bolest (pod bolest).
cerebralna paraliza (stom.) nicanje zuba
kasni, zubi niču neuobičajenim redosle-
dom, brzo dolazi do abrazije i na mleč-
nim i na stalnim zubima; česte su nepra-
vilnosti zagrižaja i položaja pojedinih
zuba; ponekad se viñaju i nepravilnosti
kostiju lubanje i lica.
cerebralni, moždani.
cerebrospinalna scintigrafija, v. scintig-
rafija.
cerebrospinalna tečnost, v. liquor cereb-
rospinalis.
cerebrospinalni, koji se odnosi na mozak
i kičmenu moždinu, npr. c.s. sifilis,
cerebrospinalni meningitis, v. meningi-
tis.
cerebrospinalni pritisak, v. pritisak.
cerebrozidi, spadaju u složene lipide sa-
stavljene od sfingozina (dvohidroksilni
nezasićeni aminoalkohol), od glukoze ili
galaktoze i od lignocerinske kiseline
(viša masna zasićena kiselina sa 24C--
atoma u nizu). U cerebrozidu je primar-
na alkoholna grupa sfingozina vezana
poluacetnom vezom za Ci-heksoze, ami-
nogrupa je vezana amidskom vezom s
lignocerinskom kiselinom. Cerebrozidi
se nalaze u centralnom nervnom siste-
mu i ćelijskim membranama.
cerebrum, mozak u užem smislu. DeIi se
na srednji mozak (mesencephalon), me-
ñumozak (diencephalon) i veliki mozak
(telencephalon). Srednji mozak povezu-
133
cerezin
je meñumozak s moždanim mostom.
Meñumozak sačinjavaju: III moždana
komora (ventriculus III) dva brežuljka
(thalamus) i podbrežje (hypothalamus).
Gornju i bočne strane meñumozga po-
tpuno pokrivaju polutke velikog mozga.
Veliki mozak (telencephalon) sastoji se
od dve polutke, spojene komisurama
žuljevitog tela (corpus callosum) i svo-
dovima (fornix). Svaka polutka ima cen-
tralnu šupljinu, tzv. bočnu komoru
(ventriculus lateralis) i četiri režnja:
čeoni (lobus frontalis), temeni (lobus
parietalis), slepoočni (lobus tempora-
lis) i potiljačni (lobus occipitalis)1.
cerezin, paraffinum solidum (stom.) služi
kao dodatak pri spravljanju voskova
koji se upotrebljavaju u zubnom lekar-
stvu.
cerium, cer, Ce, hemijski element, metal.
Spada u grupu lantanoida.
cerumen, usni maz ili slih. Izlučuje se u
nekih ljudi u većoj meri ili se pri pranju
uteruje preduboko u slušni hodnik. Us-
led toga može da doñe do potpunog za-
pušenja slušnog hodnika s osećajem
teške gluvoće, ali se čep može lako od-
straniti ispiranjem slušnog hodnika.
cervicalis, cervikalan, vratni (npr. verteb-
ra cervicalis, vratni pršljen); (stom.) pri-
pada vratu zuba ili se na njega odnosi.
cervicitis, zapaljenje sluznice grlića (cer-
vix) materice predstavlja jedno od
najčešćih ginekoloških oboljenja. Na-
staje kao posledica povreda u toku po-
roñaja i pobačaja usled čega dolazi do
promene anatomskog odnosa grlića, što
dovodi do toga da se spoljašnje usne ne
dodiruju i grlić ostaje otvoren. Ovako
obnažena sluznica grlića izložena je
stalnim hemijskim i mehaničkim nadra-
žajima i infekcijama što dovodi do zapa-
Ijenja i kataralnog lučenja gnojnog sek-
reta.
cervikalan, v. cervicalis.
cervikalna erozija, erozija grlića materi-
ce (erosio portionis) posledica je zapa-
Ijenja cervikalne sluznice. Erozija nasta-
je na taj način što cilindrični epitel sluz-
nice cerviksa bujanjem prelazi preko
ivice spoljašnjih usana materice, potis-
kuje pločasti epitel grlića tako da se sad
134
chalazion
mesto normalnog pločastog nalazi cilin-
dričan epitel (erosio simplex). Površina
koju zauzima cilindrični epitel vidi se i
makroskopski jer svojom jako crvenom
bojom odudara od normalnog pločas-
tog epiteta cerviksa; erosio vera, pred-
stavlja pravu eroziju nastalu usled zapa-
Ijenja kada je pored razaranja pločastog
epitela došlo i do razaranja tkiva koje se
ispod epitela nalazi tako da to ne pred-
stavlja samo defekt epitela, već pravu
ulceraciju. V. erosio portionis.
cervikalni, vratni, prema vratu zuba.
cervikalni katar, v. cervicitis.
cervikoopturatorna linija, v. linija Me-
nard-Shentonova.
cervix, cerviks, vrat; c. uteri, vrat materi-
ce, čiji je donji deo grlić (portio vagina-
lis) uvučen u vaginu; c. dentis, v. collum
dent is.
Cestoñes, cestodi, klasa parazitskih crva
iz kola pljosnatih crva (Plathelminthes).
U običnom govoru se nazivaju pantljiča-
re, trakavice, ojañelice itd.
cetanolum, cetanol, smesa viših alkohola,
pretežno cetil-alkohola; prema našoj
farmakopeji jedna od oficinalnih podlo-
ga za lekovite masti.
cetil-dimetil-benzil-amonijum-hlorid,
deterdžent.
cetil-piridinijum-hlorid, deterdžent.
cetonuria, ketonurija, prisustvo keton-
skih tela (aceton, acetosirćetna i beta-
oksibuterna kiselina) sreće se u mokra-
ći; pri poremećaju metabolizma uglje-
nih hidrata (diabetes mellitus), gladova-
nju, prekomernom unošenju masti i du-
gotrajnom mišićnom radu.
cetostearolum (cetostearol), smeša pod-
jednakih delova viših alkohola (cetano-
Ia i stearilnog alkohola); prema našoj
farmakopeji jedna od oficinalnih podlo-
ga za lekovite masti.
cetosuria, ketozurija, prisustvo ketonskih
tela u mokraći.
Cetrimonii bromidum, cetrimonijum-
bromid, deterdžent, oficinalan prema
našoj farmakopeji.
chalazion, halazion, okruglasta bezbolna,
jasno ograničena otečenost kapka. Hro-
nično zapaljenje Meibomovih žlezda u
tarzusu oka.
chalcosis
chalcosis, halkoza, usled prisustva intrao
kularnih stranih tela koja sadrže bakar
dolazi do prožimanja unutrašnjosti oka
solima bakra, koji se razlaze pod dej-
stvom tečnosti oka. Dolazi do promena
u rožnjači, dužici, sočivu i mrežnjači,
odnosno, na kraju, do gubitka funkcije
oka.
chalodermia, halodermija, uroñena ili
stečena mutavost kože usled nedostat-
ka elastičnih vlakana. Koža se bora u
vidu sitnih, opuštenih nabora. Sin. der-
matochdlasis.
Chamomillae flos, cvet domaće biljke
Matricaria chamomilla, titrica. Upot-
rebljava se kao antiflogističko i karmi-
nativno sredstvo, obično u obliku opar-
ka.
chancre, (fr.) šankr, defekt kože ili sluzni-
ce koji se pojavljuje na mestu inokulaci-
je prouzrokovača kao primarna prome-
na pri veneričkim i drugim infektivnim
oboljenjima (sifilis, tuberkuloza, meki
šankr i dr.); eh. mixte (fr.), v. ulcus mix-
turn; eh. moux (fr.), v. ulcus molle; eh.
tuherculeux (fr.), tuberkulozni šankr,
primarna ozleda na koži zdravih osoba
izazvana slučajnom inokulacijom bacila
tuberkuloze. Sifilisni šankr je u vidu ok-
ruglaste ulceracije epitela, podrivenih
ivica i čvrstog dna. Bezbolna je, a na
dnu se nalazi vlažna površina iz koje se
minimalnim grebanjem može dobiti sa-
držaj s uzročnikom. Sifilisni šankr je
bezbolan.
Charcot-Leydenovi kristali, kristali u
ispljuvku bolesnika od bronhijalne ast-
me.
Charcotov zglob, v. articulatio.
Charlesov zakon (Gay-Lussacov zakon),
pri konstantnom pritisku odreñene ko-
ličine gasa, zapremina gasa se povećava
direktno proporcionalno povišenju
temperature.
Charrijereov merač, metalna ploča sa
skalom u vidu otvora, od kojih prvi ima
prečnik od 1/3 mm, a svaki sledeći 1/3
mm više sve do l cm. Služi za odreñiva-
nje debljine katetara, bužija itd.
charta, hartija, u medicini se ovako naziva
hartija natopljena nekom materijom ili
prevučena nekim lekom; eh. amylacea,
cheilognathopalatoschisis
kapsula od škroba, koja služi za uzima-
nje lekova neprijatnog ukusa ili onih
koji mogu prouzrokovati neželjena dej-
stva u ustima; eh. cerata, voštana harti-
ja, hartija natopljena voskom. Služi za
ekspedovanje malih količina lekovitih
masti; eh. sinapisata, hartija sa slači-
com, hartija obložena brašnom od se-
mena crne slačice. V. rubejacientia, vesi-
cantia.
Chauffard-Stillov sindrom, v. sindrom.
Chaulmoogra, kiselina, nezasićena mas-
na kiselina iz Oleum Chaulmoograe. Je-
dan je od aktivnih sastojaka ovog ulja,
koje se upotrebljava za lečenje lepre
(gube).
Chediak-Higashijev sindrom, v. sin-
drom.
cheilitis, heilitis, zapaljenjski proces ru-
menog dela i sluznice usana; c. aposte-
matosa, gnojni heilitis, posledica pro-
dora piogenih koka u tkivo usne, posle
povrede ili kao komplikacija drugih hei-
litisa. Stvorene pustule brzo prskaju, a
od sasušenog gnojnog eksudata nastaju
kruste. Postoje svi znaci infekcije;'c. cli-
macterica, heilitis u žena u klimakteri-
jumu. Površinski slojevi epitela usana
se pojačano Ijuspaju, a stvaraju se i ero-
zije; c. exfoliativa, eksfolijativni heili-
tis, Ijuspanje epitela je pojačano a mogu
da se stvaraju erozije i ragade praćene
krvarenjem i stvaranjem hemoragičkih
krusta; c. glandularis, zapaljenje malih
pljuvačnih žlezda u sluznici usana, ne-
poznate etiologije. Žlezde su uvećane i
intenzivno crvene boje. Ako doñe do nji-
hovog zagnojavanja, stvaraju se pustule;
c. sollaris allergica, solarni alergijski
heilitis, posledica alergije na ultraljubi-
časte zrake. Usne su znatno uvećane.
Sličan je eksfolijativnom heilitisu; c. ve-
nenata, posledica alergije kontaktnog
tipa, npr. na sastojke kozmetičkih pre-
parata (ruž za usne). Pored otoka usana
mogu se javiti i mehurići koji brzo pr-
skaju pa se stvaraju kruste.
cheilognathopalatoschisis, anomalija
razvoja, rascepljenost gornje usne, gor-
nje vilice i nepca praćeno smetnjama
pri ishrani i govoru. Sin. faux lupinum,
vučje zdrelo.
135
cheilognathoprosoposchisis
cheilognathoprosoposchisis, heilogna-
toprozoposhiza, uroñeni veliki rascep
koji se pruža koso naniže po obrazu i za-
hvata gornju usnu i gornju vilicu.
cheilognathoschisis, heilognatoshiza,
uroñena anomalija razvoja, koja se sa-
stoji od rascepa gornje usne i zubnog
nastavka gornje vilice.
cheilognathouranoschisis, heilognatou-
ranoshiza. V. cheilognathopalatoschisis.
cheiloplastica, heiloplastika, plastička
operacija za uklanjanje heiloshize i
traumatske lezije usana.
cheilorrhaphia, heilorafija, operacija ko-
jom se zašiva usna; hirurška reparacija
kongenitalne heiloshize.
cheiloschisis, anomalija razvoja, rascep
usne (češće gornje). Sin. labium lepori-
num, zečja usna.
chemiotherapia, v. chemotherapia (pod
therapia).
chemochirurgia, hemohirurgija, razara-
nje tkiva hemijskim sredstvima; prvo-
bitno je primenjivana za hemijsko fiksi-
ranje gangrenoznog, inficiranog i malig-
nog tkiva, koje se udružuje sa zamrznu-
tim presecima istih u cilju mikroskops-
ke kontrole opsežnosti potrebnog odst-
ranjivanja obolelog tkiva ili organa.
chemodectoma, hemodektom je neoplaz-
ma nastala proliferacijom hemorecep-
tornih ćelija i parasimpatičkih nerava.
Sin. nehromofini paragangliom.
chemosis, hemoza, otok bulbarne vežnja-
če pri konjunktivitisu, keratitisu, fleg-
moni orbite, hemijskim povredama oka.
Njegovu pojavu omogućava rastresita
graña vežnjače.
chemotaxis, hemotaksa, osobina pokret-
ljivih ćelija (semeglavaca, leukocita,
bakterija, praživotinja i dr.) da se uprav-
ljaju prema izvoru hemijskog nadražaja
(pozitivna h.) ili odbijaju od tog izvora
(negativna h.). Npr., semeglavci su pozi-
tivne h. prema alkalnom sekretu mate-
rice i jajovoda, a negativne h. prema ki-
selom sadržaju usmine. Prema proizvo-
dima jajne ćelije (ginogamonima) tako-
ñe postoji pozitivan h., što je u skladu i
od značaja za pravilno osemenjivanje i
oploñenje jajeta; h. leukocita, kretanje
136
Chininum
neutrofilnih leukocita prema upalnom
području, prouzrokovano fazgradnim
produktima zapaljenog tkiva (tkivni po-
lisaharidi, kompleks supstancija nazvan
»komplement« ili raznim bakterijskim
toksinima).
chemotherapia, v. therapia.
cherubismus, heruvizam, multilokularna
cistična deformacija kostiju vilica sa si-
metričnim deformisanjem donjeg spra-
ta lica. Zubi su nepravilnog oblika i po-
ložaja, česte su hipodoncije s ranim is-
padanjem zuba. Javlja se u ranom de-
tinjstvu, napreduje do adolescentnog
doba, kada stagnira ili uzmiče. Retko
porodično oboljenje meñu članovima
iste generacije.
Cheyne-Stokesovo disanje, v. disanje.
Chiari-Fromelov test, v. galactorrhoea.
chiasma, ukrštanje u vidu slova X, raskr-
snica; (1) c. opticum, optička raskrsni-
ca, ukrštanje pojedinih snopova očnih
živaca na bazi velikog mozga; (2) region
u kome se u toku profaze prve mejotske
deobe ukrštaju hromatide homolognih
hromosoma. Hijazma je citoxloška mani-
festacija crossing-overa i ima izgled slo-
va X.
Chievitzov organ, trag pune cejularne vr-
pce, na kraju nešto maljičasto zadeblja-
le u blizini podviličnog kanala.
chimera, himera, jedinka čija tkiva sadrže
ćelije koje proističu iz različitih zigota,
iste vrste ili različitih vrsta. U ljudskoj
genetici najpoznatiji je himerizam kr-
vnih grupa, kada u dvojajnih blizanaca
intrauterino doñe do izmene izvornih
ćelija krvnih loza.
Chinacrini hydrochloridum, sintetski
spravljen akridinski derivat koji se
upotrebljava u lečenju malarije. Sin.
Mepacrini hydrochloridum.
Ch nidinum, hinidin, alkaloid iz kore hi-
binovog drveta. Smanjuje nadražljivost
i usporava sprovoñenje nadražaja kroz
srčani mišić. Daje se posle digitalizacije,
za popravljanje nepravilnog rada srca.
Oficinalan je, prema našoj farmakopeji,
u obliku hinidin-sulfata (Chinidini sul-
fas).
Chininum, hinin, alkaloid iz kore raznih
vrsta Cinchona (naročito C. succirub-
Chiniofon (um)
ra). Svojim gorkim ukusom pojačava
sekrecije digestivnog trakta i podstiče
apetit. H. izaziva najpre prolazno pove-
ćanje, a zatim smanjenje apsolutne sna-
ge i radne sposobnosti poprečnopru-
gastih mišića. Slično deluje i na srčani
mišić. Izaziva kontrakcije glatkih miši-
ša, naročito materice, snižava povišenu
telesnu temperaturu. Hemioterapijsko
sredstvo protiv prouzrokovača malari-
je. Glavna upotreba je u lečenju malari-
je. Ranije je korišćen u akušerstvu za
pojačavanje poroñajnih bolova, kao
gorko sredstvo. Retko se koristi kao an-
tipiretik i analgetik. Prema našoj farma-
kopeji, oficinalan je kao hinin-hlorid
(Chinini chloridum). Ostale soli hinin-
sulfat (Chinini sulfas) i hinin-tanat (Chi-
nini tannas).
Chiniofon (um), natrijumova so 7-jod—
S-oksihinolin-S-sulfokiseline. Ima bak-
teriostatičko dejstvo, upotrebljava se i
kao specifično sredstvo u lečenju ameb-
ne dizenterije. Sin. Yatren.
chirarga, hirarga, zajednički naziv za gih-
tičke promene na prstima ruku.
chiropractica, hiropraktika, metod leče-
nja koji se zasniva na shvatanju daje bo-
lest izazvana nenormalnom funkcijom
nervnog sistema. Ovaj poremećaj hirop-
raktika pokušava da ukloni manipulaci-
jama na telu a naročito na kičmenom
stubu.
chirotheca, hiroteka, zavoj koji pokriva
šaku i prste.
chirurgia, v. kirurgija.
c h it in, v. hitin.
chloasma, hloazma, svetlomrke pigment-
ne pege na licu u trudnica (eh. gravida-
rum ili eh. uterinum) i u kaheksiji (eh.
cachecticorum).
chlor, v. Morum.
chloraemia, hloremija, količina hlorida u
plazmi; hyperchloraémia, povećanje
hlorida u plazmi; hypochloraemia, hi-
pohloremija, smanjenje hlorida u plaz-
mi; normochloraemia, normohloremi-
ja, normalne vrednosti hlorida u plaz-
mi.
Chloralhydratum, hloral-hidrat, hipno-
tičko sredstvo s jakim, višečasovnim
dejstvom. Daje se protiv raznih grčeva
chlorophyll
(tetanus, eklampsija itd.) obično u obli-
ku klizme, uvek s nekim sluzavim sred-
stvom da bi se sprečilo lokalno nadra-
žajno dejstvo.
chlorambucilum, hlorambucil, citostatik
iz grupe azotnih plikavaca.
chloramin, hloramin, organsko jedinjenje
u obliku belog praška, rastvorljivog u
vodi, iz koga se u prisustvu organskih
materija polako oslobaña hlor i deluje
dezinficijentno; u stomatologiji se upot-
rebljava za rastvaranje putridnih masa
u kanalima.
Chloramphenicol, hloramfenikol, anti-
biotik dobiven najpre iz gljivice Strep-
tomyces venezuelae, a zatim i sintetski.
Ima širok antibakterijski spektar, ali ga
zbog nekih toksičkih dejstava (trombo-
citopenija, agranulocitoza, aplastička
anemija i dr.) treba upotrebljavati vrlo
oprezno. Glavna upotreba u lečenju tr-
bušnog tifusa.
chloranaemia, v. chlorosis.
chlordiazepoxydum (hlordiazepoksid),
derivat benzodiazepina, trankilans, ofi-
cinalan je prema našoj farmakopeji.
chlorhydria, hlorhidrija, prisustvo sone
kiseline u želudačnom soku; achlorhyd-
ria, nedostatak sone kiseline u želudač-
nom soku; hyperchlorhydria, poveća-
ne količine sone kiseline u želudačnom
soku; hypochlorhydria, smanjene koli-
čine sone kiseline u želudačnom soku.
Chlorochini phosphas (hlorohin-fosfat),
antimalarijsko sredstvo (deluje shizon-
ticidno),
Chloroformium, hloroform, trihlor-me-
tan, teška bezbojna tečnost, sladunjava
ukusa, karakteristična mirisa, koja lako
vetri, a ne gori; oficinalan je prema na-
šoj farmakopeji. Spolja se upotrebljava
kao sastojak nekog linimenta protiv bo-
lova. Pri udisanju prouzrokuje opštu
anesteziju, ali za tu svrhu mora biti na-
ročito prečišćen i ne srne sadržavati foz-
gena - Ch. pronarcosi.
chlorophyll, hlorofil, biljno zelenilo, he-
mijski srodan hemu, uvek vezan za no-
sioce boja tzv. hloroplaste u biljnim će-
lijama. U hlorofilu se, slično hemoglobi-
nu, nalazi prptoporfirin samo bez be-
137
chloroleucaemia
lančevine. Kao i u hemu hemoglobina
nalazi se i u hlorofilu protoporfirin s 4
pirola meñusobno vezana i, dok se u
hemu nalazi dvovalentno gvožñe, u hlo-
rofilu se nalazi dvovalentan magnezi-
jum. Hemijski hlorofil je složen estar
metil-alkohola i fitola (jednohidroksilni
visokomolekulski nezasićeni alkohol) s
komplikovanom dvobaznom kiselinom
(hlorofilin). Hlorofil je smeša hlorofila
A formule C55H72OsN4Mg i hlorofila B
formule C55H7oOeN4Mg. Oba hlorofila
su zelene boje i mogu se lako hromatog-
rafski odvojiti. Uloga hlorofila je da, kao
fotosenzibilizator, uticajem sunčane
svetlosti omogućava u biljkama sintezu
ugljenih hidrata iz ugljen-dioksida i
vode (hlorofilna asimilacija). Hlorofil se
primenjuje u medicini i kozmetici.
chloroleucaemia, hloroleukemija, tip
akutne mijeloblastne leukemije u koje
nema specifičnih tumorskih masa na
autopsiji, a u koje su organi i telesne
tečnosti zelenkasto obojeni.
chloroma, hlorom, maligni tumor zelen-
kaste boje koji vodi poreklo od ćelija
kostne srži, uglavnom mijeloblasta. Tu-
mor može postojati ma u kom organu.
Boja dolazi od ćelijskog enzima mijelo-
peroksidaze (verdoperoksidaza). Po-
znat je i kao zeleni kancer.
chloropsia, hloropsija, poremećaj u per-
cepciji boja. Osoba s tom anomalijom
vidi predmete plavozeleno obojene. V.
chromatopsia.
chlorosis, hloroza, raniji izraz za anemiju
s deficitom gvozda u mladih ženskih
osoba. V. anaemia.
Chlorpromazinum, hlor-promazin, deri-
vat fenotijazina, oficinalan je, prema na-
šoj farmakopeji, u obliku hlor-promazi-
na-hlorida (Chlorpromazini chlori-
dum). Upotrebljava se kao antiemetičko
sredstvo, kao psihosedativ u psihomo-
tornom nemiru, za izazivanje hipoter-
mije pre izvesnih operacija, protiv štu-
canja, u kombinaciji sa analgetičkim
sredstvima protiv bolova i u pripremi
hirurške anestezije.
chlorpropamid, hlor-propamid, hemij-
sko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hy-
138
cholangiojejunostomia
poglycaemia) svojstvom iz grupe sulfani-
lurejskih derivata (v. tamo) zbog čega se
koristi kao antidijabetik (v. tamo); u na-
šoj zemlji je u širokoj upotrebi pod raz-
nim nazivima (»Diabinese«, »Meldian«,
»Adiaben«).
Chlortalidonum, hlor-talidon, diuretičko
sredstvo.
chlorum, hlor, hemijski simbol Cl, hemij-
ski element, nemetal, spada u grupu ha-
logenskih elemenata. Gas žutozelene
boje, oštrog mirisa, draži na kašalj: nad-
ražljivi otrov, dezinficijentno sredstvo,
dekolorant. Upotrebljava se u organs-
koj sintezi, za beljenje tekstila, za hlori-
naciju itd., bilo u vodenom rastvoru u
obliku hlornog kreča ili kao gas. U gas-
nom stanju upotrebljavao se kao bojni
otrov; rezidualni eh., ostatak hlora posle
završene dezintekcije vode; količina re-
zidualnog hlora može da iznosi 0,1 do
0,3 mg na litar vode.
choana, (grč. choana, levak), hoana, paran
otvor na zadnjem zidu nosne duplje
koju vezuje s gornjim spratom ždrelne
duplje.
choc, (fr.), chock (engl.), v. šok.
cholaemia, holemija, prisustvo žuči ili
žučnih pigmenata u krvi. Ranije izraz
koji je označavao komu jetre, koji se da-
nas ne upotrebljava.
cholagoga, holagogi, lekovi koji pojačava-
ju oticanje žuči u creva.
cholangiitis, holangiitis, zapaljenje jed-
nog od žučnih kanala; c. catarrhalis,
nekadašnje ime za virusni hepatitis; c.
lenta, hronična infekcija žučnih puteva
bez kalkuloze ili začepljenja tih puteva.
cholangiocarcinoma, holangiokarcino-
ma, maligna neoplazma nastala prolife-
racijom ćelija žučnih kanalića. Javlja se
u vidu žućkasto-zelenkastih okruglastih
čvorova.
cholangiogastrostdmia, holangiogast-
rostomija, stvaranje otvora, odnosno
stome, hirurškim putem izmeñu žučnog
kanala i želuca. Holangiogastrostomija
se primenjuje u karcinomu ili stenozi
žučnog kanala posle njegove povrede.
cholangiographia, v. holangiografija.
cholangiohepatitis, holangiohepatitis, is-
tovremeno zapaljenje i žučnih puteva,
cholangiolitis
naročito intrahepatičkih i jetre. Infekci-
ja najčešće ima ushodni put.
cholangiojejunostomia, holangiojeju-
nostomija, hirurški stvorena spojnica
jednog žučnog kanala s jejunumom; eh.
intrahepatica, hirurški stvorena anas
tomoza izmeñu jednog od intrahepatič-
kih žučnih kanala i jejunuma. Obe ho-
langiojejunostomije se primenjuju za
odvoñenje žuči zaobilazno u opstrukciji
vanjetrenih žučnih kanala (npr. rak žu-
čovoda ili jetrinog voda).
cholangiolitis, holangiolitis, zapaljenje
sitnih žučnih kanalića (holangiola) u jet-
rinom tkivu.
chole, (grč.), žuč. V. fel.
cholecystectomia, holecistektomija, hi-
rurška intervencija kojom se otklanja
žučna bešika, najčešće zbog kamenca u
njoj i karcinoma na njoj.
cholecystendysis, holecistendiza. V.
idealna holecistetomija.
cholecystis, holecista, žučni mehur, v. ve-
sica fellea.
cholecystitis, holecistitis, zapaljenje žuč-
ne kesice; c. acuta, c. izazvan začeplje-
njem cistikusa, koje može biti blago, ili
dovesti do teškog zapaljenja s gnoje-
njem i gangrenom zida žučne kesice; c.
chronica, dugotrajni, relativno blag; c.
emphysematosa, holecistitis izazvan
bakterijama koje stvaraju gas, koji se
nalazi u sadržaju kesice; c. follicularis,
u kojem se stvaraju limfni folikuli u zidu
kesice; c. glandularis proliferans, hro-
nični holecistitis u kojem nastaje zadeb-
ljanje zida kesice sa stvaranjem kripti
koje se mogu pretvoriti u male ciste.
cholecystoenterostomia, holecistoente-
rostomija. V. cholecystojejunostomia.
cholecystogastrostomia, holecistogast-
rostomija, operacijom stvorena komu-
nikacija izmeñu žučne bešike i želuca u
okluziji d. choledochusa (npr. usled
raka glave gušterače).
cholecystojejunostomia, holecistojeju-
nostomija, operativno stvaranje komu-
nikacije izmeñu žučne kese i jejunuma.
Primenjuje se obično u karcinomu gla-
ve pankreasa, karcinomu žučovoda
(choledochusa) ili u stenozi istog posle
choledochotomia
povrede. Cilj operacije je da zaobiñe
prepreku na nižem segmentu žučovoda.
Sin. cholecystoenterostomia.
cholecystopathia, holecistopatija, opšte
ime za sve bolesti žučne kesice.
cholecystoptosis, holecistoptoza, spad,
spuštenost žučne kesice.
cholecystosis, holecistoza, proliferativni
odnosno degenerativni proces u sluzni-
ci ili podsluznici žučne kesice koji na
holecistografiji pokazuje defekte na pe-
riferiji senke žučne kesice. Mogu biti u
vidu holesterol-polipoze, adenomioma
ili generalizovane adenomiomatoze
(»Sinus Rokitanski-Ašof«).
cholecvstostomia, holecistostomija, pri-
šivanje ruba veštački napravljenog ot-
vora na žučnoj bešici za trbušni zid,
čime se veštački stvara žučna fistula. Za
preporuku je u starijih i iznurenih bo-
lesnika umesto radikalne operacije (ho-
lecistektomije).
cholecystotomia, holecistotomija, otva-
ranje žučne bešike u cilju vañenja nje-
nog sadržaja, posle eh. otvor bešike se
zašiva; eh. idealis, idealna holecistoto-
mija, otvaranje žučne kese radi odstra-
njivanja kamenaca iz nje, čemu sleduje
ponovno zašivanje načinjenog otvora.
Sin. cholecystendysis.
choledochitis, holedohitis, zapaljenje
žučnog voda.
choledochocele, holedohocela, redak vid
uroñenog cističkog proširenja žučovo-
da u čijem se zidu nalazi proširenje.
choledochoduodenostomia, holedoho-
duodenostomija, laterolateralna anas-
tomoza izmeñu žučovoda i duodenuma.
Primenjuje se najčešće posle odstranji-
vanja žučnih kamenaca iz žučovoda, u
sklerozi sfinktera Oddijeve papile i hro-
ničnog indurativnog pankreatitisa, koji
sprečavaju normalno oticanje žuči u
duodenum.
choledocholithiasis, holedoholitijaza,
prisustvo kamenaca u glavnom žučovo-
du (holedohusu).
choledochoplastica, holedohoplastika,
plastička operacija kojom se repariše
povreñeni žučovod.
choledochotomia, holedohotomija, otva-
ranje žučovoda operacijom radi odstra-
139
choledochus
njivanja žučnih kamenova iz njega i žu-
čovoda drenaže žučnih puteva.
choledochus (ductus), glavni izvodni ka-
nal žuči, žučovod. Postaje spajanjem jet-
renog kanala, koji izvodi žuč iz jetre, i
kanala žučnog mehura. Holedohus se
uliva u nishodni deo dvanaestopalač-
nog creva, najčešće s glavnim izvodnim
kanalom gušterače.
cholelithiasis, holelitijaza, stvaranje kon-
kremenata u žučnoj kesici. Nastaje kao
posledi^ca poremećaja metabolizma ho-
lesterola, infekcije i staze.
choleperitoneum, holeperitoneum, pri-
sustvo žuči u trbušnoj šupljini usjed pr-
skanja žučnih puteva. Sin. peritonitis bi-
liaris, choleperitonitis.
cholera, kolera, akutno crevno oboljenje s
povraćanjem, s velikim brojem vode-
nastih stolica, brzom dehidratacijom i
hipovolemičkim šokom. Izazivač Vibrio
cholerae, odnosno njegov biotip - El
Tor. Karantinsko oboljenje. Fekal-no-
oralna infekcija i ima endemsko--
epidemijski karakter širenja. Inkubacija
do 5 dana. Klinička slika može da varira
od lakog enteritisa pa do smrtonosne
klasične kolere. Kolerična dijareja je
najlakši oblik bolesti i liči na druga
crevna oboljenja. Kolerični gastroen-
teritis se odlikuje povraćanjem i veli-
kim brojem obilnih »pirinčastih« stoli-
ca. Znaci dehidratacije i kolapsa se po-
goršavaju svakim satom. Algidni stadi-
jum karakteriše 40-50 »pirinčastih«
stolica dnevno, te bolesnik može da iz-
gubi 10% svoje telesne težine. Izraženi
su najteži znaci dehidratacije i šoka. Bo-
lesnik svestan, ali u krajnjoj prostraciji,
bez pokreta, bez glasa, bez turgora kože.
Smrt nastupa 2-3. dana bolesti, ukoliko
se ne sprovede urgentna rehidratacija i
korekcija nastale metaboličke acidoze.
choleretica, holeretici, lekovi koji pojača-
vaju stvaranje žuči u jetri.
cholestasis, holestaza, smetnja ili potpuni'
prekid oticanja žuči; c. extrahepatica,
prekid u oticanju žuči kroz vanhepatič-
ke žučne kanale, zbog kalkuloze ili dru-
gih uzroka; c. intrahepatica, prekid oti-
canja žuči kroz intrahepatičke žučne
puteve.
140
cholesteroluria
cholesteatoma, holesteatom, (1) tumor
mozga koji se razvija iz ćelija epiderma.
Može da se razvije i u bubanjskoj duplji
srednjeg uva (eh. verum cavi tympani),
obično za vreme intrauterinog života
(kongenitalni holesteatom), (2) eh. spu-
rium, nakupljanje odbačenih slojeva
epiderma u vidu rožastih Ijuspica koje
se stvaraju poput listića u lukovici. Na-
staje od epiderma koji je iz spoljnjeg
slušnog hodnika urastao u srednje uvo
kroz perforaciju bubanjske opne u toku
hroničnog gnojnog zapaljenja srednjeg
uva. Usled trajnog nakupljanja bez mo-
gućnosti eliminacije raste progresivno i
razara slepoočnu kost u svojoj okolini.
cholesterinum, v. cholesterol.
cholesterol, holesterol, holesterin, jedno-
hidroksilni nezasićeni sekundarni alko-
hol koji u svom molekulu sadrži ciklo-
pentanoperhidrofenantrenski ciklus.
Ovakvi alkoholi se nazivaju steroli.
Deskriptivni naziv holesterola je A5-
cholesten-3ß-ol. Simbol A5 označava
prisustvo i položaj dvostruke veze iz-
meñu 5 i 6. C-atoma, a oznaka 3ß-ol po-
kazuje prisustvo i orijentaciju hidroksil-
ne (sterolne) grupe u ciklopentanoper-
hidrofenantrenskoj jezgri. Holesterol je
najbogatije zastupljen sterol u ljudskim
tkivima i telesnim tečnostima. Holeste-
rol u plazimi odraslog čoveka iznosi
140-250 mg/100 ml. Od ovog ukupnog
65-75% je esterifikovan, a 25-35% slo-
bodan holesterol. U dece je holesterol
znatno niži nego u odraslih. Koncentra-
cija holesterola u odraslih izražena jedi-
nicama SI iznosi 3,36-6,46 mmol/litar.
cholesterolaemia, holesterolemija, koli-
čina holesterola u plazmi; hypercho-
lesterolaemia, povećanje holesterola u
plazmi; hypocholesterolaemia, sma-
njenje holesterola u plazmi; porodična
hiperholesterolemija, hiperlipopro-
teinemija tipa II. V. hyperlypoproteinae-
mia.
cholesterolosis, holesteroloza, taloženje
holesterola u nenormalnim količinama
u tkivima.
cholesteroluria, holesterolurija, prisust-
vo holesterola u mokraći. Syn. choleste-
rinuria.
cholin
choUn, holin [HOCH2CE2-N
()],
organska kvaternerna amonijum-baza,
nalazi se u mozgu, žuči i žumancetu;
uneta u organizam izaziva širenje kr-
vnih sudova i pad krvnog pritiska. Jetra
ga koristi za sintezu lecitina.
choluria, holurija, prisustvo žučnih pig-
menata u mokraći.
chondroblastoma, hondroblastoma, be-
nigni oblik je neoplazma nastala prolife-
racijom ćelija hrskavice s pojavom dži-
novskih ćelija. Sin. Codman tumor, »kal-
cifikujujući tumor džinovskih ćelija«.
chondrodermatitis nodularis chronica
helicis Winkler, na pritisak veoma bol-
ni čvorići na gornjem polu usne školjke,
pretežno u starijih muškaraca.
chondroma, hondroma, benigna neoplaz-
ma nastala proliferacijom ćelija hrska-
vice. Najčešće se javlja na hrskavičnim
delovima sitnih kostiju šake, stopala i
na rebrima, u uzrastu izmeñu 20 i 30 go-
dina. Izraštaji su kvrgasti i hrskavične
konzistencije s pojavom sluzavih delo-
va.
chondromyxoiiia, hondromiksoma. V.
hondroma.
chondrosarcoma, hondrosarkoma, ma-
ligna neoplazma nastala umnožavanjem
ćelija koje potiču iz tkiva hrskavice.
Makroskopski se ne razlikuje bitnije od
hondroma.
Chopartov zglob, v. articulatio (a. tarsi
transversa).
Chopartova egzartikulacija, v. amputa-
tio, desarticulatio.
chorioangioma, horioangioma, benigna
neoplazma placente (posteljice) nastala
umnožavanjem krvnih sudova. Obično
su to čvorovi 2-3 cm prečnika, beličas-
to-crvenkasti u tkivu placente.
chorda, vrpca, struna, nit; eh. dorsalis,
svitnjak, »kičmena vrpca«, leñna vrpca,
osovinska vrpca, izvrat endoblasta gast-
rule. Proteže se od srednjejg mozga do
repnog kraja. Kad kičmeni stub počinje
da se segmentuje, svitnjak dobiva broja-
ničast izgled. Pri kraju 3. meseca svit-
njak se izdeljuje na fragmente: istanjeni
delovi se resorbuju u trenutku okošta-
vanja, dok čvorovi ostaju u meñupr-
šljenskim koturima. Često se tragovi
chorea
svitnjaka održavaju i u odraslog (nuclei
pulposi) usred meñupršljenskih kotu-
rova; eh. tympani, bubanjska vrpca,
grana živca lica koja prolazi ispod sluz-
nice bubanjske opne i, po napuštanju
bubanjske duplje, spaja se s jezičkim
živcem, granom donjoviljčnog živca. Sa-
drži ushodna gustoreceptorna vlakna iz
pečurkastih kvržica jezika i parasimpa-
tička vlakna za podviličnu i podjezičnu
pljuvačnu žlezdu; eh. uteroinguinalis,
naziv za okruglu materičnu vezu (liga-
mentum teres); eh. uteroovarica, ma-
terično-jajnička veza (ligamentum ova-
rii proprium).
chorditis vocalis, zapaljenje glasnica u
toku akutnog ili hroničnog zapaljenja
grkljana. Većinom se misli na izolovano
zapaljenje glasnica u toku hroničnog Ia-
ringitisa. Naročito su osetljiva lica, koji-
ma je glasovna funkcija grla preoptere-
ćena, ili ona, koja su izložena hemijskim
(pušenje, alkohol) ili termičkim trauma-
ma (rad u hladnjačama); monochordi-
tis, hronično zapaljenje samo jedne
glasnice, može da bude posledica tuber-
kuloznog infiltrata u glasnici.
chordoma, hordom je retka neoplazma
nastala iz ćelija ostatka notohorde u
gornjem ili donjem kraju kičmenog stu-
ba (trtični predeo). Čine ga velike svetle
ćelije s vakuolisanom protoplazmom.
chordotomia, hordotomija, presecanje
senzitivnih puteva za bol u prednjoboč-
noj vrpci kičmene moždine. Primenjuje
se u slučaju bolova u ekstremitetima,
naročito u slučaju kauzalgija i fantom-
skih bolova.
chorea, horeja, nervno oboljenje koje se
ispoljava nehotičnim i nepravilnim na-
glim pokretima u raznim grupama miši-
ća ekstremiteta, glave i lica, a koji se po-
jačavaju pri uzbuñenju i prestaju u snu.
Horeatički pokreti mogu zahvatiti samo
jednu polovinu tela (eh. dimidiata, he-
michorea). Pokreti mogu biti neobično
jaki (»folie musculaire«, fr.) a mogu i
nedostajati (eh. moliš, eh. paralytica). U
teškim slučajevima horeja moliš protiče
s bolovima, povišenom temperaturom,
noćnim nemirom i delirijumom. Javlja
se u školske dece, naročito ženskog
141
choreiformis
pola, često istovremeno s akutnim reu-
matizmom zglobova. U suštini je horeja
moliš encefalitis koji ima sklonost ka re-
cidivima. Sin. chorea, c. Sanctis Viti, Sy-
denhamova horeja; eh. gravidarum, ho-
reja u mladih prvorotki; eh. major, v.
hysteria; eh. praehemiplegica et eh.
posthemiplegica, horeja koja se javlja
u slučajevima moždane hemiplegije; eh.
chronica progressiva, Huntingtonova
horeja, nasledno oboljenje. Počinje iz-
meñu 30. i 45. godine i praćeno je psihič-
kim propadanjem. Atrofičan mozak po-
kazuje promene u sivim jezgrima veli-
kog mozga (putamen i nucl. caudatus);
eh. Sanctis Viti, v. chorea; čh. senilis,
staračka horeja.
choreiformis, horeiforman, sličan horeji,
npr. horeiformni pokreti, pokreti slični
onima u horeji. V. chorea.
choriocarcinoma, horiokarcinoma (ho-
rioepiteliom), retka, veoma maligna
neoplazma placente u vidu tamnocrve-
nih čvorova. Brzo prodire u krvotok i
daje generalizovane metastaze.
chorioepithelioma, horioepitelioma. Ho-
riokarcinom u tkivu semenika. Veoma
maligna neoplazma s ognjištima nekro-
ze i krvarenja, okruglastog oblika s po-
tiskivanjem okolnog očuvanog tkiva.
chorioidea, horioideja, sudovnjača, opna
očne jabučice koja se nalazi izmeñu
mrežnjače i beonjače. Bogata je u kr-
vnim sudovima.
chorioideremia, horioideremija, nasled-
na progresivna degeneracija sudovnja-
če i susednih delova mrežnjače. Može
da zahvati velike delove zadnjeg pola
očnog dna. Uglavnom se javlja u muška-
raca. Na kraju dovodi do slepila.
chorioiditis, horioiditis, zapaljenje su-
dovnjače. Obično zahvata i deo mrež-
njače koji leži iznad zapaljenog dela su-
dovnjače. Sveza ognjišta su sivobeličas-
te boje, dok su starija bogata pigmen-
tom. Prema položaju ognjišta razlikuje-
mo: eh. centralis, koji zahvata predeo
zadnjeg pola očnog dna i eh. dissemi-
nata, ognjišta su razbacana po očnom
dnu. Uzroci: opšta oboljenja kao što su
tuberkuloza, sifilis, fokaloze i metasta-
ze.
142
chromaffinoma
choriomeningitis lymphocytaria, horio-
rneningitis limfocitaria, zapaljenje me-
kih moždanica praćeno glavoboljom,
nagonom na povraćanje, povraćanjem,
ukočenošću vrata i prisustvom velikog
broja limfocita u likvoru.
chorionepithelioma uteri, horionepite-
liom, maligni tumor koji se razvija iz
epitela horionskih resica ploda (Lang-
hansove ćelije i sincicijum), a napada
organizam majke. Horionepiteliom je
jedini maligni tumor koji ne proizlazi iz
tkiva obolele osobe, već nastaje malig-
nom alteracijom tkiva ploda. Najčešće
se javlja posle mole (mola hydatidosa),
ali nije isključena mogućnost maligne
alteracije zaostalih delova posteljice po«
sle normalne trudnoće. Smatra se da
decidualna reakcija, koja u normalnoj
trudnoći zaustavlja prodiranje horion-
skih resica, izostaje u horionepiteliomu
tako da horionske resice prodiru u zid
materice i krvne sudove. Prodiranje
ovog malignog tumora vrši se putem kr-
vnih sudova ili direktno kroz mišić ma-
terice i vrlo brzo dolazi do stvaranja me-
tastaza po ćelom organizmu. Razara-
njem materičnog tkiva dolazi do obilnih
krvarenja, dok prodor tumora kroz ma-
terični zid može dovesti do intraabdo-
minalnog krvarenja. Usled aktivnosti
horiona dolazi do visoke koncentracije
horiogonadnih hormona što daje jako
pozitivne testove na trudnoću.
chorioretinitis, horioretinitis, zapaljenje
sudovnjače i mrežnjače. V. chorioiditis,
retinitis.
choristoma, horistoma, naziv za male gru-
pe ćelija prednjeg režnja hipofize koje
se nalaze u zadnjem režnju i infundibu-
lumu. Služe i kao naziv za delove tkiva
(prebačene) prisutne u vidu neoplazme
u drugim tkivima.
Christmasov činilac (factor), v. IX čini-
lac koagulacije. V. coagulatio.
Christmasova bolest, v. haemophilia.
chrom, hrom, Cr, hemijski element, metal.
chromaffinoma, hromafinom, zajednički
naziv za neoplazme nastale razmnoža-
vanjem zrelih ćelija, a koje liče na one iz
srži nadbubrežne žlezde. Mogu nastati
chromatopsia
u srži nadbubrežne žlezde, okruglaste
su, relativno jasno ograničene, žutosme-
ñe boje, s ponekom cistom, nekrozom
ili krvarenjem. Retki su maligni oblici.
Hormonalno aktivan daje paroksimal-
ne hipertenzije zbog lučenja adrenalina
i norepinefrina.
chromatopsia, v. chromopsia.
chromoblastomycosis, hromoblastomi-
kozis, retka gljivična infekcija sa stvara-
njem žutog pigmenta. Javlja se u poljop-
rivrednih radnika izazivajući bradavi-
často zapaljenje kože (verukozni derma-
titis).
chromogen, v. hromogen.
chromopsia, hromopsija, izopačena per-
cepcija boja. Bolesniku mogu predmeti
izgledati plavi (cyanopsia), zeleni (chlo-
ropsia), ljubičasti (ianthinopsia), žuti
(xanthopsia) ili crveni (erytropsia). U
slučaju upotrebe velikih doza digitalisa
mogu da se jave svi ovi poremećaji. V.
cyanopsia, chloropsia, ianthinopsia,
xanthopsia, erytropsia.
chronaxia, hronaksija, minimalno vreme
potrebno da struja jačine dvostruke
reobaze izazove prag nadraženja mišića
ili živca. V. reobaza.
chrysarobinum, hrizarobin, žut kristalast
prašak (smeša antracenskih derivata),
oficinalan je prema našoj farmakopeji.
Upotrebljava se u dermatologiji, naroči-
to u psorijazi.
chrysiasis, hrizijaza, taloženje soli zlata u
tkivima. Nastaje kao posledica dugot-
rajne upotrebe preparata zlata. V. chry-
soderma.
chrysoderma, hrizoderma, trajna pig-
mentacija kože usled taloženja soli zlata.
V. chrysiasis.
chrysotherapia, v. therapia.
Chvostekov znak, v. znak.
chylomicronaemia, hilomikronemija,
prisustvo hilomikrona u krvi u toku 4
do 6 meseci posle uzimanja obroka koji
sadrži masti.
chylomicroni, hilomikroni, kapljice sa-
stavljene uglavnom iz triglicerida
(86%), holesterola, fosfolipida i belanče-
vina, stvorene u sluznici tankog creva,
koje služe za prenošenje apsorbovanih
masti putem limfe i krvi.
cijanizacija
chymosinogen, himozinogen, profer-
ment iz koga aktivacijom nastaje himo-
zin.
chylopericardium, hiloperikard, prisust-
vo izlivenog hilusa u šupljinu perikardä.
chylopleura, hilopleura, v. cHylothorax.
chylothorax, hilotoraks, prisustvo izlive-
nog hilusa u pleurskoj šupljini.
chyluria, hilurija, prisustvo hilusa u mok-
raći koja dobiva mlečan izgled; c. tropi-
ča, hilurija izazvana parazitom Wuche-
reria bancrofti.
chymosin, labferment, ferment koji pre-
tvara kazein mleka u parakazein.
chymosinogen, himozinogen, proenzim
himozina.
cicatrectomia, cikatrektomija, isecanje
(ekscizija) ožiljka.
cicatrix, ožiljak, vezivno tkivo nastalo ob-
navljanjem (granulacionog) tkiva, koje
nadoknañuje defekte posle destruktiv-
nih procesa.
cijan, atomska grupa -CN. Dicijan (CN)2,
vrlo otrovan gas oštrog mirisa. S vodo-
nikom daje cijanovodonik HCN, a s ba-
zama cijanide (cijan-kalijum).
cijan-kalijum (kalijunvoijanid), v. Kalii
cyanidum.
cijanizacija, uništavanje insekata i raznih
štetočina, naročito pacova, gasom cija-
novodonikom. Ovaj gas se stvara pri
običnoj temperaturi isparavanjém cija-
novodonične kiseline iz njenih rastvora
ili iz čvrstih preparata u kojima je ona
apsorbovana na infuzorijsku zemlju ili
nastaje dejstvom sumporne kiseline na
neku so cijanovodonične kiseline. Cija-
novodonik je lakši od vazduha, ima ve-
liku prodornu snagu i prolazi kroz sve
rupice i pukotine u nekoj prostoriji. Bez
mirisa je, te mu se u cilju raspoznavanja
dodaju razne supstancije. Hemijski, ci-
janovodonik je indiferentan gas, koji ne
oštećuje predmete, ne utiče na boje i ne
menja suvu hranu. Jedino je opasan za
masnu hranu, jer sa mastima stvara ot-
rovna jedinjenja nitrile. Cijanovodonik
služi za uništavanje gamadi, insekata i
štetočina u prostorijama za stanovanje,
transportnim sredstvima, brodovima,
mlinovima, stovarištima i si. U poljop-
rivredi se upotrebljava za uništavanje
143
cijanovodonična kiselina
raznih štetočina na biljkama, voću i dr-
veću.
cijanovodonična kiselina, v. Acidum hy-
drocyanicum.
cijanovodonik, cijanovodonična kiselina,
v. Acidum hydrocyanicum.
ciklazocin, antagonist opijata.
ciklestrol, sintetički estrogen, poznat još i
kao hekestrol (І8222). Dejstvo mu je
jače od estradiola.
cikličan, v. cyclicus.
ciklična jedinjenja, organska prstenasta
jedinjenja u kojima su meñusobno po-
vezani ugljenikovi atomi (karbociklič-
na) ili ugljenf ;ovi atomi i atomi drugih
elemenata (heterociklična).
ciklična neutropenija, v. neutropenia.
ciklični AMP, ciklični 3,5-adenozin-mo-
nofosfat, unutarćelijski posrednik u de-
lovanju nekih hormona i drugih materija
koji menjaju funkciju ćelija. Stvara se iz
adenozin-trifosfata pod dejstvom fer-
menta adenil-ciklaze, koja se nalazi u
opni ćelije i ima na sebi specifičan re-
ceptor. Spajanje receptora s hormonom
ili s nekom drugom materijom aktiviše
adenil-ciklazu, pa se u ćeliji oslobodi
cAMP. Zavisno od svojstava ćelije,
cAMP izaziva različite reakcije: aktiviše
fermente, menja propustljivost ćelijske
opne, započinje sintezu specifičnih be-
lančevina, pobuñuje grčenje ili opušta-
nje mišića, pobuñuje sekreciju itd. Da-
nas se smatra da stvaranjem cAMP u će-
lijama svoje efekte u organizmu ostva-
ruju: adrenalin i noradrenalin, gluka-
gon, adrenokortikotropni, tireotropni,
luteinizujući hormon, paratireoidni
hormon, hormon koji stimuliše folikule,
sekretin i oslobañajući faktori (relea-
sing factor) hipotalamusa.
ciklični guanozin-monofosfat, cGMP,
nukleotid sličan cAMP-u, za koji se
smatra da ima ulogu intracelularnog
posrednika u delovanju nekih hormona
(v. cAMP). .
ciklo, v; cyclo.
ciklohorioiditis, v. cyclochorioiditis.
ciklonski separator, ureñaj za uklanjanje
prašine iz izlazećih dimova i gasova. Go-
milanje čestica se ostvaruje spiralnim
kretanjem dima čime dolazi do izražaja
144
Cimex lectularius
centrifugalna sila. Povećane čestice se
talože sopstvenom težinom. Jednosta-
van ureñaj, ograničena efikasnost na čes-
tice prečnika preko 20 mikrona. Može
da radi sa dimovima na temperaturi
preko 100O0C.
ciklopentolat, sintetske antimuskarinsko
(parasimpatolitičko) sredstvo.
ciklopija, nakaznost koja se sastoji od pri-
sustva samo jednog oka.
cikloplegija, v. cycloplegia.
cikloserin, antibiotik dobiven iz Strep-
tomyces orchidaceus i Streptomyces
garyphalus, docnije dobiven i sintetski;
ima širok spektar dejstva ali se, zbog
toksičnosti, upotrebljava, uglavnom,
samo kod obolelih od tuberkuloze.
ciklotiazid, diuretsko sredstvo iz grupe
derivata benzotiadiazina.
ciklus ćelije, v. životni ciklus ćelije.
cikrimin hidrohlorid, antispazmodičko
sredstvo u lečenju parkinsonizma.
cilia, (I) trepavice; (2) treplje koje se nalazi
na slobodnom kraju nekih epitelnih
ćelija ili oko celog tela nekih jednoćelij-
skih organizama, npr. infuzorija.
cilijarna injekcija, v. injekcija, cilijarna.
cilijarna kruna, v. corona.
cilijarna telašca, v. processus ciliares.
cilijarne rojte, nabori nastali bujanjem
mezodermnih elemenata u šlepom delu
mrežnjače.
cilindarska stakla, v. staklo.
cilindarske naočari, v. staklo.
cilindri, bubrežne tvorevine nastale talo-
ženjem belančevine u šupljini bubrež-
nih kanalića; bakterijski c., cilindri sa-
stavljeni od bakterija, ili bogati u bakte-
rijama; eritrocitni c., cilindri koji sadr-
že eritrocite; epitelski c., cilindri koji
sadrže deskvamovani epitel kanalića;
granulisani c., cilindri koji sadrže gra-
nule degenerisanih ćelija epitela; he-
moglobins ki c., koji sadrže hemoglo-
bin; leukocitni c., koji sadrže leukocite;
uratni c., koji sadrže amforni urat; voš-
tani c., cilindri koji sadrže vrlo refrak-
tivnu, providnu, amiloidnu supstanciju.
Cimex lectularius, stenica, kosmopolit-
ski insekt koji se hrani čovečjom krvlju,
ali i krvlju psa, mačke, zeca, raznih pti-
Cinchona
ča, pa i pacova i miševa. Ima dobro raz-
vijen aparat za bodenje. Ženka polaže
na razna mesta i do 5 jaja dnevno, u sve-
mu oko 200 jaja. Iz jajeta, zavisno od
okolne temperature, izlegu se larve,
male stenice, posle 5-22 dana. Larve po-
sle petog presvlačenja polno sazre. Lar-
va uzima oko 5, a ženka oko 7 mg krvi
pri jednom sisanju. Stenica živi do godi-
nu dana, a glad podnosi i 5 do 6 meseci.
Bode najčešće noću, a sisanje krvi traje
oko 10 minuta. Na mestima uboda stva-
ra se koprivnjača koja svrbi. Stenice
mogu biti, verovatno, i prenosioci zaraz-
nih klica.
Cinchona» vrste drveća koje rastu u trops-
kim krajevima i od kojih se, naročito od
Cinchona succirubra, dobiva droga
Cortex Chinae (sadrži alkaloide hinin i
hinidin).
cinchonismus, trovanje hininom.
cinchophenum, v. Acidum phenylchino-
lincarbonicum. cinedenzigrafija, v.
elektrokimografija.
cinereus, pepeljast, siv.
cinkov oksid, v. Zinci oxydum.
cinkova mast, v. Zinci oxydi unguentum.
cinkova pasta, v. Zinci oxydi pasta.
cinkovo belilo, sirovi (neprečišćeni)
cink-oksid. Služi za bojenje umesto
olovnog belila.
cinkovo tutkalo, v. gelatina Zinci.
cionini, gonadotropni inkreti koji se stva-
raju u posteljici poznati, inače, kao ho-
rijalni gonadotropini.
circomphalos, v. caput medusae.
circulatio sanguinis, cirkulacija krvi,
kretanje kroz srce i krvne sudove; c.
collateralis, kolateralna cirkulacija,
koja ide kroz sekundarne puteve, jer je
glavni put krvotoka za taj predeo začep-
Ijen; c. coronaria, cirkulacija kroz ve-
načne, koronarne sudove srca; c. ente-
rohepatica, put žučnih soli i nekih dru-
gih jedinjenja u vidu kruga: jetra-žučni
putevi-tanko crevo-portni krvotok-jet-
ra itd.; c. extracorporaris, vantelesna
cirkulacija, cirkulacija krvi van telsi u
slučaju srčanih operacija, naročitog Ie-
čenja leukemija i u toku hemodijalize
(veštački bubreg); c. foetalis, krvotok u
fetusno doba; mala cirkulacija, mali kr-
votok, plućni krvotok, kompenzatorna
10 Medicinski leksikon
cirkulišuća antitela (humoralna)
c., kolateralna cirkulacija; c. portalis,
portni krvotok, krvotok u slivu portne
vene, kojim se krv iz slezine, pankreasa
i organa za varenje, preko jetre, prenosi
u veliki krvotok; c. pulmonalis, plućni
krvotok; sistemska c., opšti krvotok
kojim se oksigenovana krv iz leve komo-
re odnosi arterijama u razne organe, a
venska krv donosi u desnu pretkomoru.
circulus, krug; prsten (npr. circulus arte-
riosus Willisii, arterijski prsten u osnovi
velikog mozga).
circumanalis, okoločmarni, u predelu
čmara.
circumcisio, cirkumcižija, obrezivanje,
opsecanje udne navlake (prepucijuma)
u uroñenoj ili stečenoj fimozi. U Jevreja,
muslimana i nekih azijskih i afričkih na-
roda i plemena cirkumcižija je ritualna;
cirkumcižija u žena, zasecanje nabora
kože iznad dražice; faraonska cirkum-
cižija, zašivanje ili prikopčavanje udne
navlake ili velikih usnica stidnice radi
sprečavanja snošaja.
circumcoronaris, cirkumkoronarni, koji
se nalazi oko krunice zuba. Npr. cir-
kumkoronarna infekcija, infekcija oko
krunice zuba.
circumductio, cirkumdukcija, (1) kružni
pokret, (2) aktivno ili pasivno kružno
kretanje ekstremiteta ili oka, (3) zanoše-
nje oduzete noge u stranu pri hodu u
hemiplegiji. Ta noga, duža zbog toga što
je stopalo mlitavo, opisuje polukrug
svojim prstima.
circumflexus, polukružan (npr. a. cir-
cumflexa scapulae, polukružna arterija
lopatice).
circumscriptus, cirkumskriptan, ograni-
čen.
cirkadijalan, koji se odnosi na ceo dan
(circa dies).
cirkonijum, Zr, hemijski element, metal.
V. Zr, zirconium.
cirkulacijski šok, v. shock.
cirkulišuća antitela (humoralna), anti-
tela koja slobodno cirkulišu u krvi i dru-
gim tkivnim tečnostima. Kada cirkuli-
šuća antitela reaguju in vivo s homolo-
gim antigenom, ona se vezuju s njime i
rezultat te reakcije je koristan, ili bar
bez štete, za organizam.
145
cirkumdukcija
cirkumdukcija, v. circumductio.
cirkumzigomatična suspenzija, v. immo-
bilisatio.
ciroza (seksotropija), prema podacima
iz medicinske literature ciroza jetre je
češća u muškaraca nego u žene (1:3-5).
Seksotropijska analiza izmeñu Laënne-
cove atrofičke i Hanot-Gilbertove hi-
pertrofične ciroze otkriva da prva napa-
da ginoidne konstitucije naročito u
muškom polu s hipoandrogenijom, dok
se hipertrofična ciroza javlja u android-
nih i hiperandroidnih konstitucija.
cirrhosis hepatis, ciroza jetre, hronična
bolest jetre s nekrozom hepatocita, nji-
hovim zamenjivanjem vezivnim tkivom,
gubljenjem normalne arhitekture jetri-
nog tkiva i sa stvaranjem regenerativnih
ognjišta jetrinog parenhima; alkoholna
c., izazvana hroničnim alkoholizmom i
istovremenim pothranjivanjem; atro-
fična c., u kojoj je jetra smanjena zbog
gubljenja parenhima i smežuravanja ve-
zivnog tkiva (u alkoholnoj i posthepati-
tisnoj cirozi); bilijarna c. dece, ciroza
zbog atrezije žučnih puteva; Hanotova
c., primarna bilijarna ciroza; kalkulus-
na c., sekundarna bilijarna ciroza zbog
kamenaca u žučnim putevima; kardi-
jalna c., stvaranje vezivnog tkiva oko
centralne vene jetrinih režnjića zbog
kongestivne srčane bolesti; kongestiv-
na c., ciroza zbog pasivnog zastoja u jet-
ri; Laënnecova c., alkoholna ciroza,
prethodi joj masna infiltracija ćelija jet-
re; metabolička c., ciroza izazvana po-
remećajima metabolizma, npr. hemoh-
romatoza, Wilsonova b.; multilobulska
c., postnekrozna ciroza; c. parasitica,
prouzrokovana dospevanjem jaja para-
zita u tkivo jetre. Promene su kao u os-
talih ciroza, s tom razlikom što postoji i
prisustvo jaja parazita u tkivu jetre; c.
pigmentosa, pigmentozna ciroza prati
hemahromatozu za koju se smatra da
nastaje povećanom apsorpcijom gvozda
i njegovim taloženjem u tkivima. Morfo-
loška slika pigmentozne ciroze jetre od-
likuje se blagim stepenom portne ciroze
s prisustvom velike količine pigmenta
hemosiderina u tkivu jetre; c. portalis,
v. Laënnec cirrhosis; posthepatitisna c.,
146
cistin
ciroza obično makronodulska, posle
akutnog virusnog hepatitisa; postnek-
rozna c., ciroza posle masivne nekroze
(subakutne nekroze) jetrinih ćelija u
toku toksičnih ili virusnog hepatitisa; c.
nutritionalis, primarna bilijarna ci-
roza, redak oblik ciroze, nepoznate
etiologije, bez opstrukcije ili infekcije
većih žučnih puteva, ponekad se javlja
posle uzimanja odreñenih lekova (hlor-
promazina npr.). Obično boluju žene
srednjih godina, glavni znaci: holestaza,
svrab, hiperholesterolemija, ksantelaz-
me i ksantomi, sindrom loše apsorpcije;
c. pulmonum, ciroza pluća cUfuzna in-
tersticijalna fibroza pluća; c. renum, ci-
roza bubrega, hronični intersticijalni
nefritis. V. nephritis; sekundarna bili-
jarna c., ciroza zbog hroničnog začep-
ljenja žučnih puteva; c. syphilitica, sifi-
lisna ciroza se javlja u kongenitalnom
sifilisu, u kome je jetra prožeta fibroz-
nim tkivom. Sem toga u njoj možemo
dokazati i prisustvo velikog broja ble-
dih spiroheta, prouzrokovača sifilisa;
toksična c., postnekrozna ciroza.
cis-konfiguracija, pojava kada se dva mu-
tantna pseudoalelska gena nalaze na
jednom, a njihovi nemutirani homologi
na drugom homolognom hromosomu.
V. linkage, trans konfiguracija.
ciste, kongenitalne, zaostajanje branhi-
jalnih useka u vidu fistula.
cistein, CH2SH-CH-NH2-COOH, alfa-
amino-beta-tiopropionska kiselina.
Lako se oksidiše u cistin. Cistein i cistin
su važne aminokiseline koje zajedno
čine oksidoredukcioni sistem u organiz-
mu.
cisterna, čatrnja, cisterna, proširenje is-
punjeno tečnošću; c. chyli Pequeti, Pe-
ci jetovo proširenje na početku grudnog
limfnog kanala.
cisternoscintigrafija, v. scintigrafija.
cistička fibroza, v. fibrosis cystica.
cistični bubreg, v. rèn polycysticus.
cistin, jedna od aminokiselina koja sadrži
sumpor. Nastaje od dva molekula cistei-
na gubitkom dva vodonikova atoma. Za-
jedno s cisternom igra važnu ulogu u ok-
sidoreduktivnim procesima u organiz-
cistinski konkrementi
mu. Ponekad se taloži u obliku konkre-
menata u bubregu i u mokraćnoj bešici.
cistinski konkrementi, v. concrementum.
cistinurija, v. cystinuria.
cistoskop, metalni instrument koji služi
za endoskopski pregled mokraćne beši-
ke. Sličan je kateteru. Snabdeven je op-
tičkim sistemom, okularom i sijalicom
za osvetljavanje unutrašnjosti bešike.
Slika koju daje cistoskop uvećana je i
povećana.
cistoskopija, cystoscopia, pregled mok-
raćne bešike cistoskopom pošto se iz
bešike odstrani sve što daje zamućenje
mokraće (krv, gnoj). Ovo se postiže ispi-
ranjem bešike i njenim ispunjavanjem
bistrim, bezbojnim antiseptičkim rast-
vorom. V. endoskopija.
cistron, termin koji se još uvek upotreb-
ljava kao sinonim gena, naročito u mik-
ropskoj genetici, v. gen.
citarabin (citozinarabinozid), antago-
nist pirimidina; pored antitumorskog
dejstva, ima i imunosupresivne i antivi-
rusne osobine.
citodijagnostika, dijagnostička metoda
koja se razvila u naučnu metodu - desk-
vamativnu citologiju (eksfolijativna ci-
tologija). Otkako su Papanicoleau \
Traut izveli pogodan postupak kojim se
po morfološkim i tinktorijalnim osobi-
nama ćelija jasno diferencira patološka
ćelija od normalne, stvorena je metoda
Papanicolau (PA). Ova metoda je danas
rutinska pri ispitivanju vaginalnog raz-
maza, razmaza iz punktiranih eksudata
i drugih izlučevina u dijagnozi maligni-
teta. Kako ne samo patološke već i
deskvamirane ćelije normalnog epitela,
pod uticajem hormona, pokazuju tink-
torijalne ili morfološke promene, meto-
da PA se koristi i u citohormonalnoj di-
jagnostici. Vaginalni epitel kao vrlo
osetljiv prijemnik za seksualne hormo-
ne obilno deskvamira te se ova metoda
rutinski upotrebljava u dijagnostici ova-
rijalne disfunkcije i hormonskog pore-
mećaja u patološkoj trudnoći,
citofilna antitela, antitela koja se vezuju
za površinu ćelija (najčešće makrofaga)
preko Fc-fragmenata, v. imuno globulini.
10*
citoplazma
citofilnost, afinitet prema ćeliji; u imuno-
logiji se najčešće odnosi na antitela, v.
citofilna antitela.
citogenetika, nauka koja se bavi ispitiva-
njem strukture i funkcije ćelijskih ode-
Ijaka u kojima je smeštena nasledna
supstancija: hromosomi i geni, v. geneti-
ka.
citogeni, plazmatski činioci nasleña. Sin.
plasmageni, plazmidi, plazmomi.
citohromoksidaza, Varburgov enzim di-
sanja, katalizuje oksidaciju redukova-
nog citohroma kiseonikom iz vazduha.
citolizini, antitela koja, uz prisustvo kom-
plementa, specifično liziraju ćelije. Lizi-
ni koji liziraju bakterije nazivaju se bak-
teriolizini, a oni koji liziraju eritrocite
nazivaju se hemolizini.
citologija, v. cytologia.
citomorfoza, pod ovim izrazom se pod-
razumeva skup varijacija u toku raz-
množavanja bakterije koje se odnose na
morfologiju i fiziologiju bakterijske ćeli-
je.
citopatogeni efekat, posle odreñenog
broja generacija virusa u kulturi tkiva
obično se počinju javljati patološke pro-
mene na ćelijama u kojima se virus raz-
množio. Te promene se nazivaju citopa-
togene promene ili citopatogeni efekat
virusa. Mnogi virusi izazivaju osobene
citopatogene promerie, te se na osnovu
njihovog izgleda može dosta sigurno za-
ključiti koji ih je virus izazvao.
citoplazma, organizovana živa materija
koja, zajedno s jedrom, čini jedinstveni
životni sistem, sedište svih biohemij-~
skih pojava i nosilac odlika života. Sa-
stoji se od osnovne citoplazmičke sup-
stancije ili matriksa (rastvor elektrolita,
aminokiselina, belančevina, fibrilarnih i
globularnih molekula, micela i dr.) i
poseduje odreñenu viskoznost i pokret-
ljivost. U njoj su organčići u kojima se
vrše biosinteze pojedinih specifičnih
materija, vezikule (250-1.000 A), cisterne
(250-5.000 A), spljoštene kesice sa
troslojnim membranama. U matriksu i
na pojedinim membranama nalaze se
riboproteinske granule ili ribosomi po-
jedinačno ili grupisani u polisome (poli-
ribosome); vrše sintezu belančevina ci-
147
citoplazmatsko naslañivanje
toplazme, enzima i paraplazme. Mem-
brane s ribosomima čine zrnasti endop-
lazmični retikulum, a one bez granula
prosti ili agranulisani endoplazmični reti-
kulum. Uloga endoplazmičnog retikulu-
ma je višestruka. Pomoću njega se vrši
celokupan promet materija (metabolizam
u ćeliji), pri čemu se pojedini sastojci
izdvajaju, izdvojni ili segregacioni aparat;
sprovodi materije i impulse i služi kao
intracelularni transportni sistem. Stanje i
izgled citoplazme, organela, a naročito
endoplazmičnog retikuluma nije uvek
isti. Mlade i vrlo aktivne ćelije imaju
dobro razvijen endoplazmični retikulum s
mnogo ribosoma. Na membranama, i u
matriksu citoplazme, uz sadejstvo i
drugih organčića (ribozoma, lizozoma,
Golgijevog aparata, mitohon-drija i dr.)
vrše se procesi biosinteza i metabolizma
ćelije. Membranskom strukturom je
znatno uvećana dejstvu-juća površina za
biohemijske procese. Tako, npr.,
endoplazmični retikulum l g jetrenih ćelija
ima površinu od 8-12 m2; c. bakterija,
najvećim je delom sastavljena od
ribonukleinskih kiselina (RNK), od
proteina i polipeptida, koji stvaraju jednu
sunñerastu mrežu ukrašenu mikrosomima
i inkluzijama. He-mijska analiza otkrila je
i druge elemente: Mg u obliku
ribonukleata, u izvesnim vrstama
prisustvo pigmenta, većina enzima su
smešteni u citoplazmi. Smatra se da u
jednoj bakterijskoj vrsti ima tri različite
RNK: ribosomska (r-RNK), koncentrisana
u ribosomima (partikula
ribonukleoproteina), vide se samo elek-
tronskim mikroskopom; informativna
messenger (m-RNK); solubilna ili transfer
(t-RNK). U bakterija proteini služe za
izgradnju bakterijske ćelije i nosioci su
antigenskih svojstva. citoplazmatsko
nasleñivanje, prenošenje nekih
hereditarnih svojstava posredstvom
citoplazmatskih činilaca, smeštenih
uglavnom u obliku DNK u Citrus Aurantium, v. Tinctura Aurantii.
mitohondrijama i hloroplastu. Način
prenošenja informacija je drugačiji
nego u jedarnom modelu. Sin. vanjedar-no
nasleñivanje, ekstrahromosomsko naši
edivan je.
148
clapotement
citotoksična antitela, antitela protiv anti-
gena prisutnih na ćeliji. Citotoksična
antitela posle reagovanja s antigenom
aktivišu komplement i rezultat toga je
smrt ćelije, v. komplement.
citotoksični limfociti, limfociti »ubice«
koji nastaju u reakcijama ćelijske imu-
nosti, v. T-limfociti, ćelijska imunost; in
vivo nastaju u reakciji »kalem-pro-tiv-
domaćina« i transplantacijskim
reakcijama; in vitro se stvaraju u meša-
noj kulturi limfocita, v. mešana limfocit-
na reakcija. Predstavljaju efektorne ćeli-
je u reakcijama ćelijske imunosti.
citotoksičnost, imunološko specifično
razaranje ćelija od strane limfocita. Ti-
pičan primer je odbacivanje kalema i
tumora. Citotoksičnost može nastati us-
led delovanja nekih antitela i mitogena.
Imunološku citotoksičnost treba razli-
kovati od citotoksičnosti izazvane raz-
nim lekovima i produktima mikroorga-
nizama.
citotoksin, ćelijski otrov, antitelo koje na-
staje u organizmu posle parenteralnog
unošenja ćelija. Citotoksini su specifič-
ni, tj. parenteralno unesene ćelije izazi-
vaju stvaranje citotoksina koji dejstvuju
na njih (npr. nefrotoksin - unošenjem
bubrežnih ćelija). Citotoksini se vezuju
za antigen koji se nalazi u živoj ćeliji i
time izaziva smrt ćelije.
citotrofoblasti, ćelije dubokog sloja ho-
riona, poznate još i kao Langhansove će-
lije.
citrati, soli limunske kiseline.
citratna krv, krv kojoj je dodata odreñena
količina neutralnog natrijum-citrata u
cilju sprečavanja njenog zgrušavanja.
citrovorum-faktor, (folinska kiselina, N5
- formiltetrahidrofolna kiselina), učest-
vuje u sintezi purina i pirimidina, koji
su potrebni za sintezu nukleinskih kise-
lina, neophodan je za sazrevanje eritro-
cita.
clapotage, klapotaža, klokot, zvuk bućka-
nja pri potresu. Sin. clapotement; v. suc-
cusio.
clapotement, klapotman. V. clapotage,
succusio.
Claude Bernard-Hornerov sindrom
Claude Bernard-Hornerov sindrom, v.
syndroma.
claudicatio, klaudikacija, hramanje; c. in-
termittens, pojava bola, hramanja i ut-
rnulost u jednom ili oba donja uda,
kada bolesnik hoda, uz odsustvo ovih
tegoba, kada bolesnik miruje. Tegobe u
klaudikaciji intermintens su izazvane
okluzivnim promenama na arterijama
donjih ekstremiteta, najčešće u oblite-
racijskom trombangitisu. Sin. Charco-
tov sindrom i angina cruris; c. venosis,
intermitentna klaudikacija zbog ven-
skog zastoja u donjim udovima.
Claudiusova jamica, v. fossa ovarica.
claustrum, bedem, supkortikalna siva
masa velikog mozga, koja leži sa spoljne
strane sočivaste jezgre velikog mozga.
Claviceps purpurea, gljiva koja raste na
cvetu raži. U medicini se upotrebljava
njen trajni micelijum, Secale cornutum,
koji sadrži više alkaloida. V. Secale cor-
nutum.
clavicula, ključnjača, ključnica, ključna
kost, pruža se od lopatice do grudne
kosti.
clavus, žulj, lokalno, ograničeno, kupasto
zadebljanje (hiperkeratoza) kože na
mestima dugotrajnijeg pritiska (alata,
obuće). V. callus.
clearance, klirens, (eng.) čišćenje, količi-
na plazme koja se potpuno oslobodi od
neke materije za jedan minut. Služi za
procenjivanje funkcije bubrega. Preko
klirensa različitih materija može se od-
rediti veličina glomerularne filtracije,
protok krvi kroz bubreg, veličina tubu-
larne sekrecije itd. (klirens inulina je
125, ureje 70, paraaminohipurne kiseli-
ne 585); k. gvozda, vreme (u minutima)
potrebno da se 50% datog radioaktiv-
nog gvozda ukloni iz plazme; k. inulina,
sposobnost bubrega da dati inulin
potpuno ukloni iz krvi. Veličina tog kli-
rensa približno odgovara veličini glo-
merulske filtracije; k. kreatinina, za-
premina plazme koja se potpuno oslo-
bodi datog kreatinina (egzogeni klirens
kreatinina), ili kreatinina sintetizova-
nog u organizmu (endogeni klirens
kreatinina); k. plazme, izraz za sposob-
nost bubrega da potpuno ukloni iz plaz-
clitoris
me razne supstancije, prilikom jednog
njihovog prelaženja kroz bubreg; k.
ureje, zapremina plazme koja se potpu-
no oslobaña ureje u jednom minutu.
cleidotomia, kleidotomija, presecanje
ključnjače.
climacterium, klimakterijum, mena, me-
nopauza, precvat, period kada usled
starenja jajnika reakcija na stimulaciju
gonadotropina opadne, tako da lučenje
estrogena postaje slabo i nije više u sta-
nju da utiče na stvaranje zrelih meško-.
va, lučenja folikulina (estrogena) i pro-
liferaciju endometrijuma, što dovodi do
prestanka menstruacije (menopauza).
Menopauza ne nastupa odjednom. Opa-
danje jajničke funkcije je postepeno i
odigrava se tokom više godina. Što više
napreduje starenje, ovulacije su sve
rede i menstruacije izostaju po nekoliko
meseci, a potpuni prestanak dejstva
ovarijalnih hormona dovodi do defini-
tivnog prestanka menstruacije, odnosno
do klimakterijuma. Klimakterijum prati
niz promena u organizmu: sklonost ka
gojenju, osećaj vrelih talasa, pojačano
znojenje, kao i različite.emotivne
smetnje. V. klimakterij'um; c. virile, pre-
težno psihičke promene koje prate sma-
njenja funkcije polnih žlezda u muškar-
ca.
climatotherapia, v. therapia.
climax, v. climacterium.
clinodactylia, klinodaktilija, stalno skre-
tanje ili izvijenost jednog ili više prstiju.
clinistix, klinistiks, traka od hartije na-
topljena odgovarajućim reagencijama,
koja u dodiru s mokraćom (prilikom
mokrenja na traku ili zaronjenja u mok-
raću) menja boju - poplavi ako mokra-
ća sadrži glikozu; minimalna koncentra-
cija glikoze koja se još može dokazati iz-
nosi oko 0,1%.
clinitest, klinitest, tableta s odgovaraju-
ćom reagencijom koja se stavlja u epru-
vetu s 10 kapi vode i 5 kapi mokraće pa
se izloži ključanju i menja boju u zavis-
nosti od koncentracije glikoze u mokra-
ći; upotrebljavaju se samo sive i potpu-
no suve tablete.
clitoris, dražica, homologni organ muš-
kom udu, sastavljen od 2 erektilna tela
149
clivus
(crura clitoridis) koja se nalaze uz pre-
ponske kosti. Napred se stiču u kratko
telo, koje se završava glavićem. TeIo je
prekriveno navlakom (praeputium cli-
toridis), dok je glavić poduprt dražič-
nom uzicom. Sluznica koja oblaže spuž-
vasta tela dražice je prepuna nervnih
korpuskula koja izazivaju erekciju dra-
žice; (embr.) genitalna kvrga u embrio-
na od 20 mm pokazuje glavicu i trup, iz-
meñu kojih se nalazi kružni sinus. U ko-
renu genitalne kvrge nalazi se kružni
urogenitalni sinus. Donju stranu kvrge
čine genitalni nabori izmeñu kojih se
nalazi urogenitalni oluk. S bokova kvr-
ge se razvijaju genitalni jastučići. Osnov-
na odlika razvoja začetka spoljnih geni-
talnih organa u ženskom pravcu jeste
da od genitalne kvrge postaje dražica,
dok se od genitalnih nabora razvijaju
male usne, a od genitalnih jastučića ve-
like usne stidnice. Spoljni otvor uroge-
nitalnog sinusa nalazi se u prvo vreme u
dražici, ali se on zatim začepljuje ostav-
ljajući uretralni oluk, pod kojim se raz-
vija trem u koji se otvaraju uretra i va-
gina.
clivus, strmina; c. Blumenbachi, klivus,
široki žleb na bazilarnom delu potiljač-
ne kosti, na kome su smešteni moždani
most i izdužena moždina.
cloaca, v. jazva.
clomiphen, klomifen, hemijska supstanci-
ja ,koja (ne sasvim poznatim mehaniz-
mom) može bitno da podstakne izluči-
vanje RH-LH (v. tamo), a time i normal-
nu ovulaciju i da dovede do trudnoće.
clon, klon, sve ćelije koje proističu od iste
ćelije pretka i koje imaju identičan gen-
ski sastav.
clonus, klonus, snažne kratkotrajne, rit-
mičke kontrakcije mišića nastale usled
pojačane refleksne nadražljivosti (oko 8
i l sekundi); trajni c., pri istezanju ne-
kog mišića govori za oštećenje piramid-
nog puta; .iscrpljiv c., vidi se u neuroti-
čara.
Cloquetov kanal, ostatak embrionalnog
kanala u staklastom telu. Služi za izme-
nu tečnosti u oku. V. canalis hyaloideus.
Cloquetov oluk, naziv za hijaloidni oluk u
staklenu.
150
Co-A
clorina, v. chloramin.
Clostridium, klostridijum, bacil u kome
se endogeno formira spora, te je proši-
ren i ima izgled vretena. Sve vrste pato-
genih klostridijuma su anaerobne bak-
terije, gram-pozitivni štapići, pokretni,
osim Cl. perfringens, koji nema flagela,
a razlikuje se od ostalih time što stvara
kapsulu i luči toksin s najvećim brojem
antigenskih faktora; Cl. botulinum, iz-
azivač botulizma u ljudi. Strogi anae-
rob, s odlikama roda klostridijuma.
Stvara veoma jak egzotoksin. Jedan mi-
lioniti deo kubnog santimetra ovog tok-
sina ubija zamorče teško 250 g. To je je-
dini bakterijski toksin koji ubija životi-
nju ako se unese parenteralno ili pero-
ralno. Postoji više tipova Cl. botulinuma
od kojih svaki stvara toksin različit u an-
tigenskom pogledu; Cl. gasne gangre-
ne, za odgovorne uzročnike gasne gan-
grene smatraju se Welchia (Clostri-
dium) perfringens, Cl. septicum, Cl. oe-
dematiens, Cl. histolyticum, mada se u
procesima gasne gangrene mogu naći i
druge anaerobne, kao i aerobne bakte-
rije; Plectridum (Clostridium) tetani,
bacil podseća na maljicu, zbog čega je i
dobio naziv Plectridium tetani. Izazivač
je tetanusa, lokalne infekcije s opštom
intoksikacijom izazvanom neurotrop-
nim egzotoksinom, tetanospazminom.
clunes, v. nates.
cluster headache, (eng.) klaster hedeik, v.
Hortonova glavobolja, histaminska gla-
vobolja.
clysma, klizma, klistir, tečnost koja se
unosi u creva kroz čmar u razne svrhe
(čišćenje, hranjenje, davanje lekova).
Klizma za čišćenje sastoji se od tople
vode, glicerola ili ulja, ili rastvora sapu-
na (sapunica); hranljive k., daju se
kada bolesnik ne može da uzima hranu
kroz usta (daju se glikoza, aminokiseli-
ne i etanol); lekovite k., sadrže pojedi-
ne Ie kove.
Co-A, koenzim A, široko rasprostranjen
merkaptan koji sadrži adenin, ribozu,
pantotensku kiselinu i tietanolamin.
Redukovani Co-A (HS-Co-A) u reakciji
sa sirćetnom kiselinom stvara acetil-
koenzim A, koji ima ključni značaj u in-
coagulatio
termedijarnom metabolizmu svih or-
ganskih materija. Acetil-koenzim A,
zbog toga što sadrži više energije od sir-
ćetne kiseline, lako se spaja s rpaterija-ma
u reakcijama koje bi inače zahtevale
energiju spolja. Sa stanovišta energetike,
stvaranje jednog mola bilo kojeg acetil-
Co-A jedinjenja ekvivalentno je stvaranju
l mola ATP-a. coagulatio, koagulacija,
zgrušavanje krvi, komplikovani enzimski
proces, čiji je krajnji rezultat pretvaranje
tečnog fibri-nogena u čvrsti fibrin, radi
uspostavljanja hemostaze. U tom procesu
učestvuju dva činioca plazme, jedan tkivra
činilac (tkivni tromboplastin) i trombociti
(trombocitni tromboplastin), poznati kao
činioci koagulacije. Proces koagulacije je
podeljen na tri faze: (l)f. stvaranja aktivnog
tromboplastina, koja može biti endogena i
egzogena; (2) f. delovanja tromboplastina
na protrombin sa stvaranjem enzima
trombina i (3) f. delovanja trombina na
fibrinogen sa stvaranjem čvrstog fibrina.
V. činioci koagulacije; koagulacija
diseminovana, intra-vaskulna,
hemoragijski sindrom zbog defibrinacije,
usled potrošnje fibrinoge-na, trombocita i
još nekih činilaca koagulacije u toku
razasutih intravaskulnih koagulacija u
mikrocirkulaciji. Nastaju zbog prelaženja
tkivnog tromboplastina u krvotok,
intravaskulne agregacije trombocita
izazvane prisustvom imunih kompleksa,
endotoksina, ili virusa u cirkulaciji. Pored
krvarenja, u diseminova-noj
intravaskulnoj koagulaciji postoji nekroza
ishemijskog tkiva, vrlo često oštećenje
bubrega i intravaskulna he-moliza. Sin.
DIK, koagulopatija zbog potrošnje, k. krvi,
proces prelaska krvi iz tečnog u pihtijasto
stanje zbog pretvaranja rastvorene u
plazmi belančevine fib-rinogena u
nerastvorljivi fibrin. Za koagulaciju je
potrebno prisustvo trinaest danas poznatih
činilaca koagulacije: fibrinogen,
trombociti, protrombin, tromboplastin,
kalcijum, faktor V (proakce-lerin), faktor
V (prokonvertin), faktor VIII
(antihemofilski), faktor IX (Christ-
masov), faktor X (Stuartov), faktor XI,
faktor XII (Hagemanov), faktor XIII
coccidioidomycosis
(stabilizator fibrina). Postoji spoljašnji i
unutrašnji put koagulacije krvi. Unut-
rašnji put je nešto duži od spoljašnjeg.
coagulopathia, koagulopatija, zajedničko
ime za sve bolesti koagulacije; k. zbog
potrošnje činilaca koagulacije. V. di-
seminovana intravaskulna koagulacija.
Coatsova bolest, v. retinitis exudativa ex-
terna (Coats).
cobaltum, Co, kobalt, hemijski element,
srebrnastobeo metal; (stom.) služi za iz-
radu zubnolekarskih instrumenata i za
spravljanje silikatnih plombi.
Cobertova reakcija, v. reakcija.
Cocaini chloridum, hlorid kokaina, ofici-
nalan je prema našoj farmakopeji. V.
Cocainum.
Cocainum, kokain, alkaloid iz biljke
Erythroxylon coca. Deluje lokalno anes-
tetički. Posle resorpcije prouzrokuje
kokainsko pijanstvo s euforijom, zbog
koje lako stvara kokainomaniju. Danas
se upotrebljava još samo za anesteziju
sluznica.
cocci, bakterije loptastog, sferoidnog ob-
lika (coccus). Ima ih koji liče na polu-
lopte, obično izdužene, spljoštene, po
dve zajedno, liče na dva zrna kafe (gono-
koki) ili su izdužene, liče na plamen od
svece (pneumokoki). Za raspoznavanje
u mikroskopskim preparatima od zna-
čaja je njihovo grupisanje: po dve zajed-
no (diplococci); po četiri zajedno (tetra-
cocci); u paketiće oblika kocke (sarcina)
ili u sasvim nepravilne gomilice - groz-
dove (staphylococci).
coccidioidomycosis, kokcidioidomikoza
je infekcija prouzrokovana gljivicom
Coccidioides immitis. Javlja se naročito
u jugozapadnim krajevima SAD, poseb-
no u Kaliforniji. Suvo toplo podneblje s
dosta prašine posebno je pogodno za ši-
renje infektivne hlamidospore. Ulazna
vrata su disajni putevi, ali se veruje da i
povreñena koža može biti rnesto kroz
koje prodire spora. U većini slučajeva
obole pluća lokalizovano, ali ponekad i
u obliku influence ili pneumonitisa.
Ukoliko u redim slučajevima doñe do
diseminacije, javljaju se granulomi s
gljivicama. Smrtnost je visoka.
151
coccygeus
coccygeus, trtični, koji pripada trtičnoj
kosti. Sin. coccygicus (J.N.A.).
coccygicus, v. coccygeus.
coccygodinia, kokcigodinija, bol u pre-
delu trtične kosti, neuralgijske prirode,
često usled traume.
coccyx, trtica; os coccygis, trtična kost.
cochlea, puž, koštani puž, deo unutraš-
njeg uva. Sastoji se od kanala u obliku
spirale i kupastog stožera (modiolus).
V. auris.
cochlearis, pužni, koji pripada koštanom
pužu.
cod, kod, redosled nukleotida u molekulu
DNK koji su nosioci genskih poruka za
sintezu polipeptidnih lanaca u citoplaz-
mi.
Codeinum, kodein, alkaloid iz opijuma;
prema našoj farmakopeji, oficinalan je
u obliku kodein-fosfata (Codeini phos-
phas). Služi za smirenje kašlja delujući
na centar za kašalj.
Codex medicameniarius gallicus, naziv
za francusku državnu farmakopeju.
Codivillaova operacija, v. operacija.
codominantnost, kodominantnost,
potpuna fenotipska ispoljenost dejstva
oba alelska gena u heterozigota, bez
ikakvog njihovog meñusobnog uticaja.
Na primer, krvna grupa AB u ljudi pro-
ističe iz fenotipskog efekta oba kodomi-
nantna gena (IA i IB) koji je uslovljavaju.
V. nepotpuna dominantnost.
codon, kodon, niz od tri susedna nukleo-
tida u lancu DNK ili RNK, koji predstav-
ljaju šifru, odnosno kalup za odreñenu
aminokiselinu pri sintezi polipeptida i
koji regulišu početak i završetak tran-
skripcije. Sin. triplet.
coelioscopia, celioskopija, metoda pre-
gleda unutrašnjosti trbušne duplje. Vrši
se optičkim instrumentom koji se uvlači
u trbušnu duplju u koju je prethodno
ubrizgan sterilan vazduh. Celioskopija
se danas često primenjuje u ginekologiji
jer daje objektivan nalaz položaja, sras-
lina i oboljenja unutrašnjih polnih orga-
na žene. V. endoskopija.
coeliotomia, celiotomija, operativno ot-
varanje trbušne duplje; c. vaginalis, ot-
varanje trbušne duplje kroz prednji,
rede zadnji svod vagine (c. vaginalis an-
152
colitis
terior, posterior); c. ventralis, sin. lapa-
rotomia.
coenzym, v. koenzim.
coeruleus (caeruleus), modar, plav; mor-
bus c., cijanoza celog tela, osobito ak-
ralnih delova, najčešće u bolesnika s
uroñenim srčanim manama.
coferment, v. koferment.
Coffeinum, kofein, purinski derivat s nad-
ražajnim dejstvom na koru velikog moz-
ga i vitalne centre. Ima ga u kafi i kines-
kom čaju. Upotrebljava se kao analep-
tik. Prema našoj farmakopeji, oficinalan
je kao kofein (Coffeinum) i kao kofein--
natrijum-benzoat (Coffeinum et Natru
benzoas) smeša kofeina i natrijum-ben-
zoata, koji se dodaje radi povećanja
rastvorljivosti kofeina.
Coffeyeva tehnika, v. tehnika.
coitus, v. obljuba.
colectomia, kolektomija. Resekcija celog
kolona ili samo jednog njegovog dela.
Cold cream, (eng.) v. Unguentum emol-
liens.
colica, kolika, bolni grč, najčešće se javlja
u oboljenjima cevastih organa; c. hepa-
tica (c. biliaris), napad grčevitih bolova
u predelu žučne kesice, najčešće zbog
prisustva kamenaca u žučnim putevi-
ma; c. mucosa, kolika u trbuhu, pri ko-
joj se u stolici izbacuju pseudomembra-
ne, v. colitis; c. renalis, napad grčevitih
bolova zbog kalkuloze bubrega ili mok-
raćnih puteva; c. saturnina, grčeviti bo-
lovi u crevima u hroničnom trovanju
olovom; c. stercoracea, kolika koja na-
staje zbog nakupljanja velikih količina
fekalnih masa u crevu.
colicini, v. bakteriocini.
Colistini sulfas, kölistin-sulfat, antibio-
tik, izolovan iz Bacillus polymyxa, var.
colistinus, deluje baktericidno, u prvom
redu na gram-negativne bacile.
colitis, kolitis, zapaljenje sluznice debelog
creva ili pojedinih njegovih delova pro-
uzrokovano nadražajem sluznice nedo-
voljno svarenom hranom usled prome-
na u želucu i u tankom crevu (gastroen-
terokolitis), infekcijom bakterijama ili
protozoama, izlučivanjem pojedinih he-
mijskih supstancija kroz crevnu sluzni-
cu (živa, ureja), dugotrajnim draženjem
colitoxaemia
sluznice klizmama i nervnim poremeća-
jima. Tok kolitisa može biti akutan ili
hroničan. Glavni znaci su prolivi, sluza-
ve, nekad krvave stolice, i bolovi u trbu-
hu; amebni k., k. koji izaziva Entamoe-
ba histolvtica; c. gravis, v. c. ulcerosa; c.
mucosa, hronično oboljenje koje se jav-
lja u neurotičnih osoba/karakteristično
po suvišnom lučenju sluzi u debelom
crevu i po tome što je praćeno kolika-
ma, zatvorom ili prolivima i izbaciva-
njem mukoznih traka; c. polyposa,
hronični k. pri kome postoje polipozni
izraštaji sluznice; c. pseudomembra-
nacea, v. c. musoca; c. ulcerosa, zapa-
Ijenje debelog creva, obično njegovog
završnog dela (sigme i rektuma), koje se
ispoljava povremenom pojavom bolova
u ćelom trbuhu praćenih izbacivanjem
sluznih traka, koje mogu podsećati na
crevne parazite (pseudomembrane).
Kod c. u. usled stvaranja grizlica u sluz-
nici pomenutih delova debelog creva
dolazi do krvavo-gnojnih stolica, izme-
ñu kojih bolesnik može imati i potpuno
normalne stolice. C. ulcerosa i c. muco-
sa najverovatnije su posledica specijal-
ne neuropatske konstitucije i autoi-
munskih procesa.
colitoxaemia, kolitoksemija, toksernija
izazvana Escherichiom coli.
collagenoses, kolagenoze, grupa bolesti,
različite ,kliničke slike i verovatno etio-
logije, u kojih postoje rasprostranjene
promene u vezivnom tkivu. U njih spa-
daju sistemski eritemski lupus, derma-
tomiozitis, skleroderma, nodozni po-
liarteritis, reumatska groznica i reuma-
toidni artritis.
collagenum, v. kolagen.
collapsotherapia, v. therapia.
collapsus, kolaps, smlatnja, stanje izraže-
ne prostracije s teškom insuficijencijom
krvotoka; cirkulatorni k., šok; cirkula-
torna insuficijencija bez zastojne insufi-
cijencije srca; masivni k., kolaps celog
plućnog krila koji obično nastaje posle
začepljenja glavnog bronha za to krilo;
k. pluća, bezvazdušnost jednog dela
pluća, ili celog režnja, kao što se viña u
atelektazi, ili pneumotoraksu.
coionoscopia
collargol, v. Argentum colloidale.
collateralis, kolateralan, bočni, pobočni.
collemplastra, melemi od kaučuka, adhe-
zioni melemi. Na tkanini namazani me-
lemi čija je osnovna materija kaučuk,
kome su, obično, dodate razne materije
(lanolin, srnole, razni lekoviti dodaci).
Upotrebljavaju se za fiksaciju zavoja.
colliculus seminalis, v. semena humčica.
Collipova jedinica, jedinica za izražava-
nje količine paratireoidnog hormona u
pojedinim preparatima. Jedna ovakva
jedinica je stoti deo one količine hormo-
na paratireoidnih žlezda koja, ubrizga-
na potkožno psu teškom 20 kg, posle
petnaest časova povisuje količinu kaići-
juma u serumu za 5 mg/%.
Collodium, kolodijum, rastvor dinitrata
celuloze u smeši alkohola i etra. Na koži
stvara skramicu koja deluje zaštitno, ali
joj nedostaje elastičnost i može da pr-
sne pri istezanju; C. elasticum, kolodi-
jum s dodatkom ricinusovog ulja, koje
mu daje elastičnost. Služi kao konsti-
tuens za lekove koji se stavljaju na kožu
kada se želi da dejstvo lekova ostane og-
raničeno na mestu primene.
colloidalis, koloidni.
colloxylin, nitroceluloza.'V. nitroceluloza.
collum, vrat, grlić.
collum dentis, vrat zuba, mesto na kome
se spajaju koren i krunica zuba. Sin. cer-
vix dentis.
coloboma, kolobom, uroñen ili stečen de-
fekt tkiva oka. Najčešće su zahvaćeni
kapci, dužica, sudovnjača, mrežnjača,
sočivo i dr.
colocolostomia, kolokolostomija, opera-
cija kojom se spajaju zjapovi dva dela
kolona.
coloenteritis, v. enterocolitis.
colofixatio, kolofiksacija, fiksiranje ili
okačivanje kolona šavovima, ako je
sklon spadu.
colon, deo debelog creva. V. intestinum; c.
irritabile, v. colitis; c. spasticum, spas-
tični kolon, sin. colon irritabile, v. colitis.
Colonnaova operacija, v. operacija.
coionoscopia, kolonoskopija: (1) endo-
skopski pregled kolona u toku laparoto-
mije pomoću sigmoidoskopa, koji je
uvučen proksimalno i kolonoskopom
153
colopexia
uvučenim distalno kroz otvor učinjene
kolotomije; (2) pregled pomoću kolo-
noskopa.
colopexia, kolopeksija, pripajanje dela
debelog creva šavovima za prednji tr-
bušni zid, najčešće u cilju sprečavanja
spada rektuma.
coloplicatio, koloplikacija, uzdužno ili
poprečno nabiranje zida kolona šavovi-
ma da bi mu se skratio i suzio zjap u slu-
čaju njegove dilatacije.
coloratio mucosae oralis et faciei,
(stom.), prebojavanje krvnih podliva
sluznice usta i lica; nesiguran znak dej-
stva mehaničke sile, postojećeg prelo-
ma kostiju lica; ima forenzičan značaj za
približno odreñivanje vremena protek-
log od nanete povrede. V. discoloratio.
colosigmoidostomia, kolosigmoidosto-
mija, stvaranje otvora hirurškim putem
izmeñu dela kolona i sigmoidnog kolo-
na, obično zbog prepreke u normalnom
prolazu (rak ili ožiljna stenoza kolena).
colostomia, kolostomija, operativno stva-
ranje otvora na kolonu, v. enterostomia,
fistula stercoralis; ileotransversoco-
lostomia, ileotransverzokolostomija,
hirurška anastomoza izmeñu ileuma i
poprečnog kolona; suva c., kolostomija
načinjena na levoj polovini kolona, kroz
koju se prazni meka ili formirana stoli-
ca; vlažna c., kolostomija (a) na desnoj
polovini kolona, kroz koju se prazni teč-
ni ili žitki crevni sadržaj, ili (b) na levoj
polovini kolona, kada je učinjena u isto
vreme anastomoza mokraćnog kanala s
nishodnim ili sigmoidnim kolonom,
tako da se kroz stomu pored stolice
prazni i mokraća.
colpitis, kolpitis, zapaljenje vagine, njene
sluznice i podsluzničnog tkiva izazva-
nog infekcijom. Uzrok zapaljenja može
biti spoljna infekcija ili zapaljenjski pro-
cesi materice i njenog grlića. Sama po
sebi sluznica vagine je otporna na infek-
ciju, ali do zapaljenja dolazi tamo gde je
došk) do njenog povreñivanja ili ošteće-
nja različitog porekla (povrede, pore-
mećaj endokrine funkcije, opšte slabosti
i atrofije). U starih osoba, usled izražene
atrofije, dolazi do staračkog kolpiti-sa.
154
coma
colporrhaphia, kolporafija, šav vaginal-
nih zidova, koji predstavlja dodatni ope-
rativni poduhvat uz perineoplastiku, a
vrši se u prolapsu materice i vaginalnih
zidova. Razlikujemo prednju (c. ante-
rior) i zadnju (c. posterior).
colposcopia, kolposkopija, metoda ko-
jom se, uz pomoć optičkog instrumenta
(colposcop), vrši posmatranje patološ-
kih pojava na grliću materice. Kolpos-
kopom se postiže uvećanje od 20 do 30
puta što omogućuje uočavanje svih pa-
toloških promena na grliću materice od
prostih erozija, atipičnog epitela do ma-
lignih promena u epitelu (carcinoma in
situ). Kolposkopija danas predstavlja
rutinsku metodu u ranoj dijagnostici
raka grlića materice.
colpotomia, kolpotomija, ginekološka
operacija pri kojoj se proseca zadnji
svod vagine radi evakuacije apscesa
Douglasovog špaga.
columna, stub; c. renales, delovi kore
bubrega koji u vidu stubića zalaze meñu
Malpighijeve piramide; c. vertebralis,
kičmeni stub ili kičma, sastoji se od 24
slobodna pršljena, krsne i trtične kosti.
S rebrima gradi kostur trupa. Šupljina
kičmenog stuba je u obliku kanala (kič-
meni kanal) i sadrži kičmenu moždinu.
coma, koma, stanje potpunog gubitka
svesti iz kog se bolesnik ne može probu-
diti ni najjačim spoljnim stimulusima,
ali se k. ponekad može prekinuti upot-
rebom lekova, najčešće onih koji otkla-
njaju uzrok k. Posledica je bilo unošenja
otrova u organizam (alkohol, opijati,
barbiturati), bilo stvaranja otrova u or-
ganizmu (uremička k., dijabetička k.,
apoplektička k., hepatička k.), bilo po-
vrede centralnog nervnog sistema; c.
addisonicum, stanje izuzetno teškog
pogoršaja Addisonove bolesti, zbog ne-
mogućnosti kore nadbubrežnih žlezda
da organizmu obezbedi potrebnu koli-
činu odgovarajućih hormona; alkohol-
na k., ošamućenost (stupor) koja je izaz-
vana teškim akutnim trovanjem alkoho-
lom; apoplektička k., posledica vasku-
larnog cerebralnog zadesa (sloga); c.
diabeticum, dijabetička koma, koma
combustio
koja u organizmu nastaje usled nagomi-
lavanja ketonskih tela (v. cetonuria); he-
patička k., ona koja prati jetrinu ence-
falopatiju; hiperosmotska neketogena
k., dijabetesna koma u kojoj postoji iz-
ražena hiperglikemija koja je dovela do
hiperosmolnosti vanćelijske tečnosti i
do dehidracije ćelija; hipohloremijska
k., koma u toku gubljenja natrijuma iz
organizma, koje dovodi do ćelijske hi-
perhidracije; c. hypophysare, hipofiz-
na koma, stanje izuzetno teškog pogor-
šanja bolesti (bez obzira na uzrok) pred-
njeg režnja hipofize koje se odlikuje
smanjenom funkcijom, odnosno njenim
prestankom; c. hypothyreoticum, M-
potireozna koma, stanje izuzetno teškog
pogoršanja miksedema (v. myxoedemd)
ili drugih oblika hipotireoze; ireverzi-
bilna k., nepreobratljiva koma koja traje
duže od 24 časa i u kojoj nema ni
spontanih pokreta, ni spontanog disa-
nja, dok su refleksi potpuno ugašeni, a
elektroericefâlogram je izoelektričan.
Sin. sindrom moždane smrti; Kussmau-
lova k., koma u dijabétesnöj ketoacido-
zi; uremička k., krajnji stadijum insufi-
cijencije bubrega koji nastupa usled nji-
hove nesposobnosti da izluče krajnje
raspadne proizvode prometa materija
iz organizma (specijalno ureju i druge
azotne materije), Bolesnik u u.k. ima tr-
zaje i grčeve mišića, disanje je prome-
njeno (Kussmaulov© ill Cheyne-Stocke-
sovo disanje), ima nesanice, razne neu-
ralgije i prolive. U završnoj fazi bolesnici
leže, apatični, u polusnu, glasno i du-
boko dišu, povremeno podriguju, štuca-
Ju i povraćaju,
combustio, opekotina, oštećenje kože dej-
stvom visoka temperature. Po težini oš-
tećenja razlikuju se Četiri stepena.-U
combustio I stepena postoji samo crve-
nilo kože usled hiperemije; u combustio
II stepena nastaje još i stvaranje mehu-
rića ispunjenih seroznom tečnošću; u
combustio III stepena nastaje nekroza
tkiva, a u combustio IV stepena nastaje
ugljenisanje tkiva.
comedo, sujedac, nagomilavanje rožastih
ćelija i sebuma u proširenim folikulima.
Ispoljava se crnom tačkom usled oksi-
compensatio
dacije masnih kiselina. V. acne vulgaris
punctata.
comedocarcinoma, komedokarcinom,
karcinom kanalića, iz kojih se, na prese-
ku, mogu istisnuti lako degenerisane će-
lije.
commissura, veza, spojnica, spojni deo
(npr. c. labiorum oris, spojni deo usa-
na).
commisurotomia, komisurotomija, raz-
dvajanje zalistaka u mitralnoj stenozi
prstom ili valvulotomom stavljenim na
prst koji se kroz levu pretkomoru uvodi
do zalistaka. Sin. valvulotomia.
commotio, komocija, potres; c. eerebri,
posledica tupe povrede glave (uobiča-
jen pogrešan naziv »potres mozga«),
prolazan gubitak svesti (retko duže od
10 minuta) usled udarca po glavi koji
nije izazvao nikakvo oštećenje mozga,
slobodnim okom vidljivo. Duži gubitak
svesti govori za kontuziju mozga. Pri po-
stepenom dolaženju k sebi bolesnik ob-
ično povraća i žali se na glavobolju. U te-
žim slučajevima može doći do komocio-
ne psihoze; c. labyrinth!, labirintni
simptomi koji mogu* da postoje dugo
posle povrede glave (nesigurnost pri
hodu, vrtoglavica, naročito pri izvoñe-
nju naglih pokreta) svode se na moleku-
larne promene labirintnih struktura na-
stalih prilikom traume; c. retinae, kon-
tuzija mrežnjače, ishemija jednog dela
mrežnjače usled spastičke kontrakcije
arterija mrežnjače posle tupih povreda
očne jabučice. Mrežnjačaje sivobeličas-
te boje i edematozna (Berlinovo zamu-
ćenje). Većinom iščezava bez posledica;
c. spinalis, posledica tupe traume kič-
menog stuba s prolaznim oduzetostima
većih ili manjih oblasti trupa oživčenih
spinalnim živcima.
communicans, spojni, spajajući, koji us-
postavlja vezu (npr. ramus communi-
cans, spojna grana).
communicatio, komunikacija, (1) veza,
spoj; (2) saopštenje.
communis, zajednički.
compactus, kompaktan, gust, zbijen, gus-
te grañe.
compensatio, kompenzacija, nadoknañi-
vanje nedostatka neke funkcije, izazva-
155
complexus primarius
ne oboljenjem nekog organa, poveća-
njem funkcije parnog organa (primer:
bubreg) ili hipertrofijom tkiva (hipert-
rofija muskulature srca u raznim
oboljenjima).
complexus primarius, primarni kom-
pleks, v. tuberculosis.
compressio, kompresija, pritisak; (1) saži-
manje pritiskom; dejstvo na neko telo
silom koja mu smanjuje obim i gustinu;
(2) c. cerebri, oštećenje mozga koje na-
staje usled smanjenja prostora u lubanj-
skoj duplji (prisustvom tumora, izlivene
krvi, dejstvom ozleda, zapaljenjskog
procesa, povećanjem količine kičmeno-
-moždanog likvora) i, usled toga, priti-
sak na mozak; (3) digitalna c., pritisak
na krvni sud prstima može se zaustaviti
krvav ljenje; (4) instrumentalna c.,
kompresija krvnog suda instrumentom
radi sprečavanja krvarenja (Kocherova
klešta, Péanova klešta itd.); (5) c. spina-
Hs, pritisak na kičmenu moždinu tumo-
rom, prelomom ili iščašenjem kičme
itd.; on se ispoljava različito: zavisno od
mesta i stepena pritiska, što se manifes-
tuje bolom, parestezijom, poremećajem
senzibiliteta i motorike.
compressivus, kompresivan, kompresio-
ni, koji pritiskuje.
concentratus, koncentrovan, iz koga je
odstranjen deo tečnosti.
conceptio hymine ilaeso, oploñenje i bez
rascepljivanja himena, tj. u nevinih de-
vojaka.
concha, školjka, tvorevina u obliku školj-
ke; c. našališ, nosna školjka. Koštana
izbočenja na spoljašnjim zidovima nos-
ne duplje, sagitalno položena. Postoje
tri parne nosne školjke; c. n. inferior
predstavlja posebnu kost, a c. n. supe-
rior i c. n. media pripadaju etmoidnoj
kosti.
concrementum, konkrement, kamen, ka-
menac. Čvrsta tvorevina okruglastog,
jajastog ili nepravilnog oblika koja se
stvara u tkivima ili šupljim organima ili
izvodnim kanalima žlezda (u žučnoj ke-
sici, mokraćnoj bešici, kanalićima plju-
vačnih žlezda itd.). Stvara se taloženjem
soli (usled poremećaja stanja zaštitnih
156
coni retinae
koloida) iz tečnosti koje se nalaze u šup-
ljim organima ili prolaze kroz kanale
žlezda, oko sljuštenog epitela, delića
sluzi i stranih tela. V. calculus.
concretio, konkrecija, sraslost srca, sras-
lost dva lista osrña; c. pericardii, kon-
krecija perikarda. Delimično ili potpu-
no srašćenje osrda i epikarda tanjim ili
debljim sraslinama, što je posledica
hroničnog perikarditisa. Simptomi su:
zaptivanje, cijanoza, sistolno uvlačenje
grudnog koša u predelu vrha srca, para-
doksni puls i dijastolni kolaps vena.
conductor, kondukter, prenosač, u gene-
tici jedinka koja može da prenese na
svoje potomstvo odreñene genske pore-
mećaje koji se u nje ne ispoljavaju.
Najbolji primer konduktorstva u ljudi je
hemofilija koju prenosi zdrava žena,
konduktorka, na svoje muško potom-
stvo.
Condurango, v. Cortex Condurango.
condyloma, kondilom, izraštaji nastali
bujanjem krzna kože; c. accuminata
(papillomata), v. papilloma; c. lata, širo-
ki kondilomi; široke, vlažne papule u se-
kundarnom sifilisu, lokalizovane u in-
tertriginoznim (perigenitalnim) pre-
delima. Imaju velik epidemiološki zna-
čaj, jer su veoma infektivne.
condylus, (grč. zglavak), kondil, ispupče-
nje na okrajcima dugih kostiju, koje slu-
ži za zglobljavanje.
confluens, stecište, ušće; c. sinuum, v.
torcular Herophili.
congelatio, promrzlina, povreda i ošteće-
nje kože izazvano niskom temperatu-
rom i izvesnim fizičkim i biološkim fak-
torima (vlažnost vazduha, opšta slabost,
malokrvnost i dr.). Prvo nastupa bledi-
lo, zatim cijanoza i otok. Drugi stepen:
plikovi (fliktenizacija). Treći stepen:
gangrena (nekrobioza tkiva).
congestio, navala krvi, povećano prisust-
vo krvi u tkivu, koje zbog toga postaje
intenzivno crvene boje.
congressus, polni odnos, obljuba.
coni retinae, čepići ili stubići, naročito iz-
rañeni vršni delovi čulnih (stubićastih)
ćelija mrežnjače oka, koji ispod pig-
mentnog sloja sa štapićima čine sloj šta-
Coniium
pića i stubića. Primaju svetlosne draži
(fotoreceptori).
Coniium, koniin, alkaloid iz biljke Co-
nium maculatum. Njime je otrovan Sok-
rat. Značaj mu je samo istorijski.
conjugata, (spojena), linija koja spaja uda-
ljene tačke, prečnik. Postoje tri sagital-
na prečnika male karlice, koja se pruža-
ju od njenog zadnjeg zida do simfize, i
to: conjugata anatomica, conjugata dia-
gonalis i conjugata vera. V. diameter.
conjunctiva, (tunica), vežnjača, tanka
sluznica koja oblaže zadnju stranu oč-
nih kapaka i prednji deo beonjače oka.
conjunctivitis, konjunktivitis, zapaljenje
vežnjače. Oblici: c. actinica (photoelec-
trica) nastaje usled oštećenja vežnjače
zračenjem kratkim, ultraljubičastim
zracima, talasa (električni luk, kvarco-
vanje, zavarivanje, snežne površine u
planini »snežno slepilo«). Zaštita oboje-
nim staklima koja zadržavaju ultraljubi-
časte zrake; c. aestivalis, v. c. vernalis;
c. allergica, konjunktivitis usled dej-
stva alergena biljnog ili životinjskog po-
rekla, zatim nekih medikamenata; c.
blennorrhoica: (1) c. b. gonorrhoica,
a) c. gonoblennorrhoica neonatorum,
konjunktivitis novoroñenčadi inficira-
nih od obolele majke; b) c. gonoblen-
norrhoica adultorum, gonoreja odras-
lih; (2) c. blennorrhoica non gonor-
rhoica, konjunktivitis novoroñenčadi,
nalaz inkluzionih telašaca. Izazivač
pneumokok, streptokok; c. diphtheri-
ca, javlja se izolovano ili u toku difterije
ždrela i nosa. Prati nekrozu vežnjače i
stvaranje pseudomembrana. Moguće
komplikacije na rožnjači; c. eccemato-
sa, v. c. phlyctaenularis; c. epidemica,
izazvan virusom, daje nežna subepitel-
na zamućenja rožnjače; c. follicularis,
u osoba limfatične konstrukcije, zatim
refrakcione anomalije, folikuli u prelaz-
noj bori; c. nodosa, čvorići u vežnjači
izazvani dlačicama gusenica, koje mogu
prodreti u očnu jabučicu; c.phlyctae-
nularis, odlikuje se stvaranjem čvorića
u cirkumskriptno zapaljenoj vežnjači.
Čvorići najčešće lokalizovani u blizini
rožnjače. Najčešće u dece i mladih oso-
contractio
ba. Uzroci su: tuberkulozno-toksička
alergija, loša ishrana, nizak higijenski
nivo, manjak u vitaminima; c. scrophu-
losa, v. c. phlyctaenularis; c. simplex
chronica, konjunktivitis izazvan spolj-
nim uzrocima (dim, prašina, hemijski
nadražaji), refrakcione anomalije, ob-
oljenja nosa; c. trachomatosa, v. trac-
homa; c. vernalis, prolećni katar, javlja
se s prvim toplim danima, zimi se ubla-
žava ili nestaje. Javlja se u dece i traje do
puberteta. Uzrok nepoznat (alergija,
sunčani zraci, toplota).
conspergentia, praškovi za posipanje.
constipatio, konstipacija, retko i otežano
crevno pražnjenje (defekacija); atonic-
na k., konstipacija zbog atonije crevne
muskulature; gastrojejunska k., kon-
stipacija zbog inhibicije gastrojejun-
skog i gastrokoličnog refleksa raznim
bolestima; proktogena k., konstipacija
zbog nenormalnosti refleksa defekacije;
spastična k., konstipacija zbog izraže-
nog spazma jednog dela creva zbog neu-
rastenije, ili trovanja olovom. Sin. obsti-
patio.
constituens, obično indiferentna materija
koja glavnom (eventualno i adjuvant-
nom) leku daje oblik. Konstituens rast-
vora obično je voda, alkohol ili neko
ulje, za praškove običan šećer, mlečni
šećer, talk i dr.; za masti vazelin, lanolin
itd.
constitutio, konstitucija, način reagova-
nja, kao i sklop jedne osobe odreñen
genskim i biohemijskim činiocima kao i
činiocima okoline; limfatična k., ona u
koje postoji hiperplazija limfnog siste-
ma; neuropatska k., stari izraz za osobe
koje su sklone nervnim bolestima; va-
zoneurozna k., koja se odlikuje nesta-
bilnošću vazomotornog mehanizma.
constrictor, stezač, koji sužava.
continentio, kontinencija, uzdržavanje
(npr. od polnog života), zadržavanje
(npr. mokraće). V. incontinentio.
contortus, vijugav, npr. tubuli sëminiferi
contorti, vijugavi semeni kanalići.
contractio, kontrakcija, grčenje, skraćiva-
nje, skupljanje. Kontrakcija mišića za-
snovana je na klizanju kontraktilnih ele-
157
contractura
menata aktina i miozina; izometrijska k.,
tip mišićne kontrakcije pri kojoj se mišić
kontrahuje ne menjajući dužinu;
izotonična k., tip mišićne kontrakcije pri
kojoj se mišić skraćuje, dok mu se
napetost ne menja; prosta mišićna
kontrakcija, k. pod dejstvom samo jedne
draži; složena (tetanička) k., k. pod
dejstvom više čestih uzastopnih draži.
contractura, kontraktura, trajno skraće-
nje mekih tkiva, specijalno mišića. Može se
javiti pri zamoru (zbog iscrpljivanja
rezervi adenozin-trifosfata ili posebnog
faktora relaksacije još uvek nepoznate
prirode), posle smrti (mrtvačka ukoče-
nost), delovanjem hemijskih supstancija,
koje menjaju fizičko-hemijsku strukturu
kontraktilnih proteina (hemijska
ukočenost), denaturisanjem proteina
mišića toplotom (termička ukočenost);
aktivna k., posledica patološkog poja-
čanja inervacije mišića; Dupytrenova k.,
skraćenje, zadebljavanje i fibrozira-nje
dlanske aponevroze, što stvara pre-gibni
deformitet prsta šake. Takav de-formitet
na prstu stopala posledica je promena u
tabanskoj aponevrozi; ishe-mička k., k. i
degeneracija mišića usled lošeg priliva
krvi, npr. pri čvrstoj podve-zanosti uda; k.
mišića, skraćenje mišića usled njihovog
oboljenja (miopatska k.); organska k., k.
koja je stalna i bez prekida; pasivna k.,
nastaje fibrozno-skle-rotičkim
skvrčavanjem mišića; polio-mijelitička
k., distorzija zgloba u toku napada
poliomijelitisa zbog delimične ili potpune
paralize jedne grupe mišića, dok
antagonistička grupa neoštećenih mišića
preovladuje izazivajući kontrak-turu;
refleksna k. mišića, nepovoljna
zgrčenost i krutost jednog mišića ili grupe
mišića izazvana nekim udaljenim pa-
tološkim promenama (na kostima, zglo-
bovima, mišićima, krvnim sudovima) iz
kojih se nadražaj putem senzitivnih živaca
u nervnih centara prenosi na motorni
živac. Stalan nadražaj ovih posled-njih
daje r.k.m.; veratrinska k., posebna
kontraktura mišića posle ubrizgrava-nja
veratrina u mišić; Volkmannova k., k.
prstiju, ponekad i zgloba ručja, s gu-
158
contusio
bitkom snage, brzim razvojem posle teš-
ke povrede u predelu lakta ili neisprav-
ne primene podvezivanja tog predmeta
ili gipsanog zavoja; k. zgloba, neispra-
van položaj zgloba s ograničenom ili iš-
čezlom funkcijom (kruti zglob). K. zglo-
ba je posledica skraćenja mišića (mioge-
na k.), kože (dermatogena k. odn. ožiljna
k.), tetiva (desmogena k.), spazama ili
paralize mišića u oboljenju kičmene
moždine (neurogena k.), preležanih po-
vreda i oboljenja zglobova (artrogena
k.). V. ankvlosis.
contraextensio, kontraekstenzija, vuče-
nje, teglenje u suprotnom pravcu od
drugog vučenja (npr. pri nameštanju,
repoziciji fragmenata u prelomu ili u iš-
čašenju zgloba).
contraincisio, kontraincizija, incizija
gnojne kolekcije izvršena na izvesnoj
udaljenosti od osnovne incizicije, obič-
no na niže položenom mestu. Cilj kon-
traincizije je da se potpomogne drena-
ža.
contrecoup, (fr.), protivudar(ac), indi-
rektna ozleda jednog dela organa koji leži
na suprotnoj strani od mesta dej-' stva
sile, npr. ozleda levog potiljačnog režnja
mozga pri udaru u desni čeoni predeo
glave.
contusio, kontuzija, nagnječina, uboj, oz-
leda tkiva dejstvom udara ili energičnog
pritiska, a da pri tom ne nastane prekid
kontinuiteta kože. Kidanje potkožnih
krvnih sudova i kapilara na mestu kon-
tuzije povod je pojavi hematoma ili ek-
himoze; c. bulbi, kontuzija bulbusa,
kontuzija očne jabučice, tupa povreda
očne jabučice, koja može naneti niz oz-
biljnih oštećenja (krvarenja, povrede
dužice, promena položaja sociva, ruptu-
ra sklere, mrežnjace i suclovnjače i dr.);
c. cerebri, gubitak svesti usled direkt-
ne traume glave, koja je obično praćena
prelomom lubanje; c. medullae spina-
Hs, kontuzija kičmene moždine usled
udara u kičmeni stub, praćena prolaz-
nim ili produženim poremećajem senzi-
tivne i motorne inervacije ispod nivoa
povrede mož dine; protivudarna
c.,kontuzija nastaje udarom na jednu
conus
stranu glave, dok lezija mozga nastaje
na suprotnoj strani prenošenjem sile.
conus, kupa, tvorevina u vidu kupe; c.ar-
teriosus, deo desne komore iz koje po-
lazi plućno stablo (plućna arterija); c.
elasticus laryngis, elastična kupa gr-
kljana; c. myopicus, kupa usled peripa-
pilarne atrofije sudovnjače kao posledi-
ca istezanja:, pigmentni k., zadebljanje
pigmentnog sloja na ivici papile u vidu
polumeseca ili prstena; skleralni k., be-
ličasti polumesec ili prsten uz papilu
nastao usled toga što pigmentni epitel
sudovnjače ne dopire do ivice papile,
tako da bela sklera prosijava.
Convallaria majalis, ñurñevak, sadrži,
glikozide od kojih je najvažniji Conval-
latoxin.
Convallatoxin, glikozid iz biljke Convalla-
ria majolis, ñurñevak; ima kardiotonič-
ko dejstvo.
convergens, susticajni, koji se sustiče u
jednu tačku. Suprotno: divergens.
convolutum, konvolut, savijutak, klupče,
klupko, (1) klupko creva ili crevnih pa-
razita; (2) svaki izbočeni i savijeni deo
mozga, moždana vijuga (gyrus).
convolutus, smotan, savijen, vijugav.
convulsio, konvulzija, uopšteni tonusno-
klonusni trzaji mišića koji se vide u epi-
leptičkom ili eklamptičkom napadu. V.
epileptički napad, eclampsia; febrilne k.,
epileptiformni napadi koji se javljaju
uvek kad oboleli dobije povišenu tem-
peraturu.
Conwayjeva tehnika, v. tehnika.
Cooleyeva anemija, v. thalassaemia.
Coolidgeova cev, Kulidžova termoelek-
tronska cev. Kulidžova cev je staklena
vakuum-cev sa dvema elektrodama. Po-
tisnula je iz upotrebe jonsku rendgen-
sku cev. V. rendgenska cev.
copolymer, kopolimer, polimer koji sači-
njavaju više od jedne vrste monomera.
coprolith, koprolit, tvrd fekalni kamenac.
coprophagia, koprofagija, jedinjenje iz-
meta u teških, rñavo negovanih dušev-
nih bolesnika, koje se može javiti kada
su posredi teški slučajevi masohizma.
copula dimidiata, u ovom polnom odno-
su muškarac ne izvlači sasvim svoj ud iz
vaginalnog kanala žene.
cor
copula tecta, prekinuti polni odnos.
copulatio, kopulacija, spajanje (1) akt op-
loñenja nekih jednoćelijskih živih bića,
pri čemu se dve ćelije (dva gameta) sto-
pe u jednu ćeliju, nazvanu zigot ili kopu-
Ia; (2) spajanje, parenje dveju jedinki
različitih polova spoljašnjim polnim or-
ganima (koji se zovu kopulatorni orga-
ni).
cor, srce, šuplji mišićni i središni organ
koji održava krvotok u organizmu. Nala-
zi se u grudnoj duplji. Unutrašnja uz-
dužna pregrada deli potpuno šupljinu
srca na desnu i levu polovinu, čiji se za-
dnji delovi nazivaju desna i leva pretko-
mora (atrium dextrum et sinistrum), a
prednji delovi nose nazive desna i leva
komora (ventruculus dexter et sinister).
Izmeñu pretkomora i komora nalaze se
pretkomornokomorni otvori sa zalisci-
ma, kroz koje prolazi krv izpretkomora
u komore. Na desnom otvoru su tri za-
liska (valva tricuspidalis), a na levom ot-
voru se nalaze dva zaliska (valva bicus-
pidalis, s. mitralis). Na otvorima plućnog
stabla i aorte nalaze se po tri polumese-
časta zaliska (valvulae semilunares). Sr-
čani mišić (myocardium) obložen je
unutrašnjom opnom, osrñem (endocar-
dium) a spolja je pokriven opnom na-
zvanom (epicardium). Srce ishranjuju
dve tzv. venačne arterije (a. coronaria
dextra et sinistra) koje polaze od počet-
nog proširenog dela aorte (bulbus aor-
tae) i granaju se u srčanom mišiću. Neu-
romišićne ćelije obrazuju u srčanom
mišiću sprovodni aparat srca (Keith-
Flackov čvor, Aschoff-Tavvarain čvor i
Hisov snop), koji omogućuju ritmičke
kontrakcije srca. Oko srca je opna koja
gradi srčanu kesu, osrñe, v. pericar-
dium. U levu pretkomoru dospeva oksi-
dovana krv iz pluća kroz plućne vene
(vv. pulmonales), a zatim ulazi u levu
komoru. Iz komore se istiskuje u aortu
i njenim granama arterijama dospeva u
sve delove tela, predajući kiseonik, a
uzimajući ugljen-dioksid. Redukovana
krv dospeva preko šupljih vena (v. cava
superior et inferior) u desnu pretkomo-
ru, odakle se spušta u desnu komoru.
Ova komora istiskuje krv u plućno stab-
159
cor
Io (truncus'pulmonalis) kojim dospeva
u pluća radi oksidacije; c. adiposum,
srce u kojem postoji masna degeneraci-
ja, ili srce oko kojeg postoje masne na-
slage na epikardu I i II; c. arteriosum,
ime za levo srce; c. aorticomitrale,
aortnomitralno srce, izgled srca pri
rendgenoskopiji ili rendgenografiji bo-
lesnika u kojih istovremeno postoje
promene i na aortnim i na mitralnim za-
liscima; c. aorticum, aortno srce. Oblik
srca pri rendgenskom pregledu boles-
nika 1S aortnim manama, nastao usled
hipertrofije i dilatacije Ieve komore; c.
biloculare, uroñena anomalija srca u
koje ne postoje pretkomorska i1 komor-
ska pregrada: srce se sastoji samo od
jedne pretkomore i jedne komore; c.
bovinum, volovske srce, pri rendgen-
skom pregledu jako uvećano i prošire-
no srce koje skoro dodiruje levi torakal-
ni zid; c. mitrale, mitralno srce, senka
srca dobivena rendgenskim zracima
koja liči na konturu boce ili trougla. Na-
staje usled proširenja leve pretkomore i
hipertrofije desne komore, zbog čega se
umesto zaliva na levom rubu srčane
senke nalaze dva luka; c. pendulum,
kapljasto srce, uroñeno malo srce sla-
bih, asteničnih osoba. Ono je obično uv-
rnuto* u smeru skazaljke na satu, zbog
čega se u zalivu na levom rubu pojavljuje
luk; c. pseudotriloculare, uroñena
nenormalnost srca u koje srce funkcio-
niše kao da ima samo tri šupljine zbog
atrezije trikuspidnih zalistaka; c. pul-
monale, kor pulmonale, odlikuje se hi-
pertrofijom desne komore srca, a nastaje
u slučajevima kada je otpor prema
protoku u plućima povećan, kao na pri-
mer u emfizemu, u izraženoj sklerozi
plućne arterije, mitralne stenoze, steno-
ze pulmonalne arterije, kao i u sklerozi
venačnih arterija; c. sinistrum, levo
srce; c. taurinum, c. bovinum; c. triat-
riatum, uroñena nenormalnost srca,
koja po svojim znacima podseća na mit-
ralnu stenozu zbog pražnjenja plućnih
vena u jednu akcesornu pretkomoru; c.
triloculare, srce s tri šupljine; c.trilo-
culare biatriatum, srce s dve pretko-
160
corona
more ijednom komorom zbog nedos-
tatka komorskog septuma; c. trilocula-
re biventriculare, srce s jednom pre-
tkomorom i dve komore zbog nedostat-
ka pretkomorskog septuma; c. veno-
šum, desno srce; c. villosum, dlakav iz-
gled epikarda zbog eksudativnog peri-
karditisa. Poznat i kao c. hirsutum.
coracoiditis, korakoiditis, bol u predelu
lopatice i kljunastog nastavka s atrofi-
jom deltoidnog mišića, koji se pripisuju
povredi kljunastog nastavka.
cord-faktor, sposobnost M. tuberculosis
da na Lowensteinovoj podlozi stvara
mikrokolonije koje podsećaju na užad
(»cord« - uže). Virulentnost pojedinih
sojeva M. tuberculosis stoji u vezi sa
stvaranjem cord-faktora.
corectopia, korektopija, v. ectopia pupil
lae. Sin. korectopia.
Corijeva bolest, tip III glikogenoze. V.
glycogenosis.
corium, krzno, sloj vezivnog tkiva ispod
pokožice. Sin. derm.
cornea, rožnjača, mezodermni omotač
očne čašice izgrañuje spoljašnjim slo-
jem beonjaču i rožnjaču, a unutrašnjim
cilijarno telo i dužicu. Rožnjača u počet-
ku prisno prianja uz sudovnu čahuru
sočiva, ali se početkom 3 meseca odvaja.
Početkom 4. meseca rožnjača je uglav-
nom izgrañena: nedostaju joj granične
opne. Prednji epitel je sastavljen od
reda kockastih ćelija, 2-3 reda epitelnih
ćelija. Descemetova opna se pojavljuje
tek 5. meseca.
cornu, rog, naziv za nastavke kostiju ili
šupljina koje liče na rog; c. Ammonis,
Amonov rog, ispupčenje u donjem rogu
bočne komore mozga. V. hippocampus;
(derm.) c. cutaneum, izraslina na koži
nastala usled hiperplazije rožastog sloja
u vidu roga.
corona, venae, kruna, ispupčenje slično
kruni (npr. corona dentis, kruna zuba,
c. radiata, zrakasta kruna u velikom
mozgu); c. ciliaris, trepavična, cilijarna
kruna na cilijarnom telu. Sastoji se od
nastavaka i nabora (processus ciliares i
plicae ciliares); c. glandis, obrub glavi-
ce muškog uda; c. mortis, venae smrti,
spojnica izmeñu donje epigastrične i za-
coronaris corticosteron

porne arterije. Ta se anastomoza nalazi re velikog mozga, koja se sastoji od re-

na medijalnoj strani butnog prstena i pate jezgre (nucleus caudatus) i sočivas-
njena povreda prilikom operacije butne te jezgre (nucleus lentiformis); c. vit-
kile izaziva krvarenje. reum, staklen, postaje od tananih pro-
coronaris, (stom.), koronarni, pripada dužetaka ćelija vidnog dela mrežnjače.
krunici zuba ili se na nju odnosi; venač- Ti produžeci se prepliću meñu sobom i
ni, kaže se za sudove srca. ukrštaju, gradeći mrežastu potku ispu-
corpora amylacea, okruglasta telašca njenu sluzavom materijom.
slojevite grañe, belančevinastog sasta- corpuscula, (pl. od corpusculum), telaš-
va. Jodom se mogu obojiti plavo ili ze- ca; c. Hassali, sitna koncentrično pru-
lenkasto. Nalaze se u zdravoj prostati i gasta telašca u timusu; c. lamellosa, v.
neurogliji, a takoñe i u obolelim tkivi- čulna telašca.
ma. corpusculum, telašce, mala masa, malen
corpus, (I) organizam, živo telo; (2) trup, organ; c. renis Malpighii, Malpighijevo
glavni deo nekog organa; (3) masa ne- telašce u bubregu, obloženo opnom u
kog tkiva; (4) neživo telo; c. alienum, vidu čahure (Bovvmanova opna) u kojoj
(stom.) strano telo u ustima dospelö iz se nalazi klube krvnih kapilara (glome-
spoljne sredine (pesak, šljunak, zrnev- rulus). V. glomerulus.
lje, ugljena prašina, mulj), ili delovi pri- Corriganova bolest, v. bolest.
rodnih ili veštačkih zuba, proteza, mos- corrigens, popravna supstancija koja se
tova, rede odlomci kostiju. Njihovo pri- dodaje lekovima kada je potrebno po-
sustvo u ustima ili u disajnim putevima praviti ukus, miris ili boju, ili kada treba
predstavlja opasnost od delimične ili ublažiti lokalno nadražajno dejstvo.
potpune opstrukcije disajnih puteva. cortex, kora, npr. c. cerebri, kora velikog
Ima forenzičan značaj; c. callosum, žu- mozga, moždana kora, c. renis, kora
Ijevito telo, bela spojnica hemisfera ve- bubrega; C. Cascarae .sagradae, lak-
likog mozga; c. cavernosum, kavernoz- santno sredstvo; C. Chinae, C. Cincho-
no ili šupljikavo telo koje ima osobinu nae, kora od hininovca, sadrži mnogo
da nabrekne zbog punjenja njegovih alkaloida, od kojih su najvažniji hinin i
šupljina krvlju; c. ciliare, cilijarno ili hinidin; C. Cinnamomi, kora od cime-
trepavično telo, srednji deo sudovne ta, slatka korica, služi kao začin ili kao
opne očne jabučice, izmeñu dužice i su- korigens; C. Conñurango, kora biljke
dovnjače. Sadrži trepljasti mišić (m. ci- Marsdenia Conñurango koja raste u An-
liaris) koji vrši podešavanje sočiva. Na dima, a spada u grupu gorkoaromatič-
unutrašnjoj strani pozadi nalazi se ve- nih sredstava; upotrebljavana je kao
nac trepljastih nastavaka (processus ci- maceratodekokt, kao Extractum Con-
liares), koji luče očnu vodicu; c. Hig- ñurango ili kao Vinum Conñurango; C.
hmori, pregrade izmeñu režnjića seme- Frangulae, kora od krkovine, laksantno
nika stiču se na njegovom gornjem sredstvo; C. Quercus, hrastova kora, sa-
polu, u zadebljalo tkivo kao Highmoreo- drži tanina; C. Rhymni Purshianae,
vo telo ili medijastinum testis; c. huma- laksantno sredstvo.
num, telo čoveka, čovečje telo. Njegovi cortexon (desoxycorticosteron), kortek-
delovi su: glava (caput), vrat (colluni), son (dezoksikortikosteron) hormon
trup (truncus) s delovima grudnog koša kore nadbubrežnih žlezda (v. tamo) iz
(thorax), trbuhom (abdomen) i karlicom kojeg nastaje aldosteron (v. tamo) i kor-
(pelvis), gornjim udovima (membra su- tikosteron (v. corticosteron).
periora, sin. extremitates superiores) i do- corticalis, kortikalan, koji pripada kori
nji udovi (membra inferiora, sin. extremi- (npr. substantia corticalis renis, bub-
tates inferiores); c. luteum, žuto telo u režna kora).
jajniku; c. pineale, v. epiphysis; c. spon- corticosteron, kortikosteron, jedan od
giosum, v. penis; c. striatum, prugasto glikokortikoida iz grupe hormona kore
telo, velika potkožna siva masa hemisfe- nadbubrežnih žlezda koji uglavnom

11 Medicinski leksikon 161

corticotropin
kontrolišu metabolizam ugljenih hidra-
ta.
corticotropin, adrenokortikotropni hor-
mon, ACTH, v. hormon.
Cortijev organ, organum spirale Cortii,
tvorevina u opnastom pužnom kaqalu
(ductus cochlearis), koja sadrži čulne
slušne ćelije namenjene prenošenju
akustičkih nadražaja iz unutrašnjeg uva
u odgovarajuće moždane centre;
(embr.) u zidu slušnog kanala embriona
oko trećeg meseca pojavljuje se medi-
jalno veće zadebljanje, koje stvara unut-
rašnji spiralni slušni oluk, dok manje,
bočno zadebljanje daje Kortijev organ
(organum spirale).
cortin, kortin, preparat hormona kore
nadbubrežnih žlezda, upotrebljava se u
lečenju Addisonove bolesti.
Cortisol, kortizol, najznačajniji hormon
(v. tamo) kore nadbubrežnih žlezda s
mnogim, po život izvanredno važnim
efektima. Sin, hidrokortizon, (hem.) 4-
pregnen-11-beta, 17-alfa, 21-triol-3, 20-
dion.
Cortison, kortizon, hormon, (v.. tamo)
kore nadbubrežnih žlezda, po svom dej-
stvu odgovara, uglavnom, kortizolu. V.
cortisoL
Corynebacterium, (coryne-malj), vrsta
gram-pozitivnih, nepokretnih, nesporo-
genih, štapićastih bakterija karakteris-
tičnog izgleda. Postoje vrste korine-bak-
terija koje su patogene (C. diphtheriae)
i vrste apatogene za čoveka (pseudodif-
terični bacili ili difteroidi); C. diphthe-
riae, bacili difterije, prouzrokovači dif-
terije u ljudi. Tanki štapići, zadebljani
na jednom ili oba kraja. Razni oblici
mogu se videti u istoj kulturi i na istom
mikroskopskom polju, to je »fiziološki
polimorfizam«. Druga karakteristična
osobina ovog bacila je grupisanje, po
dva u vidu slova V ili Y (klinasta azbu-
ka). Po Gramu se boji pozitivno (labil-
no). Obojeni po Neisseru pokazuju Ba-
bes-Ernstova zrnca. Opisana su tri tipa:
gravis, mitis i intermedijus, koji se me-
ñusobno razlikuju morfološki, po izgle-
du kolonija, biohemijski, a donekle i po
patogenosti. Proizvode toksin, različite
162
coxarthropathia
jačine. Sin. Bacillus diphtheriae, Lo'ffle-
rov bacil
coryza, v. kijavica.
costa, rebro, duga kost lučnog oblika koja
se pruža od kičmenog stuba do grudne
kosti. Postoji 12 pari rebara, od kojih se
7 prvih pari napred zglobljavaju preko
posebnih hrskavica s grudnom kosti (c.
verae, prava rebra), VIII, IX i X par se
svojim hrskavicama spajaju s hrskavi-
com VIII rebra (c. spuriae, lažna r.), a XI
i XII par su slobodni (c. fluctuantes, slo-
bodna rebra). Sva rebra se pozadi
zglobljavaju s 12 leñnih pršljenova.
costališ, kostalni, rebarni.
costotomia, kostotomija, presecanje reb-
ra, resekcija rebra.
costotransversectomia, kostotransver-
zektomija, isecanje dela rebra zajedno s
odgovarajućim poprečnim nastavkom
pršljena.
cou palme, v. vratna lepeza.
Coulomb (Kulon) Ch.A. (1736-1806),
francuski fizičar koji je primenio Njut-
nov zakon gravitacije na električne i
magnetne pojave. Njegovo ime nosi
praktična jedinica količine elektricite-
ta.
Courvoisierov sindrom, v. syndroma.
cowperitis, zapaljenje Cowperovih žlezda
(glandulae bulbourethrales), prouzro-
kovano pretežno gonokokima.
Cowperove žlezñe, stvaraju se u embrio-
na od 27 mm iz punih epitelnih pupolja-
ka na boku zida urogenitalnih pupolja-
ka.
coxa, kuk; os coxae, karlična kost, sastav-
ljena od bedrene kosti (os ilium), sed-
njače (os ischii) i preponske ili stidne
kosti (os pubis).
Coxackie-virusi, u grupi koksaki-virusa
ubraja se veliki broj enterovirusa. Po
patogenosti prerna miševima sisančadi
se dele u grupu AiB. Dosad je izolova-
no, u kulturi tkiva in vitro, veliki broj
loza koksaki-virusa iz obolelih osoba s
različitim kliničkim manifestacijama.
coxalgia, koksalgija, bol u zglobu kuka.
Zajedničko ime za bolesti zgloba kuka.
coxarthropathia, koksartropatija, bolesti
zgloba kuka.
coxarthrosis
coxarthrosis, koksartroza, degenerativne
promene, ili osteortritis u zglobu kuka.
Coxiella burneti (Rickettsia burneti), uz-
ročnik Q-groznice. Po morfološkim,
tinktorijalnim osobinama i izgledu kul-
tura ne razlikuje se od rikecija. Serum
ljudi i životinja inficiranim C. burneti ne
zgomilava nijednu Proteus OX-lozu. C.
burneti izaziva oboljenje bez kožne
ospe.
coxitis, koksitis, zapaljenje zgloba kuka.
Praćeno je bolovima, temperaturom,
hotimičnim hramanjem, ograničenim
pokretima, eksudatom u zglobu i kon-
trakturom. Vrste c.: tuberkulozni
(najčešći), sifilisni, gonoroički, serozni,
gnojni, deformirajući, neuropatski (ta-
bes i syringomyelia).
Coxova vakcina, suspenzija ubijenih ri-
kecija (Rickettsia prowazeki) kultivisa-
nih u žumančanoj kesi pilećeg embrio-
na. Vakcinacija se obavlja sa 2 do 3 doze
po l ccm vakcine, koje se daju supkuta-
no u razmaku od 2 do 4 sedmice. Revak-
cinacija se obavlja posle 4 do 5 godina.
Imunitet koji se postiže posle vakcinaci-
je vrlo je solidan.
Cramerova udlaga, v. udlaga.
cranialis, (1) koji pripada glavi (npr. nervi
craniales), (2) koji je bliži glavi, gornji
(npr. pars cranialis duodeni, gornji deo
duodenuma).
cranloclasio, kranioklazija, akušerska
operacija za ekstrakciju perforisane gla-
ve ploda, a koja je izvršena zbog nesraz-
mere glave ploda i poroñajnog puta. Po
izvršenoj perforaciji glave (perforatio
capitis) posebnim instrumentima (kra-
nioklast, kefalokranioklast), vrši se
smanjivanje obima glave i ekstrakcije
ploda. Za vršenje te operacije najpodes-
niji je Braunov kranioklast.
craniopharyngioma, kraniofaringiom je
neoplazma poreklom od epitela iz Rath-
keovog špaga ili kraniofaringealnog ka-
nala. Neoplazma je obično cistična, a
epitel koji oblaže cistične šupljine je sli-
čan ameloblastima pa je veoma blizak
ameloblastomu (adamantinomu). Kon-
genitalnog je porekla i čini 3% svih int-
rakranijalnih tumora.
crepitatio
craniotomla, kraniotomija, v. cephaloto-
YYliCL
craniotopographia, kraniotopografija,
proučavanje odnosa površine svoda lu-
banje u odnosu na razne delove mozga
u njoj.
cranium, lubanja, lobanja. U njenoj duplji
je smešten mozak.
craurosis vulvae, krauroza vulve, sklero-
tična atrofija kože i sluznice vulve (stid-
nice). Nastaje iz leukoplakije gde posle
hiperplastičnog stanja nastupa sklero-
tična atrofija, koja dovodi do iščezava-
nja malih stidnih usana, klitorisa i celog
vestibula. Kasnije dolazi i do atrofije ve-
likih stidnih usana što dovodi do steno-
ze vaginalnog ulaza (stenosis introitus
vaginae). Javlja se u toku klimakteriju-
ma i postklimakteričnom dobu i u žena
s hipofunkcijom jajnika (bez obzira na
doba starosti), a pojava atrofije dovodi
se u vezu sa nedovoljnim lučenjem foli-
kulinskog hormona.
Credéov postupak, Kredeov zahvat, istis-
kivanje odlubljene posteljice kada to
porodilja usled slabosti trbušne musku-
lature nije u stanju da izvrši. Poduhvat
se izvodi na taj način što se materica
obuhvata tako da dlan ruke bude na
fundusu, palac na prednjem a ostali pr-
sti na zadnjem zidu materice. Na mate-
ricu, koja je u kontrakciji, ruka vrši pri-
tisak u pravcu karličnog izlaza i istisku-
je odlubljenu posteljicu.
Credéova mast, v. Unguentum Argenti col-
loidalis.
Credéove kapi, mera za sprečavanje go-
noroičke infekcije očiju novoroñenčeta.
Sastoji se od ukapavanja 1-2%-tnog
rastvora srebro-nitrata neposredno po-
sle roñenja. V. Credéove kapljice.
creeping disease, (engl.), v. larva migrans.
crenotherapia, krenoterapija, banjsko Ie-
čenje; zbir svih terapijskih mera (kup-
ke, dijeta, fizikalna terapija) koje se
sprovode u toku lecenja u banji. V. the-
rapia (banjska terapija).
crepitatio, krepitacija, (1) šum pri auskul-
taciji pluća, sličan onom koji se dobiva
trljanjem kose izmeñu prstiju, najčešće
se čuje iznad ognjišta zapaljenjskog
oboljenja pluća; c. art. temporomandi-
163
Cresolum
bularis, (stom.) pucketanje u donjovi-
ličnom zglobu: inter medi jar ne k., jav-
ljaju se u početku otvaranja usta, posle-
dica su zapaljenja; c. indux, čuju se u
početku zapaljenja; c. redux, krepitaci-
je koje se čuju pri kraju oboljenja; kre-
pitacije se čuju i pri trenju neravnih po-
vršina fragmenata kostiju nastalih frak-
turom kosti; (2) (hir.) šum koji nastaje
pri trenju neravnih hrapavih površina
kao, npr., pri prelomu kostiju kada se
neravne površine fragmenata taru jed-
na o drugu; (3) osećaj škripanja pri po-
tkožnom emfizemu; terminale k., otkri-
vaju se pri kraju otvaranja ili u početku
zatvaranja usta; znak subluksacije ovog
zgloba.
Cresolum, krezol, metil-fenol. Sirovi kre-
zol (C. crudum) predstavlja mešavinu
ortokrezola, metakrezola i parakrezola.
Krezol deluje antiseptično i dezinfici-
jentno. Sirovi krezol podesan je, zbog
jeviinoće, za dezinfekciju mrtvih pred-
meta. Prema našoj farmakopeji, oficina-
lan je Solutio Cresoli saponata (sapun-
ski rastvor krezola) koja sadrži 50%
trikrezola i 50% kalijumovog sapuna.
Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. bolest.
crevna duplja, sve veće savijanje stoma-
topleure odguruje pred sobom splah-
nopleuru i izaziva na endodermu, duž
trbušne strane embriona, oluk (crevni
oluk) ograničen bočno uzdužnim nabo-
rima splahnopleure. Ovim mehaniz-
mom blastodermna duplja je podeljena
u srednjem delu embriona na dva ne-
jednaka dela: jedan manji (intraembrio-
nalni) nazvan crevna duplja, drugi, znat-
no veći (vanembrionalni), nazvan vite-
Unska kesa, po čijoj se površini prostire
sudovno polje u splanhnopleuri.
crevna fistula, v. fistula.
crevna grizlica, v. ulcus.
crevna hipertenzija, v. hypertensio.
crevna kolika, v. colica.
crevna kost, v. ilia (os ilium).
crevna vijuga, v. ansa intestinalis.
crevne krize, v. crisis (crisis intestinalis).
crevna tuberkuloza, v. tuberculosis.
crevni čepići, v. suppositoria analia.
crevni gasovi, mikroorganizmi u crevima
izazivaju razgradnju nesvarenih ostata-
164
crisis
ka hrane, posebno ugljenih hidrata i be-
lančevina, pri čemu se stvaraju razni ga-
sovi: ugljen-dioksid, vodonik, metan,
sumpor-vodonik i dr.
crevni grip, v. influenza intestinalis.
crevni kamenac, v. coprolith, enterolith.
crevni katar, v. enterocolitis.
crevni oluk, v. crevna duplja.
crevni sok, bezbojna, lako opalescentna
tečnost, koju izlučuju žlezde sluznice
tankog creva. Po osobinama odgovara
ekstracelularnoj tečnosti. Neutralne je
reakcije (pH 6,5-7,5), i ne pokazuje en-
zimsku aktivnost. U crevnom soku, koji
ne sadrži raspadnute ćelije, nalaze se
enterokinaza, ferment koji aktiviše trip-
sinogen, i male količine amilaze.
crevno krvarenje, v. haemorrhagia.
crevo, v. intestinum.
cribrosus, kribrozan, sitast, rešetkast, npr.
lamina cribrosa, sitasta pločica.
cricotomia, krikotomija, hirurško prese-
canje krikoidne hrskavice. Češće se
misli na presecanje krikotireoidne
opne kao zamene za traheotomiju, ako
uslovi naročite hitnosti i nepripremlje-
nosti ne dozvoljavaju njeno pravilno iz-
voñenje. U tom slučaju predstavlja pri-
vremenu meru do izvoñenja traheoto-
mije.
Crigler-Najjarov sindrom, v. syndroma.
Crile-Matasova operacija, v. operacija.
crisis, kriza, (1) preobražajna tačka jedne
bolesti ka boljem, ili gorem. Naglo skre-
tanje jedne bolesti obično ka boljem; (2)
naglo pojačanje simptoma i znakova
neke bolesti; adisonska k., simptomi i
znaci koji prate naglo pogoršavanje Ad-
disonove b., anafilaktoidna k., simpto-
mi koji liče na anafilaksni šok; aplastič-
ka k., naglo iščezavanje eritroblasta u
kostnoj srži, prolaznog karaktera, naro-
čito u hemoliznim anemijama; astma-
tička k., status asthrnaticus; bronhna
k., paroksizmi gušenja u tabesu dorzali-
su; celijačna k., nagli napad povraća-
nja i proliva s velikom dehidracijom u
dece s ćelijačnom bolešću: cerebralna
k., jak i iznenadan napad hemiplegije,
apopleksije ili drugih moždanih pore-
mećaja; deglobulinizacije k., nagla po-
java teškog stanja u naslednoj sferocito-
crisis
zi, praćenog prolaznom aplazijom kost-
ne srži; Dietlova k., jak bol zbog obrta-
nja spuštenog bubrega oko svojih kr-
vnih sudova; febrilna k., napad grozni-
ce, povišene temperature i znojenja;
gastrička k., paroksizam teških bolova
u tabesu dorzalisu; hemoklazna k., iz-
raz za prolaznu neutropeniju, s relativ-
nom limfocitozom, udruženu s padom
krvnog pritiska i poremećajem koagula-
cije krvi zbog prisustva proizvoda raz-
gradnje belančevina u krvi. Viña se u
anafilaksnom šoku; hepatička k., vrlo
jak bol u predelu jetre; intestinalna k.,
gastrička k.; hipertireozna k., ekstrem-
no pogoršanje hipertireoidizma, poseb-
no Bazedovvljeve bolesti (v. Basedowlje-
va bolest), najčešće izazvano stresom (v.
tamo), npr. operacijom u nelečenih ili
nedovoljno lečenih bolesnika (smrtnost
je i danas još znatna, čak i onda kada se
lečenje h.k. sprovodi po svim. principi-
ma savremene medicine); kardijalna
k., vrlo izražene palpitacije srca u tabe-
su dorzalisu; larinksna k., paroksizmni
grč larinksa u početnoj fazi tabesa do-
rzalisa; nefralgička k., paroksizmni bol
duž uretera u tabesu dorzalisu; nitri-
toidna k., grupa simptoma koji se pone-
kad javljaju posle injekcije arsenamina,
u vidu crvenila lica, dispneje, kašlja i
prekordijalnog bola; okulska k., izne-
nadni bol u oku, praćen suzenjem, foto-
fobijom i dr. renalna k., napad bolova
koji se javljaju u toku tabesa i koji po-
tpuno liče na napad bolova pri postoja-
nju bubrežnog kamena; tabesne k., na-
stupi hipersekrecije i hipermotiliteta,
grčeva, kolika, spazama, glatke musku-
lature u raznim delovima aparata za di-
sanje, varenja i urogenitalnih organa
koji se javljaju u toku tabesa (laringeal-
ne, gastričke, crevne i klitorisne krize).
V. tabes dor šališ; toraksna k., napad bo-
lova koji liči na pektoralnu anginu s gr-
čem mišića toraksa i ruku u tabesu do-
rzalisu; tireoidna ili tireotoksična k.,
naglo i ozbiljno pogoršanje simptoma
tireotoksikoze; uncinatusna k., nastupi
halucinacija mirisa i ukusa, samostalni
ili kao aura ili posle velikog epileptič-
croup
kog napada. V. halucinacije ukusa. Syn.
dreamy state; visceralna k., paroksizam
teških bolova ma u kojem visceralnom
organu u tabesu dorzalisu.
crista, greben, oštro ispupčenje kosti; c.
galli, petlova kresta, koštani nastavak
sitaste kosti, na srednjoj liniji prednjeg
dela poda lubanjske duplje; c. iliaca,
bedreni greben, gornja ivica karlične
kosti; c. intertrochanterica, meñutro-
hanterni greben na zadnjoj strani gor-
njeg okrajka butne kosti izmeñu velikog
i malog trohantera; c. lacrimalis ante-
rior, prednji suzni greben na spoljnoj
strani čeonog nastavka gornje vilice; c.
našališ, nosni greben koji čine spojene
ivice nosnih kostiju; c. obturatoria, za-
porni greben, deo preponske kosti koji
gradi prednju usnu zapornog žleba.
crnomokraćna groznica, v. febris.
Crohnova bolest, v. bolest.
Crookesova cev, Kruksova cev, preteča
rendgenske cevi. Staklena cev s razre-
ñenim vazduhom, čiji se pritisak može
sniziti na 1/1.000 milimetra živinog stu-
ba, tj. skoro na milioniti deo atmosfer-
skog pritiska. Ima 2 elektrode; kruks je
ugradio metalni krstić da bi dokazao
proizvoñenje katodnih zrakova u cevi.
croop, v. diphtheria.
crossing-over, (engl.), izmena genskog
materijala izmeñu homolognih hromo-
soma u toku profaze prve mejotske deo-
be, posle koje se u svakom pojedinom
hromosomu nalazi deo genskog sadrža-
ja nasleñen od oba roditelja. V. recombi-
natio.
cross-over, (engl.), hromospm odnosno
gamet proistekao iz recipročne izmene
genskog materijala izmeñu homolognih
hromosoma. V. crossing-over.
Crotonis oleum, v. oleum.
croup, krup, pseudomembransko fibrin-
sko zapaljenje sluznice u disajnim pute-
vima. Uz nekrozu pokrovnog epitela po-
javljuje se na površini sluznice fibrin,
koji s nekrotičkim slojem stvara za krup
karakterističnu prljavo beličastu skra-
mu (pseudomembranu). Kad se odstra-
ni, ne ostaje veći defekt u podlozi. Ovo
zapaljenje je karakteristično za difteriju
grkljana i ždrela.
165
crurorrhaphia
crurorrhaphia, krurorafija, suženje proši-
renog jednjačkog zeva šavovima krusa
dijafragme koja učestvuju u stvaranju
tog zeva. C. je obično dopunska operaci-
ja u osnovnoj intervenciji zbog kile zeva
raznog tipa. V. hernia.
crus, (1) krak (npr. c. cerebri, moždani
krak); (2) potkolenica; c. varam, levčas-
te noge, izvijenost potkolenice u obliku
slova O. V. gen u var um.
crush-sindrom, v. syndroma.
crusta, krasta, sekundarna promena na
koži ili sluznici u vidu korice nastale sa-
sušenjem sekreta. c. lactea, mlečna
krasta na obrazima i temenu glave no-
voroñenčadi, koja se sastoji iz masnih
naslaga (temenjača).
Cruveilhier-Baumgartenov sindrom, v.
syndroma.
crvena krvna zrnca, v. eritrociti
Crveni krst, meñunarodna organizacija,
osnovana 1863. god. sa zadatkom da u
ratu bude pomoćni organ sanitetu svoje
zemlje, a u miru da vrši, osim za vojne
zadatke, i niz drugih akcija na zdrav-
stvenom i socijalnom polju. Danas Crveni
krst Jugoslavije predstavlja masovnu,
humanitarnu i samoupravnu društvenu,
organizaciju koja deluje na zdravstve-
nom, socijalnom i vaspitnom polju i
koja u svojim redovima ima oko pet mi-
liona ljudi.
crveni vetar, v. erysipelas.
crvenilo kože, v. erythema.
crvenka, v. rubeola.
crvuljak, v. appendix.
cryochirurgia, kriohirurgija, destrukcija
tkiva primenom duboke hladnoće. Pri-
menjuje se u nekim neurohirurškim i
dermatološkim operacijama.
cryocoagulatio, (oft.) primena niskih
temperatura, pa i preko -70° C, u cilju
lečenja oboljenja rožnjače, mrežnjače
(naročito ablacije), tumora oka i njego-
vih pomoćnih delova.
cryoextractio cataractae, uklanjanje za-
mućenog sočiva u toku operacije kata-
rakte uz pomoć kriode koja usled niske
temperature čvrsto prianja uz katarak-
tu. Primena zamrznute kriode je efikas-
nija i sigurnija od pinçete. Nezamenjiva
je u lečenju komplikovane katarakte.
166
cubitus valgus
cryoextractor, krioekstraktor, instru-
ment koji služi za operaciju katarakte.
V. cryoextractio cataractae. Sin. cryo-
phak.
cryofibrinogenaemia, kriofibrinogene-
mija, prisustvo kriofibrinogena, koji se
taloži na 4° C, a rastvara na 370C, u plaz-
mi. Česta pojava u diseminovanoj intra-
vaskulnoj koagulaciji.
cryoglobulinaemia, krioglobulinemija,
prisustvo krioglobulina, koji se taloži na
40C a rastvara na telesnoj temperaturi, u
krvi. Sin. cryogamaglobulinaemia.
cryopathia, kriopatija, svako bolesno sta-
nje izazvano hladnoćom.
cryophak, v. cryoextractor.
cryoscopia, krioskopija ili kriometrija,
metoda odreñivanja snižavanja tačke
mržnjenja rastvora. Metodom kriosko-
pije se odreñuje osmotski pritisak rast-
vora i koncentracija tkivnih tečnosti, jer
je snižavanje tačke mržnjenja direktno
srazmerno koncentraciji rastvora
(Raoultov zakon).
cryostat, v. kriostat.
cryptophthalmus, kriptoftalmus, veoma
retka anomalija u razvitku kapaka. Oz-
načava potpuni nedostatak kapaka i nji-
hovih nabora. Epitel, koji je trebalo da
se uobliči u vežnjaču i rožnjaču, pretvo-
ren je u kožu koja s čela prelazi na ob-
raz.
cryptococcosis, kriptokokoza oboljenje
izazvano gljivicama (evropska blasto-
mikoza), s najčešćom lokalizacijom na
mekim moždanim opnama. Osim toga
zahvata i pluća, dok kožu i druge organe
i sluznice samo ponekad.
cryptorchidismus, v. kriptorhidija.
cubital is, lakatni.
cubitus, lakat.
cubitus rectus, odnos podlaktice opruže-
ne u supinaciji s osom gornjeg uda u
muškarca, nasuprot odnosa podlaktice
pod istim okolnostima u žene; v. cubitus
valgus.
cubitus valgus, »bežanje« lakta, seksual-
na odlika žene u koje podlaktica, opru-
žena u supinaciji, čini s osom gornjeg
uda ugao od 15°, 20°, pa čak i 30°, dok je
u muškarca ovaj ugao veličine do 10°, v.
cubitus rectus.
cubitus varus
cubitus varus, deformacija lakta usled
bočne angulacije zgloba skretanjem
podlaktice unutra u odnosu na telo i to
kada je lakat opružen.
Culex, kuleks, jedan od rodova komaraca
(Culicinae). Vrh trbuha u ženke je za-
rubljen. Postoji veliki broj vrsta, od ko-
jih su najčešće C. pipiens u nas, i C. fa-
tigans u tropskim i suptropskim kraje-
vima.
Cullenov znak, v. znak.
cuneus, oblast do koje se protežu vidna
vlakna, kao neuroni II reda.
cunnus, v. sudnica.
Cupri sulfas, 'sulfat bakra, plavi kamen ili
modra galica. Vodeni rastvor, ako se
unosi oralno, prouzrokuje trovanje dej-
stvom na nervne završetke u želudačnoj
sluznici. Upotrebljava se kao adstrin-
gentno sredstvo, za ispiranje očnih ka-
paka u lečenju trahoma; oficinalan je
prema našoj farmakopeji.
cupulometria, kupulometrija, metod za
odmereno nadraživanje statokinetičkog
čula u polukružnim kanalima labirinta
u čoveka pomoću okretanja, čija je
ugaona brzina blizu praga nadražaja. Na
taj način mogu se meriti i mali otkloni
kupule na ampulnom grebenu u poluk-
ružnom kanalu koji leži u ravni okreta-
nja
curare/kurara, otrov za strele domoroda-
ca u Južnoj Americi. Dobiva se iz biljke
Strychnos toxifera i sličnih vrsta. Sadrži
aktivni sastojak kurarin i neke srodne
alkaloide, čije se dejstvo sastoji u tome
da parališu terminalne ploče motornih
nerava („motorne pločice") u skeletnim
mišićima, čineći ih neosetljivim prema
acetil-holinu koji se stvara na završeci-
ma motornih živaca.
curarin, kurarin, aktivni sastojak otrova
kurare.
curettage, kiretaža, postupak koji ima za
cilj da se sastruže sluznica materice ili
da se odstrani sadržaj materice metal-
nim instrumentom naročito podešenog
oblika prozoraste kašike (curetta). Kire-
taža se koristi u dijagnostičke i terapij-
ske svrhe, a često istovremeno u obe.
Indikacija za dijagnostičku kiretažu su i
neuredna krvavljenja i sumnja na malig-
cyankalium
nitet (eksplorativna kiretaža), u terapij-
ske svrhe: prekid trudnoće i odstranji-
vanje zaostalih delova posteljice u slu-
čaju nepotpunog pobačaja.
curette, metalni instrument u obliku pro-
zoraste kašike, oštrih ivica, kojom se od-
stranjuje sadržaj materice pri kir etaži.
Curling ulcus, karling ulkus, akutna griz-
lica na sluznici duodenuma, rede želuca
i tankog creva, koja se javlja pod dej-
stvom vrele hrane. Grizlice su male po-
vršine, zahvataju samo sluznicu i povr-
šni sloj submukoze; v. ulcus.
Curschmannove spirale, vlakna sluzi
koja se nekad nalaze u ispljuvku osoba
obolelih od astme, naročito posle ast-
matičkog napada.
curvatura, krivina; c. ventriculi major,
velika krivina, leva ispupčena ivica želu-
ca; c. ventruculi minor, mala krivina,
desna udubljena ivica želuca.
Cushingov refleks, v. refleks.
Cushingova bolest, v. bolest
cuspis, šiljak, zubac, listić, zalistak u srcu.
cutaneus, kutani, kožni. V. cutis.
cuticula, kožica, diminutiv od cutis.
cuticula dentis, v. Nasmythova membrana.
cutis, koža, koja se sastoji od epitelnog
dela, pokožice (epiderma) i vezivnog
dela ili krzna (corium). Sin ñerma; c. an-
serina, guščija koža, naježena koža us-
led kontrakcije mišića isturača dlaka
pri niskim temperaturama; c. hypere-
lastica (c. laxa) uroñena preterana ras-
tegljivost kože, v. syndroma EHlers-Dan-
los; c. marmorata, v. livedo; c. rhom-
boidalis nuchae, romboidna reljefnost
kože u potiljačnom predelu u osoba iz-
loženih intenzivnim klimatskim uticaji-
ma (zemljoradnici, mornari); c. vagan-
tium, koža skitnica, usled hronične vaš-
Ijivosti koža je difuzno hiperpigmento-
vana, s mnogim linearnim i tačkastim
razgrebotinama usled češanja; c. verti-
cis gyrata, uroñeno, nenormalno nabi-
ranje kože vlasišta u vidu moždanih vi-
juga.
cutis laxa, v. mlitava koža.
cyan, cijan, jedinjenje ugljenika i azota
(C2N2). Bezbojni gas, neobično otrovan.
cyankalium, cijankalijum, v. Kalu
-dum.
167
cyanocobalaminum
cyanocobalaminum, v. vitamin £12.
cyanopsia, cijanopsija, poremećaj u per-
cepciji boja. Bolesnik vidi predmete
obojene plavo. Može da se javi posle
operacije katarakte.
cyclectomia, ciklektomija, hirurško ukla-
njanje dela cilijarnog tela obolelog od
tumora.
cyclicus, cikličan, ciklusan, koji pripada
krugu, koji ima oblik kruga ili ima kruž-
ni tok. Npr. ciklična jedinjenja, organs-
ka jefiinjenja oblika zatvorenog niza
meñusobno vezanih atoma, tzv. jezgre
ili prsteni (ciklusi); ciklična oboljenja
koja se ponavljaju u odreñenim vre-
menskim razmacima, npr., malarija, po-
vratna groznica itd.
cyclitis, ciklitis, zapaljenje cilijarnog tela.
Najčešće je udružen sa zapaljenjem du-
žice (iridocyclitis) ili sudovnjače (uvei-
tis).
cyclo-, V. ciklo-.
cycloaneniisatio, cikloanemizacija, za-
tvaranje dugačkih cilijarnih arterija oka
hirurškim putem u cilju snižavanja int-
raokularnog pritiska u glaukomu.
cyclochorioiditis, ciklohorioiditis, zapa-
ljenje cilijarnog tela sudovnjače. V. cy-
clitis, chorioiditis.
cyclodialysis, ciklodijaliza, operativno
odvajanje dužice od cilijarnog tela, pri
čemu se stvara veza izmeñu prednje
očne komore i prostora izmeñu beonja-
če i sudovnjače. Izvodi se u glaukomu s
ciljem snižavanja povišenog intraoku-
larnog pritiska.
cyclodiathermia, ciklodijatermija, meto-
da lečenja glaukoma. Pomoću toplote,
dozirane posebnim aparatom, vrši se
razaranje cilijarnog mišića i na taj način
smanjuje se produkcija komorne teč-
nosti.
cyclophoria, cikloforija, vrsta latentne
razrokosti. Vertikalna osovina očne ja-
bučice pomera se upolje, odnosno očna
jabučica se uvrće oko uzdužne osovine.
Nema praktičnog značaja.
cyclophosphamidum (ciklofosfamid), ci-
tostatičko sredstvo iz grupe azotnih pli-
kavaca; pficinalan je prema našoj far-
makopeji.
168
Cysticercus
cycloplegia, cikloplegija, uzetost akomo-
dacionog mišića oka, tj. cilijarnog miši-
ća. Usled toga nastaje gubitak akomoda-
cije. Uzroci: a) oboljenja: difterija, botu-
lizam, sifilis, tabes, encefalitis itd; b)
unutrašnja upotreba ili ukapavanje u
oko raznih lekova (atropin, scopolamin,
homatropin, belladonna).
cycloplegica, cikloplegici, medikamenti
koji izazivaju privremenu paralizu cili-
jarnog mišića, odnosno paralizu akomo-
dacije. U isto vreme izazivaju i midrija-
zu. Najčešće su u upotrebi: atropin, ho-
matropin, skopolamin.
cyclosis, strujanje citoplazme.
cyclothymia, ciklotimija, naizmenična
stanja dobrog i lošeg raspoloženja koja
se neprekidno u kratkim razmacima
vremena menjaju u osoba sklonih mani-
jačko-depresivnim psihozama.
cyclus, (I) ciklus, niz dogañaja koji se pe-
riodično vraća, ponavlja u odreñenim
vremenskim razmacima; (2) serija doga-
ñaja (npr. predavanja) koji čine zaokru-
ženu celinu; (3) ciklus u herniji je zatvo-
reni niz meñusobno vezanih atoma
(npr. benzenov ciklus ili jezgra).
Cyklon B, preparat u kome je cijanovodo-
nična kiselina apsorpcijom vezana za
infuzorijsku zemlju. Cijanovodonična \
kiselina se oslobaña pri običnoj tempe-
raturi (16-180C) čim se otvori limena
kutija u kojoj je hermetički zatvoren
ovaj preparat. Upotrebljava se za uniš-
tavanje insekata, gamadi i raznih šteto-
čina, naročito pacova i miševa.
cylindruria, cilindrurija, prisustvo bub-
režnih cilindara u mokraći. V. cilindri,
bubrežni.
cystathioninuria, cistationinurija, pove-
ćano izlučivanje cistationina mokra-
ćom. Najčešće, nasledni poremećaj me-
tabolizma aminökiselina.
cysticercosis, cisticerkoza, infekcija lar-
vama i cistama izvesnih pantljičara (na-
ročito Taenia solium). Do ove infekcije
može doći kada embrioni tenije prodru
u krvotok. Najčešće lokalizacije cisticer-
koze su potkožno tkivo, mišići, srce i
mozak.
Cysticercus, cisticerkus, larva pljosnatih
crva pantljičara (Cestodes) u obliku me-
cystinosis
hurića ispunjenog tečnošću sa samo
jednom rilicom. Najpoznatiji su C. bo-
vis, larva crva Taenia saginata, koja se
nalazi u goveñem mesu; C. cellulosae,
bobica, larva svinjske pantljičare (Tae-
nia solium), u mišićima svinje, a nekad
i čoveka u vidu malih cista veličine
0,5-1 cm. U cisti se nalazi rilica buduće
pantljičare.
cystinosis, cistinoza, redak uroñeni pore-
mećaj metabolizma čistina, koji se ispo-
Ijava taloženjem cistinskih kristala u
raznim tkivima.
cystinosis, cistinosis je relativno retko
oboljenje odojčadi i dece koja se odliku-
je prisustvom kristala u ćelijama retiku-
loendotelnog sistema, prisustvom rahi-
tisa ili patuljastog rasta. Opisani su ret-
ki oblici cistinoze u odraslih, ali bez os-
talih promena.
cystinuria, cistinurija, izlučivanje velikih
količina čistina mokraćom, nasledni po-
remećaj metabolizma aminokiselina.
Nasleñuje se autosomno recesivno.
cystis, cista, mehur, (1) (anat.) bešika, me-
hur, kesica, npr. c. fellea, žučni mehur;
(2) (patol.) šupljina čija je unutrašnja
površina zastrvena epitelom (c. vera,
prava cista) ili šupljina čiji se zid sastoji
od vezivnog tkiva, â koja je postala na
mestu krvavljenja, eksudacije ili neuro-
tičkog razmekšanja tkiva (c. spuria, laž-
na cista); c. apoplectica, čistiš apoplep-
tika je mehur u tkivu mozga ispunjen
žućkastim sadržajem. Nastaje posle in-
farkta mozga, i obimnijeg razmekšanja
njegovog tkiva. Zid mehura, koji s unut-
rašnje strane nije obložen epitelom, čini
tkivo glije; c. branchlalis, mehur po-
rekla iz škržnih lukova, javlja se na vratu
u predelu ugla vilice. Unutrašnja po-
vršina rnehura obložena je pločastim vi-
šeslojnim epitelom, ispod koga se nalazi
obilno limfatično tkivo. Klinički se ma-
nifestuje potkožnim čvorom, koji raste
sporo; c. colloidalis, čistiš koloidalis je
mehur ispunjen koloidnim sadržajem.
Nalazi se u trećoj moždanoj komori i
može da predstavlja vrstu neoplazme
poreklom iz ćelija koje oblažu moždane
komore. Ciste su benigne, sporo rastu,
ali svojom lokalizacijom ne stvaraju po-
cystis
remećaje i ugrožavaju život bolesnika;
c. dentogenes, dentogeni mehur benig-
ne prirode u kosti vilice, obložen s unut-
rašnje strane epitelom, a sadrži jedan ili
više nedovoljno razvijenih zuba; c. der-
moidalis, dermoidni mehur ispunjen
beličastožućkastim sirastim sadržajem,
od orožalih otpalih ćelija s višeslojnog
pločastog epitela, koji oblaže unutraš-
nju površinu zida ciste. U zidu mehura
se, osim toga, mogu naći lojne žlezde i
meškovi dlaka; c. duodeni, mehur od
Brunnerovih žlezda u duodenumu. Ve-
ličine je do 4 cm, ispunjen sluzi; c. en-
dometrii, čokoladoliki mehur jajnika,
koji je dobio naziv zbog boje čokolade,
koju ima njegov sadržaj. Nastaje u endo-
metriozi i krvavljenju u vidu mehura
obloženog epitelom i stromom materič-
ne sluznice, u toku menstruacionog cik-
lusa; c. epidermoidalis, mehur u po-
tkožnom masnom tkivu, obložen višes-
lojnim pločastim epitelom (epider-
mom), ispunjen žućkastobeličastim si-
rastim sadržajem; erupciona c., cista
koja se javlja na alveolarnom grebenu u
toku nicanja zuba; c. follicularis, na-
staje povećanjem Graafovog mehurića
jajnika koji nije prsnuo. Ove cista su
česte. Male su, ali u izvesnim slučajevi-
ma dostižu prečnik od nekoliko santi-
metara. Ispunjene su bistrim, vodnjika-
vim sadržajem, a obložene ćelijama gra-
nuloze ili kockastim ćelijama, ako je cis-
ta veća; c. haemorrhagica traumatica
mandibulae, (stom.) hemoragična
traumatska cista donje vilice s omota-
čem od finog končastog tkiva bez epite-
la. Nastaje u detinjstvu posle traume; c.
hydatidosa, faza u razvoju parazita kad
su jaja putem krvi dospela u neki organ
(najčešće jetru) i stvorila cistu, na čijem
se unutrašnjem sloju stvaraju nove cis-
te. Tečnost iz cista služi kao antigen za
dijagnostički test; c. laryngealis, retka
promena koja se javlja kongenitalnim ili
stečenim mehanizmom. Stečene nasta-
ju usled zadržavanja sadržaja u žlezda-
ma grkljana, najčešće usled zapaljenja.
Nalaze se na epiglotisu, glasnim žicama,
ili na lateralnim strunama grkljana. Zid
im je s unutrašnje strane obložen nis-
169
cystitis
kim kockastim epitelom. Kongenitalne
ciste javljaju se na epiglotisu. Epitel
ovih cista može biti višeslojni cilindrični
s trepljama ili višeslojni pločasti; c.
lutealis, mehur žutog tela, nastaje pro-
širenjem žutog tela u jajniku. U zidu ciste
raspoznaju se ostaci luteinskih ćelija.
Ciste ove vrste su rede, veličine do ne-
koliko santimetara, ispunjene bistrim
žućkastim vodnjikavim sadržajem; c.
lymphangiomatosa, uroñena cista na
vratu, poreklom iz limfnih sudova. V.
hygroma; c. mediastinalis, mehur sre-
dogruña koji nastaje usled poremećaja
razvoja pluća. Osim epitela, zid ovih cista
može da sadrži hrskavicu, glatke mišiće i
žlezde bronhijalne sluznice. Najčešće se
nalaze u zadnjem gernjem delu dušnika,
sredogruda; c. oesopha-gealis, mehur
jednjaka, uroñena cista čiji zid sadrži
delove primitivne cevi di-gestivnog
trakta. Lokalizuje se obično u srednjoj i
donjoj trećini jednjaka; c. ovarialis,
tumor jajnika, najčešće be-nigne prirode.
O.c. dele se na serozne, s glatkim i tankim
zidom i seroznim sadržajem, mukoidne ili
enteroidne, s debelim zidom i mukoidnim
sadržajem, i, najzad, dermoidne,
ispunjene žućkastom masom i dlakama;
c. pancreatis, pan-kreasna cista, mehur u
gušterači može biti uroñen (nastaje usled
poremećenog razvoja pankreasa) i stečen
(usled za-čepljenj^ izvodnog kanala). Zid
ovih cista je s unutrašnje strane obložen
niskim kockastim jednoslojnim epitelom,
a sadržaj ciste je staklasta sluzava masa.
Veličina ciste je od 0,5 do nekoliko santi-
metara u prečniku. Od njene veličine i
anatomske lokalizacije zavise i simptomi;
c. parodontalis, cista u potpornom
aparatu zuba; c. popliteal is, najčešća
cista poreklom iz sinovijalne ovojnice
kolena (Bakerova cista), a može biti po-
reklom i iz burza ili usled hernijacije si-
novije kolena. Unutrašnja površina zida
ciste obložena je epitelom sinovije, ali
može biti i bez epitela, tj. da ga čini
samo fibrozno tkivo; c. suprasellaris, v.
craniopharingioma. cystitis, cistitis,
zapaljenje mokraćne beši-ke koje može
biti akutno ili hronično.
170
cystopyelographia
Sluznica je mnogokrvna, zadebljala,
mokraća mutna i krvava. Mikroskopski
nalazimo obilje leukocita, naročito u
submukozi, dok je epitel mokraćne be-
šike mestimično ulcerisan.
cystoenterocele, cistoenterokela, kila
koja u svojoj kesi sadrži crevo i mokrać-
nu bešiku.
cystographia, cistografija, rendgenografi-
ja mokraćne bešike ispunjene kontrast-
nom tečnošću (natrijum-jodid 12%).
cystolithiasis, cistolitijaza, prisustvo ka-
menaca u mokraćnoj bešici s odgovara-
jućim kliničkim i patološkoanatomskim
znacima.
cystolithum, cistolit, kamen mokraćne
bešike poreklom iz bubrežne karlice ili
nastao u samoj bešici. Sastoji se od
mokraćne kiseline i njenih soli (uratni
cistolit), ili od kalcijum-oksalata (oksal-
ni cistolit) ili od ksantina (ksantinski
cistolit), fosfata (fosfatni cistolit) itd.
cystometrogram, cistometrogram, krivu-
lja koja predstavlja odnose izmeñu za-
premina mokraće (u ml) u mokraćnoj
bešici i pritiska (u cm HaO).
cystoparalysis, cistoparaliza, paraliza
mokraćne bešike.-Sin. cystoplegia.
cystoplegia, cistoplegija, v. cystoparalysis.
cystopyelitis, cistopijelitis, istovremeno
zapaljenje mokraćne bešike i bubrežne
karlice, koje nastaje bilo usled napre-
dovanja zapaljenja od bešike ka karlici
(ushodni put), bilo usled spuštanja in-
fekcije iz karlice u bešiku (nishodni
put). Prvim putem nastaje obično u
žena i posledica je oboljenja ženskih po-
Inih organa ili kateterizacije uz nedo-
voljnu asepsu. Drugim putem nastaje
usled prodiranja klica u bubrežnu kar-
licu putem krvi (bacil tuberkuloze, koli-
-bacil itd.). Tačna dijagnoza utvrñuje se
pregledom mokraće i cistoskopijom.
Glavni simptomi: temperatura s treska-
vicom, bolovi u slabinama i mokraćnoj
bešici, pečenje pri mokrenju i čest na-
gon na mokrenje.
cystopyelographia, cistopijelografija,
rendgensko snimanje bubrega i mok-
raćne bešike pomoću rastvora jodnih
soli (organskih). V. urografija i pijelogra-
fija.
cystopyelonephritis
cystopyelonephritis, cistopijelonefritis,
istovremeno zapaljenje mokraćne beši-
ke, bubrežne karlice i bubrega, najčešće
infekcijom koli-bacilima, rede bacilom
tuberkuloze.
cystosarcoma phyllodes, neoplazma do-
jke koja se javlja na bazi fibroadenoma
i to u relativno benignom i malignom
obliku, koji se razlikuju po toku i po
mikroskopskoj slici. Stroma je u malig-
nih oblika manje ili više malignih mor-
foloških karakteristika. Inače oba obli-
ka se javljaju u vidu većih čvorova, soč-
nih, sluzavih. U njima, pored maligne
strome, koja se pretežno javlja i u me-
tastazama, postoje i grupe epitelnih će-
lija*
cvstospasmus, cistospazam, grč mokrać-
ne bešike prouzrokovan spazmom
sfinktera potiskivača. Prvi tera na mok-
renje, a drugi zadržava mokrenje.
Czernyjeva sutura
cytodiagnosis, citodijagnoza, dijagnoza
neke bolesti postavljena na osnovu pre-
gleda ćelija; eksfolijativna c., pregled
ćelija dobijenih deskvamacijom kože ili
sluznica, radi utvrñivanja malignih bo-
lesti.
cytologia, citologija, nauka o ćeliji, grana
opšte biologije, bavi se proučavanjem
morfologije i fizičko-hemijskim pojava-
ma u vezi sa funkcijom ćelije.
cytophysiologia, citofiziologija, nauka o
procesima koji se zbivaju u ćelijama.
cytostatica, citostatici, sredstva koja ošte-
ćuju metabolizam ćelija, naročito za
vreme mitoze i stoga se upotrebljavaju
u lečenju tumora i leukemija (u kojima
se ćelije razmnožavaju brže nego nor-
malno). Najpoznatiji citostatici su meh-
lor-etamin, ciklofosfamid, hloram-bucil,
trietilen-melamin, busulfan, metotrek-
sat, fluorouracil, 6-merkaptopurin i dr.
Czernyjeva sutura, v. sutura.
171
čahura, v. capsula.
čaj, v. species.
čašica, v. patella, zglobna čašica.
čaura, v: čahura
čekić, v. malleus, ossicula auditus.
čelo, v. frons.
čeljust, v. maxilla, mandibula.
čeona kost, neparna kost lubanje, sadrži
šupljinu (sinus frontalis).
čeoni, v. frontalis.
čepić, v. suppositorium.
čepići, v. coni retinae.
čestice energije, v. quantum.
češa, v. scabies.
češljasta pregrada, kolagena i elastična
vlakna koja protiču sredinom levog i
desnog šupljikavog tela penisa.
četkica za zube, deo pribora za održava-
nje higijene usta i zuba. Služi za uklanja-
nje naslaga sa zuba, ostataka hrane,
bakterija, a istovremeno i za masažu
desni. Izrañuje se od prirodnih i veštač-
kih - sintetičkih vlakana. Dobrom četki-
com se smatra ona čiji su vrhovi vlaka-
na zaobljeni, snopići razmaknuti i pore-
dani u tri do četiri reda.
četkice za uklanjanje mekih naslaga sa
zuba, tačkaste ili kupaste četkice od čv-
rste dlake ili čekinja, koje se montiraju
na nasadnik ili kolenjak. S odgovaraju-
ćim pastama služe za uklanjanje mekih
naslaga sa zuba u profilaktičke ili tera-
pijske svrhe.
četna ranjenička prihvatnica, pogodno,
zaklonjeno mesto gde se zadržavaju po-
vreñeni i oboleli kad je četa odsečena
od ostalih jedinica ili kad je okružena i
172
uopšte kad ne postoji mogućnost eva-
kuacije iz bilo kojih razloga; za to vreme
im se pruža odgovarajuća (prva) pomoć
i nega, a čim se ukaže prilika odmah se
evakuišu u sanitetske ustanove.
četni sanitet, snage i sredstva za pružanje
pomoći (prve) i izvlačenje povreñenih i
obolelih sa mesta povreñivanja ili
obolevanja do zaklona, odnosno četne
ranjeničke prihvatnice za kontrolu lič-
ne i kolektivne higijene u četi i za pri-
marnu dekontaminaciju.
četvorokvržična ploča (lamina quadrige-
mina), zadebljanje zidova 3. moždanog
mehura u ventralnom predelu.
četvrta venerička bolest, v. lymphogra-
nuloma ingvinale. Sin. morbus Nicolas-
Favre.
četvrti srčani ton, v. srčani tonovi.
čir, v. ulcus.
čirakolike ćelije, v. ćelije.
čist izvor jonizujućeg zračenja ili izotop
bez nosača, radioaktivna supstancija
čiji su svi atomi radioaktivni.
čiste kulture, kultura koja sadrži samo
jednu vrstu mikroorganizama. Čiste
kulture potrebne su za ispitivanje mor-
fologije i fiziologije mikroorganizama.
Sva laboratorijska ispitivanja, sem ne-
kih izuzetaka, zasnovana su na upotrebi
čistih kultura, neophodnih za raspozna-
vanje i razlikovanje bakterija.
članak, v. phalanx.
čmar, v. anus.
čmarna opna, deo jazvene (kloakne)
opne, koja zatvara rektalni zjap.
čmarne kvrge, v. analne kvrge.
čmarni predeo
čmarni predeo, v. regio.
Čmarno crevo, v. rectum.
čmičak, v. chordeolum.
čula, organi ili grupe organa podešenih za
primanja odreñenih nadražaja iz spo-
Ijašnje sredine ili unutrašnjosti tela.
Mogu biti veoma proste grañe ili, pak,
vrlo složene strukture. Čulni organi,
koji primaju nadražaj iz spoljašnje sre-
dine (mehaničke, toplotne, svetlosne,
zvučne, hemijske), održavaju vezu s
okolinom organizma, dok čulne ćelije
(receptori), koje primaju nadražaj iz
unutrašnjosti organizma, doprinose od-
ržavanju funkcionog jedinstva organiz-
ma kao celine. Svako čulo sadrži recep-
torni deo, sprovodni deo (senzitivni
put) i centar u moždanoj kori, gde se
nervni impulsi preobražavaju u osećaj.
čulna telašca, čulni organi rasporeñeni u
ćelom telu, naročito u koži. Posle delo-
vanja odgovarajuće draži u njima nastaje
receptorski potencijal koji prelazi u
nervne impulse koji se senzitivnim pu-
tevima prenose u mozak, gde se obra-
dom prispelih informacija stvara odgo-
varajući osećaj. Različitog su oblika,
grañe i veličine (0,1-3 mm) i osposobljeni
za primanje specijalnih (adekvatnih)
draži. Sastoje se od zrnaste receptivne
supstancije ili senzitivnih ćelija, živča-
nog vlakna koje se raspliće u ogranke i
završava u receptivnoj supstanciji ili na
senzitivnim ćelijama, i omotača koji
obavija telašce; Golgi-Mazzonijevo t.,
telašce maljičastog oblika s veoma raz-
vijenim omotačem od spljoštenih veziv-
nih ćelija izmeñu kojih je tečnost. U
unutrašnjosti telašca završavaju se živ-
čana vlakna u receptivnoj supstanciji.
Nalazi se u dubljim slojevima kože i te-
tivama. Prijemnik su za draži koje izazi-
vaju pritisak, a primećuju i stepen nape-
tosti tetiva; Krauseova t., telašca malji-
častog oblika s veoma razvijenim omo-
tačem. U unutrašnjosti omotača je sit-
nozrnasta receptivna supstancija u ko-
joj se završavaju živčana vlakna. Nalaze
se u koži, u bradavici dojke, u vrhu jezi-
ka, u sluznicama i u vežnjači. Imaju ulo-
gu u opažanju dodira i pritiska; Ruffini-
jevo t., telašce sastavljeno od snopova
čvorna tačka
vretenasto rasporeñenih vezivnih i elas-
tičnih vlakana izmeñu kojih se završava
živčano vlakno. Obavijeno je tankim ve-
zivnim omotačem. Nalazi se u dubljim
slojevima kože i dubljim tkivima tela,
kao i u tetivama - mišićima i zglobnim
kapsulama. Ruffinijeva t. ne adaptiraju
se brzo i zato služe za obaveštavanje o
trajnom dodiru i pritisku a oni u zglob-
nim kapsulama o stepenu rotacije zglo-
ba; Vater-Pacinijevo t., telašce jajoli-
kog oblika s veoma razvijenim omota-
čem od spljoštenih vezivnih ćelija u či-
jem se centru nalazi dugo nemijelinizo-
vano nervno vlakno. Vrlo su rasprostra-
njena: u potkožnom vezivnom tkivu i
nekim dubokim tkivima tela (trbušna
maramica, pokosnice, pankreas, mate-
rica) i dr. Nadražuju se samo naglim po-
kretima tela jer se adaptiraju u delu se-
kunde; Wagner-Meissnerovo t.,telašce
kupastog oblika s tankim omotačem. U
unutrašnjosti su u spratovima raspore-
ñene spljoštene ćelije izmeñu kojih se
nalaze zavijuci krajnjih živčanih vlakana
koja nadražuju debelo mijelinizova-no
nervno vlakno. Ovih receptora ima
mnogo na vrhovima prstiju, usnama i
onim delovima kože gde se osećaj dodira
može prostorno precizno razlikovati.
Adaptiraju se u toku jedne do dve se-
kunde, što znači da su osetljiva na giba-
nje lakih predmeta po površini kože.
čunasta kost, v. os scaphoideum, os navi-
culare.
čunasta uvala, predeo izmeñu uzice stid-
ničkih usnica i ušća vagine.
čunasto proširenje uretre (fossa navicu-
laris), proširenje koje je snabdeveno u
svom distalnom delu naročitim zalis-
kom (Guérinov zalistak).
Čuparova metalna pločica, v. lamina me-
tallica sec. Čupar.
čuvanje bakterija, v. liojilizacija.
čvor, v. ganglion, nodus.
čvorna tačka, optički centar oka, nalazi se
na granici izmeñu srednje i zadnje treći-
ne sočiva, na oko 15 mm ispred mrež-
njače. Ovo je tačka kroz koju prolaze
neprelomljeni zraci koji dolaze od po-
smatranog predmeta.
173
ćelija, ćelijica, stanica, osnovna struktur-
na i funkciona jedinica životinjskog i
biljnog organizma; auditivne ć., vlak-
naste, dlakaste, senzitivne ćelije Cortije-
vog organa, koje primaju zvučne nadra-
žaje..Naziv su dobile po tome što na
vrhu imaju diferenciran niz trepalja u
vidu dlačica; bazofilne ć., ćelije prijem-
Ij ive za bazne boje, imaju bazofilnu ci-
toplazmu ili granule u citoplazmi koje
primaju baznu boju. U većini slučajeva
ta se pojava zasniva na prisustvu ribo-
nukleinske kiseline. Npr., nervne ćelije
s tigroidnom supstancijom, ćelije s hro-
midijama, glavne ćelije želudačnih žlez-
da, plazmociti, limfociti i dr.; Bergero-
ve ć., predstavljaju heterogonadno po-
reklo muškog polnog hormona u jajni-
ku, u čijem se hilusu nalaze krupne sek-
retorne argentafine ćelije. Taj žlezdani
kompleks, razvijeniji u menopauzi,
predstavlja ishodište maskulinizujućih
tumora; čirakolike ć., (fr. cellules en
chandelier), elektronomikroskopski vid
Sertolijevih ćelija u semenim kanalići-
ma; decidualne ć., ćelije materičnog
krzna u premenstruacionom periodu
zaokrugljuju se, uzimajući vid kakav će
imati ako se trudnoća razvije. To su de-
cidualne ćelije, jer materična sluznica
postaje decidua (padalica). Odgurujući
pred sobom čahurni deo izmenjene ma-
terične sluznice (decidua capsularis),
jaje se potpuno priljubljuje uz zidovni
deo sluznice (decidua parietalis), što se,
u stvari, svodi na to što je embrion
smešten u jedinstvenu čahuru koju
174
čine, srasli meñu sobom, amnion, ho-
rion, čahurna decidua i materični zid;
Deitersove ć., (1) potporne ćelije Corti-
jevog organa rasporeñene u 3-5 redova
na kojima leže spoljašne (auditivne, dla-
kaste) ćelije; (2) neuroglijske ćelije zvez-
dastog oblika, astrociti; (3) tip živčanih
ćelija s dugim neuritom; delomorfne
ć., žlezdane ivične ćelije želudačnih
žlezda koje su jasnih granica i jasno ob-
ojene; u vezi su s lučenjem sone kiseli*
ne. Luče acidogen koji na površini želu»
dačne sluznice oslobaña jone H* u , a
koji se pod dejstvom acidaze površnih
ćelija jedine u sonu kiselinu; džinovske
ć., velike ć. oko stranog tela s mnogob-
rojnim jedrima koja se stvaraju oko
stranog tela i učestvuju u njegovoj re-
sorpciji; Ebnerove ć., drugi naziv za
spermatocite II reda ili prespermatide
u spermatogenetskom talasu semenog
epitela; eozinofilna ć., ćelija prijemlji-
va za kisele boje, za eozin. Npr., eozino-
filne ćelije prednjeg režnja hipofize ili
eozinofilni leukocit; epiteloidne ć., će-
lije slične epitelu, različitog oblika, po-
stale običiio od vezivnih, retikularnih
ćelija. Npr., epiteloidne ćelije u srži ti-
musa, u intimi krvnih sudova (Langhan-
sove ć.), Leydigove ili intersticijalne ć. u
semeniku, decidualne ć. u sluznice gra-
vidne materice i dr.; ganglijske ć.,
nervne ćelije, u užem značenju te reci
nervne ćelije gangliona. Različitog su iz-
gleda. Mogu biti s jednim produžetkom
(unipolarne), s dva (bipolarne) i s više
produžetaka (multipolarne); gustore-
ćelija
ceptivne ć., ć. za ukus koje su čulne pri-
rode i primaju nadražaje ukusa. Nalaze
se u gustoreceptivnim kvržicama na pa-
pilama jezika i epiglotisu; HeLa-ćelije,
ćelije izolovane iz karcinoma grlića ma-
terice, koje su osetljive na razmnožava-
nje velikog broja humanih virusa; hro-
mafine ć., ćelije koje se hromnim soli-
ma boje svetložuto do tamnosivo. V. sy-
stema (hromafmi); hromofobne ć., ćelija
čija citoplazma ne prima boju; Leydi-
gove ć., inkretogene ćelije koje se nala-
ze u meñuprostorima semenotvornih
cevčica. Sin. intersticijalne ćelije, dijaste-
matske ćelije; meñuprostorna zlezda;
kastracione ć., hipertrofisane (poveća-
ne) bazofilne gonadotropne ćelije pred-
njeg režnja hipofize nastale posle kast-
racije (škopljenja) jedinke; Kupfferove
ć., ćelije endotelnog sincicijuma jetri-
nih kapilara koje imaju zvezdast oblik.
Igraju ulogu u razgrañivanju hemoglo-
bina, u stvaranju žučnih boja, u metabo-
lizmu gvozda, holesterola i dr. Sem toga,
imaju veoma izraženu fagocitnu spo-
sobnost, kao i moć vezivanja bakterij-
skih toksina; Langerhansove ć., ćelije s
granatim produžecima u dubljem sloju
pokožice, naročito u predelu čmara i
malih stidnih usana. Sadrže propig-
ment. U izvesnim patološkim stanjima
se znatno umnože; Langhansove ć.,
sloj ć. u placentalnoj resici ispod sinci-
cijuma; Langhansove džinovske ć., ve-
like ćelije koje sadrže mnogobrojna, ve-
ćinom okrugla jedra koja su rasporeñe-
na u perifernom delu citoplazme u vidu
kruga ili potkovice. Nalaze se u tuber-
kuloznom granulacionom tkivu; masne
ć., ć. masnog tkiva, koje su uglavnom
okrugla oblika usled nagomilavanja
masti u njihovoj citoplazmi; mezogli-
jalne ć., neuroglijske ć. mezodermnog
porekla sa osobinama retikuloendotel-
nog sistema; mijeloidne ć., sve ćelije
koštane srži; specijalne ć. granulocitne
loze; Mikuliczeve ć., krupne ć. prozrač-
ne citoplazme, sastavni deo specifičnog
granulacionog tkiva rinoskleroma koje
sadrže veći broj prouzrokovača ovog
oboljenja (Klebsiella rhinoscleromatis);
ćelija
neuroglijske ć., c. koje se nalaze u cen-
tralnom nervnom sistemu izmeñu nerv-
nih ć. u sivoj masi ili zastiru zidove ko-
mora ili kanala u centralnom nervnom
sistemu, kao, npr., astrociti (dugokraki
ili kratkokraki), oligodendroglijske ć.,
ependimne ć. itd. Ovim ć. se pripisuje
potporna i trofička uloga u centralnom
nervnom sistemu; Panethove ć., grupa
žlezdanih ćelijica smeštenih pretežno u
dnu zlezda tankog creva s oksifilnim
granulacijama u citoplazmi. Pretpostav-
lja se da njihov sekret vezuje sonu kise-
linu koja iz želuca prelazi u crevo; pig-
mentna ć., ć. s pigmentom u obliku zr-
naca različitih oblika, crne, mrke, žute
boje, rasporeñene u koži, u potkožnom
tkivu, u dubokim telesnim slojevima
(moždane i moždinske opne), u čulnim
organima. Kod životinja s energičnom
promenom boje tela ove ćelije su kon-
traktilne i od stupnja njihove kontrakcije
zavisi boja, koja se kod mnogih vrlo
brzo može da promeni; piramidne ć.,
nervne ć. kore velikog mozga piramid-
nog oblika. Različite su po veličini. Male
piramidne ć. su rasporeñene u spoljaš-
njem zrnastom sloju kore, srednje pira-
midne ć. su u piramidnom sloju, a krup-
ne ili džinovske u ganglijskom sloju. V.
cerebrum; Rougetove ć., malo diferen-
tovane (mlade) vezivne ć. koje obuhva-
taju krvne kapilare svojim produžeci-
ma. Poseduju kontraktilnost, a mogu
daljom deobom da daju glatke mišićne
ćelije; satelitne (trabantne) ć., neurog-
lijske ć. koje prate krvne sudove i nerv-
ne ćelije; Sertolijeve ć., ćelije od kojih
stapanjem postaje sincicijum, tj. neizde-
Ijena protoplazmatična masa s većim
brojem jedara. Npr., sincicijum na povr-
šini posteljičnih resica; srčane mane,
ć., cellulae vitii cordis, sljuštene ćelije
epitela plućnih mehurića koje su pune
hemosiderina. Nalaze se u alveolama
pluća i u ispljuvku bolesnika. Ove ćelije
su fagocitovale eritrocite koji su dijape-
dezom dospeli iz krvnih kapilara u al-
veole. Ovo se dešava u venskoj hipere-
miji pluća koja nastaje usled srčanih
mana; trepljaste ć., epitelne ć. koje na
175
ćelijska imunost
svojim vrhovima imaju treplje. Treplje
mogu biti pokretne (kinocilije) ili ne-
pokretne (stereocilije). Treplje imaju
različitu namenu: za pokretanje, za izba-
civanje pojedinih čestica, u sekreciji i
dr.; ć. trudnoće, ćelije u prednjem rež-
nju hipofize koje liče na eozinofilne, ali
loše pritvrñuju boje. Njihov broj je velik
u trudnoći (naročito u višerotkinja i na
kraju trudnoće). Njima se pripisuju ak-
romegaloidne promene u trudnica.
ćelijska imunost jedan od dva osnovna
vida imunološke reaktivnosti (drugi vid
je humoralna imunost). U ćelijskoj imu-
nosti glavnu ulogu imaju T-limfociti i
mononuklearni fagociti. U poreñenju sa
humoralnom imunosti, ćelijska imu-
nost se vremenski javlja kasnije, pa se
zato imune reakcije ove vrste nazivaju
reakcije kasne hiperosetljivosti. U ćelij-
sku imunost spadaju: kožne reakcije na
tuberkulin i razne proteine, odbaciva-
nje kalema tkiva, autoalergijska obolje-
nja i dr.
ćelijska membrana, tanka (oko 75-100 A)
elastična opna koja ograničava ćeliju od
176
ćelijski metabolizam
vanćelijske tečnosti. Sastoji se iz 62%
belančevine, 32% lipida i 5% polisahari-
da. Od belančevina najvažniji je nerast-
vorljivi strukturni protein s elastičnim
svojstvima nazvan stromatin a od lipida
su najznačajniji fosfolipidi. Molekular-
na organizacija ćelijske membrane nije
tačno utvrñena ali se smatra da central-
ni deo membrane čine dva molekularna
sloja lipida čiji je polarni (jonizovani)
deo molekule elektrohemijski vezan s
proteinima koji oblažu spoljnu i unut-
rašnju stranu membrane. Smatra se da
proteini čine i molekularne prekide u H-
pidima membrane koji se nazivaju po-
rama; izvesni od njih deluju kao enzimi,
a izvesni kao nosači za transport mate-
rija kroz membranu.
ćelijski metabolizam, hemijski procesi
koji se odigravaju u ćeliji pri kojima iz
prostih materija i uz vezivanje energije
nastaju složena jedinjenja (anabolizam)
ili se složene materije razgrañuju u pro-
stija uz oslobañanje energije (kataboli-
zam).
r
D
d., skrać. za dosis (doza); da (daj); detur,
neka se da; dexter (desni); distalis (dis-
talan); dorsalis (dorzalan). U organskoj
herniji označava konfiguraciju.
D, (1) u herniji je simbol teškog vodonika,
čija je relativna atomska masa 2. Dobiva
se elektrolizom teške vode. Jezgra teš-
kog vodonika je deuteron; (2) D je ozna-
ka za D-konfiguraciju ugljenih hidrata.
V. D-i L-šećeri.
Dct., skrać. za decoctum.
DDT-prašak (diditi) ili Neocid-prašak,
dihlor-difenil-trihlor-etan (hlorofenp-
tap, parahlorocid). Spada meñu najefi-
kasnija insekticidna sredstva. U vodi se
ne rastvara, ali se dobro rastvara u
mnogim organskim rastvaračima. DDT
je kontaktni otrov koji deluje na nervni
sistem, izaziva paralizu ekstremiteta,
dezorijentaciju, grčeve i smrt. DDZ-pra-
šak je mešavina 5-10%-tnog čistog DDT--
a s talkom ili pirofilitom. U slabim kon-
centracijama, u kojima se upotrebljava,
neškodljiv je za ljude i domaće životinje.
DDT ne isparava i hemijski je postojano
jedinjenje.
dep., skrać. za depuratus, što znači prečiš-
ćen.
dig., skrać. za digere ili digeratur, što u re-
cepturi znači da neku drogu treba esk-
trahovati vodom zagrejanöm na približ-
no 4O0C.
DIK, v. diseminovana intravaskulna koagu-
lacija.
dil., skrać. od dilutus, razblažen. Upotreb-
ljava se prilikom pisanja recepata kada
se želi da se od nekog leka, koji se u far-
makopeji nalazi u dve različite koncen-
12 Medicinski leksikon
tracije, propiše slabija koncentracija.
Na primer, Acidum hydrochloricum di-
lutum znači rastvor s 12,5% hlorovodo-
nične kiseline (za razliku od Acidum hy-
drochloricum concentratum, koja, pre-
ma farmakopeji, sadrži 25% hlorovodo-
nične kiseline).
dim., skraćeno od dimidium, što znači po-
lovina. Upotrebljava se pri pisanju rece-
pata.
D- i L-šećeri; D- i L- su oznake za konfigu-
raciju bez obzira na skretanje ravnine
polarizovane svetlosti. Tako, npr., 'gliko-
za ima D-konfiguraciju i skreće udesno,
a fruktoza ima D-konfiguraciju i skreće
ulevo. Kao polazna tačka za procenu
konfiguracije ugljenih hidrata uzet je
pretposlednji C-atom u glikozi .(D-konfi-
guracija). Svi D-šećeri imaju na posled-
njem asimetričnom C-atomu konfigura-
ciju D-glicerina-aldehida.
div. in part, aequ., divide in partes äequa-
les (podeli na jednake delove)'. Ovim se
u receptu označuje da apotekar propi-
sanu količinu leka podeli na odreñen
broj jednakih delova.
Dptr., skraćenica za dioptriju.
D. t. d., skraćeno od Da (ili dentur) tales do-
ses, što znači: daj (ili neka se da) takvu
dozu! Oznaka da apotekar izda odreñen
broj doza propisanih u receptu.
dacryoadenitis, dakrioadenitis, zapâlje-
nje suzne žlezde. Protiče akutno (infek-
tivna oboljenja) ili hronično (tuberkulo-
za, leukemija, Mikuliczeva bolest).
dacryocystitis, dakriocistitis, zapaljenje
suzne kesice. Češće se javlja ü hronič-
177
dacryocystorhinostomia
nom obliku (d. chronica), rede u akut-
nom (d. acuta phlegmonosa).
dacryocystorhinostomia, dakriocistori-
nostomija, operativni poduhvat u cilju
lečenja hroničnog zapaljenja suzne ke-
sice. Njime se izvodi široka komunikaci-
ja suzne kesice s nosnom dupljom, pri-
stupom ka suznoj kesici spolja (d. exter-
na) ili pristupom iz nosne duplje (d. in-
terna).
dactylogriposis, daktilogripoza, stalna
iskrivljenost prstiju.
dacryostenosis, dakriostenoza, suženje u
suzno-nosnom kanalu koje se može javiti
u jednom od njegovih delova: suzne
tačkice, suzni kanalići, suzna kesica ili
mesto gde se suzna kesica uliva u nosnu
šupljinu.
Dahlgrenova klešta, v. klešta.
Dakinov rastvor, v. rastvor.
daktinomicin, v. aktinomicin D.
Dalrympleov znak, v. znak.
dalton, jedinica atomske mase, v. atomska
masena jedinica.
daltonizam, neraspoznavanje boja, pore-
mećaj nazvan prema engleskom hemi-
čaru Daltonu (1798), koji je imao anoma-
liju u raspoznavanju boja.
Dambolt-Clossov sindrom, v. acroderma-
titis enteropathica.
Danlosov sindrom, v. syndroma Ehlers--
Danlos.
Daraprim, v. pirimetamin.
Darierova bolest, v. dyskeratosis follicula-
ris vegetans.
Darrowljev rastvor, v. rastvor.
dartos, v. tunica dartos.
Daruvarska Banja, kupalište koje se nala-
zi pored grada Daruvara, u dolini reke
Toplice, na 156 m n.v. Njen klimat delu-
je sedativno. Više izvora (temperature:
37°, 40°, 48°, 5O0C) slabo mineralisanc
vode (0,5708 i 0,5438 g°/oo); sem ove ak-
ratoterme, ima i lekovito blato. Voda se
koristi za piće, kupanje i ispiranje, tako-
ñe i blato u ureñenom kupatilu. U ovoj
banji se lece hronična reumatička ob-
oljenja zglobova i mišića, neuralgije,
hronične bolesti ženskih polnih organa,
urička dijateza. Banja je i odmaralište,
oporavilište i letovalište.
178
deblo, arterijske
darvinizam, pravac biološkog evolucio-
nizma koji se razvio iz originalne Darvi-
nove teorije i koji je, u osnovi, selekcio-
nizam. Po Darvinovoj teoriji, evolucija
živog sveta se zasniva: (1) na tendenciji
živih bića da se razmnožavaju u geomet-
rijskoj progresiji; (2) na nemogućnosti
da opstanu svi potomci, što se ogleda u
održavanju broja individua svake or-
ganske vrste u izvesnim granicama; (3)
na borbi za opstanak u okviru svake vr-
ste usled prekomernog razmnožavanja,
s tim što je ta borba metafora, retko kr-
vav boj; (4) na variranju organizama
svih vrsta u raznim pravcima; (5) na pri-
rodnom odabiranju (u koje ulazi i polno
odabiranje), koje se vrši u borbi za ops-
tanak, u kojoj se održavaju one varijante
koje slučajno odgovaraju uslovima ži-
vota odnosno promenama uslova u spo-
Ijašnjoj sredini, na čemu se zasniva pri-
lagoñenost organizama.
Datura stramonium, tatula; lišće ove bilj-
ke (Folia stramonii) sadrži alkaloide at-
ropin i skopolamin. Upotrebljava se u
obliku praška za kañenje ili u obliku ci-
gareta protiv napada bronhijalne ast-
me. Danas, praktično, napušten lek.
davalac krvi, v. transfusio.
Debarska Banja, banja koja se nalazi 5
km od Debra, u selu Banjištu, na padi-
nama planine Dešat, na 650 m n.v. Ima
klimat koji deluje tonički. U ovoj banji
postoje 5 izvora kalcijum-sulfatne, zem-
noalkalne (hidrokarbonatne), murija-
tičke, sumpor-vodonične (25,5 mg°/oo)
i ugljeno-kisele vode, temperature 4O0C;
njena ukupna mineralizacija iznosi:
4,451 g°/oo. Ova voda se koristi za kupa-
nje i za piće. U ovoj banji leće se: hronič-
na oboljenja zglobova i mišića, neuralgi-
je, hronična oboljenja ženskih polnih
organa, neke kožne bolesti, nespecifična
zapaljenja puteva za disanje, trovanja
teškim metalima.
debelo crevo, v. intestinum crassum.
debilitas, debilitet, slabost, oronulost,
npr. debilitas mentis, maloumnost, sla-
boumnost; debilitas vitae, smanjena
sposobnost novoroñenčeta za život.
deblo, arterijsko, v. arterijsko deblo.
dćbridement
dćbridement, (fr., hir.) debridman, ukla-
njanje stranog materijala i devitalizova-
nog ili inficiranog tkiva, koji su posledi-
ca traume ili infekcije. Odstranjuju se
sve do zdravog tkiva; enzimski d., ukla-
njanje fibrinskog ili gnojnog eksudata
primenom enzima koji ima osobinu da
rastapa fibrin, denaturisani kolagen i
elastin, a da ne oštećuje zdravo tkivo; d.
postekstrakcione rane, postupak ko-
jim se otklanja strano telo, granulacio-
no i devitalizirano tkivo iz rane posle va-
ñenja zuba.
decanulement, dekanulacija, postupak
koji se sprovodi u toku od nekoliko
dana da bi se nosilac trahejne kanule
opet privikao da diše prirodnim putem
na nos. To se radi kad je prestalo pato-
loško stanje koje je dovelo do potrebe
da se izvrši traheotomija.
decapitatio, akušerska operacija odrub-
Ijivanja glave ploda u zanemarenom po-
prVčnom položaju. Ova operacija spada
u grupu embriotomija i izvodi se instru-
mentom u obliku kuke (Braunova
kuka). Glava ploda se odrubljuje u
predelu vrata rotirajućim pokretima
kuke čime dolazi do prskanja vratnih
pršljenova i mekog tkiva i tako se glava
ploda odvaja od trupa. Operacija se vrši
iz vitalnih indikacija po majku i pri mr-
tvom plodu, a samo izuzetno na živom
plodu.
decapsulatio, dekapsulacija, uklanjanje
čahure nekog organa. Obično se pod d.
podrazumeva d. bubrega u anuriji, npr.
usled zapaljenja bubrega, a nekada u
sublimatskom nefritisu posle trovanja
sublimatom.
decerebratio, derecerebracija, preseca-
njc moždanog stabla izmeñu gornjih i
donjih brežuljaka, čime se izdužena
moždina i deo moždanog mosta odvaja-
ju od viših delova centralnog nervnog
sistema. Presecanjem se prekida dola-
zak inhibicijskih signala koji inače idu
i/, bazalnih ganglija i moždane kore pre-
ma retikularnom facilitacijskom pod-
ručju. Zbog toga bulboretikularno faci-
litacijsko područje postaje samo po sebi
vrlo aktivno. Impulsi se iz njega odašilju
12*
decorticatio
prema kičmenoj moždini i izazivaju mi-
šićnu ukočenost koju nazivamo decereb-
raciona ukrućenost. U stanju jake tonič-
ke kontrakcije nalaze se naročito opru-
žači, donekle i pregibači. Takva životi-
nja može ponekad i stajati, odupirući se
delovanju sile Zemljine teže. Ona može
vršiti samo grube ispravke ravnoteže, a
za puno uspostavljanje ravnoteže bila bi
potrebna očuvanost meñumozga. U de-
cerebracionoj rigidnosti najveći deo po-
većanog tonusa za stav tela nastaje zbog
stimulacije gama-aktivacijskog sistema
mišićnih vretena, a ne zbog direktne ak-
tivacije alfa-motornih neurona.
Dechampsova igla, v. igla.
decibel (decibel), jedinica za merenje jači-
ne zvuka. Jedan decibel je najslabija ja-
čina zvuka koji se može još da čuje; kon-
struisana je skala od toliko decibela da
se označi jačina svakog zvuka iste visine
tona. Odgovara uglavnom fonu pri frek-
venciji zvuka od 1.000 herca. Broj trep-
taja zvuka koji pogañaju naše uho u jed-
noj sekundi izražava se hercima. Zdravo
uho čuje tonove zvuka do 120 db. Jači
intenziteti se registruju kao bol.
decidualne ćelije, v. ćelije.
decoctum, dekokt, ukuvak, vodeni ekst-
rakt droge koji se spravlja na taj način
što se droga kuva pola časa ili jedan čas.
Posle toga tečnost se procedi i dopuni
prokuvanom vrelom vodom.
dćcollement, (fr.) odlubljivanje organa ili
jednog njegovog sloja, npr. posteljice od
unutrašnje površine materice, sluznice
retine itd.; d. traumatique, traumatsko
odlubljivanje. Ozleda kože i sluznice,
pri čemu se njihov epitel odvoji tangen-
cijalnim dinamičkim dejstvom meha-
ničkog oruña na površinu kože i sluzni-
ce, tako da se obnaži krzno.
decompensatio, dekompenzacija, iščeza-
vanje ravnoteže u funkciji nekog obole-
log organa stvorene kompenzacijom; d.
cordis, dekompenzacija srca, nespo-
sobnost srčanog mišića da održava nor-
malnu cirkulaciju krvi. Ona se ispoljava
dispnejom, venskim zastojem i edemi-
ma.
decorticatio, dekortikacija, sljuštenje
kore nekog organa (bubrega, mozga,
179
decubitus
pluća itd.); arterijska d., v. periarterij-
ska simpatektomija, sympathectomia; d.
bubrega, v. decapsulatio; enzimska d.,
hemijska d., uklanjanje kortikalne sups-
tancije enzimima ili hemijskim sredstvi-
ma; d. pluća, v. dekortikacija pluća, De-
lormeova operacija.
decubitus, dekubitus, (1) položaj tela za
vreme odmaranja, opruženost u hori-
zontalnoj ravni. Dekubitus može da
bude leñni (dorzalan), bočni (lateralan),
potrbuške (ventralan); (2) nekroza kože
stvorena brzo na mestu koje je pritisnu-
to u postelji (obležina). Najčešće se jav-
lja u dorzalnom, na sedalnom i krsnom
predelu.
decussatio, dekusacija, ukrštanje, npr.
decussatio piramidum, ukrštanje korti-
kospinalnih puteva (piramidalnih) u ni-
vou izdužene moždine i njihovo prelaže-
nje na suprotnu stranu.
dečja glista, v. Ascaris lumbricoides.
dečja paraliza, v. poliomyelitis anterior
acuta.
dečja zaštita, deo društvene brige o deci.
Obuhvata dnevno zbrinjavanje dece za-
poslenih roditelja i druge organizovane
oblike okupljanja dece prvenstveno
predškolskog uzrasta, novčana davanja
i druge oblike društvene zaštite dece ut-
vrñene samoupravnim sporazumima i
dogovorima, kao i planovima razvoja
dečje zaštite.
dečje jasle, ustanova dečje zaštite name-
njena boravku dece do tri godine života
u periodu dana u kome su im majke na
poslu. Imaju za cilj stvaranje povoljnih
uslova za pravilan psihofizički razvoj
dece u prvim godinama života, uz isto-
vremeno pružanje mogućnosti roditelji-
ma da nesmetano obavljaju radne duž-
nosti.
defectus, defekt, nedostatak, odsustvo;
aortni septumski d., uroñena nenor-
malnost u kojoj postoji komunikacija iz-
meñu ushodne aorte i plućne arterije;
atrioseptumski d., uroñeni defekt u
kome postoji komunikacija izmeñu pre-
tkomora; kongenitalni d., defekt koji
postoji već na roñenju u vidu defekta u
grañi ili u biohemijskim pojavama; d.
mandibulae, nedostatak dela koštanog
180
deficit
tkiva donje vilice usled preloma, infek-
cije, operacije, tumora itd. V. fractura
mandibulae comminutiva; d. nervnog
kanala, razvojna nenormalnost koja
dovodi do anencefalije ili spine bifide;
ostium primum d., vrsta defekta septu-
ma pretkomora; ostium secundum d.,
vrsta pretkomorskog defekta septuma;
punjenja d., lokalizovani defekt na že-
lucu ili crevu posle uzimanja barijum-
skog kontrasta, koji je posledica prome-
na na zidu tih organa; septumski d., de-
fekt na komorskoj pregradi koji dovodi
do komunikacije izmeñu srčanih komo-
ra; stečeni d., svaka nenormalnost koja
se stiče posle rañanja; ventrikulski
septumski d., septumski defekt.
defense musculaire, (fr.) odbrambena
refleksna zgrčenost mišića u predelu
nekog lokalizovanog zapaljenja trbušne
maramice, npr. u akutnom apendiciti-
su. U opštem peritonitisu d.m. zahvata
sve mišiće trbušnog zida.
deferentectomia, deferentektomija, hi-
rurško uklanjanje semevoda.
deferentitis, zapaljenje semevoda.
deferoksamin, sredstvo za lečenje akut-
nog trovanja gvožñem i različitih pore-
mećaja deponovanja gvozda u organiz-
mu.
defervescentio, defervescencija, period
bolesti u kojem povišena temperatura
pada na normalne vrednosti.
defibrilator, elektronski aparat koji služi
za prekidaje pretkomorskih ili komor-
skih treperenja primenom kratkotraj-
nog elektrošoka na srce, najčešće po-
moću elektroda stavljenih na zid grud-
nog koša.
defibrillatio, defibrilacija, prekidanje sr-
čanog treperenja ili lepršanja, najčešće
pomoću elektrošoka.
defibrinatio, defibrinacija, uklanjanje fib-
rinogena iz krvne plazme. V. defibrina-
tionis syndroma.
defibrinationis syndroma, v. syndroma.
deficientio, deficijencija, nedostatak dela
hromosoma. V. deletio.
deficit, nedostatak, manjak nečega; oksi-
genski d., v. anoksija, anoksemija, hi-
poksija; d. pulsa, razlika izmeñu broja
sistola i broja pulsnih talasa na a. radi-
def Io racija
jalis u treperenju pretkomora, zbog nes-
posobnosti nekih kontrakcija komora
da izazovu periferni pulsni talas.
defloracija, prva obljuba, praćena u de-
vojke razdiranjem devičnjaka (himena),
koji je zbog toga (bar s gledišta na teles-
ni integritet) dobio značaj »pečata« de-
vičanstva (sigillum virginitatis). Taj akt
obično prati slabiji ili jači bol, uz manje
ili veće krvarenje.
defluvium capillorum, difuzno opadanje
kose.
deformatio, deformacija, izobličenje. De-
formacija tela i organa nastaje kao po-
sledica raznih oboljenja mekih delqva
tela, a na udovima najčešće usled ob-
oljenja kostiju i zglobova (npr. deforma-
cija nogu, kičmenog stuba, karlice,
grudnog koša itd. u rahitisu, deformaci-
ja noge ili ruke u tumoru koji se razvija
u njima, deformacija jetre u sifilisnom
oboljenju jetre itd.).
defrostacija, odmrzavanje hrane konzer-
visane niskom temperaturom. Radi
sprečavanja gubitka hranljivih materija
namirnica odmrzavanje se vrši postepe-
no, prvo na O0C, zatim na +12. Pravilno
odmrznute namirnice ne gube hranljivu
vrednost, ukus i miris.
degazacija, v. kemijska dekontaminacija.
degeneratio,degeneracija, pogoršanje vr-
ste roda, u fizičkom i psihičkom pogle-
du. U patološko-anatomskom smislu
znači izmenu ćelija, tkiva, organa i
struktura u vidu smanjenja njihovih
funkcionih sposobnosti i izmene njiho-
vog normalnog morfološkog izgleda.
Ovaj proces može ići do potpunog pro-
padanja i razgrañivanja. U osnovi, u pi-
tanju su promene hemijskih, fizičkih i
morfoloških svojstava pomenutih
struktura usled dejstva najrazličitijih
štetnih uzroka. Ćelije reaguju na te uz-
roke gomilanjem nevidljivih materija,
odsutnih ili prisutnih u veoma malim
količinama u protoplazmi pod normal-
nim uslovima. U zavisnosti od sastojaka
koji se u protoplazmi pojavljuju i gomi-
laju postoje različite vrste degeneracija.
Proces je preobratljiv; d. adiposa, mas-
na degeneracija, pojava kapljica masti u
protoplazmi ćelija. Nastaje pri smanje-
degeneratio
nom prilivu kiseonika u tkivu, pri delo-
vanju otrova i toksina, kao i u izvesnim
poremećajima metabolizma. Ti su po-
remećaji naročito izraženi u masnoj de-
generaciji jetre; d. albuminosa, prati
većinu infektivnih toksičkih stanja. Naj-
češća je degeneracija preobratljiva. Jav-
lja se najčešće na bubrezima, jetri, po-
nekad u srčanom mišiću. Napadnuti or-
gani su otečeni, tkivo je na preseku za-
mućenog izgleda, bledo, sočno. Mikros-
kopom posmatrane ćelije su granulisa-
ne protoplazme, granule u protoplazmi
su belančevinastog sastava, a nastale su
zbog promena u mitohondrijama. Otok
je nastao zbog veće količine vode u pro-
toplazmi. Histohemijska ispitivanja
ukazuju da je u pitanju smanjenje koli-
čine dezoksiribonukleinske kiseline, a
ponekad i ribonukleinske kiseline u
jedrima promenjenih ćelija. Najteže
promene pokazuju parenhimske ćelije
jetre i ćelije kanalića bubrega; d. amy-
Ioidea, vrsta degeneracije koja se odli-
kuje gomilanjem amiloida u meñućelij-
skim prostorima. Zahvata slezinu, jetru,
bubrege, nadbubrežne žlezde, ostrvca
pankreasa, v. amyloid; d. genitosclero-
dermica, v. sklerodermija, difuzna; d.
hyalinea, odlikuje se taloženjem hijali-
ne materije, belančevinaste prirode.
Javlja se u vezivnom tkivu ožiljaka, za-
tim u ožiljcima posle dugotrajnih zapa-
Ijenja na pleuri, u čahuri slezine, u arte^
riosklerotičkim promenama krvnih su-
dova, u izvesnim neoplazmama (fibro-
miomi materice). Russell-Fuchsova te-
lašca su hijaline prirode a nalazimo ih u
protoplazmi plazmocita eksudata hro-
ničnih zapaljenja; d. hydropica, odlikuje
se prisustvom velike količine vode u
protoplazmi ćelija, zbog čega su ćelije
znatno uvećane, svetle i u mikroskops-
kim preparatima vodenastog izgleda; d.
mucoides, pojava velike količine sluza-
ve supstancije u ćelijama i tkivima koji
ih u normalnim prilikama stvaraju u
manjim količinama; d. parenchymato-
sa, v. d. albuminosa; d. Zenkeri, hijaline
promene u poprečnoprugastoj musku-
laturi koje je opisao Zenker u slučajevi-
ma trbušnog tifusa sa fatalnim završet-
181
degenerisani kodoni
kom. Promene u vidu voštanih prostora
najbolje se vide u mišićima trbuha.
degenerisani kodoni, kodoni koji, iako
različitog sastava i redosleda baza u
tripletu, predstavljaju kod za odabira-
nje iste aminokiseline.
deglutitio, degluticija, gutanje, složen ref-
leksni čin kojim se sažvakana i skuplje-
na gomilica hrane (bolus) prebacuje iz
usta u žejudac. Kao sastavni deo reflek-
sa zaustavi se disanje i zatvori ulaz u di-
sajne puteve. Oralna faza gutanja, kao
motorna funkcija, ima dva tipa: somat-
sko i visceralno gutanje; somatsko g.»
donja vilica se fiksira uz gornju kontak-
tom zuba gornjeg i donjeg niza. Sin. gu-
tanje odraslog; visceralno g., normalni
način gutanja do nicanja mlečnih kut-
njaka: donja vilica je fiksirana uz gornju
preko jezika. Sin. infantilno gutanje.
dehidracija, v. dehydratio.
dehidroandrosteron, androgena sups-
tancija dobivena iz mokraće muškarca.
Tri puta je slabiji od testosterona.
dehidrogenaze, enzimi koji dejstvuju na
odreñene atome vodonika organskog
jedinjenja i omogućavaju njihov prelaz
na molekul drugog jedinjenja koje ihf
prima. Otuda proizlazi da jedno jedinje-
nje otpušta vodonik (oksidacija), a dru-
go jedinjenje prima vodonik (redukci-
ja).
dehidroholatski test, v. test.
dehidroholna kiselina, v. Acidum dehy-
drocholicum.
dehidrol-askorbinska kiselina, jedinje-
nje koje nastaje prilikom oksidacije as-
korbinske kiseline.
dehiscentia, dehiscencija, razdvajanje,
zjapljenje, prskanje. Izraz koji se najčeš-
će upotrebljava za spontano prskanje
rane; Zuckerkandlova d., male pukoti-
ne na hartijastoj pločici sitaste kosti,
koje se povremeno viñaju.
dehydratio, dehidracija, gubljenje telesne
vode praćeno gubljenjem elektrolita i
promenom koncentracije jona vodoni-
ka; apsolutna d., dehidracija u koje
stvarno postoji smanjenje količine te-
lesne vode; hipernatriemijska d., de-
hidracija u koje stvarno postoji pretež-
no gubljenje vode. Sin. hipertonijska d.;
182
dekompresivna kraniektomija
hiponatriemijska d., dehidracija u ko-
joj postoji pretežni gubitak natrijum-
hlorida. Sin. hipotonijska dehidracija;
relativna d., prividna dehidracija zbog
povećanja osmolarnosti telesnih teč-
nosti.
Dehydrocholesterolum, 7-dehidroholes-
terol, životinjski sterol, iz koga, pod uti-
cajem zračenja ultraljubičastim zraci-
ma, nastaje vitamin . Osim u drugim
tkivima, nalazi se i u koži čoveka. V. er-
gosterol i calciferolum.
dehydroepiandrosteron (DHA), dehid-
roepiandrosteron, hormon (v. tamo) ne-
dovoljno poznate funkcije, iz kojeg, ve-
rovatno, nastaju androgeni (v. tamo).
dehydrogenatio, hemijska reakcija ko-
jom se nekom jedinjenju oduzima voda.
déjâ veću, v. déjä vu.
déjâ-vu, (fr.) poremećaj percepcije vreme-
na nastao u trenutku naglog popuštanja
psihičkog napona. Sastoji se od osećaja
da se doživljuje nešto što se ranije apso-
lutno na isti način već doživelo. Javlja se
u epileptičara, shizofreničara, ali i u du-
ševno zdravih osoba. Sin déjä-vécu,
fausse reconnaissance, identifikujuća pa-
ramnezija.
dejstveni princip, dejstveni sastojak neke
droge.
dekadni skaleri, v. skaleri.
dekapitacija, v. decapitatio.
dekapsulacija, v. decapsulatio.
dekarboksilaze, enzimi koji katalizuju
reakciju dekarboksilacije, tj. ocepljenje
ugljen-dioksida iz karboksilnih grupa
(-COOH) niza organskih kiselina. Iz ke-
tokiselina dekarboksilacijom nastaju al-
dehidi, a iz aminokiselina amini. Dekar-
boksilaze se sreću u životinjskim i bilj-
nim organizmima i u mikroorganizmi-
ma.
dekokt, v. decoctum.
dekompresija faci jalnog živca, mikrohi-
rurški zahvat kojim se taj živac osloba-
ña svoje ovojnice i eventualnih patološ-
kih promena oko njega. Dolazi u obzir
kod traumatskih, jatrogenih i Bellovih
paraliza facijalnog živca.
dekompresivna bolest, v. bolest.
dekompresivna kraniektomija, v. trepa-
natio.
dekompresivna trepanacija
dekompresivna trepanacija, v. trepana-
, e
ekontaminacija, postupak kojim se uk-
lanjaju bojni otrovi, radioaktivne mate-
rije i biološki agensi s ratne rane, kože,
odeće itd.; može biti delimična, i izvodi
se u trupnim sanitetskim etapama (u
odeljenju za dekontaminaciju), ili po-
tpuna, koju izvode specijalne jedinice;
dekontaminacija može biti hemijska
(razlaganje otrovnih materija), fizička
(mehaničko odstranjivanje agensa) ili
mešovita. Za ličnu hemijsku dekontami-
naciju vojnik koristi lični dekontamina-
cioni pribor (v.), koji se nosi u torbi za
gas-masku.
dekortikacija pluća, odvajanje pluća od
plućne maramice, obično zbog hronič-
nog empijema. V. decorticatio, Delor-
meova operacija.
dekortikovana životinja, životinja kojoj
je uklonjena kora velikog mozga, a oču-
vani su talamus i bazalne ganglije. Spo-
sobnosti d.ž. zavise od razvijenosti moz-
ga. Dekortikovana mačka je sposobna
za svaki oblik kretanja, čak može zaob-
ilaziti i prepreke na putu, ali joj u veli-
koj meri nedostaje svrsishodnost u kre-
tanju, te često satima sedi mirno. U čo-
veka posle dekortikovanja gube se svr-
sishodne ili voljne motoričke funkcije.
deksiotropni tip vretena, deobno vrete-
no blastomera, postavljenog koso u
pravcu kretanja kazaljke na časovniku.
dekstran, polisaharid sastavljen od veli-
kog broja molekula glikoze. Nastaje iz
saharoze uticajem mikroorganizma
Leuconostoc mesenteroides. Nativni
dekstran se hidrolizom može razložiti
do dekstranskih lanaca, čije su molekul-
ske težine od 50.000 do 75.000. Takav
dekstran, rastvoren u fiziološkom rast-
voru u koncentraciji oko 6%, naziva se
klinički dekstran i upotrebljava se kao
zamena za krvnu plazmu u šoku i ope-
kotinama.
dekstrin, v. dextrin.
dekstrogiran, optički aktivno jedinjenje
koje obrće ravan polarizovane svetlosti
udesno.
delirium
dekstrotorzija materice, skrenutost tru-
pa materice bočno od svoje dužne ose,
naročito udesno.
dekubitus, v. decubitus.
Delbetov znak, v. znak.
Del Castillov sindrom, v. syndroma,
deletio, delecija, gubitak genskog materi-
jala iz hromosoma čija veličina može da
se kreće od samo jednog nukleotida do
mnoštva gena.
delinkvencija, odreñeni vid ponašanja
pojedinca (ili grupe osoba) koje izlazi
van granica tolerantnosti odreñenih so-
cijalnih grupa, koje u tom trenutku raz-
voja imaju utvrñene vrednosti i norme.
U socijalnoj psihijatriji delikventno po-
našanje je nasilje nad zakonima zajedni-
ce. Za pravnike je to ponašanje protiv
zakona, a za lekare simptom poremeća-
ja u adaptaciji.
delirium, delirijum, bunilo, akutni psihič-
ki poremećaj obeležen promenjenom
svesti, poremećajem čulnih opažanja
(iluzije, halucinacije), dezorijentacijom,
psihomotornim nemirom, ponekad
strahom, pojačanim impulsom za govor,
rede pojavom nesistematizovanih su-
manutih ideja. Nastaje u toku akutnih
infektivnih oboljenja' (tifus, pneumoni-
ja), intoksikacija (uremija, alkoholizam,
trovanje velebiljem ili bunikom) ili kao
stadijum u toku drugih duševnih bolesti
(schizophrenia, P. P., dementia senilis,
epilepsia); d. acutum, akutni delirijum,
težak akutni duševni poremećaj, praćen
visokom temperaturom, delirantno iz-
menjenom svešću, psihomotornim ne-
mirom, poremećajem metabolizma be-
lančevina (povišena ureja u krvi) i voda
(teška dehidracija) nepoznate etiologije
(virus?) i velike smrtnosti; d. tremens,
delirijum tremens, akutna psihoza u al-
koholičara posle višegodišnje pretera-
ne upotrebe alkohola. U početku se jav-
ljaju nesanica, noćna uznemirenost,
jako znojenje, zatim optičke halucinaci-
je (sitne životinje, miševi, pacovi, konci)
i slušne (muzika, pesma), grub tremor,
dezorijentisanost, kao i mešavina vese-
losti i straha ,(»humor pod vešalima«),
sugestibilnost i polineuritis. Traje 3-7
183
Delpechov apsces
dana i završava- se tzv. terminalnim
snom.
Delpechov apsces, v. abscessus.
delta apical is, granjanje kanala korena
zuba u blizini apeksâ. Sin. ramiftcatio
apicalis.
delta-talasemija, v. thalassaemia.
delta-talasi, svi talasi u elektroencefalog-
ramu čija je učestalost manja od l cikla//
sec., ubrajajući tu i talase sa svega jed-
nim ciklom svake 2 do 3 sec. Javljaju se
u dubokom snu, u male dece i u sluča-
jevima teški1 h organskih oboljenja moz-
ga.
demarcatio, demarkacija, reaktivni zapa-
Ijenjski proces oko patološki izmenje-
nog tkiva (nekroze). Demarkaciona lini-
ja predstavlja graničnu liniju izmeñu
patološki izmenjenog i zdravog tkiva; d.
preparacije, (stom.) prelaz ili granica
izmeñu brušenih i nebrušenih površina
zuba. Može biti u vidu linije, polužleba
ili stepenika.
demarche a petits pas, (fr.) hod sitnim
koracima (»sitno hodanje«) u arte-
riosklerozi mozga.
demarkacioni potencijal, razlike u po-
tencijalu izmeñu oštećenog mesta akso-
na, koje postaje negativno, i neošteće-
nog mesta, koje je pozitivno. Veličina
ovog potencijala zavisi od toga koliki je
deo opne oštećen.
demekarijum-bromid, antiholinesteraz-
no sredstvo; služi za lečenje nekih obli-
ka glaukoma.
demeklociklin (demetilhlortetraciklin),
antibiotik dobiven oduzimanjem jedne
metil-grupe od hlortetraciklina (dobi-
ven i iz jednog soja Streptomyces aureo-
faciens).
demekolcin (N-dezacetilkolhicin), alka-
loid iz mrazovca (Colchicum autumna-
Ie); služi za lečenje gihta.
dementia, demencija, slaboumnost steče-
na usled duševnih oboljenja za razliku
od uroñene (v. oligophrenia). Sastoji se
u gubitku moći s hvatanja rasuñivanja,
uviñanja bitnog i odnosa meñu stvari-
ma, ranije stečenih znanja i iskustava,
asocijacija. Dolazi do propadanja inteli-
gencije. Često je prate razdražljivost,
184
denaturisanje
afektivna labilnost i gubitak inicijative.
Po prirodi može biti organska i shizofre-
na (v. shizophrenia). Po obliku može biti
potpuna, globalna i lakunarna, kada su
izvesne funkcije oštećene i uništene, a
druge očuvane. Javlja se u progresivnoj
paralizi, arteriosklerozi, epilepsiji, sta-
renju, alkoholizmu; d. arterioscleroti-
ca, demencija koju prate fokalni znaci
vaskulne lezije mozga; ekspanzivna d.,
ekspanzivno ludilo, duševna bolest sa
sumanutim idejama veličine. Oboleli
uobražava da je najzdraviji, najsposob-
niji, najlepši, najbogatiji, da je bog - sve-
držitelj, da je visokog porekla i da ras-
polaže natprirodnim moćima; d. prae«
cocissima, zastareo naziv za dečiju shi-
zofreniju. V. autizam, rani dečji; d. prae-
COX, v. schizophrenia; d. senilis, senilna
demencija, staračka ishlapelost, dušev-
na bolest u dubokoj starosti u onih koji
za to imaju familijarnu sklonost. Glavni
znaci su: poremećaj pamćenja (naročito
za skoru prošlost), gubitak interesa za
sve drugo što nije zadovoljavanje čula i
nagona, teškoća shvatanja, labilnost
raspoloženja, pojačana povodljivost.
demineralizacija, osiromašenje organiz-
ma u neorganskim solima, naročito u
kostima; d. zuba, gubljenje mineralnih
sastojaka, dekalcifikacija anorganskih
delova zuba čije se posledice na gleñi
vide kao bele mrlje. To je već početak
karijesa.
denaturisanje, (1) radnja kojom se menja-
ju osobine neke supstancije tako da ona
gubi osobine koje ima u prirodnom sta-
nju, npr. denaturisanje belančevine. Niz
raznih faktora utiče na belančevine me-
njajući njihove fizičko-hemijske osobi-
ne. Pri tome belančevine gube sposob-
nost rastvaranja u vodi. Faktori koji iz-
azivaju denaturisanje belančevina su:
povišena temperatura, jake kiseline i
baze, soli teških metala i tzv. alkaioidni
reagensi. Denaturisani globularni pro-
teini postaju jače viskozni, a fibrilarni
proteini postaju manje viskozni; (2) rad-
nja kojom se neka supstancija čini neu-
potrebljivom za hranu ili piće dodat-
kom nekih drugih supstancija, koje ne
smetaju da se prvobitna supstancija
dentritska zona neurona
može upotrebiti u odreñene svrhe u in-
dustriji. Npr. denaturisanje alkohola se
vrši ako mu se dodaju neke supstancije
koje su neugodnog mirisa i škodljive za
organizam, pa se kao takav alkohol
može upotrebiti u tehničke svrhe, a ne
može se piti.
dendritska zona neurona, receptorska
membrana neurona.
dendrituin, dendrit; dendriti, citoplazma-
tički produžeci živčanih ćelija koji se
račvaju kao grane drveta i različite su
debljine; v. neurit, cilindraks.
denervacijska preosetljivost, povećana
osetljivost na acetil-holin skeletnog mi-
šića posle presecanja motornog živca
koji ga inerviše; d.p. se konstatuje i u
glatkim mišićima, koji, za razliku od
skeletnih, ne atrofišu posle denervacije,
ali postaju reaktivniji na medijator koji
ih normalno aktiviše.
denga, teško, prilepčivo oboljenje trops-
kih zemalja, koje izazivaju arbovirusi B-
-grupe, a prenose komarči iz roda Ae-
des. Karakterističan je brutalan 0poče-
tak sa skokom temperature do 41 C, je-
zom, glavoboljom i mialgijom, koja je
naročito izražena u lumbalnom pred-
elu. Česta je i ospa. Teško stanje traje
5-8 dana, pa nastane obilno preznojava-
nje, a zatim dugotrajna fizička i psihička
iscrpenost.
denitrifikacija, sposobnost bakterija da
nitrate redukuju u nitrite, a neke meñu
njima mogu dalje da redukuju nitrite u
NHs, NO, sve do №.
dens, zub, organ za žvakanje, koji učestvu-
je i pri pravilnoj fonaciji. Deo usañen u
jamicu zubnog nastavka vilice zove se
koren zuba (radix dentis), na čijem se
vrhu nalazi otvor kroz koji prolaze kr-
vni sudovi i nervi u unutrašnjost korena
i krunice zuba (foramen apicale dentis),
slobodni deo zuba (corona dentis); cen-
tralna šupljina - zubna duplja (cavum
dentis) ispunjena je zubnom pulpom ili
srži. Najveći deo zuba gradi dentin (sub-
stantia eburnea), zatim zubna gleñ (sub-
stantia adamantina), koja pokriva kru-
nicu zuba, i zubni cement (substantia
ossea), koja pokriva koren zuba; d. an-
gularis, očnjak. Sin. dens caninus; d. de-
dentes
vitalisatus, devitalizovan zub, zub koji
ne sadrži vitalnu pulpu; d. evaginatus,
izbočina gleñi u vidu tuberkuluma na
griznoj površini koja se nalazi najčešće
u predkutnjacima. Posledica spoljaš-
njeg preklapanja epitela gleñnog orga-
na. Sin. tuberculitm occlusale, v. dens in-
vaginatus; d. in dente, v. dens invagina-
tus; d. invaginatus, zub u zubu, nastaje
invaginacijom gleñrog organa u dentin-
ski organ. Gleñ se nalazi centralno, a
dentin periferno. Invaginacija gleñi
može biti minimalna (formen coecum),
do nivoa cementno gleñne granice ili
čak do apikalnog otvora. Sin. dens in
dente.
dentalis, dentalni, zubni, nešto što se od-
nosi na zube.
dentalna fluorosa, v. fluoroza zuba.
dentes, zubi; d. accesoria, prekobrojni
zubi koji se po morfološkim odlikama
razlikuju od normalnih zuba. Prekob-
rojni zub izmeñu centralnih sekutića
naziva se meziodens, a iza umnjaka dis-
tomolar. V. dentes supernumeraria, hype-
rodontia; d. caduci, v. dentes decidui; d.
concreti, konkrescencija zuba, koreno-
vi dva ili više zuba srasli su cementom.
Javlja se u toku razvoja korenova - prva
konkrescencija i posle potpuno izgrañe-
nih korenova - stečena konkrescencija.
Sin. concresentio deplium; d. connata-
les, v. dentes natales; d. decidui, privre-
meni, mlečni zubi. Od 20 mlečnih zuba
8 su sekutići, 4 očnjaci i 8 kutnjaci. Po-
redani su u dva niza, skoro polukružnog
oblika; u gornjoj vilici polukrug je veći.
Njihovo stvaranje počinje u 4. mesecu
prenatalno, a pojavljuju se u ustima od
6. do 30. meseca života. Resorpcija kore-
nova počinje u 4. godini, a na njihovom
mestu niču stalni zubi izmeñu 7. i 12. go-
dine. Sin. dentes caduci, dentes lactales.
Negde ih u narodu nazivaju bacima ili
vučićima; d. geminati, geminacija zuba,
nepotpuna podela jedne zubne klice.
Krunica ima bifidan izgled s jasno na-
značenim usekom na vestibularnoj stra-
ni koji označava mesto podele zuba. Po-
stoji zajednička pulpa. Broj zuba je nor-
malan. Anomalija je češća u mlečnoj
donticiji. Sin. geminatio dentium, \. fusio
185
denticija dentoavelarni sklop

dentis; d. lactales, v. denies decidui; d. roksiapatit), 30% organksih mateija (ko-

natales, predmlečni zubi prisutni prili- lagen i mukopolisaharidi) i vode. Kroz
kom roñenja, obično u prednjoj regiji dentin se zrakasto prostiru dentinski
donje vilice. Sin. denies connatales; d. kanalići koji sadrže spoljašnje produ-
neonatales, predmlečni zubi koji izbi- žetke odontoblasta (Tomesova vlakna).
jaju za vreme neonatalnog perioda, do Mezodermnog je porekla; d. interglo-
prvih 30 dana života, v. denies natales; d. bularis, interglobularni dentin, nedo-
supernumeraria, prekobrojni zubi po- voljno mineralizovana mesta u dentinu,
tpuno slični normalnim zubima. Nalaze nastala za vreme dentinogeneze, kada
se češće u stalnoj nego u mlečnoj denti- ne dolazi do spajanja neorganskih kris-
ciji. V. denies accesoria, hyperodontia. tala, kalkosferitnih globula. V. denti-
denticija; veštačka, veštački zubi, fabrič- num, dentinogenesis; d. intertubularni,
ki izrañeni zubi od plastike ili porcula- slabije kalcifikovan, smešten izmeñu
na koji se upotrebljavaju kao zamena za dentinskih kanalića; d. kariozni, dentin
prirodne zube. zahvaćen karioznim procesom; d. peri-
denticulus, dentikulus, kalcifikovani ma- tubularni, jako kalcifikovan dentin koji
terijal u zubnoj pulpi. Može biti slobo- gradi zid dentinskih kanalića; d. pri-
dan u pulpi, priljubljen uz dentin, ili ug- marni, dentin formiran od početka
rañen u dentinu. Izgrañen je od iregu- stvaranja do zauzimanja funkcionog po-
larnog dentina (pravi dentikul), ili od ložaja zuba, odnosno do uspostavljanja
koncentrično deponovanih krečnih soli kontakta zuba sa svojim antagonistima;
oko nekrotičkog jezgra (lažni dentikul). d. sekundarni, dentin formiran od mo-
Sin. pulpni kamen, pulpni modulus, en- menta funkcionalnog opterećenja zuba.
dolit, pulpolit. Stvara se čitavog života; d. tercijarni
dentin, materija koju stvaraju svojim vr- (iregularni), dentin formiran pod utica-
hovima odontoplasti i koja se slojevito jem egzogenih nadražaja (karijes, abra-
naglavljuje na vrh zubne kapice kao zija, erozija, medikamenti); d. transpa-
dentinska kapa ili naglavak. S vrha od on-, rentni, sklerotičan dentin, jače kalcifi-
toblasta počinje citoplazmni produžetak kovan dentin. Formira se od vrha zuba
(Tomesovo vlakno) koji se uvlači u prema kruni.
naročite kanaliće izlučenog g-dentina, dentitio, dentičija, skup svih pojava u
stvaranog u njemu sve novim slaganjem toku razvitka zuba, od prve faze stvara-
dentinske materije oko tog vlakna koje nja zametka do završetka razvoja kore-
postaje sve duže. Nagomilavanjem den- na; d. difficilis, otežano nicanje zuba,
tina sve se više sužava osovinski meki najčešće donjeg umnjaka, sin. pericoro-
deo, koji u odraslom zubu ostaje kao nitis; d. praecox, prerano nicanje zuba
z.ubna pulpa. usled lokalnih faktora kao što je povr-
dentinogenesis, dentinogeneza, formira- šinska lokalizacija zubne klice u alveo-
nje i razvoj dentina; d. imperfecta, na- larnoj kosti ili opštih: hipersekrecija
sledna strukturna anomalija zuba s po- hormona rastenja i prerani pubertet. V.
remećenim stvaranjem dentina; zahva- dentitio tarda; d. tarda, zakasnelo nica-
ćeni su svi zubi, mlečni i stalni. Krunice nje zuba. Javlja se kod pojedinih zuba
su opalescentnog izgleda, sive do plavi- usled lokalnih faktora, kada postoji ne-
často mrke boje. Rano se javlja abrazija normalno velika krunica, pomerenost
krunica, korenovi su skraćeni i tupi, a ili udaljenost zubne klice od površine
komore pulpe sužene ili oblitcrisanc. alveolarnog nastavka i si. Može se naći
Sin. hereditarni opalescentni dentin. i u bolestima nedovoljne ishrane, en-
dentinum, dentin, zubna kost, kalcifikova- dokrinopatija i hromozomne anomalije.
no tkivo koje čini najveći deo zuba. Po- dentoalveolarni sklop, meñusobno po-
kriven je gleñu u predelu krune zuba i vezan veći broj kostiju gornjeg dela lica
cementom u korenskom dclu. Izgrañen koji se pri prelomu odvaja u jednom ko-
je od 70% neorganskih materija (hid- madu od ostalih kostiju lica. Sin. sastav.

186
r
denudatio
Prema Rowe i Killeyju dentoalveolarni
sklop obuhvata alveolarni nastavak i
zube gornje vilice; nazoetmoidni s.,
nosne kosti, etmoidnu kost i deo sfe-
noidne kosti; nazomaksilarni s., nosni
predeo s nosnim kostima, frontalni na-
stavak vilice i njen deo oko nosnog ka-
nala; zigomatični s., istoimenu kost sa
svim nastavcima, gornje delove maksile
sa sinusom, delove čeone kosti i dr.
denudatio, denudacija, Ijuštenje epitel-
nog pokrova s površine, koje nastaje hi-
rurškim putem, traumom, ili usled pa-
tološkog procesa.
deoba bakterija, razmnožavanje bakteri-
ja. Bakterije se obično razmnožavaju
prostom deobom njihovih ćelija. Prvo
dolazi do rastenja bakterije, ćelija se iz-
duži i istovremeno dolazi do deobe jed-
ra i, najzad, do poprečnog cepanja na
dve bakterije. Iako u bakterija nema mi-
totičkog vretena, transferzalna mem-
brana se formira razdvajanjem dva hro-
mosoma blizanca, nastala hromosom-
skom replikacijom.
deoksiribofosfat, v. deoxyribophosphat.
deoksiribonukleinska kiselina (DNK),
genska supstancija svih ćelija. DNK je
polimer deoksiribonukleotida koji ob-
razuju dva paralelna, spiralno uvijena
lanca. Molekul DNK u svakoj ćeliji orga-
nizma sadrži sve gene te jedinke od ko-
jih su aktivni samo oni koji regulišu sin-
tezu specifičnih proizvoda (belančevi-
na) te ćelije. Svi ostali geni su u trajnoj
represiji. DNK se u neizmenjenom sa-
stavu i sa svim naslednim porukama
(sem u mutacijama) prenosi na sve ćelij-
ske generacije.
deoksiribonukleotid. v. deoxyribonucleo-
tid.
deoksiriboza, V. dëöxyribosa.
deorsum vergens, okrećući nadole, v.
strabismus.
deoksiribonukleozid, v. deoxyribonuc-
leosid.
deoxyribonucleasae, deoksiribonuklea-
ze, v. nucleasae,
deoxyribonucleosid, deoksiribonukleo-
zid, deo molekula DNK sastavljen od
jedne purinske ili pirimidinske baze i
jednog molekula pentoze, 2-deoksiribo-
ze.
deplecija
deoxyribonucleotid, deoksiribonukleo-
tid, deo molekula DNK koga sačinjavaju
jedna purinska ili pirimidinska baza, je-
dan molekul 2-deoksiriboze i fosfatna
grupa. Postoji četiri vrste deoksiribo-
nukleotida. Njihove meñusobne razlike
uslovljene su vrstom purinske odnosno
pirimidinske baze koje ulaze u njihov
sastav. Deoksiribonukleotid čini deo
tripleta u kodonima i antikodonima i
predstavlja monomer u polimeru DNK.
deoxyribophosphat, deoksiribofosfat,
spoj deoksiriboze i fosfatne grupe, deo
molekula deoksiribonukleotida, odnos-
no DNK.
deoxyribosa, deoksiriboza, šećer sa 5 ug-
Ijenikovih atoma (pentoza) koji čini deo
molekula deoksiribonukleotida odnos-
no DNK.
depedikulacija, uništavanje vašiju raz-
nim metodama i sredstvima na telu,
odelu, rublju i posteljini, fizičkim po-
stupcima i hemijskim sredstvima. Od fi-
zičkih postupaka upotrebljava se toplo-
ta u vidu suvog vrućeg vazduha (zagre-
janog na 85-9O0C) u toku 60 min., ili pare
(u parnim dezinfektorima, vakuum-for-
maldehidskom aparatu i u improvizova-
nim parnim aparatima, kao što su sr-
psko bure i partizansko bure) u toku
30-40 min. Masovna d. vrši se u stalnim
ili improvizovanim dezinfekcionim sta-
nicama. Od hemijskih insekticidnih
sredstava danas se gotovo isključivo
upotrebljava DDT-prašak (10%-tna me-
šavina DDT-a s talkom). Uspešno deluje
impregniranje rublja 2,5-5%-tnom
emulzijom DDT-a.
depigmentatio, depigmentacija, iščezava-
nje ili odstranjivanje pigmenta.
depilatio, depilacija, odstranjivanje dlaka
s površine kože, bez korena (brijanje).
V. epilatio.
depilatorium, sredstvo za uklanjanje dla-
ka sa površine kože.
deplecija, opuštanje, stanje koje nastaje
odmah posle polnog odnosa i koje se sa-
stoji od smirivanja krajnje napetosti.
Ona može biti telesna i duševna (deple-
,tio somatica i depletio psychica). Naj-
upadljivija je pojava: prestanak erekci-
je, polni organi omlitave.
187
depo
depo, (fr. depot) (1) skladište, mesto u ne- depressor, depresor, koji nešto snižava.
kom organu ili tkivu na kome se nešto
nagomilava, npr. glikogen u jetri, mast u
potkožnom vezivnom tkivu i dr.; (2) na-
gomilavanje materija na nekom mestu u
organizmu, npr. neki nerastvorljivi lek
koji je ubrizgan u mišićno tkivo ili krv
koja je nagomilana u nekom organu; d.
insulin, teško rastvorljivo jedinjenje
kristalnog insulina, npr. sa protaminom
ili protaminom i cinkom, koje se sporije deratizacija, mere za suzbijanje glodara,
resorbuje od običnog insulina; d. krvi,
organi (jetra, slezina, koža, pluća) u ko-
jima se skuplja izvesna količina krvi,
koja u slučaju potrebe prelazi u veliki
krvotok.
depolarizacija, jedno od stanja u akcio- derivat, hemijsko jedinjenje izvedeno iz
nom potencijalu (drugo je repolarizaci-
ja). U mirovanju ćelijska opna je spolja
naelektrisana pozitivno, a iznutra nega-
tivno zbog postojanja natrijumske i ka-
lijumske crpke, veće propustljivosti
opne za kalijum u mirovanju i zbog in-
tracelularnog postojanja mnogih anjo-
na. Promena propustljivosti za hfe (izaz- ñerma, koža, sin. cutis.
vana pragovnim razdraženjem ćelijske dermatitis, dermatitis, zapaljenje kože.
opne različitim dražima) prouzrokuje
brzu difuziju Ni u ekstraćelijski prostor
(zbog velikog elektrohemijskog gradi-
jenta), pa dovodi do obrnutog potenci-
jala (s unutrašnje strane je pozitivna, a
sa spoljašnje negativna). Tom nizu do-
gañaja sledi proces repolarizacije kojim
se ponovo postiže mirovni membranski
potencijal. Posledica depolarizacije i
njenog širenja je nastanak akcione struje
(npr. u elektrokardiogramu P-talas
odgovara depolarizaciji pretkomora, a
QRS-kompleks odgovara depolarizaciji
komora, i dr.)-. V. akcioni potencijal, re-
polarizacija.
depo-terapija, v. therapia.
depresiona fraktura, v. impresiona frak-
tura.
depressio, depresija, (psih.) stanje poviše-
nog afekta u smislu tuge, praćeno uspo-
renošću mišljenja i pokreta s neodreñe-
nim strahom, opadanjem volje i raznim
hipohondričnim senzacijama, naročito
izraženim ujutru. Može biti endogena
(melanholija) ili egzogena, kao reakcija
na teške doživljaje.
188
dermatitis
Na primer, depresornim živcima se na-
zivaju živci koji vode impulse od recep-
tora koji se nalaze u krvnim sudovima
čijim razdraživanjem nastaje inhibicija
vazokonstriktornog centra i stimulacije
parasimpatičkog jedra n.vagusa u izdu-
ženoj moždini, zbog čega nastaje širenje
krvnih sudova i smanjivanje broja uda-
ra srca, odnosno pad krvnog pritiska.
pasivne, aktivne i hemijske metode.
Najuspešnija je primena hemijskih ot-
rova: natrijum fluoroacetata, kumarin-
skih i drugih spojeva.
Dercumov sindrom, v. syndroma.
osnovnog jedinjenja zamenom jednog
ili više atoma ili atomskih grupa nekim
drugim atomima i grupama. Npr.
І je monohlorni derivat metana
jer je nastao zamenom H-atoma iz
metana CH4 s jednim atomom hlora
itd.
Sin. dermitis; Berloqueov d., trakasto
mrko obojenje kože na mestima koja su
premazana eteričnim uljima (kolonjska
voda), a zatim izložena dejstvu sunča-
nog zračenja; d. exfoliativa neonato-
rum, oboljenje novoroñenčadi izazvano
stafilokokima i streptokokima, koje ob-
ično počinje crvenilom i otokom, a za-
tim plikovima na licu, odakle se brzo
širi po celoj koži, kpja se Ijušti u velikim
listovima i postaje purpurnocrvena; ob-
ično je temperatura povišena, a progno-
za ozbiljna; d. herpetiformis, nezaraz-
no oboljenje kože, koje se odlikuje ma-
lim plikovima, svrabom, žarenjem ili
bolovima, čestim recidivima do kraja ži-
vota i dobrim opštim stanjem obolelog.
Uzrok nije poznat. Sin. Duhringova b.;
d. maculosquamosa, oboljenje kože
koje se odlikuje pojavom makula i Ijuspi
(skvama); snežni d., dermatitis koji na-
staje delovanjem jakog odbleska od po-
vršine snega, a prouzrokovan je isključi-
vo kratkim talasima; počinje kao eritem
praćen svrabom i žarenjem, a u izraže-
nijim slučajevima dolazi do krvavljenja,
dermatochalasis
edema i plikova; posle nekoliko dana
koža se deskvamira, a zatim pigmentuje.
dermatochalasis, v. chaloderma.
dermatoconiosis, dermatokonioza, sva-
ko kožno oboljenje prouzrokovano pra-
šinom.
dermatofibrosarcoma protuberans, ma-
ligna neoplazma veoma niskog stepena
maligniteta s izuzetno retkim pojavama
metastaza. Javlja se u vidu manjeg izraš-
taja u potkožnom masnom tkivu, mik-
roskopski sličnog fibrosarkomu njskog
stepena maligniteta. Ima sklonost fca re-
cidivima posle hirurškog odstranjenja.
dermatograf, pisaljka kojom se može pi-
sati po koži. Sin. dermograf.
dermatolog, lekar specijalista za kožne
bolesti. V. venerolog.
dermatologija, grana medicine koja se
bavi proučavanjem bolesti kože.
dermatolysis, dermatoliza, uroñeno, pro-
strano, mlitavo boranje kože.
dermatoma, (1) dermatom, oblast kože na
trupu i ekstremitetima koju inerviše je-
dan spinalni živac. Izmeñu susednih
dermatoma ne postoji oštra granica jer
su inervisani i spinalnim nervima su-
sednih segmenata kičmene moždine; (2)
instrument za isecanje tankih listića
kože, koji služe za kalemljenje; Brow-
nov d., električni d. za isecanje debljih
komada kože; on omogućuje hirurgu
brzo dobivanje kožnih kalemova; Pa-
gettov d., instrument kojim se isecaju
tanji ili deblji kalemovi kože različite ve-
ličine i razne debljine; Reeseov d., elek-
trični instrument kojim se dobivaju
kožni kalemovi od 0,004 do 0,016 cm
debljine; Strykerov d., veoma sličan
Brownovom dermatomu.
dermatomvasis, kožno oboljenje izazva-
no larvama, v. larva migrans.
dermatomycosis, dermatomikoza, opšti
naziv za oboljenja kože izazvana gljivi-
cama, parazitima biljnog porekla.
dermatomyositis, dermatomiozitis, retko
oboljenje kože; ispoljava se skleroder-
miformnim promenama, plavkastolju-
bičastim eritemom očnih kapaka, lakto-
va i dorzalnih strana šaka. Postojeći
miozitis se ispoljava malaksalošću i gu-
bitkom motorne snage mišića. Češće se
desarticulatio
istovremeno nalaze i maligni tumori ut-
robnih organa.
dermatopathia photogenica, letnji pruri-
go, javlja se pod uticajem sunčeve svet-
losti na nepokrivenim delovima kože u
vidu primarnih osipa u obliku čvorića
koji jako svrbe.
dermatophytia, dermatofitija, parazitsko
oboljenje kože (epiderma, dlaka, noka-
ta) izazvano gljivicama dermatofitima.
Sin. epidermomikoze.
dermatoplastika, plastičko popravljanje
ili popunjavanje defekata kože.
dermatosis, dermatoza, opšti naziv za sva-
ko oboljenje kože.
dermitis, v. dermatitis.
dermne kosti, opnaste kosti koje postaju
neposredno od opnaste lubanje, bez hr-
skavičnog stupnja: to su temene kosti,
prvi deo potiljačne kosti, deo slepoočne
kosti, čeone kosti, deo sfenoidne kosti,
nepčana kost, ralo, prednje vilice. Op-
naste kosti su u prvo vreme razdvojene
opnastim prostorima: temenicima ili
fontanelama.
dermoepidermitis, v. dermatitis.
dermograf, v. dermatograf.
dermographismus, dermografizam, poja-
va jasno crvene, obično uzdignute pru-
ge koja se javlja pri povlačenju preko
kože nekim predmetom. Javlja se u oso-
ba s labilnim vazomotornim aparatom
(simpatikotoničari), u osoba obolelih
od hipertireoze i u toku meningitisa.
Katkada trag može biti beo.
dermoid, kongenitalni cistički tumor čiji
zidovi imaju strukturu kože, a sadrži
tečnost ili lojnu materiju. Ponekad se u
dermoidu nalaze i dlake ili zubi. V. tera-
tom.
dermoidna cista, v. dermoid.
dermopathia, v. dermatosis.
dermotrop, specifično dejstvo na kožu.
desarticulatio, dezartikulacija, odstranje-
nje dela ili celog ekstremiteta amputaci-
jom u zglobu. Sin. exarticulatio; d. art.
temporomandibularis, rastavljanje
donjoviličnog zgloba; Chopartova d.,
stopala u Chopartovom zglobu, koje sa-
činjavaju petna kost i skočna kost, a s
druge strane, kockasta i čunasta kost. V.
Chopartova egzartikulacija; d. dentis
189
Desaultov zavoj
(stomi.), dezartikulacija zuba, brušenje
griznih površina ili sečivnih ivica zuba
sa ciljem da se oni isključe iz kontakta s
njihovim antagonistima.
Desaultov zavoj, v. zavoj.
descemetitis, pseudozapaljenje Desceme-
tove membrane rožnjače (loš termin).
descemetocoela, descemetokela, izboče-
nje Descemetove membrane usled ista-
njenja ili nedostatka strome. Najčešće desinfectio, dezinfekcija, radnja koja ima
usled duboke ulceracije rožnjače (loš
termin).
descendens, descendentan, silazni nis-
hodni (hpr. colon descendens, nishod-
no debelo crevo).
descensus testium, semenici se u muškog
začetka razvijaju u trbušnoj duplji u bli-
zini bubrega, ali se spuštaju kroz naro-
čiti kanal u preponama i smeštaju u
mošnice još pre roñenja.
desensibilisatio, desenzibilizacija, speci-
fična imunološka metoda koja ublažava
reakciju antigen-antitelo do te mere da
osoba koja je već senzibilisana može
primiti serum bez pojave anafilaktičkog
šoka. Ova reakcija se može očigledno
pratiti pomoću kožnog testa. Zato se
prvo ubrizga u krzno 0,1 ccm razblaže-
nog seruma. Ako se pri tom pojavi crve-"
ni infiltrat preko 1,5 cm u prečniku, znači
da je pacijent već senzibilisan, te se
zato na mestu uboda odigrala reakcija
antigen-antitelo, pri čemu se oslobodio
histamin. Prema tome, pozitivni kožni
test je dokaz da u pacijenta postoji la-
tentna alergija, koja se ne može otkriti
klinički. Zato se sukcesivno ubrizgava
serum u razblaženjima (1:1.000, 1:100,
1:10, 1:2, 1:1). Tako se u pacijenta poste- desinficientia, dezinficijentna sredstva;
peno neutrališu antitela te se sprečava:
masovna reakcija antigen-antitelo, os-
lobañanje velikih količina histamina i
pojava anafilaktičkog šoka; (stom.), de- desinsectio, dezinsekcija, uništavanje in-
senzibilizacija, metoda za smanjenje ili
uklanjanje osetljivosti tkiva pri njiho-
vom tretiranju u stomatologiji; d. denti-
ni, smanjenje osetljivosti dentina pri
preparaciji kaviteta. Postiže se prime-
nom ručnih ili oštrih rotacionih instru-
menata, radom bez pritiska i povećane
temperature, radom u suvom polju, lo-
kalnom aplikacijom anestetika, ili cin-
190
desinsectio
ko-oksid oleum kariofilorum paste, lo-
kalnom anestezijom; d. ogolićenih vra-
tova zuba, u progresivnim parodonto-
patijama postiže se premazivanjem
rastvorom natrijum-fluorida ili imp-
regnacijom solima srebra; d. pulpae,
postupak kojim se omogućava bezbolno
endodontsko lečenje pulpe. V. devitali-
satio.
za cilj da ubije ili ukloni zarazne klice
primenom baktericidnih sredstava (de-
zinficijencija), primenom izvesnih fizič-
kih postupaka ili njihovom kombinaci-
jom; formal ins ka d., d. prostorija, kao
što su bolesničke sobe, sobe u stanovi-
ma, učionice, transportna kola, želez-
nički vagoni itd., gasom formaldehidom
koji se razvija zagrevanjem rastvora for-
maldehida (formalina) u naročitim apa-
ratima ili zagrevanjem pastila parafor-
maldehida. D. formaldehidom uglav-
nom je površinska i njom se ne mogu
ubiti bakterije koje se nalaze u dubini i
u unutrašnjosti poroznih predmeta; d.
ruku, uklanjanje patogenih klica pra-
njem vodom i dezinfekcionim sredstvi-
ma. U svakodnevnom životu dovoljno je
pranje ruku toplom vodom i sapunom.
Pri radu sa zaraznim materijalom, po-
red pranja, potrebno je ruke dezinfiko-
vati 1-3%-mm rastvorom krezolne sa-
punice, 70%-nim etilnim alkoholom
(etanolom) 2-3 min. ili nekim drugim
dezinfekcionim sredstvom; završna d.,
temeljna d. sobe, posteljine i nameštaja
koja se vrši pošto bolesnik napusti pro-
storiju. Ona se najčešće vrši formali-
nom.
ubijaju razne mikroorganizme i upot-
rebljavaju se za uništavanje klica prouz-
rokovača bolesti.
sekata; rezidualno prskanje, prskanje
zidova zgrada za stanovanje, radionica,
staja itd. nekim insekticidnim sred-
stvom, najčešće DDT-jem, i stvaranje
tanke naslage upotrebljenog sredstva
na zidu u cilju uništavanja insekata. Zi-
dovi se obično prskaju 2,5-5%-nom
emulzijom DDT-a. Pri upotrebi l g DDT-
r deskvamacija
2
a na Im insekticidno dejstvo traje 4-6
sedmica, a ako se upotrebi 2 g na l m 2
čak do 3 meseca. Osoba koja prska pro-
storije mora se zaštititi maskom, zaštit-
nim odelom, kao i rukavicama, da se
spreči mogućno štetno dejstvo solven-
sa.
deskvamacija, v. desquamatio.
desmodont, v. periodoncijum.
desmoid, v. fibroma durum.
desmoplazija, stvaranje i bujanje veziv-
nog tkiva.
desmurgia, desmurgija, nauka o zavoji-
ma.
desni/ v. dexter.
desni, v. gingiva.
desodorantia, dezodorantna sredstva,
sredstva pomoću kojih se odstranjuje
neprijatan miris.
desoxycorticosteron-acetat (DOCA),
dezoksikortikosteron-acetat, oblik de-
zoksikortikosterona (v. desoxycorticos-
teron) koji se koristi u lečenju Adisono-
ve bolesti (v. morbus Addisoni).
desoxycorticosteronum, dezoksikorti-
kosteron, jedna od supstancija s dej-
stvom hormona kore nadbubrežnih
žlezda (spada u grupu mineralokorti-
koida).
d'Espineov znak, v. znak.
desquamatio, perutanje, odvajanje povr-
šinskih slojeva epitela, u vidu prašine,
mekinja ili Ijuspica. Perutanje kože je
najčešće posledica poremećaja kerati-
nizacije (parakeratoze).
desquamativus, deskvamativan, oznaka
za patološki proces pri kome se skida
površinski sloj epitela. V. desquamatio.
destilacija, zagrevanjem tečnost prelazi
na tački ključanja u paru koja se, u spe-
cijalnim hladnjacima, pretvara u teč-
nost koja iz destilacionog aparata izlazi
kao destilat; frakciona d., odvajaju se
tečne supstancije različitim tačkama iz
smeše; jednostavna d., tečnost se odva-
ja od čvrstih sastojaka smeše (iz svake
vode iz prirode destilacijom se dobija
destilovana voda); suva d., u odsustvu
vazduha skupljaju se proizvodi razlaga-
nja (iz kamenog uglja se dobiva gasoviti
i tečni deo, katran).
destillatio, v. libidinozna uretreja.
determinacija pola
detektori radioaktivnog zračenja, ure-
ñaji koji služe za otkrivanje zračenja.
Rad ovih otkrivačkih ureñaja zasniva se
na efektu koji zračenje proizvodi prola-
zeći kroz sredinu koja se otkriva, trošeći
energiju na jonizaciju i ekscitaciju ato-
ma i molekula. V. brojači, jonizacijska
komora, nuklearne emulzije.
deterdženti, dezinfekciona sredstva koja
oštećuju bakterijsku membranu, njenu
selektivnu propustljivost i njene druge
funkcije. Meñu ovim površinskim aktiv-
nim jedinjenjima mogu se izdvojiti dva
glavna tipa: katjonski i anjonski deter-
dženti.
determinacija pola, nastajanje pola može
padati u tri različna vremena. (1) pre
oploñenja (progama determinacija); (2)
za vreme oploñenja (singama determi-
nacija) i (3) posle oploñenja (epigama
determinacija); (1) progama d. pola,
moguñna je samo ako postoje dve vrste
jaja (dvoobličje jaja), za svaki pol po jed-
na vrsta. Primeri za progamo postajanje
pola retki su; (2) singama d. pola, ona
kojoj pripada i determinacija pola u čo-
veka; postanak pola zavisi od hromo-
somne formule gametnih jedara odnos-
no naročitih seksualnih hromosoma
(heterosoma ili gonosoma) koji imaju
drukčiju prirodu od običnih hromoso-
ma (autosomd). Svaki gamet ima u svo-
me jedru odreñen broj hromosoma
(hromosomna formula). Taj broj je za
polovinu manji od broja hromosoma u
telesnim ćelijama. Zato se prvi broj na-
ziva haploidni, a drugi diploidni. Dip-
loidni broj hromosoma u čoveka je 46
(22 para autosoma i 2 para heterosoma).
Ali dok u ženskim (jajnim) ćelijama
uvek ima 22 autosoma i l heterosom
(formula 22+ x) i sve su oplodne ćelije is-
tovetne (homogametija), dotle muških
oplodnih ćelija (semeglavaca) ima dve
vrste (heterogametija): jedne imaju 22+
x, a druge 22+ y, (y-heterohromosom je
nešto manji od x-heterohromosoma).
Jaja (22+ x) oploñena semeglavcem s
formulom 22+ x daće uvek plod ženskog
pola (44+ 2x), dok će ona oploñena se-
meglavcem s formulom 22+ y uvek dati
plod muškog pola (44+ x+y). Iz toga izla-
191
determinantna grupa antigena
zi, slobodnije rečeno, da postoje »muš-
ki« semeglavci (»androspermije«) i žen-
ski semeglavci (»ginospermije«). Znači,
u čoveka genotipski pol ploda zavisi od
muških oplodnih ćelija.
determinantna grupa antigena, deo mo-
lekula antigena kojim se antigen vezuje
za antitelo. Odreñuje specifičnost anti-
gena. Broj determinatnih grupa može
biti različit i označava valenciju antige-
na. Prirodni antigeni imaju determinat-
ne grupe različite specifičnosti (v. anti-
gen; hapteri).
detrusor (musc.) urina, istiskivač mokra-
će, mišićni sloj zida mokraćne bešike
koji svojom kontrakcijom omogućava
pražnjenje bešike.
detumescentna težnja, težnja (potreba)
za ispražnjavanjem onog što je nagomi-
lano, prepunjeno, prenapeto semenom
(semenika, pasemenika, semenih kesi-
ca, semenovodne ampule). Ta težnja
uvek znači i povećanje polnog prohteva
(erotski nagon).
deturgescentna težnja, neodoljiva potre-
ba za splašnjavanjem nabreklosti erek-
tilnih, genitalnih organa i mišićnog sis-
tema u koje ih dovodi čitav niz erekto-
genih činilaca.
deuteranopia, deuteranopija, nemoguć-
nost raspoznavanja zelene boje usled
nedostatka čepića osetljivih na svetlost
talasne dužine koja odgovara zelenoj
boji. Osoba s poremećajem ima sasvim
normalnu širinu vidnog spektra, jer od-
sutni »zeleni« čepići deluju u sredini
spektra u kojoj deluju i »crveni« odnos-
no plavi čepići.
deuterium, deuterijum, D, izotop teški vo-
donik, čija je atomska težina 2. Ulazi u
sastav teške vode (deuterijum-oksida).
V. voda (teška).
deutoplazma, hranljiva citoplazma jajne
ćelije (lecitoplazma ili viteloplazmd) sa-
stavljena od vitelinskih tela koja sadrže
belančaste i masne materije. Ima jaja
koja sadrže vrlo malo tih tela. Takva se
jaja zovu oligolecitna. Drugu grupu čine
jaja, bogata u vitelusu: polilecitna jaja.
Jajna ćelija čoveka pripada oligolecit-
nim jajima. U jajima s mnogo vitelusa,
on se ne mesa s formativnom citoplaz-
192
devitalisatio pulpae
mom (anizolecitna i amiktolecitna jaja).
Raspored vitelusa u amiktolecitnim jaji-
ma može biti središni ili najednom kra-
ju, u vidu kotura: klicina pljošta.
deviatio, devijacija, izvijenost, skretanje s
puta ili pomeranje položaja; d. conju-
guée, (fr.) spada u horizontalne paralize
pogleda koje su simptom prekida fron-
talnog i mostovnog puta pogleda od
centra za voljne pokrete očiju do iznad
mesta u mostu gde se spajaju vlakna
ovog puta s jezgrama očnih mišića. Ako
se prekid nalazi iznad mesta ukrštanja
puteva, onda su, ako ognjište leži desno,
nemogući pokreti pogleda ulevo. Preov-
lañuje antagonistička inervacija i 'oba
oka skreću udesno. Ako lezija leži s des-
ne strane, ali u mostu (znači ispod mesta
ukrštanja puteva), onda ispada pogled
udesno. Kako preovlañuju antagonisti
koji nisu prekinuti, to oba oka skreću
ulevo. Pri d.c. bolesnik okreće glavu
prema strani prekinutog puta, prema
mestu lezije. Ponekad je d.c. skopčana
s prinudnim okretanjem glave na istu
stranu (d.c. »des yeux et de Ia tete«).
DiC. ima velik značaj za dijagnostiku
lokalizacije akutnih intrakranijal-nih
procesa (krvarenje, razmekšanje); d.
mandibulae, nenormalno skretanje
donje vilice od središne linije na stranu
preloma; suprotno je od skretanja u
subluksaciji, prednjoj luksaciji, tumoru
kondila ovog zgloba itd.; d. pesnica,
skretanje pesnice ka ulnarnoj ili radijal-
noj ivici podlaktice kao znak poremećaja
mišićne sinkinezije u larviranom en-
cefalitisu. V. znak pesnice; d. septi naši,
iskrivljenost nosne pregrade. Najčešći
razlog za insuficijenciju nosnog disanja
u odraslih osoba. Potrebno je hirurško
lečenje.
devičnjak, v. hymen.
devirginizacija, v. dekoracija.
devitalisatio pulpae, postupak umrtvlje-
nja pulpe kojim se postiže bezbolno en-
dodontsko lečenje. Vrši se pod lokal-
nom (terminalnom ili sprovodnom)
anestezijom (d. vitalna) ili posle pre-
thodne nekrotizacije pulpe preparati-
ma arsena ili para formaldehida (d.
mortalna). V. pulpotomia, pulpectomia.
Dexamethasonum dezmogeni organi

Dexamethasonum, deksametazon, sintet- izvori zračenja zbog utvrñene otpornos-

ski glikokortikoid kore nadbubrežnih ti bakterija prema gama-zračenju.
žlezda s najjačim protivzapaljenjskim, dezinfekciona stanica, ustanova koja
hiperglikemizujućim (v. hyperglycae- služi za dezinfekciju raznovrsnog mate-
mia) i ACTH- (v. tamo)-suzbijajućim rijala i za depedikulaciju. D. s. izgrañuju
efektom od svih hormona kore nadbub- se u većim mestima i gradovima, veli-
režnih žlezda. kim bolnicama, kasarnama, logorima i
dexter, desni, npr. manus dextra, desna vašljivim predelima. Stanica se strogo
šaka, deli na dva dela, čisti i nečisti. Veza iz-
dextrin, dekstrin, polisaharid koji nastaje meñu jedne i druge strane može biti je-
u toku hidrolize škroba pod uticajem dino preko kupatila ili odeljenja s tuše-
enzima. Obrće ravan polarizovane svet- vima. Na nečistu stranu ulazi sav mate-
losti udesno, po čemu je dobio ovo ime. rijal koji treba dezinfikovati i sterilizo-
V. achrodextrin, erythrodextrin. vati, kao i osobe koje treba depedikuli-
dextro-, dekstro-, prefiks koji označuje sati. Aparati koji služe za dezinfekciju i
da neko jedinjenje skreće ravan polari- sterilizaciju ugrañuju se u zid, tako da
zovane svetlosti udesno, ili da se neki se jedna vrata dezinfekcionog aparata
organ nalazi na desnoj strani, npr. dex- otvaraju prema čistoj, a druga prema
trocardia, srce položeno više u desnoj nečistoj strani. Inficirani ili insektima
polovini grudnog koša. zagañeni predmeti stavljaju se na nečis-
dextrocardia, dekstrokardija, uroñena toj strani u parni dezinfektor ili va-
anomalija položaja srca, koje se, umesto kuum-formaldehidski aparat, zavisno
da leži više ulevo, nalazi pretežno u des- od vrste materijala. Posle završene ste-
noj grudnoj duplji; obično je u zajednici rilizacije materijal se vadi iz aparata na
s opštim poremećajem u položaju orga- čistoj strani. U sporednim prostorijama
na grudne i trbušne duplje. Ovaj naziv nalaze se odeljenja za pranje, brzo suše-
pogrešno se upotrebljava i za oznaku nje toplim vazduhom i za glačanje rub-
položaja srca koje je potisnuto udesno lja i odela.
stranim sadržajem koji se nalazi u levoj dezinficijensi, hemijska jedinjenja koja
grudnoj duplji ili je povučeno udesno se koriste za uništavanje vegetativnih
priraslicama. Sin. dextropositio cordis. oblika patogenih bakterija, ali ne i spo-
dextrosis, v. glukoza. ra, u spoljnoj sredini (vodi, zemlji, vaz-
dezaminacija, odvajanje amino-grupe iz duhu, prostorijama i na mnogim pred-
aminokiselina pri njihovoj razgradnji. metima). Postoji veliki broj različitih
Može se odigravati na dva načina: pre- hemijskih supstancija koje deluju bak-
bacivanjem amino-grupe na neku dru- teriostatički ili baktericidno, ali svako
gu supstanciju (transaminacija) ili oksi- takvo sredstvo ne mora biti dezinfici-
dativnom dezaminacijom, pri čemu na- jens. Delovanje dezinficijensa zavisi od
staje ketokiselina i amonijak. niza činjenica vezanih za hemijski sa-
dezaminaze, dezamidaze, enzimi koji ka- stav agensa, vrstu mikroorganizma i
talizuju hidrolitička razlaganja amino- faktore spoljne sredine (temperatura i
kiselina ili kiselinskih amida, pri čemu prisustvo organske materije).
se obično izdvaja amonijak (npr. dezinsekcija, v. desinsectio.
R - CONH2 + H2O -» R - COOH + NHs, dezmogeni organi, organi u čijem stvara-
ili CHaCHNH2 - COOH + H2O ->  nju uzima učešće samo vezivno tkivo.
- Čitav niz organa (sem očnog sočiva i
- CHOH-COOH ..+ NHa). staklena) delovi su epitelogene, delovi
dezinfekcija gama-zracima, fizička me- dezmogene prirode. Mezoderm, dakle,
toda zasnovana na oštećenju hemijske uzima učešće u stvaranju svih organa
strukture ćelija. Korisno se primenjuje bilo kao osnovni, bilo kao sporedni deo.
za dezinfekciju knjiga, namirnica i me- Kao osnovni sastojak on se nalazi u
dicinskih instrumenata. Potrebni jaki

13 Medicinski leksikon 193

dezmokranijum
stvaranju kosti, mišića, limfnih žlezda,
slezine, srca i krvnih sudova.
dezmokranijum, opnasti stupanj razvoja
lubanje u vezi s promenama protover-
tebralnih ploča, koje u lubanjskom
predelu nisu pravilno segmentovane
nego predstavljaju glavene ploče koje
svojom unutrašnjom stranom daju op-
naste izdanke, omotavajući gornji kraj
svitnjaka, a pozadi oblažu površinu
moždanih mehurova. Ovi izdanci odgo-
varaju sklerotomima prapršljenova.
Oni se u celosti ne pretvaraju u kosti. To
čini samo njihov opnasti sloj. Najznačaj-
nija zona ovog mezodermnog omotača
predstavlja mezencefalno jastuče, zadeb-
ljanje mezoderma u pregibu srednjeg
mozga.
dezmolaze, grupa enzima koji, za razliku
od grupe hidrolaza (koje razgrañuju
veće molekule na manje jednostavnom
hidrolizom), raskidaju veze izmeñu ug-
Ijenikovih atoma organskog jedinjenja
pri čemu se vrši dublja degradacija
supstrata na koji dezmolaze deluju.
Npr., uticajem specijalne karboksilaze
iz sirćetnoćilibarne kiseline, dobijaf se
uz izdvajanje ugljen-dioksida, alfa-ke-
toglutarna kiselina. U dezmolaze spada-
ju dehidraze, karboksilaze, oksidaze,
peroksidaze i katalaze.
dezodorantna sredstva, v. desodorantia.
dezoksikortikosteron, v. desoxycorticös-
teronum.
dezoksiribonukleinska kiselina, DNK,
visokomolekulsko jedinjenje u čiji sa-
stav ulaze purinske i pirimidinske baze,
fosforna kiselina i dezoksiriboza. Zajed-
no sa specifičnim proteinom čini gene
koji posreduju u prenošenju naslednih
osobina. V. nukleinska kiselina.
D(-)-fruktoza, voćni šećer. Zove se i levu-
loza, jer skreće ravan polarizovane svet-
losti ulevo (to se u formuli označava sa
-). D(-)-fruktoza CeHi2Oe je monosaha-
rid i to ketoheksoza. Nalazi se u voću u
slobodnom stanju, u disaharidu saharo-
zi je sjedinjena s glukozom. Inulin je po-
lisaharid sastavljen isključivo od mole-
kula fruktoze. U organizmima fruktoza
se javlja fosforilizovana.
194
diabetes
diabetes, dijabetes, bolest koja se odlikuje
izlučivanjem velikih količina mokraće.
Ovaj naziv najčešće je upotrebljavan
umesto d. mellitus; alimentarni d., di-
jabetes usled nedovoljnog metabolizma
ugljenih hidrata unetih hranom; bron-
zani d., v. cirrhosis; florizinski d., d. iz-
azvan davanjem florizina, koji prouzro-
kuje poremećaj funkcije bubrega, usled
čega nastaje izlučivanje šećera; d. inno-
cens, glikozurija bez oboljenja pankrea-
sa; d. insipidus, ogromno lučenje mok-
raće (do 15 lit.) u kojoj nema šećera.
Prouzrokovan je oboljenjem zadnjeg
režnja hipofize ili diencefalona. Simpto-
mi su polidipsija i poliurija; jatrogeni
d., vrlo česta pojava kao posledica veli-
ke upotrebe kortizona i njegovih deri-
vata (kortizonski ili hormonski d.); d.
mellitus, šećerna bolest. Poremećaj
metabolizma ugljenih hidrata, najčešće
usled nedovoljnog lučenja insulina
zbog oboljenja endokrinog pankreasa
(pankreasni d.) ili hiperfunkcije kore
nadbubrežnih žlezda (nadbubrežni d.).
Simptomi su: hiperglikemija, glikozuri-
ja, poliurija, polidipsija i polifagija. U te-
žim slučajevima postoje i poremećaj
metabolizma masti, povišenje nivoa ho-
lesterola u krvi, acidoza i dijabetesna
koma; promene na drugim organima za-
vise od stepena poremećaja metaboliz-
ma, a javljaju se na bubrezima, sitnim
krvnim sudovima, jetri, srčanom miši-
ću, nervnom sistemu i drugim organima
i tkivima; neurogeni d., glikozurija na-
stala usled nekog oboljenja nervnog sis-
tema; pankreasni d., v. d. mellitus; re-
nalni d., glikozurija bez hiperglikemije
usled poremećenog rada bubrega; d.
spermaticus, žitka i tečna sperma. Sin.
hidrospermija; (seksotropija), šećerna
bolest važi kao izrazito androtropna bo-
lest. Pre 20. god. dijabetes napada polo-
ve bez obzira na stepen vangenitalne
uobličenosti, verovatno pod uticajem
genetičkih faktora. Ali od tog uzrasta,
još više od 30. god. a najviše posle 40.
god., šećerna bolest napada hiperan-
droidne muškarce i androidne žene.
diacetil-morfin
diacetil-morfin, v. heroin.
diacetna ili acetosirćetna kiselina, v.
Acidum diaceticum. diaethylaether,
v. Aether aethylicus.
diagnosis, dijagnoza, utvrñivanje vrste i
karaktera nekog oboljenja. D. se obično
utvrñuje na osnovu anamneze, sadaš-
njeg stanja (status praesens) i pomoć-
nih kliničkih i laboratorijskih ispitiva-
nja, a rede tek na osnovu kasnijeg toka
bolesti ili prema uspehu primenjenih
lekova (d. ex juvantibus); diferencijal-
na d., odreñivanje od koje bolesti neko
boluje sistematskim uporeñivanjem i
suprotstavljanjem simptoma i znakova
dveju ili više bolesti koje imaju izvesne
sličnosti u pogledu simptoma i znakova;
d. ex juvantibus, dijagnoza na osnovu
dejstva leka ili metode lečenja, npr. di-
jagnoza malarije koja se postavlja pre-
ma uspehu lečenju kininom; laborato-
rijska d., pogrešan naziv za podatke ut-
vrñene pomoću laboratorijskih ispitiva-
nja; patološkoanatomska d., raspoz-
navanje pri obdukciji lesa patoloških
procesa i promena na organima i tkivi-
ma, koje se svrstavaju izvesnim redom i
na osnovu njihovog značaja za osnovno
oboljenje; d. per exclusionem, d. koja
se postavlja isključivanjem drugih ob-
oljenja, vrsta diferencijalne dijagnoze;
serološka d., d. koja se postavlja doka-
zivanjem specifičnih antitela u serumu
ili drugim tečnostima inficiranog čove-
ka (pomoću reakcije aglutinacije, fiksa-
cije komplementa, precipitacije i dr.).
diakinesis, dijakineza, završni stadijum
profaze prve mejotske deobe u kojoj
hromosomi postaju gušći, tamnije ob-
ojeniji i uvijeniji.
Dialister, u ovaj rod dolaze dve vrste bak-
terija: Dialister pneumosintes i Dialister
granuliformis. One su toliko slične da ih
većina smatra za varijetete iste vrste.
Bakterije roda Dialister su vrlo sitni šta-
pići, striktni anaerobi, nalaze se na! sluz-
nici disajnog trakta u 75% zdravih ljudi.
Većina smatra da su bakterije roda Dia-
lister nepatogene, ali često puta su iz-
olovane iz gnoja pleuralnih empijema
na vratu, meningitisa i bronhitisa.
cliaphanoscopia
diamini, jedinjenja koja sadrže dve ami-
no-grupe na dva različita ugljenikova
atoma. Tako, na primer, putrescin
NH2-CH2CH2CH2CH2-NH2 ili tetra-
metilen-diamin nastaje dekarboksilaci-
jom aminokiseline ornitina. Iz aminoki-
seline lizina nastaje kadaverin ili penta-
metilen-diamin NH2 - (CH2)s - NH2.
diamin-oksidaza (DAO, histaminaza) ka-
talizuje oksidaciju diamina, npr. hista-
mina, dajući aminoaldehid, amonijak i
vodonik-peroksid.
diaminomonokarbonske kiseline, sadr-
že jednu karboksilnu grupu i dve ami-
no-grupe. Imaju bazan karakter. Važnije
su: arginin (a-ammo-6-gvanidinovale-
rijska kiselina), citrulin (a-amino-6-kar-
bamido-valerijanska kiselina) i lizin (d-
2-diaminokarbonska kiselina) čija je
formula
NH2CH2CH2CH2CH2CHNH2COOH.
diameter, dijametar, prečnik, prava koja
spaja dve suprotne tačke; biparijetalni
d., linija koja spaja obe parijetalne kvr-
ge; bitemporalni d., linija koja spaja
krajnje tačke koronarnog šava; fron-
tookcipitalni d., spaja koren nosa s po-
tiljačnom kvrgom; kokcigeopubični
d., spaja vrh trtične kosti s donjom ivi-
com simfize; kosi d., spaja sakroilijačni
zglob jedne strane s iliopektinalnim is-
pupčenjem na suprotnoj strani; pravi
d. spaja najispupčeniju tačku zadnje
strane simfize sa sakrovertebralnim ug-
lom. Sin. conjugata vera: V. conjugata;
unutrašnji d., spaja promontorij s gor-
njom ivicom simfize. Sin. conjugata in-
terna.
dianizil-heksadijen, veštačko estrogeno
jedinjenje.
dianizil-heksan, veštačko estrogeno jedi-
njenje.
diapedesis, dijapedeza, prolaz leukocita
ili eritrocita kroz pore na zidu kapilara.
diaphanoscopia, dijafanoskopija, pro-
svetljavanje šupljih delova tela pomoću
naročito podešenog osvetljenja u cilju
utvñivanja njihove prozračnosti. Služi u
dijagnostici oboljenja viličnih i čeonih
sinusa nosa. Sin. transilluminatio; (oft.)
služi za dijagnostiku intraokularnih
stranih tela ili tumora, procenu stanja
195
diaphragma
dužice i odreñivanje hirurškog limbusa
rožnjače.
diaphragma, dijafragma, prečaga, širok
pljosnat mišić koji razdvaja grudnu od
trbušne duplje i služi kao glavni mišić
za disanje (inspirator); (rendg.) prećaga
ili zastor na oklopu rendgenske cevi ko-
jim se po volji reguliše širina snopa
rendgenskih zrakova; d. oris, mišićno
dno ili pod usne duplje na kome počiva
jezik; d. pelvis, karlična prečaga, zatva-
ra donji otvor karlice čineći njeno dno;
d. urogenitale, predeo kojim protiče
uretra i koji se nalazi izmeñu rukavaca
penisnog kavernoznog sistema.
diaphragmatocele, v. hernia diaphragma
tica.
diaphysis, dijaliza, srednji deo, trup il i
telo duge kosti (corpus).
diarrhoea, dijareja, proliv. Pojava čestih,
više ili manje tečnih stolica. Simptom
raznih oboljenja: dizenterička d., slu-
zavo-krvava stolica; gastrogena d. pro-
liv koji nastaje usled poremećaja u želu-
cu, najčešće pri ahlorhidriji; kolerička
d., d. u vidu seroznih stolica pri koleri;
letnja d., d. koja nastaje u dece leti us-
led toksične hrane; lijenterička d., neš-
vareni delovi hrane u tečnoj stolici; me-
hanička d., d. koja nastaje usled pre-
preka u oticanju krvi u crevima (ciroza
jetre); sterkoralna d., proliv praćen ko-
likama koji nastaje posle opstipacije u
trajanju dva do tri dana.
diartroza, ako se u vezivnom tkivu izme-
ñu začetaka kostiju razviju šupljine po-
staju diartroze. Ako se to tkivo zadrži i
posle stvaranja zgloba, nastaju sindes-
moze. Ako se ono pretvori u hrskavicu,
nastaju sinhondroze, a ako okošta - si-
nostoze.
diaschisis, dijashiza, prestanak funkcio-
nisanja zdravih delova nervnog sistema
zbog naglo nastalog prestanka pristiza-
nja normalnih signala iz anatomski oš-
tećenih odgovarajućih delova nervnog
sistema.
diastema, razmak izmeñu dva susedna
zuba. Dijastema mlečnih zuba: fiziološ-
ka d. izmeñu mlečnih sekutića počev od
4. god., usled razvitka vilica pred smenu
zuba; dijastema stalnih zuba: d. media-
196
diathesis
na, izmeñu stalnih centralnih sekutića,
multiple etiologije (uroñena, nasleñena,
posledica: anodoncije bočnih sekutića,
fibroznog labijalnog frenuluma, impak-
tiranog prekobrojnog zuba, odontoma,
ciste incizalnog kanala); d. predela se-
kutića, s protruzijom, posledica štetne
navike sisanja prstiju, stranih predmeta
ili jezika. Dijasteme u oba niza zuba jav-
ljaju se u relativnoj mikrodonciji i u ne-
kim endokrinopatijama. Dijasteme u
donjoj vilici javljaju se u pravoj progeni-
ji i u akromegaliji; primatna d. gore isp-
red, a dole iza mlečnog očnjaka, smatra
se atavizmom.
diastola, dijastola, ritmičko opuštanjc
(posle skupljanja) i širenje nekog orga-
na (npr., komore ili pretkomore srca).
Dijastola i sistola su faze srčanog ciklu-
sa.
diastosis, dijastoza (razmicanje u kome se
razdvajaju dve kosti normalno spojene
meñusobno bez prisustva pravog zglo-
ba, kao, npr. stidnjačke simfize); d. recti
abdominis, razmak izmeñu pravog tr-
bušnog mišića i trbušne bele linije.
diathermia, dijatermija, primena visoko-
frekventne struje u cilju dubinskog za-
grevanja tela. Napon struje iznosi neko-
liko stotina volti, jačina struje 500 do
3.000 mA, frekvencija oko 500.000 do
1,000.000 cikla (herca), talasne dužine
600 do 300 m. Zato se zove još i dugota-
lasna d. Primenjuje se u terapiji i u hi-
rurškoj tehnici (kaustici).
diathermocoagulatio, dijatermokoagula-
cija (oft.) primenjuje se u hirurškoj tera-
piji u cilju uništenja patološkog tkiva ili
na skleri za izazivanje ograničenih, loka-
lizovanih zapaljenja (chorioretinitis).
Tako nastali ožiljci spajaju mrežnjaču i
sudovnjaču i time se omogućava zatva-
ranje ruptura mrežnjače u ablaciji. Da-
nas je više u upotrebi kriokoagulacija.
diathesis, dijateza, telesna konstitucija
koja čini daje neka osoba naročito sklo-
na odreñenim bolestima; astenička d.,
smanjena opšta vitalnost; bilijarna d.,
uslovljena poremećenim lučenjem žuči
ili oboljenjima žučnih puteva; fibrop-
lastna d., sklonost organizma da pove-
ćano stvara vezivno tkivo pri izlečenju
r diazini
povreda; gihtička d., dijateza urika; he-
moragijska d., sklonost za nenormalnu
hemostazu, krvarenja; oksalna d., sklo-
nost za povećano izlučivanje oksalne ki-
seline mokraćom; spazmofilna d., po-
većana razdražljivost perifernih živaca,
koja ima sklonost za obolevanje od teta-
nije i generalizovanih grčeva-, d. urica,
sklonost za nagomilavanje mokraćne ki-
seline i urata u tkivima, koje dovodi do
gihta.
diazini, šestočlani nezasićeni heterociklu-
si s dva azota u ciklusu. Postoje tri me-
dicinski važna diazina: piridazin 1,2-
diazin, pirimidin 1,3-diazin i pirazin 1,4-
diazin.
diazo-jedinjenja, jedinjenja koja sadrže
diazo-grupu, a nastaju sjedinjavanjem
primarnih amina s azotastom kiseli-
nom. Diazo-grupa -N = N- sadrži dva
azota meñusobno dvostruko vezana.
Diazo-jedinjenja su manje ili više posto-
jana zavisno od prirode radikala. Diazo--
jedinjenja s alkilima lako gube azot
(npr. CH3-N = N-OH-^CH3OH+ N2T), a
diazo-jedinjenja s arilima su postojanija
pri nižoj temperaturi; meñutim, ukoliko
se zagreju, gube azot dajući fenol
(CeH5 - N = N - OH -> CeH5OH + N2T).
diazo-reagens, v. reagens.
diazo-reakcija, v. reakcija.
diazo-test, v. van den Berghov test.
diazoxid, dijazoksid, benzatijod-dijazin-
ski derivat (tačnije 3-metil-7 hloro-1,2,4-
benzotijoddijazin-1,1 dioksid), hemijski
sličan diuretiku hlorotijazidu, sintetizo-
van prilikom istraživanja novih antihi-
pertenziva; izaziva stanje slično šećer-
noj bolesti (v. tamo): hiperglikemiju (v.
hyper glycaemia), glikogenolizu i gluko-
neogenezu (v. tamo).
dichromasia, dihromazija, uroñena ano-
malija u raspoznavanju boja: osoba od
tri osnovne boje ne može da raspozna
jednu. Dihromati se dele u protanope,
deuteranope i tritanope.
Die kov test, v. test.
Dicrocoelium lanceolatum s. dentriti-
cum, v. Fasciola lanceolata.
dicrotia, dikrotija, pojava oscilacije zida
arterijskog suda izazvana zatvaranjem
dienestror
aortne valvule, a nalazi se na nishod-
nom delu pulsnog talasa neposredno
posle usekline (incizure) i ispoljava se u
vidu (dikrotnog) zupca. Ova pojava je
vidljiva samo na krivoj registrovanog
pulsa, tj. ne može se palpirati na arteriji,
Dicumarolum, dikumarol, sredstvo koje
smanjuje koagulacionu sposobnost
krvi. Upotrebljava se za lečenje i spreča-
vanje nastajanja tromboza i embolija-
Dieffenbachova operacija, plastičko za-
tvaranje trougaonog defekta kože po-
meranjem četvorouglog režnja kože
prema jednoj strani trougla.
diencefalna žlezda, skup hipotalamusnih
neurona proizvoñača sopstvenih hor-
mona. Sin. medumozdana žlezda.
diencefalno-retinalna degeneracija,
adipozohipogenitalna distrofija kojoj se
pridružuju još i degenerativne pojave u
mrežnjači (retinitis pigmentosa), umna
zaostalost i polidaktilija. Gonadotropi-
nija je svedena na najmanju meru, a a-
frakcija 17-ketosteroida isto tako. Sve-
mu se pridružuju i drugi znaci: unutraš-
nja hidrocefalija, deformiteti lubanje,
unutrašnja čeona hiperostoza, mikrog-
losija, atrezija čmara, anomalije bubre-
ga i genitalija. Sin. Laurence--Moon-Bar-
det-Biedl-Ricaldoni.
diencephalon, diencefalon, meñumozak,
deo mozga u užem smislu reci (cereb-
rum). Nalazi se izmeñu srednjeg i veli-
kog mozga. Glavni delovi meñumozga
su: vidni brežuljak (thalamus), vidno
podbrežje (hvpothalamus) i treća mož-
dana komora. Strukture diencefalona
sadrže centre vegetativnog sistema, uti-
ču na regulaciju ishrane i metabolizma,
na funkciju hipofize, na termoregulaci-
ju, ponašanje, instinkte i emocione
reakcije (hipotalamus), te predstavljaju
mesto sinaptičkih prekida najvećeg
broja dovodnih i odvodnih vlakana koja
vezuju kaudalne delove (time i perifer-
ne delove organizma) s višim delovima
centralnog nervnog sistema (thalamus i
druge strukture), pa tako modifikuju i
usklañuju jedinstvenu funkciju celog
nervnog sistema.
dienestrol, veštačko estrogeno jedinjenje.
197
dienmezencefalni luk
dienmezencefalni luk, pozadi meñumoz-
ga, odmah iza sisaste kvrge, oluk koji
kasnije izčezava. Pozadi rombencefalne
prevlake leñni zid rombencefalona za-
debljava u malomoždanu ploču. Osim
toga, rombencefalon se znatno pregiba
i na njegovoj prednjoj strani se javlja
jasno izraženo mosino koleno.
diestrus, stanje mirovanja vaginalne sluz-
nice glodara.
diestrusne životinje, životinje s dva pe-
rioda parenja u toku godine.
dietil-amid D-lizergne kiseline (DSD),
sintetska psihotomimetska supstancija
(halucinogen).
dietil-barbiturna kiselina, v. barbitonum.
dietil-etar, v. Aether aethylicus.
dietil-stilbestrol, veštačko estrogeno je-
dinjenje.
difenil-hidantoin, v. Diphenvlhydantoi-
num.
diferencijalna krvna slika, v. hemogram,
leukocitna formula.
diffusio, difuzija, kretanje čestica rastvo-
ra ili gasa, zasnovano na kinetičkoj
energiji čestica, koje dovodi do izjedna-
čavanja koncentracija ukoliko one u
dve sredine, koje imaju direktan kon-
takt, nisu jednake. Brzina difuzije je di-
rektno srazmerna razlici koncentracija,
površini na kojoj se vrši i temperaturi, a
obrnuto srazmerna molekulskoj težini
čestica i udaljenosti sredine. U organiz-
mu difuzija se odvija na nivou membra-
na (ćelijske, kapilarne, respiratorne i
dr.), bilo kroz pore na membrani ili na
ukupnoj površini membrane (čestice
materija rastvorljivih u lipidima); neto-
•d., razlika u broju čestica koje difuzi-
jom prolaze opnu u jednom i drugom
smeru. Osim propustljivosti opne neto-
difuziju odreñuju razlika u koncentraci-
ji, razlika u električnom potencijalu i
razlike pritisaka na dve strane opne;
olakšana d., difuzija potpomognuta no-
sačima koji sa materijom koja se pre-
nosi stvara kompleks rastvorljiv u lipi-
dima membrane.
difiodontija, postojanje dve loze zuba.
Covek je istovremeno difiodont (s obzi-
rom na dve loze sekutića, očnjaka i pre-
tkutnjaka) i dififiodont (s obzirom na
198
digestio
jednu lozu kutnjaka). Izuzetno u čoveka
može doći do 3, pa čak i 4 zubne smcne.
Prekobrojnu denticiju treba razlikovati
od retencije zuba (zakašnjenja).
difterički antitoksini, imunizacijom i hi-
perimunizacijom životinja Ramonovim
difteričkim anatoksinom dobija se
imuriski serum, koji sadrži antitoksine,
specifična antitela protiv difteričkog
toksina,
difterija (seksotropija). Od interesa je
konstatovati daje 1946. god. u epidemiji
u Lajpcigu broj obolelih od difterije bio
dva puta veči meñu osobama ženskog
pola, a da je u periodu od 1938-39 bio
veći broj meñu muškim nego meñu žen-
skim osobama.
difteroidi, saprofiti roda Corynebact«?-
rium, koji prilikom postavljanja dijag-
noze difterije mogu da čine teškoće
zbog sličnosti sa Corynebacterium
diphtheriae. To su Corynebacterium
Hoffmanni, najčešće se nalazi u nosu,
Corynebacterium xerosis, na vežnjači,
Corynebacterium cutis na koži. To su
pseudodifterički bacili koji se razlikuju
od Corynebacterium diphtheriae po
biohemijskim osobinama, po Gramu se
boje intezivno pozitivno; grupišu se u
obliku palisada i nisu patogeni.
difuzija, v. diffusio.
difuzija u gelu, metoda za imunohemij-
sku analizu antigena. Osniva se na reak-
ciji precipitacije (reakcija antigena i an-
titela) u gelu, najčešće agaru.
difuzijski kapacitet (respiratorne mem-
brane), zapremina gasa u mililitrim-a
koji proñe kroz opnu u jednoj minuli
pri razlici u pritisku od l mm Hg. U mla-
dog odraslog muškarca pod uslovimn
mirovanja d.k.r.m. za O2 prosečno izno-
si 21 ml, a za ugljen-dioksid pod istim
uslovima je 20 puta veći. U toku mišić
nog rada povećava se za oko tri puta.
DiGeorgeov sindrom, v. syndroma.
digestio, digestija, proces varenja u kome
hranljive materije prolaskom kroz di-
gestivni trakt podležu nizu mehaniekilv
fizičko-hemijskih i hemijskih promena
u cilju prelaska u materije koje se mogu
resorbovati u krvi i iskoristiti.
digitalis
digitalis, () koji ima oblik prsta, ili koji pri-
pada prstima; (2) biljka pustikara ili na-
prstak (zbog oblika cveta). Sadrži gliko-
zide koji deluju kardiotonično, te se
upotrebljava (u obliku lišća, tinkture,
infuza, praška ili tableta) za lečenje de-
kompenzacije srca. Vrste su: D. purpu-
ra, koja raste u Srednjoj Evropi, ofici-
nalna je prema našoj farmakopeji; D. Ia-
nata, vunasta pustikara, raste na Bal-
kanskom poluostrvu. V. Digitoxin(um),
Gitoxin(um), Gitalin(um), Digoxin(um).
digitalizam, trovanje digitalisom pri nje-
govoj prekomernoj terapijskoj upotre-
bi.
digitalni okret, v. versio.
digitaloidi, glikozidi koji deluju slično
kao i glikozidi digitalisa (strofantini, za-
tim glikozidi iz morskog luka - Scilla
maritima i dr.).
Digitoxinum, digitoksin, jedan od glikozi-
da koji se nalazi u biljkama Digitalis
purpurea i Digitalis lanata.
digitoxosum, digitoksoza, specifična pen-
toza koja se nalazi u molekulu glikozida
digitalisa.
digitus, prst, jedan od pet krajnjih delova
ruku ili nogu. Prsti ruku služe, uglav-
nom, za pipanje i hvatanje, a prsti noge
služe za odupiranje o tie. Kostur prsta
sačinjavaju tri članka (falange). Samo
palac ruke i veliki prst noge imaju po
dva članka. Nazivi prstiju ruke su: palac
(pollex), kažiprst (index), srednji prst
(digitus medius), domali prst (digitus
anularis) i mali prst (digitus minimus).
Prvi (veliki) prst noge naziva se palac
(hallux). Ostali prsti nazivaju se prema
rednim brojevima.
digliceridi, v. gliceridi.
digoxinum, digoksin, jedan od glikozida
koji se nalazi u biljci Digitalis lanata.
Di Guglielmova bolest (sindrom), v. ery-
throleucaemia.
dihidrofolikulin, najjači prirodni estro-
gen (danas poznatiji pod imenom estra-
diol).
dihidromorfinon, polisintetski derivat
morfina, jači od morfina.
dihidrooksistilben, veštačko estrogeno
jedinjenje.
dijagnostikumi
dihloramini, stvaraju se pri dezinfekciji
vode uz prisustvo organskih materija i
kod pH ispod 7. Imaju najbolje dezinfi-
cijentno dejstvo od svih hloramina.
dihromazija, v. dichromasia.
dihydrostreptomycin, dihidrostreptomi-
cin, nastaje redukcijom streptomicina;
manje toksičan za vestibularne reflekse
od streptomicina, ali češće prouzrokuje
oštećenje sluha. Po dejstvu na mikroor-
ganizme sličan streptomicinu.
Dihydrotachysterol, dihidrotahisterol
(poznat i pod imenom  - antiteta-
nusni faktor 10), materija koja nastaje
zračenjem ergosterola (v. tamo) i služi
kao lek u lečenju tetanije (v. tetania) s
obzirom da povećava nivo kalcijuma u
plazmi. Sintetsko jedinjenje, po hemij-
skoj strukturi slično vitaminu D. Povi ša-
va nivo kalcijuma u krvi. Koristi se u le-
čenju hipoparatireoidizma.
Diiodothyronin, dijod-tironin, supstanci-
ja koja sadrži jod, a nastaje konjugaci-
jom dve molekule monojod-tirozina. V.
3-monoiodtyroz.in.
3,5-diiodtyrozin, 3,5-dijod-tirozin, me-
duproizvod u sintezi hormona tireoide-
je (v. tamo).
dijabetesni ulkus, v. ulcus.
dijabetičar, osoba koja ima šećernu bo-
lest (v. tamo).
dijafragmalno disanje, prečažno d., disa-
nje koje se ostvaruje uglavnom kontrak-
cijom i opuštanjem dijafragme (preča-
ge).
dijagnostika, grana medicine koja se bavi
postavljanjem dijagnoze bolesti; agluti-
naciona d., postavljanje dijagnoze na
osnovu prisustva specifičnih aglutinina
u serumu bolesnika; funkciona d., ut-
vrñivanje dijagnoze oboljenja pojedinih
organa ispitivanjem njihovih funkcija
naročitim metodama; rendgenska d.,
postavljanje dijagnoze pomoću rend-
genskih znakova, radioskopijom ili ra-
diografijom. Sin. rendgen-dijagnostika.
dijagnostikumi, antigeni koji se danas
najčešće nabavljaju gotovi, mada se
mogu pripremati u laboratoriji. Oni se
spravljaju na taj način što se odabrane
vrste bakterija, u čistoj kulturi, i S-obli-
199
dijakondilni prelom
ku, razmnože na podesnim hranljivim
podlogama; kulture se spiraju fiz. rast-
vorom, ubijaju toplotom ili podesnim
dezinfekcionim sredstvom. Dijagnosti-
kumi sadrže odreñen broj bakterija.
dijakondilni prelom, v. fractura.
dijaliza, v. dyalisis.
dijaliza t, v. dyalisatum.
dijametri srca, dijametri srca se ucrtava-
ju na rendgenskoj projekciji srca u P-A
položaju ili u D-S položaju.
dijastaze, zbirni naziv za enzime koji raz-
grañuju škrob i glikogen preko dekstri-
na u maltozu. V. amilaza.
dijastematska žlezda, v. meñuprostorna
žlezda.
dijastematske ćelije, meñuprostorne će-
lije u semeniku koje imaju endokrinu
prirodu.
dijastolni krvni pritisak, v. pritisak.
dijeta, specijalno odreñena ishrana radi
postizavanja odreñenih terapijskih ili
drugih ciljeva u neke osobe, u kojoj su
isključeni ili dodati odreñeni sastojci
hrane; apsolutna d., potpuni prekid
uzimanja hrane; acidifikujuća d., ko-
jom se postiže zakiseljavanje mokraće;
adekvatna d., koja potpuno odgovara-
potrebama jedne osobe, na osnovu nje-
nog bazalnog metabolizma i veličine fi-
zičkog rada; alkalinišuća d., koja pove-
ćava alkalnost telesnih tečnosti. Sastoji
se skoro isključivo od voća, povrća i
mleka; bazalna d., koja je dovoljna
samo da zadovolji potrebe bazalnog me-
tabolizma; bez glutena d., koja je siro-
mašna u belančevina žitarica, glutenu;
za obolele od celijačne bolesti (gluten-
ske enteropatije); bez soli d., koja sadrži
vrlo malo natrijum-hlorida; dijabe-
tesna d., za razne oblike dijabetesa, ali
uvek sa smanjenim unošenjem ugljenih
hidrata; eliminacijska d., kojom se, po-
stepenim uklanjanjem pojedinih sasto-
jaka hrane, utvrñuje na šta je bolesnik
preosetljiv.u alergijskim stanjima; giht-
na d., za lečenje gihta; Giordano-Gio-
vannettijeva d., u kojoj su količine be-
lančevine vrlo male. Koristi se za obolele
od hronične insuficijencije bubrega;
Karellova d., kratkotrajna dijeta samo
s 800 ml mleka, za nefritis i srčanu de-
200
dilatator
kompenzaciju; Kempnerova d., koja se
sastoji samo iz voća, pirinča i šećera za
hipertenziju i insuficijenciju bubrega;
ketogena d., koja se sastoji skoro isklju-
čivo od masti; laka d., sastavljena od Ia-
kosvarljivih sastojaka hrane, podesna
za rekonvalescente; Meulengrachtova
d., za ulkusnu bolest; Moro-Heislerova
d., koja se sastoji samo od jabuka (stru-
ganih) za lečenje dijareje u dece; s nis-
kim brojem kalorija d., s manjim bro-
jem kalorija nego što je potrebno za od-
ržavanje telesne težine (manje od 1.200
kalorija u odrasle osobe); s niskim sa-
držajem masti d., koja ima ograničenu
količinu masti; purinska osloboñena
d., koja ne sadrži purinske baze; Sc-
hemmova d., dijeta bez soli i dijeta koja
zakiseljava mokraću za dekompenzova-
ne srčane bolesnike; Sippyjeva d., za
peptičku grizlicu koja sadrži samo mle-
ko, slatku pavlaku, a potom biskvite i
jaja; Wilderova d., koja sadrži vrlo
malo kalijuma. Ranije se upotrebljavala
u Addisonovoj bolesti.
dijodopiridon, v. Jodopyracet.
dijod-tirozin, jod-gorgonska kiselina. Or-
gansko jedinjenje joda koje se nalazi u
tireoideji i iz koga se stvara tiroksin.
dikloksacilin, polusintetski penicilin, ot-
poran i prema dejstvu kiseline i prema
dejstvu penicilinaze.
dikrotija, v. dicrotia.
dikrotni talas, oscilacija zida arterijskog
krvnog suda u dikrotiji. V. dicrotia.
dilaceratio, dilaceracija, raskidanje, cepa-
nje.
dilatatio, dilatacija, (1) patološka prošire-
nost nekog organa, npr. želuca, srca itd.;
(2) veštačko proširivanje prirodnih ot-
vora i kanala; akutna d. želuca, pato-
loško uvećanje želuca, kome je najčešće
uzrok njegova motorna manjkavost.
dilatator, (I) raširač, mišić koji širi neki
prirodni otvor; (2) instrument kojim se
širi šupljina jednog kanala; Arnnettov
d., rastegljivi cilindar od zamašćene svi-
le koji služi za lečenje uretralnih struk-
tura; Baileyev d., specijalni instrument
za proširivanje aortnih zalistaka u kar-
diohirurgiji; Einhornov d., metalni di-
latator koji služi za proširivanje kardio-
diloksanid-furoat
jednjačke oblasti u kardiospazmu; He-
garov d., serija bužija razne debljine,
služi za širenje materičnih usta; KoI-
Imannov d., metalni uretralni dilatator,
koji može da se širi; Starckov d., rašir-
Ijivi dilatator od gume s metalnim skele-
tom, koji služi za dilataciju kardiojed-
njačke oblasti.
diloksanid-furoat, sintetsko sredstvo
protiv amebijaze.
dilucioni test, v. test.
dilutus, razblažen.
Dimercaprolum, dimerkaprol, dimer-
kaptopropanol (BAL), antidot u trova-
nju arsenom i nekim metalima (u pr-
vom redu, živom i zlatom); oficinalan je
prema našoj farmakopeji.
dimethylacetonum, v. aceton.
dimetoksifenil-penicilin, meticilin, polu-
sintetski penicilin, otporan prema dej-
stvu penicilinaze.
dimorfizam, polni, v. polno dvoobličje.
dinamornetar, aparat za merenje mišićne
snage. Najčešće se upotrebljava dina-
mometar kojim se meri snaga mišića
šake.
diniti oceluloza, v. nitroceluloza.
dinkrophenol, jedan od najpoznatijih
haptena,
diodrast, v. jodopymcet.
dionin, v.Aethytmorphini cMoridum (ofici-
nalan je prema našoj farmakopeji).
dioptria, dioptrija, dptry jedinica mere
koja označava moć prelamanja jednog
sočiva. Npr., l dptr. oznaqava moć pre-
lamanja sočiva čija je žižna daljina l m.
dipeptid. peptid, nastao iz dve aminokise-
line meñusobno vezane peptidnom gru-
pom [opšta formula peptidne grupe
(veze) je -CO - NH-]/
diphallus, v. dvogubi penis.
diphenylhydantoinum, difenilhidantoin,
sredstvo koje deluje izrazito depresivno
na motorne 20ne moždane kore, a samo
slabo hipnotički. Upotrebljava se, uglav-
nom, samo za lečenje napada velike i
psihomotorne epilepsije. V. Phenobar-
bitonum, Trimethadionum, Hydantoi-
num.
diphtheria, difterija, akutno zarazno ob-
oljenje, izazvano bakterijom Coryne-
bacterium diphtheriae. Bolest karakte-
diploid
rišu bele fibrinske naslage na jednoj od
spoljnih sluznica i znaci opšte intoksi-
kacije organizma. Difterija počinje po-
stepeno. Klinička slika i prognoza difte-
rije zavise od ulaznih vrata bakterija;
najčešće se javlja i najtoksičnija je zbog
velike resorpcije toksina. Zato je čest
akutni miokarditis, koji može biti i sm-
rtonosan. Difteričke skrame na tonzila-
ma su beličaste, glatke, sjajne i athe-
rentne. Čest je otok podviličnih žlezda.
U teške i maligne difterije ždrela skra-
me su masivne, vrat vidno otečen, a znaci
intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo
visoka; d. larinksa (croop)4krup, razvija
se samo u dece do 5 godina. Larinks je
pokriven difteričkim skramama, te se
javljaju znaci opstrukcije sledećim re-
dom: promukao glas i kašalj; otežano di-
sanje; asfiksija sa smrtnim ishodom; d.
nosa, javlja se samo u male dece sa zna-
cima rinitisa, a ponekad se obrazuju i
skrame; d. oka, javlja se u odojčadi. U
početku paučinasti eksudat, a kasnije -
nežna membrana; d. usne, u odojčadi s
obrazovanjem beličaste skrame. U difte-
riji oka, nosa i usne nema znakova opšte
intoksikacije. Potvrda dijagnoze je bak-
teriološka; d. ždrela, najčešće se javlja i
najtoksičnija je zbog velike res.orpcije
toksina. Zato je čest akutni miokarditis,
koji može biti i smrtonosan. Difteričke
skrame na tonzilama su beličaste, glat-
ke, sjajne i atherentne. Čest je otok pod-
viličnih žlezda. U teške i maligne difteri-
je ždrela skrame su masivne, vrat vidno
otečen, a znaci intoksikacije izraziti.
Smrtnost je vrlo visoka.
Diphyllobotrium, difilobotrijum, vrsta
pantljičare od kojih d. latum, ili riblja
pantljičara, može, dolaskom u crevo čo-
veka, izazvati megaloblastnu anemiju.
diplegia spastica infantilis, v. Littleova
bolest (pod bolest).
diplocoria, diplokorija, udvostručena pu-
pila u dužici.
diplöe, (grč.) diploe, dvojina, glivanj, di-
poa, sunñerasti sloj izmeñu koštanih
pločica u kostima krova lubanje.
diploid, ćelija, odnosno jedinka s dve
kompletne garniture hromosoma. U čo-
201
diplopia
veka diploidni broj (2n) hromosoma iz-
nosi 46, svrstanih u 23 para. Svi hromo-
somi u ovim parovima, sem polnih hro-
mosoma u muškarca, homologni su.
diplopia, diplopija, udvojeno viñenje,
opažanje dva lika jedne tačke; binoku-
larna d., najčešće pri paralizi mišića
koji pokreću očnu jabučicu. Obolelo
oko nije u stanju da predmet koji po-
smatra fiksira centralnim delom mrež-
njače već delom koji se nalazi van žute
mrlje. Ovo mesto nadražene mrežnjače
ne poklapa se s nadraženim mestom
mrežnjače zdravog oka. Stoga se u moz-
gu dobijaju dve različite slike posmatra-
nog predmeta. Usled toga slike se vide
meñusobno razdvojene i bolesnik vidi
posmatrani predmet kao dvostruk. Uz-
rok paralize mišića može biti periferna
ili centralna lezija nerva; monokulama
d., posmatrani predmet vidi se dvostru-
ko pri gledanju samo jednim okom. Uz-
roci: zamućeno sočivo, poremećaj polo-
žaja sočiva, oboljenje makule i dr.
diploten, stadijum u profazi prve mejot-
ske deobe u kome se homologni hromo-
somi meñusobno ukrštaju (prave hijaz-
mu) i izmenjuju genski materijal (cros-
sing-over). V. chiasma.
diploteno jedro, uzdužno podeljen hro-
matin u jedru jajne ćelije.
direktna perkusija, v. percussio.
direktni vid, v. vis us.
disaharidi, oligosaharidi sastavljeni od
dva molekula monosaharida meñusob-
no vezana kiseonikom. Najvažniji disa-
haridi sastava CiaHaaOn su: maltoza,
celobipza, saharoza i laktoza, v. ugljeni
hidrati.
disajni centar, skup neurona koji se nala-
ze bilateralno u retikularnoj supstanciji
izdužene moždine i moždanog mosta
koja se u funkcionom pogledu može
podeliti u područje za ritmičnost (u iz-
duženoj moždini), u apneustičko pod-
ručje koje obuhvata donje delove mosta
i u pneumotaksično područje u gornjim
delovima mosta. Neuroni područja za
ritmičnost, iako isprepletani, po uloga-
ma se mogu podeliti na neurone za ins-
piraciju i neurone za ekspiraciju. Inspi-
racijski neuroni su sposobni da sponta-
202
disajni putevi
no ritmički odašilju podsticaje kojiakti-
višu inspiratorne mišiće i impulse koji
sprečavaju neurone za izdisanje. Sve
dok impuls kruži inspiracijskim oscila-
cijskim sklopom inspiracija se održava i
ekspiratorni neuroni se ne stavljaju u
dejstvo. Kad doñe do zamora ili inhibi-
cije centra inspiracije, i. se zamenjuje
ekspiracijom. Uloga apneustičkog cen-
tra je u tome da tonički deluje na inspi-
racijski centar, a pneumotaksičnog da
pod dejstvom impulsa iz inspiracijskog
centra sprečava odašiljanje iz apneus-
tičkog centra. Na apneustički centar in-
hibitorno deluju impulsi koji dolaze pu-
tem vagusa iz receptora pluća. S pove-
ćanjem aktivnosti inspiracijskih neuro-
na pojačaju se učestalost i dubina disa-
nja. Dubina se povećava stoga što se
pluća jače rastegnu pre nego što inhibi-
cijsko dejstvo vagusa i pneumotaksič-
nog centra nadvlada pojačano odašilja-
nje iz inspiracijskih neurona, a frekven-
cija što se naknadno odašiljanje u afe-
rentnim vlaknima vagusa i onima iz
pneumotaksičnog centra brzo svlada.
Povećanje koncentracije ugljen-dioksi-
da ili jona vodonika i pad koncentracije
kiseonika povećavaju aktivnost centra
za disanje, a promene u suprotnom
smislu ga u maloj meri koče. Disanje se
menja i pod dejstvom stimulacijskih im-
pulsa s hemoreceptora u krvnim sudo-
vima, osetljivim na promene hemijskog
sastava krvi. Većina faktora koji razdra-
žuju vazomotorni centar i povišavaju
krvni pritisak povećavaju i ventilaciju
pluća, verovatno iz razloga što su neuro-
ni ova dva centra isprepleteni u retiku-
larnoj supstanciji moždanog stabla.
disajni kapacitet, u žene iznosi prosečno
4/5 kapaciteta u muškog. Znatne polne
razlike postoje i u vrednostima totalnog
i vitalnog kapaciteta, kao i rezidualnog
vazduha.
disajni putevi, skup cevastih organa po-
moću kojih se uspostavlja veza izmeñu
atmosfere i plućnih alveola. DeIe se na
gornje d.p. (nosna duplja, usna duplja i
ždrelo) i donje d.p. (grkljan, dušnik,
dušnice i njihove grane). Pored tran-
disajni
tip
r
sporta vazduha uloga im je da vlaže, za-
greVaju i prečišćavaju udahnuti vazduh.
disajni tip, v. disanje.
disajni trakt, tractus respiratorius, sistem
organa koji obezbeñuju funkciju disa-
nja. V. respiraiio.
disanje, v. respiraiio.
discoloratio, (stom.) menjanje boje zuba,
kože lica, sluznice usta usled opštih i lo-
kalnih oboljenja, povrede mekih ili čv-
rstih tkiva. V. coloratio.
discus, kolut, kotur; d. articularis, zglob-
ni kolut, vezivno-hrskavična ploča koja
se nalazi u šupljini zgloba i razdvaja
zglobne površine; d. intervettebralis,
meñupršljenski kolut od fibrozne hr-
skavice izmeñu tela dva susedna pršlje-
na.
diseminovana intravaskulna koagulaci-
ja, v. koagulacija.
»dish face«, (engl.) tanjirasti izgled lica,
karakteristična deformacija posle sup-
razigomatičkih preloma kostiju lica ili
preloma po obliku Le Fort III.
dlshondroplazlja, v. dyschondroplasia,
sin. enchondromatosis,
disjunctio, disjunkcija, meñusobno raz-
dvajanje homolbgnih hromosoma u
toku anafaze prve mejotske deobe, pri
kojem ćeli hromosomi odlaze u ćelije-
kćerke. Pošto se ova pojava zbiva posle
izmene genskog materijala izmeñu ho-
molognih hroffiosoma, disjunkcija
predstavlja osnovu segregacije, v. segre-
gatio.
disjunkcija, v. disjunctio,
disk-metoda, odreñivanje osetljivosti, od-
nosno otpornosti utvrñenog uzročnika
zarazne bolesti prema antibioticima i
drugim hemiöterâpeuticima. Disk-me-
toda je difuziona metoda u kojoj bakte-
rije dolaze u kontakt s antibiotikom di-
fundiranim iz jadnog izvora (papirnog
kotura ili pastile) koji sadrži antibiotik.
Disk se postavlja na površinu podloge
(Petrijeva kutija) žasejane kulturom uz-
ročnika čija se osetljivost ispituje. Pre-
ma zoni inhibicije oko kotura odreñuje
se stepen osetljivosti ili rezistencije.
diskoblastula, blastula koja nastaje braz-
danjem telolecitnih jaja.
diskontinuirana sterilizacija, v. tindali-
zacija.
dislocatio
diskopatija, degeneracija fibroznog pr-
stena i pulpozne jezgre meñupršljen-
skog kotura koji, spadajući u kučmeni
kanal, vrše pritisak na korenove mož-
dinskih živaca i izazivaju neuralgije i
motorne smetne u odgovarajućem delu
noge, slične ishijasu. V. ispadanje meñu-
pršljenskog kotura i pulpozne jezgre.
diskordantnost, postojanje razlike u po-
gledu odreñenog obeležja izmeñu čla-
nova blizanačkog para. Diskordantnost
je mnogo češća u dvojajnih nego u jed-
nojajnih blizanaca. Suprotno konkor-
dantnost.
diskriminacija, slušna, nesposobnost
nekog lica s oslabljenim sluhom da pri
ispitivanju sluha govornim testovima
tačno ponavlja reci, iako čuje njihov
zvuk. Pored slušne komponente može i
cerebralna komponenta da igra ulogu
(npr. u staračkoj nagluvosti).
diskrinija, polna, duboki poremećaji u
radu svih žlezda koje obezbeñuju rav-
notežu seksualne funkcije, čija patologi-
ja daleko premaša područje gonadne
patologije.
diskus-hernija, hernija pulpoznog nuk-
leusa. V. diskopatija.
dislocatio, dislokacija, promena položaja,
pomerenost; (hir.) promena položaja,
pomerenost kostnih fragmenata pri
prelomu ili zglobnih okrajaka pri išča-
šenju; Bell-Dallyjeva d., netraumatska
dislokacija atlasa; divergentna d., dis-
lokacija u kojoj su žbica i laktača odvo-
jeno pomerene; habitualna d., disloka-
cija koja se i posle repozicije ponavlja;
d. horizontalis mandibulae, pomera-
nje patrljaka donje vilice u odnosu na
horizontalnu liniju; d. verticalis m.,
dislokacija patrljaka prelomljene dislo-
kacije vertikalis u odnosu na vertikalnu
liniju. Uzrok je trauma i naknadna vuča
mišića. V. linije preloma na donjoj vilici.
Kienböckova d., izolovana dislokacija
polumesečaste kosti; kompletna d.,
dislokacija u kojoj su zglobne površine
potpuno razdvojene; komplikovana d.,
dislokacija koja je udružena s drugim
značajnim povredama; kongenitalna
d., dislokacija koja postoji od pre ili ne-
posredno posle poroñaja; Lisfrancova
203
dismetrija
d., dislokacija donožja u tarzometatarz-
nom zglobu; Momeggiaova d., disloka-
cija zgloba kuka u kojoj se glava butnja-
če nalazi u blizini prednjo-gornje bodlje
karlične kosti; Nélatonova d., disloka-
cija skočnog zgloba, u kojoj je peta po-
tisnuta naviše, izmeñu golenjače i žbice;
patološka d., dislokacija kojoj je uzrok
paraliza, sinovitis, infekcija ili drugo
oboljenje; d. preloma, dislokacija frag-
menata prelomljene kosti; d. sočiva,
(oft.) pomerenost očnog sočiva; trau-
matska d., dislokacija izazvana povre-
dom ili naglim pokretom; zastarela d.,
ranije nastala dislokacija na koju su se
nadovezale zapaljenjske ili fibrozne
promene; zatvorena d., prosta disloka-
cija bez povrede okolnog tkiva.
dismetrija, v. dysmetria.
dismorfije, seksualne, obuhvatni naziv
za sve poremećaje organizma usled raz-
druživanja genetskog pola i njegovog fe-
notipskog ispoljavanja udružene dis-
morfije germinalnog i gonadnog pola:
dismorfije gonofornog pola.
dispanzer, zdravstvena organizacija u
sklopu Doma zdravlja ili samostalna,
koja, koristeći dispanzerski metod rada^
sprovodi niz mera zdravstvene zaštite:
unapreñenje zdravlja/sprečavanje i suz-
bijanje oboljenja, rana dijagnoza boles-
ti, lečenje i rehabilitacija obolelih i po-
vreñenih. Brine se o zdravlju pojedinih
kategorija stanovništva (žene, deca, rad-
nici) ili radi na suzbijanju pojedinih
oboljenja (tuberkuloza, kožnoveneričke
bolesti, alkoholizam i maligna obolje-
nja).
dispanzerski metod rada, metod u radu
zdravstvenih radnih organizacija koji
podrazumeva praćenje i proučavanje
zdravstvenog stanja i uslova života i
rada odreñenih grupa stanovništva,
praćenje i proučavanje kretanja odre-
ñenih bolesti, istraživanje uzroka i ža-
rišta oboljenja, preduzimanje mera i or-
gan izovanj e zdravstveno-vaspitnog
rada, posmatranje individue u okviru
njegove prirodne, životne i radne sredi-
ne.
dispareunija, nedovoljno i odsutno doživ-
ljavanje sladostrašća u polnom odnosu.
204
dissector
dispepsija, v. dyspepsia.
disperzija, disperzni sistem, stanje u
kome su čestice jedne supstancije sitno
raspodeljene u nekoj drugoj supstanci-
ji. Supstancija u kojoj su čestice druge
supstancije sitno rasporeñene zove se
disperzno sredstvo ili disperzna sredina, a
sitno rasporeñene čestice druge sups-
tancije su disperzna jaza, npr. rastvor še-
ćera u vodi je disperzni sistem u kome
je disperzno sredstvo voda, a disperzna
faza molekuli šećera koji su raspodelje-
ni u vodi. Ako je disperzna faza u rastva-
raču (disperzno sredstvo) isitnjena do
molekula ili jona, takvi disperzni siste-
mi su pravi rastvori. Ako je disperzna
faza isitnjena do vidljivih čestica, radi se
o grubim disperznim sistemima koji se
nazivaju suspenzije ili emulzije. Ako su
disperzni sistemi s česticama koje su po
veličini izmeñu čestica pravih rastvora i
suspenzija ili emulzija, takvi rastvori su
koloidni rastvori.
disperzna faza, v. disperzija, koloidni rast-
vori.
disperzna r aplikacija, v. replicatio.
disperzna sredina, v. disperzija, koloidni
rastvori.
disperzni sistem, v. disperzija.
disperzni stepen, veličina koja se meri re-
cipročnom vrednošću veličine čestica
disperzne faze; ukoliko su čestice sitni-
je, utoliko je stepen disperzije veći i
obrnuto.
disperzno sredstvo, v. disperzija.
disperzoidi, mešavina čvrstih čestica i
vazduha. Nastaju mehaničkim raspada-
njem čvrstih tela, sagorevanjem fosilnih
goriva u industrijskim procesima i sub-
limacijom. V. aerosoli.
dissectio colli radicalis, radikalna disek-
cija na vratu. Kirurški zahvat koji se vrši
u odstranjenju karcinoma larinksa, kad
postoje metastaze na vratu. Zajedno s
metastazama i limfnim žlezdama vrata
odstranjuje se i lateralna muskulatura
vrata kao i unutrašnja jugularna vena.
dissector, disektor, (1) lice koje vrši di-
sekciju; (2) instrument kojim se vrši di-
sekcija; (3) priručnik koji služi za upući-
vanje u disekciju.
dissimulatio
dissimulatio, disimulacija, prikrivanje
neke bolesti ili njenih simptoma. V. 5/-
mulatio.
dissociatio atrioventricularis, v. block.
distalis, distalni, udaljen od središta, po-
četka ili glave, suprotno proksimalnom,
donji (npr. extremitas distalis, donji ok-
rajak); (stom.) udaljeno od središne lini-
je, za razliku od mezijalnog.
distichiasis, distihijaza, uroñena anoma-
lija trepavica. Trepavice su poredane u
dva reda, pri čemu drugi red može biti
okrenut unazad, tako da dovede do tri-
hijaze. V. trichiasis.
Distoma haematobium, v. Schistosoma
haematobiwn; D. hepaticum, v. Fasciola
hepatica.
Distomidae, staro ime za Trematoda, kla-
sa pljosnatih crva (Plathelminthes) bez
segmentacije, uglavnom hermafroditi.
distomolar, prekobrojni zub koji se nalazi
iza umnjaka.
distopija muških gonada, svako razvija-
nje muške gonade na mestu na kome se
ona inače ne razvija, praćeno velikim
poremećajima razvoja. Otuda, kriptor-
hidija nije samo distopija, nego i displa-
zija gonada.
distorsio, distorzija, uganuće. !stezanje i
kidanje ligamenata zgloba s izlivanjem
krvi. Distorzija nastaje pri snažnim i
prekomernim pokretima (sagibanje i
opružanje) u zglobovima ruke i noge.
distractio, distrakcija, razmicanje iščaše-
nih zglobnih okrajaka ili fragmenata
prelomljene kosti opružanjem i proti-
vopružanjem, manuelno, zavojem ili
distrakcionim aparatom da bi se opet
uspostavio normalan položaj zglobnih
okrajaka ili fragmenata kostiju.
distrofička gojaznost, gojaznost združe-
na s nekim neurokožnim i skleroznim
oboljenjima.
Di-Te-Per-vakcina, sadrži difterički ana-
toksin (Di), tetanusni anatoksin (Te) i
ubijene uzročnike pertusisa (Per). Ova
vakcinacija u našoj zemlji je obavezna.
Ona se vrši s tri doze izmeñu kojih ne
srne biti razmak manji od jednog mese-
ca ni veći od tri meseca. Prva vakcinacija
se vrši jednom dozom Di-Te-Per-vak-
cine, od l do 3 god. Druga revakcinacija
diverticulum
se vrši Di-Te-vakcinom pre upisa u os-
novnu školu: do navršene osme godine.
Dalja revakcinacija se vrši samo s teta-
nusnim anatoksinom.
Diterihsova udlaga, v. udlaga.
ditiazanin, anthelmintičko sredstvo; zbog
toksičnosti, u nekim zemljama povučen
iz upotrebe.
diuretica (remedia), diuretici, diuretička
sredstva, lekovi koji povećavaju količi-
nu izlučene mokraće.
divergencija, razilaženje, (oft.) skretanje
očne jabučice upolje. V. strabismus.
divergens, divergentan, razlazni, koji ide
ustranu, u raznim pravcima, npr. stra-
bismus divergens. V. con verge ns.
diverticulectomia, divertikulektomija,
ekscizija pobočnih špagova.
diverticulitis, divertikulitis, zapaljenje
nekog divertikuluma, naročito diverti-
kuluma kolona, koji mogu da perforišu
i da stvore perikolonske apscese.
diverticulopexia, divertikulopeksija, fik-
siranje pobočnog špaga hirurškim pu-
tem u novi položaj, pošto se oslobodi
sraslina ili okolnih struktura.
diverticulosis, divertikuloza, stečeno sit-
no proširenje (tankog, debelog) creva. U
zidu proširenja nema uvek mišićnog
sloja zida creva na kome se promena
pojavila. Na tankom crevu proširenja su
obično lokalizovana na ivici pripoja me-
zenterijuma, dok se na debelom crevu
javljaju na suprotnoj strani od mezoko-
lona. Češće dolazi do zapaljenja prošire-
nja, kada govorimo o divertikulitisu.
diverticulum, posebno pobočno prošire-
nje špaga nekog od šupljih organa. Ono
može biti pravo ili lažno. Zid pravog di-
vertikuluma sadrži sve slojeve zida šup-
Ijeg organa na kome je nastao. Lažni di-
vertikulum sadrži samo sluznicu i sero-
zu organa. Nedostaje mišićni sloj; d.
duodeni, v. ampula duodeni, Vaterov d.;
Ganserovi d., mnogobrojni pulsioni di-
vertikulumi u predelu sigmoidnog kole-
na kolona; Graserov d., lažni divertikul
sigmoidnog kolona; d. intestini; diver-
tikulum creva, proširenje creva. Može
biti na tankom ili na oba istovremeno;
laringealni d., divertikul sluznice gr-
kljana; lažni d., prodor sluznice creva
205
divinil-etar
kroz povreñeni mišićni sloj; d Meckeli,
ostatak proksimalnog dela omfalome-
zenternog voda. Nalazi se u 1-2% svih
osoba, dužina mu varira od l do 30 cm,
sadrži sve slojeve zida tankog creva. Ob-
ično se nalazi na 100 cm proksimalno od
ileocekalnog zaliska. Najčešća promena
na njemu je zapaljenje; d. Nuckl, Nuc-
kov divertikul, nastaje u slučaju kad
nije došlo do zatvaranja Nuckovog ka-
nala, pri čemu peritoneum oblaže s
unutrašnje strane kanal i semenik koji
leži na njegovom dnu. V. hernia inguina-
Us congenita; pravi d., divertikul koji
nastaje izbočenjem celog crevnog zida;
pulsioni d., divertikul koji nastaje us-
led pritiska u šupljini ili kanalu; Roki-
tanskyjev d., v. trakcioni divertikul; ste-
čeni d., divertikul nastao sekundarno,
mehanički ili usled bolesti; trakcioni
d., divertikul jednjaka izazvan prirasli-
cama, koje vrše ograničeno povlačenje
zida jednjaka upolje. Sin. Rokytanskyjev
d.; Vaterov d., špag u zidu duodenuma
"* gde se spajaju žučovod i izvodno kanal
pankreasa; Zenkerov d., v. pulsioni di-
vertikul; ždrelno-jednjački d., diverti-
kul na mestu spajanja ždrela i jednjaka.
divinil-etar (divinil-etar, etilen-oksid, di-
vinil-oksid), isparljiva tečnost, inhala-
ciono sredstvo za izazivanje opšte anes-
tezije (narkoze).
divizijska (prihvatna) bolnica, statutom
sanitetske službe NOV i POJ pri svakoj
diviziji predviñena pokretna bolnica u
čijem sastavu je bilo hirurško, interno i
zarazno odeljenje.
divizijska sanitetska stanica (ranije divi-
zijski medicinski.centar), ustanova koja
se razvija na 10-15 km od borbene linije
radi pružanja opštemedicinske i speci-
jalističke pomoći povreñenim i obole-
lim; razvija se načelno pod šatorima (ili
u kakvom pogodnom objektu) i ima ne-
koliko odeljenja: prijemno-trijažno
(spojeno s evakuacionim), operaciono-
previjališno, bolesničko, zatim izolator,
odeljenje za dekontaminaciju i odelje-
nje za psihijatrijske slučajeve. V. sanitet-
ska stanica.
divizijski medicinski centar, v. divizijska
sanitetska stanica.
206
dlakavost
divizijski sanitet, v. sanitetska služba divi-
zije.
divizijsko zavojište, v. zavojište.
dizač čmara (m. levator ani), jedan od me-
ñičnih mišića. Njegovo grčenje (klonič-
ko u ejakulaciji muškarca) isturuje
čmar unapred. U ženskog, bočno steže
vaginu na kraju obljube.
dizalična ektopija semenika, dizanje
(uspinjanje) semenika pod uticajem ov-
lašnog draženja mošničke kože s unut-
rašnje strane buta.
dizigotni blizanci, blizanci koji proističu
iz oplodnje dve odvojene jajne ćelije s
dva semeglavca.
dlaka, v. barba, capillus, pilus.
dlakavost, sistem dlaka predstavlja jednu
od najglavnijih polnih odlika. Dlake su
rasporeñene u pojedinim predelima
tela i to na naročiti način; d. glave
(kosa) predstavlja izrazito polnu odliku.
Kosa je u žene znatno duža (sve do po-
jasa, pa čak i niže). Granice njena raste-
nja na glavi su karakteristične: pozadi
ona se u žene (i ginoidnog muškarca)
prostire u vidu 3 jezička (jedan srednji
i 2 bočna), dok u muškarca (i androidne
žene) ima samo dva bočna jezička. Čeo-
na granica vlasišta je u početku konkav-
na nadole. Od puberteta na njoj se u
muškarca javljaju čeono-temene goleti,
dok se na kraju ne pretvore u ćelavost.
Suva supstancija dlaka žene posle 10.
godine sadrže više sumpora nego u
muškog; d. grudi, normalno se nikada
ne javlja u žene, dok se u muških obilno
razvija; d. leda, u žena ne postoji, dok se
u muških javlja i ispod lopatica (nekad
tek u kasno doba); d. lica, odlikuje se
nizom polnih karaktera. Trepavice i ob-
rve su razvijene u oba pola, s malim raz-
likama. Trepavice su u žene duže i obil-
nije nego u muškog, dok su u njega ob-
rve punije, postajući još duže posle 50.
godine. Brkovi i brada su izrazito muški
polni karakter, jer u žene ne postoje,
sem ako nisu androidnog tipa. U muš-
kog, obrastanje obraza dlakama počinje
oko 14. godine. Dlakavost lica u žene
javlja se nekad u menopauzi. Dlake iz
nozdrva, usnih otvora i na usnim školj-
kama ne postoje; d. pazuha, pojavljuje
dlan
se u oba pola, ali je bujnija i grublja u
muškarca; d. stidnjače, (»bruce«), ima
sasvim poseban polni karakter: u žene
zauzima trouglast prostor s osnovicom
okrenutom nagore, ka pupku, po odseč-
noj vodoravnoj liniji, ne prelazeći na
unutrašnju stranu butina i ne zahvata-
jući čmarnu okolinu. Naprotiv, u muš-
karca stidnjačna dlakavost se gornjom
granicom klinasto prostire po prednjoj
strani trbuha ka pupku, a s donje strane
zahvata meñicu i okoločmarnu oblast,
kao i unutrašnju stranu butina. Bruce
su u muškog duže nego u žene; dlaka-
vost udova u žene, obično, ne postoji,
dok je u muškog razvijena.
dlan, v. palma manus, vola manus.
DLM (dosis lethalis minima), najmanja
količina toksina koja, ubrizgana supku-
tano, ubija u roku od 4 dana zamorče
teško 250 g.
DNK, v. deoksiribonukleinska kiselina.
DNK-polimeraza I, enzim koji katalizuje
stvaranje 3'-5' fosfodiestarskih veza u
sintezi DNK; poseduje takoñe sposob-
nost proveravanja tačnosti redosleda
prilikom 3'-5' povezivanja deoksinuk-
leotida u toku formiranja lanca DNK;
deluje i kao egzonukleaza koja prekida
5'-3' fosfodiestarske veze u dvolančanoj
DNK što služi za ispravljanje (engl. re-
pair) mogućih grešaka nastalih prili-
kom replikacije DNK njena egzonuk-
leazna uloga je verovatno najznačajnija;
DNK-III, enzim koji katalizuje veoma
brzo formiranje 3'-5' fosfodiestarske
veze u sintezi DNK; deluje takoñe i kao
egzonukleaza koja, imajući sposobnost
kontrole tačnosti procesa replikacije
DNK, eliminiše pogrešno ugrañene
deoksinukleotide iz lanca DNK prekida-
njem 3'-5' fosfodiestarske veze; njena
osnovna uloga je u replikaciji DNK. V.
replikacija.
DNK-RNK-hibrid, dvostruka spiralna
struktura koja se sastoji od po jednog
lanca DNK i RNK, čije su purinske i pi-
rimidinske baze komplementarno spa-
rene i meñusobno povezane hidrogen-
skim vezama.
dno, v. fundus.
doazinolna kiselina (estratrijen 3-01-17-
Döderlleinovi bacili
-karboksiacid), Doisy ju je dobio polaze-
ći od estrola. Njegov derivat disdedro-
doazinolna kiselina (estropentan 3-01-
17-karboksiacid), polazeći od ek-
vivalina, najjači je do danas otkriven
estrogen.
dobit od bolesti, primarna, po psihoana-
litičkom shvatanju olakšanje koje na-
stupa postoje libidinozna energija skre-
nula, konvertovala se i izazvala pojavu
simptoma (histeričke, neurotičke) bo-
lesti, a nije se upotrebila za (zabranje-
no) zadovoljavanje nagonske potrebe;
sekundarna d., sažaljenje okoline, oslo-
bañanje od obaveza, naknada za bolova-
nje.
doboš, kutija za zavojni materijal. Limene
kutije s otvorima na zidovima koji se ot-
varaju i zatvaraju pokretljivim poklop-
cem ili širokim trakastim obručem. Za
vreme sterilizacije otvori su slobodni da
bi vodena para mogla da prodre u kuti-
ju; posle sterilizacije oni se zatvaraju da
bi sadržaj kutije ostao sterilan.
Dobrna, banja koja leži pod Paškim Koz-
jakom, u Dobrnskoj dolini, 18 km od Ce-
lja, na 395 m. n.v. Ima klimat koji deluje
sedativno i tonično. Voda sa »Termal-
nog Vrela« topla je 360C, slabo je mine-
ralisana (0,4394 g °/oo), i ugljenokisela.
Postoji i jedan izvor hladne gvožñevite
vode. Voda služi za piće, kupanje i ispi-
ranje. Ima ureñeno kupatilo sa kadama
i basenima i odeljenja za ispiranje i fizi-
kalnu terapiju. U ovoj banji lece se:
oboljenja u kojima treba povećati diure-
zu (kardiorenalna skleroza, urička dija-
teza, posle hepatitisa, nefrolitijaza, katari
mokraćnih puteva i razne intoksikacije),
arterijska hipertenzija, neuroze,
neuralgije, neurastenija, ginekološki
funkcioni poremećaji, premorenost,
lake anemije. Banja je i oporavilište, od-
maralište i lečilište.
Döderlleinovi bacili, laktobacili, gram-
pozitivni, nepokretni. Nalaze se normal-
no u vaginalnoj flori pod čijim se utica-
jem glikogen iz vaginalnih ćelija pretva-
ra u mlečnu kiselinu; ona u vagini obez-
beñuje stalnu kiselu reakciju (pH oko
4,0) koja sprečava razmnožavanje pato-
genih bakterija.
207
Döhleova bolest
Döhleova bolest, sifilisni aortitis. V. aor-
titib. Doizy-Curtisov test,
v. test.
dojka, v. mamma.
doksapram, analeptik za stimulisanje di-
sanja.
doksiciklin, polusintetski antibiotik iz
grupe tetraciklina.
dolabra, zavoj koji po izgledu podseća na
ocepak koji se uvrće spiralno. Dolabra
se stavlja na tri načina, obično na ekst-
remitete: (1) d. currens, u kojoj omoti
jedan drugog ne pokrivaju; (2) d; rever-
sa, u kojoj se svaki omot na odreñenom
mestu uvrće za 180° da bi prilegap na ek-
stremitet s obzirom na razne debljine
pojedinih segmenata ekstremiteta; (3)
d. serpens, pojava u kojoj svaki kružni
omot delimično prekriva prethodni,
slično crepu na krovu.
dolichocephalia, dolihocefalija, dugogla-
vost, frontookcipitalno izdužen oblik
glave.
dolichocephalus, dolihocefalus, dugačka
ili uzana glava čija je dužina mnogo veća
nego njena širina.
dom zdravlja, zdravstvena organizacija
koja, u okviru svoje delatnosti, obezbe-
ñuje sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu
stanovništva koje živi i radi na jednoj
odreñenoj teritoriji (obično opštini).
Dom zdravlja obezbeñuje neposrednu i
specijalizovanu zdravstvenu zaštitu i to:
opštu medicinu, zdravstvenu zaštitu
žena i dece, školskog deteta, radnika i
starih osoba, zubozdravstvenu zaštitu,
higijensko-protivepidemijsku zaštitu,
hitnu medicinsku pomoć i snabdevanje
lekovima.
domaćin, životinja ili biljka u kojima pa-
razitski živi neki drugi organizam.
dominantan, alel čije fenotipsko dejstvo
postoji i u heterozigota, odnosno i onda
kada se on nalazi samo najednom članu
odgovarajućeg para homolognih hro-
mosoma. Izraz dominantan koristi se i
za obeležavanje svojstva normalnog
gena, ali mnogo češće se njime označava
mutantni gen.
dominantnost, stanje obezbeñeno dej-
stvom dominantnog gena. Dominant-
nost može da bude potpuna ili nepotpu-
208
dorsalis
na, zavisno od toga da Ii se efekat domi-
nantnog gena fenotipski ispoljava u sva-
koj jedinki koja ga sadrži ili samo u jed-
nom broju organizama.
don, v. površinska nedeljna doza (pod do-
sis).
Donnanova ravnoteža, ravnoteža koja se
javlja u dva rastvora nejednakog osmot-
skog i koloidnoosmotskog pritiska kada
su razdvojeni opnom koja propušta
samo obične jone, a ne propušta jone
koloidno rastvorenih supstancija (be-
lančevine). Prema Donnanu ravnoteža
jzmeñu dva rastvora (jedan sadrži+samo
NaCl, a drugi elektrolitički koloid Na R)
uspostavlja se u momentu kada proiz-
vod koncentracija difuzibilnih katjona i
difuzibilnih anjona s jedne strane po-
lupropustljive opne postane jednak
proizvodu koncentracija difuzibilnih
katjona i anjona s druge strane opne.
Postojanje većih količina belančevina u
krvnoj plazmi (oko 73 g/lit.) nego u me-
ñućelijskoj tečnosti (oko 18 g/lit.) s ob-
zirom na to da se belančevine ponašaju
kao nedifuzibiln^ahjoni, to će broj difu-
zibilnih katjona (Na) biti za oko 5% veći,
a broj difuzibilnih anjona (Cl) za 5% ma-
nji u plazmi nego u meñućelijskoj teč-
nosti.
Donovanijev korpuskulum, telašca u će-
lijama zapaljenja u veneričkom obolje-
nju zvanom granuloma venereum. Izgle-
da da su prouzrokovači toga oboljenja.
donja vilica, v. mandibula.
doping, unošenje farmakoloških sredsta-
va u organ izam radi veš tačkog
podizanja radne sposobnosti. Teško je
povući tačnu granicu izmeñu fiziološ-
kog i veštačkog podizanja radne spo-
sobnosti. Tri grupe sredstava: ona koja
stimulišu kardiovaskularni i disajni sis-
tem (kofein, kardiazol), ona koja, delu-
jući preko CNS-a, uklanjaju zamor (per-
vitin, benzedrin) i ona koja se inače
unose u organizam (vitamini, kiseonik),
ali u mnogo većim količinama. Naročito
su opasna sredstva iz druge grupe, jer
potiskuju prirodni odbrambeni meha-
nizam organizma, zamor.
dorsalis, dorzalan, leñni, zadnji.
ñorsoventralis
ñorsoventralis, dorzoventralni, od nazad
prema napred.
dorsum, leña, zadnji deo trupa.
doručje, v. metacarpus.
dosage compensation, (engl.) v. X-hro-
mosom.
dosis, (radiol.) zračna doza, izlaganje
rendgenskim zracima na vazduhu. Doza
ništa ne govori o uzajamnom dejstvu
zračne energije i materije, budući da
nije isto što i apsorpcija rendgenskih
zrakova. Izražava se brojem »rendgena«
(R). Stepen ekspozicije obično se iska-
zuje u R/min. (brojem rendgena u minu-
tu); apsorbovana d., ona količina ener-
gije, bilo koga jonizujućeg zračenja,
koju jonizujuće čestice predaju materiji
po jedinici mase ozračenog materijala
(na mestu koje nas interesuje). Izražava
se jedinicom »rad«; epilaciona d., koli-
čina rendgenskih zrakova koja dovodi
do privremenog opadanja kose (dlaka)
na ozračenoj površini vlasišta, bez poja-
ve crvenila na koži; eritemna d. (E.D.),
biološka doza. Odjednom data količina
rendgenskih zrakova što na nedelju
dana posle ozračenja izaziva crvenilo
kože. Ovo u roku od 2 sedmice prelazi u
mrku obojenost, a još 3 sedmice kasnije
u bronzanu. Izražena u fizičkoj jedinici,
ona varira od 270 do 1.450 rendgena, što
zavisi od visine napona na rendgenskoj
cevi (kVm). Sin. kožna jedinica, »unit
skin dose« (U.S.D.); d. tolerancije (TD),
bolje dopustiva doza je celokupna koli-
čina zračne energije koju čovečje telo
može da prima neprekidno, bez ikakvog
oštećenja krvotvornih organa ili polnih
žlezda. Drugim recima organizam je u
stanju da neutralise efekat zračne ener-
gije sve dok primljena doza ne preñe
podnošljivu vrednost. Ona se izražava
površinskom nedeljnom dozom. V. po-
vršinska nedeljna doza.
Douglasov abscessus, v. abscessus.
Douglasov špag, materica je spolja oblo-
žena trbušnom maramicom koja čini se-
rozni sloj (perimetrium). Na prednjoj
strani on doseže do istmusa, pa se pre-
bacuje na dno mokraćne bešike čineći
bešično-materičnu duplju. Pozadi se
spušta mnogo niže, zastirući nadusmin-
14 Medicinski leksikon
drainage
ski deo grlića i dopirući do zadnjeg us-
minskog špaga, pa se onda prebacuje na
prednju stranu pravog creva, obrazuju-
ći mnogo dublju rektomateričnu dup-
lju, čije dno čini Douglasov špag (cavum
Douglasi).
doušna žlezda, najveća parna pljuvačna
žlezda smeštena u jami iza donje vilice,
a ispod usne školjke. V. glandula parotis.
Doverov prašak, v. Pulvis Ipecacuanhae
opiatus.
dovodni, v. afferens.
doza, v. dosis.
dozimetar, ureñaj za merenje jačine joni-
zujućih zračenja. Meri dozu, jačinu doze
i pravac kretanja jonizujućih zračenja.
Koristi se u ovozemaljskim uslovima, ali
je našao primenu i u kosmičkoj medici-
ni, gde meri veličinu zračenja kojima je
izložen kosmonaut u toku leta. Po svojoj
nameni on može biti ličan, kao i za me-
renje doze zračenja u kabini broda i na
njegovoj spoljašnjoj strani. Zavisno od
principa na kome dozimetar radi on
može biti jonizujući, scintilacioni, fotog-
rafski, luminiscentni i hemijski. U uslo-
vima kosmičkog leta dozimetrija obez-
beñuje merenje raspodele doznih polja,
kao i celokupnu dozu u brodu i van nje-
ga. Očitani podaci ukazuju na postoja-
nje radijacione opasnosti, što je od po-
sebne važnosti za posadu.
doziranje, odreñivanje ili odmeravanje
doze.
Drägerov aparat, komplet sa kiseonikom
i maskom za disanje odvojen i nezavisan
od spoljnjeg vazduha. Koristi se za rad u
zatrovanim prostorijama, pod vodom i
u slučaju nesreća i požara.
Dragstedtova operacija, v. operacija.
drainage, drenaža, odvoñenje sekreta iz
rana ili patoloških tečnih kolekcija, iz
telesnih šupljina pomoću gumenih ili
staklenih cevi s okcima sa strane; bazal-
na d., drenaža kičmeno-moždanih teč-
nosti iz bazalnog subarahnoidnog pro-
stora u cilju smanjivanja lubanjskog pri-
tiska; dugmasta d., drenaža peritoneal-
nog transudata pomoću specijalnog
dugmeta pričvršćenog za sve slojeve tr-
bušnog zida; kapilarna d., drenaža sno-
pom vlasi, ketguta, ili drugim materija-
209
drastica
lom malog dijametra koji vrši kapilarno
privlačenje; Monaldijeva d., vrsta dre-
naže plućnih kaverni pomoću aspiraci-
je; Perthesova d., vrsta stalne aspiraci-
je pleuralne tećnosti pomoću gumenog
creva u vezi sa staklenim sudom u kome
je stvoren vakuum; položajna d., tera-
pijska drenaža u bronhiektazijama i
plućnog apscesa stavljanjem bolesnika
u ležeći položaj potrbuške, kako bi mu
glava visila naniže, tako da se dušnik na-
lazi niže nego obolele zone pluća; v.
Quinckeov položaj; sukciona d., v. Wan-
gensteenova drenaža; tidalna d., drena-
ža mokraćne bešike pomoću aparata
koji naizmenično puni bešiku dâ bi se
izazvalo njeno rastezanje, a zatim praž-
njenje pomoću sifonskog dejstva i isti-
canje usled dejstva teže; zatvorena d.,
drenaža empijema pleure uz sprečava-
nje ulaženja spoljašnjeg vazduha u pleu-
ralnu duplju; zatvorena pleuralna d.,
stalna aspiracija pleuralne duplje po-
moću interkostalno stavljenog drena
koji vodi u hermetički zatvoreni sud,
pod dejstvom aspiracije; Wangenstee-
nova d., stalna drenaža pomoću usisa-
vanja želudačnom ili duodenalnom son-
dom u cilju lečenja začepljenja creva ili
paralitičkog ileusa.
drastica, drastični lekovi. Naziv koji se da-
nas skoro isključivo upotrebljava kao
grupno ime za laksantne lekove vrlo ja-
kog dejstva, npr., za krotonovo ulje
(Oleum Crotonis), koji se ne upotreblja-
vaju u humanoj medicini.
drastični lekovi, v. drastica.
draž, u fiziologiji, uzrok koji izaziva funk-
cioni odgovor- nadražaj, impuls u tkivu
odnosno organu. V. nadražaj, impuls.
dražica, v. clitoris.
dreamy state, (eng.) v. halucinacije ukusa
i mirisa.
drenaža, v. drainage.
Dresslerov sindrom, v. postinfarktni sin-
drom.
drhtanje, v. tremor.
drhtavica, nevoljna kontrakcija skeletnih
mišića kao reakcija na hladnoću. Nastaje
aktivisanjem primarnog motornog
centra za drhtanje u zadnjem delu hipo-
talamusa pod dejstvom signala iz kože i
210
Dubin-Johnsonov sindrom
kičmene moždine. Impulsi iz zadnjeg hi-
potalamusa prenose se niz moždano
stablo i bočnim stubovima kičmene
moždine do motoneurona, što je praće-
no progresivnim povećanjem mišićnog
tonusa, zbog čega se povećava metabo-
lizam i proizvodnja toplote u mišićima
(za 5040) i pre nego što počne drhtanje.
Oscilacije u mehanizmu povratne spre-
ge refleksa na istezanje dovode do dr-
htanja i stvaranja toplote u telu.
droga, sirovi ili sasušeni delovi biljaka ili
životinja koji služe za spravljanje leko-
va; d. u užem smislu, toksička supstan-
cija koja izaziva prolaznu izmenu raspo-
loženja ili svesti s ciljem da se suzbije
neprijatno stanje a eventualno postigne
prijatno.
dromotropan, koji ima osobinu da utiče
na brzinu provoñenja impulsa u srcu.
Može biti negativan (ako se daje acetil--
holin) i pozitivan (ako se daju katehola-
mini - adrenalin).
drumstick, (eng.) maljičasto zadebljanje
na jedru neutrofilnih polimorfonuk-
learnih leukocita kao oznaka ženskog
pola organizma. Sin. maljičasti nastavci.
Društvo crvenog krsta, meñunarodna or-
ganizacija osnovana na inicijativu švaj-
carskog filantropa Henrija Dunanta.
Prema Ženevskoj konvenciji (1864), sta-
ra se o neutralnosti i zaštiti ratnih ranje-
nika i bolesnika, zdravstvenog osoblja i
sanitetskih ustanova država koje su po-
tpisale konvenciju. U mirno doba orga-
nizuje pomoć civilnom stanovništvu pri
elementarnim katastrofama i pomaže
unapreñenje higijene, narodnog zdrav-
lja i zbližavanje meñu narodima. V. Cr-
veni krš t.
drvenasta flegmona, v. phlegmona.
držač matrice, naprava za pričvršćivanje
matrice za zub, v. matrice.
Duane-Huntova jednačina, služi za izra-
čunavanje talasne dužine najkraćeg
rendgenskog zraka u zavisnosti od na-
pona na krajevima rendgenske cevi:
Ao= 12,40S4cV u angstremima (A).
Dubin-Johnsonov sindrom, porodični
oblik nehemolizne žutice, izazvan nes-
posobnošću hepatocita da izluče vezani
bilirubin u žuč. Poremećeno je izlučiva-
dubliranje modela
nje i nekih boja (BSP, npr.) i kontrast-
nih sredstava za rendgenski pregled
žučne kesice i žučnih puteva. U hepato-
citima postoji mrk pigment, karakteris-
tičan za ovaj sindrom.
dubliranje modela, (stom.) izrada dupli-
kata radnog modela od vatrostalnog
materijala metodom otiska, u izradi ske-
letirane zubne proteze.
Duboisov apsces, v. abscessus.
duboka tamponada jodoformnom ga-
zom, mehanička metoda lokalne he-
mostaze kojom se zaustavljaju kostna,
periodontalna krvarenja, kao i ona iz ve-
ćih krvnih sudova posle vañenja zuba.
Dubreuilova tekalna žlezda, unutrašnji
sloj jajnog meska u kome se stvara žen-
ski polni hormon (folikulin ili estron).
ductus, kanal, vod, cevast organ; ductus
aberans, v. zastranjeni vod; d. arterio-
sus Botalli, Botalov kanal, spaja račvu
plućnog stabla i luk aorte u fetusu; d.
choledochus, v. choledochus; d. co-
chlearis, opnasti pužni kanal unutraš-
njeg uva, v. auris; d. cysticus, izvodni
kanal žučnog mehura; d. deferens, se-
menovod, neposredno se nastavlja na
pasemenički kanal u repu pasemenika.
Dug je 50—60 cm, smešten jednim delom
u mošnicama, priljubljen uz telo pase-
menika, a od gornjeg pola semenika ulazi
u sastav spermatičke vrpce. U maloj
karlici se priljubljuje uz bok mokraćne
bešike, proširujući se u ampulu i probi-
jajući se kroz prostatu kao brižnih. Oba
briznika se otvaraju u mokraćnu cev na
sisičastom uzvišenju poznatom kao se-
mena humčica (colliculus seminalis,
veru montanum); d. ejaculatorius, briz-
nik; d. epididymidis, kanal pasemeni-
ka; d. hepaticus, jetreni kanal, desni i
levi grade ductus hepaticus communis
koji se spaja s kanalom žučnog mehura
u žučovod (d. choledochus); d. lympha-
ticus dexter, desni limfni kanal, uliva
se u desni venski ugao; d. pancreaticus
major, v. canalis Wirsungi; d. paroti-
deus, Stenonov parotidni kanal, izvodni
kanal doušne pljuvačne žlezde; dd.
semicirculares, polukružni opnasti ka-
nali u unutrašnjem uvu, v. auris; d. sub-
Dupuytrenov fenomen
lingualis, v. canalis Bartholini; d. sub-
mandibularis, v. canalis Whartoni; d.
thoracicus, veliki grudni vod, najveći
limfni sud, nastaje u trbušnoj duplji i
uliva se u levi venski ugao.
dug kiseonika, naziv za kiseonik koji se
po završenom teškom mišićnom radu
utroši u oksidacionim procesima koji
daju energiju za nadoknañivanje razgra-
ñenog adenozin-trifosfata i kreatin-fos-
fata i pretvaranje mlečne kiseline u gli-
kozu.
Duhamelova operacija, v. operacija.
Duhringova bolest, v. dermatitis herpeti-f
onu is.
dumping sindrom, (engl.) kompleksna
pojava, najverovatnije izazvana brzim
prolazom hrane iz želuca u jejunum
preko anastomoze posle gastrojejunos-
tomije. Ispoljava se mukom, slabošću,
znojenjem, lupanjem srca, sinkopom, a
ponekad i dijarejom odmah po uzima-
nju hrane.
duodenitis, zapaljenje duodenuma (dva-
naestopalačnog creva).
duodenostomia, duodenostomija, opera-
tivno načinjena duodenalna fistula. V.
fistula.
duodenum, v. intestinum.
duodenumska tubaža (sondaža), (1) ispi-
tivanje sadržaja duodenuma, dobijenog
pomoću duodenumske sonde. Služi i za
ispitivanje žuči iz žučne kesice (žuč B) i
jetre (žuč C), kao i za ispitivanje funkcij-
skog stanja egzokrinog pankreasa; (2)
terapijska mera za lečenje oboljenja
žučne kesice i infektivnog hepatitisa,
naročito njegovog holestaznog oblika.
dupla trisomija, v. polisomia.
Duplayeova bolest, v. bolest.
duplex, dupleks, struktura koja se sastoji
od dva lanca DNK ili RNK, ili, pak, od
po jednog lanca DNK i RNK.
duplicatio, duplikacija, hromosomska ne-
normalnost koja se sastoji od udvajanja
odreñenog segmenta hromosoma sa
svim njegovim !okusima, odnosno geni-
ma. Sup. dejicientio.
duplikacija, v. duplicatio.
duplja, v. cavitas, cavum.
Dupuytrenov fenomen, simptom karak-
terističan za dijagnozu cista u donjoj i
211
Dupuytrenova fraktura
gornjoj vilici. Sin. simptom ping-pong
loptice.
Dupuytrenova fraktura, v. fractura.
dura mater, tvrda moždanica, spoljašnja
opna centralnog nervnog sistema, pri-
ljubljena uz koštane zidove lubanjske
duplje i kičmenog kanala.
dustaban, v. pes planus, pes planovalgus.
duševna bolest, v. bolest, bolnica.
duševna gluvoća, opšta senzorička afazi-
ja, nesposobnost razumevanja značenja
reci koje služe izražavanju neke misli.
Najčešće nastaje nakon oštećenja ili
razaranja ugaone vijuge ili zadnjeg dela
gornje slepoočne vijuge u dominantnoj
hemisferi. Bolesnik ima očuvan sluh, ali
ne može da raspozna šta koji zvuk znači.
V. i surditas.
duševna higijena, v. higijena.
duševni bolesnik, v. bolesnik.
duševno slepilo, nemogućnost razumeva-
nja primljenih vidnih utisaka pri potpu-
no očuvanoj funkciji čula vida. Nastaje
uglavnom pri oštećenju konveksnog
dela okcipitalne kore u dominantnoj
hemisferi.
dušična kiselina, azotna kiselina, HNOa,
v. Acidum nitricum.
dušik, v. azot.
dušnica, v. bronchus; karcinom dušnice
je najčešća maligna neoplazma grudnih
organa koja nastaje bujanjem ćelija epi-
tela dušničke sluznice. Najčešći mak-
roskopski oblici su hilusno pražnjenje,
periferno ili nodularno i difuzno. Mik-
roskopski tip je u 46-60 procenata epi-
dermoidno-ćelijski s orožavanjem,
anaplastički s nediferentovanim ćelija-
ma oko 30 procenata svih adenokarci-
noma u 9-12 procenata i mešoviti tipo-
vi. Bronhiolni karcinom čini 3 procenta
svih karcinoma pluća i bronhija i smat-
ra se da nastaje bujanjem epitela kraj-
njih bronhiola ili ćelija koje oblažu al-
veole; opstrukcija d., začepljenje zjapa
dušnice. Ono može biti prouzrokovano
udahnućem stranog tela, neoplazmom,
pritiskom na dušnicu usled zapaljenja
ili njegovih posledica, astme. Potpuno
začepljenje dovodi do kolapsa pluća,
atelektaze; papilom d., benigna neop-
212
dvoobličje, polno
lazma nastala umnožavanjem epitela
dušnice.
dušnični, v. bronchialis.
dušnik, (embr.) trachea, segment disajnog
kanala, koji produžava grkljan, ima su-
ženi zjap i obložen je višerednim cilin-
dričnim epitelom. Krajem 1. meseca
prednji vezivni zid zadebljava zbog po-
jave prehrskavičnih začetaka torakal-
nih prstenova, dok se u zadnjem javljaju
začeci mišića. Žlezde se javljaju u 4. me-
secu. Pretvaranje prethrskavičnih zače-
taka u hrskavične prstenove počinje
krajem 2. meseca. V. trachea.
dužica, v. iris.
dvanaestopalačno crevo, (embr.) dok že-
ludačno proširenje još nije izvršilo svo*
je uvrtanje, crevna cev se od njega ne-
posredno pravolinijski nastavlja. Zano-
seći se udesno, želudačna kesa povlači
za sobom crevo i ono pod želucem čini
koleno: taj segment je dvanaestopalač-
no crevo, od čijeg se zida uvraćanjem
stvaraju pupoljci za jetru i gušteraču.
dvoglav, v. biceps (mišić).
dvogubi penis, v. penis.
dvojajni blizanci, v. dizigotni blizanci.
dvolisni ili mitralni zalistak srca, v. valva
bicuspidalis s. mitralis.
dvoobličje, polno (dimorfizam, seksual-
ni). Čovek pripada grupi gonohoričkih
životinja, tj. onih u kojih su polovi raz-
dvojeni, što samim tim dovodi do po-
Inog dvoobličja. Polna uobličenost čove-
ka, pored sve svoje jasne ispoljenosti,
pokazuje, u odnosu na uobličenost
mnogih drugih gonohoričkih životinja i
tu osobinu što je nejednako ispoljena,
čak i u jedinici istog pola. Te manje-više
individualne razlike meñu jedinkama is-
tog pola čine da u polovima čoveka po-
stoji čitav niz tipova koji se, u manjoj ili
većoj meri, udaljuju od osnovnog, »pra-
vog« ili »čistog« tipa, bilo da su »vlada-
jućeg«, osnovnog pola prekomerno ili
nedovoljno izražene, što se ispoljava
manjim ili većim nagomilavanjem ka-
raktera istog pola ili, umesto njegovih
izostalih odlika, pojavom karaktera
suprotnog pola. Za seksualnu fiziologiju
i patologiju čoveka ta je činjenica od
osobito velike važnosti, jer često poma-
dvopolni jon
že razumevanju normalnih i bolesnih dyalysis, dijaliza, postupak kojim se ko-
pojava u toj oblasti čovekova života.
Uvek u granicama fiziološki dopušte-
nog, postoje u svakom polu, polazeći od
»čistog« pola (euandroidnog i euginoid-
nog) dve velike grupe individualno uob-
ličenih jedinki: jedna podrazumeva je-
dinke s viškom izoseksualnih odlika, a
druga, usled manjka izoseksualnih odli-
ka, otkriva supstituciju heteroseksual-
nim odlikama. Polno odreñenje jedinke
proizlazi iz odnosa muške i ženske faze,
tačnije: iz prevage jedne faze nad dru-
gom. U muških nagomilavanju izosek-
sualnih odlika dovodi do stvaranja
hiperandroidnih tipova (suviše muških
muškaraca), a u žena do stvaranja hiper-
ginoidnih tipova (suviše ženskih žena).
Od granice »čistih polova« do tavanice
ove grupe protežu se neizbrojivi podti-
povi sa sve snažnijim nagomilavanjem
izoseksualnih odlika, jer je potenciranje
genitalnih odlika manje izraženo. Preko
te granice ulazi se u oblast patologije. U ničnim rastvorom kuhinjske soli. Kroz
muških izostajanja izoseksualnih odlika
i supstitucija heteroseksualnim dovodi
do formiranja ginoidnih muškaraca
(ženskih muškaraca), odmah pod grani-
com euandroidnih muškaraca. U žen-
skih, izostajanje izoseksualnih odlika i
supstitucija heteroseksualnim dovodi dypsomania, dipsomanija, povremeni
do stanja androidnjh žena (muških
žena), sve više muški uobličenih, ukoli-
ko se približavamo krovu ovog diferen-
cijacionog tipa. Obilje podtipova nasta-
lih mehanizmima viška i manjka, odnos-
no supstitucijom, toliko je veliko da se
može bez velikog ustezanja reći da
nema dva muškarca u svemu ista, niti
dve žene u svemu iste, naročito u vange- dysarthria, dizartrija, poremećaj govora s
nitalnoj oblasti njihove seksualnosti, a
ta oblast od pola čini ličnost.
dvopolni jon, cviterjon, jon koji ima dva
pola s dva suprotna naelektrisanja. Npr.
u aminokiselinama postoje dvopolni
joni (aminosirćetna kiselina CH2NHz-
pOOH kao dvopolni jon izgleda ovako
CH2NHsCOO).
dvorog, v. bicornis.
dvostruk (udvojen), v. bigeminus.
dvostruka šina, v. ferula duplex.
dysbasia
loidno rastvorene supstancije (npr. be
lančevine, škrob) odvajaju od supstan-
cija koje se u rastvoru nalaze u obliku
jona ili molekula. Ovo odvajanje mole-
kula ili jona vrši se kroz membrane čije
pore propuštaju samo molekule i jone,
a zadržavaju koloidne čestice. Molekuli
i joni prolaze kroz membranu u čist
rastvarač koji se nalazi s druge strane
membrane; elektrodijaliza, odvajanje
elektrolita od koloidnih čestica utica-
jem jednosmislene struje; haemodyali-
sis, hemodijaliza, otklanjanje azotnih
supstancija, poremećaja koncentracije
elektrolita i jona vodonika u krvi boles-
nika s bubrežnom insuficijencijom, pro-
voñenjem krvi kroz poseban aparat
(»veštački bubreg«); peritonealna d.,
otklanjanje azotnih supstancija iz krvi u
težoj manjkavosti bubrega dijalizom,
koja se postiže stalnim ispiranjem peri-
toneuma izotoničnim ili slabo hiperto-
trokar, zaboden u desnu bedrenu jamu
(fossa iliaca), ubrizgava se u toku 24
časa 20-25 litara ovog rastvora, dok se
kroz trokar zaboden u Ievu bedrenu
jamu stalno ispušta ova tečnost. Sin. pe-
ritonealna irigacija.
neodoljiv nagon za uzimanjem alkohol-
nih pića. Javlja se jednom u nekoliko
sedmica ili meseci, obično u epileptiča-
ra i psihopata. Traje 2-7 dana, za koje
vreme bolesnik pije obično velike koli-
čine pića, posle čega pada u san, a po
buñenju ostaje delimična amnezija. V.
epileptički ekvivalenti.
otežanim izgovaranjem suglasnika u or-
ganskim i funkcionira poremećajima
centralnog nervnog sistema. U progre-
sivnoj paralizi prouzrokovano je korti-
kalnim, ekstrapiramidnim, cerebelar-
nim i psihičkim uzrocima; d. spastica
(d. sillabalris), mucanje. V. phoniatria.
dysbasia, disbazija, otežano hodanje; d.
arteriosclerotica, osoben hod sitnim
koracima u bolesnika od arteriosklero-
ze mozga. V. demarche a petits pas.
213
dysbetalipoproteinaemia
dysbetalipoproteinaemia familialis, v.
hyperlipoproteinaemia.
dyschezia, diskezija, teško ili bolno praž-
njenje izmeta iz rektuma.
dyschondroplasia, dishondroplazija, v.
enchondromatosis.
dyschromia, dishromija, poremećaj nor-
malne pigmentacije kože. Može biti hy-
per-, hypo- ili achromia.
dyscrasia, diskrazija, izraz za svaku bo-
lest, a naročito za bolesti u kojima po-
stoji poremećaj ćelijskih sastojaka ne-
kog tkiva; krvna d., svako nenormalno
stanje krvi; limfna d., limfatizam; retko
upotrebljen izraz za Hodgkinovu bolest.
dysenteria, dizenterija, srdobolja, crevno
oboljenje koje izazivaju šigele i amebe.
Izvor bolesti je samo čovek, a prenosi se
fekalno-oralnim putem; amebna d., su-
bakutno ili hronično recidivišuće
oboljenje debelog creva koje izaziva En-
tamoeba histolytica. Bolest počinje po-
stepeno bolom u trbuhu, i 5-6 stolica
dnevno. One su tečne i sadrže sluz, a po-
nekad i krv. Bol i proliv obično proñu
spontano posle 7-20 dana, pa nastane
zatišje do sledećeg povrata; bacilarna
d., izazivaju je više tipova šigela, od ko-
jih su najčešće S. sonne i S. flexner. Za-
paljenjske promene su uglavnom na za-
vršnom delu kolona, te bolesnik ima
5-20 krvavosluzavih stolica dnevno,
koje su praćene tenezmima i lažnim po-
zivima. Bacilarna dizenterija traje 7-10
dana.
dysfibrmogenaemia congenitalis, na-
sledna disfibrmogenemija, u kojoj po-
stoje normalne količine fibrinogena u
plazmi, koji ima nenormalnu grañu i
koji se ne koaguliše u dovoljnoj količini.
dysfunctio, disfunkcija. Poremećaj nor-
malne funkcije nekog organa. Može se
ispoljavati u smanjenoj (hipofunkcija)
ili povećanoj funkciji (hiperfunkcija).
dysgammaglobulinaemia, disgamaglo-
bulinemija, poremećaj imuniteta s defi-
citom jednog ili više, ali ne svih imuno-
globulina, kao i smanjena otpornost
prema mnogim infektivnim bolestima.
Disgamâglobulinemija je izazvana ili ne-
mogućnošću sinteze ili sintezom nenor-
214
dyskeratosis
malnih imunoglobulina. V. agammaglo-
bulinaemia.
dysgenesis gonadalis, gonadna dizgene-
zija, izraz koji se upotrebljava za grupu,
najčešće, genetskih anomalija u razvoju
gonada; uobičajeno je da se razlikuju
dva oblika: oni u užem - npr. syndroma
Turner (v. tamo), syndroma Klinefelter
(v. tamo) - i širem smislu, npr. syndro-
ma Stein-Leventhal (v. tamo).
dysgenesis mesodermalis corneae et
iridis, kongenitalna anomalija oka pri
kojoj postoji kombinacija malformacije
rožnjače i dužice. Na rožnjači se javlja
kao embrybtoxon corneae posterius, a na
dužici se vide trake, membrane koje
premošćuju komorni ugao i spajaju
Schwalbeovu liniju s periferijom duži-
ce. Udružena promena rožnjače i dužice
čini Axenfeldov sindrom, koji pripada
posebnom obliku glaukoma u dece.
dysgerminoma, maligna neoplazma go-
nada za koju se veruje da se razvija iz
nediferentovanih ćelija zaostalih iz pe-
rioda embrionalnog razvoja gonada.
Javlja se u vidu izrastaj a sivkastocrven-
kaste boje sa čahurom. Cesto se javlja
na oba jajnika.
dysgeusia, disgeuzija, poremećaj percep-
cije ukusa.
dysglobulinaemia, disglobulinemija, sva-
ki poremećaj globulina krvne plazme.
dysgnaihia, v. malocclusio.
dyshaematopoiesis, dishematopoeza,
poremećeno stvaranje krvnih ćelija.
dysharmonia dentomax ill ariš, nesklad
u veličini zuba i vilica, genetski zavisan.
V. macrodontio i microdontio.
dvshepatia, dishepatija, promenjeno
funkciono stanje jetre; lipogena d., po-
remećen rad jetre u dece koja uzimaju
velike količine masti hranom.
dys(h)idrosis, dishidroza, oboljenje kože
u vidu sitnih, čvrstih vezikula, sličnih
sago-zrncima, lokalizovanih uglavnom
na rukama (lateralnim stranama prsti-
ju) i nogama. Oboljenje je praćeno svra-
bom i žarenjem. Često recidiviše u pro-
leće i jesen.
dyskeratosis follicularis vegetans (Mor-
bus Darier), retko dominantno nasled-
no kožno oboljenje, koje se odlikuje fo-
dyslalia
likularnim i perifolikularnim kupastim
orožavanjem prljavomrke boje, lokali-
zovano na licu, vratu, leñima i grudima.
U intertriginoznim predelima može se
razviti papilomatozno bujanje.
dyslalia, nepravilan govor, nepravilna ar-
tikulacija glasova. U dece s nepravilnos-
tima vilica i zuba može da doprinosi raz-
vitku nepravilnosti i da oteža ortodont-
sko lečenje.
dyslipidosis, dislipidoza, opšte ime za sve
lokalizovane i sistemske poremećaje
metabolizma masti (lipida).
dyslipoproteinaemia,dislipoproteinemi-
ja, zajedničko ime za sve poremećaje Ii-
poproteina u krvnoj plazmi.
dysmenorrhoea, dismenoreja, menstrua-
cije praćene jakim bolovima. Primarne
dismenoreje se javljaju u pubertetu s
prvim menstruacijama ili u toku prve
godine po pojavi menarhe, prouzroko-
vane najčešće hipoplazijom materice i
cervikalnog kanala, kao i kongenitalnim
anomalijama materice. Sekundarne dis-
menoreje su češće izazvane hroničnim i
subakutnim zapaljenjskim procesima
genitalija, tumorima na materici (fib-
rom i polip) i tumorima jajnika (ciste).
dysmetria, dismetrija, poremećaj u pre-
ciznosti voljnih pokreta, koji se sastoji u
tome da bolesnik ne može pravilno da
odmeri obim jednog pokreta, pa ili pod-
baci ili prebaci cilj. Promašaj pokreta
pobuñuje korekcioni pokret koji preba-
cuje na drugu stranu. Sreće se u obolje-
njima malog mozga ili njegovih puteva.
dysosmia, v. parosmia.
dvsostosis, uroñen ili nasleñen poreme-
ćaj razvitka, s deformacijom kostiju Iu-
tyanje, lica i udova; d. Aperti, nasledni
poremećaj s hipoplazijom čeonog dela
lubanje, kraniostenozom, egzoftalmi-
jom, rascepom nebaca i srašćenjima ili
def or mit e tima prstiju. Sin. acrocep ha-
lo syndactilia, craniostenosis; d. cleidoc-
ranialis, nasledni poremećaj razvitka
kostiju membranoznog porekla, najčeš-
će ključne kosti i kostiju lubanje. Ključ-
njače nedostaju ili su rudimentarne, lu-
banja je široka, mlečni zubi kasno niču
i perzistiraju, stalni zubi impaktirani,
česta hiperodoncija; d. craniofacialis
dysphagiä
Crouzon, nasledno oboljenje s poreme-
ćajem razvitka kraniofacijalne regije.
Čelo ispupčeno, hipoplazija gornje vili-
ce s gotskim nepcem, laka progenija, eg-
zoftalmija' divergentni strabizam; d.
mandibularis, uroñena hipoplazija do-
nje vilice, s rascepom nepca, poremeća-
jem postave zuba i patološkim razvojem
organa sluha; d. mandibulofacialis,
uroñeni poremećaj razvitka usled hro-
mosomne aberacije. Nepravilan razvi-
tak svih delova koji se formiraju iz pr-
vog škržnog luka: antimongoloidne oči,
sitno lice, makrostoma, uši nisko po-
stavljene i često deformisane ili rudi-
mentarne usne školjke, donja vilica
mala i u distalnom položaju, česti rasce-
pi lica ili nepca. Sin. syndroma Treacher--
Collins, syndroma Franceschetti, triso-
mia 18.
dyspepsia, dispepsija, poremećaj varenja
izazvan raznim uzrocima; d. acida, ob-
lik dispepsije izazvan povećanom kise-
lošću želudačnog soka; d. appendicula-
ris, javlja se u bolesnika s hroničnim za-
paljenjem crvuljka; d. cholelithiacus, u
bolesnika s oboljenjima žučne kesice; d.
colonis, izazvana oboljenjem debelog
creva; d. functionis, javlja se zbog ato-
nije zida digestivnih organa^ ili nervnih
poremećaja; d. intestinalis, zbog
oboljenja tankog creva; d* truljenja i d.
vrenja, nastaju usled nepravilne ishra-
ne i poremećaja crevne bakterijske flo-
re; d. ventrfculi, usled poremećaja u že-
lucu.
dysphagia, disfagija, smetnje pri gutanju.
Javlja se kao simptom raznih oboljenja,
u prvom redu suženja jednjaka usled
maligne (karcinom) ili benigne stenoze
(korozivne strikture). I drugi procesi na
vratu (divertikuli) i u medijastinumu
(limfogranulomatoza) mogu da budu
uzrok disfagije. Razne vrste bulbusne
paralize (myasthenia gravis) imaju dis-
fagiju kao početni simptom. Takozvane
»male disfagije« su vrlo česte i svode se
na egzostoze na kičmenom stubu vrata,
na hroničan ezofagitis i na sindrom ref-
luksa hrane u jednjaku; d. lusoria,
smetnje u gutanju prouzrokovane pri-
tiskom na jednjak koji vrši desna arteri-
215
dysphonia dystrophia

ja supklavija, ako su joj položaj i pravac dystokia, distokija, otežani ili nepravilni
nepravilni; sideropenijska d., poznata tok poroñaja.
kao deo Plummer-Vinsonovog sindro- dystonia, distonija, poremećaj tonusa mi-
ma, javlja se najčešće u žena u klimakte- šića ili vegetativnih nerava; d. musculo-
rijumu i posle njega; d. valsalvae, ote- rum deformans, torziona distonija; d.
žano gutanje ako je odlomljeni veliki neurocirculatoria, neurocirkulatorna
rog podjezične kosti pomeren pod sluz- distonija, funkcioni poremećaj koji se
nicu ždrela. sastoji od pojava od strane srca, udruže-
dysphonia, disfonija, poremećaj u emisiji nih s neurovegetativnim poremećajima
glasa koji dobiva grub i neprirodan kva- i opštom nervoznošću u manjem ili ve-
litet usled organskih promena u grklja- ćem stepenu; d. neurovegetativa, neu-
nu, npr. tumora ili paralize glasnice (or- rovegetativna distonija, funkcioni pore-
ganska d.) ili usled psihogenih poreme- mećaj koji se ispoljava poremećenim to-
ćaja (psihogena d.). nusom vegetativnog nervnog sistema
(simpatičkih i parasimpatičkih nerava).
dysplasia, displazija, nepravilan razvoj ili dystrophia, distrofija, poremećaj ishrane,
stvaranje (tkiva ili organa); d. dentini, promene koje nastaju u ćelijama i u tki-
(stom.) retka strukturna anomalija den- vima a stoje u vezi s poremećajem pro-
tina mlečnih i stalnih zuba. Veličina i meta materija. Pri tome se u ćelijama i
boja zuba su normalni. Zbog defektne u tkivima pojavljuju zrnca belančevina
izgradnje korenova (koji su kratki, suže- (amiloid, hijalin), kapljice masti, zrnca
ni i često nedostaju), rano dolazi do kla- glikogena, zrnca raznih soli (kalcijuma,
ćenja zuba. Umesto korenova nalaze se mokraćne kiseline) i pigmenata (mela-
patološke tvorevine slične cistama. Pul- nina, lipofuscina, hemosiderina, hemo-
pa zuba uopšte ne postoji već je ispunje- melanina itd.); d. adiposogenitalis, bo-
na kalcificiranim tkivom. Sin. »Zubi bez lest koja se obično viña u dečaka i de-
korenova«; d. dentis, (stom.) strukturna vojčica a odlikuje se nagomilavanjem
anomalija koja nastaje za vreme stvara- , masnog tkiva na butinama, u glutealnim
nja zuba pod uticajem raznih negativ- predelima, na grudima i licu. Polni or-
nih faktora: infekcije i traume, preleža- gani su potpuno nerazvijeni, kao i se-
nih trofičkih, bakterijskih i virusnih bo- kundarne polne odlike. Ovo je oboljenje
lesti, endokrinopatija, naslednih fakto- prouzrokovano smanjenom funkcijom
ra, intoksikacije fluorom i lekovima i hipofize. Obično nastaje usled ošteće-
zračenjem. Može se javiti na jednom nja hipofize ili meñumozga odnosno nji-
zubu, na grupi zuba ili u svih zuba hove veze, najčešće pritiskom od strane
(mlečnih i stalnih). Sin. hypoplasia den- tumora - kraniofaringeoma; d. muscu-
tis; d. fibrosa polyostotica, v. Albrigh- lorum progressive, progresivna mišić-
tov sindrom. na distrofija. Nastaje ili kao posledica
dyspnoea, dispneja, otežano disanje; d. oštećenja kičmene moždine i nerava,
cardialis, izazvana bolestima srca; -d. tzv. neurogena p.m.d., ili kao primarna,
exercionis, izazvana fizičkim naporom; juvenilna p.m.d.; d.m.p. juvenilis seu pri-
ekspiratorna d., uslovljena otežanim maria, nasledna d. koja počinje u deč-
ekspirijumom; funkciona d., bez or- jem uzrastu. Zahvata više mišića nogu,
ganskih promena, izazvana strahom ili leña i lopatica. Usled toga što se u miši-
drugim uzbuñenjima; inspiratorna d., ćima zbog atrofije mišićnih vlakana na
zbog otežanog udisaja; noćna d., koja se njihovom mestu razvija obilno masno
isključivo javlja noću; naročito zbog sla- tkivo, mišići zadebljaju i dobijaju hi-
bosti levog srca; ortostatska d., koja se pertrofičan izgled; d. musculorum
javlja pri uspravnom položaju; parok- pseudohypertrophica, v. d. musculo-
sizmalna d., d. koja se javlja u vidu noć- rum progressiva; d. myotonica, mioto-
nih napada pri popuštanju Ieve komore; nička distrofija, nenasledno mišićno
renalna d., d. u vezi s azotemijom. oboljenje koje se javlja u trećoj deceniji,

216
dystrophia_______________________________________________________ dysuria

nešto češće u muškaraca. Pored otežane dysuria, dizurija, bolno ili otežano mokre-
dekontrakcije, dovodi do oduzetosti i nje; psihička d., dizurija u prisestvu
atrofije mišića, ćelavosti, katarakte i at- drugih lica; spastička d„ otežano mok-
rofije testisa odnosno amenoreje. renje zbog spazme mokraćne bešike.
 ð
ðokovićev metod, v. repositio. ñurñevak, v. Convallaria majalis.
 DZ
džep, gingivalni, (stom.) prostor ograni-
čen s jedne strane površinom zuba, a s
druge patološki izmenjenim tkivom
desnijntraalveoalarni dž., (stom.), v.
•džep gingivalni; kiretaža g. dž., metoda
lečenja gingivalnih džepova. Iz njih se
odstranjuju subgingivalni konkrementi,
nekrotičan cement korena zuba, pato-
loški promenjeno tkivo desni, epitelni
pripoj, gnoj i ostaci hrane; Instrumenti
za kiretažu gingivalnog džepa su: mali
srpasti, grtala, turpije i kirete, a pri
tome se koristi i brizgalica za ispiranje
džepa kao i gumice za poliranje površi-
ne korena zuba. V. parodontitis progres-
siva, parodontopathia mixta, gingivitis
hypertrophicanš inflamata et chronica;
lažni dž., ograničava s jedne strane gleñ
zuba a sa druge uvećano (edematozno
ili hiperplastičko) tkivo desni, Dno dž-
epa čini nepromenjeni epitelni pripoj
koji se nalazi u svom fiziološkom polo-
žaju. Lažni džepovi su znak kod gingivi-
tisa; pravi infrakoštani dž., ograničava
koren zuba i alveolarna kost, a dno dž-
epa je apikalnije od nivoa sačuvane kos-
ti. Mogu biti s l, 2 ili 3 koštana zida. Pra-
vi džepovi postoje u zapaljenskom i me-
šovitom obliku progresivnih paradon-
topatija; pravi suprakoštani dž., ogra-
ničen je sâ jedna strane korenom zuba,
a sa druge tkivom desni- Dno džepa je
na nivou očuvanog koštanog tkiva; ser-
piginozni dž., pravi gingivalni džep, čiji
je otvor prema usnoj duplji na jednoj
površini zuba, a džep se prostire spiral-
no oko zuba tako da mu je dno na dru-
goj ili suprotnoj površini zuba. V. džep,
gingivalni; supraalveolarni ñž., v. gin-
givalni džep.
džul po kelvinu, oznaka J/K, izvedena je-
dinica SI za entropiju; J/K predstavlja
povećanje entropije sistema koji prima
količinu toplote od l džula pri stalnoj
termodinamičkoj temperaturi l kelvin,
ako ne nastane bilo kakva nepovratna
promena u sistemu;
l J/K = —
IK
džul po kilogram-kelvinu, oznaka J/(kg
K), izvedena jedinica SI za masenu koli-
činu toplote (specifičnu toplotu); J/(kg
K) jeste količina toplote homogenog
tela čija je masa l kilogram i u kome do-
vod količine toplote od l džula izaziva
povećanje termodinamičke temperatu-
re za l kelvin.
U/(kgK)
lkgUIK.
219
e, oznaka za prefiks eksa u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; 18l
eksa označava veličinu koja je za IO
odnosno za (l 000 000 000 000 000 000)
puta veća od merne jedinice neke fizič-
ke veličine.
E, (oft.) skraćenica za emetropiju.
e~, simbol elektrona do sada poznate naj-
manje čestice negativne naelektrisanos-
ti. Elektroni se nalaze po slojevima oko
atomske jezgre.
e"1", simbol za pozitron.
Economova bolest, v. encephalitis lethar^
gica (epidemica).
EDso, doza koja data životinjama iste vr-
ste, u polovine tih životinja prouzrokuje
izvestan odreñen efekat, srednja efikas-
na doza.
EEG, elektroencefalogram.
ejakulatorni kanali, v. briznicl
EKG, v. elektrokardiogram.
empl., skraćenica na receptu za emplast-
rum.
emuls., skrać. na receptu za emulsio.
EOG, skraćenica za elektrookulogram.
EPF (EPS), exophthalmos-producing
factor (e. p. substance), egzoftalmus
produkujući faktor (e. p. supstancija),
hemijski ne sasvim identifikovana ma-
terija hormonskog (v. hormon) karakte-
ra prednjeg režnja hipofize koja podsti-
če nastajanje egzoftalmusa (v. exophth-
almoš).
Er, v. erbium.
ERG, skraćenica za elektroretinogram.
Eu, hemijski simbol za europijum koji
spada u grupu lantanoida.
220
extr., v. extractum.
Eberth-Gaffkyjev bacil, Eberthella ty-
phi, v. Salmonella.
Ebnerova ćelija, v. ćelija.
Ebnerove linije, inkrementne linije koje
označavaju sukcesivni razvoj i uvećanje
debljine dentina. Stoje upravno na pra-
vac dentinskih kanalića. V. dentinum.
ébranlement, (fr.) uklanjanje polipa ili tu-
mora uvrtanjem njihovih peteljki.
eburnatio, eburnacija, preobražaj kosti u
masu sličnu slonovači.
eburneus, od slonove kosti, kao slonova
kost; substantia eburnea, v. dentinum.
écarteur, (fr.) ekarter, razmicač, instru-
ment koji služi za proširivanje prirod-
nih otvora ili razmicanje presečenih tki-
va pri operacijama.
eccema, v. eczema.
ecchymosis, ekhimoza, mali krvni podliv,
veći od petehija, po koži i sluznicama,
koji je u ravni kože, nepravilnog oblika,
crvene ili modre boje; e. conjunctiva-
Hs, ekhimoza, modrica, supkonjunkti-
valna hemoragija koja se često viña. Uz-
roci: povreda, oboljenje krvnih sudova,
hemoragičke dijateze, sistemna obolje-
nja i dr.
echinococcosis, ehinokokoza, oboljenje
izazvano larvenim stanjem parazita tae-
nia echinococcus, koji se razvija u pre-
laznih domaćina (sisara), najčešće u jet-
ri, a ponekad i u plućima, mozgu i dru-
gim organima. Može da dostigne veliči-
nu glave fetusa. Njegovi sastavni delovi
su: čvrst i beo spoljni sloj (cuticula);
membrana germinativa s. proligera,
Echinococcus
koja pupljenjem daje vesiculae prolige-
rae; skoleksi u vezikulama. Te vezikule
plivaju u hidatičnoj tečnosti koja ispu-
njava cistu.
Echinococcus, ehinokokus, vrsta parazita
iz reda pantljičara. Odrastao oblik crva
se nalazi u psa, a intermedijarni oblik
larve se nalazi u ovaca, mačaka, čoveka
i drugih sisara. Pas se zarazi kada jede
meso crknutih ovaca i mačaka u
endemskim krajevima. Odrastao crv je
mali: dug 3-5 mm. Glava se razlikuje i
na njoj se nalaze 4 sisaljke u vidu
kružića i venac kukica. TeIo čine tri seg-
menta - članka. Jaja ovih crva preko ne-
kuvanog povrća ili voća zagañenog iz-
metom psa dospevaju u digestivne orga-
ne čoveka. Kroz zid creva krvotokom
dospevaju u jetru i druge organe, gde se
smeštaju i izazivaju stvaranje cističkih
formacija u kojima se stvaraju nove gla-
ve novih parazita.
Echinococcus granulosus, v. і
ec-hinococcus.
echocardiographia, ehokardiografija,
metoda grafičkog predstavljanja polo-
žaja i pokreta srčanih zidova, kao i unut-
rašnjih delova srca pomoću ehoa dobi-
jenih zracima ultrazvučnih talasa, up-
ravljenih kroz zid grudnog koša. Sin. ul-
trazvučna kardiografija.
ECHO-virusi (Enteric, Cytopathogenic
Human Orphan), enterovirusi koji pri-
padaju grupi RNK. Poznat je veliki broj
različitih seroloških tipova ECHO-viru-
sa, ali samo neki od njih izazivaju ob-
oljenje ljudi. U najvažnije bolesti ubraja-
ju se aseptički meningitis, s egzante-
mom i febrilna oboljenja s ospom ili bez
nje.
Eckhardove erektilne kitice, pošto su
snabdele pregrade hranidbenim ogran-
cima, arterije kavernoznih tela daju 6-8
ogranaka koji se nazivaju Eckhardove
erektilne kitice.
Eckova fistula, v. fistula.
eclampsia, eklampsija, jedan od najtežih i
najopasnijih oblika toksikoze u trudno-
ći. Može da se javi u toku trudnoće (e.
gravidarum) najčešće pri kraju trudnoće
i za vreme poroñaja (e. parturien-tium),
a rede prvih dana posle poroñaja
ectopia
(e. puerperalis). Smrtnost za majku i
decu je velika. Pojavi eklampsije obično
prethodi period prodromnih simptoma
(preeklampsija) koji prate subjektivni
simptomi: glavobolja, zujanje u ušima,
opšta slabost i objektivni nalazi: povi-
šen pritisak, belančevine u mokraći,
smanjena količina mokraće (neki put
do anurije) i edemi, naročito u donjim
ekstremitetima. Posle ovog prodrom-
nog stadijuma, koji može proći i nezapa-
žen, iznenada dolazi do pojave eklam-
ptičkih napada u vidu kloničkih i tonič-
kih grčeva u mišićima lica i naročito ek-
stremiteta, kao i do gubitka svesti. Na-
padi se posle kratkih pauza ponavljaju.
eclampsismus, v. praeeclampsia.
Economova bolest, v. bolest
écraseur, drobilica, instrument koji odst-
ranjuje drobljenjem deo ili ceo organ, a
najčešće patološko tkivo.
ectasia, ektazija, proširenje, izbočenje zja-
pa šupljih organa.
ecthyma, ektima, streptostafilokokno ob-
oljenje kože koje počinje kao impetigo,
čiju vezikopustulu brzo zamenjuje de-
bela, slojevita krasta, ispod koje se nala-
zi jasno ograničena, gnojna ulceracija,
koja se završava ožiljkom.
ectodermosis erosiva pluriorificialis,
bolest se manifestuje erozivnim prome-
nama na sluznici usta, nosa, očiju, geni-
talnih organa, dakle u okolini prirodnih
otvora. Oboljenje je praćeno opštim
simptomima, s povišenom telesnom
temperaturom, malaksalošću, bolovima
u zglobovima. Oblik erythema exsudati-
vum multiformis. Sin. Fiessinger-Rendy-
jeva bolest.
ectomia, ektomija, vañenje organa ili
samo njegovog dela isecanjem, npr.
apendektomija, holecistektomija, lo-
bektomija itd.
ectoperitonitis, ektoperitonitis, zapalje-
nje spoljašnje ili abdominalne strane
peritoneuma.
ectopia, ektopija, prisustvo organa na
mestu gde se inače normalno ne nalazi.
Većinom je ova pojava uroñena; e. den-
tis, ektopija zuba, razvitak zuba na ati-
pičnom mestu, bez obzira da Ii zub nik-
ne ili ostane duboko u kosti; e. lentis,
221
ectrodactylia
nenormalan položaj sočiva oka (»iščaše-
no sočivo«). Hereditarna anomalija koja
se javlja većinom kao sistemno obolje-
nje. Uzrok je defekt u zonulama Zinnii.
Sočivo menja ne samo položaj već i ob-
lik. Marchesanijev sindrom. V. Marfa-
nov sindrom; e. pupillae, nenormalan
položaj ženice. Sin. corectopia, korekto-
pija; e. renis, bubreg pomeren u pravcu
karlice, karlični bubreg; e. testis, pri-
sustvo semenika u preponskom kanalu
(e.t. inguinalis), ispod kože buta (e.t. fe-
moralis), ispod kože meñice (e.t. peri-
nealis).
ectrodactylia, ektrodaktilija, uroñeno od-
sustvo celog prsta ili samo njegovog
dela (e. partialis).
ectromelia, ektromelija, teška hipoplazija
ili aplazija jedne ili više kostiju jednog
ili više ekstremiteta.
ectropium, (oft.) posuvraćenost očnih ka-
paka, češće donjeg. Kapci su izvrnuti
upolje usled vučenja ožiljka na koži lica,
gubitka elastičnosti kože kapaka, para-
lize ili grča mišića koji zatvara kapke.
eczema, egzem ili ekcem, jedno od najčeš-
ćih oboljenja kože, koje se javlja u vidu
nejasno ograničenih zapaljenjskih erite-
matoznih površina posutih sitnim me-
hurićima (e. vesiculosum) iz kojih dolazi
do vlaženja (e. madidans), a zatim do in-
krustacije (e. crustosum). U regresivnoj
fazi razvoja, posle prestanka vlaženja,
dolazi do perutanja (e. squamosum), a u
slučaju hroniciteta javlja se lihenifikaci-
ja (e. chronicus lichenificatum). Bolest je
redovno praćena svrabom, i često ima
recidivantni karakter. Oboljenje je
reakcija kože na veoma različite insulte
(mehaničke, fizičke, hemijske, mikrob-
ske i dr. Etiološkopatogenetski se razli-
kuje više vrsta egzema; alergijski e.,
posledica je specifične senzibilizacije
na neki kontaktni uzrok. Najznačajniji
su profesionalni egzemi (zidari, farbari,
pekari i dr.) jer mogu da dovedu do in-
validnosti; degenerativni e., nastaje
posle dužeg kontakta kože sa štetnim
noksama, koje deluju toksično; e. her-
peticatum sive varioliforme (pustulo-
sis acuta varioliformis), superinfekcija
egzeriia ili nekog drugog težeg kožnog
222
efflorescentia
oboljenja virusom herpesa simpleksa,
kada se na već postojećoj dermatozi raz-
vijaju umbilikovane (varioliformne)
pustule, praćene opštim simptomima
(najčešće u dece s eczema infantum); e.
marginatum (Hebrae), v. epidermophy-
tia inguinale; e. seborrhoicum, erite-
moskvamozna dermatoza s lokalizaci-
jom u seboroičkim predelima (vlasište,
lice, mediotoraks, inguinumi). Sin. der-
matitis seborrhoides; e. vaccinatum,
auto- ili heteroinokulacija virusa vakci-
ne u već postojećeg ili neke druge »ot-
vorene« dermatoze, s erupcijom varioli-
formnih pustula. V. postvakcinijalne
komplikacije.
eczematisatio, egzematizacija, sekundar-
no stvaranje egzema na već postojećoj
dermatozi izazvano češanjem ili nekim
drugim mehaničkim ili mikrobskim uti-
cajem.
eczematoid, egzematoid, kožno oboljenje
koje morfološki liči na egzem u njegovoj
eritemodeskvamativnoj fazi. Rani eksu-
dativni egzematoid, v. crusta lactea; po-
zni eksudativni egzematoid, v. neuroder-
mitis constitutionalist seboroički egze-
matoid, v. eczema seborrhoicum.
edem, v. oedema.
Edipov kompleks, ljubomorni, pa čak i
supranički stav muškog deteta prema
roditelju suprotnog pola.
efedrin, v. Ephedrinum.
efekat, radni učinak; odgovara proizvodu
energije i vremena utrošenog da se oba-
vi neki rad, npr., l voltamper, l watt.
efektor, organ koji na neki stimulus odgo-
vara odreñenom reakcijom; deo reflek-
snog luka koji odgovara na razdraženje
primljeno putem receptora.
eferentan, izlazni, ishodni, efferens.
eferentni putevi, odvodni ishodni putevi
živca.
efferens, eferentan, odvodni, npr. vas ef-
ferens, odvodni sud.
efflorescentia, eflorescencija, osnovne
promene kože u nekom kožnom obolje-
nju. Razlikuju se kako po svom izgledu
i obliku, tako i po patološkom mehaniz-
mu nastajanja i razvoja. Iz didaktičkih
razloga dele se na primarne (makula,
effluvium capillorum Ehrlichovi reagensi

papula ltd.) i sekundarne (krusta, eks- egzocelom, spoljašnji ćelom (coeloma ex-
korijacija ltd). ternum). U prvo vreme u širokoj vezi s
effluvium capillorum, difuzno opadanje unutrašnjim (coeloma internum).
kose. egzocitoza, obrnuta pinocitoza, emejoci-
egbolička sekrecija pankreasa, lučenje toza, proces prilikom koga se membra-
malih količina pankreasnog soka boga- na oko neke vakuole ili sekrecijskog
tog fermentima koje nastaje pod dej- zrna stopi s ćelijskom opnom, a područje
stvom hormonske materije pankreozi- gde je došlo do stapanja razgrañuje se pa
mina koji proizvode ćelije sluznice duo- sadržaj vakuole ili sekrecijskog zrna
denuma pod dejstvom peptona. dospe izvan ćelije, dok ćelijska mem-
egg-water, morska voda u kojoj su prebi- brana ostane intaktna.
vala jaja morskog ježa podstiče pokret- egzogeni erogeni faktori, v. erogeni fakto-
ljivost semeglavaca, privlači ih i zgomi- ri, egzogeni.
lava. egzoglosija, v. exoglossia.
egipatska očna bolest, v. trachoma. egzotoksini, toksini proteinske prirode,
egocentričnost, prekomerno bavljenje oslobañaju se preko živih patogenih
sopstvenom ličnošću, procenjivanje bakterija, gram-pozitivnih, raspolažu vi-
stvari sa stanovišta sopstvene ličnosti sokom toksičnošću; svaki produkt ima
odnosno ličnih interesa, iz čega proisti- specifično dejstvo. Termolabilni su,
če nesposobnost za objektivno proce- lako prelaze u anatoksine (supstancije,
njivanje stvari. antigenske prirode, atoksične). Egzo-
egzaltiranost, razdraganost, uzbudenost, toksini su veoma moćni antigen i ^ izazi-
raspojasanost, stanje nedostatka tzv. vi- vaju formiranje antitela, antitoksina u
ših psihičkih kočnica. visokom titru. Primeri: Corynebacte-
egzem, v. eczema. rium diphtheriae i Plec. tetani.
egzereza, v. exaeresis; e. frenikusa, v. ehinohrom A, supstancija (pigment) jaj-
phrenicus exeresis, vañenje prečažnog nih ćelija morskog ježa, koja obezbeñu-
živca.
je privlačnost semeglavaca (u izvanred-
egzistencijalizam, filozofski pravac koji
ističe razliku izmeñu čovekove egzisten- no razblaženom rastvoru 1:2,5 milijar-
cije, neobaveznog postojanja u svetu i de). Ehinohrom sadrži 2 frakcije: jednu
egzistencije, tj. postojanja prirode i sve- koja podstiče pokretljivost semeglavaca
ta, koje je trajno. (ginogamon I), drugu koja ih zgomilava
egzobiologija, grana biologije koja se (ginogamon II).
bavi pronalaženjem dokaza o postojanju ehinokokoza, v. echinococcosis.
života na drugim planetarna našeg Ehlers-Danlosov sindrom, v. syndroma.
sunčevog sistema i na nebeskim telima ehokardiogram, rezultat dobijen ehokar-
širom kosmosa, tj. o postojanju mogućih diografskim ispitivanjem.
oblika vanzemaljskih živih organizama. Ehrlichova diazo-reakcija, v. reakcija.
Osnovne metode rada egzobiologije su Ehrlichova teorija, v. teorija bočnih lana-
spektralne analize, analize meteori ta, ca.
izučavanje prirodnih uslova na drugim Ehrlichovi reagensi, (1) Ehrlichov alde-
nebeskim telima i pojave života u ekst- hidni reagens je rastvor p-aminobenzal-
remnim uslovima na zemlji u odnosu na dehidazakišeljen s HCl. Upotrebljava se
temperaturu, vlažnost, barometarski za dokazivanje urobilinogena u mokra-
pritisak vazduha i prisustvo kiseonika. ći; (2) Ehrlichov diazo-reagens se načini
Egzobiologija smatra da se vanzemaljski neposredno pre upotrebe mešanjem u
život zasniva na ugljeniku i vodi kao bio- odreñenom odnosu rastvora: a) koji sa-
loškom rastvaraču ili na nekoj drugoj drži natrijum-nitrit i rastvora b) koji sa-
materijalnoj bazi, tj. na silicijumu i na drži sulfanilnu kiselinu i HCl. Diazo-rea-
amonijaku odnosno vodonik-sulfidu, gens služi za izvoñenje diazo-reakcije u
hddrofluoridu kao rastvaraču. Sin. ast- mokraći.
robiologija.

223
Einthovenov trougao
Einthovenov trougao, osovine prva tri
standardna odvoda (Di , D2 i Da), koji se
koriste u registrovanju električnih oso-
bina srca (EKG) i čine jednakostranični
trougao.
Einthovenov zakon, zakon po kome se iz
potencijala bilo koja dva standardna
odvoda može matematički odrediti veli
čina potencijala u trećem odvodu. Nor
malno, voltaža u drugom standardnom
odvodu jednaka je zbiru voltaže prvog i
trećeg standardnog odvoda
ejakulacija, izbacivanje semene tečnosti
kroz muški ud, najčešće za vreme po-
Inog odnosa, iako je ona, izuzetno, mo-
gućna i van toga akta: za vreme sna (po-
lucija) ili u toku onanije. Ona predstav-
lja ritmično isturivanje sperme, najčeš-
će u vaginu žene, zahvaljujući snažnom
i postojanom grču bulbokavernoznog i
ishiokavernoznog mišića u toku zavr-
šnog sladostrašća (orgazma). Centri eja-
kulacije se nalaze u kičmenoj moždini.
Ima ih dva: gornji, slabinski, nalazi se u
gornjem i srednjem delu slabinske mož-
dine, ispod erekcionog centra, dok se
donji nalazi u gornjem delu sakralnog
segmenta, iznad sakralnog erekcionog
centra. Ejakulacija na kraju normalnog
polnog odnosa (obljuhna e.), mastur-
bacije (vanobljubna e.) ili u snu (polu-
čija). Ejakulacija čini važan, završni deo
seksualne fiziologije muškarca. Ono što
se na kraju orgazma (»svršavanja«) de-
šava u žene ne može se smatrati ekviva-
lentnom pojavom s ejakulacijom u muš-
karca. Ejakulacija može biti prerana
(pred ženskim polnim organima; ante
portas), prevremena (odmah po uvlače-
nju muškog uda: intra portas), astenič-
na (nedovoljno snažna, »kap po kap«),
pozna itd.
ejakulacioni centri, v. centar.
ejakulacioni kanali, v. canalis.
ejakulat, semeni, gusta tečnost izbačena
iz muške mokraćne cevi pri kraju ejaku-
lacije. Sadrži muške oplodne ćelije, se-
meglavce ili spermatozoide, ali, sem
njih, i proizvode lučenja semenih kesi-
ca, prostate i drugih žlezda duž seme-
nog izvodnog puta (Cowperove i Lit-
224
ekologija
treove žlezde). Semeni ejakulat je slože-
na tečnost, koja, sem tečnog dela (99%),
sadrži i čvrste (uobličene) sastojke
(1%). Prosečna količina semene tečnosti3
u jednom ejakulatu iznosi 2-5 cm
(normospermija). Izbacivanje preobil-
ne sperme čini polispermiju, dok izbaci-
vanje nedovoljnih količina predstavlja
oligospermiju. Količina sperme i broj se-
meglavaca mogu da idu uraskorak: u
polispermiji može da postoji oligosper-
matozoidija, kao što u oligospermiji
može da bude izražena polispermato-
zoidija. Postoji i mogućnost azoospermi-
je u jednoj3 polispermiji. Broj semeglava-
ca u l cm iznosi 60-90 miliona. Oligos-
permatozoidija predstavlja smanjeni
broj3 semeglavaca (ispod 30 miliona u l
cm ). Broj semeglavaca se smanjuje
ukoliko se polni odnos ponavlja u krat-
kom razmaku. Od posebnog značaja je
prisustvo fruktoze u ejakulatu. Stanje
fruktoze je glavni pokazatelj androgene
aktivnosti semenika (fruktozni test).
Vrednost fruktoze od 135 mg/1OO ml
znači androgeni deficit. Donja granica
fruktoze (fruktoliza) je 60 mg/100 ml.
Enzimno razlaganje fruktoze (fruktoli-
za) dovodi do stvaranja mlečne kiseline,
snižavajući vrednosti pH. Vremenski
tok fruktolize u jednom ejakulatu izra-
žava se fruktoliznom krivuljom, dok je
fruktolizni indeks utrošak fruktoze (u
mg) od strane l biliona (10 g) semegla-
vaca u toku l časa na 37° C. Važna je
i količina limunske kiseline u ejakulatu.
Ona se kreće izmeñu 400-1.400 mg/1OO
ml. Njeno odreñivanje ima značaja za
pročenu gonadotfopinske funkcije or-
ganizma. Od posebnog praktičkog zna-
čaja je prisustvo hijaluronidaze u ejaku-
latu. Njena količin? zavisi od prisustva i
broja semeglavaca.
ekarter, v. écarteur.
ekhimoza, v. ecchymosis.
eklampsija, v. eclampsia.
ekologija (u kabini vasionskog broda),
stvaranje takvih mikroklimatskih uslo-
va u ograničenom i izolovanom od
spoljne sredine prostoru, koji omoguća-
va potpunu psihofizičku radnu sposob-
ekran ekstenzor

nost astronauta. Pri obezbeñenju opti- se najčešće sreće u umobolnih osoba,

malnih ekoloških uslova mora se voditi idiota, epileptičara, paranoičara, teških
računa o metabolizmu posade, potroš- neurastenika i alkoholičara, ali naročito
nji kiseonika, produkciji CO2, potrebi za u starijih osoba koje više nisu sposobne
vodom i hranom, o atmosferskom pri- za normalno polno zadovoljavanje.
tisku u kabini, o temperaturi i vlažnosti. Krafft-Ebing svrstava ekshibicioniste u
Sistem za održavanje i obezbeñenje ži- ove grupe: 1) one čija je mana posledica
vota ima podsisteme za regulisanje at- stečene slaboumnosti usled moždanih
mosfere, vode, otpadaka i temperature. oboljenja; 2) ekshibicionisti epileptičari
Za kraće kosmičke letove vodu, hranu i s poremećenom svešću; 3) ekshibicio-
kiseonik posada nosi sa zemlje, dok pri nisti sa sličnim naslednim poremećaji-
dužim putovanjima to će se obezbediti ma i 4) periodični ekshibicionisti s teš-
preko poluzatvorenog i zatvorenog sis- kim naslednim poremećajima.
tema kruženja materije koristeći hemo- ekspanzivan, koji se širi, nadima, potisku-
i bioregenerativni sistem. Sunce će slu- je sve oko sebe; npr. ekspanzivno raste-
žiti kao izvor energije. nje tumora.
ekran, v. fluorescentni zaklon; e. za ren- ekspekloracija, v. expectoratio.
gdenoskopiju, v. fluorescentni zaklon. eksplantacija, kultura tkiva.
ekrine žlezde, v. glandula. eksplorativna laparotomija, v. laparoto-
eksartikulacija, v. desarticulatio. mia.
ekscitaciona energija, sin. kritični poten- eksplorativna operacija, v. operacija.
cijal. Energija potrebna da atom ili mo- eksplozivna dekompresija, fenomen
lekul prede sa jednog energetskog ni- koji nastaje usled naglog gubitka pritis-
voa na neki viši nivo energije. Ona je up- ka vazduha u hermetičkoj kabini va-
ravo jednaka razlici energija izmeñu tih sionskog broda ili vasionskog odela
nivoa i obično predstavlja razliku u zbog razhermetizacije. U toku razher-
energijama izmeñu osnovnog i specifič- metizacije dolazi do naglog širenja gaso-
nog ekscitiranog stanja atoma ili mole- va u organizmu u skladu s fizičkim zako-
kula. nom, a što može dovesti do mehaničkog
ekscitirano stanje, stanje sistema, kao što oštećenja tkiva. Ukoliko je diferencijal-
je atom ili molekul, koji se nalazi na vi- ni pritisak veći izmeñu pritiska u kabi-
šem energetskom nivou nego što je nje- ni, odnosno u odelu, i pritiska okoline,
govo stacionarno stanje. utoliko su opasnosti po organizam veće.
ekshaustor (usisivač), sprava sa širokim Potencionalna opasnost od dekompre-
ventilacionim cevima koje se otvaraju sije uvek postoji u toku kosmičkog leta
neposredno iznad mesta na kome se zbog probijanja zida kabine velikim me-
stvaraju opasne i otrovne prašine, pare teoritom ili kvara u strukturi zida kabi-
i gasovi, kojom se usisavaju pomenuti ne. Kao posledica nagle dekompresije
štetni proizvodi i odstranjuju naročitim može doći i do akutne hipoksije i vrenja
nepropustljivim cevima, ili se uništava- krvi. Na visinama preko 12.000 m de-
ju, ili iskorišćavaju. Istovremeno se dru- kompresija dovodi do gubitka svesti u
gim sistemom cevi dovodi u radne pro- toku 10 do 15 sekundi.
storije svež i kvalitetno dobar vazduh. ekspresivnost u genetici, varijacija u ste-
ekshibicionizam, bolesna nagonska po- penu ispoljenosti dejstva odreñenog
treba da se pred seksualno privlačnim gena.
osobama drugog pola ogolićuju polni ekstenzija, v. extensio.
organi u cilju polnog uživanja i zadovo-
ljavanja. Obično je u pitanju muškarac ekstenzija, preventivna, (stom.) princip
koji svoje polne organe ogolićuje pred preparacije kaviteta po Blacku po kome
devojčicama. Samo se po sebi razume sve ivice kaviteta moraju biti dovedene
da je za vršenje takve radnje potrebna etič- na karijes imune površine.
ka utrnulost, odsustvo svakog obzira, te ekstenzor, v. extensor.

15 Medicinski leksikon 225

ekstraduralna anestezija
ekstraduralna anestezija, epiduralna a;
periduralna a., v. anaesthesia.
ekstrafuzalna vlakna, kontraktilne jedi-
nice mišića (mišićna vlakna), za razliku
od intrafuzalnih vlakana, koji grade mi-
šićna vretena i koja, za razliku od ekst-
rafuzalnih, u svom srednjem delu, ne-
maju poprečnu ispruganost niti sposob-
nost kontrakcije. V. mišićno vreteno.
ekstragenitalna oblast seksualnosti, v.
vangenitalna oblast.
ekstrahromosomsko nasleñivanje, v. ci-
toplazmatsko nasleñivanje.
ekstrakcija mlečnih zuba, vañenje mleč-
nih zuba. Najčešće se koristi površinska
anestezija sluznice. Odstranjuju se
mlečni zubi s resorbovanim korenovi-
ma, ili s većim razaranjem krunice, za-
ostalo korenje, zubi s obolelom pulpom
i parodoncijumom ukoliko se ne mogu
lečiti. Ekstrakcija se obavlja kleštima,
polugama i ponekada specijalnom pin-
cetom.
ekstrakorporalni krvotok, vantelesni kr-
votok, način kojim krvotok u telu obez-
beñuje, umesto srca, naročiti konstrui-
sani aparat iz dva dela: pumpe koja za-
menjuje srce i eksigenatora, koji zame-x
njuje pluća, snabdevajući vensku krv iz-
vedenu iz tela kiseonikom. Izvoñenje
ekstrakorporalnog krvotoka: iz obe
šuplje vene izvodi se krv naročitim kate-
terima u aparat, gde se ona oksigenuje, a
zatim upumpava preko katetera u
bedrenu arteriju. U toku procedure
sprečava se naročitim medikamentnim
merama zgrušavanje krvi i promene aci-
dob:.zne ravnoteže u njoj. Ekstrakorpo-
ralni krvotok omogućuje reparatorne
operacije na »suvom srcu«; u Fallotovoj
tetradi, defektu u pregradi pretkomore
ili komore, stenozi plućne arterije, mit-
ralnöj stenozi itd.
ekstrakt, v. extractum.
ekstramedularna hematopoeza, proiz-
vodnja eritrocita u slezini i jetri. Sreće
se u fetusa i odraslih ljudi u bolestima
praćenim razaranjem ili fibroziranjem
koštane srži.
ekstramukozna kardiomiotomija, v.
cardiomyotomia, Hellerova operacija.
ekstrapiramidni sindromi, v. syndroma.
226
ektopija gonada
ekstrapiramidni sistem, skup sivih mož-
danih masa, jezgri i puteva koji nisu uk-
ljučeni u piramidne puteve. U ekstrapi-
ramidni sistem spadaju: corpus stria-
turn (nucleus caudatus i nucleus lenti-
formis), nucl. hypothalamicus, nucl. ni-
ger, nucl. ruber, kao i svi putevi koji po-
laze od tih jezgri i idu u talamus, srednji
mozak, vestibularna jedra, mali mozak i
u hipotalamus. Ovi* putevi ne polaze iz
kore velikog mozga, već iz supkortikal-
nih sivih masa moždanog stabla i uprav-
ljaju svim automatskim pokretima tela.
ekstrapleuralni pneumotoraks, v. pneu-
1
no thorax.
ekstrasistola, prevremena srčana kon-
trakcija. Ima ih više tipova: pretkomor-
ne (atrijalne), pretkomorno-komorne
(atrioventrikularne) i komorne (ventri-
kularne). Komorne e. su obično praće-
ne produženom dijastolom, tzv. kompe-
zatornom pauzom, jer sledeća normal-
na kontrakcija izostaje. Izuzetak čine e.
koje se javljaju pri jako izraženim bradi-
kardijama (interpolirane); e. nastaju
bilo usled različitih humoralnih ili nerv-
nih poremećaja ili usled organskih pro-
mena na srčanom mišiću.
ekstremitet, v. extremitas.
eksudaciona kupa, oplodna kupa, sisoli-
ki produžetak na mestu prodiranja se-
meglavca, koji treba razlikovati od pri-
vlačne (atrakcione) kupe. Oplodna
kupa je kratkog veka.
ektima, v. ecthyma.
ektoderm, spoljašnji blastodermni list.
ektopičan, koji se nalazi van svog standar-
dnog mesta (položaja); ektopičan pred-
vodnik rada srca, ako impulsi za kon-
trakciju srca nastaju ma na kojem delu
srca izvan sinoatrijumskog čvora.
ektopija gonada, prisustvo gonada van
mesta na kojem se one normalno nala-
ze; (1) e. muških gonada, posledica je
poremećaja u njihovom spuštanju s po-
ložaja, gde se u embrionalno doba nala-
ze, u mošnice. Na tom svome putu mogu
da se zadrže u trbušnoj duplji, u prepo-
nskom kanalu, na ulazu u preponski pr-
sten. Izuzetne su ektopije u korenu buta
ili u meñici. Sve ove vrste ektopija ima-
ju za posledicu odsustvo gonada u moš-
ektoplacentna duplja
nicama (kriptorhizam), jednostrano ili
obostrano. Seksualno uobličavanje u
kriptorhizmu nikada nije normalno.
Operativno spuštanje ne daje rezultate
koji se očekuju. Opasnost od raka
(12-14%) ostaje. Endokrino lečenje daje
povoljnije rezultate, ali ga ne treba ko-
ristiti pre 11-12. godine; (2) e. ženskih
gonada, najčešćfroblik je preponska ek-
topija jajnika i jajovoda.
ektoplacentna duplja, poseban način
blastogenetskog procesa (glodari) što
se embriocist ne otvara u spoljašnjost,
nego se neposredno preobraća u am-
nionsku duplju od koje se nabiranjem
ektoblastnog lista odvaja još jedna dup-
lja: ektoplacentna duplja.
ektoplazma, spoljašnji sloj citoplaze s vi-
šim stepenom viskoznosti nego što ga
ima endoplazma, od koje se razlikuje i
time što ne sadrži granule; naročito opi-
san u protozoa (ameba, razne cilijate);
postoji i u jajnim ćelijama raznih životi-
nja (ktenofore i dr.). Sin. egzoplazme.
ektropijum, v. ektropion.
ektropion, (oft.) posuvraćenost očnih ka-
paka, najčešće donjih, usled ožiljaka,
pareze ili toničkog grča palpebralnog
dela kružnog mišića oka ili olabavlje-
nosti tkiva.
ekvilein, prirodni estrogen otkriven, po-
red ekvilina, u mokraći gravidne kobile.
ekvilin, prirodni estrogen otkriven u
mokraći kobile%
El Tor vibrio, v. vibrio.
elastoma intrapapillare perforans ver-
ruciforme (keratosis follicularis serpi-
ginosa) anularno ili serpiginozno raspo-
reñene verukozne papule na vratu i po-
tiljku.
elastomer, (stom.) mekan materijal sličan
gumi. Spada u grupu sintetičkih guma.
ekvivalent, (1) predmet koji ima istu vred-
nost, istovrednöstan; (2) (hem.) ekviva-
lent ili ekvivalentna težina, broj težin-
skih delova hemijskog elementa koji se
sjedinjuju sa l težinskim delom vddoni-
ka ili 8 težinskih delova kiseonika, ili
broj težinskih delova jedinjenja koji u
odgovarajućim reakcijama odgovaraju
l težinskom delu vodonika ili 8 težin-
skih delova kiseonika.
elektrooculographia
Ekvivalentna molekulska težina
težina baze kiselost
Ekvivalentna molekulska težina
težina kiseline bazičnost
Ekvivalentna molekulska težina
težina soli broj pozitivnih ili
negativnih valencija
Ekvivalentna molekulska težina
težina oksida-
cionog sredstva
broj primljenih
elektrona
Ekvivalentna
molekulska težina
težina reduk- =
cionog sredstva broj otpuštenih
elektrona
(3) (med.) simptom koji se javlja umesto
nekog drugog, tipičnog simptoma; epi-
leptički e., v. epileptički; izodinamski
e., odnos izmeñu masti i ugljenih hidra-
ta, u energetskom pogledu. Izodinamski
ekvivalent iznosi 9,3:4,1 ili 2,3:1, tj. l deo
masti ekvivalentan je 2,3 dela šećera ili
škroba; psihički e., iznenadan psihički
poremećaj bez gubitka svesti i bez kon-
vulzija koji se javlja u epileptičara
umesto epileptičkog napada, obično
praćen automatskim pokretima. Zbog
izrazitih halucinacija i jakog straha po-
nekad navodi u dela života i imovine
okoline. V. delirium, epilepsia.
elastoidosis cutanea nodularis, kome-
ñoni i žućkaste ciste grupisani u preor-
bitalnom slepoočnom predelu (Favre--
Racouchot).
elektrocardiographia, v. cardiographia.
electrocutio, elektrokucija, udar električ-
ne struje. Elektrokucija može izazvati
povrede raznog stepena, pa i smrt.
electrooculographia, elektrookulografi-
ja, služi za analizu aktivnosti očnih miši-
ća. Počiva na razlici električnog napona
izmeñu prednjeg i zadnjeg pola očne ja-
bučice. Pokreti očne jabučice izazivaju
promenu napona što se može utvrditi iz
okoline očne jabučice pomoću elektro-
da postavljenih na kožu, tako da je iz-
227
electrophoresis
begnuta krvava metoda. Registruje i
veoma male pokrete očiju. Upotrebljava
se i za ispitivanje funkcije mrežnjače.
electrophoresis, elektroforeza, metoda
lečenja u kojoj se različiti lekovi unose
u obolela tkiva pomoću jednosmerne
struje. Sin. iontophoresis. V. ionophore-
sis, aparat za elektroforezu.
electroretinographia, elektroretinografi-
ja, metoda koja služi za ispitivanje funk-
cije mrežnjače. Zasniva se na principu
daje prednji pol očne jabučice električ-
no pozitivan u odnosu na zadnji. Draže-
njem oka svetlošču ti postojani potenci-
jali se menjaju na tipičan način. Tako
nastao akcibni potencijal se naziva elek-
troretinogram. Od koristi je za dijagnozu
i diferencijalnu dijagnozu niza očnih
oboljenja.
electuarium, elektuarijum madžun, pek-
mez, oblik leka namenjen samo za unut-
rašnju upotrebu, a spravlja se od tečnih,
žitkih ili čvrstih materija, u obliku ho-
mogene kaše ili testa. Obično se za
spravljanje ovoga oblika leka upotreb-
ljava Sirupus simplex.
elefantijaza, v. elephantiasis; e. mesnica,
hiperplastičko zadebljanje kože i po-
tkožnog tkiva mošnica s poremećajima
limfotoka i krvotoka. Retko oboljenje
koje predstavlja prepreku za normalan
polni život; e. penisa, zahvatanje moš-
ničke elefantijaze i penisa, što pogorša-
va mogućnost polnih odnosa.
Elekov test, v. test.
električna sinapsa, v. synapsis.
električni gradijent, razlika u električ-
nom potencijalu dva područja. U ovim
uslovima pozitivni joni difunduju pre-
ma području koje ima negativni naboj, a
negativni u suprotnom smeru.
električno kupanje, v. kupanje.
Elektrin kompleks, ljubomorni, pa čak i
suparnički stav ženskog deteta prema
roditelju suprotnog pola.
elektroda, (1) svaki završetak električnog
izvora; (2) metalni ili ugljeni provodnik
kroz koji struja ulazi u tečnost, gas ili
živo tkivo, dakle provodnike druge vr-
ste, ili izlazi iz njih; aktivna e., od dve
elektrode ona manja i zato aktivna e.,
228
elektroencefalografija
što je na njoj gustina struje velika. Npr.,
e. za galvanizaciju, faradizaciju, arson-
valizaciju, elektrokoagulaciju, itd.; indi-
ferentna e., veća i zato indiferentna e.,
neaktivna, zato što je na njoj gustina
struje mala; staklena e., (1) staklena
cevćica donekle ispunjena tečnošću u
kojoj je potopljena platinska elektroda.
Upotrebljava se za odreñivanje koncen-
tracije jona vodonika u tkivima ili u ma-
njoj količini tečnosti; (2) vrsta elektrode
koja se upotrebljava za kratkotalasnu
terapiju.
elektrodermatom, električni dermatom
za isecanje ravnih komada kože sa širo-
kih površina koji služe kao kalemovi
kože. V. dermatom.
elektrodesikacija, v. fulguracija.
elektroencefalografija, (fiziol.) registro-
vanje bioelektrične aktivnosti moždane
kore u celini ili izolovanih moždanih
struktura. Intenzitet i oblik ove električ-
ne aktivnosti zavise u velikoj meri od
celokupne ekscitacije mozga, posledice
procesa u retikularnom aktivacijskom
sistemu. Promene registrovanih elek-
tričnih potencijala nazivaju se moždani
talasi, a celokupni snimak elektroence-
falogram. Jačina moždanih talasa regis-
tovanih na površini glave (mogu se re-
gistrovati i uvlačenjem odgovarajućih
elektroda direktno u pojedine moždane
strukture) kreće se od O do 300 mikro-
volti, a frekvencija u rasponu od jednog
talasa svakih nekoliko sekundi do 50 i
više talasa u sekundi. Izgled ovih talasa
u mnogom zavisi od stepena aktivnosti
moždane kore. Talasi se izrazito menja-
ju u stanjima budnosti i spavanja. Naj-
veći deo vremena moždani talasi su
nepravilni pa se u EEG-u ne može raz-
abrati neka opšta pravilnost. S vremena
na vreme javljaju se karakteristični ob-
lici. Neki od njih su karakteristični i za
različite moždane nenormalnosti, kao
stoje epilepsija. Drugi se javljaju i u nor-
malih osoba, a mogu se klasifikovati u
alfa-, beta-, teta- i delta-talase; (neurol.)
EEG, dijagnostička metoda za dopunu
dijagnoze epilepsije i lokalizacije tumo-
ra ili drugih lokalnih lezija u mozgu, kao
elektroforeza
i za otkrivanje nenormalnosti u funkcio-
nisanju mozga u psihopata. Elektroen-
cefalografija počiva na činjenici da se s
površine lubanje normalno mogu re-
gistrovati talasaste promene u električ-
nom potencijalu. Ti tzv. alfa-talasi (8-
13/sek.) javljaju se naročito u poti-
Ijačnoj oblasti pri potpunom telesnom i
psihičkom mirovanju sa zatvorenim
očima. Otvaranje očiju i psihički rad
sprečavaju nastajanje alfa-talasa. Pato-
loški procesi utiču na normalno stvara-
nje električnih potencijala pa prema
tome i na elektroencefalogram, i to
kako na specifičan način (kao kod »pe-
tit mala« i tzv. centrencefalne e.) tako i
na nespecifičan način (u svim ostalim
slučajevima). Umesto alfa- javlja se
beta-ritam, talasi, 14-30 c/s, teta-ritam,
talasi, 4-7c/s i patološki talasi trpljenja,
delta-ritam, talasi 0,5-3 c/s i sporiji; ši-
Ijak-talas kompleks, specifičan par tala-
sa, znak tzv. centrencefalne epilepsije i
petit mala.
elektroforeza, kretanje koloidnih čestica
u vodenom rastvoru pod uticajem elek-
tričnog polja. Pozitivno naelektrisane
koloidne čestice kreću se ka katodi (ka-
taforeza), a negativno naelektrisane ko-
loidne čestice ka anodi (anaforeza). Br-
zina putovanja neke koloidne čestice u
električnom polju srazmerno je gradi-
jentu potencijala polja, zbiru naelektri-
sanja čestice i dielektričnoj konstanti
rastvarača, a obrnuto proporcionalna
veličini čestice i viskozitetu rastvora.
Sem toga, brzina zavisi od oblika ko-
loidne čestice, pH-rastvora i prisutnih
elektrolita. Kada je rastvor sastavljen
od više komponenata, koje se makar i
malo razlikuju po električnom naboju,
obliku i veličini čestica, svaka će se
komponenta pomerati različitom brzi-
nom, pa se stoga elektroforeza može ko-
ristiti za razdvajanje pojedinih kompo-
nenata smeše koloidnih čestica. Elek-
troforeza je značajna u kliničkoj praksi
i za analizu belančevinskih frakcija se-
ruma ili plazme. Elektroforeza se pri-
menjuje u preparativne svrhe, za dobi-
vanje pojedinih frakcija, zatim za odre-
elektrokardiogram
ñivanje izoelektrične tačke proteina i za
utvrñivanje homogenosti jednog protei-
na. Prema tehnici izvoñenja razlikuju
se: slobodna i zönska elektroforeza. U
slobodnoj elektroforezi čestice protei-
na slobodno putuju kroz rastvor, a u
zonskoj elektroforezi se upotrebljava
čvrst materijal kroz koji se kreću ko-
loidne čestice (kao materijali služe fil-
tar-papir, škrobni gel, poliakrilamidni
gel i dr.).
elektrogastroenterostomija, gastroente-
rostomija učinjena elektrohirurSkim
načinom.
elektrohirurgija, v. kirurgija.
elektrokardiograma, u toku srčane ak-
tivnosti u srcu se javljaju akcione struje,
tj. osobene promene električnog poten-
cijala koje se pogodnim aparatom mogu
uhvatiti i registrovati na površini tela,
pa se i hvatanje i registrovanje ovih po-
tencijala srca zove elektrokardiograma;
e. (polne osobenosti), elektrokardio-
gram pokazuje ove polne karaktere: R-
zubac je u ženskog šiljastiji nego u
muškog, PQ-talas je iste vrednosti u
oba pola QRS-vreme: srednja vrednost
u muškog je veća (0,098 sek.: 0,092), ST-
talas je u zdravih žena manji nego u
zdravih muškaraca, T-zubac je u žena
niži, QT-vreme za mnoge autore je u
žena duži. V. electrocardiographia.
elektrokardiogram, EKG, kriva dobijena
registrovanjem akcionih potencijala po-
moću aparata elektrokardiografa. Nor-
malni elektrokardiogram sastoji se od
P-talasa, QRS-kompleksa i T-talasa. P-ta-
las predstavlja depolarizaciju pretko-
mora, QRS-kompleks depolarizaciju ko-
mora i T-talas repolarizaciju komora.
Registruje se na razne načine, i to: stan-
dardnim odvodima s ekstremiteta (Di,
D2 i Da); pojačanim unipolarnim odvo-
dima s ekstremiteta (aVR, aVL, i aVF) i
prekordijalnim odvodima, kojih obično
ima šest (Vi, Va, Ѵ .. .). Kod raznih sr-
čanih oboljenja nastaju promene u
EKG-u. Na osnovu promena u EKG-u
mogu se doneti različiti prognostički i
dijagnostički zaključi.
229
elektrokauter
elektrokauter, instrument za ispaljivanje
(kauterizovanje) tkiva od platinske žice
u jednom držaču. Propuštanjem elek-
trične struje kroz ovu žicu ona se može
dovesti do crvenog ili belog usijanja i
ovako proizvedenom toplotom sagore-
va neko tkivo.
elektrokimo grafija, registrovanje pulsa-
cija pojedinih tačaka srčanog ili aortnog
ruba (eventualno i malog krvotoka) po-
moću rendgenskih zrakova koji kroz
vertikalnu pukotinu osvetljavaju poja-
čalo ekranskog sjaja ili fotoćeliju. Pro-
mene u intezitetu osvetljenja registruju
se preko fotoćelije i fotomultiplikatora
u vidu krive. Radi boljeg proučavanja is-
tovremeno se registruje i EKG. Sin. ra-
dioelektrokimo graft ja, fluorokardio grafi-
ja; cinedenzigraftja (kada se registruju
pulsacije plućne arterije i njenih ogra-
naka).
elektrokoagulacija, izazivanje koagula-
cione nekroze u obolelim tkivima po-
moću visokoučestale struje.
elektrokortikogram, naziv koji se nekad
upotrebljava za elektroencefalograme
registrovane pomoću elektroda smešte-
nih na površinu moždane kore.
elektrokucija, v. elektrocutio.
elektrolit, elektrovalentno (jonsko) jedi-
njenje koje u vodenom rastvoru razdru-
žuje na katjone i anjone. U elektrolite
spadaju: kiseline, baze, amfoterni elek-
troliti i soli.
elektrolitičko taloženje metala, (stom.)
taloženje bakra ili srebra putem elek-
trolize na površine otiska da bi se dobili
radni modeli ili radni patrljci s metal-
nim površinama.
elektroliza, proces prolaza električne
struje kroz rastvor elektrolita ili kroz is-
topljen elektrolit i hemijske promene
koje prate ovaj prolaz struje. Hemijske
promene pri elektrolizi su, u stvari, ok-
sido-redukcije.
elektromiografija (EMG), (1) registrova-
nje bioelektričnih potencijala (akcionih
potencijala) stvorenih pri mišićnim
kontrakcijama; (2) (stom.) metoda za re-
gistraciju bioelektričnih pojava koje su
izraz mišićne aktivnosti. U stomatologiji
se koristi za procenu neuromišićne ak-
230
elektronski nuklearni instrumenti
tivnosti orofacijalnog sistema u normal-
nom i patološkom stanju i za procenu
uspeha oralne rehabilitacije.
elektromiogram, kriva dobijena registro-
vanjem električne aktivnosti (akcionih
struja) mišića. Služi za izučavanje i utvr-
ñivanje stanja mišića. Pomoću specijal-
nih aparata mogu se registrovati i naj-
manje promene električnih potencijala
koji se javljaju u mišićima, bilo pri hoti-
mičnim ili spontanim kontrakcijama
motornih jedinica. Postavljanjem speci-
jalnih igala (elektroda) u mišić registru-
je se sinhronizacija akcionih potencijala
onih mišićnih vlakana koja čine motor-
nu jedinicu. Ako je mišić zdrav i opuš-
ten, onda u njemu nema električne ak-
tivnosti. Pri najmanjoj voljnoj kontrak-
ciji nastaje pražnjenje akcionih potenci-
jala, tako da se pri potpunoj kontrakciji
akcioni potencijali iz svih vlakana mo-
torne jedinice sumiraju u jedinstveni
potencijal amplitude do 3 mV i trajanja
od 2 do 10 msec. Oblik krivih varira, jer
zavisi od mesta na koži gde se nalaze
elektrode ili od mesta gde se nalazi vrh
igle u mišiću, tako da je obično u vidu
bifaznih ili trifaznih šiljatih talasa.
elektron, sastavni deo atoma, koji po orbiti
kruži oko svake atomske jezgre. Ime
dolazi otud što ima negativnu naelektri-
zovanost, kao i ćilibar (grč. elektron)
kad se protrlja. Elektron je do sada po-
znata najmanja čestica negativne na-
elektrizovanosti (e =1,6021 X IO-19 C).
Periferni elektroni učestvuju u grañe-
nju hemijske veze. Svaki atom ima isti
broj elektrona i protona. Protok elek-
trona kroz metalne provodnike je elek-
trična struja. Katodni ili elektronski
zraci dobijaju se s usijane katode.
elektronistagmografija, registracija nis-
tagmusnih kretnji očnih jabučica pomo-
ću aparata elektronistagmografa. On
beleži svaku kretnju očne jabučice, jer
je ona, po svojoj prirodi, električki pola-
rizovana. Elektronistagmografija omo-
gućuje tačniju analizu nistagmusa negoli
samo vizuelno posmatranje. .
elektronski nuklearni instrumenti, ure-
ñaji koji služe za ostvarivanje potrebnih
uslova za rad detektora zračenja (v. de-
elektron-volt
tektori zračenja), obradu podataka i au-
tomatizaciju merenja. Primenjuju se u
nuklearnoj medincini.
elektron-volt, oznaka eV, vansistemska
jedinica za energiju čija je upotreba do-
zvoljena u nuklearnoj fizici, radiologiji,
nuklearnoj medicini i elektrohemiji.
Elektron-volt je kinetička energija koju
dobija elektron prelazeći potencijalsku
razliku od l volta u vakuu-
mu.leV=l,602xlO-19 J (džula).
elektropireksija, podizanje telesne tem-
perature ili zagrevanje pojedinih delova
tela pomoću dijatermije ili kratkih tala-
sa. Sin. pyrothermia.
elektropoliranje, (stom.) uklanjanje tan-
kog sloja metala s metalnog skeleta par-
cijalne proteze putem elektrolize da bi
se dobila glatka ispolirana površina.
elektroresectio prostate, v. forage.
elektrosan, električna anestezija, besves-
no stanje koje nastaje u ljudi na čiju se
glavu primenjuju male količine struje u
vidu pulsova učestalosti od 20 do 40
herca.
elektrošok, niz telesnih i psihičkih poja-
va, izazvanih kratkotrajnim provoñe-
njem električne struje kroz lubanju,
koje umnogom podsećaju na veliki epi-
leptički napad. Primenjuju se kao sred-
stvo za lečenje nekih duševnih bolesti
kao što su melanholija, katatonija i ma-
nija.
elektrotaložnik, veoma efikasan ureñaj
za uklanjanje čestica iz izlazećih dimova
i gasova zasnovani na uticaju visokona-
ponskog 150.000 do 200.000 V elektros-
tatičnog polja u kome se čestice naelek-
trišu jednom, a zatim budu privučene
drugom vrstom električnog polja i ista-
ložene. Uklanja i čestice minimalnih di-
menzija. Moguća efikasnost 99,9%. Sin.
elektroprecipitator, elektrofiltar.
eiektrotomija, sečenje tkiva električnom
strujom pomoću elektroda oblika noža,
omče, igle itd.
element, (1) osnovni sastavni deo neke ce-
line; (2) hemijski element je sastavljen
samo od jedne vrste atoma koji se he-
mijskim načinima ne mogu deliti u pro-
stije supstancije. Element je skup atoma
s istim rednim brojem. Dosada je objav-
elleptocytosis
ljeno da postoje 104 hemijska elementa.
Svi se elementi dele na metale kojih ima
oko 2/3 od svih elemenata, nemetale
kojih ima oko l /3 i metaloide koji'se na-
laze izmeñu metala i nemetala u Mende-
Ijevljevom periodnom sistemu. Elemen-
ti koji se nalaze u živim organizmima
nazivaju se biogeni elementi.
elementarna telašća, v. Mycoplasma i L--
oblici bakterija.
elephantiasis, elefantijaza, trajno uveća-
nje nekog uda ili dela tela usled stvara-
nja čvrstog i hroničnog edema tkiva.
Simptom nekih oboljenja, v. pachyder-
mia; e. cutis, v. pachydermia; e. chirur-
gica, hirurška elefantijaza, veliki edem
ruke posle mastektomije; e. filariensis,
prava elefantijaza izazvana filarijazom,
infekcijom limfnih sudova nematodom
Wuchereria bancrofti, koja izaziva zapa-
Ijenje i začepljenje limfnih sudova s hi-
pertrofijom kože i potkožnog tkiva, pr-
venstveno nogu i mošnica. Oboljenje se
javlja u tropskim predelima; e. graeco-
rum, v. lepra; kongenitalna e., uroñeni
limfedem nogu usled hronične opstruk-
cije limfnih sudova; e. leishmaniana,
edem i hipertrofija tkiva prouzrokova-
na Leshmania donovani, v. leishmanio-
sis; e. lymphangiectatica, elefantijaza
dela tela na kome se nalazi limfangiek-
tazija; e. nostras, elefantijaza izazvana
hroničnim povratnim streptokoknim
erizipelom ili hroničnim recidiviraju-
ćim celulitisom; e. scroti, elefantijaza
mošnice, ogromno zadebljanje kože i
potkožnog tkiva mošnica, koje može da
bude prepreka za polni život naročito
kad je praćena velikim edemom.
elevator, (hir.) instrument za izdizanje tki-
va, naročito kostnih fragmenata po-pri-
ncipu poluge ili za odizanje, odlubljjva-
nje pokosnice.
elixir, eliksir, ranije su ovim nazivom ob-
eležavane naročito dragocene tinkture i
miksture. Danas se ovaj izraz malo upot-
rebljava.
elliptocytosis (hereñitaria), eliptocitoza
(nasledna), nasledni poremećaj u kojeg
veći broj eritrocita ima eliptički oblik i
u kojeg postoji manje ili više izražena
hemolizna anemija.
231

Ellis-Damoiseauova linija
Ellis-Damoiseauova linija, parabolna li- embrionalna interseksualnost, začetak
nija s ispupčenjem okrenutim nagore,
koja čini granicu perkutorne tuposti u
pleuralnom eksudatu.
elongatio dentis elongacija zuba, v. extru-
sio dentis.
Elschnigove bule, Elšnigove bule, okrug-
laste ili ovalne tvorevine od epitelijal-
nih ćelija ostataka čahure kristalnog so-
čiva, zaostale iza ekstrakapsularne ekst-
rakcije, ili povrede.
emanacija, v. emmanatio.
emaskulacija, odstranjivanje ne samo go-
nada (kastracija) s proksimalnim delom
gametonosnih puteva, nego i snošajnog
organa (penisa) s mošnicama.
Embden-Meyerhofov put, način razgrad-
nje glikoze kojim se glikoza cepajući se
na trioze razgrañuje do pirogožñane ki-
seline.
embolectomia, embolektomija, uklanja-
nje čepa usirene krvi (embolusa) opera-
tivnim putem.
embolije pluća, ispitivanja su potvrdila
da se embolije pluća sreću češće u žena
(72%).
embolijska pneumonija, v. pneumonia.
embolismus, začepljenje krvnog suda'
prouzrokovano stranim telom dospelim
krvnom strujom do mesta gde je izazvao embriotrof, hrana embriona, dospela iz
začepljenje.
embolus, naziv za strana tela koja su do-
spela krvnom strujom na mesto gde su embryotomia, embriotomija, zajednički
izazvala njegovo potpuno ili delimično
začepljenje. Embolus može biti deo
trombusa, ćelije neoplazme, mast, vaz-
duh, mase bakterija, paraziti. Mesto gde
će se zaustaviti embolus zavisi od njego-
ve veličine, zjapa krvnog suda i krvne
struje koja ga nosi.
embrioblast, embrionalna gomila ćelija.
embriologija, nauka o razviću živih bića.
Prva embrionalna ćelija, zigot, u sebi sa-
drži sve morfološke odlike i sve funkcije
budućeg organizma. Kojim mehaniz-
mom i pod 'kakvim okolnostima se iz
tako elementarne strukture razvijaju
složeni i najsloženiji oblici i funkcije,
proučava uzročna (kauzalna) embriologi-
ja.
embrion, naziv za plod do 2. meseca.
232
embryotoxon
gonada je do kraja 2. meseca intrauteri-
nog života polno neodreñen. Genetska
odreñenost presuñuje koga će pola biti
začetak. Ako se ne stvara androgeni
hormon, uobličavanje uzima pravac
ženske polarizacije (Turnerov sin-
drom). Ako je izlučivanje tog hormona
zakasnelo ili nedovoljno, nastaju u em-
brionu interseksualne pojave; e. polje,
zadebljanje blastoderma, dok Rauberov
sloj, još nije zamenjen providi se kao
tamna okrugla mrlja: embrionalno polje.
Ono meri oko 650  u prečniku. Na plo-
du od 150 časova ono se izdužuje i ima
kruškoliki oblik dužine l mm, dok u
160. času dostiže 1,5 mm. U početku 7.
dana na repnom kraju embrionog polja
javlja se, po srednjoj liniji, tamna puta-
nja: primitivna traka, koja na glavenom
kraju zadebljava (Hensenov čvor), dok
se na zadnjem kraju vidi zadebljanje: za-
dnji čvor. Pojava primitivne trake u pri-
snoj je vezi sa stvaranjem trećeg lista
blastoderma; e. pupoljak, embriogeni
elementi (embrioblast) skupljeni u go-
milicu, pribijeni uz trofoblast. Deo tro-
foblasta koji pokriva embrioblast nosi
naziv Rauberovog pokrovnog sloja.
materinske krvi (hemotrof) ili iz mate-
rinskog tkiva (histiotrof).
pojam za sve akušerske operacije koma-
danja i smanjivanja tela ploda u cilju za-
vršavanja poroñaja. Operacija se vrši u
interesu majke kod mrtvog ploda, a
samo izuzetno na živom plodu. U te aku-
šerske operacije se ubrajaju: bušenje i
smanjivanje glave ploda (perforatio ca-
pitis), odvajanje glave ploda od tela (de-
capitatio), ispražnjavanje sadržaja grud-
nog koša i trbušne duplje (evisceratio),
presecanje ključne kosti (cleidotomia),
presecanje kičmenog stuba (spondylo-
tomia) i pravo komadanje ploda (dissec-
tio fetus). Poboljšanjem antenatalne za-
štite i operativne tehnike u rešavanju
zanemarenih poroñaja sve te akušerske
operacije se danas vrlo retko vrše.
embryotoxon, v. arcus juvenilis; e. cor-
neae posterius, kongenitalna malfor-
emejocitoza
macija u razvitku periferije rožnjače.
Zahvata Schwalbeovu liniju i čini for-
maciju koja prominira u prednju komo-
ru. Embriotöksin korneje posterius ud-
ružen s kongenitalnom anomalijom pe-
riferije dužice čini Axenfeldov sindrom.
V. dysgenesis mesodermalis corneae et
iridis.
emejocitoza, v. egzocitoza.
ernesis gravidarum, trudničko povraća-
nje. Prema intenzitetu povraćanja se
razlikuju: obično, umereno povraćanje
(emesis gravidarum) i uporno teško po-
vraćanje (hyperemesis gravidarum).
Trudnice vrlo često umereno povraćaju
u prvim mesecima trudnoće, a to stanje
obično prestaje posle trećeg meseca
trudnoće. Skoro polovina trudnih žena
povraća, u početku trudnoće, ujutro na-
šte, prilikom obroka ili odmah po uz-
imanju obroka, povraćanje je bez napo-
ra i bez teškoća. Uporno teže povraća-
nje (hyperemesis gravidarum) može se
javiti od samog početka trudnoće, poči-
nje kao umereno koje se sve više pogor-
šava. Pored upornog povraćanja dolazi
do pogoršanja opšteg stanja: dezhidra-
tacije, oligurije, gubitka apetita, mršav-
ljenja i subikterusa. U završnom stadiju-
mu vidi se slika potpune inanicije i anu-
rije. Ako se hiperemeza ne leci, može
imati fatalan ishod.
emetica, emetici, sredstva za izazivanje
povraćanja. Danas se retko upotreblja-
vaju, i to uglavnom samo bakar-sulfat (u
dece) i Apomorphini chloridum. Sin.
vomitiva.
emetin, alkaloid iz biljke Dragoga Ipeca-
cuanha, koji, unesen per os, izaziva po-
vraćanje (otuda ime). U obliku injekcija
služi za lečenje amebne dizenterije.
emetropija, v. emmetropia.
eminentia, eminencija, ispupčenje, uzviši-
ca (npr. eminentia arcuata na piramidi
siepoočne kosti).
emisija, istiskivanje sperme u uretru koje
nastaje pri kontrakciji glatkih mišića se-
menovoda i semenih kesica pod utica-
jem impulsa koji, putem hipogastričnih
živaca, pristiže iz gornjih slabinskih seg-
menata kičmene moždine.
emphysema
emmenagoga, emenagogi, sredstva koja
izazivaju menstruaciju ili regulišu njeno
nastupanje.
Emmetova operacija, v. operacija.
emmetropia, emetropija, stanje refrakci-
je normalnog oka. Paralelni svetlosni
zraci, koji padaju na rožnjaču, sjedinju-
ju se na mrežnjači u jednu oštru sliku, tj.
pri pogledu u daljinu dobija se oštar lik
predmeta koji se posmatra bez upotre-
be akomodacije.
emocija, v. emotio.
emollientia, emolijencija, sredstva za raz-
mekšavanje površinskog dela kože,
npr., sapuni, masti, glicerol itd.
emotio, emocija, snažno osećanje praćeno
telesnim manifestacijama, kao što su
promene izraza lica, bledilo, crvenilo,
znojenje, pojačan rad creva, ubrzanje
frekvencije srčanih otkucaja itd. V.
afekt.
emotivan, koji se odnosi na emociju.
emphysema, emfizem, promena plućnog
tkiva praćena povećanom količinom
vazduha u njemu. Emfizematozno pluće
je uvećano u celosti ili delimično, zavis-
no od rasprostranjenosti emfizema; e.
bronchiolare, odlikuje se velikom pro-
širenošću bronhiola. Postoji izražena
hipertrofija mišića u njima, plućne al-
veole su smanjene - često nalazimo de-
love plućnog tkiva s ožiljcima; e. cuta-
neum, vazduh ili gas u rastresitom vez-
nom tkivu, pod kožom; e. gangreno-
šum, maligni emfizem u gasnoj gangre-
ni, izazvan anaerobnim klicama; e. in-
testinale, stanje nagomilavanja gasa
pod serozom creva; e. mediastinale,
nastaje prodorom vazduha u masno tki-
vo sredogruña meçiijastinuma; e. ob-
structionis, povećani sadržaj vazduha
u plućima prouzrokovan delimičnim za-
čepljenjem bronhiola. Pluća su uveća-
na, bleda, suva, bez elasticiteta. Emfi-
zem dovodi do hipertrofije desne komo-
re srca zbog povećanog otpora u pluć-
nom krvotoku; e. pulmonum, emfizem
pluća. V. emfizem; e. senile, emfizem
pluća vezan za ukočenost na grudnom
delu kičmenog stuba vezanog za dege-
nerativnu promenu na meñupršljen-
skim koturima; e. subcutaneum, pri-
233
emplastra
sustvo vazduha u potkožnom masnom
tkivu, najčešće posledica povreda grud-
nih organa, pluća; e. subcutaneum fa-
ciei, potkožni emfizem lica, prisustvo
vazduha ispod kože lica posle povrede
nosne ili sinusne šupljine, ispiranja
rana pod pritiskom i hirurških inter-
vencija na vilicama.
emplastra, melemi, lekoviti preparati za
spoljašnju upotrebu. Osnovni sastojci
su im olovne soli masnih i ovima srod-
nih kiselina, vosak, masti, ulja itd. Pri
običnoj temperaturi, melemi su čvrsti, a
na telesnoj temperaturi omekšaju, po-
staju plastični i lepljivi, a daljim zagre-
vanjem se tope. Daju im se šipkasti, plo-
časti ili slični oblici, ili se prevlače na
tkaninu. Osim E. adhaesivum (lepljiv
melem), danas su ovi oblici lekova na-
pušteni.
empyema, empijem nakupljanje gnoja u
šupljini čovečijeg tela (pleura, perikard,
žučna kesica i si.).
emulgendum, v. emulsio.
emulgens, v. emulsio.
emulsio, emulzija, disperzni sistem u
kome su čestice disperzne faze kapljice
neke tečnosti čija je dimenzija veća od.x
199 mikrona; e. bakterija, često upot-
rebljavan, nepravilan je izraz za suspen-
ziju bakterija.
emulsiones, emulzije, mlečne, tečni oblici
lekova, mlečna izgleda, koji sadržavaju
ulja, masti, vorvanj, vosak, smole, bal-
zam ili druge, u vodi nerastvorljive ma-
terije, emulgovane u propisanoj tečnos-
ti. Za spravljanje emulzija potrebna su
tri sastojka: emulgendum (materija koju
treba amulgovati), emulgens (materija
koja vrši emulgovanje) i vehiculum
(konstituens) odnosno sredina u kojoj
se vrši emulgovanje.
enamelum (od stare francuske reci amel,
caklina, gleñ), v. adamantinum, substan-
tia adamantina.
enantat testosterone, jedinjenje testoste-
rona koje se koristi zbog produženog te-
rapijskog dejstva (»depo-terapija«).
enanthema, enantem, ospa na sluznica-
ma. Odgovara egzantemu na koži.
encefaližacija, proces koji dovodi do po-
većanja uloge kore velikog mozga u
234
encephalitis
kontroli različitih funkcija. Encelaliza-
cija potiskuje mnoge funkcije nižih cen-
tara, a te funkcije preuzimaju viši centri
i obavljaju ih obično na složeniji način.
Zbog toga su i efekti uklanjanja kore u
primata, kao najsavršenijih živih bića,
uopšte uzev mnogo teži, a ponekad i sa-
svim drugojačiji nego u pasa, ^rnačaka i
drugih životinja.
encefaloarteriografija, rendgensko sni-
manje moždanih arterija posle ubrizga-
vanja jodnog kontrastnog sredstva u
jednu od unutrašnjih karotidnih arteri-
ja. Encefaloarteriografija je metoda
Џ\ omogućuje dijagnozu raznih int-
rakranijalnih7 procesa: tumora itd.
encefalografija, pneumoencefalografija,
rendgensko snimanje subarahnoidnog
prostora lubanje i moždanih komora,
posle intralumbalnog (ili subokcipital-
nog) ubrizgavanja sterilnog vazduha
(rede kiseonika).
encefalogram, rendgenski snimak izvr-
šen pošto je komorni i subarahnoidni
prostor učinjen vidljivim. V. encefalo-
grafija.
encephalitis, encefalitis, zapaljenje moz-
ga; e. epidemica, epidemički encefali-
tis, akutno zapaljenje mozga prouzroko-
vano nepoznatim filtrantnim virusom.
Epidemija je besnela u svetu, a naročito
u srednjoj Evropi od 1917. do 1924.
Odonda se javlja sporadično ili u vidu
lokalnih malih epidemija, pri čemu nije
sigurno da Ii su raniji klasični i savre-
meni slučajevi epidemičkog encefalitisa
identični. Akutni epidemički encefalitis
može imati više kliničkih oblika: (1)
somnolentno-oftalmoplegički, (2) algo-
miokonusni (horeatični), (3) hiperto-
nusno-hipokinetički (parkinsonoidni) i
(4) pseudoneurastenički. Posle akutnog
stadijuma koji se može završiti smrću u
komi, dolazi do izlečenja bez posledica.
U izvesnom broju slučajeva na akutni
stadijum se naporedno ili posle kraćeg
ili dužeg intervala nadovezuje hronični
stadijum (v. parkin son i smus). Sin. e. Ie-
thargica, e. typus A Economova bolest; e.
larvata (Vujić), prikriveno zapaljenje
mozga, oblik u kome se encefalitis danas
vrlo često javlja. Eneefalitis larva-
encephalitis
ta obično ima bqgatu subjektivnu sim-
ptomatologiju, koja se može uvrstiti
bilo u neurasteniju (pseudoneuroze),
psihoneuroze ili u vegetativne neuroze
odnosno-distonije. Objektivno, taJtvi bo-
lesnici pokazuju karakteristične znake
oštećenja ekstrapiramidnog sistema,
često vrlo suptefee-po izraženosti t tešfce
za otkrivanje !interpretacije: znak ri-
mae sužava^^nj^^n^pttkotrne, pri pogle-
du u stranu;-zttttk obrve, podizanje ob-
rve pri pogledu u stranu i naniže; znak
devijacije pesnice u polje IH unutra.
Osim tog3 vide se promene u krvi i lik-
voru koje govore za organsko poreklo
navedenih oboljenja. Priroda organskih
osteéeßja kod encefalitisa larvate nije
uvek poznata; moguće je da su lezije
vaskularne, traumatske ili uroñene; e*
letharglca, letargički encefalitis, v. e.
epidemica; e, netn purulenta (na koji se
obično misfi pri .upotrebi termina ence-
falitisa), može se podeliti u 3 grupe: I)
primarni encefalitis, e, lethargica (tip A),
japanski encefalitis (tip B), e. Samt--
Louis, prolećno-letnji encefalitis (kr-
pel|ski encefalitis); II) sekundarni^., en-
cefalitis koji se javljaju u toku akutnih
infektivnih bolesti: (1) eruptivnih (e.
väccinalis, e. varicellosa, e. morbillosa,
e. rubeolica, e. scarlatinosa), i (2) ne-
eruptivnih (encefalitis u toku trbušnog
tifusa), erizipela, difterije gripa, zauški
(parotitis epidemica); III) encefalitis
neodreñenog oblika: encephalomyelitis
disseminata acuta, e. rheumatica (cho-
rea minor), leucoencephalitis subacuta
scleroticans, e. psychotica azotaemica
acuta itd.; e. purulenta (abscessus ce-
rebri), gnojavi encefalitis; specifični e.
(e. luetica, e. tuberculosa).
encephalitis et encephalomyelitis, teš-
ka, akutna virusna oboljenja mozga, i
moždine. U kliničkoj slici su izraženi
simptomi i znaci akutne neuroinfekcije
s temperaturom, poremećajem svesti,
meningealnim sindromom i neurološ-
kim ispadima. U likvoru je povećan broj
ćelija i nivo albumina. Bolest traje više
sedmica i rneseci. Smrtnost * iznosi 10-
30°o. Ceste su sekvele: primarni e.,
encephalopathia
izaziva ih veliki broj neurotropnih viru-
sa; sekundarni e., nastaju kao kompli-
kacija posle preležanih osipnih grozni-
ca i pertusisa, ili posle vakcinacije pro-
tiv velikih boginja i besnila.
encephalomalacia, encefalomalacija,
razmekšanje mozga. Nastaje usled iz-
umiranja dela mozga čija je arterija za-
čepljena (trombozom, embolijom, zapa-
Ijenjem itd.). Nekrotičko tkivo se raz-
mekšava usled autolize, a docnije se
produkti autolize resorbuju i na mestu
neJuroze stvaraše šupljina, tzv. encefalo-
malacična cista. Encefalomalacija je
najčešće uzrok moždane kapi (apople-
xia cerebri). Posledica encefalomalacije
je oduzimanje polovine tela na suprot-
noj strani koje obično ne nastupa naglo
i nije praćeno dužim gubitkom svesti. U
početku su smetnje znatno veće nego
kad proñe otok okolnog zdravog tkiva.
V. іі cerebri.
encephalomeningocele intranasalis,
unutrašnja nosna encefalomeningokela
nastaje usled greške u embrionskom
razvoju lubanje. U takvom slučaju ostaje
izmeñu etmoidne i ncsne kosti defekt u
osifikaciji kroz koji se u nos izbočuje
izdanak dure (meningokela) ili vrećica
koja sadrži i moždano tkivo (encefalo-
meningokela). Rinoskopski Vialaz pod-
seća na nosni polip, ali prisustvo u ma-
log deteta i polazište s krova nosa upu-
ćuju na pravu dijagnozu. Nekad se unut-
rašnja nosna encefalomeningokela iz-
bočuje pod kožom nosa ispod donjeg
ruba nosne kosti.
encephalomyelitis, encefalomijelitis, za-
paljenje mozga i kičmene moždine, ob-
ično u vidu većeg broja rasutih žarišta.
Klinički predstavlja tzv. akutnu multip-
Iu sklerozu.
encephalon, (grč.) encefalon, mozak u ši-
rem smislu, deo centralnog nervnog sis-
tema smešten u lubanjskoj duplji. Sa-
stoji se od rombastog mozga (rhomben-
cephalon) i mozga u užem smislu (ce-
rebrum).
encephalopathia, encefalopatija, svako
degenerativno oboljenje mozga.
235
enclave
enclave, (fr.) supstancija odvojena iz svoje
normalne sredine i mesta i uglavljena u
neki drugi organ ili tkivo.
endangitis, zapaljenje endagijuma.
endarterectomia, endarterektomija, eks-
cizija zadebljane ateromatozne intime
arterije; gasna e., endarterektomija
proizvedena primenom ugljen-dioksida
pod velikim pritiskom, koji odlubljuje
pločaste naslage iz venačnih arterija
srca, kao način lečenja ateroskleroze.
endarteritis, zapaljenje intime, unutraš-
njeg sloja arteije; e. deformans, defor-
mirajući endarteritis, hronični enteritis
koji se odlikuje masnom degeneracijom
tkiva arterije i taloženjem krečnih soli;
e. obliterans, zapaljenje intime manjih
arterija, zbog čega nastaje začepljenje
zjapa arterije. V. thrombangiitis oblite-
rans: e. proliferans obliterans (Heub-
neri), luetičko produktivno zapaljenje
intime koje dovodi do suženja zjapa ar-
terije. V. thrombangiitis obliterans.
endemska gušavost, v. gušavost.
endemska hematurija, v. haematuria.
endemski sifilis, v. syphilis.
endo-agar, diferencijalna, čvrsta hranljiva
podloga (obično se razliva u Petrijevu-
solju) na kojoj se kolonije jedne bakte-
rijske vrste razlikuju po obojenosti od
kolonija druge bakterijske vrste, što je
omogućeno prisustvom ugljenih hidra-
ta (laktoza), indikatora i raznih soli.
endoaneurysmorrhaphia, endoaneuriz-
morafija, operacija u lečenju u aneuriz-
me. Sastoji se od otvaranja aneurizmne
kese i zatvaranja njenog lumena unut-
rašnjim, nabirajućim šavovima. Sin. Ma-
tasova operacija. V. operatio.
endocarditis, endokarditis, zapaljenje
opne koja iznutra oblaže zidove srčanih
šupljina - endokardijuma; e. acuta,
akutno zapaljenje srčanih zalistaka,
koje može biti prouzrokovano hemoli-
tičkim streptokokom i drugim vrstama
streptokoka, gonokokom, a rede dru-
gim vrstama bakterija. Najčešće su za-
hvaćeni mitralni i aortni zalisci, dok go-
nokok napada češće zaliske desnog
srca. Javljaju se vegetacije na ivicama
zahvaćenih zalistaka s ulceracijama. Na
površini promena je fibrin ispod koga
236
endocarditis
se nalazi masa bakterija. U dubljim zo-
nama se nalaze leukociti i fibrozno vezi-
vo; e. atypica verrucosa, javlja se u
vidu bradavica na zaliscima i endokar-
du. Promene nisu niti po tipu onih koje
nalazimo u bakterijskog, niti reumat-
skog endokarditisa. Opisan je u bolesni-
ka s lupus eritematodesom. Glavna pro-
mena je u hijalinom bubrenju subendo-
telnog kolagena, praćen infiltratima
plazmocita, proliferacijom kapilara,
kasnije pojavom ožiljaka; e. foetalis, za-
debljanje endokarda i subendokarda
nastalo usled proliferacije elemenata
kolagenog i elastičnog tkiva. Javlja se u
obe polovine srca, ali pretežno u levom,
a ponekad zahvata i zaliske. Najčešće se
javlja u dece. Srce je znatno uvećano,
javljaju se i simptomi slabosti srca. Etio-
logija je nejasna. Slučajevi u dečjem uz-
rastu su kongenitalnog porekla, vero-
vatno usled poremećaja razvoja; e. go-
nococcica, destruktivni endokarditis s
veoma rasprostranjenim trošnim vege-
tacijama na zaliscima. Nastaje hemato-
genom diseminacijom u toku infekcije
gonokokima. Lokalizacija endokarditi-
sa na zaliscima desnog srca češća je
nego u drugim endokarditisima; e. len-
ta, subakutni bakterijski endokarditis
prouzrokovan sojem streptokokus viri-
dans u 95% slučajeva. Ostatak od neko-
liko procenata prouzrokovan je baci-
lom influence. Obično nisu jasna ulazna
vrata prouzrokovača - fokus iz koga
bakterije dospevaju do srca. Veruje se
da bakteriemija nastaje iz ognjišta kao
što su zubi i tonzile. Meñutim, potrebni
su i drugi činioci za lokalizaciju procesa
na endokardu. Ranija oštećenja zalista-
ka, izvesne kongenitalne nenormalnos-
ti, kao i prisustvo trombocitnih tromba
na zaliscima, značajni su predisponira-
jući činioci. Subakutni bakterijski endo-
karditis veoma često se razvija na ranije
oštećenim zaliscima reumatičnim pro-
cesima. Mitralni, aortni su najčešće za-
hvaćeni, dok trikuspidni i pulmonalm
mnogo rede. Vegetacije koje se stvaraju
na zaliscima trošne su, te se delići s njih
lako otkidaju ulazeći u krvotok. Isto
tako vegetacije se šire na strume papi-
endocardium
larnih mišića kao i na endokard zida ko-
mora. Zalečenje nastaje prodorom fib-
roblasta i kapilara iz baze zaliska u ve-
getacije na površini. Dugo vreme se
mogu zadržati bakterije u sredini zale-
čenih zalistaka. Embolusi s vegetacija,
dospeli u krvotok, izazivaju infarkte u
bubrezima, slezini i mnogim drugim or-
ganima i tkivima kao što su retina, koža,
mozak, pa i u samim krvnim sudovima,
izazivajući mikotičku aneurizmu. Niska
viru^lencija mikroorganizama ne izaziva
gnojnu reakciju na mestu embolije; e.
Libman-Sacks, to je atipični verukozni
endokarditis koji se odlikuje vegatacija-
ma na zaliscima i zidu komore. Njegova
glavna odlika je hijalino bubrenje su-
bendokardnog kolagena kome sledi za-
paljenjska reakcija u kojoj postoji veliki
broj makrofaga, plazmocita, proliferaci-
ja kapilara, a u poznijem stadijumu fib-
roza; e. rheumatica, odlikuje se zahva-
ćenošću mitralnih zalistaka u svim slu-
čajevima. Aortni su u 50% slučajeva za-
hvaćeni, dok su trikuspidni u jednoj tre-
ćini. U početku postoji degeneracija su-
bendokardnog sloja veziva s proliferaci-
jom. Zapaljenje se širi kroz tkivo celog
zaliska uz pojavu edema, mikrofaga,
plazmocita, limfocita i mladih kapilara.
Endotel je razoren, a vegetacije se stva-
raju na liniji dodira ivica zalistaka. Ve-
getacije su multiple, čvrste, sitne, glat-
ke, a sastoje se uglavnom od krvnih plo-
čica i fibrina. Zalečenje se završava stva-
ranjem debelih, skvrčenih, delom raz-
orenih nedovoljnih zalistaka. Stenoza
mitralnih zalistaka praktično je najčeš-
ća posledica; e. staphylococcica, oblik
akutnog endokarditisa prouzrokovanog
stafilokokima. V. e. acuta; e. strepto-
eoccica, oblik akutnog endokarditisa
prouzrokovanog streptokokima. V. e.
subacuta; e. subacuta bacterialis, v. e.
lenta; e. ulcerosa, v. endocarditis acuta.
endocardium, endokard, tanka unutraš-
nja opna koja iznutra oblaže zidove sr-
čanih šupljina, a na otvorima gradi za-
liske.
endocitoza, opšti naziv za pinocitozu i fa-
gocitozu.
endokrina pluriglandularna edenomatoza
endocrinium, endokrinijum, naziv za
skup svih endokrinih žlezda u organiz-
mu kao jedan pojmovni sistem s obzi-
rom na vrlo prisnu meñusobnu korela-
ciju žlezda.
endoderm, unutrašnji list blastoderma. V.
blastodermni listovi (prospektivni značaj).
endodontia, (stom.) stomatološka discip-
lina koja se bavi proučavanjem patolo-
gije i terapije zubnih tkiva.
endogamija, sklapanje braka izmeñu pri-
padnika ograničenih, malobrojnih, gru-
pa stanovništva, tako da je oplodnja iz-
meñu osoba sličnog genotipa češća
nego u opštoj populaciji, pa, prema
tome, i rizik pojave homozigota za odre-
ñene mutantne recesivne gene.
endogeni erogeni faktori, v. erogeni fak-
tori, endogeni.
endogenus, endogeni, koji potiče iz sa-
mog organizma, prouzrokovan unutraš-
njim faktorima, suprotno od egzogen.
endognathio, uskost vilice; e. bimaxilla-
ris, uskost obeju vilica, uroñena nepra-
vilnost. U slučajevima e. maxillaris ili e.
mandibularis postoji gnatično ili den-
toalveolarno ukršten zagrizaj. <V. ma-
locclusio; e. mandibularis, uskost do-
nje vilice, posledica nepravilne funkcije
jezika; e. maxillaris, uskost gornje vili-
ce, posledica nepravilnog disanja ili
nepravilne funkcije orofacijalnih miši-
ća.
endokard, v. endocardium.
endokarditis, v. endocarditis.
endokardni jastučići, sljubljeni endo-
kard i miokard, na prelazu pretkomor-
nog u komorni odeljak zadebljavaju u
endokardne jastučiće, koji doprinose
omeñivanju pretkomorno-komornih
otvora i stvaranju zalistaka.
endokohlearni potencijal, razlika u po-
tencijalu izmeñu endolimfe u srednjem
spratu i perilimfe u tremnom i bubanj-
skom spratu puža. U mirovanju iznosi
oko 80 mV; endolimfa je pozitivna u od-
nosu na perilimfu.
endokrina oftalmopatija, v. ophthalmo-
pathia endocrina.
endokrina pluriglandularna adenoma-
toza, patološka pojava nepoznatog uz-
237
endokrine hipertenzije
roka koju karakterišu adenomi, histo-
loški zloćudnog ili dobroćudnog karak-
tera, u dve ili više endokrine žlezde, a
luče hormone (v. tamo) svojstvene tim
žlezdama.
endokrine hipertenzije, povišenja arte-
rijskog pritiska prouzrokovana patološ-
kim stanjem nekih endokrinih žlezda,
npr. u toku syndroma Gushing (v.
tamo), feohromocitoma (v. phaeochro-
macytoma) itd.
endokrine, žlezde, sistem žlezda s unut-
rašnjim lučenjem koje svoje proizvode,
tj. hormone ubacuju u krv, limfu ili u
nervni sistem, jer nemaju izvodne kana-
le. U endokrini sistem spadaju: štitasta
žlezda (glandula thyreoidea), parati-
reoidne žlezde (gll. parathyreoideae),
grudna žlezda (thymus), nadbubrežna
žlezda (gl. suprarenalis), paraganglia,
epifiza (epiphysis), hipofiza (hypophy-
sis), gušterača (pancreas) i polne žlezde,
semenik (testis) i jajnik (ovarium).
endokrini sistem, skup žlezda koje svoje
proizvode (hormone) izlučuju direktno
u krv ili nervni sistem.
endokrinolog, lekar vičan ispitivanju i Ie-
čenju bolesti endokrinih žlezda (v.'
tamo) ili stručnjak koji radi na proble-
matici iz oblasti endokrinologije (v.
tamo).
endokrinologija, nauka o unutrašnjem
lučenju, grana medicine ljudske delat-
nosti koja proučava endokrine žlezde
(v. tamo) pod normalnim i patološkim
uslovima.
endokrinopatije, (slom.) hiperpituitari-
zam, pre završetka rašćenja skeleta:
proporcionalni gigantizam, uključujući
i kraniofacijaini skelet. Zubi normalne
veličine, ali stalni zubi niču pre vreme-
na, sa dijastemama; na zubima u stari-
jim godinama dolazi do hipercemento-
ze. . Hiperpituitarizam posle završetka
rastenja. akromegalija, s uvećanjem pe-
rifernih defova kostiju i odgovarajućih
mekih tkiva, naročito izraženim na do-
njoj vilici, hipergonadizam, prerano
nicanje stalnih zuba s kratkim koreno-
vima; hipogonadizam, s. evnuhoidni
gigantizam: vilice su masivne, ali je gra-
238
endometriosis
na donje vilice kratka, stalni zubi niču
rano; hipertireoidizam u detinjstvu,
dovodi do ranog nicanja stalnih zuba
kratkih korenova; hipoparatireoidi-
zam u vreme razvitka zuba, hipoplazija
gleñi i dentina, impakcija zuba; hipoti-
reoidizam pri roñenju ili u ranom de-
tinjstvu, dovodi do kretenizma, nicanje
mlečnih i stalnih zuba kasni, usled mak-
roglosije svi su zubi potisnuti vestibu-
larno, usled spastičkog tonusa mišića
česte su abrazije zuba velikog stepena;
hipopituitarizam u detinjstvu progre-
sivno usporenje i rani prestanak opšteg
rastenja, proporcionalni hipofizarni na-
nizam. Zubi su normalne veličine, ali us-
led bimaksilarne mikrognatije niču zbi-
jeno, hipofizama teskoba. Nicanje stal-
nih zuba kasni i usporen je razvitak ko-
rena zuba.
endolimfa, tečnost koja ispunjava opnasti
labirint uha.
endolimfni kanal, v. endolimfni vod.
endometrijalna čipka, mikroskopske
promene materične sluznice u zečice
sparene s mužjakom kome su podveza-
ni semenovodi: do oploñenja ne dolazi,
ali se izaziva bujanje sluznice koja na
mikroskopu pokazuje vijugave i isprep-
letane žlezdane cevčice u vidu čipke
(»endometrijalna čipka«).
endometriosis, pojava endometrijuma na
ektopičkim mestima kao što je mišićni
sloj materice. Ova pojava se naziva i
adenorniozom ili unutrašnjom endo-
metriozom. Endometrijum se može da-
lje naći u tkivu jajnika, jajovodima, na
peritoneumu ili ma kom drugom mestu
u karlici. Ponekad zahvata ožujak poslije
laparatomije u predelu pupka. Endo-
metrioza se javlja samo u žena za vreme
ovarijalne aktivnosti* a njen je nastanak
nejasan, mada dve teorije daju objašnje-
nje o tome. Po jednoj delovi endometri-
juma u vreme menstruacije prolaze
kroz jajovod i implantiraju se na seroz-
ne površine (peritoneuma). Druga teo-
rija objašnjava endometriozu kao posle-
dicu heteroplazije celomske duplje. Će-
lije seroznih površina peritoneuma,
sluznice materice, tuba i vagine imaju
zajedničko poreklo. Izvesni hormonaini
endometritis
činioci mogu stimulisati metaplaziju u
vanmateričnim regijama. Vanmaterične
endometrijalne mase se javljaju u vidu
malih cista, nekoliko milimetara u pre-
čniku, a sadrže gustu čokoladnu masu s
hemoragickom ivicom. Tipično je i ne-
zamenjivo za dijagnostiku endometrio-
ze prisustvo strome endometrijuma
oko ektopičkih žlezda. Ovarijalni hor-
monalni stimulansi izazivaju krvarenja
u ovim promenama, što izaziva stvara-
nje proširenih cista ispunjenih gustom,
čokoladi sličnom, hemoragickom sadr-
žaju.
endometritis, zapaljenje sluznice trupa
materice. Sluznica materice naleže ne-
posredno na mišićni sloj tako da dublje
zapaljenjske promene ne mogu postoja-
ti, a da pri tome nije zahvaćeno i mišić-
no tkivo (metritis), tako ,da je zapaljenje
sluznice materice istovremeno i zapalje-
nje materičnog tela. Iz tog razloga ova
dva oboljenja čine jednu celinu (endo-
metritis et metritis); a. enñometritis (e.
acuta), koji uvek prati jači ili slabiji met-
ritis nastaje usled infekcije bakterijama:
ushodnim putem iz grlića materice bak-
terija vaginalne flore, ili infekcijom ma-
terice posle poroñaja i pobačaja (puer-
peralna infekcija), endometritis puer-
peralis septika; e. glandularis, nastaje
hiperplazijom sluznice materice kao po-
sledica ovarijalne disfunkcije a ne kao
zapaljenjski proces; hronični e., razvija
se iz akutnog endometritisa; e. puerpe-
ralis, akutno gnojno zapaljenje endo-
metrijuma. Može biti prouzrokovano
Clostridiumom Welchii i srodnim pro-
uzrokovačima koji se množe u nekrotič-
kom materijalu zaostalom u zidu mate-
rice posle poroñaja. Infekcija anaerobi-
ma izaziva zbog stvaranja gasa u zidu
uterusa njegov sunñerasti izgled. Šire-
nje infekcije po čitavom telu veoma je
olakšano prodorom infekcije u mišić
materice; e. syncytialis, benigna inva-
zija sincicijalnih ćelija placentnih resica
(spoljni sloj trofoblastnih ćelija) u mio-
metrijum (Syncytioma).
endometrium, sluznica materice.
endonucleasa, endonukleaza, enzim koji
razara fosfodiesterske veze izmeñu dva
engorgement
susedna nukleotida u sredini lanca
DNK. Na slobodnim krajevima prekinu-
tog polinukleotidnog lanca posle toga
može da deluje i enzim egzonukleaza, v.
egzonukleaza.
endoparazit, parazit koji živi u telu nekog
domaćina.
endophlebitis, v. phlebitis.
endophthalmitis, endoftalmitis, akutno
zapaljenje sadržajne očne jabučice. Na-
staje kao metastaza, usled komplikacija
posle operacija ili posle perforativnih
povreda.
endoplazmni retikulum, v. citoplaima.
endoproteinaza, v. cathepsin.
endoreduplicatia, endoreduplikacija,
replikacija hromosoma posle koje ne
dolazi do deobe ćelije.
endoskop, sprava za pregled telesnih šup-
ljina oblika cevi; snabdevena je na svom
proksimalnom ili distalnom kraju elek-
tričnim osvetljenjem; često se na pro-
ksimalnom kraju nalazi ogledalo, a na
distalnom okular.
endoskopija, vizualni pregled neke teles-
ne šupljine pomoću endoskopa; pero-
ralne e., pregled organa pomoću en-
doskopa koji se može uvući kroz usta;
transkolonska e., posmatranje unut-
rašnjosti kolona pomoću endoskopa.
endotoksini, toksini kompleksnog sasta-
va (glicido-lipido-polisaharidi; glicido--
lipido-proteini). Nalaze se u zidovima
najviše patogenih, gram-negativnih
bakterija kao i apatogenih. Izazivaju svi
iste simptome ako se ekstrahuju iz tela
bakterija spontanom ili izazvanom plaz-
molizom. Termostabilni su, ne prelaze u
anatoksine. Slabi su antigeni. Primer:
Enterobacteriae.
endotrahealan, (l)-.u ili kroz traheju; (2)
izvršene prelaženjem kroz traheju.
endovenski, v. intravenski.
energetičke vode, v. vode.
enervatio, enervacija, (1) slabost ili od-
sustvo nervne energije; (2) uklanjanje
živca ili njegovo presecanje. V. neurecto-
mia.
engorgement, (fr.) zastoj, zagušenost, hi-
peremija, lokalna kongestija; prepunje-
nost organa, krvnog suda ili tkiva nago-
milanom tečnošću, naročito krvlju.
239
engrami
engrami motornih pokreta, otisci, »seća-
nja« doživljenih motornih radnji u sen-
zoričkim asoQijacijskim poljima možda-
ne kore na osnovu kojih se vrše svrsis-
hodne voljne radnje.
enlargement, (fr.) povećanje organa ili
njegovog dela. V. hyperplasia, hyper-
trophia.
enlissement, (fr.) umotavanje penifor-
mnog uda.
enophthalmia, v. enophthalmus.
enophthalmus, enoftalmus, uvučenost
očne jabučice. Očna jabučica je uvuče-
na u očnu duplju. Uzroci: Homerov sin-
drom, trauma orbite, atrofija tkiva orbi-
te i dr.
enostosis mandibulae et maxillae, stva-
ranje gušće, homogenije kosti nepravil-
nog oblika u spongiozi donje ili gornje
vilice.
Entamoeba, rod ameba čije su neke vrste
paraziti čoveka: E. coli, E. gingivalis, E.
hystolitica, E. nana, Jodamoeba buetsc-
hilii. V. dysenteria; E. hystolitica, pro-
uzrokovač amebne dizenterije. Javlja se
u tri oblika: histolitika, živi u sluznici de-
belog creva i u amebnim apscesima,
hrani se eritrocitima; minuta, živi na po-
vršini debelog creva, hrani se bakterija-
ma, gljivama i si.; cista, okrugla, s 4 jed-
ra, nepokretna, ne hrani se i ne deli se,
predstavlja otporni oblik. Čovek se infi-
cira samo preko ciste. Ovi oblici prelaze
jedan u drugi.
enterectomia, enterektomija, ekscizija
dela creva, resekcija creva.
enteritis, zapaljenje creva, naročito tan-
kog; e. anaphylactica, hemoragijsko
zapaljenje i tankog i debelog creva po-
sle druge injekcije anafilaktogena oset-
Ijivim životinjama; e. cystica, chroni-
ca, enteritis s cističkim proširenjem
crevnih žlezda; difterijski e., enteritis
sa stvaranjem pseudomembrana i ulce-
racija u sluznici; e. gravis, često fatalna
bolest s akutno nastalim bolovima, mu-
kom, povraćanjem, krvavim prolivima i
nekrozom crevnog zida, naročito u zavr-
šnom jejunumu i početnom ileumu; e.
membranacea, mukozni kolitis; e. nec-
roticans, izazvan Clostridium perfrin-
gensom u kojeg postoje nekroze zida
240
Entorococcus
creva; e. nodularis, enteritis s poveća-
njem limfnih čvorova; e. phlegmonosa,
enteritis sa znacima peritonitisa, zbog
flegmone zida creva. Čest u strangula-
cijskom ileusu; e. polyposa, enteritis u
kojeg postoje mnogobrojni polipi sluznice
zbog bujanja vezivnog tkiva u zidu creva;
protozoalni e., izazvan raznim
protozoama; e. pseudomembranacea,
enteritis s pseudomembranama; regio-
nalni e., enteritis ograničen na jedan deo
tankog creva; tuberkulozni e., e. koji se
javlja u poodmakloj tuberkulozi pluća,
najverovatnije zbog gutanja bacila
ispljuvkom. enteroanastomosis,
enteroanastomoza,
(1) spajanje dva kraja creva posle resek
cije; (2) spajanje dve vijuge creva u cilju
da se isključi prolaz kroz jedan deo cre-
va.
Enterobacteriacae, porodica enterobak-
terija ili crevnih bakterija vrlo je velika.
Grupe gram-negativnih asporogenih
štapića, pokretnih i nepokretnih. Neke
od njih stvaraju vidljive kapsule, druge
su bez nje. Neke vrste crevnih bakterija
deo su normalne flore debelog creva,
npr. Escherichia coli. Druge su uvek pa-
togene za čoveka: Salmonella i Shigella,
a neke vrste su uslovno patogene: Kleb-
siella, Proteus i druge vrste, koje se, po-
vremeno ili stalno, nalaze u debelom
crevu, a u promenjenim uslovima mogu
da izazovu poremećaje i oboljenja.
Enterohius vermicularis, mali beli kon-
časti parazit (Nematoda). Ženka je duga
oko l cm, mužjak oko 0,5 cm. Žive u gor-
njem delu debelog creva. Ženke polažu
jaja u okoločmarnom predelu, gde izazi-
vaju svrab. Sin. Oxyuris vermicularis.
enterocele, (1) kila u kojoj se nalazi crevo;
(2) zadnja vaginalna kila.
enterocentesis, enterocenteza, hirurška
punkcija creva.
enterochirurgia, enterohirurgija, hirurgi-
ja creva.
enterocit, ćelija crevnog epitela, koja vrši
apsorpciju hranljivih sastojaka.
Enterococcus, Streptococcus grupe D,
gram-pozitivan ovalan diplokok; liči na
lancetu ili na plamen od svece, često u
kraćim lancima. Veoma otporan prema
entorocolitis
visokoj temperaturi. Sve vrste su pato-
gene, odnosno uslovno patogene za čo-
veka. Izazivaju peritonitis, endokarditis
idr.
enterocolitis, enterokolitis, istovremeno
zapaljenje tankog creva i kolona; hemo-
ragijski e., nastaje hemoragijskom nek-
rozom zida creva; e. necroticans, pseu-
domembranski enterokolitis; e. pseu-
domembranacea, akutna površinska
nekroza sluznice tankog i debelog creva
s izraženim šokom i dehidracijom i pri-
sustvom u stolici pseudomukusa s kr-
vlju, kao i odliva zida creva; regionalni
e., v. ileitis.
enterocystocele, enterocistokela, hernija
u kojoj se nalazi mokraćna bešika i cre-
vo.
enterocystoma, enterocistom, uroñena
cista čiji je unutrašnji zid obložen sluz-
nicom sličnom crevnoj. Nalazi se u pup-
ku, trbušnoj duplji ili vezivnom tkivu
karlice. Enterocistom potiče od ostata-
ka omfaloeriteričkog kanala.
enterodynia, enterodinija, bol u crevu.
enteroenterostomia, hirurška anastomo-
za izmeñu dva segmenta creva. V.
enteroanastomosis.
enteroepiplocele, enteroepiplokela, kila
koja sadrži tanko crevo i omentum.
enterogastron, hormon koji se oslobaña u
sluznici dvanaestopalačnog creva i jeju-
numa kada se u himusu nalazi mast ili
masne kiseline: prenet putem krvi do
želuca, koči pokrete želuca, tako da se
brzina, kojom se želudac prazni, sma-
njuje na polovinu odnosno trećinu pre-
thodne.
enterogastrički refleks, refleks za kon-
trolu pražnjenja želuca. Nastaje pri pre-
velikom pritisku i kiselosti himusa, u
prisustvu belančevina ili materija koje
razdražuju sluznicu u početnom delu
duodenuma, a efekat mu je kočenje že-
ludačne peristaltike. Postiže se impulsi-
ma koji se do muskulature želuca pre-
nose mienteričkim spletom, dovodnim
vlaknima vagusa do izdužene moždine
da bi se kočila odvodna vlakna vagusa i,
možda, putem cilijačkog gangliona a za-
tim simpatičkim živcima na želudac. Za-
datak mu je zaštita tankog creva od pre-
16 Medicinski leksikon
enterovirosis
opterećenja usled prebrzog pražnjenja
želuca.
enterokinaza, proenzim ili zimogen iz
crevnog soka koji aktiviše tripsinogen u
tripsin.
enterokrinin, materi i ; hormonske priro-
de koju stvara sluznica tankog creva
pod dejstvom himusa a uloga joj je što
podstiče sekreciju crevnog soka.
enterolithiasis, enterolitijaza, prisustvo
crevnih kamenaca.
enterolithus, enterolit, crevni kamenac.
Svaki konkrement nañen u crevu.
enteron, (grč.) enteron, crevo, utroba, v.
intestinum.
enteropathia, enteropatija, zajedničko
ime za sve bolesti tankog creva.
enteropexia, enteropeksija, hirurško fik
siranje creva za prednji ili zadnji trbuš
ni zid, ponekada jednog za drugi seg
ment creva. ;
enteroptosis, enteroptoza, spuštenost
creva u trbušnoj šupljini.
enterorrhagia, enteroragija, krvarenje iz
creva.
enterorrhexis, enteroreksis, perforacija
creva.
enterorrhoea, enteroreja, v. diarrhoea.
enterospasmus, enterospazam, grč tan-
kog creva.
enterostomia, enterostomija, hirurško
stvaranje stalnog otvora na crevu izve-
denog kroz trbušni zid; dvocevna e.,
enterostomija, u kojoj su otvori dva seg-
menta presečenog creva izvedeni kroz
trbušni zid podsećaju na dvocevnu puš-
ku. V. colostomia, fistula.
enterotoksini, produkti izvesnih bakterij-
skih vrsta, odgovorni za gastrointesti-
nalne poremećaje u ljudi. Enterotoksini
stafilokoka su termostabilni, mogu se
dokazati pomoću ogleda na mladim
mačkama, tzv. »kitten-testa«.
enterovirosis, enteroviroza, enterovirus-
na oboljenja sačinjavaju grupu veoma
različitih kliničkih oblika bolesti koju
izazivaju virusi poliomijelitisa, Coxsac-
kie i ECHO. Najčešće obolevajü deca.
Enterovirusi su uglavnom fekalno-oral-
ne infekcije i javljaju se uglavnom leti i
to u manjim epidemijama.
241
if
enterovirusi
enterovirusi, podgrupa Picorna-virusa.
enterovirusna oboljenja, v. enterovirosis.
entropium, entropijum, uvrnutost ivice
kapka prema očnoj jabučici; ožiljasti
e., entropijum usled ožiljastog skvrča-
vanja vežnjače ili tarzusa; spastički e.,
entropijum usled grča palpebralnog
dela kružnog mišića oka.
enucleatio, enukleacija, uklanjanje orga-
na, tumora ili nekog drugog tela u njiho-
voj celosti i očišćenost slično orahu iz
njegove ljuske; e. bulbi, operativno va-
ñenje očne jabučice iz očne duplje po-
što se oslobodi svojih mišića i preseče
očni živac. V. exenteratio.
enuresis, enureza, nevoljno mokrenje u
dece, obično noću (e. nocturna), rede
danju (e. diurna).
enzymologia, enzimologia, nauka o enzi-
mima.
eosinophilia, eozinofilija, veliki broj eozi-
nofilnih granulocita u perifernoj krvi;
Löfflerova e., Löfflerov sindrom; pul-
monalna e., infiltracija plućnog paren-
hima eozinofilnim granulocitima;
tropska e., vrlo česta bolest u Indiji s
anoreksijom, opštom slabošću, kašljem,
leukocitozom i apsolutnim povećanjem
eozinofilriih granulocita u krvi. Sin. Bar-
tonova bolest, eozinofilno pluće.
eozin, crvena boja, tetrabromni derivat
fluoresceina (dobija se iz resorcina i an-
hidrida ftalne kiseline). Eozin se upot-
rebljava u histološkoj i mikrobiološkoj
tehnici, za bojenje nekih namirnica i u
druge svrhe.
eozinofilni granulom, v. granuloma.
eozinofilni plućni infiltrat, v infiltrat.
ependidimni vod, dok se stvara svitnjak,
medularni oluk na ektoblastu se zatvara
slubljivanjem njegovih rubova: medu-
larna cev je otvorena. Njena duplja
predstavlja ependidimni vod, na glave-
nom kraju otvoren prednjim neuporom.
ependymoma, ependimoma je neoplaz-
ma nervnog sistema, koja nastaje proli
feracijom ćelija koje obla/u ventrikular-
ni sistem u centralnom nervnom siste-
mu. Čine oko 6% od svih neoplazmi cen-
tralnog nervnog sistema. Lokalizuje se
najčešće u IV moždanoj komori, kao i u
centralnom kanalu i filum terminale.
242
epicanthus
Neoplazma je obično jasno ograničena
od ostalog tkiva centralnog nervnog sis-
tema. Delimo ih prema grañi na papilar-
ne, zatim na miksopapilarne ependimo-
me, epitelijalne ependimome i celular-
ne ependimome. Ependimoblastom je
maligna neoplazma ove grupe po svo-
jim citomorfološkim odlikama.
Ephedrinum, efednn, alkaloid koji je naj-
pre bio dobiven iz biljke Ephedra vulga-
ris. Po dejstvu je unekoliko sličan adre-
nalinu (kontrahuje krvne sudove, povi-
šava krvni pritisak, ubrzava rad srca,
širi venačne krvne sudove, opušta glat-
ke mišiće bronhija i creva, širi ženice).
Dejstvo mu sporije nastupa, slabije je, a
duže traje. Dosta jako stimuliše central-
ni nervni sistem. Dejstvuje i kad se dâ
per os. U obliku efedrin-hlorida (Eph-
edrini chloridum) oficinalan je prema
našoj farmakopeji.
ephelides, letnje pege, nevoidne formaci-
je, veličine sočiva, svetlomrke boje, vid-
ljive leti, lokalizovane na nepokrivenim
delovima tela (lice, gornji ekstremiteti).
Ephestia kiiehniella, moljac brašna, jed-
na od najopasnijih štetočina u mlinovi-
ma i pekarama gde izaziva velike gubit-
ke u brašnu. Živi i na drugim životnim
namirnicama, kao što su biskvit, suvo
voće, čokolada i dr. Dugačak je 10-14
mm, a raspon njegovih krila iznosi
22-25 mm. Krilca imaju nežne rese. Žen-
ka polaže jaja iz kojih se izlegu larve.
Larva je dugačka 17 mm, slabo je obrasla
i ima tamnožutu glavu i 4 reda tamnih
tačkica. Larva stvara fino svilenasto
predivo koje zagañuje mašine pa smeta
pogonu. Ciklus razvitka traje 30-45
dana. Godišnje daje obični 4 genera-
cije.
epiblepharon, epiblefaron, poremećaj u
razvitku kapka, koji se javlja u vidu ho-
rizontalnih nabora kože duž kapaka; e.
inferior, kada se nañe na donjem kap-
ku; e. superior, kada se nañe na gor-
njem kapku.
epicanthus, epikantus, mongolski nabor,
uroñena anomalija kapka, koja se sastoji
u obostranom naboru kože u vidu po-
lumeseca. Polazi od gornjeg kapka i po-
kriva unutrašnji ugao oba oka.
epicarditis
epicarditis, zapaljenjsko oboljenje spo-
Ijašnje srčane opne.
epicondylalgia, epikondilalgija, bol u mi-
šićima ili tetivama koje se pripajajt! za
epikondil ramenjače. V. lakat.
epicondylitis, epikondilitis, zapaljenje
epikondila ili tkiva oko epikondila ra-
menjače. V. lakat.
epicondylus, epikondil, nadzglobna kvr-
ga (na kondilu duge kosti).
epicrisis, epikriza, kritičko razmatranje,
diskusija nekog slučaja bolesti posle
njenog završetka.
epicystotomia, epicistotomija, suprapu-
bični operativni pristup i otvaranje
mokraćne bešike radi vañenja kamena
iz nje.
epidemijski hepatitis, v. hepatitis.
epidermis, epiderm, pokožica, epitelna
komponenta kože sastavljena od plo-
často slojevitog, na površini orožalog
epitela. Najdublji matični sloj (stratum
cylindricum-germinativum) leži iznad
krzna, povrh njih je sloj poligonalnih će-
lija s produžecima (str. spinosum), a po-
tom sloj ćelija koja sadrže keratohijalin-
ska zrnca (str. granulosum), a ispod po-
vršinskog rožastog sloja (str. corneum)
nalazi se svetli sloj (str. lucidum). Uloga
epiderma je višestruka (zaštitna, žlezda-
na i dr.).
epidermodysplasia verruciformis, rasp-
rostranjena diseminacija bradavičastih
papula na leñnim stranama šaka, na ru-
kama, licu i trupu. Sin. Lewandowsky --
Lutzova bolest.
epidermoides, epidermoidni, sličan epi-
dermu.
epidermolysis, epidermoliza, lako odva-
janje slojeva epiderma, samo od sebe, ili
čak i posle lake traume (pritisak); e.
acuta toxica (Lyell) prostrano bulozno
odvajanje epiderma (nalik na izgoreti-
nu), najčešće kao posledica toksoaler-
gijske reakcije na lekove. Teška klinička
slika kao maksimalna varijanta medika-
mentnog raznolikog eksudativnog erite-
ma; e. bullosa hereditaria, nasledna
sklonost u dece da se i na najblažu trau-
mu na nogama i rukama jave plikovi
koji se zalečuju bez ožiljka (e. b. sim-
epididymovasectomia
plex) ili s ožiljastom atrofijom i unaka-
ženjem (e. b. dystrophica).
epidermomikoze, v. dermatophytia.
epidermophytia, epidermofitija, obolje-
nje kože izazvano gljivicama (epider-
mophyton) koje se ispoljava ograniče-
nim eritemoljuspastim promenama.
epidermophyton inguinale, gljivica koja
napada epiderm ali ne dlaku i nokte, na-
ročito na velikim prevojima: epider-
mophytia inguinale (eczema margina-
tum Hebra), epidermophytia palmaris
et plantaris (eczema mycoticum).
epididymectomia, epididimektomija, hi-
rurško odstranjenje pasemenika.
epididymis, pasemenik, organ nasañen
na gornjoj strani semenika u vidu ok-
ruglastog tela, na kome se razlikuje gla-
va, telo i rep. TeIo se sve više sužava ka
repu. Glavu pasemenika čine 12-15 od-
vodnih kanalića iz Hallerove mreže.
Telo i rep pasemenika čine pasemenički
kanal, dug 3-4 m, koji se u repu nastav-
lja u semenovod. Pasemenički kanal je
obložen cilindričnim epitelom koji po-
kazuje žlezdanu aktivnost. Ta aktivnost
je u prisnom odnosu sa semeglavcima
pri njihovu prolazu kroz kanal. Sekret-
na aktivnost je u vezi s periodičnom
seksualnom aktivnošću.
epididymitis, epididimitis, zapaljenje pa-
semenika. Najčešće je prouzrokovano
gonokokima dospelim iz semenih kesi-
ca. Po svom toku može biti akutno, su-
bakutno i hronično; e. erotica, zapa-
Ijenjske pojave u pasemeniku, s vrlo
bolnim oticanjem venskog spleta zbog
stalne navale krvi usled nadraženja bez
punog zadovoljenja. Često je praćeno i
zapaljenjem semenika (orchitis eroti-
ca); negonoroički e., redi oblik e., pro-
uzrokovan stafilokokima; e. tuberculo-
sa, tuberkulozno zapaljenje epididimi-
sa, obično izolovano ili uz pojavu tuber-
kuloze na drugim delovima urogenital-
nog trakta.
epididymodeferentectomia, ekscizija
pasemenika i semevoda.
epididymoorchitis, epididimoorhitis, za-
paljenje semenika i pasemenika.
epididymovasectomia, epididimovazek-
tomija, operacija kojom se odstranjuje
243
epidijaskop
pasemenik i veliki deo semevoda. Sin.
epididymodeferentectomia.
epidijaskop, projekcioni aparat kako za
neprovidne predmete (npr. slike), tako
i za dijapozitive (slajdove).
epiduralni prostor, v. cavum epidurale.
epifarinks, v. epipharynx.
epifiza, mala endokrina žlezda postaje od
izvrata zadnjeg dela tavanice meñumoz-
ga. Začetak epifize se zapaža u embrio-
nima dugim 8 mm kao leñni meñumož-
dani iz vrat nazvan pinealni špag. Proseč-
na težina epifizne žlezde u muškarca iz-
nosi 0,154 g, a u žene 0,150 g. U muškog
se težina postepeno povećava do 6. de-
cenije, a u žene nastaje u 5. deceniji da
bi se u 6. deceniji opet javilo povećanje.
Dejstvo epifize na seksualnu funkciju i
morfogenezu danas se od nekih autora
odriče. Po nekim autorima rezultati va-
ñenja epifize imaju za posledicu prera-
no i prekomerno razviće polnih organa.
Usañivanje epifize mladim pacovima iz-
aziva kasnije spuštanje semenika i nji-
hov zastoj u razviću. Po dosadašnjem
shvatanju, ako epifiza izlučuje mnogo
inkreta, nastupa patuljasti rast. Epifiza
bi bila svojom inkretogenom funkcijom
kočnica preranog i prekomernog so-
matskog razvića. Njena funkcija se pro-
stire na detinjstvo i pubertet, a docnije
sprečava prerano i prekomerno izluči-
vanje gonadotropnih hormona hipofize,
a, možda, i drugih paraseksualnih žlez-
da. Ako se inkret epifize ne stvara u do-
voljnoj meri, kočnica je olabavljena, te
nastupa prevremeni polni razvoj.
epifizektomija, operativno odstranjenje
epifizne žlezde.
epifizna linija, v. fuga.
epigama determinacija pola, v. determi-
nacija pola.
epigastrium, epigastrijum, podrebarje,
gornji sprat trbuha, deli se na tri pred-
ela: hipohondrijski (regio hypochond-
riaca dextra et sinistra) i epigastrički
predeo (regio epigas ;rica).
epigenitalis, metanefrozne cevčice Wolf-
fog tela atrofišu pri kraju 2. meseca i
najvećim delom iščezavaju, sem na-
spram buduće gonade, gde čine sistem
cevčica poznat kao epigenitalis. S tim
244
epilepsia
cevčicama začetak muške gonade us-
postavlja vezu i od njih postaju pravi ka-
nalići semenika.
epiglotis, v. epiglottis.
epiglottis, grkljanski poklopac, sastoji se
od kapačne hrskavice grkljana zastrve-
ne sluznicom. Nalazi se iza korena jezi-
ka, a iznad otvora grkljana. Pri gutanju
spušta se unazad i zatvara grkljanski ot-
vor (aditus laryngis). Hrskavica epiglo-
tisa počinje da se stvara tek krajem 5.
meseca od neparne jezgre u osnovici
epiglotisa.
epikondil, v. epicondylus.
epikriza, v. epicrisis.
epilatio, epilacija, potpuno odstranjivanje
dlaka na vlasištu mehanički (epilacio-
nom pincetom), zračenjem (Röntgen) ili
hemijskim sredstvima (talium-acetat).
epilepsia, epilepsija, padavica, hronično
oboljenje koje se sastoji od povremenih
napada promene ili gubitka svesti, vege-
tativnih poremećaja i konvulzija. Uzrok
epilepsije nije uvek moguće otkriti. Epi-
lepsija vremenom može dovesti do pro-
mene karaktera i demencije. Epilepsija
može biti generalizovana ili parcijalna;
generalizovana e., sin. centrencefalna e.,
ide s gubitkom svesti i zahvata ćelo telo;
parcijalna e., može biti: kortikalna
(Jackson) i psihomotorna e.; Jacksono-
va e., Džeksonova epilepsija, klonični
grčevi muskulature ekstremiteta i lica
koji se šire po redu koji odgovara korti-
kalnom pretstavništvu u precentralnoj
vijuzi. Protiču bez gubitka svesti. Izuzet-
no Džeksonova epilepsija može da se ge-
neralizuje, pri čemu dolazi do gubitka .
svesti. Džeksonova epilepsija nastaje us-
led nadraženja kore velikog mozga (oži-
Ijak, tumor, projektil i si.). Sin. kortikalna
e., fokalna e.; psihomotorna e., može biti:
temporalna, hipokampusna i dien-
cefalna, sin. vegetativna; diencejalna e., s
poremećajima svesti i automatizmima;
epilepsija po etiologiji može biti: genui-
na, sin. esencijalna, idiopatska i simpto-
matska; hipokampusna e., u vidu tzv. un-
cinatusnih napada (»uncinate fits«): na-
stupa halucinacija neprijatnog mirisa i
ukusa, oralnih automatizama, »deja vu« i
si.; temporalna e., sa nastupima akus-
epileptički
tičkih ili optičkih aura, afazije i straha;
simptomatska e., epilepsija prouzro-
kovana nekim poznatim uzrokom (trau-
ma, tumor, encefalitis), vaskulni pore-
mećaji i si.; sudsko medicinski značaj
e., sem u kortikalne, u epilepsiji uvek
dolazi do prekida kontinuiteta svesti,
do sumračnog stanja ili kome. Naglo na-
stajanje kome može da postane opas-
nost po sopstveni ili tuñi život ili imovi-
nu. U sumračnom stanju, pre ili posle
velikog napada, oboleli previña svoju
okolinu i »brani se« od »napadača« ili
»nemani«, pri čemu može da izvrši teške
krivične radnje. Neki epileptičari,
umesto napada (v. e. ekvivalent) pale
imovinu (v. pyromania) ili čine drugu
kakvu štetu; e. tarda, epilepsija koja se
javi posle 20. godine života, po pravilu je
simptomatska; e. vegetativa, vegetativ-
na epilepsija, nastupi vegetativnih ma-
nifestacija kraćeg trajanja koje neki ub-
rajaju u epilepsije. Sin. diencefalna epi-
lepsija (seks.) Pogaña u vidu grčevitih
nastupa cerebralnog porekla više muš-
karce nego žene (62,7% : 37,3%). Epilep-
sija se javlja ranije u žena nego u muška-
raca. Sin. padavica.
epileptički, koji se odnosi na epilepsiju; e.
ekvivalenti, senzitivni (migrena, neu-
ralgija), motorni (drhtanje, mucanje),
senzorički (ambliopija, osećanje naroči-
tog ukusa i mirisa itd.), vazomotorni
(osećanje toplote, hladnoće), sekretorni
(znojenje, lučenje pljuvačke i suza), vis-
ceralni (inkontinencija sfinktera) i psi:
hički (prisilne misli, halucinacije, smeh,
sumračna stanja), koji se javljaju umes-
to velikog epileptičkog napada, bilo isk-
ljučivo, bilo naizmenično s njim; e. na-
pad, (1) mali epileptički napad »petit
mala«, kratkotrajni gubitak svesti, pre-
kid misli, rada, govora, ukočen pogled.
Javlja se više puta u toku dana. Ne može
se kontrolisati klasičnim epileptičkim
lekovima iako spada u grupu epilepsije.
Elektroencefalografski obeležen je ka-
rakterističnim promenama, tzv. šiljak-
talas kompleksa, 3 puta u sekundi. Sin.
petit mal, abscence; (2) veliki epileptički
napad, počinje aurom posle koje dolazi
početni krik, pa tonusna i najzad klo-
epispadias
nusna faza napada s penom na ustima;
bolesnik ujeda svoj jezik, umokri se, po-
staje zbunjen i najzad zaspi. Sin. grand
mal, ictus epilepticus; e. status, pojava
učestalih epileptičkih napada izmeñu
kojih bolesnik ne dolazi svesti. V. status
epilepticus.
epiloia, v. sclerosis tuberosa.
epinephrin, epinefrin, v. adrenalin.
epipharynx, epifarinks (pars našališ
pharyngis s. nasopharynx), gornji deo
šupljine ždrela, nalazi se iza nosne dup-
lje s kojom je u vezi preko dva otvora
(hoana). Na bočnim zidovima se nalaze
otvori Eustachijevih tuba.
epiphora, epifora, spontano preterano lu-
čenje suza, koje nastaje usled poveća-
nog stvaranja suza ili poremećaja u nji-
hovom odvoñenju.
epiphysis, epifiza, (I) okrajak duge kosti
koji je spojen s dijafizom prvobitno
hskavicom docnije koštanim tkivom; (2)
e. cerebri, moždana epifiza, šišarčica,
žlezda s unutrašnjim lučenjem, koja pri-
pada epitalamusu i nalazi se iznad sred-
njeg mozga. Sin. corpus pineale.
episcleritis, zapaljenje površinskog tkiva
beonjače.
episkop, (fiz.) aparat za projiciranje nep-
rovidnih predmeta (fotografija, skica
teksta i dr.).
episomi, epizomi, genske stukture uglav-
nom u mikroorganizmima, koje se nala-
ze uz hromosome jedra ili u slobodnom
obliku u citoplazmi. Epizomi se ne stva-
raju u samoj ćeliji, već se u nju unose
spolja. Njima se genski materijal jedne
jedinke prenosi u drugu jedinku, kako u
istoj vrsti, tako i izmeñu raznih vrsta.
epispadias, epispadija, uroñena malfor-
macija u razvoju uretre koja se otvara
na glaviću muškog uda, na njegovoj leñ-
noj strani ili kao oluk duž ćele leñne
strane penisa. U težim slučajevima, ko
pulaciona i oplodna moć su veoma po-
remećene; e. corpusa penisa, e. u kojoj se
ureter nalazi na prostoru izmeñu oves-
nog ligamenta i iza žleba glavića; e.
glandis, e. u kojoj se otvor nalazi na
gornjoj sirani glavića; penopubički e ,
u kome se otvor nalazi na penopubič-
kom spoju; e. u žene, e. u kojoj se otvor
245
epistasis
nalazi u vidu fisure na gornjem zidu
uretre.
epistasis, epistaza, maskiranje fenotips-
kog efekta jednog ili oba gena u alel-
skom paru, dejstvom gena s drugog lo-
kusa.
epistaxis, epistaksis, krvarenje iz nosa,
najčešće iz Kiselbahove oblasti nosne
pregrade (v. locus Kiesselbachi), koja je
izložena fiziološkim traumama pri disa-
nju (teleangiektazije). Može da bude ob-
ilno i ozbiljno posle trauma glave, prelo-
ma nosnih i lubanjskih kostiju (frakture
baze lubanje). Nastaje kao znak angiek-
tazija u toku sistemskih bolesti kao što
je Rendu-Oslerova bolest. Može da se
pojavi u obliku teških arterijskih krva-
renja u starijih arteriosklerotičkih bo-
lesnika. Zaustavlja se kauterizacijom kr-
vnog suda, prednjom ili zadnjom tam-
ponadom nosa, ili obema istovremeno.
Retko je potrebna ligatura krvnog suda
(art. carotis ext.). Sin. rhinorrhagia.
epistaza, v. epistasis.
epitelni pripoj, v. pripoj epitelni.
epithalamus, epitalamus, podbrežje, deo
meñumozga, smešten na oba talamusa.
Njegov najvažniji deo je moždana epifi-
za.
epithelioma, epiteliom, benigni ili malig-
ni epitelijalni tumori, u koje spadaju pa-
pilomi, polipi, adenomi i karcinomi; e.
adenoides cysticum (Brooke) naročito
u nazolabijalnim naborima simetrično
rasporeñeni hemisferni tumori do veli-
čene graška; e. basocellulare, v. basa-
lioma; e. b. exulcerans, v. ulcus rodens;
e. b. pigmentosum, melanotičan baza-
liom koji morfološki podseća na mela-
nom; e. b. cicatricans, bazaliom koji se
periferno širi, a u sredini sam od sebe
zarašćuje; e. b. terebrans, lokalno dest-
ruktivni oblik epitelioma; e. spinocel-
lulare, v. spinaliom.
epithelium, epitel, tkivo sastavljeno od is-
torodnih ćelija, nosilaca uloge koja
može biti različita pa se prema tome
razvrstavaju kao: apsorpcioni e., pre-
kriva unutrašnjost creva i vrši apsorpci-
ju svarenih hranljivih sastojaka, a u
plućnim mehurićima (alveolama) zasti-
re u vidu tankih listolikih ćelija zid me-
246
Epsteinove perle
hurića i prekriva mrežu kapilara, apsor-
bujući gasove (respiracioni e.); klicin
e., e. polnih žlezda, jajnika i semenika
složenim procesom razvitka praćelija
(ovogeneza i spermatogeneza) obrazuje
polne ćelije ili gamete -jaja i spermato-
zoide; senzitivni ili čulni e. izgrañuje
čula, u kojima su naročito diferentovani
vrhovi čulnih ćelija za prijem različitih
nadražaja, dok su ćelije osnovicom u
vezi s nervnim vlaknima ili vlaknastim
produžetkom (neuroepitel) živčanih će-
lija, kojima odašilju nadražaje u mozak;
sulkusni e., oblaže površinu slobodnih
desni okrenuto prema zubu. Istovreme-
no čini spoljni zid gingivalnog sulkusa.
Prostire se od ivice desni do površine
zuba. Pločasto-slojevitog je tipa. Ne oro-
žava. Sin. epitel unutrašnji. V. sulcus gin-
givalis; zaštitni ili pokrovni e., e. koji
zaštićuje i pokriva površinu tela, duplje
i kanale. Prema obliku i rasporedu ćeli-
ja, e. je Ijuspast, pločast, prizmatičan i
prelazan višeslojan; ćelije žlezdanog e.
oblažu žlezdane meškove, proizvode i
izlučuju specifičnu materiju - sekret.
epithelisatio, epitelizacija, proces stvara-
nja epitela, odnosno popunjavanje de-
fekta u epitelu kože ili sluznice umnoža-
vanjem epitelnih ćelija.
epitrihijum, v. pokozica.
épluchage, (fr.), eplišaža, čišćenje, ukla-
njanje kontuzovanog i inficiranog tkiva
iz rane. V. débridement (embr.). Onihoge-
ni proces je intradermni: iznad nokatne
ploče proteže se eponijum, a ispod hi-
ponihijum. U toku 7. meseca nokatna
ploča probija napred kroz eponihijum,
a u 8. mesecu stiče svoju prednju ivicu.
eponychium, eponihijum, epitelna poko-
zica koja prekriva nokatnu pločicu pri
korenu.
epoophoron, ostatak prabubrega. V. Ro-
zenmüllerov organ.
epruveta, probna cevčica, staklena cevči-
ca (razne veličine), koja je na jednom
kraju zatvorena i služi za kuvanje, meša-
nje ili izvoñenje raznih proba ili reakcija
u laboratoriji, kao i za kultivisanje
mikroorganizama.
Epsteinove perle, v. Bohnove nodule.
epulis
epulis, benigna neoplazma vilica. Postoje
dva oblika: epulis s džinovskim ćelijama
i fibromatozni oblik u kome preovlañu-
je vezivno tkivo. Prvi oblik s džinovskim
ćelijama istovetan je s benignom neop-
lazmom sa džinovskim ćelijama ma koje
druge lokalizacije. Mrke je boje na pre-
seku, do nekoliko mm u prećniku. Obič-
no se javlja na ivici desni; e. congenita,
redak uroñeni benigni tumor histoci-
tarnog porekla. Najčešće se nalazi u
predelu sekutića gornje vilice. Čvrste je
konzistencije, veličine zrna graška do
veličine oraha; e. fissuratum, fibrozno
uvećanje sluznice desni, vestibuluma ili
obraza. Sin. protetska hiperplazija sluzni-
ce usta.
equator (aequator), polutar; e. lentis, po-
lutar sočica.
eradikacija fisura, odstranjenje retentiv-
nih mesta, dubokih fisura na griznim
površinama zuba u cilju profilakse kari-
jesa. Fisure se bruse dijamantskim ka-
menčićima, glačaju i impregnišu solima
fluora. Ovako proširene fisure zuba po-
godne su za samočišćenje i nesmetano
održavanje higijene zuba. V. odonto-
tomija, profilaktička.
Erb-Goldflamova bolest, v. myasthenia
gr avis.
erbium, Er, hem. element, metal, pripada
grupi lantonoida.
Erbov znak, v. znak.
Erbova bolest, v. dystrophia muscularum
progressiva.
Erbova uzetost, v. paralysis.
erectio, erekcija, nabreknuće, povremeno
fiziološko stanje, prva posledica sek-
sualnog nadraživanja muškarca ili žene.
Takvo stanje u muškarca dovodi do na-
breknuća polnog uda, što omogućuje iz-
vršavanje polnog akta. Erekciju prouz-
rokuju parasimpatički impulsi koji poti-
ču iz sakralnog dela kičmene moždine,
pa preko nn. erigentes dolaze do krvnih
sudova polnog uda, izazivajući širenje
arterija, a skupljanje vena, što čini da
arterijska krv teče pod velikim pritis-
kom u erektilno tkivo penisa i tu se za-
država. Erektilno tkivo se sastoji od ve-
likih sinusoida koji su obično gotovo
prazni, ali kad u njih utiče arterijska krv
eretismus
pod pritiskom, mogu se mnogo proširi-
ti, jer je oticanje krvi preko vena skoro
onemogućeno. Kavernozna tela su uz to
okružena čvrstom fibroznom opnom,
zbog čega veliki pritisak u sinusima čini
da se kavernozno tkivo proširi sve dok
se penis ne ukruti i ne produži. Erektil-
no tkivo u žena, koje je gotovo jednako
kao erektilno tkivo penisa, nalazi se oko
ušća vagine i proteže se u dražicu. Ovo
erektilno tkivo, kao i ono u penisu, pod
kontrolom je parasimpatičkih živaca,
koji, putem nn.erigentes, potiču iz sa-
kralnog spleta do vagine. U ranim faza-
ma seksualnog nadraživanja parasim-
patikus proširuje arterije, a sužava vene
koje ulaze u erektilno tkivo; jtrv zato na-
glo ulazi u erektilno tkivo, pa se ušće va-
gine stegne oko penisa. Erekcija može
nastati usled refleksnih lokalnih nadra-
žaja kao i usled udaljenih perifernih
nadražaja (erogene zone); usled psihič-
kih stimulusa, u muškarca zbog prepu-
njenosti semenih kesica, usled toksič-
kog ili traumatskog dejstva, i organsko-
refleksnih nadražaja (prepunjenosti
, mokraćne bešike).
erektogeni faktori, faktori koji izazivaju i
održavaju nabreknuće erektilnog tkiva.
U muškog to je naročito snošajni organ
(penis). U žene se stanje nabreklosti
proteže i na unutrašnje polne organe
(materica, jajnik i parametrijum). Erek-
cija dražice, iako homologan organ s pe-
nisom, znatno je slabija.
erepsin, smeša različitih enzima iz crevne
sluznicie koji hidrolizuju niskomolekul-
ske polipeptide. Ranije se smatralo da
je erepsin enzim koji katalizuje razne
polipeptide. Danas se smatra daje u pi-
tanju smeša enzima karboksipeptidaze,
aminopeptidaze, prolinaze i dipeptida-
ze.
ereptaza, v. peptidaza.
ereticus, eretički, razdražljiv, preterano
nadražljiv, prenadražljiv, koji lako i
snažno reaguje na nadražaje.
eretismus, eretizam, uzbudljivost, pre-
nadražljivost i osetljivost na nadražaje;
e. srca, preterana nadražljivost srca is-
poljena ubrzanim, nekad nepravilnim
radom srca, lupanjem srca itd.
247
ergastoplazma
argastoplazma, naziv koji se koristi za zr-
nasti endoplazmatski retikulum.
ergograf, aparat za registrovanje mišić-
nog rada.
ergogram, grafička krivulja dobivena re-
gistracijom mišićnog rada. V. ergograf.
ergometar, aparat za merenje mišićnog
rada.
ergometrin, jedan od alkaloida iz razne
glavnice (Secale cornutum). Izaziva va-
zokonstrikciju i kontrakcije materice.
Nema simpatolitičko dejstvo kao ergo-
tamin. -U obliku ergometrin-maleata
(Ergometrini maleas) oficinalan je pre- eritromicin, antibiotik koga stvara jedan
ma našoj farmakopeji. Upotrebljava se
za zaustavljanje atoničkih krvarenja iz
materice posle poroñaja. Manje je toksi-
čan od ergotamina.
ergosterin, v. ergosterol.
ergosterol, provitamin vitamina D2, mate-
rija sterolnog karaktera koja se nalazi u
biljnom i životinjskom tkivu, a koja oz-
račena ultraljubičastim zracima, prelazi
u antitetaničke materije:  (v.
tamo), vitamin D (v. tamo). Sin.
ergosterin. V. calciferol,
dehidroholesterol.
ergotamin, jedan od alkaloida iz razne
glavnice (Secale cornutum). Izaziva va^
zokontrikciju i kontrakcije materice, eritropoetin, faktor koji podstiče eritroci-
ima i simpatolitičko dejstvo. U obliku
ergotamin-tartarata (Ergotamini tart-
ras) oficinalan je prema našoj farmako-
peji. Upotrebljava se, uglavnom, za za-
ustavljanje atoničkih krvarenja iz mate-
rice posle poroñaja, i u nekim slučajevi-
ma migrene.
ergotismus, ergotizam, trovanje (obično
hronično) raznom glavnicom (Secale
cornutum). Ovo trovanje može da se
javi u dva oblika: e. gangraenosus, po-
java gangrena, naročito na prstima ruku
i nogu; e. convulsivus,koji se ispoljava
grčevima.
eritemna doza, v. dosis.
eritremijska mijeloza, v: myelosis.
eritroblasti, prva generacija matičnih će-
lija hemoglobinske loze (primarni erit-
roblasti). Uzastopnom deobom od ove
prve generacije nastaju sitnije ćelije, bo-
gatije u hemoglobinu (sekundarni erit-
roblasti). Oni se više ne dele. Poznati su
još i kao eritrociti. Izgubivši jedro oni
248
erogene zone
postaju crvena krvna zrnca ili hemacije.
eritrociti, broj eritrocita je veći u muška-
raca, ali ne onoliko koliko se ranije ve-
rovalo. Danas se smatra da je prosečan
broj eritrocita u oba pola približniji
4,530.000 u muškaraca, a 4,260.000 u
žena.
eritrogeni toksin (Dickov toksin), šarlah-
ni toksin. Eritrogeni toksin stvaraju iz-
vesni sojevi hemolitičkih streptokoka
grupe A. Ovaj toksin ima najizrazitije
dejstvo u skarlatini izazivajući u obole-
log egzantem.
soj aktinomiceta vrste Streptomyces er-
ythreus. Po antibakterijskom spektru i
aktivnosti eritromicin najviše liči na pe-
nicilin, tj. naročito je efikasan protiv
gram-pozitivnih klica, osobito koka,
dok su gram-negativne klice, naročito
crevne, otporne prema njemu. Eritro-
micin deluje i na stafilokoke otporne
prema penicilinu, kao god i na neke kli-
ce koje su postale otporne prema strep-
tomicinu. Oficinalan je prema našoj far-
makopeji (Erythromycinum), a oficina-
lan je i Propionylerythromycini laurylis
sulfas (propionil-eritromicin-lausulfat,
eritromicin-estolat).
topoezu, glikoprotein čija je molekulska
težina izmeñu 39.000 i 70.000, a nastaje u
tkivima, specijalno u bubrezima, kao
reakcija na hipoksiju. Deluje na kostnu
srž i pojačava proizvodnju eritrocita.
Eritropoetin uglavnom deluje na pre-
tvaranje retikulumske ćelije u hemoci-
toblaste, ali ubrzava i ostale faze razvoja
eritrocita. U uslovima kada je količina
eritropoetina mala ili ga uopšte nema
stvara se vrlo malo eritrocita. Naprotiv,
ako se ü organizmu stvaraju velike koli-
čine eritropoetina; proizvodnja eritroci-
ta može biti 8 do 10 puta veća nego nor-
malno.
Erlenmeyerova boca, boca konusnog ob-
lika s ravnim dnom, koja služi za kuva-
nje i za volumetrijske analize. U bakte-
riologiji služe za hranljive podloge, raz-
ličite rastvore, hemokulture i dr.
erogene zone, akciono prostranstvo kože,
tangoreceptivnog čula, veoma je veliko
erogeni faktori erysiphakia

i obuhvata celokupnu površinu kože, erotizacija, stanje senzibilizacije prema

mada su izvesni njeni predeli, naročito erogenim dejstvima. Za postanak po-
u žene, posebno osetljivi i predstavljaju lnog nagona erotizacija nervnog siste-
erogene zone, čije draženje igra veliku ma je od prvorazrednog značaja. Ona je
ulogu u prekopulacionom periodu. Tak- prouzrokovana erotizujućim supstanci-
vi su predeli: grudi (naročito bradavi- jama humoralnog porekla i to, uglav-
ce), usnice, potiljak, okolina polnih or- nom, hormonske prirode. U normalno
gana, unutrašnja strana butina i podlak- uobličenom, polno zrelom organizmu
tice, slabine i sedalni predeo, jagodica te supstancije se stalno nalaze u odreñe-
usne školjke itd. noj količini. U životinja s periodičnom
erogeni faktori, egzogeni, značaj čulnih seksualnom aktivnošću njihova količi-
opažaja u buñenju i ispoljavanju polnog na je minimalna u periodima polnog mi-
nagona je vanredno velik. Bez njihove rovanja, a neobično velika u periodima
obaveštajne akcije polni nagon se ne bi polne pomame, ili uspaljenosti (estru-
mogao javiti, uvećavati, niti održavati (u sa). U odraslog čoveka erotizacija se od-
nekim slučajevima i umanjiti). U tome ržava, uglavnom, na istom nivou za sve
pogledu, čulo vida, sluha i mirisa pred- vreme seksualne aktivnosti i predstav-
stavljaju čula s distantnim mehaniz- lja njegov erotöreakcioni potencijal.
mom, dok čula kožne osetljivosti i uku- erotoreakcioni potencijal, v. erotizacija.
sa imaju kontaktni mehanizam. V. čula. erotski napon, v. detumescentna težnja.
erosio, erozija, ograničeni površinski erozije, klinaste, v. erosio cuneiformis.
(epitelni) defekt kože ili sluznice, koji erupciona cista, v. cystis.
epitelizuje bez ožiljka; e. corneae, ero- eruptio, erupcija, izbijanje ospi u vidu
zija rožnjače, defekt epitela rožnjače us- pega, mehurića, plikova i dr.
led povrede. Dokazivanje erozije olak- erysipelas, erizipel, crveni vetar, akutno
šano je fluoresceinskom probom, pri streptokokne lokalno zapaljenje kože s
čemu se erozija oboji zeleno. Postoji pojavom crvenog i bolnog otoka koji se
opasnost od prodiranja infekcije u tkivo brzo širi. Otok je lokalizovan na licu
rožnjače i stvaranja ulkusa; e. cuneifor- (nos i obraz) u 80% slučajeva, ali je do-
mis, klinasta erozija, defekt tvrdih zub- sta čest i na potkolenici zbog hroničnih
nih supstancija u predelu vrata zuba s ekcematoznih promena i varikoziteta.
vestibularne strane. Javljaju se samo Obolela mesta su crvena i sjajna, ograni-
ako je vrat zuba ogolićen, u parodonto- čena od okoline uzdignutim rubom. Bo-
zi. Položeni su horizontalno i klinastog lest počinje burno, s jezom, temperatu-
su oblika. Površina im je glatka i sjajna. rom, glavoboljom i promenom opšteg
Zubi na kojima se javljaju osetljivi su na stanja. Erizipel ne ostavlja imunitet, već
razne nadražaje. Ako su duboke, mogu naprotiv, sklonost ka ponovnom navra-
da dovedu do preloma zuba; e. den- ćanju oboljenja.
tium, (stom.) rede upotrebljavan naziv erysipeloid, erizipeloid, infekcija kože
za površni defekt u gleñi; e. haemor- (najčešće prstiju ruku) koju izaziva Ery-
rhagica, nastaje usled krvavljenja u sipelothrix rhusiopathiae (Bacillus ery-
sluznici, posle čega površinski epitel iz- sipelatos suis), koji saprofitira na mno-
umire i otpada; e. portionis vaginalis gim životinjama, naročito svinji. Mani-
uteri, erozija materičnog grlića. Ona je festuje se jasno ograničenim lako uzdig-
prava erozija jedino kada postoji defekt nutim crvenoljubičastim pločicama.
sluznice grlića. Često se pod erozijom erysiphak, erizifak, hirurški instrument
materičnog grlića smatra i lažna erozija za izvoñenje erizifakije.
(pseudoerozija), koja ne predstavlja de-
fekt sluznice, već usled bujanja sluznice erysiphakia, erizifakija, uklanjanje kata-
endocerviksa dolazi do zamenjivanja rakte pomoću specijalnog hirurškog in-
pločasto naslaganog epitela cerviksa ci- strumenta čiji gumeni deo prianja uz
lindričnim epitelom. prednju površinu sočiva putem sukcije.

249
erythema
erythema, eritem, opšti naziv za razne vr-
ste crvenila kože. Može biti ograničen
(spoljni uzroci) ili difuzan (unutrašnji
uzroci), aktivan (arterijski) ili pasivan
(venski); e. anulare centrifugum (Da-
rier), prstenasta ili policiklična polja sa
svetlocrvenim rubom koji se periferno
širi; e. autumnal e, v. trombidiosis; e.
contusiforme, v. e. nodosum; e. eleva-
tum et diutinum, lividno crvene, manje
i veće pločice lokalizovane pretežno na
leñnim stranama šaka, d. d. granuloma
anulare; e. exsudativum multiforme,
okruglaste, lako eksudativno infiltrova-
ne, crvenkaste pločice, često s malim
plikom u sredini, lokalizovane najčešće
na šakama i podlakticama. Javlja se na-
ročito u proleće i jesen, a erupcija je ob-
ično praćena opštim simptomima, povi-
šenom telesnom temperaturom, tonzili-
tisom, reumatičkim tegobama; e. fi-
xum, fiksni eritem, patološke promene
na koži ili sluznici koje su posledica
alergijske reakcije. Javljaju se uvek na
istom mestu (npr. jeziku), bez obzira na
koji je način alergogena materija uneta
u organizam. Sin. fiksna erupcija; e. in-
duratum (Bazin), plavičastocrveni,
subkutani čvorovi, koji se ponekad raz-
jedu, lokalizovani pretežno na zadnjoj
strani potkolenica u žena. Oblik tuber-
kuloze kože pri hiperergijskom imuno-
biološkom stanju, hronično recidivant-
nog toka; e. migrans, v. lingua geogra-
phica; e. nodosum, pojava bolnih čvo-
rova na početku svetio crvene boje, za-
tim plavičaste, žućkastozelenkaste (e.
contusiforme), lokalizovanih na pred-
njim stranama potkolenica, uz povišenu
temperaturu i obično s bolovima u zglo-
bovima. Polietiološko oboljenje, a u iz-
vesnom procentu tuberkulozne prirode
(Löfgrenov sindrom); e. palmare et
plantare (Lane), svetlocrveni eritem
dlanova*i tabana u oboljenjima jetre i u
graviditetu.
erythematodes, v. lupus erythematodes.
erythraemia, v. polycythaemia vera.
erythrasma, eritrazma, gljivično obolje-
nje (Microsporon minutissimurn) kože
preponskomošničkih, rede pazušnih
250
erythrocytosis
predela, u vidu jasno ograničenih svet-
lomrkih (boje »bele kafe«) polja.
erythroblastaemia, eritroblastemija, pri-
sustvo eritroblasta u perifernoj krvi.
Sin. erythroblastosis.
erythroblastopenia, eritroblastopenija,
smanjenje broja eritroblasta ü kostnoj
srži.
erythroblastosis, eritroblastoza, prisust-
vo eritroblasta u perifernoj krvi (eryth-
roblastaemia); e. foetalis, e. neonato-
rum, hemolizna anemija fetusa ili novo-
roñenčeta izazvana transplacentnim
prelaženjem antitela stvorenih u majke
protiv antigena eritrocita fetusa obično
u neslaganju Rh-grupe, a rede zbog nes-
laganja ABO-krvne grupe izmeñu majke
i deteta. Prisustvo eritroblasta u krvi
deteta, hiperbilirubinemije i ekstrame-
dularne eritrocitopoeze. Sin. morbus
haemolyticus neonatorum.
erythrocyanosis, eritrocijanoza, plavkas-
tocrvene kožne promene, razne veličine
na donjim ekstremitetima i gluteusnim
predelima u mladih devojaka, a rede u
starijih žena i gojaznih prepubertetskih
dečaka, koje se povećavaju u hladno
vreme; e. crurum puelarum, plavkasti
pasivni eritem u donjoj trećini potkole-
nica u mladih devojaka. Poseban oblik
akrocijanoze.
erythrocytolysis, eritrocitoliza, razgrad-
nja eritrocita s oslobañanjem hemoglo-
bina. Jedan od načina nastanka hemoli-
ze u organizmu.
erythrocytophagocytosis, eritrocitofa-
gocitoza, fagocitovanje eritrocita dru-
gim ćelijama, npr., retikuloendotelskim
ćelijama. Najčešći način razgradnje os-
tarelih eritrocita.
erythrocytorrhexis, eritrocitoreksa, ras-
parčavanje eritrocita. Jedan od načina
razgradnje eritrocita pri hemolizi, naro-
čito intravaskulnoj.
erythrocytoschisis, eritrocitoshiza, mor-
fološka promena eritrocita u koje erit-
rociti postaju mali i imaju oblik trombo-
cita (shizociti). Viña se u toku mehanič-
ki uslovljenih hemoliznih anemija.
erythrocytosis, eritrocitoza, povećanje
broja eritrocita u perifernoj krvi, zbog
sistemskih nehematopoeznih bolesti,
erythrocytus
najčešće zbog povećanog stvaranja erit-
ropoetina (sekundarna policitemija);
stress e., prividna policitemija u osoba
sklonih strahu od dužnosti, u koje po-
stoji relativna policitemija zbog smanje-
nja zapremine plazme. Blaži oblik erit-
rocitoze se javlja kao kompenzacija na
stanja praćena smanjenom oksigenaci-
jom (izvesni oblici kongenitalnih srča-
nih mana, skleroza arterije pulmonalis,
boravak na velikim nadmorskim visina-
ma itd.).
erythrocytus, eritrocit, crveno krvno zr-
nce, bezjedarna najbrojnija ćelija krvi u
čoveka (oko 5 miliona u l mm 3 krvi),
kružno bikonkavnog oblika, najvećeg
prečnika oko 7 mikrona. Protoplazma
eritrocita sadrži disajni ferment hemog-
lobin; prstenasti oblici e., oblici eritro-
cita kod kojih se boji samo periferija će-
lije. Nalaze se u teškim hipohromnim
anemijama.
erythrodermia, eritrodermija, opšti naziv
za uopštene i dugotrajne dermatoze
koje se odlikuju crvenilom i deskvama-
cijom; e. desquamativa Leiher, crveni-
lo i deskvamacija ćele kože u odojčadi,
praćeno povraćanjem i prolivima; e.
ichthyosiformis congenitalis, već od
roñenja eritem i deskvamacija ćele
kože, nekad i plikovi (bulozni oblik).
erythrodextrin, eritrodekstrin, degrada-
cioni proizvod škroba, dekstrina koji se
u prisustvu joda boji crveno, a koji razni
amilolitički enzimi hidrolitički razlazu
u maltozu.
erythrokeratodermia figurata variabi-
Hs (Mendes da Costa), delimično kruž-
no ograničena eritemoskvamozna polja,
koja dosta brzo menjaju oblik.
erythroleukaemia, eritroleukemija, ma-
ligna bolest krvi, koja spada u mijelop-
roliferativne bolesti, s malignim buja-
njem ćelija eritrocitne i granulocitne
loze: prisustvo u perifernoj krvi patološ-
kih eritroblasta i mijeloblasta. Postoje
akutni i hronični oblik bolesti. Sin. di
Guglielmova bolest, myelosis erythraemi-
ca.
erythromelalgia, eritromelalgija, bolest
ograničena uglavnom na stopala i šake.
Ispoljava se bolom, žarenjem, crveni-
Esmarch-Heibergov postupak
lom i otokom kože s lokalno povišenom
temperaturom. Bolest je, verovatno, po-
sledica važomotorne neuroze. Sin. Weir-
-Mitchellova bolest.
erythromelia, v. aerodermatitis chronica
atrophicans.
erythrophtisis, eritroftiza, znatno sma-
njenje eritrocitopoeznog tkiva u kostnoj
srži, zbog infiltracije srži malignim tki-
vom, ili uništenjem eritrocitopoeznog
tkiva autoimunim procesima, jonizuju-
ćim zračenjem, ili hemijskim jedinjenji-
ma. V. anaemia.
erythroplasia, eritroplazija, crvene, jasno
ograničene infiltracije na usnama, vulvi
i na penisu. U pitanju je intraepidermno
prekancerozno bujanje epidermnog
epitelioma.
erythropoietin, eritropoetin, ime dato
supstanciji koja reguliše eritrocitopoe-
zu. U bubregu se, pod dejstvom hipoksi-
je bubrežnog tkiva, stvara ili sam eritro-
poetin, ili jedinjenje koje u plazmi stva-
ra aktivni eritropoetin iz njegovog neak-
tivnog prethodnika.
erythropsia, eritropsija, poremećaj u per-
cepciji boja. Može nastati posle zasenja-
vanja. Osobama u kojih postoji ovaj po-
remećaj, svi predmeti izgledaju crveno
obojeni.
erythrosis, eritroza, (І) crvenilo kože i
vidljivih sluznica u pravoj policitermji;
(2) hiperplazija hematopoeznog tkiva.
Esbachov test, v. test.
Escherichia coli, većinom pokretni šta-
pići, koji se normalno nalaze u digestiv-
nom traktu ljudi i životinja. Prvenstve-
no borave u debelom crevu. U spoljnoj
sredini su veoma otporni, nalaze se u
površinskim vodama, zemlji i na raznim
biljkama. Escherichia coli je korisna za
domaćina, jer deluje antagonistički na
patogene i razne proteolitičke bakteri-
je. U crevima učestvuje u sintezi vitami-
na B i K.
esencijalna hipertenzija, v. hypertensio.
eseVinum, v. physostigminum.
Esmarch-Heibergov postupak, izvlače-
nje donje vilice unapred, što se postiže
manuelnim potiskivanjem vertikalnih
krakova donje vilice. Ovaj postupak se
vrši da bi se pri narkozi sprečilo da je-
251
Esmarchova ishemija
zik, pomerajući se unazad, ne zatisne ot-
vor grkljana.
Esmarchova ishemija, namotavanje
elastične trakaste poveske na ekstremi-
tet, počev od njegove periferije pa do iz-
nad mesta operacije da bi se izazvala
beskrvnost. Zatim se iznad poslednjeg
navoja poveske ekstremitet čvrsto pod-
veže gumenim crevom, a poveska skine.
Esmarchova klešta za jezik, v. klešta,
esophagus (oesophagus), jednjak, cevast
organ dužine oko 25 cm; nastavlja ždre-
lo, prolazi kroz grudni koš i prečagu, a
završava se na želucu.
esophoria, ezoforija, latentni konvergent-
ni strabizam; vrsta heteroforije.
esotropia, ezotropija, vrsta manifestne
razrokosti. Očna jabučica okrenuta je
prema unutra. V. strabismus convergens.
essentia, esencija. Prvobitno su ovako na-
zivani ekstrakti iz droga koji su sadrža-
vali glavne sastojke ovih droga. Docnije
su ovako obeležavani koncentrovani
etanolni ekstrakti i destilati aromatič-
nih materija, rastvori i mešavine etar-
skih ulja. Danas se ovaj izraz u medicini
retko upotrebljava.
essentialis, esencijalan, bitan, samostalan,
karakterističan, ono što čini bitni deo ešeloni zdravstvene službe, snage i sred-
x
neke stvari i što joj daje specijalne
osobine, npr. esencijalan simptom; ono
što nema očiglednog uzroka za svoje na-
stojanje, npr. esencijalna trombocitope-
nija. Sin. idiopatski, genuinus.
esteraze, enzimi koji katalizuju razlaganje
estara uticajem vode na alkohol i kiseli-
nu.
esthésiologia (aesthesiologia), esteziolo-
gija, učenje, nauka o čulima.
Estlanderova operacija, v. operacija.
estradiol, najjači prirodni estrogen, nazi-
van još i dihidrofolikulin. Prema našoj
farmakopeji, oficinalan je u obliku est-
radiol-benzoata (Oestradioli benzoas) i
estradiol-dipropionata (Oestradioli dip-
ropionas).
estri, jedinjenja koja nastaju iz alkohola i
kiselina istupanjem vode.
estriol, estrogen, prirodno estrogeno jedi- etapno lečenje, sistem zbrinjavanja po-
njenje koje se nalazi u posteljici i u mok-
raći trudnica, u pogledu biološke aktiv-
nosti mnogo slabiji od estradiola. Sin.
Marrianovo telo.
252
etapno lečenje
estrogen, (1) opšti naziv za jedinjenja koja
izazivaju pojavu estrusnih promena, v.
estradiol; (2) koji prouzrokuje estrus.
estrogene supstancije, supstancije koje
kod ovariektomisanih pacova i miševa
izazivaju estrus. Estrogene supstancije
se, uglavnom, luče u jajnicima (foliku-
larni hormon), ali, osim toga i u placenti
i u kori nadbubrežnih žlezda, nalaze se
i u krvi, mokraći i amnionskoj tečnosti
gravidnih žena i kobila. Po hemijskom
sastavu ove estrogene supstancije imaju
sterolsku strukturu. Neka sintetska je-
dinjenja, različite strukture (derivati
stilbena), takoñe su estrogene supstan-
cije. V. stilbestrol.
estrus, polna pomama. U mnogih životinja
ona se javlja u odreñenim rokovima. U
nekih polna aktivnost se javlja samo je-
danput u godini (monoestrusne životi-
nje), u drugih dva put godišnje (diestrus-
ne životinje), a ima ih u kojih postoje
veći broj takvih perioda (poliestrusne ži-
votinje). Čovek čini posebnu grupu, jer
je polni nagon uvek spreman da dovede
do polnog čina. Otuda je on semperest-
rusno biće. Polni žar se u slona javlja je-
danput u 2 godine (bianualni estrus).
stva, odnosno ustanove, osposobljene
za ostvarivanje odgovarajućeg nivoa. V.
medicinske pomoći u ratu.
etamivan, derivat vanilne kiseline; ana-
leptik za stimulisanje disanja.
etapa evakuacije, mesto gde su za vreme
borbenih dejstava razvijene snage i
sredstva sanitetske službe jedinice radi
pružanja odgovarajućeg oblika. V. medi-
cinske pomoći. Etapa evakuacije ima sle-
deće osnovne delove: prijemno-trijažno
sa evakuacionim odeljenjem i odeljenje
za pružanje pomoći; dalje se predviña
razvijanje izolatora, odeljenja za dekon-
taminaciju itd. U načelu se na svakoj sle-
dećoj etapi (bataljonska, pukovska, di-
vizijska sanitetska stanica itd.) pruža
viši oblik medicinske pomoći i bolja
nega.
vreñenih i obolelih ' 'akuacija, trijaža i
medicinska pomoć) za vreme borbe od-
likuje se time što se lečenje ne može
etar
obavljati najednom mestu nego se rašč-
lanjuje vremenski i prostorno na odgo-
varajuće oblike mediciske pomoći (v.
tamo) koja im se pruža na sanitetskim
etapama (v. tamo) u toku evakuacije od
borbene linije, odnosno od mesta ranja-
vanja do sanitetskih ili zdravstvenih
us-
v tanova s tim što se na svakoj sledećoj
etapi pruža viši oblik odnosno nivo (v.
tamo) medicinske pomoći. Doslednost
u lečenju na raznim etapama se obezbe-
ñuje: (1) jedinstvenim shvatanjem svih
sanitetskih osoba o terapeutskim po-
stupcima (v. Ratna sanitetska doktrina) i
preciznom dokumentacijom na sanitet-
skim etapama. V. Ranjenička karta.
etar, v. Aether.
etarska ulja, v. aetherolea.
ethmoidalis, etmoidan, sitast, npr. os eth-
moidale, sitasta kost.
etil-alkohol, v. Alcohol, Spiritus, etanol.
etilenimini, citotoksička sredstva iz gru-
pe alkilirajućih agensa.
etilen-oksid, bezbojni gas prelazi u teč-
nost na +110C, eksplozivan u smeši s
vazduhom. Zbog toga se mesa s inert-
nim gasovima. Sin. steroksid, etoks, kar-
toks, deluje dezinficijentno reagujući s
reaktivnim delovima ćelije. Radna t°
5O0C, rel. vlažnost 20 do 30%. Efikasan u
koncentraciji preko 450 mg/lit, vazdu-
ha. Koristi se za hladnu sterilizaciju me-
dicinskih instrumenata i opreme.
etil-hlorid, v. Aether chloratus.
etil-morfin, v. Aethylmorphini chloridum.
etil-paraben, alifatički estar parahidrok-
sibenzojeve kiseline, služi kao konzer-
vans za neke farmaceutske preparate.
etil-stibamin, organsko jedinjenje petova-
lentnog antimona, služi za lečenje lej-
šmanioza i frambezije.
etinamat, estar karbaminske kiseline,
hipnotičko sredstvo.
etinil-androstendiol, veštačko progesto-
geno jedinjenje.
etinil-estradiol, polusintetski eströgeni
preparat.
etinil-testosteron (etisteron, anhidrohid-
roksiprogesteron, pregneninolon), sin-
tetsko sredstvo s progesteronskim dej-
stvom.
Eustachijeva truba
etioholanolin, proizvod razlaganja and-
rostendiola i dihidro-izoandrosterona u
mokraći. Ima samo anestezičko dejstvo.
etioholanolonska groznica, periodična
pojava groznice prouzrokovana, najve-
rovatnije genetski uslovljenim poreme-
ćajima u Razgradnji etioholanolona (raz-
gradnog produkta androgena). V. andro-
genisaskromnim androgenim efektom.
etionamid, antituberkulozno sredstvo.
etmoidan, v. ethmoidalis.
etoheptazin, analgetičko sredstvo, jedna
od sintetskih zamena za morfin.
etoksinaftil-penicilin (nafcilin), polusin-
tetski penicilin, otporan prema dejstvu
penicilinaze.
etopropazin, fenotiazinski derivat, služi
za lečenje hiperkinetičkih stanja.
etosuksimid, derivat sukcinimida, sred-
stvo za lečenje male epilepsije.
euchromatin, euhromatin, deo hromatin-
ske supstancije koji predstavlja funk-
ciono aktivni deo hromosoma. Zbog
male zbijenosti spiralnih zavoja DNK u
ovom delu hromosoma, transkripcija
DNK u RNK u euhromatinu je veoma
aktivna. Euhromatin" se boji homogeno.
V. heterochromatin.
eukarionti, jedinke čije ćelije u citoplazmi
sadrže organizovano jedro. V. proka-
rionti.
eupateskop, aparat za merenje infracrve-
nog zračenja, zasniva se na automat-
skom registrovanju toplotne energije
pomoću osetljivih ćelija.
eupepsia, eupepsija, dobro varenje, pri-
sustvo dovoljnih količina enzima pepsi-
na u želudačnom soku.
euphoria, euforija, nenormalno ili preko-
merno dobro raspoloženje, veselost, na-
ročito izražena u maniji. V. mania.
euploid, ćelija, odnosno jedinka čiji broj
hromosoma predstavlja tačan umnožak
njenog haploidnog (jednostrukog) bro-
ja hromosoma. U čoveka je, npr. hap-
loidni broj hromosoma 23, a njegov um-
nožak s dva čini diploidiju (46 hromoso-
ma) koja je svojstvo svih normalnih te-
lesnih ćelija. Umnožak haploidnog bro-
ja sa tri je triploidija itd.
Eustachijeva truba, v. tuba auditiva, au-
ris; (embr.) bubanjska duplja i Eustahi-
253
evacuatio
jeva truba razvijaju se od 1. škržnog use-
ka i 1. i 2. škržnog luka.
evacuatio, evakuacija, spontano ili izazva-
no ispražnjavanje šupljih organa (npr.
creva ili mokraćne bešike) ili telesnih
duplji (pleuralne) pomoću punkcije (as-
piracijom) ili prosecanjem, a vrlo retko
spontano.
evakuacija, sanitetska, otpremanje po-
vreñenih i obolelih (p/o) pripadnika
oružanih snaga iz reona borbenih dej-
stava ili ugroženih područja u relativno
bezbednije zone gde su bolje moguć-
nosti lečenja. Evakuacija je izvlačenje i
iznošenje p/o od mesta povreñivanja ili
razbolevanja do zaklona, zatim prenoše-
nje i na kraju prevoženje do sanitetskih
ili zdravstvenih ustanova. Evakuacija
mora biti brza (vodeći pri tome računa
0 stepenu hitnosti, v. medicinska trljala),
udobna da bi transportovanje što manje
negativno uticalo na povredu ili obolje-
nje i uopšte na stanje p/o. Za izvoñenje
evakuacije koriste se svi mogući načini
1 sredstva, počev od priručnih sredsta-
va, korištenja tovarnih grla i nosila pa
do upotrebe svih vrsta nazemnih, vode-
nih i vazdušnih transportnih sredstava-
(aviona i helikoptera). Pri transportova-
nju se moraju posebno prevoziti p/o
koji su opasni za okolinu (zarazni i psi-
hijatrijski bolesnici, kontaminirani
p/o). Sistem evakuacije u uslovima opš-
tenarodnog oslobodilačkog rata ima
svoje specifičnosti, posebno u malim
zemljama. Evakuacija će se izvoditi ug-
lavnom na kraća odstojanja, za tran-
sportovanje p/o će se u masovnom ob-
imu upotrebljavati mesna i priručna
transportna sredstva, a p/o će se često
sklanjati u teško prohodne reone, guste
predele šuma, pećine, zatim kod stanov-
ništva, u podzemnim skloništima i baza-
ma.
evakuacijska bolnica, sanitetska ustano-
va većeg kapaciteta obično u sastavu sa-
nitetske službe armije; njen je zadatak:
prijem i trijaža povreñenih i obolelih
koji stižu iz sanitetskih stanica i poljskih
pokretnih bolnica, a po potrebi pruža i
hiruršku pomoć, naročito hitnu pre
evakuacije povreñenih i obolelih u usta-
254
evolucija
nove zdravstvene službe. Može da pruža
i specijalističku pomoć kad joj se dode-
Ie ekipe iz odreda lekara specijalista.
evakuator, instrument za uklanjanje teč-
nosti ili sitnih komadića iz telesnih dup-
lji; ranije primenjivan za pražnjenje
mokraćne bešike i creva.
eventratio, eventracija, ispadanje trbuš-
nih organa iz trbušne duplje, npr., ispa-
danje želuca i creva kroz uroñeni ili za-
dobijeni defekt u prečagi iz trbušne
duplje u grudnu duplju, ispadanje tr-
bušnih organa u kesu pupčane kile itd.
évidement, (fr.) operacija pražnjenja dup-
lje ili obolelih delova organa.
evisceratio, evisceracija, vañenje sadržaja
iz duplje; e. bulbi, uklanjanje celokup-
nog sadržaja očne jabučice. Syn. exente-
ratio bulbi.,
evnuh, uškopljenik, muškarac kome su
odstranjeni semenici ili spoljni polni or-
gani. V. castratio.
evnuhizam, stanje zaostalog razvoja i po-
remećenih funkcija, nastalo posle kast-
racije (jalovljenja). Za nozološku sliku
evnuhizma od najvećeg je značaja vre-
me kada je kastracija izvršena, pre ili
posle puberteta. V. kastracija.
evnuhoidizam, promene u izgledu muš-
karca koje podsećaju na promene izaz-
vane ranom kastracijom, ali koje u
ovom slučaju nisu posledica operativ-
nog odstranjenja gonada, nego različi-
tih hipoplastičkih oboljenja semenika.
evocirani potencijali, elektroencefalog-
rafski registrovane promene krivulje
kao odgovor na draženje pojedinih re-
ceptora, somatosenzorni evocirani po-
tencijali, na draženje senzitivnih živaca,
akustički evocirani potencijali, na dra-
ženje slušnih receptora; vizuelni ili op-
tički evocirani potencijali na draženje
mrežnjače.
evolucija, postanak i postupni razvitak ži-
vog sveta u prostoru i vremenu putem
transformisanja prostijih u složenije or-
ganizacije živih bića, što se po »decen-
dentnoj teoriji«, koja organizme shvata
kao istorijske tvorevine, odigralo uglav-
nom u ranijim geološkim epohama, u
kojima su izumrli daleki preci današ-
njih (recentnih) organskih oblika. Na-
evulsio nervi optici
jviše izlagane i kritikovane, klasične teo-
rije e., Lamarkova teorija, Darwinova
teorija, Weismannova teorija, teorija or-
togeneze i mutaciona teorija, koje su
prvi sistemi biološkog evolucionizma,
sadrže prva rešenja uzroka transformi-
sanja organizma. Moderni evolucionisti
razlikuju »evoluciju«, kao istorijski raz-
vitak živog sveta nepristupačan eksperi-
mentu, i »specijalnu«, aktuelno postaja-
nje vrsta i prilagoñavanje, koji se stalno
vrši i čiji se mehanizam može otkriti u
eksperimentu. Novo rešenje problema
postanka vrsta očekuje se od sinteze
koja se već vrši iz pojava koje ispituju
genetika, fiziologija razvića, ekologija i
biogeografija i iz analize najnižih takso-
nomnih jedinica.
evulsio nervi optici, evulzio nervi optici,
traumatsko otkidanje vidnog živca od
očne jabučice.
Ewingov tumor, v. tumor.
exaeresis, egzereza, isecanje, vañenje,
otklanjanje. V. phrenicoexaeresis.
exanthema, egzantem, ospa. Rasejana
erupcija mahom makuloznih promena
na koži, hematogenog, limfogenog ili
neurogenog porekla.
exarticulatio, v. desarticulatio.
excavatio, udubljenje, špag (npr. e. rec-
touterina Douglasi, Douglasov špag iz-
meñu materice i čmarnog creva); e. pa-
pillae nervi optici, ekskavacija papile
vidnog živca, udubljenje u papili vidnog
živca koje može biti fiziološko ili pato-
loško, npr. u glaukomu.
excavator, v. ekskarator.
excipiens, podloga /a lekovite masti; pre-
ma našoj farmakopeji, oficinalne su sle-
deće podloge za lekovite masti: exci-
piens ad oculenta (podloga za masti za
oči), excipiens ad unguenta (podloga za
lekovite masti), excipiens ad unguenta
antibiotica (podloga za lekovite masti s
antibioticima), excipiens emulsificans
(emulgirajuča podloga za lekovite mas-
ti), excipiens emulsifican aquosüm
(emulgirajuća podloga s vodom za leko-
vite masti), excipiens Lanacoli (lanakol-
na podloga za lekovite masti), excipiens
lanacoli aquosum (lanakolna podloga s
vodom za lekovite masti), excipiens
exonucleasa
Macrogoli (makrogolna podloga za le-
kovite masti).
excisio, ekscizija, isecanje; e. probativa,
probna ekscizija, uzimanje isečka iz or-
gana ili tkiva radi histološko-patološkog
ispitivanja u svrhu dijagnostikovanja
patološkog procesa.
excitantia, v. stimulantia.
excochleatio, ekskohleacija, izgrebavanje
neke šupljine oštrom kašikom ili kire-
tom.
excoriatio, ekskorijacija, oguljotina, povr-
šni defekt u koži ili sluznici; neurotska
e., samopovreñivanje kože noktima ili
nekim fizičkim načinom.
exenteratio, egzenteracija, hirurško ukla-
njanje unutrašnjih organa. Obično oz-
načava radikalno odstranjenje sadržaja
telesne duplje, npr karlične duplje; e.
orbitae, hirurško odstranjenje celo-
kupnog sadržaj^ QČne duplje, Sin. evis-
ceratio orbitae; e. pelvis, uklanjanje or-
gana i okolnog tkiva iz karlice; e. pelvis
anterior, uklanjanje u celini mokraćne
bešike s donjim delom uretera, vagine,
pripojaka, pelvičkih limfnih žlezda i pel-
vičkog peritoneuma; e. pelvis poste-
rior, uklanjanje u jednom mahu pelvič-
kog kolona, materice, vagine i pripojaka
sa uklanjanjem ili bez njega limfnih
žlezda, dok mokraćni organi ostaju
neodstranjeni; e. pelvis totalis, ukla-
njanje u jednom mahu mokraćne beši-
ke, donjih delova uretera, materice, us-
mine i pripojaka donjeg dela sigmoid-
nog kolona, svih limfnih žlezda, karlice
i celog peritoneuma karlice.
exfoliatio, eksfolijacija, listasto odvajanje
površinskih slojeva epiderma.
exoglossia, egzoglosija, držanje uvećanog
jezika izvan usne duplje.
exognathia, preširoka vilica; e. bimaxil-
laris, preširoke obe vilice, posledica hi-
potireoidizma; e. monomaxillaris, pre-
široka vilica, obično usled nepravilne
funkcije jezika. U slučaju e. monomaxil-
laris postoji gnatično ili dentoalveolar-
no ukrste n zagrizaj. V. malocclusio.
exonucleasa, egzonukleaza, enzim koji
hidrolitički razgrañuje DNK na njene
sastojke nukleotide. Egzonukleaza za-
255
exophoria
počinje svoje dejstvo na slobodnom
kraju polinukleotida.
exophoria, egzoforija, latentni divergent-
ni strabizam; vrsta heteroforije.
exophthalmometar, egzoftalmometar,
aparat za tačno merenje stepena egzof-
talmusa.
exophthalmos, egzoftalmos, iskolačenost
očiju, buljavost, pomeranje očne jabuči-
ce unapred usled toga stoje zapremina
očne duplje smanjena ili je njena sadrži-
na uvećana. Uzroci: poremećaji u razvi-
ću koštanog zida orbite, krvarenje u or-
biti, zapaljenja, tumori, endokrina oftal-
mopatija, prodiranje procesa iz sinusa,
lubanjske jame. Syn. protrusio bulbi,
proptosis; e. malignus, maligni egzoftal-
mus, veomaizražena, jednostrana ili ob-
ostrana, izbuljenost očnih jabučica pri
čemu drugi znaci svojstveni Bazedovlje-
voj bolesti (v. morbus Basedowi) ne po-
stoje ili su izraženi u nesrazmerno ma-
njoj meri.
exostosis, egzostozis, benigni koštani ili
hrskavični izrastaj. Najčešće se javlja u
blizini okrajka dugih kostiju. Mikros-
kopski pokazuju gradu normalne kosti,x
a površina je obložena hrskavicom na
koju naleže tanak sloj veziva; egzostoza
na epifiznom delu kosti i sastoji se od
koštanog i hrskavičavog tkiva, a prekri-
vena burzom; e. cartilaginea, egzostoza
koja se sastoji od hrskavice pod po-
kosnicom; e. eburnea, koji se sastoji od
sabijenog koštanog tkiva; e. mandibu-
lae et maxillae, uvećanje kosti na al-
veolarnom grebenu ili na bilo kom delu
donje ili gornje vilice; e. multiplex car-
tilaginea, uroñeni poremećaj karakte-
rističan po egzostozi u blizini okrajaka
dijafiza dugih kostiju, a sastoje se od hr-
skavičavog ili hrskavično-koštanog tki-
va. Autosomno dominantne, obeležene
su maligne degeneracije.
exotoxinum, egzotoksin, pravi toksini, ot-
rovne izlučevine bakterija, belančevi-
naste p-rirode, koje se mogu odvojiti od
tela bakterija filtrovanjem kroz bakte-
riološka cedila (koja zadržavaju klice, a
propuštaju toksine). Kombinovani s
formalinom, daju neotrovne produkte
256
extensio
koji zadržavaju svu specifičnu antige-
nost toksina i zovu se anatoksini ili tok-
soidi. S odgovarajućim antitelima (anti-
toksinima) spajaju se i neutrališu. E.
imaju jaku antigenu moć, vrlo su otrov-
ni i osetljivi na temperaturu i svetlost, i
imaju specifičan afinitet prema pojedi-
nim vrstama tkiva.
exotropia, egzotropija, vrsta ispoljene
razrokosti. Očna jabučica je okrenuta
ka spolja. Y. strabismus divergens.
expectorans, v. expectorantia.
expectorantia, sredstva koja olakšavaju
izbacivanje sekreta iz bronhija.
expectoratio, ekspektoracija, iskašljava-
nje sadržaja iz pluća, bronha i dušnika.
expiratio, ekspiracija, faza u disajnom po-
kretu pri kojoj se vazduh iz pluća istis-
kuje u spoljnu sredinu.
explantatio, eksplantacija, kultura tkiva.
Naučni metod koji se upotrebljava za
proučavanje ćelija i tkiva van organiz-
ma. Ćelije i tkiva prenose se iz živog or-
ganizma na podesne hranljive podloge,
na kojima se ćelije razmnožavaju. E. se
primenjuje u kancerologiji, histologiji
itd. Ovakve ćelije i tkiva služe u viruso-
logiji, kao hranljiva podloga za viruse.
exploratio, eksploracija, istraživanje, ispi-
tivanje, pregled bolesnika, specijalno
dijagnostičko istraživanje telesnih šup-
ljina, funkcija pojedinih organa itd.
expressio, ekspresija, istiskivanje; (1) iz-
gled lica pod uplivom fizičkog ili emo-
cionog stanja; (2) čin kojim se nešto is-
tiskuje.
exsiccantia, sredstva koja suše tako što u
sebe upijaju tečnost.
exsiccator, eksikator; osušivački sud koji
se hermetički zatvara, tako da se u nje-
mu supstancije mogu osušiti i bez zagre-
vanja, a pod uticajem higroskopnih
supstancija.
extensio, ekstenzija, istezanje, opružanje;
(1) pokret kojim se razmiču dva kraja
koja se zglobljavaju meñu sobom ili su
činila jednu celinu; (2) pokret koji dovo-
di ekstremitet u opruženi položaj. Bar-
denheuerova e., ekstenzija u prelomu
uda, s uzdužnim, poprečnim i kružnim
vučenjem sa ciljem da se izvede eksten-
zija u svim pravcima, u koje vrše mišići
extensor
dislokaciju; Buckova e., ekstenzija pre-
loma uda tegovima i s izdignutim kra-
jem postelje tako da telo svojom teži-
nom vrši kontraekstenziju; Codivillao-
va e., ekstenzija prelomljenog uda po-
moću klina ili igle kojom je proboden
donji deo prelomljene kosti; e. extrao-
ralis, izvlačenje ukleštenih preloma
kostiju lica pomoću Kingove gipsane ili
slične kape; Kirschnerova žičana e.,
provlači se žica kroz prethodno učinjen
kanal i fiksira se za metalnu uzengiju,
pomoću koje se vrši ekstenzija tegovi-
ma; e. per contiguitatem, (patol.) šire-
nje morbidnog procesa iz jednog tkiva
ili njegovog dela u njima susedno tkivo;
e. intermaxillaris, (stom.) meñuvilična
vuča za privremeno ili trajno izvlačenje
i približavanje prelomljenih vilica do
normalne okluzije zuba ili do normal-
nog odnosa bezubih vilica; e. i. elasti-
ca, elastična meñuvilična vuča pomoću
gumica; e. i. non elastica s. metallica,
čvrsta ili žičana meñuvilična vuča; e.
Kazanjianova, izvlačenje zigomatičke
kosti i gornjeg dela lica: slobodni kraje-
vi žicane osteosinteze predela donje
očne ivice povezani su gumicama za
šinu iz kape na glavi; e. Waldronova, iz-
vlačenje središnjeg koštanog masiva
lica pomoću Steinmannovog klina s lo-
zom.
extensor, ekstenzor, opružač, koji opruža,
mišić opružač.
extirpatio, potpiino odstranjivanje obole-
log organa ili dela organa.
extrabulbaris, ekstrabulbaris, nešto što
se nalazi spolja, izvan očne jabučice.
Sin. extraocularis.
extracapsularis, ekstrakapsularan, ono
što se nalazi ili se odigrava na spoljaš-
njoj strani čahure.
extracranialis, ekstrakranijalan, ono što
je van lubanje.
extractio dentis, vañenje zuba iz vilice,
odnosno alveole, polugom ili kleštima.
extraction, ekstrakt, iscrpak, iscrpina, de-
limično ili do kraja isparene iscrpine
droga ili biljnih sokova. Ekstrakti se
dele na tečne (E. fluida), žitke ( E. te-
nuia), guste (E. spissa) i suve (E. sicca);
E. Aloës siccum, ekstrakt od aloja, slu-
17 Medicinski leksikon
extrasystola
ži kao laksantno sredstvo. Sin. E. Aloës;
E. Belladonnae siccum, ekstrakt od
velebilja deluje slično atropinu, upot-
rebljava se kao spazmolitično sredstvo i
sredstvo za suzbijanje povećane želu-
dačne sekrecije. Sin. E. Belladonnae. V.
Atropinum; E. Faecis siccum, suvi ek-
strakt od kvasca, služi kao konstituens
za izradu nekih vrsta pilula; E. Fellis
bovini siccum, suvi ekstrakt od goveñe
žuči, služi kao holeretičko sredstvo. V.
choleretica; E. Filicis mariš, v. E. Filicis
tenue; E. Filicis tenue, ekstrakt od pra-
ve paprati, nekada služi kao sredstvo
protiv pantljičara (danas napušten).
Sin. E. Filicis mariš. V. Filicis Rhizoma;
E. Frangulae siccum, ekstrakt od kr-
kovine, upotrebljava se kao laksantno
sredstvo, V. Frangulae cortex; E. Gen-
tianae siccum, ekstrakt od lincure (vla-
disavke), služi za izradu pilula; E. he pa-
tiš liquidum, tečni ekstrakt od jetre
(danas napušten); E. Mydrastidis flui-
dum, tečni ekstrakt od kanadske žutike,
danas napušten; E. Opii siccum, ekst-
rakt od opijuma, sadrži 20% morfma.
Sin. E. Opii, v. Morphinum; E. Rhei sic-
cum, ekstrakt od raveda (rabarbare),
služi kao stomahik i laksans, v. Rhei rhi-
zoma; E. Secalis cornuti dilutum, raz-
blaženi ekstrakt od glavnice, danas na-
pušten. V. Secale cornutum; E. Strychni
siccum, ekstrakt od strihnosa, danas
napušten. Sin. E. Strychnini; E. Nucis
vomicae, v. Strychnini nitras; E. Tor-
mentillae siccum, ekstrakt od trave od
srdobolje (srčenjaka), upotrebljava se
protiv proliva. V. Tormentillae rhizoma.
extraocularis, ekstraokularis, v. extrabul-
baris.
exstrasystola, ekstrasistola, preuranjena
kontrakcija srca, nezavisna od normal-
nog srčanog ritma, koja je posledica
stvorenog impulsa za kontrakciju van
sinusnog čvora; atrijska e., čija se draž
stvara u zidu pretkomora, ali van sinus-
nog čvora; aurikulska e., atrijska ekst-
rasistola; atrioventrikulska e., u Jkoje
se draž stvara u atrioventrikulskom
čvoru. Sin. nodalna ekstrasistola; infra
nodusna e., ventrikulska ekstrasistola;
interpolovana e., koja se javlja izmeñu
257
extremitas exulceratio

dve normalne kontrakcije; komorska u okluzalnom pravcu usled traume, ili

e., ventrikulska ekstrasistola; pretko- zbog gubitka zuba kada antagonisti iz-
morska e., atrij ska ekstrasistola; ret- rastaju preko okluzalne ravni i u orto-
rogradna e., pretkomorska ekstrasisto- dontskom pomeranju zuba. V. intrusio
la koja nastaje prenošenjem draži od dentis. Sin. elongatio dentis.
komorske ekstrasistole na pretkomore; exudatio, izliv nastao izlaskom tečnosti i
ventrikulska e,, nastaje u zidu komora. ćelija iz kapilara i sitnih vena kao i po-
extremitas, kraj, okrajak duge kosti ili ne- java veće količine sluzi na površinama
kog organa, ekstremitet (ruka, noga); e. sluznice.
inferior, donji ud ili ekstremitet (noga), exsudatum, eksudat, proizvod eksudacije
v. membrum inferius; e. superior, gornji u toku zapaljenja. Po kakvoći se razliku-
ud ili ekstremitet (ruka), v. membrum ju: serozni, fibrinozni, gnojni, putridni
superius. (truležni), hemoragijski i mešoviti eksu-
extremus, (super!.), ekstremni, krajnji, dat. Može se nalaziti u šupljinama tela
npr. capsula extrema, krajnja spoljna ili na njegovim površinama ili u meñu-
moždana čahura. ćelijskim prostorima; serpozni e., sadr-
extrinsic factor (engl.), spoljašnji činilac, ži pored vode i soli i veću količinu be-
izraz koji je bio upotrebljavan za sasto- lančevina (uglavnom albumina) i vrlo
jak hrane na koji bi delovao unutrašnji mali broj polimorfonuklearnih leukoci-
činilac (intrinsic f.) želudačnog soka da ta.
bi se stvorio aktivni antianemijski pri- exsufflatio, eksuflacija, čin isisavanja vaz-
ncip. Danas se zna da je u stvari vitamin duha iz duplje veštačkim ili mehanič-
B12 ekstrinsik faktor. kim načinom; eksuflacija se naročito
extrophia, ekstrofija, izvrtanje, izvraće- primenjuje na plućima pomoću isisiva-
nost; e. mokraćne bešike, kongenital- ča (eksuflatora).
na mana, u kojoj zbog nerazvijenosti tr- exsufflator, eksuflator, isisivač, aparat
bušnog zida i mokraćne bešike ova iz- koji proizvodi negativni pritisak; eksuf-
gleda izvrnuta upolje, tako da se njen- lator primenjen na bronhijalno stablo i
zadnji zid vidi kroz otvor njenog pred- njegove grane može da izazove priro-
njeg zida. dan ali jak kašalj.
extrusio dentis, ekstruzija zuba, delimič- exulceratio, egzulceracija, proces stvara-
no pomeranje zuba iz alveolarne čašice nja grizlica na koži ili na sluznici.

258
F, hemijski simbol za nemetal fluor, koji
spada u grupu halogena.
f18, radioaktivni izotop fluora, primenjuje
se za sciiitigrafiju kostiju.
f, oznaka za prefiks femto u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; \
femto označava veličinu koja je za
IO-15 odnosno za (0,000 000 000 000
001) puta manja od merne jedinice neke
fizičke veličine. Npr. fm (femtometar),
fmol (femtomol).
Fc, fragment imunoglobulina, deo mole-
kula imunoglobulina koji nastaje posle
delovanja papaina. Sastoji se od C-ter-
minalne polovine teških lanaca. Za Fc--
fragment su vezane biološke osobine
imunoglobulina: prolaz kroz epitelne
membrane (placenta, krvni sudovi i si.),
vezivanje za ćelije (citofilnost) i aktiva-
cija komplementa. V. citofilno antitelo;
komplement.
F.D.I., skrač. od Federation dentaire In-
ternationale, Meñunarodno udruženje
stomatologa. Osnovano 1900. god. u Pa-
rizu.
Fe, hemijski simbol za ferrum - gvožñe, v.
ferrum.
Fe59, radioaktivni izotop gvozda, prime-
njuje se u obliku trovalentnog citrata za
ispitivanje prometa i apsorpcije gvozda.
Fl., skrać. za flores (cveće) ili flos (cvet),
ili, pak, od fluidus, fluida, fluidum (te-
čan).
f.l.a., skrač. za fiat (ili fiant) lege artis:
neka bude ili neka budu izrañeni po
propisu.
fr., skrać. zä fructus (plod).
17*
FSH (»folliculin stimulating hormone«)
(»folikulin stimulišući hormon«, »Pro-
lan A«) hormon (v. tamo) prednjeg rež-
nja hipofize koji podstiče, prvenstveno,
stvaranje f o Ii kula jajnika, normalno od-
vijanje mesečnog ciklusa polno zrelih
žena i sazrevanje spermatozoida (v.
tamo) polno zrelih muškaraca (v. i hor-
moni adenohipofize).
F-faktor, v. faktor «plodnosti».
F2-generacija, proizvod meñusobnog uk-
rštanja hibrida iz Fi-generacije. Slede-
će generacije označavaju se kao Fa, F4
itd.
F-otrovi, organofosforni bojni otrovi
nervno-paralitičkog dejstva, molekul F
se veže za molekul fermenta holineste-
raze (koja učestvuje u procesu prenoše-
nja nervnih nadražaja) i ta veza se ne
može raskinuti nijednim poznatim anti-
dotom reaktivatora holinesteraze. F-ot-
rovi su vrlo toksični, dejstvo im je brzo
(u organizam ulaze kroz organe za disa-
nje i kožu); gas-maska je dobro zaštitno
sredstvo, a i dekontaminacija (v. tamo)
efikasna je ako se ove mere preduzmu
na vreme.
Fab-fragment imunoglobulina, deo mo-
lekula imunoglobulina koji nastaje po-
sle delovanja papama, sastoji se od vari-
jabilnih delova teških i lakih lanaca,
konstantnih delova lakih lanaca i jed-
nog dela konstantnog dela teškog lanca.
U ovom fragmentu se nalazi aktivno
mesto s kojim antitelo reaguje s antige-
nom. V. hipervarijabilni deo imunoglo-
bulina.
259
Fabricijusova burza (kesa)
Fabricijusova burza (kesa), limfoepitel-
ni organ prisutan samo u ptica i nekih
gmizavaca. Okruglog je oblika i srnešte-
na retrokloakalno. Tkivo burze je obavi-
jeno vezivnom čahurom i vezivnim pre-
gradama je izdeljelio u plike (16-18) oi-
vičene epitelom. Plike su ispunjene
limfnim folikulima slojevite grañe. Kor-
teks se nalazi na periferiji i ispunjen je
gusto zbijenim limfocitima, dok su u
centralnom delu (meduli) limfociti ma-
nje brojni. Burza postaje limfoidna več
u toku embriogeneze. Posle izleganja
rastenje se nastavlja sve do 8-12. sedmi-
ce (period puberteta), a ubrzo posle
toga nas taje ^fiziološka involucija. U pili-
ća starih^ 12 meseci burza je skoro u po-
tpunosti zamenjena vezivnim tkivom.
Bur'ža ima značajnu ulogu u razvoju hu-
^moralnog imunog sistema. V. primarni
limfoidni organi. »Mikrosredina« burze
obezbeñuje sve faktore potrebne za di-
ferencijaciju matične ćelije u B-limfocit.
V. B-limfociti. Rana burzektomija (emb-
rionalna i neonatalna) ima vidnog utica-
ja na razvoj humoralne imunosti.
faccette, v. faseta.
facia!is, facijalan, koji pripada licu (npr.
nervus facialis, živac lica).
facies, facijes, (1) lice, (2) izraz lica; povr-
šina, strana; f. abdominalis, izraz lica
pri oboljenjima trbušnih organa: utonu-
Ie očne jabučice, zašiljen nos, stravičan
pogled; f. adenoides, glupav izraz lica,
s otvorenim ustima, u dece s adenoid-
nim vegetacijama; f. articularis, zglob-
na površina neke kosti, pokrivena hija-
linom hrskavicom; f. hippocratica, iz-
gled lica u bolesnika neposredno pred
smrt, bledilo, zašiljen nos i brada, i upale
slepoočriice; f. leontina, v. leontiasis; f.
leprosa, v. leontiasis; Parkinsonov f.,
tup izgled lica pri Parkinsonovoj boles-
ti; f. scrophulosa, izgled lica u skrofu-
loznih osoba: hronični rinitis, otečenost
gornje usne, konjunktivitis sa žmire-
njem i blefaritis.
facilitacija, produženo preživljavanje ka-
lema tkiva (tumora) usled delovanja an-
titela (facilitirajuća antitela) čija je ak-
tivnost uperena protiv kalema. Na iz-
260
fagocit
gled paradoksna reakcija. U anglosak-
sonskoj literaturi ovaj fenomen se nazi-
va »enhancement«; f.centralna, olakša-
nje, pojava koja nastaje na opni postsi-
naptičkog neurona kada na njega delu-
ju draži koje ne mogu da izazovu okida-
nje akcionog potencijala, a i smanjuju
vrednost mirovnog potencijala i time
povećavaju njegovu nadražljivost. Svaki
put kada neki signal proñe kroz sinap-
se, one postaju sve više sposobne da
drugi put prenesu jednak signal (facili-
tacija). Pošto je signal više puta prošao
kroz sinapse, one se mogu toliko facili-
tirati da signali iz kontrolnih centara
mozga mogu takoñe prouzrokovati pre-
nos impulsa kroz te sinapse. Ovo stvara
u čoveka osećaj da doživljava senzaciju
koja je izazvala olakšanje, iako je to
samo pamćenje te senzacije.
factores coagulationis 1-XIII, činioci
koagulacije I do XIII, v. coagulatio.
faeces, feces, stolica, izmet, proizvod
funkcije creva koji se(4zbacuje pri defe-
kaciji; aholična s., stolica koja je neo-
bojena usled nedostatka žuči u crevu
(opstrukcione žutice); bilijarna s., žute
i mrke stolice koje se javljaju pri dijare-
ji; njihova boja uslovljena je prisustvom
neredukovanog bilirubina; crna s., v.
melaena; s. izgleda čorbe od graška.s
pri trbušnom tifusu; s. izgleda čorbe
od pir in ća, s. pri koleri; lijenterična s.,
s. u kojoj se nalazi mnogo delića potpu-
no nesvarene hrane; masna s., s. koja
sadrži mnogo masti (insuficijencija pan-
kreasa); sapunska s., suva stolica, koja
ne prlja pelenu, ali se razmazuje jer je
masna usled bogatstva u nerastvorlji-
vom sapunu. Sreće se u prolivu dece na-
stalom usled oštećenja creva kravljim
mlekom; s. u vidu trake, s. pri spazmu
ili strikturi kolona.
Faex, kvasac, smeñežućkasta ili smeña
masa koja se sastoji od gljivica Saccha-
romyces cerevisiae, služi kao pilulama
masa; F. inactivata, osušeni kvasac; F.
medicinalis, medicinski kvasac.
fag, v. bacteriophag.
fagocit, ćelija koja uvlači strane čestice,
raspadne produkte tkiva, bakterije, ćeli-
je krvi itd. u svoju protoplazmu i uništa-
fagocitoza
va ih svarivanjem, čime igra važnu ulo-
gu u odbrani organizma, Razlikuju se:
makrofagi, ćelije vezivnog i epitelnog
tkiva koji fagocituju krupnije ćelije i
mikrofagi, leukociti koji uništavaju sit-
nije ćelije, npr., bakterije.
fagocitoza, osobina izvesnih ćelija (fago-
cita) da u svoju citoplazmu uvuku stra-
ne čestice i unište ih svarivanjem. Pro-
ces fagocitoza može se podeliti u tri sta-
dijuma; u prvom stadijumu fagociti su
privučeni na mesto prodora mikroorga-
nizama; u drugom prodrli mikroorga-
nizmi su uvučeni u unutrašnjost fagoci-
ta; u trećem stadijumu fagocitovani
mikroorganizmi su razgrañeni. Smatra
se da intracelularni enzimi fagocita do-
vode do razgrañivanja.
fagotipizacija, metoda za bakteriološka i
epidemiološka ispitivanja. Princip fago-
tipizacije zasniva se na velikoj specifič-
nosti odreñenih bakteriofaga. Zbog
toga se fagotipizacija uspešno upotreb-
ljava u tipizaciji mnogih bakterija:
Staphylococcus, Salmonella i dr.
f ago zo m, vezikula s česticom i enzimima
nastala u citoplazmi fagocitozom.
Fahraeus-Lindqvistov efekat, smanjenje
uticaja viskoznosti na proticanje krvi
kroz sudove čiji je promer manji od 1,5
mm; nastaje tako što se u ovim sudovi-
ma eritrociti, koji se inače kreću bez
reda, postavljaju u nizove i kreću kao je-
dinstven čep.
Fahraeusov test, v. test.
fakirizam, vid pasivnog flagelantizma,
koji se sastoji od uživanja bolesnika da
mu se u meso ubadaju usijane igle, klin-
ci ili da mu se mesta na telu štipaju kleš-
tima.
faktor antispecifičnosti, engl. anti-speci-
ficity factor, protein koji sprečava da
specifični faktor RNK polimeraze (v.
RNK-polimeraza) prepozna mesto inici-
jacije, tj. mesto otpočinjanja sinteze
RNK.
faktor elongacije G (FE-G), protein, po1
znat i kao translokaza, koji omogućuje
premeštanje kompleksa tRNK-amino-
kiselina u toku sinteze polipeptidnog
lanca, s pozicije »A« na poziciju »P« na
ribosomu. Pri tome se oslobaña mesto
faktori inicijacije
na poziciji »A« za vezivanje sledeće
tRNK sa svojm aminokiselinom i na-
stavljanje procesa sinteze polipeptid-
nog lanca. Sin. translocasa; f. elongaci-
je T (FE-T), protein pomoću kojeg se
obavlja smeštaj novoprispelog kom-
pleksa tRNK-aminokiselina na upraž-
njeno mesto »A« ribosoma i peptidno
spajanje aminokiseline iz tog komplek-
sa s aminokiselinom na susednoj, »P« -
poziciji toga ribosoma; f. »plodnosti«,
epizom koji se označava sa F+ i koji us-
lovljava pol bakterija. Njegovo prisust-
vo u ćeliji označava muški (F-I-), a njego-
vo odsustvo ženski pol (F-). Sin. F-fak-
tor. V. episomi.
faktori inicijacije (engl. initiation fac-
tors), faktori započinjanja, grupa od na-
jmanje tri različita proteina (IFl, IF2,
IF3) neophodnih za inicijaciju (započi-
njanje) sinteze proteina, a koji ne ulaze
u sastav ribosoma; proces započinjanja
se verovatno odigrava tako što se IF3
vezuje za slobodnu 3OS podjedinicu ri-
bosoma, a IF2 za GTP i f-met-tRNK; ova
dva agregata stvaraju kompleks koji se
zatim vezuje za iRNK uz učešće IFl; pro-
ces započinjanja se završava vezivanjem
slobodne 5OS podjedinice ribosoma, uz
hidrolizu GTP-a i otpuštanje sva tri fak-
tora inicijacije; f. kosmičkog leta, o-
buhvataju celokupnost fizičkih ušlova
spoljne sredine u kojoj se odvija kos-
mički let, pojave izazvane dinamikom
leta kao i ekološke faktore; vezane za ži-
vot i rad kosmonauta u kabini vasion-
skog broda. Faktori pri lansiranju su:
ubrzanja, vibracije i buka. U toku leta
su: održavanje mikroklime u kabini bro-
da, bestežinsko stanje, jonizujuća zrače-
nja, konfinacija i obavezan položaj tela,
izmena fizioloških ritama, ishrana i fi-
ziološke potrebe, efekti meteorita i
sredstva za spašavanje. Faktori pri po-
vratku su: prelaz od nula gravitacije na
hipergravitaciju i normogravitaciju, de-
celeracija, termoregulacija, prizemlje-
nje i proces readaptacije. Prema vreme-
nu delovanja faktori kosmičkog leta
mogu biti kratkotrajni i dugotrajni; f.
nespecifične otpornosti, faktori koji
na razne načine formiraju nespecifičnu
261
fakultativno anaerobne bakterije
otpornost mogu se podeliti na spoljne
(površinske) i na unutrašnje (humoral-
ne). Ta podela nije odsečna, jer postoje
mnogi unutrašnji faktori otpornosti
•koji utiču i na spoljne. Meñu spoljne
faktore dolaze: koža, vežnjača, sluznica
disajnog trakta, usta, želuca i creva kao
i urogenitalnog trakta. Unutrašnji faktori
nespecifične otpornosti su: tempera-
tura, količina kiseonika, poperdinski
sistem, iftterferon, fagocitoza, retiku-
loendotelni sistem itd; f. otpuštanja
(engl. release factors), specifični protei-
ni koji obezbeñuju čitanje genetskog
signala kojim se zaustavlja elongacija, tj.
dalje uključivanje aminokiselina u ras-
tući polipeptidni lanac i time dovode do
njegovog otpuštanja; f. prodornosti.
(spreading-factor), v. hijaluronidaza; f.
rastenja, esencijalni metaboliti, neop-
hodni su u metabolizmu bakterija. To
su često vitamini (obično grupe B-kom-
pleksa), pa se nazivaju bakterijski vitami-
ni U početku je definicija obuhvatala
nćorganske elemente i vitamine kao i
aminokiseline. Kasnije je taj pojam pro-
širen i na druga organska jedinjenja,
koja bakterije nisu u stanju da sintetizu-
ju, te im moraju biti data gotova u hran-
Ijivoj podlozi, ako se želi omogućenje
njihovog rastenja; f. specifičnosti,
(engl. specificity factors), proteini koji
vezujući se preobratljivo za jezgro
(ß'ßa2d>) subjedinice, engl. core) RNK -
polimeraze odreñuju za koji će se pro-
motor RNK-polimeraza vezati. V. pro-
motor.
fakultativno anaerobne bakterije, bak-
terijske vrste, koje mogu živeti i raz-
množavati se u prisustvu i odsustvu mo-
lekulnog kiseonika, anaerobno i aerob-
no; bakterije koje rastu u svim zonama
hranljive podloge.
faloidin, toksin gljive Amanita phalloides.
Fallopijeva truba, v. tuba uterina.
falsetni glas, falset, neprirodni glas peva-
ča, s tankom emisijom tona u visokim
registrima, kojom prilikom vibriraju
samo slobodne ivice glasnica.
falusna kvrga, u embriona od 10 mm spo-
Ija, pod jazvenom kvrgom, nastaje po-
prečna genitalna kvrga, iznad nje se raz-
262
farmaceutska služba
vija urogenitalni oluk s blagim genital-
nim naborima. S jedne i s druge strane
nalaze se deblja valjkasta uzvišenja: ge-
nitalni jastučići. Za to vreme genitalna
kvrga postaje falusna kvrga.
falx, srp, tvorevina u obliku srpa; f. cereb-
ri, srpasta pregrada, tvorevina tvrde
moždanice u pukotini izmeñu hemisfe-
ra velikog mozga.
famid 80 WP, novi insekticid na bazi kai -
bamata deluje na veliki broj insekata.
Deluje brzo, zadržavajući aktivnost u
toku dugog vremena. Primenjuje se 2%-
-tna koncentracija.
familijarno obeležje, svojstvo koje se
češće javlja u bliskih roñaka njegovog
nosioca nego u opštoj populaciji. Sin.
porodično obeležje.
Fanconijev sindrom, v. syndroma.
fango, lekovito blato, mineralni mulj vul-
kanskog porekla u području slanog iz-
vora u Batalji (Batalgia), kraj Padove
(Italija). Tim imenom često se označava-
ju i druga mineralna blata. Fango se
upotrebljava ne samo na licu mesta već
se i izvozi u osušenom stanju. V. peloidi.
fantazam, psihički uslovljen poremećaj u
kome je za nastajanje erekcije potreban
odreñen obrazac žene, bez obzira što se
odnos vrši sa ženom drukčijeg tipa.
fantom, model tela ili nekog njegovog
dela na kome se vrše vežbe; (gin.) model
poroñajnog puta izrañen u gipsu ili dr-
vetu od kože i gume zajedno sa gume-
nom lutkom služi za izvoñenje akušer-
skih operacija u nastavne svrhe.
fantomski bol, v. bol
faradizacija, primena Faradijeve struje u
terapiji i u dijagnostici.
faradotherapia, v. faradizacija.
faringealni lukovi, v. ždrelni lukovi.
faringealna opna, v. zdrelna opna.
faringoezofagusni divertikulum, v. di-
verticulum.
farmaceutska služba u oružanim snaga-
ma, grana sanitetske službe koja orga-
nizuje snabdevanje jedinica i ustanova
sanitetskim materijalnim sredstvima,
njihovu izradu, preradu i proizvodnju;
stara se o regeneraciji, razvoju, tipizaciji
i standardizaciji ratne sanitetske opre-
me; učestvuje u kontroli vode i namirni-
farmakodinamija
ča, u izradi odgovarajućih stručnih pra-
vila i propisa itd. U nekim armijama far-
maceutska služba bi obavljala u ratu i
preventivnomedicinske zadatke i učest-
vovala u zbrinjavanju povreñenih i ob-
olelihi (evakuacija, trijaža, reanimacija,
pružanje pomoći itd.).
farmakodinamija, deo farmakologije u
kome se proučava dejstvo lekova na živi
organizam, odnosno na živu materiju.
farmakogenetika, deo genetike koja se
bavi ispitivanjem genski uslovljenih va-
rijacija u metabolizmu lekova.
farmakognozija, deskriptivna nauka koja
proučava fizičke osobine sirovih droga,
njihov hemijski sastav i naučne metode
gajenja i sušenja lekovitog bilja.
farmakografija, (1) opisivanje lekova; (2)
receptura, učenje o propisivanju rece-
pata.
farmakologija, nauka u kojoj se prouča-
vaju poreklo, fizičke i hemijske osobine,
sastav i dejstvo lekova, njihova resorp-
cija, sudbina u organizmu i eliminacija
i, najzad, njihova terapijska upotreba i
njihova toksička dejstva.
farmakopeja, v. pharmacopoeia.
farmakoterapija, v. therapia.
fascia, fascija, (1) tanka vezivna opna koja
obavija ili pokriva organe; f. bulbi, v.
capsula; f. cremasterica, omotač kre-
masteričkog mišića i semene vrpce; f.
lata, široka fascija, spoljni zadebljani
deo bütne fascije; f. transversalis, tran-
sverzalna fascija, tanka vezivna opna
koja iznutra oblaže trbušnu duplju, a
ovu fasciju oblaže zidni list trbušne ma-
ramice (peritoneum parietale); (2) za-
voj; prema našoj farmakopeji, oficinalni
su sledeći zavoji: fascia calicutensis cru-
da (sirovi kaliko zavoj), fascia calicuten-
sis depurata (prečišćen kaliko-zavoj),
fascia calicutensis depurata sterilis (ste-
rilan pročišćen kaliko-zavoj, fascia cel-
lulosi (mul-zavoj iz viskoznih cel-vlaka-
na), fascia cellulosi sterilis (sterilan
mul-zavoj iz viskoznih cel-vlakana), fas-
cia gossypii (pamučni mul-zavoj), fascia
gossypii sterilis (sterilni pamučni mul-
zavoj), fascia gossypii sterilis ad tampo-
nationem (sterilan pamučni mul-zavoj
za tamponadu).
faseta
fasciculus, svežanj, snop, snopić; f. atrio-
ventricularis, pretkomorno-komorni
neuromišićni snop (Hisov snop) pred-
stavlja jedinu sponu izmeñu muskulatu-
re pretkomora i komora i provodi pod-
sticaje za kontrakcije srčanog mišića.
Sastoji se od Aschoff-Tawarainog čvora
i stabla koje se deli na desni i levi krak.
Omogućuje koordinaciju u ritmičkim
kontrakcijama pretkomora i komora; f.
cuneatus (Burdach) i f. gracilis (Goli),
snopovi senzitivnih vlakana u zadnjem
delu kičmene moždine, koji provode
duboki senzibilitet trupa i udova.
fasciektomija, fasciektomija, isecanje fas-
cije.
fascija, v. fascia.
fascikulacija, (embr.) usnopljavanje
spermatida uz Sertolijeve ćelije u toku
već odmaklog preobražaja u semeglav-
ce; (fiziol.) f. mišića, usnopljavanje,
kontrakcije mišića u vidu poigravanja
koja se zapažaju na površini kože iznad
mišića, a nastaju pod dejstvom nenor-
malnih podsticaja koji nastaju u motor-
nom nervnom vlaknu usled razaranja
motoneurona u prednjim rogovima kič-
mene moždine ili traumatskog prekida
živca.
Fasciola hepatica, metilj, koji parazitira
u preživarima, a njime se može zaraziti
čovek i ottoleti od fasciolijaze.' Parazit
često izaziva nekroze jetrinog tkiva. Kao
prelazni domaćini služe neki račići. Sin.
Distoma hepaticum.
Fasciola lanceolata, vrsta trematoda, pa-
razit jetre ovaca, goveda, svinja i drugih
životinja, a retko i čoveka. Prelazni do-
maćin je su voze mn i pužić koji zagañuje
travu larvama koje su se u njemu razvi-
le. Stoka se zarazi pasući zaraženu tra-
vu. Sin. Dicrocoelium lanceolatum s.
dendriticum.
fascioplastica, fascioplastika, plastička
operacija izvršena na fasciji.
fasciorrhaphia, fasciorafija, hirurška ob-
nova razderane fascije.
fasciotomia, fasciotomija, zasecanje ili
presecanje fascije.
faseta, (fr. facette) površinski gubitak
supstancije rožnjače koji još nije ispu-
njen tkivom, ali je pokriven epitelom.
263
fasete
Vidi se kao malo, sjajno udubljenje u fazno-kontrastni mikroskop, služi za
rožnjači.
fasete na zubima, uglačane, zaravnjene
površine na konveksnim stranama
zuba, nastale kao posledica traumatske
okluzije, preranog kontakta zuba ili
bruksizma. Dijagnostički znak traumat-
ske okluzije.
fasetiran član, (stom.) veštački zub u
mostu kojim se nadoknañuje u funkcio-
nom i estetskom pogledu izgubljeni pri-
rodni zub. Sastoji se od metalnog dela,
koji se ne vidi i vidljivog estetskog dela febris, groznica, slabije ili izraženije povi-
od akrilatnog ili keramičkog materijala.
fastigium, sleme; vrh, vrhunac, vrh krova
četvrte moždane komore.
fatigatio, fatigacija, umor i zamor, stanje
koje ne nastaje samo usled napornog i
dugog psihičkog i fizičkog rada već i
zbog nekomfornih uslova života i rada.
Zamor se manifestuje smanjenjem rad-
ne sposobnosti (slabiji učinak), a umor
je subjektivno specifično doživljavanje
zamora. Umor i zamor ne moraju da se
poklapaju; od motivacije zavisi da Ii će
se umor pojaviti pre ili posle zamora.
Umor može biti akutni ili hronični, lo-
kalni i opšti. Umor i zamor prolaze ako
se racionalno koristi odmor, pa se rad
sledećeg dana otpočinje bez njihovih
znakova i posledica. Ako to nije slučaj,
dolazi do premora (superfatigatio), koji
oslabljuje organizam i favorizuje obolje-
nja, trovanja i povreñivanja. Prevencija
se postiže racionalizacijom rada i pra-
vilnim korištenjem odmora za vreme i
posle rada (v. odmor).
faux lupinum, vučje nepce, v. cheilognato
palatoschisis.
favizam, akutna hemolizna anemija izaz-
vana uzimanjem boba ili kontaktom sa
cvetnim prahom biljke Vicia fava.
favus, zarazno gljivično oboljenje (acho-
rion Schönleini) kose, kože i noktiju. Na
vlasištu se peripilarno stvaraju žućkaste
pločice (scutula) veličine sočiva. Dlake
gube boju, postaju sive, kučinaste i
definitivno ispadaju, pošto proces do-
vodi do atrofije kože. Redi je oblik piti-
rijaziformni favus bez skutula, morfo- Fechnerov zakon, psihofizički zakon
loški identičan s trihofitijom.
264
Fechnerov zakon
raspoznavanje unutrašnje strukture
žive ćelije. Mikroskopski preparat po-
staje vidljiv ako njegovi pojedini delovi
pokazuju optičke kontraste. Strukture
postaju vidljive ne usled apsorpcije
svetlosti već zbog promene brzine svet-
losti koja prolazi kroz gušću ili redu sre-
dinu. Za uočavanje promene brzine
svetlosti postoje specijalni ureñaji u ko-
jima se stvara slika faznog kontrasta ob-
jekta.
šenje telesne temperature; f. continua,
stalna povišena telesna temperatura, s
malim razlikama u toku dana, od 0,50C
do I0C; f. ephemera, povišena tempera-
tura koja traje dan-dva; f. intermittens,
povišena telesna temperatura, koja se
povremeno normalizuje; f. pappataci,
papatačijeva groznica, transmisivno ob-
oljenje endemsko-epidemijskog karak-
tera, koje izazivaju dva soja virusa slični
ARB O-virusima, a prenose flebotomi.
Bolest počinje brutalno jezom, jakom
glavoboljom i mialgijom. Temperatura
naglo skače preko 4O0C i traje 3 dana
(»trodnevna groznica«). Zatim sledi ob-
ilno preznojavanje i izrazita malaksalost
bolesnika, koja traje više dana; f. recur-
rens, povratni tifus, teško oboljenje s
više febrilnih napada, koje izazivaju de-
setine borelija. Za klasični povratni ti-
fus izvor bolesti je bolesnik, dok su pre-
nosioci ljudske vaši, a za krpeljni po-
vratni tifus - glodari i divlje životinje, a
prenosioci krpelji. Povratni tifus se do-
kazuje nalazom borelija u obojenom
razmazu bolesnikove krvi. Prognoza oz-
biljna; f. remittens, povišena telesna
temperatura s dnevnim razlikama više
od I0C; f. rheumatica, reumatska groz-
nica, akutno zapaljenje zglobova; f. sep-
tica, septička groznica, pojava izrazito
povišene telesne temperature usled
prodiranja bakterija u krv bolesnika; f.
undulans, talasasta groznica, oblik
temperaturne krivulje u kojoj se sme-
njuju periodi normalne sa periodima
povišene telesne temperature.
(uopštavanje Weberovog zakona), po
Federspielov metod
kome jačina osećanja ne raste s apsolut-
nom veličinom nadražaja već s njenim
logaritmom.
Federspielov metod, v. immobilisatio.
»feed-back« -mehanizam, mehanizam
»povratne sprege«, pojava koja čini suš-
tinu zbivanja u endokrinologiji: poveća-
njem (ili smanjenjem) u krvi koncentra-
cije hormona (v. tamo) smanjuje se (ili
se povećava) koncentracija hormona
druge s tom endokrinom žlezdom pove-
zane endokrine žlezde; »partner« hor-
monima mogu da budu i druge materi-
je, npr. insulinu (v. tamo) glikemija;
»kratki« »feed-back«-mehanizam postoji
izmeñu hipotalamusnih hormona i
hormona prednjeg režnja hipofize. V. i
endokrinologija i endokrine žlezde.
Feerova bolest, v. acrodynia.
Fehlingov rastvor, v. rastvor.
Fehlingova reakcija, v. reakcija.
fel, žuč, v. chole.
felleus, žučni, npr. vesica fellea, žučni me-
hur.
Feltyjev sindrom, v. syndroma.
feminizacija, pojava interseksualnosti
kada muške jedinke dobivaju ženske
oblike.
femoralis, femoralan, butni (npr. a. femo-
ralis, butna arterija).
femur, butna kost, butnjača; deo noge iz-
meñu kuka i kolena.
fenacemid (fenacetil-ureja, fenuron),
sredstvo protiv psihomotorne epilepsi-
je, zbog svoje toksičnosti, danas se retko
upotrebljava.
fenacetin, v. Phenacetinum.
fenazocin, derivat benzomorfana, sintet-
ska zamena za morfin.
fenestra, prozor, otvor u vidu prozora; /.
cochleae, otvor puža, mali trouglasti ot-
vor izmeñu bubanjske duplje i koštanog
puža; /. vestibuli, otvor trema, ovalni
koštani otvor izmeñu bubanjske duplje
i trema unutrašnjeg uva.
feneticilin, fenoksietil penicilin, polusin-
tetski penicilin otporan u kiseloj sredi-
ni.
fenformin (1-fenetil-biguanid), zamena za
insulin, za oralno lečenje dijabetičara.
fenil-alanin,a-amino-6-fenil-propionska
kiselina.
fenolski koeficijent
fenil-butazon/antipiretik, analgetik i an-
tiflogistik. Upotrebljava se za lečenje
oboljenja mišića i zglobova praćenih
bolovima.
fenil-dimetil-pirazolon, v. Antipyrinum.
fenil-etil-barbiturna kiselina, v. Pheno-
barbitpnum.
fenil-eti! bigvanid, fenformin, antidija-
betik (v. tamo), u nas registrovan pod
imenom »Dipar«. V. i bigvanidl
fenil-hinolin-karbonska kiselina, v. Aci~
dum phenylchinolincarbonicum.
fenobarbiton-natrijum, Phenobarbita-
lum solubile, Phenobarbiton natrium.
Beo prašak bez mirisa, gorkog i slabo al-
kalnog ukusa. Vrlo se lako rastvara u
vodi. Spada u grupu barbiturata. Ofici-
nalan je prema Jugoslovenskoj farma-
kopeji.
fenokopija, karakteristika koja je izazva-
na spoljnim činiocem ili činiocima, ali je
slična odreñenom genski uslovljenom
poremećaju. V. genokopija.
fenoksietil-penicilin, v. feneticilin.
fenoksimetil-penicilin (penicilin V), pe-
nicilin dobijen iz gljivice Penicillium ch-
rysogenum, ukoliko je, u sredini u kojoj
su se nalazile ove gljivice, bila prisutna
fenoksisirćetna kiselina. V. feneticilin.
fenol, aromatični alkohol, klasično dezin-
ficijentno sredstvo, deluje baktericidno,
fungicidno, bakteriostatično i fungista-
ticno u veçim razblaženjima. Za grubu
dezinfekciju koristi se 5%-tni rastvor.
Primenjuje se i za inaktivaciju bakterija
i virusa u vakcinama.
fenol-öksidaza, oksidaza koja kat ali zuje
razlaganje fenola.
fenolski koeficijent, metodi za standar-
dizaciju dezinficijentnih sredstava. Za-
snivaju se na tome da se dezinficijentno
dejstvo supstancije koja se ispituje upo-
reñuje sa dezinficijentnim dejstvom fe-
nola. Prvo se odredi minimalna koncen-
tracija fenola koja, za odreñeno vreme i
pod odreñenim uslovima, ubija neki
mikroorganizam. Zatim se odreñuje
koncentracija dezinficijentnog sredstva
koja se ispituje a koja, pod istim uslovi-
ma, ubija isti mikroorganizam za isto
vreme. Ako se tako odreñena koncen-
tracija fenola podeli sa odgovarajućom
265
fenomen
koncentracijom sredstva koje se ispitu-
je, dobija se broj koji se zove fenolski
koeficijent sredstva koje je bilo ispitiva-
no.
fenomen, (1) značajna pojava, (2) znak ili
objektivni simptom. V. znak; f. bubre-
nja kapsule, Neufeldov fenomen bub-
renja kapsule zasniva se na reakciji mik-
roprecipitacije, tj. polisaharid kapsule
(hapten) reaguje s precipitinima u spe-
cifičnom imunološkom serumu. Ova
reakcija, ukoliko je pozitivna, dovodi do
bubrenja - uvećanja kapsule, tj. pro-
zračnost kapsule je izmenjena i na pred-
metnom staklu se vidi pod mikrosko-
pom voluminozna kapsula u odnosu na
druge neizmenjene kapsule u kontroli
(Pneumococcus); f. nakašljavanja, v.
Kreuz-Fuchov fenomen (pod znak); f.
platysmae, v. znak platysmae. Sinkine-
tička kontrakcija obe platizme pri na-
glom i širokom otvaranju usta.
fenotip, skup svih osobina jedinke koje su
jasno ispoljene (fizičke, fiziološke) ili se
mogu utvrditi odreñenim postupcima
(biohemijske) a rezultat su uzajamnog
delovanja genotipa i spoljne sredine.
fenotipske varijacije, nazivaju se modifi-
kacije. Različiti uticaji sredine mogu
modifikovati fenotip, takve modifikaci-
je po pravilu su prolazne. One traju ko-
liko traje i uticaj sredine: čim nestane
ono što je izazvalo modifikacije, nestaje
i tih promena.
Fennov efekat, pojava da mišić koji vrši
rad troši znatno više kiseonika i drugih
materija nego mišić koji pri kontrakciji
ne vrši rad. Smatra se da je razlog za
veću potrošnju kiseonika to što je za sa-
vlañivanje tereta neophodna aktivacija
većeg broja reaktivnih mesta u mišić-
nim vlaknima.
feredoksin, izolovan iz roda klostridia
(Clostridium pasteurianum) i striktnih
anaeroba. Deluje kao prenosilac elek-
trona sistema oksidoreduktaza niskog
potencijala do hidrogenaza. Kada ih
veže s protonima, oslobaña ih kao mole-
kulski vodonik.
feriprivna anemija, v. Anaemia hypochro-
mica hyposideremica u Anaemia.
266
Ferri chloridum
feritin, jedinjenje izmeñu apoferitina koji
je belančevinaste prirode i gvozda. Feri-
tin je oblik jedinjenja u kome se gvožñe
deponuje u svim ćelijama, a specijalno
u ćelijama jetre.
ferment, enzim, organski katalizator, tj.
belančevinasta supstancija koju stvaraju
biljne ili životinjske ćelije, koja, kao i
neorganski katalizator, ubrzava hemij-
ske reakcije i daje im pravac, pri čemu
se sama ne menja i ne troši. Sastoji se od
apofermenta koji je belančevinaste pri-
rode, i kofermenta, koji je prostije gra-
ñe. Sjedinjavanjem apofermenta i ko-
fermenta nastaje holoferment, koji tek
u takvom stanju može da deluje; gliko-
litički f., ferment koji katalizuje oksida-
ciju šećera; hidrolitički f., ferment koji
omogućuje hidrolize. V. hidrolaze; lak-
toflavinski f., žuti ferment disanja, fos-
forilisani i za belančevinu vezani vita-
min 62; lipolitički f., ferment koji raz-
laže masti; odbrambeni f., fermenti
koji se u organizmu stvaraju kad belan-
čevine tuñe tom organizmu dospevaju u
njegovu krv. Ovi fermenti imaju sposob-
nost da razlazu unete belančevine; pro-
teolitički f., fermenti koji ubrzavaju
hidrolizu proteina i raznih proizvoda
njihova razlaganja do peptona ili ami-
nokiselina; Warburgov f., ferment disa-
nja, dezmolaza, omogućuje öksidacione
procese u vezi s ćelijskim disanjem pre-
tvaranjem dvovalentnog gvozda u tro-
valentno.
fermentacija, vrenje, enzimima izazvani
procesi razlaganja složenih organskih
jedinjenja, npr. alkoholna fermentacija,
razlaganje glukoze na alkohol i ugljen-
dioksid pod uticajem gljivičnih enzima
ili razlaganje laktoze u mleku dejstvom
enzima izvesnih bakterija, npr. Lactoba-
cilus lactis.
ferokinetika, v. kinetika radioaktivnog
gvozda.
Ferri chloridum, feri-hlorid4 FeCb, na-
randžasti kristali, rastvorljivi u vodi.
Upotrebljava se kao adstringentno i
kaustično sredstvo i kao sredstvo za za-
ustavljanje krvarenja iz nosa i posle ek-
strakcije zuba (jer, taložeći belančevine,
stvara krastu).
Ferri citras ammoniata
Ferri citras ammoniata, feriamonijum-
citrat, nekada se upotrebljavao u leče-
nju hipohromnih anemija.
ferritin, feritin, kompleks izmeñu gvozda
i apoferitina, jedne belančevine, koja se
nalazi u ćelijama želudačno-crevne sluz-
nice i u retikuloendotelskim ćelijama
jetre, slezine, kostne srži i nekih drugih
organa. Najčešći oblik u kojem se gvož-
ñe nagomilava u organizmu.
Ferrosi lactas, ferolaktat, so gvozda s
mlečnom kiselinom, zelenkasti kristali;
ranije korišćen u lečenju hipohromnih
anemija.
Ferrosi sulfas, ferosulfat, kristali zelene
boje (zelena galica). Služi u lečenju hi-
pohromnih anemija. Oficinalan je pre-
ma našoj farmakopeji.
Ferrum, Fe, gvožñe, elemenat, jedan od
najrasprostranjenijih metala. Nalazi se
u nekim mineralima, u skoro svim vr-
stama zemlje i u nekim mineralnim vo-
dama. Gvožñe se nalazi u krvi sisara, na-
ročito u hemoglobinu, i u nekim disaj-
nim fermentima tkiva. Jedinjenja dvo-
valentnog gvozda (fero-jedinjenja)
mogu se resorbovati iz digestivnog trak-
ta i služe u lečenju hipohromnih anemi-
ja. Jedinjenja trovalentnog gvozda (feri-
jedinjenja) talože belančevine, te služe
kao adstringentna sredstva; F. reduc-
turn, gvožñe dobijeno iz njegovog oksi-
da redukcijom pomoću vodonika. Sitan
prah koji sadrži najmanje 96,5% čistog
gvozda. Služi u lečenju hipohromnih
anemija.
fertilitas, plodnost, sposobnost da se za-
trudni, odnosno dovede do začeća.
fertilizin, supstancija koju luči jaje i koja
privlači i zgomilava semeglavce. Ostare-
Ia jaja ne mogu biti oploñena zbog ne-
dostatka fertilizina.
ferula accessoria intraoralis, pomoćna
intraoralna šina za privlačenje fiksacio-
ne šine, popravljanje okluzije zuba i od-
ržavanje patrljaka prelomljene vilice do
normalnog odnosa prema zdravoj vilici
meñuviličnom vučom; f. duplex,
(stom.) dvostruka metalna šina s prste-
novima za imobilizaciju preloma donje
vilice. Sastoji se od lingvalne i bukolabi-
jalne šine; f. fixativa, fiksaciona šina za
fibrae
držanje reponovanih patrljaka vilice u
ispravnom položaju. V. immobilisatio,
šine; f. metallica intraoralis, metalna
intraoralna šina za !mobilizaciju prelo-
ma vilica koja se pričvršćuje za prisutne
zube; f. non metallica intraoralis, ne-
metalna intraoralna šina: Gunningov
splint, akrilatni splint za imobilizaciju
preloma bezubih ili krezubih vilica;
splintovi su meñusobno povezani stubi-
ćima; Schrudeova šina, nemetalna pala-
vitska šina (akrilatni autopolimerizat)
jednodelna i dvodelna. V. akrilati, im-
mobilisatio metallica.
fetišizam, polno zadovoljavanje na poje-
dinim delovima tela ili odela suprotnog
pola, pa čak i pri samoj pomisli na njih
(idejni fetišizam), bez prisustva žene. Fe-
tišizam je uglavnom muška perverzija, a
izuzetno se javlja u žena. Fetišizam se is-
poljava prema: delovima i osobinama
živog organizma žene, prema delovima
ženske odeće, prema životinjama, pre-
ma stvarima koje je žena nosila ili upot-
rebljavala.
fetoplacentno razdruživanje (disocija-
cija), ako se kastracija izvrši odmah po
ugnežñivanju ploda, embrioni brzo ugi-
nu, ali njihove posteljice produžuju raz-
vijanje.
Fettschwundödeme, v. lipofilna distrofija
Orthner.
fetus, naziv za plod od 3. meseca, u koga se
već razaznaje telesni oblik; f. papyra-
ceus, izumrli, sasušeni i mumirikovani
plod u blizanačkoj trudnoći u kojoj je
drugi plod normalan.
fetusna eritroblastoza, v. etythroblasto-
sis.
Feulgenova boja, Feulgenova boja je spe-
cifična za DNK; nuklearna reakcija po
Feulgenu ističe u bakterija mase uobliče-
ne, obojene DNK koje čine imraplazma-
lični nuklearni aparat, jasno različan od
jedra protista eukariota.
fibrae, vlakna, opšti naziv za različita vlak-
na. U nervnom sistemu postoje vlakna
koja spajaju pojedine moždane delove,
kao npr. f. arcuatae, f. ansatae itd. Fib-
rae su i vlakna u vezivnim i potpornim
tkivima, i to: (1) vezivna ili kolagena,
razne debljine, sastavljena od kolagenih
267
fibrilla
fibrila koja kuvanjem daju lepak (colla,
lepak, otuda naziv); (2) elastična vlakna
sastavljena od elastina i (3) argirofilna
ili retikulinska vlakna koja su prekola-
gene prirode, a nazvana tako zbog pri-
jemčivosti za soli srebra; f. lentis, izdu-
žene, izmenjene ćelije koje predstavlja-
ju vlakna sočiva; f. medullares, (oft.),
nervna vlakna retine koja nisu izgubila
mijelinski omotač, oftalmoskopom se
vide kao beličasta područja u vidu pla-
mena svece koja se pružaju radijalno
oko papile vidnog živca. Ponekad se
nañu i na periferiji očnog dna; f. zonu-
lares, vrlo tanka vlakna koja su pričvrš-
ćena za polutar očnog sočiva i trepljasto
telo. Pod dejstvom cilijarnog mišića
vlakna se olabavljuju i tako se omogu-
ćuje akomodacija sočiva.
fibrilla, fibrili, diferentovani delovi citop-
lazme u obliku tananih končića koji
imaju različite uloge. U mišićnim ćelija-
ma i vlaknima su miofibrili kontraktilne
prirode, u živčanim ćelijama i njenim
produžecima su neurofibrili ili neuro-
tubuli, u vezivnim vlaknima su kolageni
fibrili itd.
fibrillatio, fibrilacija, treperenje; f. atrio-
rum, treperenje pretkomora, specijalni
tip neprekidne arterije (apsolutna arit-
mija), izazvan brzim nepravilnim kon-
trakcijama mišića pretkomora, koje do-
vode do potpuno nepravilnih i skoro
uvek brzih kontrakcija komora. Glavna
karakteristika: nedostatak zupca P u
EKG; aurikulska f., treperenje pretko-
mora; f. ventriculorum, treperenje ko-
mora, vrlo ozbiljna pojava, jer je uzrok
trenutne smrti.
fibrin/ denaturisana belančevina nastala
iz fibrinogena pod uticajem trombina.
Da bi se stvorio trombin, potrebno je
prisustvo do sada otkrivenih 13 činilaca
koagulacije (I do XIII). U prvoj fazi koa-
gulacije stvara se protrombinaza (aktiv-
ni tromboplastin) pod čijim uticajem
protrombin (glikoprotein) prelazi u en-
zim trombin. Trombin oslobaña iz fibri-
nogena fibrinopeptide A i B koji ne
učestvuju u stvaranju fibrina i fibrinske
monomere koji stvaraju fibrin.
268
fibroadenoma
fibrinogen, belančevina krvne plazme
čija je molekulska težina 340.000, a je-
dan je od neophodnih činilaca koagula-
cije krvi. Koncentracija fibrinogena u
plazmi iznosi 100 do 700 mg°/o i stvara se
skoro kao u jetri.
fibrinolitički sistem, skup faktora koji se
suprotstavljaju zgrušavanju krvi u su-
dovima i omogućavaju razgradnju ugru-
šaka ukoliko su se eventualno stvorili.
Aktivna komponenta ovog sistema je
plazmin ili fibrinolizin, koji nastaje iz
plazminogena pod dejstvom aktivatora,
nekih materija iz tkiva, aktiviranog fak-
tora XII i trombina. Plazmin otapa fib-
rin i napada faktor V, faktor VIII i fibri-
nogen, pri čemu se iz fibrinogena oslo-
bañaju materije koje koči trombin.
fibrinolvsis, fibrinoliza, proces koji dovo-
di do rastvaranja fibrina bilo u toku
koagulacije krvi ili pre nego stoje do nje
i došlo (fibrinolitički sistem). Aktivna
komponenta ovog sistema je plazmin ili
fibrinolizin. Ovaj enzim rastvara fibrin
napadajući ujedno i V i VII faktor koa-
gulacije krvi i fibrinogen. Plazmin se
stvara iz neaktivnog oblika plazminoge-
na delovanjem aktivatora. Može nastati
akutno tokom izvesnih akušerskih kom-
plikacija, posle operacije na plućima i
prostati, dok se hroničan oblik sreće u
bolesnika s insuficijencijom jetre. Nor-
malno prisustvo fibrinolizina je jedan
od razloga što nema zgrušavanja krvi u
menstrualnom krvarenju; patološka f.,
razgradnja fibrinogena u cirkulaciji po-
sle aktivisanja fibrinolizina (plazmina),
koja vodi teškom hemoragijskom sin-
dromu.
fibrinozna pneumonija, v. pneumonia.
fibrinska pena, sredstvo za hemostazu
posle vañenja zuba u bolesnika s hemo-
ragičkim sindromom. Sastoji se od fib-
rina i trombina humane krvi.
fibroadenoma, fibroadenom, benigni tu-
mor koji je sastavljen od vezivnog tkiva
i žlezdanih tvorevina; f. intracanalicu-
lare, intrakanalikularni f. s prolif e raci-
jom vezivnog tkiva koje se u vidu polips-
kih izraslina utiskuje u lumene žlezda; f.
pericanaliculare, perikanalikularni f.,
manifestuje se masivnom proliferaci-
fibroblast
jom vezivnog tkiva u vidu širokih traka
oko žlezda.
fibroblast, matična vezivna ćelija s vrlo
nežnim produžecima i bledim jedrom,
sposobna za deobu i stvaranje novih is-
tovetnih ćelija. Sastavni je element ve-
zivnih tkiva.
fibrocartilago, vezivna hrskavica.
fibrocistička bolest pankreasa, v. fibro-
sis cystica pancreatis.
fibroma, fibrom, benigni tumor koji se sa-
stoji od vezivnog tkiva i krvnih sudova;
f. cavernosum, kavernozni fibrom, po-
red vezivnog tkiva sadrži i proširene kr-
vne ili limfne sudove; f. durum, sadrži
pretežno vezivna vlakna, usled čega je
tvrd; f. molle, sastoji se od vezivnih će-
lija usled čega je mek; f. mucosae, fib-
rom, benigni tumor sastavljen iz veziv-
nih elemenata sluznice usne šupljine na
desnima, jeziku ili sluznici obraza; f.
pendulum, fibrom koji visi na peteljci;
f. juvenile, naročiti tumor nazofarinksa
koji se javlja samo u osoba muškog pola
u pubertetu ili, još češće, u toku zado-
cnelog puberteta. Ovaj tumor je benig-
ne grañe (angiofibrom), ali je njegovo
odstranjenje teško zbog otežanog pri-
stupa i jakog krvarenja.
fibromatosis, fibromatoza, pojava mno-
gih fibroma u jednom organu, sistemu
organa ili orgnizmu; f. palmaris, fibro-
matozis je pojava fibroznog veziva u pal-
marnoj fasciji s posledičnim skraćiva-
njem iste, izazivajući grčenje prstiju.
Dupuytrenova kontraktura; f. planta-
ris, slična je palmarnoj fibromatozi i
javlja se u stopalnoj fasciji izazivajući
njeno skraćenje. Poreklo nije u potpu-
nosti razjašnjeno, mada se pretpostavlja
da se radi o reaktivnoj fibroznoj hiper-
plaziji kao posledici traumom prouzro-
kovane degeneracije stupalne fascije.
fibromyoma, fibromiom, benigni tumor
sastavljen od vezivnih i mišićnih vlaka-
na.
fibroplasia retrolentalis, javlja se u pre-
vremeno roñene dece, ispod 1.800 g,
koja udišu kiseonik u inkubatoru. U pr-
vim mesecima života na očnom dnu se
razvijaju novostvoreni krvni sudovi, kr-
Fickova metoda
vavljenja, edem i ablacija retine. Najzad
dolazi do glioze i fibroze staklastog tela
i slepila. Davanjem kiseonika ispod 40%
i postepenim prekidom, oboljenje je po-
stalo rede.
fibrosarcoma, fibrosarkom, maligna
neoplazma nastala umnožavanjem ćelija
vezivnog tkiva. Javlja se u svim uzras-
tima, ali najčešće u petoj i šestoj deceniji
života, na donjim delovima donjih ek-
stremiteta, ali svugde gde postoji veziv-
no tkivo može da se javi. Okruglasta
masa režnjevita, čvrsta, beličastosivkas-
ta s eventualnim zonama krvarenja i
nekroze, pa i pojava pseudocističkih
šupljina makroskopska je karakteristi-
ka ove neoplazme.
fibrosis cystica pancreatis, cistička fib-
roza pankreasa, sistemska nasledna bo-
lest odojčeta, dece i mladih osoba, koja
se nasleñuje recesivnim autosomnim
genom i u koje postoje teški poremećaji
egzokrinih žlezda; znaci hronične pluć-
ne bolesti, deficita egzokrinog pankrea-
sa, visoke vrednosti elektrolita u znoju i
ponekad bilijarna ciroza jetre. Začeplje-
nje pankreasnih kanala eozinofilnim
amorfnim masama, steatoreja i kreato-
reja. Sin. mucoviscidosis, fibrocistička
bolest pankreasa.
fibrositis, fibrozitis, zapaljenjska hiper-
plazija fibroznog tkiva, naročito u pri-
pojima mišića, ispoljava se bolovima i
ukočenošću zahvaćenih delova lokomo-
tornog aparata.
fibroskop, savitljivi endoskop koji ima
specijalan optički dodatak.
fibula, (1) spona, kopča; (2) lišnjača, tanka
1 duga kost koja se nalazi spolja i
pozadi
golenjače u potkolenici. Njen gornji
kraj, glava, zglobljava se sa golenjačom,
a donji kraj (spoljašnji gležanj) zgloblja
va se sa skočnom kosti (talus).
fibularis, lišnjačni, v. peroneus.
Fickova metoda, odreñivanje minutnog
volumena srca. Zasniva se na odreñiva-
nju zapremine O2 koju organizam po-
troši za odreñeno vreme i koncentracije
02 u arterijskoj i venskoj krvi. Pošto je
arterijska krv u ćelom telu ista, koncen
tracija O2 se može odrediti u krvi bilo
koje arterije, a uzorak venske krvi uz-
269
Fiessinger-Rendyjeva bolest
ima se iz plućne arterije pomoću katete-
ra.
Fiessinger-Rendyjeva bolest, v. ectoder-
mosis pluriorificialis erosiva.
fiksacija komplementa (reakcija veziva-
nja komplementa - RVK), serološka
reakcija zasnovana na istom principu
kao reakcija liže, jer je za ovu reakciju
neophodno, pored antigena i antitela,
prisustvo nespecifične termolabilne
supstancije - komplementa. Pošto se ve-
ćina litičkih reakcija ne može uočiti, nji-
hova vidljivost se omogućava uvoñe-
njem u reakciju tzv. biološkog indikato-
ra - hemolitičkog sistema. V. Wasser-
mannova reakcija; fiksacija modela u
artikulator, postavljanje modela gor-
nje i donje vilice u artikulator pomoću
gipsa. Pri tome se koristi zagrizaj u vos-
ku ili obrazni luk.
fiksacioni apsces, v. abscessus.
fiksir, natrijum-tiosulfat (NazSžCh); koristi
se u fotografiji, najčešće kao 25%-tni
vodeni rastvor kojim se iz fotoemulzije
odstranjuju neosvetljena zrnca srebro-
bromida, posle razvijanja latentne slike.
fiksna erupcija, v. erythema fixum, stoma-
titis allergica.
fila olfactoria, mirisna vlakna, aksoni re-
ceptora za miris, koji prolaze kroz rešet-
kastu strukturu sitaste kosti i završava-
ju se u mirisnoj regiji velikog mozga
(bulbus olphactorius).
Filaria, red nematoda, endoparazita, s
jako uzanim dugim telom. Glavne vrste
su: F. bankrofti, ojdrasli paraziti žive u
limfnim sudovima, a larve se nalaze u
perifernoj krvi, obično noću. Sklupčani
paraziti u limfnim sudovima ometaju
cirkulaciju limfe, te dolazi do limfangoi-
tisa i elefantijaze. Prenosi je Culex i dru-
gi komarči. Nalazi se u tropskim pred-
elima. Sin. Wuchereria; F. loa, živi u po-
tkožnom tkivu, naročito ispod očnih ka-
paka ili vežnjače, gde izaziva svrab, otok
i suženje. Infekciju prenose obadi svo-
jim ubodom. Ima je u Africi. Sin. Loa--
loa; F. medinensis, živi u potkožnom
tkivu čoveka i domaćih životinja, u
tropskim delovima Afrike i Južne Ame-
rike. Larve prave otvor na koži i izlaze u
vodu gde ih proguta jedna vrsta račiće.
270
filtar prokapnik
Sin. Dracunculus medinensis; F. per-
stans, odrasli paraziti žive u vezivnom
tkivu mezenterijuma, iza peritoneuma i
u kapsuli bubrega, a larve u perifernoj
krvi. Nije poznato da izaziva neke sim-
ptome. Sin. Acanthochelionema per-
stans.
filariasis, parazitarno oboljenje izazvano
Wucherezia bancrofti, vrstom okruglas-
tih crva koji žive u limfnim putevima čo-
veka, naročito karličnog regiona i u
muškim genitalnim organima izazivaju-
ći granulomatozni limfangitis sa konse-
kutivnom elefantijazom mošnica i noge.
filariosis, v. filariasis.
Filatovljev valjkasti transplantat, v.
transplantacija, transplantat.
Filicis rhizoma, podanak prave paprati,
Dryopteris Filix mas (Aspidium Filix
mas). Glavni aktivni sastojci su estri flo-
roglucina i buterne odnosno izobuterne
kiseline (filicin, filmaron, albaspidin
itd.). Ranije korišćen, u obliku Extrac-
tum Filicis tenue, kao sredstvo protiv
pantljičare; danas napušten zbog tok-
sičnosti.
filogeneza, istorijski razvitak najviših ka-
tegorija, tipovi biljaka i životinja (kola,
filumi); otud i termin »tipogeneza« za f.
Pored ovog prvobitnog pojma naziv filo-
geneza obuhvata i razvitak ostalih, nižih
sistematskih kategorija (npr. f. vrste
»čovek«).
filtar, u radiologiji ploče od aluminijuma,
bakra ili cinka koje apsorbuju iz elek-
tromagnetskog spektra duže rendgen-
ske ili radijumske zrake i na taj način
donekle vrše homogenizaciju zračnog
snopa. Umesto u koži, dugi zraci se ap-
sorbuju u filtru.
filtar prokapnik, ureñaj za prečišćavanje
splavina. Betonski bazen kružnog obli-
ka ispunjen kamenom prečnika 6 do 8
cm, preko koga se pušta otpadna voda
iz cevi s kružnim kretanjem. Obezbeñu-
je se aerobno raspadanje organskih ma-
terija pod uticajem spontano stvorenih
mikroorganizama. Može da pročisti
1000 do 4000 lit. otpadnih voda m2/dan.
Postavljaju se na većoj udaljenosti od
naselja.
filtracija
filtracija, filtrovanje, ceñenje, odvajanje
čestica čvrstog tela od tečnosti u kojoj
se čvrsta supstancija ne rastvara. Ovim
postupkom čestice tečnosti prolaze
kroz pore filtra (cedila), a čestice čvrste
supstancije koje su većih dimenzija od
pora filtra pa se stoga zadržavaju na fil-
tru. Kao filtri se upotrebljavaju: sita,
razna platna, filtarska hartija, »staklena
vuna«, pesak, ugalj, životinjski ugalj, az-
best. V. filtri, M/fra/t/far. Filtracija omo-
gućava sterilizaciju tečnosti koja prolazi
kroz porozne filtre, čije su pore dovolj-
no male da zaustave mikroorganizme.
Prema tome, filtracijom se ne uništava-
ju mikroorganizmi, već se uklanjaju iz
tečnosti i tako se postiže sterilnost. Fil-
tracija se koristi kada se žele sterilne
tečnosti, koje se ne mogu sterilisati ku-
vanjem ili u autoklavu. To su tečnosti
koje sadrže proteine (krvni serum, asci-
tes), zatim razne hemikalije. Filtracija se
koristi i za odvajanje bakterijskih ćelija
od proizvoda njihovih metaboličkih
tvorevina, kao što su: egzotoksini, eg-
zoenzimi, antibiotici i dr. nastali raz-
množavanjem mikroorganizama u teč-
nim hranljivim podlogama.
filtracijski pritisak, sila koja dovodi do
filtracije; f.p., koji izaziva filtraciju plaz-
me u bubrezima, odreñen je razlikom
pritiska krvi u glomerulima i zbira ko-
loidno-osmotskog pritiska krvne plaz-
me i pritiska u Bowmanovoj kapsuli (in-
trabubrežnog pritiska). Prosečna vred-
nost mu je 24 mm Hg.
filtrat, procedak, proceñeni deo tečnosti,
tj. tečni deo koji je prošao kroz filtar.
filtri, cedila od poroznog materijala koja
ne propuštaju mikroorganizme, a koja
se upotrebljavaju za sterilizaciju izves-
nih tečnosti. Filtracija je jedan fizičko--
hemijski proces, filtri ne dejstvuju samo
kao mehaničko sito, već uspešnost fil-
tracije zavisi i od drugih faktora, kao što
je električni naboj filtra, vrsta mikroor-
ganizma i priroda tečnosti koja se filtri-
ra. Filtracija se obično ubrzava prime-
nom negativnog pritiska na bocu na
koju je filtar učvršćen, upotrebom va-
kuuma ili vodene pare. Bakteriološki
fimoza
filtri imaju veličinu pora koje ne pro-
puštaju bakterije; izgrañeni su od razli-
čitog materijala (porculana, azbesta, in-
fuzorijske zemlje), a dobili su imena
prema autorima koji su ih izgradili;
Berkefeldovi filtri, izgrañeni su od in-
fuzorijske zemlje ili dijatomejske zem-
lje. Po stepenu propustljivosti ima ih:
više vrsta; Chamberlanovi filtri, izgra-
ñeni od porculana bez gleñi, na jednom
kraju otvoreni, a na drugom zatvoreni
cilindri, oblika šuplje svece. Ovi filtri se
izgrañuju od pora različitih veličina.
Ima ih više vrsta, prema stepenu pro-
pustljivosti, označavaju se sa Li, La, Ls
itd. Što je veći broj uz L, pore su manje;
f. od tkanina, najčešće se koristi vune-
na tkanina u obliku vreća na čijoj se gor-
njoj strani dovodi dim. Kroz bočne zido-
ve izlaze frakcije manje od l mikrona, a
ostale ostaju u vrećama. Prilično efikasni
nedostaci u potrebnom rashlañiva-nju
suviše toplih dimova; Seitzovi filtri,
izgrañeni su od azbesta koji se pre-suje
u vidu kolura. Oni se stavljaju u
specijalne metalne aparate, iznad me-
talne mreže. Seitzovi filtri su najbolje
poznati filtri i oni se najviše koriste u
svakodnevnom radu u bakteriološkim
laboratorijama.
filum, konac, vlakno; fila olfactoria (ner-
vi olfactorii), mirisna vlakna, produžeci
čulnih mirisnih ćelija, koja prolaze kroz
rupice rešetaste pločice sitaste kosti i
završavaju se u mirisnoj glavici (bulbus
olfactorius). Mirisna vlakna čine prvi
par moždanih živaca: f. terminale, kon-
časti završetak kičmene moždine.
fimbrije, rojte, makrornolekuli proteina
sintetizovani od strane bakterija. Izves-
ne bakterije imaju periferne dodatke
veoma fine, kratke i krute, vidljive samo
na elektronskom mikroskopu, jasno se
razlikuju od cilija i nazvane su od razli-
čitih autora: vlakna, pili ili fimbrije. Roj-
te omogućuju pripijanje bakterija za
razne čvrste površine. Rojte su nañene
u sledećih bakterija: Aerobacter, Kleb-
siella, Salmonella, Shigella i Pseudomo-
nas; fimbriae ovaricae, jajničke rojte.
fimoza, v. phimosis.
271
fissura
fissura, (anat.) pukotina, npr. f. orbitalis,
očna pukotina, uzdužni otvor na za-
dnjem kraju očne duplje; (2) često bolna
naprslinâ na suvoj, neelastičnoj ili ob-
oleloj koži (ekcem), usne, čmara, prsti-
ju, bradavice dojke itd. Sin. ragada; f.
ani, bolna ulceraeija u obliku naprsline
na radijalnim naborima sluznice čmara,
koja je praćena spazmom sfinktera
čmara i uretre, a u žene i vaginizmom; f.
ossium, vrsta preloma kosti u obliku
pukotine ili naprsline bez pomeranja
fragmenata.
fistula, neprirodan, uzan kanal koji vezuje
neko patološko žarište ili organ s povr-
šinom kože ili sluznice, ili dva ili više or-
gana meñu sobom, kroz koji se luči sek-
ret ili ekskret. Po organu od koga polazi
razlikuje se: želudačna, crevna, žučna
fistula itd. Po vrsti ekskreta: pljuvačna,
mlečna, sterkoralna, likvornaitd. Po na-
činu nastajanja fistule se dele na: pato-
loške koje nastaju na bazi ulcerskog
procesa (apscesa), povrede itd.; veštač-
ke ili operativne koje imaju za cilj odvo-
ñenje sekreta (sectio alta, anus praeter-
naturalis, cholecystostomia itd.); i na-
jzad kongenitalne koje predstavljaju de-
fekat u razvoju (fistula urachi, fistula
celli congenita itd.); f. abdominalis, fis-
tula koja se pruža od jednog od šupljih
organa abdomena do površine abdomi-
nalnog zida; f. ani, fistula čmara, potpu-
na je kada spaja debelo crevo sa spolj-
nim prostorom i ima otvor na sluznici
debelog creva i otvor u koži meñice, a
nepotpuna kad ima otvor u koži meñice
i kanal se slepo završava u tkivu meñice
ili u okolini debelog creva; f. arteriove-
nosa, arteriovenska fistula, nenormal-
na komunikacija arterije s venom; ona
može da bude posledica traume, a iz-
vanredno retko je uroñena; f. biliaris,
žučna fistula, neprirodni kanal koji po-
tiče od žučnih puteva i posledica je
traume ili povrede u toku operacije,
znatno rede je patološkog porekla; f.
bronha, u toku sekundarnih manifesta-
cija tuberkuloze u dece dolazi do prodo-
ra specifičnog granulacionog tkiva iz
limfnog čvora u bronh i do pražnjenja
kolikviranog sadržaja u bronhusno
272
fistula
stablo. Leci se bronhoaspiracijom u re-
dovnim razmacima vremena; f. colli
congenita, uroñena fistula vrata, osta-
tak škržnih lukova, u koje fistulozni ka-
nal vezuje kožu i grlo, ždrelo ili dušnik
ili se slepo završava; f. completa, po-
tpuna fistula, fistula s dva otvora, tj. na
svakom kraju kanala po jedan; f. dentis,
patološki kanal koji se prostire od hro-
ničnog apikalnog apscesa do površine
sluznice ili kože; Eckova f., veštački
spoj portne i donje šuplje vene, učinje-
na u cilju da se jetra ogledno isključi iz
portnog krvotoka; f. incompleta, ne-
potpuna fistula s jednim otvorom, tj.
samo na jednom njenom kraju: naziva
se »šlepom fistulom«; f. intestinalis,
crevna fistula, neprirodni kanal koji ve-
zuje zjap creva s trbušnim zidom; cesto
se stvara operativno, rede nastaje usled
traume ili zapaljenjskog procesa na cre-
vima; f. oronasalis, usnonosna fistula,
spajanje usne duplje s nosnom ili vilič-
nom dupljom usled defekta izazvanog
nekim patološkim procesom. Najčešće
su u pitanju defekti posle ekstrakcije
zuba s velikim granulomom ili defekt iz-
azvan zloćudnim izraštajem; f. sterco-
ralis, fistula koja spaja zjap kolona i po-
vršinu trbušnog zida i kroz nju se praz-
ne fekalije. Često se stvara operativno,
rede je posledica traume ili patološkog
procesa na debelom crevu; Thiryjeva
f., crevna fistula, kad se izdvoji jedan
deo creva, pa mu se jedan kraj zašije, a
ivice otvora gornjeg kraja creva prišiju
na kožu trbušnog zida, tako da izdvojeni
deo creva liči na prst od rukavice: f.
thoracalis, torakalna fistula, nenorma-
lan fistulozni kanal koji vezuje grudnu
duplju s kožom; f. tvrde moždane
opne, nastaje kao posledica traume gla-
ve usled prekida kontinuiteta na krovu
etmoidnog labirinta. Nekad je u pitanju
dosta laka trauma (šamar). Očituje se iz-
lučivanjem cerebrospinalne tečnosti
kroz nos (nosna likvoreja). Postoji opas-
nost uzlazne infekcije moždanica; uri-
narna f., nenormalni kanal koji komu-
nicira s mokraćnim putevima; f. vesi-
coumbilicalis, vezikoumbilikalna fis-
tula, nastaje kao posledica nezatvaranja
fistulectomia
urahusa; f. vesicouterina, kanal koji
spaja šupljinu materice sa šupljinom
mokraćne bešike; f. vesicovaginalis,
vezikovaginalna fistula, kanal izmeñu
mokraćne bešike i usmine (stvara se u
gangrenskim procesima, u teškom po-
roñaju ili u karcinomu grlića materice);
f. zuba, kanal u tkivu nastao kao posle-
dica drenaže tečnosti (najčešće gnoja) iz
patološkog procesa (npr. dentoalveo-
larnog apscesa). Fistula se otvara na
koži ili na sluznici usta. Sin. /. dentalna.
fistulectomia, fistulektomija, isecanje fis-
tulnog kanala.
fistulisatio, fistulizacija, proces stvaranja
fistule, samoniklo ili operativno.
fitaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko
razlaganje soli fitinske kiseline (fitinska
kiselina je estar cikličnog alkohola inozi-
tola i fosforne kiseline) na inozitol i fos-
fornu kiselinu.
fitness, (engl.) v. adaptivna vrednost.
fitohemaglutinin, biljni lektin koji stimu-
liše in vitro deobu T-limfocita. Koristi se
u testu blastičke transformacije. V. mi-
togeni; lektinl
fixatio, (hir.) fiksacija, (1) pričvršćivanje o
nešto ili za nešto. V. ventrofixatio uteri,
omento fixatio, omentopexia; način imo-
bilisanja prelomljene kosti. V. immobili-
satio, zavoj; (2) lice držano u fiksiranom,
nepomičnom položaju; f. craniomandi-
bularis, (stom.) imobilizacija prelom-
ljene donje vilice tako da ima oslonac za
vuču preko kape na glavi; intaktnom
mandibulom se podižu prelomljene
kosti gornjeg dela lica; f. craniomaxil-
laris, intraoralna šina prelomljene gor-
nje vilice ima oslonac za vuču preko
kape na kranijumu. V. immobillisatio;
(fot.) podvrgavanje izazvanog negativa
dejstva fiksira; f. intermaxillaris elasti-
ca et non elastica, v. extensio interma-
xillaris; interna f., unutrašnja fiksacija,
zadržavanje okrajaka prelomljene kosti
u reponovanom i fiksiranom položaju
pomoću žice, ploče, zavrtanja ili klino-
va, koji se stavljaju neposredno na pre-
lomljenu kost; intraosalna f., v. interna
fiksacija; spoljaanja fiksacija čavlima,
način stabilizacije prelomljene kosti uv-
rtanjem čavlova u kostne fragmente
18 Medicinski leksikon
f lagele
prolaskom kroz kožu, dok su oni pridr-
žavani spoljnom šipkom; skeletna L,
imobilizacija krajeva prelomljene kosti
pomoću žice, ploče koje se stavljaju di-
rektno na kost, v. spoljašnja fiksacija, in-
terna fiksacija.
fizička kultura, svi oblici kretanja u okvi-
ru fizičkog vaspitanja, sporta i rekreaci-
je, kao i kompleksi objekata i sprava za
njihovo izvoñenje. Njeni su uticaji bio-
loško zdravstveni, vaspitni i psihološki.
U svakom od pomenutih vidova fizičke
kulture jači naglasak imaju jedni uticaji
u odnosu na druge.
fizičko vaspitanje, planska i sistematska
aktivnost čiji je cilj da putem fizičkog
vežbanja deluje na razvoj i povećanje
funkcionih mogućnosti raznih organa;
deluje vaspitno u smislu razvoja čove-
kove ličnosti i deluje na povećanje i usa-
vršavanje raznih motornih sposobnosti
(brzine, snage, izdržljivosti i dr.).
fizijatar, lekar koji se bavi fizijatrijom. V.
physiatria. fizijatrija, lečenje fizičkim
(prirodnim i
veštačkim) sredstvima. fizikalna
medicina, v. therapia. fiziologija, v.
physiologia. fiziološka interseksualnost,
v. intersek-
sualnost, fiziološka.
fiziološko stanje mirovanja, (stom.) os-
novni položaj od koga počinju kretnje
donje vilice. U direktnoj je zavisnosti od
položaja tela. Orofacijalna muskulatura se
nalazi u ravnoteži. fizioterapija, v.
therapia. fizostigmin, v. Physostigminum.
flaccidus, flakcidan, mlitav, opušten.
flagelantizam, pribavljanje seksualnog
uživanja putem bičevanja partnera (ak-
tivni f.) ili trpljenjem bičevanja (pasivni
f.); f. pasivni, uživanje do orgazma u
podnošenju šibanja, obično po sedalu
(flagellatio ad nates: slučaj Ž.Ž.Rusoa).
Taj se perverzni mehanizam vrlo često
koristi u javnim kućama, a nekad u ško-
lama (»kažnjavanje« učenika) čak i do
ubistva učenika (slučaj Dippold). flagele,
treplje lokomotorni organi pokretnih
bakterija snabdevenim flagela-ma. To su
filamentozni organi, fleksibilni, talasasti,
pričvršćeni za citoplazmu
273
flagelin flores

jednim bazalnim telašcem 100-200 m.. vaju položaj u koji se stave. V. katalepsia.
Cilija prelazi zid i kapsulu i postaje ek- flexio, fleksija, pregibanje; pregib; pregi-
stracelularna. Flagele su jedna od ge- banje u nekom zglobu; pregib organa
netskih osobina bakterija, njihov broj i (npr. anteflexio uteri, pregib materice
raspored varira od vrste do vrste. unapred). V. anteflexio i retroflexio uteri,
flagelin, supstancija flagele je proteinske anteversio i retroversio uteri (pod ute-
prirode, koja je dobila naziv flagelin. rus); plantarna f., savijanje prstiju ka
Njena karakteristika je u tome što ne- tabanu (planta pedis).
dostaju dve aminokiseline: triptofan i Flexnerov bacil, v. Shigella dysenteriae.
prolin u molekulu proteina. flexor, fleksor, pregibač, mišić koji vrši
Flagellata, bičari, praživotinje odreñenog pregibanje u nekom zglobu.
oblika koje se pokreću pomoću jednog flexura, pregib, krivina, ugao; f. coli dex-
ili više «bičeva», specijalnih organa za tra, desni ugao kolona, na prelazu us-
kretanje. Izvesne vrste bičara izazivaju hodnog u poprečni kolon; f. coli sinist-
teška oboljenja (razne tripanosomija- ra, levi ugao kolona, na prelazu popre-
ze). čnog u nishodni kolon; f. duodenojeju-
flasteri, v. emplastra. nalis, krivina koju grade dvanaestopa-
f later, v. flutter. lačno i tašto crevo.
flatulentia, flatulencija, nadimanje, raste- fliktena, v. phlyctaena.
zanje želuca ili creva vazduhom ili gaso- Flintov znak, v. šum.
vima, usled čega nastupa česta pojava flocculi iridis, kongenitalne, pigmentova-
vetrova. ne ciste koje se javljaju na pupilarnoj
flatus, gas ili vazduh u želucu ili crevima; ivici dužice.
gas izbačen kroz čmar («vetar»).
flavin-enzim, žut disajni enzim. V. ribofla- flogistometrija, odreñivanje osetljivosti
vin. kože na dejstvo ultraljubičastih zrako-
flavini, sastojci nekih enzima. Jedan od va.
f lavina je i riboflavin (vitamin Ba, laktof-^ flokulacioni test, v. test
lavin). flora, biljni svet neke oblasti; u bakt., pod
flebograf, instrument za registraciju ven- f. se podrazumeva skup svih bakterija
skog pulsa. koje se nalaze na nekom mestu. Tako
flebografija, rendgenografija vena u koje govorimo o f. creva, vagine, usta itd. Ta
se ubrizgava pozitivno kontrastno sred- bakterijska f. raznih organa može biti
stvo, što omogućava utvrñivanje njiho- normalna ili patološki promenjena; f.
vog zdravstvenog stanja. Sin. venografi- intestinalis, intestinalna ili crevna flo-
ja. ra, koju sačinjavaju bakterije koje se na-
fleboscintigrafija, v. scintigrafija. laze u crevnom kanalu. U zdravih ljudi
flegmona, v. phlegmona. ona se menja zavisno od uzrasta i vrste
flegmonski enteritis, v. enteritis. ishrane. U izvesnim oboljenjima prome-
flegmonski gastritis, v. gastritis. ne u crevnoj flori mogu biti veoma veli-
fleksija, v. flexio. ke; f. vaginalis, vaginama flora, tj. skup
fleksor, v. flexor. svih mikroorganizama koji se nalaze u
Fleming, Aleksandar Fleming, Škotlanña- vagini.
nin, lekar bolnice »St. Marys Hospital« Florenceovi kristali, sitne igličaste tvore-
u Londonu, 1929. godine je otkrio peni- vine koje liče na kristale hemina. Pojav-
cilin, prvi antibiotik koji se koristio u Ie- ljuju se dodatkom jod-jod-kalijuma
čenju ljudi. Flemingova otkrića bila su spermi. Samo negativni rezultat pregle-
baza za dalja izučavanja antibiotika, da ima značaja: ako se ovi kristali ne
koja su kasnije izvršila revoluciju u tera- stvaraju, dokaz je da ispitivana tečnost
piji zaraznih bolesti. nije sperma.
flexibilitas cerea, voštana savitljivost, ka- flores, cvetovi, (hem. i farm.) oznaka za
taleptičko stanje u kome udovi zadrža- neke supstancije dobijene sublimaci-

274
floridus
jom, npr., Flores Sulfuris, sumporni
cvet; F. Sulfuris, v. Sulfur sublimatum.
floridus, floridan, koji cveta, koji je jako
izražen, koji je u punom jeku.
flos, cvet; F. caryophylli, cvet karanfilića.
F. Chamomillae, cvet titrice, kamilice;
F. Cinae, cvet citvara; Lavandulae,
cvet lavande; F. M a Iva e, cvet crnog sle-
za; F. Pyrethri, cvet buhača; F. Rhoea-
dos, cvet turčinka (divljeg maka); F. Sa-
mbuci, cvet zove; F. Tiliae, cvet lipe; F.
Verbasci, cvet divizme.
fluctuatio, fluktuacija, pokretanje tečnos-
ti u šupljini mekih zidova. Pritisak pr-
stom na jedno mesto kolekcije izaziva
pomeranje tečnosti, što se utvrñuje dru-
gim prstom položenim na drugo mesto,
koje se izdiže. V. pseudofluktuacija.
fluktuacija, v. fluctuatio.
flumetiazid, diuretičko sredstvo iz grupe
derivata benzotiadiazina.
fluoksimesteron, sintetski androgeni
preparat, aktivan posle oralnog dava-
nja.
fluor, gas, halogeni element, ne nalazi se
slobodan u prirodi. U jedinjenjima čest,
sedamnaesti element u zemljinoj kori.
Javlja se u mineralima: topazu, apatitu,
turmalinu, biotitu itd. Krečnjački tereni
su siromašni u fluoru. Sadržaj fluora u
zemlji od 10 do 70 mg/kg. U vodi ga ima
od 0,1 do 30 mg/lit. Učestvuje u radu
fermenata i daje čvrstinu kostima i zu-
bima. Koristi se za predohranu od kari-
jesa.
fluor albus, belo pranje, pojačano lučenje
iz ženskih polnih organa sluzavog (beli-
častog ili žućkastog) ili čisto gnojnog
sekreta. Uzroci njegovog nastajanja su
raznovrsni: zapaljenje polnih organa
(najčešće usled trihomonadne, gono-
roičke i streptokokne infekcije), opšta
oboljenja (anemija, prelazno doba, hor-
monski poremećaji, opšta kaheksija i
dr.) ili draženje vagine stranim telima
(pesari, kapice) i hemijskim sredstvima
za sprečavanje začeća, ili prekome'rnim
ispiranjem dezinfekcionim sredstvima.
fluor-apatit, 3  (PÜ4)2 Cap2.
Hidroksil-na grupa u hidroksil-apatitu
zamenjena je jonima fluora. Prilikom
unošenja fluora, oko l mg dnevno za
vreme mine-
is*
fluorescentni mikroskop
ralizacije zuba dolazi do stvaranja fluor--
apatita gleñi, te je ona otpornija naročito
na kiseline. Fluor-apatit se koristi u
profilaksi karijesa. V. hydroxylapaüt.
fluorescein, resorcin-ftalein, fluorescein-
-natrijum spada u tzv. metilen-hinonske
ili trifenil-metanove boje, javlja se u
vidu žutocrvenih kristala. U vodenom
rastvoru pokazuje zelenu fluorescenci-
ju. Razblaženi rastvori ove boje se upot-
rebljavaju u okulistici za otkrivanje oz-
leda rožnjače, koje se boje zeleno. Upot-
rebljava se u fluoromikroskopiji.
fluoreseein-natrijum. 2%-tni rastvor,
upotrebljava se za dokazivanje defekta
epitela rožnjače. Mesto s defektom epi-
tela se pri tome oboji zeleno.
fluoresceinska angiografija, novija me-
toda ispitivanja stanja krvotoka sudov-
njače i mrežnjače. Od koristi je u dijag-
nostici niza promena na očnom dnu. Od
manjeg je značaja u ispitivanju patologi-
je prednjeg segmenta oka.
fluorescencija, svetljenje nekih supstan-
cija (npr. fluspat, uranijumove soli) dok
na njih deluju radijacije kratkih talas-
nih dužina, npr. snop elektrona.
fluorescentna antitela, pomoću fluores-
centnih antitela mogu se raspoznati
bakterije u razmazima kliničkog materi-
jala, virusi u ćelijama i specifični antige-
ni u tkivu.
fluorescentna folija, karton ili plastika
premazani sa jedne strane suspenzijom
soli teškog metala koja fluorescira pod
uticajem rendgenskih zrakova. U rend-
genografiji se upotrebljavaju dve folije
(najčešće od kalcijum-volframata), iz-
meñu kojih se u kasetu stavlja rendgen--
film kao u korice; ona svetli ljubičasto
pa osvetljava rendgen-film. Mihajlo Pu-
pin je prvi primenio fluorescentnu foliju
u rendgenografiji. Folija za rendge-
noskopiju načinjena je najčešće od
cink-kadmijum-sulfida jer fluorescira
zelenožutom svetlošću, na koju je čove-
kovo oko najosetljivije.
fluorescentna scintigrafija, v. scintigrafi-
ja štitaste ilezde.
fluorescentni mikroskop, fluorescentna
mikroskopija se zasniva na sposobnosti
nekih supstancija (fluorohromi) da ap-
275
fluorescentni zaklon
sorbuju svetlost kratkih talasa, a da ref-
lektuju vidljive svetlosne zrake. Za ovaj
način mikroskopiranja, pored svetlos-
nog mikroskopa boljeg kvaliteta, još su
potrebni i specijalni filtri. Ova tehnika
mikroskopije se mnogo koristi u direkt-
noj ili indirektnoj tehnici s obeleženim
antitelima. U poslednje vreme koristi se
za brzu bakteriološku dijagnozu ili za is-
pitivanje finih struktura bakterija.
fluorescentni zaklon (ekran), zaklon na-
činjen od kartona premazanog rastvo-
rom soli teških metala (cinka, volframa,
platine i dr.) koje fluoresciraju zeleno-
žutom svetlošću. Radi zaštite osoblja fo-
lija se nalazi ispod olovnog stakla koje
ne propušta rendgenske zrake, već
samo fluorescentnu svetlost sa folije.
Time je ekranu obezbeñena uloga i za-
klona. Sin. ekran za rendgenoskopiju.
fluorisanje pijace vode, metoda zaštite
zuba od karijesa. Pijaćim vodama doda-
ju se soli fluora u koncentraciji od l mg
na litar vode. Za fluorisanje vode koris-
te se kalcijum-fluorid, natrijum-fluorid,
magnezijum-silikofluorid i dr. U SR Sr-
biji od 1971. god. postoji zakon o fluori-
sanju pijaćih voda u gradovima preko
20.000 stanovnika. V. fluorisanje zuba lo-
kalno.
fluorisanje (fluorizacija) vode, pijaćoj
vodi dodaju se fluoridi u minimalnim
količinama radi sprečavanja karijesa
(optimalna koncentracija fluora u vodi
je 0,5-1,0/litar); f. zuba, lokalno, apli-
kacija različitih sredstava sa sadržajem
fluora na zube u cilju njihove zaštite od
karijesa. Najčešće se koriste vodeni
rastvori, 2% natrijum-fluorid, 8% fluo-
rid-kalaja, heksafluorid-kalaja, kiseli
fosfatni fluorid i dr. Koriste se i paste,
lakovi i gelovi sa sadržajem fluora koji-
ma se premazuju površine zuba. V. fluo-
risanje pijace vode.
fluorismus, fluorizam, profesionalno tro-
vanje izazvano fluorom i nekim njego-
vim jedinjenjima, prvenstveno fluoro-
vodonikom (v. fluorovodonik). Fluoro-
vodonik se koristi u industriji za šaranje
stakla, kao konzervans za čišćenje meta-
la, za izradu visokooktanskog benzina,
pri izradi superfosfata i dr. Osobe zapo-
276
fluorovodonik,
slene na tim poslovima mogu se trovati.
Fluorovodonik u manjim koncentraci-
jama deluje kao iritans na sluznicu
nosa, grkljana i dušnika, odnosno vež-
njača a u većim izaziva oštećenje pluć-
nog parenhima i dovodi do plućnog
edema. Pri hroničnom trovanju javljaju
se katari sluznica nosa, praćeni krvare-
njima koja mogu dovesti do anemije i
astenije organizma. Na kostima (pretež-
no kratkim, kičmenim pršljenovima)
dolazi do poremećaja metabolizma kal-
cijuma i fosfora, do egzostoza sličnih tr-
novima koje mogu davati kliničku sliku
radikulitisa, lumbaga, ishialgije i si. Ako
se fluor nalazi u vodi u većim koncen-
tracijama od l mg na l litar vode, u dece
do 9 godina može izazvati oštećenje zub-
ne cakline (»šareni zubi«).
fluorograf, rendgenski aparat kombino-
van sa fotografskim aparatom za snima-
nje na filmskoj traci pluća u velikog bro-
ja osoba. Pri dobroj organizaciji mogu
se praviti 3 snimka pluća na minut.
fluorograf ija, v. radio fotografija.
Huorogram, rendgenski snimak na film-
skoj traci dobiven pomoću fluorografa.
fluorouracil, fluorodeoksiuridin; citosta-
tička sredstva iz grupe antagonista
(analoga) pirimidina.
fluorovodonik, H2p2, tečnost koja ključa
na 190C. Rastvara se u vodi i daje fluoro-
vodoničnu kiselinu, koja se puši na vaz-
duhu i daje vrlo otrovne pare prodo-
rnog mirisa koji žestoko nadražuje. Soli
fluorovodonične kiseline zovu se fluori-
di. Fluoridi dodati izvañenoj krvi spre-
čavaju zgrušavanje krvi i glikolizu. Pare
fluorovodonika izazivaju akutno i hro-
nično trovanje, tzv. fluorizam. Akutno
trovanje ispoljava se bolovima u želu-
dačno-crevnom traktu jakom žeñi, opš-
tom slabošću, poremećajima disanja i
funkcije srca. U težim slučajevima razvi-
jaju se hemoragički gastroenteritis i
toksički nefritis, koji obično završavaju
letalno. Fluorizam se odlikuje ošteće-
njem kostiju celog skeleta s razgrañiva-
njem kostiju, osteoporozom, osteoskle-
rozom, okoštavanjem hrskavice kičme,
poremećajem metabolizma ugljenih
fluoroza zuba
hidrata i promenama u jetri, cirkulator-
nom aparatu, crevnom traktu i organi-
ma za disanje.
fluoroza zuba, (engl. »mottled enamel«)
šareni zubi, anomalija strukture zuba,
endemka pojava, nastaje kao posledica
toksičkog delovanja fluora u koncentra-
ciji preko 1,5 mg/lit, pijace vode na
zube u razvoju. Javlja se simetrično i
češće na stalnim zubima. Na krunicama
zuba nalaze se beličaste mrlje, gleñ je
prebojena žuto ili mrko. U težim sluča-
jevima javlja se hipoplazija i hipokalcifi-
kacija zuba. Sin. dentalna fluorosa.
fluroksen, isparljiva tečnost, inhalaciono
sredstvo za izazivanje opšte anestezije.
»flutter«, (engl.) flater, lepršanje; atrijski
f., lepršanje pretkomora, brze kontrak-
cije (200 do 320 u minutu) mišića pre-
tkomora, koje su pravilne i koje prati
parcijalni atrioventrikulski blok. Ranije
je bio poznat kao aurikulski ventrikul-
ski f.; mogući prelazni stadijum izmeñu
ventrikulske tahikardije i treperenja
komora.
focus, žiža, žarište; tačka iz koje polazi
zračna energija; površina anode rend-
genske cevi koju bombarduju elektroni
proizvodeći u njoj rendgenske zrake;
ograničeno mesto nekog infektivnog
procesa iz koga infekcija može da se ra-
sejava po ćelom organizmu (npr. krajni-
ci, zubi, sinusi).
Foeniculi fructus, plod biljke Foenicu-
lum vulgare, morač, komorač, sadrži
etarsko ulje i upotrebljava se kao kar-
minativno sredstvo. Ulazi u sastav Spe-
cies laxantes (oficinalan je prema našoj
farmakopeji).
Foeniculum capillaceum (vulgare), v.
Foeniculi fructus.
foetor, fetor, neprijatan zadah (miris), f.
ex ore, zadah iz usta, nastaje pri izdisa-
nju vazduha. Može da bude posledica
loše higijene usta, karioznih ili gangre-
noznih zuba, loših protetskih radova,
nekih oboljenja sluznice usta i dr. U ek-
straoralne uzroke ubrajaju se npr.: ob-
oljenja organa za varenje (dilatacija že-
luca, divertikulumi jednjaka), organa za
disanje, gnojni oblici sinuzitisa i tonzili-
tisa, bronhiektazije, karcinomi pluća) i
folikulin
razna druga oboljenja (dijabetes, uremi-
ja, šarlah i dr.) Sin. halitosis; f. hepati-
cus, specijalni zadah, koji podseća na
miris trulog lišća, u hepatičkoj komi, iz-
azvan stvaranjem odreñenih sumpor-
nih jedinjenja iz aminokiselina u tan-
kom crevu; f. uraemicus, amonijakalni
zadah u toku uremije.
fokomelija, nakaza s nedostatkom jednog
dela udova, što izaziva njihovo skraće-
nje.
fokusno osvetljenje, v. osvetljenje.
folia, folija, (bot.) lišće; npr., F. Althaeae,
lišće belog sleza; F. Belladonnae, lišće
velebilja; F. Gocae, lišće koke; F. Digi-
talis, lišće pustikare; F. fluorescentna,
karton premazan s jedne strane suspen-
zijom soli teškog metala, koja fluoresci-
ra pod uticajem rendgenskih zrakova. U
radiografiji se upotrebljavaju dve folije
od kalcijum-volframata, izmeñu kojih
se stavlja rendgen-film, kao u korice;
ona svetli ljubičasto, pa osvetljava fo-
toemulziju. Folija za radioskopiju nači-
njena je od cink-kadmijum-sulfida jer
fluorescira zelenožutom svetlošću, na
koju je čovečje oko najosetljivije; F.
Hyoscyami, lišće bunike; F. Malvae,
lišće crnog sleza; F. Melissae, lišće ma-
tičnjaka; F. Menthae piperitae, lišće pi-
tome nane; F. Menyanthidis, lišće gor-
ke deteline. Sin. F. Trifolii fibrini; F.
Rosmarini, lišće ružmarina; F. Rutae,
lišće rutvice; F. Salviae, lišće kadulje;
F. Sennae, lišće sene; F. Stramonii, liš-
će kužnjaka (tatule); F. Theae, lišće
čaja; F. Thymi, lišće timijana; F. Trifo-
lii fibrini, lišće gorke deteline; F. Uvae
Ursi, lišće medvetke (planike).
folie a deux, (fr.) V. inductio.
folie musculaire, (fr.) teška motorna uz-
nemirenost u horeji. V. .chorea minor.
folija, v. fluorescentna folija.
folikulin, ženski polni hormon s veoma
velikim stimulomorfonskim dejstvom
na ženski organizam, ne samo na gona-
de, nego i na vangonadne genitalne or-
gane (matericu, jajovod i vaginu) i na
mlecne žlezde, zatim na druge vangeni-
talne organe i sisteme (kostur, mišićno
tkivo, koža, krv, nervni sistem), a naro-
čito na endokrini sistem (na hipofizu, ti-
277
folikulostimulin
reoideju, nadbubrežne žlezde, timus i
slezinu). Raniji naziv za estron. V. est-
ron.
folikulostimulin, jedan od gonadotrop-
nih hormona prednjeg režnja hipofize
(FSH). U muškarca utiče na spermato-
genezu, a u žene potreban je za prvu
fazu rastenja folikula; (embr.) Meñu gli-
koproteidima čoveka on zauzima po-
sebno mesto zbog velike količine veza-
nog šećera, kao i zbog toga što ne sadrži
galaktozu. Pacovska količina folikulos-
timulina je najmanja količina preparata
koja, davana svakodnevno u toku 3
uzastopna dana, izaziva u jajniku po-
novno javljanje normalnih mehurastih
meškova bez tragova luteinizacije.
folium, list, (bot.) list biljke.
follicularis, folikularan, ono što se odnosi
na folikule, npr., angina follicularis,
gnojenje u folikulima krajnika.
folliculi ovarici, v. jajonosni meškovi.
folliculitis, folikulitis, opšti izraz za svako
zapaljenje folikula dlake. Odlikuje se fo-
likularnim gnojenjem (pustulama), izaz-
vanim stafilokokima; f. decalvans
(acne decalvans), folikulitis vlasišta koji
dovodi do ožiljaste atrofije; f. et perifol-
liculitis suffodiens et abscedens, po-
seban oblik akne konglobata na kapili-
cijumu u vidu brojnih torpidnih apsce-
sa; f. scleroticans nuchae, v. acneke-
loid; f. staphylogenes superficialis
(ostiofoiliculitis), v. impetigo Bock-
hardt; f. staphylogenes barbae, v. syco-
sis staphylogenes barbae.
folliculus, folikul, mešak u jajniku u obli-
ku kesastog proširenja, u kome je smeš-
tena jajna ćelija. Zid meska se sastoji
spolja od troslojnog vezivnog omotača,
od kojih srednji sadrži naročite ćelije i
mnogo krvnih sudova. S unutrašnje
strane mešak oblažu ćelije koje čine tzv.
granuloznu opnu. U unutrašnjosti meš-
kova se nalazi tečnost (liquor folliculi)
koja sadrži aktivni inkret, folikulin ili
estron. Na jednoj strani meska se nalazi
nezrela jajna ćelija, ovocit. Kad mešak
sazri, on prska i s tečnošću se izbacuje
ovocit u toku sazrevanja. Na mestu ras-
prsnutog meska se stvara žuto telo (cor-
278
foramen
pus luteum), koji luče sekret luteohor-
mon ili progestin.
folna kiselina, v. Acidum folicum.
fonacija, proces stvaranja glasa u grklja-
nu na osnovu usklañene funkcije glasni-
ca i respiracijskih organa.
fonendoskop, v. stetoskop.
fonokardiograf, aparat koji služi za re-
gistrovanje srčanih tonova.
fonokardiografija, v. phono car dio gra-
phia.
fontanele, temenci, opnasti prostori, koji
kasnije iščezavaju, izmeñu lubanjskih
kostiju. Dve su neparne, a 4 parne i boč-
ne. Veliki temenac ili bregmatički nalazi
se izmeñu temenih kostiju i čeone. On
nastaje na poslednjem mestu. Mali te-
menac ili lambdni izmeñu potiljačne
kosti i temenih kostiju. Bočni temenci
su: pterionski (izmeñu čeone, temene,
slepoočne i sfenoidne kosti) i asterion-
ski (stecište temenih, slepoočnih i poti-
ljačne kosti).
fonticulus, temenac, mek opnasti deo na
lobanji novoroñenčeta, koji kasnije
okošta. Sin. fontanella.
forage, (fr.) foraža, bušenje, vrćenje, hi-
rurško stvaranje uzdužnog rova u vidu
slova V u prostati električnom strujom
da bi se otklonila opstrukcija koju ona
stvara svojom hipertrofijom. Foraža je
termin za slično isecanje ina drugim de-
lovima tela. Sin. electroresectio prosta-
tae.
foramen, otvor, rupa; f. epiploicum Win-
slowi, otvor ispod repatog režnja jetre,
uspostavlja vezu izmeñu opornjačke
kese (bursa omentalis) i opšte perito-
nealne duplje (cavum peritonei); f. hy-
menaeum, otvor devičnjaka koji vodi u
usminu. Taj otvor je propustljiv za mali
prst i može da bude različitog oblika:
okruglastog, polumesečastog, srpastog.
Pri prvoj obljubi himen se lako rascepa
(defloracija); f. infraorbitale, podočni
otvor na gornjoj vilici; f. infrapirifor-
me, donji deo velikog sedalnog otvora;
ff. intervertebralia, meñupršljenski ot-
vori; f. ischiadicum majus, veliki se-
dalni otvor; f. jugulare, jugularni otvor
na bazi lubanje; f. magnum, veliki poti-
Ijačni otvor; f. nutricium, otvor na kosti
Forbesova bolest
za prolaz krvnih sudova; f. obturatum,
zaporni otvor na karličnoj kosti; f.
quadrilaterum, četvorouglasti otvor na
zadnjem zidu pazušne jame; ff. sacralia
anteriora, prednji otvori na krsnoj kos-
ti; ff. sacralia posteriora, zadnji otvori
na krsnoj kosti; f. suprapiriforme, gor-
nji deo velikog sedalnog otvora; f. trila-
terum, trouglasti otvor na zadnjem zidu
pazušne jame; f. vertebrale, otvor na
pršljenu kroz koji prolazi kičmena mož-
dina.
Forbesova bolest, v. bolest.
forceps, klešta, (gin.) poroñajna klešta, in-
strument kojim se hvata detinja glava Fortnerova ploča, biološka metoda anae-
kad postoji potreba da se ubrza poroñaj
u interesu majke ili deteta. Zamenjuje
prirodne poroñajne snage drugog poro-
ñajnog doba i završava ono što te snage
nisu u stanju da učine. Postoji preko 200
tipova klešta ali su najvažnija tri, to su
francuska (Levretova), engleska (Smel-
lieova) i nemačka (Nägeleova), ostali ti-
povi su uglavnom modifikacija ova tri
tipa.
Fordyceova bolest, v. bolest.
formaldehydum, formaldehid. Nastaje
pri oksidaciji metil-alkohola. Gas oštrog fosfataze, veoma rasprostranjeni enzimi
mirisa koji se rastvara u vodi, 20%-tni
vodeni rastvor formaldehida naziva se
formalin. Deluje dezinficijentno i anti-
septički i služi za dezinfekciju prostori-
ja, nameštaja i odeće; oficinalan je pre-
ma našoj farmakopeji; F. solutio, v. so-
lutio; F. solutio saponata, v. solution.
formalin, v. formaldehydum.
formatio, formacija, tvorba, uobličavanje,
tvorevina; f. reticularis, retikularna ili
mrežasta siva masa u moždanom stablu.
formol-gel-reakcija, v. reakcija.
formula, hemijskä formula je kombinacija fosfatazni ogled, fosfataza - enzim nalazi
hemijskih simbola da se izrazi hemij-ski
sastav neke supstancije. Hemijska
formula je skraćena predstava kvalita-
tivnog i kvantitativnog sastava supstan-
cija. Molekulska formula pokazuje iz
koliko se atoma sastoji molekul jedne
supstancije, a strukturna hemijska for-
mula pokazuje pored broja i raspored
atoma i atomskih grupa u molekulu.
fornix, svod, luk; f. cerebri, moždani fosfati, soli fosforne kiseline, 4.
svod, parna tvorevina lučnog oblika,
fosfati
koja spaja polutke velikog mozga; f. va-
ginae, svod usmine uz grlić materice; f.
ventriculi, svod želuca koji se nalazi
pod prečagom, iznad korpusa i u kome
skoro uvek postoji vazdušni mehur
(vidi se na rendgenu).
Forsmannov antigen, ugljenohidratni
antigen veoma rasprostranjen u prirodi
(životinje i biljke). Najpoznatiji meñu
heterofilnim antigenima. Zajednički je
za veoma različite vrste. Ovaj antigen je
uzrok mnogih ukrštenih reakcija izme-
ñu antigena i antitela različitog porekla
(v. ukrštene reakcije).
robnog kultivisanja, korišćenjem bakte-
rija koje su izraziti potrošači kiseonika:
Serratia marcescens, Candida ili B.sub-
tilis. Ove bakterije se zaseju na jednu
polovinu Fortnerove ploče, a na drugu
polovinu materijal u kome se traže
anaerobne bakterije. Ovakva Petrijeva
kutija se zaparafiniše u ostavi na 370C.
Kada aerobne bakterije istroše kiseo-
nik, u tako nastalim anaerobnim uslovi-
ma započinje rastenje anaerobnih bak-
terija.
koji katalizuju hidrolizu složenih estara
sastavljenih od alkohola i fosforne kise-
line. Npr. fruktozodifosfataza katalizuje
ocepljenje fosforne kiseline iz fruktozo-
difosforne kiseline, nukleotidaze ocep-
Ijuju fosfornu kiselinu iz nukleotida. Ri-
bonukleaza i dezoksiribonukleaza su
fosfataze koje katalizuju hidrolizu poli-
nukleotida, a nazivaju se i nuklein-aci-
daze. Nespecifične fosfataze se dele na
kisele koje dejstvuju pri pH 4,5-5 i baz-
ne pri pH 8,5-9.
se u mnogim bakterijama, dokazuje se
na taj način što se podesnim čvrstim
hranljivim podlogama dodaje fenofta-
lein-fosfat. Ako je bakterija sposobna da
razloži fosforni spoj, fenoftalein, koji se
oslobaña, može lako da bude dokazan
izlaganjem kulture amonijaku, te u slu-
čaju pozitivnosti kultura dobija boju od
crvene do ljubičaste.
Mogu biti primarni, kada je jedan vodo-
279
fosfatidi
nikov atom zamenjen metalom, npr. pri-
marni kalijum-fosfat, KHaPCU; sekun-
darni, kada su dva vodonikova atoma
zamenjena metalom, npr. sekundarni
natrijum-fosfat, i tercijarni, kada su sva
tri vodonikova atoma zamenjena meta-
lom, npr. tercijarni natrijum-fosfat,
Na3PO4.
fosfatidi, fosfolipidi, složeni lipidi sa-
stavljeni od viših masnih kiselina, jed-
nog baznog organskog azotnog jedinje-
nja, fosforne kiseline i alkohola glicero-
Ia ili sfingozina. Oni se dele na glicero-
fosfatide, sastavljene od fosfatidne kise-
line i aminoalkohola (holin, etanolamin,
serin) i sfmgolipide (sfingomijeline)
koji sadrže dvohidroksilni nezasićeni
aminoalkohol, sfingozin u čijem je mo-
lekulu preko amino-grupe amidski ve-
zan ostatak više masne kiseline (obično
lignocerinska kiselina koja sadrži 24 C--
atoma), a za primarnu alkoholnu grupu
estarski je vezan fosforil-holin.
fosfatidna kiselina, sastavljena od glice-
rola u kome su dve alkoholne grupe es-
terifikovane višim masnim kiselinama,
a jedna alkoholna grupa esterifikovana
fosfornom kiselinom. Ako je fosforna^
kiselina esterifikovala primarnu alko-
holnu grupu glicerola, naziva se d-fos-
fatidna kiselina, a ako je esterifikovana
sekundarna alkoholna grupa glicerola,
nastaje ß-fosfatidna kiselina.
fosfatni puferski sistem, primarni i se-
kundarni natrijum-fosfat (NaHaPO4 i
Na2HPO4). U krvnoj plazmi, zbog male
koncentracije njegovih sastojaka, pufer-
ska moć mu je šest puta manja od pufer-
ske moći bikarbonatnog pufera; znača-
jan je u regulaciji pH intracelularne teč-
nosti, kao i u regulaciji pH tubularne
tečnosti bubrega.
fosfoglukonatni put razlaganja glikoze,
specijalni način razgradnje glikoze, neo-
visan od fermenata iz ciklusa trikarbon-
skih kiselina, zbog čega predstavlja al-
ternativan' put za dobivanje energije u
ćelijama gde su ovi fermenti poremeće-
ni ili nedostaju. Ovim načinom se nor-
malno razgrañuje oko 30% glikoze u jet-
ri, a još više u ćelijama masnog tkiva. Pri
razgradnji jednog molekula glikoze
280
fosforna kiselina
ovim načinom dobiva se 6 molekula ug-
Ijen-dioksida i 24 atoma vodonika, a ut-
roši 6 molekula vode. Vodonik koji se
oslobaña u toku fosfoglukonatnog cik-
lusa ne spaja se s difosfopiridin-nukleo-
tidom (DPN) kao u glikolizi, već s trifos-
fopiridin-nukleotidom (TPN), što je od
izuzetnog značaja jer se za sintezu masti
iz ugljenih hidrata može upotrebiti
samo jedinjenje vodonika s TPN u obli-
ku TPNH. Kada se zbog ćelijske neaktiv-
nosti uspori glikoliza, ostaje još aktivan
fosfoglukonatni put (u jetri), koji raz-
grañuje glikozu, pa nastaje mnogo
TPNH koji pomaže da acetilni radikali
preñu u masne kiseline dugih lanaca.
fosfokreatin, v. kreatin-fosfat.
fosfoproteidi, proteidi koji sadrže fosfor-
nu kiselinu kao prostetičnu grupu, a
imaju izrazito kiseli karakter. Za razliku
od nukleoproteida (koji takoñe sadrže
fosfornu kiselinu), razlikuju se od njih
po tome što ih lako razgrañuju razblaže-
ne alkalije, pri čemu se oslobaña fosfor-
na kiselina. Važniji fosfoproteidi su: vi-
telin žumanca jajeta i kazein mleka.
fosfor, hemijski element koji se mnogo
koristi u ratne svrhe i to kao »beli fos-
for«, koji je lako zapaljiv i otrovan; sa-
stavni je deo najjačih dosada poznatih
bojnih otrova: trilona (tabun, sarin, so-
man) i armina; (seks.) u mišićima žena
ima ga nešto više nego u muškaraca (na-
ročito od 20. do 60. god.).
fosforescencija, sposobnost nekih sups-
tancija da kada na njih deluju svetlosni
zraci ispuštaju sopstvenu svetlost.
fosforilacija, proces vezivanja fosforne
kiseline za neki organski molekul, npr.
glukoze u crevnom zidu, koja omoguću-
je njenu resorpciju. Utvrñena je veza iz-
meñu procesa oksidacije u procesa ve-
zivanja fosforne kiseline za organski
molekul, tj. fosforilacije.
fosforilaza, enzim koji katalizuje fosfori-
laciju. Fosforilaza škroba i glikogena je
dobijena u kristalnom stanju. Po svojoj
hemijskoj prirodi fosforilaza je fosfo-
p rote id.
fosforna kiselina, v. Acidum phosphori-
cum.
fossa
fossa, jama; f. axiJlaris, pazušna jama; f.
carotica karotidna jama; f. cubiti, Ia-
katna jama, na prednjoj strani lakta:, f.
iliaca, bedrena jama; f. infratempora-
Hs, potslepoočna jama, nalazi se ispod
baze lubanje nešto unutra od donje vili-
ce; f. ischiorectalis, jama u donjem
delu karlične duplje; f. ovarica, nalazi
se na bočnom zidu male karlice u nerot-
kinja, kao Krauseova jajnička jamica, a u
višerotkinja nešto niže, izmeñu uretera
i krsne kosti kao Klaudiusova jamica; f.
poplitea, zakolenska jama na zadnjoj
strani kolena; f. pterygopalatina, jama
unutra od slepoočne jame.
fossula, jamica.
f o todetekcij a, otkrivanje nuklearnog zra-
čenja pomoću fotoemulzije. Zasniva se
na zacrnjenju koje zračenje proizvodi
na fotografskoj ploči slično svetlosti. Ja-
čina zacrnjenja na filmu zavisi od apsor-
bovane doze. V. nuklearne emulzije.
fotoemulzija, fotosuspenzija mikroskops-
ki sitnih kristala srebro-halogenida u
želatinu. Nanosi se na podlogu od harti-
je (za fotografije) ili od acetoceluloze
odnosno poliestera (za filmove). Fotoe-
mulzija rendgenskih filmova sadrži
srebro-bromid i nalivena je na obema
stranama podloge.
fotokoagulator, aparat za izvoñenje foto-
koagulacije. Postoji više tipova aparata
(ksenon, rubin, argon, kripton). V. pho-
tocoagulatio.
fotoluminiscencija, v. luminiscencija.
fotometar, sprava za merenje intenziteta
svetlosti ili svetlosnog izvora; f. s pla-
menom, instrument za kvantitativno
odreñivanje kalijuma, natrijuma i kaići
juma u telesnim tečnostima i mokraći
merenjem intenziteta boje (ljubičaste za
K, žute za Na) koja nastaje kad fina struja
smeše vazduha i rastvora nekog od is-
pitivanih jedinjenja sagoreva u plame-
nu nekog gasa.
fotooftalmija, teško zapaljenje oka ili ko-
njunktiva izazvano jakom električnom
svetlošću, zracima svetlosti pri zavari-
vanju ili refleksijom sunčanih zrakova
površine snega^ naročito u planinama
(ophtalmia nivialis).V. conjunctivitis ac-
tinica.
Fox-Fordyceova bolest
fotopsin, belančevina koja, pored retine-
na, ulazi u sastav na svetlost osetljive
materije u čepićima mrežnjače.
fotopski vid, vid pomoću čepića od kojih
zavisi viñenje pri jakom svetlu i viñenje
za boje.
fotoreceptori, receptori čula vida - čepići
i štapići, smešteni u unutrašnjem sloju
mrežnjače, ispod pigmentnog sloja. U
oku čoveka ima oko 6 miliona čepića i
120 miliona štapića. Neravnomerno su
rasporeñeni po mrežnjači. Čepići su ug-
lavnom postavljeni centralno i igraju
ulogu u dnevnom vidu i viñenju boja
(fotopski vid), a štapići, koji zauzimaju
periferiju redne, služe za viñenje u sum-
raku (skotopski vid).
fotosenzibilan, osetljiv na svetlost (vidlji-
vu i nevidljivu - ultraljubičastu).
fotosintetičke bakterije, neke autotrofne
vrste bakterija koje mogu koristiti svet-
lost kao izvor energije, služeći se pig-
mentom kao transformatorom svetlos-
ne energije u hemijsku. Zbog toga su do-
bile naziv fotosintetičke, za razliku od
hemosintetičkih bakterija, koje dobija-
ju energiju iz hemijskih procesa.
fotosinteza, reakcija koja se vrši pod dej-
stvom svetlosti. Fotosinteza je jedna vr-
sta fotohemijske reakcije. Sumarno se
može zamisliti da iz ugljen-dioksida i
vode nastaju heksoza i kiseonik:
6 CO2 + 6H2O -» І2< + 6O2.
Meñutim, ova reakcija nije prosta već
veoma složena. U principu se pri foto-
sintezi svetlosna energija pretvara u he-
mijsku energiju nagomilanu u složenim
organskim jedinjenjima (škrob).
Fournierova bolest, v. bolest.
fovea, jamica okruglog oblika; f. centralis
retinae, središna jamica mrežnjače,
malo udubljenje na žutoj mrlji mrežnja-
če (macula lutea): f. radialis, žbična ja-
mica, anatomska burmutica, kožno
udubljenje na spoljašnjoj strani korena
šake.
foveola, (oft.) malo udubljenje, jamica u
središtu središne jamice mrežnjače. V. f
ovea.
Fowlerov rastvor, kalium arsenicosum
solutum. V. solutio.
Fox-Fordyceova bolest, v. bolest.
281
fozgen
fozgen, karbonil-hlorid, bojni otrov krat-
kotrajnog dejstva, ali velike otrovnosti
(upotrebljavan je u prvom svetskom
ratu). Tipičan je zagušljivac (Y. tamo),
teško ozleñuje pluća, a u jačoj koncen-
traciji dovodi do smrti; pod običnim us-
lovima para je bez boje, a njegovo pri-
sustvo se oseća po jakom mirisu na po-
košeno seno; gas-maska potpuno štiti
od fozgena. V. phosgen.
fozgenoksim, dihlorformoksim, bojni ot-
rov s višestrukim toksičkim dejstvom
(dejstvuje kao plikavae, zagušljivac i
nadražljivac); jako je otrovan i smrtono-
san. Dekontaminira se IaKo rastvorima
alkalija i amonijakom, a za zaštitu je do-
voljna gas-maska i zaštitno odelo (v.
tamo).
fractura, fraktura, prelom kosti, kosto-
lom; f. agenetska, -spontana fraktura
zbog esteogenesis imperfecta; f. atrofij-
ska, spontana fraktura zbog atrofije
kosti; f. baseos cranii, prelom baze lu-
banje. Pored opštih pojava povrede
mozga (komocije, kontuzije, kompresije
mozga i intrakranijumskog krvarenja),
prelom baze praćen je krvarenjem, isti-
canjem cerobrospinalnog likvora i ispa-
danjem komadića moždanog tkiva kroz
nos, ždrelo i uši; f. Beimettova, odlama-
nje dlanskog dela proksimalnog okraj-
ka prve metakarpne kosti; f. bokser-
ska, prelom vrata metakarpne kosti s
dlanskom dislokacijom; f. Collesova,
prelom donjeg okrajka žbice, u kome se
donji fragment pomera unazad;f. colli
mandibulae, prelom vrata donje vilice,
izraziti poremećaj funkcije zgloba; f.
complicate, komplikovani ili otvoreni
prelom kosti. Nazvan tako jer je praćen
povredom kože i ostalih mekih tkiva,
što omogućuje štrcanje fragmenata kosti
i infekciju. Sin. otvoren prelom; depre-
siona f., v. impresiona fraktura; dija-
kondilarna f., prelom u kome linija
preloma leži u visini epifizne linije; di-
rektna f-., prelom kosti na mestu dej-
stva spoljašnje sile; Dupuytrenova f.,
prelom fibule 5-6 cm iznad maleola,
praćene obično frakturom unutrašnjeg
maleola; fracture en bois vert, (fr.),
prelom kosti »kao zelene grančice« u
282
fractura
kome omotač od pokosnice ostaje nep-
rekinut, slično kori kod preloma vrbe.
Sreće se najčešće u dece i adolescenata;
impresiona f., vrsta preloma najčešće
na pljosnatim kostima (svod lubanje, lo-
patica ili kosti karlice). Odlikuje se
udubljenjem na kosti, koje stvaraju
ulegli fragmenti. Sin. depresiona fraktu-
ra; indirektna f., prelom kosti koji na-
staje udaljen od mesta dejstva sile; ko-
minutivna f., prelom s većim brojem
sitnih fragmenata; komplikovana f.,
sin. fractura complicata; kompresiona
f., prelom koji nastaje usled kompresije,
npr. prelom pršljena; luksaciona f.,
iščašenje udruženo s prelomom onog
dela kosti koji ulazi u sastav odgovara-
jućeg zgloba; maleolarna f., prelom
gležnjeva (maleola); Malgaineova f.,
dvostruki vertikalni prelom karlice, u
kojoj su prelomljene: bedrena, sedalna
kost i stidnjača; f. mandibulae; f. angu-
Ii mandibulae, prelom ugla donje vili-
ce, predilekciono mesto traumatskih
preloma mandibule; /. capitis mandibu-
lae, prelom glave donje vilice jednost-
ran ili obostran; /. corporis mandibulae
aperta s. complicata, komplikovan ili ot-
voren prelom tela donje vilice, primar-
no je inficiran, jer je u komunikaciji sa
ranom na koži ili sluznici; /. m. bilatera-
Us, obostrani prelom donje vilice, tela,
oba kondila, angulusa itd.; /. mandibulae
comminutiva, zdrobljen prelom donje
vilice; pretežno ratna povreda. Ako
doñe do gubitka bradnog dela, usled
stvorenog defekta (f. m. cum defectu) for-
mira se tzv. »ptičiji lik«, oblik kljuna pti-
ce, usled dislokacije patrljaka. V. fractu-
ra symphyseos mandibulae comminutiva;
f. m. ipsilateralis, prelom kondila i tela
iste strane donje vilice, tela i ramusa
itd., /. m. pathologica s. spontanea, pato-
loški ili spontani prelom donje vilice:
posle infekcije (osteomijelitis), opštih i
lokalnih oboljenja (osteitis fibrosa cy-
stica), endokrinih poremećaja, tumora,
dentalnih cista itd.; /. partis alveolaris
mandibulae traumatica, traumatski pre-
lom alveolarnog dela donje vilice; pre-
lom je u visini vrhova korenova zuba ili
ispod njih; /. processus condylaris mandi-
fractura
bulae, prelom kondilarnog dela donje
vilice s dislokacijom ili bez nje; uvek je
praćen disfunkcijom donjoviličnog
zgloba; /. p. coronoideus m., prelom ko-
ronoidnog nastavka donje vilice je u
vidu odlomka, te integritet mandibule
nije oštećen; /. rami mandibulae horizon-
talis, horizontalan prelom grane donje
vilice sa dislokacijom patrljaka po hori-
zontalnoj liniji. V. linije preloma na do-
nio] vilici] f. subcondylaris m., supkondi-
larni prelom donjovilićne grane proteže
se od incizure koso naniže preko zadnje
ivice ramusa; iako je prelom ramusa,
prema kliničkoj slici pripada prelomu
kondila; /. symphyseos mandibulae, pre-
lom simfize donje vilice; fractura ma-
xillae, f. corporis maxillae sagitalis,
sagitalan prelom tela gornje vilice bilo
na kom njenom delu; /. m. bilateralis, ob-
ostrani prelom gornjih vilica; /. m. se Le
Fort I s. Guérin, niski subzigomatički
prelom maksile: odvaljen je dentoalveo-
larni sklop od tela gornje vilice; /. m. sec.
Le Fort II, visoki subzigomatički ili pira-
midalni prelom gornje vilice: uključeni
su dentoalveolarni i nazomaksilarni
sklop; /. m. sec. Le Fort III, suprazigoma-
tičan prelom: kosti lica su odvojene od
baze lobanje; najteži oblik preloma kos-
tiju gornjeg dela lica; zahvata i kosti lu-
banje. Likvoreja kroz nos je siguran
znak povrede baze lubanje i sadržaja
endokranijuma, v. dentoalveolarni
sklop; f. m. unilateralis, jednostrani pre-
lom tela gornje vilice leve ili desne; f.
processus alveolaris maxillae, prelom
u visini viška zuba ili iznad njih, ali uvek
u grebenu gornje vilice; f. baseos
orbitae comminutiva s., f. parietis in-
ferioris o.c., zdrobljeni prelom poda
orbite: delimično propadanje ili herni-
jacija sadržaja orbite u gornjovilični si-
nus. Najteža komplikacija je lezija optič-
kog nerva; nekomplikovana f., fraktura
simplex; patološka f., v. f. spontanea; f.
penisa, raskidanje kavernoznih tela
penisa nastalo u toku erekcije zbog neo-
bazrivih pokušaja uvlačenja uda, rede
van obljube. Pri tome može da bude oz-
leñena i uretra; f. simplex, prosta fak-
tura, prelom kosti u kome nisu u isto
frakcija
vreme povreñena meka tkiva. Sin. ne-
komplikovana fraktura; f. spiralna, pre-
lom u kome linija preloma ima spiralni
tok; f. spontanea, spontana fraktura,
prelom kosti koji nastaje bez traume,
već samo usled dejstva mišića u bolesti-
ma koje razaraju, koštanu supstanciju
(tumori, dekalcifikacija). Sin. patološka
fraktura; supkapitalna f., fraktura ne-
posredno pored glave kosti; subperios-
talna f., fraktura kosti bez promena nje-
ne osovine i kontura i bez lezije pokos-
tice; suprakondilarna f., prelom u
kome linija preloma leži iznad gležnjaka
kosti; transverzalna f., prelom druge
kosti ekstremiteta s poprečno polože-
nom linijom preloma u odnosu na uz-
dužnu osovinu kosti; zatvorena f., v.
fractura simplex; f. ossis zygomatici
depressiva, depresivan prelom jago-
dične kosti praćen ulegnućem na licu i
prelomom maksile. Sin. impressio.
Fraenkel-VVeichselbaumov diplokok, v.
Diplococcus (pod Streptococcus) pneu-
moniae.
fragilitas, fragilnost, krtost; f. ossium, na-
sledno familijarno oboljenje u kome do-
minira pojava tanke kore kostiju sa raz-
reñenim koštanim gredicama. Laka
lomljivost s kasnijim deformacijama.
Kalus je obično na mestima preloma ve-
lik, ali veoma siromašan u osifikaciji.
Dentin je u sličnom smislu, kao i kosti,
poremećen. Postoji i gluvoća zbog
otoskleroze s. osteogenosis imperfecta.
fragmentatio, fragmentacija, raspadanje
tkiva ili delova organa u manje deliće,
npr. f. myocardii, fragmentacija srčanog
mišića, pri čemu dolazi do poprečnog
prekidanja i raspadanja srčanih mišić-
nih vlakana. Ova promena nastaje u
agoniji ili posle smrti; f. menisci man-
dibulae, rasparčavanje meniskusa do-
nje vilice uzrokovano traumom.
fragmentum, fragment, delić, odlomak
nekog tkiva.
frakcija, (1) deo neke celine; (2) u herniji
frakcija je jedna ili više sličnih supstan-
cija koje se nalaze u smeši i iz nje se
mogu izdvojiti. Npr. frakcionom destila-
cijom se odvajaju tečni sastojci na osno-
vu različite tačke ključanja i ti tečni sa-
283
frakciona destilacija
stojci su frakcije, ili u plazmi se nalaze
razne vrste belančevina koje se mogu
odvojiti elektroforezom i tako odvojene
belančevine se nazivaju belančevinske
ili proteinske frakcije.
frakciona destilacija, v. destilacija.
frakcionisan, koji se dešava u ponovlje-
nim deobama, prekidan, npr. frakciona
destilacija, odvajanje tečnih supstancija
iz neke smeše na osnovu toga što imaju
različite tačke ključanja. Npr. iz nafte se
dobijaju različite frakcije ugljovodoni-
ka.
frakcionisana intermitirajuća steriliza-
cija, v. tindalizacija.
framboesia tropica, tropsko oboljenje
slično sifilisu. Izazivač treponema per-
tenue.
Franck-Starlingov zakon, Starlingov za-
kon srca, zakon po kome je snaga kon-
trakcije srčanog mišića proporcionalna
početnoj dužini mišićnih vlakama, što
znači da, ukoliko se srce u toku dijastole
više napuni krvlju, to će se veća količina
krvi prilikom sistole ubaciti u arterijske
sudove.
Fredet-Ramstedtova operacija, v. opera-
cija.
free-martin, (eng.) ženski plod u blizanač-x
kom gravitetu krave, u kome je drugi
plod muškog pola. Muški pol je norma-
lan, dok je ženski maskulinizovan, zbog
ranog uspostavljanja spojnica izmeñu
pupčanih arterija plodova, što dovodi
do mešanja krvi oba ploda: hormoni
muškog ploda dejstvuju na jajnik žen-
skog ploda.
»freezing-drying technique«, v. cryostat.
Freijov test, v. test.
Frejkina jastučna udlaga, v. udlaga.
frekvencija, oznaka, broj periodičnih po-
java u jedinici vremena. Jedinica SI za
frekvenciju je herc, oznaka Hz, l Hz je
frekvencija periodične pojave čija pe-
rioda traje jednu sekundu,
. vans koji omogućava imuni odgovor na-
Is
frémissement, (fr.) fremisman, osećaj tre-
perenja pri palpaciji nekog predela; f.
eataire, (fr.), kater, treperenje »kao
predenje mačke« koje se oseća u pre-
delu vrha srca u mitralnoj stenozi.
284
Freundov adjuvans
fremitus, treperenje koje se otkriva pal-
pacijom; bronhni f., fremitus koji izazi-
va prolazak vazduha kroz široke bronhe
ispunjene sluzi; f. pectoralis, izazvan
govorom koji se otkriva palpacijom
grudnog koša; perikardni f., koji postoji
u suvom perikarditisu; pleuralni f.,
koji se palpira u suvom pleuritisu.
frenectomia, v. frenulektomija.
frenikotomija, v. phrenicotomia.
frenotomia, presecanje uzice ili vezice,
npr. uzice u lečenju fiksiranog jezika.
frenulectomia, frenulektomija, odstra-
njenje uzice gornje ili donje usne hirur-
škim putem. Sin. frenectomia. V. frenu-
Ium, visok pripoj.
frenulum, uzdica; f. labii sup. s. inf. fib-
rosum, užljebljuje se u alveolarnu kost,
sprečava sastavljanje centralnih sekuti-
ća leve i desne strane i prouzrokuje me-
dijalnu dijastemu; f. linguae breve, v.
ankyloglossia; f. linguae, presecanje,
podjezična uzdica katkad usled uroñene
greške tako kratka da pri žvakanju
hrane i pri govoru zapinje meñu prosto-
rima izmeñu donjih zuba. U takvim slu-
čajevima vrši se presecanje uzdice. To
ne utiče na sposobnost govora; f. prae-
putii, vezica ili ularac na donjoj strani
muškog uda, pripet pozadi mokraćnog
otvora; frenulum, (stom.) visok pripoj,
uzdica gornje ili donje usne ili lateralne
plike u predelu pretkutnjaka ili kutnjaka
mogu biti visoko pripojene na pripo-jnoj
gingivi ili čak na slobodnoj gingivi.
Tada, prilikom žvakanja hrane, govora,
mimike ili pranja zuba, dolazi do vuče
koja se prenosi na desni i dovodi do od-
vajanja ivice desni od zuba, što favorizu-
je stvaranje gingivalnih džepova ili ogo-
lićavanje vratova zuba.
frequens, frekventan, čest, učestan, ubr-
zan; primer: pulsus frequens, učestan,
ubrzan puls, v. pulsus.
frequentio, frekvencija, učestalost.
Freundov adjuvans, v. adjuvansi. Adju-
jčešće se koristi u oglednoj imunologiji.
Kompletan Freundov adjuvans: mine-
ralno ulje, emulgator i ubijeni M. tuber-
culosis. Nekompletan Freundov adju-
vans ne sadrži bacile tuberkuloze.
Freyerova operacija
Freyerova operacija, v. operacija.
frictio, frikcija, trljanje, jedan od načina
masaže. Ona se izvodi jagodicama prstiju.
Trljanjem se mehanički olakšava re-
sorpcija proizvoda bolesnih organa i
ublažavaju se patološke promene u
koži, mišićima i vezivnom tkivu. Najviše se
upotrebljava u posledicama povreda kože
i svih potkožnih mekih delova. Ona je
suva ako se koža trlja rukom, četkom,
vunenim ili flanelskim frotirom, a vlažna
ako se upotrebljavaju neki liniment,
ungvent, alkoholni rastvor itd.
Friedlanderov bacil, v. Klebsiella pneu-
moniae.
Friedländerova bolest, v. endarteritis ob-
literans.
frigidnost, nesposobnost žene da u toku
polnog odnosa u potpunosti postigne
završno sladostrašće (orgazam) koje do-
vodi do zadovoljenja i rasterećenja po-
lnog uzbuñenja. Frigidnost je mnogo
češća nego što se to obično misli. Prema
Griffithu, od 200 udatih žena 41% ispiti-
vanih žena pri polnom odnosu ne oseća
nikakvo zadovoljstvo, a 52% sasvim po-
vršno, dok su samo 3 žene izjavile da se
potpuno zadovoljavaju. U nas (Stambo-
lović), meñu 1.450 ispitanih žena nañe-
no je da normalnu polnu osetljivost ima
svega 23,8%, dok je polufrigidnih žena
bilo 55,4%, a frigidnih 20,8%.
frigotherapia, v. therapia.
frikcija, v. frictio.
Frischov bacil, v. Klebsiella rhinosclero-
matis.
frons, čelo.
frontalis, frontalan, čeoni, npr. os fronta-
Ie, čeona kost.
frontalna ravan, vertikalna ravan paralel-
na s čelom, u smeru levo-desno, stoji
pod pravim uglom na sagitalnu ravan.
frottis vaginal, (fr.) razmaz vaginalnog
sekreta radi utvrñivanja stepena čistoće
vagine, pregleda na malignitet i citohor-
monsku analizu. Danas se rutinski
uzima pri svakom ginekološkom pre-
gledu.
fructosuria, fruktozurija, izlučivanje
fruktoze, voćnog šećera mokraćom.
fructus, fruktus, plod; F. Anisi, v. Anis; F.
Capsici plod paprike; F. Cardamomi,
fuga
plod kardamoma; F. Carvi, plod kima,
v. Cavum, Carvi; F. Coriandri, plod bilj-
ke korijandra; F. Foeniculi, plod mora-
ča; F. Juniperi, plod venje, kleke; F.
Myrtilli, osušeni plod borovnice; F. Pi-
peris nigri, plod crnog bibera; F. Rubi
idaei recens, svež plod maline.
fruktoliza, enzimsko razlaganje fruktoze
ejakulata i stvaranje mlečne kiseline
pod anaerobnim okolnostima, što po-
voljno utiče na pokretljivost semeglava-
ca.
fruktoza, levogirna ketoheksoza, voćni še-
ćer. Nalazi se u voću i medu, a nastaje i
razlaganjem saharoze pri varenju. Upot-
rebljava se umesto glikoze u lečenju
oboljenja jetre i za hranljive infuzije pre
i posle operacije, pri poremećajima ish-
rane i dr. Sin. levuloza; (seks.) glavni
proizvod lučenja semenih kesica i glav-
ni snabdevač energijom za semeglavce.
Stanje fruktoze je glavni pokazatelj ak-
tivnosti semenika (androgene aktivnos-
ti).
fruktozni test, od posebnog je praktičkog
značaja prisustvo fruktoze u ejakulatu
muškarca. Ona je glavni proizvod seme-
nih kesica i glavni snabdevač energije
za semeglavce. Tim putem se možemo
obavestiti da Ii postoji nedostatak and-
rogena ili ne. Vrednost fruktoze od 135
mg/100 ml znači androgeni deficit. Do-
nja granica fruktoze je 60 mg/1OO ml, a
vrednost ispod 20 mg/1OO ml znači ne-
dostatak lučenja semenih kesica.
fruktozurija, v. fructosuria.
frustrana kontrakcija srca, v.contractio.
ftizički habitus, v. habitus phthisicus.
fuchsin, fuksin, bazna crvena boja iz gru-
pe fenil-metana (1-metil-triamidotrife-
nil-karbinol) koja se upotrebljava u
mikroskopiji. Ulazi u sastav Ziehlove
smeše koja je karbolni rastvor fuksina,
a upotrebljavan je za istraživanje bacila
tuberkuloze. Sin. bazni rubin, magenta,
solferino; fuchsin S, kiseli fuksin, upot-
rebljava se u istraživanju kolagenog tki-
va. Sin. kiseli rubin.
fuga, u rendgenologiji slika spojne hrska-
vice izmeñu epifize i metafize. Sin. epi-
fizna linija.
285
fulguratio
fulguratio, fulguracija, elektrokoagulacija
tumora visokofrekventnom strujom;
(stom.) monopolarna primena yisoko-
frekventne struje. Koristi se u stomato-
logiji za odstranjivanje hiperplastičkih
delova tkiva (npr. desni). U tkivo se uba-
cuje varnica koja ćelijama oduzima
vodu. To dovodi do nekroze i odvajanja
dela tkiva na koje se delovalo. Vrši se
bez anestezije. Tretirano područje nije
potrebno prekriti zavojem. Posle fulgu-
racije javlja se reaktivno zapaljenje. Jed-
nom primenom se može odstraniti mali
deo tkiva, zbog čega se fulguracija vrši
nekoliko puta. Sin. elektrodesikacija.
functio, funkcija, odreñeni rad, aktivnost,
delatnost izvesne ćelije, tkiva ili organa;
ispitivanje f., ispitivanje radne sposob-
nosti izvesnog organa u raznim pravci-
ma njegove delatnosti; f. laesa, poreme-
ćena funkcija. Jedan od pet klasičnih
znakova zapaljenja; poremećaj f., pore-
mećaj odreñene delatnosti izvesnog or-
gana.
funda, praćka, zavoj u obliku praćke; f.
mandibulae, praćka za bradu; f.nasi,
praćka za nos.
fundoplicatio, fundoplikacija, mobilizaci-
ja donjeg dela i nabiranje dna želuca'
oko njega u cilju refluksnog ezofagitisa.
fundus, dno; f. oculi, očno dno; oftalmos-
kopom se vide papila vidnog živca, maku-
Ia, krvni sudovi, sudovnjača; pri širokoj
ženici može se videti sve do češljaste
meñe; f. uteri, dno materice, gornja
proširena ivica materice; f. ventriculi,
dno želuca, gornji zasvoñeni deo želuca.
V. fornix ventriculi.
fungi, gljive, niži biljni organizmi, koji se
dele u dve klase: Phycomycetes, proste
gljive, parazitske i saprofitske gljive
(«budi»); Eumycetes, složene gljive (ret-
ko u redukovanom, jednoćelijskom ob-
liku kvasca), s plodonosnim telom u
kome se stvaraju spore i razgranatim
micelijumom, kao što su budi vrste Pe-
nicillium. Gljive su rede paraziti, najčeš-
će su šaprofiti. Najsloženija plodonosna
tela imaju oblik klobuka.
fungicida, fungiçidi, sredstva za uništava-
nje gljivica.
286
funkciono testiranje
fungus, (I) gljiva, gljivica (fungi imperfec-
ti); (2) izrastaj u vidu sunñera, spužve.
Naziv »fungus« obično se upotrebljava
za oznaku koštano-zglobne tuberkulo-
ze, npr. fungus pedis, manus, cubiti, di-
giti itd., ili u tuberkulozi semenika
(f.testis benignus). Sem toga, i izvesni iz-
raštaji nose naziv fungus, kao, npr., f.
durae matris (sarkom tvrde moždanice
koji razara lubanjsku kost); f. testis ma-
lignus (karcinom semenika koji prelazi
na mošnice) itd.
funiculus, spermaticus, vrpca, uzica; f.
spermaticus, spermatička vrpca, obuh-
vata: semenovod s arterijom i venom,
spermatičku arteriju, prameniti splet
(plexus pampiniformis), mišić uspinjač
semenika (m. cremaster) s odgovaraju-
ćim krvnim sudovima, glatke mišićne
ćelije, limfne sudove, genitalni ogranak
genitobutnog živca i spermatički splet
(plexus spermaticus); f. umbilicalis,
pupčana vrpca, kojom je začetak spojen
za posteljicu. Spolja je obavljena epite-
lom amniona, a u sluznom vezivnom tki-
vu, ispod njega, nalaze se dve arterije,
kojima se krv iz embriona dovodi u po-
steljicu, kao i vena kojom se krv odvodi
u embrion. Pored toga, nalazi se ostatak
alantoisa i žumancetnog kanala.
funkcijska scintigrafija, v. scintigrafija.
funkcijske srčane mane, v. vitium.
funkcijski srčani šumovi, v. šum.
funkcionalizam, psihološka škola (Tit-
chener) primenjuje proučavanje sves-
nih sadržaja pri prilagoñavanju na oko-
linu.
funkcione grupe, u organskoj herniji se
pod funkcionom grupom podrazume-
vaju atomi ili atomske grupe koje uvek
daju izvesne svojstvene reakcije, bez ob-
zira za kakav su ostatak vezane. Neke
jednostavne funkcione grupe sadrže
samo C i H, a većina funkcionih grupa
sadrže i druge elemente, naročito kiseo-
nik i azot. Važnije funkcione grupe su:
hidroksilna OH, amino-grupa NFh, kar-
boksilna -COOH itd.
funkciono testiranje, merenje funkcio-
nog stanja nekog organa, organskih sis-
tema ili celog tela. Rezultat merenja -
baza za ocenu funkcione spremnosti. U
furazolidon
sportskoj medicini testiranje, pretežno,
funkcionih sposobnosti kardiovasku-
larnog i respiratornog sistema. Neki tes-
tovi ocenjuju samo stepen prilagoñe-
nosti vegetativnog nervnog sistema. Us-
lovi testiranja moraju biti standardni.
Od aparata za testiranje najčešće se ko-
riste: pokretni tepih (tredmil), bicikl-er-
gometar i klupica ili stepenice odreñe-
nih dimenzija. V. pokretni tepih, bicikl-
ergometar.
furazolidon, derivat furana, sredstvo za
lečenje nekih infekcija u gastrointesti-
nalnom traktu (giardiasis).
furibundus, furibundan, besan, manijaka-
lan.
furor, bes, nastup besa, pomama.
furosemidum (furosemid), diuretičko
sredstvo.
furunculosis, furunkuloza, istovremena
ili povremena pojava furunkula.
furunculus, čir, gnojno stafilokokno zapa-
Ijenje folikula dlake lojnih žlezda, sa
stvaranjem lokalizovanog, veoma bol-
nog apscesa koji se u daljoj evoluciji
može isprazniti prema površini.
fuscin, tamnomrk pigment koji, u velikoj
količini, sadrže ćelije pigmentnog epite-
Ia mrežnjače.
fuzija
fusiformis, vretenast, npr. Cellulae fusi-
formes; vretenaste ćelije.
fusio dentium, fuzija zuba, srastanje gleñi
i dentina dva ili više zametaka zuba; ko-
more pulpe ostaju odvojene; parcijalna
f., zubi srasli samo u predelu krunice,
korenovi su razdvojeni; totalna f., zubi
srasli ćelom dužinom; Sin. synodontio.
Fusobacterium fusiforme, gram-negati-
van bacil, u obliku vretena ili cigare i
često ima centralno polje koje se slabije
boji. Veoma polimorfan, anaeroban i
mikroaerofilan baciL Kultiviše se na
podlogama obogaćenim svežim seru-
mom. Normalan stanovnik usne duplje.
Za čoveka je patogen samo u zajednici s
Borrelijom vincenti. Izaziva Plant-Vin-
cetovu anginu i druge nekrotičke i zapa-
Ijenjske procese kao što su gingivitis i
stomatitis. Sin. Bacillus fusiformis.
fuzija, stvaranje, slivanje likova obeju
mrežnjača u kori mozga da bi se pred-
met posmatran s oba oka video kao je-
dan. Prilikom fiksacije nekog predmeta
očne jabučice prave takav pokret da se
likovi posmatranog predmeta odražava-
ju na identičan načifi na korespondira-
jućim mestima mrežnjače. Ovaj voljni
napor, koji je donekle i automatizovan,
označava se kao napor fuzije i ima za cilj
da se predmet posmatran s oba oka vidi
kao jedan.
287
G, oznaka za prefiks giga u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica, l giga
označava veličinu koja je za IO9 odnosno
za milijardu (1.000.000.000) puta veća
od merne jedinice neke fizičke veličine,
npr. GBq (giga-bekerel), GW (giga-vat),
GeV (giga-elektronvolt).
g, (1) skraćenica za gram; (2) oznaka za
ubrzanje zbog dejstva teže.
Ga67, radioaktivni izotop galijuma, prime-
njuje se u obliku citrata za scintigrafsku
lokalizaciju tumora. V. scintigrafija.
GABA, gama-amino-buterna kiselina,
H2N-CH2CH2CH2-COOH2, koja nastaje
dekarboksilacijom glutaminske kiseli-
ne. Ubraja se u inhibicijske posrednike
nervnog sistema. U mozgu joj se poveća-
va koncentracija kada EEG čoveka po-
kazuje sporotalasnu fazu spavanja. An-
tagonist ove kiseline je pikrotoksin.
gran., skraćeno od granula (zrnca).
gtt., skrać. od reci gutta ili guttae (kap ili
kapi).
Y (gama), v. mikrogram.
Gaffkya tetragena, gram-pozitivne bakte-
rije, rasporeñene u grupama od po 4
koka. Ta vrsta je jedina u rodu Gaffkya
koja ima izvestan medicinski značaj. Za
nju se ne može sa siguinošću reći da je
patogena za čoveka, već samo za bele
miševe i zamorčiće.
galactagoga (remedia), galaktagogna
sredstva, koja podstiču lučenje mleka,
Sin. lactagoga.
galactorrhoea, galaktoreja, spontano oti-
canje mleka iz dojke. U vreme dojenja
spontano otiče mleko iz dojke koju dete
288
siše, a po dojenju curi mleko iz dojke koju
je dete sisalo. Ova pojava je fiziološka. U
nekih gravidnih žena dolazi, posle
prestanka trudnoće, do galaktoreje i
sekundarne amenoreje - Chiari-Form-
melov sindrom. Ovaj sindrom je obele-žen
produženom laktacijom i izostankom
normalne menstruacije, što je po-sledica
poremećenog odnosa prolakti-na i
gonadotropina. Prolaktin inhibiše
stvaranje gonadotropina što dovodi do
amenoreje, atrofije genitalija i galakto-
reje. Galaktoreja se viña i u žena koje nisu
bile gravidne. Većina njih su ame-
noroične, ali u nekih postoji i normalan
ciklus. U mokraći ovih žena koncentracija
gonadotropina je mala ili je uopšte nema.
Galaktoreja se može pojaviti i pri upotrebi
oralnih kontrakonceptivnih sredstava.
galactosaemia, galaktozemija, nasledni
poremećaj metabolizma galaktoze koji
se odlikuje hepatomegalijom, katarak-
tama, duševnom zaostalošću, s povraća-
njem, prolivima, žuticom, slabim razvo-
jem u ranom detinjstvu. Prenosi se au-
tosomnim recesivnim genom.
galaktozâ, aldoheksoza, CeHi2Oe, ulazi u
sastav mlečnog šećera (laktoze). Dobija
je iz mlečnog šećera dejstvom nekog
fermenta ili neke neorganske kiseline.
Bela kristalna supstancija koja po većini
svojih osobina liči na glikozu, ali je od
ove manje slatka i manje rastvorljiva.
galea, (grč.) lasica, mačka, kapa od lasičje
ili mačje kože, kapa, naglavak; g. apo-
neurotica (capitis), tanka široka žilava
opna koja se nalazi izmeñu vlasišta i
galenica
spoljašnje strane krova lubanje, za koju
je labavo pričvršćena. Služi za pripoj
nekim mišićima glave.
galenica, galenski preparati, lekovi koje
apotekar može spraviti u apoteci od
droga i hemikalija mešanjem, rastvara-
njem i ekstrahovanjem.
galenski preparati, v. galenica.
galica, (plava), v. Cupri sulfas; galica (zele-
na), v. Ferrosi sulfas.
Gallamini iodidum, (galamin-jodid), re-
laksantno sredstvo, sintetska zamëna za
d-tubokurarin; oficinalan je prema na-
šoj farmakopeji.
Galli-Maininijeva reakcija, v. reakcija.
gallium, gallijum, Ga, hemijski element,
metal.
galopni ritam, auskultatorni nalaz na
srcu u vidu »ritma u tri vremena«, kada
se, umesto dva, čuju tri tona, obično na
vrhu srca. Znak je najčešće insuficijen-
cije miokarda.
galvanizacija, upotreba jednosmerne
(galvanske) struje niskog napona za Ie-
čenje ili dijagnostiku; g., katodna,
(stom.) terapijski postupak kojim se u
obolelim desnima smanjuje proces za-
paljenja dejstvom galvanske struje s ka-
tode. Ovo se postiže smanjivanjem kise-
losti u obolelom tkivu i baktericidnim
dejstvom primenjene struje; g. u usti-
ma, pri upotrebi legura s različitim sa-
stavom, u pljuvački, kao kiseloj sredini,
koja služi kao elektrolit, javlja se galva-
nizacija. Iz nehomogene legure u ustima
(uglavnom bakar) izdvajaju se iz krista-
la joni bakra, pomoću elektrohemijske
reakcije, kao metala nižeg potencijala u
odnosu na onaj s višim potencijalom i,
taložeći se na metalu višeg potencijala,
stvaraju tamnu naslagu. Tada se oseća
neprijatan ukus u ustima.
galvanofaradizacija, istovremena upot-
reba galvanske i faradske struje u cilju
lečenja.
galvanohirurgija, primena galvanske
struje u hirurgiji. V. kirurgija (elektrohi-
rurgija).
galvanojonoterapija, v. iontophoresis.
19 Medicinski leksikon
gama-globulini
galvanokaustika, razdruživanje i razara-
nje tkiva pomoću galvanokautera. V.
galvanokauter.
galvanokauter, instrument za galvano-
kaustiku, čiji se vrh zagreva do usijanja
galvanskom strujom. V. galvano-kausti-
ka.
galvanoterapija, v. therapia.
gama-eferentni sistem, sistem koji kon-
troliše tonus i kontrakciju skeletnih mi-
šića. Čine ga mali gama-motoneuroni
čije se telo nalazi pored velikih alfa-mo-
toneurona u prednjim rogovima sive
mase kičmene moždine a aksoni, gama--
eferentna vlakna, inervišu krajeve int-
rafuzalnih vlakana mišićnih vretena.
Gama-motoneuroni razdražuju se ug-
lavnom impulsima iz retikularnog faci-
litacijskog područja moždanog stabla i
sekundarno impulsima koji u to pod-
ručje stižu iz malog mozga, bazalnih
ganglija, pa i iz moždane kore. Mehani-
zam kojim gama-eferentni sistem utiče
na tonus mišića sastoji se u tome što
kontrakcija krajeva mišićnih vretena,
izazvana impulsima koji pristižu putem
gama-eferentnih vlakana, povećava broj
impulsa koji odilaze s receptora mišić-
nih vretena, a koji olakšavaju alfa-moto-
neurone, tako da se broj impulsa, koji
ovi odašilju u skeletni mišić povećava i
tonus mišića raste. Značaj gama-efe-
rentnog sistema u kontroli mišićne kon-
trakcije sastoji se u tome što, za razliku
od kontrakcija izazvanih impulsima s
alfa-motoneurona, momentalnih, brzih
i bez ograničenosti u skraćivanju, gama-
eferentni sistem čini da se mišić kontra-
huje do predodreñene dužine.
gama-globulini, globulini plazme najve-
ćom molekulskom težinom (150.000— -
900.000). Većina antitela su gama-glo-
bulini i nazivaju se imunoglobulini. Sa-
stoje se od lakih i teških lanaca polipep-
tida, a većina je kombinacija dva laka i
dva teška lanca. Krajevi i jednog i dru-
gog lanca su promenljivi, dok je ostatak
svakog lanca konstantan. Konstantni
deo odreñuje opšta fizička i hemijska
svojstva od kojih zavisi ponašanje anti-
tela, kao što je pokretljivost u tkivima,
spajanje sa specifičnim strukturama u
289
gama-kamera ganglioneuroma

telu i dr. Svako telo je specifično za od- gampsodactylia, gampsodaktilija, defor-

reñeni antigen, a tu specifičnost mu od-
reñuje različiti raspored aminokiselina
na promenljivim delovima lakih i teških
lanaca. DeIe se u pet glavnih klasa: IgM, ganglion, proširenje u obliku čvora: (1)
IgG, IgA, IgD, i IgE. IgG čine oko 75%
antitela normalne osobe. IgE, kojih ima
najmanje, imaju posebnu ulogu u aler-
gijskim manifestacijama organizma.
G.g. mogu se davati u profilaksi i terapiji ma gangloides; g. caeliacum, (dextrum
različitih oboljenja.
gama-kamera, sin. scintilacijska gama-ka-
mera, Angerova kamera; vrsta statičkog
detektora za scintigrafiju i dinamička is-
pitivanja pomoću radioaktivnih izoto-
pa. V. scintigrafija. Ima tri osnovna sa-
stavna dela: veliki kristal natrijum-jodi-
da aktivisan talijumom, 19 ili više foto-
multiplikatora i analogni računar. Re-
gistrovanje raspodele intenziteta zrače-
nja vrši se s katodnog osciloskopa. Ako
se kamera poveže s odgovarajućim ra-
čunarskim ureñajem, mogućna su, po-
red scintigrafskih i brza dinamička ispi-
tivanja pojedinih organa.
gameksan, heksahlorocikloheksan, insek-
ticidni prašak, nerastvorljiv u vodi, vrlo
jakog mirisa na plesan. Deluje na insek-
te slično kao i DDT, ali dejstvo nastupa
brže. Opisana su i trovanja gameksa-
nom.
garneti, polne, oplodne ćelije: jajašce i se- milunare), Gasserov ganglion polume-
meglavac.
gametogeneza, proces stvaranja oplod-
nih ćelija (gameta); muških (spermato-
geneza) i ženskih (ovogeneza). U tom ganglioneuroblastoma, benigna neoplaz-
procesu najvažniji čin je sazrevanje i ko-
načno uobličavanje gameta. Sazrevanje
se za oba gameta sastoji od svoñenja
hromatinske materije jedra (hromoso-
ma) na polovinu (u čoveka na 23), što
čini haploidni broj hromosoma. Uobli-
čavanje muškog gameta (semeglavca ili
spermatozoida) mnogo je složenije
nego uobličavanje ženskog i sastoji se u
postupnom preobraćanju nepokretnih i ganglioneuroma, benigna neoplazma sa-
okruglih ćelija (spermatida) u izdužene
i pokretljive ćelije.
gammexan, v. gameksan.
gamoni, supstancije koje deluju na kopu-
laciju gameta (muških: androgamoni ili
ženskih: ginogamoni).
mitet prstiju na nozi, koji se sastoji od
preteranog opružanja prve falange i
pregiba druge dve falange.
(anat.), nervni čvor. Razlikuju se cereb-
rospinalni i simpatički ganglioni; (2)
(hir.), oblik cističkog tumora koji se jav-
lja na aponeurozama, tetivama, v. hygro-
et sinistrum), autonomni ganglion u sa-
stavu celijačkog živčanog spleta (plexus
coeliacus); g. cervicalia (uteri) Fran-
kenhäuseri, ganglioni u karlici na boč-
nim stranama vrata materice; g. cervi-
cale (superius, medius, inferius), vratni
ganglion (gornji, srednji, donji): g. cer-
vicothoracicum (stellatum), zvez^ast
ganglion, nastaje spajanjem donjeg
vratnog i prvog grudnog gangliona sim-
patičkog stabla; g. ciliare, trepavični
ganglion, pridodat oftalmičkom živcu,
daje vlakna za m. sphincter pupillae i m.
ciliaris; g. oticum, otički ganglion, pri-
dodat donjoviličnom živcu (n. mandibu-
laris); gg. pelvina, karlični ganglioni u
sastavu karličnog autonomnog spleta;
g. pterygopalatimim, pterigonepčani
ganglion, pridodat gornjoviličnom živ-
cu (n. maxillaris); g. submandibulare,
podvilični ganglion; g. trigeminale (se-
sečastog oblika od koga polaze sve tri
grane kao posebni živci trogranog živca
(n. trigeminus).
ma koja se najčešće javlja u meduli nad-
bubrega, a inože se javiti u svim delovi-
ma simpatičkog nervnog sistema. Izazi-
va simptome samo veličinom i fizičkim
prisustvom. Grañen je od nediferento-
vanih ćelija iz sastava gangliona simpa-
tikusa s prisustvom reñih ganglijskih
ćelija.
stavljena od nediferentovanih velikih
ganglijskih ćelija simpatikusa s manje
nervnih vlakana. Javlja se i u dece i u
odraslih, najčešće u srži nadbubrežne
žlezde, ali i na drugim mestima gde ima
simpatičkih nervnih struktura.

290
ganglionska blokada
ganglionska blokada blokiranje preno-
šenja impulsa kroz simpatikusne i para-
simpatikusne ganglije medikamentima.
ganglioplegici, materije koje blokiraju
prenošenje impulsa s preganglijskih na
postganglijske neurone. Koriste se kao
antihipertenzivna sredstva.
gangraena, gangrena, anemička nekroza
tkiva ili organa na koji se često nadove-
zuje autoliza ili dejstvo truležnih bakte-
rija; g. angiosclerotica, posledica skle-
roze arterija, v. g. sicca, suva gangrena;
g. diabetica, dijabetska gangrena u po-
četku suva, a zatim vlažna, razvija se na
prstima noge i stopalu kao posledica
ateroskleroze arterija stopala, pa se
brzo proširuje ushodno na gnjat, pa i
butinu; g. emphysematodes, emfize-
matozna gangrena, v. gasna gangrena; g.
gaseosa, gasna gangrena, veoma teško
posttraumatsko oboljenje izazvano bak-
terijama iz roda klostridija. Uglavnom
ratno oboljenje kod velikih povreda za-
prljanih zemljom. Gasnu gangrenu ka-
rakteriše pojava velikog otoka, koji se
brzo širi i krepitira, kao i masivna nek-
roza mišića oko rane, iz koje se cedi put-
ridan sukrvičav sekret. Ove lokalne pro-
mene su praćene znacima teške - opšte
infekcije i intoksikacije. Smrtnost je
vrlo visoka; g. humida, (sphacelus),
vlažna gangrena nastaje u delovima tela
koji su u neposrednoj ili posrednoj vezi
sa spoljašnošću (ekstremiteti, pluća,
materica itd.) usled dejstva truležnih
bakterija na nekrotično tkivo, koje po-
staje meko, sivozelenkaste ili mrke boje
i raspada se; sin. vlažna gangrena; g. ju-
venilis, mladalačka gangrena nastaje
usled poremećaja krvotoka u arterija-
ma noge zbog zapaljenjskih promena na
arterijama (morbus Biirgeri); (stom.) g.
pulpae, raspadanje tkiva pulpe, nastalo
postepeno (nekrobioza), ili naglo (nek-
roza). Izazvano je hemijskim, toksičkim,
bakterijskim, termičkim ili trofičkim
uzročnicima. Nekrotički proces može
zahvatiti deo pulpe (g. partialis), ili pul-
pu u celini (g. totalis). Zavisno od načina
raspadanja tkiva gangrena može biti
suva (g. sicca) i vlažna (g. humida). Pro-
ces raspadanja tkiva pulpe može se og-
19*
gargouillement
raničiti samo na ovom tkivu (g. simplex),
ili zahvatiti i tkiva apikalnog ozublja (g.
complicata). Zub je promenjene boje i
ne reaguje na mehaničke, termičke i
električne testove. Na rendgenogramu
se vidi rasvetljenje u predelu vrha kore-
na zuba. terapija: temeljna mehaničko-
medikamentozna obrada kanala korena
i punjenje istog čvrstim neresorbuju-
ćim materijalom. Sin. parodontitis apica-
Us chronica; g. Raynaudi, simetrična
suva gangrena prstiju usled poremećaja
krvotoka izazvanog poremećenim oživ-
čavanjem krvnih sudova; g. senilis, sta-
račka gangrena, razvija se usled ate-
roskleroze arterija nogu; g. sicca, suva
gangrena, mumifikacija (mumificatio),
nastaje usled sasušivanja nekrotičnog
tkiva koje se smanjuje, očvrsne i dobiva
crn izgled, mumifikuje se. Pojavljuje se
na gornjim i donjim ekstremitetima,
uhu, nosu, pupčanoj vrpci novoroñen-
četa itd., a nastaje usled poremećaja kr-
votoka u tim delovima tela (arterioskle-
roza, embolija, tromboza arterija itd.), v.
suva gangrena; suva g., v. g. sicca; trau-
matska g., gangrena koja nastaje posle
traume kao posledica povrede krvnih
sudova; g. trophica, trofička gangrena,
nastaje usled povrede trofičkog nerva
dela tela; venska g.g., javlja se usled du-
gotrajne staze u venama dela tela (obič-
no nogu); vlažna g., sin. gangraena hu-
mida.
gangrenozni apendicitis, v. appendicitis.
gangrenozno zapaljenje, v. inflammatio.
ganoblastus, v. amelo bias tuš.
Ganserov divertikul, v. diverticulum.
Ganserova psihoza, v. psychosis.
Ganserovi divértikulumi, v. diverticu-
lum.
Ganserovo sumračno stanje, v. zatvorska
psihoza.
Gardner-Diamondov sindrom, v. sy-
ndroma.
Gardnerov sindrom, v. syndroma.
gargouillement, (fr.) klokotanje koje se
čuje pri palpaciji nekih delova trbuha
zbog rastezanja i hipotonije pojedinih
delova creva (cekum, sigmoidni kolon)
u kojima se nalazi tečan ili kašast sadr-
291
Garlandov trougao
žaj, koji se pri palpaciji pomera u tim
delovima creva.
Garlandov trougao, trougao perkutorno
pojačane sonornosti, u bazi pluća poza-
di uz kičmeni stub, na strani pleuralnog
izliva.
garnitura hromosoma, specifična je za
svaku vrstu. Sazreli gameti sadrže u svo-
jirn jedrima haploidni broj hromosoma
(n), dok zigot (oploñeno jaje) ima dip-
loidni (2n). Taj broj je potreban za us-
postavljanje pune životne sposobnosti i
snage ploda. Embrioni s haploidnim
brojem hromosoma uvek su zakržljali,
neotporni, nedovoljno razvijeni.
Gartnerov kanal, v. canalis.
gas-maska, pribor za oslobañanje udisa-
nog vazduha od otrovnih sastojaka, i to
mehaničkim zadržavanjem ili veziva-
njem škodljivih materijala za hemijski
aktivne supstancije (aktivni ugalj itd.).
U ratu se upotrebljava za zaštitu vojnih
lica i stanovništva od hemijskih, biološ-
kih i radioloških agenasa, a u miru se
primenjuje u industriji za zaštitu pri
radu. Sastoji se od dva osnovna dela: ob-
razina koja je obično od gume, a na njojx
su nosač cedila, ventila udisanja i izdisa-
nja, naočari od providne plastične mase
ili tripleks stakla itd., a namenjena je da
potpuno izoluje organe za disanje, oči i
lice od neposrednog dodira s otrovima
u vazduhu (plikavcima, nadražljivcima,
nervnim BOt-ima koji deluju kroz kožu
itd.); cedilo, spojeno s obrazinom, ne-
posredno ili preko gumenog creva (i
tada se nosi u torbi), zadržava, odnosno
filtrira gasove i pare otrovnih materija
adsorpcijom, hemijskim i katalitičkim
razlaganjem, a aerosole mehaničkim
putem (i to od aerosola BOt i od čestica
radioaktivne prašine i bioloških agena-
sa). Gas-maska je univerzalnog karakte-
ra, tj. obezbeñuje kompletnu zaštitu od
svih toksičkih dejstava koja se mogu u
ratu pojaviti kao posledica primene
nuklearnog, hemijskog i biološkog
oružja.
gas, rudnički, smeša gasova koja se stvara
u rudnicima pri eksplozijama metana ili
prašine, a sadrži ugljen-dioksid i ugljen-
292
gaster
-monoksid. Pri miniranju pored ovih
stvaraju se još i vrlo otrovni nitrozni ga^
sovi.
gasna flegmona, v. phlegmona.
gasna gangrena, v. gangraena.
gasni edem, v. gangraena.
gasni hlorinator, ureñaj za primenu hlo-
ra, gasa za dezinfekciju vode za piće i
rekreaciju. Sadrži bocu sa komprimisa-
nim hlorom, reduktor pritiska, merač
protoka i komoru za mešanje hlora s vo-
dom.
gasovi, supstancije slične vazduhu u koji-
ma su molekuli odvojeni jedan od dru-
gog i zbog toga se slobodno kreću; indi-
ferentni g., gasovi koji nisu direktno
škodljivi, ali čijim se udisanjem živi or-
ganizam ne bi mogao održati zbog ne-
dostatka kiseonika (npr. azot); nitrozni
g., smeša azotnih oksida iz kojih, u pri-
sustvu vlage, nastaju azotasta i azotna
kiselina. Nitrozni gasovi spadaju meñu
najotrovnije gasove. Podnošljiva grani-
ca iznosi oko 0,1 mg na litar vazduha.
Stvaraju se pri proizvodnji azotne kise-
line, nitroceluloze i nitroglicerina, pri
sagorevanju celuloida, u industriji ple-
menitih metala, pri sagorevanju dina-
mita i pri eksplozijama. Pri udisanju le-
talnih i subletalnih doza dolazi do inten-
zivnog nadražaja organa za disanje. Po-
sle kratkog vremena nastupi latentni
stadijum bez simptoma, koji traje 6-8
časova, a zatim se razvija teški akutni
edem pluća, sa svim svojim posledica-
ma; plemeniti g., inertni gasovi, gasovi-
ti elementi koji se odlikuju time što su u
hemijskom pogledu indiferentni. To su
helijum, neon, argon, kripton, ksenon i
niton (radon).
Gasserov ganglion, v. ganglion trigemina-
Ie.
Gasserov sindrom, v. hemolizno-uremij-
ski sindrom.
gaster, želudac, prošireni deo kanala za
varenje, na kome se razlikuju: prednja i
zadnja strana, desna ivica (mala krivina,
curvatura minor), leva ivica (velika kri-
vina, c. major), gornji ili ulazni otvor
(ostium cardiacum) i donji otvor (os-
tium pyloricum). Želudac ima uspravni
i horizontalni deo. Na uspravnom delu
gastralgia
nalazi se, gore, svod, a ispod njega telo
želuca. Horizontalni deo sastoji se od
pilorusnog trema i pilorusnog kanala.
Zid želuca izgrañuju: trbušna marami-
ca, glatke mišićne ćelije i sluznica s
mnogobrojnim žlezdama koje luče želu-
dačni sok; (embr.) proširenje na primi-
tivnom crevu, jasno izraženo na embrio-
nu od 4 mm dužine. Ono se ubrzo uvija
oko svoje osovine. Na embrionima od
15 mm vide se svi delovi odraslog želu-
ca; hipotoničan ž., rendgenski izgled
želuca koji je zbog smanjenog tonusa u
sredini korpusa uži nego u predelu tre-
ma i antruma, zbog čega liči na usprav-
no postavljenu piškotu.
gastralgia, gastralgija, bol izazvan želu-
dačnom kolikom.
gastralgokenosis, gastralgokenoza, bol
izazvan grčevima praznog želuca, koji
nestaje čim se uzme hrana.
gastratrophia, gastratrofija, atrofini gast-
ritis, v. gastritis.
gastrectasia, gastrektazija, proširenje že-
luca.
gastrectomia, gastrektomija, odstranjiva-
nje celog želuca (totalna g.) ili samo jed-
nog dela (suptotalna gastrektomija, re-
sekcija želuca).
gastric ka kriza, v. crisis.
gastrička tubaža, v. tubaia.
gastriksin, proteolitički ferment koji se
luči u želucu; aktivnost mu je oko 4 puta
manja od aktivnosti pepsina, a optimal-
no dejstvo pri pH 3, za razliku od pepsi-
na, koji optimalno deluje pri pH 2. Gas-
triksin se naziva i pepsin I, za razliku od
pepsina, koji se označava kao pepsin IL
gastrin, hormon (v. tamo) odreñenih ćeli-
ja organa za varenje, prvenstveno želu-
ca, s nizom, još uvek nedovoljno pro-
učenih, važnih funkcija (npr. podstica-
nje lučenja sone kiseline u želucu). Sin.
gastrosekretin.
gastritis, zapaljenje želuca, može biti pro-
uzrokovano hranom, alkoholnim pići-
ma i otrovima. Mnogokrvnost sluznice s
manjim i većim erozijama glavna je pro-
mena u akutnom gastritisu; antrumski
g., koje zahvata antrum želuca; g. atrop-
hica, hronični gastritis atrofijom sluzni-
ce; g. catarrhalis, zapaljenje sluznice
gastrocelicus
želuca s hipertrofijom sluznice i luče-
njem povećane količine sluzi i obično
hipoaciditetom; g. chronica, hronično
zapaljenje sluznice želuca koja ide u dva
oblika s hipertrofijom i atrofijom. U slu-
čajevima hipertrofičnog hroničnog
gastritisa javlja se zadebljanje sluznice i
podsluznice želuca. Površina je grubo
naborana, epitel hiperplastičan, a u
podsluznici postoji umnožavanje veziva
i prisustvo ćelija zapaljenja. U slučajevi-
ma hroničnog atrofičkog gastritisa po-
stoji izražena zaravnjenost površine, is-
tanjenost sluznice, ali i povećani broj
limfocita i leukocita. U dubljim slojevi-
ma sluznice mogu se pojaviti sitne ciste.
Vezivo izmeñu žlezda i mišićnog lista
sluznice je zadebljano. U pernicioznoj
anemiji atrofija želudačne sluznice do-
stiže veoma izraženi stepen; g. corrosi-
va, hemijski gastritis; eozinofilni g., u
kojem postoji infiltracija zida antruma
želuca eozinofilnim granulocitima; g.
erosiva, u kojeg postoje lokalne ili di-
fuzne erozije, epitela sluznice želuca; g.
exfoliativa, gastritis erosiva; hemijski
g., izazvan hemijskim jedinjenjima. Sin.
g. corrosiva; hemoragijski g., erozivni
gastritis s krvarenjima; hipertrofički
džinovski g., s vrlo izraženom hipertro-
fijom želudačne sluznice, koje izaziva
difuzno zadebljanje želudačnog zida.
Sin. Menetrierova bolest; hronični cis-
tički g., u kojeg su gastričke i pilorusne
žlezde proširene i pokrivene spljošte-
nim epitelom; g. phlegmonosa, s pri-
sustvom apscesa u želudačnom zidu; g.
polyposa, hipertrofički gastritis s poja-
vom polipskih izvrata sluznice; g. pseu-
domembranacea, u kojeg postoje
pseudomembranske naslage na sluzni-
ci; radijacijski g., zbog povrede zrače-
njem; g. toxica, izazvan toksinima, ili
korozivnim sredstvima.
gastroanastomosis, gastroanastomoza,
spajanje i stvaranje šire komunikacije
izmeñu dva dela želuca koji dobiva ob-
lik »peščanog sata«.
gastroatonia, atonija zida želuca.
gastrocelicus, želudačno-količni, npr. Ii-
gamentum gastrocolicum, želudačno-
količna veza, koja spaja veliku krivinu
293
gastroduodenitis gastrotomia

želuca s poprečnim delom debelog cre- gastrojejunostomia, gastrojejunostomi-

va, ili komunikacija lumena želuca s lu- ja, vrsta enterostomije kojom se opera-
menom poprečnog debelog creva, npr. tivno stvara komunikacija izmeñu želu-
fistula gastrokolica, gastrokolična fistu- ca i jejunuma. V. gastroenteroanastomo-
la. sis.
gastroduodenitis, zapaljenje želuca i duo- gastrokardijalni sindrom, v. sindrom.
denuma. gastrokolički refleks, v. refleks.
gastroduodenostomija, gastroduodenos- gastromalacia, gastromalacija, nenor-
tomija, stvaranje komunikacije izmeñu malno mek zid želuca.
želuca i dvanaestopalačnog creva ope- gastrooesophagitis, zapaljenje želuca i
rativnim putem. V. Finneyeva operacija, jednjaka.
pyloroplastica. gastropathia, zajedničko ime za sve bolesti
gastroenteritis /zapaljenje želuca i creva; želuca.
akutni infektivni g., akutni gastroente- gastropexia, gastropeksija, prišivanje
ritis izazvan bakterijama ili virusima; g. male krivine želuca za trbušni zid ili re-
paratyphosa B, izazvan Salmonellom barni luk u cilju lečenja spada želuca
paratyphi; B. g. typhosa, oblik gast- gastroptoze.
roenteritisa izazvan tifoznom salmone- gastroplicatio, gastroplikacija, hirurška
lom. intervencija kojom se nabira želudac u
gastroenteroanastomosis, operativno cilju smanjivanja njegove dilatacije.
stvaranje komunikacije izmeñu želuca i gastroptosis, gastroptoza, spuštenost že-
tankog creva, mahom jejunuma, odnos- luca, tj. stanje pri kome njegova donja
no stvaranje gastrojejunalne veštačke granica dopire niže nego što je normal-
fistule u cilju da se izbegne normalno no. Simptomi su: bol u predelu želuca,
prolaženje želudačnog sadržaja kroz pi- naročito posle jela, koji se gubi kada bo-
lorus u ulkusu duodenuma i organskoj lesnik zauzme horizontalan položaj, i
stenozi pilorusa; vrši se i kao deo resek- brza zasićenost. Posledica je naglog mr-
cije želuca. šavljenja i obično je praćena ptozom i
gastroenterocolitis, gastroenterokolitis, drugih trbušnih organa (visceroptosis).
istovremeno zapaljenje želuca, tankog i gastropylorectomia, gastropilorektomi-
debelog creva. ja, resekcija pilorusnog dela želuca.
gastroenterohormoni, grupa polipeptid- gastroskop, endoskop za pregled unut-
nih, još nedovoljno proučenih materija rašnjosti želuca; fibrooptički g., fibros-
hormonskog (v. hormon) karaktera koje kop za pregled želuca.
se luče u želucu i tankom crevu (a vero- gastroskopija, pregled unutrašnjosti že-
vatno, još i u drugim žlezdanim delovi- luca gastroskopom.
ma organa za varenje) i utiču, prvenst- gastrostenosis, gastrostenoza, stenoza
veno (prema do sada poznatim podaci- gastera, organsko ili funkcijsko suženje
ma) na motoriku i sekreciju u gastroin- želuca.
testinalnom traktu, kao i na funkciju gastrostomia, gastrostomija, hirurško
Langerhansovih ostrvaca beta-ćelija stvaranje otvora na želucu, koji je na
gušterače. tom mestu prišiven za prednji trbušni
gastroenteropathia, gastroenteropatija, zid. Može da ima zadatak trajne gastros-
svaka bolest želuca i tankog creva. tomije ako se bolesnik ne može hraniti
gastroenteroptosis, gastroenteroptoza, na normalan način (npr. u slučaju raka
spuštenost, spad želuca i creva. ili suženja jednjaka) ili, pak, ima privre-
gastrogastrostömia, v. gastroanastomo- meno značenje, dok se ne izleći osnovno
sis. oboljenje (rak ili striktura jednjaka).
gastrojejunokolični, ono što se odnosi na Služi i za retrogradno bužiranje jednja-
komunikaciju izmeñu želuca, jejunuma ka.
i poprečnog dela kolona, npr. gastroje- gastrotomia, gastrotomija, otvaranje že-
junokolična. fistula. luca operativnim putem radi eksplora-

294
gastrula
čije njegovog unutrašnjeg zida, uzima-
nje isečka iz njegovog zida, radi histopa-
tološkog pregleda i vañenja stranog tela
(kašike, klinova itd.).
gastrula, preobraćanje jednolisnog oblika
klice (blastule) u dvolisni, s otvorom
spolja, dovodi do stvaranja gastrule.
Gaucherova bolest, v. bolest.
Gay-Lussacov (Charlesov) zakon, za-
kon po kome se, ako je pritisak odreñe-
ne zapremine gasa konstantan ali se
temperatura menja, zapremina gasa po-
većava upravo srazmerno temperaturi.
gaza, prema našoj farmakopeji, oficinalne
su sledeće gaze: tela Cellulosi (gaza iz
viskoznih cel-vlakana), tela Cellulosi
sterile (sterilna gaza iz viskoznih cel-vla-
kana), tela Gossypii [pamučna (hidrofil-
na) gaza] i tela Gossypii sterile [sterilna
pamučna (hidrofilna) gazaJ.
gazometrija, v. Van Slykeova i Cullenova
gazometrijska metoda.
gazometrijska analiza, v. analiza.
Geiger-Müllerov brojač, gasni detektor
nuklearnog zračenja. Za detekciju se ko-
risti stvaranje jonskih parova pri pro-
lasku zračenja kroz električki neutralan
gas i nastajanje električnog polja izme-
ñu elektroda brojačke cevi. Količina
električnog opterećenja na izlazu broja-
ča ne zavisi od energije zračenja (nepro-
porcionalni brojač). Stvoreni signal
prenosi se u elektronski deo aparature,
koja ga obrañuje i registruje. Efikasnost
Geiger-Miillerovog brojača je 100% za
alfa- i beta-zrake, a samo oko 2% za
gama-zrake. Primenjuju se prvenstveno
za kontrolu kontaminacije osoblja i rad-
nih površina u nuklearno-medicinskim
odeljenjima kao monitori zračenja.
gelatina, želatin, prečišćeno životinjske
tutkalo. Kolageni se pri kuvanju deli-
mično razlazu i prelaze u rastvorljive
glutine ili tutkalo; G. Zinci oxydi (G. Zin-
ci), želatin sa cink-oksidom. Spravlja se
od cink-oksida, želatina, glicerola i des-
tilovane vode, a upotrebljava se spolja u
nekim oboljenjima kože.
gelatinae medicinales (lekovite galer-
te), lekoviti preparati namenjeni spo-
Ijašnjoj upotrebi; osnovna masa im je,
na običnoj temperaturi, polučvrsta i
generacijsko vreme
elastična a blagim zagrevanjem se rasta-
pa.
gelatinska kapsula, v. capsula.
gelatinski sunñeri, lokalna hemostatska
(koagulantna) sredstva.
gemellus, dvostruk, blizanac, blizanački,
(npr. m. gemellus, mišić blizanac, bliza-
nački mišić).
gemini, blizanci, dva ploda koji se razvija-
ju u toku iste trudnoće i rañaju u krat-
kom razmaku jedan za drugim. Razliku-
ju se istojajni i raznojajni blizanci. Isto-
jajni moraju da imaju isti pol i izrazitu
telesnu sličnost. Raznojajni, koji su 6-
7puta češći od istojajnih, ne moraju
imati veliku telesnu sličnost ni biti istog
pola. Višestruka trudnoća u ljudi se
smatra kao atavizam i vrlo često je na-
sledna.
gen, deo molekula DNK (ili RNK u nekih
virusa) koji predstavlja naslednu sups-
tanciju i šifru po kojoj se, posredsvom
RNK, vrši sinteza polipeptidnog lanca u
citoplazmi, kao i šifru za sintezu mole-
kula RNK. Broj nukleotida u svakom
genu je tri puta veći od broja kodona
koji ga sačinjavaju; dominantan g., v.
dominantan; letalni g., gen čije feno-
tipsko dejstvo izaziva smrt jedinke, na-
jčešće pre reproduktivnog doba. Letalni
geni mogu biti dominantni, nepotpuno
dominantni i recesivni; g. operator,
gen odakle počinje »čitanje« genske šif-
re. Operator kontroliše aktivnost struk-
turnog gena, odnosno strukturnih gena,
s kojim je spojen u genski kompleks. Za-
jedno s genom regulatorom spada u
kontrolne gene; operon, genska jedini-
ca koju sačinjavaju gen operator i struk-
turni geni; recesivni g., v. recesivan; g.
regulator, gen pod čijom kontrolom se
vrši sinteza represorne supstancije koja
sprečava aktivnost odgovarajućeg gena
operatora, čijim se posredstvom reguli-
še sinteza RNK na strukturnom genu.
generacijsko vreme, vreme koje protek-
ne od formiranja jedne bakterijske ćeli-
je do njene deobe, nazivamo vreme jed-
ne generacije. U najpovoljnijim uslovi-
ma ono traje 15 minuta. Njegova dužina
zavisi kako od genetskih osobina bakte-
rija, tako i od mnogih drugih faktora.
295
generatori
generatori, ureñaji za dobijanje veštačkih
radioaktivnih izotopa kratkog vremena
poluraspada, srednje ili niske gama-
energije. Osnovni deo generatora je na-
jčešće cilindrična hromatografska kolona
u kojoj je na jonskom izmenjivaču
adsorbovan radioaktivni izotop s dužim
vremenom poluraspada. Radioaktivni
izotop s kraćim vremenom poluraspada
dobija se propuštanjem kroz kolonu fi-
ziološkog sonog ili drugog pogodnog
rastvora (elucija). U nuklearnoj medicini
najviše se primenjuju generatori ra-
dioaktivnog tehnicijuma Tc"m, indiju-ma
In113m i joda J132; g. impulsa, elektronski
instrumenti koji služe za ispitivanje,
podešavanje i proveru ispravnog rada
instrumenata ili mernih kompleta,
odnosno nalaženje i uklanjanje neisp-
ravnosti. Primenjuju se i u nuklearno-
medicinskoj elektronici; g. sporopro-
menljivih napona, elektronski instru-
menti koji na svom izlazu daju linearne
promenljive napone u toku dužih vre-
menskih intervala. U nuklearnim mere-
njima najčešće se koriste pri automat-
skom snimanju amplitudskih spektara.
Primenjuju se i u nuklearnoj medicin-.,
skoj elektronici.
generatorski potencijal, v. receptorski po-
tencijal.
genetika, nauka o nasleñu.
genetska informacija, informacija sadr-
žana u redosledu nukleotida u moleku-
lu DNK ili RNK.
genetska rekombinacija u bakterija,
izučavanje reprodukcije u bakterija po-
kazalo je da u mikroorganizmima posto-
je četiri procesa prenošenjai genetskog
materijala ili rekombinacije gena: tran-
sformacija, konjugacija, transdukcija i
episomsko prenošenje.
geni, jedinice DNK s hereditarnim svoj-
stvima, sposobne za varijaciju. Nosioci
su specifičnosti proteina, pa prema
_J:ome i enzima. One su obdarene gene-
tičkim kontinuitetom preko koga osigu-
ravaju prenošenje specifičnih poruka. U
slučaju s mnogo funkcija dovodi do ut-
vrñivanja njihovih jedinica i podjedini-
ca. Značaj oploñenja za nasleñe leži u
prenošenju naslednih osobina oba rodi-
296
genska smrt
telja na plod, bez obzira da Ii je to pre-
nošenje osigurano genima sadržanim u
hromosomima muškog i ženskog game-
ta ili celokupnom materijom gameta.
Embrion koji se razvija partenogenet-
skim putem (samo iz jaja) lišen je očevih
gena; g. histokompatibilnosti, geni
koji regulišu sintezu specifičnih antige-
na u tkivnim i krvnim ćelijama. Stepen
histokompatibilnosti izmeñu dva orga-
nizma proističe iz stepena podudarnosti
njihovih tkivnih antigena.
geni Ir, v. Ir-geni.
genin, v. glikozidi.
genini, kardiotonički glikozidi, v. glikozidi.
genitalia, genitalija, v. polni organi (orga-
na genitalia).
genitalis, genitalan, plodan, oploñujući,
koji je u vezi sa polnim organima ili s
polnom funkcijom.
genitalni jastučići, v. falusna kvrga.
genodermatoze, nasledna kožna obolje-
nja.
genokopija, pojava da sličan ili identičan
fenotip može da bude uslovljen različi-
tim genotipom. V. fenokopija.
genom, skup svih gena smeštenih u hap-
loidnoj garnituri hromosoma, koja se
nasleñuje od jednog roditelja. U dip-
loidnim ćelijama čoveka nalaze se dve
garniture hromosoma, odnosno dva ge-
noma.
genosomi, hromosomi pola. U žene su
oba genosoma identična (XX), a u muš-
karca različita (XY). V. autosoml
genotip, genska konstitucija jedinke, od-
nosno skup svih njenih gena.
genska heterogenost, nastanak istog fe-
notipa delovanjem više od jednog geno-
tipa; genska mapa, linearni raspored
lokusa sa mutacionim genima na hro-
mosomu, koji se obično utvrñuje ekspe-
rimentima usitnjavanja hromosoma i
genske rekombinacije.
genska opterećenost, ukupan iznos gen-
ski uslovljenih poremećaja i smrtnosti u
odreñenoj populaciji; genska ravnote-
ža, nepromenljivost učestalosti odreñe-
nog gena u uzastopnim generacijama.
genska smrt, nemogućnost mutiranog
gena da preñe na sledeću generaciju
genska šifra
zbog reproduktivne nesposobnosti je-
dinke izazvanom štetnim dejstvom toga
gena. V. gen.
genska šifra (zapis), odreñeni raspored
tripleta nukleotida u lancu DNK koji sa-
drži genske poruke. One se replikacija-
ma prenose na novoformirane molekule
DNK, a time i na sve sledeće ćelijske
generacije i transkripcijom na mRNK, a
njenom translacijom dalje do aminoki-
selina u citoplazmi. Sin. genski kod.
genska usmerenost, (engl.) slučajna vari-
jacija u pogledu učestalosti odreñenih
gena u sukcesivnim generacijama. Uko-
liko je populacija manja, utoliko je slu-
čajna varijacija gena veća. Na ovu poja-
vu utiče gubitak odreñenog gena ili nje-
gova fiksacija. Sin. slučajna varijacija
gena.
genski belezi, oznake pomoću kojih se ut-
vrñuje prisustvo gena koji te oznake iz-
azivaju. Krvne grupe i serumski protei-
ni, npr., predstavljaju markere odgova-
rajućih gena. Za otkrivanje odreñenog
gena i utvrñivanje njegove funkcije ko-
riste se poremećaji izazvani mutacijom
toga gena, bilo spontanom, bilo eksperi-
mentalno izazvanom. V. genski markeri.
genski kod, v. genska šifra.
gensko obilje, prisustvo u ćeliji više kopi-
ja jednog gena. Multiple kopije mogu
biti uroñene ili su posledica selektivne
genske duplikacije u toku razvitka. I za
regulisanje sinteze rRNK može da po-
stoji veći broj kopija odgovarajućeg
gena.
gensko »pretakanje«, prenošenje gena iz
jedne populacije u drugu putem migra-
cije stanovništva i preko meñusobnog
stupanja u brak pripadnika raznih gru-
pacija.
Gentiana lutea, lincura, v. Radix Gentia-
nae, koren lincure; Gentiana violet, v.
Methylrosanilini chloridum; (stom.),
zbog svog antiseptičkog dejstva prime-
njuje se u stomatologiji kao 1-5%-tni
rastvor u lečenju manjih, površinskih
oštećenja sluznice usta. Zbog fungicid-
nog dejstva prema Candidi albicans,
može se koristiti u lečenju monilijaze
usta.
gestosis
genu, koleno, deo noge izmeñu buta i po-
tkolenice; zglob koji stvara donji, zglob-
ni kraj butne kosti, i gornji kraj, zaravan
(»plato«) golenjače; g. impressum,
spljoštenost i uvaljenost zgloba kolena
na jednu stranu što ima za posledicu po-
merenost čašice na tu stranu:, g. recur-
vatum, koleno u položaju prekomerne
opruženosti stvara u^ao otvoren na-
pred; g. valgum, koleno ugnuto unutra
tako da pri ispruženim nogama obraz-
uje oblik slova X s drugim kolenom
(račljaste noge); g. varum, koleno ugnu-
to upolje, pri ispruženim nogama gradi
oblik slova O (raskolen, levčaste noge).
geomedicina, v. medicina.
geopatologija, proučava svojstvenost bo-
lesti u odnosu na topografiju, klimu, na-
čin ishrane itd. u raznim krajevima na
zemlji.
Gerhardtova bolest, v. erythromelalgia.
gerijatrija, grana medicine koja se bavi
proučavanjem i lečenjem bolesti starač-
kog doba.
germanium, germanijum, Ge, hem. ele-
ment, metal.
geroderma, starački atrofična prevreme-
no mlitava koža.
gerontofilija, ispoljavanje polnog prohte-
va prema starim i ostarelim osobama
suprotnog pola.
gerontofilna homoseksualnost, v. homo-
seksualnost.
gerontologija, grana medicine koja se
bavi proučavanjem promena u vezi sa
starenjem i starošću.
gerontoxon, v. arcus senilis.
gerostomatologija, grana stomatologije
koja izučava anatomsko-fiziološke pro-
mene orofacijalnog sistema kod starih
pacijenata i u toku starenja, kao i pro-
bleme vezane za stomatološko zbrinja-
vanje ovih pacijenata.
Gersonova dijeta, sin. Gerson-Her-
rmannsdorferova dijeta.
gestalt, geštalt, (nem.) oblik, sklop, psiho-
loški pojam, celina je veća od zbira sa-
stavnih delova koji jedni na druge utiču.
gestosis, gestoza, bolest izazvana trudno-
ćom. Pod opštim nazivom gestoze svrs-
tavaju se patološki sindromi koji su ve-
zani isključivo za trudnoću i nestaju po
297
Ghonov kompleks
njenom prestanku. Prema vremenu
kada se pojave razlikuju se rane i pozne
gestoze; rane gestoze su: prekomerno
lučenje pljuvačke (ptyalismus), povra-
ćanje (vomitus) i gorušica; pozne gesto-
ze pripadaju težem obliku gestoza i one
su: hipoproteinemija, edemi, proteinou-
rija, hipertenzija, nefropatija, preeklam-
psija i eklampsija.
Ghonov kompleks, v. kompleks.
gigant is m us, gigantizam, džinovski rast
[kao patološka pojava nastaje preko-
mernim lučenjem somätotropnog hor-
mona (v. HGH) u osoba u kojih rast još
nije završen].
gigantosomia pituitaria, v. džinovski rast.
Giglijeva operacija, v. operacija.
Giglijeva testera, žičana testera koja je
služila prvobitno samo za pubiotomiju,
a sada i za sečenje i drugih kostiju, često
i za trepanaciju.
giht, v. diathesis urica.
Gilbertova bolest, v. bolest.
Gilliesov metod, v. operatio.
gimnastička grba, posledica jednostra-
nih opterećenja, naročito u vežbama s
upiranjem, pogotovo u fazi razvoja. Mi-
šići grudnog koša i trbuha skraćeni. Lo-
kalizacija- gornji deo grudnog segmen-
ta kičmenog stuba.
gimnastika, telesne vežbe po utvrñenom
planu i sistemu, uz upotrebu raznovr-
snih sprava i tehničkih pomoćnih sred-
stava (ali i bez njih) u cilju boljeg razvi-
janja pojedinih delova tela ili opšte fi-
zičke snage organizma. Ove vežbe oba-
vljaju se obično na čistom svežem vaz-
duhu, a ponekad, naročito za nevreme-
na, i u gimnastičkim dvoranama, koje
treba da budu ureñene prema higijen-
skim zahtevima. Pravilno obavljanje
gimnastičkih vežbi od velike je važnosti
za normalan razvitak školske dece. Ce-
lishodne gimnastičke vežbe i plansko
pokretanje pojedinih delova tela upot-
rebljavaju se i u terapijske svrhe; šved-
ska g., gimnastika kojom se uvežbavaju
pokreti tela i postepeno i skladno poja-
čavaju svi mišići čoveka; terapijska g.,
gimnastika specijalno prilagoñena radi
lečenja ili ispravljanja nekih telesnih
nedostataka. Ova gimnastika se prepo-
298
gingiva
ručuje radi održavanja zdravlja ili radi
lečenja raznih oboljenja. Primer: gim-
nastika disanja u dece koja nedovoljno
dišii, sistematska gimnastika pokreta u
atrofiji mišića i u deformaciji kičmenog
stuba itd. Sin. kinesitherapia.
ginekofilna homoseksualnost, v. homo-
seksualnost
ginekolog, specijalista za ženske bolesti.
Prema današnjem načinu specijalizacije
on je istovremeno i akušer (specijalista
za ginekologiju i akušerstvo).
ginekologija, naučna grana medicine
koja se bavi izučavanjem žene, njene
normalne i patološke anatomske grañe
i normalne i patološke fiziologije, gine-
kologija je konzervativna ili operativna;
konzervativna g., obrañuje anatomiju
genitalnih organa i njihov odnos sa su-
sednim organima, poremećaje u razvit-
ku genitalnih organa, fiziologiju žene,
oboljenja genitalnih organa i njihovu te-
rapiju konzervativnim metodama; ope-
rativna g., rešava sva komplikovana
stanja koja se ne mogu konzervativno
resiti.
ginekološki sto, sto za pregled bolesnica
s izvesnim dodacima (nogare, lavor i iri-
gator) osposobljen za ginekološke pre-
glede, manje ginekološke intervencije i
manje operacije.
ginekomastija, interseksualne promene
dojki u muškog.
gingiva, desni, deo sluznice usta koji po-
kriva alveolarne grebene i u vidu okov-
ratnika obuhvata zube; marginalna g.,
ivična, slobodna gingiva koja nije pripo-
jena za zub i koja ga obuhvata u vidu
okovratnika. Čini spoljašnji (meki) zid
gingivalnog sulkusa. Granicu slobodne i
pripojne gingive čini zamišljena linija
koja prolazi kroz krunični kraj epitel-
nog pripoja; pripojna g., deo gingive čv-
rsto pripojen za podlogu. On se koro-
narno nastavlja u slobodnu gingivu, a
apikalno se prostire do mukogingivalne
linije. Ova linija odvaja pripojnu gingivu
od alveolarne sluznice. Pripojna gingiva
je čvrsto pripojena za podlogu (cement
i kost). Njena površina orožava, sitnozr-
naste je grañe.
gingivalis
gingivalis, gingivalan, koji pripada desni-
ma ili se na njih odnosi.
gingivectomia, gingivektomija, hirurška
metoda za odstranjivanje gingivalnih
džepova u progresivnim parodontopati-
jama i za odstranjivanje uvećanih delo-
va desni u gingivitisu praćenim hiper-
plazijom desni. V. džep gingivalni.
gingivitis, zapaljenje desni, samostalno
oboljenje ili posledica nekog opšteg po-
remećaja ili oboljenja; g. catarrhalis,
kataralni gingivitis, najlakši oblik zapa-
Ijenja desni koji zahvata ivičnu gingivu
i meñuzubne papile, najčešće oko pred-
njih zuba. Posledica je prisustva lokal-
nih iritirajućih faktora na zubima u bli-
zini desni (meke naslage, plak, zubni ka-
menac i dr.). Češći je u mladih osoba; g.
desquamativa chronica, klinički se
manifestuje u tri oblika: 1) najblaži (ma-
nji ili veći deo gingive je u zapaljenju); 2)
teži (pored zapaljenja mestimično se
vide zone sljuštenog ili nekrotičnog epi-
tela, što je praćeno krvarenjem iz desni
i osećajem pečenja); 3) najteži (ćele des-
ni su sivkaste boje s erozijama i krpica-
ma epitela, a mestimično se vide i me-
hurići). Oboljenje je češće u žena. Sin.
gingivosis; g. hypertrophicans chroni-
ca, hroničan produktivni zapaljenjski
proces na desnima praćen uvećanjem
tkiva. Nastaje kao posledica dejstva lo-
kalnih nadražajnih faktora ili nekih opš-
tih faktora.. Desni su hiperplastične, a
uvećanja su nepravilnog oblika i tvrde
konzistencije. Boja je ili nepromenjena
ili bleda. Desni ne krvare. Gingivekto-
mija je metoda izbora lečenja, a prime-
njuje se i fulguracija; g. hypertrophi-
cans inflammata, produktivno zapalje-
nje desni s hiperplazijom tkiva; nastaje
usled lokalnih nadražajnih faktora ili
nekih opštih oboljenja. Uvećane su na-
ročito interdentalne papile. One su lop-
tastog oblika, crvene boje i meke kon-
zistencije. Pri pranju zuba desni krvare.
Uvećano tkivo desni odstranjuje se gin-
givektomijom ili fulguracijom. V. gingi-
vitis hypertrophicans chronica; g. in gra-
viditate, zapaljenje desni u trudnoći,
posledica lokalnih nadražajnih faktora i
poremećaja u endokrinom sistemu.
ginogeni
Desni su zapaljene oko većine zuba,
uvećane su, pa se stvaraju lažni gingivalni
džepovi. Na provokaciji krvare.
Najlakši oblik je gingivitis gravidarum
simplex. Teži oblik, s uvećanjem papila
je g. g. hyperplastica. Pojedine papile
mogu da se toliko uvećaju da podsećaju
na tumore (»tumori trudnoće«), g. g.^
pseudotumoralis. Sin. gingivitis gravida-
rum, hormonski gingivitis, granuloma
gravidarum; g.necroticans ulcerosa,
ulceronekrotički gingivitis, zapaljenje
alterativnog tipa na desnima prouzro-
kovano simbiozom (Bacillus fusiformis
i Borrelia Vincenti), ali samo ako je te-
ren već pripremljen nekim predisponi-
rajućim faktorom. Oboljenje nije zaraz-
no. Oboleli se žale na bolove i krvarenje
iz desni, pojačano lučenje pljuvačke i
zadah iz usta, a u težim slučajevima po-
stoji i otok regionalnih žlezda i povišena
telesna temperatura. Desni su intenziv-
no crveni, a na vrhovima meñuzubnih
papila i ivičnoj gingivi pojavljuju se ul-
ceracije obično prekrivene pseudo-
membranama prljavožućkastozelenkas-
te boje. Lečenje: antibiotici (najbolje pe-
nicilin putem elektroforeze); blaga de-
zinficijentna sredstva a zatim odstranje-
nje predisponirajućih faktora (prvenst-
veno naslaga sa zuba) i uspostavljanje
dobre higijene usne duplje. V. elektrofo-
reza lekova; g. neoplastica, neoplastič-
ki gingivitis, jako uvećanje desni nepoz-
nate etiologije. Desni mogu da prekriju
ćele krunice zuba, ometaju govor i ish-
ranu. Površina desni jako orožava. Ova
uvećanja odstranjuju se hirurškim pu-
tem ili se lece rendgenskim zračenjem;
g. scorbutica, v. scorbutus.
gingivosis, v. gingivitis desqvamativa.
gingivostomatitis herpetica acuta, v. sto-
matitis herpetica.
ginogeni, ženski polni hormoni, podra-
zumevaju dve velike grupe: estrogene i
progestogene. I u jednoj i u drugoj grupi
mogu biti prirodnog ili veslačkog porek-
la. (1) Od prirodnih ginogena da pome-
nemo: dihidrofolikulin (estradiol), foli-
kulin (estron), estriol (Marrijanovo
telo), ekvilin, ekvilein, hipulin, testoste-
ron i progesteron. (2) Od sintetičkih
299
ginoglotija
(veštačkih): pregneninolon, dietil-stil-
bestrol, ciklosteron, hidrooksifenil-eta-
nol, hidroksinaftil-dimetil-propionska
kiselina, hidrodoozinalna kiselina, ale-
nolati dizoksikoronkosterona. Prirodni
estrogeni (folikuloidi - Selye) otkriveni
su 1923. god. u folikularnoj tečnosti zre-
lih jajonosnih meškova. Izazivaju pojavu
tzv. estrusnih promena (stanja polne
pomame). Kasnije je zapaženo da ti hor-
moni imaju mnogo snažnije morfoge-
netsko dejstvo koje, u obučavanju žen-
skog organizma, daleko premašuje geni-
talnu sferu. Važno je zapaziti da su izvo-
rišta dva najvažnija estrogena jajnik, di-
hidrofolikulina i folikulina, Graafovi
meškovi, tekalna žlezda, ali i semenik
(Sertolijev sincieijum) i kora nadbub-
režne žlezde. Izvorište estriola se nalazi
u posteljici. Ti se inkreti nalaze u mok-
raći oba pola, u žena naročito u toku
menstruacije, a još više za vreme trud-
noće. Veštački estrogeni su izuzetno ja-
kog estrogenog dejstva: hidrodoozinol-
na kiselina je najjača estrogena supstan-
cija. Od prirodnih progestogena glavni
su jajnik (žuto telo), posteljica i kora
nadbubrežnih žlezda. Nalaze se u tim
organima i u mokraći (kao pregnan-"
diol). Od veštačkih progestogena valja
pomenuti pregneninolon i etinil-and-
rostendiol. Kao i androgeni, i ginogeni
(estrogeni i progestogeni) imaju u sek-
somorfogenezi jedinke dalekosežno
dejstvo, naročito na vangonadne geni-
talne organe (na muške i ženske orga-
nizme, na mlečne žlezde), a onda na kos-
tur, na mišićno tkivo, na kožu i njene
tvorevine, na krv, na nervni sistem, na
endokrine žlezde (hipofizu, štitastu
žlezdu, nadbubrežne žlezde i na timus).
ginoglotija, ženski oblik grkljana u gi-
noidnog muškarca.
ginoidni muškarac, tip muškarca koji se
nalazi izmeñu »čistog«, androidnog
muškarca koji se vangenitalno, zbog
manjka muškosti, uobličava u pravcu
ženske konstitucije.
ginosfizija, ženski oblik karlice u ginoid-
nog muškarca. ginospermije, v.
determinacija pola.
300
Giraldèsov organ
ginotrihija, nedovoljno izražena dlaka-
vost u ginoidnog muškarca.
giriotropne bolesti, bolesti koje češće na-
padaju žensku konstituciju.
Giovanettijeva dijeta, v. dijeta.
gips, kalcijum-sulfat, koji kristališe s dva
molekula vode CaSo4 ' 2HzO. Njegovim
zagrevanjem nastaje pečeni ili grañevi-
narski gips (CaSO4)2 ' HzO. Kada se on
pomeša s trećinom vode, nastaje kaša
koja očvrsne. Pri tome u vodi rastvorljiv
pečeni gips ili hemihidrat prelazi u gips
ili hidrat koji je u vodi nerastvorljiv. Na
ovoj osobini počiva upotreba pečenog
gipsa u vajarstvu, stomatologiji i u me-
dicini za gipsane zavoje; (stom.), polu-
hidratni kalcijum-sulfat, koji se dobija
različitim postupcima kalcinacije pri-
rodnog dihidratnog gipsa. Pojedine vr-
ste gipsa razlikuju se po veličini, obliku
i poroznosti čestica. Najtvrñi gips dobi-
ja se kalcinacijom dihidratnog gipsa ku-
vanjem u 30%-tnom rastvoru kalcijum-
hlorida. U stomatologiji gips služi za uz-
imanje otisaka, pravljenje zubnih mode-
la, za izradu zubnih proteza itd.
gipsana longeta, v. longuette; gipsana po-
veska, dobija se posipanjem poveske
gipsom. V. gips; gipsani aparat, v. zavoj;
gipsani korset, gipsani steznik. Gipsa-
ni zavoj koji omotava trup slično korse-
tu. Svojim gornjim delom oslanja se na
pazuho, a donjim na kukove. Primenju-
je se poglavito u tuberkuloznom spon-
dilitisu u cilju imobilizacije leñnog i sla-
binskog dela kičmenog stuba; gipsano
korito, gipsana »postelja«, ležište od
gipsanih zavoja, koje se prostire od gla-
ve i zahvata ceo trup. Gipsano korito se
spravlja umotavanjem celog trupa u
gipsane poveske. Pre očvršćenja gipsa
iseca se nepotrebni prednji deo ovog
omotača; reklinaciono g. k., gipsano
korito u kome se ispravlja kifoza i imo-
biliše kičmeni stub u tuberkulozi pršlje-
nova.
Giraldèsov organ, u muškaraca parageni-
talni deo čini paradidim, a u žena pa-
raooforon. U paradidimnoj tvorevini od
dela mezonefrogenih kanalića s Malpi-
ghijevim telima i sekretornim cevčica-
ma postaje Giraldesov organ, dok od sa-
Girardova operacija
birnih cevčica postaje zastranjeni sud u
vezi sa semeglavcima.
Girardova operacija, v. operacija.
gitalin, jedan od glikozida koji se nalazi u
biljci Digitalis purpurea.
gitonin, neutralni saponin koji se nalazi u
semenu digitalisa.
gitoxigenin, gitoksigenin, genin koji na-
staje iz glikozida gitoksina.
gitoxin, gitoksin, jedan od glikozida koji
se nalazi u biljkama Digitalis purpurea i
Digitalis lanata.
glabella, glabela, povije, ispupčenje na
čeonoj kosti, iznad korena nosa.
glad, snažna želja za hranom, praćena ja-
kim ritmičnim kontrakcijama želuca
koje izazivaju osećaj napetosti, a često i
bola u predelu želuca.
gladovanje, neunošenje dovoljnih količi-
na hrane, hranljivih materija.
glandula, žlezda, organizovane žlezdane
ćelije u organ koje organelama izrañuju
specifične materije i izlučuju ih iz ćelije.
Način lučenja ekrini, kad ćelija luči te-
čan proizvod, može i neprekidno, bez
oštećenja (znojne žl.), apokrini, kad se u
vrhu ćelije prikupljene kapljice ili gra-
nule odvoje s vršnim delom ćelije koja
za izvesno vreme miruje dok ne regene-
riše oštećeni deo (mlečna žl.). Apokrine
žl. mogu da luče i po ekrinom načinu
(mlečna žl.). Oba vida lučenja ranije su
bila označena kao merokrini vid. Treći
načinje holokrini, kad se ćela ćelija s na-
gomilanim granulama u citoplazmi otis-
kuje i raspada u sekret, a njeno mesto
zauzima druga mlada ćelija (lojna žl.).
Prema ulozi žl. i namene proizvoda,
žlezde luče u unutrašnju sredinu hor-
mone ili inkrete u krvotok ili limfotok, u
hemokrine . ili u živčani sistem, neu-
rokrine £/., te se nazivaju žl. sa unutraš-
njim lučenjem. Ostale žl. izlučuju u spo-
Ijašnju sredinu, žl. sa spoljašnjim luče-
njem ili egzokrine žl. čiji proizvod može
biti odreñene namene, sekret (pljuvač-
ne, želudačne, crevne žl. i dr.), ili se pro-
izvod izbacuje iz tela kao nepotreban
ekskret (znoj, mokraća i dr.). Po izgledu
žl. mogu biti cevaste ili tubulozne, ke-
saste ili alveolarne ili u vidu proširene
cevi s odlikama jednih i drugih. Postoje
glandula
i jednoćelijske žl., peharaste ćelije, koje
luče sluz; gl. bronchiales, bronhijalne
žlezde, sluzne žlezde u dušnicama; ggl.
buccales, obrazne pljuvačne žlezde;
ggl. bulbourethralis Cowperi, parna
žlezda koja se otvara u bulbarno proši-
renje muškog mokraćovoda (uretre) i
svoj sekret pri ejakulaciji dodaje sekre-
tu prostate. Odgovara Bartholinijevoj
žlezdi u žene; ggl. ceruminosae, žlezde
u koži spoljašnjeg slušnog kanala, čiji
sekret stvara usnu mast (cerumen); ggl.
cervicales uteri, žlezde vrata materice;
gl. ciliares Molli, Mollove trepavične
žlezde u slobodnoj ivici očnog kapka; gl.
diastematica, v. meñuprostorna žlez-
da; ggl. duodenales Brunneri, žlezde
dvanaestopalačnog creva; ggl. gastri-
cae, želudačne žlezde otvaraju se u po-
ljima (areae gastricae) i luče želudačni
sok; ggl. intestinales Lieberkuhni,
žlezde u sluznici creva, luče crevni sok;
gl. lacrimalis, suzna žlezda, smeštena u
očnoj duplji, spolja i iznad očne jabuči-
ce, luči suze; ggl. parathyroideae, pa-
ratiroidne žlezde (najčešće dva para)
nalaze se u vratu iza štitaste žlezde. Svo-
jim hormonom regulišu promet kaići ju-
ma i fosfora; ggl. paraurethrales Lit-
trei, Littréove parauretralne žlezde u
sluznici mokraćne cevi; gl. parotis, pa-
rotidna ili doušna pijuvačna žlezda, v.
doušna žlezda; gl. pinealis, v. epiphvsis;
ggl. saiivales, pljuvačne žlezde; ggl. se-
bâceae, lojne žlezde u koži; gl. sublin-
gualis, podjezična pijuvačna žlezda; gl.
submandibularis, podvilična pijuvačna
žlezda; ggl. sudoriferae, znojne žlezde;
gl. suprarenalis, nadbubrežna žlezda,
parna endokrina žlezda koja leži na
gornjem polu bubrega. Sastoji se od
unutrašnjeg dela, srži i spoljašnjeg dela,
kore; ggl. tarsales Meibomi, tarzalne
žlezde, nalaze se u tkivu tarzusa gornjeg
i donjeg očnog kapka; gl. tartaricae, v.
Serresove perle; gl. thyreoidea, tireoid-
na ili štitasta žlezda, endokrina žlezda
nalazi se u prednjem delu vrata uz boč-
ne zidove grkljana i početnog dela duš-
nika; ggl. uterinae, žlezde u sluznici
materice, koje obnavljaju sluznicu posle
menstruacije i poroñaja:, gl. vestibula-
301
glandularis
ris major Bartholini, parna žlezda, v.
Bartholinijeva žlezda.
glandularis, glandularan, žlezdan.
glans, žir, glavić, npr. glans penis, glavić
muškog polnog uda.
Glanzmannova bolest, v. bolest.
glasne žice, v. plicae vocales.
Glauberova so, v. Natru šuljaš.
glaucoma, glaukom, zelena mrena, naziv
za oboljenje oka čije je glavno obeležje
povišenje pritiska u očnoj jabučici. Po-
višeni pritisak dovodi do morfoloških i
funkcionih oštećenja očne jabučice,
koja mogu ići do slepila; g. absolutum,
krajnji ishod svih oblika glaukoma. SIe-
pilo i bolovi; g. acutum inflammato-
rium (congestivum), glaukom u vidu
akutnog napada s jakim bolovima i na-
glim padom oštrine vida; primarni g.,
glaukom čiji uzrok nije poznat. Oblici: g.
congenitum, kongenitalni, dečji glau-
kom. Javlja se do četvrte godine života.
Ako se javi kasnije, naziva se g. infanti-
le, g.juvenile. Nastaje usled kongenital-
nih malformacija u odvodnom sistemu
oka. Dovodi do uvećanja očne jabučice
i oštećenja funkcija oka; g. secunda-
rium, uzrok je neko očno oboljenje (iri-
dociklitis, katarakta, povreda, tumori,
ablacija retine i dr.); g. simplex chroni-
cum, podmuklo oboljenje koje protiče
bez bolova i zapaljenja. Dovodi do ošte-
ćenja vida i vidnog polja. U krajnjem
stadijumu slepilo.
glaukarubin, kristalni glikozid iz biljke Si-
marouba glauca (Centralna i Južna
Amerika), intestinalni amebicid.
glava, v. caput.
glaveni, koji pripada glavi, v. cephalicus.
glaveni obruč, v. obruč, glaveni.
glaveni produžetak, v. Hensenova opna.
glavica, mala glava, v. capitulum.
glavičast, v. capitatus.
glavnica, Clavlceps purpurea, biljni para-
zit, najčešće se susreće u raži, rede u
pšenici i ječmu. Promenu zrna izaziva
gljivica Claviceps purpurea (Secale cor-
nutum). Sadrži veoma otrovne alkaloi-
de: ergotamin, ergotoxin, ergometrin.
Izaziva bolest ergotizam u vidu ošteće-
nja perifernog krvotoka, s tremorom,
Ijuštenjem kože, oštećenjem noktiju i si.
302
glicidi
gleñna pulpa, v. adamantoblasti; gledne
lamele, mesta slabije mineralizacije u
gleñi. Pružaju se od površine gleñi pre-
ma dentinu i katkada se prostiru i u
dentin. Smatraju se lokalnim predispo-
nirajućim faktorom za nastanak karije-
sa.
gleñno zvono, gledni (adamantinogeni)
organ. Svojom izdubenom stranom ono
obuhvata mlado vezivno tkivo, koje na
tome mestu buja u vidu zubne papile.
Ali se i mezodermno oko spoljne strane
zvona sabija u vidu epitela koji se prote-
že sve do peteljke kojom je zvono još ve-
zano za zubnu gredicu. Taj omotač je
poznat pod imenom zubna kesica (peri-
dentalne opne) koja u 4. mesecu dovodi
do potpunog prekidanja peteljke. Zvo-
no je odvojeno od zubne gredice. Spo-
Ijašnja strana je obložena ćelijama (spo-
Ijašnji gledni epitel), dok ćelije s unut-
rašnje strane predstavljaju nove ele-
mente (adamantoblasti ili ameloblasti).
Prostor izmeñu spoljašnjeg i unutraš-
njeg epitela zove se gleñna pulpa. Na
površini stvorene gleñi ostaje, za izves-
no vreme, tanka jednoobrazna kožica:
Nasmythova opna. V. organon adaman-
tinus.
Glenardova bolest, v. planchnoptoptosis.
glenoidalis, glenoidalan; (1) koji se odno-
si na glatko udubljenje; (2) koji pripada
zglobnoj čašici, npr. cavitas glenoidalis,
zglobna čašica na lopatici, prevučena
hrskavicom koja se sjaji.
gležanj, v. malleolus.
glibenklamid, hemijsko jedinjenje s hi-
poglikemijskim (v. hypoglycaemid) svoj-
stvom iz grupe sulfanil-urejskih deriva-
ta (v. tamo), zbog čega se koristi kao an-
tidijabetik (v. tamo); terapijska doza mu
je najniža od svih antidijabetika (v. oral-
ni antidijabetici) (u nas registrovan pod
nazivima Daonil i Euglucon).
gliceridi, estri glicerola, obično s višim
masnim kiselinama. Prema broju esteri-
fikovanih hidroksilnih grupa gliceridi
se dele na monogliceride, digliceride i
trigliceride.
glicerol, v. glycerolum.
glicidi, ugljeni hidrati, saharidi. Po hemij-
skoj prirodi su aldehidi ili ketoni više-
glikemija glikostati

hidroksilnih alkohola ili njihovi kon- glikokol, glicin, amino-sirćetna kiselina,

denzacioni proizvodi. Dele se u tri vrste:
monosaharidi, oligosaharidi i polisaha-
ridi. Monosaharidi se ne mogu hidroli-
zovati. Oligosaharidi se sastoje od 2 do
10 molekula monosaharida. Disaharidi
su najjednostavniji oligosaharidi. Oni
nastaju iz dva molekula istih ili različi-
tih monosaharida, pošto se izdvoji mo- glikokortikoidi, grupa hormona kore
lekul vode i ostaci monosaharida vežu
preko kiseonika. Polisaharidi nastaju iz
velikog broja molekula monosaharida,
pošto se izdvaja voda, a ostaci monosa-
harida se meñusobno vežu preko kiseo-
nika. Monosaharidi i disaharidi su rast- glikol, dvohidroksilni alkohol. Najjednos-
vorijivi u vodi i slatkog su ukusa, a po-
lisaharidi su u vodi nerastvorljivi i ne-
maju sladak ukus. Disaharidi i polisaha-
ridi se zovu još i ozidi jer hidrolizom glikolitički enzim, v. enzim.
daju monosaharide (oze). Heterozidi su glikoliza, najvažniji proces pomoću kojeg
saharidi sastavljeni od molekula uglje-
nih hidrata i supstancija koje nisu uglje-
ni hidrati. Komponenta heterozida koja
nije ugljeni hidrat naziva se aglukon.
Važniji monosaharidi su: glikoza (grož-
ñani šećer), fruktoza (voćni šećer), ga-
laktoza. Važniji disaharidi su: saharoza,
maltoza, laktoza i celobioza. Važniji po- glikoneogeneza, sinteza glikoze iz belan-
lisaharidi su: škrob, glikogen, celuloza i
inulin.
glikemija, koncentracija glukoze u krvi. U
ćoveka glikemija normalno iznosi od 80
do 120 mg/1OO ml ili u SI-jedinicama od
4,4 do 6,6 mmol/1 litar.
glikogen, polisaharid sastavljen od veli-
kog broja molekula glukoze meñusob-
no povezanih a-glukozidnom vezom; ne
redukuje. Nalazi se skoro u svim ćelija-
ma, a naročito u jetri i mišićima.
glikogeneza, pretvaranje glikoze u gliko-
gen. Iz glikoze prvo nastaje glikoza-6-
fosfat, koji prelazi u glikoza-1-fosfat, a
ovaj prelazi u uridin-difosfat-glikozu, iz
koje se stvara glikogen.
glikogenoliza, hidrolitička razgradnja gli-
kogena i nastajanje glikoze i intermedi-
jernih proizvoda.
glikoholna kiselina, nastaje vezivanjem
holne kiseline peptidnom vezom s ami-
nosirćetnom kiselinom (glikokolom).
glikokaliks, v. glycocalix.
H2N-CH2-COOH. Glikol je čvrsta kris-
talna supstancija. Nalazi se skoro u svim
proteinima sem u albuminima i kazei-
nu. U organizmu glikokol vezuje one or-
ganske kiseline koje ne može da degra-
dira (benzojeva kiselina + glikokol = hi-
purna kiselina).
nadbubrežnih žlezda koji regulišu me-
tabolizam ugljenih hidrata i to specijal-
no stimulisanjem glikoneogeneze. Na-
jvažniji hormon ove grupe je kortizol
(hidrokortizon).
tavniji glikol je etilen-glikol CH2OH--
CH2OH, koji se često naziva prosto gli-
kolom.
se molekul glikoze čepa, uz oslobañanje
energije, u dva molekula pirogrožñane
kiseline. Taj se proces odvija u deset uz-
astopnih hemijskih reakcija. Pri raz-
gradnji jednog molekula glikoze do pi-
rogrožñane kiseline oslobaña se energi-
ja za resintezu dva molekula ADP i ATP.
čevina ili iz glicerolskog dela masti. Oko
60% aminokiselina koje ulaze u sastav
tela mogu da se pretvore u glikozu kad
organizmu nedostaju ugljeni hidrati i
masti.
glikoproteidi, složeni proteini koji pored
proste belančevine sadrže i neki ugljeni
hidrat. U glikoproteine spadaju mucini
i orozomukoidi.
glikostati, ćelije ili organi odgovorni za
održavanje nivoa glikoze. Glikostatička
hipoteza o regulaciji apetita sastoji se u
tome što se smatra da je aktivnost cen-
tra za sitost u hipotalamusu zavisna od
stepena korišćenja glikoze u ćelijama
koje ga čine tzv. glikostatima. Kada je
korišćenje glikoze u tim ćelijama slabo,
pa stoga ne postoji značajna arterioven-
ska razlika u koncentraciji glikoze, ak-
tivnost ovih ćelija opada, zbog čega ak-
tivnost centra za hranjenje ostaje nein-
hibisana, i oseća se glad. Kada je koriš-
ćenje glikoze povećano, aktivnost gli-

303
glikoza
kostata raste, aktivnost centra za hra-
njenje je inhibisana, pa se čovek oseća
sitim. Jetra deluje kao jedna vrsta gli-
kostata, jer kada je nivo glikoze u krvi
visok, ćelije jetre deponuju glikogen.
Ako je nivo snižen, glikoza izlazi iz jetre.
glikoza, grožñani šećer, d-, dekstroza, al-
doheksoza, і kristalno telo,
slatkog ukusa, nalazi se u grožñu i
drugom slatkom voću. Tzv. krompir-
šećer je takoñe grožñani šećer dobijen
kuvanjem škroba s razblaženom
hlorovodonićnom ili sumpornom
kiselinom.
glikoza« l-fosforna kiselina, jedan od
heksozofosfata koji igraju ulogu u meta-
bolizmu koji se obavlja u mišićima. Sin.
Corijev estar.
glikoza-6-fosforna kiselina, jedan od
heksozofosfata koji igraju ulogu u meta-
bolizmu u mišićima. Sin. Robinsonov es-
tar.
glikozamin, aminojedinjenje glikoze koje
se dobija hidrolizom mucina i hitina.
glikozidaze, enzimi koji katalizuju razgra-
ñivanje glikozida.
glikozidi, jedinjenja u kojima je neki osta-
tak organskog molekula, aglikon, vezanx
za šećer glikozidnom vezom. Glikozidna
veza slična je estarskoj, a razlikuje se od
ove po tome što se lako prekida, uz pri-
manje vode kad se glikozidi kuvaju s
razblaženom kiselinom. Glikozidi se ta-
koñe vrlo lako razlazu pod dejstvom en-
zima glikozidaza. Prema razblaženim
bazama glikozidi su postojaniji. Glikozi-
di se nalaze u biljkama; kardiotoniČki
g., supstancije koje se nalaze u raznim
biljkama (Digitalis purpurea, D. lanata,
Strophantus gratus, S. Kombé i dr.),
npr. digitoksin, digoksin, strofantin.
KardiotoniČki glikozidi imaju kardioto-
ničko dejstvo, tj. pojačavaju, usporavaju i
regulišu rad dekompenzovanog srca;
sapo-glikozidi, v. saponini.
glikozokinaza, enzim koji omogućava
reakciju izmeñu glikoze i fosforne kise-
line pri čemu nastaje glikoza-6-fosfat.
Pri tome se ATP pretvara u ADP uz os-
lobañanje energije. Glikoza u obliku gli-
koza-6-fosfata može ući u većoj količini
u ćelije.
304
globin-cink-insulin
glikuronska kiselina, v. glikuronska kise-
lina.
glioblasti, meñu matičnim ćelijama mož-
dane cevi (neuroblasti), od 5. sedmice
uobličavaju se glijalne matične ćelije
(glioblasti).
glioblastoma multiforme, maligni mož-
dani tumor sastavljen od nevroglijskih
ćelija raznog oblika i stepena diferento-
vanosti, zbog čega ima šaroliki histološ-
ki izgled. Obično se pojavljuje u hemis-
ferama velikog mozga u osoba iznad 40
godina starosti. Usled toga što ima veći
broj nepravilno grañenih krvnih sudo-
va, lako dolazi do krvarenja, što pone-
kad daje sliku apopleksije mozga (glio-
ma apoplecticum).
glioma, gliom, tumor koji potiče iz nev-
roglije. Razvija se u mozgu, kičmenoj
moždini i oku. Vrste glioma su: medul-
loblastoma, spongioblastoma, glioblas-
toma (multiforme), astrocytoma itd.; g.
apoplecticum, v. glioblastoma multifor-
me; g. retinae, v. retinoblastoma.
Glissonova čahura, v. capsula fibrosa he-
patis (capsula fibrosa perivascularis).
Glissonova omča, omča slična ularu, koja
obuhvata glavu tako da se o nju oslanja
brada i potiljak. Glissonova omča služi za
ekstenziju i !mobilizaciju kičmenog stuba
u slučaju preloma ili iščašenja pr-šljenova
na taj način što se omča zakači za
izdignuto zaglavlje postelje. Bolesnik
ležeći koso na postelji, isteže svojom te-
žinom kičmeni stub i vraća na mesto
prelomljeni pršljen.
glista, životinja, beskičmenjak, iz kola glista
ili crva (Vermes). V. Vermes, Helmint-
hes.
glivanj, diploe, sunñerasti sloj izmeñu
spoljašnje i unutrašnje ploče lubanjskih
kostiju.
globin, belančevinska komponenta slože-
nih ugljenih hidrata hemoglobina i
mioglobina. Veza izmeñu hema i globi-
na ostvaruje se pomoću imidazolovog
jezgra histidina koji ulazi u sastav globi-
na. V. hemoglobin.
globin-cink-insulin, jedna od modifikaci-
ja insulina, čije dejstvo sporije nastupa
od dejstva običnog insulina, ali duže
traje.
globulinska reakcija
globulinska reakcija, v. Nonne-Apeltova
reakcija.
globus hystericus, osećaj da se neko kug-
lasto strano telo nalazi u ždrelu, bez ob-
jektivnog patološkog nalaza.
globus pallidus, bledi medijalni deo soči-
vaste jezgre (nucleus lentiformis).
globus-termometar, aparat za merenje
srednje temperature zračenja. Sastoji
se od crne bakarne kugle prečnika 15
cm u čije se središte postavlja rezervoar
suvog termometra. Aparat se izloži zra-
čenju u toku 20 min., čita temperatura i
temperatura običnog termometra. Po-
moću formule ili nomograma odreñuje
srednja temperatura zračenja.
glomerularna filtraeija, ukupna zapre-
mina glomerularnog filtrata koja se sva-
kog minuta stvara u svim nefronima
oba bubrega. U zdravih ljudi prosečna
zapremina g.f. je 125 ml/min., ali može
varirati od nekoliko do 200 ml/min. U
toku dana stvara se prosečno 180 litara
glomerularnog filtrata.
glomerularna membrana, opna kroz
koju se vrši filtraeija pri prolasku krvi
kroz kapilare glomerula. Sastoji se od
endotelnog sloja kapilara, bazalne
membrane i sloja epitelnih ćelija koje
oblažu površinu Bowmanove čahure.
Normalno propušta materije čija je mo-
lekulska težina manja od 70.000.
glomerularni filtrat, tečnost koja se pro-
filtrira kroz opnu glomerula. Od krvne
plazme se razlikuje po tome što sadrži
samo 0,03% belančevina, što ima za oko
5% više negativnih i isto toliko manje
pozitivnih jona. Koncentracija nejoni-
zovanih kristaloida (ureja, kreatinin i
glikoza) manja je za 4% nego u plazmi.
glomerularni pritisak, pritisak krvi u ka-
pilarima glomerula; iznosi oko 70 mm
Hg, što je znatno veća vrednost od pri-
tiska krvi u kapilarima drugih oblasti
tela. Glavni razlog za visok glomerularni
pritisak je što su arteriole (vas affe-
rens) od kojih nastaju glomerularni ka-
pilari kraći i širi od arteriola drugih ob-
lasti, pa je i gubitak energije pri prolazu
krvi kroz njih manji.
glomerulonephritis, vrsta nefritisa, zapa-
Ijenja bubrega u kojem postoji zapalje-
20 Medicinski leksikon
glomerulosclerosis
nje kapilarnih petlji glomerula. Javlja se u
akutnom, subakutnom i hroničnom
obliku i vrlo je često posledica infekcije s
hemolitičkim streptokokom i autoi-munih
i imunih mehanizama koji prate ovu
infekciju; akutni g., nastaje posle
tonzilitisa i faringitisa. Glavni znaci:
proteinurija, edem, hematurija, hiper-
tenzija i bubrežna insuficijencija; g. fo-
calis, u kojem su samo pojedini glome-
ruli oboleli; hronični g., napreduje i vodi
nepreobratljivoj bubrežnoj insufi-
cijenciji. Može biti primarna bolest ili
posledica neizlečivog akutnog glomeru-
lonefritisa, a ponekad je i komplikacija
sistemskih bolesti; g. maligna, akutni
glomerulonefritis u kojem brzo dolazi do
fatalnog završetka i koji se odlikuje brzom
proliferacijom epitela u Bowma-novoj
kapsuli. Anurija, mikrohematuri-ja i
anemija s izraženorrrazotemijom su glavni
znaci ovog glomerulonefritisa;
membranski g., u kojem dolazi do talo-
ženja belančevinskih materija na baznim
opnama kapilara glomerula i u kojem
postoje znaci hroničnog glomerulo-
nefritisa s prolaznim znacima nefroz-nog
sindroma; segmentski g., fokalni
glomerulonefritis u kojem su oštećeni
samo segmenti obolelih glomerula; su-
bakutni g., s dugim trajanjem akutnih
pojava, s povremenim remisijama i koji
može naglo uzeti maligni tok.
glomerulosclerosis, fibroza i smežurava-
nje glomerula, koje najčešće prati dija-
betes melitus a odlikuje se hijalinom
sklerozom kapilarnih petlji glomerula u
vidu sitnih čvorića koji, kada je prome-na
rasprostranjena, zahvataju ceo glo-merul;
g. diabetica, g. intercapillaris, dijabetska
glomeruloskleroza, skleroz-ne promene
glomerulskih arteoriola u sklopu
degenerativnih komplikacija šećerne
bolesti (v. tamo) koje se klinički
manifestuju u vidu proteinurije, nefrot-
skog sindroma, povišenog arterijskog
pritiska, retinopatije, eventualno i bub-
režne insuficijencije; histološke promene
mogu da budu difuzne ili nodusne. V. i
syndroma Kimmelstiel-Wilson; g. in-
tercapillaris, degenerativna komplikacija
dijabetesa s proteinurijom, edemi-
305
glomerulotropin
ma, hipertehzijom, bubrežnom insufici-
jencijom i retinopatijom.
glomerulotropin, hormon za koji se pre-
tpostavlja da nastaje u hipotalamusu i
da ima ulogu u stimulisanju glomerulo-
ne zone kore nadbubrežne žlezde radi
pojačanja sekrecijé aldosterona.
glomemlus, glornerul, klube, klupče; g.
renis, klupče, klube bubrega, početni
deo nefrona. Predstavljen je mrežom od
pedesetak paralelnih kapilara oblože-
nih Bowmanovom čahurom. U nivou
glomerula vrši se filtracija plazme i
stvaranje primarne mokraće.
glomus, klube, klupče, paraganglija ili
hromafini organ pridodat simpatičkom
nervnom sistemu od koga je postao.
Ima ih više i neki pripadaju endokrinim
žlezdama; g. caroticum, mali organ, ve-
ličine zrna pšenice, na račvi karotidne
arterije. Sadrži hromafine ćelije i hemij-
ske receptore koji reaguju na hemijske
promene u sastavu krvi; g.jugulare, gr-
leni glomus, oko 15 mm dugački čvorić
sastavljen od ahromafinih ćelija para-
simpatičkog sistema, koji se nalazi na
temenu gornjeg bulbusa unutrašnje ju-
gularne vene. Tumori jugularnog glo-
musa urastaju u foramen jugulare i u fo-
ramen lacerum. Njihovo operativno od-
stranjenje postavlja najteže hirurške za-
datke, pogotovu ako je tumor urastao i
u krvne sinuse tvrde moždanice. I srž
nadbubrežne žlezde, koja nosi i naziv
paraganglion suprarenale, slične je gra-
ñe i uloge, te čini deo tzv. hromafinog
sistema.
glossa, (grč.) jezik, v. lingua.
glossectomia, glosektomija, hirurško otk-
lanjanje jezika, njegovog dela ili neke Ie-
zije na njemu.
Glossina, rod muva familije Muscidae
(red dvokrilaca, klasa insekata) s du-
gom, čvrstom i tankom sisaljkom. Veliki
broj vrsta (preko 18). Poznate su pod
imenom muva čeče. Najvažnije su u
tropskim predelima G. palpališ i G. mor-
sitans, kao prenosioci Tripanosoma
gambiense i Tripanosoma rhidensis,
prouzrokovača bolesti spavanja; G.
morsitans, v. tze-tze mušica; G. palpa-
liš, v. tze-tze mušica.
306
glottis
glossitis, zapaljenjski proces jezika; g.
areata exfoliativa, v. lingua geographi-
ca; g. areata superficialis, v. lingua
geographica; Hunterov g., promene na
jeziku u pernicioznoj anemiji. Končaste
i pečurkaste papile atrofišu, pa je jezik
gladak, zapaljen, a katkad se na njemu
javljaju i mehurići, erozije i ulceracije.
Izraženi su i pečenje i bol u jeziku. V.
anemia perniciosa; g. migrans, v. lingua
geographica; g. Moelera, erozije na jezi-
ku i osećaj pečenja jezika kao posledica
anemije, nedostatka vitamina iz grupe
B, alergije i drugih faktora. Sin. morbus
Moeler; g. rhombica mediana, rom-
boidni glositis, anomalija razvoja. Na
leñnoj površini jezika, neposredno isp-
red opšančenih papila, u središnoj liniji
vidi se polje tamnocrvene boje, veličine
nekoliko milimetara u prečniku, obično
romboidnog oblika, na kome ne postoje
papile jezika. Nastaje kada se tubercu-
lum impar interponuje izmeñu lateral-
nih pupoljaka jezika pri njihovom sras-
tanju; g. sclerosa, sklerozni glositis,
jedna od usnih manifestacija tercijar-
nog luesa. Jezik je uvećan, sivobele boje,
čvornovatog izgleda i otvrdnut, s nepra-
vilno rasporeñenim dubokim brazda-
ma. Skleroza je posledica bujanja fib-
roznog tkiva na mestu raspadnutih
guma; g. venenata, v. kontaktna alergija,
cheilitis venenata.
glossodynia, glosodinija, bol u jeziku. V.
glossopyrosis.
glossoptosis, glosoptoza, hipotonija nor-
malno razvijenog jezika u uroñenoj hi-
potrofiji donje vilice i poda usne duplje.
Jezik lako zapada u ždrelo i otežava di-
sanje. Glosoptozis s rascepom sekun-
darnog nepca. Sin. Pierre Robin.
glossopyrosis, glosopiroza, osećaj peče-
nja na jeziku üsled lokalnih faktora
(npr.: prekomerno pušenje) ili opštih
faktora (npr.: anemija, dijabetes, endok-
rinopatije). Na jeziku se mogu javiti pa-
tološke promene, a nekada ih uopšte
nema. Sin. »pekući jezik«. V. glossodynia.
glottis, (grč. glottis, mali jezik, glasnica)
glotis, glasnica u grkljanu, organ za stva-
ranje glasa, koji grade dve prave glasne
žice (plicae vocales). Izmeñu njih se na-
glukagon
laži otvor u obliku pukotine (rima glot-
tidis).
glukagon, hormon koji luče alfa-ćelije
Langerhansovih ostrvaca gušterače.
Primarno dejstvo mu je što izaziva raz-
laganje glikogena jetre, verovatno akti-
viranjem enzima fosforilaze. Ne deluje
na razlaganje glikogena u ekstrahepa-
tičkim tkivima i u tome je bitna razlika
izmeñu njega i adrenalina.
glukuronska kiselina, nastaje kad se u
molekulu glukoze, uz sačuvanu aldehid-
nu grupu, primarna alkoholna grupa
oksidiše u karboksilnu grupu. Soli glu-
kuronske kiseline se nazivaju giukuro-
nati, a estri glukuronidi. Posle uzimanja
nekih lekova (fenoli, kamfor, hlor-alhid-
rat i dr.) ova kiselina se u jetri vezuje s
ovim supstancijama i kao takva pojav-
ljuje u mokraći. Ovakva mokraća ima
redukcionu sposobnost (Benedictova
reakcija je pozitivna).
glutamin, monoamid glutaminske kiseli-
ne. Javlja se u slobodnom stanju u bilj-
nim i životinjskim organizmima. Ulazi u
sastav biljnih belančevina.
glutation, Y-L-glutamil-L-cisteinil-glicin,
tripeptid sastavljen od glutaminske ki-
seline, cisteina i glikokola (glicina). Jav-
lja se u dva oblika: G-SH (redukovani
glutation) i G-S-S-G (oksidisani gluta-
tion) koji stoje meñusobno u ravnoteži.
On vrlo lako gubi dva vodonika i prelazi
u oksidovani GSSS. Stoga glutation u
organizmu igra ulogu redoks-sistema.
Glutation igra ulogu aktivatora niza en-
zimskih reakcija. Nalazi se skoro u svim
životinjskim tkivima, u mikroorganiz-
mima (E. coli), kvascu, biljkama i životi-
njama.
glutelini, grupa prostih belančevina bilj-
nog porekla. Nalazi se u žitnim zrnima.
Odlika glutelina je što se rastvaraju
samo u rastvorima baza. Glutelini imaju
punu biološku vrednost.
gluten, biljni lepak, protein u zrnu pšeni-
ce koji čini testo elastičnim.
glutenska enteropatija, v. celijačna bo-
lest.
gluteus (glutaeus), sednjačni, sedalni, npr.
m. gluteus maximus, veliki sednjačni ili
sedalni mišić.
glycogenoses
glutin, (1) lepak od glutena iz pšeničnog
zrna; (2) tutkalo spravljeno od kostiju i
vezivnog tkiva.
gluvoća, v. surditas.
gluvonemost, v. surdomutitas.
glvcaemia, glikemija, koncentracija gliko-
ze u krvi.
glycerol, glicerol, glicerin, v. Glycerolum.
glycerol - aldehid, glicerin - aldehid,
CH2OHCHOH-CHO, postaje od glicero-
Ia kad se oksidiše jedna primarna alko-
holna grupa u aldehidnu.
Glycerolum, glicerol, glicerin, trovak-ntni
alifatički alkohol. Gusta zejtinjava teč-
nost slatkog ukusa, rastvorljiva u vodi i
u etanolu. Jako je higroskopan. Oficina-
lan je prema našoj farmakopeji. Upot-
rebljava se kao korigens za neke tečne
lekove, kao laksans (direktno aplikovan
na sluznicu rektuma) i kao vehikulum
za nek,e lekove.
glycin, v. glikokol.
glycocalyx, sloj (0,1-0,5 ) filamenata
mukopolisaharida na površini mikrore-
sica enterocita, sadrži alkamu fosfatazu
i enzime koji završavaju varenje uglje-
nih hidrata i belančevina; ima znatnu
ulogu u varenju i apsorpciji.
Glycocollum, v. glikokol.
glycocollylurea, v. hidantoin.
glycocorticoid, glikokortikoid, kortikoid
(v. corticoid) koji, prvenstveno pove-
ćava glukoneogenezu (v. tamo), povišava
koncentraciju glikoze u krvi (v. glycae-
mia) i povećava jetreni glikogen.
glycogenolysis, v. glikogenoliza.
glycogenoses, glikogenoze, nasledne bo-
lesti poremećaja metabolizma glikoge-
na, koje se mogu ispoljiti u više bolesnih
tipova; tip I (poznat i kao v. Gierkeova
bolest), deficit glikoza-6-fosfataze, pra-
ćen hipoglikemijom, hepatosplenome-
galijom, hiperurikemijom i gihtom; tip
II (Pompeova bolest) postoji opšte na-
gomilavanje glikogena s kardiomegali-
jom; tip III praćenje hepatomegalijom,
acidozom i hipoglikemijom. Poznat je i
kao Forbesova bolest; tip IV (Anderse-
nova bolest), praćen hepatomegalijom i
brzom evolucijom insuficijencije jetre;
tip V (McArdleova bolest), poremećaj
metabolizma glikogena samo u skelet-
307
glyconeogenesis
nim mišićima. Difuzni grčevi u mišićima
pri najmanjem radu; tip VI (Hersova
bolest), blaži oblik tipa I.
glyconeogenesis, v. glikoneogeneza.
Glycosum, v. glikoza.
glycosuria, glikozurija, prisustvo šećera u
mokraći; alimentarna g., g. posle uno-
šenja šećera hranom; emocionalna g.,
g. posle jakog uzbuñenja; hiperglike-
mijska g., g. zbog hiperglikemije; hipo-
fizna g., g. usled hiperfunkcije prednjeg
režnja hipofize; nervna g., g. posle
punkcije' četvrte komore ili nadražaja
simpatikusa; renalna g., g. usled nespo-
sobnosti bubrega da zadrži glikozu bez
povećanja količine šećera u krvi.
glycuronuria, glikuronurija, prisustvo gli-
kuronske kiseline u mokraći.
Gmelinova rakcija, v. reakcija.
gnatodinamometar, (stom.) instrument
za merenje vrednosti sile koja se razvija
pri kontaktu vilica. Sila deluje na zube i
prenosi se na potporna tkiva i viličnu
kost.
gnatologija, nauka o mastikatornom or-
ganu. Obuhvata fiziologiju, funkcione
poremećaje i metode lečenja.
gnojnica, pustula.
gnjat, v. crus.
gnječenje, jedan od klasičnih načina ma-
saže od koga se očekuje uglavnom dej-
stvo na mišiće. Izvodi se obema rukama
kojima se hvata neka mišićna masa; na-
izmeničnim pritiskom ruku vrše se po-
kreti valjanja i uvrtanja. Masaža gnječe-
njem izvodi se nad celim obolelim de-
lom, ali je najpogodnije da se vrši u cen-
tripetalnom delu.
gnjide, jaja ili ljuske jaja čovečje vaši.
gnjuračka bolest, v. bolest, kesonska.
gojaznost, v. adipositas, ona je patološka
pojava koju karakteriše nepotrebno po-
većanje telesne težine pri čemu se,
praktično, povećava samo masno tkivo;
nastaje kao posledica prekomernog
unošenja životnih namirnica bogatih
kalorijama; (seks.), sreće se dvaput češ-
će u žene nego u muškarca (steničkog i
pletoričkog tipa), dok je ona u žene as-
teničkog i anemičkog tipa. To je dovelo
do razlikovanja adipozo-hipogenitalnog
sindroma (Babinski-Fröhlich) od adipo-
308
gonadostimulini
zo-hipergenitalnog sindroma (Lere-
boullet); g. ginoidna, nagomilavanju
masnog tkiva u žene pridružuje se i pro-
žimanje vodom, što izaziva mehanički
zastoj u limfotoku i venama. Sve to do-
vodi do bolnog celulitisa i grizlica gnja-
ta, koji, u krajnjem slučaju, ostvaruju
sliku Dercumovog sindroma. Ovako
ugojena osoba ne pokazuje veliku ješ-
nost. Umorljivost je izražena. Dijabetes
je izuzetan. Njena je najupadljivija odli-
ka što je nagomilavanje masti lokalizo-
vano u donjem delu tela. Kad dosegne
krajnje granice svoga izražaja, ona se is-
poljava u vidu Barraquer-Simonsovog
sindroma, koji se odlikuje kontrastom
izmeñu relativne mršavosti gornjeg
dela tela i čudovišnih naslaga masti u
donjim delovima.
»goldsol«-reakcija, v. reakcija.
Golgijev tetivni organ, tip receptora koji
leži u tetivi neposredno uz mesto pripa-
janja na mišićna vlakna. Za svaki je ve-
zano 10 do 15 mišićnih vlakana. Razdra-
žuju se pri snažnoj kontrakciji mišića
koja dovodi do zatezanja tetive. U počet-
ku je broj impulsa koji potiču od recep-
tora veliki, ali već posle delića sekunde
odašiljanje se smanjuje na vrednost up-
ravo proporcionalnu napetosti. Impulsi
se prenose brzo i s obzirom na to da u
sastavu refleksnog luka ulazi ijedan in-
hibitorni neuron, broj impulsa za mišić
se smanjuje, dok kontrakcija mišića po-
pušta. Jedan deo impulsa odlazi u mali
mozak, što je značajno za učešće malog
mozga u regulaciji pokreta.
Gollov put, v. fasciculus gracilis.
gonadno polje, prostor obuhvaćen mito-
tičkom aktivnošću na leñnom zidu te-
lesne duplje u embrionima od 5 mm du-
žine. U to polje se vrlo rano doseljavaju
pragametske ćelije. U embrionima od
11 mm dužine, na tome mestu se pojav-
ljuju g. used i g. nabor.
gonadon, onaj deo prvobitne polne žlezde
od kojeg postaje muška ili ženska gona-
da (muški i ženski gonadon); g., muški,
kortikalna zona gonade embriona od 13
mm; g., ženski, modularna zona gonade
embriona od 13 mm.
gonadostimulini, v. hormon.
gonadotropin
gonadotropin, v. hormon.
gonadotropini, peptidni-glikopeptidni ili
polipeptidni - hormoni (v. tamo) koji
stimulišu polne žlezde; poznati su FSH
(folikulin stimulišući hormon, »Prolan
A«) (v. tamo), LH(ICSH) (luteinizujući
hormon, »interstitial cell stimulating
hormone«, »Prolan B«) (v. tamo), LTH
(LMTH) (»luteotrophic hormone«, »lu-
teomammotrophic hormone», prolak-
tin) (v. tamo), HCG (»human chorionic
gonadotropin« iz placente) (v. tamo),
PMS (»pregnant mare serum«, iz mok-
raće ždrebnih kobila).
gonadötropni hormon, v. hormon.
gonarthritis, gonartritis, zapaljenje kole-
na ili kolenog zgloba. Sin. gonitis.
gonarthrosis, gonartroza, promene u ko-
lenom zglobu, zbog degenerativnih pro-
mena u zglobnoj hrskavici, vrlo često
posle traume.
gonioscopia, gonioskopija, metoda ob-
jektivnog pregleda oka, koja omoguća-
va da se pomoću specijalnog kontakt-
nog stakla vidi ugao prednje komore.
goniotomia, goniotomija, hirurška meto-
da u lečenju kongenitalnog glaukoma.
Preko kontaktnog stakla se tankim noži-
ćem vrši rasecanje mezodermnog tkiva
u uglu prednje komore oka i time omo-
gućuje dopiranje komorne tečnosti do
trabekularnog odvodnog sistema oka.
gonitis, v. gonarthritis.
gonoblennorrhoea, gonoblenoreja, v. co-
njunctivitis.
Gonococcus, gonokok, v. Neisseria gonor-
rhoeae.
gonohorizam, stanje razdvojenih polova,
postojanje raznopolnih jedinki, nosila-
ca oblika samo jednog pola: u njega su
polovi razdvojeni na dve vrste.
gonokokcija, infekcija izazvana gonoko-
kima.
gononefrotom, srednja ploča embrional-
nog mezoderma koja učestvuje u stvara-
nju urogenitalnog pribora.
gonorrhoea, gonoreja, v. gonokokcija.
Goodpastureov sindrom, v. syndroma.
Gopalanov sindrom, v. syndroma.
gorka so, v. Magnesii šuljaš.
gorki lekovi, v. amara.
Gramicidin
gornja vilica, v. maxilla.
go roc vet, v. Adonis vernalis.
gorušica, (1) v. pyrosis, (2) (bot.) v. Sinapis
nigra.
Gossipium, pamuk,(l) biljka koja daje pa-
muk; (2) vata, tj. dlačice pamukovog se-
mena; G. depuratum, prečišćena vata,
bez masti, kiselina i alkalija.
Gougerot-Blumova bolest, v. bolest.
goveña pantljičara, v. Taenia saginata.
goveñi tip bacila tuberkuloze, v. Myco-
bacterium tuberkulosis.
govorenje, način govorenja predstavlja
polnu odliku. U žene je govorna fraza
melodična, talasasta, s mnogim prizvu-
cima, sa spuštanjem i dizanjem rečenič-
kog naglaska, dok je u muškog ona jed-
nostavnija, monotonija. Žena govori
puno otvorenim ustima, dok muškarac
više stisnutih usnica. U žene je način iz-
govora samoglasnički (vokalni), dok je
u muškog suglasnički (konsonantni).
govorni uzrast deteta, dete je u uzrastu
od 2 do 5 godina najviše sposobno da
nauči ljudski govor. Posle sedme godine
života ova sposobnost naglo opada, ali
se pamćenje naučenog jezičkog blaga
tek tada učvršćuje. Te činjenice su važ-
ne za rehabilitaciju nagluve dece.
Graafov mešak, v. mešak, Graafov.
gracilis, gracilan, tanak, vitak, npr. m. gra-
cilis, vitki mišić.
Gradenigov sindrom, v. syndroma.
Graefeov znak, v. mak.
grahorica, Vicia sativa, urodica manje
toksičnosti, zrno crno, oblik spljoštenih
kuglica, može da sadrži glikozid s cija-
novodoničnom kiselinom.
Gramicidin, antibiotik izolovan iz mešavi-
ne koja je nazvana tirotricin, a dobivena
je iz kultura jednog sporogenog bacila
iz zemlje, B. brevis. Po hemijskom sasta-
vu je polipeptid. Deluje efikasno na
gram-pozitivne i gram-negativne bakte-
rije. Gramicidin se upotrebljava samo
spolja, jer posle ubrizgavanja prouzro-
kuje hemolizu; G.S., antibiotik dobiven
iz kultura Bacillus brevis, koji potiče iz
Sovjetskog Saveza. Razlikuje se, uneko-
liko, po svojim hemijskim i biološkim
osobinama od gramicidina.
309
Gramova metoda, bojenja
Gramova metoda bojenja, v. bojenje bak-
terija.
granica, mukogingivalna, v. linija, muko-
gingivalna.
granulisani endoplazmni retikulum, v.
citoplazma.
granulocitna leukemija, v. leucaemia.
granulocytopenia, granulocitopenija,
smanjenje apsolutnog broja granulocita
u perifernoj krvi. V. agranulocytosis.
granulocytopoiesis, granulocitopoeza,
stvaranje granulocita; normalno isklju-
čivo u kostnoj srži.
granuloma, granulom, granulaciono tkivo
(»zamlad«) koje, gledano golim okom,
ima izgled tumora; g. anulare, kožno
oboljenje hronične evolucije koje se is-
poljava čvorićima normalne boje kože,
do veličine graška, rasporeñenih u nizu,
kružno ili polukružno, lokalizovano na
leñnim stranama šaka; g. eosinophili-
cum faciei, mrkocrvena kružna ili poli-
ciklična, nešto prominentna, oštro og-
raničena žarišta, lokalizovana mahom
na licu. Postoji fibrinoidna nekroza oivi-
čena slojem epiteloidnih ćelija, pone-
kad džinovskih ćelija, limfocitima i
neutrofilnim ili eozinofilnim leukociti-
ma. Granulom je veoma sličan i reuma-
toidnom ili reumatičnom čvoru, izuzev
što se nalazi u potkožnom tkivu; g. fun-
go ide s, v. mycosis fun go ides; g. gan-
graenescenš (naši), serozno sangvino-
lentna kijavica koja vodi nekrozi i dest-
rukciji kože, hrskavice i kostiju sa smrt-
nim ishodom posle 1-3 godine; g. ingui-
nale, granuloma ingvinale je hronična
granulomatozna infekcija koja zahvata
kožu i potkožno tkivo spoljnjih genitali-
ja i preponskog predela. Prenosi se na-
jverovatnije putem snošaja. U ćelijama
granuloma nalazimo sitne strukture
koje su nazvane Donovanova telašca,
koja se smatraju prouzrokovačem. Pa-
tognomonični sastavni deo lezije su ve-
like mononuklearne svetle ćelije pre-
čnika 25 do 90 mikrona, u čijoj protop-
lazmi nalazimo tamno bojena Donova-
nova telašca; g. malignum, v. lympho-
granulomatosis; g. pyogenicum, pioge-
ni granulom, vaskularni tumor veličine
lešnika, na usnama, jeziku ili desnima.
310
graphospasmus
Izrazito je crvene boje, neravan i čvrsto
vezan za podlogu. V. botriomycoma; g.
tropicum, tropski granulom, pojavljuje
se endemski u tropskim predelima i lo-
kalizuje se na polnim organima. Sin. g.
venereum; g. venereum, granuloma ve-
nereum. V. granuloma inguinale.
granulomatosis, granulomatoza, prisust-
vo tkiva nekog granuloma u nekim or-
ganima tela; g. allergica, rasprostra-
njen nekrotišući angiitis u oslabelih ast-
matičara; g. disciformis chronica et
progressiva, diskoidni infiltrati žuć-
kastocrvenkaste boje, lokalizovani na
ekstenzornim stranama potkolenica.
Verovatno necrobiosis lipoidica. Sin.
Miescher-Lederova bolest; lipofagna
crevna g., crevna lipodistrofija; malig-
na g., Hodgkinova bolest; Wegenerova
g., sistemska bolest vezivnog tkiva, u
kojoj postoje granulomske promene u
organima za disanje, fokusni nekrotišu-
ći arteriolitis, i na kraju zapaljenjske
promene u skoro svim organima, naro-
čito u bubrezima.
granulosis rubra naši, oboljenje vrha
nosa s eritemom i mehurićima (hiper*
hidroza). Javlja se u adolescenciji i po-
sle trajanja od nekoliko godina sponta-
no prolazi.
graofilna homoseksualnost, v. homosek-
sualnost.
graphospasmus, grafospazam, profesio-
nalno oboljenje tipa diskinezija (koordi-
nacionih neuroza). Prvo je zapažen u
profesionalnih pisara, pa je nazvan »gr-
čem pisara«. Danas se slične tegobe vi-
ñaju u mnogim profesijama, a naročito
u onih osoba koje obavljaju stereotipne
kretnje pri radu i imaju neurotičke crte.
Najčešće je pogodna grupa mišića ko-
jom se izvodi jedna karakteristična pro-
fesionalna kretnja-obično na rukama,
ali i na nogama (švalje, radnici koji rade
na tocilima i si.). Nije uvek u pitanju grč
mišića, već može doći do prolazne pare-
ze, tremora, bola ili do kombinacije tih
smetnji, koje se javljaju u procesu rada,
a ne pri drugim, neprofesionalnim ope-
racijama. Valja ih razlikovati od neural-
gija, neuritisa, mialgija, miozitisa, mul-
tiple skleroze i drugih organskih ošteće-
gravida
nja nervnog sistema. Imaju lošu pro-
gnozu ako se blagovremeno ne preduz-
me lečenje. Tada zahtevaju promenu
radnog mesta i profesionalnu prekvali-
fikaciju.
gravida, trudnica, oznaka za ženu u razdo-
blju od oploñenja do poroñaja.
graviditas, trudnoća, stanje ženskog orga-
nizma u kome se razvija plod od oploñe-
nja do poroñaja ili pobačaja. U čoveka
traje 280 dana posle poslednje men-
struacije. Postoji pravilna trudnoća,
kada se oploñeno jaje razvija u materici,
i vanmaterična trudnoća, kada se oplo-
ñeno jaje razvija izvan materice, najčeš-
će u jajovodu; g. abdominalis, abdomi-
nalna trudnoća, peritonealna trudnoća,
vanmaterična trudnoća pri kojoj se jaje
implantuje i dalje razvija ma gde u peri-
tonealnoj duplji, najčešće u okolini Do-
uglasovog špaga; g. extrauterina, van-
materična trudnoća. Oploñeno jaje ne
dospeva iz bilo kog uzroka u materičnu
duplju, već se ugnezdi u jajovodu (na-
jčešće), jajniku ili u samoj trbušnoj dup-
lji; g. fimbrica, g. na fimbrijama Fallo-
piusove tube; g. ovarica, g. na ovariju-
mu; g. tubaria, g. u tubi.
gravimetrija, merenje težine, vrsta kvan-
titativne analize. Najpre se supstancija,
čiju količinu treba odrediti, prevede u
drugu supstanciju koja je jako nerast-
vorljiva. Nastala supstancija se procedi,
osuši do stalne težine i odmeri na vagi.
Iz nañene težine izračunava se težina
supstancije koju ispitujemo. V. volumet-
rija.
gra vime tri j ska analiza, v. gravimetrija.
Grawitzov tumor, v. hypernephroma.
grba, v. gibbus. greben, v. crista.
»green-stick fracture«, prelom donje vili-
ce kao kod zelenog štapa, karakteristi-
čan kod dece u predelu vrata kondila
mandibule. Sin. »fracture en bois vert«.
grej, oznaka Gy (gray), izvedena jedinica
SI za apsorbovanu dozu jonizujućeg
zračenja. Grej je apsorbovana doza u
telu čija je masa l kilogram, a kome je,
jonizujućim zračenjem stalne gustine
grudna kost
energetskog f luksa, unesena energija od
l džula,
Ikg
Grej-Turnerov znak, v. znak.
grinja brašna, Tyroglyphus farinae; žitni
štetni insekt veličine 0,4 x 0,7 mm s bez-
bojnim telom i tamnim nožicama. Uvla-
či se u zrno pšenice na kom se u blizini
klice zapaža mali otvor.
Griseofulvinum, grizeofulvin, antibiotik
dobiven iz Penicillium griseofulvuma i
Penicillium janczewskii, ima fungista-
tičko dejstvo; oficinalan je prema našoj
farmakopeji.
grkljan, v. larynx.
grkljanska duplja, v. cavum laryngis.
grkljanski, v. laryngeus.
grkljanski poklopac, v. epiglottis.
Grucco-Rauchfussov trougao, trougao
tmulost) pri perbusiji, koji se nalazi na
suprotnoj strani od pleuralnog eksuda-
ta, uz kičmeni stub. Sin. paravertebfalni
trougao perkusijske tmulosti. V. Grocco-
Rauchfussov trougao.
Grollmannova androgena zona, najdub-
lji pojas retikularne zone nadbubrežnih
žlezda. Sin. Howard-Müllerova zona.
Gross-Crafoordova operacija, v. opera-
cija.
Grossichova metoda, premazivanje oko-
line rane i operacionog polja jednom
tinkturom.
Grossova operacija, v. operacija.
grozdasta mola, v. molla hydatidosa.
grožñani šećer, v. glikoza.
Gruber-Widalova reakcija, v. reakcija ag-
lutinacije.
grudi, v. pectus.
grudna aorta, v. aorta.
grudna dlakavost, normalnome nikada ne
javlja u žene, dok je obilno razvijena u
muškaraca, oko bradavica dojki i grud-
ne kosti.
grudna duplja, v. cavum pectoris.
grudna kost, v. sternum.
grudna kost, (emb.) tačka okoštavanja
trupa grudnjače stvara se od 7. fetalnog
meseca do 10. meseca po roñenju; tačka
okoštavanja drška od 7 do 6; dok se tač-
311
grudna žlezda
ka okoštavanja mačolikog nastavka jav-
lja izmeñu 3-20. godina.
grudna žlezda, v. thymus.
grudni, v. pectoralis.
grudni koš, v. thorax.
grudni limfni vod, (embr.), grudni kanal
postaje spajanjem pupoljaka koji šalju
jedna drugoj leva jugularna limfna
kesa i hilusna cisterna.
grudnjača, v. grudna kost.
gruševina, v. colostrum.
Guanethidini sulfas (gvanetidin-sulfat),
antiadrenergičko sredstvo, služi za leče-
nje hipertenzije; oficinalan prema našoj
farmakopeji.
guanin, 2-amino-6-oksipurin, učestvuje u
izgradnji nukleinskih kiselina. Dezami-
nacijom adenina i guanina nastaju hi-
poksantin, ksantin i mokraćna kiselina.
Guarnierijeva telašca, v. inkluziona telaš-
ca.
guba, (seks.) učestalost obolevanja od
gube pokazuje da muški obolevaju češ-
će nego žene (75,5% u periodu od 10 do
20 godina). Pre puberteta žene od gube
obolevaju vtée nego muškarci. U žene se
češće sreće tuberkuloidni (benigni) ob-
lik, dok je u muškog češći lepromatozni
(maligni) oblik.
Guber banja, banja pored Srebrenice, na
561 m. n. v. Ima klimat koji deluje tonič-
no. Postoje više izvora arsenske (0,0046
g %o arsena) i gvožñevite vode, tempe-
rature 12° i 14,5° C. Jedna je od retkih ar-
senskih voda u svetu. Koristi se samo za
piće. U ovoj banji se lece: anemije, Hm-
fatička konstitucija, iscrpenost posle in-
fektivnih bolesti, neke kožne bolesti i
mršavost.
gubernaculum testis Hunteri, semenič-
ka vodica.
gubici (u ljudstvu) u ratu, v. opšti gubici
gubitak svesti, prekid kontinuiteta svesti,
prestanka davanja računa samom sebi o
onome što se zbiva u sopstvenoj ličnosti
i u njenoj okolini. Gubitak svesti može
biti nepotpun i tada je reč o raznim
stupnjevima pomućenja svesti (v. som-
nolencija, sopor). Pojam ne treba mešati
sa tzv. promenjenom svesti, kada obole-
Ii raspolaže pogrešnim podacima o zbi-
312
guša
vanjima u sebi i oko sebe. Sin. coma. V.
delirium, sumračno stanje, amentio.
Guérinov zalistak, (plica fossae navicula-
ris), v. čunasto proširenje uretre.
Guistov znak, v. znak. 'gumma, guma, redi
oblik sifilisne lezije III stadijuma koja se
odlikuje velikim razaranjem tkiva uz
prisustvo malog broja prouzrokovača
(spiroheta). Guma se može javiti u svim
organima i tkivima obično u vidu
usamljenog čvora nekro-tičnog tkiva
prečnika od nekoliko desetina mikrona do
nekoliko santimetara. Nekrotično tkivo je
zamućenog izgleda, konzistencije gume.
Mikroskopski nalazimo koagulacionu
nekrozu donekle sličnu infarktu. Oko
nekroze se nalazi pojas limfocita i
mononuklearnih leu-kocita, dok su
džinovske mnogojedarne ćelije retke.
Proliferacijom vezivnotkiv-nih ćelija
nastaje inkapsulacija prome-ne. Guma na
površinama dovodi do stvaranja ulceracija
nepravilnih oblika, ali oštrih ivica prema
zdravom tkivu. Guma se isceljuje i na
njenom mestu se stvori gusto fibrozno
ožiljno tkivo.
Gummi arabicum, arapska guma, osuše-
ni sok raznih vrsta akacija, naročito
Acacia Senegal; oficinalan je prema na-
šoj farmakopeji. Upotrebljava se u me-
dicini kao sluzavo sredstvo, na primer,
za spravljanje emulzija.
Gummi Tragacantha, v. Tragacantha.
gummosus, gumozan, koji se odlikuje sifi-
lisnim gumama.
Guimov znak, v. znak.
Güniherova bolest, uroñena eritropoez-
na porfirija. V. porphyria.
gustativni put, skup nervnih vlakana koja
polaze iz gustativnih kvržica na jeziku,
prolaze kroz belu masu mozga i završa-
vaju se u gustativnom centru u teme-
nom režnju velikog mozga. Prenosi nad-
ražaje za ukus s jezika u veliki mozak.
gustolakrimalni refleks, v. refleks.
gustometrija, ispitivanje čula ukusa upot-
rebom odreñene skupine testova.
gustoreceptivne ćelije, v. ćelija.
gustus, ukus, npr. organum gustus, čulo
ukusa.
guša (struma), delimično (nodusno) ili u
celini (difuzrio) uvećanje štitaste žlezde;
gušavost
može (ali ne mora!) da bude praćeno
promenom funkcije ove endokrine žlez-
de. V. endokrine žlezde.
gušavost, pojava guše (v. tamo) koja može
biti endemska (u krajevima s deficitom
joda u vodi) ili sporadična (u slučajevi-
ma kada je gušavost prouzrokovana
drugim, tzv. strumogenim - obično ne-
poznatim ili nedovoljno poznatim - či-
niocima); g. (seksotropija), češća je u
žena nego u muškaraca.
Guthrijev mišić, duboki poprečni mišić
meñice pojačan u urogenitalnoj prečazi
vlaknima Guthrijevog mišića.
gušterača, v. pancreas.
gutanje, v. akt gutanja.
Guttapercha, gutaperka, koagulisani sok
tropskog drveća Palaquium i Payena.
Ima osobine slične gumi. Na običnoj
temperaturi je u čvrstom stanju a na
6O0C je plastična i koristi se kao sred-
stvo za privremeno zatvaranje kaviteta
u stomatologiji, a u obliku kočića kao
dopuna pri definitivnom punjenju ka-
nala korena zuba. U vlažnoj sredini bub-
ri, pa se koristi za sporu separaciju zuba
i za potiskivanje hipertrofične gingive.
Guyonov znak, v. ballotement bubrega.
gvožñevita voda, v. voda.
gvožñevito-arsenska voda, v. voda.
gynaecologia, v. ginekologija.
gynaecomasthia, ginekomastija, razvoj
mlečnih žlezda u muškaraca (koje mogu
da produkuju i mleko), pojava ženskih
grudi u muškaraca.
gynandroblastoma, ginandroblastom,
hormonski aktivna neoplazma jajnika
koja izaziva maskulinizaciju, kao i znake
gyrus
hiperestrinizma. Sekundarne seksualne
odlike uzimaju vid muških odlika, me-
ñutim, menstruacioni ciklus i krvavlje-nja
ostaju i dalje. U histološkoj slici ovih
neoplazmi nalazimo delove arenoblas-
toma i granuloza ćelijskih struktura.
Pretpostavlja se da ova maligna neop-
lazma ima teratomsku prirodu. gyrus,
vijuga; vijugavi nabor kore velikog mozga
izmeñu dva žleba; g. angularis, moždana
vijuga koja se nalazi na .,zadnjem
gornjem delu laterajbe fisi^re, gde se
sastaju slepoočni, ternerii i pöti-Ijačni
režanj. Predstavlja s temporalnim režnjem
glavni integrativni centar, odgovoran za
interpretaciju raznih doživljenih osećaja.
Pri oštećenju ovog dela oboleli može
dobro čuti, prepoznati pojedine reci, ali ne
može i da ih poveže u odreñenu misao.
Smatra se da se kompleksni sklopovi
pamćenja čuvaju u ovom delu, i to, pre
svega, u dominantnoj hemisferi. Imaju
ulogu u tumačenju kompleksnog značaja
raznih doživljenih osećaja. Levi
temporalni režanj i ugaona vijuga leve
hemisfere dominantni su u 90% osoba, a u
ostalih 10% postoji dvostruka
dominantnost. Desna hemisfera je vrlo
retko dominantna. I pored toga što su ova
područja razvijena u jednoj hemisferi, one
su u stanju da primaju poruke iz obeju
hemisfera, kontrolišući motornu aktivnost
obeju hemisfera. Ako se razore ove oblasti,
čo-vek postaje nesposoban da interpretira
značaj doživljenih osećaja; g. cerebri,
moždane vijuge; g. hypocampus, deo
limbičke kore. V. limbički sistem.
313
 H
H, hemijski simbol za hydrogenium, vodo-
nik.
h , s im b ol za P lan e k ov u k on s tan tu
6.626 x 10 Js-34 (ranije 6.626 x IO-27 erga u
sekundi).
H3, radioaktivni izotop vodonika - trici-
jum, primenjuje se u obliku tricijumske
vode za odreñivanje zapremine vode u
organizmu. Organska jedinjenja obele-
žena tricijumom primenjuju se u ogled-
noj medicini i biologiji.
HCG (»human chorionic gonadotropin«),
humani horionski gonadotropin), hor-
mon (v. tamo) placentnog porekla s
funkcijom koja odgovara dejstvu LH (v.
tamo).
HCT, v. hematokrit.
He, hemijski simbol za element helijum.
HED, Hauteinheitsdosis, (nem.) v. dosis
(eritemna doza).
Hg, hemijski simbol za hydrargyrum, živu.
Hg197, radioaktivni izotop žive, primenjuje
se u obliku brommerkurihidroksipro-
pana (BMHP) za scintigrafiju slezine, a
u obliku hlormerodrina za scintigrafiju
bubrega i mozga.
Hg203, radioaktivni izotop žive, primenjuje
se za scintigrafiju bubrega u obliku
hlormerodrina. Ovaj radioaktivni iz-
otop žive primenjuje se rede od Hg207,
koji ima povoljnije fizičke karakteristi-
ke.
HGH (»human growth hormone«, soma-
totropin, STH), hormon (v. tamo) raste-
nja čoveka, hormon prednjeg režnja hi-
pofize polipeptidnog karaktera koji
omogućava normalan rast, uz još mno-
314
ge druge, delom nedovoljno poznate,
funkcije.
HMG (»human menopausal gonadotro-
pin«), (humani menopauzni gonadotro-
pin), dobija se iz mokraće žena u meno-
pauzi, s funkcijom koja pretežno odgo-
vara dejstvu FSH (v. tamo). V. i gonadot-
ropini.
HSG, v. hysterosalpingographia.
HVL,v. polovična debljina.
HWS, v. polovična debljina.
H-antigen, antigeni u flagelama nazivaju
se flagelarni ili H-antigeni, Oni se razli-
kuju od somatskih ili O-antigena u ci-
toplazmi bakterijske ćelije. Flagelarni
antigeni daju flagelarnim bakterijama
imunološku tipsku specifičnost.
habena, uzda, remen.
habenula, uzdica, tračica; parna vrpca u
epitalamusu.
habituacija, navikavanje, senzorički nad-
ražaj koji je, pri prethodnom delovanju
izazvao difuzno razdraženje moždane
kore i niz reakcija u nižim delovima
mozga tako da se čovek ili životinja do-
vede u stanje napregnutosti i pažnje.
habitualis, habitualan, uobičajen, usta-
ljen, koji se ponavlja, npr. h. pobačaj,
pobačaj koji se spontano ponavlja.
habitus, spoljni izgled neke osobe, zdrave
ili bolesne; h. adenoideus, v. fades ade-
noides; h. apoplecticus, pletoričan iz-
gled s prepunjenošću vidljivih krvnih
sudova, crvenilom lica i sklonošću go-
jaznosti; h. astenicus, opšta astenija; h.
enteroptoticus, telesni sklop koji se na-
lazi pri enteroptozi, s izduženim i uz-
anim abdomenom; h. phtisicus, telesni
Hackerova operacija
sklop pogodan za razviće plućne tuber-
kuloze; h. picnicus, kratak i zdepast te-
lesni sklop.
Hackerova operacija, v. operacija.
Haedova zona, osetljiva ili bolna mesta
na koži pri oboljenju različitih unutraš-
njih organa koji se nalaze neposredno
ispod tog mesta na koži ili na nekom
udaljenom mestu tela.
haem-, haema-, haemo-, haemat-, hae-
mato-, hem, hema, hemo-, hemat-, he-
mato-, rečce koje označavaju da nešto
pripada krvi.
haem, (hem.) prostetička grupa hemoglo-
bina, od koje potiče crvena boja hemog-
lobina. Graña hema je sastavljena od
porfina u kome se nalaze 4 pirolova os-
tatka meñusobno vezana metinovim
mostovima. Vezujući bočne nizove (me-
til-, vinil- i propionsku kiselinu), porfin
prelazi u protoporfirin. Porfirin vezuje
u sredini molekula dvovalentno gvožñe
pa nastaje hem. Hem pokazuje sposob-
nost vezivanja gasova kiseonika, ugljen--
dioksida i dr.
haemangiectasia osteohypertrophi-
cans, prostran ravni hemangiom i hi-
pertrofija mekih delova i kostiju, ma-
hom jednog od donjih ekstremiteta. Sin.
Klippel-Trénaunayjova bolest.
haemangioendothelioma, neoplazma
nastala umnožavanjem ćelija endotela
krvnih sudova. Neoplazma je lokalno
invazivna i sklona povratu.
haemangioma, hemangiom, benigni iz-
rastaj krvnih sudova. Razlikuju se: an-
gioma arteriale racemosum (mozak,
moždanice, lice) predstavlja tumorski
čvor sastavljen od arterijskih krvnih su-
dova; (2) h. capillare (simplex) (koža i
sluznice) tumorski je čvor sastavljen od
proširenih kapilara (naziva se još i te-
langiektazija); (3) h. cavernosum, pred-
stavlja tumorski čvor sastavljen od kr-
vnih sudova proširenih u vidu šupljina,
koje meñusobno komuniciraju i koje su
ispunjene venskom krvlju. Nalazi se u
jetri, slezini, koži, jeziku itd.
haemangiopericytoma, hemangioperici-
tom je neoplazma poreklom iz krvnih
sudova nastala umnožavanjem ćelija
oko istih, a koje se nazivaju pericitima.
haematocoele
Po Zimmermanu, to su ćelije oko kapila-
ra koje imaju sposobnost da se stežu i
na taj način menjaju njihov zjap. Najčeš-
će su to benigne neoplazme, mada su
opisani i maligni oblici.
haemarthros, hemartroza, izliv krvi u
zglobnu šupljinu. Sin. haemarthrosis.
haemarthrosis art. temporomandibula-
ris posttraumatica, prisustvo krvi u
donjoviličnom zglobu posle traume ili
preloma donje vilice. V. meniscitis trau-
matica art. temporomandibularis.
haematemesis, hematemeza, povraćanje
krvi; Goldsteinova h., hematemeza
zbog telangiektazija u želucu.
haemathidrosis, hemathidroza, lučenje
krvavog znoja. Sin. haemhidrosis, hae-
midrosis.
haematin, hematin, pigment koji nastaje
dejstvom kiselina ili baza na hemoglo-
bin. Meñutim, on nije normalni raspad-
ni produkt, niti prethodnik hemosideri-
na i pigmenta žuči. Postoji mogućnost
njegovog stvaranja u intravaskularnoj
hemolizi ili hemoglobinemiji. Tada se
brzo spaja s belančevinama krvi, stvara-
jući methemalbumin. Javlja se u tkivu.
Ima smeñu boju sličnu hemosiderinu.
Ne daje pozitivnu reakciju na gvožñe,
jer je ono čvrsto vezano. Pri obimnim
hemoglobinurijama, npr., posle transfu-
zije, pigment hematina se može, pod uti-
cajem mokraćne kiseline, stvoriti u ka-
nalićima bubrega. Pigment malarije na-
stao raspadom eritrocita pod uticajem
parazita malarije veoma je sličan hema-
tinu i deponuje se u retikuloendotelnim
ćelijama jetre i slezine.
haematinaemia, hematinemija, prisustvo
hematina (hema) u krvi.
haematinuria, hematinurija, prisustvo
hematina (hema) u mokraći.
haematobilia, hematobilija, krvarenja u
žučnim putevima. Sin. haemobilia.
haematochyluria, hematohilurija, izluči-
vanje krvi i hilusa mokraćom. Viña se u
infekciji s Wuchereria bancrofti.
haematocoele, hematokela, (1) učahure-
ni izliv krvi u peritonealnoj duplji u
okolini materice: češće u zadnjem Do-
uglasovom špagu (h. retrouterina), rede
u prednjem (h. anteuterina) ili na boč-
315
haematocolpos
noj strani materice (h. parauterina).
Ovakve hematokele su najčešće posle-
dica rupture jajovoda; (2) izliv krvi u
ovojnice semenika (h. testis) i sperma-
tičke vrpce (h. funiculi). Najčešće je po-
sledica traume ili zapaljenja (periorchi-
tis ili perifuniculitis haemorrhagica); h.
funiculi, izliv krvi oko semevoda na-
jčešće kao posledica traume; haemato-
coele h. scroti, sin. haematocele funicu-
li; h. testis, učahureni izliv krvi oko se-
menika, najčešće posledica traume.
haematocolpos, hematokolpos, nagomi-
lavanje krvi u vagini usled njenog za-
čepljenja.
haematogenes, hematogen, izazvan kr-
vlju, koji potiče od krvi; prenesen kr-
vnom strujom.
haematoidin, hematoidin, pigment sličan
ili identičan bilirubinu koji se stvara u
tkivu od hemoglobina. Kao i hemoside-
rin, stvara se u ćelijama i potrebno je
nekoliko dana da se on stvori.
haematologia, hematologija, grana medi-
cine koja se bavi izučavanjem krvi i kr-
vnih bolesti.
haematoma, hematom, krvni podliv. Na-
staje pri krvavljenju u tkiva i stvarax
otok. U koži je u početku modrikaste, a
docnije žućkaste i zelenkaste boje; h.
durae matris, hematom tvrde moždane
opne, nastaje obično povredom srednje
moždanične arterije (a. meningea s. me-
ningica media) i lokalizuje se ispod tvrde
moždane opne (subduralni hematom)
ili iznad nje (epiduralni hematom); h.
faciei, krvni izliv, prisustvo krvi u tki-
vu, kao posledica traume ili oštećenja
krvnih sudova u predelu lica; h. neona-
torum, h. odojčadi.
haematonosis, hcmatonoza, v. haemopa-
thia.
haematophobia, hematofobija, bolesni
strah od viñenja krvi. Sin. haemophohia.
haematopneumothorax, hematopneu-
motoraks, prisustvo krvi i vazduha u
pleurskoj šupljini, najčešće usled po-
vrede. Sin. haeinopneumothorax.
haematopoesis, hematopoeza, tvorba će-
lijskih elemenata krvi. Organi u kojima
se stvaraju ćelije krvi zovu se hemato-
poezni organi.
316
haemin
haematopoietin, v. erythropoietin.
haematoporphiria, hematoporfirija, kon-
stituciono oboljenje u kome postoji ve-
liko izlučivanje uroporfirina mokra-
ćom. Simptomi su izražena osetljivost
kože prema svetlosti, kolike i povraća-
nje. Sin. porphyria.
haematoporphyrinum, hematoporfirin,
jedinjenje nastalo iz hema gubitkom
gvozda. Nastaje u organizmu prilikom
pojačanog raspadanja hemoglobina.
haematorrhoea, hematoreja, obilno krva-
renje.
hae ma to sinus maxillaris posttraumati-
ca, (stom.) prisustvo krvi u gornjovilič-
nom sinusu posle preloma gornje vilice,
alveolarnog nastavka i zigomatične kos-
ti.
haematotympanon, hematotimpan, va-
žan dijagnostički znak pri povredi gla-
ve. Govori za prisutnost preloma u sle-
poočnoj kosti.
haematuria, hematurija, prisustvo krvi u
mokraći; endemična h., hematurija us-
led prisustva parazita u mokraćnoj beši-
ci (bilharzioza); esencijalna h., hema-
turija kojoj se ne može naći uzrok; ini-
cijalna h., pojava krvi u mokraći u po-
četku mokrenja usled oboljenja zadnjeg
dela mokraćnog kanala i prostate; lažna
h., crvena obojenost mokraće usled
unošenja izvesne hrane ili lekova; mik-
roskopska hi, u kojoj se prisustvo krvi
može otkriti jedino mikroskopom. Sin.
microhaematuria; renalna h., u kojoj
krv potiče iz bubrega; terminalna h.,
pojava krvi u mokraći pri kraju mokre-
nja usled oboljenja vrata mokraćne be-
šike, prostate i zadnjeg dela mokraćnog
kanala; totalna h., krvava mokraća u
toku celog trajanja mokrenja usled ob-
oljenja bubrega; uretralna h., u kojoj
krv potiče iz uretre; vezikalna h., he-
maturija u kojoj krv potiče iz mokraćne
bešike.
haem (h)idrosis, hemhidro/.a, krvavo
znojenje; izlučivanje krvi kro/. kožu ili
tečnosti pomcšane s krvlju. Sin. haenm-
tidrosis.
haemin, hcmin. Hemoglobin se dejstvom
sirćetne kiseline i natrijum-hlorida ras-
pada u globin, koji se denaturiše, a hem
haemochromatosis
se oksidiše i pretvara u kristalno jedi-
njenje poznato pod imenom hemin
(Teichmannovi kristali). Gvožñe je u he-
minu trovalentno.
haemochromatosis, hemohromatoza,
poremećaj metabolizma gvozda, koji se
odlikuje velikim nagomilavanjem tog
metala u tkivima, naročito u jetri i pan-
kreasu, bronzanom bojom kože, ciro-
zom jetre, dijabetesom, kardiomiopati-
jorn; idiopatska h., nasledni oblik; h.
sekundarna (egzogena) h., koja nasta-
je posle mnogobrojnih transfuzija ili po-
sle dugotrajnog davanja gvozda. Sin.
pigmentska ciroza, bronzani dijabetes. V.
haemosiderosis.
haemochromogen, hemohromogen.
Hem i redukovani hem pokazuju spo-
sobnost da vežu azotna jedinjenja sem
globina (npr. proteine, amonijak, cijani-
de, nikotin). Takva jedinjenja se naziva-
ju hemohromogeni.
haemoclasia, hemoklazija, pojava leuko-
citopenije posle unošenja većih količina
belančevina.
haemoconcentratio, hemokoncentracija,
smanjenje tečnog dela krvi (plazme),
koje dovodi do povećane koncentracije
krvi i relativne policitemije.
haemocyanin, hemocijanin, hromopro-
tein koji sadrži oko 7% bakra. Nalazi se
u krvi mekušaca i zglavkara.
haemoglobinum, hemoglobin, crveni pig-
ment u krvi kičmenjaka. To je belanče-
vina molekulske težine 64.450. Molekul
h. je globularan i sastoji se od četiri pod-
jedinice. Svaka podjedinica sadrži hem
koji je vezan za polipeptid globin. U sva-
kom molekulu hemoglobina postoje
dva para polipeptida; dve podjedinice
sadrže jednu vrstu polipeptida, a dve
podjedinice drugu vrstu polipeptida.
Normalno u odraslog čoveka (hemoglo-
bin A) te dve vrste polipeptida se zovu
alfa-lanci i beta-lanci (svaki sadrži po
146 aminokiselinskih ostataka). Krv
ljudskog fetusa normalno sadrži fetalni
hemoglobin (hemoglobin F). Po struk-
turi sličan hemoglobinu A, s tom razli-
kom što su beta-lanci zamenjeni gama-
lancima. I ovi lanci sadrže 146 aminoki-
selinskih ostataka, ali se 37 ostataka u
haemolysin
gama-lancu razlikuju od odgovarajućih
u beta-lancu. Fetalni hemoglobin nor-
malno se zamenjuje odraslim ubrzo po-
sle roñenja. Hemoglobin vezuje O2 i
stvara oksihe^noglobin. Pri tome se O?
vezuje za Fe u hemu koordinativnim
vezama (molekulski oblik Ch). Na afini-
tet hemoglobina za 0)2 utiču pH, tempe
ratura i koncentracija 2,3-difosfoglice
rata.
haemoglobinaemia, hemoglobinemija
prisustvo hemoglobina u krvnoj plazmi
haemoglobinopathia, hemoglobinopati
ja, bolest krvi izazvana naslednim pore
mećajem sinteze globinskog dela he-
moglobina, koja vodi stvaranju patološ-
kih hemoglobina. Hemoglobinopatija
ima svojstvenu kliničku sliku i specijal-
ne biološke reakcije, a praćena je vrlo
često anemijom. Poremećaji globinskog
dela hemoglobina nastaju zbog zamene
jedne ili više aminokiselina u nekom od
polipeptidnih lanaca globina ili drugim
aminokiselinama. V. drepanocytosis.
haemoglobinuria, hemoglobinurija, pri-
sustvo hemoglobina u mokraći; inter-
mitentna h., paroksizmalna noćna he-
moglobinurija, paroksizmalna hemo-
globinurija na hladnoću; h. zbog mar-
ša, redak oblik hemoglobinurije koji
nastaje posle dužeg napornog marša;
paroksizmalna hemoglobinurija na
hladnoću, hemoglobinurija koja nasta-
je naglo posle lokalnog ili opšteg izlaga-
nja hladnoći; paroksizmalna noćna h.,
hemoglobinurija koja se obično dešava
noću, u kojoj postoje u mokraći velike
količine hemosiderina i koja je skoro
uvek praćena leukopenijom i tromboci-
topenijom. Pozitivan Hamov test. Sin.
Marchijafava-Michelijev sindrom; tok-
sička h., koja je izazvana toksičnim he-
mijskim jedinjenjima.
haemogram, hemogram, krvna slika, koja
se izražava brojevima pojedinih krvnih
ćelija u odreñenoj zapremini krvi, kao i
leukocitnom formulom.
haemolysin, hemolizin, supstancija koja
izaziva hemolizu, tj. oštećenje ćelijske
opne eritrocita i usled toga oslobañanje
hemoglobina. Postoje i hemolizini raz-
nog porekla i razne prirode, npr. biljni,
317
haemolysis
bakterijski, zmijski h. i imunohemolizni.
Imunizovanjem životinje pomoću stra-
nih eritrocita izaziva se razvijanje imun-
skih heterolizina u krvi imunizovane ži-
votinje. Imunolizini su, u stvari, hemag-
lutinini (ili amboceptori) koji tek u pri-
sustvu komplementa izazivaju hemoli-
zu; autohemolizini, nastaju u organiz-
mu protiv sopstvenih eritrocita u toku
izvesnih hemolitičkih anemija; hetero-
hemolizini, hemolizini koji se stvaraju
injekcijom krvi neke druge životinjske
vrste; izohemolizini, hemolizini koji se
stvaraju injekcijom krvi iste životinjske
vrste.
haemolysis, hemoliza, oslobañanje he-
moglobina iz eritrocita i njegovo pri-
sustvo u plazmi. Ako hemoglobin na-
pušta eritrocit po završetku njegovog ži-
votnog veka, to je fiziološka h., i ona nije
praćena poremećajima i vidljivim znaci-
ma; patološka h. može nastati u pri-
sustvu u plazmi različitih činilaca he-
molize (hemolizina) ili usled poremećaja
opne eritrocita (korpuskularna i ekst-
rakorpuskularna). I jedna i druga p. h.
može biti uroñena i stečena. Zmijski ot-
rovi, otrovi gljiva, hemijski otrovi (olo-x
vo), unošenje u cirkulacijski sistem hi-
potoničnih rastvora, naglo smrzavanje
ili zagrevanje mogu izazvati h. H. nastaje
i kao prateća pojava mešanja dveju krvi
pri transfuziji. P. h. su praćene
groznicom, povišenom temperaturom,
hemoglobinurijom, žuticom, anemijom,
a ponekad anurijom i uremijom.
haemolyticus, hemolizni, koji pripada he-
molizi, ili koji izaziva hemolizu.
haemopathia, hemopatija, zajedničko
ime za bolesti krvi. Sin. haematonosis.
haemopericardium, izliv i prisustvo krvi
u osrñu najčešće usled rupture srca pri
infarktu ili rupture zida dela aorte u pe-
rikard. Akutni izliv krvi nosi naziv
tamponada srca.
haemophilia, hemofilija, nasledni hemo-
ragijski sindrom izazvan nedostatkom
antihemofilnog globulina (VIII činioca
koagulacije, antihemofilnog globulina
A). Nasleñuje se recesivnim genom na
X-hromosomu. Zbog toga od hemofilije
boluju skoro isključivo muškarci. Krva-
318
haemorrhagia
renja posle najmanjih povreda u koži,
mišićima, usnoj i nosnoj duplji, iz bub-
rega i u zglobovima; haemophilia A,
haemophilia. Sin. klasična hemofilija;
haemophilia B, nasledna bolest, slična
klasičnoj hemofiliji, izazvana deficitom
IX činioca koagulacije. Sin. Christmaso-
va bolest; vaskulna h., angiohaemophi-
lia.
Haemophilus, bakterije ovog roda ne
mogu se razmnožavati na veštačkim
hranljivim podlogama bez faktora X i V
ili bez jednog od njih. Faktor X sadrži
hemin, a faktor V je kodehidrogenaza.
Neophodni su za oksidoredukcione
procese, disanje bakterija; h. bronchi-
septicus, v. Bordetella; H. conjunctivi-
tidis, Koch-Weeksov bacil; H. ducreyi,
bacil poznat pod nazivom Streptobacil-
lus ulceris mollis, izaziva ulcus molle
(meki šankr); H. influenzae, u dece
može da izazove piogene infekcije, dok
u epidemijama influence hemofilus je
samo sekundarni pratilac virusne infek-
cije. Sin. Pfeiferov bacil; H. pertussis, v.
Bordetella.
haemophobia, hemofobija, sin. haemato-
phobia, v. neurosis, phobia.
haemophthalmus, hemoftalmus, izlivena
krv koja ispunjava staklasto telo. Na-
jčešće posle povreda.
haemoptoë, hemoptoja, iskašljavanje ve-
ćih količina krvi, najčešće usled tuber-
kuloze pluća, plućnog infarkta i neop-
lazme pluća.
haemoptysis, hemoptiza, iskašljavanje
manjih količina krvi, koja potiče iz di-
sajnih puteva.
haemorrhagia, hemoragija, izliv krvi iz
krvnih sudova u tkiva, telesne duplje ili
spoljašnju sredinu; h. cerebri, izliv krvi
u mozak, masivno krvavljenje u možda-
noj masi; uzrok kliničkoj slici apopleksi-
je mozga (v. apoplexia) u nešto više od
1/4 slučajeva; endokranijumska h., na-
staje spontano usled rupture krvnog
suda (arterioskleroza, aneurizma) ili us-
led prekida kontinuiteta krvnog suda
prilikom preloma lubanje. Subduralni
hematom raste postepeno. Nesvesno
stanje nastupa tek posle intervala nepo-
remećene svesti. Ako se evakuiše opera-
haernorrhoidalis halogenski derivati ugljovodonika

tivno, može da izazove smrt; h. epidura- haemothorax, hemotoraks, izliv krvi u

lis, krvarenje izmeñu dure i kalvarije, pleuralnu šupljinu. Obično je posledica
najčešće kao posledica prskanja sred- traume grudnog koša.
nje moždaničke arterije prouzrokovano Hagemanov faktor, Hagemanov činilac,
traumom. Ponekad krvavljenje nastaje XII činilac koagulacije krvi.
usled prskanja vena koje ulaze u sinuse Hailey-Haileyjeva bolest, v. bolest.
tvrde moždanice. Izliv krvi izaziva priti- hajdučka trava, v. Achillea Millefolium.
sak na mozak, a ponekad i smrt; h. gin- halaze, (embr.) nekoliko puta uvrnute vr-
givalis, krvavljenje desni posle povre- pce (ptičjeg jajeta) koje potiču od vlak-
de, cepanja ili nagnječenja desni. Upor- nastog sloja belanceta poznatog pod
no je, ali slabog intenziteta; h. menin- imenom membrana halazifera. Halaze
gealis, izliv krvi obično u subara- ne dosežu ni na jednom kraju Ijuskinu
hnoidalne prostore iz subarahnoidal- »kožicu«, te nisu u stanju da drže žu-
nih arterija ili subarahnoidalnih vena. mance uvek u istom položaju. One imaju
Trauma, ruptura, aneurizme, diskrazija uloge u neku vrstu pridržača i odboj-
krvi ili površni angiomi mogu biti uzrok nika, koji smanjuje dejstvo potresa na
krvavljenja; h. periodontalis, perio- jajnu ćeliju.
dontalno krvavljenje, intenzivno je zbog halbwertschicht, v. polovična debljina.
bogate mreže krvnih sudova u ozublju; half value layer, (eng.) v. polovična deblji-
h. postextractionem dentium, izliva- na.
nje krvi iz krvnih sudova alveolarne ča- halitosis, v. foetor ex ore.
šice posle vañenja zuba; h. subduralis, Hallerova semenička mreža, mreža spo-
krvarenje izmeñu unutrašnje površine jenih semeničkih kanalića u Highmo-
tvrde moždanice i spoljašnje strane reovom telu.
paučinaste moždanice. Hallopeauova bolest, v. acrodermatitis
haemorrhoidalis, hemoroidni, (1) naziv continua suppurativa.
za krvne sudove u oblasti rektuma i hallux, palac noge; h. dolorosa, bolni pa-
čmara, (2) što se odnosi na hemoroide, lac noge, obično u dustabanu pes planu-
npr., nodulus h., šulj, hemoroidni čvorić su; h. flexus, sin. h. rigidus; h. malleus,
čmara. čekićast palac noge, u vidu čekića; h. ri-
haemorrhoides, varikozna proširenost gidus, ukrućen palac noge u njegovom
vena oko čmara prouzrokovana zasto- metatarzofalangealnom zglobu. U po-
jem krvi. Zavisno od položaja prema mi- četku je ograničen dorzalni pregib pal-
šiću čmara razlikujemo spoljašnje i ca, a kasnije njegova krutost u fleksio-
unutrašnje hemoroide. Sin. moduli hae- nom položaju, sin. h. flexus; h. valgus,
morrhoidales. iskrivljenost palca upolje tako da zglob
ovog prsta strci na unutrašnjoj strani
haemosiderin, hemosiderin; pri produže- stopala; h. varus, iskrivljenost palca
nom unošenju gvozda u organizam, a unutra udaljavajući se medijalno od os-
posle zasićenja feritinom, višak gvozda talih prstiju noge.
se deponuje u jetri u koloidnom stanju haloformi, derivati organskih materija
u obliku gvožñe-oksida koji je poznat nastali u vodi pri delovanju hlora upot-
pod imenom hemosiderin. Hemoside- rebljenog za dezinfekciju vode za piće
rin razara ćelije jetre. ili splavina. Najizrazitiji predstavnik
haemosiderosis, hemosideroza, fokalno hloroform. Smatra se da mogu imati
ili difuzno nagomilavanje gvozda u or- kancerogeno delovanje.
ganizmu bez oštećenja odgovarajućih halogeni elementi, elementi koji s metali-
tkiva; jetrina h., nagomilavanje gvozda ma grade soli. U halogene elemente spa-
u jetri (pretežno u Kupfferovim ćelija- daju fluor (F), hlor (Cl), brom (Br) i jod
ma), koje ne dovodi do ciroze jetre; (J).
plućna h., taloženje gvozda, u vidu he- halogenski derivati ugljovodonika na-
mosiderina, u parenhimu pluća. staju zamenom jednog ili više vodoniko-

319
haloni
vih atoma iz ugljovodonika atomima ha-
lögena. Upotrebljavaju se vrlo često u
industriji i tehnici, kao organski rastva-
rači smola, voska i lakova, za hemijsko
čišćenje itd. Izazivaju akutna i hronična
profesionalna trovanja.
haloni, supstancije koje se stvaraju u raz-
nim tkivima a koje preobratljivo inhibi-
šu ćelijske mitoze.
halos, halo, kolut, krug, (oft.) (I) obojen
krug u.vidu duginih boja koji bolesnik s
kongestivnim glaukomom vidi oko svet-
losnog izvora; (2) prsten oko papile vid-
nog živca usled atrofije sudpvnjače, koji
može nastati a) u senijumu, b) h. glau-
comatosus, pri odmaklom glaukomu.
Halsteñov šav, v. sutura.
Halstedova operacija, v. operacija.
halucinacija, bolesno opažanje bez pred-
meta u sferi odgovarajućeg čula. Znak
duševne bolesti, sem ako se ne javlja
samo pri uspavljivanju, v. hipnagogna
halucinacija, ili posle jakog zamaranja
vida (pseudohalucinacija); antagonis-
tička h., bolesnik na jedno uvo čuje
lepe, a na drugo ružne zvuke; funkcio-
nalna h., koja se javlja u toku funkcio-
nisanja nekog čula, npr., opažanje boje
uz opažanje zvuka; hipnagogna h., koja
se javlja pri uspavljivanju i u zdravih
osoba; imperativna h., koja nešto be-
zuslovno nareñuje; h. mirisa, opažaj
mirisa bez objekta. Obično neprijatne
kao miris na izgorelu vunu, gumu, pet-
roleum i lešinu. Halucinacije ukusa do-
laze u nastupima u tumorima medijalne
strane temporalnog režnja; h. ukusa,
opažaji ukusa bez predmeta. Obično su
neprijatne i idu zajedno sa sumanutim
idejama trovanja. Halucinacije ukusa s
halucinacijama mirisa i nastupima sa-
njivosti predstavljaju tzv. uncinatne na-
pade u oštećenju (tumor) gyrusa unci-
natusa. Sin. dreamy state; h. vida, vidni
opažaji koji se ne osnivaju na objektiv-
noj stvarnosti. Sin. utvare, priviñanja.
halucinogeni, v. psihotomimetske supstan-
cije.
halucinoza, akutna duševna bolest praće-
na obiljem halucinacija; halucinoza po
nekim autorima znači halucinaciju za
koju onaj koji je doživljava veruje da je
320
hapten
bolesna pojava da nije realan opažaj; al-
koholičarska h., akutna duševna bolest
u alkoholičara. Obilje akustičkih
halucinacija pogrdnog karaktera, često
ritmički ponavljanih u taktu kucanja
srca ili slično. Bolest traje 2-6 godina.
hamam, amam, kupatilo (obično parno) u
istočnih naroda. Može biti kućno ili javno.
Amami su postojali i u gradovima naše
zemlje koji su bili pod turskom vlašću.
hamartoma, hamartom, malformacije
slične tumorima, koje su grañene od
normalnog tkiva ali u nenormalnoj me-
šavini tkiva i organa, pri tome se pore-
mećaj odnosi na količinu, raspored, vr-
stu i stepen zrelosti tkiva. Nastala proli-
feracija je, meñutim, ograničenih poten-
cijala u razmnožavanju za razliku od
pravih neoplazmi.
hamicin, antibiotik dobiven iz Streptomy-
ces pimprina, upotrebljava se kao sredstvo
protiv nekih gljivičnih oboljenja.
Hamman-Richov sindrom, v. syndroma.
Hand-Schüller-Christianova bolest, v.
bolest.
Hangerova reakcija, v. test. Hanotova
ciroza, v. cirrhosis. Hansonova jedinica,
jedinica za izražavanje količine
paratireoidnog hormona u pojedinim
preparatima, jednaka jednoj petini jedne
Gollipove jedinice (v. tamo).
haploid, ćelija koja u svom jedru sadrži
samo jednu garnituru hromosoma. U
haploidnom stanju svaki hromosom je
u ćeliji zastupljen samo jedanput. Hap-
loidan broj hromosoma u čoveka iznosi
23. Sin. monoploid. Sup. diploid. Sin.
monoploid.
haploidan, oznaka za ćeliju s polovinom
broja hromosoma karakterističnog za
vrstu. Ovo je slučaj zrelih polnih Ćelija,
gameta, u kojih je posle hromatinske re-
dukcije diploidan broj hromosoma (2n)
sveden na polovinu (n). haploidija, stanje
koje označava prisustvo polovičnog broja
hromosoma. Sin. mo-noploidija.
hapten (poluantigen), mali molekul koji je
neimunogen, tj. ne može da izazove
imuni odgovor, ali može da se veže za
Harada-oboljenje
već stvoreno antitelo ili senzibilisane
limfocite. Hapten postaje antigen kada
se veže za nosač koji je obično neki pro-
tein. Hapten ima samo jednu valenciju.
Tipični hapteni su DNP (2,4-dinitrophe-
nol) i NIP (^hydroxy-S-iodo-S-nitro-
phenolethyl). Lekovi takoñe mogu delo-
vati kao hapteni (aspirin i dr.).
Harada-oboljenje, akutno oboljenje sa
znacima meningoencefalitisa, poreme-
ćajem unutrašnjeg uva i poliozom. Na
očima se javlja težak obostrani uveitis s
eksudativnom ablacijom mrežnjače.
Hardy-Weinbergov princip, matematič-
ki utvrñena činjenica da genotipovi u
populaciji ostaju konstantni iz jedne ge-
neracije u drugu, pod uslovom da se ova
ravnoteža ne remeti migracijama, pri-
rodnom selekcijom i mutacijama.
»harlekin-fetus«, v. ichthyosis congenita.
hartija, artikulaciona, v. papir artikula-
cioni.
Hartnupova bolest, v. bolest.
Harvard step-test, metoda za ispitivanje
fizičke kondicije. Meri se broj srčanih
otkucaja posle 150 penjanja na visinu
od 50,8 cm i spuštanja u toku 5 min. PuIs
se broji pola minuta, posle l, 2 i 4 minu-
ta. Indeks se dobija podelom 300 s
dvostrukim zbirom broja svih izmere-
nih otkucaja. Ispod 55 slab, preko 80 do-
bar.
Hassalova telašca, (embr.) stvaranje
Hassalovih telašaca dešava se u embrio-
nima od 50 mm hipertrofijom pojedinih
grupa ćelija retikuluma.
hašiš, v. cannabis indica.
Haudeckova niša, v. niša.
haustra coli, mehurasta proširenja zida
debelog creva.
haustracije, vrećaste kese, ispupčene
upolje, nastale u nenadraženim delovi-
ma debelog creva pri istovremenoj kon-
trakciji prstenastog i uzdužnog mišić-
nog sloja. Karakteristične su za debelo
crevo u kojem je uzdužni mišićni sloj, za
razliku od tankog creva, rasporeñen u
vidu tri trake (taeniae coli). Ovaj tip po-
kreta, koji odgovara segmentacionim
pokretima u tankom crevu, dostiže vr-
hunac posle 30 sec. od svog početka, da
bi za narednih 60 sec. nestalo. Deluju
21 Medicinski leksikon
helioaeroterapija
kao pokreti mešanja sadržaja debelog
creva i kao slabi pokreti potiskivanja.
hebephrenia, hebefrenija, vrsta mladalač-
kog ludila, shizofrenije. Detinjasto ble-
savljenje s ranim raspadom misli i ose-
ćanja. Počinje postepeno izmeñu 15. i
21. godine sa znacima koji podsećaju na
obična mladalačka preterivanja u pu-
bertetu i sa hipohondričkim žalbama.
Postoji sklonost ka mistici i filozofira-
nju, halucinacije, depresivne ideje, ideje
veličine, povremeno uznemirenost, im-
pulsivni postupci, opasnost za okolinu.
Docnije rasejanost, ravnodušnost, pra-
zan osmejak. Remisije su retke. Progno-
za je loša. V. schizophrenia.
Heberdenov reumatizam, v. rheumatis-
mus.
hebosteotomija, v. pelviotomia.
hebotomia, v. pubiotomia.
Hebra-bolest, v. impetigo herpetijormis,
prurigo.
Hegarov znak trudnoće, razmekšanje iz-
meñu tela materie i grlića koje se javlja
u prva dva meseca trudnoće. Služi kao
verovatan znak za dijagnozu trudnoće.
heilitis, v. cheilitis.
beilognatopalatoshiza, v. cheilognatho-
palatoschisis.
heiloplastika, v. cheiloplastica.
heiloshiza, v. cheiloschisis.
Heineke-Mikuliczova operacija, v. ope-
racija.
heksametonijum, ganglioplegičko sred-
stvo.
heksil-rezorcinol, antiseptičko, dezinfici-
jentno i anthelmintičko sredstvo.
heksoze, ugljeni hidrati koji u svom mole-
kulu sadrže 6 kiseonikovih, odnosno ug-
Ijenikovih atoma. Molekulska formula
im je І2.Prema tome, zavisno
od toga da Ii sadrže aldehidnu ili
ketonsku grupu, dele se na aldoheksoze
i keto-heksoze. Od aldoza najvažnije su
gliko-za (grožñani šećer), manoza i
galaktoza, a od ketoza fruktoza (voćni
šećer).
heksozo-monofosfatni šant, direktni ok-
sidacioni put, v. fosfo-gtukonatniput raz-
laganja glikoze.
helioaeroterapija, lečenje izlaganjem
sunčanim zracima i svežem vazduhu.
321
heliodermatitis
heliodermatitis, zapaljenje kože izazvano
delovanjem sunčevih zrakova. Intenzi-
tet zapaljenja (crvenilo, mehuri itd.) za-
visi od jačine i dužine trajanja insolaci-
je, kao i od osetljivosti kože pojedinaca.
Sin. dermatitis Solaris.
helion, v. alfa-čestica.
helioprophylaxis, helioprofilaksa, sunča-
nje u svrhu profilakse, npr., sunčanje
gradske dece (u polju, planini ili na
moru) ,može da spreči pojavu bolesti ili
da smanji naklonost za obolevanje. U
tome je dobrim delom i smisao i značaj
letnjeg odmora.
heliotherapia, v. therapia.
helium, helijum, He, hemijski element,
plemeniti gas. Jezgra atoma helijuma s
atomskom težinom 4 naziva se u nuk-
learnoj fizici alfa-čestica. U jezgri heliju-
ma nalaze se dva protona i dva neutro-
na (alfa-zraci su sastavljeni iz alfa-česti-
ca odnosno heliona). Helijuma ima
mnogo na Suncu i zvezdama, vrlo malo
u atmosferi. U smeši s 20% kiseonika he-
lijum se upotrebljava za udisanje u leče-
nju astme, kesonske bolesti, laringitisa i
traheitisa.
helix, heliks, zavojak na usnoj Školjki, gra^
di njenu slobodnu ivicu.
Hellerova operacija, v. operacija.
Hellerova reakcija, v. reakcija.
Hellmanov kišomer, v. kišomer.
Helmholtzova teorija sluha, objašnjava
mehanizam primanja akustičkih nadra-
žaja putem treperenja odreñenih vlaka-
naca različne dužine u bazalnoj mem-
brani puža. Stvoreno nadraženje preno-
si se na Cortijev organ, koji leži na bazal-
noj membrani, a preko njega na možda-
ne centre.
Helminthes, helminti, parazitni crvi koji
obuhvataju pljosnate (Plathelminthes) i
valjkaste (Nemathelminthes) crve.
helminthiasis, helmintijaza, oboljenje
prouzrokovano prisustvom parazitnih
crva u organizmu. Najčešća je crevna h.
koju prouzrokuju tenije, askaris, botrio-
cefalus itd. Reda je visceralna h., koja
nastaje usled prisustva ehinokokusa i
trihine u raznim organima.
hem, v. haem.
hemacija, naziv za crveno krvno zrno.
322
hematogonija
hemadsorpcija, virusi koji poseduju he-
maglutinine prilikom razmnožavanja u
kulturi ćelija, sposobni su da dovedu do
adsorpcije eritrocita na površini ćelije u
kojoj se razmnožavaju. Ova pojava se
naziva hemadsorpcija i može poslužiti
kao indikator razmnožavanja ovih viru-
sa u ćelijama i pre pojave citopatogenog
efekta virusa.
hemaglutinacija, aglutinacija eritrocita
prirodnim antitelima, koja postoje u se-
rumu svakog čoveka, zahvaljujući odgo-
varajućim aglutinogenima koji se nalaze
u eritrocitima; pasivna hemagluti-
nacija (indirektna) aglutinacija eritro-
cita obloženih nekim antigenom i tako
senzibilisanih, pa ih aglutinišu serumi s
homolognim antitelima; virusna he-
maglutinacija, virusi koji poseduju he-
maglutinine i sposobnost da se vežu za
mukoproteinske receptore eritrocita
čoveka, kokoši ili drugih životinja i da
dovedu do njihove aglutinacije. Najpoz-
natiji virusi koji dovode do hemagluti-
nacije jesu virus influence i drugi mik-
sovirusi, poks-virusi, neki arbor-virusi i
dr. Mehanizam hemaglutinacije u svih
ovih virusa nije isti. Virus influence po-
seduje jedan enzim (neuraminidazu)
kojim uništava receptore eritrocita i
kasnije se odvaja od njih.
hemaglutinini, supstancije koje aglutini-
šu crvena krvna zrna.
hematoencefalijumska barijera (brana),
koja se nalazi izmeñu krvi i interstici-
jumske tečnosti mozga. Ta barijera po-
stoji u ćelom moždanom tkivu osim
područja hipotalamusa. Verovatno da
doprinosi održavanju stalnosti sastava
okoline neurona, veoma osetljivih na
promene jonskog sastava u svojoj okoli-
ni. Da bi se mogla uspešno l.ečiti različita
oboljenja nervnog sistema, mora se
znati propustljivost ove brane. Penicilin
ulazi u mozak u veoma malim količina-
ma, za razliku od eritromicina, koji lako
prolazi ovu barijeru. Alkohol i svi anes-
tetici veoma lako prolaze krvno-možda-
nu barijeru.
hematogonija, matične crvene krvne ćeli-
je.
hematokrit
hematokrit, volumenski procenat uobli-
čenih elemenata krvi. Normalne vred-
nosti su 42 ±5 u muškarca i 38 ±5 u
žene. 99% hematokritske vrednosti od-
reñuju eritrociti; celokupni telesni h.,
deo celokupne zapremine krvi koji čine
eritrociti, izražen u procentima u odno-
su na zapreminu krvi; venski h., deo
krvi, dobijene punkcijom neke vene,
koji čine eritrociti. Služi za odreñivanje
stepena anemije. Sin. HCT. Normalno
hematokrit u muškarca iznosi 42-50 ml
/100 ml, a u žena 37-47 ml/100 ml.
hematom poput naočara, nastupa u lu-
banjskoj bazi u oblasti prednje jame.
Potkožni izliv krvi javlja se u obe orbite,
a spaja ih izliv koji se prostire preko
nosnog korena.
hematospermatoreja, prisustvo krvi u iz-
livenoj spermi. Važno je utvrditi odakle
krv dospeva u spermu.
hematotoraks, v. haemothorax.
hemeraiopia, hemeralopija, slepilo u
mraku, poremećaj prilagoñavanja na
mrak. Javlja se u pigmentnoj degenera-
ciji mrežnjače, raznim oblicima horiore-
tinitisa, visokoj kratkovidosti i nedos-
tatku vitamina A.
hemianopsia, hemianopsija, nestajanje
jedne polovine vidnog polja, koje se jav-
lja u lezijama područja hijazme i optič-
kog traktusa. Može se javiti kao bina-
zalna h., kada je unutrašnja polovina
vidnog polja ispala; bitemporalna h.,
kada je spoljna polovina vidnog polja is-
pala; h. horizontalis inf., moguća je pri
ranjavanju oba potiljačna režnja prolas-
kom projektila u frontaloj ravni; h. ho-
rizontalis sup., posledica je začepljenja
obe a. cerebri post.; kvadrantna h., is-
pad u jednoj četvrtini vidnog polja.
hemiasinergia, hemiasinergija, asinergija
jedne polovine tela, tj. ruke i noge s iste
strane tela.
hemiatrophia facialis, v. Rombergova bo-
lest (pod bolest).
hemibalizam, iznenadna pojava opsežnih
i žestokih pokreta zamahivanja koje se
javlja na jednoj strani tela pri krvarenji-
ma u suptalamusnim jedrima suprotne
hemisfere, v. balizam.
21*
hemijske nokse
hemignathia, hemignatija, delimično ili
potpuno odsustvo razvoja jedne polovi-
ne donje vilice.
hemihypertrophia faciei, uvećanje polo-
vine lica, uroñena nepravilnost, posle-
dica hromosomne aberacije. Pogoršava 
se s godinama. Najčešće su uvećani de-
lovi koji se razvijaju iz prvog škržnog
luka, a rede i telo i udovi iste strane. Sin.
unilateralna hiperplazija, parcijalni gi-
gantizam lica.
hernija, nauka o hemijskim elementima i
jedinjenjima. Ona se bavi ne samo opi-
sivanjem i posmatranjem hemijskih po-
java, nego je njen glavni zadatak obja-
šnjavanje tih pojava. Pomoću hernije se
izučavaju biološki oblici kretanja. He-
miia se deli na razne grane: neorganska
hernija, organska hernija, analitička he-
rnija, fizička hernija, koloidna hernija,
medicinska hernija i dr. Medicinska he-
rnija se bavi proučavanjem onih sup-
stancija i hemijskih procesa čije je po-
znavanje neophodno za razumevanje
medicinskih nauka.
hemijska borbena sredstva, sin. kemij-
sko oružje. Hemijska sredstva koja se
upotrebljavaju u ratu za trovanje ljudi i
stoke kao i za kontaminaciju zemljišta,
namirnica, vode, raznih sredstava itd. V.
bojni otrovi.
hemijska dekontaminacija, ranije dega-
zacija, postupak uklanjanja bojnih otrova s
kože, sluznica, odeće, opreme, namirnica
itd. razlaganjem na neotrovne ili manje
otrovne materije. Za ličnu he-mijsku
dekontaminaciju koristi se lični
dekontaminacioni pribor (v. tamo).
hemijske jedinice, specijalne formacije
odreñene za hemijsko izviñanje i dekon-
taminaciju; osnovni zadaci vezani su im
pretežno za protivhemijsku zaštitu, a
pojavom nuklearnog oružja i, zbog sve
veće aktuelnosti biološkog oružja, one
prerastaju u jedinice ABH-odbrane.
hemijske nokse, hernijske supstancije
koje prodiru u organizam respiratornim i
digestivnim putem, kroz kožu i sluznicu
(naročito kad su ove povreñe-ne) i
izazivaju razna oštećenja. U savre-menoj
humanoj patologiji igraju vidnu ulogu;
ratne hemijske n., hemijska
323
hemijski ekvivalent
borbena sredstva (bojni otrovi, dimne i
zapaljive supstancije), tehničke hemika-
lije (pogonsko gorivo i mazivo, organski
rastvarači, antikorozivi i tehničke kise-
line) i otrovi pri sagorevanju i eksploziji
(ugljen-monoksid, barutni i nitrozni ga-
sovi). Mnoge od ovih dolaze do izražaja i
u mirno doba. hemijski ekvivalent, v.
ekvivalent.
hemijski rat, oružani sukob u kom se, po-
red vatrenog i drugog oružja, upotreb-
ljavaju i hemijska borbena sredstva (v.
tamo). U užem smislu pod hemijskim
ratom podrazumeva se uglavnom pri-
mena bojnih otrova (v. tamo).
hemijsko oružje, v. hemijska borbena
sredstva.
hemilaryngectomia, hemilaringeklomi-
ja, operativni zahvat za lečenje odreñe-
nih slučajeva raka grkljanja, koji se
mogu savladati odstranjenjem jedne
polovine grkljana. Funkcija disanja i go-
vora vrši se posle operacije na prirodan
način korišćenjem preostale polovine
larinksa.
hemin-proteidi, labilne složene belanče-
vine sastavljene od hemina i belančevb
na. Sin. parahematini.
hemiopsia, v. hemianopsia.
hemioreceptori, (mikrobiol.) hipotetična
mesta ili atomske grupe u protoplazmi
koje imaju naročitu, specifičnu moć da
se vezuju s izvesnim hemijskim supstan-
cijama ili grupama (receptor za toksin,
za arsenske grupe i dr.); (fiziol.) čulni
organi ili završeci senzornih nerava koji
su adaptirani na hemijske nadražaje
(npr. receptori mirisa i ukusa).
hemioterapijska sredstva, pod tim ime-
nom u širem smislu podra/Aimeva se
svako hemijsko jedinjenje koje se koris-
ti za lečenje bolesti, bez obzira da Ii je to
sintetsko sredstvo ili biološki proizvod.
Hemioterapijska sredstva u užem smi-
slu mogla bi da se podele na hemijska
sredstva dobijena sintetskim putem i
ona koja su proizvodi metabolizma raz-
ličitih mikroorganizama, te, prema
tome, antiobiotici bi činili zasebnu gru-
pu supstancija s antibakterijskim svoj-
stvima.
324
hemisphaerium
hemiparaplegia, hemiparaplegija, oduze-
tost jedne noge, v. monoplegia.
hemiplegia, hemiplegija, oduzetost jedne
polovine tela. Nastaje najčešće usled oš-
tećenja mozga (cerebralna h.) u oblasti
unutrašnje čahure (kapsulama h.) usled
razmekšanja ili hemoragije. Razvija se
na strani tela suprotnoj oštećenoj
moždanoj hemisferi (kontralateralna
h.); h. alterna seu alternans, oduzetost
izvesnih lobanjskih živaca na jednoj
strani i istovremena oduzetost suprotne
noge i ruke usled lezije u moždanom
stablu (v. ukršteni sindromi moždanog
stabla - pod syndroma); h. alterna ocu-
lomotoria, sin. Weberova oduzetost; h.
cruciata, ukrštena hemiplegija, oduze-
tost jedne ruke i suprotne noge usled
oštećenja predela ukrštanja piramida;
facijalna h., oduzetost jedne polovine
lica (v. paralysis n. facialis); faciobrahi-
jalna h., oduzetost koja zahvata jednu
polovinu lica i istostranu ruku. Nastaje
usled oštećenja predela prednje cen-
tralne vijuge na suprotnoj strani; infan-
tilna h., oduzetost jedne strane tela na-
stala usled poroñajne traume ili rano
preležanog oboljenja mozga (encefali-
tis); h. spastica infantilis, spastička de-
čija hemiplegija. Oduzetost jedne polo-
vine tela u novoroñene ili male dece.
Može nastati: (1) kongenitalno, usled
intrakranijalnog krvarenja u slučaju
teškog poroñaja ili usled uroñene po-
rencefalije, aplazije moždane hemisfere
i dr.; (2) kao posledica encefalitisa ne-
poznate etiologije; (3) kao komplikacija
mnogih akutnih infektivnih bolesti i
kao posledica procesa koji se lagano
razvijaju, kao što su tumori, tuberkulo-
mi, difuzna skleroza itd. Kongenitalna
hemiplegija spastika infantilis rano se
poznaje po nepokretnosti oduzetih udo-
va ili po njihovoj ukočenosti. Infantilna
hemiplegija spastika druge geneze ob-
ično nastaje naglo, nekoliko dana posle
izbijanja infektivne bolesti ili u rekon-
valescenciji; spinalna h., oduzetost
ruke i noge s iste strane, ne zahvata gla-
vu.
hemisphaerium, hemisfera, polulopta,
polutka, polutina, npr. h. telencephali,
hemizam
velikomoždane polutke; h. dominant-
na, sposobnost slepoočnog režnja i
ugaone vijuge da analizira značaj razli-
čitih osećaja, obično je razvijena u ljudi
samo u jednoj hemisferi mozga koja se
stoga naziva dominatnom. U 90 od 100
osoba dominantna je leva hemisfera, a u
ostalih 10 obe hemisfere imaju identič-
nu sposobnost interpretacije osećaja ili
je, što je vrlo retko, dominantna desna
hemisfera.
hemizam, zbivanje u toku neke hemijske
reakcije.
hemizigot, diploidna ćelija u kojoj su po-
jedini geni zastupljeni samo jedanput.
Muškarac je, npr., hemizigot u pogledu
gena smeštenih na X-hromosomu.
hemodinamika, fizički principi cirkulaci-
je, specijalno odnosi izmeñu pritiska
krvi, veličine protoka krvi i otpora kre-
tanju krvi.
hemofibrin, biološki lokalni hemostatik,
sunñeraste konzistencije, spravljen iz
goveñeg fibrina. Primenjuje su u boles-
nika s hemoragičkim sindromom, kod
krvarenja iz ozublja, koštanih krvare-
nja, krvarenja ex vacuo i dr.
hemoglobin, haemoglobinum, crvenkasti
pigment eritrocita koji ima osobinu da s
kiseonikom gradi labilno jedinjenje i
služi pri disanju kao prenosilac kiseoni-
ka od pluća do tkiva. Hemijski se sastoji
od belančevine globina i prostetičke
grupe hema u kojoj se nalazi protopor-
firin III (9) gvožñe. Labavim vezivanjem
s kiseonikom gradi oksihemoglobin.
Smanjenje količine hemoglobina u erit-
rocitima uzrok je hipohromnih anemi-
ja.
hemoglobinometar, aparat za odreñiva-
nje koncentracije hemoglobina u krvi;
Sahlyjev h., jedan od aparata u kome se
koncentracija hemoglobina odreñuje
na osnovu uporeñivanja boja u standar-
dnoj cevčici s bojom u cevčici u kojoj se
pomoću hlorovodonične kiseline he-
moglobin odreñene količine krvi pre-
tvara u hematin-hlorhidrat.
hemoglobinski indeks, /. ranije upo-
trebljavana metoda, kojom se uporeñi-
vanjem broja eritrocita i koncentraci-
jom hemoglobina približno odreñivala
hemolizin
koncentracija hemoglobina u pojedi-
nom eritrocitu. /. ravan jedinici označa-
vao je normohromiju, /. veći od jedinice
hiperhromiju, a /. manji od jedinice hi-
pohromiju eritrocita. Danas se koncen-
tracija hemoglobina u eritrocitu (MCH)
odreñuje mnogo tačnijim metodama.
hemogram, krvna slika, rezultat pregleda
krvi u dijagnostičke i prognostičke svr-
he, koji se sastoji od odreñivanja broja
eritrocita, leukocita i trombocita, kao i
od odreñivanja količine hemoglobina i
leukocitne formule. U hemogram se
može ubrojati i odreñivanje vremena
koagulacije i vremena krvarenja.
hemohromatoza, v. haemochromatosis.
hemokultura, ispitivanje krvi u pogledu
prisustva bakterija i mogućnosti odgaji-
vanja eventualno prisutnih bakterija iz
krvi bolesnika pomoću specijalne tehni-
ke. Za izolaciju mikroorganizama iz krvi
koriste se specijalne hranljive podloge;
Schottmullerova ploča (duboki agar u
epruveti, otopljen i rashlañen na
45-5O0C s potrebnom količinom krvi uz-
etom iz lakalne vene, izlije se u Petrijevu
kutiju). Tečne podloge (hranljivi bujon)
za hemokulture se pune u boce (Erlen-
meyjerove boce u znatno većim količi-
nama - 25 ccm); h. gingivaina, (stom.)
postupak kojim se, punkcijom iz desni,
dobija materijal iz koga se na podloga-
ma uzgajaju mikroorganizmi, a zatim iz-
rañuje autovakcina, koja se daje obole-
lima od progresivnih parodontopatija u
cilju desenzibilizacije.
hemokoncentracija, pojava u kojoj se,
zbog gubljenja plazme, povećava hema-
tokrit krvi. Sreće se pri opekotinama
gde se s povreñenih površina tela gubi
plazma u obliku eksudata.
hemolitički sistem, v. sysiema.
hemoliza, v. haemolysis.
hemolizan, v. haemolyiicus.
hemolizin, supstancija koja izaziva hemo-
lizu, tj. oštećenje ćelijske opne eritroci-
ta i usled toga oslobañanje hemoglobi-
na. Postoje hemolizini raznog porekla i
razne prirode: biljni/bakterijski, zmij-
ski, imunohemolizini. Imunizovanjem
životinje pomoću stranih eritrocita iz-
aziva se stvaranje imunih heterolizina u
325
hemoHzna ostrvca
krvi imunizovane životinje; to su ambo-
ceptori koji u prisustvu komplementa
izazivaju hemolizu. Autohemolizini,
nastaju u organizmu protiv sopstvenih
eritrocita u toku izvesnih hemolitičkih
anemija; heterohemolizini, hemolizini
koji se stvaraju injekcijom krvi neke
druge životinjske vrste; izohemolizini,
hemolizini koji se stvaraju injekcijom
krvi iste životinjske vrste. Mnoge pato-
gene bakterije (kao i apatogene) proiz-
vode supstancije koje liziraju eritrocite
i koje se nazivaju bakterijskim hemoli-
zinima; treba ih razlikovati od gore na-
vedenih, imunskih hemolizina.
hemolizna ostrvca, v. ćelije koje stvaraju
hemoHzna ostrvca. Na engleskom »pla-
que-forming cells«; metoda in vitro za
ocenjivanje stvaranja antitela (hemolizi-
na) od strane jednog limfocita. Ćelije se
izmešaju u agaru sa eritrocitima i ako
ćelije stvaraju hemolizine, onda oko
njih hemoliziraju eritrociti, pa se javljaju
ostrvca (plake) bez eritrocita.
hemolizna žutica, v. icterus.
hemolizne anemije, v. anemia, icterus.
hemolizne bolesti, v. morbus haemok'ti-
CUS.
hemolizno-uremijski sindrom, v. sy-
ndroma.
hemopoetin, v. eritropoetin.
hemoptiza, v. haemoptysis.
hemoptoja. v. haemoptoë.
hemoragijska dijateza, v. syndroma hae-
morrhagicum.
hemoragijski infarkt, v. infarctus.
fiemoragijski sindrom, v. syndroma hae-
morrhagicum
hemoragijski šok, šok koji nastaje kao
posledica smanjenja količine krvi usled
krvarenja. V. hipovolemijski šok.
hemoreceptori, receptori koji se nadra-
žuju raznim hemijskim materijama.
hemorenalni indeks, Ambardov, v. kon-
stanta (Ambardova).
hemosiderosis bulbi, depoziti soli gvoz-
da, iz hemoglobina krvi, u tkiva unut-
rašnjosti oka posle težih i dužih krvare-
nja. V. haemophthalmus. Dovodi do teš-
kih oštećenja nervnih ćelija mrežnjače
kao i sekundarnog glaukoma.
326
Henserova opna
hemosintetske bakterije, bakterije koje
dobijaju energiju iz hemijskih procesa.
hemotaksa, sposobnost pokretljivih ćelija
(leukocita, semeglavaca, bakterija i dr.)
da svoje kretanje upravljaju prema
izvoru hemijskog nadražaja (pozitivna
h.) ili se odbijaju od tog izvora (negativ-
na h.).
hemotoraks, v. haemothorax.
hemoza, v. chemosis.
Henderson-Hasselbachova jednačina,
daje mogućnost izračunavanja pH ne-
kog puferskog rastvora. Za bikarbonat-
ni_puter
^  pH
=TT 1 1
Ako je koncentracija bikarbonata jedna-
ka koncentraciji rastvorenog ugljen-
dioksida, pH rastvora će biti 6,1 odnos-
no odgovaraće negativnom logaritmu
konstante disocijacije ugljene kiseline.
Poraste Ii koncentracija bikarbonatnih
jona, povećaće se i pH, odnosno acido-
bazna ravnoteža će se pomaći ka alkal-
noj strani. Pri porastu koncentracije
rastvorenog ugljen-dioksida pH će se,
naprotiv, smanjiti. pH telesnih tečnosti
je 7,4, pošto u telesnim tečnostima ima
20 puta više rastvorenih jona bikarbo-
nata nego ugljen-dioksida. Odnosno iz-
meñu jednog i drugog sastojka bikarbo-
natnog puferskog sistema u organizmu
normalno su uvek isti jer se koncentra-
cija ugljen-dioksida stalno reguliše disa-
njem, a bikarbonatnih jona bubrezima.
Henoch-Schonleinova purpura, v. pur-
pura.
Henochova bolest, v. purpura abdomina-
Hs.
Henrijev zakon, v. Gay-Lissacov zakon.
Henserova opna, dno vitelinske kese, sa-
stavljeno od reda visokih prizmatičnih
ćelija, koje se na krejevima blastoder-
mnog štita naglo nastavljaju na pljošti
epitel zida amnionske kese. Kada te tvo-
revine »legnu« jedna na drugu na ve-
ćem prostranstvu, onda se ispod te ek-
todermne ploče nalazi red pljoštih en-
dodermnih ćelija koje se na krajevima
embrionalnog štita neprimetno nastav-
ljaju na pljošte ćelije vitelinske kese
(Heuserova opna). Primitivna traka se
hepar
vidi na embrionima od 1/2 do l mm. Na
prednjem kraju ona se završava Hense-
novim čvorom, iz koga izrasta glaveni
produžetak. U njemu se izdubljuje hor-
dalni Lieberkuhnov kanal, u čoveka jasno
izgrañen. Primitivna traka i glaveni
produžetak su ishodišta embrionalnog
mezoderma koji se bočno širi i potiskuje
van embrionalni mezodermni list. hepar,
jetra, najveća žlezda tela. Nalazi se u
gornjem delu trbušne duplje, pretežno
desno. Ima oblik koso presečenog ovoida i
dve strane, gornju i donju. Gornja strana je
ispupčena, odgovara pre-čazi i podeljena
je na dva režnja, desni (lobus dexter) i levi
(lobus sinister). Donja strana je podeljena
na četiri režnja, i to: desni (lobus dexter),
četvorouglasti (lobus quadratus), repati
(lobus cauda-tus) i levi režanj (lobus
sinister). Poprečni žleb predstavlja vrata
jetre u kojima se nalaze sudovi, živci i
žučni kanali. Osnovna funkciona jedinica
jetre je jetrin režnjić obično cilindričnog
oblika, dužine nekoliko milimetara i
promera oko 0,8 do,2 mm. Jetra čoveka
sadrži 50.000 do 100.000 pojedinačnih
režnjića. Režnjić je smešten oko centralne
vene, iz koje krv odlazi putem jetrine vene
u donju šuplju venu. Sam lobul se sastoji
od mnoštva traka jetrinih ćelija, koje se
šire centrifugalno od centralne vene poput
paoka na točku. Svaka traka jetrinih ćelija
obično se sastoji od dva reda ćelija.
Izmeñu susednih ćelija nalaze se mali
žučni kanalići, koji se ulivaju u završne
žučne kanale u pregradama izmeñu
susednih jetrinih režnjića. U pregradama
se nalaze i male portne venule koje
dobijaju krv iz portne vene. Odavde krv
otiče u prostrane jetrine sinuse, a odatle u
centralnu venu. Zajedno s po-rtnim
venulama u meñulobarnim pregradama
nalaze se jetrine arteriole. One snabdevaju
tkivo jetre arterijskom krvlju. Venski
sinusi su obloženi dvovr-snim ćelijama:
tipičnim endotelnim ćelijama i velikim
Kupfferovim ćelijama, koje pripadaju
retikuloendotelnom sistemu organizma, i
sposobne su da vrše fagocitozu. Endotel
ovih sinusa je veoma propustljiv. Ispod
endotela, i to iz-
hepatectomia
meñu endotelnih ćelija i jetrinih ćelija,
nalaze se veliki prostori (Disseov pro-
stor). Zbog velikih pora na endotelu u
ovaj prostor slobodno ulazi krvna plaz-
ma sa svim svojim sastojcima. Disseovi
prostori su spojeni limfnim sudovima
pa se višak tečnosti iz ovih prostora od-
stranjuje putem limfe. Osnovne funkcije
jetre mogu se podeliti na: 1) vaskular-ne
funkcije za deponovanje i filtraciju
krvi; 2) sekrecijsku funkciju za lučenje
žuči u digestivni trakt i 3) metaboličke
funkcije značajne za ceo organizam. Do-
nja strana jetre ima otiske organa s ko-
jima je u odnosu, a to su: debelo crevo,
desni bubreg i nadbubrežna žlezda,
dvanaestopalačno crevo, želudac i jed-
njak. Žučni mehur je pričvršćen za do-
nju stranu jetre najvećim svojim delom;
h. lobatum, režnjevita jetra u tercijar-
nom sifilisu (hepatitis gummosa).
heparin, vezani polisaharid sa snažnim
antikoagulantnim dejstvom. U ljud-
skom telu ga stvaraju mnoge ćelije, ali
najviše bazofilni mastociti, smešteni u
vezivnom tkivu oko kapilara. Mastociti
stalno izlučuju male količine heparina
koji odlazi u krvotok. Mastociti su naro-
čito mnogobrojni u perikapilarnom sis-
temu pluća i jetre. Normalna koncen-
tracija heparina u krvi iznosi 0,01
mg/100 ml krvi, što je 10-100 puta ma-
nje od terapijskih doza. H. sprečava
koagulaciju krvi delujući u tom procesu
na razne načine: sprečava stvaranje
protrombinskog aktivatora u unutraš-
njem mehanizmu; zajedno s albumins-,
kim kofaktorom sprečava delovanje
trombina na fibrinogen; povećava brzi-
nu kojom trombin i antitrombin deluju
jedan na drugoga i povećava adsorpciju
trombina na fibrin; (farm.) oficinalan je
prema našoj farmakopeji (Meparinum).
Daje se intravenski, najčešće za spreča-
vanje i lečenje tromboza.
hepatalgia, hepatalgija, bol u jetri.
hepatectomia, hepatektomija, odstranje-
nje jednog dela jetre resekcijom; pravil-
na h., hepatektomija u kojoj se od-
stranjuje jedan od režnjeva jetre, a da
pri tome budu nepovreñeni svi anatom-
ski elementi režnja koji se ne odstranju-
327
hepatergia
je. Ova hipatektomija se zasniva na či-
njenici da oba režnja imaju svaki svoj
krvotok i žučne kanaliće.
hepatergia, hepatergija, izraz za autoin-
toksikaciju organizma zbog terminalne
insuficijencije jetre. Sin. koma jetre; v.
coma.
hepaticoduodenostomia, hepatikoduo-
denostomija, hirurško stvaranje komu-
nikacije izmeñu jetrenog voda i duode-
numa.
hepaticoenterostomia, hepatikoentero-
stomija, hirurško stvaranje anastomoze
izmeñu jetrenog voda i jejunuma. Hepa-
tikoenterostomija se primenjuje najčeš-
će u reparatornoj operaciji u slučaju po-
vrede vanjetrenih puteva i po izvršenoj
resekciji glavnog žučnog kanala, zajed-
no s rakom pankreasne glave.
hepaticojejunostomia, hepatikojejuno-
stomija, v. hepaticoenterostomia.
hepaticostomia, hepatikostomija, stvara-
nje veštačke fistule jetrenog voda, koja
se izliva na trbušnom zidu.
hepaticotomia, hepatikotomija, zaseca-
nje jetrenog voda.
hepaticus, jetreni (npr. a. hepatica, jetre-
na arterija).
hepatičan, koji pripada jetri.
hepatička koma, jetrina koma, v. coma.
hepatička porfirija, v. porphyria.
hepatitis, zapaljenje jetre; amebni h., iz-
azvan Entamoebom histolyticom; vodi
apscesu jetre; anikterni h., u kojeg ne
postoji žutica; obično u dece; h. cholan-
gioiitica, virusni hepatitis u kojeg dola-
zi do intrahepatičke holestaze zbog za-
paljenja holangiola. Ima produžen tok;
epidemijski h., hepatitis, zapaljenje
jetre koje je prouzrokovano virusima.
Javlja se sporadično u obliku epidemije,
a i inokulacijom infektivnog agensa pu-
tem parenteralno datog seruma ili ljud-
ske krvi. Oboljenje se odlikuje degene-
racijom i destrukcijom ćelija jetre s po-
javom reakcije inflamacije. U ekstenziv-
nim nekrozama tkiva jetra je smanjena,
purpurno-crvenkasta, na preseku s gra-
ñom koja se ne raspoznaje. Žutica koja
prati oboljenje nije u korelaciji sa ras-
prostranjenošću i stepenom oštećenja
tkiva jetre. U većini slučajeva dolazi do
328
hepatitis
restitucije promena na jetri bez posledi-
ca, mada i ciroza može da bude posledi-
ca prebolelog epidemickog hepatitisa;
h. fulminans, akutni fulminantni oblik
virusnog hepatitisa u kojeg dolazi do di-
fuzne nekroze hepatocita (akutna žuta
atrofija jetre). Bolest se završava jetri-
nom komom; holestazni., h., h. cholan-
giolitica; homolognog seruma h., se-
rumski hepatitis; hronični aktivni h.,
hronični perzistentni hepatitis; hronič-
ni agresivni h., težak hronični oblik he-
patitisa; na autoimunoj osnovi, s pro-
gresivnom nekrozom hepatocita, lim-
foplazmocitnim infiltratima i makrono-
dulskom cirozom na kraju. Pozitivnost
mnogih testova koji govore za autoagre-
siju; hronični perzistentni h., blag ob-
lik hroničnog hepatitisa u kojeg postoje
ćelijski infiltrati u portnim prostorima i
vrlo slaba nekroza hepatocita; h. infec-
tiosa, infektivni hepatitis, vrlo ras-
prostranjena virusna bolest jetre koja
se prenosi fekalno-oralnim putem (vi-
rus A) ili parenteralnim, a verovatno i
oralnim putem (virus B); inokulacijski
h., nosi još naziv serumski hepatitis, a
nastaje parenteralnim unošenjem pro-
izvoda ljudske krvi latentno inficiranih
osoba. Inkubacija je duža (oko 100
dana) za razliku od infektivnog hepatiti-
sa (10 do 40 dana). Anatomski postoje
proširene nekroze ćelija jetre s infiltra-
cijom ćelija zapaljenja, prouzrokovana
promenama na tkivu jetre kao u žutoj
atrofiji; lupoidni h., hronični agresivni
hepatitis uglavnom u mladih žena u ko-
jeg postoje LE-ćelije u perifernoj krvi; h.
neonatorum, hepatitis nepoznate etio-
logije koji se javlja brzo posle roñenja,
hroničnog toka koji se relativno često
završava fatalno. Jetrene ćelije se pre-
1 /araju u džinovske ćelije s više jedara,
koje prati dugotrajna žutica, koja se za-
vršava cirozom jetre; posttransfuzijski
h., serumski hepatitis, serumski h., iz-
azvan virusom B. Ranije se smatralo da
se isključivo prenosi parenteralno pu-
tem zaražene krvi ili njenih proizvoda,
nesterilnim iglama i drugim instrumen-
tima. Danas se smatra da se može pre-
neti i oralnim putem. Inkubacija ovog
hepatobilijarni
hepatitisa mnogo je duža od infektivnog
(epidemijskog) hepatitisa. U serumu
ovih bolesnika u prodromalnoj fazi i u
početku ikterusnog stadijuma može se
otkriti australijski antigen (AuAg); h.
suppurativa, hepatitis praćen apscesi-
ma u jetri; h. toxica, hepatitis izazvan
direktnim dejstvom toksina na jetru;
transfuzijski h., serumski hepatitis;
trofopatski h., izazvan deficitom nekog
nutritivnog činioca; h. virosa, akutni vi-
rusni hepatitis (AVH), kontagiozno ob-
oljenje s pojavom žutice, oštećenjem jet-
re i poremećajem metabolizma. AVH iz-
azivaju dva srodna virusa. Virus A izazi-
va »hepatitis A« (VHA) odnosno epide-
mički hepatitis, koji se širi fekalno-oral-
nim putem, te su česte epidemije. Virus
B izaziva »hepatitis B« (VHB), koji se
prenosi preko seruma ili krvi bolesnika,
odnosno virusonoše, te zato ima i slede-
će nazive: inokulacioni, posttransfuzio-
ni, serumski hepatitis. Klasični AVH
ima cikličan tok bolesti i prolazi kroz
sledeće stadijume: preikterički, ikterič-
ki i stadijum rekonvalescencije. U po-
četku je bolesnik umereno febrilan i
malaksao, ima digestivne poremećaje, a
posle 3-8 dana primećuje sve tamniju
boju mokraće i sve svetliju boju stolice.
Zatim nastaje ikterički stadijum koji
traje 1-5 sedmica. Pojavljuje se ikterus,
koji se pojačava do 10-15. dana, pri
čemu se nivo bilirubina u krvi obično
kreće od 8 do 20 mg %. Na kraju nastaje
dugotrajna rekonvalescencija. Potpuno
kliničko izlečenje nastaje posle 8-10
sedmica. AVH najčešće prolazi kao lako
oboljenje, tj. kao anikterički oblik. Me-
ñutim, sreću se svi stepeni u težini kli-
ničke slike uključujući i smrtonosnu
žutu atrofiju jetre, koja je, srećom, ret-
ka.
hepatobilijarni, koji je u vezi s jetrom i
žuči ili sa žučnim putevima.
hepatoblastoma, hepatoblastom primar-
na maligna neoplazma jetre u dece.
Neoplazma je grañena od ćelija sličnih
jetrinim s.pojavom velikog broja ćelija
embrionalnog oblika.
hepatocarcinoma, hepatokarcinom, pri-
marna maligna neoplazma koja se obič-
hepatoptosis
no javlja u cirozi jetre. Nastaje umnoža-
vanjem ćelija jetre ili žučnih kanalića.
Jetra je uvećana, s čvorovima koji su
meñusobno odvojeni ili stopljeni, rasuti
po tkivu tog organa.
hepatocellularis, hepatoćelijski, što pri-
pada jetrinim ćelijama, ili što ih ošteću-
je.
hepatocholangiitis, hepatoholangiitis,
zapaljenje jetre i njenih kanala.
hepatodvnia, hepatodinija, bol u jetri.
hepatodystrophia, hepatodistrofija, at-
rophia flava hepatis.
hepatogen, stvoren u jetri, ili poreklom
od jetre.
hepatogram, uobičajen, iako nepogodan
izraz za skup kliničko-hemijskih analiza
za funkciono ispitivanje jetre. U hepa-
togram spadaju: duodenalna tubaža;
odreñivanje žučnih boja u stolici i u
mokraći; diluciona proba; odreñivanje
albumina i globulina i njihovog odnosa
u serumu; cefaloholesterolska proba; ti-
molska proba zamućenja i pahuljičanja
(flokulacije); proba opterećenja gluko-
zom; odreñivanje alkalne fosfataze u se-
rumu, odreñivanje raznih enzima u se-
rumu i pojedinih činilaca koagulacije u
plazmi. U hepatogram se ubraja rendge-
nogram jetre, kao i registrovanje pulsa-
cije jetre pomoću sfingografa.
hepatolentikulska degeneracija, v. WiI-
sonova bolest, pseudoscelerosis.
hepatolithiasis, hepatolitijaza, prisustvo
kamenaca u intrahepatičkim žučnim
kanalima.
hepatologija, deo medicine koji se bavi iz-
učavanjem jetre.
hepatomegalia, hepatomegalija, uvećanje
jetre; h. glycogenica, glikogenoza.
hepatonephritis, hepatonefritis, oblik,
teške žutice, u kojoj postoji istovreme-
no zapaljenje jetre i bubrega izazvanih
istim uzročnikom, sin. hepatorenalni
sindrom.
hepatopathia, hepatopatija, zajedničko
ime za sve bolesti jetre.
hepatophlebitis, hepatoflebitis, zapalje-
nje vena jetre.
hepatoptosis, hepatoptoza, spuštenost,
spad jetre.
329
hepatorenalni sindrom
hepatorenalni sindrom, v. hepatonephri-
tis.
hepatorrhagia, hepatoragija, krvarenje iz
jetre.
hepatosis, hepatoza, svaki funkcijski po-
remećaj jetre.
hepatosplenomegalia, hepatosplenome-
galija, istovremeno povećanje jetre i sle-
zine.
hepatotoksičan, koji deluje toksično na
jetrine ćelije.
herba, osušena stabljika s lišćem i cvetovi-
ma; Absinthii h., osušeni vršni delovi i
lišće od pelena, Artemisia Absinthium.
Upotrebljava se u obliku čaja kao gorko
sredstvo za podsticanje apetita i lučenje
digestivnih sokova; Centauri minoris
h., osušeni nadzemni delovi kičice, Cen-
taurium nonbellatum (Erythrea Cen-
taurium). Sadrži gorke glikozide te se
upotrebljava obično u obliku odvara za
podsticanje želudačne sekrecije; M.
Merniariae. nadzemni deo kilavice ili
sitnice (M. glabra ili M. hirsuta). Sadrži
saponine i upotrebljava se, u narodnoj
medicini, kao diuretičko sredstvo; MiI-
lefolii h., delovi biljke Achillea millefo-
lium, hajdučke trave. Sadrži gorke sups>
tancije zbog čega se upotrebljava za
podsticanje želudačne sekrecije.
hereditaran, koji je nastao dobijanjem
mutantnog gena od roditelja. Sin. nasle-
dan.
hereditarna displazija gleñi, v. ameloge-
nesis imperfecta.
hereditarne bolesti, poremećaji izazvani
mutacijom gena u germinativnim ćelija-
ma, koji se prenose s jedne generacije
na drugu. Sin. nasledne bolesti.
hereditarni opalescentni dentin, v. den-
tinogenesis imperfecta;
hereditarni sifilis, pogrešno, staro shva-
tanje o naslednosti sifilisa. Bolest može
biti uroñena - syphilis congenita ili con-
nata.
hereditarnost, proporcija fenotipske va-
rijacije odreñenog obeležja izazvanog
samo genskim činiocem, u odnosu na
udeo spoljašnjih činilaca u nastanku tog
obeležja.
hermaphroditismus, prisustvo genital-
nih organa oba pola u istoj jedinici. U
330
hernia
prirodi je on u nižih životinja česta pojava,
bilo da se u jednom organizmu oba pola
nalaze istovremeno (istovremeni h.), bilo
uzastopno (uzastopni h. ili pro-
terogonija). U poslednjem slučaju takva
jedinka jedan deo života doživljava kao
jedan pol, a drugi kao suprotni pol: ona je
prvo mužjak, pa ženka (proterandri-ja) ili
prvo ženka pa mužjak (proterogi-nija).
Nasuprot hermafroditizmu stoji
gonohorizam, stanje razdvojenih polova,
tj. postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca
samo jednog pola. Čovek je go-nohorično
biće jer su u njega polovi razdvojeni na
dve vrste jedinki. Meñutim, danas je jasno
da razlikovanje hermaf-roditizma na pravi
(verus) i lažni (spu-rius s. falsus) nema
više opravdanja. Svaki hermafroditizam je
pravi i stvarni u svojoj vrsti, ma gde se on
javio. Prema tome, što se on javlja,
umesto na gona-dama, na vangonadnim
genitalnim organima, nije razlog da se
oglasi za lažan ili prividan, jer to, zaista,
nije. U cilju razlikovanja od onog koji se
javlja na go-nadama treba mu dodati
pridev koji se odnosi na organe
zahvaćene anomali'-jom. Izgleda nam
daje pre svega neophodno obuhvatiti
hermafroditizam pojmom patološke inter
seksualnosti koja se ne sastoji samo od
hermafroditizma (kao genitalne
interseksualnosti), nego i od pojave
vangenitalne, široko obuhvat-ne somatske
interseksualnosti. Uže shvaćen,
hermafroditizam bi bio genitalna
interseksualnost i kao takav može se
odnositi na gonade ili na vangonadne
genitalne organe. Nazvati hermafrodi-
tismus verus samo gonadnim, bilo bi
nedovoljno. Zato je precizniji pridev
ambiogonadni, kao što za pseudoher-
mafroditismus treba usvojiti naziv van-
gonadni hermafroditizam koji može za-
hvatiti gametoforne puteve u svim nji-
hovim segmentima (unutrašnji i spoljaš-nji
vangonadni hermafroditizam). hernia,
hernija, kila, ukvara. U širem smislu,
promene anatomskog položaja unut-
rašnjih organa, kada dospeju pod povr-
šinu tela ili u susedne telesne šupljine. U
užem smislu, pored ovih karakteristika,
dislokovani organi potiskuju pred
hernia
sobom trbušnu maramicu (peritoneum
itd.) koja ih omotava stvarajući kilnu
kesu. Ovo je obeležje prave kile za raz-
liku od prolapsa ili lažne kile. Najčešće
su kile trbušnih organa koje prodiru
pod površinu tela kroz trbušni zid. Sa-
stavni delovi kile su: kilni prsten, otvor
u trbušnom zidu kroz koji izlazi hernija;
kilna kesar, zidovni peritoneum, koji
omotava ispale trbušne organe. Po svo-
joj etiologiji su uroñene (kongenitalne)
ili stečene (akvirirane). Opšta karakte-
ristika kila je da su reponibilne, ako se
mogu vratiti (reponovati) kroz kilni ot-
vor, ireponibilne, ako se ne mogu vratiti
i ukleštene (h. incarcerata), koje se jav-
ljaju kao veoma opasna komplikacija
svih vrsta kila: h. abdominalis, ispada-
nje abdominalnih organa kroz trbušni
zid; h. acquisita, hernija koja nastaje
usled naprezanja ili nekog zadesa; Beč-
lardova h., hernija femoralis koja se
probija kroz safenski otvor; h. cerebri,
v. encephalocele; h. congenitalis, uro-
ñena kila koja postoji već pri poroñaju
u mošnici ili pupku; h. diaphragmati-
ca, prečažna kila. Nastaje prodiranjem
trbušnih organa u grudnu šupljinu kroz
otvore u prečazi; h. d. spuria, lažna pre-
čažna kila koja je redovno traumatskog
porekla i nema kilnu kesu; h. d. vera,
prava kila, jer ima kilnu kesu; h. disku-
sa, v. diskopatija, hernija meñupršljen-
skog kotura, hernija pulpozne jezgre; h.
diskusa intervertebralisa, v. diskopati-
ja, hernija pulpozne jezgre, hernija disku-
sa; h. duodenojejunalis, v. h. Treitzi; h.
femoralis, kila na prednjoj strani kore-
na buta čiji se kilni kanal nalazi u sudov-
nim rojtama. Sin. h. cruralis interna.
Retka varijanta je h. femoralis (cruralis
ili Hesselbachova kila), koja se pojavljuje
na korenu buta i koja koristi za svoj
kanal lacuna musculorum; h. ganglio-
des, cista stvorena na mišićnim tkivima
i koja sadrži sluzni sadržaj. Naziva se i
ganglionom; Grynfeltova h., kongeni-
talna hernija koja prolazi kroz gornji
slabinski prostor; Hesselbachova h.,
sin. h. femoralis (cruralis) externa; hia-
tusna hernia, protruzija nekih abdomi-
nalnih organa kroz jednjački procep
hernia
prečage, ali je to obično klizajuća ili pa-
raezofagusna dijafragmatska hernija; h.
inguinalis, preponska kila; h. i. exter-
na, to je spoljašnja, bočna, indirektna ili
kosa preponska kila koja ispada prodi-
rući kroz preponski kanal (u muških uz
spermatičku vrpcu, a žena uz okruglu
materičnu vezu u ovom kanalu). Sin. h.
indirecta, h. lateralis, h. obliqua; h. i. in-
terna, unutrašnja ili direktna prepo-
nska kila koja se ispupčuje kroz manje
otporni trbušni zid medijalno od epi-
gastričkih krvnih sudova. Sin. h. directa,
h. medialis; h. i. interna parietalis, pre-
ponska kila u kojoj se kilna kesa nalazi
delimično ili potpuno izmeñu mišića tr-
bušnog zida; h. i. interstitialis, u kojoj
se kilna kesa nalazi izmeñu poprečne
fascije i aponevroze kosog mišića; h. i.
properitonealis, hernija u kojoj se kil-
na kesa nalazi izmeñu poprečne fascije
i zidovnog peritoneuma; h. intersig-
moidea, hernija u kojoj su organi pro-
drli u intersigmoidnu jamu; h. irreduc-
tibilis, hernija koja potiskivanjem ru-
kom, taxisom, ne može da se »namesti«;
h. ischiadica, nalazi se u sedalnom
predelu; njen kanal prolazi kroz fora-
men suprapiriforme; Littréova h., kila
u kojoj se kroz kilni prsten ispupčuje
samo do crevnog zida ili se u kilnoj kesi
nalazi kao sadržina samo Meckelov di-
vertikul; Morgagnijeva prečažna h.,
kila čiji se otvor u prečazi nalazi u fib-
roznom grudnorebarnom trouglu (Mor-
gagni); h. pulpoznog nukleusa, v. dis-
kopatija, diskus-hernija, kila meñupr-
šljenskog kotura; h. oburatoria, zapo-
rna kila, nalazi se na unutrašnjoj strani
korena buta, koristeći za svoj kanal za-
tisni otvor; ožiljačna h., trbušna kila
koja može nastati posle operacije ili po-
vrede trbušnog zida. Ona je posledica
ožiljka koji je zamenio normalne sastoj-
ke trbušnog zida, a na prvom mestu mi-
šićno tkivo; okolojednjačka prečažna h.,
kila u koju, pored normalno položenog
jednjaka i kardije, ulazi dno želuca kroz
jednjački procep, dok tanko i poprečno
debelo crevo nekad ulaze u grudnu
duplju; h. perinealis, meñična kila, ko-
risti za svoje formiranje pukotinu u pre-
331
Herniariae herba
čazi karlice. Sin. h. ischiorectalis. Oblici
ove hernije su: (a) h. pudendalis, koja se
javlja u predelu zadnjeg dela velike
usmine; (b) h. rectalis, koja nastaje
uvaljivanjem kile, kroz mišićni sloj rek-
tuma u sam rektum. Isti naziv nosi i is-
pupčavanje rektuma na meñici u spadu
usmine. Sin. proctocele, rectocele; (c) h.
vaginalis, pojavljuje se u usmini ispup-
čavajući njen prednji ili zadnji zid:
sklizna (»sliding«) dijafragmatska h.r
kila koja nastaje pomeranjem kard i jalnog
dela želuca u torakalnu duplju; mošnička
skrotalna h., preponska kila koja se
spustila u mošnicu; Treitzova h.,
retroperitonealna hernija, koja prolazi
kroz gornji dvanaestopalačni špag.
Naziva se i h. duodenojejunalis; h. um-
bilicalis, pupčana kila (koja je, u stvari,
ektopija) nastaje zbog izostalog zatvaranja
trbušne šupljine u predelu pupka; h.
ventralis, trbušna kila, koje ima nekoliko
vrsta: (a) h. lineae albae, kila na beloj
liniji. Ako se ova nalazi iznad pupka,
naziva se h. epigastrica, a pored pupka h.
paraumbilicalis; (b) h. postopera-tiva,
hernija koja nastaje posle operacije na
trbušnom zidu; (c) h. traumatica, hernija
koja nastaje posle povrede; (d) h.
ventralis, bočna trbušna kila; von
Bergnannova h., oblik male intermi-
tentne hijatusne hernije. Herniariae
herba, v. herba. heroin, diacetil-morfin,
alkaloid koji ima jače analgetičko dejstvo
od morfina, ali i jače deluje depresivno na
centar za disanje. Deluje jako euforično,
tako da prilikom njegove upotrebe postoji
velika opasnost od nastajanja
toksikomani-je (heroinomanija). Ne
upotrebljava se kao lek.
herpes, akutno virusno oboljenje iz grupe
eksudativnih stomatitisa s pojavom me-
hurića na sluznici usta; h. akcesorni,
propratni herpes u toku nekih opštih
oboljenja (gripa, bakterijske pneumoni-
je, paratifusa B i dr.). V. herpes simplex;
h. cornea, oboljenje rožnjače koje se is-
poljava u vidu menurića i ulceracija; h.
povratni, v. herpes simplex; h. proprat-
ni, v. herpes akcesorni; h. simpex, virus-
no oboljenje s pojavom mehurića na
332
herpes
koži, rumenom delu usana ili sluznici
usta. Prouzrokuje ga virus herpes sim-
plex, koji se nalazi intracelularno i koji
izaziva patološke promene kad god je
došlo do smanjenja odbrambenih snaga
organizma. Bolest počinje peckanjem i
crvenilom, a zatim se na obolelom mes-
tu javlja veći broj malih mehurića koji
brzo prskaju i pretvaraju se u kruste. U
oralnom herpesu na mestu mehurića
stvaraju se erozije i ulceracije. Prema lo-
kalizaciji postoji npr.: h. mentalis, h. fa-
cialis, h. labialis itd. Lečenje je simpto-
matsko i vakcinacijom. Sin. povratni
herpes; herpesni virusi, pripadaju grupi
DNK-virusa. U ovoj grupi ima više virusa,
najvažniji je virus h. simplex, koji u
čoveka na koži i sluznici izaziva herpes
labiaiis (groznica, jaglina, jarić, pljuga-
vica). Računa se da 70-90 % osoba ima
ovaj virus i ko jednom doñe u dodir s
njim, nosiće ga celog života, jer ovaj vi-
rus živi u ravnoteži s domaćinom; h.
zoster ili samo zoster, virusno obolje-
nje moždanih ili kičmenih ganglija koje
se ispoljava grupisanim mehurićima na
eritematoznoj osnovi, obično jednostra-
no duž inervacionog područja odgova-
rajućeg nerva (z. intercostalis, z. facialis,
z. ophtalmicus itd.). Veoma se retko jav-
lja obostrano (z. duplex) ili generalisa-
no (z. generalisatus s. varicellosus). Kat-
kad je sadržaj vezikula hemoragičan (z.
haemorrhagicus) ili čak dolazi do gan-
grene (z. gangraenosus). Oboljenje traje
dve do tri sedmice, praćeno često jakim,
neuralgičkim bolovima, a zatim se po-
vlači ostavljajući za sobom trajan imu-
nitet. Sin zona; h. zoster ophthalmi-
cus, herpetičko oboljenje u području
prve grane trigeminusa. Izazivač je vi-
rus. Pored promena na koži, na oku se,
kao komplikacija, javljaju mehurići na
vežnjači i rožnjači, koji prskaju i stvaraju
ulceracije. Može doći do keratitisa,
iritisa, u redim slučajevima i do neuriti-
sa vidnog živca; h. zoster oticus, usni
herpes zoster, kožne manifestacije her-
pesa zauzimaju usnu školjku i njenu
okolinu. Oboljenje je praćeno bolovima
(otalgia) i afekcijom živaca, oštećenjem
sluha po perceptivnom tipu (a. coc-
Herter-Heubnerova bolest heterotrofan

hleae), vrtoglavicom (n. vestibuli), češće ostaje zgusnut tokom interfaze. V. hro-
i perifernom paralizom facijalisa. Pore- matin.
mećaji su prolazne prirode. heterohromatinizacija, v. lajonizacija, X--
Herter-Heubnerova bolest, v. coeliakia. inaktivacija.
Herxheimerova bolest, v. acrodermatitis heterologo, označava antigenske razlike
chronica atrophicans. izmeñu raznih životinjskih vrsta.
Herxheimerova reakcija, v. reakcija. heterometrijska autoregulacija srca,
Hesselbachova hernia, v. hernia. sposobnost srca da se jače kontrahuje
hetacilin, polusintetski penicilin sa širo- kada je srčani mišić istegnut u fiziološ-
kim antibakterijskim spektrom (iz nje- kim granicama. Ova osobina je svojstvo
ga se, razgrañivanjem, oslobaña ampici- svih poprečnoprugastih mišića i objaš-
lin). njava se povoljnijim odnosom aktinskih
heterochromatin, heterohromatin, deo i miozinskih niti u mišićnim vlaknima.
hromosomske supstancije s gustim spi- Pri istezanju zida desne pretkomore po-
ralnim zavojima DNK koja je, zbog toga, većava se i srčana frekvencija za 10 do
neaktivna u transkripciji u području he- 15 °/o. Povećanje snage kontrakcije srca
terohromatina. Heterohromatin ima oko 30 sec. posle prethodnog istezanja
kompaktan izgled i intenzivno se boji. (kada se dužina mišićnih vlakana usled
V. euchromatin. snažnije kontrakcije vratila na početnu)
heterochromia iridis, različita jačina pig- naziva se homeometrijskom autoregu-
mentovanosti dužice jednog i drugog lacijom i objašnjava se povećanjem me-
oka. Javlja se uroñeno, češće stečeno. taboličkih procesa u mišiću koji je bio
heterocikličan, naziv za organska ciklič- istegnut.
na jedinjenja koja u svom prstenu (cik- heteroosteoplastika, presañivanje kosti
lusu), pored ugljenikovih atoma, sadrže uzete s individue druge vrste.
i atome drugih elemenata, npr. pirol, pi- heterophoria, heteroforija, latentni stra-
ridin i dr. bizam koji u odreñenim okolnostima
heterociklične aminokiseline, v. amino- postaje manifestan. Heteroforiju mogu
kiseline. izazvati svi uticaji koji dovode do pore-
mećaja ili prestanka fuzije. Fuziju oteža-
heteroduplex, heterodupleks, dvolanča- vaju telesna naprezanja, dugo čitanje ili
na DNK u kojoj izmeñu dva lanca ne po- alkohol. Sin. strabismus latens.
stoji potpuna komplementarnost redos- heteroplastica, heteroplastika, trans-
leda baza; može nastati kao rezultat mu- plantacija kalema s jedinke druge vrste.
tacije, rekombinacije, ili se može dobiti heteroseksualni aloerotizam, v. autoero-
in vitro kaljenjem jednolančanih DNJC. tizam.
V. hibridizacija nukleinskih kiselina. heterosis, heteroza, superiornost hibrida
heterofilna aglutinacija, v. Paul-Bunnel- u prvoj generaciji u odnosu na nepos-
lova reakcija. redne pretke u pogledu mnogih biološ-
heterofilni antigen, v. Forssmanov anti- kih vrednosti: dužine života, plodnosti,
gen. fizičke snage i dr.
heterogametija, v. androspermijum. heterosugestija, v. sugestija.
heterogametski pol, jedinka koja stvara heterotransplantacija, presañivanje u
gamete ili s dva različita hromosoma kome se uzima presad (transplantat) s
pola (XY na primer) ili samo s jednim jedinke druge vrste. V. heteroplastica.
hromosomom pola i bez njega (XO). U heterotrofan, sposoban da organska jedi-
ljudi muškarac pripada heterogamet- njenja, specifična za njega, sintetizuje
skom polu jer proizvodi dve vrste sper- jedino od drugih organskih supstancija
matozoida (X i Y ). (odnosi se na sve životinje, saprofitske i
heterogeno, v. ksenogeno, heterologo. parazitske bakterije i gljive, ali i na neke
heterohromatin, zgusnuti hromatin, meñu najvišim biljkama koje ne sadrže
neaktivan u procesu transkripcije RNK; hlorofil). V. autotrojan, saprojit.

333
heterotrofne bakterije
heterotrofne bakterije, bakterije koje za
svoju ishranu koriste organske mate-
rije.
heterovakcina, vakcina spravljena od he-
terolognih bakterija, tj. od druge vrste,
nego što su one koje su izazvale obolje-
nje, protiv kojeg se ona primenjuje. He-
terovakcina se upotrebljava za nespeci-
fičnu terapiju.
heterozygot, heterozigot, jedinka u čijim
ćelijama se nalaze različiti alelski geni
na jednom ili više lokusa homolognog
para hromosoma.
Hexamethylentetraminum, heksametil--
entetramin, sredstvo za dezinfekciju
mokraćnih puteva, jer se u kiseloj sredi-
ni iz njega oslobaña formaldehid. U al-
kalnoj sredini je bez dejstva.
Hexobarbitonum (heksobarbiton), bar-
biturat s kratkotrajnim dejstvom; ofici-
nalan je prema našoj farmakopeji.
hidrazid izonikotinske kiseline, v. izo-
niazid.
hiatus, zjap, zev, otvor nepravilnog oblika,
obično u vidu pukotine, npr., h. oeso-
phageus (seu foramen oesophagicum),
zjap na prečazi kroz koji ulazi jednjak^u
trbušnu duplju. Ovaj ulazak može da
bude praćen srčanim tegobama ili zna-
cima neurocirkulatorne distonije; h.
hernia, prolazak jednog dela želuca
kroz hiatus oesophagi na prečazi iz tr-
bušne u grudnu duplju. Može biti pra-
ćena srčanim tegobama ili neurocirku-
latornom distonijom.
hibernacija, stanje uspavanosti u kome
izvesne životinjske vrste provedu zimu,
zimski san nekih životinja; veštačka h.,
snižavanje bazalnog metabolizma,
opuštanje mišića, san koji liči na narko-
zu, pomoću farmakodinamskih sredsta-
va koji utiču depresivno l inhibitorno
na simpatikusni nervni sistem i reduku-
ju nivo homeostatske reakcije organiz^
ma. U tom stanju, koje se može održavati
nekoliko časova, krvni pritisak se kreće
oko 100 mm Hg, a telesna temperatura
izmeñu 33° i 350C. U stanju veštačke
hibernacije organizam može da savlada
teške agresije: traumatske, hirurške, in-
fektivne, toksičke. Veštačka hibernacija
334
hi d roge!
se u suštini razlikuje od zimskog sna ne-
kih sisara.
hibrid, jedinka nastala ukrštanjem pri-
padnika različitih vrsta.
hibridizacija nukleinskih kiselina, po-
stupak kojim se, putem stvaranja veš-
tačkih hibrida dva lanca nukleinskih ki-
selina, ispituje postojanje komplemen-
tarnih regiona u njima; u postupku se
primenjuje grejanje i hlañenje, tzv. ka-
ljenje jednolančanih nukleinskih kiseli-
na; stvaranje dvolančanih regiona uka-
zuje na komplementarnost redosleda
nukleotida.
hidatide, mali mehuri, mehuri-kćeri ehi-
nokokusa. V. echinococcosis.
hidatidna cista, v. cystis.
hidatidno zujanje, zujanje koje se pone-
kad može čuti auskultacijom kada se
udari šakom u predelu mehura koji
stvara pasja glista. V. Taenia echinococ-
cus.
hidr-, v. hydr-.
hidradenitis, v. hidrosadenitis.
hidradenoma, hidradenom, papule veliči-
ne čiodine glave, boje kože, lokalizova-
ne na doljim očnim kapcima. U eruptiv-
nom obliku (h. eruptivum) promene
mogu biti rasute po vratu i trupu.
hidralazin, dihidralazin, antihipertenziv-
na sredstva; direktno opuštaju glatke
mišiće krvnih sudova.
hidratacija, reakcija u kojoj jedinjenje ve-
zuje vodu [npr. hloral CCbCHO vezuje
vodu i daje hlor-alhidrat CChCH-
(OH)2].
hidroa aestivalia, v. porphyria cutanea
tarda; h. vacciniformia, porphyria
erythropoetica.
hidrobenzotiazid, diuretičko sredstvo iz
grupe derivata benzotiadiazina.
hidrodinamika, deo mehanike koji pro-
učava kretanje tečnosti.
hidrofilan, onaj koji privlači vodu. Ovaj
pridev upotrebljava se za tela koja upi-
jaju vodu, npr. hidrofilna gaza, a u ko-
loidnoj herniji za one koloidne čestice
čija stabilnost potiče od hidratacije ko-
loidnih čestica.
hidroflumetiazid, diuretičko sredstvo iz
grupe derivata benzotiadiazina.
hidrogel, gel koji je postao od hidrosola.
hidrogenacija
hidrogenacija, uvoñenje vodonika u ne-
zasićena jedinjenja X (jedinjenja s
dvostrukom ili trostrukom
ѵ). Npr. očvršćavanje ulja.
hidrokortizon, jedan od hormona kore
nadbubrežnih žlezda iz grupe glikokor-
tikoida, ima dejstva slična dejstvima
kbrtizona.
hidroksiamfetamin, simpatomimetik.
hidroksiapatit, (4)2 '-Ca(OH)Z,
kristalna so koja je najvažnija
neorganska supstancija kostiju.
hidroksid, jedinjenje koje, pored bilo kog
katjona, sadrži hidroksilni jon (OH), a
ne sadrži nikakav drugi anjon [npr.
NaOH, CA(OH)2 itd.].
hidroksil-apatit, ()2()2,
kristali koji grade neorganski deo
gleñi, dentina i cementa zuba. V. fluor-
apatit.
hidroksilna grupa, jednovalentna atom-
ska grupa.
hidroksiprolinemija, v. hydroxyprolinae-
rnia.
hidroksiureja, sredstvo za lečenje nekih
oblika neoplastičkih oboljenja.
hidrolaze, enzimi koji katalizuju hidroli-
tičko razlaganje odreñenih organskih
jedinjenja (npr. saharaza je hidrolaza
koja omogućuje hidrolitičko razlaganje
molekula saharoze u molekul glikoze i
molekul fruktoze).
hidrolitički enzim, v. enzim.
hidroliza, razlaganje jedinjenja pod utica-
jem vode, pri čemu ona stupa u reakciju
s jedinjenjem koje se razlaže. U organiz-
mu se tako razlazu složena organska je-
dinjenja pod uticajem vode, a u prisust-
vu enzima, na prostija jedinjenja, npr.
masti i ulja se razlazu na glicerin i više
masne kiseline, složeni ugljeni hidrati
(polisaharidi) se razlazu na oligosahari-
de i monosaharide, belančevine se raz-
lazu u aminokiseline itd.
hidrops labirinta, gomilanje endolimfe u
unutrašnjosti opnastog labirinta unut-
rašnjeg uva. Nastaje usled nesklada iz-
meñu lučenja i upijanja endolimfe. Oči-
tuje se progresivnom nagluvošću i na-
padima vrtoglavice (Méniereova bo-
lest). V. bolest.
hidrosadenitis, hidrozadenitis, zapalje-
nje znojnih žlezda, obično apokrinog
higijena
tipa: h. axillae, gnojavi hidrosadenitis
podpazušne jame; h. suppurativa,
oboljenje apokrinih znojnih žlezda odli-
kuje se pojavom jednog ili više čvorića
sličnih sačmi u koži, koji se postupno
povećavaju do zrna graška, zatim raz-
mekšavaju i zagnojavaju. V. hidradenitis.
hidrosis, hidroza, znojenje.
hidrosol, koloidni rastvor u kome je voda
disperziono sredstvo.
hidrostatski pritisak, pritisak koji je po-
sledica težine vode; za svakih 13,6 mm
stuba vode ispod njene površine pove-
ćava se za l mm Hg. Hidrostatski priti-
sak utiče i na pritisak krvi u krvnim su-
dovima. Kada čovek mirno stoji, priti-
sak u desnoj pretkomori je O mm Hg, a
u venama stopala 90 mm Hg; na mesti-
ma tela venski pritisci su od O do 90 mm
Hg. Hidrostatski pritisak utiče i na pri-
tiske u arterijama i kapilarima. Pri sred-
njem arterijskom pritisku u sudovima
na nivou srca, od 100 mm Hg pri staja-
nju, pritisak u arterijama stopala je oko
190 mm Hg.
hidroterapija, v. therapia.
hidrotica, hidrotici, sredstva koja podsti-
ču lučenje znoja, npr., pilokarpin, topao
čaj.
Highmorovo telo, u sredini medijalne
strane embrionalnog semenika zadeb-
ljano vezivno tkivo (mediastinum testis)
u koje se smešta Hallerova semenička
mreža (rete testis Halleri).
Highoumenakisov znak, egzostoza ster-
nalnog dela ključnjače u kongenitalnom
sifilisu.
hidrotica, hidrotici, sredstva koja podsti-
ču lučenje znoja, npr., pilokarpin, topao
čaj.
Highoumenakisov znak, egzostoza ster-
nalnog dela ključnjače u kongenitalnom
sifilisu.
higijena, grana medicine koja ispituje sve
štetne uticaje u čovekovoj okolini i usta-
novljava kako oni deluju ne samo na or-
ganizam pojedinca nego i na pojedine
grupe ljudi, veće zajednice i ćelo druš-
tvo, i proučava sve potrebne mere u ci-
lju zaštite ljudskog zdravlja i stvaranja
optimalnih uslova za život; duševna h.,
grana medicine koja se bavi proučava-
335
higijena
njem i primenjivanjem mera potrebnih
za čuvanje duševnog zdravlja. Sin. psi-
hohigijena; h. grañevinska, deo opšte
higijene koji ispituje, proučava i obez-
beñuje higijensku izgradnju i higijensko
ureñenje prostorija, stambenih i javnih
zgrada, radionica, fabrika itd., jednom
rečju, svih grañevina uopšte; indust-
rijska h., deo higijene rada kojim se na-
ročito bavi higijena rada u raznim in-
dustrijama; industrijska higijena, grana
medicine koja ispituje ne samo štetne
uticaje koji se javljaju na radnim mesti-
ma već i one koji deluju van uslova rada,
a mogu se odraziti na ponašanje radni-
ka za vreme rada, na njegovo zdravlje i
radnu sposobnost. Ona izučava, pored
ovih, i sve druge faktore koji mogu po-
zitivno delovati na zdravlje radnika, fa-
vorizovati bolju motivaciju i veću pro-
duktivnost rada bez negativnih posledi-
ca po zdravlje radnika. Higijena rada
uključuje više medicinskih disciplina a
u prvom redu: kliniku profesionalnih
oboljenja (otkrivanje raznih znakova
profesionalnih oboljenja i trovanja),
toksikologiju, industrijsku psihologiju,
zaštitnu tehniku i zdravstveno prosveći^
vanje. Na tom poslu ona pored medicin-
skih lica okuplja i psihologe, socijalne
radnike i inženjersko-tehički personal.
Njena delatnost se sprovodi kroz biroe
za higijensko-tehničku zaštitu i kroz am-
bulantno-poliklinički odnosno dispan-
zerski rad lekara privrednih organizaci-
ja. Ovaj radi na planu integralne pre-
ventivne i kurativne medicine, ali glav-
nu pažnju obraća na preventivne mere;
mentalna h. grana medicine koja se
bavi razvitkom mentalnog zdravlja i
emotivnim reakcijama i navikama; h.
naselja, deo higijene koji proučava pro-
bleme higijenskog ureñenja naselja i
stara se da se pri njihovoj izgradnji u ce-
losti vodi računa o zahtevima higijene u
cilju obezbeñenja i unapreñivanja
zdravlja i radne sposobnosti stanovnika
nekog naseljenog mesta, grada ili in-
dustrijskog centra. Sin. higijena naselja,
komunalna higijena; h. rada, deo higije-
ne koji ispituje dejstvo rada na zdravlje
radnika i proučava raznovrsne meha-
336
higijena
ničke, hemijske i fizičke uticaje koji
mogu štetno dejstvovati na organizam
radnika, na radnu sposobnost i na efekt
proizvodnje. H. r. je pretežno preventiv-
na medicinska disciplina. Njen je zada-
tak da izučava optimalne uslove rada,
mere, higijenske i tehničke, za otklanja-
nje štetnih uticaja iz radne sredine i
sprečavanje pojave i razvijanja profe-
sionalnih oboljenja, kao i nesrećnih slu-
čajeva pri radu. Sin. profesionalna higi-
jena; sanacija radnih prostorija, briž-
ljivo odstranjivanje industrijske praši-
ne, otrovnih gasova i para s radnih mes-
ta da bi se sprečilo da radnici udišu ove
štetne produkte proizvodnog procesa.
To se postiže raznim metodima: ovlaže-
njem predmeta ili zgodnim dodavanjem
ulja koja vežu prašinu; zamenom ruč-
nog rada mašinskim; upotrebom naro-
čitih aparata za mlevenje materijala; do-
voñenjem i odvoñenjem materijala me-
haničkim putem ili pneumatičkim tran-
sportom u zatvorenim i nepropustlji-
vim cevima i mehanizovanim pakova-
njem; odvajanjem aparature i mašineri-
je koja zagañuje vazduh od ostalih rad-
nih prostorija; racionalizacijom rada i
promenom postupka proizvodnje; me-
hanizacijom i hermetizacijom proizvod-
nog procesa uz istovremeno odstranji-
vanje stvorenih štetnih proizvoda usisi-
vačima (ekshaustorima); veštačkom
ventilacijom i klimatizacijom radnih
prostorija; seksualna h., deo higijene
koji se bavi seksualnim vaspitanjem,
unapreñivanjem seksualnog zdravlja,
individualnom polnom higijenom i po-
Inim odnosima kad su ovi u vezi s indi-
vidualnim zdravljem i zdravljem zajed-
nice; h. sporta, oblast higijene koja se
odnosi na ličnu higijenu i higijenu ish-
rane sportista, higijenu sportskih obje-
kata, sprava i higijenu sportske odeće i
obuće. Za sva ta područja važe principi
opšte higijene, jedino higijena ishrane
sportista ima svoje specifičnosti; h. sta-
na, deo higijene koji ispituje uticaj sta-
novanja na čovečje zdravlje i mere koje
obezbeñuju izgrañivanje zdravih, pro-
stranih, svetlih, suvih i estetskih stano-
va, sanitaciju nezdravih i nehigijenskih
higijeničar
stanova i potpuno i najbrže odstranjiva- higroskopija, grubo procenjivanje vlaž-
nje svih mogućih zagañenja i štetnih
dejstava iz stanova i njihove okoline; h.
usta, niz mera koje se sprovode radi od-
ržavanja stanja zdravlja zuba i usne
duplje u celini. Predstavlja sastavni i
neophodni deo lečenja oboljenja usne
duplje. Sprovodi se pravilnom i dovolj-
no čestom primenom četkice za zube i
interdentalnih stimulatora, ispiranjem
usta i dr. Sin. higijena oralna.
higijeničar, industrijski, (1) higijeničar
koji se specijalno bavi pitanjima zaštite hijaloidna duplja, sve se više sužava pri-
zdravlja u industriji i rudarstvu; (2) niži
zdravstveni radnik, obično iz redova
radnika neke fabrike, koji je kursom os-
posobljen da vodi brigu o osnovnim hi-
gijenskim merama (lična čistoća, venti-
lacija, individualna zaštita, dopunska
ishrana i si.) u svom preduzeću.
higijensko-epidemiološka služba, grana
sanitetske službe oružanih snaga čiji je
zadatak: očuvanje zdravlja i sprečavanje
pojava oboljenja i povreda (higijensko-
profilaktičke mere), suzbijanje postoje-
ćih oboljenja i njihova širenja (protive-
pidemijske mere) i mere medicinske ra-
diološke, biološke i hemijske zaštite.
higijensko-epidemiološki odred, spreci-
jalizovana sanitetska jedinica za pre-
ventivno-medicinsko zbrinjavanje pri-
padnika oružanih snaga, stanovništva i hijaluronska kiselina, kiseli mukopolisa-
teritorije na kojoj se vodi borba ili uopš-
te gde se nalaze jedinice. V. higijensko--
epidemiološka služba.
higijensko-profilaktičke mere, v. higi-
jensko-epidennološka služba.
higrometar, sprava za merenje vlage u
vazduhu koja se osniva na tome što se
životinjske dlake s kojih je odstranjena
mast skupljaju u suvom, a rastežu u hijazma,
vlažnom vazduhu. Za svežnjić dlaka ve-
zana je skazaljka koja na skali pokazuje
relativnu vlagu u procentima. Higrome-
tar daje približno tačne rezultate.
higroskop, sprava za odreñivanje količine hilotoraks, v. chylothorax.
vlažnosti u vazduhu.
higroskopan, koji privlači i upija vlagu iz
vazduha, npr. kalcijum-hlorid, koncen-
trovana sumporna kiselina, fosfor-pen-
toksid i dr.
22 Medicinski leksikon
Hiltonov postupak
nosti vazduha; h. tkanina, osobina tka-
nina da vezuju izvësnu količinu vlage iz
vazduha, a da se pri tom primetno ne
ovlaže. Većina materijala koji se upot-
rebljavaju za izradu odela higroskopne
su, ali u različitoj meri, što zavisi od kva-
liteta same tkanine. Pri relativnoj vlazi
vazduha 100%, tj. kad je vazduh zasićen
vodenom parom, 100 g vune vezuje 28 g
vodene pare, 100 g platna 25 g, 100 g svi-
le 17 g i 100 g pamuka 12 do 23 g.
bližavanjem unutrašnjeg lista očne čaši-
ce spoljašnjem. Duplja koja, na kraju,
potpuno iščezava, dok unutrašnji list, u
zamenu za to, ograničava novu, hijaloid-
nu duplju. U prvo vreme plitka, ispunje-
na je očnim sočivom.
hijaluronidaza (spreading-factor ili fak-
tor prodornosti), enzimi koje produku-
ju izvesne patogene bakterije, a nañene
su skori u svih životinjskih tkiva. Tkivo
najbogatije ovim enzimom je semenik,
naročito u sisara. Hijaluronidaze hidro-
lizuju hijaluronsku kiselinu i na taj na-
čin smanjuju viskozitet mukopolisaha-
rida. Pretpostavlja se da promene, koje
nastaju pod dejstvom ovih enzima, do-
vode do oštećenja vezivnog tkiva i šire-
nja infekcija.
harid. Sastavljen od ekvimolekulskih
količina glukozamina, glukuronske i sir-
ćetne kiseline. Nalazi se u staklastom
telu oka, u sinovijalnoj tečnosti i dr.
Rastvorena u vodi ostvaruje visok ste-
pen viskoznosti (gel). U organizmu igra
važnu ulogu, jer štiti ćelije sprečavajući
mikrobe da u njih ulaze i dr.
v. chiasma.
hilomikroni, najveće čestice lipoproteina
koje služe za prenošenje u organizam
unetih masti, pretežno triglicerida (v.
tamo), iz creva u druge organe, naročito
u jetru. Veličina im je 0,5-1,5 mikrona.
Hiltonov postupak, otvaranje i drenaža
sporednih šupljina apscesa mekog tkiva
uvedenim peanom koji se, posle uvoñe-
nja u apscesnu šupljinu, otvara u više
unakrsnih pravaca.
337
hilurija
hilurija, v. chyluria.
hilus, vrata, udubljenje na nekom organu
kroz koje prolaze njegovi krvni sudovi,
živci i kanali; h. pulmonis, plućni hilus,
plućna vrata, udubljenje na unutrašnjoj
strani pluća kroz koje prolaze glavna
dušnica, krvni i limfni sudovi i živci plu-
ća. Svi ovi organi sačinjavaju koren plu-
ća (radix pulmonis).
hilusna igra, pojačane pulsacije hilusa
(grana plućnih arterija) pri rendgenos-
kopiji u slučaju defekta meñupretko-
morske pregrade; rede otvorenog duc-
tus Botalli.
hilusna šara, normalna šara na fluores-
centnom zaklonu (ili na redgen-snimku
pluća) s obe strane srčane siluete u vidu
leptirovih krila. Ona potiče od grana
plućne arterije. U izlečenom limfadeni-
tisu hilusa ova šara je izraženija od nor-
malne.
hilusne limfne žlezde (pluća), v. no-
dilymphatici bronchopulmonales.
himera, v. chimera.
himotripsin, proteolitički ferment koji
pod dejstvom tripsina nastaje u tankom
crevu iz neaktivnog himotripsinogena
koji luči pankreas. Izlučuje se u neaktiv-^
nom obliku kao himotripsinogen, a ak-
tiviše se pod dejstvom tripsina. Ne koa-
guliše krv, ali pretvara kazein u paraka-
zein, te sasiruje mleko, nasuprot tripsi-
nu, koji koaguliše krv, ali ne može da
usiri mleko.
himozin, lab-terment, enzim sirišta. Dobi-
ja se iz sluznice želuca, obično teladi.
On izaziva zgrušavanje mleka. Himozin
pretvara u vodi (mleku) rastvorljivi ka-
zeinogen u nerastvorljivi kazein. Pri dej-
stvu himozina iz kalcijumove soli kazei-
nogena rastvorljive u vodi nastaje kalci-
jumova so kazeina, nerastvorljiva u
vodi. Zgrušavanje mleka himozinom i
pepsinom ima veliku primenu u proiz-
vodnji sira.
hinidin, v. chinidinum.
hinin, v. chininum.
hioidni luk, drugi škržni (branhijalni) luk.
On izgrañuje vrat s 3. i 4. lukom. Sem
toga, od njega se stvara uzengija (sta-
pes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome
prethodi hrskavična traka poznata pod
338
hiperandroidni muškarac
imenom Reichertove hrskavice. U daljoj
evoluciji srednji deo ove hrskavice išče-
zava, ostavljajući za sobom fibriodnu
vrpcu: stilohiodnu vezu. U prednjeg dela
postaju mali rogovi hioidne kosti, dok
zadnji stvara stiloidni nastavak. Svojim
unutrašnjim rubom zadnjeg dela ovaj
luk stvara prednje lukove mekih neba-
ca.
hioscin, v. Scopolaminum.
hiotireoidna traka, prethrskavična traka,
koja predstavlja vezu s jezičnom kosti.
hiotireoidni luk, 3. škržni luk iz koga se
grade meki delovi vrata. Osim toga, od
toga luka se stvaraju veliki rogovi jezič-
ne (hioidne) kosti.
hipadenija, \.mlecne žlezde.
hiperandrogenija, postojanje prekomer-
ne količine muškog hormona u muškog
(muška hiperandrogenija) ili u ženskog
(ženska hiperandrogenija); h. žena,
stvaranje prekomerne količine muškog
hormona (androgena) u žene, posledica
je prekomernog lučenja tog hormona u
jajnicima (Bergerove ćelije) u tekalnim
ćelijama jajonosnih meškova, kao i u
kori nadbubrežnih žlezda.
hiperandroidan, kaže se za muškarca su-
više muški uobličenog.
hiperandroidni muškarac, preterano
muški uobličen muškarac koji ispoljava
ove osobine: prevagu masnih naslaga u
gornjim delovima tela, snažnu muskula-
turu, povećanu vrednost rameno-kar-
ličnih odnosa, razvijenu dlakavost, in-
tenzivan metabolizam, težnju ka gojaz-
nosti. Ove ga opasnosti vrebaju: arterio-
patija i šećerna bolest. Elementarna po-
Ina aktivnost je obično iznad prosečne
vrednosti. Muškarac ovog tipa obično
želi decu, mada je često loš otac. Očin-
stvo je opterećeno željom za posedom,
z., dokazivanjem svojih sposobnosti. To
onemogućuje njegovo uspešno vaspita-
nje dece, naročito kad ona ispoljavaju
individualne sklonosti. Hiperandroidni
muškarac želi da se sve dešava onako
kako on shvata. Njegovo ponašanje u
društvu može da bude pozitivno, jer je
vrlo energičan, preduzimljiv i istrajan.
Ali, pored nespretnosti, on ispoljava
hiperbarička oksigenacija
neprilagodljivost, netrpeljivost, sklo-
nost za naturanjem svoje volje.
hiperbarička oksigenacija, izlaganje čo-
veka povišenim pritiscima kiseonika u
cilju povećavanja količine rastvorenog
kiseonika u krvi. Koristi se u hirurgiji
pri operacijama na srcu, u lečenju gas-
ne gangrene, u trovanja ugljen-monok-
sidom i cijanidom. Zbog toksičnosti ki-
seonika vreme izlaganja ne srne da pre-
ñe 5 časova, a pritisak kiseonika 3 at-
mosfere.
hiperbarički kiseonik, kiseonik pod po-
višenim pritiskom, većim od atmosfer-
skog.
hiperfenil-alaninemija, v. hyperphenyl-
alaninaemia.
hiperginogenija, postojanje prekomerne
količine ženskog hormona u žene (žen-
ska hiperginogenija) ili u muškog (muš-
ka hiperginogenija); h. muškaraca,
prekomerno izlučivanje folikuloida u
muškaraca dolazi od poremećenog sta-
nja Sertolijevih i Leydigovih ćelija se-
menika; hiperginoidna žena, osnovna
odlika ovoga tipa, nastalog »viškom«
ženskih osobina, jeste povećana preva-
ga u nagomilavanju masti u donjim de-
lovima tela, s velikom vrednošću adipo-
muskularnog odnosa. Čak i kad je gojaz-
na, njena je muskulatura slaba. Lako se
zamara i ne podnosi naporan rad. Krvni
kapilari lako prskaju i modrice se lako
stvaraju. Krvni pritisak je ispod proseč-
nosti, digestivni kapacitet ograničen.
Hiperplazija limfoidnog tkiva česta.
Zbog preterane istegljivosti zglobnih
veza lako dolazi do deformacije kostiju
i dustabana. Polni život je normalan, ali
preterano pasivnog karaktera i bez top-
line: polne odnose pre podnosi nego što
ih traži i u njima uživa. Njena ljubav pre-
ma deci je šlepa, što umanjuje njenu
stvarnu materinsku vrednost, ona stva-
ra krajnje razmaženu decu čijim želja-
ma, često bez granice i smisla, bez rezer-
ve izlazi u susret, nemoćna da odoli nji-
hovom navaljivanju, naročito ako su an-
droidne konstitucije. Njeno ponašanje,
zbog preterane pasivnosti, traži zaštitu i
obezbeñenje. Hiperginoidnoj ženi je po-
treban oslonac i rukovoñenje: bez njih
22*
hipertoničan
se oseća izgubljenom. Ostavljena sama
sebi, ona kopni u samoći. Ako se nameri
na «pravog» muškarca, njen život dobi-
va smisao i lepotu. Ona na takvog muš-
karca prenosi svu bezgraničnu šlepu
ljubav.
hipergonadotropinija, povećano izluči-
vanje gonadotropina hipofize.
hiperhistidinemija, v. hyperhistidinae-
mia.
hiperhromna anemija, v. a. megaloblasti-
ca.
hiperksifoidija, preterano razvijen ksi-
foidni nastavak grudne kosti.
hipermastija, v. mlečne žlezde.
hipermetropan, dalekovid, v. hypermetro-
pia.
hipernefroid, tumor nastao od zalutalih
suprarenalnih ćelija, benigne je prirode
i proizvodi maskulinizaciju.
hiperoksalurija, v. hyperoxaluria.
hiperorhidija, stanje preterane seksualne
funkcije u muškog.
hiperosmolalnost, povećana osmolal-
nost, hiperosmolalnost tubularne teć-
nosti u dijabetičara u kojih je tubularno
opterećenje glikozom iznad kapaciteta
tubulusa za reapsorpciju glikoze. Raz-
log su za povećano izlučivanje mokraće
(osmotska diureza), što dovodi do poja-
ve žeñi i povećanog unošenja tečnosti
(polidipsija). V. osmolalnost.
hiperparatireoidizam, hipefunkcija pa-
ratireoidnih žlezda.
hiperpneja, v. hyperpnoea.
hiperprolinemija, v. hyperprolinaemia.
hipersekrecija, v. hypersecretio.
hipertelija, v. mlečne žlezde,
hipertenzije, endokrine, v. endokrine hi-
pertenzije.
hipertiofilija, povećane količine sumpo-
ra u tkivima ženskog organizma. Žena,
npr., ima u svom mozgu veću količinu
sumpora nego što ga muškarac ima u
svome.
hipertireozna kriza, v. crisis.
hipertoničan, (1) koji pokazuje nenormal-
no veliki napon, npr. h. mišić; (2) koji
pokazuje veći osmotski pritisak, npr. hi-
pertoničan rastvor, rastvor većeg os-
motskog pritiska nego neki rastvor koji
služi za poreñenje (po pravilu se poredi
339
m
hipertonija
pri^sak s onim koji postoji u normal-
nim ćelijama). V. hipotoničan, izotoni-
čan, hypertensio.
hipertonija, v. hypertonia.
hipertrihoza, v. hypertrichosis.
hipertrofička ciroza, v. cirrhosis hepatis.
hipertrofija, v. enlargement, hypertrophia.
hipervarijabilni deo imunoglubulina,
mesto na varijabilnom delu polipeptid-
nih lanaca (H i L), koje je raznovrsnijeg
sastava nego ostali delovi varijabilnog
regiona. Učestvuje u formiranju aktiv-
nog mesta na molekulu antitela s kojim
se antitelo vezuje za antigen.
hiperventilacijski sindrom, v. syndroma.
hipervitaminoza, v. hypervitaminosis.
hipo-, v. hypo-.
hipoandroizam, evnuhoidna pojava oma-
njeg stepena.
hipochondria, hipohondrija, strah i bo-
lesna briga za stanje ličnog zdravlja i
rad sopstvenih organa. Javlja se u psi»
honeurozi, melanholiji ili početnoj shi-
zofreniji.
hipofizna drška (peteljka), v. neurohy-
pophysis.
hipof izni portni sistem, v. neurohypophy-
sis.
hipogenitalizam, stanje nedovoljno razvi-
jenih genitalnih odlika organizma.
hipoginogenija, nedovoljno lučenje žen-
skog seksualnog hormona.
hipoglikemija, v. hypoglycaemia.
hipoglikemik, v. antidijabetik.
hipogonadizam, sindrom nedovoljnog
razvoja oblika i funkcija polnih žlezda
(gonada); h. usled oboljenja vanselar-
ne hipofize, tumori vanselarnog dela
hipofize često proizvode poremećaje u
gonadnoj aktivnosti, ali se ne može isk-
ljučiti i mogućnost da od toga t¥pi i in-
traselarni deo hipofize; h. usled or-
ganskih oboljenja hipotalamusa, u
ovu grupu oboljenja pripadaju tumori
vegetativnog hipotalamusa (nadselarni
kraniofaringeom), lipoidni granulomi,
letargički encefalitis, pritisak mozga u
hidrocefaliji, staračka atrofija hipotala-
musa i duševni potresi.
hipogonadotropinija, nedovoljno luče-
nje gonadotropina prednjeg režnja hi-
pofize.
340
hipostazna pneumonija
hipogonadotropinska amenoreja s ga-
laktorejom, (seks.) postojanje ovog po-
remećaja, bez znakova megaloakrije, u
žena s izolovanom povećanom proiz-
vodnjom prolaktina od strane eozinofil-
nih ćelija prednjeg režnja hipofize, a na
račun proizvodnje gonadotropina.
hipogonadotropinski hipogonadizam
odraslih, hipogonadotropinija nepoz-
natog uzroka. U muškarca se ispoljava
gašenjem polne moći s poremećajem
tipa muške dlakavosti.
hipohlorinator, ureñaj za dezinfekciju
vode manjih vodovoda, podešen za ko-
rišćenje preparata hlora. Obično se ko-
riste 0,5 do 2%-tni rastvori. Postoje raz-
ličiti tipovi od jednostavnih do auto-
matskih.
hipohondrijačni predeo, v. regio.
hipohromna anemija, v. anaemia.
hipoksantin, purinska baza, 6-oksipurin,
nalazi se u mnogim biljnim i životinj-
skim tkivima i u mokraći. Pod uticajem
enzima hipoksantin-oksidaze oksidiše
se u ksantin, a ovaj se može dalje oksi-
disati u mokraćnu kiselinu.
hipoksemičan, koji sadrži manju količinu
kiseonika.
hipoerekcija, umanjena erekcija muškog
polnog uda. Može da nastane posle pre-
thodne snažne erekcije (odmah po uvla-
čenju uda ili u toku odnosa). Ona po-
pušta, nikad do te mere daje dalji od-
nos onemogućen. Popuštanje i iščezava-
nje erekcije je posledica neke duševne
inhibicije.
hipofizektomija, hirurški postupak ko-
jim se odstranjuje hipofiza (u slučajevi-
ma bolesti te žlezde).
hipoksemija, v. hypoxaemia.
hipoksija, v. hypoxia.
hiponatriemija, v. hyponatriaemia.
hiponihijum, v. nokti.
hipofiza, v. hypophysis.
hipoparatireoidizam, hipofunkcija para-
tireoidnih žlezda, tetanija.
hipopion, v. hypopyon.
hipoplastička anemija, v. aplastička ane-
mija u anaemia.
hipospadija, v. hypospadia.
hipostazna pneumonija, v. pneumonia.
hipotalamohipofizni trakt
hipotalamohipofizni trakt, v. neurihy-
pophysis. hipotalamusna jedra, v.
neurohypophysis.
hipotalamusni infantilizam, v. adipozo-
genitalna distrofija.
hipotalamusni oluk, iz zadebljanja zido-
va 2. moždanog mehura, diencefalona,
stvaraju se talamusi koji, u prvo vreme,
široku duplju mehura svode na III mož-
danu komoru. Sredinom medularne
strane talamusa proteže se hipotala-
musni oluk, ispod koga se nalazi hipota-
lamus (podbrežje).
hipotalamusno-hipofizni trakt, skup
nervnih vlakana koji iz supraoptičkih i
paraventrikularnih jedara hipotalamu-
sa vode impulse u zadnji režanj hipofi-
ze. Značajan je u regulaciji izlučivanja
hormona neurohipofize.
hipotermija, stanje temperature tela is-
pod normalne vrednosti. Može nastati
izlaganjem tela hladnoći ili pod dej-
stvom medikamenata, kao što su anal-
getici i antipiretici. Osoba koja u lede-
noj vodi provodi 20 do 30 min. umire us-
led poremećaja u radu srca ukoliko se
ne preduzmu odreñene mere zagreva-
nja. Pri tome se0 unutrašnja temperatura
tela snizi na0 25 C, a pri padu temperatu-
re ispod 29 C centar za termoregulaciju
u hipotalamusu potpuno gubi sposob-
nost regulacije temperature, dok je pri
temperaturi od 340C ta sposobnost iz-
razito oslabljena.0 Veštački izazvana hi-
potermija do 32 C primenjuje se u hi-
rurgiji pri operacijama na srcu; pri ovoj
temperaturi, telo se može održavati više
dana, a da ne doñe do težih fizioloških
promena. Hipotermija inhibiše razmno-
žavanje bakterija, te se primenjuje u teš-
kim infekcijama; h. kontrolisana, niska
temperatura tela izazvana u cilju sma-
njenja metabolizma tkiva, a time i potre-
be za kiseonikom; koristi se u različitim
hirurškim intervencijama na srcu ili or-
ganima koji se pripremaju za transplan-
taciju.
hipotoničan, (1) koji se odlikuje nenor-
malno niskim naponom; (2) koji je ma-
nji od izotoničnog, npr. hipotoničan
rastvor, rastvor čija je koncentracija
hirurg
manja od koncentracije izotoničnog
rastvora. V. izotoničan, hipertoničan.
hipotrofne bakterije, bakterije koje su
potpuno ili sasvim izgubile sposobnost
biosinteze. One imaju vrlo slabo razvi-
jen ili slaboaktivan enzimski sistem.
Takvi mikroorganizmi moraju energiju,
ili sve što im je potrebno, dobivati goto-
vo od živog bića (domaćina) na kome
parazitišu.
hipovitaminoza, v. hypovitaminosis.
Hippell-Lindauova bolest, v. bolest.
hippocampus (cornu Ammonis), hipo-
kampus, srpasto ispupčenje na zidu do-
njeg roga bočne moždane komore (ven-
triculus lateralis), pripada limbičkom
sistemu.
hippuria, hipurija, izlučivanje većih koli-
čina hipurne kiseline mokraćom.
hippus, veće ritmičke promene širine že-
nice. Uzrok i značaj hipusa je nepoznat.
Može se javiti pri multiploj sklerozi, pri
cerebrospinalnom sifilisu i meningitisu.
hipurna kiselina, v. Acidum hippuncum.
hiroteka, v. chirotheca. Hirschprungova
bolest, v. megacolon.
Hirstov fenomen, mogućnost da virusi
mogu izazvati aglutinaciju eritrocita, za-
pazio je Hirst (1941), pa je ta pojava na-
zvana Hirstov fenomen. To je zapaženo
u virusu influence koji je aglutinisao
eritrocite petla. Taj je fenomen najviše
proučen upravo kod tog virusa, iako je
kasnije utvrñen i kod drugih virusa. V.
reakcija hemaglutinacije.
hirsutismus, hirzutizam, izuzetno obilata
dlakavost u žena kao posledica preko-
merne tvorbe steroidnih hormona u
kori nadbubrežnih žlezda (može n da
bude znak vrlo ozbiljnih bolesti).
hirudin, antikoagulantna supstancija u
usnim žlezdama pijavice i ima karakter
albumoze. Sprečava koagulaciju deluju-
ći kao antitrombin. Upotrebljava se za
sprečavanje koagulacije in vitro.
Hirudo medicinalis, medicinska pijavica,
ranije često upotrebljavana u terapijske
svrhe.
hirurg, lekar specijalista za hirurške bo-
lesti koji je kvalifikovan za vršenje hi-
rurških intervencija. V. kirurgija.
341
hirurgija
hirurgija, chirurgia, grana medicine koja
se od ostalih medicinskih disciplina raz-
likuje po terapiji, koja se sastoji od ma-
nualnih ili operativnih postupaka. Iz hi-
rurgije su se izdvojili ogranci kao uže
specijalnosti i načini shvatanja u hirur-
giji: abdominalna h., h. čiji je predmet
terapije oboljenja i povrede abdominal-
nih organa; antiseptička hirurgija, M-
rurške radnje koje primenjuju antisep-
tičke načine lečenja; aseptička hirurgi-
ja, hirurgija koja se sporovodi po svim
kautelama asepse, u sredini i instru-
mentima bez mikroorganizama, tako da
se izbegava bilo kakva infekcija, a na pr-
vom mestu gnojna; čeljusna h., v. mak-
silofacijalna hirurgija; dečja h., specijal-
na grana hirurgije koja se bavi hirur-
škim i ortopedskim lečenjem bolesti
dečjeg doba; elektrohirurgija, elektro-
kaustika, naziv koji se odnosi na hirur-
ške intervencije u kojima se primenjuje
struja visoke frekvencije. V. diathermia,
elektrokoagulacija, elektrodesikacija,
elektromija; fiziološka h., indirektno Ie-
čenje nekih poremećaja menjanjem
normalnih ili nenormalnih fizioloških
funkcija hirurškim putem; kardiohi-
rurgija, savremena grana hirurgije se
bavi operativnim lečenjem uroñenih i
stečenih mana srca i velikih krvnih su-
dova; klinička h., hirurgija koja pro-
učava hirurške bolesti po njihovim sim-
ptomima, ispitivanjima i posmatra-
njem; konzervativna h., hirurgija kojoj
je cilj da sačuva oboleli organ, tkivo ili
ekstremitet uz mali rizik; maksilofaci-
jalna h., način lečenja hirurškim i po-
moćnim metodima oboljenja, povrede i
defekta na licu i čeljustima; mala h., hi-
rurgija koja zbrinjava mala hirurška ob-
oljenja i male povrede; neurohirurgija,
grana hirurgije koja obrañuje hirurška
oboljenja nervnog sistema. Izdvojila se
iz opšte hirurgije zbog svoje specijalne
dijagnostike, razloga za intervencije,
operativne tehnike i postoperativnog
lečenja; operativna h., naziv koji uka-
zuje na operativno-tehnički aspekt hi-
rurgije i njene manualne i manipulativ-
ne postupke ili metode u lečenju hirur-
ških bolesti ili povreda; opšta h., bavi
342
Hisov snop
se svim problemima hirurgije; ortoped-
ska h., grana koja se bavi lečenjem or-
topedskih deformiteta; plastička h.,
deo hirurgije koji se bavi uspostavlja-
njem normalnih oblika i funkcija opera-
cijom u deformacijama, defektima i vr-
šenju pokreta. Njen ogranak je kozme-
tička hirurgija, koja služi u estetske
svrhe, v. transplantacija; radikalna h.,
hirurgija kojoj je cilj da ukloni sve zone
lokalne ekstenzivne bolesti i sve okoli-
ne i, po mogućstvu, sve regionalne limf-
ne žlezde: rekonstruktivna h., v. plas-
tička hirurgija; velika h., hirurgija koja
obavlja važne, teške i hazardne inter-
vencije; veterinarska h., hirurgija čiji je
predmet lečenje domaćih životinja; vis-
ceralna h., grana hirurgije, koja se bavi
hirurškim lečenjem organa smeštenih u
telesnim dupljama, obloženim seroz-
nim opnama.
hirurška ekipa, grupa lekara specijalista i
drugog osoblja s odgovarajućim sanitet-
skim materijalnim sredstvima i opre-
mom, stalna ili privremeno organizova-
na za pružanje hirurške pomoći u usta-
novama oružanih snaga. Hirurška ekipa
može biti opšta (za opštehiruršku po-
moć) ili specijalistička (za specijalistič-
ku pomoć po užim granama hirurgije).
U NOR-u su hirurške ekipe osnovane
aprila 1942. god. pod nazivom mobilne
hirurške ekipe u I i II proleterskoj bri-
gadi, a kasnije je svaka divizija obavez-
no formirala hirurške ekipe koje bi ra-
dile u divizijskoj bolnici ili se upućivale
u brigadu (u kojoj bi bili najveći gubici
za vreme borbe).
hirurška intervencija, v. intervencija.
hirurška poljska bolnica, pokretna sani-
tetska ustanova čija je namena pružanje
hirurške pomoći i priprema (težih) po-
vreñenih i obolelih (p/o) za evakuaciju;
zadržava p/o koji će se izlečiti za kraće
vreme, odnosno dok se ne osposobe za
evakuaciju; pored opšte u njoj se pruža i
uža specijalistička pomoć ako joj se do-
dele ekipe iz odreda lekara specijalista
(v, tamo).
hirurške pincete, v. pincete. Hisov snop,
v. fasciculus atrioventricula-ris.
histamin hitna pomoć

histamin, amin koji nastaje dekarboksila- histiocytom, tvrd, žućkast ili mrk, hemi-
cijom aminokiseline histidina. Direktno sferan kožni tumorčić (fibrom) do veli-
stimuliše glatke mišiće materice, bron- čine graška, benigne prirode.
hiola, arteriola i creva, prouzrokuje histohydria, histohidrija, prisustvo pove-
proširenje kapilara (pad krvnog pritis- ćanih količina vode u telesnim tkivima.
ka) i povećanje propustljivosti endotela Sin. oedema
kapilara (izlazak plazme iz kapilara i histohypoxia, histohipoksija, nenormal-
stvaranje lokalnog edema). Oslobaña- no smanjenje kiseonika u tkivima. Sin.
njem većih količina histamina objašnja- hypoxia.
va se i nastajanje anafilaktičkog šoka. histokompatibilni sistem, genski regioni
Upotrebljava se kao dijagnostičko sred- koji imaju najveći uticaj na preživljava-
stvo za ispitivanje funkcije želuca (jako nje (odbacivanje) kalema tkiva su H-2-
podstiče lučenje želudačne hlorovodo- sistem u miša i sistem HLA-sistem u lju-
nične kiseline) i za lečenje hroničnog di. H2- sistem čini kompleks blisko po-
reumatizma mišića (jontoforezom). vezanih gena koji su odgovorni za brzo
histaminaza, enzim koji razgrañuje hista- odbacivanje kalema, za reakciju ka-
min. Histaminaza je diaminooksidaza lem-protiv- domaćina i još neke imune
koja se nalazi u mnogim tkivima, ali na- pojave. U miša, pored H2-gena postoji
ročito u bubrezima, crevima i jetri. bar još 26 gena koji su uključeni u his-
histaminska glavobolja, v. Hortonova tokompatibilni sistem. Glavni histo-
glavobolja «cluster headeache». kompatibilni kompleks H2 se sastoji iz
histerički napadi, v. hysteria. više regiona (K, D, I, Ss i TLA). HL A-
histerija, v. hysteria. geni u ljudi se nalaze na šestom hromo-
histidin, heterociklična aminokiselina, iz- sornu. HL A-sistem je veoma polimor-
vadak alanina u kome je jedan vodonik fan. Njegova tri glavna regiona su SDl,
zamenjen imidazolovim ostatkom. Pre- SD2 i SD3.
ma histidinu je a-amino-ß-imidazolil- histokompatibilnost, podnošljivost tkiva
propionska kiselina. Nalazi se u mno- u transplantaciji.
gim belančevinama (protamini, histoni, histoni, proteini bogati baznim aminoki-
globini). Dekarboksilacijom histidina selinama; nañeni su u hromosomima
nastaje histamin, biogeni amin koji ima svih ispitivanih ćelija eukariota izuzev
svojstva hormona. Histidin je bitna ami- semeglavca riba.
nokiselina, a njen hemijski simbol je histotoksična hipoksija, h. u kojoj je ko-
His. ličina kiseonika dopremljena u tkiva
histiocitoblast, nediferentovana, rezerv- dovoljna, ali se zbog nekog toksičkog
na ćelija velikih razvojnih sposobnosti agensa u ćelijama koji deluju na fer-
(potencija), koja može da se diferentuje mentne sisteme ćelija dopremljeni ki-
u ostale ćelije organizma. One su izvor- seonik ne može koristiti.
ne ćelije u obrazovanju blastema i gra- hitin, beo, u vodi nerastvorljiv polisaha-
nulacionog tkiva u regenerativnom pro- rid. Glavni je sastojak ljuštura rakova i
cesu i zarašćivanju rana. opni insekata, a nalazi se i u nekim glji-
vicama. Otporan je prema baznoj hidro-
histiocytomatosis, histiocitomatoza, za- lizi, a u prisustvu jakih kiselina se razla-
jedničko ime za svako sistemsko obolje- že u glukozamin i sirćetnu kiselinu. Mo-
nje retikuloendotelskog tkiva. lekul hitina je sastavljen od ostataka N--
histiocytosis, histiocitoza, bolesti u kojih acetil-D-glukozamina meñusobno po-
postoje nenormalni histiociti u organi- vezanih 1,4-glikozidnom vezom.
ma, koji mogu preći i u krv; lipidna h., hitna intervencija, v. intervencija.
Niemann-Pickova bolest; h.X, zajednič- hitna pomoć, pomoć koja se ukazuje licu
ko ime za trojstvo: eozinofilni granu- povreñenom ili naglo obolelom, te mu
lom, Lettere-Sivveova bolest i Hand-Sc- preti opasnost po život. Ona se ukazuje
huller-Christijanova bolest. u povredama (mehaničkim, termičkim,

343
HLA i oboljenja hod

električkim i hemijskim), krvarenjima, hlor-guanid, antimalarijsko sredstvo; de-

zagušenju, akutnim intoksikacijama itd. luje na aseksualne eritrocitne oblike i
V. prva pomoć. na primarne egzoeritrocitne oblike aga-
HLA i oboljenja, v. oboljenja HL A-siste- metociza M. tropicae ali ih čini neinfek-
ma. Veruje se da geni vezani za HL A-sis- tivnim za komarce.
tem odreñuju osetljivost prema nekom hlor-heksidin, sin. hibitan, visokoaktivno
oboljenju (npr. Hodgkinova bolest, antiseptičko sredstvo, deluje na sve vr-
akutna limfocitna leukemija, ankilozni ste bakterija, hemijski je 1,6 N-p-hlor-fe-
spondilitis, psorijaza, mijastenija gravis, nil-digvanido-heksan, stabilna bezbojna
hronični aktivni hepatitis, sistemski eri- kristalasta supstancija. Mala toksičnost
temski lupus, multipla skleroza, parali- za laboratorijske životinje i čoveka.
tički poliomijelitis i dr.). Mehanizam po- Upotrebljava se u koncentraciji 0,01 do
vezanosti HLA-tipova i oboljenja nije 0,5.
poznat. hlorinator, aparat za pročišćavanje i de-
hladna aglutinacija, v. aglutinacija. zinfekciju vode za piče hlornim gasom.
hladni apsces, v. abscessus frigidus. To su obično pokretni aparati koji funk-
HLA-sistem, v. systema. cionišu na principu brze filtracije kroz
hloazma, v. chloasma. filtre od finog peska sa sekundarnom
H2-locus, v. histokompatibilni sistem. hlorinizacijom. Vodi se dodaje oko l mg
hlor, v. chlorum. hlora Ch na jedan litar bilo u obliku
hlor, gas, halogen element, atomske teži- gasa hlora ili hipohlorita. hlorni kreč, v.
ne 35,46, specifične težine 2,45. Jedan Ii- Calsii hypochloridum eru-
tar hlora teži 3,208 g. Na kritičnoj tem- dum.
peraturi 144 prelazi u tečno stanje pod hlorofii, v. chlorophyllum. hloroform, v.
0
pritiskom od 4 atmosfere na O C, a od 6 chloroformium. hlorotiazid, diuretičko
na 2O0C. Otrovan 1:1.000, izaziva kašalj sredstvo iz grupe
3-5 zapreminskih delova na 1.000. Upot- derivata benzotiadiazina.
rebljava se za dezinfekciju vode za piće^ hlorovodonična kiselina, v. Acidum hy-
otpadnih voda i vode bazena za kupanje drochloricum.
i rehabilitaciju. hlor-pikrin, trihlor-nitrometan, bezbojna
hlor-acetofenon, otrovni dim, jedan od tečnost, nerastvorljiva u vodi, a rastvara
najjačih suzavaca (v. tamo); draži i sluz- se dobro u organskim rastvaračima. Ne
nicu disajnih puteva, a u jačim koncen- gori i nije eksplozivan. Tečnost je ispar-
tracijama izaziva crvenilo i svrab kože. Ijiva, a njene pare intenzivno nadražuju
Dekontaminira se alkoholnim rastvori- sluznice, naročito oka i organa za disa-
ma alkalija, a za zaštitu je dovoljna gas- nje. Podnošljiva koncentracija u vazdu-
maska. hu je oko 60 mg na l m 3 vazduha. Hlor--
hloral-hidrat, v. Chloralhydratum. pikrin ne oštećuje odela i krzna, ne raz-
Mor-amin, v. chloraminum. ara boje i ne oštećuje metale, te se stoga
hlor-cijan, jedan od najjačih kratkotraj- uspešno upotrebljava za suzbijanje i
nih krvnih bojnih otrova, koji ima i nad- uništavanje raznih biljnih štetočina. U
ražujuće dejstvo; bezbojna je tečnost, a prvom svetskom ratu upotrebljavao se i
para mu ima oštar miris. Zatrovane pro- kao bojni otrov.
storije se dekontaminiraju parom, amo- hlor-propamid, derivat sulfonil-ureje,
nijakom ili provetravanjem. Za zaštitu sredstvo za oralno lečenje dijabetičara.
je dovoljna gas-maska. hoana, v. choana.
hlor-cikliziri, antihistaminsko sredstvo. Hocheneggova operacija, v. operacija.
hlor-dinil-dihlor-arsin (Lewisite), bojni hod, niz ravnomernih i naizmeničnih
otrov. koordinovanih pokreta udova i trupa s
hloretil, v. Aether chloratus. ciljem premeštanja s jednog mesta na
hlor-fenoksamin, sredstvo za lečenje par- drugo u pravcu kretanja. Četvoronožni
kinsonizma. hod: niz pokreta koji se vrše na sva če-

344
Hodgkinova bolest
tiri ekstremiteta oslonjena na podlogu.
Uspravni hod: karakterističan za čoveka
i neke više životinje. Hodom upravljaju
viši živčani centri u malom i velikom
mozgu. Njihovo oštećenje dovodi do ka-
rakterističnih poremećaja hoda; he-
miplegički h., hod u kojem usled kon-
trakture u ekstenziji noge hemiplegiča-
ra (Wernicke-Mannov predilekcioni tip
kontrakture) noga postaje duža (pese-
quinus), te je bolesnik, pošto ne može
daje savije u kolenu, pri hodu baca ust-
ranu i unapred (v. circumJuctio); pet-
lovski h., hod bolesnika s oduzetim pe-
ronealnim mišićima. Usled nemoguć-
nosti podizanja vrha stopala, ono bi pri
hodu zapinjalo o pod, da bolesnik ne
podiže nogu više nego obično. Pri tom
oboleli trzajem odbacuje oduzeto stopa-
lo uvis. Pri spuštanju noge oduzeto sto-
palo udara o pod. Sin. stepovanje,
Hodgkinova bolest, v. bolest.
Hoffa-Lorenzova operacija, v. operacija.
Hoffmannove kapljice, v. Spiritus aethe-
ris.
holandrički geni, geni smešteni samo na
Y-hromosomu u ljudi koje otac prenosi
na sve svoje sinove, ali ih ne predaje ni
jednoj svojoj kćerci.
holangiografija, rendgensko snimanje
velikih žučnih vodova na 15 min. do 45
min. posle ubrizgavanja u venu (Biligra-
fina 50% ili Jodipamida 50% ili si.); pe-
roperativna h., rendgensko snimanje
žučnih vodova posle neposrednog ub-
rizgavanja kontrasta u iste za vreme
operacije.
holangioholecistografija, rendgensko
snimanje velikih žučnih vodova i žučne
kesice, na 25 min., 45 min. i 2 h posle ub-
rizgavanja kontrasta u venu (Biligrafin
50% ili Jodipamid 50% i si.).
holecista, v. cholecystis.
holecistografija, rendgensko snimanje
žučne kesice posle peroralnog davanja
kontrastnih sredstava što se izlučuju sa
žuči, kao npr. Biliselectan, Jodobil i si.
Sem toga postoje i trojodni molekuli
(Cistobil, Jopan odnosno Holevid). Ako
peroralna primena ne uspe, u venu se
daje rastvor Biligrafina, Jodipamida i si.
koji omogućavaju i holangiografiju bu-
homeopathia
dući da u molekuli sadrže 6 jodnih ato-
ma, zbog čega žuč daje vrlo jaku senku
i »obojadiše« žučne vodove.
holecistokinin, hormon sluznice gornjih
delova tankog creva koji se luči u pri-
sustvu hrane u ovim delovima creva. To
je polipeptid od 33 aminokiseline. DeIu-
je na gusto lučenje pankreasa i na istica-
nje žuči iz žučnog mehura u dvanaesto-
palačno crevo. V. holecistokinin-pan-
kreozimin.
holecistokinin-pankreozimin (CCK-
PZ), hormon koji proizvode ćelije sluz-
nice gornjih delova tankog creva pod
dejstvom proizvoda nastalih razgrad-
njom masti i belančevina; ima ulogu u
povećanju lučenja pankreasnog soka i
stimulaciji kontrakcija žučne bešike,
odnosno isticanje žuči u crevo. Ranije
se smatralo da su ovo dva hormona.
holedohoskop, instrument za direktan
pregled unutrašnjosti glavnog žučnog
voda.
holekalciferol, vitamin Da
holesteatom, v. cholesteatoma.
holestiramin, sredstvo protiv hiperholes-
terolemije.
holinergička nervna vlakna, v. autonom-
ni nervni sistem.
holinesteraza, enzim koji katalizuje hid-
rolizu acetil-holina u sirćetnu kiselinu i
holin.
holoblastna jaja, v. brazdanje.
holoferment, apoferment + koferment.
holokrine žlezde, v. glandula.
Holzknechtov prostor, v. retrokardijalni
prostor.
Holzknechtova jedinica, nekadašnja
mera rendgenskog zračenja; obeležava-
Ia se sa H. Iznosi otprilike 1/5 kožne je-
dinice ili oko 100 R.
homatropini bromidum, bromid sintet-
skog alkaloida homatropina, koji ima
slično dejstvo kao i atropin, samo deluje
slabije i kratkotrajnije. Oficinalan je
prema našoj farmakopeji.
homeometrijska autoregulacija srca, v.
heterometrifska autoregulacija.
homeopathia, homeopatija, sistem leče-
nja u kome je osnovno učenje bilo da se
dejstva lekova pojačavaju razblaženjem.
345
homeoplastica
homeoplastica, homeoplastika, (1) ope-
rativno nadoknañivanje izgubljenog tki-
va sličnim tkivom od druge individue
iste vrste. V. homoplastika.
homocitinurija, v. homocystinuria.
homocystinuria, homocistinurija, nasled-
ni poremećaj metabolizma aminokiseli-
ne metionina; bolest se nasleñuje auto-
somnim recesivnim genom, ispoljava se
izlučivanjem velikih količina metaboli-
ta homocistima mokraćom, promena-
ma u kostima, psihičkim poremećajima,
učestalim arterijskim i venskim trom-
bozama.
homogametija, v. ginospermijum.
homogametski pol, jedinka koja stvara
samo jednu vrstu gameta. U ljudi odnos-
no žena je homogametski pol jer proiz-
vodi gamete samo sa X-hromosomom.
Sup. heterogametski pol
homogenizacija, procedura koja se koristi
u dijagnozi Myc. tuberculosis. U mate-
tijalu koji se ispituje, bacili tuberkuloze
se moraju koncentrovati da bi se mogli
naći pod mikroskopom, taj postupak
naziva se homogenizacija. Ona se sastoji
u delovanju NaOH ili H2SO4 na materi-
jal koji se ispituje da bi se bacili tuber-
kuloze . oslobodili sluzavih materija,
propratne flore, lakše obojili. Meñutim,
ovako pripremljeni bacili služe za kulti-
visanje i inokulaciju.
homogenize v ano mleko, standardizova-
no sa odreñenom količinom masti, obič-
no s 3,2% u obliku stabilne emulzije,
prijatnog ukusa.
homogentizinska kiselina, v. kiselina.
homologija, (1) morfološka istovetnost od-
govarajućih delova; (2) sličnost u struk-
turi organa postalih od istog embrional-
nog tkiva, što je znak bližeg ili daljeg
srodstva organizma; (3) istovetnost hro-
mosoma jednakih po vrsti gena koje sa-
drže; hereñitarna displazija gleñi, v.
amelogenesis imperfecta. Niz organskih
jedinjenja u kome se svako jedinjenje
razlikuje od preñašnjeg ili sledećeg za
grupu =CH2, naziva se homologni niz;
pojedini članovi homolognog niza nazi-
vaju se homolozi; činjenica postojanja
homolognog niza naziva se homologija.
346
hondriom
Homolozi imaju slične osobine koje se
dosta pravilno menjaju u nizu.
homologni hromosomi, hromosomi koji
se sparuju u toku mejoze, a identični su
u pogledu veličine, oblika i genske funk-
cije. U svakom paru homolognih hro-
mosoma jedan njegov član potiče od
oca a drugi od majke.
homologo, označava razlike izmeñu živo-
tinja iste vrste, ali različitog genskog sa-
stava. V. alogeno.
homoplastika, v. homoeoplastica.
homopolimeri, polimeri koji su sastavlje-
ni od identičnih monomera.
homoseksualnost, uroñena seksualna
anomalija muške ili ženske osobe čiji je
polni nagon upravljen ka osobi sopstve-
nog pola. Po tome, homoseksualnost
pripada grupi perverzija u izboru erot-
skog objekta (perversio in objectu) i
predstavlja seksualnu inverziju. Nalaze-
ći se pod vlašću tako invertovanog po-
Inog nagona, homoseksualna osoba ose-
ća istodobno i odvratnost prema sup-
rotnom polu (horror feminae s. viri). Za
muške homoseksualne osobe predlo-
žen je naziv uranizam: za muškarca UY-
ning, a za ženu urninda. Za žensku ho-
moseksualnost se upotrebljava i naziv
sapfizam i tribadizam. Nomenklatura u
vezi s homoseksualnom inverzijom ob-
ogaćuje se i nazivima koji se odnose na
uzrast erotskog objekta. U muškoj ho-
moseksualnosti razlikuju se: pedofilna
h., čiji su objekti nezrela muška deca,
androfilna h., koja ima za cilj odraslog
muškarca (do 50 godina); gerontofilna
h., prema starcima. U ženskoj homosek-
sualnosti se razlikuju: korofilna h., up-
ravljena prema nedozrelim devojčica-
ma; partenofilna h., koja ima za cilj do-
zrele, nevine devojke; ginekofilna h.,
prema zrelim ženama; graofilna h., pre-
ma starim ženama.
homotransplantacija, presañivanje ko-
mada tkiva ili celog organa s jedne na
drugu jedinku iste vrste.
homozygot, homozigot, jedinka koja ima
dva identična alela na odgovarajućem
lokusu homolognih hromosoma. Sup.
heterozygot.
hondriom, zbir hondriosoma u ćeliji.
horda
horda, v. chorda.
hordalni kanali, v. canalis.
hordeolum, čmičak, ječmičak; akutno,
gnojno zapaljenje žlezde ivice kapaka.
horioiditis, v. chorioiditis.
horioidni splet, v. Reilovo ostrvo.
horionske resice, uvećanje površine ho-
riona postiže se njegovim nabiranjem u
vidu izvrata, koje čine horionske resice.
U osovini tih tvorevina nalaze se krvni
sudovi. U jajonosnih sisara horion ne
pokazuje »čupav« izgled nego ostaje gla-
dak: glatki horion (chorion laeve). U os-
talih sisara horion se pokriva resicama:
chorion villosum s. frondosum.
horiostimulini, jedan naziv za gonadotro-
pine.
horizontalis (od grč. horizon, ograničeno,
vidik), horizontalan, vodoravan, npr. la-
mina horizontalis, vodoravni list.
hormon, inkret, proizvod lučenja poseb-
nih žlezda koji se ne izlučuje odvodnim
kanalom već prelazi u krv ili u limfu, a
ima specifično fiziološko dejsto. V. sec-
retum; adrenokortikotropni h., h.
prednjeg režnja hipofize koji podstiče
lučenje hormona nadbubrežnih žlezda.
Sin. ASTH; gonadotropni h., hormoni
koji podstiču polne žlezde (gonade). Hi-
pofiza luči dva gonadotropna hormona:
jedan koji stimuliše razvijanje folikula u
jajniku i spermatogenezu, a drugi koji
izaziva ovulaciju i luteinizaciju zrelih fo-
likula i stimulaciju intersticijumskih će-
lija u jajniku i u semeniku. Osim iz hipo-
fize, dobijeni su preparati s gonadotrop-
nim dejstvom i iz drugih izvora, od kojih
su praktički najvažniji mokraća trudnih
žena i serum gravidnih kobila; seksual-
ni h., hormoni koji luče seksualne žlez-
de (gonade). Muška seksualna žlezda
(semenik) luči jedan hormon (testoste-
ron), dok ženska seksualna žlezda (jaj-
nik) luči dva hormona: folukularni (est-
radiol) i h. žutog tela (progesteron); so-
matotropni h., krescin, hormon koji
utiče na rastenje organizma; tireotrop-
ni h., h. prednjeg režnja hipofize koji
podstiče lučenje tireoidne žlezde; tkiv-
ni h., supstancija koja se stvara u tkivi-
ma i iz njih prelazi u krvotok. Za razliku
od h. u užem smislu, tj. od proizvoda en-
Houstonovi mišići
dokrinih žlezda, tkivni hormoni nemaju
specifično dejstvo (hormonoidi). V. pro-
laktin, insulin, adrenalin, noradrenalin
(levarterenol), kortizon, hidrokortizon,
dezoksikortikosteron, aldosteron; X-hor-
mon, pretpostavlja se da se stvara u se-
menicima pored testosterona i da delu
je inhibitorno na sekreciju folikulosti
rnulantnog hormona adenohipofize.
hormonski prag, minimalni prag uspeš-
nog dejstva, koji na osnovu zakona «sve
ili ništa» pokazuje da punu seksualnu
funkciju može da obezbedi i sasvim
mala količina gonade (ogledno je doka-
zano da svega 4 cg semenika mogu biti
dovoljni da održe punu polnu funkciju).
hormon-senzitivna lipaza, lipaza koja u
ćelijama masnog tkiva pod dejstvom
adenil-ciklaze, stimulisane adrenali-
nom i noradrenalinom, dovodi do hid-
rolize triglicerida, usled čega raste kon-
centracija masnih kiselina u krvi koja
protiče.
Horner-Claude Bernardov sindrom, v.
syndroma.
Homerov mišić, v. musculus Horneri.
Homerov sindrom, v. syndroma.
horofilna homoseksualnost, v. homosek-
sualnost. Hortenova bolest, v. arteritis
temporalis.
Hortonova glavobolja, v. cluster headea-
che, histaminska glavobolja. Nastupi gla-
vobolje koji se javljaju u dužim razmaci-
ma, ali u skupovima [otuda cluster, (e.)
skup, hrpa] s crvenilom lica i jednog
oka, suzenjem i curenjem iz nosa. Okriv-
ljuje se lokalna preosetljivost na hista-
min.
hospitalizacija, boravak bolesnika u bol-
nici.
hospitalizam, morbidni uslovi, kojima je
uzrok skupina bolesnika u bolnici.
hotentotske kecelje, posledica veslačkog
istezanja malih usana stidnice, van stid-
ničkog procepa (makronimfija), posta-
jući mrke boje i orožane. Sin. stidnički
zastor.
Houstonovi mišići, vlakna ishiokaver-
noznog mišića meñice koji se stiču na
leñnoj strani muškog uda.
347
Howard-Müllerova zona
Howard-Müllerova zona, najdublji pojas
retikularne zone nadbubrežnih žlezda,
luči muške polne hormone.
Howardov način veslačkog disanja, rit-
mičko pritiskivanje grudnog koša bo-
lesnika, koji leži na leñima.
Howell-Jollyjeva telašca, mala okruglas-
ta telašca, crvene boje, u eritrocitima
nekih anemija i leukemija, kao i posle
splenektomije. Najverovatnije pred-
stavljaju ostatke jedra.
Howshipsove lakune, veća udubljenja na
korenovima mlečnih zuba nastala delo-
vanjem odontoklasta za vreme resorpci-
je ovih zuba. V. resorpcija mlečnih zuba.
hramanje, v. claudicatio.
hranljive podloge, veštačka hranilišta,
mešavina raznih supstancija na kojima
se bakterije mogu razmnožavati u veš-
tačkim uslovima. One mogu biti prirod-
ne (krv, krvni serum i dr.) i veštačke, od
sintetičkih jedinjenja i prerañevina pri-
rodnih proizvoda. Po svojoj konstituciji
mogu biti tečne (bujon), polučvrste i čv-
rste (agar). Jednostavne podloge sadrže
samo jednu supstanciju. One se često
nazivaju i osnovne ili bazne podloge,,
jer služe kao osnova za spravljanje raz-
nih složenih podloga koje mogu biti di-
ferencijalne i selektivne. Da bi se mogle
uočiti razne, naročito biohemijske oso-
bine mikroorganizama, mnogim podlo-
gama dodaju se indikatori i druge
supstancije koje omogućavaju da se te
osobine što jasnije manifestuju; dife-
rencijalne podloge, pored osnovnih
podloga sadrže i razne supstancije:
endo-agar i druge koje omogućavaju da
se kolonije jedne vrste bakterija razliku-
ju od drugih; selektivne podloge, pod-
loge kojima se dodaju supstancije koje
podstiču razmnožavanje jedne vrste i
sprečavaju razmnožavanje druge vrste
bakterija: SS-agar, Wilson-Blair, Löwen-
stein-Jensonova podloga, Claubergova i
dr. Virusi, rikecije i neke bakterije kao i
protozoe mogu živeti i razmnožavati se
samo u živim ćelijama, oni se kultivišu u
kulturi tkiva, u embrionisanim kokoši-
jim jajima.
hrapav, v. asper.
348
hromatska aberacija
H2-region, v. histokompatibilni sistem.
Genski predeo u miša vezan za histo-
kompatibilnost.
H-pruga, svetla pruga koja se ultramik-
roskopski vidi u anizotropnoj zoni (tam-
noj pruzi) skeletnog mišića. Odgovara
onim delovima u kojima izmeñu mio-
zinskih niti nema aktinskih niti. Pri kon-
trakciji mišića uvlačenje aktinskih niti
izmeñu miozina dovodi do iščezavanja
H-pruge.
Hr-faktori, tip aglutinogena u krvi izves-
nih ljudi za koje ne postoje u krvi odgo-
varajući aglutinini već se oni stvaraju
posle kontakta organizma sa Hr-f., kao
što je to slučaj i u Rh-faktoru. Pretpos-
tavlja se da Hr-aglutinogeni stoje u re-
cipročnom odnosu s Rh aglutininima, tj.
krv jedne osobe sadrži jedan ili drugi
tip aglutinogena. Hr-faktori (hr, hr',
hr") rede prouzrokuju transfuzijske
reakcije od Rh-faktora.
hrisoterapija, v. terapija.
hrizofanska kiselina, antrahinonski deri-
vat, jedan od aktivnih sastojaka antrahi-
nonskih droga (Senna, Prangula, Casca-
ra sagrada, Rheum, Aloe).
hrom, v. chromum.
hromatin, složena materija u fiziološki ak
tivnom jedru (u «miru», pre deobe) i u
hromosomima, sastavljena uglavnom
od nukleinskih kiselina, dezoksiribo-
nukleinske (DNK) i ribonukleinske
(RNK); euhromatin sadrži timonuk-
leinsku kiselinu, u hromomerama, u ko-
jima su geni, i koje su u obliku čvorića
i koturića uzdužno rasporeñene u hro-
monemi; otuda pri uzdužnoj deobi gena
oba ova hromosoma, postala od jednog,
sadrže iste gene; heterohromatin je
više kondenzovan i jače se boji, sadrži
obe nukleinske kiseline, i nalazi se i u
delovima hromosoma. V. gen, mejoza,
mitoza, kromosomi; h. pola, v. Barrovo
telašce.
hromatska aberacija, pojava da sočivo
oka čoveka različito prelama svetlosne
talase različite talasne dužine, tj. talase
koji odgovaraju različitim bojama, zbog
čega se svetlosni talasi za razne boje sa-
biraju na raznim udaljenostima iza soči-
va.
hromatinsko telašce
hromatinsko telašce, v. Barrovo telašce.
hromatinsko telašce leukocita, sitni pri-
vesak uz jedro polimorfonuklearnih
leukocita vidljiv je samo u malom pro-
centu ovih ćelija u žene, a predstavlja
polni hromatin ekvivalentan Barrovom
telašcu u drugim ćelijama. Sin. »drum-
stick« (engL).
hromna kiselina, Acidum chromicum.
hromogena funkcija (pigment), mnoge
bakterije sintetišu obojene materije
koje su smeštene u citoplazmi ili dospe-
vaju u sredinu u kojoj bakterije žive.
Pigment igra značajnu ulogu u oksido-
redukcionim i drugim procesima meta-
bolizma bakterija. Značajan je i za odre-
ñivanje bakterijskih vrsta.
hromoproteini (hromoproteidi), vrsta
složenih belančevina čija je prostetična
grupa neka boja. Nalazi se u crvenim kr-
vnim zrncima (hemoglobin) i u nekim
enzimima.
hromopsija, v. chromopsia.
hrornosomi, stalni ćelijski organi koji se u
izmenjenom obliku nalaze u jedru i van
deobe ćelije (u fiziološki aktivnom jed-
ru, u «interfazi»), u čiji sastav ulaze po-
sle telofaze, zadržavši samo hromone-
mu, vrlo tanku, spiralnu traku, jedini
deo koji održava kontinuitet hromoso-
ma kroz ćelijske generacije, i koji sadrži
gene, linearno rasporeñene po uzduž-
noj osnovi. U toku mitoze oko hromone-
me razvija se kalima, osnovni broj, na-
jmanji (bazalni) broj h. sadržan u game-
tu pretpostavljenog zajedničkog pretka
jedne grupe organizama (roda, porodi-
ce, reda, klase), odnosno u gametu dip-
loidnog pretka jednog polipoida. Obele-
žava se sa b ili češće, sa x. Na primer, u
placentarnih sisara x - 23, a diploidan
broj - 46, održan je u čoveka i drugih vr-
sta. Kad se ističe daje, u ovom slučaju,
23 osnovni broj hromosoma, onda se i
diploidni broj označava sa x, tj. sa 2x,
kao što se x upotrebljava za o. b. h. kod
poliploida. V. diploid, poliploid, haploid;
hromosomi, polni, hrornosomi koji su
oznaka polnih odlika. U ljudi i drugih si-
sara hromosom za ženski pol označava
se sa X, a za muški pol sa Y.
hromosomski satelit, v. satelit.
Huntingtonova bolest
hronotropan, koji je u vezi s vremenom.
Može biti pozitivan, ako ubrzava, i nega-
tivan, ako usporava. Pozitivan hronot-
ropan efekat na srce imaju faktori koji
povećavaju frekvenciju srca, a negativan
koji je usporavaju. hrptenica, v. columna
vertebralis. hrskavica, v. cartilago.
hrskavice dušnika, v. cartilagines trachea-
les.
hrskavice nosa, v. cartilagines naši. '
Hugginsova operacija, v. operacija.
Hullihenov splint i Hayesova modifika-
cija, v. šine, livene.
humanus, (1) čovečji, ljudski; corpus hu-
manum, čovečije telo, v. corpus (huma-
num); (2) plemenit, čovekoljubiv.
humčica, jajonosna, naročita gomilica
ćelija u mesku jajnika u kojoj se nalazi
jajna ćelija. hum e rus, ramenica,
ramenjača, mišićna
kost, kost nadlaktice. humor, tečnost,
voda; h. aqueus, očna vodica,
intraokularna tečnost, koja ispunjava
prednju i zadnju komoru oka. Stvara se
sekrecijom koju vrše nastavci
trepavičastog tela (corpus ciliare), odakle
ona kroz ženicu prelazi u prednju očnu
komoru, sliva se u ugao izmeñu rožnjače i
dužice i preko otvora na tra-bekulama
ulazi u Schlemmov kanal, koji je vena
koja zbog toga što u nju utiče velika
količina h. aq. ne sadrži krv. Prosečno se
za jedan min. stvara 2-5 ml h.aq., a
ravnoteža sekrecije i oticanja odreñuje
njenu zapreminu i pritisak u oku, koji je
normalno 10-30 m ml Hg. humoralis,
humoralan, koji pripada sokovima tela.
humoralna antitela, antitela koja slobod-
no cirkulišu u krvi i drugim tkivnim teč-
nostima organizma.
humoralna imunost, imuni procesi veza
ni za stvaranje antitela. Ćelije koje stva-
raju antitela su B-limfociti (v. B-limfoci-ti)
koji nastaju nezavisno od timusa, a u
perifernim limfoidnim organima se na-
laze u timus-nezavisnim zonama. V.
limfno tkivo, centralni lirnfocitni organi i
periferni limfocitni organi. Hunterov
glositis, v. glossitis. Huntingtonova
bolest, v. chorea.
349
Huntingtonova horeja Hydrastis canadensis

Huntingtonpva horeja, v. chorea. životinja. U pitanju je mrko masno tkivo

Huschkeova hrskavica, v. Jakobsonov or- koje se javlja kao tkivo neoplazme.
gan. hydantoinum, hidantoin, jezgra nekih an-
Hutchinsonovi zubi, anomalija strukture tiepileptičkih sredstava. V. Diphenylhy-
zuba, jedna od odlika Hutchinsonovog dantoinum.
trojstva u kongenitalnom sifilisu. Stalni hydatidostomia, hidatidostomija, prose-
centralni sekutići su uži u predelu se- canje i drenaža hidatidne ciste.
čivnih ivica i s polumesečastim urezom. hydradenoma, hidradenom, mali žućkast
Zatisne površine prvih stalnih molara ili beličasti čvorić, koji se razvija iz ćeli-
imaju dudinjast izgled jer su umesto kv- ja izvodnih kanala znojnih žlezda, a sa-
ržica stvoreni slabo razvijeni čvorići stoji se od sitnih cista i epitelnih ćelija.
gleñi. Krunica zuba je sužena u zatis- Sin. syringoadenoma, syringocystadeno-
nom delu. V. Hutchinsonovo trojstvo. ma.
Hutschinsonovo trojstvo, patognomo- hydraemia, hidremija, povećane količine
nično trojstvo simptoma kasnog uroñe- vode u krvi.
nog sifilisa: bačvasti razreñeni sekutići, Hydrargyri aminochloridi unguentum,
parenhimni keratitis, (profunda), surdi- mast sa merkuriaminohloridom, sadrži
tas. 10% merkuriaminohlorida; antiseptič-
Hurthleov tumor, v. tumor. ko, odnosno dezinficijentno sredstvo;
hyalinosis cutis et mucosae (lipoido- oficinalna je prema našoj farmakopeji.
proteinosis) nasledno taloženje hijali- Hydrargyri chloridum, živin hlorid, bez-
na u vidu čvorića na licu, vratu, potiljku, bojni providni kristali ili kristalna masa
usnoj sluznici i ždrelu (promuklost od ili beo težak prašak, bez mirisa. Zagre-
detinjstva). vanjem se topi i oplemenjuje. Dosta se
hyalinum, hijalin, naziv za prozračnu ho- teško rastvara u vodi i u etru, a lako u
mogenu bestrukturnu materiju koja se vreloj vodi i u etanolu. Ima moćno de-
u histološkim preparatima boji eozi- zinficijentno dejstvo ali mu je upotreba
nom. Iako postoji više vrsta hijalina, $vi u medicini ograničena. Upotrebljava se,
su oni belančevinaste prirode i javljaju uglavnom, za dezinfekciju ruku (u obli-
se u vezivnom tkivu ožiljka, vezivu na- ku vodenih rastvora 1:1.000-1:4.000).
stalom posle hroničnih zapaljenja, u zi- Sin. Hydrargyri chloridum corrosivum,
dovima arteriosklerotičkih krvnih su- merkuri-hlorid, sublimat.
dova i u drugim promenama. Hijalini ci- Hydrargyri oxydi flavi oculentum, mast
lindri u kanalićima bubrega belančevi- za oči žutog živinog oksida, sadrži 2%
naste su prirode i dokaz povećane pro- žutog merkuri-oksida, antiseptičko, od-
pustljivosti glomerula za belančevine. nosno dezinficijentno sredstvo; ofici-
hyalitis, hijalitis, zapaljenje staklastog nalna je prema našoj farmakopeji.
tela. Sekundarne promene usled obolje- Hydrargyri oxydi flavi trituratio, tritu-
nja okolnih struktura oka koje dovode rat žutog živinog oksida, sadrži 20% žu-
do prožimanja u staklasto telo. tog merkurioksida, antiseptičko, odnos-
hyaluronidasa, enzim koji depolimerizu- no dezinficijentno sredstvo; oficinalan
je i hidrolizuje hijaluronsku kiselinu, je prema našoj farmakopeji.
što dovodi do povećane propustljivosti Hydrargyri oxydum fiavum, žuti merku-
za velike molekule. Naziva se još i »fak- ri-oksid, antiseptičko i dezinficijentno
torom širenja« i »Duran-Reyjalsov fak- sredstvo; oficinalan je prema našoj far-
tor širenja«. Ovu vrstu faktora stvaraju makopeji.
pneumokoki Clostridium Welchii bak- hydrarthrosis, hidrartroza, nagomilava-
terije, a nalaze se i u tkivu malignih nje tečnosti u šupljini zgloba; h. inter-
neoplazmi i semenika. mittens, povremeni tečni izliv u zglobu.
hybernoma, hibernom, redak oblik be- Hydrastis canadensis, severnoamerička
nigne neoplazme koja potiče od struk- biljka čiji rizom sadrži nekoliko alkaloi-
tura homologih tzv. hibernalnim žlezda da, od kojih je najvažniji hidrastin. Rani-

350
hydriatria
je upotrebljavan u obliku Extractum
Hydrastis fluidum.
hydriatria, v. hydrotherapia (pod therapia).
hydroa, stari naziv za sve pojave na koži
praćene mehurićima; h. aestivalia, v.
porphyria cutanea tarda; h. bullosa, sin.
dermatitis herpetiformis Duhring; h. feb-
rilis, herpes; h. gravidarum, sin. herpes
gestationis; h. vacciniformia, izbijanje
vezikopustuloznih promena na koži iz-
loženoj svetlosti (lice, gornji ekstremite-
ti) iza kojih ostaju varioliformni ožiljci.
hydrocele, hidrokela, vodena kila, sku-
pljanje serozne tečnosti u seroznoj
opni. Najčešći varijeteti hidrokela su: h.
bilocularis, dvokomorna hidrokela,
koja se sastoji od dve kese koje saobra-
ćaju meñu sobom; h. communicans,
hidrokela koja je u vezi s peritoneamom
dupljom preko špaga trbušne marami-
ce (processus vaginalis peritonei) koji je
ostao otvoren; h. testis, odnosno funi-
culi, skupljanje tečnosti izmeñu oba lis-
ta seroznog omotača semenika i semene
vrpce.
hydrocelectomia, hidrokelektomija, ise-
canje opne hidrokele.
hydrocephalus, hidrocefalus, nagomila-
vanje cerebrospinalnog likvora u mož-
danim komorama (h. internus) ili nago-
milavanje tečnosti u subarahnoidnim
prostorima mekih moždanica (h. exter-
nus) u raznim poremećajima u lučenju,
proticanjü i resorpciji likvora; h. ex va-
cuo, propratna pojava atrofije mozga u
arteriosklerozi, epilepsiji i paralizi; nor-
motenzivni h., sindrom demencije i po-
remećaja hoda uz znatno proširenje
moždanih komora i normalni pritisak
likvora u presenilnom i senilnom uzras-
tu. Posle uspelog odvoñenja likvora u
srčanu pretkomoru (v. Pudenzova ope-
racija) demencija se znatno popravlja.
hydrochinon, hidrohinon, p-l,4-dioksi-
benzen, spada u dvohidroksilne fenole.
Hidrohinon je snažno reduktivno sred-
stvo mnogo upotrebljavano u fotografiji
kao razvijač, pretvarajući latentnu sliku
u fotoemulziji u vidljivu.
Hydrochlorothiazidum, hidrohlorotia-
zid, diuretičko sredstvo iz grupe deriva-
hydroperitoneum
ta benzotiadiazina. Oficinalan je prema
našoj farmakopeji.
hydrogenium, H, hidrogen, vodonik, he-
mijski element. Bezbojan, vrlo lak gas,
bez ukusa i bez mirisa, zapaljiv. U priro-
di se nalazi u slobodnom stanju samo iz-
uzetno i to u malim količinama. Ulazi u
sastav ogromnog broja jedinjenja (naro-
čito organskih); h. peroxydatum con-
centratum, v. Solutio hydro genii peroxy-
di concentrata; H. peroxydatum dilu-
tum, v. Solutio hydrogeni peroxydi dilu-
ta.
hydrohepatosis, hidrohepatoza, cističko
proširenje žučnih puteva nastalo zbog
začepljenosti, nastaje naročito u sluča-
jevima kada je začepljenje povremeno i
nepotpuno, ali sporog nastanka. Jetra je
na preseku posuta mnogobrojnim ok-
ruglastim šupljinicama prečnika od l
do 10 mm, glatkih površina ispunjenih
bistrim svetložućkastim sadržajem.
hydrologia, hidrologija; medicinska h.,
grana medicine koja ima za zadatak da
proučava i ispituje poreklo, sastav, dej-
stvo i terapijsku upotrebu lekovitih mi-
neralnih i termalnih voda (do sada uo-
bičajeni naziv »balneologija« ne označa-
va potpuno ovu granu medicine).
hydronephros, v. hydronephrosis.
hydronephrosis, hidronefroza, rastegnu-
tost bubrežne karlice i njenih čašica us-
led prepunjenosti mokraćom, kao po-
sledicom začepljenosti uretera, što je
praćeno atrofijom parenhima bubrega.
Prepreku, odnosno začepljenje stvara-
ju: zapušenje uretera kamenom, ožiljna
striktura uretera, tumori mokraćne be-
šike itd.; otvorena h., intermitentno
stanje, kao posledica povremene i ne-
potpune opstrukcije uretera; zatvore-
na h., stalno stanje izazvano potpunom
opstrukcijom uretera.
hydropenia, hidropenija, manjak vode u
organizmu.
hydropericardium, hidroperikardijum je
prisustvo više od 100 mililitara tečnosti
u perikardu. Količina tečnosti može da
dostigne i 1.000-2.000 mililitara. Obično
se javlja u nefritisu ili u slabosti srca.
hydroperitoneum, v. ascites.
351
hydrophthalmus
hydrophthalmus, hidroftalmus, dečji 17-hydroxycorticosteroidi, 17-hidroksi-
glaukom. Zastoj tečnosti s nenormal-
nim povećanjem oka usled neke smet-
nje u odvoñenju očne vodice; h. conge-
nitus, javlja se već pri roñenju ili u pr-
voj godini života usled anomalije od- hydroxyprolinaemia, hidroksiprolinemi-
vodnih kanalića. Sin. glaucoma infantile,
g. congenitum.
hydropneumothorax, hidropneumoto-
raks, nakupljanje tečnosti i gasova u
pleuralnoj šupljini.
hydrops, hidrops, »vodena bolest«, nago-
milavanje tečnosti u telesnim šupljina-
ma, nekim šupljim organima i tkivima;
h. abdominalis, trbušni h., nagomila-
vanje tečnosti u trbušnoj duplji pri opš- hygroma, higrom, otok tetivnih kesica i
tem poremećaju krvotoka usled obolje-
nja srca, u cirozi jetre i trombozi portne
vene. Sin. ascites; h. articularis, zglobni
hidrops, nakupljanje tečnosti u zglob-
nom prostoru (posledica traume ili za-
paljenja); h. ex vacuo, nagomilavanje
tečnosti na onim mestima gde je tkivo
uništeno ili gde ono nedostaje; h. gravi-
ciarum, hidrops trudnica usled pore-
mećaja funkcije obolelog bubrega; h.
pericardii, hidroperikard, prisustvo
tečnosti u srčanoj kesi usled staze u sr^
čanim oboljenjima. Sin. hydrothorax; h.
renalis, bubrežni hidrops, h. organizma
koji je nastao usled poremećaja funkcije
bubrega; h. vesice felleae, hidrops hymen, himen, devojački zalistak ili devič-
žučne bešike, posledica hroničnog za-
paljenja žučne bešike ili zapušenja iz-
vodnih žučnih puteva.
hydropyonephrosis, hidropionefroza,
nagomilavanje mokraće i gnoja u bub-
režnoj kartici kao posledica gnojnog za-
paljenja hidronefroznog bubrega.
hydrothorax, hidrotoraks, sakupljanje
edemske tečnosti ili transudata u pleu-
ralnoj duplji. Najčešće se javlja zbog sr-
čane slabosti, nefritisa, rede zbog lokal-
nih promena kao što su neoplazma ili
aneurizma. Specifična težina tečnosti
koja se sakuplja u pleuralnoj duplji je is-
pod 1.015. Ona je bistra, svetložućkasta
i sadrži malu količinu belančevina. U
retkim slučajevima je mlečnog izgleda
zbog sadržaja masti i tada se naziva hi-
lozni hidrotoraks.
352
hymen
kortikosteroidi, metaboliti kortizola (v.
cortisol) koji se mogu odrediti u plazmi
ili mokraći (kao tzv. Porter-Silverovi
hromogeni).
ja, nasledni poremećaj metabolizma
aminokiseline prolina. Nasleñuje se au-
tosomno-recesivno, ispoljava se poveća-
njem metabolita hidroksiprolina u krvi
i njegovim izlučivanjem mokraćom, za-
ostajanjem u fizičkom i psihičkom raz-
voju.
Hydroxyzini chloridum (hidroksizin-
hlorid), sredstvo za umirenje.
ovojaka i sluznih (sinovijalnih) kesa
zgloba usled skupljanja serozne tečnosti
u hroničnom zapaljenju. V. ganglio-ma,
synovitis. Specijalne lokalizacije i vidovi
higroma: h. colli, serozni tumor na
vratu; h. cysticum, cistički limfangiom;
Fleischmannov h., povećana burza na
podu usne duplje, na spoljašnjoj strani
m. genioglosusa; h. praepatellare, hig-
rom ispred čašice kolena, najčešće u
osoba koje kleče (parketari, monasi i
monahinje, asfalteri itd.); h. subdurale,
skupljena tečnost u subduralnom pro-
storu kao posledica likvefakcije hema-
toma. V. haematoma.
njak, zadnji deo vaginalnog trema, pre
defloracije zatvoren prema vagmalnom
ušću, ograničava otvor koji vodi u vagi-
nu. Taj otvor je propustljiv za mali prst
i može da bude različnog oblika: okrug-
lastog (h. anularis), polumesečastog (h.
semilunaris), srpastog (h. falciformis) i
nepravilnih rubova (h. rojtast, h. fim-
briatus), režnjevit (h. hobatus), dvo-
spratni i dr. Katkad otvor može da bude
od prirode širok (propustljiv za dva pr-
sta), a katkad odsutan (h. imperpora-
tus). Pri prvoj obljubi himen se po pra-
vilu lako rascepa (defloratio) uz manje
ili veće krvarenje. Himen izuzetno može
da bude debeo i da daje otpora svakom
naporu (h. carnosus). U mnogih zapad-
nih naroda značaj himena se mnogo
ceni kao dokaz nevinosti, iako u poslcd
hymenalis
nje vreme taj telesni detalj gubi od svoje
vrednosti u korist duševne nevinosti.
hymenalis, himenalan, himenski, koji pri-
pada himenu; carunculae h., himenske
bradavice, ostaci rasprslog himena.
hyoideus, hioidan (kao slovo Y); os hyoi-
deum, hioidna ili podjezična kost.
hyoscyamin, hiosciamin, alkaloid u ne-
kim biljkama iz porodice Solanaceae
(Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger,
Datura Stramonium). Ima slična dejstva
kao i njegov stereoizomer atropin.
Hyoscyamus niger, bunika, biljka iz po-
rodice Solanaceae. Sadrži alkaloide
hiosciamin i skopolamin. Optički iz-
omer hiosciamina je atropin.
hypaciditas, v. hypoaciditas ventriculi.
hypaesthesia, hipestezija, snižena osetlji-
vost, npr. taktilna h., snižena osetlji-
vost za dodir.
hypalgesia, hipalgezija, snižena ostelji-
vost za bol.
hyperaciditas (ventriculi), hiperaciditet
(želuca), povećano lučenje sone kiseline
u želudačni sok. Sin. hyperchlorhydria,
hyperadrenocorticismus, hiperadreno-
korticizam, patološko stanje nastalo us-
led nenormalno pojačane aktivnosti
kore nadbubrežnih žlezda, npr. syndro-
ma Conn (v. tamo), syndroma Gushing
(v. tamo), syndroma adrenogenitale (v.
tamo).
hyperaemia, hiperemija, prisustvo veće
količine krvi u ograničenom delu tela.
Aktivna hiperemija ili arterijska nastaje
usled povećanog priliva arterijske krvi.
Pasivna hiperemija nastaje usled oteža-
nog oticanja i zbog toga se naziva i ven-
ska hiperemija. V. stasis,
hyperaesthesia, hiperestezija, pojačana
percepcija raznih kvaliteta površne
osetljivosti (dodir, bol, itd.), npr. taktil-
na h., preosetljivost za dodir; h. sexua-
Hs, v. satyriasis, nymphomania.
hyperalbuminaemia, hiperalbuminemi-
Ja1 povećanje albumina u plazmi.
hyperaldosteronismus, hiperaldostero-
nizam. V. aldosteronismus.
hyperalgesia, hiperalgezija, pojačana
osetljivost za bol.
2? Medicinski leksikon
hyperchylomikronaemia
hyperaminoacidaemia, hiperaminoaci-
demija, povećana količina aminokiseli-
na u krvi.
hyperaminoaciduria, hiperaminoacidu-
rija, povećane količine aminokiselina u
mokraći.
hyperammoniaemia, hiperamoniemija,
povećane količine amonijaka u krvi.
hyperamylasaemia, hiperamil-azemija,
povećanje amilaze (dijastaze) u krvi.
hyperbetalipoproteinaemia, hiperbeta-
lipoproteinemija, povećanje betalipop-
roteina u plazmi. V. hyperlipoproleinae-
mia.
hyperbilirubinaemia, hiperbilirubinemi-
ja, povećanje bilirubina u krvi; h. con-
genitalis, Crigler-Najjarov sindrom; h.
constitutionalis, Gilbertova bolest.
hypercalciuria, hiperkalciurija, poveća-
ne količine kalcijuma u mokraći.
hypercapnia, hiperkapnija, povećanje ko-
ličine ugljen-dioksida u krvi i ostalim te-
lesnim tečnostima.
hypercarotinaemia, hiperkarotinemija,
povećane količine karotina u krvi.
hypercementosis, hipercementoza, uve-
ćanje cementa korena jednog ili više
zuba. Najčešće je posledica infekcije.
Javlja se na donjim premolarima, ali i
na korenovima bilo kog zuba ili grupe
zuba. Koren zuba može da zadeblja u
celini ili samo na vrhu, u vidu maljice.
hyperchloraemia, hiperhloremija, pove-
ćane količine hlorida u krvi.
hyperchlorhydria, hiperhlorhidrija, v.
hyperaciditas (ventriculi).
hyperchloruria, hiperhlorurija, poveća-
ne količine hlorida u mokraći.
hypercholesterolaemia, hiperholestero-
lemija, povećanje holesterola u krvi.
Sin. hypercholesterinaemia. V. choleste-
rolaemia.
hypercholia, hiperholija, povećano luče-
nje žuči u dvanaestopalačno crevo.
hyperchylia, hiperhilija, povećano luče-
nje želudačnog soka.
hyperchylomikronaemia, hiperhilomik-
ronemija, (1) povećane količine hilo-
mikrona u krvi posle uzimanja obroka
vrlo bogatih u mastima; (2) tip hiperli-
poproteinemije (tip I) u kojeg se hilo-
mikroni nalaze u krvi neprekidno, ako
353
hypercoagulabilitas
se u hrani nalaze masti, zbog deficita en-
zima lipoproteinske lipaze. V. hyperli-
poproteinaemia.
hypercoagulabilitas, hiperkoagulabil-
nost, povećana sklonost krvi za zgruša-
vanje (koagulaciju).
hypercreatinaemia, hiperkreatinemija,
povećanje kreatina u krvi zbog njego-
vog poremećenog metabolizma u miši-
ćima, kao što je slučaj u hipertireozi.
hypercuprinaemia, hiperkuprinemija,
povećanje bakra ü krvi.
hyperdactylia, hiperdaktilija, prisustvo
više prstiju nego normalno na šaci i sto-
palu.
hyperdiuresis, hiperdiureza, povećano
lučenje mokraće.
hyperemia pulpae, početna faza zapalje-
nja pulpe zuba, preobratljivog toka. Od-
likuje se kratkotrajnim bolovima na ter-
mičke, osmotske i mehaničke nadraža-
Je-hyperextensio, v.
superextensio.
hyperfibrinogenaemia, hiperfibrinoge-
nemija, povećanje fibrinogena u krvi.
hyperflexio, hiperfleksija, preterano pre-
gib anje.
hypergammaglobulinaemia, hiperga-"
maglobulinemija, povećanje gamaglo-
bulina u krvi. Viña se naročito često u
hroničnim infektivnim bolestima.
hypergeusia, hipergeuzija, povećana
osetljivost čula ukusa na različite kvali-
tete ukusa. Sin. hypergeusaesthesia.
hypergeusaesthesia, hipergeuzestezija, v.
hypergeusia.
hyperglobulia, hiperglobulija, v. poly-
cythaemia.
hyperglobulinaemia, hiperglobulinemi-
ja, povećanje globulina u krvi.
hyperglycaemia, hiperglikemija, patološ-
ko stanje visoke koncentracije glikoze u
krvi, npr. u toku šećerne bolesti (v.
tamo). Sin. hyperglukaemia.
hyperglyceridaemia (hypeihriglyceridae-
mia), hipergliceridemija (hipertriglice-
ridemija), povećanje glicerida, skoro
uvek triglicerida u krvi. V. hyperlipopro-
teinaemia.
hyperglycorrhachia, hiperglikorahija,
veće količine glikoze nego što je nor-
malno u cerebrospinalnoj tečnosti.
354
hyperlipoproteinaemia
hyperhidrosis, hiperhidroza, pojačano
znojenje, češće ograničeno na pojedina
područja (šake, stopala, pazuho).
hyperhistidinaemia, hiperhistidinemija,
nasledni poremećaj metabolizma ami-
nokiseline histidina, nasleñuje se auto-
somnim dominantnim genom, ispoljava
se izlučivanjem velikih količina histidina i
metabolita mokraćom, poremećajima
centralnog nervnog sistema i slepi-lom.
hyperhydratatio, hiperhidratacija, pove-
ćane količine vode u organizmu.
hyperinsulinaemia, hiperinsulinemija,
povećane količine insulina u krvi.
hyperinsulinismus, hiperinsulinizam,
patološko stanje u vidu visokih vred-nosti
insulina (v. tamo) u krvi bilo usled
preteranog lučenja u beta-ćelijama Lan-
gerhansovih ostrvaca pankreasa, bilo
usled neprikladnog ubrizgavanja insulina
u cilju lečenja.
hyperkaliaemia, hiperkaliemija, poveća-
nje kalijuma u krvi, najčešće zbog sma-
njenog izlučivanja kalijuma bubrezima.
Karakteristične promene u EKG-u, a u
težem stepenu hiperkaliemija mlitave
mišićne paralize. hyperkeratosis,
hiperkeratoza, hiperpla-
zija rožastog sloja.
hyperlactacidaemia, hiperlaktacidemija,
povećanje mlečne kiseline u krvi.
hyperleukocytosis, hiperleukocitoza, na-
ročito izraženo povećanje broja leuko-
cita u perifernoj krvi. hyperlipaemia,
hiperlipemija, povećanje lipida, naročito
triglicerida, u krvi. Sin. hype rlipida em ia.
hyperlipidaemia, hiperlipidemija, pove-
ćanje lipida u krvi; mastima izazvana h.,
hiperlipoproteinemija tipa I; ugljenim
hidratima izazvana h., hiperli-
poproteinemija tipa IV.
hyperlipoproteinaemia, hiperlipoprotei-
nemija, povećanje lipoproteina u krvi.
Može biti nasledna (porodična), ili ste-
čena u toku odreñenih bolesti. Postoje 5
tipova hiperlipoproteinemija ; h., tip I,
hyperchylomicromicronaemia, postoji
stalno prisustvo hilomikrona u krvi
zbog deficita enzima lipoproteinske li-
paze, koja razgrañuje hilomikrone; h.,
hypermagnesiaemia
tip II, hiperholesterolaemia, postoji
vrlo velika sklonost za aterosklerozu i
za stvaranje tetivnih ksantoma; h., tip
III, s povećanjem i holesterola i triglice-
rida u krvi zbog loše razgradnje lipopro-
teina vrlo niske gustine; h., tip IV, uglje-
nim hidratima izazvana hipertrigliceri-
demija (endogena hipetrigliceridemija),
u koje postoji velika sklonost za dobija-
nje šećerne bolesti i ateroskleroze; h.,
tip V, u kojem postoje i hiperhilomikro-
nemija i endogena hipertrigliceridemi-
Ja.
hypermagnesiaemia, hipermagneziemi-
ja, povećanje magnezijuma u krvi.
hypermetropia, hipermetropija, daleko-
vidost, refrakciona anomalija pri kojoj
se, bez učešća akomodacije, paralelni
zraci seku u tački koja se nalazi iza
mrežnjače. Dužina oka suviše je mala u
odnosu na njegovu prelomnu moć. U
mlañih osoba moguća je samokorekcija.
Koriguje se konveksnim sfernim stakli-
ma.
hypernatriaemia, hipernatriemija, pove-
ćanje natrijuma u krvi.
hypernephroma, hipernefrom (Grawitz-
tumor), adenokarcinom bubrega odras-
lih osoba. Dobio je taj naziv jer se pre-
tpostavljalo da potiče od ostataka .nad-
bubrežnih ćelija u kori bubrega. Neop-
lazma se javlja u kori bubrega i može da
dostigne velike srazmere deformišući
bubreg. Na preseku je obično žute boje',
režnjevit, s mnogobrojnim ognjištima
krvavljenja. Daje metastaze u pluća, jet-
ru, kosti i ostale organe kao i neposred-
no u donju šuplju venu.
hyperodontio, hiperodonticija, povećan
broj zuba; prava h., usled hiperproduk-
cije zubne gredice izgradi se veći broj
zametaka, prekobrojni zubi, tipičnog ili
atipičnog oblika. V. mesiodens; privid-
na h., stanje kada pre ispadanja mleč-
nog zuba nikne njegov stalni zamenik.
V. denies accessoria, denies supernume-
raria. Sin. polyodontia.
hyperopia, v. hypermetropia.
hyperorchidismus, hiperorhidizam, ne-
normalno povećana funkciona aktiv-
nost semenika.
23*
hyperplasminaemia
hyperostosis, hiperostoza, hipertrofija
kosti; h. cranii, hiperostoza koja se jav-
lja na kostima lubanje; h. frontalis in-
terna, neoformacija koštanog tkiva koja
se ispupčava na unutrašnjoj strani kosti
u čeonom predelu. V. Morgagni-Hen-
schenov sindrom (pod sindrom); h. in-
fantilis corticalis, bolest dece koja se
ispoljuje otokom mekog tkiva iznad o.b-
olele kosti. Bolest je praćena tempera-
turom i razdražljivošću, povratima i po-
goršanjima.
hyperoxaluria, hiperoksalurija, nasledni
poremećaj metabolizma aminokiseline
glicina, bolest se nasleñuje autosomnim
recesivnim genom. Ispoljava se izlučiva-
njem velikih količina oksalata mokra-
ćom, kalkulozom mokraćnih puteva.
hyperparathyreosis, hiperparatireoizam,
patološko stanje s kliničkom slikom na-
stalom kao posledica visokih vrednosti
parathormona (v. tamo) u krvi usled ek-
scesivnog lučenja ovog hormona iz pa-
ratireoidnih žlezda.
hyperpepsia, hiperpepsija, poremećaji
varenja zbog hiperaciditeta.
hyperperistaltismus, hiperperistaltika,
suviše izražena peristaltika creva.
hyperphagia, hiperfagija, unošenje veće
količine hrane nego što je potrebno.
hyperphenylalaninaemia, hiperfenil-ala-
ninemija, nasledni poremećaj metabo-
lizma aminokiselina fenil-alanina ispo-
Ijava se povećanjem koncentracije te
aminokiseline u plazmi bolesnika.
hyperphoria, hiperforija, vrsta heterofo-
rije. Očna jabučica je latentno pomere-
na nagore.
hyperphosphataemia, hiperfosfatemija,
povećanje količine fosfata u krvi.
hyperphosphatasaemia, hiperfosfataze-
mija, povećanje fosfataza u krvi.
hyperphosphaturia, hiperfosfaturija, po-
većano izlučivanje fosfata mokraćom.
hyperpigmentatio, hiperpigmentacija, v.
pigmentano.
hyperplasia, hiperplazija, razvijanje jed-
nog tkiva ili organa preko normalnih
granica zbog povećanja broja ćelija.
hyperplasminaemia, hiperplazminemija,
povećanje plazmina (fibrinolizina) u
krvi.
355
hyperpnoea
hyperpnoea, hiperpnoja, povećana pluć-
na ventilacija. Nastaje pod uslovima du-
bokog i ubrzanog disanja. Može dovesti
do stanja alkaloze i do kolapsa.
hiperpolarizacija, povećanje negativnos-
ti potencijala ćelijske membrane. V. mi-
rovni membranski potencijal.
hyperpotassaemia, hiperpotasemija, po-
većanje kalijuma u krvi. Sin. hyperka-
liaemia.
hvperprebetalipoproteinaemia, hiper-
preb'etalipoproteinemija, povećanje
prebetalipoproteina u plazmi. V. hyper-
lipoproteinaemia.
hvperprolinaemia, hiperprolinemija, na-
sledni poremećaj metabolizma amino-
kiseline prolina, nasleñuje se autosom-
nim recesivnim genom. Ispoljava se po-
većanjem koncentracije te aminokiseli-
ne u krvi, povećanim izlučivanjem mok-
raćom, poremećajima nervnog sistema i
bubrežnom insuficijencijom.
hyperproteinaemia, hiperproteinemija,
povećanje belančevina u krvi.
hyperpyrexia, hiperpireksija, povišenje
telesne temperature; h. maligna, sin-
drom koji se dešava u nekih osoba za
vreme anestezije s naglim povišenjerrt
telesne temperature, znacima poveća-
nja mišićnog metabolizma, kao što su
tahikardija, tahipneja, znojenje i obično
rigidnost mišića.
hypersalivatio, hipersalivacija, v. ptyalis-
mus; h. posttraumatica, prekomerno
lučenje pljuvačke usled otežanih pokreta
prelomljene vilice, otežanog gutanja,
bolova, razvoja infekcije itd. Sin. ptyalis-
mus, sialorrhoea, ptyalorrhoea.
hypersegmentatio, hipersegmentacija,
povećana segmentacija jedra u granulo-
cita periferne krvi. Može biti uroñena ili
stečena, kao u oštećenju kostne srži.
hypersecretio, hipersekrecija, pojačano
lučenje, npr., želudačnog soka, pan-
kreasnog soka i dr.
hypersiderosis, hipersideroza, povećanje
količine gvozda u krvi.
hyperspermia, hiperspermija, patološko
povećanje količine semene tečnosti (iz-
nad 6 ml).
hypersplenia, v. hypersplenismus,
356
hyperthyreosis
hypersplenismus, hipersplenizam, pove-
ćan rad slezine u vidu povećane inhibi-
cije stvaranja, ili povećane razgradnje
krvnih ćelija, praćenih smanjenjem ćelija
svih krvnih loza u perifernoj krvi
(pancitopenija), ili samo dveju loza (bi-
citopenija), hipercelularnošću kostne
srži i, ne uvek, splenomegalijom.
hypersthenuria, hiperstenurija, poveća-
n^ osmolalnost mokraće s visokom spe-
cifičnom težinom mokraće.
hypertensio, hipertenzija, stalno poviše-
nje arterijskog krvnog pritiska. Može
biti nepoznatog porekla: h. essentialis
ili idiopathica, ili posledica neke pri-
marne bolesti: h. secundaria; h. adre-
nalis, izazvana tumorima nadbubrež-
nih žlezda koji luče aldosteron; h. be-
nigna, hronična hipertenzija blagog
toka, koja se može razviti u malignu hi-
pertenziju; h. essentialis, čiji uzrok nije
otkriven; h. idiopathica, h. essentialis;
h. intracranialis, sindrom povećanja
intrakranijskog pritiska i edema papile,
a bez fokusnih neuroloških znakova; h.
maligna, teška hipertenzija, koja se
brzo razvija i koja ima lošu prognozu;
njene karakteristike: edem papile, s vas-
kulnim i edemskim promenama fundu-
sa oka, zadebljanje medije malih arterija
i arteriola, proširenje leve komore
srca; h. portalis, povećanje pritiska u
portnom venskom sistemu; česta kom-
plikacija ciroze jetre; h. primaria, h. es-
sentialis; h. pulmonalis, plućna hiper-
tenzija, povećan pritisak u plućnom kr-
votoku; h. renalis, bubrežna hiperten-
zija, uslovljena ili praćena promenama
parenhima bubrega; h. renovascula-
ris, izazvana okluzivnim promenama u
bubrežnih arterija; h. rubra, crvena hi-
pertenzija, h. benigna; h. secundaria,
izazvana nekom primarnom bolešću
(bubrega, endokrinih žlezda i dr.); h.
splenoportalis, hipertenzija portnog
sistema zbog opstrukcije vene slezine;
h. vascularis, arterijska hipertenzija.
hyperthyreosis, hipertireoidizam, pato-
loško stanje nastalo kao posledica viso-
kih količina hormona tireoideje (v.
tamo) u krvi usled prekomernog luče-
nja ovih hormona iz štitaste žlezde; na-
hypertonia
jčešće hipertireoze su Bazedovljeva bo-
lest (v. morbus Basedowi), toksički ade-
nom (v. adenoma toxicum glandulae th-
yreoideae) i, najverovdtnije, atipični obli-
ci hipertireoidizma.
hypertonia, hipertonija, povišen tonus;
mišićna h., povišen tonus mišića, na-
jčešće usled lezije piramidnog sistema;
h. ophthalmica, pojačana napetost
oka, npr. u glaukomu; h. polycythaemi-
ca, povećan krvni pritisak u policitemi-
ji; vegetativna h., povišen tonus vegeta-
tivnog nervnog sistema (češće simpati-
kusa).
hypertrichosis, hipertrihoza, prekomer-
na dlakavost. Sin. trihauxis, hirsutismus,
virilismus pilaris.
hypertriglyceridaemia, hipertrigliceri-
demija, patološko stanje koje karakteri-
še visoka koncentracija triglicerida (v.
tamo) u krvi (v. i hyperlipidaemia).
hypertrophia, hipertrofija, povećanje or-
gana ili ćelije. Hipertrofija nastaje kao
posledica različitih fizioloških i patološ-
kih uzroka. Primer fiziološke hipertrofi-
je je uvećanje materice za vreme trud-
noće. Kompenzatorna hipertrofija je iz-
ražena naročito u parnih organa kada
jedan bude izbačen iz funkcije.
hyperventilatio, hiperventilacija, (1) sta-
nje u kojem postoji povećano ulaženje
vazduha u plućne alveole i koje dovodi
do smanjenja delimičnog pritiska ug-
Ijen-dioksida u krvi i do alkaloze; (2) ne-
normalno produženo, ubrzano i dubo-
ko disanje. V. polypnoea.
hypervitaminosis, hipervitaminoza, ne-
pravilna ishrana uslovljena unošenjem
prekomernih, suvišnih količina vitami-
na rastvorljivih u mastima.
hypervolaemia, hipervolemija, poveća-
nje cirkulišuće krvi, najčešće zbog pove-
ćanja zapremine plazme.
hyphaema, hifema, prisustvo krvi u pred-
njoj komori oka.
hypnagoga, hipnagogi, sredstva za izazi-
vanje sna.
hypnosis, hipnoza, sugestija, izazvano sta-
nje sužene svesti slično spavanju, od
koga se razlikuje vezom koju hipnotisa-
ni ima s hipnotizerom (»rapport«), a
preko njega s ostalim svetom.
hypocholesterinaemia
hypnotica, hipnotici, sredstva za izaziva-
nje sna.
hypo-, prefiks koji u složenicama označa-
va da je nešto ispod, dole, manje, nedo-
voljno. Npr. hipovitaminoza, oboljenje
usled nedovoljnog uzimanja nekog vita-
mina hranom. U herniji označava da se
element u nekom jedinjenju jedini svo-
jom najnižom valencijom.
hypoaccelerinaemia, hipoakcelerinemi-
ja, smanjenje V činioca koagulacije (ak-
celerina) u krvi. Može biti uroñeno ili
stečeno.
hypoaciditas (ventriculi), smanjeno lu-
čenje sone kiseline želudačnog soka.
Sin. hypaciditas, hypochlorhydria.
hypoadrenocorticismus, hipoadreno-
korticizam, patološko stanje nastalo us-
led nenormalno snižene aktivnosti kore
nadbubrežnih žlezda, npr. u Adisonovoj
bolesti (v. morbus Addisoni).
hypoalbuminaemia, hipoalbuminemija,
smanjenje albumina u krvi.
hypoaldosteronismus, hipoaldosteroni-
zam, patološko stanje nastalo usled ne-
normalno niske koncentracije aldoste-
rona (v. tamo) u krvi. .
hypoalfalipoproteinaemia, v. hypolipo-
proteinaemia.
hypoaminoacidaemia, hipoaminoacide-
mija, smanjenje aminokiselina u krvi.
hypobetalipoproteinaemia, hipbbetali-
poproteinemija, v. hypolipoproteinae-
mia.
hypocalcaemia, hipokalcicmija, patološ-
ko stanje koje karakteriše niska kon-
centracija kalcijuma u krvi, npr, u toku
tetanije. V. tetania.
hypocalciurija, hipokalciurija, smanjeno
izlučivanje kalcijuma mokraćom.
hypocapnia, hipokapnija, deficit ugljen-
dioksida u krvi, zbog hiperventilacije,
koji vodi alkalozi.
hvpocjiloraemia, hipohloremija, smanje-
nje hlorida u krvi. V. chloraemia.
hypochlorhydria, hipohlorhidrija, sma-
njenje sone kiseline u želudačnom
soku. V. hypoaciditas (ventriculi).
hypochloruria, hipohlorurija, smanjeno
izlučivanje hlorida mokraćom.
hypocholesterinaemia, v. hypocholeste-
rolaemia.
357
hypocholesterolaemia
hypocholesterolaemia, hipoholesterole-
mija, smanjenje holesterola u krvi. Sin.
hiperholešterinaemia.
hypochondria mercurialis, psihička
depresija koja se javlja kao jedan od
simptoma prilikom hroničnog trovanja
živom.
hypochromia, hipohromija, smanjena ko-
ličina hemoglobina u krvi.
hypocoagulabilitas sanguinis, hipokoa-
gulabilnöst krvi, smanjena sposobnost
krvi za zgrušavanje, zbog smanjenog
stvaranja pojedinih činilaca koagulaci-
je, ili zbog prisustva antikoagulacijskih
činilaca u krvi.
hypoconvertinaemia, hipokonvertinemi-
ja, smanjenje VII činioca koagulacije
(konvertina) u krvi. Može biti uroñeno
ili stečeno.
hypocupraemia, hipokupremija, smanje-
nje bakra u krvi.
hypocythaemia, hipocitemija, v. hypocy-
tosis.
hypocytosis, hipocitoza, smanjenje broja
eritrocita u krvi. Sin. hypocythaemia.
hvpodontio, hipodoncija, manji broj
zuba. Uroñena ili nasleñena nepravil-
nost; prava h., posledica je defektne
funkcije zubne gredice. Sin. anodontio;
prividna h., neki zub u nizu zuba ne-
dostaje, ali se rendgenskim snimkom
otkrije da je uklešten.
hvpoeosinophilia, hipoeozinofilija, sma-
njenje eozinofilnih granulocita u krvi.
Sin. eosinopenia.
hypofibrinogenaemia, hipofibrinogene-
mija, smanjenje fibrinogena u krvi zbog:
(1) smanjene sinteze u jetri; (2) poveća-
ne potrošnje u toku rasejane intravas-
kulne koagulacije i (3) povećane fibri-
nolize. V. DIK, fibrinolysis.
hypofolikulinurija, količina ginogena is-
pod 200 ml u mokraći žene.
hypogalactia, hipogalaktija, umanjeno lu-
čenje mleka u dojilje, koje može biti pri-
marno usled nedovoljne razvijenosti
mlečnih žlezda ili usled njihove nedo-
voljne funkcije u slučajevima otežanog
pražnjenja dojki, nepravilnih bradavica,
ragada, bolova pri dojenju koji spreča-
vaju laktaciju. U primarnoj hipogalaktiji
važnu ulogu imaju psihički i socijalni
358
hypoglycorrhachia
faktori. Sekundarna se smatra fiziološ-
kom i prolaznom.
hypogammaglobulinaemia, hipogama-
globulinemija, smanjenje gama-globuli-
na u krvi, deficit imuniteta u kojeg na-
jčešće postoji smanjenje svih vrsta (kla-
sa) imunoglobulina (gama-globulina);
h. acquisita, stečena hipogamaglobuli-
nemija izazvana nekom primarnom bo-
lešću, naročito malignim hemopatija-
ma; h. congenitalis, nasledna hipoga-
maglobulinemija nastala zbog poreme-
ćaja u ð-limfocitima; h. physiologica,
prolazna hipogamaglobulinemija u no-
voroñenčeta i odojčeta; h. transitoria,
h. physiologica.
hypogastrium, hipogastrijum, podrebar-
je, mali trbuh, donji sprat trbuha, sasto-
ji se od tri predela: preponskog (regio
inguinalis dextra et sinistra) i stidnjač-
nog (regio pubica).
hypogenitalan, kaže se za nedovoljno iz-
raženu genitalnu odliku.
hypogenitalismus, hipogenitalizam, ne-
dovoljna razvijenost polnih organa i os-
talih polnih odlika.
hypogeusaesthesia, hipogeuzestezija, v.
hypogeusia.
hypogeusia, hipogeuzija, smanjena spo-
sobnost percepcije ukusa. Sin. hypogeu-
saesthesia.
hypoglobulia, hipoglobulija, smanjenje
broja eritrocita u krvi. V. anaemia.
hypoglycaemia, hipoglikemija, smanje-
nje glikoze u krvi, koje može izazvati hi-
poglikemijski šok; leucinom izazvana
h., porodična hipoglikemija, u detinj-
stvu izazvana unošenjem leucina hra-
nom, koje izaziva pojačano lučenje insu-
lina; h. naštinu, javlja se kada se ne uz-
ima hrana u insulinomu, gladovanju,
sindromu loše apsorpcije, glikogenoza-
ma, hipopituitarizmu i insuficijenciji
kore nadbubrežnih žlezda; reaktivna
h., hipoglikemija posle unošenja uglje-
nih hidrata, koja dovodi do povećanog
lučenja insulina. Sin. hypoglykaemia.
hypoglycaemosis, hipoglikemoza, sma-
njenje glikoze u krvi i tkivima.
hypoglycorrhachia, hipoglikorahija,
smanjenje glikoze u cerebrospinalnoj
hypogonadismus hypophysis

tečnosti; obično je znak meningitisa, na- hyponatriaemia, hiponatriemija, smanje-

ročito tuberkulozne prirode. nje natrijuma u krvi zbog: (l) gubljenja
hypogonadismus* hipogonadizam, pato- natrijuma iz organa za varenje (povra-
loško stanje koje karakteriše nenormal- ćanje, prolivi), znojem i bubrezima (Ad-
no smanjenje aktivnosti polnih žlezda disonova b., diuretici, nefritis s gublje-
(gonada) sa, manje-više, izraženim za- njem soli). Znaci: trovanje vodom, hipo-
stojem u seksualnom razvoju. natriemijska (vanbubrežna azotemija).
hypogranulocytosis, hipogranulocitoza, hyponatriuria, hiponatriurija, smanjeno
smanjenje broja granulocita u perifer- izlučivanje natrijuma mokraćom.
noj krvi. V. agranulocytosis. hyponychium, hiponihijum, tanak sloj
hvpohaemia, hipohemija, anemija. V. pokožice ispod nokatnog polja u IV fe-
anaemia. talnom mesecu. Od njegovog prednjeg
hypohepatia, hipohepatija, smanjenje dela docnije postaje ležište nokta (lectu-
uloga jetre. lus unguis), a od njegovog zadnjeg dela
hypohydratio, hipohidracija, smanjenje matični deo nokta ili matrica (matrix
vode i obično elektrolita u organizmu. unguis).
Sin. dehydratio. hypoparathyreosis, hipoparatireoidi-
hv pokaliaemia, hipokaliemija, smanjenje zam, klinička slika nastala kao posledi-
kalijuma u krvi, zbog: (1) povećanog iz- ca niskih vrednosti parathormona (v.
lučivanja bubrezima; (2) gubljenja iz or- tamo) u krvi usled smanjene aktivnosti
gana za varenje (povraćanje, prolivi) i paratireoidnih žlezda.
(3) povećanog prelaženja u ćelije. Neu- hvpoperistaltismus, hipoperistaltika,
romišićni poremećaji koji mogu ići do smanjeni peristaltički pokreti creva.
paralize, paralizni ileus, bubrežni dija- hypopharynx, hipofarinks (pars laryngea
betes insipidus i karakteristične prome- pharyngis s. laryngopharynx), donji
ne EKG-a glavni su znaci hipokaliemije. sprat ždrela na čijem se prednjem zidu
Sin. hypopotassaemia. nalazi otvor grkljana.
hypoleukocytosis, hipoleukocitoza, sma- hypophoria, hipoforija, vrsta heterofori-
njenje leukocita u perifernoj krvi. je. Očna jabučica je latentno pomerena
nadole.
hypolipoproteinaemia, hipolipoprotei- hypophosphataemia, hipofosfatemija,
nemija, smanjenje lipoproteina u krvi. smanjenje fosfata u krvi, u toku hiper-
Može biti posledica naslednih poreme- paratireoidizma, rahitisa, osteomalacije
ćaja (h. familialis), ili stečena u drugim i u nekih bolesti bubrega; h. familialis,
bolestima, kao što su pothranjivanje, ci- nasledna bolest, često udružena s rahi-
roza jetre i dr. hypoalfalipoproteinae- tisom otpornim na D-vitamin.
mia, veliko smanjenje alfalipoproteina hvpophosphatasia, hipofosfatazija, na-
u krvi, zbog naslednog deficita u sintezi sledna bolest u vidu manjka fosfataze u
A-apoproteina. Sin. Tangierska bolest; serumu, zbog smanjenja alkalne fosfata-
hypobetalipoproteinaemia, veliko ze u ćelijama, koje dovodi do poremeća-
smanjenje beta-lipoproteina u krvi us- ja stvaranja i mineralizacije kostiju.
led naslednog poremećaja u stvaranju hypophosphaturia, hipofosfaturija, sma-
B-apolipoproteina, ili zbog pothranji- njeno izlučivanje fosfata mokraćom.
vanja, ili sindroma loše apsorpcije. hypophysis, hipofiza, žlezda sa višestru-
hypomagnesiaemia, hipomagneziemija, kom endokrinom ulogom, nalazi se u
smanjenje magnezijuma u krvi; nastaje udubljenju koštanog dela u osnovi luba-
u toku sindroma loše apsorpcije, dehid- nje u tzv. turskom sedlu (sella turcica),
racije, u alkoholizmu i bolestima bubre- a obavijena je vezivnim omotačem, iz-
ga. Znaci: neuromišićria prerazdražlji- dankom tvrde moždanice. Na* njoj se
vost. razlikuju 4 dela: prednji režanj (pars an-
hypomochlion, hipomoklion, tačka os- terior), srednji režanj (p. intermedia), tu-
lonca, uporište, tačka obrtanja. beralni režanj (p. tuberalis) i zadnji re-

359
hypopinealismus
žanj (p. posterior ili p. neurosa) koji je
peteljkom ili infundibulumom pripet za
hipotalamus. Prva tri postaju od epitela
ždrela embriona (adenohypophysis) i
rasporeñeni su oko zadnjeg režnja, koji
je nervnog porekla (neurohypophysis);
(embr.). Obavijena je vezivnim omota-
čem, izdankom tvrde opne. Sastoji se od
3 režnja: prednjeg (pars anterior), sred-
njeg (p. intermedia) i zadnjeg (p. poste-
rior ili neurohipofiza). Prednji se sastoji
od ćelija grupisanih oko proširenih ka-
pilara. Od ovih ćelija neke se boje kise-
lim bojama (acetofilne ć.) a neke slabo
primaju boje (hromofobne ć.). Lučenje
inkreta vrše uglavnom acidofilne i bazo-
filne ćelije. Tim inkretima hipofiza utiče
na rastenje, na insularni aparat pan-
kreasa, na timus, na mlečne žlezde, na
polne žlezde (gonadotropni hormoni),
na tireoideju (tireotropni hormon), na
paratireoideju, na koru i srž nadbubrež-
nih žlezda. Srednji režanj se sastoji ug-
lavnom od slabo bazofilnih ćelija. One
luče intermedin koji deluje na širenje
hromatofora. Zadnji režanj, iako nerv-
nog porekla, nema nervnih ćelija već
ependimskih i neuroglijskih ćelija i tzf.
pituicita. Luči inkrete koji dospevaju u
nervni sistem (neurokrina žlezda) ili u
krv (hemokrina žlezda), a koji deluje na
grčenje mišića materice (oksitocin) i na
promet soli i vode (adiuretin); h. ćelije
trudnoće; (seks.) pojava u hipofizi trud-
nih žena ćelija koje liče na eozinofilne,
ali loše pritvrduju fuhsin ili gvožñeviti
hematoksilin. Procenat tih ćelija je velik,
naročito u višerotkinja i u posled-njim
mesecima trudnoće. Neki misle da su
ćelije trudnoće eozinofilne ćelije u
hipersekreciji.
hypopinealismus, hipopinealizam, boles-
no stanje usled umanjene funkcije epifi-
ze.
hvpopituitarismus, hipopituitarizam, pa-
tološko stanje organizma nastalo zbog
smanjenog rada hipofize izazvanog na-
jčešće tumorima bazofilnih ćelija pred-
njeg režnja hipofize. Simptomi su prete-
rana gojaznost i zadržavanje infantilnih
odlika.
hypoplasia dentis, v. dysplasia dentis.
360
hyposplenismus
hypoproteinaemia, hipoproteinemija,
smanjenje belančevina u plazmi, koje
može dovesti do edema, kada je hipo-
proteinemija uglavnom posledica hi-
poalbuminemije; hepatička h., zbog
smanjenog stvaranja belančevina u jet-
ri; prehepatička h., zbog deficita belan-
čevina u ishrani; renalna h., zbog gub-
ljenja belančevina mokraćom.
hypoprothrombinaemia, hipoprotrom-
binemija, smanjenje protrombina (II či-
nioca koagulacije) u krvi. Može biti uro-
ñeno ili stečeno, naročito u bolestima
jetre, ili pri davanju antikoagulacionih
sredstava.
hypopyon, hipopion, prisustvo gnoja u
prednjoj komori oka.
hyposalivatio, hiposalivacija, smanjeno
lučenje pljuvačke, privremeno ili traj-
no; najizraženije je posle zapaljenja, po-
vrede ili tumora parotidne pljuvačne
žlezde. Glavni je znak suvoća usta (xe-
rostomia). Javlja se i posle menopauze u
starih osoba, Mikuliczeve bolesti i Sjog-
renovog sindroma. V. aptyalismus, oligo-
sialia.
hyposideraemia, (grč.) hiposideremija,
smanjenje gvozda u plazmi.
hypospadia, hipospadija, uroñena mana
mokraćnog kanala, čiji se spoljašnji ot-
vor nalazi na donjoj strani penisa ili ceo
donji zid ovog kanala ne postoji. A u
žena je uroñeni nedostatak mokraćne
cevi, tako da se mokraća iz bešike uliva
direktno u vaginu; h. balanicum, na-
jčešći vid hipospadije gde se uretra ot-
vara na glaviću blizu udne uzdice, v. h.
glandis; h. femininum, hipospadija u
kojoj se uretra otvara u vagini; h. glan-
dis, v. h. balanicum; h. penis, hipospa-
dija gde se uretra otvara na prostoru iz-
meñu žlezba glavica i granice izmeñu
penisa i mošnica; h. penoscrotale, hi-
pospadija u kojoj se uretra otvara na
spoju penisa s mošnicom; h. perineale,
hipospadija praćena anomalijom po-
Inih organa, zakržljalim penisom, obuh-
vaćenim i pokrivenim dvostrukom moš-
nicom.
hyposplenismus, hiposplenizam, smanje-
no funkcionisanje slezine, naročito u
hyposthenuria
toku tuberkuloze slezine, u kome postoji
leukemoidna krvna slika.
hyposthenuria, hipostenurija, nesposob-
nost da se stvori hiperosmolska mokra-
ća s visokom specifičnom težinom; h.
tubularis, posledica oštećenja epitela
bubrežnih kanalića.
hypotensio, hipotenzija, sniženje krvnog
pritiska; h. arterialis, arterijska hipo-
tenzija, smanjenje krvnog pritiska; h.,
kontrolisana, kontrolisano doziranje
medikamenata (ganglioblokatora ili
anestetika), kojima se u toku hirurške
intervencije snižava sistemski krvni pri-
tisak i time smanjuje ukupna količina
izgubljene krvi; koristi se u toku neuro-
hirurških ili drugih hirurških interven-
cija praćenih obilnim krvarenjem. Na
kraju hirurške intervencije krvni priti-
sak se vraća na normalu; h. orthostati-
ca, ortostatska hipotenzija, koja nastaje
samo u uspravnom ppložaju tela; h. po-
sturalis, h. orthostatica; h. vascularis,
teška hipotenzija zbog proširenja arte-
riola i kapilara.
hypothalamotomia, hipotalamotomija,
zasecanje zadnje-bočnog dela hipotala-
musa u cilju lečenja nekih psihičkih po-
remećaja.
hypothalamus, hipotalamus, podbrežje,
oblast diencefalona (meñumozga), koja
leži pod talamusom (ventralno od hipo-
talamusnog žleba). Ova se oblast smatra
važnom regulatornom vegetativnom
oblašću, izmeñu ostalog, i za seksualnu
funkciju (Spatzov seksualni centar). U
njoj se nalaze supraoptička i paraventri-
kularna jezgra neurokrine prirode
(diencefalna Žlezda), u prisnoj vezi s hi-
pofizom. V. hipotalamus.
hypothenar, hipotenar, uzvišenje dlana
prema malom prstu.
hypothyreosis, hipotireoza, patološko
stanje nastalo kao posledica niskih
vrednosti hormona tireoideje (v. tamo)
u krvi usled njihovog prestanka stvara-
nja ili smanjenog lučenja; najčešća hipo-
tireoza je, verovatno, miksedem (v. my-
xoedema) i hipotireoza nastala usled
operativnog odstranjenja ili oštećenja
usled terapijske primene radioaktivnog
hypsarrhythmia
joda radi njihovog lečenja. V. hyperthy-
reosis.
hypotonia, hipotonija, sniženje pritiska
krvi ili smanjenje tonusa normalnog na-
pona mišića ili drugih organa (želuca
itd.); h. bulbi, snižen pritisak u oku. Uz-
roci: miopija, ablacija retine, povrede
očne jabučice, dugotrajna zapaljenja ci-
lijarnog tela i dijabetička koma.
hypotrichosis, hipotrihoza, delimično ili
potpuno odsustvo dlaka usled poreme-
ćaja u njihovom razvitku.
hypoventilatio, hipoventilacija, smanjen
protok vazduha u plućne alveole.
hypovitaminosis, hipovitaminoza, bolest
nepravilne ishrane usled nedovoljnog
unošenja vitamina. Sin. avitaminosis.
hypoxaemia, hipoksemija, smanjena ok-
sigenacija krvi.
hypoxia, hipoksija, stanje kada ćelije i tki-
va ne dobijaju potrebnu količinu kiseo-
nika, što ima za posledicu poremećaje u
funkciji organa i sistema. Hipoksija na-
stupa usled smanjenog pritiska kiseoni-
ka u udahnutom vazduhu (hipoksična
hipoksija), usled nesposobnosti krvi da
prenosi kiseonik od pluća do ćelija, us-
led usporene cirkulacije krvi i zato ćeli-
je ne mogu da koriste raspoloživi kiseo-
nik. Za vazduhoplovnu i kosmičku me-
dicinu od interesa je pre svega hipoksič-
na hipoksija. Ova nastaje kada se priti-
sak kiseonika u udisaju spusti ispod 100
mm Hg, što dovodi do psiholoških i fi-
zioloških poremećaja, od blage glavobo-
lje do nesvestice i smrti. Ukoliko je visi-
na veća, hipoksija je brutalnija jer je de-
limičan pritisak kiseonika u udisaju ma-
nji; anemijska h., hipoksija izazvana
nedovoljnim prenošenjem kiseonika iz
pluća u tkiva, zbog smanjenja ili kvalita-
tivne izmenjenosti hemoglobina u krvi;
tkivna h., smanjenje kiseonika u tkivi-
ma.
hypsarrhythmia, hipsaritmija, sin. pro-
pulzivni »petit mol«. Westov sindrom,
munjeviti napadi, napadi klanjanja, se-
lam-grčevi, vrsta epilepsije u odojčadi i
male dece koja ide s »visokom« (hipsos,
gr. visok), velike amplitude aritmijom u
EEG-u.
361
hysteria
hysteria, histerija, vrsta psihoneuroze,
reakcija organizma na tzv. psihički kon-
flikt, tj. potiskivanje instinktivnih težnji
u nesvesno. Ta se reakcija sastoji od
niza poremećaja funkcija motornog,
senzitivnog, vegetativnog i psihičkog
aparata. Potisnute želje i težnje svoju
»energiju«, kojom bi se inače ostvarile,
pretvaraju u histeričke simptome (kon-
verzija)..Ovaj tzv. psihogeni mehanizam
nastajanja histerije, kako izgleda, sam
po sebi nije dovoljan da dovede do ob-
oljenja; pbtrebno je istovremeno i neko
organsko oštećenje izvesnih delova
mozga (diencefalon); napadi h., jedan
od načina manifestacije histerije. Mogu
biti različitog oblika i tokom istorije
pretrpeli su karakteristične izmene. U
srednjem veku javljaju se u vidu čitavih
psihičkih epidemija uvezi s religijskim
praznovericama. Krajem XIX veka u
pariškoj bolnici »Salpetrijer«, pod uti-
cajem nesvesne lekarske sugestije, do-
stigli su neviñenu komplikovanost u
vidu tzv. velikih napada histerije: na
dan-dva ranije promena raspoloženja,
preosetljivost, povraćanje, grčevi, hi-
persalivacija, kašalj, štucanje, lupanje
srca, opšta slabost. Posle minimalnog
povoda tonusna faza s opistotonusom,
kongestijom, grimasiranjem, »prevrta-
njem« očiju. Bolesnik kida sa sebe ode-
lo, najzad zauzima položaj duge (are de
cercle) s oslanjanjem na potiljku i peta-
ma. Sledećeg trenutka počinje klonus-
na faza s divljim bacanjem i otimanjem
od onih koji pokušavaju da ga zadrže.
Pri tome bolesnik ječi, odaje razne gla-
sove ili izgovara reci ili čitave rečenice.
Pokreti trupa ponekad imaju sličnosti s
pokretima pri koitusu. Naizmenično s
položajem tela u obliku duge, ovi vrlo
šaroliki, tzv. »klovnovski« pokreti, isp-
rekidani pauzama potpunog mira,
mogu trajati po više desetina minuta.
Namesto tako dugačke serije burnih po-
kreta mogu doći tzv. »strasne« poze, do-
lazi do »ekstaze« ili delirijuma. Posle
svega ponekad dolazi do sna. Napad his-
terije nije praćen gubitkom svesti, koja
je u najtežem slučaju samo vrlo sužena.
Bolesnik obično zna šta se oko njega de-
362
hystoplasma capsulaturn
šavalo, ali ne zna šta je sam radio, ne
seća se staje u napadu govorio itd. Ceo
napad histerije ima jasno izraženu teat-
ralnu crtu i po pravilu se ne dogaña ako
bolesnik ne računa s gledaocima, od-
nosno slušaocima. On traje znatno duže
od najtežeg epileptičkog napada i nika-
da ne pokazuje one vegetativne prome-
ne koje se vide u ovoga (promena ritina
sr ča i disanja, bledilo, cijanoza, ispušta-
nje izmeta i mokraće). Ne dolazi, po pra-
vilu, do povreñivanja i pored sve neo-
buzdanosti »klovnovskih« pokreta.
Nema ujeda za jezik. Mali histerički na-
padi su po intenzitetu i ekstenzitetu sla-
biji. Histerički napad se može izazvati
ili, pak, preseći ako je već izbio, pritis-
kom na tzv. histerogene, odnosno histe-
rofrene tačke (zone). V. chorea major.
hysterosalpingographia, histerosalpin-
gografija, rendgensko snimanje mate-
rične duplje i jajovoda, posle unošenja
jodnog kontrastnog sredstva u materič-
nu duplju.
hystiocit, histiocit, velika ćelija sa izraže-
nom sposobnošću za fagocitozu. Ima
veoma različite nazive kao što su: polib-
last, endotelne ćelije, klazmatociti, mo-
nociti, velika mononuklearna ćelija.
Stvaraju se od monocita, a možda i od
limfocita koji su iz krvotoka prešli u tki-
vo. Većina, meñutim, nastaje iz rçtiku-
loendotelnih ćelija na mestu gde se
odigrava proces reakcije. Makrofagi su
krupni, ovalni ili okruglasti s ovalnim,
nazubljenim jedrom, gustom citoplaz-
mom koja ne sadrži granule. Makrofage
igraju veoma značajnu ulogu u akutnim
i hroničnim procesima inflamacije, po-
kretne su i sadrže fermente nukleazu,
proteinazu, lipazu i karbohidrazu. U tu-,
berkuloznom procesu se pretvaraju u
»epiteloidne« ćelije.
hystoplasma capsulatum, mikoza koja se
nalazi u velikom broju u ćelijama reti-
kuloendotelnog sistema obolelih. Ulaz-
no mesto prodora u čovečiji organizam
nije poznato. Klinički, oboljenje može
da se manifestuje primarnom diskrazi-
jom krvi, kao dizenterija ili infekcija di-
sajnih puteva. Oboljenje prati teška
hystoplasma capsulatum hystrix

anemija i leukopenija s relativnom lim- nje bolesti. Najčešće su zahvaćeni jetra,

focitozom, kao i uvećana slezina, jetra i slezina, limfne žlezde, pluća i srž kosti-
limfne žlezde. Nalaz histoplazme u pro- Ju, kao i sluznica usta, creva i nadbubre-
toplazmi mononuklearnih ćelija razma- zi.
za krvi pouzdana je metoda za dokaziva- hystrix, v. ichthyosis hystrix.
I, simbol za intenzitet zračne energije; sim- Ichthyol, ihtiol, v. Ammonii sulfogyroda-
bol za intenzitet električne struje.
Ia-antigeni, produkti I regiona (I-A, I-B i I- ichthyosis, ihtioza, dominantno nasledno
-C) u miša, u sastavu H-2 regiona. Nañe-
ni su na B-i T-limfocitima, kao i drugim
ćelijama (makrofazi, epidermne ćelije,
spermatozoidi). Nisu prisutni na eritro-
citima.
ICSH (»interstitial cell stimulating hor-
mone«), v. LH, adenohypophysis.
Id, simbol za oslabljeni, dakle preostali in-
tenzitet upadnog zračenja pošto je ono
prošlo kroz upijač čija debljina iznosi d
cm.
IJ, skrać. (na našem jeziku) za oznaku in-x
ternacionalne jedinice. U ovakvim jedi-
nicama često se izražava količina nekih
hormona ili vitamina u pojedinim pre-
paratima.
i.m., skrać. za intramuskularno, u mišić.
In113m, radioaktivni izotop indijuma, do- icterus, ikterus, žutica; i. catarrhalis, ka-
bija se iz generatora. Primenjuje se, ve-
zan za EDTA (etilen-diaminotetracetat),
za ispitivanje bubrega i placente, u ob-
liku koloidnih čestica za scintigrafiju
jetre, a u obliku mikrosfera za scintigra-
fiju pluća. U jonskom obliku - vezan za
transferin - In113m primenjuje se za an-
gioscintigrafiju, scintigrafiju placente i
odreñivanje zapremine krvi.
inf., (farm.) skrać. za infunde i infusum;
(anat.) skrać. za inferior, donji.
lo, simbol za intenzitet upadnog zračenja,
tj. za intenzitet zračenja na površini
kože.
i.v., skrać. za intravenski, u venu.
ianthinopsia, jantinopsija, poremećaj u
percepciji boja. Takve osobe vide pred-
mete ljubičasto obojene.
364
las.
oboljenje kože koje se ispoljava suvo-
ćom i perutanjem sa smanjenom sekre-
cijom loja i znoja. Oblici: i. congenita,
(hyperkeratosis ichthyosiformis), rece-
sivno nasledno ihtioziformno stanje
kože s pretežnom lokalizacijom na pre-
vojima, licu i šakama, dakle inverzno od
i. vulgaris; i. hystrix, stvaranje rožastih
bodlji naročito u prevojima; i. nigri-
cans, tamne, skoro crne skvame; i. niti-
da, nešto veće svetlucave skvame; i. sa-
uriasis, jako izražena hiperkeratoza
kože, koja morfološki podseća na kro-
kodilsku; i. serpentina, deskvamacija
koja podseća na zmijsku kožu; i. sim-
plex, suvoća kože i jedva primetno pe-
rutanje (xeroderma).
taralna žutica, raniji izraz za infektivni
hepatitis; i. ex obstructione, opstruktiv-
na žutica, usled intrahepatičkih i ekst-
rahepatičkih prepreka u oticanju žuči;
i. gravis, akutna žuta atrofija jetre; i.
gravis neonatorum, teška žutica novo-
roñenčeta zbog Rh-izoimunizacije; i.
haemolyticus, hemolizna žutica, zbog
povećane razgradnje eritrocita; i. hepa-
tocellularis, žutica zbog hepatitisa;
hronični porodični i., nasledna sfero-
citoza; i. infectiosus, izazvan leptospi-
rama; i. intermittens juvenilis, Gilber-
tova bolest; i. melas, stari izraz za vrlo
izraženu žuticu u toku opstrukcije žuč-
nih puteva, naročito u karcinomu pan-
kreasne glave; i. neonatorum, koji se
ictus
javlja ponekad odmah po roñenju; i.
nuclearis, najteži oblik icterusa gravisa
neonatoruma s psihičkim i nervnim po-
remećajima. Sin. kernicterus; i. simplex idiotia, idiotija, najteži oblik uroñene ma-
infektivni hepatitis; i. spirochetosus,
izazvan leptospirama; i. typhoides,
akutna žuta atrofija jetre.
ictus, iktus, udar, iznenadan napad; i.
apoplecticus, apoplektički iktus, udar,
moždana kap, više ili manje nagao pre-
stanak funkcije mozga ili delova mozga
usled poremećaja krvotoka. V. apople-
xia; i. cordis, udar srčanog vrha za vre-
me sistole komore o prednji zid grud-
nog koša. I. c. se može opipati ili (u as-
teničnih osoba i ljudi s hipertrofijom
leve komore) videti. Normalno se nalazi
u V levom meñurebarnom prostoru, l
cm unutra od mesta gde ga preseca me-
dioklavikularna.linija; i. epilepticus, v. idiotip, antigenski obeleživač za reagujući
epileptički napad; L Solaris, sunčanica,
v. insolacio.
idejni masohizam, v. masochismus.
idejni sadizam, v. sadizam.
identični blizanci, v. monozigotni blizanci idiotipska specifičnost imunoglobuli-
identifikacija, (1) utvrñivanje ličnosti; (2)
duševna radnja podsvesti kojom naše
»ja« prisvaja ili prenosi na sebe osobine
ili svojstva neke druge ličnosti ili pred-
meta, ili prenosi na neku osobu pred-
stavu koju ima o nekoj drugoj osobi.
identifikacija bakterija, vrši se na osno-
vu mnogobrojnih i raznovrsnih metoda,
koje otkrivaju najvažnije osobine bakte-
rija, koje omogućavaju njihovo odreñi-
vanje i razlikovanje. Time se omogućuje
i etiološka dijagnoza zaraznih bolesti.
ideokinetičan, onaj koji se odnosi na plan idoksuridin, antivirusno sredstvo (prouz-
za izvoñenje neke naučene, uvežbane,
tzv. praktične radnje.
ideokinetička apraksija, v. apraxia.
ideomotoran, isto što i psihomotoran. V.
apraxia.
ideomotorna apraksija, v. apraxia.
idiogram, dijagramsko prikazivanje hro-
mosomskog sadržaja ćelije.
idiohromosomi, v. kromosomi pola.
idiosyncrasia, idiosinkrazija, osobina da
osoba, posle uzimanja izvesnog leka,
reaguje izvesnim alergijskim pojavama
(koprivnjača, razne ospe na koži, povi-
IgA
šenje telesne temperature, poremećaji
krvotoka). Može biti uroñena, ali je u ve-
ćine osoba stečena.
loumnosti. Idioti nikad ne nauče govor,
nečisti su (incontinentia urinae et alvi).
Vrše razne automatske pokrete. Jedni
su stalno u pokretu (eretički idioti),
drugi potpuno mirni, tupi (torpidni
idioti), poneki podložni afektu i nagoni-
ma, opasni po okolinu zbog sklonosti ka
seksualnim deliktima, impulsivnim rad-
njama, paljevinama itd.; drugi su mirni
i poslušni i mogu naučiti da obavljaju
primitivne poslove upornim i stručnim
školovanjem; i. amaurotica (Tay-Sa-
cks), nasledno slepilo s idiotijom i opš-
tom uzetošću; posledica je degeneracije
ganglijskih ćelija mrežnjače i mozga.
deo molekula antitela. Antitela različite
specifičnosti imaju različite idiotipove.
V. idiotipska specifičnost imunoglobuli-
na.
na, individualne antigenske razlike
imunoglobulina. Idiotipska specifič-
nost antitela je prouzrokovana struktu-
ralnim razlikama na mestu kojim se an-
titelo vezuje za antigen. Antitela speci-
fična za idiotipski obeleživač mogu se
dobiti imunizacijom životinja anti-gen-
antitelo kompleksima pod uslo-vom
da su životinja koja se imunizuje i
životinja čije se antitelo koristi za imu-
nizaciju iste alotipske specifičnosti. V.
alotipska specifičnost imunoglobulina.
rokovači oboljenja herpesa simplexa i
vaccinia).
IgA, imunoglobulini A, čine 20% svih imu-
noglobulina čoveka. To su sekretorni
imunoglobulini. Nalaze se u serumu i
svim tečnostima organizma: kolostru-
mu, pljuvački, bronhijalnom sekretu,
sluzi creva itd. Molekulska težina je oko
150.000 a sedimentaciona konstanta 7 S
(Swedbergove jedinice). Sekretorni IgA
je vezan za tzv. »sekretornu« kompo-
nentu i J-lanac. Sekretorna komponen-
ta je beta-globulin i ima ulogu prenosa-
ča a J-lanac je protein male molekulske
365
IgG
težine koji stabilizuje dimerni oblik;
IgD, imunoglobulini D, po svojim fiziko-
hemijskim osobinama se ne razlikuje od
IgG (v. IgG). Nije još sa sigurnošću utvr-
ñeno da Ii IgD ima osobine aktivnih an-
titela; IgE, imunoglobulini E, čine mali
deo imunoglobulina čoveka. Molekul-
ska težina je 180.000 a sedimentacijska
konstanta oko 8 S (Swedbergove jedini-
ce). IgE-antitela su citofilna antitela
(reagini) izazivači anafilaktičkih reakcija
(v. anafilaksa). U organizmu IgE-antitela
se vezuju za površinu mastocita i
bazofilnih granulocita i tako senzibilišu
organizam. Antitela vezana za ćelije rea-
guju s antigenom pri čemu dolazi do os-
lobañanja biološki aktivnih amina (his-
tamin, spororeagujuća supstancija i dr.)
koji izazivaju manifestacije alergije ana-
filaktičkog tipa (v. anafilaksa^ Antitela
slična reaginima (IgE) nalaze se i u ne-
kih životinjskih vrsta (v. homocitotropna
antitela).
IgG, imunoglobulini G, čini 75% humanih
imunoglobulina u serumu. Molekulska
težina je oko 150.000, a sedimentaciona
konstanta 7 S (Swedbergove jedinice).
U serumu i tkivnim tečnostima javljaju
se u obliku dimera. Najviše se stvaraju u
toku sekundarnog imunog odgovora (v.
imunološka memorija). Prolazi kroz epi-
telne membrane (placenta, krvni sudovi
i dr.) više od drugih imunoglobulina.
Postoje četiri potklase: IgGi do IgG4.
Antitela IgG neutrališu bakterije, viru-
se, bakterijske toksine i enzime, poma-
žu fagocitozu stranih čestica (bakterija),
aktivišu komplement (v. komplement).
IgM, imunoglobulini M, čine 5% svih imu-
noglobulina čoveka. Molekulska težina
je 900,000, a sedimentaciona konstanta
19 S (Swedbergove jedinice). U serumu
se nalaze u obliku molekula koje su
pentameri, pa im je valenca 5 ili 10. Ne
prolaze kroz epitelne opne, ali su vrlo
efikasni u aktivisanju komplementa (v.
komplement). Većina prirodnih antitela
su IgM. IgM antitela se prva pojavljuju u
toku imunog odgovora, a Biogenetski i
ontogenetski prethode pojavi IgG.
Igalo banja, jedina banja u Crnoj Gori, na-
lazi se u severozapadnom delu Herceg-
366
iglodržač
-Novog u mestu Igalo, na obali mora.
Duž obale Igala nalaze se taloži plastič-
nog blata, zagasite boje koji pokriva dno
mora. To morsko blato je vrlo lekovito.
Ono se iskorišćava, prethodno zagreja-
no, u ureñenim prostorijama za prime-
nu blata. Blato se primenjuje za lečenje
hroničnih reumatičkih oboljenja zglo-
bova i mišića, neuralgija i bolesti žen-
skih polnih organa. Sem blata u banji
postoji hladan izvor slabo slane i ra-
dioaktivne vode (2 milimikrokirija). Pi-
jenjem ove vode lece se: hipoacidni
gastritis, opstipacija, limfatička konsti-
tucija i premorenost.
igla, često primenjivan instrument za šive-
nje raznih tkiva i punkcije; Abramova i.
igla za biopsiju, koja ima osobinu da
sprečava prodor vazduha u tkiva, npr.
pri pleuralnoj punkciji; aspiraciona i.,
duga šuplja igla koja služi za pražnjenje
tečnosti iz neke duplje; Babcockova i.,
šira hipodermna igla snabdevena stile-
tom i služi za subduralnu punkciju;
Deschampsova i., igla s ušicom na du-
goj držaljci koja služi za obuhvatanje
dubokih krvnih sudova radi njihovog
podvezivanja i za duboke šavove;
Franckeova i., specijalan instrument
koji služi za ubadanje jagodice prsta ili
uva u cilju dobivanja krvi, obično za od-
reñivanje broja eritrocita, leukocita,
trombocita itd.; Hagedornova i., hirur-
ška igla spljoštena, koja ima oštricu bli-
zu vrha i široku ušicu; hipodermna i.,
kratka, vitka, šuplja igla koja služi za po-
tkožnu injekciju; i. za kataraktu, igla
koja služi za vañenje katarakte; lučna i.,
služi za širenje creva, kože i nekih me-
kih tkiva; prava i., istovetna je s doma-
ćom iglom za udevanje ili s patentnom
uskom; Reverdinova i., hirurška igla s
uskom koja može da se otvara i zatvara
pomoću klizne pomicaljke; stop-i., igla
koja ima na sebi prepreku za sprečava-
nje neograničenog prodiranja: Vim-Sil-
vermanova i., igla koja se koristi za
biopsiju jetre.
iglodržač (Langenbeckov), klešta po-
dešena za čvrsto držanje krivih igala pri
šivenju.
ignipunctura
ignipunctura, ignipunktura, zabadanje
usijane igle u ognjište oboljenja da bi se
postiglo skleroziranje ili atrofija.
ignipunkcija, (stom.) terapijska metoda u
kojoj se vrši površinsko paljenje desni
termokauterom u cilju smanjivanja du-
bine ili odstranjenja gingivalnih
džepova.
ihtioza, v. ichthyosis.
iktus, v. ictus.
ileitis, zapaljenje ileuma; distalni i., ileitis
regionalis; i. regionalis (terminalis),
hronična granulomska bolest nepozna-
te, najverovatnije autoimune etiologije,
koja najčešće pogaña terminalni ileum,
stvarajući ožiljke i zadebljanje sa steno-
zom zida ileuma. Komplikacije: stenoze,
fistule i apscesi u tom predelu ileuma.
Sin. enteritis regionalis, Crohnova bolest.
ileo-, odrednica u složenicama koja ozna-
čuje da nešto pripada usukanom crevu
(ileum).
ileocecalis (ileocaecalis), ileocekalni, koji
pripada ileumu i cekumu (npr. valva
ileocaecalis, ileocekalni zalistak).
ileocekalna valvula, zalistak koji se nala-
zi na prelazu tankog u debelo crevo, čiji
su nabori okrenuti ka debelom crevu;
uloga joj je da spreči vraćanje fekalnog
sadržaja iz debelog u tanko crevo; može
izdržati pritisak u suprotnom smeru od
50 do 60 cm stuba vode.
ileocolitis, ileokolitis, zapaljenje ileuma i
kolona; i. tuberculosa, tuberkulozni
ileokolitis; i. ulcerosa chronica, hro-
nični oblik ileokolitisa u kojeg postoje
visoka temperatura, anemija, dijareja i
bolovi u ileocekalnom predelu.
ileocolostomia, ileokolostomija, hirurški
napravljen otvor izmeñu ileuma i kolo-
na.
ileoileostomia, ileoileostomija, uspostav-
ljanje komunikacije izmeñu dva seg-
menta ileuma hirurškim putem.
ileojejunitis, zapaljenje ileuma i jejunu-
ma.
ileoproctostomia, ileoproktostomija, v.
ileorectostomia.
ileorectostomia, ileorektostomija, stva-
ranje kominikacije izmeñu ileuma i rek-
tuma hirurškim putem, najčešće posle
totalne kolektomije. V. ileoproctostomia.
ilia
ileosigmoidestomia, ileosigmoidestomi-
ja, stvaranje komunikacije izmeñu ileu-
ma i sigmoidnog (srpastog) creva opera-
tivnim putem.
ileostomia, ileostomija, hirurški učinjen
otvor na ileumu koji se fiksira uz otvor
na trbušnom zidu.
ileotransversostomia, ileotransverzosto-
mija, hirurški stvoren otvor izmeñu
ileuma i poprečnog dela kolona.
ileum, v. intestinum.
ileus, neprolaznost creva. Crevni sadržaj
zbog nemogućnosti prolaza kroz lumen
creva nagomilava se ispred prepreke,
raspada se, stvaraju se gasovi koji
naduju creva. Dolazi do povraćanja
crevnog sadržaja (miserere) i kolapsa;
arterio-mezenterijalni i., prepreka u
pražnjenju želuca i dvanaestopalačnog
creva prouzrokovana pritiskom korena
mezenterijuma, a naročito mezenternih
krvnih sudova, na završni deo dvanaes-
topalačnog creva; bilijarni i., zapušenje
zjapa creva žučnim kamenom većih raz-
mera, koji dospeva u crevo provaljiva-
njem žučne kese u želudac, dvanaesto-
palačno ili tanko crevo; dinamički i.,
koji nastaje usled poremećaja pokretlji-
vosti creva: (a) paralitički l, koji je posle-
dica paralize creva u peritonitisu, u em-
boliji i trombozi krvnih sudova mezen-
terijuma itd; (b) spastički f., koji nastaje
u spazmu creva (u dorzalnom tabesu,
trovanju olovnim solima); mehanički
i., koji nastaje usled mehaničkog zapu-
šenja creva; (a) inkarceracija, ukleštenje
creva u otvore unutrašnjih ili spoljaš-
njih kila (hernija); (b) invaginacija, uvla-
čenje jednog dela creva u drugi; (c) op-
turacioni \\iokluzioni i., koji nastaje us-
led suže nj a lumena creva u raznim za-
paljenjima creya, tumora creva, zatim u
zapušenjima žučnim kamenom, stranim
telom itd.; (d) strangulacioni f., koji na-
staje usled ukleštenja, pritiska na crevo
i obično ide sa zapušenjem krvnih sudo-
va (pritisak tumora spolja na creva, uv-
lačenje creva izmeñu sraslina koje ih
stežu); (e) volvulus, uvrtanje creva, za-
pletaj creva.
ilia, (plur.) slabine, utroba, želudac, creva;
os ilium, crevna ili bedrena kost, bed-
367
iliacus
renjača, gornji deo karlične kosti (os co-
xae), sastoji se od krilastog dela s grebe-
nom i četiri bodlje i od tela koje srašću-
je s telima sednjače (os ischii) i stidnja-
če (os pubis), gradeći zglobnu čašicu
kuka (acetabulum).
iliacus, ilijačni, koji pripada bedrenjači
(npr. a. iliaca communis, zajednička
bedrena arterija).
Ilidža kod Sarajeva, (ilidža na turskom
znači topla banja)» banja koja zauzima
prostor ispod Igman-planine prema
reci Železnici na 12 km od Sarajeva, na
499 m nadmorske visine. Ima klimat
koji deluje tonično. Voda ove banje je
topla (57,6*0), sumporna, zemnoalkal-
na, sulfatna i murijatična (ukupno sadr-
ži: 3,1745 g %). Voda se koristi za piće i
kupanje. Postoji kupatilo s kadama, ba-
zenima i odeljenjima za primenu blata.
Sem ove vode postoje još dva izvora
zemnoalkalne ugljenokisele vode, tem-
perature 29° i 340C. U ovoj banji se lece:
hronična reumatička oboljenja zglobo-
va i mišića, hronična oboljenja ženskih
polnih organa, neke kožne bolesti, obo-
ljenja želuca, creva, žuči i jetre, arterij-
ska hipertenzija, premorenost i iscrpe-x
nost posle bolesti. Banja je i klimatsko
mesto.
ІІІ-, odrednica u složenicama koja odre-
ñuje pripadnost bedrenjači (npr. n.
ilioinguinalis, bedrenopreponski živac).
iliofemoroplastica, iliofemoroplastika,
operativna fuzija tuberkuloznog zgloba
kuka nastala odvajanjem velikog tro-
hantera od butnjače, a u nastali rascep
se umeće koštani režanj uzet iz bočne
strane bedrene kosti.
illusio, iluzija, poremećaj opažanja pri
kome elementi opažanja bivaju izobliče-
ni te daju pogrešnu sliku predmeta bilo
usled nepažnje ili usled dejstva afekta
(straha) ili'iz nepoznatih razloga.
imaginaran, nešto što postoji samo u uob-
razilji.
imaginatio, imaginacija, v. fantazija.
imbecilan, koji pati od maloumnosti. V.
oligophrenia.
imbecilitas, imbecilnost, uroñena ili u
najranijem detinjstvu stečena duševna
zaostalost u koje inteligencija odgovara
368
immobilisatio
detetu izmeñu šeste i petnaeste godine.
V. oligophrenia.
imerzija, potapanje, (1) davljenje, utopije-
nje; (2) zagnjurivanje frontalnog sočiva
objektiva u kapljicu kedrovog ulja, vode
i dr. koja se nalazi na pokrovnoj Ijuspi
mikroskopskog preparata; uljana i., i. u
kapljicu kedrovog ulja, čime se postiže
posmatranje kroz optički homogenu
sredinu.
Imhoffov tank, sin. Emšerov bunar,
dvospratna taložnica u obliku obrnute
zarubljenje kupe, podešena da otpadna
voda od ulaska do izlaska provede 2
časa za koje se vreme istalože suspendo-
vane materije. Konstrukcioni oblik isk-
ljučuje ometanje taloženja od strane
stvorenih gasova iz istaloženih organ-
skih materija.
imidazolski derivati, antitireoidne mate-
rije (v. tamo) koje deluju sprečavajući
jodizaciju (v. tamo), potiču od tioureje-
SC (NH2)2. U nas je poznat l-metil-6-
merkapto-imidazol, pod fabričkim nazi-
vom »Favistan«.
imido-grupa, dvovalentna grupa =NH.
Sin. tmino-grupa.
immigratio, imigracija, aktivno kretanje i
prodiranje neke ćelije u izvestan pro-
stor, npr. leukocita u krvne sudove.
immobilisatio, !mobilizacija, učvršćiva
nje, dovoñenje u nepokretno stanje po
moću zavoja, udlaga ili šina, zglobova,
pojedinih delova i celog ekstremiteta i
trupa; i. circumferencialis sec. Black,
(stom.) ðlackova kružna !mobilizacija
preloma bezubih i krezubih vilica: ne-
metalna udlaga se pritvrñuje žicanim
pod vezama oko kosti. Sin. i. circumos-
sealis, i t circummandibularis; i. sa cir-
kumzigomatičnom poveskom,
(stom.) postupak u !mobilizaciji podzi-
gomatičkih preloma po obliku Le Fort I,
Le Fort II, jednostranih ili obostranih i
prilikom produbljivanja gornjeg špaga
posle tiršovanja; i. extraoralis, eks-
traoralna ili spoljna imobilizacija prelo-
ma vilica, kada ne postoji dovoljan broj
zuba za usnu imobilizaciju. V. immobili-
satio sceletalis sec. Roger Anderson; i. Fe-
derspielovim metodom, (stom.) način
lečenja svih Le Fortovih oblika preloma
immobilisatio
tela gornje vilice, zigomatične kosti; jed-
na od kraniomaksilarnih i kranioman-
dibularnih imobilizacija; i. intraoralis,
intraoralna imobilizacija sredstvima in-
dividualne ili serijske izrade: nemetalna
sredstva: akrilati, autopolimerizati; me-
talna sredstva: žice, šine sa prstenovima
i livene udlage (splintovi). V. udlage
imobilizacijske, immobilisatio sec. Sauer;
i. intra-extraorails sec. Fry, šina za ek-
stenziju i imobilizaciju bezubog patrljka
prelomljene donje vilice: intraoralna
udlaga spojena s još jednom šinom izve-
denom preko ugla usta i spojena gumi-
com za žičanu podvezu izvedenu iz ugla
s povreñene strane; i. metallica,
(stom.) žičana imobilizacija, privremena
ili stalna, služi i za istezanje: Gilmero-va
i., meñuzubne ligature s više parova
zuba u obe vilice završavaju se u ustima
te se uspostavlja čvrsta imobilizacija; Iv-
yjeva L, slična je prethodnoj, ali ligature
izmeñu dva zuba imaju petlje koje se
meñusobno vezuju žicom spojnicom;
Risdonova L, obuhvaćen je veći broj
zuba u neprekidnom zidu: obostrano
udvostručene žice uvrću se ispred pred-
njih zuba i piričvršćuju se dodatnim
dentalnim ligaturama; Stoutova L, pove-
zivanje većeg broja zuba odjednom radi
ravnomernijeg opterećenja prisutnih
zuba. Žičana ligatura ima veći broj alki-
ca koje se opterećuju gumenim prsteno-
vima - elastična meñuvilična vuča. V. K-
gatura dentis metallica, ligatura interden-
talis metallica; i. preloma gornje vilice:
Adamsova i,, suspenzija preloma tela
gornje vilice, zigomatične kosti i prelo-
ma kostiju gornjeg dela lica. V. šina-
Kingsleyjev splint; i. sceletalis sec. Ro-
ger Anderson, ekstraoralna imobiliza-
cija preloma kostiju lica, sastoji se od
posebne vrste klinova s navojem, spoj-
nica, ekstraoralne šine i većeg broja
univerzalnih zglobova. V. zglob, univer-
zalni; i. sec. Kazanjian, v. šina s prste-
novima, metalna; i. Kingovom gipsa*
nom kapom i njoj sličnim napravama
za kraniomaksilarnu i kraniomandibu-
larnu fiksaciju preloma s osloncem pre-
ko temena glave. Svonm donjim rubom
obuhvata okcipitaj ^, mastoidni i fron-
24 Medicinski leksikon
impetigo
talni predeo; i. sec. Sauer, lučna šina,
fiksira se za zube pojedinačnim žicanim
ligaturama; Jelenkova je serijske izrade
sa bodljama; slične su Vinterova šina,
Hauptmajerov luk itd.
immobilis, imobilan, nepokretljiv, nepok-
retan.
immunis, imun, kaže se za organizam koji
je zaštićen, otporan (potpuno ili deli-
mično) protiv jednog zaraznog obolje-
nja ili više njih. V. imunitet
immunochirurgia, imunohirurgija, pri-
mena specifične imunoterapije u hirur-
giji-
imobilizacijske šine, v. šine, imobilizacij-
ske.
!mobilizing specifična antitreponemna
antitela, koja imobilišu pokretljivost
treponema. V. Nelsonov test.
impactio dentis, neiznikli ili delimično
nikli zubi. Oni su ili potpuno prekriveni
koštanim i mekim tkivom (potpuna im-
pakcija) ili delimično komuniciraju s
usnom šupljinom (poluimpakcija); ho-
rizontalna i., odigrava se pod dejstvom
muskulature jezika, usana i obraza; i.
hrane, (stom.) zabijanje i utiskivanje
hrane u tkiva okolozublja, pod uticajem
pritiska žvakanja (vertikalna i.). Naj-
češće je meñuzubna, ako ne postoji do-
bar kontakt izmeñu susednih zuba. Do-
vodi do oštećenja i zapaljenja okolozub-
lja.
impalpabilis, impalpabilan, neopipljiv
ono što se ne može utvrditi palpacijom.
impaludacija, veslačko zaražavanje mala-
rijom u cilju lečenja progresivne parali-
ze.
impetiginisatio, impetiginizacija, razvija-
nje impetiga na mestima zahvaćenim
nekim drugim kožnim oboljenjem; se-
kundarna infekcija.
impetiginosus, impetiginozan, impetigi-
noznog izgleda, koji je u vezi sa impeti-
gom ili je sličan njemu.
impetigo, gnojni ekcem, oboljenje kože
izazvano piogenim mikrobima: strepto-
kokima (i. Tilbury-Fox), stafilokokima
(i. Bockhart), strepto- i stafilkokima (i%
vulgaris s. contagiosa). Manifestuje se
pustulama i purulentnim bulama koje
se brzo sasuše i stvaraju karakteristič
369
implantati imuni kompleksi

ne, mednožute kruste (narodni naziv improvizacije u sanitetskoj službi,

»medene kraste«); i. herpetiformis, v. umešno izvršavanje nekih radnji pri
psoriasis pustulosa. pružanju pomoći povreñenom, zaustav-
ljanju krvarenja, imobilizaciji, transpor-
implantati, (stom.) konstrukcije različitog tovanju itd. kad nema uslova i moguć-
oblika i veličine od metala (titan, tan-
tal), metalnih legura (hrom-kobalt) ili nosti za plansku i sistematsku pripre*
keramičkog materijala. Usañuju se u vi- mu. Kao improvizovana sredstva koris-
ličnu kost radi prihvatanja stomatološ- te se pre svega predmeti koji se nañu
kih nadoknada. Mogu biti suberiostni, kod povreñenog ili u njegovoj blizini:
dentoosealni i endoosealni. oružje, šatorsko krilo, opasač, nož, das-
ke itd. Improvizacije ima i u preventiv-
impotencija, seksualna, seksualna ne- nomedicinskoj zaštiti, a posebno u
moć, koja može biti nemoć za pravilno snabdevanju sanitetskim materijalnim
izvršenje polnog čina (i. coëundi) i ne- sredstvima (izrada zavoja, gaze, opera-
moć za oploñenje, odn. začeće (i. gene- cionog rublja, instrumenata itd. Vred-
randi). Kopulaciona nemoć muškarca nost improvizacije pokazala se u našem
može da se odnosi na poremećaje po- NOR-u.
lnog prohteva (i. concupiscientiae), impuls, podsticaj, fizičko-hemijska pro-
erekcije (i. erectionis), ejakulacije (L mena koja nastaje usled nadražaja na
ejaculationis), sladostrašća i orgazma membrani, a normalno se provodi duž
(i. satisfactionis). Nemoć se može od- mišića ili aksona do njegovih završeta-
nositi na sve komponente pri svakom ka. Provoñenje je aktivan proces, a im-
odnosu (obligatorna i.) ili pokatkad puls, koji se rasprostire, ima odreñenu
(fakultativna i.). Nemoć može biti po- amplitudu i brzinu. V. akcioni potenci-
tpuna (apsolutna i.) ili samo umanjena ji
(relativna L)- Impotencija u pogledu impulsivna radnja, (psih.) radnja koja se
patogeneze može se podeliti na: 1) L us- obavlja bez ikakvog kočenja ili kontrole.
led nedostatka podsticanja (organs- Predstavlja čisti poremećaj volje bez
kog ili psihičkog porekla); 2) i. usled učešća mišljenja. Javlja se u mladih po-
psihičke inhibicije; 3) i. usled ošteće- stencefalitičara, u raznim psihozama, a i u
nja nervnih centara; 4) i. usled mal- psihopata. V. poriomania, kleptomania,
formacija i mehaničkih uzroka. Ge- pyromania, encephalitis. imuni
neraciona nemoć muškarca obuhvata kompleksi, rastvorljivi anti-gen-antitelo
sve okolnosti koje onemogućavaju oplo- kompleksi koji cirkulišu. Posle
ñenje. Kopulaeiona nemoć žene je rela- deponovanja u zidovima krvnih sudova
tivan pojam: žena može učestvovati u vezuju komplement i tako dovode do
polnom odnosu i bez polnog prohteva, zapaljenjske reakcije (v. komplement).
čak i uz osećanje odvratnosti. Zato fri- Najčešće oštećuju organe bogate u krvnim
gidnost predstavlja najvažniji problem sudovima. Rastvorljivi kompleksi
njenih kopulacionih poremećaja, pored antigen-antitelo stvaraju se u organizmu
mehaničkih (somatogenih) smetnji. Ge- kada antigena ili antitela ima u suvišku. V.
neraciona nemoć žene obuhvata: 1) nes- Arthusova reakcija; L odgovor, reakcija
posobnost začeća (L concipiendi); 2) organizma, odnosno imunog aparata, na
nesposobnost nošenja ploda (i. gestan- imunogen (antigen), npr. stvaranje
di) i 3) nesposobnost donošenja ploda antitela. Odgovor se odvija u tri faze: (a)
na svet (i. gignendi s. parturiendi). inicijalna faza: kontakt antigena sa
impregnatio, impregnacija, (embr.) pro- specifičnim receptorom na membrani
diranje semeglavca u jajnu ćeliju. limfocita. Učestvuju i makro-fazi koji
impressio, impresija, utisak, otisak (npr. limfocitu »prezentiraju« antigen; (b)
impressio cardiaca, otisak srca na unut- centralna faza: kompleksna je i uključuje
rašnjoj strani levog pluća). antigen, T- i B-limfocite, mak-rofage,
specifične rastvorljive faktore i

370
imuni odgovor imunodeficitni sindrom

dr., pri čemu dolazi do proliferacije lim- ako u organizam dospe uzročnik koji ga
focita i pojave ćelija memorije i »efek- nadraži na aktivnu proizvodnju antite-
tornih« ćelija; (c) efektorna faza: obuh- la. On može biti prirodno stečen, aktivan
vata diferencijaciju T-limfocita u smislu imunitet» koji se ostvaruje posle prirod-
stvaranja biološki aktivnih supstancija nih infekcija i veslački stečen aktivan
(limfokini) neophodnih za ispoljavanje imunitet, koji nastaje posle veštaČkog
imunog odgovora; i. serumi ili antise- unošenja antigena (vakcine); infektivni
rumi, serumi koji sadrže antitela prema i., ili preimunicija, vrsta imuniteta pre-
nekom odreñenom antigenu. Kako ti se- ma superinfekciji, koji traje dok se uz-
rumi služe za imunoterapiju, odnosno ročnici nalaze u organizmu (tuberkulo-
seroterapiju, često se nazivaju i terapij- za i sifilis); pasivni i., može biti prirod-
ski serumi. no stečen, koji se stiče za vreme intrau-
imuni odgovor, potencijacija, pojačanje terinog života (fetus preko majčine krvi
imunskog odgovora, humoralnog, celu- dobija i antitela), i veštački stečen, koji se
larnog, ili i jednog i drugog. Može da stiče posle veštačkog unošenja imun-
bude specifična (na odreñen antigen) i skih seruma (gotovih antitela).
nespecifična (stimulacija funkcije imunizacija, unošenje antigena u organi-
imunskog aparata uopšte). Nespecifič- zam u cilju izazivanja imunog odgovora
na imunopotencijacija se postiže raz- (v. imuni odgovor). U zavisnosti da Ii se
nim sredstvima biljnog i životinjskog želi stimulacija humoralnog ili celular-
porekla ili sintetskim proizvodima koji nog imunog sistema, primenjuju se raz-
se obično daju zajedno s antigenom (v. ni načini imunizacije.
adjuvansi). Primenjuje se u profilaksi
infektivnih oboljenja i u terapiji. V. imu- imunoadsorbens, koristi se za prečišća-
noterapija, imunoterapija tumora. vanje antiseruma putem adsorpcije
imunitet, sposobnost organizma da se kako bi se ovaj učinio što specifičnijim.
brani od drugih organizama (mikroor- Antigen koji se koristi za adsorpciju
ganizama) ili od njihovih toksina. Postoje može se učiniti nerastvorljivim (pomo-
dva tipa imuniteta: tip nastao kao po- ću glutar-aldehida, etilhloroformata i
sledica nespecifičnih procesa (uroñeni) dr.) čime se olakšava imunoadsorpcija.
i tip koji potiče od posebnog imunog imunoadsorpcija, v. imunoadsorbens.
sistema koji stvara antitela i senzibilisa- imunobiologija, oblast biologije koja se
ne limfocite koji zatim napadaju i raz- bavi izučavanjem onih supstancija i
araju organizme ili njihove toksine za reakcija koje igraju ulogu u stvaranju
koje su specifični (stečeni i.). U telu imuniteta.
mogu nastati dve vrste stečenog imuni- imunodeficitni sindrom, poremećaji za
teta. U jednoj telo stvara cirkulišuća an- koje se zna da nastaju usled imunološ-
titela (globulini) koja napadaju za njih kih oštećenja su: opšta hematopoezna
specifične antigene; druga vrsta steče- deficijencija (retikularna disgeneza),
nog imuniteta postiže se stvaranjem ve- hronično granulomatozno oboljenje,
likog broja limfocita koji su specifično Chediak-Higashijevo oboljenje, defici-
senzibilisani na strani agens. Ovi limfo- jencija mijeloperoksidaze polimorfo-
citi imaju sposobnost da se vežu za stra- nuklearnih leukocita i monoćita (kod
ni agens i da ga unište - tip stečenog sistemske kandidijaze), nasledne neut-
imuniteta koji se zove tkivni ili celularni ropenije, kombinovana deficijencija T- i
ili limfocitni imunitet. U organizmu B-limfocita (sklonost ka gljivičnim in-
tkivni i humoralni imunitet čine jednu fekcijama), Brutonovo oboljenje, Di-
jedinstvenu celinu, jer se i antitela i lim- Georgeov sindrom (poremećaj u razvo-
fočiti stvaraju u limfnim čvorovima, od- ju timusa), Nezelofov sindrom, ataksija
nosno limfociti (koji se dele na B i T) telangiektazija, nedostatak limfokina
svojom sposobnošću recirkulacije obez- (poremećaj u sazrevanju T-limfocita) i
beñuju ovo jedinstvo; aktivni i., nastaje dr.

24* 371
imunodeficitno stanje imunosupresija

imunodeficitno stanje, imunodeficit- va imunitet i biološke pojave u vezi s

nost. Deficit imunosti koji dovodi do njim. Metode klasične imunologije su
veće osetljivosti prema infekcijama eksperimentalnobiološke, serološke,
nego što je to normalno za odreñenu ži- hemijske i dr. V. imunitet, imunohemija.
votinjsku vrstu. Može biti nasledna i
stečena. Najčešće se javlja po roñenju. imunološka memorija, raspoznavanje
imunodeficitnost, v. imunodeficitno sta- antigena s kojim je imunski sistem rani-
nje. je dolazio u dodir. Ispoljava se kao se-
imunodijagnostika, dijagnostičke meto- kundarni imunski odgovor ili anamnes-
de koje koriste razne imunoreakcije u tički odgovor koji se kvantitativno i kva-
svrhu postavljanja dijagnoze oboljenja litativno razlikuje od primarnog imu-
(većinom zaraznih). Imunodijagnostika nog odgovora.
se služi reakcijama in vivo (npr. kožne imunološka podnošljivost (toleranci-
reakcije u tuberkulozi, u raznim alergij- ja), stanje specifične nesposobnosti
skim oboljenjima i dr.) i reakcijama in imunskog aparata da reaguje na anti-
vitro (Widalova, Wassermannova, Weil- gen. Nastaje usled toga što u organizmu
-Felixova i dr.). nema limfocita koji su u stanju da odgo-
imunoelektroforeza, kombinacija eiek- vore na antigensku stimulaciju, ili su
troforeze i imunodifuzije (v. imunodifu- iimfociti prethodno specifično inaktivi-
zija). Doprinosi razlikovanju proteina sani, ili deluju tzv. supresorne ćelije (v.
koji imaju istu elektroforeznu pokretlji- supresorne ćelije) koje sprečavaju ispo-
vost, a različite antigenske osobine. Ijavanje imunološke aktivnosti drugih
imunofluorescencija, metoda koja služi ćelija. U stvari, mehanizam imunološke
za otkrivanje specifičnih antigen-anti- podnošljivosti je još nepoznat. Imuno-
tela i široko se primenjuje u svim dome- loška podnošljivost ima veliki značaj za
riima imunologije. Osniva se na moguć- transplantaciju tkiva. Može se izazvati
nostima da se globulinska antitela raznim postupcima i postoje razni fak-
»markiraju« fluor-hromima zadržavajy- tori, ćelijske ili humoralne prirode, koji
ći svoja imunogena svojstva. utiču na stepen ove imunološke nereak-
imunogen, sposoban da izazove imunitet, tivnosti.
npr., za antigene i vakcine koji, kada se imunološki nadzor, mišljenje da u orga-
primene pravilno, stvaraju imunitet nizmu imunski sistem sprečava ćelije
kaže se da su imunogeni. da maligno proliferišu, tj. da postanu
imunoglobulini (Ig), antitela koja se dele neoplazične.
u pet glavnih vrsta: IgM, IgG, IgA, IgD i
IgE. Najznačajniji su IgG koji čine 75% imunoneurologija, oblast koja proučava
antitela normalne osobe, i IgE, čiji je po- imunološke procese u neurologiji.
stotak mali ali imaju posebnu ulogu u irnunoopsonini, v. bakteriotropini.
alergiji.
irnunohematologija, oblast koja obuhva- imunoprofilaksa, veštačko stvaranje pa-
sivnog ili aktivnog imuniteta u cilju za-
ta imunološke procese u hematologiji. štite od zaraznih bolesti.
imunohemija, nauka koja, pomoću mo-
derne biohemije, izučava pojave i pro- imunosupresija, obustava imunskog od-
bleme imuniteta, npr. hemijske osnove govora. Može da bude specifična, samo
serološke specifičnosti, kvantitativne za jedan odreñen antigen (v. imunološka
odnose reakcije antigen-antitelo itd. tolerancija), ili nespecifično što se posti-
imunohemolizini, v. hemolizini. že raznim sredstvima koja smanjuju
iiriunokonglutinini, antitela za kompo- broj limfocita (antilimfocitni serum, X-
nente komplementa (javljaju se najčeš- ozračivanje, citostatici, vañenje limfoid-
će kao autoantitela). nih organa i si). Primenjuje se u presa-
imunologija, nauka o anatomohistološ- ñivanju tkiva i organa i u lečenju obolje-
koj grañi imunskog aparata, koja izuča- nja izazvanih imunskim procesima.

372
imuno terapija
imunoterapija, primena imunoloških me-
toda i proizvoda u terapijske svrhe. V.
imunosupresija, imuni odgovor, potenci-
jacija); i. tumora, imunološki postupci
za sprečavanje rastenja tumora. Može
biti pasivna (unošenje antitela ili senzi-
bilisanih limfocita), ili aktivna (ubrizga-
vanje antigena tumora, nespecifičnih
proizvoda bakterija ili samih bakterija
kao što su BCG i Corynebacterium par-
vum i izazivanje zapaljenjske reakcije
kojom se aktivišu makrofazi). U imuno-
terapiji tumora koriste se i supstancije
dobijene iz gljiva.
in-, predmetak koji označava (1) daje neš-
to u nečemu ili nešto ulazi u nešto; (2)
negacija, nepostojanost ili nedostatak.
in extremis, (lat.) u krajnosti, pri kraju, u
poslednjim časovima pred smrt.
in situ, na mestu, tj. u normalnom položa-
ju u organizmu.
in substantia, v. substantia.
in suspenso, u neizvesnosti, neodlučan.
in vitro, v. vitrum.
in vivo, u živom organizmu.
inaktivan, neaktivan, koji nedejstvuje, ne-
dejstven.
inaktivisani serum, v. serum.
inaktivitetna atrofija, v. atrophia.
inanicija, v. inanitio.
inanitio, inanicija, bolesno stanje, izraže-
no u vidu slabosti, izrazitog smanjenja
telesne težine, smanjenja metabolizma
u organizmu, uslovljeno dugotrajnim
pothranjivanjem.
inapetentia, inapetencija,neješljivost, ne-
dostatak želje za unošenjem hrane, gu-
bitak osećaja gladi i apetita. Sin. anore-
xia.
incarceratio, inkarceracija, ukleštenje. V.
hernia incarcerata.
incest, rodoskvrnuće, urod, polno opšte-
nje meñu krvnim srodnicima, srodnič-
ka bračna zajednica. Najuže, znači samo
polni odnos meñu najbližim krvnim
srodnicima (otac i kćerka, majka i sin,
brat i sestra), voljno ili nevoljno (zavo-
ñenjem ili silovanjem), za kraće ili duže
vreme. S obzirom na posledice, pojam
se proširio na razmnožavanje, srodnički
brak, prema odredbama postojećih za-
kona. U svojoj istinskoj evoluciji incest
incisio
i u čoveka predstavlja praiskonski oblik
njegove polne zajednice. I meñu današ-
njim kulturnim narodima postoje oni
koji dopuštaju srodničku bračnu vezu.
U primitivnih naroda sadašnjice još po-
stoji, kao faktička ustanova ili u vidu
tragova, običaj da otac defloriše kćerku
pred njenu udadbu. Kako se prema kri-
vično-pravnoj terminologiji suština in-
cesta sastoji od izvršene obljube meñu
krvnim srodnicima, to se javlja potreba
za uvoñenjem i pojma incestoidnog, ko-
jim se obuhvataju i sve tešnje i postupci
samo manje-više ispoljenog, pretežno
vangenitalnog karaktera prema ličnosti
krvnog srodnika, bez obzira što nisu
kažnjivi. Incestoidne radnje ne moraju
da dovedu do ostvarenja incesta, ali u
seksopsihologiji one igraju veću ulogu
nego što to izgleda, incestoidne pojave
su mnogo češće nego incestne. Potisnu-
te u podsvest, one odatle mnogostruko
utiču na ponašanje jedinke u toku celog
života. Incestoidni trag odnosa može se
otkriti i u brakovima vrlo mladih devo-
jaka sa starim muškarcima. V. rodoskvr-
nuće.
incestoidan, naziv kojim se obuhvataju
težnje i postupci manje-više ispoljenog
karaktera prema ličnosti krvnog srod-
nika, bez privoñenja u delo same ob-
Ijubne radnje.
incisio, incizija, rez, zarez, otvaranje re-
zom; i. apscesa ekstraoralnim pristu-
pom, (stom.) prosecanje kože u akut-
nim i hroničnim apscesima dentogenog
porekla radi uspostavljanja drenaže; i.
apscesa intraoralnim pristupom, pro-
secanje sluznice u akutnim dentoalveo-
larnim apscesima radi uspostavljanja
drenaže; Auvreyova i., rez za splenek-
tomiju, koji se pruža duž bočne ivice Ie-
vog pravog mišića trbuha naviše do re-
barnih hrskavica, zatim se pruža naviše
i unazad preko donjih rebarnih hrskavi-
ca do visine osmog meñurebarnog pro-
stora; Battle- Jalaguier-Kammererova
i., sastoji se od upravnog trbušnog reza,
otvaranja prednjeg lista usmine trbuš-
nog mišića, povlačenja ovog mišića late-
ralno i otvaranja trbušne duplje kroz
rez zadnje usmine istog mišića; Ber-
373
incisio
gmannova i., incizija za otkrivanje bub-
rega. Rez se pruža počev od spoljašnje
ivice mišića uzdizača na visini dvanaes-
tog rebra do spoljašnje i srednje trećine
Poupartovog ligamenta; coeliotomia,
celiotomija, incizija kojom se otvara pe-
ritonealna duplja; Fergussonova i., in-
cizija kojom se odstranjuje gornja vilica.
On se pruža od spoja nosa s licem, zatim
oko nosnog krila prema medijalnoj lini-
ji, a spušta se naniže preko gornje usne;
Kehrova i., abdominalna incizija, koja
počinje od mačolikog nastavka, pruža
se naniže, okružuje pupak i nastavlja se
naniže do pubisa, otkrivajući široko ab-
dominalnu duplju; Kocherova i., rez
dug 10 cm i pruža se paralelno i 4 cm
udaljeno od rebarnog luka: služi za pri-
stup žučnoj bešici; Langenbeckova i.,
abdominalni rez, koji se pruža duž leve
polumesečaste linije, paralelno s vlakni-
ma pravog trbušnog mišića, primenjuje
se za splenektomiju, resekciju repa pan-
kreasa i, ponekad, za nefrektomiju; Mc
Burneyova i., abdominalni rez, koji se
pruža koso u pravcu vlakana fascije
spoljašnjeg kosog trbušnog mišića pre-
ko tačke koja spaja spoljašnju sa sred^
njom trećinom linije, koja spaja pupak s
gornjom prednjom bedrenom bodljom.
Posle prosecanja te fascije vlakna unut-
rašnjeg kosog mišića trbuha i popre-
čnog mišića trbuha razdvajaju se, peri-
toneum se proseca i pristupa se crvul-
jku radi njegovog odstranjivanja; medi-
jalna i., incizija koja se pruža po sredini
ma kog dela tela; Nagamatsuova i., ret-
roperitonealni i retropleuralni pristup
bubregu, kojim se stvara osteoplastički
režanj donjeg dela toraksa; i. po Partsc-
hu, polukružna incizija na gornjoj i do-
njoj vilici s vestibularne strane u resek-
ciji korena zuba; i. po Peteru, rez po
epitelnim insercijama zuba u obliku tra-
peza kod resekcije korena zuba gornje i
donje vilice; Perthesova i., incizija koja
se pruža od mačolikog nastavka do pup-
ka i odatle skreće prema desnom rebar-
nom luku: služi za pristup žučnoj bešici;
Pfannenstielova i., lučni rez s konkavi-
tetom okrenutim naviše i leži iznad pu-
bisa. Kroz dublje slojeve se prolazi pu-
374
incontinentio
tem medijalne linije razdvajanjem pira-
midalnih mišića i pravog mišića trbuha,
zatim se otvara peritonealna duplja.
Pfannenstielova incizija se koristi na-
jčešće za operacije intraabdominalnih
ženskih genitalnih organa; i. po Rein-
mileni, rez pod uglom za resekciju ko-
rena centralnih gornjih sekutića; i. po
Wassmundu, rez sa nepčane strane
koji ima različite namene (resekcija ko-
rena zuba, vañenje uglavljenih zuba i
dr.).
incisivus, u vezi sa sečenjem, rezanjem;
dentes incisivi, zubi sekutići.
incisura, usek, urez; i. na krivoj registro-
vanog pritiska u arterijama odgovara
trenutku zatvaranja aortnih zalistaka.
Na osnovu njene veličine, odnosno po-
ložaja na krivoj pritiska može se proce-
njivati funkciono stanje aortnih zalista-
ka (insuficijencija),
inclinatio dentis, naginjanje zuba oko ho-
rizontalne osovine; labijalna i. sekuti-
ća, naziva se protruzija; oralna i. seku-
tića, naziva se retruzija.
incoherentia, inkoherencija, nepoveza-
nost, inkoherentno mišljenje, u organs-
kim duševnim oboljenjima, u amenciji i
shizofreniji. Tok misli je raspadnut na
pojedine delove koji svaki za sebe mogu
imati smisla, ali u celini ne pripadaju je-
dan drugome. V. poremećaj mišljenja.
incompatibilia (inkompatibilna sredstva),-
dva ili više lekova propisanih u istom
receptu, a koji se, uzajamno, ne podno-
se; inkompatibilnost može biti fizička,
hemijska, farmakološka i farmaceutska.
incontinentio, inkontinencija, nemoguć-
nost da se zadrži stolica ili mokraća; i.
alvi ili faecalis, nevoljna defekacija,
kojoj je najčešće uzrok pareza sfinktera,
izvesna nervna ili psihička oboljenja; i.
pigmenti (Bloch-Sulzberger), retko
kožno oboljenje, koje se javlja ubrzo po-
sle roñenja u vidu zapaljenjskih prome-
na, naročito mehurova, grupisanih ili u
linearnom rasporedu. Nekoliko meseci
kasnije razvija se prostrana sivomrka
retikularna pigmentacija; i. urinae, ne-
voljno mokrenje. Pri aktivnoj inkonti-
nenciji urina evakuacija je refleksna po-
što se do izvesnog stepena bešika napu-
r incoordinatio
ni i u mlazu prazni. Pri pasivnoj ili stal-
noj inkontinenciji urina pražnjenje be-
šike je stalno, u obliku kapanja, pošto su
sfinkter i izgonilac oduzeti.
incoordinatio, inkoordinacija, nesklad u
pokretima skeletnih mišića ili u funkciji
pojedinih organa. V. ataxia.
incubatio, inkubacija, vremenski period
od momenta ulaska patogenog agensa u
organizam pa do pojave prvih simpto-
ma bolesti. Inkubacija je klinička odlika
isključivo infektivnih oboljenja. Inku-
bacioni period je ustaljen za svaku bo-
lest, pa je važan za kliničku dijagnozu:
za sve crevne bolesti do 5 dana sem tr-
bušnog tifusa; za sve disajne bolesti do
5 dana, sem pertusisa; za sve osipne
groznice 10-18 dana, sem šarlaha; za sva
generalizovana oboljenja preko 10
dana, sem denge; za sva protozoalna
oboljenja više sedmica.
incus, nakovani; jedna od tri slušne košči-
ce (ossicula auditus) u bubanjskoj dup-
lji.
indeks slobodnog tiroksina, (eng.) free
thyroxine index, FTI, indeks koji se do-
bija množenjem koncentracije ukupnog
tiroksina u serumu i kapaciteta veziva-
nja trijodotironina in vitro, ili direktnim
odreñivanjem tzv. »normalizovanog« ti-
roksina u serumu (N!4). Ovaj analitički
pristup se primenjuje za dijagnostiku
poremećaja funkcije štitaste žlezde.
indeksi u parodontopatiji, (stom.) meto-
de iz sistema evidentiranja i bodovanja
stanja okolozublja kao i težine patološ-
kih promena u njemu. Izrañeni su s ci-
ljem da se primenom jedinstvenih meri-
Ia omogući sagledavanje rasprostranje-
nosti ovih oboljenja, uporeñivanje dobi-
venih rezultata u različitim istraživanji-
ma i procena vrednosti primene različi-
tih preventivnih i terapijskih mera. Naj-
češće se primenjuju: PMA-index
(Schour i Massler), periodontalni in-
deks (Russell) i indeks parodontalnih
oboljenja (Ramfjord).
index, indeks, (1) (anat.) kažiprst ili drugi
prst šake; (2) studentska knjižica; en-
demski i., broj koji pokazuje procent
zaraženosti nekoga kraja nekom ende-
mičnom bolešću, npr. malarijom. V. ma-
indican
larički L; i. fizičkog razvitka dece. Za
ocenjivanje stanja razvitka dece poku-
šalo se da se postave norme u obliku i.
koji pokazuju fizički razvitak dece. Ovi i.
pokazuju formulom razne odnose, npr.
izmeñu težine tela i visine tela ili obima
grudnog koša. Prema ovim i. zaključuje
se kakvi su stanje zdravlja i stepen is-
hranjenosti dece. Pošto se i. ne menjaju
paralelno s godinama starosti, treba ih
tumačiti oprezno i samo u sklopu s os-
talim rezultatima lekarskog pregleda.
Pravilnije je da se fizički razvitak oce-
njuje uporeñivanjem podataka dobive-
nih pri pregledu pojedinog deteta s pro-
sečnim i za tu grupu dece. Pri tom je me-
rodavan i celokupan utisak koji lekar
stiče pri pregledu; malarijski i., broj
koji pokazuje koliko je osoba od celo-
kupnog stanovništva nekoga kraja zara-
ženo malarijom. Odreñuje se sistemat-
skim pregledom krvi celokupnog sta-
novništva tog kraja, i to pregledom gus-
te kapi i razmaza krvi. Pošto je to teško
sprovesti, kao merilo zaraženosti uzima
se pregled krvi školske dece; i. oboje-
nosti eritrocita, relativna količina he-
moglobina u eritrocitu. Dobiva se deo-
bom procenta hemoglobina udvojenom
vrednošću prve dve cifre u broju eritro-
cita u l cmm. Normalno, i. iznosi 1.
Vrednosti ispod l odgovaraju hipoh-
romnim, a iznad l hiperhromnim ane-
mijama. Sin. hernoglobinski L; splenički
i., broj koji pokazuje procent osoba s
povećanom slezinom u stanovništva za-
raženog malarijom, a utvrñuje se palpa-
cijom slezine u ležećem stavu. Za simbo-
le povećanja slezine upotrebljavaju se
ove internacionalne oznake: P- opiplji-
va, ali ne dopire do rebarnog luka ili se
pipa samo pri udisanju; I pipa se ispod
rebarnog luka do polovine linije koja
spaja rebarni luk s pupkom; II pipa se u
visini pupka; III pipa se ispod pupka i
IV pipa se u predelu simfize. V. malarič-
ki indikan.
indican, indikan, (1) glikozid koji se nalazi
u biljci Indigafera tinctoria. Pod dej-
stvom enzima indemulsina indikan se
razlaže na glikozu i indoksil, koji se u al-
kalnom rastvoru na vazduhu oksiduje u
375
indicanaemia
indigo; (2) kalium-indoxyl-sulfat, koji se
stvara raspadanjem triptofana u crevi-
ma i nalazi se u mokraći. V. indicanuria.
indicanaemia, indikanemija, prisustvo
indikana u krvi.
indicanuria, indikanurija prisustvo u
mokraći povećanih količina indikana.
indicatio, indikacija, potreba primene od-
reñenog načina lečenja; i. causalis, uz-
ročna indikacija, potreba primene leče-
nja koje otklanja uzrok bolesti; i. cura-
tiva, i. morbi, potreba primene odre-
ñenog načina lečenja uslovljenog pri-
rodnim tokom bolesti; i. symptomati-
ca, primena lečenja, koje otklanja sim-
ptome i znakove bolesti; i. vitalis, vital-
na indikacija, životna indikacija, potre-
ba primene odreñenog načina lečenja u
cilju sprečavanja smrti bolesnika.
indigestio, indigestija, poremećaj varenja,
otežano varenje. Izraz koji se upotreb-
ljava za neodreñene tegobe u organima
za varenje odmah posle uzimanja hrane;
i. acida, hiperhlorhidrija; i. nervosa,
nervozna indigestija; ugljenohidratska
i., tegobe, praćene dijarejom zbog vre-
nja, posle uzimanja ugljenih hidrata.
Sin. dyspepsia.
indigo-plavo, oksidacioni proizvod in-
doksila, plava boja. Nekad se dobijala
isključivo iz indikana, koji se nalazi u
biljci Indigofera tinctoria, a danas se
isključivo dobija sintetskim putem.
indijanski »duvan«, naziv za biljku Lobe-
lia inflata koja sadrži, kao glavni sasto-
jak, alkaloid lobelin.
indikacija, v. indicatio.
indikatori, obeleživači, supstancije koje
se koriste za dokazivanje raznih sups-
tancija. Služe u volumetrijskoj analizi
da pokažu kraj reakcije, tj. kad je postig-
nuta tačka ekvivalencije, odnosno kada
je reakcija kvantitativno završena. Naj-
češće se upotrebljavaju alkaliacidimet-
rijski indikatori. Oni imaju različitu
boju pri različitim koncentracijama hid-
ronijumovih (vodonikovih) jona i pri-
menjuju se za odreñivanje pH rastvora
i za dokazivanje tačke ekvivalencije
reakcije u acidoalkalimetrijskim volu-
metrijskim analizama. Škrob je indika-
tor u jodometriji, jer škrob s molekul-
376
inductio
skim jodom daje plavoljubičastu boju, a
s anjonom jodom je bezbojan. Kalijum--
hromat u precipitacijama hlorida sreb
ro-nitratom itd.
indirektna fraktura, v. fractura.
individualna kašika, (stom.) kašika ura-
ñena od brzovezujućeg akrilata na ana-
tomskom modelu krezube ili bezube vi-
lice. Služi za uzimanje funkcionog otis-
ka; adaptacija i. k., doterivanje rubova
prema neutralnoj zoni sluznice u us-
nom predvorju, pripojima mišića, me-
kom nepcu i jeziku, pre formiranja ven-
tilnog ruba proteze.
indoksil, oksidacioni proizvod indola,
može se smatrati da je indoksil ß-oksiin-
dol. Indoksil oksidacijom na vazduhu
prelazi u plavu boju indigotin. U estar-
skom obliku, vezan za sumpornu i gliku-
ronsku kiselinu, nalazi se u mokraći.
indol, heterociklično jedinjenje u kome je
kondenzovano benzenovo i pirolovo
jezgro. Nastaje pri razlaganju belančevi-
na, npr. u crevima. Delimično doprinosi
svojstvenom mirisu fekalija. Nagomila-
va se u crevima i prelazi u mokraću u
slučajevima okluzije creva.
indolaceturia, indolaceturija, prisustvo u
mokraći indol-sirćetne kiseline, meta-
bolita serotonina, kad u organizmu po-
stoji karcinoidni tumor.
indometacin, indolski derivat, služi za Ie-
čenje reumatoidnih i nekih drugih za-
paljenjskih oboljenja
inducibilni enzim, enzim čija se brzina
sinteze, a shodno tome i količina, može
povećati prisustvom induktora u ćeliji.
V. induktor.
inductio, indukcija, (1) izvoñenje opštih
zakona iz pojedinih empirijskih utvrñe-
nih činjenica; (2) uticanje, akt ili proces
indukovanja, pröuzrokovanje neke po-
jave; (3) (fiz.) stvaranje električne (indu-
kovane) struje u nekom provodniku us-
led uticaja neke druge susedne struje ili
magneta; (4) (psih.) izazivanje, prouzro-
kovanje duševnog poremećaja u zdra-
vih osoba življenjem ili druženjem s du-
ševnim bolesnicima. Taj duševni boles-
nik (induktor) obično je intelektualno
razvijeniji. Novooboleli (indukovani)
pokazuje iste poremećaje kao i induk-
induktor
tor, koji brzo prolaze kad se odvoji od
njega. Sin. folie a deux; (5) u genetici i
teoriji evolucije, uticanje spoljašnjih či-
nilaca: a) somatska L, bez uticaja na po-
Ine ćelije; b) somatska L, s uticajem na
polne ćelije preko some (kako se zamiš-
lja mehanizam nasleña osobina steče-
nih u »individualnom životu«); c) germi-
nalna L, indukcija koja utiče neposred-
no na polne ćelije; d) paralelna L, induk-
cija jednovremeno somatska i germinal-
na; (6) u fiziologiji ili mehanici razvića,
uticanje jednog dela embrionalnog tela
ili grupe ćelija (induktor) na drugi deo,
odnosno drugu grupu ćelija (npr. očni
pehar na ektoderm, od koga postaje
očno sočivo). Induktor je »akcioni sis-
tem«, deo na koji induktor utiče je
»reakcioni sistem«, oba čine »indukcioni
sistem«. V. genetika, evolucija, soma,
razviće.
induktor, molekul koji izaziva (indukuje)
styaranje veće količine enzima uključe-
nog u njegov metabolizam, od količine
istog enzima koja se stvara u odsustvu
induktora.
induratio, induracija, očvrsnuće izvesnog
tkiva ili organa usled prorastanja veziv-
nim tkivom; i. plastica penis, plastičko
otvrdnuće penisa (muškog uda), posle-
dično zakrečavanju arterija toga uda,
čak i u mladih osoba. Učvršćenje se pipa
pod kožom na leñnoj strani organa kao
čvrsta traka. Pri erekciji dolazi zbog
toga do iskrivljenja uda na jednu stra-
nu; i. syphilitica, sifilisni primarni
afekt - ulcus durum.
industrijska higijena, v. higijena.
industrijska medicina, v. medicina.
industrijske ozlede, zavise od čitavog
niza faktora koji mogu delovati za vre-
me rada ili poticati iz uslova života
uopšte. Faktori koji najčešće deluju u
toku rada mogu se grupisati na sledeci
način: a) oni koji potiču od organizatora
posla; b) koji proizlaze iz psihičkih i fi-
zičkih osobina ličnosti koja se povreñu-
je (inteligencija, motivacija, stanje čula,
neurotičke i psihopatske crte, epilepsi-
ja, sinkopalna stanja i dr.); c) mikrokli-
matski faktori (temperatura, vlaga, stru-
janje vazduha i si.); d) buka, potresanje,
infantilismus
prašina, toksični gasovi, isparenja i si.;
e) neslaganje u samoj zadnjoj grupi
(timu u kome se radi bilo zbog insufici-
jencije pojedinih radnika ili neposred-
nih rukovodilaca); f) umor i premor su
česti uzroci povreñivanja, ali ovi mogu
poticati ne samo zbog uslova rada u
preduzeću već i zbog faktora koji deluju
van ov0ga. U ovu drugu grupu faktora
spadaju: a) nepovoljni uslovi stanova-
nja; b) insuficijentna ishrana, bilo da
utiče na umor i premor, bilo da favori-
zuje oboljenja koja oslabljuju organi-
zam i potpomažu povreñivanje; c) nepo-
voljni meñusobni odnosi u porodici i
društvu uopšte; d) prekovremeni rad
(rad u poljoprivredi, kod privatnika,
premaranje pri putovanju i si.); e) zlo-
upotreba vremena odreñenog za odmor
(alkoholizam i dr.). Najčešće je u pitanju
kombinacija nekoliko naznačenih fak-
tora koji nisu vidni na prvi pogled i koje
treba strpljivo istraživati. Prevencija
traumatizma zasniva se prvenstveno u
suzbijanju tih faktora, na zdravstvenom
prosvećivanju, u obučavanju neposred-
nih rukovodilaca i saradnji fabričkih Ie-
kara s radnicima, poslovoñama, inže-
njerima i tehničarima, porodicama rad-
nika i društvenim organizacijama u
preduzeću i van ovoga.
industrijski higijeničar, v. higijeničar.
industrijski traumatizam, v. traumati-
inercioni separator, ureñaj za uklanjanje
čestica i/ dimova i gasova. Promenom
pravca kretanja dima ostvaruje se nji-
hovo sudaranje i aglomerisanje. Poveća-
ne čestice se pod sopstvenom težinom
talože. Efikasnost 45 do 50°o. Jednostav-
na konstrukcija, laka za održavanje tem-
perature dima, ne utiče na ureñaj. Ne-
dovoljno efikasan prema česticama is-
pod 5 mikrona.
inervacija, (1) oživčavanje, snabdevenost
nekog dela tela perifernim živcima; (2)
prenos impulsa iz centralnog nervnog
sistema putem nerava na pojedine orga-
ne.
intantilismus, infant ilizarn, patološko sta-
nje koje se odlikuje perzistiranjem odli-
ka detinjstva i tokom kasnijeg života
377
infarctus
(obično praćeno mentalnom zaostaloš-
ću, nedovoljnim razvojem polnih orga-
na uz, dosta često, nizak, pa čak i patu-
ljast rast); i. alimentarni, v. alimentarni
infantilizam.
int'arctus, infarkt, ognjište koagulacijske
nekroze nekog tkiva zbog lokalne ishe-
mije izazvane prekidom cirkulacije krvi,
uglavnom zbog tromboze ili embolije
odgovarajuće arterije; anemijski i.,
nekroza izazvana naglim prekidom cir-
kulacije u nekoj arteriji; embolijski i.,
izazvan embolijom u nekoj arteriji; he-
moragijski i., u kojem dolazi do izlaska
eritrocita u nekrozno tkivo; intestinal-
ni i., crevni infarkt koji nastaje usled za-
čepljenja neke arterije u zidu creva; i.
myocardii, infarkt miokarda, ognjišna
nekroza srčanog mišića zbog prekida
cirkulacije u tom delu miokarda izazvan
najčešće zbog koronarne tromboze; i.
pulmonum, plućni infarkt, lokalizova-
na nekroza plućnog tkiva nastala naj-
češće zbog embolije u nekoj od grana
plućne arterije, češći je u žena nego u
muškaraca (od 200 slučajeva: 119 u
žena, a 81 u muškaraca); septički i., u
kojeg je došlo do infekcije u nekroznom
tkivu; trombozni i., nastao zbog trom-
boze u nekoj arteriji.
Infaustan, v. infaustus.
infaustus, infaustan, nepovoljan ishod,
primer: prognosis infausta, predviñanje
da će bolest imati nepovoljan tok i is-
hod.
infekcija, infectio, prodiranje patogenih
klica u tkivo organizma, usled čega na-
staje oštećenje tkiva, obično praćeno
reaktivnim pojavama; aerogene i., i. na-
stale usled prodiranja klica udisanjem;
ascendentna i., ushodna infekcija, na-
staje u cevastim i kanalikularnim orga-
nima kad prouzrokovač prodire suprot-
nim pravcem od pravca proticanja sek-
reta; basenska i., nastaje prenošenjem
vodom u basenima prouzrokovača raz-
novrsnih infektivnih oboljenja, kao što
su trbušni tifus, paratifus, Weilova bo-
lest, muljna groznica, polne bolesti i in-
kluzioni konjunktivitis, a verovatno i
nekih drugih infektivnih bolesti; den-
talna i., opšte oboljenje, pri kome je do-
378
infekcija
kazano ili se s izvesnom sigurnošću pre-
tpostavlja da uzrok leži u infektivnim
ognjištima zubnog sistema, kao što su,
npr., apikalni granulomi, paradentozni
apscesi itd.; descendentna i., nishodna
infekcija, nastaje prenosom prouzroko-
vača u pravcu kretanja sekreta kroz ka-
nale i cevaste organe; direktna i., infek-
cija nastala usled neposrednog dodira s
obolelom osobom; egzogena i., infekcija
dobijena iz okoline; endogena i., in-
fekcija koja se razvija usled dejstva bak-
terija koje se nalaze u samom organiz-
mu kad ove postanu patogene; fokusna
i., postojanje infektivnog žarišta u raz-
nim tkivima i organima. Infekcija nasta-
je usled prisustva mikroorganizama u
njima ili biva izazvana toksinom koji ti
mikroorganizmi luče. F. i. često nastaje
od obolelog zuba, tj. iz dentogenog ža-
rišta (granulomi, paradentoze). Kao po-
sledica f. i. mogu nastati oboljenja oka,
srca, pribora za varenje, bubrega, nera-
va itd.; indirektna i., i. preneta vodom,
hranom ili drugim životnim namirnica-
ma; kapljična i., infekcija zaraženim
kapljicama izbačenim u vazduh za vre-
me govora, kašljanja ili kijanja, koje os-
taju neko vreme suspendovane u vazdu-
hu; kontaktna i., zaražavanje nastalo
direktnim dodirom s nekim izvorom
bolesti odnosno izazivačima bolesti;
kriptogena i., i. pri kojoj nije moguće,
ustanoviti ulazna vrata; laboratorijska
i., i. osoblja u laboratorijama pri radu s
patogenim mikroorganizmima i infici-
ranim oglednim životinjama. Do infek-
cije dolazi putem vazduha, per os ili do-
dirom. L. i. najčešće izazivaju brucele,
bacil tuberkuloze, bacil tularemije, sa-
lmonele, streptokoki, bacili dizenterije,
bacil antraksa, virus infektivnog hepati-
tisa, virus psitakoze, prouzrokovač Q-
groznice, prouzrokovač pegavca i Enta-
moeba hystolitica; latentna i., stanje
pri kome se bakterije, iako se više ne
razmnožavaju, nalaze skrivene u orga-
nizmu; lokalne i., i. pri kojima uzročnik
posle ulaska ostaje u organizmu doma-
ćina lokalizovan na jednom mestu; ma-
sovna i., i. prouzrokovana prodiranjem
velikog broja bakterija u organizam;
infektivna bolest
mešovita i., i. koju prouzrokuju dve vr-
ste mikroorganizama ili više njih, stva-
rajući jedna drugoj povoljne uslove za
razvoj, npr. bacil tuberkuloze i strepto-
koka u hladnom apscesu; i. prašinom,
infekcija mikroorganizmima koji su ve-
zani za čestice prašine; sekundarna i., i.
koja nastaje dejstvom nekog mikroba u
toku infekcije koju je izazvao neki drugi
mikrob. V. superinfectio, infestatio, rein-
fectio; transplacentna i., infekcija fetusa
kroz placentu; unakrsna i., »cross
infection«, i. koja se prenosi meñu boles-
nicima inficiranim raznim patogenim
mikroorganizmima. U cilju suzbijanja
unakrsne infekcije upotrebljava se ras-
pršavanje dezinficijentnih aerosola i
sredstava za fiksiranje prašine i mik-
roorganizama, koji se zatim povremeno
odstranjuju.
infektivna bolest, morbidno stanje, uvek
izazvano prodorom odreñenog patoge-
nog agensa, pri čemu se javljaju odgova-
rajuće kliničke, patološkofiziološke i
patološkoanatomske promene. Infek-
tivna bolest je kompleksan i dinamičan
biološki fenomen, koji se može prouča-
vati sa gledišta mikrobiologije, imuno-
logije, klinike, patološke fiziologije, ana-
tomopatologije i epidemiologije; (seks.)
utvrñeno je da postoje polne razlike u
obolevanju od infektivnih bolesti. Od
lepre odrasli muški obolevaju češće
nego žene, dok pre puberteta češće obo-
levaju žene. U žena se češće sreće tube-
kulozni (maligni) oblik. Od poliomijeli-
tisa više obolevaju muški nego žene
(1:1,3).
infektivna mononukleoza, v. mononuc-
leosis infectiva.
infektivna multipla rezistencija, utvrñe-
na je prvo u Shigella (1955), a kasnije i
u drugih enterobakterija. U toku konju-
gacije dveju bakterija iz jedne se bakte-
rije može preneti tzv. R-factor (kasnije
utvrñen kao episom) u drugu i ona tada
postaje multiplo-rezistentna, npr., pre-
ma sulfonamidima, streptomicinu, hlo-
ramfenikolu i tetraciklinima.
infektivni hepatitis, v. hepatitis.
inflammatio
infektivni proces, obuhvata sve zaštitne
reakcije i patološkofiziološke promene,
koje nastaju u makroorganizmu kao od-
govor na prodor i dejstvo patogenog
agensa. Ovaj proces je veoma dinami-
čan, ali se klinički ne manifestuje. To je
tip »neispoljene infekcije«, koja je pro-
šla neprimetno, ali se napadnuti organi-
zam aktivno branio, što dokazuje pri-
sustvo stvorenih antitela.
inferior, donji, npr. margo inferior, donja
ivica.
inferiornost, manja vrednost, npr. oseća-
nje inferiornosti, osećanje koje neko
ima da sam manje vredi.
infestatio, infestacija, zaražavanje živo-
tinjskim parazitima, naročito mikropa-
razitima.
infiltraciona anestezija, v. anaesthesia.
infiltratio, infiltracija, prožimanje, smeš-
tanje i nagomilavanje stranih ćelija, tki-
va ili uopšte stranih materija u normal-
na tkiva i ćelije organizma, npr. serozna,
gnojna, karcinomatozna itd,; i. adiposa,
masna i., nagomilavanje neutralne masti
i drugih lipida, obično u epitelnim će-
lijama, pri čemu ćelije nisu bitno ošte-
ćene. Najčešće se i. a. pojavljuje u jetri,
nadbubrežnim žlezdama i bubregu. Uz-
roci i. a.: uzimanje veće količine masti
hranom, nedovoljno oksidisanje masti
u alkoholičara, u tuberkuloznih osoba,
pri poremećajima krvotoka u organima
itd.; i. glikogenom, taloženje glikogena
u ćelijama i drugim elementima tkiva u
vidu zrnaca i grudvica. I. glikogenom
nalazi se u ćelijama malignih tumora, u
leukocitima i vezivnim ćelijama pri za-
paljenju, u ćelijama tuberkuloznog gra-
nuloma, u epitelnim ćelijama bubrež-
nih kanalića pri dijabetesu itd.; i. uri-
nae, prožimanje tkiva u okolinu mok-
raćnih puteva mokraćom. Nastaje pri
oštećenju zida mokraćnih puteva, naro-
čito uretre.
inflammatio, inflamacija, zapaljenje. Lo-
kalna, reaktivna, promena u tkivu na-
stala pod uticajem nadražaja ili povre-
de. Agensi koji izazivaju zapaljenje
mogu biti bakterijske, fizičke, hemijske
ili traumatske prirode. Agensi izazivaju
direktno oštećenje ćelija, a materije na-
379
inflammatio
stale usled poremećenog metabolizma
ćelija izazivaju početak procesa zapa-
Ijenja. Inflamacija je osnovni i najčešći
patološki proces pri kome se lokalno
javljaju promene na krvnim sudovima,
poremećaji u razmeni tečnosti i izlazak
belih krvnih ćelija iz krvi. Ćelije tkiva u
kome se odigrava proces inflamacije
pokazuju promene od lakih degenera-
tivnih do izumiranja. Ove promene su
bitne za početak vaskularnih, eksuda-
tivnih i reparativnih procesa koji slede.
Podela inflamacija može da se izvrši na
osnovu: (1) trajanja i intenziteta - na
akutne, subakutne i hronične; (2) vrste
eksudata koji dominira na: serozne, fib-
rinozne, hemoragičke, gnojne i kataral-
ne i (3) uzročnika na: tuberkulozne, sifi-
lisne, stafilokokne, reakcija na strano
telo i alergijskfe. Ova klasifikacija veoma
često može da se ukršta; i. fibrinosa,
zapaljenje u kome, pored svih promena
koje odlikuju akutno zapaljenje, domi-
nira pojava fibrina u procesu. Pojava ve-
like količine fibrina u eksudatu često se
viña pri zapaljenju seroznih opni pluća
- pleure i trbušne duplje (peritoneuma).
Fibrinozno zapaljenje se javlja kao reak-
cija na bacil difterije - kada naslage fib-
rina na zapaljenim tonzilama stvaraju
tzv. pseudomembrane; i. granulomato-
sa, zapaljenje prouzrokovano izvesnim
infektivnim agensima pri kome se stva-
ra reakcija s prevagom retikuloendote-
lijalnih ćelija mononuklearnog tipa,
granulacionog i fibroznog tkiva, kao i s
mnogojedarnim džinovskim ćelijama.
Ovakvo granulomatozno zapaljenje ka-
rakteristično je za tuberkulozu, lepru,
sifilis, razne gljivične infekcije i infekcije
izazvane protozoama kao i reakcije na
strano telo; i. heamorrhagica, zapalje-
nje u kome pored svih elemenata zapa-
Ijenja dominira pojava velikog broja
eritrocita zbog kojih nastaje izražena cr-
vena boja ove vrste zapaljenja. Obično
su ova zapaljenja prouzrokovana veoma
virulentnim bakterijama koje svojim
toksinima izazivaju znatna oštećenja zi-
dova krvnih sudova. Antraks, meningo-
kok i hemolitički streptokok česti su
prouzrokovači ove vrste zapaljenja; i.
380
iiiHuenza
phlegmonosa, zapaljenje koje se odlikuje
rasprostiranjem kroz tkivne prostore.
Zbog ovakvog širenja zahvaćeno tkivo je
tvrdo i rigidno. Ako je flegmo-nozno
zapaljenje prouzrokovano bakterijama
visokog stepena toksičnosti, ne dolazi do
likvefakcije i stvaranja gnoja. Većina
akutnih zapaljenja, s prevagom
polimorfonuklearnih leukocita u eksudatu
gnojna su; i. pseudomembrano-sa,
zapaljenje površina obloženih sluznicom
prouzrokovano bakterijama čiji toksini
imaju veliku toksičnu moć i de-luju
nekrozom tkiva. Tako, bacil difterije i
neki gasovi iz grupe sa nadražajnim
dejstvom odlikuju se stvaranjem lažnih
membrana ( pseudomembrane) na po-
vršinama sluznica. U sastav lažnih mem-
brana ulazi epitel, koagulisana plazma i
fibrin; i. purulenta, zapaljenje sa stva-
ranjem gnoja, koji sadrži nekrotički ma-
terijal (ćelije gnoja), polimorfonuklear-ne
leukocite očuvane i razorene. Gnojna
inflamacija je obično prouzrokovana
bakterijama, ali i drugim supstancijama
kao što je terpentinsko ulje. Najčešće
bakterije koje prouzrokuju gnojnu inf-
lamaciju su stafilokoki, streptokoki, go-
nokoki i bacil piocianeus. Purulentna
inflamacija može biti na površinama u
tkivu kada govorimo o apscesu, a difuz-no
u tkivu, kada je u pitanju celulitis ili
flegmona; i. serosa, zapaljenje s pojavom
seroznog eksudata u vidu velike količine
tečnosti. Ovaj oblik zapaljenja je najčešći
na seroznim površinama grudne i
trbušne duplje. Serozni eksu-dat sadrži
veću količinu belančevina zbog čega ima
i veću specifičnu težinu od transudata.
Osim toga sadrži i veći broj ćelijskih
elemenata; i. subacuta, zapaljenje koje
predstavlja prelaznu fazu od akutnog ka
hroničnom. Postoje sve odlike akutnog
zapaljenja, ali su već počele i promene
proliferacije. influenza, influenca, grip,
akutno zarazno oboljenje, prouzrokovano
virusima gripa. Znaci su: visoka
temperatura, zapaljenje disajnih organa ili
organa za varenje, nervni poremećaji
(glavobolje, nesanica itd.). Ponekad dolazi
i do promena na srcu. Javlja se u vidu
epidemija,
informacija
koje mogu biti i vrlo teške. Izmeñu epi-
demija javlja se u vidu endemij-a, obično
u proleće i ujesen; i. intestinalis, crev-
ni grip, izražava se naročito crevnim
simptomima koji liče na trbušni tifus.
Virus pripada grupi Myxovirusa, sadrži
RNK. U antigenom pogledu nije homo-
gen, javlja se u vidu tipova A, B i C.
informacija, poruka, opšti pojam za sve
stvari značajne za čovekov organizam ili
njegovu najbližu okolinu, npr. ubod ig-
lom, savijanje zgloba, delovanje svetlos-
ti, njen intenzitet, kao i u mozgu zadrža-
no pamćenje. Funkcija nervnog sistema
je da prenosi poruku s jednog mesta na
drugo i da je obradi tako da bi se koris-
no mogla upotrebiti ili da njeno znače-
nje postane jasno. Prenos poruke vrši se
u obliku nervnih signala, tj. obrazaca
impulsa koji se prenose većim brojem
uporednih nervnih vlakana; moždana
kora na osnovu karakteristika obrasca
koji je primila stvara zaključke, formira
misli. Specifična područja mozga mogu
apstraktne misli, s druge strane, pretva-
rati u nervne impulse i signale koji se
prenose na neko drugo područje u moz-
gu ili, pak, do efektora tela, koji daju ka-
rakteristične odgovore.*
informativna RNK (mRNK), ribonuk-
leinska kiselina koja predstavlja prepis
odreñenog segmenta DNK (gena), s
koga ona prenosi gensku poruku za sin-
tezu polipeptidnog lanca na ribosomirna,
a sama služi kao kalup u toj sintezi. Sin.
messenger RNK (eng.).
informosom, mRNK koja se u spoju sa
proteinom, koji sprečava njenu razgrad-
nju, nalazi u citoplazmi jedarnih ćelija.
Ona se, pre translacije, može zadržati u
citoplazmi danima i sedmicama.
infra-, odrednica koja u složenicama ozna-
čava daje nešto ispod, npr. fossa infras-
pinata, podgrebena jama na lopatici.
infracrveni zraci, v. zraci.
infractio, infrakcija, nepotpun prelom
kosti, nalom, v. fissura.
infraspinatus, podgrebeni, npr. fossa inf-
raspinata, podgrebena jama na zadnjoj
strani lopatice.
infundibilia (rastvori za infuzije), rastvori
za infuzije su bistri, sterilni, apirogeni i
inhalationes
izotonički vodeni rastvori jedne ili više
supstancija, najčešće sadrže elektrolite
koji su sastavni deo krvne plazme, zatim
ugljene hidrate i njihove polimere; pre-
ma našoj farmakopeji oficinalni su: GIu-
cosi infundibile 5% (izotonički rastvor
glukoze), Kalii chloridi infundibile cum
glucoso (izotonički rastvor kalijum-hlo-
rida sa glukozom), Kalii et Natru chlori-
di infundibile (izotoničan rastvor kali-
jum- i natrijum-hlorida), Natru chloridi
infundibile (izotoničan rastvor natri-
jum-hlorida), Natru chloridi infundibile
compositum (složeni izotonički rastvor
natrijum-hlorida), Natru chloridi infun-
dibile cum Glucoso (izotoničan rastvor
natrijum-hlorida sa glukozom), Natru
hydrogen carbonatis infundibile (izoto-
ničan rastvor natrijum-hidrogen-karbo-
nata).
infundibuloma, infundibulom, naziv za
retku neoplazmu koja, izgleda, potiče
od neurohipofize i ima grañu veoma
sličnu infundibulumu hipofize, ćelije su
slične pituitocitima.
infundibulum, levak, levkasto udubljenje
ili proširenje (npr. infundibulum tubae
uterinae, levkasto proširenje jajovoda).
infusodecoctum, infuzodekokt, tečni ob-
lik leka, spravljen u apoteci ekstrahova-
njem droga, najpre prelivanjem ovih
ključalom vodom, a zatim njihovim ku-
vanjem.
infusum, infuz, oparak, vodeni ekstrakt
droge, koji se spravlja na taj način što se
isitnjena droga rastrlja s malo vode, pa
se zatim, sa proključalom vodom, stavi
pet minuta na vodenu paru i potom os-
tavi da stoji pola časa, posle čega se teč-
nost procedi i dopuni vodom do propi-
sane količine.
infuzija, v. infusum.
infuzorijska zemlja, v. Terra silicea.
inguen, slabine, prepone izmeñu trbuha i
noge.
inguinalis, ingvinalan, preponski (npr. ca-
nalis inguinalis, preponski kanal).
ingvinalni predeo, v. regio.
inhalacijska anestezija, v. anaesthesia.
inhalationes (inhalacije), preparati koji
se u obliku pare, ili vrlo sitnih kapljica
odnosno čestica, na podesan način unose
381
inhibic ija
u disajne puteve. To su lako isparljive
tečnosti, rastvori lekovitih supstancija u
vodi ili u nekom drugom podesnom
rastvaraču, odnosno lekovite supstancije u
obliku vrlo finog praška. Izdaju se sa
podesnim raspršivačem. inhibicija,
sprečavanje, zaustavljanje, kočenje neke
radnje, pojave, refleksa ili procesa
razdraženja u nervnom sistemu; direktna
i.» smanjena razdražlji-vost
postsinaptičkog neurona u toku
postsinaptičkog inhibicijskog potencijala
izazvanog dejstvom inhibicijskog
prenosioca izlučenog na sinaptičkim
čvorovima aksona presinaptičkog neu-
rona. Smanjena razdražljivost, kao po-
sledica prethodnih pražnjenja u samom
postsinaptičkom neuronu, naziva se in-
direktnom inhibicijom. Npr. refraktarni
period, ili vreme naknadne hiperpolari-
zacije; I. u nervnom sistemu koja nastaje
usled delovanja specifičnih inhibicijs-kih
posrednika (medijatora) koji se oslobañaju
na završecima inhibicijskih in-terneurona i
dovode u postsinaptičkim neuronima do
hiperpolarizacije, usled čega se smanjuje
razdražljivost ovih neurona, naziva se
direktnom; a ona koja je posledica efekta
prethodnih razdraženja neurona koja
dovodi do njegove refraktarnosti ili
smanjenja količine medijatora koji se
oslobaña na njegovim završecima naziva
se indirektna i.; izvesni neuroni koji se
završavaju na završecima ekscitacijskog
presinaptičkog neurona mogu
smanjivanjem veličine akcionog
potencijala na tim završecima smanjiti
količinu osloboñenog ekscitacijskog
posrednika, zbog čega izostaje prenošenje
impulsa na postsinaptički neuron
(okidanja impulsa u postsinaptičkom
neuronu je tzv. presinaptička inhibicija).
Postoje i drugi tipovi inhibicije. U
psihijatriji inhibicija označuje pojavu
usporenosti govora, mišljenja i radnji koji
se sreću u melanholiji. Treba je razlikovati
od tzv. zatvaranja u shizofreniji u kojem
govor i radnje ne teku sporo, nego za
izvesno vreme uopšte prestaju, sve dok se
bolesnik opet za kratko vreme ne
»otvori«; i. hemaglutinacije, vi-rusni
hemaglutinini u organizmu dovo-
382
inhibitor! enzima
de do stvaranja specifičnih antitela koja
se mogu dokazati reakcijom sprečava-
nja, inhibicije hemaglutinacije. Reakci-
jom inhibicije hemaglutinacije može se
odrediti titar antitela u serumu bolesni-
ka i na taj način postaviti dijagnoza obo-
ljenja. Fenomen virusne hemaglutinaci-
je ne srne se zameniti s drugim tipovima
hemaglutinacije, kao što su imunska he-
maglutinacija, pasivna hemaglutinacija
i neke druge; lateralna i., aferentna in-
hibicija, vrsta inhibicije pri kojoj aktiva-
ciju neke nervne jedinice prati inhibici-
ja aktivnosti u okolnim jedinicama.
Opšta je pojava u čulnim organima sisa-
ra i pomaže da se izoštre rubovi delova-
nja nadražaja i pojača diskriminacija.
inhibin, hormonska materija koja se luči
u semenicima, a utiče na smanjenje lu-
čenja hormona adenohipofize.
inhibitori enzima, pojedina hemijska je-
dinjenja koja usporavaju ili potpuno
sprečavaju katalizu enzima. Aktivatori
su jedinjenja koja mogu da ubrzavaju
katalitičko dejstvo enzima. Aktivatori i
inhibitori enzima nazivaju se efektori.
Poznata su tri tipa inhibicije enzima:
kompetitivna, nekompetitivna i akom-
petitivna inhibicija; i. holinesteraze
(antiholinesterazna sredstva), mogu da
preobratljivo koče holinesterazu (fizos-
tigmin, neostigmin i dr.) ili da koče nep-
reobratljivo (diizopropil-fluorofosfat i
njegovi homologi), svi spadaju u grupu
lekova koji stimulišu organe (efektore)
inervisane postganglijskim holinergič-
kim nervima (holinergički lekovi, para-
simpatomimetička sredstva); i. monoa-
minooksidaze, sredstva koja inhibira-
ju enzim monoaminooksidazu, koji ka-
talizuje oksidisanje nekih amina u orga-
nizmu (5-hidroksitriptamin, dopamin,
noradrenalin) u neaktivna jedinjenja;
upotrebljavaju se u lečenju depresivnih
stanja kod čoveka (nialamid, fenelzin,
tranil cipromin, pargilin i dr.); i. tran-
sporta, organskih jedinjenja kroz bub-
režne kanaliće, sredstva koja se izlučuju
bubrežnim kanalićima i, tom prilikom,
blokiraju izlučivanje neke druge sups-
tancije koja se izlučuje istim putem;
npr., probenecid blokira tubularnu sek-
inhibomorfoni
reciju (transport) penicilina, sulfinpira-
zon inhibira reapsorpciju mokraćne ki-
seline u bubrežnim kanalićima; i. uglje-
ne anhidraze, sredstva koja inhibiraju
ugljenu anhidrazu, enzim koji katalizuje
hidratisanje ugljen-dioksida i dehidrati-
sanje ugljene kiseline; služe kao diure-
tička sredstva, npr., acetazolamid.
inhibomorfoni, seksomorfoni s posred-
nim kočećim dejstvom (regulatori uob-
ličavanja).
injectiones (rastvori za injekcije), sterilni
vodeni rastvori lekova koji se ubrizga-
vaju.
injekcija, cilijarna i., zapaljenjska hipe-
remija prednjih cilijarnih krvnih sudo-
va oko limbusa rožnjače u vidu difuz-
nog prstena ljubičaste boje, čiji intenzi-
tet opada idući prema špagu. U njoj se
pojedinačni krvni sudovi ne raspoznaju
niti se pomeraju s vežnjačom. Javlja se u
zapaljenju rožnjače, dužice i cilijarnog
tela. Otuda se naziva i duboka injekcija.
Zbog lokalizacije se naziva i perikor-
nealna injekcija; konjunktivalna i., za-
paljenjska hiperemija krvnih sudova
vežnjače. Boja je otvorenocrvena a poje-
dinačni krvni sudovi se raspoznaju i po-
meraju s vežnjačom. Najjače je izražena
na vežnjači tarzusa, opada idući ka vež-
njači bulbusa. Javlja se u zapaljenju vež-
njače i konjunktivitisu. Naziva se i povr-
šna injekcija.; mešovita i., kombinacija
konjunktivalne i cilijarne injekcije. V.
injekcija; perikornealna i., v. injekcija,
cilijarna; supkonjunktivalna i., ubriz-
gavanje pod vežnjaču.
inkludiran zub, v. impactio dentis.
inkluzije (inkluziona telašca), morfološki
elementi koji se nalaze u unutrašnjosti
ćelija u kojima se razmnožio virus. Vid-
ljive su običnim mikroskopom i pred-
stavljaju kolonije virusnih čestica pra-
ćene reakcijom ćelije. Inkluziona telaš-
ca mogu biti smeštena u citoplazmi - ci-
toplazmatske inkluzije (u variole i bes-
nila) i nuklearne inkluzije (u herpesu i
žutoj groznici). Inkluzije se u nekih vi-
rusnih bolesti nazivaju prema autoru
koji ih je opisao, kao što su: Negrijeva
telašca (besnilo) i Guarnijerijeva telaš-
ca (u velikim boginjama). Inkluzije se
inkubacija
dokazuju posebnim metodama bojenja.
Njihovo prisustvo može biti od znatne
dijagnostičke pomoći.
inkluziona blenoreja, v. blenorrhoea.
inkluziona telašca, specifične tvorevine
u ćelijama zaraženim izvesnim virusi-
ma. I. t. su vidljiva običnim mikrosko-
pom i predstavljaju ili kolonije virusnih
čestica protoplazme, ili jezgri zaraženih
ćelija, ili reakcione produkte ćelije zara-
žene virusom, ili kolonije virusa opko-
ljene reakcionim produktima zaražene
ćelije. I. t. zbog specifičnog izgleda
mogu da posluže u diferencijalnoj dijag-
nostici virusnih oboljenja (npr. Negrije-
va telašca pri besnilu, Guarnierijeva te-
lašca pri varioli, Prowazek-Halberstäd-
terova telašca pri trahomu itd.); Guar-
nierijeva i. t., inkluziona telašca speci-
fičnog izgleda koja se nalaze u citoplaz-
mi virusom inficiranih ćelija (većinom
kože i sluznica) u velikim boginjama
(variola) i u kravljim boginjama ( vacci-
nia). Patognomonična su za ova obolje-
nja i predstavljaju verovatno kolonije
elementarnih telašaca ovih virusa u
protoplazmi obolele ćelije; Negrijeva i.
t., ovalne ili okrugle inkluzije, koje se
vide u nervnim ćelijama i njihovim iz-
dancima u životinja uginulih od besnila.
Njihov nalaz smatra se kao pozitivan
dokaz besnila; trahomna i. t., inkluzio-
na tela, karakteristična izgleda, koja se
javljaju pri trahomu u protoplazmi ošte-
ćenih ćelija. Predstavljaju intracelular-
ne kolonije elementarnih telašaca, tj. ri-
kecija koje izazivaju trahom. Sin. Pro-
wazek-Halberstädterova telašca.
inkompatibilan, koji se ne podnosi, ne-
podnošljiv. U recepturi, lek koji se ne
podnosi s nekim drugim lekom ili ne-
kim drugim lekovima. Lekovi koji su
meñusobno inkompatibilni ne smeju se
propisivati zajedno (u istom receptu).
inkompletna dominantnost, v. nepotpu-
na dominantnost.
inkubacija, a) period koji protekne od
trenutka prodiranja patogenih klica u
organizam do pojave kliničkih znakova
odgovarajućeg oboljenja; b) držanje
bakterijskih kultura u inkubatoru (ter-
383
inlay
mostatu) da bi se bakterije razmnožile.
V. incubatio.
inlay, (eng.) inlej, (stom.) liveni ispun od
zlata, paladora ili pečenog porculana.
Fiksira se na zub fosfatnim cementom;
bukalni i., (eng.) buccal inlay, (stom.)
umetak za održavanje normalnog pro-
stora mekog tkiva obraza; čuvanje for-
niksa u ustima posle kominutivnih pre-
loma vilica ili operacije produbljivanja
forniksa tiršovanjem.
innervatio, inervacija; (1) snabdevenost
nekog dela tela perifernim živcima; (2)
prenos impulsa iz centralnog živčanog
sistema preko živaca u pojedine organe.
inoculum, inokulum, skup mikroorgani-
zama koji se stavlja na hranljivu podlo-
gu za obradu.
inokulacija, unošenje mikroorganizama,
seruma i drugih supstancija u tkiva lju-
di, životinja ili u hranljive podloge. Veš-
tački inficirane životinje mogu biti ino-
kulisane pomoću: perkutane, intrakuta-
ne, supkutane, intramuskularne, intra-
peritoneame, intravenske, intrakardi-
jalne i druge inokulacije.
inokulacijski hepatitis, v. hepatitis.
inotropan, koji se odnosi na snagu kon-
trakcije. Različite materije, naročito na
srce, mogu delovati pozitivno ili nega-
tivno inotropno.
inozit, v. inozitol.
inozitol, jedinjenje heksaoksiciklohek-
san, (), jedinjenje iz
ciklohek-sana kada se 6 vodonikovih
atoma za-mene hidroksilnim grupama.
U prirodi se nalazi estarski vezan za
fosfornu kiselinu. Nalazi se u mišićima i
biljkama. Nestašica inozitola u životinja
usporava rastenje, izaziva gubljenje
dlaka i dovodi do razvitka masne jetre.
Ovo je privuklo pažnju kliničara.
Upotrebljava se za lečenje masne jetre,
iako nije dokazano da je to efikasna
mera.
insanitas, nezdravost, bolest; retko upot-
rebljavan izraz koji označuje duševno
oboljenje u najširem smislu reci.
inscriptio, inskripcija, prvi deo lekarskog
recepta, u kome su naznačeni ime i pre-
zime lekara odnosno naziv ustanove,
adresa (eventulano i broj telefona),
384
inspectio
mesto i datum. Recepti socijalnog osi-
guranja sadrže i neke druge podatke.
insekticidi, insekticidna sredstva, sred-
stva koja ubijaju insekte, npr. DDT, Py-
rethrum.
insem i nacija, veštačka, v. osemenjava-
nje, veslačko.
insertio, insercija, (1) umetanje, stavljanje
u nešto, pričvršćivanje, pripajanje, zavr-
šni ili donji pripoj mišića; (2) mogući na-
čin nastajanja mutacija ugrañivanjem
jedne ili više azotnih baza u ranije po-
stojeći lanac nukleinske kiseline.
insolatio, insolacija, sunčanica, (1) pore-
mećaj praćen visokom temperaturom
zbog suvišnog izlaganja sunčevim zraci-
ma. Nastaje u slobodnoj prirodi nepos-
rednim delovanjem sunčanih zrakova
na glavu i potiljak, naročito za vreme
vrelih letnjih dana. Insolacija lakše na-
stupa kad je vazduh miran, bez vetra,
pri visokoj relativnoj vlazi, visokoj tem-
peraturi vazduha i pri teškom fizičkom
naporu. U našim krajevima ona «e najvi-
še pojavljuje u kamenitim predelima
Hercegovine, Crne Gore i Boke Kotor-
ske. Insolacija se obično pojavljuje izne-
nada, i to svom jačinom. Ona nastaje
pod dejstvom toplotnih zrakova, naroči-
to infracrvenih. Sunčanica je uvek oz-
biljno oboljenje. Prognoza je u lakšim
slučajevima sumnjiva, usled mogućih
komplikacija; (2) lečenje izlaganjem
sunčevim zracima, sunčanje.
insomnia, insomnija, besanica, nesanica,
stanje nemogućnosti spavanja iz razloga
nastalih u samom organizmu. Pod in-
somnijom se podrazumeva pored po-
tpunog odsustva spavanja i stanje spo-
rog i teškog uspavljivanja ili vrlo ranog
buñenja. Ponekad bolesnici kao insom-
niju smatraju i vrlo površno spavanje
praćeno živim snovima o dnevnom za-
nimanju ili uopšte snovima neprijatne
sadržine. Insomniju prati premorenost,
a može biti znak organskih oboljenja
mozga ili neke duševne bolesti. Sin. ag-
rypnia.
inspekcija, v. inspectio.
inspectio, inspekcija, posmatranje, način,
metoda fizičkog pregleda bolesnika;
nadzor, kontrola.
inspiracijski rezervni vazduh
inspiracijski rezervni vazduh, v. plućni
volumeni
inspiratiof inspiracija, udisanje, udisaj,
ulaženje važduha iz spoljašnje atmosfe-
re u pluća. Nastaje kada pritisak važdu-
ha u plućima, usled širenja grudnog
koša i pluća, postane niži od atmosfer-
skog. Širenje grudnog koša nastaje us-
led kontrakcije inspiracijskih mišića:
prečage i spoljašnjih medurebarnih mi-
šića pri mirnom udisanju, a i mišića koji
podižu grudnu kost i rameni pojas pri
napregnutom udisanju.
instillator, kapljomer, služi za odbrojava-
nje kapi lekova koji se primenjuju u teč-
nom obliku.
instinkt, nagon, podrazumeva, obično,
biološki obrazac ponašanja, životinje ili
čoveka, vitalnog karaktera s odreñenim
ciljem, korisnim za dotični organizam.
Izgleda da se pojam instinkta ne može
odeliti od pojma nagona s tim što se na-
gonima pridaje vrednost instinkta pra-
ćenog i možda nesvesno vodenog afekt-
nim procesom. Izgleda da nagon u svo-
joj fiziološkoj osnovi nosi kombinaciju
neuslovljenih refleksa lančanog karak-
tera gde afektivna komponenta treba da instrument, u medicini, sprava koja služi
se objasni uslovljenim refleksima. Pore-
mećaji nagonskog života se ispoljavaju
u kvantitativnom pojačanju ili slablje-
nju nagona koji, dostižući odreñen ste-
pen, doživljavaju i kvalitativnu izmenu.
Takvi poremećaji nagona za ishranu su:
bolesna proždrljivost, koprofagija, ant-
ropofagija i nekrofagija, a polnog nago-
na: masturbacija, ekshibicionizam, feti-
šizam, pedofilija, narcisizam, sadizam,
mazohizam, sodomija, homoseksuali-
zam i sapfizam.
institut, specijalizovana zdravstena orga- instrumentarka, medicinska sestra na hi-
nizacija koja obavlja delatnost iz jedne
ili više grana medicine, odnosno oblasti
zdravstvene zaštite. Sistematsko praće-
nje stanja iz oblasti zdravstvene zaštite
za koju je osnovan, ispitivanje, primenji-
vanje i usavršavanje dijagnostike, leče-
nja i rehabilitacije, predlaganje i spro-
voñenje mera zdravstvene zaštite u ovoj
oblasti, stučnometodološka pomoć, na-
učnoistraživački i edukativni rad - os-
novni su zadaci ovakve ustanove (pri-
25 Medicinski leksikon
instrumentarka
mer: Institut za tuberkulozu SR Srbije);
vazñuhoplovnomedicinski i., v. vaz-
duhoplovnomedicinski institut; i. vojno-
pomorske medicine, specijalizovana
sanitetska ustanova ratne mornarice
(RM) čija je namena: medicinski pregle-
di pripadnika RM, psihička i medicin-
ska selekcija pri izboru zvanja za delat-
nosti u RM, naučno istraživanje proble-
matike podvodne medicine, briga o hi-
gijensko-zaštitnim merama u RM, proti-
vepidemijske mere itd.; i. za tehničko-
medicinsku zaštitu, naučna ustanova
koja proučava tehnička i medicinska
sredstva i metode za zaštitu ljudstva
oružanih snaga kao i tehnike drugih
sredstava sa štetnim dejstvom radiološ-
kih, hemijskih i bioloških činilaca; i. za
vojnomedicinsku dokumentaciju, sa-
nitetska ustanova čija je namena: klasi-
fikacija i obrada strane medicinske (i
posebno vojnomedicinske) literature i
raznih dokumenata radi olakšanja pra-
ćenja naučnih dostignuća u medicini u
svetu i izdavanje publikacija (Vojnosa-
nitetski pregled, Informativni i Referal-
ni bilten itd.).
u dijagnostičke svrhe (stetoskop, endos-
kop, oftalmoskop, itd.) ili terapijske sv-
rhe (skalpel, pinceta, bužija itd.); opera-
cioni i., instrumenti koji služe za vrše-
nje hirurških intervencija. Pored opera-.
cionih instrumenata koji se upotreblja-
vaju pri svakoj operaciji (nož, ma kaže,
razmicač itd.), postoje i specijalni inst-
rumenti namenjeni odreñenoj vrsti
operacija (trepan, testera, Graefeov nož
itd.).
instrumentalna perkusija, v. percussio.
rurškom odeljenju, čije su osnovne duž-
nosti: (1) da se stara o najstrožoj asepsi
u operacionom bloku; (2) da sprema i
sterilise zavojni materijal, rublje i inst-
rumente za operacije; da budno pazi na
ispravnost aparata za sterilizaciju (au-
toklav, kazani za kuvanje instrumenata
itd.) kao i ostalih instalacija i aparata u
operacionom bloku; da se stara da ope-
raciona sala uvek bude spremna za vr-
šenje operacije; da »instrumenira«, tj.
385
instrumenti
da uslužuje hirurga i njegove asistente
instrumentima i drugim materijalom u
toku operacije.
instrumenti za finiranje i poliranje is-
puna, garnitura svrdala i traka za finira-
nje i poliranje ispuna (karborund kame-
nčići raznog oblika i veličine, finireri,
polireri, gumice, metalne i platnene ab-
razivne trake i papirni kolutovi; i. za
obradu gingivalnog stepenika, različite
vrste dleta od nerñajućeg čelika, za
obradu stepenika kod preparacija sa
demarkacijom u vidu stepenika prema
nebrušenim površinama zuoa; i* za ob-
radu i punjenje kanala korena zuba,
garnitura igala za ručnu i mašinsku ob-
radu kanala korena zuba. Ručni: nerv
ekstraktor, Müller-igla, bipolarna sonda
za odreñivanje dužine kanala korena.
Igle za ručno širenje kanala korena u
obliku turpije (Kerr-igla, Hoendstram
proširivač i misiji rep). Mašinski: Beu-
telrock i Giromatic. Lentulo spirale za
punjenje kanala korena zuba; i. za ob-
radu kariozne lezije i kaviteta, garni-
tura ručnih i mašinskih instrumenata
za uklanjanje karijesa i karioznih tkiva
zuba i za obradu kaviteta. Ručni: ekska-
vator, kosi strugači po Blacku. Mašinski:
dijamantska svrdla, karborund kamen-
čići, čelična svrdla različitog oblika i ve-
ličine (okrugla, fisurna, konična i ob-
rnuto konična); i. za pripremu, unoše- insuflacija, v. insufflatio.
nje i obradu plastičnih materijala u insula, ostrvo, ostrvce (npr. Reilovo ostrv-
kavitet zuba, garnitura se sastoji od
špatule, »plastičkog instrumenta«, no- insulin, hormon pankreasa, polipeptid
sača i nabijača amalgama; i. za stoma-
tološki pregled, garnitura instrumenata
za pregled zubaci usta. Sastoji se od
ravnog, ili konkavnog ogledalca sa dr-
škom, prave i aproksimalne sonde, pin-
cete i brizgalice za vodu i duvaljke za
vazduh. Po potrebi se koristi i aparat za
ispitivanje vitaliteta pulpe, v. vitalitet
pulpae.
insufficientia, insuficijencija, nesposob-
nost da se obavlja odreñena radnja ili
uloga; i. adrenalis, insuficijencija kore
nadbubrežnih žlezda; i. aorta e, i. zalis-
taka aorte; i. capsularis, i. adrenalis, i.
cordis, i. srčanog mišića. Sin. l myocar-
dii; i. hepatica (he patiš), i. jetre; i. mit-
386
insulin
ralis, i. mitralnih zalistaka srca; i. myo-
cardii, i. cordis; i. pulmonalis, i. zalis-
taka plućne arterije; i. renalis, bubrež-
na i.; i. thyreoideae, hipotireodizam; i.
tricuspidalis, insuficijencija trikuspid-
nih zalistaka; i. valvularis, insuficijen-
cija srčanih zalistaka i zalistaka aorte i
plućne arterije. V. vitium cordis.
insufflatio, insuflacija, metoda uduvava-
nja vazduha, tečnosti, nekog gasa u te-
lesnu šupljinu; i. cranialis, kranijalna
insuflacija, ubrizgavanje vazduha u pro-
stor ispod tvrde moždanice ili u možda-
ne komore u cilju utvrñivanja bolesti; i.
endotrachealis, insuflacija vazduha,
gasa u dušnik, najčešće pri hirurškim
intervencijama; i. perirenalis, perire-
nalna insuflacija, ubrizgavanje vazduha
u okolinu bubrega, u cilju radiografije
nadbubrežnih žlezda; plućna i., uduva-
vanje vazduha u pluća u toku primene
veštačkog disanja; i. presacralis, presa-
kralna insuflacija, ubrizgavanje gasa,
najčešće ugljendioksida u predeo bub-
rega pomoću igle koja je uvučena u
predeo iza čmara, sa ciljem da se ra-
diografski utvrde položaj i veličina bub-
rega i nadbubrežnih žlezda; i. tubalis,
ubrizgavanje gasa, najčešće ugljen-diok-
sida kroz uterus u jajovode, u cilju utvr-
ñivanja njihove prolaznosti. Sin. Rubi-
nov test.
ce hemisfere velikog mozga).
koji se sastoji od tri monomere. Mole-
kulska težina jedne monomere iznosi
oko 6000. Jedna monomera sastoji se od
51 aminokiseline (odnosno od njihovih
ostataka). Osnovna uloga insulina u or-
ganizmu jeste regulisanje metabolizma
ugljenih hidrata. Pod dejstvom insulina
stvara se iz glikoze glikogen u jetri i u
mišićima i reguliše se sagorevanje gliko-
ze u tkivima. Insulin pojačava pretvara-
nje glikoze u mast, odnosno u masne ki-
seline i glicerol. U normalnom organiz-
mu ubrizgani insulin prouzrokuje hi-
poglikemiju. Služi za lečenje srednje
teških oblika dijabetesa. Nedostatak
ovog hormona prouzrokuje oboljenje
insulinaza
diabetes millitus (šećerna bolest); za-
mene za i., preparati koji imaju dejstvo
slično dejstvu insulina a efikasni su i
kada se daju oralno. U grupu ovih pre-
parata spadaju tolbutamid, hlor-propa-
mid, fenformin i dr. Služe za lečenje la-
kih oblika dijabetesa.
insulinaza, izraz koji se koristio za sve en-
zime koji su inaktivirali insulin.
insulin-cink suspenzije, preparati insuli-
na čije dejstvo sporije nastupa, ali duže
traje od dejstva običnog insulina.
insulinom, patološko stanje izazvano tu-
morom, najčešće adenomske prirode,
beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca
pankreasa, koje luče preterane količine
insulina (v. tamo).
insulinski šok, stanje koje nastaje kada,
zbog velikih količina insulina u krvi,
koncentracija glikoze u krvi padne is-
pod 70-50 mg°/o. U ovim uslovima javlja-
ju se razni oblici halucinacija. Osoba je
nervozna i drhti. Ako nivo glikoze pad-
ne ispod 50 mg°/o javljaju se klonični gr-
čevi i dolazi do gubitka svesti. Ispod 20
mg°/o glikoze, grčevi prestaju i nastaje
koma sa svojstvenim brzim i dubokim
disanjem.
insult, napad, telesna ili psihička povreda,
ili ozleda, npr. i. apoplektički, apoplek-
tički napad.
integracija zdravstva, odreñeni oblici or-
ganizacije i povezivanja zdravstvene i
sanitetske službe i sanitetskih elemena-
ta drugih društvenih struktura (civilne
zaštite, Crvenog krsta) u sprovoñenju
zdravstvene zaštite u ratu; radi boljeg
funkcionisanja službi formira se koor-
dinacione telo koje reguliše njihove me-
ñusobne odnose i obaveze u toku oba-
vljanja njihovih zadataka.
integumentum, pokrivač, prekrivač, za-
stor; integumentum commune, kožni
omotač tela, koža.
inteligencija, sposobnost stvaranja poj-
mova, shvatanja odnosa, rasuñivanja,
rešavanja novih problema i prilagoña-
vanja situaciji. Psiholozi izražavaju ste-
pen i. količnikom IK.
intercostalis, interkostalan, meñurebarni
(npr. spatium intercostale, meñurebar-
ni prostor).
25*
interlokusno rastojanje
intercurrens, interkurentan, koji se uklju-
čuje u tok neke bolesti i menja njen tok
i ishod.
interdentalis, meñuzubni, nalazi se izme-
ñu zuba.
interferencija virusa, prisutnost jednog
virusa ometa ili onemogućuje razvoj
drugog virusa. Ova inhibicija nije speci-
fična. Virus koji ometa razvoj drugog vi-
rusa naziva se interferirajući, a onaj dru-
gi, u koga je razvoj potisnut, blokirani vi-
rus; vrlo raznoliki parovi virusa daju fe-
nomen interferencije.
interferon, nedavno otkrivena materija
koja se stvara u ćelijama napadnutim vi-
rusima i ima osobinu da specifično
inaktiviše virus koji je izazvao njeno
stvaranje. Interferon iz ćelija napadnu-
tih virusom prenosi se putem cirkulacije
i ulazi u ćelije koje nisu napadnute i
onemogućava delovanje virusa. JoS nije
utvrñeno da stvaranje i. predstavlja me-
hanizam stečenog imuniteta, ali se u
prečišćenom stanju upotrebljava u za-
štiti životinja od izvesnih virusnih
oboljenja. Otkrićem interferona (Isaacs
i sar.t 1957.) nañeno je objašnjenje za fe-
nomen virusne interferencije. Aktiv-
nost interferona nije specifična (i ako ih
indukuje jedan virus, mogu da deluju
na čitav niz srodnih i drugih virusa);
osim virusa, interferoni mogu da inhibi-
raju i plazmodije, toksoplazme i hlami-
dije.
intergenska supresija, suzbijanje ekspre-
sije neke mutacije nastale u jednom
genu kao posledice nove mutacije u
drugom genu; nova mutacija dovodi do
uspostavljanja izgubljene funkcije; sin.
supresijska mutacija.
interkardinalna spojnica, izmeñu pred-
njih kardinalnih vena u 2. mesecu se us-
postavlja kosa spojnica: prednja inter-
kardinalna spojnica, koja se ubrzo pro-
širuje u levu bezimenu venu.
interkurentan, v. intercurrens.
interkuspidacija, odnos kvržica i fisura
gonjih i donjih bočnih zuba u mirovanju
vilica.
interlokusno rastojanje, u genetici, raz-
mak izmeñu dva lokusa na istom hro-
mosomu koji se utvrñuje pomoću pro-
387
intermaxillaris
centa, odnosno učestalosti, rekombina-
cija (crossing-over) izmeñu njih. Ukoli-
ko su dva gena na istom hromosomu
meñusobno bliži, utoliko je učestalost
crossing-overa manja i obrnuto. Sin.
map unit (eng.)
intermaxillaris, meñuviličan.
intermedius, intermedijalan, srednji, iz-
meñu spoljašnjeg i unutrašnjeg.
intermitentna akutna porfirija, v. por-
phyria.
intermitentna temperatura, v. febris.
interna medicina, praktična medicinska
disciplina, koja proučava bolesti unut-
rašnjih organa.
interna poljska bolnica, specijalizovana
sanitetska ustanova čija je namena: di-
jagnoza, trijaža i lečenje bolesnika od
unutrašnjih bolesti i za to ima prijemno--
trijažno, bolničko i evakuaciono odelje-
nje, rendgenološki kabinet itd.; lakše
bolesnike vraća u jedinice ili upućuje u
bolnicu za lakše ranjenike (v. tamo), a
teže u ustanove zdravstvene službe; za-
državanje bolesnika u internoj poljskoj
bolnici traje obično 15-20 dana. V. po-
ljske bolnice.
internacionalna jedinica, odreñena
vrednost nekog leka dobivena biološ-
kim standardizovanjem, uporeñiva-
njem dejstva ispitivanog leka s dej-
stvom meñunarodnog (internacional-
nog) standarda.
internacionalni standard, preparat ne-
kog leka odreñene i stalne vrednosti, pre-
ma kome se odreñuju vrednosti isto-
rodnih preparata čija je vrednost nepoz-
nata.
interneuroni, meñuneuroni, mali, kratki,
često samopodražljivi neuroni, koji u
kičmenoj moždini posreduju izmeñu
aksona senzitivnog i dendrita i tela mo-
toneurona ili izmeñu završetka nervnih
vlakana nishodnih puteva kičmene
moždine i motoneurona.
interokluzijski prostor, rastojanje izme-
ñu griznih površina zuba donje i gornje
vilice kada se donja vilica nalazi u polo-
žaju fiziološkog mirovanja. Izračunava
se iznalaženjem razlike vertikalnog
rastojanja vilica u položaju fiziološkog
388
interseksualnost
mirovanja i njihovog rastojanja u cen-
tralnoj okluziji.
interprizmatična supstancija, sloj izme-
ñu gleñnih prizama od kojih je slabije
mineralizovan, širine oko l mikron.
interradicularis, interradikularan, koji se
nalazi izmeñu korenova zuba.
interrenalna tela, u kolousta i riba dva za-
četka nadbubrežnih žlezda potpuno od-
vojena i, kao takva, uobličavaju se ko-
načno u interrenalna i suprarenalna 
tela.
interseksualnost, fiziološka, prisustvo u
osobi odreñenog, genitalno i gonadno
ostvarenog pola, heteroseksualnih oso-
bina koje ne prelaze granicu seksobioti-
poloških varijacija. Ona se može odnositi
na telesne osobine (somatska inter-
seksualnost) koje su praćene funkcio-
nira i duševnim (psihička interseksual-
nost). U somatskoj interseksualnosti
treba razlikovati genitalne i vangenital-
ne osobine. Fiziološka genitalna inter-
seksualnost se otkriva u gonadama i
vangonadnim genitalnim organima. U
muškim gonadama se ispoljava proiz-
vodnjom estrogenih supstancija (u Ser-
tolijevim ćelijama semenotvornih cevči-
ca i u dijastematskoj žlezdi). U ženskim
gonadama Bergerove ćelije u hilusu jaj-
nika stvaraju androgene supstancije,
kao i tekalne ćelije jajpnosnih mehuri-
ća. U vangonadnim organima fiziološka
interseksualnost se ispoljava obiljem
interseksualnih odlika suprotne polari-
zacije (kostura, mišića, masnog tkiva.,
grkljana, dlakavosti itd.); patološka i.,
postoji opasnost da se za patološku in-
terseksualnost oglase samo promene
genitalnih organa koji dovode do her-
mafroditizma. Meñutim, patološka in-
terseksualnost nije sva u hermafroditiz-
mu. Ima čitav niz poremećaja u vange-
nitalnoj sferi seksualnosti koje pred-
stavljaju znake patološke interseksual-
nosti. Hermafroditizam je prisustvo ge-
nitalnih organa oba pola u istoj jedinici.
U prirodi je hermafroditizam u nižih or-
ganizama dosta česta pojava, bilo da-se
u jednom organizmu istovremeno nala-
ze organi oba pola (istovremeni), bilo
uzastopno (proterogonija), takva jedin-
intersex
ka jedan deo svoga života doživljaje kao
jedan pol, a drugi deo kao suprotan pol:
prvo je mužjak, pa ženka (proteroandri-
ja) ili prvo ženka pa mužjak (proterogi-
nija). Nasuprot hermafroditizmu stoji
gonohorizam; stanje razdvojenih polo-
va, postojanje raznopolnih jedinki, nosi-
laca odlika samo jednog pola. Ćovek je
gonohoričko biće: polovi su razdvojeni
na muškarca i ženu. U njega je hermaf-
roditizam naročito pravi. Nigde se no-
menklatura nije toliko kolebala koliko
u nazivanju stanja koja pripadaju ovom,
najvišem stupnju interseksualnosti. Do-
sadašnji nazivi su neprikladni. Danas je
svakome jasno da razlikovanje hermaf-
roditizma na pravi (verus) i lažni (spu-
rius s. falsus) nema više opravdanja:
svaki hermafroditizam je pravi i stvarni
u svojoj vrsti. Što se javlja, umesto na
gonadama, na vangonadnim genitalnim
organima nije nikakav razlog da se na-
zove »lažan« ili »prividan« (pseudoher-
mafroditizam). Pre svega, patološka in-
terseksualnost se ne sastoji samo od
hermafroditizma (kao genitalne inter-
seksualnosti) nego i od pojave vangeni-
talne, široko obuhvatne somatske inter-
seksualnosti. Uže shvaćen hermafroditi-
zam bi bio genitalna inter seksualnost i
kao takav, može se odnositi na gonade
ili na vangonadne genitalne organe (kao
gametoforne puteve). Nazvati hermahr-
oditismus verus samo gonadnim her-
mafroditizmom nedovoljno je; zato,
predlažemo tačniji pridev ambigonadni,
kao što za pseudohermafroditizam
predlažemo vangonadni hermafroditi-
zam koji može zahvatiti gametoforne
puteve u svim njihovim segmentima
(unutrašnji i spoljašnji vangonadni her-
mafroditizam). Vangenitalna somatska
interseksualnost (muška: androginoidi i
ženska: ginandroidi) zahvata kostur,
mišiće, masno tkivo, grkljan, dlakavost i
dojke.
intersex, interseks, jedinke sa sekundar-
nim seksualnim odlikama oba pola ili
njihovim intermedijarnim svojstvima.
interspinalis, interspinalan, izmeñu rtnih
nastavaka dva susedna pršljena.
interspinalna linija, v. linea.
intestinum
intersticijumska pneumonija, v. pneu-
monia.
intersticijumska tečnost, v. meñućelijska
tečnost.
interstitial cell stimulating hormone
(ICSH), naziv za hormon iz prednjeg
režnja hipofize koji podstiče interstici-
jalne ćelije u jajniku i u semeniku i izazi-
va ovulaciju i luteinizaciju u jajniku.
interstitialis, intersticijalan, meñupros-
torni.
interstitium, intersticijum, meñuprostor,
razmak, interval.
intertrigo, zapaljenje kožnih površina
koje se dodiruju i taru (intertriginozni
predeli: preponski, podsisni, okoloč-
marni i pazušni), u još većoj meri znoje-
njem i nečistoćom.
intervalla lucida, »svetli trenuci«, slobod-
ni periodi u toku nekog duševnog
oboljenja za vreme kojih bolesnik ne
pokazuje znake svog oboljenja. S po-
boljšanjem dijagnostike, sve je manji
broj lucidnih intervala, jer se znaci bo-
lesti bolje otkrivaju. V. remissio.
intervencija (med.) poduhvat, zahvat u ci-
lju lečenja, najčešće tiirurškog; hirur-
^ška i., lečenje pomoću hirurških postu-
paka operacija, repozicija i dr. V. opera-
cija; hitna i., intervencija koja se
preduzima u cilju lečenja stanja; povre-
da i oboljenja koji ugrožavaju život bo-
lesnika, ili sprečavanja evolucije i kom-
plikacija akutnih oboljenja ili povreda.
intestinalis, intestinalni, crevni, npr. trac-
tus i., crevni trakt (tanko i debelo cre-
vo).
intestinalni divertikul, v. diverticulum.
intestinum (creva, utroba), crevo, cevasti
organ za varenje, pruža se od želuca do
čmara. Zid creva, idući od površine, ima
pet slojeva, a to su: serozni omotač od
trbušne maramice (tunica serosa), sup-
serozan sloj (tela subserosa), mišićni
sloj (tunica muscularis) sastavljen od
glatkih mišićnih ćelija rasporeñenih uz-
dužno i poprečno, podsluznički sloj
(tela submucosa) u kome se nalaze
usamljeni ili udruženi limfni čvorići i
sluznica (tunica mucosa). Sluznica tan-
kog creva je nabrana u poprečne kruž-
389
intoksikacija
ne nabore s mnogobrojnim resičastim
nastavcima, tzv. crevnim resicama (villi
intestinales) koje povećavaju resorptiv-
nu površinu sluznice. Sluznica je oblo-
žena epitelom i sadrži mnogobrojne
žlezde. Crevo se deli na tanko i debelo
crevo; i. crassum, debelo crevo, pruža
se od usukanog creva (ileum) do čmara
(anus) i dugo je 1,5-2 metra. Razlikuje
se od tankog creva u tome što sluznica
nema poprečne nabore i resice. Delovi
debelog creva su: caecum, colon i rec-
tum. Slepo crevo (caecum) smešteno je
u desnoj bedrenoj jami, i o njemu visi
crvuljak (appendix vermiformis): kolon
se pruža od slepog do čmarnog creva
(colon ascendens, c. transversum, c. des-
cendens, c. sigmoideum), čmarno crevo
(rectum) nastavlja sigmoidni kolon i za-
vršava se otvorom (anus); i. diverticu-
losis, intestinum divertikulozis su mno-
gobrojna kongenitalna džepasta proši-
renja creva na mestu pripoja za mezen-
terijum. Zid džepova sadrži samo sluz-
nicu i serozni sloj; i. tenue, tanko crevo,
pruža se od želuca do slepog creva i
dugo je oko šest metara; delovi tankog
creva su: duodenum, jejunum i ileum; ^
dvanaestopalačno crevo (duodenum)
potkovičastog je oblika i obuhvata guš-
teraču, a pruža se od pilorusnog otvora
želuca do krivine taštog creva. U nis-
hodni deo duodenuma ulivaju se glavni
žučni kanal i izvodni kanal gušterače;
tašto crevo (jejunum) nastavlja duode-
num i obuhvata približno polovinu slo-
bodnog pokretnog dela tankog creva;
usukano crevo (ileum) nastavlja tašto
crevo i uliva se u slepo crevo. Od osta-
log dela tankog creva razlikuje se time
što ima ispod sluznice udružene limfne
čvoriće u tzv. Peyerove ploče.
intoksikacija, v. trovanje.
intoxicatio aiimentaris, alimentarna in-
toksikacija, često, akutno trovanje hra-
nom u kojoj se nalazio stafilokok koji
luči enterotoksin. Bolest nastaje burno
1-3 časa posle obroka s bolom u trbuhu,
povraćanjem i velikim brojem stolica.
Često nastaje brutalna dehidratacija i
teško kolapsno stanje, pa su mogući
smrtni ishodi, naročito u male dece i
390
intraduralan
starih osoba. Zato je neophodna brza
nadoknada izgubljene vode i minerala,
te se alimentarna intoksikacija ubraja u
urgentna stanja u medicini. Bolest traje
1-2 dana.
intraarterijska injekcija, v. injekcija.
intraarterijski, koji se nalazi u arteriji ili
koji se daje u arteriju.
intraartikularna injekcija, v. injekcija.
intrabubrežni pritisak, pritisak u tkivu
bubrega koji teži da kolabira krvne su-
dove i tubule. Iznosi u prošeku oko 12
mm Hg, dok je pritisak u meñućelijskim
prostorima u bubregu oko 6 mm Hg.
intrabulbaran, v. intraokularan.
intracelularna tečnost, tečnost koja se
nalazi u ćelijama, a čini dve trećine
ukupne telesne tečnosti, odnosno u
osobe od 70 kg, zapremina joj je oko 25
lit. Predstavlja vodeni rastvor raznih or-
ganskih i neorganskih materija i ima od-
reñene fizikohemijske odlike koje nor-
malno variraju u odreñenim granicama.
Od ekstracelularne tečnosti razlikuje se
uglavnom po tome što sadrži znatno
veće količine jona kalijuma i fosfata i
nešto više magnezijuma i sulfata. Količi-
na belančevina je oko četiri puta veća
nego u krvnoj plazmi.
intracelularne membrane, opne koje se
nalaze oko jedra i drugih organela u će-
liji; po grañi odgovaraju uglavnom
membrani koja ograničava ćeliju koja
se naziva plazma-membranom i sastoji
se od dva sloja lipida u sredini i dva slo-
ja proteina s obe strane, što se naziva
membranskom jedinicom. Membrana
oko jedra sastoji se od dve membranske
jedinice i znatno je propustljivija, tako
da kroz nju prolaze i veliki molekuli ri-
bonukleinskih kiselina; membrana oko
mitohondrija ima dve membranske je-
dinice, od kojih je unutrašnja izuvijana
i na njenim naborima se nalaze oksida-
tivni fermenti.
intracerebralan, koji se nalazi u velikom
mozgu.
intracranialis, koji se nalazi u lubanji.
intraduktalan, ono što se nalazi ili se de-
šava u kanalu (ductusu) žlezde.
intraduralan, koji se nalazi u tvrdoj mož-
danici ili se dešava u njoj.
intragenska supresija
intragenska supresija, poništavanje fe-
notipskog efekta mutacije na odreñe-
nom genu pojavom nove mutacije na is-
tom genu, koja je dovela do ponovnog
uspostavljanja normalne genske funkci-
je. Sin. reverzna mutacija.
intrakranijalno krvavljenje, krvavljenje
u mozgu novoroñenčeta usled prskanja
kapilara, najčešće prilikom teškog po-
roñaja.
intramolekulski, ono što se nalazi u mo-
lekulu, što pripada njegovoj unutraš-
njosti.
intramuralis, intramuralan, koji se nalazi
u zidu nekog organa, npr., intramuralni
tromb, krvni ugrušak koji se nalazi u sr-
čanom mišiću.
intramuscularis, intramuskularan, (1)
koji se nalazi u mišiću, (2) koji se daje u
mišić.
intraokularan, koji se nalazi u oku. Sin.
intrabulbaran.
intraokularna tečnost, v. očna vodica.
intraokularni pritisak, v. pritisak.
intraoperativan, koji se dešava u toku hi-
rurške intervencije.
intraoralis, što se nalazi u usnoj duplji.
intraoralni pristup, v. per vias intraoralis.
intrapleuralna tečnost, tečnost koja se u
tankom sloju nalazi izmeñu parijetal-
nog i visceralnog lista pleure, od kojih je
visceralni list srastao s površinom plu-
ća, a parijetalni s unutrašnjom površi-
nom grudnog koša. Stvara se filtracijom
kroz parijetalne kapilare, a neprekidno
resorbuje u kapilare visceralne pleure,
u kojima je pritisak svega 5 do 10 mm
Hg. Kako je koloidno-osmotski pritisak
krvne plazme 28 mm Hg, apsorpciona
sila je oko 20 mm Hg. Pritisak i. p. teč-
nosti je stoga uvek negativan i prosečno
iznosi -8 do -10 mm Hg. Pošto je veći od
elastične sile pluća, koja teži da pluća
skupi, pluća su uvek nešto rastegnuta.
Negativnost pritiska intrapleuralne teč-
nosti, kao i adhezivné sile izmeñu kap-
ljica tečnosti koja privlači dva lista pleu-
re, ne dozvoljavaju da se one odlepe jed-
na od druge, što čini daje intrapleuralni
prostor virtualna supHina i da pluća
prate pokrete grudrug koša.
intuicija
intraradikularna fiksacija, (stom.) koriš-
ćenje kanala korena za trajno vezivanje
zubne nadoknade.
intravaskulna koagulacija, v. coagulatio
intravascularis disseminata, DIC.
intravenski narkotici (intravenski opšti
anestetici), čvrste supstancije (uglav-
nom neki barbiturati) koje se, u obliku
vodenih rastvora, daju intravenski u
svrhu izazivanja opšte anestezije.
intrinsic faktor, (eng.) unutrašnji faktor,
mukopolisaharid ili mukopolipeptid,
molekulske težine oko 50.000, koji stva-
raju obložne ćelije sluznice želuca. Vezi-
vanjem za vitamin І2 i. f. omogućuje
njegovu apsorpciju iz tankog creva. Ako
njega nema, І2 se ne može
apsorbovati i nastaje tzv. perniciozna
anemija, koja se odlikuje prisustvom u
krvi velikih ćelija megaloblasta, čijom
diferencijacijom nastaju eritrociti.
introitus, ulaz, ušće, opšti naziv za ulaz u
neku šupljinu; i. oesophagi, ulaz u jed-
njak; i. pelvis (apertura pelvis supe-
rior), gornji ulaz karlice.
introvertovan, naziv za tip ličnosti, osobu
čije se interesovanje upravlja iz spolj-
njeg sveta na sopstveno doživljavanje i
koja je sklona maštanju i sanjarenju. U
patološkim slučajevima introvertovana
osoba oboleva od shizofrenije i tada po-
kazuje simptome autizma, tj. bolesne
povučenosti u sebe. V. autizam.
intrusio dentis, intruzija zuba, delimično
ili potpuno utiskivanje zuba u alveolar-
nu čašicu usled traume. Često postoji i
fraktura alveolarne kosti. V. extrusio
dentis.
intubatio, intubacija, uvlačenje čvrste
cevi u grkljan da bi se sprečilo ugušenje
usled stenoze grkljana. Terapijska intu-
bacija s dužim ostavljanjem tubusa u gr-
kljanu danas se više ne vrši. Zamenila ju
je traheotomija. U hitnim i dramatičnim
slučajevima gušenja usled stenoze gr-
kljana može se i danas uvući čvrst tubus
za endotrahejnu anesteziju ili bronhos-
kopski tubus, ali samo u cilju da se olak-
ša izvoñenje traheotomije.
intuicija, naročita sposobnost neposred-
nog saznavanja bez učešća iskustva i
razuma, ili saznanje do kog se došlo ži-
391
intumescentia
vim razmišljanjem koje se odigralo na
nižem stupnju svesnosti u podsvesnom.
V. sfera svesti
intumescentia, intumescencija, (1) stanje
prepunjenosti, nabreklosti (naročito u
muških) nekih polnih organa (semenik,
semene kesice, semenovodna ampula),
što zahteva njihovo pražnjenje (v. detu-
mescencija); (2) intumescencija, zadeb-
ljanje, npr. i. lumbalis, s labinsko za-
debljanje kičmene moždine; i. cervica-
Hs, vratno zadebljanje kičmene moždi-
ne.
intussusceptio, intususcepcija, prihvata-
nje, usvajanje nečega; posebno: (1) pro-
laps jednog dela creva u neposredno su-
sedni deo. Četiri varijeteta intususcep-
cije postoje: agonalna i., intususcepcija
koja se deševa za vreme smrtne agonije;
enterička i., odnosi se na intususcepci-
ju segmenta tankog u tanko crevo; ileo-
cekalna i., u kojoj ileocekalna valvula
ispada u cekum; ileokolična i., u kojoj
ileum ispada kroz ileocekalnu valvulu u
kolon; (2) u fiziologiji, primanje hrane
od organizma i njeno pretvaranje u
novu protoplazmu; kolonska i., u kojoj
se uvlači susedni deo debelog creva;
retrogradna i., intususcepcija distal-
nog u proksimalni deo creva.
intussusceptum, deo creva koji se uvalju-
je u drugi deo creva.
intussuscipiens, deo creva u koji se uva-
ljuje drugi deo.
inulin, polisaharid čiji se molekuli sastoje
od mnogo ostataka fruktoze. Inulin je
rezervni ugljeni hidrat sličan škrobu;
nalazi se u korenima i krtolama nekih
biljaka (npr. Dahlia). U medicini služi za
izvoñenje tzv. clearence-testa u ispitiva-
nju bubrežne funkcije. V. clearence-test
(pod test).
inunkciona kura, v. kura.
invaginatio, invaginacija, uvraćaj, uvrat,
V. itussus ceptum, ileus.
invaginatum, invaginat, ono što (jedan)
deo strukture obuhvati, omota i uvrati.
inversio, inverzija, u genetici, hromosom-
ska nenormalnost koja se sastoji od
uništavanja odreñenog segmenta hro-
mosoma, njegovog okretanja za 180° i
ponovnog ugrañivanja na istom mestu;
392
iperit
paracentrična i., inverzija u kojoj izvr-
nuti segment hromosoma ne sadrži cen-
tromeru; pericentrična i., inverzija u
kojoj je obuhvaćena i centromera.
inversus, invertni, okrenut, obrnut, sup-
rotan normalnom; situs viscerum i.,
obrnut položaj organa u organizmu.
invertaza, enzim koji katalizuje razlaganje
saharoze na glikozu i fruktozu. Nalazi se
u kvascu, u ćelijama viših biljaka, u
crevnom soku.
inverzija, v. inversio.
involucioni period, vreme u kojem dolazi
do retrogradnih promena; (1) smanje-
nje uterusa posle poroñaja; (2) klimak-
terijum.
involutio, involucija, regresija, smanjenje,
unazañivanje, kako u anatomskom tako
i u funkcionom smislu, pojedinih orga-
na ili celog organizma, npr. i. materice
posle poroñaja, i. timusa, i. tumora itd.
involutivni oblici, u starim kulturama
pojedinih bakterijskih vrsta često se
mogu naći razni oblici pojedinih bakte-
rija, koji manje ili više odstupaju od ob-
lika karakterističnih za tu vrstu bakteri-
ja i od oblika koji se nalaze u mladim
kulturama; takvi oblici se nazivaju invo-
lutivni ili degenerativni oblici.
lodoformium, v. jodoform.
ionophoresis, jonoforeza, metoda lečenja
u kojoj se terapijski efekat postiže kre-
tanjem jona iz tkivnih tečnosti, pod dej-
stvom jednosmerne struje. V. electro-
phoresis.
iontophoresis, jontoforeza, unošenje u
organizam raznih lekova (anjona ili kat-
jona) pomoću galvanske struje. Zove se
još i galvano-jonoterapija.
iperit, bojni otrov plikavac (v. tamo), po-
stojan, ima miris slačice; dejstvo mu je
dvostruko: lokalno, koje se ispoljava 4-6
; asova (latentni period) posle kontakta
s kožom ili sluznicom i opšte, koje nastaje
apsorpcijom kroz kožu i pluća na kojima
se gotovo uvek javljaju komplikacije.
Dekontaminacija kože vrši se rastvorom
hloramina T ili vodom i sapunom itd.,
očiju, oblogama razreñenog rastvora
natrijum-bikarbonata; zaštita: gas-
maska, gumene rukavice i zaštitno ode-
Io (v. tamo.).
ipsacija
ipsacija, v. onanija.
Ir-geni, (v. geni Ir). Geni koji kontrolišu
imunski odgovor na specifične antige-
ne. Povezani su glavnim histokompati-
bilnim !okusom (npr. u miša sa H-2 lo-
kusom).
iradijacija, v. irradiatio.
ireduktibilan, (hem.), koji se ne može re-
dukovati; (hir.) koji se ne može vratiti
na svoje mesto, reponovati.
ireponibilan, koji se ne može vratiti na
svoje normalno mesto ili položaj (npr.
kila, ireponibilno iščašenje ili prelom).
ireverzibilni hidrokoloidi (stom.) nep-
reobratljive soli alginske kiseline (algi-
nati). Hidrokoloid čije se fizičko stanje
menja hemijskom reakcijom koja nije
preobratljiva. Koriste se za uzimanje
otisaka za delimične zubne proteze, mo-
dele za studije, ortodontske aparate i
antagoniste; preobratljivi h., hidroko-
loid čije se fizičko stanje menja tempe-
raturom. Materijal postaje fluidan za-
grevanjem, a po hlañenju prelazi u elas-
tično - čvrsto stanje. Koriste se za uz-
imanje otisaka za fiksne i pokretne zub-
ne proteze.
iridectomia, iridektomija, operativno ise-
canje dela dužice u različite svrhe; i. an-
tiglaucomatosa, pri kongestivnom
glaukomu radi snižavanja intraokular-
nog pritiska; i. basalis, isecanje dela
dužice na njenu korenu; i. optica, pri
zamućenju rožnjače i sočiva vrši se na
mestu na kome postoje manja zamuće-
nja da bi svetlosni zraci prodrli do oč-
nog dna; i. praeparatoria, prethodna
operacija posle koje se nastavlja druga,
npr. ekstrakcija katarakte; i. totalis, ise-
canje dužice u celoj njenoj širini.
iridencleisis, iridenkleiza, operativni za-
hvat koji se primenjuje u glaukomu u ci-
lju sniženja intraokularnog pritiska. Pri-
ncip je stvaranje fistule izmeñu prednje
komore i episklere kroz koju se intra-
okularna tečnost odvodi. Da se fistula
ne bi zatvorila, u nju se uklešti dužica.
irideremia, irideremija, odvajanje korèna
dužice u celini od njegovog pripoja za
trepavično telo (kompletna iridodijali-
za). Viña se samo posle veoma teških
iris
povreda očne jabučice. Sin. aniridia
traumatica.
iridium, Ir, hemijski element, platinski
metal.
iridochorioiditis, iridohorioiditis, istov-
remeno zapaljenje dužice i sudovnjače.
iridocyclitis, iridociklitis, zapaljenje du-
žice (iritis) i cilijarnog tela (cyclitis).
iridodialysis, iridodijaliza, odvajanje ko-
rena dužice od njenog pripoja za trepa-
vično telo. Najčešće nastaje u tupim po-
vredama oka.
iridodonesis, iridodeneza, podrhtavanje
dužice. Javlja se kada dižica nema čvrst
oslonac: subluksacija sočiva ili afakija.
iridoplegia, iridoplegija, potpuna parali-
za pupile, koja se nalazi u stanju parali-
tičke midrijaze. Refleks zeničnog steza-
ča je ugašen. Može biti posledica lezije
centra za ženicu ili njegovog dovodnog
puta; i. traumatica, posledica tupe po-
vrede očne jabučice.
iridorhexis, iridoreksija, pukotine na ze-
ničnoj ivici dužice nastale tupom povre-
dom.
iridoschisis, iridoshiza, pukotina u pred-
njem listu dužice. Nastaje posle teže po-
vrede. Češće je posledica degenerativ-
nih promena u dužici u starosti ili u du-
gotrajnom glaukomu.
iridotomia, iridotomija, zrakasto raseca-
nje dužice u cilju stvaranja otvora na
njoj.
irigator, sprava za ispiranje (npr. vagine).
Sastoji se od suda, iz koga ističe tečnost
za ispiranje kroz gumeno crevo. Pritisak
isticanja tečnosti zavisi od visine na
koju se sud podigne.
irigoskopija, v. irrigoscopia.
iris, dužica, prednji deo sudovne opne u
obliku kružne ploče s otvorom na sredi-
ni, ženicom (pupilla). U dužici se nalaze
dva glatka mišića koji šire (m. dilatator
pupillae) ili sužavaju ženicu (m. sphinc-
ter pupillae). Boja dužice zavisi od koli-
čine pigmenta u njoj; (embr.) nastaje
kao krupni produžetak horioidne opne
koji se uvlači u očnu komoru, prianjaju-
ći uz sudovnu čahuru sočiva. Ovaj pro-
dužetak povlaci za sobom i deo slepe
mrežnjače, od testeraste meñe do ruba,
zeničnog otvora. V. iris.
393
iritabilni kolon
iritabilni kolon, v. colon irritabile.
iritabilnost, razdražljivost.
iritis, zapaljenje dužice, akutno ili hronič-
no. Često je udružen sa zapaljenjem tre-
pavičnog tela. V. iridocyclitis.. Uzrok
može biti egzogen ili endogen. Prema
vrsti eksudata u prednjoj komori posto-
je: i. serosa, i. fibrinosa, i. purulenta,
i. haemorrhagica.
irradiatio, iradijacija, zračenje, ozračenje:
(1) lečenje rendgenskim zracima ili dru-
gim oblicima radioaktivnosti; (2) širenje
nervnog podsticaja preko granice nje-
govog normalnog rasprostiranja; (3)
primena ultraljubičastih zrakova na er-
gosterol i dehidroholesterol, pri čemu
od njih nastaje vitamin Da odnosno Ds-
irregularis, nepravilan; pulsus i., nepra-
vilni puls, v. pulsus.
irrigatio, irigacija, ispiranje vodom ili
drugom tečnošću; neprekidna i., stalan
tok vode preko zapaljene površine; po-
sredna i., proticanje hladne ili tople
vode kroz savitljivu cev koja je omotana
oko dela tela.
irrigator, aparat za irigaciju.
irrigoscopia, irigoskopija, rendgenski
pregled debelog creva kada se kontrasf-
na suspenzija putem klizme unosi kroz
rektum neposredno u debelo crevo.
Sin. irigoskopija.
irritantia, iritancije, sredstva za draženje
kože.
iscedak, v. extractum.
ischaemia, ishemija, smanjena količina
krvi u jednom organu, koja može biti
posledica zapušenja arterija ili pritiska
na arteriju putem koje krv pristiže u tki-
vo. Usled duže ishemije može se razviti
nekroza (infarkt) tog organa.
ischiadicus, ishijadičan, sednjačni, sedal-
ni, koji pripada sednjači (npr. n. ischia-
dicus, ishijadički, sednjačni ili sedalni
živac).
ischialgia, ishialgija, v. ischias.
ischias, ishijas, išijas, neuralgija, n. ischia-
dici. V. neuralgia.
ischium, (grč. ischion) kuk, bok, bedro,
karlična kost; os i., sedalna kost, sed-
njača, zadnji donji deo karlične kosti.
Ima veliku kvrgu (tuber ischiadicum) i
telo koje se spaja s telima bedrenjače
394
ishrana
(os ilium) i stidnjače (os pubis) gradeći
zglobnu čašicu kuka (acetabulum). Sa
stidnjačom ograničava zaporni otvor
(foramen obturatum).
ischuria, ishurija, prekid mokrenja ili za-
državanje mokraće, najčešće u obolje-
nju nervnog sistema (tabes i dr.); i. pa-
radoxa, stanje u kome je mokraćna be-
šika ogromno rastegnuta, iako bolesnik
mokri malu količinu mokraće; i. spasti-
ča, nemokrenje usled grča sfinktera
mokraćne bešike.
iseiconia, izeikonija, podjednaka veličina
i oblik slika koje se stvaraju na mrežnja-
či oba oka.
ishemijska bolest srca, v. angina pectoris,
infarctus myocardii.
ishemijska reakcija centralnog nervnog
sistema, izrazito povišenje krvnog pri-
tiska koje nastaje pri smanjenju proto-
ka krvi kroz mozak (ishemija) usled
toga što nagomilani ugljen-dioksid,
mlečna kiselina i drugi metaboliti pove-
ćavaju u najvećoj meri aktivnost vazo-
motornog centra, što dovodi do vazo-
konstrikcije, a u nekim oblastima tela i
do potpunog zatvaranja sudova (bub-
reg).
Ishiharine tablice, tablice za ispitivanje
sposobnosti viñenja boja. Sastoje se od
raznobojnih tačaka, od kojih izvesne
stvaraju odreñene brojeve. Prema greš-
kama pacijenta pri posmatranju ovih
tablica zaključuje se kakav poremećaj
za viñenje boja je u pitanju.
ishrana, složen proces koji se stalno odig-
rava izmeñu našeg tela i unesene hrane.
Tok ovog procesa, pored dejstva mno-
gih egzogenih faktora, odreñuje uglav-
nom sam organizam, koji prema potrebi
iskorišćava i asimiluje pojedine sastav-
ne delove hrane. Ishrana održava nor-
malno funkcionisanje svih organa naše-
ga tela u potrebnoj optimalnoj meri i is-
tovremeno obezbeñuje organizmu po-
treban materijal za grañenje tela koje
raste, razvija se i troši. Stoga ishranjiva-
nje treba da bude tako sastavljeno i re-
gulisano da naše telo snabdeva potreb-
nom količinom hrane, one potrebne ko-
ličine i kakvoće, na osnovu fiziološke
potrebe organizma i po higijenskim pri-
ishrana isthmus

ncipima. Pored toga, pravilna ishrana mički stabilisana. Snabdevanje vodom

treba da je i uravnotežena. To znači da obavlja se preko posebnog pištolja iz
treba da postoji odreñen odnos meñu koga se pod pritiskom voda uštrcava u
pojedinim hranljivim energetskim i gra- usta. Svaki kosmonaut još pre leta obez-
divnim supstancijama, meñu pojedinim beñuje svoj jelovnik prema želji i navi-
zaštitnim materijama i meñu zaštitnim i kama.
hranljivim supstancijama; dopunska i., isoandrosteron, izoandrosteron, andro-
ishrana odojčeta koje iz bilo kojih razlo- gen iz kore nadbubrežnih žlezda, koji s
ga nema dovoljno majčinog mleka (us- dehidroandrosteronom čini 10% (d-
led uposlenosti majke ili usled hipoga- frakcija) 17-ketosteroida u mokraći.
laktije). Sastoji se u davanju neke druge isochromosom, izohromosom, struktur-
hrane, kao što su mešavine mleka s raz- na nenormalnost hromosoma izazvana,
nim dodacima; društvena i., zajedničko umesto uzdužnog, poprečnim cepa-
ishranjivanje većih skupina ljudi koji njem centromere, pri čemu nastaju dva
žive u podjednakim socijalnim prilika- identična kraka hromosoma, s istim
ma i uslovima rada i zaposlenja. Kvali- genskim sadržajem u njima.
tet i kvantitet hrane podešava se prema isocoria, izokorija, jednakost ženica.
fiziološkim i higijenskim faktorima. isoloci, izolokusi, dva ili više odvojenih lo-
Dnevna količina hrane odreñuje se na kusa s genima koji regulišu sintezu izo-
osnovu kalorične vrednosti hrane uz enzima, V. izoenzim.
puno osiguranje potrebne količine be- isometria, izometrija, ista dužina. Izomet-
lančevina i zaštitnih supstancija, tj. vita- rijska kontrakcija mišića je kontrakcija
mina i mineralnih soli. D. i. jeste zajed- pri kojoj se dužina mišića ne menja, a
ničko ishranjivanje u javnim kuhinja- napon u mišiću se povećava.
ma, menzama, restoranima u fabrikama izometropia, izometropija, jednakost ref-
i preduzećima, u restoranima sa sa- rakcije oba oka.
mousluživanjem, školskim trpezama, u isoniazidum, izoniazid, antituberkulozno
vojsci, bolnicama itd.; i. bakterija, bak- sredstvo; oficinalan je prema našoj far-
terije zahtevaju mnogo veću količinu makopeji.
hranljivih materija od one koja je po- isosthenuria, izostenurija, stanje pri
trebna višim bićima. U odnosu na čove- kome izlučena mokraća ima stalnu spe-
ka koji utroši oko 1/100 od svoje težine cifičnu težinu, koja odgovara specifič-
hranljivih materija, jedna bakterija ut- noj težini krvne plazme osloboñene be-
roši vrednost svoje sopstvene težine. lančevina. Nastaje zbog teških poreme-
Ova činjenica ie posledica veoma brzog ćaja bubrega, usled kojih oni izgube
razmnožavanju bakterija, koje se dele sposobnost za koncentrisanje mokraće.
svakih 20-30 riiinuta (u većine bakterija ispiranje creva, (1) ispiranje debelog cre-
pod optimalnim uslovima); i. kosmo- va u svrhu otklanjanja zatvora i ispira-
nauta je, pored kiseonika, bitan faktor nja sluznice. Vrši se u bolesnika koji
u održavanju psihofizičke kondicije sedi u kadi, pomoću dvokrake gumene
kosmonauta u toku leta. Pri odreñiva- cevi (enterocleaner). Ova je metoda
nju dnevnog obroka hrane vodi se raču- skoro potpuno napuštena; Janetovo
na o mnogobrojnim faktorima kojima je i.e. ispiranje ćele uretre razblaženim
izložen kosmonaut u toku kosmičkog antiseptičkim sredstvom (kalijum-per-
leta. KaloriČnost dnevnog obroka iznosi manganat) koje se iz irigatora ubrizgava
oko 2.700 kalorija. Hrana je lako svar- putem staklenog naglavka u uretru.
Ijiva, ima prirodan ukus, miris i boju i ispljuvak, v. sputum.
mora biti stabilna pri temperaturama isthmus, suženje, suženi deo organa,
od -5 do 6O0C i pri pritisku od 1,4 atm. užina; i. aortae, suženje aorte; i. fau-
do vakuuma. Hrana se priprema kao de- ciurn, ždrelno suženje na zadnjem zidu
hidrisana, koju kosmonaut hiclrira do- usne duplje, ograničeno mekim nep-
davanjem tople vode i vlažne koja je ter- cem, korenom jezika i nepčanim luci-

395
istmusna trudnoća
ma; i. uteri, užina materice, izmeñu nje-
nog tela i vrata; (stom.) suženje gde se
spajaju dva kaviteta zuba.
istmusna trudnoća, trudnoća u suženom
delu jajovoda.
istojajni blizanci, pravilan izraz za pogre-
šan naziv jednojajni blizanci.
istorija bolovanja, napisani podaci o bo-
lesti nekog bolesnika; sadrži podatke o
sadašnjoj bolesti, o preležanim bolesti-
ma, bolestima u užoj porodici, socijal-
no-ekonomskim prilikama, navikama,
utvrñenim znacima bolesti, rezultatima
ispitivanja, o lečenju i zaključak o isho-
du bolesti.
iščaaenje, v. luxatio.
-itis, na kraju reci označava da je nešto u
vezi sa zapaljenjem ili izazvano zapaije-
njem. Npr., retinitis, zapaljenje mrežnja-
če.
ivica, v. limbus, margo.
ivična gingiva, v. gingiva.
Ivyjev test, v. test
Ixodidae, jedan od 9 podredova roda Aca-
rina (pauci). Privremeni ili polustalni
paraziti mno'gih kičmenjaka čijom se kr-
vlju hrane. U običnom životu poznati
pod imenom krpelji ili krlja. v. Acarina.
izbijanje zuba, (erribr.) izduživanjem ko-
rena zub se sve više potiskuje nagore.
Njegova krunica probija ostatak gleñT
nog organa, zubnu kesicu i desni, te,
najzad, izbija iznad površine viličkog
ruba. Vreme izbijanja je podložno veli-
kim individualnim razlikama i zavisno
je od mnogih i raznovrsnih faktora. Pro-
sečna vremenska granica za izbijanje
srednjih sekutuća nalazi se izmeñu 6. i
9. meseca, za bočne sekutiće izmeñu 8.
i l i . meseca, za očnjake izmeñu 16. i 20.
meseca, prednje kutnjake 12. i 16, a za
zadnje izmeñu 20. i 26. meseca. Izbijanje
zuba u donjoj vilici je nešto ranije nego
u gornjoj.
izbijuvak, v. vomitus.
izbor zuba, (stom.) odreñivanje oblika,
veličine i boje gotovih akrilatnlh ili por-
culanskih zuba za delimičnu ili totalnu
zubnu protezu prema fabričkom ključu.
izmena materija, promet materija u orga-
nizmu, V. metabolizam.
izmena tvari, .v. metabolizam.
396
izofan-insulin
izmet, v. faeces.
izo-, u složenicama označava da je nešto
istovetno ili jednako, npr. isochoria,
jednakost pupila; izotoničan rastvor čiji
je osmotski pritisak ravan osmotskom
pritisku u organizmu; u herniji izo- oz-
načava račvast niz (skraćeno se piše i-,
npr. i-butan).
izoaglutinin, izoantitelo koji može da ag-
lutiniše eritrocite drugih osoba iste vr-
ste, sem sopstvene eritrocite. I. se mogu
razviti prirodno (normizoaglutinini) ili
putem veštačke imunizacije (imunoi-
zoaglutinini). Npr., krvni serum osoba
koje pripadaju krvnoj grupi A sadrži
normizoaglutinin, koji aglutiniše eritro-
cite osoba koje pripadaju krvnoj grupi
B.
izoantigeni, antigeni koji izazivaju stvara-
nje (izo-) antitela u životinji iste vrste,
ali genetski različitog sastava.
izoantitela, antitela koja reaguju s antige-
nom druge jedinke iste životinjske vr-
ste, ali ne sa sopstvenim antigenima. Ti-
pični primer su antitela u sistemu ABO
krvnih grupa u ljudi.
izobare, linije koje na meteorološkim kar-
tama spajaju mesta jednakog pritiska.
V. izoterme.
izobari, nuklidi (atomska jezgra) koji sa-
drže isti maseni broj A, a različite atom-
ske brojeve (brojeve protona) Z. Izobari
su različite atomske vrste, različiti he-
mijski elementi istih atomskih masa. Na
primer: 1ZC i 1^N ili ?H i *He.
izoelektrična tačka pH rastvora u kome je
koncentracija katjona i anjona, na koje
može da razdruži neko amfoterno jedi-
njenje, jednaka i pri kome nema kretanja
jona. Rastvorljivost amfoternih elektroli-
ta na izoelektričnoj tački je najmanja. Izo-
električna tačka aminokiselina je ono pH
pri kome su svi molekuli aminokiseline u
formi dipolarnih jona.
izoenzim, jedan od više oblika odreñenog
enzima. Izoenzimi se meñusobno razli-
kuju fizički, hemijski i imunološki, ali
katalizuju istu reakciju. Sin. izozim. V.
isolocl
izofan-insulin, jedna od modifikacija in-
sulina, čije dejstvo sporije nastupa od
dejstva običnog insulina, ali duže traje.
izogamija izvori napajanja

izogamija, istovetnost oplodnih ćelija u izotoničan, koji ima isti tonuš ili napon,
nekih nižih organizama (alge). pritisak, npr. i. rastvori, rastvori koji
izogeno, v. singeno. imaju isti osmotski pritisak u odnosu na
izogenski, ćelije odnosno jedinke identič- normalni osmotski pritisak u krvi. Ako
nog genotipa, ili kad je reč o transplan- je osmotski pritisak rastvora veći nego
taciji, kalemi davaoca s antigenima his- u krvi, takav je rastvor hipertoničan, a
tokompatibilnosti potpuno podudar- ako je manji nego u krvi zdravog čoveka
nim s antigenima u tkivu primaoca. takav rastvor je hipotoničan.
izohromosom, v. isochromosom. izotonija, (1) normalni otpor delova ili
izolati, ograničene populacione grupe elemenata prema nadražajima ili dru-
(geografski, socijalno, ekološki) van ko- gim uticajima; (2) jednakost osmotskog
jih njihovi pripadnici ne stupaju u brač- pritiska dvaju rastvora.
ne veze. izotopi, atomi s istim rednim brojem i s is-
izolator, mesto na sanitetskoj etapi gde se tim hemijskim osobinama, a s različitim
izdvajaju povreñeni i oboleli koji su atomskim težinama. Jezgre izotopa sa-
kontaminirani ili zarazni u svrhu zaštite drže isti broj protona, a različit broj
okoline i da bi se njima pružilo odgova- neutrona. Svi izotopi nekog elementa
rajuće zbrinjavanje ili dekontaminacija nisu jednako stabilni. Poznati su ra-
u odgovarajućem odeljenju. V. sanitet- dioaktivni izotopi skoro svih elemenata.
ska etapa. Oni igraju vrlo važnu ulogu u naučnim
izologo, v. singeno. istraživanjima u medicini. Unoseći u
izomerna jedinjenja, v. jedinjenja. krv radioaktivni natrijum, može se po-
izoosmotski rastvor, izotonični rastvor, moću brojača pratiti kretanje natrijuma
rastvor koji ima istu osmolalnost kao u organizmu.
krvna plazma; izotonični rastvor natri- izotopska nefrografija, v. mdiorenografi-
jum-hlorida (kuhinjske soli), (0,9 g %) ia-
često se koristi u klinici na infuzije. izovalerijanska kiselina, v. Acidum vale-
izoproterenol (ižopropilarterenol, izop- rianicum.
renalin), simpatomimetik koji direktno izraslina, v. tumor.
deluje na beta-receptore. izrastaj, v. tumor.
izostenurija, stanje pri kome je specifična izviñanje sanitetske, v. sanitetsko izviña-
težina mokraće fiksirana na vrednost nje.
1.010 do 1.012, tj. na specifičnu težinu izvor, mesto izbijanja vode na površinu
ultrafiltrata plazme, jer tubularni deo zemlje.
bubrega nije sposoban da vrši koncen- izvori jonizujućeg zračenja, aparati i
traciju odnosno razreñenje. Nastaje pri ureñaji (rendgen-aparat, »kobalt-bom-
teškim poremećajima funkcije bubrega, ba«, razni akceleratori i si.) ili izvesne
kada je u funkciji mali broj nefrona. supstancije (radioaktivni izotopi) koji
izoterme, linije koje na meteorološkim emituju jonizujuće zračenje. Ukoliko su
kartama spajaju mesta iste temperature ovi izvori u vidu radioaktivnog materi-
vazduha. V. izobare. jala (supstancije), oni se kratko nazivaju
izotoni, nuklidi (atomska jezgra) koji sa- radioaktivnim izvorima.
drže isti broj N-neutrona a različiti izvori napajanja, elektronski instrumenti
atomski broj Z (broj protona) i maseni koji se primenjuju u nuklearnoj medici-
broj A (A=Z-HN). Izotoni su različite ni, služe za dobijanje napona i struje po-
atomske vrste, odnosno različiti hemij- trebne za rad detektora zračenja i dru-
ski elementi kao što su: 1ZC, 1?N i 1|O. gih elektronskih ureñaja.

397
J, hemijski simbol za jod.
123
J, radioaktivni izotop joda, radioaktivni
izotop joda vrlo povoljnih fizičkih odli-
ka, ciklotronski proizvod. Primenjuje se
za ispitivanje funkcije štitaste žlezde i
scintigradiju, kao i za obeležavanje pro-
teina in vitro.
126
J, radioaktivni izotop joda, primenjuje
se u obliku jodida, prvenstveno za
obeležavanje proteina, rede za scintig-
rafiju štitaste žlezde i lečenje hiperti-
reoze. Albumin obeležen 125J primenjuje
se za odreñivanje zapremine krvi.
131
J, radioaktivni izotop joda. Primenjuje
se u obliku jodida za ispitivanje funkcije
štitaste žlezde, scintigrafiju i lečenje
njenih oboljenja. Koncentrisan rastvor
natrijum-jodida 131J upotrebljava se za
obeležavanje proteina in vitro (jodinaci-
ja). Vezan za albumine, ovaj izotop joda
se upotrebljava za odreñivanje zapremi-
ne krvne plazme i radiokardiografiju.
Makroagregati albumina obeleženi 131J
primenjuju se za scintigrafiju pluća, je-
dinjenja bromftaleina i bengalskog cr-
venila s 131J za ispitivanje funkcije jetre i
bilijarnog sistema, u obliku hipurana
131
J za radiorenografiju, polivinil-piroli-
dona za dijagnostiku enteropatija pra-
ćenih gubitkom belančevina kroz želu-
dačno-crevni trakt, jotalamata za ispiti-
vanje glotnerulske filtracije i jodoholes-
terola 131J za scintigrafiju nadbubrežnih
žlezda.
132
J, radioaktivni izotop joda, koji se upot-
rebljava za ispitivanje funkcije štitaste
žlezde. Dobija se elucijom iz generatora.
398
JNA, jenska anatomska nomenklatura us-
vojena u Jeni 1936. godine.
ja, syn. ego, psihoanalitički pojam koji oz-
načuje jedan od tri sastavna dela psihe.
V. id, ono i superego - nad-ja. »Ja« odgo-
vara na sve draži iz spoljnjeg sveta i na-
gone iz organizma, prilagoñava im se i
zadovoljava ih na tzv. principu realnosti
(»ono i onoliko koliko se može«). »Ja« je
pretežno svesno. V. nesvesna psiha.
jabučna kost, v. jagodična kost.
Jacobaeusova operacija, v. operacija.
Jacobsonov organ, cevasti izvrat epitela
u okolni mezoderm olfaktivnih jamica.
U većine sisara ovaj organ je opkoljen
olučastom hrskavičnom pločom pozna-
tom kao Huschkeova hrskavica (para-
septalna hrskavica).
jactatio, jaktacija, nemirni i bez svrhe po-
kreti bolesnika u krevetu u toku visoke
temperature; j. capitis nocturna, rit-
mično klaćenje glave u snu.
jaćmen, v. hordeolum.
jačmičak, v. hordeolum.
Jadassohnova bolest, v. granulosis rubra
naši.
jagodična ili jabučna kost, parna kost
lica. V. 05 zygomaticum.
jaja, amiktolecitna, v. anizolecitna jaja; j.
anizolecitna, jaja, bogata u hranljivom
vitelusu koji se ne mesa s njim. Sin.
amiktolecitna jaja; j. egzolecitna, jaja u
kojima je vitelus smešten u naročitim
ćelijama (vitelinske ćelije); j. holoblast-
na, jaja koja se dele potpuno; j. merob-
lastna, jaja koja se dele delimično, pod-
jednako (ekvalno) ili nejednako (inek-
jaje
valno); j. mezolecitna, jaja s urnerenom
količinom vitelusa; j. miksolecitna,
jaja u kojih je vitelus jednoobrazno raz-
mešten; j. oligolecitna, jaja koja sadrže
malo hranljivog vitelusa; j. sinlecitna,
zajednički naziv za polilecitna i mezole-
citna jaja; j. telolecitna, jaja s vitelusom
samo na jednom kraju jaja.
jaje, jajna ćelija, jajašce, ženska oplodna
ćelija od koje po oploñenju postaje
plod.
jajna ćelija, ženska oplodna ćelija, gamet.
Još i jajašce. Jajna ćelija sadrži sve sa-
stavne delove ćelija: telo (ooplazmu),
jedro (germinativni mehur), jedarce
(germinativnu mrlju), vitelinsko jedro,
sferu i centrozom. Elektronomikrog-
ram otkriva i mitohondrije.
jajnički, v. ovarialis.
jajnik, v. ovarium; (embr.), ženska gonada,
uobličavanje ženske gonade počinje
nešto docnije od muške, tek krajem 2.
meseca (embrion od 18 mm dužine).
Zato, ako u embrionu od preko 13 mm
dužine gonadni začetak još ne pokazuje
epitelne vrpce, može se sa sigurnošću
tvrditi da će postati ženska gonada. Po-
četak uobličavanja obeležen je novom
pojavom epitelne vrpce, koja se izdelju-
je na kraće segmente ovigene ili Pflüge-
rove gredice u kojima se mogu razlikovati
krupne, pragametske ćelije. Ostaci
Wollfovih kanala (Mihalkovicev organ)
atrofišu, ostavljajući traga u vidu epoo-
forona ili Rosenmüllerovog organa. U
odraslijih embriona (preko 50 mm duži-
ne) buja vezivno tkivo koje razdvaja
ovogene vrpce u segmente, koji se zaok-
rugljuju u jajne lopte u kojima se nalaze
pragametske'ćelije (primordijalne ovu-
le), s indiferentnim ćelijama oko njih
(folikulne ćelije). Jajne lopte se izdeljuju
na primordijalne meškove u kojima se
smešta po jedna jajna ćelija. U drugoj
polovini fetalnog života neki od primor-
dijalnih meškova mogu da se razviju u
Graafove meškove, ali veliki broj atrpfi-
še u atretična telašca. U jajnicima žen-
skog novoroñenčeta ima oko 400.000
primordijalnih meškova, mada veliki
broj njih atrofiše. V. ovarium.
jastuk, gumeni
jajonosna humčica, gomila granuloznih
ćelija u razvijenom jajonosnom mesku,
koja kao uzvišenje nosi jajnu ćeliju. Sin.
cumulus oophorus.
jajovod, v. tuba uterina.
Jaksch-Hayemova anemija, v. anaemia
pseudoleucaemica infantum.
jalovijenje, v. kastracija.
jama, v. fossa, fovea.
jama, (hig.) deo nužnika; nužnička j., po-
krivena j., zapremine 2-5 m3, udaljena
od zidova kuće. Gradi se od materijala
nepropustljivog za vodu. U nas se poka-
zao kao koristan domaći tip n. Kao u si-
fonu prolazi svezi izmet polagano iz
prednjeg u zadnji deo n. j. tek posle 2-3
nedelje. Za to vreme propada najveći
deo patogenih mikroorganizama, koji
se eventualno nalaze u uzmetu i u mok-
raći. N. j. treba da je udaljena od vo-
doopskrbnih objekata. Sadržaj n. j.
prazni se najviše 3 puta godišnje, najbo-
lje specijalnim kolima za automatsko
usisavanje; perkolaciona j., nužnička j.
sa propustljivim dnom iz koje sadržaj j.
prodire u okolne porozne slojeve zem-
lje, u kojima dolazi do razgrañivanja fe-
kalija. Upotrebljavaju se. samo za pojedi-
na usamljena domaćinstva, pri povolj-
noj formaciji slojeva zemlje, kad je osi-
gurano besprekorno snabdevarije vo-
dom, tako da je isključena mogućnost
sekundarnog zagañivanja podzemne
vode fekalijama; septička j., nužnička
jama koja se postavlja u neposrednoj
blizini kuće, oko 15-20 cm od zida zgfa-
de. Zapremina je 3-5 m3, prema broju
ukućana. Zidovi i poklopac moraju biti
od materijala nepropustljivog za vodu i
gasove. Unutarnji zidovi premazuju se
slojem cementa i katrana. Na poklopcu
se ugradi otvor, koji se hermetski zatva-
ra, a služi za čišćenje i odstranjivanje sa-
držaja. Ventiliše se pomoću cevi koja se
otvara iznad krova zgrade, a prazni se
2-3 puta godišnje. V. nužnička /.
jamski gas, v. metan.
jastuk, gumeni, jastuk koji se može
naduvati, obično oblika koluta, rede
četvrtast. Gumeni jastuk je namenjen
teškim i mršavim bolesnicima za udob-
399
jatro-
nije ležanje i za sprečavanje pojave ob-
ležine (dekubitusa).
jatro-, u složenicama znači da je nešto u
vezi s lekarom ili medicinom.
jatrofizika, medicinska škola XVII veka
koja je težila da sve biološke fenomene
protumači fizičkim zakonima. Najzna-
čajniji predstavnik bio je Baglivi.
jatrogena oštećenja, oštećenja koja na-
staju u bolesnika kao rezultat lekarskih
intervencija (propisanih lekova, hirur-
ških intervencija i dr.).
jatrohemija, medicinska škola u XVI i
XVII veku koja je smatrala da se sve po-
jave života i bolesti zasnivaju samo na
hemijskim procesima. Najistaknutiji
predstavnici jatrohemije bili su Paracel-
sus i van Helmont.
Java!, v. ophthalmometer.
jazva, donje crevo se naspram kloakne
opne proširuje u zatoku u koju se uliva
alantoidni kanal. Iz tog proširenja se do-
speva u repno crevo. To proširenje nosi
naziv kloaka ili jazva. Ona se pregrañuje
vertikalno postepenim spuštanjem na-
bora iz ugla koji odeljuje crevni od alan-
toidnog kanala (urorektalna pregrada,-
meñična ostruga f r. autora). Ova pre-^
grada se sve više spušta u jazvenu dup-
lju, koja se deli na sve sekundarne dup-
lje: zadnju, koja će izgraditi rektum i
prednju (urogenitalni sinus) od koje se
stvara mokraćna bešika i prostatni deo
uretre.
jazvena opna, osovinsko zadebljanje ek-
toderma i endoderma u vezi s donjim
krajem primitivne trake. Ograničava
jazvenu duplju.
jazveni čep, zadebljanje jazvene opne
stvara u sisara jazveni čep.
ječmen, v. hordeolum.
ječmičak, v. hordeolum.
jedarca, prava jedarca ili plazmosomi su
acidofilne reakcije, dok su druga, bazo-
filne reakcije, kariosomi. V. nucleolus.
jedarčev satelit, v. Barrovo telo.
jedinica, količina uzeta za poredenje u
merenju broja, težine, dužine, vremena,
jačine dejstva itd.; biološka j. (interna-
cionalna jedinica) služi u medicini za iz-
ražavanje aktivnosti pojedinih prepara-
ta (lekova), najčešće hormonskih ili vi-
400
jedinjènje
taminskih. Mogu biti žablje, pacovske,
^zečje, mačje i dr., prema vrsti životinje
na kojoj je vršeno biološko ispitivanje.
Ako je prilikom ispitivanja za uporeñe-
nje bio upotrebljen internacionalni
standard, onda se aktivnost ispitivanog
preparata izražava internacionalnim je-
dinicama; mačja j., biološka jedinica za
označavanje aktivnosti nekog preparata
iz grupe digitalisa, dobivena eksperi-
mentalnim ispitivanjem na mačkama;
mišja j., najmanja količina ženskog po-
Inog hormona koja izaziva u kastrirane
mišice karakteristične promene vagi-
nalnog epitela (estrus); oksfordska j.,
prvobitna jedinica mere za aktivnost
penicilina. Približno odgovara interna-
cionalnoj jedinici (aktivnosti 0,6 mik-
rograma internacionalnog standarda
penicilina); petlova j., biološka jedinica
za označavanje količine muškog sek-
sualnog hormona u nekom preparatu,
dobivena eksperimentalnim ispitiva-
njem na petlovima; jedinica sanitetske
pomoći civilne zaštite, snage i sred-
stva za pružanje medicinske pomoći i
dopremanje povreñenih do odgovaraju-
ćih ustanova za lečenje; one vode i bor-
bu za sprečavanje epidemija.
jedinstvena vojnomedicinska doktrina,
v. ratna sanitetska doktrina.
jedinstvenost zdravstvene zaštite, kvali-
tet u organizaciji zdravstvene zaštite i
zdravstvene službe koji podrazumeva
da zdravstvene organizacije u praksi ne-
posredno sprovode sve mere zdravstve-
ne zaštite. Najbolji primer takvih zdrav-
stvenih organizacija je Dom zdravlja i
njegovi dispanzeri.
jedinjenje, (hem.) supstancija od dva ili
više sjedinjenih elemenata. V. element,
sinteza; izomerna jedinjenja, jedinje-
nja koja imaju isti molekulski sastav,
istu molekulsku težinu i isti broj atoma
svake vrste u molekulu, a različite fizič-
ke i hemijske osobine. Razlike u fizič-
kim i hemijskim osobinama tumače se
različitim rasporedom i načinom vezi-
vanja atoma u molekulu; lančasta
(aciklična) j., ugljenikova jedinjenja u
kojima su ugljenikovi atomi povezani
tako da grade otvoreni niz, lanac:
jednojajni blizanci
l i l t
-C-C-C-C.
I i I I
jednojajni blizanci, v. monozigotni blizan-
ci.
jednjak, V. oesophagus; (embr.) postaje od
disajnog creva. Jednjak je u početku
vrlo kratak i prostire se od 4. do 6. pra-
pršljena. On se sve više izdužuje, ukoli-
ko odmiče stvaranje vrata i grudnih or-
gana. Na embrionu od 10 mm dug je 2
mm i dopire do 10. grudnog pršljena. U
prvo vreme epitel jednjaka je sastavljen
od l reda ćelija. Od 2. meseca redovi će-
lija se umnožavaju, začepljujući sredi-
nu. Zatim se javlja zjap. Površne ćelije
postaju trepljaste. Ubrzo se trepljaste
ćelije zamenjuju pločastim.
jedra bakterija, bakterijska ćelija nema
jasno ograničenog i definisanog jedra
(jezgra). Nuklearna reakcija po Feuige-
nu otkriva u bakterija uobličene mase/
obojene DNK-om koje čine intracito-
plazmatički nuklearni aparat, koji se
jasno razlikuje od jedra protista euka-
riota.
jedro, v. nucleus; j. deütobrokno, v. deu-
tobrokno jedro; j. leptoteno, v. leptoter>o
jedro; j. sinapteno, v. sinapteno jedro.
jejunalis, jejunalan, koji se odnosi na jeju-
num.
jejunitis, zapaljenje tankog creva ograni-
čeno na jejunum.
jejunostomia, jejunostomija, stvaranje
komunikacije izmeñu jejunuma i povr-
šine trbušnog zida. Kroz jejunostomiju
se vrši ishrana bolesnika u slučaju da
hrana ne može da se unosi prirodnim
putem.
jejunum, tašto crevo, v. intestinum.
jejunus, prazan, tašt.
Jelinekov znak, tamna pigmentisanost
očnih kapaka ili okoline očiju u toku
Bazedovljeve bolesti (v. morbus Basedo-
wf), v. znak.
Jenner Edward, engleski lekar (1749—
1823), koristio je za vakcinaciju materi-
jal od kravljih boginja, a ljudi vakcinisa-
ni ovom vakcinom postali su otporni
prema velikim boginjama. Jenner je
svoja iskustva objavio 1789. god., a 1796.
26 Medicinski leksikon
jezgra
je izveden njegov način vakcinacije pro-
tiv velikih boginja.
Jennerova vakcinacija, koja se vršila ma-
terijalom kravljih boginja, štitila je s us-
pehom ljude protiv velikih boginja. Jen-
nerova vakcina je rezultat praktičkog Js-
kustva, a tek gotovo 100 godina kasnije
počinje naučna imunologija s Pasteuro-
vim radovima o zaštiti protiv zaraznih
bolesti. Danas se za vakcinaciju protiv
velikih boginja koristi virus vakcinije
(vaccinia). Virus vakcinije je blisko sro-
dan varioli, kravljim boginjama, zečijim
i mišijim boginjama, koji sa vakcinijom
čine jednu podgrupu medu poks-virusi-
ma.
Jenska nomenklatura, v. JMA.
ješnost, v. apetit.
jetra, v. hepar; (embr.) razvojni proces jet-
re je najuže vezan za razvoj gušterače
(pankreasa). Ove žlezde se razvijaju na
prednjem zidu onog dela creva koji će
se razviti u dvanaestopalačno crevo
(duodenum). Iznad vitelinskog kanala
javlja se izvrat koji pokazuje začetak jet-
re i jednog dela pankreasa. U početku je
to samo nešto zadebljali prostor (jetre-
no polje), koje se ubrzo (u embriona od
2,5 mm) pretvara u izvrat, koji se, sve
više uvlači u mezodermno tkivo izmeñu
srčanog začetka i endoderma. To tkivo
se naziva predjetreno jastuče. S trbušnog
ruba jetrenog izvrata (na embrionima
od 5 mm) pojavljuje se pupoljak trbuš-
nog začetka pankreasa. Odmah zatim,
jetreni izvrat pokazuje dva manja izvra-
ta, gornji i donji, koji izrastaju u dva pu-
poljka: glaveni predstavlja jetreni pupo-
ljak, a repni bešični pupoljak. Još od ra-
nih stupnjeva svoga razvića jetra se vrlo
brzo razvija i postaje ogroman organ za
malo telo embriona. U embrionu od 11
mm jetra iznosti 5%, a u embrionu od 31
mm 10% od ukupne telesne težine fetu-
sa. Jetra je u novoroñenčeta dva puta
veća nego je u odraslog. V. hepar.
jetreni, v. hepaticus.
jetrin ekstrakt, v. extractum hepatis \iqui-
dum.
Jewettov klin, v. klin, uklinjavanje.
jezgra, jezgro, grupa nervnih ćelija u cen-
tralnom živčanom sistemu, v. jedro; j.
401
jezični
atoma, (hem.), središni deo atoma, oko
koga kruže elektroni kao što planete
kruže oko Sunca. Sastavljena je od pro-
tona i neutrona. U njoj je koncentrisana
sva atomska masa, od koje zavisi atom-
ska težina. Broj protona u jezgri odgo-
vara atomskom broju. Prečnik atom-
skog jezgra kreće se od 3xlO-13 cm do
3xlO-13 cm. S obzirom na to da sadrži
protone, ima pozitivan električni naboj
i nosilac je pozitivnog elektriciteta u
materiji; bazalne j. (bazalne ganglije),
sive mase u hemisferi velikog mozga, u
koje spadaju: nucleus caudatus, nuc-
leus lentiformis, corpus amygdaloi-
deum, claustrum. Ove jezgre zajedno sa
još nekim delovima mozga pripadaju
tzv. ekstrapiramidnom sistemu.
jezični, v. lingualis.
jezik, v. glossa, lingua; j., atrofija pokri-
vača, v. lingua glabra; j., crn, v. lingua
mgra; j., fisurni, v. lingua plicata; j., gla-
dak, v. lingua glabra.
jod, v. jodum.
jodacne, v. acne.
»Jod-Basedow«, »jod-Bazedov«, retka po-
java hipertireoidizma (v. hyperthyreosis)
u toku neracionalne intenzivne prime-,,
ne joda u terapijske ili dijagnostičke sv-
rhe.
jodidi, soli jodovodonične kiseline. Od jo-
dida su najvažniji kalijum-jodid, KJ, i
natrijum-jodid, NaJ. V. jodum.
jodinacija, proces oksidacije jodida u ele-
mentarni jod koji se obavlja u tireociti-
ma.
jodismus, jodizam, pojave trovanja jodom
na koži i sluznicama, koje se javljaju,
obično, posle duže upotrebe preparata
joda ili jodida. Znaci jodizma su otok,
crvenilo i jako lučenje nosne sluznice
(jodna kijavica), edem očnih kapaka i
vežnjače, obilna sekrecija suza i sekreci-
ja u frontalne sinuse (što je praćeno žes-
tokim glavoboljama), edem grkljana i
serozno-sluzava bronhijalna sekrecija i
nadražaj na kašalj (jodni kašalj). Rede
nastaju salivacija i otok tonzila. Najčeš-
će promene na koži su papule i pustule,
a retko vezikulozne i bulozne erupcije
(jodni pemfigus), koje mogu biti praće-
ne groznicom.
402
jod-tinktura
jodizacija, proces ugradnje elementarnog
joda u aminokiselinu tirozin (mesta 3- i
5-) koji se nalazi u tireoglobulinu (v. thy-
reoglobulin) V. L jodtirozin.
jod-kalijum, v. Kalii iodidum.
jodna profilaksa, postupak kojim se
sprečava nastanak endemske gušavosti
(v. tamo) dodavanjem joda hrani ili, češ-
će, vodi; u nas se vrši, vrlo uspešno, jo-
diranjem kuhinjske soli (10 mg KJ/ l kg
NaCl).
jodne vode, v. voda.
jododerma tuberosum, tamnocrvene, ok-
ruglaste, meke prominencije lokalizova-
na mahom na licu i potkolenicama, koje
se javljaju u osoba koje su postale pre-
osetljive na jod.
Jodoformium, jodoform, trijod-metan,
kristalan prašak, žut kao limun, jaka ka-
rakteristična, neprijatna mirisa. Ne
rastvara se u vodi, rastvara se slabo u
etanolu, a lakše u etru, teško se rastvara
u masnim uljima, a jedva se rastvara u
glicerolu. Ima blago antiseptičko dej-
stvo. Upotrebljava se u hirurgiji, danas
samo u obliku jodoformne gaze. U obli-
ku suspenzije ubrizgavan je u hladne
apscese i u zglobove zahvaćene tuber-
kulozom.
jodohlor-hidroksihinolin, sredstvo s di-
rektnim amebicidnim dejstvom; koris-
tan samo u crevnim amebijazama.
jodopsin, pigment koji je izolovan iz čepi-
ća pileće mrežnjače, a koji je hemijski
sličan rodopsinu. Smatra se da se mate-
rija slična jodopsinu nalazi i u čepićima
čovečjeg oka.
Jodopyracet, jodopiracet, dietanolamin-
ska so 3,5-dijodo-4-piridon-N-sirćetne
kiseline. U vodenom rastvoru se upot-
rebljava kao kontrastno sredstvo za sni-
manje bubrega i krvnih sudova. Sin.
er-Abrodil, Diodrast, Umbradil, Jodu-
ron, Pyelectan. Kraće se naziva još i dijo-
do-piridon.
jodotiouracil, 5-jodo-2-tiouracil, strumi-
gena supstancija koja ima kombinova-
no dejstvo jodida (involucija hiperplazi-
je štitaste žlezde i deponovanje koloida)
i tiouracila (sprečavanje stvaranja ti-
reoidnog hormona).
jod-tinktura, v. Tinctura Jodi.
jodum
jodum, J, jod, halogeni element, metaloid,
kristali sive boje. Neophodan organiz-
mu za sintezu hormona štitaste žlezde
(tiroksin). Ima lokalno antiseptičko i
dezinficijentno dejstvo, a unesen u or-
ganizam (u obliku neke soli, npr. kali-
jum-jodida ili u elementarnom stanju)
potpomaže resorpciju patološki prome-
njenih tkiva, pojačava razne sekrecije (u
većim dozama smanjuje lučenje mleka).
U manjim dozama smanjuje lučenje ti-
reotropnog hormona iz prednjeg režnja
hipofize, zbog čega se upotrebljava u
preoperativnoj pripremi obolelih od
Basedowljeve bolesti.
jogurt, mlečni proizvod od kravljeg ili ov-
čijeg mleka, nastaje delovanjem bakte-
rija (Thermophylusa bulgaricum, Lac-
tobacillusa bulgaricusa i Streptococcu-
sa Thermophylusa). Mleko se kuvanjem
upari na 2/3 ili 1/2 prvobitne zapremi-
ne i potkiseli odgovarajućom majom u
količini l do 10% mlečnog volumena.
Ima prijatan ukus i povoljno delovanje
na crevnu bakterijsku floru.
johimbin, seksualno nadražajno sredstvo
(aphrodisiacum) koje snažno deluje na
vaskularni sistem. Pripisuje mu se i ref-
leksno nadraženje sakralne moždine i
erekcionih centara. Lek se danas ne
preporučuje.
jon, (1) čestica koja nastaje iz električno
neutralnog atoma otpuštanjem ili pri-
manjem jednog ili više elektrona. Jon je
naelektrisana čestica jer elektronski
omotač nema isto punjenje kao pozitiv-
no naelektrisana jezgra. Ako prema spo-
Ijašnjoj sredini pokazuje pozitivno na-
elektrisanje, u pitanju je katjon, ako je
naelektrisanje negativno, postoji anjon
(kreće se prema anodi); (2) dvopolarni
joni koji u molekulu imaju i pozitivno i
negativno naelektrisanje su elektro-
neutralni i nalaze se u aminokiselina
r. 2 - 2 ).
joni, parazitarni, joni teških metala ili
drugi joni koji se unose u obolelo tkivo
neželjeno, pored jona leka čije se unoše-
nje vrši putem elektroforeze. V. elec-
trophoresis.
26*
jonizacioni potencijal
jonimetrija, doziranje rendgenskih zra-
kova merenjem jonizacije koju oni izazi-
vaju u komori dozimetra. Izražava se u
jedinicama »R«.
jonizacija, proces stvaranja jona, pretva-
ranje nenaelektrisanih čestica, atoma ili
molekula, u naelektrisane čestice, jone.
U atomima i molekulima nastaje pod
dejstvom odreñenog jonizacionog po-
tencijala, odnosno energije potrebne da
jedan (ili više) elektrona budu trajno
udaljeni iz sfere dejstva atomskog jezg-
ra. U elektrolitima se javlja spontano
kada su oni rastvoreni u odreñenim
rastvaračima.
jonizacijska komora, gasni otkrivač (de-
tektor) nuklearnog zračenja. U joniza-
cijskoj komori se sakupljaju joni oslo-
boñeni dejstvom jonizujuće čestice. Sa-
kupljanjem jona proizvodi se električki
impuls, koji signalise prolaz čestice. Sig-
nal se prenosi u elektronski deo apara-
ture koja ga obrañuje i registruje. Pri-
menjuje se i u nuklearno-medicinskim
ustanovama.
jonizacioni potencijal, oznaka I, mini-
mum energije potrebne da se jedan
elektron izbaci (udalji) iz datog atoma
ili molekula u beskonačnost. To je naj-
niža energija koja proizvodi jonizaciju:
A -> A+ + e~, pri čemu su nastali jon A* i
elektron e~ dovoljno udaljeni da se nji-
hova elektrostatička interakcija može
zanemariti. U ovom procesu izbacuje se
elektron iz spoljne orbite, tj. elektron
koji je najslabije vezan. Isto tako, mogu-
će je razmotriti izbacivanje elektrona iz
unutrašnjih orbita u kojima je njihova
energija veze veća. Minimalna energija
potrebna da se sekundarno izbaci naj-
slabije vezan elektron iz neutralnog ato-
ma naziva se njegovim sekundarnim jo-
nizacionim potencijalom. Na dijagramu
je prikazan proces jonizacije litijumo-
vog atoma. Prvi jonizacioni potencijal Ii
od koga zavisi stvaranje jednostruko
pozitivnog jona iz osnovnog stanja ato-
ma litijuma, a jonizacioni potencijal h
stvaranje jona iz njegovog prethodno
ekscitiranog stanja. Na sličan način
može se definisati treći, četvrti, peti itd.
jonizacioni potencijal za atome ili mole-
403
jonizujuće zračenje
kule s velikim brojem elektrona. Ovi
viši jonizacioni potencijali ne bi
Osnovno
stanje jona
N 62,2°, 75,5°, 78,50C), slabo minera-lisane,
e energetičke (akratoterma); voda služi
u samo za kupanje (prethodno rashlañena).
t U ovoj banji lece se: hronična i
r reumatička oboljenja zglobova i mišića,
alni atom
Ekscitirano
stanje jona
Ionizacija litijumovog atoma
trebalo da se mešaju s potencijalima ko-
rišćenim u nekim oblastima hernije,
gde, na primer, sekundarni jonizacioni
potencijal označava energiju potrebnu
za stvaranje dvostruko pozitivnog jona,
tj. A —> A2+ + 2e. Vrednosti jonizacionog
potencijala se izražavaju u jedinicama
energije koje ne pripadaju jedinicama
SI, ali su te jedinice-elektron-volti - do-
pustive za upotrebu do daljeg.
jonizujuće zračenje, odreñena grupa čes-
tica ili izvesno fotonsko zračenje, koje
interreagujući s materijom kroz koju
prolazi, vrši jonizaciju ili ekscitaciju nje-
nih atoma ili molekula. Čestično jonizu-
juće zračenje čine naelektrisane čestice
kao što su elektroni, pozitroni, protoni,
deuteroni, alfa-čestice i drugi teži joni, a
od neutralnih čestica neutroni. U foton-
sko zračenje spada X- i gama -zračenje,
tj. elektromagnetsko zračenje čije su
energije jednake ili veće od 100 eV.
jonizujući zraci (X-zraci ili rendgenski
zraci), vrsta zračene energije, elektro-
magnetski talasi koji su oko 10.000 puta
kraći od svetlpsnih talasa, zbog čega su
veoma prodorni. Njihova talasna duži-
na se kreće izmeñu 0,01 i 40Â. Štetnost
jonizujućih zrakova na mikroorganizme
sastoji se u tome što u ćelijama pomoću
elektrona dovode do jonizacije. To do-
vodi do različitih promena; do prekida-
nja sinteze enzima, kao i sinteze DNK, a
posledica je oštećenje i smrt bakterijske
ćelije.
jonosfera, sloj vazduha iznad stratosfere,
deli se na više slojeva (Di, Ei, £2, Fi, F2,
i G). Slojevi imaju različitu gustinu jona.
404
juvenilni reumatoidni artritis
Od jonosfere odbijaju se radio-talasi i
druge elektromagnetske radijacije.
Jošanička Banja, banja na severozapad-
noj strani Kopaonika, desno od Ibra, na
550 m n. v. Klimat banje deluje tonički i
sedativno. Ima 4 izvora tople vode (48,8°,
neuralgije i neuritisi i hronična oboljenja
ženskih polnih organa.
jugo, topao i pretežno suv vetar, koji duva
na Jadranu, a dolazi iz Afrike preko Sre-
dozemnog mora i Italije. Na tom putu se
katkada toliko ovlaži da izaziva naobla-
čenje, kišu i sniženje vazdušnog pritis-
ka. Jugo duva u našim krajevima najčeš-
će u kasnu jesen, zimi i u rano proleće,
naročito uz obalu Jadranskog mora.
Sin. široko, scirocco. V. vetrovi.
jugovina, period kad duva vetar s juga
(kaže se: duva »jugovina«). Ako je ovaj
južni vetar s mora, onda je on topao i
vlažan i donosi kišu; obično je neprija-
tan i u mnogih osoba izaziva depresiju.
Ako duva s kopna (kao »vardarac« u do-
lini Vardara), suv je, topao i nesnosan
(ukoliko je jači).
jugularis, jugularan, grlen koji pripada
prednjem delu vrata (npr. v. jugularis
interna, unutrašnja vratna ili jugularna
vena).
jugulum, grkljan, vrat, kotlac.
jugum, jaram, spone.
junctura, spoj, zglob; j. ossium, zglob kos-
tiju, v. articulatio.
Juniperus communis (Coniferae), smre-
ka, borovnica, kleka. Osušeni zreli plo-
dovi ove biljke (Fructus Juniperi) sadr-
že etarsko ulje (Oleum Juniperi), jednu
smolu i oko 30% glikoze. Danas se upot-
rebljava, uglavnom, samo u narodnoj
medicini u obliku čajeva (kao diuretič-
ko sredstvo).
juvenilis, juvenilan, koji je u vezi s mla-
dosti ili detinjstvom; mlad, nezreo.
juvenilni reumatoidni artritis, v. arthri-
tis.
 K
K, hemijski simbol za element kalijum. vanog mleka uz dodatak 1,5 do 2 % ku-
k, oznaka za prefiks kilo u Meñunarod- hinjske soli. Obično se proizvodi od
nom sistemu decimalnih jedinica SI; l kravljeg mleka. Ima specifični prijatni
kilo označava veličinu koja je za IO3 ili ukus i miris. Poznati su proizvodi iz ju-
za l 000 puta veća od merne jedinice gozapadne Srbije i Crne Gore.
neke fizičke veličine, na primer, km (ki- kala-azar, infektivna bolest izazvana para-
lometar), kg (kilogram), kW (kilovat). zitom Leishmania donovani, koga na čo-
KEP, v. caries dentium. veka prenose izvesni flebotomi. Parazit
kabinet za transfuziju krvi, najmanja je- napada naročito retikuloendotelske će-
dinica u organizacionoj shemi ustanova lije slezine, jetre i kostne srži. Simptomi:
za transfuziju krvi (zavod, stanica, kabi- visoke nepravilne temperature, otok
net). Ova jedinica obično posluje u sa- slezine i jetre i ponekad limfnih žlezda.
stavu bolnica ili pojedinih bolničkih U krvnoj slici: anemija, leukopenija s
odeljenja u kojima postoje stalne potre- monocitozom i trombocitopenija. Dijag-
be za rezervama krvi. Snabdevanje kr- noza se utvrñuje nalazom parazita u
vlju vrše Zavodi za transfuziju krvi. punktatima kostne srži, slezine i limfnih
K-ćelije (limfociti), limfociti koji »ubija- žlezda.
ju« druge ćelije na čijoj se površini na- kalaj, v. stannum.
laze IgG-antitela. Mehanizam dejstva kalcifikacija zuba, faza razvoja zuba u
ćelija-ubica (engi. »killer cells«, pa otu- kojoj dolazi do mineralizacije organskih
da K-ćelije) nije jasan. osnova gleñi, dentina i cementa. Sin. mi-
Kaderova operacija, v. operacija. neralizacija zuba.
kafilerija, ustanova u kojoj se spaljuju le- kalcijum, v. calcium.
ševi životinja uginulih od zaraznih bo- kalcijum-dinatrijum-etilen-diamino-
lesti (sakagija, antraks i dr.). U njima se tetraacetat (Ca - Na2 - EDTA), vrlo efi-
spaljuju i otpaci dobiveni pri klanju bo- kasno sredstvo za lečenje i profilaksu
lesnih životinja, kao i konfiskovano, in- trovanja olovom.
ficirano i pokvareno meso domaćih ži- kalcijum-fluorid, najčešći oblik u kome
votinja, divljači i riba. Pri spaljivanju se susreće fluor u prirodi. Koristi se za
stvara se dosta obilan mrk ostatak koji dobivanje drugih preparata fluora zbog
se upotrebljava u tehničke svrhe. K. se njegove slabe rastvorljivosti u vodi.
postavlja izvan ljudskih naselja. kalcinoza, v. calcinosis.
Kahnova reakcija, v. reakcija.
kaheksija, v. cachexia. kalcitonin, hormon koji se stvara u para-
kahektički edem, v. oedema. folikularnim »O«-ćelijama tireoideje;
Kahlerova bolest, v. myeloma. polipeptid koji snižava nivo kalcijuma u
kajmak, mlečna prerañevina, dobivena krvi.
skidanjem površnog masnog sloja s ku- kalem, v. transplantat.
405
kalem
kalem-protiv-domaćina, reakcija, v.
reakcija kalem-protiv-domaćina. Reak-
cija koja nastaje kada su limfociti da-
vaoca antigenski različiti od istih ćelija
primaoca. Posle ubrizgavanja ćelija da-
vaoca u organizam primaoca (smanjene
imunološke reaktivnosti) dolazi do is-
poljavanja imunološke aktivnosti ćelija
davaoca što najčešće dovodi do prome-
na i uvećanja slezine primaoca. Prema
tome, ćelije davaoca (kalem) reaguju
protiv ćelija primaoca (domaćin), pa je
tako reakcija dobila svoje ime. Ona je
suprotna reakciji odbacivanja kalema
tkiva kada ćelije domaćina reaguju pro-
tiv ćelija davaoca. Mehanizam obe reak-
cije je isti.
kalemljenje, v. vakcinacija.
kalidin, polipeptid, deluje vazodilâtator-
no, a povećava i propustljivost kapilara,
dovodi do nastajanja edema, prouzro-
kuje bol (delujući na nervne završetke)
i kontrahuje ili opušta razne glatke mi-
šiće.
kaliemia, kaliemija, vrednosti kalijuma u
krvi. V. hyper- i hypokaliemia.
Kalu bromidum, kalijum-bromid, (1) se-
dativno sredstvo koje smanjuje razdra-
žljivost centralnog nervnog sistema, na-
ročito velikog mozga. Upotrebljava se u
velikoj epilepsiji, horeji, psihičkoj raz-
dražljivosti itd. Sin. Kalium bromatum,
(2) dodaje se razvijaču kao usporivač da
bi sprečio delovanje reduktivnih sups-
tancija razvijača na neosvetljeni deo fo-
toemulzije (u propisanom vremenu raz-
vijanja). V. razvijao.
Kalu cyanidum, kalijum-cijanid, cijanka-
lijum. Vrlo jak otrov (smrtna doza izno-
si za odraslog čoveka otprilike 150 mi-
ligrama). V. Aqua Amygdalae amarae,
Acidum hydrocyanicum.
Kalu dichromas, kalijum-bihromat,
22?, upotrebljava se u kaliper, aparat za merenje debljine kož-
histološkoj tehnici kao fiksativ, a s
koncentrova-nom sunipornom
kiselinom za čišćenje staklenog
posuña. Sin. Kalium bichro-micum.
Kalii hydroxydum, kalijum-hidroksid,
KOH, v. Solutio Kalii hydroxydi. Sin. Ka-
lium hydrooxydatum, Kalium hydricum,
Kalium causticum.
406
kalium
Kalii iodidum, kalijum-jodid, bezbojni
kristali, bez mirisa, slanog, slabo gorkog
ukusa, lako se rastvara u vodi. Upotreb-
ljava se kao ekspektorans, zatim u leče-
riju sifilisnih guma i u profilaksi en-
demske gušavosti. Sin. Kalium iodatum.
V. Jodum.
Kalii natru tartras, kalijum-natrijum-tar-
tarat, laksantno sredstvo. Sin. Tartarus
natronatus, Sal Seignetti, Seignettova so.
Kalii nitras, kalijum-nitrat, salitra,
, bela kristalna supstancija.
Salitra se ranije upotrebljavala za
dobijanje crnog baruta. Danas služi
samo za spravljanje hartije (charta
nitrata) koja, kad se zapali, tinja i
razvija beo dim čije udisanje olakšava
napad od bronhijalne astme.
Kalii permanganas, kalijum-permanga-
nat, oksidativno sredstvo koje se u me-
dicini upotrebljava u svrhe antisepse i
dezinfekcije i kao dezodorans. Sin. Ka-
lium permanganicum.
Kalii stibylotartras, kalijum-antimonil--
tartarat, organsko jedinjenje trovalent-
nog antimona. Ranije je upotrebljavan
kao emetičko sredstvo, a docnije kao
hemioterapijsko sredstvo u lečenju laj-
šmanioza (na primer, kala-azara i bil-
harcioza) ali je i u ovih indikacija danas
zamenjen terapijski aktivnijim a manje
toksičnim drugim organskim jedinjenji-
ma antimona. Sin. Tartarus emeticus,
Tartarus stibiatus.
Kalii trisulfidum, kalijum-trisulfid, sme-
ša različitih kalijumovih sulfida. Upot-
rebljava se za spremanje veštačkih sum-
pornih kupanja. Sin. Kalium sulfura-
tum, hepar sulfuris.
ka liko, v. calicot.
kalipenia, kalipenija, hipokaliemija, sma-
njenje kalijuma u krvi.
nog nabora. Obezbeduje konstantni pri-
tisak od 10 g na l mm 2 .
kalium, K, kalijum, hemijski element, al-
kalni metal, spada u najrasprostranjeni-
je elemente, važan bioelement, nalazi se
u krvi i u svim biljnim i životinjskim će-
lijama; K. aceticum solutum, v. Solutio
Kalii acetatis; K. arsenicosum solu-
tum, v. Solutio arsenicalis Fowleri; K.
kaliuresis
bichromicum, v. Kalii dichromas; K.
bromatum, v. Kalii bromidum; K. caus-
ticum, v. Kalii hydroxydum; K. Cyana-
tum, v. Kalii cyanidum; K. hydricum, v.
Kalii hydroxydum; K. hydroxydatum, v.
Kalii hydroxydum; K. hydrooxydatum
solutum, v. Solutio Kalii hydroxydi; K.
iodatum, v. Kalii iodidum; K. nitricum,
v. Kalii nitras; K. permanganicum, v.
Kalii permangan; K. sulfuratum, v. Ka-
lii trisulfidum.
kaliuresis, kaliureza, povećano izlučiva-
nje kalijuma mokraćom.
kalkuloza, v. calculosis.
kalkulus, dentalni, v. kamenac, zubni.
kallikrein, hipotenzivni enzim, izolovan iz
pankreasa i mokraće sisara. Snižava kr-
vni pritisak. Verovatno se stvara u pan-
kreasu.
kalomel, v. calomelas.
kalorički nistagmus, v. nystagmus.
kalorifer, peć za zagrevanje vazduha pri
centralnom grejanju toplim vazduhom.
To je najčešće gvozdena peć potpuno
nepropustljiva za dim i za gasove sago-
revanja. Temperatura površine peći ne
srne da bude suviše visoka, da bi se iz-
beglo sagorevanje prašine, a time i zaga-
ñivanje vazduha proizvodima tog sago-
revanja.
kalorija, oznaka cal, vansistemska jedini-
ca za količinu toplote, rad i energiju čija
je upotreba zakonom zabranjena posle
1980. godine, l cal = 4,186 J.
kalorimetar, aparat u kome se odreñuje
kalorična vrednost hranljivih materija
prema količini toplotne energije koju
one stvaraju prilikom sagorevanja. Sin.
Berthelotova bomba.
kalorimetrija, (fiziol.) merenje količine
toplote koju odaje neko telo; direktna
k., direktan način merenja toplote koju
odaje neki organizam u naročitoj komo-
ri. Toplota koju proizvodi ispitivani or-
ganizam zagreva vodu koja opkoljava
komoru ili koja prolazi kroz naročitu
cev u komori. Iz stupnja zagrejanosti
vode i njene količine izračunava se (u
kalorijama) količina toplote osloboñe-
ne u toku odreñenog vremena; indi-
rektna k., izračunavanje veličine ener-
getskog prometa ispitivane osobe mere-
kandžasta šaka
njem količine utrošenog kiseonika, kao
i proizvedenog ugljen-dioksida.
kamen, v. concrementum, calculus.
»kamen besmrtnosti«, naziv koji je Para-
celsus dao za opijum.
kamenac, v. calculus; k. zubni, čvrste, kal-
cifikovane naslage bele ili žućkastomr-
ke boje, koje se talože na zubima koro-
narno od desni. Predilekciona mesta za
njihovo stvaranje su jezičke površine
donjih sekutića i usne površine gornjih
molara. Nastaje tako što se u organski
matriks, sastavljen od mukopolisahari-
da, sljuštenih epitelnih ćelija, mikroor-
ganizama, gljivica, leukocita i ostataka
hrane, talože iz pljuvačke soli kalcijuma
i magnezijuma u vidu karbonata i fosfa-
ta. Zubni kamenac ima strukturu kris-
talnog hidroksil-apatita. Sin. kalkulus,
dentalni. V. konkrementi, subgingivalni.
kamfor, v. Camphora.
kamohin, v. amodijahin.
kampimetar, aparat za ispitivanje vidnog
polja. V. perimetar.
kampimetrija, ispitivanje vidnog polja. V.
perimetrija.
kanal, v. canalis.
kanalić, v. canaliculus.
kanalizacija, skup ureñaja za odvoñenje
otpadnih materija, tečnih i čvrstih, sis-
temom podzemnih kanala najkraćim
putem iz područja ljudskog stanovanja.
Moderna k. se razvila kao posledica raz-
vitka većih gradova i gomilanja masa
ljudi na relativno malom prostoru. Ka-
nali treba da budu uvek smešteni ispod
vodovodnih cevi.
kanamicin, antibiotik, dobiven iz gljivice
Streptomyces kanamyceticus, deluje na
različite vrste mikroorganizama, pored
ostalog i na M. tuberculosis.
Kanavelova elevaciona udlaga, v. udla-
ga-
kancerogeni, hemijski, fizički i biološki
agensi. U kontaktu sa živom ćelijom tki-
va i organa menjaju program razmnoža-
vanja ćelija, omogućujući pojavu raka.
kandicidin, antibiotik, izolovan iz Strep-
tomyces griseus. Upotrebljava se lokal-
no, u slučajevima vaginalne monilijaze.
kandžasta šaka, deformacija šake koja
nastaje usled povreda ulnarnog nerva u
407
kankroid
visini korena šake zbog čega su prsti u
metakarpofalangealnim zglobovima u
hiperekstenziji, a u intrafalangealnim u
polufleksiji. Do ovakvog položaja prsti-
ju dolazi i u toku progresivne spinalne
mišićne atrofije. Sin. majmunska šaka, v.
skeletna šaka, amyotrophia spinalis pro-
gressiva.
kankroid, v. cancroid.
kantaridin, v. Cantharides.
K-antigen ili kapsularni antigen, u kapsu-
lama bakterija nalaze se kapsularni ili
K-antigeni, koji predstavljaju značajne
serološke elemente za identifikaciju
loza bakterijskih vrsta. V. kapsula.
kaolin, silikat aluminijuma koji sadrži
vode. Služi za dobivanje porculana. V.
trovanje.
kapacitet pluća, suma, zapremina dva ili
više plućnih volumena; inspiracijski
k., zapremina vazduha koju čovek od
mirne ekspiracije može udahnuti na-
pregnutim udisanjem. Jednaka je sumi
respiracijskog i inspiracijskog rezerv-
nog volumena. Prosečna vrednost mu je
3500 ml; funkcioni rezidualni kapaci-
tet je količina vazduha koja ostaje u plu-
ćima posle normalne ekspiracije. Pred-
stavlja sumu rezidualnog i ekspirator-
nog rezervnog volumena. Vrednost mu
je oko 2300 ml; totalni k., maksimalna
zapremina vazduha koja se nalazi u plu-
ćima posle maksimalne inspiracije; u
sastav t.k. pored r.v., i. r.v. i e.r.v. ulazi i
rezidualni volumen; prosečna vrednost
mu je 5800 ml. Sve vrednosti k.p. zavise
od pola, uzrasta, položaja tela u trenut-
ku njihova odreñivanja i od funkcionog
stanja, kako respiratornog, tako i kar-
diovaskularnog sistema. Svi p.k. su u
žene za 20-25% manji nego u muškarca.
vitalni kapacitet, maksimalna zapre-
mina vazduha koji se može izdahnuti
jednom maksimalnom ekspiracijom po-
sle maksimalne inspiracije, predstavlja
sumu respiracijskog, inspiracijskog re-
zervnog i ekspiracijskog rezervnog vo-
lumena: iznosi oko 4600 ml.
kapacitivni sudovi, krvni sudovi koji
mogu primiti veliku količinu krvi, a da
se pri tom u njima značajno ne menja
krvni pritisak. Ovu osobinu imaju vene.
408
kapljomer
kapačna hrskavica (grkljana), v. cartilago
epiglottica.
kapačni šav, v. očni kapci.
kapilar, v. vas capillare (vas haemocapilla-
re).
kapilaran, tanak kao dlaka.
kapilarna dinamika, proces razmene teč-
nosti izmeñu plazme i meñućelijskih
prostora, kojeg odreñuju kapilarni pri-
tisak, pritisak meñućelijske tečnosti,
koloidno-osmotski pritisak plazme i ko-
loidno-osmotski pritisak meñućelijske
tečnosti. Kapilarni pritisak, pritisak me-
ñućelijske tečnosti i koloidno-osmotski
pritisak te tečnosti predstavljaju sile koje
potiskuju tečnost iz krvnih sudova, a
koloidno-osmotski pritisak plazme silu
koja vuče tečnost ka unutra. Na ar-
terijskom delu kapilara rezultat delova-nja
svih ovih sila je neto-sila od 8,5 mm Hg
koja deluje na izlaženje tečnosti, na
venskom delu kapilara neto-sila koja
deluje ka unutra je 7,5 mm Hg, dok su u
srednjem delu kapilara sile koje deluju
prema spolja u ravnoteži sa silom koja
deluje ka unutra. Razlike u vrednosti sile
koja tera tečnost iz kapilara na arte-x
rijskom delu kapilara (dovodi do filtra-
cije) i sile koja uvlači tečnost u venski deo
kapilara (dovodi do reapsorpcije) čini da
u meñućelijskim prostorima ostaje višak
tečnosti koja se u krvptok vraća preko
limfnog sistema koji počinje limfnim
kapilarima u meñućelijskim prostorima. V.
limfotok.
kapilarna membrana, zid kapilara kroz
koji se vrši rezmena tečnosti izmeñu
krvi i meñućelijske tečnosti. Sastoji se
od jednog sloja endotela, sa spoljašnje
strane obavijenog bazalnom opnom.
Debljina mu je oko 0,55 mm. Na opni se
nalaze pore promera 80 do 90 A, čija
ukupna površina iznosi l/1000-ti deo
ukupne površine membrane.
kapilarni puls, puisne oscilacije zidova
kapilara. U normalnim uslovima se ne
konstatuju. Pojavljuje se u osoba s aort-
nom insuficijencijom i u osoba koje
imaju malu učestalost srčanog rada, a
veliki udarni volumen (sportišti).
kapljasto srce, cor pendulum, v. cor.
kapljomer, v. instillator.
kaporit
kaporit, kalcijum-hipohlorit kompleksno
vezan za visoki procenat aktivnog hlora,
70%. Koristan za dezinfekciju malih ko-
ličina vode.
Kaposijeva bolest, v. sarcoma idiopathi-
cum multiplex haemorrhagicum.
kapreomicin, antibiotik, dobiven iz
Streptomyces capreolus, sastoji se od
četiri aktivne komponente: kapreomi-
cin IA, IB, IIA i UB; efikasan protiv M.
tuberculosis,.
kaprilna kiselina i njene soli (na primer,
cink-kaprilat) imaju fungistatičko dej-
stvo; koriste se u lečenju nekih derma-
tomikoza.
kapsid, v. capsid.
kapsida, virusni omotač. Kapsida je gra-
ñena od najmanjih strukturnih jedinica
zvanih kapsomere. Prema arhitekturi,
kapsida može pokazivati kubičnu ili spi-
ralnu (heličnu) simetriju. Kod vibriona
kubične simetrije (npr. v. polio, popova-
-virusa i dr.) obično je u pitanju ikozae-
dar; spiralna simetrija karakteristična
je za miksoviruse (v. M. influenzae), vi-
rus morbila i za mnoge biljne viruse (v,
mozaičke bolesti duvana).
kapsomera, strukturna jedinica virusnog
omotača. Kapsomere su proteini mole-
kuske težine oko 20.000 do 50.000. Broj
kapsomera po vibrionu varira od 12 do
532; adenovirusi imaju 252, virus herpe-
sa 162 kapsomere. Kapsomere su sa-
stavljene od još manjih podjedinica. Za-
visno od vrste virusa njegove kapsome-
re mogu imati tri, pet ili šest struktur-
nih podjedinica.
kapsula bakterija, čahura, sluzavi sloj
koji okružuje zid i spoljnu površinu sva-
ke bakterije. Različite je debljine, ona se
veoma lako vidi u mnogih (D. pneumo-
niae, B. anthracis, Klebsiella), a vrlo je
teško vidljiva u drugih, gde je veoma
tanka, što zavisi od genotipa, ali i od
spoljnih faktora. Hemijski sastav čahu-
re sadrži tri grupe bitnih sastojaka: po-
lisaharide, glutamil-polipepticl c i ami-
nošećere. Čahura ima sledeće funkcije:
zaštitu protiv fagocitoze, faga i suše.
Kapsula čini energetsku rezervu uglje-
nika. Postojanje kapsule može biti jedan
karboksiina grupa
od faktora patogenosti za dotičnu bak-
teriju.
karamif en, sredstvo za lečenje hiperkine-
tičkih stanja.
karbamid, v. carbamid.
karbaminohemoglobin, jedinjenje izme-
ñu hemoglobina i ugljen-dioksida nasta-
lo direktnim vezivanjem COa za amino-
-grupe hemoglobina. Jedan od oblika u
kojima se ugljen-dioksid vezuje za krv.
karbarson, v. Carbarsonum.
karbenicilin, v. alfa-karboksibenzil-penici-
Un.
karbimazol, antitireoidna supstancija.
karboanhidraza, enzim koji katalizuje
reakciju izmeñu ugljen-dioksida i vode,
tj. nastajanje ugljene kiseline i razlaga-
nje ugljene kiseline u vodu i ugljen---
dioksid: COz + HzO ^ .
Karboanhidraza se nalazi u crvenim
krvnim zrncima, u ćelijama cevčica
bubrega i u sluzi želuca. Krvna plazma
ga ne sadrži.
karbogen, mešavina od 95% kiseonika i
5% ugljen-dioksida; služi za suzbijanje
nekih vrsta anoksija (npr. pri trovanju
ugljen-monoksidom).
karbo hidra za, enzim koji katalizuje hid-
rolitičko razlaganje ugljenih hidrata.
Karbphidraze koje dejstvuju na polisa-
haride (škrob, glikogen, inulin i dr.) na-
zivaju se polisaharaze ili poliaze, a kar-
bohidraze koje dejstvuju na oligosahari-
de nazivaju se oligaza. Karbohidraze,
koje katalizuju razlaganje disaharida u
monosaharide, nazivaju se disaharaze.
karboksihemoglobin, relativno stabilno
jedinjenje ugljen-monoksida i hemoglo-
bina koje ne prima niti odaje kiseonik
ili ugljen-dioksid prilikom optoka krvi
te izaziva anoksiju i asfiksiju. V. ugljen--
monoksid.
karboksilaze, naziv za fermente koji omo-
gućavaju odvajanje ugljen-dioksida iz
karboksilne grupe iz ketokiselina i ami-
nokiselina pretvarajući ih u niže aldehi-
de ili odgovarajuće amine.
karboksiina grupa, jednovalentna funk-
ciona grupa -COOH, karakteristična za
organske (karbonske) kiseline. Karbok-
siina grupa je složena funkciona grupa
sastavljena od karbonilne grupe C = Oi
409
karboksipolipeptidaza
hidroksilne grupe: -C = O.
OH
karboksipolipeptidaza, enzim pankreas-
nog soka koji katalizuje hidrolitičko raz-
laganje polipeptida u aminokiseline.
Cepanje polipeptida i oslobañanje ami-
nokiselina vrši se s krajeva polipeptid-
nog niza.
karbolna kiselina, v. Acidum carbolicum.
karbonati, soli ugljene kiseline ,
npr. natrijum-karbonat, Na2COa.
karbonijum joni, veoma reaktivni elek-
trofilni joni, lako stvaraju kovalentne
veze s različitim nukleofilnim supstan-
cijama, kao i s biološki važnim grupa-
ma; nastaju prilikom reagovanja alkili-
rajućih agensa.
karborund, v. Carborundum.
karbunkul, v. carbunculus.
karbutamid, hemijsko jedinjenje s hipogl-
ikemijskim svojstvom iz grupe derivata
sulfanil-ureje (v. hypoglycaemia) zbog
čega se koristi kao antidijabetik (v.
tamo); zbog niza neželjenih efekata da-
nas se retko gde koristi, a u našoj zemlji
nije bio u regularnoj upotrebi.
karcinoembrionski antigeni, spadaju u
specifične antigene tumora (v. tumor-
specifični transplantacijski antigeni).
Normalno postoje u toku rane embrio-
geneze. Pošto dolazi do njihovog potis-
kivanja pre razvoja imunog aparata ne
stvara se tolerancija na ove antigene.
karcinom, v. carcinoma.
kardijak arest, (eng.) v. akutni zastoj srca.
kardijalan, v. cardiacus.
kardijalna ciroza, v. cirrhosis.
kardijalna insuficijencija, v. insufficien-
tio.
kardijalna kriza, v. crisis.
kardijaliii šumovi, v. šum.
kardijazolski šok, v. therapia.
kardiogena ploča, naspram endokardnih
kesica splanhopleura zadebljava s obe
strane i nešto se izbočuje u telesnu dup-
lju. To je srčana ili kardiogena ploča, na-
zvana još i mioepikardni ovoj jer od nje-
ga, pored miokarda, postaje još i epi-
kard (visceralni list perikarda). Deo te-
lesne duplje, u kojoj se razvija začetak
srca, čini pleuroperikardnu duplju.
410
karlični pojas
kardiograf, aparat koji služi za dobivanje
kardiograma.
kardiografija, v. cardiographia.
kardiogram, v. cardiogram.
kardiolog, lekar osposobljen za dijagnos-
tikovanje i lečenje bolesti srca i krvnih
sudova.
kardiologija, v. cardiologia.
kardioomentopeksija, v. cardioomento-
pexia.
kardiopleuralni šum, sin. pleuroperikar-
dni šum, v. šum.
kardiopneumopeksija, v. cardiopneumo-
pexia.
kardioptoza, v. cardioptosis.
kardiopulmonalni šum, v. šum.
kardiotonici, v. cardiotonica.
kardiotonički glikozidi, v. glikozidi.
kardiovalvulni, sve što je u vezi sa srča-
nim zaliscima.
kardiovaskulni, v. cardiovascularis.
karijes indeksi, v. caries dentium, c. indek-
si.
kariogamija, jedro zigota koje sadrži dip-
loidni broj hromosoma (2n). Sin. sinka-
rion.
kariogen, onaj koji izaziva i utiče na raz-
voj karijesa zuba.
kariolysis, karioliza, oblik nekrobioze u
kojoj jedro najpre otekne, a potom na-
staje postepeno gubljenje hromatina. V.
necrobiosis.
kariopiknotički indeks, pokazatelj u Pa-
panikolauovom testu koji otkriva cik-
lusne promene u vaginalnoj sluznici po-
moću naročitog bojenja sekreta.
kariorrhexis, karioreksa, prskanje jedra
ćelije i rasparčavanje hromatina u deli-
će koji napuštaju jedro.
kariozna lezija, v. caries dentium, c. klinič-
ki.
kariozni defekt, v. caries dentium, c. kli-
nički.
karlična duplja, v. cavum pelvis.
karlična osovina, v. axis pelvis.
karlični pojas, pojas koji čine kosti karli-
ce. Njegove vrednosti predstavljaju: a)
rastojanje izmeñu spoljne ivice jednog
bedrenog grebena i spoljne ivice dru-
gog; b) rastojanje od spoljne ivice dru-
gog; c) odreñivanje bitrohanternog pre-
čnika širine kukova. Za tačno dobijanje
karlsbadska so
tih vrednosti vodi se računa o količini
masnih naslaga i mišićnih masa. Kad
god je u pitanju ženski tip uobličavanja
zapaža se nagomilavanje masti u kuko-
vima, a u muškom tipu, nagomilavanje
mišićnih masa u deltoidnom predelu. O
tom pojasu se vodi računa u rastenju
deteta od 6 godina, u prepubertetu i pu-
bertetu; (embr.) k.p. se sastoji od 3 kos-
ti: bedrene i preponske kosti i sednjače.
Hrskavični začeci karličnog pojasa za
bedrenu kost i preponjaču javljaju se u
začetku od 11 mm dužine, za sednjaču u
embrionima do 20 mm. Do 7. godine
karlične kosti su još razdvojene jedna
od druge. U 8. godini se spaja sednjača
s preponjačom.
karlsbadska so, v. Sa/ carolinum artefac-
tum.
karmin, v. carmin.
karnifikacija pluća, v. carnificatio pulmo-
num.
karotidna arterija, (embr.) nishodna aor-
ta S1C produžava u embriona od 2 mm
kao primarna unutrašnja karotidna ar-
terija, kao što se i ushodna aorta produ-
žava nagore kao primarna spoljašnja
karotidna arterija. S obe strane 3. arte-
rijski luk predstavlja početni deo unut-
rašnje karotidne arterije, zbog čega se
taj luk naziva karotidnim lukom.
karotidni, v. carotis.
karotidnog sinusa refleks, refleks koji iz-
aziva usporen rad srca, a koji nastaje
pritiskom na račvu a. carotis commu-
nis, bilo da je pritisak van arterije ili u
njoj. U stvari, pritisak se vrši na sinus a.
carotis internae. V. karotidnog sinusa
sindrom.
karotidnog sinusa sindrom, sinkopa po-
nekad praćena grčevima, zbog poveća-
ne aktivnosti refleksa karotidnog sinu-
sa, kada se prstom izvrši pritisak na je-
.dan ili oba karotidna sinusa.
karotin, v. carotin.
karotinaza, enzim jetre pod čijim se utica-
jem u jetri iz ß-karotina, cepanjem nje-
govog molekula, dobijaju dva jednaka i
istovetna molekula vitamina A.
karotinoidi, tetraterpeni, sastavljeni od 8
izoprenskih ostataka. Karotinoidi su
katadin-postupak
obojeni. Karotin je najvažnija vrsta ka-
rotinoida. V. lipochrom.
karta povreñenog i obolelog, v. ranjenič-
ka karta.
Kartagenerov sindrom, v. sindrom.
karyopyknosis, kariopiknoza, smežura-
vanje jedra ćelije s pretvaranjem hro-
matina u amorfnu, čvrstu masu. Viña se
u normalnim eritroblastima pre njiho-
vog pretvaranja u eritrocite.
karyorrhexis, karioreksis, raspadanje
jedra u ćeliji, pri čemu se hromatin ras-
pada u sitne delove koji se izbacuju iz
ćelije. Ranije se mislilo da se na taj na-
čin eritroblast oslobaña jedra da bi po-
stao eritrocit.
karyotyp, kariotip, hromosomski sadržaj
ćelijskog jedra odreñene jedinke ili vr-
ste, u pogledu broja, veličine i oblika
hromosoma, koji se obično utvrñuju u
metafazi mitotske deobe.
Kasabach-Merrittov sindrom, v. sin-
drom.
kastracija (škopljenje, jalovljenje), slučaj-
no ili namerno (operativno) odstranje-
nje polnih žlezda, posle čega u oba pola
nastaje naročito stanje zaostalog razvo-
ja i poremećenih funkcija (evnuhizam).
kastracione ćelije, v. ćelija.
kašalj, v. tussis.
kašika, u medicini mera za tečne lekove i
(znatno rede) za praškove. Velika kašika
sadrži, približno, 15 g, a mala kašika
približno 5 g tečnosti; k. za otisak, zu-
barska alatka od metala, oblika vilice, sa
drškom. Kašika služi i za to da nosi ma-
terijal za otisak i da se njome ravnomer-
no pritiska materijal za otisak; fabričke
k. izrañuju se obično u serijama razne
veličine i oblika za gornju i donju vilicu;
individualna k. pravi se ad hoc u tehničkoj
laboratoriji i služi za uzimanje funk-
cionalnog otiska. katabolizam, v.
dissimilatio. katadin-postupak, primena
srebra u dezinfekciji. Zasnovan na
delovanju teških metala na belančevine.
Efekat dobar na salmonele, slab prema
cistama dizente-ričke amebe, nedovoljno
ispitan prema virusima. Baktericidni
efekat raste s porastom temperature za
svakih 1O0C za 1,6 i kisele reakcije za
1,55. Tvrdoća
411
kataforeza
vode, hloridi, a naročito sulfidi uspora-
vaju efekat. Sporo deluje, ima slabu pri-
menu.
kataforeza. v. elektroforeza.
katakrotizam, v. catacrotismus.
katakrotni, oznaka za izgled pulsa u ka-
takrotizmu.
katalaza, enzim koji katalizuje razlaganje
vodonik-superoksida. Nalazi se skoro u
svim živim ćelijama izuzev u nekim
anaerobnim bakterijama.
katalepsija, katalepsija, pojava neobično
dugog zadržavanja ekstremiteta ili gla-
ve u neprirodnim položajima u koje su
pasivno dovedeni. Vidi se u katatoniji i
u hipnozi. V. flexibilitas cerea.
kataliza, pojava menjanja brzine reakcije
u prisustvu katalizatora. Homogena ka-
taliza je ako su sastojci hemijskog siste-
ma i katalizatora istog agregatnog sta-
nja (iste faze), a heterogena kataliza se
vrši na dodirnoj površini različitih faza
(kontaktna kataliza).
katalizatori, supstancije koje u minimal-
nim količinama svojim prisustvom ubr-
zavaju neku hemijsku reakciju, a pri
tome ostaju nepromenjeni; negativni
k., supstancije koje usporavaju brzinu
neke reakcije.
katapleksija, v. cataplexia.
katarakta, v. cataracta.
kataralna angina, v. angina.
kataralni gastritis, v. gastritis.
katatermometar, instrument za merenje
rashladne moći sredine. Sastoji se od
rezervoara sa alkoholom 3,75 x 1,8 cm i
skale sa gornjom oznakom na 380C i do-
njom na 35°. Meri se vreme rashlañenja
katatermometra od 380C na 350C i po-
moću nomograma ili formule se odre-
ñuje rashladna moć sredine. Služi i za
odreñivanje brzine strujanja vazduha
ispod l m/sec.
katatimna sumanuta ideja, v. sumanute
ideje.
katatimno ludilo, v. sumanutost
katatonia, katatonija, vrsta shizofrenije
koja se odlikuje pojavom katatonusnog
stupora ili katatonusne pomame. Akutna
katatonija ima dobru prognozu. Akutna
smrtna katatonija ili dilirium
412
kateter
acutum dovodi naglo do smrti usled
edema mozga.
kateholamini, simpatomimetici (adrena-
lin, noradrenalin, izoproterenol) koji
imaju hidroksilne grupe u benzenskom
jezgru u položaju 3 i 4 (s obzirom na to
da ^e orto-dihidroksibenzen naziva i ka-
tehol).
katepsin, v. cathepsin.
kateter, cevast, savitljivi hirurški instru-
ment, koji se uvlači u telesne šupljine da
bi se iz njih ispraznio tečan sadržaj ili
ubrizgao neki antiseptički rastvor u ci-
lju lečenja (na primer, kateterizacija
mokraćne bešike, eustahijeve tube, i
suznih kanala). Postoje kateteri raznog
oblika i od različitog materijala (vulka-
nisane gume, metala, stakla, svile prevu-
čene lakom; prema tome, meki, polutvr-
di i tvrdi kateteri); Bozeman-Fritschov
k., uterusni kateter s dva toka; Chevas-
suov k., služi za ureteropijelografiju.
Vrh Chevassuovog katetera ima oblik
žira da bi zatvorio ureteralni otvor i
sprečio izlivanja kontrastnog sredstva
retrogradno u mokraćnu bešiku u toku
ubrizgavanja; dugovremeni k., koji
duže vreme ostaje u bešici radi evakua-
cije mokraće, naročito posle operacija
na mokraćnoj bešici, uretri i prostati,
retencije mokraće i dr., v. trajni katetar,
dvocevni k., koji ima dve cevi jednu za
ubrizgavanje, a drugu za isticanje teč-
nosti: dvolakatni k., koji je savitljiv i na
kraju je savijen u dva lakta; filiformni
k., kateter malog prošeka, koji služi za
dilataciju uretralne strikture da bi se
provukao pored suženja koje stvara kal-
kulus ili pregib uretre; fleksibilni k.,
savitljiv kateter, v. Nélatonov kateter;
Foleyev k., vrsta trajnog katetera koji
se zadržava u mokraćnoj bešici pomoću
balona koji se nalazi blizu njegovog
vrha i naduvava se vazduhom ili puni
tečnošću; meki k., v. Nélatonov kateter;
Malecotov k., kateter s dva ili četiri
krilca i služi za žensku mokraćnu beši-
ku; Mercierov k., savitljivi kateter na
svom kraju savijen u lakat. Mercierov
kateter služi za kateterizaciju u hipert-
rofiji prostate; Nélatonov k., meki pra-
vi kateter od vulkanizovanog kaučuka,
kateterizacija
v. meki katetar; Pezzerov k., trajni kate-
ter od gume čiji se rašireni vrh opruža
i ispravlja pomoću provlaka. U takvom
obliku Pezzerov kateter se uvlači kroz
uretru u mokraćnu bešiku. Pošto se
provlak ukloni, vrh se ponovo širi i pri-
leže uz unutrašnji otvor mokraćne beši-
ke, čime se sprečava spontani izlazak
katetera iz bešike. Kateter služi i u di-
jagnostičke svrhe: da se kroz njega ub-
rizga kontrastno sredstvo u šuplje orga-
ne (mokraćna bešika, srce i dr.) i u pa-
tološki nastale šupljine, koje se zatim
rendgenski snimaju; Robinsonov k.,
prav katetar s dva do šest okaca koji
omogućuju drenažu, te je naročito ko-
ristan u slučaju postojanja ugrušaka
krvi, koji mogu da zapuše neki od oka-
ca; Tiemannov k., uretralni gumeni ka-
teter savijenog vrha naviše i glavičastim
vrhom, pogodan za kateterizaciju mok-
raćne bešike u hipertrofiji prostate;
trajni k., v. /c. a demeure; ženski k., krat-
ki kateter pogodan za prolaženje kroz
žensku uretru.
kateterizacija, uvlačenje katetera u razne
šuplje organe u cilju pregleda ili leče-
nja; k. hepatičke vene, uvlačenje kardi-
jalnog katetara (sonde) kroz venu na
ruci, u desnu pretkomoru, donju šuplju
venu, hepatičku venu do malih hepatič-
kih venula radi odreñivanja intrahepa-
tičkog venskog pritiska; k. mokraćne
bešike, uvlačenje katetera kroz uretru
u mokraćnu bešiku radi ispuštanja
mokraće ili ispiranje bešike, v. katetar;
c. posterior vesicae urinariae, zadnja
ili retrogradna kateterizacija mokraćne
bešike, uvlačenje katetera u uretru kroz
otvorenu bešiku u neprolaznim suženji-
ma uretre, kada se ne može izvršiti ob-
ična kateterizacija; kateterizacija pute-
va za disanje, v. intubatio; k. srca, no-
viji riačin ispitivanja srca. Sastoji se u
uvlačenju katetera (sonde) kroz venu
na lakatnom pregibu u desnu pretko-
moru, desnu komoru i plućnu arteriju.
Pomoću katetera srca odreñuje se priti-
sak u desnom srcu, utvrñuje se sastav
gasova u krvi u desnom srcu i mogu se
utvrditi izvesne najčešće uroñene srča-
ne mane; k. uretera, uvlačenje ureteral-
kauzalna embriologija
nog katetera pomoću specijalnog cls-
toskopa u ureter radi dobivanja mokra-
će iz odgovarajućeg bubrega ili radi ret-
rogradne pijelografije.
katjon, v. jon.
katoda, negativna elektroda, negativni pol
jednosmerne struje. Katoda u rendgen-
skoj ili termoelektronskoj cevi izrañena
je u vidu spiralnog vlakna; zagreva se
niskom voltažom od 3 do 18 V radi emi-
tovanja elektrona.
katodni osciloskop, elektronski instru-
ment koji služi za posmatranje podsti-
caja iz detektora zračenja ili drugih
elektronskih instrumenata. Služi za is-
pitivanje, merenje, proveravanje isprav-
nog rada i podešavanje instrumenata i
mernih kompleta.
katodni trzaj, kontrakcija mišića koja se
javlja pri monopolarnom nadraživanju
živca, kad je aktivna elektroda katoda.
katrani (borovičin, brezov, bukov), guste,
mrke ili crne tečnosti, koje se dobivaju
suvom destilacijom drveta od lisnatog i
četinarskog drveća prema našoj farma-
kopeji, oficinalni su Pyroleum Fagi (bu-
kov katran), Pyroleum Betulae (brezov
katran), Pix luniperina (borovičin kat-
ran) i Lithanthracis pyroleum (katran
kamenog uglja). Deluje lokalno i inhala-
cijom pare; pri inhalaciji dolazi do oša-
mućenosti, vrtoglavice, nauzeje, proliva
i nadražaja bubrega, pri lokalnom dej-
stvu na kožu razvijaju se eritem, akne,
bradavice, pa i karcinom.
Katzenjammer. (nem.) simptomi glavo-
bolje, mučnine, mogućnog edema moz-
ga i funkcionog neuritisa kao posledice
napitog stanja.
kaudalno crevo, v. repno crevo.
kaustičan, jedak, koji nagriza, razjeda,
koji uništava živo tkivo.
kaustika, v. caustica.
kautela, mera predostrožnosti, npr. kau-
tela asepse, mere za postizanje aseptič-
kih uslova u hirurgiji i dr.
kauter, v. cauter, galvanokauter, elektro-
kauter, paquelin.
kauterizacija, v. cauterisatio.
kauzalgija, v. causalgia.
kauzalna embriologija, proučava kojim
se mehanizmom i pod kakvim okolnos-
413
kauzalna terapija
tima tako elementarne strukture razvi-
jaju u složene i najsloženije oblike i
funkcije.
kauzalna terapija, v. therapia.
kaverna, v. caverna.
Kayser-Fleischerov prsten, sekundarna
pigmentacija rožnjače u Wilsonovom
oboljenju (hepatolentikularna degene-
racija). U stromi rožnjače pored limbu-
sa vidi se zelenkastožućkasti prsten na-
stao taloženjem organskog bakra.
Kazanjianöva šina, v. šina s prste novima -
metalna.
kazein, mlečna belančevina poreklom iz
mlečne žlezde sisara. Kravlje mleko je
sadrži od 2,5 do 3,2 %, a u žene O do 0,75
%. Ne zgrušava se na toploti pri neutral-
noj reakciji, zgrušavanje mleka pri ku-
vanju dokaz je zagañenosti i higijenske
neispravnosti mleka. Glavni je sastojak
sira. V. casein.
kazeinogen, najvažnija belančevina mle-
ka. Kazeinogen je fosfoproteid, u kome
je fosforna kiselina estarski vezana za
ostatak serina belančevinske kompo-
nente kazeinogena. Kazeinogen sadrži
oko 0,9 % fosforne kiseline. Kazeinogen
ima izražene kisele osobine i u mleku je
u obliku anjona i to kao kalcijum-kazei-
nat. Izoelektrična tačka mu je pH 4,7.
Ako se mleko zakiseli ili se uticajem
bakterija stvori iz laktoze enzimskim
putem mlečna kiselina, mleko će se
zgrušati. Pri zgrušavanju mleka kazei-
nogen, rastvorljiv u vodi, prelazi u ka-
zein koji je u vodi ne rastvorljiv. Ovo se
primenjuje za dobijanje sira iz mleka.
Kazein se dodatkom alkalija ili viška ki-
selina ponovo rastvara. Sirište (želudac
teleta) pretvara enzimskim putem ka-
zeinogen u nerastvorljivu zgrušanu
masu - kazein. Kazeinogen snabdeva
organizam proteinom, kalcijumom i fos-
forom.
kazeozna pneumonija, v. pneumonia.
Keenova repozicija, v. repositio sec. Keen.
kefalometrija, merenje raznih prečnika
glave i svih anatomskih elemenata na
glavi i licu, uključujući mekotkivni po-
krivač. Antropološka metoda, iz oblasti
somatometrije.
kefir, mlećni proizvod od kobiljeg ili krav-
ljeg mleka. Proizvodi se dodatkom spe-
414
keratitis
cijalne mesa vine bakterija i gljivica: (To-
rula kefir i Lactobacillus caucasicus).
Prijatnog je ukusa, sličan jogurtu. V. jo-
gurt, kiselo mleko i kumiš.
Kehrkringovi nabori, kružni nabori cre-
va koji se javljaju tek u 6. mesecu.
Keith-Flackov čvor, v. nodus sinoatrialis.
kelektom, plan uzimanja komada tkiva iz
tumora.
keletomia, keietomija, hirurško razdvaja-
nje kilnog prstena u slučaju ukleštene
kile.
keloid, čvrsto, ograničeno zadebljanje
kože, nastaje, u predisponiranih osoba,
prekomernim umnožavanjem vezivnog
tkiva, u procesu zarašćivanja rana (po-
sle opekotina, kauterizacija itd.), ili ne-
kih drugih zapaljenjskih procesa JLI
koži.
keramika, (stom.) širi pojam za više vrsta
stomatološkog porculana. Sastoji se od
finih čestica feldspata, kvarca i kaolina uz
dodatak fluorescentnih materija i metalnih
oksida kojima se postižu tran-sparentnost i
prirodna boja zuba; alumina k., klasični
porculan uz dodatak većeg procenta
aluminijum-trioksida iste termalne
ekspanzije. Dva puta je tvrñi od klasičnog
porculana i koristi se x za izradu
porculanskih krunica i mostova do 3 člana
u predelu fronta; ciklus pečenja k.,
vremenski i temperaturni interval pečenja
keramičkih nadoknada ili faseta. Pečenje
porculana obavlja se u tri faze, gde je
zadnje pečenje name-njeno glaziranju i
izvodi se u prisustvu vazduha; glaziranje
k., završno pečenje keramičke ili metalno-
keramičke nadoknade u prisustvu vazduha
radi dobi-janja tankog staklastog sloja na
njegovoj površini; klasična k., po svom
sastavu sličan staklu i koristi se za izradu
porculanskih krunica; metalna k.,
modifiko-vani klasični porculan u čiji
sastav ulaze oksidi neplemenitih metala
neophodni za razvijanje metalno-
keramičkog me-ñuspoja u toku ciklusa
pečenja. Ova keramika ima termalnu
ekspanziju veoma blisku termalnoj
ekspanziji legure na kojoj se peče.
keratinizacija, v. oročavanje.
keratitis, zapaljenje rožnjače. Može nasta-
ti egzogeno ili endogeno. Protiče bez gu-
bitka tkiva i li s njegovim gubitkom; k.
kerato-
bullosa, sekundarna degeneracija rož-
njače praćena bulama epitela koje pr-
skaju; k. dendritic a, v. keratitis herpeti-
ca; k. disciformis, v. keratitis herpetica;
k. e lagophthalmo, nastaje u delu rož-
njače koji nije dovoljno pokriven kapci-
ma; k. eczematosa, scrophulosa,
phlyctaenularis (v. L conjunctivitis p.)
praćena skrofuloznim izgledom lica, ek-
cemima kože glave i lica, eksuc|ativnom
dijatezom. Osnovna promena je fliktena
rožnjače (v. phlyctaend)\ k. filamento-
sa, oštećeni epitel uvija se u vidu konći-
ća; k. herpetica, virusno oboljenje. Pre-
ma kliničkoj slici javlja se: k. dendritica,
površinski defekti epitela u vidu granči-
ca, k. disciformis, zamućenje parenhima
u vidu kotura; k. neuroparalytica, u
toku paralize trigeminusa u području
otvora kapaka javlja se okruglasti de-
fekt epitela koji može preći u ulkus; k.
parenchymatosa e lue congenita, du-
bok keratitis koji zahvata oba oka. Pra-
ćen je Hutchinsonovom trijadom. Os-
tavlja velika zamućenja; k. rosacea,
prati acne rosaceae lica.
kerato-, prefiks koji u složenicama ozna-
čava da je nešto u vezi s rožnatom ma-
terijom (npr. rožasti sloj epiderma) ili s
rožnjačom oka. Npr. keratoconus, ku-
pasto izbočenje rožnjače.
keratoacanthoma, keratoakantom, be-
nigni tumor u obliku cirkumskripte, he-
misferične hiperplazije epiderma s cen-
tralnim orožavanjem, lokalizovan ma-
hom na licu. Siri. molluscum sebaceum.
keratoconjunctivitis, keratokonjunktivi-
tis, istovremeno zapaljenje rožnjače i
vežnjače.
keratoconus, keratokonus, kupasto izbo-
čenje centralnog dola rožnjače s tstanje-
njem parenhimax Obično se javlja na
oba oka, mada ne uvek podjednako izra-
žen. Najčešće se javlja posle puberteta.
Oboljenje postepeno napreduje i dovo-
di do velikog astigmatizma, zamućenja
rožnjače i slabog vida.
keratodermia, keratodermija, kongeni-
talna ili stečena, regionalna (stopala, ta-
bani) hiperkeratoza.
keratoglobus, retka anomalija oblika i
krivine rožnjače. Rožnjača je ravnomer-
keratoskop po Placidu
no istanjena, ima okruglastu krivinu. Za
tačno postavljanje dijagnoze dolazi u
obzir megalokornea.
keratohyalin, zrnasta supstancija (elei-
dinska zrnca) koja se nalazi u ćelijama
zrnastog sloja iz koje nastaje keratin pri
orožavanju ćelija rožastog sloja epider-
ma.
keratoiridocyclitis, keratoiridociklitis,
istovremeno zapaljenje rožnjače, dužice
i cilijarnog tela.
keratolytica, keratolitici, sredstva koja
svojim keratolitičkim dejstvom odstra-
njuju hiperplazičan rožasti sloj (clavus,
tyloma). Predstavnik je salicilna kiseli-
na.
keratomalacia, keratomalacija, stvaranje
grizlice u rožnjači koje može dovesti do
potpune nekroze rožnjače. Nastaje sle-
pilo usled panoftalmije ili ftize očne ja-
bučice. Javlja se u male dece usled teš-
kih poremećaja u ishrani, naročito us-
led nedostatka vitamina A, kao i usled
teških crevnih poremećaja. V. xerosis.
keratoma, cirkumskriptno, ograničeno
orožavanje; k. palmare et plantare he-
reditarium, dominantno nasledna re-
gionalna hiperkeratoza dlanova i taba-
na, koja u nekim slučajevima prelazi i
na dorzalne strane (transgrediens) ili je
mestimična (dissipatum); k. senile (ke-
ratosis senilis), mestimična, bradavi-
časta orožavanja, na licu ili šakama u
starijih osoba. Prekanceroza.
keratometar, v. ophthalmometer,
keratoplastica, keratoplastika, operacija,
koja ima za cilj zamenu obolelog ili za-'
mučenog dela rožnjače providnim ma-
terijalom koji se uzima s rožnjače lesa.
Izvodi se najčešće u cilju poboljšanja
oštrine vida; k. lamellaris, zamenjuju
se samo prednji slojevi rožnjače; k. par-
tialis, zemena jednog dela rožnjače, ug-
lavnom centralnog; k. perforativa, rož-
njača se zamenjuje u celoj debljini; k.
totalis, zamena celokupne rožnjače.
Vrši se retko jer su rezultati nesigurni.
keratosis, keratoza, pojačano orožavanje.
Sin. hyperkeratosis.
keratoskop po Placidu, okrugla ploča s
koncentričnim crnim krugovima čija se
slika reflektuje na rožnjači. Služi za di-
415
kerion Celsi ketoza
jagnozu već izraženog astigmatizma ve- ketoni, jedinjenja koja sadrže dvovalent-
ćeg stepena. nu karbonilnu grupu = C = O, vezanu za
kerion Celsi, duboka trihofitija kose gla- dva jednaka ili različita ugljovodonična
ve ili brade u obliku ispupčenih, gnoj- ostatka (alkila ili arila), npr. propanon
nih ploča ili čvorova (duboki folikuli- (aceton) - CO - . Ketoni
tis), iza kojih ostaje trajna alopecija. nastaju oksidacijom sekundarnih
kernicterus, žutica moždanih jezgara, alkohola.
praćena teškim neurološkim promena- ketonska grupa, keto-grupa, karbonilna
rna u krvi: velike količine slobodnog grupa = C = O, vezana direktno za dva C-
(nevezanog) bilirubina i intenzivna žuta -atoma. Npr. CH
obojenost moždanih jezgara s teškim
degenerativnim promenama u njima. --
Ova žutica pripada grupi teške žutice
novoroñenih /bog neslaganja krvnih propanon (aceton) sadrži keto-grupu.
grupa ABO, a češće podgrupe Rezus iz- ketonska tela, hemijska jedinjenja (pro-
meñu majke i deteta. V. icterus. panon, acetilsirćetna, oksibuterna kise-
kesa, v. bursa; k.za led, kesa od gume ili lina) koja se i pod fiziološkim uslovima
gumiranog platna koja se puni ledom i nalaze u organizmu a odlikuju se^ pri-
služi u terapijske svrhe. sustvom karbonilne - CO - grupe; u pa-
kesonska bolest, javlja se posle naglog iz- tološkim uslovima, npr. metabolički de-
laska iz kesona. Nastaje usled dekom- kompenzovana šećerna bolest (v.
presije i oslobañanja mehurića azota tamo), gladovanje itd., količina keton-
koji začepljuju kapilare i veće krvne su- skih tela postaje znatno veća i tada se
dove ugrožavajući život. Postoji opas- ona u znatno većoj meri izlučuju mokra-
nost od začepljenja krvnih sudova vital- ćom; najznačajnija ketonska tela su ace-
nih centara. ton, acetosirćetna kiselina i betahidrok-
kestenjača, v. prostata. sibuterna kiselina.
ketamin, narkotičko sredstvo za dijagnos- ketonuria, v. ketoaciduria.
tičke i kratke hirurške poduhvate, za
uvoñenje u narkozu i za dopunu dejstva Jcetosis, ketoza, povećano stvaranje i na-
drugih narkotičkih sredstava; prouzro- gomilavanje ketonskih tela (acetona,
kuje »disocijativnu anesteziju«: pacijent acetosirćetne i hidroksibuterne kiseli-
se za vreme uvoñenja oseća razdvojen ne) u organizmu u šećernoj bolesti i gla-
od svoje okoline, čak i od svojih sopst- dovanju.
venih ekstremiteta. 17-ketosteroidi, mešovita grupa jedinje-
ketgut, v. catgut. nja androgenog (v. tamo) porekla i svi, u
ketoacidosis, ketoacidoza, nagomilava- različitom stepenu, ispoljavaju anabol-
nje velikih količina ketonskih tela (v. na (v. anabolismus) i androgena svoj-
tamo) u telu osoba, npr. sa šećernom stva; mogu se, srazmerno, lako odrediti
bolešću, nastaje usled nedostatka po- u mokraći.
trebne količine biološki aktivnog insuli- ketostix, ketostiks, trake impregnisane
na (v. tamo). natrijumnitroprusidom, aminosirćet-
ketoaciduria, ketoacidurija, izlučivanje nom kiselinom i dinatrijum-fosfatom, a
ketonskih tela mokraćom. služe za odreñivanje ketonskih tela (v.
ketogen, koji stvara ketonska tela. Keto- tamo) u mokraći; dejstveni princip rea-
gene supstancije su masti i izvesne be- guje pretežno s acetosirćetnom kiseli-
lančevine. V. ketoni. nom (manje s acetonom i betahidroksi-
ketogenesis, ketogeneza, stvaranje keton- buternom kiselinom) u mokraći.
skih tela u organizmu. ketosuria, ketozurija, prisustvo ketoze u
ketokiseline, v. kiselina. mokraći.
ketonaemia, ketonemija, povećanje ke- ketoza, monosaharid koji sadrži keto-gru-
tonskih tela u krvi, kao u gladovanju i pu. Najvažnija ketoza je fruktoza (keto-
šećernoj bolesti. heksoza).

416
kičma
kičma (turski), kičmeni stub, rtenjača, rte-
nica, hrptenjača. V. columna vertebralis,
kičmeni stub.
kičmena, leñna vrpca, v. chorda dorsalis.
kičmeni stub ili kičma, v. columna verteb-
ralis; (embr.) razvoj kičmenog stuba po-
kazuje 3 stupnja: opnasti, hrskavični i
koštani. Opnasti kičmeni stub se stvara
od sklerotoma (odnosno somita) koji
oko svitnjaka, kao oko leñne osovine,
slažu mezodermne elemente.
Kienböckov fenomen, paradoksna kon-
trakcija prečage; he mi dijafragma na
jednoj strani podiže se pri udisaju, a
spušta pri izdisaju.
Kienböckova bolest, v. bolest.
Kienböckovo iščaaenje, izolovana dislo-
kacija polumesečaste kosti ručja.
kifoton, aparat za redukciju, ispravljanje
Pottove bolesti. V. Pottova bolest.
kijavci, nadražujući kratkotrajni bojni ot-
rovi koji draže gornje disajne puteve i
izazivaju kašalj i dugotrajno kijanje, lu-
čenje sluzi, pljuvačke i si., a u jačoj kon-
centraciji i bol u grudima. Nadražaji se
ublažuju udisanjem para alkohola, hlo-
roforma, amonijaka iz ampula ličnog
dekontaminacionog pribora (v. tamo), a
u teškim slučajevima rastvorom 1-2 °/o--
tnog kokaina u glicerinu. Najvažniji su
difenil-hlor-arsin i difenil-cijan-arsin
(Klark I i Klark II, v. tamo).
kijavica, coryza, akutno zapaljenje sluzni-
ce nosa. Sin. rhinitis catarrhalis acuta.
Većinom je u pitanju virusna infekcija
epidemijskog karaktera, tj. »obična pre-
hlada«. I mnoge druge virusne infekcije
vazdušnih puteva počinju korizom kao
grip, morbili. Velik broj koriza spada u
grupu alergijskih rinitisa, nekad nazva-
nih c. spasmodica, vasomotoria, nervo-
sa itd.; alergijska k., neinfektivno zapa-
ljenje nosne sluznice kao i sluznice u pa-
ranazalnim šupljinama. Nastaje prili-
kom dodira i resorpcije specifičnog
alergena i nosne sluznice u sensibilisa-
nih osoba. Može da bude sezonska (po-
len), trajna (kućna prašina) ili profesij-
ska (brašno); polenska k., posebna vr-
sta sezonske alergijske bolesti; coryza
syphilitica, gnojna kijavica novoroñe-
27 Medicinski leksikon
kiseli fuksin
nog deteta. Javlja se u kongenitalnom
sifilisu s enantemom u nosu.
kila, v. hernia; k.u ožiljku, v. hernia ven-
tralis.
kilopondmetar, oznaka kpm, vansistem-
ska jedinica za rad i energiju čija je
upotreba zakonom zabranjena posle
1980. godine, l kpm = 9,806 J.
Kimmelstiel-Wilsonov sindrom, v. sin-
drom.
kimograf, v. rcndgen-kimograf.
kinaza, (1) specifičan aktivator nekog pro-
fermenta, npr. enterokinaza koja aktivi-
še tripsinogen; (2) kinaze su enzimi fos-
foferaze koje katalizuju reakcije preno-
sa fosfatnih ostataka na monosaharide
(glukozokinaza, fruktozokinaza i dr.).
kineplastika, plastička amputacija u ko-
joj se patrljak tako formira da odgovara
motornim zahtevima.
kinesitherapia, v. therapia.
kinetika, nauka o kretanju (deo mehani-
ke); k. u herniji, bavi se ispitivanjem br-
zina reakcije i hemijskih ravnoteža; k.
radioaktivnog gvozda, sin. ferokineti-
ka, metod za kvalitativno i kvantitativno
ispitivanje eritropoeze. Posle intravens-
kog ubrizgavanja dijagnostičke doze ra-
dioaktivnog gvozda Fe59, prati se njegov
klirens iz krvi, brzina vezivanja za erit-
rocite i stepen vezivanja za pojedine or-
gane (jetra, slezina).
kinetochora, kinetohora, v. centromera.
kmetski, pokretan, u kretanju.
kinezalgija, bol izazvan naprezanjem mi-
šića.
kineziterapija, lečenje bolesti pokretima
i vežbama. Sin. kinezioterapija.
Kingova gipsana kapa, v. immobilisatio.
Kingsleyjev splint, v. šina.
kinidin, v. Chinidinum.
kinin, v. Chininum.
kiretaža, v. curettage.
Kirmissonnova operacija, v..operacija.
Kirschnerova žičana ekstenzija, v. ex-
tensio.
kisela fosfataza, hemijska seksualna odli-
ka. Njena prosečna količina u ejakulatu
iznosi izmeñu 20-40. godine, 14000
E/ml.
kisela voda, v. voda.
kiseli fuksin, v. fuchsin.
417
kiseli rubin
kiseli rubin, v. fuchsin S.
kiselina, v. acidum; homogentizinska ki-
selina je 2-5-dioksifenil-sirćetna kiseli-
na nazvana i alkapton. Nastaje iz p-oksi-
fenil-pirogrožñane kiseline oksidaci-
jom. Pri izlučivanju alkaptona s mokra-
ćom (alkaptonurija) ona na vazduhu po-
stepeno potamni i pocrni i pokazuje
jaku reduktivnu sposobnost; ketonske
k., ketokiseline su organske kiseline
koje pored karboksilne grupe sadrže i
keto-grupu, npr. pirogrožñana kiselina,
CHs - CO - COOH; masne kiseline, za-
sićene monokarbonske kiseline, olein-
ska kiselina, (2>7 - CH - CH-
(CHz)? -COOH nezasićena viša masna
kiselina. Sastojak je naročito ulja; or-
ganske kiseline, organska jedinjenja
koja sadrže jednovalentnu karboksilnu
grupu (- COOH). Po svom hemijskom
ponašanju organske kiseline su slične
neorganskim kiselinama.
kiselo mleko, mlečni proizvod, dobijen
pod uticajem bakterija: acidi lactici i ba-
cillus bulgaricüs, koji razlazu laktozu u
mlečnu kiselinu. U kiseloj sredini ka-
zein se zgrušava. Kad mlečna kiselina
dostigne nivo od l °/o zaustavlja se dalji
razvoj bakterija. Delüje povoljno na flo-
ru digestivnog sistema, suzbija pretera-
ni razvoj E. coli.
kiseljak, kisela voda, koja sadrži uglav-
nom ugljenu kiselinu, odnosno ugljen--
dioksid. V. voda (kisela).
Kiseljak kod Sarajeva, banja pokraj reči-
ce Lepenice, u najlepšem mestu sarajev-
ske okoline, na 476 m n.v. Ima klimat
koji deluje sedativno. Postoje više izvo-
ra (temperature 12° i 130C) istog sastava.
Voda s ovih izvora je alkalna, zemnoal-
kalna (hidrokarbonatna), slabo sulfatna
i murijatička, ugljenokiseia (ukupno sa-
drži 6,2595 g %). Voda se koristi za piće,
za kupanje (prethodno zagrejana) i za
izvoz u bocama. U ovoj banji lece se: po-
remećaji i oboljenja želuca, creva, jetre
i žučnih puteva, šećerna bolest, urički
artritis (giht), oksalatna dijateza i gojaz-
nost.
kiseonički dug, količina kiseonika koja
se, po završenom radu, naknadno, unosi
i troši kao višak u odnosu na količinu
418
klauden
koja bi se unela da rada nije bilo. Otpla-
ta kiseoničkog duga može potrajati i či-
tav sat. Utoliko je veći ukoliko je pre-
thodni napor bio većeg intenziteta i du-
žeg trajanja. Funkcija otplate kiseonič-
kog duga je ukloniti nagomilane raspad-
ne produkte (mlečnu kiselinu) i obnoviti
rezerve energetskog materijala neop-
hodnog pri naporima velikog ili maksi-
malnog intenziteta. Najveće vrednosti
do 10 lit. u netreniranih, a preko 20 lit.
u treniranih.
kiseonik, v. oxygenium.
kišomer, aparat kojim se meri količina
vodenog taloga. Kišomer je sud odreñe-
ne površine, u kom se visina sloja vode-
nog taloga meri u milimetrima; HeI-
Imanov k., ima površinu dna 500 cm2,
ispod kog se nalazi boca za skupljanje i
merenje taloga (5 cm2 skupljene kišnice
odgovara visini kiše od 0,1 mm). Kišo-
mer se postavlja tako da je zaštićen od
vetra i udaljen od zidova i drveća. Sneg,
grad i inje moraju se pre merenja otopi-
ti.
kivetisanje, (stom.) ulaganje proteze iz-
modelisane u vosku i s postavljenim
^ veštačkim zubima u kivetu s gipsom
radi oblikovanja akrilatnog materijala u
željeni oblik proteze.
Kjeldahlov metod, metod za odreñivanje
celokupnog nebelančevinskog azota u
telesnim tečnostima.
klaćenje (sredogruña), v. mediastinal
flutter, pneumothorax, traumatopnoea.
klamerica, metalna naprava za fiksiranje
koferdama na zub. V. koferdam.
Klark I (Clark 1), naziv za difenil-hlor-ar-
sin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca
(v. tamo). Primenjuje se u obliku aero-
sola kao i Klark I (v. tamo).
Klark U (Clark 2), naziv za difenil-cijan-ar-
sin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca;
primenjuje se u obliku aerosola. Od
svih nadražljivaca iz grupe arsenskih
BOT ima najjače toksičko dejstvo na čo-
veka. Gas-maska štiti ako ima ugrañen
protivdimni filtar. V. kijavci, Klark II.
klauden, ekstrakt životinjskih pluća koji
se u vidu praha ili solucije upotrebljava
za zaustavljanje krvarenja posle vañe-
nja zuba.
Klebs-Löfflerov bacil
Klebs-Löfflerov bacil/ v. Corynebacte-
rium diphtherias.
Klebsiella, vrsta gram-negativnih asporo-
genih, nepokretnih bacila s čahurom.
Rasprostranjeni su u prirodi, u ljudi se
mogu naći u digestivnom traktu, mada
pokazuju veći afinitet za sluznice disaj-
nog trakta. Ova grupa obuhvata tri vr-
ste: K. ozaene, izaziva hronični rinitis;
K. pneumoniae (Friedländerov bacil),
izaziva oboljenja disajnog trakta; K. rhi-
noscleromatis, prouzrokovao rinosk-
leroma. Sin.: Bacterium rhinoscleroma-
tis, Frichov bacil.
kleptoman, osoba obolela od kleptomani-
Je.
kleptomania, kleptomanija, bolesna sklo-
nost ka krañi kojoj se ne može odoleti.
Kleptoman krade bilo šta, bez obzira na
vrednost i korist.
kleâta, instrument s dva ukrštena kraka.
V. forceps; arterijska k., klešta za hvata-
nje i stezanje arterije; Ashova k., za re-
poziciju nosne pregrade; bajonet-kleš-
ta, klešta kojima se vade zaostali kore-
novi zuba u gornoj vilici; bulldog k., op-
ružna klešta za hvatanje arterije u cilju
hemostaze. Obično su obložena gumom
da ne bi oštetila zid krvnog suda; DaM-
grenova k., naročito konstruisana kleš-
ta za sečenje kosti lubanje pri trepana-
ciji; k. za držanje igle, v. iglodriač; Es-
marchova k. za jezik, klešta za izvlače-
nje jezika kad ovaj u toku narkoze za-
padne u ždrelo i zbog toga može izazvati
asfiksiju. Ova klešta su neophodan deo
pribora za narkozu; k. za klips, klešta
za stavljanje klipsova, koji se najčešće
primenjuju u neurohirurgiji; Kochero-
va k., jaka klešta za držanje tkiva u toku
operacije i za stezanje tkiva koja krvave;
k. za kost, klešta za držanje kosti za vre-
me operativnog rada na istoj; litotom-
ska k., klešta za vañenje kamena iz
mokraćne bešike pri litotomiji; moski-
to-k., mala klešta za hvatanje krvnih su-
dova pri hemostazi; Péanova k., kriva
ili prava klešta za hvatanje krvnih sudo-
vci radi hemostaze; Walshamova k., za
repoziciju pomerenih nosnih kostiju.
klica, mikroorganizam, naziv uglavnom za
spore i vegetativne oblike bakterija, kao
27*
klimat
i za sve jednoćelijske organizme. V. mik-
roorganizam.
klicina pljošta, (embr.) tvorbena citop-
lazma koja se u sauropsida pretvara u
germinativni kotur.
klima, v. klimat.
klimaks, v. climacterium.
klimakterijum, v. climacterium.
klimakteričke tegobe, nastupaju u kli-
makterijumu zbog prestanka jajničke
funkcije, što sekundarno prouzrokuje
promene u funkciji hipofize. Zbog toga
mogu nastati vazomotorni simptomi
kao navala toplote u glavu, vrat i gornji
deo toraksa, povećanje arterijskog kr-
vnog pritiska, znojenje, često profuzno,
zatim noćni strah, razdražljivost itd.
klimat, skup geografskih i atmosferskih
uslova u nekom mestu, nekom predelu
ili čitavoj pokrajini i njihov odnos pre-
ma životu nastanjenih živih bića uopšte,
pa i ljudskih bića posebno. Sin. klima;
alpski k., v. visinski k.; kontinentalno--
nizinski k., klimat mesta na visini is-
pod 300 m, a najmanje na 50 km od mor-
ske obale. Odlikuje se visokim vazduš-
nim pritiskom, prilično stalnom tempe-
raturom, većom vlažnošću, umerenom
svetlošću i vetrovima itd. Na tim osobi-
nama osniva se njihovo umirujuće dej-
stvo. Takav je klimat, npr., Palica i nekih
drugih banja:, nizinski k., klimat mesta
u ravnici na 0-300 m nadmorske visine;
ova mesta nalaze se u kontinentalnom
delu ili na primorju. V. kontinentalni k.
i primorski k.; planinski k., klimat pla-
ninskih mesta koja se dele na: slabovi-
sinska (u podnožju planina), 300-600 m;
srednjevisinska, 600-1.100 m; visinska,
1.100-2.000 m. V. visinski klimat, sred-
njovisinski klimat; primorski k., klimat
čije su glavne osobine: ujednačenost
meteoroloških uslova (relativno stalna
temperatura vazduha, povećana atmos-
ferska vlažnost, postojanje naizmenič-
nih vetrova s kopna i s mora, visok at-
mosferski pritisak). Morski vazduh'bo-
gat je kiseonikom i ozonom. Svetlost na
moru je jaka i obilna (posredna i nepos-
redna). Meñu ovim osobinama ima i
nadražajnih, podsticajnih i umirujućih
elemenata. Ukratko, primorski klimat
419
klimatizacija
podstiče organizam i jača zdravlje; se-
dativni k., klimat koji deluje umirujuće
na organizam, v. kontinentalno-nizinski
k.; srednjo-visinski k., klimat planin-
skih mesta na visini od 600 do 1.100 m
koji ima osobine i efekte na organizam
na sredini izmeñu visinskog i slabo vi-
sinskog i nizinskog klimata. On odgovara
većem broju bolesnika. Njegovo dej-
stvo je da više snaži, ali da ne nadražuje.
On se i bolje podnosi nego visinski kli-
mat. To je klimat mnogih sanatorijuma
za plućnu tuberkulozu. V. subalpski k.;
stimulantni k., klimat koji deluje pod-
sticajno na metabolizam i ima opšte to-
ničko dejstvo na organizam, tj. jača telo.
V. primorski k., visinski k.; subalpski k.,
v. srednjovisinski klimat; visinski k., kli-
mat planinskih mesta na visini od 1.100
do 2.000 m koji se odlikuje time što je u
njima atmosferski pritisak snižen, vaz-
duh razreñen, stepen vlažnosti manji,
srednja temperatura vazduha niža, vaz-
duh hemijski čist i što obiluju direktnim
sunčanim zracima. Planinska klimatska
mesta obično su zaklonjena od nesnos-
nih vetrova. Ukratko, njihovo opšte de-
lovanje je sledeće: podsticaj metaboliz-
ma i toničko dejstvo na organizam, ali
ne i nadražajno. Sin. alpski klimat.
klimatizacija, podešavanje (specijalnim
ureñajem) temperature i vlažnosti vaz-
duha neke prostorije (bolesnikove
sobe, operacione sale i dr.) po želji i po
potrebi, nezavisno od spoljnih atmos-
ferskih uslova; k. prostorija, veštačko
regulisanje lokalnih klimatskih osobina
u prostorijama i zgradama, prema higi-
jenskim principima. Zadatak klimatiza-
cije je popravljanje kvaliteta vazduha u
pogledu njegovih fizičkih, hemijskih i
mehaničkih osobina i stvaranje najpo-
voljnijih klimatskih uslova u radnim
prostorijama i prostorijama uopšte. Pri
tom se centralno regulišu pojedini me-
teorološki faktori u vazduhu u cilju nje-
govog optimalnog poboljšanja. Prema
potrebama, vazduh se filtruje, suši ili
ovlaži, zagreva ili rashlañuje. Ovako
kondicionisani vazduh razvodi se zatim
sistemom kanala po celoj zgradi.
420
klin
klimatizam, pojam koji obuhvata niz pita-
nja (privrednih, tehničkih, medicin-
skih) koja se odnose na klimatska mesta
i njihov meñusobni odnos.
klimatologija, (medicinska za razliku od
geografske, poljoprivredne), grana me-
dicine koja proučava elemente i osobi-
ne pojedinih klimata, odreñenih geog-
rafskih mesta i analizuje njihovo dej-
stvo na zdrav i bolestan organizam.
klimatopatologija, deo medicinske kli-
matologije koji se bavi nepovoljnim (pa-
togenim) dejstvima klime na ljudski or-
ganizam.
klimatoterapija, v. therapia. -
klimatske komore, v. komora.
klimatski šok, v. šok.
klimatsko mesto, naziv za mesto u dolini,
na planini, obali jezera ili mora, s po-
voljnim i odreñenim klimatom, koje je
izgrañeno i opremljeno za lečenje i opo-
ravak izvesnih bolesnika. Pravo klimatsko
mesto je samo onda kada je u njemu
ostvarena administrativno komunalno--
urbanistička, higijensko-zdravstvena i
socijalna organizacija. Postoje dve vrste
klimatskih mesta: specifična (sanatori--
jum), za lečenje plućne tuberkuloze
(Ozren, Surdulica, Knez-selo, Golnik i dr.) i
kostne tuberkyloze (Kraljevica, Rovinj i
dr.), i nespecifična, za lečenje ostalih
hroničnih bolesti, funkcionih poremećaja i
patoloških naklonosti.
klin, upotrebljava se obično u ortoped-
skoj hirurgiji; Jewettov k., klin za unut-
rašnju fiksaciju preloma trohantera. On
se pričvršćuje za ploču radi fiksiranja
glave i vrata kosti o telo kosti; Kuntsch-
erov k., veliki cevasti metalni klin za in-
tramedulnu fiksaciju preloma; Neufel-
dov k., klin za fiksiranje intertrohanter-
nog preloma butnjače s tim da se jedan
krak klina zabija u vrat butnjače idući
kroz trohanter, a drugi, čiji je odnos
prema prvom klinu savijen pod uglom
od 130 % fiksiran je za butnjaču pločom;
Rushov k., klin za osteosintezu u prelo-
mu kosti. Zasniva se na elastičnom uk-
leštenju klina s osloncem u tri tačke na
kosti. Smith-Petersenov k., trouglasti
klin za fiksiranje glave u prelomu vrata
butnjače.
klinasta kost
klinasta kost, neparna kost lubanje, sa-
stoji se od tela, krila, krilastih nastavaka
i sadrži šupljinu (sinus sphenoidalis). V.
os (sphenoidale).
klindamicin, derivat antibiotika linkomi-
cina.
Klinfelterov sindrom, v. sindrom
kliničar, lekar koji se bavi praktičnom
medicinom.
klinička imunologija, područje medicine
koje se bavi izučavanjem, dijagnozom i
terapijom oboljenja imunskog aparata i
svih onih oboljenja u čijoj su patogenezi
uključeni imunski procesi, kao i prime-
nom imunoloških metoda i testova u
kliničkoj medicini,
klinička slika, skup tipičnih i karakteris-
tičnih subjektivnih tegoba (simptoma) i
objektivnih znakova kojima se odlikuje
neko oboljenje.
kliničko ispitivanje, skup svih vrsta pre-
gleda izvršenih na bolesniku, u toku
njegova boravka na klinici, u cilju po-
stavljanja tačne dijagnoze.
kliničko lečenje, v. therapia.
kliničko posmatranje, ispitivanje i po-
smatranje bolesnika na klinici ili u bol-
nici, za odreñeni 'period vremena po-
trebnog da se dobije što potpunija slika
o vrsti i stanju njegove bolesti.
klinika, bolnička ustanova u sklopu medi-
cinskog fakulteta, koja služi ispitivanju i
lečenju bolesnika i praktičnoj nastavi za
studente medicine, lekare na usavršava-
nju, pored toga što se na njoj obavlja i
naučno-istraživački rad.
Klippel-Trénaunayov sindrom, v. haem-
angiectasia osteohypertrophicans.
klirens, v. clearence; k. brom-sulftaleina
(BSP) obeleženog radioaktivnim jo-
dom, test za ispitivanje funkcije jetre; k.
kreatinina, v. clearance; k. radioaktiv-
nog gvozda, v. clearance; k. radioaktiv-
nog koloidnog zlata Au198, test za ispi-
tivanje poremećaja krvotoka u jetri. Po-
sle i.v. ubrizgavanja dijagnostičke doze,
odreñuje se brzina njegovog klirensa iz
krvi; k. ureje, v. clearance.
klistir, v. clysma.
klistiranje, davanje klizme. V. clysma.
klivus, v. clivus.
klizma, v. clysma.
kobaltna bomba
klo, jedinica za merenje izolacione moći
odeće predstavlja sposobnost materija-
la da u prostoriji gde je temperatura
vazduha 2 kretanje vazduha ispod
tri metra u sek. i relativne vlažnosti
50% održi temperaturu kože od 33 0C.
kloaka, v. jazva.
klofibrat, inhibiše sintezu kolesterola,
služi za sprečavanje i lečenje ateroskle-
roze.
kloksacilin, metil-hlor-fenil-izoksazolil--
penicilin, polusintetski penicilin, otpo-
ran prema penicilinazi, relativno stabi-
lan u kiseloj sredini.
klomifen, v. antiestrogeni.
klon, v. don.
klonus, pojava pravilnih ritmičkih kon-
trakcija nekog mišića podvrgnutog iz-
nenadnom, trajnom istezanju. Nastaje
pod uslovima ritmičkog smenjivanja
refleksa na istezanje i obrnutog refleksa
na istezanje ili kao posledica sinhroni-
zovanog pražnjenja motoričkih neuro-
na. V. refleks na istezanje.
klube, klupče, v. glomus, glomerulus.
ključnjača, v. clavicula.
knochenalter, (nem.) »starost« kostiju,
stepen njihovog postignutog razvoja u
odreñenom uzrastu organizma. Odre-
ñuje se utvrñivanjem pojave jezgri
okoštavanja. Pojava sezamske kosti
predstavlja znak početka puberteta.
koagulacija, intravaskulna rasejana, v.
coagulatio.
koagulantna sredstva, sredstva koja po-
tpomažu zgrušavanje krvi.
koagulaza-test, dokazivanje patogeniteta
stafilokoka pomoću koagulaze. Patoge-
ni sojevi stafilokoka, koji produkuju en-
zim koagulazu, sposobni su da izvrše
koagulaciju oksalatne plazme pitomih
zečeva i nazivaju se koagulaza-pozitivni.
koagulen, tromboplastinski preparat iz
životinjske krvi koji, kao lokalni hemos-
tatik, povećava koagulabilnost krvi.
koagulopatija zbog potrošnje, v.disemi-
novana intravaskulna koagulacija.
kobalt, v. cobalt.
kobaltna bomba, aparat koji sadrži ra-
dioaktivni kobalt, Co-60. Emituje vrlo
prodorne gama-zrake, zbog čega se
421
Kocherov dilatacioni ulkus
upotrebljava za lečenje malignih tumo-
ra. V. .
Kocherov ñilatacioni ulkus, v. ulcus.
Kocherov metoñ operacije kile, v. opera-
cija.
Kocherova klešta, v. klešta.
Kochov bacil, v. Mycobacterium tubercu-
losis; K. fenomen, zasniva se na zapaža-
nju da zamorče, inficirano bacilima tu-
berkuloze, reaguje drugčije na ponovnu
inokulaciju nego zamorče koje je prvi
put inokulisano. Zamorče u stanju pre-
imunicije reaguje na ponovnu inokula-
ciju samo lokalnim promenama koje se
javljaju na mestu inokulacije, dok za-
morče koje se prvi put inokuliše bacili-
ma tuberkuloze ugine za 8-9 sedmica sa
slikom uopštene tuberkuloze; K. lonac,
aparat služi za sterilizaciju strujećom
parom (10O0C) u toku 60 do 90 minuta.
To je cilindričan metalni aparat s dvost-
rukim dnom, od kojih je gornje rešet-
kasto. Na rešetkasto dno stavlja se ma-
terijal za sterilizaciju. Ispod njega se na-
lazi voda zagrevana do ključanja. Stvo-
rena para prolazi kroz rešetku i oko
predmeta koji se sterilišu. Kochov lo-
nac služi za sterilizaciju bakterioloških
hranljivih podloga i drugih supstancija
koje sadrže ugljenikove hidrate ili dru-
ge sastojke, koji ne podnose temperatu-
ru iznad 10O0C; K. postulati, merila za
utvrñivanje etiologije zaraznih bolesti.
Na osnovu Kochovih postulata se može
smatrati za uzročnika zarazne bolesti
samo onaj mikroorganizam, koji je iz-
olovan iz bolesnika u čistoj kulturi, koji
je inokulisan eksperimentnim životinja-
ma i u njih izazvao isto oboljenje kao u
bolesnika, iz koga je izolovan i koji se iz
tako zaražene životinje može opet dobiti
u čistoj kulturi.
kod, v. cod.
kodehidraze I i II, kofermenti, aktivatori
fermenata koji aktivišu vodonik. Prvi je
difosfonikotil-amid-nukleotid, a drugi
trifosfonikotil-amid-nukleotid. Prvi
učestvuje u mlečnokiselinskom i alko-
holnom vrenju, drugi u direktnoj oksi-
daciji glikoze. Nalazi se u mnogim orga-
nima (jetra, bubrezi), a naročito ih mno-
go ima u kvascu. U njihov sastav ulazi
422
kofohirurgija
amid nikotinske kiseline, tzv. PP-faktor
iz kompleksa vitamina B. V. koenzim.
kodehidrogenaza, v. kodehidraze I i IL
kodein, v. Codeinum.
kodominantnost, v. codominantnost
kodon, v. codon.
koeficijenat iskorišćavanja kiseonika,
deo oksihemoglobina koji pri prolazu
krvi kroz kapilare tkiva otpušta kiseo-
nik. Prosečno to je 25% o.h., ali pri teš-
kom, mišićnom radu može ova vrednost
porasti na 75%.
koeficijenat nasleña, verovatnoća da u
odreñene jedinke oba alelska gena u da-e
tom lokusu potiču od roditelja koji su te
gene nasledili od zajedničkog pretka, ili
proporcija lokusa u kojima se nalaze
homologni geni; k. srodstva, stepen ve-
rovatnoće da su dve jedinke nasledile
odreñeni gen od istog, zajedničkog, pre-
tka, ili procenat svih njihovih gena koje
su dobili od zajedničkih predaka.
Koenenovi tumori, fibromi koji se razvi-
jaju pod noktima u okviru Pringleove
bolesti (adenoma sebaceum).
koenzim, termostabilni, u vodi rastvorlji-
vi, nespecifični deo nekog fermenta. V,
x kodehidraze; koenzim R, v. bio tin.
kofein, purinski derivat (I1 3, 7-trimetil-
ksantin), sastojak kafe i čaja. Stimuliše
centralni nervni sistem i miokard, cen-
tralnim dejstvom sužava krvne sudove,
a perifernim dejstvom ih širi, pojačava
diurezu. Upotrebljava se, uglavnom, za
stimulisanje centralnog nervnog siste-
ma (kore velikog mozga i produžene
moždine) i srca.
koferdam, tanka gumena traka širine 15
cm koja se koristi za izoliranje zuba od
pljuvačke i predstavlja najpogodnije
sredstvo za postizanje suvog polja rada
u stom., v. 5MVO polje rada.
koferment, aktivna grupa fermenta. Fer-
ment kao složena belančevina se sastoji
od belančevinske komponente nazvane
apoferment i nebelančevinske kompo-
nente nazvane koferment. Za delovanje
enzima moraju obe komponente posto-
jati i u kontaktu (apoferment + kofer-
ment = holoferment).
kofohirurgija, hirurgija gluvoće, obuhva-
ta razne mikrohirurške operacije koje
kognicija
služe očuvanju ili poboljšanju ošteće-
nog sluha (timpanoplastika, stapedek-
tomija, implantacija elektroda u labi-
rint itd.).
kognicija, svest o senzaciji i o njenom uz-
roku.
kohlearni mikrofonski potencijal Jedna
od električnih reakcija kohleje na zvuk;
promene potencijala koje se registruju
izmeñu elektrode koja je na kohleji ili u
njenoj blizini, i druge, indiferentne
elektrode.
koilonychia, koilonihija, degenerativne
promene na noktima prstiju u vidu ka-
šikastog izgleda noktiju koje se viñaju u
anemiji usled deficita gvozda u organiz-
mu (hiposiderbze).
koincidentni i antikoincidentni ureñaji,
elektronski instrumenti koji se prime-
njuju u nuklearnoj medicini za odreñi-
vanje vremenske'zavisnosti pojava, rie-
renjem istovremenosti odnosno vre-
menskog zakašnjenja u pojavljivanju
dva impulsa.
kok, v. Coccus.
kokain, v. Cocainum.
kokainizam, v. kokainomanija, toksikoma-
nija.
kokainomanija, bolesna navika, požuda
za kokainom. Javlja se u psihopata želj-
nih neobičnih uživanja i stimulacije,
najčešće kao posledica zavoñenja, rede
posle medikamentne primene u cilju
anestezije. Obično se kokain unosi uš-
mrkavanjem (v. perforatio), ili ubrizga-
vanjem pod kožu. Duža upotreba dovo-
di do psihoze koja liči na delirium tre-
mens s karakterističnim taktilnim halu-
cinacijama (kao da gamižu neke bubice
pod kožom). V. kokainizam, toksikoma-
nija.
kokarboksilaza, koferment karboksilaze,
koja učestvuje u dekarboksilaciji piro-
grožñane kiseline. Estar je tiamina (vita-
min Bi) i fosforne kiseline.
kokcikodinija, v. coccicodynia.
kokobacili (Coccobacillus), imaju odnos
dužine i debljine manji od 2: l, pa u prvi
mah svojim izgledom podsećaju na
koke, naročito ako su u pitanju veoma
mali bacili koji pripadaju familiji Parvo-
bacteriaceae: Pasterella, Brucella, He-
mophilus.
kolektivna zaštita
kokošije grudi, v. pectus carinatum, p. gal-
linaceum.
koksalgički kuk, deformacija kuka usled
kosoovalnog oblika karlice posledica je
neravnomernog opterećenja karlice pri
jednostranim promenama na zglobu.
koksalgija, v. coxalgia.
koksitis, v. coxitis.
kolabiranje, v. collapsus.
kolabirati, v. collapsus.
kolagen, belančevinasta supstancija koja
se nalazi u vezivnim vlaknima, kosti, hr-
skavici itd. Kuvanjem daje lepak (žela-
tin).
kolagenaze, enzimi sposobni da razgra-
ñuju kolagen. Kolagenaze se nalaze u
filtratu bujonskih kultura mnogih bak-
terija. Naročito mnogo ih proizvode
bakterije roda Clostridium. Mlade kultu-
re bakterija proizvodi najviše kolagena-
ze. One su u svome delovanju specifič-
ne. Razgrañuju samo kolagen, dok na
želatin i mišićno tkivo ne deluju. Anti-
genske su prirode i u organizmu stimu-
lišu stvaranje antikolagenaza. Kolage-
naze utiču na invazivnost bakterija time
što razgrañuju kolagen mišića i tako ot-
varaju bakterijama puteve za njihovo
dalje širenje po organizmu.
kolagenoze, grupa oboljenja kao posledi-
ca difuznih promena u vezivnom (kola-
genom) tkivu u organizmu, najverovat-
nije usled autoimunih zbivanja. U ovu
grupu spadaju: nodozni poliarteriitis,
sistemski eritematodes, sklerodermija,
Wegenerova granulomatoza, derma-
tomyositis.
kolateralni krvotok, v. circulatio.
kolektivna zaštita, sistem mera čiji je cilj
stvaranje maksimalno mogućih higijen-
skih, zdravih uslova rada. Za razliku od
individualne (lične zaštite) kojom se pr-
venstveno štite pojedinci (v. individual-
na zaštita rada), kolektivna zaštita obuh-
vata grupe radnika s provoñenjem me-
dicinskih i tehničkih zaštitnih mera.
Najčešće su sledećeg tipa: zdravstveno
vaspitanje, vakcinacije, lekarski pregle-
di pre zaposlenja i sistematski periodič-
ni lekarski pregledi, profesionalna ori-
jentacija i selekcija, istraživanje škodlji-
vih materija ili ranih znakova profesio-
423
kolena moždane cevi
nalnih i dr. obpljenja i trovanja. To se
postiže automatizacijom, mehanizaci-
jom, hermetizacijom i racionalizacijom
procesa rada, na bazi osnovnih načela
higijene rada, zatim zaštitom od delova
mašina, transmisija i opasnog alata,
provoñenjem .ventilacije (lokalne i opš-
te), sprečavanjem stvaranja buke i vib-
racija, poboljšanjem osvetljenja, stvara-
njem povoljnih efektivnih temperatura
i zone komfora i tome slično. Kolektiv-
na zaštita uključuje i obezbeñenje pau-
za u radu, većih odmora i rekreacije,
planiranje poboljšanja ishrane, klime
odnosa u grupnom radu i si.
kolena moždane cevi, v. potiljačno kole-
no, mostno koleno, temeno koleno.
koleno, v. genu.
kolenasti penis, v. verge coudée.
kolenjak, (stom.) deo bušilice s kolenom
podešen za rad na zubima donje vilice,
i na zubima u gornjoj vilici nepristupač-
ni su za nasadnik. V. nasadnik.
kolera, v. cholera.
količnik, v. kvocijent; k. odmora, polna
.' razlika u sposobnosti za odmor. Odre-
ñuje se pomoću Böhlauovog aparata. U
žene količnik odmora je u svim razdo-
bljima niži nego u muškarca. U 8. dece-
niji starosti približava se vrednosti u
muškog.
koiimator, oklop od olova, koji se postav-
lja oko kristala scintilacijskog brojača i
gama-kamere. Služi za smanjivanje
spontane radioaktivnosti, obezbeñenje
mehaničke zaštite i ograničavanje vid-
nog polja ovih ureñaja. Zavisno od na-
mene konstruišu se jednokanami i više-
kanalni kolimatori, s otvorom širokoug-
lim ili paralelnim..
kolinearnost, odgovarajući odnos izmeñu
redosleda aminokiselina u polipeptid-
nom lancu i redosleda kodona u genu
(DNK) koji reguliše sintezu tog polipep-
tidnog lanca.
koli-titar, v. titar koli-bacila.
Kollmannov dilatator, metalni dilatator
za uretru, koji može da se povećava u
svom promeru. Služi za širenje striktu-
re uretre.
kollodium-babies, tanka opnica koja
omotava novoroñenče u ihtioziformnoj
eritrodermiji.
424
kolonija bakterija
kolobom, defekt u tkivu oka, koji može
biti uroñen ili stečen. Može se javiti u
području kapaka, dužice, cilijarnog tela,
sudovnjače, mrežnjače, sočiva i dr. V.
coloboma.
koloid, proizvod ćelija homogenog, pro-
zračnog izgleda, sličan želatinu (npr. ko-
loid štitaste žlezde sadrži belančevinu
globulin i jod-tireoglobulin, koloid se
sreće i u tumorima i dr.).
koloidi, supstancije (belančevine, škrob,
glikogen, dekstrini, želatin i dr.) čije čes-
tice (micele, grupe molekula) iz disperz-
ne faze ne prolaze kroz pore ultracedila
(npr. kroz životinjske membrane). Kada
su rastvorene, nalaze se u stanju sola. U
čvrstom stanju su kao gel. Prema tome
koliko im čestice privlače vodu dele se
u emulioide ili hidrofilne koloidne rast-
vore s hidrofilnim micelama (npr. be-
lančevine, želatin, škrob) i suspenzoide
ili hidrofobne koloidne rastvore s hid-
rofobnim koloidnim česticama (npr. ko-
loidni gvožñe (Ill)-hidroksid, arsen-tri-
sulfid). Prema tome da Ii se staložene
micele koloidnog rastvora mogu dodat-
kom vode ponovo koloidno rastvoriti ili
se ne dele u preobratljive i nepreobrat-
Ijive staložene koloidne rastvore. Danas
podela na koloide i kristaloide nije pri-
hvaćena, jer ima supstancija koje su u
jednom rastvaraču koloidno rastvore-
ne, a u drugom kao pravi rastvor.
koloidni milijuni, žućkasti čvorići na
licu, vratu i rukama koji nastaju na bazi
koloidne degeneracije vezivnog tkiva.
Sin. elastoidosis cutanea nodularis.
koloidno-osmotski pritisak, v. onkotski
pritisak.
koloidno srebro, v. argentum.
kolonija bakterija, golim okom vidljiva
formacija bakterija na čvrstoj hranljivoj
podlozi, nastaloj razmnožavanjem jedne
jedine bakterijske ćelije. Takve kolonije
sadrže po nekoliko stotina ili hiljada
miliona bakterijskih ćelija. Kolonije
pojedinih vrsta se izmeñu sebe razlikuju
po mnogim osobinama: veličini, obliku,
ivicama, površini, konzistenciji, pro-
zračnosti, boji i dr.
kolonoskopija
kolonoskopija, v. colonoscopia, endosco-
pia.
kolorimetrija, odreñivanje koncentracije
neke supstancije u rastvoru uporeñiva-
njem njene boje s bojom rastvora po-
znate koncentracije iste supstancije ili s
bojom nekog odreñenog sredstva iste
boje radi uporeñivanja.
kololrimetrijska analiza, v. kolorimetrija.
kolotur, v. trochlea.
koloturni, v. trochlearis.
kolumelizacija, operacijski postupak u
toku vršenja timpanoplastike pri kojem
se izgubljeni kontinuitet lanca slušnih
koštica uspostavlja transpozicijom pre-
ostalih oštećenih delova lanca.
kolut, v. discus.
koma, v. coma.
kombinovane povrede, dve ili više povre-
da iste etiologije, ali na raznim organi-
ma ili delovima tela. V. politraumatizam.
kombinovani prašak, uobičajeni naziv za
lek u obliku praška, sastoji se od više Ie-
kovitih sastojaka. Najčešće predstavlja
mešavinu raznih antipiretičkih i analge-
tičkih sredstava.
komedon, v. acne vulgaris, comedo.
komensali, mikroorganizmi koji žive u
makroorganizmu, ali mu ne štete i ne
koriste. Komensalizam je najčešći vid
asocijacije izmeñu živih bića, pa izmeñu
različitih vrsta bakterija; učesnici žive u
uskoj trajnoj vezi, a nema dokaza da je-
dan drugome škodi ili koristi. (Primer:
članovi normalne mikrobijske flore).
kominutivna fraktura» v. fractura.
komisurotomija, v. valvulotomia.
komocija, v. commotio.
komora, (1) ograničena šupljina u nekom
organu, npr. srčana komora; (2) neka za-
tvorena prostorija; (3) ograničen pro-
stor u kojem se vrše neka merenja. V.
ventriculus; klimatske k., naročito kon-
struisane prostorije u kojima se mogu
menjati pojedini meteorološki i atmos-
ferski faktori. K.k. upotrebljavaju se u
ispitivanju sposobnosti prilagoñavanja
pilota naglim atmosferskim promena-
ma, naročito naglim promenama atmos-
ferskog pritiska. K.k. se upotrebljavaju i
u terapijske svrhe pri lečenju nekih
kompleks
alergičkih oboljenja i velikog kašlja;
Schillingova k., komora koja služi za
brojanje krvnih zrnaca; Thoma-Zeisso-
va k., specijalna staklena ploča na kojoj
se nalazi urezana naročita mreža. Služi
za brojanje crvenih i belih krvnih zrna-
ca; Turkova k., specijalna staklena plo-
ča čija je površina podeljena u sićušne
kvadrate. Služi za brojanje crvenih i be-
lih krvnih zrnaca.
komorni kompleks, deo elektrokardiog-
rama predstavljen QRS-kompleksom
koji odgovara depolarizaciji komora. Na
osnovu dužine trajanja celog komplek-
sa, dubine i širine Q-zupca, amplitude
R-zupca i dubine S-zupca može se suditi
o stanju leve ili desne komore srca.
komorska fibrilacija, v. fibrillatio.
kompenzacija, v. compensatio.
kompenzacijska pauza, produžena pau
za posle komorske ekstrasistole.
kompeticija antigena, v. antigenska kom-
peticija.
kompetltivna analiza (sin. saturacijska
analiza), analitički metod koji se zasniva
na konkurentskoj reakciji radioaktivno
obeleženog i neobeleženog supstrata
manje molekulske težine s većim mole-
kulom, najčešće belančevinama plazme.
Obeležavanje supstrata vrši se pomoću
radioaktivnih izotopa joda (125J, 131J),
ugljenika (14C) ili tricijuma (3H). Ovaj
metod se primenjuje za odreñivanje
hormona i drugih supstancija koje
mogu da se specifično vežu za odgova-
rajuću belančevinu plazme.
kompleks, (1) zbir ili kombinacija raznih
stvari, sličnih ili različitih, npr. kom-
pleks simptoma, v. syndroma; (2) zbir
emocionih predstava potisnutih u pod-
svest; (3) deo u elektrokardiogramu koji
predstavlja sistolu pretkomora (PQ) ili
komora (QRST); Edipov k., nenormal-
na privrženost deteta prema roditelju
suprotnog pola i odgovarajući neprija-
teljski stav prema roditelju istog pola;
Elektrin k., preterana, skoro isključiva
ljubav devojčice prema ocu, dok se pre-
ma majci nesvesno uspostavlja manje--
više suparnički odnos.
425
kompleksni jon
kompleksni jon, ili kompleksno jedi-
njen je, sadrži centralni metalni katjon
na kome su vezani anjoni ili molekuli
(nazvani Ugandi).
komplement, enzimski sistem u normal-
nom serumu. Ima ulogu u odbrani orga-
nizma. Dovodi do oštećenja ćelija i bak-
terija i učestvuje u zapaljenjskim reak-
cijama. Sastoji se od 11 proteina koji se
obeležavaju sa Cl, C2, C3itd. sve do C9;
Cl komponenta je sastavljena od CIq,
CIr i CIs. Ove komponente su vezane po-
sredstvom jona kalcijuma. Komple-
mentni sistem se može aktivisati antite-
lima (klasičan put aktivacije) i nespeci-
fičnim faktorima (alternativni ili pro-
perdinski put aktivacije), (v. properdin).
Aktivacija antitelima nastaje posle vezi-
vanja antitela sa CIq. Preduslov za ovu
reakciju je reakcija antitela i antigena.
Ovaj fenomen čini osnovu reakcije fik-
sacije komplementa (v. reakcija fiksacije
komplementa) koja ima veliku primenu
u dijagnostici raznih oboljenja. Samo
antitela IgM i IgG mogu se vezati za CIq.
Aktivno mesto molekula Cl je na CIs i
ono se aktiviše posle vezivanja antitela
sa CIq, posredstvom CIr. Aktivacija Cl
predstavlja početak aktivacije kompo-
nenata komplementnog sistema čiji je
rezultat oštećenje ćelije s kojom je anti-
telo reagovalo (liza bakterija, eritrocita,
limfocita i dr.). Pored ove funkcije, kom-
plement učestvuje u zapaljenjskim
reakcijama posredstvom biološki aktiv-
nih supstancija koje se stvaraju u toku
procesa aktivacije pojedinih kompone-
nata komplementnog sistema. To su
medijatori zapaljenja: anafilatoksin (od-
govoran za oslobañanje histamina i nje-
mu srodnih supstancija), hemotaktički
faktor (izaziva migraciju leukocita na
mesto zapaljenja) i faktor odgovoran za
imunoadherenciju (pomaže fagocito-
zu). Biološki najvažnije komponente
komplementa su C3 i C5. Direktna akti-
vacija C3 je moguća ukoliko postoje od-
govarajući nespecifični faktori kao što
je properdin. To je alternativni ili pro-
perdinski put aktivacije koji ima značaja
u »nespecifičnoj« odbrani organizma (v.
properdin). Prisustvo antitela u rnaioj
426
kompoziti
količini može aktivisati komplement
preko properdinskog sistema.
komplementarne azotne baze, purinske
i pirimidinske baze u DNK I RNK koje
se meñusobno sparuju, hidrogenskim
vezama, po strogo utvrñenom redu:
adenin (A) sa timinom (T) u DNK, od-
nosno adenin sa uracilom (U) u RNK i
gvanin (G) sa citozinom (C) i u DNK i u
RNK; k. geni, nealelski geni koji se svo-
jim dejstvom meñusobno dopunjavaju.
U slučaju dominantne komplementar-
nosti, na primer, za ispoljavanje odreñe-
nog obeiežja potrebna su dva ili više
gena; k. meñudejstvo gena, specifični
efekti dva gena sa uzajamnim dejstvom
koji se razlikuju od efekata svakog od
njih posebno.
kompletna dominantnost, v. dominant-
nost.
kompletni blok, v. block.
komplikacija, complicatio, nova bolest ili
patološka promena koja se pojavi u toku
nekog oboljenja i koja obično dovodi do
njegovog pogoršanja; otogena k., od
širenja gnojnog zapaljenja srednjeg uva na
organe u okolini mogu da x nastanu
komplikacije na vitalnim organima.
Prelaženjem infekcije na meke ovojnice
mozga nastaje gnojni leptome-ningitis, a
prelaženjem na mozak nastaju apscesi
velikog, odnosno malog mozga. Gnojni
labirintitis nastaje prelaženjem gnojne
infekcije u unutrašnje uvo, a tromboflebitis
sigmoidnog sinusa i ju-gularne vene
nastaje širenjem na velike venske sudove.
Periferna paraliza faci-jalnog živca nastaje
prodiranjem zapaljenja u Falopijev kanal.
Aktivno pronalaženje i operacijsko lečenje
gnojenja u uvu potrebno je još pre pojave
komplikacija, a kad su one postale
manifestne, operacijsko lečenje je hitno
potrebno.
kompoziti, materijali za restauraciju zuba
(pretežno frontalnih). Sastoje se od 70
do 80% neorganskih materija u obliku
iglica ili praha kvarca, borosilikata ili
aluminijum-silikata, 20-30°'o organskih
materija u obliku veštačkih smola i or-
gansko-neorganske komponente (siler)
koja omogućava hemijsko povezivanje
prve dve materije. Pripremaju se meša-
kompresa
njem paste i tečnosti, dve paste, praška
i tečnosti ili injekcionim sistemom.
Unose se u plastičnom stanju i ispunja-
vaju zahteve estetike.
kompresa, komad tkanine, obično višes-
lojne, koji služi za pokrivanje rana ili
kao rublje za zaštitu operacionog stola.
kompresija, v. compressio.
kompresivni zavoj, v. zavoj.
kompulzivan, v. prisilan, opsesivan.
konac, svileni, vlakna dobivena od čahure
svilenih buba.
konacija, potreba za preduzimanjem ak-
cije posle odreñene senzacije, kao i pro-
mene koje prate senzaciju, kao što su
povećanje krvnog pritiska, ubrzanje
rada srca i znojenje.
koncentracijska proba, v. test.
koncentraciona proba, proba za proce-
njivanje spošbbnosti bubrega za kon-
centrisanjem mokraće. U obolelog koji
uzima samo čvrstu hranu u toku 12-24
časa prikuplja se mokraća i odreñuje
njena specifična težina. U osoba s nor-
malnom funkcijom bubrega zapremina
izlučene mokraće je mala, a njena speci-
fična težina 1050-1060. Sposobnost
bubrega za koncentrisanjem mokraće
je smanjena kada je smanjen broj nefro-
na koji su u funkciji.
koncentrovan, v. concentratus.
konñenzoidi, mešavina tečnih čestica i
vazduha. Nastaju kondenzacijom para
raznih metala i drugih elemenata, Kon-
denzovana vodena para daje maglu sa
300 do 500 čestica u cm3. V. aerosoli, dis-
perzidi.
kondenzovano i evaporisano mleko,
koncentrovano mleko dobijeno evapo-
racijom izvedenom pod sniženim pritis-
kom i sačuvanom vrednošću prvobitno
prisutnih hranljivih materija.
kondicionisanje vazduha, popravljanje
kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fi-
zičkih, hemijskih i mehaničkih osobina
i stvaranje najpovoljnijih prilika lokal-
ne klime u prostorijama uopšte, naroči-
to u radnim prostorijama. Kondicioni-
sanjem vazduha menja se temperatura i
vlaga vazduha, njegov hemijski i meha-
nički sastav, brzina kretanja vazduha i
učestalost izmene vazduha. Prema prili-
konjunktivitis
kama i potrebama, vazduh se, dakle,
mehanički ili fizički prečišćava, zagreva
ili rashlañuje, suši ili osvežuje. V. klima-
tizacija.
kondil, v. condylus.
kondilom, v. condyloma.
Kondoleonova operacija, v. operacija.
konduktor, nosilac nasledne osobine,
koja je u njega skrivena (npr. nasledna
anomalija ili bolest), ali se javlja u po-
tomstvu.
konfabulacija, izmišljanje sećanja, spon-
tano ili kao odgovor na naročito suges-
tivna pitanja u bolesnika s teškim pore-
mećajem upamćivanja. V. Korsakovljev
sindrom (pod syndroma).
konfiguracija, (1) spoljašnji oblik nekog
tela; (2) u herniji prostorni raspored ato-
ma ili atomskih grupa u molekulu.
konfrontacija, uporeñivanje kliničke sli-
ke i dijagnoze sa patološkoanatomskim
nalazom.
kongenitalan, uroñen, koji je prisutan
prilikom roñenja, a često i pre njega, a
može biti genski ili negenski uslovljen.
Sin. uroñen.
kongenitalna amputacija, v. amputatio.
kongenitalna skolioza, v. scoliosis.
kongeno, označava gensku razliku najed-
nom lokusu izmeñu singenih životinja4
konglomerat, masa sastavljena od meñu-'
sobno slepljenih posebnih delova ili
supstancija. U optički aktivnih supstan-
cija konglomerat je smeša optički aktiv-
nih antipoda.
kongo-crveno, azo-boja (sadrži azo-gru-
pu - N « N -). Upotrebljava se kao indi-
kator u herniji, jer u prisustvu kiseline
poplavi.
kongo-hartija, hartija za ceñenje, natop-
ljena rastvorom kongo-crvenog.
Konjetznyjeva operacija, v. operatio.
konjugovana baza, prema Bronsted-Lo-
vryjevoj definiciji kiselina, jeste sups-
tancija koja odaje protone, a baza je
supstancija koja prima protone. Reakci-
ja izmeñu kiseline i baze sastoji se u pre-
lazu protona od kiseline ka bazi.
konjugovana devijacija, v. deviation co-
njuguée.
konjunktiva, v. conjunctiva.
konjunktivitis, v. conjunctivitis.
427
konjunktivna injekcija kontrakonceptiviia sredstva

konjunktivna injekcija, v. injekcija. kontaktna inhibicija, prestanak pokreta

konjunktivna kesica, v. saccus lacrimalis. slobodnih ćelija, izvesnih mnogoćelij-
konjunktivni refleks, v. refleks. skih organizama, pri njihovom meñu-
konkavan, izduben, npr. konkavno soči- sobnom fizičkom kontaktu u kulturi.
vo. kontaktna tačka, mesto ili površina dodi-
konkavno-konveksno sočivo, v. sočivo. ra dva susedna zuba.
konkordantnost, ispoljavanje odreñenog kontaktno staklo, v. stakla.
obeležja u oba člana blizanačkog para. kontinentalno-nizinski klimat, v. klimat.
Sup. diskordantnost. kontinua, v. continua, febris.
konkrementi, subgingivalni, čvrste, kal- kontinuitet zdravstvene zaštite, kvalitet
cifikovane naslage u vidu zrna, traka ili kojim se obezbeñuje neprekidan nad-
ploča, mrke ili crne boje, koje se talože zor nad zdravljem pojedinca i grupa
na korenu zuba u gingivalnim džepov- kroz sve razvojne faze tokom života, po-
ima, apikalno od ivice desni. Tvrñi su od čev od roñenja pa do duboke starosti.
zubnog kamenca. Stvaraju se talože- Ovo se postiže sistemom organizovanih
njem mineralnih soli iz tkivnog eksuda- meñusobno povezanih službi, koje pru-
ta u organski matriks. Konkrementi žaju odreñeni kvantum zdravstvene za-
nadražuju tkivo mekog zida džepa i tako štite u svakom datom periodu života,
pogoršavaju proces zapaljenja i ubrza- kako zdravim, tako i obolelim pojedin-
vaju razaranje tkiva okolozublja. V. ka- cima i grupama.
menac zubni. kontracepcija, v. kontrakoncepcija.
konkvasacija, v. conquassatio. kontraincizija, v. contraincisio.
konsangvinitet, sklapanje braka izmeñu kontrakcioni prsten, prsten koji se stvara
»krvnih« (genskih) srodnika, što ima, u za vreme poroñaja izmeñu tela materice
prvom redu, za posledicu veći rizik po- i njenog donjeg segmenta. U normal-
jave homozigota za odreñene mutantne nom poroñaju nalazi se na 2-3 popre-
recesivne gene. čna prsta iznad simfize. U slučaju nes-
konsolidacija, očvršćenje, isceljenje, •^ razmere izmeñu ploda i karlice majke
npr., k. frakture. prsten dopire do visine pupka, što je
konstitucija, constitutio, nasledne osobi- znak da je pasivni deo maksimalno ras-
ne u telesnom sastavu i u načinu reago- tegnut i da preti ruptura materice
vanja organizma na razne činioce (Hm- (Bandlova brazda).
fatička, eksudativna, neuropatska i dr.). kontrakoncepcija, sprečavanje neželjene
konstituciona bolest, v. bolest. trudnoće u planiranju porodice. Pogre-
konstitucioni tipovi, oblici grañe ljudi šan termin kontracepcija.
grupisani po fizičkim i psihičkim osobe- kontrakonceptivna sredstva, sredstva i
nostima. Galenovi k.t., sangvinični, metode za sprečavanje začeća. Poznat je
melanholični, flegmatički, kolerički; veliki broj načina i sredstava za reguli-
Kretschmerovi k.t., piknički, astenič- sanje začeća u planiranju porodice. Po-
ki, displazički, atletički; Sheldonovi stoje mehanička, hemijska i biološka
k.t., endomorfni, ektomorfni, mezo- kontrakonceptivna sredstva. Sva se ona
morfni, displazički. upotrebljavaju pojedinačno ili udruže-
konstituens, v. constituens. no, bilo da ih upotrebljavaju muškarci
konsultacije, onkološke. Za sprovoñenje ili žene. Mehanička sredstva sprečavaju
terapije malignih tumora ne može se pa- semeglavce da dopru u vaginu i unut-
cijent predati samo jednom lekaru ili rašnje polne organe žene, a hemijska
jednoj medicinskoj specijalnosti već je deluju spermatocidno. Biološke meto-
potreban tim lekara koji u okviru re- de utiču delovanjem seksualnih hormo-
dovnih konsultacija odreñuju i, po po- na na biološke funkcije žene. stvarajući
trebi, modifikuju terapiju. Jezgro tima anovulatorne cikluse (oralna kontra-
čine lekar specijalista dotične struke, konceptivna sredstva). U kontrakon-
radioterapeut i patolog. ceptivne svrhe koristi se i poznavanje

428
kontraktura
bioloških procesa menstrualnog ciklu-
sa i pri tom se vodi računa o plodnim i
neplodnim danima.
kontraktura, v. contractura.
kontrast, suprotnost, protivnost, oduda-
ranje, npr. belo-crno, svetlo-tamno,
providno-neprovidno, slatko-gorko;
(fiziol.) suprotno dejstvo dveju boja ili
svetlosti koje istovremeno ili jedna za
drugom dejstvuju na ista ili obližnja
mesta mrežnjače; (rendg.), C je razlika u
gustini odn. u stepenu zacrnjenja (D)
dve susedne površine (Di i D2) na rend-
genskom snimku ili na fluorescentnom
zaklonu C = Di - D2.
kontrastna kaša, suspenzija soli teških
metala nerastvorljivih u vodi. Danas se
upotrebljava skoro isključivo barijum--
sulfat (100-150 g na 300-450 ml vode ili
mleka); zove se barijumsko mleko. Bari-
jumskim mlekom se puni pribor za va-
renje radi rendgenskog pregleda; rede
se njime pune fistule radi rendgenskog
snimanja.
kontrastno sredstvo, sredstvo uneseno u
šuplje organe, u krvne sudove ili u neku
telesnu duplju radi rendgenskog pre-
gleda ili snimanja pomenutih delova
tela koji na taj način postaju vidljivi. Po-
zitivan kontrast (senku) daju soli teških
metala (barijuma, bizmuta i joda). Nega-
tivan kontrast (svetlinu) daju: vazduh,
gasovi u želucu, crevima i okolonosnim
šupljinama, ugljen-dioksid i drugi gaso-
vi,
kontratransfer, u psihoanalizi predstav-
lja stav terapeuta prema bolesniku us-
lovljen terapeutovim, a ne bolesniko-
vim potrebama za identifikacijom i koji
može naškoditi bolesniku. V. transfer.
kontrektaciona težnja, neodoljiva težnja
za telesnim približavanjem osobi sup-
rotnog pola, ispoljavana telesnim mo-
tornim postupcima koje dovode do do-
dira i polnog čina.
kontrolisana hipo tenzija, v. hipotenzija,
kontrolisana.
kontrolisana hipotermija, v. hipotermija.
kontrolni geni, gen-regulator i gen-opera-
tor, koji regulišu funkciju strukturnog
gena u operonu. V. regulatorni gen, ope-
rate rm gen.
konztrvansi
konvalescentan, v. rekonvalescentan.
konvekcija, pojava kretanja gasa ili teč-
nosti odreñene temperature ka područ-
ju u kome vlada druga temperatura; po-
maže sprovoñenje toplote.
konveksan, ispupčen, npr. konveksno so-
čivo.
konveksno-konkavno sočivo, v. sočivo.
konvencije, meñunarodni ugovori koji se
potpisuju u cilju meñunarodne zaštite
zdravlja, postizanja boljih uslova života
svih ljudi sveta, bez obzira na društveno
ureñenje i klasnu pripadnost, u cilju
obezbeñenja čovečjih odnosa meñu na-
rodima, poštovanja prava čoveka i obez-
beñenja pristupačnosti medicinske na-
uke i njenih dostignuća svim ljudima
sveta. Prva meñunarodna konvencija
(1851, 1860, 1874, 1881, 1892, 1893, 1894.
i 1897) potiče iz doba prvih organizova-
nih napora na sprečavanju širenja za-
raznih bolesti (kolera, kuga, žuta grozni-
ca). Ubrzo se javljaju i konvencije koje
regulišu humanitarna prava, a posebno
prava ranjenih i obolelih u ratu.
konvergencija, združeni, simetrični, sus-
ticajni pokreti očnih jabučica ka unutra
koji nastaju prilikom posmatranja ne-
kog predmeta koji se nalazi u blizini,
tako da se zamišljene linije koje prolaze
kroz prednji i zadnji pol očnih jabučica
seku na predmetu koji se fiksira. Nasta-
je kao rezultat istovremene kontrakcije
oba unutrašnja prava mišića; k. u sinap-
tičkom provoñenju; pojava da se uz je-
dan postsinaptički neuron nalaze zavr-
šeci raznih presinaptičkih neurona.
konvulzija, v. convulsio.
konvulzije, etarske, tonusno-klonusni gr-
čevi koji nastaju u toku opšte anestezije
etrom u febrilne, dehidrisane dece; hi-
poksija i akumulacija ugljen-dioksida
doprinose pojavi konvulzija. V. convul-
sio.
konvulzivan, v. convulsivus.
konvulzivna terapija, v. therapia.
konzervansi, odreñena hemijska sredstva
štetnog uticaja na mikroorganizme, ali
bez drugih svojstava koja se zahtevaju
od dezinficijensa ili hemoterapeutika.
Koriste se ipak radi sprečavanja razvoja
i razmnožavanja mikroorganizama iz-
429
konzervativa
van živog organizma, tj. kao sredstva za
konzervisanje odreñenih proizvoda od
kvarenja i propadanja. Konzervansi su
u širokoj upotrebi u proizvodnji biološ-
kih produkata (seruma, vakcina, plaz-
me i dr.) i u prehrambenoj proizvodnji.
konzervativa» grana stomatologije koja se
bavi nadograñivanjem tvrdih delova
zubnih tkiva oštećenih karijesom ili po-
vredom da bi se uspostavila normalna
funkcija i, po mogućnosti, prirodan iz-
gled zuba. Ovo se postiže uspostavlja-
njem preñašnje morfologije zuba, kon-
taktnom tačkom i okluzalnim kontak-
tom.
konzervativna replikacija, v. replicatio.
konzervisanje, podvrgavanje namirnica
fizičkim ili hemijskim sredstvima, radi
sprečavanja razvoja mikroorganizama,
produžujući time vek trajanja namirni-
ca podložnih brzom raspadanju. Za ove
svrhe koriste se: toplota, niska i visoka
temperatura, hemijska sredstva i ra-
dioaktivno ozračavanje gama-zracima.
V. aditivl
konjski rep, v. cauda equina.
konjunktiva, v. conjunctiva (tunica).
koordinacija, usklañivanje, skladno za-
jedničko sudelovanje, npr., više mišića
ili mišićnih grupa pri izvoñenju slože-
nih pokreta; usklañenost.
koordinaciona jedinjenja, v. kompleksni
jon.
kopča, tanka savijena metalna kopčica,
specijalne izrade i oblika, upotrebljava
se za zatvaranje rana (traumatskih i hi-
rurških, operativnih) umesto šava od
svile ili ketguta.
Koplikove mrlje, beličaste mrlje okruže-
ne crvenim prstenom na sluznici obraza
u predelu kutnjaka u prodromalnom
stadijumu morbila. V. morbili.
kopljaški lakat, oštećenje pripoja pregi-
bača ispod medijalnog epikondila ra-
menjače, najčešće zbog pogrešne tehni-
ke bacanja. Najčešće zahvaćen okruglo-
-dugi pronator zbog mikrotraumatskih
oštećenja - posledica zadebljanja pe-
riosta, pa čak i stvaranje koštanog tkiva.
Lečenje konzervativno i operativno.
kopolimer, v. copolymer.
koprivnjača, v. urticaria.
430
korespondirajuće tačke
koprofagija, pijenje mokraće seksualnog
partnera kao perverzija čula ukusa i do-
nekle mirisa. Sin. koprolagnija.
koprolit, v. coprolithus.
kopulaciona nemoć muškarca, u osnovi
etiologije i patogeneze ovog nedostatka
stoje poremećaji erekcije. Uzroci tako
shvaćene erekcione nemoći muškarca
mogu biti telesnog ili duševnog porekla.
Somatogeni uzroci, prema 'sedištu, mogu
biti: genitalni, paragenitalni i van-genitalni.
U grupu genitalnih uzroka spadaju:
odsustvo snošajnog organa (penisa),
nerazvijenost tog organa, nenormalno
veliki ud, dvogubi penis, hi-pospadija i
epispadija, iskrivljenost uda (»kolenasti«
penis), fimoza, parafimoza, prekratka
vezica glavića, ozlede i povrede, strana
tela, smrzotine penisa, herpes, udne
navlake, zapaljenja kavernoz-nih tela,
plastično otvrdnuće, koštana pregrada,
munjevita gangrena uda (Fournijerova
bolest), elefantijaza penisa, šiljasti
condilomi, zapaljenjske pojave u uretri
(prednje ili zadnje), zapalje-nje prostate,
semenih kesica. Kao para-genitalni uzroci
polne nemoći muškarca x- na prvom mestu
mogu biti hernija me-ñičnih mišića koja
mehanički ometa po-Ini odnos. Kao
paragenitalna smetnja mogu se smatrati i
zapaljenjske prome-ne u ovom predelu.
Vangenitalni uzroci kopulacione nemoći
muškarca mogu biti: humoralni
(diskrinije, intoksikacije), spinalni
(oboljenja i traume kičmene moždine:
tabes, multipla skleroza, tumori i
cerebralne neoplazme moždane baze).
kora, v. cortex.
kora velikog mozga, v. cortex cerebrL
korectopia, korektopija, v. ectopia pupil-
lae.
koren, v. radix; k. stopala, v. tarsus; k.
šake, ručje, v. carpus, šaka, manus.
korepresor, metabolit koji, vezujući se za
represor, specifično koči sintezu enzi-
ma uključenog u njegov metabolizam.
korespondirajuće tačke mrežnjače, tač-
ke na jednoj i drugoj mrežnjači na koje
mora pasti slika predmeta da bi se pri
gledanju s dva oka taj predmet video
kao jedan. Ako vidne slike ne padaju na
Korffova vlakna
k.t.m., onda se pojavljuje fenomen koji
se zove diplopija (dvostruko viñenje).
Korespodentne tačke su centralne jami-
ce i sve tačke mrežnjača koje se nalaze
u istom smeru na istom rastojanju od
centralne jamice.
Korffova vlakna, retikulinska kolagena
vlakna koja delom čine organsku osno-
vu dentina. Naročito su u velikom broju
i velika za vreme dentinogeneze. Nalaze
se i u pulpi formiranog zuba.
korigens, v. corrigens.
korišćenje zdravstvene zaštite, korišće-
nje zdravstvene službe od strane poje-
dinca ili grupe ljudi. Najčešće se prika-
zuje kao niz brojčanih podataka koji po-
kazuju: broj poseta pojedinaca pojedi-
nim zdravstvenim organizacijama i to za
različite vidove zdravstvene zaštite
(tako se govori o korišćenju ambulant-
no-polikliničkih organizacija, bolničke
službe, aktivne zdravstvene zaštite i si.)
Korišćenje se može posmatrati u odno-
su na pol, godine starosti, vid osigura-
nja, teritoriju i slično.
kornealni refleks, refleksno zatvaranje
očnih kapaka pri dodiru rožnjače. Afe-
rentni neuron je n. trigeminus, eferent-
ni neuron je n. facialis, a refleksni cen-
tar je u izduženoj moždini. Koristi se u
hirurgiji za odreñivanje dubine aneste-
zije.
korneja, v. cornea.
koro, egzotična psihoza na Malajskom ar-
hipelagu i u južnoj Kini. Nastaje akutno
sa sumanutim strahom da će bolesniku
penis da se povuče i nestane u trbušnoj
duplji. U žena da će spoljne genitalije i
dojke nestati.
korofilna homoseksualnost, ženska ho-
moseksualnost upravljena na nedozrele
devojčice.
koronarna embolija, v. embolia.
koronarna skleroza, v. arteriosclerosis.
koronarna tromboza. v. thrombosis.
koronarni krvotok, protok krvi kroz ve-
načne (koronarne) sudove. Normalno
iznosi oko 225 ml/min, ili 4 do 5% ukup-
nog minutnog volumena. Pri napornom
radu može se povećati za 4 do 5 puta.
Protok krvi kroz kapilare leve komore
pada za vreme sistole na malu vrednost,
kortikospinalni sistem
jer se pri grčenju komora pritiskuju ve-
načni sudovi. Fazne promene protoka
krvi kroz desnu komoru su znatno ma-
nje, jer je kontrakcija desne komore
znatno slabija.
Korotkovljevi tonovi, tonovi koji se ko-
riste pri odreñivanju vrednosti maksi-
malnog i minimalnog arterijskog pritis-
ka. Čuju se pri auskultaciji kubitalne ar-
terije u periodu kada je pritisak u man-
žeti, postavljenoj na brahijalnoj arteriji,
izmeñu vrednosti maksimalnog i mini-
malnog pritiska u arterijama.
korozija, (stom.) obezvreñivanje stomato-
loških nadoknada usled stupanja u
reakciju sa sredinom u kojoj se nalaze.
U ustima se najčešće javlja mehanička,
hemijska i elektrohemijska korozija.
korozivni preparat, v. preparat.
Korsakovljev sindrom, v. Korsakovljeva
psihoza.
Korsakovljeva psihoza, duševni poreme-
ćaj u vidu teških smetnji u upamćivanju
i pamćenju novijih doživljaja. Usled
toga postoje loša orijentacija, sugestibil-
nost, lažna prisećanja i izmišljanja. Naj-
češće se javlja u alkoholizmu (tada obič-
no zajedno s polineuritisom) (v. poli-
neuritička psihoza), a rede kao posledica
Wernickeovog polioencefalitisa, u arte-
riosklerozi mozga i u staračkoj demen-
ciji. Sin. Korsakovljev sindrom.
kortikoid, v. corticoici
kortikalan, v. corticalis.
kortikalna epilepsija, v. epilepsia.
kortikopontinocerebelarna vlakna, se-
rija neurona koja preko moždanog mos-
ta povezuju motornu koru s malim moz-
gom.
kortikospinalni sistem, piramidni sis-
tem, nervna vlakna koja potiču iz pre-
centralne vijuge čeonog režnja i iz srod-
nih područja moždane kore, a spuštaju
se kroz unutrašnju čahuru i kroz pira-
mide, gde se 80% vlakana ukršta i grade
lateralni kortikospinalni trakt, dok os-
tala (neukrštena vlakna) čine ventralni
kortikospinalni trakt. Završavaju se uz
motoneurone ili, češće, uz meñuneuro-
ne koji su u dodiru s motoneuronima, u
raznim segmentima kičmene moždine.
Impulsi, koji iz kore dolaze ovim vlakni-
431
kortikosteron
ma, izazivaju voljne kontrakcije skelet-
nih mišića, i to uvek na kontralateralnoj
strani od hemisfere iz koje su potekli,
jer vlakna koja se nisu ukrstila prelaze
na suprotnu stranu u nivou segmenta
kičmene moždine čije motoneurone ak-
tiviraju.
kortikosteron, v. corticosteron.
kortikostrioretikularni sistem, vanpira-
midni sistem, svi putevi izvan piramid-
nog kojima se sprovode motorni signali
od kore do kičmene moždine. Vanpira-
midni putevi prolaze kroz bazalne gan-
glije, crveno jedro i jedra mrežaste tvo-
revine. Krajnji put za transmisiju vanpi-
ramidnih signala su retikulospinalni
putevi koji prolaze prednjim i lateral-
nim kolumnama, a u manjoj meri i rub-
rospinalni, tektospinalni i vestibulospi-
nalni.
kortikotrofin, v. adrenokortikotropni hor-
mon.
kortikotropan, kaže se za ACTH, hormon
prednjeg režnja hipofize, koji podstiče
rastenje i lučenje u kori nadbubrežnih
žlezda.
kortikotropin, v. adrenokortikotropni hor-
mon.
kortikortopni hormon, prokortin, stimu-
lomorfm koji deluje na koru nadbub-
režnih žlezda (adrenokortikotropin).
kortin, v. Cortinum.
kortizon, jedan od hormona kore nad-
bubrežnih žlezda iz grupe glikokortikoi-
da. Igra ulogu u metabolizmu ugljenih
hidrata, proteina i masti a, u manjoj
meri, i u metabolizmu elektrolita. Osim
toga, ima i antialergijsko, antihistamins-
ko, antizapaljenjsko i antireumatsko
dejstvo.
kosa, dlakavost glave, vlasište, predstavlja
važnu polnu odliku. U žene je kosa znat-
no duža (sve do pojasa, pa čak i niže),
dok u muškarca nikad ne prelazi pleća.
Granice njena rastenja su karakteristič-
ne: pozadi ona se u žene i ginoidnog
muškarca prostire u vidu 3 jezička (je-
dan srednji l dva bočna), dok u muškar-
ca i androidne žene ima samo 2 bočna
jezička. Čeona granica vlasišta pred-
stavlja još izraženiju polnu odliku. U po-
četku je ta granica konkavna nadole. Od
432
kosmička biologija
puberteta na njoj se u muškarca javljaju
čeono-temene bezdlačne goleti koje se
sve, više proširuju, dok ponekad, ne do-
stignu potpunu ćelavost. Taj gubitak
kose je delo androgena. Polna razlika
muške dlakavosti stoji pod vlašću suviš-
ka muških androgena koje luče muške
gonade, dok ženska dlakavost zavisi od
androgena koje u nje stvaraju jajnici i
kora nadbubrežnih žlezda. V. capilli-
tium.
kosa (strma) ravan, v. planum inclinatum.
kosmička biologija je grana bioloških na-
uka koja istražuje mogućnosti opstanka
živih organizama u vanzemaljskim uslo-
vima, biološko dejstvo raznih faktora
kosmičkog prostora na žive organizme s
naše planete i oblike života na drugim
planetarna. Pojava i razvoj kosmičke
biologije tesno je povezana s razvojem
savremene kosmičke tehnike i tehnologije.
Ispitivanja u okviru kosmičke biologije
razvijaju se u dva pravca. Prvi, predstavlja
laboratorijske oglede na zemlji, koji
razrañuje metode i sredstva za obezbedenje
životne aktivnosti čove-ka i životinja u
hermetičkoj kabini. Dm-x gi pravac
obuhvata biološka ispitivanja na samim
vasionskim brodovima gde su organizmi
izloženi stvarnim faktorima kosmičkog
leta. Podaci dobiveni u ovim istraživanjima
su bitni za planiranje kosmičkih letova; k.
bolest, stanje praćeno vrtoglavicom,
bledilom, znoje-njem, tahikardijom,
salivacijom, nauz-ejom i povraćanjem,
zapaženo u nekih kosmonauta u toku leta.
Svi ovi simptomi su svojstveni morskoj i
visinskoj bolesti. Smatra se daje osnovni
uzrok kosmičke bolesti poremećaj u
funkciji ves-tibularnog aparata. Odsustvo
fiziološkog podsticaja zemljine gravitacije
na otolitni aparat i nastajanje Corriolis -
ubrzanja u uslovima bestežinskog stanja
faktori su koji izazivaju pojavu kosmičke
bolesti. Da Ii će doći do kosmičke bolesti
zavisi od individualne osetljivos-ti
astronauta, od stepena fizioloških po-
remećaja labirinta i od stepena prethodne
adaptacije na neuobičajene us-love leta.
Bolest se može smatrati kao fenomen
lošeg pritagoñavanja; k. far-
kosmička medicina
makologija, grana opšte farmakologije,
koja izučava lekove koji mogu biti ko-
rišćeni u toku kosmičkih letova od strane
kosmonauta, bilo u profilaktičke ili
terapeutske svrhe. U dosadašnjim leto-
vima astronauti su lekove povremeno
koristili. Lekovi koji će se koristiti u
toku leta treba da budu u obliku tableta i
injekcija. Priručna apoteka u kosmič-kom
brodu sadrži lekove protiv bolova, za
smirenje, za uspavljivanje, protiv proliva,
protiv »kosmičke bolesti«, za-vojni
materijal i antibiotike. Svi lekovi, koji se
predviñaju za priručnu apoteku, pre leta
se daju astronautima da bi se na vreme
isključila individualna nepod-nošljivost
pojedinih lekova. Duži boravak čoveka u
kosmosu usloviće i razvoj kosmičke
patologije, a to će uticati na razvoj
kosmičke farmakologije. kosmička
medicina, grana medicine koja se bavi
razvojem metoda za selekciju i trening
astronauta, za medicinsku zaštitu u letu,
za osiguranje normalne aktivnosti, za
visoku radnu sposobnost čoveka u
složenim uslovima i specifičnim
okolnostima produženog boravka u ka-
bini vasionskog broda i na drugim pla-
netarna. Ona se razvila iz vazduhoplov-ne
medicine, kao nezavisna naučna dis-
ciplina. U sastav kosmičke medicine
ulaze razne kliničke discipline, kosmička
fiziologija, higijena i psihologija. Teoretski
kosmička medicina se zasniva na
klasičnom principu prirodnih nauka, a to
je održavanje stabilnosti unutarnje
sredine organizma u uslovima kosmič-
kog leta putem adaptacije fizioloških
procesa za potrebe organizma u nefizio-
loškim uslovima kosmičkog leta; k.
mikrobiologija, grana kosmićke biologije
koja izučava aktivnost mikroorganizama u
izloženim uslovima kosmičkog prostora,
genetičke posledice uticaja faktora
kosmičkog prostora, problem prenošenja
zemaljskih mikroorganizama na druge
planete i otuda na zemlju. Za
upoznavanje uticaja kosmičkih faktora na
biološke strukture kosmička
mikrobiologija koristi visoko osetljive
kulture bakterija na kosmička zračenja,
kao i vrlo otporne kulture. Za kosmičke
2& Medicinski leksikon
kosmička medicina
letove koji dugo traju koriste se spore
mikroorganizama. Pomoću biosatelita
ispitan je uticaj faktora kosmičkog pro-
stora na kulture aerobnih i anaerobnih
bakterija, kao i na bakteriofage. Kos-
mička mikrobiologija pomaže da se iz-
abere najbezopasnija orbitalna putanja
za letove čoveka i životinja; k. odelo,
omogućava boravak i rad kosmonautu
u slobodnom kosmičkom prostoru. Ovo
odelo ima sve sisteme neophodne za ob-
ezbedenje optimalne psihofizičke aktiv-
nosti kosmonauta u vasionskom prosto-
ru ili na meseeu. Ono je lako i elastično
i lako se oblači i svlači. Napravljeno je
od sintetičkih jakih vlakana, metala i
plastike i višeslojno je. Na njemu se na-
laze priključci za kiseonik, vodu i elek-
trične, vodove za bioinstrumente i ra-
dio-vezu. Mikrosfera u odelu iznosi 189
mm Hg odnosno 313 mm Hg. Suvišak
metaboličke toplote uklanja se vodom
koja cirkuliše cevima ugrañenim u ode-
lu. Sistem za obezbeñenje kiseonika i
uklanjanje CO2 nalazi se na leñima i te-
žak je oko 60 kg; k. psihologija, grana
psihologije koja se počela formirati s
pojavom i razvojem kosmičke ere. Ona
se zasniva na dostignućima opšte psiho-
logije i fiziologije. Ona je tesno poveza-
na s medicinom rada i vazduhoplovnom
psihofiziologijom. Ona otkriva osobine
ličnosti, koje su nepodobne za poziv ast-
ronauta i unapreñuje metode za odabi-
ranje najboljih i najprikladnijih kandi-
data. Osnovni problemi su procena »si-
tuacionih faktora« (izolacija, monotoni-
ja, ograničenost podražaja) na aktivnost
astronauta i odreñivanje psihološke
kompatibilnosti izmeñu članova posade
(grupna psihologija). Ona ispituje tako-
ñe osobenosti sna i budnosti, kao i uti-
caj psihofarmaka; k. radiobiologija,
grana biologije, koja izučava promene u
organizmu čoveka i drugih živih bića u
slučaju izlaganja akutnim ili hroničnim
kosmičkim ozračenjima. Ona proučava
biološke efekte izazvane raznim vrsta-
ma kosmičkih zraka, odreñuje vrednos-
ti doza zračenja, koje su bezopasne za
čoveka i razvija načine zaštite posade
kosmičkih brodova od mnogih kosmič-
433
kosopasica
kih zračenja. Ona izučava takoñe udru-
žene efekte kosmičkih zračenja i drugih
faktora kosmičkog leta, kao što su bes-
težinsko stanje, hipokinezija, hiperoksi-
ja i dr. na organizam čoveka, životinja i
žive materije uopšte. Jačina jonizujućih
ozračenja meri se sledećim jedinicama:
rendgen, rem, rad i bar; k. zračenja, van-
zemaljskog su porekla i mešavina su jo-
nizujućih i nejonizujućih čestica. Joni-
zujuća zračenja se sastoje od sunčevih,
galaktičkih i vangalaktičkih kosmičkih
zraka. Nejonizujuća čine infracrveni i
ultravioletni zraci Sunca i vidljiva svet-
lost. Primarni kosmički zraci sastoje se
od 85% protona i alfa-čestica i imaju og-
romnu energiju, koja iznosi i do IO20
elektrovoltâ. Ova zračenja su opasna po
organizam čoveka ukoliko nije zaštićen
ili je nedovoljno zaštićen. Dosadašnji
orbitalni i translunarni Jetovi čoveka
pokazali su da je zaštita koja se ostvaruje
fizičkim, hemijskim i biološkim zaštitnim
merama veoma efikasna.
kosopasica, v. alopecia areata.
kost, v. os; k. donožja, v. ossa metatarsalia;
k. doručja, v. ossa metacarpalia; k. nož-
Ja, v. ossa tarsi; k. ručja, v. ossa carpi.
kostalni tip disanja, v. disanje.
kostotomija, v. costotomia.
košava, istočni i jugoistočni hladan vetar
koji duva u severoistočnom delu Jugos-
lavije, najčešće zimi i u proleće, donose-
ći vedro i hladno vreme. Košava nastaje
kad iznad Ukrajine i Rumunije vlada vi-
sok pritisak a nad Jugoslavijom (naroči-
to nad Jadranskim morem) nizak priti-
sak. Tada se vazdušne mase velikom br-
zinom, 18 do 25 m u sekundi, a na maho-
ve i do 30 m u sekundi spuštaju, naj-
većim delom dunavskim koritom, sve
do Vukovara. V. vetrovl
košmar, v. cauchemar.
koštan, v. osseus.
košuljica, bela, v. amnion; k. krvava, v.
horion.
kotiledon, razgranate stablo svake poste-
Ijične resice. Takvih kotiledona fetalne
posteljice ima 15-20. Histološka struk-
tura potpuno izgrañene resice pokazuje
pokrovni sloj (citotrofoblast i sinciotro-
434
koža
foblast) i osovinski deo od mladog ve-
zivnog tkiva.
kotiledoni, grupisanje horionskih resica
u žbunove, bradavice nazvane kotiledo-
ni.
kotur, v. discus.
Koviljača, Banja, banja koja leži u pod-
nožju Gučeva, na desnoj obali Drine, na
125 m n.v. Klimat banje deluje sedativ-
no, ali i tonično. Banja ima 5 izvora sum-
porne vode, 3 gvožñevita izvora i vrlo
dobro lekovito sumporno blato. Voda
služi za piće, za kupanje (zagrejana) i is-
piranje, a blato za opštu i lokalnu pri-
menu. Postoje kupatila, sumporno i
blatno (sa odeljenjima za primenu bla-
ta, masažu, ispiranja i odmor). U ovoj
banji lece se: hronična reumatička ob-
oljenja zglobova i mišića, neuralgije,
neke kožne bolesti, hronična oboljenja
ženskih polnih organa, nespecifična za-
paljenja nosa, grla i bronhija, tegobe us-
led trovanja olovom, živom, bizmutom i
arsenom, lake anemije i iscrpenost po-
sle bolesti. Banja je i klimatsko mesto.
koža, v. cutis9 integumentum commune;
(embr.) sastoji se od 2 blastodermna lis-
ta: ektodermnog (pokožica) i mezoder-
mnog (krzno). Pokozica, prvi začetak po-
kožice javlja se po stvaranju medularne
ploče. U 1. mesecu ona se sastoji od jed-
nog jedinog reda niskih ćelija. U počet-
ku 2. meseca stvara se drugi red ćelija:
kockaste, pa cilindrične. Duboki red se
zove matični sloj. U 3. mesecu površne
ćelije (periderm, teloderm ili epitrihi-
jum) pokazuju početak orožavanja (ke-
ratinizacije). Površina fetalne pokožice
je obložena sirastim mazom (vernix ca-
seosa). Krzno postaje od parijetalnog
mezoderma, od tzv. kožnog lista prapr-
šljenova, a na trbušnoj strani od soma-
topleure. Fibrili se javljaju u 3. mesecu.
Papile se stvaraju kasnije. Pod krznom
(potkoža) se smeštaju jastučići masti
(panniculus adiposus). Razvoj kožnih
tvorevina. Prve dlake, malje» nastaju u
embriona od 24 mm. U 7. mesecu njime
je obložena ćela koža. Od 8. do 9. mese-
ca malje se zamenjuju stalnim dlakama.
Znojne žlezde počinju da funkcionišu u
7. mesecu.
kožna jedinica
kožna jedinica, (nem. Hauteinheitsdosis,
HED; engl. skin-unit), biološka doza; ko-
ličina tvrdih rendgenskih zrakova koja
pri odstojanju žiže od 23 cm od kože i na
polju 6 x 8 cm izaziva bledo rumenilo
čovečje kože, što posle 8-10 dana prela-
zi u lako crvenilo da bi se u toku 4-6
sedmica pretvorilo u mrku pigmentaci-
ju. Naziva se još i eritemnom dozom. V.
dosis (eritemna doza).
kožna tuberkuloza, v. tuberculosis cutis.
kožni, v. cutaneus.
kožni Sparazit, v. parazit.
kožni refleks, v. refleks.
kožni test, v. test
Köbnerov fenomen, izomorfni nadražaj-
ni efekat, nastajanje novih istorodnih
kožnih promena u već postojećih der-
matoza u njihovoj evolutivnoj fazi, na
mestima mehaničkih trauma kože (lich-
en ruber planus, psoriasis, pemphigus i
dr.).
Köhlerova bolest, v. bolest.
krajnik, v. amygdala, tonsilla; (embr.)
ždrelni krajnički venac (jezički krajnik,
ždrelni krajnik i nepčani krajnici) po-
staje prožimanjem epitela i omotnog ve-
zivnog tkiva mnogobrojnim limfocitima
poreklom iz krvi. Jezički krajnik postaje
od 2. škržnog luka, ždrelni od leñnog
zida ždrelnog creva, a nepčani krajnici
od 2. škržnog useka.
krak, v. brachium, crus.
kranioencefalometar, instrumenat koji
služi za odreñivanje položaja moždanih
vijuga u odnosu na površinu lubanje.
kraniometrija, merenje raznih promera
lubanje u celini ili pojedinih kostiju lu-
banje i lica. Antropološka metoda iz ob-
lasti osteometrije.
Kraskeova operacija, v. operacija.
krasta, v. crusta.
kratak, v. brevis.
kratki talasi, deo elektromagnetskog
spektra koji obuhvata talase od 60 m ta-
lasne dužine ili manje. U terapiji se
upotrebljavaju talasi od 3 do 12 m talas-
ne dužine. V. elektroterapija (pod thera-
pia).
kratkovidost, v. myopia.
krauroza sudnice, v. craurosis vulvae.
28*
krescin
krauroza vulve, prouzrokuje smežurava-
nje i skvrčavanje stidnice sa suženjem
vaginalnog ušća, što nekad onemoguća-
va normalno polno opštenje.
Krauseova jamica, v. fossa ovarica.
Krauseova operacija, v. operacija.
Krauseova žlezda, pomoćna suzna žlezda
koja počinje da se razvija oko 5. meseca.
Krause-Wolfov kalem, v. transplantat,
presad.
kreatinski količnik, količina mokraćnog
kreatina u mg na l kg težine tela u oso-
ba koje se ishranjuju bez mesa.
Krebsov ciklus, ciklus trikarbonskih ki-
selina, niz hemijskih reakcija u kojima
se acetilni deo acetil-CoA nastalog iz pi-
rogrožñane kiseline i CoA razgrañuje u
ugljen-dioksid i vodonik. Predstavlja
jednu od faza razgradnje glikoze.
kreč, zajedničko ime nekih kalcijumovih
jedinjenja, najčešće kalcijum-oksida,
CaO, koji se, obično zove pečeni (nega-
šeni) kreč, i kalcijumhidroksida,
Ca(ON)2, koji se, obično, zove gašeni
kreč. Trovanja krečnom prašinom, v.
trovanja.
krečna voda, v. aqua.
krečno mleko, manje ili više gusta sus-
penzija kalcijum-hidroksida u vodi koja
se dobiva mešanjem gašenog kreča s vo-
dom,
kremacija, spaljivanje mrtvih, antičkog je
porekla, a vršilo se na dva načina: kom-
pletno spaljivanje ili poluspaljivanje
odn. karbonizacija. Danas se kremacija
vrši u samotnim pećima u koje se uvodi
vazduh zagrejan na 700-100O0C. Posle
kremacije ostaje oko 2 kg beličastog pe-
pela, koji se skuplja u urnu i sahranjuje
u kolumbarijumu. I u starih Slovena
bilo je uobičajeno spaljivanje mrtvaca.
kremasterni refleks, koža mošnica je
vrlo osetljiva i pri ovlašnom trljanju
unutrašnje strane butina mošnice se zg-
rče i zajedno sa semenicima se dignu
pod koren uda.
krenoterapija, v. therapia. krepitacija, v.
crepitatio, šum. krescin, naziv za
somatotropni hormon (hormon rastenja,
somatotropin, soma-
435
kretenizam
totrofin), koji luče eozinofilne ćelije
prednjeg režnja hipofize.
kretenizam, v. kretenismus.
Kreuzfuchsov fenomen, v. znak.
krikoidna hrskavica, stvara se krajem 1.
meseca u vidu prstenastog zbijenog
predhrskavičnog vezivnog tkiva.
krilast, v. alatus, pterygoideus.
kriiat, v. alatus.
krilni, v. alaris.
krilo, v. a/a.
kriminalitet, ukupna krivična dela koja
izvršavaju lica različitih starosti i pola, i
to su, najuže shvaćeno, ona dela koja se
u pozitivnom Krivičnom zakonodav-
stvu mogu svrstati kao krivična. Krimi-
nalitet je složena društvena pojava, izaz-
vana nizom činilaca, a borba protiv nje-
ga zadatak je čitave društvene zajedni-
ce.
krioskopija ili kriometrija, odreñivanje
snižene tačke mržnjenja rastvora. Pri-
menjuje se za procenu koncentracije
rastvora, tj. ukoliko je snižavanje veće,
koncentracija je veća. U herniji kriosko-
pija se primenjuje za odreñivanje mole-
kulskih težina ispitivanih supstancija.
kriostat (cryostat), komora s ureñajem za
hlañenje i za stvaranje vakuuma. Koristi
se za preparovanje na vrlo niskim tem-
peraturama J(od - 30°do 4O0C). Pri na-
glom smržnjavanju objekt se brzo i po-
tpuno dehidratiše, tj. osuši zamržnjava-
njem. Ovom tehnikom (freezing-drying
technique) najčešće se ispituju enzimi u
ćeliji, lučenje žlezdanih ćelija, bubrež-
nog epitela i dr.
krioterapija, v. therapia.
kriptorhidektomija, hirurško uklanjanje
semenika koji se nije spustio u mošnicu.
kriptorhidija, ektopija muških gonada
koje se nalaze van mesta gde normalno
treba da se nalaze. Ona je posledica po-
remećaja u njihovu spuštanju s položaja
gde se u embrionskom periodu nalaze.
Na tome putu one mogu da se zadrže u
trbušnoj duplji (abdominalna ektopija),
u preponskom kanalu (preponska e.),
na ulazu u preponski prsten (kruromoš-
nička e.). Izuzetne su ektopije u korenu
uda (kruralne e.) ili meñici (perinealna
e.). U nekim slučajevima gonade se nala-
436
krije
ze u mošnicama kad je dete u mirova-
nju, a pod uticajem ovlašnog draženja
mošničke kože one se naglo penju ka
preponskom kanalu (»dizalična« ekto-
pija).
kriptorhidopeksija, v. orchidopexia.
kristalan, koji se javlja u obliku pravilnih
geometrijskih telašaca.
kristalizacija gleñi, v. maturacija gleñi.
kristaloid, (1) supstancija koja se ne rast-
vara koloidno; (2) supstancija koja u
rastvoru lako prolazi kroz životinjske
opne, snižava tačku mržnjenja rastvara-
ča koji je sadrži i obično ima sposobnost
da kristališe. Kristaloidi su, npr., neor-
ganske soli i glikoza.
Kristellerov čep, proizvod lučenja cervi-
kalnih žlezda materice koji začepljuje
materična usta u vidu čepa, koji se za
vreme ejakulacije u žene isturuje zbog
opuštanja muskulature materičnog grli-
ća.
kritični pritisak zatvaranja, pritisak pri
kome prestaje proticanje krvi kroz su-
dove, jer se uski krvni sudovi, a naročito
arterije, zatvaraju. Suštinski, to je vred-
nost pritiska koja nije u stanju da savla-
da vazomotorni tonus arteriola, koji
ima težnju da sudove suzi. Pri normal-
nom tonusu simpatikusa kritički priti-
sak zatvaranja je 20 mm Hg, pri maksi-
malnom tonusu simpatikusa on se može
povećati na 100 ili više mm Hg a pri in-
hibiciji simpatikusa smanjiti na 5 mm
Hg.
krivina, v. curvatura, flexura.
krkori, v. plućni šumovi.
krije, zglavkari roda Ornithodorus. Postoji
više vrsta krije koje igraju manju i
veću ulogu u prenošenju nekih patoge-
nih mikroorganizama, naročito spiro-
hete povratnog tifusa, španskog i afrič-
kog. Ne zna se da Ii krije učestvuju u
prenošenju uzročnika povratnog tifusa
i u našim krajevima. Krije su naročito
rasprostranjene u toplim krajevima,
gde žive u ljudskim stanovima, koliba-
ma i u drugim zgradama. Preko dana se
krije skrivaju u tamnim i mračnim uglo-
vima i ispod poda, odakle noću prelaze
na čoveka i sišu njegovu krv. Ženka po-
laže u zemlju jaja iz kojih se izlegu larve.
Krompecherov karcinom
One se veru po granama drveća, odakle
padaju na čoveka i životinje. Krije se od-
stranjuju s kože polivanjem benzinom
ili petrolejom ili se koža premaze maš-
ću, tako da krlja spontano otpadne. Sin.
krpelji
Krompecherov karcinom, v. basaliom.
Kronleinova operacija, v. operacija.
krpelj, v. krlja.
krpeljni meningitis, zapaljenje mekih
moždanica prouzrokovano virusom
koga prenose krpelji svojim ujedom.
Obično je propratna pojava tzv. krpe-
Ijnog proletnje-letnjeg encefalitisa. V.
encephalitis.
krpeljni meningoencefalitis, v. menin-
goencephalitis.
krsna kost, u žene je šira i izmeñu karlič-
nih kostiju niže smeštena i više izdube-
na s prednje strane.
krug, v. circulus.
Krukenbergova šaka, viljuškasti patrljak
načinjen hirurški razdvajanjem distal-
nih krajeva žbice i laktače pokrivenih
kožom posle amputacije na visini pro-
ksimalnog dela ručja.
Krukenbergove vene, centralne vene jet-
re, vene koje se nalaze u sredini režnjića
jetre i odvode krv u hepatičku venu.
kruna, venae, v. corona.
kruna zuba, (stom.) deo zuba prekriven
gleñu od slobodnog ruba desni do oklu-
zalne površine ili incizalne ivice; ana-
tomska k., deo zuba prekriven gleñu
od cementno-gleñne granice do okluzal-
ne površine ili sečivne ivice; fasetirana
k., veštačka kruna od legure metala s fa-
setom na vestibularnoj površini od akri-
latnog ili keramičkog materijala koja
imitira boju prirodnog zuba; delimična
k., veštačka kruna od zlatne ili neple-
menite legure. Može biti 3/4 ili 4/5 kru-
na, što zavisi da Ii se stavlja na prednje
ili bočne zube. Tremna površina zuba
jedino nije prekrivena metalom i čini
prirodnu fasetu; klinička k., deo zuba
koronarno od alveole; livena k., fiksna
zubna nadoknada od plemenite ili nep-
lemenite legure dobijena postupkom Ii-
venja; metalno-keramička k., veštačka
kruna koja ima nepečenu keramičku fa-
setu boje prirodnog zuba direktno na
krv
metalnoj košuljici; porculanska k., fik-
sna nadoknada za prednje zube i pre-
molare od keramičkog materijala; pri-
vremena k., zaštitna kruna od akrilat-
nog materijala koja štiti zub i okolno
tkivo do izrade, odnosno cementiranje
stalne fiksne nadoknade; puna k., veš-
tačka kruna koja nadoknañuje ceo ko-
ronarni deo zuba i pomoću metalnog
kočića se fiksira u kanal korena.
krupozna pneumonija, v. pneumonia.
kružan, v. circumflexus, orbicularis.
krv, (lat. sanguis), telesna tečnost koja
protiče kroz srce i krvne sudove. Sastoji
se od tečnog dela, krvne plazme, i ćelija:
crvena krvna zrnca ili hemacije, bela kr-
vna zrnca ili leukociti i krvne pločice ili
trombociti. U 1.000 delova krvi nalazi se
600-700 delova plazme. U l ccm krvi
ima oko 5,000.000 hemacija, 6.000-7.000
leukocita i 210.000-300.000 trombocita.
Meñu leukocitima razlikuju se: limfociti
(25%), monociti (6-8%), neutrofilni gra-
nulociti (65-70%), eozinofilni granuloci-
ti (2-4%) i bazofilni granulociti (0,5%).
Krv ima crvenu boju zbog hemoglobina
koji se nalazi u crvenim krvnim zrnci-
ma, odreñenu gustinu (1.055), tempera-
turu (36,60C na površini tela a u unut-
rašnjosti nešto više). Količina krvi u od-
raslog je 5-6 litara. Slana je zbog rastvo-
ra soli, otužno miriše na znoj, a normal-
na reakcija je alkalna. Kad se ispusti iz
krvnih sudova zgrušava se (koaguliše).
Dodavanjem izvesnih soli sprečava se
grušanje, te se krvna zrca talože (sedi-
mentacija). U dodiru sa stranom krvi kr-
vni serum zgomilava crvena krvna zr-
nca (aglutinacija-v. krvne grupe). Uloga
krvi je mnogostruka. Strujanjem kroz
krvne sudove i kapilare prenosi hranlji-
ve materije i kiseonik do najudaljenijih
delova tela. Iz tkiva i ćelija prima mate-
rije za izlučivanje, koje se izbacuju orga-
nima za izlučivanje (v. ekskrecija). Krvlju
struje inkreti endokrinih žlezda koji od-
ržavaju pojedine organe u korelaciji.
Njome struje protivtela nastala pod uti-
cajem raznih prouzrokovača, koja s leu-
kocitima brane organizam od patološ-
kih klica. Uopšte, krv vrlo živo reaguje
karakterističnim promenama svoga sa-
437
krvarenje
stava u raznim oboljenjima, te se njenim
ispitivanjem olakšava odreñivanje pri-
rode i stepena oboljenja. Polne razlike
krvi su dosta značajne. Krv žene je u ve-
ćoj meri vodena: voda u muškarca iznosi
oko 78%, a u žene nešto više od 80%.
Specifična težina ženske krvi je nešto
manja nego u muške. Količina hemoglo-
bina je veća u muškarca. Broj leukocita
je nešto veći u ženskoj krvi, dok je broj
crvenih zrnaca približno isti. Od poseb-
nog su interesa istraživanja po kojima
se pečat pola nalazi u strukturi leukoci-
ta. U žene jedra polimorfononuklearnih
leukocita imaju i jedan mali maljičasti
segment (»Drumstick«) koga u muških
leukocita nema. U pogledu hemijskog
sastava krvi u žene ima više šećera nego
u muškog (88,3 : 94 mg), dok u krvi muš-
karca ima više gvozda (166 : 148 y/100
cm 3). V. aglutinacija, anisocytosis, acido-
filan, bazofilija, agranulocitoza, leucae-
mia, leucocytopenia; arterijska k., krv u
arterijskom sistemu; sadrži više kiseoni-
ka od venske k.; citratisana k., krv ko-
joj je dodat neutralni natrijum-citrat u
cilju sprečavanja zgrušavanja. V sedi-
mentacija krvi, transfusia; periferna k.,
krv u kapilarima površine tela; venska
k., krv koja struji u venama (osim u plu-
ćima) i koja sadrži više ugljen-dioksida,
a manje kiseonika nego arterijska krv.
krvarenje, v. haemorrhagia.
krvna ostrvca, u čoveka se stvaraju vrlo
rano (u toku 2. sedmice) i to prvo u zidu
vitelinske kese (najpre u njenom trbuš-
nom predelu). Skoro istovremeno os-
trvca se javljaju i u mezodermu pupča-
ne peteljke u blizini alantoisa. Tako, zid
vitelinske kese i pupčana peteljka pred-
stavljaju u čoveka krvotvorne organe.
krvna plazma, tečni deo krvi koji pred-
stavlja vodeni rastvor raznih organskih
i neorganskih materija i ima odreñene
fizičko-hemijske karakteristike.
krvne belančevine, v. proteini.
krvne grupe, grupe u koje su podcijeni
ljudi prema osobinama svoje krvi, i to
prema faktorima koji mogu da se aglu-
tinišu (aglutinogeni) AiBu eritrocitima
i prema aglutininima a (antbA) i ß (anti--
B) u serumu. Po raznim kombinacijama
438
krvni pritisak
aglutinogena odreñene su 4 Landsteine-
rove grupe: A, B, AB, i O. Podnošljivost
krvnih grupa odnosno eritrocita davao-
ca i seruma primaoca prikazuje sledeća
shema:
ABo
\ Ba
Aß
aß
AB-grupa, prema tome, može da prima krv
od svoje grupe i svih grupa i naziva se
univerzalni primalac, dok O može dati
svojoj grupi i svim grupama i naziva se
univerzalni davalac. Danas se, zbog pri-
sustva krvnih podgrupa koje mogu biti
povod za teške posttransfuzione reakcije,
smatra da ne postoje ni univerzalni
primaoci, ni univerzalni davaoci. A-gru-pa
može da primi krv od svoje i 0-grupe a
može dati samo svojoj i AB-grupi. B--
grupa može da primi od svoje i 0-grupe, a
može da dâ samo svojoj i AB-grupi. x
Krvne grupe se u toku života ne menja-ju
i nasleñuju se po Mendelovom zakonu.
Odreñivanje k.g. vrši se pomoću test-
seruma ili poznatim eritrocitima A-ili B-
grupe. Odreñivanje krvnih grupa služi u
odabiranju davalaca krvi za transfuziju, u
odreñivanju roditeljstva i u kriminologiji.
krvni bojni otrovi, otrovi opšteg dejstva
ili pravi BOT, hemijska jedinjenja koja
preko krvi izazivaju opšte trovanje or-
ganizma (sprečavaju oksidacioni proces
u ćelijama). U organizam ulaze preko
organa za disanje, a najvažniji su: arse-
novodonik (v. tamo), cijanovodonična
kiselina, hlor-cijan (v. tamo), ugljen-mo-
noksid (CO) itd. Gas-maska je dovoljna
zaštita, izuzev za CO i si.
krvni depoi, delovi sistema za cirkulaciju
u kojima se krv može zadržati. Tu ubra-
jamo: slezinu, jetru, potkožne venske
spletove, kao i venske sudove i srce.
krvni pritisak, polne razlike u arterij-
skom pritisku, posle izrazito većih vred-
nosti u devojčica do 16 godina i posle
krvni serum
približno istih vrednosti do 40. godine,
postaju mnogo veće u postklimakterič-
kom periodu žene.
krvni serum, krvna plazma bez fibrinoge-
na; dobiva se centrifugisanjem krvi po-
sle taloženja fibrinogena, kao i pri ret-
rakciji fibrinskih konaca zgrušane krvi.
krvotok, strujanje krvi u zatvorenom sis-
temu krvnih sudova. Sin. circulatio sa-
nguinis; (embr.) sistem krvnih sudova u
početku se razvija u bilateralnoj simet-
riji. Ali u daljem razvoju nastaje asimet-
rija sudovnog sistema. Razvoj aorte: u
mezodermu svake polovine embriona
stvaraju se dva velika suda: leva i desna
aorta koje se protežu sve do 1. škržnog
luka, gde se u mezodermu toga luka po-
vijaju dorzalno, produžavajući se pored
leñne vrpce. Deo od srčane cevi do 1. šk-
ržnog luka predstavlja ushodnu aortu,
deo u 1. škržnom luku predstavlja pri-
marni aortni luk, dok deo koji se nalazi
uz hordu čini nishodnu aortu čiji se kraj
u trbušnoj peteljci embriona produžava
u pupčanu arteriju. Kad je kraj uobličen,
obe arterije se protežu u njega kao rep-
ne aorte. U toku 2. sedmice razvoja u
svakom škržnom luku se javlja po jedna
spojna grana: te spojne grane se zovu ar-
terijski lukovi. Nishodna aorta se produ-
žava (embrion od 2 mm) ka srednjem
mozgu kao primarna unutrašnja karoti-
da arterija. Isto tako i ushodna aorta kao
primitivna spoljašnja karotidna arterija;
4. arterijski luk se razvija na levoj strani
mnogo jače nego na desnoj (aortin luk),
dok s desne predstavlja početak po-
tključne arterije; kolateralni k., bočni
krvotok, koji je omogućen anastomoza-
ma bočnih grana dveju susednih arteri-
ja. Ako jedna od arterija bude začeplje-
na, njen distalni deo dobija krv preko
anastomotičnih grančica iz okolnih ar-
terija, tj. uspostavlja se kolateralni k.;
mali k., cirkulacija krvi od desne komo-
re preko pluća do leve pretkomore. Krv
struji od desne komore kroz plućnu ar-
teriju u pluća, tamo se rasipa, pa se po-
novo skuplja u plućne vene, kojima do-
speva u levu pretkomoru srca. Sin. pluć-
ni krvotok; placentni k., prelaz materije
kroz placentu vrši se difuzijom i filtraci-
ksifoidni nastavak
jom. Iz krvi majke prelaze hranljivi pro-
dukti, kao ugljeni hidrati, belančevine,
lipidi, masti, soli, gvožñe, mlečna kiseli-
na, a iz deteta u k. majke raspadni pro-
dukti metabolizma. Iz majčinog k. prela-
ze u detinji adrenalin, tiroksin, hormon
zadnjeg režnja hipofize i vitamini. Od
sporednih produkata i štetnih supstan-
cija prelaze razne mineralne soli, alka-
loidi i dr. Zapaženo je prelaženje spiro-
hete, dok bakterije prelaze samo kada je
razorena posteljica. Najzad, kroz poste-
ljicu prolaze antitela; veliki k., cirkula-
cija krvi od leve komore do desne pre-
tkomore. Krv izlazi iz leve komore u
aortu, iz ove struji u sve sitnije arterije
dok se ne raspe u kapilare, zatim preko
venskog dela kapilara struji u sitnije pa
u veće vene i kroz donju i gornju šuplju
venu dospeva u desnu pretkomoru
srca; veslački k., v. aparat pluća-srce,
vantelesni krvotok, ekstrakorporalni kr-
votok.
kryptorchlsmus, kriptorhizam, zadržava-
nje semenika u trbušnoj duplji ili u pre-
ponskom kanalu usled poremećaja u
njegovom spuštanju ü mošnice. Seme-
nici mogu da se zadrže i u predelima
gde ih normalno nema (prepone ili tr-
buh). V. descensus testis, kriptorhidija.
ksantin, 2-6-dioksipurin, metabolički pro-
izvod gvanina (2-amino-6-oksipurin),
koji je purinska baza nukleinske kiseli-
ne.
ksantinurija, pojačano izlučivanje ksanti-
na (2-6-dioksipurina) s mokraćom.
ksantoproteinska reakcija, v. reakcija.
ksantopsija, v. xanthopsia, achromatopsia.
ksenogeno, označava genske razlike izme-
ñu raznih životinjskih vrsta. V. heteroge-
no, he te ro Io go.
kseroftalmija, v. xerophthalmia.
ksifoidni nastavak, oblik ksifoidnog (ma-
čolikog) donjeg nastavka grudne kosti
koji predstavlja izuzetno važnu polnu
odliku. U muškarca vrlo razvijeni nar
stavci čine 66%. U žene nerazvijeni ili
odsutni nastavci čine 67%, dok u nje
razvijeni čine svega 33%. Drugim reci*
ma: aksifoidija i hipoksifoidija je pravilo
u žene, a izuzetak u muškarca. S druge
strane, vrlo razvijeni ksifoidni nastavak
439
ksilokain
u žene skoro je uvek znak njene and- kumulacija, pojava da nova doza nekog
roidne konstitucije, kao što aksifoidija u
muškarca odaje njegovu ginoidnu kon-
stituciju.
ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chlori-
dum).
ksiloza, drvni šećer, pentoza koja se dobi- kupalište, mesto gde se može kupati, bilo
ja iz jute i dr., a ponekad se nalazi u
mokraći.
kuga, v. pestis.
kuk, v. coxa.
kukica, (stom.) element za pričvršćivanje kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku
delimične proteze za preostale zube, a
ako ima okluzalni naslon i za prenoše-
nje pritiska žvakanja na zub. Može biti
od žice ili livena. Leži na prirodnom
zubu koji prihvata protezu i obuhvata
ga-
kukolj (Agrostemmogithago), urodica
žita, s crnim i sivo crnim plodovima ve-
ličine zrna pšenice. Sadrži otrovni gli-
kozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvo-
ljena količina glikozida u brašnu je
0,1%.
kuldoskopija, inspekcija endoskopom
karličnog dela trbušne duplje kroz ot-
vor načinjen kuldoceliotomijom (no-
men horribile). Sin. abdominoskopija.
kultivisanje bakterija, način razmnoža-
vanja bakterija in vitro, na veštačkim
hranljivim podlogama. Za kultivisanje
bakterija od značaja je izbor pogodne
hranljive podloge i izolovanje bakterija
u čistoj kulturi.
kulon (C), jedinica za količinu elektricite-
ta odn. električnog tovara. Ona količina
elektriciteta koju prenosi u l sekundu
struja od l ampera. U jednom kulonu
18
nalazi se 6,23542 x IO elektrona.
kultura bakterija, skup bakterija nastalih
razmnožavanjem in vitro; čista kultura
je skup kolonija jedne bakterijske vrste
na čvrstoj hranljivoj podlozi. Mešana
kultura je skup kolonija, dve ili više bak-
terijskih vrsta.
kumiš, mlečni proizvod od kobiljeg mle-
ka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem
pod uticajem: Streptococcus lactis, Lac-
tobacillusa casei i gljivica: Sacharomy-
ces lactis, Torula cumys. Pored mlečne
kiseline može da sadrži alkohola i do
3%.
440
kupanje
leka data bolesniku zatiče u njegovom
organizmu nerazgrañene, odnosno
neizlučene delove prethodnih doza tog
istog leka.
kupa, v. conus.
u reci, jezeru,, moru ili nekoj banji. Tim
se imenom često naziva i kupatilo.
Upotrebljava se kao naziv za mesta s
plažama na primorju.
tečnost; (2) pranje celog tela ili delova
tela tako da se oni nalaze u nekom sudu
napunjenom vodom; (3) ležanje za izves-
no vreme u nekoj vodi koja ima lekovita
fizička ili hemijska svojstva; (4) kretanje
u vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju
razonode ili sporta; obično kupanje u
mlakoj ili toploj vodi vrši se iz higijen-
skih razloga. Ali kupanja u običnoj vodi
primenjuju se često i u terapiji. Ona de-
luju svojom temperaturom i mehanički.
Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do
l I0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od
24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla
(od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C).
- Npr., duža kupanja u mlakoj vjdi obič-
no umiruju nervozne osobe, a neki bolje
podnose topla kupanja: vrela kupanja
se rede propisuju. Lekovita kupanja u
mineralnim vodama, pored toga što de-
luju svojom temperaturom i mehanički
(kao i kupanje u običnoj vodi), deluju
još i specifično, hemijski (ugljenom ki-
selinom, sumpor-vodonikom, solima i
dr.); blatno k., kupanje u lekovitom bla-
tu koje se koristi bilo kao kupanje celog
tela (obično u drvenoj kadi), bilo samo
lokalnom primenom blata (oblog blata
na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje
creva; k. u četiri ćelije, kupanje, u isto
vreme obe ruke i obe noge. u četiri
male, specijalno za to udešene, kade na-
punjene vodenim rastvorom odreñene
supstancije (u jonizovanom stanju) do-
voljno zagrejanog, kroz koji se pušta
električna struja. Služi za lečenje hro-
ničnog reumatizma i neuralgije; elek-
trično k., kupanje pri kome se kroz
vodu sprovodi galvanska struja. Pri
električnom kupanju ove elektrode se
kupatilo
nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se
jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u
ruci osobe koja se kupa (monopolarno
kupanje, koje može biti anodno ili ka-
todno kupanje). Električno kupanje de-
luje u isto vreme sedativno i tonično i
služi u lečenju neurastenije; parafin-
sko k., kupanje u mekom parafinu koji
se topi na 36° do 4O0C. Parafinsko kupa-
nje se obično preporučuje od nekih kao
ćelo kupanje u gojaznih osoba, radi mr-
šavljenja; peščano k., kupanje, odnos-
no zatrpavanje tela, ili delova tela u sun-
cem zagrejan sitan pesak, obično leti na
obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno
utiče na hronični reumatizam, neuralgi-
je i posledice povreda. Ova kupanja de-
luju mehanički i svojom temperaturom
(oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u
zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj
vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe
sa limfatičkom dijatezom, a pomaže re-
sorpciju hroničnih otoka i eksudata
(reumatičkih i ginekoloških). V. voda
(slane vode); svetlosno k., boravak bo-
lesnika u specijalnom sanduku (s gla-
vom napolju) u kome se nalaze upaljene
električne sijalice; ove sijalice ispuštaju
jaku svetlost koja sadrži infracrvene
toplotne zrake. Ovo kupanje prouzro-
kuje jako znojenje i deluje sedativno na
nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupa-
nje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termal-
noj vodi. Ova kupanja izazivaju prošire-
nje krvnih sudova u koži, usporenje pul-
sa (izraz umirujućeg i toničkog dejstva
na srce), povećanje diureze itd. Obavljaju
se u banjama: Vrnjačka Banja, Aran-
ñelovac, Vrućica, Rimske Toplice, Ra-
denci i u drugim banjama; vazdušno k.,
kretanje na čistom vazduhu uz minimal-
nu odevenost. Služi jačanju otpornosti
organizma.
kupatilo, prostorija koja služi za kupanje,
s kadom ili tušem. Obično služi za odr-
žavanje telesne čistoće, a u banjama za
lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili
deo zgrade u banji, u kojoj se isključivo
sprovodi lečenje blatom. V. kupanje
(blatno).
kura, lečenje, niz ponovljenih istih ili me-
ñusobno povezanih terapijskih poduh-
Kuvierov vod
vata (primena lekova, kupanje, održava-
nje neke dijete, izvoñenje nekih vežbi
itd.) u toku odreñenog vremena; inunk-
ciona k., lečenje utrljavanjem neke
masti. Najčešće se, ranije, inunkciona
kura sastojala u primeni živinih masti u
lečenju sifilisa.
kurare, v. curare.
kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventi-
van.
kurativna medicina, v. medicina,
Kuršumlijska Banja, banja koja leži is-
pod Samokova (ogranka Kopaoničkog
masiva), na 500 m n.v. Klimat banje de-
luje tonički. Ima više od 8 izvora tople
vode, čiji je hemijski sastav uglavnom
isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i
sumporovodonična. Lekovito blato je
prirodno toplo (redak primer i jedini
slučaj u našoj zemlji). Postoji kupatilo s
kadama i dva basena. U ovoj banji se
lece: hronična reumatička oboljenja
zglobova i mišića, neuralgije, hronićne
bolesti ženskih polnih organa, kožne
reakcije i infekcije, želudačne dispepsi-
je, kamen u žučnoj kesici i u bubrezima,
nespecifična zapaljenja nosa, grla i
bronhija, hronična stanja usled trova-
nja olovom, bizmutom i arsenom.
kuru, bolest koja je endemski vladala
meñu stanovnicima Nove Gvineje. Izazi-
va je »spori virus« a prenosila se kani-
balskim običajima. V. Creutzfeldt-Jako-
bova bolest.
kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost
polova na pojedine gustativne faktore.
Krivulja nadražajnog praga u ženskog
pola nalazi se mnogo niže nego u muš-
kog. U trudnoći žena je osetljiva na gus-
tativne nadražaje i to naročito na slano,
zatim na kiselo, gorko, a najmanje na
slatko. Opšte je poznato da se u trudne
žene javljaju i posebne želje.
Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis
nodosa.
Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodo-
sa.
Kussmaulovo disanje, v. respiratio.
Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih
i zadnjih kardijačnih vena i otvara se u
venski sinus.
441
ksilokain
u žene skoro je uvek znak njene and-
roidne konstitucije, kao što aksifoidija u
muškarca odaje njegovu ginoidnu kon-
stituciju.
ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chlori-
dum).
ksiloza, drvni šećer, pentoza koja se dobi-
ja iz jute i dr., a ponekad se nalazi u
mokraći.
kuga, v. pestis.
kuk, v. coxa.
kukica, (stom.) element za pričvršćivanje
delimične proteze za preostale zube, a
ako ima okluzalni naslon i za prenoše-
nje pritiska žvakanja na zub. Može biti
od žice ili livena. Leži na prirodnom
zubu koji prihvata protezu i obuhvata
ga.
kukolj (Agrostemmogithago), urodica
žita, s crnim i sivo crnim plodovima ve-
ličine zrna pšenice. Sadrži otrovni gli-
kozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvo-
ljena količina glikozida u brašnu je
0,1%.
kuldoskopija, inspekcija endoskopom
karličnog dela trbušne duplje kroz ot-
vor načinjen kuldoceliotomijom (no-
men horribile). Sin. abdominoskopija.
kuki vis an je bakterija, način razmnoža-
vanja bakterija in vitro, na veštačkim
hranljivim podlogama. Za kultivisanje
bakterija od značaja je izbor pogodne
hranljive podloge i izolovanje bakterija
u čistoj kulturi.
kulon (C), jedinica za količinu elektricite-
ta odn. električnog tovara. Ona količina
elektriciteta koju prenosi u l sekundu
struja od l ampera. U jednom kulonu
nalazi se 6,23542 x IO18 elektrona.
kultura bakterija, skup bakterija nastalih
razmnožavanjem in vitro; čista kultura
je skup kolonija jedne bakterijske vrste
na čvrstoj hranljivoj podlozi. Mešana
kultura je skup kolonija, dve ili više bak-
terijskih vrsta.
kumiš, mlečni proizvod od kobiljeg mle-
ka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem
pod uticajem: Streptococcus lactis, Lac-
tobacillusa casei i gljivica: Sacharomy-
ces lactis, Torula cumys. Pored mlečne
kiseline može da sadrži alkohola i do
3%.
440
kumulacija, pojava da nova doza
nekog leka data bolesniku zatiče u
njegovom organizmu nerazgrañene,
kupanj
odnosno neizlučene delove prethodnih
doza tog istog leka.
kupa, v. conus.
kupalište, mesto gde se može kupati, bilo
u reci, jezeru, moru ili nekoj banji. Tim
se imenom često naziva i kupatilo.
Upotrebljava se kao naziv za mesta s
plažama na primorju.
kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku
tečnost; (2) pranje celog tela ili delova
tela tako da se oni nalaze u nekom sudu
napunjenom vodom; (3) ležanje za izves-
no vreme u nekoj vodi koja ima lekovita
fizička ili hemijska svojstva; (4) kretanje
u vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju
razonode ili sporta; obično kupanje u
mlakoj ili toploj vodi vrši se iz higijen-
skih razloga. AH kupanja u običnoj vodi
primenjuju se često i u terapiji. Ona de-
luju svojom temperaturom i mehanički.
Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do
U0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od
24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla
(od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C).
s Npr., duža kupanja u mlakoj vjdi obično
umiruju nervozne osobe, a neki bolje
podnose topla kupanja: vrela kupanja
se rede propisuju. Lekovita kupanja u
mineralnim vodama, pored toga što de-
luju svojom temperaturom i mehanički
(kao i kupanje u običnoj vodi), deluju
još i specifično, hemijski (ugljenom ki-
selinom, sumpor-vodonikom, solima i
dr.); blatno k., kupanje u lekovitom bla-
tu koje se koristi bilo kao kupanje celog
tela (obično u drvenoj kadi), bilo samo
lokalnom primenom blata (oblog blata
na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje
creva; k. u četiri ćelije, kupanje, u isto
vreme obe ruke i obe noge, u četiri
male, specijalno za to udešene, kade na-
punjene vodenim rastvorom odreñene
supstancije (u jonizovanom stanju) do-
voljno zagrejanog, kroz koji se pušta
električna struja. Služi za lečenje hro-
ničnog reumatizma i neuralgije; elek-
trično k., kupanje pri kome se kroz
vodu sprovodi galvanska struja. Pri
električnom kupanju ove elektrode se
kupatilo
nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se
jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u
ruci osobe koja se kupa (monopolarno
kupanje, koje može biti anodno ili ka-
todno kupanje). Električno kupanje de-
luje u isto vreme sedativno i tonično i
služi u lečenju neurastenije; parafin-
sko k., kupanje u mekom parafinu koji
se topi na 36° do 4O0C. Parafinsko kupa-
nje se obično preporučuje od nekih kao
ćelo kupanje u gojaznih osoba, radi mr-
šavljenja; peščano k., kupanje, odnos-
no zatrpavanje tela, ili delova tela u sun-
cem zagrejan sitan pesak, obično leti na
obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno
utiče na hronični reumatizam, neuralgi-
je i posledice povreda. Ova kupanja de-
luju mehanički i svojom temperaturom
(oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u
zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj
vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe
sa limfatičkom dijatezom, a pomaže re-
sorpciju hroničnih otoka i eksudata
(reumatičkih i ginekoloških). V. voda
(slane vode); svetlosno k., boravak bo-
lesnika u specijalnom sanduku (s gla-
vom napolju) u kome se nalaze upaljene
električne sijalice; ove sijalice ispuštaju
jaku svetlost koja sadrži infracrvene
toplotne zrake. Ovo kupanje prouzro-
kuje jako znojenje i deluje sedativno na
nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupa-
nje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termal-
noj vodi. Ova kupanja izazivaju prošire-
nje krvnih sudova u koži, usporenje pul-
sa (izraz umirujućeg i toničkog dejstva
na srce), povećanje diureze itd. Obavljaju
se u banjama: Vrnjačka Banja, Aran-
ñelovac, Vrućica, Rimske Toplice, Ra-
denci i u drugim banjama; vazdušno k.,
kretanje na čistom vazduhu uz minimal-
nu odevenost. Služi jačanju otpornosti
organizma.
kupatilo, prostorija koja služi za kupanje,
s kadom ili tušem. Obično služi za odr-
žavanje telesne čistoće, a u banjama za
lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili
deo zgrade u banji, u kojoj se isključivo
sprovodi lečenje blatom. V. kupanje
(blatno).
kura, lečenje, niz ponovljenih istih ili me-
ñusobno povezanih terapijskih poduh-
Kuvierov vod
vata (primena lekova, kupanje, održava-
nje neke dijete, izvoñenje nekih vežbi
itd.) u toku odreñenog vremena; inunk-
ciona k., lečenje utrljavanjem neke
masti. Najčešće se, ranije, inunkciona
kura sastojala u primeni živinih masti u
lečenju sifilisa.
kurare, v. curare.
kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventi-
van.
kurativna medicina, v. medicina,
Kuršumlijska Banja, banja koja leži is-
pod Samokova (ogranka Kopaoničkog
masiva), na 500 m n.v. Klimat banje de-
luje tonički. Ima više od 8 izvora tople
vode, čiji je hemijski sastav uglavnom
isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i
sumporovodonična. Lekovito blato je
prirodno toplo (redak primer i jedini
slučaj u našoj zemlji). Postoji kupatilo s
kadama i dva basena. U ovoj banji se
lece: hronična reumatička oboljenja
zglobova i mišića, neuralgije, hronićne
bolesti ženskih polnih organa, kožne
reakcije i infekcije, želudačne dispepsi-
je, kamen u žučnoj kesici i u bubrezima,
nespecifična zapaljenja nosa, grla i
bronhija, hronična stanja usled trova-
nja olovom, bizmutom i arsenom.
kuru, bolest koja je endemski vladala
meñu stanovnicima Nove Gvineje. Izazi-
va je »spori virus« a prenosila se kani-
balskim običajima. V. Creutzfeldt-Jako-
bova bolest.
kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost
polova na pojedine gustativne faktore.
Krivulja nadražajnog praga u ženskog
pola nalazi se mnogo niže nego u muš-
kog. U trudnoći žena je osetljiva na gus-
tativne nadražaje i to naročito na slano,
zatim na kiselo, gorko, a najmanje na
slatko. Opšte je poznato da se u trudne
žene javljaju i posebne želje.
Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis
nodosa.
Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodo-
sa.
Kussmaulovo disanje, v. respiratio.
Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih
i zadnjih kardijačnih vena i otvara se u
venski sinus.
441
Kümmelova bolest
Kümmelova bolest, v. Kümmel-Verneui-
lova bolest, spondylomalacia.
Küntscherov klin, v. klin, uklinjavanje.
kutnjak, molar, zub sa strane, ima ih tri sa
svake strane u gornjoj i donjoj vilici. To
su zubi s najvećim krunicama. Na griz-
nim površinama imaju kvržice i fisure
tako postavljene da se gornji i donji zubi
meñusobno usklañuju pri žvakanju hra-
ne. Gornji kutnjaci imaju po tri korena,
jedan postavljen palatinalno, â dva bu-
kalno. Donji imaju po dva korena, jedan
postavljen mezijalno, a drugi distalno.
kvalitativna analiza, v. analiza.
kvant, v. quantum; k. energije, v. quan-
tum.
kvantitativan, količinski, po količini, npr.,
kvantitativna analiza.
kvantitativna analiza, v. analiza.
kvasac, kvaščeve gljivice, popularni naziv
za gljivice roda Saccharomyces, koje se
iskorišćavaju pri mešenju hleba i testa
uopšte, za alkoholna vrenja itd., a u iz-
vesnoj meri i za lečenje. Neke od ovih
gljivica su patogene za čoveka. V. blas-
tomycosis, Faex.
kvaternarni, (1) četvrti po redu; (2) čet- •"
vorni, koji sadrži četiri elementa. V.
quartanus.
kverulant, osoba koja ispoljava sumanutu
ideju progonjenja i koja se protiv tog
proganjanja bori svim mogućim prav-
nim sredstvima pišući tužbe i žalbe
svim instancijama na svetu. Obično je
posredi paranoja. V. paranoia.
Kveteletov indeks, služi za procenu sta-
nja uhranjenosti odraslih osoba, čija je
telesna visina od 165 do 175cm, dobija
se podelom telesne težine u grame s
kvadratom telesne visine u santimetre.
442
kyphosis
Vrlo mršavi indeks 1,40 do 1,80, normal-
ni 2,15-2,56, ugojeni preko 2,57.
kvintal ili metrička centa, oznaka q, jedi-
nica za masu koja se može upotrebljavati
samo do kraja 1980. godine, l q = 100
kg.
kvocijent, količnik, broj koji se dobiva de-
Ijenjem; kalorijski k., kalorijski količ-
nik; odnos nekih supstancija u kalorija-
ma; k. odmora, utrošak kiseonika u
toku odreñenog rada i posle njega; res-
piratorni k., odnos izmeñu zapremine
proizvedenog ugljen-dioksida i utroše-
nog kiseonika: -—g-^- ; k. in-
teligencije (sin. IQ), odnos izmeñu psi-
hičke i kalendarske starosti pomnožen
sa 100. Psihička starost se odreñuje po-
godnim testovima. V. testovi, psihološ-
ki; 0-20 idiot, 20-50 imbecil, 50-70 debil,
80-90 »fiziološki« glup, 90-110, proseč-
ne inteligencije, 110-140, vrlo visoke in-
teligencije, do »genijalnosti«!
kvržičavi pegavac, rickettsiosis marse-
liensis. V. rikettziosis.
Kwashiorkor, kvašiorkor, sindrom izaz-
van teškim pothranjivanjem u belanče-
vinama, najpre opisan u Africi/a potom
u ćelom svetu, u kojeg postoje usporeno
rastenje, promena u boji kože i kose (cr-
venkasta kosa), edem, masna infiltracija
i ciroza jetre, anemija, dermatoze i dr.
Kweimov test, v. test.
kyphoscoliosis, kifoskolioza, izvijenost
kičme unazad i bočno, npr. u pršljens-
kom osteochondritisu (morbus Sch-
euermanni). V. kyphosis, osteochondri-
tis.
kyphosis, prekomerni konveksitet leñnog
dela kičmenog stuba, obično posledica
osteochondritisa ili rahitisa. V. osteo-
chondritis.
L+ (limes=smrt), najmanja količina toksi-
na koja pomešana s jednom jedinicom
antitoksina izaziva u roku "od 4 dana
smrt zamorčeta teškog 250 g posle po^
tkožne date injekcije.
l-, oznaka za levogirni oblik nekog optički
aktivnog jedinjenja; danas se levogiran
oblik označava sa (-).
La, hemijski simbol za element lanthan.
1. a., (lat.) skrać. za lege artis, što znači po
propisu. Upotrebljava se, ponekad, pri
,pisanju recepata.
 (lambda), (I) simbol za telesnu dužinu;
(2) simbol za konstantu radioaktivnog
raspada.
LATS (»long acting thyroid stimulator«),
imunogamaglobulin, verovatno karak-
tera antitela, koji se stvara u limfnom
tkivu i podstiče, kao i TSH (v. tamo), ti-
reoideju na aktivnost.
LDso, doza nekog leka koja, ubrizgana gru-
pi životinja iste vrste, ubija polovinu
(50%) životinja te grupe.
L. E., lupus erythematodes.
Lf (limes floculationis), količina toksina
koja daje najbrže izraženu flokulaciju s
jednom jedinicom antitoksina u nizu
razreñenja koja sadržavaju stalnu koli-
činu antitoksina, a različite količine tok-
sina.
LH (luteinizirajući hormon) (ICSH, »in-
terstitial cell stimulating hormone«,
hormon koji stimuliše intersticijske će-
lije, Prolan B), hormon (v. tamo) koji iz-
aziva luteinizaciju u jajniku i deluje na
funkciju Leydigoviha ćelija. V. adenohy-
pophysis i hormoni adenohipofize.
Li, hemijski simbol za element lithium.
Hn., nedopušteno skraćivanje reci lini-
mentum.
liq., skrać. za liquor.
Lo (limes nula), najveća količina toksina
koja pomešana s jednom jedinicom an-
titoksina i ubrizgana potkožno zamor-
četu teškom 250 g ne izaziva nikave
reakcije.
LSD, skrać. za dietil-amid lizergičke kise-
line, psihohemijski BOT.
LTH, v. adeno hypophysis i prolactin.
Labbéov test (proba), v. test.
Labbéov trougao, v. trougao.
lab-ferment, enzim koji omogućuje zgru-
šavanje mleka pretvarajući kazein u pa-
rakazein.
labia, deo spoljnih polnih organa žene; 1.
majora pudendi (velike usne), dva
kožna nabora bogata potkožnim mas-
nim tkivom. One se od stidnog brežulj-
ka spuštaju paralelno prema čmaru i
čine stidnu pukotinu. Unutrašnja povr-
šina im je mekana, glatka i tanka, a spo-
Ijašnja grublja, deblja i pokrivena stid-
nim dlakama; 1. minora pudendi (male
usne) nalaze se ispod velikih u vidu na-
bora, tj. duplikature sasvim nežne i tan-
ke kože, idu paralelno i prednjim delom
čine praeputium.
labialis, labijalan, usnični, koji pripada
usni.
labirintni refleksi, v. refleks.
labium, usna ili usnica ili rub nekog orga-
na koji liči na usnu, npr. /. superius oris,
gornja usnica; /. majus pudendi, velika
usna stidnice; /. leporinum, »zečja
usna«, rascep gornje usne, nastao usled
443
laboratorija
nepotpunog spajanja začetaka usne u
toku embrionalnog razvoja.
laboratorija, radionica, prostorija u kojoj
se vrše neka stručna ili naučna ispitiva-
nja. Ponekad se naziv laboratorija uz-
ima i za ustanove koje proizvode razne
hemijske, farmaceutske i si. proizvode.
laboratorijska dijagnoza, v. diagnosis.
laboratorijski tehničar, v. tehničar.
Labordeov metod, sin. Labordeovo veš-
tačko pisanje (v. pod disanje).
Labordeova klešta, klešta za držanje jezi-
ka u primeni stimulisanog Lal^ordeovog
veštačkog disanja. V. Labordeov metod,
Labordeovo veslačko disanje (v. pod di-
sanje).
Labordeovo veslačko disanje, v. disanje.
labrum, usna, rub, kraj (npr. labrum gle-
noidale, čašična usna u zglobu).
labyrintbectomia, labirintektomija, hi-
rurško otvaranje labirinta unutrašnjeg
uha, čime se eliminiše njegova funkcija.
Vrši se u slučaju gnojnog zapaljenja la-
birinta i u odmaklim slučajevima Meni-
jerove bolesti.
labyrinthitis, labirintitis, zapaljenje sa-
stavnih delova opnastog labirinta unut-
rašnjeg uva. Obično se završava isklju-
čenjem labirinta iz funkcije, tj. trajnom
gluvoćom. To vredi za sva gnojna zapa-
ljenja, koja obično nastaju u toku hro-
ničnog gnojnog otitisa, ali i za mnoga vi-
rusna zapaljenja, kao što su grip, paro-
titis, rubeola. Ograničeni labirintitis, 1.
circumscripta, može dugo da postoji
bez težih znakova, pa da onda iznenada
preñe u difuzni gnojni labirintitis. Od
gnojnog labirintitisa može da nastane i
gnojni leptomeningitis.
labyrinthus (grč. labyrinthos, od staroegi-
pat. lopero hunt), ogromna zgrada s
mnogo soba i hodnika, labirint, unut-
rašnje uvo smešteno u piramidi sle-
poočne kosti; 1. membranaceus, op-
nasti labirint, smešten u koštanom labi-
rintu, sastoji se od mešinice (utriculus)
za koju su pričvršćena tri polukružna
kanala (ductus semicirculares) i od ke-
sice (sacculus) od koje se unapred pru-
ža opnasti puž (ductus cochlearis). U
mešinici, kesici i polukružnim kanalima
nalazi se prijemni aparat čula za održa-
444
lactatio
vanje ravnoteže i orijentaciju u prosto-
ru. U opnastom pužu nalazi se Cortijev
organ, prijemni aparat čula sluha; 1. os-
seus, koštani labirint, sastoji se od cen-
tralne šupljine trema (vestibulum), tri
polukružna kanala (canales semicircu-
lares) i koštanog puža (cochlea). V. aw-
ns.
lac (lat.), v. mleko; 1. neonatorum, ili veš-
tičino mleko, ili »babinje« mleko, javlja
se u novoroñenčadi izmeñu trećeg i de-
setog dana po roñenju: iz natečenih do-
jki istiskuje se pokoja kapljica mleka
koje liči na kolostrum, a koja se javlja
usled dejstva materinih hormona na
mlečnu žlezdu deteta; 1. sulphuris, v.
Sulfur praecipitatum,
laceratio, laceracija; (1) akt razdiranja, ce-
panja; (2) razderina, ozleda tkiva usled
kidanja, razdiranja. V. laceribilan, laceri-
san.
lacerisan, raskinut, poderan.
lacertus, mišići, naročito nadlaktice; 1.
fibrosus, vezivna traka, pljosnati pro-
dužetak tetive mišića, izgrañen od čvrs-
tog vezivnog tkiva. Sin. aponeurosis.
lacrima, suza.
lacrimalis, lakrimalan, suzni, npr. glandu-
Ia lacrimalis, suzna žlezda.
lactacidaemia, laktacidemija, povećane
količine mlečne kiseline u krvi, kao što
se dešava posle velikih fizičkih napora.
lactacidosis, laktacidoza, nenormalno
povećanje mlečne kiseline u krvi; naj-
češće se opisuje u toku neracionalnog
lečenja obolelih od šećerne bolesti (v.
tamo) bigvanidima (v. tamo), posebno
fenil-etil bigvanidom (v. tamo).
lactaciduria, laktacidurija, prisustvo
mlečne kiseline u mokraći.
lactatio, laktacija, stvaranje mleka u dojci
posle poroñaja. Sekrecija mleka u razvi-
jenim mlečnim žlezdama vrši se pod
dejstvom hormona prednjeg režnja hi-
pofize prolaktina (luteotropnog h.) dok
oksitocin, hormon zadnjeg režnja hipo-
fize, stimuliše kontrakciju mioepitelnih
ćelija mlečnih kanalića, izazivajući istis-
kivanje mleka kroz bradavice dojki.
Sekreciju prolaktina stimulišu estroge-
ni, a koči progesteron.
Lactobacillis
Lactobacillis, dugački, tanki, asporogeni,
nepokretni, gram-pozitivni štapići; mik-
roaerofili ili anaerobi. Fermentacijom
ugljenih hidrata proizvode veliku koli-
činu mlečne kiseline. Nisu patogeni, sa-
stavni su deo normalne flore digestiv-
nog trakta i vagine. Najvažnije vrste su:
L. bifidus, L. bulgaricus, L. acidofilus, L.
Döderleini i L. Bois-Oppleri.
lactoflavin, v. riboflavin.
Lactosum, Saccharum lactis, läktoza,
mlečni šećer. Beo, kristalan prašak, bez
mirisa, slatka ukusa. U vodi se rastvara
lako ali sporo. Služi kao konstituens
higroskopnih praškova za unutrašnju
upotrebu.
lactosuria, laktozurija, prisustvo laktoze
u mokraći. Česta pojava u dojilja.
lacuna, jama, udubljenje, uloka, otvor
nepravilnog oblika (npr. 1. vasorum, ot-
vor krvnih sudova).
lacunae urethrales, uretralne šupljike,
mnogobrojna udubljenja ili jamice u
sluznici uretre, čiji su otvori upravljeni
u distalnom pravcu. Neke sadrže otvore
uretralnih žlezda. Sin. uretralne šupljike.
lacus lacrimalis, suzno jezerce, prostor u
unutrašnjem uglu oka gde se skupljaju
suze pošto ih je gornji kapak razlio pre-
ko rožnice. Spolja je ograničen polume-
sečastim naborom vežnjače.
laesio, lezija, ozleda, oštećenje, povreda.
V. laesus.
laesus, lediran, oštećen, povreñen, npr.
functio laesa, oštećena funkcija.
Laënnecov infarkt, hemoragijski infarkt
pluća, V. infarctus haemorrhagicus.
Laënnecova bolest, v. cirrhosis hepatis.
Laënnekova ciroza, ciroza jetre sa stal-
nim znacima manjka androgena u oba
pola, srazmerno težini oboljenja. Količi-
na 17-ketosteroida je smanjena. Raspo-
dela naslaga masti u muških je ženskog
tipa. U muških bolesnika stidnjačka dla-
kavost je ženskog tipa. Većina cirotičara
s jasnim znacima hipoadrogenije pretr-
pela je pogoršanje svoje muške polne
uobličenosti, ali su znake tog nedostat-
ka stvarno nosili u sebi i ranije.
lagoftalmus, v. lagophthalmus.
lagophthalmus, lagoftalmus, nepotpuno
zatvaranje kapaka, tako da deo očne ja-
laki lanci
bučice ostaje nepokriven; mehanički
L, nastaje usled ožiljnih promena kože
kapaka ili lica pri jako izraženom egzof-
talmusu; paralitički L, nastaje kao po-
sledica paralize facijalnog živca; spas-
tički L, javlja se usled spazma dizača
gornjeg kapka, Posledica: nepokrivena
rožnjača se suši i dolazi do keratitis e Ia-
gophthalmo.
lagune, sin. stabilizaciona jezera, jednos-
tavni bazeni za prečišćavanje splavina
manjih ili delova naselja. Potrebna po-
vršina 10 m2 po stanovniku, dubina 60
do 80 cm. Splavine se dovode na jed-
nom, odvode na drugom kraju, za to
vreme se otpadna voda prirodno prečis-
ti delovanjem algi, koje se spontano raz-
vijaju.
lajonizacija, genska inaktivacija jednog
X-hromosoma u somatskim ćelijama
normalne žene i svih sem jednog X-hro-
mosoma u patološkim stanjima u koji-
ma somatska ćelija žene sadrži preko
dva X-hromosoma. Kako se sasvim slu-
čajno u jednim ćelijama inaktiviše X--
hromosom nasleñen od majke a u dru-
gim ćelijama X-hromosoma nasleñen
od oca, pojedina tkiva žene imaju mo-
zaičku strukturu. Sin. heterohromatini-
zacija, X-inaktivacija.
lakat, pregib ruke, zglob koji spaja nadlak-
ticu s podlakticom. V. regio cubitit cubi-
tus; bezbolski lakat, poremećaj u laktu
igrača bezbola zbog otkidanja komada
kosti ili hrskavice s glavice žbice; 1. gol-
fista, bol izazvan epikondilitisom, u
stvari zbog lezije mišića pregibača koji
se pripajaju na unutrašnjem epikondilu
ramenjače; 1. negovateljica, subluksa-
cija glavice žbice pod distalni deo prste-
nastog ligamenta; rudarski L, poveća-
nje burze (sluzne kese) nad vrhom lak-
ta, koje nastaje oslanjanjem rudara na
lakat pri radu; teniserski L, bolovi u
spoljašnjoj strani lakta nastali usled za-
paljenja ili nadraživanja pripoja opru-
žačkih mišića na spoljašnjem kondilu
ramenjače. V. cubitus rectus, cubitus val-
gus, cubitus var us.
lakatni, v. cubitalis.
laki lanci imunoglobulina (L-lanci), po-
lipeptidni lanci sastavljeni od 214 ami-
445
lakmus
nokiselina, ulaze u sastav imunoglobuli-
na. (V.imunoglobulini). Postoje dva tipa
lakih lanaca: lambda i kapa. Odnos
kapa- i lambda-lanaca u imunoglobuli-
na čoveka je 2:1. U jednom molekulu
imunoglobulina laki lanci su uvek istog
tipa. Molekuli imunoglobulina koji ima-
ju lambda-lance su tipa L, a kapa-lance
su tipa K. Bence-Jones proteini pred-
stavljaju lake lance imunoglobulina.
lakmus, plava boja koja se dobija od Roc-
cella tinctoria i drugih lišaja. Glavni sa-
stojak lakmusa je azolitmin. Lakmus se
upotrebljava kao alkalicidimetrijski in-
dikator za pH izmeñu 4,5 i 8,3. Na pH 4,5
lakmus je crven, a na pH 8,3 plav.
lakmusova hartija, hartija za ceñenje na-
topljena lakmusom; služi kao indikator.
Plava lakmusova hartija u kiselinama
pocrveni, a crvena u bazama poplavi.
laksantna sredstva, sredstva koja prouz-
rokuju pražnjenje creva izazivajući jaču
i bržu peristaltiku. Deluju povećanjem
sadržine crevnog sadržaja (na primer,
agar, laksantne soli kao što su magnezi-
jum-sulfat ili gorka so) koji mehanički
draži nervne završetke u sluznici creva,
ili hemijskim draženjem nervnih zavr-
šetaka u ovoj sluznici (na primer,
Oleum Ricini, Aloë,.Folia Sennae i dr.).
laktagog, sredstvo koje pojačava izlučiva-
nje mleka.
laktalbumin, albumin koji se nalazi u mle-
ku i koji liči na albumin seruma.
laktaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko
razlaganje disaharida laktoze na glikozu
i galaktozu. Nalazi se u crevnom soku.
laktobutirometar, naprava za odreñiva-
nje masti u mleku.
laktodensimetar, vrsta areometra kojim
se odreñuje specifična težina mleka.
Skala ovog areometra, razdeljena u lak-
todensimetarske stepeae, pokazuje za
koliko je grama jedan litar mleka teži od
jednog litra vode. Kravlje mleko poka-
zuje samo neznatna kolebanja specifič-
ne težine. Normalne varijacije specifič-
ne težine mleka u našim krajevima kre-
ću se izmeñu 1,029 i 1,034 s prosečnom
vrednošću 1,032. Grupno mešano mie-
ko sa specifičnom težinom ispod 1,029
446
laminaria
treba smatrati nenormalnim i neisprav-
nim, Sin. laktometar.
laktoflavin, v. nboflavin.
laktoflavin-enzim, v. enzim, flavin-enzim.
laktometar, v. laktodenzimetar.
laktoskop, aparat pomoću koga se odre-
ñuje količina masti u mleku prema ste-
penu njegove propustljivosti za svetlos-
ne zrake.
laktoza, v. lactosum.
lamarkizam, pravac biološkog evolucio-
nizma koji se razvio iz originalne La-
marckove teorije, prvog sistematski iz-
rañenog evolucionističkog gledišta. Po
Lamarcku, živa bića su se menjala pod
uticajem upotrebe i neupotrebe organa,
što predstavlja reakciju organizma na
dejstva spoljašnje sredine. Osobine ste-
čene u individualnom životu nasledne
su i na tom mehanizmu je zasnovana
prilagoñenost živog sveta na uslove za
život.
Lamblia intestinalis, protozoa, flagelata,
iz crevnog trakta čoveka i nekih životi-
nja. Sin. Giardia intestinalis.
lamhliasis, femblijaza, oboljenje koje iz-
aziva Lamblia intestinalis. U teškim in-x
fekcijama javljaju se povremeno prolivi.
Ako su prodrle i u žučne puteve, dolazi do
znakova holecistitisa.
lamina, ploča, pločica, list; 1. dura, tanka
ploča kompaktne kosti (prava alveolar-
na kost) koja oblaže spongiozu alveolar-
ne čašice, prema zubu. Od korena zuba
deli je ozublje; 1. metallica sec. Čupar,
Čuparova metalna pločica za osteosin-
tezu preloma donje vilice: klinovi u ob-
liku zavrtnja uvlače se kroz bušotinu sa
unutrašnje strane kosti, prolaze kroz
spoljašnju kompaktu i pločicu, a fiksira-
ju se navratkom; sprečava se dislokaci-
ja, mimoilaženje i skraćenje patrljaka.
laminaran tok krvi, proticanje krvi po
slojevima: najsporije se kreću slojevi
koji su u direktnom kontaktu sa zidom
suda, a najbrže slojevi u centralnom
delu suda. Uzrok laminarnog toka je što
molekuli tečtaosti ^i dodiru sa zidom
suda skoro se ne pomiču zbog adhezije.
laminaria, laminarija, dilatatori materič-
nog ušća izrañeni od materijala koji
laminectomia
bubri (koren gencijane, osušen fikus i
dr.) i lagano šire cervikalni kanal.
laminectomia, laminektomija, operativ-
no odstranjivanje bodljastih nastavaka i
lukova (arcus vertebrae) jednog ili više
pršljenova u cilju da se kičmena moždi-
na oslobodi pritiska pri prelomu ili da
se izvrši odstranjivanje tumora u kičme-
noj moždini ili neka intervencija na
strukturama u kičmenom kanalu.
lampbrush hromosom, (eng.) džinovski
hromosom u jedru primarnih oocita ne-
kih vrsta.
Lanacolum (lanakol), smeša sterina i ali-
fatskih alkohola; ulazi kao sastojak u
podloge za lekovite masti, oficinalan je
prema našoj farmakopeji.
lanatoziñi (A, B, C), genuini glikozidi iz-
olovani iz lišća biljke Digitalis lanata
(vunasta pustikara), imaju kardiotonič-
ko dejstvo; prema našoj farmakopeji
oficinalan je Lanatosidum C(lanatozid
C).
lančasta jedin jenja, v. jedinjenja.
Landrijeva paraliza, v. paralysis.
Langdon-Downova bolest, v. mongolis-
mus.
Langenbeckov iglodržač, v. iglo držač,
Langenbeckov.
Langenbeckov trougao, trougao čiji je
vrh na prednjoj gornjoj bedrenoj bodlji,
osnovica duž anatomskog vrata butnja-
če, a spoljašnja strana duž velikog tro-
hantera.
Langenbeckova amputacija, amputacija
u kojoj se režanj kroji i seče idući od
spolja ka unutra.
Langenbeckova incizija, v. incisio.
Langerhansova ostrvca, endokrini deo
pankreasa. Sastoji se od gomilica svet-
Hh ćelija izmeñu acinusa egzokrinog
dela pankreasa prožetih mrežom kapi-
lara. U njima se razlikuje nekoliko vido-
va ćelija, koje luče insulin i glikagon, in-
krete koji deluju na promet šećera.
Langhansov sloj, u posteljičnim resicama
sloj koji luči gonadostimulin, dok sinci-
jalni sloj resica luči folikulin i progeste-
ron.
Langhansove ćelije, v. ćelije.
Langhansove džinovske ćelije, v. ćelija.
»laparotoniie blanche«
Langhansove trake, u meñuresičnim pro-
storima, kako na horionskoj ploči, tako
i izmeñu pregrada materične posteljice,
slažu se, u drugoj polovini trudnoće, u
fibrinoidne trake, poznate kao Lang-
hansove trake. V. Nitabuchove trake.
lantanoidi, grupa 15 hemijskih elemenata
s atomskim brojevima 57 (lantan, La,
138, 91) do 71 (lutecijum, Lu, 174, 97).
Metali su. Zbog slične atomske grañe
meñusobno su vrlo slični i trovalentni.
Tehnički su važni: cerijum se upotreb-
ljava za kamenčiće, neodim se nalazi u
tragovima u staklu za zaštitne naočare
(neofansko staklo) i u laserima, europi-
jum služi za izradu luminifora blenda
kolor-televizijskih prijemnika. U lanta-
noide spadaju: lantan (La), cerijum,
(Ce), prazeodim (Pr), neodim (Nd), pro-
metijum (Pm), samarijum (Sm), europi-
jum (Eu), gadolinijum (Gd), terbijum
(Tb), disprozijum (Dy), iterbijum (Yb) i
lutecijum (Lu^. Oksidi ovih elemenata,
kojima se zbog velike sličnosti dodaju i
oksidi skandijuma (Sc) i itrijuma (Y) na-
zivaju se retke zemlje.
lanugo, malje, sitne i meke, slabo pigmen-
tovane dlačice koje se nalaze skoro po
celoj površini kože (sem na dlanovima i
tabanima).
laparoscopia, laparoskopija, pregled tr-
bušne šupljine instrumentom sličnim
cistoskopu, koji se kroz trbušni zid uvu-
če u trbušnu duplju. Sin. abdominosko-
pija, celioskopija, ventroskopija.
laparotomia, laparotomija, otvaranje tr-
bušne duplje prosecanjem trbušnog
zida; eksplorativna laparotomija, ot-
varanje trbušne duplje radi postavlja-
nja dijagnoze koja se nije mogla utvrditi
kliničkim pregledom ili radi procene
mogućnosti neke operacije. Sin. probna
laparotomija.
»laparotomie blanche«, (fr.) šlepa lapa-
rotomija, laporotomija kojom se ništa
ne otkriva u trbušnoj duplji, ali se vrši iz
opreznosti da se ne bi previdelo neko
hitno hirurško oboljenje ili povreda ab-
dominalnih organa. »Laparotomija
blanš« nije skopčana s bilo kakvom
opasnosti i komplikacijom.
447
lapis
lapis, (lat. kamen) danas se u medicini
upotrebljavaju: L infernalis (Argenti
nitras u obliku štapića) i L mitigatus
(Argenti nitras cum Kalio nitrate u ob-
liku štapića) kao kaustična sredstva. V.
Argentum.
Lardennoisovo dugme, metalno dugme,
modifikacija Murphyjevog dugmeta: ko-
risti se za crevnu anastomozu. V.
Murphyjevo dugme.
laringektomija, v. laryngectomia.
larinksni divertikul, v. diverticulum.
Larreyev trougao, trough otvor izmeñu
rebarnog i grudnjačnog dela prečage
preko koga unutrašnji grudni krvni su-
dovi dospevaju u gornji podrebarni
predeo. V. trigonum sternocostale.
Larreyeva amputacija, način dezartiku-
lacije ramenjače rezom koji se pruža od
akromiona naniže, duž nadlaktice oko 8
cm. Razdvaja se deltoidni mišić, zatim
se odatle opseca mišica idući prema
najvišoj taćki potpazušne jame.
larva, v. metamorfoza.
larva migrans, oboljenje prouzrokovano
larvama izvesnih vrsta muva (Gastro-
philus hypoderma bovis, Gastrophilus
equi itd.) koje buše kožu ostavljajući
trag u vidu isprepletane crvene linije, si- -
roke 2-3 mm i lako uzdignute. Sin. cree-
ping disease, myiasis linearis cutis.
larvatus, larviran, u med. bez tipičnih zna-
kova, maskiran, skriven, npr. encephali-
tis larvata, prikriveni encefalitis.
larvirani encefalitis, v. encephalitis.
laryngectomia totalis, totalna laringek-
tomija, hirurško odstranjenje čitavog
grkljana, dela ždrela koji mu pripada i
najgornjeg dela traheje. Posle operacije
ostaje trajna traheostoma. Vrši se u slu-
čaju većeg karcinoma u larinksu.
laryngeus, grkljanski.
laryngismus, laringizam, kratkotrajan grč
glasnica u aduciranom položaju koji iz-
aziva kratkotrajan napad gušenja.
laryngitis, laringitis, zapaljenje sluznice
grkljana; 1. subglottica, akutno zapalje-
nje sluznice grkljana u subglotičnom
predelu. Javlja se najčešće u ranom de-
čijem uzrastu i dovodi brzo do stridora,
a katkad i do potrebe hitne traheotomi-
448
larynx
je. Odatle njegova sličnost s difterijskim
krupom. Meñutim, u laringitisu subglo-
tisu nema pseudomembrana, već samo
oteklina sluznice sužuje lumen grkljana
u subglotičnoj regiji. Od etioloških fak-
tora dolaze u obzir respiracijska infek-
cija, respiracijska alergija, meteorološki
faktor (prolazak ciklona) i neurovegeta-
tivna stigmatizacija. V. pseudocroup.
laryngocele, laringokela, proširenje Mor-
gagnijevog ventrikulusa u grkljanu koji
pod pritiskom ekspiracijskog vazduha
može da se naduva toliko da svojim gor-
njim polom preñe u okolinu grkljana.
laryngologia, laringologija, nauka o gr-
kljanu i o njegovim oboljenjima.
laryngopharynx, laringofarinks, donji
sprat šupljine ždrela (pars laryngea
pharyngis, hypopharynx).
laryngoplegia, laringoplegija, potpuna ili
delimična oduzetost unutrašnjih mišića
grkljana. Sin. paraliza larinksa.
laryngoscopia, laringoskopija, unutrašnji
pregled grkljana; L directa, vrši se po-
moću osvetljenog spekulumâ u obliku
kratke okrugle cevi, koja se kroz usta
uvodi u predvorje larinksa. Za izvoñe-
nje direktne laringoskopije potrebna je
anestezija, površinska ili opšta; 1. indi-
recta, vrši se pomoću larinksnog ogle-
dala, koje se stavlja u usta, i čeonog og-
ledala, kojim se baca reflektövana svet-
lost na larinksno ogledalo; mikros-
kopska L, upotreba operacijskog mik-
roskopa za direktoskopsko ispitivanje i
za vršenje odreñenih endoskopskih za-
hvata u njemu (npr. biopsije).
laryngospasmus, laringospazam, napadi
gušenja u odojčeta usled naglog grča
unutrašnje muskulature larinksa. Može
da se javi kao samostalno oboljenje ili
kao deo spazmofilije, tetanije.
laryngotomia, laringotomija, operacijsko
otvaranje grkljana u cilju uklanjanja pa-
toloških stanja iz njegovog unutrašnjeg
zida, obično pomoću medijanog reza na
vratu. Češće su u upotrebi. Sin. tireoto-
mija ili laringofisura.
larynx, grkljan, organ za disanje i fonaciju,
smešten u prednjem delu vrata. Nastav-
lja se dušnikom. Sastoji se od hrskavica,
spojenih u male zglobove u kojima se
Lasègueov znak
kreću pod dejstvom malih poprečno-
prugastih mišića. Iznutra je grkljan ob-
ložen sluznicom s dva para poprečnih
nabora na bočnim zidovima. To su lažne
i prave glasne žice. Gornje ili lažne glas-
ne žice nazivaju se plicae ventriculares.
Donje ili prave glasne žice (plicae voca-
les) treperenjem proizvode glas.
Lasegueov znak, v. Lazarevićev znak (pod
znak).
Lassarova pasta, v. Pasta Zinci salicylata.
latens, latentan, skriven, nemanifèstan.
latentna slika, nevidljiva slika koja nasta-
je osvetljenjem fotoemulzije aktiničnim
zracima. Ona postaje vidljivom kada se
izloži dejstvu razvijača. V. razvijao, akti-
nični zraci.
latentni stadijum, v. stadijum.
lateralis, lateralan, bočni, pobočni, koji se
nalazi dalje od središne ravni. Suprotno
od medialis.
lateroflexio, laterofleksija, pregibanje ner-
kog organa u stranu (npr. 1. uteri, bočni
nagib materice).
lateropulzija, nemogućnost zadržavanja
pravca kretanja posle udarca s boka.
Viña se u hroničnih encefalitičara, a po-
sledica je poremećaja u mišićnom tonu-
su.
latus, (1) širok, npr. ligamentum latum
uteri, široka materična veza; (2) bok,
strana, npr. latus dextrum, desna sl.ra-
na.
Laudanum, staro ime za opijum. Ovim
imenom je opijum nazivao još Paracel-
sus (od latinske reci laudare - hvaliti);
L. liquidum, v. Tinctura Opii simplex; L.
liquidum Sydenhami, Tinctura Opii
crocata.
Laurence-Moon-Bardet-Biedl-Ricaldo-
nijev sindrom, v. syndroma i diencejal-
no-retinalna degeneracija.
lavement, (fr.) lavman, ispiranje nekog or-
gana (želuca, creva i dr.).
laxans, laksans, sredstvo za čišćenje. Sin.
laxativum.
laxantia, laksancije, v. laksativna sred-
stva.
laxativum, v. laxans.
lazaret (ital. lazaretto), bolnica za obolele
od kuge ili bolnica za infektivne bolesti.
Karantinska stanica.
29 Medicinski leksikon
Le Fortov prelom
Lazarevićev simptom, v. znak.
lažna hematurija, v. haematuria.
lažni divertikul, v. diver tic ulum.
LD-antigeni, histokompatibilni antigeni
na limfocitima. Mogu se dokazati pomo-
ću mešane kulture limfocita. V. mešana
limfocitna reakcija. Odgovorni su za pro-
liferativnu fazu mešane limfocitne reak-
cije.
L. E. cells (eng.), LE-ćelije, ćelije eritem-
skog lupusa, neutrofilni granulocit koji
je fagocitovao homogenu, intenzivno
obojenu inkluziju, koja je u stvari osta-
tak jedra drugog granulocita napadnu-
tog antinukleusnim antitelom. Feno-
men je odlika sistemskog lupusa, ali se
može naći i u drugim sistemskim boles-
tima vezivnog tkiva.
lecithinum, lecitin, fosfatidu-holin, jedna
vrsta glicerofosfatida u čiji sastav, po-
red glićerola, ulaze fosforna kiselina,
više masne kiseline i kvaternarna amo-
nijum baza holin. Lecitin se nalazi u
nervnom tkivu, semenu, žumancetu i
drugim životinjskim i biljnim tkivima.
lecitofor, trofoblast, postavljen listom va-
nembrionog mezoderma, pretvara se u
spoljašnji ovoj, horion, dok se vitelinski
endoderm, lecitofor, obložen mezoder-
mnom listom, pretvara u umbilikalnu
kesu.
lečenje (terapia), jedna u nizu mera zdrav-
stvene zaštite koje počinju unapreñe-
njem zdravlja, a završavaju se rehabili-
tacijom. Ostvaruje se radom zdravstve-
nih radnika i zdravstvenih organizacija.
Prema svojoj prirodi lečenje može biti
opšte (jačanje opštih sposobnosti orga-
nizma) i specifično. Specifično se deli
na simptomatsko (kada je usmereno
samo na znake bolesti) i kauzalno (leče-
nje uzroka oboljenja). Prema poreklu
lečenje se provodi biljem, lekovima
(medikamentozno), fizičkim agensima
(toplotom, elektricitetom, vodom), hi-
rurškim intervencijama, dijetom i ra-
dom; v. therapia.
lečnja, v. cura.
leñna vrpca, v. svitnjak.
Le Fortov prelom, bilateralni horizontal-
ni prelom gornje vilice. Postoje tri vrste
Le Fortovog preloma. Le Fortov pre-
449
L-oblici bakterija
lom I, horizontalni prelom alveolarnih
duplji vilice u kom se zubi nalaze u od-
valjenom procesusu; Le Fortov prelom
II, jednostran ili obostran prelom vilice
u kome je njeno telo odvojeno od skele
ta lica; prelom može da se širi naniže na
tvrdo nepce, kroz pod orbitalne duplje
i kroz nosnu duplju; Le Fortov prelom
III, u kome je ćela maksila i jedna ili
više kosti lica odvaljeno od kraniofaci-
jalnog skeleta.
L-oblici bakterija, varijacije bakterija
koje su, pod raznim uticajima, izgubile
osobinu da stvaraju ćelijski zid. Odliku-
ju se polimorfizmom, za većinu je svoj-
stven loptast oblik. Mogu da dostignu
veličinu do 20 mikrona i nazivaju se
»krupna tela« (»large bodie«), njima se
stvara veliki broj sićušnih granula i ko-
koidnih telašca. Bez obzira od koje bak-
terije potiču, L-oblici su istog izgleda pa
se zbog toga ne mogu razlikovati sve
dok se ne vrate opet u bakterijski oblik.
L-oblici (nazvane prema početnom slo-
vu Listerovog instituta).
Legalova reakcija, v. reakcija.
lege artis, po propisu veštine, po zakonu,
prema propisima medicine. V. vitium^
artis.
legure, smeša metala s drugim metalom ili
nèmetalom, u sastav legura ulaze naj-
manje dva elementa (metal-metal ili me-
tal-nemetal). Takve su legure, npr. me-
sing, amalgami i dr. Legure su u suštini
jedinjenja nestehiometrijskog sastava.
Neke legure, pak, imaju stalan odnos,
npr., CaSm; (stom.) kombinacija dva ili
više metala uzajamno rastvorljiva i koji
grade čvrste rastvore. Legure zlata i pla-
tine primenjuju se za izradu fiksnih zub-
nih proteza, a legure hroma za izradu
delimičnih proteza.
Leinerova bolest, v. erythrodermia des-
quamativa.
leiomyoma, benigna neoplazma nastala
umnožavanjem ćelija glatkih mišića.
Najčešće se javlja na materici, zatim
mnogo rede na ostalim organima koji
imaju u svojoj grañi glatke mišiće, npr.,
digestivni trakt. Ma gde se pojavila,
neoplazma je sporog rasta, jasno ogra-
ničena, okruglasta, sivobeličasta, na
450
lek
preseku vlaknaste grañe i čvrsta. U ma-
terici obično dostiže velike dimenzije.
leiomyosarcoma, maligna neoplazma na-
stala umnožavanjem ćelija glatkih miši-
ća. Javlja se na istim organima kao i be-
nigni oblik ovih neoplazmi. V, leiomyo-
ma.
Leishmania, parazit iz grupe protozoa
složenog životnog ciklusa, a prenosi ga
vrstai dvokrilaca phlebotomus (sand-
fly-mušica peskara). Tri su vrste lajšma-
nija poznate i morfološki različne; L.
donovanii, koja izaziva kala-azar (ut-
robna lajšmanioza) najčešće se javlja u
Indiji. Prouzrokovači se nalaze fagociti-
rani od strane ćelija retikuloendotelnog
sistema. Druga vrsta je L. tropica, izazi-
va kožne promene u vidu hroničnih
grizlica. Najčešće se javlja u zemljama
oko Sredozemlja. Treća vrsta je L. bra-
zilienzis, javlja se u vidu hroničnih gra-
nulomatoznih grizlica s pretežnom lo-
kalizacijom na sluznici usta, nosa i ždre-
Ia.
leishmaniosis, lajšmaniozis, lajšmanioza,
kala-azar, hronično oboljenje retiku-
loendotelnog sistema izazvano paraziti-
ma roda Leismania. Bolest tropskih
krajeva i zemalja oko Sredozemnog
mora. Izvor bolesti su životinje (pas), a
prenosioci - flebotomi; kožna L, uglav-
nom benigno oboljenje s pojavom čvori-
ća na koži i to na mestu uboda fleboto-
ma. Izlečenje je uglavnom spontano;
visceralna L, generalizovano oboljenje
sa slikom teške, hronične retikuloendo-
telioze. Početak postepen, a bolest po-
staje upadljiva tek kada se ustali: febril-
nost, bledilo, hepatosplenomegalija i
limfadenopatija. Bolest traje 6-12 mese-
ci i obično se završava letalno.
lek, ototoksični L, kinin streptomicin, ka-
namicin i neomicin mogu da oštete Cor-
tijev organ. Pomenuti antibiotici mogu
da dovedu i do obostranog i trajnog gu-
bitka sluha velikog stepena, čak nekad
posle primene samo malih količina
leka. Gubitak može da dostigne i stepen
potpune gluvoće. Pomenute antibiotike
treba upotrebiti samo kad ne mogu da
se zamene drugim lekovima (npr. strep-
lekar
tomicin samo za tuberkulozna oboljenja).
V. remedium, medicamentum. lekar,
stručnjak koji u praksi sprovodi nauku i
umetnost medicine. Prema Svet-skoj
zdravstvenoj organizaciji lekar je osoba
koja je uspešno završila propisani
program studija na medicinskom fakultetu
i time stekla kvalifikaciju za obavljanje
medicinske prakse, koristeći pri tom
nezavisnost u prosuñivanju i odlučivanju
o unapreñenju zajedničkog (komunalnog)
i individualnog zdravlja. Na osnovu
sadržaja rada lekar može biti a) lekar opšte
prakse i b) lekar specijalista; domaći L,
(1) kućni, porodični lekar, obično 1. opšte
medicine, 1. koji stalno leci članove neke
porodice i koji vodi nadzor nad njihovim
zdravljem; (2) uobičajeni naziv za knjigu,
popularni priručnik sa savetima za
održavanje zdravlja; klinički L, lekar koji
radi na klinici; 1. opšte prakse, lekar koji
ne ograničava svoju aktivnost na odreñene
bolesti, niti na odreñene kategorije
stanovništva, nego preuzima odgovornost
za obez-beñenje sveobuhvatne
zdravstvene zaštite stanovništva koje živi
na jednoj užoj teritoriji. Pri tome, lekar
opšte prakse interveniše kod obolelih i
povre-ñenih u svim onim slučajevima u
kojima priroda bolesti ili povrede ne
zahte-va specijalističko lečenje, odnosno
leče-nje na višem nivou stručnosti; 1.
specijalista, lekar koji posle završenog
pripravničkog staža i položenog stručog is-
pita prolazi kroz poseban vid organizo-
vanog stručnog usavršavanja - specijali-
zaciju, u cilju osposobljavanja za oba-
vljanje stručnog i naučnog rada u odre*
ñenim oblastima medicine. Specijalizacija
obuhvata specijalistički staž i speci-
jalistički ispit u različitim oblastima me-
dicinskih nauka kao što su: interna me-
dicina, hirurgija, pedijatrija, akušerstvo i
ginekologija, otorinolaringologija, of-
talmologija, socijalna medicina, epide-
miologija, sudska medicina itd.; školski L,
lekar koji se bavi zdravstvenom i so-
cijalnom zaštitom učenika. On treba dobro
da poznaje osnove opšte higijene, higijene
škola, higijene školske dece, dečje
infektivne bolesti, osnovne princi-
29*
lemniscus
pe pedagogije i načela savremenog vas-
pitanja školske dece. Po prirodi svoga
posla, on je istovremeno i socijalni rad-
nik i treba da je dobro upoznat sa soci-
jalnim problemima socijalne higijene.
lekarska etika/skup pravila i propisa o
profesionalnom moralu koji odreñuju
odnose lekara prema bolesniku i društ-
vu, prema svojim učiteljima, kolegama,
učenicima itd. Postoje razni kodeksi 1.
e., ali je najstariji i najpoznatiji onaj koji
se i danas u mnogim zemljama prime-
njuje pod nazivom Hipokratove zaklet-
ve. Pošto većina pravila lekarske etike
važi i za druge zdravstvene radnike, bo-
lje je upotrebljavati pojam medicinska
etika. V. deontologija, Ženevska zakletva.
lekarska tajna, profesionalna tajna, koja
podrazumeva poznavanje odreñenih či-
njenica koje ne mogu biti saopštene
drugim osobama ili javnosti, a da se pri
tom ne povrede interesi pojedinca ili za-
jednice. Pitanje čuvanja lekarske tajne
vezano je za početak medicinske profe-
sije. Udruženje antičkih lekara zabranji-
valo je svojim članovima odavanje tajni.
Hipokratova zakletva sadrži i deo po-
svećen tajni. Danas je pitanje lekarske
tajne našlo svoje mesto i u Ženevskoj
modifikaciji Hipokratove zakletve, ko-
deksu etike zdravstvenih radnika SFRJ
i Krivičnom zakonu SFRJ.
lekovita blata, v. peloidi, fango.
lekovita voda, v. voda.
lekovite klizme, v. clysma.
lekovite masti, v. unguenta.
lekovito bilje, v. bilje, lekovito.
lektini, supstancije biljnog porekla koje
specifično aglutinišu humane eritrocite
(A, AB, H) ili in vitro ispoljavaju mitoge-
na svojstva na limfocite. V. mitogeni.
Najpoznatiji lektin je fitohemaglutinin.
V. fitohemaglutinin.
lemljenje, (stom.) spajanje delova većih
metalnih konstrukcija u jednu celinu
pomoću legure (lema) s nižom tačkom
topljenja. Istopljena legura popunjava
uzani prostor izmeñu metalnih površi-
na.
lemniscus, lemniskus ili traka, vrpca; 1.
medialis, senzitivni put centralnog
451
lens crystalline
nervnog sistema, sprovodi duboki sen-
zibilitet.
lens crystallina, očno sočivo, bikonvek-
snog oblika, potpuno providno. Služi za
prelamanje svetlosnih zrakova. Nalazi
se iza dužice, a ispred staklastog tela.
Pričvršćeno je tankim vlaknima (zonula
ciliaris) za trepljasto telo. Pod dejstvom
cilijarnog mišića menja ispupčenost
svojih površina i tako vrši akomodaciju.
V. accomodatio.
lente-insulin, insulin-cink suspenzija, me-
šavina krupno kristalne insulin-cink
suspenzije (ultra lente) i amorfne insu-
lin-cink suspenzije (semilente) u odno-
su 7:3; preparat insulina s protrahova-
nim dejstvom.
lenticonus, lentikonuš, poremećaj oblika
sočiva. Izbočenje u vidu kupe na pred-
njoj (1. anterior) ili zadnjoj (1. posterior)
površini sočiva.
lentiginosis profusa, diseminacija većeg
broja lentiga po čitavoj koži.
lentigo, mrka do crna nevoidna formacija
oblika i. veličine sočiva.
leontiasis (leoniasis), slivanjem čvoras-
tih granuloma kod lepre (leproma) na
licu, ovo dobija lavlji izgled. Sin. fades
leon (t)ina; L ossea, postepeno patološ-^
ko povećanje kostiju lica i lobanje, do-
vodi do deformacije lica. Naročito su
uvećane i zadebljane gornja i donja vili-
ca. Poremećaj počinje u prvoj deceniji
života. Često je začepljenje maksilarnog
sinusa, lakrimalnog kanala, impakcije
zuba i usporeno nicanje stalnih zuba.
leotropno vreteno, deobno vreteno blas-
tomera uvek je koso postavljeno u od-
nosu na upravnu osu jajeta, bilo da je
upravljeno u pravcu kretanja kazaljke
na časovniku (deksiotropni tip) ili u sup-
rotnom pravcu (leotropni tip vretena).
lepra, lepra je najčešće oboljenje kože
prouzrokovano Hansenovim bacilom
koji je sličan bacilu tuberkuloze. Zahva-
ćenost kože daje nodularni oblik, a kada
su i živci zahvaćeni javlja se anestetički
oblik. Promene se mogu naći u jetri, sle-
zini, limfnim žlezdama, semenicima i u
drugim organima. Bolest traje dugo, i
do 20 godina, a sekundarna amiloidoza
bubrega je čest uzrok smrti. U svim za-
452
leptospirosis
hvaćenim strukturama javlja se karak-
teristična granulomatozna reakcija s ve-
likim fagocitima u čijim protoplazma-
ma se nalazi obično masa pi ouzrokova-
ča-bacila lepre; (seksotropija), polne
razlike se najbolje zapažaju u učestalosti
i nozološkom tipu lepre, od koje muški
obolevaju češće nego žene. Pre pu-
berteta od lepre više obolevaju žene. U
žene se češće sreće tuberkulozni (benig-
ni) oblik, a u muškog je lepra maligni
oblik; L lepromatosa, plavičastocrvene
pege i nodozni, anestetički infiltrati pre-
težno lokalizovani na licu. Konfluenci-
jom infiltrata nastaje fades leon(t)ina; 1.
tuberkuloides (L nervosa), hipo- ili hi-
perpigmentovane, analgetičke pege, no-
dozno zadebljanje nerava, naročito na
ekstremitetima i cervikalnom predelu,
parestezije, atrofije i mutilacije (L muti-
lans).
lepršanje srca, v. flutter.
leptomeninx, meka moždanica, zajednički
naziv za paučinastu i tanku moždani-cu
(arachnoidea i pia mater).
leptonema, prvi stadijum profaze u prvoj
mejotskoj deobi u kome se hromosomi
javljaju kao fina pojedinačna, nespare-
na vlakna.
Leptospira, rod iz familije Spirochaeta-
ceae. Organizmi pokretni, lišeni osovin-
skog vlakna. Na elektronskom mikros-
kopu nije dokazano ni prisustvo flagela,
ni unutrašnje strukture. Njihovi spiral-
ni uvojci su mnogobrojni i veoma zgus-
nuti, a njihovi krajevi savijeni u obliku
slova C ili S. Leptospire se nalaze u pri-
rodi, naročito u ustajalim vodama. Neke
kao, npr. L. biflexa, su saprofiti, druge
patogene za čoveka i životinje: L. icte-
rohaemorhagiae (Weilova bolest), L.
grippotyphosa, bataviae, seroe, canico-
Ia, hebdomalis, pomona.
leptospirosis, leptospiroza, akutno uopš-
teno oboljenje, koje izazivaju neki sojevi
leptospira. Spada u zoonoze, a prenosi
se mokraćom obolelih glodara i stoke.
Leptospirozis počinje febrilnim sta-
njem, a zatim se razvija jedan od klinič-
kih oblika: meningealni, gripotifozni, ik-
terusni, osipni i dr. Najčešći je meningi-
tis (v. meningitis). Najteži je ikterusni
leptoteno jedro
oblik, poznat kao Vajlova bolest. Poči-
nje kao teško septičko oboljenje, a za-
tim se razvijaju: žutica, oštećenje bubre-
ga, azotemija i hemoragije. Prognoza je
ozbiljna. Dijagnoza se potvrñuje sero-
loški.
leptoteno jedro, hromatin u jajnim ćelija-
ma trpi čitav niz promena u toku ovoge-
neze. On je u prvo vreme u vidu mreže
(deutobrokna jedra), zatim se stapa u
tanku vrpcu (leptoteno jedro). Ono se u
jednom trenutku smešta na jednom
polu jedra (sinapteno jedro), pa se onda
uzdužno izdeljuje (diploteno jedro).
Lereboulletov sindrom, v. gojaznost.
Lericheov sindrom, v. syndroma.
Lernerov sindrom, v. sindrom.
les, v. cadaver; pregled L, pregledanje lesa
da bi se zvanično utvrdilo daje nastupi-
la smrt i eventualno ispitalo da Ii je bila
prirodna ili nasilna. V. obductio, coro-
ner.
letalis, letalan, smrtan, koji izaziva smrt.
letalna doza, v. dosis; (radiol.) odreñena
količina zračne energije koja ubija neko
biće ili ćelije.
letalni gen, v. gen.
letargički encefalitis, u tom oboljenju za-
pažen je izvestan stepen poremećaja
seksualne funkcije, a kao posledice se
navode poremećaji u erekciji.
lethargia, letargija, bolesno produženo
spavanje.
letnji prurigo (eng. summer prurigo), v.
dermatopathia photogenica.
Letterer-Siweova bolest, v. bolest.
leucaemia, leukemija, maligna bolest he-
matopoeznih organa, koju odlikuje po-
remećeno razmnožavanje i sazrevanje
krvnih ćelija, uglavnom leukocita i nji-
hovih matičnih ćelija, u kostnoj srži,
limfnim organima, a često i u drugim
organima, a skoro uvek i povećan broj
leukocita u perifernoj krvi. Leukemija
je najverovatnije i u čoveka
іѵ virusima, čije delovanje
pomažu nasledni (genski) i izvesni
spoljašnji činioci (joni-zujuća zračenja,
hemijska jedinjenja i dr.). Podéljena je
na osnovu trajanja bolesti na akutnu i
hroničnu leukemiju, a na osnovu tipa
ćelija na granulocitnu, limfocitnu i
monocitnu; 1. acuta, klinič-
leucaemia
ki oblik leukemije koji naglo počinje i
završava se obično smrtno za nekoliko
sedmica ili meseci. U sasvim početnom
stadijumu može biti aleukemički oblik,
ali uskoro broj belih krvnih zrnaca po-
staje veoma visok. Bele krvne ćelije u
perifernoj krvi skoro su isključivo mla-
di oblici, mijeloblasti i limfoblasti, čije
je razlikovanje veoma teško. Pri obduk-
ciji srž kostiju je hiperplastična, pre-
plavljena mladim ćelijama bele krvne
loze. Limfne žlezde, krajnici i slezina su
u većine bolesnika umereno uvećane; 1.
lymphocytaria, leukemija nastala um-
nožavanjem limfocita. Obično je hronič-
nog toka s uvećanim limfnim žlezdama
u čitavom organizmu, dok je slezina
umereno povećana zbog hiperplazije
limfnog tkiva u njoj. Uvećane limfne
žlezde na preseku liče na riblje meso.
Broj belih krvnih zrnaca u krvi je nešto
ispod 100.000 na l kubni milimetar. U
završnom stadijumu bolesti nastaje teš-
ka anemija pored kaheksije, teška krva-
renja u centralnom nervnom sistemu
često su neposredni uzrok smrti; 1. mo-
nocytaria, hiperplazija retikuloendo-
telnog sistema s uvećanom slezinom,
jetrom i limfnim žlezdama, kao i poja-
vom velikog broja monocitarnih ćelija u
krvi. Srž kostiju je u većini slučajeva za-
hvaćena. Bolest je praćena izraženom
naklonošću ka krvarenjima, pojavama
ulceracija i nekroza u usnoj duplji. Ob-
oljenje vodi smrtnom ishodu zbog krva-
renja i infekcija usled znatno smanjene
otpornosti organizma i anemije. Lezije
na koži su češće nego u drugih oblika
leukemije; 1. myelogenes, nastaje um-
nožavanjem granulisanih leukocita u
perifernoj krvi i to nezrelih oblika mije-
locita i mijeloblasta. Broj leukocita u
krvi dostiže visoke cifre i do 500.000, pa
i više. Broj trombocita je takoñe pove-
ćan, dok se broj crvenih krvnih zrnaca
progresivno smanjuje. Glavne promene
u ovom obliku leukemije se odigravaju
u srži kostiju koja postaje sivomrka i čv-
ršća. Slezina se enormno uvećava, tam-
nocrvena je i čvrsta. U grañi slezine do-
miniraju mijelociti, dok je limfatički
aparat znatno ili potpuno potisnut; 1.
453
leucaemia leucocytosis

acuta myeloblastica, akutna granulo- mocytica, plazmocitna leukemija, u

citna leukemija; L acuta promyelocyti- koje postoje pretežno plazmociti u krvi;
ca, akutna promijelocitna leukemija, u redak evolutivni tok plazmocitoma; Sc-
kojoj prornijelociti čine najveći broj leu- hillingova L, 1. monocytica.
kocita u kostnoj srži i perifernoj krvi; 1. leucaemia, leukemid, izraz za sve kožne
aleukaemica, aleukemijska leukemija, promene koje mogu postojati u leuke-
u koje je broj leukocita u perifernoj krvi miji. Mogu biti nespecifični (papule,
normalan ili smanjen; 1. basophilica, purpura), ili specifični leukemidi, koji
bazofilna leukemija u koje je broj bazo- predstavljaju prave leukemijske infilt-
filnih granulocita povećan u krvi, blast- rate.
na L; akutna leukemija u kojoj se uglav leucaemogenes, leukemogen, svaka sups-
nom javljaju nediferentovane, matične tancija koja može da izazove pojav leu-
ćelije. 1. chronica granulocvtica, hro- kemije.
nična granulocitna leukemija, leukemi leucaemogenesis, leukemogeneza, stva-
ja u kojoj postoji izražena leukocitoza, ranje i razvoj leukemije.
hepatosplenomegalija, pozitivan leucaemoides, leukemoidni, izraz za kli-
filadelfijski (PhO hromosom i progre- ničke pojave ili hematološke promene
sivna anemija; uslovljena je nenormal- koje veoma liče na iste pojave i prome-
nim bujanjem ćelija granulocitne loze i ne u leukemiji, tako da ih je često teško
hematopoeznim organima; 1. chronica odvojiti od leukemije.
lymphocytica, hronična limfocitna leucin, a-aminoizokapronska kiselina
leukemija, bolest starijih osoba u koje koja se označava simbolom Leu. Jedna
postoji sistemsko povećanje limfnih je od aminokiselina koje su neophodno
žlezda, često slezine, manje ili više pove- potrebne za život. Nalazi se, npr., u pan-
ćan broj leukocita, smanjenje humor- kreasu, a u mokraću prelazi u slučajevi-
skog imuniteta, autoimune bolesti i lim- ma akutne žute atrofije jetre.
focitna metaplazija kostne srži; 1. chro- leucinuria, leucinurija, prisustvo leucina
nica myelogenes (myeloidea), v. /. u mokraći.
chronica granulocytica; I. cutis, kožna leucocoria, leukokorija, stanje oka kada
ispoljavanja leukemije; 1. eosinophili- je zadnji segment ispunjen organizova-
ca, eozinofilna leukemija, u koje najveći nim tkivom koje daje beličasti refleks
broj leukocita čine eozinofilni granulo- iza providnog sočiva. Uzrok može biti
citi; može imati akutni tok; 1. haemocy- zapaljenje, organizovan izliv krvi, retro-
toblastica, v. blastna leukemija; 1. hy- lentalna fibroplazija, postojanje hiper-
stiocytica, akutna monoblastna leuke- plastičkog staklastog tela, displazija
mija; 1. leucopenica, v. /. aleukaemica; 1. mrežnjače i dr. Raniji naziv je bio pseu-
lymphoidea. v. /. lymphocytica chroni- doglioma.
ca; limfosarkomskih ćelija L 1 vrsta leucocythaemia, leukocitemija, sin. leu-
limfosarkoma u kojeg zbog infiltracije kaemia.
kostne srži limfosarkomskim ćelijama leucocytopenia, leukocitopenija, smanje-
postoji veliki broj tih ćelija u perifernoj nje broja leukocita u perifernoj krvi; 1.
krvi; 1. mastocytica, u koje postoji veli- congenitalis, uroñena neutropenija; 1.
ki broj tkivnih mastocita u krvi; 1. me- maligna, agranulocytosis.
gakaryocytica, megakariocitna leuke- leucocytosis, leukocitoza, prolazno pove-
mija, v. thrombocythaemia haemorrhagi- ćanje broja leukocita u perifernoij krvi,
ca; L micromyeloblastica, u koje, zbog koje mogu izazvati mnogi činioci (infek-
svoje veličine, mijeloblasti liče na limfo- cije, zapaljenja, krvarenje i dr); 1. abso-
cite; 1. monocytica, 1. acuta monoblas- luta, apsolutna leukocitoza, povećanje
tica. DeIi se na Naegelijev tip u kojeg su celokupnog broja leukocita; bazofilna
ćelije slične mijeloblastima, i Schiliin- L, povećanje bazofilnih granulocita u
gov tip u kojeg ćelije liče na monocite; krvi; neutrofilna L, izazvana poveća-
Naegelijeva L, 1. monocytica; L plas- njem neutrofilnih granulocita; 1. phy-

454
leucodermia
siologica, fiziološka leukocitoza koja
nije izazvana patogenim činiocima,
nego fiziološkim reakcijama (unošenje
hrane i dr.); 1. relativa, relativna leuko-
citoza, prividno povećanje jedne od leu-
kocitnih vrsta bez povećanja celokup-
nog broja leukocita.
leucodermia, leukodermija, mestimično
odsustvo normalnog pigmenta u koži ili
njegovog smanjenja (hypochromia).
Može biti uroñena ili sekundarna, posle
ogleda. V. albinismus, vitiligo; 1. acqui-
sition centrifugum Sutton, kružna, vi-
tiliginozna ahromija oko mrkog nevusa.
leucoencephalopathia, leukoencefalopa-
tija, naziv za veliki broj heterogenih ob-
oljenja bele supstancije centralnog
nervnog sistema, koja se javljaju u mla-
dih i starijih osoba, u akutnom ili poste-
penom obliku, a traju nekoliko meseci
ili godina. Bela supstancija mozga je že-
latinozna ili može biti sklerotična, a mo-
zak je u celosti mek. Može da postoji di-
fuzna skleroza ili da je uopšte nema.
leucoerythroblastosis, leukoeritroblas-
toza, vrsta anemije u kojoj u kostnoj srži
postoje infiltrati tkiva koja ne pripadaju
hematopoeznom tkivu. Leukoeritrob-
lastoza je praćena nalazom mladih obli-
ka ćelija eritrocitne i granulocitne loze
u perifernoj krvi. Sin. anaemia
myelophthisica. V. anaemia.
leucokeratosis, v. leucoplakia; 1. nicotini-
ca palati, nikotinska leukokeratoza
nepca, pojavljuju se suhi listići orožaie
sluznice na nepcu. Nekad se javlja samo
beličasto zamućenje sluzničnog epitela.
Pri nastajanju te pojave pušenje igra
znatnu ulogu, a smatra se i kao prekan-
cersko stanje.
leucoma, leukom, veoma gusto zamuće-
nje u rožnjači, bele boje. Posledica je po-
vrede ili zapaljenja; 1. corneae adhae-
rens, leucoma corneae + synechia ante-
rior (zamućenje rpžnjače bele boje +
sraslina dužice s rožnjačom). Nastaje
posle perforacija rožnjače koje su pra-
ćene ispadom dužice.
leucomelanodermia, leukomelanoder-
mija, pojava pegastih depigmentacija
pored hiperpigmenracija, npr., u xero-
derma pigmentosürn ili u drugom stadi-
leucotomia
jumu sifilisa (leucomelanodermia sy-
philiticum).
leuconychia, leukonihija, tačkasto (1.
punctata), trakasto (1. striata) ili potpu-
no obezbojenje (1. totalis) nokatne plo-
če, usled prodiranja vazduha u nju.
leucopathia, v. albinismus, vitiligo.
leucopenia, leukopenija, smanjen broj
belih krvnih ćelija u perifernoj krvi.
Leukopenija se javlja u izvesnim obolje-
njima, kao što je trbušni tifus, influenca
i većina virusnih infekcija.
leucoplakia, leukoplakija, hiperkeratotič-
ne ploče bele boje na sluznici usta na-
stale npr. usled lokalnih iritacija, puše-
nja, alergije i dr. Izrazito je hroničnog
toka, sporo ali neprekidno progredira.
Ubraja se u prekancerozna stanja. Naj-
češća je na dorzalnoj površini jezika, ru-
menom delu usana i bukalnoj sluznici.
Prvo se javlja hiperemija, pa ta mesta
dobijaju beličast ton, a na kraju se stva-
raju bele, neravne promene u vidu plo-
ča ili traka, iznad nivoa okolne sluznice,
koje mogu da se parcelišu. Subjektivne
tegobe ne postoje. V. leucoplakia nicoti-
na; 1. exfoliativa, v. /. nicotina; 1. nico-
tinica, beličaste hiperkeratotičke pro-
mene na nepcu u hroničnih pušača. Ud-
ružene su sa zapaljenjem malih pljuvač-
nih žlezda  nepcu. Za razliku od
prave leukoplakije, ako se prekine s
pušenjem, ove promene se Ijušte i
nestaju. Sin. /. exfoliativa, stomatitis
nicotina, l. papulosa. V. leucoplakia.
leucosarcoma, leukosarkom, ograničena
neoplazma nastala umnožavanjem Hm-
focitnih ili mijelogenih ćelija, praćena
krvnom slikom karakterističnom za leu-
kemiju.
leucosis, v. leucaemia.
leucotaxin, supstancija koja se oslobaña
iz oštećenog tkiva i koja utiče na pro-
pustljivost endotela zida kapilara, izazi-
vajući migraciju polimorfonuklearnih
leukocita u zonu oštećenog tkiva.
leucotomia, leukotomija, operacija koja
se sastoji od presecanja bele moždane
mase ispred čeonih rogova bočnih ko-
mora u cilju izmene afektivnog stava
prema zbivanjima. Indiferentnost koja
se postiže u slučajevima kada se smatra
455
leucotrichia
da je operacija uspela korisna je u sta-
rih hronično uzbuñenih duševnih bo-
lesnika. Sin. lobotomia.
leucotrichia, leukotrihija, uroñena obez-
bojenost dlaka.
leucotrichosis, leukotrihoza, señenje
kose.
leucovorin, leukovorin, folinska kiselina;
služi kao antidot prilikom lečenja anta-
gonistima (analogima) pteroilglutamin-
ske (folne) kiseline.
leukaemia, v. leucaemia.
leukemoidna reakcija, v. reactio leucae-
moides.
leukocitna formula, relativni odnos poje-
dinih ćelija bele krvne loze u perifernoj
krvi, izražen u procentima. Mnogo ko-
risnije se formula izražava apsolutnim
brojem pojedinih ćelija leukocitne loze
u kubnom milimetru (mikrolitru). Sin.
diferencijalna krvna slika.
leukotaksin, polipeptid koji nastaje na
mestu ozlede, a ima ulogu u povećanju
propustljivosti kapilara, privlačeći bela
krvna zrnca.
leukotom, kanila kroz koju se provlači ži-
čana omča radi izvoñenja leukotomije
operativnim putem. V. leucotomia, lobo-
tomia.
levalorfan, antagonist opijata, po dejstvñ
deset puta jači od nalorfina.
levarterenol, v. noradrenalin.
levi, v. sinister.
levis, lagan. Suprotno: gravis.
levodopa, levodihidroksifenil-alanin,
aminokiselina koja služi kao sredstvo za
lečenje Parkinsonovog sindroma.
levogiran, koji skreće ravan polarizovane
svetlosti ulevo (označava se sa -).
Leydenovi kristali, v. Char cot-Ley denovi
kristali.
Leydigove ćelije, v. ćelije.
lezbijska ljubav, ženska homoseksual-
nost. Sin. tribadizam, tribadija, V. saphis-
mus.
lezbijka, ženska osoba koja se seksualno
zadovoljava s drugom ženskom oso-
bom. V. sapphismus.
lezija, patološki ili traumatski prekid kon-
tinuiteta tkiva ili gubitak funkcije dela
tela; centralna L, neka lezija centralnog
nervnog sistema; Duretova L, izliv krvi
456
lichen
u predelu četvrte moždane komore kao
rezultat manje traume; impakciona L,
lezija pršljenskog zgloba, u kojoj je ne-
normalno jako zadebljan meñupršljen-
ski diskus s meñusobnim približava-
njem koštanih delova; lokalna L, lezija
centralnog nervnog sistema koja daje
odreñene lokalne simptome; moleku-
larna L, lezija koja nije vidljiva slobod-
nim okom već samo mikroskopom; or-
ganska L, strukturna lezija; parcijalna
L, lezija dela organa ili dela dijametra
sprovodne anatomske formacije; pri-
marna L, šankr kao primarna manifest-
na lezija sifilisa; sistemska L, ograniče-
na na jedan sistem ili organsku celinu
sa zajedničkom funkcijom; trofička L,
manifestacija poremećaja ishrane jed-
nog dela tela.
LH-releasing faktor, supstancija u ekst-
raktu hipotalamusa, koja podstiče ade-
nohipofizu za izlučivanje luteostimuli-
na i koja obezbeñuje kontrolu meñu-
mozga (diencefalona) nad luteostimu-
linskom funkcijom adenohipoifize.
Li, hernijski znak za lithium.
libidinozan, vezan za seksualno sladost-
rašće.
libidinozna kolporeja, v. libidinozna
uretroreja.
libidinozna uretroreja, izlučivanje sluzi
iz uretre pre polnog odnosa bez semeg-
lavaca i drugih sastojaka sperme, pa se
smatra da ta sluz ne može da prouzro-
kuje oploñenje. Sin. destillatio, urethro-
rhoea ex libidine (nepodesan termin, jer
ne curi uretra, nego sekret iz nje).
libido sexualis, seksualni libido ili prosto
libido, polni prohtev. U psihoanalizi na-
ziv za seksualni prohtev, energija kojom
raspolažu instinkti. Kako, po Freudu,
postoje dva instinkta: erotički i destruk-
tivni, to postoje i odgovarajuća dva ob-
lika libida.
Libman-Sacksov sindrom, v. syndroma.
lice, v. fades.
lichen, sitnopapulozni egzantem; 1. niti-
dus, žućkastomrke, hemisferne papuli-
ce veličine čiodine glave, mahom na pe-
nisu; 1. pilaris (keratosis follicularis),
blago orožavanje folikula na opruzač-
kim stranama ekstremiteta, u devojaka;
lichenificatio
1. ruber planus, dermatoza hronične
evolucije, nepoznate etiologije, koja se
javlja u vidu čvrstih, suvih, pojedinač-
nih ili grupisanih papula crvenkaste
boje, poligonalnog oblika, glatke ili lako
skvamozne površine; 1. simplex chro-
nicus Vidal, v. neurodermitis circum-
scripta.
lichenificatio, lihenifikacija, pločasta in-
filtracija (akantoza) kože sa pojačanjem
reljefa.
lichenoides, lihenoidni, v. lichen lichenifi-
catio.
lični degazator, v. lični dekontaminacioni
pribor.
lični dekontaminacioni pribor (LDP),
sredstva za ličnu dekontaminaciju, rast-
varač BOT-a, hemijske materije za de-
kontaminaciju i tampon za skidanje
kapljica BOT-a; ove se mogu skinuti s
kože, odela, obuće i si. za nekoliko mi-
nuta, a delovanje je uspešno, tj. spreča-
va se unutrašnja kontaminacija, ako se
primeni za 3-5 minuta posle trovanja.
Lični dekontaminacioni pribor se nosi
u torbi za gas-masku. LDP je ranije imao
naziv »lični degazator«, a zatim lični
protivhemijski paket.
ličnost, zbir svih fizičkih, intelektualnih,
socijalnih, emocionalnih (tempera-
ment), moralnih i karakternih osobina
neke osobe.
Lidocaini chloridum (lidokain-hlorid),
lokalno anestezno sredstvo, oficinalan
je prema našoj farmakopeji.
Liebenova reakcija, v. reakcija.
Lieberkuhnov kanal, u glavenom produ-
žetku primitivne trake se izdubljuje
hordalni Liberkinov kanal Primitivna
traka i njen glaveni produžetak su isho-
dište embrionalnog mezoderma.
lien, slezina, trbušni organ, smešten u gor-
njem spratu trbušne duplje s leve stra-
ne. Svojom ispupčenom stranom naleže
na prečagu, a unutrašnjom stranom je u
odnosu sa želucem i levim bubregom.
Nalazi se spram IX, X i XI rebra i nor-
malno ne prelazi levi rebarni luk. Oba-
vijena je vezivnom čahurom. Sastoji se
od bele i crvene pulpe. Belu pulpu gra-
de mnogobrojni limfni čvorići, a crvenu
pulpu predstavljaju prošireni kapilari
ligatures vivantes
tzv. sinusi koji služe kao rezervoar krvi;
(embr.) nastaje pri kraju 1. meseca bu-
janjem mezodermnih ćelija u leñnom
opornjaku želuca u predelu velike želu-
dačne krivine.
lienalis, slezinski (npr. a. lienalis, slezin-
ska arterija).
ligamentum, veza, traka od čvrstog veziv-
nog tkiva koja pojačava spolja Zglobnu
čahuru ili duplikaturu trbušne marami-
ce koja spaja organe (peritonealna
veza); 1. cruciatum, ukrštene veze u
zglobu kolena koje se ukrštaju i pripaja-
ju na okrajcima butne kosti i golenjače;
1. inguinale, Pouparti, Poupartova veza,
snažna veza ispred prednje ivice karlič-
ne kosti, a pruža se od prednje gornje
bedrene bodlje do preponske kvržice; 1.
latum uteri, široka materična veza,
duplikatura peritoneuma koja obuhva-
ta matericu i jajovode, a pruža se s obe
strane materice, od njenih bočnih stra-
na do bočnih zidova karlice.
ligatura, podvezivanje, podveza, u koju se
svrhu koristi catgut, laneni ili svileni ko-
nac ili žica; cilj ligature Je da se primeni
podvezivanje krvnih sudova ili nekog
dela tela; 1. dentis metallica, (stom.) ži-
čana ligatura oko jednog zuba za imobi-
lizaciju preloma vilice; 1. interdentalis
metalica, žičana ligatura oko dva su-
sedna zuba. V. immobilisatio metallica;
elastična L, sastoji se od gumene trake
kojom se podvezuju hemoroidalni čvo-
rovi ili tumori na peteljci; kengurska L,
niti spravljene od tetiva repa kengura;
lateralna L, ligatura koja povezuje
samo stranu krvnog suda, a ne ceo pre-
sek zjapa suda, tako da cirkulacija krvi
nije potpuno prekinuta; provizorna L,
privremena ligatura, koja se stavlja u
početku, a skida pri kraju operacije; so-
lubilna L, rastvorljiva ligatura, čije su
niti spravljene od životinjskih membra-
na. One se postupno apsorbuju u toku
vremena što zavisi od načina preparisa-
nja konca životinjskog porekla i njegove
debljine; terminalna L, definitivna liga-
tura, ligatura koja se stavlja na presečen
krvni sud.
ligatures vivantes, (fr.) žive podveze, pr-
stenasti raspored mišićnih ćelija oko kr-
457
ligaza polinukleotida
vnih sudova miometrijuma koji potpo-
mažu prestanak krvarenja.
ligaza polinukleotida, enzim koji katali-
zuje kovalentno spajanje dva segmenta
prekinutog lanca u dupleksu DNK.
lignum, prosečeno drvo koje služi kao
droga.
limblčki sistem, skup jezgri i vijuga smeš-
teriih pretežno u medi jalnom delu he-
misfere velikog mozga, a sačinjavaju ga:
gyms cinguli, gyms parahippocampa-
lis, gyrus fasciolaris, gyrus dentatus,
hippocampus, corpus amygdaloideum,
fornix, hypothalamus, septum pelluci-
dum, thalamus (prednji deo). Limbički
sistem učestvuje u izvoñenju složenih
bioloških reakcija (emocionalne, moti-
vacione, polne, odbrambene i dr.).
limbus, ivica, rub, npr. limbus corneae,
ivica rožnjače.
limfa, v. lympha.
limfna pumpa, mehanizam koji povećava
protok limfe. Limfni sudovi u svom zja-
pu imaju zaliske koji se svaki put kada
na spoljnf zid limfnog suda deluje neki
pritisak otvaraju u smeru velikih vena,
tako da se limfa kreće samo u pravcu
vena. Faktori koji pritiskuju limfne SAI-
dove su: kontrakcija mišića, pasivni po-
kreti delova tela, pulsacija arterija, pri-
tisak na tkiva koji deluje iz spoljašnje
sredine.
limfna žlezda ili limfni čvor, v. nodus Iy-
mphaticus.
limfni krajnički prsten (Waldeyer), skup
krajnika oko ždrelnog suženja koji služe
za odbranu od infekcija kroz usta i nos.
Limfni krajnički prsten grade: ždrelni,
tubarni, nepčani i jezični krajnici.
limfni prsten ždrela (Waldeyer) čine pet
krajnika i to dva nepčana, jedan ždrelni
i dva jezična krajnika. Njihova funkcija
se uklapa u opštu funkciju limfocitnog
sistema.
limfni sudovi, v. vaša lymphatica.
limfoblast, matična ćelija limfocitne kr-
vne loze, dva do tri puta veća od limfo-
 čita. Limfoblasti se normalno nalaze
samo u limfopoeznim organima (limfni
čvorići, slezina, limfni organi u crevima
itd.). U perifernoj kryi nalaze se kod lim-
focitne leukemije.
458
limun
limfocit, imunokompetentna ćelija, ok-
ruglog oblika, različite veličine u zavis-
nosti od stepena zrelosti. Mali limfocit
je zrela ćelija sa velikim jedrom, teško
vidljivim jedarcem, sa mitohondrijama i
slobodnim ribosomima u citoplazmi.
Nastaje diferencijacijom matične ćelije
u timusu (T-limfocit) i u limfnom tkivu
nezavisnom od timusa (B-limfocit).
Limfociti su heterogeni po svojoj ult-
rastrukturi, osobinama plazma mem-
brane (antigeni, receptori, v. Hmfocitni
markeri) i funkciji (v. T-limfocit i B-limfo-
cit).
limfocitna leukemija, v. leucaemia.
limfocitna reakcija, v, reactio lymphoides.
limfocitno tkivo, tkivo u kome su limfoci-
ti najbrojnije ćelije. Nalazi se u timusu,
slezini, limfnim čvorićima, Fabricijuso-
voj burzi (u ptica) i gastrointestinalnom
sistemu (tonzile, slepo crevo i Peyerove
ploče). Na osnovu uloge koju ima deli se
na primarno (centralno) i sekundarno
(periferno) limfocitno tkivo. V. primarni
Hmfocitni organi i sekundarni Hmfocitni
organi
limfogranulomatoza, v. lymphogranulo-
matosis.
limfokini, biološki aktivne supstancije
(nisu antitela) koje stvaraju stimulisani
limfociti. Limfokini su dobili svoje ime
prema sistemu (testu) kojim su otkrive-
ni: inhibitor! migracije makrofaga i leu-
kocita, stimulatori makrofaga, hemo-
taktični faktor (za makrofage I iimfoči-
te), mitogeni faktori, citostatski faktori
(limfotoksin, inhibitori proliferacije i
dr.), faktori koji stimulišu sazrevanje B-
-limfocita i stvaranje antitela, interfe-
ron, i dr. Najveći broj limfokina nije he-
mijski definisan.
Iimf on, opšti naziv za ćelije i njihovu oko-
linu (tzv. imuna mikrosredina). Limfon
sačinjava imuni sistem organizma.
limforagija, v. lymphorrhagia. limforeja,
v. lymphorrhagia. limfosarkom, v.
lymphosarcoma. limfoscintigrafija, v.
scintigrafija. limun, plod drveta Citrus
medica. Žuti deo ovoga ploda (flavedo)
služio je za izradu tinkture od limuna
(Tinctura Citri).
limunska kiselina
limunska kiselina (u ejakulatu), potiče iz
prostate. Njeno lučenje je zavisno od
androgene stimulacije, što znači da se
njeno odreñivanje koristi za procenu
androgene, odn. gonadotfopinske funk-
cije organizma (test limunske kiseline).
V. Acidum citricum.
Lindau ino r bus, naziv za hemangioendo-
teliom malog mozga i angiomatozu reti-
ne u istog bolesnika koji su ponekad
praćeni prisustvom cista u pankreasu i
bubrezima. U 20 % slučajeva radi se o
naslednom faktoru.
linea, linija, prava crta, npr, 1. nigra, crna
crta, 1. alba u trudnice, koja se tamno
pigmentiše; 1. alba, bela linija, beličasta
traka koja se proteže sredinom trbuha,
od žličice do preponog mosta (simfize),
i koju čini spoj aponevroza trbušnih mi-
šića s obe strane; 1. axillaris, pazušna li-
nija, uzdužna vertikalna linija koja polazi
od vrha pazušne jame (fossa axillaris);
Ellis-Damoiseauova L, parabolična li-
nija s konveksitetom okrenutim nagore
koja čini gornju granicu tuposti u pleu-
ralnom eksudatu; 1. interspinalis, in-
terspinalna linija, topografska linija
koja spaja obe prednje gornje bedrene
bodlje; meri 24-25 cm; L mammillaris,
mamilarna linija. V. /. medioclavicularis;
L medioclavicularis» vertikalna linija
prednje strane grudnog koša koja pro-
lazi kroz sredinu ključnice i sisne bra-
davice. Udaljena je 10 cm od prednje
srednje linije. Sin. l mammillaris; pa-
rasternalna L, linija koja se nalazi na
sredini izmeñu mamilarne linije i ivice
sternuma. Sin. kostoklavikularna L; 1.
paravertebralis, paravertebralna lini-
ja, linija koja silazi od kičmenog stuba
na rastojanju 'od 5 cm od središne leñne
linije (linea mediana posterior); Roser--
Nélatonova L, linija koja spaja prednju
bedrenu bodlju i trohanter. Normalno
dodiruje vrh trohantera. U patološkim
slučajevima prolazi iznad trohantera ili
ispod njega (prelomi vrata, butne kosti,
iščašenja kuka itd.): 1. sca-pularis,
skapularna linija, vertikalna linija na
zadnjem zidu grudnog koša koja silazi
od vrha donjeg ugla lopatice; Sc-
hoemakerova L, linija povučena od
lingua
gornjeg okrajka velikog trohantera pre-
ko gornje prednje bedrene bodlje u
svom produženju prolazi preko ili iznad
pupka. Pri visokom položaju trohantera
(kongenitalne ili traumatske luksacije
kuka, coxa vara, preloma vrata butne
kosti itd.) linija prolazi ispod pupka; 1.
sternalis, sternalna, grudna, linija koja
silazi ivicom grudne kosti; L vertebra-
lis, linija koja povezuje nastavke pršlje-
nova.
lingua, jezik, mišićnosluznički organ na
kome se razlikuju koren, telo, vrh, gor-
nja i donja strana. Sluznica na gornjoj
strani gradi ispupčenja u obliku brada-
vica ili papila. Jezik svojim pokretima
učestvuje u govoru i žvakanju, a gusta-
tivne papile predstavljaju čulo ukusa.
Sin. glossa; L bifida, račvast jezik, ano-
malija razvoja, jezik je rascepljen na
vrhu po središnoj liniji, tako da podseća
po izgledu na jezik reptila. Nastaje usled
nepotpunog srastanja bočnih pupoljaka
jezika. Ometa funkcije jezika. V. lingua
trifida; L cerebriformis, v. /. plicata; 1.
geographica, geografski jezik. Sljušte-
nje epitela na leñnoj površini jezika u
vidu više polja crvene boje s beličastim
ivicama. Promene se postepeno šire i
meñusobno spajaju. Končaste papile at-
rofišu. Sve ove promene spontano nes-
taju i navraćaju opet u različitim vre-
menskim razmacima. Sin. erythema mig-
rans, glossitis areala superficial, glossi-
tis migrans, glossitis areata exfoliativa; I.
glabra, gladak jezik, usled atrofije kon-
častih i pečurkastih papila u pernicioz-
noj i hipohromnoj anemiji, ariboflavi-
noze, pelagre, etilizma i dr. dorzalna po-
vršina jezika je kao polirana; 1. nigra,
crn jezik, uvećane, orožale i tamno pre-
bojene končaste papile na zadnjoj trećini
leñne površine jezika; 1. plicata, iz-
brazdan jezik, anomalija razvoja: brazde
na dorzalnoj površini jezika su jače izra-
žene i ima ih više nego obično. Ako ras-
pored brazdi daje jeziku izgled koji pod-
seća na mošnice, naziva se 1. scrotalis, a
ako podseća na vijuge na mozgu, 1. ce-
rebriformis. Sin. fisurni jezik; 1. plicata
syphilitica, izbrazdan jezik, nastao kao
posledica luesa. V. lingua plicata; 1.
459
lingualis
scrotališ, jezik ispresecan naborima da
liči na skrotum. V. lingua plicata; 1. tri-
fida, anomalija razvoja jezika. Na vrhu
jezika postoje tri lobusa. Funkcije jezika
su poremećene. V. lingua bijida; 1. villo-
sa, »dlakav« jezik, hiperplazija i prolife-
racija končastih papila na dorzalnoj po-
vršini jezika. Najčešće se odigrava u za-
dnjoj trećini jezika, a papile mogu biti
toliko izdužene da podsećaju na kosu.
Žućkaste su boje ili su mrko prebojene
usled pušenja, hrane ili medikamenata.
Izmeñu papila se zadržavaju mirkoorga-
nizmi, gljivice i ostaci hrane, pa može da
se stvori debela obloga na jeziku. Sin.
čupav jezik.
lingualis, jezičan, pripada jeziku ili se od-
nosi na njega, npr. a. lingualis, jezična
arterija.
linguettae, lingvete, naročite tablete za
perlingvalno ili sublingvalno unošenje
lekova. Sin. lingualettae (lingvalete).
lingula, jezičak, nastavak u obliku malog
jezika; 1. pulmonis, plućni jezičak, mali
nastavak prednje ivice levog pluća.
linija »a«, (stom.) vibraciona zona sluzni-
ce tvrdog i mekog nepca pri izgovoru
glasa »a«. Služi za odreñivanje distalne
granice gornje totalne zubne proteze;
bipupilarna L, zamišljena linija koja
spaja centre ženica oba oka. Koristi se
pri odreñivanju meñuviličnih odnosa.
Okluzalna površina zagrižajnih šablona
treba da bude paralelna ovoj liniji u
predelu fronta; Camperova L, spaja
gornju granicu tragusa uva s donjom
ivicom nosnog krilca. Okluzalna površi-
na zagrižajnih šablona u bočnim pred-
elima treba da bude paralelna ovoj lini-
ji; 1. mukogingivalna, ograničava desni
od alveolarne sluznice. Sin. granica mu-
kogingivalna.
linije preloma na donjoj vilici, imaju
važnu ulogu u poremećaju položaja pa-
trljaka pod dejstvom vuče životnih miši-
ća: 1. horizontalis rami mandibulae,
horizontalna linija prostiranja preloma
grane donje vilice proteže se od prednje
preko zadnje ivice ramusa; 1. obliqua
m., kosa linija preloma, pruža se ispod
koronoidnog nastavka ili ispod kondila.
V. jractura subcondylaris mandibulae;
460
liofilizacija
povoljna 1. preloma tela donje vilice,
svojim pravcem sprečava jaču poreme-
ćenost patrljaka; nepovolja 1. preloma,
dozvoljava naknadnu dislokaciju patr-
ljaka; 1. verticališ symphyseos mandi-
bulae, sprečava jaču dislokaciju patrlja-
ka, osim ako je linija preloma na spo-
Ijašnjoj kompakti medijalnija od one na
unutrašnjem delu tela donje vilice.
linimentum, liniment, mazilo, židak ili
gust rastvor ili homogena mešavina sa-
puna ili sapuna i masti, ulja, balzama, ili
sličnih materija rastvorenih u etanolu
ili emulgovanih s vodenim tečnostima,
a namenjene isključivo za spoljnu upot-
rebu; L. calcis, sastoji se od podjedna-
kih delova krečne vode (Aqua calcis) i
lanenog ulja (Oleum Lini), popularno
sredstvo za lečenje opekotina; Campho-
rae solutio etanolica (etanolni rastvor
kamfora), oficinalan prema našoj far-
makopeji; služi za trljanje i za obloge; L.
Capsici compositum (Tinctura Capši-
ci composita); L. Opodeldoch (Lini-
mentum saponato-camphoratum); L.
Opodeldoch liquidum (Linimentum
saponato-camphoratum liquidum).
linitis plastica, oblik zle neoplazme želu-
ca koja se širi u zidu želuca ne izazivaju-
ći stvaranje tumora ili upadljive ulcera-
cije. Postoji veoma razvijena fibrozna
stroma, tako da zahvaćeni deo želuca
biva skvrčen, debeo i čvrst. Neoplazma
se najčešće javlja u pilorusnom delu, za-
hvatajući ćelu cirkumferenciju i izaziva-
jući ponekad opstrukciju, a ponekad
može zahvatiti i čitav želudac. Ćelije
neoplazme su retke i pojedinačne ili u
manjim nizovima. Prognoza je loša jer
su izlečenja retka.
linkage (eng.), fizička udruženost dva ili
više gena na istom hromosomu koji se
pri mejoznoj deobi obično prenose sku-
pa u istu, novostvorenu ćeliju.
linkomicin, antibiotik dobiven iz aktino-
micete Streptomyces lincolnensis.
liofilizacija, proces kojim se u naročitim
aparatima (liofilizatori) izoluje neka
supstancija iz rastvora njegovim zamr-
zavanjem pod vakuumom. Npr. liofiliza-
cijom krvne plazme dobija se liofilizova-
liofilizator
na krvna plazma, koja rastvorena u vodi
služi za infuziju.
liofilizator, aparat za brzo sušenje u viso-
kom vakuumu zamrznutih bioloških
materija.
liofilus, liofilan, (1) koji ima afinitet za
rastvaranje; (2) naziv koji se upotreblja-
va za koloidne sisteme u kojima postoji
jak afinitet izmeñu disperzne faze i dis-
perznog sredstva. Ako je disperzno
sredstvo voda, u pitanju su hidrofilni
koloidni sistemi.
lipaemia, lipemija, povećanje masti (na-
ročito triglicerida) u krvi, koje krvnom
serumu daju mlečan (laktescentan) iz-
gled; 1. alimentaris, lipemija koja se
javlja posle unošenja hrane; 1. retinalis,
lipemija mrežnjače, mlečan izglfed arte-
rija i vena mrežnjače zbog velikih količi-
na triglicerida u serumu u hiperlipop-
roteinemijama I, IV, V. V. hyperlipopro-
teinaemia.
lipaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko
razlaganje masti.
lipidaemia, lipidemija, povećanje masti u
krvi. Sin. lipaemia, hyperlipidaemia.
Neutralne masti (trigliceridi) u serumu
muškaraca iznose 40-60 mg/100 ml, a u
žena 35-135 mg/100 ml.
lipidi, supstancije slične mastima koje se
rastvaraju u organskim rastvaračima
kao što su alkohol, etar, hloroform, ben-
zol i dr., a nerastvorljive su u vodi. U Ii-
poide spadaju fosfatidi, cerebrozidi, ka-
rotinoidi i sterini (steroli); (seks.) količi-
na lipida u mozgu, kičmenoj moždini i
ishijadičkom živcu pokazuje veliku po-
Inu razliku: u muškim nervnim organi-
ma ima znatno više lipida nego u žen-
skim. Samo posle prestanka menstrua-
cije u ishijadičkom živcu se odnos me-
nja: količina lipida postaje znatno veća
u žene (64,9 %) nego u muškarca (63,2
%).
lipidna histiocitoza, v. Niemann-Pickova
bolest.
lipidna nefroza, v. nephrosis.
lipidogram, frakcije serumskih lipopro-
teina izdvojene elektroforezno na harti-
ji. V. elektroforeza na hartiji.
lipidosis, lipidoza, naziv za veći broj raz-
ličitih oboljenja kojima dolazi do preko-
lipodystrophia
mernog nagomilavanja masnih supstan-
cija u retikularnim ćelijama ili histioci-
tima tkiva. Oboljenja su često kongeni-
talna, a rezultat su poremećaja u meta-
bolizmu masti.
lipiduria, lipidurija, prisustvo masti (lipi-
da) u mokraći.
Lipik, slavonska banja, u dolini reke Pak-
re, na 4 km od Pakraca, na 154 m n. v.
Njen klimat deluje sedativno i tonički.
Termomineralna voda ove banje dobija
se iz arterijskog bunara (temperature
58,20C); ona je natrijum-hidrokarbonat-
na, slabo murijatična i sulfatna (ukupno
3,105 g°/oo); ona je i ugljenokisela, a sa-
drži i joda (0,000239 g%o) i broma. U
banji postoji i lekovito blato. Ima ureñe-
no kupatilo s kadama i basenima (hid-
rotermija, masaža, fizikalna terapija).
Voda služi i za piće. U ovoj banji se lece:
hronična reumatička oboljenja zglobo-
va, mišića, neuralgije, hronične ženske
bolesti, limfatička stanja, oboljenja že-
luca, creva, žuči i jetre, šećerna bolest,
urički artritis (giht), umerena arterijska
hipertenzija i netoksičke strume.
lipo-, u složenicama označava da je nešto
u vezi s mastima.
lipoatrophia, lipoatrofija, gubitak mas-
nog tkiva na mestu u koje se, obično
duže vreme, ubrizgava insulin (v. tamo);
koristi se i kao sinonim za lipodistrofiju.
V. lipodystrophia.
lipodistrofija, v. lipodystrophia.
lipodystrophia, lipodistrofija nagomila-
vanje masnog tkiva u odreñenim pred-
elima; 1. inferior, nastaje nagomilava-
njem masnog tkiva u donjim ekstremi-
tetima: insulinska L, smanjenje potkož-
nog masnog tkiva u predelima ponavlj£-
nog davanja insulina; 1. intestinalis,
crevna lipodistrofija, oboljenje koje sè
ispoljava nagomilavanjem masti u limf-
nom tkivu creva, učestalim masnim sto-
licama, mršavljenjem, progresivnom
malaksalošću. Sin. Wippleova bolest, Ii-
pophagia granulomatosis; L progressi-
ve, progresivna distrofija, oboljenje
koje se ispoljava progresivnim i simet-
ričkim smanjenjem potkožnog masnog
tkiva iznad trbuha (karlice), uz poveća-
461
lipofilna distrofija Orthner
nje masnog tkiva u zadnjičkim predeli-
ma i natkolenicama.
lipofilna distrofija Orthner, stanje ali-
mentarnog hipogonadizma u osoba na-
ročite konstitucije (u žena češće nego u
muških) u kome se naslage masti, i po-
red gladovanja, ne smanjuju nego se to
dešava s tkivnim belančevinama. Na
kraju, masne naslage su zamenjene teč-
nošću siromašnom u belančevinama
(»Fettschwundödeme, Hungerödeme«).
lipofuscin, mrki pigment rastvoren u
mastima. Nalazi se normalno u srčanim
mišićnim vlaknima, ganglijskim ćelija-
ma, ćelijama pigmentnog sloja nadbub-
režnih žlezda itd. U patološkim slučaje-
vima nalazi se u mrkim atrofijama jetre,
srčanog mišića, bubrega, u staračkoj at-
rofiji mozga itd. V. lipohrom.
lipoidoproteinosis, retko kožno obolje-
nje koje se manifestuje beložućkastim
čvorićima na licu, rukama, laktovima,
bukalnoj sluznici, grkljanu (promuk-
lost), kao posledica taloženja lipida.
Često familijarno. Sin. lipoidosis cutis et
mucosae - Urbach-Wiethe.
lipoidosis, lipoidoza, poremećaj metabo-
lizma lipida praćen nenormalnim nago-
milavanjem lipida u ćelijama; L arteria-
Hs, atherosclerosis; cerebrozidna L, v.
Gaucherova bolest; fosfatidna L, v. Nie-
mann-Pickova bolest; holestrerolska L,
v. Hand-Schüller-Christianova bolest; re-
nalna L, v. lipidna nefroza.
lipohrom, jedna od liposolubilnih sups-
tancija koja sadrži pigment, nalazi* se u
prirodnim mastima, npr. u maslacu, u
žumancetu i u žutom kukuruzu. Sin. ka-
rotinoidi.
lipokaik, supstancija ekstrahovana iz
pankreasa za koju se smatra da spreča-
va deponovanje masti u jetri životinja
posle pankreatektomije i drugih ogleda.
lipolitički enzim, v. enzim.
lipolysis, lipoliza, razgrañivan]e, razlaga-
nje masti.
Uporna, benigna neoplazma nastala um-
nožavanjem ćelija masnog tkiva. Razvija
se najčešće u vidu jasno ograničenog
čvora ispod kože; 1. arborescens, raz-
granati lipom, razvija se u zglobnoj ča-
huri, nastaje najčešće posle traume
462
liquorrhoea
zgloba; I. fibrosum, fibrozni lipom, na-
staje u slučaju kada tumorsku osnovu
masnog tkiva prožme vezivno tkivo;
Madelungov L, difuzni simetrični li-
pom koji zahvata vrat i leña; myxolipo-
ma, miksolipom, benigni tumor sastav-
ljen od ćelija sluznog i masnog tkiva; L
pendulum, lipom koji visi na peteljci
sastavljenoj od krvnih sudova i veziv-
nog tkiva (u koži i sluznici creva).
lipomatosis, lipomatoza, nakupljanje
masnog tkiva u izvesnom predelu tela
ili u organu; L cutis, nakupljanje veće
količine lipoida u koži. V. xanthelasma;
1. dolorosa Dercum (adipositas dolo-
rosa), bolna lipomatoza u žena u kli-
makterijumu; 1. multiplex symetrica,
simetrička pojava mnogih lipoma; 1.
universalis, univerzalna lipomatoza,
opšte nakupljanje masnog tkiva u orga-
nizmu na mestima na kojima se ono na-
lazi i pod normalnim uslovima.
liposarcoma, liposarkom, maligna neop-
lazma nastala umnožavanjem ćelija
masnog tkiva.
liquor, tečnost, voda, vodica, rastvor; 1.
amnii, plodova voda, mutna beličasto-s
sive boje tečnost koja se nalazi oko ploda.
Krajem trudnoće ima je normalno od 1/2
do l litra. V. embryo; 1. cerebros-pinalis,
moždan oki čmena tečnost, bistra i bez boje,
stvara se u horioidnim spletovima,
ispunjava moždane komore, a prolazeći
kroz otvore na krovu IV moždane komore
ispunjava i subarah-noidni prostor;
resorbuje se preko me-ningealnih zrnaca
Pacchioni. Normalno je ima oko 150 ccm.
Sadrži pokoji limfo-cit, 20-30 mg%
belančevine, oko 50 mg°/o glikoze i 720-
750 mg% hlorida. U ležećem stavu pri
slabinskoj punkciji pritisak od 200 mm
vode. Likvor cereb-rospinalis štiti, kao
vodeno jastuče, mozak i kičmenu moždinu
od potresa.- V. punctio, Queckensteedtov
ogled (pod znak).
liquorrhoea, likvoreja, obilato slobodno
oticanje neke organske tečnosti; 1. će-
rebrospinalis, slobodno, često vrlo ob-
ilato oticanje cerebrospinalne tečnosti
kroz frakturne pukotine u lubanjskoj
bazi. Ako su prelomi baze i ruptura
lirolika ekstenziona udlaga
moždane opne u prednjoj lubanjskoj
jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja
u nosu. Ako su, pak, u srednjoj lubanj-
skoj jami, likvoreja cerebrospinalis se
javlja kroz uvo.
lirolika ekstenziona udlaga, v. udlaga.
Lisfrancov zglob, v. articulatio tarsometa-
tarsea.
lisofobija, strah od besnila kod ujedene
osobe s izraženim psihičkim i motornim
nemirom, ali s puno teatralnosti.
Listeria monocytogenes, u ljudi i životi-
nja izaziva oboljenje listeriozu. Listeria
monocytogenes je gram-pozitivan bacil,
prav, dosta kratak i zaobljenih krajeva,
pokretljiv, ako se inkubira na 22 i 26°.
Listeria monocytogenes je aerobna,
mikroaerofilna i anaerobno fakultativ-
na.
Listonov nož, nož s dugačkim sečivom i
služi za amputacije.
Listonove makaze, vrsta jakih makaza za
sečenje kosti.
lišnjača, v. fibula.
lišnjačni, v. fibularis, peroneus.
Lithanthracis pyroleum (katran kame-
nog uglja), dobiva se suvom destilaci-
jom kamenog uglja; oficinälan je prema
našoj farmakopeji.
lithiasis, litijaza, prisustvo kamenaca,
konkremenata; apendikularna L, pri-
sustvo kamenčića u zjapu crvuljka, koji
mogu da izazivaju začepljenje zjapa lu-
mena; bubrežna L, v. nephrolithiasis;
konjunktivalna L, mali beli kalcijum-
ski kamenčići, koji se stvaraju u mešavi-
nama Mejbomijevih žlezda u vežnjači;
pankreasna 1., prisustvo kalcijumskih
konkremenata u pankreasu obično pra-
ćenih insuficijencijom egzokrinog i en-
dokrinog dela ovog organa, što se mani-
festuje steatorejom, kolikama, mršavoš-
ću i, ponekad, šećernom bolešću. V. sia-
lolithiasis, sialolithus; žučna L, v. chole-
lithiasis.
lithopaedion, litopedion, skamenjeni
plod. Kalcifikacija izumrlog ploda u
telu majke (u materici ili trbušnoj dup-
lj i). .
lithothripsia, litotripsija, drobljenje ka-
mena u mokraćnoj bešici pomoću kleš-
livedo
ta koja imaju oblik katetra s vrhom u
vidu klešta. V. litotriptor.
lithothriptoscopia, iitotriptoskopija, dro-
bljenje kamena u mokraćnoj bešici po-
moću direktnog viñenja litotriptosko-
pom.
lithotomia, litotomija, incizija na nekom
kanalu ili organu (naročito mokraćnoj
bešici) radi uklanjanja kamena; 1. alta,
v. sectio; L perinealia, meñična litoto-
mija., incizija za vañenje kamena peri-
nealnim putem; L suprapubica, v. /.
alta sectio suprapubica (pod sectio).
litičan, koji se odnosi na ližu, npr. litičan
pad temperature. V. lysis.
litički koktel, mešavina hlorpromazina
(50-100 mg), promazina (50-100 mg) i
petantjna (50-100 mg) ili slična, koja de-
luje neuroplegički na centralni i vegeta-
tivni nervni sistem; litički koktel se daje
uz opštu anesteziju pri čemu se smanju-
je potrebna količina anestetika.
litijaza, v. lithiasis.
l it i j um, alkalni metal, deluje sedativno na
centralni nervni sistem; u obliku liti-
jum-karbonata, daje se u slučajevima
maničkih i hipomaničkih stanja i u ma-
nijakodepresivnim psihozama.
litonephria, litonefrija, svaka bolest izaz-
vana prisustvom kamenaca u bubregu.
litotriptor, instrument za drobljenje ka-
mena u mokraćnoj bešici. V. lithothrip-
sia.
litotriptoskop, instrument za izvoñenje Ii-
totriptoskopije. V. lithothriptoscopia.
Littleova bolest, v. bolest.
littréitis, Jitreitis, gonoroičko zapaljenje
Littréovih žlezda glandulae parauretra-
les (neispravan termin, jer znači zapa-
ljenje samog Littrea).
Littreova hernija, v. hernia.
Littreove parauretralne žlezde, žlezde
na leñnoj strani muške uretre, u krznu
njene sluznice, mucigene prirode.
livedo, retikularna cijanoza crvenoljubi-
časte boje, kao posledica zastoja u ven-
skom krvotoku kože; 1. racemosa, groz-
dolika cijanoza; 1. reticularis e calore,
retikularni livedo usled trajnijeg i ne-
posrednijeg dejstva toplote (grejalica)
na izvesno područje kože; 1. reticularis
463
livena nadgradnja locus

e frigore (cutis marmorata), retikular- lobitis, zapaljenje jednog lobusa (režnja)

ni livedo usled naglog rashlañenja.
livena nadogradnja s kočićem, (stom.) lobotomia, lobotomija, incizija na jednom
nadoknada izgubljenog dela krunice
zuba. Kočićem se fiksira u kanal korena
i služi da ojača zub posle lečenja kanala
korena. Koronarni deo nadogradnje s
preostalom zubnom supstancijom ima
oblik sastruganog zuba za veštačku kru-
nu.
livene šine, v. šine livene.
livenje, (stom.) topljenje metala ili legure
plamenom ili visokofrekventnom stru- lobulus, režnjić, sastavni deo režnja ne-
jom i ulivanje tečnog metala u kalupe
od vatrostalnog materijala oblika sto-
matoloških nadoknada. Ulivanje metala
se obavlja pod dejstvom centrifugalne lobus, režanj, deo organa koji se može u iz-
sile ili vazdušnog pritiska.
lividus, lividan, modrikast. Lividan izgled localis, lokalan, mesni, ograničen na jed-
kože javlja se npr., u bolesnika s akut-
nim oboljenjem abdomena.
livores mortis, mrtvačke mrlje, modri-
kaste pege u koži nižih delova lesa koje
nastaju slivanjem krvi iz krvnih sudova
gornjih delova lesa u kapilarnu mrežu
kože nižih predela lesa pod uticajem
Zemljine teže.
lizoform, v. Solutio Formaldehydi sapona- ^ iz vagine koji se naziva lohija ili babinje
ta.
lizosomi, organčići ćelije (0,2-0,8 Mm) u
obliku vezikula s opnom i enzimskim
sadržajem (hidrolaze). Nastaju sinte-
zom enzima na granulisanom endoplaz-
mičkom retikulumu uz učešće Goldžij-
evog aparata.
lobanja, v. cranium.
lobaris, !obaran, (1) koji ima režnjastu
gradu; (2) koji se odnosi na režanj, npr.
bronchus lobaris, režanjska dušnica, ili
npr. pneumonia L, lpbarna pneumonija,
zapaljenje pluća koje zahvata jedan ceo
režanj ili više režnjeva.
lobarna pneumonija, v. pneumonia.
lobectomia, lobektomija, ekstirpacija jed-
nog režnja pluća, mozga, jetre, štitaste
žlezde. V. pneumectomia.
lobelia inflata, v. indijski duvan.
Io beUn, alkaloid iz severnoameričke bilj-
ke Lobelia inflata. U medicini služi kao
sredstvo za nadraživanje disajnog cen-
tra.
pluća.
režnju; u psihohirurgiji, hirurška incizi-
ja svih vlakana moždanog režnja; fron-
talna L, prefrontalna L, operacija u ko-
joj se stvara na lubanji da bi se kroz nje-
ga uvukao lobotom radi presecanja bele
supstancije u frontalnom režnju. V. leu-
cotomia.
lobularis, lobularan, režnjevit, koji pripa-
da režnjiću.
kog organa, obično obavijan tankom ve-
zivnom opnom, npr. 1. pulmonis, plućni
režnjić.
vesnoj meri odvojiti od organa.
no mesto, ne opšti.
localisatio, lokalizacija, (1) odreñivanje
mesta nekog patološkog procesa ili oš-
tećenja; (2) ograničavanje nekog pato-
loškog procesa na jednu odreñenu ob-
last. V. generalisatus.
lochia, lohije, babinje pranje. Babinjara
za vreme celog perioda babinja ima izliv
pranje. Lohiju čini krv i sekret, uglav
nom iz materice, a delom i iz vagine.
Prva dva dana po poroñaju lohije su kr-
vave (lochia cruenta). Trećeg i četvrtog
dana je krvava, crvena serozna tečnost
(lochia rubra), od petog do osmog dana
postaje gušća i mrko obojena (lochia
fucsa). Izmeñu osmog i četrnaestog
dana lohije su žute i slične gnoju (lochia
•flava seu purulenta). Posle četrnaestog
dana imaju izgled sluzave serozne teč-
nosti (lochia alba seu serosa). U četvrtoj
sedmici dobivanju izgled čistog sluzas-
tog sekreta koji u šestoj sedmici potpu-
no iščezava.
locus, lokus, mesto koje zauzima gen na
hromosomu; L Kiesselbachi, mala ob-
last u prednjem donjem delu nosne pre-
grade, najviše izložena udaru sitnih čes-
tica koje s vazduhom ulaze u nos. Tu je
epitel obično metaplastičan, a krvni su-
dovi su vrlo često prošireni (teleangiek-
tazije). To je mesto povredljivo, odatle
najčešće dolazi do krvarenja iz nosa. Ek-

464
logetron
tatičke žilice mogu se lako kauterizovati
hromovom perlom; 1. minoris resiš-
tentiae, mesto manjeg otpora.
logetron, aparat pomoću koga se rend-
genski film kopira; na hartiju. Film se
stavlja izmeñu Braunove (katodne) cevi
i fotomultiplikatora koji tamnija mesta
osvetljava duže, a svetlija kraće, pa se
dobiva kopija ujednačenog kontrasta,
vrlo bogata detaljima.
logetronika (kovanica od »log E« i »elek-
tronika«), elektronski postupak za kopi-
ranje rendgen-filmov^ na hartiju. »Log
E« znači logaritam jačine osvetljenja fo-
toemulzije. V. logetron.
logopaedia, logopedija, proučavanje i Ie-
čenje govornih mana.
logorrhoea, logoreja, prekom'erna ili ne-
normalna govorljivost. Postoji, npr. u
maniji.
lobije, v. lochicL
loj, v. sebum.
Iojava pregača, gastrokolonski nabor
stvara veliku lojavu pregaču (omentum
majus). Duplja izmeñu njenih zidova se
naziva omentna kesa. Mala lojava prega-
ča (omentum minus) postaje od pred-
njeg mezogastrijuma.
lokalna anestezija, gubitak bolnih senza-
cija u odreñenom anatomskom područ-
ju bez gubitka svesti. V. anaesthesia.
lokalni anestetici, v. anaesthetica.
lojne žlezde, (embr.) na boku dlakine gre-
de javlja se u epitelnoj košuljici pupo-
ljak koji predstavlja začetak lojne žlez-
de. Slobodne lojne žlezde (na usnicama,
oko nozdrva, u prednjem očnom kapku,
u čmarnom predelu) postaju neposred-
no od epiderma; (seks.) sazrevaju pod
dejstvom androgena, a znatno manje
pod dejstvom progesterona, dok im fo-
likuloidi koče lučenje. U svakom slučaju
one se smatraju kao muška odlika.
Iokomocija, pokretanje s jednog mesta na
drugo koje se vrši koordinisanim kon-
trakcijama skeletne muskulature do-
njih udova pod dejstvom impulsa iz mo-
torne zone moždane kore i iz drugih
tvorevina u raznim visinama centralnog
nervnog sistema.
longuette, (fr.) longeta. duga kompresa od
gaze trakastog oblika, gipsana L, trake
30 Medicinski leksikon
lubanja
od gaze posute gipsom, koje se stavljaju
na deo ekstremiteta koji se želi da imo-
biliše; zavoji od L, trake koje se ovlaže
i stavljaju na odreñeni deo tela, a pone-
kad se omotavaju flanelskom poves-
kom.
longus, dug, npr., musculus flexor pollicis
longus, dugi pregibač palca. V. brevis.
lopatica, (embr.) okoštava se prvo u gle-
noidnoj tački (10-11. sedmice), onda u
epifiznoj (14-20. sedmice), a u korakoid-
noj tački 1. godina.
lordozna proteinurija, v. proteinuria.
Lorenzova operacija, v. operacija.
Lothropova operacija, v. operatio Lothro-
pova.
louping-ill, (eng.) v. meningoencephalitis.
Löfflerov bacil, v. Corynebacterium diph-
theriae.
Löfflerov endocarditis, endokarditis ud-
ružen sa eozinofilijom znatnim zadeb-
ljanjem endokarda, izraženim srčanom
insuficijencijom, otocima, izlivom u
pleuralnoj šupljini, ascitesom, uveća-
njem jetre i slezine. Sin. Löfflerov parije-
talni fibroplastički endokarditis.
Löfflerov sindrom, v. sindrom.
Löfflerova hranljiva podloga, elektivna,
služi za kultivisanje bacila difterije. Iako
postoje selektivne podloge (telurit-pod-
loge) ona je još uvek u upotrebi za dobi-
janje karakterističnih morfoloških obli-
ka bacila difterije.
Löfflerovo bojenje, v. bojenje.
Löfgrenov sindrom, v. sindrom.
Löwensteinova podloga, specijalna pod-
loga za kultivisanje bacila tuberkuloze.
Kompleksnog je sastava, zelene boje
(malahit-grin). Naročito je podesna za
kultivisanje bacila tuberkuloze iz konta-
minisanog bolesničkog materijala.
lubanja, (embr.) u izgradnji lubanjskih
kostiju učestvuje mezodermni omotač
oko mozga, kao i mezoderm prva 2 škrž-
na luka. Kako se ovi lukovi zovu i »vis-
ceralni« to lubanjske kosti, postale iz
njih, čine tzv. opnastu lubanju (splanh-
nokranijum), dok ostali čine neurokra-
nijum. Kao kičmeni stub, i lubanja pro-
lazi kroz 3 stadijuma razvoja: opnasti
(dezmokranijum), hrskavični (hondrok-
465
lucidni intervali
ranijum) i koštani (osteokranijum). V.
cranium.
lucidni intervali, v. intervalla lucida.
lučni, v. arcuatus.
ludilo veličine, v. megalomania.
Ludloffova operacija, v. operacija.
Luerova brizgalica, v. brizgalica.
lues (venerea), v, syphilis; 1. tarda, kasni,
kongenitalni sifilis deteta koje je pri ro-
ñenju izgledalo zdravo,
Lugolov rastvor, rastvor joda u kalije-
vom jodidu; danas služi, pretežno, samo
za relativnu, brzu normalizaciju funkci-
je štitaste žlezde u toku hipertireoidiz-
ma (v. hyperthyreosis) pred operativno
lečenje.
luk, v. arcus.
luk, v. bulbus.
luks, jedinica mere za osvetljenje. l luks je
jačina osvetljenja koju daje l Hefnerova
sveca na vertikalno položenu ravan od l
m2 udaljenu l m od svece, l luks = 0,90
candle meter = 0,08 candle foot i 0,09
carcel-meter.
luksacija, v. luxatio.
luksaciona fraktura, v. fractura.
luksirati, iščašiti, izvaliti iz ležišta. lupoidni hepatitis, v. hepatitis.
luksmetar, aparat za merenje jačine os-.., lupom, osnovna eflorescencija u lupusu
vetljenja. Radi na principu fotoćelije u
kojoj zraci svetlosti prelaze u električnu lupus, proces razaranja kože i mekih delo-
energiju. Jačina stvorene električne
energije registruje se miliamperom na
jednoj skali, koja je preračunata na luk-
se, tako da se jačina osvetljenja na skali
čita odmah u luksima. Osetljivost foto-
ćelije prema zracima gotovo je ista kao i
ona u našeg oka.
lumbago, mialgija u slabinskom predelu.
Najčešće reumatičkog porekla, rede se-
kundarna pojava u raznim oboljenjima
(nefrolitijaza, oboljenja kičmenog stu-
ba, ginekološka oboljenja); ishemički
1., bolovi u donjem delu leda i zadnjici
usled vaskulne insuficijencije, npr. ok-
luzije terminalnog dela aorte.
lumbalis, lumbalan, slabinski, npr. ver-
tebra lumbalis, slabinski pršljen.
lumbalna anestezija, v. anaesthesia.
lumbarizacija, stanje u kome se prvi seg-
ment krsne kosti nije spojio s drugim,
tako da postoji višak zglobljenih pršlje-
466
lupus
nova, dok se krsna kost sastoji samo od
četiri segmenta.
lumbricoides, lumbrikoidan, sličan kiš-
noj glisti.
lumbus, bok, slabine, bočni zadnji delovi
tela izmeñu rebara i karlice.
lumen, (1) (anat.) zjap, šupljina nekog će-
vastog tela ili organa; (2) (fiz.) svetlost;
jedinica za merenje svetlosnog mlaza.
Količina svetlosne energije koju u se-
kundu za svaki steradion odaje izvor ja-
čine od l meñunarodne svece. Jedan lu-
men odgovara, dakle, mlazu svetlosti iz
l meñunarodne svece na jedinicu krive
površine prostornog ugla, na rastojanju
od jedne jedinice.
luminiscencija, sposobnost odavanja
svetlosti bez povišenja temperature.
Kada ovu pojavu pokazuju živa bića
(ripr. bakterije ili insekti), govori se o
bioluminiscenciji. Sin. fotoluminiscenci-
ja. V. fluorescencija.
lumirodopsin, jedan od meñuproizvoda
razgradnje rodopsina.
lunatus, mesečast, polumesečast, npr. os
lunatum, polumesečasta kost.
vulgarisu.
va lica; 1. erythematodes, oboljenje
kože u vidu crvenih, manje-više infiltro-
vanih, jasno ograničenih pločica, čija su
bitna obeležja: crvenilo (periferna eks-
tenzivna zona), skvame (intermedijarna
zona) i progresivna ožiljasta atrofija
(centralna zona). Najčešće se javlja (od
25. do 45. godine) na koži nosa i obraza.
Uzrok nije definitivno utvrñen; 1. vulga-
ris, oboljenje kože izazvano bacilom tu-
berkuloze iz postojećeg tuberkuloznog
ognjišta ranije inficiranog organizma ili
irfekcijom spolja, kada počinje tzv. tu-
berkuloznim šankrom. Oboljenje je
hronične evolucije, širi se i razara kož-
no tkivo. Lupus znači kurjak i ovo ime
nije dato zbog izgleda obolelog već zbog
kurjačke, zle ćudi oboljenja. Bitno ob-
eležje 1. v. je tuberkulozni čvorić, tzv. lu-
pom. Umnožavanjem lupoma stvaraju
se lupozne ploče, u kojima su lupomi
često maskirani crvenilom kože i skva-
lutajući bubreg
mama. Lupomi se obično nalaze na pe-
riferiji ploče, gde se otkrivaju pomoću
vitropresije.
lutajući bubreg, v. ren.
lutein, v. žuto telo.
luteoliza, regresija žutog tela (corpus Iu-
teum).
luteostimulin, ima iste osobine rastvorlji-
vosti koje ima i folikulostimulin, osim
što je nerastvorljiv u poluzasićenom
rastvoru amonijak-sulfata. Nerastvor-
ljiv je u 20 %-tnom rastvoru natrijum-
sulfata (na pH 4,4). I 'luteostimulini su
glikoproteidi i sadrže manozu i hekso-
zamin.
Lutembacherov sindrom, v. sindrom.
luxatio, iuksacija, iščašenje. Trajni presta-
nak kontakta okrajka kostiju koje ulaze
u sastav zgloba. Nastaje poglavito usled
traume, a rede zbog prekomernog po-
kreta u zglobu. Kao iščašena smatra se
ona kost koja je udaljenija od glave ili
medijalne linije tela; 1. dentis, (stom.)
luksacija zuba, potpuno ili delimično
pomeranje zuba iz alveolarne čašice;
posledica traume ili nekog patološkog
procesa. V. povrede zuba; 1. habitualis,
habitualna luksacija, iščašenje jednog
zgloba, često zbog slabosti zglobnih
veza (ligamenata), npr. luksacija h. man-
dibulae, luksacija h. articulationis sca-
pulohumeralis; L lentis, (oft.) iščašenje,
dislokacija očnog sočiva; Malgaigneo-
va L, luksacija lakta; (stom.) 1. mandi-
bulae traumatica, traumatsko iščaše-
nje donje vilice: /. m. anterior, najčešći
oblik iščašenja: kondil leži izvan zglob-
ne jame, uklešten ispred i nešto niže od
zglobne kvržice; jednostrana L, donja vi-
lica je isturena napred i prema zdravoj
strani; obostrana /., donja vilica je istu-
renog bradnog dela tzv. lažna progreni-
ja; /. m. lateralis, gležanj je upolje u od-
nosu na zigomatički luk; Lm. posterior,
prodor gležnja u spoljni slušni kanal, vi-
lica je nepokretna, zglobna jama praz-
na; prilikom jednostranog iščašenja
brada je pomerena prema povredi; /. m.
superior, gležanj ostaje uklešten u podu
srednje lubanjske jame, vilica je nepok-
retna i prelomljena u vratu ili angulusu;
1. menisci art. temporomandibularis
30*
lymphadenitis
traumatica, iščašenje meniskusa donje
vilice: /. m. art. temporomandibularis an-
terior, odvojeni zadnji deo meniskusa
od kapsule većim delom se nalazi u
prednjem delu zglobne jame; /. m. poste-
rior, meniskus je osloboñen od spoljaš-
njeg krilastog mišića i pomeren unazad;
patološka L, iščašenje koje nastaje
spontano, bez traume, kao posledica
oboljenja zglobnog aparata. Luksacije
se nekad nazivaju i dislokacije nekih or-
gana; 1. penis, podvlačenje penisa pod
kožu trbuha ili mošnica, što potpuno
onemogućuje polni odnos.
luxurians, bujan, (1) koji buja, koji bujno
raste; (2) bogat, preobilan, npr. callus L,
prekomerno veliki kalus.
lužina, v. alkalije.
Ly-antigeni, aloantigeni u limfocitima
miša. LyI, Ly2, Ly3 i LyS nalaze se na T--
limfocitima, a Ly4 na B-limfočitima. Po-
jedine suppopulacije T-limfocita imaju
odreñene Ly-antigene.
Lybmann-Sacksov sindrom, v. sindrom.
Lycopodium, Lycopodii spora, prečica,
crvotočina, spore različitih vrsta biljaka
iz familije Lycopodiaceae. Žućkast, vrlo
fini prašak. Pomešan s talkom ili cink--
oksidom služi kao prašak za posipanje.
Upotrebljava se i za posipanje pilula da
se ove ne bi meñusobno slepile.
lycorexia, likoreksija, nezajažljiv, »kurjač-
ki« apetit.
Lyellov sindrom, v. Necrolysis epiderma-
Us toxica. Erythema exsudativum multi-
forme.
lympha, limfa, tečnost koja iz meñućelij-
skih prostora ulazi u limfne sudove i
preko njih dospeva u venski deo krvoto-
ka. Po sastavu odgovara intersticijums-
koj tečnosti, sem što sadrži i krvne ele-
mente - limfocite i monocite koje proiz-
vode ćelije limfnih čvorova.
lymphadenia, limfadenija, hipertrofija
(uvećanje) limfnih žlezda.
lymphadenitis, limfadenitis, zapaljenje
limfnih žlezda; 1. caseosa, kazeozni lim-
fadenitis, oblik limfadenitisa u tuberku-
lozi s nekrozom tkiva žlezde; 1. glandu-
lae submandibularis, akutno ili hro-
nično zapaljenje podviličnih limfnih
žlezda. Infekcija potiče od inficiranih Ie-
467
lymphadenoma
zija u ustima ili inficiranih zuba; 1. me-
senterica, limfadenitis limfnih žlezda
mezenterijuma koji liči na akutni apen-
dicitis; 1. regionalis, bolest zbog ogre-
botine mačke; 1. tuberculosa, tuberku-
lozni limfadenitis, najčešće se javlja u
žlezdama vrata i medijastinuma. Obole-
Ie žlezde vrata mogu fistulizovatL
lymphadenoma, v. lymphoma.
iymphadenomatosis, limfadenomatoza,
generalizovan maligni limfom.
lymphadenopathia, limfadenopatija, opš-
te ime za bolesti limfnih žlezda.
lymphadenosis, limfadenoza, hipertrofija
i bujanje limfnog tkiva; 1. acuta, in-
fektivna mdnonukleoza; 1. aleucaemi-
ca, uvećanje limfnih žlezda, slezine i jet-
re, bez nalaza leukemije; 1. benigna ću-
tis, benigna hiperplazija limfocitnog
tkiva u koži, naročito na licu, u vidu
plavkastomrkih čvorića; 1. leucaemica,
hronična limfocitna leukemija.
lymphaemia, limfemija, prisustvo većeg
broja limfocita ili limfoblasta u krvi.
lymphangiitis, v. lymphangitis.
lymphangiectasia, limfangiektazija, pro-
širenje limfnih sudova; 1. intestinalis,
crevna limfangiektazija, proširenje limf-
nih kapilara u crevnim čupicama, u koje
postoje enteritis s gubljenjem belanče-
vina, steatoreja i limfocitopenija. Može
biti nasledna ili stečena.
lymphangitis, limfangitis je zapaljenje
limfnih puteva koje se može javiti u
toku infekcije iz nekog lokalnog žarišta.
Zapaljenje se dalje može preneti na
limfne žlezde. Ukoliko je zapaljenje po-
vršno, može se zapaziti crvenilo u vidu
trake koja prati tok limfnog puta. Ova
promena je bolna na pritisak kao i na
eventualno regionalna, zapaljenjem za-
hvaćena limfna žlezda.
lymphangioma, benigna neoplazma po-
reklom od limfnih sudova. Verovatno se
razvija od embrionalnih ostataka mezo-
dermalnog tkiva. Najčešće se javlja u
dečjem uzrastu na glavi i vratu, a rede
na drugim mestima. Limfni prostori
neoplazme su ispunjeni limfom.
lymphatlcus, limfatičan, (1) što pripada
limfi i limfatičkom sistemu; (2) oznaka
468
lymphogranuioma
za osobu u koje postoji limfatička kon-
stitucija. V. status lymphaticus.
lymphatismus, limfatizam, (1) patološko
stanje nastalo patološkim bujanjem
limfnog tkiva, koje dovodi do slabijeg i
usporenog razvoja; (2) limfatički tempe-
rament s usporenim načinom reagova-
nja.
lymphocytopenia, limfocitopenija, sma-
njenje broja limfocita u perifernoj krvi.
lymphocytopoiesis, limfocitopoeza, stva-
ranje i sazrevanje limfocita.
lymphocytosis, limfocitoza, povećan broj
limfocita u perifernoj krvi; 1. acuta in-
fectiosa, akutna benigna infektivna bo-
lest dece s otokom limfnih žlezda i apso-
lutnom limfocitozom. Sin. Carl-Smith-
ova bolest
lymphoedema, proširenje limfnih puteva
na ekstremitetu prouzrokovano prepre-
kom u putevima. Poremećaj izaziva
stvaranje posebnog izgleda ekstremite-
ta tzv. elefantijazu. Limfedema ruke po-
nekad nastaje posle radikalnih hirur-
ških intervencija zbog raka dojke. Hro-
nični nasledni limfedem ekstremiteta
poznat je pod imenom Milroyjova bo-
x lest
lymphoepithelioma, maligna neoplazma
nastala umnožavanjem nediferentova-
nih i epitelijalnih ćelija u vezi s limfoid-
nim tkivom ili infiltrovana limfocitima.
Mnogi smatraju da je to karcinom pre-
laznih ćelija, ili sarkom retikularnih će-
lija. Neoplazma se najčešće javlja u oro-
farinksu.
lymphoglandula, limfoglandula, limfni
čvor ili limfna žlezda, organ sastavljen
od više limfnih meškova i vezivnog tkiva
uključen u tok limfnih sudova i predaje
bela krvna zrnca limfnim sudovima koji
izlaze iz žlezde. Ona je klicište limfocita
i monocita. Sin. lymphonodus.
lymphogranuioma, limfogranulom, pri-
sustvo granulacionog tkiva u limfatič-
kom aparatu; 1. benignum, Boeckov sa-
rkoid, v. sarcoidosis; 1. inguinal e, IV ve-
neričko oboljenje izazvano procedlji-
vim virusom (Miyagawanella lympho-
granulomatis) koje se manifestuje (čes-
to nezapaženim) šankrom i inflamator-
nim uvećanjem ingvinalnih limfnih žlez-
lymphogranulomatosis
da, koje gnoje i ftstulizuju. Sin. Morbus-
Nicolas-Favre; paradenitis inguinalis; 1.
venereum, v. granuloma venereum.
lymphogranulomatosis, limfogranulo-
matoza. V. Hodgkinova bolest
lymphographia, limfografija, radiografija
limfnih sudova i žlezda, posle ubrizga-
vanja kontrastnog sredstva u limfne su-
dove.
lymphoma, limfom, opšte ime za sve ma-
ligne bolesti limfnog tkiva; Burkittov L,
afrički limfom, oblik nediferentovanog
limfoma, ispoljen najčešće kao osteoliz-
na promena vilice, ili kao masa u abdo-
menu (ðurkittov tumor); 1. gigantofol-
liculare, limfom džinovskih folikula,
nodulski, dobro diferentovan limfocitni
limfom, u kojeg postoje mnogobrojni
proliferativni nodusi u vidu folikula,
koji se vide i golim okom. Poznat i kao
Brill-Symmersova bolest; 1. granulo-
matosum, v. Hodgkinova bolest; L lym-
phoblasticum, u kojeg limfoblasti čine
najveći broj ćelija. Sin. lymphosarcoma
lymphoblasticum; 1. lymphocyticum, u
kojeg limfociti čine najveći broj ćelija.
Sin. lymphosarcoma lymphocyticum; I.
m ali gnu m, sin. za lymphoma; I. malig-
num histiocyticum, u kojem se pretež-
no nalaze ćelije retikuluma sa izgledom
histiocita. Sin. reticulosarcoma; L malig-
num mixtum, u kojeg se istovremeno
nalaze i ćelije retikuluma i limfociti.
lymphomatosis, limfomatoza, pojava lim-
foma u raznim telesnim predelima. V.
lymphoma.
lymphopenia, v. lymphocytopenia.
lymphoreticulosis, limforetikuloza, po-
većano razmnožavanje ćelija retikulu-
ma u limfnom tkivu; 1. benigna, virusno
oboljenje koje se dobiva posle ogreboti-
na mačke ili zbog dodira s mačkom. Vi-
rus se najverovatnije nalazi u mački, ne
izazivajući u nje znake bolesti. Bolest
počinje s povišenim temperaturama,
malaksalošću i otokom limfnih žlezda,
naročito epitrohlearnih, koje mogu da
se zagnoje. Dijagnoza se postavlja po-
moću pozitivne kožne probe, izazvane
specifičnim antigenom. Bolest ima be-
nigni tok. Sin. maladie des griffes du chat,
cat scratch disease.
lyssa
lymphorrhagia, limforagija, obilato izli-
vanje limfe, najčešće usled povrede
limfnih sudova. Sin. lymphorrhoea.
lymphorrhoea, limforeja, v. lymphorrha-
gia.
lymphosarcoma, maligna neoplazma
koja može da se javi ma od koga dela
limfoidnog tkiva u svim uzrastima -
proiek starosti bolesnika je oko 45 godi-
na. Odlikuje se uvećanjem limfnih žlez-
da, najčešće vrata i ostalih regija pa i
gastrointestinalnog trakta. Neoplazma
se najverovatnije razvija od nediferen-
tovanih mezenhimnih praćelija limfoid-
nog tkiva. Limfni folikuli su sastavljeni
od dve vrste ćelija - sitnih limfocita ras-
poreñenih po obodu folikula i bledih
velikih retikularnih ćelija germinativ-
nog centra. Limfosarkom, prema vrsti
ćelija koje preovlañuju delimo na: 1)
limfocitarni tip limfosarkoma; 2) Hm-
foblastni tip, grañen od velikih slabo di-
ferentovanih ćelija, 3) mešoviti tip, gra-
ñen od limfocitnih i retikularnih ćelija i
4) limfosarkom retikularnog tipa, gra-
ñen pretežno od retikularnih ćelija. Za-
hvaćene limfne žlezde, u tkivu u kome
se javlja limfosarkom, uvećane na mik-
roskopu imaju izgled ribljeg mesa. Os-
novna karakteristika svih limfosarkoma
je odsustvo grañe limfnog tkiva.
Lysholmovo sito, ureñaj s finim, vrlo tan-
kim lamelama za otklanjanje rasutih i
sekundarnih rendgen-zrakova, v. Potter-
'Buckyjeva rešetka.
lysin, lizin, antitelo koje ima moć razara-
nja (liziranja) odgovarajućih ćelija. Pre-
ma vrsti ćelija na koje deluje, razlikuju
se hemolizini, bakteriolizini, citolizini i
dr.
lysozym, lizozim, ovim imenom se ozna-
čava naročiti ferment, čije je najvažnije
svojstvo da lizira bakterije. Lizozimi su
nañeni u mnogim tkivima. U čoveka se
nalaze u nazalnoj sluzi, u suzama i dru-
gim ,ekstraktima ijkivima.,
, lisa, rabies, besnilo, akutno virusno
oboljenje s psihomotornim nemirom i
hidrofobijom, koje se uvek završava sm-
rtno. Nastaje posle ujeda besnog psa,
mačke, vuka i dr. Inkubacija je 1-12 me-
seci. Od samog početka bolesti, boles-
469
lyssa__________ ^ _ _______________________________________________ lyssa

nik je uznemiren. Ne može da guta zbog ljaju se paralize lubanjskih i kičmenih

pojave grčeva ždrela. Grčevi se pona- živaca, te bolesnik umire s pomućenjem
vljaju i pri svakoj pomisli i pogledu na svesti u produženoj insuficijenciji disa-
vodu (hidrofobija). Posle 2-3 dana jav- nja i to 5-8. dana bolesti.
 LJ
ljubav, polni nagon čoveka je, pre ostvare-
nja krajnjih ciljeva, praćen čitavim ni-
zom duševnih postupaka koji sačinjava-
ju stanje pod imenom ljubav. Ljubav je
isključivo ljudska pojava. Polni nagon je
upravljen na pol, dok je ljubav upravlje-
na na odreñenu ličnost. Zato je prva ak-
cija u uspostavljanju ljubavi izbor. Sup-
rotnosti se privlače, utoliko više, ukoli-
ko su potpunije ostvarene. Što je žena
više žena, utoliko postaje privlačnija za
normalnog muškarca. Pravilo neutrali-
zacije suprotnosti dovodi i do toga da su
ginoidni muškarci privlačni za android-
ne žene i, obratno, androidna žena za gi-
noidne muškarce. U svakom slučaju lju-
bav je duševna kategorija, pa je nedo-
pušteno da se poistovećuje s genitalnim
aktom.
ljulj, Lolium temulentum, najčešći korov
pšenice. Semenke slične zobi. Toksič-
nost potiče od gljivice Stromantia temu-
lenta, koja luči alkaloid temulin. Izaziva
nesvesticu, glavobolju, zujanje u ušima i
poremećaj hoda.
Ijuspičasti zubi, (engl. »shell teeth«) veo-
ma retka strukturna anomalija koja ima
iste geneološke osnove kao dentinoge-
nesis imperfecta. Boja i veličina zuba su
normalni. Gleñ je normalna, dok je den-
tin veoma tanak i nepravilne grañe. Pul-
pa zuba je ogromna, dok su korenovi
kratki.
471
 M
m., (anat.) skrać. za mišić, musculus.
M, 'oznaka za prefiks mega u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica. Je-
dan mega označava veličinu koja je za
IO6 ili za l 000 000 puta veća od merne
jedinice neke fizičke veličine, npr.: MW
(megavat), MeV (megaelektron-volt).
m, oznaka za prefiks mili u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica. Je-
dan mili označava veličinu koja je za
1O-3 odnosno za (0,001) puta manja od
merne jedinice neke fizičke veličine,
npr.: mm (milimetar) mg (miligram).
, oznaka za prefiks mikro u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; l
mikro označava veličinu koja je za IO-6
odnosno za milion (0,000 001) puta ma-
nja od merne jedinice neke fizičke veli-
čine. Na primer,  (mikrometar), Mg
(mikrogram).
mač., skraćeno od macera (maceriraj) ili
od maceratio (maceriranje) ili od mace-
ratum (macerat).
m.d.s. (M.D.S.) skrać. za Misce da Signa
(pomešaj, izdaj, signiraj) ili od Miscea-
tur, Detur, Signetur (neka se pomeša,
neka se izda, neka se signira). Skraćeni-
ce koje se upotrebljavaju u receptima.
m.f., skraćeno od misce fiat (pomešaj
neka bude) ili od misce fiant (pomešaj
neka budu). Skraćenica u receptima,.
m.f .p., skrać. za misce fiat pulvis (pomešaj
neka bude prašak).
Mg, hemijski simbol za element magnezi-
jum. MIF (»melanocyte inhibiting
factor« -
»melanocitni inhibišući faktor«), mate-
472
rija iz grupe hipotalamusnih hormona
(v. hormoni, hipotalamusni) koja spreča-
va stvaranje, odnosno izlučivanje MSH
(v. tamo).
mixt., skrać. za latinsku reč mikstura.
Mm, skrać. za mikrometar.
mm., musculi, mišići.
Mn, hemijski simbol za element manga-
num, mangan.
Mo, hemijski simbol za element molibde-
num, molibden.
MSH (»melanocyte stimulating hormone«
- »melanocite stimulišući hormon),
adenohipofizni hormon (v. hormoni
adenohipofize) koji podstiče melanocite;
po svom hemijskom sastavu (a možda i
po drugim svojstvima) sličan ACTH (v.
tamo) i otuda u stanjima pojačanog lu-
čenja ACTH nastaju efekti koji odgova-
raju i pojačanom lučenju MSH, v. ade-
nohypophysis.
maceracija, v. maceratio.
maceratio, maceracija, raskvašenje neke
čvrste materije ili tkiva kvašenjem; (1)
patološko raskvašenje tkiva pod utica-
jem tkivnih fermenata; (2) (farm.) pota-
panje neke droge u vodu na sobnoj tem-
peraturi, pri čemu se raskvašenjem te
droge u toku više časova dobiva njen
ekstrakt, macerat.
maceratum, macerat, tečnost dobivena
raskvašenjem neke droge.
Macewenov znak, v. znak.
Macewenova operacija, v. operacija.
macroangiopathia diabetica, promene
na većim arterijama koje nisu specifič-
ne za šećernu bolest (v. tamo), ali se u
bolesnika s ovom bolešću javljaju rani-
macrocephalia
je, u jačem stepenu i većoj rasprostra-
njenosti nego u drugih osoba.
macrocephalia, makroeefalija, preko-
merno velika glava.
macrocheilia, makrohejlija, nenormalno
velike usne, npr. u sundromu Melkers-
son-Rosenthal.
macrocrania, makrokranija, nenormalno
povećan svod lubanje u uporeñenju s li-
cem koje je nesrazmerno manje.
macrocythaemia, makrocitemija, pri-
sustvo u krvi eritrocita većih od nor-
malnih eritrocita. V. megalocythaemia.
macrodontia, makrodoncija, prekomer-
no veliki zubi. Manifestuje se obično u
dva simetrična zuba, u grupi zuba - uni-
lateralna hipertrofija lica, ili u svim zu-
bima - gigantizam. V. microdontia.
macroglobulinaemia, makroglobuline-
mija, povećanje makroglobulina ü krvi.
Waldenströmova m., progresivna ma-
ligna bolest imunog sistema, pretežno u
muškaraca preko 50. godine života s pri-
sustvom monoklonskih Igm-parapro-
teina u krvi, limfadenopatije, krvarenja,
anemije, ponekad hepatosplenomegali-
je i limfoplazmocita u kostnoj srži. Sin.
Waldenströmova bolest.
macroglossia, makroglosija, veliki jezik,
anomalija jezika usled preteranog raz-
voja mišića jezika ili stečeno stanje (po-
sledica tumora jezika, akromegalije,
kretenizma, apscesa jezika i dr.). Po ivi-
cama jezika postoje otisci zuba. Uroñe-
na ili rano stečena makroglosija utiče
na oblik alveolarnih lukova i položaj
zuba.
macrognathia, makrognatija, uvećanje
jedne ili obeju vilica. Javlja se u hiperpi-
tuitarizmu, Pagetovoj bolesti i fibroznoj
displazijL V. micrognathia.
Macrogolum (makrogol), polietilenglikol,
prema našoj farmakopeji oficinalni.su
Macrogolum 400 (makrogol 400); Mac-
rogolum 4000 (makrogol 4000) i Macro-
golum 6000 (makrogol 6000); ulaze kao
sastojci u podloge za lekovite masti.
macrophages, makrofagi, velike ćelije s
izraženom sposobnošću fagocitoze.
Imaju veliki broj naziva: monocit, his-
tiocit, velike mononuklearne ćelije, po-
liblasti, endotelijalne ćelije, klazmatoci-
macula
ti i dr. Većina makrofaga nastaje lokal-
no od ćelija retikuloendotelnog sistema
kako onih koje oblažu vaskularne pro-
store sinusoida jetre, slezine, limfnih
žlezda, srži kostiju, tako i od onih koji se
nalaze u svim tkivima prisno uz fibrob-
laste. Makrofagi su veoma važne ćelije u
procesima zapaljenja zbog svoje aktivne
pokretljivosti fagocitne moći koja se og-
leda u fagocitozi bakterija, stranog ma-
terijala, degenerisanih leukocita i dru-
gih ćelija u zoni zapaljenja. Svojim fer-
mentima nukleazom, proteinazom, kar-
bohidrazom i lipazom veoma aktivno
učestvuju u stvaranju uslova za repara-
ciju u toku zapaljenja.
macrophallia, makrofalija, prekomerna
veličina muškog uda. U pripadnika bele
rase muški ud u erekciji izuzetno je veći
od 20 cm.
macropsia, makropsija, subjektivno opa-
žanje uvećanog predmeta u paralizi
akomodacije.
macrorhinia, makrorinija, uroñena greš-
ka oblika koja se očituje preterano veli-
kim dimenzijama nosa u odnosu prema
licu i glavi. Zavisna je od genskih fakto-
ra.
macrotia, makrotija, uroñena anomalija
oblika usne školjke, koja je upadljivo
uvećana u svim dimenzijama ili samo u
nekim. Može da predstavlja upadljivu
kosmetičku grešku.
macula, makula, pega; (1) (opth.) m. cae-
ca, šlepa tačka, rnesto na mrežnjači s
kojeg polaze vlakna vidnog živca; m.
corneae, beona, poluprovidna pega
rožnjače. Ožiljasta promena, posledica
raznih zapaljenja ili povreda; m. flava,
v. m. tutea; m. lutea, žuta mrlja, mesto
jasnog vida, okrugla pega na mrežnjači
oka u čijim ćelijama nedostaje vidni pig-
ment (rodopsin), u živih je kestenjaste
boje, a na lesu je žuta. Nalazi se lateral-
no od papile vidnog živca. U njenoj sre-
dini nalazi se centralna jamica (fovea
centralis), koja se sastoji samo od vid-
nih čulnih ćelija s čepićima, i koja pred-
stavlja tačku čije nadraženje daje najjas-
niji vid; (2) (derm.) primarna osipina
(eflorescencija) izazvana izmenom boje
kože na ograničenim mestima.
473
maculosus makroblast

maculosus, pegav, npr. makulozni egzan- no), deluje depresivno na centralni i pe-
tem. riferni nervni sistem i tako dovodi do
mačja jedinica, v. jedinicu stanja sličnog narkozi (magnezijumska
madarosis, madaroza, opadanje trepavi- narkoza). Ovo dejstvo se koristi pri raz-
ca usled razaranja njihovog folikula u nim stanjima praćenim grčevima (teta-
ulceroznom blefaritisu; m. partialis, nus, eklampsija). Parenteralna upotre-
delimično nedostajanje trepavica; m. ba ovoga sredstva može da bude opas-
totalis, potpuno nedostajanje trepavi- na, ali intravenskim davanjem kalcijum--
ca. hlorida mogu trenutno da se suzbiju
Madlenerova operacija, v. operacija. depresivne pojave prouzrokovane pa-
maduromycosis, maduromikoza, madur- renteralnim davanjem ove soli.
ska noga (Madura - oblast u prednjoj Magnesii trisilicas, magnezijum-trisili-
Indiji), oboljenje iz grupe dermatomi- kat, spoj magnezijum-oksida i silicijum--
koza; počinje pojavom tvrdog čvora na dioksida s različitim količinama vode.
mestu infekcije (najčešće noga), koji za- Upotrebljava se kao antacidno sredstvo
gnojava i fistulizuje; progresivnim šire- u hiperaciditetu. Oficinalan je prema
njem procesa biva zahvaćena ćela noga, našoj farmakopeji.
koja postaje monstruozna, elefantijazič- magnezijumska narkoza, v. narcosis.
na, prožeta fistulama i gnojem. Kliničku magnus, veliki, npr. foramen magnum, ve-
sliku m. mogu da prouzrokuju razne in- liki otvor na potiljačnoj kosti.
fekcije, naročito tuberkuloza. Sin. myce- mahlomanija, . uživanje u podnošenju
toma. bola u polnom odnosu. Sin. algolagnija,
magma, retikularna, pihtijasti vid mezo- mazohizam.
derma koji ispunjava prostor izmeñu Maisonneuveov uretrotom, v. uretrotom.
horiona i embrioblasta. majmunska šaka, v. manus, kandzasta
Magnesia usta, magnezijum-oksid, beo, šaka.
vrlo lak, u vodi nerastvorljiv, prašak; major (comp. od magnus), veći, veliki, -
oficinalan je prema našoj farmakopeji. npr. musculus pectoralis major, veliki
Upotrebljava se za suzbijanje hiperaci- grudni mišić.
diteta i kao antidot u trovanju kiselina-
ma. Sin. Magnesii oxydum. makaze, hirurški instrument za sečenje,
Magnesii oxydum, magnezijum-oksid. koji ima dva medu sobom suprotna se-
Upotrebljava se kao antacidno sredstvo čiva: kanalikularske m., veoma fine
u hiperaciditetu i kao antidot u trova- makaze u kojih je jedno sočivo zašiljeno
nju kiselinama. V. Magnesia usta. i služi za rasecanje suznog kanala; ka-
Magnesii peroxydum, magnezijum-pe- nalske m., makaze koje služe za prose-
roksid je, prema jugoslovenskoj farma- canje nekog kanala; kraniotomske m.,
kopeji, smeša magnezijum-peroksida jake makaze oblika f., koje služe za otva-
(bar 14-16%) i magnezijum-oksida. ranje lubanje fetusa; Listonove m., ma-
Upotrebljava se kao antacidno sredstvo. kaze za sečenje gipsanih (sadrenih) za-
Magnesii subcarbonas, magnezijum-sup- voja; Smelieve m., makaze s jakim seči-
karbonat, bazna so promenljivog sasta- vima za kraniotomiju; de Weckerove
va, oficinalan je prema našoj farmako- m., male makaze za operacije na očnoj
peji. Upotrebljava se kao antacidno jabučici, u kojih sočiva stupaju u dej-
sredstvo. stvo pritiskivanjem na dve opruge, na
Magnesii sulfas, magnezijum-sulfat, gor- kraju liče na klešta.
ka so; oficinalan je prema našoj farma- makroautoradiografija, v. autoradiogra-
kopeji. Upotrebljava se per os kao sred- fija.
stvo za regulisanje stolice. Najbrže delu- makroblast, veliki eritroblast, koji se na-
je laksantno ako se daje u hipotonič- lazi u kostnoj srži pri dugotrajnoj brzoj
nom rastvoru (s mnogo vode). Dat pa- obnovi eritrocita, kao što je slučaj, npr.,
renteralno (intravenski, intramuskular- u hemoliznim anemijama.

474
makrocit
makrocit, veliki eritrocit, koji se nalazi u
perifernoj krvi pri brzoj obnovi eritro-
citne loze, kada se smanjuje broj mitoza
eritroblasta. Većina makrocita pripada
retikulocitima.
makrofagi, ćelije koje unose i vare u svoju
citoplazmu krupne čestice, pa i ćele će-
lije, kao, npr., dotrajala crvena krvna zr-
nca ili njihove delove. M. su histiociti,
Kupfferove ćelije, monociti itd.
makromera, u nejednakom brazdanju
veće ćelije se zovu makromere, a manje
mikromere.
makronodularna ciroza, v. cirrhosis.
makroscelija, izrazito uvećanje udova u
toku rastenja.
makroskopska auto radio grafija, v. auto-
radiografija.
maksimalna doza, v. dosis.
mal, (fr.) (1) zlo; (2) bolest. V. grand mal i
petit mal (pod epilepsia); m. de Meleda,
mljetska bolest, nasledno oboljenje koje
se javlja isključivo na dalmatinskom os-
trvu Mljetu, a ispoljava se orožavanjem
kože dlanova i tabana, usled čega su po-
kreti otežani i bolni. Sin. keratodermia;
m. perforant du pied, (fr.) grizlica u
vidu kratera na tabanu, vrlo spore evo-
lucije, nastaje najčešće usled trofičkog
poremećaja u tabesu, siringomijeliji,
lepri itd. Sin. malum perforans pedis.
mala, obraz, lice, meki delovi lica izmeñu
donjeg kapka, prednje ivice žvatnog mi-
šića, donje ivice donje vilice i linije koja
spaja bazu nosa i ugao usana. Sin. buć-
ča.
mala kalorija, v. caloria.
malabsorbtio, malapsorpcija, loša ap-
sorpcija, sindrom loše apsorpcije poje-
dinih ili većine hranljivih sastojaka u
crevu, zbog anatomskih ili funkcionih
(enzimskih) poremećaja u organima za
varenje. V. sindrom loše apsorpcije.
malacia, malacija, razmekšanje nekog tki-
va usled patoloških promena u njemu.
Npr., encephalomalacia, myomalacia,
osteomalacia.
maladie de Reclus, (fr.) v. mastopathia
fibrosa cystica.
maladie »des griffes de chat«, (fr.)
oboljenje koje nastaje inokulacijom vi-
rusa iz grupe virusa limfogranulomato-
male boginje
ze posle ogrebotine od mačke. Dolazi do
otoka i eventualne kolikvacije regional-
nih limfnih žlezda, praćeno umerenim
povišenjem telesne temperature. Sin.
lymphoreticulosis benigna, gatamychia.
malakotični zubi, meki zubi veoma pod-
ložni karijesu.
malaria, malarija je infekcija prouzroko-
vana protozoa parazitom Plasmodium
malariae, koji ima aseksualni ciklus raz-
množavanja u čoveku i seksualni u ko-
marcu anofelesu. M. je generalizovano
oboljenje. Karakteristična je ritmička
pojava malaričkih napada, koji prolaze
kroz tri stadijuma: drhtavica, hiperter-
mija i preznojavanje. Kod nelečene ma-
larije napadi se ponavljaju, te je sve iz-
raženija anemija i otok slezine. Moguće
spontano smirivanje bolesti, ali su česti
recidivi. Klinička slika i prognoza mala-
rije zavise od vrste plazmodijuma. Di-
jagnoza se potvrñuje nalazom plazmo-
dijuma u gustoj kapi za vreme napada i
recidiva. Zbog izazivanja raspadanja
eritrocita u toku bolesti javlja se uveća-
na slezina i prisustvo pigmenta porekla
hemoglobina. Anemija je posledica ras-
padanja velikog broja eritrocita* Slezina
je u hroničnih bolesnika ogromna i sa-
drži velike količine pigmenta hematina.
Jetra je obično umereno povećana, a
pigment se nalazi u Kupferovim ćelija-
ma. Ponekad nalazimo na preseku sitna
ognjišta nekroze. Srž kostiju je hiper-
plastična. U centralnom nervnom siste-
mu se sreću- sitna žarišta krvarenja i
nekroze s razmekšanjem. Pojedini sitni
kapilari su začepljeni nagomilanim erit-
rocitima u kojima se nalaze paraziti.
Bubrezi ne pokazuju bitnije patološke
promene, izuzev u pojedinim slučajevi-
ma u kojih masivna hemoglobinurija
daje mrkocrvenu boju. Ova komplikacija
dovodi do teške degeneracije bubrega -
posebno kanalića koji u sebi sadrže
pigmentne cilindre. Promene na bubre-
zima su slične onima koje postoje u he-
moglobinuričkoj nefrozi. Ova kompli-
kacija malarije je obično smrtnog isho-
da.
mal ariš, malaran, obrazni, jagodični.
male boginje, v. morbilli.
475
maleolarna fraktura
maleolarna fraktura, v. fractura.
malformatio, malformacija, usled pore-
mećaja u razvoju organizma nepravilno malokrvnost, v. anaemia.
(nakazno) razvijeno tkivo, organ ili deo
tela.
Malgaigneova amputacija, subastragal-
na (suptalusna) amputacija.
Malgaigneova fraktura, v. fractura.
Malgaigneova luksacija, v. luxatio.
mali krvotok, v. krvotok.
mali mozak, v. cerebellum.
maligna hipertenzija, v. hypertensia arte-
rialis.
maligna nefroskleroza, v. nephrosclero-
sis.
maligni egzoftalmus, v. exophthalmus.
maligni limfom, v. lymphoma.
malignitas, malignost, opakost, zloćud-
nost, skup malignih osobina nekog pa-
tološkog procesa ili patološke tvorevi-
ne.
malleable, (fr.) gibak, savitljiv, npr. ekar-
ter napravljen od tanke ploče.
mallein, malein, filtrat bujonske kulture
Malleomyces mallei. Često se upotreb-
ljava u alergijskoj reakciji za dokaziva-
nje maleusa.
malleolaris, maleolaran, gležanjski. V.
malleolus.
malleolus, maleolus, čekić, gležanj, ispup-
čenje na donjem okrajku golenice i liš-
njače.
Malleomyces mallei, v. Actinobacillus
mallei
malleus, maleus, čekić; (1) čekić, slušna
koščica u obliku čekića, čija je drška ut-
kana u bubanjsku opnu, a glava se
zglobljava s nakovnjem; (2) sakagija,
akutna ili hronična bolest iz grupe zoo-
noza, koju izaziva B. mallei. Maleus ima
sve kliničke odlike sepse s mnogim me-
tastazama na koži, sluznicama i unut-
rašnjim organima u vidu granuloma,
pustula i apscesa. Bez terapije antibioti-
kom bolest se obično završava letalno.
U nas ove bolesti nema već decenijama.
Inače, maleus spada u grupu bioloških
oružja.
malnutritio, malnutricija, svaki poreme-
ćaj ishrane, koji je izazvan neunošenjem
hrane, lošom apsorpcijom ili lošim isko-
476
malocclusio
rišćavanjem hrane; m. maligna, v.
Kwashiorkor.
malocclusio, nepravilnosti oblika, polo-
žaja i meñusobnog odnosa vilica i zuba,
nasledne, uroñene ili stečene, kao uz-
rok, posledica ili prateći simptom pore-
mećaja funkcija žvakanja, gutanja, govo-
ra i disanja. Mnoge malokluzije dovode
do poremećaja estetske harmonije lica.
Sin. dysgnathio. Mogu biti sagitalnog,
transverzalnog ili vertikalnog pravca;
distocclusio, distalni zagrizaj, donja vi-
lica u sagitalnom pravcu* ili samo donji
alveolarni deo sa zubima, postavljeni
unazad u odnosu na gornju vilicu. Sin.
retrognathio mandibularis; mesiocclu-
sio, mezijalni zagrizaj, donja vilica u sa-
gitalnom pravcu, ili samo donji alveo-
larni deo sa zubima, postavljeni unap-
red u odnosu na gornju vilicu. Sin. pro-
gnathio ' mandibularis, progenija, pravi
progeni zagrizaj; ukršten zagrizaj, nep-
ravilnost transverzalnog pravca, donji
zubi vestibularno prekrivaju gornje.
Gnatično ukršten zagrizaj, deviatio
mandibulae, nepravilan položaj donje
vilice čija se sredina ne poklapa s ana-
tomskom sredinom tela. Dentoalveolar-
no ukršten zagrizaj v. endo- i exognathio;
occlusio aperta, otvoren zagrizaj, nep-
ravilnost vertikalnog pravca; dentoal-
veolarno o.z., posledica nedovoljnog
vertikalnog razvitka alveolarne kosti na
ograničenom prostoru, usled čega zubi
tog predela ne mogu da se dovedu u
kontakt, češće lokalizovan u predelu se-
kutića; gnatično o.z., usled deformacije
tela viličnih kostiju kontakt postoji
samo na poslednjim zubima niza, usne
se s teškoćom sastavljaju, vilični sprat
lica nesrazmerno visok. Sin. rahitično
otvoren zagrizaj; occlusio clausa, du-
bok zagrizaj, posledica nedovoljnog ver-
tikalnog razvitka bočnih predela alveo-
larnih kostiju: u centralnoj okluziji se-
kutići se prekrivaju više od 3 mm. Pra-
teći simptom distalnog zagrižaja i svih
sagitalnih nepravilnosti položaja sekuti-
ća; supraocclusio, vertikalna nepravil-
nost pojedinih zuba ili grupe zuba koji
prelaze nivo okluzalne ravni; infraoc-
malonil-ureja
clusio, vertikalna nepravilnost pojedi-
nih zuba ili grupe zuba koji ne dostižu
nivo okluzalne ravni,
malonil-ureja, y. barbiturati
malonska kiselina, v. Acidum malonicum.
Malpighijevo telašee, tvorevina svojstve-
na strukturi bubrega; vaskularno klube
omotano naročitom čahurom (Bouwan-
nova čahura).
malpozicija zuba, v. malocclusio.
maliaza, enzim koji katalizuje razlaganje
molekula disaharida maltoze na dva
molekula glikoze. Nalazi se u crevnom
soku, a u malim količinama i u pan-
kréasnom soku i u pljuvački.
maltosuria, maltozurija, prisustvo malto-
ze u mokraći.
maltoza, disaharid čiji je molekul sastav-
ljen od dva maltozno vezana molekula
glikoze. Maltoza nastaje hidrolizom
škroba.
malum, (1) zlo; (2) bolest; m. coxae seni-
Hs, osteoartritis kuka u starih ljudi; m.
perforans pedis, v. mal perforant du
pied; m. Potti, spondylitis tuberculosa,
tuberkulozno zapaljenje kičmenih pr-
šljenova koje veoma često stvara grbu
(gibbus). Sin. Pottova bolest.
maljičasti nastavci (»Drumsticks«), u
jedrima belih krvnih zrnaca predstav-
ljaju izrazito seksualne oznake ženskog
organizma.
maljičasti prsti, v. digiti hippocraticL
mamilarna kvrga, sjsičasta kvrga na
prednjem zidu meñumozga.
mamilarna linija, v. rnammilans, Іі
mammilaris.
mamma, dojka, sisa, parna grudna žlezda
žene, grozdaste grañe.^ Nježni izvodni ka-
nali otvaraju se^ na bradavici. Po zayi:set-
Ј trudnoće luci mleko; m, aberr^ns,
aberantn^^ dojka, prekobrojna dojka, sa
slabo razvijenim žlezdanmrtkivom, naj-
češće se nalazi bočno od normalne m. u
blizirii pazuha; m, çystiçaV cistična do-
jka, pojava pojedinih ili mnogobrojnih
cistavu dojki. jSlajcešće je pösredi obolje-
nje dojke, tzv. mastopathia fibrosa çysti-
ça (malade de Reclus), koje se razvija
usied poremećaja runkcije oyarijurna;
m. supranumeraria,
,:1;ћј^;'
manevar
razvijena dojka, obično obostrano, si-
metrično, sreće se u oba pola.
mammalis/ sisni, koji pripada dojci. Syn.
mammalius.
mammaplastica, mamaplastika, plastika,
operativna plastička rekonstrukcija do-
jke u smislu njenog povećanja ili sma-
njenja. Aries-Pintanguyjova m,, opera-
cija kojom se smanjuje velika dojka; po-
većavajuća m., plastička rekonstrukci-
ja dojke s ciljem da se ona poveća usa-
ñivanjem sopstveriQg tkiva ili protet-
skog materijala.
mammectomia, v. mastectomia.
mammilla, mamila, bradavica dojkinog
koluta. V. mlečne žlezde.
mammillaris, bradavični, npr., linea m.,
vertikalna linija koja prolazi preko sis-
ne bradavice.
mamografija, rendgensko snimanje do-
jke. V. mastpgrafija.
mamostimulin, jedan od ranije korišće-
nih naziva za^ prolaktin. V. prolaktin.
mamotropin, v. mamostimulin.
Mancinijev test, v. test.
mandibula, donja vilica, neparna kost
lica, koja se sastoji od potkovičastog
tela, zubnog nastavka i viličnih grana
kojima se zglobljava sa slepoočnom kos-
H
; . .
. .
. .
.., .....: „, ; _' \'. 'i' , : "'. ;" »4 -- :, ,
mandibularis, mandibularan, donjoviiič-
ni, npr. n. mandibularis, donjovilični Zi^
'.vac. .; .., ,, ... , . ."/.-''..-. • •.,;••-:•.?'•!•'?,
manevar, vest postupak, obično manuel-
no izveden u hirurgijiJ alcušerstvu; Ad-
sonov m., gornji ekstremitet koji se is-
pituje spušta se u viseći položaj, a glava-
še obrće;  istii stranu: neopipljivost
ili slaba opipljiyost pulsaçije žbične
arterije sugerišu da postoji sindrom
»skale-nus antikus«; Haistea^pv m.,
dok lekar vuče gprnji ekstremitet koji
se ispituje naniže, pacijent obrće glavu -
na suprotnu stranu; prekid pulsa zbične
arterije ukazuje na sindrom »scalenus
anticus«; Heiberg-Esmarchov in,
povlačenje clonje vilice unapred, koje
vrsi anesteziolog, sprečava zapadanje
jezika unazad; Hueterov m;,
potiskivanje jezijca i unapred, koje vrši
lekar prstimsi leve ruke, omogućuje da
se desnom rukpm uvede želudacna
^onda; Kappelerov
477
manganum
m., povlačenje donje vilice unapred,
koje vrši anesteziolog; Nägelijev m.,
povlačenje glave pacijenta najviše obuh-
vatajući mu jednom šakom potiljak, a
drugom donju vilicu, da bi se zaustavila
epistaksa; Phalenov m., manevar kome
je cilj otkrivanje sindroma karpalnog
tunela. Promer kanala se smanjuje kada
se šaka s ručjem drži u fleksiji ili eksten-
ziji 30 do 60 sekundi V. syndroma; m.
Valsalve, v. ogled.
manganum, Mn, mangan, hemijski ele-
ment, metal.
mania, manija, duševno oboljenje koje se
odlikuje preteranom veselošću, motor-
nim i psihičkim uzbuñenjem, pretera-
nim samopouzdanjem, ubrzanim miš-
ljenjem, s nestabilnim sumanutim ideja-
ma veličine. Javlja se u nastupima ili na-
izmenično s melanholijom u toku cirku-
larne ili manijačko-depresivne psihoze.
V. cyclothymia, psychosis.
maničan, koji se odnosi na maniju.
manijački napadi, nastupi oboljenja od
manije.
manijačko-depresivna psihoza, v. ma-
nia, psychosis.
manijak, osoba obolela od duševne bolesti
manije. V. mania.
manipulacija, vest i uvežban pokret ru-
kom u cilju lečenja u fizikalnoj terapiji.
manirizam, besmisleno, smešno, iznena-
ñujuće ponašanje koje ponekad podse-
ća na celišhodno, ponavljano u beskraj.
Jedan od znakova katatoničke shizofre-
nije.
Mann-Williamsonov ulkus, v. ulcus.
manometar, sprava za merenje pritiska
tečnosti ili gasova u zatvorenom sudu ili
sistemu. Može biti od staklene cevi, u
vidu slova U (npr. u aparatu za pneumo-
toraks) ili kao uspravna cev zagnjurena
u sud sa živom (aparat za merenje kr-
vnog pritiska); najzad, u vidu aneroida
od metala.
Mantouxov test, v. test.
manubrium, držak, ručica, npr. manub-
rium sterni, držak grudne kosti.
manus, šaka, distalni deo donjeg ekstre-
miteta. Ima dve ivice, spoljnu i unutraš-
nju, i dve strane, prednju (ili dlan, pal-
ma manus) i zadnju ili nadlanicu (do-
478
marginalni ulkus
rsum manus). Na šaci se razlikuju: ko-
ren ili ručje (carpus), doručje (metacar-
pus) i prsti (digiti manus). Nazivi prstiju
su: I palac (pollex), II kažiprst (index),
III srednji prst (digitus medius), IV do-
mali (d. anularis) i V mali prst (d. mini-
mus); akuâerska š., položaj ruke u
toku napada tetanije koji podseća na pr-
ste skupljene za prodiranje u vaginu; fa-
kirska š., šaka sa zarivenim noktima u
dlan (čvrsto i trajno stisnuta pesnica) u
parkinsonizmu; kandžasta š., deforma-
cija šake koja nastaje usled povrede ul-
narnog nerva u visini korena šake zbog
čega su prsti u metakarpofalangealnim
zglobovima u hiperekstenziji a u inter-
falangealnim u polufleksiji. Do ovakvog
položaja prstiju dolazi i u toku progre-
sivne spinalne mišićne atrofije. Sin.
majmunska šaka, v. skeletna šaka, amyoi-
rophia spinalis progressiva; v. viseća
šaka, šaka koja visi i ne može da se op-
ruzi. Posledica paralize žbičnog živca,
najčešće usled njegove povrede.
mapna jedinica, (engl. map unit) broj
proporcionalan učestalosti rekombina-
cija izmeñu dva gena; jedna mapna jedi-
nica odgovara učestalosti rekombinaci-
je od 1%.
marantički edem, v. oedema.
marasmus, marazam, izražen oblik ener-
getsko-proteinske pothranjenosti. U
dece se najčešće javlja u prvoj godini i
odlikuje se zaostajanjem fizičkog i psi-
hičkog razvoja; m. senilis, staračka sla-
bost, iscrpenost.
Marchiafava-Michelijev sindrom, pa-
roksizmalna noćna hemoglobinurija. V.
haemoglobinuria.
Marfanov sindrom, v. sindrom.
margarin, mast slična maslacu (buteru)
dobijena hidrofenacijom od prirodnih
biljnih ulja za jelo, uz pogodan kataliza-
tor. Vodonik se umeće na mestu dvogu-
bih veza nezasićenih kiselina. Pri hidro-
genaciji ulja uništavaju se vitamini pa se
stoga hidrogenovana mast mora oboga-
ćivati vitaminima radi poboljšanja kva-
liteta.
marginalis, marginalan, ivičan, graničan.
marginalna gingiva, v. gingiva.
marginalni ulkus, v. ulcus.
margo
margo, ivica, rub, npr. margo superior,
gornja ivica.
Marie-Bambergov sindrom, hipertrofič-
na plućna artropatija. V. arthropathia.
Marie-Bambergova bolest, v. osteoarth-
ropathia.
Marie-Strumpellov sindrom, v. sindrom.
marihuana, Cannabis sativa var. indica.
Ubrzo po uzimanju ovoga sredstva (obi-
čno pušenjem) čovek pada u polusves-
no stanje, u kome je moć rasuñivanja iz-
gubljena, a mašta je osloboñena kočni-
ca. Snovi su vrlo živi i čudovišni. Ideje
se brzo smenjuju, bez kontinuiteta, a
osećaji za prostor i za vreme nestaju.
Mogu da se pojave i prave halucinacije.
Ne upotrebljava se kao lek. Zloupotreb-
ljava se kao sredstvo za uživanje i dovo-
di do zavisnosti (v. zavisnost od leka, od- m. parom, lečenje šupljine u plućima
nosno od otrova). Stalno unošenje mari-
huane može da dovede do manije i do
demencije. Aktivni princip marihuane
je kanabinol.
Mar jel i no v ulkus, v. ulcus.
marker, obeleživač, instrument sličan
pinceti, čiji je jedan vrh savijen prema
drugom pod pravim uglom. Služi za od-
reñivanje i obeležavanje dubine gingi-
valnih džepova pre gingivektomije. V.
gingivektomija.
markiranje, v. obeležavanje.
marksizam, filozofska, ekonomska i soci-
jalna doktrina osnovana na učenju K.
Marxa o tzv. istorijskom materijalizmu
koji zastupa gledište da je osnovna
struktura razvoja društva ekonomska masculinismus, maskulinizam, ginandri-
baza s kojom su dijalektički povezane
sve ostale superstrukture.
Marrijanovo telo, estrogena supstancija,
javlja se u vidu bezbojnih kristala. Sin. masculinus, muški. Sin. virilis.
estriol.
marseljska groznica, rickettsiosis marse-
liensis. V. rickettsiosis.
marsupialisatio, marsupijalizacija, priši-
vanje ivica otvorene ciste (ehinokokus-
ne, ovarijalne, lažne pankreasne) za po-
vršne slojeve tela. Marsupijalizacija se
primenjuje u cistama koje se ne mogu maser, (I) osoba kvalifikovana za vršenje
odstraniti operativnim putemV^
masa (m ili M), sve što poseduje inerciju,
što se opire svakoj promeni kretanja.
maseterički refleks
masaža, postupak kojim se pomoću raz-
nih manipulacija (glañenje, gnječenje,
trljanje) utiče na spoljna tkiva bolesnog
ili zdravog čoveka. Njome se teži da se
na tom delu tela izazove nadraženje u
vidu lokalne i opšte povoljne fiziološke
reakcije. Masaža se upotrebljava radi Ie-
čenja (terapijska masaža) ili radi pobolj-
šanja zdravlja (higijenska masaža); di-
rektna ili potprečažna masaža srca,
ritmičko stezanje srca rukom kroz neot-
vorenu prečagu ako se srčana akcija za-
ustavi u toku laparotomije, ili se u cilju
izvoñenja ove masaže vrši laparotomija;
indirektna m., snažni udarci dlanom o
predeo srca; indirektna masaža se vrši i
ritmičkim pritiscima na srce šakama,
kojima se vrši presija na grudnu kost;
parom koja sadrži lek i utiskuje se rit-
mičkim pritiscima; m. srca, nadraživa-
nje srca čije su kontrakcije prestale u ci-
lju podsticanja na ponovni rad; vibra-
torna m., masaža brzom ponovljenom
perkusijom vibracionim čekićem; m.
desni, (stom.) terapijski postupak ko-
jim se postiže bolja higijena u ustima,
bolji protok krvi u potpornom aparatu
zuba, jače orožavanje epitela desni i
smanjenje uvećanja tkiva desni. Masaža
može da doprinese i smanjenju gingival-
nih džepova. Istovremeno je važna i
preventivna mera. Sprovodi se prstima,
četkicom za zube, interdentalnim sti-
mulatorima i tečnostima ili kiseonikom
pod pritiskom.
ja, prividni hermafroditizam u žene, čije
su odlike hipertrofija klitorisa i sraslost
velikih usana stidnice.
maseni broj, (A), broj koji odgovara atom-
skoj težini pojedinih elemenata, odnos-
no njihovih izotopa. On predstavlja broj
nukleona u atomskoj jezgri, tj. zbir pro-
tona (Z) i neutrona (N) atomske jezgre A
= Z + N. Piše se desno iznad hemijskog
simbola; npr., H1, H2 (deuterijum), O16.
masaže; (2) instrument kojim se vrši
masaža.
maseterički refleks, v. refleks.
479
masivan
masivan, koji je čvrst i po srazmerama ve
lik. . ; v : - , - : ' • . : : -^
maska, sredstvo za pokrivanje, zašticava-
nje; u zubarstvu za skrivanje metalnih
delova neprozračnim materijalom; u
anesteziologiji kao pribor za sprovoñe-
nje anestezije; BLB-m. (po Boothbyju,
Lovelaceu i Bulbuiijanu) koja služi za
udisanje kiseonika na visinama, a u kli-
nici za oksigenoterapiju, v. oksigenotera-
pija; Curschmannova m., ranije je slu-
žila za inhalaciju terpentinske pare;
Hutchinsonova m., osećaj u koži lica
kao daje ovo pritisnuto maskom; čest
simptom dorzalnog tabesa; Kuhnova
m., maska koja se stavlja na nos i usta
da bi izazvala opstrukciju u disanju i
time veštačku hiperemiju pluća; ranije
primenjivana za lečenje tuberkuloze
pluća; mrtvačka m. gipsani otisak lica
umrlog; Ombredanneova m., aparat za
inhalacionu narkozu. Sastoji se od mas-
ke i šuplje metalne kugle, koja je rezer-
voar za" etar, i životinjske mešine, u koju
prodire deo izdahnutog vazduha i etra i
mesa se sa svežim vazduhom pre ponov-
nog udisanja. Preimućstvo je u tome što
štedi etar, što se udiše zagrejani vazduh
iz mešine i što se nadražuje centar za di-
sanje udisanjem vazduha iz mešine s po-
većanom koncentracijom GO2; Schim-
melbuschova m., žicana maska za in-
halacionu anesteziju. Lako se rasklapa
za postavljanje gazom na koju se kaplje
isparljivo sredstvo (etar, etil-hlorid, hlo-
roform itd.); m. za oksigenoterapiju,
gumena ili plastična maska za davanje
kiseonika.
maskirana perforacija, sin. prikrivena
perforacija. V'. perforacija.
maslac, mlečni proizvod dobijen od krav*
Ijeg mleka. Poglavito se sastoji od masti
u 34%, 0,5 belančevina, mlečne kiseline
0,65%, mineralnih materija 0,11 i 14%
vode. Sin. buter.
maslačna, buterna kiselina, v. Acidum
butyricum.
masne naslage, (seks.) sem količinom,
mast se odlikuje karakterističnim ras-
poredom u muškom i ženskom polu. U
stanju anaboličke ravnoteže sloj masti
je u žene svugde deblji nego u muškar-
480
mast
ca, sem iza 3 prva vratna pršljena (naro-
čito pozadi atlasa), gde je masni sloj u
muškog deblji. Sem ove opšte lokaliza-
cije masnih naslaga postoje i njihove
posebne: na sedalu, u predelu trbuha, ü
butinama. Pored ovog topografskog ras-
poreda masne naslage su u žene znatni-
je u donjim delovima, a u muškog u gor-
njim delovimatela.
masohizam, uživanje u podnošenju bola
u toku polnog odnosa: masohist na od-
reñene nadražaje, koji u normalnog iza-
zivaju osećaj bola, ne reaguje bolom,
nego uživanjem, zadovoljstvom. Maso-
hista ima znatno više meñu muškarci-
ma nego meñu ženama. Raspon zbiva-
nja u masohizmu je vro velik. Idejni ili
simbolični masohizam spada u oblast
uobrazilje i konfabulacije. Pasivni flage-
lantizam se sastoji od uživanja do orgaz-
ma u podnošenju šibanja, obično po se-
dalu (Ž.Ž. Ruso). Telesno mučenje u ne-
kim slučajevima može biti zamenjeno
duševnim (pretnje, psovka i kinjenje).
massa, masa, npr., massa intermedia u
vratu spermatozoida; m. pilularum,
masa koja se upotrebljava kao konsti-
x
tuens za spravljanje pilula. Postoje raz-
• ne pilularne mase, npr.: Extractüm Fae-
cis i Faex medicinalis; PuIvis Radicis Li-
quiritiae i Sucus Liquiritiae; Extractum
Gentianae i Pulvis Radicis Gentiariae.
masseter, (grč. rnaššeter, žvakač) mase-
ter; m. masseter, mišić žvakač.
massetericus, maseterican, koji se odnosi
na masseter.
massotherapia, v. therapia.
mast, smeša triglicerida viših masnih kise-
lina/poglavito palmitinske, s tearinske i
oleinske; JPrema poreklu masti se dele
na biljne i životinjske. Tečni gliceridi
zovu se još i ulja; rezervna m,> mast
koja se nalazi u masnom tkivu pod ko-
žom, u trbušnoj duplji, očnoj duplji i dr.
Ova mast predstavlja rezervu koju, u
slučaju potrebe, organizam može troši-
ti, a da to ne izazove teže ppsledice po
njega (npr. pri gladovanju). Ona se zove
i labilna mast, nasuprot stabilnoj masti
koja se nalazi vezana u ćelijama i u tki-
vima organizma. Ova poslednja je od ve-
mastectomia
likog formativnog i funkcionog značaja
za ćelije i tkiva. Sin. neutralna mast.
mastectomia, isecanje ćele dojke; radi-
kalna m., ekscizija dojke zajedno sa
grudnim mišićima i regionalnim (pazuš-
nim) limfnim žlezdama. Sin. manimecto-
niia, Halstedova operacija (pod operaci-
ja).
masticatio, žvakanje, oralna faza pripre-
me hrane za varenje. Jedna od motor-
nih funkcija usne duplje. Obavlja se
usklañenom aktivnošću mišića pokreta-
ča donje vilice (žvakatriih mišića), nad-
hioidnih mišića i mišića jezika; masete-
rični tip ž., hrana se melje horizontal-
nim pokretima donje vilice; temporalni
tip ž,, hrana se drobi vertikalnim po-
kretima donje vilice.
masticatorius, mastikatoran, žvakaći,
koji se odnosi na žvakanje.
mastikalni tip sluznice usta, deo usne
sluznice koji učestvuje u žvakanju (des-
ni i sluznica tvrdog nepca). Izložen je
pritisku pri žvakanju, pa orožava i čvrs-
to je pripojen za podlogu. Sin. mastika-
tornitip sluznice usta.
mastitis, žapaljenje dojke. Obično je akut-
no oboljenje, a može imati i hroničan
tok. Viña se samo u izvesnom periodu
života: u novoroñenčadi, u pubertetu i,
najčešće, za vreme dojenja (puerperälni
mastitis). Razlikuju sé pravi mastitis,
kada je žapaljenje lokalizovano na žlez-
dano tkivo, i paramastitis, kada se pro-
ces odigrava u vezivnom tkivu oko žlez-
da. Mastitis često prelazi u apsces do-
jke; hronični cistični m. v. Brodie-Rec-
lusova bolest, mastopathia fibrosa cysti-
ca, Schimmelbuschova bolest, hmnični
cistični mastitis; intersticijalni m., ža-
paljenje potke mlečne žlezde; m. neo-
natorum, mastitis novoroñenčeta, ne-
normalno stanje dojke novoroñenčeta,
koja je nabrekla, hipertrofična, s trago-
vima lučenja ili je zapaljena sa ili bez
gnojenja; m.phlegmonosa, žapaljenje
dojke koje se završava apscesom; puer-
peralni mastitis, mastitis koji se javlja
u babinjama i koji se obično završava
apscesom; retromamalni m., žapalje-
nje pozadi dojke; stagnacioni m., zastoj
mleka u jednom ili više režnjića dojke,
31 Medicinski leksikon
mastopathia fibrosa
koji stvara bolan otok; obično se javlja
zä vreme dojenja; m. suppufativa,
gnojni mastitis, koji nastaje prodorom
gnojnih bakterija kroz izvodne kanale
ili raseline (ragade) na kolutu ili brada-
vici dojke.
mastix, mastiks, vrsta žute smole od drve-
ta Pistacia lentiscus (Anacariacëäe).
Njen rastvor u benzenu se upotrebljava
u maloj hirurgiji (Solutio Masticis).
mastocytosis, mastocitoza, lokalno ili
prostrano nagomilavanje mastocita u
tkivima; kad je infiltracija u koži izraže-
na, onda je mastocitoza poznata kao ur-
tikarija pigmentoza; m. systemica, u
kojoj mastociti infiltrišu u limfne žlez-
de,kostnu srž, krv, jetru i slezinu. Sin.
leucaemia mastocytica.
mastodynia, mastodinija, bolovi u dojka-
ma. U nekih žena za vreme genitalne ak-
tivnosti viña se vrlo često pojava jakih
bolova koji traju kraće ili duže vreme.
Bolovi su skoro stalni, a nekada vrlo
jaki. Mogu da se pojave bilo u kom mo-
mentu, ali vrlo često prethode men-
struaciji. Klinički se po dojkama ne vide
neke naročite patološkoanatomske pro-
mene. Smatraju se kao posledica hiper-
folikulinemije,
mastografija, rendgensko snimanje dojke
posle ubrizgavanja pozitivnog kontrasta
u njene izvodne kanale. Sin. marnog-
rafija.
mastoidectomia, mastoidektomija, hirur-
ška evakuacija pneumatičkih ćelija
mastoidnog nastavka slepoočne kosti.
mastoiñeus, mastoidan, bradavičast, npr.
processus mastoideus> bradavicasti ili
mastoidni nastavak.
maštoiditis, gnojno žapaljenje pneumat-
skih ćelija u mastoidnom nastavku sle-
poočne kosti. One su preko najveće će-
lije (antrum mastoideum) povezane sa
srednjim uvpm. Gnojni proces zatvoren
u slepoočnoj kosti može da probije u
endokranijum, u labirint, u sigmoidni
sinus ili u bulbus jugularne vene. U sva-
kom slučaju potrebno je operacijsko Ie-
čenje još pre^ pojave komplikacija.
mastopathia fibrosa cystica, distrofičko
oboljenje mlečne žlezde s većim ili ma-
njim cistama, nekada s adenoznom hi-
481
masturbacija
pertrofijom epitela i fibrozom. Prome-
ne prožimaju ćelu žlezdu ili se javljaju u
nejasno ograničenim ognjištima. Često
se teško razlikuje od raka dojke. Sin.
Brodie-Reclusova bolest, Schimmelbusc-
hova bolest, kronični cistični mastitis. V. materična duplja, v. cavum uteri.
mastitis,
masturbacija, v. onanija. Mataruška
Banja, banja u podnožju Stolova, na
desnoj obali Ibra, na 210 m n.v. Klimat
deluje sedativno i tonički. Banja ima 4
izvora sumporne vode, temperature: 36,
38 i 4. Hemijski sastav vode ovih
izvora je sličan i pored temperaturnih
razlika u bunarima. Njihova ukupna
mineralizacija iznosi 1,066 g°/oo. Njihov
glavni sastojak je sumpor-vodonik
(H2S): 16 mg°/oo. Ove vode, pored toga što
su sumpor-vodonične, i slabo su hid-
rokarbonatne, alkalne i zemnoalkalne i
ugljenokisele. Upotrebljavaju se za ku-
panja, ispiranja i za piće. Postoje dva ku-
patila, s kadama i basenima. U ovoj banji
se lece: hronična reumatička oboljenja
zglobova i mišića; neuralgije i neuri-tisi;
oboljenja kože; oboljenja ženskih polnih
organa, nespecifična zapaljenja nosa, grla
i bronhija; hronične tegobe usled trovanja ^ proliferativnom ili estrogenskom fa-
olovom, živom, bizmutom i arsenom.
Matasova operacija, v. endoaneurysmor-
rhaphia.
Matasova traka, aluminijumska pantljika
za privremenu okluziju većih krvnih su-
dova u cilju uspostavljanja pobočnog
krvotoka,
mater, omotač, moždanica, omotač mozga
i kičmene moždine (tri opne). V. menin-
ges.
materia alba, meke naslage bele boje koje
se stvaraju na zubima u blizini desni, usled
neadekvatne higijene usta i zuba.
Sastavljene su od mikroorganizama,
deskvamiranih epitelnih ćelija i leuko-
cita. Svojim produktima izazivaju zapa-
Ijenje desni. Sin. naslage, meke. materica,
v. uterus.
materična dugmad, u priljubljenom vidu
materice (placentae appositae) na ma-
teričnoj sluznici se nalaze naročita dug-
masta uzvišenja, pokrivena mnogobroj-
nim sitnim kraterima koji predstavljaju
482
materični ciklus
otvore žlezda u koje se uvlače horion-
ske resice. Takva labava veza izmeñu
horionske i materičke strukture čini da
se na poroñaju horion, bez ikakvog kr-
varenja, lako odvaja.
materični ciklus, svojstvene promene
materične sluznice koje odgovaraju cik-
lusnim promenama u jajniku. Repro-
duktivan život žene karakterišu meseč-
ne ritmičke promene u lučenju polnih
hormona i odgovarajuće promene po-
lnih organa. Ciklus traje prosečno 28
dana. U sasvim zdravih žena može trajati
od 20 do 40 dana ali u slučajevima kad je
dužina ciklusa promenjena često po-
stoji smanjena plodnost (smanjena fer-
tilnost). U doba menstruacije, osim naj-
dubljih slojeva, svi slojevi endometriju-
ma otpadnu. Debljina endometrijuma
se u vremenu od 5. do 14. dana seksual-
nog ciklusa brzo povećava pod uticajem
estrogena koje luči mešak u razvoju.
Dužina žlezda u materici takoñe se po-
većava, ali još nema nikakvog lučenja.
Ove promene endometrijuma nazivaju
se proliferacijom, a ovaj deo ciklusa
zom. Posle ovulacije endometrijum po-
staje edematozan i žlezde koje sad aktiv-
no luče postaju, pod dejstvom estroge-
na i progesterona (hormona žutog tela),
razvijene i naborane. Ovo je sekreciona
ili progesteronska faza seksualnog cik-
lusa. S degeneracijom žutog tela presta-
je hormonski nadražaj endometrijuma.
Spiralne arterije se suze, pa deo endo-
metrijuma koji one ishranjuju postaje
ishemičan. Usled ishemije nastaje ošte-
ćenje tkiva, uz oslobañanje jedne anti-
koagulantne materije. Zatim se u odre-
ñenom vremenu spiralne arterije proši-
ruju pa njihovi izumrli zidovi prskaju, te
nastaje krvarenje i Ijušćenje endometri-
juma- menstruacija. Menstrualno krva-
renje je uglavnom arterijske i žena pri
tom izgubi oko 30 ml krvi. U pogledu
funkcije endometrijuma proliferacijska
faza predstavlja fazu obnavljanja epitela
posle prethodne menstruacije, a sekre-
cijska je faza pripreme materice za ug-
nežñivanje oploñene jajne ćelije. Ako ne
materični grlić
doñe do oplodnje, endometrijum se od-
bacuje i tako započinje novi ciklus.
materični grlić, kanal, v. kanal materič-
nog grlića.
materični himen, krivudava linija po ko-
joj se cervikalne ćelije materične sluzni-
ce u toku menstruacije nastavljaju u slo-
jevit pločast epitel.
materični privesci, v. adnexa uteri.
materija, sve što nas okružuje predstavlja
različite vidove materije, koji, dejstvuju-
ći neposredno ili posredno na naša
čula, izazivaju osećaj. Materija je objek-
tivna realnost i postoji nezavisno od na-
šeg iskustva, naših čula i naše svesti; ek-
strakti vne m., stariji naziv za sve or-
ganske supstancije, koje se mogu ekst-
rahovati vodom, alkoholom ili etrom iz
delova biljaka i životinja.
Mathylium salicylicum, metil-estar sali-
cilne kiseline, bezbojna ili žućkasta ulja-
na tečnost. Upotrebljava se spolja, za
ublažavanje reumatičkih bolova.
matracni šav, v. sutura.
matrice, (stom.) trake od metala, celuloi-
da ili celofana odgovarajućeg oblika i
veličine i bakarni prsten. Koriste se za
oblikovanje ispuna koji se unose u plas-
tičnom stanju u preparisani kavitet
zuba; m. individualna, gipsani otisak i
celuloidna kruna.
matrix, matica, osnovna supstancija; ma-
terica; m. unguis, matica (ležište) nok-
ta.
maturacija gleñi, sazrevanje gleñi. Prvo-
bitni sadržaj mineralnih soli u gleñi od
oko 30% povećava se na 96 do 98%. Ma-
turacija počinje od okluzalnih i incizal-
nih delova krunice zuba. Sin. kristaliza-
cija gleñi.
Mauriacov sindrom, v. sindrom.
maxilla, gornja vilica, parna kost koja se
sastoji od šupljeg tela i četiri nastavka
(čeoni, jagodični, zubni i nepčani). Šup-
ljina se naziva gornjovilični sinus (sinus
maxillaris) i spada u paranazalne sinu-
se. V. sinus.
maxillaris, maksilaran, gornjovilični, npr.
n. maxillaris, gornjovilični živac.
maxillectomia, maksilektomija, hirurško
odstranjenje gornje vilice.
Maydlova operacija, v. operacija.
mediastinitis
May ero vi talasi, talasi koji se zapažaju na
krivulji registrovanja krvnog pritiska
pored pulsnih talasa i talasa prouzroko-
vanih disajnim pokretima. Traju oko 25
sec., a nastaju kao posledica promena u
nervnim centrima koji kontrolišu zjap
sudova, zbog čega se zovu i vazomoto-
ričkim talasima.
May-Grünwald-Giemsino bojenje, v. bo-
jenje.
Mayoova operacija, v. operacija.
McArdleova bolest, v. bolest.
McBurneyeva tačka, mesto bola u apen-
dicitisu, koje se odreñuje pritiskom na
mesto udaljeno 5 cm od prednje gornje
bodlje bedrene kosti (spina iliaca ant.
sup.), a na liniji koja spaja ovu s pup-
kom.
McClure-Aldrichov test, v. test.
meatus, hod, hodnik, vod, kanal, npr. m.
acusticus externus, spoljašni usni ka-
nal.
Meckelov divertikul, u 2% slučajeva (češ-
će u žena nego u muškaraca) vitelinski
kanal se ne odvaja od crevne cevi nego
ostaje kao dugi špag poznat pod ime-
nom Meckelovog špaga (diverticulum
Meckeli).
Meckelova hrskavica, hrskavica koja
prethodi stvaranju koštane donje vilice
i koja je smeštena duž viličnih lukova u
početku 2. meseca. Prednji krajevi te hr-
skavice odgovaraju simfizi brade, a za-
dnji budućoj bubanjskoj duplji.
medialis, medijalan, unutrašnji, koji se
nalazi bliže srednjoj ravni organizma.
medianus, središni, koji se nalazi u sredi-
ni.
mediastinal flutter, (engl.) sredogrudno
treptanje, podrhtavanje sredogruña,
nenormalna pomeranja sredogruña pri
disanju u otvorenom pneumotoraksu,
koje izaziva pritisak ulaznog i izlaznog
vazduha u otvorenu pleuralnu šupljinu
prilikom disanja. V. pneumothorax, kla-
ćenje medijastinuma.
mediastinalis, medijastinalan, koji pripa-
da sredogruñu (medijastinum).
mediastinitis, zapaljenje medijastinuma
sredogruña; m. fibrosa, medijastinum
s velikim stvaranjem čvrstog vezivnog
tkiva, infektivnog, reumatskog, hemora-
483
mediastinoscopia
gijskog, ili nepoznatog porekla, u kojeg
često postoji perikarditis. Može dovesti do
kompresije organa koji se nalaze u
sredogruñu; fibrožni m., indurativni m.,
zapaljen jski,.. sklerozaritni proces
reumatske, hemoragijške ili nepoznate
prirode, često udružen s fibroznim peri-
karditisom, praćen opstrukcijom gornje
šuplje vene, a rede stenozom tra-
heobronhijalnog stabla i jednjaka.
mediastinoscopia, medijastinoskopija,
pregled sredogruña pomoću cevastog
instrumenta, koji omogućuje direktno
posmatranje tkiva u njemu i uzimanje
isečaka za patološkohistološki pregled.
mediastinotomia, rriedijastinotomija,
operativni pristup sredogruñu; pristup
spreda je prednja ili cervikalna medijas-
tinotomija, a pristup ostraga zadnja ili
leñna medijastinotomija. mediastinum ili
cavum mediastinale, medijastinum, što
je u sredini, sredog-ruñe, srednji deo
grudne duplje ograničen grudnom kosti,
plućima, kičmenim stubom i prečagom.
DeIi se na prednji i zadnji medijastinum.
U sredogruñu su smešteni: srce, veliki
krvni sudovi, jednjak, dušnik, živci i
limfne žlezde. mediastinum testis, v.
corpus Higkmöri. médicamentosus,
medikamentožni/ koji Se odnosi na lek ili
izazvan lekom, npr., thërapia ili acne
medicamentosa. medicamentum,
medikament, lek, lekovi-ta supstancija
(Iekovito sredstvo, leko-vita materija,
lekoviti preparat) koja, kada se upotrebi u
odreñenim količinama, u odreñenom
obliku i na odreñeni način, služi za
sprečavanje, odstranjivanje, olakšavanje,
ublažavanje, lečerijè i išćeljenje bolesti
"ili simptoma bolesti i Štetnih pojava ü
čovečrjem ili u životinj-škoirn Organizmu.
medicina, (1) nauka o normalnoj grañi i
funkcijama organizma čoveka i životinja,
patološkim promenama grañe ili funkcija
koje se ispoljavaju kao obolje-^ј>
njihovim uzrocima i njihovom sprečavanju
i lečenju; (2) nauka o lečenju n bolesti;
specijalno o lečenju lekovima;
aeromedicina, v. vazduhoplovria m.;
berberskam., niz manipulacija (vene-
pürikeijä; stavljanje pijavica, čašica itd.)
484
medicina
koje su nekada, naročito pre razvoja
moderne medicinev obavljali berberi,
koji su katkada nosili i naziv hirurgä;
fiskulturna m., grana medicine koja se
bavi fiziologijom i patologijom sporta. U
f.m. spadaju, npr., sportska higijena,
sportska traumatologija itd.; gèomedi-
cina, grana medicine koja se bavi utica-
jem klimatskih i drugih ušlova okolne
sredine na zdravlje; granične oblasti
medicinske nauke ili oblasti nekih na-
uka koje obuhvataju m. ili su joj bliske,
npr. biologija, antropologija, biohemija,
uporedna anatomija, medicinska ento-
mologija, psihopatologija, sanitarna
tehnika itd.; humana m., bavi se čuva-
njem zdravlja i lečenjem bolesti čoveka;
industrijska m*, grana medicine koja
obuhvata, pored higijene rada; kliniku i
terapiju profesionalnih oštećenja, tro-
vanja, oboljenja i traumatizama; inter-
na m., (1) grana medicine koja se bavi
bolestima koje se ne mogu lečiti hirur-
ški; (2) medicina, za razliku od hirurgije;
kurativna m., skup svih onih grana me-
dicine koje se bave lečenjem obolelih;
preventivna m., grana medicine koja se
bavi teorijom i praksom sprečavanja
bolesti pronalaženjem i suzbijanjem iz-
vora zaraze, uništavanjem prenosilaca,
podizanjem otporne snage osoba ugro-
ženih infekcijom, itd.; psihosomatska
hi.; grana medicine koja se bavi prouča-
vanjem nastajanja bolesti i psihičkim, a
ne samo somatskim putem. Psiha je
proizvod materije, ali ne takav koji na
materiju Više ne utiče (kao miris na c vet
koji ga je proizveo). Kao što od stanja
organa - materije - zavisi psiha, tako i
ona utiče na materiju iz koje je nastala.
Tako psiha ne utiče na organe u narkozi
nikako, dok u strahu vrlo jakor organi
utiču na psihu ponekad vrlo nezttatno,
dok neobično jako, npr., u progresivnoj
paralizi; m. rada, proučava odnos izme-
ñu čoVeka i njegovog zaposlenja, predu-
zima mere za održavanje i unapreñiva-
nje zdravlja i radne sposobnosti zapo-
slenih ljudi, otklanja prevremeno troše-
nje snage, ispituje, predupreñuje i leci
profesionalna oboljenja i daje osnove za
zaštitu rada služeći se u punoj meri re-
medicinska bibliografija
zultatima higijene rada; socijalistička
m./medicina u socijalističkom društvu.
Osnovna načela s.m.«su staranje društva
i države o zdravstvenoj zaštiti i lečenju
grañana, plansko provoñenje mera u
zdravstvenoj službi, jednako pravo svih
na medicinsku pomoć, jedinstvo pre-
ventivne i kurativne medicine i isticanje
značaja preventivne medicine; socijal-
na m., grana medicine koja proučava
veze izmeñu ekonomskih i socijalnih
prilika i bolesti koje po svojoj učestalosti
ili drugom značaju predstavljaju pro-
blem za društvo. S.m. bavi se i prouča-
vanjem i predlaganjern mera za borbu
protiv tzv. socijalnih bolesti; spagirička
m.y jatrohemijska struja u medicini,
koju je osnovao Paracelsus; sudska m.,
grana medicine koja proučava sva pita-
nja medicine koja su u vezi s pravosu-
ñem. Sin. forehzička m.; vazduhoplov-
na m., grana medicine koja se bavi fizio-
logijom i patologrjoni letenja, vazdu-
hoplovnom higijenom i epidemiologi-
jom; veterinška m., bavi sè čuvanjem
zdravlja i lečenjem bolesti životinja.
medicinska bibliografija, sistematski
sreñena zbirka bibliografskih podataka
o medicinskim publikacijama (knjige,
brošure ili članci u časopisima); M.b. je
obično sreñena prema pojedinim oblas-
tima medicine. Može da bude tekuća ili
retrospektivna za jedan xluži period.
medicinska dokumentacija, zbir zabele-
ženih ppciataka o nekom bolesniku, is-
torija bolesti (anamneza, status i tok bo-
lesti), rezultati laboratorijskih i drugih
(specijalisticko-konsuitantskin) ispitiva-
nja, rendgenski i drugi snimci, opera-
cipni protokol, obdukcioni nalaz. Sem
ovakve rn.d u užem smislu reci, koja se
odnosi ria hospitaHzovane i ambulant-
no-poliklmićki lečene bolesnike, m.d. u
širem smislu obuhvata prikupljene
podatke i o ispitivanju zdravstvenog
stanja grupa stanovništva, sistematskim
pregledima ltd. Od kvaliteta m.d. zavisi
mogućnost njenog stručnog i naučnog
korišcenja.
medicinska etapa, v. sanitetska etapa.
medicinska sestra
medicinska etika, skup propisa, normi i
obrazaca ponašanja kojih se u jednoj za-
jednici moraju pridržavati svi zdrav-
stveni radnici kao pripadnici jedne pro-
fesionalne kategorije. Etička načela
zdravstvenih radnika u nas se temelje
na marksističkoj dijalektici i etici sa-
moupravnog socijalističkog društva, is-
to rijskim tekovinama medicinske etike
i medicinske naučne misli i na kodeksu
zdravstvenih radnika SFRJ.
medicinska hernija, v. hernija.
medicinska hidrologija, v. hydrologia.
medicinska klimatologija, v.klimatologi-
• .'• .'."' '• • . , ' medicinska
pomoć, usluga koju lekar ili
drugi zdravstveni radnik pruža obpleloj
ili povreñenoj osobi. Postoji više oblika
medicinske pomoći: hitna m.p., pomoć
koju pružaju sve zdravstvene organiza-
cije i svi zdravstveni radnici osobama
kojima je ovaj oblik pomoći neophodan.
Razlikuje se od prve pomoći koja je čes-
to nemedicinska; opšta m.p., pomoć
koja se poklapa sa delathošću lekara
opšte prakse i kao takav je ori i pruža;
specijalistička m.p., pomoć koja uk-
ljučuje mere i postupke višeg stepena
stručnosti. Pružaju je lekari specijalisti
pojedinih rnedicinskih disciplina; m.p.
u ratu, skup medicinskih mera koje se
ukazuju povreñeriima i obolelinia na sa-
nitetskim etapama (v. tamo) za vreme
njihove evakuacije iz jedinica u sanitet-
ske ili zdravstvene ustanove u kojima
ostaju do ishoda lečenja. V. etapno lece-
nje, sanitetska etapa.
medicinska sestra, u srednjoj ili višoj
školi obrazovana zdravstvena radnica,
saradnica lekara na specijalnim dužnos-
tima oko nege bolesnika, asistencije pri
raznim intervencijama, operacijama, (v.
instrumentarka), socijalno-medicinskoj
zaštiti (v. patronažna sestra), rukovoñe-
nja nižim zdravstvenim osobljem itd.
Sin. sestra-pomoćnica; glavna m.s., m.s.
koja rukovodi radom m.s. nekog odelje-
nja ili neke ustanove. U nekim zemljama
postoji i m.s. s visokom stručnom spre-
mom, tj. sa fakultetskim obrazovanjem.
M.S. učestvuju i u nastavi srednjih i vi-
ših medicinskih škola.
485
medicinska statistika
medicinska statistika, v. statistika.
medicinska tri jaza, razvrstavanje povre-
ñenih i obolelih (p/o) u ratu u grupe
(kategorije) prema raznim kriterijumi-
ma kao što su: vrsta povrede i oboljenja,
vrsta i hitnost hiedicinske pomoći na
dat oj sanitetskoj etapi ili nekoj drugoj
ustanovi, trajanje lečenja, način i pravac
evakuacije p/o itd.; shodno ovome trija-
ža može biti dijagnostička, terapeutska,
prognostička i evakuaciono-transport-
na. Kriterijum trijaže se na etapi može
menjati,zavisno od sledećih uslova: broj
p/o na etapi u odreñenom vremenskom
periodu, raspoloživa transportna sred-
stva, broj i stručnost sanitetskog osob-
lja koje zbrinjava p/o, zatim hitnost eva-
kuacije s obzirom na ugroženost sani-
tetske etape itd.: u povoljnim uslovima
medicinska trijaža će se usmeriti da što
veći broj p/o dobije na datoj etapi svu
potrebnu medicinsku pomoć i negu, u
protivnom će se odrediti za evakuaciju
svi oni kojima nije potrebna neodložna
medicinska pomoć. Danas se p/o razvr-
stavaju u tri reda hitnosti (prema proce-
ni stanja organiza i prema hitnosti me-
dicinske pomoći): u prvi red hitnosti se
svrstavaju oni p/o kojima se mora po-
moć pružiti što je moguće brže (ovde
spadaju, npr., velika krvarenja, asfiksija,
prodprne povrede trbuha, perforacija
ulkusa, akutno popuštanje srca, plućni
edem, teže zatrovani bojnim otrovima i
si.); u drugi red hitnosti spadaju otvore-
ni i zatvoreni prelomi velikih kostiju i
zglobova, široke povrede mekih tkiva i
opekotine sa 10-40% zahvaćene površi-
ne tela, otvorene i zatvorene kranioce-
rebralne povrede, povrede šake, kičme,
oka, uha, sinusa, ždrela, zatim teške an-
gine, pneumonije, akutna oboljenja
gastrointestinalnog trakta, većina zaraz-
nih oboljenja, srednji i teži stepen ozra-
čenja itd.; u treći stepen hitnosti se ub-
rajaju kontuzije, komocije, povrede ma-
lih kostiju i zglobova, površne opekoti-
ne do 10% zahvaćene površine tela,
gnojna oboljenja prstiju, akutni rinitis,
faringitis, laringitis, lakša oboljenja di-
sajnog i probavnog trakta, lakša ozrače-
486
medicinski centar
nja itd. Unutar svake grupe p/o se dife-
renciraju po hitnosti, tako da oni koji
imaju jako krvarenje ili povreñeni sa as-
fiksijom (tj. oni kojima je život neposredno
ugrožen) imaju u pogledu hitnosti pružanja
medicinske pomoći ili evakuacije
prvenstvo pred svima ostalima, te se oni u
nekim sistemima klasifikacije svrstavaju u
posebnu grupu - kao vanredna hitnost. Na
svakoj etapi se p/o takoñe dele u grupe
prema ishodu i trajanju lečenja, tako se,
npr., jedna grupa p/o (obično manji broj)
odvoji za vraćanje u stroj, jer više nema
potrebe da se dalje zadržavaju na
sanitetskoj etapi radi lečenja, dok se jedan
deo p/o zadržava na datoj etapi nekoliko
dana radi lečenja; najveći deo p/o se
evakui-še iz trupnih sanitetskih etapa u
više etape, u poljske ili druge bolnice u
armiji, odnosno u ustanove zdravstvene
službe itd. Zbog posebnog karaktera po-
vrede ili oboljenja, a prema tome i zbog
posebnog postupka na sanitetskim eta-
pama odvajaju se u posebne grupe: a)
povreñeni i oboleli koji su kontaminirani,
b) psihijatrijski bolesnici i c) zarazni ,-
bolesnici (ovi se opet dele prema vrsti
oboljenja, infekcije).
medicinska trovanja, v. trovanje.
medicinske škole, organizacije koje ob-
razuju zdravstvene radnike s različitim
stepenima obrazovanja. U tom smislu
postoje škole koje obrazuju zdravstvene
radnike sa srednjim, višim i visokim ob-
razovanjem za obavljanje odreñenih po-
slova i zadataka u okviru zdravstvene
zaštite stanovništva.
medicinski centar, zdravstvenaorganiza-
cija koja obezbeñuje zdravstvenu zašti-
tu stanovništva putem objedinjene bol-
ničke i vanbolničke delatnosti. Ideja za
osnivanje ovakvih institucija počiva na
postavci da je zdravstvena zaštita jedin-
stvena i nedeljiva i da se u takvoj orga-
nizaciji, pored objedinjavanja službe,
može postići i ekonomičnost i racional-
nost u korišćenju opreme, kadra i mate-
rijalnih sredstava. Ima najmanje slede-
će službe: za opštu medicinu, za zaštitu
žena i dece, higijensko-epidemiološku,
za unutrašnje bolesti, za hirurške i dru-
medicinski fakultet
ge bolesti, za fizikalnu medicinu, poliva-
lentnu patronažu, antituberkuloznu, za
medicinsko snabdevanje, za transfuziju,
rendgen, socijalnu medicinu i statistiku
isl.
medicinski fakultet, naučna, vaspitna i
obrazovna univerzitetska institucija
(organizacija) koja formira lekara opšte
medicine i omogućava mu da tokom
studija ovlada odreñenim stručnim zna-
njima, veštinama i stavovima, da razvije
sposobnost samostalnog mišljenja i za-
ključivanja i dâ tu sposobnost, zajedno
sa stečenim znanjima i veštinama, efi-
kasno primeni u unapreñenju i čuvanju
zdravlja pojedinca i zajednice, kao i u Ie-
čenju obolelih, usvajajući pri tome stav
o jedinstvu, odnosno p sveobuhvatnoj
zdravstvenoj zaštiti pojedinca i grupaci-
je.
medicinski ugalj, v. carbo medicinalis.
medicinsko snabdevanje u QNO, sistem
mera kojima se obezbeduje sanitetski
materijal i medicinska oprema za oruža-
ne snage i stanovništvo. Sin. sanitetska
snabdevanje.
medi jalni, prema sredini, unutra.
medijastinalhi flater, v. mediastinal flut-
ter.
medijastinalna duplja, medijastinum,
sredogruñe. V. cavum mediastinale.
medijator, ekscitacijski, posrednik koji
povećava propustljivost ćelijske opne
za natrijum; ulaženje natrijuma u ćeliju
dovodi do smanjivanja negativnosti po-
tencijala opne i povećane razdražljivos-
ti ćelije. Acetil-holin je ekscitacijski po-
srednik u svim sinapsama izmeñu pre-
ganglijskih i postganglijskih vlakana ve-
getativnog nervnog sistema, u mišićno--
nervnim spojevima, u organima inervi-
sanim parasimpatikusom i u većini si-
napsi u centralnom nervnom sistemu.
medikohirurški, ono što pripada internoj
medicini i hirurgiji.
medikolegalno, što se istovremeno odnosi
ili ima veze s medicinom i sa zakonom
(pravosuñem).
medioklavikularna linija, v. mamillaris.
medionecrosis aortae idiopathica cysti-
ca, promena vezana za pojavu ognjišta
medulla
nekroze i sluzne degeneracije u mediji
aorte. Ove promene nisu praćene reak-
cijom zapaljenja već se sastoje u nekrozi
i pojavi sitnih cističkih prostora izmeñu
elastičnih vlakana zida aorte. Hiperten-
zija kao i hipertireoidizam u velikom
procentu prate ovakve promene na aorti.
mediteranska anemija, beta-talasemija.
V. thalassaemia.
medium, medijum, (1) sredina; (2) sred-
stvo; (3) posrednik, npr. supstancija
koja prenosi nadražaje; (4) supstancija
koja se upotrebljava za kultivisanje bak-
terija, hranljiva sredina, hranilište; (5)
(psih.) osoba koja služi kao posrednik u
izvoñenju hipnoze ili spiritističkih ogle-
da.
medius, srednji, u sredini.
medularin, prevaga muškog gonadona u
još neodreñenoj gonadi začetka, posle-
dica je lučenja medularina.
medularna cev, (embr.j rubovi medular-
nog oluka se u toku razvoja sve više pri-
bližavaju, ukoliko se oluk produbljuje,
dok se ne sljube po srednjoj liniji, pre-
tvarajući oluk u cev. Pri kraju 9. dana
(embrion u 215. času) zatvaranje je zavr-
šeno na celoj dužini oluka, sem na nje-
gova dva kraja gde za izvesno vreme os-
taju otvori (prednji i zadnji neuropor).
Medularna cev je od svog prvog početka
nejednakog kalibra. Još pre njenog po-
tpunog zatvaranja na njenom glavenom
kraju se razlikuju tri proširenja (možda-
ni mehurovi).
medulla, srž, srce, srčika, moždina; m. ob-
longata, izdužena moždina, deo cen-
tralnog živčanog sistema, oblika zarub-
Ijene kupe i dužine oko 2,5 cm. Nalazi se
u lubanjskoj duplji i u kičmenom kana-
lu, gde se nastavlja kičmenom ,moždi-
nom. Ima izvanrednu biološku važnost,
jer, osim jedara moždanih živaca, sadrži
i važne refleksne centre, i to za: disanje,
rad srca, kašalj, povraćanje itd.; m. os-
sium flava et rubra, kostna srž žuta i
crvena, meko tkivo bogato krvnim su-
dovima koje ispunjava šupljine kostiju.
Delimično je žuta, kao u dijafizama du-
gih kostiju, a delimično je crvena, kao u
epifizama dugih kostiju, u glivnju kosti-
487
medullaris
jü lubanje i u rebrima. Služi za stvaranje
krvnih zrnaca; m. spinalis, kičmena
moždina, deo centralnog nervnog siste-
ma, smešteha u kičmenom kanalu. Pru-
ža se od prvog vratnog do drugog sla-
binskog pršljena. Oblika je vrpce, duge
skoro 50 cm i prečnika oko l cm. U sre-
dini je siva supstancija u obliku stubo-
va, a bela masa je oko sive u vidu vrpci.
Siva masa sadrži nervne ćelije. U beloj
masi nalaze se ne rvnä vlakna, produžeci
ćelija, koji predstavljaju moždane pute-
Ve. Od kičmene moždine polazi 31 par
kičmenih ili spinalnih živaca koji posta-
ju spajanjem korenova, prednjih ili mo-
tornih i zadnjih ili senzitivnih korenova.
Kičmeni živci su mešoviti, jer sadrže
motorna i senzitivna nervna vlakna.
Uloga kičmene moždine je refleksna i
provodna.
medullaris, medularan, moždinski, sržni.
medullectomia, medulektomija> odstra-
njivanje srži nekog organa, ripr. srži
nadbubrežne žlezde, srži kosti itd.
medulloblastoma, meduloblastom, ma-
ligna neoplazma iz grupe glioma koja se
javlja u predelu srednje linije maloga
mozga najčešće u dece. Implantacijom -
ise širi u moždane komore i meninge.
Meka sivkastocrvenkasta masa neoplaz-
me mikroskopski pokazuje mnogoćelič-
höst, a ćelije stvaraju grupe u vidu roze-
ta. Radiosenzitivan je, ali je dejstvo pri-
vrerrieno, te dolazi do recidiva.
medulloepitheliorna, meduloe, retka
veoma maligna neoplazma centralnog
nervnog sistema. Ćelije neoplažme su
slične ćelijama primitivne medularne
ćevi iz koje sé razvijaju delovi central-
nog nervnog sistema. Javlja se najčešće
u dece i brzo dovodi do smrtnog ishoda
zbog visokog stepenä maligniteta.
meñica/ perineum, mekani deo dna male
karlice u žene, izmeñu čmara i ulaza u
vaginu. Sastavljen je od kože, potkožnog
vezivnog i masnog tkiva i mišića dna
male karlice. Meñica zatvara izlaz iz kar-
lice i sprečava spuštanje i ispadanje or-
gana male karlice. U poroñaju predstav-
lja najniži deo mekanog poroñajnog
puta, te je pri prolazu ploda izložena
rastezanju, pa i cepanju. Da bi se izbeglo
488
meñuprostorna žlezda
prskanje meñice vrši se prosecanje (epi-
ziotomija). Prsnutu ili prosečenu meñi-
cu valja odmah po poroñaju zašiti. U
protivnom, predstoji kasnije spuštanje i
ispadanje prednjeg i zadnjeg zida vagi-
ne, bešike, pravog ereva i materice^ Sm.
nteaukročje. V. perineum.
meñična ostruga, v. jazva.
meñukročje, v. perineum
meñumozak, (embr) diencefalon, drugi
moždani mehur, Iz zidova ovog mozga
stvaraju se talamusi koji sužavaju ///
moždanu komoru. Sredinom medularne
strane proteže se hipotalamusnioluk is-
pod koga se nalazi podbrelje (hipotala-
mus). Na donjem kraju, sa svake strane,
stvaraju se izvrati u koje se proteže mož-
dana duplja. To su očni mehurovi. Na
podu meñumozga se nalazi sisičasto po-
lje, dok je prednji deo hipotalamusni
deo. U prednjem delu se nalazi levkasti
hipofizni izvrat (levak) koji učestvuje u
stvaranju hipofize. V. diencephalon.
meñumoždana žlezda, naziv za skup hi-
potalamusnih neurona kojima se prida-
je sposobnost lučenja hormona. V, dien-
cefalna žlezda.
meñunarodna klasifikacija bolesti, po-
vreda i uzroka smrti, klasifikacija koja
treba da omogući jednoobrazne defini-
cije i sisteme klasifikacije bolesti, po-
vreda i uzroka smrti radi praćenja i mo-
gućnosti poreñenja zdravstvenog stanja
stanovništva u jednoj zemlji i izmeñu ze-
malja. Posle niza revizija od kojih je sva-
ka donosila nešto novo u postojećoj kla-
sifikaciji danas je u upotrebi tz v. VIH re-
vizija po redu.
Meñunarodni komitet za vojnu medici-
nu i farmaciju, ustanova koja u skladu
sa Ženevskim konvencijama (v. tamo)
uspostavlja meñunarodnu profesional-
nu saradnju u pružanju humanitarne i
medicinske pomoći i nege povreñenim
i obolelim u miru i ratu. Organizuje
kongrese vojne medicine i farmacije,
objavljuje u svom biltenu podatke o vöj-
nosanitetskoj problematici, doprinosi
razradi humanitarnih prava itd.
meñuprostorna žlezda, hormonogena
žlezda u semeniku izhieñu semenotvor-
nih ćevčica, poznata i kao dijasiematska
meñurebarni
zlezda, pubertetna zlezda, Leydigove ćeli-
je, interstieijalna zlezda.
meñurebarni, v. intercostalis.
megacolon, megakolon, kongenitalno
proširenje čitavog kolona (debelog cre-
va) s hipertrofijom mišićnog sloja u
zidu. Tačna etiologija je nepoznata,
mada se smatra da je uzrok neodgovara-
juća inervacija kolona i sfinktera. Jako
prošireno debelo crevo izaziva pojavu
velikog trbuha, a pražnjenje fekalija se
obavlja u veoma dugim vremenskim in-
tervalima. Megakolon može biti uroñen
ili stečen; akutni m., toksični rnegako-
lon; m. congenitum, uroñeni megako-
lon zbog nedostatka ćelija mijenterij-
skpg nervnog spleta u distalnpm kolo-
nu, koji dovodi do ogromne dilatacije
hipertrofičkog tipa proksimalnog kolo-
na. Izaziva odmah po roñenju uporne
opstipacije, često povraćana, a povod je
za zastoj u rastenju. Sin. HirschprungO'
vd bolest, pelvirektolna ahalazija; hi.
idiopathicum, stečeni megakolon, izaz-
van dugotrajnom opstipacijom; m. toxi-
cum, akutno proširenje kolona u ameb-
nom ili ulceroznom kolitisii.
megaduodenum, nenormalno dugačak i
proširen duodenum. Može da bude
kongenitalan ili stečen, kao u crevnoj
sklerodermiji, uvek praćen poremeća-
jem motorne funkcije,
megaloakrički sindrom, posledica pove-
ćanog somatotropnog hormona (kres-
ein). - ' •, - ' - ; . ': ;- •• .• •' : • :; •. • i
megaloakrija, povećano rastenje samo
okrajnih delova organizma (ruku, nogu,
lica, donje vilice, jezika i dr.) us led pove-
ćanog stvaranja hormona raštenja
(krescina) izazvanog eozinofilnim ade-
nomom hipofize. Netačan izraz akrome-
galija.
megaloblast, veliki eritroblast u kostnoj
srži, u anemijama koje su posledica
manjka u kostnoj srži vitamina Bi2 ili
folne kiseline, ili nereagovanja matičnih
ćelija eritrocitne loze na ove vitamine,
kao što je slučaj u eritremrji.
megaloblastna anemija, v. anaemia.
megaloblastosis, megaloblastoza, pri-
sustvo megaloblasta u kostnoj srži, a po-
mejoza
nekad i u perifernoj krvi u megaloblast-
nim anemijama.
megaiocit, veliki eritrocit, ovalnog oblika
koji se nalazi u perifernoj krvi u toku
megaloblastnih anemija,
megalocornea, megalokorneja, uvećana
rožnjača. Može se javiti izolovanp, kao
uroñena anomalija rožnjače, ili u toku
nekog oboljenja oka (glaucoma conge-
nitum, myopia).
megalogastria, megalogastrija, izrazito
povećan i proširen želudac.
megalomelia, mégalomelrjä, neprirodno
dugački udovi.
megalooesophagus, v. aćhalasia.
megalopenis, prekomerno dugačak pe
nis,; '• '^ :. . ^ •• .;.,:-,
megalosplenia, megalosplenija, izrazito
povećana slezina. V. splenomegalia.
megalosyndactylia, megalosindaktilija,
neprirodno dugački prsti; koji su manje
ili više potpuno srasli meñu sobom/V.
syndactylia*
megaoesophagus, megaezofagus, v. acha-
lasia, cardiospasmus.
megaphallus, megafalus, preterano veliki
muški ud.
megasfera, sporedni serneglavci koji su,
zajedno s glavnim, prodrli u klicinu
pljoštu, bivaju potisnuti energijom glav-
nog semeglavca u hranljivi yitelus gde
sačinjavaju krupne lopte, megasfere.
megaureter, ureter širokog kalibra.
mehanički ileus, v. ileus.
mehanoreceptori, opšti naziv za sve re-
ceptore koji reaguju na fizičke draži.
mehur, v. cystis, vesica.
Meibomove žlezde, (embr.) velike lojne
žlezde kapačnih rubova. Javljaju se u
embriona od 13 cm dužine i počinju da
luče oko 5 meseca. Okolo začetka Mei-
bomovih zlezda stvara se gusto zbijena
vezivna pločay tarsus.
Meigsov sindrom, v. sindrom.
Meissnerova telašca, čulno-receptivne
tvorevine jajastp-klup)častog oblika koje
obezbeñuju osetljivost genitalnih orga-
na.
mejoza (meiosis, meosis), dvè mitotičke
deobe u gametogenezi, pri kojima se iz-
vrše dvedeobe citoplažme, ä samo jed-
489
meki šankr
na deoba hromosoma, i otuda četiri po-
stale ćelije dobiju po n (gametski broj)
hromosoma (kvantitativna redukcija
hromosoma, od 2n na n). U jednoj od tih
deoba na polove se raziñu homologni
hromosomi od dva roditelja, pa se alelo-
morfi rie mogu naći u jednom gametu
(kvalitativna redukcija).
meki šankr, v. ulcus molle.
mekonijum, (embr.) u zjapu crevnog ka-
nala fetusa postoji gust crnkast sadržaj
poznat pod imenom mekonijum (mutlje-
žina). Njega sačinjava: progutana am-
nionska tečnost, izlučevine jetre i gušte-
rače, sljuštene ćelije crevnog zida.
mel, med, proizvod preobražaja u počet-
nom delu želuca pčele nektara sakuplje-
nog sa cvetova. Žut ili mrkožut sirup
koji uglavnom predstavlja rastvor dek-
stroze i levuloze, a sadrži i male količine
etarskih ulja (iz različitih cvetova). Pri
stajanju često se zamuti, jer se izdvaja
dekstroza.
melaena, melena, prisustvo krvi ili kr-
vnog pigmenta u stolici; m. neonato-
rum, melena novoroñenčeta, javlja se
zbog deficita protrombinskog komplek-x
sa u novoroñenčeta; m. spuria, melena
u dojenčeta zbog krvi koja je dospela u
mleko iz fisure bradavice dojke; m.
vera, prava melena.
melancholia, melanholija, duševno
oboljenje koje se odlikuje poremećajem
afekata u vidu teške tuge ili straha, a pri
kome postoje motorna i psihička inhibi-
cija, sumanute ideje propasti i sopstve-
ne krivice, bezvoljnost i sklonost sa-
moubistvu. Javlja se u nastupima ili na-
izmenično s manijom. V. cyclothimia,
psychosis; m. agitata, melanholija u ko-
joj dolazi do motornog nemira i znako-
va jakog uzbuñenja. Sin. depressio ps-
ychica. V. therapia; m. atonica, melan-
holija pri kojoj usled teškog poremećaja
odlučivanja dolazi do odsustva manifes-
tacija volje (melanholička inhibicija), te
bolesnik leži nepomično i ćuti; m. invo-
lutiva, melanholija koja se javlja u stari-
jih osoba u involuciji i koja je do pojave
elektrošoka imala lošu prognozu. Sin.
depressio psychica.
490
melanoma
melanin, mrk ili crnkast pigment u pro-
toplazmi ćelija u obliku zrnaca. Enzim
tirozinaza katalizuje oksidaciju tirozina,
adrenalina i niza fenola dajući odgova-
rajuće hinone koji daljom oksidacijom
stvaraju tamno obojena jedinjenja- me-
lanine. Melanin se normalno nalazi u
ćelijama epiderma, neuroepitelnim će-
lijama mrežnjače, sudovnjače itd. Stva-
ra se u većoj količini u koži pod utica-
jem sunčanih zrakova i u toku trudno-
će. U patološkim stanjima nalazi se u
melanomu i u povećanoj količini u Ad-
disonovoj bolesti.
melanoderma, sekundarna hiperpigmen-
tacija kože. melanodermia
reticularis calorica,
mrežasta hiperpigmentacija koja nasta-
je usled trajnijeg dejstva toplote, npr. u
ložača, kovača i pri korišćenju električ-
nih grejalica na maloj udaljenosti.
melanodermitis toxica, crvenilo kože
lica i ruku, keratoza i pigmentacija koji
se javljaju usled dužeg kontakta s nečis-
tim industrijskim uljima ili katranom.
melanodontia, v. caries dentium, cirkular-
ni karijes.
melanoma, melanom, vrlo maligni tumor,
koji se sastoji od ćelija koje stvaraju i sa-
drže pigment melanin. Razvija se obič-
no u koži iz pigmentnih mladeža (nevu-
sa), u oku, moždanicama itd. Brzo me-
tastazira i dovodi do kaheksije; razliku-
jemo benigne i maligne oblike. Beriigni
oblici se nazivaju pigmentnim nevusi-
ma, a relativno retki maligni oblici su
melanokarcinomi ili maligni melanomi.
Melanomi se najčešće javljaju u koži, ali
se mogu javiti i u sluznici usta, rektuma,
u oku, meningama i mnogo rede na dru-
gim organima ili tkivima; m. malignu
m, maligna neoplazma nastala proli-
feracijom melanoblasta. Javlja se
najčešće na koži lica, vrata i ekstremiteta
osoba u uzrastu izmeñu 30 i 60 godina.
Pre puberteta je izuzetno retka. Većina
malignih melanoma se javlja na ranijem
benignom nevusu. Spada u red
najmalignijih neoplazmi. Širi se putem
limfe u regionalne limfne žlezde i pu-
tem krvotoka u udaljene organe. Pri-
melanosis coli
marna neoplazma i metastaze su mrko
prebojene u zavisnosti od količine ćelija
neoplazme koje stvaraju melanin. Po-
rast ranije mirnog nevusa, ulceracija na
površini, stvaranje kruste i pojava ma-
njih pigmentisanih nevusa oko primar-
nog nevusa znaci su maligniteta.
melanosis coli, prebojavanje sluznice de-
belog creva pigmentom sličnim melani-
nu koji se nalazi u velikim mononuk-
learnim ćelijama sluznice ponekad u
submukozi i limfnim žlezdama mezen-
terijuma. Pigment nije pravi melanin.
melanuria, melanurija, izlučivanje mela-
nina mokraćom, koja je odmah mrko
obojena ili postaje mrka stajanjem.
melasicterus, v. icterus.
melatonin, specifični hormon epifize koja
ga oslobaña pod dejstvom nervnih im-
pulsa; verovatno u sisara ima odreñenu
ulogu na funkciju polnih žlezda (u zavis-
nosti od svetlosnih impulsa).
melem, v. emplastra.
melemi od kaučuka, v. collemplastra.
melituria, meliturija, izlučivanje bilo kog
šećera mokraćom; najčešća meliturija
je glikozurija (v. glycosuria).
melitusni sindrom, v. sindrom.
Melkersson-Rosenthalov sindrom, v. sy-
ndroma.
membrana, opna, listast sloj tkiva koji po-
kriva neku površinu ili razdvaja neki
prostor ili organ; Bowmanova m., Bau-
manova membrana (membrana limi-
tans externa) veoma debela membrana
izmeñu epitela i strome rožnjače; Bru-
chova m., lamina vitrea s. basalis, deo
sudovnjače koji se smatra kao bazalna
membrana sloja pigmentnog epitela;
ćelijska m. u životinja je zgusnuta pro-
toplazma koja se nalazi po obodu ćelije;
m. decidua reflexa, deo promenjene
materične sluznice koji obavija ugnež-
ñeno jaje i odvaja jajnu ćeliju od šuplji-
ne materice. Sin. decidua capsularis;
Descemetova m., bazalna membrana
zadnjeg endotela rožnjače. Sloj koji jako
prelama svetlost, debeo oko 7 mm. Sa-
stoji se od jednog reda pločastih ćelija
vezivnog tkiva. V. lamina limitans inter-
na, cornea, m.hyaloidea, tanka provid-
na opna bez strukture, koja omotava
membranski potencijal
staklasto telo oka i koja je svojom spolj-
nom površinom priljubljena uz mrež-
njaču; m. pupillaris, pupilarna mem-
brana, fina membrana koja zatvara ženi-
cu za vreme embrionalnog života i nes-
taje u toku sedmog ili osmog meseca in-
trauterinog života. Njeni sudovi služe za
ishranu sočiva za vreme embrionalnog
života. Po roñenju ostaje izuzetno u ru-
dimentarnom obliku ne smetajući vidu,
ili retko kao deblja membrana koja de-
limično ili u jačoj meri zatvara predeo
ženice i na taj način dovodi do znatnih
smetnji u vidu (membrana pupillaris
perseverans) m. pyogenica, piogena
membrana, sloj granulacionog tkiva
koji sačinjava zid subakutnog ili hronič-
nog apscesa. Ovo tkivo je bogato poli-
morfonuklearnim leukocitima i stalno
stvara gnoj; Shrapnellova m., najgornji
deo bubanjske opne, koji se nalazi iznad
kratkog nastavka čekića. Ona je vrlo
tanka, jer u njoj nema fibroznog sloja
(pars flaccida membranae tympani).
Perforacije SH. m. često daju povod za
stvaranje holesteatoma u pneumatič-
nim prostorijama srednjeg uva; m. ty-
mpani, bubanjska opna, okruglasta i
tanka poluprozračna opna, koja zatvara
dno spoljnjeg usnog kanala i odvaja ga
od bubanjske duplje srednjeg uva. Pri-
ma treperenja zvučnih talasa slušnih
koščica i prenosi ih na unutrašnje uvo;
m.vitellina, opna žumanceta, v. jaje
(opne).
membranaceus, membranozan, opnast,
koji ima osobine opne npr. labyrinthus
membranaceus, opnasti labirint. Sin.
membranosus.
membranosus, membranozan, opnast,
bogat u opnama.
membranski potencijal, membranski
potencijal mirovanja, razlika ü potenci-
jalu izmeñu unutrašnje i spoljašnje stra-
ne ćelijske membrane koji u prošeku iz-
nosi -85 milivolti s negativnošću u unut-
rašnjosti ćelije. Veličina m.p. varira od
tkiva do tkiva u rasponu od -10 do -100
mV. Razlozi koji uslovljavaju ovakvo
električko stanje membrane su: razlike
u koncentracijama jona natrijuma i ka-
lijuma u intra- i ekstracelularnoj teč-
491
membrum
nosti koje su posledica delovanja speci-
fičnih transportnih sistema u membra-
ni ćelija (pumpe za natrijum i pumpe za
kalijum) koji izbacuju1 natrijum iz ćelije,
a ubacuju kalijum+u ćeliju, zbog čega je
koncentracija Na u vanćelijskoj teč-
nosti 142 mËq a u intracelularnoj teč-
posti 10 mEq tako da je koncentracija
K+ intracelularnp 141 mEq, a u vanćelij-
noj tečnosti 5 mËq; razlike u propustlji-
vosti membrane ćelije koja nije razdra-
žena za Na+ i Kt... Membrana nerazclra-
žene ćelije je nepropustljiva ili slabo
propustljiva za Nat, a propustljiva za
K+ (50 do IQO puta više nego za natri-
jum), zbog čega u ovim uslovima Na+ ne
ulazi u ćeliju, dok K+ izlazi iz CeHJe,
zbog čega i površina opne postaje elek-
tropozitivna, jer negativni joni belanče-
vina zbog svoje veličine ne prate difrizi-
ju kalijuma. S povećanjem propustlji-
vosti opne za Na+ smanjuje se vrednost
m.p. i stvaraju us lovi za spontano i rit-
mičko izbijanje akcijskog potencijala,
odnosno osobinu ćelije koja se naziva
samorazdražljivpst (automatizam). V.
akcijski potencijal
membrum, ud; m. inferius, donji ud ili
ektremitet, noga, paran deo čovečijeg
tela, pričvršćen za donji deo trupa. De-
lovi su: kuk (coxa), but, bedro, stegno
(femur), koleno (genu), potkolenica
(crus) i stopalo (pes). Sin, extremitas in-
feripr; m. superius, gornji ud, ekstremi-
tet, ruka, paran deo čovečijeg tela, pri-
čvršćen za grudni koš. Delovi su: rame s
pazuhom (axilla), nadlaktica (brach-
ium), lakat (cubitus), podlaktica (anteb-
rachium) i šaka (manus). Sin. extremitas
superior; m, virile, muški udr v. penis.
memorija, v. pamćenje.
mena, v. climacterium.
menahinoni, grupa od osam jedinjenja sa
dejstvpm vitamina K.
menarche, menarha, pojava prve men-
struacije, nastaje u devojčica izmeñu 12
i 14 godina, Vreme pojave prve men-
stru^cije, koja može biti i pre 12. godine
zavisi o<j rase, klimatskih prilika i razvi-
jenosti deyqjciçe
Menetrierova bolest, v. bolest.
menformon, jedan naziv  fplikulin.
492
meningitis
Ménièreova bolest, v. bolest.
Ménièreov sindrom, \. syndroma.
meningealni znaci, pdbrambeni refleksi
koji ukazuju da je povećan tonus vratne
i leñne muskulature zbog povećanog in-
trakranijalnpg pritiska u toku meningi-
tisa, krvarenja i tumora. Glavni menin-
gealni znaci su: ukočen vrat, znak Ker-
niga, znaci Bružinskog, znak Vujića i dr.
meninges (pl.) moždanice, moždane opne,
tri opne koje obavijaju mozak i kičmenu
moždinu. Spolja je tvrda opna (dura
mater), u sredini je paučinasta opna
(arachnoidea), a unutra je meka opna (pia
mater) koja naleže na mozak i na kičmenu
moždinu. Tvrda opna sastoji se od dva
lista izmeñu kojih je epidurab ni prostor
(cavum epidurale). Paučinasta je opna
mrežastog izgleda, a izmeñu nje i tvrde
opne nalazi se subduralni prostor. Meka
opna je nežna, naleže na spoljašnju
površinu mozga i kičmene moždine, a
sadrži krvne sudove. Izmeñu ove i
paučinaste opne nalazi se subara-noidni
prostor (cavum subarachnoida-Ie),
ispunjen moždanokicmenom teč-nošću
(liquor cerebrospinalis). V. lepto-^ meninx,
pachymeninx.
meningioma, meningiom, tumpr možda-
nih opni sporog rastenja, vaskulne pri-
rode, duž krvnih sudova moždanica, a
naročito duž gornjeg uzdužnog sinusa.
Iako ograničen, zahvata tvrdu moždani-
ću i lubanju koju često prožima i probi-
;. Ja- •' .-: -• - . - , - : . . , . . : - • • . : / , -.;- .:
meningismus, rneningizam, hiperemija
mekih moždanica s povećanom sekreci-
jpm likvora i slabo izraženim znacima
povećanog intrakranijalnog pritiska.
Bolesnik ima glavobolju, povraćanje,
ograničenu pokretljivost vrata, ali bez
promena u likvoru. V. meningitis.
meningitis, zapaljenje moždanih opni. Za-
paljenje može zahvatiti meke opne; lep-
tpmeningitis; tvrde opne: pachymenin-
gitis. Ajeningitis može biti lokalicpvan na
kpnveksitetu (mf convexitatis) ili na bazi
(m. basilaris); m. cerebrospinalis,
cerebrospinalni meningitis, akutna in-
felftiyna bolest nastala dejstvom menin-
gokpka na meke nipždane opne. Javlja se
sporadično ili u epidemijama, naroči-
meningizam
to meñu osobama združenim u veće za-
jednice (škole, vojska). Bolest prenose
kliconoše i sejači klica. Posle 3-7 dana
inkubacije bolest protiče u tri faze: lo-
kalna ili nazofaringealna, invaziona ili
septička i meningealna. U ovoj posled-
njoj glavni su tzv. meningealni znaci:
Vujićev, Kernigov i Bružinskijev znak.
Likvor je mutan, gnojan; m. lymphocy-
taria; limfocitni meningitis, oboljenje
mekih opni prouzrokovano virusima,
od kojih su samo neki poznati (zauške,
Armstrongov virus). Bolest blagog toka
i dobre prognoze (benigni Lm.); m. oto-
genes, zapaljenje mekih moždanica
koje nastaje od oboljenja srednjeg uva,
prelaženjem infekcije kroz tegmen ty-
mpani, kroz pneumatske ćelije mastoi-
da, sinus sigmoideus, labirint ili kroz
neku frakturalnu pukotinu u slepooč-
noj kosti; m. tuberculosa, tuberkulozni
meningitis, zapaljenje moždanice izaz-
vano tuberkuloznom klicom i lokalizo-
vano pretežno na bazi mozga. Uz menin-
gealne znake postoji oduzetost pojedi-
nih kranijalnih živaca. Likvor je bistar, s
mnogo limfocita i malo šećera.
meningizam, v. meningismus.
meningocele, meningokela, uroñena ano-
malija, u vidu kile moždanih opni na
mestu defekta na lubanji nastale u toku
njenog razvoja. Najčešće se nalazi na
mestima šavova embrionalnih delova
lubanje. Isto tako m. može da bude iste
prirode i istog sastava i duž kičmenog
stuba (meningocele spinalis). V. menin-
gokela.
Meningococcus, Diplococcus intracellu-
laris meningitidis, Neisseria intracellu-
laris, Neisseria meningitidis, gram-ne-
gativni diplokoki koji izazivaju epide-
mičko kočenje vrata (meningitis cereb-
rospinalis epidemica).
meningoencephalitis, meningoencefali-
tis, zapaljenje mozga i moždanih opni;
krpeljni m., zapaljenje mozga i moždani-
ca prouzrokovano filtrantnim virusom
koji se prenosi ujedom krpelja. Ima ga
više vrsta. Jedna je opisana i u našoj
zemlji (Slovenija). Sin. proletnje-letnji
encefalitis, ruski encefalitis, Louping-ill;
m. postvaccinalis, postvakcinalni me-
menorrhagia
ningoencefalitis, zapaljenje mozga i
moždanica koje se javlja retko (u l na
4.000 do 150.000 vakcinacija protivu va-
riole), češće posle prve, a znatno rede
posle druge vakcinacije. Smrtnost je po-
nekad vrlo visoka, a u približno 10% bo-
lesnika ostaju trajne posledice.
meningoencephalocele, nieningoencefa-
lokela, kila moždanih opni na mestu de-
fekta na lubanji, u kojoj se kao sadržaj
nalazi moždano tkivo.
meningokela, v. menongocele.
meningomyelocele, meningomijelokela,
ispupčavanje kičmene moždine i kesas-
to proširenih moždinskih opni van kič-
menog kanala. V. spina bifida. Sin. mye-
lomeningocele.
meninx, meninks, moždanica, opnasti
omotač centralnog nervnog sistema. Po-
stoje tri: spoljna tvrda moždanica (dura
mater), srednja, paučinasta (arächnoi-
dea) i spoljna, meka moždanica (pia ma-
ter).
meniscectomia, meniscektomija, hirur-
ško odstranjivanje zglobnog koluta (me-
niskusa), npr. kolena.
meniscifis, zapaljenje meniskusa u kole-
nu; m. traumatica artic. temporoman-
dibularis, traumatsku zapaljenje koluta
donjoviličnog zgloba: edem meniskusa
stvara otvoreni zagrizaj u predelu
molara.
meniscus, menisk, mali mesec, polume-
sec, fibrozna hrskavična ploča polume-
sečastog ili srpastog oblika. Nalazi se u
zglobu kolena, i to po dva u svakom
zglobu (unutrašnji, veći, meniskus me-
dijalis i spoljašnji, manji, meniskus late-
ralis). Oni omogućuju bolji kontakt i
adaptaciju zglobnih površina butne
kosti i golenjače. Prilikom pokreta u
zglobu klize napred i nazad.
menopauza, uspostavljanje mirovanja po-
Ine funkcije u žene. V. climacterium.
menorrhagia, krvarenje iz materice u vezi
s menstruacijom. Ono povremeno od-
govara normalnom ciklusu, ali se od
normalne menstruacije razlikuje po ob-
ilnosti i dugotrajnosti. Uzrok može da
bude u samoj materici (tumori, zapa-
Ijenjski procesi promene položaja i dr.)
ili u funkciji jajnika.
493
menorrhoea
menorrhoea, menoreja, ciklusno meseč-
no krvarenje iz materice.
menš, um, razum, duh.
menses, v, menstruatio.
menstruatio, menstruacija, mesečno pra-
nje, mesečnica. Fiziološko krvarenje iz
sluznice materice, u direktnoj je vezi sa
sazrevanjem jajne ćelije. Javlja se perio-
dično svakih 28 dana u vreme polne zre-
losti žene, od puberteta do klimaksa.
Sam ciklus odvija se pod uticajem hor-
mona jajnika (estrogena i progesterona)
koji deluju ili istovremeno ili naizme-
nično i njihovim dejstvom dolazi do pri-
preme materice da primi oploñeno jaje,
što se ogleda u boljem protoku krvi ma-
terice. Ukoliko do oploñenja ne doñe
ovako krvlju prožeta i nabubrela sluzni-
ca se raspada u vidu krvarenja - men-
struacije. Pojava krvarenja je znak da do
oploñenja jajeta nije došlo. Sin. menses;
anovularna m., pseudomenstruacija,
krvarenje iz materice bez pojave ovula-
cije. Dozreli folikul ne prsne i jajna ćelija
se u njemu zadrži i degeneriše. Žuto
telo se ne stvara niti se razvija sekrecio-
na faza. Usled uginuća jajeta dolazi do
naglog pada estrogena, što dovodi do
Ijuštenja proliferisane sluznice materi-
ce i pojave krvarenja sličnog menstrua-
ciji. Prema tome, krvarenje potiče od
sluznice materice koja je u stanju proli-
feracije. Anovularni ciklusi najčešće se
javljaju u mladih devojaka u pubertetu,
kada jajnici nisu potpuno razvijeni; pro-
liferaciona faza, prva faza menstrual-
nog ciklusa. Posle završene menstruaci-
je pod uticajem folikulina vrši se rege-
neracija sluznice materice. Nastaje um-
nožavanje ćelija i žlezda. Žlezdane cevi
su u početku faze prave, kasnije duge,
vijugave i uklupčane. Ove promene čine
deo pripreme sluznice materice za pri-
manje oploñenog jajeta; sekreciona
faza, druga faza menstrualnog ciklusa.
Nadovezuje se na proliferacionu fazu.
Pod uticajem progesterona žlezde mate-
rične sluznice se i proširuju i počinju da
luče sluzav sekret. Ove promene omo-
gućuju nidaciju oploñenog jajeta.
mentalis, (1) mentalan, duhovni, npr. de-
bilitas mentalis, duhovna slabost, zaos-
494
Mentholum
talost; (2) bradni, npr. m. mentalis,
bradni mišić.
mentalitet, način mišljenja i reagovanja
neke osobe.
mentalna higijena, naučna disciplina i
medicinska grana koja obuhvata skup
mera za unapreñenje mentalnog zdrav-
lja i sprečavanje mentalnih oboljenja i
poremećaja. Istorijski ovaj termin se u
XIX veku odnosio na pokret za pobolj-
šanje stanja u duševnim bolnicama i od-
nosa prema obolelima nakon izlaska iz
njih, a od 1909. godine kada je formiran
Nacionalni komitet za mentalnu higije-
nu u SAD, pokret se prenosi u Evropu i
postepeno stiče nove sadržaje, koji se
odnose na primarnu, sekundarnu i ter-
cijarnu prevenciju mentalnih oboljenja;
m.h. u ratu, proučava uticaj ratnih us-
lova na psihičko stanje ljudstva, oruža-
nih snaga i stanovništva radi sprovoñe-
nja mera za suzbijanje pojava psihičkih
poremećaja i maladaptacije uopšte, a
posebno za suzbijanje straha i panike.
mentalno zdravlje, stanje u kome jedinka
ima odgovarajući kapacitet za rad, za re-
lacije s drugima, u kome je sposobna da
voli nekog drugog više nego sebe, u
kome je osloboñena odreñenih simpto-
ma kao što su ozbiljan psihički pritisak,
strah, depresija i fobija ili, pak, psihički
konflikti. To je i sposobnost da se savla-
davaju svakodnevni zahtevi i situacije,
uključujući i naše sopstvene emocione
probleme, bez posebnog stresa koji će
se pri tom izazvati. Mentalno zdrava
osoba radi regularno, misli normalno,
vlada svojim emocijama, uživa u životu
i održava razumno dobre odnose sa svo-
jom okolinom.
Mentha piperita, pitoma nana, paprena
metvica, lišće ove biljke (Folia Menthae
piperitae) sadrži etarsko ulje (Oleum
Menthae piperitae), u kome ima mento-
la. Prema našoj farmakopeji oficinalan
je list od pitome nane (Menthae piperi-
tae folium). Ima karminativno dejstvo, a
služi i kao korigens ukusa.
Mentholum, mentol, menta-kamfor, koji
se nalazi u etarskom ulju dobivenom iz
biljke Mentha piperita (pitoma nana,
paprena metvica).
mentum meso

mentum, brada, obradak, predeo lica. mesečnica, v. rnenstruatio.

meperidin, v. petidin. mesencephalon, mezencefalon, srednji
Meprobamatum, meprobamat, služi kao mozak, nalazi se izmeñu moždanog
umirujuće sredstvo u anksioznim sta- mosta i meñumozga. Sastoji se od četvo-
njima, psihičke prenapregnutosti i spa- rogube ploče, moždanih krakova i valj-
zama mišića, oficinalan je prema našoj kaste kapice. Kroz mezencefalon prola-
farmakopeji. zi Sylvijusov kanal koji spaja treću s čet-
merači srednje brzine brojanja, (engl. ra- vrtom moždanom komorom.
temeter) elektronski ureñaji koji se pri- mesenterectomia, mezenterektomija, re-
menjuju u nuklearnoj medicini za mere- sekcija manjeg ili većeg dela opornjaka
nje srednjeg broja impulsa u jedinici (mezenterijuma).
vremena. Skretanje kazaljke pokazuje mesenterialis, mezenterni, opornjački,
broj primljenih impulsa. koji pripada opornjaku tankog creva.
merači vremena, elektronski ureñaji koji Sin. mesentericus, mesaraicus, mezarai-
se koriste u nuklearnoj medicini. Koris- čan.
te se uz skalere (v. skaleri) u cilju posti- mesentericus, mezenteran, v. mesenteria-
zanja veće tačnosti pri merenjima, kao i lis.
za automatizovanje rada složenijih mer- mesenteriolum, mezenteriol, opornjački
nih kompleta. Mogu da se koriste za rad list crvuljka.
s predodreñenim vremenom ili predod- mesenteriorrhaphia, mezenteriorafija,
reñenim brojem impulsa. sutura ili rekonstrukcija rascepljenog
meralgia, meralgija, bol u butini, paraes- opornjaka.
thetica, bol, utrnulost i osećaj »struje«, mesenteriplicatio, mezenteriplikacija,
»mrava« u predelu spoljne strane buti- skraćivanje mezenterijuma nabiraju-
ne usled zapaljenja bočnog spoljnog po- ćim šavovima.
vršinskog nerva butine ili mišićnog mesenteritis, zapaljenje opornjaka; m.
omotača kroz koji se ovaj probija pre retractile, retraktilni mezenteritis, za-
nego što se završi u koži. Često je alko- paljenje mezenterijuma koje izaziva
holizam uzrok meralgije. skvrčavanje, sklerozu, a time svoje skra-
Mercaptopurinum, merkaptopurin, anti- ćenje.
neoplastičko sredstvo, antagonist (ana- mesenterium, mezenterijum, opornjak
log) purina, oficinalan je prema našoj tankog creva, duplikatura peritoneuma:
farmakopeji. koja se pruža od zadnjeg trbušnog zida
mercurialismus, v. trovanje. napred i obavija jejunum i ileum i omo-
mere-poule, (fr.) šlepa ljubav majke pre- gućuje pokretljivost njihovih vijuga. Iz-
ma deci. meñu dva lista opornjaka nalaze se ner-
meroblastna jaja, v. brazdanje. vi, limfne žlezde, krvni i limfni sudovi
merociti, jedra koja u riba postaju od gla- creva.
va prekobrojnih semeglavaca. mesialis, (stom.) mezijalni, bliži sredini,
merokrine žlezde, v. glandula. srednji.
Merseburški trijas, v. trijas. mesiodens, najčešći prekobrojni zub ati-
mesaortitis luetica (svphilitiea), zapa- pičnog oblika, postavljen u medijanoj
Ijenje srednjeg sloja (medije) aorte ter- ravni gornje vilice. Prouzrokuje nepra-
cijarno sifilisne (gumozne) prirode. vilan položaj jednog ili oba centralna se-
mesaraicus, v. mesenterialis, mezaraičan. kutića. V. hyperodontio.
mesarteritis, mezarteritis, zapaljenje meskalin, alkaloid izolovan iz biljke Lo-
srednjeg sloja arterijskog zida (medije), phophora williamsii (docnije dobiven i
najčešće izazvan bakterijskom infekci- sintetski); halucinogen, ne služi kao lek.
jom; m. äortae, najčešće izazvan luetič- meso, m. zauzima jedno od prvih mesta
kom infekcijom, s. mesaortitis luetica meñu animalnim namirnicama za život.
(syphilitica). Biološka vrednost proteina mesa goto-
mesečar, v. somnambul. vo je potpuno ista kao i proteina mleka

495
meso
i jaja. M., naročito unutrašnji organi,
kao što su jetra, bubrezi, mozak, srce i
testis sadrži osetne količine vitamina, A,
Bi, B2> E i K, i malo vitamina C, a u jetri
i dosta vitamina D. Organizam dobro is-
korišćava sve sastavne delove mesa. M.
domaćih životinja ne samo da je hrana
koja se lako kvari nego može ponekad
prenositi prouzrokovače raznih obolje-
nja. M. se može inficirati primarno (in-
travitalno) i sekundarno (postmortal-
no). U prvom slučaju posredi je meso
bolesnih ili iz nužde zaklanih životinja,
a u drugom slučaju kvalitativno bespre-
korno m. inficira se tek naknadno ili se-
kundarno usled neispravnog rukova-
nja. Iz tih razloga klanje stoke i celokup-
ni promet mesom treba da stoji pod
stalnom higijenskom kontrolom koju
vrše orgni sanitarne inspekcije; bobi-
čavo m., m. koje sadrži bobice, tj. čahu-
rice parazitnih glisti pantljičara (Cesto-
des). V. Taenia solium, T. saginata; tro-
vanje mesom, akutno trovanje usled
unošenja hranom mesa zagañenog bak-
terijama (najčešće Salmonella enteriti-
dis ili Gaertnerov bacil) ili produktima
bakterija. Ispoljava se teškim gastroen-^
teritisom s nešto povišenom temperatu-
rom, povraćanjem, prolivom i kolap-
som; divlje m., v. granuloma.
meso, meñuzubno, (stom.) v. papilla in-
terdentalis.
mesoappendicitis, mezoapendicitis, za-
paljenje opornjaka crvuljka.
mesocardium, prisustvo srca u grudnoj
duplji, ispred jednjaka i želuca, deli me-
zodermno tkivo u dve zone: retrokardi-
jalna predstavlja zadnji mezokardijum,
dok se u prekardijalnom prostoru ne
nalazi nikakva spojna mezodermna plo-
ča (prednji mezokardijum).
mesocepbalus, mezocefalus, ovalni oblik
glave, srazmerne dužine i širine.
mesocolon, mezokolon, opornjak debe-
log creva, npr. mesocolon transversum,
opornjak poprečnog dela debelog cre-
va.
mesogastrium, mezogastrijum, (1) opor-
njak želuca; (2) srednji sprat na pred-
njem trbušnom zidu, sastoji se od tri
496
metabolička alkaloza
predela: regio lateralis dextra et sinistra
i regio umbilicalis.
mesonephroma ovarii, retka maligna
neoplazma jajnika koja izgleda da poti-
če od ostatka mezonefroma (primitivni
bubreg). Neoplazma je grañena od tu-
bula koje oblažu niske kockaste ćelije
okruglastih jedara i svetle protoplazme.
Karcinom ovarijuma sa svetlim ćelija-
ma (metanefroma) pripada ovoj grupi
neoplazmi. Slične neoplazme mezonef-
ričkog porekla mogu se pojaviti u cer-
viksu, vagini, parametrijumu, telu ute-
rusa ili širokim ligamentima.
mesopharynx (pars oralis pharyngis ili
buccopharynx), srednji sprat ždrelne
duplje koji je napred u vezi s usnom
dupljom preko ždrelnog suženja (ist-
hmus faucium).
mesosygmoidopexia, mezosigmoidopek-
sija, suspenzija, okačivanje i pričvršći-
vanje mezosigmoida u lečenju prolapsa
gužnjaka.
mesothelioma, neoplazma nastala umno-
žavanjem pokrovnih ćelija seroznih
šupljina kao što su pleura, perikard i pe-
ritoneum. To su benigne neoplazme u
vidu ograničenog čvora ili maligne kada
u vidu plašta obuhvataju čitavu šuplji-
nu. Oba oblika, a posebno maligni, pra-
ćeni su serohemoragičkim izlivom u
šupljini zahvaćenoj neoplazmom. Eksu-
dat obično sadrži ćelije neoplazme.
mesovarium, mezovarijum, opornjak jaj-
nika (deo široke materične veze).
mešak, v. folliculus.
mešana limfocitna reakcija, imunološka
in vitro metoda za izučavanje ćelijske
imunosti putem odreñivanja stepena
proliferacije populacije limfocita stimu-
lisane antigenom.
mešoviti šankr, v. ulcus mixtum.
meta-, u složenicama označava daje nešto
iza ili blizu nečega ili označava razme-
nu. Npr. metakarpna kost, metaboli-
zam. U herniji označava položaj 1:3 u de-
rivatima benzena.
metaboličan, koji se odnosi na metaboli-
zam, tj. na promet materija.
metabolička acidoza, v. acidosis.
metabolička alkaloza, v. alkalosis.
metabolit
metabolit, proizvod metabolizma, tj. pro-
meta materija u organizmu.
metabolizam, promet materija, hemijski
procesi koji se vrše u organizmu, bilo
asimilacijom (anabolizam), bilo dezasi-
milacijom (katabolizam). Asimilacijom
su obuhvaćeni procesi raspadanja, a de-
zasimilacijom procesi izgradnje orga-
nizmu potrebnih supstancija. Odgova-
rajući sastav organizma u dinamičkoj
ravnoteži je karakteristika svih živih or-
ganizama; m. bakterija, u osnovi meta-
bolizam u mikroorganizmima (kao i u
višim organizmima) ima mnogo zajed-
ničkog, ali ima i svoje specifičnosti. U
mikroorganizmima se nalaze svi prelazi
od gotovo potpunog nedostatka sopst-
venog metabolizma (virusi) pa do veo-
ma slabog metabolizma rikecija, zatim
metabolizma u patogenih bakterija,
koje ne mogu obavljati svoje metabolič-
ke procese, bez prisustva organske ma-
terije i, najzad, bakterija koje mogu žive-
ti u sredini gde postoje samo neorgan-
ske supstancije; bazalni m., osnovni
promet materija, minimalna potrošnja
kiseonika, odnosno najmanje stvaranje
toplote nekog organizma u stanju po-
tpunog mirovanja, najmanje 12 časova
posle uzimanja hrane. Bazalni metabo-
lizam predstavlja energiju koju organi-
zam troši za održavanje svojih osnovnih
funkcija, kao što su disanje, rad srca, or-
gana za varenje, održavanje telesne tem-
perature itd. Bazalni matabolizam se
meri aparatima koji na osnovu potroš-
nje udisanog kiseonika omogućavaju iz-
računavanje kalorija na čas i kvadratni
metar telesne površine. U zdravog čove-
ka vrednosti bazamog metabolizma se
kreću od -15% do +15% u odnosu na
vrednosti koju bi trebalo da neka osoba
ima s obzirom na svoj pol, starost i po-
vršinu tela. V. hyperthyreosis, hypothy-
reosis; ćelijski m., v. intermedijarni m.;
m. energije, utrošak energije potreban
za održavanje života (osnovni energet-
ski promet ili bazalni metabolizam) i vr-
šenje rada pod raznim uslovima života;
intermedijarni m., promene koje hran-
Ijivi sastojci pretrpe u organizmu od nji-
hove resorpcije do njihovog izlučivanja
32 Medicinski leksikon
metalne šine
u obliku krajnjih proizvoda metaboliz-
ma. Sin. ćelijski metabolizam; m. lipida,
(seks.) u ginoidnih konstitucija (u muš-
kog i ženskog) ispoljava se anabolizam
neutralnih masti. Vrednost adipomišić-
nog odnosa utoliko je manja ukoliko se
polna konstitucija više orijentiše u muš-
kom pravcu; m. materija, razlaganje
materija u organizmu sve do konačnog
proizvoda; mineralni m., promet neor-
ganskih (mineralnih) supstancija u or-
ganizmu; m. protida, (seks.) u android-
nih konstitucija (normalnih i hiperan-
droidnih muškaraca i androidnih žena)
ispoljava se u intenzivnom anabolizmu.
Androgeni fiksiraju mišićni i žlezdani
kreatin. To što kreatinurija iščezava po-
sle puberteta i u devojčice, objašnjenje
treba tražiti u dejstvu ženskih androge-
na (iz jajnika i iz kore nadbubrežnih
žlezda); m. purina, promet purinskih je-
dinjenja sve do njihovih konačnih pro-
izvoda. U sisara je konačni proizvod m.
purina mokraćna kiselina; m. vode i
elektrolita, odlikuje se u muškom polu
većim vaskularnim tropizmom vode i
natrijum-hlorida u androidnih konsti-
tucija nego što je lakunarni tropizam.
Muškarci rede od žena ispoljavaju tež-
nju ka alkalozi.
metacarpus, metakarpus, doručje, deo
šake izmeñu ručja, korena šake i prstiju.
Sastoji se od pet izduženih kostiju koje
se jednim krajem zglobljavaju s kostima
ručja, a drugim krajem s prvim članci-
ma (falangama) prstiju.
metacentričan, hromosom sa centrome-
rom smeštenom u njegovoj sredini.
metaciklin, derivat antibiotika oksitetra-
ciklina.
metahromatička zrna, v. Babes-Ernstove
granule.
metahromazija, različito bojenje ćelija i
drugih elemenata tkiva u prelazima os-
novne boje rastvora. Zasniva se na ad-
sorpciji izmeñu boje i tkivnog elementa,
pri čemu nastaje materija koja drukčije
boji ili nastaje taloženje te materije, te
talog ima drukčiju boju nego rastvor.
metakarpalne kosti, v. ossa metacarpalia.
metalne Šine, v. šine, metalne, ferula metal-
lica.
497
metamorphopsia
metamorphopsia; metamorfopsija, viñe-
nje predmeta kao da su iskrivljeni. Jav-
lja se pri oboljenju centralnih delova su-
dovnjače i mrežnjače, kao i pri ablaciji
retine koja je zahvatila makulu.
metamorfoza, preobražaj koji se sastoji
od različitih faza kroz koje životinje iz
izvesnih grupa (crvi, mekušci, zglavkari,
kičmenjaci) prolaze u toku individual-
nog razvića. Embrionalna faza završava
se u opni koja zaštićuje jaje (jajnu ćeli-
ju). Larvena faza nastaje kad organizam
napusti zaštitnu opnu, sposoban da živi
izvan nje kao »larva« (npr. gusenica, pu-
noglavac). M. je nepotpuna (hemimeta-
bolija) kad izmeñu larve i odrasle, polno
zrele jedinke, imago, postoje postupni
prelazi: m. je potpuna (holometaboli-
ja) kad izmeñu larve i odrasle jedinke
postoji, npr., faza »lutke« (u komaraca,
pčela itd.). U završnoj fazi gube se izves-
ni organi, a stvaraju novi.
metan, močvarni, barski, rudnički, pras-
kavi gas. Najjednostavniji ugljovodonik
iz homologog reda alkana. Metan je bez-
bojan gas, zapaljiv. Nalazi se u prirodi u
zemnim gasovima i u ugljenokopima,
gde se stvara pri spontanom raspadanju^
ugljena. Pored toga, nalazi se u gasu za
osvetljenje, u kanalskim gasovima i pri-
likom vrenja celuloze. Naročito je opa-
san u rudnicima, jer u koncentraciji od
5 do 14% u vazduhu stvara snažnoek-
splozivnu smešu. Eksplozijama metana
u rudnicima pridružuju se redovno ek-
splozije ugljene prašine.
metanefrogeno tkivo, kaudalni kraj nef-
rogene vrpce.
metanefros, definitivni bubreg.
metanol, alcohol methylicus, metil-alko-
hol, . V. Methanolum.
metantelin-bromid, sintetsko kvaternar-
no amonijum-jedinjenje, ima parasim-
patolitičko dejstvo.
metaphysis, metafiza, deo cevaste kosti
koji se nalazi izmeñu epifize i dijafize, a
rastavlja ih spojna hrskavica. Sastoji se
od sunñeraste kosti.
metaplasia, metaplazija, proces promene
ćelija iz jednog tipa u drugi. Može da na-
stane usled hroničnog zapaljenja ili du-
498
metathalamus
gotrajnih nadražaja, smetnji u ishrani i
smetnji u funkciji. Promena troslojnog
respiratornog epitela u pločasti višes-
lojni čest je primer metaplazije; m.
myeloides, mijeloidna metaplazija, pri-
sustvo tkiva kostne srži u drugim orga-
nima, naročito u slezini (m. m. lienis),
zbog skleroze (fibroze) kostne srži. Sin-
drom u kojeg postoje izražena spleno-
megalija, anemija, prisustvo eritroblas-
ta i mladih ćelija granulocitne loze u pe-
rifernoj krvi i ekstramedulska hemato-
poeza u slezini i jetri. Postoji primarni
oblik, poznat kao agnogena mijeloidna
metaplazija, mijelofibrozis, mijeloskle-
rozis i sekundarni u toku policitemije,
ili tuberkuloze ili metastaza u kostnoj
srži.
metaplazma ili metaplazmne strukture,
organčići odreñene uloge u pojedinim
ćelijama na površini (bičevi, treplje,
mikroresice, kutikule i dr.) ili u unutraš-
njosti (miofibrili, neurofibrili, tonofibri-
Ii i dr.).
metarodopsin, jedan od meñuproizvoda
koji se dobija pri razlaganju rodopsina.
V. rodopsin.
metastasis, promena nastala rasejava-
njem ćelija, supstancija, vazduha, ulja ili
drugih supstancija krvnim i limfnim pu-
tem ili putevima koji postoje kao nor-
malni (bronhije, creva i si.) Termin se
najčešće upotrebljava za tzv. sekundar-
ne čvorove malignih neoplazmi koji su
se rasejali.
metasyphilis, metasifilis, ranije upotre-
Ijavan pojam za pozni sifilis, tabes do-
rsalis i paralysis progressiva. Sin. meta-
lues.
metatarsalgia, metatarzalgija, bol u pre-
delu donožja usled nenormalnosti sto-
pala ili osteohondroze zglobnih glavica
donožnih kostiju. V. Mortonova bolest.
metatarsus, metatarzus, donožje, deo sto-
pala izmeñu nožja, korena stopala i pr-
stiju. Sastoji se od pet izduženih kostiju
koje se zglobljâvaju s kostima nožja i pr-
vim člancima (falangama) prstiju.
metatarzalne kosti, v. ossa metatarsalia.
metathalamus, metatalamus, zajednički
naziv za dve kvržice (kolenasta tela)
metatropizam
smeštene iza i ispod talamusa (corpus
geniculatum mediale et laterale).
metatropizam, obuhvata inverziju potre-
ba i ponašanja polova: u normalnom
stanju to odgovara aktivnosti i agresiv-
nosti žene, a pasivnosti i podatljivosti
muškarca. U patološkom slučaju to do-
seže do masohizma muškarca i sadizma
žene.
metencefalon, na primarnom zadnjem
mozgu mogu se razlikovati dva dela:
prednji, metencefalon i zadnji, mijence-
falon.
meteorismus, meteorizam, nadutost tr-
buha usled nagomilavanja gasova u di-
gestivnom traktu, posledica dispepsije i
usporenog portnog krvotoka u bolesni-
ka s cirozom jetre, zbog paralize creva
(ileus).
meteorizam, v. meteorismus.
metformin, dimetil-bigvanid, antidijabe-
tik (v. tamo), u nas nije registrovan (v. i
bigvanidi}.
Methadoni chloridum (metadon-hlorid),
analgetik (sintetska zamena za morfin);
oficinalan je prema našoj farmakopeji.
methaemoglobinaemia, methemoglobi-
nemija, prisustvo methemoglobina u
krvi, koje je uzrok cijanoze. Može biti
izazvana lekovima, manjkom enzima
methemoglobin-reduktaze (nasleñuje
se autosomno recesivno), ili prisustvom
hemoglobina JVI u eritrocitima (nasleñu-
je se autosomno dominantno).
methaemoglobinuria, methemoglobinu-
rija, prisustvo methemoglobina u mok-
raći.
Methanolum, metanol, metil-alkohol, al-
kohol dobiven suvom destilacijom dr-
veta. Ne upotrebljava se u medicini, dok
se često upotrebljava u zanatstvu. Otro-
van je i često, ako se udišu njegove pare
ili se pije umesto običnog alkohola, pro-
uzrokuje slepilo.
methemoglohin, derivat oksihemoglobi-
na u kome je kiseonik čvrsto spojen.
Gvožde je u hemu methemoglobina tro-
valentno, za razliku od oksihemoglobi-
na, u kome je ono dvovalentno. M. je
boje mrke kao čokolada. Stvara se u or-
ganizmu pri izvesnim trovanjima, npr.
acet-anilidom, kalijum-hloratom, nitro-
32*
metilensko plavilo
benzolom i dr. Prisustvo m. u krvi uzrok
je nekih cijanoza. Kiseonik m. ne može
da se koristi u tkivima.
methionin, jedna od aminokiselina koje
sadrže sumpor. U novije vreme upot-
rebljava se u lečenju oboljenja jetre, na-
ročito ciroze.
Methyldopum, Metildopa (L-alfa-metil-
dopa), sredstvo za lečenje hipertenzije i
karcinoida; oficinalan je prema našoj
farmakopeji.
methylene blue, metilensko plavilo,
(stom.) primenjuje se kao 2-4%-tni vo-
deni rastvor u lečenju manjih, površins-
kih oštećenja sluzokože usta, zbog anti-
septičkog dejstva.
Methylenum, metilen, dvovalentni radi-
kal (-CH2-) koji se nalazi u mnogim je-
dinjenjima, ali nikad slobodan; M. coe-
ruleum, metilensko plavilo, blago anti-
septičko sredstvo. U medicini služi i kao
boja, npr. u mikroskopkoj tehnici. Sin.
Tetramethylthioninum chloratum, Tetra-
rnethylthionini chloridum.
Methylis hydroxybenzoas (metilhidrok-
sibenzoat, metilparaben), alifatički es-
tar parahidroksibenzojeve kiseline,
konzervans za farmaceutske preparate;
oficinalan je prema našoj farmakopeji.
Methylium phenylchinolincarbonicum,
metil-estar fenil-hinolin-karbonske ki-
seline. Povećava izlučivanje mokraćne
kiseline putem bubrega.
Methylrosanilini chloridum, metil-roza-
nilijum-hlorid (metil-violet, gentiana--
violet), služi kao sredstvo protiv parazita
Strongyloides stercoralis i Oxyuris
vermicularis. Danas je upotreba ove
boje znatno smanjena.
Meticilin (dimetoksifenil-penicilin), polu-
sintetski penicilin, otporan prema dej-
stvu penicilinaze.
metil, jednovalentni radikal -
izveden iz metana .
metil-alkohol, v. Methanolum.
metil-bromid, , upotrebljava se
u hemijskoj industriji za gašenje požara
i za uništavanje štetočina. Posle
udisanja pare dolazi do edema pluća,
manjkavosti krvotoka i nervnih
poremećaja.
metilensko plavilo, v. Methylenum coeru-
leum. .Test metilenskim plavilom, v. test.
499
metil-holantren
metil-holantren, policiklični ugljovodo-
nik kancerogenih svojstava, hemijski
sličan jedinjenjima koja se i normalno
nalaze u organizmu (žučne kiseline, ho-
lesterol, hormoni polnih žlezda).
metil-oranž, natrijumova so monosulfoki-
seline p-dimetil-amino-azobenzen. U
herniji služi kao alkaliacidimetrijski in-
dikator. U alkalnom rastvoru je bledo-
žut, a u kiselom crvenkast.
metil-paraben, v. Methylis hydroxyben-
zoas.
metil-prednizolon, sintetski derivat gli-
kokortikoida.
metil-testosteron, androgeni preparat,
oficinalan je prema našoj farmakopeji
(Methyltestosteronum); upotrebljava se
u obliku lingvaleta.
metil-tiouracil, 6-metil-2-tiouracil. Antiti-
reoidna supstancija (sprečava sintezu
tireoidnog hormona i snižava bazalni
metabolizam). Upotrebljava se za leče-
nje hipertireoidizma. V. propiltiouracil.
metil-zeleno, boja, derivat trifenil-meta-
na. Služi u mikroskopskoj tehnici za bo-
jenje jedara.
metimazol, v. Thiamazolum.
metirapon, sintetske sredstvo, smanjuje
endogeno stvaranje hidrokortizona;
služi za ispitivanje funkcije sistema hi-
potalamus-hipofiza i nadbubrežnih
žlezda.
metod, način naučnog istraživanja kojim
se odreñuju polazne osnove i granice
istraživanja. Osnov svakog istraživanja
je dijalektičko-materijalistički metod
koji polazi od principa teorije i prakse i
koristi analitičko-sintetski pristup. U
medicini se koriste statistički, epide-
miološki i socijalno-medicinski metod.
metoksalen, sredstvo za pigmentovanje;
senzibiliše kožu prema ultravioletnoj
svetlosti.
metoksifluran, isparljiva tečnost, inhala-
cioni opšti anestetik.
metol, derivat benzola (para-metilamino-
fenol sulfat) (HO-CeH 4 - NHCHa) 2 -•
HaSOA. Reduktivna supstancija u raz-
vijaču, pretvara latentnu sliku fotoe-
mulzije u vidljivu, delujuči na osvetlje-
na zrnca srebrobromida.
500
mezenhim
Metopiron (hem.: 2-metil-l,2-dipiridil (3')-
-1-okso-propan), supstancija koja bloki-
rajući 11-beta-hidroksilazu u kori nad-
bubrežnih žlezda sprečava sintezu kor-
tizola (v. cortisol), a i drugih hormona (v.
tamo) kore, što se koristi u izvoñenju
metopironskog testa (v. test metopiron-
ski)..
metotreksat (ametopterin), antimetabo-
lit (antagonist pteroilglutaminske kise-
line), služi za lečenje nekih malignih
oboljenja.
metreurinter, gumeni balon ili životinjski
mehur, kojim se vrši veštačko, nekrvavo
širenje kanala materičnog grlića (met-
reuriza). Postoje različiti oblici metreu-
rintera a najpoznatiji je Champetier de
Ribesov.
metritis, zapaljenje materice. Obično se
javlja na grliću materice (cervicitis), ali
neretko zapaljenjski proces obuhvata i
samo telo materice (pravi metritis).
Može imati akutan i hroničan tok.
metro-, predmetak koji kazuje da se odnosi
na prisustvo ili funkciju materice, kao i na
sve pojave koje su u vezi s njom, npr.
metrorrhagia - krvavljenje iz mate-^ riče.
Metronidazolum (metronidazol), triho-
monacidno i amebicidno sredstvo; ofi-
cinalan je prema našoj farmakopeji.
metropathia, metropatija je ravnomerna
hipertrofija materice u celini (trupa i
grlića). U preklimakterično doba nasta-
je usled pojačanog dejstva estrogena,
koje izaziva učestalost i produženje pro-
liferativne faze. Drugi uzroci metropati-
je mogu biti: dugotrajni hronični zapa-
ljenjski procesi, slaba involucija posle
poroñaja i pobačaja, česti poroñaji i sta-
tičke promene položaja materice (ret-
rofleksija, prolaps). Mikroskopski pre-
gled pokazuje hiperplaziju muskulature
i veziva kao i sluznice, dok istovremeno
postoji i skleroza krvnih sudova.
Meyer-Betzova bolest, v. bolest.
mezaraičan, koji pripada mezenterijumu.
mezenhim, mezoderm koji stvara vezivne
ćelije, potporno i postavno tkivo izme-
ñu drugih blastodermnih listova, sve vr-
ste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti,
zubnu kost, srce, krvne ćelije, sudove,
mezenhimna jezgra
slezinu, mišiće (izuzev dužice), zglobove
i njihove zidove.
mezenhimna jezgra, mesto bujanja me-
zenhimnog tkiva pod gonadnim poljem.
mezenhimula, v. celomacija.
mezenterijum, crevni opornjak.
mezoblast, primarni mezoderm.
mezobranhijalno polje, trougaono polje
koje na embrionu od 2,5 mm dužine, og-
raničavaju prednji krajevi škržnih luko-
va na zadnjoj strani prednjeg zida ždre-
Ia, s osnovicom okrenutom nadole.
mezoderm, srednji blastodermni list.
mezofilne bakterije/ bakterije čija opti-
malna temperatura iznosi 35 do 370C,
minimalna 5-250C, a maksimalna 40-
450C.
mezogastrijum, želudačni opornjak.
mezomerija, mezomerija ili elektronska
izomerija je vrsta izomerije gde su u pi-
tanju jedinjenja koja se sastoje od jed-
nako grañenih molekula s jednako po-
redanim atomima i atomskim grupama,
a mogu se prikazati formulama koje se
medu sobom razlikuju samo drugčijim
rasporedom elektrona. U mezomernim
jedinjenjima postoje dva granična sta-
nja izmeñu kojih se stavlja znak—, npr.
u benzena se može zamisliti mezomeri-
ja:
j-
mezonefrogeno tkivo, poznato još i kao
Wolffovo telo (mezonefros).
mezonefros, v. Wolffovo telo.
mezosomi (mikrosomi), strukture formi-
rane invaginacijom citoplazmatske
membrane. One se mogu lako videti
elektronskim mikroskopom na tankim
presecima (B. subtilis). Njihov broj i nji-
hova lokalizacija su varijabilni, ali se oni
nalaze često blizu septuma deljenja i u
neposrednoj blizini nuklearnog apara-
ta. Smatra se da mezosomi učestvuju u
odvajanju dva srodna nukleolusa.
Mibellijeva bolest, v. porokeratisis.
micele, submikroskopske čestice .otkrive-
ne pomoću ultramikroskopa, polariza-
cionog mikroskopa i rendgenografije u
gel-stanju, a i u sol-stanju koloidnih
rastvora.
microcytaemia
micetizam, trovanje gljivama, uglavnom
Amanita muscaria (brzi tip trovanja,
Mycetismus nervosus) i Amanita phal-
loides (produženi tip trovanja, Mycetis-
mus choleriformis).
Michalkovitzev organ, epitelni deo WoIf-
fovog kanala.
Mickuliczev sindrom, v. sindrom.
microangiopathia, mikroangiopatija, bo-
lest sitnih krvnih sudova; m. diabetica,
prisustvo zadebljanja osnovne membra-
ne u sitnim krvnim sudovima u skoro
svim organima u dijabetesu, koje je po-
vod za mnogobrojne komplikacije (gan-
grene, retinopatiju, bubrežne promene
i dr.); m. thrombotica, stvaranje trom-
ba u arteriolama i kapilarima. V. trom-
bozna tromocitopenijska purpura, pod
purpura.
microb, v. microorganismus.
microblepharia, mikroblefarija, nedo-
voljna razvijenost kapaka, postojanje
suviše malih očnih kapaka.
microbodies, v. peroksisomi.
microcephalia, mikrocefalija, nakaznost
koja se odlikuje neobično malim moz-
gom i malom lubanjom. Mikrocefalija je
obično praćena raznim stupnjevima
maloumnosti. V. oligophrenia.
micrococcacae, bakterije ove familije od-
likuju se svojim oblikom; imaju sferoi-
dan ili ovalan oblik. Zajednička im je
osobina da izazivaju patološke promene
gnojne prirode, kao i septikemije s em-
bolijama. U ovu grupu spadaju: Staphy-
lococcus, Streptococcus, Diplococcus
pneumoniae, N. meningitidis i N. gonor-
rhoeae.
microcornea, suviše mala rožnjača. Uro-
ñena anomalija, koja može biti izolova-
na ili u sklopu mikroftalmusa. Javlja se
i pri hipermetropiji.
microcrania, nenormalno mala lubanja s
malom lubanjskom dupljom, dok je lice
u uporeñenju s njom nesrazmerno veli-
ko.
microcurie, mikrokiri, milioniti ñeo kirija
(MCi).
microcytaemia, mikrocitemija, nalaz u
perifernoj krvi eritrocita manjih nego
normalni eritrociti. Vrlo čest nalaz u hi-
pohromnoj hiposideremijskoj anemiji.
501
microdontia
microdontia, mali zubi; apsolutna m.,
zubi su malih dimenzija. Sin. prava mik-
rodoncija; relativna m., zubi su proseč-
ne veličine ali previše sitni u odnosu na
veličinu kostiju vilica. V. dysharmonio
dentomaxillaris, macrodontio.
microglia, mikroglija, ćelije za koje se ve-
ruje da su mezodermni ćelijski elementi
nastali iz perivaskulnog tkiva, a nalaze
se u centralnom nervnom sistemu. Ćeli-
je su sa sitnim jedrima, gustog hromati-
na, protoplazma je veoma oskudna kao
i njeni nežni produžeci, pa zahtevaju po-
sebne metode bojenja.
microglossia, mikroglosija, preterano
mali jezik. Uroñena nepravilnost, veo-
ma retka i nikad nije usamljena. Svi
zubi su nagnuti oralno, mada su kosti vi-
lica normalno razvijene.
micrognathia, mikrognatija, nedovoljno
razvijena vilica; m. mandibularis, donja
vilica nedovoljno razvijena. Njen položaj
je uvek distalan. Može biti uroñena (v.
Syndroma Pierre Robin), stečena kao
posledica ankiloze temporomandi-
bularnog zgloba i kao simptom koji se
javlja u svim poremećajima razvitka pr-
vog škržnog luka, v. macrognathia; m. -"
maxillaris, nedovoljno razvijena gornja
vilica; m.m. totalis, gornja vilica u celini
zaostala u razvoju, u gornjem nizu zuba
postoje ili anodoncije pojedinih zuba ili
izrazita teskoba zuba; m. prema-xillaris,
postoji samo obrnut preklop sekutića.
Sin. pseudoprogenija, prividna pro geni ja.
microhaematuria, mikrohematurija, he-
maturija koja se može otkriti samo mik-
roskopskim pregledom sedimenta mok-
raće u kojem se nalaze eritrociti. V. hae-
maturia.
micromastia, mikromastija, nenormalno
male dojke.
micromelia, mikromelija, kratkoća udo-
va u osoba inače pravilno razvijene gla-
ve i trupa. Mikromelija se nalazi u nes-
razmernih patuljaka, odnosno u osoba s
poremećenim lučenjem žlezda s unutra-
njim lučenjem (u smanjenoj funkciji ili
u odsustvu funkcije tireoidne žlezde, u
hipergenitalizmu i u poremećaju rasta
502
mictio
kosti - hondrodistrofiji). V. chondrody-
strophia foetalis.
microorganismus, mikroorganizam, jed-
noćelijsko, golim okom nevidljivo živo
biće. U mikroorganizme spadaju: bakte-
rije, gljive, rikecije, virusi i protozoe.
Sin. microb.
microphakia, mikrofakija, pojava suviše
malog sočiva oka.
microphthalmus, mikroftalmus, nenor-
malno malo oko. U pitanju je sprečava-
nje razvitka očne jabučice u celini, čiji
uzrok nije poznat.
micropsia, mikropsija, subjektivno opa-
žanje pri spazmu akomodacije da pred-
meti izgledaju suviše mali.
microsporia, mikrosporija, mikotičko
oboljenje dlake glave i brade, gole kože
i nokata, prouzrokovano gljivicama
roda microsporon. U mikrosporiji je
dlaka krta, slomljena, kratka i nagnuta
u istom smeru. Promena je mahom u
obliku većih kružnih polja.
Microsporon, mikrosporon, parazit bilj-
nog porekla (sitne spore oko dlake u ob-
liku mozaika). Postoje 2 vrste: (1) M.
Aoudouini i M. felineus, koji prouz-
rokuju površinsku i duboku mikrospo-
riju (mikoze), i (2) M. furfur, prouzro-
kovač oboljenja pityriasis versicolor, i
M. minutissimum, prouzrokovač erit-
razme (epidermofitije).
microthrombosis, mikrotromboza, mali
ugrušci u kapilarima i malim krvnim su-
dovima raznih organa.
microtia, mikrotija, uroñena anomalija
oblika usne školjke koja je znatno sma-
njena ili je čak svedena samo na mali
kožni nabor u kojem ima nešto hrskavi-
ce. Obično je mikrotija deo šire anoma-
lije oblika koja zahvata i srednje uvo. V.
atrezija uva.
mictio, mikcija, mokrenje, akt kojim se
napunjeni mokraćni mehur ispražnjuje.
Pražnjenje mokraćne bešike u toku
mokrenja zavisi uglavnom od kontrak-
cije mišića detruzora i relaksacija unut-
rašnjeg i spoljašnjeg sfinktera. Mokre-
nje je refleksna radnja koju olakšavaju i
koče viši moždani centri. Mokraća iz
bubrega stalno pritiče u mokraćnu be-
Middeldorpfova udlaga
šiku, ne povećavajući znatnije pritisak u
njoj sve dok se ne napuni do odreñene
zapremine (cistometrogram). Prva po-
treba za mokrenjem se javlja kad se u
mokraćnoj bešici sakupi oko 150 ml
mokraće, a neodložna potreba kad u
njoj ima oko 400 ml mokraće. U toku
mokrenja unutrašnji sfinkter, spoljašnji
sfinkter i mišići meñice se opuštaju, a
detruzor se kontrahuje. Izvesna pod-
ručja centralnog nervnog sistema (snaž-
ni olakšavajući i zaprečni centri u mož-
danom stablu; neki centri u kori velikog
mozga koji deluju uglavnom zaprećno)
mogu potisnuti ili olakšati čin mokre-
nja.
Middeldorpfova udlaga, v. udlaga.
midrijaza, v. mydriasis.
Miescher-Lederova bolest, v. bolest
migrena, (fr. migraine) glavobolja, kao
oboljenje za sebe, počinje u pubertetu, a
prestaje u klimaksu ili starosti. Javlja se
u napadima, obično posle spavanja, s ja-
kim bolom u jednoj polovini glave i po-
vraćanjem na vrhuncu bola, zatim
snom, posle koga bol prestaje. Traje ne-
koliko časova, a rede nekoliko dana
(status hemicranius). Sin. hemicrania;
m. abdominalis, nastupi grčeva u trbu-
hu u dece; m. complicata, glavobolja sa
parestezijama i prolaznim oduzetosti-
ma u suprotnoj polovini tela; m. oph-
thalmica, migrena u kojoj pre nastupa
glavobolje postoje hemianopsija ili sko-
tomi (scotoma scintillans); m. ophthal-
moplegica, glavobolja praćena prolaz-
nom oduzetošću III, IV ili VI moždanog
živca.
Mihalkoviczev organ, preostali kanalići
mezonefrosa spojeni sa semenim cevči-
cama. Stvaraju odvodne kanaliće glave
pasemenika.
mijelencefalon, v. metencefalon.
mijelin, mešavina raznih lipida, glavni sa-
stojak košuljice živaca.
mijeloblastna leukemija, v. leukaemia.
mijelocistokela, v. myelocystocele.
mijelocistomeningokela, v. myelocysto-
meningocoele.
mijelocit, ćelija granulocitne loze u kojoj
se već javljaju zrnca karakteristična za
ovu krvnu lozu. Prema vrsti zrnaca, po-
mikrobiologija
stoje neutrofilni, eozinofilni i bazofilni
mijelociti. Normalno se m. nalaze u
kostnoj srži. U perifernoj krvi nalaze se
u granulocitnoj (mijeloidnoj) leukemiji
i u toku izraženih leukocitoza.
mijeloftizna anemija, v. anaemia.
mijelografija, rendgensko snimanje sub-
duralnog prostora kičemnog kanala po-
što se u ovaj prethodno ubrizga neko
pozitivno ili negativno kontrastno sred-
stvo. Služi za utvrñivanje odnosa kičme-
ne moždine ili njenih korenova prema
kičmenom stubu, u slučajevima njihova
oboljenja. Sin. myelographia.
mijeloidna leukemija, v. leukaemia.
mijeloidna metaplazija, v. metaplasio
myeloides.
mijeloproliferativni sindrom, v. bolest.
mijeloscintigrafija, v. scintigrafija.
mikocidi, fizička i hemijska sredstva koja
uništavaju gljivice.
mikroaerofili, bakterije koje se razmno-
žavaju u aerobnim uslovima, ali najbo-
lje kada je koncentracija kiseonika u
vazduhu nešto manja od normale, a
koncentracija ugljen-dioksida veća;
bakterije rastu nešto malo ispod površi-
ne hranljive podloge.
mikroangiopatije, dijabetske, promene,
pretežno na malim arterijskim krvnim
sudovima, koje su specifične za šećernu
bolest (v. tamo), a javljaju se najčešće na
mrežnjači i bubrežnim glomerulima.
mikroangiopatska hemolizna anemija,
v. anaemia.
mikroautoradiografija, v. auto radio grafi-
ja.
mikrobar, oznaka , vansisteniska
jedinica pritiska koja se može i dalje
koristiti, 1/ = 0,1 Pa.
mikrobiologija, nauka koja proučava
mikroorganizme, može se prema pred-
metu proučavanja raščlaniti na: bakte-
riologiju, mikologiju i virusologiju. Me-
ñutim, s obzirom na praktičnu primenu
mikrobiologije, treba razlikovati medi-
cinsku, poljoprivrednu, tehničku i veteri-
narsku mikrobiologiju. One su meñu-
sobno toliko različite da su predmet po-
sebnih oblika studija. Ipak ima niz os-
novnih saznanja koji su zajednički, bilo
kojoj mikrobiologiji, zbog toga sve pri-
503
mikrodisekcija
padaju u okvir discipline - opšte mikro-
biologije.
mikrodisekcija, disekcija tkiva ili ćelija
pod mikroskopom.
mikrohirurgija, disekcija sitnih struktura
koja se izvodi kontrolisanjem operativ-
nog rada mikroskopom, npr. u otorino-
laringologiji i oftalmologiji. V. mikrodi-
sekcija; m. uva, niz operacijskih zahva-
ta, koji se vrše uz upotrebu operacij-
skog mikroskopa. Većini je cilj da oču-
vaju ili po mogućstvu poboljšaju funkci-
ju sprovodnog aparata srednjeg uva.
Ovamo spadaju: timpanoplastika, hirur-
gija stapesa, fenestracija labirinta i ope-
racija atrezije bubanjske duplje.
mikroklimat, stanje meteoroloških fakto-
ra u malim vazdušnim prostorima, u ko-
jima se klimatološka merenja vrše naro-
čitim aparatima. U mikroklime se, npr.,
ubrajaju klimat u vazdušnim prostori-
ma izmeñu tela i odela, klimat izmeñu
pojedinih slojeva odela, klimat u cipela-
ma, klimat na površini naših sluznica i
si. Ovaj je mikroklimat od naročitog
značaja za dobro, tj. ugodno osećanje.
mikroklizma, vrsta medikamentozne
klizme koja se izvodi unošenjem u rek-
tum dvadeset grama tečnosti u kojoj je
rastvoren neki lek; ovaj rastvor se unosi
u rektum brizgalicom na koju se, umes-
to igle, natakne poseban nastavak.
mikrolitijaza, v. nephrolithiasis.
mikromere, male ćelije nastale u nejedna-
koj deobi (brazdanju).
mikrometar (Mm) mera za dužinu, hiljadi-
ti deo milimetra (l mm-);
ranije se nazivao mikron. U pa. El. m. ima kondenzor, objektiv i pro-
mikroskopskom priboru mikrometar se
naziva i pločica s mikrometarskim
podeocima koja služi za mikroskopska
merenja.
mikrometoda, metoda hemijske analize u
kojoj se upotrebljavaju minimalne koli-
čine supstancije.
mikron, , jedinica mere za dužinu. Mik-
ron je 1/1000 deo milimetra, ili 10-4cm.
Novi Meñunarodni sistem mernih jedi-
nica (SI) ne preporučuje upotrebu mik-
rona kao jedinice. V. mikrometar.
mikronodulska ciroza jetre, v. cirrhosis.
mikropil, otvor kroz koji u nekih životinja
semeglavac prodire u jaje.
504
mikroskop
mikroskop, optička sprava koja omogu-
ćava da se mali predmeti gledaju pod
većim vidnim uglom te se vide uveliča-
no. Sastoji se od sistema sočiva, objekti-
va i okulara i pribora za osvetljavanje.
Objektivi imaju razdvojnu moć i njima
se otkrivaju pojedinosti strukture ob-
jekta, a daju izvrnut realan lik koji se
okijlarom naknadno uveliča. Zbog toga
su objektivi naročito izgrañeni i korigo-
vani da se, što je moguće više, uklone
nedostaci sferne i hromatične aberaci-
je, a postigne što veća moć razdvajanja.
Moć razdvajanja objektiva zavisi od ta-
lasne dužine upotrebljene svetlosti i
osobina objektiva te je i posmatranje
mikroskopom običnom svetlošću ogra-
ničeno do razdvajanja od 0,2 minuta, tj.
praktično do uveličanja oko 2.000 puta.
Savremeni mikroskopi pored precizne
izrade i maksimalnog iskorišćenja op-
tičkih svojstava objektiva i okulara imaju
ureñaje i dopune za vrlo raznovrsna
posmatranja (u polarizovanoj svetlosti,
luminiscentnoj svetlosti, odbijenoj i
propuštenoj svetlosti, na svetlom i tam-
nom polju, s ureñajem za fazni kontrast i
dr.); binokularni m., mikroskop za 2
okulara kojim se predmet posmatra sa
oba oka, čime je omogućeno stereos-
kopsko viñenje; elektronski m., mik-
roskop u kome se umesto svetlosnih
zrakova za stvaranje lika upotrebljava
snop brzih elektrona koji proizvode ta-
lase 100.000 puta kraće od svetlosnih
(0,05 A). Zbog toga je razdvojna moć el.
daleko veća nego u običnog mikrosko-
jektiv, ali ovi nisu od stakla, nego ih za-
menjuju 3 kalema koji stvaraju elektro-
magnetno polje (elektromagnetski tip);
ili sistem dijafragmi (elektrostatički tip
m.). Snaga uveličavanja el. m. kreće se
od 2.000 do 30.000 puta. Slika uveliča-
nog predmeta se posmatra na fluores-
centnom zaklonu ili na fotografskoj plo-
či. Uveličanjem fotografije postiže se
uveličanje slike preko 500.000 puta.
Zato je el. m. u biologiji i omogućio te-
meljnije izučavanje ćelija, bakterija, vi-
rusa, pa čak i nekih molekula; polariza-
cioni m., mikroskop za posmatranje
mikrotelašca
sitnih predmeta koji su osvetljeni pola-
rizovanom svetlošću, pomoću dve pola-
rizacione prizme: jedna je polarizator, a
druga analizator; ultramikroskop,
mikroskop za pregled vrlo sitnih čestica
koje u prečniku imaju manje od 0,5 A.
Svetlost dolazi iskosa. Oblik čestica ras-
poznaje se po svetlucanju na tamnom
polju.
mikrotelašca (microbodies), v. peroksi-
so mi.
Mikuliczev papirić, trake od filter-papira
prevučene škrobom i Lugolovim rastvo-
rom 3%. Plava boja se gubi na t° 115 do
1180C. Koriste se za kontrolu uspešnosti
dezinfekcije.
Mikuliczeva bolest, v. bolest.
Mikuliczeva mast, »crna mast«, ranije
upotrebljavana za lečenje rana. Sastoji
se od srebronitrata, vazelina i peruan-
skog balzama.
Mikuliczeva operacija, v. operacija.
Mikuliczeva tamponada, v. tamponada.
Mikuliczeve ćelije, v. ćelije.
Milesova operacija, v. operacija.
miliamper-minuti, proizvod iz primenje-
ne jačine struje, izražene u miliamperi-
ma, i trajanja unošenja leka, izraženog u
minutima, a pri elektroforezi lekova. V.
electrophoresiš.
miliaria, v. sudamina.
milibar, oznaka mbar, vansistemska jedi-
nica pritiska koja se može i dalje koris-
titi, l mbar = 100 Pa.
miliekvivalent, v. ekvivalent.
milimetar vodenog stuba, oznaka mm
H2Ü, vansistemska jedinica za pritisak
čija je upotreba zakonom zabranjena
posle 1980. godine, Imm H2<3 = 9,806 Pa.
Milin-Readova operacija, v. operacija.
milium, milijum, lojne cistice, žućkaste
boje, veličine čiodine glave, mahom na
licu.
milk-alkali syndrome, v. sindrom.
Millefolii herba, v. herba.
Millerova bolest, v. osteomalacia.
Millonova reakcija, v. reakcija.
mitnička muskulatura, skup malih i krat-
kih poprečnoprugastih mišića koji se
nalaze u predelu lica ispod kože. Raspo-
reñeni su kružno ili zrakasto oko pri-
rodnih otvora na licu. Oni svojim kon-
mineralokortikoidi
trakcijama šire ili sužavaju ove otvore i
na koži lica stvaraju karakterističan re-
ljef, što daje izraz fizionomiji u vezi s od-
govarajućim duševnim stanjem. Sve ove
mišiće inerviše živac lica (n. facialis).
mimika, igra mišića lica koja prati razna
stanja raspoloženja i govor (kao u glu-
mi), polne razlike u izrazu lica (fiziono-
mija), čiji je dinamički izražaj mimika,
dolaze od grupe mišića koji pri tome
stupaju u dejstvo, što ne isključuje i mo-
gućnost da istorodni mišići u polovima
budu različno razvijeni. Izraz muškog
lica je različan od izraza ženskog, kako u
stanju mirovanja, tako, i još više, u sta-
nju reakcije na izvesna raspoloženja,
osećanja, opažaje, a naročito na emociju
i afekte. Pri istovetnom osećanju ne
stavljaju se u pokret svi mišići u oba
pola. Za izvesne mišiće nije u pitanju
potpuno isključenje nego samo stepen
njihova udeIa. Smatra se da je ženska
mimika uglavnom zavisna od akcije
ovih mišića: sekutićnog, čeonog, dizača
gornjeg kapka, obraznog, velikog jarmo-
likog i krstastog dela nosnog. U muškoj
mimici uzimaju udela mišići: očnjački
mišić smeha, nabirač obrve, trough mi-
šić, kružni mišić usta, depresor nosne
pregrade. Od akcije obraznog mišića za-
visi pojava okruglastog ulegnuća na ob-
razima, u blizini usta, sa svake strane,
. poznatih u našem narodu kao »smehulj-
ci«, koje ženskom licu daju posebnu
draž. Na ženskom licu se drukčije odra-
žavaju ista stanja nego na muškom.
Tako, bol se na ženskom licu izražava
crtama trpljenja i podnošenja, dok je to
isto osećanje u muškog praćeno izraz-
om revolta, otpora, odbrane. Muške
crte na licu žene odbijaju normalno
uobličenog muškarca. Isto tako, nor-
malna žena se ne može oduševiti žen-
skim crtama na licu muškarca.
mineralizacija zuba, v. kalcifikacija zuba.
mineralna voda, v. voda.
mineralne banje, v. banje.
mineralni izvor, prirodni izvor mineral-
ne vode. V. voda.
mineralokortikoidi, grupa hormona
kore nadbubrežnih žlezda, čija je bitna
uloga što povećavaju resorpciju natriju-
505
minijum
ma, a smanjuju resorpciju kalijuma u
bubrežnim kanalićima. Najvažniji od
njih je aldosteron.
minijum, v. trovanje.
minimum separabile, mera za izražava-
nje oštrine vida, a to je najmanja udalje-
nost izmeñu dve crte pri kojoj ih još mo-
žemo videti kao dve (razdvojene).
minimus (super!., od parvus), najmanji,
npr. digitus minimus, najmanji prst. V.
prst.
Minkowski-Chauffardova bolest, sphe-
rocytosis hereditaria. V. spherocytosis,
anaemia.
minor, manji, komparativ od parvus. V.
major.
minus-dekompenzaćija, v. decompensa-
tio.
minutni volumen disanja, celokupna za-
premina atmosferskog vazduha koja
svakog minuta ude u disajne puteve.
Jednaka je proizvodu respiracijskog vo-
lumena i učestalosti disanja. M.v.d. pro-
sečno je oko 6 lit.
minutni volumen srca u
,. . potrošeni Ü2 (ml/min.)
ml/min. = £----------------- —: -------
A-V razlika u Q 2 u
ml na .100 ml krvi
mioblasti, matične mišićne ćelije.
mioepikardni ovoj, v. kardio gene ploče.
miofragme, miomeri su odvojeni jedan
od drugog pregradama nazvanim miof-
ragmama.
miogena kontraktura, v. kontraktura.
miokardoza, v. myocardosis.
mioklonička reakcija, nastajanje krat-
kotrajnih, ritmičkih grčeva mišića pri
faradizaciji. V. clonus, miotonička reak-
cija.
mioklonus, v. clonus.
miopatski, koji je u vezi s miopatijom.
miosis, mioza, suženost ženica; m. pa-
ralytica, postoji u paralizi n. simpatiku-
sa, koji oživčava mišić raširač ženice; m.
spastica, nastaje pri grču sfmktera du-
žice (inervisanog od n. parasimpatiku-
sa, n. oculomotoriusa).
miositis, miozitis, zapaljenje voljnih miši-
ća; m. acuta disseminata, akutni rase-
jani miozitis, u stvari je primarni mul-
tipli miozitis; m. fibrosa, fibrozni mio-
506
misce
zitis, koji se odlikuje prožimanjem miši-
ća vezivnim tkivom; m. a frigore, reu-
matičko zapaljenje mišića izazvano
hladnoćom i smrzavanjem; m. ossifi-
cans, miozitis u kome nastupa okošta-
vanje mišića; m. ossificans circum-
scripta, stvaranje ograničenog osteoma
u mišiću, npr. u jahača; m. ossificans
progressiva, bolest koja počinje u mla-
dosti pa vremenom zahvata mišiće pre-
tvarajući ih u koštano tkivo; m. ossifi-
cans traumatica, koji se razvija u miši-
ćima koji su bili traumatizovani; m. pu-
rulenta, miozitis sa stvaranjem apscesa
u mišićnom tkivu; m. trichinosa, miozi-
tis prouzrokovan prisustvom trihina u
mišićima. V. myositis.
miotica, miotici, sredstva koja prouzroku-
ju suženje ženice (npr. pilokarpin i fi-
zostigmin). V. miosis.
miotoničan, koji izaziva miozu. V. miosis.
miotonička distrofija, v. dystrophia.
miotonička reakcija, usporeno opušta-
nje mišića posle njihove kontrakcije,
npr. u kongenitalnoj miotoniji. V. myoto-
nia congenita.
miotonija, v. myotonia.
mioza, v. miosis.
miringotomija, v. paracenthesis.
miris, osećaj koji nastaje pri dejstvu miriš-
Ijavih materija na receptore čula mirisa,
u specijalnom području sluznice nosa.
mirisne materije, supstancije sposobne
da izazovu osećaj mirisa. V. miris.
mirisni put, v. olfaktivni put.
mirisni živac (mirisna vlakna), v. fila ol-
factoria, nervi olfactorii.
mirnodopska vojna bolnica, stacionarna
sanitetska ustanova namenjena lečenju
pripadnika oružanih snaga i njihovih
porodica kao i drugih osoba, a u domen
njihovog rada spadaju i komisijski pre-
gledi vojnih lica, naučnoistraživačka de-
latnost itd. V. Vojna bolnica.
misao, celokupni psihički doživljaj u jed-
nom momentu, npr. shvatanje vidnog
prizora, projekcija matematičke jedna-
čine u našem umu itd.
misce, latinska reč koja znači »pomešaj«.
Upotrebljava se pri pisanju recepata
koji sadrže više od jednog lekovitog sa-
missense mutacija
stojka. Piše se, obično, u skraćenom ob-
liku, M. ili m.
missense mutacija, v. mutatio.
mišica,v. brachium.
mišić, v. musculus.
mišići crveni, vrsta skeletnih mišića čija
vlakna sadrže više mioglobina, dok im
je poprečna ispruganost manje izraže-
na; reaguju sporije i imaju duži latentni
period od belih vlakana. Prilagoñeni su
za dugotrajne, spore kontrakcije koje
održavaju stav tela.
mišićna hipertonija, v. hypertonia.
mišićna masa, od ukupne telesne težine
na mišiće dolazi u muškog 41,8%, a u
žene 35,8%. Izačunavanje mišićne mase
koristi se kreatinski količnik (količina
mokraćnog kreatina u mg na l kg težine
tela) u osoba koje se ishranjuju hranom
bez mesa. U muskuloznih muškaraca taj
se količnik kreće oko 20, a u gojaznih
žena oko 10.
mišićno vreteno, v. čulna telašca.
mišja jedinica, v. jedinica.
mišji (murini) tifus, rickettsiosis murina.
V. rikettziosis.
Mitchellova bolest, v. erythromelalgia.
mitella, mitela, podvezni zavoj koji nosi
povreñenom ruku, pričvršćen oko vra-
ta. Kao materijal za ovaj zavoj služi
trougla ili četvorougla marama ili po-
veska, te se prema tome i naziva: n.
triangularis, m. quadrangularis ili m.
parva.
mitigatus, ublažen, blag.
mitis, blag, slab.
mitogeni, supstancije koje podstiču deo-
bu ćelija, lektini biljnog porekla (v. lek-
tini) koji izazivaju deobu limfocita (npr.
fitohemaglutinin) i neki bakterijski Ii-
popolisaharidi (npr. iz E. coli) koji do-
vode do mitoze i diferencijacije limfoci-
ta. Stimulišu sintezu DNK i stvaranje
limfokina (v. limfokini).
mitotan, citotoksično sredstvo sa selektiv-
nim dejstvom na ćelije kore nadbubrež-
nih žlezda.
mitotska rekombinacija, recipročna iz-
mena gena izmeñu homolognih hromo-
soma kao posledica crossing-overa u
toku mitoze.
Mladenovačka Banja
mitoza, posredna deoba ćelije- tipična
deoba ćelije, pri kojoj se obrazuje vrete-
no (ahromatska tvorevina), a od hroma-
tina postaju hromosomi, koji se uzduž-
no podele (kariokineza); ovaj proces
prate promene u citoplazmi (citokine-
za). Prema kariokinetičkim pojavama
mitoze se dele na četiri faze (profaza,
metafaza, anafaza, telofaza).
mitra Hippocratis, Hipokratova mitra,
zavoj za glavu u obliku kape koji se pra-
vi dvogubom poveskom.
mitralis, mitralan, sličan mitri; valva mit-
ralis (bicuspidalis), mitralni ili bikuspi-
dalni zalistak u srcu.
mitralna insuficijencija, v. insufficientia
valvulae mitralis.
mitralna mana, v. vitium mitrale.
mitralna pseudostenosa, sin. Flintov
znak, v. šum.
mitralna stenosa, v. stenosis ostii venosi
sinistri.
mitralno srce, v. cor mitrale.
miksedem, v. myxoedema.
mixtura, mikstura, mešavina (farm.), ob-
lik leka u kome se nalaze pomešana dva
leka ili više lekova. U užem smislu, te-
čan oblik leka u kome su u vodi ili u ne-
koj drugoj tečnosti supstancije rastvo-
rene (sin. solutio) ili suspendovane (m.
agitanda).
Miyagawanela-lymphogranulomatosis,
virus prouzrokovač lymphogranuloma
inguinale (četvrte veneričke bolesti).
mladalačko ludilo, zastareli naziv za shi-
zofreniju. V. schizophrenia.
Mladenovačka Banja, banja kraj Mlade-
novca, ima nizinski klimat koji deluje
sedativno. Mineralna voda temperature
oko 360C izbija jakim mlazom iz arteš-
kog bunara, dubokog 269 m. Po hemij-
skom sastavu ova voda je alkalna i mu-
rijatička odnosno hidrokarbonatna
(oko 5 g%o), natrijum-hloridna (2,53
g%o) i ugljenokisela; ona je i slabo gvož-
ñevita, bromidna i jodidna. Ukupno sa-
drži oko 8 g mineralnih soli na litar
vode; ona je donekle i izotonična (u od-
nosu na krvni serum). Radi lečenja,
voda se upotrebljava za kupanje i za
piće> ali isto tako treba da se koristi i za
udisanje. U ovoj banji lece se: nespeci-
507
mladež
fična kataralna oboljenja nosa, grla i
bronhija; hipoacidni gastritis; atonija
želuca; atonička opstipacija i insufici-
jencija jetre, holecistatonija.
mladež, v. naevus.
»mlateći zglob«, donje vilice, pokreti za-
ostalog dela ramusa posle kondilekto-
mije koji podsećaju na mlaćenje, lupa-
nje bata, malja.
mlečac, v. soor.
mlečna kiselina, v. Acidum lacticum.
mlečne žlezde, dojke, parni organi, po
pravilu, na grudima žene u vidu oblih
uzvišenja sastavljenih od grozdastih
meškova čije ćelije luče mleko. U sasvim
male dece ženskog pola one su sasvim
male, nerazvijene. U doba puberteta do-
jke postepeno rastu, dok ne dosegnu
odreñenu veličinu, predstavljajući jed-
nu od najupadljivijih odlika ženskog
pola. Ponekad one privremeno narastu
i u novoroñenčadi oba pola, lučeći
mlečnu tečnost, poznatu pod imenom
veštičino mleko; (embr.) u embriona od
6 do 7 mm dužine zadebljava ektoderm,
na bokovima trupa škržnih lukova sve
do spoljnjeg kraja u tzv. mlečnu gredu
koja se u embriona od 9 mm izdiže iz-
nad površine, naročito u predelu budu-
ćih grudi. U čoveka se normalno javljaju
u grudnom predelu nekoliko začetaka,
od kojih normalno ostaje samo jedan
par, dok drugi početkom 3. meseca nes-
taju. Sem na normalnim mestima začeci
mlečnih žlezda se mogu razviti i na dru-
gim mestima kao potpuno izgrañene
žlezde (hipermastija) ili kao bradavice
bez žlezdanog tkiva (hipertelija) ili kao
žlezde bez bradavica (hiperadenija). Do
sada je zabeleženo oko 40 mesta gde se
izuzetno mogu razviti prekobrojne
mlečne žlezde. Začeci mlečnih žlezda
postaju razmnožavanjem matičnog slo-
ja na odreñenom mestu mlečne grede,
čineći žlezdano polje. Od nje se odvajaju
u toku 5. meseca pune celularne gredice
(do 25), zadebljale na donjem kraju.
One se ubrzo razgranjavaju u mezen-
himnom tkivu i od njih postaju žlezdani
režnjići. U sredini žlezdanog tkiva zbog
bujanja vezivnog tkiva, to se mesto izdi-
že i postaje bradavica.
508
mleko
mlečni šećer, v. Lactosum, Saccharum lac-
tis, laktoza.
mlečnjaci (dentes decidui), v. zubi.
mleko, sekret mlečnih žlezda sisara. He-
mijski ono predstavlja trajnu emulziju
masti u koloidnom rastvoru belančevi-
na i pravom rastvoru šećera i soli. Mle-
ko je tečnost bele ili žućkaste boje, koja
dolazi od mnogobrojnih masnih kaplji-
ca i koloidnih micela belančevina koje
odbijaju svetlosne zrakove. Mleko nema
naročitog mirisa. pH svežeg mleka pre-
živara je 6,3 do 6,6. Ženino mleko je sla-
bo bazno. Reakcija mleka zavisi od pri-
sustva primarnih i sekundarnih fosfata.
Zbog značajnih količina kazeina u mle-
ku, mleko preživara se ne zgrušava pri-
likom kuvanja, dok mleko nekih sisara
sadrži više albumina i globulina pa se
prilikom kuvanja zgrušava. Glavni sa-
stojak mleka je voda (83-87%), koja do-
lazi iz krvi. Mleko sadrži sve sastojke
koji su potrebni za održavanje, razvoj i
porast novoroñenčeta. Izvestan deo or-
ganskih i neorganskih materija prelazi
iz krvi, dok se druge sintetišu u ćelija-
ma mlečne žlezde (laktoza, kazein, deo
globulina i jedan deo masti). Od organs-
kih sastojaka na prvom mestu se nalaze
belančevine, kazein, laktoalbumin i lak-
toglobulin. Kvantitativni odnos pojedi-
nih beiančevina u mleku odreñuje brzi-
nu rastenja mladunčeta i prilagoñen je
potrebama životinjske vrste koja stvara
mleko. Od ugljenih hidrata mleko sadrži
disaharid laktozu. Ona se stvara u
mlečnoj žlezdi i njena koncentracija u
kravljem mleku iznosi 4-6%. Masti se u
mleku nalaze u obliku stabilne emulzi-
je. Oko svake kapljice masti nalazi se
opna od belančevina, koja povećava sta-
bilnost emulzije masti. Količina masti u
mleku iznosi od 3 do 3,5%. Masti mleka
sastoje se od glicerinskih estara čitavog
niza masnih kiselina (najviše oleinske i
palmitinske). Od ostalih sastojaka mle-
ko sadrži i ureju, hipurnu kiselinu, krea-
tin, kreatinin, aminokiseline i limunsku
kiselinu. Mleko sadrži i veći broj različi-
tih fermenata. Količina mineralnih ma-
terija kreće se u dosta širokim granica-
ma u raznim životinjskim vrstama. MIe-
mlinar
ko je hranljiva materija veoma siromaš-
na gvožñem. Prvih nekoliko dana posle
poroñaja mlečna žlezda izlučuje naroči-
ti sekret koji se naziva kolostrum. On
ima visoku specifičnu težinu i sadrži
znatnu količinu pravih belančevina.
Ukus kolostruma je bljutav i neprijatan.
Mikroskopski sadrži mnogo leukocita.
U toku nekoliko dana postepeno prelazi
u mleko.
mlinar, Tenebrio molior; najznačajnija
štetočina u mlinarstvu, dimenzije 13 do
17 mm, crnosmeñe boje.
mlitava koža (cutis laxa), jedna od pro-
mena u Turnerovom sindromu (v.
tamo).
mljetska bolest, v. mal de Meleda.
mobilitas abnormalis, (stom.) nenormal-
na pokretljivost patrljaka prelomljene
donje vilice ili kostiju lica usled dejstva
mehaničke sile, patoloških procesa itd:
aktivna, prilikom spontanih pokreta
bolesnika; pasivna, otkriva je lekar pre-
gledom. (Oppositus) v. immobilitas.
mobilizacija, postupci kojima je cilj da
učine nepokretni ili ankilozovani deo
pokretnim.
mobilna hirurška ekipa u NOR-u, v. ki-
rurška ekipa.
moć razdvajanja mikroskopa (moć raz-
lučivanja ili rezolucija), najmanje rasto-
janje izmeñu tačaka A i B koje se još
mogu videti razdvojeno pomoću datog
objektiva. Ova veličina zavisi od talasne
dužine A-svetlosti kojom se preparat os-
vetljava i tzv. numeričke aperture NA
objektiva i data je obrascem AB = l /MR
=A/NA, pri čemu je NA=n sin 6/2, n
predstavlja indeks prelamanja svetlosti
izmeñu preparata i objektiva a Ѳ je
ugaona apertura.
modeli za studije, (stom.) modeli gornje i
donje vilice od gipsa za analizu odnosa
gornje i donje vilice u artikulatoru i plani-
ranje protetske terapije.
modifikacije, v. fenotipske varijacije.
modra galica, v. Cupri sulfas.
Moebiusov znak, v. znak.
Moeackeberg sclerosis, Menkebergova
skleroza je oblik arterioskleroze mišić-
nih arterija srednjeg kalibra koji se od-
likuje taloženjem kreča u srednjem delu
zida arterije. Postoji degeneracija, otok
mokraćni organi
i fragmentacija mišićnih vlakana sred-
njeg dela zida arterije i taloženje kreč-
nih soli. U arterijama manjeg prečnika
opisani proces prati i pojava masne de-
generacije u intimi. Lumen zahvaćenih
arterija je u većini slučajeva dobro pro-
lazan za krv pa nema smetnji u krvoto-
ku izuzev kada je intima promenjena.
mokraća, bistra žućkasta tečnost koja na-
staje u bubrezima procesima filtracije,
reapsorpcije i sekrecije. Za 24 časa izlu-
či se oko 1,5 lit. mokraće. Mokraća ima
specifičan miris, slano-gorak ukus; spe-
cifična težina čovečije mokraće kreće se
izmeñu 1,015 i 1,025. pH mokraće je 5-7
i zavisi od ishrane. Mokraća sadrži
neorganske i organske sastojke. Od neor-
ganskih sastojaka najvažnije su soli natri-
juma, kalijuma, kalcijuma i fosfata. Od or-
ganskih sastojaka najvažniji su ureja,
kreatinin, mokraćna kiselina, purinske
baze, indoksil i hipurna kiselina. Centri-
fugiranjem mokraće, čak i u zdrave oso-
be, može se dobiti talog (sediment), koji
sadrži kristale ili amorfan talog raznih or-
ganskih i neorganskih soli. Prisustvo be-
lančevina, eritrocita i većeg broja leukoci-
ta u mokraći znak je oboljenja bubrega,
odnosno izvodnih puteva.
mokraćevina, v. carbamid,kreja.
mokraćna bešika, vesica urinaria;
(embr.) njen postanak je vezan za stva-
ranje alantoisa. Od njegovog intraemb-
rionalnog dela postaje urahus, a od pro-
ksimalnog mokraćna bešika. Urahus se
začepljuje u drugoj polovini fetalnog ži-
vota u svom distalnom delu, a pretvara
se u fibroznu srednju vezu bešike. Pro-
ksimalni deo uraha ostaje prohodan i
uliva se na gornjem kraju bešike. To-
kom 2. meseca bešika se spušta u karli-
cu. Epitel je prvo jednoredan, a prela-
zan postaje tek u embriona od 60 mm.
mokraćna cev, v. urethra.
mokraćna flegmona, v. infiltratio urinae.
mokraćna kiselina, v. Acidum uricum.
mokraćne boje, obojene supstancije od
kojih potiče boja mokraće (urobilin,
urohrom, uroeritrin, urosein i dr.).
mokraćni kanalić, v. tubulus renalis.
mokraćni konkrement, concrementum.
mokraćni organi (organa uropoëtica), iz-
lučuju iz krvi škodljive sastojke u obliku
509
mokraćovod
mokraće i odstranjuju ih iz tela. DeIe se na
parne i neparne. Parni organi su:
bubreg(ren), bubrežne čašice (calices
renales), bubrežna karlica (pelvis rena-
lis) i mokraćovod (ureter). Neparni or-
gani su mokraćni mehur (vesica urina-
ria) i mokraćna izvodna cev (urethra).
mokraćovod, v. ureter. mola hydatidosa,
grozdasta mola. Cistič-ka degeneracija
resica horiona. Najčešće u prvim
mesecima trudnoće resice horiona gube
svoj rojtast izgled i pretvaraju se u
okruglaste cistice različite veličine koje se
peteljkom meñusobno povezuju, tako da
imaju oblik grozda. Cis-tička degeneracija
zahvata samo stro-mu resica dok oba
epitela ostaju nepro-menjena. Ta
grozdasta masa ima vrlo veliku
proliferativnu moć i vrlo brzo raste i tako
ispunjava materičnu duplju. Plod najčešće
ugine. Neki put proces zahvata i placentne
resice i usled citolitič-kog dejstva dolazi
do razaranja mišića materice (mola
destruens); m. sangvi-nolenta, krvava
mola predstavlja izumrli ovulum koji je
prožet krvlju. molaris, molaran,
kutnjački, v. dens.
molekul (mala masa, od moles - masa),>
najsitnija čestica neke supstancije (ele-
menta ili jedinjenja) koja može slobodno
postojati, a da pri tome zadržava sva
svojstva dotične supstancije. Molekul je
sagrañen od atoma; kad su atomi u mo-
lekulu jednorodni u pitanju je prosto
telo, elemenat. V. atom, jedinjenja.
molibdenum, Mo, molibden, hemijski ele-
ment, metal.
molimina climacterica, tegobe neurove-
getativne prirode u vreme prestanka
rada jajnika i pojave menstruacije. V.
climacterium.
molluscum contagiosum, virusno
oboljenje u vidu pojedinačnih, polulop-
tastih umbilikovanih promena, bele ili
ružičaste boje, veličine čiodine glave do
graška.
moljac, ambarski, v. Tinea granella.
moljac brašna, Ephestia kühniella; ima
izgled manjeg leptira plavosive boje s
dva para pruga na spoljnim krilima. Živi
u grupi stvarajući lepljive grumeni.
Monaldijeva drenaža, v. drenaža.
510
monocyt
monarthritis, monartritis, zapaljenje
samo jednog zgloba; m. deformans, de-
formantni artritis samo jednog zgloba.
Monckenbergova skleroza, ateromatoza
s kalcifikacijom srednjeg sloja mišićnih
arterija.
mongolismus, mongoloidizam, vrsta
umne zaostalosti. Izgled lica s kosim
očima podseća na Mongole. Uvećan je-
zik strci iz usta. Javlja se u dva oblika: 1)
sa znacima hipofunkcije štitaste žlezde i
2) sa znacima hipogonadizma. Dolazi od
prekobrojnog broja hromosoma: dete
ima 47 umesto 46 hromosoma. Okrivlju-
ju se starost roditelja i krvno srodstvo.
Sin. Langdon-Downova bolest. V. oligo-
phrenia.
mongoloidizam, v. mongolismus.
mongolske pege, doživotne svetlomrke,
manje ili veće pege, lokalizovane pretež-
no u slabinsko-krsnom predelu.
monilethrix, nasledno distrofičko obolje-
nje dlaka u vidu prstenastih suženja i
lomljivosti.
moniliasis ili candidiasis, kandidijazu
ljudi najčešće izazivaju sledeće vrste:
Candida albicans, C. tropicalis, C. pseu-
dotropicalis i dr. Sin. soor; m. grkljana,
gljivica Monilium album (soor), može
da se naseli u sluznici grkljana, gde iza-
ziva zapaljenje koje, ako je unilokular-
no, može da liči na tumor (karcinom);
m. oris, oralna monilijaza. V. soor.
mono-, u složenicama označava da je neš-
to jedno, daje ograničeno na jedan deo.
Npr. mononuklearni, koji ima jedno
jedro. U herniji označava da je nešto
spojeno s jednim atomom ili atomskom
grupom. Npr. monoaminomonokarbon-
ske kiseline sadrže u svom molekulu po
jednu amino-grupu i jednu karboksilnu
grupu (alanin CHsCHNHzCOOH).
monocitna angina, v. Mononucleosis in-
fectiosa.
monocularis, monokularan, koji ima jed-
no oko, koji se odnosi na jedno oko.
monoculus, monokul, zavoj poveskom,
kojim se prekriva jedno oko.
monocyt, ima prečnik 15-20 mikrona,
bela krvna ćelija, s jedrom koje je na
jednom delu nešto ugnuto, protoplaz-
ma je obilna i sadrži azurofilna zrnca u
monocytopenia
vidu prašine. U normalnoj perifernoj
krvi ima oko 6% monocita. V. macropha-
ges.
monocytopenia, monocitopenija, sma-
njenje monocita u perifernoj krvi.
monocytosis, monocitoza, povećan broj
monocita u perifernoj krvi.
monoestrusne životinje, životinje u kojih
se nagon za parenjem javlja jedanput
godišnje.
monofaktorski, nasledno obeležje koje
reguliše samo jedan par gena. Sin. uni-
faktorskl Sup. multifaktorski.
monogenski, v. unifaktorski.
monohloramini, stvaraju se pri hlorisa-
nju vode prisutnim organskim materija-
ma i pri pH preko 7. Imaju slabije dezin-
fekciono dejstvo.
monohromatski vid, v. achromatopsia.
monokularna diplopija, v. diplopia.
monolagnija, v. onanija.
monomorfizam, v. monomorphismus.
monomorphismus, monomorfizam, u ge-
netici, genska uniformnost stanovništva
u pogledu odreñenog obeležja; u bakte-
riologiji, gledište prema kome svaka
bakterija ima nepromenljiv oblik i funk-
ciju.
mononucleosis infectiva, infektivna mo-
nonukleoza, akutno, febrilno, virusno
oboljenje s anginom, otokom vratnih ili
svih limfnih žlezda i splenomegalijom.
Najverovatnije je izazvana Epstein-Bar-
rovim virusom. Glavni simptomi su: po-
višena temperatura, angina, otok limf-
nih žlezda, hepatosplenomegalija, ati-
pični limfociti u krvi, uz specifičnu sero-
lošku reakciju (Paul-Bunnel-Davidsoh-
nov test). Sin. febriglandularis, lymphob-
lastosis benigna acuta. Karakteristični
su: izrazita leukocitoza, limfomonocito-
za od 50-80%, atipični monociti (viroci-
ti) i heterofilna antitela, koja se koriste
za serološku dijagnostiku bolesti. Lm. je
kapljična infekcija uglavnom mladih
osoba. Bolest počinje postepeno kao
membranozna angina. Nalaz na tonzila-
ma često liči na difteričke skrame, ali je
opšte stanje bolesnika dobro, jer nije in-
toksiciran. Posle treće sedmice bolesti
je moguće oštećenje jetre. Lm. traje više
sedmica a prognoza je dobra.
monozigotni blizanci
mononukleusni fagociti (imunološki),
ćelije koje učestvuju u ćelijskom (celu-
larnom) imunom odgovoru. Stvaraju se
u kostnoj srži, a sazrevaju u kostnoj srži
i drugim organima. Prisutni su u jetri,
slezini, limfnim čvorićima, plućima i pe-
ritoneumu. Stvaraju lizozomske (hidro-
lizne) enzime, lizozim, komponente
komplementa i interferon. Osnovne
funkcije: pružanje antigena limfocitima,
ingestija i digestija patogenih i normal-
nih ćelija, akumulacija na mestu zapa-
Ijenjske reakcije. Podklase: monociti,
Kupfferove ćelije, histiociti, peritoneal-
ni makrofazi, alveolarni makrofazi, si-
nusoidne ćelije, osteoklasti i mikrogli-
jame ćelije.
monoplegia, monoplegija, oduzetost jed-
nog ekstremiteta ili jedne polovine lica;
m. corticalis, oduzetost usled ošteće-
nja motorne kore; m. facialis, v. paraly-
sis n. facialis; m. spinalis, oduzetost us-
led oštećenja odgovarajućeg dela kič-
mene moždine.
monoploid, v. haploid.
monoploidija, v. haploidija.
monorchidia, jednostrano odsustvo muš-
ke gonade, uz striktnu kontrolu da se
druga gonada ne nalazi u trbušnjoj dup-
lji, predstavlja retko patološko stanje.
monosaharidi, prosti ugljeni hidrati, al-
dehidi ili ketoni polihidroksilnih alko-
hola, najčešće su heksoze (sastavljene iz
šest C-atoma), npr. glikoza (grožñani še-
ćer, ili dektroza) i fruktoza (voćni šećer,
ili levuloza).
monosinaptički refleks, refleks čiji ref-
leksni luk grade samo dva neurona. V.
refleks na istezanje.
monosomia, monosomija, nedostatak
jednog hromosoma u odreñenom hro-
mosomskom paru diploidnih ćelija (2N--
1, gde N označava haploidnu garnituru
hromosoma). Primer ovakvog poreme-
ćaja u ljudi je Turnerov sindrom (v.
tamo).
monothricha, bakterije koje imaju jednu
polarnu ciliju ili flagelu (Pseudomonas,
Vib. cholerae).
monozigotni blizanci, genski identični
blizanci, koji potiču iz jedne oploñene
511
Monro-Kellijeva doktrina
jäjne ćelije. Sin. identični blizanci, isto-
jajni blizanci
Monro-Kellijeva doktrina, princip po
kome zbog nestišljivosti mozga i cereb-
rospinalne tečnosti u lubanji zapremine
krvi, cerebrospinälne tečnosti i mozga
moraju biti relativno konstantne.
mons pubis (mons Veneris), preponski
brežuljak, bručik, trouglasto ispupčenje
iznad spoljnih polnih organa žene pro-
uzrokovano masnim tkivom. Obrastao
je brucama, polnim dlakama. Sin. Vene-
rin brežuljak.
Monteggina povreda, v. povreda.
Montgomerijeve kvržice, v. mlečne žlez-
de.
Moorenov ulkus, v. ulcus rodens corneae.
moral insanity, (engl.), moralno ludilo,
pojava više ili manje potpunog odsustva
moralnih osećanja u psihopata ili du-
ševnih bolesnika. Oboleli pri tom ne
mora da pokazuje oštećenje inteligenci-
je nego se moral inseniti manifestuje
samo kao surovost, egoizam, potpuno
odsustvo društvenog nagona ili njegova
izvitoperenost.
moralna anestezija, v. moral insanity.
Moraxella, rod u koji se ubrajaju: M. lacu-
nata, M. liquefaciens, M. Iwoffi i dr. Uz-
ročnici su konjunktivitisa u ljudi. Prva
može izazvati i gnojni meningitis i bron-
hopneumoniju, naročito u dece.
morbiditet, statistički pojam, broj koji oz-
načava odnos stanovnika neke teritori-
jalne jedinice (grad, država) i broja obo-
lelih u odreñenom periodu vremena.
Za razliku od ovog opšteg m., specijal-
ni m. pokazuje učestalost pojavljivanja
od neke odreñene bolesti. M. se izraču-
nava obično na 10.000 stanovnika. V. Ie-
talitet, mortalitet.
morbilli, male boginje, akutna virusna bo-
lest dece iz grupe osipnih groznica. Od-
likuje se izraženim kataralnim znacima
i makulo-papuloznom ospom. Kapljič-
na, veoma kontagiozna infekcija. Bolest
ima ciklični tok s dvofaznim tipom tem-
perature. Prva faza označava početak
bolesti s temperaturom i kataralnim
promenama svih sluznica. Dete kašlje»
slini, bali, a lice je sočno, zajapureno
kao uplakano (»plačna maska«). Druga
512
morphinum
faza odgovara izbijanju ospe, koja se
prvo javlja po vratu i licu, pa se spušta
niz trup sve do stopala. Ospa je makulo-
papulozna, ružičasta. Ona traje 3-7
dana, a ćela bolest oko 15 dana. Bron-
hopneumonije i otitis su česte kompli-
kacije, a encefalitis je redak i težak.
morbus, v. bolest.
morbus haemolyticus neonatorum, v.
erythroblastosis.
morfin, v. Morphinum.
morfinizam, v. morphinismus.
mornarička bolnica, ustanova za lečenje
pripadnika ratne mornarice, ali i drugih
bolesnika; postoji na kopnu ili na bro-
du, v. sanitetski brod. U većim ustanova-
ma pored lečenja i obuke posebna paž-
nja se posvećuje izučavanjima iz oblasti
pomorske medicine. V. vojna bolnica.
morphea, v. sclerodermia circumscripta.
morphinismus, morfinizam, toksikoma-
nija prema morfmu (zavisnost od morfi-
na), koja, postepeno, dovodi do upotre-
be sve većih količina toga alkaloida. U
početku, unošenje morfina izaziva pri-
jatnost (euforiju, tzv. medeni mesec
morfinista), ubrzo, potom, nova količi-
na morfina postaje potrebna da otkloni
neprijatne (apstinencijalne) simptome
kao što su drhtanje, znojenje, muka, po-
vraćanje, dijareja, kijanje, razdražljivost
i dr. Ponekad, kardiovaskularni kolaps
može da ugrozi i sam život morfinoma-
na. Do ovih pojava dolazi zbog toga što
morfin u morfinomana ulazi kao neop-
hodan sastavni deo u hemijske procese
metabolizma. Odvikavanje od morfina
je teško i nesigurno, Nelečen morfino-
man propada moralno, jer ne bira sred-
stva da pribavi morfin; materijalno, jer
je tajno nabavljeni morfin vrlo skup.
morphinum, morfin, najvažniji alkaloid
opijuma. U čoveka deluje depresivno na
centralni nervni sistem, prouzrokuje za-
tvor i smanjuje sekrecije, izuzev znojnu,
koju pojačava. Upotrebljava se, uglav-
nom, kao analgetičko sredstvo (samo u
izvesnim akutnim bolovima i u neizleči-
vih hroničnih bolesti), i zatim kao pri-
prema za narkozu i lokalnu anesteziju.
Prilikom učestale upotrebe, lako dolazi
mors
do toksikomanije (morfinomanija, mor-
finizam). V. Opium.
mors, smrt, nepovratni prestanak svih
funkcija života. S. može nastupiti na pri-
rodan način - prirodna smrt, ili nasilno
- nasilna smrt, usled nekog nasilnog
akta (trauma, ubistvo, samoubistvo); m.
in tabula, smrt na ploči, tj. na hirur-
škom stolu, u toku operacije; prirodna
s. može biti: prirodna fiziološka s., koja
nastupa u dubokoj starosti usled istro-
šenosti organizma i postepenog slablje-
nja njegovih funkcija; prirodna patološ-
ka s., koja je posledica izvesnog patološ-
kog procesa u organizmu. Prirodna pa-
tološka smrt je postepena kada se funk-
cije u organizmu u toku dužeg vremena
postepeno gase, a naprasna (m. subita)
kada s. nastupa neočekivano u osobe na
izgled dobrog stanja zdravlja ili u toku
nekog lakšeg oboljenja koje se obično
ne završava smrću; prividna s., stanje
kada neka osoba pokazuje jedva primet-
ne znakove smrti. P. s. može da nastupi
u raznim trovanjima, npr. pri trovanju
morfinom, ugljen-monoksidom, etrom,
hloroformom i alkoholom, zatim pri in-
solaciji, smrzavanju i udaru električne
struje. U slučaju p.s. vrši se veštačko di-
sanje, koje treba produžiti i nekoliko ča-
sova, daje se kiseonik sa 5% CCh ,poja-
čava se rad srca i nadražuje centar za di-
sanje. U cilju da se suzbije i izbegne
strah od prividne smrti zakonom je od-
reñeno i regulisano utvrñivanje smrti
obligatnim pregledom mrtvaca, koji
vrše lekari ili i naročito obučeno osob-
lje, koji na osnovu tipičnih i karakteris-
tičnih simptoma utvrñuju smrt neke
osobe; m. thymica, timusna smrt, u
osoba u kojih postoji status thymi-
colymphaticus.
morska milja, v. jedinica dužine van SI
koja se može upotrebljavati samo za iz-
ražavanje razdaljina u pomorskom i
vazdušnom saobraćaju, l m. milja -
1852 m.
morsum, ujedni, koji je u vezi s ujedom,
npr. vulnus m., rana usled ujeda.
mortalitet, umiranje, jedan od prvih po-
kazatelja koji je korišćen za procenjiva-
nje zdravstvenog stanja stanovništva
33 Medicinski leksikon
most
odreñene teritorije. Može se posmatrati
kao opšti mortalitet (ukupan broj umrlih)
ili kao specifični mortalitet (prema uzro-
ku smrti, polu, starosti, zanimanju). Po-
seban značaj za sredine u razvoju ima
praćenje smrtnosti pojedinih kategorija
stanovništva (žena u toku trudnoće, po-
roñaja i šest meseci nakon poroñaja -
maternalni mortalitet) i odojčadi (mor-
talitet odojčadi).
Mortonova bolest, v. metatarsalgia.
morula, kupinasta gomila blastomera, v.
brazdanje.
mosaic, mozaik, u genetici, jedinka u koje
se pojedina tkiva sastoje od ćelija razli-
čitog genskog, odnosno hromosomskog
sastava, ali koje vode poreklo od jednog
zigota. Mozaik je posledica somatskih
mutacija ili transplantacije ćelija s jedne
jedinke na drugu, kao što se, npr. dešava u
raznojajnih blizanaca u toku njihovog
intrauterinog razvitka. mosaicismus,
mozaicizam, stanje kada u jedne jedinke
postoje tkiva s ćelijama različitog
genotipa, porekla od jednog zigota.
Moschcowitzova operacija, v. operacija.
Moschkowitzova bolest, v. bolest.
Mosetig-Moorhofov vosak za kosti, pu-
njenje kostnih šupljina sterilnom sme-
som jednakih delova spermaceta i seza-
movog ulja. Na 60 delova ove smese do-
daje se 40 delova jodoforma. most, (stom.)
nadoknada jednog ili više izgubljenih zuba
u cilju rekonstrukcije odnosa i
rehabilitacije funkcija oštećenog
mastikatornog organa. Preko kotvi
(veštačke krune) fiksiran je za zube no-
sače, preko kojih se opterećenje prenose
isključivo na potporni aparat zuba;
fasetiran m., nadoknada za izgubljene
zube od metalnog dela i vidljivog estet-
skog dela od akrilatnog ili keramičkog
materijala boje prirodnog zuba; higi-
jenski m., nadoknada za donje bočne
zube. TeIo mosta ne dodiruje sluznicu
alveolarnog grebena. Na poprečnom
preseku ima oblik srca. Izrañuje se ceo
od metala, a prednja kotva može biti fa-
setirana; metalno-keramički m., nado-
knada izgubljenih zuba gde je keramički
materijal boje prirodnog zuba, di-
513
mostno koleno
rektno napečen na metalni skelet; no- motorika, polne razlike u motorici ispo-
sač m., sastrugan prirodni zub na koji
se fiksira most preko kotvi cementnim
materijalom. Sin. stubni zub; porculan-
ski m., fiksna nadoknada od porculana
kada nedostaje jedan prednji zub; pri-
vremen m., nadoknada za izgubljene
zube od brzovezujućeg akrilata, ili ski-
nut stari most. Štiti zbrušene zube i
meka tkiva do izrade, odnosno cementi-
ranja stalnog mosta.
mostno koleno, snažni pregib rombence-
falona na njegovoj prednjoj strani, sin.
pontno koleno.
mošnice, scrotum, okruglaste kožne kese,
mrke boje, poprečno nabrane. U stanju
mirovanja su opuštene izmeñu nogu i
kroz njih se mogu opipati semenici.
Koža mošnica je vrlo osetljiva i pri ov-
lašnom trljanju lako se zgrči. Za vreme
polnog nadražaja one se zgrče i dignu
pod koren uda (kremasterski refleks);
(embr.) genitalni jastučići, u muškog se
razvijaju u mnogo većoj meri i na kraju
(fetusi od 4 do 5 cm) spajaju se medu so-
bom u kožastu kesicu (scrotum). Linija
spoja se raspoznaje kao nešto uzdignuti
rub po sredini mošnica (raphe scroti). Ux
jedinstvenu mošničku kesu jastučići se
preobraćaju tek 8-9. fetalnog meseca,
kada u mošnice prodre izdanak perito-
nealne opne.
mošnički jastučići, u muškog embriona
genitalna kvrga znatno raste u dužinu, a
genitalni jastučići se razvijaju u mnogo
većoj meri nego u ženskih i spajaju se
meñu sobom u mošnice. Prema spaja-
nju se nazivaju mošnički jastučići Linija
spoja se raspoznaje kao nešto uzdignuti
rub po sredini mošnica, produžujući se
u meñični (perinealni) rub.
motilitet, pokretljivost.
motivacija, psihološki pojam, označuje
silu koja navodi ličnost da dela da bi za- ski. Kao izraz suprotne polarizacije on
dovoljila neku potrebu. U oblasti afekta
motivacija utiče na opažanje olakšava-
jući ga ili ne.
motoran (1) pokretan, pokretljiv; (2) koji
se odnosi na pokrete i pokretljivost. Sin. motorna afazija, v. aphasia.
motoričan. V. mobilis, lokomocija.
motorička jedinica, motorički neuron sa motorna ploča, tvorevina na mišićnom
svim mišićnim vlaknima koje inerviše.
514
motorna ploča
Ijavaju se u pokretima, hodu, izrazu lica,
glasu; izgovoru i u govoru. Žena, uopšte,
manje koristi pokrete ruke od muškar-
ca, naročito ako, uz to, postoji siromašt-
vo reci i izraza. Tom prilikom muškarac
rado isturuje raširene ruke unapred, iz-
dvaja kažiprst, steže pesnice ili širi pr-
ste, a hoće katkad i da lupa pesnicom o
sto. Pri hodu muškarac manje ili više
mlatara rukama. Pokreti žene su odme-
reni, graciozni, meki, skoro lebdeći, na-
suprot razmetljivom i energičnom hodu
muškarca. Normalno uobličena žena u
svaki svoj pokret unosi graciju, ritam.
Ona ne zna za usamljene i izdvojene po-
krete. Redak je u nje pokret ruke koji ne
prati diskretan pokret vrata, glave i tru-
pa. Pokreti ruke muškarca su lišeni
toga. Polne razlike u pokretima postaju
naročito upadljive kad se jave na sup-
rotnom polu. Postojanje »ženskih« po-
kreta u muškog (»transgesticizam«)
odaje ženski uobličenog muškarca.
Muškog homoseksualca najviše odaju
ženski pokreti. Još više bodu oči muški
pokreti u androidnih žena, poznatih u
narodu kao muškarače (muškobanaste
žene). Umesto gracioznih pokreta vrata,
glave i trupa, one pokazuju odsečnost,
plaho vi tost, mlataranje, isturanje ruku,
upiranje kažiprsta, stisnute pesnice. Po-
lne odlike hoda dolaze od drugačijeg
razvoja kostura (naročito karličnog kos-
tura). Gibanje bedara i naizmenično is-
turanje ramena u žena neminovno je
posledica posebne fiziologije njenog
tela. Njen korak je sitan, više prstima,
dok je u muškog on krupan, energičan,
petama. Svesna privlačnosti svoga
hoda, žena koristi svoj hod: ona postaje
»izvijuša« ili »uzvijojla«. Muški hod u
današnje žene ne može da deluje erot-
se javlja u androidnih žena. U ženskom
hodu muškarca (sitan korak, uzvijanje)
otkrivaju se znaci ženske polarizacije
(ginoidni muškarci). V. mimika.
vlaknu, veličine 40-50 mikrona, zrnaste
»mouches volantes«
grañe, u kojoj se grana i završava pu-
poljčićima motorno-nervno vlakno.
»mouches volantes«, (fr.) fina zamućenja
u zadnjim partijama staklastog tela koja
se entoptički vide kao pokretni kružići
ili vlakna. Često se javljaju pri miopnoj
degeneraciji staklastog tela.
mozaik, v. mosaic.
mozak, encefalon, cerebrum, smešten je u
lubanjskoj duplji, omotan sistemom
opni poznatim pod imenom moidanica
(moždanih opni). Muškarac ima luba-
nju veće zapremine nego što je zapremi-
na ženske lubanje. AH apsolutna težina
mozga u žene nikako ne dokazuje njenu
duševnu inferiornost, jer težina mozga
nije merilo za stepen inteligencije. Ima
čuvenih, genijalnih ljudi s velikim moz-
gom, kao i onih s malim mozgom. Ispi-
tivanja relativne težine su pokazala da
žena ima relativno veći mozak nego
muškarac. Ali u izračunavanjima samo
numeričkih vrednosti zaboravlja se na
činjenicu da inteligencija ne mora da
bude zavisna samo od kvantiteta mož-
dane mase, nego i od kvaliteta struktu-
re, pa čak i od hemijskog sastava. Tako,
npr., u mozgu žene postoji veća količina
sumpora (fiziološka hipertiofilija). V.
cerebrum, encephalon.
moždana kap, v. apoplexia cerebrl
moždana opna, v. meninx.
moždana vijuga, v. gurus.
moždane komore, v. ventriculi cerebrl
moždani centri, v. cerebrum, centar.
moždani srp, v. falx cerebrl
moždani živci, v. nervus.
moždanica, v. meninx.
moždanice, v. memnges.
moždano stablo, v. truncus encephali (ce-
rebri).
moždano-kičmena tečnost,v. liquor ce-
rebrospinalis.
moždano-moždinski pritisak, v. pritisak.
moždina, v. medulla.
moždinski, sržni, v. medullaris.
Mobiusov znak, v. znak.
Mönckebergova skleroza, poseban vid
arterioskleroznih promena s kalcifika-
cijama, pretežno medije, arterijskih su-
dova, a što je dosta česta pojava u toku
šećerne bolesti (v. tamo).
33*
mucilaginosa
morfinomanija, v. morphinismus.
morfogeneza, uobličavanje. Morgagni-
Adams-Stokesov sindrom, v.
AdamS'Stokesov sindrom.
Morgagnijev privezak, na gornjem polu
semenika, bogat u krvnim sudovima,
predstavlja embrionalni zaostatak koji
odgovara trbušnom otvoru jajovoda.
Morgagnijeve hidatide, tragovi epigeni-
talisnog dela prabubrega u vidu petelj-
k as ti h meščića, ispunjenih vodnjika-
vom sadržinom, u muškom pasemeni-
ku.
Morgagni-Henschenov sindrom, v. sin-
drom.
Morgagnijeve komore, komore u grklja-
nu.
M-pfotein, značajan faktor patogenosti
beta-hemolitičkih streptokoka, čija je
otpornost na fagocitozu poznata. Viru-
lencija je vezana za prisustvo, u zidu
ovih bakterija, M-proteina, koji, raspo-
laže antigenskim svojstvima, izaziva
stvaranje antitela s opsoninskom moći.
mrazovac, v. Colchicum'autumnale.
mrena, v. cataracta.
mrežnjača, (embr.) zadnji zid očne čašice
je od početka sastavljen od nekoliko
slojeva visokih ćelija koje postaju niže
ukoliko se bližimo zeničnom rubu tako
da se na unutrašnjem zidu očne čašice
mogu razlikovati dve zone: prednja, s ni-
žim ćelijma (slepi deo mreinjače) i za-
dnja, s višim ćelijama (vidni deo mrei-
njače), podcijene testerastom meñom
(ora serrata). Uobličavanje pojedinih
slojeva mrežnjače počinje od unutraš-
njosti, pa se proteže u pravcu crnog za-
stirača (tapelum niger). Stubići i štapići
se počinju uobličavati u 3. mesecu. Po-
sle 3. meseca u mrežnjači se mogu otk-
riti svi slojevi.
mršavost, smanjenje telesne težine ispod
odgovarajuće za više od 10%.
mucanje, v. dysarthria, haesitatio.
mucilaginosa, mucilaginoza, sluzava
sredstva, lekovi biljnog ili životinjskog
porekla koji sadrže dosta sluzi (Gelatina
animalis, Radix Althaeae, Gummi arabi-
cum, Tubera Salep itd.). Stavljena na
sluznice, mucilaginoze ih štite od nadra-
žaja i tako smanjuju zapaljenje, odnos-
515
mucilago
no deluju antiflogistički. Upotrebljavaju
se u kataralnim stanjima u digestivnom
traktu i u ždrelu, zatim kao korigensi za
ukus, i za lečenje trovanja kaustičnim
otrovima. Ova sredstva .daju se per os ili
per rectum (u obliku klizme) s onim Ie-
kovima koji lokalno draže.
mucilago, sluzavo sredstvo; m. Gummi
arabici, sluz od arapske gume, služi kao
korigens za lekove oštra ukusa i za leko-
ve koji lokalno draže, kada se daju u ob-
liku klizme.
mucini, glikoproteidi, supstancije plju-
vačke, žuči, sluzi, koje tečnostima daju
sluzastu konzistenciju, a sirćetna kiseli-
na ih taloži.
mucocela, mukozna cista, proširenje plju-
vačne žlezde ili njenog izvodnog kanala,
ispunjeno mukoznom ili mukoidnom
tečnošču, koje se povremeno prazni.
mucosa, mukoza, sluznica, meka, vlažna
unutrašnja obloga svih šupljina pojedi-
nih pribora organa koje su u vezi sa spo»
ljašnjom sredinom (usna, ždrelna i nos-
na duplja, jednjak, želudac, crevo, mok-
raćovod, semevod, mokraćni izvodnik,
dusnik, bronhi)e i dr.). Sastoji se po pra-
vilu od epitelnog lista (lamina epithelial
Hs) i krzna (L propria mucosae), a u ne-
kih još i od tankog mišićnog lista (1.
muscularis mucosae), ili elastičnog lista
(1. elastica mucosae). Neke su sa pločas-
toslojevitim epitelom i krznom koje se u
epitel utiskuje u vidu papila. Obično ne-
maju žlezda, te su stoga označene kao
kutane ili dermopapilarne sluznice
(sluznice usne, usne duplje, ždrela, jed-
njaka! dr.); druge su s jednoslojnim pri-
zmatičnim epitelom i sadrže žlezde te se
nazivaju žlezdanim (sluznica creva, duš-
nika i dr.).
mucoviscidosis, mukoviscidoza, cistička
fibroza pankreasa. V. fibrosis cystica.
mucus, mukus, sluz, sadrži mucin gliko-
proteid, koji je slabo rastvorljiv, prozra-
čan je, isteže se u konce i lako bubri. M.
luče sluzne žlezde, a nalazi se i kao os-
novna supstancija piktijastog vezivnog
tkiva pupčane vrpce, sinovijalnih teč-
nosti i nekih patoloških tvorevina.
mukodermni šav, v. sutura muccoderma-
lis.
516
mulj
mukoidi, glikoproteidi, supstancije slične
mucinima koje se ne talože sirćetnom
kiselinom.
mukomembranski kolitis, v. colitis.
mukope rio stalni režanj, režanj koji se sa-
stoji od sluznice i pokosnice za različite
operacije u ustima. muliebris, ženski.
multicikloni, ureñaji za otkljanjanje pra-
šine sa česticama prečnika manjih od 5
mikrona. Povećana efikasnost se ostva-
ruje povećanjem brzine spiralnog kre-
tanja dima i serijom ciklona.
multifaktorski, u genetici, koji proističe
iz udruženog dejstva više gena, a često i
negenskih činilaca. V. poligenskl
multipara, žena koja je imala više poroña-
ja. Odlikuje se osobitim anatomskim
odnosima. Trbušni zid joj je mekan, sa
puno rasteza. Usta materice su poprečna
izgleda, često ožiljasta, vagina je
proširena, meñica u ožiljcima, a sudnica
zjapi.
multipla skleroza, ne otkriva neki naročiti
afinitet prema polovima. Seksualni
količnik se kreće oko 0,63. Postoje neke
razlike u vremenu pojave bolesti: u 70%
slučajeva u žena se javlja izmeñu 16. i 35.
godine života, dok se u 45,5% muških
javlja od 36. do 45. godina. V. sclerosis
multiplex.
multipli aleli, stanje kada u populaciji na
odreñenom lokusu postoji više od dva
ale Ia.
mulj, (hig.) talog koji nastaje u ogromnim
količinama pri prečišćavanju otpadnih
voda metodom sedimentacije; dispozi-
cija m., mulj se odvodi i pušta u sloju
debelom oko 15 cm na zasebna polja od
peskovitog poroznog materijala, koja su
u dubini od l do 1,5 m drenirana zbog
odvoñenja profiltrovane vode iz mulja.
Sasušeni mulj upotrebljava se u eko-
nomske svrhe; elutrijacija m., mulj se
prvo razreñuje s dvostrukom do trost-
rukom količinom vode a zatim mu se
dodaje koagulant, najčešće stipsa, koja
stvaranjem alummijurn-hidroksida od-
stranjuje sedimentacijom najveći deo
suspendovanih čestica iz ovako razra-
ñenog mulja. Ovako prečišćena voda
služi za razreñivanje novih količina mu-
mumificatio
lja, a polutekući mulj se vodi na va-
kuum-filtre na kojima se voda u mulju
smanjuje na oko 40%. Ovaj mulj se za-
tim upotrebljava za ñubrenje ili za kom-
postiranje ili za nasipanje.
mumificatio, mumifikacija, (1) pretvara-
nje sasušenjem izumrlih delova organa,
organa ili tela u čvrsto stanje slično mu-
miji (npr. fetusa, m. feti); (2) nekroza
koja se odlikuje sasušenjem tkiva usled
gubitka tečnosti; najčešće na prstima
udova usled oboljenja krvnih sudova,
npr. usled arterioskleroze.
Munroovi apscesi, limfocitarni infiltrati
epiderma u psorijazi.
muramična kiselina, učestvuje u formi-
ranju mukopeptida (mukokompleksa).
Muramička kiselina se nalazi u zidovi-
ma svih bakterija i ne postoji u drugih
organizama. Uloga muramičke kiseline
je u fizičkim svojstvima zida bakterija,
naročito rigiditeta.
muriaticus, stari naziv za hudrochloricus,
npr., Acidum muriaticum, Acidum hy-
drochloricum, hlorovodonična kiselina.
murijatične vode, v. vode.
Murphy je vo dugine, dugme kojim se spa-
jaju dva kraja presečenog creva. Sastoji
se od dva metalna cilindra raznih pre-
čnika s nekom vrstom okovratnika koji
se prišivaju za krajeve creva; zatim se
uži cilindar uvlači u širi.
Musca, rod muva familije Muscidae (red
dvokrilaca, klasa insekata) obično crne
boje, često sa jasnim šarama. Sisaljka je
meka, savitljiva i služi za srkanje. Postoji
veći broj vrsta. Higijenski značaj imaju
uglavnom M. domestica i Stomoxys
calcitrans; M. calcitrans, muva ubada-
ča, stajska muva. Nalazi se najčešće u
stajama, ali i u stanovima pored staje.
Hrani se krvlju goveda i ptica, a pone-
kad i čovečjom krvlju. Živi oko 70 dana
i siše krv oko 20 puta. Muva ubadača
ima takoñe znatnu važnost za higijenu,
jer je nesumnjivo da i ona može bilo
ubodom, bilo mehaničkim putem, da
učestvuje u prenošenju nekih patoge-
nih mikroorganizama. Sin. Stomoxys
calcitrans; M. domestica, domaća
muva. Najčešći kućni insekat, koga na-
lazimo naročito u zapuštenim i prljavim
musculus
stanovima. Pod povoljnim uslovima jed-
na muva može tokom leta da proizvede
potomstvo od nekoliko miliona muva.
Živi 30 do 40 dana. Muve imaju veliki
značaj za higijenu jer mogu mehanički
preneti čitav niz raznovrsnih patogenih
mikroorganizama, naročito s izmeta i
otpadaka na razne namirnice za život,
osobito na mleko i hranu meke konzis-
tencije. Muve učestvuju pri prenošenju
ovih mikroorganizama; E. typhi; grupe
salmonela; S. dysenteriae; Vibrio chole-
rae; B. faecalis alcaligenes; Streptococ-
cus haemolyticus (a- i ß-streptococcus),
Staphylococcus albus, S. aureus; B. pro-
teus vulgaris, M. tuberculosis i nekih
drugih.
muscularis, muskularan, mišićan, npr, tu-
nica muscularis, mišićni omotač.
musculosus, muskulozan, mišićav, koji
ima veoma razvijene mišiće.
musculus, mišić, organ sposoban da svo-
jom kontrakcijom učini pokret i izvrši
rad, što ga čini aktivnim organom za
kretanje. U grañi mišića preovladava
mišićno tkivo (poprečnoprugasto, glat-
ko i srčano), koje je nosilac kontrakcije.
Poprečnoprugasti ili skeletni mišići
vrše pokrete pod uticajem volje, a glatki
mišići, zastupljeni u zidovima cevastih
organa, pri kontrakciji ne podležu uti-
caju volje. Srčani mišić (miokard) je po-
prečnoprugast mišić mrežaste grañe,
koji kao i glatki mišić, nije pod uticajem
volje. Svaki vretenast mišić ima glavu
(caput), trbuh (venter) i rep (cauda). Po
obliku i prema broju glava mišić može
biti: vretenast (m. fusiformis), pljosnat
(m. planus), perast (pennatus), kružan
(m. sphincter - stezač), dvoglav (m. bi-
ceps), troglav (m. triceps) i četvoroglav
(m. quadriceps). Prema pokretu koji
učini mišić može biti: pregibač (m. fle-
xor), opružač (m. extensor), odmicač
(m. abductor), primicač (m. adductor),
obrtač (m. rotator), uvrtač (m. prona-
tor), izvrtač (m. supinator) i dr. Prema
topografskom položaju na telu mišići su
rasporeñeni na: mišiće glave (mm. capi-
tis), mišiće vrata (mm. colli), mišiće leña
(mm. dorsi), mišiće grudnog koša (mm.
thoracis), mišiće trbuha (mm. abdomi-
517
muskarin
nis), mišiće gornjeg uda (mm. membri
superioris) i mišiće donjeg uda (mm.
membri in^erioris); (embr.) mišići glave i
trupa postaju od embrionalnog vezivnog
tkiva. Začeci očne jabučice se nalaze s
medijalne strane očne čašice i razvijaju se
u embriona od 7 mm dužine. Iz prvog
škržnog luka javljaju se mišići žvakanja,
zatezač bubanjske opne, zate-zač nepčanog
vela. Iz II škržnog luka: mišići mimike,
dizač nepčanog vela, mišić resice; III
škržni luk daje (embrion od 9 mm): stezač
ždrela, resičnoždrelna i nepčanojezična.
Mišići grkljana postaju iz IV škržnog luka.
Svi ti mišići se nazivaju škrznim. Mišici
meñice se počinju razvijati u 2. mesecu iz
mišićne mase poznate kao jazvena masa.
Mišići gornjih udova postaju jedni iz
mišićne mase po-tiljačnog i cervikalnog
predela, drugi iz mezoderma samih
začetaka udova. U embrionima od 20 mm
već su svi mišići gornjeg uda izgrañeni.
Mišići donjih udova počinju da se razvijaju
u embriona od 11 mm dužine iz mase u
osovini začetka donjih udova. muskarin,
alkaloid iz otrovne gljive Ama-nita
muscaria, kvaternarna amonijum-^ -baza,
parasimpatolitik.
»muskelfiber« (od nemačkog Muskelfie-
ber), bol u mišiću nekoliko časova posle
napora, naročito ako se posle duže pau-
ze započne intenzivno vežbanje. Bol
nestaje spontano ili posle zagrevanja
mišića. Lečenje je nepotrebno, korisni
su masaža i primena toplote (smanjuju
spazam arteriola i mišićnih vlakana).
muskulatura, skupni naziv za sve mišiće
čovečijeg tela i to obično poprečnopru-
gaste grañe. Rede se ovaj naziv upotreb-
ljava za mišiće pojedinih delova tela.
muskulna skleroza, v. scoliosis.
muški polni organi (organa genitalia
masculina), unutrašnji i spoljašnji.
Unutrašnje organe sačinjavaju: semeni-
ci (testis), pasemenici (epididymis), se-
mevodi (ductus deferens), briznici
(ductus ejaculatorius), semene kesice
(vesicula seminalis), prostata (prostata)
i Cowperove žlezde (glandulae bulbou-
rethrales). Spoljašnje organe sačinjava-
518
mutatio
ju: polni ud (penis), mokraćna cev (uret-
hra masculina) i mošnice (scrotum).
muški polni ud, v. penis.
mutabilna mesta, mesta duž hromosoma
na kojima se može odigrati mutacija.
mutacija, v. mutatio.
mutacije bakterija, v. genotipske varijacije
bakterija.
mutaciona učestalost, broj mutacija na
odreñenom genu jednog gameta u toku
jedne generacije.
mutaciono mesto, svako mesto na hro-
mosomu gde može da se odigra mutaci-
ja.
mutagene supstancije, supstancije koje
mogu da prouzrokuju mutacije (npr., ci-
tostatička sredstva).
mutageni, fizički i hemijski faktori (zrače-
nje, toplota, alkilizujući i deaminišući
agensi) koji značajno povećavaju učes-
talost mutacija iznad nivoa spontane
učestalosti.
mutant, gen izmenjen mutacijom, odnos-
no jedinka koja poseduje takav gen.
mutatio, mutacija, promena strukture
jednog ili više gena, koja proističe iz gu-
bitka, primanja ili izmene genskog ma-
terijala. Mutacija u gametima se prenosi
na sledeće generacije, dok se mutacija u
somatskim ćelijama ne naslañuje: letal-
na m., mutacija koja direktno uništava
organizam ili sprečava reprodukciju
njenog nosioca (izazivanjem steriliteta
u viših organizama, npr.). V. letalni gen;
missense m., (engl.), mutacija kodona,
delecijom, insercijom ili supstitucijom
njegovih nukleotida, što dovodi do ug-
rañivanja drugačije aminokiseline u po-
lipeptidni lanac i stvaranja najčešće
funkciono neaktivnih proteina, ali ova
mutacija može da bude i »nema«; nega-
tivna m., mutacija u genu regulatoru,
koji postaje nefunkcionalan, te izostaje
njegovo ugušivanje operatora, te se od-
govarajući protein stvara u višku; nema
m., mutacija koja ne dovodi do ispolje-
nih promena, jer i novonastali kodon
reguliše sintezu iste ili srodne aminoki-
seline, te funkcija stvorenog proteina
ostaje očuvana. Sin. neutralna m. non-
sense m. (engl.) mutacija koja dovodi do
takve promene kodona da on više ne
mutein
predstavlja šifru ni za jednu aminokise-
linu. Takav kodon obično izaziva prera-
ni završetak sinteze polipeptidnog lan-
ca. V. amber kodon; nutricijska m. (bio-
hemijska mutacija), mutacija koja dovo-
di do gubitka sposobnosti organizma da
stvara supstancije za njegovo rastenje
aminokiseline, šećere i dr. ; prirodna
m., mutacija koja se zbiva bez uticaja
nekog vidljivog spoljneg činioca. Sin.
spontana m., somatska m., mutacija u so-
matskim ćelijama, koja izaziva mozaič-
ku strukturu odgovarajućih tkiva; re-
verzna m., v. intragenska supresija; sup-
recijska m., v. intergenska supresija; us-
lovna m., mutacija koja se dešava samo
kad je organizam izložen odreñenom re-
žimu, npr., delovanju odreñene tempe-
rature; vidljiva m., mutacija koja obič-
no izaziva morfološke promene.
mutein, protein nastao kao posledica mu-
tacije.
mutilatio, mutilacija, (1) unakaženje, osa-
kaćenje; (2) unakaženost tela otpada-
njem izvesnih njegovih delova usled
dejstva nekih patoloških faktora, npr. u
lepri usled anestezije i trofičkih prome-
na.
mutiranje glasa, menjanje boje glasa koje
se javlja u muškaraca u pubertetu kao
posledica naglog rastenja i razvića gr-
kljana.
mutismus, mutizam, nenormalna ćudlji-
vost, inhibicija govora u duševnih bo-
lesnika. Sin. mutacizam.
mutitas, mutavost, nesposobnost za go-
vor.
muton, najmanja jedinica DNK koja može
da pretrpi mutaciju. Muton može da se
sastoji samo od jednog nukleotida. Sin.
recon.
muva, v. Musca.
Miillerova bradavica, (embr.) u muškog
pola ceo repni kraj Wollfovog kanala os-
taje i od njega postaje pasemenička hi-
datida, pasemenički kanal, semevod s
brižnikom koji ističe na Müllerovoj bra-
davici (docnije semeni brežuljčić). Na
repnom kraju semevoda stvara se seme-
na kisica.
Müllerovi kanali, (embr.) gonadni izvod-
ni put koji u muškog pola sasvim iščeza-
myasthenia gravis
va, dok u ženskog uzima vrlo velikog
udela u izgradnji vangonadnih unutraš-
njih genitalnih puteva. Njihov začetak
se zapaža u embriona od 8,5 do 10 mm
u visini 3. grudnog segmenta, kao za-
debljanje epitela urogenitalnog nabora.
Gornji, otvoreni kraj Miillerovog kanala
pretvara se u levak, trbušni otvor jajo-
voda. Probijanje zjapa kroz Miillerov
kanal. Sjedinjavanje tih kanala dešava
se u embriona dugih 22-28 mm. U žen-
skom polu uobličavanje Miillerovog ka-
nala dalje napreduje, dok u muškom na-
zaduje. Još i više, u ženske jedinke dalje
uobličavanje se ne odnosi samo na epi-
telnu postavu, nego i na vezivni omotač.
Ako sudbinu Wolffovog kanala približi-
mo sudbini Miillerovog kanala, lako za-
pažamo činjenicu da Wolffov kanal os-
taje u muškom, a nestaje u ženskom
polu, dok Miillerov kanal nestaje u muš-
kom, a ostaje u ženskom.
Miinchansenov sindrom, v. sindrom.
myalgia, mialgija, bol u jednom ili više mi-
šića. myasis linearis cutis, v. larva
migrans.
myastasia, miastazija, zastareo izraz koji
označava moždano' oboljenje praćeno
usporenošću pokreta i ukočenošću go-
vora.
myasthenia gravis, miastenija gravis,
oboljenje mesta na kome se motorni ži-
vac završava u mišiću, karakterizovano
pojačanom zamorljivošću do potpune
prolazne oduzetosti mišića. Mišići, na-
ročito oni inervisani bulbarnim živci-
ma, izjutra su još normalno pokretljivi
da bi, kako dan odmiče, bivali sve slabi-
ji, a poneki od njih, oni koji se najčešće
upotrebljavaju (pokretači očnih jabuči-
ca, podizači očnih kapaka, mekog nep-
ca, govorni mišići) i potpuno oduzeti.
Patološkofiziološki: misli se da nenor-
malan višak holinesteraze isuviše brzo
razara acetil-holin stvoren u završnoj
pločici. Nije objašnjeno kakvu ulogu
kod miastenije gravis igra uvećan ili
perzistentan timus, koji se obično nalazi
u ovih bolesnika. Žene dvaput češće ob-
olevaju od muškaraca. Sin. m.g. pseudo-
paralytica, Erb-Goldflamova bolest.
519
myatonia
myatonia, miatonija, stanje veoma sniže-
nog mišićnog tonusa koje nije prouzro-
kovano oštećenjem perifernog motor-
nog neurona. Naziv se upotrebljava sko-
ro isključivo da označi endogenu, kon-
genitalnu miatoniju; m. congenita, uro-
ñena teška mlitavost muskulature koja
se vremenom popravlja i može potpuno
nestati. V. Oppenheimova bolest.
mycetismus choleriformis, trovanje glji-
vom Amanita phalloides. V. micetizam.
mycetismus nervosus, trovanje gljivom
Amanita muscaria (v. micetiwm).
mycetoma pedis (»Madura foot«), hro-
nična infekcija stopala prouzrokovana
organizmima sličnim gljivicama koja se
kultivisanjem na veštačkim podlogama
mogu razlikovati.
Mycobacterium, mikobakterije su acido-
-alkoholo-rezistentni bacili, gram-pozi-
tivni, ako se boje na poseban način.
Bakterije ovog roda su asporogeni, ne-
pokretni, nekad razgranati i filamentoz-
ni štapići. Lagano se razmnožavaju na
veštačkim hranljivim podlogama. Isk-
ljučivo su aerobi. U humanoj medicini
od značaja su Myc. tuberculosis i Myc.
leprae hominis; M. tuberculosis, po-^
stoji više tipova bacila tuberkuloze:
Myc. tuberculosis typus humanus (Ko-
chov bacil), izaziva tuberkulozu čoveka,
najčešće tuberkulozu pluća; Myc. tuber-
culosis i typus bovinus, primarno je uz-
ročnik goveda i drugih sisara, ali u oko
10% slučajeva u ljudi izaziva tuberkulo-
zu (vratnih žlezda, kostiju i creva); Myc.
tuberculosis typus gallinaceus, uzročnik
je tuberkuloze ptica; Myc. tuberculosis
typus murinus prouzrokuje oboljenje
pacova i miševa; Myc. tuberculosis ty-
pus poicilothermorum, izazivač tuberku-
loze hladnokrvnih životinja; Myc. lep-
rae (Hansenov bacil), u ljudi izaziva lep-
ru.
mycosis, mikoze, parazitarne dermatoze
izazvane gljivicama. Gljivice koje se raz-
vijaju u rožastom sloju pokožice gole
kože, a ne napadaju dlaku i nokte, izazi-
vaju oboljenja koja se nazivaju epider-
mofitije (pityriasis versicolor, erythras-
ma). Gljive koje se razvijaju u rožastom
sloju epiderma i koje izuzetno mogu
520
myelocysta
prodreti i u dublje slojeve, u derm i još
dublje (duboki oblici), a napadaju dlake
i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazi-
vaju epidermomikoze (favus, microspo-
ria, trichophytia). Gljive koje se razvija-
ju u krznu i dubljem tkivu ili ih sekun-
darno napadaju jesu gljive višeg reda i
izazivaju duboka oboljenja, koja se zovu
dermatomikoze (actinomycosis sporot-
richosis, blastomycosis); m. fungoides,
hronično, retko neoplastičko oboljenje
retikuloendotelnog sistema s pretežnim
zahvatanjem kože. Počinje intenzivnim
svrabom i nekarakterističnim ekcema-
toidnim promenama na koži (premiko-
tički stadijum), da bi se zatim razvili pe-
čurkasti infiltrati (tumorozni stadijum)
koji egzulcerišu. Prognoza je dubiozna.
Sin. granuloma fungoides.
mydriatica, midrijatici, sredstva koja pro-
uzrokuju širenje ženice, npr. atropin i
homatropin. V. mydriasis.
myectomia, miektomija, operativni podu-
hvat koji se sastoji od isecanja jednog
dela na jednom od spoljnih očnih miši-
ća, najčešće u cilju korekcije razrokosti.
myelitis, mijelitis, zapaljenje kičmene
moždine. Može zahvatiti ćelu kičmenu
moždinu u jednom nivou (m. transver-
sa) ili istovremeno u više žarišta (m. dis-
seminata), ili zahvata moždinu postepe-
no od najnižih delova naviše (m. ascen-
dens). V. poliomyelitis ant. acuta ; m. fu-
nicularis, myelosis funicularis.
myeloblastaemia, mijeloblastemija, pri-
sustvo mijeloblasta u perifernoj krvi.
myeloblastoma, mijeloblastom, fokalni
maligni tumor, sastavljen od mijeloblas-
ta, koji se viña u raznim organima, naro-
čito u mozgu, u toku akutne granulocit-
ne leukemije.
mveloblastosis, mijeloblastoza, prisustvo
velikog broja mijeloblasta u perifernoj
krvi.
myelocele, mijelokela, ispadanje (pro-
laps) kičmene moždine iz kičmenog ka-
nala kroz uroñen defekat pršljana. V.
spina bifida.
myelocysta, mijelocista, cista nastala pro-
širenjem kanala kičmene moždine.
myelacystocele myocardiopathia

myelocystocele, mijelocistokela, »spina trombotskim procesom. Klinička slika:

bifida« praćena cističkim proširenjem nagao početak, kao udar električne
kanala kičmene moždine. struje ili jak udarac po leñima, posle
myelocystomeningocele, mijelocistome- koga nastaju znaci oštećenja motornih i
ningokela, spina bifida praćena cistič- senzitivnih puteva kičmene moždine,
kim proširenjem kanala kičmene mož- koji se vremenom do izvesne mere po-
dine i moždinskih opni. pravljaju.
myelocytosis, mijelocitoza, prisustvo ve- myelomatosis, mijelomatoza, sin. myelo-
likog broja mijelocita u perifernoj krvi. ma multiplex.
myelofibrosis, mijelofibroza, zamenjiva- myelophtisis, mijeloftiza, insuficijencija
nje tkiva kostne srži vezivnim tkivom, kostne srži s pancitopenijom, zbog po-
koje se javlja u mijeloproliferativnim tiskivanja ćelija srži drugim tkivom
bolestima, ili posle nekog štetnog dej- (granulomskim ili metastazama malig-
stva na kostnu srž (tuberkuloza, npr.). nih tumora). V. anaemia.
Sin. myelosclerosis. V. metaplasia myeloi- myelopoiesis, mijelopoeza, stvaranje he-
des. matopoeznih ćelija u kostnoj srži; m.
myelogram, mijelogram, 1) rendgenski ectopica, extramedullaris, stvaranje
snimak kičmene moždine; 2) grafički hematopoeznog tkiva van kostne srži.
predstavljen odnos krvnih ćelija u kost- myelosclerosis, v. metaplasio myeloides.
noj srži. myelosis, mijeloza, bujanje tkiva kostne
myelographia, mijelografija, rendgenski srži u toku hronične granulocitne leu-
pregled kičmenog kanala, pošto se kon- kemije; m. aleucaemica, idiopatska mi-
trastno sredstvo (Jodipin, Lipijodol itd.) jeloidna metaplazija; m. erythraemica,
ubrizgava putem lumbalne punkcije u maligna bolest krvi u grupi mijeloproli-
subduralni prostor,ai kome se sakuplja ferativnih bolesti, u koje postoji anemi-
na najnižem mogućern mestu, tj. dopire ja, megaloblastoidna eritrocitopoezna
do prepreke (tumor kičmene moždine, loza, hepatosplenomegalija, tromboci-
arahnoiditis itd.). topenija, mijeloblastoza i krvarenja.
myelolipoma, mijelolippm, čvor u vidu iz- Sin. Di Guglielmoova bolest; neleuke-
raštaja koji se može naći kao nuzgredna mijska m., idiopatska mijeloidna me-
promena u nadbubrezima odraslih. Sa- taplazija.
stavljen je od masnog i hematopoeznog myelotomia, mijelotomija, operativno ot-
tkiva i liči na srž kostiju. varanje šupljina u kičmenoj moždini u
myeloma, mijelom, tumor od ćelija koje siringomijeliji.
se normalno nalaze u kostnoj srži; m. mylolysis, miloliza, tanjirasta oštećenja
endotheliale, Ewingov tumor; in. ext- gleñi i dentina u cervikalnoj i srednjoj
ramedullare, plazmocitom koji se nalazi trećini vestibularnih površina zuba.
van kostne srži i m. multiplex, maligni Mylroujeva bolest, v. bolest.
tumor srži sastavljen od plazmocita, s myoblastoma, mijeloblastom, neoplazma
destrukcijom kostiju, patološkim frak- za koju se misli daje nastala umnožava-
turama, bolovima u kostima, s prisust- njem primitivnih mioblasta. Najčešće se
vom u plazmi monoklonskih patoloških javlja na jeziku, ali i u skeletnim mišići-
imunoglobulina (paraproteina), anemi- ma. Spore je evolucije, ali može da me-
jom i prisustvom Bence-Jonesovih be- tastazira u pluća, mozak, ili druga mes-
lančevina u mokraći, koji su povod za ta.
progresivnu insuficijenciju bubrega. myocardiopathia, miokardiopatija, sva-
Sin. plasmocytoma v. myeloma, Kaherova ko nezapaljenjsko oboljenje srčanog mi-
bolest; m. plasmocellulare, m. multip- šića; m. alcoholica, miokardiopatija
lex. koja nastaje posle dugotrajne upotrebe
myelomalacia, mijelomalacija, razmekša- većih količina alkohola; m. arterioscle-
nje kičmene moždine usled začepljenja rotica, izazvana ateroskleroznim pro-
njenih krvnih sudova embolusom ili menama u venačnim arterijama.

521
myocarditis
myocarditis, miokarditis, zapaljenje mio-
karda (srčanog mišića); m. bacterialis
acuta, akutni miokarditis izazvan bak-
terijama; m. chronica, hronični oblik
miokarditisa; m. diphtherica, difterij-
ski miokarditis; m. fibrosus, fibrozni
miokarditis, promene su u vezivnom
tkivu miökarda, Sin. m. interstitialis;
Fiedlerov m., akutni intersticijalni
miokarditis, nepoznate etiologije, ima
nagao početak, nije praćen endokarditi-
som i perikarditisom, često se fatalno
završava. Sin. m. idiopathica; m. rheu-
matica, miokarditis prouzrokovan reu-
matskom groznicom; m. toxica, toksič-
ki miokarditis, prouzrokovan hemij-
skim ili bakterijskim toksinima; m. tu-
berculosa, tuberkuloza miokarda;
(seksotropija), ženski pol uzima većeg
udela u oboljenjima miokarda (polni
količnik - 1,29). Pektoralna angina je
znatno češća u muškarca. Mortalitet od
miokardnog infarkta je u ženskog pola
veći nego u muškog.
myocardium, miokard, srčani mišić, mi-
Šićni sloj zida srca, sastavljen od popre-
čnoprugastih mišićnih vlakana posebne
strukture, spojenih u vidu mreže. Srča^
ni mišić raspolaže velikom energijom i
kontrahuje se automatski i ritmički.
myocardosis, miokardoza, zajednički na-
ziv za poremećaje srčanog mišića, koji
nisu zapaljenjske prirode, najčešće izaz-
vani arterijskom hipertenzijom, koro-
narnom sklerozom, hipertireozom.
myoclonia, v. paramyoclonus multiplex.
myoclonus, v. clonus.
myodegeneratio, miodegeneracija (klin.
pojam), izvestan, bliže neoznačen dege-
nerativan proces u srčanom mišiću.
myodesopsia, miodezopsija, opažanje,
primećivanje svetlaca. V. mouches vo-
lantes, myiodesopsia.
myogelosis, miogeloza, pojava tvrdina u
mišićima, naročito u glutealnim. Nepoz-
natog je uzroka.
myoglobimiria, mioglobinurija, prisust-
vo mioglobina u mokraći posle velikih
povreda mišića, posle velikih napora u
osetljivih osoba i u deficitu enzima fos-
forilaze u mišićnom tkivu; m. idiopa-
thica, v. Meyer-Betzova bolest.
522
myotonia
myologia, miologija, učenje o mišićima,
grana anatomije koja izučava oblik, gra-
ñu, pripoj, inervaciju i dejstvo mišića.
myoma, miom, benigna neoplazma nasta-
la umnožavanjem mišićnih ćelija; f ibro-
leiomyoma, tumor koji je sastavljen od
glatkih mišićnih vlakana i vezivnog tki-
va; leiomyom% lejomiom, benigni tu-
mor koji potiče od glatkih mišića i raste
ekspanzivno u obliku okruglastog čvo-
ra. Pojavljuje se u zidu materice, jednja-
ka, želuca i creva (u kojima može biti in-
tramuralan, supserozan ili submuko-
zan), zatim u ovarijumu itd.; rhabdo-
myoma, rabdomiom, benigni tumor sa-
grañen od poprečnoprugastih mišićnih
vlakana. To je redak tumor i nalazi se u
srcu, bubrezima, mokraćnoj bešici itd.
myometrium, miometrijum, mišićni sloj
u zidu materice. V. uterus.
myopathia, miopatija, svako oboljenje mi-
šića.
myopia, miopija, kratkovidost, refrakcio-
na anomalija oka u kojoj se paralelni
zraci seku u tački koja se nalazi ispred
mrežnjače, odnosno u staklastom telu.
Usled toga se na mrežnjači stvaraju ra-
sipni krugovi i predmet se vidi nejasno.
Najčešće nastaje usled toga što je duži-
na očne jabučice veća od njene prelom-
ne moći. Rede je posledica pojačane
prelomne moći rožnjače ili sočiva. Ako
u toku života napreduje, dovodi do niza
komplikacija, od kojih je najteža ablaci-
ja retine; školska m., miopija koja ne
prelazi 6 dioptrija i ne napreduje tokom
života. Uzrok nastanka miopije nije po-
znat. Miopija se koriguje rasipnim kon-
kavnim staklima. Potrebno je stalno no-
šenje naočara.
myotomia, miotomija, presecanje mišića
u cilju popravljanja položaja organa ili
nekog dela tela, kao npr. krivošija (tor-
ticollis) ili u razrokosti (strabismus).
myotonia, miotonija, tonički spazam miši-
ća, prekomerno duga kontrakcija po-
prečnoprugastog mišića; m. congenita,
nasledno oboljenje koje se javlja pretež-
no u muškaraca. Sastoji se u otežanom
opuštanju jednog hotimično kontraho-
vanog mišića. Posle nekoliko hotimič-
nih kontrakcija i opuštanja dekontrak-
r myxoedema
čije bivaju sve lakše. Zbog toga su mišići
neobično izrazito razvijeni i bolesnik ima
atletski izgled. Sin. Thomsenova bolest. V.
dystrophia myotonica. myxoedema,
miksedem, bolest prouzrokovana
hipofunkcijom štitaste žlezde, koja se
odlikuje neelastičnim otokom lica i ruku,
smanjenjem štitaste žlezde, sniženjem
bazalnog metabolizma, smanjenim
vezivanjem radioaktivnog joda za štitastu
žlezdu, suvoćom kože, opadanjem kose i
dlaka i smanjenjem fizičke i duhovne
aktivnosti (hypothyreoidis-mus);
infantilni m., miksedem koji se javlja u
detinjstvu; kongenitalni m., kretenizam;
postoperativni m., miksedem posle
uklanjanja štitaste žlezde; (seksotropija)
žene obolevaju znatno češće nego
muškarci: odnos ženskih prema muškim
obolelim iznosi 20:6 (seksualni količnik -
3,3).
myxoliposarcoma,
myxovirusi
miksoliposarkom,
maligna neoplazma porekla masnog tki-
va. Sadrži ćelije sposobne da stvaraju
sluz, kao i embrionalne ćelije masnog
tkiva. Najčešće se javljaju u vidu izrašta-
ja u predelu zadnjice, u donjim ekstre-
mitetima i u retroperitonealnom pro-
storu.
myxoma, miksom, benigna neoplazma na-
stala umnožavanjem ćelija mezenhima s
prisustvom velike količine sluzi u me-
ñućelijskim prostorima.
myxosarcoma, miksosarkom, retka ma-
ligna neoplazma mezenhimnog tkiva.
myxovirusi, grupa miksovirusa, članovi
ove grupe su virusi srednje veličine,
koji sadrže RNK i bitne lipide, a pokazu-
ju spiralnu simetriju. Podgrupa I: Myxo-
virus influenze A, B, C; podgrupa II: vi-
rus mupsa, Newcastle-bolesti, virusi pa-
rainfluence, virus Sendai i dr.
N, (1) simbol za azot; (2) oznaka za broj
atoma u l ccm; (3) simbol za Avogadrov
broj; (4) broj neutrona u atomskoj jezg-
ri. Odreñuje se kad se od masenog broja
(A) oduzme broj protona u atomskoj
jezgri (Z). N = A-Z. V. nuklid.
n, oznaka za prefiks nano u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica. Je-
dan nano označava veličinu koja je za
IO-9 odnosno za (0,000 000 001) puta ma-
nja od merne jedinice neke fizičke veli-
čine. Na primer, nm (nanometar), ns
(nanosekunda).
n. skrać. za nervus, nerv, živac.
Na, hemijski simbol za element natrijum.
Na24, radioaktivni izotip natrijuma, prime-
njuje se za ispitivanje prometa natriju-
ma u organizmu.
Ne, hemijski simbol za element neon.
NHB-rat, sukob u kom se upotrebljavaju
nova borbena sredstva: radiološka i he-
mijska borbena sredstva i biološki
agensi.
nm, skrać. za nanometar.
NP, skrać, za nukleoplazmički odnos.
NSILA (»nonsupressible insulin like acti-
vity«), nesupresibilna aktivnost slična
insulinu, naziv za materije belančevi-
nastog karaktera koje deluju slično in-
sulinu (v. tamo), ali se ne mogu supri-
movati antitelima prema insulinu. V
(mi), frekvencija oscilacije, vibracije ili
treperenja. Broj oscilacija u sekundi.
nabor, v. plića.
nadbubrežna žlezda, v. glandula suprare-
nalis.
nad-ja, (sin. superego) psihoanalitički po-
jam koji označuje treći sastavni deo psi-
524
hičke ličnosti. Nad-ja se formira u toku
vaspitavanja i predstavlja usvojene mo-
ralne standarde društva i razvija se pu-
tem identifikacije sa roditeljima, pretež-
no je nesvesno, nagrañuje ali i kažnjava
grizom savesti.
nadlaktica, v. brachium.
nadlaktični, v. brachialis.
nadražaj, svaka promena spoljašnjih ili
unutrašnjih životnih uslova koja remeti
postojeću ravnotežu u zbivanjima žive
supstancije (ćelije, tkivo i organ). Pod
uticajem nadražaja u živoj supstanciji
remete se postojeći fizički i hemijski od-
nosi, a s njima i tok zbivanja V. razdra-
ženje, stimulus; centralni n., razdraže-
nje, tj. impuls, koji dolazi iz odreñenog
centra.
nadražajna terapija, v. therapia.
nadražljivci, bojni otrovi koji draže oči (v.
SUZdVCi)1 disajne organe (v. kijavci), kožu
itd., a u visokim koncentracijama izazi-
vaju i teža oštećenja organizma pa i
smrt. Cilj njihove upotrebe (u nižim
koncentracijama) jeste neutralisanje
žive sile. Zaštita: gas-maska, dekontami-
nacija, provetravanje i pranje, uz upot-
rebu alkalnih i hloraktivnih rastvora.
naevus, nevus, mladež, ograničena, trajna
promena na koži, embrionalnog porek-
la, u vidu pega ili prominencija, različite
veličine, oblika, izgleda i boje, koja se
javlja ili od roñenja, u pubertetu ili u
starosti; n. albus, sin. achromicus, de-
pigmentosus, obično bele pege usled ne-
dostatka pigmenta; n. anaemicus, ok-
ruglaste, bele pege nastale usled hipop-
lazije krvnih sudova; n. araneus, sin.
r nafcilin
angioma stellatum, spider naevus, zves-
zdasto razgranate teleangiektazije oko
malog angioma; n. atrophicus, mladež
u vidu male atrofične pege; n. coeru-
leus, crnkastoplavičasti čvorovi u dub-
ljim partijama kože; n. cerebriformis
capiliitii, nevusne promene u vidu
moždanih vijuga, koje mogu da zahvate
čitavo vlasište; n. comedonicus, grupi-
sane ili linearno rasporeñene orožane
cistice u vidu sujedaca; n. flameus, sin.
hämangioma planum, manji ili veći uro-
ñeni ravni hemangiom, svetio ili tamno-
crvene boje; n. naevocellularis, histo-
loškopatološka identifikacija nevusa u
vidu tumora razne veličine, svetio ili
tamnomrke boje, koji se sastoje od ne-
vusnih ćelija; n. pigmentosus, tamno-
mrki pigmentni nevus; n. pilosus, pig-
mentni nevus obrastao dlakom; n. se-
baceus, nevus uslovljen hiperplazijom
lojnih žlezda, koji se najčešće lokalizuje
na vlasištu i vratu u vidu pločica nerav-
ne površine; n. spilus, epitelne hiper-
pigmentacije, bez nevusnih ćelija; n.
Sutton, sin. leucoderma acquisition cen-
trifugum; n. systematicus s. linearis,
figurovan ili linearno sistematizovan
(često unilateralno) nevus; n. tardus,
nevus koji se javlja tek u senijumu; n.
varicosus osteohypertrophicus, sin.
Klippel-Trenaunayjov sindrom; n. vas-
culosus, sin. hämangioma cavernosum;
n. verrucosus, nevus s bradavičastom
površinom.
nafcilin, etoksinaftil penicilin, polusintet-
ski penicilin, otporan prema dejstvu pe-
nicilinaze.
Naffzigerova operacija, v. operacija.
nafta, upotrebljava se kao gorivo, u fabri-
kaciji gume, boja i kao solvens.
nagluvost, v. subsurditas.
nagomilavanje gena, prisustvo više kopi-
ja jednog gena u ćeliji. Ova pojava može
da bude posledica selektivnog udvaja-
nja ovog gena u toku razvitka jedinke ili
se kao takva nasleñuje.
nagon, težnja koja nagoni neku životinju
ili-čoveka da bez učešća razuma vrši
radnje koje su normalno većinom koris-
ne.
nanosomia
nakaze, pod anomalijom se podrazumeva
lokalizovana reda varijacija, sposobna
da u manjem ili većem stepenu poremeti
funkciju. Teže anomalije, koje zahva-
taju ćelo telo i koje onemogućuju život,
predstavljaju nakaznost ili nakaze. Ču-
dovište označuje krajnji stepen anoma-
lije. Nauka koja proučava nakaznosti
zove se teratologija. Najinteresantnije
su dvojne ili dvogube nakaze (monstra
duplicia). U čoveka je na 100.000 poro-
ñaja nañeno 454 prostih anomalija, 61
jednoguba nakaza i svega 2 dvogube na-
kaze. Nakaznosti su češće u ženskom,
nego u muškom polu.
naknadno odašiljanje, naknadno praž-
njenje, pojava dugotrajnog i ponovlje-
nog stvaranja impulsa u motoričkim
neuronima koje nastaje zbog toga što s
receptora do motoneurona pristižu
sukcesivno impulsi komplikovanim i
razgranatim (polisinaptičkim putevima.
nakovanj, (incus), razvija se iz 1. škržnog
luka. V. incus, ossicula auditus.
nalidiksinska kiselina (Negram), sred-
stvo koje deluje na gram-negativne bak-
terije, naročito one koji su najčešći uz-
ročnici mokraćnih infekcija, u prvom
redu Escherichia coli.
N-alil-normorfin, v. nalorfin.
nalokson, antagonist opijata, znatno jači
od nalorfina.
nalom, ili «prelom u vidu zelene grane» je
nepotpun subperiostni prelom. Očuva-
ni periost ne dozvoljava dislokaciju »ad
latus«, već samo »ad axin«.
Nalorfin (N-alil-normorfin), antagonist
opijata, ali ima i neka morfinska dejstva.
namirnice, falsifikovanje n., dodavanje
pojedinim namirnicama manje hranlji-
vih, a ponekad i štetnih sastojaka. Stoga
nije dozvoljeno stavljanje u promet tak-
vih namirnica.
nana, v. Mentha piperita.
nanismus, nanizam, v. patuljast rast.
nanometar (nm), mera za dužinu, hiljaditi
deo mikrometra (l  = 1000 nm).
nanosomia, patuljast rast usled poveća-
nog izlučivanja epifiznog hormona. Ako
epifiza počinje prekomerno da luči pre
roñenja, dete se raña nerazvijeno. Ako
se inkret epifize ne stvara u dovoljnoj
525
napadi
meri, kočnica je olabavila, te nastupa narcosis, narkoza, preobratljiva depresija
prerani polni razvoj (praecocitas ps-
ychosomogenitalis). V. patuljast rast,
adenohypophysis; n. chondrodystrop-
hica, distrofički p. r., n. koja nastaje us-
led poremećaja u rastenju kosti u duži-
nu zbog odsustva proliferacije hrskavič-
nog tkiva. Ekstremiteti su kratki, slabo
razvijeni u dužinu, a trup i glava su nor-
malno razvijeni; n. hypophysaria je po-
sledica smanjenog lučenja krescina so-
matotropnog hormona prednjeg režnja
hipofize u detinjstvu, što dovodi do narcotica, (remedia), narkotici, narkotič-
srazmerno smanjenog rasta i zaostalosti
u razvoju polnih organa i sekundarnih
polnih odlika; n. infantilis, infantilni p.
r., nastaje usled nepoznatih uzroka i
manifestuje se prestankom ili jakim
smanjenjem razvitka tela, pri čemu oso-
ba zaostaje i u psihičkom razvoju, tako
da zadržava detinji izgled; n. lymphati-
ca (Paltaufova n.), n. praćena limfatiz-
mom; rahitička n., razvija se pri teš-
kom obliku rahitisa, pri kome dolazi do
poremećaja rastenja kostiju u dužinu i nares, nozdrve, prednji otvori nosne dup-
njihovog savijanja. Cevaste kosti zaosta-
ju u rastenju u dužinu, zbog čega ,su narkoanaliza, metoda tečenja neuroza u
srazmerno kratke u poreñenju s drugim^
kostima (kičmeni stub, glava); n. rena-
lis, renalni infantilizam; n. senilis, v.
progeria; n. thyreogenes, tireogeni p. r.,
usled prestanka ili poremećene funkcije
tireoidne žlezde zbog čega je smanjeno
ili prekinuto rastenje kostiju u dužinu,
što dovodi do nesrazmernog p. r. Pored
ovoga postoji u ovih osoba i kretenizam.
napadi, v. crisis, paroxismus.
Naphtholum, naftol, fenol izveden iz na-
ftalina. Postoje alfa-naftol i beta-naftol.
Alfa-naftol služi u mikrosopskoj tehnici
za dokazivanje peroksidaze. U medicini
se upotrebljava beta-naftol, uglavnom u narkohipnoza, hipnoza pri kojoj se upot-
dermatologiji.
napred, v. ante.
Narathova operacija, v. operacija.
narcizam, v. narcissismus.
narcissismus, narcisisam, perverzija sek-
sualnog nagona u kojoj je obolela osoba
zaljubljena u samu sebe. Sin. narcismus.
narcolepsia, narkolepsija, nastupi neodo-
ljivog sna više puta u toku dana. Često
praćeni katapleksijom. V. cataplexia.
526
narkomanije
autonomne aktivnosti ćelija; reverzibil-
no stanje koje se karakteriše stuporom
i neosetljivošću (ugljen-dioksidska na-
rkoza); ranije je ovaj naslov koristio kao
sinonim za opštu anesteziju; magnezi-
jumska n., intravensko davanje magne-
zijum-sulfata koje dovodi do depresije
centralnog i perifernog nervnog siste-
ma i mišića, pa se koristi pri različitim
konvulzivnim stanjima (tetanus, eklam-
psija) kao antikonvulzivno sredstvo.
ka sredstva, (1) sredstva koja izazivaju
preobratljivu paralizu centralnog nerv-
nog sistema sledećim redom: kora veli-
kog mozga, kičmena moždina, produže-
na moždina. Jedno od prvih narkotičkih
sredstava je etar (dietil-etar). Narkotici
služe u hirurgiji za izazivanje opšte
anestezije (narkoze) u svrhu vršenja
operacija; (2) sredstva koja izazivaju san
i u isto vreme umiruju bolove. V. anaest-
hetic a.
lje. V. nasus.
kojoj se pomoću sredstava za spavanje
datih u povoljnim količinama otklone
psihičke kočnice i bolesnik ispolji svoja
potisnuta osećanja, seti se zaboravlje-
nih dogañaja. Zbog toga što pomračuje
svest i otupljuje psihičke funkcije na-
rkoanaliza nije pogodna za mnoge slu-
čajeve. Bolja je metoda slobodnih asoci-
jacija. Narkoanaliza ponekad zamenjuje
hipnozu (v. narkohipnoza). Pomoću na-
rkoanalize ne mogu se otkriti suviše du-
boko uvrežene činjenice koje ispitivana
osoba hoće da sakrije.
rebljava neko narkotičko sredstvo za
uvoñenje u hipnotički san.
narkomanije, stanje periodične ili hro-
nične intoksikacije (trovanje) štetne po
ličnost i društvo, prouzrokovane po-
novljenim unošenjem droge. Karakte-
ristike narkomana: neodoljiva potreba
da se nastavi s upotrebom droge i da se
ona nabavi po svaku cenu, tendencija
da se količina droge poveća, i konačno
zavisnost od droge. Prema svetskoj
nasadnik
zdravstvenoj organizaciji narkomanije
se dele u dve grupe: (1) teške ili velike -
opiomanija, kokainomanija i alkoholi-
zam i (2) lake - tabletomanija.
nasadnik, (stom.) deo bušilice opremljen
sa pričvršćivačem za svrdla koja se ko-
riste u stomatologiji. Vrši rotacione, a
rede i vibracione pokrete. Pokreće ga
motor preko elastične vrpce ili ugrañe-
na turbina. V. bušilica.
našališ, nazalan, nosni, npr. os našale,
nosna kost.
naslage, bakterijske, (stom.) v. plakamu-
cinozna.
naslage meke, v. malena alba.
našle dan, v. hereditaran.
nasledne bolesti, v. hereditarne bolesti.
nasteñne sklonosti, (1) genotipska, po-
tencijalna reaktivnost na dejstva spolj-
nih faktora; (2) izražena (fenotipska)
reaktivnost, zavisna od biohemijske
strukture organizma, zbog koje je on
podložan bolestima, naročito infektiv-
nim (npr. tuberkulozi), što je takoñe za-
snovano na genotipskim osobinama. V.
genotip, nasleñe, reakciona norma, feno-
tip.
Nasmytova membrana, bestrukturna,
tanka (l mikron), vrlo otporna membra-
na koja pokriva krunicu zuba. Sin. pri-
marna kutikula, cuticula dentis.
nasopharynx, nazofarinks (pars našališ
pharyngis), gornji sprat ždrelne duplje.
V. epipharynx.
nastavak, v. apophysis, processus.
nasus, nos, u anatomskom smislu sastoji
se od spoljašnjeg nosa (nasus externus)
i nosne duplje (cavum naši). Spoljašnji
nos je ispupčenje na licu u obliku trost-
rane piramide, na kome se razlikuju ko-
ren, greben, dve bočne strane, donja
strana i zadnja strana ili baza koja je
srasla s licem. Nosna duplja je podelje-
na pregradom (septum naši) na dve po-
lovine, desnu i levu. Prednji otvori dup-
nje su dve nozdrve (nares) na donjoj
strani spoljašnjeg nosa. Zadnji otvori
nosne duplje (choanae) nalaze se istov-
remeno na prednjem zidu gornjeg spra-
ta ždrela i omogućuju vezu izmeñu nos-
ne duplje i tog dela ždrelne duplje. Koš-
tani zidovi nosne duplje obloženi su iz-
Natru chloridum
nutra sluznicom koja je funkciono pod-
eljena na dve oblasti. Gornja, manja ob-
last je mirisnog tipa. Sadrži neuroepitei-
ne ćelije, tzv. mirisne (olfaktivne) ćelije
koje primaju utiske mirisa. Donja, veća
oblast sluznice je disajnog (respirator-
nog) tipa. Sadrži sluzne žlezde i venske
spletove koji omogućuju vazduhu da se
zagreje i oslobodi čestica prašine pri
prolazu kroz nosnu duplju; sedlast nos,
jako ulegnuće koštanog dela nosa; na-
staje usled sifilisnog ili traumatskog
razaranja nosnih kostiju.
natalitet, rañanje u stanovništvu. Najčeš-
će se pri tom misli samo na živoroñene.
Radi mogućnosti uporeñenja prikazuje
se u obliku stope nataliteta koja je defi-
nisana kao broj živoroñene dece u odre-
ñenoj kalendarskoj godini, na broj sta-
novnika odreñene teritorije. Ovaj količ-
nik množi se konstantom (najčešće
1000). Visina stope nataliteta zavisna je
od niza faktora meñu kojima su najzna-
čajniji ekonomski socijalno-kulturni.
Visok natalitet karakterističan je za ne-
razvijene sredine.
nates, stražnjica, sedalo. Sin. dunes.
nativni preparati, u bakteriologiji se ko-
riste pretežno za utvrñivanje pokretlji-
vosti bakterija i pri posmatranju spiro-
heta u tamnom polju, ali su najvažnija
metoda za ispitivanje morfologije gljiva.
Preimućstvo nativnih preparata nad ob-
ojenim je }i brzini i jednostavnosti pri-
preme, a mikroorganizmi se vide u nji-
hovoj prirodnoj, neizmenjenoj morfolo-
giji-
natkardinalne vene, ulivaju se u zadnje
kardinalne vene.
natriaemia, natriemija, vrednosti natriju-
ma u krvi.
Natrii benzoas, natrijum-benzoat, neka-
da je služio kao ekspektorantno sred-
stvo.
Natrii bromidum, natrijum-bromid, spa-
da u grupu sedativa; oficinalan je prema
našoj farmakopeji. Dejstvo i upotreba
isti kao i kalijum-bromida. Sin. Natrium
bromatum. V. Kalu bromidum.
Natrii chloridum, natrijum-hlorid, ku-
hinjska so. U organizmu igra važnu ulo-
gu u održavanju normalne osmotske
527
Natru citras
koncentracije, a osim toga, jon natriju-
ma predstavlja važan činilac u sposob-
nosti tkiva da vezuju vodu; oficinalan je
prema našoj farmakopeji. Sin. Natrium
chloratum.
Natru citras, natrijum-citrat. Služi, uglav-
nom, kao sredstvo za sprečavanje krvi
prilikom konzervisanja (citratna krv).
Sin. Natrium citricum neutrale.
Natru hydrocarbonas, natrijum-hidro-
karbonat, natrijum-bikarbonat, soda bi-
karbona. Upotrebljava se kao antacidno
sredstvo kod hiperaciditeta. Daje se za-
jedno sa nekim lekovima (npr., sulfona-
midima) da bi mokraća postala alkalna.
Sin. Natrium hydrocarbonicum. Prema
našoj farmakopeji oficinalan je pod na-
zivom Natru hydrogencarbonas (natri-
jumhidrogen-karbonat).
Natru nit r is, natrijum-nitrit, čvrsta sups-
tancija rastvorljiva u vodi. Parali se sve
glatke mišiće, pre svega mišiće krvnih
sudova i time izaziva vazodilataciju. Da-
nas služi, uglavnom, u trovanju cijanidi-
ma.
Natru phenylaethylbarbituras, natri-
jumfenil-etil-barbiturat, rastvorljiv u
vodi. Služi kao hipnotičko i antikonvul-
zivno sredstvo. -Sin. Natrium pheny'
laethylbarbituricum. V. Acidum pheny-
laethylbarbituricum.
Natru salicylas. natrijum-salicilat, ofici-
nalan je prema našoj farmakopeji; anti-
piretičko, analgetičko i antireumatsko
sredstvo. Sin. Natrium salicylicum.
Natru sulfas, natrijum-suifat, Glauberova
so, oficinalan je prema našoj farmako-
peji. Upotrebljava se kao laksantno
sredstvo. Sin. Natrium sulfuricum.
Natru tetraboras, natrijum-tetraborat,
boraks, oficinalan je prema našoj far-
makopeji. Upotrebljava se u vodenom
ili glicerolskom rastvoru za ispiranje
odnosno mazanje usta u stomatitisu,
mlečici (soor, muguet), afta i za ispira-
nje, odnosno premazivanje kod tonzili-
tisa.
Natru thiosulfas, natrijum-tiosulfat.
Upotrebljava se u lečenju trovanja cija-
nidima i trovanja trovalentnim organs-
kim preparatima arsena. U fotografiji
služi za fiksiranje. Sin. Natrium thiosul-
furicum.
528
natriuresis
natrijum-dioktil-sulfosukcinat, sredstvo
za razmekšavanje stolice.
natrijum-fluorid; so fluorovodonične ki-
seline, beo prah bez mirisa, sadrži 45 °/o
fluora, molekularna težina 42. Rastvara
se u vodi 41,7 g/lit. Upotrebljava se za
fluorisanje vode.
natrijum-hlorid, kuhinjska so, koristi se
za popravljanje ukusa jelima i za kon-
zervisanje hrane. Zakonom osmoze
smanjuje se količina vode u namirnica-
ma i pogodnost za razvoj bakterija. Sla-
ni rastvori u kojima se drže namirnice
sadrže 8 % natrijum-hiofida, V. salamu-
ra.
natrijum-nitrat, veštačko ñubrivo i aditiv
za stvaranje prijatne crvene boje mes-
nih prerañevina (1:1000). U većim koli-
činama može da dovede do akutnih tro-
vanja. V. methaemoglobinaemia.
natrijum-silikofluorid, so sffikofluorovo-
donične kiseline, upotrebljava se za
fluorisanje vode za piće. Sadrži 60%
fluora, rastvara se 7,3 g/lit, vode na 20°
C. Beli nehigroskopni prašak bez miri-
sa. Za fluorisanje vode koristi se 3 do 4
%-tni rastvor. Upotrebljava se i u in-
dustriji stakla.
natrijumsko-kalijumska pumpa, sistem
u opni ćelije koji dovodi do aktivnog iz-
bacivanja jona natrijuma iz ćelije, a uba-
civanja kalijuma u ćeliju na principu je-
dan za jedan.
natrium, Na, natrijum, element, alkalni
metal. V. Natrii benzoas, N. bromidum
itd.; N. benzoicum, jedinjenje koje se
uspešno upotrebljava za konzervisanje
životnih namirnica. Dozvoljena koncen-
tracija 0,9 pro mille; N. hydroxydum,
natrijum-hidroksid, kamena soda. Ne-
kada je upotrebljavan u medicini kao
kaustičko sredstvo; Natrium-monof-
luoroacetat, tečnost 1080, sredstvo za
uništavanje pacova, letalna doza za pa-
cove 10 mg na kg težine; otrovan je za
ljude i životinje, zbog čega je potrebna
velika opreznost pri radu; N. nitropru-
sid, supstancija koja služi kao reaktiv za
kvalitativno dokazivanje acetona.,V. Le-
galova reakcija (pod reakcija).
natriuresis, natriureza, povećano izluči-
vanje natrijuma mokraćom. Obično se
r naupathia
javlja posle davanja natriureznih diure-
tika. naupathia, naupatija, morska
bolest,
muka i povraćanje izazvani kretanjem i
ljuljanjem na brodu po moru. Sin. na-
usea navališ, nausea marina. V. kinetosis.
nausea, nauzeja, gañenje, zgañivanje, ose-
ćaj muke koji obično prethodi povraća-
nju. Simptom mnogih oboljenja; n. epi-
demica, epidemijska bolest, najvero-
vatnije izazvana virusom (virusni gast-
roenteritis), u koje postoji muka, povra-
ćanje, vrtoglavica i prolovi; n. gravida-
rum, muka koja se obično javlja u jutar-
njim časovima u trudnica; n. navališ (n.
marina), morska bolest, v. naupathia; n.
zbog mesa, neprirodna odvratnost pre-
ma mesu (karcinom želuca).
navika, raniji naziv za stalno unošenje ne-
kog leka, zbog povoljnog dejstva na or-
ganizam, ali bez stvaranja fizičke zavis-
nosti.
naviranje mleka, posledica kombinova-
nog nervno-hormonskog refleksa, pod
čijim uticajem oko 30 sek. pošto dete
počne da sisa mleko počne da ističe iz
dojki. Senzitivni impulsi nastali draže-
njem bradavice dojke prenose se so-
matskim živcima do kičmene moždine,
a zatim u hipotalamus, koji reguliše sek-
reciju oksitocina u neurohipofizi. Oksi-
tocin putem krvi dolazi do dojke i izazi-
va kontrakciju mioepitèlnih ćelija koje
okružuju alveole mlečnih žlezda, zbog
čega se mleko istiskuje u kanaliće.
nazalni govor, v. rhinolalia.
nazofaringealni fibrom, benigna neop-
lazma koja se najčešće javlja u dečaka u
uzrastu oko puberteta i u 25 % slučajeva
ima tendenciju za povlačenjem. Čvrsta
masa neoplazme grañena je od gustog,
ali dobro obezbeñenog veziva krvnim
sudovima. U suštini neoplazma je benig-
na, ali zbog anatomske grañe i krvare-
nja do kojih dolazi može da ugrožava ži-
vot.
nazolakrimalni oluk, nosnosuzni oluk
koji odvaja gornji vilični pupoljak od
čeonog brežuljka.
neborbeni gubici (u ratu), gubici koji na-
staju nezavisno od borbenih dejstava, tj.
od bolesti, udesa, elementarnih nepogo-
da, kvarova mašina itd. V. opšti gubici.
34 Medicinski leksikon
nedisjunctio
Necator americanus, parazit iz grupe ne-
matoda koji izaziva isto oboljenje kao i
rudarska glista (Ankylostoma duodena-
Ie). Po obliku potpuno liči na ankilosto-
mu, s tom razlikom što u ustima ima 2
ravne pločaste usnice umesto 6 kukas-
tih zuba, koliko ih ima ankilostoma. V.
Ankylostoma duodenale.
necrectomia, nekrektomija, v. sequestrec-
tomia.
necrobiosis, nekrobioza, teška degenera-
tivna promena koja se na kraju završava
smrću ćelija; n. lipoidica (diabetico-
rum), žućkastomrke, sklerodermifor-
mne ploče, koje se postepeno uvećavaju
i mogu da ulcerišu (degeneracija elas-
tičnog vezivnog tkiva) i lokalizovane su
na prednjoj strani potkolenica. Javljaju
se najčešće u dijabetičara; n. pulpae,
nekrobioza pulpe, postepeno odumira-
nje pulpe, često bez simptoma. V. necro-
sis pulpae.
necromania, seksualno zadovoljavanje u
ubijanju erotskog objekta, komadanju
lesa i jedenju komada njegovog mesa
(seksualni vampirizam).
necrophilia, seksualna perverzija koja se
sastoji u tome što obolelu osobu polno
privlače mrtvaci. Takvi bolesnici ne
prezaju čak ni od otkopavanja lesa i od
vršenja polnog čina na njima.
necrosin, faktor koji je Menkin otkrio u
eksudatu zapaljenjskog procesa u og-
lednih životinja koji utiče na početak
oštećenja tkiva i početak procesa zapa-
Ijenja.
necrosis, nekroza, smrt ćelije ili tkiva u ži-
vom organizmu; n. pulpae, brzo odumi-
ranje pulpe izazvano hemijskim, fizič-
kim i mikrobiološkim uzročnicima, pra-
ćeno je bolovima. V. gangraena pulpae.
necrospermia, nekrospermija, prisustvo
nepokretnih i mrtvih semeglavaca u se-
menoj tečnosti.
necrotomia, nekrotomija; (1) disekcija
lesa; (2) ekscizija sekvestra. V. necreto-
mia, sequestrectomia; n. osteoplastica,
osteoplastička nekroza, odstranjenje
sekvestra iz kosti pošto se sa ove podig-
ne režanj kosti a zatim se vraća na svoje
mesto.
nedisjunctio, nedisjunkcija, nerazdvoji-
vost, meñusobno nerazdvajanje para
529
nefrogen
homolognih hromosoma u anafazi prve
mejozne deobe, ili nerazdvajanje dve
hromatide odreñenog hromosoma u
toku mitoze ili druge mejozne deobe. U
ovakvom poremećaju odgovarajući hro-
mosom, odnosno hromatida, biće za-
stupljen u jednoj ćeliji-kćerci dva puta,
a u drugoj nijedanput.
nefrogen, koji je poreklom od bubrega, ili
koji se stvara u bubregu; (embr.) od nje
se stvaraju kanalići prebubrega i konač-
nog bubrega. Vidi se segmentovana u
precfelu prednjih prapršljenova (u čo-
veka se na visini 3. slabinskog prapršlje-
na prekida). Iz lubanjskog dela razvija
se prebubreg, a iz repnog uropoezni e. Ie-
menti konačnog bubrega.
ne f r on, (embr.) osnovna jedinica konač-
nog bubrega (metanefrosa). Razvija se
iz metanefrogenog tkiva, a sabirni i iz-
vodni putevi iz Wolffovog kanala.
nefrostom, .(embr.) otvor pronefrosa ko-
jim se on otvara u celomnu duplju.
nefrotski (nefrozni) sindrom, v. syndro-
ma nephroticum.
nefroza, donjeg nefrona, v. nephrosis.
negativismus, negativizam, poremećaj
voljne delatnosti pri kome bolesnik ne^
izvršava naloge (pasivan n.) ili radi sup^
rotno od onoga što mu se nalaže (akti-
van n.). Negativizam je jedan od simpto-
ma katatonije. V. catatonia, schizophre-
nia.
negativna kontrola, sprečavanje sinteze
mRNK zbog vezivanja specifičnih rep-
resora na odreñenim mestima DNK; n.
k. operona, sprečavanje aktivnosti ope-
rona dejstvom specifičnog molekula;
npr., kontrola transkripcije koja se vrši
vezivanjem specifičnog represora za
specifična mesta duž lanca DNK, što do-
vodi do sprečavanja inicijacije i RNK,
odnosno do onemogućavanja ekspresi-
je gena.
negativna mutacija, v. mutatio.
negativni naknadni potencijal, v. akcioni
potencijal.
Negrijeva telašca, nalaze se u mozgu ži-
votinja obolelih ili uginulih od besniia.
Smatraju se kao siguran dokaz infekcije
izazvane virusom besniia.
neidentične tačke mrežnjače, stanje
kada se likovi predmeta koji se posmat-
530
Neisseria
ra ne ocrtavaju na identičnim tačkama
mrežnjače (nepodesna, nekorespondi-
rajuća mesta mrežnjače). Usled toga u
centralnom nervnom sistemu nije mo-
guće spajanje tih likova (fuzija), tako da
se posmatrani predmet vidi udvojen
(diplopija). V. indentične tačke mrežnja-
če.
nekompletno antitelo, antitelo protiv ce-
lularnih antigena, koje posle vezivanja
za antigen ne dovodi do aglutinacije će-
lija. Naziva se još i jednovalentno antite-
lo (stari naziv koji je pogrešan). Dokazu-
je se antiimunoglobulinskim testom.
neispoljeni alel, pojava da se sinteza la-
kih i teških polipeptidnih lanaca, za
imunoglobulinske molekule, u klonima
plazmocita obavlja pod dejstvom samo
jednog gena iz alelskog para, dok drugi
gen ostaje isključen. Sin. alelsko isklju-
čenje.
Neisserovo bojenje, v. bojenje po Néisse-
ru.
Neisseria, obuhvata veliku grupu gram--
negativnih diplokoka; pojedinačne
koke imaju bubrežast oblik, a priljublje-
ne su jedna uz drugu ravnom ili konkav-
nom stranom. Neke vrste najserija su
deo normalne flore gornjih disajnih pu-
teva i usne duplje ljudi kao: N. flava, N.
perflava, N. subflava, N. flavenscens;
druge vrste su uslovno patogene kao N.
catarrhalis; a neke vrste su patogene za
ljude; N. gonorrhoae i N. meningitidis.
Za razliku od apatogenih, patogene na-
jserije za svoje rastenje zahtevaju podlo-
ge obogaćene faktorima rastenja, tem-
peraturu oko 370C kao i prisustvo 5-10
% CO2; N. gonorrhoae (Gonococcus),
uzročnik je kapavca. To je obligatni pa-
razit, koji može izazvati bolest samo lju-
di. Pokazuje sve morfološke i uzgojne
osobine patogenih najserija; N. menin-
gitidis (Meningococcus), meningokoki,
u prirodnim uslovima patogeni su samo
za ljude. Izazivaju meningitis cerebros-
pinalis epidemica, rede druge infekcije.
Pored morfoloških i uzgojnih osobina,
karakterističnih za sve najserije. Menin-
gokoki iz kulture pokazuju veoma izra-
ženo višeobličje i polihromazuju. Naro-
r nekrotička nefroza
čito su uočljive razlike u veličini koka
tzv. »džinova« i »kepeca«.
nekrotička nefroza, v. nephrosis.
Nelsonov test ili test !mobilizacije tre-
ponema (TIT), v. test.
nema mutacija, v. mutatio.
Nematodes (valjkasti crvi), prema lokali-
zaciji u čoveka, dele se u dve grupe: 1) u
crevne nematode - Ascaris lumbricoi-
des, Enterobius vermicularis, Trichuris
trichiura, Ancylostoma duodenale, Ne-
cator americanus, Strongyloides sterco-
ralis i Trichinella spiralis, i 2) u tkivne
nematode, Wuchereria bancrofti, W.
malayi i dr.
nematospermijum, repati (končasti) tip
semeglavaca.
nemoć, polna, v. impotentia.
Neoarsphenamin, v. Novarsenobenze-
num.
neoarthrosis, neoartroza, novostvoreni
zglob; (1) novostvoreni zglob izmeñu
dva kostna fragmenta posle preloma,
resekcije kosti ili iščašenja zgloba ako
se nije izvršila repozicija luksacije. Sin.
pseudoartroza; (2) kirurški stvoren zglob
u telu neke kosti.
neodabrano sjedinjavanje, izbor brač-
nog para -nezavisno od njegovog genoti-
pa. Sin. slučajno sjedinjavanje. Sup. oda-
brano sjedinjavanje.
neoglycogenesis, v. glikoneogeneza.
Neomycini sulfas (neomicin-sulfat), anti-
biotik izolovan iz aktinomicete Strep-
tomyces fradiae; antibiotik širokog dej-
stva, oficinalan je prema našoj farmako-
peji.
neon, Ne, hemijski element, pripada grupi
plemenitih (inertnih) gasova.
neonatalna linija, (stom.) jasno izražena
mrka linija koja predstavlja granicu iz-
meñu prenatalne i postnatalne izgrañe-
ne gleñi mlečnih zuba. Sin. linija roñe-
nja, neonatal ni prsten.
neorganske kiseline, neorganska jedinje-
nja koja sadrže vodonik sposoban da se
zameni jonom metala. Pri elektrolitič-
kom razdruživanju daju katjon-vodo-
nik, odnosno hidronijum-jon. Kiselog
su ukusa i boje plavu lakmusovu hartiju
crveno (kisela reakcija). Po Brönstedu
kiseline su davaoci protona.
34*
nephrectomia
neorganski, anorganski, (1) koji nije u
vezi s nečim živim, npr. neorganski svet,
mrtva priroda; (2) koji se odnosi na jedi-
njenja svih metala i nematala s izuzet-
kom ugljenikovih jedinjenja koja se na-
zivaju organska jedinjenja. Sva jedinje-
nja metala i nemetala bez ugljenikovih
jedinjenja nazivaju se neorganska ili mi-
neralna jedinjenja (neorganska hernija).
neorganski srčani šumovi, v. šum.
Neostigmin, neostigmin, parasimpatomi-
metičko (holinergičko) sredstvo, koje
ima slično dejstvo kao fizostigmin (v.
Physostigmini salicylas); oficinalan je
prema našoj farmakopeji kao neostig-
min-bromid (Neostigmini bromidum) i
kao neostigmin-sulfat (Neostigmini
methylsulfas).
neostomia, neostomija, stvaranje veštač-
kog otvora hirurškim putem na nekom
organu ili izmeñu dva organa.
neparna vena, v. azygos.
nepci, (embr.) nastaju spajanjem gornjeg
viličnog i unutrašnjeg nosnog pupoljka.
Na embrionima od 15 mm dužine usno-
-nosna opna iščezava i dovodi u vezu
nosne kanale s usnom dupljom primi-
tivnim hoanama. V. palatum.
nepčana kost, parna kost lica, sastoji se
od uspravne i vodoravne pločice s na-
stavcima-V. 05 (palatinum).
nepčane ploče, (embr.) ploče gornjeg vi-
ličnog pupoljka koje se približavaju i
spajaju po sredini. Spuštanjem upravne
pregrade s tavanice nosni sprat se deli u
2 nosne duplje. U predelu sitaste kosti,
srednjeg dela školjke i odgovarajućeg
dela njene pregrade epitel se preobraća
u olfaktivnu mrlju.
nepčani luci, v. arcus palatini.
nephrectasia, nefrektazija, povećani, od-
nosno prošireni bubreg, kesasti bubreg.
nephrectomia, nefrektomija, operacija
kojom se uklanja bubreg, obično zbog
tuberkuloze ili malignog tumora. V.
nephrotomia. Po anatomskom pristupu
za nefrektomiju postoje: n. abdomina-
Hs, n. anterior, nefrektomija incizijom
abdominalnog zida; n. lumbalis, pri-
stup bubregu kroz lumbalnu regiju; n.
paraperitonealis, uklanjanje bubrega
rezom u visini lažnog rebra.
531
nephritis
nephritis, nefritis, zapaljenje bubrega, ža-
rišni ili difuzni proces proliferacije ili
razaranja brežnog tkiva, koji može za-
hvatiti glomerule, bubrežne kanaliće ili
intersticijalno tkivo bubrega. Sin. glo-
merulo nephritis; n. acuta, akutni oblik
nefritisa s hipertenzijom, edemima i he-
maturijom; arteriosklerozni n., nefritis
u starosti, ili nefritis u toku hiperten-zije
zbog degenerativnih promena u do-
vodnim arterijama glomerula; azote-
mijski n., nefritis u kojeg postoji azote-
mija; bakterijski n., nefritis izazvan
mikroorganizmima; balkanski n., in-
ternacionalno ime za endemski nefritis
nepoznatog uzroka koji je čest u nekim
krajevima naše zemlje, u Bugarskoj i u
Rumuniji; degenerativni n., nephrosis;
n. dolorosa, bolno zadebljanje čahure
bubrega u nekim oblicima perinefritisa;
fibrozni n., n. interstitialis; glomerul-
ski n., glomerulonephritis; n. gravida-
rum, nefritis ili druge glomerulopatije
u trudnoći; n. haemorrhagica, nefritis
u kojeg postoji vrlo izražena hematuri-
ja; hidremijski n. nefrozni sindrom;
hloroazotemijski n., azotemijski i aci-
dozni oblik nefritisa bez otoka; n. in-
terstitialis, zapaljenje bubrežnog veziv-
nog tkiva je posledica oboljenja bubrež-
nih arterija, glomerula ili tubula, koje
dovodi do razaranja pojedinih nefrona i
njihovog zamenjivanja vezivnim tki-
vom, ili dejstva toksina ili sistemskih
bolesti na intersticijumu; n. interstitia-
lis acuta, sekundarna komplikacija
neke sistemske infekcije, naročito beta--
hemoliznim streptokokom; n, s gublje-
njem kalijuma, u bubrežnoj tubulskoj
acidozi; kazeozni n., hronični oblik nef-
ritisa s gnojenjem i kazeozom bubrež-
nog tkiva tuberkulozne etiologije; kon-
genitalni n., nefritis koji postoji pri ro-
ñenju, u uroñenom sifilisu, npr. n. s.
gubljenjem natrijuma, nefritis s gublje-
njem soli; produktivni n., nefritis sa
umnožavanjem veziva u meñuprostori-
ma; ratni n., akutni nefritis koji se javlja
u vojnika u ratnim uslovima; n. s gubit-
kom soli, javlja se u hroničnom pijeliti-
su, policističkim bubrezima i drugim
bolestima. Bolesnik gubi veće količine
532
nephrolithiasis
kuhinjske soli nego što je uzima hra-
nom; n. saturnina, nefropatija u toku
hroničnog trovanja olovom; subakutni
n., parenhimsko oštećenje bubrega su-
bakutnog toka, poznato i kao »veliki
beli bubrezi« ovaj naziv može da izazove
i jednu pometnju: naš narod »belim
bubrezima« naziva i semenikel n. sup-
purâtiva, nefritis s postojanjem mno-
gobrojnih apscesa u bubrezima, najčeš-
će u toku septičkih infekcija; transfu-
zijski n., nefritis posle transfuzije in-
kompatibilne krvi; tuberkulozni n., iz-
azvan Kochovim bacilom; n. tubularis,
nefritis koji obuhvata uglavnom bub-
režne kanaliće; vaskulni ri., nephrosc-
lerosis.
nephroangiosclerosis, nefroangiosklero-
za, hipertenzija s promenama u bubre-
zima nastala zbog promena na bubrež-
nim arterijama.
nephrocalcinosis, nefrokalcinoza, talože-
nje kalcijum-fosfata u bubrežnim kana-
lićima s progresivnom bubrežnom insu-
ficijencijom.
nephrocapsectomia, nefrokapsektomija,
hirurško Ijuštenje čahure bubrega. V.
decapsulatio.
nephrocirrhosis, nefrociroza, hronični
intersticijski nefritis. V. nephritis.
nephrocolopexia, nefrokolopeksija, sus-
penzija kolona i bubrega prišivanjem o
nefrokolički ligament. V. nephropexia.
nephrocoloptosis, nefrokoloptoza, spuš-
ten položaj bubrega i kolona.
nephrolithiasis, nefrolitijaza, nastajanje
kamenčića u bubrežnoj karlici. Kamen-
čići se stvaraju patološkim procesima
na sluznici karlice, u zastoju mokraće
(suženje uretera, hipertrofija prostate,
tabes dorsalis, povreda kičmene moždi-
ne, dugotrajna imobilizacija itd.), pri
čemu verovatno glavnu ulogu igra pore-
mećaj normalnog stanja tzv. zaštitnih
koloida, zbog čega se rastvorene soli ta-
lože u mokraćnoj tečnosti. Kamenčići
su razne veličine i oblika, kao i raznog
hemijskog sastava, npr. od urata oksala-
ta, kalcijum-fosfata, čistina itd. Nefroli-
tijaza prouzrokuje akutne napade (us-
led grčenja glatkih mišića u mokraćnim
putevima) s bolovima u slabini koji zra-
nephrolithotomia
če u butinu i u predeo mokraćne bešike.
čestim nagonom za mokrenje i dr. Po-
sledice: pijelonefritis, hidronefroza i
anurija s uremijom.
nephrolithotomia, nefrolitotomija, ukla-
njanje konkremenata iz bubrega hirur-
škim putem, tj. operacijom koja se sa-
stoji od prosecanja zida bubrežne karli-
ce i vañenja konkremenata iz nje. V.
nephrectomia.
nephroma, nefrom, tumor bubrega; n.
embryonalis, Wilmsov tumor.
nephropathia, nefropatija, zajedničko
ime za bolesti bubrega; n. analgesica,
nefropatija izazvana dugotrajnim uz-
imanjem fenacetina; gihtička n., koja je
izazvana povećanim stvaranjem i izluči-
vanjem mokraćne kiseline; hipoazotu-
rijska n., bolest bubrega u koje postoji
zadržavanje azotnih jedinjenja u orga-
nizmu; hipohlorurijska n., u koje po-
stoji zadržavanje soli u organizmu.
nephropexia, nefropeksija, pričvršćiva-
nje lutajućeg bubrega u njegovom nor-
malnom položaju putem operacije. V.
ren mobilis.
nephrophtisis, nefroftiza, tuberkuloza
bubrega.
nephroptosis, nefroptoza, spad bubrega,
spušten bubreg, bubreg koji je položen
niže od svog normalnog ležišta. V. nep-
hropexia.
nephropyeloiithotomia, nefropijelolito-
tomija, hirurška intervencija kojom se
odstranjuje kamen iz bubrežne karlice
ulaskom u nju prosecanjem bubrežnog
parenhima.
nephropyeloplastica, nefropijeloplasti-
ka, plastička operacija na bubrežnoj
karlici.
nephropyosis, nefropioza, gnojenje u
bubregu.
nephrorrhagia, nefroragija, krvarenje iz
bubrega.
nephrorrhaphia, nefrorafija, zašivanje
traumatske ili operativne rane na bub-
regu.
nephrosclerosis, nefroskleroza, skleroza
bubrežnih tkiva, najčešće renovaskul-
nih bolesti; arteriolska n., nefrosklero-
za u koje su pretežno pogoñene arterio-
Ie, s arterijskom hipertenzijom, cilin-
nephrosis
drurijom, edemima, degeneracijom
bubrežnih kanalića, fibroznim zadeblja-
njem glomerula, a kasnije s dekompen-
zacijom srca i moždanim krvarenjima;
henigna n., arteriolska nefroskleroza u
starijih osoba, preko 60. godine, u koje
često postoji benigna hipertenzija i hija-
lina arterioloskleroza. U mlañih osoba ova
nefroskleroza može postojati u dija-betisu
melitusu; maligna n., redak oblik
nefroskleroze u koje postoji oštećenje
arterija u ćelom organizmu, naročito
malih arterija i arteriola; udružena je s
malignom hipertenzijom. Ponekad
primarna bolest, a često posle perioda
benigne nefroskleroze, ili posledica glo-
merulonefritisa, ili dugotrajnije hiper-
tenzije; senilna n., nefroskleroza koja je
deo sindroma staračke arterioskleroze.
nephrosis, nefroza, svaka bolest bubrega
u koje postoje pretežno degenerativne
promene u bubrežnim kanalićima i u koje
postoje proteinurija, edem i smanjenje
albumina u plazmi; n., amyloi-des,
hronična nefroza sa amiloidnom
degeneracijom medije arterija i kapila-ra
glomerula; n. cholaemica, holemij-ska
nefroza, u koje postoji istovremeno neka
bolest jetre ili žučnih puteva, naročito
opstruktivna žutica; donjeg nefro-na n.,
specijalni oblik bubrežne insufi-cijencije,
koja vodi azotemiji, zbog nekroze
epitelskih ćelija donjeg nefrona, koje
blokiraju lumen tih kanalića; Eps-teinova
n., hronična tubulska nefroza koja je
posledica sistemskih bolesti metabolizma,
obično u mladih osoba, a u koje obično
postoje znaci hipotireoidiz-ma; lipoidna
n., lipidna n., u koje postoje edem,
albuminurija i promene u belančevinama
i lipidima plazme, kao i holesterolskih
estara u epitelu bubrežnih kanalića;
osmozna n., vakuolska nefroza; n.
toxica, izazvana otrovima, naročito
sublimatom; vakuolska n., bubrežna
bolest u koje postoji vakuoli-zacija ćelija
proksimalnih kanalića a ponekad i
Henleove petlje. Viña se u raznim
poremećajima; davanje hipertonij-skih
rastvora, dehidracija, hipokaliemi-ja. Sin.
hipokaliemijska nefroza, osmozna nefroza.
533
nephrosonephritis
nephrosonephritis, nefrozonefritis, bub-
režna bolest u koje postoji i zapaljenska muskarina itd.) i centralni, kada se us-
(nefritis) i degenerativna (nephrosis)
komponenta; n. haemorrhagica, epi-
demijska hemoragijska groznica. Sin.
korejski hemoragijski nefrozonefritis.
nephrostomia, nefrostomija, stvaranje
fistule bubrega operativnim putem radi
omogućenja oticanja mokraće iz bub-
režne karlice.
nephrotomia, nefrotomija, zasecanje
bubrega radi odstranjenja kamena iz nervni centar, v. centar.
bubrežnog parenhima ili iz bubrežne nervni ili živčani sistem (systema nervo-
karlice, ukoliko se kamen zbog svoje ve-
ličine ne može odstraniti pijelotomijom;
n. abdominal is, prilaženje bubregu
kroz abdomen radi nefrotomije; n. lum-
balis, prilaženje bubregu kroz slabinu
radi nefrotomije.
nephrotuherculosis, nefrotuberkuloza,
tuberkuloza bubrega, oboljenje bubre-
ga izazvano uzročnikom Mycobacte-
rium tuberculosis.
nephroureterectomia, odstranjivanje
bubrega i dela ili celog uretera, obično
u tumoru bubrega.
neplodnost, nesposobnost za stvaranje
potomstva bez obzira na uzrok.
neposredna zaštitna zona, fizička zaštita
izvorišta i postrojenja za snabdevanje
vodom za piće, protiv namernog ili zlo-
namernog zagañenja vode.
nepotpuna dominatnost, delimična ispo-
Ijenost fenotipskog efekta i recesivnog
gena u heterozigota, iako je obično efe-
kat dominantnog gena u tom alelskom
paru nadmoćan. V. codominantnost.
Sin. inkopletna dominantnost.
nepotpuna penetracija, v. penetratio.
neprožimanje, nepenetracija, odsustvo
fenotipskog efekta mutantnih gena, do-
minantnog u heterozigota, a recesivnih
u homozigota.
nervina, lekovi koji deluju na nervni sis-
tem. .
nervna ćelija, v. neuron.
nervna vlakna, v. nervus.
nervni blok, v. block.
nervni bojni otrovi, vrsta bojnih otrova
(v. tamo) koji u organizam prodiru veli- našanjem, postupcima, osećanjem i
kom brzinom, dovode do teških trova-
nja, nervnih poremećaja, pa i do smrti.
534
nervni sistem
Efekti dejstva su periferni (slični dejstvu
led dejstva acetil-holina na centralni
nervni sistem javljaju simptomi vrtogla-
vice, straha, otežane koncentracije, de-
zorijentacije s halucinacijama itd. Prva
pomoć se sastoji u stavljanju gas-maske,
davanju atropina, dekontaminaciji
kože, ispiranju želuca, očiju itd. Najvaž-
niji su: G-otrovi (tabun, sarin, soman, v.
tamo) i V-, odnosno X- otrovi (šifra).
sum), sastavljen od nervnih ćelija i nji-
hovih produžetaka, upravlja radom svih
organa, uspostavlja vezu sa spoljnom
sredinom i sprovodi obaveštenja o sta-
nju samog organizma. Razlikuju se dva
dela, centralni (systema nervosum cen-
trale) i periferni (systema nervosum pe-
riphericum); autonomni, visceralni ili
vegetativni n. s., deluje uglavnom bez
uticaja volje, omogućuje rad unutraš-
njih organa, što je neophodno za održa-
vanje života i vrste. Sastoji se od dva
funkciono antagonistička dela, simpati-
kusa i parasimpatikusa. V. parasimpati-
^ kus, simpatikus; nervni sistem funkcio-
niše kao celina, iako svaki njegov deo
ima odreñenu funkciju. Ova podela
nervnog sistema je veštačka, a učinjena
je radi lakšeg upoznavanja oblika poje-
dinih delova i razumevanja njihovih
funkcija; centralni n. s., sastoji se od
mozga i kičmene moždine, a periferni
n. s., sastoji se od moždanih (nn. crania-
les) i kičmenih živaca (nn. spinales). V.
cerebrum, cerebellum, encephalon, me-
dulla oblongata, medulla spinalis, nervus
(nervi); somatski ili animalni n. s., pri-
ma nadražaje iz spoljne sredine i daje
impulse poprečnoprugastim mišićima
za izvoñenje voljnih pokreta, tj. pod
kontrolom kore velikog mozga. Svojim
centralnim delom nervni sistem omo-
gućuje izražavanje volje, osećanja i oba-
vljanje najviših intelektualnih funkcija;
(seks.) seksualnost čoveka se u najvećoj
meri ispoljava njegovim psihizmom: po-
reakcijama ne samo u seksualnoj, nego
i u aseksualnoj sferi. V. težina mozga, he-
r nervosus
mijski sastav. U aseksualnoj sferi postoje
velike razlike u ponašanju žene i muš-
karca i u udelu žene i muškarca u knji-
ževnosti, nauci i umetnosti. U seksual-
noj sferi dolaze do izražaja razlike u ele-
mentarnom seksualnom ponašanju, u
manifestacijama ljubavi, u ispoljavanju
roditeljskog osećanja, u sublimaciji, na-
jzad, u čulnoj osetljivosti (kožna osetlji-
vost, kusna i mirisna osetljivost, slusna
i vidna osetljivost).
nervosus, (1) nervni, živčani; (2) nervo-
zan.
nervoza, popularan naziv za pojačanu
radražljivost i laku uzbudljivost. Najčeš-
će se podudara s neurastenijom. Sin.
nervoznost
nervozan, popularan termin koji označuje
čoveka koji ispoljava znake nervoze.
nervoznost, v. nervoza.
nervus, nerv, živac; nervi (plur.), nervi,
živci, tvorevine u obliku vrpci koje pro-
vode razdraženja (impulse) od nervnih
centara u mozgu i kičmenoj moždini u
sve delove tela, a pripadaju perifernom
živčanom sistemu. Sastoje se od mnošt-
va vlakana, produžetaka nervnih ćelija,
a obavijena su mijelinskom košuljicom
(bela vlakna) ili su bez tog omotača
(siva vlakna). Prema pravcu provoñenja
impulsa nervna vlakna se dele na od-
vodna (eferentna) i dovod na (aferent-
na). Eferentna ili centrifugalna nervna
vlakna provode impulse od nervnih
centara ka periferiji (motorna, sekre-
torna). Aferentna ili centripetalna nerv-
na vlakna provode impulse od periferije
ka nervnim centrima (senzitivna, sen-
zorijalna). Prema vrsti vlakana, koja sa-
drže, živci mogu biti: motorni, sekretor-
ni, senzitivni, senzorijalni i mešoviti.
Prema poreklu živci se dele na moždane
(nn. craniales ili nn. cerebrales) i na kič-
mene ili rru ždinske (nn. spinales). Mož-
dani živci polaze od moždanog stabla.
Ima ih 12 pari, i to: nn. olfactorii (I), n.
opticus (II), n. oculomotorius (III), n.
trochlearis (IV), n. trigeminus (V), n. ab-
ducens (VI), n. facialis (VII), n. vestibu-
locochlearis ili n. statoacusticus (VIII),
n. glossopharyngeus (IX), n. vagus (X),
n. accessorius (XI) i n. hypoglossus
nervus
(XII). Kičmeni živci polaze od kičmene
moždine. Ima ih 31 par, i to: 8 vratnih
(nn. cervicales), 12 grudnih ili leñnih
(nn. thoracici), 5 slabinskih (nn. lumba-
les), 5 krsnih (nn. sacrales) i l trtični (n.
coccygeus). Prednje grane živaca se spa-
jaju gradeći spletove (plexus) od kojih
polaze završne grane, tj. živci za popre-
čnoprugaste mišiće i kožu. Nazivi sple-
tova su: vratni (plexus cervicalis), rame-
ni (plexus brachialis), slabinski (plexus
lumbalis) i trtični splet (plexus coccy-
geus); n. abducens (VI), živac odvodi-
lac, oživčava spoljni pravi mišić očne ja-
bučice; n. accessorius, (XI) pomoćni
živac, oživčava dva vratna mišića (m.
sternocleidomastoideus i m. trapezius);
n. axillaris, pazušni živac, oživčava dva
mišića ramena (m. deltoideus i m. teres
minor) i kožu deltastog predela; n. facia-
lis (VII), živac lica, oživčava mišićne mi-
šiće lica, pečurkaste kvržice jezika, suz-
nu, podviličnu i podjezičnu pljuvačnu
žlezdu; n. femoralis, butni živac, oživ-
čava mišiće prednje grupe buta i kožu
prednje strane buta i unutrašnje strane
potkolenice; n. glossopharyngeus
(IX), jezičnoždrelni živac, oživčava miši-
će ždrela i nepca, opšančene kvržice je-
zika i doušnu pljuvačnu žlezdu; n. hy-
poglossus (XII), podjezični živac, oživ-
čava uglavnom mišiće jezika; n. ischia-
dicus, ishijadikus, veliki sedalni živac,
oživčava mišiće zadnje grupe buta, a
svojim završnim granama (n. peroneus
communis i n. tibialis) inerviše mišiće
potkolenice i stopala; n. mandibularis
(Ѵ), donjovilični živac, treća grana
trogranog živca (n. trigeminus, V), oživ-
čava mišiće žvakače i kožu u predelu
donje vilice; n. maxillaris (V2), druga
grana trogranog živca (n. trigeminus),
oživčava kožu donjeg kapka, nosa, gor-
nje usne, gornje zube, nepce, nosnu
duplju; n. medianus, središni živac,
oživčava veliki broj mišića prednje gru-
pe podlaktice, neke mišiće šake i deo
kože dlana; n. musculocutaneus, mi-
šićnokožni živac, oživčava mišiće pred-
nje grupe nadlaktice i deo kože podlak-
tice; n. oculomotorius (III), živac miši-
ća pokretača oka, oživčava spoljne miši-
535
nesanica
će očne jabučice i dva mala mišića u
njoj (m. ciliaris i m. sphincter pupillae);
n. opticus (II), vidni živac, pripada op-
tičkom putu, a pruža se od očne jabuči-
ce do optičke raskrsnice (chiasma); n.
ophthalmicus (Vi), oftalmički, očni živac,
prva grana trogranog živca (n. trigemi-
nus), oživčava kožu čela, gornjeg kapka,
vežnjaču i suznu žlezdu; n. phrenicus,
prečažni živac, oživčava dijafragmu,
pleuru, perikard i deo peritoneuma; n.
radialis, žbični živac, inerviše m. tri-
ceps brachii, mišiće spoljašnje i zadnje
grupe podlaktice, kožu zadnje strane
nadlaktice, podlaktice i dela šake; n. tri-
geminus(V), trograni, trokraki živac,
sastoji se od Gasserovog gangliona i tri
kraka od kojih svaki predstavlja pose-
ban živac. Oživčava mišiće žvakače,
kožu čela i lica, sluznicu oka, nosne i
usne duplje; v. n. ophthalmicus, n. maxil-
laris i n. mandibularis; n. trochlearis
(IV), trohlearni, koloturni živac, oživča-
va gornji kosi mišić očne jabučice; n. ul-
naris, lakatni živac, inerviše manji broj
mišića u prednjoj grupi podlaktice,
neke mišiće šake i kožu dela dlana; n.
vagus (X), živac lutalac, pneumogast-
rički ili plućnoželudačni živac, oživčava
mišiće ždrela, grkljana i mekog nepca,
zatim organe u grudnoj i trbušnoj dup-
lji; n. vestibulocochlearis (n. statoa-
custicus, VIII), vestibulokohlearni,
tremnopužni živac, sastoji se od dva živ-
ca: pars cochlearis (n. coclearis ili n.
acusticus) i pars vestibularis (n. vesti-
bularis ili n. staticus). Živac puža, akus-
tički živac, prenosi nadražaje za sluh.
Tremni, statički živac, prenosi utiske
položaja i ravnoteže tela.
nesanica, v. insomnia.
neslana dijeta, v. dijeta.
nesocijalno, v. asocijalno.
nespecifična nadražajna terapija, pa-
renteralno unošenje u organizam pro-
teina, koloida, metala, sumpora itd.), u
svrhu izazivanja opšte, lokalne i fokalne
reakcije i aktivisanja odbrambenih sna-
ga organizma.
Nesslerov reagens, v. reagens.
nesvesna psiha, v. psiha.
netropski spru, v. morbus coeliacus.
536
neurectomia
Neufeldov fenomen, fenomen bubrenja
kapsule koji služi za svrstavanje pneu-
mokoka.
Neufeldov klin, v. klin, uklinjavanje.
neuralgia, neuralgija, bol u oblasti oživče-
noj nekim perifernim živcem ili njego-
vim granama, koji se javlja u napadima.
Uzorok neuralgije nije uvek poznat. Za
razliku od neuritisa, pri neuralgiji funk-
cija obolelog živca nije oštećena; atipič-
na n. trigeminusa, bol u predelu lica
koji ne prati distribuciju bilo koje od
grana trogranog živca; n. n. ischiadici,
ischias, ishijas, povremeni vrlo jaki bo-
lovi u oblasti inervisanoj ishijadičnim
živcem. Velik procenat ovih neuralgija
prouzrokovan je pritiskom prolabirane
pulpozne jezgre (nucleus pulposus) in-
tervertebralnog diskusa na pojedine
spinalne korenove n. ischiadicusa. V.
hernia disci, discus-hernia. Toksička ili
infektivna etiologija ovih neuralgija nije
isključena.
neuralis, neuralan, nervni, koji se odnosi
na nerve.
neurasthenia, neurastenija, opšta živčana
slabost. Stanje tzv. prenadražljive sla-
bosti s nizom tegoba, kao što su glavo-
bolja, nesanica, gubitak apetita, nespo-
sobnost za rad. Razlikuju se tzv. konsti-
tuciona n., čije poreklo treba tražiti u
uroñenoj slabosti vegetativnog živča-
nog sistema (tzv. Beardova bolest) i ste-
čena n. ili pseudoneurastenija, koja se
javlja kao propratna pojava uz neko os-
novno organsko oboljenje. Organsku
podlogu neurastenija odnosno pseudo-
neurastenija često čini tzv. larvirano,
prikriveno zapaljenje mozga. V. larvira-
ni encefalitis. Osim zapaljenja u pravom
smislu reci, prouzrokovanog najvero-
vatnije virusima, organsku podlogu
neurastenije mogu da čine i oštećenja
diencefalona drugog porekla (vaskular-
na, traumatska); seksualna n., sindrom
poremećene razdražljivosti i slabosti u
oblasti seksualnog života.
neurectomia, neurektomija, resekcija živ-
ca. Isecanje jednog dela senzitivnog
nerva u cilju lečenja neuralgije, npr. re-
sekcija trogranog živca u bazi lubanje.
V. enervatio.
r neurenterni kanal
neurenterni kanal, kanal izmeñu ventral-
nog kanala medularne cevi i duplje pri-
mitivnog creva.
neurexaeresis, neureksereza, operacija
kojom se iščupava komad nerva da bi se
prekinula njegova funkcija (senzitivna
u neuralgijama, a motorna kad je po-
trebno paralizovanje prečage u kolap-
soterapiji tuberkuloze pluća). V. phreni-
coexaeresis.
neurilema, v. Schwannova opna.
neurilemoma, neurilemoma, v. neurino-
ma.
neurinoma, neurinom, benigna neoplaz-
ma od ćelija nervnih ovojnica moždanih
i perifernih nerava. Neoplazme su ok-
ruglastog oblika jasno ograničene, često
sa čahurom. Od moždanih živaca na-
jčešće je zahvaćen VIII akustikus. Sin.
neurofibroma, neurilemoma Schwanno-
ma.
neurit, v. neuritum, neurocytus, neuronum.
neuritis intraocularis, v. papillitis.
neuritis nervi optici, zapaljenje vidnog
živca. Može da zahvati deo živca u samoj
očnoj jabučici (v. papillitis) ili deo iza
očne jabučice (v. neuritis retrobulbaris).
Dolazi do pada oštrine vida i ispada u
vidnom polju. Posledica može biti traj-
no oštećenje oštrine vida usled atrofije
vidnog živca. Etiologija: oboljenje cen-
tralnog nervnog sistema, infektivna ob-
oljenja, fokaloze, lokalni cirkulatorni
poremećaji, zapaljenja tkiva orbite, int-
raokularna zapaljenja i dr.
neuritis retrobulbaris, zapaljenje vidnog
živca van očne jabučice. Dijagnoza se
postavlja na osnovu samo subjektivnih
ispitivanja (vid, vidno polje). Kasnije se
razvija atrofija papile vidnog živca kao
posledica zapaljenja. Uzroci kao kod n.
nervi optici.
neuritum, neurit, produžetak nervne ćeli-
je, sastoji se od neuroplazme i neurofib-
rila u njegovom centralnom delu. Peri-
ferni deo, koji ne sadrži neurofibrile,
naziva se Mautherovom košuljicom.
Svojim završnim krajem neurit stupa u
odnos s odgovarajućim efektorom. Sin.
axon, cylindraxis.
neuroblastoma, maligna neoplazma na-
stala proliferacijom neuroblasta. Javlja
neuroendokrinologija
se u meduli nadbubrežne žlezde odojča-
di i dece, dajući veoma brzo lokalne i
udaljene metastaze. Neoplazme slične
grañe nalazimo u meñumozgu i retini.
Neoplazma desne nadbubrežne žlezde
daje metastaze u retroperitonealnim
limfnim žlezdama i jetri, izazivajući Pep-
perov sindrom koji se sastoji od prisust-
va metastaza isključivo u jetri koja zbog
toga može da ima velike srazmere. Me-
tastaze u kosti, posebno lubanje i oko
orbite daju meduloblastom leve nad-
bubrežne žlezde i Hutchinsonov sin-
drom.
neurocit. v. neurocytus.
neurocranium, neurokranijum, primor-
dijalna lubanja, nervni deo kostura gla-
ve u kome je smešten mozak. Postaje iz
dorzalnog skeletnog mezenhima koji se
nalazi oko prednjeg kraja prvobitne
nervne cevi.
neurocrinia, neurokrinija, izlučivanje
proizvoda nekih endokrinih žlezda, npr.
hipofize u živčani sistem; stvaranje i iz-
lazak izvesnih hemijskih supstancija iz
nervnog tkiva u druga tkiva, npr. acetil-
-holina na završecima holinergičkih ži-
vaca.
neurocytoma, neoplazma sporog raste-
nja, odlikuje se prisustvom zrelih nerv-
nih ćelija. Spada u red neoplazmi cen-
tralnog nervnog sistema.
neurocytus, neurocit, nervna ćelija, v.
neuronum.
neurodermitis, hronično kožno oboljenje
u kome se, kao osnovni simptom, javlja
svrab, a zatim se razvijaju osobene,
male, oštro ograničene, poligonalne, čv-
rste papule, ravne i sjajne površine, na
početku imaju boju kože, zatim sivkaste
ili mrkocrvenkaste (lichenifikacija). Uz-
roci nisu jasni i smatra se da su najčešće
nervni ili psihički, a možda i alergijski;
javlja su uglavnom u dva oblika: n.
chronica cirumscripta (sin. lichen čir-
cumscriptus chronicus Widat) s lokaliza-
cijom na vratu, unutrašnjim stranama
butina i dr. i n. disseminata, koji zahva-
ta veće površine kože.
neuroendokrinologija, zbog vrlo prisne
povezanosti funkcije endokrinih žlezda
(v. tamo) s nervnim sistemom, endokri-
537
neuroepitel
nologija (v. tamo), često nosi naziv neu-
roendokrinologija.
neuroepitel, čulni ili senzitivni epitel, epi-
tel koji prima nadražaje a predaje ih
nervnim ćelijama. Čulne ćelije imaju
obično na vrhu naročito diferentovane
bičaste ili trepljaste organčiće kojima
dolaze u dodir s dejstvujućom draži. Ba-
zalni kraj im je obično izdužen u vlakno
i u vezi je s nervnom ćelijom.
neuroepithelioma gliomatosum, glio-
matozni neuroepiteliom, tumor sastav-
ljen od nediferentovanih ćelija nervnog
tkiva koje imaju karakterističan raspo-
red u vidu rozeta. To su nediferentova-
ne ćelije embrionalnog tipa koje se
mogu razviti u neuralgijske ćelije. Javlja
se u centralnom ili perifernom nerv-
nom sistemu.
neurofibrili, specijalne tvorevine citop-
lazme nervne ćelije u vidu vrlo tankih i
neprekidnih končića koji se zapažaju u
telu same nervne ćelije i u svim njenim
nervnim produžecima. Pripisuje im se
funkcija izazivanja nadražaja.
neurofibroma, neurofibrom, benigni tu-
mor sastavljen od vezivnih ćelija i vlaka-
na. Potiče iz nervnih omotača i nalazi se
ili kao pojedinačni tumor ili u vidu
mnogobrojnih manjih ili većih čvorova
na koži i u unutrašnjosti tela. V. Rec-
klinghausenova bolest.
neurofibromatosis, neurofibromatoza,
pojava multiplih neurofibromatoznih
čvorova u koži grudnog koša, kao i na
bronhijalnom i lumbalnom pleksusu i
ekstremitetima. Ponekad su zahvaćeni i
nervi u kičmenom kanalu. Prisustvo
pigmentacije kože u vidu pega boje bele
kafe redovna je pojava. Sve neoplazme
koje se javljaju duž nerava ne razaraju
isti, učahureni su i u veoma retkim slu-
čajevima mogu postati maligne prirode.
Oboljenje se naziva i Von Recklinghau-
senova bolest.
neurofizini, polipeptidi za koje su vezani
oksitocin i antidiurezni hormon u ćeli-
jama neurohipofize.
neuroglioma ganglionare, tumor sastav-
ljen od neuroglije ganglijskih ćelija i
nervnih vlakana. Potiče iz mozga, kič-
mene moždine i perifernog dela vegeta-
538
neurohypophysis
tivnog nervnog sistema. Sin. neurogan-
glioma. V. ganglioneuroma.
neurohirurg, lekar specijalist koji se bavi
hirurškim lečenjem oboljenja nervnog
sistema.
neurohirugija, v. kirurgija.
neurohumoralne korelacije, korelacije
koje postoje u svakoj emociji, naročito u
manifestacijama polnog nagona, pri
čemu se razlikuju 3 perioda: 1) percep-
cija nadražaja, 2) vegetativne promene
registrovane u svesti i 3) somatski izra-
žaj.
neurohumoralni, onaj koji se ostvaruje
učešćem nervnog sistema i hemijskih
materija krvi. Prilagoñavanje organiz-
ma na razne promene u spoljašnjoj sre-
dini ili u samom organizmu vrlo je često
i ostvaruje se putem neurohumoralnih
mehanizama. V. naviranje mleka. C^
neurogena kontraktura, v. contracturdi
neurohypophysis, neurohipofizu izgra-
ñuju: središno ispupčenje (eminentia
mediana) tuber cinereuma, hipoftzna
drška (infundibulum) i zadnji režanj (lo-
bus neurosus). Iako je zadnji režahj
nervnog porekla, s malim izuzetkom ne
sadrži živčane ćelije veš samo preobra-
žene neuroglijske ćelije različitog izgle-
da, nazvane pit učiti s produžecima koji
čine mrežu završetaka neuritisa neuro-
sekretnih ćelija hipotalamusnih jedara
(nucleus praeopticus i n. paraventricu-
laris) i krvnih sudova s perivaskularnim
prostorima. Vlakna neurosekretnih će-
lija prolaze hipofiznu dršku, a njihovi
ogranci završavaju se u zadnjem režnju;
obrazuju hipotalamohipofizni trakt duž
koga sekretne kapljice, odnosno hor-
moni iz neurosekretnih ćelija, dospeva-
ju u zadnji režanj. Hormoni: oksitocin
deluje na kontrakciju mišića materice i
na mioepitelne ćelije meškova mlečne
žlezde i vazopresin koji izaziva kontrak-
ciju mišića malih krvnih sudova, pove-
ćava krvni pritisak i deluje na apsorpci-
ju vode u bubregu (antidiuretsko dej-
stvo). Eminentia mediana je deo hipota-
lamusa naročite grañe i uloge. U njoj se
završavaju vlakna neurosekretnih ćelija
ventralnog dela hipotalamusa, koja čine
tuberohipofizni trakt. Naročiti raspored
r neurolept-anestezija
krvnih sudova s perivaskularnim pro-
storima, splet gustih kapilara koji se uli-
vaju u prave prenosne ili portne vene, a
teku duž hipofizne drške, prenose u si-
nusne kapilare prednjeg režnja hipofize
posredujuće hemijske supstancije - po-
rtohemijsko posredstvo - koje stimulišu
lučenje i regulišu rad hipofizotropnih
hormona: Ove stimulišuće supstancije
nazvane su otkočujući ili rilizing faktori
(releasing factors, RF). Neki od ovih či-
nilaca imaju kočeće ili inhibiciono dej-
stvo, kao PIF za prolaktin, MIF mela-
noinhibicioni faktor i dr.; (embr.) zadnji
režanj hipofize izrasta iz poda meñu-
mozga, dok se u gornjem delu sužava u
hipofiznu peteljku, kojom je neurohipo-
fiza vezana za pod III komore.
neurolept-anestezija, NLA, oblik intra-
venske anestezije; postiže se ubrizgava-
njem jednog neuroleptika - dehidro-
benzperidola i jednog analgetika - fen-
tanila.
neurologija, grana medicine koja se bavi
proučavanjem centralnog i perifernog
nervnog sistema; klinička n., grana me-
dicine koja se bavi ispitivanjem i leče-
njem nervnih bolesti.
neurolues, v. neurosyphilis.
neuroma, neurom, benigni tumor sastav-
ljen od nervnih ćelija i vlakana. Potiče
najčešće od paraganglija. V. chromaffi-
noma; amputacioni n., zadebljanje za-
vršetka nervnih vlakana, koja se sklup-
čavaju u ožiljnom vezivnom tkivu.
neuromuskularna veza, nervno-mišićna
veza, v. motorna ploča.
neuronitis vestibularis, zapaljenje vesti-
bulnog živca, virusno zapaljenje labirin-
ta unutrašnjeg uha, ograničeno samo na
vestibulni sindrom. Javlja se epidemij-
ski u gradovima, ima dobru prognozu.
neuronum, neuron, nervna ćelija sa svo-
jim produžeci ma (dendritima i akso-
nom ili neuritom).
neurooftalmologija, grana oftalmologije
koja se posebno bavi izučavanjem od-
nosa izmeñu oka i centralnog nervnog
sistema.
neuropat, osoba obolela od nekog funk-
cionog nervnog oboljenja. Sin. neuroti-
čar.
neurosis
neuropathia, neuropatija, oboljenje nerv-
nog sistema uopšte ili oboljenje vegeta-
tivnog nervnog sistema uopšte.
neuropatolog, specijalista patološke ana-
tomije koji naučno i stručno dela u ob-
lasti patologije nervog sistema.
neuropatologija, (1) patologija perifer-
nog i centralnog nervnog sistema; (2)
deo patološke anatomije u kome se pro-
učava patologija nervnog sistema.
neuroplastika, plastika, nadoknañivanje
defekta nerva stvaranjem nervnog rež-
nja na peteljci s centralnog i perifernog
patrljka nerva koji se spajaju šavom, sa
slobodnim autotransplantatom, hete-
rotransplantatom koji se specijalno pri-
prema.
neuropori (prednji i zadnji). Prednji neu-
ropor se stvara prvi, u čovečjem emb-
rionu od 17 do 20 pršljenova, a za izves-
no vreme ostaje još u vezi s ektoder-
mom neuropornom peteljkom.
neuropsychiatria, neuropsihijatrija, gra-
na medicine koja se bavi proučavanjem
i lečenjem nervnih i duševnih bolesti. V.
neurologia, psychiatria.
neuroretinitis, zapaljenje papile vidnog
živca i okolne mrežnjače.
neurorrhaphia, neurorafija, spajanje pre-
sečenog živca šavovima.
neurosekrecija, sposobnost lučenja ne-
kih živčanih ćelija, koje svoje inkrete iz-
lučuju aksonom u živčano tkivo (neu-
rokrinija) ili u krvotok (hemokrinija).Ta-
kav je slučaj s jedrima hipotalamusa:
nn. praeopticus, paraventricularis, sup-
raopticus i dr. V. neurohypophysis.
neurosis, neuroza, funkciono oboljenje
nervnog sistema koje se manifestuje
nervnim i psihičkim simptomima. Od
psihoza (v. psychosis) razlikuje se činje-
nicom da oboleli svoj odnos prema oko-
lini ne menja kvalitativno; po tome je
lakši poremećaj od nje. Mnoga moždana
oboljenja nekada su usled nesavršenos-
ti dijagnostike ili patologije smatrana za
neuroze. V. psychoneurosis; n. organa,
neurotički poremećaj funkcije unutraš-
njih organa (srca, želuca, bešike itd.);
prisilna n., prisilna pojava ideja ili pri-
silne radnje čiju besmilsenost oboleli
uviña ali trajno ne može da ih se oslobo-
539
neurosyphilis niacin

di; rentna n., funckioni poremećaj te- zbog visokog stepena njegove imuno-
lesnog ili psihičkog zdravlja bez odgova- loške specifičnosti. Koristi se za identi-
rajuće organske podloge koji se održava fikaciju izolovanog virusa ili za odreñi-
i pogoršava time što je oboleli osiguran vanje titra neutrališućih antitela u seru-
i što i nehotično teži da dobije što je mu.
moguće veću materijalnu naknadu u neutralna mast, v. mast.
vidu rente. Iako prolazi tek kada se neutralna mutacija, v. mulatto.
rentni proces definitivno završi, ne tre- neutrocytopenia, v. neutropenia.
ba rentnu neurozu smatrati kao običnu neutrocvtophilia, v. neutrophilia.
simulaciju, jer je psihološki mehanizam neutrocytosis, v. neutrophilia.
postanka ovog poremećaja mnogo kom- neutron, električno neutralna subatom-
plikovaniji; n. straha, n. obeležena čes- ska čestica. Sastavni deo svake atomske
to paničnim strahom; traumatska n., jezgre, osim jezgre običnog vodoniko-
neuroza koja nastaje usled neke telesne vog atoma, koja sadrži samo jedan pro-
povrede. ton (І1).
neurosyphilis/sifilis nervnog sistema. V. neutropenia, neutropenija, smanjenje
tabes dorsalis, paralysis progressiva, ta- broja neutrofilnih granulocita u krvi; n.
boparalysis. chronica hypoplastica, u koje postoje
neurotizacija, (1) regeneracija preseče- hipoplazija granulocita u kostnoj srži i
nog nerva: (2) usañivanje nerva u odu- sklonost za infekcije kože i usne duplje;
zeti mišić. n. congenitališ, u male dece u koje
neurotmesis, neurotmeza, povreda nerva nema neutrofilnih granulocita u krvi; n.
u kome su prekinuti njegovi suštinski cyclica, n. periodica; hipersplenička,
elementi, dok živac na izgled ne pokazu- primarna splenička neutropenija; n.
je anatomski prekid svog kontinuiteta. idiopathica, bez otkrivenog etiološkog
neurotomia, neurotomija, presecanje činioca; n. maligna, agranulocitoza; n.
nerva hirurškim putem, V. radicotomia, neonatalis, kratkotrajna neutropenija
rhizotomia. posle roñena koja je posledica izoimu-
neurotubuli, tubuli prečnika 200-300 A,u nizacije majke; n. periodica, periodič-
neuroplazmi živčanih ćelija i njenih ka neutropenija, hronični oblik neutro-
produžetaka, dendrita i neurita. Ranije penije, koju odlikuju pravilni periodi
su opisani kao neürifibrili. Smatra se da neutropenije s povišenom temperatu-
sadrže i sprovode enzime i supstancije rom, stomatitisom, raznim infekcijama i
potrebne za obrazovanje sinapsnih vezi- opštim lošim stanjem; periferna n.,
kula na živčanim završecima. smanjenje neutrofilnih granulocjta u
neutralan, koji ne reaguje ni kiselo ni baz- perifernoj krvi; primarna splenička n.,
no ili koji sadrži isti broj hidronijumo- sindrom kojeg odlikuju splenomegalija,
vih (vodonikovih) i hidroksilnih jona izražena leukopenija s neutropenijom,
(CE=I(T7 ilipH = 7). sklonost ka infekcijama, ponekad i ane-
neutrališuća antitela, antitela koja neut- mija i trombocitopenija, kao i hiperce-
rališu patogeno delovanje virusa mogu lularna kostna srž.
se, sem na miševima, dokazivati i dru- neutrophilia, neutrofilija, povećanje bro-
gim metodama. Za rutinski rad se najvi- ja neutrofilnih granulocita u perifernoj
še preporučuje metoda neutralizacije krvi. Ona je najčešći uzrok leukocitoze
citopatogenog efekta (CPE) virusa na u toku infekcija, intoksikacija, krvare-
ćelije u kulturi tkiva. nja i u malignim tumorima koji brzo na-
neutralizacija, sjedinjavanje vodonikovih preduju.
ili hidronijum-jona i hidroksilnih jona u n- heptil-penicilin (penicilin IV, penicilin
vodu ili nastajanje vode i soli iz kiseline K), jedan od četiri glavna prirodna peni-
i soli. cilina.
neutralizacioni test, ovaj test je najvažniji niacin, nikotinska kiselina, jedan od sa-
serološki postupak za ispitivanje virusa stojaka kompleksa vitamina B. U orga-

540
niacin-amid
nizmu je sastojak u kompleksnom siste-
mu enzima koji učestvuju u prenošenju
vodonika. Nedostatak ovoga vitamina je
jedan od uzroka nastajanja pelagre. Sin.
PP-faktor, antipelagra vitamin.
niacin-amid, amid nikotinske kiseline. V.
niacin.
nialamid, derivat hidrazina, inhibitor mo-
noaminooksidaze; antidepresivno sred-
stvo.
nicanje zuba, pojavljivanje zuba na slo-
bodnom rubu viličnpg grebena, jedna
faza u razvitku zuba. V. dentitio.
Niclosamidum, niklozamid, anthelmin-
tičkoQs^edstvo; oficinalan je prema na-
šoj farmakopeji.
Nicolas-tavreova bolest, v. lymphogra-
nulomatosis inguinalis, IV venerička bo-
lest.
nicotinismus, nikotinizam, trovanje du-
vanom ili čistim nikotinom.
Nicotylamidum, amid nikotinske kiseli-
ne, hidrosolubilan, termostabilan. U or-
ganizam ulazi u sastav kodehidrogenaze
I i kodehidrogenaze II. Nalazi se u ve-
ćim količinama u jetri, nadbubrežnim
žlezdama, bubregu, pšenici, pirinču, ki-
kirikima, mesu, a naročito u kvascu. Ofi-
cinalan je prema našoj farmakopeji pod
nazivom nikotinamid (Nicotinamidum).
nictatio, v. nicmätio.
nictitatio, niktitacija, žmirkanje, klonusni
grč celokupnog kružnog mišića, u vidu
učestalog i veoma snažnog zatvaranja
kapaka. Obično se javlja u starijih osoba
i dece. Uzroci: konjunktivitis, poreme-
ćaji refrakcije i neuropatska konstituci-
ja.
nidatio, ugnežñivanje oploñenog jajeta. U
žene jaje prodire, posle destrukcije epi-
tela, u sam zid materice i tako se dalje
razvija.
Niemann-Pickova bolest, v. bolest.
nifuroksim, derivat furana, sredstvo pro-
tiv vaginalnih infekcija sa Candidom al-
bicans.
nigrities linguae, v. lingua nigra.
niketil-amid, niketamid, dietil-amid piri-
din-betakarbonske kiseline (nikotinske
kiseline). Deluje nadražajno na central-
ni nervni sistem; oficinalan je prema na-
šoj farmakopeji (Nicethamidum, Ni-
niša
kaethylamidum). Upotrebljava se za
draženje vitalnih centara (respirator-
nog i vazomotornog) u produženoj mož-
dini. Daje se oralno i parenteralno (int-
ravenski, intramuskularno i potkožno).
Nikolaierov bacil, v. Clostridium tetani.
Nikolskijev fenomen, mehaničko odvaja-
nje slojeva epiderma pritiskom ili trlja-
njem (u pemfigusu). Histopatološki
supstrat epidermolize.
nikotin, alkaloid koji se nalazi u Ušću i ko-
renu duvana vezan za jabučnu i limun-
sku kiselinu. Nikotin je bezbojna teč-
nost koja miriše na duvan. Vrlo je otro-
van. Nikotin se sastoji od piridinskog i
hidrisanog N-metilpirolovog jezgra. Ok-
sidacijom nikotina dobija se nikotinska
kiselina iz koje se dobijaju mnogi lekovi
(nikotinamid i dr.). Posle kratkotrajnog
nadražajnog dejstva, parališe ganglije
vegetativnog nervnog sistema* a slično
(najpre nadražajno, a zatim paralitički)
deluje i na centralni nervni sistem. Trova-
nje nikotinom nastaje pri preteranom pu-
šenju (hronično trovanje) ili pri upotrebi
nikotina ili duvanskih ekstrakata za uniš-
tavanje biljnih štetočina (akutno trova-
nje).
nikotinizam, v. nicotinismus.
nikotinska kiselina, v. niacin.
nikturija, v. nyctutia.
nimfomanija, v. nymphomania.
nishodan, v. descendens.
nistagrnus, v. nystagmus.
nisus, nagon; n. formativus, po staroj em-
briološkoj teoriji »formativan nagon«,
pod čijim se uticajem »roditeljski soko-
vi« razvijaju u odreñen oblik; n. sexua-
Hs, polni nagon.
niša, (fr. niche) rendgenski »višak« senke
udubljenja ili džepa u zidu želuca, jed-
njaka ili creva. Ispunjena je barijum-
skim mlekom; nastaje obično us led griz-
lice koja je razorila deo zida digestivne
cevi; Haudeckova n., niša koja je pro-
drla kroz sve slojeve želudačnog zida, u
pankreas ili u jetru. U njoj se vide 3 slo-
ja: gore vazdušni mehur, zatim interme-
dijarni sloj sekreta i na dnu barijumsko
mleko, ako se snima ili pregleda u stoje-
ćem stavu bolesnika.
541
nišador
nišador, v. Ammonii chloridum.
nišan-organ, (target^organe) označava or-
gan na čije ćelije deluje odreñeni hor-
mon jer te ćelije poseduju odgovarajući
receptor. Na druge ćelije taj hormon ne
deluje specifično. Tako je, npr., tireoid-
na žlezda nišan-organ za tireotropni
hormon (TSH) prednjeg režnja hipofize,
za koru nadbubrežne žlezde je ACTH, za
gonade su gonadotropini itd.
Niska Banja, banja u blizini Niša, na oko
250 m n. v. Njen klimat deluje sedativ-
no. Postoje tri izvora (19°, 34° i 380C).
Voda je radioaktivna (8,25, 3,35 i 19,25
MMC na litar) i termalna. Slabo je mine-
ralisana (0,4236 g°/oo), odnosno slabo
zemnoalkalna; sadrži i slobodnu ra-
dioaktivnu emanaciju i plemenite gaso-
ve; u manjim količinama sadrži olova,
bakra i tragove urana. Po dejstvu je se-
dativna, diuretička i antiurikemička.
Voda služi za kupanje, piće i inhalisanje.
Banja ima moderno kupatilo i emanato-
rijum. U ovoj banji se lece: urički artritis
(giht); neki oblici hroničnog reumatiz-
ma, dijabetes melitus, gojaznost; astma,
neuritisi, neuralgije, dispepsije, spastič-
ki kolitisi, arterijska hipertenzija; nad-
ražajne dermatoze, klimakteričke tego-
be i tireotoksikoze (lakšeg stepena).
Nitabuchove trake, u zidovima intervi-
loznih prostora, kako na horionskoj
ploči (izmeñu resica), tako i izmeñu pre-
grada materične posteljice, slažu se, u
drugoj polovini trudnoće, fibrinoidne
trake: one u horionskoj ploči su poznate
kao Langhansove trake, na dnu intervi-
loznih prostora kao Rohrove trake, i one
dublje smeštene u bazalnoj decidualnoj
sluznici kao Nitabuchove trake.
niton, v. radon.
nitrati, soli azotne kiseline.
nitrifIkacija, deo u procesu kruženja azo-
ta u spoljnoj prirodi. Sastoji se u tome
što amonijak, nastao razgrañivanjem
azotnih jedinjenja, dejstvom nekih mik-
roorganizama prelazi prvo u nitrite,
(NOz), a zatim u nitrate (NOs). Stvaranje
nitrita izazivaju B. nitrosomonas i nitro-
sococcus nitrosus, a stvaranje nitrata
gupa B. nitrobacter. Na ovaj proces
nadovezuje se proces denitrifikacije, tj.
542
nivo zdravstvene zaštite
novostvoreni nitriti i nitrati, ukoliko ih ne
upotrebe biljke, razlazu se pod utica-jem
nekih mikroorganizama u oksidul--azot i
slobodni azot. Ovaj proces izvršavaju B.
denitrificans, B. pyocyaneus, E. coli, B.
fluorescens, B. mesentericus i dr. Sin.
mineralizacija (hig.). .jiitrifikujuće
bakterije, v. nitrifikacija.
nitriti, soli ažotaste kiseline. V. Natrii nit-
ras, vazodilatatorna sredstva.
nitritoirfna kriza, v. crisis.
nitrobenzen, uljana, svetložuta tečnost,
služi za izradu anilina. Zato što ima mi-
ris gorkih badema, upotrebljavan je
umesto ulja od gorkih badema u izradi
jeftinih mirisa i sapuna. Vrlo je otrovan.
Simptomi su slični kao u trovanju anili-
nom (cijanoza usled methemoglobine-
mije, grčevi, koma i smrt).
nitrofurantoinum (nitrofurantoin), deri-
vat furana, dezinficijentno sredstvo za
mokraćne puteve; oficinalan je prema
našoj farmakopeji.
nitrofurazon, derivat furana, lokalno an-
tibakterijsko sredstvo za lečenje mešo-
vitih infekcija površnih rana i oboljenja
kože.
nitrogenium, v. azot; n. oxydulatum,
azot-oksidul, azot-suboksid, N20, bez-
bojan gas koji pri udisaju prouzrokuje
narkozu. V. narcosis, anaesthesia.
nitroglycerolum, nitroglicerol, estar
azotne kiseline i glicerola, oficinalan je
prema našoj farmakopeji. Upotrebljava
se kao vazodilatatorno sredstvo.
nitro-grupa, jednovalentna funkciona
grupa -NO2-
nitro-jedinjenja, derivati alifatičnih i aro-
matičnih ugljovodonika koji sadrže jed-
novalentnu grupu -NO2-
nitrozni gasovi, v. gasovi.
nivo zdravstvene zaštite, obim i stepen
medicinskih mera u okviru odreñenog
stepena stručnosti; razlikujemo: n.
zdravstvene samozaštite, (v. tamo); n.
opštemedicinski, mere u delokrugu Ie-
kara opšte medicine; n. opštespecijalis-
tički, mere u delokrugu opštih specija-
lista - hiruga, internista i epidemiologa
i n. visokospecijalistički, mere u de-
lokrugu užih mera - neurohirurzi, kar-
diolozi, virusolozi, specijalisti aviohigi-
r nizinska klima
jene, pomorske higijene, toksikolozi
itd.). V. oblik pomoći.
nizinska klima, v. klima.
Nocardia, aerobna vrsta roda Actinomy-
ces. Patogene vrste izazivaju nokardio-
zu pluća i kože, koja se teško razlikuje
od aktinomikoze.
nocturia, v. nycturia.
noćna paroksizmalna hemoglobinurija,
v. haemoglobinuria.
nodi lymphatici, (sing, nodus lymphati-
cus) limfni čvorovi ili žlezde. Sin. Iy-
mphonodi, lymphoglandulae. Organi ve-
ličine zrna prosa do zrna lešnika. Obič-
no se udružuju u grupe, uključene u tok
limfnih sudova. Imaju dovodne i odvod-
ne limfne sudove. Limfni čvor se sastoji
od velikog broja limfnih čvoriča ili meš-
kova (folliculi lymphatici) i od ćelija
koje imaju fagocitnu moć, u čemu se og-
leda odbrambena uloga; n. L axillares,
pazušni čvorovi (žlezde), smešteni u pa-
zušnoj jami; n. 1. bronchopulmonales,
dušničnoplućni čvorovi, hilusne limfne
žlezde, uz plućni hilus; n. 1. capitis, gra-
de ogrlicu na granici izmeñu glave i vra-
ta; n. 1. cervicales, vratni čvorovi u du-
bokom i površinskom sloju; n. 1. colici,
količni čvorovi duž grana crevnih arte-
rija; n. 1. cubitales, lakatni čvorovi, na
prednjoj strani lakta; n. 1. gastrici, čvo-
rovi duž krivina želuca; n. 1. hepatici,
jetreni čvorovi; n. 1. iliaci, čvorovi duž
ilijačnih krvnih sudova; n. 1. inguina-
les, preponski čvorovi, površinski i du-
boki; n. 1. lumbales, slabinski čvorovi
oko aorte; n. 1. mediastinales, čvorovi
u sredogruñu; n. 1. mesenterici, čvoro-
vi u opornjaku tankog creva; n. 1. pan-
creaticolienales, čvorovi duž slezinske
arterije; n. 1. parasternales, čvorovi po-
red grudne kosti; n. 1. sacrales, čvorovi
ispred krsne kosti; n. 1. tracheobronc-
hiales, čvorovi izmeñu dušnika i dušni-
ca.
nodosus, nodozni, čvorast, npr. erythema
nodosum.
noduli, s. folliculi lymphatici aggregati, v.
Peyerove ploče.
noduli haemorrhoidales, hemoroidi, šu-
Ijevi, varikozna proširenja vena donjeg
nomotopni
dela rektuma iznad ili ispod stezača
čmara (n. h. externi, n. h. interni).
nodulus, čvorić; nodulus lymphaticus,
limfni čvorić ili folliculus lymphati-
cus, limfni mešak, sastavni deo limfnog
čvora ili žlezde.
nodus, čvor; n. atrioventricularis (Asc-
hoff-Tawarae), pretkomornokomorni
čvor ili Aschoff-Tawarain čvor, nalazi se
na podu desne pretkomore srca, iznad
desnog fibroznog trougla i nastavlja se
Hisovim snopom; n. sinoatrialis, si-
noatrijalni čvor, grupa atipičnih vlaka-
na srčanog mišića u desnoj pretkomori
na mestu uliva gornje šuplje vene u des-
nu pretkomoru. Normalni srčani ritam
regulisan je ovim čvorom. Sin. Keith--
Flackov čvor.
noeud vital, (fr.) životni čvor; mesto u iz-
duženoj moždini gde se nalazi centar za
disanje.
nokat, v. unguis.
nokaut (»knock out«), stanje boksera po-
sle udarca u neko od osetljivih mesta
(glava, vrat, područje srca, gornji deo tr-
buha) u kome je, obično, izgubljena
svest zbog težeg ili lakšeg potresa moz-
ga. Nokautirani bokser pada i zbog pro-
laznog prekida u radu srca, prekida di-
sanja ili gubitka svesti i tonusa, zbog ja-
kog bola.
noma, v. stomatitis gangrenosa.
nomen aegroti, ime pacijenta u lekar-
skom receptu.
nomen medici (ime lekara), potpis i pečat
lekara u receptu.
nomenclatura, nomenklatura, zbirka
stručnih izraza, skup uobičajenih imena
i naziva u nekoj naučnoj oblasti, s latin-
skim ili latinizovanim recima. V. nomi-
na anatomica.
nomina anatomica, anatomska nomen-
klatura, anatomski nazivi usvojeni na
meñunarodnim kongresima anatoma
(Bazel 1895, Jena 1936, Pariz 1955, Nju-
jork 1960). V. Bazelska nomenklatura,
(B.N.A.), Jenska n. (J.N.A.), pariška n.
(P.N.A.).
nomotopni, koji je u vezi s nekim normal-
nim mestom ili se odnosi na neko nor-
malno mesto; koji nastaje normalno,
543
Nonne-Apeltova reakcija
npr. n. impuls, impuls koji potiče iz si-
nusnog čvora srca itd.
Nonne-Apeltova reakcija; v. reakcija.
Nonne-Meige-Milroyev sindrom, v. trop-
hoedema.
nonsense mutacija, (engl.) v. mutatio.
noradrenalin, jedinjenje koje se od adre-
nalina razlikuje hemijski po tome što ne
sadrži metilnu grupu vezanu za azot, a
biološki po tome što povišava krvni pri-
tisak, uglavnom izazivajući opštu vazo-
konstrikciju. N. luči, pored adrenalina,
srž nadbubrežnih žlezda. Sin. levartere-
nol
norepinephrin, norepinefrin, v. noradre-
nalin.
normacidan, koji sadrži normalnu količi-
nu hlorovodonične kiseline u želudač-
nom soku (slobodne kiseline bez stimu-
lacije u želudačnom soku iznose O do 40
mmol/litar, a slobodne kiseline posle
stimulacije histalogom kreću se od 10
do 130 mmol/litar).
normalitet, broj gram-ekvivalenata jedne
supstancije u jednom litru rastvora.
Normalan rastvor je onaj čiji je norma-
litet l, a skraćeno se označava sa N/1 ili
n/1 (npr. N/1 HCl u jednom litru sadrži
l mol odnosno l gram-ekvivalent HCl ili
36, 5 g HCl).
normalna kapaljka, normalna pipeta za
odbrojavanje kapi, čiji otvor ima tri mi-
limetra u prečniku.
normalna mikroflora čovečijeg tela,
koža i sluznice su naseljene mnogobroj-
nim vrstama mikroorganizama: 1) stal-
na flora obično se sastoji od više-manje
odreñenih vrsta komensalskih bakteri-
ja; 2) prolazna flora je sastavljena od
apatogenih i uslovno patogenih mik-
roorganizama. Prisutnost mikroorgani-
zama stalne flore nije od presudne važ-
nosti za čovečiji život, ali fiziološka flora
nekih delova tela ima odreñenu ulogu.
Pojedine vrste bakterija (one u crevi-
ma) sintetizuju vitamine i pokazuju an-
tagonizam prema nekim patogenim
Bakterijama.
normiran rendgenski snimak, rendgen-
ski snimak načinjen po propisima koji
sadrže kako treba da se odnose: film,
položaj čovečjeg tela i centralni zrak.
544
nosila
Ako snimak nije načinjen pod normira-
nim uslovima, nije upotrebljiv. V. cen-
tralni zrak, rendgenska slika.
normoblasti, sekundarni eritroblasti,
normalne matične ćelije crvenih krvnih
zrnaca.
normoblastosis, normoblastoza, suvišno
stvaranje normoblasta (eritroblasta) u
kostnoj srži.
normochromia, normohromija, normal-
na obojenost eritrocita.
normoglycaemia, normoglikemija, nor-
malna vrednost glikoze u krvi.
normohromna normocitna anemija, v.
anaemia.
normospermatozoidija, stanje sperme u
kojoj se nalazi normalni broj semegla-
vapa.
normotoničan želudac, želudac čiji to-
nus je normalan; rendgenski liči na slo-
vo »J«.
normovolaemia, normo vole mij a, nor-
malna zapremina krvi.
nos, v. nasus; strana tela n., razni predme-
ti koje mala deca, u želji da bolje upoz-
naju njihovu prirodu, stavljaju u nos
(koštice, perle, travke itd.). Ekstrakcija
se vrši obično uz pomoć površinske
anestezije. Ako je strano telo bilo uprlja-
no zemljom, treba da se misli na moguć-
nost tetanusa.
nosački transport, vid vojnog transporta
u kojem se koriste ljudi za prenošenje
povreñenih i obolelih, opreme itd. Ovaj
vid transporta je odigrao važnu ulogu u
NOR-u na teško prohodnom zemljištu,
naročito zimi kad snežni nanosi nisu do-
zvoljavali upotrebu drugog vida tran-
sporta; veliku pomoć je pružalo stanov-
ništvo u prenošenju ranjenika i bolesni-
ka u nosačkim kolonama, posebno u
toku 4. neprijateljske ofanzive.
Noscapini chloridum (noskapin-hlorid),
alkaloid iz opijuma, srodan papaverinu
(derivat benzilizohinolina), upotreblja-
va se za suzbijanje kašlja; oficinalan je
prema našoj farmakopeji.
nosila, sanitetska, sredstvo za prenoše-
nje nepokretnih povreñenih i obolelih;
nose se ručno ili na raznim transport-
nim sredstvima; mogu biti standardna i
improvizovana od priručnog materijala
r nosna kost nucleolus

(motki, ćebadi, šatorskih krila itd.), što v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje
se naročito primenjuje u ratnim uslovi- dva izvora istovetne minerale vode (iz 2
ma. V. improvizacije u sanitetskoj službi. arteška bunara, duboka oko 200 m),
Za evakuaciju na brodu postoje spi^ci- temperature 240C. Voda je alkama i
jalna nosila, a za planinske predelejse zemnoalkalna (hidrokarbonati natriju-
adaptiraju nosila za tovarna grla. ma, kaićijuma i magnezijuma), slabo
nosna kost, parna kost lica. V. os (našale). murijatična, jodna (0,0019 g KJ°/oo).,
nosna pregrada, v. septum naši (nasus). ukupno sadrži 1,3961 g mineralnih sa-
nosna školjka, v. concha našališ. stojaka u l litru, služi za kupanje (pre-
nosni greben, v. agger naši. thodno zagrejana i s dodakom CCh) i za
nosni oluk, (embr.) čeoni brežuljak emb- piće. Ima kupatilo i ureñaje za fizikalnu
riona je na bokovima ograničen olu- terapiju i za primenu blata. U ovoj banji
kom, koji se odeljuje od prvog škržnog lece se: limfatička stanja dece i odraslih;
luka, na čijem se kraju nalazi očni me- hronična kataralna stanja nosa, grla i
hur. U toku 3. sedmice na prednjem, slo- bronhija; arterioskleroza i arterijska hi-
bodnom rubu čeonog brežuljka pojav- pertenzija; gušavost, hipotireoidizam;
ljuje se srednji ugib koji ga deli na dva hronična reumatička oboljenja zglobo-
nosna pupoljka. Pri kraju 3. sedmice va i mišića, neuralgije i klimakteričke
(embrion od 4 mm) svaki pupoljak se tegobe.
nosnim olukom deli na dva sekundarna. jiozdrve, (embr.) epitel nozdrvnih otvora
nosni pupoljci, v. nosni oluk. buja u toku 2. meseca i potpuno začep-
nosni spekulum, v. speculum za nos. Ijuje nozdrve. Tek u toku 5. i 6. meseca
nosno-nepčani kanal, (embr.) trag spoja nastaje postepena resorpcija toga čepa i
nepčane ploče s unutrašnjim nosnim probijanje konačnog otvora. V. nares.
pupoljkom i s nosnom pregradom sači- nozogeografija, grana medicine koja pro-
njava nosno nepčani kanal ili Stensonov učava raširenost bolesti u raznim delo-
kanal. vima sveta.
nostalgija, čežnja za zavičajem, koja se nozologija, grana medicine koja se bavi
viña u ljudi manje ili više naglo izdvoje- klasifikacijom bolesti.
nih za duže vreme iz uobičajene sredine nozokomijalan, koji pripada bolnici ili
(regruti, ñaci, moreplovci). Katkad je i potiče iz nje, npr. bolest.
sadržina nekih depresivnih sumanutih nozologija, polna, deo medicinske sekso-
ideja. logije koji proučava učestalost i ponaša-
notohorda, v. svitnjak. nje bolesti u muškog i ženskog.
Novarsenobenzenum, novarsenobenzen nozološko dvoobličje, način na koji je-
(3,3' - diamino - 4,4' - dihidroksiarseno- dinka odreñenog tipa, shodno svome
benzen - metilen - sulfoksilat - natri- sastavu, reaguje prema oboljenju. U
jum), jedan od organskih preparata tro- tome pogledu presudna je vangenitalna
valentnog arsena. Koristio se za lečenje polna konstitucija, a ne genitalan pol.
sifilisa, a još uvek može da posluži za le- Androidna žena, npr,, ponaša se kao
čenje povratne groznice, frambezije, laj- muška konstitucija i sve više, ukoliko je
šmanioze i nekih drugih bolesti. Sin. u nje izražena ta konstitucija, bez obzira
Novarsenobenzol. na njen genitalni pol. U nje će lakše doći
Novarsenobenzol, v. Novarsenobenze- i do pojave androtropnog, a ne ginot-
num. ropnog oboljenja.
novobiocin, antibiotik dobiven iz Strep- nožje, v. tarsus.
tomyces spheroides i iz Streptomyces nubecula, nubekula, oblačić, veoma ne-
niveus, deluje bakteriostatički i bakteri- žan ožujak rožnjače.
cidno. nucha (od arap. nugrah), nuha, zavratak,
Novophenarsan, v. Novarsenobenzenum. zadnja strana vrata.
Novosadska Banja, banja koja se nalazi u nucleolus, nukleol, jedarce, okruglasto te-
zapadnom delu Novog Sada, na 78 m n. lašce u jedru ćelije, izmeñu konaca Ii-

545
nukleaze
ninske mreže, protoplazmičke reakcije
(pravo jedarce), ili čvrsto pripijenih uz tu
mrežu hromatinskih svojstava (lažno
jedarce). nucleosid, nukleozid, v.
deoxynbonudeo-
tid. nucleotid, nukleotid, v.
іІ-
tid.
nucleus, jezgra, jezgro, jedro; (1) u fizici
atomska jezgra. Sastoji se od protona i
neutrona. Broj protona u jezgri odgovara
atomskom broju (Z). Prečnik atomske
jezgre iznosi od IO"13 cm do IO"12 cm; (2)
jedro ćelije; (3) jezgra u centralnom
živčanom sistemu sastavljena od veće ili
manje grupe nervnih ćelija, npr. nucleus
caudatus, repata jezgra u velikom mozgu.
nucleus paraventricularis, v. neurohy-
pophysis.
nucleus praeopticus, v. neurohypophysis.
nuklearna medicina, grana medicine
koja proučava primenu radioaktivnih
izotopa u dijagnostici, lečenju i klinič-
kim istraživanjima.
nukleaze, enzimi koji razgrañuju nuklein-
ske kiseline kidanjem fosfodiesterskiji
veza izmeñu nukleotida. Jedni su speci-
fični za DNK - deoksiribonukleaze, a
drugi za RNK - ribonukleaze. nuklearne
emulzije, detektori nuklearnog zračenja
koji koriste fotoemulziju (suspenzija
kristala srebrobromida u želatinu) za
merenje pojedinačnih tragova
radioaktivnih čestica ili kao integralni
detektor za merenje intenziteta zračenja
na osnovu stepena zacrnjenja fotografske
ploče. Primenjuju se za tzv. film-
dozimetriju (značka-film). nuklearni
izomeri, ekscitirana stanja nuklida iste
vrste koji se nalaze u različitim
energetskim stanjima. Ove eksci-tacije
vrlo kratko traju, oko IO11 sekunde, posle
čega se izomer raspada Hi u niže ili u
osnovno energetsko stanje uz emisiju
elekromagnetskog zračenja. Ovakvi
izomeri se označavaju zvezdi-com, desno
iznad simbola nuklida (elementa).
Izuzetno ekscitirana stanja nuklida mogu
da traju i znatno duže, kada se nazivaju
metastabilnim. To su, npr.,
546
nuklid
99mTc i 113mln, koji se često koriste u
nuklearnoj medicini.
nuklearno oružje, v. atomsko oružje.
nukleinska kiselina, organska jedinjenja
koja u svom molekulu sadrže fosfornu
kiselinu, purinske ili pirimidinske baze
i ugljene hidrate ribozu (pentoza) i de-
zoksiribozu (tetroza). Nukleinske kiseli-
ne koje sadrže ribozu nazivaju se ribo-
nukleinske ili, skraćeno, RNK, a ako sa-
drži dezoksiribozu, nazivaju se dezoksi-
ribonukleinske kiseline ili, skraćeno,
DNK. V. DNK i RNK.
nukleoplazmički odnos, odreñeni zapre-
minski odnos izmeñu jedra i citoplaz-
me, a izražava se nukleoplazmičkim ko-
ličnikom NP -
______ volumen jedra
volumen ćelije - vol. jedra Taj
količnik je vrlo različit u raznih ćelija,
npr. jedra jetrenih ćelija iznose 18 %
mase ćelije, a jedra tireocita iste životi-
nje su 60 % zapremine ćelije.
nukleoproteid, složena belančevina sa-
stavljena od proste belančevine prota-
mina i histona i prostetičke grupe nuk-
leinske kiseline. Nukleoproteidi se nala-
ze u jedrima ćelija, u mitohondrijama i
ribosomima. Nukleoproteidi su u vezi s
deljenjem ćelija, s nasleñem, a učestvu-
ju u biosintezi belančevina. Mnogi su vi-
rusi sastavljeni od nukleoproteida. U
nukleoproteide spadaju i žuti ferment i
kodehidraza I i II.
nukleotidi, jedinjenja koja nastaju iz nuk-
leozida kada se u njima hidroksilna gru-
pa na petom C-atomu pentoze esterifi-
kuje fosfornom kiselinom. Nukleinske
kiseline su polinukleotidi. Dejstvom en-
zima nukleotidaze nukleotidi se razlazu
na nukleozid i fosfornu kiselinu.
nukleozidi, jedinjenja sastavljena od neke
purinske ili pirimidinske baze i ostatka
riboze, koja se pod dejstvom enzima
nukleozidaze razlazu na ove sastojke.
Od purinskih baza u sastav nukleozida
ulaze adenin i guanin, a od pirimidin-
skih u^acil, timin i citozin.
nukleusni satelit, v. satelit.
nuklid, odreñeni nukleus (atomsko jezg-
ro). Obeležava se hemijskim simbolom
E svog atoma (elementa), a okarakteri-
nulisomia
san je atomskim brojem Z (ukupnim
brojem protona), brojem N (brojem
neutrona) i masenim brojem A,
A = Z-I-N; tako da je uobičajena notacija
svakog nuklidaf E<N). U zavisnosti od ve-
ličina A, Z i N-nuklidi se dele na izotope,
izobare i izotone. U nuklearnih izomera
treba označiti i energetska stanja nukli-
da.
nulisomia, nulisomija, nedostatak oba
hromosoma u odreñenom hromosom-
skom paru (2N - 2). Poremećaj je obično
inkompatibilan sa životom.
nullipara, žena koja nije rañala. Na nje-
nom telu, a naročito na polnim organi-
ma potpuno su održani normalni ana-
tomski odnosi. Na koži trbuha ne posto-
je rastezi. Na meñici nema ožiljaka, de-
vičnjak je samo rascepljen, ali održava
svoj oblik. Ulaz materice je okruglast ili
tačkast.
numerička apertura objektiva, karakte-
ristična veličina koja uslovljava moć
razdvajanja mikroskopa. Izražava se
preko jednakosti. NA = n sin Ѳ/2, n je
indeks prelamanja svetlosti u sredini iz-
meñu preparata i objektiva, Ѳ ugaona
apertura objektiva.
nutricija, v. nutritio.
nutriciona mutacija, v. mutatio,
nutritio, nutricija, ishrana, zbir procesa
uzimanja, varenja i iskorišćavanja hran-
Ijivih materija; adekvatna i., odgovara-
juća ishrana; hipokalorijska i., ishrana
sa smanjenom energetskom vrednošću;
hiperkalorijska i., ishrana čija je ener-
getska vrednost iznad normalne; opti-
malna i., ishrana koja po količini i kva-
litetu potpuno odgovara zdravoj ili bo-
lesnoj osobi.
nutritivan, hranljiv.
Niickov špag, izdanak peritonealne mara-
mice, koji prati jajnike i koji počinje da
zakržljava u 3. mesecu iščezavajući po-
tpuno. Sin. diverticulum Nucki.
nužnik, uglavnom se razlikuju tri tipa: en-
gleski klozet, čučavac i sandučar. Prva
se dva spiraju vodom. Nužnička šolja iz-
rañuje se od porculana ili emajlovane
gline ili emajlovanog gvozda, a sedište i
poklopac od tvrdog poliranog drveta.
Najbolje je ispiranje vodom iz rezervoa-
nystagmus
ra. Pri upotrebi engleskog klozeta treba
paziti da bude sifon na šolji dovoljno
dubok i da se spiranje vrši preko rezer-
voara za vodu; čučavac je n. koji se
upotrebljava na istoku i jugu Evrope.
Kad je č. dobro izveden, on je nesumnji-
vo dobar tip higijenskog n. I kod ovog n.
spiranje se vrši preko rezervoara za
vodu. Nezgodna mu je strana što je stal-
no vlažan; n. sandučar, može biti tako-
ñe dobar tip higijenskog n., naročito
kad se održava stroga čistoća, kad po-
stoji izdašna ventilacija nužničke jame
kroz cev koja se otvara iznad krova kuće
i kad se posle defekacije izmet zasipa
suvom sitnom zemljom ili suvim pepe-
lom ili suvim isitnjenim tresetom; pro-
storije n. U svim sistemima odstranjiva-
nja izmeta i mokraće p. n. treba da su
svetle i direktno pristupačne vazduhu.
Površina klozeta s jednom šoljom ne
može biti manja od l1 /2 m 2. Zidovi p. n.
se redovno do 1,5 m iznad poda oblažu
pločicama ili premazuju masnom svet-
lom bojom, a ostali se deo zida okreči.
Prozor se tako postavlja da se otvara
slobodno i direktno napolje. Indirektna
prirodna ventilacija preko nekih drugih
prostorija većinom je higijenski loša,
ukoliko ne postoji istovremeno veštač-
ka ventilacija aspiracionog tipa. U p. n.
potrebno je da postoji mali umivaonik s
tekućom vodom za pranje ruku.
nyctalopia, niktalopija, dnevno slepilo,
smanjenje oštrine vida danju dok se u
sumrak poboljšava. Npr. u slučajevima
centralnog zamućenja sočiva pri jakom
osvetljenju ženica se skupi, vid pada. Pri
slabijem osvetljenju ženica se širi i bo-
lesnik vidi bolje.
nycturia, nikturija, povećano mokrenje u
toku noći.
Nylanderova reakcija, v. reakcija.
nymphomania, nifomanija, bolesna sek-
sualna prenadraženost u žene. V. saty-
riasis.
nystagmographia, nistagmografija, v. e
lek tro n istagmografija.
nystagmus, nistagmus, nevoljni pokreti
očnih jabučica u vidu klonusnih, ritmič-
nih grčeva. Ispoljava se uglavnom na
oba oka. Vrste nistagmusa: n. atacti-
547
nystagmus
cus, primarna faza je spora, a sekun-
darna, povratna, brza; n. diagonalis,
pokreti su kosi; fiziološki n., pri maksi-
malnom pogledu u stranu. Nistagmus
može da bude uroñen ili stečen. Uzrok
može biti oboljenje u centralnom nerv-
nom sistemu ili postoji lokalni uzrok u
očnoj jabučici (okularni nistagmus); n.
horizontalis, pokreti očnih jabučica
vrše se u poprečnom smeru; kalorijski
n., javlja se prilikom ispiranja slušnog
kanala toplom ili hladnom vodom; n.
m ino r um, rudarski nistagmus, veoma
brzi pokreti očiju u rudara koji rade pri
slabom osvetljenju u oknu. Š prestan-
kom rada u oknu, prestaje i nistagmus;
optokinetički n., jeste normalna reak-
cija prilikom fiksacije predmeta koji se
jednakomerno kreću pred očima. Ispi-
ranjem slušnog hodnika toplom ili
hladnom vodom izaziva se preko nadra-
žaja labirinta normalni kalorijski nistag-
mus; n. otogeni, izazvan oboljenjem la-
birinta ili njegovih viših centara. Prema
ravni kretanja očnih jabučica razlikuje
548
Nystatinum
se n. horisontalis, n. verticalis i n. rota-
torius, kao i mešoviti oblici. Ako se nis-
tagmus javlja samo prilikom promene
položaja glave, radi se o policijskom n.; on
može da bude centralnog i perifernog
tipa; n. positionalis, pozicijski nistagmus.
Javlja se samo prilikom promene položaja
glave u prostoru. Ako se posle nekoliko
uzastopnih prornena položaja izgubi
efekat nadražaja, to govori za lokalizaciju
patološkog procesa u labirintu (periferni
p. n.), a ako ostaje konstantan, patološki
proces treba da se traži u centralnom
nervnom sistemu (centralni p. n.); n.
rotatorius, pokreti se odvijaju oko
uzdužne osovine očne jabučice. Prema
fazama pokreta imamo: n. oscillatorius,
primarna i sekundarna faza su iste brzine
i ravnomerne kao klatno na časovniku; n.
verticalis, pokreti se vrše u uspravnom
pravcu. Nystatinum (nistatin), antibiotik
izolovan iz Streptomyces noursei, deluje
više fungistatično nego fungicidno;
oficina-lan je prema našoj farmakopeji.
 O
O, hemijski simbol za element kiseonik
(oxygenium).
o-, oznaka u imenima benzenovih disups-
titucionih derivata kojom se označava
da se supstituenti nalaze u orto-položa-
ju, tj. u položaju 1,2.
O,-p'-DDD (2,2-[4-chlorpheny l, l ,2-
chlorphenyl] 1,1-dichloraethan), adre-
nostatik koji, uprkos izvesnih toksičkih
efekata, može da bude od koristi u leče-
nju inoperabilnog karcinoma kore nad-
bubrežnih žlezda (preparat je hemijski
srodan DDT-ju).
ORCA, skraćenica za "European Organi-
zation for Caries Research", Evropska
radna zajednica za istraživanje zubnog
kvara, Osnovana je u Nemačkoj (Kon-
stanz, 1953).
Os, hemijski simbol za element osmium,
koji spada u platinske metale.
obao, obal, v. teres.
obavezni aerobi, striktno aerobne bakte-
rije, vrste bakterija koje se mogu raz-
množavati samo u prisustvu vazduha,
odnosno molekulnog kiseonika. Bakte-
rije koje rastu na površini hranljive
podloge.
obavezni anaerobi, striktno anaerobne
bakterije, jesu bakterije koje se mogu
razmnožavati kada je molekulni kiseo-
nik isključen; bakterije koje rastu u du-
bokim zonama hranljive podloge.
obducent, stručnjak koji vrši obdukciju.
obduction, obdukcija, otvaranje lesa radi
iznalaženja patološkoanatomskih pro-
mena i uzroka smrti. Sin. autopsija, nec-
ropsia, sectio.
obdukcija, v. obductio.
obdukcijski protokol, zapisnik koji se
vodi prilikom obdukovanja lesa. U o. p.
opisuju se sve patološke promene koje
su nañene u tkivima i organima lesa a
završava se patološkoanatomskom di-
jagnozom odn. sudskomedicinskim za-
ključkom o uzroku smrti.
obdukovati, vršiti obdukciju. V. obductio;
(farm.) prevuči, npr. pilulae cum sacc-
haro obductae (prevučene šećerom).
obeležavanje, zamena stabilnog atoma u
molekulu odreñene supstancije ra-
dioaktivnim atomom, metodom hemij-
ske sinteze, radioizotopske izmene ili
biosinteze. Sin. označavanje, markiranje.
obeleživači limfocita, antigenske deter-
minante na površini limfocita pomoću
kojih je moguće razlikovati T- i B-limfo-
cite, kao i subpopulacije limfocita. Naj-
poznatiji su TL, Ly, teta i dr. Obeleživači
imaju dijagnostički značaj: hronična
limfatička leukemija ima najviše B-lim-
focita, dok neki oblici akutne limfob-
lastne leukemije imaju uglavnom T-
limfočite; o., radio izotopski, radioak-
tivni element ili jedinjenje u tragu, sadr-
ži malu količinu radioaktivnog izotopa
koja može da se registruje i izmef i in vit-
ro ili in vivo (u ispitivanom organu ili
ćelom organizmu). Obeleživači, koji su
praktički težinski nemerljivi ne utiču na
fiziologiju sistema koji se proučava. Sin.
indikator tracer (engl.).
Obermeyerova reakcija, v. reakcija.
obesitas, gojaznost, suvišno nagomilava-
nje masnog tkiva u organizmu, izazvano
raznim uzrocima (suvišno unošenje
549
objektivni znaci
hrane, endokrini i psihički poremećaji). oblongatus, izdužen, npr. medulla oblon-
Sin. adipositas.
objektivni znaci, promene u bolesnika, obložen jezik, jače izražena obloga jezika
koje se mogu utvrditi metodama objek-
tivnog pregleda: inspekcijom, palpaci-
jom, perkusijom, auskultacijom i labo-
ratorijskim metodama.
oblanda, v. ćapsula amylacea.
obležaj, v. obljuba.
oblik pomoći, stepen stručnosti medicin-
ske pomoći na etapama evakuacije za
vreme borbenih dejstava. Oblik pomoći
na etapi se može menjati zavisno od
borbenih i drugih uslova kao i stručnosti
osoblja; načelno, odmah posle ranja-
vanja se pruža prva pomoć (prvenstveno
u vidu samopomoći i uzajamne pomo-
ći), koja obuhvata zaustavljanje spolj-
njeg krvarenja (privremeno), privreme-
nu transportnu !mobilizaciju, davanje
specifičnih antidota, primarnu dekon-
taminaciju i zaštitu od infekcije i na-
knadnih povreda; opata medicinska
pomoć, pruža se na svim sanitetskim
etapama počev od bataljonske sanitet-
ske stanice. Pružaju je lekar i za to ob-
učene osobe, a obuhvata: reanimaciju,
davanje krvne plazme i elektrolita, anti-
biotika i analgetika, privremeno zaus-
tavljanje krvarenja (tamponada), punk-
ciju toraksa, gastričku sukciju itd.; spe- oboljenje, (1) početak neke bolesti; (2) bo-
cijalistička pomoć (hirurška, internis-
tička, neuropsihijatrijska itd.), počinje
da se pruža od divizijske sanitetske sta-
nice (neodložna hirurška pomoć), a spe-
cijalistička se pruža u onim ustanovama
koje imaju odgovarajućeg specijalistu
ili im se dodeli neka ekipa iz odreda Ie-
kara specijalista (v. tamo).
obliquus, kos, ukošen, npr. musculus ob-
liquus inferior bulbi (oculi), donji kosi
mišić oka.
obliteratio, obliteracija, zapušenje, začep-
ljenje, npr. nekog telesnog prostora ili
lumena nekog cevastog organa, najčeš-
će stvaranjem vezivnog tkiva (sraslina-
ma); o. pericardii, obliteracija perikar-
dne kese, nestanak perikardne šupljine
kad oba lista perikarda ćelom svojom
površinom meñusobno srastu (usled
stvaranja vezivnog tkiva).
550
oboljenje
gata, izdužena moždina.
kao posledica loše higijene usta, sma-
njenog lučenja pljuvačke, disanja na
usta, oboljenja praćenih visokom tem-
peraturom, dehidratacije organizma i
dr. V. pokrivač jezika, lingua glabra.
obljuba (coitus), predstavlja u čoveka čin
spajanja polova polnim (genitalnim) or-
ganima, pošto su oba pola dovoljno pri-
premljena telesno i duševno za taj čin,
na način u svemu zavisan od morfologije
i fiziologije tih organa. Osnovna oso-
benost pojedinačnih uloga polova u
tom činu je odreñena anatomskim dis-
pozitivom njihovih genitalnih organa:
muški pol ima snošajni organ (penis) is-
turen i erekcijom osposobljen da pro-
dre u uduben, uvraćen (intravertovan)
cevast ženski organ (vagina). Takvo spa-
janje genitalnih organa je praćeno po-
sebnom motornom aktivnošću oba
učesnika, naročito muškog, u vidu po-
kreta uz izazivanje snažnih, sladostras-
nih osećaja, koji, na kraju, u vrhunskom
sladostrašću (orgazmu), dovodi do izba-
civanja semene tečnosti (ejakulacija),
normalno u dubini ženskog snošajnog
organa.
lest uopšte, za razliku od bolesti kao no-
zološke jedinice; funkciono o., o. u ko-
jem postoji poremećaj funkcije nekog
organa, a bez vidljivih morfoloških pro-
mena, npr. diskinezija žučne kesice.
Suprotno: organsko o. hereditarno o.,
nasledno oboljenje, patološki proces ili
stanje u organizmu koje se prenosi na-
sleñem, npr. hereditarna cerebelarna
ataksija, spinalna hereditarna ataksija
itd.; kongenitalno o., uroñeno obolje-
nje, o. koje nastaje za vreme intrauteri-
nog života, npr. kongenitalni sifilis. V.
hereditarno o.; neonatalno o., o. deteta
koje nastaje u toku poroñaja. Npr. gono-
roički konjunktivitis novoroñenčeta us-
led neizlečene gonoreje majke; organs.-
ko o., o. pri kome postoji patološkoana-
tomski supstrat, tj. vidne promene u
grañi, obliku ili sastavu nekog tkiva, or-
gana ili organskog sistema. Suprotno:
obratna mutacija
funkciono o.; specifično o., oboljenje
izazvano specifičnim prouzrokovačima
(sifilis, tuberkuloza i dr.).
obratna mutacija, v. intragenska supresi-
ja.
obratna transkriptaza, enzim koji katali-
zuje sintezu jednostruke DNK na kalu-
pu RNK. Sin. reverzna transkriptaza.
obraz, v. bucca, mala.
obrazni, v. buccalis.
obrazni luk, (stom.) mehanička naprava
za registrovanje odnosa vilica prema
slepoočnoviličnom zglobu i za postav-
ljanje modela gornje i donje vilice u is-
tom odnosu prema zglobnoj osovini ar-
tikulatora; kinematografski o. L, sadr-
ži kondilne kočiće koji se mogu podeša-
vati u cilju tačne lokacije osovine rota-
cije kondila donje vilice pri njenom kre-
tanju gore-dole u najdistalnijem položa-
ju.
obrazni mišić, v. buccinator.
obrisak, sadržaj koji se dobija brisanjem
sluznice radi bakteriološkog pregleda
(obrisak guše, nosa i dr.). Obrisak se do-
biva štapićem od drveta ili žice na čijem
je jednom kraju namotana vata ili gaza,
taj štapić se stavlja u epruvetu i sterili-
san je.
obrtanje polarizovane ravni, v. svetlost.
obrva, v. supercilium.
obsessio, opsesija, prisilna pojava, misao,
radnja. V. prisilna neuroza.
obstetricius (medicus), akušer, opstetrič-
ki lekar, koji je stekao veće iskustvo i
znanje za ukazivanje pomoći u trudnoći
i za vreme poroñaja.
obstipatio, opstipacija, retko i otežano
pražnjenje creva; o. atonica, atonička
opstipacija, nastala zbog crevne atonije;
o. proctogenes, proktogena opstipaci-
ja je posledica gubljenja refleksa defe-
kacije koji normalno izaziva prisustvo
izmeta u rektumu; o. spastica, izazvana
spazmom u većem delu creva u neuras-
teniji, ili, npr. trovanju olovom. Sin. con-
stipatio.
obstruct!o, opstrukcija, (1) proces koji
dovodi do zatvaranja nekog cevastog or-
gana; (2) stanje potpune začepljenosti
nekog cevastog organa.
occlusio
obstruens, (1) koji vrši začepljivanje, op-
turaciju; (2) predmet ili čin koji stvara
opstrukciju.
obturatio, opturacija, zapušenje, začeplje-
nje nekog kanala ili cevastog organa
(npr. o. dueti choledoci, začepljenje žu-
čovoda).
obturatorius, zaporni, zaptivni, npr. m.
obturatorius internus, unutrašnji zapo-
rni mišić.
obturatus, začepljen, zaptiven, zaporni,
npr. foramen obturatum, zaptivni ot-
vor.
obuća, veslački pokrivač koji štiti stopalo
od mehaničkih ozleda, od vlage i od
hladnoće, u vidu pletiva (čarape) ili
kože (cipele). Ona reguliše odavanje
toplote, odnosno mikroklimu stopala.
Ona mora biti laka i udobna, prilagoñe-
na klimatskim prilikama i uslovima
rada i mora da odgovara prirodnom ob-
liku stopala. Tesna o. omogućuje stvara-
nje žuljeva, naboja, urašćivanje nokta
na velikom prstu stopala i razne-defor-
macije. Zimi usled poremećaja cirkula-
cije, tesna o. stvara podesne uslove za
razvijanje smrzotina. Pored toga može
da izazove ponekad i zapaljenje pokos-
nice s raznim komplikacijama; Charlie-
rova o., obuća koja omogućuje da ta-
ban dodiruje pod kao što dodiruje u bo-
som stanju; ortopedska o., specijalno
izrañena obuća koja koriguje uroñene i
stečene mane nogu, a naročito stopala
(kraća noga, dustaban, iskrivljen palac
upolje i dr.); Scarpina o., metalni re-
men koji ne dozvoljava tabanskü opru-
ženost ispod 90°.
occipitalis, okcipitalan, potiljačni, npr. os
occipitale, potiljačna kost.
occipitalisatio, okcipitalizacija, sraslost
potiljačne kosti s pršljenom glavono-
šom (atlasom).
occiput, potiljak, zatiljak.
occlusio, (1) okluzija, zatvaranje, zapuše-
nje, začepljenje odn. zatvaranje cevastih
organa, kanala i otvora stranim telima,
patološkim procesima itd.; o. dueti
choledoci, okluzija holedohusa, začep-
ljenje holedohusa koje sprečava izliva-
nje žuči u dvanaestopalačno crevo. Na
taj način dolazi do okluzione, mehanič-
551
occlusivus
ke žutice. Uzroci: žučni kamen, hronični
pankreatitis, hronično ili akutno zapa-
Ijenje holedohusa, suženje holedohusa
(najčešće uroñeno), spazam Oddijevog
sfinktera.
occlusivus; okluzivan, koji izaziva potpu-
no zatvaranje, npr. okluzivni zavoj, za-
voj koji potpuno pokriva, zatvara neku
ranu. V. occlusio.
occultus, okultan, skriven, tajni, npr.
okultno krvarenje, hemoragija koja se
ne vidi prostim okom ili se ne vidi od-
mah (neznatna crevna krvarenja i si.).
ochronosis, ohronoza, specijalna oboje-
nost nekih tkiva u organizmu, zbog talo-
ženja alkaptonskih tela u toku poreme-
ćaja metabolizma; o. exogenes, egzoge-
ria ohronoza, usled dejstva nekih štet-
nih činilaca (fenola ili benzenskih deri-
vata); o. ocularis, prisustvo mrkog pig-
menta na sklerama, a ponekad i na oč-
nim kapcima.
oculoguttae (kapljice za oči), kapljice za
ukapavanje u konjunktivalni špag.
oculomotorius, okulomotoran, koji po-
kreće oko; n. oculomotorius, motorni
živac koji oživčava skoro sve mišiće po-
kretače očne jabučice; v. nervus.
oculusf oko, loptasti, meki organ smešten
u očnoj duplji, glavni organ čula vida.
Oko (oculus) se sastoji od očne jabučice
( bulbus oculi) i vidnog živca ( n. opti-
cus). Očna jabučica je sastavljena od tri
opne, a to su: spoljašnja ili vezivna (tu-
nica fib rosa), srednja ili sudovna opna
(tunica vasculosa) i unutrašnja ili nerv-
na opna (tunica interna). Prednju šesti-
nu vezivne opne zauzima rožnjača (cor-
nea) koja je providna, a zadnji najveći
deo predstavlja neprovidna beonjača
(sclera). Srednja opna ima tri dela:
prednji, srednji i zadnji. Prednji deo je
dužica (iris) s kružnim otvorom u sredi-
ni, ženicom (pupilla). Srednji deo je za-
debljan u obliku prstena s trepljastim
nastavcima na zadnjoj strani i naziva se
trepljasto telo (corpus ciliare). Za trep-
Ijasto telo pričvršćeno je vlakancima
dvogubo ispupčeno sočivo (lens). Za-
dnji deo, sudovnjača (chorioidea) bogata
je u krvnim sudovima. Unutrašnja
(nervna) opna ima spoljašnji pigmentni
552
odabrano sjedinjavanje
sloj i unutrašnji sloj nazvan mrežnjača
(retina) u kojoj se nalaze čulne i nervne
ćelije od kojih polaze vlakna vidnog živ-
ca. U prostoru iza sočiva i trepljastog
tela smešteno je staklasto telo (corpus
vitreum). Izmeñu rožnjače i dužice nala-
zi se prednja očna komora (camera an-
terior bulbi). Zadnju očnu komoru gra-
de dužica, sočivo, trepljasto i staklasto
telo (camera posterior bulbi). Obe ko-
more ispunjava očna vodica ( humor
aquosus). Očnu jabučicu pokreću četiri
prva mišića (gornji, donji, spoljhi i unut-
rašnji ) i dva kosa mišića (donji i gornji).
očna čašica, (embr.) uvraćanjem zida oč-
nog mehura pretvara ga u dvolisnu
očnu čašicu, čija peteljka postaje njen
koren. Čašica pokazuje dva lista: spo-
ljašnji je tanji, dok je unutrašnji deblji.
Od spoljašnjeg lista postaje pigmentni
sloj mrežnjače, dok se od unutrašnjeg
izgrañuje ostali deo mrežnjače. Približa-
vanjem ova dva lista sužava se duplja
očnog mehura.
očna peteljka, u prvo vreme je šuplja.
Njome je očni mehur vezan za meñumo-
zak.
očna vodica, v. humor aquosus, oculus.
očni kapak, v. palpebra; (embr.), pojavlju-
ju se oko 6. sedmice, kao dva nabora
koji u prvo vreme ograničavaju okrugli
otvor. Izgrañivanjem uglova ovaj otvor
se preobraća u poprečno izduženi pro-
rez, ograničen gornjim i donjim kožnim
naborom. Ovi se nabori sve više pribli-
žuju dok se potpuno ne sljube (5. me-
sec), stvarajući kapački šav. Sredinom 5.
meseca meñu ćelijama ovog šava nasta-
je brožavanje i postepeno nestajanje:
kapci se razmiču i postaju slobodni (od
7. do 8. meseca).
očno dno, v. fundus oculi.
očno sočivo, v. lens cristalina.
očnjačka jama, v. caninus, fossa canina.
očnjački, v. caninus.
očnjak, v. caninus, dens caninus.
odabrano sjedinjavanje, izbor bračnog
partnera na osnovu njegovih pozitivnih
genskih obeležja, odnosno izbegavanje
braka s osobama koje imaju negativna
genska svojstva. Sup. neodabrano sjedi-
njavanje, slučajno sjedinjavanje.
odaja
odaja, v. camera.
odbrambeni ferment, v. ferment.
odditis, oditis, zapaljenje Oddijevog sfink-
tera.
odelo, veslački pokrivač tela skrojen od
raznih tkanina, kože i dr. U našoj klimi
služi za potpomaganje prirodne regula-
cije toplote u organizmu. Odelo treba
da je pre svega loš toplonoša, tako da
štiti zimi od prevelikog odavanja toplo-
te, a leti od jake žege i suvišnog prima-
nja toplote. Ono treba da je takvog kva-
liteta da stvara i održava izmeñu površi-
ne tela i unutrašnjih slojeva odela ugod-
nu temperaturu, koja normalno treba
da se kreće izmeñu 30 i 330C sa relativ-
nom vlagom od 40% do 35%. Zadatak
odela je, dakle, stvaranje ugodne lične
mikroklime. Pored toga, ono štiti telo i
od delovanja prašine i raznih drugih ne-
čistoća i štetnih uticaja; radno o., odelo
koje svaki radnik treba da ima pri radu
kao svoje, bez obzira na vrstu zaposle-
nja. Radno odelo treba da štiti radnika
od svih mogućih spoljnih zagañenja i oš-
tećenja površine kože. Radno odelo
(kombinezon) treba da bude izrañeno
od solidnog materijala, da odgovara
proporcijama tela, dä se lako pere, da se
dobro priljubljuje uz telo, daje propust-
ljivo za vazduh i da deluje estetski. U iz-
vanrednim slučajevima, radno odelo,
prema vrsti posla, treba da štiti telo i od
prekomerne toplote, hladnoće, vlage,
prašine i masnih materija i da je posto-
jano prema kiselinama. Radnice, pored
radnog odela, treba redovno da nose
kapice od dobrog materijala koje im po-
tpuno pokrivaju kosu da bi ih zaštitile
od nesrećnih slučajeva i od zagañivanja
kose proizvodima koji nastaju pri radu.
odloženi primarni šav rane, v. sutura.
odmicanje/v. abductio.
odmor, niz mera za vraćanje radne spo-
sobnosti izgubljene radom. Može biti
pasivni (uzdržavanje od svake aktivnos-
ti) i aktivni (bavljenje drugim radom,
rekreacija i si.). To, kao i dužina odmo-
ra, zavisi od karaktera rada, stanja orga-
nizma, ishrane i si. Rad u prisilnom po-
ložaju tela , kao i jako intenzivni i napo-
rni rad traži češće odmore u toku rada,
odojče
pored onog polučasovnog koji se odre-
ñuje zakonskim propisima, najčešće us-
led osmočasovnog rada, i za to vreme se
obično i obeduje. Astenizovane osobe,
radnički podmladak i žene, posebno
kad su ove u periodima specifičnim za
njihov pol, treba da imaju češće i duže
odmore i u toku rada i posle završenog
posla. Odmor u toku rada treba da se
obavlja u prostorijama ili na nekom
drugom mestu s dobrim higijenskim us-
lovima. Vreme odmora sprovodi se u
aktivnom odmoru, uz neku laku društ-
venu igru, već prema potrebama i vrsti
rada, uz muziku ili pesmu, ili u pasiv-
nom odmoru, sedeći ili čak i ležeći. Hi-
gijenski je opravdano da se za puni od-
mor ne rezerviše samo neñelja nego i
subota po podne ili ćela subota, ili koji
drugi dan u sedmici, zavodeći tako pe-
todnevnu radnu nedelju, odnosno 40-
časovnu. Za puno odmaranje i osveže-
nje celog organizma od velikog je znača-
ja godišnji odmor. Dužinu odmora re-
gulišu: vrsta rada, pol i starost; odmor
ne može biti kraći od 10 do 14 dana, a za
starije radnike i službenike od 3 sedmi-
ce do mesec dana.
odnos polova, (sex-ratio, eng.) relativan,
brojni odnos pripadnika muškog i žen-
skog pola u odreñenoj populaciji. Od-
nos polova nije polni odnos. Odnos po-
lova obuhvata sve postupke, celokupno
ponašanje jednog pola prema drugom,
nezavisno od genitalnog čina. Odnos
polova čoveka podrazumeva vrlo slože-
ne duševne mehanizme i radnje koje s
polnim činom često nemaju neposred-
ne veze. Baš ti mehanizmi i te radnje
predstavljaju u njega izvorište mnogih i
najtežih problema: odnosa polova kao
jedinki, ličnosti. U svakom slučaju od-
nos polova je u čoveka trajnijeg karak-
tera i obuhvata mnogo širu oblast do-
življavanja nego polni odnos, koji je epi-
zoda, dok u sastav odnosa polova ulaze
mnogobrojni i vrlo različni vangenitalni
odnosi.
odojče, period u razvoju čoveka koji poči-
nje roñenjem i završava se krajem prve
godine života. Može se podeliti u dva
dela: period novoroñenčeta do navrše-
553
odontalgia
ne 4 sedmice života i period odojčeta od
5. sedmice do navršenih gpdinu dana.
odontalgia, odontalgija, bol zuba. Sin. zu-
bobolja.
odontoblastus, visoko prizmatična ćelija
spoljašnjeg sloja zubne papile mezoder-
mnog porekla. U razvojnoj fazi zuba odred lekara specijalista, sanitetska je-
odontoblasti su rasporeñeni u jednom
sloju. U formiranom zubu imaju višeslo-
jan položaj i smešteni su na periferiji
zubne pulpe. Spoljašnji produžeci
odontoblasta (Tomasova vlakna) smeš-
teni su u dentinskim kanalićima. Uloga
im je u biosintezi prekolagena, kolagena
i mukopolisaharida dentinskog matrik-
sa; (embr.) pri kraju 5. meseca počinje
tvorba tvrdih delova zuba po gornjem
delu zubne papile. Vezivne ćelije u tom
predelu se, uz unutrašnji gleñni epitel, odreñivanje meñuviličnih odnosa, izna-
pretvaraju u visoke cilindrične ćelije,
odontoblaste, poredane u jednom redu
(membrana eboris). Svojim vrhovima
odontoblasti stvaraju dentin (substantia odreñivanje pola, oploñenje, čija je sušti-
eburnea), koji se u slojevima naglavljuje
na vrh zubne papile, kao dentinska kapa
ili nastavak. S vrha odontoblasta potiče
citoplazmatički nastavak tzv. Tomesovo
vlakno koje se uvlači u kanaliće izluče-
nog dentina.
odontoclasia, v. caries dentium, cirkularni
karijes.
odontodysplasia, strukturna anomalija
koja zahvata mlečne i stalne zube naj-
češće u jednoj oblasti. Najčešća je u
prednjem delu gornje vilice. Izostaje iz-
bijanje zuba. Anatomski oblik krunice i
korena je poremećen i strukturni defek-
ti postoje u svih tvrdih tkiva. Zubi su
neobičnog izgleda i često se ne raspoz- oduzetost, v. paralysis.
naje granica pojedinih tkiva.
odontolog!] a» nauka o zubima. V. stomato- odvoñenje, v. obductio.
logija.
odontoma, odontom, benigni odontogeni
tumor; mešoviti o,, tumor amorfnog
oblika u kome su čvrsta tkiva zuba bez
reda izmešana; složeni o., sastoji se iz
manjeg ili većeg broja zubića koji liče na
deformisane rudimentarne zube. Odon-
toma može da bude uzrok nepravilnom
nicanju zuba ili impakciji.
odontotomija, profilaktička, brušenje
nekarioznih dubokih fisura zuba u cilju
554
oedema
sprečavanja razvoja karijesa. Odbruše-
na mesta se impregnišu fluorom i zali-
vaju cementom ili amalgamom. Danas
se posebnom tehnikom primenjuje me-
toda zalivanja fisura kompozitnim ma-
terijalom. V. eradikacija fisura.
dinica koja u svom sastavu ima ekipe:
neurohiruršku (za povrede glave i kič-
me), za povrede grudnog koša, trbuha,
ekstremiteta, za opekotine, za plastične
operacije i dr.; imaju osoblje i opremu
za samostalan rad i transportna sred-
stva za prebacivanje u neku sanitetsku
ustanovu na čijoj bazi rade (ekipe ne-
maju opremu za razvijanje ustanove) i
kojoj daju odgovarajući specijalistički
profil.
laženje vertikalnog, sagitalnog i tran-
sverzalnog odnosa donje vilice prema
gornjoj pomoću zagrižajnih šablona.
na prodiranje semeglavca u ženski ga-
met, ostvaruje potrebne uslove za odre-
ñivanje pola ploda. Materijalna podloga
za to leži u prisustvu heterohromozoma
u semeglavcima. Jajne ćelije su jedne vr-
ste i indiferentne. Faktor za plod budu-
će jedinke nosi samo semeglavac.
odreñivanje resorpcije, obeleženog trio-
leina i oleinske kiseline, test za ispitiva-
nje poremećaja resorpcije. Posle dava-
nja dijagnostičke doze trioleina ili olein-
ske kiseline obeleženih radioaktivnim
izotopima joda ili ugljenika, odreñuje se
njihova koncentracija u krvi ili u izme-
tu.
odvodni, v. efferens.
oedema, edem, prisustvo nenormalno ve-
like količine tečnosti u meñućelijskim
prostorima, ispoljeno i vidljivo u po-
tkožnom rastresitom tkivu; akutni cir-
kumskriptni e., angioneurotski edem;
alimentarni e., nutritivni edem; angio-
neurotski e., naglo pojavljivanje lokali-
zovanih edema kože, ili sluznica, praće-
no često dcrmografijom, urtikarijom,
eritemom i purpurom, alergijskog, neu-
roznog ili nepoznatog porekla; o. arte-
edema
f actum, koji je veslački izazvan; o. cali-
dum, zapaljenjski edem; o. cardiacum,
u kongestivnoj srčanoj slabosti, zbog
povećanja venskog pritiska; o. cerebri,
edem mozga, u početku pretežno intra-
celularno, kasnije ekstracelularno na-
gomilavanje tečnosti usled poremećaja
krvotoka ili nekog toksoinfektivnog
procesa; o. fugax, prolazno nagomila-
vanje tečnosti u odreñenim predelima
tela; gasni e., edem nastao stvaranjem
gasa; e. gladovanja, nutritivni edem na-
stao zbog neunošenja dovoljnog broja
kalorija, naročito životinjskih belanče-
vina; o. glottidis, akutna oteklina sluz-
nice larinksa i to naročito ariepiglotič-
kih nabora, koja aspiracijom u glotis
može dovesti do opasnosti naglog ugu-
šenja. Nastaje usled alergijske reakcije
sluznice, usled flegmonskih zapaljenja
u okolini (npr., flegmona dna usne dup-
lje - angina Ludovici); hepatički e., jav-
lja se u bolestima jetre; hunger e.
(nem.)i edem zbog gladovanja; hidre-
mijski e., kad postoji hidremija; histe-
rički e., u histeričkoj paralizi; idiopat-
ski e., edem nepoznatog uzroka, naroči-
to u žena, koji se pogoršava pred men-
struaciju; insulinski e., koji se pone-
kad javlja posle ubrizgavanja insulina;
limfni e., edem izazvan preprekom u
limfnim sudovima; maligni e., edem
koji se brzo širi, praćen nekrozom tkiva
i stvaranjem gasa; migratorni e«, angio-
neurotski edem; Milroyjev e., limfni
edem; Miltonov e., angioneurotski
edem; o. neonatorum, javlja se u ne-
donoščadi i vrlo slabe novoroñenčadi;
neprimetni e., nakupljanje 2-3 lit. teč-
nosti u potkožnom tkivu, koje je nevid-
ljivo; o. papillae nervi optici, v. stasis
papillae; paroksizmni plućni e., plućni
edem koji se naglo javlja noću s ote-
žanim disanjem, vrlo čujnim vlažnim
šušnjevima i iskašljavanjem penušavog
sukrvičavog ispljuvka, zbog povećane
propustljivosti plućnih kapilara u toku
nagle insuficijencije levog srca, obično
u arterijskoj hipertenziji; pasivni e.,
javlja se zbog lokalnog poremećaja oti-
canja venske krvi ili limfe; Pirogoffov
e., maligni edem; pulmonalni e., ne-
oesophagocardiomyotomia
normalno nagomilavanje tečnosti u
plućnom vezivnom tkivu i alveolama
zbog povećanog hidrostatskog pritiska
u plućnim kapilarima ili zbog njihove
povećane propustljivosti; Quinckeov
e., oblik urtikarije koji se ispoljava oto-
kom pojedinih delova kože gde je tkivo
rastresito (usne, očni kapci, genitalije,
respiratorni trakt). Edem nastaje naglo
i traje kratko; ukoliko doñe do edema
glotisa postoji opasnost od ugušenja;
renalni e., javlja se zbog nefritisa i hi-
poproteinemije (nefrozni edem); solid-
ni e., miJcsedem; terminalni e., plućni
edem koji se često javlja u agoniji boles-
ti; toksički e., izazvan toksinima (otro-
vima); venski e., u kojem tečnost ede-
ma dolazi iz krvi; zapaljenjski e., na-
stao na mestu zapaljenja, praćen cryeni-
lom i bolom.
oesophagectasia, ezofagektazija, proši-
renje jednjaka.
oesophagectomia, ezofagektomija, ukla-
njanje dela jednjaka hirurškim putem.
oesophagismus, ezofagizam, grč prste-
nastih mišića jednjaka. Sin. dysphagia
spastica.
oesophagitis, ezofagitis, zapaljenje jed-
njaka; o. corrosiva, korozivno zapalje-
nje jednjaka, hemijska povreda zida jed-
njaka usled gutanja (namernog ili slu-
čajnog) neke koncentrovane kiseline ili
baze. Razlikujemo četiri stepena po du-
bini i širini povrede, najteži su letalne
prirode. Posle izlečenja akutne povrede
sprečavanje teških striktura jednjaka
postavlja veliki terapijski problem, o.
dissecans, superficialis, zapaljenje
ezofagitisa sa deskvamacijom epitela u
vidu traka i cevčica; peptički e., zapa-
ljenje jednjaka zbog refluksa želudačne
sone kiseline i pepsina, obično  hija-
tusnoj herniji, duodenskoj grizlici, čes-
tih povraćanja; refluksni e., peptički
ezofagitis.
oesophagocardiomyotomia, ezofago-
kardiomiotomija, uzdužno prosecanje
mišićnog sloja donjeg dela jednjaka kar-
dije i gornjeg dela želuca. V. achalasia,
sin. cardiomyotomia, Hellerova operaci-
ja.
555
oesophagocologastrostomia
oesophagocologas trosto mia, ezof ago-
kologastrostomija, operacija kojom se
umeće deo kolona, s njegovom vaskul-
nom peteljkom, na mesto odsečenog
dela jednjaka i stvara na taj način ko-
munikacija izmeñu zaostalog dela je-
dnjaka i želuca.
oesophagoduodenostomia, ézofagoduo-
denostomija, anastomoza izmeñu jed-
njaka i dvanaestopalačnog creva. Obič-
no se primenjuje posle potpunog odst-
ranjenja želuca (totalne gastrektomije).
oesophagodynia, ezofagodinija, bol u
jednjaku.
oesophagofundopexia, ezofagofundo-
peksija, operacija kojom se fundus želu-
ca pričvršćuje šavovima za jednjak, ob-
ično zbog refluksnog ezofagitisa. V. oe-
sophagitis.
oesophagogastrectomia, ezofagogast-
rektomija, operacija kojom se odstra-
njuje ceo želudac i donji deo jednjaka,
obično zbog tumora.
oesophagogastroanastomosis, ezofago-
gastroanastomoza, operacija kojom se
stvara anastomoza izmeñu jednjaka i že-
luca.
oesophagogastrostomia, ezofagogast-
rpstomia. Sin. oesophagogastroanasto-
mosis.
oesophagojejunogastrostomia, ezofago-
jejunogastrostomija, operacija kojom se
vijuga tašteg creva na svojoj sudovnoj
peteljci svojim proksimalnim krajem
spaja s jednjakom, a distalnim sa želu-
cem, obično zbog strikture jednjaka.
oesophagojejunoplastica, ezofagojeju-
noplastika, zamenjivanje dela jednjaka
segmentom tašteg creva.
oesophagoplastica, ezofagoplastika,
plastička operacija na jednjaku.
oesophagoscopia, ezofagoskopija, po-
smatranje unutrašnjeg lumena i zida
jednjaka uz upotrebu osvetljenog du-
gačkog spekuluma u obliku ovalne cevi
(ezofagoskopa), koji se uvlači u jednjak
uz opštu ili lokalnu anesteziju bolesni-
ka. Ovaj metod primenjuje se i za vañe-
nje stranih tela iz jednjaka. V. endosco-
pia.
556
oftalmometar
oesophagostenosis, ezofagostenoza, su-
ženje zjapa jednjaka, zbog strikture, ili
spoljne kompresije.
oesophagostomia, ezofagostomija, ope-
racija kojom se stvara otvor na jednjaku
koji se izvodi na površinu^ obično vrata.
oesophagostomiasis, ezofagostomijaza,
prisustvo ezofagostomijuma u jednjaku
nematode.
oesophagotraehealis, ezofagotrahealni,
što pripada jednjaku i dušniku: obično
se odnosi na fistulu koja spaja jednjak i
dušnik, a koju stvara tumor na jednjaku
ili tuberkuloza limfnih žlezda (sredog-
ruña).
oesophagus, ezofagus, jednjak, prvi će-
vasti deo pribora za varenje koji služi je-
dino za prenošenje već usitnjenog zalo-
gaja iz ždrela u želudac. U odraslih ljudi
dug je oko 25 cm.
oestrogen!, estrogeni, hormoni (v. tamo)
polnih žlezda i retikulne zone kore nad-
bubrežnih žlezda, steroidne strukture
(tzv. C-18-steroidi), meñu kojima su naj-
poznatiji (a biološki verovatno i najzna-
čajniji), estron, estradiol i estriol, koji,
pored niza drugih efekata, omogućuju
normalno odvijanje mesečnog ciklusa
polno odraslih žena.
oestrus, estrus, period polne aktivnosti
(polne pomame) koji je u izvesnih živo-
tinja obeležen nizom karakterističnih
telesnih znakova i funkcionih pojava. Od
telesnih znakova najupadljivije su
promene u strukturi vaginalne sluznice i
promene u kožnom omotaču i u njegovim
tvorevinama. Estrus se u nekih životinja
javlja jedanput godišnje (mo-noestrusne
životinje), dvaput godišnje (diestrusne
životinje) ili više puta (po-liestrusne
životinje). Čovek pripada
semperestrusnom tipu. officina,
(l)radionica; (2)stari naziv za
apoteku.
of f icinalis, oficinalan, oznaka za one leko-
ve koji se nalaze u farmakopeji, odnosno
koje apotekar spravlja prema propisima
farmakopeje. oftalmo-, v. i ophthalmo-.
oftalmolog/ okulist, očni lekar, specijalis-
ta za očne bolesti. oftalmometar, v.
ovhthalmometer.
 oftalmoskop
oftalmoskop, očno ogledalo koje u oftal-
mologiji služi za pregled očnog dna (v.
fundus oculi); Gullstrandov o., omogu-
ćava pregled očnog dna pod velikim
uveličanjem, bez refleksa koji smetaju i
binokularno. Poseban okular omoguću-
je posmatraču da očno dno demonstri-
ra i drugim osobama.
oftalmoskopija, pregled očnog dna po-
moću ogledala, oftalmoskopa. Vrši se u
direktnoj (uspravnoj) slici pomoću usa-
vršenih električnih oftalmoskopa ili u
indirektnoj (obrnutoj) slici pomoću oč-
nog ogledala i lupe.
ogled, eksperiment, opit, u prirodnim na-
ukama metod za istraživanje, dokaziva-
nje, proveravanje neke pojave, funkcije,
zakonitosti itd. Da bi odgovarao zakoni-
ma egzaktnih nauka, o. mora biti tako
izveden da se pod istim uslovima i na
isti način može ponoviti s istim rezulta-
tom. V. test; biološki o., svaki o. na ži-
vom organizmu (najčešće životinjama)
u svrhu dokazivanja prisustva mikroor-
ganizama ili hemijskih supstancija (tok-
sini, lekovi, hormoni) u nekom materi-
jalu; formol-gel o., koristi se u slučaju
sumnje na kala-azar; Stanniusov o.,
ogled na žabljem srcu, koji se sastoji u
podvezivanju pojedinih delova žabljeg
srca u cilju dokazivanja mesta na koji-
ma se stvaraju impulsi za automatski
rad srca; Valsalvin o., (l)ogled koji
služi za ispitivanje prolaznosti Eustahi-
jevih tuba, a izvodi se na taj način što se
pri zatvorenim nozdrvama i ustima vrši
napon za izdisanje vazduha, što ima za
posledicu prodiranje vazduha u Eusta-
hijeve tube; (2) pri dubokoj inspiraciji,
sa zatvorenim glotisom i pokušaju forsi-
rane ekspiracije, amplituda pulsa se
smanjuje usled otežanog priliva krvi u
srce kroz gornju i donju šuplju venu.
ogolićen vrat zuba, nastaje usled povla-
čenja desni. Uzroci su lokalni nadražaji
gingive zbog loše napravljenih plombi,
krunica i drugih protetičkih nadoknada.
Često bez lokalnih nadražaja dolazi do
povlačenja desni. Parodontitis, naročito
hronični, redovno dovodi do povlačenja
desni. ograničen, v. circumscriptus.
, 557
oksigenator
Oguchijeva bolest, v. bolest.
oguljotina, v. excoriatio.
Okenov bubreg, primordijalni bubreg u
sisara.
oklopljeno srce, v. pericarditis calcificans.
okluzija traumatska, okluzija u kojoj ok-
luzalne sile prevazilaze otpornost tkiva
potpornog aparata zuba i mogućnost
njegove adaptacije, pa dovode do njego-
vog oštećenja. V. occlusio.
okluziona žutica, v. icterus.
oko, v. oculus.
oksacilin, metil- fenil- izoksazolil-penici-
lin, polusintetski penicilin, otporan pre-
ma dejstvu penicilinaze a i relativno sta-
bilan u kiseloj sredini.
oksalna kiselina, v. Acidum oxalicum.
oksamicin, v. Cycloserinum.
oksfordska jedinica, v. jedinica.
oksi-, v. ojcy-.
oksicefalija, v. oxycephalia, turricephalia.
oksidazna reakcija, v. reakcija.
oksidoredukcioni sistem, v. redox-sis-
tem.
oksigenacija, zasićavanje kiseonikom.
oksigenator, način mehaničkog oksigèni-
sanja venske krvi van tela (vantelesna).
U tom cilju koristi se jedna ili više pum-
pi, koje održavaju krvotok pri radu na
otvorenom srcu ili potpomažu krvotok
u bolesnika s teškim srčanim ili pluć-
nim poremećajima; diskni o., v. oksige-
nator s rotacionim diskom; filmski o.,
način stvaranja tankog filma od krvi u
zatvorenom sudu s kiseonikom, koji
omogućuje razmenu gasova, v. oksige-
nator s rotacionim diskom i sitasti oksi-
genator; membranski o., proces oksi-
genacije na sledeći način: serija kesa od
polupropustljivog materijala (teflon, si-
lastik,'celofan) napunjena krvlju, u re-
zervoaru s kiseonikom, omogućuje da
se izvrši razmena gasova krvi i kiseoni-
ka kroz membranu; oksigenator na cr-
pku: vantelesni aparat, koji ima arterij-
sku crpku i oksigenator za krv, kao i fil-
tar za zasićavanje krvi kiseonikom; služi
kao pomoć srcu i plućima u kardiohi-
rurgiji; o. penuäanjem, način na koji ki-
seonik u vidu penušanja protiče kroz
vantelesni rezervoar s krvlju, ili protiče
kroz filtar; o.s rotacionim koturom,
oksigenoterapija oleum

vrsta filmskog oksigenatora u kome se Olea pinguia (masna ulja), galenski pre-
niz paralelno postavljenih koturova vrti parati, u hemijskom pogledu su masti;
u vantelesnom toku venske krvi u sudu dobijaju se hladnim ceñenjem semenja,
s kiseonikom; razmena gasova se oba- rede plodova ili životinjskih organa,
vlja izmeñu tankog filma krvi na površi- oleandomicin, antibiotik dobijen iz
ni koturova i kiseonika u sudu; sitasti Streptomyces antibioticus, sličan, po
(screen) o., vrsta filmskog oksigenato- antibakterijskom spektru, eritromicinu
ra, u kome venska krv prolazi kroz niz (v.tamo).
sita u sudu s kiseonikom da bi se razme- olecranon, olekranon, lakatni nastavak
na gasova obavila na tankom filmu od ulne.
krvi na sitima. olein, estar glicerola i oleinske kiseline.
oksigenoterapija, lečenje inhalacijom ki- Nalazi se u raznim uljima, a manje u
seonika. mastima. Sin. triolein.
oksi-grupa, dvovalentna grupa. Jedinje- oleinska kiselina,v. kiselina.
nja izvedena iz ugljovodonika, koja sa- oleoresina, oznaka, u nekim farmakope-
drže karbonilnu grupu, nazivaju se kar- jama, za ekstrakte koji sadrže smolaste
bonima jedinjenja. Karbonilna jedinje- i uljane sastojke neke droge, a dobivaju
nja su aldehidi (npr.  se isparavanjem etra, acetona ili alko-
acetalde-hid,  propanon hola pomoću kojih je vršena ekstrakci-
ili aceton). Sin. karbonilna grupa. ja. Na primer, Oleoresina Filicis mariš
oksihemoglobin, jedinjenje hemoglobina je ekstrakt iz prave paprati (Extractum
s kiseonikom u kome je ovaj labilno ve- Filicis tenue).
zan. Oksihemoglobin se stvara u plući- oleosa (remedia), masna sredstva (ulja,
ma, gde se hemoglobin jedini s kiseoni- masti i dr.)
kom. Iz pluća dospeva u levo srce, a Oleosacchara, farmaceutski preparati
odatle arterijama u sva tkiva.U tkivima koji se sastoje od šećera kome se dodaju
odaje kiseonik. Redukovani hemoglo- razna etarska ulja (obično jedna kap
bin venama dospeva u desno srce, a etarskog ulja na dva grama šećera). Slu-
odatle u pluća, gde se ponovo oksidiše. že kao korigensi za ukus u praškovima
oksikiseline, hidroksikiseline, organske za unutrašnju upotrebu. Sin.
kiseline koje pored karboksilne grupe elaeosacchara.
(-COOH) imaju i hidroksilnu grupu (- oleothorax, oleotoraks, intrapleuralno
OH), npr. mlečna kiselina  OH- ubrizgano ulje, koje treba da kompri-
COOH. muje pluća izazivajući njihov kolaps u
oksimetar, aparat za direktno odreñiva- cilju lečenja tuberkuloze pluća.
nje zasićenja krvi kiseonikom, koje se oleum, (l)mast koja je tečna na 2O0C; mas-
osniva na odreñivanju apsorpcije svet- no ulje (Oleum pinguim); (2) isparljive,
losti od strane hemoglobina krvi koja obično aromatične tečne supstancije,
protiče kroz resicu uha pri dvema razli- različita hemijska sastava, koje se obič-
čitim frekvencijama svetlosti, iz kojih no nalaze u biljkama. V. aetherolea; O.
vrednosti se, prikladnim kombinacija- Amygdalae, masno ulje dobiveno ceñe-
ma, izračunava procenat zasićenja krvi njem zrelog bademovog semena. O.
kiseonikom. Arachidis, masno ulje dobiveno ceñe-
oksitocin, hormon zadnjeg režnja hopofi- njem oljuštenog semena od arahisa
ze koji izaziva kontrakcije materice. V. (Arachis hypogaea). Služi za izradu raz-
neurohypophysis. nih masti, npr. Unguentum emoliens i
okulista, v. oftalmolog. uljanih klizmi; O. Cacao, v. Butrym Ca-
okulistika, v. ophthalmologia. cao; O. camphoratum, v. Camphora;
okulograndularni sindrom, v. Parinau- O.Cedri, kedrovo ulje, etarsko ulje iz
dova bclest. Juniperus virginiana. Služi u mikros-
okultno krvarenje, v. haemorrhagia. kopskoj tehnici za homogenu imerziju.
olea aetherea, v. aetherolea. U istu svrhu se može upotrebiti i etari

558
olfactorius
sko ulje od jednog domaćeg četinara
(Pinus Peucae); O. Chloroformii, ulje s
hloroformom; O. Crotonis, ulje iz se-
mena biljke Croton tiglium, koje sadrži
gliceride raznih masnih kiselina ijednu
smolastu suspenziju koja prouzrokuje
zapaljenje. Laksantno sredstvo, ali se
danas zbog izvanredno jakog dejstva
više ne upotrebljava u humanoj medici-
ni; O. Eucalypti, v. Aetherolea; O. FiI-
maroni, v. Aspidinolfilicinum oleo solu-
tum; O. Gynocardiae, masno ulje dobi-
veno ceñenjem zrelog semenja od gino-
kardije (Hydnocarpus Kurzii). Upotreb-
ljava se u obliku injekcije u lečenju lep-
re; O. Helianthi, suncokretovo ulje; O.
jecoris Aselli, riblje ulje koje se dobiva
ceñenjem iz jetre bakalara. Sadrži vita-
mine A i D. Ulje dobrog kvaliteta treba
da sadrži u jednom gramu oko 1.000 i.j.
vitamina A i oko 85 i.j. vitamina D. Daje
se za predohranu i lečenje rahitisa i avi-
taminoze A; O. Lini, masno ulje dobive-
no ceñenjem zrelog semena lana (Li-
num usitatissimum). Služi za spravlja-
nje nekih linimenata; O. Olivae, masno
ulje dobiveno hladnim ceñenjem iz ne-
potpuno dozrelih plodova masline
(Olea europaea); O. Olivae neutralisa-
tum, neutralizovano maslinovo ulje.
Služi za izradu uljanih rastvora (npr.
kamfora) ili suspenzije (npr. bizmuto-
vih jedinjenja) za injekcije; O. Paraffi-
ni, v. Paraffinum liquidum; O. Pini pu-
milionis, v. Aethorolea; O. Ricini, ulje
iz semena biljke Ricinus communis,
koje se sastoji uglavnom od triglicerida
ricinolske kiseline. Laksantno sredstvo;
O. Sinapis, v. Aetherolea; O. Terebint-
hinae, v. Aetherolea.
olfactorius, mirisni, npr. regio olfactoria,
predeo za prijem mirisnog nadražaja na
sluznici nosne duplje.
olfactus, mirisanje; organum olfactus,
čulo za miris,
olfaktivna osetljivost, snažno angažova-
na u odnosima polova u životinjskom
svetu. U čoveka je čulo mirisa veoma
osetljivo. Ono stiče svoju punu sposov-
nost u pretpubertetu (oko 12 godina). U
žena je osetljivost za ružino ulje nešto
viša nego u muškog, ali opada u odmak-
oligodendroglijalne ćelije
loj trudnoći. Ta graviditetna hiposmija
je pravilo. Pored hiposmije, u trudnica
su zabeležene i privremene perverzoid-
ne olfaktivne izopacenosti, najčešće u
vidu preosetljivosti za izvesna jela.
olfaktivni put, skup nervnih vlakana koja
polaze od mirisnog predela sluznice u
nosnoj duplji (regio olfactoria), prolaze
kroz belu masu mozga i završavaju se u
olfaktivnom centru na parahipokamp-
noj vijuzi slepoočnog režnja velikog
mozga. Sprovodi mirisne nadražaje od
sluznice nosne duplje U mozak.
olfaktivno polje, zadebljanje na embrio-
nima od 4 mm dužine na donjoj bočnoj
strani čeonog brežuljka. U embriona od
6 mm to se zadebljanje uvraća u olfak-
tivnu jamicu, koja se postepeno izdub-
Ijuje u kesicu.
olfaktometrija, postupak kojim se odre-
ñuje sposobnost čula mirisa da kvalita-
tivno i kvantitativno razlikuje mirisne
nadražaje. U tu svrhu služi aparat olfak-
tometar.
olfaktorna glavica, u kojoj se završavaju
vlakna olfaktivnog živca, prolazeći kroz
sitastu ploču etmoidne kosti.
oligaemia, oligemija, smanjenje zapremi-
ne krvi. Sin. oligovolaemia.
oligoarthritis, v. monarthritis.
oligocholia, oligoholija, smanjenje količi-
ne žuči u tankom crevu.
oligochromaemia, oligohromemija, sma-
njenje hemoglobina u krvi.
oligochromasia, oligohromazija, smanje-
na obojenost eritrocita, zbog smanjenja
hemoglobina u njima. Sin. hypochroma-
sia.
oligocythaemia, oligocitemija, smanjenje
broja ćelija u krvi. Najčešće se misli na
smanjenje broja eritrocita. Sin. oligocy-
tosis.
oligocytosis, oligocitoza, v. oligocythae-
mia.
oligodactylia, oligodaktilija, manji broj
nego što je normalno prstiju ruke i noge,
posledica anomalije u razvoju.
oligodendroblastoma, oligodendroblas-
tom, veoma maligna neoplazma central-
nog nervnog sistema koja se javlja u he-
misferi velikog mozga.
oligodendroglijalne ćelije, v. ćelije.
559
oligoñenñroglioma
oligoñenñroglioma, oligodendrogliom,
neoplazma centralnog nervnog sistema,
veoma sporog rastenja, a javlja se u he-
misferi velikog mozga odraslih. Neop-
lazma često sadrži kalcijum, a ima i na-
klonost ka stvaranju cista.
oligodontio, oligodoncija, kongenitalni
nedostatak većeg broja zuba. V. anodon-
tia, hypodontia.
oligoelementi, u sastav živih organizama,
pored mnogobrojnih organskih jedinje-
nja, dolaze i mnoga rieorganska jedinje-
njâ. Neka od ovih jedinjenja se javljaju u
većim količinama (Ca,P,Na,K), a druga
u malim količinama (mikroelementi
Mg,Fe,Mn). Elementi koji se nalaze u ži-
vim organizmima u minimalnim količi-
nama nazivaju se ultramikroelementi ili
oligoelementi (bakar, cink, fluor).
oligohydramnion, smanjenost količine
plodove vode, koja može ići do njenog
potpunog odsustva. Ova anomalija ima
uticaja na tok trudnoće i sam poroñaj.
Majka za vreme trudnoće trpi bolove
usled pokreta deteta, a zbog smanjenja
plodove vode. Poroñaj je otežan, naročito
doba širenja, tzv. su vi poroñaj. U tak-x,
vim trudnoćama plod zaostaje u raste-
nju i u njega nastaju izvesne anomalije u
razvoju, najčešće u razvoju stopala (pes
planus, pes varus, pes equinovarus).
Ako smanjenje plodove vode nastupi u
ranoj trudnoći, stvaraju se deformiteti i
na drugim delovima tela ploda. Na glavi i
ekstremitetima nastaju srasline u vidu
veza (Simonartove veze) koje dovode
do teških nakaznosti i amputacija poje-
dinih ekstremiteta.
oligolecitna jaja, sadrže vrlo malo hran-
Ijivog vitelusa (sunñeri, niži crvi, neki
mekušci, niži zglavkari).
oligomenorrhoea, oligomenoreja, pore-
mećaj menstrualnog ciklusa, u vidu ret-
kih menstruacija koje se pojavljuju i s
velikim zakašnjenjima. Javlja se u pore-
mećajima ishrane, anemiji, hlorozi, u
ugojenih žena, a uzrok im je hipofunk-
cija jajnika.
oligometalna voda, v. pauci - mineralisa-
na voda.
560
omentectomia
oligomicleotid, oligonukleotid, kratak
polinukleotid s manje od 10 nukleotida
u njegovom molekulu.
oligophrenia, oligofrenija, uroñena ma-
loumnost nastala usled kongenitalnih
oboljenja (sifilis), intrauterinih obolje-
nja (rubeola majke), poroñajnih trauma
ili obolevanja u prvim godinama života,
ili iz nepoznatih razloga, familijarno.
Najteži stepen oligofrenije je idiotija,
lakši imbecilnost, a najlakši debilnost,
koji se teško razlikuje od tzv. fiziološke
glupav, os ti.
oligopnoea, oligopneja, smanjenje broja
disajnih pokreta u minutu. V. oligo-
pnoea.
oligosialia, smanjeno lučenje pljuvačke iz
bilo kog razloga. Promene na sluznici
usta zavise od stepena i trajanja smanje-
nog lučenja pljuvačke. Sin. hyposaliva-
tio. V'. xerostomia.
oligospermatozoidija, stanje smanjenog
broja sameglavaca (ispod 30 miliona u
lem), uz povećani broj semeglavaca
nepravilnog oblika.
oligozoospermija, oligozoospermija,
smanjenje broja spermatozoida (v.
tamo) u semenoj tečnosti (ispod
40.000.000 u ml semene tečnosti).
oliguria, oligurija, smanjeno lučenje i izlu-
čivanje mokraće.' Ollier-Thierschov
transplantat (presad),
v. transplantacija.
Olliver Cardarellijev znak, v. znak.
olovna kolika, v. colica saturnina, satur-
nismus.
olovna uzetost, v. saturnismus. olovna
voda, v. aqua. olovni rub, v. stomatitis
saturnina. olučasta sonda, v. sonda.
omagra, gihtičke promene u ramenom
zglobu. omarthritis, omartritis,
zapaljenje rame-
nog zgloba.
Ombrédanneova maska, v. maska.
Ombredanneova operacija, v. operacija.
omentalis, omentalan, opornjački, koji
pripada prečagi, npr. bursa omentalis,
opornjačka kesa. omentectomia,
omentektomija, isecanje
dela ili ćele lojne pregače.
omentna kesa
omentna kesa, duplja izmeñu sudova
gastrokolonskih nabora iz kojih se raz-
vija velika lojava pregača.
omentofixatio, v. omentopexia.
omentopexia, omentopeksija, prišivanje
lojne pregače (omentuma) za trbušni
zid u cilju stvaranja spojnice izmeñu
vena portnog i kavnog sistema u port-
noj hipertenziji (ciroza jetre, tromboza
grana ili stabla mezenternih vena, ili po-
rtne vene). V. Talrnina operacija.
omentoplastica, amentoplastika, koriš-
ćenje dela omentuma kao kalema u raz-
nim abdominalnim operacijama.
omentoportographia, omentoportografi-
ja, radiografija portnih vena posle ub-
rizgavanja kontrastnog sredstva u gast-
roepiploičnu venu. V. spleno porto grafi-
ja.
omentorrhaphia, omentorafija, zašivanje
rascepa lojne pregače (omentuma).
omento volvulus, volvulus, uvrtanje
omentuma.
omentum (od operimentum, pokrivač),
lojava prečaga, crevnjak (dvostruki list
trbušne maramice); o. majus, velika
prečaga, veliki opornjak, duplikatura
visceralnog lista trbušne maramice,
spušta se od velike krivine želuca nani-
že i prekriva vijuge tankog creva. U stvari
velika prečaga ima četiri srasla lista; o.
minus, mala prečaga, duplikatura
visceralnog lista trbušne maramice koja
se pruža od jetre do dvanaestopalačnog
creva i želuca.
omfaloenterni kanal, sin. vitelinski kanal
omophagia, omofagija, ishrana sirovom,
neprerañenom hranom.
omphalocele, omfalokela, uroñeni otvor
pupka kroz koji ispada crevo prekrive-
no membranom koju sačinjava amnion
i peritoneum. Crevo se lako može vratiti
u trbušnu duplju. V. hernia umbilicalis.
onanija, draženje sopstvenih polnih orga-
na u cilju samozadovoljavanja. Onanija
je perverzija kad je sama sebi cilj (u psi-
hopata i duševno bolesnih). Sin. mastur-
batio, monolagnia, ipsacija.
onanismus, v. onanija.
onchocercoma, onhocerkom, potkožni
čvor nastao usled inflamacije oko crva
36 Medicinski leksikon
onycholysis
parazita Onchocerca volvulus, nemato-
da koji izaziva u Zapadnoj Africi, Meksi-
ku i Gvatemali pomenute promene.
Mikrofilarije nalazimo u površnim slo-
jevima kože.
oncocytoma, onkocitom, retka benigna
neoplazma pljuvačnih žlezda, obično
učahurena, a ćelije koje čine neoplazmu
su sitnogranulisane protoplazme.
onihoze, oboljenja noktiju.
onkotski pritisak, v. pritisak.
»ono«, psihoanalitički pojam koji, zajedno
sa »ja« i sa »nad-ja« obrazuje psihičku
ličnost. »Ono« predstavlja nagonske
tendencije kojima je psihička ličnost iz-
ložena. »Ono« je potpuno nesvesno i
dejstvuje samo na tzv. principu zado-
voljstva (»da mi bude lepo«). Sin. es.
O-noge, genu varum, slukonogost, rasko-
len, levčaste noge.
onyalia, onialija, specijalna bolest pothra-
njivanja u Africi, u koje je naročito ka-
rakteristična pojava u usnoj duplji ѵі-
kih mehurova ispunjenih krvlju, zbog
trombocitopenije; slične pojave javljaju
se i u akutne trombocitopenijske pur-
pure u evropskim zemljama.
onychatrophia, onihatrofija, stanjenje i
krivljenje nokatnih pločica.
onycnauxis, zadebljanje nokatne pločice.
Sin. pachyonychia.
onychectomia, onihektomija uklanjanje
nokta hirurškim putem (npr. u slučaju
zaraslog nokta).
onychia, onihija, oboljenje nokta; o. me-
diana canaliformis, duž ćele nokatne
ploče u sredini proteže se olučasta uva-
la prljavo sive boje.
onychodystrophia, onihodistrofija, pore-
mećaji u nokatnim pločicama usled
nepravilne ishrane (ishrana siromašna
belančevinama, a time i čistina).
onychogryphosis, onihogrifoza, kandža-
sti oblik veoma zadebljanog nokta vrlo
tvrde konzistencije. Uzrok je nepoznat.
onychogryposis, onihogripoza, kandža-
sti, jako zadebljali, veoma tvrdi nokti na
nožnim prstima.
onycholysis, oniholiza, odvajanje nokat-
ne pločice od posteljice.
561
onychomycosis
onychomycosis, onihomikoza, gljivično
oboljenje nokta: o. favosa, o. tri-
chophytica, o. epidermophytica, o.
candidiatica.
onychophagia, onihofagija, griženje nok-
tiju.
onychorrhexis, onihoreksis, uzdužno pr-
skanje nokatne pločice počev od slo-
bodnog ruba.
onychoschisis, onihoshiza, lamelozno ce-
panje nokatne pločice paralelno s povr-
šinom.
onychotylomania, onihotilomanija, neu-
rotsko cupkanje noktiju.
ooid, zrela jajna ćelija.
oophoritis, ooforitis, zapaljenje jajnika.
Retko je samostalno oboljenje, najčešće
učestvuje u zapaljenskom procesu na
jajovodima. Može biti akutan ili hroni-
čan. U izvesnim slučajevima usled zapa-
Ijenja stvaraju se u jajnicima apscesi
(pyoovarium), iz kojih se mogu izolovati
prouzrokovači, ali su vrlo često sterilni.
Uzroci oboljenja su isti kao u oboljenji-
ma jajovoda.
opacifikacija, zamućenje, npr. o. rožnja-
če, v. opacitas.
opacitas, zamućenje, (oft.) zamućenje u
providnim sredinama očne jabučice.
Oblik, intenzitet i uzrok mogu biti veo-
ma raznovrsni. Prema lokalizaciji posto-
je: o. corneae, o. lentis, o. corporis
vitrei.
opekotina, v. combustio.
opekotine u ratu, povrede kože koje na-
staju dejstvom izvora termičke prirode
(napalm-bombe, plamenibacača i sL),
hemijske (najčešće bojni otrovi), elek-
trične i radijacione (v. atomsko oružje) i
dejstvom fosfora čije je dejstvo i termič-
ko i hemijsko.
operabilan, što se može operisati.
operacija, hirurška radnja koja se vrši
najčešće u svrhu lečenja. Po načinu iz-
voñenja razlikuju se: krvave o., u koji-
ma dolazi do prosecanja kože i drugih
slojeva; ne krvave o., u kojima se ne vrši
prosecanje (repozicija preloma ili išča-
šenja, redressment force itd.). Po cilju
se operacije dele na dijagnostičke, kao
što su punkcija, biopsija, kateterizacija,
eksplorativna laparotomija i na opera-
562
operacija
cije u pravom smislu reci, koje imaju te-
rapijski cilj. Po terapijskom efektu ope-
racije se dele na: palijativne, kojima se
otklanja opasnost po život i neka od
glavnih tegoba; radikalne u kojima se
otklanja samo žarište oboljenja ili obo-
leli ili ceo organ. Po vremenskom izvo-
ñenju operacije postoje: operacije u
jednom vremenu ili aktu, koje se u je-
dan mah obavljaju, i operacije u dva ili
više vremena (razdela), kojima je cilj da
izbegnu operativni šok i komplikacije
kojima bi bio izložen bolesnik ako bi se
dugotrajna i teška intervencija izvršila u
jednom vremenu; Abbéova o., (1) šire-
nje strikture jednjaka prosecanjem po-
moću žice, (2) intrakranijalna resekcija
druge i treće grane trogranog živca u
trigeminusnoj neuralgiji; Adamova o.,
(1) potkožno presecanje palmarne fasci-
je na raznim mestima u cilju lečenja Du-
puytrenove kontrakture, (2) potkožno
intrakapsulno presecanje vrata butnja-
če u ankilozi kuka; Adelmannova o.,
egzartikulacija prsta s amputacijom gla-
vice odgovarajuće metakarpne kosti;
operation a froid, (fr.) operacija koja
se vrši kada se akutno zapaljenje samog
obolelog organa ili njegove okoline stiša
ili iščezne.Njome se izbegava mobiliza-
cija i rasejavanje infekcije koje bi prouz-
rokotfala rana operacija ((operation a
chaud); Albéeova o., (1) operacija zbog
postizanja ankiloze kuka; u tom cilju se
iseca površni sloj glave femura i osveži
acetabulum, a zatim se ove osvežene po-
vršine održavaju u prisnom dodiru; (2)
implantacija komada golenjače u ras-
cepljene bodljaste nastavke pršljenova
u cilju postizanja ukočenosti obolelog
segmenta kičmenog stuba (tuberkuloz-
ni spondilitis i povreda kičmenog stu-
ba); Albée-Delbetova o., sastoji se od
stvaranja kanala vrtenjem u trohanteru
i vratu butne kosti kao i u njenoj glavi
da bi se u taj kanal zabio klin od kosti;
A. o. primenjujese u prelomu vrata but-
ne kosti; ^llBëe-Henleova o., sin. Al-
béeova operacija; Albertova o., isecânje
kolenog zgloba radi izazivanja ankiloze
u slučaju labavog kolena; Axhausenova
o., retroaurikularni pristup donjovilič-
operacija
nom zglobu; Babcockova o., operacija
uklanjanja varikoziteta potkožnih vena
na nozi sastoji se u uvlačenju duge žičane
sonde sa zadebljanim vrhom u veliku
površnu venu, a zatim se izvlačenjem
sonde izvlači i pomenuta vena sa svim
svojim varikoznim ograncima; Bailey-
jeva o., naziva se i atrioseptopeksija,
koja se sastoji od zatvaranja prvog i dru-
gog otvora na zatvorenom srcu: utiskuje
se ispupčeni zid desne pretkomore i za-
siva za rub defekta; Bassinijeva o., ra-
dikalna operacija preponske kile kojom
se vrača kilni sadržaj iz preponovane
kilne kese u trbušnu duplju. Pošto se
kilna kesa podveže na svom vratu, a
njen ostali deo se odstrani, kosi i popre-
čni mišići trbuha se prišivaju iza seme-
ne vrpce uz Poupartovu vezu; Benneto-
va o., operacija varikokele delimičnom
resekcijom pramenitog spleta posle
čega sledi spajanje krajeva zaostalog
spleta; Bergerova o., sastoji se od me-
ñulopatičnogrudne amputacije; Ber-
gmannova o., prosecanje vaginalne
ovojnice semenika, s uklanjanjem nje-
nog zidovnog lista u cilju lečenja hidro-
kele semenika; Billrothove o., IB. ope-
racija (B.-I): resekcija pilorusa s distal-
nom polovinom želuca, a zatim spajanje
dvanaestopalačnog creva s ostatkom že-
luca, čiji je otvor sužen šavovima; HB.
operacija (B.-II): resekcija pilorusa i 1/2
do 2/3 distalnog dela želuca, zatvaranje
dvanaestopalačnog creva i anastomoza
suženog otvora želuca s prvom vijugom
tankog creva; Blalockove o., operacije
pomoću kojih se leci Fallotova tetrada.
Blalock I, operacija kojom se vrši anas-
tomoza proksimalnog kraja presečene
potključne arterije s bokom plućne ar-
terije (terminolateralna anastomoza).
Blalock //, operacija kojom se vrši anas-
tomoza izmeñu proksimalnog kraja pre-
sečene potključne arterije i distalnog
kraja presečene plućne arterije (termi-
noterminalna anastomoza); Blalock--
Hanlenova o., operacija arterije koja
dopunjava transpoziciju velikih krvnih
sudova stvaranjem interatrijumskog
defekta septuma; Boarijeva o., tran-
splantacija semenovodnih sudova u
36"
operacija
uretru da bi se u nju praznili; Bobrovo-
va o., osteuplastička operacija kičmene
pukotine; ðrennerova o., modifikacija
Bassinijeve operacije u kojoj se trbušni
mišići prišivaju za ovesni mišić; Broc-
kova o., operativno lečenje stenoze
plućne arterije. Sastoji se od uvlačenja
Brockovog valvulotoma kroz desnu ko-
moru u suženi deo arterije radi preseca-
nja zalistaka koji čine suženje. Zatim se
vrši dilatacija pomoću instrumenta;
Caldwell-Lucova o., oralni pristup
kroz maksilarni sinus prilikom repozi-
cije preloma maksile, poda orbite i zigo-
matične kosti; Calotova o., forsirana
redukcija kifoze istezanjem kičmenog
stuba u narkozi; Carnochanova o., uk-
lanjanje Meckelovog gangliona zajedno
s dobrim delom trogranog živca (petog
nerva) zbog neuralgije prilazom ka gan-
glio-nu kroz šupljinu vilice; Cecilova o.,
operacija strikture uretre u tri vreme-
na: (1) isecanje suženog dela uretre, (2)
formiranje novog uretralnog segmenta
od mošnica u koji se zariva odgovarajući
deo penisa, (3) odvajanje penisa od
mošnica s novim segmentom uretre;
Chopartova o., v. Chopartova egzartiku-
lacija, desarticulatio; Codivillaova o.,
lečenje pseudoartroze, koje se okružuje
usañivanjem osteoperiostnih ploča uz-
etih iz golenjače; Colonnaova o., ob-
novna operacija intrakapsulne frakture
vrata butnjače; Delormeova o., oljušte-
nje zadebljale plućne maramice u du-
gotrajnom empijemu. V. dekortikacija;
Dragstedtova o., v. vagotomia; Din-
gmanova o., kondilektomija donjovilič-
nog zgloba: preaurikularni pristup kod
luksacionih preloma, fibrozne ankiloze,
tumora; osteosinteza dislokovane zigo-
matičke kosti u predelu frontozigoma-
tičke suture (lateroorbitaino) i na do-
njoj očnoj ivici (zigomatičnomaksilarna
sutura); drenažni kanal R.ðorñevića,
zatvoreni način operacija većih cista u
gornjoj vilici; način lečenja preloma zi-
gomatičke kosti ili poda orbite; drenaža
se uspostavlja u gornjem forniksu; Du-
hamelova o., operacija kojom se u Hir-
schprungovoj bolesti provlači aganglij-
ski segment kolona kroz čmar da bi se
563
operacija
resekovao i učinila anastomoza seg-
menta s očuvanim ganglijama i anasto-
mozovao s rektumom. V. Hirschprungo-
va bolest (pod bolest); Emmetove o., (1)
metod reparacije pocepanog peritoneu-
ma, (2) hirurško stvaranje vezikovagi-
nalne fistule da bi se drenirala mokrać-
na bešika u cistitisu; Esmarchova o.,
preaurikularni pristupni put donjovilič-
nom zglobu ispred tragusa, preko tem-
poralne regije do iznad spoljneg dela
obrve; Estlanderova o., resekcija jed-
nog ili više rebara u hroničnom empije-
mu da bi se stvorio kolaps torakalnog
zida i na taj način zatvorila nenormalna
pleuralna šupljina; eksplorativna o., hi-
rurško otvaranje dela tela da bi se vi-
zuelno i palpatornim pregledom organa
i tkiva utvrdio uzrok neobjašnjenih sim-
ptoma. V. eksplorativna laparotomija, Ju-
parotomia; Finneyeva o., gastroduode
nostomija, odnosno pyloroplastica, ko-
jom se stvara široka komunikacija izme-
ñu pilorusa i duodenuma. V. gastro-
duodenostomia, pyloroplastica; Förstero-
va o., v. radicotomia; Fredet-Ramsted-
tova o., vansluznična piloromiotomija
bez zašivanja, primenjuje se u uroñenpj
stenozi pilorusa; Freyerova o., supra-
pubičko transvezikalna prostatektomi-
ja u hipertrofiji (adenomu) prostate;
Giglijeva o., lateralno presecanje pubi-
sa u slučaju teškog poroñaja; Gilijesov
metod, (stom.) operacija u lečenju pre-
loma zigomatičke kosti ili njenog luka:
ekstraoralni pristup iz temporälne regi-
je sa posebnim načinom ekstenzije re-
ponovane kosti pomoću zavoja oko gla-
ve; Girardova o., radikalna operacija
preponske kile s udvajanjem fascije i
bez pomeranja spermatičke vrpce;
Gross-Crafoordova o., resekcija uro-
ñene stenoze aortne užine; Grossova
o., operacija zaostalog arterijskog voda,
koja se sastoji od presecanja voda i za-
šivanja njegovih presečenih krajeva;
Hackerova o., palijativna operacija
zbog duodenalnog ulkusa stenoze pilo-
rusa ulkusnog ili neoplastičkog porekla,
koja se sastoji u retrokoličnoj gastroje-
junalnoj anastomozi,v. gastroenterosto-
mia, gastrojejunostomia; Halstedova o.,
564
operacija
radikalna mastektomija zbog karcino-
ma dojke; Heineke-Mikuliczeva o.,
presecanje suženog pilorusa uzdužnim
rezom, kome sledi zatvaranje nastalog
otvora poprečnim šavovima. V. pyloropla-
stica; Hellerova o., v. ekstramukozna
kardiomiotomija; Hoffa-Lorenzova o.,
v. Lorenzova operacija; Hugginsova o.,
kastracija zbog karcinoma prostate; Ja-
cobaéusova o., presecanje pleuralnih
sraslina kauterizacijom uz kontrolu to-
rakoskopom.Sin. thoracocaustica; Ka-
derova o., gastrostomija u kojoj cirku-
larni režanj zida želuca omotava i pri-
anja uz sondu za unošenje hrane. V.
gastrosto^tomia; Kirmissonova o.,
transplantacija Ahilove tetive na dugi
lišnjačni mišić u ćopavo-kopitastom
stopalu; Kocherov metod operacije
kile, operacija preponske kile. Sastoji
se od hvatanja vrha neotvorene kilne
kese guranjem klešta dok se ova sa svo-
jim sadržajem ne utisne u trbušnu dup-
lju do trbušnog otvora preponskog ka-
nala i na toj visini se zatvori i prišije vrat
kilne kese; kondoleon o., isecanje po-
tkožnog tkiva u vidu traka u lečenju ele-
fantijaze; Königova o., operacija kon-
genitalnog iščašenja kuka, koja se sastoji
od redukcije iščašenja i stvaranja krova
butne čašice od osteoperiostnog režnja
uzetog iz bedrene kosti; Konjetzny-jeva
o., pomeranje diskusa donjovilič-nog
zgloba za smanjenje suvišnih pokreta
kondila prilikom subluksacije ili
luksacije mandibularnog zgloba; Kras-
keova o., sakralna metoda resekcije
rektuma sa stvaranjem sakralnog veš-
tačkog čmara; Krauseova o., ekstradu-
ralna resekcija Gasserovog gangliona u
neuralgiji trogranog živca; Krönleino-
ve o., (1) resekcija treće grane trogra-
nog živca u facijalnoj neuralgiji; (2) re-
sekcija spoljašnjeg zida orbite radi re-
sekcije tumora u njenoj duplji bez odst-
ranjivanja oka; Lorenzova o., operacija
uroñenog iščašenog kuka koja se sastoji
od repozicije rščašene butnjače koja se
onda fiksira gipsanim zavojem, tako da
njena glava pritiskuje nerazvijenu čaši-
cu dok se ne stvori zglobna čašica; Lot-
hropova o., transnazalni pristup u
operacija
maksilarni sinus ispod donje nosne
školjke za repoziciju prelomljene zigo-
matičke kosti; Ludloffova o., kosa os-
teotomija prve metatarzalne kosti radi
korekcije upolje izvrnutog palca; Mace-
wenova o., osteotomija butne kosti iz-
nad njenih gležnjeva u cilju ispravljanja
rašljastih nogu (genu valgum); Madle-
nerova o., resekcija želuca zbog visoko
položenog želudačnog čira pri kojoj se
ne odstranjuje sam čir; Matasova o., v.
endoaneurysmorrhaphia; Mikuliczeve
o., (1) isecanje kosog mišića vrata u Ie-
čenju krivošijasti; (2) tarzektomija ko-
jom se odstranjuje petna kost, skočna
kost, zglobne površine lišnjače i gole-
njače, kockasta i čunasta kost i stopalo
se dovodi u osovinu noge, sin. Rovova
operacija; Milesova o., odstranjivanje
sigmoidnog kolona i rektuma zbog kar-
cinoma na njima trbušnomeñičnim pu-
tem. Pri tome se odstranjuju opornjak
sigmoidnog kolona s limfnim žlezdama,
dok se proksimalni deo kolona izvodi
na spoljašnji trbušni zid kao konačni
veslački čmar; Milin-Readova o., ret-
ropubična prostatektomija radi odstra-
njenja prostatnog adenoma; Moschco-
witzova o., operacija femoralne hernije
ingvinalnim putem; Naffzigerova o.,
uklanjanje hirurškim putem gornjeg i
bočnog zida orbite u egzoftalmusu; Na-
rathova o., prišivanje lojne pregače za
potkožno tkivo trbušnog zida u cilju
stvaranja pobočnog venskog krvotoka u
portnoj hipertenziji; Ombrédanneova
o., transkrotalna orhidopeksija, koja se
sastoji od operativnog spuštanja krip-
torhičnih semenika u mošnice u kojima
se smeštaju ukršteno u njima suprotne
polovine mošnica; plastička o., operacija
kojom se menja oblik nekog vidljivog
tela ili njegov pokrov pomoću presañe-
nog tkiva, v. translplantacija, transplan-
tat; Pollockova o., amputacija na visini
zgloba kolena u kojoj se prekrivanje
vrši dužim prednjim i kraćim zadnjim
režnjem uz očuvanu čašicu; Polyaova
o., anastomoza prve vijuge jejunuma s
presečenim želucem, čiji je distalni deo
resekovan; Poncetove o., (1) produže-
nje Ahilove tetive hirurškim putem u
operacija
kopitastom stopalu, (2) perinealna uret-
rostomija u stenozi distalnog dela uret-
re; Potts-Smith-Gibsonova o., anasto-
moza plućne arterije s aortom u uroñe-
noj stenozi plućne arterije; Puuseppo-
va o., rascepljivanje centralnog kanala
kičmene moždine u lečenju siringomije-
lije; Rastellijeva o., hirurška korekcija
kardijalnih anomalija kao transpozicija
velikih krvnih sudova (s pulmpnalnom
stenozom), truncus arteriosus i atrezija
plućne arterije, u kojima se koristi aort-
ni alotransplantat da bi se odvodila krv
iz desne komore u plućnu arteriju; Re-
hrmannova o., povećavanje zglobne
kvržice na donjoviličnom zglobu preno-
šenjem koštanog transplantata sa gor-
nje ivice bedrene kosti kod hronične
luksacije; Risdonova o., subangularni
rez za prilaz donjoviličnom zglobu pre-
ko spoljašnje strane ramusa do incizu-
re, zgloba ili koronoidnog nastavka u
isto vreme; Rosenova o., mobilizacija
stremena, mikrohirurška operacija uva
za lečenje ukočenosti stremena u otosk-
lerozi. Uspeva u slučajevima u kojima je
naslaga otosklerotičke kosti još mala.
Rosenova operacija je danas napuštena,
ali je imala veliko značenje po tome što
je hirurgiju stremena učinila aktuel-
nom; Routteova o., venoperitoneosto-
mija, zašivanje površne vene (safene)
tako da se otvara u peritonealnoj duplji
da bi drenirala ascites; Säraffova o.,
operacija kojom se leci spad čmara i
rektuma. Sastoji se od kružnog opseca-
nja kože i potkožnog tkiva oko čmara u
cilju da se oko ovog stvori ožiljni prsten
koji sprečava ispadanje čmara i rektu-
ma; Schedeove o., (1) resekcija grud-
nog zida u hroničnom empijemu; (2)
jedna od operacija proširenih vena po-
tkolenice, koja se sastoji u cirkularnoj
inciziji kože, stavljanju podveza iznad
nje, a zatim pristupanju ekstirpaciji va-
rikoziteta; (3) odstranjivanje izumrle
kosti i ostalog izmenjenog tkiva. Zatim
se nastala šupljina ispunjava graševina-
ma krvi, koje se ovlažuju i prekriju ste-
rilnom gazom i gumiranim ili plastič-
kim platnom; Schlofferova o., operaci-
ja kojom se otklanja fimoza, a pri tome
565
operacija
se udna navlaka (prepucijum) ne žrtvu-
je; Sembova o., ekstrafascijalna apiko-
liza u tuberkulozi; Smithwickova o., v.
sympathectomia; Steinachova o., ligatu-
ra i resekcija dela semevoda s pretpos-
tavkom da se izaziva podmlañivanje at-
rofijom spermatogenog, a proliferaci-
jom intersticijalnog tkiva semenika koje
treba da poveća lučenje gonadnog hor-
mona; stereotaktička o., koagulacija u
predelu talamusa u cilju uklanjanja bo-
lova, koji ne mogu da se uklone uobiča-
jenim sredstvima; Swanova o., otvara
nje plućne arterije u hipotermiji ili pri-
menom vantelesnog krvotoka radi pre-
secanja zalistaka u stenozi plućne arte-
rije; Swensonova o., hirurško lečenje
Hirschprungove bolesti, koje se sastoji
od odstranjivanja rektuma i aganglij-
skog segmenta sigmoidnog kolona s
očuvanjem stezača čmara metodom
provlačenja creva kroz čmar. Operacija
je slična Duhamelovoj operaciji. V. Hir-
schprungova bolest (pod bolest); Talmi-
na o., operacija kojom se stvaraju veš-
tačke priraslice izmeñu jetre i slezine i
izmeñu pregače i trbušnog zida u sluča-
jevima ascitesa kao posledice ciroze jet-
re i portne hipertenzije; Thierschova
o., v. kalem, Thterschov transplantat,
transplantacija; Torkildsenova o., ven-
triculocysternostomia, stvaranje komu-
nikacije izmeñu komora mozga i cister-
ne hirurškim putem u hidrocefalusu;
Trendelenburgove o., (1) resekcija -5
cm nožne vene na gornjem delu buta u
cilju lečenja proširenih vena pod uslo-
vom da je Trendelenburgov test poziti
van. V. test; (2) operacija kojom se odst-
ranjuje embolus iz plućne arterije; Vi-
nebergova o., operacija stvaranja po-
bočnog krvotoka u srcu, koje se postiže
implantacijom unutrašnje sisne arterije
u miokard, pošto se prethodno stvori
tunel u miokardu tupom disekcijom mi-
šićnih snopova; Vladimirova o., sin.
Mikuliczova operacija; Wagnerova o.,
osteoplastička trepanacija, koja se sa-
stoji od stvaranja kostno-kožnog kapka
na lubanji, koji se odiže pri otvaranju lu-
banje, a koji se vraća na svoje mesto po
završenoj operaciji u lubanji; WMp-
566
operacioni sto
pleova o., radikalna pankreatoduode-
nektomija; Whiteheadova o., kružno
isecanje hemoroidnog venca s prišiva-
njem zdrave sluznice anorektuma za
kožu uz brižljivu poštedu stezača čma-
ra; Witzelova o., stvaranje levka u obli-
ku tunela na površini želuca kroz koji
prolazi sonda da bi se kroz otvor na kra-
ju tunela plasirala u lumen žekfca. V.
gastfoastomia; Wölflerova o., gastroje-
junostomija, u kojoj se anastomotska vi-
juga tankog creva nalazi ispred popre-
čnog kolona. V. gastrojejunostomia;
Youngova o., prostatektomija koja se
izvodi meñičnim pristupom.
operaciona sala, najvažnija prostorija
operacionog bloka u hirurškom odelje-
nju u kojoj se vrše hirurške intervenci-
je. Osobine savremene operacione sale:
treba da je dovoljno prostrana, a njeni
zidovi, tavanica i pod treba da budu tak-
vi da ne zadržavaju prašinu i da se mogu
dobro prati. Zagrevanje sale treba da
bude centralnim grejanjem, kojim se
osigurava čistoća i asepsa i otklanja
opasnost od eksplozije zapaljivih medi-
kamenata i para. Osvetljenje operacio-
ne sale prirodnom svetlošću mora biti
obilno, pored specijalnog osvetljavanja
operacionog polja jakom veštačkom
svetlošću, po mogućstvu lampom ko-
jom je otklonjeno stvaranje senki (asci-
jatička lampa).
operacioni blok, važan deo hirurškog
odeljenja u čiji sastav ulazi: (1) opera-
ciona sala koja je izolovana od bolesnič-
kog odeljenja predoperacinom prosto-
rijom; (2) prostorija za sterilizaciju inst-
rumenata, zavojnog materijala, vode, fi-
ziološkog rastvora i dr.; (3) prostorija za
čuvanje rezervnog zavojnog materijala,
rublja i lekova; (4) prostorije s ormani-
ma za instrumente. V. operaciona sala.
operacioni instrument, v. instrument.
operacioni sto, sto na kome se vrše hirur-
ške intervencije. Za razliku od ambu-/
lantnih stolova, operacioni sto je po/
kretljiv u raznim pravcima i može da/se
pregiba na raznim mestima. Ove osobi-
ne služe da se ceo bolesnik ili neki delo-
vi tela stave u položaj koji zahteva ope-
racija. Postoje i stolovi za operaciju užih
I
operatic
hirurških specijalnosti (neurohirurgija,
ortopedska hirurgija, otorinolaringolo-
gija, stomatohirurgija). V. urološki sto i
ginekološki sto.
operatic, v. operacija.
operativan, (1) koji pripada ili se odnosi
na operaciju; (2) onaj koji nije iner-
tan, već je efektivan.
operator, u običnom govoru naziv za leka-
ra specijalistu iz hirurških grana medi-
cine.
operatorni gen, hromosomski segment
koji leži u blizini jedne sekvence struk-
turnih gena. Operatorni gen, koji je
uvek na početku serije strukturnih
gena, ima karakter glavnog pokretača,
koji zajedno uključuje sve gene jednog
operona ili ih isključuje. Svaki opera-
torni gen upravlja sintezom m-RNK,
jednom grupom strukturnih gena gene-
tički vezanih.
operon, fukciona jedinica u DNK-lancu
hromosoma koja upravlja sintezom en-
zima jednog metaboličkog procesa. Ovu
genetsku jedinicu, čine u stvari, udruže-
ni gen-operator i strukturni geni koji su
za njega vezani.
ophiasis, ofijaza, oblik âlopeciae areatae
kod koga do opadanja kose dolazi u po-
tiljačnom predeIu u vidu trake, koja se
produžava do slepoočnih predela.
ophthalm-. v. oftalm-.
ophthalmectomia, oftalmektomija, v.
enucleatio bulbi.
ophthalmia, oftalmija, zapaljenje očne ja-
bučice; o. aegyptica, s. bellica, v. tra-
choma; o. electrica, v. conjunctivitis acti-
mica; o. gonorrhoica, v. conjunctivitis
gonorrhoica; o. metastatica, gnojno za-
paljenje sudovnjače koje nastaje putem
metastaze iz žarišta nekog primarnog
septičkog procesa u organizmu; o. mig-
ratoria, v. o. sympathica; o. neonato-
rum, zapaljenje oka novoroñenčeta; o.
nivialis, v. fotooftalmija; o. nodosa, v.
conjunctivitis; o. photoelectrica, v. co-
njunctivitis actinica; o. sympathica, za-
paljenje drugog oka posle perforativne
rane, rede posle operativnog zahvata,
prvog oka. Javlja se naročito posle po-
vreda cilijarnog tela. Zapaljenje drugog
oka najčešće se javlja 4-6 sedmica (rede
ophthalmoplegia
nekoliko godina) posle povrede prvog
oka. Na drugom oku se javljaju svi znaci
iridociklitisa, uveitisa. Krajnji ishod za-
paljenja je nepovoljan: gubitak vida pa i
oka. Profilaksa se sastoji od enukleacije
povreñenog oka na vreme, to će reći
kada se povreda oka ne smiruje, a funk-
cija oka je nepovratno izgubljena.
ophthalmica (se. remedia), oftalmici, of-
talmička sredstva za lečenje. koja se
upotrebljavaju u oftalmologiji.
ophthalmicus, oftalmičan, koji pripada
oku, npr. nervus o., atreria, vena o. itd.
ophthalmoblennorrhoea, v. conjunctivi-
tis blennorrhoica.
ophthalmodynamometer, oftalmodina-
mometar, aparat za merenje pritiska u
arterijskim krvnim sudovima retine.
Postoji više tipova aparata (Baillartov,
Mulerov, Baurmannov).
ophthalmodynamometria, oftalmodina-
mometrija, merenje pritiska arterije
mrežnjače, odnosno a. oftalmike pomo-
ću specijalnog aparata. V. ophthalmody-
namometer.
onhthalmologia, oftalmologija, okulisti-
ka, nauka koja se bavi proučavanjem i
lečenjem očnih bolesti.
ophthalmometer po Javal-Schiötzu,
aparat za odreñivanje radijusa krivine
rožnjače i moći prelamanja njenih poje-
dinih meridijana. Aparat omogućuje
veoma precizno odreñivanje veličine
astigmatizma i njegovih glavnih meridi-
jana. Sin. keratometar.
ophthalmomyasis, oftalmomijaza, nalaz
larvi muva u spoljnim delovima oka (o.
externa) ili prodiru u unutrašnjost
očne jabučice (o. interna).
ophthalmopathia endocrina, endokrina
oftalmopatija, promena na očima, naj-
češće u smislu pojave egzoftalmusa (v.
exophthalmos) u endokrinim bolestima,
u prvom redu u toku bolesti štitaste
žlezde, bez obzira na funkciju te žlezde.
ophthalmophthisis, v. phthisis bulbi.
ophthalmoplegia, oftalmoplegija, oduze-
tost mišića oka; o. externa, oduzetost
svih spoljnjih mišića oka koje inerviše
n. oculomotorius; o. interna, oduzetost
unutrašnjih mišića oka (m. sphincter
pupillae i m. ciliaris); o. externa et in-
567
ophthalmopletysmographia
terna sive totalis, oduzetost spoljnjih i
unutrašnjih mišića očne jabučice.
ophthalmopletysmographia, oftalmople-
tizmografija, merenje pomoću poseb-
nog aparata, promena i volumena krvi
oka. Metoda korisna za procenu stanja
krvotoka u oku i praćenje efikasnosti
date terapije.
opijati, lekovi koji sadrže opijum ili se
spravljaju od njegovih sastojaka ili deri-
vata.
opijum, v. Opium.
Opitzova bolest, v. bolest.
Opium, opijum, osušen mlečni sok iz nez-
relih čahura jedne vrste maka (Papaver
somniferum). Sadrži više alkaloida, od
kojih su medicinski najvažniji morfin,
kodein i papaverin. Deluje uglavnom
kao morfin depresivno na centralni
nervni sistem (umiruje bolove i izaziva
san), zaustavlja pokrete glatke muskula-
ture unutrašnjih organa (na primer,
creva) i sekrecije (izuzev znojne). Upot-
rebljava se uglavnom zbog svog antidi-
jaroičkog (opstipantnog) dejstva. Pre-
ma našoj farmakopeji, oficinalni su opi-
jum (Opium) i titrirani (standardizova-
ni) opijum (Opium titratum).
oplodna kupa, kupa koja se stvara ria
mestu prodiranja semeglavca u jaje ne-
kih životinja.
oplodne ćelije, v. gameti.
oploñenje, čin spajanja oba gameta u
kome muški prodire u ženski, mešajući
svoju hromatinsku materiju s hromatin-
skom materijom ženskog gameta. Oplo-
ñena jajna ćelija dobija ime zigot. V. an-
drogamon.
opna, v. membrana.
opnast, v. membranaceus, membranosus.
opornjačka kesa, v. bursa omentalis.
opornjački, v. mesentericus, omentalis.
opornjak, v. mesenterium.
opotherapia, opoterapija, lečenje ekst-
raktima životinjskih organa.
opružač, v. extensor.
opružanje, v. extensio.
opsesivna neuroza, sin. prisilna n., kom-
pulzivna n.
opsonini, termolabilne supstancije (može
da bude i antitelo) koje svojim veziva-
njem za antigen, mikroorganizme ili
568
opšti gubici
neke partikule olakšavaju fagocitima da
ih lakše obuhvate. Danas se smatra da
su opsonini, u stvari, prirodna antitela,
a bakteriotropini, ili imunski opsonini,
imunska antitela.
opsoninski indeks, odnos kojim se izra-
žava sposobnost fagocita iz krvi Bolesni-
ka da uhvate neki mikroorganizam u
poreñenju sa istom aktivnošću fagocita
zdrave osobe.
opsonizacija, proces vezivanja antitela za
neki antigen, mikrob ili partikulu, čime
se olakšava fagocitoza.
opstetricija, grana medicine koja se bavi
normalnom i patološkom trudnoćom i
poroñajima. Sin. akušerstvo, tokologija.
opstipantna sredstva, sredstva koja izazi-
vaju zatvor, tj. usporavaju pražnjenje
creva, bilo uticajem na sluznicu (adst-
ringentna sredstva, zaštitna sredstva),
bilo uticajem na neuromišićni aparat
crevnog zida (opijum).
opstrukcija disajnih puteva, usled gubit-
ka svesti posle traume glave, trovanja ili
opšte anestezije dolazi do relaksacije
masetera i zapadanja donje vilice, zajed-
no s korenom jezika, ka zadnjem zidu
ždrela i opstrukcije disajnog puta, što
može dovesti do ugušenja; uklanja se
podizanjem donje vilice nagore i unap-
red.
opstrukcijski ileus, v. ileus.
opstruktivna (okluzijska) žutica, v. icte-
rus.
opšta anestezija, v. anaesthesia, narcosis.
opšti gubici (u ljudstvu), svi gubici armije
ili neke jedinice u ratu ili u odreñenom
vremenskom periodu (odnosno u jed-
noj borbi) bez obzira na uzrok; oko 30%
ovih gubitaka su nepovratni, tj. poginu-
li, zarobljeni i nestali, a oko 70% su sa-
nitetski gubici, tj. povreñeni - ranjeni-
ci, opečeni, smrznuti, kontuzovani, po-
vreñeni radioaktivnim i henn'jskim bor-
benim sredstvima kao i oboleli. Gubici
se takoñer mogu podeliti i na borbene
i neborbene zavisno od toga da Ii su na-
stali za vreme ili van borbenih dejstava,
ali je teško povući oštru granicu izmeñu
njih. U II svetskom ratu sanitetska služ-
ba je uspela da vrati iz sanitetskih usta-
nova u stroj preko 75% ranjenika, a sm-
optička agnozija
rtnost u sanitetskim ustanovama u ratu
u Koreji i, naročito u Vijetnamu, pala je
na 2%.
optička agnozija, v. agnosia.
optička hijazma, optička raskrsnica, v.
chiasma opticum.
optička iridektomija, v. iridectomia.
optička osovina, zamišljena linija koja
prolazi kroz središte optičkog sistema.
Kada svetlosni zrak prolazi kroz optič-
ku osovinu, ne prelama se.
optička raskrsnica, v. chiasma opticum.
optički, (1) ono što se odnosi na čulo vida;
(2) ono što se odnosi na svetlost; o. ak-
tivna jedinjenja, jedinjenja koja skreću
ravan polarizovane svetlosti nadesno ili
nalevo. V. polarimetar; o. izomer, ste-
reoizomer, izomer koji se razlikuje
samo po rasporedu atoma u prostoru
molekula; o. sistem, složena sočiva,
ureñaj koji se sastoji od više prelomnih
površina (dakle i oko).
optički put, skup nervnih vlakana koja
polaze od mrežnjače, prolaze kroz belu
masu mozga i završavaju se u optičkom
centru u potiljačnom režnju velikog
mozga. Prenosi nadražaje za vid iz mrež-
njače oka u veliki mozak.
op to metar, v. refraktometar.
optotip, tablica za ispitivanje oštrine vida.
Postoje optotipovi u vidu brojeva, slova
ili znakova. Znak na tablici gradi ugao
od 5 minuta, dok pojedini njegovi delovi
iznose l minut. Ispitivanje se vrši na
rastojanju od 6 metara. Najpoznatije
tablice su po Snellenu, Landoltovi pr-
stenovi, Pflügerove kuke, po Nešiću i dr.
opturacija, v. obturatio.
opturacioni ileus, v. ileus.
opučina, v. hernia.
ora serrata, zupčasta linija na granici iz-
meñu optičkog i cilijarnog dela mrež-
njače.
oralan, v. oralis.
oralis, (stom.) oralan, pripada ustima ili
se na njih odnosi. V. buccalis.
oralna flora, skup mikroorganizama koji
se pod normalnim uslovima nalaze u us-
noj duplji.
oralna kontrakonceptivna sredstva,
hormonska sredstva (najčešće kombi-
nacija nekog sintetskog progesteron-
orchitis
skog i nekog sintetskog estrogenog pre-
parata) koja se daju oralno i deluju kon-
trakonceptivno (sprečavaju nastajanje
trudnoće) sprečavanjem ovulacije.
oralni antidijabetici, lekovi koji prvenst-
veno smanjujući povišene vrednosti gli-
koze u krvi (v. glycaemia) povoljno utiču
na aktuelni tok šećerne bolesti (v.
tamo); iako različitog hemijskog sasta-
va, imaju tu zajedničku karakteristiku,
što se svi uzimaju putem usta '(v. i anti-
dijabetik, bigvanidi, chlorpropamid, gli-
benklamid, karbutamid i tolbutamid).
orbicularis, orbikularan, kružni, koji za-
okružuje, npr. musculus orbicularis
oculi, kružni mišić oka.
orbita, (1) očna duplja, koštana duplja
kostura glave u kojoj su smešteni očna
jabučica sa svojim pripojcima, suzna
žlezda, kao i tkiva orbite; (2) deo atoma.
Putanja po kojoj kruže elektroni oko
atomske jezgre.Vodonik i helijum imaju
po jednu putanju. Uran ih ima 7. Idući
od jezgre ka periferiji atoma, orbite se
obeležavaju velikim slovima: K, L, M, N,
O, P, Q; phlegmona o., zapaljenjsko obo-
ljenje orbite.
orbitalis, orbitalan, koji pripada orbiti,
npr. fissura orbitalis superior, gornja
orbitalna pukotina.
orbitotonometrija, merenje mogućnosti
stepena potiskivanja sadržaja orbite u
duplju orbite. Primenjuju se u dijagnos-
tici tumora orbite.
orchidalgia, orhidalgija, bolovi u semeni-
cima.
orchidectomia, orhidektomija, odstranji-
vanje semenika, muške polne žlezde.
orchidopexia, orhidopeksija, fiksiranje
nespuštenog semenika za mošnice.
orchiepididymitis, orhiepididimitis, za-
paljenje semenika i pasemenika.
orchis, (grč.)semenik, v. testis.
orchitis, orhitis, zapaljenje semenika (tes-
tisa). Simptomi su: bol, otok i osećaj te-
žine u semeniku. Najčešće je posledica
gonoreje, sifilisa ili tuberkuloze; o. ero-
tica, v. epididymitis erotica; o. metasta-
tica, orhitis izazvan hematogenim pu-
tem, kao što je slučaj, npr., u epidemič-
kih zaušaka; o. parotidea, orhitis pre,
569
ordinacija
za vreme ili posle epidemičkih zaušaka,
ili kao jedina manifestacija ove bolesti;
traumatski o., orhitis usled traume, li-
gature semevoda, hirurške manipulaci-
je bez podataka o ranijem oboljenju tes-
tisa; o.variolosa, orhitis za vreme veli-
kih boginja.
ordinacija, (1) odredba lekara u pogledu
lečenja nekog bolesnika; (2) prostorija u
kojoj lekar prima i pregleda bolesnika.
organizacija i taktika sanitetske službe,
vojnomedicinska disciplina koja pro-
učava borbene i druge uslove u ratu (iz-
loženost povreñenih i obolelih kao i sa-
nitetskih ustanova dejstvu oružja nepri-
jatelja, velika pokretljivost, oskudica u
stručnom kadru i materijalnim sred-
stvima, veliki broj p/o itd.), njihov uti-
caj na rad sanitetske službe i pronalazi
najcelishodnije oblike organizacije i na-
čine rada u tim uslovima, a da se i u tim
uslovima primenjuju sve nove tekovine
i dostignuća medicinske nauke i tehni-
ke.
organizator, induktorski komadić leñne
usne blastopora sposoban da organizu-
je druge predele jajeta, predajući im
sopstveni organotvorni podstrek. x
organofosforni otrovi, v. F-otrovi.
organon, (grč.) oruñe, sprava, čulo, organ;
v. organum; o. adamantinus, deo zubne
klice epitelijelnog porekla iz koga se
stvara gleñ. Sin. gleñno zvono; o.denti-
nus, v. papilla dentalis.
organoterapija, v. therapia.
organska jedinjenja, ugljenikova jedinje-
nja ili ugljovodonici i iz njih izvedena
sva jedinjenja. V. jedinjenja.
organska neuroza, neuroza organa, v.
neurosis.
organske kiseline, v. kiselina.
organski srčani šum, v. šum.
organsko oboljenje, v. oboljenje.
organum, organ, deo tela koji je postao od
odreñenog embrionalnog tkiva, a sastoji
se od jednog ili više tkiva. Ima odreñen
oblik i vrši odreñenu funkciju. U
prostijih višećelijskih životinja organ se
sastoji samo od jednog tkiva. U složeni-
jih životinja organ izgrañuje više tkiva, a
jedno od njih je nosilac osnovne radnje
organa. U biljaka organi su rede uobli-
570
orthodontic
čeni u pomenutom smislu, jer njihovo
telo ima više difuznu grañu. Meñutim, u
životinja je graña više koncentrisana,
utoliko više ukoliko je tip organizacije
složeniji. Sin. organon; analogni o., or-
gani koji obavljaju slične funkcije, rnpr.
krila u insekata i ptica, pluća puža
-menjaka itd.; parenhimski o.,
organ koji je sagrañen od specifičnih
ćelija izmeñu kojih se nalazi potporno
tkivo, s krvnim sudovima, živcima itd.
Npr. jetra, pluća, slezina, žlezde. V.
parenchyma.
orgasmus, orgazam, završno sladostrašće,
vrhunac seksualnog razdraženja i uživa-
nja.
Oriblettae (oriblete), tablete za sisanje,
za lokalno delovanje na sluznicu usta i
ždrela.
orificium, otvor, prilaz, ušće, npr. orifi-
cium externum, spoljni otvor.
Ornithodorus (krpelji), rod Ornithodorus
ima medicinski značaj kao vektor uz-
ročnika vanevropske povratne grozni-
ce. Sin. krlja, krpelj.
ornitosis, ornitoza, papagajska bolest,
vrlo teško visokofebrilno septikotoksič-
no oboljenje sa nalazom atipične pneu-
monije, Čovek se inficira od bolesnih
ptica udisanjem zagañene prašine iz nji-
hove okoline. Ornitoza traje preko 20
dana. Prognoza je ozbiljna. Dijagnoza se
potvrñuje serološki. Ornitoza spada u
grupu bioloških oružja.
orotska acidurija, v. aciduria.
orožavanje, v. keratinizacija.
ortho-, orto-, u složenicama označava daje
nešto pravo, uspravno, ispravno. Npr.,
orthopnoea, disanje koje je mogućno je-
dino u uspravnom položaju. U herniji
označava izomer nekog cikličkog jedi-
njenja u kojem se dve supstituisane gru-
pe u jezgri nalaze jedna pored druge.
orthodiagraphia, ortodijagrafija, odreñi-
vanje stvarne veličine senke nekog or-
gana pomoću centralnog rendgenskog
zraka koji okomito pada na rub tog or-
gana i na projekcionu ravan; najčešće se
upotrebljava za odreñivanje veličine
srca.
orthodontio, ortodoncija, v. ortopedija vi-
lica, dento-maksilo-faci jalna ortopedija.
orthopnoea
orthopnoea, ortopneja, otežano disanje,
sem u sedećem položaju. Sin. orthop-
noea.
orthostatismus, ortostatizam, vertikalan
položaj tela.
ortodontska terapija, lečenje nepravil-
nosti lica, vilica i zuba; mio funkcijska
o.t., odreñene vežbe prilagoñene poje-
dinim grupama orofacijalnih mišića
radi redukacije njihove nepravilne, loše
ili štetne funkcije, bez primene aparata;
funkcijska o.t., lečenje nepravilnosti
vilica i zuba korigovanjem funkcije oro-
facijalnih mišića, uz pomoć funkcijskih
ortodontskih aparata; aktivna o.t., Ie-
čenje dentoalveolarnih i gnjatičnih nep-
ravilnosti pomoću aktivnih pokretnih i
fiksnih aparata; ekstrakcijska o.t., le-
čenje dentoalveolarnih nepravilnosti
pravovremenom ekstrakcijom pojedi-
nih zuba, kojom se obezbeñuje pravilan
raspored preostalih zuba. Sin. sistemat-
ska ekstrakcija, serijska ekstrakcija.
ortopantomografija, (stom.) rendgenog-
rafska tehnika kojom se na jednom
snimku, jednom ekspozicijom, dobija
dvodimenzionalna slika masiva gornje i
donje vilice, ѣ oba vilična zgloba i svim
zubima.
ortoped, lekar specijalist koji se bavi orto-
pedijom.
ortopedija, grana medicine koja se bavi
proučavanjem uroñenih i stečenih
mana oblika i položaja lokomotornih
organa; dentomaksilarna o., v. ortope-
dija vilica; dento-maksilo-facijalna o.,
v. ortopedija vilica; o. vilica, stomato-
loška grana koja se bavi proučavanjem
pravilnog i nepravilnog razvitka deteta
i njegove kraniofacijalne oblasti, spre-
čavanjem i lečenjem nepravilnosti raz-
vitka vilica i zuba. Sin. ortodoncija, den-
tomaksilarna ortopedija, dento-maksilo-
facijalna ortopedija; preventivna o.,
preduzimanje svih mera koje obezbeñu-
ju pravilan kraniofacijalni razvitak i
otklanjaju sve egzo- i endogene uticaje
koji mogu ovaj razvitak da poremete;
tnterceptivna o., lečenje kraniofacijal-
nih nepravilnosti u ranoj fazi, kada su se
prvi simptomi pojavili ali nepravilnost
još nije došla do punog izražaja, kao i
os
obezbeñenje uslova za dalji pravilan
razvitak; korektivna o., kompleksno le-
čenje manifestnih nepravilnosti lica, vi-
lica i zuba;
ortopedska obuća, naročito izrañena obu-
ća kojom se ispravljaju uroñene ili ste-
čene mane stopala ili ćele noge.
ortophoria, ortoforija, stanje^otpune, sa-
vršene ravnoteže očnih mišića. Takvo
idealno stanje je veoma retko. V. hete-
rophoria.
ortoptika, specijalan način leČenja vida
oba oka. Pri monokularnom strabizmu,
posle uspešnog lečenja ambliopije, kao
i pri alternirajućem strabizmu, cilj or-
toptičkog lečenja je da se otkloni ano-
malna korespodencija i da se uspostavi
binokularan vid sa stereopsijom (du-
binski vid). V. vid.
ortostatska albuminurija, v. proteinuria.
ortostatska hipotenzija, v. hypotensio ar-
terialis.
ortostatska proteinurija, v. proteinuria.
ortostatski, što pripada ili što je uslovlje-
no ortostatizmom.
ortotolidin arsenitni test, metoda za od-
reñivanje slobodnog i vezanog hlora u
vodi. Preciznija od doskora upotreblja-
vanih ortotolidinskih i drugih metoda.
Sin. OTA-test.
Oryza sativa L., Gramineae, pirinač, služi
za dobivanje pirinčevog škroba (Amy-
lum Oryzae).
os, oris, usta, sastoje se od usne duplje (ca-
vum oris) i njenih zidova.' Prednji zid
grade dve usnice (labium superius et in-
ferius) izmeñu kojih je pukotinast otvor
(rima oris). Bočne zidove grade obrazi
(buccae). Na gornjem zidu nalaze se tv-
rdo i meko nepce (palatum durum et
molle). Pod sačinjavaju mišići i naziva
se diaphragma oris. Zadnji zid je u stvari
otvor nazvan ždrelna užina (isthmus
faucium) preko koje je usna duplja u
vezi sa srednjim spratom ždrelne dup-
lje. Na bočnim zidovima ždrelne užine,
izmeñu nepčanih lukova, smeštena su
dva nepčana krajnika (tonsillae palati-
nae). Prednji, uski deo usne duplje po-
tkovičastog oblika naziva se predvorje
(vestibulum oris), a zadnji deo u kome
je smešten jezik naziva se cavum oris
571
OS
proprium. Zidovi usne duplje obloženi
su sluznicom ispod koje se nalaze mno-
gobrojne sitne pljuvačne žlezde. U usnoj
duplji se završavaju izvodni kanali veli-
kih pljuvačnih žlezda (doušne, podvilič-
ne i podjezične). Usna duplja je početni
deo organa za varenje, gde se vrši žvaka-
nje i natapanje hrane pljuvačkom.
os, ošsis, kost; ossa, ossium, kosti, čvrsti
organi beličaste boje, koji služe kao po-
tpora mekih delova tela i kao zaštita
unutrašnjih organa smeštenih u košta-
nim dupljama. Sve kosti tela grade kos-
tur ili skelet. Prema obliku kosti mogu
biti duge (ossa longa), kratke (ossa bre-
via) i pljosnate (ossa plana). Svaka duga
kost ima srednji deo trup (corpus) ili di-
jafizu (diaphysis) i dva okrajka (extre-
mitas superior et inferior) ili dve epifize
(epiphysis proximalis etdistalis). U sva-
koj kosti razlikuju se dva oblika košta-
nog tkiva, zbijeno (substantia compac-
ta) i sunñerasto (substantia spongiosa).
Prema položaju u telu kosti se dele na
kostur glave, trupa i udova. Kosti glave
grade lubanju i lice. Lubanja je ovoid-
nog oblika i sadrži mozak. Gornji d ep
lubanje naziva se svod ili krov (calva-
ria), a njen donji ćlep pod ili baza (basis
cranii). Lubanja se sastoji od osam kos-
tiju, četiri parne i dve neparne. Neparne
kosti su : čeona (os frontale), sitasta (os
ethmoidale), klinasta (os sphenoidale) i
potiljačna kost (os occipitale). Parne
kosti su: dve temene (os parietale) i dve
slepoočne kosti (os temporale). Lice
gradi 15 kostiju od kojih su 6 parne i 3
neparne. Parne kosti lica su: gornja vili-
ca (maxilla), nosna kost (os našale), suz-
na (os lacrimale), jagodična ili jabučna
(os zygomaticum), donja nosna školjka
(concha našališ inferior) i nepčana kost
(os palatinum). Neparne kosti su: donja
vilica (mandibula), ralasta kost (vomer)
i podjezična kost (os hyoideum). Kosti
glave u celini grade kraniofacijalne
duplje, a to su: očna duplja (orbita), nos-
na duplja (cavum naši), podslepoočna
jama (fossa infratemporalis) i krilasto-
nepčana jama (fossa pterygopalatina).
Kostur trupa (skeleton trunci) sačinja-
572
OS
vaju kosti kičmenog stuba i grudnog
koša. Kičmeni stub ili kičma (columna
vertebralis) sastoji se od 33 do 34 kratke
kosti u obliku prstena nazvane pršljeno-
vi (vertebrae), koji su u donjem delu
srasli izmeñu sebe u krsnu (os sacrurn)
i trtičnu kost (os coccygis). V. columna
vertebralis. Kostur grudnog koša sači-
njavaju: grudna kost (sternum), rebra
(costae), rebarne hrskavice (cartilagi-
nes costales) i leñni pršljenovi (verteb-
rae thoracieae). V. costa, sternum, ver-
tebra. Krsna i trtična kost i obe karlične
kosti (os coxae) grade kostur karlice
(pelvis osseus). V. pelvis. Kosti gornjeg
uda (ossa membri superioris) grade:
ključnica (clavicula), lopatica (scapula),
ramenjača (humerus), žbica (radius),
laktača (ulna) i kosti šake (skeleton ma-
nus). Kostur donjeg uda sačinjavaju:
karlična kost (os coxae), butnjača (fe-
mur), čašica (patella), golenica (tibia),
lišnjača (fibula) i kosti stopala (skeleton
pedis); clavicula, v. clavicula; concha
našališ inferior, v. concha; costa, v.
costa; femur, v. femur; fibula, v. fibula;
humerus, v. humerus; mandibula, v.
mandibula; maxilla, v. maxilla; radius,
v. radius; skeleton manus, v. ossa carpi,
ossa metacarpalia; skeleton pedis, v.
ossa tarsi, ossa metatarsalia; sternum, v.
sternum; tibia, v. tibia; ulna, v. ulna; vo-
mer, v. vomer; os coccygis, trtična
kost, završni deo kičmenog stuba, na-
stao sraščenjem 4-5 pršljenova; o. co-
xae, karlična kost, pljosnata kost koja
gradi bočni zid karlice, sastoji se od tri-
ju prvobitno pesebnih kostiju, i to od
bedrene (os ilium), sedalne (os oschii) i
preponske kosti (os pubis); o. ethmoi-
dale, sitasta kost, neparna kost lubanje.
Nalazi se na bazi lubanje, izmeñu obe
očne duplje, a iznad nosne duplje; o.
frontale, čeona kost, neparna kost lu-
banje, sastoji se od uspravnog dela ljus-
ke i horizontalnog dela koji gradi krov
očnih duplji. U njoj se nalazi paran čeo-
ni sinus; os hyoideum, podjezična kost,
neparna kost lica, nalazi se u vratu is-
pod jezika, a ima oblik potkovice; o. lac-
rimale, suzna kost, parna kost lica, na
unutrašnjem zidu orbite; o. našale,
oscilacija
nosna kost, parna kost lica, gradi koren
nosa; o. occipitale, potiljačna kost, ne-
parna kost lubanje, gradi zadnji deo
krova i baze lubanje i ima veliki otvor za
prolaz izdužene moždine; o. pari e tale,
temena kost, parna kost na krovu luba-
nje; o. palatinum, nepčana kost, parna
kost lica, sastoji se od uspravnog i hori-
zontalnog lista; o. sacrum, krsna kost,
trouglasta kost u donjem delu kičme,
nastala srašćivanjem pet krsnih pršlje-
nova; o. sesamoideum, sezamoidna
kost, mala kost koja se razvija u tetivi
nekog mišića, obično na mestu gde teti-
va prelazi preko neke kosti; o. sphenoi-
dale, klinasta kost, neparna kost luba-
nje koja gradi i bazu i krov lubanje. Sa-
stoji se od tela i tri para nastavaka, tj. od
velikih i malih krila i krilastih nastava-
ka. TeIo ima parnu šupljinu, sinus sphe-
noidalis. Na gornjoj strani tela nalazi se
tursko sedlo s jamicom za smeštaj hipo-
fize; o. temporale, slepoočna kost, par-
na kost lubanje. Sastoji se od ljuske, pet-
roznog i bubanjskog dela. Najvažniji
deo je piramida u čijim su šupljinama
smeštena čula sluha i ravnoteže; o. zy-
gomaticum, jagodična ili jabučna kost,
parna kost lica koja se spaja s gornjom
vilicom, s čeonom, slepoočnom i klinas-
tom kosti lubanje.
oscilacija, kretanje oko ravnotežnog po-
ložaja, klaćenje, njihanje, kolebanje,
treptaj. Naizmenično kretanje u suprot-
nom smeru (gore-dole, desno-levo).
Treptaj je potpun kada se telo vrati u
polazni položaj; vreme trajanja o. ,nazi-
vamo periodom; (fizici.) pokreti u vidu
klatna, registrovani oscilografom, koji
su posledica promena u naponu u poje-
dinim šupljim organima (srce, krvni su-
dovi).
oscilograf, aparat za grafičko registrova-
nje električnih oscilacija.
oscilometar, (1) instrument za registrova-
nje različitih oscilacija, naročito oscila-
cija arterijskog pulsa; (2) jedna vrsta
aparata za mererije krvnog pritiska. V.
sfigmooscilometar, tonometar.
osećaj, subjektivno ogledanje objektivne
stvarnosti nastalo u mozgu pod dej-
stvom procesa koji se odigravaju u čul-
osnovna zdravstvena zaštita
nim organima. Osećaj je osnova za na-
stajanje opažaja. Pitanje je da Ii čisti ose-
čaji uopšte postoje. U svesti se oni uvek
spajaju s elementima iskustva, osećanji-
ma itd.
osećajnost, v. afektivnost
osemenjavanje, veštačko, veštačka inse-
minacija, često primenjivana u plan-
skom razmnožavanju stoke. Nije još na-
šla svoju širu primenu u seksualnom ži-
votu čoveka.
osetljivost bakterija prema antibiotici-
ma, v. antibioticogram.
osetljivost na bol, v. bol
Osgood-Schatterova bolest, v. bolest.
Osler-Vaquezova bolest, polycythaemia
rubra vera.
Oslerova bolest, v. bolest.
osmica, (hir.) način omotavanja poveske,
u kome se namoti ukrštaju u obliku bro-
ja 8. V. špica.
osmium, Os, osmijum, hemijski element,
spada u grupu platinskih metala.
osmotski, koji se odnosi na osmozu. Sin.
osmozan; v. osmoza; o. pritisak, v. priti-
sak.
osmoza, vrši se usled težnje za izjednača-
vanjem koncentracija dva rastvora raz-
ličite koncentracije, a razdvojena meñu-
sobno polupropustljivom opnom. Ovo
izjednačenje vrši se prolaskom rastva-
rača, npr. vode, kroz polupropustljivu
membranu, i to od rastvora manje kon-
centracije ka rastvoru veće koncentra-
cije.
osnovna zdravstvena zaštita, nivo zdrav-
stvene zaštite za koji se društvena zajed-
nica, na odreñenom stepenu ekonom-
skog i socijalnog razvoja, opredelila da
može obezbediti svakom pojedincu.
Ona nije fiksna, menja se i razvija sa
društvenoekonomskim razvojem zajed-
nice, polazeći od najelementarnijih ob-
lika zadovoljavanja zahteva za zdrav-
stvenom zaštitom od strane srednjeme-
dicinskog kadra pa do zadovoljavanja
najvećeg broja zahteva kroz sistem i
mrežu najrazličitijih zdravstvenih insti-
tucija i kroz niz mera zdravstvene zašti-
te. Ovaj poslednji je idejno najbliži na-
šem konceptu osnovne zdravstvene za-
štite koji teži ka tome da svakom poje-
573
osovina vida
dincu omogući kompletnu, kontinuisa-
nu, sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu.
osovina vida, v. visus.
ossa carpi, kosti ručja, rasporeñene u dva
reda. U proksimalni red spadaju četiri
male kosti: čunasta (os scaphoideum s.
naviculare), polumesečasta (os luna-
tum), trdroga (os triquetrum) i graškas-
ta kost (os pisiforme). U distalnom redu
nalaze se takoñe četiri male kosti: tra-
pezna (os trapezium), trapezasta (os tra-
pezoideum), glavičasta (os capitatum) i
kukasta kost (os hamatum). Ukupno
ima 8 malih kostiju.
ossa metacarpalia, kosti doručja, tipa du-
gih kostiju, nalaze se izmeñu korena
šake i prstiju. Ima ih pet na broju.
ossa metatarsalia, kosti donožja, 5 na
broju, tipa dugih kostiju, nalaze se izme-
ñu nožja i prstiju.
ossa tarsi, kosti nožja, 7 na broju, zahva-
taju skoro polovinu stopala, a to su:
skočna kost (talus), petna (calcaneus),
čunasta (os naviculare), kockasta (os
cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa cu-
neiformia).
ossalis, osalan, koštan, koji se odnosi
 kost. Sin. osseus.
osseinum, osein, organska azotna sups-
tancija koja ulazi u sastav kostiju. Izdva-
ja se ako se kost oslobodi krečnih soli.
osseitis, oseitis, zapaljenje kosti: zapalje-
nje Haversovih kanala i kostne šupljine.
Simptomi: zadebljanje kosti, osetljivost
i tup bol u predelu obolele kosti; o. acu-
ta, akutni osteomyelitis najčešće u toku
sepse; o. albuminosa, oseitis s nagomi-
lavanjem lepljive albuminozne tečnosti
u kosti; o. caseosa, v. o. tuberculosa; o.
chronica nonsuppurativa, sklerožira-
jući nesupurativni osteomijelitis; o.
condensans generalisata, v. osteopoi-
kilosis; o. condensans, oseitis s grubim
i tvrdim naslagama soli u oboleloj kosti;
o. corticalis, v. periostitis; o. defor-
mans, Pagetova bolest, savijanje i za-
debljanje obolele kosti s istovremenom
osteoporozom; o. fibrosa cystica gene-
ralisata, Recklinghausenova bolest,
nepravilno okoštavanje, koje izaziva za-
debljanja, slabost i deformaciju kostiju
574
Qsteoarthritis
zbog zamenjivanja koštanog tkiva veziv-
nim tkivom: posledica je izrazite osteok-
lastne aktivnosti izazvane hiperfunkci-
jom paratireoidnih žlezda; o. fibrosa
locaiisata, lokalizovana fibrozna dege-
neracija sa slabošću i deformacijom
kosti; o. fragilis, v. osteogenesis; o. fun-
gosa, hronični oseitis u kome su Haver-
sovi kanali ispunjeni granulacionim tki-
vom; o. franulosa, sin. o. fungosa; o.
gummosa, hronični oseitis sifilisne pri-
rode; o. pubis, (1) skleroza stidnjačke
kosti u predelu simfize; (2) oseitis pubis
praćen zapaljenjskim simptomima, a
nastaje usled hirurške intervencije u toj
oblasti, trudnoće ili infekcije mokrać-
nog trakta, reumatske bolesti itd.; o. tu-
berculosa, tuberkulozno zapaljenje
kosti. Nastaje hematogeno, sekundarno
(npr. šireći se sa zglobova na kost) i lim-
fogeno. Najčešće se javlja na metafiza-
ma dugih, dijafizama kratkih cevastih
kostiju (npr. metakarpalnih kosti i fa-
lange) i kratkim kostima (pršljenovi).V.
spina ventosa, spondylitis, gibbus.
osseus, koštan, koji pripada kosti.
ossicula audit us, slušne koščice, nalaze
se u bubanjskoj duplji i služe za prenos
treperenja s bubanjske opne na unut-
rašnje uvo. To su: čekić (malleus), nako-
vanj (incus) i stremen ili uzengija (sta-
pes). V. auris.
ossiculum (dem. od os), koščica.
ostalgia, ostalgija, bolovi u kosti ili kosti-
ma.
osteitis deformans, v. osseitis.
osteitis fibrosa cystica, v. osteitis; o. fib-
rosa cystica generalisata Reckling-
hausen, cistički fibrozni generalizovani
osteitis - R., defektna osifikacija kosti sa
zadebljanjima i deformitetima pri čemu
kosti mogu da budu zamenjene fibroz-
nim tkivom, kao manifestacijom hiper-
paratireoidizma (v. hyperparathyreosis),
deformitetima i cističkim formacijama.
osteoarthritis, osteoartritis, degenerativ-
no oboljenje starijih osoba, koje se odli-
kuje degeneracijom zglobne hrskavice,
hipertrofijom ivica kostiju i promena-
ma sinovijalne opne. Simptomi su bolo-
vi i ukočenost, naročito posle duže ak-
tivnosti; o. deformans endemica, za-
 osteoarthrotomia
debljanje zglobova i razmekšanje zglob-
nih okrajaka kostiju; o. interphalan-
gealis, oboljenje lokalizovano u interfa-
langealnim zglobovima, karakteristično
po čvorovima (Heberdenovi čvorovi), s
degenerativnim pojavama, nastupnim
zapaljenjskim zamasima, koji dovode
često do deformacija i ankiloza.
osteoarthrotomia, osteoartrotomija, ise-
canje komada kosti u šupljini zgloba.
osteochondritis, osteohondritis, zapalje-
nje kosti i hrskavice; o. coxae juveni-
Hs. oboljenje glave butne kosti nastalo
usled dugotrajnog dejstva lokalne trau-
me u mladih osoba.Sin. Calvé-Legg-Pert-
hesova bolest; o. deformans juvenilis,
v. coxa plana; o. dissecans, osteohon-
dritis koji nastaje cepanjem hrskavice u
zglobu kolena ili ramena; o. necroti-
cans, nekroza i razdvajanje kontinuiteta
hrskavice sezamoidne kosti nožnog
palca; o. syphilitica, sifilisni osteohon-
dritis, javlja se u uroñenom sifilisu na
granici izmeñu kosti i hrskavice. Umes-
to uske, ravne, beličaste zone okoštava-
nja nalazi se široka, zupčasta i žućkasta
zona, što je posledica normalne prolife-
racije i kalcifikacije hrskavičnog tkiva, a
jako smanjenog stvaranja koštanog tki-
va. Osteohondritis se manifestuje i u ob-
liku zapaljenja kao o. gummosa, gu-
mozni osteohondritis. Pre osteohondri-
tisa gumoze stvara se specifično sifilitič-
ko granulaciono tkivo na granici izme-
ñu kosti i hrskavice (dijafize i epifize),
koje često podleže nekrozi, usled čega
ponekad dolazi i do odvajanja epifize i
dijafize.
osteochondroma, osteohondrom, benig-
na neoplazma koštanog tkiva, koja se
javlja obično kao izrastaj u blizini kraje-
va dugih kostiju. Grañeni su od kosti i
hrskavice, normalnog izgleda.
osteoclasis, osteoklazia, hirurški prelom
ili refraktura kosti.
osteoclastoma, osteoklastoma, tumor
džinovskih ćelija kosti.
osteodvnia, osteodinija, bol u kostima.
osteofit, koštani izrastaj, v. osteophytosis.
osteogena skolioza, v. scoliosis.
osteogenesis, osteogeneza, razvoj kosti;
o. imperfecta, autosomno dominantno
,
osteomyelitis
nasledno oboljenje, u kome su kosti
krte i lako lomljive. Sin. osteopsathyro-
sis, fragilitas ossium; o. imperfecta eon-
genita, osteogeneza imperfekta u kojoj
se prelomi dešavaju za vreme intraute-
rinog života ploda, pa se ovaj raña s de-
tormitetima; o. imperfecta cystica, os-
teogeneza u kojoj sržni prostori kosti sa-
drže ciste miksomatozno-fibroidnog tki-
va, koje otkriva rendgenološki pregled; o.
imperfecta tarda, u kojoj se prelomi de-
šavaju kad dete prohoda. Oba vida osteo-
geneze imperfekte odlikuju se plavičas-
tim beonjačama, a ponekad postoji otosk-
lerozna gluvoća.
osteogenesis imperfecta, v. osteogenesis.
osteoid osteoma, osteoid osteoma je be-
nigna neoplazma koštanog tkiva koja se
kaiakteriše mikroskopskom grañorc
normalne kosti. Obično su to mali koš-
tani izraštaji koji se mogu javiti na sva-
koj kosti, ali su ipak golenica i butnjača
najčešći. Glavna klinička odlika ovih
neoplazmi je bol.
osteoidan, (1) koji liči na koštano tkivo;
(2) prekoštani; npr. začetak kostiju pre
njihove kalcifikacije.
osteoklast, (1) višejedarna ćelija koja se
javlja pri apsorpciji kosti; (2) instru-
ment koji služi za hiruršku frakturu i
refrakturu kosti.
osteokranijum, koštana lubanja.
osteologia, osteologija, deo anatomije u
kome se proučavaju kosti (oblik, graña
i položaj).
osteolyssis, osteoliza, razreñenje^kosti,
koje nastaje usled gubitka kalcijumaNu
kostima.
osteoma, osteom, retka benigna neoplaz-
ma kosti koja ima grañu kompaktnog
koštanog tkiva.
osteomalacijska karlica, v. pelvis osteo-
malatica.
osteomyelitis, osteomijelitis, (1) zapalje-
nje kostne srži izazvano piogenim mik-
roorganizmima; (2) gnojno zapaljenje
kosti koje može da bude lokalizovano ili
da zahvati srž, kost i pokosnicu; najčeš-
će su zahvaćene duge kosti. Prema toku
i trajanju može biti akutan ili hroničan;
o. acuta purulenta, o. diffusa spanta-
nea, akutno gnojno zapaljenje kostne
575
osteopathia
.srži lokalizovano u metafizama dugih
kostiju; kasnije se proširuje na kost i pe-
riost. U daljem toku kost nekrotizuje,
odvaja se kao sekvestar od zdravog dela
kosti. Zadebljali periost stvara koštanu
navlaku oko sekvestra, koji se izbacuje
kroz fistulu ili se uklanja operacijom.
Osteomijelitis akutni purulentni izaziva
obično zlatni stafilokok koji potiče iz
nekog gnojnog ognjišta: furunkula, an-
gine, panaricijuma itd.; Garréov o.,
sklerozantni negnojni osteomijelitis;
konhiolinski o., oboljenje koje se vida u
radnika s ćilibarom; nastaje verovat-no
udisanjem pare koja se deponuje u
kostnoj srži; maligni o., raniji naziv za
multiple mijelome; sklerozantni neg-
nojni o., hronični idiopatski osteomijelitis
dugih kostiju, koji se odlikuje di-fuznim
zapaljenjem, povećanim zadebljanjem i
skleroznim vretenastim zadebljanjima kore
kosti, kao i apscesom. Sin. Garréov
osteomijelitis; tifoidni o., osteomijelitis
koji se javlja kao posledica trbušnog
tifusa; o. varioloza, osteomijelitis koji se
javlja kao komplikacija u toku velikih
boginja ili kao posledica ovih; o. vilične
kosti, posledica oboljenja zubar teške
ekstrakcije, preloma kosti. Gnoj probija
kroz kost i nastaju paradontalni
submukozni zagnoji. Delovi kosti nek-
rotizuju i stvaraju se sekvestri; (stom.) o.
acuta mandibulae et maxillae, akutno
zapaljenje kosti i kostne moždine, praćeno
jakim bolom, leukocitozom, ubrzanom
sedimentacijom i povišenom telèsnom
temperaturom. Od lokalnih simptoma,
postoji otok kosti, periosta i mekih tkiva,
zubi se klate, prisutno je više fistula na
sluzokoži, a u donjoj vilici se brzo javlja
utrnulost donje usne (Vin-centov znak); o.
chronica mandibulae et maxillae,
hronično zapaljenje kosti i kostne
moždine. Dijagnoza se postavlja kliničkim
pregledom i rendgen-snim-kom na kome
se uvek vidi sekvestar. osteopathia,
osteopatija, svaka bolest kostiju; o.
alimentaris, usled pohranjivanja
belančevinama; o. condensans
disseminata, osteopoikilosis; o. hae-
morrhagica infantum, Moeller-Barlo-
wova bolest; o. myelogenes, svaka bo-
576
osteoporosis
lest kostiju uslovljena poremećenim od-
nosom izmeñu kostne srži i kostnog tki-
va.
osteopetrosis, osteopetroza, retka na-
sledna bolest karakteristična po nenor-
malno čvrstim kostima, najverovatnije
zbog loše resorpcije koštanog tkiva.
Kosti imaju čvrstinu mermera (»marble
bones«, engl.). Vrlo često postoji aplas-
tička anemija. Sin. Albers-Schönbergova
bolest.
osteophytosis, osteofitoza, stanje karak-
teristično za stvaranje osteofita. V. os-
teofi t.
osteoplastička amputacija i resekcija,
(1) privremeno isecanje dela kosti tako
daje ona i dalje u vezi s mekim tkivima,
s tim da se posle osnovne operacije
. (npr. osteoplastička trepanacija Wagne-
ra) kost ponovo vrati na svoje mesto; (2)
spajanje, osvežavanje, približavanje os-
veženih okrajaka susednih kostiju, koji
nastaju resekcijom ili amputacijom.
osteoplastička trepanacija, v. osteoplas-
tička trepanacija i resekcija.
osteoplastika, osteoplastička operacija,
operacija kojom se ispunjavaju defekti
kosti osteoperiostalnim kalemom, koji
ima preimućstvo nad ostalim kalemima
zbog osteogene osobine periosta, ili ko-
madima kostiju ili slonovom kosti koju
pridržava okolno tkivo.
osteopoikilosis, osteopoikiloza, nasledna
bolest koju odlikuje prisustvo mnogob-
rojnih skleroznih ognjišta na krajevima
dugih kostiju, koja se dijagnostikuje slu-
čajno rendgenskim pregledom, jer sko-
ro nikad ne stvara tegobe.
osteoporosis, osteoporoza, nenormalna
šupljikavost kosti koja se često javlja u
starijih; nastaje usled demineralizacije
kosti, a praćena je bolovima naročito u
donjem delu leña, deformitetima i po-
nekad patološkim frakturama. Češće se
javlja u žena. Bolest je idiopatska ili je
posledica drugih oboljenja kao, npr., ti-
reotoksikoze; o. adiposa, osteoporoza
u kojoj su razreñena mesta u kosti ispu-
njena mašću; o. circumscripta cranii,
demineralizacija kosti lubanje koja pod-
seća na osteolitičku fazu Pagetove bo-
lesti. V. Hand-Schüller-Christijanova bo-
osteopsatyrosis
lest; o. diffusa, gubitak kostne supstan-
cije, kao posledica nedovoljnog ponov-
nog stvaranja kostnih ploča usled od-
sustva funkcionalnog nadražaja neop-
hodnog za stvaranje kosti; posttrau-
matska o., gubitak kostnog tkiva usled
traume, pri kojoj je povreñen neki živac
ili je povećan priliv krvi izazvan neuro-
genim insultom.
osteopsatyrosis, v. osteogenesis imperfec-
ta.
osteosarcoma, osteosarkom, maligna
neoplazma poreklom iz mezenhimnog
tkiva koje ima sposobnost da se uobliči
u kost ili hrskavicu. Najčešće se javlja u
uzrastu izmeñu 10 i 30 godina, a najčeš-
ća lokalizacija je na telu dugih kostiju, u
blizini epifiza. Oko 50% neoplazmi se
javlja u okolini kolenog zgloba. Pošto se
razvija od unutrašnjeg sloja periosta ili
od endoosta, neoplazma razara kost raz-
vijajući se unutra i spolja, dakle subpe-
riostalno i endoostealno. Daje metasta-
ze najčešće putem krvi. Zbog veoma ve-
likog polimorfizma histološke grañe na-
ziva se osteosarkomom, osteohondro-
sarkomom i osteohondromiksosarko-
mom.
osteosclerosis, osteoskleroza, nenormal-
na gustina koštanog tkiva; o. congeni-
ta, uroñena osteoskleroza, ahondropla-
zija; o. fragilis, osteopetrosis; o. mye-
lofibrosis, v. metaplasia myeloides.
osteosis, osteoza, stvaranje koštanog tki-
va u vezivnom tkivu. Naročito često u
hiperparatireoidizmu.
osteosynthesis, osteosinteza, repozicija i
spajanje kostnih fragmenata krvnim pu-
tem u prelomima; o. kostiju lica, vrsta
imobilizacije patrljaka pod kontrolom
oka: o. metallica, žičana; o. sec. Fry,
gornjeivično vezivanje kroz praznu zub-
nu čašicu alveolnog dela mandibule; o.
metalnom pločicom, lamina metallica, i
kompresivna o. zahtevaju hirurški pri-
stup prelomu.
osteotom, instrument u vidu dleta za se-
čenje kostiju.
osteotomia, osteotomija, sečenje kosti
testerom ili dletom; blok o., osteotomi-
ja u kojoj je odstranjen deo kosti; o. cu-
neiformis, isecanje dela kosti u vidu
37 Medicinski leksikon
osvetljenje
trougla; inominatska o., osteotomija
karlice da bi se produbio acetabulum u
uroñenom iščašenju kuka; linearna o.,
osteotomija, pretesterisanje ili preseca-
nje kosti; Macevvenova o., v. operacija;
o. mandibulae et maxillae, operativno
otklanjanje kosti ili dela kosti u cilju Ie-
čenja ili korekcije koštanog tkiva donje
ili gornje vilice; o. subtrochanterica,
presecanje butnjače ispod male kvrge u
ankilozi kuka; o. transtrochanterica,
presecanje femura idući kroz malu kvr-
gu zbog deformacije u predelu kuka.
osteotransplantati za donju vilicu, koš-
tani presadi: lokalni o., s tela donje vi-
lice neposredno pored defekta; udalje-
ni o., najčešće s gornje ivice bedrene
kosti ili s rebara zbog bogatstva u spon-
giozi; s gornjeg dela ključnjače zajedno
sa tubularnim režnjem kože vrata za
nadoknadu izgubljenog dela mandibule
i mekog tkiva.
osteotrib, instrument koji služi za struga-
nje kariozne kosti.
ostitis, v. osteitis.
ostium, ušće, otvor, npr. ostium uteri-
num, materični otvor; o. primum per-
sistens, ventralni odn. duboki defekat
atrijalnog septuma, koji nastaje nespa-
janjem septuma primuma ventralno sa
endokardnim jastučićima koji izrastaju
iz osnove zalistaka. Mana je povod levo--
desnom shuntu, hipertrofiji desne ko-
more i većoj količini krvi koja protiče
više kroz mali nego veliki krvotok; o. se-
cundum persistens, dorzalni ili visoki
defekat primarnog septuma pretkomo-
ra, koji je često praćen abnormalnim
ulivanjem plućnih vena. Posledice ove
mane slične kao prethodne.
osvetljenje, (hig.) ispravno osvetljenje
radnih i stambenih prostorija prirod-
nom ili veštačkom svetlošću od prvok-
lasnog je značaja, jer utiče povoljno ne
samo na dobro subjektivno Osećanje
nego i na brzinu obavljanja rada, njegov
kvalitet i produktivnost kao i na smanji-
vanje traumatizma. Pored toga dobro o.
suzbija pojavu zamorenosti pri radu,
naročito noćnom. Jačina o. meri se u
Evropi luksima, a u Americi i Engleskoj
candel-footima i carcel-metrima. Po-
577
oštrina vida
trebna jačina o. nekog radnog mesta zavisi
od vrste posla; o. bez senke, o. pro-
izvedeno specijalnom svetiljkom. Upot-
rebljava se pri hirurškim operacijama;
fokusno o., (oftalm.) bočno osvetljenje
oka pomoću bikonveksnog sočiva, koje se
podesi tako da u njegovoj žiži leži rož-njača.
Upotrebljava se naročito pri pregledu
očiju; indirektno o., o. pri kome je izvor
svetlosti potpuno skriven, a svetlost se
upravlja prema tavanici odakle se
reflektuje u prostoriju. Da bi o. bilo
dovoljno, treba da su i reflektor i tavanica
uvek čisti, tavanica bela, a zidovi obojeni
svetlim bojama. Ovaj način o. je ugodan, ali
nije podesan za finiji i precizniji rad;
merenje jačine o., jačina os-vetljenja
nekog mesta meri se luksima, x candel-
footima ili carcel-metrima. Intenzivna
sunčana svetlost osvetljava zemlju približno
sa 200.000 luksa, jačina električne sijalice
od 16 sveca, udaljena 30 cm, osvetljava
dotično mesto sa 40-60 luksa. Merenje se
vrši naročito kon-struisanim aparatima,
kao što je luks--metar. V. luks-metar, kasel-
metar, kandl-Jut
oštrina vida, v. visus.
otalgija, otalgija, bol u uvu; o. dental is,
bol u uhu zbog oboljenja u ustima ili na
zubu. Bol se obično prenosi aurikulo-
temporalnim živcem.
otapostasis, otapostaza, preterano veliko
odstojanje usne školjke od glave, pribli-
žavanje školjke čeonoj ravni. Upadljiva
kozmetska greška.
othaematoma, othematom, nakupljanje
tekuće krvi izmeñu perihondrijuma i
hrskavice na usnoj školjci usled traume.
Ne može se spontano resorbovati.
otisak, (stom.) reprodukcija u negativu
zuba gornje i donje vilice i drugih tkiva
usne duplje otisnim materijalom. Mate-
rijal za otisak se unosi u usta u plastič-
nom stanju, a stvrdnjava se u dodiru s
oralnim tkivima; anatomski o., negativ
bezube ili krezube vilice. Izlivanjem
otiska dobija se anatomski ili radni mo-
del na kome se izrañuje individualna
kašika ili parcijalna proteza od akrilat-
nog materijala; funkcioni o., otisak
krezube ili bezube vilice pastom za
578
otoantritis
funkcionalni otisak u individualnoj ka-
šici po formiranju ventilnog ruba. Izli-
vanjem otisaka dobija se radni model za
izradu parcijalne ili totalne zubne pro-
teze.
otisni materijal, (stom.), odreñene sups-
tancije ili kombinacije supstancija koje
se koriste za reprodukciju u negativu
tkiva usne duplje; elastomerni o.m.,
dvokomponentni sistemi kod kojih se
polimerizacija odvija u prisustvu odre-
ñenih hemijskih reaktora. Mogu biti na
bazi polisulfida, silikona i polietera. Slu-
že za uzimanje otisaka pri izradi stoma-
toloških nadoknada; hidrokoloidni
o.m., preobratljivi hidrokoloidi čiji je
osnovni sastojak agar-agar i nepreob-
ratljivi hidrokoloidi, soli alginske kiseli-
ne; otvaranje gingivalnog oluka, utis-
kivanje u njega končića, natopljenog
rastvorom s vazokonstriktornim ili ad-
strigentnim dejstvom. Cilj je sprečava-
nje oksidacije tkivnih tečnosti u ovoj
zoni i otvaranje sulkusa pre uzimanja
otiska za fiksnu nadoknadu.
otitis, zapaljenje uva; o. externa, zapalje-
nje kože spoljnog slušnog hodnika, og-
raničeno (furunkul) ili rasprostranjeno
(ekcem); o. interna, zapaljenje unutraš-
njeg uva (labyrinthitis), često dovodi do
gluvoće usled virusne infekcije (grip,
parotitis) ili usled prodora gnojne in-
fekcije u Cortijev organ; o. media, za-
paljenje srednjeg uva, katarno ili gnoj-
no. Dok se akutna gnojna zapaljenja obi-
čno uspešno lece antibioticima, u slu-
čaju hroiiičnih gnojnih zapaljenja obič-
no treba da se izvrši operacija zbog
opasnosti od postepenog gubitka sluha
ili od endokranijumske komplikacije.
otoantritis, zapaljenje pneumatskih pro-
storija u slepoočnoj kosti odojčeta; o.
odojčeta, gnojni proces u srednjem
uvu i u antrumu odojčeta može da se
razvija sasvim prikriveno, subakutno,
latentno, bez perforacije bubanjske
opne i bez povišene temperature, a da
ipak izazove teške i najteže pojave bo-
lesti, dispepsiju, neurotoksički sin-
drom, pa i smrt. Potrebno je aktivno
rano otkrivanje i hirurško lečenje.
f"
i
J otodynia
otodynia, otodinija, bol koji bolesnik lo-
kalizuje u uvu. Može da bude izazvan
oboljenjem uva, ali i zuba, mandibulnog
zgloba ili nerva (herpes zoster oticus).
otogen, što potiče od uva.
otogena komplikacija, v. komplikacija.
otoguttae (kapi za uši), kapi za ukapava-
nje u usni kanal.
otolithus, otolit, mikroskopski mali kon-
krement krečnih soli, koji leži u gelati-
noznoj masi otolitne membrane. U sva-
kom opnastom labirintu postoje dve
membrane otolitima, koje su postavlje-
ne vertikalno jedna prema drugoj. Pod
dejstvom sile teže dolazi do nadražaja
nervnih vlakanaca ispod otolitne mem-
brane, u kojoj se pomeraju otoliti. Na taj
način čulo za ravnotežu prima informa-
cije o položaju mirnog tela u prostoru.
otolog, lekar specijalista za bolesti uva.
otologija, otologija, grana medicine koja
se bavi bolestima uva.
otomycosis, otomikoza, zapaljenje kože
spoljnog slušnog hodnika i kutanog slo-
ja bubanjske opne izazvano gljivicama.
Maceracija kože prilikom pranja i kupa-
nja doprinosi nastajanju oboljenja.
otopina, v. rastvor.
otorhinolaryngologia, otorinolaringolo-
gija, grana medicinske nauke, koja se
bavi proučavanjem bolesti uva, nosa i
grla, kao i dušnika, dušnica i jednjaka.
Ovamo spadaju i audiologija i fonij atri-
ja-
otorinolaringolog, lekar specijalista za
bolesti uva, nosa i grla.
otosclerosis, otoskleroza, zadebljanje i
kondenzacija koštanog tkiva na odreñe-
nim mestima u koštanoj čahuri labirin-
ta. U toku oboljenja brzo dolazi do fiksa-
cije stremena (slušne koštice uzengije
ili stapesa) u niši ovalnog prozora. Otu-
da dolazi do postepene nagluvosti, obič-
no obostrano, koja je najpre sprovod-
nog, a posle mešovitog tipa, te može da
dostigne stepen potpune gluvoće. Na-
sledni faktori igraju etiološku ulogu. Hi-
rurško lečenje je uspešno.
otoskop, usni levak za pregled uva s gu-
menim balonom za kompresiju i de-
kompresiju vazduha nad bubanjskom
opnom. Toynbeeov otoskop je gumena
otrovi
cev kojom se spaja uvo pacijenta s uvom
lekara u cilju auskultacije fenomena
prohodnosti Eustahijeve tube.
otpornost (imunost na infekciju), otpor-
nost domaćina prema infekciji milijar-
dama mikroorganizama zasniva se na
»nespecifičnim« faktorima (fagocito-
za-lozozim-interferon) koji mogu delo-
vati nezavisno od imunološkog stanja i
na specifično stečenom imunitetu, koja
često deluje u .skladu s tim »nespecifič-
nim« činiocima, uveliko povećavajući
njihovo delovanje.
otrovi, supstancije koje dospevaju u orga-
nizam ili se u ovome stvaraju, a prouz-
rokuju neko oštećenje ili poremećaj
neke funkcije, te mogu biti štetne po
zdravlje a ponekad opasne po život; BZ--
otrovi, aminoalkil-estri benzojeve ki-
seline, psihohemijski bojni otrovi upot-
rebljavaju se u obliku aerosola; u orga-
nizam ulaze disajnim organima i hra-
nom; pošto živu silu onesposobljavaju
privremeno, to nisu potrebni prva po-
moć i lečenje; industrijski o., otrovne
supstancije koje se stvaraju pri različi-
tim postupcima proizvodnje (pri dobi-
janju i prerañivanju sirovina i pri izradi
gotovih fabrikata). Industrijski otrovi
dejstvuju na naš organizam u obliku
gasa, para, tečnosti i prašine. Dejstvo
ovih otrova zavisi od koncentracije ot-
rova u vazduhu, od dužine dejstva, od-
nosno od dužine trajanja kontakta izme-
ñu organizma i otrovne supstancije, od
načina, organizacije i racionalizacije
rada, od higijensko-tehničke zaštite u
postrojenjima i radnim prostorijama i
od individualnih faktora, tj. od rezisten-
cije, reakcije i sposobnosti prilagoñava-
nja organizma raznovrsnim štetnim uti-
cajima. Industrijski otrovi'ulaze u orga-
nizam uglavnom putem organa za disa-
nje i preko kože. Ponekad ovi otrovi
prelaze iz usta, nosa i ždrela i u organe
za varenje, u kojima mogu da izazovu
razne promene prema vrsti i načinu dej-
stva otrova. S obzirom na način delova-
nja, industrijski otrovi se dele na narav-
ne, i krvne o., o. metabolizma i otrove koji
nagrizaju.
579
otvor
otvor, v. aditus, apertura, foramen, hiatus,
orificium, ostium.
otvoren prelom, v. fractura complicata.
otvoreni pneumotoraks, v. pneumotho-
rax.
otvoreni radioaktivni izvori, radioaktiv-
ne supstancije u kojih nema obezbeñe-
nja od rasipanja zračenja u okolinu.
Ouabainum, uabain, kristalni glikozid
koji se nalazi u semenu biljke Strophan-
thus gratus i u kori drveta Acocanthera
Ouabaio. Deluje kardiotonički kao
Strophanthosidum K, ali je od ovoga
malo jači (u istim dozama). Daje se
samo intravenski. Sin. Strophanthosi-
dum G, Strophanthinum G.
ovarialis, ovarijalan, jajnički.
ovariotestis, dvopolna žlezda: jedan deo
semenik, drugi deo jajnik.
ovarium, ovarijum, jajnik, jajnjak, parna
ženska polna žlezda koja leži uz bočni
zid male karlice pozadi širokih veza ma-
terice. Za ovu je vezana pomoću jajnič-
kih veza (ligamenta ovarii propria), sa
svoje lateralne strane pomoću lig. in-
fundibulopelvica, najzad se pomoću pe-
ritonealne duplikature medijalno vezu-
je sa zadnjim listom širokih veza. Povr^
šinu jajnika čini jednoslojni epitel iz str.
germinativum ili klicni epitel, ispod
ovog nalazi se tunica albuginea, a ispod
ove folikuli u raznim stepenima razvoja.
U njima su smeštene jajne ćelije (de
Graafov mehurić, jajonosni meškovi).
Pored ovih mtnurića nalaze se šuta tela
(corpora lutea) i corpora albicantia,
koja su stvorena na mestu prsnutih fo-
Ii kula. Stromu jajnika čini vezivno tkivo
bogato krvnim sudovima. O. luči dva
ženska hormona, folikulin (estrogen) i
lutein (progesteron).
ovčje boginje v. varicella.
ovesna veza dražice, veza kojom je draži-
ca pritvrñena za donju ivicu preponske
kosti. Položaj dražice može da bude in-
dividualno različan, tj. manje-više uda-
ljen od preponske kosti i ušća vagine:
umesto 1,5 cm može biti udaljen 2 cm,
pa čak i 3,5 cm.
ovesna veza jajnika, nabor peritonealne
maramice kojim se gornji pol jajnika
drži u trbušnoj duplji.
580
Owenove linije
ovesna veza penisa, veza koja potiče od
simfize preponske kosti i ovojnice pra-
vog trbušnog mišića, pa se zatim deli na
srednja i bočna vlakna. Pozadi ovesne
veze koren penisa se podržava još prać-
kastom vezom koja spaja fasciju penisa
za most.
oviparne životinje izbacuju jaje (»nose«)
iz maternjeg organizma pre ili posle op-
loñenja pa se ono razvija u odreñenoj
sredini, zahvaljujući sopstvenoj rezervi
hrane.
ovlaživanje, v. higroskopija.
ovogeneza, proces postanka, tvorba žen-
skog gameta, jajeta. Mogu se razlikovati
tri faze: umnožavanje matičnih ćelija
(ovogonija), rastenje ovocita nastalih
preobražajem ovogonija i sazrevanje
ovocita, pri čemu se izvrši redukcija
broja hromosoma i obrazuju jaja. V. po-
locit, spermatogeneza.
ovojni, opnaste tvorevine koje se nalaze
oko jajne ćelije ili oko ploda.
ovotestis, polna žlezda koja sadrži istov-
remeno tkivo semenika i tkivo jajnika.
ovula, v. globuli vaginales.
ovula Nabothi, cistički proširene žlezde
materičnog grlića. Postaju kada se zače-
pi izvodni kanal žlezde i imaju izgled
cističkih tvorevina razne veličine, ispu-
njenih žučkastom sluzavom tečnošću.
Obično su veličine prosa do zrna grož-
ña. Nadovezuju se na cervicitis, a neki
ih smatraju posledicom hiperfolikuline-
mije.
ovulacija, »nošenje« jaja: u sisara prska-
nje jajonosnih meškova i izbacivanje jaj-
ne ćelije u toku sazrevanja.
ovulatio, ovulacija, prskanje Grafovog fo-
likula i ispadanje jajeta iz njega. Nastu-
pa obično 12 do 16 dana posle prvog
dana poslednje menstruacije ili, tačnije
15 dana pre prvog dana naredne men-
struacije.
ovulum (dem. od ovum), jajašce, zrela jaj-
na ćelija ili jaje.
ovum, jaje, jajna ćelija, postaje u procesu
ovogeneze sazrevanjem ovocita. V. ovo-
geneza.
Owenove linije, mesta interglobularnog
dentina poredana u redove u dentinu
krunice zuba. Nastaju kao posledica po-
oxaluria
remećaja dentinogeneze. V. dentinum,
dentinum interglobularis.
oxaluria, oksalurija, povećano izlučivanje
oksalne kiseline i oksalata mokraćom.
oxy-, v. oksi.
oxycephalia, oksicefalija. V. turricephalia.
oxydatio, oksidacija, spajanje s kiseoni-
kom ili gubitak vodonika ili gubitak va-
lencionih elektrona, zbog čega se pove-
ćava pozitivna ili smanjuje negativna
valencija.
oxydum, oksid, jedinjenje nekog elemen-
ta s kiseonikom. Oksidi se dele na kise-
le, bazne, amfoterne i indiferentne. Ki-
seli oksidi daju s vodom kiselinu
(2+2=2), bazni oksidi daju
bazu (CaO+H2O=Ca(OH)2), amfoterni
oksidi daju amfoterne elektrolite
(PbO+H2O=Pb(OH)2 ili H2PbCh) a indi-
ferentni oksidi ne reaguju s vodom.
oxygenium, oksigen, O, kiseonik, kisik.
Nemetal, gas bez mirisa i ukusa. Naj-
rasprostranjeniji od svih hemijskih ele-
menata. Nalazi se u vazduhu, pomešan s
azotom. S većinom drugih elemenata je-
dini se gradeći okside. Neophodan je za
život životinja i biljaka. Upotrebljava se
u medicini za udisanje u raznim anoksi-
jama, naročito u arterijskoj (npr. u
pneumoniji), kao i za udisanje prilikom
davanja narkoze gasovima (npr. azot-
oksidulom, etilenom i dr.).V. oxydatio.
Oxytetracyclini chloridum (oksitetracik-
lin-hlorid), antibiotik izolovan iz Strep-
tomyces rimosus, antibiotik širokog
dejstva; oficinalan je prema našoj far-
makopeji.
Oxytetracyclimim, ok'sitetraciklin, anti-
biotik širokog antibakterijskog spektra,
dobija se iz Streptomyses rimosus. De-
luje na gram-pozitivne (osim na M. tu-
berculosis), gram-negativne bakterije,
rikecije, neke spirohete, neke viruse i
neke protozoe i upotrebljava se u leče-
ožiljasti pterigijum
nju infekcija prouzrokovanih ovim kli-
cama. Prema našoj farmakopeji, ofici-
nalni su oksitetraciklin-hlorid (Oxytet-
racyclini chloridum) i oksitetraciklin -
dihidrat (Oxytetracyclinum dihydra
turn).
oxytocin, oksitocin, hormon (v. tamo)
neurohipofize koji se stvara u supraop-
tičkim i paraventrikularnim jedrima, a
putem hipotalamohipofiznog snopa sti-
že u neurohipofizu gde se nakuplja i
odakle se izlučuje.
Oxyuris vermicularis, v. Enterobius ver-
micularis.
ozaena, ozena, hronično oboljenje nosa
praćeno jakom i progresivnom atrofi-
jom nosne sluznice, submukoznog tki-
va, pa čak i njegove koštane podloge. Na
suvoj sluznici dolazi do zapaljenja i do
stvaranja krusta. Od njih se širi neugo-
dan zadah. Etiologija je kompleksna
(oštećenje sfenopalatinih ganglija). Le-
čenje je hirurško i dosta uspešno.
označavanje, v. obeleiavanje.
ozonizacija, postupak koji se upotreblja-
va za dezinfekciju vode za piće. Pri tome
se ozonizovani vazduh mesa s vodom.
Ozonizacija vazduha se vrši u hladnjača-
ma klanica u cilju uspešnijeg konzervi-
sanja mesa.
ozračivanje, dejstvo jonizujućeg zračenja
na odreñeni mehanički ili biološki sis-
tem; spoljašnje o., nastaje od izvora
zračenja van objekta koji se ozračuje, a
unutrašnje o., od izvora koji je u ozra-
čenom objektu ili organizmu; lokalno
o., odnosi se na ozračivanje pojedinih
delova sistema ili organizma, a totalno
ili globalno o. na celokupan sistem
ili organizam.
ožiljačna kila, v. hernia.
ožiljak, v. cicatrix.
ožiljasti entropijum, v. entropium.
ožiljasti pterigijum, v. pseudopterygium.
581
P, hemijski simbol za phosphor, fosfor.
P, oznaka za prefiks peta u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica;15l
peta označava veličinu koja je za IO ,
odnosno za (l 000 000 000 000 000) puta
veća od merne jedinice neke fizičke ve-
ličine. Na primer, PBq (petabekrel), PW
(petavat).
j», oznaka za prefiks piko u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; 2l
piko označava veličinu koja je zalCH ,
odnosno za (0,000 000 000 001) puta ma-
nja od merne jedinice neke fizičke veli-
čine. Na primer, pF (pikofarad), pCi (pi--"
kokiri).
p, oznaka za proton, kad se opisuju nuk-
learne reakcije.
p., u lekarskim receptima skraćenica za
partes, delovi.
p-, skraćenica za para-, oznaka u imenima
benzehovih disupstitucionih derivata
kojom se obeležava da se supstituenti
nalaze u para-položaju, tj. u položaju 1,4.
P32, radioaktivni izotop fosfora, primenju-
je se u obliku natrijum-fosfata za leče-
nje primarne policitemije.
Pa, hemijski simbol za element protacti-
nium koji spada u aktinoide.
PAB, skraćenica za para-amino-benzojevu
kiselinu, koja se nalazi u kompleksu vi-
tamina B.
PABA, skraćenica od para-aminobenzoic-
-acid (para-aminobenzojeva kiselina).
Jedan od faktora iz kompleksa vitamina
B.
PAM-2, v. pralidoksim-hlorid
PAS para-aminosalicilna kiselina. Ima tu-
berkulostatičko dejstvo (sprečava razvi-
582
janje prouzrokovača tuberkuloze).
Upotrebljava se (uvek u kombinaciji sa
drugim tuberkulostaticima) kao lek
protiv tuberkuloze.
PBI131, protein »bound iodine 131<< (engl.) je-
dinjenja joda vezana za131belančevine se-
ruma. Odreñivanje PBI se primenju-je
za ispitivanje tireoidne funkcije posle
davanja dijagnostičke doze radioaktiv-
nog 131joda J131- Povećana koncentracija
PBI u serumu može da ukaže na hi-
perfunkciju štitaste žlezde.
Pd, hemijski simbol za palladium koji spa-
da u platinske metale.
PDK, skrać. za prednje desni kosi ili I kosi
položaj; tada je bolesnik licem ka ekra-
nu, a leñima ka cevi okrenut polulevo,
pa se desnim ramenom oslanja na ek-
ran ili na kasetu sa filmom. Podesan za
rendgensko proučavanje retrokardijal-
nog prostora, leve pretkomore i ascen-
dentne aorte.
Ph., skrać. za Pharmacopoea (farmakope-
ja).
pH (potentia hydrogenii, vodonični eks-
ponent), jeste dekadni logaritam kon-
centracije vodonikovih jona s prome-
njenim znakom. pH je, slično Ch, meri-
Io aktualne kiselosti odnosno bazičnos-
ti. Ako je, npr., ћ*«10-2, pH=2 ltd. U
neutralnom rastvoru pH=7, u kiselom
od O do 7, a u baznom od 7 do 14.
Ph. lug. III, skrać. za Pharmacopoea Iu-
goslavica III, Jugoslovenska farmakope-
ja, III izdanje.
PIF, skrać. za prolaktin-inhibirajući fak-
tor, v. neurohypophysis.
ptL, skrać. za pilula (pilulae).
PLK
PLK skrać. za »prednje levi kosi« ili II kosi
položaj; tada je bolesnik licem ka ekra-
nu, a leñima ka cevi, okrenut poludesno
pa se levim ramenom oslanja na ekran
ili na kasetu s filmom. Podesan za rend-
gensko proučavanje »sve četiri srčane
šupljine«, aortnog luka i prednjeg sre-
dogruña.
PMS, v. gonadotropini. PNA, pariška
nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni
na kongresima anatoma u Parizu 1955. god.
i u Njujorku 1960. godine.
Po, hemijski simbol za element polonijum.
poaz, oznaka P (poise), vansistemska jedi-
nica za dinamičku viskoznost čija je
upotreba posle 1980. god. zakonom za-
branjena, l P = 0,1 Pa s. PPLO
(pleuropneumonia-like-organisms), od svih
ostalih mikroorganizama razlikuju se time
što nemaju ćelijskog zida; to su najmanji
mikroorganizmi koji se mogu kultivisati in
vitro. Izolovani su iz različitih izvora:
ljudi, životinje, biljke, zemljišta i otpadne
vode. Neki izazivaju oboljenja u ljudi i
životinja, dok su drugi deo normalne flore
sluznica. Pripadaju mikroplazma
mikroorganizmima. praecip., skraćenica
za praecipitatus, a,
um (taložen, taložena, taloženo). Pt,
hemijski simbol za element platinu.
pachycholia, pahiholija, nenormalna gus-
tina žuči.
pachydermia, pahidermija, zadebljanje i
stvrdnjavanje kože nastalo hipertrofijom
svih slojeva kao posledica dugotrajnijeg
zapaljenja. V. elephantiasis; p. laryngis,
pahidermija grkljana, beličas-tosiva
zadebljanja sluznice grkljana, suhe i
neravne površine, nepravilno lo-
kalizovana, najčešće u glotisu. Predstav-
ljaju prekancersko stanje koje može da u
tom obliku postoji dug niz godina.
pachymeningitis, pahimeningitis, zapa-
Ijenje tvrde moždane opne; p. cervica-
Hs hypertrophica, zapaljenje, zadebljanje
tvrde moždanice u oblasti vrata koje
dovodi do pritiska na korenove živaca za
ruke i na samu kičmenu moždinu, ušle d
čega dolazi do mlitave oduže tosti ruku, a
spastične oduzetosti nogu; p. externa,
spoljašnji p., nastaje najčešće
pakovanje desni
traumatski; p. haemorhagica interna,
hronični hemoragijski p., nastaje kao
posledica trauma glave, alkoholizma,
infekcije itd.; p. interna, unutrašnji p.,
zapaljenje unutrašnje strane tvrde mož-
danice (gnojno, fibrinozno, putridno).
Nastaje najčešće prelaskom inflamator-
nog procesa s kostiju lubanje.
pachymeninx, pahimeninks, tvrda mož-
danica, v. dura mater.
pachynema, pahinema, treći stadijum
profaze u I mejoznoj deobi, kada spare-
ni hromosomi postaju jasnije vidljivi.
pachyonychia, pahionihija, zadebljanje
nokatne ploče. Sin. onychauxis.
pachyperitonitis, pahiperitonitis, perito-
nitid\sa zadebljanjem peritoneuma.
pachypleuritis, pahipleuritis, v. fibrotho-
rax.
pačji hod, v. hod.
padavica, v. epilepsija.
paedatrophia, pedatrofija, atrofija odoj-
četa, tj. treći stadijum atrofije odojčeta
u kojem je iščezla svaka rezerva masti,
pa i ona lokalizovana na obrazima u ob-
liku Bichatovih jastučića. V. athrepsia.
paederastia, pederastija, polni snošaj
muškarca s dečakom. Sin. paedicatio. V.
homoseksualnost.
paedicatio, v. paederastia.
paedophilia, pedofilija, ispoljavanje po-
Inog prohteva prema nezreloj deci. Pe-
dofilna crta postoji, kao znak degradaci-
je erotskog objekta, u staraca, a perverz-
nom postaje kad se javi u muškarca u
punoj polnoj aktivnosti. Zadovoljavanje
pedofilnog prohteva vodi obično silova-
nju.
Pagetova bolest, v. bolest, osseitis.
pajajnik (parooforon), ostatak epitelnog
delâ Wolffovog tela u jajniku odrasle
žene (epoophoron, Rosenmüllerov or-
gan). V. zastranjeni sud.
pakovanje desni, terapijska metoda za Ie-
čenje zapaljenjskih procesa desni u ko-
joj se one za duže ili kraće vreme prekri-
vaju naročitim masama.Svrha pakova-
nja je da, slično zavoju, štiti desni od po-
vreñivanja, da ih imobiliše, spreči nago-
milavanje ostataka hrane i bakterija na
desnima, omogući primenu i duže dej-
stvo nekih lekova i potpomogne suzbija-
583
palac
nje zapaljenja desni; p. d. masama za
privremeno zatvaranje zuba, to je naj-
češće korišćena vrsta pakovanja. Ostav-
lja se na mestu primene 24 časa i može
da se ponovi nekoliko puta po potrebi;
p. d. parafinom, primenjuje se rede,
naročito u lečenju progresivnih paro-
dontopatija. Pakovanje se unosi u gingi-
valne džepove i preko desni; p. d. cin-
koksid-eugenol vatom, služi kao zavoj
za prekrivanje ogolićene površine desni
posle gingivektomije. Omogućava neo-
metanu epitelizaciju. Može se ligirati
koncem. Posle 7 dana se skida a po po-
trebi se ponavlja. Umesto eugenola
može se zamešati uljem karanfilića. Po-
što se stavlja pod pritiskom služi i za he-
mostazu; p.d.gotovim pastama, jed-
nostavnije je jer se masa iz tube ili teg-
lice odmah može koristiti za pakovanje.
Sin. zavoj desni
palac (prst na ruci i nozi), v. hallux, pollex.
palatalis, nepčan, v. palatinalis.
palatinalis, nepčan, pripada nepcu ili se
odnosi na njega. Sin. palatalis.
palatinus, nepčani, npr. os palatinum,
nepčana kost.
palatorrhaphia, palatorafija, hirurška in-
tervencija u cilju ispravljanja nepca u
palatoshizi.
palatoschisis, palatoshiza, rascepljenost
nebaca kao posledica poremećenog raz-
vitka. Obično je p. udružena sa zečjom
usnom. V. labium leporinum; p. occul-
ta, rascepljenost muskulature mekog
nepca, ali je rascep presvoñen usnim i
nosnim slojem sluznice. Na prvi pogled
nepce izgleda intaktno, mada je govor
unjkav.
palatum, nepce, gornji zid usne duplje: p.
durum, tvrdo nepce zahvata prednje
dve trećine nepca i sadrži koštane ploči-
ce; p. molle, meko nepce, zauzima za-
dnju trećinu nepca i sadrži mišiće koji
kontrakcijom pri gutanju pdižu meko
nepce i dodirujući ispupčenje na za-
dnjem zidu ždrela grade pregradu izme-
ñu gornjeg i srednjeg sprata ždrela,
čime sprečavaju da hrana iz usne duplje
dospe u nosnu duplju.
PaIić-banja, banja na severnoj obali jeze-
ra Palić, 7 km istočno od Subotice, na
584
palpebra
105 m n.v. Njen klimat deluje sedativno.
Voda iz jezera (leti, 18°-28°C), slabo mi-
neralisana i alkalna, koristi sé u kupati-
lu. Koristi se i lekovito blato iz jezera. U
ovoj banji se lece: hronična reumatička
oboljenja zglobova i mišića, neuralgije i
hronična oboljenja ženskih polnih orga-
na. Banja je oporavilište, odmaralište i
letovalište.
palladium, Pd, paladijum, hemijski ele-
ment, pripada grupi platinskih metala.
palliativa, palijativna sredstva, ona koja
olakšavaju tegobe, ali ne lece bolest. V.
simptomatska terapija, therapia.
pallidus, bled, npr. globus pallidus, bledi
deo sočivastog jedra.
palma manus, središna jama na prednjoj
strani šake, tj. na dlanu.
palmaris, palmaran, dlanski, ono što pri-
pada dlanu.
palor, bledilo, bleda boja kože i sluznica,
znak malokrvnosti ili posledica slabije
cirkulacije krvi u krvnim sudovima
kože (spazam krvnih sudova, pad kr-
vnog pritiska).
palpacijska perkusija, v. percussio.
palpatio, palpacija, pipanje, osećanje ru-
kom; vršenje lakog pritiska prstima na
površini tela u cilju utvrñivanja čvrsti-
ne, oblika, i drugih osobina organa koji
se nalaze ispod ruke, odnosno šake koja
palpira. P. služi i za procenjivanje oset-
Ijivosti ili bola na mestu na kome se vrši;
p. bimanualis, bimanualna palpacija,
palpacija obema šakama; p. bimanua-
lis baseos oris et mandibulae, (stom.)
dvoručno pipanje poda usne duplje ili
donje vilice: jednom rukom ispod donje
vilice a drugom u ustima, radi utvrñiva-
nja prisustva preloma vilice, ciste, tu-
mora itd.
palpebra, očni kapak, kožni nabor ispred
očne jabučice, gornji i donji kapak (pal-
pebra superior et inferior). Sadrži fib-
roznu pločicu (tarsus) koja mu daje čv-
rstinu. Zadnja strana kapka obložena je
sluznicom (tunica conjunctiva palpeb-
rarum). U oba kapka nalazi se kružan
mišić (m. orbicularis oculi) koji svojom
kontrakcijom priljubljuje kapke i zatva-
ra oko. U kapku se nalaze lojne i znojne
žlezde koje se otvaraju izvodnim kanali-
palpebralis
ma na slobodnoj ivici kapka. Prednje
usne slobodnih ivica kapaka obrasle su
kratkim dlakama nazvanim trepavice
(cilia).
palpebralis, palpebralan, kapačni, koji se
odnosi na kapak.
palpirati, v. palpatio.
palpitatio, palpitacija, vrlo ubrzan rad
srca kojeg bolesnik oseća. Palpitacija
može biti ritmična ili aritmična.
pamćenje, sposobnost fiksiranja- organi-
zovanja, zadržavanja i reprodukcije jed-
nom doživljenih psihičkih sadržaja.
Faze p. su: upamćivanje, zadržavanje i
reprodukcija, odnosno prepoznavanje -
rekognicija.
pampiniformis, oblika vinove lozice na
čokotu, uvrnut, kitnjast, npr. plexus
pampiniformis, venski splet semene vr-
pce u muškarca.
panagglutinatio, panaglutinacija, meñu-
sobno slepljivanje eritrocita serumom
svake krvne grupe, najčešće posledica
bakterijske infekcije.
panangiitis, zapaljenje koje zahvata sve
slojeve krvnog suda.
panaritium, panaricijum, prišt, gnojno za-
paljenje prstiju i šake izazvano gnojnim
bakterijama, koje prodiru veoma često
kroz neznatne povrede kože; duboki p.,
p. tendinosum: gnojno zapaljenje omota-
ča tetiva prstiju, flegmona fascijalnih
prostora dlana i meñuprstnih flegmona.
Hirurška intervencija treba da je bla-
govremena kako ne bi došlo do većih i
trajnih oštećenja (nekroza tetive, kon-
traktura prsta) radne sposobnosti; po-
vršni p., p. cutaneum, kožni panarici-
jum; p. subcutaneum, potkožni panarici-
jum; p. subunguale, p. paraunguale (pa-
ronychia), gnojno zapaljenje ispod nokta
i oko nokatne kožice i korena nokta.
panarteritis, zapaljenje svih slojeva zida
arterija.
panarthritis, panartritis, zapaljenje svih
zglobova ili zapaljenje svih delova jed-
nog zgloba.
pancarditis, pankarditis, difuzno zapalje-
nje srca, koje zahvata perikard, mio-
kard i endokard.
Pancoastov sindrom, v. Pankoastov sin-
drom.
pancreatitis
Pancoastov tumor, naziv po autoru, koji
je opisao kliničku sliku karcinoma vrha
pluća s bolom oko ramena, sa zrače-
njem prema ruci, Homerovim sindro-
mom (jednostrani enoftalmus, mioza,
ptoza i anhidroza), kao i atrofijom miši-
ća ruke i šake. Ovaj karcinom vrha plu-
ća izgleda da potiče od završnih bron-
hiola i prožima vratni simpatični gan-
glion i bronhijalni splet.
pancreas, pankreas, gušterača, žlezda tr-
bušne duplje, koja leži iza želuca, a isp-
red I i II slabinskog pršljena. Glava p.
obgrljena je vijugom duodenuma. Njen
izvodni kanal uliva se u duodenum. U p.
postoje i ostrvca ćelije koje sačinjavaju
njegov endokrini deo; p. svoj egzogeni
sekret izlučuje u dvanaestopalačno cre-
vo sudelujući na taj način u procesima
varenja. Endokrina funkcija pankreasa
sastoji se u stvaranju insulina. V. insu-
lin; p. cysticum, cistični pankreas, stva-
ranje mnogobrojnih cista u pankreasu
usled poremećaja u razvoju izvodnih
kanalića pankreasa, zatvaranja njiho-
vog lumena i zadržavanja sekreta. Ova
promena često je kombinovana sa cis-
tičnom jetrom, cističnim bubrezima i s
pojavom angioma i stvaranjem cista u
malom mozgu.
pancretalgia, pankreatalgija, bol u pan-
kreasu.
pancreatectomia, pankreatektomija, od-
stranjivanje pankreasa operativnim pu-
tem.
pancreaticoduodenostomia, pankreati-
koduodenostomija, anastomoza Wir-
sungovog kanala ili presečenog pan-
kreasa s duodenumom.
pancreaticojejunostomia, pankreatiko-
jejunostomija, anastomoza Wirsungo-
vog kanala ili presečenog kraja pan-
kreasa s jejunumom.
pancreaticus, pankreatičan, koji pripada
pankreasu, npr. ductus pancreaticus,
pankreasni kanal.
pancreatitis, pankreatitis, zapaljenje guš-
terače; p. acuta, p. koji može nastati u
toku infektivnih bolesti ili prelaskom
infekcije u gušteraču metastatski ili sa
žučnih puteva u holelitijazi; p. chroni-
ca, p. koji nastaje u gojaznih osoba, ar-
585
pancreatoduodenectomia
teriosklerotičara i sifilitičara; može biti
uzrok nekroze pankreasa, ponekad i di-
jabetesa.
pancreatoduodenectomia, pankreato-
duodenektomija, odstranjivanje glave
gušterače s duodenumom ili celog pan-
kreasa s* duodenumom, obično zbog
karcinoma pankreasa.
pancreatoduodenostomia, pankreato-
duodenostomija, v. pancreaticoduode-
nostomia.
pancreatographia, parikreatografija, ub-
rizgavanje hidrosolubilnog kontrasta u
laparotomijom otkriveni pankreas od-
nosno u njegov kanal radi rendgenskog
snimanja.
pancreatolithectomia, pankreatolitekto-
mija, uklanjanje kamenaca iz pankreasa
hirurškim putem.
pancreatolithiasis, pankreatolitijaza, pri-
sustvo kamenaca u kanalima ili paren-
himu pankreasa.
pancreatotomia, pankreatotomija, incizi-
ja na pankreasu u slučaju apscesa ili Ii-
tijaze u njemu.
pancytopenia, pancitopenija, smanjenje
ćelija svih krvnih loza u perifernoj krvi.
Najčešće je izazvana aplazijom kostné^
srži. Sin. anaemia aplastica; p. congeni-
talis, Fankonijev sindrom.
pancvtosis, pancitoza, povećanje ćelija
svih krvnih loza u perifernoj krvi.
pandemija, naglo širenje neke epidemije
na velikom prostranstvu - na više drža-
va, ceo kontinent ili više kontinenata.
Pandyjeva reakcija, v. reakcija.
panel-diskusija, način diskutovanja o od-
reñenom medicinskom problemu, u
kome učestvuje više stručnjaka, dok je-
dan od njih, najbolji poznavalac pitanja
(u svojstvu moderatora) usmerava dis-
kusiju.
panflebitis, v. panphlebitis,
panhypopituitarismus, panhipopituita-
rizam, v. morbus Simmonds i v. syndro-
ma Sheehan.
panmyelopathia, panmijelopatifa, pore-
mećaj ćelija svih krvnih loza u kostnoj
srži; p. constitutionalis infantilis, Fan-
konijev sindrom.
panmyelophtisis, panmijeloftiza, aplas-
tička anemija. V. anaemia.
586
pantoskopska stakla
panniculitis, panikulitis, zapaljenje po-
tkožnog masnog tkiva. U Pfeifer-Christi-
jan-Weberovoj bolesti dolazi do formi-
ranja recidivantnih potkožnih čvorova,
praćenih povišenjem telesne temperature,
kao posledicom hematogene dise-
minacije iz nekog infektivnog žarišta. U
lipogranulomatosis subcutanea Roth-
mann-Makai javljaju se kontinuirano
manji čvorovi u potkožnom masnom
tkivu bez temperature (u kahektičke
dece). panniculus adiposus, masno
jastuče, sloj
potkožnog masnog tkiva. V. subcutis.
pannus, panus, znak reparacije koji se sre-
će u težim zapaljenjima rožnjače. Povr-
šinski i duboki krvni sudovi prodiru u
rožnjaču, vukući granulaciono tkivo, te
stvaraju panus. Prema poreklu postoje: p.
degenerativus, razvija se na šlepom oku,
npr., u slučaju glaukoma apsolu-tum; p.
scrophulosus, u slučaju kerati-tis
skrofuloza; p. trachomatosus, u slučaju
trahoma. Prema kliničkom izgledu
postoje: p. crassus s. carnosus, debeo,
mesnatog izgleda, bogat krvnim sudovima;
p. tenius, nežan panus, s malo krvnih
sudova.
panophthalmia, v. panophthalmitis.
panophthalmitis, panoftalmitis, gnojno
zapaljenje celokupnog sadržaja očne ja-
bučice. Uzroci: povreda, operacija, sep-
tikemija, ili nastaje metastatičkim pu-
tem. Ishod je gubitak očne jabučice.
panphlebitis, panflebitis, zapaljenje sva
tri sloja zida vene. pansinusitis,
pansinuzitis, zapaljenje svih
paranazalnih šupljina. pantljičara,
parazit (odrasli) u vidu trake različite
dužine. Sastoji se iz glavenog dela
(scolex), vrata i tela (strobila). TeIo je
izdeljeno u člančiće. U svakom od njih
nalaze se i muški i ženski polni organi.
Prema tome pantljičare su hermaf-roditi.
V. taenia.
pantljika, materična, ligamentum teres
uteri, veza koja potiče sa svake strane
materice do prednjeg trbušnog zida,
prolazeći kroz preponski kanal sve do
velikih usana stidnice i bručika.
pantoskopska stakla, v. stakla.
pantotenska kiselina
pantotenska kiselina, hidrosolubilni vi-
tamin. Koenzim A, fiziološki aktivni ob-
lik pantotenske kiseline, igra vrlo važnu
ulogu u metabolizmu kao koenzim za
niz različitih reakcija koje katalizuju en-
zimi.
panuveitis, zapaljenje koje istovremeno
zahvata sve delove uveje: dužicu, cilijar-
no telo i sudovnjaču.
Panzerherz, (nem.) pancirsko,.oklopljeno
srce, srce koje se nalazi u perikardu u
kojem su staložene soli kalcijuma. V. pe-
ricarditis calcificans.
papagajska bolest, v. ornitosis.
papatačijeva groznica, v. febris papatacl
Papaver somniferum, mak. Osušen sok
nezrelih čahura maka je opijum, koji sa-
drži više alkaloida od kojih su terapijski
najvažniji morfin, kodein i papaverin.
papaverin, alkaloid iz opijuma; olabavlju-
je glatke mišiće, naročito mišiće arteri-
ja. Prema našoj farmakopeji, oficinalna
je so papaverin-hlorid (Papaverini chlo-
ridum). Upotrebljava se kao spazmoli-
tičko sredstvo.
papilla, bradavica, kvržica; p. ñentalis,
deo zubne klice mezodermalnog porek-
la iz koga se stvara dentin. Istovremeno
je preteča zubne pulpe. Sin. organon
dentinus. V. membrana eboris; p. inter-
ñentalis, meñuzubna papila, deo desni
smešten izmeñu dva susedna zuba, koji
ispunjava meñuzubni prostor koronar-
no do kontaktne tačke. Sastavljena je od
dve papile (vestibularne i'oralne), obli-
ka kupe, meñusobno povezane prevo-
jem koji odgovara kontaktnoj tački. Sin.
p. meduzubna, meso meduzubno; p. ner-
vi s. fasciculi optici, papila vidnog živ-
ca, mesto na kome nervna vlakna mrež-
njače napuštaju očnu jabučicu i čine
vidni živac. Leži nazalno od žute mrlje i
ima lako ovalan oblik, veličine je
1,5 mm. Boja papile razlikuje se od boje
ostalog očnog dnau Centar je nešto udu-
ben i tu ulaze odnosno izlaze iz očne ja-
bučice arterija i centralna vena retine.
papillaris, papilaran, koji pripada brada-
vici, bradavičast, npr. m. papillaris, pa-
pilarni mišići u srcu.
papilitis, papillitis, zapaljenje inträoku-
larnog dela vidnog živca. Odnosi se na
paprat
papilu i deo živca neposredno iza nje.
Oftalmoskopom se vidi daje papila ote-
čena, zbrisanih granica, hiperemična.
Praćen je padom oštrine vida i ispadom
u vidnom polju. Uzroci: pored opštih uz-
roka mogu postojati i lokalni (uveitis,
retinitis, horioiditis).V. neuritis n. optici.
papilloma, benigna neoplazma poreklom
iz epitela koja se u vidu resica izdiže iz-
nad površine epitela, naleže na osnovi-
cu koju čini veoma nežna vezivnovasku-
larna stroma; p. laryngis, papilom gr-
kljana, izrastaj koji u odraslih osoba, a
naročito u srednjih i starijih godišta
predstavlja prekancersko stanje. Malig-
na alteracija prividno benignog tumora
otkriva se ponovljenim biopsijama i
mikroskopskim pregledom. U tim go-
dištima se samo u retkim slučajevima
radi o pravom benignom izrastaju. U
male dece javlja se juvenilni papilom gr-
kljana (p.l.iuvenile) koji ima virusnu
etiologiju, pa se zbog čestih ekstrakcija
obično ne može da izbegne traheotomi-
ja. Bujanje ovog izraštaja obično presta-
je posle puberteta.
papilomakularni snop, deo nervnih vla-
kana mrežnjače koji se u vidu snopa
pruža izmeñu papile vidnog živca i ma-
kule. Ovi neuriti čine najkraći horizon-
talni put izmeñu papile i žute mrlje. Ula-
ze u temporalne kvadratne papile. Ne-
posredno iza papile ovaj snop zauzima
temporalnu polovinu vidnog živca, a
idući prema centralnom nervnom siste-
mu sve više se približava centralnim de-
lovima vidnog živca.
papillomatosis cutis carcinoides Got-
tron, kvrgava bujanja na donjim ekstre-
mitetima na bazi venske insuficijencije
ili trauma.
papir, artikulacioni, (stom.) trake od har-
tije pravougaonog ili potkovičastog ob-
lika, sa slojem boje ili voska na jednoj ili
obe strane. Ako se umetne izmeñu zuba
gornje i donje vilice, boja se lako preno-
si na zube. Služi za obeležavanje onih
mesta na zubima koja dolaze u kontakt
sa zubima iz suprotne vilice u raznim
položajima i pokretima. Sin. hartija arti-
kulaciona, papir indigo (stom.).
paprat, muška, v. Aspidium Filix mas.
587
paprika
paprika, v. Fructus Capsici.
papula, primarna eflorescencija u vidu
malog, čvrstog, mahom zaravnjenog iz-
dignuća, veličine sočiva i većeg. Nastaje
ćelijskom infiltracijom.
papulonekrotički tuberkulid, mali čvori-
ći u koži, pretežno lokaiizovani na opru-
začkim stranama ekstremiteta, koji se
javljaju na mahove, centralno se stapaju
i zaceljuju belim, kružnim ožiljcima.
Sin. tuberculosis papulonecrotica.
papulozan, koji ima oblik papule.
papulozni sifilid, sifilisna tvorevina u se-
kundarnom stadijumu papuloznog obli-
ka.
papvraceus, sličan hartiji, tanak kao har-
tija, npr., lamina papyracea, lateralni
zid labirinta sitaste kosti.
Paquelinov termokauter, aparat za ispa-
ljivanje (kauterizaciju) koji se sastoji od
šupljeg platinskog noža ili igle, koji se
zagreju na plamenu; zatim ih mešavina
benzinske pare i vazduha, koja kroz njih
prouče, održava u usijanom stanju.V.
termokauter.
para, v. vapor.
para-, u složenicama označava da je neštox
pored nečega, nešto slično nečemu ili
nešto što je sporedno npr. paranazalne
duplje, duplje koje se nalaze pored nos-
ne duplje.
para-aminobenzojeva kiselina, v. PABA.
para-aminohipurna kiselina (PAH), je-
dinjenje koje se koristi za odreñivanje
zapremine plazme koja proñe kroz bub-
rege za odreñeno vreme, budući da se
plazma koja prolazi kroz bubrege u po-
tpunosti očisti (oslobodi) ovog jedinje-
nja.
paracentesis, paracenteza, mala poluk-
ružna incizija kroz zadnju polovinu bu-
banjske opne u cilju ispražnjavanja se-
roznog ili gnojnog eksudata iz bubanj-
ske duplje. Sin. miringotomija.
paracentrična inverzija, v. inversio.
Paracetamolum (paracetamol), v. aceta-
minofen.
Paracolobacterium, porodica Entero-
bacteriacae.
paracolpium, parakolpijum, okolna tkiva
usmine, loža usmine.
588
paraformaldehid
paracusis, parakuzija, svako izobličenje
osećaja sluha; p. WiIUsIi1 bolji osećaj
sluha u bučnoj sredini.
paradidymis, paradidim, v. Giraldesov or-
gan.
paradoksni pokreti donje vilice, u is-
tostranom prelomu kondila i tela man-
dibule do okluzije prvo dolazi u predelu
poslednjih zuba na povreñenoj strani, a
daljim zatezanjem mišića zatvarača bra-
da se ne približava gornjoj vilici, već se
od nje udaljuje.
paradysenteria, paradizenterija, dijareja
koja liči na blag oblik dizenterije.
paraesthesia, parestezija, osećaj utrnu-
losti, bockanja, toplote ili hladnoće,
svraba, miljenja mrava pod kožom u ob-
lasti oživčenoj pojedinim kožnim živci-
ma ili njihovim granama. Može biti pro-
uzrokovan, kako patološkim procesima
u perifernim živcima, tako u procesima
u višim živčanim centrima; p. nn. inf-
raorbitalis, alv. inferioris et menta-
lis, utrnulost inervacionog područja
ovih nerava, privremena ili trajna; po-
sledica je preloma gornje vilice, košta-
nog dela poda orbite, donje vilice, he-
matoma u kanalu nerva, tumora kosti i
dr.
paratzofagusna dijafragmatska herni-
ja, v. hernija.
parafimoza, v. paraphimosis.
paraffinoma, parafinom, naziv za oblik
zapaljenja pluća koje se javlja u vidu tu-
mora koji se najčešće lokalizuje oko hi-
lusa pluća, a odlikuje se pojavom fibroz-
nog ožiljka u kome se može dokazati
prisustvo parafina.
Paraffinum, parafin, svaki zasićeni ugijo-
vodonik metanskog reda. Meki parafin,
koji se topi na 36-4O0C, koristi se u koz-
metici, u potkožnim injekcijama, radi
korigovanja deformacije lica, ili za otk-
lanjanje bora na licu; P. liquidum, tečni
parafin, služi kao laksantno sredstvo
(oficinalan je prema našoj farmakopeji),
za spravljanje lekovitih masti i suspenzija
nerastvorljivih lekova. P. solidum, smeša
čvrstih ugljovodonika. V. ceresin.
parafinsko kupanje, v. kupanje.
paraformaldehid, polimerizacioni proiz-
vod formaldehida. Zagrevanjem osloba-
paraganglioma
da formaldehid, te služi za dezinfekciju
prostora.
paraganglioma, paragangliom, neoplaz-
ma koja anatomski nastaje van hromafi-
nog tkiva, nadbubrežnih žlezda, a čine
je zrele ćelije koje su po morfološkom
izgledu slične ili identične sa ćelijama
koje grade srž žlezda. Postoji benigni i
maligni oblik ovih neoplazmi; p. inter-
caroticum, tumor karotisnog glomusa;
p. medularis, tumor tkiva srži nadbub-
režnih žlezda. Sin. pheochromocytoma.
paraganglion, organ koji je po položaju i
poreklu u vezi sa simpatičkim živčanim
sistemom. Sadrži ganglijske ćelije, vlak-
na i hromafine ćelije bogato vaskulari-
zovane, npr. g. suprarenale, srž nadbub-
režne žlezde; p. aorticum abdominale,
Zuckerkandlov paraganglion koji zakr-
žljava u odrasle osobe; p. cardiacum,
srčani paraganglion, u predelu venačne
arterije i pretkomore.
parageusia, parageuzija, poremećena ili
izmenjena percepcija ukusa.
paragranuloma, paragranulom, najblaži
oblik Hodgkinove bolesti u kojeg postoje
u limfnim žlezdama samo limfociti i
plazmociti i retke Reed-Sternbergove
ćelije.
parahaemophilia, parahemofilija, hemo-
ragijski sindrom izazvan naslednim
manjkom V činioca koagulacije.
parahidrosis, parahidroza, sekrecija zno-
ja nenormalnog sastava: brom-, chrom-,
heam-, urhidrosis.
parakeratosis, parakeratoza, nepotpuno
orožavanje ćelija epiderma; klinički se
ispoljava deskvamacijom, a histološki
se u ćelijama rožastog sloja vide jedra.
parakinesis, parakineza, nepravilan po-
kret nastao usled nedostatka koordina-
cije. V. ataxia, koordinacija.
paralaksa, prividno pomeranje nekog
predmeta što nastaje pri promeni polo-
žaja posmatrača. I obratno, prividno po-
meranje uočenog predmeta pri prome-
ni položaja svetlosnog izvora (npr. rend-
genske cevi).
Paraldehydum, paraldehid, polimeriza-
cioni proizvod acetaldehida, bistra, bez-
bojna tečnost, svojstvena mirisa, nepri-
paralysis
jatna i oštra ukusa. Upotrebljava se kao
hipnotičko sredstvo.
paralelometar, (stom.) mehanička napra-
va za merenje nagnutosti prirodnih
zuba, ucrtavanje protetskog ekvatora
na radnom modelu i ubacivanje preciz-
nih atečmena u stomatološke nadokna-
de izmodelovane u vosku. Električni i
turbinski paralelometar koristi se u
»frez«-tehnici, odnosno pri kombinova-
nju fiksnih i pokretnih zubnih proteza.
paralitičar, (1) onaj koji je oboleo od odu-
zetosti, paralize; (2) oboleli od progre-
sivne paralize. V. paralysis progressiva.
paralitički ileus, v. ileus.
paralitički toraks, v. thorax.
paralyticus, paralitičan, (1) koji je oduzet;
(2) koji se odnosi na progresivnu para-
lizu. V. paralysis progressiva.
paralysis, paraliza, oduzetost, gubitak
neke živčane funkcije (oduzetost mišića
inervisanih motornim živcem, presta-
nak sekrecije). Može biti organska, pro-
uzrokovana anatomskom lezijom živca
ili viših živčanih centara ili samoga mi-
šića, ili može biti funkciona, kada postoji
oduzetost uz potpunu anatomsku
očuvanost svih odgovarajućih organa.
V. hysteria; p. agi tans, oboljenje pri
kome postoje degenerativne promene u
supkortikalnim jezgrama (globus palli-
dus i substantia nigra). Nastaje pri kraju
četvrte i pete decenije; po nekima je po-
sledica ranog starenja navedenih delo-
va mozga. Klinički se ispoljava tzv. Par-
kinsonovim sindromom. Sin. Parkinso-
nova bolest; p. akomodacije, gubitak
sposobnosti oka za akomodaciju usled
paralize cilijarnog mišića zbog čega oko
ne može da vidi bliske predmete. Uzroci
su: kontuzije očne jabučice, trovanja
(atropinom, botulizam), ukapavanje Ie-
kova u oko (atropin i si.), zarazne bolesti
(najčešće difterija), sifilis mozga, tabes
i progresivna paraliza; alkoholi-carska
p., oboljenje koje se javlja u al-
koholičara i po simptomima podseća na
progresivnu paralizu; p. ascendens, v.
Landryjeva p.; atrofička p., oduzetost
koja se javlja s atrofijama mišića. Nasta-
je usled oštećenja perifernog motornog
neurona; p. bulbaris progresiva, pro-
589
paralysis
gresivna bulbarna paraliza, oduzetost
mišića inervisanih bulbarnim živcima
usled degeneracije njihovih jezgri. Po-
stoje poremećaji gutanja, govora, žvata-
nja i mimike, fibrilarni trzaji i atrofija
mišića jezika. Obično je završni stadi-
jum progresivne spinalne mišićne atro-
fije (Aran-Duchenne) ili amiotrofičke Ia-
teralne skleroze. V. poliomyelitis, sclero-
sis lateralis amyotrophica, i pseudobulba-
ris; p. cerebralis infantilis, cerebralna
dečija oduzetost, paraliza koja obuhvata
sledeće tipove: (1) diplegia spastica
infantilis, ili Littleova bolest; (2) hemip-
legia spastica, usled poroñajne traume
ili encefalitisa; (3) kdngenitalna obost-
rana hemiplegija (naročito je pogoñena
ruka) i (4) ekstrapiramidni sindrom;
Erbova p., oduzetost mišića inervisanih
ograncima gornjeg dela (korenovi Cs i
Ce) brahijalnog spleta (m. deltoi-ñeus
biceps, m. brachialis int. i m. spi-nator
longus). Nastaje najčešće usled
poroñajne traume novoroñenčeta. Ispo-
Ijava se odsustvom tetivnih refleksa, at-
rofijom, poremećajima u reakcijama na
električne nadražaje, hipestezijom. Sin.
Duchenne-Erbova p., p. obstetricalis; pv
glasnice (glotisa), nepokretljivost jedne
ili obeju glasnih žica. Glasna žica može
biti u paramedijanom položaju (p. m.
posticusa) ili u intermedijanom položaju
(kadaverozni položaj). Pri prvom
položaju postoje teškoće pri disanju, pri
drugom teškoće pri fonaciji; Klump-
keova p., oduzetost donjeg dela cervi-
kalnog pleksusa, usled čega se oduzimaju
i atrofišu mali mišići šake (što dovodi do
obrazovanja kandžaste šake) i flekso-ri
podlaktice. Ako su korenovi povreñe-ni
(najčešće pokidani usled pada, poro-
ñajne traume itd.), pre nego što se od njih
izdvoje rami communicantes dolazi i do
Claude-Bernard-Hornerovog sindroma;
Landryjeva p., oduzetost koja zahvata
najpre stopala, pa se postepeno penje
zahvatajući ruke i završava se oduzetoš-
ću životnih centara u bulbusu. Može
biti različitog porekla (mijelitis, polio-
myelitis, polineuritis) i različite etiolo-
gije (toksičke, infektivne). Sin. p. ascen-
dens; p. mokraćne bešike, v. cystopa-
590
paralysis
ralysis; p. nervi facialis, oduzetost faci-
jalnog živca. Simptomi su: zbrisane
bore odgovarajuće polovine čela, nemo-
gućnost zatvaranja oka, opušten donji
kapak, obrisana nazolabijalna bora,
spušten ugao usta, opušten obraz, sma-
njeno lučenje pljuvačke i, često, ošteće-
na percepcija ukusa na prednje dve tre-
ćine odgovarajuće strane jezika. Pri po-
kušaju pokazivanja zuba odgovarajući
ugao usta je nepokretan. Pri supranuk-
learnoj (centralnoj) oduzetosti facijal*
nog živca zahvaćena je samo muskula-
tura usana na strani suprotnoj leziji. Naj-
češći neposredni uzrok p.n.f. je kom-
presija usled edema u uzanom košta-
nom kanalu kroz koji prolazi facijalni ži-
vac. Etiologija je reumatička, toksičko-
infektivna, otogena i traumatska. V. Ia-
gophthalmus, Bellov fenomen (pod
znak). Sin. prosopoplegia, monoplegia /a»
cialis; p. obstetricalis, poroñajna odu-
zetost, oduzetost u novoroñenčeta pro-
uzrokovana poroñajem. Nastupa zbog
pritiska na živce i živčane spletove ili
zbog njihovog istezanja za vreme poro-
ñaja. P.O. može da nastupi u predelu n.
facijalisa ili gornjih ekstremiteta. Postoji
gornja oduzetost brahijalnog spleta
(tip Erb-Duchenne) i, rede, donja odu-
zetost tog spleta (tip Klumpke); p. pro-
gressiva, progresivna paraliza, duševna
bolest koja se javlja u malog broja si-
filitičara (uprkos lečenju) 3-30 godina
posle infekcije. Patološkoanatomski po-
stoje zapaljenjske i degenerativne pro-
mene u kori frontalnih režnjeva. Klinič-
ki se ispoljava somatskim promenama:
Argyll-Robertsonov znak, dizartrija, pe-
ribukalne fibrilacije, u početku gojenje,
zatim teška kaheksija, poremećaj ruko-
pisa, kao i psihičkim poremećajima: teš-
ka demencija, poremećaj pamćenja i eu-
forija. Oblici p. p. su: ekspanzivni (kla-
sični), agitirani i dementni; p. p. juveni-
lisf oboljenje nastalo usled kongenital-
nog sifilisa izmeñu 3. i 30. godine života.
V. taboparalysis; p. pseudobulbaris,
pseudobulbarna paraliza, oduzetost
bulbarnih živaca centralnog, supranuk-
learnog porekla. Posledica je oštećenja
kortikobulbarnih putanja u obema he-
paramedicinski
misferama, najčešće usled arterioskle-
roze. Mahifestuje se poremećajima gu-
tanja, žvakanja, govora i mimike, i prisil-
nim plačem i smehom; spinalna p.,
oduzetost usled oboljenja kičmene
moždine.
paramedicinski, što je u sporednoj vezi s
medicinom; što liči na medicinu, ali pri-
pada nekoj drugoj oblasti nauke ili ljud-
ske delatnosti.
parametadion, derivat oksazolidina, an-
tiepileptičko sredstvo protiv male epi-
lepsije.
parametri] um, parametrijum, vezivno
tkivo oko materice, izmeñu dva lista ši-
roke materične veze.
paramimija, mimičko izražavanje raspo-
loženja suprotnog onom koje se doživ-
Ijuje (smeh pri doživljavanju tuge) u shi-
zofreniji.
paramnesia, paramnezija, poremećaj pri
kome se ne razlikuje ono što je upamće-
no od onog što je samo zamišljeno (od
tvorevina mašte); identifikujuća p., v.
deju vu.
paramolar, prekobrojni zub koji se nalazi
bukalno od niza molarnih zuba.
paramyoclonus multiplex, paramioklo-
nus, retko oboljenje nepoznate etiologi-
je u odraslih, obeleženo naglim kon-
trakcijama mišića koje obično ne izazi-
vaju pokrete u zglobovima. Najčešće su
zahvaćeni pojedini mišići na ekstremi-
tetima. Voljom se za kratko vreme
mogu obustaviti, a nestaju u snu. Sin.
myoclonia.
paranasalis, paranazalan, koji se nalazi
pored nosne duplje, npr. sinus parana-
sales, paranazalni sinusi.
paranazalni sinusi, v. sinus paranasales.
paranephritis, paranefritis, zapaljenje ve-
zivnog tkiva oko bubrega.
paranoia, paranoja, hronična duševna bo-
lest koja se oblikuje pojavom niza suma-
nutih ideja koje vremenom narastaju i
obuhvataju sve veći i veći obim bolesni-
kove stvarnosti. Sumanute ideje mogu
se odnositi na »visoko poreklo« ili biti
pronalazačke ili religiozne; p. gluvih,
paranoidan stav gluvih, najverovatnije
prouzrokovan nerazumevanjem šta se
oko njih govori; p. querulativa, parano-
paraproteinemia
ja pri kojoj bolesnik vodi beskonačne
procese protiv svojih »progonilaca«.
paranoičar, osoba obolela od paranoje. V.
paranoia.
paranoidan, (1) sumanut; (2) koji je sličan
paranoji, npr. paranoidna shizofrenija,
vrsta shizofrenije sa sumanutim ideja-
ma kao u paranoji. V. schizophrenia, pa-
ranoia.
paraooforon, organ koji se u žena stvara
od donjih mezonefrosnih kanalića. V.
Giraldésov organ.
paraphasia, parafazija, pogrešna üpotre
ba reci i njihov pogrešan izgovor usled
nerazumevanja izgovorenih reci pri
senzornoj afaziji. V. aphasia.
paraphimosis, parafimoza, stanje koje
nastaje kada se navlaka muškog polnog
uda prevuče preko glavića i više ne
može da se vrati u svoj normalan polo-
žaj. Javlja se u veneričkim bolestima, fi-
mozi, masturbaciji itd.
paraphrenia, parafrenija, vrsta paranoid-
ne shizofrenije u kojoj je ličnost dobro
očuvana i koja protiče bez naročitih po-
remećaja u ponašanju. V. schizophrenia
paranoides.
paraplazma (devtoplazma), promenljivi,
neophodni sastojci ćelije za koje nisu
vezane osobenosti životnih pojava. Po-
staju radom citoplazme. U nju uključe-
ne, promeću se kroz živu materiju, oslo-
bañajući energiju koja čini izvor dina-
mizmu životnih pojava.
paraplegia, paraplegija, oduzetost dva si-
metrična ekstremiteta ili obeju strana
lica (p. brachialis, p. cruralis, p. facialis).
Nastaje usled oštećenja mozga, izdužene
ili kičmene moždine ili perifernih živaca
i u histeriji. Može biti spastička ili
mlitava. Sin. diplegia; p. inferior, ili
prosto paraplegija, oduzetost obeju
nogu nastala usled promena na krvnim
sudovima (arterioskleroza) u staraca; p.
spastica, infantilis, vrsta Littleove bo-
lesti; p. superior sive brachialis, odu-
zetost obeju ruku.
paraproteinaemia, paraproteinemija,
prisustvo u krvi nekog paraproteina,
kao što je krioglobulin ili makroglobu-
lin, u količinama koje nisu normalne.
591
parapsoriasis
parapsoriasis, parapsorijaza, retko kož-
no oboljenje koje se ispoljava blagim
eritemom i sitnim Ijuštenjem. Oblici: p.
en plaques (erythrodermie pityriasi-
que en plaques disséminées Brocq) raz-
vija se u vidu žućkastocrvenkastih po-
Ijca ili digitiformnih tračica s pitirijazi-
formnom deskvamacijom; p. guttata
(pityriasis lichenoides chronica) ispo-
ljava se egzantematičkom diseminaci-
jom čvorića s lameloznom deskvamaci-
jom po trupu i ekstremitetima; p. liche-
noides et varioliformis acuta (Mucha--
Habermann), diseminacija deskvama-
tivnih, zatim nekrotizujućih papula,
koje završavaju varioliformnim ožiljci-
ma.
pararektalan, pored rektuma (gužnjaka);
p. rez ili p. laparotomija, otvaranje tr-
bušne šupljine rezom po liniji koja se
pruža po spoljašnjoj ivici pravog trbuš-
nog mišića.
pararektalna laparotomija, v. laparoto-
mija.
paraseksualne žlezde, žlezde koje su u
prisnoj vezi s gonadama (hipofiza, nad-
bubrežne žlezde, štitasta žlezda, epifiza,
timus i dr.).
parasimpatički nervi, v. autonomni nerv-
ni sistem.
parasimpatički nervni sistem, v. para-
simpatikus.
parasympathicolytica (remedia), para-
simpatikolitička sredstva, sredstva koja
inhibiraju organe (efektore) inervisane
postganglijskim holinergičkim nervi-
ma.
parasympathicomimetica (remedia),
parasimpatikomimetička sredstva,
sredstva koja deluju nadražajno na or-
gane i tkiva (efektore) inervisane post-
ganglijskim holinergičkim nervima:
parasympathicus, parasimpatikus (pars
parasympathica), deo autonomneg ili
vegetativnog nervnog sistema, čiji se
centri nalaze u moždanom stablu i u
kičmenoj moždini. Ove centre povezuju
živčana vlakna preko gangliona i sple-
tova s unutrašnjim organima, na koje
parasimpatikus deluje suprotno simpa-
tikusu. Parasimpatikus usporava meta-
592
paraventrikularna jezgra
bolizam i štedi energiju, sužava ženicu i
vrši akomodaciju oka, inerviše velike
pljuvačne žlezde, sužava bronhije, uspo-
rava srčanu radnju, pojačava peristaltiku
glatkih mišica i povećava sekreciju žlezda
u želucu i u crevima. paratenon, masno
tkivo u fascijalnim meñuprostorima
tetiva.
parathormon, naziv za hormon parati-
reoidnih žlezda. U hemijskom pogledu
spada u grupu proteohormona. Igra
važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma,
a s tim u vezi i u metabolizmu neorgan-
skog fosfora. Pod dejstvom ovog hormo-
na povišava se koncentracija kalcijuma
u krvi. Usled njegovog nedostatka dola-
zi u organizmu do hipokalciemije, hi-
perfosfatemije i prenadražljivosti peri-
fernih nerava (tetanija). Glavne indika-
cije: tetanija, hronično trovanje radiju-
mom.
parathyreoidea, v. glandula parathyreoi-
dea.
parathyreoidectomia, paratireoidekto-
mija, operativno uklanjanje parati-
reoidne žlezde.
parathyreoprivus, paratireoideoprivan,
koji je u vezi s uklanjanjem paratireoid-
nih žlezda ili prestankom njihove funk-
cije.
paratimija, raspoloženje suprotno onom
kakvo ga nalaže situacija (smeh i veselo
raspoloženje u trenutku kada situacija
izaziva tugu) u shizofreniji.
paratyphus, paratifus, akutno, febrilno
oboljenje koje izazivaju: Salmonella pa-
ratyphi A, Salmonella paratyphi B i Sal-
monella paratyphi C. Početak bolesti s
temperaturom i akutnim gastroenteriti-
som. Potom se javlja otok slezine i obil-
na rezola. Paratifus liči na lakši trbušni
tifus i traje 15-20 dana. Dijagnoza se po-
tvrñuje bakteriološkim i serološkim pu-
tem.
paravenski, koje se nalazi pored vene,
npr. pogrešno ubrizgavanje nekog rast-
vora pored, umesto u venu.
paraventrikularna jezgra, vrlo važna
jezgra u hipotalamusu, pod ependi-
mom, na bokovima III moždane komo-
re. Ćelijama ove žlezde, kao i onima u
paravertebralis
supraoptičkoj jezgri, pripisuje se neu-
rokrina funkcija (diencefalna žlezda).
paravertebralis, paravertebralan, koji se
nalazi pored kičmenog stuba. Npr. para-
vertebralna anestezija, anestezija ubriz-
gavanja anestetskog sredstva u okolinu
živca na mestu njihovog izlaska iz kič-
menog kanala.
paravertebralna linija, v. linea paraver-
tebralis.
parazit, organizam koji se stalno ili povre-
meno hrani na račun drugih živih orga-
nizama, koji se nazivaju njegovim doma-
ćinom ili hraniteljem, ne uništavajući ih
neposredno.
parazitaran, što je izazvano parazitima,
što ima osobinu parazita.
parazitarna cista, v. cystis.
paraziticidan, onaj koji ubija, uništava
parazite.
paraziticidi, sredstva koja uništavaju pa-
razite.
parazitologija, nauka o biljnim i životinj-
skim parazitima i o meñusobnim odno-
sima parazita i njihovih hranitelja ili do-
maćina.
parazitotropan, koji ima specijalan afini-
tet za parazite, npr. parazitotropno dej-
stvo nekog leka.
parazitotropizam, specijalan afinitet
(npr. lekova) za parazite.
parcijalan, v. partialis.
parcijalna denaturacija DNK, neravno-
merno, odnosno delimično, odvijanje
dvostruke spirale DNK, jer njeni seg-
menti bogati parovima azotnih baza
gvanin-citozin (G-C) ostaju trajnije u
meñusobnom spoju zbog trostruke hid-
rogenske veze izmeñu njih, nego seg-
menti DNK bogati parovima baza ade-
nin-timin (A-T) meñusobno povezanih
slabijim, dvostrukim, hidrogenskim ve-
zama.
parcijalni infantilizam, v. infantilismus.
parenchyma, parenhim, glavni deo orga-
na sastavljen od specifičnih ćelija nosi-
laca funkcije organa, npr. jetre, bubre-
ga, žlezde itd.
parenchymatosus, parenhimatozan, bo-
gat u parenhimu, npr. parenhimski or-
gani (slezina, pluća, ždrelo i dr.)
38 Medicinski leksikon
parodontitis apicalis
parenteralno, izvan creva. Izraz kojim se
označava unošenje lekova u organizam
nekim drugim putem, a ne preko pribo-
ra za varenje, npr. ubrizgavanjem u
venu, u mišić ili u potkožno tkivo.
paresis, pareza, nepotpuna motorna odu-
zetost, koja se ogleda u slabosti i sma-
njenoj motornoj snazi. V. paralysis.
parestezija, v. paraesthesia; gustativna p,,
poremećena sposobnost. percepcije
ukusa.
paretičan, koji se zasniva na parezi, koji je
zahvaćen parezom.
pareza nerva, laka ili nepotpuna paraliza,
manifestuje se smanjenom motornom
snagom.
paries, zid, npr. prednji zid u nekom orga-
nu (paries anterior).
Parinaudov konjunktivitis, v. bolest
pariška nomenklatura, v. PNA.
Parkes-Weberova bolest, v. bolest.
parkinsonismus, parkinsonizam, hronič-
ni encefalitis, koji se može javiti više go-
dina posle preležane akutne faze. Akut-
ni encefalitis izuzetno od početka daje
takvu sliku. V. syndroma ParkinsonL
Parkinsonov sindrom, v. syndroma.
Parkinsonova bolest, v. paralysis.
parodontitis apicalis, (stom.) apikalni
parodontitis, akutno ili hronično zapa-
Ijenje potpornog aparata zuba u okolini
vrha korena izazvano mehaničkim, ter-
mičkim, hemijskim ili bakterijskim uz-
ročnicima; p.a.acuta, ima sledeće stadi-
jume razvoja: 1) hyperemio simplex, ob-
oljenje je lokalizovano u predelu okolo-
zublja i praćeno hiperemijom i seroz-
nom eksudacijom; 2) parodontitis puru-
lenta, gnojni parodontitis lokalizovan je
u kosti i praćen je prožimanjem leuko-
citima i stvaranjem apscesa; 3) paro-
dontitis subperiostalis submucosae ab-
scendens (parulis), parodontitis lokali-
zovan u predelu apikalnog okolozublja,
s formiranjem subperiostalnog ili sub-
mukoznog apscesa. Postoje jaki zračeći
bolovi, osetljivost zuba na mehaničke
nadražaje i toplo, otok obraza, nekada
povećana telesna temperatura i uveća-
nje regionalnih limfnih žlezda; p. a.
chronica, hronično zapaljenje i dest-
rukcija zahvata cement, okolozublje i al-
593

parodontium
veolarnu kost apikalnog predela zuba.
Nastaje kao posledica neprikladno
sprovedene terapije kanala korena po-
sle gangrenoznog raspadanja pulpe ili
apikalnog okolozublja, ili kao posledica
njegovog zapaljenja; p. a. eh. circum-
scripta, hronično ograničeno zapalje-
nje apikalnog okolozublja s resorpcijom
cementa, nekada i dentina vrha korena
zuba, razgradnjom alveolarne kosti i
prisustvom granulacionog tkiva; v. gra-
nulom. Ukoliko anatomska grada kore-
na ili korenova dozvoljava, terapija se
sastoji od drenaže, a zatim se predu-
zima odgovarajuća terapija kanala kore-
na zuba; p. a. eh. fibrosa, hronično za-
paljenje apikalnog okolozublja s fibroz-
nim tkivom u apikalnom predelu zuba
izgrañenom od vezivnotkivnih elemena-
ta i malobrojnih krvnih sudova; p. a. eh.
granulomatosa progressiva (Partsch),
hronično neograničeno granulomatoz-
no zapaljenje apikalnog okolozublja, s
resorpcijom cementa i dentina vrha ko-
rena zuba, hroničnim razreñujućim os-
titisom alveole, prisustvom granulacio-
nog tkiva bogatog kapilarima i ćelijama
zapaljenja. U aktivnoj fazi se u središtu^
zapaljenja nalaze ognjišta kolikvacije
(fistuliziranje), dok u stadijumu latenci-
je ovo nedostaje, v. fistula; p. progressi-
va, napredujući parodontitis, zapaljenj-
ski oblik progresivnih parodontopatija.
Karakterišu ga: zapaljenje desni, raskla-
ćenost i migracija zuba i pravi gingival-
ni džepovi u kojima se stvaraju gnojni
sekret i subgingivalni konkrementi. V.
parodontopatije, progresivne.
parodontium, parodoncijum, okolozub-
Ije, tkiva koja okružuju zub i pružaju mu
potporu. To su: desni, alveolarna kost,
periodoncijum i cement korena zuba.
Sin. potporni aparat zuba.
parodontopathia mixtä, mešovita paro-
dontopatija koja se odlikuje zapaljenj-
skim i atrofičko-degenerativnim pro-
menama u okolozublju. V. parodontopa-
tije, progresivne.
parodontopatije, v. parodontopatije, pro-
gresivne.
594
l
parosmia
parodontopatije, progresivne, hronična,
napredujuća oboljenja potpornog apa-
rata zuba. Na osnovu vrste patološkog
procesa u okolozublju se dele na: zapa-
Ijenjski oblik - parodontitis progressi-
va, atrofičko-degenerativni - parodon-
tosis i mešoviti - parodontopathia mix-
ta. Sin. pyorrhoea alveolaris, paradento-
za,' amfodontoza, alveoloklazija, para-
dentalna pioreja, parodontolysis. V. pa-
rodontitis 'progressiva, parodontoptahia
mixta, parodontosis, parodontium.
parodontosis, parodontoza, atrofičko-de-
generativni tip napredujućih parodon-
topatija. Može biti: atrofički oblik, od-
likuje se ogoljavanjem korena zuba s
vestibularne i oralne strane, rasklaće-
nošću zuba u poznoj fazi oboljenja, rela-
tivnom otpornosti zuba prema zubnom
kvaru i preosetljivošću zuba na razne
lokalne nadražaje; degenerativni ob-
lik, od koga, suprotno atrofičkom, obo-
levaju mlañe osobe. Zahvata najpre se-
kutiće i prve kutnjake, a zatim i ostale
zube. Dovodi brzo do rasklaćenja i mig-
racije zuba. Sekundarno se javlja zapa-
ljenje i stvaraju se gingivalni džepovi.
Sin. periodontosis, atrofija, difuzna al-
veolarna.
paroksizam, v. paroxismus.
paroksizmalna hemoglobinurija na
hladnoću, v. haemoglobinuria.
paroksizmalna komorska tahikardija,
v. tachycardia.
paroksizmalna noćna hemoglobinurija,
v. haemoglobinuria.
paroksizmalna pretkomorska tahikar-
dija, v. tachycardia.
paroksizmalni san, sin. brzi ili REM-san.
paromomicin, antibiotik izolovan iz
Streptomyces rimosus. Ima dosta širok
antibakterijski domet, deluje i na ame-
be.
paronychia, paronihija, v. perionychia.
paroophoron, ostatak mezonefrosa u žen-
skog.
parorexia, paroreksija, perverzija apetita,
kada postoji želja za materijama koje se
normalno ne jedu.
parosmia, parosmija, poremećaj zapaža-
nja mirisa, u kome bolesnik oseća miri-
se pogrešno, npr. različiti mirisi stvara-
parotideus
ju u njega isti utisak. Nastaje usled pato- partialis, parcijalan, delimičan, koji se od-
loških promena čula mirisa. Može biti
jednostrana ili obostrana, uroñena ili
stečena. V. dysosmia.
parotideus, parotidan, koji se odnosi na
doušnu, parotidnu žlezdu, npr. ductus
parotideus, parotidni kanal. parotis,
parotida, glandula parotis, douš-
na pljuvačna žlezda.
parotitis, zauške, zapaljenje parotidne
žlezde; p. epidemica, epidemički paro-
titis, zaušci, akutno, virusno uopšteno
oboljenje s otokom zaušnih žlezda. Mo-
guća i afekcija mekih moždanica i seme-
nika. Parotitis počinje s umerenom tem-
peraturom, otokom jedne pa druge za-
usne žlezde, koji deformiše lice. Nekom-
plikovana bolest traje desetak dana;
meningitis parotidea, često se javlja u
dece, 4-8 dana bolesti. To je serozni me-
ningitis s dobrom prognozom; p. me-
tastatica, javlja se u toku septičkih obo-
ljenja; orchitis parotidea, dosta je
čest u bolesnika od 15 do 30 godina. Po-
činje visokom temperaturom i teškim
opštim stanjem, pa se ubrzo javi otok
jednog ili oba testisa. Kao trajna posle-
dica može da nastane hipospermija do
azoospermije, odnosno trajnog sterilite-
ta; p. phlegmonosa, gnojno zapaljenje
parotidne žlezde; p. postoperativa,
akutni parotitis u postoperativnom pe-
riodu, izazvan obično stafilokokima,
praćen bolovima, umereno povišenom
temperaturom, glavoboljom i leukocito-
zom. Postoperativna komplikacija obič-
no u iznemoglih i dehidratisanih boles- partizansko bure, benzinsko bure pod-
nika sa smanjenim lučenjem pljuvačke.
paroxismus, paroksizam, iznenadna, na-
gla pojava ili pojačanje postojećih sim-
ptoma ili znakova bolesti.
Parrotova paraliza, v. syphilis congenita-
Us.
Parrotove brazde, radijarni, ožiljasti na-
bori u okolini usta u uroñenom sifilisu.
pars, deo, npr. pars cervicalis esophagi,
vratni deo jednjaka; p. alveolaris man-
dibulae, alveolarni deo donje vilice, u partus, poroñaj, akt istiskivanja ploda iz
koji su usañeni zubi.
partenofilna homoseksualnost, v. homo-
seksualnost.
partus
nosi samo na jedan deo. Za gasove par-
cijalni pritisak je pritisak svakog pojedi-
nog gasa u.smeši, on bi bio isti i kad bi
se sam taj gas nalazio u sudu u kome se
smeša nalazi. V. pars.
partizanske bolnice, v. bolnice u Narod-
nooslobodilačkom ratu.
partizanski sanitet, sanitetska organiza-
cija koja obavlja funkcije- sanitetskog
obezbeñenja u vrlo teškim uslovima
partizanskog ratovanja, kao što su: česti
i brzi pokreti, oskudica u stručnom kad-
ru i sanitetskim materijalnim sredstvi-
ma, nepovoljni smeštajni i meteorološki
ušlovi, ugroženost sanitetskih ustanova
i ranjenika itd; zbrinjavanje se odvija
često u jedinicama (četa, bataljon, bri-
gada), u pokretnim sanitetskim ustano-
vama. V. bolnice u NOR-u. Često se ra-
njenici ostavljaju kod mesnog stanov-
ništva; kad je moguće evakuišu se u sa-
vezničke bolnice ili u bolnice u sopstve-
noj pozadini, lece se i u gradovima koji
su zaposednuti od agresora itd. U NOR--
u je spašavanje ranjenika i bolesnika
bio najviši zakon za borce i starešine i
oni su taj zadatak obavljali bez obzira
na žrtve (borba za zaštitu ranjenih dru-
gova) i napore (nošenje na duge relaci-
je). U partizanskim uslovima izvoñenje
higijenskoepidemioloških mera i snab-
devanje medicinskim sredstvima i opre-
mom zahteva i napore i snalaženje, im-
provizovanje (npr. suvih komora) itd. V.
improvizacije u sanitetskoj službi.
ešeno za depedikulaciju u ratnim uslo-
vima; sa benzinskog bureta se iseče jed-
no dno i mesto njega se stavi drveni po-
klopac koji ulazi 5 cm u bure, a iznad
preostalog dna (na 30-40 cm) ugradi se
drvena rešetka, a na nju se stavlja korpa
od drvenih letvica koje su nameštene uz
strane bureta; u korpu se stavlja odeća,
a do 5 cm ispod ravni rešetke ulije se
voda i bure se drži na ognjištu. Depedi-
kulacija traje do 40 minuta.
materice, njegovo prelaženje kroz poro-
ñajni kanal, tj. u karlicu i vaginu. Nor-
malni je poroñaj posle devet meseci
595
parvus
graviditeta, a završava se izlaskom po- paskal, oznaka Pa (pascal), izvedena jedi-
steljice iz materice i presecanjem pup-
čane vrpce; p. praecipitatus, nagli po-
roñaj koji nastaje usled munjevitih ste-
zanja materice, najčešće u višerotki. Po-
roñaj se odigrava u toku nekoliko minu-
ta na ulici, prilikom prevoza u kolima ili
vozu, klozetu itd. Partüs praecipitatus
izaziva u majke teške ozlede mekih de- paskal-sekund, izvedena jadinica SI za
lova a u deteta povrede glave, asfiksiju
i intrakranijalna krvarenja. Dete može
da pretrpi i druge povrede (razne prelo-
me) usled pada na zemlju, može da iskr-
vavi usled prekida pupčanika itd.; p.
praematurus, prevrerneni poroñaj, ra-
ñanje pre završetka normalnog perioda
trudnoće, v. partus; p. provocatus, izaz-
vani poroñaj, prevrerneni, od strane Ie-
kara veštački izazvan poroñaj, zbog ne-
kih komplikacija i oboljenja trudnice.
parvus, mali, npr. ala parva, malo krilo.
pasaža, p. jednjaka, utvrñivanje prolaz-
nosti jednjaka rendgenskim pregledom
uz pomoć barijumskog mleka i barijum-
ske paste. Obraća se pažnja na morfolo-
giju i funkciono stanje jednjaka.
pasemenik, organ nasañen na gornjo-za-
dnju stranu semenika (kao čelenka na
kacigi) u vidu vrpčastog okruglastog
tela, na kome se razlikuju glava, telo i
rep. Celokupna dužina pasemeničnog
sklupčanog kanala iznosi 3-4 m. U repu
se nastavlja u semenovod. Ćelije pase-
menika su cilindrične s nepokretnim Passavantov greben, mišićni nabor koji
trepljama. One luče naročiti sekret u
doba prolaza semeglavaca. Sin. epidi-
dim. V. epididymis.
pasivna hemaglutinacija, reakcija izme-
ñu antitela i rastvorljivog antigena (pro-
tein, ugljeni hidrat) koji je posebnim po-
stupkom vezan za eritrocite (najčešće
eritrocite ovce). Posledica reakcije anti-
tela s antigenom je aglutinacija antige- pasta, polučvrst oblik leka za spoljnu
nom obloženih eritrocita koji ovde slu-
že kao indikator reakcije. Reakcija je
vrlo osetljiva i ima veliku primenu. V.
hemaglutinacije.
pasivna kontraktura mišića, v. contrac-
tura.
pasivni imunitet, v. imunitet
pasja glista, v. Taenia echinococcus.
pasji, očnjački, v. caninus*
596
pasta
nica SI za pritisak. Pa je pritisak koji
proizvodi sila od l njutna koja je ravno-
merno rasporeñena i dejstvuje upravno
na površinu od Im2,
dinamičku viskoznost (oznaka: Pa-s).
Pa-s je dinamička viskoznost homoge-
nog fluida u kome je izmeñu dva para-
lelna sloja gradijent brzine l metar u se-
kundi po metru, a napon smicanja l
paskal,
l Pa-s. - l Pa.l m
I m/ s
(Po nekim autorima l Pa-s naziva se pp-
azej) l poazej= 10 P= 10 poaza.
paslika, naknadna slika, koja se pod po-
godnim uslovima javlja neposredno po-
sle prestanka doživljavanja slike nekog
predmeta (viñenja slike), odnosno po-
sle prestanka delovanja optičke draži i
traje kratko vreme (viñenje paslike).
Kao i slika paslika zavisi od viñenog
predmeta. Može biti pozitivna paslika,
kada ima oblik i boju viñene slike, dok
joj je boja suprotna (crna za belu sliku)
ili komplementarna (zelena za crvenu,
žuta za plavu, tj. one boje sa kojom se
ova dopunjuje do bele boje).
se izdiže na zadnjem zidu nazofarinksa
prilikom kontrakcije mišića stezača
ždrela. Može se videti samo u osoba
koje imaju otvoren rascep nepca. U
zdravih osoba ne postoji. Pogrešno je
mišljenje da se nosnoždrelna porta za-
tvara priljubljivanjem mekog nepca na
Passavantov greben.
upotrebu, sličan mastima, sa srazmerno
većim količinama indiferentnih praško-
va, koji mu daju malo žilavu konzisten-
ciju; P. Lassari, v. P. Zinci salicylata; P.
Zinci oxydi (P. Zinci), cinkova pasta,
oficinalna prema našoj farmakopeji
(Zinci oxydi pasta). Sastoji se od jednog
dela cink-oksida, jednog dela talka i dva
dela belog vazelina. Upotrebljava se kao
r pasterizacija

sredstvo; P. Zinci salicylata, Lassarova

pasta. Sastoji se od cinkovog oksida, tal-
patronažna sestra

zaštitno, adstringentno i antiseptičko pathologia, patologija, grana medicine

koja proučava promene i poremećaje iza-
zvane bolestima u organizmu; celular-
ka i belog vazelina, sa 2% salicilne kise- na (ćelijska) p. (Virchow), naučni pra-
line. Sin. P. Lassari. vac u patologiji po kome, suprotno od
pasterizacija, postupak u kome se upot- učenja humoralne patologije, osnovu
0 svakog oboljenja sačinjavaju promene u
rebljava temperatura ispod 10O C. Pas-
terizacija se najčešće koristi za uništa- ćelijama i poremećaji njihove funkcije;
vanje mikroorganizama u mleku. PoIu- humoralna p. (Rokitansky), naučni
0 pravac u p. po kome osnovu Svih pato-
časovnim zagrevanjem na 62 C ili 20 se-
kundi na 7 uništavaju se svi even- loških promena čine poremećaji u sa-
tualno prisutni vegetativni oblici pato- stavu krvi i sokova (dyscrasia). Talože-
genih mikroorganizama. Ovim načinom nje patoloških materija iz krvi i sokova
mleko se može osloboditi onih bakterij- organizma u tkiva i organe prouzrokuje
skih vrsta, koje obično dovode do obo- izmene normalnog stanja organa; sek-
ljenja, kao što su: Streptococcus hae- sualna p., grana medicine koja se bavi
moliticus, Staphylococcus pyogenes, proučavanjem poremećaja polnog živo-
Salmonellae, Shigellae, Coryne diph- ta.
theriae i dr. Meñutim, apatogene bakte- patogene bakterije, bakterije koje izazi-
rije prežive takav postupak pa čak i pra- vaju zarazna oboljenja (pathos=bolest;
vilno pasterizovano mleko je retko kad gen=stvara).
sterilno. patogenost, sposobnost mikroorganizma
Pasterov zavod, „Institut Pasteur", nauč- da izaziva bolest. Uzročnici zaraznih bo-
na ustanova u Parizu, osnovana 1886. lesti su, prema tome, patogeni mikroor-
god. za izučavanje besnila po Pastero- ganizmi. Svi ostali mikroorganizmi, koji
vim metodama i drugih zaraznih bolesti. ne izazivaju bolest, nazivaju se nepato-
Kasnije, u raznim zemljama osnovane su genim ili apatogenim.
ustanove (Pasterovi zavodi) za suzbi- patognomija, v. pathognomia.
janje besnila. patografija, opis neke bolesti, u užem
Pasteurella, gram-negativni, asporogeni smislu, opis bolesti neke istorijski zna-
kratki elipsoidni štapići, bez čahure, od- čajne ličnosti.
likuju se bipolarnim bojenjem. Neke vr- patolog, stručnjak koji se bavi izučava-
ste su veoma patogene za čoveka; P. njem patologije i primenjivanjem zna-
pestis, u čoveka izaziva kugu; P. pseu- nja iz patologije.
dotuberkulosis, izaziva oboljenje veo- patološka anatomija, grana medicine
ma slično tuberkulozi; P. tularensis, iza- koja se bavi izučavanjem patoloških
ziva tularemiju. promena organizma pri raznim obolje-
pastozan, testast, koji ima mekoću testa. njima primenjujući pri tome, pored ob-
Izraz koji se upotrebljava za opis kože u dukcije leševa, i histološke, kao i druge
bolesnika s izraženim edemima, najčeš- metode izučavanja (eksperimentalne,
će u nefroznom sindromu. bakteriološke, biohemijske itd.).
patella, patela, zdelica, čašica (kost u kole- patološka fiziologija, grana medicine
nu). koja se bavi izučavanjem poremećaja
patellaris, patelaran, čašični, koji se od- funkcije tkiva, organa i celog organiz-
nosi na čašicu, npr. facies patellaris, ča- ma.
šična strana na butnoj kosti namenjena patološka fraktura, v fractura spontanea.
zglobljavanju s čašicom. patološka interseksualnost, v. intersek-
sualna, patološka.
Paterson-Brown-Kellyjev sindrom, v. patološka luksacija, v. luksacija.
Plummer-Vinsonov sindrom. patronažna sestra, medicinska sestra
pathognomia, patognomija, nauka koja koja u okviru rada neke polikliničke us-
izučava simptome i znake bolesti. tanove (dispanzer, savetovalište, dom

, 597
patronažna služba
zdravlja, zdravstvena stanica i si.) vrši
nadzor nad bolesnicima o kojima se bri-
ne ta ustanova, o njihovoj porodici, sta-
novanju, radnim uslovima, lečenju kod
kuće ltd. U nas p.s. najviše rade u anti-
tuberkuloznim dispanzerima i ustano-
vama za zaštitu majke i deteta.
patronažna služba, sastavni deo zdrav-
stvene službe koji se uključuje u sve vi-
dove zdravstvene zaštite, obuhvatajući
porodicu kao celinu. Na taj način ova
služba izlazi iz zdravstvenih organizacija
i ulazi u zajednicu povećavajući efi-
kasnosti zdravstvene zaštite.
patuljast rast, (nanismus, nanosomia),
patološki nizak rast, prouzrokovan (ali
ne uvek!) nedostatkom (v. tamo) čoveči-
jeg hormona rastenja (auksina).
Paul-Bunnellov test, v. test.
Paulingova teorija stvaranja antitela,
Pauling smatra da svi molekuli antitela
imaju isti polipeptidni lanac kao nor-
malni globulin, a od normalnog globuli-
na se razlikuje samo po konfiguraciji
lanca; to je u stvari način presavijanja
lanca u molekuli.
pavor nocturnus, iznenadno skakanje iz
sna, najčešće u dece od druge do osme^
godine. Ispoljavanje jakog straha. Spa-
vanje se nastavlja, obično bez potpunog
buñenja. Uzroci su verovatno različiti,
organski i psihički. Smatra se da je pa-
vor nocturnus epileptički ekvivalent.
pazuho, (pers., turski) pauza, v. axilla.
pazušna jama, v. regio axillaris, fossa axil-
laris.
pazušni, v. axillaris.
Péanova klešta, v. klešta.
pecten, češalj, češljasti greben, npr. pec-
ten ossis pubis, greben preponske kosti.
pectenitis, pektenitis, zapaljenje čmarnog
češlja.
pectenosis, pektenoza, stenoza analnog
kanala koja je izazvana neelastičnim
tkivnim prstenom izmeñu analnog žle-
ba i analnih kripta, Pektenoza zadaje
bol pri vršenju nužde, praćena je krva-
renjem i nadražejem.
pectenotomia, pektenotomija, proseca-
nje prstena koji stvara pektenoza. V.
pectenosis.
598
pedodontia
pectoralis, pektoralan, grudni, npr. mus-
culus pectoralis major, veliki grudni mi-
šić.
pectoriloquia, pektorilokvija, prenošenje
govora kroz grudni koš; p. aphona, Sa-
patna pektorilokvija, prenošenje šapata
bolesnika kroz grudni koš.
pectus, grudi, prsa; p. carinatum, kokoši-
je grudi, izražena ispupčenost grudne
kosti, skoro uvek je posledica rahitisa;
p. excavatum, nenormalno ulegnuće
grudne kosti; p. gallinatum, kokošje
grudi.
pedicterus, izraz za icterus neonatorum.
pedicularis, pedikularan, što je u vezi s
vašima. V. pediculus, pediculosis.
Pediculidae, jedna od četiri familije reda
Anoplura, klasa insekta, u koju spadaju
tri vaši koje žive na čoveku. DeIi se u po-
tfamilije: Pediculinae, sa samo jednim
rodom i vrstom; Pediculus humanus
var. corporis-vestimenti i var. capitis. i
Pedicinae, sa samo jednim rodom i vr-
stom; Phthirius pubis (inguinalis).
Pediculoides ventricosus, sitan pregalj,
spoljni parazit mnogih insekata s kojih
prelazi na domaće životinje i čoveka, iza-
zivajući u poslednjeg svojim ubodima
vrstu dermatitisa, poznatog pod ime-
nom žitne šuge ili češe.
pediculosis, pedikuloza, vašljivost (1) pri-
sustvo vaši u ljudi; (2) promene na koži
izazvane vašima.
Pediculus, ime roda u koji spada čovečja
vaš. Ranije se smatralo da postoje dve
vrste: P. humanus corporis, vaš na telu
i na odelu (zvana i bela vaš), i P. huma-
nus capitis, vaš u glavi. Sada se smatra
da su to samo dva varijeteta iste vrste;
p. humanus var. corporis, bela vaš,
prenosilac uzročnika pegavca, povratne
groznice i rovovske groznice; P. pubis,
v. Phthirius pubis.
pedijatar, dečji lekar, lekar koji je specija-
lizovao dečju medicinu i bavi se leče-
njem odojčadi i dece do puberteta.
pedijatrija, grana medicine koja se bavi
dečjim bolestima.
pedikacija, obljuba u čmar (žene ili muš-
karca). pedodontia, v. stomatologija,
dečja.
 pedofilna homoseksualnost
pedofilna homoseksualnost, v. homosek-
sualnost
pedunculus, pedunkul, peteljka, nožica.
peep-show, (engl.) pipšou, aparat za sub-
jektivno audiometrijsko ispitivanje sluha
u male dece. Zajedno s audiometrij-ski
datim tonom pojavljuje se na ekranu
osvetljena slika, ali samo onda kad dete
čuje ton te istovremeno pritisne dugme.
pegavac, typhus exanthematicus, v. riket-
tziosis. pegavi t if us, typhus
exanthematicus, v. -
kettiiosis.
pektini, polisaharidi ili, preciznije, poliu-
ronidi koji se nalaze pored celuloze u
mesnatim delovima biljaka (korenu, lis-
tovima i stabljikama) i u voćnim sokovi-
ma, koji, zbog prisustva pektina, pri ku-
vanju grade gel. U sastav pektina ulaze
poligalakturonska kiselina kao oksida-
cioni proizvod galaktoze, zatim D-galak-
toze, L-arabinoza, D-ksiloza i sirćetna
kiselina.
pektorilokvija v. pectoriloquia.
pelagra, v. pellagra.
Pel-Ehsteinov tip temperature, hronični
remitentni tip temperature u Hodgki-
novoj bolesti. pelen, v. Absynthium.
Pelger-Huetova nenormalnost jedra, na-
sledni poremećaj u segmentovanju jedra
neutrofilnih i eozinofilnih granuloci-ta:
jedra su u vidu štapa ili sfere. peliosis
rheumatica, v. purpura. pella, koža,v.
cutis.
pellagra, pelagra, bolest uzrokovana nep-
ravilnom ishranom, tj. nedostatkom vi-
tamina grupe B u organizmu, posebno
niacina; ispoljava se karakterističnim
promenama na koži, poremećajima u
organima za varenje, nervnim i psihič-
kim poremećajima, a rede na hemato-
poeznom aparatu, jetri, endokrinim
žlezdama itd. Na otkrivenim delovima
kože nastaju crvene pege na kojima se,
posle slivanja, javljaju plikovi, zatim se
koža pigmentuje, zadeblja i deskvamira,
a naposletku atrofiše. Pored nervnih ili
psihičkih poremećaja, postoje skoro
uvek i poremećaji u priboru za varenje,
najčešće prolivi. Uzrok je nedostatak
kompleksa vitamina B, naročito PP-fak-
l
pelvis
tora (amida nikotinske kiseline), a iz-
vesnu ulogu igra, pored sunčevih zrako-
va i nepotpunost ishrane (alkoholizam).
pelletierin, alkaloid iz kore nara (Cortex
Punicae granati). Ranije korišćen kao
anthelmintičko sredstvo.
pellucidus, proziran, providan, npr. sep-
tum pellucidum, prozirna pregrada.
peloidi, opšti naziv za lekovita blata, mi-
neralnog ili biljnog porekla, koja se
upotrebljavaju za lečenje. Ova blata
mogu biti prirodna (mineralna, biljna ili
mineralno-biljna). Takvo je blato u Ru-
sandi i u Igalu, ili su veštačka (postaju
mešavinom pogodne zemlje sa mineral-
nom vodom), kakvo je blato u Koviljači.
Peloidi deluju temperaturom, fizičko--
hemijskim osobinama, radioaktivnošću
i dr. Upotrebljavaju se pri hroničnom
reumatizmu, neuralgiji, posledicama
povreda i dr. V. fango.
peloidotherapia, v. therapia.
peludska alergija, v. pollinosis;
peludska groznica, v. pollinosis.
pelvicus, pelvičan, karlični, npr. nervus
pelvicus, karlični živac.
pelvinus, karlični, npr. pars pelvina, kar-
lični deo nekog organa. Sin. pelvicus.
pelvioileoneocystostomia, pelvioileo-
neocistostomija, anastomoza bubrežne
karlice izolovanim segmentom ileuma,
koji je spojen s mokraćnom bešikom.
pelviotomia, pelviotomija, (hir.) otvara-
nje bubrežne karličice hirurškim pu-
tem. Sin. pyelotomia.
pelvis, karlica, zdelica, donji deo trupa is-
pod trbuha, koštani pojas koji grade
dve karlične kosti, krsna i trtična kost;
p. major, velika karlica, gornji deo kar-
lice koji pripada trbušnoj duplji; p. mi-
nor, mala karlica, donji deo karlice u
kome se nalaze mokraćna bešika, spolni
organi i čmarno crevo; Naegelova k.,
koso sužena k., koja nastaje usled nedo-
voljnog razvijanja jednog krila karličnih
kostiju kao posledice nekog zapaljenj-
skog ili tuberkuloznog procesa i srašće-
nja ileosakralnog zgloba. K. dobija koso
sužen oblik i čini apsolutnu prepreku
normalnom poroñaju. Spada u vrlo ret-
ke anomalije; p. nana, patuljasta k., rav-
nomerno sužena. Može biti srazmerna i
599
pemphigoid novoroñenčadi Penicillinum

nesrazmerna. Srazmernâ je u pravih pa- kome se na mestima plikova stvaraju se-

tuljaka, tj. koji se kao takvi rañaju i do- boroičke naslage; p. vegetans, oblik
stižu polnu zrelost zadržavajući deti- pemfigusa s lokalizacijom bula u intert-
njast rast (40-100 cm visine). Nesraz- riginoznim predelima (preponski prede-
merna je u normalno roñene dece koja Ii, aksile) i kapilicijumu, posle čijeg pr-
kasnije pretrpe nenormalan razvoj i skanja dolazi do papilomatoznih vegeta-
tako dospevaju do polne zrelosti. Smatra cija; p. vulgaris chronicus, veoma teš-
se daje uzrok p.n. poremećaj funkcije ko oboljenje nepoznate etiologije, koje
hipofize i štitaste žlezde; osteomala- često počinje plikovima na sluznicama
cična k., nepravilna i neravnomerno a zatim i na koži, koji prskaju i ostavljaju
sužena k., u osoba s osteomalacijom. K. bolne erozije.
je deformisana i sužena na tipičan na- penetrans, penetrirajući, prodorni, u
čin. Ona je ugnuta, krsna kost je isture- užem smislu odnosi se na rane koje ot-
na duboko u karlicu, preponska kost varaju telesne šupljine; u širem smislu,
ima oblik pačjeg kljuna. Usled ovih de- ono što prodire u dubinu nekog dela
formiteta ulaz karlice ima oblik srca na tela ili kroz zid šupljeg organa.
kartama. O.k. predstavlja apsolutnu penetratio, penetracija, probijanje, prodi-
preporuku za normalan poroñaj; p. re- ranje. Penetracija predstavlja sporo
nališ, bubrežna kariica, mokraćni or- prodiranje patološkog procesa iz jed-
gan u obliku spljoštenog levka u koji se nog organa u drugi. Npr. u želudačnoj
ulivaju bubrežne čašice. Od karlice se grizlici proces se probija u jetru, pan-
spušta mokraćovod do mokraćnog me- kreas, debelo crevo itd., usled čega je
hura. ovakav ulkus dobio naziv prodorna že-
pemphigoid novoroñenčadi (pemphigus ludačna grizlica; p. u genetici, procent-
epidemicüs neonatorum). Sin. impetigo ska učestalost pojave mutantnog fenoti-
bullosa. pa delovanjem heterozigotnog domi-
pemphigus, pemfigus, plikovnjača, ob- nantnog mutiranog gena ili homozigot-
oljenje kože u kome se na koži i sluznK nih recesivnih imitiranih gena. Ako se
čama (usnoj) javljaju plikovi s bistrim mutantni geni fenotipski ne ispolje ni u
sadržajem. Oblici: p. chronicus benig- jedne osobe, reč je o nepenetraciji; po-
nus familiaris (morbus Hailey-Hailey), tpuna p., fenotipsko ispoljavanje mu-
nasledno oboljenje s često prstenasto tantnog gena u 100% njegovih nosilaca;
rasporeñenim plikčićima u ojednim redukovana, nepotpuna p., ispoljava-
predelima, potiljku i vratu; p.congeni- nje mutantnog fenotipa u manje od
talis s. epidermolysis bullosa heredita- 100% osoba s odgovarajućim mutant-
ria; p. conjunctivae (ocularis) mucosi- nim genom.
nechialis (Lortat-Jacob), pored ko- penicilamin, stvara helate sa bakrom, ži-
njunktivitisa i bula razvijaju se i sinehije vom, cinkom i olovom i potpomaže izlu-
koje dovode do simblefarona. Dolazi do čivanje ovih metala s mokraćom.
zamućenja rožnjače koje izaziva amau- penicilinaza, adaptivni enzim (beta-lakta-
rozu; p. foliaceus, počinje kao p. vulga- maza) koji proizvede rezistentne bak-
ris mlitavim bulama da bi se posle kra- terije. Razgrañuje penicilin G kidanjem
ćeg ili dužeg vremena došlo do eksfoli- beta-laktamske veze i na taj način ga
jativne eritrodermije; p. juvenilis, poja- inaktiviše. Penicilinazu proizvode mno-
va plikova na neizmenjenoj koži u dece; ge gram-negativne bakterijske vrste:
p. ocularis, promene se ograničavaju Klebsiella, Enterobacter, Escherichia
na oko u vidu konjunktivitisa, sa kasni- coli i dr. Upotrebljava se u ispitivanju
jim stvaranjem membrana što dovodi sterilnosti penicilina i pri kultivisanju
do simblefarona i najzad slepila. Sin. p. materijala poreklom od bolesnika leče-
conjunctivdlis; p. seborrhoicus (eryt- nih penicilinom.
hematosus) (Senear Usherov sindrom) Penicillinum, penicilin, antibiotik, prvo-
počinje u seboroičkim predelima i u bitno dobiven iz gljivice (plesni) Penicil-

600
penis
Hum notatum. Moćno hemioterapijsko
sredstvo. Kiseline, alkalije i toplota (ovo
poslednje naročito ako je penicilin u
rastvoru) razgrañuju ovo sredstvo. U
grupu klica osetljivih prema penicilinu
spadaju streptokoki, gonokoki, menin-
gokoki, pneumokoki, stafilokoki, bacili
difterije i antraksa, neke anaerobne kli-
ce (Clostridia, npr. Clostridium tetani),
spirohete sifilisa, povratne groznice,
Vensanove angine i Vajlove bolesti.
Upotrebljava se u mnogobrojnim obo-
ljenjima prouzrokovanim klicama oset-
Ijivim prema penicilinu. Daje se, naj-
češće intramuskularno, bilo u obliku
vodenog rastvora (natrijum-penicilin),
bilo u obliku suspenzije (prokain-peni-
cilin), bilo oralno (fenoksimetil-penici-
lin). Dozira se u jedinicama, a doze vari-
raju od nekoliko stotina hiljada do ne-
koliko miliona jedinica. Netoksičan je,
ali u nekih osoba prouzrokuje alergiju.
Danas postoji čitav niz polusintetskih
derivata penicilina. Oficinalan je prema
našoj farmakopeji u više oblika.
penis, muški polni ud. Erektilni organ
valjkastog oblika koji se sastoji od tri
šupljikava tela (corpora cavernosa), od
kojih dva gornja čine telo uda, a donje
obavija mokraćnu cev i završava se na-
pred, u obliku pečurke, glavićem uda
(glans penis). Obavijen je fibroznom op-
nom i kožom koja je za podlogu labavo
spojena i koja preko glavića gradi dup-
likaturu, tzv. udnu navlaku (praepu-
tium).
penisna kost, nalazi se u nekih životinja
(pas, kurjak).
penna, pero.
pennatus, perast, npr. musculus unipen-
natus, jednoperast mišić.
penoskrotalan, koji se odnosi u isto vre-
me na penis i mošnice.
pentada (pogrešno pentalogija), kombina-
cija pet činilaca ili elemenata, kao istov-
remeni defekti ili simptomi; p. Fallota,
pored tri defekta u Fallotovoj tetradi u
ovoj postoji još i otvoren ovalni otvor ili
defekt tremnog septuma. V. Fallotova
tetrada.
Pentamethylentetrazolum, v. Pentazo-
lum.
per-
Pentanoli ni t r is, pentanol-nitrit, amil-nit-
rit, isparljiva tečnost naročitog mirisa,
zapaljiva, oficinalan je prema našoj far-
makopeji. Vazodilatatorno sredstvo,
dejstvo mu nastupa brzo, ali je kratkot-
rajno. Upotrebljava se u napadima ste-
nokardije (angina pectoris).
Pentazolum, pentazol, Pentamethylentet-
razolum, prema našoj farmakopeji ofici-
nalan je pod nazivom pentetrazol (Pen-
tetrazolum). Analeptičko sredstvo.
Upotrebljava se kada je potrebno nad-
ražiti centar za disanje i vazomotorni
centar ili koru velikog mozga.
pentosuria, pentozurija, benigni nasledni
poremećaj metabolizma, koji se prenosi
autosomnim recesivnim genom, u kojeg
postoji deficit enzima dehidrogenaze 1-
-ksiluloze. Zbog toga postoje u mokraći
velike količine 1-ksiluloze.
pentoze, ugljeni hidrati s pet ugljenikovih
odnosno pet kiseonikovih atoma. U čo-
večjem i životinjskom organizmu nalaze
se pentoze riboza i deoksiriboza kao sa-
stojci nukleinskih kiselina, a u biljnom
arabinoza, ksiloza i dr.
pepeljast, v. cinereus,
pepsin, proteolitički ferment želuca, koji
u kiseloj sredini razgrañuje proteine do
albumoza i peptona.
pepsinuria, pepsinurija, prisustvo pepsi-
na u mokraći. Postoji često u ulkusu
dvanaestopalačnog creva, zbog poveća-
nog lučenja želudačnog soka.
peptički ezofagitis, v. oesophagitis,
peptički ulkus, v. ulcus.
peptid, jedinjenje u kome su aminokiseli-
ne peptidno vezane, tj. spojene tako da
se iz amino-grupe jedne i karboksilne
grupe druge aminokiseline izdvoji mo-
lekul vode, npr. glikokol H 2 N-
CH2COOH+ glikokol H2N-CH2COOH =
H2N - CH2CO - NH - CH2COOH dipeptid
glicil-glicin + voda. Ako se ovako sjedine
dve aminokiseline, nastaje dipeptid, tri
grade tripeptid, a više njih polipeptid.
peptidaza, enzim koji katalizuje razlaga-
nje peptida do aminokiselina. Nalazi se
u crevnom soku. V. erepsin. Sin. erepta-
za.
per-, u složenicama označava: (1) kroz, po-
tpuno, u velikoj meri; (2) u herniji ozna-
601
per contiguitatem
čava da se neki element pojavljuje u iz-
vesnim jedinjenjima sa svojom najvi-
šom valencijom, npr. HClO hipohloras-
ta kiselina je s hlorom koji ima najnižu
valenciju +1 a HClCU perhlorna kiselina
je s hlorom koji je pozitivno sedmova-
lentan pa stoga ova kiselina ima prefiks
per - dakle perhlorna kiselina.
per contiguitatem, kontaktom, dodirom.
P.c. se šire patološki procesi od jednog
mesta na drugo dodirom, npr. s visce-
ralnog lista pleure na parijetalni. V. per
continuitatem, per metastasin.
per continuitatem, nastavljanjem putem
neprekidnog nastavljanja. P.c. se, npr.,
širi neki patološki proces (maligni tu-
mor, zapaljenje) tako što se promene
šire od mesta početka u neposrednu
okolinu, bez prekida. Suprotno: per me-
tastasin, per contiguitatem. V. continui-
tas.
per metastasin, rasejavanjem, npr. tumo-
ri se šire po telu uglavnom p.m., raseja-
vanjem krvnim ili limfnim putem.
per os, peroralan, kroz usta.
per primam (intentionem), zarašćivanje
rane sjedinjenjem njenih ivica i zidova i
uspostavljanjem kontinuiteta razdvoje^
nih tkiva bez učešća granulacija.
per rectum, rektalno, kroz čmarno crevo.
per secundam (intentionem), zarašćiva-
nje rane pomoću granulacija koje se
stvaraju na dnu i stranama rane i bujaju
prema njenoj površini.
per vias extraorales, ekstraoralni pri-
stup, izvan usta, spolja; p. v. intraora-
les, intraoralni pristup, kroz usta; p. v.
nasales, transnazalni pristupni put is-
pod donje nosne školjke za repoziciju
dislokovane zigomatičke kosti po Lot-
hropu. V. operatio Lothropova.
per vias naturales, koji se obavlja prirod-
nim putem.
peracutus, u najvećoj meri akutan, oštar,
nagao.
perakutan, v. peracutus.
percepcija, v. perceptio.
perceptio, percepcija, opažanje, sticanje
svesti o nečemu. Psihički proces u kome
su tesno povezani čulni osećaji i iskust-
vo. V. osećaj.
percussio, perkusija, kucanje, metoda fi-
602
perforatio
zičkog pregleda u kojoj se ocenjuje jači-
na i kvalitet zvuka koji se čuje pri uda-
ranju u nekom predelu tela; auskulta-
cijska p., auskultacija zvuka dobivenog
perkusijom; bimanuelna p., perkusija
sa istovremenim korišćenjem obe ruke,
pri kojoj se srednji prst leve ruke prislo-
njava na deo koji se perkutuje, a srednji
prst desne ruke udarcem na njega vrši
perkusiju (p. prst o prst); p. dentis,
(stom.) pomoćna dijagnostička metoda
za utvrñivanje stanja zdravlja zuba i po-
tpornog aparata zuba. Zub koji se ispi-
tuje udara se nežno nekoliko puta po-
godnim instrumentom. Pri tome se pra-
te reakcija bolesnika i sluša proizvedeni
zvuk. Može biti vertikalna i horizontal-
na; direktna p., neposredna perkusija
nekog predela bez upotrebe srednjeg
prsta leve ruke kao plesimetra; instru-
mentska p., perkusija koja se izvodi po-
moću čekića i plesimetra; palpacijska
p., kombinacija palpacije i perkusije, u
njoj se više iskorišćuju palpacijski, a
manje perkusijski fenomeni; topograf-
ska p., perkusija kojom se odreñuju
granice pojedinih organa (pluća, srce,
jetra, slezina); uporedna p., perkusija
koja služi za odreñivanje razlike zvuka
iznad pojedinih, najčešće simetričkih
predela tela.
perforans, perforantan, probojan, ono što
stvara perforaciju.
perforatio, perforacija, provaljivanje,
prodor; maskirana p., termin kojim se
označuje perforacija grizlice želuca ili
dvanaestopalačnog creva kad je perfo-
racioni otvor prikriven starijim srasli-
nama ili svežim srašćenjem s nekim od
susednih organa (velika pregača, žučna
kesa, režanj jetre). Klinički se maskira-
na perforacija manifestuje kao lokalni
peritonitis. Sin. prikrivena perforacija,
pokrivena perforacija; mehanička p.,
arteficijalni otvor ili rupa načinjena bu-
šenjem ili vrtenjem, ili prosecanjem
neke površine, npr. korena zuba; spon-
tana, patološka p., provaljivanje usled
paiološkog procesa (npr. grizlice želuca
ili dvanaestopalačnog creva ili dizente-
rijske ulceracije Hd.); p. membranae
tympani, perforacija bubanjske opne,
perforativni apendicitis
prati eksudativne procese u srednjem
uhu. U akutnim otitisima je sitna, kod
hroničnih veća. Ako ne zahvata koštani
okvir bubanjske opne, govori se o cen-
tralnoj perforaciji, u protivnom slučaju
o rubnoj perforaciji. Perforacije u
Shrapnellovoj membrani nameću sum-
nju na prisutnost holesteatoma u sred-
njem uhu; p. oesophagi, perforacija
jednjaka, a može da nastane povredom
pd nekog progutanog stranog tela (šilja-
ta kost), dekstrukcijom jednog dela zida
usled malignog izraštaja i instrumental-
no prilikom ezofagosköpije ili bužira-
nja. Hitna hirurška intervencija je po-
trebna; p. pulpae accidens, akcidental-
na perforacija pulpe zuba, nehotično
otkrivanje pulpe nastalo pri obradi ka-
viteta, ili pri frakturi zuba.
perforativni apendicitis, v. appendicitis.
perforatoriurn, v. probojnih.
perforatus, probuŠen, npr. substantia
perforata anterior, prednja rupičasta
supstancija.
perforisati, probiti, izazvati perforaciju.
V. perforatio, perfomns.
perfuzija, čin kojim se uliva neka tečnost
u krvne sudove ili neki organ i tkivo.
pergamentska koža, v. xeroderma pig-
mentosum.
perhlorati, antitireoidne m aterije
(v.tamo) koje deluju sprečavajući jodi-
naciju (v.tamo) i u nas je, kao kalijum-
perhlorat, poznat pod nazivom »Ire-
nat«.
periadenitis, zapaljenje tkiva oko žlezda;
p.mucosa necroticans recurrens, mu-
kozni nekrotički povratni periadenitis,
oboljenje slično aftoznom stomatitisu.
Promene podsećaju na afte, ali su znat-
no veće i zahvataju i dublja tkiva. V. sto-
matitis âphthösa.
perianalis, periâimlan, okoločmaran, oko
čmara.
periarterijska simpatektomija, sympa-
thectomia.
periarteritis, zapaljenje spoljnih slojeva
arterije i tkiva oko arterije; p. dest-
ruens, najprisnije vezan za ženski pol,
naročito za funkciju njegovih polnih
žlezda (arthropathia ovaripriva);
p.gummosa, gumozni periarteritis, pri-
pericarditis
sustvo sifilisnih guma u zidu arterije;
p.nodosa, nodozni periarteritis, zapa-
ljenje svih slojeva malih i srednjih arte-
rija, praćeno mnogobrojnim sistemat-
skim pojavama. Spada u grupu bolesti
vezivnog tkiva (kolagenoza). Sin. polyar-
teritis nodosa; panarteritis; p. scapulo-
humeralis, hronično zapaljenje subdel-
toidne i subakromijske burze, najčešće
izazvano traumom, koja može. da se za-
vrši skvrčavanjem ovih sluznih kesa.
Sin. Duplayeva bolest, p.syphilitica, si-
filisni periarteritis, periarteritis gum-
mosa.
periartritis, v. periarthritis.
peribronchitis, peribronhitis, oblik hro-
ničnog bronhitisa u kojeg postoji zapa-
ljenje i zadebljanje tkiva oko bronhija.
pericardiectomia, perikardiektomija, de-
limično isecanje srčane kese, kojom se
olakšava sistola i dijastola u srašćivanju
perikarda. Sin. Schmiedenova perikar-
diektomija.
pericardiocentesis, perikardiocenteza,
punkcija perikardijalnog prostora radi
aspiracije tečnosti iz njega.
pericardiolysis, perikardioliza, v. pericar-
diectomia.
pericardiomediastinitis, perikardiome-
dijastinitis, zapaljenje perikardijuma i
medijastinuma.
pericardiotomia, perikardiotomija, ope-
rativno otvaranje srčane kese. Vrši se u
gnojnom zapaljenju perikarda u svrhu
drenaže. V. pericardiectomia.
pericarditis, perikarditis, zapaljenje peri-
kardijuma; p. adhesiva, adhezivni peri-
karditis nastaje usled srašćivanja peri-
kardijumskih listova ili perikardijuma s
okolinom; p. calcificans, hronični ob-
lik perikarditisa s pojavom taloženja
krečnih soli, v. acretio cordis, concretio
cordis; p. haemorrhagica, hemoragij-
ski perikarditis, karakteriše se krvavim
izlivom; p. epistenocardica, lokalizo-
vano zapaljenje perikardijuma iznad
mesta srčanog infarkta; p. exsudativa,
perikarditis sa izlivom u perikardijum-
sku šupljinu; p. sicca, suvi perikarditis,
karakteriše se fibrinskim naslagama i
daje šum perikardnog trenja; p. supii-
rativa, perikarditis s gnojnim izlivom;
603
Pericarpium Aurantii
p. uremica, perikarditis koji se javlja u
uremiji; pericardium, perikard, srčana
kesa, osrñe, omotač kupastog oblika iz-
grañen od vezivnog tkiva, koji obavija
srce. Unutrašnja strana srčane kese ob-
ložena je tankom glatkom seroznom op-
nom. Baza srčane kese pričvršćena je za
dijafragmu.
Pericarpium Aurantii, Aurantii amari f Ia-
vedo, kora pomorandže. Služi kao kori-
gens za ukus, najčešće u obliku tinktu-
re. V. Tinctura Aurantii.
Pericarpium Citri, Citri flavedo, kora li-
muna. Služi kao korigens za ukus, naj-
češće u obliku sirupa (Sirupus Citri).
pericentrička inverzija, v. inversio.
pericolitis, perikolitis, zapaljenje tkiva
oko kolona, naročito peritoneumskog
lista oko kolona.
pericoronitis acuta, zapaljenje mekog
tkiva oko krune zuba u nicanju, naroči-
to donjeg umnjaka. Karakteriše se bo-
lom, otokom, zapaljenjem sluznice, su-
puracijom iz mekog tkiva, trizmusom i
regionalnim limfadenitisom.
peridectomia, peridektomija, operativno
odstranjenje dela vežnjače očne jabuči-
ce pored ruba rožnjače u cilju lecenjâ,
panusa. Sin. peritomia, periectomia, syn-
dectomia.
periderm, krupne ćelije koje se u početku
2. meseca embrionalnog života nalaze
pod površinom niskih ćelija pokožice. U
3. mesecu sve ćelije počinju da se oroža-
vaju.
periduodenitis, zapaljenje neposredne
okoline duodenuma, koje usled nastalih
sraslina deformiše duodenum.
periectomia, periektomija, v. peridecto-
mia.
periferni limfocitni organi, v. sekundar-
ni limfocitni organi.
periferni vid, v. visus.
periferni živci, senzitivni, motorni i me-
šoviti živci nastali anastomoziranjem
(spajanjem) u živčanim spletovima (ple-
xus). V. nervus.
perifolliculitis capitis abscedens et suf-
fodiens (Hoffmann), stafilokokno za-
paljenje folikula i njegove okoline na
kapilicijumu u muškaraca u vidu mno-
gobrojnih apscesa koji fistuliziraju.
604
perinephritis
perihepatitis, zapaljenje peritoneumskog
pokrivača jetre; p. chronica hyper-
plastica, hiperplastički hronički peri-
hepatitis u kojeg je peritoneumski list
oko jetre zadebljan i bele boje, slično še-
ćernoj opni kolača. Sin. Zuckergussle-
ber.
perikarditis, v. pericarditis.
perikornealna injekcija, v. injectio peri-
cornealis.
perikymata, talasaste linije na površini
gleñi koje odgovaraju završetku Retziju-
sovih linija. V. Retzijusove linije.
perilimfa, bistra tečnost koja ispunjava
koštani labirint unutrašnjeg uva i u ko-
joj je suspendovan opnasti labirint. Pe-
rilimfa je istog sastava kao i cerebrospi-
nalna tečnost, s kojom je u vezi.
perilymphadenitis, perilimfadenitis, za-
paljenje tkiva oko limfne žlezde.
perimetar, aparat za ispitivanje vidnog
polja. V. perimetrija, vidno polje.
perimetrija, (oft.) ispitivanje vidnog polja.
Ima cilj da odredi granice vidnog polja,
kao i eventualne ispade u samom vid-
nom polju. Vrši se pomoću specijalnog
aparata, perimetra. V. vidno polje, sko-
tom.
perimetrium, perimetrijum, serozni ili
peritonealni omotač materice.
perinatalis, perinatalan, koji se dešava za
vreme ili kratko vreme posle poroñaja.
perinatalna zaštita, predstavlja pružanje
stručne medicinske pomoći za vreme
poroñaja. Vrši se u stacionarnim usta-
novama od strane specijalista akušera i
babica.
perinealis, perinealan, koji se odnosi na
perineum.
perineoplastika, plastička hirurška ope-
racija za korekciju'starih ozleda (rasce-
pa) meñice nastalih za vreme poroñaja,
kao i u slučaju prolapsa vagine i materi-
ce.
perineorraphia, perineorafija, zašivanje
povreda meñice, nastalih za vreme po-
roñaja.
perinephritis, perinefritis, zapaljenje tki-
va oko bubrega. Simptomi su povišena
r perinephrium
temperatura i bol u lumbalnom prede-
Iu, koji se naročito pojačava pri udaru.
perinephrium, perinefrijum, peritonealni
omotač i ostala tkiva koja okružuju bub-
reg.
perineum, meñica, meki delovi koji zatva-
raju donji otvor male karlice, a sastoje
se od mišića, fascija i kože.
period poluraspada (T), vreme potrebno
da se radioaktivnost odreñene količine
bilo kakvog radioaktivnog elementa
smanji na polovinu svoje prvobitne
vrednosti. Sin. poluzivot, vreme poluras-
pada.
perioda, horizontalan niz hemijskih ele-
menata u periodnom sistemu. U period-
nom sistemu ima sedam perioda. Broj
svake periode označava broj elektron-
skih slojeva oko jezgre atoma (prva pe-
rioda ima jedan sloj, sedma i poslednja
ima sedam slojeva). U svakoj periodi se
osobine elemenata postepeno menjaju
s porastom atomskog broja.
perioda, v. menstruatio.
period ili vreme poluraspada, simbol T
(često i T1 /2), označava vreme za koje se
aktivnost posmatranog radioaktivnog
nuklida smanji na polovinu početne
vrednosti. Ovom veličinom se odlikuje
nuklearna stabilnost radioaktivnog
nuklida i ima konstantnu vrednost za
odreñenu vrstu radionuklida. Zbog toga
se naziva i fizičko vreme poluraspada.
Povezanost perioda poluraspada T i ra-
dioaktivne konstante A data je formu-
lom: T - 0,693/A. (Praktično se može
smatrati da se potpuni raspad nekog ra-
dioizotopa izvrši za vreme od 10 T, kada
od njegove prvobitne količine ostane je-
dan hiljaditi deo.)
periodična bolest, v. bolest.
periodična groznica, v. febris.
periodična neutropenija, v. neutropenija.
periodični poliserozitis, v. polyserositis.
periodično disanje, v. respiratio.
periodontosis, periodontozis, v. parodon-
tosis. I tica, periostitis s koštanim zadebljanji-
perionalni prostori, prošireni ostatak
kapsularne decidualne opne.
perionychia, perionihija, oboljenje eponi-
hijuma epidermne navlake koja pokriva
koren i bočne rubove nokta.
periostitis
periodontium, periodoncijum, ozublje,
elementi smešteni u periodontalnom
prostoru, izmeñu cementa korena zuba
i alveolarne kosti. To su: vlak.ia (osnov-
na, kolagena elastična i acidorezistent-
na), krvni i limfni sudovi, nervna vlakna
i će lij ski elementi. Funkcije periodoncije
su: amortizovanje pritiska, potpora
zubu i tkivu desni, sprečavanje utiskiva-
nja zuba u alveolu, ishrana parodonciju-
ma, recepcija i prenošenje osećaja dodi-
ra i bola, kao i učešće u apoziciji i re-
sorpciji kosti i cementa. Sin. membrana
periodontalna. V. vlakna periodontalna.
periorchitis, periorhitis, zapaljenje va-
ginalnog omotača semenika; p. adhae-
siva, vid zapaljenja u kome postoje
srasline izmeñu oba lista pomenutog
omotača; p. purulenta, periorhitis koji
je praćen gnojenjem.
periost, pokosnica, vezivni omotač kosti,
pomoću kojeg kost raste i regeneriše se.
Sastoji se od dva sloja: spoljni sloj je bo-
gat kolagenim i elastičnim vlaknima i
krvnim sudovima koji prodiru u kost, a
unutrašnji sloj je bogat ćelijama s nešto
elastičnih vlakana i živcima (kambijalni
sloj). Ćelije pokosnice stvaraju koštanu
supstanciju.
periostitis, zapaljenje periosta; najčešće
je hronično i praćeno bolom i otokom
kosti. Akutni periostitis nastaje ušled
infekcije putem krvi, per continuitatem
ili direktnim unošenjem gnojnih klica
pri povredama. Akutni periostitis se od-
likuje difuznim gnojenjem, jakim bolovi-
ma i septičkim znacima. Bolest se često
završava nekrozom kosti; p. albumino-
sa, p. sa sluzavostaklastim eksudatom;
p. dentis, zapaljenje dentalnog perios-
ta; p. diffusa, neograničeni periostitis
dugih kostiju; p. fibrosa, periostitis čija
je odlika izliv krvi ispod pokosnice; p.
hyperplastica, hipertrofička plućna
osteoartropatija; p. ošsificans syphili-
ma u uroñenom sifilisu; p. serosa, pe-
riostitis sa seroznim izlivom; p. syphili-
tica, periostitis koji može da se javi već
u ranom stadijumu ove bolesti, a odli-
kuje se bolnim zadebljanjem pokosnice;
605
periostni refleks
p. praecox, rani sifilitički osteoperios-
titis, kao rani simptom bolesti.
periostni refleks, v. refleks.
periphlebitis retinae, oboljenje venskih
sudova mrežnjače praćeno eksudaci-
jom, recidivišućim krvavljenjima i buja-
njem. Javlja se u mlañih osoba. Etiologi-
ja je nejasna. Dovodi do teških kompli-
kacija, pa i do gubitka vida. Posle više
godina povrata dolazi do spontanog
smirivanja.
periporitis, stafilokokni apscesi koji se
razvijaju u znojnim porusima odojčadi,
slični furunkulusima.
periproetitis, periproktitis, zapaljenje tki-
va oko rektuma i čmara (npr. periprok-
talna flegmona).
periproktalan, koji se nalazi oko čmara,
okoločmaran.
perisigmoiditis, zapaljenje peritonealnog
pokrova (seroze) sigmoidnog pregiba
kao, npr., u divertikulozi ovog creva.
perisinusni prostori, intercelularni pro-
stori oko sinusnih kapilara. V. intercelu-
laran.
perisplenitis, zapaljenje čahure slezine,
koje može biti samostalna pojava, a češ-
će je u sklopu opšteg peritonitisa; p.^
cartilaginea, zadebljanje čahure slezine
sastavljeno od hijalinizovanog vezivnog
tkiva.
peristaltika, lagano skupljanje prstenas-
tih mišića nekog šupljeg organa (jed-
njak, želudac, crevo, ureteri i dr.), i to
tako da ovo skupljanje napreduje kao
talas od obližnjeg (gornjeg) ka udalje-
nom (donjem) kraju organa, čime se
omogućava prenošenje sadržaja.
peritomia, peritomija, v. peridectomia.
peritonealna irigacija, v. dyalysis.
peritoneopathia, peritoneopatija, svaka
bolest peritoneuma.
peritoneum (peritonaeum), trbušna ma-
ramica, glatka, sjajna, serozna opna koja
svojim unutrašnjim ili utrobnim listom
(p. viscerale) obavija mnoge organe u tr-
bušnoj duplji, a svojim spoljašnjim ili
zidnim listom (p. parietale) oblaže zido-
ve trbušne duplje. Parijetalni list gradi
peritonealnu vreću, čija se šupljina na-
ziva peritonealna duplja (cavum perito-
nei). Organi koji se nalaze u peritoneal-
606
peritonitis
noj duplji, obavijeni visceralnim perito-
neumom, jesu intraperitonealni organi
(jetra, želudac, slezina, tanko crevo itd.).
Organi trbušne duplje smešteni iza ove
vreće jesu retroperitonealni organi
(pankreas, bubrezi itd.). peritoneumska
dijaliza, v. dyalisis. peritoneumska
irigacija, v. dyalisis. peritonismus,
peritonizam, bolni meteo-rizam trbuha koji
liči na peritonitis. Javlja se u
psihoneuropata, u povredama abdomena
bez perforacije šupljih organa, povredama
kičmene moždine. Sin. pseudoperitonitis.
peritonitis, zapaljenje trbušne maramice
u kome nastupa eksudacija krvnog se-
ruma, fibrina, eritrocita i leukocita u tr-
bušnu duplju (npr. posle perforacije že-
luca i creva), povrede šupljih organa i
infekcije koja usled toga nastaje. Njego-
vi su simptomi: bol u trbuhu, zatvor, po-
vraćanje i temperatura; p. adhaesiva,
peritonitis čija je odlika u postojanju
sraslina seroze susednih organa; on obi-
čno predstavlja završnu fazu, tj. prebo-
leli akutni peritonitis; prisustvo žuči u
peritoneumu posle rupture vanjetrenih
žučnih puteva; p. chronica incapsula-
ta, hronični peritonitis u kome su creva
prekrivena fibroznim tkivom koje vre-
menom hijanolizuje; p. circumscripta
ili saccata, peritonitis koji je ograničen
na jedan deo trbušne maramice; p. dif-
fusa, peritonitis koji zahvata ćelu trbuš-
nu maramicu; p. fibrocaseosa, tuber-
kulozni peritonitis s fibroznom i kazeoz-
nom degeneracijom; p. gaseosa, perito-
nitis s nagomilanim gasom u peritoneu-
mu; p. generalisata, sin. p. diffusa; p.
meconialis, peritonitis koji nastaje us-
led perforacije creva, intrauterini ili
brzo posle poroñaja, kada se izliva me-
konijum u peritonealnu duplju; meko-
nijalni peritonitis je najčešća posledica
mekonijumskog ileusa u fibrocističkoj
bolesti pankreasa; p. pelvica, peritoni-
tis lokalizovan u karlici kao komplikacija
ginekoloških oboljenja; p. perforati-va,
peritonitis koji nastaje usled perforacije
nekog šupljeg abdominalnog organa; p.
purulenta, peritonitis koji sadrži
gnoja; p. traumatica, peritonitis
peritonizovati
koji nastaje usled traume abdomena; p.
tuberculosa, peritonitis prouzrokovan
bacilima tuberkuloze. peritonizovati,
pokriti operativne ili traumatske rane u
trbušnoj duplji zdravim peritoneumom,
kako bi se izbegle sras-line, inače, česte na
mestima lišenim pe-ritoneuma
(»deperitonizovana«). peritonsillitis,
peritonzilitis, zapaljenje vezivnog i
mišićnog tkiva u tonzilnoj loži, obično
posle angine. peritonzilarni apsces, v.
abscessus. peritricha, tip bakterija koje
imaju više flagela rasporeñenih po celoj
njihovoj površini (npr. proteus).
perityhlitis, peritiflitis, zapaljenje perito-
neuma u okolini slepog creva (cekuma),
koje dolazi od zapaljenog slepog creva
(typhlitis), odnosno od njegovog crvulj-ka
(appendicitis, epityphlitis). V. ap-
pendicitis.
periurethritis, periuretritis, v. spongiitis.
perkolacija, ekstrahovanje rastvorljivih
sastojaka neke droge u naročitom sudu
(perkolatoru), u koji se stave isitnjena
droga i neki tečni rastvarač koji lagano
prolazi kroz nju. perkusija, v. percussio.
perkusijska auskultacija, v. percussio.
perkusijski zvuk, zvuk koji se dobija per-
kusijom izvesnih predela tela, može
imati razne kvalitete; jasan p. z., dobija se
perkusijom iznad zdravih pluća; po-tmuo
p. z., dobija se iznad delova pluća, koja
samo delimično sadrže vazduh, u nekim
početnim infiltratima; timpani-čan p. z.,
zvuk koji se dobija perkusijom iznad
delova tela ispunjenim vazduhom ili
gasom; tmuo p. z., dobija se iznad delova
tela koja ne sadrže vazduh (iznad izliva).
perkutoran, koji je u vezi sa perkusijom.
perkutorna tmulost, v. perkusijski zvuk.
perleche, (fr.) v. angulus infectiosus oris.
permagnus, vrlo veliki, preveliki, ogro
man.
permanganati, soli permanganove kiseli-
ne, KMnCU- Takva so je, npr. kalijum-
permanganat. permeabilan, propustljiv.
permeabilnost, propustljivost.
peroksidaza
permeaza, protein enzimskih osobina,
omogućuje različitim hemijskim jedi-
njenjima prolaženje kroz citoplazmat-
sku membranu koja, pored drugih
funkcija, vrši i sintezu permeaznog sis-
tema. Osnovna komponenta tog sistema
je permeaza.
permutit, veštački dobijen zeolit toplje-
njem kaolina, gline i sode. U vodi se ne
rastvara, a ima osobinu da svoj natri-
jum, pri upotrebi natrijum-permutita,
lako zamenjuje drugim katjonima, kao
što su kalcijum i magnezijum, zbog čega
se upotrebljava za smanjivanje tvrdoće
vode.
perna bolest, v. chloracne.
pernazalan, ono što se uvodi ili unosi kroz
nos, npr. pernazalna sonda uvedena u
jednjak; pernazalno unošenje lekova
(ekstrakt zadnjeg dela hipofize u insi-
pidnom dijabetesu i dr.).
perniciozna anemija, v. anaemia.
perniciosus, perniciozan, opak, opasan,
koji može dovesti do smrti. Npr., ane-
mia perniciosa, opaka anemija.
perniones, promrzline, hronično zapalje-
nje prouzrokovano dejstvom hladnoće,
većinom na prstima nogu ili ruku, u ob-
liku dugotrajno osetljivih modrocrve-
nih infiltrata, ponekad s plikovima ( II
stepen) i ulceracijama (III stepen) pra-
ćenim svrabom i bolovima. V. congela-
tio.
perniosis, pojava ozeblina, promrzlina. V.
perniones, congelatio.
peroksid, oksid nekog elementa koji sadr-
ži više kiseonika i to samo oni koji su u
vezi sa -O-O-, npr. vodonik-peroksid,
H-O-O-H. Peroksidi se mogu smatrati
solima vodonik-peroksida kao slabe ki-
seline, npr. BaOa. Peroksidima se često
nazivaju i viši oksidi koji ne daju s raz-
blaženim kiselinama vodonik-peroksid,
već so i kiseonik. Stoga se za okside iz-
vedene iz HžO2 predlaže naziv superok-
sidi ili pravi peroksidi, a za one koji s ki-
selinom daju kiseonik da se nazovu po-
lioksidi.
peroksidaza, enzim koji katalizuje razla-
ganje peroksida iz koga se izdvaja akti-
van kiseonik.
607
peroksidazna reakcija
peroksidazna reakcija, v. reakcija.
peroksisomi, peroksizomi, (microbo-
dies), organčići ćelije1 (0,6-0,7)
jajoli-kog oblika s enzimskim
sadržajem (pe-roksidaze, katalaze, kis.
D aminooksida-ze); po tome se
razlikuju od lizozoma. Nastaju kao i
lizozomi.
peroneus (peronaeus), lišnjačni, npr. ner-
vus peroneus communis, zajednički liš-
njačni mišić. Sin. fibularis.
peroperativan, koji je u direktnoj ili indi-
rektnoj vezi s operacijom; što se dešava
za vreme operacije.
perpendicularis, perpendikularan, usp-
ravan, okomit, npr. lamina perpendicu-
laris, uspravna pločica.
perseveratio, perseveracija, vezivanje za
jednu misao ili reč koja se onda nehotič-
no, necelishodno uporno ponavlja pri
nekim afazijama i u zdravih ali premo-
renih osoba. Pri katatoniji postoji tzv.
verbalna stereotipija, besmisleno pona-
vljanje jedne reci ili rečenice. V. verbige-
ratio, aphasia.
persona, maska koju su nosili rimski
glumci, po Jungovom psihološkom uče-
nju označuje ličnost onakvu kakvu je
vide drugi. Prava, unutrašnja, ličnost sex
tu naziva anima.
perspiratio, perspiracija, izmena gasova
kroz kožu pri mirovanju i osrednjoj
temperaturi sredine (20-3O0C); uglav-
nom odavanje vodene pare preko kože,
pri čemu koža ostaje suva (p. insensibi-
Hs), a u vrlo maloj meri pdavanje ugljen-
-dioksida i primanje kiseonika. Pri višoj
temperaturi sredine (višoj od 330C)
voda se pojavljuje u vidu znoja na koži
(p. sensibilis). V. disanje.
persplenitis, zapaljenje peritoneumske
ovojnice slezine.
Perthesova drenaža, v. drainage.
pertussis, pertusis, veliki kašalj, akutno,
kontagiozno oboljenje malog deteta,
koje izaziva Bordetella pertussis. Odli-
kuje se napadom kašlja sa zacenjiva-
njem. Početak bolesti je postepen sa su-
vim kašljem, pretežno noću. Zatim na-
staje stadijum zacenjivanja sa 5-25 na-
pada grčevitog kašlja u toku dana. Za
vreme napada dete ima 3-6 uzastopnih
stridoroznih, čujnih udisaja zbog grča
608
pes
glotisa i isto toliko vrlo produženih isp-
rekidanih izdisaja. Na kraju napada
dete izbacuje malo lepljive sluzi ili po-
vraća. U odojčeta može nastati apneja sa
cijanozom, koja se često završava letalno.
Pertusis je teško oboljenje, naročito za
odojčad čija je smrtnost preko 50%. peru-
balsam, v. Balsamum peruvianum.
perverzoidan, kaže se za seksualne radnje
koje se javljaju silom potrebe u nemo-
gućnosti normalnog zadovoljavanja ili
kao prethodne radnje u normalnom po-
Inom zadovoljavanju (sadističke težnje u
muškarca, a mazohističke u žene).
perverzoidne seksualne radnje, od pra-
vih seksualnih perverzija koje su same sebi
cilj i koje isključuju normalno zado-
voljenje, čak i kad za njega postoji puna
mogućnost, treba razlikovati pseudo-
perverzne, perverzoidne seksualne radnje
silom potrebe, u odsustvu mogućnosti za
normalno zadovoljenje (npr. u
internatima, logorima, zatvorima itd.).
Takav je slučaj prigodnih homoseksualnih
veza, naročito meñu jedinkama istog
genitalnog pola, ali manje-više hete-
roseksualno uobličenih s drugim svojim
odlikama (npr. izmeñu androidnih i
hiperginoidnih žena ili izmeñu ginoid-nih
i hiperandroidnih muškaraca). Per-
verznim se ne mogu smatrati i radnje koje
u polnom odnosu raznopolnih jedinki
prethode normalnom zadovoljavanju kao
krajnjem cilju (npr. izvesne sadističke
težnje u muškaraca, a mazohističke u
žene, dodiri polnih organa partnera i si.).
perzistencija mlečnih zuba, duže zadrža-
vanje mlečnih zuba u vilicama od vre-
mena njihove normalne smene stalnim
zubima. Može perzistirati poneki od
mlečnih zuba, kao ].od nedostatka zuba
zamenika ili ankiloze mlečnog zuba.
Perzistencija više mlečnih zuba ili ćele
mlečne denticije javlja se u rahitisu,
kleidokranijalnoj i akrofacijalnoj disos-
tozi i kretenizmu.
pes, distalni deo donjeg ekstremiteta, sto-
palo. Na stopalu se razlikuje gornja stra-
na (dorsum pedis) i donja strana ili ta-
ban (planta p.). Idući od pete ka vrhovi-
ma prstiju, na stopalu se razlikuje: nožje
pessarium
(tarsus), donožje (metatarsus) i prsti
(digit! pedis). Kosti stopala grade dva
svoda ispupčena nagore: uzdužni svod
od pete ka palcu, i poprečni svod od
prve kosti ka petoj kosti donožja; p. an-
serinus, guščja noga, zajednički pripoj
na golenjači tetiva terzijskog, polutetiv-
nog i pravog unutrašnjeg mišića buta;
p.a.nervi facialis, završne grane živca lica
u parotidnoj žlezdi koje se šire u obliku
guščje noge; p. calcaneus, odignu-to
stopalo, nenormalan položaj stopala
gde se ono isključivo oslanja na petu; p.
equinovalgus izvrnuto kopitasto stopa-
lo; p. equinus, konjsko stopalo. Stopalo
se oslanja samo svojim prednjim kra-
jem i prstima a peta je odignuta; p.
equinovarus, p. planus, ravni tabani
»dustaban«, deformacija stopala usled
spuštanja tabanskog svoda. Sin. plano-
valgus; rovovsko s., povreda nogu, a
najčešće stopala, dužim dejstvom ume-
rene vlažne hladnoće od O do +80C. Naj-
češće u ratu u vojnika s mokrom i blat-
njavom obućom. Povreda počev od pli-
kova do gangrene pogoñenih delova
noge, odn. stopala; p. valgus, izvrnuto
stopalo. Taban je okrenut u polje, a sto-
palo se oslanja svojom unutrašnjom ivi-
com; p. varus, uvrnuto stopalo. Taban
je okrenut unutra, a noga se oslanja
spoljnom ivicom stopala.
pessarium, pesar, prstenasta naprava od
tvrde gume ili kaučuka, u obliku pravog
okruglog prstena ili savijen u vidu osmi-
ce ili slova S, koja se upotrebljava radi
popravke položaja zavaljene materice,
ili sprečavanja ispadanja materice u
prolapsu. Pored ovih pesara postoje i
pesari za sprečavanje začeća, okluzivni
pesari u vidu kapice od gume, srebra,
aluminijuma ili stakla i stavljaju se pred
snošaj na grlić materice kao prezervati-
vi.
Pesslerovo mrtvo polje, (stom.) zona tki-
va u okolini fokusa s malim brojem kr-
vnih sudova. Značajna za odbranu orga-
nizma od prodora mikroba.
pesticidi, sredstva za uništavanje štetoči-
na svake vrste.
pestis, kuga, teško, akutno, endemsko,
epidemijsko i karantinsko oboljenje,
39 Medicinski leksikon
petroleum
koje izaziva Pasteurella pestis. Kuga
spada u transmisivne bolesti, jer je pa-
covska buva prenosi s obolelih glodara
na ljude. Bolest počinje naglo s jezom,
temperaturom, glavoboljom i teškom
adinamijom. Ima više kliničkih oblika
kuge; bubonska k., najčešća je i odliku-
je se otokom regionalnih limfnih žlezda
u blizini mesta ujeda buve; plućna k.,
liči na tešku, toksičku, hemoragičku
bronhopneumoniju. Kužna sepsa je
najteža i može da nastane primarno ili
sekundarno. Kuga je još od davnina
imala veliki značaj u biološkom ratu.
peščano kupanje, v. kupanje.
petechia, petehija, tačkasto krvarenje u
koži.
petehijalni indeks, broj petehija na kvad-
ratnom centimetru kože posle venske
staze izazvane stezanjem poveskom. V.
Rumpel-Leedeov znak.
peteljka, vrpčasti produžetak tkiva i kr-
vnih sudova o kome vise neke normalne
tvorevine, npr. embrion, ili benigni tu-
mori kože ili sluznice, npr. fibroma pen-
dulum cutis, fibrom kože koji visi na pe-
teljci, viseći lipom creva, lipom debelog
creva koji visi na peteljci itd.
petlja, v. ansa.
Pe t hi d in i chloridum (petidin-hlorid),
analgetičko sredstvo, sintetska zamena
za morfin; oficinalan je prema našoj far-
makopeji.
Petitov trougao, v. trigonum tumbale (pod
trigonum).
Petitova hernija, v. hernia.
petlovska jedinica, v. jedinica.
petna kost, v. calcaneus.
petrificatio, petrifikacija, skamenjavanje
odnosno skamenjenost, taloženje kalci-
jumovih soli, pri čemu materija u kojoj
su se soli istaložile postaje čvrsta kao
kamen. V. calcificatio.
Petrijeva šolja, plitka staklena posuda,
koja služi za izolovanje i kultivisanje
bakterija na čvrstim podlogama (agaru
i dr.). Sastoji se od dva tanjirića, od ko-
jih jedan služi za poklapanje drugog.
petrol-etar, v. Aether petrolei.
petroleum i njegovi isparljivi proizvodi,
gorivo za motore, mazivo, deluje na
kožu i kao para kroz disajne organe;
609
Petroselini radix
može da izazove akutno zapaljenje plu-
ća, glavobolju, senzitivne poremećaje,
akne i keratozu.
Petroselini radix (koren od peršuna), sa-
drži etarsko ulje koje deluje diuretićno.
petrositis, petrozitis, serozno ili gnojno
zapaljenje ćelija na vrhu piramide sle-
poočne kosti. Nastupa kao deo mastoi-
ditisa u ljudi kojima je pneumatizacija
temporalne kosti tako daleko razvijena.
Otkriva se rendgenskim snimanjem pi-
ramide još pre nego što se razvije klinič-
ki sindrom (Gradenogov sindrom, para-
liza abducensa).
petrosus, petrozan, hridni, koji pripada
petroznom delu slepoočne kosti.
Pettenkoferova reakcija, v. reakcija.
Peutz-Tourain-Jeghersov sindrom, v. sy-
ndroma.
Peyronijeva bolest, v. induratio penis
plastica.
Peyerove ploče, skupine limfnih meško-
va u tankom crevu (ileumu). Sin. follicu-
Ii lymphatici aggregati.
Pezzerov katetar, v. katetar.
Pfeifferov bacil, v. Haemophilus influen-
zae.
Pfeifferov fenomen, fenomen liže koji s.ex
koristi za dijagnozu.
Pfeifferova bolest, \.mononucleosis in-
fectiosa.
phaco-, predmetak u složenicama koje se
odnose na soćivo.
pH (potentia hydrogenii, vodonični eks-
ponent), jeste dekadni logaritam kon-
centracije vodonikovih jona s prome-
njenim znakom. pH je, slično Ch, merilo
aktualne kiselosti odnosno bazičnosti.
Ako je, npr., CS=IO-2, pH=2 itd. U neut-
ralnom rastvoru pH=7, ü kiselom od O
do 7, a u baznom od 7 do 14.
phacomatosis, fakomatoza, kliničke slike
u kojih istovremeno postoje malforma-
cije na koži, očima i moždanom tkivu:
neurofibromatosis Recklinghausen,
adenoma sebaceum Pringle, morbus
Sturge-Weber-Krabbe.
phaeochromocytoma, feohromocitom,
tumor, obično benignog karaktera, hro-
mafinog tkiva srži nadbubrežnih žlezda
(ili simpatičkih paraganglija) koji se us-
led pojačanog lučenja adrenalina (v.
610
pharyngoscopia clausa
tamo) i noradrenalina (v. tamo) klinički
manifestuju znacima svojstvenim ovim
hormonima kada se oni primenjuju u
nedozvoljeno velikim količinama.
phag, fag, v. bacteriophag.
phagocytosis, fagocitoza, životni proces
pri kome ćelija pomoću ćelijske opne
unosi u citoplazmu čestice čvrste mate-
rije. Priljubljivanje čestice na površinu
ćelije nastaje adhezijom, a potom ćelija
obrazuje špag oko čestice i uvuče ju u
citoplazmu obrazujući vezikulu s česti-
com (fagozom). Fagozom se spoji s lizo
zomom koji sadrži enzime za svarivanje
čestice; nesvareni ostatak se izbacuje iz
ćelije.
phalanx, falanga, članak prsta. Svaki prst
ima tri članka, osim palca koji ima dva
članka.
phallus, muški spolni ud; spoljna genital-
na kvrga (tuberculum genitale) od koje
nastaju spolni organi. V. penis.
pharmacopoea, farmakopeja, knjiga koja
sadrži spisak lekova koji se uvek moraju
nalaziti u apoteci, s opisom porekla sva-
kog od tih lekova, njegovih farmako-
gnostičkih i hemijskih osobina, propisa
o ispitivanju njegovog identiteta i kvali-
teta, i o čuvanju, spravljanju i ekspedici-
ji. Većina država ima svoju farmakope-
ju. U nas je u važnosti Pharmacopoea
lugoslavica, editio tertia.
pharyngeus, ždrelni, koje se odnosi na
ždrelo.
pharyngitis, faringitis, zapaljenje ždrela.
Akutna i hronična zapaljenja ždrela su
česta i mogu imati razne oblike, katar-
ne, gnojne, ulkusne i dr. Ima i specifič-
nih faringijtisa (tbc., lues, sklerom). Naj-
veći broj ebidemijskih respiracijskih in-
fekcija virAisnog porekla počinje akut-
nim katarnim faringitisom.
pharyngoplastica, faringoplastika, hirur-
ški zahvat koji služi za rekonstrukciju
nosnožcjrelne porte u slučajevima unj-
kavog govora (rhinolalia aperta) usled
nesposobnosti mekog nepca da zatvori
nazofa/rinksnu portu (npr. posle izvrše-
ne operacije rascepa mekog nepca).
pharyngoscopia clausa, zatvorena farin-
goskopija, postupak za posmatranje po-
kreta mekog nepca u fiziološkim uslovi-
pharynx
ma, a naročito funkcijske sposobnosti
za zatvaranje nosnoždrelne porte. Na ši-
rom otvorena usta priljubljuje se oveće
staklo od džepnog sata, pa se pod tim
staklom naduvaju obrazi. Meko nepce
se posmatra kroz staklo pomoću čeo-
nog ogledala.
pharynx, farinks, ždrelo, šuplji organ za
varenje koji se nalazi iza nosne i usne
duplje i grkljana. Dole se nastavlja jed-
njakom. Šupljina ždrela podeljena je na
tri sprata: gornji (pars našališ), srednji
(pars oralis) i donji sprat (pars laryn-
gea).Na gornjem zidu (svodu) nalazi se
ždrelni ili treći krajnik (tonsilla pharyn-
gea).
Phenacetinum, fenacetin, antipiretičko i
analgetičko sredstvo, oficinalan je pre-
ma našoj farmakopeji.
phenamin, amfetamin-sulfat, sintetski do-
biven betafenil-izopropil-amin-sulfat.
Deluje nadražajno na centralni nervni
sistem. Upotrebljava se za lečenje na-
rkoleptičkih stanja i psihičke depresije.
phenidone, fenidon, l-phenyl-3-pyrazoli-
dinone (№); vrlo jaka
reduktiv-na supstancija u razvijaču.
Upotrebljava se 1/5 do 1/10 količine
metola, posebno u razvijačima za
mašinsko razvijanje rendgen-filmova.
V. metol, razvijao.
Phenobarbital, v. Phenobarbitonum.
Phenobarbitonum, fenobarbiton, feno-
barbital, oficinalan je prema našoj far-
makopeji. Hipnotičko i sedativno sred-
stvo, upotrebljava se za lečenje staračke
nesanice i velike epilepsije, a služi i kao
spazmolitičko sredstvo. Sin. Phenobar-
bital, Acidum phenylaethylbarbituricum.
Phenolum, fenol, karbolria kiselina, ofici-
nalan je prema našoj farmakopeji. Upot-
rebljava se, uglavnom, za dezinfekciju
soba, klozeta, inficiranog materijala,
stolice itd. i za lečenje nekih kožnih obo-
ljenja. Sin. Acidum carbolicum; P. cry-
stallisatum, fenol u kristalnom stanju.
phenylalanin, v. fenilalanin.
Phenylarsenoxyd, v. Arsphenoxyd.
Phenyldimethylpyrazolonum, v. Antipy-
rinum.
Phenylhydragyri boras, fenil-merkuri --
borat, organsko jedinjenje žive s anti-
sepličkim dezinficijentnim dejstvom.
39*
phlebitis
Phenylhydrargyri nitras, bazni fenil-
merkuri-nitrat, organsko jedinjenje žive
s antiseptičkim i dezinficijentnim dej-
stvom.
phenylketonuria, fenilketonurija, uroñe-
ni poremećaj metabolizma, izazvan
manjkom enzima hidroksilaze fenilala-
nina, koji pretvara fenilalanin u tirozin.
Duševna zaostalost, neurološki poreme-
ćaji i egzem čine glavne znake bolesti,
koja se prenosi autosomnim recesivnim
genom.
pheochromocytoma, feohromocitom,
neoplazma nastala umnožavanjem zre-
lih diferentovanih ćelija identičnih ili
veoma sličnih ćelijama koje čine medu-
Iu nadbubrežne žlezde. Sin. chromaffi-
noma.
p-hidroksibenzilpenicilin (penicilin III,
penicilin X), jedan od četiri glavna pri-
rodna penicilina.
philtrum, filtrum, kožna jamica gornje
usne koja se spušta vertikalno od nosne
pregrade.
phimosis, fimoza, uroñena ili stečena su-
ženost navlake muškog polnog organa,
koja se usled toga ne može prevući pre-
ko glavića unatrag; stečena f. nastaje
kod gonoreje, sifilisa, balanitisa i drugih
inflamatornih procesa toga predela.
phlebectasia, flebektazija, v. varix.
phlebectomia, flebektomija, resekcija
vene, odstranjivanje jednog dela ili ćele
vene. Vrši se u cilju lečenja proširenih
vena na nogama. V. Trendelenburgova
operacija (pod operacija).
phlebitis, flebitis, zapaljenje vene, zapa-
Ijenje zida vene i stvaranje ugruška u
njenoj šupljini; p. anaemica, flebitis s
istovremenom anemijom (hloroza); p.
migrans, flebitis koji se javlja na raz-
nim mestima istog ekstremiteta; p. ob-
literans, flebitis koji trajno zatvara zjap
obolele vene; p. puerperalis, septičko
zapaljenje materičnih ili drugih vena
posle poroñaja; p. recidivans, flebitis
koji se javlja u kraćim ili dužim razma-
cima; p. septica, posledica nekog sep-
tičkog procesa, npr. u erizipelu, perito-
nitisu, endometritisu i dr. i u kojeg se iz
primarnog trombusa stvaraju septički
embolusi u raznim predelima; p. sup-
611
phlebograma
purativa, gnojno zapaljenje vena. V.
thrombophlebitis, phlebothrombosis.
phlebograma, flebograni: (1) krivulja do-
bivena registracijom venskog pulsa po-
moću flebografa; (2) radiografija vene
ispunjene kontrastnim sredstvom.
phlebographia, flebografija; (1) grafičko
upisivanje venskog pulsa; (2) rendgen-
sko snimanje vena posle ubrizgavanja
nekog pozitivnog kontrastnog sredstva;
(3) opis vene.
phlebolithus, flebolit, kalcifikovan ugru-
šak odvojen od zida vene, koji je, usled
toga što nije vezan za zid vene, dobio,
pod uticajem krvi koja cirkuliše, okrug-
lasti ili ovalni oblik. Nalazi se najčešće u
venama slezine i u venskom spletu oko
materice.
phlebologia, flebologija, grana medicine
koja proučava oboljenje vena a naročito
njihovu dijagnostiku i lečenje. Sin. vari-
cologia, variccologia.
phlebomanometer, flebomanometar, in-
strument za direktno merenje venskog
pritiska.
phleborrhagia, fleboragija, obilno krva-
renje iz vene. Sin. venska hemoragija.
phlebosclerosatio, flebosklerozacija, li-
čenje varikoznih vena izazivanjem nji-
hove skleroze pomoću ubrizgavanja
sredstava koja izazivaju sklerozu.
phlebosclerosis, fleboskleroza, fibrozno
zadebljanje zida vene. Sin. venesclero-
sis.
phlebothrombosis, flebotromboza, trom-
boza vena u kojima je koagulum labavo
vezan za zid vene, te se lako može odvo-
jiti, usled čega nastupa embolija. V.
thrombophlebitis.
Phlebotomus, prenosilac uzročnika kož-
ne i visceralne lajšmanioze i papatačije-
ve groznice.
phlegmasia, flegmazija, zapaljenje ili
groznica; ph. alba dolens, otok noge
bez crvenila izazvano flebitisom butne
vene, obično praćenim febrilnim sta-
njem; ph. alba dolens puerperarum,
postpartusni ileofemoralni trombofle-
bitis; ph. cerulea dolens, burni oblik
tromboze duboke vene, koja je praćena
arterijskim spazmom, što se manifestu-
612
phlyctaena
je cijanozom i otokom ekstremiteta s
petehijama i crvenim mrljama.
phlegmona, flegmona, akutno, difuzno i
rastuće zapaljenje vezivnog tkiva, koje
izaziva najčešće hemolitički streptokok;
p. emphysematosa, v. gasna flegmona;
p. faciei, munjevito nejasno ograniče-
no zapaljenje, sastavljeno od mnoštva
sitnih apscesa. Zahvata vezivno tkivo i
difuzno se širi duž krvnih i limfnih su-
dova, zauzimajući jedan ili više prostora
- loža. V. phlegmona baseos oris. Sin. an-
gina Ludowici; gasna f., infekcija izazva-
na anaerobnim mikrobima. Često se
javlja u ratnim, a retko u mirnodopskim
ranjavanjima. Karakteristika joj je: nek-
roza i putridan raspad tkiva, prvenstve-
no mišića, hemoliza, poremećaj arterij-
skog i venskog krvotoka, pojava manjih
i većih mrlja u koži dok je okolina bleda.
Resorpcija bakterijskih toksina i ras-
padnih proizvoda tkiva dovodi do teške
intoksikacije organizma, a naročito
nervnog sistema; p. lignosa, tvrda drve-
nasta flegmona, dugotrajno i uporno za-
paljenje vezivnog tkiva sa svojstvenim in-
filtratom, tvrdim kao daska, koji je bez-
bolan, ne pokazuje sklonost ka zagnoja-
vanju i praćen je malo povišenom tem-
peraturom. Najčešće se javlja na vratu;
p. orbitae, zapaljenjsko oboljenje orbi-
te; p. periurethralis, periuretralna fleg-
mona, flegmona burnog razvoja kojoj se
uzrok nalazi u i oko uretre i obično je
praćen prostranom gangrenom genital-
nog i perigenitalnog tkiva; f. usnog dna,
gnojno-flegmonozno zapaljenje dna
usne šupljine i susednih prostora. Sin.
angina Ludo vici.
phlegmonosus, flegmonozan, ono što ima
osobine flegmone. V. phlegmona.
phlogistica, flogistici, flogistička sred-
stva, sredstva koja izazivaju zapaljenje
ili pojačavaju već postojeće zapaljenje;
npr. seme od slačice (Semen Sinapis) u
obliku brašna od slačice (Farina Sina-
pis) i hartija od slačice (Charta sinapisa-
ta).
phlyctaena, fliktena, mehurići; infiltrati u
obliku mehura ispod epitela vežnjače
kapaka i očne jabučice ili rožnjače. V.
conjunctivitis phlyctaenularis.
phlyctaenularis
phlyctaenularis, iliktenularan, označava
da je oboljenje praćeno fliktenama; co-
njunctivitis phlyctaenulosa, keratoco-
njunctivitis phlyctaenulosa.
phobia, fobija, prisilan strah, ponekad ve-
zan za raniji neprijatan doživljaj, pri pri-
silnim neurozama, ponekad potpuno
neobjašnjivog porekla, nameće se bo-
lesniku protiv volje, iako on uviña da je
taj strah bezrazložan i besmislen. Takav
je strah od praznog otvorenog prostora
(agoraphobia), strah od železnice (side-
rodromophobia), strah od zaraze (bacil-
lophobia), strah od nečistih predmeta
(mysophobia), strah da će se pocrveneti
u društvu (erithrophobia), strah od sifi-
lisa (syphilophobia), strah od otrova
(toxicophobia), strah od svega i svačega
(panthophobia). V. psihoneuroza.
phocomelia, fokomelija, nakaznost u ko-
joj nedostaje ćela ruka sem šake, ili ćela
noga sem stopala. Šaka i stopalo su na-
sañeni na trup, tako da nakaznost pod-
seća na udove foke.
phonasthenia, fonastenija, slaba i bezvuč-
na emisija glasa usled nedovoljne funk-
cije unutarnjih mišića grkljana. Često je
prolazna, jer je samo posledica funkcij-
ske preopterećenosti mada može da po-
stane i trajna.
phonatio, fonacija, stvaranje glasa u gr-
kljanu, meñu glasnim žicama.
phoniatria, fonijatrija, specijalna grana
medicine, koja izučava mane govora i
glasa.
phonocardiographia, fonokardiografija,
registrovanje srčanih tonova i šumova
specijalnim aparatom.
phosgen, v. fozgen.
phosph-, v. /05/-.
phosphagen, fosfagen, kreatin-fosforna ki-
selina ili kreatin-fosfat, nastaje veziva-
njem fosforne kiseline preko amino --
grupe kreatina. Ovo jedinjenje je slično
ATP bogato u energiji. U metabolizmu
se razlaže na kreatin i fosfornu kiselinu.
Igra ulogu u razlaganju ugljenih hidrata
pri mišićnoj kontrakciji.
phosphatoptosis, fosfatoptoza, spontano
taloženje fosfata u mokraći. Sin. phosph-
aturia.
photophobia
phosphaturia, fosfaturija, (1) povećane
količine fosfata u mokraći. Sin. phos-
phatoptosis.
phosphin, fosfin, (1) vodonik-fosfid ,
otrovan gas; (2) fosfini, organska jedi-
njenja izvedena iz  zamenom
vodo-nikovih atoma ugljovodoničnim
ostacima; fosfini su vrlo otrovna
jedinjenja; (3) oksidacijom fosfina
nastaju alkilfos-forne kiseline od kojih
neke služe kao insekticidi.
phosphonecrosis, fosfonekroza, nekroza
vilične kosti usled dejstva fosfora.
phosphor, P, fosfor, javlja se u više alot-
ropskih modifikacija, od kojih su na-
jvažnije beli i crveni fosfor. Beli fosfor je
lako zapaljiv i otrovan, a crveni se pali
tek na višim temperaturama i nije otro-
van.
photobacteria, fotobakterije, svetleće
bakterije, vrsta bakterija koje stvaraju
svetlost (pojava fosforescencije).
photocoagulatio, fotokoagulacija, metoda
lečenja kojom se vrši koagulacija tkiva
visokom temperaturom koja se stvara u
fokusu svetlosnog snopa velikog in-
tenziteta. Primenjuje se u profilaksi i Ie-
čenju ablacije retine, dijabetičke retino-
patije, novostvorenih krvnih sudova, tu-
mora i dr. V. fotokoagulator.
photoerythema, fotoeritem, eritem izaz-
van dejstvom svetlosti na kožu.
photoluminiscentia, fotoluminiscencija,
odavanje svetlosti nezavisno od tempe-
rature tela koje svetli. P. se može javiti u
dva vida: kao fluorescencija i kao fosfo-
rescencija.
photometria, fotometrija, merenje jačine
svetlosti pomoću fotometra.
photomotograph, fotomotograf, aparat
kojim se meri brzina Ahilovog refleksa
(»ahilogram«) stoje od koristi prilikom
ocene funkcionalnog stanja štitaste
žlezde (v. Ahilov refleks, merenje brzine).
photoophthalmia, v. fotooftalmija.
photophobia, fotofobija, strah od svetlos-
ti. Zajedno s epiforom i blefarospaz-
mom čini trojstvo zapaljenjskih simpto-
ma oka koja prati zapaljenje prednjeg
segmenta oka (rožnjača, dužica i cilijar-
no telo). Predstavlja odbrambeno troj-
stvo oka, refleksni simptom.
613
photopsia PICORNA-virusi

photopsia, fotopsija, subjektivno opaža- kim spavaonicama, školama, kasarna-

nje svetlaca pred okom u vidu varnica, ma, internatima i si. a prenosi se i po-
munja, svetlih mrlja, krugova i si. Posle- Inim odnosom. Hrani se krvlju i na mes-
dica je neadekvatnog nadražaja mrež- tu uboda stvara se papula koja svrbi,
njače. Nastaje u oboljenju mrežnjače, a noću jače nego danju.
viña se i kao prodromna pojava pri ab- phthisiologia, ftiziologija, grana medici-
laciji retine. V. švetlaci ne koja izučava tuberkulozu.
phrenalgia, frenalgija, neuralgija n. pere-
nicusa. Retko oboljenje, javlja se u na- phthisis/ ftiza, (1) progresivno propadanje
padima s bolovima duž živca i otežanim organizma ili nekog organa; (2) plućna
disanjem usled lokalnih oboljenja u vra- tuberkuloza; ph. abdominalis, tuber-
tu, grudnom košu i trbuhu. Retko je o- kuloza creva i mezenterijumskih žlezda;
bostrana. V. neuralgia. ph. bronchialis, tuberkuloza hilusnih i
phreniclasia, freniklazija, zdrobljavanje bronhusnih limfnih žlezda; ph. bulbi,
prečažnog živca kleštama. izrazito smanjenje očne jabučice uz me-
phrenicoctomia, frenikoktomija, iseca- njanje oblika kao krajnji ishod teških
nje ili resekcija prečažnog živca. zapaljenja ili povreda. Oko je amauro-
phrenicoexaeresis, frenikoeksereza, ise- tično; ph. pulmonis, fibrokazeozna tu-
canje jednog komada prečažnog živca berkuloza pluća.
kroz otvor na donjem delu vrata. Ova phyma, fima, kvrga, v. rhinophyma.
operacija vrši se u plućnoj tuberkulozi physiotherapia, v. therapia.
da bi se paralisala odgovarajuća strana Physostigminum, fizostigmin, alkaloid
prečage i tako postiglo mirovanje pluća. koji se nalazi u plodu kalabarskog pasu-
Sin. phrenicoexeresis. Ija (Physostigma venenosum). Deluje
phrenicotomia, frenikotomija, preseca- holinergički sprečavanjem razaranja
nje n. phrenicusa i njegovih pomoćnih acetil-holina holinesterazom (antiholi-
grana da bi se postigla potpuna i sigur- nesterazno sredstvo). Upotrebljava se u
na paraliza odgovarajuće polovine prev obliku svoje soli, Physostigmini salicy-
čage, odnosno njeno mirovanje u viso- las, u okulistici, u obliku kapi za oči, u
kom položaju. Primenjuje sa kao samos- lečenju glaukoma.
talna operacija ili prethodi torakoplas-
tici. V. phrenicoexaeresis. phytobezoar, fitobezoar, konkrement u
phrenicotripsia, frenikotripsija, sin. phre- želucu, koji se sastoji od biljnih materi-
niclasia. ja, naročito biljnih vlakana i ljusaka.
phrenicus, prečažni, dijafragmatički, npr. Pickova bolest, v. bolest.
nervus phrenicus, prečažni živac. Picrotoxinum, pikrotoksin, konvulzivni
phrenologia, frenologija, odavno napuš- otrov iz plodova biljke Anamirta Coccu-
teno učenje koje je zasnovao Gali po lus. Upotrebljava se u lečenju akutnog
kome se prema spoljnjem obliku luba- trovanja barbituratima.
nje može zaključivati o intelektualnim i
karakternim osobinama nekog bića. PICORNA-virusi, u grupu PICORNA-vi-
Sin. cranioscopia. rusa uključeni su sledeći virusi: PI-
phrynoderma, frinoderma, folikularna COkNA-virusi humanog porekla, a)
hiperkeratoza na ekstenzornim strana- enterovirusi u koje spadaju: poliovirusi,
ma ekstremiteta usled avitaminoze vita- virus Coxsackie A i B, ECHO-virusi i b)
mina A. rino-virusi; PICORNA-virusi nižih ži-
phthiriasis, ftirijaza, v. pediculosis. votinja, ova klasifikacija jç zasnovana
Phthirius inguinalis, v. Phthirius pubis. na posedovanju nekih zajedničkih biofi-
Phthirius pubis, stidna vaš, pljoštica, in- zičkih i biohemijskih svojstava označe-
sekt koji živi najčešće na dlakama geni- nih delimično usvojenim imenom:
talija i meñice. Vaš se obično prenosi di- »PICO« ukazujući na mali i »RNA« uka-
rektno od osobe na osobu u zajednič- zujući na tip nukleinske kiseline agensa.

614
pigment
pigment, obojena materija u ćelijama. U
biljaka u rastvoru ili vrlo fino rasprostrt
(npr. hlorofil u hromatofori); u obliku
zrnaca u pigmentskim ćelijama životi-
nja.
pigmentacija, ograničeno ili difuzno na-
gomilavanje pigmenta u koži ili sluznici;
može biti stečeno ili uroñeno (hiperpig-
mentacija).
pigmentationes mucosae oris, pigmen-
tacija sluznice usta nastale usled nago-
milavanja veće količine pigmenata ili
stranih materija u njoj; melanogene p.,
mrlje ili trake tamnosive ili mrke boje,
posledica su prisustva veće količine me-
lanina; artif icijelne p., posledica su de-
ponovanja teških metala ili njihovih soli
u sluznici usta. Ona može biti obojena i
raznim lekovima, hranom i napicima ili
usled nakupljanja hromogenih bakteri-
ja. Pigmentacije usta kod Addisonove bo-
lesti su mrke boje. Pigmentacije kod ikte-
rusa su žućkaste boje.
pigmentna ciroza, v. cirrhosis hepatis.
pijavica, v. Hirudo medicinalis.
pijelografija, rendgensko snimanje urete-
ra i bubrežne karličice posle retrograd-
nog unošenja kontrastnog srtdstva kroz
kateter. Ako se kao kontrast ubacuje ga-
sovito sredstvo, onda se govori o pneu-
mopijelografiji. Kad se ubrizgava pozi-
tivno kontrastno sredstvo (vodeni rast-
vor jedinjenja joda), onda se postupak
zove pijelografija. V. urografija.
pijelogram, rendgenski snimak bubrežne
karličice i uretera posle unošenja kon-
trastnog sredstva kroz kateter (ushod-
nim, retrogradnim putem). V. urografi-
ja.
pika neodoljiv, prohtev za izvesnim jelom
ili pićem. Spada u poremećaj nagona za
samoodržavanjem (ishranom) u trudni-
ca.
pikacizam, prohtev da se jedu stvari koje
nisu za jelo.
piknički tip, v. typus.
piknolepsija, mnogobrojni vrlo kratkot-
rajni prekidi svesti koji se ponavljaju po
100 i više puta u toku 24 časa. Vrsta »pe-
tit mab-epilepsije.
piknometar, mala graduisana cevčica za
odreñivanje specifične težine tečnosti.
pinceta
pikrinska kiselina, v. Acidum picricum.
Pilocarpinum, pilokarpin, alkaloid iz Fo-
lia Jaborandi, lišća drveta Pilocarpus
pennatifolius. Spada u grupu parasim-
patomimetičkih sredstava. Podstiče
sekrecije, naročito pljuvačnu i znojnu,
usporava rad srca, izaziva u oku miozu,
grč akomodacije i sniženje intraokular-
nog pritiska, a može da izazove i grč
bronhijalne muskulature i kontrakcije
gravidne materice. Upotrebljava se ug-
lavnom, u okulistici kao miotičko sred-
stvo kod glaukoma, u obliku P. chlori-
dum (oficinalan je prema našoj farma-
kopeji).
pilonidalni sinus, pilonidalna fistula, fis-
tula koja gnoji i sadrži gužvu dlaka. O-
bično se sreće u sakrokokcigealnom
predelu.
pilosis, prekomerna dlakavost> sin. hy-
pertrichosis.
pilula, čvrst oblik leka, obično u vidu lop-
tice, težine od 0,1 do 0,25 grama, koji se
guta bez prethodnog žvakanja.
pilus, dlaka, končasta tvorevina prvobit-
nog pokožičnog sloja koja se sastoji od
slobodnog dela, stabljike, i u koži usañe-
nog dela, korena, koji se na kraju proši-
ruje u glavicu (bulbus pili). Glavica o-
buhvata vezivno-sudovno tkivo (papila)
koje je u toku razvoja prodrlo u glavicu.
Oko usañenog dela dlake, sastavljenog
od srži i orožalih ćelija, nalaze se epitel-
ni omotači (spoljašnji i unutrašnji) koji
predstavljaju promenjene slojeve poko-
žice; bulbus p., glavica dlake, maljičas-
to zadebljali početni deo korena dlake.
Usañen je najdublje u kožu; u stvari je
matičnjak dlake. Sastoji se od mladih
ćelija čijim umnožavanjem dlaka raste,
a ispala ili iščupana dlaka se regeneriše.
pimaricin, antibiotik dobiven iz Strep-
tomyces natalensis i Streptomyces
chattanoogensis, služi za lečenje gljivič-
nih oboljenja.
Pimpinella Anisum, v. Anis.
pinceta, metalne mašice s elastičnim kra-
cima; anatomska p., ima zareze na kra-
jevima krakova koji služe za hvatanje i
pridržavanje; ekstrakciona p., čvrsto
grañena pinceta s granama oblika kleš-
ta za vañenje korena zuba. Služi za vañe-
615
pinealni špag
nje ostatka korena ili rasklaćenih kore-
nova; hirurška p., ima šiljaste zupce za
hvatanje; kukasta p., v. kirurška pince-
ta; p. sa zatvaračem, služi u isto vreme
i kao hvatalica za krvne sudove.
pinealni špag, začetak epifize u embrioni-
ma dugim 8 mm kao dorzalni meñumož-
dani špag.
pinealoma, pinealom, neoplazma nastala
umnožavanjem pinealocita. Ona je lo-
kalno invazivna i maligna.
pinguecula, pingvekula, mrlja koja se jav-
lja u području otvora kapaka na vežnja-
či, i to uz spoljnju ili unutrašnju ivicu
rožnjače. Javlja se u starijih osoba i
predstavlja ograničenu proliferaciju ve-
zivnog tkiva uz taloženje hijalina i kalci-
juma.
pinocitoza, v. pinocytosis.
pinocitozne vezikule, vezikule u citoplaz-
mi nastale pinocitozom, veličine su oko
650 A.
pinocytosis (pinocitoza), životni proces
pri kome ćelija pomoću ćelijske opne
unosi u citoplazmu sitne kapljice tečne
materije (vodu, vodene rastvore soli,
belančevine, aminokiseline i dr.).
Pinjetov indeks, pokazatelj konstitucije^
dobija se razlikom iz telesne visine u sa-
ntimetrima i zbira telesne težine u ki-
logramima i srednjeg obima grudi u sa-
ntimetrima. Vrednost ispod 20 označa-
va snažnu, 20 do 30 - srednju, a preko 30
- slabu konstituciju.
pipanje, v. palpatio.
Piperazinum, piperazin, anthelmintičko
sredstvo protiv askarida i oksiura.; ofi-
cinalan je prema našoj farmakopeji.
pipeta, tanka staklena cevčica kojom se
usisavaju odreñene zapremine tečnosti
u laboratorijskom radu.
piqüre, (fr.) ubod naročito ubod iglom u
odreñeni deo izdužene moždine, koji iza-
ziva prolazno povišenje koncentracije
šećera u krvi i njegovo izlučivanje mok-
raćom.
pirazin, 1-4-diazin, prsten sledeće struktu-
re:
CH CH
N=CH
616
pirogrožñana kiselina
Hidrogenacijom jezgra pirazina nastaje
piperazin koji se nalazi u belančevina-ma
kao diketopiperazin. pirazol, l-2^diazol,
prsten sledeće struktu-
CH=CH^
Važan je derivat
pirazola tzv. ;NH
pirazolon iz koga se izvode brojni lekovi
kao, npr., antipirin i piramidon.
pireks (pyrex)-staklo, jensko staklo, stak-
lo koje podnosi visoku temperaturu i
nagle temperaturne promene.
piridin, heterociklična jezgra s pet uglje-
nikovih atoma i jednim atomom azota;
.CH
HC 4CH ,CH
n
HC Preko f
aminopiridina dobija se apiri-
din koji se upotrebljava kao h terios-
tatičko sredstvo. piridoksal, jedan od
oblika u kome se na-
lazi u prirodi vitamin Be-
piridoksamin, jedan od oblika u kome se
u prirodi nalazi vitamin Be-piriformis,
kruškolik, kruškast, npr. mus-
culus piriformis, kruškast mišić.
piriformni toraks, v. thorax.
pirimetamin, pirimidinski derivat, anti-
malarijsko sredstvo.
pirofosfat, so pirofosforne kiseline
H4P2O7-
pirogen, koji prouzrokuje groznicu; npr. i
u sterilizovanoj vodi često se nalaze pi-
rogene materije koje potiču od tela ili
lučevina klica koje su dospele u vodu
posle destilacije a pre sterilizacije, i koje
mogu izazivati groznicu. v
Pirogovljev trougao, v. trigonum linguale.
Pirogovljeva osteoplastička amputaci-
ja, amputacija potkolenice neposredno
iznad skočnog zgloba s pokrivanjem
amputacione površine režnjem koji se
sastoji od mekih delova pete i petne
kosti.
pirogrožñana kiselina, v. Acidum pyruvi-
pirol
pirol, petočlani heterociklus koji sadrži
pored četiri C-atoma ijedan atom azota.
Pirol je prijatnog mirisa. Dobijen je su-
vom destilacijom kostiju. Pirol je otkri-
ven u hemoglobinu, hlorofilu i u žučnim
pigmentima. Pirol je sledeće strukture:
- CH
HC
I ma) i unutrašnjeg (Langhansove ćelije).
CH l
HC
NH
piromanija, seksualna, paljenje, izaziva-
nje požara iz seksualnih motiva ili uži-
vanje u prouzrokovanju požara. Mnoge
palikuće, naročito oni koji to čine na ve-
likom broju objekata, predstavljaju vr-
stu sadista (npr. Neron).
pirvinijum-pamoat, anthelmintičko sred-
stvo protiv oksiura.
pisači, instrumenti koji se koriste za bele-
ženje podataka o promenama neke me-
rene veličine u vidu dijagrama u funkciji
vremena. Položaj kazaljke instrumenta
upisuje se na pokretnu traku hartije.
piskav, koji ima piskav karakter (piskavi
šušnjevi). V. rhonchus subilantes.
pithiatismus, pitijatizam, histerija, tj. o-
boljenje koje se može izazvati a i izlečiti
sugestijom (Babinski).
pitijatizam, v. pithiatismus.
Pitocin (oxitocin), v. neurohypophysis.
Pitresov znak, v. znak.
pituiciti, v. neurohypophysis.
pituitrin, ekstrakt neurohipofize sa pre-
težno oksitocinskim (v. oxytocin) dej-
stvom, a naziv je i za preparat s ovim
dejstvom.
pix, katran; P. betulina, Pyroleum Betu-
lae, brezov katran; P. fagina, Pyroleum
Fagi, Pix liquida, katran iz bukovog dr-
veta; P. juniperina, borovičin katran;
P. lithanthracis, Pyroleum lithanthra-
cis, katran od kamenog uglja. Katrani se
upotrebljavaju u dermatologiji.
Pix juniperina (borovičin katran), upot-
rebljava se spolja za mazanje i utrljava-
nje u obliku masti, sapuna ili etanolnog
rastvora.
placebo, inaktivna, nedejstvena supstan-
cija ili preparat koji se daje bolesniku
da bi mu se ispunila želja za medika-
mentnim lečenjem. Primenjuje se i kao
placentacija
kontrola efikasnosti terapijskih sups-
tancija.
placentne resice, delovi spoljnog ovoja
jajeta, horiona, u vidu resica (slobodnih
ili pripojenih) koje nose krvne sudove
jajeta. Sastavljene su od vezivne strome
u kojoj su smešteni krvni sudovi i dvos-
lojnog epitela, i to: spoljnog (sinciciju-
pneumomediastinum, pneumomedijasti-
num, prisustvo vazduha u medijastinu-
mu, dospelog tu slučajno, npr. usled
traume, ili unesenog namerno u cilju
otkrivanja oboljenja medijastinskih or-
gana (timus).
placenta, posteljica, tvorevina horiona i
materičnog zida, koja obezbeduje ishra-
nu ploda i koja se nalazi samo u placent-
nih sisara. Jaje da bi se ugnezdilo mora
da se osposobi za to. Žuto telo jajnika
uzima na sebe da obezbedi prenidacio-
ni život jajeta, pored toga što priprema
materičnu sluznicu za samo ugnezdava-
nje. Kakva je funkcija posteljice? Ona se
ne može smatrati samo kao organ koji
obezbeduje ishranu začetku. Ona je i vi-
šestruko endokrina žlezda jer luči: his-
tamin, acetil-holin, folikulin itd. Prema
stepenu priraslosti horionskih resica za
materičnu sluznicu posteljice se dele na
dve velike grupe: priljubljene postelji-
ce (placentae appositae) i srasle poste-
ljice (placentae conjunctae). Po poro-
ñaju izbačena posteljica ima oblik kotu-
ra, prečnika 16-20 cm, debljine 2,5-3 cm
u sredini, nešto manje na rubu. Proseč-
na težina oko 500 g. Površina koja gleda
fetus glatka je, pokrivena amnionom.
Druga, materična površina je neravna,
obložena usirenom krvlju i sivkastim
ostacima površnog sloja bazalne deci-
dualne sluznice, podeljena brazdama u
polja, kotiledone. Posteljica obezbeduje
ishranu ploda. Ona je sem toga i višest-
ruka endokrina žlezda; placenta prae-
via, posteljica (nasela), položaj postelji-
ce u donjem delu materičnog trupa,
kada delirnično ili potpuno zatvara
unutrašnja usta materičnog grlića. V.
posteljica.
placentacija, uspostavljanje veze izmeñu
horiona i materične sluznice.
617
Placidov kératoskop
Placidov keratoskop, v. keratoskop po planum, ravan, polje, ravna površina, npr.
Placidu.
plagiocephalia, plagiocefalija, asimetrija
glave usled prevremenog srašćenja jed- planum inclinatum, (stom.) kosa ravan,
nog dela koronarnog šava lubanje.
plagiocephalus, plagiocefalus, lice koje
ima koso suženu lubanju.
plaka bakterijska, v. plaha mucinozna.
plakovi, golim okom vidljiva područja u
kulturi tkiva koja odgovaraju brojnim
ćelijama s citoplazmatskim promena-
ma, te prema tome odgovaraju kolonijama
virusa. Izgled plakova može biti dosta
različit, što prvenstveno zavisi od virusa u
kulturi, te zbog toga plakovi imaju
odreñen dijagnostički značaj. planinska
bolest, v. bolest. planinska klima, v.
klimat. planiranje porodice, osnovno
ljudsko pravo roditelja da slobodno i
odgovorno odlučuju o tome kada će i
koliko dece imati, vodeći računa i o
obavezi da budu nasledno zdrava. To
podrazume-va stvaranje objektivnih
društvenih pretpostavki (socijalnih,
ekonomskih, vaspitnoobrazovnih,
medicinskih, demografskih, pravnih i
dr.) za ostvarivanje u praksi ovog
ljudskog prava. planiranje zdravstvene
zaštite, traženje uspešnijeg načina za
obezbedivanje razvoja zdravstvene službe plasmocytosis, plazmocitoza, prisustvo
u toku jednog odreñenog vremenskog
perioda na jednoj 'teritoriji u okviru
raspoloživih materijalnih mogućnosti.
Planiranjem se najpre definišu
zdravstveni problemi odreñene
zajednice, utvrñuju se potrebe za
zdravstvenom zaštitom, ustanovljavaju se
prvenstveni problemi i ciljevi i zatim se
predlažu mere i akcije koje će dovesti do
realizacije tih uslova. plankonkavno
sočivo, v. sočivo. plankton, skup biljnih i
životinjskih organizama koji se stalno
zadržavaju ili u gornjim slojevima vode,
u moru i u svima slatkim vodama, ili u
dubljim (u moru), slobodni, plivajući ili
lebdeći u vodi. planta, taban; planta
pedis, taban, donja
strana stopala.
plantaris, dlanski, npr. a. plantaris latera-
lis, spoljašnja tabanska arterija.
618
Plasmodium
planum sagittale, sagitalna ravan. V. ra-
van.
deo pridodat jednoj od intraoralnih
šina da bi se obezbedio ispravan zagri-
zaj i položaj vilica posle preloma, opera-
cija tumora, kondilektomije, antepozici-
je i retropozicije donje ili gornje vilice i
dr.
plaque, zubna plaka, adherentna, bezboj-
na i meka bakterijska naslaga koja se
stvara na retencionim meštima površi-
ne zuba. Sadrži i male količine ostataka
hrane, mucin pljuvačke, produkte mik-
robnog metabolizma, gljivice i epitelne
ćelije. Mikroorganizmi plake fermenti-
raju ugljene hidrate u organske kiseline
(pH oko 5), pri čemu dolazi do dekalci-
nacije gleñi i stvaranja preduslova za
razvoj karijesa zuba. Svojim iritativnim
dejstvom izaziva zapaljenjski proces
desni. Sin. plaka mucinozna, plak mucin-
ski.
plaques muqueuses, (fr.) papulozni sifili-
di sluznica u obliku bezbolnih, eritema-
toznih pločica, jasno ograničenih, veo-
ma zaraznih, bele boje, sedefastog sjaja.
plasmocytoma, plazmocitom, v. myeloma.
većeg broja plazrnocita u perifernoj
krvi.
Plasmodiidae, familija iz reda Haemos-
poridia. Ima tri roda: Plasmodium hae-
moproteus i Proteosoma i mnogobrojne
vrste. Razmnožavaju se aseksualno (shi-
zogonijom) u eritrocitima i retikuloen-
dotelnom sistemu kičmenjaka, a sek-
sualno (sporogonijom) u insektima koji
se hrane krvlju.
Plasmodium, plazmodijum, rod koji uk-
ljučuje razne protozoe iz reda Haemos-
poridia, koji žive kao paraziti u crvenim
krvnim zrncima ljudi i raznih kičmenja-
ka i izazivaju razne vrste malarija; P. fei-
ciparum izazivač tropske malarije; P.
malariae, izazivač kvartane malarije; P.
ovale, izazivač malarije slične malariji
tercijani; P. vivax, izazivač tercijalne
malarije, on je vrsta plazmodijuma koji
izaziva malariju u ljudi. V. malaria.
plasmolysis
plasmolysis, plazmoliza, (1) smežurava-
nje protoplazme neke ćelije usled gubit-
ka vode zbog osmotskog dejstva; (2) ras-
tapanje citoplazme.
plasmorrhexis, plazrnoreksa, raspadanje
tela neke ćelije kaćf posledica njene nek-
roze. Upotrebljava se naročito za ozna-
čavanje raspadanja crvenih krvnih zr-
naca na manje, nejednake delove. Sin.
erythrocytorrhexis.
plasticus, (1) plastički, koji stvara, koji
uobličava; (2) plastičan, kome se mogu
davati razni oblici. V. plastika, plasticitet.
plastička hirurgija, v. kirurgija.
plastička udlaga, v. udlaga.
plastičko viñenje, v. visus.
plastičko zapaljenje, v. inflammatio plas-
tica.
plastičnost, svojstvo, osobina nekih mate-
rija da mogu lako menjati oblik, bez ve-
ćih promena agregatnog stanja, a bez
uticaja temperature itd. Primeri takvih
materija su plastelin, glina itd. U medi-
cini služe za uzimanje otisaka, npr. u zu-
barstvu se koriste privremeno plastične
materije kao gips, razne smole itd. U no-
vije vreme se plastičnim nazivaju i neke
sintetičke materije kao polivinil, najlon
i dr.
plastika, (1) naziv za plastičku operaciju;
(2) naziv za rezultat ovakve operacije. P.
se sastoji u zamenjivanju nekih povre-
ñenih ili uništenih ili operacijom odst-
ranjenih organa ili delova organa ili u
menjanju njihovih oblika, a služi uspos-
tavljanju bolje funkcije ili u estetske sv-
rhe.
plašnja, neprijatno osećanje nastalo usled
stvarne opasnosti.
plašt, zid moždanih mehurova koji omota-
va sve ostale tvorevine.
Plathelminthes, grupa (klasa) helminta,
čiji pripadnici imaju spljošteno telo bez
telesne duplje. Uglavnom su hermafro-
diti.
platinska folija, (stom.) tanki listovi čiste
platine, debljine 0,01-0,02 mm. Služi za
održavanje unutrašnjeg oblika porcu-
lanske krune pri njenoj izradi jer ima
znatno višu tačku topljenja u odnosu na
temperaturu pečenja porculana.
pleiotropia
platinum, Pt, platina, hemijski element,
metal, boje kao srebro, a tvrdoće slične
kao u bakra. Zbog svoje otpornosti pre-
ma kiselinama upotrebljava se za izradu
raznog posuña koje služi u hemijskim
laboratorijama. U obliku tzv. platinskog
sunñera služi kao katalizator.
platybasia, platibazija, deformacija lo-
banjske baze u čoveka, koja se ispoljava
pljosnatim oblikom, a definiše se mere-
njem baznog i facijalnog uglja na rend-
genskom snimku. Kod platibazije su
oba ova ugla uvećana; Platibazija ispo-
ljava fetusni karakter lubanje. Njeno
prisustvo upućuje na zastoj u rastenju
lubanje (pa i centralnog nervnog siste-
ma) u toku fetusnog života. Platibazija
ide često zajedno s nagluvošću, naročito
na terenima endemske strume (dis-
funkcije fetüsne štitaste žlezde).
platycephalia, platicefalija, širokogla-
vost; lubanja u kojoj je indeks izmeñu
njene širine i visine manji od 70.
platysma, platizma, pljosnati mišić vrata.
plava bolest, v. morbus coeruleus.
plavi kamen, v. Cupri sulfas.
plavilo, metilensko, v. methylene blue.
plavo mleko, postaje plavo dejstvom ne-
kih bakterija, obično Pseudomonas sy-
ncyanea.
plax, plaks, ploča, osnovna promena kože
u vidu pljosnatog uzdignuća koje zahva-
ta veću površinu. P. je infiltrat infläma-
tornog porekla, a može biti različite ve-
ličine, boje i oblika.
plazmagen, ekstrahromosomski gen,
smešten u citoplazmi. Sin. plazmon. V.
gen.
plazmociti (imunološki), poslednja zrela
faza u diferencijaciji ćelija koje stvaraju
antitela.
plazmocitna leukemija, v. leukemia.
plazmocitni mijelom, v. myeloma.
plazmon, v, plazmagen.
Plectridium tetani, v. Clostridium tetani.
pleiochromia, plejohromija, (1) pojačana
obojenost; (2) pojačano lučenje žučnih
boja.
pleiotropia, pleiotropija, svojstvo jednog
gena da izazove više od jednog fenotips-
kog obeležja.
619
plektamnion
plektamnion, amnion u nekih životinja
nastao usled nabiranja amniogenog ho-
riona.
plemeniti, inertni gasovi, v. gasovi.
pleocytosis, pleocitoza, povećanje broja
ćelija, naročito u nekoj tečnosti, npr.
povećanje broja leukocita u cerebrospi-
nalnoj tečnosti u toku sifilisa i oboljenja
centralnog nervnog sistema.
pleomorfizam bakterija, prema teoriji
pleomorfizma (Neggel) sve bakterije
najrazličiti)ih oblika pripadaju jednoj
jedinoj vrsti. Kada je R. Koch razvio teh-
niku čistih kultura potpuno je napušte-
na doktrina o pleomorfizmu ili neagra-
ničenim morfološkim varijacijama.
pleoptika, specijalna metoda vežbanja
ambliopnog razrokog oka. Cilj vežbe je
da se ukloni ekscentrična fiksacija i us-
postavi foveolna fiksacija. Obavlja se uz
pomoć specijalnih aparata.
pleoptophor, pleoptofor, aparat koji se
primenjuje u pleoptici za uspostavljanje
centralne fiksacije ambliopnog oka.
plesimetar, pločica koja služi za posrednu
perkusiju; p. prst po kome se perkutuje
u primeni perkusije kao fizičke metode-
pregleda.
plethora, pletora, stanje prepunjenosti
krvnih sudova, usled povećane količine
krvi, praćeno je crvenilom lica, oseća-
jem napetosti u glavi, sklonošću za krva-
renje iz nosa; p. hydraemica, poveća-
nje zapremine krvi zbog nagomilavanja
vode (plazme) u krvi; p. vera, v. poly-
cythaemia.
pletismograf, v. piety smo graph.
pletöra, v. plethora,
pletoričan, koji pokazuje znake pletore.
pletysmograph, pletizmograf, aparat za-
registrovanje promena zapremine poje-
dinih delova tela koje nastaju usled pro-
mena u snabdevanju krvlju.
pleura, plućna maramica, tanka serozna
opna koja svojim utrobnim listom
(pleura pulmonalis) pokriva površinu
pluća, a svojim zidnim listom (pleura
parietalis) oblaže zidove grudne duplje.
Izmeñu dva lista nalazi se pukotinast
prostor - pleuralna duplja (cavum pleu-
rae) koja normalno ne sadrži vazduh.
620
pleuritis
pleuralgia, pleuralgija, bol u pleuri.
pleuralna punkcija, v. punctio pleurae.
pleuralna šupljina, v. cavum pleurae.
pleuramnion, amnion koji postaje nabira-
njem. Sin. plektamnion.
pleuritis, zapaljenje pleure s eksudacijom
u šupljini pleure. U akutnom obliku
pleura je hiperemična i pokrivena eksu-
datom koji se sastoji od limfe, fibrina i
ćelijskih elemenata (stadijum suvog
pleuritisa). Bolest obično prelazi u dru-
gi stadijum u kojem se u šupljini pleure
stvara obilan eksudat (stadijum eksuda-
tivnog pleuritisa); p. acuta, akutni pleu-
ritis u kojeg postoji izražen bol pri disa-
nju, pleurski tarež, a potom pleurski iz-
Hv; p. adhaesiva, adhezivni pleuritis, u
kojeg postoje srasline izmeñu parijetal-
nog i visceralnog lista pleure; p. chroni-
ca, hronički pleuritis, koji dugo traje i u
kojeg postoji serofibrinski ili gnojni ek-
sudat; p. chylosa, hilozni pleuritis, u
kojeg eksudat ima mlečan izgled, zbog
prisustva velikih količina masti u nje-
mu; p. circumscripta, u kojem je zapa-
ljenje ograničeno samo na jedan deo
pleure (iznad plućnog infarkta, npr.); p.
costalis, zapaljenje parijetalnog lista
pleure; p. diaphragmatica, zapaljenje
dijafragmatskog dela pleure; p. epide-
mica, v.pleurodynia; p. exsudativa, ek-
sudativni pleuritis; pleuritis sa eksuda-
tom; p. fibrinosa, pleuritis u kojeg po-
stoji veliko taloženje fibrina na pleuri;
p. haemorrhagića, hemoragijski pleu-
ritis, u kojeg je eksudat krvav; holeste-
rolski p., u kojeg je izlivena tečnost bo-
gata u holesterolu; p. indurativa, u ko-
jeg postoji vrlo veliko zadebljanje pleu-
re; p. mediastinalis, u kojeg je zapalje-
nje ograničeno na pleuru koja obavija
medijastinum; p. metapneumonica,
koji nastaje posle pneumonije; p. sero-
fibrinosa, u kojeg postoji vodeni (se-
rozni) eksudat i veliko taloženje fibrina
na pleurskim listovima; p. serosa, se-
rozni pleuritis u kojeg postoji vodeni
(serozni) eksudat; p. sicca, suvi pleuri-
tis, u kojeg postoji samo eksudacija lim-
fe, fibrina i leukocita na pleurskim listo-
vima bez stvaranja tečnog eksudata; p.
suppurativa, gnojni eksudat, empijem;
pleurocentesis
p. typhosa, pleuritis s teškom prostra-
cijom.
pleurocentesis, pleurocenteza, punkcija
pleure. V. thoracocentesis.
pleurodynia, pleurodinija, paroksizmni
bol u meñurebarnim mišićima, izazvan
mišićnim reumatizmom (fibrozitisom),
ili nadraženjem površine pleure; p.epi-
demica, epidemijska pleurodinija, bo-
lest izazvana Coxsackie B-virusom, s na-
glom pojavom vrlo jakih bolova u grud-
nom košu i podrebarju s povišenom
temperaturom i sklonošću da se pono-
vo pojavi posle tri dana. Sin. myalgia
epidemica; myositis epidemica; Bornhol-
mova bolest.
pleurolysis, pleuroliza, hirurško osloba-
ñanje pleure od sraslina.
pleuropericarditis, pleuroperikarditis,
istovremeno zapaljenje pleure i peri-
karda.
pleuroperikardna duplja, v. kardiogena
ploča.
pleuroperikardno trenje, v. šum.
pleuropneumonia, pleuropneumonija,
pleuritis koji komplikuje pneumoniju.
pleuroscopia, pleuroskopija, posmatra-
nje pleurskih listova pomoću specijal-
nog endoskopa (torakoskopa), koji se
uvlači u pleursku šupljinu. V. endosco-
pia.
pleuroskopija, v. pleuroscopia.
pleurotomia, pleurotomija, otvaranje
pleuralne šupljine u cilju ispuštanja ek-
sudata (drenaža).
plexus, splet; p. brachialis, rameni živča-
ni splet, nastaje od četiri poslednja vrat-
na i prvog leñnog živca. Svojim granama
inerviše mišiće i kožu gornjeg uda; p.
celiacus (p. caeltacus ili p.Solaris), celi-
jački splet, autonomni ili vegetativni
splet koji se sastoji od gangliona ispred
trbušne aorte i dovodnih simpatičkih i
parasimpatičkih grana. Svojim odvod-
nim granama inerviše trbušne organe i
semenik ili jajnik; p.cervicalis, vratni
živčani splet, postaje od prva četiri vrat-
na živca, inerviše mišiće i kožu vrata.
Preko prečažnog živca (n. phrenicus)
inerviše dijafragmu; p. chorioideus,
horioidni splet, splet krvnih sudova
smešten izmeñu dva lista meke možda-
plikavci
nice. Nalazi se u komorama mozga i luči
moždanokičmenu tečnost (liquor ce-
rebrospinalis); p. lumbalis, slabinski
splet, nastaje od prva tri slabinska živca
a delom i od četvrtog živca. Inerviše mi-
šiće i kožu prednje strane buta; p.
myentericus Auerbachi, splet vegeta-
tivnih nerava izmeñu mišićnih slojeva u
zidu creva. Upravlja crevnim pokreti-
ma; p. pampiniformis, prameniti splet
vena koji odvodi vensku krv iz semeni-
ka i uliva se u donju šuplju venu (desni
splet) i u levu bubrežnu venu (levi
splet); p. pelvinus, karlični splet, auto-
nomni splet, sastoji se od dva karlična
gangliona i od dovodnih simpatičkih i
parasimpatičkih vlakana. Inerviše kar-
lične organe izuzev semenika, odnosno
jajnika; p.sacralis, krsni živčani splet,
postaje delom od četvrtog, slabinskog
živca, zatim od petog slabinskog i prva
tri krsna živca. Svojim bočnim granama
inerviše mišiće sedalne oblasti, a zavr-
šnom granom (n. ischiadicus) inerviše
mišiće zadnje grupe buta, potkolenice i
stopala; p. submucosus Meissneri, ve-
getativni živčani splet smešten ispod
sluznice creva. Upravlja radom žlezda.
plexus pampinifornus, v. prameniti splet.
plexus spermaticus, v. funiculus sperma-
tlcus.
plica, nabor, npr. plica inguinalis, prepo-
nski nabor.
plicae vocales, glasnice, (embr.) posle iš-
čezavanja epitelnog čepa i otčepljivanja
zjapa grkljana razvijaju se u epitelu pe-
haraste i cilindrične ćelije. U 4. mesecu
na glasnim žicama se nalazi dvoredni ci-
lindrični epitel, ali se on zamenjuje plo-
častim slojevima ranije nego na gornjim
naborima, gde se ta zamena vrši tek po
roñenju.
plikavci, vrsta bojnih otrova (v. tamo) koji
izazivaju teške povrede (plikove i rane)
na koži, očima i organima za disanje i
varenje, kao i teške opšte simptome, a
često i smrt. Zaštita: gas-maska i zaštit-
no odelo, a prva pomoć se sastoji u br-
zoj dekontaminaciji (najpre se koriste
sredstva za ličnu dekontaminaciju, a za-
tim i druga sredstva i načini; pri konta-
minaciji luizitom upotrebljava se mast
621
plikovnjača
BAL). Pored luizita glavni predstavnik
plikavaca je i iperit.
plikovnjača, v. pemphigus.
plinovi, v. gasovi.
plod, embrion ili fetus sa svojim ovojcima
u telu majke. Embrion je plod od začeća
do kraja trećeg meseca trudnoće, a fe-
tus je plod od kraja trećeg meseca trud-
noće pa do kraja trudnoće (u čoveka).
plodovi ovojci, ovojci koji se sastoje od
tri sloja: amniona (bele košulje), horio-
na (čupavice) i decidue (padalice), od
kojih prva dva potiču od ploda, a treći je
izmenjena materična sluznica.
plomba, masa koja ispunjava šupljinu u
zubu, posle otklanjanja karioznih delo-
va iz krunice zuba i eventualnog lečenja
korena. Njome se vrši punjenje isprepa-
rovanog kaviteta da bi krunica imala
normalni oblik, da bi funkciono potpu-
no zadovoljila i da bi se sprečilo dalje
kvarenje zuba. Plombiranje se vrši
amalgamom, raznim cementima koji
mogu biti iste boje kao i zub kako se
plomba ne bi primećivala.
plombaža, punjenje šupljine u telu inert-
nim materijalom hirurškim putem, npr.
punjenje pleuralne duplje metil-meta>
krilatskim loptama, koje zamenjuju vaz-
duh u veštačkom pneumotoraksu.
pluća, pokazuju jasne razlike u muškog i
ženskog. Vitalni kapacitet je u muškar-
ca veći nego u žene. Tip disanja je u
muškarca abdominalni, a u žene gornjo-
rebarni. Oboljenja pjuća su nešto češća
u muškaraca nego u žena. V. pulmo.
plućna alveolska proteinoza v. proteino-
sis. plućna arterija, v. truncus
pulmonalis.
plućna ciroza, v. Cirrhosis pulmonum.
plućna eozinofilija, v. eosinophilia.
plućna hemosideroza, v. haemosiderosis.
plućna hipertenzija, v. hypertensio.
plućna kalcifikacija, najčešće je distro-
fične prirode u delu gde je došlo do za-
paljenja najčešće je rezultat tuberkulo-
ze, histoplazmoze ili druge gljivične in-
fekcije. Ognjišta kalcifikacije su veoma
čvrsta, beličasta. Difuzna kalcifikacija
tkiva pluća se javlja u slučaju hiperpara-
tireoidizma pri čemu su naročito zahva-
ćene alveolarne pregrade i zidovi kr-
622
plumbizam
vnih sudova, što daje plućima čvrstinu i
difuznu prebojenost sivkasto beličas-
tom bojom koja se u vidu mreže pokla-
pa s pregradama alveola.
plućna maramica, v. pleura.
plućna šara, senke plućnih krvnih sudova
što se vide pri rendgenskom prosvetlja-
vanju, a naročito na snimku pluća. U
normalnim slučajevima ove senke pri-
padaju plućnim arterijama i mogu se
pratiti od hilusa do na l cm od zida
grudnog koša.
plućna tuberkuloza, v. tuberculosis.
plućne alveole, v. plućni mehurići, pulmo
i alveolus.
plućne arterije, stenoza, v. stenosis a. pul-
monis.
plućni edem, v. oedema.
plućni hilus, v. hilus.
plućni infarkt, v. infarctus.
plućni infiltrat, v. injiltratio.
plućni koren, v. radix pulmonis.
plućni mehurići, alveole, mehurasta is-
pupčenja u zidu alveolarnih kanala plu-
ća. Imaju važnu ulogu u disanju u raž-
meni gasova, naročito kiseonika i ug-
Ijen-dioksida, izmeñu spoljašnje sredi-
ne i krvi. Obloženi su tzv. respiratornim
epitelom kroz koji se vrši ta razmena, a
ispod koga je u osnovnoj opni obilata
respiratorna mreža kapilara i mreža
elastičnih vlakana. Elastična vlakna
čine tzv. elastični skelet plućnih mehu-
rića, pomoću kojih se mehurići vraćaju
u prvobitno stanje u toku izdisaja, pošto
su se pri udisanju proširili.
plućni segment, anatomska i funkciona
jedinica u strukturi pluća, manja od rež-
nja. P.s. ima svoju granu bronha, arteri-
ju i venu, a fibroznim je slojem ograni-
čen od susednih' segmenata. P. segme-
nata ima ukupno 18. Desno pluće: gornji
režanj 3, srednji 2, donji 5; levo pluće:
gornji režanj 4, donji 4. Otkriće i prouča-
vanje p.s. bilo je od izvanrednog značaja
za razumevanje pulmonalne patologije,
kao i za napredak plućne hirurgije. V.
segmentna resekcija.
plućni zvuk, v. percussio, perkusijski zvuk.
plućno srce, v. cor pulmpnale.
plumbizam, v. saturnizam.
plumbum
plumbum, Pb, olovo, težak metal; P. aceti-
cum basicum solutum, V. solutio.
Plummer-Vinsonov sindrom, v. dyspha-
gia.
pluriglandularna adenomatoza endok-
rina, v. endokrina pluriglandularna ade-
nomatoza.
plutonium, Pu, plutonijum, spada u akti-
noide, radioaktivni element koji se stva-
ra bombardovanjem uranijum-oksida
brzim deuteronima.
pljuvačna žlezda, v. glandula salivaris.
pljuvačka, v. saliva.
pneuma, vazduh. Prema shvatanju nekih
medicinskih škola starog veka, jedan od
elemenata od kojih je grañen organizam
čoveka.
pneumarthrosis, pneumartroza, prodira-
nje vazduha u neki zglob.
pneumatizacija kostiju, stanje kostiju
lica, koje sadrže vazduhom ispunjene
duplje. Ove su obložene respiracijskom
sluznicom i u stalnoj su vezi s nosnom
dupljom preko svojih otvora. To su si-
nusi nosa (paranazalni sinusi), koji se
nalaze u čeonoj, viličnoj, sitastoj i kli-
nastoj kosti. Sinusi nastaju izvraćanjem
nosne sluznice u kost u kasno fetusno
doba i u ranijoj mladosti (proces pneu-
matizacije kostiju). Fiziološko značenje
sinusa nije dovoljno rasvetljeno. Čini se
da su rudiment nekad jako razvijenog
čula mirisa.
pneumatocephalia, pneumatocefalija,
emfizem mekih tkiva glave. Nastaje naj-
češće pri prelomima lobanje s povre-
dom pneumatičkih šupljina u mastoid-
nom nastavku u čeonoj kosti, iz kojih
vazduh prodire u meka tkiva.
pneumatocele, pneumatokela, nagomila-
vanje vazduha u tkivnim prostorima,
koje može, ali ne mora, da se manifestu-
je kao tumor. Naziv za potkožni emfi-
zem koji je nastao usled spoljašnje po-
vrede organa za disanje.
pneumatosis, pneumatoza, prisustvo vaz-
duha ili nekog gasa u nekom patološ-
kom stanju u organizmu; p. cystoides
intestinalis (intestinorum), stanje u
kojem postoji prisustvo cista tankih zi-
dova, koje sadrže gas, u zidu creva. Ciste
pneumohaemothorax
se nalaze u supserozi ili submukozi; p.
pulmonum, v. emphysema pulmonum.
pneumatska komora, mala prostorija s
vratima i prozorima za posmatranje u
kojoj vazduh može da se zgusne ili raz-
redi.
pneumaturia, pneumaturija, prisustvo
vazduha ili gasa u mokraći.
pneumectomia, pneumektomija, v. pneu-
monectomia.
pneumobacillus, v. Klebsiella pneumo-
niae.
pneumocardiographia, pneumokardiog-
rafija, grafičko predstavljanje promena
u srčanom radu pri promeni zapremine
grudnog koša, pritiska u bronhijama i
pod uticajem temperaturnih razlika
udahnutog i izdahnutog vazduha.
pneumocele, pneumokela, proširenje ne-
kog šupljeg organa vazduhom; p. laryn-
gis, pneumokela grkljana, uroñena ano-
malija oblika u grkljanu, koja nastaje
nenormalnim proširenjem ventrikulu-
sa Morgagni prema mekim tkivima gr-
kljana. Otok sadrži vazduh i može se
naduvati vikanjem i napinjanjem. Ima
donekle atavistički karakter, jer se u ne-
kih sisara nalazi u nekoj meri kao nor-
malna pojava.
pneumocholecystitis, pneumoholecisti-
tis, emfizemski holecistitis.
Pneumococcus (Diplococcus pneumo-
niae). Pneumokok je izdužen gram-pozi-
tivni diplokok. Normalno boravište mu
je sluznica disajnih organa. U ljudi
pneumokok dovodi do zapaljenjskih i
gnojnih procesa: lobarna pneumonija,
bronhitis, faringitis, rinitis, sinuzitis,
meningitis, otitis media, pleuritis, peri-
tonitis, sepsa i druga oboljenja.
pneumoconiosis, pneumokonioza, v.
pneumonoconiosis.
pneumoencephalographia, pneumoen-
cefalografija, rendgensko snimanje lu-
banje posle unošenja vazduha ili nekog
gasa neposredno u moždane komore,
kroz trepanovani otvor u krovu lubanje.
pneumohaemothorax, pneumohemoto-
raks, prisustvo vazduha ili gasa i krvi u
pleuralnoj duplji. Čest nalaz u torakal-
nim povredama.
623
pneumohydrothorax
pneumohydrothorax, pneumohidroto-
raks, prisustvo vazduha ili gasa i tečnos-
ti (eksudata) u pleuralnoj duplji.
pneumokardijalni šum, v. šum.
pneumokardiograf, aparat koji služi za
ispitivanje pneumokardiogramskih
promena.
pneumologija, v. pneumonologija, pulmo-
logija.
pneumolysis, pneumoliza, operativno od-
vajanje pluća od torakalnog zida zajed-
no s ožiljno promenjenim pleuralnim
listovima. Nastala šupljina izmeñu tora-
kalnog zida i odlubljenje parijetalne
pleure tamponira se, ispunjuje plom-
bom ili važduhom (ekstrapleuralni
pneumotoraks). P. se vrši u cilju imobi-
lizacije pluća. V. thoracoplastiča.
pneumomalacia, pneumomalacija, raz-
mekšanje plućnog tkiva. Sin. pneumo-
nomalacija.
pneumomediastinographia, pneumome-
dijastinografija, insuflacija vazduha u
rastresito vezivno tkivo medijastinuma
da bi se učinili rendgenološki vidljivim
medijastinalni organi i patološke pro-
mene na njima.
pneumomedijâstinografija, v. pneumo^
mediastinographia.
pneumonectomia, pneumonektomija,
operativno uklanjanje celog plućnog
krila. Vrši se najčešće kod malignih tu-
mora pluća; proširena p., pored ukla-
njanja plućnog krila odstranjuju se i
medijastinalna pleura, hilusne limfne
žlezde, a po potrebi deo perikarda. Sin.
pneumectomia.
pneumonia, pneumonija, zapaljenje plu-
ća sa stvaranjem eksudata u alveolama;
abortivna p., kratkotrajna pneumonija
s dobrim ishodom; p.alba, fatalna
pneumonija novoroñenčeta u kojeg po-
stoji uroñeni sifilis. Poznata je i kao bela
pneumonija; alkoholičarska p., pneu-
monija u alkoholičara; apikalna p.,
pneumonija plućnog vrha; aspiraciona
p., pneumonija izazvana prodiranjem u
bronhije stranog materijala (hrane i
dr.); atipična p., primarna atipična
pneumonija; bakterijska p., pneumo-
nija izazvana bakterijama; bilijarna p.,
pneumonija praćena žuticom; bronhi-
624
pneumonia
jalna p., bronchopneumonia; central-
na p., pneumonija koja počinje u hilusu
nekog režnja pluća; cerebralna p.,
pneumonija praćena nervnim i psihič-
kim poremećajima; p. crouposa, kru-
pozna pneumonija, lobarna pneumoni-
ja; deskvamativna p., hronična pneu-
monija sa očvršćavanjem fibroznog ek-
sudata i razmnožavanjem vezivnog tki-
va i epitela alveola; disekantna p., in-
terlobularna purulentna pneumonija;
dvostruka p., pneumonija u oba plućna
krila; Eatonskog agensa p., pneumoni-
ja izazvana mikoplazmom; embolijska
p., pneumonija us led embolije u plućne
krvne sudove; fibrinozna p., pneumo-
nija u koje postoji eksudacija velikih ko-
ličina u bronhiole i alveole; fibrozna p.,
u koje se stvara vezivno tkivo u pluć-
nom parenhimu u toku izlečenja; Fried-
länderova p., pneumonija izazvana
Klebsiellaom pneumoniae; gangrenska
p., gangrena pluća; hipostazna p.,
pneumonija donjih delova pluća u iscr-
penih ili starih osoba; indurativna p.,
pneumonija udružena sa stvaranjem čv-
rstog ožiljnog tkiva; p. u influenci, teš-
ka, vrlo često fatalna pneumonija izaz-
vana virusom influence u koje skoro
uvek postoji izražen hemoragijski edem
i koju vrlo često komplikuje bakterijska
pneumonija; inhalaciona p., aspiracio-
na pneumonija; interlobularna puru-
lentna p., pneumonija u koje su lobusi
odvojeni jedan od drugog gnojnim ek-
sudatom; intersticijalna p., hronični
oblik pneumonije u kojeg se u meñu-
prostoru stvara velika količina vezivnog
tkiva koje smanjuje površinu alveola;
intrauterina p., pneumonija fetusa za-
dobijena in utero; kataralna p., bron-
chopneumonia; kazeozna p., pneumo-
nija skoro uvek se javlja u tuberkulozi u
koje nekrotizovano plućno tkivo ima si-
rast izgled; lipidna. p., lipoidna p.,
reakcija pluća, slična pneumoniji, pri
aspiraciji ulja; lobarna p., pneumonija
izazvana Diplococcusom pneumoniae,
u koje postoji zapaljenje jednog ili više
režnjeva s izraženom kondenzacijom
parenhima (hepatizacijom); lobularna
p., bronchopneumonia; Löfflerova p.,
pneumonijska kriza
Löfflerov sindrom; masivna p., pneu-
monija u koje dolazi do masivne eksu-
dacije u alveole, čak u čitavo plućno krilo;
metastazna p., gnojna pneumonija u toku
septičkih infekcija, kada bakterije
krvnim putem dospevaju u pluća; mig-
ratorna p., pneumonija koja postepeno
prelazi s jednog režnja na drugi; miko-
plazminska p., najčešći oblik primarne
atipične pneumonije izazvane s Myco-
plasma pneumoniae; opstruktivna p.,
izazvana začepljenjem bronhija ili kar-
cinomom bronha; pleurogena p., koja
nastaje posle pleuritisa; pneumokokna
p., lobarna pneumonija; primarna ati-
pična p., akutna pneumonija, izazvana
Mycoplasmom pneumoniae ili raznim
virusima (adenovirusi i dr.); purulent-na
p., pneumonija u kojoj postoji obilno
iskašljavanje gnoja; sekundarna p.,
pneumonija koja se javlja u raznim bo-
lestima, kao njihova komplikacija; staf i-
lokokna p., pneumonija izazvana stafi-
lokokima; streptokokna p., epidemij-ski
oblik pneumonije izazvan Strepto-
coccusom haemolyticusom; superfici-
jalna p., pneumonija ograničena samo
na deo pluća ispod pleure; terminalna
p., pneumonija koja se javlja u teškim
bolestima i koja ubrzava njihov fatalan
svršetak; tifoidna p., težak oblik pneu-
monije s tifoznom reakcijom; traumat-
ska p., pneumonija zbog povrede grud-
nog koša; tuberkulozna p., pneumonija
koja je često prva reakcija na tuberkulozu;
virusna p., pneumonija izazvana raznim
virusima. Sin. pneumonias.
pneumonijska kriza, v. crisis.
pneumonijski, koji pripada plućima ili
pneumonyi.
pneumonitis, zapaljenje pluća; p. acuta
interstitialis, primarna atipična pneu-
monija; p.granulomatosa, pneumoni-
tis izazvan udisanjem prašine, nastaje u
osoba preosetljivih na neke antigene u
prašini; p. uraemica, pneumonitis u
uremiji.
pneumono-, predmetak, koji označava da
nešto pripada plućima.
pneumonoconiosis, pneumonokonioza,
profesionalno oboljenje pluća, Tcoje na-
40 Medicinski leksikon
pneumothorax
staje usled udisanja prašine i njenog
štetnog dejstva.
pneumonografija, (1) grafičko registro-
vanje disajnih pokreta; (2) rendgenog-
rafija pluća.
pneumonokonioza, v. pneumonoconiosis.
pneumonologia, pneumonologija, v. pul-
mologia (loš termin).
pneumonolysis, pneumonoliza, operativ-
no odvajanje pluća od grudnog zida za-
jedno s ožiljno promenjenim pleural-
nim listovima. Nastala šupljina izmeñu
grudnog zida i odlubljene parijetalne
pleure tamponira se, ispunjuje plom-
bom ili vazduhom (ekstrapleuralni
pneumonotoraks). Pneumonoliza se
vrši u cilju imobilizacije u tuberkulozi
pluća. V. thoracoplastica.
pneumonoresectio, pneumonoresekcija,
hirurška resekcija dela pluća. V. seg-
mentna resekcija.
pneumonorrhagia, pneumonoragija, (1)
krvarenje iz pluća, (2) krvarenje u plući-
ma.
pneumopericardium, pneumoperikardi-
jum, prisustvo vazduha ili gasa u osrñu.
pneumopraeperitoneum, pneumoprepe-
ritoneum, prisustvo gasa ili vazduha u
preperitonealnom prostoru; on dospe-
va tu spontano ili veštački, ubrizgava-
njem gasa ili vazduha kao pomoćnog
kontrastnog sredstva u dijagnostici.
pneumopyelographia, pneumopijelogra-
fija, ubrizgavanje vazduha ili kiseonika
cistoskopskim putem radi pijelografije.
pneumopyopericardium, pneumopiope-
rikardijum, prisustvo gasa i gnoja u pe-
rikardnoj šupljini.
pneumoretroperitoneum, (1) prisustvo
vazduha ili gasa u retroperitoneamom
prostoru, (2) unošenje negativnog kon-
trastnog sredstva (vazduha ili gasa) u
retroperitoneami prostor da bi se na
rendgenskom snimku mogli uočiti ret-
roperitonealni organi (prvenstveno
nadbubrezi).
pneumothorax, pneumotoraks, prisustvo
vazduha u pleuralnoj duplji. Nastaje
prodiranjem spoljašnjeg vazduha kroz
otvor na zidu grudnog koša ili kroz res-
piratorne puteve usled perforacije plu-
ća (kaverna, apsces); artificijelni p., v.
625
pobačaj
veštački pneumotoraks; dijagnostički
p., privremeni veštački pneumotoraks
koji služi za radiografsko otkrivanje tu-
mora na parijetalnoj ili visceralnoj pleu-
ri i nekim grudnim organima (simpati-
kusni ganglioneurinom); ekstrapleu-
ralni p., hirurško stvaranje špaga izme-
ñu parijetalne pleure i rebara s meñure-
barnim mišićima u koji se ubrizgava
vazduh da bi se na taj način izazvao ko-
laps pluća u cilju lečenja tuberkuloze
pluća; otvoreni p., postoji stalna komu-
nikacija (pri udisaju i izdisaju) pleural-
ne duplje sa spoljašnjim vazduhom (pu-
tem rane ili bronha); tenzioni p., zatvo-
reni pneumotoraks u kome tkivo, oko
otvora na torakalnom zidu ili na plući-
ma, deluje kao ventil, koji dozvoljava
ulaženje a onemogućuje izlaženje vaz-
duha iz pleuralne duplje; ovaj pneumo-
toraks stvara visoki pozitivni pritisak u
pleuralnoj duplji, koji pomera sredog-
ruñe na suprotnu stranu, izazivajući po-
remećaj u disanju i malom krvotoku; te-
rapijski p., sin. veštački pneumotoraks;
valvularni p., sin. tenzioni pleuritis;
veštački p., stvoren ubrizgavanjem vaz-
duha ili azota u cilju izazivanja kolabira-
nja i imobilizacije obole log pluća u toku
lečenja tuberkuloze. Sin. artificijelni
pneumotoraks, terapijski pneumotoraks;
zatvoreni p., vazduh koji je prodro u
pleuralnu duplju ne komunicira sa spo-
Ijašnjim vazduhom, pošto se prvobitno
mesto prodora vazduha (rana) zatvori-
lo.
pobačaj, v. abortus.
pobočan, v. collateralis.
podagra, znatno češće se javlja u muška-
raca (seksualni količnik 0,2). V. diathesis
urica.
podbrežje, oblast meñumozga (diencefa-
lona) koja leži pod talamusom. Ova se
oblast smatra kao važna regulatorna ve-
getativna oblast, izmeñu ostalog i za
seksualnu funkciju. Sin. hypothalamus.
podgrudnjačni, v. substernalis.
podjezična bradavica, v. caruncula sub-
lingualis.
podjezična kost, v. os hyoideum.
podlaktica, v. antebrachium.
podloga, hranljiva podloga.
626
pokrivač jezika
podnošenje (tolerancija), v. imunološko
podnošenje.
Podophyllinum, podofilin, smola dobive-
na od Podophyllum peltatum. Laksant-no
sredstvo. podsticaj, v. impuls. poganac, v.
abscessus, furunculus. poikilocitemija, v.
poikilocytosis. poikilocytosis,
poikilocitoza, prisustvo u perifernoj krvi
eritrocita različitih nenormalnih oblika.
poikilodermia, poikilodermija, šarenilo
kože usled hipo- i hiperpigmentacije, te-
leangiektazija, atrofije, kao u rendgen^
skom i radijumskom dermatitisu, i u xe-
roderma pigmentosum. »point
mutation«, (engl.) mutacija izazvana
zamenom jednog nukleotida drugim
nukleotidom u odreñenom kodonu
DNK, koja može da dovede do zamene
jedne aminokiseline drugom aminoki-
selinom u polipeptidnom lancu. V. mu-
tatio.
pojačivači, elektronski instrumenti koji
se primenjuju u nuklearnoj medicini,
služe za pojačavanje električkih podsti-
caja do nivoa potrebnog za dalju obra-
du.
pokožica, (embr.) ektodermnog je porek-
la. Pravi začetak se javlja posle stvaranja
medularne ploče. U prvo vreme (1. me-
sec) sastavljena je od jednog reda niskih
ćelija. U početku 2. meseca stvara se
drugi red ćelija (matični sloj). U počet-
ku su ćelije donjeg reda okruglaste, a za-
tim spljoštene. To je periderm ili epitrihi-
jum. U 3. mesecu ove ćelije pokazuju po-
četak orožavanja, koje postaje intenziv-
no u toku 5. meseca. Površina fetalne
pokožice je obložena sirastim mazom
(vernix caseosa).
pokretni tepih, (engl. tredmil) aparat koji
omogućuje hodanje ili trčanje u mestu, u
laboratoriji, čime se fizički opterećuju
ispitivane osobe. Stepen opterećenja
dozira se brzinom kretanja tepiha i nje-
govim nagibom prema horizontali.
pokrivač jezika, u fiziološkim uslovima
oblogu gornje površine jezika čine kon-
časte i pečurkaste papile, mikroorganizmi,
gljivice, deskvamirane epitelne ćelije,
ostaci hrane i pljuvačka. Može biti
p-oksifenil-alanin
jače ili slabije izražen a i da ne postoji.
V. obložen jezik, lingua glabra.
p-oksifenil-alanin, v. tirozin.
p-oksifenil-etil-amin, v. tyramin.
pol, jedinka svojstvenog manje-više ispo-
Ijenog obeležja i posebne strukture,
sposobna da učestvuje u oploñenju. Ne-
kad je to jedna jedina ćelija, sam gamet
(jednoćelijska bića), a nekad je to ma-
nje-više složen organizam (višećelijska
bića), sposoban da izgrañuje, pored te-
lesnih ćelija, i oplodne (gamete: jaja ili
semeglavce) i da ih naročitim mehaniz-
mom dovodi u dodir s oplodnim ćelija-
ma drugog pola, omogućujući time op-
loñenje, tj. njihovo spajanje. Sin. sexus.
V. polne oznake; p. determinacija, po-
stanak pola u čoveka je singamog meha-
nizma, tj. zavisi od stanja stvorenog u zi-
gotu, bliže: od hromosomne formule ga-
metnih jedara. V. androspermija i ginos-
permija.
polakiuria, polakiurija, često mokrenje.
polarimetar, aparat pomoću koga se od-
reñuje za koliki ugao rastvor nekog op-
tički aktivnog jedinjenja obrće ravan
palarizovane svetiosti. Iz vrednosti ovog
ugla može se izračunati koncentracija
tog jedinjenja u rastvoru.
polarimetrija, odreñivanje koncentracije
neke optički aktivne supstancije na os-
novu ugla skretanja ravni polarizovane
svetiosti.
polarizovana svetlost, v. svetlost.
polen, cvetni prah, čestice dimenzije 16,5
do 20 mikrona, ima ih od 25 do 30 u m3
vazduha. Nalazi se i na visini od 1200 m.
Stvara preosetljivost nosne sluznice i-
zazivajući alergičnu reakciju (polensku
kijavicu).
polenska alergija, v. pollinosis.
polenska groznica, v. pollinosis.
policistička bolest bubrega, nasledna
bolest bubrega u koje postoje u bubre-
gu mnogobrojne ciste i koje vode poste-
peno teškoj bubrežnoj insuficijenciji.
Sin. morbus polycysticus renum.
polidaktija, postojanje većeg broja prsti-
ju.
poliestrusne životinje, životinje u kojih
se nagon za parenjem javlja više puta u
godini.
40*
poliomyelitis anterior acuta
poligenski, uslovljen dejstvom više razli-
čitih gena. V. multifaktorski
polihlorovani-bifenili, hemijske materi-
je, stvaraju se u industriji boja i lakova,
kaučuka, hidrauličnih tečnosti i pestici-
da. Serija izornera sa po tri, četiri i pet
hlornih veza. Najpoznatiji su arohlor
1016 i 1242. Pri unosu u organizam
mogu da izazovu akutna trovanja s ošte-
ćenjem očnih sluznica, crvenilom lica i
hiperpigmentacijom. Izazivaju prome-
nu oblika jetrinih ćelija s vakuolizaci-
jom. Sporo se izlučuju iz organizma.
polimeran, višečlani.
polimeraza RNK, enzim koji u toku tran-
skripcije katalizuje sintezu RNK iz od-
govarajućih ribonukleotida, na jednost-
rukom lancu DNK, koji joj služi kao ka-
lup.
polimeraze DNK, enzimi koji katalizuju
uspostavljanje fosfodiesterskih veza iz-
meñu odgovarajućih deoksiribonukleo-
tida i formiranja novog, komplementar-
nog lanca DNK.
polioencephalitis, polioencefalitis, zapa-
Ijenje mozga koje zahvata pretežno nje-
govu sivu supstanciju.
poliomyelitis anterior acuta, dečja para-
liza, akutno, veoma zarazno oboljenje iz
grupe enteroviroza, koje izazivaju tri
tipa poliovirusa. Fekalno-oralna infek-
cija dece retko se javlja posle sistemat-
ske vakcinacije. Klinička slika poliomi-
jelitisa je vrlo polimorfna, od najlakših
pa do najtežih i smrtonosnih oblika.
Najčešći su neparalitički oblici (preko
95%) koji prolaze kao laka crevna i gri-
pozna oboljenja s dobrom prognozom.
Paralitički oblici su klasični oblici po-
liomijelitisa s mlitavim oduzetostima
mišića. Meñu njima je najčešći spinalni
oblik, koji se odlikuje oduzetošću ekst-
remiteta. Bolest počinje kao lakši rino-
faringitis ili crevno oboljenje, a zatim se
jave oduzetosti. Najteži su respiratorni
oblici poliomijelitisa s insuficijencijom
disanja zbog oduzetosti disajnih, ždrel-
nih i grkljanskih mišića. Ishod bolesti i
trajne posledice neposredno zavise od
težine kliničke slike poliomijelitisa, pa
je stoga prognoza najgora u respirator-
nim oblicima.
627
poliorhidija
poliorhidija, postojanje većeg broja se-
menika.
poliosis, señenje kose. Sin. canities.
poliovirusi, enterovirusi, pripadaju grupi
RNK-virusa. Postoje tri antigenski razli-
čita tipa virusa, koji su označeni kao ti-
povi l, 2 i 3. Poliovirusi izazivaju po-
liomyelitis anterior acuta (dečju parali-
zu).
polipeptld, peptid u kome je više amino-
kiselina sjedinjeno peptidnim vezama.
polipi, antrohoanalni, veliki nosni polipi
koji nastaju iz duplikatura sluznice na
gornjoj ivici maksilnog ostijuma. Oni
prednjim polom ulaze u viličnu duplju,
a zadnjim polom u hoanu i kroz nju u
nosno ždrelo. Prilikom operacije odst-
ranjuje se polip zajedno s duplikaturom
sluznice iz koje je nastao.
poliranje, (stom.) glačanje, postupak do-
bijanja glatkih i sjajnih površina na sto-
matološkim nadoknadama od metalnih
legura ili akrilatnog materijala. Postiže
se pastama oksida metala i instrumenti-
ma za poliranje.
polisaharid, složeni ugljeni hidrat, čiji
molekul sadrži preko deset molekula
monosaharida, meñusobno vezanih
preko kiseonika glikozidnom vezom.
Politzerov postupak, policerovanje, Po-
litzerovim gumenim balonom može se
kroz nos pojačati pritisak vazduha u
Eustahijevoj tubi ako je ona sužena ili
sekretom ispunjena, te ne dopušta slo-
bodnu ventilaciju srednjeg uva prili-
kom gutanja. Ponavljanom primenom
Politzerovog balona lece se katari tube
i srednjeg uha.
poliurija, v. polyuria.
polivalentan, (1) viševalentan, koji ima
moć da se jedini s više od dva jednova-
lentna atoma; (2) ovaj izraz upotreblja-
vao se i za alkohole koji sadrže više hid-
roksilnih grupa; (3) koji je aktivan pro-
tiv više sojeva neke klice, npr. poliva-
lentna vakcina.
polivinil-pirolidon, sintetska zamena za
plazmu, ubrizgava se intravenski.
polivinil-pirolidonski test (PVP-test),
test za dijagnostiku hipoproteinemija
izazvanih gubitkom belančevina kroz
želudačnocrevni trakt. Posle i.v. ubriz-
628
polno dvoobličje
gavanja 131
PVP obeleženog radioaktivnim
jodom J ili J125, odreñuje se njegova
koncentracija u fecesu.
polisomi, v. citoplazma.
pollex, palac na ruci.
pollicisatio, policizacija, zamena ili reha-
bilitacija palca; hirurška konstrukcija
palca od jednog dela kažiprsta.
pollinbsis, polinoza, polenska groznica,
alergijsko oboljenje nosne sluznice, us-
led alergije na cvetni prah pojedinih bi-
ljaka; sezonska p., ima sezonski karak-
ter; rhinitis vasomotoria, polinoza
koja se javlja nezavisno od sezone.
Pollockova operacija, v. operacija.
pollutio, polucija, nehotični noćni izlivi
sperme, obično praćeni erotičkim sno-
vima.
polni diformizam, morfološke razlike iz-
meñu pripadnika različitih polova, koje
su izraz njihovih sekundarnih polnih
odlika.
polni hormoni, v. hormoni, gonadni.
polni indeks, brojni odnos izmeñu X-hro-
mosoma i autosoma u hromosomskim
kompletima.
polni odnos, v. obljuba, koitus.
polni organi (organa genitalia), muški i
ženski, predstavljaju primarne polne
odlike muške i ženske osobe. DeIe se na
unutrašnje i spoljašnje organe, što zavi-
si od njihovog položaja prema maloj
karlici. U unutrašnje organe spadaju po-
lne žlezde (gonade) i kanali, polni pute-
vi, koji prihvataju polne ćelije (gamete),
omogućuju njihovo oploñenje i embrio-
nalni razvoj. V. muški i ženski polni orga-
ni
polno dvoobličje, polni dimorfizam. U
čoveka se polovi jasno razlikuju od tre-
nutka završenog polnog uobličenja, što
znači da polnost čoveka utiskuje svoj
pečat na sve oblike: od najkrupnijih do
najsitnijih, od makroskopskog do mik-
roskopskog, pa čak i ultrastrukturnog
sastava, od koloidnog sastava i mikro-
hemijskih osobenosti do funkcionisa-
nja, od telesnog do duševnog. Ti se »pe-
čati« pola zovu polne odlike. Po njima je
čovek ne samo pol nego i ličnost. Danas
se zna da nema nijedne somatske ćelije
koja nije polno posebno obeležena. Jed-
polno-specifičan
ro svake ženske ćelije sadrži Barrovo
telo (jedarčev satelit), koje muške ćelije
ne sadrže. Takva oznaka čini da se žen-
ska jedinka smatra barr-pozitivna, dok
je muška barr-negativna.
polno-specifičan, somatsko svojstvo koje
se ispoljava samo u pripadnika jednog
pola.
polnost, seksualnost, seksualitet, manifes-
tacija polnih osobina, funkcija, dinami-
ka pola, sadržana i ispoljavana u meñu-
sobnim odnosima polova, zavisnim od
ostvarene polne uobličenosti.
polonium, Po, polonijum, radioaktivni
element iz šeste grupe periodnog siste-
ma.
polovična debljina, (debljina sloja po-
luapsorpcije) debljina sloja apsorbenta
koja intenzitet upadnih rendgenskih ili
gama-zrakova svodi na polovinu njiho-
ve početne vrednosti. Sin. Halbwert-
schicht (HWS), half-value layer (HVL),
siroto emivalente (SEC), poluapsorpcioni
sloj.
položaj, stav koji bolesnik spontano zauz-
ima ili neki stav koji mu se daje radi pre-
gleda ili lečenja. V. positio, situs; p.bo-
lesnika, položaj koji bolesnik zauzima
u postelji u cilju lakšeg disanja (ortop-
neja) ili radi smanjenja bola (pregib
nogu u peritonitisu) ili u cilju lečenja
(nagnut položaj radi iskašljivanja) ili je
položaj nametnut samim oboljenjem
(opistotonus itd.):, dekubitusni p., po-
ložaj u kome bolesnik leži na ravnoj po-
vršini. Prema tome koji se deo tela nalazi
na površini postoji: dorzalni dekubi-tus
(ležanje na leñima), levi bočni deku-
bitus (na levoj strani), desni bočni deku-
bitus (na desnoj strani), trbušni dekubi-
tus (na trbuhu); Fowlerov p., položaj u
kome je zaglavni deo postelje podignut
oko 50 cm, dok su kolena savijena; ge-
nukubitalni p., sin. kolenoldkatni polo-
žaj; kolenolakatni p., ili položaj »ä Ia
vache« (f r. kao krava), upotrebljava se u
vršenju nekih akušerskih operacija; po-
rodilja kleči na kolenima, a laktovima se
odupire o krevet. Taj položaj se prime-
njuje najčešće pri repoziciji ispale pup-
čane vrpce i repoziciji zavaljene trudne
materice i pri anorektalnim pregledima
poluga za vañenje zuba
(anuskopija, rektosigmoidoskopija, di-
gitalni rektalni pregled, pregled anorek-
talnih fistula). Sin. genukubitalni polo-
žaj; Nelsonov p., potrbušni položaj s
jastucima stavljenim pod trbuh da bi se
trup presavijao, tako da glava i grudni
koš zauzmu deklivni položaj; koristi se
za drenažu sekreta bronhiektazija i aps-
cesa pluća; Nobleov p., položaj stojećeg
pacijenta koji se nagnuo unapred; služi
za palpaciju bubrega; Quinckeov p.,
naročiti stav koji zauzima bolesnik da bi
lakše iskašljao velike količine ispljuvka
u toku bronhiektazija, plućnog apscesa,
plućnih kaverni; položaj se sastoji u le-
žanju pacijenta popreko na postelji s
tim što mu glava visi pored postelje;
Robsonov p., položaj bolesnika na leñi-
ma s podmetnutim tvrdim jastukom
pod jedanaestim i dvanaestim rebrom;
koristi se pri operacijama na žučnim
putevima; Trendelenburgov p., strmi
položaj bolesnika s glavom naniže i kar-
licom nagore. Upotrebljava se u opera-
cijama u karlici, jer omogućava bolji
pristup ženskim genitalnim organima,
debelom crevu itd.
poluapsorpcioni sloj, v. polovična deblji-
na.
polucionizam, aseksualni, učestale noć-
ne polucije koje se javljaju svake noći
(nekad i po više puta) i koje izazivaju u
bolesnika čitav niz nevolja i neugodnos-
ti. One mogu nastati kao posledica or-
ganskih oboljenja (tabes) ili nekih o-
boljenja (dijabetes). Medikamenti imaju
ograničeno dejstvo. V. antipoluti
poluga Le Cluse, poluga za vañenje do-
njih umnjaka čiji su korenovi povijeni
distalno.
poluga za vañenje zuba, stomatohirurški
instrument koji pored klešta služi za va-
ñenje zuba i korenja. Postoje razne vr-
ste ravnih i savijenih pod uglom. Najed-
nom kraju je podesna drška da se može
čvrsto uhvatiti, a na drugom olučasta,
kopljasta da se može ući izmeñu zuba,
izmeñu alveole i korena. Deluje kao raz-
nokraka poluga pa se mora pažljivo
upotrebiti jer može dovesti do ozleda,
pa i preloma vilice.
629
polukupanje
polukupanje, kupanje u kadi do pojasa
(temperatura vode od 25° do 320C), o-
bično kombinovano s polivanjem grudi i
leña. Daje se nekad u febrilnim stanji-
ma, u neurozama, atoniji i hiperemiji tr-
bušnih organa, radi snaženja i dr. Toplo
polukupanje (oko 4O0C) deluje dekon-
gestivno na plućne bolesti.
poluprovoñnički brojači, detektori nuk-
learnog zračenja. Za detekciju se koristi
stvaranje električnog impulsa posle
prolaza zračenja kroz izvesne čvrste ma-
terijale (tzv. poluprovodnike). U nuk-
learnoj medicini se za fluorescentnu
scintigrafiju štitaste žlezde koristi po-
luprovoñnički brojač konstruisan od
germanijuma ili silicijuma, uz dodatak
manje količine litijuma.
polusintetski penicilini, preparati peni-
cilina sa protrahovanim dejstvom (pro-
kainbenzilpenicilin, benzatinbenzilpe-
nicilin), preparati penicilina otporni u
kiseloj sredini (fenoksimetilpenicilin,
hidrabaminfenoksimetilpenicilin, ben-
zatinfenoksimetilpenicilin, feneticilin,
levofeneticilin, fenbenicilin, propici-
lin), preparati penicilina otporni prema
dejstvu penicilinaza (meticilin, oksaciv
Hn, kloksacilin, nafcilin, dikloksacilin),
preparati penicilina sa širokim antibak-
terijskim spektrom (ampicilin, hetaci-
Hn, karbenicilin). Za sintezu čitavog
niza polusintetskih penicilina služi 6 --
aminopenicilanska kiselina (ona pred-
stavlja jezgro penicilinskog molekula).
polyadenitis, poliadenitis, zapaljenje ve-
ćeg broja limfnih žlezda.
polyarteritis, poliarteritis, bolest u kojoj
postoje zapaljenjske i destruktivne pro-
mene u mnogobrojnim arterijama. V,
periarteritis nodosa.
polyarthritis, poliartritis, istovremeno za-
paljenje više zglobova.
polyavitaminosis, poliavitaminoza, bo-
lest nepravilne ishrane, prouzrokovana
istovremenim nedostatkom više vitami-
na u organizmu.
polycholia, poliholija, preterano stvara-
nje i izlučivanje žuči.
polychromasia, polihromazija, (1) osobi-
na eritrocita da sadrže promenljivu ko-
ličinu hemoglobina, zbog čega se različ-
630
polyglobulia
no boje; (2) pojava velikog broja poli-
hromatofilnih eritrocita u perifernoj
krvi. Sin. polychromatophylia.
polychromatophylia, polihromatofilija,
(1) osobina ćelija da se boje različitim
bojama, pojava naročito zapažena u pa-
tološkim eritrocitima; (2) pojava velikog
broja polihromatofilnih eritrocita u pe-
rifernoj krvi.
polycoria, polikorija, retka uroñena ano-
malija oblika pupile, pri čemu se u du-
žici stvori više otvora koji daju utisak da
postoji više pupila. I ovi drugi otvori su
opkoljeni mišićem.
polycythaemia, policitemija, apsolutno
povećanje mase eritrocita; p. hyperto-
nica, policitemija u koje postoji labilna
hipertenzija s hipertrofijom leve srčane
komore, a u kojoj nema splenomegalije,
leukocitoze i trombocitoze. Sin. Gaiböc-
kova bolest; p. relativa, u kojoj postoji
prividno povećanje mase eritrocita
zbog dehidracije; p. rubra vera, prava
policitemija, u kojoj postoji apsolutno
povećanje mase eritrocita i celokupne
zapremine krvi, praćeno splenomegali-
jom, leukocitozom i trombocitozom.
Spada u mijeloproliferativne bolesti.
Sin. Vaquezova bolest, Vaquez-Oslerova
bolest; p. secundaria, policitemija koja
nastaje u toku nekih bolesti bubrega,
uroñenih srčanih mana s desno-levim
santom i nekim plućnim bolestima. I-
zazvana je povećanim stvaranjem eritro-
poetina, najčešće zbog hipoksije u orga-
nizmu; p.splenomegalica, policitemia
rubra vera; p. spuria, relativna policite-
mija, stresna p., eritrocitoza u stresu.
polycythaemia rubra vera, v. polycythae-
mia.
polydactylia, polidaktilija, anomalija raz-
voja, koja se odlikuje prisustvom pre-
kobrojnih prstiju ruke i noge.
polydipsia, polidipsija, preterana žeñ,
koja dugo traje, kao npr. u dijabetesu
melitusu.
polygeni, poligeni, dva ili više različitih
alelskih parova, čijim uzajamnim dej-
stvom nastaje odreñeno obeležje (inteli-
gencija, rast, pigmentacija itd.).
polyglobulia, poliglobulija, v. polycythae-
mia.
polyhaemia
polyhaemia, polihemija, višak krvi u or-
ganizmu; p. aquosa, višak plazme zbog
unošenja velikih količina vode; p.poly-
cythaemica, v. polycythaemia; p. sero-
sa, usled viška krvnog seruma.
polyhaploid, polihaploid, ćelije ili jedinke
s haploidnim brojem hromosoma koji
proističe iz mejoze poliploida. V. poly-
ploid.
polyhybrid, polihibrid, hibrid čiji se rodi-
telji meñusobno razlikuju u pogledu
više od tri obeležja.
polyhydruria, polihidrurija, lučenje vrlo
razblažene mokraće.
polymastia, polimastija, prekobrojne do-
jke,pojava nastala usled poremećaja u
razvoju, tako da se, ne baš retko, nalazi
veći broj manje ili više razvijenih dojki
s jedne i s druge strane grudnog koša,
poredane u jednoj liniji (tzv. »mlečna li-
nija«) koja spaja prednji pazušni nabor
s preponskim predelom.
polymerasae, polimeraze, enzimi koji ka-
talizuju polimerizaciju nukleotida u
nukleinske kiseline, DNK i RNK.
polymorphisms, polimorfizam, u gene-
tici, pojava u populaciji dva ili više obli-
ka odreñenog genski uslovljenog o-
beležja, od kojih se svako, pa i najreñe
obeležje, javlja češće nego što bi to mog-
lo da proističe samo iz mutacija odgova-
rajućih gena. Sup. monomorphismus.
polymyositis, polimiozitis, istovremeno
zapaljenje većeg broja mišića, praćeno
bolovima, spazmom obolelih mišića,
edemom, znojenjem i nesanicom. Često
prati karcinom nekog organa. Ako po-
stoji i zapaljenje kože, tada je poznat
kao dermatomyositis; p. trichinosa, v.
trichinosis.
Polymyxini B-sulfas (polimiksin B-sul-
fat), antibiotik dobiven iz Bacillus poly-
myxa, deluje baktericidno; oficinalan je
prema našoj farmakopeji.
poly neuritis, polineuritis, zapaljenje ve-
ćeg broja živaca, obično simetrično, tok-
sičke (alkohol, olovo, arsen, serumi,
vakcine, dijabetes itd.) ili infektivne
etiologije (razne akutne infektivne bo-
lesti). Javlja se i u avitaminozama. Glav-
ni simptomi: oduzetost, bolovi, Landry-
jeva paraliza.
polypus pulpae
polyneuropathia, polineuropatija, obo-
ljenje velikog broja (svih) perifernih ži-
vaca, klinički se ne razlikuje od polineu-
ritisa.
polynucleotidi, polinukleotidi, polimeri
mononukleotida.
polyodontia, v. hyperodontia.
polypectomia, polipektomija, uklanjanje
polipa hirurškim putem.
polypeptidaemia, polipeptidemija, pove-
ćanje polipeptida u plazmi, kgje se viña
u teškoj insuficijenciji jetre.
polyphagia, polifagija, prekomerno uz-
imanje hrane usled neodoljive gladi.
Sin. bulimia.
polyploid, poliploid, jedinka s više od dve
potpune garniture hromosoma u nje-
nim ćelijama: triploid (3N), tetraploid
(4N), npr. V. triploid, tetraploid.
polyploidia, poliploidija, stanje koje oz-
načava posedovanje više od dve potpu-
ne garniture hromosoma u ćelijama, us-
led replikacije svih hromosoma u kom-
pletu, a uz izostajanje deobe jedra.
polypnea, polipneja, ubrzano disanje. Sin.
polypnoa, hyperpnea.
polyposis, polipoza, pojava većeg broja
polipa u nekom organu; p. coli, poro-
dična polipoza; p. familialis, porodič-
na polipoza, mnogobrojni adenomski
polipi s velikom sklonošću ka malig-
nom preobražaju, koji se nalazi u sluzni-
ci organa za varenje, naročito u kolonu,
u više članova jedne porodice. Nasleñu-
je se autosomnim dominantnim genom.
V. Peutz-Jeghersov sindrom; p. gastrica,
želudačna polipoza je ona u kojoj posto-
je mnogobrojni polipi u želudačnoj
sluznici; p. intestinalis, crevna polipo-
za sluznice creva i rektuma; p. multip-
lex familialis, p. familialis; p. naši, po-
lipoza nosa, pojava edemskih i hiper-
plastičnih nabora nosne sluznice u nos-
noj duplji. Oboljenje nastaje na osnovu
hroničnog katarnog zapaljenja nosa,
katkad i nosnih sinusa, a potpomaže ga
i prisutnost alergijske reakcije u nosu.
Polipi su skloni recidivima, p. ventricu-
Ii, v. gastrica.
polypus pulpae, polip ;pulpe, okruglasta
tvorevina u karioznoj šupljini zuba iz-
grañena od granulacionog tkiva i pone-
631
polyradiculitis poremećaj mišljenja

kad prekrivena pločastoslojevitim epi- ciono odeljenje kao i odeljenje prema

telom. Na dodir neznatno osetljiv i lako profilu.
krvari. V. pulpitis hyperplastica. pomama, najteža vrsta psihomotornog
polyradiculitis, poliradikulitis, zapalje- nemira pri kome bolesnik razara sve
nje velikog broja živčanih kcrenova i oko sebe i besomučno napada svoju
perifernih živaca prouzrokovano ne- okolinu, odajući pri tom intenzivne kri-
poznatim virusom. Postoji oduzetost ke ili besno vičući. Viña se u epilepsiji,
motornih i senzitivnih živaca s bolovi- shizofreniji i maniji.
ma u mišićima i promenom sastava kič- »pomeranje udesno«, povećanje procen-
mene tečnosti (albuminocitološka diso- ta zrelih (starih) granulocita u leukocit-
cijacija). Ima dobru prognozu. Sin. Guil- noj formuli.
lain-Barréova bolest* »pomeranje ulevo«, izraz za leukocitnu
polyribosom, poliribozom, kompleks sa- formulu, kada u njoj postoje mlañe ćelije
stavljen od informativne RNK i grupe granulocitne loze, naročito štapićasti
ribosoma, gde se vrši sinteza polipep- granulociti, u povećanom procentu, kao
tidnih lanaca. Sin. polysom. što se dešava u akutnim infekcijama.
polyserositis, poliserozitis, zapaljenje pomoćna i fiksaciona intraoralna šina,
svih seroznih opni s eksudacijom u nji- v. ferula accessoria intraoralis.
hove šupljine. Pompeova bolest, v. bolest.
polysom, polisom, v. polyribosom. pomum Adami, Adamova jabučica, ispup-
polysomia, polisomija, višak pojedinog ili čenje štitaste hrskavice grkljana u pred-
pojedinih, ali ne svih, hromosoma u će- njem delu vrata; jače izraženo u muška-
liji, koji proističe iz nedisjunkcije homo- raca.
lognih hromosoma u toku mejozne deo- Poncetov reumatizam, v. rheumatismus.
be. V. trisomia, tetrasomia. Poncetova operacija, v. operacija.
polysinovitis, polisinovitis, opšte zapalje- pons, most, moždani most, Varolijev most,
nje sinovijskih opni. zadebljanje moždanog stabla iznad iz-
polytendinitis, politendinitis, istovreme^ dužene moždine, a ispod srednjeg moz-
no zapaljenje više mišićnih tetiva. ga. Zajedno s produženom moždinom i
malim mozgom ulazi u sastav rombas-
polyuria, poliurija, izlučivanje velike koli- tog mozga (rhombencephalon).
čine mokraće u odreñenom vremen- pontocerebelarni ugao, v. angulus ponto-
skom periodu (uvek više od 1,5 litra za cerebellaris.
24 časa). pontocerebellaris, pontocerebelaran,
polyzoospermia, polizoospermija, pove- npr. angulus pontocerebellaris, ponto-
ćani broj spermatozoida (v-. tamo) u se- cerebelarni ugao koji grade produžena
menoj tečnosti (preko 250.000.000 u l moždina i most s jedne strane i mali mo-
ml semene tečnosti). zak s druge strane.
poljska bolnica, sanitetska ustanova koja popliteus, na zadnjoj strani kolena, zako-
se razvija na 20-50 km od linije fronta lenski, a. poplitea, zakolenska arterija.
radi trijaže i pružanja kvalifikovane me- poprečnopružne promene gleñi, (engl.
dicinske pomoći povreñenim i obolelim »Cross striations«) pruge u razmacima
u ratu; osnovna joj je odlika pokretlji- 4-6 mikrona u prizmama gleñi, koje su
vost (ima sopstvena transportna sred- nastale spajanjem Tomesovih nastava-
stva) i mogućnost za rad van naselja ka za vreme izgradnje gleñi. V. Tomesov
(ima šatore i drugu opremu) za postav- processus.
ljanje u polju i za smeštaj povreñenih i poradenitis inguinalis, v. lympho granulo-
obolelih. Od 1945.god. postaju specijali- matosis ingvinalis.
zovane Poljske bolnice: hirurška, inter- porculan, (stom.) v. keramika.
na, lakih ranjenika, zarazna (v.tamo). porculanski filtri, v. filtri
Danas su motorizovane i obično razvija- poremećaj mišljenja, jedan od simptoma
ju: prijemnotrijažno, bolničko i evakua- odnosno znakova shizofrenije. Moguć-

632
poremećaj srčanog rada
no je poremećenje mišljenja po obli-
ku - npr. bolesna opširnost, bujica misli,
kočenje toka misli, nepovezanost misli
(inkoherencija), rasulo misli (disocijaci-
ja) i prekid toka misli, ili po sadržini
npr. sumanute ideje, ideje precenjiva-
nja i prisilne ideje.
poremećaj srčanog rada, v. arrhythmia.
porfin, policiklična tetrapirolna jezgra sa-
stavljena od četiri pirola meñusobno
vezana metenskim mostovima. Derivati
porfina, u kojima su atomi ugljenika po-
rfina sjedinjeni s različitim radikalima,
nazivaju se porfirini (uro-, proto- i kop-
roporfirin). Porfin je otkriven u hemu i
hlorofilu. Hem i hlorofil se razlikuju po
grupama vezanim za porfin i po metalu.
Hem sadrži dvovalentno gvožñe, a hlo-
rofil magnezijum.
porfirini, derivati porfina koji je policik-
lične grañe i jako nezasićen, a sastavljen
je od četiri pirolove jezgre, meñusobno
vezane metenskim mostovima. Porfirini
se razlikuju po redosledu i vrstama
supstituenata na osam perifernih polo-
žaja pirolnih jezgara u porfinu. Samo
tip IH porfirina se javlja u normalnom
metabolizmu. Porfirinogen je hidroge-
novani porfirin u koga su izvršene adi-
cije na četiri dvostruke veze porfina.
porfirinska slezina, slezina je sedište og-
njišnih infiltrata, tako da ima izgled po-
rfina.
poriomania, poriomanija, neodoljiva
sklonost za lutanjem. Sin. ambulatorni
automatizam, dromomanija.
porodica, zajednica koju čine roditelji,
njihova deca i bliski srodnici koji s nji-
ma žive. Osnovna odlika je daje to skup
koji zajednički živi, kao jedinica u društ-
vu u odnosu s drugim jedinicama slične
ili različite kompozicije. To je najmanja
socijalna i epidemiološka jedinica u
društvu, jedinica zdravlja i društvene
brige. Ispunjava biološke, psihološke,
sociokulturalne, ekonomske, edukativ-
ne i druge funkcije.
porodična dijagnostika, posmatranje od-
nosno merenje različitih vidova poro-
dičnih funkcija. Koriste je lekari, socio-
lozi, psiholozi, socijalni radnici i patro-
nažne sestre. U razmatranje se uključu-
porphobilinogenuria
je biološka, psihološka, sociokultural-
na, ekonomska i edukativna funkcija
porodice. Sve funkcije su meñusobno
zavisne i ne mogu se individualno ana-
lizirati.
porodično obeležje, v. familijarno obelež-
je.
poroñaj, v. partus.
poroñajna doba, razne faze kroz koje po-
roñaj prolazi. Prema današnjoj klasifi-
kaciji on se deli u četiri poroñajna doba:
I poroñajno doba, doba širenja ili dila-
tacije, počinje prvim kontrakcijama ma-
terične muskulature i završava se po-
tpunim proširenjem materičnog ušća. U
prvorotke ovo doba traje 12-16 časova,
a u višerotke 8-12 časova; II poroñajno
doba, doba istiskivanja ploda, počinje
potpunim proširenjem ušća materice i
traje do rañanja novoroñenčeta. Ovo
doba, uz dobre poroñajne kontrakcije,
normalan poroñajni put i pravilan me-
hanizam, u višerotke traje do pola časa,
a u prvorotke nešto duže. Meñutim, i u
prvorotke i u višerotke drugo poroñaj-
no doba ne srne da traje više od dva
časa; III poroñajno doba počinje raña-
njem ploda i završava se rañanjem po-
steljice i ovojaka. Treće poroñajno
doba, i u prvorotki i u višerotki, traje
oko pola časa, ali ne srne da traje duže
od dva časa; IV poroñajno doba poči-
nje izlaskom posteljice i ovojaka i traje
dva časa. Za to vreme zbrinjavaju se sve
ozlede nastale u toku poroñaja, vrši se
pregled posteljice i ovojaka i stalno kon-
troliše porodilja da bi se predupredile
izvesne komplikacije koje mogu nastati
kao što su krvarenja iz materice, posle-
poroñajni šok, dekompenzacija postoje-
ćih srčanih mana i druge komplikacije.
porokeratosis (Mibelli), dominantno na-
sledno oboljenje kože u vidu atrofičkih
promena s kružnim, policikličkim, ali i
nepravilnim keratotičkim rubom, koji
su najčešće lokalizovani na podlaktica-
ma, dorzalnim stranama šaka i stopala.
poroplastička udlaga, v. udlaga.
porphobilinogenuria, porfobilinogenuri-
ja, izlučivanje mokraće koja sadrži po-
rfobilinogen, kao stoje slučaj u akutnoj
intermitentnoj porfiiiji. V. porphyria.
633
 ћ positio
porphyria, porfirija, ma koja bolest izaz-
vana poremećajem metabolizma porfi-
rina, u kojoj postoje povećano stvaranje
i izlučivanje porfirina ili njihovih pre-
thodnika; p. acuta intermittens, akut-
na intermitentna porfirija, nasledna he-
patička porfirija u koje postoje napadi
abdominalnih bolova koji se ponavljaju,
želudačnocrevni i nervni poremećaji i
prisustvo velikih količina delta-amino-
levulinske kiseline kao i porfobilinogen
u mokraći. Napade izaziva uzimanje ne-
kih lekova (fenobarbitala, npr.). Prenosi
se autosomnim dominantnim genom; p.
cutanea tarda, porfirinska fotosenzibi-
lizacija s pojavom plikova na osvetlje-
nim mestima (dorzalnim stranama
šaka, licu) i atrofije. V. porphyria; p.ery-
thropoietica congenitalis, uroñena
eritropoezna porfirija u kojoj se stvara-
ju velike količine porfirina u eritroblas-
tima u kostnoj srži i koja se odlikuje fo-
tosenzibilnošću, koja vodi mnogobroj-
nim teškim promenama kože, hemoliz-
nom anemijom, splenomegalijom i izlu-
čivanjem velikih količina uroporfirina.
Vrlo često postoje eritrodoncija i hi-
pertrihoza. Sin. Güntherova bolest, uro-
porphyria erythropoietica; p. cutanea
tarda, hereditaria, pozna kožna porfi-
rija, koja liči na porfiriju varijegatu, sem
što su abdominalne i nervne pojave od-
sutne ili slabe; p.cutanea tarda sym-
ptomatica, koja ima slične pojave kao i
nasledni oblik ove porfirije a posledica
je hroničnog alkoholizma; p. ery-
thropoietica, eritropoezna porfirija je
posledica suvišnog stvaranja porfirina
ili njegovih prethodnika u eritroblasti-
ma kostne srži; p. hepatica, hepatička
porfirija, akutna intermitentna porfiri-
ja; p. variegata, nasledna hepatička po-
rfirija u koje postoje teške kožne pro-
mene, epizode abdominalnih bolova i
nervnih promena, a koja se prenosi au-
tosomnim dominantnim genom. U te
porfirije u mokraći se nalaze velike ko-
ličine koproporfirina i protoporfirina u
žuči i stolici. Sin. porphyria mixta.
porphyria acuta intermittens, v. por-
phyria.
634
porphyrinaemia, porfirinemija, prisust-
vo porfirina u krvi.
porphyrinuria, porfirinurija, prisustvo u
mokraći povećanih količina porfirina
(koproporfirina ili uroporfirina) u mok-
raći.
porta, vrata, kapija, vratnice, npr. porta
hepatis, mesto na jetri kroz koje prolaze
krvni sudovi, živci i žučni kanali.
portio, deo nekog organa, značajan po
svome obliku i položaju; p. vaginalis
uteri, grlić materice, deo materičnog
vrata uvučen u vaginu s kojom gradi
špagove. Najvažniji je zadnji špag (for-
nix vaginae posterior). Na grliću se na-
laze gornji, unutrašnji i donji, spoljašnji
materični otvor. Grlić je različitog obli-
ka: u nerotkinja je koničan, a u rotkinja
je više cilindričan. Na grliću se često
vide ožiljci i rascepi.
portna hipertenzija, v. hypertensio.
portno-sistemska encefalopatija, izraz
za duševne i nervne poremećaje, posle-
dice prelaženja toksičkih belančevin-
skih jedinjenja, naročito amonijaka, iz
portnog u sistemski venski krvotok, bez
njihovog prethodnog zadržavanja i
neutralisanja u jetri, zbog mnogobroj-
nih pobočnica izmeñu portnog i kavnog
venskog krvotoka. U težem obliku ove
encefalopatije javlja se koma jetre.
portohemijsko posredstvo, v. neurohy-
pophysis.
porus, prolaz, otvor, npr. porus acusticus
externus, spoljašnji slušni otvor.
positio, stav prednjačećeg dela ploda u
toku poroñajnog mehanizma. Stav
prednjačećeg dela prema karlici zavisi
od mehanizma rotacije. Pri uzdužnom
položaju plod se raña glavom ili karli-
com. U poroñaju glavom glavica ploda
se rotira tako da je tačka vodilja (poti-
ljak) okrenuta prema simfizi (prednji po-
tiljačni stav) ili je okrenuta prema trtič-
noj kosti (zadnji potiljačni stav). Oba ova
stava su povoljna. Nepravilno obrtanje
glave, asinklitičan stav, nastaje kada gla-
vica ploda siñe u karlični ulaz temenom
kosti, a uzdužni temeni šav (sutura sagi-
talis) nalazi se bliže promontorijumu
(prednji asinklitički stav) ili bliže simfizi
(zadnji asinklitički stav). Defleksioni stav
positron
je kada glavica ploda ulazi u karlični
ulaz opružena s bradom udaljenom od
grudnog koša. Ukoliko se brada više
udalji od grudi, utoliko je defleksija jača
i prema stepenu defleksije glavica plo-
da zauzima: temeni, lični ili čeoni stav.
Najpovoljniji je temeni stav, ostali izis-
kuju akušersku intervenciju. U rañanju
s karlicom (karlični stav), razlikuje se:
stav s karlicom, trtični stav, stav kole-
nom i nožni stav, Poroñaj se sprovodi uz
ručnu pomoć (metoda Smeli-Veit ili
Bracht). Kosi i poprečni položaj zau-
zimaju patološki stav prema karlici maj-
ke, koja je u početku poroñaja prazna a
u toku poroñaja, ukoliko se nije izvršila
korekcija, prednjači deo trupa ili rame
a kod zanemarenog poprečnog ruka.
Poprečni stav je apsolutno patološki i
spontan poroñaj s donesenim detetom
nemoguć, te se dovršava akušerskom
operacijom (unutrašnji okret ili s. cae-
sarea).
positron, pozitron, Elementarna čestica
pozitivnog elektriciteta čija masa i tovar
odgovaraju negativnom elektronu, tj.
pozitivan elektron. Ne postoji slobodan
u atomu, kao što postoji orbitni elek-
tron, već je sastavni deo atomske jezgre.
Simboli su mu ß+ili e*.
posledine, secimdinae: pupčasta kesa
(deo primitivne crevne duplje), alan-
tois, horion (spoljaŠnji ovoj: krvava ko-
šuljica), amnion (bela košuljica).
post cenam (p.c.), posle obroka. Termin
se upotrebljava da bi se obeležilo vreme
proteklo od poslednjeg obroka do uz-
imanja materijala od bolesnika za labo-
ratorijski i biöhemijski pregled i do ra-
diološkog pregleda.
poet menstruum, period posle menstrua-
cije, traje od prestanka menstruacije do
12. dana ciklusa. Pad nivoa seksualnih
hormona pfid menstruaciju stimuliše
prednji režanj hipofize na lučenje gona-
dotropina koji podstiču zrenje folikula
jajnika i lučenje folikulina. Odmah po
prestanku menstruacije pod dejstvom
folikulina dolazi do regeneracije i proli-
feracije sluznice materice (proliferacio-
na faza) i završava se ovulacijom.
post mortem, posle smrti. V. post mortalis.
postoperativna lista
post partum, period neposredno posle
poroñaja, označava se kao četvrto poro-
ñajno doba. U tom periodu se obavlja
kontrola porodilje i zbrinjavaju ozlede
nastale za vreme poroñaja. Nastavlja se
babinjama.
posterior, zadnji, npr. margo posterior,
zadnja ivica.
postganglijska nervna vlakna, v. auto-
nomni nervni sistem.
postgastrektomijski sindrom, v. Dum-
ping-sindrom.
posthemoragijski šok, v. sole.
posthepatitisna ciroza, v. cirrhosis.
posthitis, postitis, zapaljenje semimukoze
udne navlake. Uzroci su različiti (infek-
cija, lekovi, dijabetes i dr.). Obično se is-
tovremeno javlja zapaljenje semimuko-
ze glavića uda (balanitis) i u tom slučaju
nastaje balanoposthitis.
postholecistektomijski sindrom, v. sin-
drom.
postinfarktni sindrom, v. sindrom.
postkomisurotomijski sindrom, v. sin-
drom.
postkunibijalan, kaže se za pojave koje
nastaju odmah po sklapanju braka (p.
psihoza).
postmortalis, postmortalis, posmrtni,
npr. posmrtne promene u lesu, posmrt-
no zgrušavanje krvi itd.
postnatalna zaštita, obuhvata period od
završetka roñenja do kraja prve godine
koja sledi. Obezbeñuje zaštitu majke i
novoroñenog deteta sve do navršene
prve godine. U prvim danima posle po-
roñaja sprovodi se patronažnom babič-
kom negom, a po završetku babinja
kontrolom lekara specijalista pri klini-
kama i domovima zdravlja. Kontrola de-
teta obavlja se kod mikropedijatara u
prvim danima po roñenju, a do navrše-
ne prve godine obavljaju je pedijatri.
postnatalis, postnatalan, koji nastaje ili se
dešava posle poroñaja, posle roñenja.
postnekrozna ciroza, v. cirrhosis.
postoperacijski šok, v. šok.
postoperativna lista, lista na kojoj reani-
mator registruje na prvom mestu vital-
ne znake, a zatim i sve ostale kliničke i
biohemijske promene u materijalu u-
zetom od bolesnika, kao i odgovarajuću
635
postoperativni šok
terapiju u neposrednom postoperativ-
nom periodu.
postoperativni šok, v. šok.
postoperativno tečenje, v. therapia.
postoperativus, postoperativan, ono što
se dogaña posle neke operacije i s njom
je u direktnoj ili indirektnoj vezi.
postperfuzijski sindrom, v. sindrom.
posttraumatska encefalopatija bokse-
ra, postupno nastala neurološka i psi-
hička oštećenja nastala kao posledica
niza pretrpljenih nokauta ili teških uda-
raca u glavu. Postoje tri stadijuma - u
prvom se javljaju glavobolja i promene
karaktera (arogantnost, gubitak samok-
ritičnosti) kao i razni neurološki znaci;
u drugom stadijumu javlja se pogorša-
nje simptoma, smanjena brzina pokre-
ta, veća osetljivost na udarce, a u tre-
ćem stadijumu se javljaju glavobolja i
smetnje u mišljenju i pamćenju.
posturalan, koji odgovara položaju boles-
nika.
postvakcinalne komplikacije, nastale
komplikacije posle aktivne imunizacije
protiv variole za koju je upotrebljen vi-
rus vacciniae officinale; akcesorna
vakcinia, laka kožna komplikacija s
vencem pratećih pustula oko vakcinal-x
ne pustule; gangrenozna vakcinacija,
najteža komplikacija s gangrenoznim
procesom kože i potkožnog tkiva, koji
stvara krater promera do 15 cm. Rege-
neracija tkiva traje 3-5 meseci. Smrt-
nost oko 30 %; generalizovana vakci-
nija, viremija i ospa kao u varioli s tim
što nema pustulizacija niti ožiljaka; ino-
kulisana vakcinija, vakcinalni virus je
prenesen češanjem iz vakcinalne pustule
na zdravu kožu, gde se obrazovala nova
pustula; ulcerozna vakcinija,
nekrotički proces ispod vakcinalne
kruste, koji traje 2-8 sedmica. Posle od-
lubljivanja kruste nastaje dubok defekt
kože, koji sporo zarašćuje; vakcinijalni
ekcem, prenošenje vakcinalnog virusa
iz vakcinalne pustule na postojeći ek-
cem, gde nastaju mnogobrojne pustule i
teška maceracija; vakcinijalni ence-
falitis, v. encephalitis.
Potainov aparat, aparat koji se upotreb-
ljava za pražnjenje tečnosti iz seroznih
636
Potter-Buckyjeva rešetka
šupljina, zasnovan je na principu nega-
tivnog pritiska.
potaša, kalijumova so ugljene kiseline, ka-
lijum-karbonat , bezbojna
higros-kopna supstancija. Nalazi se u
pepelu drveta.
potator, pijanica, alkoholičar. V. alkohol.
potentia, potencija, sposobnost vršenja
polnog akta; p. coeundi, sposobnost vr-
šenja snošaja; p. generandi, sposob-
nost oploñivanja.
pothranjenost, bolest nepravilne, nedo-
voljne ishrane, nastaje usled nedovolj-
nog unošenja energetskih i bitnih hran-
Ijivih materija prema potrebama orga-
nizma.
potiljačna kost (os occipitale), neparna
kost lobanje, ima veliki otvor za prolaz
produžene moždine i krvnih sudova. V.
os occipitale.
potiljačno koleno, pregib moždane će vi s
konveksitetom ka trbušnoj strani.
potiljak (occiput), zadnji deo glave.
potiskivanje afekta, v. afekat.
potklase imunoglobulina, imunoglobuli-
ni u jednoj klasi dele se na potklase. U
klasi humanog IgG postoje potklase
IgGi, IgG2, IgGa i IgG4, a u klasi IgA po-
tklase IgAi i IgAa- Podela na potklase
osniva se na razlikama teških
І u jednoj klasi. V.
imunoglobulini, teški lanci
imunoglobulina.
potkolenica, v. crus.
potmuo perkusijski zvuk, v. perkusijski
zvuk.
potomanija, bolesna sklonost ka upotrebi
alkoholnog pića.
potporne belančevine, v. skleroproteini,
albuminoidl
potporni aparat zuba, v. parodontium.
potpuna dominantnost, v. dominantnost.
potpuna penetracija, v. penetratio.
potpuni blok, v. block.
potpuni pobačaj, v. abortus.
potres mozga, v. commotio cerebri.
Potter-Buckyjeva rešetka, sastoji se od
uskih olovnih traka, složenih skoro pa-
ralelno, ali s malim pukotinama izmeñu
pojedinih listića koji obrazuju lepezast
izgled; kroz ove pukotine mogu proći
samo primarni zraci iz rendgenske cevi
koji se takoñe lepezasto šire. Rasuti kao
Pottova bolest
i sekundarni zraci ne mogu proći kroz
pukotinice, već ih apsorbuju olovni lis-
tići. Zato dobivena rendgenska slika
ima veći kontrast i oštrinu: senke olov-
nih listića se ne vide, jer se za vreme sni-
manja rešetka kreće.
Pottova bolest, tuberkuloza kičmenog
stuba. V. spondylosis, malum Pott.
Pottova grba, v. gibbus, kyphosis.
Potts-Smith-Gibsonova operacija, v.
operacija.
Poupartova veza (Hg. inguinale), zadeb-
ljanje na donjoj ivici spoljašnjeg kosog
trbušnog mišića, preponska veza, pruža
se od prednje gornje bedrene bodlje do
preponske kvržice.
povije, v. glabella.
povišeni krvni pritisak, v. hypertensio ar-
terialis.
povraćanje, v. vomitus.
povraćanje u toku opšte anestezije, po-
vraćani sadržaj može biti udahnut (aspi-
riran) u disajne puteve; hemijskim i me-«
hanićkim delovanjem aspirisani sadržaj
dovodi do teškog poremećaja disanja, a
nekad i do smrti.
povraćati, v. vomitus.
povratna sprega, mehanjzam povratne
sprege (»feedback mechanism«) ispo-
Ijava se u korelativnom odnosu članova
nekog sistema. U slučaju pozitivne p.s.
povećanjem koncentracije ili pojača-
njem funkcija člana A pojačava se i član
B, a ako se A smanjuje pod dejstvom B,
čija se funkcija povećava, nastaje slučaj
negativne p.s. U endokrinologiji posto-
je endokrini kontrolni mehanizmi spre-
ge kao što je hipotalamusna kontrola lu-
čenja pojedinih hormona ciljnih (tar-
get) žlezda, odnosno njihovih ćelija. Im-
pulsi koji dopiru do neurosekretnih će-
lija hipotalamusa stimulišu lučenje ti-
reotropnog oslobañajućeg faktora
(TRF), koji deluje na lučenje tireotropi-
na (TSH) iz tireotropnih ćelija prednjeg
režnja hipofize a ovaj dejstvuje na luče-
nje tiroksina iz tireocita. Pojačano luče-
nje tiroksina opet izaziva kočenje izluči-
vanja TSH, tj. smanjenje aktivnosti ti-
reeideje; p.s. mehanizam, v. »feed-
back«-mehanizam.
povratni tifus, v. febris recurens.
povrede zuba
povratnička distrofi}a, u povratnika iz
logora i zarobljeništva otkriva se da »uš-
tedno ukopčavanje« hipofiznih funkcija
može da traje dugo po prestanku stvar-
nog gladovanja. Asimilacija proteina je
ugrožena zbog nedostatka anaboličkih
hormona (krescin, androsteroidi kore
nadbubrežnih žlezda), što izaziva pore-
mećaje u seksualnoj sferi.
povreda, v. traumatizam, trauma; p. fron-
tobazalne, prelomi lubanjske baze, koji
mogu da ostanu neprimećeni, pa pre ili
kasnije (nekad tek posle više rneseci ili
čak i godina) dovode život povreñene
osobe u opasnost usled gnojnog lepto-
meningitisa. Kliničkim i rendgenskim
pregledom treba tražiti linije preloma,
u svakom slučaju sveže povrede, u fron-
toetmoidnoj oblasti, kao i u slučaju teže
frakture nosne piramide. Nekad, u slu-
čaju sumnje, treba izvršiti eksplorativ-
nu operaciju, da bi se na vreme otkrilo
postojanje preloma u frontalnom ili et-
moidnom sinusu.
povrede zuba (nasilne), I luxatio dentis
traumatica, traumatske iščašenje zuba:
(a) dislocatio d. traumatica, nasilno
pomerena krunica zuba je izvan niza, ali
je koren u alveoli: (b) luxatio d. trau-
matica, prava luksacija, zub je jače po-
meren, postoji manji ili veći prazan pro-
stor izmeñu korena i alveole, teško ošte-
ćenje okolozublja, prekinuta je apikalna
cirkulacija; koren može biti sabijen u al-
veolu ili u maksilarni sinus; (c) extrac-
tio d. traumatica, nasilno izbijeni zub
je izvan alveole u ustima, mekom tkivu
ili izvan usta; II fractura dentis trau-
matica, traumatski prelom zuba: (a)
fractura coronae d. traumatica, ekst-
raalveolarni prelom zuba: fissura coro-
nae d. traumatica, pukotinasti prelom
krunice zuba; fractura enameli trau-
matica, prelom gleñi zuba; fractura
dentini, prelom dentina ili zubne kosti;
fractura coronae d. completa trau-
matica, kompletan prelom kruničnog
dela zuba; (b) fractura radicis dentis
traumatica, f. intraalveolaris, prelom
korena zuba u raznim visinama i pravci-
ma; (c) fractura dentis completa trau-
matica, potpun prelom zuba, tj. kruni-
637
površine zuba
će a korena; (d) f ractura dentis commi-
nutiva, kominutivan prelom, potpuno
razaranje zuba.
površine zuba, f.distalis, površina zuba
prema zubu koji se u zubnom luku na-
lazi iza njega; f. contactus, površina
zuba prema susednom zubu. Sin. aprok-
simalna površina; f. labialis s. bucca-
lis, površina zuba okrenuta prema us-
nama odnosno obrazima; spoljna povr-
šina zuba. Sin. /. vestibularis; f. mastica-
toria, površina zuba kojom se žvaće,
grizna površina zuba, površina prema
zubima iz suprotne vilice; f. mesialis,
površina zuba prema zubu koji se u zub-
nom luku nalazi ispred njega; f. oralis,
površina zuba okrenuta prema usnoj
šupljini. U gornjih zuba zove se f. pala-
tinalis, a kod donjih f. lingualis.
površinska aktivnost, aktivnost koja se
ispoljava na graničnim površinama. V.
površinski napon.
površinska anestezija, v. anaesthesia.
površinska nedeljna doza (Don), maksi-
mum dopustive doze rendgenskih ili
gama-zrakova. Za nedelju dana ona iz-
nosi 0,1 R ukoliko izvor zračne energije
ne prelazi 3 MeV.
površinski napon, kapilarna sila u povr-
šinskom sloju tečnosti koja teži da sma-
nji njenu površinu; površinski napon je
izraz molekulske kohezije. Kad je povr-
šinski napon mali, površina je konkav-
na, a kad je veliki, ona je konveksna.
površna tamponada rane gazom, (stom.)
prva mera koja se primenjuje radi zaus-
tavljanja krvavljenja posle vañenja
zuba.
Pox-virusi, grupa Pox-virusa; to su relativ-
no veliki virusi (230x300 ), sadrže
DNK, poput opeka su i imaju komplek-
snu strukturu. U grupi Pox-virusa nalazi
se znatan broj raznih virusa. Meñu nji-
ma su za medicinu najznačajniji: virus
variole, virus vakcinacije, virus molus-
cum contagiosum i virus kravljih bogi-
nja, kao i Pox-virusi, koji su uglavnom
patogeni za životinje.
pozitivan venski puls, v. pulsus.
prabubreg, (embr.) pronefros, pronefros-
ni začeci se javljaju u embrionima čove-
ka dugim 1,5 mm (10 prapršljenova), a
638
praematurus
najbolje na embrionima dužine 2,5 mm
(23 prapršljenova). Izuzev sabirnog ka-
nala, svi drugi delovi pronefrosa u čove-
ka, normalno, nestaju u embrionima
dugim 5 mm (23-28 prapršljenova).
praćka, v. funda.
praćkasta veza penisa, v. ovesna veza pe-
nisa.
predilekciono mesto, mesto koje najčeš-
će biva napadnuto nekom bolešću ili
pogoñeno nekom povredom.
praeeclampsia, preeklampsija, preek-
lamptički period ili eklampsizam, pred-
stavlja tešku fazu poznih gestoza, koja
obično prethodi pojavi eklampsije. Na-
pad može da izbije u svakom trenutku,
ali svaki eklampsizam ne prelazi u ek-
lampsiju. Preeklampsija je teži i ozbilj-
niji oblik nefropatije gde je trijada sim-
ptoma (otoci, proteinurija i povišen kr-
vni pritisak) intenzivnije izražena, tako
da je protein u mokraći preko 2 g, ten-
zija preko 170 mm Hg, a edemi postaju
izraženi po ćelom telu posebno na do-
njim ekstremitetima. Ovim simptomi-
ma pridružuju se i subjektivni: glavobo-
lja, zujanje u ušima, vrtoglavica, crevni
poremećaji i smetnje od strane vida.
Ovu fazu pozne gestoze moguće je na
vreme uočiti i terapijski otkloniti i time
izbeći pojavu eklampsije.
praeleukaemia, preleukemija, hemato-
loške promene u vidu refraktorne ane-
mije, neutropenije, trombocitopenije,
ili svih tih citoloških promena, koje
duže ili kraće vreme prethode pojavi
akutne mijeloblastne ili monoblastne
leukemije, ili leukemije nediferentova-
nih matičnih ćelija.
praematurus, prematurus, (1) prevre-
men, (2) (neonatus) nedonošče. Dete ro-
ñeno pre 9 meseci trudnoće. Ono se raz-
likuje od donesenog deteta po dužini i
težini. Dužina mu je 38-45 cm, a težina
1-2,5 kg, što zavisi od trajanja trudnoće.
Ono se odlikuje i nekim fizičkim znaci-
ma: nokti ne prelaze jagodice prstiju,
plač mu je slab, mnogo spava i veoma je
osetljivo prema promenama spoljne
temperature (termolabilno). Njegova
sposobnost za vanmaterični život zavisi
praemenstruum
od trajanja trudnoće, a sve je veća uko-
liko se ova približava roku.
praemenstruum, stanje koje prethodi
menstruaciji. Obeleženo je specijalnim
hormonskim odnosima, naglim padom
folikulina ispod normalne koncentraci-
je, usled čega nastupi menstruacija.
praeputium, udna navlaka, koja, kada je
penis u mirovanju, potpuno odeva gla-
vić preko koga se navlači kao duplikatu-
ra, dok se za vreme erekcije posuvraća,
ogolićujući potpuno glavić.
praescriptio, preskripcija, propis, v. ordi-
natio.
praevertebralis, prevertebralan, pretkič-
meni, koji se nalazi ispred kičmenog
stuba.
praevius, koji se nalazi ispred nečega ili
na putu nečega; u poroñaju, prepreku
može da čini posteljica kad je ugnežñe-
na ispred ploda (tzv. placenta praevia,
nasela posteljica), ili tumor, naročiti
miom grlića i tela materice.
pragametne ćelije, v. ćelije.
pragmatizam, filozofska doktrina po ko-
joj ideje imaju vrednost samo ukoliko
se mogu upotrebiti u praktičnoj delat-
nosti.
pregnandiol, sterolni metabolit (biološki
neaktivan) progesterona koji se otkriva
u mokraći odrasle žene.
pralidoksim-hlorid (PAM-2), reaktivator
holinesteraze, služi za lečenje otrovanih
antiholinesteraznim organofosfatima.
pramen, završni, tanak ogolićen snop
osovinskih konaca u repu semeglavca
čoveka.
pranje ruku, dezinfekcija ruku u hirurgiji
u cilju postizanja asepse. Posle čišćenja
i podrezivanja noktiju ruke se peru do
lakta u toploj vodi, sapunom i četkom
10 minuta, a zatim ispiraju 5 minuta u
70%-tnom etil-alkoholu, a preporučuje
se da se posle toga drže još 2-3 minuta
u nekom efikasnom dezinficijentnom
sredstvu.
prameniti splet, plexus pampiniformis,
venski sudovi oko semenovoda u vidu
guste mreže.
prapršljenovi, somiti, mezodermne tvo-
revine u vidu meškova naslaganih jedni
na druge. Broj prapršljenova u embrio-
precipitacija
nu od 5 mm (224. čas) iznosi 28 pari. Iz-
meñu 10. i 11. dana leña i spoljašnja
strana prapršljenova izdvajaju se kao
miotom. Ostatak prapršljenova čini
sklerotom.
prasak, iznenadni kratkotrajni zvučni fe-
nomen sa strmim uzlaznim i nizlaznim
delovima talasa. Može da izazove prska-
nje bubne opne, privremenu gluvoću i
funkciona oštećenja čula sluha, naroči-
to pri intenzitetu 180 do 200 db.
prašak, v. pulvis.
prašina, eksplozija prašine i gasova, ek-
splozije prašine, naročito organske spa-
daju meñu najjače i najopasnije eksplo-
zije. Najčešće eksplodira prašina uglja,
pamuka, vune, žita, brašna, šećera, za-
tim strugotine, prašine plute, papira,
gume, magnezjjuma i aluminijuma. Od-
reñene mešavine nekih gasova i vazdu-
ha jesu snažna eksplozivna mešavina.
Mogućnost eksplozije nastaje kad se u
vazduhu nalazi: vodonika 9% do 75%;
metana 5% do 14%; ugljen-monoksida
12,5% do 75%; gasa za osvetljenje 5% do
36%; amonija do 80,5%; etra 1% do 16%
i benzola 1% do 57%.
Prausnitz-Kiistnerova proba, v. test.
pravi bojni otrovi, v. krvni bojni otrovi.
pravi divertikul, v. diverticulum.
pravilo devetke jlo Wallaceu, način izra-
čunavanja opečene površine pojedinih
delova tela. Po njemu opečena površina
glave iznosi 9%, svake ruke po 9%, trupa
spreda i straga po 18%, svake noge po
18% i meñice 1% od celokupne površi-
ne tela,
pre- (prae-), predmetak koji u recima oz-
načuje da je nešto ispred, npr. fascija
prerenalis, predbubrežna fascija.
precipitacija, taloženje neke supstancije,
tj. njeno izdvajanje iz rastvora u vidu ta-
loga (precipitata). Može daje izazove, iz-
meñu ostalog, dodatak specifičnih anti-
tela (tzv. precipitina) rastvoru odgova-
rajućeg antigena (precipitinogena). Pre-
cipitacija kao serološka metoda ima
dvostruku primenu: dokazivanje preci-
pitinogena (Ascolijeva reakcija) ili do-
kazivanje antitela u serumu (serodijag-
noza različitih infekcija).
639
precipitini
precipitini, antitela koja dovode do stva-
ranja precipitata. Strogo su specifični,
deluju na precipitinogene.
precipitinogeni, antigeni koji podstiču
stvaranje precipitina u organizmu. To su
različite neorganizovane, belančevi-naste
frakcije iz ćelija. Bakterijski preci-
pitinogeni mogu se nalaziti u raznim de-
lovima ćelije, najčešće u njihovim kap-
sulama.
prečaga, diaphragma, postoje jasne polne
razlike u položaju prečage. U prve dve
decenije položaj se istovetno menja. U
periodu od 3-8. decenije granica preča-
ge se spušta ispod donje ivice 11. rebra.
V. diaphragma; prečaga (razlike u po-
ložaju), srednji položaj prečage se u
oba pola u toku prve dve decenije živpta
istovetno menja: od 10. meñurebarnog
prostora do nešto ispod gornje ivice 11.
rebra, a zatim se u 3-8. deceniji u muš-
kog granica prečaga spušta ispod donje
ivice 11. rebra, dok to u žene izostaje. U
nje se do 50. godine granica prečage na-
lazi ispod gornje ivice 11. rebra, a u 60.
godini se čak diže do gornje ivice tog
rebra.
prečnik, v. conjugata, diameter.
predentinum, sloj nemineralizovanog
dentinskog matriksa, debljine 10 do 20
mikrona koji se nalazi uz pulpu zuba.
Stvara se u toku funkcije zuba. V. denti-
num, dentinogenesis. predeo, v. regio.
predispozicija, predispositio, uroñena ili
zadobivena osobina organizma koja se
manifestuje sklonošću ka izvesnim pa-
tološkim procesima ili oboljenjima, ili
sklonošću organizma da povoljno rea-
guje pri izvesnim patološkim procesima ili
oboljenjima. V. dispositio. prednison,
prednizon (1,4-pregnandien -17-alfa, 21-
diol-3,ll,20-triol) steroid koji po dejstvu
odgovara prednizolonu (v.prednizolon)
a spravlja se sintetski. prednizolon,
sintetski kortikosteroid, derivat
hidrokortizona. Ima sva dejstva
hidrokortizona, ali je jači od njega i u
manjoj meri prouzrokuje retenciju na-
trijuma. Sin. delta-hidrokortizon.
prednokatna ploča, v. nokti. prednji, v.
anterior, ventralis.
640
prekidanje napada
predškolsko dete, period u životu deteta
od navršene jedne godine do navršenih
šest godina starosti. U tom periodu dete
počinje da dolazi u kontakt sa širom
svojom okolinom tako da u tom razdo-
blju uticaj šire socijalne sredine postaje
isto toliko značajan kao i uticaj porodi-
će. Poseban problem u dece ovog uzras-
ta predstavlja pitanje zbrinjavanja u
toku dana dok su roditelji na poslu.
Zbog toga u prvi plan izbija pitanje ka-
paciteta dečjih jaslica i obdaništa.
predvorni oluk, oluk koji odvaja usneni
nabor od začetka vilice, koji, u daljem
razvoju, dovodi do stvaranja usnog
predvorja.
predzavojak, v. anthelix.
preganglijska nervna vlakna, v. auto-
nomni nervni sistem.
pregibač (mišić), v. flexor.
pregib an je, v. flexio.
Preglov rastvor, sadrži oko 0,035-0,04%
slobodnog joda, zatim natrijum-jodida,
natrijum-hipojodita i natrijum-jodata.
Upotrebljavan za lečenje rana, za ispira-
nje mokraćne bešike, za ubrizgavanje u
trbušnu duplju i u krvotok u septičkim
procesima.
pregljevi, v. Acarina.
pregneninolon, anhidrohidroksiproges-
teron, sintetski proizvod koji ima dej-
stvo hormona žutog tela (progesterona)
i kada se da oralno.
pregnenolon, matična supstancija svih
steroidnih hormona. On štiti mušku go-
nadu.
preimunicija, v. infektivni imunitet
prekancerski, koji prethodi pojavi raka;
p. stadijum, razdoblje u kome nastaju
promene u tkivima (prouzrokovane za-
paljenjem, grizličkim procesom, dej-
stvom rendgenskih ili radijumskih zra-
kova, raznih hemijskih supstancija itd.)
na čijoj se osnovi može razviti maligni
tumor.
prekardijalna kardioliza, cardiolysis
praecardiaca.
prekidanje napada, veštačko prekidanje
nekog patološkog stanja koje se obično
javlja u vidu napada, npr. prekidanje
napada bronhijalne astme adrenali-
nom.
prekobrojni zubi
prekobrojni zubi, tipične ili atipične for-
macije zubnih začetaka koje se javljaju
u mlečnoj ili stalnoj denticiji. Najčešće
se javlja meziodens, parapremolari, pa-
ramolari i retromolari. V. hyperodontio.
prekrivanje pulpe, metoda za zaštitu i Ie-
čenje pulpe stimulisanjem stvaranja
tercijalnog (iregularnog) dentina pri-
menom medikamenata s biološkim de-
lovanjem; p. p. indirektno, metoda za
terapiju dubokog karijesa aplikacijom
medikamenata (cink-oksid oleum ka-
riofilorum, ili kalcijüm-hidroksid paste)
preko tankog sloja čvrstog, ili razmekša-
nog dentina; p. p. direktno, metoda za
terapiju artificijelne perforacije pulpe
aplikacijom medikamenata (kalcijum-
hidroksid paste) direktno na ranu pul-
pe.
prelom kosti, v. fractura.
premedikacija, preoperativna medikaci-
ja, davanje odreñenih medikamenata u
neposrednom preoperativnom periodu
koje ima za cilj psihičko smirenje boles-
nika, izazivanje analgezije, sniženje ba-
zalnog metabolizma, i inhibiciju sekre-
cije u disajnim putevima.; najčešće se
koriste opijati (morfm i petantin), pre-
parati beladone (atropin), antihistami-
nici i dr.
premolari, pretkutnjaci, bikuspidati, ima
ih 8 u svakoj vilici, levo i desno po dva.
Nalaze se izmeñu očnjaka i molara -
kutnjaka. Prvi gornji premolar ima dva
tanja korena, jedan bukalno, a drugi lin-
gvalno, ostala tri imaju po jedan koren.
prenidaciono vreme, život ploda pre
nego što se ugnezdio u materični zid. Ži-
vot jajeta je obezbeñen funkcijom žutog
tela.
preoperativna priprema, skup postupa-
ka koji imaju za cilj da bolesnika (koji
može biti u teškom stanju) dovedu u op-
timalno stanje za operaciju; podraz-
umeva davanje infuzija tečnosti i elek-
trolita, transfuzija krvi i njenih derivata,
antibiotika, kardiotonika, kiseonika i
dr.; sve ove mere treba da pripreme bo-
lesnika za operaciju i smanje operativni
rizik.
preosetljivost (prema lekovima), pojava
da neke osobe već na male doze nekog
41 Medicinski leksikon
presistolan
leka reaguju onim pojavama koje se kod
većine ljudi javljaju tek posle većih doza
tog istog leka.
preparisati, nešto obraditi, doterati po-
moću izvesnih postupaka; (anat). izdva-
janje instrumentima delova lesa u cilju
proučavanja normalne anatomije; (hir.)
razdvajanje slojeva nekog dela tela u
toku operacije.
preponska kost, preponjača, v.' pubis, os
pubis. Sin. stidna kost, stidnjača.
preponski, v. inguinalis.
preponski kanal, v. canalis inguinalis.
preponski predeo, v. regio.
preponjača, preponska kost, v. pubis, os
pubis. Sin. stidna kost, stidnjača.
preputium (praeputium), prepucijum,
udna navlaka, kožna duplikatura koja
prevlaci glavić muškog polnog uda.
Lako se može pomeriti unazad preko
glavića zahvaljujući labavom potkož-
nom vezivnom tkivu.
presad, v. transplantacija.
presañivanje, v. transplantatio.
presbyacusis, prezbiakuzis, staračka na-
gluvost; javlja se posle 60. godine života.
Sastoji se iz dve komponente. Jedna je
sniženje gornje granice slušnog polja, tj.
gubitak visokih tonova, druga je posle-
dica umanjene slušne diskriminacije za
govor (cerebralna komponenta).
presbyopia, prezbiopija, staračka daleko-
vidost. Javlja se posle četrdesete godine
života kao fiziološka pojava usled slab-
ljenja akomodacije. Sočivo gubi elastič-
nost i ne može da menja oblik pri ako-
modaciji. Najbliža tačka jasnog vida od-
miče se od oka jer obim akomodacije
opada. Popravlja se konveksnim stakli-
ma.
presentatio, stav ploda odnosno dela tela
ploda koji prednjači u koštanom kanalu
majke (karlica) za vreme trudnoće i po-
roñaja. U uzdužnom položaju prednjači
glava (presentatio capitis) ili karlica
ploda (presentatio pelvica), u popre-
čnom položaju nema dela koji prednjači,
ulaz u kariku je prazan u većini slučaje-
va, ali mogu prednjačiti trup, rame ili
ruka.
presistolan, koji je u vezi sa presistolom,
tj. s krajem dijastole.
641
presistolni šum
presistolni šum, v. šum.
presna dijeta, v. dijeta.
presoreceptori, pauku slični nervni zavr- previjalište, v. sanitetska stanica.
šeci kojih ima naročito mnogo u zidovi- prevremeni pubertet, pojava znakova po-
ma krvnih sudova. Igraju značajnu ulo-
gu u regulaciji krvnog pritiska, jer se pri
rastezanju sudova, koje je prouzrokova-
no povišenjem pritiska, povećava broj
impulsa s ovih receptora koji u izduže-
noj moždini povećavaju razdraženost
parasimpatičkih a smanjuju razdraže-
nost simpatičkih centara. Dolazi do ši-
renja krvnih sudova i do smanjenja
frekvencije i snaga srčanih kontrakcija,
usled čega pada krvni pritisak.
presupurativan, koji prethodi supstanciji
(zagnojavanju).
preteći pobačaj, v. abortus.
pretilost, v. obesitas, adipositas.
pretkomora srca, v. atrium.
pretreniranost, oblik hroničnog zamora -
posledica dugotrajnih opterećenja kako
fizičke, tako i psihičke prirode. Monoto-
nija treninga doprinosi pojavi sledećih
znakova: gubitak volje za treningom,
povećana razdražljivost, nesanica i gu-
bitak težine, slabiji rezultati, manje efi-
kasan rad, poremećaj ravnoteže vegeta-
tivnog nervnog sistema (pomeranje pre-
ma simpatikotoniji), ekstrasistole i spo-
rije reagovanje. Lečenje - prekid aktiv-
nosti ili prelaz na neku drugu aktivnost,
sedativi, velike doze vitamina.
prevencija, niz preduzetih mera koje pre-
thode pojavi bolesti ili povredi ili, pak,
teškom oštećenju zdravlja, invalidnosti
i u krajnjem slučaju smrti. Ovo podra-
zumeva korišćenje svih postojećih zna-
nja o zdravlju i prirodnom toku bolesti
u cilju da se očuva i unapredi postojeće
zdravlje (primarna prevencija), spreči
dalje napredovanje bolesti (sekundarna
prevencija) i spreči nesposobnost i pro-
duži život (tercijarna prevencija).
preventivan, koji sprečava, koji predup-
reñuje. Sin. profilaktičan. V. kurativan.
preventivna ekstenzija, (stom.) princip
preparacija kaviteta karioznog zuba. Uk-
ljučenje svih predilekcionih mesta gde
može nastati dalje širenje karioznog
procesa u jedan kavitet. Omogućuje
nesmetano čišćenje, fiziološko samočiš-
642
prevremeni pubertet
ćenje zuba i sprečavanje razvoja sekun-
darnog karijesa plombiranog zuba.
Inog sazrevanja pre perioda koji, u gra-
nicama dopuštenih biotipskih varijaci-
ja, predstavlja normalno vreme sazreva-
nja za tu rasu i za prilike pod kojima ona
živi. Prevremeni pubertet, izrazito pato-
loško stanje, ne treba mešati s ranim i
preranim pubertetom koji predstavlja-
ju, zajedno s poznim pubertetom, vre-
menski obeležene gornje i donje meñe
normalnog pubertetskog procesa. Ne
treba smetnuti s uma da na pojavu pu-
berteta utiču, sem nasleñene indivi-
dualne konstitucije, i drugi faktori
(rasa, ishrana, podneblje, način života,
hipererotizacija i dr.). Važno je, meñu-
tim, konstatovati da se danas pubertet-
ne pojave u oba pola uopšte javljaju
znatno ranije nego pre 30 godina. To ub-
rzanje je proizvedeno, najverovatnije,
hiperotizacijom koju današnji život vrši
na razvoj omladine. Prevremenim pu-
bertetom treba smatrati pojavu polnog
sazrevanja pre 10. godine u devojčica, a
-X pre 13. godine u dečaka. Svi se slučajevi
prevremenog puberteta mogu svrstati u
3 grupe: 1) prvu grupu čini uroñeni i ge-
netski odreñeni pubertet; 2) u drugu
grupu spadaju oni koji su izazvani hor-
monskim poremećajima i 3) treću gru-
pu čine slučajevi prevremenog puberte-
ta cerebralnog porekla. 1) Konstitucio-
ni ili idiopatski p.p., može postati zbog
neprimetnih lezija (kriptogenetski pre-
vremeni pubertet, neznatne encefalitič-
ke ozlede i dr.); 2) p.p. hormonskog po-
rekla, javlja se prevremena i prekomer-
na proizvodnja seksomorfona (tumori
semenika ili jajnika, hiperplazija kore
nadbubrežne žlezde) i 3) p.p.možda-
nog porekla, pubertet koji treba da in-
teresuje lekara u najvećoj meri, jer u
meñumozgu postoji regulatorni centar
hormonske funkcije, sposoban da pod
izvesnim okolnostima izazove prevre-
meni pubertet: a) hiperplastički tumori
hipotalamusne oblasti (ventromedijal-
no polje sivog brežuljka); h) postojanje
hidrocefalije; c) genitosomatski prerani
prezervativ
razvoj nastaje kao posledica zapaljenj-
skog oštećenja hipotalamusne oblasti
(encefalitis, šarlah, zauške, veliki kašalj
i dr.); d) blastomatozne naraslice (spon••
gioblastom optičke hijazme); e) polios-
totička fibrozna displazija (Albrightov
sindrom) i 4) p. p. pinealnog porekla,
on je danas doveden u pitanje, jer se tv-
rdi da tumori epifizne žlezde ne izaziva-
ju prevremeni pubertet otklanjanjem
halonske, antigonadotropinske »kočni-
ce« nego pojavama u svojoj okolini, a
pre svega hidrocéfalijom. Što se prevre-
meni pubertet pinealnog porekla skoro
ne sreće u devojčica objašnjava se izuz-
etnom pojavom pinealnih tumora u njih
(samo u 8,5 %). Ovaj prevremeni puber-
tet je po pravilu izoseksualnog karakte-
ra.
prezervativ, navlaka za penis od gume ili
drugog materijala; služi za zaštiti od ve-
neričnih bolesti pri polnom snošaju i kao
sigurna mera predohrane protiv začeća.
Sin. condom. preživanje, v. ruminatio. p
riño dat, v. accessorius. Priessnitzova
obloga, vodom natopljena i isceñena
obloga, kojom se obavija neki deo tela
(vrat, grudi i trbuh), preko koje se stavlja
vunena krpa ili flanel. Hladna obloga
primenjuje se u bolesnika s povišenom
temperaturom, sa zapaljenjem ili u
slučaju krvarenja, a tople u bolesnika koji
imaju grčevite bolove bez znakova
zapaljenja, s ciljem da se bolovi smanje.
prijapizam, preterana erekcija, dugotraj-
no nabreknuće polnog uda, obično bez
osećaja polnog nagona i sladostrašća,
praćeno neprijatnim osećanjem, pa čak i
bolovima. Mokrenje je zato otežano.
Nabreknuta su samo kavernozna tela,
dok sunñerasto telo u tome ne učestvuje.
Javlja se u toku bolesti ili povreda
kičmene moždine, u hroničnoj leukemiji i,
ponekad, u toku litijaze mokraćne bešike.
prikrivena perforacija, sin. perforatio tec-
ta, v. perforatio.
prilagoñavanje u ratu, sposobnost snala-
ženja u ratnim uslovima (koji su novi u
odnosu na dotadašnji život boraca, sre-
primarni afekt
dina je drugačija), što se ispoljava u sa-
vlañivanju borbenih napora, straha od
smrti i ranjavanja, u podnošenju lišava-
nja osnovnih životnih potreba (hrane,
vode itd.), u privikavanju na jaka psihič-
ka i fizička naprezanja (dugi marševi,
kratki odmori, kolebanja temperature i
uopšte klimatskih faktora, zatim iscr-
pljenost itd.). Prilagoñavanje se olakša-
va: podesnom obukom, moralnopolitič-
kim vaspitanjem ljudstva, jakom moti-
vacijom za borbu i svešću o pravednosti
borbe, što je karakteristično za revolu-
cionarne i oslobodilačke ratove, a što je
u visokom stepenu došlo do izražaja u
našem narodnooslobodilačkom ratu.
prilaz, v. aditus.
Primachini phosphas (primahin-fosfat),
antimalarijsko sredstvo, aktivan prema
primarnim egzoeritrocitnim oblicima,
ubija gametocite svih oblika malarije;
oficinalan je prema našoj farmakopeji.
primalan, primitivan, od postanja, osnov-
ni; p. otac, po Freudu, glava plemena
koga su ubili pa potom pojeli sinovi, a
kasnije proglasili za boga; p. scena, u
psihoanalitičkom žargonu označava
stvarno ili zamišljeno posmatranje sek-
sualnog akta (roditelja); p. terapija, vr-
sta psihoterapije.
primarna hloroformska sinkopa, izne-
nadna smrt u početku narkoze hloro-
formom, kao posledica zastoja srca (tre-
perenje komora).
primarna obrada rane, v. rana, vulnus.
primarna zdravstvena zaštita (prema ne-
kim našim autorima - neposredna
zdravstvena zaštita), deo zdravstvene
zaštite u kome se ostvaruje kroz nepos-
redni kontakt stanovništva i zdravstve-
ne službe 85 do 96 % svih zahteva sta-
novništva za zdravstvenom zaštitom. U
različitim zemljama ova zaštita je orga-
nizovana različito. U nas se ovaj oblik
zaštite ostvaruje delatnošću Doma
zdravlja, odnosno radom lekara opšte
medicine, pedijatra, ginekologa, speci-
jaliste medicine rada i pneumoftiziolo-
ga.
primarni afekt, početno oboljenje; obič-
no se upotrebljava za ulcus durum kao
početnu promenu sifilisa.
643
primarni hloroformski kolaps
primarni hloroformski kolaps, v. pri-
marna hloroformska sinkopa.
primarni imunski odgovor, reakcija or-
ganizma (imunskog aparata) na prvi do-
dir sa antigenom.
primarni kompleks, v. tuberculosis.
primarni (centralni) limfoidni organi,
timus u sisara i ptica i Fabricijusova
burza (kesa) u ptica, verovatno i kostna
srž u sisara. Imaju primarnu ulogu u na-
stajanju imunokompetentnih ćelija. V.
timus, Fajbricijusova burza.
primarni položaj očnih jabučica, izraz
niza statičkih i dinamičkih faktora. Mo-
guć je kada se glava drži uspravno; očne
jabučice gledaju u daljinu, a vidne linije
su meñusobno paralelne.
primarni šav rane, v. sutura.
primarni šok, v. šok.
primicanje, v. adductio.
Primidonum (primidon), u hemijskom
pogledu je 2-dezoksifenobarbitom, an-
tiepileptičko sredstvo za lečenje velike i
psihomotorne epilepsije.
primipara, prvorotka, žena koja prvi put
raña; p.vetusta, žena koja prvi put raña
u poznijim godinama (preko 30 godina).
primitivus, primitivan, (1) prvobitni, prvi
u toku vremena, iskonski; (2) jednosta-
van, prost.
primoinfekcija, prva infekcija bacilima
tuberkuloze, koja se dešava u odojčeta
ili sasvim malog deteta. Ona je najčešće
posledica prisustva osoba obolelih od
tuberkuloze u neposrednoj blizini odoj-
četa ili deteta (porodica, posluga, sused-
stvo). Ona nastaje udisanjem ili uzima-
njem hranom Kochovih bacila.
Priniulae radix, koren jagorčevine, koren
jaglaca, osušen podanak s mnogobroj-
nim korenjem jagorčevine ili jaglaca (P.
veris i P. elatior). Sadrži saponine i
upotrebljava se, u obliku dekokta, kao
ekspektorantno sredstvo.
Prinzmetalova angina, v. angina.
pripoj, epitelni, spoj epitela desni (unut-
rašnjeg sulkusnog epitela) s površinom
zuba. U vidu prstena pločasto-slojevitog
epitela obuhvata zub sa svih strana. Ko-
ronarni kraj epitelnog pripoja čini dno
gingivalnog sulkusa. Sin. insercija epitel-
na.
644
pritisak
priraslica, sraslina. V. adhaesio.
priraštaj, porast broja stanovnika odreñe-
ne terapije. Proizlazi kao rezultat iz dve
vrste kretanja: prirodnog (prirodni pri-
raštaj) nastaje rañanjem i umiranjem i
mehaničkog (mehanički priraštaj): od-
nos izmeñu imigracije (useljavanja) i
emigracije (iseljavanja) stanovništva
jedne šire ili uže teritorije.
prirodna mutacija, v. mutatio.
priručna apoteka, specijalno odabran i
upakovan izbor lekova i drugog sanitet-
skog materijala čija se osnovna namena
sastoji u ukazivanju prve pomoći poje-
dincu ili grupi (posadi): priručna apote-
ka za letačko osoblje, za posade manjih
brodova, torpednih čamaca, motornih
vozila, tenkova, za padobrance itd. V.
vojna apoteka.
prisilan, v. kompulzivan, opsesivan.
prisilna predstava, poremećaj opažanja,
pogrešno opažanje, pri kome je subjekt
svestan da je opažanje POgFeSnO1 ali se
greške ne može osloboditi, jer mu se
ona prisilno nameće. Jedna je od mani-
festacija tzv. prisilne neuroze.
prisilni pokreti ili radnje, različiti, više
ili manje složeni pokreti glave, lica,
ruku, trupa i delova tela koje oboleli
mora povremeno da vrši iako je svestan
njihove besciljnosti i koje može da suz-
bije samo po cenu jakog unutrašnjeg
nemira i.straha. Jedan je od simptoma
prisilne neuroze.
pristup, v. aditus.
pristupačnost zdravstvene zaštite, mo-
gućnost individue ili grupe da koriste
zdravstvenu službu koja postoji. Ta mo-
gućnost je u zavisnosti od niza činilaca:
stepena ekonomske sigurnosti indivi-
due, sistema finansiranja, vrste osigura-
nja, stepena zdravstvene kulture indivi-
due, udaljenosti od zdravstvene službe,
godina starosti, stava i motivisanosti za
sopstveno zdravlje.
pritisak, (1) dejstvo sile na neku površinu
ili na neki otpor. Meri se kad ukupnu
silu podelimo s površinom na koju delu-
je; (2) električni napon; arterijski p., p.
koji vrši krv u arteriji u kojoj struji.
Maksimalni (sistolni) p., p. u arteriji za
vreme skupljanja (sistole) leve srčane
pritisak
komore. Minimalni (dijastolni) p., p. u
arteriji za vreme opuštanja (dijastole)
leve srčane komore. Srednji arterijski
p., aritmetička sredina izmeñu maksi-
malnog i minimalnog p. U srednjim ar-
terijama p. je samo za nekoliko milime-
tara živinog stuba niži od onog u veli-
kim arterijama, dok je u sitnim arterija-
ma znatno niži. U čoveka normalno
maksimalni a. p. iznosi 110-140 mm a
minimalni 70-90 mm živinog stuba, a
dosta zavisi od godina života. A.p. zavisi
od snage srčanog mišića, elastičnosti zi-
dova arterija, otpora u kapilarima, koli-
čine krvi u opticaju i njene viskoznosti.
A.p. se meri naročitim aparatom (sfig-
momanometar). V. hypertensia, hypoten-
sia; atmosferski p., v. barometarski p.;
barometarski p., pritisak koji čini vaz-
duh svojom težinom na sve predmete,
pa i na naš organizam. Označuje se visi-
nom stuba žive u milimetrima ili miliba-
rima. Na morskoj površini pritisak iznosi
760 mm, ili oko 1.000 milibara. S ve-
ćom visinom pada i pritisak, tako da na
500 m iznad Zemlje iznosi 716 mm, na
1.000 m 674 mm, na 2.000 m 598 mm, na
3.000 m 530 mm, na 4.000 m 470 mm, na
5.000 m 417 mm, na 7.000 m 328 mm a na
10.000 m samo 2,29 mm. Smatra se da
veća trenutna kolebanja pritiska, od 10
do 30 mm, mogu nepovoljno uticati na
psihički labilne osobe i na reumatičare;
cerebrospinalni p., pritisak koji vlada
u subarahnoidnom prostoru. Zavisi od
brzine lučenja likvora, odnosno količi-
ne izlučenog likvora i brzine njegove re-
sorpcije. Pored toga zavisi od postojanja
ili nepostojanja prepreka u normalnom
optoku likvora kroz moždane komore i
od arterijskog, a naročito od venskog
pritiska. V. hydrocephalus; intraokular-
ni p., pritisak koji vlada u unutrašnjosti
očne jabučice. Zavisi od rigiditeta skle-
re i sadržine očne jabučice. Predstavlja
stanje dinamičke ravnoteže izmeñu ko-
ličine tečnosti koja se stvara i pne koja
otiče. Zavisi od čitavog niza faktora (ri-
giditet sklere, nervni, humoralni faktori
i dr.). Pokazuje varijacije u toku dana.
Meri se veoma preciznim aparatima (v.
tonometar); koloidno-osmotski p., v.
proband
osmotski p.; krvni p., p. koji vrši krv na
zid suda u kome struji, v. arterijski p.;
onkotski p., p. ravan snazi kojom be-
lančevine kao hidrofilni koloidi privla-
če vodu. O. p. plazminih belančevina iz-
nosi oko 25 mm Hg. Sin. koloidno-os-
motski p., osmotski p., pritisak koji na-
staje usled razlike u koncentraciji rast-
vorenih čestica izmeñu dva rastvora
koji su jedan od drugog odvojeni polup-
ropustljivom opnom; parcijalni priti-
sak, pritisak koji vrši svaki pojedini gas
u gasnoj smeši. On je jednak pritisku
koji bi taj gas vršio kad bi se pod istim
uslovima nalazio sam u istom sudu.
Npr. u smeši koja sadrži 20% zapremine
kiseonika i 80% zapremine azota uku-
pan pritisak iznos 760 mm Hg. Parcijal-
ni pritisak kiseonika iznosi pO2 = -rprp-
760=152, a parcijalni pritisak azota
80 iznosi pN2 = —- 760
= 608 mm Hg
(pO2 + pN2 = 152 + 608 = 760 mm Hg);
venski p., p. krvi u venama. Ukoliko su
vene bliže srcu, v. p. postupno opada,
tako da u velikim venama bliskim srcu
(desnoj pretkomori) postane čak negati-
van. Normalno, v. p. u kubitalnoj veni iz-
nosi 10-12 ml vode. V. p. je najčešće povi-
šen u srčanoj dekompenzaciji i u kon-
struktivnom perikarditisu.
prividna pregrada, v. Reilovo ostrvo.
privoñenje, v. adductio.
prizma, staklo trouglastog oblika čije se
dve strane stiču pod uglom čiji stepen
označava njenu jačinu; optička prizma
služi za skretanje pravaca svetlosnih
zrakova. Upotrebljava se pri latentnoj
razrokosti. prizmata adamantina, v.
adamantoblasti.
proaccelerin, proakcelerin, peti činilac
koagulacije, koji utiče na ubrzavanje
stvaranja protrombinaze. V. coagulatio.
proba, v. test.
proba postave, (stom.) preliminarno uno-
šenje u usta proteze izmodelovane u
vosku s veštačkim zubima, radi provere
prileganja na oralna tkiva, estetskih
kvaliteta i meñu viličnih odnosa.
proband, oboleli član odreñene porodice
od koga se prvo polazi u utvrñivanju pe-
645
probatorius
digrea, odnosno, genski uslovljenog po-
remećaja u bliskih srodnika. Muškarac
se označava kao propositus, a žena kao
proposita.
probatorius, probatoran, koji ima značaj
pokušaja izpitivanja. Npr., probatorna
punkcija, punkcija u cilju ispitivanja, za
razliku od evakuatorne punkcije koja
služi lečenju.
probenecid, v. inhibitori transporta or-
ganskih jedinjenja kroz bubrežne kanali-
će.
probna ekscizija, v. excisio.
probna laparotomija, v. laparotomija.
probna punkcija, v. punctio.
probni doručak, daje se radi ispitivanja
sekrecione moći želuca i utvrñivanja
načina na koji se vrši pražnjenje želuca
pregledom želudačnog soka; alkoholni
p.d.: 300 ml 5%-nog alkohola; Boasov
p.d.: šolja čaja i komad dvopeka ili ba-
jatog hleba; kofeinski p. d.: 0,20 g kofei-
na rastvorenog u 300 ml vode.
probojnik (perforatorium), zašiljen i uvr-
nut vrh semeglavca.
proboscis lateralis naši, uroñeni kožni
privezak na bočnoj strani nosa, javlja se
kao posledica malformacije nosa u rano
doba fetusovog života. Nekad ima u nji-
ma i tragova hrskavice. Udružuje se ne-
kad i s drugim uroñenim defektima na
nosu (fistule, deformacije).
Procaini benzyl-penicillimim (prokain-
benzil-penicilin), preparat penicilina s
protrahovanim dejstvom; oficinalan je
prema našoj farmakopeji.
Procaini chloridum, lokalno anestetičko
sredstvo iz grupe derivata paraamino-
benzojeve kiseline, služi za sprovodnu i
infiltrativnu anesteziju; oficinalan je
prema našoj farmakopeji. Rastvorima
koji se ubrizgavaju obavezno se dodaje
neko vazokonstriktorno sredstvo (adre-
nalin, korbadrin). Nema lokalno aneste-
tičko dejstvo na nepovreñenoj koži i na
nepovreñenim sluznicama. Sin. Procai-
num hydrochloricum.
Procainum hydrochloricum, v. Procaini
chloridum.
procedura, niz postupaka kojim se želi
postizanje odreñenog cilja.
646
produženi san
procesna psihoza, nastala endogeno, od-
vija se hronično dovodeći najzad do sta-
nja trajnog defekta, demencije.
processus, napredak, postupak, produže-
tak, nastavak; označuje nastavak na ne-
kom organu, v. apophysis; p. alveolaris,
vilični nastavak, deo vilice u kome su
usañeni zubi; p. ciliaris, processus ci-
Hares, trepljasti nastavci, uzdužna is-
pupčenja, radijalno postavljena, na za-
dnjoj strani trepljastog tela (corpus ci-
liare). Stvaraju očnu vodicu; p. mastoi-
deus, bradavičast nastavak, ispupčenje
na petroznom delu slepoočne kosti,
koje se uočava i napipava iza usne školj-
ke; p. spinosus, rtast nastavak na za-
dnjoj strani pršljena, strci unazad i na-
pipava se ispod kože; p. vermiformis
(appendix vçrmiformis), crvuljak sle-
pog creva.
proconvertin, prokonvertin, VII činilac
koagulacije, koji učestvuje u aktivisanju
tkivnog tromboplastina. V. coagulatio.
proctalgia, proktalgija, bolovi u donjem
delu rektuma.
proctectasia, proktektazija, proširenje
rektuma ili anusa.
proctitis, proktitis, zapaljenje rektuma.
proctoparalysis, proktoparaliza, paraliza
mišića anusa i rektuma.
proctorrhagia, proktoragija, izbacivanje
krvi iz rektuma.
proctoscopia, proktoskopija, inspekcija
rektuma proktoskopom.
proctosigmoidectomia, proktosigmoi-
dektomija, odstranjenje čmara rektuma
i sigmoidnog kolena hirurškim putem.
proctosigmoiditis, proktosigmoiditis, za-
paljenje rektuma i sigmoidnog kolona.
proctostasis, proktostaza, opstipacija
zbog neosetljivosti rektuma na draži za
defekaciju.
pro die, na dan, npr., dosis pro die, dnev-
na doza.
prodigiosus (raskošan), B. prodigiosus
sam stvara jednu crvenu boju. Sin. ser-
ratia marcescens.
produžena moždina, v. medulla oblonga-
ta.
produženi san, hemijskim sredstvima i-
zazvan san u trajanju od više dana, pri
čemu se podešava da bolesnik u krat-
proenzim proinsulin

kim prekidima sna obavi svoje telesne progenia, progenija, mezijalni položaj do-
potrebe. Produženi san se upotrebljava nje vilice u odnosu na gornju vilicu i na
za lečenje akutnih i subakutnih psihoza. skelet baze lubanje. Nastaje usled uro-
proenzim, preferment, zimogen, prethod- ñenog ili nasleñenog prekomernog raz-
ni stupanj enzima koji se u organizmu vitka donje vilice. Sin. prava progenija,
mora aktivisati da bi ispoljavao svoje genuina progenija. Prividni p.z., v.
dejstvo. Npr., propepsin (pepsinogen) micrognathio maxillaris. Prinudni p.z.,
se hlorovodoničnom kiselinom aktiviše zbog nepravilnog položaja sekutića i oč-
u pepsin. njaka donja vilica samo u završnoj fazi
profagi, v. bakteriofagi, transdukcija, okluzije dolazi u progeni odnos.
transfekcija. progeria, progerija, patuljast rast i rano
profesionalne bolesti u oružanim sna- starenje svih tkiva. Mandibularna mik-
gama, oboljenja prouzrokovana nači- rognatija, parcijalna anodoncija i mul-
nom života i rada u vojsci, naročito izaz- tiple impakcije zuba, kao posledica dis-
vana uticajem komplikovane tehnike i funkcije hipofize. Sin. syndroma Hut-
novih borbenih sredstava koja stvaraju chinson-Giljord.
pogodno tlo za razne štetne činioce kao progestageni, preparati sa dejstvom pro-
što su: vibracija, buka, prašina, izduvni gesterona (pripremaju matericu za ni-
gasovi kod oklopnih i mehanizovanih daciju ploda).
jedinica, intezivna buka i barutni gasovi progesteron, hormon žutog tela. Pod dej-
kod artiljerijskih jedinica, toksična he- stvom ovog hormona sluznica materice
mijska jedinjenja kod raketnih jedinica prelazi u sekrecionu fazu, odnosno pri-
i jonizujuće zračenje kod radarskih jedi- prema se da eventualno primi oploñeno
nica itd. jaje. Neophodan je za održavanje trud-
profesionalni delirijum, v. delirium tre- noće, inhibira ovulaciju i smanjuje oset-
mens. Ijivost materice prema oksitocinu. Utiče
profesionalni grč, v. graphospasmus. na stvaranje sekretornog dela (alveole)
mlečnih žlezda. Daje se pri dismenoreji,
profilaksa, v. prophylaxis; dentalna p., habitualnom pobačaju i iminentnom
prophylactodontia; hemijska p., upot- pobačaju.
reba hemikalija pri predupreñivanju progestogeni, ženski polni hormoni koji
prenošenja uzročnika oboljenja, naroči- pripremaju matericu za ugnežñenje
to verieričnih infekcija; kolektivna p., ploda.
zaštita zajednice od infekcija; mehanič- prognathia, isturen položaj vilice ü odno-
ka p., predupreñivanje veneričkih in- su na skelet lubanje; p. maxillaris, gor-
fekcija mehaničkim sredstvima (kon- nja vilica isturena. Sin. antepozicija; p.
dom); p. lekovima, upotreba droga za mandibularis, donja vilica isturena.
predupreñivanje infekcije, naročito ma- Sin. progenija; p. bimaxillaris, obe vili-
larije; serumska p., predupreñivanje ce isturene.
oboljenja upotrebom imunskih se- progresivna bulbarna paraliza, v. paraly-
ruma. sis.
profilaktičan, v. preventivan, predohran. progresivna paraliza, v. paralysis progre-
profilaktika, grana medicine koja pro- siva.
učava metode .zaštite zdravlja. Sin. pre- progresivus, progresivan, (1) koji napre-
ventiva. duje; (2) u bolesti koji se pogoršava, npr.
proflavin, proflavin, antiseptičko i dezin- atrophia musculorum progressiva, pro-
ficijentno sredstvo iz grupe antiseptič- gresivna atrofija mišića. Sin. progre-
kih boja, derivata akridina. diens.
profuzan, obilan, vrlo jak (primer: profuz- proinsulin, hemijski i biološki preteča in-
no znojenje). sulina (v. tamo) u kojem su A- i B-lanac
progama determinacija pola, v. determi- insulina meñu sobom povezani tzv. C--
nacija pola. peptidom (v. tamo).

647
prokainamid
prokainamid, sredstvo protiv srčanih
aritmija.
prokarionti, ćelije koje nemaju organizo-
vano jedro, već je jedrova supstancija
rasturena po citoplazmi (virusi, bakteri-
je i neke alge).
proktolog, lekar stručan u proktologiji; u
nekim zemljama specijalista u proktolo-
giji.
proktolegija, grana medicine koja se bavi
proučavanjem i lečenjem oboljenja rek-
tuma i anusa.
proktosigmoidoskop, instrument cevas-
tog oblika s osvetljenjem za pregled rek-
tuma i sigmoidnog kolona.
proktoskop, spekulum ili cev s osvetlje-
njem za pregled rektuma.
prolaktin, hormon prednjeg režnja hipo-
fize. U herniji je on proteohormon. Mo-
lekulska težina mu iznosi oko 23.000.
Podstiče mlečne žlezde na lučenje mle-
ka, a kod nekih životinjskih vrsta ima i
luteotropno dejstvo (delujući na žuto
telo prouzrokuje lučenje progesterona).
Sin. mdmotropni hormon, galaktin, lak-
togeni faktor, luteotropni hormon, luteo-
tropin, LTM.
prolapsus, prolaps, spad, ispadanje unut-/
rašnjih organa tela iz nekog unutrašnjeg
prostora u drugi ili iz unutrašnjeg u
spoljašnji prostor; p. ani, prolaps
čmara, ispadanje sluznice čmara; p. ani
et recti, ispadanje ampularnog dela
pravog creva kroz analni otvor; p. ce-
rebri, ispadanje dela mozga kroz otvor
stvoren traumom u lubanji i mekim de-
lovima glave (poglavine); p. cordae um-
bilicalis, prevremeno ispadanje pupča-
ne vrpce u toku poroñaja pre nego što
se rodilo novoroñenče; "p. corporis vit-
rei, ispadanje staklena kroz ranu na rož-
njači ili beonjači; inkompletan p.r., pro-
laps bez pomeranja m. sphinctera ani; p.
iris, ispadanje dužice kroz ranu na rož-
njači; kompletan p. r., prolaps s pomera-
njem m. sphinctera ani, ali s mogućnošću
stvaranja kile creva; unutrašnji i kompletni
prolaps rektuma je onaj koji se odlikuje
posuvraćanjem rektosigmoidnog kolona i
gornjeg dela rektuma u donji deo rektuma.
V. intususceptio; p. Morgagni, hro-nična
zapaljenjska hiperplazija mukoze i
648
pronatorni refleks
podsluznica grkljanskog špaga; p. recti,
ispadanje sluznice rektuma raznog stepe-
na kroz analni kanal; p. slezine, želuca i
creva, prolaps ovih organa kroz defekt
prečage u grudnu duplju; p. uteri, ispa-
danje materice kroz otvor vagine; p. vagi-
nae, ispadanje vagine u spoljašnji prostor.
proletnje-letnji meningoencefalitis, v.
meningoencephalitis.
proletnji encefalomijelitis, zapaljenje
mozga i kičmene moždine prouzrokova-
no virusom koji prenose krpelji. V. kr-
peljni encefalitis (pod encephalitis).
proletnji očni katar, v. conjunctivitis ver-
nalis.
proliferatio, proliferacija, izrastanje, bu-
janje, umnožavanje izvesnih ćelija ili
tkiva (npr. pri hiperplaziji, zapaljenju i
izrastaj ima).
proliferativno zapaljenje, v. inflammatio
prolijerativa.
proliv, v. diarrhoea; letnji p., prolivi u
odojčeta, koji se sreću naročito u leto i
nastaju usled uzimanja mleka koje se
ukvarilo usled toplote. Ti su prolivi čes-
to i smrtonosni.
promet materija, v. metabolizam materija.
prominentia, prominencija, uzvišenje, is-
pupčenje, npr. prominentia laryngea
pharyngis, ispupčenje na zadnjoj strani
grkljana, odnosno na prednjem zidu
ždrela.
promontorium, promontorijum, rt, po-
sebno karlični rt, uglasto ispupčenje na
gornjem otvoru ili ulazu male karlice
koje odgovara zglobu petog slabinskog
pršljena i krsne kosti.
promoter, kratak niz nukleotida smešten
uz gene operatore u molekulu DNK gde
se vezuje polimeraza RNK i započinje
transkripciju RNK. Meñutim, sam pro-
moter se ne transkribuje.
promrzlina, v. congelatio, perniones.
pronatio, pronacija, uvrtanje podlaktice i
stopala. Pri pronaciji podlaktice žbica
ukršta spreda lakatnu kost. Pri pronaci-
ji stopala ono se oslanja na unutrašnju
ivicu, a dlan se okreće spolja.
pronator, uvrtač, npr. musculus pronator
teres, obli uvrtač.
pronatorni refleks, v. refleks.
r pronephros
pronephros, pronefros, prabubreg, naj-
primitivniji ekskrecioni organ kičme-
njaka. U nekih riba održan je kao stalni
oblik. U čoveka se počinje razvijati kra-
jem treće nedelje, i to od 7 do 14 prapr-
šljena u vidu sedam pari nepotpuno raz-
vijenih cevčica bočno od prapršljenova.
Ove cevčice ulivaju se u dva pronefros-
na kanala, koji se protežu u pravcu kloa-
ke. P. brzo degeneriše istim redom ko-
jim postaje.
pronukleus, muški, hromatin semeglav-
ca preobraćen posle oploñenja u muško
jedro; p. ženski, jajno jedro koje se sta-
pa s muškim pronukleusom dajući sin-
karion, jedro zigota s diploidnim bro-
jem ( 2n ) hromosoma.
propan, zasićen ugljovodonik, CsHe, zapa-
ljiv gas koji izvire iz nekih petroleum-
skih izvora. Pomešan s butanom služi
kao gorivo u laboratorijama i u doma-
ćinstvu.
propedevtika, predsprema, pripremna
nastava o nekoj disciplini, oblasti.
properdin, enzimski sistem, euglobulin-
ska frakcija u normalnom serumu. Ima
značajnu ulogu u »nespecifičnoj« odb-
rani organizma protiv raznih infektiv-
nih faktora. Zajedno s komplementom i
magnezijumskim jonima učestvuje u za-
paljenjskim reakcijama, u nekim imu-
nim procesima i u fagocitozi. Glavna mu
je uloga aktivacija komplementa, tzv.
properdinski ili alternativni put aktiva-
cije (v. komplement). Smatra se da po-
stoje dva odvojena sistema enzima, je-
dan odgovoran za aktivaciju C3, a drugi
za aktivaciju C5. U sastav properdin-
skog sistema ulaze faktori: A, B i D. Fak-
tor A je C3, faktor B je proaktivator C3,
a D-faktor ima ulogu u aktivaciji faktora
B. Properdinski sistem se može aktivi-
sati polisaharidima iz mikroorganizama
(zimozan, polisaharidi gram-pozitivnih
bakterija i lipopolisaharidi gram-nega-
tivnih bakterija). Mala količina antitela
u vidu agregata može da akti više kom-
plement preko properdinskog sistema.
Propicilin, preparat penicilina otporan u
kiseloj sredini.
propil-tiouracil, 6-n-propil-2-tiouracil.
Propil sprečava sintezu tireoidnog hor-
prostatalgia
mona i snižava bazalni metabolizam,
zbog čega se upotrebljava za lečenje Jii
pertireoidizma. V. metil-tiouradi
propoksifen, analgetičko sredstvo, sintet-
ska zamena za morfin.
proporcionalni brojači, gasni detektori
nuklearnog zračenja, daju impuls sraz-
meran utrošenoj energiji. Mogu da se
koriste za odbrojavanje čestica ili daju
energetski spektar. Stvoreni signal se
prenosi u elektronski deo aparature,
koja ga obrañuje i registruje. Proporcio-
nalni brojači su pogodni za merenje
alfa-čestica, detekciju neutrona i mere-
nje spektra nižih energija beta-čestica.
propranolol, beta-adrenergički blokator,
služi za iečenje srčanih aritmija, pekto-
ralne angine i hipertenzije.
propratni pokreti, v. sinkineza.
propfioceptor, receptor u mišićima ili te-
tivama, kostima, zglobovima, labirintu.
Sin. proproreceptor.
proprioreceptor, v. proprioceptor.
proptosis, proptoza, v. exophthalmtts.
propulsio, propulzija, poremećaj hoda u
Parkinsonovom sindromu. Sastoji se od
nemogućnosti ravnomernog koračanja.
Jednom započeto koračanje biva sve
brže, »bolesnik trči za svojom težom«.
V. retropulsio.
Propylis hydroxybenzoas (propilhidrok-
sibenzoat, propil-paraben), alifatički es-
tar parahidroksibenzojeve kiseline, slu-
ži kao konzervans za farmaceutske pre-
parate; oficinalan je prema našoj farma-
kopeji.
propylthiouracil, propil-tiouracil (6-pro-
pyl-thiouracil), antitireoidna materija
(v. tamo) koja deluje sprečavajući jodi-
zaciju, ali se zbog relativno slabog efek-
ta u nas već retko koristi.
prostaglandini, derivati prostanoične ki-
seline, stvaraju se u organizmu, imaju
mnogostruka, još potpuno nerazjašnje-
na dejstva.
prostata, prostata, mišićno-žlezdani or-
gan, pridodat spolnim organima muška-
raca. Nalazi se ispod mokraćnog mehu-
ra i ispred čmarnog creva. Kroz prosta-
tu prolazi mokraćna će v.
prostatalgia, prostatalgija, bol u prostati.
649
prostatectomia
prostatectomia, prostatektomija, odstra-
njenje uvećane prostate operacijom.
Postoje četiri metode: 1) transvezikalna
ili suprapubična prostatektomija, tj.
kroz otvorenu mokraćnu bešiku; 2) pe-
rinealna prostatektomija, tj. kroz meñi-
cu; 3) retropubična prostatektomija, tj.
kroz Retziusov prostor i 4) transuretral-
na prostatektomija. V. resectio.
prostatismus, prostatizam, tegobe u hi-
pertrofiji prostate (adenom prostate),
iako još ne postoji rezidualna mokraća;
prostatisme sans prostate, (fr.) pro-
statizam bez znakova hipertrofije (ade-
noma) prostate.
pros t at it is, zapaljenje prostate; akutni p.
je česta komplikacija zadnjeg uretritisa
čiji su izazivači gonokok ili E. coli; hro-
nični p., najčešće je posledica i nasta-
vak akutnog prostatitisa. V. abscessus.
prostatni džepčić, u muškog deo krajnjeg
segmenta repnog Mullerovog kanala,
osim semene humčice (colliculus semi-
nalis). U ženskog odgovara repnom kra-
ju usmine (vagina prostatica masculi-
na).
prostatorrhoea, prostatoreja, izlučivanje
sekreta prostate, iz mokraćnog kanala-u
toku defekacije, mokrenja, itd. V. sper-
matorrhoea.
prostetična grupa, naziv za nebelančevin-
sku termostabilnu komponentu slože-
nih belančevina - proteida, koja s pro-
teinom gradi složene belančevine. Tako
se složena belančevina hemoglobin sa-
stoji od prostetične grupe hema i proste
belančevine globina za koju je proste-
tična grupa vezana. Neki enzimi se sa-
stoje od prostetične grupe i proste be-
lančevine (enzim-proteidi).
prosthesis, v. proteza.
prostitucija, vršenje seksualnih odnosa
uz naplatu, tj. prodavanje seksualnih
usluga. Predstavlja medicinski, socio-
loški, psihološki i pedagoški problem
koji ima istoriju dugu koliko i ljudsko
društvo/Razni oblici (gostinska, reli-
giozna, vojnička i dr.) razvijali su se i po-
stojali u raznim društvenim okvirima. I
savremeno društvo nije od nje pošteñe-
no. Iako u Evropi ne postoji kao formal-
na i od države odobrena, prostitucija se
650
proteinaemija
održava u mnogim zemljama uključuju-
ći i našu. Najčešći oblik je ženska hete-
roseksualna prostitucija mada se sve
više pojavljuju muška heteroseksualna i
muška homoseksualna prostitucija.
prostor, periodontalni, v. spatium perio-
dontalis.
prostratio, prostracija, krajnja iscrplje-
nost.
protactinium, Pa1 protaktinijum, radioak-
tivni element koji postaje od urana,
srebrnastobeo metal koji se ne oksidi-
še na vazduhu, spada u grupu elemena-
ta aktinoida.
protamin-cink-insulin, jedna od modifi-
kacija insulina čije dejstvo sporije na-
stupa od dejstva običnog insulina, ali
duže traje. V. insulin.
protamini, najjednostavniji proteini s iz-
razitim baznim osobinama. U vodi se
lako rastvaraju, a pri zagrevanju ne koa-
gulišu. Nalaze se u spermatozoidima
riba.
protanomalia, pro t anomalija, uroñeni
poremećaj u raspoznavanju boja. Sla-
bost u raspoznavanju crvene boje.
protanopia, protanopija, uroñeni pore-
mećaj u raspoznavanju boj$. Slepilo za
crvenu boju, nemogućnost raspoznava-
nja crvene boje.
proteidi, složene belančevine koje se sa-
stoje od neke proste belančevine (pro-
teina) i neke supstancije koja je termos-
tabilna, a nije belančevinske prirode
(prostetička grupa). Prostetička grupa
je vezana za belančevinu. Prema proste-
tičkim grupama, proteidi se dele na hro-
moproteide (prostetička grupa je neka
obojena supstancija), nukleoproteide
(prostetička grupa je nukleinska kiseli-
na), glikoproteide (prostetička grupa je
neki ugljeni hidrat) i lipoproteide (pro-
stetička grupa je neki lipid); hromopro-
teidi, vrsta složenih belančevina, sastoji
se od proste belančevine globina i o-
bojene prostetičke grupe hema. Nalazi se
u crvenim krvnim zrncima i služi za pre-
nošenje kiseonika: vezuje ga iz vazduha
plućnih alveola, a odaje ga ćelijama.
proteinaemia, proteinemija, 1) vrednosti
belančevina u plazmi; 2) povećane vred-
nosti belančevina u plazmi.
proteinaza protetski ekvator

proteinaza, enzim koji katalizuje hidroli- p. praetuberculosa, proteinurija koja

zu proteina (belančevina). se javlja u početnom stadijumu plućne
protein-losing enteropathy, (eng.) v. en- tuberkuloze; p. praerenalis, proteinu-
teropathia. rija koja je uslovljena nebubrežnim bo-
proteinogram, v. elektroforeza belančevi- lestima.
na. protektivni značaj blastoñermnih listo-
proteinosis, proteinoza, nagomilavanje va, v. blastodermni listovi.
belančevina u tkivima; p. lipidica, Ii- proteolitičan, koji razlaže, hidrolizuje be-
pidna proteinoza, nasledni poremećaj lančevine.
metabolizma lipida s žućkastim nasla- proteolitički enzim, v. enzim.
gama u usnoj i ždrelnoj šupljini kao i na proteoliza, razlaganje, hidroliza proteina
drugim mestima, koje se sastoje od lipi- (belančevina).
da i ugljenih hidrata; plućna alveolska proteoza, (1) albumoze, tj. hidrolitički ras-
p., hronična bolest pluća s dispnejom, padni proizvodi belančevina koji se
kašljem, bolovima u grudima, opštom mogu taložiti amonijum-sulfatom; (2)
slabošću i hemoptizom, kao i sa ispunje- alergijske reakcije (polenska kijavica,
nošću distalnih alveola providnim, cr- idiosinkrazija prema jelu) prouzrokova-
venkastim sadržajem, koje je bogato u ne prodiranjem u organizam njemu
belančevinama. stranih proteina. V. pollinosis.
proteinska terapija, v. nespecifična nad- proterandija, faza sukcesivnog hermafro-
ražajna terapija. ditizma u kome organizam prolazi prvo
proteinski količnik, odnos izmeñu se- kroz mušku fazu. proteroginija, faza
rum-albumina i serum-globulina u krvi. sukcesivnog hermaf-
Normalno ovaj odnos iznosi 2. roditizma u kome organizam prolazi
proteinuria, proteinurija, prisustvo be- prvo kroz žensku fazu.
lančevine u mokraći; akcidentalna p.,
koja nije izazvana bubrežnom bolešću; protetika, (stom.) nauka i umetnost koja
Bence- Jonesova p., prisustvo u mokra- izučava ponovno uspostavljanje i održa-
ći Bence-Jonesovih belančevina, naro- vanje oralnih funkcija nadoknañiva-
čito u multiplom mijelomu; p. cardia- njem izgubljenih zuba i potpornih
ca, kardijalna proteinurija koja se javlja struktura veštačkim nadoknadama; fik-
u toku kongestivne srčane insuficijenci- sna p., deo stomatološke protetike koji
je; p. digestiva, proteinurija izazvana izučava rekonstrukciju odnosa i organa
unošenjem odreñene hrane; p. febrilis, veštačkim nadoknadama s kojih se op-
proteinurija koja se javlja u toku poviše- terećenja isključivo prenose na potpor-
ne temperature; p. functionalis, svaka ni aparat zuba nosača; mobilna p., pro-
proteinurija koja nije skopčana s ošte- učava planiranje protetske terapije, kli-
ćenjem bubrega; u graviditetu, pri fizič- ničku pripremu zuba i mekih tkiva za
kom naporu. Sin. p.physiologica; p. glo- prihvatanje parcijalnih i totalnih zub-
bularis, proteinurija koja je posledica nih proteza kao i njihovu laboratorijsku
prisustva eritrocita u mokraći; p. inter- izradu.
mittens, p. functionalis; p. lordotica, p. protetska nadoknada, zamenjuje delove
orthostatica; p. nephrogenes, protei- izgubljenog zubnog tkiva, zube i oralna
nurija izazvana bolestima bubrega. Sin. tkiva. Zajednički pojam za inleje, kruni-
p. renalis; p. orthostatica, ortostatska ce, mostove, parcijalne i totalne zubne
proteinurija, oblik funkcijske pröteinu- proteze.
rije, koja se obično viña izmeñu 10. i 20. protetski ekvator, linija koja označava
godine života, koja se javlja u stojećem najveće ispupčenje zuba, postoje model
položaju, a gubi ležanjem. Sin. p. lordo- vilice orijentisan prema najpogodnijem
tica; p. post renalis, proteinurija koja je pravcu unošenja ili vañenja proteze iz
izazvana patološkim promenama u bub- usta. Ucrtava se pomoću paralelometra.
režnoj karlici, ureterima, bešici i uretri; V. paralelometar.

651
Proteus-grupa
Proteus-grupa, gram-negativni bacili. U
prirodi veoma rašireni, izazivači trulje-
nja organskih materija. Često se nalaze
u izmetu zdravih ljudi. Neke vrste izazi-
vaju prplive odojčadi i male dece, infek-
cije urogenitalnog trakta. DeIe se na če-
tiri vrste: Pr. vulgaris, Pr. mirabilis, Pr.
morganii i Pr. rettgeri. Neke vrste (Pr.
vulgaris i Pr. mirabilis) na površini čvrs-
tih hranljivih podloga rastu u vidu tala-
sa - rojenja; to su vrste s bičevima. Neki
sojevi Proteusa bez bičeva imaju zajed-
ničke antigene s pojedinim rikecijama.
Te loze nazivaju se Proteus OX-loze,
koje se koriste za diferencijaciju rikeci-
ja, kao i za dijagnozu pegavca (OX19) i
drugih rikecioza.
proteza, (stom.) veštačka zamena za iz-
gubljene prirodne zube i potporna tkiva
zuba; baza p., deo proteze koji leži na
sluznici nepca i alveolarnih grebenova.
Sastoji se od ploče i sedla kod gornje
proteze, a kod donje iz podjezičnog dela
i sedla. Izgrañuje se od akrilatnog mate-
rijala i metala. Kod delimične zubne
proteze može biti redukovana i skeleti-
rana; bazalna površina p., deo protez-
ne površine koji leži na sluznici alveo-,
larnih grebenova i nepca- ležištu prote-
ze. Oblik i reljef ove površine odreñen
je otiskom; imedijâtna p., totalna ili
parcijalna proteza koja se stavlja u usta
neposredno po vañenju prirodnih zuba;
krilo p., deo protezne baze koji se pro-
teže od gingivalnog završetka veštačkih
zuba do rubova proteze; lingvalni rub
p., deo proteznog krila koji leži u alveo-
lolingvalnom obliku. Podešava se da ne
smeta pokretima jezika i sluznici i da
ne vrši pritisak na pljuvačne žlezde i nji-
hove izvodne kanale; nepčano zaptiva-
nje p., faktor stabilizacije proteže. Po-
stiže se nepčanim rubom proteze u zoni
relativno pokretne sluznice nepca (na
prelazu tvrdog u meko nepce); parcijal-
na p., nadoknada za više izgubljenih
prirodnih zuba i njihovih potpornih tki-
va. Pacijent može da je vadi i ponovo
stavlja u usta; podlaganje p., readapta-
cija protezne baze dodavanjem akrilat-
nog materijala na površinu proteze. Iz-
vodi se direktno u ustima, ili indirektno
652
protivbiološka zaštita
posredstvom funkcionog otiska; privre-
mena p., zubna proteza koja se nosi za
kraći vremenski period iz estetskih i
funkcionih razloga do dobijanja stalne
zubne proteze; sedlo p., deo protezne
baze koji leži na alveolarnom grebenu i
u koji su ugrañeni veštački zubi; seg-
mentisana delimična p., nadoknada
izgubljenih prirodnih zuba i potpornih
tkiva. Sastoji se iz više pojedinačnih de-
lova koji se meñusobno precizno uz-
globljavaju. Izrañuje se u podminira-
nosti i nagnutosti prirodnih zuba koji
prihvataju protezu; skeletirana p., par-
cijalna proteza koja se sastoji od metal-
nog skeleta sa krunicama akrilatnih ili
porculanskih zuba povezanih za skelet
pomoću akrilatnog materijala. Oblik i
veličina skeleta i sistem kukica zavisi od
rasporeda i oblika preostalih zuba i ve-
ličine krezubog prostora; totalna p.,
nadoknada za izguljene sve prirodne
zube donje ili gornje vilice i njihova po-
tporna tkiva; ventilni rub p., granični
deo protezne baze u kontaktu s oral-
nom sluznicom. Sprečava prolaz vazdu-
ha i drugih materija ispod protezne
baze; zatiskivač p., veštačka nadokna-
da kojom se rekonstruiše kongenitalni
rascep mekog i tvrdog nepca i defekti
posle hirurških intervencija u cilju us-
postavljanja funkcije govora i gutanja.
prothrombinopenia, protrombinopenija,
v. hypoprothrombinaemia.
protidaemia, v. proteinaemia.
protidi, zajednički naziv za proteine i pro-
teide. V. proteini, proteidl
protista, pripadnici ovog sveta razlikuju
se od pravih biljaka i životinja svojom
jednostavnom grañom: oni su jednoće-
lijska živa bića ili ako su višećelijska, ne
razvijaju diferencijalna tkiva.. (Dat je
predlog da se mikroorganizmi svrstava-
ju u svet pod nazivom protista).
protivbiološka zaštita, mere i postupci
za zaštitu žive sile, životinja i biljaka od
biološkog oružja; u tu svrhu sanitetska
služba vrši izviñanje radi detekcije age-
nasa da bi se posle otkrivanja zaraze
obavile mere profilakse, dekontamina-
cije i lečenje bolesnika. V. biološko oruž-
je, dekontaminacija.
r protivepidemijske mere
protivepidemijske mere, v. higijensko-
epidemiološka služba.
protivhemijska zaštita, mere za zaštitu
ljudi, životinja i biljaka od hemijskih
borbenih sredstava (v. tanioj; u tu svrhu
sanitetska služba vrši dekontaminaciju
(v. tamo) ljudstva (posebno povreñenih
i obolelih u odeljenju za dekontaminaci-
ju) i kontrolu hrane i vode.
protivotrov, v. antidotum.
proton, jezgra vodonikovog atoma, s pozi-
tivnom naelektrisanošću, čija količina
odgovara naelektrisanosti elektrona;
oko 1837,6 puta je teži od elektrona, s
masom od 1,66.Kh24 g. Sastavni je deo
jezgra svih atoma. Obično se označava
slovom p.
protoplast, deo bakterijske ćelije koji pre-
ostaje kad se odstrani ćelijski zid.
protoporphyria, protoporfirija, porfirija
u kojoj postoji vrlo izražen svrab, eri-
tem i edem posle vrlo kratkog izlaganja
sunčevoj svetlosti, kao i velike količine
protoporfirina u eritrocitima, plazmi i
stolici.
protosistola, početni deo sistole.
protovertebralna ploča, niz prapršljen-
skih tvorevina.
protrombaza, v. protrömbin.
protrombin, belančevina koja pripada
globulinima i koja se pod dejstvom kal-
cijumovih jona i tromboplastina (trom-
bokinaze) pretvara u trombin, ferment
koji pretvara fibrinogen u fibrin. Pro-
trombin se stvara u jetri pod dejstvom
vitamina K. Sin. trombogen.
protrusio, protruzija, izbočenost, ispup-
čenost. Npr. protrusio bulbi oculi, izbo-
čenost očne jabučice. V. exophthalmus;
p. dentis, v. inclinatio.
provirus, virusni genom koji se ugrañuje
u DNK-ćeliju domaćina i koji se potom
replikacijama prenosi iz jedne ćelijske
generacije u drugu. V. virogen.
provitamin, supstancije od kojih po izves-
nim uslovima mogu da postanu vitami-
ni. Npr. ergosterol je provitamin 02, jer
iz njega zračenjem ultravioletnim zraci-
ma može da nastane vitamin D2-
provokacija, izazivanje. U med. veštačko
izazivanje nekih znakova bolesti ili ne-
kih patoloških stanja. Upotrebljava se
pseudocilindar
za lakše postavljanje dijagnoze nekih
hroničnih oboljenja ili u svrhu lečenja.
Prowazek-Halberstädterova telašca, in-
tracelularne bazofilne inkluzije u traho-
mu. V. inkluziona telašca.
proximalis, proksimalan, najbliži središ-
tu, glavi, gornji, suprotno distalnom,
npr. epiphysis proximalis, gornja epi-
fiza.
prozencefalon, prednji primarni možda-
ni mehur.
prst, v. digitus.
prsten, v. anulus.
prstenast, v. anularis, cricoideus.
prstenast otvor, v. anulus.
prstenasta hrskavica (grkljana), v. carti-
lago cricoidea.
pršljen, v. vertebra.
prugasto telo, v. corpus striatum.
prurigo, kožno oboljenje s jakim svrabom
i papulama na opružnim stranama ekst-
remiteta. Papule su boje kože, usled če-
šanja razgrebene, a kasnije nastaju po-
vršinski ožiljci i zadebljanje kože. Česte
su sekundarne infekcije, usled čega do-
lazi do karakterističnih povećanja limf-
nih žlezda.
pruritus, svrab, različite geneze koji može
nastati u bolesti s vidljivim promenama
na koži ili bez ovih promena - pruritis
sine materia (žutica, dijabetes i seni-
jum).
prva pomoć, hitna i osnovna medicinska
pomoć koju lekar ili drugi zdravstveni
radnik ili neka druga osoba pruža u slu-
čaju ozleda, nesrećnog slučaja, trovanja
ili nekog perakutnog oboljenja ili boles-
nog stanja (kolaps itd.).
psammoma, psamom, meningeom u či-
jem je tkivu nastupilo taloženje kalciju-
movih soli u obliku zrnaca.
pseudarthrosis, pseudartroza, < lažan
zglob koji se može stvoriti na neprirod-
nom mestu u nereponovanim luksacija-
ma, ili na mestu nezaraslog preloma ili
resekcije kosti.
pseudobulbarna paraliza, v. paralysis.
pseudocilindar, lažni cilindar, tvorevina
u mokraćnom sedimentu koja liči na ci-
lindar, a koja nastaje slučajno slepljiva-
njem pojedinih ćelija na končiće sluzi.
V. cilindri.
653
pseudocirrhosis
pseudocirrhosis, pseudociroza, klinička
slika koja liči na cirozu, bez ciroznih
promena u jetri. Vrlo često je izazvana
konstriktivnim perikarditisom. V. Pic-
kova bolest; p. hepatis pericarditica, v.
Pickova bolest
pseudocroup, pseudokrup, v. laryngitis
subglotica.
pseudocystis, pseudocista, nenormalan
ili proširen prostor koji liči na cistu ali
nije postavljen epitetom, kao što je pra-
va cista; pankreasna p., nagomilanost
pankreasnog soka u retroperitoneal-
nom prostoru, javlja se kao posledica
nekroze pankreasa ili rupture pan-
kreasnog kanala.
pseudpfluktuacija, drhtanje koje liči na
fluktuaciju, npr. pri lupkanju Uporna.
pseudoglioma, pseudogliom, intraokü-
larna tvorevina zapaljenjskog porekla
čiji izgled podseća na gliom, maligni tu-
mor u dece. V. retinoblastoma. Sin. leu-
cocoria.
pseudohermafrodit, osoba s gonadama
samo jednog pola, a sekundarnim po-
Inim odlikama drugog ili oba pola.
pseudohermaphroditismus, pseudoher-
mafroditizam, pojava u kojoj postoji ne-
normalni razvoj polnih organa uz nor-
malne semenike (tzv. muški pseudoher-
mafroditizam) odnosno nenormalni
razvoj polnih organa uz normalne jajni-
ke (tzv. ženski pseudohermafroditi-
zam). V. i intersexualitas.
pseudohyperkaliaemia, pseudohiperka-
liemija, prividno povećanje kalijuma u
serumu nastalo zbog hemolize eritroci-
ta, leukocita i trombocita pri uzimanju
krvi iz vene.
pseudohyponatriaemia, pseudohiponat-
riemija, prividno smanjenje natrijuma u
serumu l)zbog prelaženja ćelijske vode
u plazmu pri izraženoj hiperglikemiji i
2) izraženoj hiperlipidemiji.
pseudohypoparathyreosis, psèudohipo-
paratireoidizam, bolest, najčešće uro-
ñena, koju karakteriše nesposobnost
efektornih organa da reaguju na parat-
hormon (v. tamo) uz niske vrednosti
kalcijuma i visoke vrednosti fosfora u
krvi.
654
pseudoparalysis
pseudoizohromatske tablice, služe za
otkrivanje i dijagnostiku raznih pore-
mećaja u raspoznavanju boja. Osobi
koja se ispituje istovremeno se stave
različite boje radi procene. Različite
boje predstavljene su u vidu malih, ok-
ruglastih mrlja. Obojene mrlje istih to-
nova ali različitih zasićenja i svetline ob-
razuju neki broj ili figuru. Oko ovih zna-
kova takoñe se nalaze obojene okrug-
laste mrlje, tako da šlep za boje ne može
da razlikuje mrlje koje komponuju broj.
Postoje različiti tipovi pseudoizohro-
matske tablice. Najpoznatije su tablice
po Ishihari, Stillingu, Velhagenu i dr.
pseudoleucaemia, pseudoleukemija, za-
stareo naziv za grupu bolesti u kojima
postoje povećanje limfnih žlezda i neki
klinički znaci koji liče na leukemije, ali
bez leukemijske krvne slike. U te bolesti
spadale su limfogranulomatoza, limfo-
sarkom, aleukemijski oblik hronične
limfocitne leukemije i dr.
pseudomethaemoglobulin, pseudomet-
hemoglobin, v. methaemalbumin.
Pseudomonas, rod koji obuhvata veliki
broj vrsta, meñu kojima za čoveka ima
najvećeg značaja P. aëruginosa ili Ba-
cillus pyocyaneus. To su gram-nega-
tivni, vitki, nežni, veoma pokretni štapi-
ći. Stvaraju dve vrste pigmenata; piocia-
nin i florescin i enzim-piocianazu. Izazi-
va sekundarne infekcije rane (plavi
gnoj), otitise, meningitise, infekcije
mokraćnih puteva i dr. Zbog svpje veli-
ke otpornosti prema mnogim antibioti-
cima često izaziva superinfekcije u toku
antibiotikoterapije i posle nje.
pseudoneuritis, papila vidnog živca daje
sliku zapaljenja usled hiperplazije glije i
vezivnog tkiva u njenom području. Sre-
će se i u visokoj hipermetropiji i astig-
matizmu. Može da čini velike teškoće u
diferencijalnoj dijagnostici. Sin. pseu-
dooedema papillae nervi optici.
pseudooedema papillae nervi optici, v.
pseudoneuritis.
pseudoparalysis, pseudoparaliza, pore-
mećaj pokreta bez stvarne oduzetosti,
npr. usled bola, opšte iscrpenosti ili teš-
ke ataksije. V. tabes dorsalis; p. alcoho-
pseudopelade Brocq
lica, oboljenje slično progresivnoj para-
lizi koje nije sifilisne prirode.
pseudopelade Brocq, v. alopecia areala
atrophicans.
pseudopterygium, pseudopterigijum,
ožiljasti pterigijum, nastaje posle povre-
da oka/ zapaljenja, opekotina koje za-
hvataju i rožnjaču. Pri tome tkivo vež-
njače prerasta na rožnjaču i prekriva
defekt na njoj. Time se stvara udvajanje
vežnjače, koje čvrsto srasta s rožnja-
čom. Ispod ovog pterigijuma može se
podvući sonda. Javlja se na bilo kom
mestu rožnjače i ne napreduje.
pseudopseudohypoparathyreosis, pseu-
dopseudohipoparatireoidizam, patološ-
ko stanje koje podseća na pseudohipo-
paratireoidizam (v. pseudohypoparathy-
reosis) ali uz normalne vrednosti kalci-
juma i fosfora u krvi.
pseudosclerosis, pseudoskleroza, dege-
nerativno familijarno oboljenje ekstra-
piramidnog sistema (corpus striatum).
Javlja se u drugoj deceniji života s neo-
bično jakim intencionim tremorom, po-
remećajem tonusa i govora. Na rožnjači
postoji Kayser-Fleischerov pigmentni
prsten. Istovremeni poremećaj funkcije
jetre postoji, ali se retko kliničko-labo-
ratorijski može dokazati. Biopsija jetre
otkriva postojanje ciroze. Danas se
može kontrolisati davanjem helatora
(Penicillamin). V. Chelatorl
pseudotabes, oboljenja koja na pravi ta-
bes dorsalis liče jedino po ugašenosti
dubokih refleksa i eventualnoj pojavi
ataksije. Dok je pravi tabes sifilisnog po-
rekla, dotle p. može biti posledica poli-
neuritisa različitog porekla. V. polyneu-
ritis.
pseudotuberculosis, pseudotuberkulo-
za, oboljenje koje se manifestuje poja-
vom čvorića u jetri, slezini i eventualno,
u plućima, koji su po svom izgledu vrlo
slični čvorićima pri tuberkulozi, ali se
od njih razlikuju po svom histološkom
sastavu. Sastavljeni su od monocitnih
ćelija, leukocita i plazmocita, a u sredini
brzo nastaje nekroza, koja se razlikuje
od nekroze pri tuberkulozi. U čoveka se
p. vrlo retko pojavljuje. Izaziva je Bacte-
psihofizički pararelizam
rium pseudotuberculosis rodentium
Pfeifferi.
pseudouraemia, pseudouremija, uremiji
slični simptomi koji se javljaju u akut-
nom glomerulonefritisu i hipertenziv-
noj vaskulnoj bolesti (hipertenzivna en-
cefalopatija).
pseudoxanthoma elasticum, sistemno
oboljenje elastičnog tkiva koje se na
koži ispoljava žućkastim pegama ili pa-
pulama lokalizovanim na stranama vra-
ta i u prevojima.
psihoanaliza, metoda udubljivanja u
svesne psihičke sadržaje koja traži nji-
hovo poreklo u nesvesnoj borbi instin-
kata i moralne ličnosti. Osnivač joj je S.
Freud, a izvršila je, naročito naglašavanje
dejstva nesvesnog nagona na čoveka,
veliki uticaj na umetnost i književnost i
pokušala da utiče na psihologiju i
psihijatriju, ali u tom pokušaju neki je ne
prihvataju zbog jednostranosti osnovnih
postavki. Kao terapijska metoda, u
slučajevima psihoneuroza, nije uspela u
svom originalnom obliku, ali se danas
čine mnogi pokušaji s raznim mo-
difikacijama ove metode, neoanaliza.
psihodrama, psihoterapijska metoda u
kojoj oboleli, kao protagonist, prikazuje i
iživljuje svoje emocione probleme uz
pomoć izučenih pomoćnika koji mu
omogućuju da dramski izrazi različite
aspekte svoje ličnosti i jednog direktora,
voñe, odnosno psihoterapeuta koji ćelu
sesiju dovodi do uspešnog završetka.
psihofizička selekcija u oružanim sna-
gama, postupak kojim se odabira ljud-
stvo za vidove i rodove vojske, odnosno
za pojedina radna mesta za koja su po-
trebni specijalisti raznih vrsta; odabira-
nje se vrši na osnovu psihičkih, fizičkih
i drugih osobina pojedinaca već pri sa-
mom regrutovanju.
psihofizički paralelizam, filozofska do-
ktrina. Javlja se u dva oblika: (1) svakom
fizičkom fenomenu odgovara jedan psi-
hički (Spinoza, Leibnitz) i obrnuto (2)
svakom psihičkom fenomenu odgovara
jedan fizički fenomen. Meñutim, može
biti fizičkih fenomena i bez odgovaraju-
ćih psihičkih. Iako ovaj drugi oblik do-
655
psihogen
ktrine o psihofizičkom paralelizmu od-
govara materijalističkom shvatanju psi-
hičkog, izraz paralelizam ne bi trebalo
upotrebljavati zbog toga što u stvari
nema potpunog paralelizma: fizički fe-
nomeni mogu postojati i bez odgovara-
jućih psihičkih.
psihogen, (1) psihičkog porekla; (2) na-
stao psihičkim uticajem. V. sugestija, hy-
steria.
psihohemijski bojni otrovi, bojni otrovi
dugotrajnim dejstvom koji izazivaju po-
remećaj afekta, pažnje, procesa mišlje-
nja i drugih psihičkih funkcija i time
privremeno onesposobljavaju živu silu
za rad i za voñenje borbe. Predstavnici:
aminoalkilestri benzojeve kiseline (BZ--
otrovi, v. tamo), dietilamid lisergične
kiseline (LS0; v. tamo) itd. Zaštita od
njih: gas-maska.
psihohirurgija, oblast neurohirurgije
koja se bavi lečenjem duševnih obolje-
nja intervencijama na mozgu.
psihomotoran, koji se odnosi na motorne
manifestacije psihičkih procesa. V. psi-
homotorni nemir.
psihomotorni nemir, motorni nemir koji
prati psihičke poremećaje. V. delirium,
pomama.
psihosenzorni putevi, nervni putevi koji
povezuju periferne senzorne aparate s
odgovarajućim senzornim centrima u
kori velikog» mozga.
psihotomimetske supstancije, supstan-
cije koje mogu da u normalnih zdravih
osoba privremeno prouzrokuju simpto-
me koji liče na simptome neke psihoze.
psihrofilne bakterije, bakterije čija je op-
timalna temperatura 10-2O0C, minimal-
na0O i manje stepeni, a maksimalna do
3O C.
psihrometar, sprava kojom se meri rela-
tivna i apsolutna vlažnost vazduha. Sa-
grañena je na principu vlažnog i suvog
termometra, tzv. »psihrometarska dife-
rencija«, služi za odreñivanje relativne
vlažnosti koja se direktno čita u psihro-
metarskim tablicama. Apsolutna vlaž-
nost se izračunava iz maksimalne vlaž-
nosti za vlažan termometar, po naroči-
toj formuli.
656
psyche
psittacosis, psitakoza, papagajska bolest,
infektivne oboljenje ptica, naročito pa-
pagaja, koje se prenosi i na čoveka, a is-
poljava se visokom temperaturom i pro-
menama u plućima.
psoas, (grč. psoa, psoas, slabine, bubrežni
predeo), musculus psoas, slabinski mi-
šić, m. psoas major, veliki slabinski mi-
šić.
psoriasiformis, psorijaziforman, izgled
neke promene na koži koja liči na ka-
rakterističnu promenu pri običnoj pso-
rijazi, tj. eritem pokriven perutavim na-
slagama srebrnastosedefaste boje koje
se lako skidaju.
psoriasis, psorijaza, oboljenje nejasne
etiologije. Javlja se u vidu crvenih, jasno
ograničenih eritemoskvamoznih pro-
mena razne veličine i oblika. Bolest se
najčešće lokalizuje na opruzačkim stra-
nama ekstremiteta (naročito laktovima
i kolenima) i vlasišta, mada može da za-
hvati ćelu kožu. Javlja se u naletima od
rane mladosti do duboke starosti. Obli-
ci: p. anularis, promene imaju prste-
nast oblik; p. arthropathica, kožne pro-
mene su udružene s bolnim oboljenjem
mahom malih zglobova s ankilozom i
kontrakturama; p. erythrodermica,
promene zahvataju čitavu kožu u vidu
eritema i deskvamacije; p. geographi-
ca, sastoji se iz većih ploča koje sliva-
njem daju izgled geografske karte; p.
guttata, eritemoskvamozne promene
veličine kapi; p. gyrata, psorijatičke
promene imaju oblik girusa; p. inversa,
inverzna lokalizacija lezija u intertrigi-
noznim predelima i prevojima; p. inve-
terata, starije, zadebljane promene s
adherentnim skvamama; p. nummula-
ris, psorijatičke lezije imaju oblik i veli-
činu metalnog novca; p. punctata, lezije
imaju veličinu i oblik tačke; p. pustulo-
sa, rasejane pustulozne promene praće-
ne teškim opštim stanjem. Sin. impetigo
herpetiformis.
psorijazni artritis, v. arthritis.
psychasthenia, psihastenija, zastareo po-
jam koji obuhvata sve neuroze osim his-
terije. V. neurosis.
psyche, psiha, duh, duša, svojstvo viso-
koorganizovane materije. Odražavanje
psychiatria
objektivne realnosti pomoću mozga naziva
se psihom, svešću; nesvesna p7, pojam
kojim se služi ogledna psihologija, a
naročito psihoanalitička teorija i praksa, a
kojim se označuje onaj deo psihe čija
sadržina nije dostupna svesti a u kome se
ipak odvijaju razni psihički procesi. U tu
nesvesnu psihu, kao u neku »dubinu«,
potiskuju se »preteći sadržaji« svesti. V.
dubinska psihologija. psychiatria,
psihijatrija, grana medicine koja se bavi
proučavanjem, lečenjem i sprečavanjem
duševnih bolesti. psychologia, psychopathia, psihopatija, uroñeno ili u
psihologija, nauka o psihičkim
fenomenima i procesima. U popularnom
značenju psihologija znači mentalitet, npr.
psihologija studenata, vojnička psihologija
itd.; individualna p., grana psihologije
koja se bavi proučavanjem psihologije
pojedinca, individue. Pod tim nazivom
obično se podrazume-vaju medicinsko-
psihološka učenja Frojdovog saradnika
Adlera, koji smatra da je uzrok neuroza
sukob nagona za moći i važenjem i
osećanja manje vred-nosti, bilo opšteg,
koje obuhvata ceo organizam, bilo samo
pojedinih organa. Bolest bi/opravdavala
obole log zbog njegove manje vrednosti -
nesposobnosti. Objašnjenje obolelom
takvog porekla njegove bolesti dovodi do
njegovog izlečenja. V. neuroze,
psihoanaliza. psychoneurosis,
psihoneuroza, često o-boljenje s psychopathologia, psihopatologija, grana
poremećajem motornih, senzi-tivnih,
vegetativnih i psihičkih funkcija,
prouzrokovano psihičkim uticajem na
organizam čiji najviši vegetativni i drugi
diencefalni centri često nisu potpuno
organski ispravni (uroñeno nerazvijeni ili
oštećeni zapaljenjima, vaskularnim ili
traumatskim procesima). Zbog toga što su psychopharmaca, psihofarmaci, lekovi
organske lezije pri psihoneurozi
minimalne i što ih je klinički teško do-
kazati, smatra se da one uopšte ne postoje
nego da bolest počiva samo na poremećaju
funkcije (tzv. funkciono o-boljenje).
Oskudnost znakova organskih lezija i
nesumnjivi psihički uzroci ili povodi psychosis, psihoza, duševna bolest, ludi-
oboljenja takoñe podupiru tezu o
funkcionom ili tzv. psihogenom poreklu
bolesti. Meñutim, pažljiv pregled otkriva u
većine bolesnika objektivne klinič-
42 Medicinski leksikon
psychosis
ke i laboratorijske znakove oštećenja
mozga. Psihički uzroci psihoneuroze
predstavljaju sukobe nagonskih težnji
meñu sobom koji su identični ili vrlo
slični konfliktu izmeñu nadražaja i inhi-
bicije u Pavlovljevim ogledima s uslov-
Ijenim refleksima. V. uslovljeni refleksi.
Psihoneuroza se manifestuje kao histe-
rija ili kao prisilna neuroza. Psihopatija
se smatra neurozom karaktera. V. neu-
rosis, encephalitis larvata, hysteria, psy-
chopathia, prisilne neuroze.
ranoj mladosti stečeno stanje osobe-
njaštva na granici izmeñu duševnog
zdravlja i duševne bolesti. Nenormal-
nosti u oblasti afekta i volje ispoljavaju
se u vidu teškoće pri adaptaciji na život-
nu sredinu, a naročito u prilikama kada
se od nekog traži da odgovori težim za-
dacima i u nenormalnim prilikama. Psi-
hopatija može biti shizoidna, kad oso-
ba svojim ponašanjem liči na obolelog
od shizofrenije; cikloidna p., liči na cir-
kularnu psihozu; epileptoidna p., odli-
kuje se naprasitošću i brzim reakcijama
(tzv. reakcijama kratkog spoja), koje liče
na reagovanje epileptičara, iako ta vrsta
psihopatija nema nikakve veze sa epi-
lepsijom; p. sexualis, seksualna psiho-
patija, opšti pojam za izvrgnutost, per-
verziju polnog nagona.
psihologije koja se bavi oboljenjima
psihe ili pojedinih njenih funkcija. V.
psihijatrija: socijalna p., grana psihopa-
tologije koja proučava uticaj društvenih
činilaca na postanak duševnih bolesti,
npr. prenaseljenosti, materijalne bede,
rñavog vaspitanja.
koji utiču na ponašanje ljudi, bilo radi
smirivanja postojeće razdražljivosti (re-
zerpin, meprobamat, hlorpromazin
itd.), bilo radi suzbijanja postojeće dep-
resije (pipradrol, metilfenidat, nialamid
itd.).
lo, težak poremećaj psihičkih funkcija
koji je propraćen menjanjem prvobitne
psihičke ličnosti i njenog odnosa prema
okolini; p. circularis, cirkularna psiho-
657
psychotherapia
za, v. manijačno-depresivna psihoza;
Ganserova p., v. zatvorska psihoza; gra-
viditetska p., psihoza koja se javlja u
toku trudnoće. Generacioni ciklus žene
u svim svojim fazama, počev od prve do
poslednjè menstruacije predstavlja kri-
tičke momente za izbijanje psihoza, po
pravilu shizofrenog tipa. V. schizophre-
nia; p. puerperalis, psihoza koja se jav-
lja u babinjama (puerperium). V. gravi-
ditetska psihoza; zatvorska p., akutno
duševno oboljenje histeričke prirode
koje se javlja u zatvorenika. Treba razli-
kovati zatvorsku psihozu - koja je bo-
lest - od simulaçije, koja je hotimični
postupak u cilju pribavljanja neposred-
ne koristi. Sin. Ganserova psihoza, Gan-
serovo sumračno slanje.
psychotherapia, psihoterapija, lečenje
funkcionih i organskih poremećaja psi-
hičkim uticajem, kao što su sugestija,
hipnoza, ubeñivanje i psihoanaliza; lar-
virana p., lečenje sugestijom, pri kome
je ona prikrivena nekom drugom fizi-
kalnom metodom (injekcije, elektrizaci-
ja itd.); p. grupna, psihoza koja se oba-
vlja, pod rukovodstvom psihoterapeu-
ta, s grupom bolesnika koji zajednički
obrañuju pojedinačne slučajeve obolje-
nja s ciljem da svaki bolesnik time raz-
reši svoj sopstveni slučaj neuroze.
psychrophiles (psychros - hladan), psi-
hrofilne bakterije, koje rastu najbolje
na temperaturi ispod 2O0C.
pšenična glista, v. Anguina (Tytenchus) tri-
tici.
pterygium, pterigijum, trouglasta dupli-
katura vežnjače koja prerasta na rožnja-
ču. Može biti stacionaran ili progresi-
van i u tom slučaju se uklanja operativ-
nim putem; p. externum, veoma redak,
nalazi se u spoljnjem uglu oka; p. inter-
num, nalazi su u unutrašnjem uglu oka.
p. colli, v. vratna lepeza, Turnerov sin-
drom.
pterigoidan, v. pterygoideus.
pterigonepčani pupoljak, jedan od dva
manja pupoljka gornjeg viličnog pupolj-
ka. Drugi je nepčani pupoljak.
pterini, jedinjenja slična purinima samo
što, mesto imidazolovog prstena, sadrže
šestočlani heterociklus pirazin. Osnov-
658
pubertas
ni ciklus iz koga se izvode pterini je sa-
stavljen kondenzovanjem pirimidin-
skog i pirazinskog prstena i naziva se
pteridin. Dva najjednostavnija pterina
su dobijena iz krila leptirova i to leu-
kopterin i ksantopterin. Pterin je sa-
stavni deo folne kiseline koja je neop-
hodna za rastenje nekih bakterija. Neki
derivati pterina su antagonisti folne ki-
seline i s njima se čine pokušaji terapije
akutne leukemije.
pterygoideus, pterigoidan, krilast, u obli-
ku krila, npr. processus pterygoideus,
krilast nastavak klinaste kosti.
ptosis, ptoza, spuštenost, spad, (oft.) p.
palpebrae, spad gornjeg kapka, najčeš-
će usled paralize mišića dizača kapka;
p. paralytica, ptoza usled paralize n.
okulomotorijusa; p. sympathica, ptoza
usled pareze m. tarsalisa, koji inerviše
n. simpatikus; p. trachomatosa, ptoza
usled zadebljanja tarzusa; p. traumati-
ca, ptoza usied povrede mišića dizača
kapka.
ptyalin, ptijalin, amilaza pljuvačke, enzim
pljuvačke koji katalizuje hidrolizu skro-,
ba.
ptyalismus, ptijalizam, pojačano lučenje
pljuvačke kao fiziološka pojava ili kao
simptom nekog oboljenja. U uglovima
usana mogu da se stvore promene slič-
ne angularnom stomatitisu. Zbog guta-
nja pljuvačke javlja se gañenje i povra-
ćanje. Sin. sialorrhoea, hypersalivatio.
ptyalorrhoea, ptijaloreja, prekomerno lu-
čenje pljuvačke. Sin. ptyalismus, v. hy-
persalivatio.
pubarche, prvo javljanje stidnjačke dlaka-
vosti u devojčica.
pubertas, pubertet, životna dob koja poči-
nje s pojavom sekundarnih seksualnih
odlika a završava se s izraženom fertil-
nošću kratko vreme pre završetka teles-
nog rasta (traje oko 5 godina); p. prae-
COX, rani pubertet (prevremeni puber-
tet), pojava puberteta (v. pubertas) pre 8.
do 10. godine života s tim što duševni
razvoj ne prati telesni već telesni odgo-
vara hronološkoj starosti; p., prevre-
meni, v. prevremeni pubertet; p. tarda,
kasni pubertet (zakasneli pubertet), po-
pubertet
java prvih znakova puberteta (v. puber-
tas) posle 14. do 16. godine života.
pubertet, skup pojava u vezi s polnim zre-
njem muške i ženske jedinke. Pubertet
u muških otpočinje izmeñu 13. i 15. god.
nizom karakterističnih telesnih i dušev-
nih pojava. Najupadljivija pojava je ni-
canje dlaka u bručiku (pubes) i pazuhu.
U muškarca rastu polne žlezde i muški
ud. Kao posledica toga nastaju erekcije
i prva ejakulacija. Usled porasta grklja-
na i glasnih žica, glas se menja (»mutira-
nje«). Dlakavi trougao u bručiku se pre-
tvara u karakterističan romb s jednim
krakom ka pupku. U toku pubertetnog
perioda nastaje rastenje pojedinih delo-
va tela. Ponašanje pubescenta se znatno
menja: javlja se polni prohtev i interes
za suprotni pol. Uobličavanje opšteg
psihizma je još u kolebanju: pol se više
izražava nego ličnost. Nastaje znatno iz-
lučivanje gonadostimulina i androgena.
Pubertet u ženskih počinje ranije nego
u muškog (oko 10. do 12. god.), prvo po-
činju da rastu dojke (telarha). Na licu se
javljaju bubuljice. Izmeñu 12. i 13. god.
javljaju se dlake na velikim usnama stid-
nice (pubarha). Pojavljuje se prva men-
struacija (menarha) u vezi s razvojem
jajnika. Pubertet se u tropskim krajevi-
ma javlja znatno ranije. Meñutim, i u na-
rodima severnijih kontinenata konsta-
tovano je ubrzano polno sazrevanje (ak-
celeracija za 2-3 godine). Po svemu iz-
gleda da u tome izvesnu ulogu igra hi-
pererotizacija; p. prevremeni, u devoj-
čica ima raznovrsniju nozološku sliku.
pubertetna žlezda, v. meñuprostorna ilez-
da.
pubes, stidna dlaka, stidnjačni predeo.
pubicus, pubičan, preponski, stidnjačni,
npr. tuberculum pubicum, preponska
ili stidnjačna kvržica na os pubis.
pubis, os pubis, preponska kost, prepo-
njača, stidna kost, stidnjača; prednji do-
nji deo karlične kosti (os coxae) srašću-
je s bedrenjačom (os ilium) i sednjačom
(os ischii), ograničava zaporni otvor (fo-
ramen obturatum) i gradi zglobnu čaši-
cu kuka (acetabulum).
pucketanje, v. crepitatio, šum.
42*
pukovska sanitetska služba
pudendum, spoljašnji spolni organi (naro-
čito u žene: pudendum femininum ili
pudendum muliebre). V. vulva.
pudendus, stidan, stidnjačan, koji ima
veze sa spoljašnjim spolnim organima,
npr. nervus pudendus, stidnjačni živac.
puerilismus, puerilizam, detinjasto pona-
šanje duševnih bolesnika. U shizofreniji
neki ga smatraju znakom tzv. psihičke
regresije.
puerpera, v. puerperium.
puerperium, puerperijum, babinje, doba i
stanje organizma žene posle poroñaja u
okviru kojeg se gube promene nastale
tokom trudnoće i poroñaja i svi se orga-
ni tokom tog perioda vraćaju u stanje
pre trudnoće. Za ovo vreme dolazi do
niza regresivnih i progresivnih procesa
koji dovode ženu u naročito stanje u
kome se one nazivaju puerpere ili babi-
njare. Puerperijum počinje po završet-
ku poroñaja, odnosno odmah posle iz-
bacivanja posteljice i ovojaka i traje šest
do osam sedmica. Strogo uzevši, pravo
babinje traje osam do deset dana, za
koje vreme dolazi do potpune involuci-
je materice, dok posle šest sedmica nes-
taju sve fiziološke promene karakteris-
tične za trudnoću i saniraju se anatom-
ska oštećenja nastala u toku poroñaja.
puferi, odbojnici, opirači, vodeni rastvori
raznih elektrolita koji se opiru promeni
pH kada im se dodaju i znatne količine
kiseline ili baze. Pulerni rastvori su naj-
češće slabe kiseline i njene soli ili slabe
baze i njene soli. Pufer se može definisa-
ti kao smeša slabe kiseline i njene ko-
njugovane baze. U krvi se nalaze bikar-
bonatni pufer, sastavljen od ugljene ki-
seline i natrijum-bikarbonata, i fosfatni
pufer, sastavljen od primarnog i sekun-
darnog fosfata. Pored navedenih pufera
u krvi se nalaze aminokiseline i protidi
koji se, kao amfoterni elektroliti, pona-
šaju kao puferi. Sin. tamponi.
pukovska sanitetska služba, snage i
sredstva za pružanje opštemedicinske
pomoći, za evakuaciju povreñenih i obo-
lelih iz nižih jedinica, za sprovoñenje
higijenskoepidemioloških mera i za
snabdevanje sanitetskim materijalnim
sredstvima jedinica puka i sanitetske
659
pukovska sanitetska stanica
stanice, kad se ova razvije. Sin. sanitet-
ska služba puka.
pukovska sanitetska stanica, ranije pu- pulmologia, pulmologija, medicinska
kovsko previjalište, sanitetska etapa
koju razvijaju snage i sredstva sanitet-
ske službe puka na 5-7 km od borbene pulmonalis, pulmonalan, plućni, npr.
linije radi pružanja opštemedicinske
pomoći za vreme borbenih dejstava; pulmonalno srce, v. cor pulmonale.
razvija osnovna funkcionalna odeljenja
sanitetske etape, a radom rukovodi Ie- pulmotor, naročita motorna pumpa za
kar. Za razvijanje koristi sanitetski ša-
tor/ali se može razviti i u drugim objek-
tima.
pukovski sanitet, sin. pukovska sanitetska
služba.
pukovsko previjalište, v. pukovska sani-
tetska stanica.
pulmectomia, pulmektömija, v. pneumo-
nectomia.
pulmo, pluće, plućno krilo, glavni deo pri-
bora za disanje. Plućno krilo ima dve
strane, spoljnu i unutrašnju, bazu, koja
naleže na prečagu, i vrh. Na unutrašnjoj
strani nalazi se udubljenje, hiliis pulmo-
nis, gde ulaze: arterija, nervi i bronhus,
a izlaze plućne vene. Svako plućno krilo
ima režnjeve koji se sastoje iz režnjića. U
svaki režnjić prodire po jedna grančica
dušnice, bronhiola (bronchiolus). Bron-
hiola se deli u više (50-100) manjih
grančica, završne bronhiole (bronchio-
lus terminalis), koje se dele u 2-3 tzv. di-
sajne bronhiole (b.respiratorius), a ove,
pak, u više cevastih produžetaka zvani
mehurićni kanali, čiji zidovi i dno poka-
zuju mehurasta, poluloptasta prošire-
nja zvana plućni mehurići (alveoli pul-
monum). U zidu plućnih mehurića nala-
zi se vrlo razvijena mreža elastičnih vla-
kana. Deo režnjića koji odgovara jed-
nom završnom bronhiolu sa svim osta-
lim grančicama naziva se plućni acinus.
Plućni mehurići obloženi su iznutra jed-
noslojnim pljosnatim epitelom (respira-
torni epitel), a spolja gustom mrežom
kapilara a. pulmonaüs, i kroz zidove me-
hurića i kapilara vrši se razmena gaso-
va. Plućna arterija, njeni kapilari i pluć-
ne vene su funkcionalni krvni sudovi
pluća, tj. služe razmeni gasova; p. dex-
ter, desno plućno krilo, veće je od levog
i ima tri režnja, gornji, srednji i donji; p.
660
pulpa
sinister, levo plućno krilo, ima samo
dva režnja, gornji i donji.
desciplina koja izučava oboljenja orga-
na za disanje. Bolje pneumonologia.
truncus pulmonalis, plućno stablo.
veštačko disanje. Naizmence ubacuje u
pluća kiseonik ili čist vazduh, a izvlači
upotrebljeni vazduh s ugljen-dioksi-
dom.
pulpa, kaša, srž, mekota; (anat.) srž, meki
deo nekog organa; (farm.) gusto skuvan
biljni sok, npr. P. Tamarindi; p. corona-
ris, deo zubne pulpe smešten u komori
kruničnog dela zuba; p. dentis, pulpa
zuba, vezivno tkivo smešteno u šupljini
zuba. Izgrañena je iz osnovne supstanci-
je, ćelija, vlakana, krvnih sudova i nera-
va. Periferni deo pulpe je izgrañen od
sloja prizmatičkih ćelija, odontoblasta.
Idući od periferije prema centru nalaze
se: Weilova bezćelijska zona i zona bo-
gata ćelijama. Preostali deo čini central-
na pulpa. Uloga pulpe je u stvaranju i
ishrani dentina, percepciji bola i odbra-
ni; p. devitalizovana, pulpa uništena
delovanjem mikroorganizama, traume,
arsena ili paraformaldehida; p. digiti,
jagodica prsta, meko tkivo na dlanskoj
ili tabanskoj strani vrha prsta na ruci ili
nozi; p. eksponirana, pulpa izložena
dejstvu spoljašnjih nadražaja: širenje
karijesa (patološko eksponiranje pul-
pe), traumom (fraktura krune zuba) ili
instrumentima (akcidentalno eksponi-
ranje pulpe); p. lienis, parenhim slezi-
ne, tamna, crvenomrka supstancija koja
ispunjava prostore izmeñu pregrada u
slezini. Razlikuju se bela i crvena pulpa.
Belu pulpu grade limfatički meškovi, a
crvenu pulpu predstavljaju proširenja
venskih kapilara, tzv. sinusi ili jezerca.
p. mortalis, pulpa koja ne reaguje na
nadražaje. V. necrosis pulpae; p. mumi-
fikovana, pulpa privremeno ili trajno
izložena preparatima na bazi trikrezola;
p. radicularis, deo zubne pulpe smeš-
ten u kanalu (ima) korena zuba; p. vita-
pulpalgia
Hs, pulpa koja reaguje na nadražaj. V.
vitalitet pulpae. pulpalgia, bol koji potiče
od pulpe zuba.
pulpectomia, uklanjanje povreñene ili za-
paljene pulpe zuba do fiziološkog otvo-
ra korena zuba. Sin. extirpatio pulpae. V.
devitalisatio.
pulpitis, zapaljenje pulpe zuba, akutnog
ili hroničnog toka, najčešće nastalo kao
posledica nesaniranog karijesa zuba; p.
acuta serosa, akutno zapaljenje pulpe
sa seroznom eksudacijom, patološki
proces zahvata deo pulpe (p.a.s. partia-
Us), ili pulpu u celini (p.a.s. totalis), ka-
rakteriše se spontanim bolom čiji inten-
zitet i trajanje zavise od proširenosti pa-
tološkog procesa. Pri ispitivanjima me-
haničkim, termičkim ili električnim
nadražajima pulpa pokazuje sniženi
prag nadražaja; p. chronica, hronično
zapaljenje pulpe s alteracijom i meta-
plazijom tkiva pulpe. Pulpa može biti
prekrivena slojem promenjenog denti-
na (p.ch. clausa), ili otvorena i prekrive-
na ulceracijom (p.ch.aperta seu ulcero-
sa). U mlañih osoba dolazi do metaplazi-
je i proliferacije tkiva pulpe (p.ch.granu-
lomatosa externa). V. polyp pulpae. Hro-
nična zapaljenja pulpe karakterišu se
neodreñenom simptomatologijom, a
pri mehaničkim, termičkim i električ-
nim ispitivanjima pokazuju povišen
prag nadražaja. Zapaljenja pulpe se lece
metodom vitalne ili mortalne ekstirpa-
cije. V. pulpektomia; p. purulenta, gnoj-
no zapaljenje pulpe, nastalo kao posle-
dica akutnog ili hroničnog oboljenja
pulpe; p.p.partialis (abscesus pulpae), za-
hvaćen je deo pulpe; p.p.totalis (phleg-
mona pulpae), zahvaćena je ćela pulpa.
Postoje jaki pulsirajući bolovi koji se
pojačavaju na toplo. Primenom elek-
tričnih testova za ispitivanje vitaliteta
pulpe u početku se dobija nizak prag
nadražaja da bi sa napredovanjem gnoj-
nog procesa bivao sve viši i na kraju se
gubi; p. retrogradni, zapaljenje zubne
pulpe nastalo kao posledica prodora
mikroorganizama u pulpu, kroz dubok
gingivalni džep i otvor vrha korena
zuba.
pulsus
pulposus, pulpozan, mek, koji se sastoji iz
meke supstancije.
pulpotomia, pulpotomija, uklanjanje za-
paljene ili povreñene koronarne pulpe
do ulaza u kanal (e) korena zuba. Sin.
amputatio pulpae. V. devitalisatio.
pulsacija, v. pulsatio.
pulsatio, pulsacija, ritmički pokreti nekog
organa, dela nekog ogana ili neke pato-
loške tvorevine (primer: aneurizme),
koja odgovara kontrakcijama srca; ak-
tivna (direktna) p., usled skupljanja i
širenja nekog organa (primer: pulsacija
jetre), pasivna (sekundarna) p., to je
prenesena pulsacija s nekog organa koji
pulsira.
pulsator, aparat za održavanje ili pomaga-
nje disanja; Bragg-Paulov p., pulsator
koji se sastoji od jedne vreće; ona omo-
tava trbuh i grudi bolesnika i u nju se
ritmički uduvava i izduvava vazduh po-
moću električne pumpe.
»pulseless disease«, v. Takayashu bolest.
pulsioni divertikul, v. diverticulum.
pulsus, puls, ritmičko širenje elastičnog
zida arterije pod dejstvom sistolnog ta-
lasa krvi, koje se može osetiti prstima;
p. abdominalis, puls iznad abdomen-
ske aorte; p. allorythmicus, u kojeg po-
stoje nepravilnosti u ritmu; p. alter-
nans, u kojeg postoji pravilna naizme-
ničnost u slabijim i jačim pulsnim tala-
sima bez promene ritma; p. bigeminus,
bigeminija, aritmičan puls u kojeg po-
stoje neprekidno dva brza udara posle
kojih postoji duža pauza zbog pravilne
pojave komorskih ekstrasistola; znak
insuficijencije miokarda, ili trovanja di-
gitalisom; p. caroticus, koji se registru-
je nad a. carotis; p. celer et altus, brz i
visok puls u manjkavosti polumesečas-
tih zalistaka aorte; p. capillaris, koji se
ispoljava nad kapilarima u aortnoj insu-
ficijenciji. Sin. Quinckeov puls; Corriga-
nov p. p. celer et altus; p. deletus, od-
sustvo pulsa u aneurizmi aorte; p. du-
rus, tvrd puls u izražene arterijske hi-
pertenzije; p. differens, nejednakost
pujsa koja se zapaža na istim arterijama
(radijalnim, npr.); p. epigastricus, epi-
gastričko pulsiranje abdomenske aorte
u mršavih osoba s visceroptozom; p. ftT
661
pulveratus
liformis, vrlo slab i ubrzan puls u toku punctio, punkcija, bodenje. Medicinski
šoka; p. frequens, ubrzan puls; p. irre-
gularis, nepravilan puls; p. irregularis
perpetuus, potpuno nepravilan puls,
poznat kao apsolutna aritmija u trepe-
renju pretkomora; p. jugu l ariš, pulsa-
cije koje se vide ili pipaju nad jugular-
nom venom; Kussmaulov p., p. parado-
xus; p. labilis, koji je pravilan kad bo-
lesnik leži, a ubrzava se pri sedenju ili
hodanju; p. magnus, p. durus; p. para-
doxus, koji se znatno smanjuje za vre-
me inspirijuma. Vidi se u konstruktiv-
nom perikarditisu; p. parvus, mali puls;
p. parvus et tardus, mali i spori puls
koji se vida u aortnoj stenozi; Quinc-
keov p., p. capillaris; p. trigeminus, tri-
geminija; puls u kojeg postoji duža pau-
za posle svake treće kontrakcije srca; p.
venosus, venski puls (seks.), ubrzanost
bila je u žene za 7-8 otkucaja veća nego
u muškarca i to u svim razdobljima živo-
ta.
pulveratus, isitnjen u prah.
pulveres mixti (mešoviti praškovi), praš-
kovi koji se izrañuju od više lekovitih
supstancija, droga ili preparata dobive-
nih od droga, odnosno njihovih mešavi-,
na.
pulveres stabilisati (stabilizovani praš-
kovi), praškovi koji se izrañuju od sve-
žih biljaka u kojima su podesnim po-
stupkom, najpre inaktivirani prisutni
enzimi; biljke se zatim osuše, usitne i iz- pune tuni, ubod, vrh, tačka, npr. punctum
mešaju.
pulveres standardisati (s.tandardizovani
praškovi), praškovi koji se izrañuju od
droga jakog dejstva, a sadrže propisanu
količinu dejstvenih supstancija; kao
sredstvo za dopunjavanje, ako nije dru-
gačije propisano, upotrebljava se lakto-
za ili škrob.
pulverizacija, isitnjavanje nečega u prah.
pulvinar, jastuče, uzglavnica, npr. pulvi-
nar thalami, jastuče talamusa, zadnji is-
pupčeni deo talamusa.
pulvis, prašak.
pulvis Doveri, pulvis Ipecacuanhae opia-
tus (P.I.), Doverov prašak. Sastoji se od
jednog dela korena od ipekakuane, jed- punktat, sadržaj dobiven punkcijom neke
nog dela opijuma i osam delova šećera.
V. Radix Ipecacuanhae, Opium.
pulsijski divertikulum, v. diverticulum.
662
punktat
poduhvat koji se izvodi u dijagnostičke
ili terapijske svrhe naročitom šupljom
iglom ili trokarom. Punktiraju se cevas-
ti, šuplji ili čvrsti organi i telesne duplje,
kao i patološke tvorevine (npr. apsces,
cista); dekompresiona p., izvodi se da
bi se smanjile patološki prisutne ili na-
gomilane tečnosti u nekom organu; in-
tratekalna p., punkcija kroz neku
opnu, obično naziv za subarahnoidnu
punkciju; lumbalna p., punkcija suba-
rahnoidnog prostora izmeñu IV i V lum-
balnog pršljena; pleuralna p., punkcija
pleuralne duplje, obično zbog prisustva
neke patološke tečnosti u njoj; probna
p., punkcija u svrhu orijentacije da bi se
utvrdilo da Ii na nekom mestu postoji
tečni sadržaj, njegova količina i sastav;
p.sinusa, ubod u sagitalni sinus odojča-
di u cilju da se u njega ubrizga lek ili da
se iz njega dobije krv radi ispitivanja; p.
sinus maxillaris, punkcija vilične dup-
lje. Vrši se pogodnom iglom iz donjeg
nosnog hodnika u cilju dijagnostike i te-
rapije zapaljenja u viličnoj duplji; ster-
nalna p., dijagnostička punkcija grud-
ne kosti u cilju dobivanja srži za hema-
tološki pregled; subokcipitalna p.,
ubadanje u cerebelomedularnu cister-
nu izmeñu potiljačne kosti i glavonoše u
cilju dobivanja likvora ili ubrizgavanja
vazduha. V. encefalografija.
lacrimale, suzna tačka, mali otvor na
suznoj bradavici na slobodnoj ivici oč-
nog kapka; p. proximum, najbliža tačka
jasnog vida, najbliže rastojanje s koga
oko »može, uz maksimalnu upotrebu
akomodacije, da vidi jasno neki pred-
met. P. m. zavisi od jačine akomodacije
odnosno od starosti osobe; p. remo-
tum, najdalja tačka jasnog vida, najveće
rastojanje na kome oko može jasno da
vidi predmet bez korišćenja akomoda-
cije. Zavisi uglavnom od refrakcije. U
emetropne osobe punktum remotum se
nalazi u beskonačnosti, dok se pri viso-
koj miopiji nalazi blizu oka.
telesne duplje, organa ili patološke tvo-
revine.
r punkcija cisterne
punkcija cisterne, v. subokcipitalna punk-
cija (pod punctio).
pupčana hernija, v. hernia.
pupčana infekcija, infekcija pupka pre
no što otpadne patrljak pupčane vrpce
ili neposredno po njegovom otpadanju.
pupčana kesa, deo primitivne crevne
duplje; sadrži kašast vitelus, a u njenu
zidu smeštena su prva ognjišta tvorbe-
nog procesa krvi.
pupčana kila, v. hernia.
pupčana peteljka, vanembrionski deo
blastodermne duplje obložene splanch-
nopleurom koja obuhvata plodove kr-
vne sudove.
pupčana vrpca, vezuje fetusni organizam
za posteljicu uspostavljajući vezu izme-
ñu krvnih sudova majke i ploda i obez-
beñujući na taj način život i razvoj plo-
da.
pupilarna membrana, v. membrana pu-
pillaris.
pupilarni refleks, v. refleks ženica.
pupilla, pupila, ženica, kružni otvor na
sredini dužice kroz koji prolaze sv^tlos-
ni zraci. Pod dejstvom dva mala glatka
mišića u dužici ženica se sužava (miosis)
ili širi (mydriasis). Oba mišića se nalaze
u stromi dužice i kontrahuju se pod dej-
stvom autonomnog živčanog sistema
(m. sphincter pupillae i m. dilatator pu-
pillae).
pupillaris, pupilaran, zenični, npr. margo
pupillaris iridis, zenična ivica dužice,
zenična opna pupile.
pupilloscopia, v. skiaskopija.
purgatio, purgacija, čišćenje, ubrzavanje
ispražnjenih creva davanjem sredstava
za čišćenje.
purgativum, purgativ, sredstvo za čišće-
nje. V. laksantna sredstva.
purin, heterociklično jedinjenje nastalo
kondenzovanjem heterociklusa pirami-
dina i imidazola. Purin ne postoji slobo-
dan u prirodi, već je dobijen sintetski.
Purinski prsten se nalazi u svim purin-
skim jedinjenjima od kojih su naročito
važne purinske baze (adenin i guanin)
koje ulaze u sastav nukleoproteida. Pu-
rinska jezgra ulazi u sastav mokraćne
kiseline, kofeina i teobromina. V. purin-
ske baze, Acidum uricum.
purpura
purinska tela ili purinska jedinjenja, za-
jedničko ime za purinske baze i mokrać-
nu kiselinu.
purinske baze, jedinjenja koja nastaju od
purina, kao što su adenin, guanin (ami-
nopurini u nukleoproteidima), ksantin i
hipoksantin koji se nalaze u životinj-
skim organima, i teobromin, teofilin i
kofein, koji su biljni alkaloidi.
Purkinjeove figure, slike krvnih sudova
mrežnjače koje se vide u oku kad se isp-
red ispitivanog oka bočno pomera kak-
va jaka svetlost a ono pri tom posmatra
neku tamnu površinu.
purpur, vidni purpur, vidno crvenilo. Ma-
terija crvene boje u spoljnim delovima
štapića mrežnjače. Pod dejstvom svet-
losti pretvara se u vidno žutilo a zatim u
vidno belilo. U tami vidni p. ponovo re-
generiše. Igra veliku ulogu u mehaniz-
mu apsorpcije svetlosti.
purpura, skup bolesti u kojima postoje kr-
varenja u koži u vidu crvenih tačkica
(petehija) ili većih podliva (ekhimoza);
p. abñominalis, Henochova purpura;
p. allergica, Schönlein-Henochova
purpura; p. anaphylactoides, Schön-
lein-Henochova purpura; p. fibrinoly-
tica, fibrinolizna purpura, izazvana pa-
tološkom fibrinolizom; p. fulminnans,
oblik netrombocitopenijske purpure
najčešće se javlja u dece u toku neke in-
fektivne bolesti (meningitis, šarlah i dr.)
u koje postoje povišena temperatura,
šok, kao i brza pojava simetričnih krva-
renja po koži nogu, koja su praćena ar-
terijskim trombozama i nekrozama; p.
haemorrhagica, idiopatska tromboci-
topqnijska purpura; Henochova p., tip
Schönlein-Henochove purpure u kojoj
postoje akutne pojave u organima za va-
renje (povraćanje, prolivi, meteorizam,
melena, a ponekad i hematurija i bub-
režna kolika); p. hyperglobulinaemi-
ca, koja se povremeno javlja u vidu po-
višenja globulina u plazmi i u nekim
drugim disproteinemijama; Majocchi-
jeva p., purpurske promene u koži u
vidu prstena, koje mogu dovesti i do at-
rofije kože na tim mestima; Schönlein-
-Henochova p., purpura najverovatnije
izazvana vaskulitisom, bez trombocito-
663
purpurea-glikozidi A i B
penije, pod dejstvom lekova, infekcije
ili neke hrane u osetljivih osoba, najčeš-
će dece, s pojavom urtikarije, artropati-
ja, želudačnocrevnih simptoma i znaci-
ma oštećenja bubrega. Sin. p. allergica,
p. anaphylactoides; p. senilis, koja se
javlja na podlaktici i šaci u starih osoba;
p. simplex, netrombocitopenijska pur-
pura koja nije praćena trombocitopeni-
jom niti nekim odreñenim vaskulnim
poremećajima; p. thrombocytopenica,
svaka purpura u koje postoji tromboci-
topenija; p. thrombocytopenica
idiopathica (ITP), trombocitopenijska
purpura u kojoj ne postoji neka uzročna
bolest i u čijem serumu bolesnika po-
stoje antitela (tipa IgG) protiv trombo-
cita, kao i povećan broj neproduktivnih
megakariocita u kostnoj srži; p. throm-
bocytopenica secundaria, purpura u
koje je trombocitopenija posledica
neke hematološke ili nehematološke
bolesti; p. thrombocytopenica throm-
botica, trombozna trombocitopenijska
purpura, bolest nepoznatog uzroka, u
kojoj postoje trombocitopenija, hemo-
lizna anemija, nervni poremećaji, azote-
mija i tromboze u arteriolama i kapila-
rima (intravaskulne rasejane koagulaci-
je). Sin. mikroangiopatska hemolizna
anemija, Moschowitzova bolest; p. vario-
losa, v. variola vera.
purpurea-glikozidi Ai B, glikozidi dobi-
jem iz lišća biljke Digitalis purpurea.
Razlazu se na glikozu i digitoksin (A),
odnosno na glikozu i gitoksin (B).
purulentan, v. purulent us.
purulent us, purulentan, gnojav, gnojni,
koji se sastoji od gnoja, koji sadrži gnoj,
koji je u vezi sa stvaranjem gnoja ili je
prouzrokovan njime. V. PMS.
purus, čist, bez primesa.
pus, gnoj, proizvod zapaljenja koje se zavr-
šava gnojenjem. Sastavljen je od poli-
morfonuklearnih leukocita, serozne
tečnosti i ostataka tkiva koje se raspada;
p. bonum et laudabile, »dobar« puls
koji se vida u običnim zagnojima, za raz-
liku od žitkog gnoja u tuberkuloznom
procesu; p. caeruleum, plavo obojeni
gnoj koji stvara Pseudomonas aërugi-
nosa; p. caseosum, gusti, skoro tvrdi
664
pyelectasia
gnoj; p. ichorosum, žitki, ljuti gnoj, čes-
to s neugodnim mirisom, koga luče
nezdrave površine; p. viride, zelenkas-
to obojeni gnoj.
pustikara, v. Digitalis purpurea, Digitalis
lanata.
pustula, osnovna eflorescencija kože u
vidu gnojnog mehufića.
pustulantia, sredstva koja dovode do
stvaranja pustula na koži (danas se više
ne upotrebljavaju).
pušenje duvana, deluje vrlo štetno na or-
ganizam čoveka. S medicinske tačke
gledišta treba svakom dati savet da ne
puši. Nikotin deluje toksički na nerve,
naročito na n. acusticus, na n. opticus i
na neurovegetativni sistem. Duvanski
dim taloži na sluznicama moćne kance-
rogene supstancije. Pušač cigareta je u
četiri puta većoj meri predodreñen za
karcinom bronha od nepušača slične
grupe. Pušaču cigareta skraćuje se život
usled veće smrtnosti od drugih bolesti
u poreñenju s nepušačem slične grupe.
Dim cigarete može da izazove i teške
alergijske promene u sluznicama grklja-
na i bronhusa. Nikotin štetno utiče na
polne žlezde.
putamen, ljuska, spoljni deo sočivaste
jezgre u velikom mozgu (nucleus lenti-
formis).
putrefactio, putrefakcija, truljenje nekro-
tičkog tkiva usled dejstva anaerobnih
(truležnih) bakterija; p. cadaveris, tru-
ljenje lesa koje nastaje usled dejstva
anaerobnih bakterija.
putrescin, tetrametilen-diamin, butilen-
diamin, spada u ptomaine (lešinske ot-
rove), diamin koji se pod uticajem bak-
terija stvara iz aminokiseline ornitina u
toku truljenja belančevina (npr. mesa).
putridus, putridan, truležan. Označava vr-
stu zapaljenja izazvanu klicama koje i-
zazivaju truljenje (anaerobni streptokok,
proteus, Escherichia coli). V. putrefac-
tio.
puž, v. cochlea.
pužni, v. cochlearis.
pyarthrosis, piartroza, gnojno zapaljenje
zgloba.
pyelectasia, pijelektazija, proširenje bub-
režne karličice.
pyelitis
pyelitis, pijelitis, zapaljenje bubrežne kar-
ličice, jednostrano ili obostrano, a 
toku akutno ili hronično. Praćeno je bo-
lom u slabinskom predelu, čestim nago-
nom na mokrenje, groznicom, povraća-
njem i prisustvom leukocita i eritrocita
u mokraći. Prouzrokovao pijelitisa je
najčešće E. coli, a ponekad bacil tuber-
kuloze; p. calculosa, pijelitis izazvan
prisustvom konkremenata u karlici; p.
cystica, pijelitis praćen stvaranjem
mnogobrojnih supseroznih cista; deflo-
racioni p., pijelitis u žena posle prvog
snošaja, koji je posledica infekcije posle
rupture himena; inkrustacioni p., pije-
litis s ulceracijama koje su prožete mok-
raćnim solima; p. granulosa, pijelitis
praćen granuloznim promenama na
sluznici karličice; p. gravidarum, pijeli-
tis trudnica, zapaljenje bubrega i urete-
ra u toku trudnoće; p. haemorrhagica,
pijelitis s obilnim krvavljenjem; p. pu-
rulenta, p. suppurativa, pijelitis prouz-
rokovan apscesom bubrega ili pionefro-
zom, v. pyelonephritis, pyonephrosis;
urinarni p., pijelitis u kome infekcija
potiče iz mokraće.
pyelocystitis, pijelocistitis, zapaljenje
bubrežnih karličica i mokraćne bešike.
pyelolithotomia, pijelolitotomija, odstra-
njenje bubrežnog kamena iz bubrežne
karličice operativnim putem.
pyelon, (grč.) zdelica, karlica, v. pelvis re-
nalis.
pyelonephritis, pijelonefritis, zapaljenje
bubrega i bubrežnih karlica, koji poči-
nje u meñuprostoru bubrega, a koji
brzo prelazi na parenhim bubrega; p.
acuta, pijelonefritis koji brzo nastaje s
temperaturom, treskavicom, bolovima
u slabinskom predelu i znacima zapalje-
nja mokraćne bešike; p. chronica, u
kome postoje znaci bubrežne insufici-
jencije.
pyelostomia, pijelostomija, hirurška in-
tervencija kojom se stvara otvor na bub-
režnoj karličici u cilju da se skrene
mokraća od pražnjenja preko uretera.
pyelotomia, pijelotomija, v. pelviotomia.
pyeloureterectasia, pijeloureterektazija,
proširenje uretera i bubrežne karličice,
uroñeno ili stečeno (ožiljna stenoza do-
pyometra
njeg dela uretera, stečena stenoza otvo-
ra uretera, uklešteni kamen u ureteru
itd.).
pylephlebitis, pileflebitis, zapaljenje po-
rtne vene (v. portae), koje se može razviti
u dizenteriji, apendicitisu, apscesu
jetre itd. Obično je udružen s trombo-
zom ove vene. Pileflebitis je praćen zna-
cima piemije.
pyioricus, piloričan, pilorusni, npr. os-
tium pyloricum, pilorusni otvor želuca.
pyloromyotomia, piloromiotomija, uz-
dužno prosecanje prstenastog mišića
pilorusa do podsluznice u stenozi pilo-
rusa novoroñenčadi. Sin. Ramstedtova
operacija.
pyloroplastica, piloroplastika, operacija
kojom se uklanja stenoza pilorusa. V.
Finneyjeva operacija, Heineke-Mikulicze-
va operacija, gastroduodenostomija (sve
pod operacija).
pylorospasmus, pilorospazam, grč pilo-
rusa ili predela želuca u blizini pilorusa.
pylorostenosis, pilorostenoza, suženje pi-
lorusa. Posledica je tumora ili uožilje-
nog ulkusa.
pylorus, prilaz, vratnica, vratarnik, deo
želuca do dvanaestopalačnog creva.
pyocyanasa, piocijanaza, enzim, koga
produkuje Pseudomonas aëruginosa,
vanćelijska supstancija kao što su egzo-
pigmenti: piocijanin, zeleno plave boje i
fluorescin žute boje, bakteriocinpiocin.
Ovi vanćelijski proizvodi Ps. aeruginoze
pokazuju antibakterijsko delovanje pre-
ma nekim bakterijskim vrstama.
pyocyanin, piocijanin, v. pyocyanasa.
pyodermatosis, piodermatoza, oboljenje
kože prouzrokovano mikrobima koji i-
zazivaju gnojenje (stafilokok! i strepto-
koki). Sin. pyodermia.
pyogenes, piogen, koji stvara gnoj.
Pyoktaninum coeruleum, ljubičasta
boja, derivat tri-fenil-metana, služi u
mikroskopskoj tehnici, zatim u antisep-
tičke svrhe.
pyometra, hronično zapaljenje materice
starih žena. Usled infekcije cervikalni
kanal se slepi i gnojavi sekret, stalnim
nagomilavanjem ispuni materičnu dup-
lju, neki put u vrlo velikoj meri. Nago-
milavanje gnojavog sekreta viña se i u
665
pyonephritis
raku materice i materičnog grlića, kada
izrastaj začepi cervikalni kanal i izazove
zastoj u odilaženju gnoja.
pyonephritis, pionefritis, gnojno zapalje-
nje bubrega.
pyonephrosis, pionefroza, gnojno razara-
nje bubrežnog parenhima, s potpunim
ili skoro potpunim gubitkom funkcije
bubrega.
pyopericarditis, pioperikarditis, gnojno
zapaljenje perikarda.
pyoperitoneum, pioperitoneum, zastareo
izraz za prisustvo gnoja u peritonealnoj
duplji.
pyopneumoperitonitis, piopneumoperi-
tonitis, prisustvo gnoja i gasa u izvesnim
peritonitisima.
pyopneumothorax, piopneumotoraks,
prisustvo gnoja i vazduha ili gasa u
pleuralnoj duplji.
pyorrhoea alveolaris, alveolarna pioreja,
v. parodontopatije, progresivne.
pyosalpinx, apsces nastao zagnojavanjem
zapušenog jajovoda koji se pretvara u
gnojavu kesu, zadebljalih zidova. P. je
najčešće komplikacija hroničnog sa-
Ipingitisa koji nastaje usled akutnog za-
paljenja jajovoda izazvanog raznim kli-
cama. Put infekcije uglavnom vodi krožf
vaginu, odakle se klice penju preko ma-
terice do jajovoda. Druge mogućnosti za
infekciju pružaju intervencije u materi-
ci, najčešće nasilni pobačaji, zapaljenja
susednih organa, npr. slepog creva; i
najzad, infekcija može prodreti i krvnim
putem npr. u septičnim oboljenjima, tu-
berkulozi i dr.
py o thorax, piotoraks, v. empyema thora-
ciš.
pyramidalis, piramidalan, piramidan,
npr. tractus pyramidalis, piramidni put,
glavni motorni put.
pyramis, piramida, ograničeni deo nekog
organa u obliku piramide, npr. pyrami-
des renales, bubrežne piramide (srž
bubrega).
pyrazinamidum, pirazinamid, tuberku-
lostatičko sredstvo; oficinalan je prema
našoj farmakopeji.
Pyrethrum, buhač, biljka koja raste i u
nas (Dalmacija). Cvet buhača (Pyrethri
666
pyuria
flos) upotrebljava se kao insekticidno
sredstvo.
pyretitherapia, v. therapia.
Pyridoxin, piridoksin, oblik vitamina Be-
Upotrebljava se protiv gañenja i povra-
ćanja u »bolesti zračenja« i za suzbijanje
gañenja i povraćanja za vreme trudno-
će.
Pyridoxini chloridum (piridoksin-hlo-
rid), vitamin Be; oficinalan je prema na-
šoj farmakopeji.
pyrimidinum, pirimidin, 1-3-diazin; piri-
midin je heterociklus koji se može smat-
rati kao piridin u kome je ugljenik u
meta-položaju zamenjen azotom. Ima
bazni karakter kao i njegovi derivati (pi-
rimidinske baze). Mnogi derivati pirimi-
dina su važni sastojci nukleinskih kise-
lina, (uracil, timin i citozin). Pirimidin-
sko jezgro se nalazi u vitaminu Bi, u pu-
rinskim i pirimidinskim jedinjenjima i
barbituratima. V. purinske baze.
pyro-, u složenicama označava da je nešto
u vezi s vatrom, toplotom, a u herniji u
vezi sa grejanjem.
pyrocatechol, pirokatehol, katehol, dvo-
hidroksilni fenol (1,2-dioksibenzen ili
ortodioksibenzin). Sin. pyrocatechin.
pyrogallolum, pirogalol, 1,2,3-trioksiben-
zen. Ima veliki afinitet prema kiseoniku
te deluje redukciono. Stoga se prime-
njuje u gasnoj analizi za odreñivanje ki-
seonika. U fotografiji služi kao razvijač.
U dermatologiji se upotrebljava spolja
naročito u lečenju psorijaze.
pyrolignosum, koji se dobiva destilaci-
jom drveta.
pyrolysis, piroliza, razlaganje organskih
supstancija pod uticajem visoke tempe-
rature.
pyro mania, piromanija, (1) patološki
strah od požara, (2) neodoljiva psiho-
seksualna sklonost za izazivanje požara;
p. sexualis, v. piromanija.
Pyroxylinum, v. nitroceluloza.
pyruvaemia, piruvemija, povećanje pi-
rogrožñane kiseline u krvi.
pyuria, piurija, prisustvo gnoja u mokraći;
p. miliaris, prisustvo zrnaca u mokraći,
veličine zrna prosa, od gnojnih i krvnih
ćelija i epitela.
r
Q
q.l.,q.p.,q.pl., skrać. za quantum libet i
quantum placet (q.p., q.pl.), koliko je po
volji. q.s, skrać. za quantum satis,
koliko treba,
koliko je dosta. q.v., skrać. za quantum
vis, onoliko koliko
želiš.
Q-fever, v. febris. Q-talas, v. EKG. QRS-
kompleks, v. elektrokardiogram,
EKG.
QT-interval, v. EKG. quadrangularis,
četvorougli, npr. membrana
quadrangularis, četvorougla
opna (grkljan). quadratus, kvadrat,
četvorouglast, npr.
musculus quadratus lumborum, četvo-
rouglasti mišić slabine. quadriceps,
četvorouglav, npr. musculus
quadriceps femoris, četvoroglavi mišić
buta. quadrigeminus, četvoran,
četvorogub,
npr. lamina quadrigemina, četvoroguba
pločica. quadriplegia, kvadriplegija,
oduzetost
sva četiri ekstremiteta. Sin. tetraplegia.
quartanus, kvartan, ono što se odigrava
svakog četvrtog dana, npr. malaria
quartana, vrsta malarije pri kojoj se na-
padi groznice javljaju svaka 72 časa.
quartus, četvrti, npr. ventriculus quartus,
četvrta moždana komora.
quercetin, kvercetin, sastavni deo mole-
kula rutina; u hemijskom pogledu je tet-
rahidroksi-5,7,3',4'-flavenol.
querulans, v. kverulant.
Queckenstedtov ogled, v. znak.
Quinckeov edem, v. oedema angioneuroti-
cum.
Quinckeov položaj, naročiti položaj koji
zauzima bolesnik da bi lakše iskašljao
velike količine ispljuvka iz bronhiekta-
zija, plućnog apscesa i plućnih kaverni.
quoad, u pogledu; q. sanationeum, za
ozdravljenje, u pogledu ozdravljenja; q.
vitam, za život, u pogledu života. Npr.
prognosis quoad vitam, prognoza u po-
gledu održavanja života.
quotidianus, kvotidijani, svakodnevni,
npr. malaria quotidiana, vrsta malarije
pri kojoj se napadi groznice javljaju sva-
kog dana.
667
 R
r., (anat.) skrać. za ramus, grana, npr. r.
muscularis, mišićna grana živca ili arte-
rije; rr. skrać. za rami.
R, (1) Reaumur; (2) skrać. za električni ot-
por, v. om.
R., (farm.) skrać. ü lekarskim receptima za
recipe, uzmi.
Ra, hemijski znak za radijum.
rad., skrać. za radix (koren).
Rb, hemijski simbol za element rubidi-
jum.
Rb86, radioaktivni izotop rubidijuma, pri-
menjuje se u obliku hlorida za ispitiva-
nje venačnog krvotoka.
Re, hemijski simbol za element renijum
(rhenium).
rect., skrać. za rectificatus, rektifikovan,
prečišćen.
rem, oznaka rem (skraćenica od Roentgen
Equvalent Man), vansistemska jedinica
za ekvivalent-dozu čija je upotreba za-
konom zabranjena posle 1980. godine, l
rem = 0,01 Sv - IO-2 Sv.
rep., skrać. u lekarskim receptima za repe-
tatur, neka se ponovi.
RF, releasing faktor, v. neurohypophysis.
Rh, (1) hemijski simbol za element rho-
dium; (2) skrać. za rhesus, tj. vrstu maj-
muna Macacus rhesus.
RH-FSH, »releasing« hormon (v. tamo) za
FSH (v. tamo).
RH-GH, »releasing« hormon (v. tamo) za
HGH (v. tamo).
RH-LH (ICSH), »releasing« hormon (v.
tamo) za LH (ICSH) (v. tamo) ali i za
FSH (v. tamo).
RH-TSH, »releasing« hormon (v. tamo)
za TSH (v. tamo).
668
Rn, hemijski simbol za element radon.
RNK, v. ribonukleinska kiselina; iRNK,
klasa RNK koja u redosledu svojih nuk-
leotida sadrži informaciju za redosled
aminö-kiselina u polipeptidnom lancu i
služi kao kalup (engl. template) za nje-
govu sintezu. Sin. informaciona RNK
mRNK, engl. messenger RNK.
p(ro), simbol za gustinu materije. Izražava
se u g/ccm, budući da predstavlja količ-
nik iz mase tela (izražene u gramovima)
i njegove zapremine (izmerene u kub-
nfm centimetrima).
Rp., skrać. od recipe, uzmi. Stavlja se na
početku lekarskog recepta.
Ru, hemijski simbol za element rutenijum.
rabies, v. lyssa.
racemizacija, pretvaranje nekog optički
aktivnog jedinjenja u svoj racemski, tj.
optički neaktivni oblik, koji se sastoji od
jednakih količina levogirnog i dekstro-
girnog oblika optičkih izomera.
rachi-, u složenicama označava da je neš-
to u vezi s hrptenjačom, npr. rachischi-
sis, uroñena rascepljenost hrptenjače.
rachialgia, rahialgija, bolovi u leñima, u
kičmi.
rachicentesis, rahicenteza, v. punctio
lumbalis.
rachiodynia, rahiodinija, bol u kičmenom
stubu.
rachis, rahis, kičmeni stub. Sin. columna
vertebralis.
rachischisis, rahishiza, v. spina bifida.
rachitis, rahitis, bolest koja naročito za-
hvata kostur i mišiće usled osiromaše-
nja organizma u vitaminu D (avitamino-
za D). Sin. »engleska bolest«', r. odojčeta,
rachitomia
promene na glavi (veliki i dugo otvoreni
temenac, rubovi razmekšani, mek potiljak
- craniotabes), brojanice na grudnom
košu, »kokošije« grudi, kifoza kičmenog
stuba, caput quadratum, krive noge u
obliku slova O ili X. rachitomia,
rahitomija, hirurško ili anatomsko
otvaranje kičmenog kanala.
računari, elektronski ureñaji koji se u
nuklearnoj medicini koriste za obradu
podataka dobijenih pomoću gama-ka-
mere. Osnovne mogućnosti tih ureñaja
su skladištenje i obrada podataka. Osim
toga, mogućna je i matematička obrada
rezultata drugih nuklearno-medicin-
skih ispitivanja. Pomoću odgovarajućih
programa otklanjaju se nepravilnosti
prouzrokovane statistikom brojanja
(pri radioaktivnim merenjima), ističu se
jasnije razlike u raspodeli radioaktiv-
nog obeleživača u pojedinim delovima
ispitivanih organa, mogućno je da se si-
lueta organa predstavi u tri dimenzije i
u profilnim presecima, kao i da se kvan-
titativno proceni funkcija izabranih »re-
giona od interesa«.
Radenci Slatina, banja koja leži u dolini
reke Mure/ pod severnim obroncima
Slovenskih gora, nedaleko od austrijske
granice, na 208 m n.v. Ima sedativan kli-
mat. Voda ove banje je alkama i zem-
noalkalna, hidrokarbonatna, sulfatna,
murijatička i ugljenokisela. Temperatu-
ra je od 12,5° do 140C. Njena mineraliza-
cija je: 3,042, 5,627 i 8,006 g>/oo. Voda se
koristi za kupanje (zagrejana) i za piće.
Postoji kupatilo za ugljenokisela kupa-
nja, s odeljenjima za fizikalnu terapiju,
masažu i dr. U ovoj banji se lece: arterij-
ska hipertenzija, hronični miokarditisi
(u kompenzovanom stanju), oboljenja
želuca, creva, jetre i žučnih puteva, urič-
ki artritis (giht), kamen ü bubrezima,
neuroze, neurovegetativne distonije, gi-
nekološki funkcioni poremećaji i kata-
ralna stanja mokraćnih puteva.
radialis, radijalan, koji pripada radijusu,
npr. a. radialis, žbična arterija.
radiatio corporis callosi, zračenje žulje-
vitog tela, skup nervnih vlakana koja
prolaze kroz žuljevito telo i zrakasto se
radioaktivitet
šire po hemisferama velikog mozga.
Ona su komisuralna vlakna za obe he-
misfere.
radicalis, radikalan, koji ima za cilj odst-
ranjenje uzroka ili njime prouzrokova-
nih patoloških promena. V. palliativa; r.
operacija, hirurški poduhvat koji po-
tpuno uklanja neko oboljenje, npr. her-
niotomija po Bassiniju je r.o. lečenje.
radicotomia, radikotomija, presecanje
zadnjih korenova kičmenih živaca u ci-
lju otklanjanja spastičke oduzetosti,
gastričkih kriza u tabesu itd. Sin. Förste-
rova operacija, rhizotomia.
radiculitis, radikulitis, zapaljenje koreno-
va spinalnog živca, nastalo primarno,
najverovatnije, kao virusno oboljenje u
okviru opšteg polineuritisa, a takoñe se-
kundarno u oboljenjima meninga (sifi-
lis, tuberkuloza i limfogranulomatoza),
kao i u akutnim oboljenjima mekih
opni. Javlja se i kao posledica tumora
hemoragija, trauma, artritisa i prolapsa
sržnih jezgri meñupršljenskih koturo-
va. V. polyradiculitis, Guillain-Barréova
bolest.
radijacija, zračenje, (1) odavanje zračne
energije; (2) zračna energija.
radijacijski enteritis, v. enteritis.
radijacijski kolitis, v. colitis.
radijum-terapija, v. therapia.
radikal, grupa atoma koja se javlja kao ce-
lina u više jedinjenja koja se mogu izves-
ti jedno iz drugog. Radikal i pri hemij-
skim reakcijama prelaze iz jednog jedi-
n jenja u drugo, npr. -  -
m etil, - CeHs - fenil. Radikali mogu
biti jedno-valentni, dvovalentni i
viševalentni, zatim zasićeni i
nezasićeni. Radikali, kao ostaci
ugljovodonika, ne mogu postojati u
slobodnom stanju. Ugljovodonični os-
taci, ranije nazivani radikali, vezuju jed-
nu ili više funkcionih grupa. V, funkcio-
na grupa.
radikalna operacija, v. radicalis.
radioaktivitet, radioaktivnost, svojstvo
atomskih jezgara da odaju radioaktivne
zrake. R. može biti prirodan i veštački.
Prirodni r. je spontano raspadanje jezg-
ra teških elemenata počevši od poloni-
juma (Z - 84) pa do kraja periodnog
sistemafâc urana (Zy = 92). Krajnji pro-
669
radioaktivna voda
izvod radioaktivnog raspadanja je jedan
od izotopa olova.
radioaktivna voña, v. voda.
radioaktivne borbene materije, radioak-
tivni izotopi namenjeni uništavanju žive
sile i kontaminaciji okoline; emituju
gama-zrake koji izazivaju oštećenja or-
ganizma i bez neposrednog dodira (jer
imaju veliki domet), i alfa- i beta-čestice
koje imaju veliku jonizujuću moć, naro-
čito kad prodiru u organizam
hranom, vodom i disanjem.
radioaktivne materije i radioaktivna
zračenja, profesionalna oboljenja, izaz-
vana dejstvom radioaktivnih materija,
novijeg su datuma. Pod radioaktivnim
materijama podrazumevaju se prirodne
ili vištačke materije koje pri spontanoj
dezintegraciji atomske jezgre odaju ra-
dioaktivne zrake (alfa, beta i gama). Zra-
ci u svakoj sredini kroz koju prolaze i-
zazivaju jonizaciju i remete hemijsku
ravnotežu ćelija. Do oštećenja dolazi:
uzimanjem radioaktivnih materija oral-
nim putem, zračenjem radioaktivnim
zracima, emanacijama i direktnim dodi-
rom. Dolazi do akutnih i hroničnih pro-
fesionalnih oštećenja. V. trovanje.
radioaktivne padavine, vrlo sitne ra-
dioaktivne čestice koje posle nuklearne
eksplozije padaju na zemlju iz atmosfe-
re, te mogu ugroziti ljudstvo oružanih
snaga i stanovništvo, pošto su izvor ak-
tivne kontaminacije.
radioaktivni bojni otrovi, hemijske ma-
terije koje dejstvuju i kao bojni otrovi
(v. tamo) i kao radioaktivne borbene
materije (v. tamo).
radioaktivni izvor s nosačem ili izotop s
nosačem, radioaktivna supstancija
koja se nalazi u nekoj smeši ili u nekom
hemijskom jedinjenju s neradioaktiv-
nim atomima.
radioaktivni izvori, zatvoreni, v. zatvore-
ni radioaktivni izvori.
radioaktivni obeleživač, (engl. tracer) ili
obeleženi atom, označava količinu ra-
dioaktivnog izotopa koji se unosi u bio-
loški ili mehanički sistem. Njegova koli-
čina može se odrediti merenjem njego-
ve aktivnosti pomoću specijalnih ureña-
ja ili metoda.
670
radioimunoesej
radiobiološka doza, količina zračne
energije koju apsorbuje jedinica tkivne
zapremine ili mase. Izražava se u ergo-
vima na l gram tkiva ili u sadašnje vre-
me 0,01 J/kg apsorbenta; simbol je
»rad«; v. rad. Biološko dejstvo radioak-
tivnih zrakova manifestuje se u vidu po-
znih promena ozračenog organa koje
nastaju posle tzv. latentnog vremena.
Biološke doze su nesigurne, jer je čo-
večja koža nejednako osetljiva prema is-
toj količini zračne energije, l R (rend-
gen) približno je ravan 93 erg/gram tki-
va.
radio dermatitis, zapaljenje kože izazvano
delovanjem rendgenskih i radioaktiv-
nih zrakova. Postoje 3 stepena ošteće-
nja:. (1) eritem-crvenilo, (2) mehurići i
plikovi s vlaženjem i (3) ulcus.
radioelektrokimografija, v. elektroki-
mografija.
radio!armakologija, grana farmakologije
koja proučava fizička (vrsta i energija
zračenja, vreme poluraspada), biohe-
mijska (obeležavanje i obeleživači, ra-
diohemijska čistoća, stabilnost i toksič-
nost) i biološka svojstva radioaktivnih x
lekova i drugih supstancija primenjiva-nih
u nuklearnoj medicini.
radiografija, v. rendgenografija.
radiogram, telegram putem bežične te-
legrafije. V. rendgenogram.
radiohemija, grana hernije koja proučava
dobijanje radioaktivnih supstancija he-
mijskom obradom ozračenih ili prirod-
nih radioaktivnih materijala.
radiohirurgija, hirurško lečenje u kome
se koristi i radijum.
radioimunoelektroforeia, imunoelek-
troforeza u kojoj se koristi antigen ili
antitelo obeleženi radioaktivnim izoto-
pom (v. imunoelektroforeza). Metoda je
vrlo osetljiva i omogućava otkrivanje
vrlo malih količina antigena pomoću
autoradiografije.
radioimunoesej, eng. radioimmunoas-
say, kvantitativno odreñivanje supstan-
cija (hormona, enzima i dr.) koje imaju
imunogena svojstva pomoću odgovara-
jućih antitela. Metoda se osniva na spre-
čavanju vezivanja antitela poznate kon-
centracije za antigen obeležen radioak-
r rañioimunološka analiza

tivnim izotopom, pomoću neobeleže-

nog antigena čija je koncentracija ne-
poznata i koji se ispituje.
radionuklidi

kova), protona i elektrona u dijagnostič-

ke i terapijske svrhe.
radiološki tehničar, v. tehničar.
rañioimunološka analiza, v. radioimuno- radiomanometrija žučnih puteva, mere-
loški metod. nje pritiska u žučnim putevima s na-
radioimunološki metod (sin. rañioimu- knadnim ubrizgavanjem kontrasta u ci-
nološka analiza, engl. radioimmunoas- lju holangiografije. U pitanju je tok ope-
say, skraćenica RIA), analitički metod racije ili stavljanje postoperativnog dre-
zasnovan na konkurentskoj reakciji ra- na u žučnu kesicu ili holedohus. U nor-
.dioaktivno obeleženog i neobeleženog malnim slučajevima on iznosi oko 10 cm
antigena s antitelom pri stvaranju kom- vode na Oddijevom sfinkteru i oko 25
pleksa antigen-antitelo. Za obeležava- cm vodenog stuba na vezikulocističkom
nje antigena najviše se primenjuju ra- sfinkteru.
dioaktivni izotopi 125J, 131J, 14C i 3H. Ovaj radionecrosis, radionekroza, razorenost
vrlo osetljiv i specifičan metod pri- tkiva ili ulceracija izazvana zračnom
menjuje se za kvantitativno odreñivanje energijom.
hormona i mnogih drugih supstancija. radionefrografija, v. radioreno grafija.
radioizotopska nefrografija, v. radiore- radionefrogram, v. radiorenogram.
nograjija. radionuklidi, nuklidi koji se raspadaju
radioizotopska venografija, v. scintigra- emitovanjem korpuskularnog ili elek-
fija. tromagnetskog zračenja.
radioizotopski obeleživači, v. obeleuvač.
radio kardiografija, nuklearnomedicin- Fizičko vreme poluraspada radionuklida
ski in vivo metod za odreñivanje minut- koji se najčešće primenjuju u nuklearnoj
nog i udarnog volumena srca i brzine medicini Radio n
krvotoka. Posle i? v. ubrizgavanja albu- uklid Vreme po Iu raspada
mina, obeleženog radioaktivnim jodom 15 Tl /2
ili tehnecijumom, registruje se prome- 30O 2 minuta
na radioaktivnosti nad prekordijumom. 13 P 2,6 minuta
Dobijeni grafički zapis u obliku krivulje 11N l O minuta
naziva se radiokardiogram. C 20 minuta
68
radiokardiogram, grafički zapis u obliku Ga 1,1 čas
krive dobiven registrovanjem promeiia 18 132
radioaktivnosti nad prekordijumom po- 87mF J 1,8 čas 2,3 čas 2,8
sle intravenskog ubrizgavanja obeleže- 61 Sr čas
nog albumina. V. radiokardio grafija. Cu 3 čas 4 ;s čas
USm1n 6 časova
radiokymographia, radiokimografija, v. 99m
re ndgen-k imo graji ja. Tc 8 časova
52
radiolarinks, perihondritis i nekroza Ia- 42Fe 1 2,5 časova
rinksnih hrskavica usled prethodnog 64 K 12,8 časova
zračenja grkljana. Oteklina koja nastaje 123Cu 13,3 časova
u zjapu grkljana, od edema i infiltracije 72 J 26 časova
može da dovede do traheotomije, a ako 197As 2,7 dan
je vrlo tvrdokorna i do laringektomije. 198 Hg 2.7 dan
Au 2.8 d
radiolog, lekar specijalista za pregled i Ie- 99Mo an
čenje rendgenskim zracima i radioak- 201Tl 3
tivnim materijama. V. rendgenolog. 133
Xe da
radiologija, (1) nauka o zračnoj energiji i J 131
na
zračnim supstancijama; (2) grana medi- 131Cs 5,
cine koja se bavi primenom elektromag- 32P 3
netskih talasa (rendgenskih i gama-zra- da
na
8,1 dan
9,6 dana
14,2 dana

671
radiorenografija
74
As 18 dana 18,7 dana 28
86
Rb dana 32 dana 45 dana
51
Cr 46,9 dana 60 dana 65
169 Yb dana 71 dan 87 dana
59
Fe 120 dana 165 dana 267
203
Hg dana 2,58 god. 12,26 god.
125 J 5570 god.
85
Sr radiorenografija (sin. radioizotopska
58
Co nef-rografija, izotopska nefrografija,
35
S radio-nefro grafija, r enografija), in
75
Se vivo nuk-learnomedicinski metod za
45
Ca istovremeno ispitivanje oba bubrega.
57
Co Dva varni-čarska brojača, povezana
22
Na s odgovarajućim elektronskim
3
H ureñajima, postavljaju se iznad
14 C bubrežnih regiona. Posle in-
travenskog ubrizgavanja radioaktivnog
obeleživača, najčešće radiohipurana
(ortohipurata-131 !), registruju se pomoću
upisivača faze njegovog »prolaska«"
kroz bubreg. Taj grafički zapis, u obliku
krivljenja desnog i levog bubrega, nazi-
va se radiorenogram.
radiorenogram, sin. radionefrogram, gra-
fički zapis u obliku krivulje koja se do-
bija ispitivanjem bubrega metodom ra-
diorenografije. V. radiorenografija.
radioskopija, v. rendgenoskopija.
radioterapija, v. therapia.
radium, Ra, radijum, jedan od zemnoal-
kalnih metala; njegov atomski broj je 88,
atomska težina 226. Po hemijskim oso-
binama sličan je barijumu. Radioakti-
van je. Njegovo vreme poluraspadanja
(T) iznosi 1.590 godina. Krajnji produkti
njegova raspadanja su polonijum i je-
dan izotop olova. Metalni radijum je ne-
postojan na vazduhu, te se upotreblja-
vaju njegove soli (hlorid, bromid, sulfat
i karbonat). Radijumove soli odaju,
osim toplote i svetlosti, tri vrste zrako-
va: Y-zrake, slične po prodornosti rend-
genskim zracima, ß-zrake, manje prodo-
rne slične katodnim zracima, a-zrake,
672
rak
koji su vrlo slabo prodorni, i radioaktiv-
ni gas, radijumsku emanaciju ili radon.
Soli radijuma upotrebljavaju se za leče-
nje zračenjem raznih kožnih bolesti (lu-
pus, psorijaza, mycosis fungoides i dr.),
za uklanjanje papiloma, granuloma i
dr., i za palijativno lečenje karcinoma i
sarkoma, kao i mijelogene i limfatičke
leukemije. V. radij um-terapija (pod the-
rapia).
radius, žbica, spoljna, lateralna kost pod-
laktice.
radix, koren, (1) onaj deo nekog organa
(kao što je vlas ili nokat) koji je usañen
u tkivo; (2) deo nekog organa koji sadrži
glavne grane njegovih krvnih sudova i
nerava; (3) nervni koren, onaj deo nerva
koji leži uz centar s kojim je povezan; u
spinalnim i kranijalnim nervima, deo
nerva koji se nalazi izmeñu ćelija iz ko-
jih potiče ili se u njima završava i gangli-
je; r. dentis, v. dens; R. Gentianae, ko-
ren od lincure, gorko sredstvo služi za
izradu Extractum Gentianae siccum,
Species amarae, Tinctura Aloes compo-
sita, Tinctura amara, Tinctura Cincho-
nae composita, Tinctura Gentianae. R.
Ipecacuanhae, koren brazilijanske
biljke Uragoga Ipecacuanha (Rubia-
ceae). Sadrži ipekakuansku kiselinu i al-
kaloide cefaelin i emetin. Danas služi
uglavnom samo kao ekspektorantno
sredstvo; r. pili, v. pilus.
radna terapija, v. therapia.
radno odelo, v. odelo.
radon, Rn, radijumska emanacija, proiz-
vod raspadanja radijuma. Radioaktivni
element koji po svojim hemijskim oso-
binama spada u grupu inertnih gasova.
Ispušta a- i ß-zrake i pretvara se u RaA.
Sin. niton.
ragada, v. rhagas, fissura.
rahicenteza, v. punctio lumbalis.,
rahigraf, instrument za obeležavanje kon-
ture kičmenog stuba i leña.
rahiometar, instrument za merenje krivi-
na kičmenog stuba.
rahitička skolioza, v. scoliosis.
rahitično otvoren zagrizaj, v. malocclu-
sio, occlusio aperta.
rak, maligni tumor, izrastaj. Najčešće oz-
načava karcinom. V. tumor, cancer, car-
r ralasta kost
cinoma, sarcoma, neoplasma malignum;
dimničarski r., rak kože koji se javlja u
dimničara, verovatno kao rezultat du-
gotrajnog dejstva čañi.
ralasta kost, neparna kost lica, izgrañuje
nosnu pregradu. V. os, vomer.
rale, (fr.) krkor, nenormalan respiratorni
šum, koji se čuje pri auskultaciji pluća.
Sin. rhonchus.
rame ni pojas, pojas u čiji sastav ulaze sle-
deče kosti: ključnjača, gornji deo rame-
njače i lopatice; (embr.) stvara se već u
embrionu od 9 mm, za lopaticu u emb-
rionu od 11 mm, za ključnu kost. Od
svih kostiju našeg kostura prva počinje
da okoštava ključnjača (u embriona od
30. do 35. dana).
ramificato apicalis, v. delta apicalis.
ramisectio, ramisekcija, presecanje saob-
raćajnih grana simpatikusnog nervnog
sistema.
Ramonov difterički anatoksin, difterič-
ki toksin pretvoren u anatoksin, sups-
tanciju lišenu svake toksičke moći, koja
je zadržala antigenska svojstva. Anatok-
sin se koristi za vakcinaciju dece protiv
difterije i za imunizaciju i hiperimuniza-
ciju životinja radi dobijanja imunskih
seruma.
Ramstedtova operacija, v. operacija, py-
loromyotomia.
rana, v. vulnus.
Rankeovi stadijumi tuberkuloze, v. tu-
berculosis.
raptus, iznenadan napad psihomotornog
nemira; r. hystericus, nagao nastup im-
pulsivnog delanja u histeriji; r. melan-
cholic us, nagao nastup ,uzbuñenja i
straha s velikom tendencijom ka sa-
moubistvu u toku melanholije.
rarefactio, rarefakcija, smanjenje gust ine
i težine, ali ne i volumena nekog organa,
usled fizioloških i patoloških procesa.
rascepljenost ličnosti, psihopatološka
pojava u shizofreniji u kojoj ličnost u
odreñenoj situaciji reaguje na dva razli-
čita načina istovremeno.
rase, različite grupacije stanovništva koje
se meñusobno razlikuju u pogledu
učestalosti »polimorfnih gena«.
rash, (engl.) raš-ospa, prolazna erupcija
na koži, npr. urtikarija; egzantem; ani-
43 Medicinski leksikon
rastvor
linski r., raš izazvan trovanjem anili-
nom; antitoksinski r., r. posle davanja
nekog antitoksičkog seruma; hidatidni
r., egzantem koji se ponekad javlja po-
sle prskanja ciste ehinokokusa; medi-
kamenini r., r. zbog upotrebe nekih
medikamenata; vakcinalni r., r. posle
davanja izvesnih vakcina.
rasipan krug, rasuta, nejasna slika pred-
meta koji se posmatra na mrežnjkči. Na-
staje refrakcionim anomalijama, kad se
paralelni zraci seku ispred ili iza mrež-
njače, dok se na mrežnjači stvara lik u
vidu rasipnih krugova, tako da se pred-
met vidi nejasno. Krug može biti veći ili
manji, što zavisi od stepena refrakcione
anomalije, pa će, prema tome, i Hk pred-
meta biti više ili manje jasan.
raskrsnica, v. chiasma.
raspatorium, raspatorijum, strugač, stru-
gača, instrument za struganje pokosni-
ce.
Rastellijeva operacija, v. operacija.
rastenje, razvojno povećanje mase nekog
tela regulisano hormonskim uticajima,
genetskom predispozicijom i faktorima
spoljne sredine. Ekspanzivno r., poveća-
nje obima tumora tako da kompaktne
tumorske mase potiskuju okolno tkivo
u kome se izrastaj razvija.
rastenje, hormon, v. krescin.
rastvor, sistem u kome je jedna ili više
rastvorljivih supstancija rastavljena do
molekula ili jona u jednom rastvaraču;
supstancije su homogeno izmešane.
Rastvor je najčešće tečan, a može biti
čvrst i gasovit. U biološkom i medicin-
skom pogledu su najvažniji tečni rastvo-
ri. V. solutio; Dakinov r., Liquor Natrii
hypochlorosi (spravlja se od hlornog
kreča 20, kristalne sode 14, destilovane
vode do 1.000; filtratu dodati borne ki-
seline 4 . V. Carrel-Dakinov postupak;
Fehlingov rastvor, rastvor koji se dobi-
ja mešanjem jednakih zapremina dvaju
rastvora, od kojih se jedan zove Fehling
I, a drugi Fehling II. Fehling I sadrži
34,63 g bakar-sulfata u 500 ml vode, a
Fehling II 173 g kalijum-natrijum-tarta-
rata i 50 g natrijum-hidroksida u 500 ml
vode. Pri mešanju ova dva rastvora gra-
di se složeno jedinjenje azurnoplave
673
rastvorljiv ratna patologija

boje. V. Fehlingova reakcija (pod reakcija); rastvorljiva RNK, v. transportna RNK

Hayemov r., rastvor koji služi za (tRNK).
razblaživanje krvi prilikom brojanja Ratanhia, peruansko ime za biljku Kra-
eritrocita (vodeni rastvor sublimata, na- meria triandra, čiji koren (Ratanhiae ra-
trijum-sulfata i natrijum-hlorida); izo- dix) sadrži taninske materije. Alkoholni
toni r., rastvor koji ima isti osmotski ekstrakt korena (Tinctura Ratanhiae)
pritisak kao neki drugi rastvor s kojim. se upotrebljava se kao adstringentno sred-
uporeñuje (najčešće se uporeñuje s stvo.
osmotskim pritiskom krvi). Sin. izoto- ratemeter, v. merači srednje brzine broja-
nički rastvor, izoosmotski rastvor. V. So- nja.
lutio Natrii chloridi isotonica; koloidni r., ratna hirurgija, grana vojne medicine
disperzni sistemi, naizgled homogeni koja proučava patologiju i metode leče-
rastvor, od kojih se od pravih rastvora i nja ratnih povreda, organizaciju pruža-
suspenzija razlikuju po veličini disperz-ne nja hirurške pomoći velikom broju po-
faze. Pravi rastvori su disperzni sistemi u vreñenih u ratu, uvodi najnovije tekovi-
kojima su čestice disperzne faze manje ne hirurgije i medicine uopšte (rezultati
od l  (veličine običnih molekula ili izučavanja traumatskog šoka, primena
atoma), koloidni rastvori su disperzni hipotermije, zamenika krvi itd.) i prime-
sistemi u kojima čestice disperzne faze njuje metode savremene trijaže (v. me-
imaju veličinu od l  do 100  a dicinska trijažd)', osnovni cilj ratne orga-
suspenzije disperzni sistemi u kojima su nizacije i metoda rada je pružanje što
čestice disperzne faze veće od 100 . brže i efikasnije odgovarajuće hirurške
Koloidni rastvori se razlikuju od pravih pomoći što većem broju povreñenih i
po tome što koloidne čestice ne obolelih u ratnim uslovima.
difunduju kroz životinjske membrane;
May-Grünvaldov r., alkoholne neutralne ratna interna medicina, grana vojne me-
smeše metilenskog plavila i eozina, služi dicine čiji je zadatak proučavanje i oce-
za bojenje krvnih prevlaka^ normalni r., njivanje vojnomedicinskog značaja in-
rastvor koji u jednom litru rastvora sadrži ternih oboljenja za oružane snage u
jedan gram-ekvivalent rastvorene miru i ratu; organizacija internističke
supstancije, npr. normalni rastvor službe u ratu ima za cilj zbrinjavanje
natrijum-hidroksida je rastvor koji u (trijaža, lečenje i evakuacija) internih
jednom litru sadrži jedan gram-- bolesnika, ozračenih i zatrovanih.
ekvivalent, 40 g natrijum-hidroksida; ratna medicina, naučna disciplina koja
Ringerov r., Solutio Ringeri, vodeni kao grana vojne (i opšte) medicine (v.
rastvor neorganskih soli (natrijum-hlo- tamo) proučava ratne uslove i njihov
rida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida, uticaj na zdravlje ljudstva, ratnu patolo-
natrijum-bikarbonata) u koncentracijama giju i problematiku zdravstvene zaštite;
u kojima se ove soli nalaze u krvnoj njene grane su: ratna interna medicina,
plazmi (npr. natrijum-hlorida 0,6%, ka- hirurgija, higijena, epidemiologija, neu-
lijum-hlorida 0,075%, kalcijum-hlorida ropsihijatrija i druge ratno- (vojno-) me-
0,01% i natrijum-bikarbonata 0,01%); dicinske discipline, a jedna od osnovnih
Tyrodeov r., složen fiziološki rastvor, njenih grana je ratna organizacija
izoton s plazmom, koji pored NaCl zdravstvene zaštite.
(0,8%) sadrži male količine KCl i CaCh ratna medicinska doktrina, v. ratna sani-
(0,02%) i MgCh (0,01%), osim toga malo tetska doktrina.
pufera (0,01% NaHCOa, 0,005% ratna patologija, deo patologije koji pro-
Na2HPO4) i malo (0,01%) glikoze; Zen- učava pojave i porast broja trauma, po-
kerov r., rastvor za fiksiranje tkiva, koji rast morbiditeta uopšte, a posebno epi-
se sastoji od merkuri-hlorkla, natrijum-- demija oboljenja, psihičkih poremećaja,
sulfata i vode. rastvorljiv, v. solubilis. kao i novih vrsta povreda i oboljenja
(posledica dejstva nuklearnog, hemij-

674
ratne povrede
skog i biološkog oružja) u ratu, V. patho-
logia.
ratne povrede, oštećenja organizma usled
dejstva spoljnih faktora u ratnim uslovi-
ma i to: mehaničkih koja su najčešća
(vatreno ili hladno oružje), termičkih
(zapaljive bombe, bacači plamena, po-
žar od motornog goriva), hemijskih (v.
•bojni otrovi) i radioaktivnih (v. radioak-
tivna borbena sredstva). Ratne povrede
su obično veoma složene, imaju teži kli-
nički tok, lečenje je duže i komplikova-
nije i smrtnost je veća nego u mirno
doba, a razlog ovome su jača kinetička
sila i masa uzročnika kao i stanje samog
organizma koji je u ratnim uslovima
manje otporan (ovo opet olakšava dej-
stvo biološkog faktora što češće dovodi
do infekcije). Ratne povrede su različite
težine što zavisi od veličine povrede, or-
gana i njegove važnosti i otpornosti. V
savremenom ratu su sve češće psihot-
raume.
ratne vojne bolnice, ustanove za trijažu i
lečenje povreñenih i obolelih u ratnim
uslovima; mogu biti stacionarne (u po-
zadini) ili pokretne koje se kreću sa je-
dinicama. V. poljske bolnice, teritorijalne
bolnice.
Rauberov sloj, deo trofoblasta koji pokri-
va embrioblast.
Rauchfussov trougao, v. Grocco-Rauch-
fussov trougao.
Rauvvolfia serpentina, žbun u čijem se
korenu nalazi veći broj alkaloida, od ko-
jih su najaktivniji rezerpin i rescinamin,
koji deluju hipotenzivno i sedativno i
služe, kao i ukupni alkaloidi ove biljke,
u lečenju arterijske hipertenzije i nekih
duševnih oboljenja.
ravan, površina na kojoj se neka prava li-
nija koja spaja dve tačke nalazi ćela u
njoj; frontalna r., uspravna površina,
paralelna s čelom, koja se nalazi u sme-
ru levo-desno; horizontalna r., (fiz.) po-
vršina paralelna riivou mirne vode,
(anat.) u čovečjem telu vodoravna po-
prečna ravan; medijalna r., uspravna
ravan, u smeru napred-nazad, koja pro-
lazi kroz sredinu tela i deli ga na dve si-
metrične polovine; sagitalna r., usprav-
na ravan paralelna s medijalnom ravni.
43*
razmnožavanje
Raynaudova bolest, v. bolest.
Raynaudova gangrena, v. gangraena.
razdraženje, reakcija žive materije na
nadražaj, v. nadrafaj.
razdvojna moć rendgen-filma, naročito
svojstvo fotoemulzije da registruje fine
detalje anatomske grañe čovečjeg tela
ili patološkog procesa. Izražava se deb-
ljinom crte (d) koja se na snimku može
jasno videti; zato se mera za razdvojnu
moć filma zove »linija oštrine«. Na rend-
genografiji »linija oštrine« treba da iz-
nosi najviše 0,1 mm.
razmaz vaginalnog sekreta, vaginalni
sekret (»vaginal smear«) dobija se ov-
lašnim struganjem vagine. Sastrugani
sadržaj se razmazuje po staklenoj ploči-
ci i pregleda mikroskopom, pošto se
razmaz oboji. U odrasle mišice promene
u toku estrusnog ciklusa se mogu svrs-
tati u nekoliko faza. U predestrusu epi-
tel vaginalne sluznice je slojevit. U sred-
njem delu epitela se nalazi 5-6 redova
ćelija preko kojih se razastire nekoliko
redova pljosnatih ćelija. Pred estrus te
ćelije orožavaju: u razmazu se javljaju
mnogobrojne pljošte ćelije, koje u est-
rusu postaju keratinizovane Ijuspice
bez jedra. U postestrusu epitel se proži-
ma leukocitima i trpi involuciju. Zatim
leukociti preovladaju i u diestrusu se
nalaze u velikom broju.
razmnožavanje, reprodukcija, postanak
novih živih bića od roditeljskih organi-
zama: (1) agametsko r. npr. deoba, pup-
ljenje i shizogonija u protozoa, pri čemu
je roditeljska indivudua »agamet«; (2)
gametsko r., a) u vezi s oploñenjem, b)
partenogeneza, koja je »redukovano ga-
metsko r.«; (3) vegetativno r., postanak
novih jedinki od grupe somatskih ćelija
roditeljskog organizma; (4) smena gene-
racija- »ciklično r.« - odmenjivanje jçd-
ne gametske generacije postale oploñe-
njem s jednom ili više generacija ostalih
oblika razmnožavanja. V. vegetativan,
garnet, partenogeneza, protozoa, puplje-
nje, shizogonija, soma; r. bakterija, raz-
množavanje je posledica rastenja tesno
povezanog s reprodukcijom ćelije. Raz-
množavanje u bakterija nastaje deobom
bakterijske ćelije, što dovodi do poveća-
675
razrokost
nja broja jedne ćele homogene popula-
cije.
razrokost, v. strabismus.
razvijač, rastvor reduktivnih supstancija
(i drugih sastojaka) koje deluju na la-
tentnu sliku osvetljene fotoemulzije
pretvarajući je (razvijajući) u vidljivu
sliku. U procesu razvijanja osvetljeni
joni srebra bivaju redukovani u elemen-
tarno srebro. V. latentna slika.
reactio, reakcija (1) suprotna akcija; (2)
odgovor organizma ili nekog organa na
nadražaj; (3) u psihologiji duševno, od-
nosno emociono stanje koje se javlja u
izvesnoj situaciji; (4) u herniji proces
koji nastaje usled dejstva nekog hemij-
skog elementa ili jedinjenja na neki dru-
gi element ili drugo jedinjenje. V. test,
ogled, fenomen.
Read (Rid)ova formula, formula po kojoj
se, približno, može odrediti vrednost
bazalnog metabolizma (v. bazalni meta-
bolizam), a koja glasi: 0,75 X [ p + (0,74
X a)] - 72 pri čemu je »p« broj arterij-
skog pulsa u minutu, a »a« - amplituda
- razlika izmeñu vrednosti sistolnog i
dijastolnog pritiska.
reagens, supstancija koja daje odreñenu
reakciju s nekom drugom supstancijom
po kojoj se utvrñuje njeno prisustvo;
diazo-reagens, reagens koji se sastoji
od dva rastvora, A i B, koji se pomešaju
neposredno pre upotrebe u razmeri 25
ml A i 0,75 ml B. Rastvor S sadrži l g sul-
faniine kiseline na litar destilovane
vode. Rastvor B sadrži, 0,5 g natrijum-
nitrita na 100 ml destilovane vode; Es-
bachov r., (smeša 1%-tnog rastvora pik-
rinske kiseline i 2%-tnog rastvora Ii-
munske kiseline) rastvor koji služi za ut-
vrñivanje prisustva ili odreñivanje pri-
sustva ili odreñivanje količine belanče-
vine u mokraći; Nesslerov r., vodeni
rastvor koji sadrži 5%-tnog kalijum-jo-
dida, 2,5% merkuri-hlorida i 16% kali-
jum-hidroksida. Upotrebljava se za do-
kazivanje prisustva amonijaka; Uffel-
mannov r., r. koji služi za dokazivanje
prisustva mlečne kiseline u želudač-
nom soku. Sastoji se od 3 kapi rastvora
feri-hlorida, 3 kapi koncentrovanog
676
reakcija
rastvora fenola i 20 ml destilovane vode.
V. Uffelmannova reakcija (pod reakcija).
reagini, antitela koja nastaju pod dej-
stvom kompleksa: lipidne frakcije ošte-
ćenih ćelija organizma pod uticajem T.
pallidum i proteina same T. pallidum.
Ova antitela u sifilisu se dokazuju kla-
sičnom Wassermannovom reakcijom,
drugim reakcijama fiksacije kompleme-
nata i flokulacije.
reakcija, (1) suprotna akcija na draženje;
(2) pojava izazvana dejstvom hemijskih
činilaca; hemijski proces u kome se jed-
na supstancija pretvara u neku drugu ili
u neke druge supstancije; aglutinacio-
na r., odreñivanje prisustva specifičnih
aglutinina u krvi (npr. Widalova r.); r.
alarma, skup svih odbrambenih reakcija
protiv dejstva nekog štetnog činioca;
alergijska r., lokalna ili opšta reakcija
na dodir sa supstancijom (alergenom)
na koju je organizam preosetljiv (senzi-
bilizovan, alergičan). Reakcija može da
se ispolji crvenilom ili edemom kože,
ekcemom, kijavicom, astmatičkim na-
padom i drugim simptomima (prema
vrsti alergije, kao i prema vrsti ili mestu
primene alergena); amfoterna r., oso-
bina nekih tečnosti da se ponašaju i kao
baze i kao kiseline (boje crvenu lakmu-
sovu hartiju u plavo, a plavu u crveno,
npr. sveže mleko); anafilaktička r., r.
koja se dešava za vreme anafilaktičkog
šoka; r. antigen-antitelo, r. koja nastaje
kada antigen doñe u dodir sa svojim
specifičnim antitelom; Antonova očna
r., pouzdan test za identifikaciju listeri-
ja. Kap sveže kulture listerija stavljena
ili ubrizgana u konjunktivu zeca ili za-
morčeta posle 24 do 48 časova izaziva
gnojni konjunktivitis; Arthusova r., lo-
kalna reakcija koja nastaje pri ubrizga-
vanju pod kožu strane belančevine sen-
zibilisanim organizmima; Bence-Jone-
sova r., taloženje specijalnih globulina
mokraće na 5O0C i njihovo ponovno
rastvaranje prilikom ključanja (mije-
lom, kostne metastaze); benzaldehid-
ska r., za utvrñivanje urcbilinogena u
mokraći ili u izmetu. Mokraći ili alko-
holnom ekstraktu fecesa dodamo dve
kapi Ehrlichovog reagensa; ako u ispiti-
reakcija
vanom materijalu ima urobilihogena,
nastaće crvena boja; benzidinska r., r.
koja služi za dokazivanje krvi u stolici,
mokraći i u drugim sekretima. Ako u
materijalu koji se ispituje ima krvi,
onda se dodavanjem rastvora benzidina
u koncentrovanoj sirćetnoj kiselini i
perhidrola dobija plava boja; biološka
r., (1) (biol.) svaka reakcija koja nastaje
u živom organizmu; može biti fiziološka
ili patološka; (2) (med.) reakcija živog
organizma koja služi u dijagnostičke sv-
rhe; biuretska r., reakcija koju daju
biure i belančevine; Chediakova r.,
mikroflokulaciona reakcija za dijagnos-
tikovanje sifilisa; citochol-reakcija,
brza serološka reakcija za dokazivanje
antitela koja su karakteristična za infek-
ciju sifilisom. Sastoji se od pojave foli-
kulacije, koja dovodi do vidljivog zamu-
ćenja ovakvih seruma u prisustvu ho-
lesterinisanih antigena (alkoholni ekst-
rakt goveñeg srca). Poznate su razne
modifikacije ovih reakcija (Sachs-Geor-
gi, Sachs-Witebsky i dr.); r. degeneraci-
je, reakcija na električko draženje miši-
ća čiji su nervi degenerisali. Sastoji se u
tome što mišić ne reaguje na faradičnu
struju, a nerv reaguje na faradičnu i gal-
vansku struju. Razdražljivost mišića gal-
vanskom strujom je*, povećana; diazo-
reakcija, pojava crvene boje mokraće i
pene iznad nje posle dodavanja diazo-
reagensa. Pozitivna je u trbušnom tifu-
su i u floridnoj tuberkulozi. Sin.
Ehrlichova diazo-reakcija; Dickova r.,
intradermna reakcija koja služi za odre-
ñivanje osetljivosti ili imuniteta prema
šarlahu. Pozitivna reakcija dokazuje od-
sustvo antitoksina u ispitivane osobe;
negativna reakcija dokazuje da osoba
raspolaže antitoksinom koji je neutrali-
sao ubrizgani eritrogeni toksin; Erbova
r., pojačana nadražljivost živaca na gal-
vansku struju u spazmofiliji (tetaniji). V.
tetania; Fehlingova r., reakcija za doka-
zivanje prisustva aldehida i drugih ma-
terija koje redukuju. Ova tela kad se ku-
vaju s Felingovim rastvorom i redukuju
ga, i pri tom se izdvaja crveni kupro-ok-
sid u obliku taloga. V. Fehlingov rastvor
(pod rastvor); flokulaciona r., koloid-
reakcija
na reakcija pri kojoj se jedan ili više sa-
stojaka čvrste faze koloidnog rastvora
(npr. antigen i antitelo) izdvajaju u vid-
ljive čestice (folikule) raznih dimenzija.
Postoji čitav niz specifičnih f.r. koje se
koriste u svrhu dijagnoze sifilisa i dn
oboljenja; flokulaciona VDRL-r., sero-
loški test na sifilis; formol-gel r., floku-
laciona r. za dokazivanje kala-azara;
Gaetgensova pallida-reakcija, reakcija
vezivanja komplementa u sifilisu;
Gerhardtova r., pojava tamnocrvene
boje kad se mokraći koja sadrži acetil-
sirćetnu kiselinu doda rastvor feri-hlo-
rida, globulinska r., v. Nonne-Apeltova
r.; Gmelinova r., r. za dokazivanje bili-
rubina u mokraći pomoću pušljive azot-
ne kiseline; »Goldsol«-r., reakcija zlat-
nog soka, koloidno-hemijske prirode,
koristi se u laboratorijskoj dijagnostici
neuroluesa kao metoda za ispitivanje
likvora; Gordonova r., ispitivanje pri-
sustva globulina i albumina u kičmenoj
tečnosti dodavanjem ovoj tečnosti malo
rastvora merkuri-hlorida. Stvaranje za-
mućenosti ili taloga posle jednog sata
dokazuje prisustvo albumina i globuli-
na; Gruber-Widalova r., v. Widalova r.;
Hangerova r., r. za dokazivanje posto-
janja oštećenja jetre. U takvom slučaju
bolesnikov serum izaziva flokulaciju u
emulziji cefalina i holesterola; Hayova
r., r. za dokazivanje prisustva žučnih
soli u mokraći pomoću sumpornog cve-
ta, koji u tom slučaju potone; ako ovih
soli nema, sumpor se održava na povr-
šini mokraće; Hechtova r., reakcija za
dokazivanje postojanja sifilisa. H. r. je
jedna modifikacija Wassermannove
reakcije; Hellerova r., reakcija za doka-
zivanje prisustva belančevine u mokraći
pomoću azotne kiseline na koju se dodaje
mokraća. Ako u njoj ima belančevi-na,
na dodirnoj površini kiseline i mokraće
stvara se beo prsten usled zgruša-vanja
belančevine; Herxheimeröva r.,
prolazno pogoršanje postojećih sifilis-
nih pojava pod dejstvom prvih injekcija
nekog antisifilisnog leka; Hindenlan-
gova r., stvaranje belog mu teža ili talo-
ga kada se mokraći koja sadrži belanče-
vine doda metafosforna kiselina; imu-
677
reakcija
noreakcija, reakcija izmeñu nekog an-
tigena i odgovarajućeg antitela; Jacob-
sthalova r., r. za dokazivanje postojanja
sifilisa; (1) pojava taloga pri mešanju se-
ruma obolelog od sifilisa s alkoholnim
ekstraktom jetre. Talog se ispituje u
tamnom polju. Sin. optička serodijagno-
za sifilisa; (2) modifikacija Wasserman-
nove r., koja se izvodi na niskoj tempe-
raturi; Kahnova r., vrsta flokulacione
reakcije za dijagnostikovanje sifilisa.
Serum sifilističara pomešan u odreñe-
nim odnosima s Kahnovim antigenom,
mućkan i inkubiran po propisu, poka-
zuje vidljivu precipitaciju (za razliku od
seruma osoba koje nemaju sifilis), tj. po-
zitivnu Kahnovu reakciju; Kolmerova
r., modifikacija Wassermannove reakcije
vezivanja komplementa za sifilis;
ksantoproteinska r., dodavanjem vrele
koncentrovane azotne kiseline rast-
vorima koji sadrže ksantoproteine na-
staju žuta aromatička nitro-jedinjenja;
dodatkom amonijaka ili natrijum-
hidroksida žuta boja prelazi u naran-
džastu; Legalova r., reakcija kojom se
dokazuje prisustvo acetona u mokraći:
pojava crvene boje u mokraći pri dodav
vanju nekog alkalnog hidroksida i natri-
jum-nitroprusida, koja se pojačava do-
datkom sirčetne kiseline; leukemoiñna
r,, krvna slika koja liči na leukemiju,
koja, meñutim, nije izazvana leukemič-
kim promenama u hematopoeznim tki-
vima; Liebenova r., reakcija za dokazi-
vanje acetona u mokraći. Ako mokraća
sadrži acetona, dodavanjem rastvora
kalijum-hidroksida i rastvora kalijum-
jodida stvara se jodoform; limfatička
r., v. limfocitna r.; limfocitna r., reago-
vanje limfocitnog tkiva povećanjem
broja limfocita u perifernoj krvi u raz-
nim akutnim i hroničnim infekcijama i
izvesnim intoksikacijama. Sin. HmfatiČ-
ka reakcija; lokalna r., r. na mestu in-
fekcije; Mantouxova r., tuberkulinski,
intradermni test, koji ukazuje na posto-
janje tuberkulozne lezije negde u orga-
nizmu; Melnickeova r., vrsta flokula-
cione reakcije za dokazivanje sifilisa u
ljudi. Kao antigen služi ekstrakt konj-
skog srca spravljen na specijalan način.
678
reakcija
Meinicke je opisao i druge reakcije za
dokazivanje sifilisa (npr. r. razbistrava-
nja po Meinickeu, tzv. Klärungs-test, za
koji se upotrebljava ekstrakt goveñeg
srca spravljen na specijalan način;
Middlebrook-Dubosova r., serološki
test za dokazivanje tuberkuloze; Milio-
nova n, r. za dokazivanje belančevina
koje sadrže aromatične aminokiseline
sa hidroksilnom grupom u svom mole-
kulu (tirozin-oksifenilalanin). U prisust-
vu ovih kiselina, dodavanjem Millono-
vog reagensa pojavljuje se crvepa boja;
nitritoidna r., v. nitritoidna kriza (pod
crisis); Nonne-Apeltova r., zamućenje
pri dodavanju zasićenog rastvora amo-
nijum-sulfata cerebrospinalnoj tečnosti
kad ova sadrži globuline. Dobiva se u
slučajevima zapaljenja u centralnom
nervnom sistemu. Sin. globulinska r.;
Nylanderova r., r. za dokazivanje šeće-
ra u mokraći. Izvodi se dodavanjem Ny-
landerovog reagensa (bizmut-subnitrat
i kalijum-natrijum-tartarat u rastvoru
natrijum-hidroksida) mokraći, koja se
potom kuva 5 minuta. Pojava crne boje
ili crnog taloga (elementarni bizmut)
dokazuje prisustvo neke reduktivne
supstancije u mokraći (najčešće gliko-
ze); Obermeyerova r., r. za utvrñivanje
prisustva indikana u mokraći. Mokraći
se doda 20%-ni rastvor olovo-acetata i
profiltruje. Filtratu se doda Obermeye-
rov reagens (koncentrovana hlorovodo-
nična kiselina koja sadrži malo feri-hlo-
rida). Ako mokraća sadrži indikana, na-
staje tamnoplava boja, koja se može ek-
strahovati hloroformom; oksiñazna r.,
pojava tamnoplavih granulacija u mije-
loidnim ćelijama obojenim alfa-nafto-
lom; Pandyjeva r., reakcija za dokaziva-
nje prisustva globulina u cerebrpspinal-
noj tečnosti pomoću razblaženog rast-
vora fenola. Ako se stavljanjem jedne
kapi likvora u rastvor fenola na stakle-
nu ploču ne stvori talog u roku od 5 se-
kundi, reakcija je negativna; Paul-ðun-
nellova r., reakcija koja se zasniva na
dokazivanju heterofilnih antitela pomo-
ću eritrocita ovna. Serološki test za di-
jagnozu infektivne mononukleoze; pe-
roksidazna r., tamnoplavo oboljenje
reakcija
zrnaca u leukocitima mijeloidne loze
kada se oboje bojom koja sadrži natri-
jum-nitroprusida, benzidina, baznog
fuksina i vodonik-peroksida; PeUen-
kofferova r., r. za dokazivanje prisust-
va žučnih kiselina u mokraći. Ako mok-
raća sadrži žučne kiseline, pojavljuje se
purpurnocrvena boja kad se kap mok-
raće stavi u mešavinu šećera i sumpor-
ne kiseline. P.r. nije specifična za žučne
kiseline, jer je daju i cefalin, lecitin i mi-
jelin; precipitacinska r., serološka
reakcija izmeñu rastvorljivih, nećelij-
skih antigena (precipitinogena) i antite-
Ia (precipitina), koja se manifestuje ob-
razovanjem finog, prašinastog precipi-
tata; precipitinska r., vidljivo taloženje
kompleksa antigen-antitelo kad se do-
vedu u dodir rastvor antigena i odgova-
rajuće antitelo. P.r. može da se koristi u
svrhu dokazivanja prisustva malih koli-
čina antigena pomoću specifičnog pre-
cipitirajućeg seruma (npr. dokazivanje
životinjskog porekla krvnih mrlja u sud-
skomedicinskom veštačenju), i obrnu-
to; Rinneova reakcija, v. test; Rivalti-
na r., r. kojom može da se utvrdi da Ii je
neka tečnost eksudat ili transudat; Sa-
chs-Georgijeva r., vrsta flokulacione r.
za dokazivanje sifilisa u ljudi. Ova r. za-
sniva se na pojavi flokulacije kada se u
odreñenim odnosima pomešaju serum
sifilitičara i ekstrakt goveñeg srca po-
mešan sa holesterinom; Sachs-Witeb-
skyjeva r., v. citochol-reakcija; Sch-
lesingerova r., reakcija za dokazi-
vanje prisustva urobilina u mokraći po-
moću zasićenog rastvora cink-hlorida u
apsolutnom alkoholu. Pojava zelenkaste
fluorescencije u filtratu ukazuje na
prisustvo urobilina; Selivanovljeva r.,
reakcija za utvrñivanje prisustva fruk-
toze u mokraći pomoću rastvora rezor-
cinola u koncentrovanoj hlorovodonič-
noj kiselini. Prisustvo fruktoze ogleda
se u pojavi burgundskog crvenila; Ta-
kata-Araina r., fiokulaciona r. za funk-
ciono ispitivanje jetre pregledom seru-
ma i za dokazivanje postojanja sifilisa
centralnog nervnog sistema i bakterij-
skih meningitisa pregledom cerebros-
pinalne tečnosti; Trommerova r., reak-
reakcija
cija za dokazivanje prisustva glikoze u
mokraći. Na dva dela mokraće doda se
jedan deo natrijum-hidroksida i kap po
kap vrlo razblaženog bakar-sulfata i sve
se prokuva. Ako u mokraći ima glikoze,
stvara se narandžastocrven talog; Uffel-
mannova r., reakcija za dokazivanje
prisustva mlečne kiseline u želudac-
nom sadržaju, kome se dodaje nekoliko
kapi reagensa koji sadrži tri kapi feri •
-nlorida, tri kapi koricentrovanog rastvo-
ra fenola i 20 ml vode. U prisustvu mleč-
ne kiseline nastaje žuto obojenje, dok
hlorovodonična kiselina obezbojava
ovu mešavinu; r. vezivanja komple-
menta, pojava kada se antigen vezuje s
odgovarajućim antitelom u prisustvu
komplementa, pri čemu dolazi do vezi-
vanja komplementa na kompleks anti-
gen-antitelo. Naknadno dodavanje (po-
moću odgovarajućeg antitela) senzibili-
zovanih eritrocita ovakvom sistemu
može da posluži za dokazivanje odsust-
va ili prisustva slobodnog komplementa
u sistemu. Ako je komplement bio vezan
za kompleks antigen-antitelo, tj. ako
nema slobodnog komplementa u
sistemu, senzibilizovani eritrociti osta-
će nepromenjeni. U protivnom slučaju,
tj. ako se komplement nije vezao već je
ostao slobodan, posle dodavanja senzi-
bilizovanih eritrocita nastaće hemoliza.
Princip ovakvog vezivanja komplementa
iskorišćuje se u raznim reakcijama za
dokazivanje zaraznih oboljenja, npr. u
Wassermannovoj r. za dijagnozu sifilisa;
Waaler-Roseova r., služi u prvom redu
za serološku dijagnozu reumatizma, a
koristi se i za dijagnozu drugih sekvela
streptokokoza; Wassermannova r.,
reakcija vezivanja komplementa za do-
kazivanje antitela koja su karakteristič-
na za sifilis (reagini). Reakcija se izvodi
u mešavini seruma s odgovarajućim an-
tigenom u prisustvu komplementa. U
slučaju kada je serum negativan prisutni
komplement ostaje neutrošen i dovodi
do hemolize naknadno dodatih senzi-
bilisanih eritrocita ovce (mešavina ovči-
jih eritrocita s odgovarajućom količi-
nom hemolizina). U slučaju kada je se-
rum pozitivan nastaje specifično veziva-
679
reakcija
nje antigena s antitelima iz pozitivnog
seruma, pri čemu se troši prisutni kom-
plement i zbog toga naknadno dodata
suspenzija eritrocita ostaje neprome-
njena (ne nastaje hemoliza). Antigeni za
izvoñenje ove reakcije pripremaju se od
goveñeg srca i drugog materijala koji
nema etiološke veze ;sa sifilisom, zbog
toga ovu reakciju možemo ubrojati u se-
rološke reakcije slučajnog specificiteta;
Weichbrodtova r., r. za odreñivanje
globulina u likvoru pomoću rastvora
merkuri-hlorida (sublimata). Zamaglje-
nje ili opalescencija ukazuju na prisust-
vo globulina; Weil-Felixova r., speci-
fična aglutinacija loze OX19 klice Pro-
teus vulgaris serumom bolesnika i re-
konvalescenata od pegavca. Služi za se-
rološku dijagnozu pegavca; Weltman-
nova r., flokulaciona r. za dokazivanje
patoloških "globulina u serumu (obolje-
nja jetre); Widalova r., izvoñenje aglu-
tinacione reakcije u serumu osoba za
koje se sumnja da imaju crevne infekci-
je (većinom iz grupe Salmonella). W.r.
izvodi se stavljanjem u nizove epruveta
sve većih razblaženja sumnjivog seruma
i u svaki red epruveta po jedne vrste
suspenzije bakterija. Posle inkubacije
rezultat se čita lupom ili slobodnim
okom i izražava se titrovima, tj. ozna-
kom onog razblaženja u kome je još jas-
no vidljiva aglutinacija odgovarajućih
bakterija; Wrightova r., tip aglutinaci-
je, upotrebljava se za serološku dijagno-
zu bruceloze; r. ženica/v. refleks ženica;
žarišna r., r. koja se javlja u žarištu in-
fekcije ili oko njega i može izazvati gene-
ralizaciju ili proširenje ranije ograniče-
ne infekcije. Nastaje kada u organizam
prirodnim ili veštačkim putem prodru
antigeni koji su srodni antigenskoj gra-
ñi onih uzrokovača koji su\izazvali žariš-
nu infekciju.
reaktivan, koji reaguje ili je u stanju da
reaguje.
reamputacija, amputacija, izvršena iznad
mesta ranije amputacije oiekog organa,
obično ekstremiteta. Vrši se zbog nep-
ravilno izvedene prvobitne amputacije
ili napredovanja patološkog procesa.
680
receptor
reanimacija, sve terapijske mere koje se
preduzimaju u bolesnika u koga su ži-
votne funkcije ugrožene.
reanimator, svaki lekar, obično anestezio-
log u hirurškoj ustanovi, koji sprovodi
terapijske mere reanimacije. V. reani-
macija.
rebarni, v. costalis.
rebound-fenomen (u neurologiji), pore-
mećaj naglog zaustavljanja pokreta u
slučajevima oboljenja malog mozga.
Sin. Stewart-Holmesov znak.
rebro, v. co s ta.
recenter paratus, u lekarskim receptima
znači »sveže spravljen«.
receptaculum seminis, semeno smestiš-
te, zadnji usminski špag.
receptor, prijemnik, ćelija, deo ćelije ili
specifična formacija čija se uloga sastoji
od primanja nadražaja koji deluju na or-
ganizam iz spoljne sredine ili od samog
organizma. Od receptora, pod dejstvom
odreñene tzv. adekvatne draži, odnosno
odreñenog oblika energije, stvara se re-
ceptorski potencijal koji prelazi u nerv-
ne podsticaje, koji se putem senzitivnih
puteva sprovode do moždane kore što
izaziva nastajanje osećaja. Nervne pod-
sticaje stvorene receptorima, može izaz-
vati i nastajanje direktnog motornog
odgovora preko centara koji se mogu
nalaziti u raznim delovima CNS. Prema
obliku energije za koje je receptor najo-
setljiviji receptori se klasifikuju u: me<-
hanoreceptore, termoreceptore, elek-
tromagnetske receptore, hemorecepto-
re i nocireceptore. Prema mestu gde se
nalaze receptori se dele na: eksterore-
ceptore, interorećeptore, propriorecep-
tore itd.; r. za antigen, hemijske grupe
na površini limfocita za koje se vezuje
moiekul antigena. Receptori na B-limfo-
citima su imunoglobulini, dok je hemij-
ska priroda receptora na T-limfocitima
još nejasna; r. za Fc-fragment imunog-
lobulina, oni vezuju Fc-fragment IgG.
Prisutni su na B-limfocitima, aktivisa-
nim T-limfocitima i ćelijama mijeloid-
nog porekla. Dokazuju se stvaranjem
rozeta sa senzibilisanim eritrocitima
(eritrociti ovce za koje su vezana IgG--
antitela). V. rozete. Nisu imunoglobulin-
receptom! nervi
ske prirode; r. za !complement, vezuju
C3 (v. komplement). Prisutni su na povr-
šini B-limfocita, polimorfonuklearnim
leukocitima i makrofazima. Dokazuju se
stvaranjem EAC-rozeta (sastoji se iz
eritrocita, IgM-antitela i komplemen-
ta). V. rozete. Nisu imunoglobulinske
prirode.
receptorni nervi, v. nervus.
receptum, recept, pismeno uputstvo za
spravljanje leka koje lekar daje apote-
karu. V. formula.
receptura, učenje o propisivanju lekova.
recesivan, gen čije se dejstvo ispoljava
samo u homozigotnom stanju. U hetero-
zigota je njegov efekat maskiran feno-
tipskim dejstvom drugog, dominantnog
gena u tom alelskom paru. Izraz »rece-
sivan« upotrebljava se danas i za ozna-
ku gena i za oznaku obeležja.
recessus, špag, džep, npr. recessus costo-
diaphragmaticus, donji, prečažnorebar-
ni špag pleure; r. epitympanicus, gor-
nji sprat bubanjske duplje.
recipe, uzmi; deo u lekarskom receptu
koji se naziva invocatio ili praepositio, i
koji se, obično, piše skraćeno Rp.
recipročna translokacija, v. translocatio.
Recklinghausenova bolest, v. bolest.
recombinatio, rekombinacija, stvaranje
nove kombinacije gena izmenom gen-
skog materijala izmeñu homolognih
hromosoma. V. crossing-over.
recon, v. muton.
recrudescentia, rekrudescencija, pogor-
šanje, ponovna pojava simptoma i zna-
kova nekog oboljenja posle privreme-
nog poboljšanja. Dok se r. može javiti
posle nekoliko dana ili nedelja, recidiv
se javlja posle dužeg vremena.
rectalgia, v. proctalgia.
rectalis, rektalan, koji pripada rektumu ili
se odnosi na njega. Npr. rektalna tem-
peratura, telesna temperatura merena
u rektumu; rektalni pregled, pregled
rektuma (palpacijom, rektoskopom) ili
pregled rektalnim putem nekog drugog
organa, npr. prostate, Douglasovog špa-
ga, prednje strane krsne kosti itd.
rectificatio, rektifikacija, u genetici spon-
tano normalizevanje poremećaja u po-
gledu broja gena koji regulišu sintezu
redox-sistem
RNK, koje se dešava u potomaka genski
izmenjenih jedinki nekih nižih vrsta.
rectificatus, rektifikovan, prečišćen.
rectitis, v. proctitis.
rectoperineorrhaphia, rektoperineorafi-
ja, plastička reparacija rektuma i čmara
zbog prolapsa čmara i rektuma.
rectoromanoscopia, rektoromanoskopi-
ja, endoskopski pregled rektuma i sig-
moidnog kolona. V. endoscopia, rektoro-
manoskop.
rectosigmoidectomia, rektosigmoidek-
tomija, odstranjenje rektuma i sigmoid-
nog kolona hirurškim putem, obično
zbog karcinoma,
rectourethralis, rektouretralan, koji pri-
pada ili stvara komunikaciju izmeñu
rektuma i uretre, npr. rektouretraina
fistula.
rectovaginalis, rektovaginalan, koji pri-
pada ili stvara komunikaciju izmeñu
rektuma i vagine, npr. rektovaginalna
fistula.
rectovesicalis, rektovezikalan, koji se od-
nosi na rektum i mokraćnu bešiku, npr.
rektovezikalna fistula.
rectum, rektum, zadnje crevo, čmarno
erevo, v. intestinum.
rectus, prav, npr. m. rectus femoris, pravi
butni mišić.
recuperatio, rekuperacija, oporavljenje,
popravka, osnaženje.
recurrens, rekurentan, povratan, npr.
nervus laryngeus recurrens, grkljanski
povratni živac.
redislocatio, rediš lokacija, ponovni pore-
mećaj položaja prethodne redukcije
preloma.
redni broj atoma Z, v. atomski broj Z.
redoksaze, enzimi iz grupe dezmolaza
koji katalizuju oksidoreduktivne proce-
se, tj. koje izvesnim jedinjenjima oduzi-
maju vodonik  ga u njih unose. Redok-
saze su citohromoksidaza, citohromi,
katalaza, peroksidaza, fenoloksidaze,
žuti disajni enzim i dehidraze.
redox-sistem, hemijski sistem koji se sa-
stoji od dve supstancije koje se oksida-
cijom ili redukcijom preobraćaju jedna
u drugu. Npr., askorbinska kiselina se
oksidacijom preobraća u dehidroaskor-
binsku kiselinu, a ova se redukcijom
681
redressement
preobraća u askorbinsku kiselinu. Ove
dve kiseline sačinjavaju jedan redox-sis-
tem.
redressement, (fr.) redresman, (1) drugo
ili ponavljano stavljanje zavoja; (2) isp-
ravljanje deformiteta; r. force, primena
snage radi ispravljanja deformacije,
npr. iščašenog kolena.
reductio, redukcija, svoñenje, smanjenje,
(hem.) oduzimanje kiseonika ili dodava-
nje vodonika nekoj supstanciji ili, opšti-
je, smanjivanje broja pozitivnih ili pove-
ćavanje broja negativnih naelektrisanja
(primanje elektrona) u jednom atomu;
(hir.) pri lečenju fraktura, vraćanje frag-
menata kosti u položaj potreban za pra-
vilno srašćenje; pri iščašenju, vraćanje
iščašenog kraja kosti u normalan polo-
žaj; pri lečenju hernija, vraćanje prodr-
log organa ili njegovog dela kroz neki
nenormalan otvor.
reductum, redukovan, npr. ferrum reduc-
tum, redukovano gvožñe.
redukcija, v. reductio; r. hromosoma, v.
hromosomi.
redukciona deoba, prva mejozna deoba u
kojoj se diploidan broj hromosoma
smanjuje na haploidan broj.
redukovana penetracija, v. penetratio.
reduktaza, enzim koji katalizuje redukci-
ju izvesnih hemijskih jedinjenja.
Reed-Sternbergova ćelija, v. ćelija.
reedukacija, preobučavanje, somatski ili
psihički, a najčešće psihosomatski obo-
lele osobe, kroz sisteme specijalno
odabranih mera, kako bi se potpuno ili
delom ponovo osposobile za neki pro-
duktivan rad.
refleks, odgovor efektora na draženje re-
ceptora. Može se izraziti kontrakcijom
mišića, sekrecijom žlezda. Fiziološki
supstrat r. je refleksni luk koji se sastoji
od: receptora, ushodnog (aferentnog)
vlakna, centra (sinapse), nishodnog
(eferentnog) nervnog vlakna i efektora
(mišić ili žlezda). R. se, prema tome da Ii
su uroñeni ili stečeni tokom života, dele
na uslovljene i uroñene; prema broju si-
napsi u refleksnom luku: na mono- i po-
lisinaptičke; prema mestu gde su smeš-
tene sinapse: spinalni, bulbarni, mezen-
cefalični i kortikalni i dr. V. refleksni
682
refleks
luk; abdominalni r., v. trbušni r.; Ahi-
lov r., kontrakcija lista na nozi usled is-
tezanja mišića udarcem po A. tetivi.
Centar je u kičmenoj moždini od Ls do
82; r. akomodacije, sužavanje ženka
pri gledanju na blizinu; akustikopal-
pebralni r., trzaj očnih kapaka na oba
oka, koji se javlja kad se čuje iznenadni
kratkotrajni akustički fenomen blizu
uha (npr. udarac dlanom o dlan). Koris-
tan je u otkrivanju simulirane gluvoće;
Bainbridgeov r., refleksno povećanje
frekvencije srca koje nastaje pri poveća-
nju krvnog pritiska u šupljim venama i
desnoj pretkomori u cilju otklanjanja
viška krvi iz vena i desne pretkomore;
bezuslovni r., uroñeni refleks svoj-
stven za životinjsku vrstu; odreñen je
svojstvima i funkcijom nižih delova cen-
tralnog nervnog sistema; r. bicepsa,
kontrakcija toga mišića pri udaru na
njegovu tetivu (lacertus fibrosus); bra-
hioradijalni r., savijanje ruke u laktu na
udar po donjem delu podlaktice, odgo-
varajući radijusu; bulbusni r., uspore-
nje srčane radnje izazvano pritiskom na
očne jabučice. To usporenje je pri vago-
toniji vrlo izraženo. V. vagotonija; defe-
kacioni r., refleksno pražnjenje crèva.
Refleksni centar nalazi se u slabinskom
i krsnom delu kičmene moždine. V. de-
fecatio; duodenokolonski refleks, pe-
ristaltički talasi u debelom crevu kao
posledica rastezanja dvanaestopalač-
nog creva. Nastaju 2-3 puta dnevno, i to
u toku prvog sata posle uzimanja hrane.
Odigravaju se, mada znatno slabije, i po-
sle »uklanjanja vegetativnih živaca, što
znači da se refleks ostvaruje putem
mienteričkog spleta; Golgijev tetivni
r., naglo i kratkotrajno popuštanje to-
nusa skeletnog mišića koje nastaje pri
snažnom istezanju mišića i koje dovodi
do razdraženja Golgijevog tetivnog apa-
rata; gustolakrimalni r., lučenje suza
draženjem čula ukusa. U slučajevima
hronične oduzetosti obraznog živca (n.
facialis) ponekad dolazi do lučenja veće
količine suza pri jelu (tzv. fenomen kro-
kodilskih guza). Objašnjenje ovog ref-
leksa još nije dato; Hering-Breuerov r.,
omogućava smenjivanje udisanja i izdi-
refleks
sanja. Pri rastezanju pluća dolazi do raz-
draženja receptora u plućima, od kojih
se vlaknima vagusa prenose impulsi u
izduženu moždinu i inhibira se centar
za udisanje. Pri izdisaju prestaje razdra-
ženje receptora a time i inhibicija tog
centra; hvatanja r., prisilno hvatanje
svega što dotakne dlan - pojava osloba-
ñanja od inhibitorne funkcije polova,
čeonih režnjeva; karotidnog sinusa r.,
(Czermakov opit)^ refleksno (preko va-
gusa) usporavanje pulsa usled nadraže-
nja preko presoreceptora u zidovima
karotidnog sinusa pri pritisku na karo-
tidnu arteriju iznad gornje ivice ster-
nokleidomastoidnog mišića; konjunktiv-
ni r., zatvaranje očnih kapaka usled
nadraženja konjunktive. Refleksni luk
ide: n. trigeminus-bulbus-n. facialis.
Gasi se samo u dubokoj komi i u naj-
dubljoj narkozi; r. konvergencije, kon-
vergencija očnih jabučica pri obavlja-
nju akomodacije; kornealni r., zatvara-
nje očnih kapaka pri dodiru rožnjače.
Aferentni krak je n. trigeminus, eferent-
ni n. facialis, a refleksni centar je u bul-
busu; kožni r,, refleksi izazvani draže-
njem kože. Spadaju u eksteroreceptivne
reflekse. Najvažniji su trbušni i plantar-
ni refleks. Promene kožnog refleksa go-
vore za oštećenje funkcije piramidnog
aparata; kremasterski r., podizanje se-
menika usled kontrakcije kremaster-
skog mišića pri draženju kože unutraš-
nje površine butine s iste strane; labi-
rintni r., refleksni uticaj držanja glave
prema telu i njenog položaja u prostoru
na napetost (tonus) mišića; mandibu-
larni r., koji se izaziva naglim zateza-
njem mišića žvatača (m. masseter), što
se postiže udarcem čekića po bradi. Po-
jačan je pri pseudobulbarnoj paralizi;
maseterski r., v. mandibularni r., neus-
!ovijeni r., refleks čiji se mahanizam
može smatrati uroñenim, jer nastajanje
takvog refleksa ne zavisi od prethodnog
iskustva. V. uslovljeni r.; odbrambeni
r„ koji služi odbrani organizma, npr. ko-
njunktivalni i kornealni refleks; okulo-
kardijalni r., refleksno nadraženje va-
gusa koje se izaziva pritiskivanjem oč-
nih jabučica prstima. Izazivanjem ovog
refleks
refleksa može ponekad da se zaustavi
napad paroksizmalne tahikardije; pal-
momentalni r., kontrakcija m. mentali-
sa na draženje kože dlana - znak dezin-
hibicije kortikalnog predstavništva u
precentraUioj vijuzi pri »trpljenju« us-
led poremećaja cirkulacije; patelarni
r., duboki refleks izazvan naglim isteza-
njem četvoroglavog mišića (m. quadri-
ceps femoris), koji se postiže kratkim
udarom po ligamentu patele. Efekat je
opružanje potkolenice kontrakcijom
kvadricepsa. Refleksni centar je u
La-Jx periostni r., zastareo naziv za
duboke reflekse koji se dobiju udarcem
po kosti (periostu). U suštini se i tu po-
stiže istezanje mišića, koje je adekvatan
nadražaj za.duboki refleks; pilorusni r.,
refleksno zatvaranje i otvaranje piloru-
sa pod uticajem nadraživanja (naročito
hemijskog) sluznice želuca i duodenu-
ma; pronatorni r.» pronacija podlaktice
izazvana udarcem po volarnoj (ventral-
noj) strani radijusa ili dorzalnoj strani
ulne. P.r. je pojačan pri oštećenju pira-
midnog puta; psihogalvanski r., reflek-
sna reakcija izazvana endosomatskim
procesom. Sastoji se u pokretu galvano-
metrijske žice (igle) kad se galvanska
baterija spoji s jedne strane s galvano-
metrom a s druge strane s ispitivanom
osobom, pa se ova nadraži nekom čul-
nom ili psihičkom draži; r. pućenja, po-
jačan mišićni refleks m. orbicularisa
oris - znak centralne dezinhibicije; pu-
pilarni r., v. refleks ženica; Rossolimov
r., plantarna fleksija svih prstiju na nozi
osim velikog koja nastaje usled brzog
udara po jagodici istih prstiju. Znak je
povrede piramidnog puta; skrotalni r.,
kontrakcija dartosnog omotača pri dra-
ženju kože mošnica. Nema kliničkog
značaja; tetivni r., naziv za duboki ref-
leks koji se izaziva udarom po mišićnoj
tetivi i usled kojeg nastaje istezanje mi-
šića koje je specifična draž za refleks. V.
refleks; trbušni r., kontrakcija mišića tr-
bušnog zida koja nastaje usled draženja
kože na trbuhu. Trbušni refleks ukazuje
ne samo na to da je kičmena moždina
od 8. do 12. torakalnog segmenta u redu
nego i na to da je i piramidni put ispra-
683
refleksna halucinacija
van. Sin. dbdominalni refleks; r. tricep-
sa, kontrakcija ovog mišića na udar po
laktu iznad olekranona; uslovljeni r.
nastaju na osnovu uroñenih, refleksa i
njihova odlika je da su privremeni, te se
gube ako nisu potkrepljivani delova-
njem na organizam draži koja dovodi do
uroñenog refleksa. Materijalna baza us-
lovljencg refleksa je stvaranje privre-
menih veza izmeñu delova moždane
kore, u koje pristižu impulsi receptora
na koje deluje draž koja dovodi do uro-
ñenog refleksa i signali s receptora na
koje deluje draž koja treba da posle us-
lovljavanja dovede do efekta svojstve-
nog za uroñeni refleks. Osnivač učenja
o u.r. je ruski fiziolog J. P. Pavlov; r. že-
nica refleksno sužavanje ženica. Može
nastati na dva načina: refleks ženica na
svetlost, brzo i jako sužavanje obeju že-
nica ako se makar i jedna naglo osvetli
dovoljno jakom svetlošću; direktni ref-
leks na svetlost, nastaje pri osvetljava-
nju istog oka; indirektni refleks, pri os-
vetljavanju jednog oka dolazi do suže-
nja ženice drugog; konsenzualni refleks.
refleksna halucinacija, v. synaesthesia.
refleksni, koji se odnosi na refleks; r. cen-
tar, v. centar; r. luk, anatomska spona
izmeñu receptora i efektora nekog ref-
leksa. Sastoji se od aferentnog (centri-
petalnog) kraka, refleksnog centra (si-
napse), eferentnog kraka. V. refleks.
reflektor, čeoni, konkavno ogledalo ko-
jim se s veštačkog izvora svetlosti ref-
lektuje svetio u telesne šupljine prili-
kom pregleda uha, grla ili nosa. Otvor u
sredini ogledala dozvoljava lekaru da
svojim okom prati centralni zrak svet-
losti. Gledanje je monokularno, pa us-
led toga ne daje sliku u tri dimenzije. Za
operacijske poduhvate upotrebljavaju
se čeona ogledala s malim električnim
sijalicama.
reflux, refluks, vraćanje toka tečnosti
unatrag; r. gastrooesophagealis, gast-
roezofagusni refluks, prelaženje želu-
dačnog soka u jednjak, praćeno goruši-
com; r. hepatojugularis, hepatojugu-
larni refluks, rastezanje jugularnih vena
pri pritisku na jetru, koje govori za insu-
ficijenciju desnog srca.
684
regeneracija
refluxio, refluksija, vraćanje sekreta i ek-
skreta u cevastim organima; uretrove-
zikulni diferencijalni r., vraćanje teč-
nosti, sperme ili ubrizgane materije ili
tečnosti iz zadnje uretre u genitalni sis-
tem; vezikoureteralni r., vraćanje
mokraće iz mokraćne bešike u ureter.
Sin. vezikoureteralna regurgitacija.
refracta dosis, v. dosis refracta.
refractio, refrakcija, prelamanje, menja-
nje pravca svetlosnog zraka prilikom
prelaska iz optički rede u optički gušću
sredinu kada menja svoj pravac kreta-
nja, tj. prelama se. Refrakcija oka je od-
nos izmeñu prelomne moći oka i njego-
ve dužine, ali pri isključenoj akomoda-
ciji. V. ametropia.
refrakcione anomalije, v. refrakcija.
refraktaran, koji ne reaguje na nadražaj na
koji se može uticati lečenjem.
refraktarna faza, period smanjene ili po-
tpune nenadražljivosti posle prethod-
nog razdraženja mišića ili nerva (rela-
tivna i apsolutna r.f.).
refraktometar, (oft.) aparat za odreñiva-
nje refrakcije oka.
refraktometrija, odreñivanje refrakcije
oka pomoću refraktometra.
refrigeracija, (1) rashlañenje, primena
niske temperature radi sprečavanja po-
rasta razvoja i delovanja bakterija u hra-
ni. Zaustavlja se delovanje enzima i he-
mijska promena hrane. Ne menja se
hranljiva vrednost, miris i ukus namir-
nica; (2) rashlañenje, oštećenje organiz-
ma koje nastaje kada je ceo izložen duže
vreme uticaju vrlo niske temperature, a
nije zaštićen. Pri tome se spušta tempe-
ratura organizma do na 30° i niže (hy-
pothermia). Obično na telesnoj tempe-
raturi čoveka nižoj od 30° nastupa smrt
usled sve većeg smanjenja funkcija svih
ćelija organizma, disanja, akcije srca itd.
i nastupa smrt.
regeneracija, v. regeneratio; r. fiziološka,
stalno obnavljanje ćelija i elemenata
tkiva koji se tokom života razgrade (erit-
rociti, leukociti, epitelne ćelije kože,
epitelne ćelije creva itd.).
regenerat
regenerat, v. regeneratio.
regeneratio, sposobnost svih bića da na
mesto odvojenog dela tela obrazuju
novi deo, ćelije, tkiva i organe od rezerv-
nih ćelija koje su zadržale razvojne spo-
sobnosti (v. histiocitoblasti); akciden-
talna ili regenerativna r,, razvija se po-
sle oštećenja (traume) tela, a novoobra-
zujuća tvorevina je regenerat. Regenera-
cija može biti potpuna i savršena ako
nastali deo odgovara po grañi i funkciji
izgubljenom delu; atipična, nepotpuna
r., kad je oštećenje nedovoljno zacelje-
no te regenerat ne odgovara izgublje-
nom delu; ćelijska r., zbiva se posle po-
vrede ćelijskog tela ili ćelijskih produ-
žetaka; embrionalna r., javlja se u toku
individualnog razvića na embrionima i
fetusima; fiziološka r., jeste stalno ob-
navljanje u toku života istrošenih ćelija,
tkiva i organa (ćelija krvi, crevnih ćelija,
tj. enterocita, pokožice, kože, sluznice
materice u toku menstruacionog ciklu-
sa, kose, dlaka, žlezda i dr.); patološka
r., nastaje posle nekog patološkog pro-
cesa (izumiranja ćelija ili tkiva nekroze,
gnojenja i dr.); preterana r., hiperrege-
ne racija, to je ako se razvije više tkiva
ili delova; r. regenerata, javlja se u toku
regenerativnog razvića na regeneratu.
Ishod regeneracionog procesa zavisi od
unutrašnjih i spoljašnjih činilaca: od ve-
ličine povrede i regeneracionog materi-
jala, uticaja živčanog sistema, od stepe-
na diferenciranosti ćelija i tkiva, staros-
ti, uhranjenosti, mogućnosti bržeg us-
postavljanja krvotoka, uticaja hemijskih
i fizičkih faktora sredine i dr.
regio, predeo, oblast, topografski predeo
čovečjeg tela; pl. regiones, predeli; r.
analis, čmarni predeo, zadnji deo meñi-
ce; r. antebrachii, predeo podlaktice,
izmeñu lakta i šake (r. antebrachii ante-
rior, r. antebrachii posterior); r. axilla-
ris, pazušni predeo, izmeñu korena
ruke i grudnog koša. Sadrži pazušnu
jamu (fossa axillaris) s krvnim sudovi-
ma, živcima i limfnim žlezdama; r. brac-
hii, predeo nadlaktice izmeñu ramena i
lakta (r. brachii anterior, r. brachii po-
sterior); r. colli, predeo vrata izmeñu
glave i grudnog koša (r. colli anterior, r.
regio
colli lateralis, r. colli posterior); r. cru-
ris, predeo potkolenice izmeñu kolena
i stopala (r. cruris anterior, f. cruris po-
sterior); r. cubiti, predeo lakta izmeñu
nadlaktice i podlaktice (r. cubiti ante-
rior, r. cubiti posterior). Prednji predeo
lakta ima lakatnu jamu (fossa cubitalis);
r. deltoidea, deltasti predeo obuhvata
deo ramena s deltastim mišićem; r. epi-
gastrica, srednji deo gornjeg sprata tr-
buha, izmeñu pupka i grudne kosti; r.
femoris, predeo buta izmeñu kuka i ko-
lena (r. femoris anterior, r. femoris po-
sterior). Prednji predeo ima trougao
(trigonum femorale Scarpae), v. trigo-
num; r. genus, predeo kolena izmeñu
buta i potkolenice (r. genus anterior, r.
genus posterior). Zadnji predeo ima za-
kolensku jamu (fossa poplitea) s krvnim
sudovima i živcima; r. glutea, sedalni
predeo na zadnjoj strani kuka; r. hy-
pochondriaca, hipohondrički predeo,
podrebarje, bočni deo epigastrijuma (r.
hypochondriaca dextra, r. hypochond-
riaca sinistra); r. hypogastrica, sin. hy-
pogastrium, deo prednjeg trbušnog zida
ispod bispinalne linije; r. infratempo-
ralis, podslepoočni predeo, duboki
predeo lica koji obuhvata podslepooč-
nu (fossa infratemporalis) i krilastonep-
čanu jamu (fossa pterygopalatina) s kr-
vnim sudovima i živcima u njima; r. in-
guinalis, preponski predeo, bočni deo
hipogastrijuma (r. inguinalis dextra, r.
inguinalis sinistra), sadrži preponski
kanal (canalis inguinalis) jednu od sla-
bih tačaka prednjeg trbušnog zida; r. la-
teralis, bočni predeo prednjeg trbuš-
nog zida u mezogastrijumu (r. lateralis
dextra, r. lateralis sinistra); r. lumbalis,
slabinski predeo na zadnjem zidu trbu-
ha, od XII rebra do gornjih ivica karlič-
ne i krsne kosti; r. mesogastrica, sred-
nji deo mezogastrijuma; r. parotideo-
masseterica, predeo parotidne žlezde i
maseteričkog mišića, sadrži parotidnu
ložu (fossa parotidea) u kojoj su smešte-
ni doušna žlezda, krvili sudovi, živci i
limfne žlezde; r. perinealis, meñični
predeo. v. perineum; r. pubica, stidnjač-
ni predeo, u sredini hipogastrijuma (r.
hypogastica); r. sacralis, krsni predeo,
685
regionalan rekombinant

odgovara krsnoj kosti; r. scapular is, lo- Reilovo ostrvo, ono predstavlja matični
patični predeo, obuhvata meke delove režanj, jer od njega postaju sve bazalne
koji pokrivaju lopaticu; r. sternoclei- ganglije. Na medijalnoj strani hemisfer-
domastoidea, sternokleidomastoidni nih mehurova zadebljanjem nastaje am-
predeo, obuhvata istoimeni mišić s kr- nionov bedem, začetak naročite vijuge
vnim sudovima i živcima; r. tempora- (gyms fornicatus) ispred koga se nalazi
lis, slepoočni predeo, obuhvata istoi- horiodno polje iz koga će se stvoriti Ao-
meni mišić i meke delove; r. umbilica- riodni splet bočnih komora. U prednjem
Us, pupčani predeo, srednji deo mezo- zidu tçlencefalona nastaje kao komisu-
gastrijuma (r. mesogastrica); r. uroge- ralna ploča iz koje se stvara žuljevito telo
nitališ, mokraćne polni predeo, pred- i providna pregrada.
nji deo meñice. V. perineum. reinfectio, reinfekcija, ponovna infekcija
regionalan, koji se odnosi na odreñeni istim ili srodnim prouzrokovačem.
predeo.
regionalizacija zdravstvene zaštite, or- reinnervatio, reinervacija, hirurška inter-
vencija u toku koje se presañuje jedan
ganizacija zdravstva po regionima (ob- živac da bi se povratila funkcija parali-
lastima) razvijena po suštini i obimu sanog mišića.
tako da može obezbediti sve ili većinu
potreba zdravstvene zaštite stanovništ- Reissnerova opna, opna koja pregrañuje
va tih oblasti u miru (relativna autono- tremni od slušnog sprata u unutraš-
mija), a u opštenarodnoj odbrani ona je njem uhu.
jedan od bitnih elemenata u konceptu reiteretur, neka se ponovi, izraz koji se
organizacije zdravstva za potrebe sta- upotrebljava pri propisivanju recepata,
novništva i pripadnika oružanih snaga. ako propisani lek apotekar treba pono-
regionalni ileitis (enteritis), v. ileitis. vo da izda.
regurgitatio, regurgitacija, kretanje sadr- Reiterov sindrom, v. syndroma.
žaja šupljih organa u pravcu suprotnom rejectio, rejekcija, odbacivanje, imuna
od normalnog, npr. vraćanje krvi iz lev£ reakcija protiv presañenog tkiva; akut-
komore u levu pretkomoru usled insu- na r., javlja se šestog dana i posle toga
ficijencije mitralnih zalistaka, zatim vra- se odbacivanje obavlja brzo. Odlika re-
ćanje želudaćnog sadržaja u usta, a bez jekcije je da presañeni organ gubi svoju
pokreta povraćanja, prelaženje duode- funkciju, da je praćena bolom i otokom
nalnog sadržaja u želudac. uz leukocitozu i trombocitopeniju; hi-
rehabilitacija, proces koji se sastoji od perakutna r., nastaje neposredno posle
preduzimanja jedne ili više mera kojima presañivanja usled prisustva već ranije
se pokušava vraćanje radne sposobnosti stvorenih an ti tela što se odražava poja-
osobama u kojih je ta sposobnost ug- vom taloženja fibrina, zgomilavanja
rožena bolestima, trovanjima ili povre- trombocita i infiltracije neutrofilnih
dama. Cilj joj je da ukloni nastalu nes- leukocita; hronična r., odlikuje se po-
posobnost što je više moguće, odnosno stupnim gubljenjem funkcije presañe-
da pomogne i da nauči onesposobljene nog organa, a praćena je manje burnim
da rade i žive koristeći preostale spo- znacima nego akutna i hiperakutna re-
sobnosti. Rehabilitacija je najčešće me- jekcija.
dicinska, profesionalna i socijalna, a u reklinaciono gipsano korito, v. gipsano
njoj učestvuju specijalisti raznih profe- korito.
sija; r. donjoviličnog zgloba po rekombinacijska učestalost, broj re-
Schwartzu, povratak normalne funkci- kombinanata na ukupan broj potom-
je zgloba, uspostavljanje normalnog za- stva. Ova učestalost se koristi za proce-
grižaja i sprečavanje devijacije vilice po- njivanje interlokusnih rastojanja u gen-
sebnim vežbama mišića žvakača. skoj mapi.
Rehrmannova operacija, v. operatio. rekombinant, nova ćelija ili jedinka na-
Reichertova hrskavica, v. hioidni luk. stala kao posledica rekombinacija.

686
rekonvalescentan
rekonvalescentan, (1) koji se oporavlja
posle neke bolesti; (2) koji pripada re-
konvalescenciji, oporavljanju.
rekreacija, aktivnost, u prvom redu fizič-
ka, kojom se čovek bavi u dokolici i koja
doprinosi njegovoj razonodi i zabavi, ali
ima kao cilj podizanje ili održavanje
funkcionih, odbrambenih i mentalnih
sposobnosti organizma. Primenjuju se
isti oblici kretanja kao i u sportu, ali os-
novna pobuda nije pobeda, već zabava,
iako se ni takmičarski momenat ne
može zanemariti.
rekrutlranje jačine zvuka (Fowlerov fe-
nomen), pojava koja se javlja prilikom
audiometrijskog ispitivanja sluha: razli-
ka koja postoji izmeñu jednog i drugog
uha u osetljivosti na tonski nadražaj pri
primeni slabijih intenziteta zvuka, gubi
se kad se upotrebljavaju jači intenziteti
tona.
rektalna anestezija, v. anaesthesia.
rektalna klizma, v. clysma.
rektalni pregled, v. rectalis.
rektalno hranjenje, alimentatio.
rektoromanoskop, prava metalna cev
snabdevena osvetljenjem i dodatkom za
naduvavanje debelog creva, koja služi
za pregled unutrašnje površine rektu-
ma i sigmoidnog kolona. V. endoscopia,
rectoromanoscopia (nepodesan termin).
rektoskop, prava metalna cev snabdeve-
na osvetljenjem i dodatkom za naduva-
vanje rektuma, koja služi za pregled
unutrašnje površine rektuma. Dodatni
pribor mu je štipalica kojim se uzima
parče tkiva iz rektuma za histološkopa-
tološki pregled i elektrokauter za ispa-
ljivanje patoloških promena (polipa, ul-
ceracija itd.).
relaparotomia, relaparotomija, ponovno
otvaranje trbušne duplje; rana r., po-
novno otvaranje trbušne duplje dok se
bolesnik nalazi još u hirurškoj ustanovi
posle laparotomije; pozna r., ponovno
otvaranje trbušne duplje posle otpusta
bolesnika sa hirurške ustanove, često
tek posle nekoliko meseci ili godina.
Obe se vrše zbog komplikacija koje je i-
zazvala prvobitna operacija ili patološki
proces.
remeñium
relativna insuficijencija zalistaka, v. in-
sufficientio*
relativna limfocitoza, v. lymphocytosis.
relativna policitemija, v. polycythaemia.
relativna vlaga, v. vlaga.
relativna vlažnost vazduha, v. vazduh.
relaxatio, relaksacija, (1) olabavljenje, po-
puštanje zategnutosti; (2) smirivanje bo-
lova.
release faktori, (engl), proteinski činioci
preko kojih se sprovodi genska poruka
za odvajanje polipeptidnog lanca od ter-
minalne tRNK, odnosno za završetak
sinteze kompletnog proteina. V. neu-
rohypophysis.
remedia claudenña, lekovi veoma jakog
dejstva, označeni su u farmakopeji sa
dva krsta (-H-), čuvaju se odvojeno od
ostalih lekova i pod ključem; na
posudama u kojima se ovi lekovi
čuvaju, kao i na zatvaračima, mora biti
označen, be-lim slovima na crnom
polju, naziv lekova i najveća
pojedinačna i dnevna doza.
remedia separanda, lekovi jakog dejstva,
označeni u farmakopeji jednim krstom
(+), čuvaju se odvojeno od ostalih leko-
va, na posudama u kojima se ovi lekovi
čuvaju, kao i na zatvaračima, mora biti
označen crvenim slovima na belom po-
lju, naziv leka i najveća pojedinačna i
dnevna doza.
remeñium, remedijum, lek, sredstvo ili
postupak koji služi za lečenje ili spreča-
vanje neke bolesti ili ublažuje njene
simptome; r. adiuvans, lekoviti sasto-
jak nekog leka koji treba da pojača dej-
stvo glavnog lekovitog sastojka (r. cardi-
nale); r. cardinale (basis), lekoviti sa-
stojak nekog І od koga se očekuje
glavni terapijski efekat; r. constituens
(vehiculum), sastojak leka (obično indi-
ferentan) u pogled dejstva, koji celo-
kupnom leku daje odreñeni oblik (kon-
stituciju) ili koji služi kao nosilac drugih
sastojaka toga leka; r. corrigens, sasto-
jak leka koji popravlja neku osobinu
drugih sastojaka toga leka koja je, iz bilo
kog razloga, neprijatna za pacijenta
(rñav ukus, neprijatan miris, neželjeno
lokalno nadražajno dejstvo itd.).
687
remineralizacija
remineralizacija, (med.) ponovno ugra-
ñivanje mineralnih sastojaka u tkiva i
organe, koji su ih ranije izgubili.
remissio, remisija, smanjenje ili potpuno
iščezavanje simptoma i znakova neke
bolesti; period bolesti u kome se povre-
meno smanjuju i nestaju simptomi bo-
lesti.
remitentna temperatura, v. febris.
ren, bubreg, paran organ pasuljastog obli-
ka koji se nalazi u zadnjem delu trbušne
duplje, u slabinskom predelu, i služi za
lučenje mokraće; r. arcuatus, potkovi-
čast bubreg, posledica poremećaja u
razvitku bubrega pri kome su oba bub-
rega svojim donjim polovima srasli ve-
zivnim ili bubrežnim tkivom. Ovakav
bubreg je manje ili više spušten, ima
dve karlice, a ponekad dva uretera; r.
cysticus, cističan bubreg. Pojava mno-
gobrojnih cista u bubregu, tako da se
ovaj povećava do ogromnih razmera.
Ciste se stvaraju u toku života, ali usled
poremećaja u embrionalnom razvoju
bubrežnih kanalića i glomerula. R. c. se
obično nalazi u osoba u kojih postoje i
cistična jetra i cistični pankreas; r. mo-
bilis, bubreg koji napušta svoj normal-
ni položaj spuštajući se naniže i koji se
odlikuje neobičnom pokretljivošću.
R.m. je čest u žena koje su rañale.
renalis, bubrežni, npr. a. renalis, bubrež-
na arterija.
renalna acidoza, v. acidosis.
renalna hematurija, v. haematuria.
renalna insuficijencija, v. insufficientio.
renalna tubulska acidoza, redak genet-
ski poremećaj kojeg karakteriše acidoza
s visokom koncentracijom hlorida i nis-
kom koncentracijom bikarbonata u
plazmi, a nastaje, verovatno, usled nes-
posobnosti distalnih bubrežnih tubula
da održavaju normalnu propustljivost
za jon vodonik.
renaturatio, renaturacija, povratak nuk-
leinskih kiselina ili proteina iz njihovog
denaturisanog stanja u prvobitan oblik.
rendgen-dermatitis, v. radiodermatitis.
rendgen-kimografija, rendgensko snima-
nje čitavog niza pokreta izvesnih organa
(srca, krvnih sudova, prečage, želuca,
rebara) kroz olovnu rešetku s nizom vo-
688
rendgenska osetljivost
doravnih pukotina na podjednakom od-
stojanju. Za vreme snimanja ili se ova
rešetka kreće ispred filma ili se film
kreće iza rešetke. Sin. radiokymogra-
phia.
rendgenografija, (1) snimanje rendgen-
skim zracima; (2) rendgenski snimak.
Sin. radiografija, radiogram.
rendgenbgram, snimak nekog predmeta
(ili dela čovečjeg tela) na filmu, hartiji ili
fotografskoj ploči koji je nastao pošto
su rendgenski zraci prošli kroz taj pred-
met. Sin. radiogram, aktinogram, skijag-
ram.
rendgenolog, v. radiolog.
rendgenoskopija, prosvetljavanje boles-
nika rendgenskim zracima; proučava-
nje rendgenske slike na fluorescentnom
zaklonu. Sin. radioskopija.
rendgenoterapija, v. therapia.
Rendgenov aparat, v. rendgenski aparat.
rendgenska bolest, v. bolest.
rendgenska cev, staklena cev s veoma
razreñenim vazduhom ili vakuumom u
kojoj se proizvode X-zraci. Ona može
biti: (1) jonska (s veoma razreñenim vaz-
duhom) i (2) termoelektronska (Coolid-
ge). Danas se upotrebljava samo ter-
moelektronska bezvazdušna cev, s dve
elektrode: katodom, iz koje se usijanjem
oslobañaju elektroni i anodom koja je
meta (žiža) za brze elektrone i čijom ki-
netičkom energijom će se proizvesti u
žiži cevi X-zraci.
rendgenska dijagnostika, v. dijagnostika.
rendgenska doza, (D), celokupna količina
rendgenskih zrakova (E) što u toku vre-
mena (t) deluje na čovečje telo (D = E.t.).
Meri se jedinicom »rendgen« (R); sred-
nja letalna r.d., (m.l.d.) ili 50% smrtne
doze. To je doza koja ubija 50% od svih
ozračenih ćelija ili 50% od sveg broja oz-
račenih životinja. Kad se ozrači ćelo čo-
večje telo m.l.d. iznosi 400 R. V. dosis.
rendgenska kastracija, v. sterilisatio.
rendgenska katarakta, v. cataracta.
rendgenska osetljivost, stepen osetlji-
vosti pojedinih tkiva na dejstvo rend-
genskih ili radijumskih trakova. Najo-
setljiviji su limfno tkivo, koštana srž i ti-
mus. Osetljivost opada u sledećem nizu:
ovarijum, testis, sluznice, pljuvačne,
rendgenska slika
znojne i lojne žlezde; epiderm, pluća,
bubrezi, nadbubrežne žlezde, jetra, pan-
kreas, tireoideja, vezivno tkivo i krvni
sudovi; mišići, živci i ganglijske ćelije,
hrskavica, kost (reč je samo o normal-
nim tkivima).
rendgenska slika, konusna projekcija
tela u jednoj ravni, nastala sumacijom
(superpozicijom) svih slojeva kroz koje
su prošli rendgenski zraci. Zbog konus-
ne projekcije uvek je veća od snimlje-
nog predmeta. Postanak rendgenske sli-
ke podleže još i zakonima slabljenja, tj.
apsorpcije rendgenskih zrakova u mate-
riji. V. normiran rendgenski snimak.
rendgenska sterilizacija, v. sterilisatio.
rendgenska zaštita, zaštita ljudi od utica-
ja rendgenskih zrakova koja obuhvata:
(1) opšte propise o zaštiti od rendgen-
skih i radijumskih zrakova; (2) ličnu za-
štitu koja se sastoji od upotrebe sred-
stava što ne propuštaju rendgenske zra-
ke (rukavice i kecelje od olovne gume)
i (3) nošenje dozimetara itd.
rendgenski aparat (dijagnostički) ureñaj
za prosvetljavanje i snimanje bolesnika
pomoću rendgenskih zrakova. Ima 4 sa-
stavna dela: rendgensku cev, transfor-
mator (visokog i niskog električnog na-
pona), komandni (regulacioni) sto i sta-
tiv s fluorescentnim zaklonom.
rendgenski film, dvoslojni film. Njegova
podloga je tanak (0,170-0,220 mm) pro-
vidan list acetoceluloze ili poliestera po
kome je s obe strane razlivena fotoe-
mulzija srebro-bromida. Acetoceluloza
i poliester nisu eksplozivni, zbog čega
njihovi filmovi nose oznaku »safety« (tj.
bezbedni su od eksplozije). Postoji jed-
noslojna vrsta dental-filma. V. fotoemul-
zija.
rendgenski tehničar, v. tehničar. Sin. ra-
diološki tehničar.
rendgenski zraci, v. zraci
rendgenski zračni snop, izlazi iz rend-
genske cevi u obliku zračne kupe. Njena
osovina nosi naziv centralni zrak (CZ).
Rendgenski zračni snop sačinjava spek-
tar rendgenskih zrakova različite talas-
ne dužine, što zavisi od napona na kra-
jevima rendgenske cevi. V. normiran
rendgenski? sn imak.
44 Medicinski leksikon
replicatio
Rendu-Osler-Weberova bolest, v. telan-
giectasia.
renin, belančevina koja ima osobine enzi-
ma, a stvara se u kori bubrega i dej-
stvom na hipertenzinogen, belančevinu
stvorenu u jetri, stvara od ovog hiper-
tenzin ili angiotonin, supstanciju koja
izaziva povišenje krvnog pritiska preko
povećanog lučenja aldosterona.
renin-angiotenzinski sistem, tačnije, re-
nin (v. tamo) - angiotenzin (v. angioten-
sin) - aldosteronski (v. aldosteron) sis-
tem čije je fiziološko funkcionisanje od
odlučujućeg značaja za održavanje nor-
malnog krvnog pritiska.
renografija, v. radio renografija.
rentgen, v. rendgen.
reobaza, najmanja moguća voltaža struje
koja pri neograničenom trajanju dovodi
do praga razdraženja nerva ili mišića. V.
chronaxia.
REO-virusi (respiratory i enteric), virusi
koji se nalaze u crevnom traktu dece i
odraslih i mogu izazvati oboljenja u
crevnom traktu, kao i u gornjim disaj-
nim putevima. Reo-virusi pripadaju
grupi enterovirusa, sadrže RNK, ranije
su se ubrajali u ECHO-viruse tipa 10.
rep, v. cauda.
reparatio, reparacija, proces popunjava-
nja defekta koji je nastao usled nekroze
tkiva proliferacijom tkiva druge vrste,
obično vezivnog. Ona obično u manjoj
ili većoj meri prati regeneraciju tkiva. V.
regeneratio.
repat, v. caudatus.
reper sinteza, isecanje i zamena ošteće-
nog segmenta DNK katalitičkim delova-
njem enzima endonukleaze i ligaze. Naj-
bolje je izučen reper timinskih dimera
koji nastaju usled ultraljubičastog zra-
čenja.
repetatur, neka se ponovi, izraz koji se
upotrebljava u lekarskim receptima
ako propisani lek apotekar treba pono-
vo da izda.
replantacija, v. reimplantatio; r. zuba,
presañivanje zuba u alveolu iz koje je
bio izvañen hirurški ili kao rezultat
traume.
replicatio, replikacija, proces reproduk-
cije DNK (ili RNK u slučaju virusa), sin-
689
replikator
tezom njenog novog, komplementarnog
lanca na kalupu stare DNK; disperzna
r., replikacija posle koje se pojedini seg-
menti stare DNK nalaze izmešani sa seg-
mentima novostvorene DNK, u oba nje-
na lanca; konzervativna r., replikacija
DNK pri kojoj se njen originalni mole-
kul ne menja, već se na njegovom kalu-
pu sintetišu dva nova lanca DNK; semi-
konzervativna r. (u ljudi), replikacija
pri kojoj se DNK uzdužno čepa, te oba
njena lanca služe kao kalup za sintezu
novih, komplementarnih lanaca DNK,
tako da se u svakoj ćeliji kćerki molekul
njihove DNK sastoji od po jednog lanca
stare i nove DNK.
replikator (replikacija hromosoma), rep-
likacija bakterijskog hromosoma zbiva
se u pravilnom redosledu uzduž ćele
strukture, a započinje na specifičnom
mestu nazvanom replikator.
replikon, mnoge bakterije sadrže jedinice
DNK ђј se autonomno replikuju
(replikom), mnogo su manje od
hromosoma, a verovatno je mehanizam
njihove sinteze sličan sintezi u
hromosomu. Ako imaju osobinu da se
preobratljivo vezuju za hromosome
nazivaju se episomi^ ma, ako ostaju
nezavisni nazivaju se plazmidima.
repne arterije, v. krvotok.
repni okrajak, v. repno crevo.
repno crevo^ (embr.) posle stvaranja do-
njeg crèvnog špaga repni kraj embriona
vrši pokret podvijanja, oko repnog kraja
leñne vrpce (notohorde) kao središta.
Na taj način se omeñuje repni okrajak
embriona čiji vrh odgovara glavi primi-
tivne trake. Prednji zid repnog okrajka,
ispod jazvene opne, sačinjava ekto-
derm, primitivne trake. Na vrhu repnog
okrajka sustiču se elementi medularne
cevi, svitnjaka i crevnog špaga u jedan
jedinstveni čvor: repni čvor.
repolarizacija, proces koji sledi depolari-
zaciju u toku koga, zbog povećane pro-
pustljivosti membrane za K*", ovaj izlazi
iz ćelije pa se potencijal opne vraća na
vrednost mirovnog potencijala.
reponovati, v. repositio.
repositio, repozicija, vraćanje u normalan
položaj. Najčešće se govori o repoziciji
690
reserpin
iščašenog dela, zatim o repoziciji frag-
menata prelomljene kosti i repoziciji
kile kroz kilni kanal; (gin.) repozicija is-
pale ruke ploda, repozicija pupčane vr-
pce, repozicija retroflektovane materi-
ce. V. reductio; ðokovićev metod repozi-
cije nereponovanog iščašenja donje vilice
u posebnim indikacijama: ekstenzija se
obavlja preko ugla donje vilice; r. sec.
Keen, (mf. hir.) repozicija dislokovane zi-
gomatičke kosti ili njenog luka transoral-
nim putem kroz gornji vestibularni for-
niks do mesta preloma.
represibilni enzim, enzim čija se sinteza
smanjuje kada se koncentracija odreñe-
nog metabolita u ćeliji poveća.
represija izazvana katabolitom, (engl.
catabolite repression), smanjenje sinte-
ze nekog enzima prouzrokovano inhibi-
cijom transkripcije odgovarajućeg ope-
rona produktima katabolizma glukoze
koji ovo dejstvo ostvaruju smanjujući
nivo cAMP-a.
repulsio, repulzija, stanje kada se na oba
homologna hromosoma nalazi po jedan
od dva imitirana nealelska gena na-
spram kojih stoji, takoñe u oba člana
hromosomskog para, po l normalan
gen. Sin. transkonjiguracija. V. ciskonji-
guracija.
resectabilis, resektabilan, podoban za re-
sekciju.
resectio, resekcija, isecanje dela organa
(npr. kosti, creva, nerva itd.); n kosti ili
r. u kontinuitetu/ resekcija koja može
da bude tipična ili totalna ako se odstra-
ne svi delovi koji ulaze u sastav zgloba,
ili atipična ili delimična, koja otklanja
samo oboléle delove. V. Billrothova ope-
racija (pod operacija), gastrectomia,
Schedeova operacija (pod operacija) i
transuretralna elektroresekcija (pod
prostatectomia).
resekcija, v. resectio.
resektoskopt instrument snabdeven op-
tičkim sistemom i elektrokauterom,
koji služi za resekciju hipertrofične pro-
state. Sin. elektroresektoskop. V. prosta-
tectomia.
reserpin, rezerpin, jedan od alkaloida iz
korena biljke puzavice Rauwolfia ser-
pentina Benth. Deluje umirujuće na
residualis
centralni nervni sistem, a može i da sni-
zi krvni pritisak. Upotrebljava se kao se-
dativno sredstvo i za sniženje povišenog
krvnog pritiska.
residualis, rezidualan, preostali, koji je
zaostao, npr. rezidualni vazduh, vazduh
ostaje u plućima posle najjače moguć-
nog izdisaja ili rezidualna mokraća koja
ostaje u mokraćnoj bešici posle mokre-
nja.
resina, smola; R. elastica, v. kaučuk; R.
Guajaci, Guaiaci Gummiresina, smola
dobivena iz gvajakovog drveta (Guaia-
cum officinale L.). Danas služi samo za
dokazivanje krvi u ekskretima. V. Webe-
rov test (pod test); R. Jalapae, žutomrka
smola koja se dobiva iz Tubera Jalapae
(od Exogonum Purga, Convolvulaceae).
Ima jako laksatno dejstvo koje brzo na-
stupa. U malim dozama upotrebljava se
kod habitualne konstipacije, u većim
del uje drastično.
resolutio, rezolucija, rasturanje, presta-
nak nekog zapaljenja; omekšanje i »ras-
turanje« nekog otoka.
resorpcija, proces prelaženja raznih
supstancija kroz slojeve ćelija u krv i
limfu. Gotovo sva tkiva su sposobna za
resorpciju. Sin. absorptio; r. mlečnih
zuba, fiziološki proces koji se odvija na
korenovima mlečnih zuba u cilju njiho-
vog odstranjenja i omogućavanja nica-
nja i postave stalnih zuba. Vrši se pomo-
ću tzv. resorpcionog organa, jako vasku-
larizovanog granulacionog tkiva i odon-
toklasta, multinuklearnih ćelija veoma
sličnih osteoklastima. Resorpcija poči-
nje na srednjim sekutićima, u 4. na boč-
nim sekutićima, u 5. na prvim kutnjaci-
ma, u 6. na drugim kutnjacima, u 7. i 8.
godini života i na očnjacima.
resorpcijska groznica, v. febris.
resorptivno dejstvo, dejstvo nekog leka
posle resorpcije, tj. pošto ovaj lek, posle
davanja, krvotokom ili limfotokom do-
spe na mesto dejstva.
respiracijska acidoza, v. acidosis.
respiracijska alkaloza, v. alkalosis.
respiratio, respiracija, disanje, funkcija
koja osigurava snabdevanje ćelija kiseö-
nikom i otklanja iz njih ugljen-dioksid.
Može se podeliti na 4 dela: plućna ven-
44*
respiratio
tilacija; difuzija kiseonika i ugljen-diok-
sida izmeñu alveola i krvi; transport ki-
seonika i ugljen-dioksida krvlju i teles-
nim tečnostima do ćelija i od njih; regu-
lacija ventilacije; abdominalna r., res-
piracija u kojoj učestvuju dijafragma i
mišići trbušnog zida; amforićna r., res-
piracija koja se čuje iznad kaverni i pro-
širenih bronhija; artificijalna r., respi-
racija koja se održava veštačkim mera-
ma; astmoidna r., respiracija u koje je
izdisaj produžen i praćen piskavim kr-
korima; Austin-Flintöva r., respiracija
koja ima karakter huka. Čuje se nad
šupljinama u plućima. U jačoj meri ima
karakter amforične respiracije; Bioto-
va r., respiracija u kojoj postoje periodi
apneje izmeñu kojih postoji nekoliko
respiracija podjednake dubine i brzine.
Zapaža se u povećanog intrakranijalnog
pritiska; bronhna r., respiracija koja se
čuje u predelu plućnog infiltrata u kojih
je odgovarajući bronh slobodan; bron-
hovezikularna r., varijanta izmeñu
bronhne i vezikularne respiracije; ce-
rebralna r., v. Corriganova respiracija;
Cheyne-Stokesova r., pravilni periodi
menjanja ritma brzine i dubine disanja
u kojima se javljaju pravilni periodi ap-
neje. Javljaju se naročito u komama
koje su izazvane oštećenjem centralnog
nervnog sistema; Corriganova r., plit-
ka i ubrzana respiracija u infekcijama,
koje napadaju respiratorni centar; di-
jafragmatska r., respiracija u kojoj
pretežno učestvuje dijafragma; fetusna
r., izmena gasova kroz placentu; inter-
na r., izmena gasova izmeñu telesnih
ćelija i krvi. Poznata i kao tkivna respi-
racija; Kussmaulova r., duboko i ubr-
zano disanje u toku acidoze; paradok-
sna r., respiracija u kojoj jedno pluće ili
njegov deo kolabira za vreme udisanja,
a naduva se za vreme ekspirijuma; pe-
riodična r., v. Cheyne-Stokesova respira-
cija; puerilna r., u kojoj respiracije u
odraslih liče na respiracije u dece; ster-
torozna r., u kojoj postoje nenormalni
glasni krkori; toraksna r., u kojoj respi-
racije uglavnom čine interkostalni i
drugi toraksni mišići; tkivna r., interna
respiracija; tubulska r., bronhna respi-
691
respirator
racija; usporena r.» u koje ima manje od
20 respiratornih pokreta u minutu; ve-
zikulna r., normalna respiracija; vikar-
na r., povećan respiratorni rad jednog
pluća kad drugo funkcioniše slabije;
veslačka r., artificijelna respiracija,
(stom.) uticaj na razvitak orofacijalne
regije: nazalno disanje, fiziološki način
disanja, u orofacijalnoj regiji postoji
ravnoteža meñu svim mišićnim grupa-
ma, te se koštani delovi razvijaju samo
pod uticajem genetskih faktora; oralno
disanje, afiziološki način disanja, dolazi
do poremećaja ravnoteže mišića orofa-
cijalne regije, te se poremeti i razvitak
koštanih delova. Najčešće gornja vilica
ostaje uža, s visokim nepcem i napred
isturenim premaksilarnim delom, luk
gornjih zuba uzan s protruzijom sekuti-
ća, a donja vilica zaostaje u distalnom
položaju s više ili manje nepravilnim
oblikom luka zuba u predelu sekutića.
respirator, aparat za obezbeñenje disa-
nja, odnosno za pročišćavanje zagañe-
nog disajnog vazduha, ili sprava za do-
voñenje svežeg čistog vazduha; Engst-
römov r., respirator koji kontroliše vo-
lumen i primenjujç $e posle operacija
na otvorenom srcu. Cilj je da se s njim
izbegne hipoksija i respiratorna acidoza
i napor pri disanju posle operacije; ko-
morski r., respirator u kome se nalazi
ćelo telo pacijenta; oklopski r., respira-
tor koji obuhvata samo grudni koš, i to,
obuhvatajući ceo trup ili samo njegovu
prednju stranu.
restauratio, restauracija, v. restitutio.
restitucija, sin. restauratio, v. restitutio.
restitutio, restitucija, vraćanje na staro,
zdravo stanje, uspostavljanje nekadaš-
njeg stanja; oporavljanje, ozdravljenje.
Sin. restauratio; r. ad integrum, potpu-
no vraćanje nekog organa ili neke funk-
cije u stanje pre bolesti; protetska r.,
zamena izgubljenog dela tela veštačkim
(ud, dojka, zubi itd.).
rest-N, neproteinski azot, v. azot.
resuscitatio, resuscitacija, oživljavanje ili
vraćanje svesti prividno umrle osobe; r.
srca, uspostavljanje srčanih kontrakci-
ja.
692
reticulosis
resuscitator, aparat koji potpomaže disa-
nje u asfiksiji; karñiopulmonalni r.,
aparat koji u isto vreme potpomaže di-
sanje i vrši spoljašnju masažu srca u pa-
cijenta.
resutura, v. sekundarna sutura (pod sutu-
ra).
retardacija, zadocnjavanje, odlaganje, za-
ostalost.
rete, mreža, npr. ret e testis, mreža semeni-
ka.
retencija hrane, zaostajanje, zadržavanje
ostataka hrane izmeñu zuba, u kariož-
nim lezijama, gingivalnim džepovima,
ispod protetskih nadoknada i na dru-
gim retencionim mestima.
retencija zuba, v. impactio dentis.
retenciona cista, v. cystis.
retentio, retencija, zadržavanje, zaustav-
ljanje. U medicini znači zadržavanje u
organizmu lučevina (ekskreta) i organa
koji se normalno izbacuju. Npr. retentio
urinae, zadržavanje mokraće, retentio
placentae, zadržavanje posteljice u ma-
terici.
reticularis, retikularan, mrežast, koji se
odnosi na mrežu. V. rete, reticulum.
reticulocytopenia, retikulocitopenija,
smanjenje retikulocita u perifernoj
krvi.
reticulocytosis, retikulocitoza, povećanje
broja retikulocita u perifernoj krvi.
reticulosis, maligno sistemno oboljenje
retikuloendotelijalnog sistema. Naziva
se još retikuloendoteliozis honlipoidika
ili Letter-Siweova bolest, ostali sinoni-
mi su aleukemička retikuloza ili malig-
na retikuloblasto'matoza. Oboljenje se
može javiti u svim uzrastima, praćeno je
splenomegalijom, hepatomegalijom i
anemijom purpurom. Završava se smrt-
no zbog pojave infekcije u vremenu od
2 sedmice do 2 godine; r. histiocytica
familialis, porodična histiocitna reti-
kuloza, fatalna nasledna bolest u koje
postoji pancitopenija, fagocitoza krvnih
ćelija u perifernoj krvi, kao i difuzno
razmnožavanje histiocita u raznim orga-
nima, splenomegalija, hepatomegalija i
uvećanje limfnih žlezda. Sin. reticulosis
histiocytica medullaris.
retikulocit
retikulocit, mladi eritrocit koji specijal-
nim bojenjem pokazuje bazofilni retiku-
lum, ostatak ribosoma i koji je još u sta-
nju da sintetizuje hemoglobin.
retina, mrežnjača, unutrašnja opna očne
jabučice. Svojom unutrašnjom stranom
dodiruje staklasto telo (corpus vitreum)
a spoljašnjom stranom naleže na sudov-
njaču. Razlikuju se tri dela: dužični, tre-
pavični i optički deo (najvažniji). Na op-
tičkom delu se nalaze šlepa mrlja (dis-
cus n. optici), odakle polaze vlakna vid-
nog živca, i žuta mrlja (macula lutea)
tačka jasnog vida; angiopathia retinae
traumatica Purtscher, pojava na oč-
nom dnu mnogobrojnih malih beličas-
tih ognjišta uz vene, kao i krvarenja u
slučaju teških kompresija toraksa ili ab-
domena. Obično nestaju posle nekoliko
sedmica; r. identične tačke, lik pred-
meta koji se posmatra, iako se stvara u
jednom i drugom oku, vidi se kao jedan
zahvaljujući tome što se ocrtava na obe
mrežnjače u simetričnim (identičnim)
tačkama. Kada bismo postavili mrežnja-
ču preko mrežnjače, onda bi se ta mesta
podudarala.
retinal, aldehid akseroftola, narandžasto-
žuti pigment, nastaje razgrañivanjem
rodopsina.
retinitis, zapaljenje mrežnjače, uglavnom
izazvano infekcijama i toksičkim agensi-
ma. Retinitis je obično udružen sa zapa-
Ijenjem sudovnjače (chorioretinitis).
Najčešće se javlja metastaznim putem u
toku piemije, fokaloza. Uzrok mogu biti
i tuberkuloza, sifilis, toksoplazmoza, po-
vreda i dr.; r. exsudativa externa
(Coats), odlikuje se eksudacijom i kr-
vavljenjima u dubokim slojevima mrež-
njače. Javlja se u mladih osoba, obično
samo najednom oku; uzrok nepoznat; r.
pigmentosa, bolje dystrophia retinae
pigmentosa, hereditarna, progresivna
distrofija čulnog epitela s karakteristič-
nim pigmentacijama na očnom dnu.
Prvi znak je hemeralopija, ispad perifer-
nih delova vidnog polja, a kasnije sma-
njenje oštrine vida. Završava se praktič-
nim slepilom; r. proliferans, posledica
teških krvavljenja različite geneze (dija-
betes, periflebitis retinae, povreda i
retinoschisis
dr.); r. septica, retinitis nastao u toku
sepse; r. sclopetaria, retinitis nastao
kao posledica povrede vatrenim oruž-
jem.
retinoblastoma, retinocytoma, ranije
gliom retine, maligni tumor embrional-
nih, nediferentovanih ćelija retine. Jav-
lja se u dece, ima hereditarno obeležje.
U 25% slučajeva obostran. Daje metas-
taze. Javlja se obično do šeste godine ži-
vota. Od ranih znakova: amaurotičko
mačije oko, strabizam, sekundarni glau-
kom. V. pseudoglioma.
retinogram, krivulja promena u potenci-
jalu mrežnjače pri naglom osvetljavanju
oka. Potencijal mrežnjače predstavlja
razlike potencijala izmeñu elektrode
postavljene na rožnjači i elektrode na
zatiljku u uslovima kada oko nije osvet-
Ijeno i iznosi jedan milivolt.
retinopathia, retinopatija, oboljenje
mrežnjače nastalo usled poremećaja kr-
votoka u retini, kao i pod dejstvom uz-
ročnika koji putem krvotoka dospevaju
u područje koje snabdeva a. centralis
retinae. Zahvaćen je uglavnom moždani
sloj retine. Preko krvnih sudova sudov-
njače mogu se pod istim okolnostima
dešavati promene u čulnom epitelu
mrežnjače. Ranije je nikim od ovih obo-
ljenja davan naziv retinitis; r. arte-
riosclerotica, r. usled sklerotičkih pro-
mena u sudovima retine; r. diabetica, u
kasnijoj fazi, dijabetes prate promene
na očnom dnu; r. hypertonica (raniji
naziv r. angiospastica, r. albuminurica),
u početku fundus hypertonicus, kasnije
prava r.h.; r. toxaemica gravidarum,
javlja se na kraju trudnoće kao izraz hi-
pertonije i toksičkih oštećenja.
retinopexia, retinopeksija, fiksiranje na-
legle ablacije retine hirurškim putem uz
pomoć dijatermo-, krio-, ili fotokoagula-
cije.
retinoschisis, retinoshiza, cepanje mrež-
njače u dva listića izmeñu njene unut-
rašnje i spoljašnje granične membrane
s postepenim uvećanjem šupljine. Kli-
nički se ispoljava kao juvenilna, po ne-
kim kongenitalna ili kao senilna. Posto-
je i sekundarni oblici. Progresija obolje-
nja dovodi do ispada u vidnom polju, a
693
retinoscopia
usled pojave ruptura^ može nastati abla-
cija retine. Lečenje je hirurško.
retinoscopia, retinoskopija, v. skiaskopi-
ja.
retke zemlje, v. zemlje.
retraktor, instrument koji služi u Kirurgiji
da širi operativnu ranu i da razmiče
dublje slojeve i organe pri operaciji;
Emmetov r., automatski retraktor koji
služi kao vaginalni speculum. V. specu-
lum.
retransfusio, retransfuzija, v. autotransfu-
sio.
retro-, predmetak koji u složenim recima
označuje da je nešto iza, npr. fascia ret-
rorenalis, fascija iza bubrega.
retroaktivna amnezija, v. amnesia (ret-
rogradna).
retrobulbaris, retrobuibaran, označava
da se nešto nalazi iza bulbusa, npr. neu-
ritis, r. tumor, itd.
retrofarinksni apsces, v. abscessus.
retrofleksija materice, zavaljena, zature-
na materica, unatrag povijeno telo ma-
terice.
retrognathio manñibularis, v. matocclu-
sio, disocclusio.
retrogradan, koji se vraća, koji ide unat-^
rag, koji ide u suprotnom smeru; npr. r.
pijelografija, tj. ubrizgavanje kontrast-
nog sredstva u bubrežnu karlicu katete-
rom kroz uretru, bešiku i uretere u cilju
rendgenskog snimanja. V. pijelografija.
retrogradna amnezija, v. amnesia.
retrogradna elektroforeza, terapijska
metoda za odstranjivanje nataloženih
teških metala (npr. olova) iz tkiva usne
duplje pomoću jednosmerne struje. Ko-
risti se i za dijagnostikovanje trovanja
olovom. Zasniva se na činjenici da se
teški metali kreću u polju galvanske
struje od anode ka katodi. Zato se na obo-
le Io tkivo stavlja katoda, a anodu obo-
leli drži u ruci. V. elektroforeza lekova.
retrokardijalni prostor, onaj deo čoveć-
jeg tela koji se nalazi izmeñu kičme (po-
zadi) i organa središnjeg dela grudnog
koša (spreda). Rendgenolog može da ga
vidi u I kosom položaju (PDK) ili u pro-
filu. Sin. Holzknechtov prostor.
retrokateterizacija, uvlačenje katetera
retrogradno kroz operativno otvorenu
694
revolver mikroskopa
mokraćnu bešiku iznad mosta u uretru
tako da se katetar na taj način izvlači
kroz spoljni otvor uretre.
retrolentalan, ono što se nalazi iza kristal-
nog sočiva.
retrolentalna fibroplazija, v. fibroplasia
retrolenfalis.
retroperitonealis, retroperitonealan, što
se odnosi na retroperitoneum.
retroperitonitis, zapaljenje rastresitog
vezivnog tkiva u retroperitoneumskom
prostoru.
retropositio, (oft.) hirurško presecanje i
pomeranje mišića pokretača očne jabu-
čice od njegovog pripoja prema nazad u
cilju korekcije strabizma.
retropulsio, retropulzija, pojava slična
propulziji, koja se javlja pri hodu una-
zad.
retrosternalis, retrosternalan, zagrudnja-
čan, koji se nalazi iza grudne kosti.
retrusio dent is, v. inclinatio.
Retziusov prostor, v. spatium retropubi-
cum.
Retziusove linije, inkrementne linije u
gleñi, polaze od gleñno-dentinske grani-
ce i završavaju se na površini gleñi. Na-
staju usled slabije mineralizacije gleñi.
V. Zubna gleñ, perikymata.
reumatizam, v. rheumatismus.
reumatizam zglobova, v. rheumatismus.
reumatoidan, koji liči na reumatizam.
reumatoidni artritis, v. arthritis.
reumatolog, specijalista za reumatske bo-
lesti.
reumatologija, grana medicine koja se
bavi reumatskim bolestima.
reumatska groznica, v. febris.
Reverñinova transplantacija, v. tran-
splantaciju.
revertant, alel koji je pretrpeo reverznu
mutaciju, odnosno gen koji je ponov-
nom mutacijom povratio svoje prvobit-
ne karakteristike.
reverzna mutacija, v. intragenska supresi-
ja.
reverzna transkriptaza, v. obratna tran-
skriptaza.
revolver mikroskopa, nosač objektiva na
mikroskopu u vidu revolverskog bub-
nja. Naprava smeštena na donjem delu
cevi mikroskopa s izvesnim brojem ot-
revulsio
vora za uvrtanje nekoliko objektiva. Na-
prava se obrće oko svoje osovine, tako
da pri tome naizmenično dovodi objek-
tive različite moći uveličanja u optičku
osovinu mikroskopa.
revulsio, revulzija, odvoñenje krvi iz jed-
nog dela tela u drugi. Revulzija se može
izazvati, npr., stvaranjem lokalne hipe-
remije, zapaljenja ili petehijalnih krvav-
Ijenja revulzivnim lekovima, ventuzama
itd.
revulsiva (remedia), revulzivi, stari naziv
za sredstva za draženje kože, koji je da-
nas napušten.
rezidualni, preostali; rezidualni azot, v.
azot; r. vazduh, v. vazduh.
rezistencija, (1) otpor; (2) otpornost; (3)
otpor nekog sprovodnika pri prolasku
električne struje; (4) u psihoanalitičkoj
teoriji i praksi protivljenje otkrivanju
sadržaja nesvesnog dela psihe. »Ja« i
»nad-ja« trude se da u nesvesnom delu
psihe zadrže potisnute sadržaje. Da bi
sebe bolje upoznao, bolesnik se mora
osloboditi otpora (prema otkrivanju
nesvesnih motiva) prema lekaru; r.
bakterija na antibiotike, pojava rezis-
tentnih mutanti u bakterijskoj popula-
ciji posledica je spontane mutacije. U ve-
likim bakterijskim populacijama nalaze
se mutanti koji su manje osetljivi prema
odreñenom hemijskom agensu nego os-
tali deo populacije. Oni se pojavljuju ne-
zavisno od agensa, te ih on samo selek-
cionira od ostalih osetljivih mikroorga-
nizama; acidoalkoholna r., otpornost
izvesnih bakterija (Kochov b.) prema
odbojavanju kiselinama i alkoholom; r.
eritrocita, otpornost eritrocita prema
hipotoničnim rastvorima NaCl; r. klica,
otpornost patogenih klica prema dej-
stvu hemioterapijskih ili antibiotičkih
sredstava; periferna r., otpornost peri-
fernih krvnih sudova, naročito kapilara,
prema prolasku krvi kroz njih; r. pri
palpaciji, otpor koji postoji pri palpaci-
ji a koji potiče od nekog patološki pro-
menjenog tkiva ili organa, npr. neke
neoplazme. V. defense musculaire; vital-
na r., otpornost pojedinih osoba prema
infekciji i hladnoći.
režanj, v. lobus.
rheumatismus
režanjski, v. lobaris, lobularis.
rhabdomyoma, rabdomiom, benigna
neoplazma poprečnoprugastog mišića.
rhabdomyosarcoma, rabdosarkom, ma-
ligna neoplazma poprečnoprugastog
mišića.
rhagas, ragada, pukotina kože, najčešće
lokalizovana na prelazu kože i sluznica;
nastaje usled gubitka elasticiteta kože.
Rhamnus Frangulae, krkovina, krušina,
biljka čija kora sadrži antracenske deri-
vate. Ova kora, u obliku Species laxan-
tes ili suvog ekstrakta, upotrebljava se
kao laksantno sredstvo. V. Frangulae
cortex (pod cortex).
Rhei rizoma, osušen podanak i korenje
raveda ili rabarbare, Rheum palmatum;
Rh. officinale. Sadrži antracenske deri-
vate (hrizofansku kiselinu i rein) i tanin-
sku kiselinu. Upotrebljava se, uglav-
nom, kao laksantno sredstvo, i to u ob-
liku praška ili tableta.
rhenium, Re> renijum, hemijski element,
metal, po svojim hemijskim osobinama
sličan manganu.
rhestocythaemia, restocitemija, prisust-
vo fragmentovanih eritrocita u perifer-
noj krvi.
Rheum officinale (Polygonaceae), raved,
rabarbara, podanak raveda (Rhei rizo-
ma), spada u grupu laksantnih sredsta-
va, čiji su aktivni sastojci antracenski
derivati.
rheuma, reuma, svako lučenje vodenog ili
sluzavog sadržaja.
rheumarthritis, reumartritis, reumatoid-
ni artritis.
rheumatalgia, reumatalgija, hronični reu-
matički bol.
rheumaticus, reumatski, koji pripada
reumatizmu, ili je njime izazvan.
rheumatismus, reumatizam, svaka od bo-
lesti u koje postoji zapaljenje, degenera-
cija i metabolički poremećaji vezivnog
tkiva, naročito zglobova i njima dodatih
struktura, kao što su mišići, burze, teti-
ve i fibrozno tkivo. Reumatizam je pra-
ćen bolom, ukočenošću i ograničenim
pokretima obolelih t(dva. Reumatizam
koji je ograničen na zglobove stavljen je
u artritise; r. articular is, reumatizam
zglobova; r. articularis acutus, reu-
695
Rh-faktor
matska groznica; r. articularis chroiii-
cus, reumatoidni artritis; r. cardiacus.
srčani reumatizam, promene na srcu
izazvane reumatskom groznicom; r. go-
norrhoica, akutni zglobni reumatizam
u toku gonoroičkog uretritisa; Heber-
denov r., reumatizam zglobova prstiju
u kojem se stvaraju čvorići; r. inflam-
matoria, reumatska groznica; r. mus-
cularis, mišićni reumatizam, fibrositis;
r. osseus, reumatoidni artritis; r. palin-
dromica, palindromski reumatizam, u
kojem postoje povremene epizode artri-
tisa i periartritisa bez povišene tempe-
rature i bez stalnih promena u zglobovi-
ma; Poncetov r., tuberkulozni reumati-
zam; r. tuberculosa, tuberkulozni reu-
matizam, zapaljenjske promene u zglo-
bovima izazvane toksinima tuberkulo-
ze; r. visceralis, reumatizam koji obuh-
vata visceralne organe, naročito srce i
perikard.
Rh-faktor, skup aglutinogena (13), karak-
terističnih za opnu eritrocita Rhesus--
majmuna (zbog toga i oznaka Rh). Na
opni čovečijih eritrocita se aglutinogen
Rh nalazi u 85% bele rase (Rh-pozitivne
osobe) dok 15% nemaju Rh-faktor (Rh--
negativne osobe). Rh-aglutinogen se
dominantno nasleñuje i od izuzetnog je
značaja u ponovljenim transfuzijama
kada je primalac Rh-negativan, a krv
koja se daje Rh-pozitivna i u graviditetu
kada je majka Rh-pozitivna, a otac Rh--
negativan. Rh-faktor unet u organizam
Rh-negativnih osoba dovodi do stvara-
nja antitela (anti-Rh-aglutina), zbog
čega pri ponovljenoj transfuziji može
doći do aglutinacije unesenih eritrocita.
Stvaranje ^ovih aglutinina u organizmu
majke, čije je dete od oca nasledilo Rh-
-faktor, može biti uzrok uginuća ploda,
pobačaja i oboljenja deteta, koje se od-
likuje propadanjem eritrocita (cytrob-
lastosis foetalis).
rhinencephalon, rinencefalon, olfaktivni
mozak, deo mozga koji služi funkciji mi-
risa. Sastoji se od olfaktivne glavice, gde
sè završavaju olfaktivna vlakna, i od ol-
faktivne trake i vijuge, gde se nalazi kor-
tikalni centar olfaktivnog puta.
696
rhinorrhoea
rhinoguttae (kapi za nos), kapi za ukapa-
vanje u nosnu šupljinu.
rhinolalia, rinolalija, unjkanje, govor s
nosnim prizvukom glasa usled neke bo-
lesti ili usled neke funkcijske smetnje: r.
aperta, otvorena unjkavost, nastaje kad
je onemogućeno zatvaranje artikulacij-
ske duplje pri izgovaranju suglasnika,
npr. usled paralize ili rascepa mekog
nepca; r, clausa, zatvorena unjkavost
nastaje kad postoji neka zapreka u nosu
ili u nazofarinksu da bi došlo do nosne
rezonancije glasova kojima je to po nji-
hovoj prirodi potrebno (npr. »m« ili
»n«).
rhinologia, rinologija, deo medicinske na-
uke koji se bavi patologijom nosa i nos-
nih sinusa.
rhinophyma, rinofima, usled dugotrajne i
vrlo masivne hipertrofije lojnih žlezda u
koži nosa i njegovoj neposrednoj okoli-
ni dolazi do stvaranja kožnih kvrga i pri-
vesaka. Nos je ogromno uvećan, boja
mu je ljubičastocrvena. Obično ovom
uvećanju prethodi acne rosacea. Opera-
tivnim lečenjem postiže se uspeh.
rhinoplastica, rinoplastika, operativni
poduhvat kojim se izgrañuje nov nos ili
samo neki njegovi delovi. Primenjuju se
mnogobrojni metodi plastičke i rekon-
struktivne hirurgije, ali uglavnom se
upotrebljavaju autoplastički kalemovi
kože i potpornog tkiva, hrskavice ili
kosti. Indikacije su rekonstruktivne
(posle traume), funkcione (lupus) ili es-
tetske (makrorinija, rinofima itd.); eng-
leska r., rinoplastika kojom se formira
nos pomoću kožnog režnja uzetog s ob-
raza; indijska r., rinoplastika u kojoj se
rekonstrukcija nosa vrši pomoću kož-
nog režnja uzetog sa čela, čija se petelj-
ka nalazi na korenu nosa; !talijanska r.,
ona u kojoj se rekonstrukcija nosa vrši
kožnim režnjem uzetim s nadlaktice,
tako da režanj ostajep vezan s nadlakti-
com, dok se režanj primi, sraste; Taglia-
cotiova r., sin. {talijanska rinoplastika.
rhinorrhagia, rinoragija, krvarenje iz
nosa. V. epistaxis.
rhinorrhoea, rinoreja, obilno izlučivanje
tečnosti iz nosa. To može da bude slu-
zav, serozan ili gnojan sekret koji prati
rhinoscleroma
zapaljenje. Ako je u pitanju izlučivanje
cerebrospinalne tečnosti, koja iz lobanj-
ske duplje dolazi u nos u slučaju fraktu-
re lubanjske baze, ustreline ili usled pr-
skanja zida nosne meningokele, govori
se o rhinorrhoea cerebrospinalis.
rhinoscleroma, rinosklerom, nosna ma-
nifestacija oboljenja gornjih i donjih
respiracijskih puteva koje u celosti čini
scleroma respiratorium. Pod uticajem
hronične i obično vrlo masivne infekcb
je Frischovim bacilom skleroma dolazi
do stvaranja specifičnog granulacijskog
tkiva u sluznici vazdušnih puteva. Infilt-
rati se postepeno pretvaraju u vrlo tvr-
de ožiljke koji koncentrično sužavaju
lumen. U stadijumu infiltracije je lece-
nje streptomicinom uspešno. U stadiju-
mu masivnih ožiljaka preti smrt od ugu-
šenja, jer se ožiljci u bronhusima ne
mogu veštački proširiti. Bolest se javlja
endemski i u mlañih ljudi. U nas još po-
stoje mala endemska žarišta u Bosni i u
Meñumurju.
rhinovirusi (grupa PICORNA-virusa hu-
manog porekla), rinovirusi, ima ih više
od 60 tipova; izolovani su iz nosa i ždre-
Ia. Za ove viruse, uključivši i neke ente-
roviruse, dokazano je da prouzrokuju
nazeb u dece i u odraslih.
rhizoma, rizom, podzemno stablo.
rhizotomia, v. radicotomia, Försterova
operacija (pod operacija).
rhodium, Rh, rodijum, hemijski element,
srebrnastobeo metal, pripada grupi pla-
tinskih metala.
rhodopsinum, rodopsin, pigment koji je u
mraku purpurno crven, a pod uticajem
svetlosti bledi. Sastoji se od retinena
kombinovanog sa skotopsinom. Nalazi
se u čepićima mrežnjače. Rodopsin je
fotosenzitivan pigment u čijem stvara-
nju učestvuje veoma komplikovan pro-
ces redukcije i oksidacije. Pri tome važ-
nu ulogu igra vitamin Ai iz pigmentnog
epitela i cirkulacije. Ranije je nazivan
vidni purpur, ali boja nije pravi purpur,
već predstavlja jednu njegovu, nijansu.
rhombencephalon, rombencefalon, rom-
basti mozak, deo mozga koji sačinjavaju
izdužena moždina, Varoliusov most,
mali mozak i četvrta moždana komora.
Ribarska Banja
rhonchus(i), ronh(i), propratni šumovi
koji se čuju pri auskultaciji pluća i koji
svojim kvalitetom mogu omogućiti da
se odredi mesto (bronhije, parenhim)
promene U plućima i njena priroda (za-
paljenje, nekroza i dr.); r. bronchoge-
nes, bronhogeni šumovi, koji nastaju u
bronhijama; r. crepitantes, krepitacije,
vrlo fini, sitni, pneumogeni ronhi, koji
se čuju samo u udisaju i nastaju u slep-
Ijenim plućnim alveolama; r. humidi,
vlažni ronhi, nastaju u bronhijama u ko-
jima postoji žitka masa u kojoj se stvara-
ju mehurići pri udisanju; r. pneumoge-
nes, ronhi koji nastaju u alveolama plu-
ća, ili u plućnim kavernama; r. sibilan-
tes, piskavi ronhi, bronhogeni ronhi u
vidu pištanja u predelu sitnih bronha, u
kojima se nalazi žilav sekret, ili čiji je
zjap sužen otokom sluznice; r. sonori,
strugavi bronhogeni ronhi, kada u
krupnim bronhijama postoje vlakna
razapetog žilavog sekreta.
rhytmus, ritam, odmereno kretanje, poja-
va nekog rada u pravilnim intervalima;
r. bigeminus, bigemini r.; r. cordis, sr-
čani ritam, srčana radnja koja se ispolja-
va ponavljanjem sistole i dijastole u pra-
vilnim razmacima; r. časovnika, v. em-
bryocardia; fetalni r., v. embryocardia;
galopni r., auskultatorni, a donekle i
palpatorni fenomen koji se javlja na
srcu u vidu ritma u tri vremena pri po-
puštanju tonusa srčanog mišića; idio-
ventrikularni r., v. ventrikulami r.; ko-
morski r., v. ventrikulami r.; lokomo-
tivni r., ritam u tri ili četiri vremena
koji se čuje u srčanom predelu pri su-
vom perikarditisu, a sastoji se od srča-
nih tonova i od šumova usled trenja pe-
rikarda; nodalni r., ritam koji nastaje
kad podsticaj polazi iz sinusnog čvora;
ventrikulami r., ritam koji se javlja u
komorama usled potpunog srčanog blo-
ka.
Ribarska Banja, banja u podnožju Jast-
repca, udaljena 22 km od ðunisa, na 540
m n.v. Klimat deluje sédativno. Postoje
šest izvora temperature: 38,7°; 38°; 28°;
16,10C, slabo mineralisane (0,3796
g°/oo), sumporne (suffidne i sumpor-vo-
donične) vode, koja se koristi za piće,
697
r.
riboflavin
kupanje i ispiranje. Postoje dva kupati-
la: toplo i hladno. U ovoj banji se lece:
netuberkulozna zapaljenja nosa, grla i
bronhija; hronična reumatička obolje-
nja zglobova i mišića; neuralgije i mial-
gije; oboljenja kože; bolesti ženskih po-
Inih organa. Banja je i oporavilište, od-
maralište i letovalište. Od 1949. god. slu-
ži i kao oporavilište za rekonvalescente
koji su preležali tuberkulozu pluća.
riboflavin, jedan od vitamina iz B-kom-
pleksa. Sastojak flavoproteinskih enzi-
ma, koji igraju važnu ulogu u organizmu
čineći deo enzimskog sistema za meta-
bolizam ugljenih hidrata. Ima ga u siru,
mleku, jajima, jetri, bubrezima, a najvi-
še u kvascu. Upotrebljava se u lečenju
odgovarajuće avitaminoze (ariboflavi-
noze) i lečenju pelagre (pored amida ni-
kotinske kiseline i niacina).
ribonukleaza, enzim koji katalizuje hid-
rolitičko razlaganje ribonukleinske ki-
seline. V. nuclease.
ribonukleinska kiselina (RNK), nuk-
leinska kiselina koja predstavlja prepis
genskog materijala s DNK. Ona se, za
razliku od DNK, sastoji samo od jednog
polinukleotidnog lanca u kome se mçs-
to timina nalazi azotna baza uracil, a
mesto deoksiriboze, šećer riboza. RNK
se javlja u tri oblika: informativna RNK,
(mRNK), transportna RNK (tRNK) i ri-
bosomska RNK (rRNK).
ribosomi, sitne citoplazmatske strukture
koje se sastoje od rRNK i proteina na
kojima se smeštaju mRNK i kompleksi
tRNK i aminokiselina radi sinteze poli-
peptidnih lanaca. V. citoplazma*
ribosomska RNK (rRNK), prepis poseb-
ne grupe gena specijalizovanih za proiz-
vodnju rRNK. Ribosomska RNK je sa-
stavni deo ribosoma koji predstavljaju
mesto sinteze polipeptida. V. polyribo-
som.
riboza, ugljeni hidrat (monosaharid, aldo-
pentoza), sastojak ribonukleinskih kise-
lina.
Ricini oleum, v. Oleum Ritini.
ricinus, v,,Ritini oleum (pod Oleum).
Rickettsiae, rikecije, mikroorganizmi koji
se mogu uvrstiti u grupu velikih virusa.
Rikecije se razlikuju od bakterija po
698
rickettsiosis
tpme što se mogu razmnožavati jedino u
unutrašnjosti žive ćelije neke životinjske
vrste (insekti, sisari, čovek) i što su manje
od bakterija (u prečniku oko 250 ).
Razne vrste rikecija mogu da izazovu
razna oboljenja u ljudi, npr. R. pro-wazeki
izaziva klasični pegavac, R. moo-seri
izaziva endemski pegavac. V. typhus
exanthematicus, febris. rickettsiosis,
rikeciozis, rikecioze, grupa teških,
febrilnih uopštenih oboljenja s
egzantemom, koje izazivaju rikecije, a
prenose razni inficirani vektori. Rikecioze
imaju dugu inkubaciju (10-30 dana).
Počinju naglo jezom, temperaturom,
glavoboljom i mialgijom. Rikecioze traju
2-3 sedmice i ostavljaju trajan imunitet.
Dijagnoza se potvrñuje sero-loški.
Rikecioze spadaju u grupu bioloških
oružja; Brilova bolest, ona je kasnije
recidiv pegavca. Javlja se sporadično i to
u odraslih osoba, koje su pre 10-30
godina preležale pegavac. Bolest proti-če
kao lakši oblik pegavca. Dijagnoza se
potvrñuje serološki; marseljska groz-
nica, teško oboljenje sa pojavom pri-
marnog afekta na mestu ujeda krpelja i
nodularne ospe po ćelom telu (»kvržiča-vi
pegavac«). Izazivač je Rickettsia co-nori.
Izvor bolesti su psi, goveda i ovce, a
prenosioci krpelji; mišji tifus, sporadično
oboljenje koje liči na lakši pegavac.
Izaziva ga Rickettsia moozeri, a prenose s
obolelih glodara, vaši i buve; r.
marseliensis, rikeciozis marselien-zis,
marseljska groznica, kvržiČavi pegavac. V.
rikettsiosis; r. murina, rikeciozis murina,
murini ili mišji tifus. V. rikett-siosis;
pegavac, najčešća rikecioza. I-zaziva ga
Rickettsia prowazeki, a prenose čovečje
vaši. Poznat kao »ratno« o-boljenje. Za
pegavac je karakterističan nagao početak
sa visokom temperaturom, koja traje 10
dana. Posle 4-6 dana bolesti javlja se teško
tifozno stanje i pe-tehijalna ospa. Bolest
traje od 15 do 20 dana. Prognoza je
ozbiljna. Aktivna imu-nizacija se koristi u
ratnim prilikama i endemskim krajevima;
Q-fever (kju-fi-ver) kju-groznica, teško
febrilno oboljenje koje izaziva Rickettsia
burnetti. Čovek se najčešće inficira
direktnim doñi-
rifampicin Robsonova tačka

rom s o bole lim govedima i ovcama. Bo- rinitis infectiosa, rinitis infekcioza, za-
lest počinje kao u drugih rikecija. Me- razna kijavica, lako virusno oboljenje
ñutim, posle 2-3 dana umesto ospe jav- sluznice nosa sa rinorejom i dobrim
lja se atipična pneumonija. opštim stanjem. Bolest traje 2-7 dana.
rifampicin, antibiotik dobiven iz Strep- Javlja se u vidu epidemija u gradskim
tomyces mediterranei, inhibira rastenje naseljima i to uglavnom zimi.
većine gram-pozitivnih koka i nekih rinoliti, inkrustirana strana tela u nosu.
gram-negativnih mikroorganizama, Obično je u pitanju neznatno strano
kao i M. tuberculosis. telo nosa, koje nije bilo odstranjeno pa
rigidan, v. rigidus. su se oko njega tokom godina taložile
rigiditas, rigidnost, ukočenost, ukruće- organske materije i krečne soli. Kad do-
nost, povišen mišićni tonus. Rigidnost stigne veličinu trešnje ili šljive izaziva
mišića je posledica oboljenja piramid- ulceracije u svom ležištu, hronično gno-
nih ili ekstrapiramidnih puteva. jenje i opstrukciju disanja na nos. Obič-
rigidnost, v. rigiditas. no može da se odstrani kroz nos.
rigidus, rigidan, krut, nesavitljiv, neelasti- rinomanometrija, metoda za merenje
čan. vrednosti negativnog vazdušnog pritis-
rigor, ukočenost, (1) povišenje mišićnog ka u toku inspiracije kroz nos. Nekim
tonusa odlikuje se plastičnošću, tj. rav- aparatima se meri vrednost pritiska u
nomernošću otpora pri pasivnom iste- svakoj nosnoj duplji posebno, drugima
zanju mišića. Obično se pojačava pri uz- se meri pritisak u nosnom ždrelu. Služi
astopnom Čestom ponavljanju pasivnih za objektivno utvrñivanje stepena insu-
pokreta. Pri pasivnom istezanju mišića ficijencije nosnog disanja.
koji pokazuje rigor dogaña se da ovaj rinoneoplastika, operacijski postupak
brzo i u kratkim razmacima nestaje i pri kojem se metodama plastične hirur-
vraća se, pojava poznata kao »fenomen gije izgrañuje čitava nosna piramida sa
zupčastog točka« (Negro). Javlja se pri svim svojim sastavnim delovima. Dolazi
oboljenjima ekstrapiramidnog aparata, u obzir u većih defekata usled povrede
naročito globusa palidusa (parkinsonis- ili bolesti (lupus, kancer),
mus); (2) jeza, drhtavica. V. hypertonia, rinoskopija, osmatranje nosnog predvor-
Negrov fenomen (pod znak); r. mortis, ja i nosne duplje u cilju lekarskog pre-
mrtvačka ukočenost, promena na lesu gleda. Vrši se uz podobno osvetljenje i
koja se razvija šest časova posle smrti i uz upotrebu nosnog spekuluma (r. ante-
sastoji se u kontrakciji mišića zbog bub- rior) kroz nosne otvore ili uz upotrebu
renja koloida i njihove kontraktilne malog ogledala koje se u usnoj duplji
supstancije. Usled ovoga posle smrti postavlja iza mekog nepca (r. posterior)
m.u. popušta, mišići se olabave i zglobi- od hoana prema napred.
vi postaju lako pokretljivi; r. nervorum, risus, rizus, smeh; r. sardonicus, izraz
v. tetanus; r. t remene, v. paralysis agi- lica izazvan grčem mišića lica koji pod-
tans. seća na ciničan smeh. V. tetanus.
rikecioze, v. rickettziosis. Ritterova bolest, v. dermatitis exfoliativa.
rima,, pukotina, prorez, npr. r. palpebra- Riva-Rocciev tonometar, v. sfigmomano-
rum, prorez očnih kapaka; r. glottidis, metar.
v. glottis. Rivaltina reakcija, reakcija koja se koristi
Ringelmanova skala, ploča sa 4 različito za razlikovanje eksudata od transuda-ta.
zatamnjena polja od 20 % crnih i 80 % Robisonov estar, v. glukoio-6-josfat.
belih površina, 40 i 60,60 i 40 i 80 i 20 % roborantia (remedia), roborancije, sred-
crnih odnosno belih površina. Obojene stva za jačanje, danas skoro napušten
površine služe za uporeñivanje s bojom naziv.
izlazeceg dima. Dozvoljava se boja na Robsonova tačka, v. tačka.
prve dve skale.

699
Rocky-Mountain spotted fever
Rocky-Mountain spotted fever, groznica
Stenovitih planina, infektivne obolje-
nje, slično pegavcu, izazvano rikecijama
(Dermaceirtroxenus rickettsii), koje je
najpre otkriveno u Stenovitim planina-
ma (Rocky Mountain) u SAD. Ono se od-
likuje visokom temperaturom, bolovi-
ma u krstima i mišićima, glavoboljom,
crvenom makuloznom ospom, koja do-
cnije postaje crna i slivena, i duševnim
poremećajima. Prenosi je jedna vrsta
krpelja. V. rickettsiosis.
rodenticidi, sredstva za uništavanje raz-
nih glodara.
rodoskvrnuće (incestus s. incestum),
polno opštenje (incestuozna veza)
meñu krvnim srodnicima. Srodnička
bračna zajednica. Protiv rodoskrvnih
veza najsnažnije deluje zazor od rodosk\
vrnuća, koji u čoveka razvija odbojno
osećanje, odvratnost prema polnom od-
nosu s krvnim srodnikom. Još je ukore-
njeno mišljenje daje takav stav uroñen,
kao »glas krvi«, što je pogrešno. On je
stečen i delo je kulture, shvatanje da-
našnjeg čoveka. Kako se, prema krivič-
no-pravnoj terminologiji, suština incesta
sastoji od izvršene obljube meñu kr v
vnim srodnicima, to se u savremenoj
seksologiji javlja potreba za uvoñenjem i
pojma incestoidnog, kojim se ,obuhva-
taju, izuzev obljubne radnje, i sve težnje
i postupci manje-više ispoljenog sek-
sualnog, pretežno vangenitalnog karak-
tera prema krvnom srodniku, bez obzira
što nisu kažnjivi. Ako je ljubav i težnja
deteta znatno veća od ljubavi i težnje
roditelja istog pola, onda se u detetu
razvija preterana, skoro isključiva lju-
bav prema roditelju suprotnog pola. V.
incestus i Edipov i Elektrin kompleks.
rog, v. cornu.
Rogaška Slatina, banja severoistočno od
Celja, u dolini reke Irije, na 228 m n.v.
Njen klimat deluje sedativno-tonički.
Postoje tri izvora hladne (oko 1O0C), sul-
fatne (salinične), zemnoalkalne (hidro-
karbonatne) i ugljenokisele vode (ukup-
no mineralisanje: 6,398, 7,767 i 9,212
g°/oo). Ova se voda koristi >za piće i za
prirodna ugljenokisela kupanja (pre-
thodno zagrejana). Kupatilo je s kada-
700
rostrum
ma, odeljenjima za hidroterapiju, masa-
žu i dr. U ovoj banji se lece: atonička
opstipacija, oboljenja creva u vezi s bo-
lestima žuči i jetre, oboljenja jetre, žuč-
nih puteva i želuca, gojaznost, šećerna
bolest, premorenost i rekonvalescenci-
ja. Rogaška Slatina je naša najureñenija
banja.;
Rohrove trake, fibrinoidne trake na dnu
interviloznih prostora posteljice.
roj te, amnionske, v. amnionske rojte.
Rokytansky-Cushingov ulkus, v. ulcus.
Rokytanskyjeva bolest, v. atrophia flava
hepatis.
rombasti mozak, v. rhombencephalon.
rombencefalna prevlaka, blago suženje
pozadi meñumozga na leñnoj strani
moždane cevi.
Rombergova bolest, v. bolest.
ronilačka bolest, v. kesonska bolest (pod
bolest).
Röntgenov aparat, ureñaj za primenu
rendgenskih zrakova. Sastoji se od tran-
sformatora visokog i niskog napona,
rendgenske cevi, stativa sa fluorescent-
nim zaklonom i komandnog (regulacio-
nog) stola.
rosacea, v.-acne rosacea.
Rosenbachov erizipeloid, v. erysipeloid.
Rosenmiilerov organ, izmenjerii deo ne-
kadašnjeg mezonefrosa ženskog orga-
nizma, koji se sastoji od uzdužnog kana-
la, ostatka Wolffovog kanala i niza po-
prečnih kanalića, ostataka sabirnih ka-
nalića epigenitalnog dela Wolffovog ka-
nala.
roseola, rozeola, naziv za svaku ospu crve-
ne boje; r. cholerica, ospa u toku kole-
re; r. epidemica, v. rubeola; r. idiopa-
thica, r. čiji se uzrok ne može otkriti; r.
symptomatica, r. koja je simptom neke
osipne groznice; r. syphilitica, r. u toku
sekundarnog stadijuma sifilisa; r. ty-
phosa, r. u toku tifusa ili pegavça; r.
vaccinia, ospa koja se ponekad javlja
posle vakcinacije.
Roser-Nélatonova linija, v. linea.
Rosmarinus officinalis, Labiatae, ruž-
marin. Lišće ove biljke sadrži etarsko
ulje.
rostrum, kljun u lañe, nešto što liči na
kljun, kljunasti deo nekog organa, npr.
rotatio ruminatio

rostrum corporis callosi, kljunasti deo loboñene energije pri utrošku jednog
žuljevitog tela. litra kiseonika (kalorijski ekvivalent ki-
rotatio, rotacija, okretanje oko uzdužne seonika) zavisi od prirode materija koje
osovine; r. dentis, obrtanje zuba oko se razgrañuju u organizmu.
uzdužne osovine. rtenica, rtenjača, v. kičma, columna ver-
rotator, mišić obrtač (m. rotator). tebralis, rachis.
Routteova operacija, v. operacija. rubefacientia (remedia), flogistička
Rouxova anastomoza, anastomoza, obič- sredstva koja izazivaju crvenilo kože.
no na tankom, a ne na debelom crevu, u rubeola, crvenka, akutno blago, virusno
kojoj se presečena vijuga creva anasto- oboljenje iz grupe osipnih groznica.
mozuje s bočnom stranom druge vijuge Kapljična infekcija uglavnom školske
istog creva dajući sliku koja podseća na dece. Odlikuje se pojavom blede i retke
slovo Y (Y-anastomoza). V. anastomosis, makulopapulozne ospe kao u mojrbila,
enteroanastomosis. ili difuznog eritema kao u lakom šarla-
rovovsko stopalo, v. pes. hu. Ospa traje 1-2 dana. Obično su uve-
Rovsingov znak, v. znak. ćane sve limfne žlezde, a naročito su-
rozanilin, bazna crvena boja, derivat trife- bokcipitalne i vratne. Čest je laki otok
nil-metana, koja dolazi u promet u vidu slèzine. Virus rubeole ima teratogeni
igličastih kristala rastvorljivih u vodi i efekat. Zato su moguće kongenitalne
alkoholu. Hidrohlorid rozanilina se na- malformacije u 20-25 % dece, čije su
ziva fuksin. majke prebolele rubeolu u toku prva tri
rozete, (v. stvaranje rozeta). Okupljanje meseca trudnoće, tj. u periodu organo-
eritrocita oko limfocita što liči na roze- geneze.
tu (otuda ime). Služi za otkrivanje re- rub eo sis iriñis, pojava novostvorenih kr-
ceptora na limfocitima. Formiranje ro- vnih sudova u dužici, najčešće u dijabe-
zeta je imunološki test. Vezivanje eritro- tesu i trombozi centralne vene mrežnja-
cita za limfocite obavlja se preko različi- če. Novostvoreni krvni sudovi u tkivu
tih receptora na površini membrane mogu da blokiraju komorni ugao i dove-
limfocita. Otuda se razlikuju tri vrste ro- du do sekundarnog glaukoma.
zeta: E-rozete (receptori za eritrocite; rubidium, Rb, hemijski element, alkalni
nisu imunoglobulini); EA-rozete (recep- metal.
tori za Fc-fragment imunoglobulma G); Rubrum scarlatinum (šarlah crvenilo),
i EAC-rozete (receptori za -kompo- azoboja, sredstvo za podsticanje epiteli-
nentu komplementa); E-rozete stvaraju zovanja defekata kože.
T-limfociti; EA-rozete B-limfociti, a Rubus idaeus, malina, služi za spravljanje
mogu i T-limfociti; EAC-rozete stvaraju sirupa od malina (Sirupus Rubi idaei).
B-limfociti. Funkcioni značaj rozeta je ručje, koren šake, v. carpus, manus, šaka.
još nepoznat. rudarska glista, v. Ankylostoma duodena-
rožnjača, v. cornea. Ie.
RQ, respiratorni količnik; odnos izmeñu rudarski nistagmus, v. nystagmus.
osloboñenog CO2 i utrošenog O2 u jedi- rugae palatinae, nabori vezivnog tkiva
nici vremena. Zavisi od vrste hranljivih prekriveni sluznicom na prednjem delu
materija koje, u trenutku odreñivanja tvrdog nepca, neposredno iza prednjih
RQ, sagorevaju u organizmu. Pri sagore- gornjih zuba. Mogu biti slabije ili jače iz-
vanju ugljenohidratnih materija RQ = l, ražene.
masti 0,71, a belančevina 0,83, a pri me- rumen, burag, prvi želudac u preživara.
šovitoj ishrani, kad sagorevaju sve tri rumenotomia, rumenotomija, operacija
vrste organskih materija, RQ = 0,82. Od- koja se sastoji u prosecanju buraga u ci-
reñivanje RQ značajno je u odreñivanju lju otklanjanja stranog tela ili impakti-
bazalnog metabolizma, energetske po- rane hrane.
trošnje u normalnim uslovima rada i ruminatio, ruminacija, preživanje, deo
uticaja spoljne sredine, jer količina os- procesa varenja koji se normalno zbiva

701
Rumpel-Leeñeov test
u životinja preživara. Ruminacija je po-
vraćanje nagomilane hrane iz buraga u
usta. Nenormalno, javlja se u nekim obo-
ljenjima (u histeriji) i u čoveka povre-
meno vraćanje hrane iz želuca, bez ose-
ćaja muke, a potom njeno izbacivanje ili
ponovno žvakanje i gutanje. Sin. mery-
cismus.
Rumpel-Leeñeov test, v. test.
runt disease (engl.) rant disiz, bolest zakr-
žljavanja, sindrom koji se javlja kad se
imunokompetentne ćelije davaoca tran-
splantata održe u organizmu primaoca
(domaćina) i poćnu da stvaraju antitela
ili ćelijski imunitet protiv raznih antige-
na primaoca. U rant disizu dolazi poste-
peno do fatalnog propadanja tkiva do-
maćina (sin. graft versus host reaction,
engl.), reakcija transplantata protiv do-
maćina.
rupia, rupija, kupasta, slojevita krasta.
Najćešće se javlja u tercijarnom sifilisu.
ruptura, prekid, prskanje, rasprsnuće,
raskid nekog organa; u ginekološkim
oboljenjima može da prsne cističan jaj-
nik, a kod vanmaterične trudnoće i
gnojnog zapaljenja (pyosalpinx) jajo-
vod. Za vreme poroñaja može da doñe
do prskanja materice, materičnog gra-
ca, vagine i meñice. U svim ovim sluča-
jevima mora se hirurški intervenisati; r.
bubanjske opne, prekid kontinuiteta
bubanj s ke opne koji je nastao direkt-
nim delovanjem sile (igla, travka) ili nje-
nim indirektnim delovanjem (pritisak
vazduha ili vode). Posebna vrsta ruptu-
re bubanjske opne prati prelome sle-
pooćne kosti u kojima prelomne linije
prolaze kroz spoljni slušni hodnik. Rup-
ture bubanjske opne se razlikuju od
perforacija bubanjske opne po tome što
nema gubitka supstancije; r. traheje,
prekid kontinuiteta dušnika koji se de-
šava prilikom teških saobraćajnih nes-
702
rvačko uho
reća, najčešće ispod vratnog dela. Po-
vreñeni može da se spase ako mu se bla-
govremeno pruži hirurška pomoć.
Rusanña Banja, banja na zapadnoj strani
sela Melenci (Banat) na 82 m n.v. Klimat
deluje sedativno. To je isključivo blatno
lečilište. Blato se vadi iz blatnog jezera
(zapadno od banje); ono je mineralno --
organsko i sumporno. Lečenje se sastoji
u primëni toplog (zagrejanog) blata u
ureñenom kupatilu. U ovoj banji se lece:
hronična reumatička oboljenja zglobo-
va i mišića; hronična oboljenja ženskih
polnih organa; neuralgije i neke kožne
bolesti.
Rusconijev čmar, blastoporni otvor u
toku gastrulacije jajeta žabe.
Rushov klin, v. klin.
ruski meningoencefalitis, v. meningoen-
cephalitis.
ruthenium, Rn, rutenijum, hemijski ele-
ment, siv i krt metal koji se javlja zajed-
no s platinom, kojoj je sličan.
rutherforñ, raderferd (rd), količina ma
kakvog radioaktivnog izotopa što u sva-
kom sekundu ima l milion raspada;
rd= 1,Ox 10 dezintegracija u sekundu;
l kiri ima 37.000 rd i l me - 37 rd.
rutin, flavonski glikozid, izolovan iz rute
(otuda ime) i iz mnogih drugih biljaka
(duvan, heljda, zova itd.) Ima isto dej-
stvo kao i vitamin P: popravlja krtost ka-
pilara, smanjuje njihovu propustljivost
i, uopšte, smanjuje propustljivost povr-
šinskih slojeva ćelija. Upotrebljava se u
čitavom nizu indikacija u kojim postoje
krvarenja i povišena tendencija ka krva-
renjima kao posledica smanjene rezis-
tencije kapilara.
rvačko uho, deformisana i nešto smanje-
na usna školjka. Posledica ponavljanjh
nagnječenja usne školjke, hematoma pa
i fraktura usne hrskavice.
S., skraćenica na lekarskom receptu za
signa (signiraj, obeleži) ili za signetur
(neka se signira, neka se obeleži).
S., skraćenica od seu, ili.
s., v. signa.
sat., skraćenica za saturatio, saturacija,
šumeći napitak.
Sb, hemijski simbol za element antimon
(stibium).
scat., skraćenica za scatula, kutija.
SD-antigeni, histokompatibilni antigeni
na limfocitima (»nišan« ćelijama u me-
šanoj limfocitnoj reakciji), koji se mogu
dokazati antitelima.
Se,75hemijski simbol za element selenium.
Se , radioaktivni izotop selenijuma, pri-
menjuje se u obliku selenita za scintig-
rafsku dijagnostiku tumora, a u obliku
metionina obeleženog Se75 za scintigra-
fiju pankreasa i paratireoidnih žlezda.
SEV, v. polovična debljina.
SH, skraćenica za serumski hepatitis, ino-
kulacijski hepatitis.
SI, meñunarodna skraćenica za Meñuna-
rodni sistem mernih jedinica, usvojen
od strane Generalne konferencije za te-
gove i mere (CGPM) 1960. godine, a u
našoj zemlji je regulisan sa više zakon-
skih propisa. SI se sastoji od osnovnih,
izvedenih i decimalnih jedinica. Osnov-
ne jedinice zasnovane na 7 osnovnih fi-
zičkih veličina (dužina, masa, vreme, ja-
čina električne struje, jačina svetlosti,
termodinamička temperatura i količina
materije) su: metar, kilogram, sekunda,
amper, kandela, kelvin i mol.
sir., skraćenica za sirupus, sirup, v. siru-
pus.
Sm, hemijski simbol za element samari-
jum koji spada u lantanoide.
Sn, hemijski simbol za kalaj, stannum.
sol., skraćenica u lekarskim receptima za
solutio, rastvor; solutus, rastvoren.
solv., skraćenica u lekarskom receptu za
solve (solvatur), rastvori (neka se rast-
vori).
spec., skraćenica za species, čaj.
spir., skraćenica za spiritus, alkohol (etil-
-alkohol, etanol).
spi., skraćenica za simplex (jednostavan).
s.q., skraćenica u lekarskim receptima za
sufficiens quantitas, dovoljna količina
(uobičajenije je q.s., skraćenica za
quantum satis, dovoljna količina).
Sr,87hemijski simbol za strontium.
Sr , radioaktivni izotop stroncijuma, pri-
menjuje se za šcintigrafiju kostiju.
s.s.n., skraćenica na lekarskom receptu
od signa suo nomine (obeleži njegovim
imenom).
S.S.V., skraćenica u lekarskim receptima
za sub signo (sigilio) veneni, sa ozna-
kom da je otrov.
STH, v. adenohypophysis.
suppos., skraćenica za suppositoria, čepi-
ći.
Sabinova poliovakcina, oralna vakcina
sa živim ublaženim virusom. Proizvede-
na je od virulentnih sojeva obrañenih u
laboratiriji primenom genetičkih meto-
da, ili od prirodno atenuisanih sojeva
koji su izolovani od dece u izvanepide-
mijskim razdobljima. Virus iz "žive" po-
liovakcine se umnožava, inficira i tako
imunizira. U tom procesu infektivno po-
703
saccharatus
kaljenje vakcinalnog virusa se širi u od-
reñenom području.
saccharatus, zašećeren.
Saccharlnum, saharin, anhidrid ortosul-
fimidobenzojeve kiseline. Tri stotine
puta je slañi od šećera. Služi kao žarne-
na za šećer u dijabetičara i u gojaznih
osoba; prema našoj farmakopeji ofici-
nalan je kao rastvorljivi saharin (Sacc-
harin-natrium). Pri dugom uzimanju
može dovesti do izvesnih promena u or-
ganizmu.
Sacchäromyces, rod gljivica iz fam. As-
comycetes; u običnom životu poznate
kao kvasci. Jednoćelijski organizmi
ovalnog ili^sfernog oblika, bez miceliju-
ma. Množe se pupljenjem ili pretvara-
njem u askuse s askosporama.
Saccharomycetes, gljivice kvasca, poro
dica u okviru klase viših gljiva, ali u re-
dukovanom, jednoćelijskom, mikros
kopskom obliku. Izazivaju alkoholno
vrenje u rastvoru šećera. Vinski kvasac
(Saccharomyces ellipsoideus) postoji
i slobodan u prirodi, pivski kvasac (S.
cerevisiae) samo u kultivisanom obli
ku, a osušen, oficinalan - Faex medici-
lis. V. fungi -s
Saccharosum, saharoza, običan šećer.
Služi kao konstituens za praškove za
unutrašnju upotrebu; oficinalan je pre-
ma našoj farmakopeji. Sin. Saccharum;
S.lactis, mlečni šećer, laktoza, vrsta še-
ćera koja služi kao konstituens za hig-
roskopne lekove u obliku praška; ofici-
nalan je p'rema našoj farmakopeji. V.
laktoza.
Saccharum, v. Saccharosum; S.Uvae, v.
glikoza.
sacculatio, sakulavija, osobina da se na
nečem stvore kesice ili džepovi; s.coli,
sin. haustrh colL
sacculus, sakulus, kesica, npr. s.vestibuli;
s.dentis, zubna kesica, deo zubne klice
od koga se stvara cement zuba.
eaccus, vreća, kesa, npr. saccus lacrimalis,
suzna kesica.
sacralgia, sakralgija, bol u krsnoj kosti.
sac rails, sakralan, krsni, npr. vertebra sa-
cralis, krsni pršljen.
704
saharaza
sacralisatio, sakralizacija, srašćenje jed-
nog ili oba poprečna nastavka petog sla-
binskog pršljena s krstačnom kosti.
sacrococygealis, sakrokokcigealan, koji
pripada krstačnoj i trtičnoj kosti ili se
nalazi u regiji obe kosti.
sacrocoxitis, sakrokoksitis, zapaljenje sa-
kroilijačnog zgloba.
sacrodynia, sakrodinija, bol u krsnom
predelu.
sacrolisthesis, sakrolisteza, stanje u
kome se krstačna kost nalazi ispred pe-
tog slabinskog pršljena.
sacrolumbalis, sakrolumbalan, koji pri-
pada krsnoj i slabinskoj oblasti.
sacrospinalis, sakrospinalrii, koji pripada
krstačnoj kosti i kičmenom stubu.
sacrum, v. os sacrum.
sadizam (seksualni aktivizam), perver-
zija u kojoj se polno zadovoljavanje po-
stiže putem zlostavljanja, nanošenja po-
vreda i mučenja erotskog objekta. Naziv
te perverzije potiče od dela koje je poči-
nio iz navedenih razloga markiz de Sade
(potomak Petrarkine Laure), koji je pro-
veo u tamnici 27 godina, pišući svoja
dela u kojima je opisao 600 vrsti sek-
sualnog mučenja. Izvesnu kariku u bu-
ñenju latentnog sadizma u nekih osoba
predstavljaju sportske utakmice (vrato-
lomne automobilske trke, boks, kečeri,
borbe s bikovima i dr.); idejni s., obuh-
vata sadističke postupke u okviru uob-
razilje, a naročito u vidu izražavanja pi-
sanom i govornom rečju (verbalni sadi-
zam). On se sastoji od uvreda, pretnji,
psovki, kojima se erotski objekt stavlja
u stanje stjraha i utučenosti, što na uči-
nioca deluje erogeno.
sagitalan, v. sagittalis.
s agi t alls, sagitalan; (1) sličan streli, prav-
cu strele, npr. sutura sagittalis, sagitalni
šav na lubanji; (2) sagitalna ravan, svaka
ravan paralelna s uzdužnom medijal-
nom ravni, v. rovah.
saharat, jedinjenje metala s heksozama u
kojima metali zamenjuju vodonik iz al-
koholne grupe.
saharaza, enzim koji stvaraju razne gljivi-
ce kvasca, a koji razlaže saharozu na gli-
kozu i fruktozu. Saharaza se nalazi i u
crevnom soku.
saharidi
saharidi, glicidi, ugljeni hidrati; saharidi
su polihidroksialdehidi ili polihidroksi-
ketoni i njihovi derivati. Osnovni saha-
ridi su monosaharidi (aldoze i ketoze).
Kondenzacioni proizvodi monosahari-
da koji sadrže u molekulu od 2 do 10
molekula monosaharida nazivaju se oli-
gosaharidi, a oni koji sadrže preko 10
molekula monosaharida nazivaju se po-
lisaharidi.
saharifikacija, stvaranje šećera, pretva-
ranje polisaharida u šećere.
saharimetar, polarimetar za odreñivanje
koncentracije šećera u mokraći.
saharimetrija, kvalitativno odreñivanje
šećera, npr. glikoze.
saharin, v. Saccharinum.
saharoza, v. Saccharosum.
sakagija, v. malleus.
sakralizacija, v. sacralisatio; s.pršljena,
asimilacija pršljena.
sakralna anestezija, v. anaesthesia.
sal, latinski naziv za šo; S.carolinum arte-
f actum, veštačka karlovarska so; sadrži
Kalu sulfas, Natru chloridum, Natru hy-
drogencarbonas i Natru sulfas siccata;
deluje laksantno, S.Seignetti, v. Kalu
Natrii tartras.
Salep tuber, gomolj od kaćuna, sadrži slu-
zave materije i služi za izradu Mucilago
Salep.
salicil-amid, analgetičko, antipiretičko i
antireumatsko sredstvo.
salicil-anilid, fungistatičko sredstvo,
upotrebljava se za lečenje oboljenja Ti-
nea capitis.
salicilna dispnoja, klinička slika koja liči
na simptome dijabetičke ili renalne aci-
doze, nastaje prilikom akutnog trovanja
salicilatima.
salicilna kiselina, v. acidum salicylicum.
salicinum, salicin, glikozid iz kore vrbe.
salicylicus, salicilin, koji sadrži radikal
šalicu.
salicylismum, salicilizam, lak oblik trova-
nja salicilatom.
saligenin, alkohol koji nastaje hidrolizom
glikozida saligenina, koji se dobija iz
kore vrbe (SaUx alba).
salinske vode, v. voda.
saliva, pljuvačka, produkt tri para velikih
pljuvačnih žlezda i mnoštva malih plju-
45 Medicinski leksikon
Salmonella
vačnih žlezda bukalne sluznice. P. je
bezbojna, lako zamućena, penušava,
lepljiva tečnost bez mirisa i ukusa; spe-
cifična težina joj je od 1,002 do 1,012 a
reakcija joj je slabo bazična ili neutral-
na. Dnevno se izluči oko 1000 do 1500
ml pljuvačke. U sastavu p. najviše ima
vode i neorganskih sastojaka. Od or-
ganskih materija sadrži mucin i izvesne
fermente, od kojih je najvažniji ptijalin,
koji preko dekstrina razlaže škrob do
maltoze. Uloge p. su vlaženje i razmek-
šavanje hrane, varenje škroba a sem
toga ona ima i antibakterijsko dejstvo.
Pljuvačka se luči stalno, ali se njeno lu-
čenje pojačava neposredno pre uzima-
nja hrane (psihička faza), kad je hrana u
ustima (oralna faza) i izvesno vreme po
unošenju hrane (gastrička faza).
salivalis, salivalan, pljuvačni, npr. glandu-
lae salivales, pljuvačne žlezde.
Salix, vrba; kora vrbe sadrži glikozid sali-
cin.
Salkova poliovakcina, vakcina s mrtvim
virusima, spremljena inaktivisanjem
pomoću formalina sva tri tipa poliovi-
rusa, koji su razmnožavani na kulturi
tkiva bubrežnih ćelija majmuna. Po-
trebna je ponovljena vakcinacija da bi
se održao imunitet.
salmijak, stari naziv za amonijum-hlorid
(Ammonii chloridum, nišador). Jma ek-
spektorantno dejstvo, prouzrokuje aci-
dozu, deluje diuretički i pojačava dej-
stvo živinih diuretičkih sredstava; ofici-
nalan je prema našoj farmakopeji.
Salmonella, salmonele, gram-negativni
štapići, asporogeni, bez izražene kapsu-
le, pokretni i poseduju peritrihijalne
flagele, izuzev S. gallinarum i S.pullo-
rum. Salmonele poseduju O- i H-antige-
ne, a neke od njih i Vi-antigen. Na osno-
vu antigena izvršena je klasifikacija; do
danas je izolovano preko 1200 tipova
salmonela. Jedne od njih izazivaju in-
fekcije septičkog tipa (trbušni tifus i pa-
ratifus), to su S. typhi, S. paratyhi A, B i
C. Druge, S.typhi murium, S. cholerae
suis, S. enteritidis Gartner izazivaju
gastroènteritise. Sin. Eberth-Gaffkyjev
bacil; Eberthella typhi
705
salmonellosis
salmonellosis, salmoneloza, salmoneloz-
no trovanje hranom, akutno crevno
oboljenje koje izazivaju preko 80 seroti-
pova salmonela životinjskog porekla.
To je fekalno oralna infekcija, a izvor
bolesti je uglavnom živina. Salmoneloza
najčešće prolazi kao febrilni gastroen-
teritis s dehidratacijom i mogućim ko-
lapsnim stanjem. Bolesnik ima 5-20 teč-
nih, obilnih stolica dnevno, ali se obič-
no bolest smiri u toku 7-10 dana. Bakte-
rije mogu da udu u krvotok i daazazovu
oboljenje slično trbušnom tifusu ilrsep-
si. Moguća je lokalizacija na mekim
moždanicama i plućima kada je progno-
za loša. Eliminacija salmonela obično
traje više sedmica, a često se javlja i kli-
conoštvo.
salpingitis, (1) zapaljenje jajovoda (tuba
uterina). Može biti akutno (gnojno) i
hronično (atrofično). Pojavljuje se kao
samostalno zapaljenje ili s istovreme-
nim zapaljenjem jajnika; (2) zapaljenje
usne trube (tuba auditiva).
salpingografija, rendgensko snimanje ja-
jovoda posle ubrizgavanja jodne viskoz-
ne kontrastne materije/ rastvorene u
vodi, rede u ulju.
salpinx, truba. Sin. tuba, v. tuba auditiva,
tuba uterina.
salt losing nephritis, (eng.) nefritis s gub-
ljenjem soli, v. nephritis.
salus, spas, dobro, zdravlje, npr. salus aeg-
roti suprema lex, spas bolesnika je vr-
hovni zakon - postulat koji su stvorili
stari grčki lekari.
Salusov znak, v. znak.
Salvia officinalis (Labiatae), kadulja. List
ove biljke (Salviae folium), koji sadrži
etarsko ulje, služi za izradu Tinctura Sa-
lviae.
Sambucus nigra (Caprifoliaceae), zova,
zovin cvet (Sambuci flos) služi za izradu
Species laxantes; oficinalan je prema
našoj farmakopeji.
samooploñivanje, oplodnja ženskog ga-
meta biljaka pomoću muškog gameta
iste jedinke. Sup. ukršteno oploñavanje.
samopomoć, prva pomoć, koju ukazuje
povreñeni ili oboleli sam sebi.
samoubica, v. suicida.
samoubojstvo, v. suicidium.
706
san
samoupravne interesne zajednice, oblik
udruživanja u kome se na načelima
uzajamnos'ti i solidarnosti ostvaruju lič-
ne i zajedničke potrebe, ostvaruje slo-
bodna razmena rada, udružuju rad i
sredstva, utvrñuje politika razvoja, od-
lučuje o obavljanju odreñenih delatnos-
ti u skladu sa zajedničkim interesima i
usmerava razvoj udruženih organizaci-
ja. Finansiranje se vrši putem plaćanja
doprinosa.iz ličnih dohodaka i dohotka
organizacija udruženog rada s ciljem za-
dovoljavanja svojih potreba i interesa.
san, (1) spavanje, nesvesno stanje, iz kojeg
se osoba može lako probuditi pomoću
prikladnih senzoričkih ili drugih nadra-
žaja. Postoje dva različita načina kako
može nastati spavanje: a) usled smanje-
ne aktivnosti retikularnog aktivacijskog
sistema (sporotalasno spavanje), b)
može biti posledica abnormalnog usme-
ravanja signala u mozak, a da pri tome
moždana aktivnost ne bude značajno
usporena (paradoksalno spavanje).S.t.s.
je spokojno i bez sanjanja, sa sniženjem
svih vegetativnih funkcija. Specijalno
dolazi do pada krvnog pritiska, frekven-
ce disanja i bazalnog metabolizma. P.s.
se nikad ne pojavljuje samo već se nado-
vezuje na s.t.s. Pojava p.s. zavisi od za-
mora. Stoga su epizode kraće i javljaju
se rede nakon što osoba zaspi nešto do-
cnije. Trajanje epizoda p.s. kreće se od 5
do 30 min. i ponavljaju se svakih 90 min.
P.s". je obično praćeno sanjanjem; osobu
je teže probuditi u p.s. nego u fazi s.t.s.,
mišićni tonus je veoma snižen ali se često
konstatuju mišićni trzaji. Značaj spa-
vanja je u održavanju normalnih funkci-
ja, specijalno centralnog nervnog siste-
ma. San je oštećen pri velikom broju te-
lesnih kao i svih duševnih bolesti; (2)
psihički doživljaji za vreme spavanja.
San (sanjanje) predstavlja pozornicu na
kojoj se mogu razaznati mnoga inače
nesvesna zbivanja u psihi. Psihoanalitič-
ka metoda tumačenja (analize) snova
vrlo je značajna za ovo saznanje; brzi s.,
kraći ili duži periodi u toku spavanja za
vreme kojih se spavaču brzo pokreću
očne jabučice, ima brži ritam elektroen-
cefalografskih (EEG) manifestacija i sa-
sanacija
nja snove koji se mogu upamtiti; Sin.
REM-san, od engl. „Rapid Eye Move-
ment" (rapid aj muvment), brzi pokreti
očiju. V. REM; spori s., duboki san bez
snova karakterizovan sporim EEG-ma-
nifestacijama.
sanacija, v. sanatio.
sanatio, sanacija, ozdravljenje, isceljenje,
izlečenje, zarašćenje rane; s. per pri-
mam intentionem, ozdravljenje od
prve, zaceljenje neke (operativne ili
traumatske) rane bez gnojenja; s.per
secundam intentionem, zaceljenje
neke rane posle izvesnog perioda gnoje-
nja, obično uz stvaranje ovećeg ožiljka.
sanguinans, krvareći, ono što krvari.
sanguis, v. krv.
sanitacija, postupak koji podesnim dezin-
fekcionim sredstvima i metodima spre-
čava prenošenje patogenih mikroorga-
nizama raznim načinima i predmetima i
koji služi za poboljšanje higijenskih pri-
lika; s. u vojnim objektima, mere i po-
stupci za uklanjanje, prečišćavanje i de-
zinfekciju otpadnih materija (ljudskih
izlučevina,. ñubreta, upotrebljene vode
iz umivaonika, kupatila, perionica i ku-
hinja, raznih otpadaka i dr.).
sanitaran, koji je u vezi sa zdravljem ili
njegovim unapreñenjem, naročito s hi-
gijensko-tehničkim merama i ureñaji-
ma.
sanitarna inspekcija, organ uprave koji
vrši nadzor nad izvršavanjem zakona i
drugih propisa i nad sprovoñenjem
mera u oblasti sanitarne, higijenske i
protivepidemijske zaštite ljudi obuhva-
tajući sve objekte, delatnosti i lica koja
na bilo koji način mogu štetno uticati na
zdravlje ljudi. Osnovni zakon o sanitar-
noj inspekciji odredio je poslove iz ob-
lasti sanitarnog nadzora koji su u inte-
resu za cçlu zemlju i spadaju u nadlež-
nost federacije, dok republički zakon o
zdravstvenoj zaštiti reguliše obaveze
Republike.
sanitarna obrada, uklanjanje odnosno
uništavanje fizičkih, hemijskih i ra-
dioaktivnih štetnih agensa s površine
kože i sluznice, odeće, obuće i ostale op-
reme i sredstava, kao i stambenih i dru-
gih površina; poseban značaj ima u ratu,
45*
sanitet
ali i u mirno doba, prilikom regrutacije,
kad se otkriju vašljivost, šuga i sL, zatim
pri teškim nesrećama (poplave, zemljot-
resi itd.).
Sanitarne meñunarodne konvencije,
sporazumi izmeñu država kojima se re-
gulišu mere sprečavanja karantinskih
(zaraznih) bolesti koje mogu imati epi-
demijski i pandemijski oblik širenja; od-
nose se i na vojne jedinice i objekte oru-
žanih snaga (ratne brodove i ljudstvo na
njima, oružane transporte itd.).
sanitarni inženjer, inženjer specijalno
kvalifikovan za sanitarnu tehniku, koji
radi u zdravstvenoj ili higijenskoj služ-
bi. U delokrug rada sanitarnog inženje-
ra spadaju ovi poslovi: projektovanje i
izgradnja vodovoda i vodoopskrbnih
objekata; sanitarnotehničkih ureñaja i
instalacije raznih zgrada i prostorija,
asanacija terena i higijenskih objekata,
kanalizacija naselja, odstranjivanje ka-
nalskih voda i otpadnih materija i sani-
tarnotehnička kontrola.
sanitarni nadzor, vrsta nadzora koji se
vrši nad izvršavanjem zakona i drugih
propisa i nad sprovoñenjem propisanih
mera u oblasti sanitarne, higijenske i
protivepidemijske zaštite ljudi. Ovaj
nadzor vrše nadležni organi uprave -
sanitarna inspekcija, a obuhvata objek-
te, delatnosti i osobe koje, na bilo koji
način, mogu štetno uticati na zdravlje
ljudi.
sanitarni propusni k, izgrañeni (zidani) ili
privremeni objekt (šatori, drvene pre-
grade ili ureñen otvoreni prostor) for-
miran prema potrebi i opremljen po-
trebnim sredstvima (formacijskim ili
improvizovanim) za obavljanje sanitar-
ne obrade pripadnika oružanih snaga;
objekt ima nekoliko odeljenja, odnosno
radnih mesta i ureñaja, koji su postav-
ljeni tako da se brzo i nesmetano odvija
proces obrade (odnosno sanitarne de-
kontaminacije), a posebno se vodi raču-
na o tome da strogo bude odvojen čisti
deo od prljavog. V. sanitarna obrada.
sanitet, organizacija, zdravstvena služba
koja se stara o zdravlju grañana ili voj-
ske; civilni s., zdravstvena služba koja
se stara o sanitetskom obezbeñenju, tj.
707
sanitetska avijacija
koja organizuje sprečavanje, suzbijanje
i lečenje bolesti kao i unapreñivanje
zdravlja celokupnog stanovništva neke
zemlje ili manje oblasti; vojni s., zdrav-
stvena služba armije čiji je zadatak spre-
čavanje bolesti i lečenje bolesnih i po-
vreñenih u posebnim uslovima koje
stvara vojni kolektiv, naročito u speci-
fičnim uslovima rata. Vojnosanitetski
rukovodeći organi su organi komande
kojoj daju savete i predloge u vezi odr-
žavanja zdravlja vojnika, suzbijanja bo-
lesti itd.
sanitetska avijacija, specijalno konstrui-
sani ili prilagoñeni vazduhoplovi (avio-
ni, helikopteri) za evakuaciju povreñe-
nih i obolelih (p/o) kao i za prevoženje
sanitetskog osoblja i sanitetskih materi-
jalnih sredstava potrebnih za pružanje
medicinske pomoći, posebno kad su u
pitanju hitni slučajevi ili naročite prili-
ke i uslovi; ovo se može očekivati pri
eventualnoj upotrebi nuklearnog oruž-
ja zbog povećanja broja p/o kojim će
biti potrebna hitna i specijalna medicin-
ska pomoć.
sanitetska četa, sanitetska jedinica u trupi
(puku, brigadi) čija je namena: pruža^
nje opšte medicinske, a nekada i najhit-
nije hirurške pomoći, sprovoñenje higi-
jenskoepidemioloških mera, dekonta-
minacije i evakuacije povreñenih i obo-
lelih; u sastavu sanitetskog bataljona sa-
nitetske čete su univerzalne (opšte) ili
specijalizovane za odreñene zadatke.
sanitetska ekipa, grupa sastavljena od
jednog ili više lekara i pomoćnog osob-
lja koja se upućuje na vršenje nekog
specijalnog medicinskog zadatka, npr.
s.e. za fluorografske preglede, za BCG-
vakcinaciju, epidemiološka istraživanja
itd.
sanitetska etapa, sin. etapa evakuacije.
sanitetska evakuacija, v. evakuacija, sani-
tetska.
sanitetska materijalna sredstva, u oru-
žanim snagama deo materijalnih sred-
stava koje koristi sanitetska služba za iz-
vršavanje svojih zadataka (pružanje me-
dicinske pomoći, sprovoñenje higijen-
skoepidemioloških mera itd.) u miru i
ratu; odatle i podela na mirnodopska i
708
sanitetska RBH-zaštita
ratna sanitetska materijalna sredstva;
sastoje se iz sanitetske opreme (medi-
cinski, zubarski, apotekarski i laborato-
rijski aparati, sprave, instrumenti i pri-
bor) i potrošnog materijala (lekovi, he-
mikalije, zavojni i hirurški šivaći materi-
jal i potrošni pribor).
sanitetska nosila, v. nosila sanitetska.
sanitetska oprema, deo sanitetskih mate-
rijalnih sredstava koja sanitetska služba
koristi u izvršavanju svojih zadataka;
može biti lična, koja se opet deli na opš-
tu - daje se svima pripadnicima oruža-
nih snaga, a služi za pružanje prve po-
moći (prvi zavoj, lični ABH-paket) i de-
zinfekciju vode - i ličnu opremu sani-
tetskih organa (bolničarska, zubarska i
lekarska torba i dr.) i zajedničku koja
pripada sanitetskim ustanovama i jedi-
nicama (sanitetski kompleti i pojedi-
načni sanitetski predmeti: vozila, po-
ljska kupatila itd.).
sanitetska prihvatnica, privremena sani-
tetska etapa koja se razvija u blizini
mesta sanitetskih gubitaka sa zadatkom
da prihvata povreñene i obolele, da im
pruži potrebnu pomoć (medicinsku i hi-
ruršku) i da organizuje njihovu evakua-
ciju. Razvija se duž marševske kolone u
blizini mesta gde su se pojavili gubici ili
gde se isti očekuju. U slučaju masovnih
gubitaka (nuklearni ili hemijski udar)
razvijaju se na periferiji zone gubitaka
(tada se u sanitetskoj prihvatnici vrši i
delimična dekontaminacija). Sanitetska
prihvatnica se razvija i pri forsiranju
reke, zatim na aerodromu, na železnič-
kim stanicama i u lukama, ako nema
drugih sanitetskih ili zdravstvenih usta-
nova koje bi mogle prihvatiti povreñene
i obolele.
sanitetska RBH-zaštita, mere sanitetskih
organa i jedinica kojima je cilj zaštita
žive sile (ljudstva) i rnaterijalnih sred-
stava od dejstva atomsko (nuklearno) --
biološko-hemijskih borbenih sredstava;
obuhvata dekontaminaciju povreñenih
i obolelih, kontrolu dekontaminacije
vode i hrane, lečenje akutnog radijacio-
nog sindroma, biološko izviñanje, de-
tekciju i identifikaciju bojnih otrova u
vodi i hrani. Sanitetska RHB-zaštita je
sanitetska situacija
deo RHB-zaštite koju organizuju ko-
mande jedinica i ustanova.
sanitetska situacija, celokupnost uslova
u odreñenom vremenu i prostoru koji
utiču i odreñuju način delatnosti sani-
tetske službe; u te uslove spadaju, npr.,
stabilnost i ugroženost sanitetskih eta-
pa, stepen opterećenosti povreñenih i
obolelih u datom vremenskom periodu
(što zavisi od vida borbenih dejstava, od
pokretljivosti borbenog poretka itd.),
raspoložive snage i sredstva sanitetske
službe (broj, vid i stručnost kadrova,
materijalna sredstva i oprema), moguć-
nosti i uslovi rada sanitetske etape:
smeštaj u kućama, šatorima ili pod ved-
rim nebom, u nepovoljnim vremenskim
prilikama itd.
sanitetska služba (SnS)9 deo oružanih
snaga koji čini posebnu organizaciju
(sanitetske osoblje, sanitetska materi-
jalna sredstva i oprema od kojih su for-
mirane sanitetske jedinice i ustanove)
čiji je zadatak: sprovoñenje mera za za-
štitu zdravlja ljudstva i lečenje povreñe-
nih i obolelih vojnih lica radi čuvanja
žive sile i borbene sposobnosti oruža-
nih snaga. Ona doprinosi psihofizičkom
osposobljavanju ljudstva za borbena
dejstva i ublažavanje ratnih optereće-
nja; način delatnosti sanitetske službe
zavisan je od razvoja naoružanja i vojne
veštine, načina voñenja borbenih dej-
stava, od razvoja opšte i vojne medicin-
ske nauke i tehnike itd. Sanitetska služ-
ba je usko povezana sa zdravstvenom
službom u cilju priprema i meñusobne
saradnje u ratu, jer su im zadaci isti (v.
integracija zdravstva). Sanitetsku službu
jedinica sačinjavaju upravni organi i us-
tanove za lečenje, zatim jedinice za pre-
ventivno-medicinsku zaštitu, evakuaci-
ju itd. (V. sanitetska služba armije, bata-
ljuna, brigade, čete, divizije i puka). Bu-
dući rat će tražiti proširenje funkcije sa-
nitetske službe zbog mogućih radijacio-
nih oštećenja, složenijih neuropsihijat-
rijskih problema (psihotraume), pro-
blema mentalne higijene itd., zatim ve-
ćeg broja sanitetskih gubitaka, manje si-
gurnosti sanitetskih ustanova i jedinica
i dr., što zahteva od sanitetske službe
sanitetska služba
maksimalno prilagoñavanje ratnim us-
lovima. Zbog sve intenzivnije totalnosti
rata sve se više ispoljava značaj objedi-
njavanja sanitetske i zdravstvene službe
radi boljeg i uspešnijeg zbrinjavanja
pripadnika oružanih snaga i stanovništ-
va; SnS bataljona, v. bataljonski sanitet;
SnS brigade, snage i sredstva za pruža-
nje opštemedicinske i hirurške (u pr-
vom redu neodložne) pomoći, za eva-
kuaciju povreñenih i obolelih iz nižih je-
dinica, za sprovoñenje preventivnome-
dicinskih mera i za snabdevanje; SnS
civilne zaštite, organizuje se uz pomoć
zdravstvenih organa i humanitarnih do-
brovoljnih organizacija (Crveni krst i
dr.). V. jedinice sanitetske pomoći civilne
zaštite; SnS divizije, snage i sredstva
(upravni organi i jedinice) za pružanje
opštemedicinske i specijalističke pomo-
ći, za evakuaciju povreñenih i obolelih
iz potčinjenih jedinica, sprovoñenje hi-
gijensko-^pidemioloških mera, za de-
kontaminaciju i za snabdevanje. Radi
pružanja medicinske pomoći osniva di-
vizijsku sanitetsku stanicu (v.tamo);
SnS u partizanskom ratu, v. partizan-
ski sanitet; SnS ratne mornarice, pored
opštih zadataka sanitetske službe (v.
tamo) u profilaksi i lečenju pripadnika
ratne mornarice na plovnim objektima,
na obalskom pojasu, u pomorskim ba-
zama itd., proučava i pomorsko-medi-
cinsku problematiku i u tu svrhu raspo-
laže odgovarajućim ustanovama (v. Ins-
titut zu vojno-pomorsku medicinu)', za
vreme borbenih dejstava zbrinjava po-
vreñene i obolele po sistemu etapnog
lečenja (v.tamo), a u skladu sa specifič-
nostima u ratnoj mornarici. V. Brodska
sanitetska služba; SnS ratnog vazdu-
hoplovstva, deo opšte sanitetske služ-
be koji, pored zadataka profilakse i le-
čenja u svom delokrugu, ima i zadatke
iz vazduhoplovno-medicinske proble-
matike, kao što su: medicinsko-psiho-
loška ekspertiza letača, naučnoistraži-
vački rad iz domena primenjene ftizio-
logije i psihologije u vazduhoplovstvu,
vazduhoplovna higijena itd.; radi nauč-
nog istraživanja osnovan je vazduhop-
lovno-medicinski institut.
709
sanitetska stanica
sanitetska stanica (SnSt), sanitetska eta-
pa koju razvija sanitetska služba jedini-
ce radi pružanja odgovarajućeg oblika
medicinske pomoći, lečenja i nege, de-
kontaminacije i pripreme za dalju eva-
kuaciju; bataljonska SnSt (ranije bata-
Ijonsko previjalište) razvija se na 0,5-1
km od borbene linije radi pružanja
neophodne opšte medicinske pomoći;
radi u nekom objektu ili pod vedrim ne-
bom; radom rukovodi medicinski tehni-
čar; brigadna SnSt (ranije brigadno
previjalište) razvija se na 6-8 km od bor-
bene linije radi pružanja opšte medicin-
ske i hirurške pomoći (uglavnom neod-
ložne); organizacija rada je slična onoj u
divizijskoj SnSt, samo je manjeg obima;
divizijska SnSt (ranije divizijski medi-
cinski centar) razvija se na 10-15 km od
borbene linije radi pružanja specijalis-
tičke pomoći; razvija se načelno pod ša-
torima i ima nekoliko odeljenja: prijem-
no-trijažno, operaciono-previjališno,
bolesničko, dekontaminaciono, evakua-
ciono, izolator i odeljenje za psihijatrij-
ske slučajeve; pukovska SnSt (ranije
pukovsko previjalište) razvija se na 5-8
km od borbene linije radi pružanja opš>
te medicinske pomoći. Razvija osnovna
funkcionalna odeljenja etape, a radom
rukovodi lekar; za razvijanje koristi sa-
nitetski šator, ali i druge objekte prema
uslovima u datoj situaciji.
sanitetska torba, lična oprema sanitet-
skih organa oružanih snaga snabdeve-
nih sa sanitetskim materijalnim sred-
stvima (v.tamo) za pružanje prve i nekih
elemenata opštemedicinske ili stomato-
loške pomoći; razlikuju se bolničarska,
lekarska i zubarska sanitetska torba.
sanitetska zona, odreñeni deo teritorije
koji se i u miru i u ratu može organizo-
vati za smeštaj, lečenje i negu povreñe-
nih i obolelih vojnih i civilnih lica. Sani-
tetska zona se isključuje iz ratišta i zbog
toga se obeležava jasnim znacima (Crve-
nog krsta), a Ženevskim konvencijama
(v.tamo) regulisana je njena zaštita kao
i ušlo vi i obaveze kojima treba da odgo-
vori.
sanitetski bataljon, sanitetska jedinica,
koja čini sanitetsku etapu (stanicu) divi-
710
sanitetske izviñanje
zije radi zbrinjavanja povreñenih i
obolelih (u prvom redu pruža neodlož-
nu hiruršku pomoć), a osposobljen je i
za RBH-izviñanje i detekciju (za potre-
be sanitetske službe) i za dekontamina-
ciju (v. tamo) povreñenih i obolelih; sa-
stavljen je od sanitetskih četa (v.tamo) i
može se podeliti i istovremeno raditi na
dva mesta,
sanitetski brod, specijalno izrañen ili
adaptiran brod za smeštaj i pružanje
medicinske pomoći i nege kao i za eva-
kuaciju povreñenih i obolelih, zatim za
spašavanje brodolomnika (za to ima od-
govarajuća sanitetska materijalna sred-
stva i opremu); sanitetski brod mora
biti bele boje, obeležen znacima Crve-
nog krsta i uživa meñunarodno-pravnu
zaštitu predviñenu Ženevskim konven-
cijama (v.tamo). Sin. bolnički brod.
sanitetski gubici, v. opšti gubici
sanitetski odred, grupa manjih poljskih
bolničkih ustanova za zbrinjavanje
(pružanje medicinske pomoći, evakua-
cija i dekontaminacija) povreñenih i
obolelih; medicinska pomoć je opšta ili
specijalizovana (kad se odele specijalis-
tičke ekipe iz odreda lekara specijalista
(v.tamo).
sanitetski transport, specijalno konstrui-
sana sredstva (kopnena, plovna i vaz-
dušna) za prevoženje povreñenih i
obolelih, a po potrebi i za prevoženje sa-
nitetskog osoblja i sanitetskih materijal-
nih sredstava za sanitetsku i zdravstve-
nu službu; u nekim transportnim sred-
stvima se može pružati i medicinska po-
moć.
sanitetski vazduhoplov, v. sanitetska avi-
jacija.
sanitetski voz, jedinica sanitetskog tran-
sporta specijalno konstruisana i oprem-
ljena za prevoženje povreñenih i obole-
lih kao i za pružanje medicinske pomoći
i nege za vreme prevoženja; obeležava
se znacima Crvenog krsta i ima meñu-
narodno-pravnu zaštitu prema Ženev-
skim konvencijama (v. tamo).
sanitetsko izviñanje, prikupljanje
podataka koji imaju uticaja na način sa-
nitetskog obezbeñenja borbenih dejsta-
va jedinica ili njihovog razmeštaja. Sani-
sanitetske obezbeñenje
tetsko izviñanje može biti: higijensko--
epidemiološko (prikupljanje podataka
koji utiču na sprovoñenje preventivnih
mera), sanitetsko-taktičko (prikupljanje
podataka koji utiču na organizaciju sa-
nitetskog obezbeñenja: uslovi za smeš-
taj etapa, postojanje mesnih sanitetskih
ili zdravstvenih ustanova, mogućnosti
evakuacije povreñenih i obolelih itd.) i
sanitetsko-radiološko-biološko-hemi-
jsko (ispitivanje podataka o uslovi-
ma rada sanitetske službe u slučaju pri-
mene RBH-borbenih sredstava.
sanitetsko obezbeñenje, mere i postupci
sanitetske službe oružanih snaga koje
obuhvataju organizaciju pružanja po-
moći i lečenja povreñenih i obolelih,
preventivno-medicinske zaštite i snab-
devanja sanitetskim materijalnim sred-
stvima za vreme voñenja borbenih dej-
stava u ratu ili za vreme izvoñenja tak-
tičkih vežbi, manevara itd. u miru.
sanitetsko skladište, ustanova za čuva-
nje, održavanje i izdavanje sanitetskih
materijalnih sredstava, a pored toga
vrše i nabavku, izradu, laboratorijsku
kontrolu, regeneraciju i opravku; posto-
je ratna i mirnodopska sanitetska skla-
dišta; poseban vid sanitetskog skladišta
je skladišna apoteka, specifična sanitet-
ska snabdevačka ustanova u kojoj je ob-
jedinjena funkcija apoteke i sanitetskog
skladišta.
sanitetsko snabdevanje, v. medicinsko
snabdevanje.
sanitetsko zbrinjavanje, organizacija
pružanja pomoći, trijaža i evakuacija
povreñenih i obolelih u ratu. V. etapno
lečenje.
santoninum, santonin, dejstveni princip
iz droge Flores Cinae (od biljke Artemi-
sia maritima s.Cina). Ranije upotreblja-
van kao sredstvo protiv glista (na pri-
mer, Ascaris lumbricoides); danas je na-
pušten.
Santorinijev kanal, v. canalis.
Santorinijeve hrskavice, javljaju se u
gornjem medijalnom kraju
aritenoid-
v nog pupoljka krajem 3. meseca.
saobraćajne nesreće, dogañaji u saobra-
ćaju izmeñu različitih prevoznih sred-
stava koji nastaju slučajno, neželjeno i
sapphismus
iznenada prouzrokujući pri tome neku
štetu. Šteta može biti materijalne priro-
de, oštećenje ljudskog zdravlja ili, pak,
gubitak ljudskog života. Najčešće su šte-
te povezane i javljaju se jednovremeno.
Analizom medikosocijalnih etioloških
činilaca došlo se do zaključka da saob-
raćajne nesreće nastaju kao posledica
interreakcije čoveka, vozila i sredine.
sapet jezik, v. ankyloglossia.
saphenus, vidljiv, safenus; v. saphena
magna, velika površinska vena noge,
uliva se u butnu venu.
saphismus, safizam, v. sapphismus.
saphizam, v. homoseksualnost
Sapones medicati, v. lekoviti sapuni
Sapones medicinales (medicinski sapu-
ni), alkalne soli viših masnih kiselina,
namenjeni su, uglavnom, za spoljnu
upotrebu, a mogu se upotrebiti i kao
podloga za neke oblike lekova; Sapones
medicinales compositi (složeni medi-
cinski sapuni) sadrže, pored alkalnih
soli viših masnih kiselina, i lekovita
sredstva, a mogu sadržavati i pomoćna
sredstva.
saponifikacija, (1) stvaranje sapuna iz
masti; hidrolizom masti nastaju glicerin
i masne kiseline, a zatim se masne kise-
line neutrališu natrijum-hidroksidom
ili kalijum-hidroksidom, dajući natriju-
move ili kalijumove sapune; (2) saponi-
fikacijom nitrila nastaju amonijak i or-
ganske kiseline.
saponini, grupa glikozidnih biljnih sups-
tancija visokih molekulskih težina, sle-
dećih osobina: (1) rastvorljivi u vodi i u
hladnom alkoholu; (2) stalno pene u vo-
denom rastvoru, (3) nadražuju sluznice
i (4) u krvotoku izazivaju hemolizu.
saponinske droge, droge koje sadrže sa-
ponine (Senegae radix, Quillaiae cortex,
Primulae radix), služe kao ekspekto-
rantna sredstva; prema našoj farmako-
peji, oficinalan je samo Primula radix.
sapotoxin, sapotoksin, otrovni saponin
koji se nalazi u kori drveta Anillaia sa-
ponaria.
sapphismus, sapfizam, safizam, seksualni
odnos izmeñu žena (prema grčkoj pes-
nikinji s ostrva Lezbosa Sappho). Sin.
711
saprofiti
homoseksualnost, tribadija, lezbijska lju-
bav.
saprofiti, heterotrofne bakterije koje za
svoju ishranu koriste nežive organske
materije. Veoma su korisne, razgrañuju
organska jedinjenja i učestvuju u proce-
sima truljenja i gnjiljenja.
sapuni, alkalne ili zemnoalkalne soli viših
masnih kiselina (Sapo kalinus, kaliju-
mov sapun; Sapo medicinalis, natriju-
mov sapun). Sapuni služe za spravljanje
linimenata i pilula, a njihovi rastvori za
čišćenje ruku, tela i raznih predmeta, za
antisepsu, zatim kao antidoti u trovanju
kiselinama i za spravljanje klizim za čiš-
ćenje. Složeni medicinski sapuni (Sapo-
nes medicinales compositi) sadrže, po-
red soli viših masnih kiselina, i lekovita
sredstva, a mogu sadržavati i pomoćna
sredstva.
sapunjak, beličasta masa, nastala najve-
ćim delom Ijuštenjem epitela udne na-
vlake penisa i lučenjem lojnih žlezda u
njoj. Sin. smegma praeputil
Saraffova operacija, v. operacija.
sarcina, u prirodi vrlo rasprostranjeni
mikroorganizmi. Pod mikroskopom se
vide kao paketići sastavljeni od po 8^
mikrokoka. Razne vrste sarcina mogu
da stvaraju kolonije u živim bojama;
S.ventriculi, sarcina koja se nalazi u
ahlorhidričkom želudačnom soku.
sarcoid, sarkoid, patološki proliferativni
oblik koji liči na tumor i koji se najviše
pojavljuje na koži; Boeckov s., najčešće
se nalazi na koži lica, ruku i pleća; Da-
rier-Roussyjev s., sastoji se od multip-
Hh nodusa smeštenih u potkožnom tki-
vu.
sarcoidosis, sarkoidoza, hronična granu-
lomska bolest, nepoznate etiologije,
koja može postojati u skoro svakom or-
ganu, a naročito u koži, plućima, limf-
nim žlezdama, jetri, slezini, pčima i kos-
tima karpusa i tarzusa. Glavne histološ-
ke promene u vidu granulomskih čvori-
ća u kojima ne dolazi do nekroze. Nega-
tivan tuberkulinski test, hiperkalciemi-
ja i hipergamaglobulinemija. Pozitivan
Kweimov test. Sin. Besnier-Boeck-Scha-
umannova bolest, benigni sarkoid, benig-
712
sarcoma
na limfogranulomatoTu; s.cordis, lokali-
zacija procesa u miokardu. sarcoma,
opaki tumor sagrañen od manje ili više
nezrelog vezivnog tkiva. S. je obično
grañen od homogenskog tkiva, sličnog
ribljem mesu (sarcos=meso), brzo
infiltruje tkiva, stvara metastaze i
prouzrokuje kaheksiju. Može se razviti u
svakom delu organizma gde ima vezivnog
tkiva. V. tumor; chondrosarcoma,
hondrosarkom, vrlo opaki s. sastavljen od
hrskavičastog tkiva, koji se pojavljuje
najčešće na cevastim kostima. Brzo daje
metastaze. Postoje mešoviti oblici:
osteohondrosarcoma, myxochondro-
sarcoma itd.; s.fusocellulare, fuzocelu-
larni s., opaki tumor vezivnog tkiva sa-
stavljen od duguljastih, vretenastih ćelija.
Postoji: 1) s. microfusocellulare, tj. sa
sitnim vretenastim ćelijama, koji se nalazi
u plućima, tireoideji, koži i fasci-jama, i 2)
s. macrofusocellulare, koji je sastavljen od
velikih i džinovskih vretenastih ćelija, a
razvija se iz fascija, pe-riosta, kože i iz
unutrašnjih organa; s. gigantocellulare,
gigantocelularni s., opaki tumor vezivnog
tkiva, sastavljen od vretenastih ćelija i
vrlo velikih, džinovskih ćelija koji sadrže
manji ili veći broj jedara. Nalazi se
obično u koštanom sistemu; s.
globocellulare, globo-celularni s., opaki
tumor vezivnog tkiva sagrañen od
okruglih nezrelih vezivnih ćelija. Sin. s.
rotundocellulare. Razlikuje se: 1) s.
microglobocellulare, vrlo maligni s. sa
sitnim okruglim ćelijama koji se nalazi
najčešće u koži, sluznicama, se-menicima,
bubregu i koštanoj srži, i 2) s.
macroglobocellulare, s. sa okruglim će-
lijama, manje maligni oblik od preñaš-
njeg i nalazi se u koži i u pojedinim
unutrašnjim organima; s. idiopathi-cum
multiplex haemori hagicum, veoma
sporo, obično na donjim ekstremitetima,
razvijaju se plavi^astocrveni no-dusi i
pločasta zadebljanja tkiva sivomr-ke boje.
Ove se promene postepeno umnožavaju, a
mogu da se jave i na unutrašnjim
organima; Iymphosarcoma,
limfosarkom, s. koji se razvio iz limfade-
noidnog tkiva i može biti sastavljen od
limfocita ili limfoblasta. Najčešće se lo-
sarcomatodes
kalizuje u limfnim žlezdama, timusu,
krajnicima, crevima, želucu itd. U poje-
dinim slučajevima razvija se samo u
limfnim žlezdama jedne oblasti tela
(npr. u vratnim ili medijastinalnim ili
mezenterijalnim limfnim žlezdama),
dok u drugim slučajevima bujanje tu-
mora obuhvata veći deo limfatičkog sis-
tema, u kom slučaju govorimo o limfo-
sarkomatozi (lymphosarcomatosis).
Metastaze stvara, kao i drugi sarkomi,
krvnim i limfnim putevima u raznim or-
ganima; myxosarcoma, mikrosarkom,
maligni tumor ,sastavljen od osnovne
sluzave supstancije i zvezdastih ćelija
koje imaju karakter malignih ćelija; s.
osteoides, osteoidni s., s. čije ćelije
stvaraju osteoidnu osnovnu koštanu
supstanciju. Potiče iz kosti ili periosta,
najčešće u dugim cevastim kostima; os-
teosarcoma, osteosarkom, maligni tu-
mor čije ćelije stvaraju osnovnu sups-
tanciju kosti. Ćelije potiču iz kostiju ili
periosta, najčešće iz periosta dugih ce-
vastih kostiju; s. polymorphocellula-
re, polimorfocelularni s., vrlo opaki tu-
mor vezivnog tkiva sastavljen od ćelija
raznog oblika (vretenastih, okruglih,
manjih ili većih džinovskih itd.). Nalazi
se u raznim delovima tela, pa i unutraš-
njim organima; reticulosarcoma, reti-
kulosarkom, opaki tumor limfatičkih
tkiva sagrañen od maligno nabujalih re-
tikulnih ćelija. Može se razvijati u limfa-
tičkom tkivu (limfnim žlezdama) neke
oblasti tela i odatle dati metastaze u os-
talim limfnim žlezdama, ili se razvija od-
jednom u većem delu ili skoro u ćelom
limfatičkom sistemu (sistemni retikulo-
sarkom). Potiče iz limfnih žlezda, krajni-
ka, slezine, limfatičkog sistema gast-
rointestinalnog trakta itd.; s. rotundo-
cellulare, rotundocelularni s., v. s. glo-
bocellulare; Rousov s., naročiti izrastaj
sličan sarkomu koji se javlja u nekih ko-
koši. Od njega se može dobiti jedan vi-
rus (koji prolazi kroz filtre) čijom se ino-
kulacijom drugim kokošima mogu izaz-
vati slični izraštaji.
sarcomatodes, sarkomatodni, (1) koji ima
osobine benignog tumora vezivnog tki-
satelit
va, a izgleda je sarkoma; (2) koji se pre-
tvara u sarkom.
sarcomatosus, sarkomatozan, koji ima
osobine sarkoma.
Sarcophaga, rod muva familije Sarcopha-
gidae, sivkaste boje, raznih veličina (Od
4 do 18 mm) rañaju žive mladunče. Ima
ih korisnih, koji žive na račun drugih
štetnih insekata, i štetnih, koji izazivaju
mijazu rana, crevnih i drugih organskih
duplji. U nas je najpoznatija S. carnaria
(mesara).
sarcoplasma, sarkoplazma, protoplazma
mišićnog tkiva.
Sarcoptes scabiei, šugarac, vrsta preglja.
Živi u pokožici čoveka i izaziva šugu.
Sin. Acarus scabiei. V. scabies.
Sarcosporidia, protozoa, paraziti mišića
raznih toplokrvnih životinja. U slučaju
opakih infekcija dolazi do smrti.
sarin, kratkotrajni nervni bojni otrov iz
grupe trilona; vrlo otrovan, u organiz-
mu blokira holinesterazu, bezbojna je
tečnost, bez ukusa i mirisa; prodire u
organizam*kroz organe za disanje, kožu
i sluznice i posle nekoliko sekundi izazi-
va suženje ženica i slabljenje vida, a za-
tim paralizu nervnih centara. Zaštita:
gas-maska (zaštita od pare) i zaštitno
odelo (zaštita od tečnosti); dekontami-
nacija hlornim krečom i alkalijama (u
rastvorima); lečenje: injekcijama atropi-
na i oksima brzo posle trovanja.
sarkomera, deo miofibrila, dužine oko
dva mikrona, sastavljen od jedne tamne
i jedne svetle zone. Miofibrili su vlak-
naste tvorevine koje se nalaze u svakom
mišićnom vlaknu. U poprečnoprugastih
mišića na miofibrilima se zapažaju naiz-
menično poredane tamne i svetle zone.
Svetle zone jednostavno prelamaju
svetlost i nazivaju se izotopnim ili I-zo-
nama, dok tamne dvostruko prelamaju
svetlost i nazivaju se anizotropnim ili A--
zonama.
satelit (hromosomski), hromosomski
privesak uz kratak krak akrocentričkog
hromosoma, s kojim je spojen pomoću
tankog snopa hromatinskih vlakana.
713
satelizam
satelizam, fenomen satelizma karakteris-
tičan je za izvesne bakterije. Haemophi-
lüs influenzae udružen sa Staphylococ-
cus aureusom raste mnogo obilnije, jer
Staphylococcus aureus stvara obilno V--
faktor, kdji difunduje u podlogu "bak-
terije hraniteljke", a H. influenzae ga
uzima kao višak hranljivih materija. H.
influenzae raste kao satelit, čije su kolo-
nije naročito dobro izražene oko koloni-
ja «Staphylococcus aureusa.
saturacijska analiza, v. kompetitivna ana-
liza.
saturatus, saturisan, zasićen.
saturisan, v+saturatus.
saturninus, koji je u vezi sa olovom, npr.
colica saturnina, kolika izazvana trova-
njem olovom.
saturnismus, v. trovanje.
Sauerbruchova komora, komora u kojoj
može da se poveća ili smanji atmosfer-
ski pritisak. Ranije je primenjivana za
operacije u grudnom košu, na taj način,
što je glava pacijenta bila van komore a
trup u njoj.
Sauerbruchova proteza, v. proteza.t
sauna, finsko kupatilo u kome se izlaganje
tela veoma toplom vazduhu kombinuje
s parnim kupanjem, tuširanjem ili ku-
panjem u hladnoj vodi i blagim šiba-
njem brezovom granom. Koriste se njo-
me poglavito u Finskoj, i u gradu i na
selu.
savetovalište, najistureniji deo ambulant-
no-polikliničke ili stacionarne zdrav-
stvene organizacije preko koga se u pr-
vom redu sprovodi dispanzerski metod
rada. Ovim putem se sprovode najčešće
mere za unapreñenje zdravlja i mere za
zaštitu od bolesti. U nas zasada postoje
savetovališta za trudnice, za kontracep-
ciju, za kontrolu psihofizičkog razvoja
dece, za bračna i predbračna pitanja, za
izbor zanimanja, za probleme mladih u
borbi protiv Alkoholizma i dr. Prvenst-
/ veni njihov zadatak je psihoprofilaktič-
ki i zdravstvenovaspitni.
scabies, skabijes, šuga, zarazno kožno
oboljenje izazvano životinjskim parazi-
tom Sarcoptes scabiei. Subjektivno se
odlikuje jakim svrabom, koji je naročito
intenzivan noću. Objektivno preovlañu-
714
scarlatina
ju "sekundarne promene u vidu tačkas-
tih ekskorijacija na predilekcionim
mestima: gornji ekstremiteti, prednji
pazušni nabori, predeo grudi, trbušni
predeo, zatim sedalni predeli i predeli
butine.
scala tympani, bubanjsko stepenište, do-
nji sprat koštanog puža koji je u vezi s
bubanjskom dupljom.
scala vestibuli, tremno stepenište, gornji
sprat koštanog puža koji je u vezi s bu-^
banjskom dupljom preko ovalnog otvo-
ra*zatvorenog stremenom.
scalenectomia, skalenektomija, hirurška
intervencija isecanja lestvičnog mišića
(m. scalenus). *
scalenotomfe, skalenotomija,. hirurška
intervencija koja se sastoji u presecanju
lestvičnih mišića na njihovom pripoju
za rebra da bi se smanjila disajna aktiv-
nost gornjeg dela grudnog koša, a tim
izazvala nepokretnost plućnog vrha u
plućnoj tuberkulozi.
scalenus, skalenski, lestvičan, neravan,
nakriv, nejednakih stranica; npr. mus-
culus scalenus anterior, prednji lestvič-
ni mišić.
scalpellum, skalpel, mali hirurški nož s
pravom drškom i, obično, s konveksnim
sočivom. Sin. bistourl
scandium, Sc, hemijski element, metal.
scapha, čun, čamac; čunasti žleb usne
školjke, deli zavojak od predzavojka
usne školjke.
scaphoiñeus, skafoidan, čunast, npr. os
scaphoideum, čunasta kost, sin. os navi-
culare.
scapula, skapula, lopatica, trouglasta
pljošta kost gornjeg ekstremiteta pri-
ljubljena uz gornji deo zadnje strane
grudnog koša.
scapulectomia, skapulektomija, hirurško
uklanjanje ćele lopatice ili samo njenog
dela (resekcija).
scarificatio, skarifikacija, stvaranje sitnih
površnih incizija ili taekica na koži po-
moću skarifikatora, u cilju puštanja
krvi, edemske tečnosti itd.
scarlatina, skarlatina, šarlah, skrletina,
crven, šarenica, grimiz, akutno strepto-
kokno oboljenje iz grupe osipnih groz-
nica s anginom i sitno zrnastom ospom
Scarpin trougao Schreinerova baza

na eritematoznoj koži. Kapljična infek- schizoñontia, v. zubi blizanci.

cija dece. Bolest ima ciklični tok. U pp- Schizomycetes, klasa biljnih mikroorga-
četku se javlja visoka temperatura, gu- nizama, poglavito bakterija. DeIi se u
šobolja i povraćanje sa streptokoknom grupe: Actinomycetales, Chlamydobac-
anginom. Zatim nastaje osipni stadijum teriales, Caulobacteriales, Thiobacte-
koji traje 2-5 dana. Ospa izbija ooVjed- riales, Myxobacteriales, Eubacteriales
nom kao difuzni eritem s gustim, tamno ili prave bakterije i Spirochaetales. Sin.
crvenim zrncima. Koža je suva i rapava. Bacteriaceae.
Posle 8. dana bolesti počinje perutanje schizophrenia, shizofrenija, najčešća du-
kože, po kome se bolest može i tada pre- ševna bolest. Javlja se obično u doba
poznati, kao i po karakterističnom izgle- puberteta, ali i docnije; retko već u de-
du jezika (malinast jezik). Bolest traje tinjstvu. Sastoji se u poremećaju mišlje-
oko 15 dana, ali je potrebna i dalja kon- nja (pojava sumanutih ideja), afekata
trola mokraće do 20. dana radi predost- (afektivna tupost, afektivna ataksija),
rožnosti od akutnog glomerulonefritisa. delatnosti (stupor, pomama), opažanja
Scarpin trougao, v. trigonum femorale. (halucinacije, naročito slušne) i često
sceletum, s. sceleton, s. sceletus (grč. se završava teškim poremećajem inteli-
isušen), skelet, v. skeleton. gencije (demencija). Psihički poremećaj
Schanzo v oko vratnik, v. udlaga. u stvari predstavlja rascepljenost psi-
Schaumannova bolest, v. sarcoidosis Bes- hičke ličnosti (po čemu je bolest dobila
nier-Boeck. ovo ime) i njeno ograñivanje od stvar-
Schedeova operacija, v. operacija. nosti spoljne sredine. Iako problem na-
Schickov kašalj, dvotoni, bitonalni kašalj slednosti shizofrenije još nije rešen, ve-
ili kompresivan kašalj koji se javlja u rovatno je da u postanku ove bolesti na-
bolesnika s uvećanim hilusnim žlezda- sleñivanje igra važnu ulogu. Shizofreni-
ma. ja «ima četiri oblika: s. simplex (glavni
Schickov test, v. test znak: povlačenje iz stvarnosti), s. hebe-
Schimmelbuschova bolest, v. mastopa- phrenica (drska nadurenost), s, para-
Ma fibrosa cystica. noides (ideje gonjenja) i s. catatonica
Schiötzov tonometar, aparat za merenje (stupor ili pomama s karakterističnim
intraokularnog pritiska. znacima). Sin. dementia praecox; dečija
Schirmerova proba, v. test. s., v. autizam, rani dečiji.
schistocytosis, shistocitoza, prisustvo Schlatter-Osgoodova bolest, v. Osgood -
shistocita u perifernoj krvi. -Schlaterova bolest (pod bolest).
Schistosoma, parazit krvnih sudova sisa- Schlemmov kanal, kanal koji se nalazi na
ra iz klase Trematpda. Polovi su odvoje- granici izmeñu rožnjače i sklere i koji se
ni; S. haematobium, parazit tropskih pruža u vidu prstena oko ćele rožnjače.
predela, naročito Egipta. Živi u venama Komorna tečnost preko trabekuluma
mokraćne bešike i izaziva zapaljenje dospeva u S.k., a odatle kroz transskle-
mokraćne bešike i hematuriju. Sin. Dis- ralne odvodne sudove u episkleru. S.k.
toma haematobium. je značajan za regulisanje intraokular-
schistosomiasis, shistosomijaza, opšti nog pritiska, a promene u njemu igraju
naziv za sva oboljenja izazvana shistoso- ulogu u izvesnim oblicima glaukoma,
mima; s. hepatica, oboljenje koje izazi- naročito kongenitalnog. V. sinus caver-
va Schistosoma japonicum; s. intesti- nosus sclerae.
nalis (Mansoni), oboljenje creva i jetre Schmiedenov šav, v. sutura.
koje izaziva S. Mansoni. Schoemakerova linija, v. Unija.
schizo-, shizo-, u složenicama označava da Schdnleinova bolest, v. purpura rheuma-
je nešto podeljeno, rascepljeno, npr. tica.
schizophrenia, shizofrenija, duševna Schönlein-Henochova purpura, v. pur-
bolest u kojoj postoji rascepljenost psi- pura.
hičkih funkcija; v. i shizo-. Schreinerova baza, v. Böttcherovi kristali.

715
Schultzova bolest
Schultzova bolest, v. agranulocytosis.
Schulzov sindrom, v. angina (monocyta-
ria).
Schiifnerove tačkice, tačkice koje se vide
u razmazima krvi obojenim May-Grün-
wald-Giemsinom metodom u eritrociti-
ma u kojima se nalaze plazmodiji mala-
rije.
schvvannoma, v. neurinoma.
Schwarzwasserfieber, (nem.) v. febris bi-
liosa haemoglobinurica.
sciascopia, skijaskopija, (oft.) metoda za
objektivno odreñivanje ne samo vrste
već i visine refrakcionih anomalija. Vrši
se pomoću ravnog ogledala i lestvica za
skijaskopiju. Pomoću ogledala se ubaci
svetlost u oko. Kada se ogledalo pome-
ra, dobija se u predelu ženice senka
koja se kreće. Prema pravcu kretanja
senke utvrñuje se vrsta refrakcione
anomalije, a lestvice služe za utvrñiva-
nje visine te anomalije. Sin. pupillosco-
pia, retinoscopia; (radiol.) rendgenosko-
pija.
Selila maritima, morski luk. Lukovača
scile (Bulbus S.) sadrži glikozide koji
imaju kardiotoničko i prilično jako izra-
ženo diuretićko dejstvo. Sin. Urginea
maritima.
Scillaren, preparat koji sadrži smesu gli-
kozida iz droge Bulbus Scillae mariti-
mae. Deluje kardiotonički i diuretički.
Scillaridin, scilaridin, genin glikozida sci-
larena A iz droge Bulbus Scillae.
scintigrafija, zapisivanje varničenja, nuk-
learno-medicinska metoda uživo za is-
pitivanje veličine, položaja i oblika poje-
dinih organa ili sistema organa. Zasniva
se na registrovanju prostorne raspode-
Ie gama-žračeiija posle oralnog ili pa-
renteralnog unošenja dijagnostičke
doze odgovarajućeg radioaktivnog izo-
topa. Scintigrafsko ispitivanje vrši se
pomoću pokretnih aparata - skenera, ili
nepokretnih detektora - gama-kamera.
Scintigrafski zapis - scintigram omogu-
ćava da se utvrdi veličina i oblik ispiti-
vanog orgatia, kao i ravnomérnost ili ne-
ravnomernost raspodele radioaktivnog
obeleživača. Angiokardioscintigrafija,
neinvazivna morfološko-funkcijska me^
toda za odreñivanje udarnog volumena
716
scintigrafija
srca, sistolnog i dijastolnog volumena i
ejekcione frakcije u uroñenim i steče-
nim oboljenjima srca. Vrši se posle int-
ravenskog ubrizgavanja pertehnetata
Tc-99 m ili stanotransferina - In-113 m;
angioscintigrafija, scintigrafska meto-
da za ispitivanje poremećaja perifernog
krvotoka. Vrši se posle intraarterijskog
ubrizgavanja makromolekula, npr.,
makroagregata albumina seruma obële-
ženog radioaktivnim jodom 131J ili mik-
rosfera - Tc-99 m; s. bubrega, morfo-
loško-funkcijska metoda za ispitivanje
bubrega. Vrši se posle intravenskog ub-
rizgavanja jedinjenja tehnecijuma
Tc-99 m (kompleks Tc-99 m s gvožñem
І askorbinskom kiselinom, glukohepto-
nat - Tc-99 m, dimerkaptosukcinat -
Tc-99 m, pertehnetat - Tc-99 m, lakto-
bionat - Tc-99 m, glukolat - Tc-99 m),
joda (jodohipurat-l31J) i žive (hlorme-
rodrin - 207Hg); carotis scintigrafija
(sin. carotis angiografija), vrši se posle
intraarterijskog ubrizgavanja radioak-
tivnog ksenona (133Xe) u unutrašnju ka-
rotidnu arteriju u toku standardne an-
giografije; cisternoscintigrafija (sin.
mijeloscintigrafija), cerebrospinalna
scintigrafija, vrši se posle ubrizgavanja
odgovarajućeg radioaktivnog obeleživa-
ča u subarahnoidni prostor. Najčešće se
primenjuju albumin seruma obeležen
radioaktivnim jodom ili tehnecijumom,
ili transferin - 111mln; fleboscintigrafi-ja
(sin. radioizotopska venografija), sek-
vencijska i funkcijska scintigrafija veli-
kihevena donjih i gornjih ekstremiteta
pomoću fibrinogena obeleženog ra-
dioaktivnim jodom ili tehnecijumom;
funkcijska s., ispitivanje lokalnog pro-
meta odgovarajućeg radioaktivnog iz-
otopa u odabranim "regionima od inte-
resa" pojedinih organa. Ova ispitivanja
se vrše pomoću gama-lcamere i računa-
ra; s. jetre, neinvazivna morfološka me-
toda za ispitivanje jetre. Vrši se posle in-
travenskog ubrizgavanja koloida sum-
pora, sulfata kalaja ili renijunia obeleže-
nih tehnecijumom Tc-99m, ili, rede, ra-
dioaktivnim zlatom 198Au, mikroagrega-
tima albumina obeleženih radioaktiv-
nim jodom 131J ili hidroksidom gvozda
scintigrafija
obeleženim indijumom In-113 m. Posle
intravenskog ubrizgavanja odreñenih
obojenih supstancija obeleženih ra-
dioaktivnim jodom 131J (bengalsko cr-
venilo, toluidinsko plavetnilo, indocija-
ninsko zelenilo) dobijaju se, pored mor-
foloških podataka, i pokazatelji o funk-
ciji jetre; s. kostne srži, vrši se posle in-
travenskog ubrizgavanja radioaktivnog
gvozda 59Fe ili transferina obeleženog
mdijum-hloridom - 111In (obeleživači
eritropoezne kostne srži) i radioaktiv-
nih koloidnih čestica, kao što su sum-
porni koloid tehnecijuma Tc-99 m ili
rede koloid zlata 198Au (obeleživači reti-
kuloendotelijumskog sistema); koro-
narna s. (sin. radioizotopska koronarog-
rafija), scintigrafska metoda za ispitiva-
nje koronarnog krvotoka. Vrši se posle
intraarterijskog ubrizgavanja ksenona
133
Xe, kalijuma 42K ili rubidijuma 81Rb;
limfoscintigrafija (sin. radioizotopska
limfografija), vrši se posle ubrizgavanja
radioaktivnog koloidnog zlata 198Au ili
sumpornog koloida tehnecijuma Tc-99
m; s. miokarda, vrši se posle i.v. ubriz-
gavanja obeleženih jedinjenja tehneci-
juma (stanopirofosfat Tc-99 m), kaliju-
ma 43K, cezijuma 129Cs, rubidijuma 81Rb
ili talijuma 201Tl; s. mozga, statička i
serijska, vrši se posle intravenskog
ubrizgavanja pertehnetata Tc-99 m ; s.
nadbubrežnih žlezda, vrši se posle ub-
rizgavanja 19-jodoholesterola - 131J; s.
pankreasa, vrši se posle i.v. ubrizgava-
nja obeleženog metionina - 75Se, pomoću
gama-kamere i računara. Pored sele-
nometionina istovremeno se ubrizgava
drugi radioobeleživač za jetru, čija se si-
lueta "oduzima" od siluete pankreasa
(metoda eupstrakcije); s. paratireoid-
nih žlezda, radioizotopski obeleživač,
ubrizgava se intravenski u obliku seleno-
metionina - 75Se; s. placente, radioizo-
topski obeleživač se ubrizgava intra-
venski u obliku albumina obeleženog
tehnecijumom Tc-99 m ili transferina
obeleženog indijumom 113mln; s. pluća,
inhalacijska scintigrafija, metod za ispi-
tivanje plućne ventilacije posle inhala-
cije aerosola obeleženih čestica tehne-
cijumom albuminom - 131J, indijumom
scintigrafija
113
In, neohidrinom 207Hg ili rede ra-
dioaktivnim zlatom 198Au. Za inhalacijs-
ku scintigrafiju pluća najčešće se pri-
menjuje gama-kamera; perfuzijska s.
pluća, metoda za ispitivanje morfologi-
je pluća, vrši se posle intravenskog ub-
rizgavanja obeleženih čestica, najčešće
makroagregata ili mikrosfera albumina
obeleženih radioaktivnim jodom 131J ili
tehnecijumom 99mTc ili ksenona 133Xe; s.
pljuvačnih žlezda, vrši se posle ub-
rizgavanja radioaktivnog tehnecijuma u
obliku pertehnetata 99mTc; profilna s.,
scintigrafski metod za otkrivanje mesta
većeg deponovanja radioaktivnih izoto-
pa. Vrši se posle unošenja odgovaraju-
ćeg obeleživača automatskim pomera-
njem detektora uzduž celog tela; serij-
ska s. (sin. sekvencijska scintigrafija), is-
pitivanje pojedinih organa u različitim
vremenskim razmacima posle oralnog
ili parenteralnog unošenja odgovaraju-
ćeg radioaktivnog obeleživača; s. skele-
ta, vrši së posle intravenskog ubrizgava-
nja pirofosfata obeleženog tehniciju-
mom 99mTc, radioaktivnog fluora 18F,
stroncijuma 87mSr ili galijuma 68Ga; s.
slezine, vrši se posle intravenskog ub-
rizgavanja eritrocita, obeleženih ra-
dioaktivnim hromom 51Cr, a prethodno
oštećenih zagrevanjem ili obeleže-
nim bromomerkurihidroksipropanom
197
Hg (BMHP); s. tireoideje, vrši se posle
oralnog unošenja obeleženog ra-
dioaktivnog joda u obliku jodida 131J,
123J1 i25jiii tehnecijuma 99m Tc. Scintig-
rafija tireoideje može da se vrši meto-
dom fluorescentne scintigrafije. Eksci-
tacija neradioaktivnih atoma joda u ti-
reoideji vrši se pomoću spoljnog izvora
zračenja - radioaktivnog americijuma i
istovremenim registrovanjem karakte-
rističnih emitovanih (pobuñenih) foto-
na pomoću skenera s poluprovodnič-
kim detektorom; tomograf ska s., ispiti-
vanje raspodele odreñenog radioaktiv-
nog obeleživača u više poprečnih prese-
ka ispitivanog organa pomoću gama-ka-
mere. Ovaj metod omogućava da se jas-
nije raspoznaju patološke promene u
dubini ispitivanog organa; s. velikih kr-
vnih sudova, vrši se posle intravenskog
717
scintigram sclerodermia

ubrizgavanja obeleženog transferina njuje se automatizovani scintilacijski

113m
ln, albumina seruma obeleženog ra- brojači sa šupljini kristalom.
131
dioaktivnim jodom J ili tehneciju- scirrhus, skirus ("fibrozni rak"), karci-
m
mom" Tc; s. zglobnih šupljina i šino- nom koji je bogat u vezivnoj potki usled
vije (sin. artroscintigrafijd)tvrši se posle čega je njegovo tkivo čvrsto, npr. s.
intraartikularnog ubrizgavanja koloida mammmae, skirus dojke. V. carcinoma.
obeleženih radioaktivnim tehneciju- sclera, sklera, beonjača, najveći deo spo-
99m
mom Tc ili, rede, radioaktivnim zla- Ijašnje ili fibrozne opne očne jabučice,
tom 198Au; s. želuca, vrši se posle intra- beličaste boje, nalazi se iza rožnjače.
venskog ubrizgavanja pertehnetata scleradenitis, skleradenitis, regionalni ili
99m
Tc. Metod omogućava da se dobiju univerzalni otok limfnih žlezda u prvom
podaci o sekreciji i motornoj funkciji stadijumu sifilisa, koje su čvrste i bez-
želuca (funkcijska scintigrafija želuca). bolne, pojedinačne, aflegmazične.
scintigram, sin. sken, (engl. scan) grafički sclerectasia, sklerektazija, ektazija, is-
zapis raspodele radioaktivnog izotopa u pupčenje sklere na mestu gde je istanje-
pojedinim organima ili ćelom telu. Za- na usled neke povrede ili zapaljenja. V.
pis se dobija u crno-beloj tehnici (stan- staphyloma sclerae.
dardni sken), filmu (fotosken) ili u boji sclerectomia, sklerektomija, isecanje, va-
(kolorsken). Na scintigramu se raspoz- ñenje delića sklere. Vrši se operativnim
naje silueta ispitivanog organa. Pored putem u glaukomu u cilju stvaranja no-
oblika, dimenzija i položaja organa na vog puta oticanja komorne tečnosti.
scintigramu se analizuje ravnomernost Operativni poduhvati: sclerectomia sec.
raspodele (homogenost) unetog radio- Lagrange, Elliotova trepanacija sklere.
nuklida. Slabije ili intenzivnije veziva- sclerema, sklerem, oblik sklerodermije u
nje radionuklida ima značaja za dijag- novoroñenčadi; retko i teško oboljenje s
nostiku. progresivnim stvrdnjavanjem ćele kože,
koja postaje žućkasta ili lividne boje, čv-
scintilacijska gama-kamera, v. gama-ka- rsta, bez nabora.
mera. scleritis, skleritis, zapaljenje sklere. Pre-
scintilacijski brojač, najosetljiviji detek- ma lokalizaciji postoje: s. anterior, za-
tor za merenje gama-zračenja. Detekcija hvata prednji deo sklere, dok s. poste-
se zasniva na pojavi svetlucanja neor- rior zahvata njene zadnje defove. Kli-
ganskih i organskih kristala pod dej- nički se ispoljava lokalnom injekcijom i
stvom zračenja. Scintilacijski brojač se infiltratima u vidu čvorića koji su na
sastoji od tri osnovna elementa: krista- pritisak veoma bolni. Etiologija: reuma-
la, fotomultiplikatora i elektronske apa- tizam, tuberkuloza, fokaloze, sifilis, me-
rature. Kad gama-zraci prodru u kristal, tastaza u septičkim procesima.
izazivaju emisiju fotona. Nastali fotoni sclerodactylia, sklerodaktilija, v. sclero-
svetlosti dopiru u fotomultiplikator, dermia.
koji iz fotona proizvodi električne im- scleroderma, skleroderma, hronična sis-
pulse. U elektronskom delu se impulsi temska bolest vezivnog tkiva u koje po-
mere i odbrojavaju. Za merenja in vivo stoje u mnogim organima i tkivima po-
u nuklearnoj medicini se konstruisu većanje i bubrenje vezivnog tkiva, gub-
kristali cilindričnog ili kockastog oblika ljenje ili fragmentacija elastičnog tkiva,
s ravnim površinama. Scintilacijski bro- atrofija epiderma i épitela, taloženje
jač, sa šupljim ili jamastim kristalom, melanina u bazalnim ćelijama i smetnje
(engl. „well counter") primenjuju se za u raznim organima (lokomotornim, di-
merenje gama-uzoraka in vitro, najčeš- gestivnim i respiratornim). Sin. difuzna
će u epruveti. Ovi scintilacijski brojači sistemska skleroza.
su vrlo osetljivi za merenje manjih koli- sclerodermia, sklerodermija, oboljenje
čina radioaktivnih gama-izračivača. Za kod koga dolazi do kondenzacije veziv-
merenje velikog broja uzoraka prime- nog tkiva (kolagenoza), otvrdnuća, tako

718
scleroedema
daje koža zategnuta i ne može se borati.
Oblici: s. circumscripta s. morphea,
skleroziranje tkiva u ograničenim plo-
čama (s. »en plaques«) u kojim je koža
boje slonove kosti uokvirena ljubičas-
tim rubom (»lilac ring«) ili u obliku tra-
ka (s. »en bandes«). Dalji oblik cirkum-
skriptne sklerodermije je »bolest belih
pega« (»white spot disease«) koja se sa-
stoji od većeg broja grupisanih, žućkas-
to-belih, čvrstih pločica; s. diffusa seu
progressive, teško sistemsko oboljenje
koje počinje kao akroskleroza na prsti-
ma šaka, na kojima koža sve više sklero-
zira, dovodeći vremenom do kontraktu-
ra (sclerodactylia). Gotovo istovremeno
sklerozira i koža lica dovodeći do mik-
rostomije i amimije. Skleroziranje može
da se zatim proširi na čitavu kožu, pa da
zahvati i unutrašnje organe (jednjak,
pluća, miokard, bubrezi, mišići i creva)
dovodeći najzad do smrti; s. oesopha-
gi, sklerodermija jednjaka. Ekstremni
fibrozni preobražaj sluznice i submuko-
ze u jednjaku, dolazi zajedno sa sklero-
dermijskim promenama u koži tela. Gu-
tanje je u najvećoj meri otežano. Cesto
je potrebna gastrostomija.
scleroedema, skleredem, oblik skleroder-
mije koji nastaje dosta naglo edematoz-
nim skleroziranjem kože lica, vrata i
trupa, obično posle febrilnih infekcija.
Često je spontana regresija.
scleroma, sklerom, specifično granulacij-
sko tkivo, koje sa javlja kao sistemsko
oboljenje (5. respiratorium). Pojavljuje se
endemski usled infekcije Frischovim
bacilom. U početku postoji samo infilt-
rat u sluznici i pod njom, posle se iz nje-
ga stvaraju tvrdi i neprobojni ožiljci,
koji dovode do najtežih stepena stenoze
lumena u vazdušnim putevifna. U stadi-
jumu infiltrata lečenje streptomicinom
je uspešno. U stadijumu ožiljaka je tera-
pija nemoguća. V. rhino scleroma.
scleromalacia perforans, perforativna
skleromalacija, stvaranje okruglastih
defekata u skleri. Retko oboljenje stari-
jih osoba čiji uzrok nije poznat. Pone-
kad ide s poliartritisom.
scleroproteini, skleroproteini, proste be-
lančevine koje se nalaze u potpornim i
sclerosis
zaštitnim tkivima organizma. Zajednička
im je odlika: slaba rastvorljivost, linearni
oblik molekula i za neke otpornost prema
enzimima. DeIe se na: kola-gene, keratine,
elastine, retikuline i fib-roine.
Skleroproteini su nesvarljivi ili delimično
svarljivi; u ishrani ne mogu da zamene
prave belančevine, jer im nedostaju neke
neophodne aminokiseline i u vodi su
nerastvorljivi. sclerosis, skleroza,
otvrdnuće tkiva; s. co-ronaria, koronarna
skleroza, oboljenje koje nastaje usled
sklerotičnih prome-na u koronarnim
krvnim sudovima, a ima za posledicu
nedovoljnu ishranu srčanog mišića krvlju.
S.c. se može dokazati samo
elektrokardiografski. Klinički se s. c.
može utvrditi jedino kada pokazuje i
kliničke znake bolesti (angina pectoris). V.
stenocardia, infarctus myo~ cardi; s.
lateralis amyotrophica, amiotrofička
lateralna skleroza (Charco-tova bolest),
endogeno oboljenje čitavog motornog
puta: centralnog i perifernog neurona.
Počinje izmeñu 30. i 55. godine, obično
na desnoj šaci u dešnjaka, s atrofijom
mišića i deformacijama, slično kao pri
amiotrofiji spinalnog tipa (v. amyotrophia
spin, progr.). Uz atrofiju i fibrilarne trzaje
postoje pojačani refleksi. Proces prelazi
docnije na bulbus (v. paralysis bulbaris);
s. multiplex, multip-Ia skleroza, subakutno
ili hronično oboljenje centralnog nervnog
sistema. Počinje u drugoj ili trećoj
deceniji, i proti-če u nastupima izmeñu
kojih su duže ili kraće remisije. Usled
propadanja mije-linskog omotača u više
rasturenih žarišta u beloj masi mozga ili
moždine dolazi do poremećaja funkcije.
Karakteristična Charcotova trijada:
nistagmus, inten-cioni tremor i
skandirajući govor,« pored oduzetosti
nogu spastičkog tipa. Isprva se
demijelinisana žarišta mogu manjim delom
ponovo remijelinisati. inače, po pravilu
glija proliferiše i najzad se žarište
sklerotiše. Subakutni i hronični tok je
klasičan, ali se bolest javlja i akutno, kada
ju je teško razlikovati od akutnog
rasejanog encefalomijelitisa. U etio-logiji
važnu ulogu igraju alergijski, tj.
imunobiološki procesi; s. tuberosa, tu-
719
sclerotomia
berozna skleroza, oboljenje centralnog
nervnog sistema koje se klinički ispolja-
va^epileptiformnim napadima i progre-
sivnom imbecilnošću. Patološkoana-
tomski postoje tumorske tvorevine na
zidovima bočnih komora velikog mozga scotoma, skotom, sitni tačkasti ispadi u
i sklerotički čvorovi na površini mozga.
Često istovremeno postoje tumori kože,
abdominalnih organa, srca i oka. Sin.
epiloia.
sclerotomia, sklerotomija, hirurško zase-
canje beonjače.
sclerouveitis, istovremeno zapaljenje
beonjače i sudovnjače.
scolex, skoleks, prednji deo pantljičare
koji se sastoji od glave i vrata.
scoliosis, skolioza, bočna iskrivljenost
kičme; koksitična s., skolioza u lum-
balnom predelu izazvana oboljenjem
kuka; kongenitalna s., uroñena skolioza;
miopatska s., skolioza koja je posledica
paralize mišića opružača trupa; osteo-
patska s., skolioza koja je posledica
oboljenja pršljena; rahitička s., skolio-
za koja je posledica jednostranog opte-
rećenja tela dok je koštano tkivo još
neotporno usled rahitisa; statitička s.,
skolioza koja nastaje usled bolesnikove ^
težnje da popravi spuštenost karlice
kad mu je jedna noga kraća.
scolisiometria, skoliziometrija, merenje
krivina, osobito krivina kičme.
Scopolaminum, skopolamin, alkaloid do-
biven iz nekih Solanacea. Spada, kao i
atropin, u grupu panasimpatolitičkih scrofula, skrofula, primarna tuberkuloza
sredstava. Za razliku od atropina deluje
samo depresivno na centralni nervni
sistem. Upotrebljava se u psihijatriji
kao sredstvo za umirenje, zatim u pa-
ralysis agitans. U kombinaciji s morfi-
nom upotrebljava se u medikamentnoj
pripremi za narkozu (opštu anesteziju).
scorbutus, skorbut, poljak, poljačina, bo-
lest koja nastaje usled nedostatka vita-
mina C u hrani. Simptomi su: slabost,
malokrvnost, krvavljenja po koži i sluz- scrotalis, skrotalni, mošnični, koji pripa-
nicama. Obolevaju osobe koje ne uzima-
ju svezu hranu (naročito mornari). Po-
stoji i dečji skorbut (Möller-Barlowljeva scrotalis, skrotalan, mošnični.
bolest); (stom.) desni su u intenzivnom scrotum, skrotum, mošnice, kesasti organ
zapaljenju i lako krvare. U težim sluča-
720
scrotum
jevima na njima se stvaraju ulceracije.
Zubi se klate, a mogu i da ispadnu zbog
oštećenja okolozublja i gubitka kosti.
Na sluznici usta javljaju se petehijalna
krvarenja. Sin. gingivitis scorbutica.
vidnom polju koji nastaju najčešće us-
led oštećenja pojedinih grupa čepića ili
štapića, odnosno bipolarnih ili ganglij-
skih ćelija. Fiziološki skotom je šlepa
mrlja (mesto gde normalno nema čepi-
ća i štapića - papila n.optici); apsolutan
s., kada se ne vidi ni svetlost, ni boja.
Obim i oblik skotoma mogu biti veoma
različiti: okruglast, ovalan, lučni, prste-
nast, polovina vidnog polja, sektorast
itd. Skotomi se javljaju pri oboljenju
mrežnjače, vidnog živca i vidnog puta.
Mogu imati značaja u topografskoj di-
jagnostici; negativan, objektivan s.,
bolesnik ga primećuje tek prilikom
uzimanja vidnog polja; pozitivan, sub-
jektivan s., bolesnik spontano prime-
ćuje ispad u vidnom polju kao tamnu
mrlju: relativni s., lakši oblik skotoma.
Pri ispitivanju vidnog polja pomoću pe-
rimetra svetlosni znak izgleda mutan ili
bleñe boje; s. scintillans, „Flimmersko-
tom", treperavi skotom, ispad u vidnom
polju svetlucave boje, s nazubljenom
ivicom, čija se veličina menja. Obično se
javlja pre ili u samom početku napada
migrene, prvenstveno u osoba s labil-
nim neurovegetativnim sistemom. Sin.
amaurosis partialis fugax.
limfnih žlezda vrata, u koje vrlo često
postoji razmekšanje i fistulizacija obole-
Hh žlezda (scrofuloderma), zbog kazeoz-
ne nekroze tkiva limfnih žlezda ostavlja-
jući za sobom ružne ožiljke. Sin. tuber-
culosis colliquativa.
scrofulosis, skrofuloza, konstituciono
stanje mladih osoba sklonih tuberkulo-
zi, ekcemima i otoku žlezda. Tuberku-
lozna žlezda je naročito česta.
da mesnicama, npr. nervi scrotales, sen-
zitivni živci mošnica.
u kome su smeštene muške polne žlez-
scutulum
de. Spoljašnji sloj je koža, naborana i
jače pigmentovana, koja sadrži veliki
broj znojnih i lojnih žlezda. U potkož-
nom sloju se nalaze glatke mišićne ćeli-
je koje kontrakcijom refleksno nabiraju
i skupljaju kožu mošnica. Šupljina je
podeljena uzdužnom pregradom na dve
polovine koje sadrže po jedan semenik,
pasemenik i početni deo semevoda; s.
lapillosum, skrotum koji ima žakreče-
ne aterome; zalivaljkasti s., skrotum
na čijoj se donjoj strani nalazi mnogo
fistula kroz koje se izlučuje mokraća.
Stanje koje je posledica nelečene i zapu-
šene structure meñične uretre.
scutulum, (štit.), žućkasta formacija u
vidu zdelice (štita), koja se sastoji od čis-
te kulture gljivica Achorion. V. favus.
seboroički ekcem, v. eczema.
seborrhoea, seboreja, uroñeno stanje
prekomernog lučenja kožnog loja (sta-
tus seborrhoicus), naročito u seboroič-
kim predelima (vlasište, lice, medioto-
rakalni predeli i dr.).
sebum, loj, koji luče žlezde lojnice, V. se-
borrhoea.
Secale cornutum, razna glavnica, trajni
micelijum gljive Clavicëps purpurea,
koja se nalazi, kao parazit, na mnogim
travama, a naročito na raži. Sadrži mno-
ge aktivne sastojke od kojih su, u medi-
cinskom pogledu, najvažniji alkaloidi
ergotamin i ergometrin.
secirati, v. obdukovati.
seclusio pupillae, sekluzija, srašćenje že-
nice/ potpuna synechia posterior. Sraš-
ćenje izmeñu pupilarnog ruba dužice i
prednje kapsule sočiva u ćelom obimu.
Usled toga je onemogućeno proticanje
tečnosti izmeñu zadnje i prednje komo-
re, što dovodi do sekundarnog glauko-
ma. Uzrok je jače zapaljenje dužice.
secretio, sekrecija, lučenje, proces stvara-
nja nekog specifičnog proizvoda radom
neke žlezde. Ovaj rad može se sastojati
od izdvajanja neke supstancije iz krvi,
od stvaranja neke potpuno veće sups-
tancije ili čak od stvaranja ćelija, kao što
je slučaj s postankom spermatozoida. V.
secretum, incretum, excretum.
46 Medicinski leksikon
sedimentacija
sectio, sekcija, presecanje, prorezivanje,
presek, isečak; s. alta, suprapubični
medijalni rez za ekstraperitonealno ot-
varanje mokraćne bešike; visoki rez za
vañenje kamena iz mokraćne bešike.
Sin. epicystotomia, s. suprapubica, s. ca-
daveris, v. obductio, autopsija; s. caesa-
rea, carski rez, akušerska operacija ko-
jom se omogućava rañanje rezom na tr-
bušnom zidu i materici i to u slučajevi-
ma kada je poroñaj prirodnim putem
nemoguć ili opasan; s. suprapubica, v.
s. alta.
secundinae, sekundine, delovi jajeta koji
zaostanu u materici posle istiskivanja
deteta, tj. posle drugog poroñajnog
doba. Njih čine posteljica, ovojci i deo
pupčane vrpce. Njihovo izbacivanje se
obavi u treće poroñajne doba - izbaci-
vanje posledina (posledaka).
secundum artem, na ispravan stručan na-
čin.
sedalna kost, v. ischium (os ischii), os co-
xae.
sedalni, v. gluteus, ischiadicus.
sedalni predeo, v. regio glutea, nates.
sedamnaest-ketosteroidi, 17-ketosteroi-
di, metaboliti testosterona koji se nor-
malno nalaze u odreñenoj količini u
mokraći; 17-ketosteroidi su izvrstan in-
deks za proizvodnju androgena u orga-
nizmu.
sedanteraii, koji sedi, koji je inaktivan;
koji se odnosi na sedeći položaj.
sedativa (remedia), sedativna sredstva,
sredstva koja deluju umirujuće na cen-
tralni nervni sistem. U ovu grupu spada-
ju bromidi i Radix Valerianae (oficina-
lan prema našoj farmakopeji). I neka
hipnotička sredstva se, u manjim doza-
ma, upotrebljavaju za umirenje psihič-
ke, a naročito motorne prenadraženo^-
ti.
sedimentacija, taloženje suspendovanih
čestica u nekoj tečnosti, koje se obično
postiže centrifugovanjem odgovaraju-
ćih tečnosti. Taloženje eritrocita u izva-
ñenoj krvi kojoj je u odreñenom odnosu
dodato neko antikoagulantno sredstvo.
Postoje razne metode kojima se odreñu-
je brzina s.S. ima velik klinički značaj
jer daje uvid da je čovek oboleo. Na br-
721
sedimentom
zinu s. utiču broj eritrocita (osobe s ane-
mijom imaju ubrzanu s.), temperatura,
količina belančevina, naročito globuli-
na, holesterol, fibrinogen (svi je ubrza-
vaju). Brzina sedimentacije metodom
po Westergreenu se odreñuje odreñiva-
njem visine stuba plazme iznad istalože-
nih eritrocita, i to za prvi i drugi čas po-
što je krv kojoj je dodat rastvor Na-cit-
rata uvučena u cev po Westergreenu.
Normalne vrednosti su 3-5 mm za prvi
čas u muškaraca, a u žene do 9. Vred-
nosti za drugi čas normalno treba da
budu nešto niže od dvostrukih vrednos-
ti za prvi čas.
sedimentom, sediment, talog koji nastaje
bilo prirodno (npr. taloženje čvrstih
čestica mokraće pri njenom stajanju) ili
veštački, fizičkim postupcima (centrifu-
govanjem, zagrevanjem) ili hemijskim
(dodavanjem nekih supstancija); s. late-
ritium, ciglasti talog urata (natrijuma,
kalijuma, kalcijuma i magnezijuma) u
kiseloj mokraći koji je crveno obojen
uroeritrinom. Stvara se u mokraći kisele
reakcije pri dužem stajanju na vazdu-hu.
Rastvara se zagrevanjem, a ponovo
taloži pri rashlañivanju mokraće. Rastx
vara se u sirćetnoj i sonoj kiselini, kao i
u rastvoru natrijum-hidroksida.
sednjača, v. ischium (os ischii), os coxae.
sednjačni, v. gluteus, ischiadicus.
Seesselov špag, zadnji, endodermni špag
primitivnog nepca, koje ubrzo nestaje.
segment, (hir.) deo tela ili organa; opšti
naziv za deo organa ili tkivne celine, koji
po svojoj prirodi ili ustrojstvu čine jedi-
nicu u organu; bronhopulmonalni s.,
manji razdeli plućnog režnja koji su
meñu sobom razdvojeni pregradama od
vezivnog tkiva i imaju ogranke bronha.
Desno plućno krilo ima jedanaest, a
levo deset segmenata; hepatički s., seg-
menti su delovi režnjeva jetre. Svaki
segment ima svoju arteriju, žučni kanal
i venu. U desnom režnju jetre postoji
prednji i zadnji segment a u levom me-
dijalni i lateralni segment; renalni s.,
svaki segment u bubregu ima nezavisno
snabdevanje krvlju iz bubrežne arterije.
Postoji u svakom bubregu gornji, pred-
722
seksonozologija
nje-gornji, prednje-donji, donji i zadnji
segment. V. plućni segment
segmentacija, v. brazdanje. segmentan,
koji stvara neki segment, ili
mu pripada; koji podleže segmentaciji.
segmentna resekcija, operacija kojom se
plućni ili jetrin segment isprepariše i iz-
vadi. Segmentna resekcija se vrši obič-
no kad je oboljenje lokalizovano u jed-
nom plućnom ili jetrinom segmentu.
segmentovan, koji se odnosi na jedan od
segmenata pluća, jetre ili bubrega, npr.
segmentna resekcija, hirurško odstra-
njenje jednog plućnog, bubrežnog ili
jetrinog segmenta.
segregatio, segregacija, u genetici, razdva-
janje alelskih gena u toku mejoze, tako
da svaki gamet dobije samo po jednog
člana svakog alelskog para gena.
segregator, v. separator.
Seignetteova so, v. Kalii Natrii tartras.
Seitzovi filtri, v. filtri.
sekretorni gen (gen sekretor), autosomni
dominantni gen u ljudi koji omogućava
sekreciju rastvorljivog krvnogrupnog
A- i B-antigena u raznim telesnim sekre-
tima.
seks, v. pol.
seks-f aktor, seksualnost u bakterija zavisi
od ekstrahromosomskog elementa tzv.
F-faktora ili seks-faktora. Ako bakterij-
ska ćelija ima F-faktor, onda se ona oz-
načuje sa F-H (muška ćelija), a bakterija
suprotne seksualnosti sa F-. Seks-fak-
tor je grañen od DNK, a njegova veličina
iznosi oko 1/50 deo hromosoma.
seks-hromatin, v. Barrovo telašce.
seks-hromosomi, v. genosomi.
seksohemija, ispitivanje polnih razlika u
hemijskom sastavu polova u cilju otkri-
vanja i proučavanja seksualnog dualiz-
ma polova.
seksologija, medicinska, grana medici-
ne koja proučava pojave seksualnosti u
zdravog i u bolesnog čoveka.
seksomorfoni, hormoni koji regulišu sek-
somorfogenezu.
seksonozologija, proučavanje bolesti u
odnosu na seksualnu konstituciju.
seksotropija bolesti
seksotropija bolesti, svojstvo izvesnih
bolesti da se češće javljaju u muškog ili
ženskog pola.
seksualan, polni, koji se odnosi na pol,
koji pripada polu.
seksualna inverzija, v. homoseksualnost.
seksualni hromatin, v. Barrovo telo.
seksualni količnik, količnik koji se u sek-
sonozološkoj analizi dobija za svaku bo-
lest izračunavanjem odnosa broja
obolelih žena prema broju obolelih
muškaraca. Što je seksualni količnik
veći (iznad 1), bolest JQ češća u žena
("gi-notropna"). Ukoliko je količnik
ispod l, bolest je češća u muškaraca
("androt-ropna").
sekunda, oznaka s, osnovna jedinica SI za
vreme. Sekunda je trajanje od 9 192 631
770 perioda zračenja, koje odgovara
prelazu izmeñu dva hiperfina nivoa os-
novnog stanja atoma cezijuma 133.
Ovakva definicija sekunde ustanovljena
je 1967. godine.
sekundarna konstrikcija hromosoma,
suženi heterohromatinski segment hro-
mosoma koji povezuje satelit s ostat-
kom hromosoma.
sekundarni imuni odgovor, v. imunološ-
ka memorija; anamnestička reakcija.
sekundarni (periferni) limfocitni orga-
ni, limfne žlezde, slezina, limfno tkivo
gastrointestinalnog trakta (tonzile, sle-
po crevo i Peyerove ploče).
sekundarni šav rane, v. sutura.
sekundarni šok, v. šok.
sekundarno krvarenje, v. haemorrhagia.
sekutići (zubi), v. incisivus (dentes incisi-
vi).
sekvencijska scintigrafija, v. scintigrafi-
ja.
sekvestar, v. sequestrum.
sekvestracija, v. sequestratio.
Seldingerova tehnika, v. tehnika.
selectio, selekcija, činioci koji remete
adaptivnu vrednost (»fitness«), odnos-
no učestalost odreñenog genotipa i nje-
govog fenotipskog obeležja u populaciji.
Selekcija može da bude prirodna i veš-
tačka. V. adaptivna vrednost.
selekcija kosmonauta, to je medicinsko-
-psihološki postupak koji omogućava
da se iz grupe dobrovoljaca odaberu oni
46*
semenik
koji će s najvećom verovatnoćom izdr-
žati uspešno uslove odreñenog kosmič-
kog leta. Klinička ispitivanja su rigoroz-
na i dugotrajna. Tako je u SAD u 1959.
god. od 508 kandidata izabrano samo
18. Pregled obuhvata detaljnu anamne-
zu, rendgenološka, elektrofiziološka,
hematološka, biohemijska i funkiona is-
pitivanja. Psihološka i psihijatrijska is-
pitivanja teže da otkriju osobine ličnosti
preko mnogobrojnih testova. Pošto je
selekcija medicinska, fiziološka i psiho-
loška, to je za njeno uspešno izvoñenje
potrebna tesna saradnja mnogih speci-
jalista i korišćenje elektronsko-kompju-
terske tehnike.
selenium, Se, selen, hemijski element, ne-
metal, po svojim hemijskim osobinama
sličan sumporu.
selenijum-sulfid, antiseboroičko sred-
stvo.
sella turcica, tursko sedlo, tvorevina na
gornjem zidu tela klinaste kosti na kojoj
se nalazi jama za smeštaj hipofize.
Selter-Swift-Feerova bolest, v. acrody-
nia.
selters-mineralisana voda, v. voda,
Sembova operacija, v. operacija.
seme, v. ejakulat, semeni.
semeglavci, v. spermatozoidi
Semen Cucurbitae decorticatum, oljuš-
teno seme .raznih bundeva i tikava, služi
kao sredstvo protiv pantljičare.
semena humčica (colliculus seminalis s.
veru montanum), sisičasto uzvišenje na
mestu gde se oba briznika otvaraju u
mokraćnu cev.
semena smetišta, v. vesiculae seminales.
semena tečnost, v. ejakulat, semeni.
semena vrpca, v. funiculus spermaticus.
semene kesice, v. vesiculae seminales.
semenička vodica, ostatak mezonefrosne
vodice.
semeni, v. spermaticus.
semenik, (embr.) testis, muška gonada.
Kada se iz indiferentnog gonadnog po-
lja treba da razvije muškagonada (seme-
nik) u embrionima od 13 mm dužine
(početak 2. meseca) stvaraju se epitelne
vrpce iz kojih postaju semene cevčice.
Od svake ovakve vrpce račvanjem po-
staju 3-4 semene cevčice. Kako epitelne
723
semeno smestište
vrpce sve više rastu, postaju vijugave i
uklupčane: krivudave cevčice (tubuli
contorti). U cevčicama se uobličavaju
elementi semenog epitela i trofički ele-
menti (Sertolijeve ćelije). Punu razvije-
nost ovaj epitel dostiže tek u pubertetu.
Izmeñu cevčica se uobličavaju meñup-
rostorne ćelije (dijastematske ili Leydi-
gove ćelije). Izmeñu gonadnög začetka i
mezonefrosnog ostatka uspostavlja se
veza na taj način što se preostali mezo-
nefrosni kanalići (Mihalkoviczev organ)
spajaju se semenim cevčicama postaju-
ći odvodni kanalići u glavi pasemenika.
semeno smestište, v. receptaculum semi-
nis. semenonosni, v.
spermioforni.
semenovod (ñuctus deferens), nepos-
redni nastavak pasemeničkog kanala
(semenika) na gornje-zadnjoj strani se-
menika. Dug je 50-60 cm, debljine 3
mm, smešten jednim delom u mošnica-
ma, priljubljen uz telo pasemenika
(pars epididymica), a od gornjeg pola
semenika ulazi u sastav spermatičke vr-
pce (funiculus spermaticus), upravljaju-
ći se ka preponskom kanalu (pars funi-
cularis). Odatle, kroz unutrašnji prepo-
nski prsten skreće u malu karlicu (pars
pelvina), gde se priljubljuje uz bok mok-
raćne bešike, proširujući se u ampulu i
probijajući se kroz prostatu kao briznik
(ñuctus ejaculatorius). Oba briznika se
otvaraju u mokraćnu cev na jednom si-
sičastom uzvišenju kao semena humčica
(colliculus seminalis s. veru monta-
num). Epitel je sastavljen od 2 reda će-
lija: duboki red okruglastih ćelija i povr-
šni red visokih cilindričnih ćelija. U po-
četku semenovoda postoje stereocilije,
koje postepeno iščezavaju, dok u ampu-
Ii sasvim nestaju. Mišićni sloj je naročito
razvijen u vidu 3 sloja: spoljašnji i
unutrašnji od kružno poredanih, a sred-
nji od uzdužno poredanih. Ovako razvi-
jena glatka muskulatura (u karličnom
delu iznosi 1200 mikrona) služi peristal-
tičkom grčenju koje potiskuje nagomi-
lane semeglavce.
semicanalis, polukanal, žleb jedne kosti
koji sa žlebom druge kosti gradi kanal.
724
Sennae folia
semikonzervativna replikacija, v. repli-
catio.
semihmaris, semilunaran, polumesečast,
npr. valvulae semilunares, poluinese-
časti zalisci.
semiluxatio, v. subluxatio.
seminoma, seminom, maligna neoplazma
testisa („dysgerminoma"). Javlja se u
mlañih osoba u vidu bezbolnog otoka
jednog testisa i daje metastaze krvnim
putem najčešće u pluća i limfnim pu-
tem u retroperitonealne limfne žlezde.
Seminom je radiosenzibilan.
semiologia, semiologija, grana medicine
koja se bavi proučavanjem simptoma i
znakova bolesti. Sin. semiotica.
semiotica, semiotika, v. semiologia.
semipermeabilan, polupropustljiv, npr.
semipermeabilna membrana propušta
molekule rastvarača, a ne propušta mo-
lekule ili jone pravih rastvora.
semipronatio, semipronacija, poluuvrnu-
ti položaj; čin poluuvrtanja.
semisupinatio, semisupinacija, poluizvr-
nuti položaj; čin poluizvrtanja.
semitendinosus, polutetivan, čija se polo-
vina sastoji iz tetivaste grañe.
šemnik, semenik, v. testis.
semperestrusni nagon, u čoveka nagon
za parenjem uvek spreman da dovede
do polnog čina.
Senegae radix, v. saponinske droge.
Sengstaken-Blakemoreova sonda, v.
sonda.
senilis, senilan, starački, npr. cachexia s.,
staračka mršavost i slabost.
senilismus, senilizam, staračke osobine
koje se pojavljuju već u mlañih osoba.
senilitas, senilitet, senilnost, staračko
doba, starost. Sin. senium; s. praecox,
prevremena ostarelost.
senilna demencija, v. dementia.
senilna nefroskleroza, v. néphrosclerosis.
senilna purpura,v. purpura.
senilni nanizam, v. nanismus.
senium, v. senilitas.
Senna, v. Sennae folia.
Sennae folia, lišće biljaka Cassia acutifo-
Ha i C. angustifolia. Laksantno sredstvo;
dejstveni sastojci su antracenski deriva-
ti. Posle oralnog uzimanja, dejstveni sa-
sensitivus
stojci se resorbuju u tankom crevu, a iz-
lučuju se preko debelog creva, delujući,
pri tom, nadražajno. Propisuje se, obič-
no, u obliku infuza. Oficinalno je prema
našoj farmakopeji.
sensitivus, senzitivan, osetljiv, koji je u
stanju da primi ili prenese neki osećaj,
npr. senzitivni nervi provode draži za
osećaj dodira temperature i bola s peri-
ferije (kože) ka centralnom nervnom
sistemu.
sensorium, senzorijum, svest, stanje u
kome je osoba sposobna da oseti i shva-
ti zbivanja oko sebe i u sebi. S. je čist, tj.
svest je očuvana, kada je osoba orijenti-
sana pravilno u vremenu, prostoru i
prema ličnostima.
sensus, osećaj, osećanje, čulo, npr. organa
sensuum, čulni organi.
senzibilitet, duboki, svesno saznanje o
položaju delova tela u prostoru, koje za-
visi od impulsa receptora u zglobovima
i zglobnim kapsulama, tetivama i liga-
mentima. Impulsi iz ovih receptora i im-
pulsi od receptora za dodir i pritisak
sintetišu se u kori u svesnu sliku položa-
ja tela u prostoru. Informacije se preno-
se kroz kičmenu moždinu nervnim sno-
povima zadnjih stubova koje grade de-
bela mijelinizovana vlakna koja brzo
sprovode impulse. Od izdužene moždi-
ne prenošenje se vrši putem medijalnog
meniskusa do talamusa, a odatle u so-
matosenzoričko područje kore.
senzibilizacija, proces koji dovodi do po-
većanja osetljivosti ili stanja preosetlji-
vosti. U senzibilisanih osoba ponovni
kontakti s antigenom mogu dovesti ne
samo do sekundarnog pojačanja imuno-
loškog odgovora nego mogu izazvati i
reakcije koje oštećuju tkivo. Tada se go-
vori o stanju preosetljivosti ili o reakci-
jama preosetljivosti.
separanda (remedia), sredstva s jakim
dejstvom. U farmakopeji su označena sa
znakom +. Treba ih čuvati pažljivo i od-
vojeno.
separatio dentium, separacija zuba, pri-
vremeno razdvajanje zuba u dijagnos-
tičke ili terapijske svrhe; akutna s., na-
glo rastavljanje zuba pomoću drvenog
klina ili separatora; hronična (poste-
sepsis
pena) s., sporo razdvajanje zuba pomo-
ću svilenog konca, gutaperke ili gume.
separatio maxillarum mediana, prelom
sa uzdužnim razdvajanjem leve i desne
gornje vilice po središnjoj liniji. V. frac-
tura maxillae sagitalis.
separatio radices dentis, meñusobno
razdvajanje korenova zuba u cilju njiho-
vog lakšeg vañenja ili očuvanja jednog
od njih za protetsku nadoknadu.
separator, razdvajač; instrument kojim se
dobija mokraća odvojeno iz desnog i Ie-
vog bubrega. Separator se sastoji od
dvostrukog katetera, koji se uvlači u
mokraćnu bešiku, i membrane, koja
razdvaja šupljinu bešike u dve polovine.
Postoji nekoliko vrsta separatora kao
Cathelinov, Harrisov, Luysov separator
i dr. Svi se oni zasnivaju na istom princi-
pu. V. segregator.
sepsa, v. sepsis.
sepsis, sepsa, veoma teško generalizova-
no septičko-toksičko oboljenje, koje
izazivaju uglavnom gnojne bakterije:
stafilokok, streptokok, meningokok,
pneumokok, ešerihija koli, perfrigens,
proteus, pioceaneus i dr. U kliničkoj slici
dominiraju drhtavica, septički tip
temperaturne krivulje i teško opšte sta-
nje bolesnika. Obavezno postoji primar-
no žarište, iz koga bakterije ulaze u kr-
votok i stvaraju sekundarna žarišta (me-
tastaze) u udaljenim tkivima i organi-
ma. Osim toga, slezina je uvek uvećana.
Uzročnik sepse se može izolovati iz krvi,
primarnog žarišta i metastaza. Lečenje
sepse predstavlja veliki medicinski pro-
blem, pogotovo što je sve više otpornih
sojeva bakterije; crevna s., sepsa usled
prelaska u krv toksina crevnog sadrža-
ja; latentna s., skrivena sepsa, koja je
ostala posle nekog oboljenja i koja može
ma iz kog razloga da se razbukti; oralna
s., sepsa koja nastaje usled nekog žarišta
u ustima (zubi); s. puerperalis, babi-nja
groznica. Septičko oboljenje u babi-
njama. Nastaje invazijom zaraznih klica
kroz sveže ozlede na polnim organima
porodilje. Zarazne klice se najčešće
unose rukama babice, lekara i lica koja
dolaze u dodir s porodiljom i instru-
mentima kojima ovi vrše neke poduhva-
725
septicaemia
te. Te se klice mogu nalaziti i u samoj
porodilji ili okolini s kojom ona dolazi u
dodir. Po simptomima i prognozi s.p.
spada u red najtežih i infekcija; s.
staphylococcica, stafilokokna sepsa je
veoma teško generalizovano oboljenje s
primarnim ognjištem, iz kog stafilokoki
ulaze u krvptok, stvarajući metastaze u
drugim organima i tkivima. Bolest poči-
nje naglo sa znacima teške infekcije i in-
toksikacije. Karakteristični su otok sle-
zine i temperaturna krivulja remitent-
no-intermitentnog tipa, koji nastaju
zbog novih metastaza koje se najčešće
javljaju na" koži i plućima. Stafilokokna
sepsa je izuzetno težak terapeutski pro-
blem zbog ozbiljnosti oboljenja i pro-
gnoze, kao i rezistentnih sojeva stafilo-
koka. Stoga se od početka kombinuju
2-4 antibiotika.
septicaemia, septikemija, bolest izazvana
prisustvom bakterija u krvi. Bakterije
se nalaze u nekom septičkom žarištu iz
koga prelaze u krv. Oboljenje je praće-
no groznicom, znojenjem, intermitent-
nom temperaturom; kriptogena s., s.
kojoj se ne može da pronañe žarište.
septum, pregrada; s. alveolare, alveolar-x
na pregrada, tanak sloj kosti izmeñu po-
jedinih zubnih alveola; s. interalveola-
re, meñujamična pregrada na vilicama
ili alveolarna pregrada koja razdvaja
obližnje plućne mehuriće; s. interden-
talis, meñuzubni septum, deo alveolar-
ne kosti koji leži izmeñu korenova dva
susedna zuba. Sastavljen je iz spongioz-
nog sloja obloženog slojem kompaktne
kosti. Sin. meñuzubna pregrada, inter-
dentalni alveolarni septum, interdental-
na koštana pregrada; s. interñentalis
perslstens, deo kosti izmeñu dva zuba
sačuvan posle njihovog vañenja. One-
mogućava blagovremenu izradu protet-
skih nadoknada i treba ga operativno
ukloniti; s. interradicularis persis-
tens, deo kosti u gornjoj ili donjoj vilici
izmeñu korenova molara koji ostaje po-
sle vañenja zuba. Ako sekvestrira, pra-
ćen je bolom koji traje nekoliko sedmi-
ca. Zavisno od meñusobnog odnosa ko-
renova zuba, treba ga ukloniti nepos-
redno posle vañenja zuba ili kada se po-
726
serološka reakcija
javi bol; s. naši, nosna pregrada, h(rska-
vično-koštana pregrada koja deli n^snu
duplju na dve polovine, desnu i levu.
sequestratio, sekvestracija, odvajanje i
ograničavanje izumrlog nekrotičkog
dela tkiva od zdravog tkiva, npr. nekro-
tičkog koštanog tkiva od zdravog dela
kosti; plućna sekvestracija, gubitak
veze plućnog tkiva s bronhijalnim stab-
lom i plućnim venama, dok mu snabde-
vanje arterijskom krvi obezbeñuje veli-
ki krvotok. Sekvestrisano plućno tkivo
može da bude anatomski i fiziološki od-
vojeno od normalnog plućnog tkiva (ek-
stralobarna plućna sekvestracija).
sequestrectomia, sekvestrektomija, v. se-
questrotomia.
sequestrotomia, sekvestretomija, opera-
tivno uklanjanje sekvestara. Sin. necrec-
tomia, sequestrectomia.
sequestrum, sekvestar, ocepak, mrtav
deo jednog organa ili tkiva, specijalno
kosti. V. sequestratio, sequestrotomia,
necrectomia; (stom.) nekrotični ocepak,
odumrli deo kosti vilice, neravnih, narec-
kanih ivica, različitog oblika i veličine.
Javlja se kada veličina kosti izgubi oko
50% mineralnih soli.
serijska scintigrafija, v. scintigrafija.
serin, a-amino-ß-oksipropionska kiselina
HOCH2CHNH2COOH označava se sim-
bolom Ser.
serinski cefalini, v. cefalini
serofibrinski pleuritis, v. pleuritis.
serogastria, serogastrija, prisustvo kr-
vnog seruma u želucu, u gastritisu s
gubljenjem belančevina (»protein-lo-
sing« gastropathia).
serologija, grana medicine koja se bavi
izučavanjem pojava nastalih pri dodiru
antigena s normalnim ili imunskim se-
rumom i ova izučavanja primenjuje u
praktične, dijagnostičke svrhe.
serološka reakcija, reakcija antigen—an-
titelo, prema savremenim(shvatanjima,
odigrava se u dva stepena. U prvom ste-
penu dolazi do specifičnog spajanja iz-
meñu antigena i antitela. Taj stepen
reakcije je nevidljiv. Drugi stepen je vid-
ljiv i manifestuje se aglutinacijom, pre-
cipitacijom, lizom ćelije i drugim sero-
loškim reakcijama. Za pojavu drugog
seroma
stepana potrebno je prisustvo elektroli-
ta, kao što je fiziološki rastvor ili kom-
plement.
seroma, serom, tumoru slična kolekcija
sukrvičave tečnosti u tkivima.
seroperitoneum, prisustvo slobodne teč-
nosti u trbušnoj šupljini. Sin. ascites.
seropneumothorax, seropneumotoraks,
pneumotoraks u kome postoji izliv se-
rozne tečnosti u pleuralnu šupljinu.
seroprofilaksa, upotreba seruma u profi-
laktičke svrhe. Upotrebljavaju se antise-
rumi koji se dobijaju imunizacijom i hi-
perimunizacijom živptinja od kojih se
najviše koristi konj.
seropurulentus, seropurulentan, seroz-
nognojav, npr. seropurulentan izliv.
serosa (tunica), serozna opna, vezivna
opna obložena endotelom, koja zastire
zid telesne duplje (trbušne, grudne, sr-
čane itd.). Na organima u trbušnoj dup-
lji spoljna opna (tunica serosa), deo tr-
bušne maramice, ulazi u grañu zida tak-
vog organa koji je obložen trbušnom
maramicom.
serositis, serozitis, zapaljenje seroznih
opni; s. multiplex, v. poly serositis.
seroterapija, označava primenu medicin-
skog seruma, koji sadrži antitela (anti-
toksine) protiv izazivača odreñene bo-
lesti. Seroterapija se koristi u lečenju
difterija, tetanusa i botulizma.
serotonin, 5-hidroksitriptamin, 5-HT. Naj-
pre je izolovan iz goveñeg seruma, do-
cnije je dobijen i sintetski. Nalazi se naj-
više u zidu gastrointestinalnog trakta i u
krvi (uglavnom u trombocitima). Ima ga
i u nekim delovima centralnog nervnog
sistema. Oslobaña se iz trombocita a
predstavlja i sekrecioni proizvod hro-
mafinih tkiva. Izaziva suženje krvnih su-
dova izvesnih oblasti, a pridaje mu se i
uloga sinaptičkog transmitera u izves-
nim područjima centralnog nervnog
sistema.
serozne šupljine ili duplje, telesne duplje
ograničene seroznim opnama, koje nor-
malno nemaju veze sa spoljriim svetom,
a luče seroznu tečnost (cavum pleurae,
cavum pericardii, cavum peritonei).
serozne tečnosti, tečnosti koje se javljaju
u telesnim šupljinama ili tkivima, a koje
serum
su nastale eksudacijom ili transudaci-
jom iz krvnih sudova. S.t. su sastava slič-
nog krvnoj plazmi, ali sa malim sadrža-
jem belančevina.
serozni eksudat, v. exsudatum.
serpens, koji puzi, koji se širi u obliku
luka, npr., ulcus s. corneae, grizlica rož-
njače koja-se na jednom kraju isceljuje,
a na drugom napreduje. Sin. serpigino-
sus.
serpiginosus, serpiginozan, koji gmiže;
pojam koji se upotrebljava za neke der-
matoze koje se zmijoliko šire.
Serratia marcescens, u rodu Serratia je-
dini medicinski važniji predstavnik je S.
marcescens ili Bacterium prodigiosum,
bakterija veoma rasprostranjena u
spoljnoj sredini, razmnožava se na raz-
nim životnim namirnicama i obrazuje
na njima kao krv crvene mrlje (pig-
ment). Ranije je bila smatrana kao ne-
patogena bakterija. U novije vreme je
utvrñeno da S. marcescens izaziva naro-
čito infekcije u bolnici.
Serresova telašca, ostaci peteljki zuba u
mezodermnom tkivu. Sin. paradentarne
epitelne perle.
Serresove perle, izolovana epitelna ostrv-
ca, ostaci degenerisane zubne gredice.
Mogu biti uzrok razvoju gingivalnih i fo-
likularnih cista ili ameloblastoma. Sin.
glandulae tartaricae.
serum, bistri, zlatnožuti deo krvi, koji se
izdvaja posle koagulacije krvi (krvne
plazma bez fibrinogena). Serum imuni-
zovanih životinja naziva se imunskim
serumom ili antiserumom; antidifte-
rički s., sadrži specifične antitoksine,
neutralise difterički toksin i upotreblja-
va se u profilaksi i terapiji difterije; an-
tilimfocitni s., antilimfocitni globulin
(ALG), danas postoji veliki interes za
imunosupresivna svojstva heterolog-
nog antilimfocitnog seruma. Da bi se
dobio serum protiv ljudskih' limfocita,
treba imunizovati konje čovečjim timo-
citima ili Jimfocitima iz grudnog kanala.
Zatim se prikupi serum i apsorbuje erit-
rocitima kako bi se odstranili aglutinini,
a na kraju se izdvoji globulinska frakci-
ja; antiskarlatinozni s., antitoksički se-
rum, koji neutralise eritrogeni toksin
727
serum-albumin Shigella

streptokoka. Sin. Dick-Dochezov serum; sezamoid, obično naziv za malu loptastu

antitetanusni s., sadrži specifične anti- kosčicu koja se nalazi u tetivi.
toksine, upotrebljava se u profilaksi i te- S-faza, deo interfaze u toku koga se vrši
rapiji tetanusa; serumi koji se primenju- sinteza DNK.
ju u terapijske svrhe zbog toga što sadrže sferocitoza, v. spherocytosis.
specifična antitela (antitoksine, anti- sferoplast, iščezavanjem zida bakterije, Ii-
bakterijska i antivirusna antitela) zom ili mehaničkom dezintegracijom
spravljaju se veštačkom imunizacijom oslobañaju se protoplasti. Parcijalnom
životinja ili se dobijaju od ljudi koji su ili totalnom inhibicijom, manjkom jed-
preboleli neku infekciju u čijem se orga- nog ili više od njegovih sastojaka oslo-
nizmu stvaraju antitela; inaktivisani s., bañaju se sferoplasti: ćelije nepravilne,
serum koji je lišen aktivnosti komple- zaobljene, sposobne za reprodukciju.
menta zagrevanjem na 560C za vreme od sfigmograf, aparat za grafičko registrova-
pola časa, pri tome se ne oštećuju spe- nje pulsnih talasa.
cifična antitela. sfigmogram, kriva dobijena registrova-
serum-albumin, albumin koji se nalazi u njem pulsnih oscilacija zida arterije. Sa-
velikim količinama, pored globulina, u stoji se iz ushodnog dela, anakrota, i na-
krvnoj plazmi, serumu (otuda ime), Hm- shodne grane, katakrota. Normalno na
fi i tkivnim tečnostima. Koaguliše se početnom delu nishodne grane nalazi
pod uticajem toplote, taloži se pri pu- se jedan usek - incizura (dikrotni zu-
nom zasićenju amonijum-sulfatom. Mo- bac), koji odgovara momentu zatvara-
lekulska težina u prošeku albumina iz- nja semilunarnih zalistaka aorte. Na os-
nosi oko 69.000. Koncentracija albumi- novu oblika s. može se suditi o stanju
na u serumu se kreće od 3,8 do 5,0 g/100 krvnih sudova, o udarnom volumenu
ml i varira zavisno od tehnike odreñiva- srca, a na osnovu oblika, veličine i polo-
nja. žaja dikrotnog zupca o funkcionalnom
serum-globulin, jedan deo krvnih belan- stanju aortnih zalistaka.
čevina, koji igra znatnu ulogu u stvara- sfingomijelini, vrsta sfingolipida koji
nju odbrambenih tela protiv infekcije i umesto glicerola sadrže dvohidroksilni
u zgrušavanju krvi. Globulini se kvanti- nezasićeni aminoalkohol sfingozin. U
tativno talože poluzasićenim rasvorom sfingomijelinima je amino-grupa amid-
amonijum-sulfata. U krvnoj plazmi se ski vezana za višu masnu kiselinu (obič-
nalazi jedan globulin nazvan fibrinogen. no je to lignocerinska kiselina), a pri-
Molekulska težina u prošeku globulina marna alkoholna grupa estarski vezana
iznosi oko 140.000. Ukupni globulini u za fosforil-holin. Sfingomijelini se nala-
serumu iznose od 2,3 do 3,5 g/100 ml za- ze u centralnom nervnom sistemu i u
visno od primenjene tehnike odreñiva- ćelijskim membranama.
nja. sfingozin, (2)І= CHOH
serumska bolest, reakcija preosetljivosti CHNH2CH2OH, dvohidroksilni nezasi-
koja se dešava 8 do 12 časova posle ćeni aminoalkohol. V. sfingomijelini.
injekcije veće količine stranog seruma, sfinkter, v. sphincter. f"
ispoljena urtikarijom, edemom, adeniti- Shechanov sindrom, v. syndroma. ^
som, bolovim u zglobovima, visokom Shepherñov prelom, prelom skočne kos-
temperaturom i prostracijom. Izazvana ti s odvaljivanjem njegove spoljne za-
je imunim kompleksom izmeñu stranog štitne ivice.
antigena (seruma) i antitela stvorenih Shiga-Kruseov bacil, v. Shigella dysente-
protiv njega, koji je izazvao imuno ošte- riae.
ćenje raznih tkiva. Shigella, šigele, gram-negativni bacili,
sesilna antitela, v. celularna antitela. često imaju kokobacilarni oblik. Nema-
sessilis, sesilan, sedeći, koji često sedi, ju flagela, ni izraženu kapsulu. Klasifi-
koji ima široku bazu, usañen, nepokre- kacija šigela je izvršena na osnovu anti-
tan. Suprotno: mobilis, peduncularis. genske grañe i prema fermentaciji ma-

728
shigellosis
nita. Podeljene su na četri grupe: A,B,C
i D. Grupa A u koju spada Shigella dy-
senteriae, manit-negativna, a sve ostale
su manit-pozitivne. Sh. dysenteriae ima
8 tipova; tip l razlikuje se od svih ostalih
šigela što pored endotoksina produkuje
i egzotoksin, koji je neurotropan i ente-
rotropan. Grupa B sadrži 6 tipova u
koju spada Sh.Fiexner; grupa C sadrži
15 tipova u koju spada Sh. Boydi; grupa
D u koju spada Sh. sonnei. Šigele izazi-
vaju bacilarnu dizenteriju, koja se loka-
lizuje u distalnim del-ovima debelog cre-
va.
shigellosis, šigeloza, opšti naziv za sva obo-
ljenja izazvana šigelama. V. dysenteria.
shistocit, fragmenti eritrocita koji se nala-
ze u perifernoj krvi u intravaskularnim
hemolizama. Sin. „helmet cell", eritrocit
u vidu šlema.
shizamnion, postanak amniona izdublji-
vanjem zadebljalog ektoderma na leñ-
noj strani embriona nekih sisara, meñu
kojima i čoveka.
shizofren, koji boluje od shizofrenije.
shizofrenija, v. schizophrenia.
shizoid, psihopatska ličnost koja po svom
duševnom sklopu podseća na obolele
od blagih oblika shizofrenije. Osoba po-
vučena u sebe na upadljiv način. V. in-
trovertovan.
shizont, veliki aseksualni oblik izvesnih
protozoa, koji se razvija intracelularno i
deli se u merozoite. V. malaria.
shock, v. sole.
shunt (eng.), šant, sporedni put, prolaz iz-
meñu dva prirodna kanala, naročito iz-
meñu krvnih sudova. Šant može biti
stvoren fiziološki u slučaju zaobilaženja
tromboze u nekom krvnom sudu, pato-
loški ili hirurški; s. cardiovascularis, š.
izmeñu srčanih šupljina, ili izmeñu veli-
kog i malog (plućnog) krvotoka; desno-
-Ievi š., š. kojim krv ide iz desnog srca u
levo, ili iz plućnog krvotoka u veliki kr-
votok; levo-desni š. š. kojim krv prelazi
iz levog u desno srce, ili iz velikog krvo-
toka u plućni krvotok; porto-kavni š.,
hirurško stvaranje anastomoze izmeñu
portnog krvotoka i vene kave.
shunt-hyperbilirubinaemia, šant-hiper-
bilirubinemija, povećanje bilirubina u
sideroblast
plazmi zbog povećane razgradnje erit-
roblasta u kostnoj srži, kao što je slučaj
u pernicioznoj anemiji. sialitis, sijalitis,
zapaljenje pljuvačne žlez-
de. sialoadenectomia,
sijaloadenektomija,
ekstirpacija pljuvačne žlezde čiji je
funkcioni parenhim propao.
sialoadenitis, sijaloadenitis, zapaljenje
neke od pljuvačnih žlezda.
sialoadenographia, sijaloadenografija,
radiografija pljuvačne žlezde i njenog
kanala posle ubrizgavanja kontrastnog
sredstva kroz kanal.
sialocalculosis, v. sialolithiasis.
sialodochitis, sijalodohitis, zapaljenje iz-
vodnog kanala pljuvačne žlezde.
sialogoga (remedia), sredstva za podsti-
canje lučenja pljuvačke.
sialogram, sijalogram, rendgen-snimak
pljuvačne žlezde i njenog izvodnog ka-
nala.
sialographia, sijalografija, rendgensko
snimanje pljuvačne žlezde i njenog iz-
vodnog kanala posle ubrizgavanja kon-
trastnog sredstva.
sialolithectomia, sijalolitektomija, hirur-
ško odstranjenje kamena iz pljuvačne
žlezde ili njenog izvodnog kanala.
sialolithiasis, prisustvo kamena u plju-
vačnoj žlezdi ili njenom izvodnom kana-
lu.
sialolithus, sijalolit, konkrement kiselog
kalcijum-fosfata, koji se može naći u iz-
vodnom kanalu pljuvačne žlezde. Obič-
no ima neki organski središni deo ili
neko sitno strano telo, oko kojeg se ta-
lože soli. Stenoza kanala izaziva zastoj
sekreta i uzlazno zapaljenje zbog infek-
cije. Sličan konkrement u izvodnom ka-
nalu pankreasa može izazvati hemora-
gičku nekrozu u žlezdi.
sialorrhoea, sijaloreja, v. ptyalismus.
sicca syndroma, v. Sjögrenov sindrom.
siderinuria, siderinurija, izlučivanje he-
mosiderina mokraćom.
sideroblast, eritroblast koji sadrži zrnca
hemosiderina u svojoj citoplazmi; rin-
ged s., (eng.) patološki sideroblasti u
kojih postoji veliki broj krupnih zrna
hemosiderina u vidu prstena oko jedra
729
sideropenia
ćelije, koji su karakteristični za siderob-
lastne anemije.
sideropenia, sideropenija, deficit gvozda
u organizmu.
sideropenijska disfagija, v. dysphagia;
Plummer-Vinsonov znak.
siderosis, sideroza, (1) pneumonokonioza
zbog udisanja gvozdene prašine; (2) po-
većane količine gvozda u organizmu; s.
bulbi, taloženja soli gvozda u tkiva očne
jabučice posle rastvaranja delića gvoz-
da ili čelika koji su povredom prodrli u
oko. Dovodi do teških oštećenja očnih
opni i najzad do slepila; s. haematoge-
nes, hematogena sideroza, stvaranje
pigmenta iz gvozda nefcog jedinjenja
krvi, najčešće hemoglobina; s. hepati-
ca, jetrina sideroza, taloženje velikih
količina gvozda u jetrinom parenhimu;
s. • nutritionalis, nutritivna sideroza
zbog unošenja hrane bogate u gvozdu, a
siromašne u belančevinama i kalorija-
ma; s. oculi, prožimanje tkiva oka soli-
ma gvozda, nastalo pod dejstvom teč-
nosti oka usled zaostalog intraokular-
nog stranog tela koje sadrži gvožñe. Do-
vodi do heterohromije dužice, katarak-
te i degeneracije nervnih elemenata
mrežnjače. Na kraju nastaje gubitak
vida; s. pulmonalis, plućna sideroza, si-
deroza definisana pod (1) s. urinaris,
siderinuria.
sideroskop, aparat pomoću koga je mo-
guće dokazati i lokalizovati i najsitnije
intraokularno magnetno strano telo. Sa-
stoji se od dve astatične igle koje vise na
finoj niti čahure svilene bube. Pomoću
svetlosnog snopa i ogledala uveličano
se čita skretanje magnetne igle prilikom
približavanja oku koje sadrži magnetno
strano telo.
sifilidi, opšti naziv za sve sifilisne prome-
ne drugog i trećeg stadijuma na koži i
sluznicama.
sifilis, v. syphilis.
sifilisna angina, v. angina.
sifilisna pneumonia, v. pneumonia alba.
sifilisni, koji se odnosi na sifilis.
sifilisni šankr, v. ulcus durum.
sifilitičan, v. sifilisni.
sifilizacija, ogledno inokulisanje sifilisa.
sifiloidl, promene na koži koje liče na si-
730
signum
filisne promene, a u stvari nemaju veze
sa sifilisom.
sif ilolog, lekar koji posebno izučava sifilis
ili se bavi njegovim lečenjem.
sigma, colon sigmoideum, sigmoidni ko-
lon, završni deo kolona, nalazi se izme-
ñu nishodnog kolona i pravog creva
(rectum). V. intestinum i žig.
sigma-faktor, polipeptidni segment poli-
meraze RNK koji prepoznaje mesto na
molekulu DNK za otpočinjanje tran-
skripcije RNK.
sigmatismus, sigmatizam, greška u izgo-
varanju suglasnika "s". Čuje se udarac
vrška jezika na prednji red zuba. Leci se
fonijatrijskim metodama.
sigmoidectomia, šigmoidektomija, odst-
ranjivanje sigmoidnog kolona hirur-
škim putem.
sigmoideus, sigmoidan, u obliku grčkog
slova sigme, npr. colon sigmoideum,
sigmoidni kolon.
sigmoiditis, zapaljenje sigmoidne fleksu-
re kolona.
sigmoidopexia, sigmoidopeksija, hirur-
ško fiksiranje sigmoidnog kolona u po-
višenom položaju, koje se vrši u cilju Ie-
čenja ispadanja rektuma. V. prolapsus.
sigmoidoscopia, sigmoidoskopija, pre-
gled sigmoidne fleksure sigmoidosko-
pom.
sigmoidosigmoidostomia, sigmoidosig-
moidostomija, operativno stvaranje
anastomoze izmeñu dva dela sigmoid-
nog kolona.
signa, s., sign., signetur, signiraj! označi!
obeleži! neka se obeleži.
signatura, deo recepta koji sadrži uput-
stva bolesniku kako da upotrebi propi-
sani lek.
signe d'alarnie, v. znak.
»signe du tabouret«, »znak tronošca«, po-
java da osoba obolela od hiper(tireoidiz-
ma (v. hyperthyreosis) ne možc da se
podigne s niskog sedišta (»tabureta«,
»tronošca«) bez pomoći ruku ili bez
tuñe pomoći, a javlja se kao odraz mio-
patije, naročito mišića predela karlice i
natkolenica, u toku hipertireoidizma.
signum, znak, objektivna promena u ne-
koj bolesti. Pojedini autori su opisali
specijalne znakove koji se obično nazi-
vaju po njima. Npr. Rombergov znak.
signum malum ominis
signum malum ominis, ovim citatom se
izjavljuje da postoje loši predznaci za is-
hod bolesti.
sijalografija, rendgenografsko prikaziva-
nje izvodnih kanala i njihovih razgranje-
nja u pljuvačnim žlezdama posle ubriz-
gavanja kontrastne tečnosti u izvodni
kanal pljuvačne žlezde. Najčešće se sni-
ma zaušna žlezda (glandula parotis) da
bi se utvrdilo postojanje ili nepostoja-
nje hroničnog zapaljenja, tbc. ili tumo-
ra.
sijalolit, v. sialolithus.
Sijarinska Banja, banja pored sela Sijari-
na, 51 km od Leskovca, a 32 km od Le-
bana, na 420 m n.v. Ima klimat koji de-
luje tonički. Više izvora (temperature:
71°, 42,-38°, 32°, 28, 26°, 2O0C) hidrokar-
bonatne (natrijuma i kalcijuma), gvož-
ñevite, slabo murijatične i ugljenokisele
vode (ukupna mineralizacija: 3,032;
2,404 i 2,936 g°/oo). Voda služi za piće i
kupanje. Postoji takoñe i toplo prirodno
blato. Banja ima basene i kade za kupa-
nje i basene za kupanje u blatu. U ovoj
banji lece se: hronična reumatička
oboljenja zglobova i mišića, neuralgije i
mialgije; hronična oboljenja ženskih po-
Inih organa; oboljenja želuca, creva, jet-
re i žučnih puteva; kamen u bubrezima;
lake anemije i premorenost.
sile žvakanja, sile koje stvaraju mastika-
torni mišići prilikom žvakanja, gutanja i
govora, ili stiskanja zuba. Pri kontaktu
zuba ove sile se preko njih prenose na
okolozublje. Kvaliteti okluzalnih sila su:
jačina, pravac, dužina i tačka delovanja.
silicium, Si, silicijum, hemijski element,
spada u metaloide, jedan je od najrasp-
rostranjenijih elemenata u prirodi (u
obliku silikata, soli silicijumove kiseli-
ne).
silicosis, silikoza, skoro isključivo profe-
sionalno oboljenje izazvano dugotraj-
nim uticajem prašine koja sadrži slo-
bodni silicijum-dioksid. Najizrazitije
promene su na plućnom parenhimu, i
to u vidu fibroznih čvorića, a kasnije, u
zapuštenim slučajevima, u obliku pseu-
dotumornih masa, koje mogu da se ras-
padaju i stvaraju pseudokaverne. Sili-
koza stvara uslove za nastanak plućne
simbioza
tuberkuloze i drugih plućnih oboljenja,
jer slabi imunobiološke snage organiz-
ma. Od nje najčešće boluju rudari, bru-
sači, livci, kamenoresci, ali i svi oni koji
pri radu s kvarcom (kremenom) koji se
pulverizuje nisu zaštićeni od udisanja
njegove (SiCh) prašine. V. pneumonoco-
niosis.
silikati, soli silicijumove kiseline.
silikatni cementi, v. cementi.
silikofluorovodonična kiselina, drugi
preparat po učestalosti primene za fluo-
risanje vode. Molekularna težina 144,08,
sadrži čistog fluora 79,2%. Koristi se u
slučajevima velikih vodovodnih objeka-
ta.
silikoni, sintetička jedinjenja sastavljena
od nizova izgrañenih od silicijuma i ki-
seonika s acil- i alkil-grupama, zavisno
od sastava su tečni (silikonska ulja), čv-
rsti (silikonske smole) ili liče na kaučuk
(silikonski kaučuk).
»silkworm-gut«, vrsta konca za šivenje.
Sastoji se od očvrslog soka svilene bube
koja se ubija pre nego što počne da stva-
ra svoju čahuru. Ovaj konac je manje sa-
vitljiv od ketguta i ne resorbuje se, a od-
likuje se tim što ne bubri.
simbioza, zajednički život biljnih vrsta, ili
biljnih i životinjskih, ili životinjskih vr-
sta, pri čemu njihova zajednica može
biti prisna u raznim stepenima, ali je
uvek od obostrane životne koristi. Lišaj,
sastavljen iz jednoćelijskih ili končastih
alga i gljiva, ima odreñen oblik i organi-
zaciju koja daje utisak organizma. U
mnogih prostih životinja, i jednoćelij-
skih, žive u telu sitne zelene ili žute alge,
koje im daju boju; u takvoj zajednici ost-
varen je odnos koji, u vezi s metaboliz-
mom, postoji inače u prirodi izmeñu
biljnog i životinjskog sveta. U s. izmeñu
životinja može postojati odnos uzajam-
ne pomoći, kao npr., izmeñu morskog
raka Pagurus, koji se useli u praznu pu-
ževu kućicu, i morskih šaša, koje on na
nju postavi. Izmeñu raznih vidova sim-
bioze i parazitizma nije uvek moguće
povući granicu. Npr., metabioza je pre-
lazni oblik izmeñu prave simbioze i neo-
baveznog parazitizma.
731
similia similibus curantur
similia similibus curantur, »slično se
sličnim leci«, osnovno učenje homeopa-
tije, prema kome se neka bolest leci
onim hemijskim supstancijama koje
mogu da izazovu efekte slične samoj bo-
lesti.
simpatička gangliektomija, v. sympa-
thectomia.
simpatički nervi, v. autonomni nervni sis-
tem.
simpatički nervni sistem, v. simpatikus,
simpatičko zapaljenje oka, v. ophthal-
mia.
simpatikolitik, materija koja suprimira
efekte simpatičkog nervnog sistema,
bilo da crpi rezerve simpatičkih medija-
tora ili, pak, da se vezuje za receptore
preko kojih ovi medijatori ispoljavaju
svoje efekte (blokatori simpatikusa- re-
serpin, propranolol itd.).
simpatikomimetik, supstancija koja po-
jačava simpatičke efekte na organima
koji su inervisani simpatičkim nervnim
sistemom (adrenalin, noradrenalin,
efedrin, amfetamin itd.).
simpatikus (pars sympathica), deo auto-
nomnog ili vegetativnog živčanog siste-
ma, čiji se centar nalazi u kičmenoj'moi-
dini, odakle se pružaju živčana vlakna
preko gangliona i spletova do unutraš-
njih organa. Simpatikus pojačava meta-
bolizam i potrošnju energije, širi ženice
i bronhije, ubrzava rad srca, povećava
krvni pritisak, smanjuje peristaltiku
glatkih mišića i sekreciju žlezda u želu-
cu i crevima. Ima dejstvo suprotno pa-
rasimpatikusu. V. autonomni sistem, pa-
rasimpatikus.
simpatolitik, v. simpatikolitik.
simpatomimetik, (simpatikolitik), sups-
tancija koja deluje stimulantno na orga-
ne (efektore) inervisane adrenergičkim
nervima (adrenergički lek), npr., adre-
nalin, noradrenalin (levarterenol), izop-
roterenol, oksedrin, efedrin, amfetamin
itd.
simpodija, sraslost donjih udova.
simptomatologija, (1) grana medicine
koja se bavi izučavanjem simptoma bo-
lesti; (2) skup simptoma neke bolesti.
simptomatska porfirija, v. porphyria.
732
singama
simptomatska terapija, lečenje u kome
se otklanjaju samo pojedini simptomi
bolesti, ali se ne odstranjuje osnovni uz-
rok bolesti.
simulant, onaj ko se hotimično prikazuje
kao bolestan. Simulant je često ma-
loumna osoba. V. simulatio.
simulatio, simulacija, hotimično podraža-
vanje telesne ili duševne bolesti ili pore-
mećaja koje čini zdrava osoba s ciljem
da sebi pribavi neku korist. Osim u
najtežim situacijama, simulaciji pribe-
gavaju većinom maloumne osobe.* Si-
mulaciju je teško vršiti, a da se ranije ili
docnije ne otkrije.
sinalbin, glikozid iz bele slačice, Sinapis
alba.
Sinapis alba, bela slačica.
Sinapis semen, zrelo osušeno seme slači-
ce, Brassica nigra (crna gorušica). Sadr-
ži etarsko ulje čiji je glavni sastojak ali-
lizocijanat. Samleveno u prah (slačično
brašno) i pomešano s mlakom vodom
nekada je upotrebljavano za draženje
kože. Služio je i za izradu slačične harti-
je. V. Charta sinapisata.
sinapteno jedro, hromatin jajne ćelije
smešten na jednom polu jedra.
sinaptičko vreme, interval od 0,5 msec
koji proñe pri prelasku nadražaja s jed-
nog na drugi neuron u sinapsi.
sinciput, prednji deo glave.
sindaktilija, v. syndactylia.
sindesmoze, zaostajanje vezivnog tkiva iz-
meñu začetaka kostiju.
sindrom, v. syndroma.
sinergija, uzajamno delovanje u istom
smislu, npr. organa, lekova itd. Sin. si-
nergizam.
sinergist, koji deluje u istom smislu, koji
dopunjuje jedan drugoga, npr. hormoni
srži nadbubrežnih žlezda i simpatički
nervni sistem.
sinergizam, asocijacija izmeñu dve vrste
bakterija u kojoj jedna od njih ili obe
dobijaju nove osobine, koje nemaju
kada žive zasebno, ili proširuju one oso-
bine, koje već imaju (npr. Plaut-Vincen-
tova angina). V. sinergija.
sinestezija, v. synaesthesia.
singama determinacija pola, v. determi-
nacija pola.
singamoidno razmnožavanje
singamoidno razmnožavanje, u životinja
s agamim razmnožavanjem dolazi do
povremenih pojava koje liče na polnost.
Takvo razmnožavanje se naziva singa-
moidno razmnožavanje.
singeno, označava istu gensku konstituci-
ju. Ako su u pitanju životinje, onda oz-
načava genski čist soj. V. izogeno.
singultus, štucanje, klonusni grčevi pre-
čage prouzrokovani nadražajem freni-
kusa, posredno ili refleksno.
sinigrin, glikozid iz semena slačice (Se-
men Sinapis) koji se, pod dejstvom fer-
menta mirozina, razlaže na šećer, kali-
jum-bisulfat i alilizotiocijanat (etarsko
ulje od slačice, Oleum Sinapis).
sinister, levi, npr. manus sinistra, leva
šaka.
sinistrocardia, sinistrokardija, nalaz srca
u levoj polovini grudnog koša. Sin. levo-
cardia.
sinistropositio, (gin.) sinistropozicija,
nepravilan položaj materice, kada je
njeno telo okrenuto prema levoj strani
karlice. Uzrok s. je najčešće skraćenje
širokih veza ili ožiljaste promene usled
nekog zapaljenjskog procesa na levim
adneksima; s. srca, položaj srca pri
kome ono leži posred grudnog koša,
umesto da su 1/3 desno, a 2/3 levo od
sagitalne ravni. Viña se u oko 20 % zdra-
vih.
sinkarion, jedro zigota koje sadrži dip-
liodni (2n) broj hromosoma.
sinkineza, pokret koji se javlja istovreme-
no s glavninx pokretom, npr. podizanje
očnih jabučica sa zatvaranjem očnih ka-
paka. Sinkinèze nastaju aktivnošću sup-
kortikalnih (ekstrapiramidnih) centara.
sinkopa, v. syncopa.
sinoatrijumski blok, v. block.
sinteza, sastavljanje, izgrañivanje; u herni-
ji stvaranje jedinjenja od elemenata ili
jednostavnijih jedinjenja. V. analiza.
sinteza antitela, v. antitelo.
s inu it is, v. sinusitis.
sinus, zatoka, džep, duplja; (1) šupljine u
kostima glave (v. dalje) obložene sluzni-
com i ispunjene vazduhom (pneumat-
ske šupljine); (2) šupljine čije zidove
gradi tvrda moždanica, a koje su ispu-
njene venskom krvlju (venski lubanjski
sir
sinusi); s. aortae Valsalvae, tri sinusa,
proširenja u vidu špaga izmeñu zida
aorte i njena tri polumesečasta zaliska;
s. durae matris, venski lubanjski sinusi
čije zidove gradi tvrda moždanica svo-
jim duplikaturama obloženim iznutra
endotelom. Celokupnu vensku krv iz
ovih sinusa sabira unutrašnja jugularna
vena (v. jugularis interna). Od vena sinu-
si se razlikuju po tome što nemaju u
svojim zidovima mišićna i elastična
vlakna. Svi sinusi, odvodni i dovodni,
rasporeñeni su u dve grupe: grupa šup-
ljikavog sinusa (sinus cavernosus) i gru-
pa ušća sinusa (confluens sinuum); s.
ethmoidalis, sitasti sinus, nalazi se u la-
birintu sitaste kosti; s. frontalis, čeoni
sinus, nalazi se u čeonoj kosti, prouzro-
kuje spolja na kosti lučno ispupčenje
(arcus superciliaris); s. maxillaris, gor-
njovilični sinus, najveći od sinusa, nala-
zi se u telu gornje vilice, oblika je trost-
rane piramide; s. paranasales, parana-
zalne duplje ili paranazalni sinusi, nala-
ze se u kostima glave, obloženi su sluz-
nicom, ispunjeni vazduhom i imaju veze
s nosnom dupljom preko svojih otvora;
svi sinusi su parni; s. sphenoidalis, kli-
nasti sinus, nalazi se u telu klinaste kos-
ti.
sinusitis, zapaljenje paranazalnih sinusa.
sinusna aritmija, v. arrhythmia.
sinusna bradikardija, v. bradycardia.
sinusna tahikardija, v. tachycardia.
sinusoida, krivulja naizmenične električ-
ne struje. Ona može predstavljati pro-
menu smera, veličine intenziteta i napo-
na naizmenične električne struje.
sipljivost, sipnja, v. dyspnoea, asthma.
Sippy-praškovi, antacidna sredstva
(Sippy I - 77% +23%
; Sippy II = 50%
NaHCOs+50% MgO).
Sippyjeva kura, v. dijeta.
sir, mlečni proizvod koji se dobij a obra-
dom normalnog, obranog ili zgrušanog
mleka. Kiseli sir koji se dobij a iz obra-
nog mleka sadrži: 23% belančevina,
mlečnog šećera 4%, masti 1%, mineral-
nih materija 2%. Punomasni sirevi su
pravljeni od celokupnog mleka uz doda-
tak odgovarajuće maje, koja izaziva glji-
733
strasti maz
vično vrenje. Postoji veliki broj vrsta si-
reva.
sirasti maz, v. vernix caseosa.
sirćetna kiselina, v. Acidum aceticum.
sirćetni etar, v. Aether aceticus.
sirište, sin. sirilo, lab-ferment; ima osobi-
nu da zgrušava kazein, upotrebljava se
za proizvodnju sira. Dobija se iz sekreci-
je želuca teladi, svinja i koza. U tečnosti
se dodaje mleku 1:10.000, u prahu
1:100.000.
sirova dijeta, v. dijeta.
sirupus, sirup, koncentrovani (oko 60%)
vodeni rastvor saharoze. Pored saharo-
ze može sadržavati voćne sokove, ekst-
rakte droga ili druge lekovite supstanci-
je; S. Althaeae, sirup od belog sleza,
služi kao sluzavo sredstvo; S. Aurantii,
sirup od narandže, služi kao gorko -
aromatično sredstvo; S. Citri, limunov
sirup, služi kao korigens za lekove koji
reaguju kiselo; S. simplex, običan si-
rup, sastoji se samo od saharoze i desti-
lovane vode; S. Thymi compositus,
služi kao sedativno-ekspektorantno
sredstvo. Sirupi služe kao korigentna
sredstva za tečne oblike lekova za unut-
rašnju upotrebu, .koji se uzimaju veli-
kim ili malim kašikama.
sisaljka, (stom.) sin. aspirator ZCL pljuvač-
ku, v. 5MVO polje rada.
sistem, (grč. systema, sastavljeno, celina),
skup delova u celinu po odreñenom
planu, skup organa koji vrše zajedničku
funkciju; autonomni nervni s., v. idem;
centralni nervni s., v. mozak, kičmena
moždina, nervni sistem; ekstrapiramid-
ni s., v. idem; hemolitički s., sistem od
eritrocita ovna i seruma zeca u kome se
nalazi hemolizin ili amboceptor protiv
eritrocita ovna. Služi kao indikator u
reakciji fiksacije komplementa; HL-A-
sistem, genski region u ljudi od kojeg
zavisi histokompatibilnost (v. histokom-
patibilnost); limbički s., v. idem; nervni
s., v. idem; parasimpatički nervni s., v.
autonomni nervni sistem, parasimpati-
kus; simpatički nervni s., v. autonomni
nervni sistem, simpatikus; sprovodni s.
u srcu, naročiti sistem koji se sastoji od
mišićnih i nervnih elemenata, vezivnog
tkiva i vlakana u kojima se stvaraju i
734
situs
provode podsticaji za automatski i rit-
mički rad srca. Sastoji se od sinusnog ili
Keith-Flackovog čvora (nodus sinuat-
rialis), Aschoff-Tawarainog čvora (no-
dus atrioventricularis) i od Hisovog
snopa (fasciculus atrioventricularis).
Sinusni čvor se nalazi u zadnjem zidu
desne pretkomore i predvodnik je srča-
ne radnje. Aschoff-Tawarain čvor je
smeštem na donjem zidu desne pretko-
more, prima impulse od sinusnog čvora
i predaje ih dalje Hisovom snopu koji
ima zajedničko stablo i dva kraka ili gra-
ne za desnu i levu komoru. Ispod endo-
karda komora nalazi se mreža tzv. Pur-
kinjeovih vlakana; vegetativni nervni
s., v. autonomni nervni sistem.
sistemski eritemski lupus, v. lupus eryt-
hematodes disseminatus.
sistole, systola, kontrakcija srčanog miši-
ća (pretkomora ili komora), kojom se
krv istiskuje iz ovih šupljina. Sistola
pretkomora traje 0,1 sek., a komora 0,3
sek.
sistolni šum, v. šum.
sitast, v. cribrosus, ethmoidalis.
sitasta kost, neparna kost lubanje, sadrži
u svojim labirintima ćelije koje grade si-
nuse (sinus ethmoidalis). V. os (ethmoi-
dale).
Sitotroga cerealella, žitni moljac, kosmo-
politski moljac, dug oko 5 mm, boje pe-
peljastosive, koji napada žito u stovariš-
tima i, pre žetve, na poljima. Žito dobiva
neprijatan miris, neukusno je, te se sto-
ga ne može upotrebljavati. Ciklus razvit-
ka traje leti 5-7 sedmica, a zimi 4-6 me-
seci. Obično daje 4-5 generacija godiš-
nje, a ponekad i više.
situacioni šav, v. sutura.
situs, položaj; (gin.) položaj ploda u mate-
rici za vreme trudnoće i pri poroñaju.
Pod položajem se podrazumeva odnos
ploda i osovine materice. Može biti uz-
dužan, kosi i-poprečan; asinklitički p.,
naleganje glave fetusa na karlični ulaz
tako da prednja ili zadnja temena kost
siñe niže u karlicu. Tada uzdužni šav
glave može biti bliže promontorijumu
(prednji asinklitizam) ili bliže simfizi
(zadnji asinklitizam); defleksioni p. ili
opruženi p. glave su: temeni, čeoni i lič-
Sjogrenov sindrom
ni. U njih glava nije savijena nego opru-
žena i brada se udaljuje od prsiju. Od ova
tri položaja najpovoljniji je temeni, a
najnepovoljniji čeoni; kosi p., položaj u
kojem plod leži u materici tako da mu je
uzdužna osovina postavljena koso u
odnosu na uzdužnu osovinu materice.
Spada u nepovoljne položaje za poroñaj.
U toku poroñajnog mehanizma može
sam da se ispravi, a ako se to ne dogodi
mora da se koriguje okretom; p. licem,
defleksioni položaj u kojem je brada ploda
najviše udaljena od njegovih grudi; nožni
p., podvrsta karličnog položaja u kojem se
detinje noge nalaze na ulazu u majčinu
karlicu; poprečni p., položaj u trudnoći i
pri poroñaju kada se uzdužna osovina
ploda ne poklapa s uzdužnom osovinom
materice. Pri ovakvom položaju spontan
poroñaj s donesenim detetom je nemoguć,
te se mora ispraviti okretom, spoljašnjim,
kombinovanim ili unutrašnjim; uzdužni
p., položaj kada se uzdužna osovina ploda
poklapa sa uzdužnom osovinom t materice;
u. p. glavom je kada se na ulazu u karlicu
nalazi glava ploda; u. p. kar-liçom je kada
se na ulazu u karlicu majke nalazi karlica
ploda; s. viscerum in-versus, uroñena
anomalija u kojoj su organi u telu
suprotno postavljeni u odnosu na normalni
položaj npr. srce na desnoj, a jetra na levoj
strani. V. in situ, positio. Sjogrenov
sindrom, v. syndroma.
skalenovertebralni trougao, trougao čije
bočne strane stvara kičmeni stub i
unutrašnja ivica prednjeg skalenskog
mišića, a bazu prvo rebro. Sin. Waldey-
jerov trougao.
skalenusni sindrom, v. syndroma.
skaleri, odbrojači, elektronski ureñaji
koji služe za odbrojavanje i prikazivanje
broja primljenih impulsa; binarni s.,
prikazuju rezultate s više brojeva koji se
sabiraju da bi se dobio ukupan broj im-
pulsa; dekadni s., prikazuju broj pri-
mljenih impulsa direktno u -decimal-
nom sistemu.
skalp, deo kože lubanje, izuzev kože lica i
ušiju, koji je pokriven vlasištem.
skener
skalpel, v. scalpellum.
skalpiranje, odlubljivanje kože sa svoda
lubanje.
skandirani govor, govor u kome su poje-
dini slogovi odvojeni dužim pauzama
(kao pri skandiranju stihova), jedan od
klasičnih znakova multiple skleroze. S
nistagmusom i intencionim tremorom
čini tzv. Charcotovu trijadu karakteris-
tičnu za to oboljenje. Javlja se i u obolje-
nju malog mozga.
skatol, beta-metil-indol, nastaje pri razla-
ganju belančevina u crevu iz aminokise-
line triptofana. Od skatola i indola poti-
če neprijatan miris stolice. Iz creva ska-
tol ulazi u krv i prelazi u jetru gde se ok-
sidiše u skatoksil koji reaguje sa sum-
pornom i glukuronskom kiselinom.
skeletiranje, krajnja omršavelost; ukla-
njanje mekih tkiva sa skeleta.
skeletna !mobilizacija, ekstraoralna
imobilizacija. V. immobilisatio sceletalis
sec. Roger Anderson.
skeletna šaka, šaka u kojoj su svi mišići
atrofisani, te liči na šaku u kostura. 4Po-
slednji stadijum oboljenja propraćenog
mišićnom atrofijom (amyotrophia spi-
nalis progressiva, sclerosis lateralis
amyotrophica). V. manus.
skeletni, koji pripada skeletu.
skeleton, skelet, kostur, skup svih kostiju
zglobljenih meñusobno, koji čini čvrst
oslonac mekim delovima tela.
sken, v. scintigram.
skener, automatski elektronski ureñaj s
pokretnim scintilacijskim detektorom i
grafopisačem. Primenjuje se za scintig-
rafiju (v. scintigrafija). Pri automatskom
pravolinijskom pomeranju detektora
po X- i Y-osi iznad jednog ili više organa
ili celog tela, ureñaj ubeležava intenzi-
tet zračenja pojedinih delova u obliku
crtica, a čiji je broj veći ukoliko je veća
radioaktivnost. Dobijeni grafički zapis
raspodele radioaktivnog obeleživača
naziva se scintigram (v. scintigram). Ima
više vrsta scintigrama: scintigram s jed-
nim ili dva detektora (dvoglavi scintig-
ram), scintigram s više detektora, scin-
tigram za ćelo telo, tomografski scintig-
ram.
735
skeocytosis
skeocytosis, skeocitoza, prisustvo mladih
ćelija granulocitne loze u perifernoj
krvi. Sin. »pomeranje ulevo«.
skijagram, v. rendgenogram.
skijaskopija, (rendg.) rendgenoskopija;
(oft.) objektivno odreñivanje refrakcio-
nih anomalija. Pomoću ogledala se uba-
cuje svetlost u predeo ženice i pri po-
kretima ogledala posmatra se kretanje i
pravac senki u predelu pupile koji je
različit u raznim refrakcionim anomali-
jama. Sin. pupilloscopia, retinoscopia.
skleromeri, metamerno postavljeni zače-
ci vezivnog tkiva.
sklerotom, v. prapršljeni.
sklizna dijafragmatska hernija, v. herni-
ja.
skodismus, škodizam, timpaničan perku-
sijski zvuk iznad osrednjeg eksudata,
nastaje usIed relaksacije plućnog tkiva.
Sin. Škodin znak.
skorbut, v. scorbut.
škorpion, škorpija, otrovni artropod iz
klase paukova. Trbuh se završava ošt
rom kukastom bodljom koja je u vezi s
otrovnom žlezdom. To su noćne životi
nje. Otrov velikih, škorpija je opasan za
x
čoveka.
skotološtvo, naziv za sodomiju.
skotometrija, subjektivna metoda za od-
reñivanje najfinijih poremećaja u cen-
tralnim delovima vidnog polja. Za_pri-
menu te metode postoji više tipova apa-
rata.
skrama, eschara, pseudomembranska
ljuska (nastaje posle koagulacione nek-
roze).
skretanje ravnine polarizovane svetlos-
ti, skretanje ravnine polarizovane svet-
losti ulevo ili udesno, koje vrše optički
aktivne supstancije kad kroz njih prola-
zi polarizovana svetlost. Skretanje udes-
no označava se sa (+), a skretanje ulevo
označava se sa (-). V. levogiran, dekstro-
giran.
škrob, v. Amylum.
škrobna kapsula, v. capsula.
skrofüla, v. scrojulosis.
skrofuloza, v. scrofula.
skvamozan, perutav, označava stvaranje
ili postojanje peruti. V. squama.
slabine, v. ilia, inguen, lumbus.
736
slinavka
slabinski predeo, v. regio.
slabokrvnost, v. anaemia.
slad, proizvod dobijen klijanjem iz zrna
ječma, koji sadrži dijastazu (anilazu),
dekstrin i maltozu.
Slana Banja u Tuzli, banja u samom gra-
du Tuzli, u njenom najlepšem delu, u
okviru velikog parka »Trnovac«. Mine-
ralna voda ove banje jako je slana, sadr-
ži 267 g°/oo natrijum-hlorida, tempera-
ture je oko 270C, ali se ona u kupatilu za-
greva do 380C. Koristi se za inhalisanje,
ispiranje i kupanje (razblažena). Postoji
kupatilo s kadama i odeljenjem za inha-
lisanje. U ovoj banji se lece: hronična
kostna i druga gnojenja (adenitis, osteo-
mijelitis i dr.); hronične bolesti ženskih
polnih organa, limfatička i rahitička
oboljenja dece, opšta premorenost, is-
crpenost posle bolesti i nespecifična za-
paljenja respiratornih puteva.
slane vode, v. voda.
Slankamenska Banja, banja u podnožju
Fruške Gore, na samoj desnoj obali Du-
nava, na 80 m n.v. Ima klimat koji deluje
sedativno i tonički. Mineralna voda je
murijatična, na izvoru ima 190C, ukupno
sadrži 7,68 g%o, od toga 6 g NaCl, malo
joda, litijuma i dr. Ona služi za kupanje
(zagrejana). Postoji kupatilo s kadama.
U ovoj banji se lece: hronična reumatič-
ka oboljenja zglobova i mišića; bolesti
ženskih polnih organa; limfatička, ane-
mička i rahitička oboljenja dece; neu-
ralgije. Banja je i oporavilište, odmara-
lište i letovalište.
šlep, zadniven, v. caecus.
šlepa tačka, v. macula caeca.
slepilo, duševno, v. agnosia.
sIepilo u sumrak, v. hemeralopia.
slepo crevo, v. cecus, intestinum crassum.
slepoočna kost, parna kost lubanje, sa-
stoji se od ljuske, bubanjskog i šiljastog
dela, piramide i sisolikog nastavka. U pi-
ramidi i sisolikom nastavku se nalaze
šupljine u kojima su smeštena dva čula,
jedno za sluh, a drugo za ravnotežu i ori-
jentaciju u prostoru. V. os (temporale).
slepoočni, v. temporalis.
slezina, v. lien.
slezinski, v. lienalis, splenicus.
slinavka, v. stomatitis epidemica.
slobodni tiroksin
slobodni tiroksin, deo tiroksina koji nije
vezan za belančevine seruma. Slobodni
tiroksin predstavlja aktivni metabolički
oblik tiroksina. Odreñivanje slobodnog
tiroksina predstavlja najpouzdaniji me-
tod za ispitivanje tireoidne funkcije.
slobodni trijodotiron, deo 1-trijodotiro-
nina koji nije vezan za belančevine seru-
ma. Slobodni trijodotironin predstavlja
akrivni metabolički oblik ovog hormo-
na. Odreñivanje slobodnog trijodotiro-
nina predstavlja, zajedno s odreñiva-
njem slobodnog tiroksina, najpouzdaniji
metod za ispitivanje tireoidne funkcije.
slučajna varijacija gena, v. genski drift
(engl.).
slučajno sjedinjavanje, v. neodabrano
sjedinjavanje.
slušanje, sluh, v. auditus.
slušni, v. acusticus, auditorius.
slušne koščice, čekić i nakovanj; postaju
iz l, a stremen iz 2. škržnog luka. V. os-
sicula auditus, incus, malleus, stapes.
slušni centar, v. centar za sluh.
slušni živac, v. nervus statoacusticus.
slušno uvežbavanje, duži postupak koji
je potreban da se nagluho lice nauči da
u najvećoj meri iskoristi električni sluš-
ni aparat koji mu je dat. Sprovodi se u
audiološkoj ambulanti.
smegma, sapunjak, beličastožuta masa,
koja nastaje najvećim delom Ijuštenjem
epitela, a sadrži i razne mikrobe i malo
sekreta Ipjnih žlezda. U muškaraca se
skuplja u prepucijalnoj kesi, a kod žena
izmeñu klitorisa i malih polnih usmina;
s. praeputii, lučevina lojnih žlezda
udne navlake u muškog.
smegmolit, prepucijalni kamenčić.
Smith-Petersenov klin, v. klin, uklinjava-
nje.
Smithwickova operacija, v. sympathecto-
mia, operacija.
smole za razmenu anjona, sintetski ne-
rastvorljivi spojevi koji sadrže bazne
grupe, mogu da adsorbuju hlorovodo-
ničnu kiselinu u želucu; služe kao anta-
cidna sredstva.
smole za razmenu katjona, sintetski ne-
rastvorljivi spojevi koji sadrže kisele
grupe (na primer, SOsH,COOH ili fenol-
47 Medicinski leksikon
socijalna medicina
sku OH-grupu) i vodonik iz ovih grupa
može da se izmenjuje sa pozitivno na-
elektrisanim supstancijama; upotreb-
ljavaju se, kao adjuvantna sredstva, uz
neke diuretičke lekove.
smrzavanje, promene koje nastaju u orga-
nizmu pod dejstvom niske temperature.
Smrzavaju se ili periferni delovi tela,
naročito prsti nogu i ruku, ili-ponekad
ćelo telo. Do smrzavanja dolazi ne samo
pri temperaturama ispod -1O0 C nego i
pri temperaturama iznad O0C. Smrzava-
nje ubrzavaju: studeni vetrovi, hladni i
vlažan vazduh, loša odeća i obuća, nedo-
voljna ishrana, mokra i tesna obuća,
uzimanje većih količina alkohola, duže
mirovanje u hladnoći, fizička iscrpe-
nost, premorenost, duševna iznurenost
i gubitak osetnih količina krvi. V. conge-
latio, perniones.
smrznutost, stanje organizma nastalog iz-
laganjem organizma za duže vreme nis-
koj temperaturi.
smrzotina, v. congelatio, perniones.
smučarske povrede, dosta su česte, neke
od njih Sportske povrede u užem smis-
lu. Smučke produžuju stopalo i sile koje
deluju na njih prenose se preko duge
poluge. Tri specifične povrede su: smu-
čarska fraktura - fraktura fibule u visini
ivice cipele; smučarska tačka - povreda
gornjeg pripoja unutrašnjeg kolateral-
nog ligamenta kolena i smučarsko sto-
palo - čest razvoj ravnog stopala. Goto-
vo nigde prevencija nije toliko efikasna -
pravilna tehnika smučanja i moderna
oprema.
Sn, hemijski znak za kalaj, stannum.
sneg, zamrznuta mikstura koja se sastoji
od komadića ili kristala; s. od ugljen--
dioksida, tvrdi ugljen-dioksid, suvi
led, koji nastaje brzim isparavanjem
tečnog ugljen-dioksida. Daje temperatu-
ru ispod -790C i ponekada se upotreblja-
va u kriohirurgiji, mada je odskora po-
tisnut i zamenjen tečnim âzotom.
snežni konjunktivitis, v. conjunctivitis ac-
tinica.
snošaj, v. obljuba. socijalna medicina,
nauka koja proučava
zdravstveno stanje stanovništva kao i
737
socijalna patologija
razne uticaje koji to zdravstveno stanje
odreñuju. Shvatajući zdravlje kao od-
nos dinamijske ravnoteže izmeñu čove-
ka i njegove okoline, socijalna medicina
posebno proučava faktore socijalne sre-
dine koji mogu da dovedu do poreme-
ćaja te ravnoteže iz koje rezultira bolest.
Ona takoñe proučava sistem i organiza-
ciju zdravstvene zaštite kao i moguć-
nost primene i uticaja savremenih teko-
vina nauke na sistem zdravstvene zašti-
te.
socijalna patologija, nauka o socijalnim
problemima. Predstavlja skup interdis-
ciplinarnih znanja i metoda korišćenih
u istraživanju socijalnih problema u za-
jednici i predlaganju mera za njihovo
sprečavanje i rešavanje.
socijalna potreba, potreba za društve-
nom pomoći. To je stanje u kome se
mogu naći pojedinci ili grupe ljudi kada
nastanu poremećaji u prirodnim funk-
cijama (bolest) ili društvenim odnosi-
ma, odnosno kada nastanu problemi
koje pojedinac ili grupe nisu u stanju da
rese bez pomoći društvene zajednice.
socijalna sigurnost, kompletna socijalnax
zaštita protiv najrazličitijih rizika. Može
se shvatiti kao socijalna zaštita podig-
nuta na stepen prava koja se realizuje
kroz socijalno osiguranje, socijalnu po-
moć kao i kroz zdravstvenu zaštitu.
socijalna zaštita, sistem organizovanih
društvenih aktivnosti usmerenih ka ost-
varivanju socijalne sigurnosti ljudi. Raz-
vija se kao deo društvenoekonomskih
odnosa u jednoj zajednici, pa se stoga i
razlikuju u različitim sredinama. Kod
nas joj je osnovna funkcija ostvarivanje
socijalne sigurnosti ljudi na principima
solidarnosti, uzajamnosti i humanosti.
U najširem smislu ona obuhvata: soci-
jalno obezbeñenje, socijalno osiguranje
i socijalno staranje.
socijalne bolesti, grupa bolesti u čijem
nastanku i održavanju u jednoj odreñe-
noj sredini socijalni faktori imaju domi-
nantan uticaj. Pored toga, ove bolesti
odlikuju se masovnošću i značajnim so-
cijalnoekonomskim posledicama koje
ostavljaju na pojedinca, porodicu i na
čitavu zajednicu. Stoga je za njihovo re-
738
socijalni slučaj
šavanje potrebno zalaganje zajednice
kao celine a ne samo zdravstvene služ-
be. Pošto su socijalni faktori različiti u
različitim sredinama to se i pojedine
grupe socijalnih bolesti vezuju za odre-
ñene sredine. U nerazvijenim sredina-
ma javljaju se tuberkuloza, akutne za-
razne bolesti, malnutricije; u sredinama
u razvoju javljaju se povrede i alkoholi-
zam, a u razvijenim i visokorazvijenim
sredinama javljaju se kardiovaskularna
oboljenja, maligna oboljenja, šećerna
bolest, gojaznost i narkomanija.
socijalni problem, osoba ili grupa osoba
koje su se našle u stanju socijalne potre-
be iz različitih razloga (katastrofalne
prirodne nesreće, odreñena društvena
zbivanja i si.), pa je za rešavanje takvog
njihovog stanja neophodna društvena
intervencija.
socijalni rad, aktivnost zasnovana na na-
učnim osnovama, koju u ime društva,
prema posebnoj stručnoj metodologiji,
vrši odreñena služba, sa ciljem da po-
mogne pojedinim članovima zajednice
da rese svoje životne probleme i da na-
stave adekvatno funkcionisanje u društ-
venoj zajednici. Područje socijalnog
rada je veoma široko jer je predmet
rada celokupna životna situacija čoveka
u društvu i sve oblasti u kojima bi mogli
da se pojave čovekovi problemi.
socijalni radnik, stručnjak čija je profesi-
ja vezana za primenu metoda socijalnog
rada u zadovoljavanju socijalnih potre-
ba ljudi. Socijalni radnik radi u struč-
nim službama socijalne zaštite, u služ-
bama za zapošljavanje radnika, u rad-
nim organizacijama, u zdravstvenim or-
ganizacijama i svuda gde se ostvaruje
društvena zaštita čoveka i gde postoji
potreba da se sagleda celokupna čove-
kova i životna situacija. Pored profesio-
nalnih socijalnih radnika postoje i do-
brovoljni socijalni radnici koji svoju ak-
tivnost sprovode kroz crveni krst i Soci-
jalistički savez. Za ovaj rad su posebno
obučeni kroz kurseve Crvenog krsta.
socijalni slučaj, pojedinac ili pojedinač-
na porodica koji se nalaze u situaciji u
kojoj su značajno umanjena njihova
sredstva za egzistenciju i u kojoj je zna-
socijalno-ekonomski faktori
čajno ugrožen standard života, odnosno
u takvoj su situaciji porodice ili pojedin-
ci da se nalaze pod nesrazmerno većim
teretom rešavanju egzistencijalnih pro-
blema u odnosu na ostale članove
društvene zajednice.
socijalno-ekonomski faktori, grupa čini-
laca socijalne sredine od posebnog zna-
čaja za očuvanje i unapreñenje zdravlja
kao i za nastanak oboljenja. Tesno pove-
zani sa demografskim i vitalnim karak-
teristikama ovi faktori obuhvataju
najpre indikatore ekonomske razvije-
nosti teritorije, nacionalni dohodak po
stanovniku, procenat poljoprivrednog
stanovništva u ukupnom, procenat ak-
tivnog stanovništva, učešće dohotka iz
industrije u ukupnom, zatim odnos lič-
ne i društvene potrošnje, strukturi po-
trošnje, obrazovanje, opšte uslove živo-
ta, nauku, kulturu, zdravstvenu službu i
dr.
socijalno osiguranje, osiguranje kojim se
shodno zakonskim propisima odreñuju
prava u korišćenju zdravstvene zaštite i
pravo na novčane nadoknade i druga
novčana primanja za osigurane slučaje-
ve privremene sprečenosti za rad, inva-
lidnosti, starosti i smrti u granama
zdravstvenog, invalidskog i penzijskog
osiguranja. Zasniva se na načelima
uzajamnosti i solidarnosti osiguranika
u obezbeñivanju sredstava i prava iz so-
cijalnog osiguranja.
socijalno staranje, oblik društveno orga-
nizovane socijalne zaštite za one člano-
ve zajednice koji nemaju ni socijalno
osiguranje ni socijalno obezbeñenje.
Kod nas su korisnici ovog oblika zaštite
ostareli ili invalidi bez sredstava za ži-
vot, nesposobni za privreñivanje, bez
srodnika koji ih izdržavaju a isto tako i
deca lišena roditeljskog staranja.
sočivna ploča, zadebljanje ektoderma
prema špagu očnog mehura. Uvraća-
njem ono postaje.sočivna jama koja se
pretvara u sočivni mehur (embrion od 8
mm).
sočivo, leća, providno telo od stakla ili ne-
kog drugog materijala koje ima jednu ili
obe granične površine pravilno iskriv-
ljene. Zbog svojih optičkih osobina
47*
Sbkobanja
upotrebljavaju se za ispravljanje ano-
malija refrakcije. Sabirna sočiva (bikon-
veksna, plankonveksna, konveksno--
konkavna) čine propuštene zrake kon-
vergentnim te se upotrebljavaju- pri hi-
permetropiji i prezbiopiji. Rasipna (bi-
konkavna, plankonkavna, konveksno-
konkavna) čine propuštene zrake diver-
gentnim, te se upotrebljavaju u osoba s
miopijom. V. lens crystallina; ahromat-
ska s., ne daju dugine boje oko lika, jer
ne razlazu svetlost, kao što to čine obič-
na sočiva. Složena su od raznih vrsta
stakala; plankonkavno s., sočivo s jed-
nom ravnom, a drugom izdubenom po-
vršinom; plankonveksno s., sočivo s
jednom ravnom, a drugom ispupčenom
površinom.
soda, natrijum-karbonat; u narodnom go-
voru se upotrebljavaju nazivi kamena
soda, masna soda i ljuta soda za natri-
jum-hidroksid, kristalna soda i meka
soda za natrijum-karbonat.
soda bikarbona, v. Natru hydrocarbonas.
sodium, u anglosaksonskoj i francuskoj li-
teraturi naziv za hemijski element natri-
jem.
soja, Glycine soja ili G. hispida, biljka čije
je seme vrlo bogato mastima (15-20 °/o)
i belančevinama (30-40%). Soja sadrži
enzim ureazu koji katalizuje razlaganje
ureje, uticajem vode, u amonijak i ug-
Ijen-dioksid, pa se stoga primenjuje u
kliničkoj herniji za odreñivanje ureje u
krvi.
Sokobanja, banja na padini Ozrena, na
400 m n.v. Ima klimat koji deluje tonički ,
i sedativrio. Postoji nekoliko izvora (45°,
40°, 38° i 2O0C). Sve vode su slabo mine-
ralisane (0,4650 g°/oo) i radioaktivne
(2,49; 5,40; 4,03; 4,94 i 2,49 milimikrokiri-
ja u litru vode). Radioaktivnost gasova
iznosi 175,2 i 180,02 MMC u litru gasa.
Voda se koristi za piće, kupanje i ispira-
nje, a gasovi za inhalisanje. Postoje dva
kupatila. U ovoj banji se lece: neuroze,
neurastenija, nesanica, neuralgija, opš-
ta premorenost; neke kožne bolesti;
urički artritis; hronična reumatička
oboljenja zglobova i mišića; bolesti žen-
skih polnih organa; astma, arterijska hi-
739
Solanaceae
pertenzija i lake anemije. Banja je opo-
ravilište, odmaralište i letovalište.
Solanaceae, .familija biljaka od kojih
mnoge (Atropa Belladonna, Hyoscya-
mus niger, Datura Stramonium) sadrže
alkaloide hioscijamin (izomer atropina)
i skopolamin.
soli, neutralizacijom kiselina i baza nasta-
ju so i voda. Postoje sledeće vrste soli:
kisele, bazne, neutralne, mešovite, dvo-
gube i kompleksne soli. Kisele nastaju
delimičnom zamenom vodonikovih ato-
ma višebaznih kiselina, bazne delimič-
nom zamenom hidroksilnih jona višeki-
selih baza, neutralne nastaju potpunom
zamenom vodonikovih jona kiselina i
hidroksilnih jona baza, mešovite soli sa-
drže različite katjone ili anjone, kom-
pleksne sadrže kompleksne jone, a dvo-
gube soli se sastoje iz dve soli koje se
rastvaranjem razdružuju kao jednostav-
ne soli dajući obične katjone i anjone.
solitarni tuberkul, v. tuberculoma.
solubilis, solubilan, rastvorljiv.
Solublettae (solublete) čvrsti lekoviti pre-
parati u obliku malih, četvrtastih ili ok-
ruglih pločica, koje služe za izradu rast-
vora samo za špoljnu upotrebu.
soluks, lampa, svetiljka koja proizvodi in-
fracrvene, tople zrake. Zračenja ovom
lampom umiruje bolove razne prirode.
solutio, (1) rešenje; (2) rastvaranje; (3)
rastvor; (4) prekid, razdvajanje; S. Ad-
renalini hydrochloridi, oficinalni l,°/oo
vodeni rastvor adrenalin-hidrohlorida.
Upotrebljava se kod indikacija za davanje
adrenalina, parentera ln o i spolja.
Sin. Adrenalinum hydrochloricum solu-
tum. V. adrenalin, noradrenalin; S. AIu-
minii subacetatis, oficinalni rastvor
aluminijum-subacetata. Sadrži oko
7,5% monobaznog aluminijum-acetata.
Upotrebljava se spolja za obloge. Sin.
Aluminium aceticum solutum, Liquor
Burowi; S. Ammoniac, oficinalni 10%--
ni vodeni rastvor amonijaka. Upotreb-
ljava se spolja u sastavu raznih linime-
nata koji služe za draženje kože (Lini-
mentum Capsici compositum, L. sapo-
nato-camphoratum, L. saponato-cam-
phoratum liquidum). Sin. S.Ammonii
hydroxydi, Ammonium hydroxydatum so-
740
solutio
lutum; S. Ammonii acetatis, oficinalni
15%-ni rastvor amonijum-acetata. Pone-
kad se upotrebljava kao ekspektorant-
no sredstvo; S. Ammonii hydroxydi, v.
S. Ammoniac; S. arsenicalis Fowleri,
oficinalni vodeni rastvor kalijum-arse-
nita koji sadrži 1% arsen-trioksida.
Upotrebljava se oralno kod indikacija
za davanje arsena. Sin. Kalium arsenico-
sum solutum. V. arsen; S. Calcii sulfidi,
oficinalni rastvor kalcijum-polisulfida i
kalcijum-tiosulfata. Upotrebljava se u
lečenju šuge. Sin. Calcium sulfuratum
solutum, S. Vleminckx; S. Cresoli sapo*
nata, oficinalni krezolni sapun. Sadrži
oko 50% sirovog krezola. Upotrebljava
se kao dezinficijentno sredstvo. Sin.
Kresolum saponatum, Liquor Cresoli sa-
ponatus; S. Ferri chloridi, oficinalni
rastvor ferihlorida. Sadrži oko 10%
gvozda. Upotrebljava se spolja kao
kaustično i adstringentno sredstvo.
Vata ili gaza natopljena rastvorom fe-
rihlorida upotrebljava se zbog hemos-
tiptičnog dejstva protiv krvavljenja iz
nosa i posle ekstrakcije zuba. Sin. Fer-
rum trichloratum solutum, S. Ferri ses-
quichlorati; S. Ferri sesquichlorati, v.
S. Ferri chloridi; S. Formaldehydi, ofi-
cinalni 35%-ni vodeni rastvor formalde-
hida. Razblažen (3-10%) upotrebljava
se spolja za mazanje protivprekomer-
nog znojenja ruku i nogu. Sin. Formal-
dehydum solutum; S. Formaldehydi sa-
ponata, oficinalni sapunski rastvor for-
maldehida. Sadrži oko 13% formaldehi-
da. Upotrebljava se spolja, u 1%-nom
rastvoru za vaginalna ispiranja, a u 3%--
nom za dezinfekciju ruku i instrumenata.
Sin. Formaldehydum saponatum solutum,
Liquor Formaldehydi saponatus; S.
Hydrogenii peroxydi concentrata,
koncentrovani vodonik-peroksid, ofici-
nalni rastvor vodonik-peroksida koji,
prema Ph. J. sadrži oko 30% H2Ü2. Služi
uglavnom, za spravljanje S.H.p. diluta i
za beljenje zuba. Sin. Hydrogenium pe-
roxydatum concentratum; S. Hydroge-
nii peroxydi diluta. Oficinalan rastvor
vodonik-peroksida, koji prema Ph. J. sa-
drži 3% H2Ü2. Služi kao dezinficijentno
i dezodorantno sredstvo (za ispiranje
solutus
usta, grla, rana itd). Sin. Hydrogeniwn
peroxydatum dilutum; S. Jodi aquosa,
oficinalni vodeni rastvor joda, Lugov
rastvor. Sadrži 2% joda i 4% kalijum-jo-
dida. Upotrebljava se kod indikacije za
davanje joda oralnim putem, ili za ma-
zanje sluznica. Sin. S. Lugoli, v. lodum;
S. Kalu acetatis, oko 33%-ni oficinalni
rastvor kalijum-acetata. Deluje diuretic-
no. Sin. Kalium aceticum solutum; S.
Kalu hydroxydi, približno 29%-ni-rast-
vor kalijum-hidroksida. Jako kaustično
sredstvo. Sin. Kalium hydrooxydatum
solutum, Liquor Kalii caustici;S. Lugoli,
v. S. Iodi aquosa; S. Masticis, oficinalni
30%-ni rastvor mastiksa u benzenu.
Upotrebljava se nerazblaženo za maza-
nje ivice rane radi fiksacije zavoja; S.
Natru chloridi isotonica, fiziološki
rastvor, prema našoj farmakopeji 0,9%-
-ni rastvor natrijum-hlorida; S. Nit-
roglyceroli spirituosa, oficinalni 1%-
ni etanolni rastvor nitroglicerola. Upot-
rebljava se sublingvalno ili oralno pro-
tiv spazama glatkih mišića, naročito
protiv spazama koronarnih arterija
(pektoralna angina). Sin. Nitroglyceri-
num solutum; S. Plumbi subacetatis,
oficinalni vodeni rastvor olovnog suba-
cetata. Sadrži oko 17% olova. Danas na-
pušten kao lek. Sin. Plumbum aceticum
basicum solutum; S. Pregl, Preglov rast-
vor, izotoni rastvor natrijum-hipojodida
i natrijum-hipojodata s 0,035-0,04% slo-
bodnog joda; S. Ringeri, vodeni rastvor
neorganskih soli (natrijum-hlorida, ka-
lijum-hlorida, kalcijum-hlorida i natri-
jum-hidrokarbonata) u koncentraciji u
kojoj se ove soli nalaze u krvnoj plazmi;
S. Vlemiiickx, v. S. Calcii sulfidi
solutus, rastvoren.
solventia (remedia), sredstva za rastvara-
nje sluzi (ekspektorantna sredstva).
soman, dugotrajni najotrovniji nervni boj-
ni otrov iz grupe trilona; bezbojna teč-
nost, slabog mirisa na kamfor; smrtna
doza je 0,02-0,04 mg/kg telesne težine
kad se unese kroz usta ili disanjem. Os-
talo kao kod sarina. V. sarin.
somatomedin (»sulfatation factor« - sul-
fatacioni faktor), materija belančevinas-
tog karaktera koja prenosi dejstvo hor-
sonda
mona rastenja (v. HGH) na hrskavičavo
tkivo, a kako ima i efekte koji odgovara-
ju NSILA (v. tamo), pretpostavlja se mo-
gućnost njihove identičnosti, odnosno
bliske biološke i hemijske srodnosti.
somatostatin, hormon (v. tamo) koji inhi-
biše somatotropni „releasing" hormon
(RH-HGH) (v. tamo) a sastavljen je od
14 aminokiselina poznatog redosleda.
somatotropin, v. HGK
somatotropni hormon, v. hormon.
somatska mutacija, v. mutatio.
somatski, telesni. Sin. fizički V. soma, psi-
hički
somnambul, mesečar, osoba koja pati od
mesečarstva. -V. somnambulismus.
somnambulismus, somnambulizam, kre-
tanje za vreme spavanja pri kome osoba
može da se služi svojim čulima, izvodi
složene radnje a da se san ne prekida, te
se pri buñenju ničega ne seća. Javlja se
u psihopata, dece i osoba u pubertetu.
somnifera (remedia), sredstva za spava-
nje (hipnotička sredstva).
somnolentia, somnolencija, najblaži stu-
panj pomućenja svesti sličan sanjivosti.
sona kiselina, v. Acidum hydrochloricum.
sonda, cev od gume ili neke druge materi-
je koja služi za dobijanje sekreta iz orga-
nizma (npr. želudačna sonda, kojom sé
dobija želudačni sok za pregled), ili u te-
rapijske svrhe, npr. za ispiranje želuca;
dugmasta s., štapoliki metalni instru-
ment s tupim dugmastim vrhom. Služi u
dijagnostičke svrhe (ispitivanje prirod-
nih i patoloških kanala, fistula, sondaža)
i terapijske svrhe (uvlačenje vrpce od
gaze i lekova u rane itd.); želudačna s.,
savitljiva gumena cev koja se kroz jed-
njak uvlači u želudac i služi za njegovo
ispiranje ili za izvlačenje želudačnog sa-
držaja u svrhu funkcionog ispitivanja
želuca, (stom.) metalni instrument čiji
je vrh sličan igli. Služi, npr., za otkriva-
nje karioznih lezija na zubima i za otkri-
vanje i sondiranje gingivalnih džepova;
(stom.) s. aproksimalna, metalni inst-
rument čiji je vrh povijen pod pravim
uglom. Služi za otkrivanje karijesa na
aproksimalnim površinama zuba; duo-
denalna s., obična tanka, gumena cev
upotrebljavana za dobijanje žuči uvla-
741
sondaža
čenjem jednog njenog kraja kroz usta,
jednjak i želudac u dvanaestopalačno
crevo. Njom se može vršiti i razdelno is-
pitivanje želudačne sekrecije; Ewaldo-
va s., sonda sa širokim lumenom, koji
služi za pražnjenje želuca; graduisana s.,
(stom.) sonda sa ugraviranom milime-
tarskom podelom. Služi za merenje du-
bine gingivalnih džepova; Miller-Ab-
bottova s., dvocevna crevna sonda s ba-
lonom na njenom distalnom kraju, koji
može da se naduva; služi za lečenje opst-
rukcije creva (ileus) i ponekad i u dijag-
nostičke svrhe; nosna s., koja se kroz
nos uvlači u želudac radi hranjenja bo-
lesnika koji ne mogu ili neće da jedu;
Sengstaken-Blakemoreova s., sonda
koja služi za tamponadu krvarećih vari-
koziteta na jednjaku i kardiji. Ona se sa-
stoji od tri cevi: jedna ima balon koji se
naduvava u želucu i sprečava da se sonda
ne izvuče iz želuca i vrši pritisak na
krvne sudove u predelu kardije; druga
cev ima uski balon koji vrši pritisak na
zid jednjaka; treća cev je priključena za
aspirator (sukcioni aparat) radi aspira-
cije želudačnog sadržaja; šuplja, olu-
časta s., metalna sonda s olukom. Služi x
u iste svrhe kao i dugmasta sonda; Wan-
gensteenova s., uska gumena, savitljiva
cev koja se kroz nos uvlači u želudac i
spaja sa specijalnim sukcionim apara-
tom. Služi za dekompresiju želuca i duo-
denuma u ileusu.
sondaža, širenje striktura naročitim son-
dama; s. bez kraja, širenje striktura
jednjaka visokog stepena. Progutani
jači konac s olovnom kuglicom ili sa-
čmom izvlači se kroz prethodno nači-
njenu gastrostomiju. Konična .gumena
sonda se vezuje za konac i retrogradno,
kroz želudac, provlači se u suženi jed-
njak vučenjem gornjeg kraja konca kroz
usta.
sondiranje gingivalnih džepova, (stom.)
metoda pregleda gingivalnih džepova
čiji je cilj da se utvrdi postojanje, loka-
lizacija, dubina, oblik gingivalnog džepa
i stanje tvrdog zida džepa (prisustvo
subgingivalnih konkremenata i veličina
nekroze cementa korena zuba). V. džep,
gingivalni i sonda.
742
spasmus
sonoran zvuk, v. perkusijski zvuk.
soor, šor, mlečica, oboljenje prouzrokova-
no gljivicom Candida albicans. U akut-
nom obliku delovi sluzokože usta pre-
kriveni su beličastim naslagama u vidu
ploča, traka ili mrlja. Ako se uklone me-
hanički, ogolićena tamnocrvena površi-
na sluzokože krvari. U hroničnom obli-
ku* kod dece dolazi do granulomatoznih
promena. Sin. moniliasis oris, candidia-
sis oris, candidosis oris, mlečac. V. Candii
da albicans i candidiasis.
sopor, nešto teži stupanj pomućenja svesti
iz koga je moguće bolesnika za kratko
vreme izvući jačim dražima (akustič-
kim, mehaničkim itd.).
sorboza, ketoheksoza koja po svojim he-
mijskim osobinama liči na fruktozu (Ie-
vulozu).
Soxletov aparat, v. apparatus.
spartein, alkaloid iz biljke Spartium sco-
parium.
spasmolytica (remedia), sredstva koja
izazivaju opuštanje spazama.
spasmus, spazam, grč, grčevita kontrakci-
ja mišića. Izraz koji se upotrebljava naj-
češće kada je reč o glatkoj muskulaturi,
u kojoj spazam duže traje; angloneuro-
tički s., grč krvnih sudova, javlja se u
vegetativno labilnih osoba. Ispoljava se
sklonošću ka nesvesticama i glavobolja-
ma, a krvni pritisak je vrlo promenljiv;
epileptiformni g., tonusni i klonusni
grčevi poprečnoprugaste muskulature
koji podsećaju na epilepsiju. E.g. nasta-
ju pri izazivanju elektrošoka. Sin. con-
vulsio; s. facialis, facijalni spazam, gr-
čenje lica u oblasti inervacije n. facijali-
sa, u pacijenata koji su preboleli parali-
zu n. facijalisa s nepotpunom restituci-
jom. Uzrokom grčenja smatraju se ožilj-
ci oko živca u blizini stilomastoidnog ot-
vora. Vrše se operacijski zahvati u cilju
odstranjenja tih ožiljaka; intencioni g.,
tonusni grčevi prouzrokovani hotimič-
nim pokretima (tetanus, tetanija, Thom-
senova bolest); klonusni g., kontrakcije
muskulature, isprekidane puštanjem
mišića u više ili manje pravilnim inter-
valima, karakteristične za nadražaj mo-
torne kore velikog mozga. Javljaju se u
toku velikog epileptičkog napada, posle
spastičan
tzv. tonüsne faze; u tipičnim mišićnim
grupama kod tzv. kortikalne (Jacksono-
ve) epilepsije; pri raznim trovanjima
(insulin, uremija). Izgleda da su kao i to-
nusni g. tetanusne prirode; s. laryngis,
grč glasnica koji nastaje usled mehanič-
kog (strano telo), toksičkog (medika-
mentnog ili alimentarnog) ili nervnog
nadražaja (perifernog ili centralnog)
glasnice i praćen je simptomima guše-
nja; tonusni s., spore i trajne mišićne
kontrakcije, za razliku od klonusnih gr-
čeva, koji predstavljaju kratkotrajne,
nagle, ritmičke kontrakcije. I jedni i
drugi g. nastaju pri nadražajnim ošteće-
njima motornih centara i puteva u nerv-
nom sistemu.
spastičan, (1) koji se odnosi na spazam;
(2) koji je u vezi s povišenom reflek-
snom razdražljivošću, kao, npr., pri pi-
ramidnim lezijama spastičan tonus, tj.
povišen tonus mišića, naročito u počet-
ku pasivnog istezanja mišića; na kraju
pasivnog pokreta može naglo da popus-
ti. V. fenomen peroreza (pod znak).
spastički entropion, v. entropium.
spastički ileus, v. ileus.
spastički kolon, v. colon irritabile i colon
spasticum.
spatium, spacijum, ograničena zona, po-
stojeći ili potencijalni prostor u telu; s.
Douglasi, v. Douglasov špag, cavum
Douglasi, Douglasova duplja; s. inter-
costale, meñurebarni prostor, prostor
izmeñu dva susedna rebra; s. interden-
talis, meñuzubni prostor, prostor izme-
ñu dva susedna zuba. Ograničen je ap-
roksimalnim površinama ovih zuba. Ko-
ronarno se prostire do kontaktne tačke
odnosno površine. Ispunjava ga inter-
dentalna papila. Sin. interdentalni pro-
stori, aproksimalni prostori, tremata; s.
interosea metacarpi, četiri meñukoš-
tana prostora u doručju i to svaki od
njih izmeñu dve susedne metakarpalne
kosti; s. interossea metatarsi!, meñu-
koštani prostori u donožju: četiri pro-
stora izmeñu metatarzalnih kostiju;
Lesgraftov s., romb koji u izvesnih oso-
ba postoji. Njega sačinjava spreda spolj-
ni kosi mišić, pozadi najširi mišić leña,
zadnji testerasti mišić ozgo i unutrašnji
spatium
kosi mišić dole. On je često mesto pojav-
ljivanja hladnog apscesa, a retko kile.
Sin. Grynfeltov trougao; Mohrenhei-
mov s., žleb na deltoidni mišić po kome
protiče cefalična vena i grana akro-
miogrudne arterije; palmarni s., široki
fascijalni prostor na šaki, koji je jednom
fascijskom pregradom podeljen u sred-
nji dlanski prostor i tenarski prostor,
koji su lokalizacija gnojnih procesa na
šaki; s. parapharyngeum, okoloždrelni
prostor pored ždrela, sadrži a. carotis
interna, v. jugularis interna i neke lu-
banjske živce; Paronin s., prostor izme-
ñu četvorouglog obrtača unutra i tetiva
dubokog pregibača prstiju na podlaktici
i dopire naviše oko 4 cm iznad ručja.
On je u vezi s tetivnim omotačima i
srednjim dlanskim prostorom. Od zna-
čaja je zbog teških gnojnih procesa u
njemu i prostorima s kojim je u vezi; s.
perilymphaticum, perilimfatički pro-
stor izmeñu zidova koštanog i opnastog
labirinta, ispunjen tečnošću, perilim-
fom; s. perinei profundum, prostor iz-
meñu gornje i donje urogenitalne dijaf-
ragme. Hirurški je značajan zbog gnoj-
nih procesa, a naročito zbog urinarnih
flegmona; s. perinei superficiale, pro-
stor izmeñu donje fascije urogenitalne
prečage i opnastog sloja površine me-
ñične fascije. U njemu se nalaze odgova-
rajući mišići i kroz njega prolazi deo pe-
nisa: ovaj spacijum je značajan zbog
gnojnih procesa u njemu; s. periodon-
talis, periodontalni spacijum, okolo-
zubni prostor u kome su smešteni ele-
menti okolozublja. Ograničen je s jedne
strane cementom korena zuba, a s dru-
ge alveolarnom kosti. Sin. prostor perio-
dontalni. V. periodontium. s. phreno-
costele, prostor izmeñu spoljne ivice
prečage i površine rebara, koji je često
lokalizacija manje količine pleuralnog
eksudata; s. retroperitoneale, prostor
izmeñu zadnjeg zidovnog peritoneuma i
zadnjeg trbušnog zida u kome se nalaze
bubrezi, nadbubrežne žlezde, ureteri,
duodenum, ushodno i nishodno debelo
crevo, pankreas, veliki krvni sudovi i
živci; s. retropharyngeum, zaždrelni
prostor iza ždrela, a ispred kičmenog
743
Spatzov seksualni centar
stuba, sadrži nekoliko limfnih žlezda i
vezivno tkivo; s. retropubicum, ekstra-
peritoneumski prostor koga ograničava
donja strana vrška mokraćne bešike i
poprečna fascija i simfiza pubisa, a boč-
no se širi duž strana mokraćne bešike
dopirući do ligamenata dok ga dole og-
raničava ligamentum puboprostaticum.
Sin. Retziusov prostor; s. semilunare,
prostor koji je ograničen ozdo levim re-
barnim lukom, a ozgo jetrom, levim
plućnim krilom i slezinom i projektuje
se na deo grudnog koša koji pokriva deo
prednje strane želuca; perkusijom po
toj zoni dobiva se timpanični zvuk želu-
ca. Sin. Traubeov prostor; s. subphreni-
cum, prostor izmeñu prečage i organa
ispod nje. U dijagnostici važan u akut-
nim hirurškim oboljenjima potprečažni
apsces, perforativni ulkus itd.
Spatzov seksualni centar, v. centar.
spavanje, period mirovanja tela i duha u
kome su volja i svest delimično ili po-
tpuno odsutne, a telesne funkcije deli-
mično obustavljene. Izmeñu budnog
stanja i spavanja nema uvek jasnih gra-
nica. V. san.
species, čaj, smesa neusitnjenih ili usit-
njenih biljnih droga, kojoj mogu biti pri-
mešani i drugi lekovi. Čajevi služe za iz-
radu vodenih ekstrakata (infuza, dekok-
ta ili macerata). Čuvaju se na suvom
mestu. Zaštićeni od svetlosti. Mogu da
služe za unutrašnju upotrebu ili, rede,
za spoljnu upotrebu, npr., za obloge
(Species ad cataplasma). Prema našoj
farmakopeji oficinalni su Species ama-
rae (gorki čaj), sadrži Absinthii summi-
tas, Centauri herba, Menyanthidis fo-
lium, Menthae piperitae folium, Calami
rhizoma i Gentianae radix; Species Ia-
xantes (čaj za čišćenje), sadrži Sennae
folium, Sambuci flos, Frangulae cortex,
Foeniculi fructus, Kalu Natru tartras i
vode; Species urologicae (urološki
čaj) sadrži Uvae ursi folium, Merniariae
herba, Menthae piperitae folium, Öno-
nidis radix, Petroselini radix i Glycyr-
rhizae radix.
specificum (remedium), specifično leko-
vito sredstvo.
specifična aktivnost, količina radioaktiv-
744
speculum
nog izotopa u odnosu na ukupnu zapre-
minu ili masu materijala u kome je
izotop sadržan. Izražava se kao a) aktiv-
nost po jedinici zapremine, pa je odgo-
varajuća SI-jedinica bekrel po kubnom
metru (Bq/m 3) ili bekrel po litru
(Bq/lit.), a vansistemska jedinica koja
važi do kraja 1980. god. (mCi/ml); b) ak-
tivnost po jedinici mase čija je SI--jedi-
nica bekrel po kilogramu (Bq/kg), a
vansistemska (mCi/g).
specifična terapija, v. therapia.
specifično dinamičko delovanje hrane,
povećanje metabolizma koje uzrokuju
različite hemijske reakcije u vezi s vare-
njem, apsorpcijom i deponovanjem
hranljivih materija u telu; neke amino-
kiseline koje se dobijaju razlaganjem
belančevina u hrani i direktno stimuli-
šu hemijske procese u ćelijama. Posle
obroka koji sadrži mnogo ugljenih hid-
rata u toku 2-5 časova intenzitet meta-
bolizma je obično povećan za oko 4%;
posle uzimanja belančevina povećanje
metabolizma je oko 30% u toku 10-12
časova, a posle uzimanja masti porast
metabolizma je oko 4%, kao i kod uglje-
nih hidrata, ali povećanje se održava
duže (7-9 časova).
specifično oboljenje, v. oboljenje.
specijalist, putem posebnog obrazovanja
iz jedne od medicinskih disciplina lekar
sužava svoj domen rada na odreñene
kategorije bolesti ili na odreñene grupe
stanovnika i na taj način svoj rad podiže
na viši stručni nivo.
specimen, (engl.) primerak, uzorak, deo
nečega koji može da pokaže osobine ce-
line, npr. komadić sluznice, uzet biopsi-
jom, koji pri pregledu pokazuje stanje
ćele sluznice nekog organa ili njenog ve-
ćeg dela.
speculum, spekulum, instrument koji slu-
ži proširenju ulaza u neke telesne šuplji-
ne i kanale (nos, spoljašnje uvo, vagina,
rektum) u cilju pregleda ili intervencije;
s. za nos, instrument kojim se šire nož-
drve radi pregleda unutrašnjosti nosa;
s. vaginalni služi za širenje vaginalnih
zidova u cilju posmatranja površine va-
gine i materičnog grlića. Pregled speku-
spektralna analiza
lumom je obavezan deo ginekološkog
pregleda.
spektralna analiza, odreñivanje sastava
neke supstancije proučavanjem njenog
spektra.
spektrofotometar, (1) aparat kojim se od-
reñuje apsorpcija ili ekstinkcija rastvo-
ra nekog jedinjenja u raznim delovima
spektra; (2) aparat koji služi za odreñi-
vanje količine neke bojene supstancije
u rastvoru prema količini apsorbovane
svetlosti odreñene talasne dužine. Sa-
stoji se od monohromatora (kojim se iz-
dvaja monohromska svetlost iz bele
svetlosti) i fotometra.
spektropolarimetar, aparat za odreñiva-
nje optičke aktivnosti; načinjen je od
spektroskopa i polarimetra. V. polari-
metrija.
spektroskop, optička sprava koja ima iz-
vor svetlosti, sabirno sočivo, prizmu i
okular. Prizma razlaže emitovanu svet-
lost na osnovne sastojke u vidu različi-
tih boja (odn. spektra elektromagnet-
skih talasa) koje se posmatraju okula-
rom u cilju proučavanja.
spektroskopska analiza, v. analiza.
sperma, seme, tečnost koja se ejakulira
pri polnom aktu muškarca, a sastoji se
od tečnosti iz duktusa deferensa, seme-
nih mehurića, prostate i mukoznih žlez-
da (posebno bulbouretralnih) u kojoj se
nalaze spermatozoidi. S. je alkalna teč-
nost (pH oko 7,5) i u momentu ejakula-
cije je beličasta i sluzava a spermatozoi-
di su nepokretni. Pola časa posle izbaci-
vanja dolazi do otapanja sluzi i sperma-
tozoidi postanu veoma pokretni. Volu-
men ejakulata je prosečno 2,5-3,5 ml a
svaki mililitar sadrži oko 100 miliona
spermatozoida. Spermatozoidi žive na
telesnoj temperaturi 24 do 72 časa, a na
temperaturi od -10O0G mogu se održati i
godinu dana.
spermaticus, spermatičan, semeni, npr.
funiculus spermaticus, semena vrpca.
spermatička vrpca, v. funiculus spermati-
cus.
spermatocit, razvojni oblik spermatozoi-
da (v. tamo) koji nastaje iz spermatogo-
nija (v. tamo).
spermatocoele, spermatokela, cista na
spermatozoidi
semeniku, pasemeniku ili semevodu is-
punjena tečnošću koja sadrži spermato-
zoide.
spermatogeneza, spermatocitogeneza,
proces stvaranja i sazrevanja spermija
(spermatozoida). Odigrava se u seme-
nim kanalićima testisa u periodu polne
zrelosti (od puberteta do klimakteriju-
ma).
spermatogonija, najmlañi oblik u razvoju
spermatozoida (v. tamo). ,
spermatozoidi, semeglavci, muške oplod-
ne ćelije, ili gameti. Nalaze se slobodni
u semenoj tečnosti (spermi) polno zrele
jedinke. U pojedinih životinjskih vrsti
različnog su oblika i veličine. U čoveka
je semeglavac vrlo složena uobličena
ćelija, koja na prvi pogled nema izgled
ćelije nego nekog samostalnog majuš-
nog organizma, dužine 58-67 mikrona.
Njihov broj je ogroman: u jednom kub-
nom milimetru ima ih 70.000 ili oko 70
miliona u jednom kubnom santimetru,
što u količini ejakulata od nekoliko kub-
nih santimetara (3-5 cm 3) iznosi 220-
250 miliona. Period preobražaja
spermatide u spermatozoid ispoljava se
promenama u položaju centrioba. Nji-
hov položaj postaje ekscentričan, uza
samu opnu. Iz distalnog centrioba izrasta
tanak končić, dok se proksimami pre-
obražava u štapić. Uporedo s ovim poja-
vama u centrosomnom separatu sper-
matide odigravaju se promene i u njenu
telu. Idiozom se kondenzuje u vidu ka-
lote koju pred sobom gura jedro. Dok
jedro jednim svojim delom leži van ćeli-
je, taj kraj je obložen probojnikom. Hon-
driomni aparat obgrljava u vidu spirale,
koren repa, pored toga što se pojedine
mitohondrije rasporeñuju u tankom po-
jasu citoplazme oko korena repa. Hro-
matin jedra se kondenzuje sve više, i
pretvara u tipičan oblik glave semeglav-
ca. U takvoj glavi se nalaze hromosomi
(haploidni broj). Prema tome, da Ii ta
masa sadrži x- ili y-heterohromosom,
hromosomna formula semeglavca će
biti 22-X ili 22-y, što nam jasno pokazuje
da u muškarca postoji dvoobličje game-
ta (heterogametija): oni s formulom 22-x
izazvaće, ako se njima oplodi jajna će-
745
spermin
lija, razviće ženske jedinke (ginospermi-
jum), a oni s formulom 22-y (androsper-
mijum) razviće muške jedinke. Semeg-
lavac je, kao što se vidi, i pored svoje
neobične strukture, potpuna ćelija
(sem polovičnog broja svojih hromoso-
ma): jedro je njegovo istureno napred,
dok je glavni deo citoplazme s hondrio-
nom i končastom diferencijacijom (rep)
postavljen pozadi i pretvoren u lokomo-
torni pribor.
spermin, 1,4-dipropil-aminoputrescin,
rastvorljiva kristalna supstancija bazne
reakcije u svežoj čovečjoj spermi.
spermiocentar, stvara prvi zračni lik i
vretena. Njegovo razvijanje i udvajanje
su dokaz „osvajanja" jajne ćelije od se-
meglavca.
spermioforni, semenonosni.
spermiogram, test koji sadrži podatke o
sastavu sperme. Pomoću nativnog i ob-
ojenog preparata odreñuje se: zapremi-
na uzorka sperme, broj semeglavaca u l
ml, njihova pokretljivost i njihova mor-
fologija.
sphacelus, sfacelus, mrlina, vlažna gan
grena, izumiranje tkiva, koje se odvaja
x
od okoline kojoj pripada.
sphenoidalis, sfenoidan, npr., os sphenoi-
dale.
spherocytosis, sferocitoza, prisustvo sfe-
rocita, manjih, okruglih i, potpuno ispu-
njenih hemoglobinom eritrocita u peri-
fernoj krvi; s. hereditaria, nasledna sfe-
rocitoza, vrsta nasledne homolizne ane-
mije sa sferocitozom, smanjenom ot-
pornošću eritrocita prema hipotonij-
skim rastvorima NaCl, žuticom i spleno-
megalijom.
sphigmographia, sfigmografija, metoda
grafičkog registrovanja pulsnih talasa.
sphincter, sfinkter, musculus sphincter,
mišić stezač, prstenasto rasporeñena
mišićna vlakna koja otvaraju i zatvaraju
prirodni otvor na nekom organu; s. ani
externus, stezač čmara, sin. m. sphinc-
ter ani externus; s. ani interims, stezač
donjeg dela rektuma, sin. m. sphincter
ani internus; gastroezofagealni s.,
sfinkter kardije, želudačno-jednjački
sfinkter, hipertrofisani sloj cirkularne
muskulature na donjem delu jednjaka,
746
spin
5 cm iznad njegovog spoja sa želucem,
koji je uvek tonički kontrahovan, za raz-
liku od ostalih delova jednjaka, koji su
obično potpuno olabavljeni. G.e.s. ola-
bavljuje se samo prilikom gutanja usled
receptivnog opuštanja izazvanog peris-
taltičkim talasima jednjaka (v. receptio-
na relaksacija); Henleov s., mišićna
vlakna koja okružuju prostatični ded;
uretre; hepatički s., zadebljanje mišić-
nog sloja hepatičke vene na njenom
ušću u donju šuplju venu; kardioezofa-
gusni s., mišićna vlakna oko otvora jed-
njaka u želudac; Lutkensov s., zadeb-
ljani sloj mišićnih vlakana oko vrata
žučne kese; Oddijev s., sloj mišićnih
vlakana koji obuhvataju u isto vreme
glavni žučni kanal i izvodni kanal gušte-
rače pri njihovom prolazu kroz zid dva-
naestopalačnog creva; s. pilorusa, jako
zadebljani mišićni sloj želuca, u duode-
num; prepilorički s., traka mišićnih
vlakana koji obuhvataju želudac u blizi-
ni s. pilorusa; s. uretre, mišićni prsten
oko uretre, sin. m. sphincter urethre.
sphincterectomia, sfinkterektomija, ise-
canje jednog dela sfintera (stezača, za-
tvarača) ženice.
sphingolipidosis (es), sfingolipidoza (e),
opšte ime za grupu bolesti u kojima po-
stoji poremećaj metabolizma sfingolipi-
da, kao što su Gaucherova bolest, Nie-
mann-Pickova bolest i dr.
špica, špika, osmični zavoj, vrsta zavoja u
obliku 8, koji se primenjuje na predele
zglobova. Pojedine ture „osmice" pre-
krivaju se samo delimično slično crepu
na krovu. Ako ture idu naviše, govori se
o s. ascendens, ako, pak, idu naniže, o
s. descendens. V. testudo, stella.
„spider"angioma, v. spider naevi.
„spider naevi" („spajder nevi" eng.) te-
langiektazije u vidu pauka po koži lica,
ramenog pojasa, grudnog koša i ruku u
toku insuficijencije jetre, naročito ako
je ona posledica hroničnog alkoholiz-
ma.
Spielmeyer-Vogtova bolest, v. idiotia
amaurotica.
spin; obrtanje elementarne čestice ili va-
sionske letelice ili veštačkog satelita
oko sopstvene ose.
spina
spina, bodlja, npr., spina iliaca, bedrena
bodlja; s. bifida, uroñena rascepljenost
krajnjeg dela kičmenog stuba koja je
praćena prolapsom moždanica. Sin. rac-
hischisis; s. bifida aperta, spina bifida u
kojoj postoji ispadanje meninga i kič-
mene moždine kroz otvoreni kičmeni
kanal; s. b. occulta, spina bifida u kojoj
je rascepljenost kičmenog stuba skrive-
na, bez protruzije sadržine kičmenog
kanala. Može da se dijagnostikuje za ži-
vota samo rendgenskim snimkom. I spi-
na bifida aperta i spina bifida okulta
mogu biti uzrok nemogućnosti zadrža-
vanja mokraće, bolova i smetnji; s. ven-
tosa, vretenasto zadebljanje članaka pr-
stiju ruku i nogu, usled tuberkulozne
nekroze (centralnih delova), s istovre-
menim stvaranjem nove koštane sups-
tancije.
spinalgia, spinalgija, bol u predelu kičme.
spinalis, spinalan, kičmeni, npr. medulla
spinalis, kičmena moždina.
spinalni šok, v. šok,
spiralni prelom, v. fractura, prelom.
Spirillum, spirili, spiralno zavijeni, nesa-
vitljivi štapići, s dva do šest spiralnih za-
vojaka. Na oba pola imaju kiticu flagela,
pomoću kojih se aktivno kreću. Za me-
dicinu je patogena samo jedna vrsta
Spirillum minus. Ova bakterija je uzroč-
nik oboljenja pacovskog ujeda koje se
naziva sodoku.
Spiritus, etanol, alkohol, etil-alkohol, al-
kohol koji nastaje alkoholnim vrenjem
šećera. Po Ph.J.II, tečnost koja sadr,ži
89-91 vol. % ili 84,4-87 tež. % etanola
(etil-alkohola). Sin. Aethanolum, Alco-
hol; S. aetheris, mešavina koja se sastoji
od jednog dela dietil-etra i tri dela etil-
alkohola. Upotrebljava se u nesvestici,
klonulosti i dr.; S. concentratus, kon-
centrovani etanol. Po PhJ. sadrži 95-96
vol. % ili 92,41-93,85 tež. % etanola; S.
dilutus, razblaženi etanol po PhJ., sa-
drži 69-71 vol. % ili 61,3-63,5 tež. % eta-
nola.
Spirochaeta icterohaemorrhagiae, v.
leptospira.
spirochaeta pallida, v. treponema pali-
dum.
S-plastika
Spirochaetacae, u ovu porodicu spadaju
sledeći rodovi: Spirochaeta, Saprospira
i Cristispira. U rodovima porodice Spi-
rochaetacae nalaze se spirohete koje
žive slobodnim životom u prirodi.
Meñu njima nema patogenih vrsta za
čoveka ni za životinje.
Spirochaetales, na bazi razlika u svojoj
morfologiji, prema Bergeyevoj klasifi-
kaciji red Spirochaetales podeljen je na
dve porodice: Spirochaetacae i Trepo-
nematacae.
spirochaetosis, spirohetoza, infekcija
izazvana spirohetama; s. bronchopul-
monaris, bronhospirohetoza; s. ictero-
haemorrhagica, zarazno oboljenje pro-
uzrokovano jednom vrstom spirohete
(Spirochaeta seu Leptospira icterohae-
morrhagiae). Glavni znaci su: visoka
temperatura, žutica, bolovi u mišićima,
albuminurija, često uremija. Najčešća
mogućnost zaraze je vodom za piće ili
kupanje ako je ova voda zagañena. Sin.
Weilova bolest, icterus infectiosus.
spirofor, aparat za veštačko disanje.
spiroindeks, pokazatelj razvijenosti, do-
bija se podelom vitalnog kapaciteta s te-
lesnom visinom izraženim u ml i cm. In-
deks 25 ukazuje na normalnu uhranje-
nost.
spirometar, aparat koji služi za odreñiva-
nje statičkih ili dinamičkih plućnih vo-
lumena i kapaciteta (mala i velika sfpiro-
metrija).
Spironolakton, sintetsk i steroid s
izrazitim antagonističkim dejstvom na
aldosteron (v. tamo). Deluje diuretično.
splanchnicus, splanhničan, utrobni, dro-
bovni.
splanchiectomia, splanhiektomija, iseca-
nje jednog dela drobovnih živaca.
splanchnologia, splanhnologija, deo ana-
tomije u kome se izučavaju organi utro-
be (organi za disanje, varenje i mokrać-
no-polni aparat).
splanchnoptosis, splanhnoptoza, spušte-
nost visceralnih organa. Sin. visceropto-
sis.
S-plastika, plastička tehnika kojoj je cilj
da ukloni zatezanje ožiljka kože, umesto
ekscizije kože u jednom pravcu, ekscizi-
jom u vidu slova S.
747
splen
splen, slezina, v. lien.
splenalgia, splenalgija, bolovi u slezini.
splenectomia, splenektomija, operativno
uklanjanje slezine. Primenjuje se u Ban-
tijevoj bolesti, hemolitičkoj žutici, he-
mofiliji i krvavljenju slezine usled rup-
ture.
splenicus, spleničan, slezinski, sin. liena-
Hs.
splenisatio, splenizacija, izraz kada deo
nekog organa, naročito pluća, ima iz-
gled tkiva slezine, zbog kongestije i kon-
denzacije; s. hypostatica, splenizacija u
hipostaznoj pneumoniji.
splenitis, zapaljenje slezine, koje je skoro
uvek izazvano piemijom, praćeno sple-
nomegalijom i bolovima u predelu slezi-
ne; s. spodogenes, splenitis izazvan pri-
sustvom stranih čestica u slezini.
splenogram, ćelijska formula odreñena
pregledom obojenih razmaza punktata
slezine.
splenohepatomegalia, splenohepatome-
galija, povećanje slezine i jetre.
splenoma, splenom, tumor slezine.
splenomalacia, splenomalacija, razmek-
šanje slezine. Obično nastaje posle sm-
rti usled dejstva želudačnog soka na sle^
zinu posle njegovog izlivanja kroz pro-
valni otvor na zidu želuca usled gastro-
malacije.
splenomegalia, splenomegalija, uvećanje
slezine; s. congestiva, izazvana port-
nom hipertenzijom, s ascitesom, anemi-
jom, trombocitopenijom, leukopenijom
i povremenim krvarenjima iz organa za
varenje. Poznata i kao Bantijev sin-
drom; s. haemolytica, splenomegalija
izazvana povećanom hemolizom eritro-
cita; s. infectiosa, splenomegalija u
toku infektivnih bolesti; s. tropica,
splenomegalija u toku kala-azara. V. me-
galosplenija.
splenomegalijska ciroza, v. Bantijev sin-
drom, cirrhosis hepatis.
splenopathia, splenopatija, zajedničko
ime za sve bolesti slezine.
splenopexia, splenopeksija, operacija ko-
jom se pokretljiva slezina pričvršćuje za
trbušni zid u svom normalnom položa-
ju. Splenopeksija se danas više ne vrši.
748
spondylitis
splenopneumonia, splenopneumonija,
pneumonija u koje postoji splenizacija
pluća.
splenoptosis, splenoptoza, spuštenost
slezine.
splenorrhagia, splenoragija, krvarenje iz
slezine.
splenotomia, splenotomija, incizija slezi-
ne u cilju ispražnjivanja apscesa. Sple-
notomija se danas vrši veoma retko.
Ovaj naziv se pogrešno upotrebljava i za
splenektomiju.
splet, v. plexus.
splintovi, v. šine.
spojnjača, v. commissura.
spoljna sredina, skup svih spoljnih stanja
i uticaja koji imaju odraza na život i raz-
voj jednog organizma, na ljudsko pona-
šanje i na razvoj društva u celini. Eko-
loško shvatanje fenomena bolesti i
zdravlja podrazumeva nastanak bolesti
kao neravnotežu izmeñu čoveka i njego-
ve spoljne sredine. I pored toga što je
sredina agregat različitih činilaca, pre-
ma nekim predominantnim uticajima
ona se može podeliti na fizičku sredinu
(klima, geografski položaj, geološka
struktura zemljišta i dr.), biološku sredi-
nu (svet živih izuzev čoveka) i socijalnu
sredinu (porodica i porodični odnosi,
meñuljudski odnosi, kultura, obrazova-
nje, standard, nauka, zdravstvena služ-
ba i si.).
spoljno uvo, v. auris.
spo ndy I arthritis, spondilartritis, artritis
kičmenog stuba; s. ankylopoietica, an-
kilopoezni spondilartritis, reumatoidni
spondilartritis.
spondylitis, spondilitis, zapaljenje kičme-
nih pršljenova; s. ankylopoietica, reu-
matoidni spondilitis; s. hypertrophica,
spondilitis s hipertrofičkim promena-
ma u pršljenovima; s. infectiosa, spon-
dilitis izazvan odreñenim mikroorga-
nizmima; Marie-Strumpellov s., reu-
matoidni spondilitis; s. rheumatoides,
reumatoidni spondilitis, oblik reuma-
toidnog artritisa koji pogaña kičmeni
stub. Bolest je nepoznate etiologije i na-
pada najčešće mlade muške osobe i
izaziva bolove i ukočenost u sakroilijač-
nim, intervertebralnim i kostoverteb-
spondylodesis
ralnim zglobovima, kao i okoštavanje
vertebralnih ligamenata sa izraženom
ankilozom spomenutih zglobova. Sin.
Bechterewljeva bolest, Marie-Strümpelo-
va bolest, s. rhizomelica; s. traumatica,
spondilitis koji je izazvan povredom
kičmenog stuba; s. tuberculosa, tuber-
kuloza kičmenog stuba; s. typhosa, za-
paljenje kičmenog stuba posle crevnog
tifusa.
spondylodesis, spondilodeza, operacija
spajanja pršljenova pomoću kratkih
koštanih kalemova u lečenju tuberku-
loznog spondilitisa.
spondylodynia, spondilodinija, bol u pr-
šljenu.
spondylolisthesis, spondilolisteza, defor-
macija kičmenog stuba, nastala pome-
ranjem ili klizanjem petog slabinskog
pršljena ispred krsne kosti ili četvrtog
ispred petog slabinskog pršljena. Sim-
ptomi su: skraćen trup, jaka lordoza i is-
turenost glutealnog predela unazad.
spondylolysis, spondiloliza, razlabavlje-
nje ili prekid čvrste veze izmeñu dva pr-
šljena, okolnost koja se sreće u platis-
pondiliji, aplaziji pršljenskih lukova i
razdvajanju interzglobovnih delova pr-
šljena.
spondylomalacia, spondilomalacija, raz-
mekšanje pršljena; s. traumatica, retko
oboljenje koje nastaje posle teške po-
vrede. Sin. Kümmellova bolest, spondy-
lopathia traumatica.
spondylomyelitis, spondilomijelitis, is-
tovremeno zapaljenje pršljenova i kič-
mene moždine, najčešće tuberkulozne
prirode. V. spondylitis, myelitis.
spondylopathia traumatica, traumatska
spondilopatija. V. spondylitis traumatica
(pod spondylitis),
spondylosis, spondiloza, ukočenost, anki-
loza zglobova kičmenih pršljenova; opš-
ti naziv za degenerativne promene izaz-
vane osteoartritisom; s. ankylopoetica
(P. Marie-Strumpellova bolest), potpu-
na ankiloza svih delova kičmenog stuba.
Sin. Pierre-Marie-Strümpellova bolest; s.
cervicalis, degenerativno oboljenje
meñupršljenskih zglobova vratnog dela
kičme, praćeno bolom i parestezijom
koja zrači naniže u ruku usled pritiska
sporogene bakterije
na kičmene živce; s. rhizomelica, po-
tpuna ankiloza kičmenih pršljenova s
istovremenom ankilozom ramenih i
karličnobutnih zglobova.
spondylosyndesis, spondilosindeza, ope-
racija kojom se stvara imobilizacija ili
ankiloza kičmenih pršljenova.
spondilotomija, v. spondylotomia.
spondylotomia, spondilotomija, preseca-
nje kičmenog stuba. Spondilotomija je
jedan od akata u toku embriotomije.
spongioblastom optičke hijazme, iako
retko, može prouzrokovati (razaranjem
hipotalamusnog centra) inhibiciju sek-
sualne funkcije, a sasvim izuzetno izaz-
vati i pojavu prevremenog puberteta. U
svakom slučaju to se dešava mnogo kas-
nije nego što se to dešava u slučaju pre-
vremenog puberteta posle hiperplastič-
kih tumora.
spongiositis, spongiozitis, zapaljenje sun-
ñerastog tela penisa.
spontana amputacija, v. amputatio.
spontana fraktura,v. fractura.
spontana mutacija, v. mutatio.
spontana perforacija, v. perforatio.
spontani pneumotoraks, v. pneumotho-
rax.
spontani pobačaj, v. abortus.
spora bakterija, termorezistentan oblik,
karakterističan za klasu sporogenih
bakterija. Spora je učahurena u jedan
sistem membrana, refraktarna je, ne
boji se običnim metodama bojenja, za-
uzima sferičan ili ovalan oblik prema
vrstama; otporna je prema nepovoljnim
uslovima života.
spori peščani filtri, (sin. engleski) obično
veliki bazeni ispunjeni slojem peska vi-
sine 0,9 m do 1,2 m, krupnoće zrna 0,25
do 0,35 i 0,75 do l mm. Ima pet slojeva.
Preko filtra se dovodi voda visine do 1,2
m. Brzina filtriranja 5 m3 (m2) aan. Sa-
zrevanje filtra 2 do 7 dana. Kad se uspori
filtracija skida se gornji sloj peska u
promeru od 2 do 3 cm. Kad visina filtra
padne na 90 cm, dopuni se novim ili isp-
ranim peskom.
sporogene bakterije, bakterije koje ima-
ju sposobnost da formiraju sporu; štapi-
ćaste bakterije stvaraju spore. Svaka
sporogena bakterija može formirati
749
sporogeneza
samo jednu sporu. Ona može biti smeš-
tena centralno, terminalno ili subtermi-
nalno. Ako je spora manja od širine bak-
terijske ćelije, ona ne deformiše bakte-
riju (rod Bacillus); ako je spora veća ona
će deformisati bakterijsku ćeliju (rod
Clostridium).
sporogeneza, sporulacija, proces formi-
ranja spore, različit je u različitih bakte- ručja fiziologije sporta su, izmeñu osta-
rijskih vrsta. Neke bakterije sporulišu
brzo i obilno (B. cereus), druge retko i
slabo (W. perfringens). Uzroci ovih raz-
lika su mnogobrojni. Za neke je nedos- sportska
tatak glukoze, za druge nedostatak ug-
Ijenika, iščezavanje i drugih faktora
može izazvati ovaj fenomen.
sporotrichosis, sporotrihoza, parazitar-
no oboljenje izazvano gljivicama roda
Sporotrichon (vegetantna mikoza). Ma-
nifestuje se vegetativnim i verukoznim sportska medicina, grana medicine koja
lezijama (supkutane gume, gumozan
limfangiitis, veliki multipli diseminova-
ni apscesi). Simulira tuberkulozu.
Sporotrichum, mikroorganizam koji spada
medu imperfektne gljive. Većina živi sa-
profitski. Za čoveka je patogena samo jed-
na vrsta, S. schenckii, koji preko ozleda
dospeva u organizam čoveka i izaziva
sporotrihozu, oboljenje koje se može zä-
meniti s tuberkulozom, lajšmanijazom,
blastomikozom i dr.
Sporozoa, klasa potkola Plasmodiuma;
razmnožavaju se sporulacijom. Nemaju sportska povreda, u širem smislu svaka
organe za kretanje. Obuhvata: Gregari-
nae, Coccidia, Haemosporidia, Sarcos-
poridia i Myxosporidia.
sporozoit, oblik malaričkog parazita koji
se stvara u oocistama u zidu želuca ko-
marca, dolazi u pljuvačne žlezde koma-
raca i inficira čoveka kad ga komarac
ubode.
sporozoosis, infekcija sporozoama.
sport, jedan od vidova fizičke kulture čije
je osnovno obeležje takmičenje - s vre-
menom, prostorom, težinom, protivni-
cima i prirodnim preprekama. Predus-
lov za bolji rezultat je uticaj sistemat-
skog treninga na fiziološki, vaspitni i
motorički faktor; fiziologija sporta, sportsko-medicinska kontrola, ima za-
oblast fiziologije primenjena na sport-
ske aktivnosti i fizičko vežbanje uopšte.
Umnogome se podudara sa fiziologijom
750
sportsko-medicinska kontrola
rada. Napori sportskog treninga i tak-
mičenja obično su većeg intenziteta, a
kraćeg trajanja od napora u fizičkom
profesionalnom radu. Fiziologija sporta
bavi se kako promenama u organizmu,
izazvanim u toku sportske aktivnosti,
tako i trajnijim efektima sistematskog
vežbanja ili treninga. Specifična pod-
lih, zamor, principi treninga, koordina-
cija pokreta, zagrevanje i procena stepe*
na treniranosti.
albuminurija, pojava
ѵі-na u mokraći neposredno
posle težih i dugotrajnijih sportskih
napora. U sedimentu i nešto eritrocita i
po koji leuko-cit. Pojava je fiziološka
ako ne traje duže od nekoliko časova i
ako je u mirovanju nalaz normalan.
proučava fiziološka i patološka zbivanja
u organizmu čoveka pod uticajem fizič-
ke odnosno sportske delatnosti. Sve
veći broj ljudi koji .se bave raznim obli-
cima fizičkog vežbanja i sporta, kao i sve
veća važnost sporta i rekreacije u pre-
venciji "bolesti civilizacije", zahtevaju
poseban medicinski nadzor i kontrolu.
Moderna sportska medicina može se
podeliti na: 1) fiziologiju sporta; 2) pato-
logiju sporta; 3) higijenu sporta i 4)
sportsko-medicinsku kontrolu.
povreda zadobijena pri sportskoj delat-
nosti. U užem smislu povreda tipična po
mehanizmu nastajanja za odreñenu
sportsku disciplinu ("teniski lakat",
"rvačko uho", povreda meniska kod
fudbalera). Povreda može biti posledica
jedne snažnije traume ili mikrotrauma
kroz duži period. Uzroci: u samom spor-
tišti- nesmotrenost, umor, nesavladana
tehnika; u sportskoj opremi i u sredini
u kojoj se takmiči ili trenira. Sportske
povrede čine oko 3% svih registrovanih
povreda. Najčešće su lakše prirode. Po
vrsti najčešće kontuzije, distorzije, rane
i frakture.
datke da ustanovi zdravstveno stanje
sportiste, da ustanovi funkciono stanje
- stepen treniranosti sportiste i da, u
sportsko srce
sportista u razvoju, ustanovi stepen raz-
vitka. Ovi se zadaci provode pomoću
sistematskih lekarskih pregleda, bio-
metrijskim merenjem i funkcionim tes-
tiranjem. Zaključak pregleda i testira-
nja može biti: da je sportista sposoban,
privremeno nesposoban, ograničeno
sposoban i sposoban samo za rekreativ-
ni sport.
sportsko srce, povećano srce, naročito iz-
raženo u sportista koji se odlikuju veli-
kom izdržljivošću (trkači na duge staze,
biciklisti, smučari, trkači i dr.). Nije pa-
tološka promena već, normalna adapta-
cija srca na povećane zahteve treninga i
sportskog takmičenja. Prosečna je za-
premina sportskog srca od 800 do 1.000
ml. Povećanje srca je posledica hipert-
rofije, a većim delom i dilatacije komo-
ra. Sportsko srce se odlikuje većim
udarnim volumenom i u mirovanju i u
naporu, većim minutnim volumenom
srca u naporu i sporijim radom u miro-
vanju (bradikardija). V. udarni volumen
srca, minutni volumen srca; spray,
(engl.), sprej; raspršavanje neke tečnos-
ti u vrlo sitne čestice (maglu).
„spreading factor", (engl.) faktori, npr.,
preparati hijaluronidaze, koji rastapaju
piktijaste supstancije oko jajne ćelije.
sprečavanje i suzbijanje oboljenja to je
jedna od niza mera zdravstvene zaštite i
odnosi se na one aktivnosti koje zajed-
nica kao celina i zdravstvena služba
sprovode da bi se najveći broj bolesti
sprečio i suzbio. I pored toga što se na-
jveći broj aktivnosti odnosio do sada na
zarazne bolesti, danas su sazreli uslovi
da se ove aktivnosti prošire i na masov-
ne nezarazne bolesti. Aktivnosti se od-
nose na imunizaciju, izolaciju, dezinfek-
ciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao i sa-
naciju nehigijenske okoline.
sprue, spru, hronični oblik loše apsorpci-
je u tropskim i netropskim predelima;
s. nostras, v. morbus coeliacus; s. tropi-
ča, tropski spru, sindrom loše apsorpci-
je u tropskim i suptropskim predelima
i u kojeg naročito postoji pothranjiva-
nje belančevinama i deficit folne kiseli-
ne. Leci se davanjem tetraciklina; s.
nostras, v. morbus coeliacus.
srce
spuštanje semenika, v. descensus testium.
sputum, ispljuvak; s. aeroginosum, zele-
ni ispljuvak; s. coctum, mukopurulent-
ni sputum koji se izbacuje u ppznim sta-
dijumima bronhitisa i laringitisa; s. eru-
dum, bistar, žilav ispljuvak u ranom sta-
dijumu bronhitisa i laringitisa; s.
cruentum, krvav ispljuvak; s. globulo-
sum, sputum u vidu sfernih komadića
koji se izbacuje u poodmaklom stadiju-
mu plućne tuberkuloze; malinasti i.,
tamnocrven ispljuvak koji se viña u kar-
cinomu pluća; s. nummosum, sputum
u vidu metalnog novca; s. rubigino-
sum, rñast ispljuvak u pneumoniji; ze-
leni i., ispljuvak obpjen zelenim pig-
mentom (biliverdinom) u nekim žutica-
ma.
squama, skvama, ljuska; (anat.) deo neke
kosti u vidu ljuske ili ploče, npr. s. tem-
poralis, ljuska slepoočne kosti; (derm.)
golim okom vidljivi otpadak rožastog
sloja epiderma u obliku većih komada
(normalno otpadanje rožastog sloja je
nevidljivo). S. može biti različitog izgle-
da (suva, masna), veličine (prašinasta,
mekinjasta) i boje (bele, sive, žute).
Sr, hemijski znak za strontium.
sraslina, v. adhaesio, syneshia.
srašćenje, v. adhaesio.
srcep (embr.) u čoveka se začetak srca jav-
lja izvanredno rano: već u embriona od
1,5 mm dužine, kada se tek pomalja 1.
prapršljen. U prvo vreme srčani začetak
leži pod usnom dupljom, ispod ždrelne
zastorne opne. Prednji deo srčane cevi
predstavlja arterijsku glavicu, dok se za-
dnji proširuje u poprečno postavljenu
venoznu kesu (sinus venosus). Sve da-
ljim uobličavanjem glavenog i srednjeg
dela embriona srce zauzima niži polo-
žaj. Do uvinuća srčane cevi i do stvara-
nja srčanog kanala dolazi usled toga što
se telije zida stalno umnožavaju, te uve-
ćavaju dužinu cevi, koja se, zbog nedos-
tatka prostora* savija kao latinsko slovo
S. Cev se i nešto uvrće oko svoje velike
ose. U tom trenutku se na srčanom za-
četku mogu razlikovati: glavica srca, ko-
morni odeljak sastavljen od 2 rukavca,
desnog, ushodnog i levog, nishodnog.
Izmeñu njih postoji bulbokomorni oluk.
751
srčana insuficijencija
Glavica i komorni odeljak predstavljaju srčani šumovi, v. šum.
arterijski, a pretkomorni - venski seg- srčani tonovi, tonovi koji nastaju pri radu
ment srca. Od venskog sinusa postaju
srčane ušice (auriculae cordis).
srčana insuficijencija, v. insufficientio.
srčana kesa, v. pericardium.
srčana komora, v. ventriculus cordis.
srčana mana, v. vitium cordis.
srčana revolucija, srčani ciklus, period
od završetka jedne kontrakcije srca do
završetka druge kontrakcije. U srčanom
ciklusu razlikujemo sledeće faze: sistolu
pretkomora (0,1 sek.), dijastolu pretko-
more (0,7 sek.), sistolu komora (0,3
sek.), i dijastolu komora (0,5 sek.). Pe-
riod kada je ćelo srce u dijastoli traje
oko 0,4 sek. U toku sistole krv prelazi iz
pretkomora u komore (dolazi do otva-
ranja pretkomorsko-komorskih zalista-
ka) a iz komora u aortu i plućnu arteriju
(otvaraju se polumesečasti zalisci). Di-
jastola je faza u kojoj se šupljine srca
pune krvlju. Pri povećanju frekvencije srčani zalisci (valvulae), membranozne
srca dolazi do skraćivanja srčanog cik-
lusa, i to uglavnom na račun skraćivanja
dijastole.
srčana tmulost, tmulost koja se dobija
perkusijom predsrčanog predela na ^
grudnom košu; zona apsolutne s. t.,
tmulost iznad dela srca koji nije pokri-
ven plućima; zona relativne s. t., rela-
tivna tmulost koja obuhvata granice ve-
ličine srca.
srčane kardinalne tačke, to su na rend-
genskoj silueti srca 4 tačke. Na desnom
rubu tačka D je prevojna tačka prelaza
donjeg luka u srednji; D* je kardiodijaf-
ragmatski ugao što zatvaraju donji luk
srca i desna prečaga. Na levom rubu G je
tačka u zalivu koja miruje, dakle gornja
granica leve komore; G' je vrh srca,
dobiva se povlačenjem tangente para-
lelne sa "bazalnim prečnikom srca"
(prečnik D'-G). Srčane kardinalne tačke
omogućavaju povlačenje raznih pre-čnika
srčane siluete radi odreñivanja njihove
veličine. srčane ušice, postaju od
venskog sinusa.
V. srce.
srčani blok, v. block. srčani
infarkt, v. infarctus. srčani
mišić, v. myocardium.
752
središno ispupčenje
srca i čuju se pri auskultaciji. Postoje
dva osnovna čujna srčana tona: prvi ili
sistolni, koji nastaje na početku sistole
komora zbog zatezanja atrioventriku-
larnih zalistaka i drugi ili dijastolni ton,
koji nastaje na početku dijastole komo-
ra zbog zatvaranja semilunararnih zalis-
taka. Prvi ton traje oko 0,15 sek. i ima
frekvenciju od 25 do 45 herca, a drugi
traje 0,15 sek. i fekvencija im je oko 50
Hz. Mesta na grudnom košu gde se srča-
ni tonovi najbolje čuju zovu se ognjišta
auskultacije. Nekada se u početku sred-
nje trećine dijastole komora čuje treći
srčani ton, koji nastaje usled titranja
krvi izmeñu zidova komora. Četvrti sr-
čani ton (atrijski ton) nastaje pri kon-
trakciji pretkomora. Frekvencija mu je
20 ili manje c/sek. zapaža se u fonokar-
diogramu.
tvorevine koje se nalaze izmeñu pretko-
mora i komora i na mestu izlaza iz aorte
srca i plućne arterije. Izmeñu leve pre-
tkomore i komore nalazi se dvolisni ili
mitralni zalistak a na granici izmeñu
desne pretkomore i komore trolisni ili
trikuspidalni zalistak. Zalisci na izlazu
iz srca aorte i plućne arterije imaju ob-
lik lastinog gnezda ili polumeseca pa se
zovu semilunarnim. Osnovna uloga za-
listaka je da tok krvi usmerava u pravcu
komore i arterijskih sudova što je omo-
gućeno anatomskim karakteristikama
zalistaka koje osiguravaju da se zalisci
otvaraju u uslovima kada je pritisak u
pretkomorama veći nego u komorama,
odnosno veća u komorama nego u po-
četnom delu aorte i plućnoj arteriji dok
pri suprotnom odnosu pritisaka zalisci
su zatvoreni. Poremećaji u stanju srča-
nih zalistaka, bilo da oni ne zatvaraju
potpuno otvore (insuficijencija) ili da
su njihove slobodne ivice srasle pa su-
žavaju ušća (stenoza), dovode do nenor-
malnog toka krvi, zbog čega umesto to-
nova čujemo šumove. V. valva, vaevula.
srebro, v. argentum.
središni, v. centralis, medianus.
središno ispupčenje, v. neurohypophysis.
srednje uvo
srednje uvo, v. auris.
srednji mozak, v. mesencephalon.
sredogruñe, v. mediastinum (cavum me-
diastinale).
srp, v. falx.
srž, v. medulla.
stabilna mast, v. mast.
stabilno stanje, (eng. steady state), period
u fizičkom radu kada je potreba u kiseo-
niku potpuno zadovoljena unosom ki-
seonika. Od početka, iole težeg napora,
do stabilnog stanja protekne 2 do 3 mi-
nuta. Ispoljava se stabilizovanom frek-
vencijom srca i plućnom ventilacijom u
toku daljeg trajanja rada. U svim težim
naprezanjima, u koja spadaju sportska,
stabilnog stanja nema: potreba u kiseo-
niku je veća od unosa. Posledice - kiseo-
nički dug i ograničeno trajanje napora.
stacionarne organizacije, organizacije u
kojima se, u okviru zdravstvene zaštite,
celokupan dijagnostički, terapijski i re-
habilitacioni postupak obolelih odvija u
stacionarnim (bolničkim) uslovima.
Predstavnik ovakvih zdravstvenih orga-
nizacija je bolnica, ali ovoj vrsti pripa-
daju i klinike, medicinski centri, speci-
jalizovane institucije i dr.
stacionarni detektori, elektronski instru-
menti s jednim velikim ili više manjih
scintilacijskih detektora i sa ureñajem
za registrovanje intenziteta zračenja u
odreñenom organu ili u više organa na
standardnom ili polaroidnom filmu.
Stacionarni detektori se koriste u nuk-
learnoj medicini za scintigrafiju (v. scin-
tigrafija) i dinamička ispitivanja. Postoje
dva osnovna tipa stacionarnih detekto-
ra, scintilacijska gama-kamera i autoflu-
roskop (v. gama-kamera, autofluroskop).
stadium, stadijum, period u toku jedne
bolesti; s. acmes, vrhunac bolesti; s.
crisoes, početak krize bolesti; s. decre-
menti, period popuštanja bolesti, poče-
tak sniženja temperature; s. ekscitaci-
je, stanje razdraženosti koje prethodi
stanju oduzetosti u trovanju tzv. otrovi-
ma i u narkozi. V. narcosis; s. fluores-
centiae, period početka pojave ospe u
toku osipnih groznica; s. frigoris, pe-
riod treskavice u toku intermitentnih
temperatura; s. incrementi, period po-
48 Medicinski leksikon
staklo
jačavanja simptoma u toku bolesti ili
povišenja temperature; s. incubatio-
nis, inkubacija bolesti; s. invasionis,
prodromalni period bolesti; s. Iatens,
stadijum prividne neaktivnosti izmeñu
trenutka dejstva nadražaja i početka
vidljive reakcije na ovaj nadražaj (npr. s.
1. neke bolesti, vreme od dejstva štet-
nog činioca do izbijanja simptoma bo-
lesti). V. latens; prodromalni s., period
koji neposredno prethodi pojavi neke
bolesti i u kome se javljaju obično neka-
rakteristični znaci i simptomi; s. recon-
valescentiae, period oporavka od bo-
lesti; s. sudoris, period znojenja u toku
intermitentnih temperatura.
stafilokoki, v. Staphylococcus.
stafilokokna oboljenja, obuhvataju veli-
ki broj vrlo različitih bolesti, koje izazi-
vaju stafilokoki. Prema lokalizaciji zapa-
Ijenjskog procesa razlikuju se uglavnom
sledeće stafilokokcije: kožne, respira-
torne, crevne, urinarne, otorinološke,
osteoartikularne, sepsa i dr. Prema
tome, ova oboljenja ulaze u domen više
medicinskih disciplina. Ona su postala
veliki terapeutski problem današnjice,
jer je sve viši procenat rezistentnih soje-
va stafilokoka na veliki broj antibiotika.
stafilokokna sepsa, v. sepsis staphylococ-
cica.
stafilotoksini, egzotoksini koji luče pato-
gene vrste stafilokoka. Najpoznatiji sta-
filotoksini su a-hemolizini, 6-hemolizini
i Y-hemolizini (termolabilne supstancije
koje izazivaju razne vrste hemolize),
leukocidin, termostabilni enterotoksi-
ni, hijaluronidaza, fibrinolizin, a najka-
rakterističniji enzim za patogene stafi-
lokoke je( koagulaza.
stagnacija, zastoj, npr., žuči.
staklasto telo, v. corpus vitreum.
staklo, sočivo, (oft.) optičkp^očivo, ko(rek-
ciono staklo; staklo koje služi za korek-
ciju refrakcionih anomalija. Vrste stak-
la: bifokalno s., s dve različite jačine
prelamanja, služi za istovremeno gleda-
nje u daljinu (gornji deo stakla) i blizinu
(donji deo stakla). Sin. Franklinove na-
očari; cilindrično s., predstavlja deo
valjka. Ima jednu indiferentnu osovinu
(obeleženu), koja je optički prazna, i
753
stalagmometar
drugu, koja maksimalno prelama. Služi
za korekciju astigmatizma; kontaktno
s., ranije izrañivano od stakla, danas od
plastičnih materija. Stavlja se direktno
na rožnjaču. Upotrebljava se za korekciju
refrakcionih anomalija u nekim slu-
čajevima daleko uspešnije nego klasična
stakla. Indikacije: monokularna afa-kija,
anizometropija, astigmatizam, ke- standardizovati, u medicini, izvršiti stan-
ratokonus, iregularni astigmatizam. U
slučaju monokularne afakije omogućava
fuziju. U većini slučajeva kontaktno
staklo se odlično podnosi; lentikularno
s., prelama samo centralni deo sočiva.
Upotrebljava se pri visokoj kratkovidos-ti
jer je lako; pantoskopsko s., oblik
stakla prilagoljen obliku otvora očne
duplje, tako da se bolje prilagoñuje. U
preseku stakla mogu imati sledeće obli-
ke: bikonveksan (obe strane ispupče-
ne), plankonveksan (jedna strana ravna,
druga ispupčena), konkavno-konvek-
san (jedna strana izdubena, druga is-
pupčena), bikonkavan (obe strane stakla
izdubene), plankonkavan (jedna strana
ravna, druga izdubena), konveksno--
konkavan (jedna strana ispupčena, druga
izdubena); prizmatično s., v. prizmaf
punktalno s., podjednako prelama u
centru i na periferiji; sferno s., površine
koje ih ograničavaju sferne su, čine
delove lopte. DeIe se na: (1) konveksna,
sabirna, plus-stakla, Služe za korekciju
hipermetropije; (2) konkavna stakla, ra-
sipna, minus-stakla, služe" za korekciju
miopije; trifokalno s., s tri različite ja-
čine prelamanja.
stalagmometar, naročita kapaljka za me-
renje površinskog napona odreñiva-
njem broja kapljica u datoj količini teč-
nosti.
stalni katetar, sin catheter a^demeure (fr.).
V. katetar.
standard, nešto što je proglašeno merom
ili obrascem, nešto čemu se treba saob-
raziti, npr. standardna dijeta, standar-
dna terapija. U herniji je standardni
rastvor poznate koncentracije kojim se
poredi isti rastvor nepoznate koncen- staphylodermia, stafilodermija, primar-
tracije u cilju odreñivanja te nepoznate
koncentracije.
754
staphylodermia
standardizacija (biološka), ispitivanje
biološkim metodama, bilo na živim bići-
ma bilo na preživelim izolovanim poje-
dinim organima životinja. Tom prilikom
se dejstvo nekog leka nepoznate jačine,
obično, uporeñuje s dejstvom primerka
istog leka čija je vrednost poznata (koji,
u ovom slučaju, služi kao standard).
dardizaciju (biološku).
stanica, dezinfekciona s., v. dezinfekcija;
s. za hitnu pomoć, ustanova za ukazi-
vanje prve i brze pomoći. U raznim zem-
ljama postoje razni tipovi takvih ustano-
va: (1) stanica koja služi za hitan prenos
bolesnika i povreñenih u poliklinike ili
bolničke ustanove; (2) stanica koja po-
red dužnosti pod (1) ima i stacionar za
ukazivanje pomoći i hospitalizaciju
obolelih i povreñenih; (3) stanica koja
obavlja samo hitnu hiruršku i traumato-
lošku službu; (4) odeljenja pri pojedi-
nim hirurškim bolničkim odeljenjima,
koja služe za ukazivanje hirurške i trau-
matske pomoći; stanica pod nazivom
»koronarna jedinica« (pravilnije: koro-
naritna j.), koja služi za hitno ukazivanje
pomoći obolelim od infarkta srca; stani-
ca pod nazivom »odeljenje za hitna ce-
rebrovaskulna oboljenja« koja služi za
ukazivanje hitnih terapijskih mera i kao
stacionar za obolele od apopleksije
mozga.
stapes, stremen, uzengija, slušna koščica
smeštena u bubanjskoj duplji. Svojom
bazom zatvara okrugli otvor trema
unutrašnjeg uva, a drugim krajem se
zglobljava s nakovnjem.
Staphylococcus, stafilokok, rod koka,
koji se javljaju u nepravilnim grupama
grozdastog oblika. Prema boji kolonija
stafilokoki se dela na: S. aureus, kolonije
zlatnožute boje; S. albus, kolonije
bele, sedefaste; S. citreus, kolonije žute
kao limun. Staphylococcus aureus pyo-
genes izaziva razna gnojenja. Najčešće
infekcije su: furunkuli, panaricijumi, in-
fekcije rana, osteomijelitis i dr.
no oboljenje kože prouzrokovano stafi-
lokokima.
staphyloma
staphyloma, stafilom, istanjenje i izboče-
nje rožnjače ili sklere; s. corneae, se-
kundarna ektazija rožnjače posle pro-
bojnog ulceroznog procesa. Ispalu duži-
cu na tom mestu pokriva veoma tanko i
neotporno vezivno tkivo koje se, usled
povišenog pritiska u oku, izbočuje. Pre-
ma veličini postoje 5. c. partiale i totale,
prema obliku 5. c. conicum i sphaericum;
s. sclerae, sekundarna ektazija zida sklere
u završnoj fazi glaukoma, skleritisa ili
povrede. Prema lokalizaciji postoje: s.
aequatoriale, stafilom u predelu polu-
tara očne jabučice; s. ciliare, stafilom u
predelu cilijarnog tela; s. intercalare,
stafilom na granici izmeñu rožnjače i
sklere; s. posticum Scarpae, spada u
primarne stafilome sklere. Javlja se u vi-
sokom stepenu miopije.
staphylorrhaphia, stafilorafija, operativ-
no zatvaranje uroñenog rascepa resice i
mekog nepca.
staphyloschisis, stafiloshiza, uroñeni ras-
cep resice i mekog nepca.
staračka ishlapelost, v. dementia.
staratelj, osoba koja se specijalnim po-
stupkom odreñuje da zastupa lice koje
nije u stanju da se stara o sebi i svojim
interesima i kome je oduzeta poslovna
sposobnost.
starateljstvo, vid socijalne zaštite kojim
se pomaže osobama, koje su zbog bolesti
ili drugih teških oštećenja nesposobne
da se staraju o sebi, svojim pravima,
niti su sposobne da samostalno odluču-
ju o sebi i svojim postupcima. To su
najčešće osobe nesposobne za privreñi-
vanje, pa se starateljstvo kombinuje i s
drugim vidovima socijalne zaštite.
Starlingov zakon, zakon srca, po kome će
srce u fiziološkim granicama ispumpati
celokupnu onu količinu krvi koja doñe
u njegove šupljine, v. Franck-Starlingov
zakon.
Starr-Edwardsova proteza, v. proteza.
stasis, zastoj krvi u kapilarima i sitnim ar-
terijama bez pojave koagulacije.
statički elektricitet, elektricitet u stanju
mirovanja, predstavlja opasnost u ope-
racionoj sali, jer njegova varnica može
da zapali eksplozivne mešavine nekih
anestetika, naročito ciklopropan.
48*
status
statički nerv, v. nervus vestibulocochlearis
(pars vestibularis).
statim, (lat.) neposredno, smesta, odmah.
status, stanje, s. anginosus, stanje koje
liči na pektoralnu anginu, a prouzroko-
vano je paroksizmalnom tahikardijom;
s. arthriticus, urična dijateza; s. as»
thmaticus, astmatična kriza, naglo jako
i stalno pogoršavanje astme pri kome
napad astme ne prestaje ili se često po-
navlja; s. choreaticus, horeatsko sta-
nje, stanje teške uznemirenosti u horeji
minor; s. convulsivus, napadi grčeva
koji nailaze jedan za drugim; s. dys-
rhaphicus, disrafičko stanje, stanje na-
stalo usled poremećaja srašćivanja si-
metričnih polova trupa i medularne
cevi, pri čemu dolazi do poremećaja na
sternumu, grudnom košu, spinalnim
mišićima i u predelu centralnog kanala
kičmene moždine. Klinički: asimetrija
dojki, pectus carinatum, skolioza a, po
nekima, i syringomyelia. V. Bremerov
sindrom (pod syndroma), syringomyelia;
s. epilepticus, epileptički status, kraći
ili duži niz velikih epileptičkih napada
izmeñu kojih bolesnik ne dolazi k sebi.
Javlja se često posle naglog prestanka
uzimanja antiepileptičkih lekova i može
se završiti smrću; s. febris, grozničavo
stanje. Opšti simptom skoro svih zaraz-
nih oboljenja; s. gastricus, stanje pore-
mećenosti želuca, poremećaj želudač-
nog varenja; s. hemicranicus, nepre-
kidni napadi migrene, v. migrena; s.
idem, isto stanje, nepromenjeno stanje;
s. lymphaceus, v. s. lymphaticus; s.
lymphaticus, limfatička konstitucija,
patološko stanje u kome postoji hipert-
rofija celokupnog limfatičkog sistema;
s. marmoratus, naročiti mramorast iz-
gled corpusa striatuma nastao usled
umnožavanja tankih mijelinizovanih
vlakana namesto potpuno uništenih
normalnih ćelija, u Vogtove bolesti. Kli-
nička slika odgovara tzv. athétose doub-
le. V. athétose double; s. nascendi, sta-
nje kada se neki element oslobaña iz
svojih jedinjenja. U ovom stanju ele-
ment energičnije dejstvuje nego u slo-
bodnom stanju; s. parathyreoprivus,
poremećaj zbog nedostatka parati-
755
stearin
reoidnih žlezda; s. praesens, sadašnje
stanje: 1) stanje bolesnika, njegovih sub-
jektivnih tegoba i objektivnog nalaza u
času njegovog prijema na lečenje, odn.
pri prvom pregledu; 2) pismeni nalaz o
tom stanju. V. istorija bolovanja, anam-
nesis, decursus morbi, epicrisis; s. quo
ante, stanje kao pre, nepromenjeno sta-
nje; s. thymicolymphaticus, v.
thymolymphaceus; s. thymolympha-
ceus, stanje koje se često okrivljuje za
nastupanje iznenadne smrti iz nejasnog
uzroka. Hiperplazija timusa i limfati-
zam se uvek nalaze (po današnjem shva-
tanju) kada nadbubrežne žlezde nedo-
voljno funkcionišu. Sin. 5. thymicolymp-
haticus; s. typhosus, tifozno stanje, sta-
nje teške mišićne slabosti i stupora s de-
lirijumom, suvim obloženim jezikom,
slabim pulsom, inkontinencijom mok-
raće i stolice. Viña se u toku tifusa i ne-
kih drugih oboljenja s visokom tempe-
raturom.
stearin, smeša palmitinske i stearinske ki-
seline iz koje se dobijaju svece; tristea-
rin je estar glicerola s tri molekula stea-
rinske kiseline (triglicerid stearinske
kisline koji se nalazi u mastima). x
stearinska kiselina, v. Acidum stearicum.
steatorrhoea, steatoreja, velike količine
masti u stolici, naročito u sindromu
loše apsorpcije; s. idiopathica, net-
ropski spru.
Stegomvia, vrsta komaraca (podroda Ste-
gomyia, roda Aedes, fam. Culicidae) s tr-
buhom sve užim, šiljatim i s belim prste-
novima pri osnovi tarzova. Najvažnija
vrsta je Aedes (Stegomyia) aegypti, po-
znata i pod imenima S. fasciata, S. calo-
pus itd. Leže se u blizini kuća u najma-
njim količinama vode, a zalazi i u domo-
ve. Bode i danju. Prenosi žutu groznicu
i dengu, kao i neke infekcije domaćih ži-
votinja, npr. konjsku kugu itd.
Stein-Lewenthalov sindrom, v. sindrom.
Steinachova operacija, v. operacija.
Stella, stela, zvezda, zavoj u obliku zvezde
ili krsta. Sastoji se od ovoja u obliku os-
mice i zahvata ramena i grudni koš; s.
ñorsl, stela s ukrštanjem ovoja na leñi-
ma; s. pectoris, s ovojima ukrštenim na
prsima.
756
»step-test«
stellectomia, stelektomija, odstranjivanje
zvezdastog gangliona.
Stellwagov znak, v. znak.
stenica, v. Cimex lectularius.
stenocardia, stenocardia, angina pecto-
ris, pektoralna angina, sindrom koji se
sastoji iz napada slabijeg ili jačeg bola u
predelu grudne kosti i srca, koji obično
zrači i levu ruku, ili u obe ruke, a nekad
i u vrat, od gušenja i od osećanja straha
od smrti. Bol je obično izazvan nekim
telesnim naporom ili uzbuñenjem, ili
obilnim obedom ili hladnoćom, a nasta-
je usled aneksije srčanog mišića, koja je
prouzrokovana suženjem koronarnih
arterija usled skleroze ili luesa, ili usled
grča koronarnih arterija. V. infarctus
my ocardii.
stenosis, stenoza, suženje nekog otvora ili
kanala; s. aortae, aortna stenoza, suže-
nje aortnog otvora srca ili same aorte; s.
infundibularis, stenoza ispod zalistaka
plućne arterije u arterijske kupe desne
komore; s. mitralis, neutralna stenoza,
suženje levog koronarno-pretkomor-
nog otvora; s. oesophagi, suženje jed-
njaka (misli se na hronično). Može da
bude maligno (karcinom) ili benigno
(striktura). Najčešće su benigne stenoze
posle razjedne povrede jednjaka; s. post-
diphtherica, stenoza grkljana i dušni-
ka posle difterije; s. pulmonalis, steno-
za otvora izmeñu plućne arterije i desne
komore; s. pylorica, pyloris, suženje
pilorusnog otvora želuca; može biti uro-
ñena ili stečena. U prvom slučaju postoji
hipertrofija mišićnog sloja pilorusa, a u
drugom je stenoza posledica ožiljnih
promena izazvana peptičkom grizlicom
u tom predelu; s. subvalvularis aortae,
aortna stenoza zbog opstruktivne pro-
mene u levoj komori ispod aortnih za-
listaka; sin. s. subaortica; s. tricuspida-
Hs, trikuspidna stenoza, sužavanje tri-
kuspidnog otvora srca; s. valvularis,
ime za stenoze ma kojeg srčanog zalis-
ka.
stenoza bronha, v. bronchostenosis.
Stensonov kanal, v. canalis.
stepenasto disanje, v. respiratio.
»step-test«, v. test.
stepen
stepen Celzijusa, oznaka 0C, jedinica za
temperaturu koja se može i dalje upot-
rebljavati. Temperatura od O0 0C jednaka
je temperaturi od 273,15 K. C = l K.
stercolith, sterkolit, kamenac u izmetu.
stercoralis, sterkoralni, koji se sastoji od
izmeta ili ga sadrži feces. Sin. fecalis.
stereognosis, stereognozija, sposobnost
da se predmeti prepoznaju dodiriva-
njem pri isključenom učešću vida. Zavi-
si od osetljivosti za dodir i pritisak ali
ima i kortikalnu komponentu jer do po-
remećaja ove sposobnosti dolazi i pri
intaktnom osećaju dodira i pritiska pri
lezijama u parijetalnom režnju nepos-
redno iza postcentralne vijuge.
stereohemija, deo hernije koji se bavi is-
pitivanjem hemijskih i fizičkih osobina
supstancija u pogledu različitih pro-
stornih rasporeda atoma i atomskih
grupa. Stereohemija se bavi ispitiva-
njem strukture molekula u tri dimenzi-
je.
stereoizomerija, izomerija u kojoj jedi-
njenja s istom molekulskom formulom i
istom funkcionom grupom imaju razli-
čite osobine koje se tumače različitim
trodimenzionim (prostornim) raspore-
dom atoma ili atomskih grupa u mole-
kulima odgovarajućih jedinjenja.
stereoizomerna jedinjenja, v. jedinjenja,
stereozomerija.
stereoskop, instrument pomoću koga po-
smatrane slike postaju reljefne. Pri bi-
nokularnom posmatranju dve slike is-
tog predmeta snimljene iz dve tačke s
razmakom otprilike 6,2 cm dobija se po-
moću specijalne konstrukcije instru-
menta (prizme, sočiva, ogledala i dr.)
prostorna, reljefna slika.
stereoskopska slika, slika s tri dimenzije
koja se dobija posmatranjem dva snim-
ka nekog predmeta pomoću naročitog
aparata (stereoskopa).
stereoskopsko viñenje, v. visus.
stereotaktička operacija, v. operacija.
stereotipija, uvek isto ponavljanje pokre-
ta ili reci. Znak katatone shizofrenije.
sterilan, (1) sterilan predmet u mikrobi-
loškom smislu jeste predmet osloboñen
svih mikroorganizama, kako patogenih
sterkobilin
tako i saprofifa, bilo u vegetativnom ili
sporogenom obliku; (2) neplodan.
sterilitet, neplodnost, nesposobnost za
oploñenje (muškaraca) ili za začeće
(žena). Razlikuju se primarni i sekun-
darni sterilitet. Primarni sterilitet je
kada od početka uspostavljanja polnog
opštenja nije nikad došlo do oploñenja.
Sekundarni sterilitet je kada naknadno
nastupe promene na polnim organima,
koje dovode do nesposobnosti za oplo-
ñenje ili za začeće.
sterilizacija, (1) proces koji dovodi do
otklanjanja ili uništavanja svih mikroor-
ganizama bez obzira da Ii su oni uzroč-
nici zaraznih bolesti ili nisu. To se posti-
že obično pomoću visokih temperatura,
a rede pomoću drugih fizičkih i hemij-
skih agensa. Tako se uništavaju klice
(patogene i nepatogene) i njihove spore
na instrumentima, u zavojnom materi-
jalu, operacionom rublju itd.; (2) postu-
pak kojim se neka životinja ili osoba uči-
ni sterilnom (uškopljenjem, podveziva-
njem semevoda odnosno jajovoda ili
rendgenskim zračenjem); s. magna, v.
therapia magna sterilisans; mehanička
s., uklanjanje mikroorganizama prela-
ženjem tečnosti kroz filtar koji je nepro-
lazan za mikroorganizme; produžena
s., v. tyndalisatio.
sterilizacija kosmičkog broda, postu-
pak kojim se uništavaju patogene i apa-
togene bakterije da bi se onemogućio
prenos mikroorganizama pomoću letili-
ca na druga nebeska tela i obratno, tj.
kontaminacija naše planete sa vanze-
maljskim mikroorganizmima. Apsolut-
na sterilizacija je nemoguća i ona se iz-
vodi fizičkim i hemijskim sredstvima.
Kosmički brod i delovi u brodu moraju
biti sterilisani u specijalnim aseptičkim
sobama. Brod koji se sprema za lansira-
nje obavija se zaštitnim omotačem koji
je neprobojan za vazduh da bi se spreči-
Ia kontaminacija iz vazduha i ovaj omo-
tač se odbacuje tek kada brod proñe
kroz zemljinu atmosferu.
sterini, v. steroli.
sterkobilin, normalni žučni pigment stoli-
ce koji nastaje oksidacijom sterkobili-
nogena.
757
sterkobilinogen
sterkobilinogen, žučni pigment koji se
nalazi normalno u crevnom sadržaju.
Sterkobilinogen nastaje redukcijom bi-
lirubina u tankom crevu uticajem enzi-
ma anaerobnih bakterija. Pored sterko-
bilinogena nastaju i mezobilirubinogen
i urobilinogen. Sterkobilinogen, mezo-
bilirubinogen i urobilinogen se nazivaju
skupnim imenom urobilinogen.
sterkoporfirin, porfirin koji se nalazi u
stolici. V. porfirini.
sternalgija, sternalgija, bol u predelu
grudne kosti, čest simptom stenokardi-
Je.
sternalna punkcija, v. punctio.
sternalni, grudnjačni, npr. s. punkcija, s.
punktat, biopsija kostne srži iz grudne
kosti. V. sternum.
sternoschisis, sternoshiza, anomalija raz-
voja u kojoj postoji fisura grudne kosti.
sternotomia, sternotomija, operativno
uzdužno prosecanje grudne kosti. Obič-
no se primenjuje kao pristup za hirur-
ške intervencije na srcu i velikim kr-
vnim sudovima.
sternum, grudna kost, grudnjača, nalazi
se u sredini prednjeg zida grudnog
koša. Ima oblik kratkog mača i sastoji sex
od tri dela: drška, tela i mačolikog vrha;
(embr.) tačka okoštavanja trupa od 7.
fetalnog meseca do 10. meseca po roñe-
nju; tačka okoštavanja drška od 7. fetal-
nog meseca; tačka okoštavanja mačoli-
kog produžetka od 3. do 20. godine.
steroidi, jedinjenja koja sadrže ciklopen-
tanoperhidrofenantrenski ciklus: stero-
Ii, žučne kiseline, seksualni hormoni
(estrogeni, androgeni), kortikosteroidi,
kardioglikozidi (digitoksigenin), sapo-
, genini i neki alkaloidi (solasodin); ana-
bolni s., dopunska terapija imobilisa-
nih neinficiranih preloma donje vilice;
skraćuje vreme zarastanja za 10-12
dana.
steroidni hormoni, farmakologija, v.
farmakologija steroidnih hormona.
steroidna anestezija, v. anaesthesia.
steroli, policiklični, hidroaromatični alko-
holi koji sadrže jezgro ugljovodonik-ste-
rana nastalog hidrogenacijom ciklopen-
tano-fenantrena. Steroli su jako rasp-
rostranjeni u biljnim i životinjskim or-
758
stimulantni klimat
ganizmima. Važniji steroli su: holeste-
rol, ergosterol, seksualni hormoni i dr.
Sin. sterini
stetoskop, slušalica kojom se lekar služi
prilikom auskultacije (osluškivanja)
zvučnih fenomena, poglavito u plućima
i nad srcem; fenendoskop, slušalica
koja na delu koji se stavlja na bolesnika
ima bubnjić (levak) s membranom.
stezač (mišić), v. constrictor, sphincter.
stibium, Sb, antimon, hemijski element,
spada u metaloide koji su po osobinama
izmeñu metala i nemetala.
stibophenum, stibofen, organski prepa-
rat trovalentnog antimona, uspešan u
lečenju kala-azara, oboljenja bilharzia-
sis (schistosomiasis) i granuloma ingui-
nale; oficinalan je prema našoj farmako-
peji.
stidna kost, stidnjača, v. pubis, os pubis.
Sin. preponska kost, preponjača.
stidnica, v. vulva.
stidnjački zastor, v. hotentotske kecelje.
stidnjača, v. pubis, os pubis.
stidnjačka vaš, v. Phthirius pubis.
stigma (pi. stigmata), (1) mesto, tačka,
udubljenje na koži; (2) meñućelijski
prostor u endotelu kapilara; (3) karak-
terističan fizički ili psihički znak koji
omogućuje dijagnozu neke bolesti; de-
generativne s., uroñene anomalije, kao
što su asimetrija lubanje, anomalije
usne školjke, zuba, sindaktilija, muca-
nje, razrokost i si. za koje se mislilo da
su znak degeneracije čoveka.
stilbazinijum-jodid, anthelmintićko
sredstvo protiv askarisa i oksiura.
stilbestrol, skraćeno ime za dietilstilbest-
rol, sintetski derivat stilbena estroge-
nog dejstva.
Stillova bolest, v. bolest.
stimulans, podsticajni, nadražajni, koji
draži, koji podstiče, sredstvo koje draži
ili podstiče funkcije pojedinih organa,
npr. pentazol je s. za vazomotorni cen-
tar i respiratorni centar.
stimulantia, nadražajni lekovi ili sred-
stva.
stimulantna klima, v. klimat.
stimulantni klimat, v. klimat.
stimulatori
stimulatori, interdentalni (stom.), drveni
kočići slični „čačkalicama", ili šiljati ko-
nusi od gume ili plastike. Mogu biti pri-
čvršćeni za dršku četkice za zube. Služe
za čišćenje meñuzubnih prostora i ma-
sažu desni. Koriste se samo u slučajevi-
ma gde za njihovu primenu postoji do-
voljno prostora.
stimulus, nadražaj, svako sredstvo, radnja
ili uticaj koji prouzrokuje funkcionu ili
trofičku reakciju nekog nadražljivog
tkiva. Svaka promena u okolini žive će-
lije ili u samoj ćeliji predstavlja nadražaj
za nju. Po svojoj prirodi nadražaji mogu
biti: mehanički (npr. pritisak, ubod),
termički (npr. niska ili visoka tempera-
tura), hemijski (npr. kiseline ili baze),
električni, nervni itd.
stipsa, v. alumen.
stomak, (grč. stomachos, želudac), v. gas-
ter.
stomatitis, zapaljenje sluznice usne dup-
lje kao samostalno oboljenje ili kao sim-
ptom nekog opšteg oboljenja; s. allergi-
ca, eksudativni tip stomatitisa kao po-
sledica sukoba antigen-antitelo i dej-
stva medijatora reakcija koji se pri tome
oslobañaju. Antigeni su različiti medi-
kamenti, kozmetički preparati, sastojci
hrane, materijali za izradu protetskih
radova i dr. Na zapaljenoj sluznici mogu
se javiti mehurići, a posle njihovog pr-
skanja se stvaraju erozije i ulceracije.
Jezik je često zapaljen i jako uvećan, a
belesnici se žale na pečenje i bolove u
ustima; s. angularis, žvale, zapaljenjski
proces praćen stvaranjem naprslina i
krusta u uglovima usana usled infekcije
patogenim mikroorganizmima ili gljivi-
cama, nedostatka vitamina iz grupe B,
stvaranja nabora u uglovima usana i
sniženja visine zagrižaja (zbog gubitka
ili abrazije zuba, neprikladnih protez-
nih radova ili starosti), pojačanog luče-
nja pljuvačke i dr. Sin. angulus infectio-
sus, perlèche; s. aphthosa, aftozni sto-
matitis, eksudativno zapaljenje sluznice
usta s pojavom plitkih ulceracija koje
recidiviraju. Za njihov nastanak okriv-
ljuju se: infekcija (virusna i mikrobska),
alergija, lokalne iritacije, psihosomatski
faktori, poremećaji u digestivnom trak-
stomatitis
tu i endokrinom sistemu, avitaminoze i
mnogi drugi faktori. Promene su u vidu
jednog ili više plitkih, oštro ograničenih
ulkusa, žućkaste boje, pravilnog oblika,
ograničenih crvenim prstenom. Traju
jednu do dve sedmice i obično zarastaju
bez ožiljavanja. Zbog bolova otežavaju
govor i žvakanje. Lokalizuju se na razli-
čitim mestima sluznice usta, ali nikada
na desnima ni na tvrdom nepcu. Sin.
aphthae, aphthae simplex; s. bismutica,
promene na sluznici usta u hroničnom
trovanju buzmutom. Desni su zapalje-
ne, a ivica im je pigmentovana u vidu
»bizmutne linije«, koja je sastavljena od
sitnih tamnosivih tačaka. Ove linije se
stvaraju i na drugim delovima usta. Des-
ni krvare, a katkad su i bolne; s. epide-
mica, zoonoza, zarazno virusno obolje-
nje iz grupe eksudativnih stomatitisa s
oralnim i ekstraoralnim manifestacija-
ma. Sluznica usta je zapaljena, s mno-
gobrojnim mehurićima koji brzo prska-
ju i pretvaraju se u ulkuse. Bolest prolazi
sama od sebe za desetak dana. Sin. sli-
navka, šap*s. erosiva infectiosa, zaraz-
ni erozivni stomatitis, na sluznici usta
pojavljuju se erozije koje su u početku
bolesti male, a zatim se šire i mogu da
zahvate veće delove usne duplje. Erozi-
je su prekrivene pseudomembranama;
s-, exudativa, zapaljenje sluznice usne
duplje s pojavom mehurića ispunjenih
serumom. Pošto brzo prskaju, stvaraju
se plitki ulkusi; s. gangrenosa, gangre-
nozno raspadanje tkiva usne duplje s
mutilantnim promenama na licu. Javlja
se u iznurenih osoba, prvenstveno dece.
Na sluznici obraza pojavljuje se mehu-
rić koji brzo prska i pretvara se u ulce-
raciju. Nasuprot njoj, na koži obraza jav-
lja se tamna mrlja. Tkivo obraza je infilt-
risano i u toku nekoliko dana počinje da
se raspada, ogolićujući kost i zube, koji
se razlabave i ispadaju. Postoji jak za-
dah. Sin. noma, vodeni rak; s. herpetica,
herpesni stomatitis, zapaljenje sluznice
usta eksudativnog tipa posle primarne
infekcije herpes simplex virusom.
Obolevaju najčešće deca do 6. godine ži-
vota. Desni su zapaljene u celini, a po
sluznici usta razbacane su erozije i ul-
759
s to ma tody ni a strabismus

kusi nastali prskanjem prvobitno stvo- loškog fakulteta, okvalifikovana za

renih mehurića. Jezik je često obložen. praktičan rad u stomatologiji. Specija-
Regionalne limfne žlezde su uvećane i lističke discipline: dečja i preventivna
bolne. Počinje povišenom telesnom stomatologija, ortopedija vilica, bolesti
temperaturom, glavoboljom i malaksa- usta i zuba, stomatološka protetika,
lošću. Usled hipersalivacije i otežane oralna hirurgija i maksilofacijalna hi-
ishrane česta je dehidratacija organiz- rurgija. Pravo na specijalizaciju se stiče
ma. Prolazi za dve sedmice. Terapija je posle jednogodišnjeg obaveznog lekar-
simptomatska. Sin. gingivo stomatitis skog staža i položenog stručnog ispita.
herpetica acuta; s. medicamentosa, po- stomatologija, nauka koja se bavi prouča-
sledica unošenja antigena (medikame- vanjem, sprečavanjem, dijagnostikova-
nata) u organizam preosetljivih osoba, njem i lečenjem bolesti, povreda i ano-
bez obzira kojim putem. V. 5. allergica; s. malija zuba, vilica i usta; dečja s., grana
mercurialis, promene na sluznici usne stomatologije koja se bavi proučava-
duplje u hroničnom trovanju živom. njem normalnih i patoloških zbivanja u
Desni su zapaljene, a na njihovoj ivici, organu za žvakanje, profilaksom, ranim
meñuzubnim papilama i drugim delovi- otkrivanjem i lečenjem bolesti usta i
ma sluznice usta stvaraju se sivozelene zuba u dece. Sin. pedodontia.
ulceracije. Katkad dolazi do ispadanja stomatološki fakultet, visoka škola koja
zuba. Lučenje pljuvačke je pojačano, ali se bavi obrazovnom, naučnom i zdrav-
se oboleli žale na sušenje usta i metalni stvenom delatnošću. Studenti drugoste-
ukus. Izraženo je i podrhtavanje usana i pene nastave po diplomiranju stiču na-
jezika; s. nicotina, v. leucoplakia nicoti- ziv »zubni lekar«. Na fakultetu se oba-
na; s. saturnina, saturnizam, promene vlja i trećestepena nastava, specijaliza-
na sluznici usne duplje u toku hronič- cija i drugi vidovi usavršavanja zubnih
nog trovanja olovom. Ivica desni je siv- lekara.
kaste ili plavičaste boje ("olovni rub"). stomatopyrosis, stomatopiroza, osećaj
Desni atrofišu, pa se vratovi zuba ogoli- ^ pečenja na sluznici usta. V. glossopyro-
ćuju. Zbog razaranja alveolarnog na- sis.
stavka zubi se labave. Cesto je čitava stomodeum, stomodealna duplja, primi-
sluznica usta zapaljena, a oboleli oseća- tivna nosno-usno-ždrelna duplja.
ju peckanje, metalni ukus u ustima i po- Stomoxys calcitrans, v. Musca.
jačano lučenje pljuvačke. Sin. olovni stopalo, v. pes.
stomatitis; s. toxica, zapaljenje sluznice strabismus, strabizam, razrokost, anoma-
usta nastalo kao posledica dejstva tok- lija u položaju očnih jabučica, u kojoj se
sičkih materija, najčešće metaloida i linija vida jednog oka seče u tački koju
teških metala. V. s. mercurialis, s. satur- fiksira, dok linija vida drugog oka ima
nina, s. bismutica; s. ulceromembrana- nepravilan položaj (ispred, iznad, ispod
cea, zapaljenje sluznice usne duplje i ili izvan fiksirane tačke); s. alternans,
krajnika s pojavom ulceracija ispunje- kada postoji naizmenična razrokost, pri
nih nekrotičkim masama i prekrivenih čemu se razrokost ispoljava na jednom,
lažnim membranama (pseudomembra- pa zatim na drugom oku; s. apparens,
nama). Sin. Vensanova angina, Plaut- prividna razrokost; s. concomitans,
Vensanova angina; s. venenata, v. kon- postoji kada su pokreti razrokog oka
taktna alergija, cheilitis venenata. normalni, odnosno funkcija očnih miši-
stomatodynia, stomatodinija, osećaj bola ća je očuvana, tako da razroko oko prati
na sluznici usta. V. glossopyrosis, stoma- pokrete oka koje je u normalnom polo-
topyrosis. žaju; s. convergens, kada je razroko
stomatognatni sistem, organi i tkiva koji oko okrenuto unutra; s. convergens
učestvuju u funkcijama žvakanja, guta- surso-adductorius, razroko oko je ok-
nja, govora i percepcije. renuto unutra i istovremeno i na gore;
stomatolog, osoba s diplomom Stomato- s. deorsum vergens, razroko oko je ok-

760
T strabome trija
renuto na dole; s. divergens, razroko
oko je okrenuto u spoljnu stranu; s. dy-
namicus s. intermittens s. periodi-
cus, javlja se povremeno, pod odreñe-
nim uslovima; s. latens, v. heterophoria;
s. paralvticus, sem anomalije u položa-
ju očiju, postoji i paraliza ili pareza oč-
nih mišića; s. sursum vergens, razroko
oko je okrenuto na gore; s« unilateralis,
razrokost vezana samo za jedno oko; s.
verticalis, kada je očna jabučica pome-
rena nagore ili nadole.
strabometrija, merenje stepena odnosno
ugla razrokosti. Vrši sé pomoću strabo-
metra, perimetra, Maddoxovog krsta,
sinoftora i drugih specijalnih metoda.
Stramonium, v. Folium Stramoniii.
strana, v. fades, latus.
strangulatio, (1) strangulacija, sprečava-
nje prolaza kroz neki Šuplji organ spolj-
nim pritiskom; (2) ugušenje ili zadavlje-
nje zbog onemogućenog prolaza vazdu-
ha u pluća; (3) prekid krvotoka u nekom
delu tela zbog pritiska na krvne sudove;
s. funalis, stezanje vrata zamkom koju
aktivno zateže izvesna snaga, usled čega
nastaje poremećaj disanja, krvotoka i
živčane funkcije* S. f. se može završiti
smrću i većinom je ubilačka.
strangulacijski ileus, v. ileus.
strangulomanija, seksualno uživanje u
tobožnjem vešanju erotskog objekta. U
takvih bolesnika gledanje stvarnog ve-
šanja dovodi do snažnog orgazma.
stratosfera, sloj vazduhâ iznad troposfe-
re, prostire se od 14 do 100 km. Tempe-
ratura u prošeku -550C. Nema vodene
pare ni oblaka.
stremen, stapeš, razvija se iz 2. škržnog
luka.
streptobacil, naziv za vrste bacila koji se
javljaju u vidu ,nizova ili lančića sastav-
ljenih od manjeg ili većeg broja štapića
koji su poredani vrhovima jedan uz dru-
gi. Ako posle deljenja dva mlada bacila
ostanu zajedno, onda se nazivaju diplo-
bacili, ako ostanu zajedno po više bacila
povezanih meñusobno na krajevima u
vidu lanca, onda se nazivaju streptobaci-
IL
Streptobacillus moniliformis, brojani-
časti streptobacil, uzročnik primarnih
streptokokna oboljenja
infekcija pacova i miševa, preko tih ži-
votinja infekcija se prenosi na čoveka.
Sin. Actinobacillus muris, Haverhillia
multiformis, Streptotrbc muris.
Streptococcus, streptokoki, gram-pozi-
tivne okrugle ili ovalne klice; grupišu se
u kraće ili duže lance (streptos - ogrli-
ca). Prema antigenskoj grañi (R.Lance-
field) podcijene su u 15 seroloških gru-
pa. Za čoveka su najpatogenije hemoli-
tičke streptokokne grupe A(96% obolje-
nja izazvano je streptokokima ove gru-
pe); oboljenje u ljudi izazivaju još strep-
tokokne grupe C,G, i D. Patogenost viri-
dans grupe je relativno mala za čoveka
(endocarditis lenta). Enterococcus
(Streptococcus grupe D) je normalni
stanovnik digestivnog trakta. Kada se
nañe van njega može da dovede do raz-
ličitih patoloških procesa. U ljudi, pato-
gene vrste streptokoka izazivaju obolje-
nja invazivnog karaktera praćena zapa-
Ijenjskim i gnojnim reakcijama: angine,
flegmone, meningitis i spru; posebna
oboljenja su šarlah, crveni vetar; obolje-
nje alergičke prirode; reumatsku groz-
nicu, glomerulonefritis i sterilne sekve-
Ie streptokoknih infekcija.
streptodermia, streptodermija, oboljenje
kože primarno izazvano streptokokima.
streptokinaza, streptodornaza, dva enzi-
ma dobivena iz kultura izvesnih sojeva
streptokoka, upotrebljavaju se (zajed-
no) za odstranjivanje zgrušene krvi i fib-
rinskih, odnosno gnojavih eksudata na-
stalih usled traume ili zapaljenja.
streptokokna oboljenja, predstavljaju
veliku grupu vrlo različitih bolesti, koje
izazivaju streptokoki. Mogu da obole
sve sluznice i tkiva, te ova oboljenja ula-
ze u domen većeg broja medicinskih
disciplina. Streptokokna oboljenja su
veoma česta: angina, otitis, šarlah, erizi-
pelas, kožna i respiratorna oboljenja,
granulomi zuba i dr. Moguća je senzibi-
lizacija organizma za streptokoke i poja-
va teških promena na zglobovima, srcu
i bubrezima. Zbog toga je od velikog
značaja blagovremena dijagnoza ovih
oboljenja, odnosno njihova terapija i
prevencija.
761
steptolizini
streptoUzini, hemolizim koje stvaraju
streptokoki. Ima ih dve vrste: hemolizin
0 i S. Streptolizin O je antigene prirode
1 u inficiranom organizmu stimuliše
proizvodnju antistreptolizina, koji ima
značaja za dijagnozu streptokokne in-
fekcije.
streptolizinski titar (ASTO-reakcija), he-
molizinska aktivnost streptolizina izra-
žena je u jedinicama u ogledu sa sus-
penzijom zečjih eritrocita. Streptolizin
0 kvantitativno se vezuje s O-antistrep-
tolizinom, antitelom koje se pojavljuje u
serumu osoba inficiranih streptokoki-
ma koje stvaraju O-streptolizin. Zdrave
osobe imaju ASTO-titar do 200 h.j. Po
rast titra javlja se u reumatskoj groznici
1 drugih streptokoknih infekcija.
Streptomyces, rod koji se sastoji od pre
ko 150 vrsta, koje su gotovo sve saprofit-
ske i veoma raširene u prirodi. Neke vr
ste služe za dobivanje antibiotika.
Streptomycimim, streptomicin, antibio-
tik dobiven iz Streptomyces griseus,
jedne vrste aktinomiceta, koja se nalazi
u zemlji. Upotrebljava se u prvom redu
za lečenje tuberkuloze i tularemije, a
može se upotrebiti i za lečenje gonoreje
(i nekih drugih infekcija u mokraćnim
putevima), nekih streptokoknih infekci-
ja, kuge i dr.
stresna policitemija, v. polycythaemia.
stress, stres, uticaj raznih spoljašnjih i
unutrašnjih činilaca (traume, poroñaj,
zračenje, fizički rad, krvarenja, hirurške
intervencije, veliki napor itdL) na orga-
nizam, koji izaziva njegovu aktivnu odb-
ranu i prilagoñavanje putem reakcije
adaptacije.
striae, strije, rastezi kože; tanke, prozirne,
modroružičaste strije ozbiljno pobuñu-
ju sumnju na Kušingov sindrom. V. sy-
ndroma Çushing.
striatus, prugast, npr. corpus striatum,
prugasto telo, siva masa u hemisferi ve-
likog mozga.
strictura, striktura, jaka suženost cevastih
organa koja dovodi do poremećaja pro-
laznosti zjapa; anularna s., prstenasto
suženje cevastog organa; funkciona s.,
v. spazmodična striktura; histerična s.,
spazmodična striktura koja se viña u
762
stroncij um
histeričnim napadima na jednjaku;
kontraktilna s., striktura koja može da
se proširi, ali koja se ponovo vraća u
svoje prvobitno stanje; neprolazna s.,
suženje koje ne dozvoljava prolaznost
bilo kakvom instrumentu; organska s.,
suženje koje nastaje usled anatomskih
promena na kanalu ili oko njega; ožilj-
na s., striktura koja nastaje usled ožilj-
ka na cevastom organu posle operacije
ili traume; spazmodička s., striktura'
koja nastaje usled mišićnog spazma na
nekom cevastom organu, npr. spazmo-
dički ileus. Sin. funkciona striktura;
sraslinska s., nastaje usled trakaste
strikture koja zauzdava ili premošćuje
cevasti organ prekidajući ili smanjujući
prolaznost njegovog lumena.
stridor, čujno disanje u vidu šištanja, zviž-
danja, struganja, nastaje zbog suženja
gornjih disajnih puteva; s. congenita-
Hs, respiracijski šum usled suženja lu-
mena larinksa iz raznih uroñenih razlo-
ga (dijafragma larinksa, nedovoljna raz-
vijenost larinksnih hrskavica) ili priti-
sak timusa na traheju; s. dentium, v.
bruxismus; s. laryngis, respiracijski
šum koji se stvara u grkljanu usled suže-
nja njegovog zjapa (tumor, flegmona,
strano telo itd.).
stridorozan, što je u vezi sa stridorom,
npr. stridorozno disanje, strikturotom,
specijalni nož koji služi za prosecanje
nekih striktura.
stripper, striper, hirurški instrument koji
služi za isecanje vene. Sastoji se od če-
lične savitljive žice s glavicom ili kolu-
tom za izguljivanje vene najednom kra-
ju i vodičem na njenom drugom kraju.
stroboskopija grkljana, posmatranje
kretanja glasnica prilikom fonacije s na-
ročitim ureñajem koji isprekidano os-
vetljava grkljan, a sinhrono s tonom koji
pregledano lice proizvodi u grlu. Usled
takve sinhronizacije posmatraču izgle-
da da se glasnice kreću usporenom
kretnjom koja dopušta analizu pokreta.
stroncijum radioaktivni, (89Sr i 90Sr) na-
staje pri nuklearnoj eksploziji; vrlo su
opasni, naročito 90Sr, jer se usled dugog
veka zadržava u kostima i emituje beta-
Strongyloides stercolaris
zrake čije dejstvo izaziva radijaciona ob-
oljenja u organizmu.
Strongyloides stercoralis (Nematoda),
parazitni crv koji živi u tankom crevu
čoveka. Ženka polaže jaja iz kojih od-
mah izlaze larve, te se sa stolicom izba-
cuju napolje. Od njih postaju u spoljnoj
sredini ili infektivne larve ili odrasli
mužjaci i ženke, koji se oploñavaju i Žen-
ke nose jaja koja ponovo daju infektivni
larve ili nove mužjake i ženke. Infektiv-
ne larve prodiru u novog domaćina sa
zagañenom hranom i vodom ili kroz
kožu, pa putem krvotoka, pluća, bron-
ha, dušnika i jednjaka dospevaju u tan-
ko crevo, gde od njih postaju ženke.
strongyloidosis, strongiloidoza, obolje-
nje koje izaziva parazit Strongyloides
stercoralis. Ispoljava se povremenim
prolivima s digestivnim poremećajima i
zapaljenjem tankog creva.
strongylosis, strongiloza, infekcija parazi-
tima roda Strongylus (Nematoda).
Strophanthidin, strofantidin, genin gliko-
zida strofantina.
Strophanthinutn, strofântin, raniji naziv
za glikozide koji âtë nalaze u semenu af-
ričkih biljaka roda Štrophanthus (S.
Kombe, S. gratus, S. hispiduš) i kori dr-
veta Acocanthera Ouabaio. Danas se,
češće, nazivaju strofantozidima. V.
Strophanthosidum K, Ouabainum; S.G.
v. Ouabainurnl S*K, v. S.K.
Strophanthosidum K, strofantozid K,
očišćena smesa glikozida Iz iemena bilj-
ke Strophanthus. Kombé, Amorfan pra-
iak, gorka ukusa, dosta se teško rastva-
ra ü vodi* Deluje kardiotonično slično
glikozidima digitâliiâ, ali mu dejstvo
brže nastupa i kraće traje od dejstva gli-
kozida digitalisa. Daje se samo intra-
venski. Sin. Strophathinum K, amorfni
strofantin, Prema našoj farmakopeji ofi-
cinalni su ouabain (Ouabainum) i stro-
fantozid K (Strophanthosidum K).
Strophanthus gratus, jedna od vrsta stro-
fantusa. Sadrži glikozid g-strofantin,
koji se upotrebljava kao kardiotoničko
sredstvo. V. Ouabainum; S. Kombé, vr-
sta strofantusa iz čijeg se semena dobi-
va k-strofantin. V. Strophanthosidum K.
Strophantosidum G, v. Ouabainum.
struma
strophulus, strofulus, dermatoza ranog
detinjstva; javlja se u naletima i traje
više meseci ili godina. Karakteriše se
naglom pojavom i brzom regresijom ur-
tikarne osnove, na kojoj se stvaraju cr-
venkaste, tvrde papule, veličine sočiva,
koje se održavaju desetak dana, neki
put s mehurićima u centru. Postoji jak
svrab, usled čega nastaju ekskorijacije
na promenama. Najčešći uzrok su ujedi
insekata. Sin. urticaria chronica infan-
tum.
strukturalizam, psihološka škola
(Wundt) koja proučava svesno iskustvo
i u njemu elementarne sastavne delove,
osećaje, osećanja, slike sećanja.
strukturni geni, geni koji upravljaju mo-
lekulnom strukturom proteina i prema
tome i enzima. Više strukturnih gena
bliskih jedni drugima čine specifičnu
sekvencu čija je funkcija da stvara m-
RNK transkripcijom njihove sopstvene
sekvence DNK.
struma, (1) nezapaljenjsko povećanje žlez-
da s unutrašnjim lučenjem; (2) obično
se pod s. podrazumeva povećanje tireoi-
deje, gušavosti, »guša«. Povećanje šti-
taste žlezde često se javlja endemijski,
naročito u planinskim krajevima (ende-
mijska gušavost) istovremeno s ende-
mijskim kretenizmom. Etiologija guša-
vosti nije još definitivno razjašnjena.
Meñu mnogobrojnim teorijama najbo-
lje se sve do danas održala teorija o ne-
dostatku joda u vodi za piće; s. aber-
rans, povećanje akcesorne tireoideje; s.
adenomatosa, čvorovi adenoma u ti-
reoideji; s. Basedowi, parenhimatozna
s. s papilarnom proliferacijom epitela
meškova i skupinama limfoidnih ćelija.
Nalazi se u Bazedovljevoj bolesti; s. ba-
sedowificata, bazedovifikovana s., s.
koja dobiva karaktere Bazedovljeve s.
(npr. koloidna guša s pojavom Bazedov-
ljeve bolesti); s. calculosa predstavlja
kalcifikovanu s.; s. colloides, koloidna
s., vrlo čest oblik povećanja tireoideje
kao posledica proširenja meškova i na-
gomilavanja koloida u njima; s. cystica,
cistična s., pojava cista u povećanoj te-
reoideji, obično u koloidnoj; s. endemi-
ča, endemijska s., parenhimatozna ili
763
strumectomia
koloidna s. koja se pojavljuje endemijs-
ki; s. endothoracica, intratorakalna s.,
s. koja se nalazi retrostérnalno ili ret-
roklavikularno. Ako potiče od istmusa
štitaste žlezde, nalazi se ispred traheje i
krvnih sudova, a ako potiče od jednog
od njenih režnjeva, obuhvata krvne su-
dove i zavlači se iza njih; s. epidemica,
epidemijska s., koja se razvija u vidu
epidemije u kasarnama i internatima,
verovatno zbog nestašice joda u vodi za
piće ili zbog specifične reakcije; s. fib-
rosa, fibrozna s., s. u kojoj povećanje
dolazi zbog prisustva umnoženog veziv-
nog tkiva u tireoideji; s. follicularis, v.
parenchymatosa; s. intercarotica, sin.
paraganglioma intercaroticum; s. lipo-
matosa suprarenalis, v. hypernephro-
ma; s. lymphatica, s. u lica s timusno-
limfatičnom konstitucijom; s. lympho-
matosa, Hashimotoova bolest, istovre-
meno povećanje limfocitnog tkiva po-
red pojave fib rože i atrofičkih promena
u štitastoj žlezdi; s. maligna, karcinom
tireoideje; s. nodosa, v. 5. adenomatosa;
s. parenchymatosa, parenhimatozna
s., povećanje tireoideje koje je prouzro-
kovano umnožavanjer"; epitela i meškor
va, koji sadrže vrlo malu količinu koloi-
da. Moguća je bazedovifikacija; s. pira-
midalis, povećanje piramidnog režnja
tireoideje; s. pituitaria, hipofizna s., po-
većanje (hiperplazija, adenom) hipofize;
s. retrosternalis, strumozno povećanje
tireoideje, koja se podvlači pod grudnu
kost; s. vasculosa, vaskulozna s., pove-
ćanje tireoideje usled umnoženja i pro-
širenja krvnih sudova.
strumectomia, strumektomija, operacija
kojom se odstranjuje veći deo štitaste
žlezde u gušavosti ili hipertireozi; s. to-
tališ, odstranjivanje ćele štitaste žlezde
u malignim tumorima ove žlezde. V.
strumectomia.
strumiprivus, strumiprivan, ono što je
posledica uklanjanja štitaste žlezde,
npr. cachexia strumipriva, myxoedema,
tetania strumipriva.
strumitis, zapaljenje strume (v. tamo),
obično negnojnog karaktera.
strunaste vezice (chordae tendineae) po-
tiču s vrhova papilarnih mišića, pa se
764
subduralni prostor
pripajaju za obod opnastih zalistaka srca
(valvulae cuspidales).
Strychnini nitras, strihnin-nitrat Deluje
nadražajno na centralni nervni sistem,
naročito na njegovu refleksnu razdraž-
Ijivost. Oficinalan je prema našoj farma-
kopeji. Danas se retko upotrebljava (ug-
lavnom u akutnom trovanju barbitura-
tima).
Strychninum, strihnin, jedan od alkaloi-
da iz semena biljke Strychnos mix vomi-
ca (Loganiaceae). Upotrebljava se,
najčešće, u obliku nitrata (Strychnini
nitras).
stub, v. columna,
Sturge-Weber-Krabbeov sindrom, v. sy-
ndroma.
stvaranje »kapa«, v. »kapa« formacije.
stvaranje rozeta, v. rozeta.
sub-, u slož. označava da je nešto ispod,
blizu, skoro ili umereno, npr. sublingua-
lis, podjezični; subfebrilis, supfebrilan,
umereno febrilan; subtropicalis, skoro
tropski.
subaciditas, subaciditet, v. hypoaciditas
ventriculi.
subakutni sklerotišući leukoencefali-
tis, (SSLE, sin. panencephalitis Pette-Do-
ring i Dowsonov inkluzioni encefalitis).
Teško zapaljenje mozga verovatno izaz-
vano sporim dejstvom virusa morbila.
V. spori virusi.
subalpska klima, v. klimat.
subarahnoidni prostor, v. cavum suba-
rachnoidale.
subclavian steal syndrome (engl.), v. sy-
ndrome.
subclavicularis, supklavikularan, po-
tključnjačni, koji se nalazi ispod ključ-
njače.
subclavius, potključnjačni, npr. a. subcla-
via, potključnjačna arterija.
subconjunctivalis, supkonjunktivalan, is-
pod konjunktive (injekcija, krvavljenje i
dr.).
subcorticalis, supkortikalan, potkorni;
(1) koji se odnosi na delove ispod kore
nekog organa; (2) koji se odnosi na de-
love ispod moždane kore.
subduralni prostor, cavum subdurale,
prostor izmeñu tvrde i paučinaste mož-
danice.
subendokarñni infarkt miokarda
subendokarñni infarkt miokarda, v. in-
farctus myocardii.
subicterus, subikterus, vrlo slabo izraže-
na žutica, koja se najbolje vidi na sklera-
ma i mekom nepcu.
sublimacija, (1) supstitucija zadovoljenja
polnog nagona drugim ciljevima; (2) di-
rektan prelaz iz čvrstog u gasno agregat-
no stanje, npr. jod koji je čvrst pri zagre-
vanju se pretvara u jodnu paru koja hla-
ñenjem ponovo prelazi u čvrsto stanje.
sublimat, 'Hydrargyri chloridum, merku-
rihlorid, hlorid dvovalentne žive, Hy-
drargyrum bichloratum corrosivum;
oficinalan je prema našoj farmakopeji.
Upotrebljava se, u obliku rastvora, za
dezinfekciju ruku.
subluxatio, subluksacija, nepotpuno išča-
šenje u kome zglobni okrajci delimično
ostaju u kontaktu; s. articulationis
tempo romandibularis, subluksacija
donjoviličnog zgloba, nepotpuna dislo-
kacija ovog zgloba; s. lentis, poremećaj
položaja sočiva, kada je zonularni apa-
rat sočiva delimično pokidan. Prednja
komora je nejednake dubine, dužica
podrhtava pri pokretima oka (iridodo-
nesis). Uzroci: tupa povreda, uroñena
slabost ili degenerativne promene zo-
nularnog aparata. V. iridodonesis.
submandibularis, koji leži ispod donje vi-
lice.
submaxillaris, koji leži ispod gornje vili-
ce.
suboccipitalis, subokcipitalan, potpoti-
Ijačan, npr. n. suboccipitalis, potpoti-
Ijačni nerv.
subokcipitalna injekcija, v. injekcija.
subokcipitalna punkeija, v. punctio su-
boccipitalis.
subperiostalan, ispod pokosnice (perios-
ta).
subperitonealis, subperitonealan, potpe-
ritonealni, koji se nalazi ispod zidnog
lista trbušne maramice (peritoneum).
Subperitonealni prostor male karlice
nalazi se izmeñu zidnog lista peritoneu-
ma i poda male karlice.
subphrenicus, subfreničan, potprečažni,
npr. recessus subphrenicus, potprečaž-
ni špag.
subpleuralis, subpleuralan, podmaramič-
sudamina
ni, koji se nalazi ispod zidnog listića
plućne maramice (pleura), npr. sub-
pleuralni prostor, prostor koji se nalazi
izmeñu zidnog lista plućne maramice i
prečage.
subretinalan, položen ispod retine, izme-
ñu retina i horioideje.
substantia, supstancija, supstanca, tvar, u
herniji izraz koji označava poseban vid
materije. Supstancija može biti sastav-
ljena iz raznorodnih atoma (HzO, NHs
itd.) i istorodnih atoma (O2, Os, Sb itd.); s.
alba, bela masa mozga i kičmene mož-
dine, sastoji se od produžetaka nervnih
ćelija; s. corticalis ili cortex, kora; s.
corticalis renis ili cortex renis, kora
bubrega, deo bubrega ispod fibrozne
čahure i izmeñu Malpighijevih pirami-
da (srž bubrega); s. eburnea, v. denti-
num; s. grisea, siva supstancija mozga i
kičmene moždine, sastoji se od nervnih
i neuroglijskih ćelija; s. medullaris ili
medulla, srž; s. medullaris renis ili
medulla renis, srž bubrega, sastoji se
od Malpighijevih piramida, čiji su vrho-
vi uvučeni u bubrežne čašice; s. ossea
dentis, v. cementum.
substernalis, supsternalan, podgrudnjač-
ki, koji se nalazi ispod grudne kosti, npr.
supsternalni bol, karakterističan za ste-
nokardiju.
subtotalis, suptotalan, nepotpun. V. iota-
Us.
subungualis, subungvalan, podnokatni,
koji se nalazi ispod nokatne ploče.
Succinylsulfathiazol, sukcinil-sulfatia-
zol, sulfonamidski preparat u koga je u
sulfonamidsku grupu uveden tiazolski
prsten, a u aminogrupu ostatak ćilibar-
ne kiseline. Malo se resorbuje iz creva,
te služi u lečenju crevnih infekcija.
succulentus, sukulentan, sočan, oznaka
za tkiva koja sadrže više tečnosti nego
što obično imaju.
succussio Hippocratis, čujno zapljuski-
vanje metalnog prizvuka, čuje se prili-
kom potresa grudnog koša u bolesnika,
koji u pleurskoj duplji imaju tečnost i
gas (hydropneumothorax, pyopneu-
mothorax).
sudamina, supkornealni mehurići izvod-
nih kanalića znojnih žlezda, koji sadrže
765
Sudeckova atrofija
znoj; nastaje usled naglog lučenja znoja
u izvesnim febrilnim stanjima ili hiper-
termiji. Promene su kratkotrajne, a za-
vršavaju se perutanjem.
Sudeckova atrofija, v. atrofija.
sudor, znoj, znojenje, bistra tečnost svoj-
stvena mirisa, slana ukusa, koju luče
znojne žlezde. Normalno, znoj je alkalne
reakcije, ali, pomešan s lojem koji luče
lojne žlezde, on je kiseo. Znoj sadrži na-
trijum-hlorida, holesterola, masti i mas-
nih kiselina, i tragove belančevina, ure-
je i drugih jedinjenja.
sudorifera (remedia), sredstva koja pro-
uzrokuju znojenje. Sin. diaphoretica.
sudovnjača, v. chorioidea.
suffusio, sufuzija, krvni podliv, infiltracija
krvlju rastresitog tkiva koje se nalazi is-
pod neke slobodne površine; s. cutis,
krvni podliv kože; s. mucosae, krvni
podliv serozne opne. Pod sufuzijom
podrazumeva se obiman podliv. V. su-
gillatio.
sugestibilnost, podložnost sugestiji. V.
sugestija.
sugestija, pojava da se misli, donošenje
zaključaka, odluka, vršenje radnji KsI.
nameću samom sebi (autosugestija) ili
drugome (heterosugestija) recima ili
drugim pogodnim postupcima (isklju-
čujući komandovanje) bez ikakvog pre-
thodnog obrazloženja, rasuñivanja i kri-
tike. V. hypnosis.
sugestivna terapija, v. therapia.
suicida, samoubica, osoba koja je izvršila
samoubistvo ili je pokušala da ga izvrši.
V. suicidium.
suicidium, suicid, samoubistvo, svojevolj-
no oduzimanje života samom sebi. Po-
nekad može biti izraz naročitih naklo-
nosti ili čak duševnih poremećaja: ten-
tamen suicidii, pokušaj samoubistva.
sujedac, v. comedo.
sulcus, žleb, npr. sulcus costae, žleb reb-
ra; s. gingivalis, gingivalni sulkus, žleb
oko zuba ograničen sa špoljne strane
unutrašnjim epitelom slobodne gingive,
a s unutrašnje strane površinom zuba.
Dno mu čini koronarni kraj epitelnog
pripoja. Dubina gingivalnog sulkusa iz-
nosi prosečno oko 2 mm, a može da va-
rira od O do 6 mm. V. džep, gingivalni; s.
766
Sulfamethoxypyridazinum
gingivodentalis, v. sulcus gingivalis; s.
subtarsalis, žleb na tarzusu gornjeg
kapka u kome se najčešće zadržavaju
strana tela.
Sulfacetamidum, sulfacetamid, sulfona-
midski preparat u čiju je sulfonamidsku
grupu uveden ostatak sirćetne kiseline.
Upotrebljava se u lečenju infekcija
mokraćnih puteva. Prema našoj farma-
kopeji oficinalan je sulfacetamid-natri-
jum (Sulfacetamid-Natrium), koji se
upotrebljava u obliku kapi za oči.
Sulfadiazinum, sulfadiazin, sulfonamid-
ski preparat, u čijoj je sulfohamidskoj
grupi jedan vodonik zamenjen pirimi-
dinskim prstenom; oficinalan je prema
našoj farmakopeji.
Sulfadimethoxinum (sulfadimetoksin),
sulfonamid koji se brzo resorbuje iz di-
gestivnog trakta a sporo eliminiše pre-
ko bubrega; oficinalan je prema našoj
farmakopeji.
Sulfadimidinum (sulfadimidin), sulfona-
mid koji se brzo resorbuje iz digestiv-
nog trakta i brzo eliminiše bubrezima.
Sulfafurazolum (sulfafurazol), sulfona-
mid koji se brzo resorbuje iz digestiv-
nog trakta i brzo eliminiše preko bubre-
ga; oficinalan je prema našoj farmako-
peji.
Sulfaguanidinum, sulfaguanidin, sulfo-
namidski preparat u čijoj je sulfonamid-
skoj grupi jedan vodonik zamenjen gua-
nidinom. Slabo se resorbuje iz creva, te
se upotrebljava za lečenje crevnih in-
fekcija (na primer, bacilarne dizenteri-
je). '
Sulfamerazinum, sulfamerazin, jedan od
sulfonamidskih preparata u čijoj je sul-
fonamidskoj grupi jedan vodonik zame-
njen metil-piridinom; oficinalan je pre-
ma našoj farmakopeji.
Sulfamethazinum, sulfametazin, sulfona-
midski preparat u čijoj je sulfonamid-
skoj grupi jedan vodonik zamenjen di-
metil-pirimidinom.
Sulfamethoxypyridazinum (sulfametok-
sipiridazin), sulfonamid koji se brzo re-
sorbuje iz digestivnog trakta, a sporo
eliminiše preko bubrega; oficinalan je
prema našoj farmakopeji.
sulfamidi
sulfamidi, v. sulfonamidi.
sulfamilon, sulfonamid, samo za lokalnu
primenu. sulfanil-amid, sulfonamid
koji se brzo re-
sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli-
miniše preko bubrega.
sulfanilurejski derivati, raznorodna he-
mijska jedinjenja kojima je zajedničko
svojstvo da potiču od sulfanilureje (he-
mijska karakteristika im je -SO2-
NH-CO-NH-), a s obzirom da smanjuju
povišene vrednosti glikoze u krvi (v.
glycaemia), koriste se vrlo široko kao
lekovi u lečenju šećerne bolesti (v.
tamo), v. i antidijabetik.
Sulfaphenazolum (sulfafenazol), sulfona-
mid koji se brzo resorbuje iz digestiv-
nog trakta i brzo izlučuje preko bubre-
ga; oficinalan je prema našoj farmako-
peji.
sulfapirazin, sulfonamid koji se brzo re-
sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli-
miniše preko bubrega.
Sulfapyridinum, sulfapiridin, jedan od
sulfonamidskih preparata u čijoj je sul-
fonamidskoj grupi jedan vodonik zame-
njen piridinskim prstenom. Danas je,
praktično, napušten.
Sulfathiazolum, sulfatiazol, sulfonamid-
ski preparat u čiju je sulfonamidsku
grupu uveden tiazolski prsten. Danas je,
praktično, napušten.
sulfati, soli sumporne kiseline, H2SO4.
Mogu biti kiseli, kao što je natrijum-bi-
sulfat ili natrijum-hidrogen-sulfat,
NaHSO4, i neutralni, kao što je natrijum
sulfat, Na2SO4.
sulfhaemoglobinaemia, sulfhemoglobi-
nemija, prisustvo sulfhemoglobina u
krvi.
sulfhemoglobin, degradacioni proizvod
hemoglobina nastao dejstvom sumpor-
vodonika na hemoglobin.
sulfhidrilna grupa, jednovalentna grupa
-SH izvedena iz HzS, analogna je hid-
roksilnoj grupi. Jedinjenja sa sulfhidril-
nom grupom imaju redukcione sposob-
nosti i ulaze u sastav biološki važnih re-
doks--sistema (npr. cistein-cistin, oksi-
dovani i redukovani glutation itd.).
sulfonamidi
sulfidi, jedinjenja metala i sumpora, soli
vodonik-sulfida ili sumpor-vodonika ili
sumpor-vodonične kiseline, npr fern
sulfid, gvozdje (ID-sulfid FeS. Nalaze se
u prirodi kao rude.
sulfin-pirazon, jaka organska kiselina
sprečava reapsorpciju mokraćne kiseli'
ne u bubrežnim kanalićima; upotreblia
vaše u lečenju gihta (ali ne u fazi akut
nih napada). l
sulfiti, soli sumporaste kiseline H2SO3
Mogu biti kiseli, kao stoje natriium hi'
sulfit, NaHSO3, i neutralni, kaoTo ie
natrijum-sulfit, Na2SOa. J
sulfizoksazol, sinonim za sulfafurazol (v v
tamo).
sulfizomidin, sulfonamid koji se brzo re
sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli
miniše preko bubrega.
sulfonamidi, grupa hemioterapijskih
sredstava koji u svom sastavu imaiu
benzinski prsten sa sulfonamidskom
grupom (-S02NH2) u para-položab
prema amino-grupi (-NH2), i u koji^ je
jedan vodonik iz sulfonamidske grupe
zamenjen nekom grupom (npr tia
zolskom, pirimidinskom, guan'idin
skom), a u nekima je i vodonik u amino
grupi zamenjen (npr., ostatkom ćilibar
ne kiseline). Sulfonamidi deluju bakte
riostatično na razne patogene klice
(streptokoki, gonokoki, meningokoki
pneumokoki, stafilokoki, bacili dizente'
rije, Pasteurella pestis, kolibacil Fried
landerov bacil, Ducreyjev bacil, virusi
trahoma i lymphogranuloma i još neki
mikroorganizmi), zbog čega se upotreb
ljavaju u lečenju infekcija izazvanih
ovim klicama. Ponekad, ovi preparati
mogu izazvati i toksičke pojave (cijano-
zu, albummuriju, hematuriju, anuriju
hemohtičku anemiju, agranulocitozu'
muku, povraćanje, vrtoglavicu, ospe na
koži i dr.). U grupi sulfonamida spadaiu-
sulfanilamid, sulfapiridin, sulfatiazol'
sulfadiazin, sulfamerazin, sulfametazin'
sulfaguanidin, sukcinil-sulfatiazol fta'
lilsulfatiazol, sulfacetamid, sulfizoksa
zol, sulfapiridin, sulfizomidin, sulfadi
metoksin, sulfametoksipiridazin, a une-
koliko i sulfamilon.
767
sulfoni sumpor-vodonik

sulfoni, sredstva za lečenje lepre. sumanutost, bolesno duševno stanje neke

sulfur, S., sumpor, hemijski element, ne- osobe koje se odlikuje prisustvom su-
metal, žuto, čvrsto telo. Važan bioele- manutih ideja.
ment Njegova jedinjenja igraju vrlo važ- sumpor, v. sulfur.
nu ulogu u praktičkom životu. Sumpor sumpor-dioksid, jedinjenje sumpora i ki-
je kao takav indiferentan za organizam, seonika sastava SOa, bezbojan gas, ošt-
ali u crevima i na koži prelazi u vodonik-- rog mirisa. Obezbojava biljne boje. Po-
sulfid ili alkalne sulfide koji lokalno staje u toku gorenja sumpora na vazdu-
draže. Tako, sumpor deluje kao blago hu. S vodom daje sumporastu kiselinu.
laksantno sredstvo jer vodonik-sulfid, Stvara se i sagorevanjem sumpora iz fo-
koji se u crevima stvara od sumpora, silnog goriva: nafte, uglja, mazuta, koji
podstiče peristaltičke pokrete. Spolja ga sadrže od 0,5 do 11%. Nalazi se u vaz-
se upotrebljava u obliku masti (obično duhu industrijskih naselja i za'vreme lo-
s nekom alkalnom supstancijom) kao ženja u ostalim. Oseća se u koncentraciji
paraziticid u šugi (jer nastali alkalni sul- 3-5 mg/m3, najčešći je zagañivač vaz-
fidi rastvaraju opne parazita i njegovih duha, oštećuje respiratorni sistem, pri
jaja) i u seboroičkim promenama na resorpciji deluje depresivno na ćelijski
koži; S. depuratum, isprani sumpor iz metabolizam, dozvoljene granice su
koga su odstranjene primese arsena. 0,15 mg/m3.
Upotrebljava se uglavnom kao blago sumporenje, najstarija metoda za uništa-
laksantno sredstvo (nalazi se u sastavu vanje razne gamadi, insekata i raznovr-
Pulvis Glycyrrhizae compositus), ali i snih štetočina, naročito pacova. Pri
spolja, protiv šuge i seboroičkih obolje- sumporenju se stvara gas sumpor-diok-
nja; S. praecipitatum, staloženi sum- sid, koji dejstvuje sigurno insekticidno.
por, sumporno mleko. Služi za izradu Sumporenje se sprovodi paljenjem
Unguentum sulfuris alcalinum, koji se sumpornog cveta, pri čemu se stvara
upotrebljava u lečenju šuge. Sulfur gas SOz ili upotrebom čistog bezvodnog
praecipitatum se upotrebljava u oblikiT i tečnog S02 komprimovanog u gvozde-
suspenzije u ulju intramuskularno u nim bombama.
nespecifičnom lečenju raznih hronič- sumporna kiselina, v. Acidum sulfuricum.
nih bolesti (reumatizam zglobova, ad- sumporni cvet, v. Sulfur sublimatum.
neksitisa i dr.). Sin. Lac sulfuris; S. sub- sumporno mleko, v. Sulfur praecipitatum.
limatum, sublimovani sumpor, sum- sumporovite vode, v. voda.
porni cvet. Služi za izradu S. depura- sumpor-vodonik, jedinjenje sumpora i
tum, a upotrebljava se i umesto ovoga, vodonika, HaS, otrovan, bezbojan gas,
ali samo spolja, u dermatologiji. Sin. svojstvenog mirisa (na pokvarena jaja)
Flores sulfuris. samo pri malim koncentracijama. U ve-
sumanute ideje, pogrešne misli, shvata- ćim koncentracijama parališe receptor-
nja, pojmovi, nastali na bolestan način i ne ćelije olfaktornog živca u nosu te
koji se ne mogu ispraviti ubeñivanjem i izostaje svojstven miris, što je od osobi-
logikom. (Bolesnik se bori za pobedu tog značaja u mnogobrojnim trovanji-
sumanute ideje, za razliku od prisilne ma. Dobija se delovanjem kiselina na
ideje protivu koje se bori uviñajući nje- sulfide rastvorljive u kiselinama. Sreće
nu besmislenost). V. sumanutost; kata- se pri mnogim tehnološkim procesima,
timna s. i., sumanuta ideja nastala kao a trovanja su najčešća pri prečišćavanju
posledica jedne jedine efektivno snažno jakih mineralnih kiselina u toku preci-
obojene misli ili predstave (kompleksa). pitovanja zlata i bakra iz rastvora FhS,
V. sintimna s. L; sintimna s. i., sumanu- prerade raznih jedinjenja koja sadrže
ta misao nastala pod uplivom raspolo- sumpora (npr. barijum-sulfata), u he-
ženja koje vlada obolelim. Npr., melan- mijskim operacijama u kojima se kiseli-
holičar pesimistički prima i objektivno nama deluje na metale koji sadrže sum-
vesele stvari. pora, u izdvajanju bakra od nikla i ko-

768
sumračno slepilo
balta, u prečišćavanju arsena i bronzo-
vanju, pri rektifikaciji sirove nafte koja
sadrži sumpora, u toku fabrikacije veš-
tačke svile i dr. Ima ga u gradskoj kana-
lizaciji, isparava iz voda šećerana, piva-
ra, fabrika lepka i mastiksa i iz voda fab-
rika za preradu kože. Neprečišćen ace-
tilen može ga sadržavati u većim količi-
nama. Javlja se naročito u rudnicima
uglja pri truljenju drveta i drugih or-
ganskih materija. U tekstilnoj industriji
opisana su trovanja pri bojenju i štam-
panju sumpornim bojama. Moguća su
trovanja i pri preradi gume, papira i fil-
mova. Dejstvo mu je na organizam: u
manjim koncentracijama lokalno (irita-
tivno) a u većim opšte (toksičko). Rast-
vori sumpor-vodonika mogu na koži
izazvati crvenilo i razne ekcematozne
prornene s papulama i vezikulama, a
katkad i gnojna oboljenja kože. Dejstvo
mu se ogleda: u stvaranju alkalnih sulfa-
ta, koji nastaju na sluznicama, odakle se
resorbuju u krv. Vezuje se u tkivima s
gvožñem (citohromoksidaze), te otežava
disanje tkiva. Akutna trovanja su
najčešće praćena znacima: teškim gla-
voboljama, nesvesticama, velikom ma-
laksalošću praćenom hladnim znojem,
miozom, odnosno midrijazom, zatim,
gañenjem, povraćanjem, kolikom, psi-
homotornim nemirom, ponekad s halu-
cinacijama. Grčevi i koma često se zavr-
šavaju letalno. Subakutni oblik je
najčešći oblik trovanja. U njemu se svi
navedeni znaci akutnog trovanja, osim
kome i kolapsa, javljaju u blažem obli-
ku. Može doći do plućnog edema. Hro-
nična trovanja se od mnogih osporava-
Ju-sumračno slepilo, v.
hemeralopia.
sumračno stanje, stanje izmenjene svesti
pri kome je ona jako sužena. Obično je
praćeno strahom, naglo nastaje i naglo
prestaje. Sumračno stanje se najčešće
viña u epilepsiji.
sunčanje, v. therapia.
superaciditas, superaciditet, v. hyperaci-
ditas ventriculi.
supercilium, obrva, veña. Kožno-mišićno
ispupčenje iznad gornjeg kapka, obras-
lo kratkim veñnim dlakama.
49 Medicinski leksikon
suppositoria anali a
superextensio, superekstenzija, preko-
merno opruženje, prekomerno isteza-
nje.
superfetatio, superfetacija, ponovno op-
loñenje. Oploñenje više jaja u različito
vreme iz različitih ovulacionih perioda.
superfoecundatio, superfekundacija, op-
loñenje (pri odvojenim seksualnim akti-
ma) više jaja koja sazru i bivaju izbačena
iz jajnika za vreme jedne ovulacije.
superimpregnacija, impregnacija s više
spermatozoida, kada u jaje u toku pro-
cesa oploñenja prodre više spermato-
zoida.
superinfectio, superinfekcija, ponovna
infekcija nekom novom inokulacijom
istog prouzrokovača, koji je u nje već
izazvao odgovarajuću bolest, ili infekcija
klicama rezistentnim na antimikrobs-ku
terapiju, primenjenu u infekciji koja već
postoji.
superior, gornji, npr. margo superior, gor-
nja ivica.
superpositio, superpozicija, položaj pre-
ko ili iznad nečeg drugog, pokrivanje.
supfebrilna temperatura, v. febris.
supinacija, v. supinatio.
supinatio, supinacija, izvrtanje upolje
podlaktice ili stopala. U supinaciji pod-
laktice radijus i ulna su paralelni. U su-
pinaciji stopala ono se oslanja na spolj-
nu ivicu, a taban je okrenut unutra.
supinator, izvrtač, musculus supinator,
mišić izvrtač.
supkapsularan, položen ispod čahure
kristalnog sočiva.
supkonjunktivalna injekcija, v. injekcija.
suppositoria analia, crevni (analn!) čepi-
ći, čvrsti lekoviti preparati koničnog ob-
lika, dugi 2-4 cm, široki 1-1,5 cm, a teški
1-3 grama. Kao osnovna masa ,služe
Oleum Cacao, polietilenglikoli, hidrira-
na vegetabilna ulja i polusintetski spo-
jevi koji sadrže mešavinu monogliceri-
da i diglicerida. U ovu osnovnu masu
dodaju se lekovi. Stavljaju se u čmar; s.
haemorrhoidalia, crevni čepići koji se
upotrebljavaju protiv šuljeva i obično
sadrže neke adstringentne i antiseptič-
ke supstancije; s. vaginalia, v. globuli
vaginales, vagitoria.
769
suppositorium
suppositorium, supozitorijum, čepići.
Prema našoj farmakopeji supozitorije
su lekoviti preparati komičnog, kuglas-
tog, jajastog ili valjkastog oblika, koji
služe za uvlačenje u otvore tela (čmar,
vagina, nos ili uho). Na običnoj tempe-
raturi su čvrste, a na telesnoj tempera-
turi se tope. Supozitorije se izdaju uvije-
ne u voštanu hartiju, a one koje sadrže
neku higroskopnu supstanciju, uvijene
u staniol; pre upotrebe treba skinuti
voštanu hartiju odnosno staniol. V. sup-
positoria analia, vagitoria, globuli vagi-
nales.
suppressio, supresija, (med.) potiskiva-
nje, naglo zaustavljanje neke fiziološke
funkcije. U psihoanalizi znači potiskiva-
nje neke želje, nagona ili misli.
suppuratio, supuracija, gnojenje, zagnoja-
vanje, inflamatorni proces u kome se
stvara gnoj; aseptic ka s., gnojni zapa-
Ijenjski proces koji nije izazvan bakteri-
jama, već sterilnim hemijskim materija-
ma (terpentinsko ulje, petroleum itd.).
V. abscessus, fiksacioni apsces.
suppurativus, supurativan, gnojan, za-
gnojen.
supra, predmetak koji u složenicama oz^
načuje daje nešto iznad, npr. musculus
supraspinatus, nadgrebeni mišić.
suprakondilni prelom, v. prelom.
supraorbitalis, supraorbitalan, npr. mar-
go supraorbitalis, gornja ivica orbite.
suprarenalis, suprarenalan, nadbubrež-
ni, npr. glandula suprarenalis, 'nadbub-
režna žlezda.
supraspinatus, nadgrebeni, npr. fossa
supraspinata, nadgrebena jama na za-
dnjoj strani lopatice.
supraventrikulska tahikardija, v. tachi-
cardia.
supremus (superl.), najviši, najgornji, npr.
linea nuchae suprema, najviša potiljač-
na linija.
supresija, u genetici, obnavljanje izgublje-
ne genske funkcije, ponovnom pojavom
mutacije na tom ili nekom drugom
genu. V. intragenska i intergenska supre-
sija.
supresijska mutacija, v. intergenska sup-
resija.
770
sutura
supresorne ćelije, subpopulacija T-limfo-
cita koja ima supresornu ulogu u imu-
nim reakcijama. Nedostatak supresor-
nih ćelija može da bude uzrok autoimu-
nih oboljenja.
supstancija, v. substantia.
supstancija P., polipeptid, najpre ekstra-
hovan iz mozga, docnije i iz creva. U
mozgu je nañen najviše u hipotalamusu
i u bazalnim ganglijama. Još nije potpu-
no razjašnjena fiziološka uloga supstan-
cije P. Ne služi kao lek.
supstitucija, zamenjivanje, supstituciona
reakcija u herniji jeste reakcija u kojoj
se u jednom jedinjenju jedan ili više ato-
ma jednog elementa zamene atomima
nekog drugog elementa. Npr. delova-
njém hlora Cb na metan CH4 dolazi do
zamene vodonikovog atoma hlorom:
4+І2=І+1.
suptarzalan, položen ispod tarzusa očnog
kapka.
supuracija, v. suppuratio.
suramin, sredstvo za lečenje tripanozomi-
jaza.
surditas, težak ili potpun gubitak sluha.
surdomutitas, gluvonemost, nesposob-
nost govora koja je nastala usled teške
nagluvosti ili gluvoće. Ako je gluvoća
nastala rano u životu deteta, ono nije
moglo da nauči da govori. Ako je nastala
pre sedme godine života, dete zaborav-
lja govor, te postaje gluvonémo iako je
znalo da govori pre nastupa gluvoće.
suspensorium, suspenžorijum, ovesni za-
voj za podizanje jednog dela tela; s.
mammae, zavoj kojim se podiže dojka;
s. scroti, naročito napravljena kesa ko-
jom se pridržavaju mošnice u podignu-
tom položaju.
sutura, šav; (anat.) nepokretan spoj kosti-
ju omogućen tankim slojem vezivnog
tkiva; (hir.) šav kojim hirurg spaja raz-
dvojene delove tkiva i organa iglama.
Vrste šava: 1) pojedinačni ili čvorni šav;
2) produženi šav: obični šav, šav u obli-
ku duvankese (Doyenov šav); 3) šav za
kožu metalnim kopčama; 4) šav za raste-
rećenje u većim defektima pomoću me-
talnih pločica. Princip šava u operativ-
nim ranama je da se pojedini slojevi šiju
posebno (muskulatura, fascija, koža) ili
suvo radno polje
po spratovima; Carrelova s., spajanje
krajeva presečene arterije šavom koji
izvraća zid arterije i time priljubljuje
endotel uz endotel; Halstedova s., pro-
dužni šav koji spaja ivice rane provlače-
njem konca ispod epiderma; Lember-
tova s., šav koji zahvata samo serozu
creva; matracna s., produžni šav u
kome konac ne prelazi preko ivica rane;
odložena primarna s. rane, šav meha-
nički izazvane rane najkasnije 3-6 dana
posle njenog nastanka; primenjuje se u
slučajevima u kojima nije mogao, bilo iz
kog razloga, da se primeni primarni šav
rane; pozna s.s.r. vrši se posle 15-20
dana i zahteva prethodno isecanje ožilj-
nog tkiva u rani i podsecanje i mobiliza-
ciju kože; primarna s. rane, šav meha-
nički izazvane rane, kojim se spajaju ivi-
ce rane. Vrši se po pravilu prvih osam
sati od nastanka rane, rede kasnije, uko-
liko se nije razvila infekcija rane. Neop-
hodan uslov za p.š. jeste primarna obra-
da rane. Operativne rane u aseptičkim
operacijama zatvaraju se primarnim ša-
vom; Schmiedenova s., produžni šav
creva, u kome konac stalno prolazi iz lu-
mena creva u polje zahvatajući i uvrćući
sve slojeve zida creva; sekundarna s.
rane: rana s.s.r. se primenjuje 5-15 dana
od nastanka rane, kada je ova neinfici-
rana i ispunjena svežim granulacijama.
suvo radno polje, (stom.) predeo usne
šupljine iz koga je maksimalno odstra-
njena pljuvačka i sprečen njen pristup.
Postiže se valjcima od celuloze, aspira-
torom za pljuvačku, držačima za jezik,
duvaljkom za vazduh i koferdamom.
Suxamethonii chloridum (sukcinil-ho-
lin, suksametonijum-hlorid), relaksant*
no sredstvo, prouzrokuje paralizu ske-
letnih mišića, neuromiŠićnoj depresiji
prethodi prolazna faza stimulacije.
suzavci, kratkotrajniji bojni otrovi nadra-
žujućeg dejstva na oči: izazivaju peče-
nje, refleksne pokrete odbrane itd. i
time smanjuju borbenu sposobnost
ljudstva; najvažniji su: hlor-pikrin,
brombenzil-cijanid i hloracetofenon.
Zaštita: gas-maska; prva pomoć: udalje-
nje iz zatrovane atmosfere; pri jakom
49*
svest
zapaljenju rožnjače daje se 2°/o-ni rast-
vor sode bikarbone ili borne kiseline.
suzna bradavica, v. caruncula lacrimalis.
suzna kesica (saccus lacrimalis), (embr,)
postaje 3. meseca od suzno-nosne vr-
pce.
suzna kost, parna kost lica, v. os (lacrima-
Ie).
suzna žlezda, odvodni suzni putevi i orbi-
ta s njenim sadržajem. Spada u pomoć-
ne organe čula vida. Smeštena je u jami-
ci na gornjem zidu očne duplje, spolja i
iznad očne jabučice. Luči suze koje vla-
že vežnjaču; (embr.) stvaraju se kao
puni celularni uvrati vežnjače u spoljaš-
njem uglu oka, na mestu gde ona prelazi
na očnu jabučicu u 3. mesecu kao šuplja
cev. Histogenski proces se dovršava po
roñenju, oko 3. meseca. Već oko 5. me-
seca počinju da se razvijaju i pomoćne
suzne žlezde: Krauzeove i Wolfringove
žlezde.
suženje, v. užina, isthmus.
svajnfurtsko zelenilo, smeša kupri-aceta-
ta i kupri-meta-arsenita, vrlo otrovna
zelena boja.
»sve ili ništa« zakon, zakon po kome se
ponašaju izvesna tkiva u organizmu a
odnosi se na reakcije koje nastaju pri
delovanju draži različitog intenziteta.
Po ovom zakonu svaka draž koja je pre-
šla prag kod srčanog mišića dovodi do
maksimalne kontrakcije, kao što i oso-
bine akcionog potencijala ne zavise od
intenziteta nadražaja koji ih izaziva već
od strukturnih i funkcionalnih specifič-
nosti ćelije.
sveobuhvatnost, načelo u organizaciji
zdravstvene zaštite koje podrazumeva
da mere zdravstvene zaštite obuhvataju
najpre zdravo stanovništvo i «njegovu
okolinu, a zatim bolesti i poremećaje u
svim fazama razvoja, u pojedinca i
meñu grupama stanovništva. Mere se
odnose na unapreñenje i očuvanje
zdravlja, na zaštitu od bolesti, rano otk-
rivanje, blagovremeno lečenje i rehabi-
litaciju.
svest, psihička funkcija koja osigurava od-
nos psihičke ličnosti prema sopstvenoj
delatnosti, aktivisanju ili inhibiciji rada,
kao i prema promeni stanja raspolože-
771
svetlaci
nja i osigurava davanje računa o svemu
što se zbiva u ličnosti i van nje.
svetlaci, fosfeni, subjektivno viñenje mu-
nje, varnice, svetlih krugova i si., koji ne
nastaju odgovarajućim nadražajem per-
ceptornog aparata mrežnjače svetlos-
nim zracima, već im je mehanizam na-
stanka različit. Mogu biti neprijatni.
Izazivaju ih: pritisak na očnu jabučicu,
električna struja, napor akomodacije.
Nastaju usled oboljenja mrežnjače. V.
photopsia. Sin. fosfeni.
svetlost, vrsta zračne energije; deo elek-
tromagnetskog spektra koji je vidljiv
zato što draži mrežnjaču našeg oka; ob-
rtanje ravni polarizovane svetlosti,
pojava koju pokazuju neka optički ak-
tivna jedinjenja, a koja se sastoji u tome
što se ravan u kojoj se vrše oscilacije po-
larizovane svetlosti posle izlaska iz op-
tički aktivnog tela ne poklapa s ravni u
kojoj su se vršile oscilacije pre ulaska u
optičku aktivnu supstanciju, već s ovom
čini izvestan ugao, koji se zove ugao ob-
rtanja. Obrtanje po svom smeru može
biti ulevo ili udesno i prema tome se za
supstancije koje obrću ulevo kaže da su
levogirne (označava se ispred formule
znakom -), a za supstancije koje obrću
udesno (oznaka +) da su dekstrogirne;
polarizacija s., podešavanje da svetlos-
ni zraci vibriraju samo u jednoj ravni,
upravnoj na pravac prostiranja; polari-
zovana s., svetlost čiji talasi osciluju u
jednoj jedinoj ravni, koja se poklapa s
pravcem prostiranja svetlosti.
Svetska zdravstvena organizacija
(WHO - engleski, OMS - francuski), or-
ganizacija osnovana na meñunarodnoj
konferenciji Ujedinjenih nacija jula
1946. god. na predlog Brazila i Kine sa
ciljem da se putem jedinstvene i univer-
zalne zdravstvene organizacije usposta-
vi što tešnja saradnja meñu narodima
na zajedničkom delovanju na polju
unapreñenja i očuvanja zdravlja stanov-
ništva čitavog sveta. Prvu skupštinu
SZO je održala 24. juna 1948. god. a
predsednik ovog prvog značajnog zase-
danja bio je Jugosloven profesor socijal-
ne medicine dr Andrija Štampar.
772
sympathectomia
svitnjak, leñna vrpca, notohorda, osovin-
ska vrpca koja se izdvaja izvratom en-
doblasta gastrule. Njena pojava je vrlo
rana i njeno uobličavanje prethodi uob-
ličavanju svih drugih organa. Ona se
proteže od srednjeg mozga do repnog
kraja. U početku je valjkastog oblika i
nalazi se ispred nervnog stabla, pozadi
crevnog kanala, izmeñu somita. Odmah
po izdvajanju odeva se u mezoderm.
Kad kičmeni stub počne da se segmen-
tuje, svitnjak dobija brojaničast izgled.
U predelu trupaca budućih pršljenova
zadržava izgled valjkaste vrpce, ali na
mestu meñupršljenskih koturova za-
debljava u čvorove. Pri kraju 8. meseca
svitnjak se izdeljuje na fragmente: nje-
govi istanjeni delovi se resorbuju u tre-
nutku okoštavanja pršljenskog trupca,
dok njegovi čvorovi ostaju u meñupr-
šljenskim koturovima. Često se tragovi
svitnjaka održavaju i u odraslog (nuclei
pulposi).
Swannova operacija, v. operacija.
Swensonova operacija, v. operacija.
sycosis, sikoza, zapaljenje folikula dlaka i
njihove okoline u kome dolazi, sliva-
njem infiltrata, do obrazovanja kvrgas-
tih tvorevina; sikoza može biti prouzro-
kovana kokima, s. coccogenes, ili gljivi-
cama, s. parasitaria.
symblepharon, simblefaron, srašćenje
dva oštećena lista vežnjače koji leže je-
dan prema drugom (conjunctiva tarsi i
conjunctiva bulbi). Nastaju pri hemij-
skoj povredi, opekotini, difteriji i traho-
mu. Posledica je skraćenje konjunktiv-
ne vrećice; s. anterius, kada postoji
srašćenje u vidu mosta ispod koga pro-
lazi sonda; s. posterius, forniks je skra-
ćen; s. totale, oba lista vežnjače srasla
ćelom površinom. V. corneosymblepha-
ron.
sympathectomia, simpatektomija, iseca-
nje delova simpatikusnih vlakana i sta-
bala; periarterijska s., (Lericheova
operacija); odstranjivanje adventicije
arterije, a s njom i simpatikusnih vlaka-
na u dužini od 8 do 9 cm; simpatikusna
gangliektomija, odstranjivanje simpa-
tikusnih ganglija, najčešće slabinskih
ganglija, zvezdaste ganglije (ganglion
sympathicoblastoma
stellatum) i drugog s trećim dorzalnim
ganglionom. Simpatektomija i simpati-
kusna gangliektomija obično se vrši u
nekim oboljenjima arterija u cilju da se
na ovima izazove dilatacija i bolje proti-
canje krvi. Simpatikusna gangliektomi-
ja se vrši i u svrhu lečenja hipertenzije
(Smithwickova operacija).
sympathicoblastoma, simpatikoblastom,
maligni neuroblastom nadbubrežne
žlezde. Veoma maligna neoplazma koja
se isključivo javlja u odojčadi i male
dece i to u meduli nadbubrežne žlezde.
Neoplazma je grañena od sitnih ćelija
sličnih limfocitima koje stvaraju grupi-
ce u vidu rozeta. Razlikuje se od simpa-
togonioma nešto većim stepenom zre-
losti ćelija, kao i ponekad prisustvom
ganglijske ćelije i feohromocita. Brzo
daje metastaze i dovodi do smrti.
sympathicolytica (remedia), simpatiko-
litička sredstva, sredstva koja koče or-
gane (efektore) inervisane adrenergič-
kim nervima. V. adrenergički blokatori.
sympathicomimetica (remedia), simpa-
tikomimetici, sredstva koja stimulišu
organe (efektore) inervisane adrener-
gičkim nervima.
sympathogönioma, simpatikogoniom,
veoma maligna neoplazma nadbubrež-
ne žlezde koja se stvara još u intrauteri-
nom vremenu fetusa ili u dojenačkom
periodu. Veoma rano daje metastaze, a
grañena je od sitnih ćelija sličnih limfo-
citima koje se redaju ponekad u vidu ro-
zeta. Ne stvara fibrile.
symphalangia, simfalangija, uroñena
sraslost susednih krajeva falanga prsta.
symphyseotomia, simfizeotomija, seče-
nje stidnog mosta, akušerska operacija
koja ima za cilj da proširi karlicu za vre-
me poroñaja. Primenjuje se pri suženos-
ti karlice manjeg stepeha. Karlica, od-
nosno njen pravi promer, produžava se
za oko l cm. Upotreba ove metode da-
nas je vrlo ograničena.
symphysiorrhaphia, simfiziorafija, zaši-
vanje razdvojene simfize.
symphysis, simfiza, (1) fibrozno-hrskavi-
čavi nepokretni zglob; (2) sraslost visce-
ralnog i parijetalnog lista neke serozne
opne; s. ossium pubis, preponska sim-
synchisis corporis vitrei
fiza, hrskavični zglob izmeñu prepo-
nskih kostiju; s. pericardii, sraslost vis-
ceralnog i parijetalnog lista perikarda.
symptoma, simptom, svako subjektivno
ili objektivno ispoljavanje bolesti, ods-
tupanje od normalnog u funkciji, izgle-
du ili osećanju; indukovani s., s. izaz-
van ili pojačan nekim lekom, vežbom i
si., često hotimično u dijagnostičke svr-
he; kardinalni s., kapitalni s., glavni s.,
s. koji preovlañuje u slici neke bolesti ili
s. koji je od najvećeg značaja za upozna-
vanje prirode neke bolesti; objektivni
s., s. koje ne zapaža samo bolesnik (npr.
bol, muka, vrtoglavica) nego i posmat-
rač (egzantem, otok itd.); naziva se i zna-
kom. V. syndroma, znak; patognomni s.,
toliko karakterističan s. neke bolesti da
bez sumnje omogućava njenu dijagno-
zu, npr. hidrofobija u besnilu. V. znak.
synalbumin, sinalbumin, hemijska mate-
rija koja deluje antagonistički prema in-
sulinu (v. tamo), a danas postoje ozbilj-
ne pretpostavke da sinalbumin odgova-
ra B-lancu insulina.
synapsis, (1) sinapsa, spajanje homolog-
nih hromosoma u toku mejoze. V. „cros-
sing-over", (engl.) chiasma; (2) spoj izme-
ñu aksona jedne i dendrita odnosno tela
druge nervne ćelije ili završetaka mo-
tornog nervnog vlakna i mišića (nervno--
mišićna sinapsa) i pored toga što su oni
razdvojeni sinaptičkom pukotinom.
Prenošenje kroz s. može biti električno
kod sljubljenih sinapsi električno i he-
mijsko ali u većini slučajeva je isključi-
vo hemijsko i sastoji se u tome što ma-
terija koja se izlučuje na završecima raz-
draženog presinaptičkog neurona (eks-
citacyski transmiter) dovodi do depola-
rizacije membrane postsinaptičkog
neurona na koji se vrši prenošenje raz-
draženja.
synarthrosis, sinartroza, nepokretljiv
zglob.
synblepharon, sinblefaron, v. symblepha-
ron.
synchisis corporis vitrei, sinhiza staklas-
tog tela, razvodnjavanje staklastog tela,
koje se javlja u starijih osoba. Taloženje
izvesnih materija čini da se ono subjek-
tivno vidi kao "mouches volantes" (v.
773
syncope
mouches volantes); s. alba» ntvea, ma-
sivna pojava beličastih ili veoma sjajnih
pahuljica i zvezdica, koje se vide oftal-
moskopom. Veoma malo smetaju. Jav-
ljaju se skoro uvek samo na jednom
oku. Sastavljene su od soli kalcijuma; s.
scintillans, krupnije, žućkaste, svetlu-
cave pahuljice kristala holesterola.
syncope, sinkopa, gubitak svesti usled
prolaznog smanjenja krvotoka u mozgu,
prouzrokovan zastojem srca ili padom
arterijskog pritiska.
syncytioma, sinciciom, benigna invazija
sincicijuma u endometrijumu, što može
da izazove krvarenje i mešanje s malig-
nom invazijom. Maligna invazija ne išče-
zava za razliku od invazije u sinciciomu
koja po pravilu iščezava.
syndactylia, sindaktilija, uroñena sraslost
prstiju ruku i nogu; dvostruka s., sin-
daktilija izmeñu tri susedna prsta;
kompletna s., sindaktilija u kojoj sra-
slost izmeñu prstiju zahvata ćelu du-
žinu prsta; komplikovana s., sindakti-
lija u kojoj su meñu sobom srasle kosti
ili nokti; parcijalna s., sindaktilija u ko-
joj su prsti delimično srasli, a ne ćelom
svojom dužinom; prosta s., sindaktilija^
u kojoj postoji samo sraslost kože meñu
prstima; trostruka s., sindaktilija u ko-
joj su spojena četiri prsta.
syndectomia, v. peridectomia.
syndesmologia, sindesmologija, deo ana-
tomije koji proučava zglobove, sin. art-
hrologia.
syndesmosis, sindesmoza, vezivni spoj ili
zglob dve kosti koje se ne dodiruju, već
su spojene snažnim vezama.
syndroma, sindrom, grupa simptoma koji
u zajednici označavaju neko patološko
stanje; Achard-Thiersov s., pojava še-
ćerne bolesti (v. tamo) u žena s izraže-
nom maljavošću brade (»šećerna bolest
bradatih žena«); Adams-Stockesov s.,
napadi gubitka' svesti, praćeni epilepti-
formnim grčevima i vrlo usporenim
pulsom (25-35 u min.); napadi traju ne-
koliko minuta, a posledica su totalnog
srčanog bloka; Adiev s., ispoljava se pu-
pilotonijom, nedostatkom patelarnog i
Ahilovog tetivnog refleksa. Nedostatak
je uglavnom uroñen. Uzrok je nepoznat;
774
syndroma
s. adreno geni tale, adrenogenitalni sin-
drom, zbirni termin za patološke pojave
koje se odlikuju povišenim lučenjem
androgena (v. tamo) kore nadbubrežnih
žlezda, a koje su, obično, uroñene i ispo-
Ijavaju se pseudohermafroditizmom (v.
pseudohermaphroditismus) i hirzutizam
(v. hirsutismus) u devojčica (često već
uočljivo pri roñenju), a preranim sek-
sualnim razvojem u dečaka (uočljivo
obično posle 3. ili 4. godine života); s.
Albright, Olbrajtov sindrom, asimetrič-
na bolest kosti s fibrozno-cističkim pro-
menama, pojačanom pigmentacijom
kože i preranom polnom zrelošću (v.
pubertas praecox); Axenfeldov s., v. dy-
sgenesis mesodermalis corneae et iridis;
Babinski-Nageotteov s., v. hemibul-
barni s.; Barraguer-Simondsov s., gi-
noidna ugojenost: hipostenička, hipo-
metabolička, hipohidropektička, praće-
na poremećajima vensko-limfnog opti-
caja, pošteñena dijabetesa, pretežno lo-
kalizovana u donjem delu tela, dok gor-
nji deo ostaje mršav; s. Behçet, erythe-
ma exudativum multiforme s patološ-
kim promenama u ustima, na konjunk-
tivi i polnim organima istovremeno. U
ustima se javljaju ulceracije slične afta-
ma. Sin. morbus Behçet. V. erythema exu-
dativum multiforme; Bremerov s., tzv.
status dysraphicus, stanje rñavo sraslih
normalnih »šavova« (rhaphe) u organiz-
mu, niz znakova koji govore za rñavo
srašćivanje šupljih organa u toku emb-
rionalnog života. Najteži oblik bi bio si-
ringomijelija. U Bremerov sindrom spa-
daju različite anomalije u zatvaranju
kičmenog kanala, sternuma, nebaca
itd.; Brown-Sequardov s., sindrom koji
je posledica polupresecanja kičmene
moždine. Sastoji se od spastične oduze-
tosti noge (ugašenosti dubokog senzibi-
liteta) na strani same lezije. Na suprot-
noj strani tela smanjen je ili potpuno
ugašen senzibilitet za bol i temperatu-
ru. Brown-Sequardov sindrom se javlja
najčešće posle ranjavanja kičmene mož-
dine ili usled pritiska nekog vanmoždin-
skog tumora iznad desetog torakalnog
segmenta (Th X); Brunsov s., iznenadni
nastup jake glavobolje, ukočenog vrata,
syndroma
vrtoglavice i povraćanja pri nagloj pro-
meni položaja glave u slučaju pokretnog
cisticerkusa u IV komori; Budñ-
Chiarijev s., začepljenje hepatičnih
vena, većinom nepoznatog porekla, ili
neoplazmama, cirozom jetre, sistem-
skim infekcijama, trombozama u toku
policitemije, ili drugih bolesti krvi s
trombocitozom. U akutnom obliku vrlo
jak bol u podrebarju, naglo povećane
jetre, masivni ascites, najčešće smrtni
ishod. Hronični oblik ima duži tok i bla-
že simptome i znake; s. Burnett, v. sy-
ndroma »mile alcalic«; Chauffard-
Stillov s., poliartritis, praćen poviše-
nom temperaturom, povećanjem slezi-
ne, otokom limfnih žlezda u osoba infi-
ciranih nehumanim bacilom tuberkulo-
ze; Chediak-Higashijev s., hronična,
progresivna, vrlo teška bolest u koje po-
stoje sistemska histiocitna infiltracija
mnogih organa, pancitopenija, albini-
zam i velike inkluzije (džinovski lizoso-
mi) u leukocitima. Bolesnici su skloni
malignim limfomima; s. Chiari-
Frommel, pojava amenoreje s galakto-
rejom (v. galactorrhoea), često praćena
gojaznošću (v. tamo), niskim vrednosti-
ma gonadotropina (v. tamo) i estrogena
(v. oestrogeni)', Connov s., primarni al-
dosteronizam (v. aldosteronismus), na-
jčešće nastaje usled adenoma glomerul-
ske zone nadbubrežne žlezde, a odlikuje
se u prvom redu, povišenjem arterij-
skog pritiska s odgovarajućim posledi-
cama; Costenov s., spontani bolovi u
uhu, pojačani prilikom žvakanja, uz
normalan otoskopski nalaz. Nastaje us-
led nejednakog pritiska vilica prilikom
žvakanja hrane na desnoj i na levoj strani
i to je u vezi s nepravilnostima zuba, što
dovodi do preopterećenosti jednog od
dva zgloba donje vilice; Courvoisije-rov
s., veliko, opipljivo povećanje žučne
kesice, opstruktivna žutica i aholična
stolica u karcinomu glave pankreasa ili
Vaterove ampule; Crigler-Najjarov s.,
nasledni porodični nehemolizni oblik
žutice, izazvane deficitom enzima gliku-
ronil-transferaze u jetri. Bolest se pre-v
nosi recesivnim autosomnim genom.
Zbog velikih količina slobodnog biliru-
syndroma
bina u krvi postoje kernikterus i teške
promene u centralnom nervnom siste-
mu. Sin. hyperbilirubinaemia congenita-
lis; crush-s., pojava edema, oligurije i
drugih znakova bubrežne insuficijenci-
je sve do razvoja uremije u bolesnika
koji je doživeo velike povrede, naročito
velike mišićne mase; Cruveilhier-
Baumgartenov sindrom, v. cirrhosis
hepatis; Cushingov s., patološko stanje
prouzrokovano hiperfunkcijom kore
nadbubrežnih žlezda praćeno karakte-
rističnom kliničkom slikom pri čemu
uzroci mogu biti hiperplazija, adenom,
karcinom, morbus Gushing (v. tamo),
paraneoplastički sindrom (v. syndroma
paraneoplasticum) ili jatrogeni činioci;
defibrinationis s., sindrom defibrina-
cije, s. u kojeg krv ne može da se koagu-
liše zbog vrlo izražene hipofibrinogene-
mije, zbog diseminovane intravaskulne
koagulacije (DIK), poznate i kao koagu-
lopatija zbog potrošnje, ili zbog izražene
fibrinolize (fibrinogenolize). V. fibri-
nolysis, coagulatio; Del Castillo v s.,
sklerozantna degeneracija semenotvor-
nih cevčica ortogonadotropinskog ka-
raktera; Dercumov s., sindrom koji na-
staje kada hiperanabolizam zahvati sko-
ro isključivo masno tkivo, te se ono u
mnogo većoj meri nagomilava u pred-
elima gde se i normalno nagomilava u
žene. To dovodi do bolnog celulitisa i do
stvaranja grizlica gnjata. Muskulatura je
slabije razvijena. Arterijski pritisak je
normalan, dok se izvestan stepen zasto-
ja ispoljava u vensko-limmom toku. Ob-
olela osoba nije pretežno jesna; lako se
zamara. Sin. ginoidna gojaznost; s.
Down, poremećaj razvitka usled hro-
mosomne aberacije. Kranio-facio-oralni
simptomi: lubanja je u celini manja od
normalne, bimaksilarna mikrognatija,
nepravilna smena zuba, mikrodoncija,
hipodoncijai često nepravilan oblik se-
kutića i očnjaka. Sin. trisomija 21, mon-
goloidismus; Duane-Stilling-Turkov s.,
retrakcija očne jabučice u orbitu s istov-
remenim spuštanjem gornjeg kapka i
pokušajem adukcije očne jabučice, pri
čemu se ona kreće gore-dole. Abdukcija
je takoñe ograničena, pri pokušaju dp-
775
syndroma
laži do širenja kapačnog otvora. Obično
se javlja jednostrano, rede obostrano.
Uzrok je uroñen poremećaj ,u inervaciji
očnih mišića; s. dvsenteriae, sindrom
dizenterije, dizenter ički sindrom, grupa
infektivnih, parazitarnih i lokalnih ob-
oljenja kolona u kojima se javlja veći
broj stolica dnevno sa sluzi, pa i krvi. in-
fektivna oboljenja: dizenterija, salmone-
loza, koli-infekcije, crevni antraks, ente-
roviroze. Parazitarna oboljenja: trihiu-
riaza i tropska malarija u prvom napa-
du. Lokalna oboljenja: ulcerozni kolitis,
invaginacija u male dece, akutni abdo-
men usled perforacije ili krvarenja,
neoplazme kolona i vanmaterična trud-
noća. U oboljenju akutnog abdomena,
presudni značaj imaju brza dijagnoza i
terapija; Eaton-Lambertov s., miaste-
niformna slabost mišića u toku obolje-
nja od sitnoćelijskog karcinoma bronha;
Ehlers-Danlosov s., nasledni sindrom
pri kojem postoje preterana po-
kretljivost zglobova, velika rastegljivost
kože s teškim zarašćivanjem rana i sla-
bom otpornošću kapilara, koja je povod
za krvarenja. Nasleñuje se autosomno
dominantno. Sin. cutis laxa, cutis elasti-^
ča, Danlosov sindrom; ekstrapiramidni
s., skup znakova oštećenja tzv. ekstrapi-
ramidnog sistema koji se sastoji od po-
remaćaja mišićnog tonusa, koordinacije
pokreta, ravnoteže i tzv. izražajnih po-
kreta (mimike, ispoljavanja afekta).
Mogu se razlikovati dva glavna ekstrapi-
ramidna sindroma: (1) hepertonično-hi-
pokinetički, u kome uz opštu ukočenost
muskulature (rigor) dolazi do oskud-
nosti mimičkih i drugih izražajnih po-
kreta (hipomimija ili potpuna anemija,
akinezija) usled oštećenja jezgra globu-
sa palidusa i substantiae nigrae i (2) hi-
potonično-hiperkinetički sindrom u
kome se pored teške hipotonije mišića
javljaju brzi nehotični pokreti (v. chorea
minor, chorea chronica). Ovaj sindrom
nastaje usled lezije prugastog tela; Fan-
conijev s., nasledna bolest koja se pre-
nosi autosomnim recesivnim genom,
loše prognoze, u koje postoje pancito-
penija, hipoplazija kostne srži i mrke
mrlje na koži, zbog taloženja melanina,
776
syndroma
i mnoge druge uroñene nenormalnosti.
Sin. panmyelopathia constitutionalis in-
fantilis, pancytopenia congenitalis;
Feltyjev s., istovremena pojava reuma-
toidnog artritisa, splenomegalije, leuko-
penije, pigmentacije kože na donjim ek-
stremitetima, kao i drugih znakova hi-
persplenizma; s. fissurae orbitalis su-
perior, nastaje kada je isključivo zahva-
ćeno područje ove fisure kroz koju pro-
laze prva grana trogranog živca i svi živci
za očne mišiće. Javlja se egzoftalmus,
miosis, a kasnije može da preñe u sin-
drom vrha orbite uz pojavu atrofije vid-
nog živca i ispada u vidnom polju; s.
Franceschetti, v. dysostosis mandibulo-
facialis; Fröhlichov s., izrazita gojaz-
nost (v. tamo), naročito trupa i natkole-
nica, s hipogonadizmom (v. hipogona-
dismus) nižim rastom, često s glavobo-
ljama a ponekad i s centralnim insipid-
nim dijabetesom (v. diabetes insipidus
centralis); u praksi, verovatno redi nego
što se misli; Gailliardov s., dekstrokar-
dija nastala zbog povlačenja pluća i
pleure udesno; Gaisböckov s., prisust-
vo labilne arterijske hipertenzije, gojaz-
nosti, relativne eritrocitoze, povišenog
hematokrita, u kojeg ne postoji poveća-
nje mase eritrocita, leukocita i trombo-
cita, nego smanjenje zapremine plazme.
Poznat i kao stresna policitemija. V. er-
ythrocytosis; Gardnerov s., porodična
polipoza kolona sa sklonošću ka zloćud-
noj metaplaziji, prekobrojnim zubima,
fibroznom displazijom lubanje, osteomi-
ma i cistama lojnih žlezda; Gardner-
Diamondov s., hemoragijski sindrom u
vidu kožne purpure zbog autoeritrocit-
ne preosetljivosti. Javlja se skoro isklju-
čivo u žena; gastrokardijalni s., u
kome su želudačne tegobe ppsledica
funkcionih poremećaja kardiovaskular-
nog sistema; Goodpastureov s., glome-
rulonefritis udružen sa hemoptizijom,
fatalnog toka, koji se javlja skoro isklju-
čivo u mladih muških osoba; počinje
plućnom infekcijom, plućnim infiltrati-
ma, hemoptizijom, anemijom, a potom
znacima oboljenja bubrega (hematurija,
proteinurija, hipertenzija i azotemija);
G o pa l on o v s . , s k u p s im p tom a
syndroma
izazvanih hroničnim pothranjivanjem, a
naročito deficitom riboflavina; gornje
šuplje vene s., edem lica, vrata i gornjih
ekstremiteta sa izraženom cijanozom,
zbog povišenog venskog pritiska izazva-
nog pritiskom na gornju šuplju venu,
najčešće povećanim limfnim žlezdama
sredogruña, zbog metastaza karcinoma
pluća u njima; Gradenigov s., obuhvata
trijadu: gnojni otitis, periokularni bolo-
vi i paraliza odmicača. Označava posto-
janje petrozitisa. V. petrositis; Gron-
blad-Strandbergov s.> sistemsko
oboljenje elastičnog tkiva (v.
pseudoxanthoma elasticum) u kome se
na očnom dnu često nalaze pruge slične
krvnim sudovima (eng. v. angioid
streaks)', Hamman-Richov s., difuzna
fibroza zida alveola pluća s progresiv-
nim povećanjem dispneje, koja dovodi
do smrti zbog anoksije i insuficijencije
desnog srca; Heerfordov s., bilateralni
uveitis, parotitis pa i dakrioadenitis.
Rede se javlja keratitis, episkleritis, pa-
pilitis i pareze očnih mišića. Sin. uveo-
parotitis; hemibulbarni s., nastaje us-
led zapušavanja pršljenske arterije s
jedne strane. Spada u tzv. ukrštene sin-
drome moždanog stabla. Na strani lezi-
je: cerebralni znaci (lateropulzija, he-
miasinergija, poremećaji statike, dis-
metrija, adijadohokineza i glasne žice s
oduzetošću sterokleudomastoidnog mi-
šića i eventualno jezika. Na suprotnoj
strani: hemiplegija bez zahvaćenosti
lica s hemianestezijom disociranog tipa.
Sin. Babinski-Nageoteov s.; hemolizno-
uremijski s., retka pojava, nepoznate
etiologije, koja se dešava skoro isključi-
vo u dece u prvoj godini života, izazvana
rasejanom intravaskulnom koagulaci-
jom u mikrocirkulaciji bubrega, s intra-
vaskulnom hemolizom i akutnom insu-
ficijencijom bubrega; hiperventilacij-
ski s., emocijski poremećaj u kojeg du-
boko i brzo disanje, izazvano izbuñe-
njem, izaziva pomućenost svesti, zbu-
njenost i grčeve, zbog respiracijske al-
kaloze; Homerov s., čine ga ptosis,
miosis i enophthalmus. Nastaje usled
paralize n. simpatikusa; Horner-
syndroma
Claude-Bernardov s., spuštenost gor-
njeg kapka, suženost ženice, upadnost
očne jabučice u očnu duplju (enopht-
halmus). Izuzetno povećanje tempera-
ture sa smanjenjem ili potpunim pre-
stankom lučenja znoja na odgovaraju-
ćoj strani lica; Hutchinson-Gilfordov
s., v. progeria; infektivni s., skup usta-
ljenih simptoma na početku infektivnog
oboljenja: temperatura, glavobolja, ma-
laksalost, mialgija, apatija, poremećaj
sna i gubitak apetita. Ove tegobe boles-
nika se javljaju kao nespecifični odgo-
vor organizma na dejstvo patogenog
agensa i ukazuju da je opšte stanje paci-
jenta psihički i fizički izmenjeno; KaIl-
mannov s., hipogonadizam (v. hypogo-
nadismus) sa, najčešće, smanjenim
vrednostima gonadotropina (v. tamo) i
izraženim poremećajima, najčešće s ne-
dostatkom osećaja mirisa; Kannerov s.,
v. autizam, rani dečijL Psihički porema-
ćaj u najranijem detinjstvu sa primar-
nom potpunom nesposobnošću razvoja
bilo kakve veze s majkom i drugim lju-
dima. V. schizophrenia, dečja; karei-
noidni s., odlikuje se povremenim cija-
noznim crvenilom koje počinje na koži
lica, širi se na trup i ekstremitete s po-
javom pletore ili cijanoze, hiperperistal-
tike i proliva, napadom sličnim astmi i
srčanim simptomima usled promena na
trikuspidnim zaliscima i zaliscima pul-
monalne arterije. Ovi napadi, koji traju
minutima i danima, praćeni su vodenas-
tim prolivima, napadima grčenja dušni-
ka, naglim padom krvnog pritiska, ede-
mom i ascitesom. Ovi su znaci izazvani
raznim kateholaminima koje luči karci-
noidni tumor. Sindrom se javlja u ne-
kim vrstama karcinoidnih neoplazmi s
metastazama čije tkivo stvara i luči se-
rotonin; kardiocerebralni s., čest is-
tovremeni poremećaj u krvotoku kroz
koronarne i moždane krVne sudove u
aterosklerozi; karpusnog tunela s.,
(eng. carpal tunnel s.) zbir simptoma iz-
azvanih kompresijom nervusa media-
nusa u karpusnom tunelu; ispoljava se
bolom, pečenjem ili parestezijom u pr-
stima i u šaci, koji se često prostiru i na
podlakat; Kartagenerov s., nasledna
777
syndroma
bolest u koje postoje dekstrokardija (si
tus inversus), bronhiektazija i sinuzitis;
Kasabach-Merrittov s., sindrom koji
se javlja u male dece, u kome postoje ve
liki hemangiomi u koži i u slezini, trom-
bocitopenijska purpura i hipofibrinoge-
nemija; Kimmelstiel-Wilsonov s., in-
terkapilarna glomeruloskleroza, dege-
nerativna komplikacija u bubrezima u
šećernoj bolesti u kojoj postoje protei-
nurija, nefrotski edem, hipertenzija,
bubrežna insuficijencija i. retinopatija;
Klinfelterov s., sindrom hipergonadot-
ropinskog hipogonadizma muškarca
karakterizovan obostranom atrofijom
semenika s očuvanom meñuprostor-
nom žlezdom, azoospermijom u mokra
ći, i prisustvom Barrovog tela (bar-pozi-
tivan), evnuhoidnim izgledom kostura,
ginekomastijom, oskudnom dlakavoš-
ću, visokim glasom, gojaznošću kukova,
nedovoljnom erekcijom i smanjenim
polnim prohtevom; Korsakovljev s.,
duševni poremećaj koji se odlikuje gu
bitkom upamćivanja. Pseudoreminis-
cencije i konfabulacije popunjavaju
praznine u sećanju. Javlja se u hronič-
nom alkoholizmu (tada obično zajedno
s polineuritisom, te otuda i naziv za ovaj
sindrom polineurotička psihoza), zatim
u arteriosklerozi mozga i senilnoj de
menciji; Laurence-Moon-Bardet-
Biedl-Ricaldonijev s., v. diencefaloreti-
nalna degeneracija; Lericheov s., sin
drom prouzrokovan opstrukcijom zavr
šnog dela aorte koji se manifestuje u
muškaraca zamorom bedara, lista, im
potencijom, odsustvom pulsa butne ar
terije i često hladnoćom i bledilom do
njeg ekstremiteta; Lernerov s., alopeci-
ja, onihoza, vitiligo; Libman-Sacksov
s., sin. Libman-Sacksov endokarditis,
verukozni endokarditis udružen sa sis
temskim eritemskim lupusom; Lob-
stein van ñer Hoeve, sindrom plavih
sklera, praćen prelomom kostiju (os-
teopsathyrosis) i gluvoćom zbog pore
mećaja unutrašnjeg uva; Löfflerov s.,
prolazna infiltracija plućnog tkiva s eo-
zinofilnim granulocitima i istovreme
nim apsolutnim povećanjem eozinofil-
nih granulocita u perifernoj krvi. Sin.
778
syndroma
Löfflerova eozinofilija; Löfgrenov s.,
primarni tuberkulozni kompleks na
plućima udružen s nodoznim erite-
mom; likvorni s., obuhvata sve prome-
ne likvora u toku meningitisa: brzina is-
ticanja likvora, boja, broj ćelija, nivo be-
lančevina, šećera i hlorida; luka aorte
s., v. Takayasu bolest; Lutembacherov
s., uroñena srčana mana; ispoljava se
znacima defekta pretkomorske pregra-
de, mitralne stenoze i insuficijencije
desnog srca. Sin. Lutembacherova bo-
lest, kompleks; s. malabsorbtionis, sin-
drom loše apsorpcije, skup bolesti u ko-
jih postoji manje ili više poremećena
apsorpcija hranljivih sastojaka u tan-
kom črevu, praćena velikim gubljenjem
tih sastojaka stolicom. Loša apsorpcija
može biti posledica: (1) lošeg varenja
hrane (intralumenski uzrok), zbog pan-
kreasne insuficijencije, opstruktivne
žutice i dr.; (2) nenormalnosti sluznice
(celijačna bolest) ili (3) opstruktivnih
promena u limfnim sudovima. V. glu-
tenska enteropatija, sindrom sprua, celi-
jačna bolest; Marchesanijev s., v. ecto-
pia lends; Marfanov s., arahnodaktilija,
obostrana ektopija očnih sočiva, mlita-
vost zglobova, isturenost gornje vilice i
atrofija donje vilice; Marie-Striimpel-
Iov s.f oblik reumatoidnog artritisa koji
zahvata kičmeni stub, sistemsko obolje-
nje nepoznate etiologije. Najčešće se
javlja u mlañih muškaraca, ispoljava se
bolovima i ukočenošću u kičmenom
stubu, kao posledica zapaljenjskog ob-
oljenja sakroilijačnih, meñupršljenskih
i rebarno-kičmenih zglobova, s okošta-
vanjern i ankilozom meñupršljenskih
zglobova, što se ispoljava potpunom
ukočenošću kičmenog stuba i grudnog
koša. Sin. Bechterewljeva bolest, rheu-
matoid spondylitis; Mauriacov s., gojaz-
nost ograničena na lice u vidu „punog
meseca'1, s hepatomegalijom i infantilo-
nanizmom (mladi dijabetičari); Meig-
sov s., ginekološko oboljenje ikoje ima
kliničko trojstvo: čvrst tumor jajnika,
ascites i hidrotoraks. Meigsov s. se na-
jčešće razvija kao pleuropulmonalno
oboljenje s kašljem i otežanim disanjem
i s hidrotoraksom. Ascites se zapaža
syndroma
kasnije, kad doñe dö povećanja obima
trbuha, anoreksije i naglog mršavljenja.
Od ginekoloških simptoma mogu posto-
jati amenoreja ili metroragija. Tumor
jajnika ostaje dugo vreme nezapažen.
Nekada se palpira tek po evakuaciji as-
citesa, kao tumor koji pliva u vodi, a
najčešće se konstatuje pri eksplorativ-
noj laparotomiji. Leći se samo hirurški.
Ukoliko se ne operiše, ovaj sindrom
vodi progresivnoj kaheksiji i fatalnom
ishodu. Hirurška intervencija, koja se
sastoji u jednostavnom odstranjivanju
tumora jajnika, dovodi i u bolesnica s
vrlo teškim opštim stanjem, za koje se
misli da su obölele od inoperabilnog
karcinoma u abdomenu s plućnim me-
tastazama, do iščezavanja ascitesa i hid-
rotoraksa i potpunog izlečenja. Zbog
otežane diferencijalne dijagnoze (tuber-
kuloznog peritonitisa, ciroze jetre, insu-
ficijencije srca i abdominalnih tumora)
dijagnpza Meigsovog sindroma se može
postaviti jedino ako se ima u vidu njego-
vo trojstvo simptoma; »melitusni s.«,
pojava karakteristična za šećernu bolest
(v. tamo): pojačano mokrenje (v. po-
lyuriä), pojačano žeñanje (v. polydipsia),
pojačan apetit uz mršavljenje (v. poly-
phagia); Melkersson-Rosenthalov s.,
sastoji se od trojstva simptoma: cheilitis
granulomatosa (stalni otok gornje ili
obeju usana), lingua plicata (ili glossitis
granulomat/osa) i pareza facijalisa.
Ovom se trojstvu pridružuju katkad
granulacije na tvrdom nepcu (uranitis),
otok sluznice obraza (pareiitis) i desni
(macrulia);; meningealni s., skup svih
kliničkih manifestacija koje nastaju
zbog povećanog intrakranijalnog pritis-
ka. U početku meningitisa bolesnik se
žali na jaku glavobolju i povraćanje.
Vrlo brzo se jave meningealni znaci:
ukočen vrat, znak Kerniga, znaci Bru-
žinskog, meningealni položaj i dr. U
odojčadi se javlja napeta fontanela;
Mickuliczev s., opšte ime za obostrano
(simetrično) povećanje pljuvačnih i suz-
nih žlezda u raznim bolestima, kao što
su leukemija, tuberkuloza i sarkoidoza;
mijeloproliferativni s., zajedničko ime
za grupu bolesti koje imaju mnogo za-
syndroma
jedničkih kliničkih i hematoloških oso-
bina i koje mogu preći jedna u drugu, a
koje nastaju bujanjem (proliferacijom)
jedne ili više ćelijskih loza kostne srži. U
njih se ubrajaju: hronična granulocitna
leukemija, policitemija rubra vera, idio-
patska mijelofibroza, esencijalna hemo-
ragijska trombocitemija i eritremijska
mijeloza; milk-alkali s., (eng.), sindrom
izazvan uzimanjem velikih količina mle-
ka i anticidnih sredstava koja se apsor-
buju u crevu, u toku lečenja ulkusne bo-
lesti. Odlikuju ga hiperkalciemija i bub-
režna insuficijencija zbog taloženja kal-
cijum-fosfata u bubrežnom tkivu. Talo-
ženje favorizuje alkalna mokraća; Mor-
gagni-Henschenov s., posledice atrofije
gonada i hormonske ravnoteže. Javlja se
u vidu trijade, koju čine unutrašnja
čeona hiperostoza, virilizam i gojaznost;
Mosseov s., istovremeno postojanje
prave policitemije i ciroze jetre; s. mož-
danog stabla, skup znakova koji govore
za postojanje više ili manje ograničenih
živaca na strani oštećenja, na suprotnoj
strani postoji oduzetost drugih možda-
nih živaca, ruke ili noge s oštećenjem
senzibiliteta ili bez njega; Mun-
chausenov s., sklonost za često bolnič-
ko lečenje i vrlo ubedljivo opisivanje te-
goba i bolova u raznim organima, bez
objektivnih promena u tim organima,
zbog čega se često vrše nepotrebne Ia-
parotomije. Sin. laparotomophilia; neu-
roanemijski s., istovremeno postoja-
nje perniciozne anemije i poremećaja
motiliteta i senzibiliteta; Nonne-Meige--
Milroyjev s., v. trophoedema; Pancoas-
tov s., sindrorri izazvan tumorom u bli-
zini vrha pluća, koji zahvata splet tuke
i ispoljuje se bolom u ruci, artrofijom
mišića ruke i Homerovim sindromom;
s. paraneoplasticum, paraneoplastički
sindrom, promene, pretežno, endokri-
no-metaboličko-degenerativnog karak-
tera nastale bez neposredne veze s pri-
marnim tumorom ili njegovim metasta-
zama; Parkinsonov s., hipertonično-hi-
pokinetička slika koja se vidi u ošteće-
nju jezgri globusa pallidusa i substan-
tiae nigrae. Karakteristični znaci su: ri-
gor (zupčast točak), pognuto držanje,
779
syndroma
grub tremor pri mirovanju (»brojanje
novca« ili »pravljenje pilula«), amimija,
fades oleosa, antepulsia, lateropulsia ili
retropulsia. Javlja se endogeno, kao pa-
ralysis agitans ili morbus Parkinsoni, ili
usled akutnog epidemičkog encefalitisa
kao e. chronica, parkinsonismus; s. pa-
roticum, parotidni sindrom, ako ošte-
ćeni izvodni kanal parotidne žlezde nije
zašiven; otok usled skupljanja pljuvačke
ispod kože, curenje pljuvačke izmeñu
šavova mekog tkiva, paraliza mimične
muskulature usled lezije bukalne grane
facijalnog živca; Pendredov s., pojava
nasledne gluvoće uz koju postoji struma
kao posledica hipotireoidizma. Glavni
biohemijski poremećaj je u delimičnoj
nesposobnosti stvaranja organskih jedi-
njenja joda. Javlja se u odmaklijem de-
tinjstvu; Peutz-Tourain-Jeghersov s.,
mali pigmentni nevusi, pretežno na us-
nama i u okolini usta, s crevnom polipo-
zom. Nasledno je oboljenje; Pierre-Ro-
binov s., uroñena mandibularna mik-
rognatija praćena glosoptozom i rasce-
pom sekundarnog nepca. Nastaje usled
privremenog prekida ili retardacije raz-
vitka mandibule pre roñenja, no tokonv
nekoliko meseci po roñenju zaostatak u
razvitku donje vilice se delimično
nadoknañuje, glosoptoza iščezava, ali
retrpgnatija ostaje. Glosoptoza u prvih
nekoliko meseci života može da dovede
do ugušenja; Plummer-Vinsonov s., at-
rofija sluznice usta, ždrela i početnog
dela jednjaka, degeneracija mišića jezi-
ka, pukotine u uglovima usana, hipoh-
romna anemija i promene na noktima.
Oboleli teško otvaraju usta i gutaju, a
žale se na suvoću usta i pečenje u usti-
ma. V. dysphagia; postholecistekto-
mijski s., pojava bolova a povremeno i
žutice i posle holecistektomije, zbog za-
državanja neotkrivenih kamenaca u žu-
čovodu, ili zbog funkcionih, prolaznih
poremećaja u radu spoljašnjih žučnih
puteva posle holecistektomije; postin-
farktni s., perikarditis s povišenom
temperaturom, leukocitozom, pleuriti-
som i pneumonijom, koji se javljaju po-
sle infarkta miokarda. Sin. Dresslerov
sindrom; postkomisurotomijski s., po-
780
syndroma
višenje temperature, bolovi u grudima,
pleuritis, perikarditis i pneumonitis,
koji se često javljaju u bolesnika u kojih
je izvršena mitralna komisurotomija;
postperfuzijski s., povišena tempera-
tura, hepatosplenomegalija, atipični
limfociti u krvi i često poremećeni funk-
cijski testovi jetre u osoba s intervenci-
jama na otvorenom srcu, a i u nekih oso-
ba posle transfuzije krvi; najverovatnije
izazvani citomegalovirusom ili Ebstein-
Barrovim virusom; postperikardioto-
mijski s., pozne perikardne i pleurske
reakcije posle otvaranja perikarda, s po-
višenom temperaturom, bolom u grudi-
ma i znacima zapaljenja perikarda i/ili
pleure; Reiterov s., erythema exudati-
vüm multiforme, s patološkim prome-
nama na sluznici usta, koži i s artriti-
som. V. erythema exudativum multifor-
me; Schmidtov s., udružena pojava
smanjene funkcije štitaste žlezde i kore
nadbubrežnih žlezda bez poremećene
funkcije prednjeg režnja hipofize; Se-
near-Usherov s., v. pemphigus seborr-
hoicus (erythematosus); Sheehanov s.,
nedostatak mleka, gubitak dlaka i pre-
stanak menstruacije posle poroñaja kao
posledica ispada prednjeg režnja hipofi-
ze usled jakog poroñajnog krvavljenja
ili, rede, slično stanje usled nekog dru-
gog uzroka; ovaj sindrom može da se
javi i u muškaraca, kada dominiraju is-
padi koji su posledica prestanka aktiv-
nosti štitaste žlezde, kore nadbubrežnih
žlezda i polnih žlezda; Sjögrenov s., po-
lyarthritis, xerostomia, keratoconjunc-
tivitis sicca, dysphagia i druge promene
nastale kao posledica smanjenog luče-
nja pljuvačnih, suznih, znojnih i stomač-
nih žlezda. Pljuvačne žlezde su uvećane.
Može doći i do teških oštećenja rožnja-
če pa i do slepila. Samo u retkim sluča-
jevima promene na očima su neznatne.
Obično se javlja kod žena posle meno-
pauze. Sin. syndroma sicca; s. simfize u
fudbalera, promene zbog čestog isteza-
nja simfize prilikom udaraca lopte no-
gom ili naglih prenosa težine tela s jed-
ne noge na drugu. Bolovi u gornjoj tre-
ćini natkolenice, bolna osetljivost pri
pritiskanju grupe primicača buta. Kas-
syndroma
nije i rendgenske promene kostiju i hr-
skavice simfize. Ovaj se sindrom sreće i
u jahača; s. srednjeg režnja, atelektaza
srednjeg režnja desnog pluća s hronič-
nim pneumonitisom. Sin. Brockov sin-
drom; skalenusni s., skup sindroma lo-
kalizovanih obično na jednoj ruci, rede
na obema rukama, kao što su bolovi, pa-
restezije, hipotonija ili atrofija mišića,
trofičke promene slične onima kod
morbusa Raynaud i slabije punjenje
pulsa. Skalenusni sindrom je posledica
pritiska koje vrše vratno rebro ili skale-
nusni mišići s nekom uroñenom ano-
malijom na potključnu arteriju ili na
brahijalni splet; Stein-Leventhalov s.,
podrazumeva poremećaj menstruacije
(oligomenoreja i amenoreja), neplod-
nost, hirzutizam i policističko uvećanje
jajnika. Terapija se sastoji od laparoto-
mije i klinaste resekcije kore oba jajni-
ka. Posle ove jednostavne operacije us-
postavlja se normalan menstrualni cik-
lus i dolazi do trudnoće. V. hirsutismus;
Stevens-Johnsonov s., nastaje naglo u
mladih osoba s erupcijama na koži (ery-
thema exudativum multiforme majus).
Papulomakulozne erupcije s hemora-
gičkim nekrotičkim vezikulama na sluz-
nicama, pa i na vežnjači. Sin. erythema
exudativum multiformae; stiloidni s.,
stiloidni nastavak slepoočne kosti (pro-
cessus stiloideus) može nekad da zado-
bije neobičnu dužinu te se tada proteže
6-8 cm daleko od lubanjske baze u vrat-
nu muskulaturu. To može da bude i uz-
rok smetnji pri gutanju; Sturge-Weber-
Krabbeov s., malformacije krvnih su-
dova u mozgu, horioideji u koži udruže-
ne s epilepsijom, oligofrenijom, konge-
nitalnim glaukomom i ravnim heman-
giomima na licu; subclavian steal sy-
ndrome, (eng.) cerebralna anemija iz-
azvana skretanjem toka krvi iz bazilar-
ne arterije u potključnjačnu arteriju u
slučaju da je njen proksimalni deo u ok-
luziji (začepljen); Thibierg-Weissen-
bachov s., v. calcinosis cutis; Treacher-
Collinsov s., v. dysostosis mandibulofa-
cialis; Trotterov s., stanje nastalo kao
posledica tumora u nazofarinksu. Bol
neuralgičkog tipa, u polovini glave, jezi-
syndroma
ku, mendibuli, gluvoća, umanjena po-
kretljivost polovine mekog nepca za-
hvaćene strane i trizmus; Turnerov s.,
pojava zaostalog rasta i seksualnog raz-
voja s karakterističnim proširenim (»le-
pezastim«) vratom, nisko položenom
granicom potiljačne kosmatosti, često
uz slaboumnost i nerazvijene spoljne
polne organe i s negativnim Barrovim
telašcima. V. Barrova telašca; ukršteni
s., oduzetost kranijalnih živaca na strani
lezije kombinovana s oduzetošću
suprotne strane tela nastale usled žarišta
(razmekšanje, krvavljenje, tumor) u
oblasti moždanog stabla; varikozni s.,
promene na koži potkolenica u vidu at-
rofije, dishromije i ulceracija usled po-
remećenog krvotoka u osoba s varikoz-
nim venama. Sin. varikozni kompleks
simptoma; Verner-Morrisonov s., vod-
njikavi prolivi uz nedostatak sone kise-
line u želucu, smanjenje kalijuma u se-
rumu, a nastaje, verovatno, kao posledi-
ca posebnih adenoma (»vipoma«) insul-
nog aparata pankreasa koji stvaraju od-
reñenu vrstu peptida (»VlPe-^vasoacti-
ve intestinal peptide«, engl. - vazoaktiv-
ni intestinalni peptid); Vpgt-Koyanagi-
jev s,, skup simptoma koji se ispoljava-
ju na koži, alopecija, poliosis, vitiligo,
zatim dysacusis, znaci meningitisa.
Osim toga javlja se težak iridociklitis s
posledicama (sinehije, katarakta); s.
vrha orbite, jaka migrena, smanjena
osetljivost rožnjače, paraliza različitih
očnih mišića, ponekad totalna oftal-
moplegija, oštećenje vidnog živca s cen-
tralnim skotomom. Ponekad i egzoftal-
mus. Nastaje usled traume, tumora i
tromboze karotide; Waterhouse-Frie-
derichsenov s., maligni i veoma brzi
oblik epidemijskog cerebrospinalnog
meningitisa, s povišenom temperatu-
rom, komom i kolapsom, cijanozom i
petehijskim krvarenjima po koži i sluz-
nicama i obostranim nadbubrežnim kr-
varenjima; Weberov s., oduzetost n.
oculomotoriusa, na strani lezije, uz kon-
tralateralnu hemiplegiju. Sin. hemiple-
gia alterna oculomotoria; Wiscott-Ald-
richov s., vrsta naslednog manjka imu-
niteta s hroničnim egzemom, hronič-
781
synechia
nim zapaljenjem srednjeg uva, anemi-
jom i trombocitopenijskom purpurom;
Wolff-Parkinson-Whiteov s., udruže-
nost paroksizmne tahikardije ili trepe-
renja pretkomora i suvišnog razdraže-
nja s kratkim P-R-intervalom i širokim
QRS-kompleksom; Zieveov s., hiperho-
lesterolemija, hepatosplenomegalija,
masna infiltracija jetre, hemolizna ane-
mija i hipertrigliceridemija posle uz-
imanja velike količine alkohola; Zollin-
ger-Ellisonov s., bolest duodenuma na
koju se jedva može uticati, uz ekstrem-
no pojačano lučenje sone kiseline želu-
ca, zbog tumora u Langerhansovim os-
trvcima pankreasa koji luče gastrin.
synechia, sinehija, srašćenje, (oft.) s. an-
terior, srašćenje izmeñu dužice i rož-
njače koje nastaje posle zapaljenjske ili
traumatske perforacije rožnjače; s. po-
sterior, srašćenje izmeñu dužice i pred-
nje čahure sočiva usled organizacije za-
paljenjskog eksudata. V. adhaesio.
synodontio, sinodoncija, v. f mio dentium.
syiaophris, šinofris, sraslost obrva. Obrve
se spajaju u predelu korena nosa.
synoptophor, sinoptofor, aparat koji u or-
toptici služi za vežbanje binokularnog
vida. Na sinoptoforu se obavljaju vežbe
fuzije. Upotrebljava se u lečenju razro-
kosti.
synostosis, sinostoza, sraslost dve duge
kosti, koja sprečava u znatnoj meri fizio-
loške pokrete pogoñenog segmenta ek-
stremiteta (npr. s. radioulnarna, s. tar-
zalna).
synovia, sinovija, zglobovni maz, sluzava
viskozna tečnost u zglobnoj duplji.
synovialis, sinovijalan, koji se odnosi na
sinoviju, npr. membrana synovialis, si-
novijalna opna, deo zglobne čahure,
koji luči sinoviju.
synovioma, sinoviom, neoplazma nastala
umnožavanjem ćelija koje oblažu zglob-
ne šupljine ili burze. Razlikujemo be-
nigne i maligne oblike ovih neoplazmi
koje se u većini slučajeva javljaju na ve-
likim zglobovima, a posebno u kolenu.
synovitis, sinovitis, zapaljenje sinovijalne
opne.
syphiligraphia, sifiligrafija, grana medici-
ne koja izučava sifilis.
782
syphilis
syphilis, sifilis (lues), hronično, opšte in-
fektivno oboljenje koje se prenosi kon-
taktom (najčešće snošajem) i intrauteri-
no (prenošenje infekcije s majke na
plod); prouzrokovač je Treponema pal-
lidum. Ricord je sredinom prošlog veka,
na osnovu simptomatologije podelio
tok nelečenog sifilisa na tri stadijuma.
Ova se podela zadržala i danas iz didak-
tičkih 'razloga. I stadijum (primarni s.)
traje oko 9 sedmica: od trenutka infek-
cije (inkubacija traje tri sedmice) do po-
jave egzantema; u ovom stadijumu se
javlja prva vidljiva promena sifilisa, pri-
marni afekt, tvrdi šankr (ulcus durum),
kome posle 5-7 dana sleduje regionalni,
a zatim univerzalni skleroadenitis (ne-
zapaljenjski otok indolentnih limfnih
žlezda); od 5. do 6. sedmice može se na-
ročitim serološkim reakcijama ustano-
viti prisustvo specifičnih sifilisnih ariti-
tela. II stadijum (sekundarni s.) počinje
egzantemom i traje 2-5 godina, a odlikuje
se polimorfnim egzantemima (nläku-
loznim, papuloznim, pustuloznim), koji
se javljaju u naletima; izmeñu pojedinih
naleta postoji period latencije (bez vid-
ljivih znakova oboljenja). Promene u II
stadijumu su veoma infektivne, a nalaze
se i na sluznicama. III stadijum (terci-
jarni s.) postepeno nastaje iz II stadiju-
ma pojavom destruktivnih promena u
vidu kvržica (tuberozni sifilidi) i guma,
promena koje su praktično neinfektiv-
ne. U ovom stadijumu može da oboli
svako tkivo i svaki organ; naročito je
opasna lokalizacija na centralnom nerv-
nom sistemu (paralysis progressiva i ta-
bes dorsalis) i aorti (mesaortitis lueti-
ca); s. congenita, nastaje prenosom tre-
ponema s bolesne majke na plod za vre-
me trudnoće (posle 5. meseca) preko
posteljice. Oboljenje se javlja ili nepos-
redno posle roñenja [s. congenita prae-
COX s promenama sekundarnog stadiju-
ma i patognomoničkim znacima (pemp-
higus syphiliticus, coriza)] ili i nekoliko
godina posle roñenja kao pozni konge-
nitalni sifilis (s. congenita tarda) s pro-
menama tipa tercijarnog sifilisa (tube-
rozni sifilidi, gume) i za ovaj stadijum
patognomoničkim znacima Hutchinso-
syphiloderma
novog trojstva: bačvastih sekutića, kera-
titis parenchymatosa i surditas.
syphiloderma, sifiloderma, sifilisno obo-
ljenje kože.
syphiloma, sifilom, napušten naziv za sifi-
lisne granulacione tumore (gumma).
syphilomania, sifilomanija, bolestan
strah od sifilisa.
syphilophobia, (I) nesavladljiv strah od
sifilisa; (2) neosnovano verovanje boles-
nika da boluje od sifilisa. V. syphiloma-
nia.
syringobulbia, siringobulbija, hronično
oboljenje izdužene moždine u kome do-
lazi do stvaranja šupljina u njenoj masi.
Srodna je siringomijeliji. V. syringomye-
Ha.
systema, sistem, skup jednorodnih delova
ili organa koji obavljaju neku zajednič-
ku funkciju; adrenalni s., v. hromafini
s.; autonomni nervni s., v. vegetativni n.
s.; centralni nervni s., mozak i kičmena
moždina; ekstrapiramidni s., niz sivih
moždanih jedara i puteva koji nisu uk-
ljučeni u piramidni sistem. U e. s. ubra-
jaju se corpus striatum, globus pallidus,
nucleus subthalamicus, Substantia nig-
ra, nucleus ruber, kao i putevi koji od
tih jedara idu u talamus, corpora quad-
rigemina, nucleus vestibularis Deitersi,
mali mozak i hipotalamus. U kliničkoj
upotrebi pojam e. s. često je vrlo nepre-
cizan; endokrini s., skup žlezda i tkiva
s unutrašnjim lučenjem; ergotropni
nervni s., nervni sistem s ergotropnom
ulogom, čiji uticaj stvara dispoziciju za
povećanu radnu sposobnost; u stvari,
simpatički nervni sistem. V. histotropni
nervni s.; histotropni nervni s., nervni
sistem s histotropnom ulogom, koji uti-
če na oporavljanje i restituciju iscrpe-
nog tkiva; u stvari, parasimpatički nerv-
ni sistem. V. ergotropni nervni s. hro-
mafini s., sistem koji se sastoji od ćelija
sa specifičnim afinitetom prema hrom-
nim solima, kojima se boje žuto do
mrko. Ove ćelije luče adrenalin, pa se
zato ceo sistem zove još i adrenalni sis-
tem; limfopoezni s., skup svih organa
koji stvaraju limfocite: sve limfne žlez-
de, slezina, Hmfatički aparat organa za
varenje itd.; parasimpatički nervni s.,
systema
onaj deo vegetativnog nervnog s. čija
preganglijska vlakna potiču iz srednjeg
mozga (i ulaze u sastav III moždanog
nerva) i iz izdužene moždine (i ulaze u
sastav facijalnog, glosofaringealnog i va-
gus nog nerva) i iz sakralnog dela kičme-
ne moždine; retikuloendotelni s., po
Aschoffu, grupa ćelija s osobinama en-
dotelnih i retikularnih ćelija, koje pod-
jednako fagocituju boje. Ova grupa
obuhvata endotelne i retikularne ćelije
slezine, limfnih čvorića, Kupfferove će-
lije u jetri, retikuloendotel kostne srži i
klazmatocite. Ovaj sistem je u vezi sa
stvaranjem krvnih ćelija, nagomilava-
njem masnih materija, fagocitozom kr-
vnih ćelija, metabolizmom gvozda i he-
moglobina i, verovatno, sa stvaranjem
antitela; simpatički nervni s., onaj deo
vegetativnog nervnog sistema čija pre-
gangliska vlakna potiču iz ćelija inter-
mediolateralnog stuba torakalnog i
lumbalnog dela kičmene moždine;
sprovodni s. u srcu, naročiti sistem,
koji se sastoji od srčano-mišićnug tkiva,
veziva, nervnih ćelija i vlakana, u kome
se stvaraju i sprovode impulsi za auto-
matski rad srca. Sastoji se od sinusnog
ili Keith-Flackovog čvora (sinuatrijalni
sistem) i Aschoff-Tawarinog čvora i Hi-
sovog snopa (atrioventrikularni sis-
tem). Sinusni čvor je potkovičastog ob-
lika, smešten u uglu koji čine gornja
i šuplja vena i desna srčana uska. Sastoji
se od mreže gredica mišićnih vlakana
bogatih sarkoplazmom a siromašnih
miofibrilima, vezivnog tkiva s elastič-
nim vlaknima i skupine ganglijskih ćeli-
ja s nervnim vlaknima. Gredice mišić-
nih vlakana zalaze na sve strane u mus-
kulaturu pretkomora. Ova mišićna vlak-
na su u vezi s Aschoff-Tawarmim čvo-
rom, smeštenim u zidu desne pretko-
more, bliže komori, a koji se sastoji ta-
koñe od ovakvih mišićnih vlakana,
nervnih vlakana, skupine ganglijskih
ćelija i veziva s mnogo krvnih sudova.
Ovaj čvor je u stvari dvogub (pretko-
morni i komorni). Od njega polazi snop
uporednih vlakana (Hisov snop) kroz
komornu pregradu i račva se na dva og-
ranka, za svaku komoru po jedan. Ispod
783
systema
endokarda komora čine mrežu tzv. Pur-
kinjeovih vlakana; središni nervni s., v.
centralni nervni s.; urogenitalni s., s.
koji sačinjavaju mokraćni organi (bub-
rezi, bubrežne karlice, ureteri i mokrać-
na bešika) i polni organi, koji su različiti
u muškog i ženskog pola. U ženske po-
Ine organe spadaju: jajnik, jajovod, ma-
terica, vagina i spoljni polni organi
(stidnica, velike i male usne i dražica). U
muške polne organe spadaju: semenik,
systema
pasemenik, semevod, semene kesice,
prostata, mokraćna cev, polni ud i moš-
nice; vegetativni nervni s., nervni s.
koji bez uticaja volje (autonomno) regu-
liše aktivnost glatkih mišića, srca i žlez-
da. Sastoji se od dva dela: parasimpatič-
kog ili kraniosakralnog s., koji potiče iz
srednjeg i zadnjeg mozga i sakralnog
dela kičmene moždine, i simpatičkog s.,
koji potiče iz torakolumbalnog dela kič-
mene moždine. Sin. autonomni nervni s.
šira zaštitna zona, sin. zona nadzora.
Predstavlja teritoriju slivnog gravitacio-
nog područja izvorišta za snabdevanje
vodom za piće na kojoj se prate epide-
miološki procesi i privredna aktivnost,
koja može da ugrozi izvorište. U slučaju
potrebe preduzimaju se odgovarajuće
mere.
širok, v.latus, vastus.
škodizam, v. skodismus.
školjka, v. concha.
škopljenje, v. kastracija.
škripanje, maramično, grub zvuk koji se
čuje pri osluškivanju nad znatno zadeb-
Ijalom pleurom, sličan utisku, koji se
čuje pri savijanju kože ili ñona.
škriput, v. škripanje.
Škrljevo, mesto u Hrvatskom primorju iz-
meñu Rijeke i Bakra, poznato zbog po-
jave endemskog sifilisa u ovom kraju
početkom XIX veka, pa je oboljenje i
dobilo naziv morbus Škrljevo.
škržne tvorevine, (embr.) branhijalne
tvorevine, od 9. do 11. dana razvoja gla-
venog kraja embriona javljaju se u sisa-
ra kao useci i lukovi prelazne prirode,
jer iščezavaju pošto su dali niz važnih
organa.
škržni lukovi, (embr.) od 9. do 11. dana
razvoja na bokovima glavenog kraja em-
briona javljaju se škržne ili branhijalne
tvorevine sastavljene od naizmenično
postavljenih useka i lukova (u sisara
prelazne prirode) i iščezavaju pošto su
dali niz važnih organa. Škržnih lukova
na čovečjem embrionu od 3. do 4. mese-
ca ima 4 para. Oni su valjkasti mezoder-
50 Medicinski leksikon
mni jastučići, zastrti spolja ektoder-
mom, a unutra endodermom. Svaki luk
sadrži po jedan lubanjski živac i po jed-
nu arteriju. Prvi škržni luk, zajedno s
čeonim brežuljkom stvara lice, a drugi
izgrañuje vrat; 1. škržni luk, čeoni bre-
žuljak je na bokovima ograničen olu-
kom, koji ga odeljuje od 1. škržnog luka
na čijem se kraju nalazi očni mehur. Na
slobodnom rubu ovog brežuljka nalaze
se 2 nosna pupoljka koji se ubrzo dele
na 2 nosna pupoljka, ubrzo podeljena
na dva sekundarna pupoljka. Ostale
promene dovode do odeljivanja nosne
od usne duplje. Trag spoja nepčanih
ploča s unutrašnjim nosnim pupoljkom
i s nosnom pregradom čine nosno-nep-
čani kanal (Stensonov kanal). Nedosta-
tak spajanja pupoljaka koji stvaraju gor-
nju vilicu izaziva malformaciju pod ime-
nom zečje usne (labium leporinum); 2.
škržni luk, izgrañuje s 4. i 5. lukom,
vrat. Sem toga od njega se stvara i uzen-
gija (stapes) i ovesno vezivo hioidne
kosti, kome prethodi hrskavična traka
poznata kao Reichertova hrskavica,
koja ostavlja, kao trag, fibroznu vrpcu:
stilohioidnu vezu. Od prednjeg dela po-
staju mali rogovi hioidne kosti, dok za-
dnji stvara stiloidni nastavak. Ovaj luk
stvara i prednje lukove mekih nebaca;
3. i 4. škržni luk, izgrañuju meke delo-
ve vrata. Od 3. luka se stvaraju veliki ro-
govi jezične (hioidne) kosti.
škržni useci, (embr.) stvaranje škržnih ili
branhijalnih useka na spoljnoj površini
bokova glavenog kraja embriona poči-
785
šok
nje pojavom endodermnih špagova na
unutrašnjoj strani. Izmeñu endoderm-
nih špagova i ektodermnih useka nalazi
se mezoderm koji se resorbuje, ostavlja-
jući tanku zastornu opnu. Škržni useci
u ljudskom embrionu iščezavaju u toku
2. meseca. Izuzetno može da ostane neki
škržni usek u vidu tzv. uroñenih fistula
(cista); 1. škržni usek iščezava u dve
prednje trećine. Zadnjim delom daje
spoljni služni kanal, a od endodermnog
špaga srednje uvo (bubanjsku duplju);
2. škržni usek nestaje bez traga; 3. šk-
ržni usek daje paratireoidne žlezde,
dok na trbušnoj strani postaje timus i 4.
škržni usek na leñnoj strani endoderm-
nog špaga stvara gornju paratireoidnu
žlezdu.
šok, shock (engl.), stanje akutne periferne
cirkulatorne insuficijencije, posledice
poremećaja cirkulatorne regulacije ili
gubitka cirkulišućeg volumena krvi;
manifestuje se hipotenzijom, tahikardi-
jom, hladnom, bledom kožom, povr-
šnim disanjem i pomućenjem svesti;
alergijski š., šok koji nastaje unoše-
njem u organizam supstancije ili leka rfa
koje je osoba alergična; anafilaktički
š., teško stanje izazvano ponovljenom
injekcijom seruma ili proteina nastalo
kao posledica anafilaksije; anestezijski
š., stanje slično šoku izazvano predozi-
ranjem anestetika; električki š., dej-
stvo nastalo prolaskom električne stru-
je kroz bilo koji deo tela; može dovesti
do gubitka svesti pa i smrti; endotok-
sički š., endotoksinski šok, naglo po-
puštanje cirkulacije praćeno teškom
bakterijskom infekcijom, najčešće
gram-negativnim bakterijama; hemora-
gički š., šok nastao usled krvavljenja;
hipoglikemički š., stanje cirkulatorne
insuficijencije kao posledica suviše veli-
kih doza insulina, što dovodi do naglog
smanjenja šećera u krvi; hipovolemič-
ki š., šok nastao usled smanjenja cirku-
lišućeg volumena krvi; histaminski š.,
reakcija koja podseća na anafilaktički
šok, a nastaje posle injekcije histamina;
insulinski š., niz vegetativnih poreme-
ćaja nastalih usled smanjenja količine
786
španske bube
glikoze u krvi pod dejstvom insulina
unetog parenteralno. Započinje oseća-
njem gladi, znojenjem, drhtanjem ruku,
pa se nastavlja jakim crvenilom lica,
kloničkim trzajima mišića, usporenom
ili ubrzanom srčanom radnjom, pomu-
ćenjem svesti sve do kome, u kojoj može
nastupiti i smrt. Pod budnim nadzorom
stručnog lekara i vičnog personala
može se iskoristiti kao terapijsko sred-
stvo za lečenje shizofrenije, pri čemu se
dopušta da bolesnik padne u komu u
kojoj ostaje pola do jednog časa i iz koje
se izvlači intravenskim davanjem gliko-
ze. Potpuno lečenje se sastoji od niza do
50 koma. V. hipoglikemički šok, shizo-
phrenija, therapia (šokom); ireverzibil-
ni š., stanje u kome se izazvane prome-
ne ne mogu popraviti lečenjem, pa je
smrt neizbežna; kardiogeni š., šok us-
led smanjenja minutnog volumena srca
u srčanim oboljenjima i infarktu mio-
karda; klimatski š., jače ili slabije reak-
tivne pojave zdravog, a naročito boles-
nog čovečjeg organizma na snažne uti-
caje spoljne sredine ili aktivnih klimat-
skih faktora; ispoljava se nelagodnim
stanjem, koje može biti znak sporog pri-
lagoñavanja organizma ili nepodnošlji-
vosti prema novom klimatu; neurogeni
š., šok usled delovanja na nervni sistem
koje izaziva vazodilataciju; oligemički
š., v. hipovolemički šok; opekotinski š.,
šok kao posledica gubitka plazme preko
opečene površine; postoperativni š.,
stanje šoka posle hirurške intervencije;
primarni š., šok u kome nije smanjen
cirkuiišući volumen krvi; psihički š.,
stanje slično šoku izazvano jakim emo-
cijama; sekundarni š., šok koji je izaz-
van smanjenim volumenom cirkulišuće
krvi; septički š., šok koji nastaje u pri-
sustvu teških infekcija; spinalni š., gu-
bitak spinalnih refleksa posle povrede
kičmene moždine koja zahvata mišiće
inervisane segmentima kičme koji se
nalaze distalno od mesta povrede; trau-
matski š., svaki šok izazvan traumom.
. šok-terapija, v. therapia. »španska
kragna«, v. paraphimosis. španske
bube, v. Cantharides.
špric
špric, v. brizgalica.
štampači, ureñaji za štampanje numerič-
kih podataka dobijenih tokom merenja
u cilju automatizacije mernih procesa
ili ubrzanja dobijanja rezultata.
štapići, v. bacilli
Štiherove cevčice, staklene cevčice ispu-
njene različitom hemijskom supstanci-
jom, koje na odreñenoj temperaturi me-
njaju agregatno stanje prelazeći u drugi
deo cevčice s natpisom „sterilizovano".
Koriste se rezorcin, (104 do UO0C), ben-
zonaftol (HO0C), antipirin (1130C), jodo-
form (119°C)itd.
štitasta žlezda, v. glandula thyreoidea.
štitnjača, v. glandula thyreoidea.
štucanje, singultus, u toku anestezije ili u
postoperativnom toku; uzroci su disten-
zija želuca, vučenje trbušnih organa u
toku operacije, zapaljenjski procesi u
abdomenu i dr. V. singultus.
šuga, v. scabies.
šugarac, v. Sarcoptes scabiei.
šuljevi, v. haemorrhoides.
šum (med.), auskultativni fenomen, benig-
ne ili maligne prirode, izazvan srčanim
ili vaskulnim promenama; akcidental-
ni š., srčani šum izazvan prolaznim i
beznačajnim uzrocima; anemijski š., š.
koji se čuje pred srcem u anemičnih bo-
lesnika; aneurizmni š., š. koji se čuje iz-
nad arterijskih aneurizmi; aortni š.,
šum koji nastaje zbog oboljenja aortnog
zida ili aortnih zalistaka; apeksni š., š.
koji se čuje u predelu srčanog vrha; ar-
terijski š., š. koji se čuje u predelu neke
arterije, zbog njene aneurizme ili steno-
ze; Austin-Flintov š., presistolni šum u
predelu srčanog vrha u mitramoj steno-
zi; bazni dijastolni š., š. koji se čuje na
bazi srca u aortnoj ili pulmonalnoj insu-
ficijenciji; Carey-Coombsov š., pred-
ijastomi šum na vrhu koji se čuje u ra-
nom stadijumu reumatske groznice, a
koji se kasnije gubi; dijastolni š., š. koji
se čuje u dijastoli posle drugog srčanog
tona. Na vrhu je znak mitralne stenoze,
a na bazi skoro uvek aortne insuficijen-
cije; Flintov š., v. Austin-Flintov šum;
funkcijski š., šum koji postoji u neor-
50*
šupljina
ganskim srčanim poremećajima; Gib-
sonov š., sistolno-dijastolni šum koji se
čuje u 2. meñurebarnom prostoru levo,
koji govori za ductus arteriosus aper-
tus; Graham-Steellov š., dijastolni
šum izazvan proširenjem (insuficijenci-
jom) a. pulmonalis u mitralnoj stenozi;
Hammanov š., koji se čuje iznad srca
sinhron sa sistolom srca, koji se čuje u
sredogrudnom emfizemu i pneumope-
rikardijumu; holosistolni š., š. koji ob-
uhvata ćelu sistolu; kardijalni š., šum
nastao nepravilnim krvotokom u srcu;
kardiopulmonalni š., kardiorespira-
torni š., š. nastao u plućnom tkivu u
vezi s pokretima srca; kreščendo š.f š.
koji se postepeno pojačava, kao što je
dijastolni šum u mitralnoj stenozi; mit-
ralni š., š. nastao zbog bolesti mitralnih
zalistaka; mišićni š., š. koji se čuje nad
nekim mišićem u toku njegovog grče-
nja; neorganski š., š. koji nije izazvan ni
oštećenjem miokarda, ni oboljenjem za-
listaka; organski S., š. izazvan organs-
kom bolešću srca, krvnih sudova, ili
plućnog tkiva; pansistolni š., v. holosis-
tolni š.; perikardni š., perikardni tarež;
pleuroperikardni š., pleuralni tarež
koji se čuje u predelu perikarda i koje
liči na perikardni tarež; predijastolni
š., š. koji počinje pre dijastole, a čuje se
i u dijastoli. Na vrhu postoji u mitralnoj
stenozi; presistolni š., š. koji se javlja
neposredno pre sistole; pulmonalni š.,
š. izazvan oboljenjem zalistaka a. pul-
monalis; regurgitacijski š., š. zbog vra-
ćanja krvi kroz oboleli otvor zalistaka;
Rogerov š., jak sistolni šum u defektu
komorske pregrade; Stillov š., funkcio-
ni srčani šum, u dece, koji se čuje duž
leve ivice grudnjače; sistolni š., š. koji
se čuje u sistoli, zbog mitralne ili trikus-
pidne insuficijencije, ili zbog aortne ili
pulmonalne stenoze; Traubeov š., ga-
lopni ritam; vaskulni š., š. koji se čuje u
predelu nekog krvnog suda; venski š.,
koji se čuje u predelu neke vene.
šupalj, v. cavus.
šuplja sonda, v. sonda.
šupljikavo telo, c. corpus cavernosum.
šupljina, v. caverna, cavitas, cavum.
787
šušnjevi
šušnjevi, nenormalni šumovi koji se čuju
pri auskultaciji pluća za vreme disanja.
Nastaju usled prisustva više ili manje
tečnog sadržaja u disajnim cevima ili
plućnim mehurićima. Razlikuju se suvi
i vlažni šušnjevi, bronhogeni, koji posta-
ju u dušniku (traheji) i dušnicama
(bronhijama) i pneumogeni (krepitaci-
je), koji nastaju u plućnim mehurićima.
Sin. rhonchi; suvi š., š. koji nastaju us-
led prisustva žitkog sekreta u disajnim
cevima ili usled zadebljanja njihove
sluznice. Mogu biti piskavi (rhonchi si-
bilantes) i strugavi (rhonchi sonori).
švedska gimnastika
Čuju se u bronhijalnoj astmi i u bronhi-
tisu. Sin. krkori; vlažni š. (rhonchi hu-
midi), š. koji nastaju prilikom disanja u
disajnim cevima usled prisustva tečnog
sadržaja u njima; zvučni (konsonantni) v. š.,
š. koji imaju zvonak muzikalan prizvuk i
nastaju u disajnim cevima koje se nalaze u
infiltrovanom (kompaktnom) tkivu. Čuju
se, npr., u tuberkulozi pluća; bezvučni
(nekonsonantni) v. š., š. koji nastaju u
disajnim cevima okruženim tkivom koje
sadrži vazduha. V. krepitacije, tarez.
švedska gimnastika, v. gimnastika.
T, oznaka za prefiks tera u Meñunarod-
nom sistemu decimalnih jedinica; T oz-
načava veličinu koja je za IO12 (l 000 000
000 000) puta veća od merne jedinice
neke fizičke veličine, npr. teravat-TW,
teraelektron-volt-TeV.
T,(l) skraćenica za temperaturu; (2) skra-
ćenica za period poluraspada.
-test, metoda za ispitivanje kapaciteta
vezivanja 1-trijodotironina obeleženog
radioaktivnim jodom za belančevine se-
ruma in vitro.
tab, skraćenica za tales, takvi; upotreblja-
va se u lekarskom receptu.
T-antigen, proteinska frakcija M,T i R ka-
rakteristična za odreñene tipove u gru-
pi streptokoka; grupa A sadrži oko 50
serotipova koji se odreñuju po prisust-
vu proteinskih frakcija (uglavnom M-
frakcija). T-antigen nije odgovoran za vi-
rulenciju soja, a T-antitela, suprotno M-
-antitelima, nemaju zaštitnu vrednost.
Tb, hemijski simbol za element terbium.
TBA (engl. skraćenica »thyroxine binding
albumine« - tiroksin vezujući albumin),
serumska belančevina za koju se vezuje
oko 10% tiroksina. V. thyroxin.
TBG (engl. skraćenica »thyroxine binding
globuline - tiroksin vezujući |lobulin),
serumska belančevina za koju se vezuje
oko 60% tiroksina (v. thyroxin). U elek-
troforeznoj traci »putuje« izmeñu alfa-1
1 alfa-2 globulina.
TBPA (engl. skraćenica »thyroxine bin-
ding praealbumin«), tiroksin vezujući
prealbumin, serumska belančevina za
koju se u oko 30% vezuje tiroksin (v. th-
yroxin), koji u elektroforeznoj traci »pu-
tuje« nešto pre albumina.
Tc"m, radioaktivni izotop tehnecijuma,
primenjuje se u jonskom obliku, kao na-
trijum-pertehnetat, za scintigrafiju moz-
ga, štitaste žlezde i protoka krvi u bub-
rezima. Sumporni koloid T.c"m prime-
njuje se mza scintigrafiju jetre i kostne
srži. Tc" vezan za albumin primenjuje
se za scintigrafiju placente, a u obliku
makroagregata albumina, mikrosfera i
koloidnog ferihlorida za scintigrafiju
pluća. Polifosfat i pirofosfat Tc"m pri-
menjuje se za scintigrafiju kostiju. Kom-
pleksno jedinjenje askorbata gvozda
primenjuje se za scintigrafiju bubrega.
TCT, skraćenica za telekobalt-terapiju.
tct., skraćenica za tinctura.
t.d., v. doza tolerancije (pod dosis).
Te, hemijski simbol za element tellurium.
TEM, trietilen metilenemelamin; služi kao
antineoplastički lek. V. Tretaminum.
THAM, trometamin, alkalinizujuće sred-
stvo koje se daje intravenski u cilju suz-
bijanja metaboličke acidoze.
TIA, (skraćenica: transient ischemic at-
tacks), prolazni ishemički napadi u vidu
kratkotrajnog slepila jednog oka (sin.
amaurosis fugax) ili drugih žarišnih po-
remećaja (afazija, motorna slabost itd.)
u obolelih od ateroskleroze moždanih
krvnih sudova.
Tl201, radioaktivni izotop talijuma, prime-
njuje se za scintigrafiju miokarda u di-
jagnostici infarkta srca.
TRF, tireotropni oslobañajući (rilizing)
faktor.
789
TRH-test
TRH-test, test za ispitivanje funkcije šti-
taste žlezde. Pre i posle TRH-stimulacije
odreñuje se koncentracija TSH u seru-
mu. U uslovima očuvanih regulacijskih
mehanizama, koncentracija TSH se po-
većava posle davanja TRH.
TSH, tireostimulativni hormon (v. tamo),
glikoproteidni hormon prednjeg režnja
hipofize (v. i hormoni adenohipofize) koji
stimuliše izlučivanje hormona tireoide-
je (v. tamo).
TSH stimulacijski test, test za ispitivanje
funkcije štitaste žlezde. Odreñuje se fik-
sacija radioaktivnog joda pre i posle da-
vanja egzogenog TSH. Ukoliko je očuva-
na funkcijska rezerva tireoideje, fiksa-
cija se povećava posle TSH-stimulacija.
taban, v. planta pedis.
tabes dorsalis, sifilisno oboljenje kičme-
ne moždine. Javlja se u malog broja sifi-
litičara, 10-20 godina posle inficiranja, s
bolovima »kao ubodi nožem« (»lanci-
nantni bolovi«) duž nogu (tzv, neural-
gički stadijum j. Docnije dolazi do nesi-
gurnosti u hodu (ataktički stadijum).
Najzad može doći do potpune nemoguć-
nosti stajanja i hodanja zbog odsustva
duboke osetljivosti (paralitički stadi>
jum). Na zenicama se javlja tzv. Argyll-
Robertsonov znak. Ranije ili docnije do-
lazi do atrofije očnog živca i do različitih
trofičkih poremećaja (artropatija, mal
perforant du pie d). Povremeno nastaju
tzv. tabesne krize.
tabesna kriza, v. crisis.
tabesni, koji se odnosi na tabes dorsalis.
tabetičar, osoba obolela od tabesa dorsa-
Ii sa.
tabičar, v. tabetičar.
tablettae, tablete, čvrste, okrugle pločice,
ravnih ili slabo ispupčenih površina;
prevučene tablete (dražeji) su obično
jače ispupčenih površina odnosno bi-
konveksnog oblika. Služe kao lekovi za
unutrašnju upotrebu.
Tablettae hypodermicae, naročito vrsta
tableta koje služe za spravljanje rastvo-
ra za potkožne injekcije.
Tablettae ophthalmicae, male tablete
koje se upotrebljavaju u oftalmologiji
(stavljaju se direktno u konjunktivalnu
kesu).
790
tačka
taboparalysis, taboparaliza, tabes dorsa-
lis komplikovan progresivnom parali-
zom. V. paralysis progresiva, tabes dorsa-
lis.
taboparesis, tabopareza, v. taboparalysis.
tabophobia, tabofobija, bolestan strah od
dorzalnog tabesa. V. phobia.
tabun, dugotrajni nervni bojni otrov iz
grupe trilöna, bezbojna ili žućkasto-ze-
lena tečnost s mirisom voća. Dejstvo,
simptomi, lečenje i zaštita kao kod sari-
na. Na terenu može da se zadrži 1-2
dana. V. sarin.
TAB-vakcina, mrtva vakcina, sastoji se od
ubijenih Salmonella typhi s dobro raz-
vijenim antigenom O i Vi, i Salmonella
paratyphi A i B. U našoj zemlji TAB-vak-
cini dodaje se tetanusni anatoksin. Vak-
cinacija protiv crevnog tifusa vrši se po-
moću tri supkutane injekcije, koje se
daju u razmaku od po najmanje 7 dana.
tachycardia, tahikardija, ubrzan rad srca;
aurikulska t., tahikardija usled leprša-
nja pretkomora; ortostatska t., nastaje
usled prelaska iz horizontalnog u verti-
kalni položaj; paroksizmalna t., poči-
nje naglo i naglo se završava; refleksna
t., izazvana refleksom koji potiče iz ne-
kog drugog organa; sinusna t., svaka ta-
hikardija čiji je uzrok u preteranom raz-
draženju sinusnog čvora; stalna t., koja
postoji dugo u nekim oboljenjima.
tachyphagia, tahifagija, brzo jedenje.
tachypnea, tahipneja, vrlo brzo disanje;
respiratorna neuroza u koje postoji
brzo i plitko disanje.
Tachysterolum, tahisterol, jedno od jedi-
njenja koje nastaje prilikom zračenja er-
gosterola ultraljubičastim zracima.
tachysystolia, tahisistolija, nenormalno
brze sistole zbog ekstrasistola; t. auri-
cularis, lepršanje pretkomora.
tactus, osećaj dodira, čulo pipanja, opipa.
tačka, mala zona; mesto proboja ka povr-
šini (npr. mesto provaljivanja apscesa
ili furunkula); Boasova t., zona osetlji-
vosti levo od dvanaestog grudnog pr-
šljena u želudačnoj grizući; Brewerova
t., tačka osetljivosti u kostovertebral-
nom uglu u infekciji bubrega; Chauf-
fardova t., tačka osetljivosti pod des-
nom ključnjačom u oboljenjima žučne
taedium vitae
kese; Covaova t., tačka osetljivosti u
kostolumbalnom uglu u pijelitisima
trudnica; Desjardinova t., tačka udalje-
na 5 do 7cm od pupka na liniji povuče-
noj od desnog pazuha do pupka odgova-
ra položaju glave gušterače; Kocherova
t., mesto punkcije bočne moždane ko-
more, koje je udaljeno 2,5 cm od srednje
linije lubanje, a 3,5 cm ispred bregme;
Lanzova t., tačka koja odreñuje položaj
crvuljka; nalazi se udesno od bedrene
bodlje na granici spoljne i srednje treći-
ne linije koja spaja obe bodlje; Robso-
nova t., tačka koja se nalazi na mestu
spajanja srednje i donje trećine linije
povučene od bradavice dojke i pupka i
predstavlja mesto najjače osetljivosti
zapaljenja žučne kese; Sudeckova kri-
tična t., deo rektuma izmeñu poslednje
sigmoidne arterije i račvanja gornje he-
moroidne arterije, ranije se smatralo da
ligatura poslednje ispod ove tačke izazi-
va gangrenu rektuma, dok su klinička
iskustva ovo mišljenje pobila.
taedium vitae, bolesna zasićenost živo-
tom i zbog toga sklonost ka samoubist-
vu pri melanholiji. V. melancholia.
taenia, traka, pantljika; (anat.) naziv za
različite tvorevine oblika trake ili pant-
Ijike; (parazit): T. echinococcus, pseća
pantljičara klobučara, pantljičara veli-
čine oko 0,5 cm, parazit psa, rede mač-
ke. U stadijumu larve živi u mnogim si-
sarima, stvarajući hidatidne tumore ili
ciste, najčešće u jetri. Čovek i ostali sisa-
ri se zaraze kada zagañenom hranom
pojedu jaja ove pantljičare, a pas kada
pojede hidatidnu cistu. Sin. Echinococ-
cus granulosus; T. saginata, goveña
pantljičara. Kao odrasli parazit živi u
crevu čoveka i dostiže dužinu od 3 do
8m, a kao larva živi u mišićima i drugim
organima govečeta (Cysticercus bovis).
Čovek se zarazi kada s nekuvanim ili ne-
dovoljno kuvanim mesom pojede bobi-
ce ove pantljičare, a goveče kada progu-
ta njena jaja; T. solium, svinjska pantlji-
čara. Kao odrasli parazit živi u crevu čo-
veka. Duga je obično 2 do 3 m. U stadi-
jumu larve živi u mišićima svinje (»bo-
bičavo« meso), a u retkim slučajevima i
u čoveku. Čovek se zarazi kada s neku-
talipes
vanim ili nedovoljno kuvanim svinjskim
mesom pojede larve ili bobice (Cysti-
cercus cellulosae) ove pantljičare, a svi-
nja se zarazi kada pojede njena jaja.
taeniasis, tenijaza, prisustvo pantljičare u
telu nekog parazita.
taenicida (remedia), tenicidi, sredstva
koja ubijaju pantljičare.
tahikardija, v. tachycardia.
tajne bolnice u NOR-u, poseban vid teri-
torijalnih bolnica koje su grañene u šu-
mama ili drugim zaklonjenim mestima,
udaljene od komunikacija i za njih je
znao samo neophodan broj osoba (čak
ni bolničko osoblje nije znalo za sva
odeljenja bolnice, a ranjenici su dovo-
ñeni noću ili po danu sa zavezanim oči-
ma itd.). Tajne bolnice su bile spremne
za pokret i za samoodbranu, a uporedo
sa nadzemnim grañena su i podzemna
skloništa. Najbolje su bile organizovane
u Sloveniji, Slavoniji i Sremu (gde su
tajne bolnice bile u naseljima i doma-
ćinstvima), a u slučaju opasnosti ranjeni-
ci bi se sklonili u sklonište (baze, bunke-
ri).
taksonomija mikroorganizama; posled-
njih godina sve se više uvodi sistem tzv.
numeričke taksonomije, u kojoj klasifi-
kacija zavisi od broja zajedničkih svoj-
stava.
taktilan, koji se odnosi na čulo pipanja.
Talcum, talk, magnezijum-hidrosilikat,
oficinalan je prema našoj farmakopeji.
Upotrebljava se kao sastojak praškova
za spoljnu upotrebu i kao prašak za po-
sipanje.
talipes, uroñena deformacija stopala koje
je skrenuto sa svog normalnog položaja;
tcalcaneovalgus, izobličenost stopala
u kome je peta iskrenuta upolje, a pred-
nji deo stopala izvinut naviše; t.calca-
neovarus, izobličenost stopala s petom
okrenutom prema središnoj osovini
tela, a s prednjim delom stopala izdig-
nutim; t. calcaneus, izobličenost stopa-
la u dorzalnoj fleksiji, odnosno izdignu-
to stopalo; t. cavovalgus, izobličenost u
kojoj je uzdužni luk stopala izdignut, a
peta iskrenuta upolje; t. cavus, defor-
macija stopala u kojoj je uzdužni luk
prekomerno izdignut; t. equinovalgus
791
talipomanus
izobličenost stopala s petom izdignu-
tom i izvijenom upolje; t. equinonova-
rus, izobličenost u kojoj je peta uvrnuta
unutra, dok je stopalo u tabanskoj flek-
siji. Pored toga unutrašnja ivica stopala
je u supinaciji, a prednji deo stopala leži
medijalno u odnosu na osovinu noge
(adukcija); svod stopala je visok, taban
uduben i ćelo stopalo u tabanskoj flek-
siji (equinus); t. planovalgus, izobliče-
nost stopala s petom skrenutom upolje
od osovine noge, spoljašnja ivica stopa-
la leži više od unutrašnje i svod stopala
je nizak. Deformacija je uroñena ili na-
staje usled spazama koja kontrolišu sto-
palo; t. valgus, deformacija stopala s
skrenutom petom upolje od osovine
noge; t. varus, deformacija stopala s pe-
tom uvrnutom medijalno od osovine
noge.
talipomanus, uroñena iskrivljenost šaka
koje su u svom korenu savijene radijal-
no.
Talmina operacija, v. operacija.
talus, skočna kost na petnoj kosti. Spaja
stopalo s potkolenicom.
tampon, (1) smotuljak ili vrpca od gaze ili
vate koja se stavlja u telesne šupljine i
rane u cilju lečenja; (2) v. tupfer.
tamponada, začepljivanje stavljanjem
tampona u telesne šupljine ili rane u ci-
lju lečenja. V. tampon; (hir.) upotreba
tampona; balonska t., ezofagogastrička
tamponada izvedena pomoću trocev-
nog i dvobalonskog tampona. V. Seng-
staken-Blakemoreova sonda (pod son-
da); Bellocqova t.f zadnja tamponada
nosa pomoću unapred pripremljenog
jastučastog tampona gaze, vezanog svi-
lenom niti, koji se pomoću nje uvlači
kroz nos u nosni deo ždrela i fiksira se
u njemu. Upotrebljava se u teškom kr-
varenju nosa, većinom u kombinaciji s
prednjom tamponadom; ezofagogast-
rička t., v. balonska tamponada, Seng-
staken-Blakemoreova sonda; Mikulicze-
va t., tamponada rane jednom većom
četvorouglastom jodoformskom gazom
za koju je pričvršćen laneni ili svileni
konac. Gaza se u rani raširi u obliku
kese i ispuni se trakama gaze, a konac se
izvuče iz rane. Mikuliczeva tamponada
792
tarsus
služi za tamponadu rana s velikom infi-
ciranom šupljinom; t. srca, akutna
kompresija srca krvi izlivenom u osrñe
usled povrede srčanog mišića pri ranja-
vanju ili prsnuću aneurizme srca.
tamponade du coeur, (fr.) tamponada
srca, akutna kompresija srca izlivom
tečposti u perikard ili izlivenom krvlju
iz srca nastalim usled njegove rupture
ili povrede.
tamponi, v. puferi
tamponi r ati, v. tamponada.
tanati, soli taninske kiseline.
tanin, v. Acidum tannicum.
taninska kiselina, v. Acidum tannicum.
tanko crevo, v. intestinum tenue.
tarež, zvučna pojava izazvana trenjem hra-
pavih površina; perikardni t., tarež koji
se čuje u srčanom predelu u bolesnika
sa suvim perikarditisom; pleurski t.,
koji se zbog fibrinskih naslaga čuje us-
led trenja listova pleure pri disanju;
pleuroperikarñni t., posledica je suvog
zapaljenja pleure i perikardijuma.
tarsalgia, tarzalgija, bolovi u predelu nož-
ja, osobito u pes valgus inflammativus.
tarsectomia, tarzektomija, resekcija tar-
zusa (tarzalne pločice) očnog kapka.
Vrši se u starom ožiljnom trahomu koji
je doveo do iskrivljenosti i zadebljanja
tarzusa gornjeg kapka. Tarzektomijom
se postiže korekcija pogrešnog položaja
kapka i odstranjuje se pritisak na očnu
jabučicu.
tarsitis, tarzitis, zapaljenje tarzusa. Zbog
same grañe tarzusa primarno zapaljenje
je veoma retko. Uzroci: trahom, co-
njunktivitis vernalis, tuberkuloza, sifi-
lis.
tarsoraphia, tarzorafija, parcijalno ili to-
talno spajanje, zašivanje kapaka hirur-
škim putem. Vrši se u cilju zaštite rož-
njače kada su u pitanju egzoftalmus, ke-
ratitis neuroparalitika, trofički poreme-
ćaji rožnjače i dr.
tarsus, koren stopala, nožje. Sačinjavaju
ga kosti: skočna (talus), petna (calca-
neus), čunasta (os naviculare), kockasta
(os cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa
cuneiformia); t. palpebrae, kapačna
fibrohrskavična pločica koja kapku
daje izvesnu čvrstinu; (embr.) gusto zbi-
tartarati
jena vezivna ploča oko začetka velikih
kapačnih žlezda, javlja se u embriona
od 13 cm dužine.
tartarati, soli vinske kiseline (Acidum tar-
taricum).
Tartarus, naziv za vinski kamen ili sreš
(kiseli kalijum-tartarat); T. emeticus, v.
Kalii stibylotartras; T. natronatus, v.
Kalii Natrii tartras; T. stibiatus, v. KaKi
stibylotartras.
tatula, v. Datura Stramonium.
taurodontismus, taurodontizam, retka
anomalija zuba, predstavlja stanje evo-
lucije zuba u čoveka. Zubi imaju izgled
prizama, slično zubima nekih preživara.
Najizraženiji znak je enormno velika
pulpa. Danas se retko sreće, ponekad u
nedovoljnoj tvorbi gleñi u displaziji ek-
toderma.
tauroholna kiselina, jedna od žučnih ki-
selina, koja se sastoji od taurina (oksidi-
sani proizvod aminokiseline cisteina) i
holne kiseline meñusobno vezanih
peptidnom vezom.
tautomerija ili dezmotropija, specijalan
tip izomerije funkcionih grupa. U tauto-
meriji postoji ravnoteža izmeñu dva raz-
na oblika jedinjenja od kojih svaki oblik
ima svoju fukcionu grupu. Npr. u sluča-
ju karbonilnih jedinjenja (aldehidi i ke-
toni) poznata je tzv. keto-enoltautome-
rija.
taxis, taksis; (1) kretanje organizma u od-
reñenom pravcu kao reakcija na dejstva
spoljašnjih draži (galvanotaksija, geo-
taksija, termotaksija, fototaksija, hemio-
taksija). V. tropismus; (2) manualni po-
stupak kojim se kilna sadržina, naročito
u slučaju uklještene kile, vraća pomere-
ni organ u normalan položaj.
Tay-Sachsova amaurotska idiotija, v.
idiotija.
Tay-Sachsova bolest, v. idiotija.
tečni scintilacljski brojač, služi za efi-
kasno merenje niskoenergetskih beta-
izračivača, X- i gama-zraka. Uzorak u
tečnom stanju se mesa s fluorescentnim
rastvorom, pa se pomoću odgovaraju-
ćeg brojačkog sistema odreñuje količi-
na izotopa u uzorku.
tečnost, v. humor, liquor; t. cerebrospi-
nalna, moždanokičmena tečnost, bist-
Teichmannovi kristali
ra, bezbojna tečnost koja ispunjava
moždane komore, centralni kanal kič-
mene moždine i subarahnoidni prostor.
Stvara se u visini horioidnih spletova
moždanih komora a resorbuje se u ven-
ske sinuse preko Pacchionijevih možda-
ničnih zrnaca. Normalno je ima oko 150
ml. Sadrži pokoji limfocit, 20-30 mg°/o
belančevina, oko 50 mg°/o glikoze i
720-750 mg°/o hlorida. U ležećem polo-
žaju Čoveka pri lumbalnoj punkciji ima
pritisak oko 20 cm vodenog stuba. Štiti
mozak i kičmenu moždinu od potresa.
teflon, sintetska tkanina, politetrafluor--
etilen koji nastaje polimerizacijom tet-
ra-fluor-etilena (CF2=CF2); teflon je ot-
poran i služi za zaštitu predmeta od ko-
rozije. V. dacron.
tegljenje, v. tractio.
tehničke povrede, v. traumatizam.
tehnika, metod ili postupak pri nekim hi-
rurškim intervencijama; Coffeyjeva t.,
metod ispravljanja izvraćene mokraćne
bešike u vidu transplantacije uretera u
kolon, provlačeći ga kroz zid kolona
tako da ovaj deluje slično valvuli; Con-
wayjeva t., način popravljanja teške
makromastije (ogromnih dojki) koja se
sastoji od delimične amputacije dojke i
slobodnom presañivanju koluta i bra-
davice dojke; Selñingerova t., perkuta-
na punkcija arterije ili vene u cilju vrše-
nja angiografije; Trueting t., način leče-
nja preloma kosti, koji se sastoji od stro-
gih hirurških uslova: pranja celog ekst-
remiteta vodom i sapunom, brijanja
dlaka, premazivanja jodom, debridira-
nja rane s uklanjanjem hematoma, de-
periotiranih fragmenata kosti i stranih
tela, repozicije preloma i posle toga se
stavlja suvi zavoj i ekstremitet se imobi-
liše gipsanim zavojem; najzad daje se
antitetanusni serum.
tehnička atmosfera, oznaka at, vansis-
temska jedinica za pritisak čija je upot-
reba zakonski zabranjena posle 1980.
godine, l at - 98,066; 5Pa = 98,066 kPa.
Teichmannovi kristali hemina, hemin-
ski kristali nastaju raspadanjem hemog-
lobina uz dodatak natrijum-hlorida i
sirćetne kiseline. U sudskoj medicini
njihov nalaz može da posluži za dokazi-
793
telangiectasia
vanje prisustva krvi u sumnjivim mrlja-
ma.
telangiectasia, telangiektazija, proširenje
grupe sitnih krvnih sudova; t.haemor-
rhagica hereditaria, nasledna hemora-
gijska telangiektazija, nasledna s malim
angiomima po koži i sluznicama, praće-
ni često epistaksisom i krvarenjima iz
organa za varenje, a ponekad i plućnim
i hepatičkim arteriovenskim fistulama.
Sin. Rendu-Osler-Weberova bolest; spi-
der t., v. spider naevL
telangiitis, telangitis, zapaljenje krvnih ka-
pilara. Obično se javlja u sepsi.
telašce, telašca, v. corpusculum, corpuscu-
Ia.
telecentričan hromosom, hromosom sa
centromerom na njegovom kraju.
telekardiografija, rendgensko snimanje
srca s udaljenosti 2 m od anode do filma
(u anglosaksonskim zemljama udalje-
nost je 180 cm). Za to vreme bolesnik
obično guta barijumsku pastu, pa se
kroz srčanu siluetu vidi položaj jednja-
ka i njegov odnos sa srcem i aortom.
telekobalt-terapija, dubinsko zračenje iz
daljine veštačkim radioaktivnim izoto
pom 60Co. V. kobaltna bomba.
telencephalon, telencefalon, veliki mo-
zak, pripada centralnom nervnom siste-
mu, a nalazi se u lubanjskoj duplji. Sa-
stoji se od dve polutke spojene komisu-
rama žuljevitim telom (corpus callo-
sum) i moždanim svodom (fornix). Svaka
polutka ima središnu šupljinu, bočnu
komoru (ventriculus lateralis) i četiri
režnja: čeoni (lobus frontalis), temeni
(lobus parietalis), slepoočni (lobus tem-
poralis) i potiljačni režanj (lobus occipi-
talis). Spolja je polutka naborana u vijuge
(gyri cerebri) izmeñu kojih se nalaze
žlebovi (sulci cerebri). U kori velikog
mozga (cortex cerebri) smešteni su centri
s odreñenim funkcijama. V. centri telo,
v. corpus.
telo čoveka, v. corpus humanum. telur,
Te, hemijski element, nemetal, po
hemijskim osobinama sličan sumporu.
temena kost, temenjača, parna kost krova
lubanje. V. os (parietale).
temenac, v. fonticulus.
794
teniski lakat
temenci, meki prostori izmeñu fetalnih
lubanjskih kostiju. V. fontanele.
temenjača, temenac, polep; masne nasla-
ge na temenu glave neke odojčadir kao
proizvod lojnih i znojnih žlezda.
temporalis, temporalan, slepoočni, npr.
os temporale, slepoočna kost.
temporalni arteritis, v. arteritis.
tenaculum, tenakulum, kukica, kukasti
instrument koji služi za zahvatanje i pri-
državanje tkiva.
tendinitis, zapaljenje tetive; t. ossificans
traumatica, okoštavanje mesta u tetivi
izloženih traumama; t. stenosans, ste-
nozujući tendinitis prstiju ruke.
tendo, tetiva, žila kojom se mišić pripaja
na kost. Sastoji se od tetivnog tkiva i ve-
zivnog omotača; t. calcaneus Achillis,
Ahilova tetiva, završna tetiva troglavog
mišića nožnog lista koja se pripaja na
petnoj kosti i može se napipati pod ko-
žom.
tendoplastica, tendoplastika, reparator-
na, plastička hirurgija tetive.
tendovaginitis, zapaljenje omotača tetiva;
t. hypertrophica, čvornovata zadeblja-
nja na opružnim tetivama podlaktice i
paraliza žbičnog živca u pijanista; t. pu-
x rulenta, gnojno zapaljenje omotača te-
tive nastalo najčešće prelaskom zapalje-
nja iz okolnog vezivnog tkiva na sam
omotač; stenozirajući t. (De Quervain),
bolna stenoza omotača tetive dugog i
kratkog odmicača palca; t. vaginitis
crepitans, tenalgia crepitans, vrsta
tendovaginitisa s. pucketavim trenjem
pri kretanju tetive (usled fibrinskih na-
slaga).
tenesmus, tenezam, bolni i bezuspešni na-
pon prilikom pokušaja pražnjenja stoli-
ce ili mokrenja; t. rectalis, dugotrajni i
bezuspešni naponi u donjem delu rek-
tuma; t. vesicalis, tenezmi koji pone-
kad postoje pri mokrenju.
teniski lakat, oštećenje pripoja mišića na
spoljašnjem epikondilu ramenice. Kod
»backhand« udaraca, ako se ne izvode
pravilno zbog vučenja mišića ekstenzo-
ra šake, dolazi do nadražaja pokostice
pomenutog područja. Znak prepozna-
vanja u ranoj fazi: bol pri pokušaju da se
podigne šaka koja visi preko ivice stola.
tenodesis
(Najvažnija je prevencija, a lečenje kao i
u slučaju kopljaškog lakta.)
tenodesis, tenodeza, učvršćivanje tetiva
mišića van funkcije za kost u blizini
zgloba. Tenodeza se vrši u cilju da se
zglob dovede i održi u pogodnom polo-
žaju.
tenodynia, tenodinija, bolovi u tetivama,
sin. tenontodynia.
tenonitis, serozno ili gnojno zapaljenje
Tenonove kapsule. Kapci otečeni, he-
moza vežnjače, bol. Etiologija: infektiv-
na oboljenja, sepsa, angina, posle opera-
cije razrokosti.
Tenonova čahura, capsula bulbi, fibrozni
omotač očne jabučice, pričvršćuje je in
situ, štiteći od naglih pokreta očnih mi-
šića. V. capsula Tenoni
tenorrhaphia, tenorafija, zašivanje raz-
dvojenih krajeva tetive.
tenosynovitis, tenosinovitis, zapaljenje
ovojne tetive. Sin. tendovaginitis.
tenotomia, tenotomija, operacija na spolj-
njim mišićima oka koja sé sastoji u de-
limičnom ili potpunom presecanju nje-
gova pripoja za očnu jabučicu. Ima zä
cilj slabljenje mišića kada je njihova
funkcija pojačana.
tenovaginitis, zapaljenje ovojnica tetiva.
tensio, tenzija, napon, pritisak; t. oculi, v.
intraokularni pritisak.
tenzidi, sin. deterdženti, atkilbenzoesulfo-
nati. Bela amorfna masa dobro rastvor-
ljiva u vodi. Daje obilnu penu, već pri
koncentraciji od 0,5 mg/lit. Smanjuju
površinski napon, veoma dobro skidaju
nečistoću s predmeta i rublja. Široko se
primenjuju u domaćinstvima i industri-
ji, slabo su toksični. Na potrošnju ne uti-
če tvrdoća vode. Smrtna doza l do 2 g
na kg telesne težine sporo se izlučuje iz
organizma.
teorije o delovanju žarišta: mikrobna t.,
mikroorganizmi iz žarišta raznose se
putem krvotoka po organizmu i dovode
do oboljenja udaljenih organa; alergen-
ska t., žarište je izvor alergena, koji sen-
zibilišu organizam; t. neurovaskularne
distrofije, žarište je polje remećenja ve-
getativnih funkcija i izvor patoloških
nadražaja koji se preko vegetativnog
nervnog sistema prenose u pojedina tki-
teritorijalne bolnice
va i organe. U njima nadražaji dovode
do remećenja cirkulacije i stvaraju ob-
oljenja.
terapija, v. therapia.
terapijska doza, v. dosis.
terapijska širina leka, razlika izmeñu
toksičke doze nekog leka za čoveka i
njegove srednje terapijske doze.
terapijski indeks, odnos izmeñu srednje
letalne doze (LD50) i srednje efikasne
doze (ED50) nekog leka (podaci dobiveni
prilikom oglednih istraživanja na ži-
votinjama).
teratogeni, činioci koji izazivaju uroñene
nakaznosti.
teratoma, teratom, novofaslina koja sadr-
ži organe ili razvijene strukture sva tri
germinativna lista. Teratomi nastaju od
totipotentnih ćelija obično jajnika ili se-
menika ili od ostataka nediferentova-
nog tkiva najčešće u sakrokokcigeal-
nom predelu ili u osnovi lubanje, u
srednjoj liniji meñugruña ili trbušne
duplje, kao i na drugim mestima.
teratozoospermia, teratozoospermija,
pojava patoloških oblika semeglavaca
(v.tamo) u velikom procentu (više od
40% semeglavaca).
terbium, Tb, hemijski element, metal, spa-
da u lantanoide.
Terebinthina, terpentin, gust balzam,
svojstvena mirisa, gorka ukusa, dobija
se od raznih vrsta Pinusa. Sadrži
70-80% smola i 15-30% terpentinskog
ulja. Ranije upotrebljavan spolja u obli-
ku linimenta i masti. V. Aetheroleum Te-
rebinthinae.
terebrans, koji buši, provrćuje, npr. grizli-
ca želuca ili dvanaestopalačnog creva.
teres, obao, obal, npr. musculus teres mi-
nor, mali obli mišić.
teritorijalne bolnice u NOR-u, ustanove
za lečenje i hospitalizaciju povreñenih i
obolelih s odreñene teritorije, smeštene
su najčešće u manjim naseljima (u zgra-
dama sanitetskih i drugih ustanova, u
seoskim kućama itd.) ili su se za njih
pravili posebni objekti, obično za tajne
bolnice (barake, bunkeri, zemunice) u
Šumama ili drugim zaštićenim mestima,
dalje od komunikacija; posebna se paž-
nja obraćala izradi tajnih podzemnih
795
termalizam
skloništa (baze, bunkeri) za sklapanje
povreñenih i oboleHh u slučaju opas-
nosti. V. vojnosanitetska baza.
termalizam, sve više obuhvata banje: nji-
hovu organizaciju, opremu, njihove ur-
banističke probleme i dr., kako u admi-
nistrativnom, tako i u terapijskom po-
gledu.
termalno-mineralna voña, v. voda.
terme, v. thermae.
terminalis, terminalan, (1) krajnji, zavr-
šni, koji se nalazi ili javlja na kraju; (2)
koji se javlja pred smrt.
terminalni ileitis, v. ileitis.
terminalno C, kraj polipeptidnog lanca
na kome se nalazi slobodna alfa-karbok-
silna grupa koja pripada poslednjoj
aminokiselini u tom lancu. Terminalno
C se, po dogovoru, nalazi desno. Suprot-
ni kraj lanca označava se sa terminalno
N.
termodinamička temperatura, sin. apso-
lutna temperatura, veličina koja se meri
kao funkcija energije koju poseduje od-
reñena supstancija. Termodinamička
temperatura se smatra osnovnom fizič-
kom veličinom čija jedinica kelvin (sim-
bol K) spada u 7 osnoVhih jedinica SI.
termodinamika, naučna disciplina koja
proučava energetske transformacije. U
užem smislu se odnosi na pretvaranje
toplotne energije u druge oblike energi-
je.
termokauter, instrument koji služi za is-
paljivanje (kauterizovanje) tkiva pomo-
ću toplote. V. Paquelin.
termoklimatizam, sve što se odnosi istov-
remeno i na banje i na klimatska mesta.
termoregulacija, složen mehanizam ko-
jim homeotermni organizmi održavaju
stalnu telesnu temperaturu bez obzira
na temperaturu spoljašnje sredine.
termoregulacioni aparat, pribor koji
učestvuje u održavanju telesne tempe-
rature a čine: termoregulacioni centar u
hipotalamusu koji reguliše odnos izme-
ñu količine stvorene i odate toplote, u
zavisnosti od uslova u kojima se organi-
zam nalazi.
termostat, zatvorena komora u kojoj se
može održavati stalna temperatura od-
reñene visine.
796
test
terpentinsko ulje, v. Aetherolea.
terra, zemlja; t. silicea, silicijumska zem-
lja, higroskopna masa slična brašnu na-
stala od ljuski izumrlih dijatomeja, a sa-
stoji se uglavnom od silicijum-dioksida.
Sin. infuzorijska zemlja.
teskoba u nizu zuba, nepravilan raspored
zuba usled nedostatka prostora; pri-
marna t., v. macro do ntio; sekundarna
t., stečena nepravilnost, nastaje ü nizu
stalnih zuba kada usled prevremeno iz-
vañenih ili karijesom oštećenih mlečnih
kutnjaka susedni stalni zubi zauzmu os-
loboñeno mesto na viličnom grebenu.
test, (1) vrsta pregleda ili probe, ogled,
opit, ispitivanje; (2) naročita hemijska
reakcija; (3) (psih.) niz ugovorenih i us-
taljenih ispitivanja koja imaju za cilj da
pomoću utvrñenih merila ustanove sta-
nje psihičkih funkcija, npr. pamćenja,
inteligencije, pažnje itd.; Abramsov t.,
za odreñivanje olova u mokraći; ace-
tonski t., test za utvrñivanje prisustva
acetona u mokraći; acetosirćetne kise-
line t., test za otkrivanje acetosirćetne
kiseline u mokraći; ACTH-t., test za sti-
mulaciju kore nadbubrežnih žlezda; iz-
vodi se infundovanjem ACTH (v. tamo)
ili intramuskulnim davanjem sintet-
skog ACTH - »Syncathena« (»Syncat-
henski test«); Addisov t., test odreñiva-
nja specifične težine mokraće posle iz-
begavanja tečne hrane u toku 24 časa;
Adlerov t., benzidinski test; adrenalin-
ski t., epinefrinski test; aglutinacijski
t., dijagnozni test u kome se vrši agluti-
nacija bakterija ili drugih ćelija; albu-
minski t., testovi za otkrivanje belanče-
vina u mokraći; alizarinski t., test za in-
direktno odreñivanje kiselosti mokraće
na osnovu njene boje posle uzimanja
alizarina; Allenov t., test za odreñivanje
glikozurije; Althausenov t., test apsorp-
cije galaktoze; ambinonski t., test za
stimulaciju štitaste žlezde; izvodi se int-
ramuskulnim davanjem TSH (v. tamo) u
nas, registrovan preparat ovog hormo-
na nosi fabrički naziv »Ambinon«, pa
otuda i ime testa; angiotenzinski t.,
test za indirektno odreñivanje renina
(V. tamo) u krvi (zove se još i Kaplan-Si-
lahov test), izvodi se infundovanjem od-
r test
reñene količine angiotenzina (v. angio-
tensin); antiglobulinski t., Coombsov
test; antistreptolizinski t. (ASTO), ko-
risti se za dijagnostikovanje reumatiz-
ma i drugih posledica streptokoknih in-
fekcija. Titar veći od 1/200 je pozitivna
reakcija; Aptov t., test za odvajanje fe-
tusnog hemoglobina od hemoglobina
odraslih; argininski t., test za stimula-
ciju izlučivanja HGH (v. tamo); izvodi se
infundovanjem odreñene količine ami-
nokiseline arginina (v. tamo); Arnoldov
t., test za odreñivanje acetosirćetne ki-
seline u mokraći; Ascheim-Zondekov
t., ovi autori su utvrdili da posle potkož-
nog ubrizgavanja mokraće trudne žene
nezreloj ženki miša dolazi, usled pri-
sustva horiogonadotropnog hormona,
do promena na jajnicima mišice. Posle
nekoliko dana na jajnicima ogledne ži-
votinje zapaža se veliki broj zrelih foli-
kula, krvarenje u jajnicima i stvaranje
žutih tela. Koristeći svoja zapažanja
Ascheim i Zondek su prvi stvorili bio-
lošku metodu za ranu dijagnozu trud-
noće; Ascolijev t. termoprecipitacije,
test kojim se odreñuje, dokazuje anti-
gen (precipitinogen) ekstrakta od infici-
ranih tkiva ili leševa. Dodavanjem sus-
penziji ekstrakta antiseruma (precipiti-
na) javlja se precipitacija u vidu prste-
na, ukoliko su ispitivani organi ili tkiva
zaraženi bacilima antraksa. Ovaj test se
koristi najviše u veterinarskoj praksi;
Aswoodov t., ispitivanje težinskog raz-
voja materice u cilju procene estroge-
nih i progestogenih svojstava ženskog
organizma; Au t., za ispitivanje krvi da-
valaca na australijski (Au)-antigen; au-
tohemolizni t., test za utvrñivanje od-
reñenih hemoliznih bolesti; Bachma-
nov t., test za dijagnozu trihinoze, po-
moću intradermne reakcije; Bangbv t.,
za dijagnostikovanje bruceloze u stoke;
bazofilne degranulacije t., test za ut-
vrñivanje preosetljivosti na odreñene
antigene; Benedictov t., test za odreñi-
vanje glikoze u tečnostima; Benedictov
i Murlinov t., test za odreñivanje ami-
nokiselina u mokraći; bentonitski t,,
test za dijagnostikovanje reumatoidnog
artritisa; benzidinski t., otkrivanje krvi
test
u stolici; beta t., psihološki test za utvr-
ñivanje stepena inteligencije; biološki
t., (stom.), v. test blokirajući; biuretski
t., test za odreñivanje belančevina u teč-
nostima; ðolenov t., dijagnozni test za
otkrivanje karcinoma, na osnovu ret-,
rakcije koaguluma; bromsulfoftalein-
ski (BSP) t., test za funkciono ispitivanje
jetre, na osnovu klirensa te boje; bruce-
linski t., intradermni test za utvrñiva-
nje bruceloze; Casoni-Botterijev t., in-
tradermni test za utvrñivanje ehinoko-
koze; cefalin-holesterolski t., flokula-
cijski test za funkciono ispitivanje jetre;
blokirajući t., (stom.) dijagnostička
metoda kojom se, inaktivisanjem dej-
stva žarišta, dokazuje njegovo prisustvo
u organizmu. U oblasti posledičnog ob-
oljenja dolazi do kratkotrajnog pobolj-
šanja. Sin. biološki test. V. Hunekeov fe-
nomen (test); Bottyänov t., (stom.) dijag-
nostička metoda za dokazivanje žarišne
infekcije i utvrñivanje lokalizacije njena
žarišta. To je izazovni test, posle koga
nastaju pogoršanja u predelu žarišta i
posledičnog oboljenja. V. test, provoka-
cioni; Carter-Robbinsov t., test za dife-
rentovanje različitih oblika polidipsije
(v. polydipsia); izvodi se praćenjem koli-
čine izlučene mokraće posle intravens-
ki ubrizganog rastvora kuhinjske soli u
odreñenoj koncentraciji; Chapmanov
t., test kojim se fizičkim pregledom tr-
buha otkriva akutni abdomen; Chvos-
tekov t., test za utvrñivanje prenadraže-
nosti mišića lica u latentnoj tetaniji;
»cold pressure« t., (engl. - »hladni pri-
tisak«), test kojim se odreñuje reagova-
nje arterijskog krvnog pritiska kada se
ruka od lakta do šake uroni u ledenu
vodu (u vegetativno labilnih i u esenci-
jalnoj hipertenziji, arterijski krvni priti-
sak poraste ili ostaje neizmenjen);
Coombsov t., test za utvrñivanje pri-
sustva antitela ili autoantitela na opni
eritrocita (direktni Coombsov test), ili u
serumu (indirektni Coombsov test); Da-
vidsohnov t., test za utvrñivanje infek-
tivne mononukleoze; dehidroholatski
t., test za utvrñivanje brzine krvotoka;
deksazonski (ili deksametazonski t.,)
test za isključenje kore nadbubrežne
797
test
žlezde, a izvodi se, najčešće, davanjem
deksametazona (v. dexamethasone, u
nas fabrički naziv preparata i »Dexa-
son«); služi za ispitivanje osovine ACTH
(v. tamo) - kora nadbubrežne žlezde;
Dickov t., test za odreñivanje postoja-
nja imuniteta prema šarlahu intraderm-
nim ubrizgavanjem filtrata kulture he-
molitičkih streptokoka; dilucioni t.
(Volhard), test kojim se ispituje sposob-
nost bubrega za eliminaciju količine
tečnosti. Sastoji se u tome što se ispita-
niku ujutro da natašte i posle pražnje-
nja mokraćne bešike da popije 1-1,5 lit.
nezasladenog čaja. Ispitivana osoba
mokri u posebne posude svakih pola
časa u toku četiri časa. Mere se volumen i
specifična težina svake porcije izluče-ne
mokraće. Osoba s normalnom funkcijom
bubrega izluči svu unetu količinu
tečnosti u toku 3 do 4 časa. Specifična
težina izlučene mokraće ne treba da
bude veća od 1002 do 1003; Doizy-Cur-
tisov t., biološki metod koji koristi kao
farmakodinamijsku reakciju, u kastrirane
ili infantilne mišice, stvaranje vagi-
nalnog kanala; Donath-Dukeov t., od-^
reñivanje vremena krvarenja; Donneov
t., test za otkrivanje gnoja u mokraći;
Dumontpallierov t., test za odreñiva-
nje bilirubina u mokraći pomoću 1%
tinkture joda; Driak-Papeov t., (stom.)
dijagnostička metoda za utvrñivanje lo-
kalizacije žarišta. Blokirajući test, kojim
se, primenom mikrodoza rendgenskog
zračenja u predelu žarišta, postiže pri-
vremeno poboljšanje posledičnog ob-
oljenja; Ehrlichov t., test za odreñiva-
nje urobilinogena u mokraći; ElIs-
worth-Howardov t., test za diferento-
vanje hiperparatireoidizma (v. hyperpa-
rathyreosis) od pseudohiperparatireoi-
dizma (v. pseudohyperparathyreosis); iz-
vodi se praćenjem količine izlučenog
fosfora u mokraći tokom 24 časa posle
intravenski datog standardizovanog pa-
rahormona (v. tamo); epinefrinski t.,
test za utvrñivanje prirode neutropeni-je
(leukopenije); euglobulinski t., test za
utvrñivanje patološke fibrinolize;
Ewaldov t., test za utvrñivanje sone ki-
798
test
seline u želudačnom soku; Fahraeusov
t. odreñivanje brzine sedimentacije
eritrocita; Fehlingov t., test za utvrñi-
vanje glikozurije i njenog stepena; Fen-
nerov t., dijagnostička metoda za utvr-
ñivanje lokalizacije žarišta. Primenom
malih doza penicilina privremeno se
podstiče žarište i pogoršava posledično
oboljenje; fibrinogenski t., odreñiva-
nje fibrinogena u plazmi; t. fiksacije ra-
dioaktivnog joda u štitastoj žlezdi,
primenjuje se za ispitivanje funkcije šti-
taste žlezde uživo. Posle unošenja dijag-
nostičke doze radioaktivnog joda, odre-
ñuje se brzina njegova vezivanja (pro-
cent fiksacije) u štitastoj žlezdi, najčešće
posle 2,3, 4 i 24 časa; flokulacioni t. po
Ramonu, služi za odreñivanje vrednos-
ti seruma i toksina; foam t., (engl.) test
za utvrñivanje bilirubina u mokraći na
osnovu .promene boje pene mokraće;
Folin-Wuov t., test za odreñivanje glike-
mije; formol-gel t., test za dijagnozu
kala-azara; Fouchetov t., test za odreñi-
vanje bilirubina u krvi; Freiov t., speci-
fičan za utvrñivanje IV veneričkog ob-
oljenja (lymphogranuloma venereum)
intradermnim ubrizgavanjem antigena
dobijenog punktatom bubona; Fried-
manov t., modifikovana A.Z. metoda se
izvodi tako da se po ubrizgavanju mok-
raće, ispitivane na trudnoću, u venu
nezreloj ženki zeca u pozitivnoj reakciji
već posle 48 časova dolazi do istovetnih
promena na jajnicima zečice (kao u A.Z.
na mišicama). Preimućstvo Friedmano-
ve metode je u tome što je brža i što su
promene na jajnicima zečice izraženije;
Frommerov t., test za utvrñivanje ace-
tona u mokraći; Galli-Maininijev t., za
ogled služi mužjak žabe (Rana esculen-
ta) u koga se u slučaju pozitivne reakcije
u jazvi nañe veliki broj semeglavaca.
Pored ovih bioloških testova danas se
najčešće koristi imunološki test koji se
osniva na hemaglutinaciji; Gansl-Ma-
yerov t., dijagnostičkoj^terapijska me-
toda za utvrñivanje lokalizacije žarišta i
lečenje fokalnih bolesnika. Izazovni
test, u kome primenom naročito pripre-
mljenih seruma, dolazi do privremenog
pogoršanja u predelu žarišta i posledič-
test
nog oboljenja. Daljom primenom se
može postići izvestan uspeh u lečenju
tih oboljenja; Gerhardtpv t., test za od-
reñivanje acetona u mokraći; glikoze
podnošenja t., test opterećenja gliko-
zom za ispitivanje funkcijskog stanja
jetre i endokrinog pankreasa. Sin. Lab-
béov test, GTT; glukagonski t., test za is-
pitivanje glikogenske rezerve organiz-
ma (u prvom redu jetre) i funkcije srži
nadbubrega. Izvodi se i.v. ubrizgava-
njem l mg glukagona; Gmelinov t., test
za ispitivanje žučnih pigmenata u mok-
raći; Graefeov t., test za ispitivanje po-
kreta očnih jabučica u hipertireoidiz-
mu; Grahamov t., oralno ili intravens-
ko davanje tetrajodoftaleina radi hole-
cistografije; Gruber-Widalov t., v. Wi-
dalov test; gvajakov t., test za otkrivanje
krvi u stolici; Günzburgov t., test za od-
reñivanje HCl u želudačnom soku; Ha-
mov t., test za dijagnostikovanje parok-
sizmalne noćne hemoglöbinurije; Han-
gerov t., cefalin-holesterolski test; Har-
risonov t., test za odreñivanje bilirubi-
na u mokraći; Hartov t., test za odreñi-
vanje beta-oksibuterne kiseline u mok-
raći; Hayov t., test za odreñivanje žuč-
nih soli u mokraći; Hechtov t., test za
dijagnozu sifilisa; Hellerov t., za odre-
ñivanje belančevina u mokraći; Henry-
jev t., test za otkrivanje malarije; Hes-
sov t., test za ispitivanje otpornosti ka-
pilarnog zida; Hickey-Hareov t., test za
utvrñivanje insipidnog dijabetesa, v. test
Jadrešić-Maira; Hildebrandtov t., test
za otkrivanje urobilina u mokraći; his-
taminski t., test za ispitivanje veličine
želudačnog lučenja. Danas se upotreb-
ljava pojačani histaminski test; Hogbe-
nov t., za test se koristi ženka žabe (Xe-
nopus) kojoj se u leñnu limfnu kesu ub-
rizga mokraća (ispitivana na trudnoću)
i posle 8-10 časova u slučaju pozitivne
reakcije žaba izbacuje jajne ćelije, koje
su mikroskopski lako vidljive; Howel-
lov t., test za ispitivanje koagulacije re-
kalcifikovane plazme; Hunekeov t., di-
jagnostička metoda za utvrñivanje loka-
lizacije žarišta. Blokirajući test u kome
nastaju privremena poboljšanja posle-
dičnog oboljenja. Može se primeniti
test
samo u oboljenjima sa subjektivnim te-
gobama, u vidu bola ili svraba. Sin. feno-
men, Hunekeov, Impletol test; ikterus-
nog indeksa t., test odreñivanja biliru-
bina u plazmi; indigo-karminski t., test
za funkcijsko ispitivanje bubrega; intra-
kutani t., test koji posle ubrizgavanja
nekog antigena u kožu pokazuje osetlji-
vost organizma prema tom antigenu;
Impletol t., v. Hunekeov test, fenomen;
insulinski t., test za stimulaciju izluči-
vanja HGH (v. tamo); izvodi se intra-
venskim ubrizgavanjem 0,1-0,2 jedinice
kristalnog insulina (v. tamo) intravens-
ki; t. inteligencije, metoda odreñivanja
stupnja inteligencije, v. količnik inteli-
gencije; Jacobsthalov t», test za dijag-
nostikovanje sifilisa; Jadrešić-Maira t.,
test služi za ispitivanje funkcije neuro-
hipofize; jednostavan i u ambulantnim
uslovima lako izvodljiv praćenjem koli-
čine izlučene mokraće u odreñenim
vremenskim periodima posle popijene
odreñene količine vode odnosno 1%-
nog rastvora kuhinjske soli; Kahnov t.,
test za dijagnozu sifilisa; Kallayjev t.,
(stom.) dijagnostička metoda za dokazi-
vanje žarišne infekcije zubnog porekla;
Kjeldahlov t., test za odreñivanje azota
u telesnim tečnostima; klirensa (clea-
rance) t., v. clearance; koagulazni t.,
test za dokazivanje patogeniteta stafilo-
koka. Patogeni sojevi stafilokoka koji
produkuju enzim-koagulazu sposobni
su da izvrše koagulaciju oksalatne plaz-
me zečeva i nazivaju se koagulaza pozi-
tivni; t. komplementa fiksacije, v. fik-
sacija; koncentracijski t., test za odre-
ñivanje koncentracijske sposobnosti
bubrega. Sin. Volhardov test; konjuktiv-
ski t., test za ispitivanje osetljivosti na
polene; Korotkoffov t., test za ispitiva-
nje aneurizmi; Kustner-Prausnitzov t.,
služi za utvrñivanje alergije. Sastoji se
od ubrizgavanja seruma senzibilisane
osobe pod kožu zdrave osobe, a posle 24
časa se na to mesto unosi odgovarajući
antigen. Pri pozitivnoj reakciji (svrab,
crvenilo, plik) u pitanju je alergijsko ob-
oljenje; Kveimov t., test za dijagnosti-
kovanje sarkoidoze; latex t.aglutinaci-
jef služi za dijagnozu reumatoidnog art-
799
test
ritisa; Landsteinerov t., test za utvrñi-
vanje paroksizmalne hemoglobinurije
na hladnoću; Legalov t., test za odreñi-
vanje acetona u mokraći; leucinski t.,
test služi za ispitivanje hiperinsuliniz-ma
(v. hyperinsulinismus) ako postoji
povećana osetljivost beta-ćelija Langer-
hansovih ostrvaca na aminokiselinu
leucin; Liebenov t., test za odreñivanje
acetona u mokraći; lizin-vazopresin-ski
t., test za stimulaciju izlučivanja ACTH
(v. tamo), u stvari, lizin-vazopre-sin služi
kao »releasing« hormon (v. tamo) za
ispitivanje sposobnosti prednjeg režnja
hipofize da izlučuje ACTH; lupus
eritemskih ćelija t. (LE-t.), test za
otkrivanje antinukleusnih antitela u
sistemskom eritemskom lupusu; Mac
Laganov t., timolskog zamućenja test
Mac Leanov t., test za utvrñivanje
mlečne kiseline u želudačnom soku;
Mantouxov test, test za utvrñivanje po-
stojanja tuberkulozne infekcije i alergije
intrakutanom injekcijom razblaženog
tuberkulina (PPD). Na mestu injekcije
pojaviće se infiltracija i hiperemija u
slučaju pozitivne reakcije; Marshov t.,
test za otkrivanje, arsena u tkivima;^
Masterov step-t., za ispitivanje koro-
narne insuficijencije; McClure-Aldric-
hov t., intrakutani test za utvrñivanje
sklonosti za zadržavanje natrijuma;
Meinickeov t., test za dijagnostikova-
nje sifilisa; Meltzer-Lyonov t., ispitiva-
nje lučenja žuči preko sonde posle da-
vanja magnezijum-sulfata; metopiron-
ski t., test za ispitivanje sposobnosti
prednjeg režnja hipofize da endogenom
stimulacijom izluči ACTH (v. tamo), v. i
metopiron; Millonov t., test za odreñi-
vanje belančevina i drugih azotnih jedi-
njenja; Morov t., pojava papule na delu
kože u koju je utrljana tuberkulinska
mast. Služi za dijagnostikevanje tuber-
kuloze ili postojanja tuberkulinske aler-
gije; Murphyjev t., palpatorni test za is-
pitivanje osetljivosti žučne kesice; t.
neutralizacije za ispitivanje moći nekog
seruma da neutralise patogene spo-
sobnosti nekog virusa ili drugih mik-
roorganizama; Nelsonov t. ili t. !mobi-
lizacije treponema (TIT), ovim testom
800
test
se dokazuje prisustvo imobilizina, spe-
cifičnih antitela u serumu bolesnika, in-
ficiranih sa T. pallidum kao i drugim
treponemama. Nelsonov t. je u pogledu
specifičnosti i osetljivosti iznad klasič-
nih seroloških reakcija za dokazivanje
luesa; nikotinski t., test za stimulaciju
izlučivanja ADH (v. tamo), izvodi se tako
što se prati izlučena količina mokraće
posle intravenski ubrizganog nikotina;
nitroprusidni t., test za otkrivanje ace-
tona u mokraći. Sin. Legalov test; Nylan-
derov t., test za otkrivanje glikoze u
mokraći; Obermayerov t., test za odre-
ñivanje indikana u mokraći; t. optere-
ćenja glikozom, test za ispitivanje spo-
sobnosti beta-ćelija Langerhansovih os-
trvaca pankreasa da u potrebnoj količi-
ni i u potrebno vreme izluče potrebne
količine insulina (v. tamo); izvodi se
oralnim ili, još pouzdanije, intravens-
kim ubrizgavanjem odreñene količine
glikoze (najbolje, uz istovremenu kon-
trolu vrednosti imunološki reaktivnog
insulina). Sin. Lobbéov test; Pandyjev t.,
test za odreñivanje globulina u cereb-
rospinalnoj tečnosti; Paul-Bunnellov
ili Paul-Buniiell-Davidsohnov t., reak-
cija hetef ofilnih antitela za dokazivanje
infektivne mononukleoze; patch t., vr-
sta kožne probe za alergiju koja se izvo-
di tako što se alergenom natopljena
gaza stavi na kožu i fiksira 24 časa pripo-
jnim flasterom; Perlsov t., test za doka-
zivanje hemosiderina pomoću pruskog
plavila; Pettenkoferov t., test za doka-
zivanje žučnih kiselina u mokraći; phe-
nolsulfoftaleinski t., test za funkcijsko
ispitivanje bubrega; Pirquetov t., ogra-
ničena zapaljenjska reakcija kože posle
inokulacije tuberkulina skarifikacijom.
Služi za dijagnostikovanje tuberkuloze i
za ispitivanje stepena alergije prema tu-
berkulozi; pitresinski t., test za stimu-
laciju izlučivanja ADH (v. tamo), izvodi
se tako što se prati izlučena količina
mokraće posle intramuskulno datog
pitresina (v. pitressin); bolesnici s cen-
tralnim insipidnim dijabetesom (v. dia-
betes insipidus centralis) prestaju da
piju, a bolesnici s drugim oblicima poli-
dipsije (v. polydipsia) nastavljaju da piju
test
i dalje; Prausnitz-Kiistnerov t., služi za
utvrñivanje alergije. Sastoji se od ubriz-
gavanja seruma senzibilisane osobe
pod kožu zdrave osobe, a posle 24 časa
se na to mesto unosi odgovarajući anti-
gen; precipitinski t., svaki test u kojeg
je reakcija pozitivna kad se u ispitivanoj
tečnosti pri dodatku reagensa javlja ta-
log; »primogonilski« t., test za stimula-
ciju izlučivanja androgena (v. tamo) tes-
tisnog porekla [»Primogonyl» - primo-
gonil - naziv je preparata koji sadrži
HCG (v. tamo)]; projektivni t., otkriva
pomoću ponašanja ili govora motivacio-
ne sile koje nisu dostupne svesti; pro-
trombinski t., Ouickov test; protrom-
binske potrošnje t., test za utvrñivanje
funkcionog stanja trombocita i veličine
stvaranja tromboplastina u toku koagu-
lacije; provokacioni t., (stom.) dijag-
nostička metoda u kojoj se izazivanjem i
oživljavanjem žarišta dokazuje njegovo
prisustvo u organizmu, kao i (ili) po-
stojanje žarišne infekcije; psihološki t.,
najrazličitiji postupci koji omogućuju
funkciono procenjivanje različitih psi-
hičkih svojstava ispitanika; Quickov t.,
(1) za funkcijsko ispitivanje jetre na os-
novu veličine izlučivanja hipurne k.; (2)
odreñivanje protrombinskog vremena;
Rivaltin t., za odreñivanje količine be-
lančevina u izlivenim tečnostima u
pleuri i drugim telesnim šupljinama;
Robinson-Kepler-Powerov t., za odre-
ñivanje funkcijskog stanja kore nad-
bubrežnih žlezda pomoću veličine izlu-
čivanja vode posle vodenog optereće-
nja; Rorschachov t., jedan od projek-
tivnih testova. Ispitivana osoba redom
opisuje deset slika dobivenih pravlje-
njem mrlja od mastila (»krmača«). Od-
govori su standardizovani i daju »sliku
ličnosti«, motivacione sile i emocije
koje nisu dostupne svesti. Ovde su neiz-
bežno izražene i sklonosti samog ispiti-
vača; Rumpel-Leedeov t., test za ispi-
tivanje kapilarne rezistencije kompri-
movanjem nadlaktice pomoću gumene
poveske; Sabin-Feldmanov t., test za
dijagnozu toksoplazmoze pomoću meti-
lenskog plavog (t, boje); Salkowskijev
t., test za odreñivanje ugljen-monoksida
51 Medicinski leksikon
test
u krvi; Salomonov t., test za dokaziva-
nje karcinoma želuca na osnovu pri-
sustva belančevine u želudačnom soku;
Schickov t., služi za utvrñivanje pri-
sustva ili odsustva antitoksina u seru-
mu, odnosno za dokazivanje osetljivosti
prema difteriji. Pozitivna reakcija znači
da je ispitivana osoba osetljiva prema
difteriji, dok negativna znači da je ot-
porna; Schillingov t., test za ispitivanje
veličine apsorpcije vitamina Bj2 u tan-
kom crevu; Schirmerov t., služi za od-
reñivanje jačine lučenja suza. Papirna
traka odreñene dužine i širine stavi se
jednim delom u konjunktivalni špag i
posmatra koliki se deo trake o vlazi u
toku pet minuta; Schlesingerov t., test
za dokazivanje uzobilina u mokraći;
scratch t., kožna proba na alergiju. Od-
reñeni alergen se stavlja na mesto koje
je površinskim grebanjem osposoblje-
no da resorbuje male količine alergina;
screening t. (engl.), test koji treba da
isključe osobe koje nisu obolele od bo-
lesti koja je u pitanju. U osoba u kojih su
ti testovi pozitivni treba primeniti spe-
cifičnije testove; sedimentacije eritro-
cita t., odreñivanje brzine sedimentacije
eritrocita u Westergrenovim cevčica-
ma; sekretinski t., test za ispitivanje
funkcije pankreasa; serološki t., svaki
test koji se vrši s krvlju ili serumom bo-
lesnika; Sia t., test za dokazivanje mak-
roglobulina pomoću destilovane vode;
Spenglerov t., dijagnostičko-terapijska
metoda za utvrñivanje lokalizacije žariš-
ta i lečenje bolesnika od njih. Provoka-
cioni test, u kome primenom rastvora
imune krvi, dolazi do privremenog po-
goršanja u predelu žarišta i konsekutiv-
nog oboljenja. Daljom primenom se
može postići izvesno poboljšanje posle-
dičnog oboljenja; »step-test«, postupak
merenja fizičke radne sposobnosti ili
funkcione sposobnosti kardiovaskular-
nog sistema korišćenjem penjanja na
klupicu ili stepenice odreñene visine i u
odreñenom tempu. Najačešće se prati
frekvencija srca neposredno po završe-
nom radu. Manja frekvencija srca ili
njeno brže smirivanje - bolji rezultat; t.
stimulacije, služe za ispitivanje funkci-
801
test
je, npr. endokrinih žlezda posle prime-
ne odgovarajućih hormona prednjeg
režnja hipofize odnosno hipotalamusa
ili drugih odgovarajućih materija sa
sposobnošću podsticanja funkcije odre-
ñene žlezde; Straussov t., test za doka-
zivanje mlečne kiseline u želudačnom
soku; Sulkowitchev t., test za dokaziva-
nje kalcijuma u mokraći; supresioni t.,
služe za ispitivanje funkcije npr. endok-
rinih žlezda posle primene odgovaraju-
ćih hormona ili drugih odgovarajućih
materija kojima se suzbija funkcija od-
reñene žlezde; Thornov t., modifikovan
ACTH- test (v. tamo) pri čemu se broje
eozinofilni leukociti u krvi (test je nedo-
voljno specifičan i osetljiv); timolskog
zamućenja t.» test za funkcijsko ispiti-
vanje jetre; tireoidni supresijski t.,
primenjuje se za ispitivanje funkcije šti-
taste žlezde. Pre i posle davanja odgova-
rajuće doze tireoidnih hormona odre-
ñuje se tireoidna fiksacija radioaktivnog
joda. Ukoliko je očuvan mehanizam
povratne sprege hipotalamus-hipofi-za-
tireoideja, fiksacija se smanjuje na-
jmanje za 30% od početne vrednosti;
tolbutamiñski test za ispitivanje spo-x
sobnosti beta-ćelija Langerhansovih os-
trvaca gušterače da u potrebnoj količini i
u potrebno vreme izluče potrebne ko-
ličine insulina (v. tamo); izvodi se intra-
venskim ubrizgavanjem odreñene koli-
čine tolbutamida (v. tamo); Töpferov t.,
test za kvantitativno odreñivanje sone
kiseline u želudačnom soku; tourni-
quetski t., (fr.) Rumpel-Leedeov test;
Treponemae pallidum !mobilizacije
t., specifičan serološki test za otkrivanje
sifilisa; tromboplastinske generacije
t., test za odreñivanje veličine stvaranja
tromboplastina; Trommerov t., test za
otkrivanje glikoze u mokraći; t. trudno-
će, u slučaju otežane dijagnoze trudnoće
(usled mioma materice, debelog tr-
bušnog zida, preosetljive bolesnice) za
postavljanje njene dijagnoze služe bio-
loške i imunološke metode. One se za-
snivaju na ispitivanju mokraće. Biološke
metode počivaju na dokazivanju pri-
sustva horiogonadotropina u velikoj ko-
ličini u mokraći ubrzo posle nidacije
802
test
oploñenog jajeta; tuberkulinski kožni
t., vrši se u cilju da se utvrdi da Ii je neka
osoba već inficirana bacilima tuberku-
loze, a odreñuje se i stepen njegovog
imuniteta prema tuberkuloznoj infekci-
ji; t., ultrazvuka, (stom.) dijagnostička
metoda za utvrñivanje lokalizacije žariš-
ta. Izazovni test u kome, posle primene
ultrazvučnih talasa, dolazi do privreme-
nog pogoršanja u predelu žarišta; van
den Berghov t., test za odreñivanje bi-
lirubina u plazmi ili serumu; van Sl-
ykeov t., test za odreñivanje azota ami-
nokiselina ili ureje u krvi; Volhardov t.,
(1) za odreñivanje hlorida u plazmi ili
mokraći; (2) test dilucije i koncentracije
služi za ispitivanje funkcije bubrega;
Waalero-Roseov t., test za dijagnozu
reumatoidnog artritisa pomoću agluti-
nacije ovčijih eritrocita; Wasserman-
nov t., test za dijagnostikovanje sifilisa;
Weberov t., (1) uporeñivanje kostne
sprovodljivosti na oba uha istovreme-
no. Vrši se stavljanjem zvučne viljuške
na teme ili na čelo u sagitalnoj ravni. Pri
postojanju oštećenja sprovodnog apa-
rata uha ton se čuje bolje bolesnim
uhom, a pri oštećenju prijemnog apara-
ta (unutrašnjeg uha) zdravim uhom; (2)
gvajakov test za otkrivanje krvi u stolici;
(3) test za odreñivanje indikana u mok-
raći; Weibergov t., test fiksacije kom-
plementa za dijagnozu ehinokokoze;
VVid-Gimzellov t., imunološki test uve-
den od ovih autora ima prednost u od-
nosu na biološki test jer ne iziskuje ek-
sperimentalne životinje i u slučaju trud-
noće već posle dva časa dokazuje pri-
sustvo horiogonadotropina u ispitiva-
noj mokraći; Widalov t., test aglutinaci-
je tifusne salmoneloze pomoću seruma
bolesnika služi za dijagnozu crevnog ti-
fusa; t. za dokazivanje žarišne infek-
cije dentogenog porekla, dokazuju po-
stojanje alergije na antigene iz žarišta, a
time dokazuju i stanje žarišne infekcije
u organizmu; t. žeñanjem, test za stimu-
laciju izlučivanja ADH (v. tamo); izvodi
se uskraćivanjem uzimanja tečnosti u
toku 12-24-36 časova; bolesnici s insi-
pidnim dijabetesom (v. diabetes insipi-
dus) nisu sposobni da izdrže ovaj test.
tetanus
tetanus (sklopac, zli grč), teško akutno ob-
oljenje s toničkim grčom i paroksizmi-
ma. Nastaje posle prodora B. tetani kroz
povredu na koži ili sluznici. Prvi sim-
ptom bolesti je stegnutost vilica *(triz-
mus). Zatim nastaje ukočenost svih mi-
šića (tonusni grč). Česti su i kratkotrajni
konvulzivni grčevi koji se ponavljaju
(paroksizmi). Ima više kliničkih oblika
tetanusa, što uglavnom zavisi od ulaz-
nih vrata infekcije; cefalični t., nastaje
posle povrede na licu s pojavom jed-
nostrane paralize facijalnog nerva, te je
lice asimetrično. Smrtnost u tetanusu je
oko 30%, a u ginekološkom i neonatal-
nom tetanusu - preko 80%; generalize-
vani t., ima izražen tonusni grč i parok-
sizme; ginekološki t., nastaje posle kri-
minalnog pobačaja, ili nehigijenskog
poroñaja i babinja; lokalni t., vrlo lak i
redak, a odlikuje se ukočenošću samo
povreñenog ekstremiteta; t. novoro-
ñenčeta nastaje infekcijom pupčanog
patrljka prilikom presecanja i podvezi-
vanja pupčane vrpce. Nakon 5-10. dana
od roñenja, novoroñenče prestaje da
sisa i plače zbog stegnutih vilica, a ćelo
se telo ukruti.
tetanusni antitoksin, v. serum.
tetiva, v. tendo.
tetovisanje, (1) pege ili šare (likovi) u koži
koje se veštački postižu unošenjem ob-
ojenih ili nerastvorljivih čestica u kožu
ubodima; (2) t.rožnjače, obojavanje be-
lih ožiljaka rožnjače hloridom zlata ili
kineskim tušem iz kozmètskih razloga.
Danas je ovu metodu potisnula kerato-
plastika.
Tetracaini chloriñum (tetrakain-hlorid),
lokalno anestetičko sredstvo iz grupe
derivata paraaminobenzojeve kiseline;
oficinalan je prema našoj farmakopeji.
tetraciklini, grupa antibiotika u koju spa-
daju hlor-tetraciklin (dobiven iz gljivice
Streptomyces aureofaciens), oksitetra-
ciklin (dobijen iz gljivice Streptomyces
rimosus), tetraciklin (dobijen, najpre, iz
hlortetraciklina, a zatim i iz gljivice
Streptomyces viridifaciens) i polusin-
tetski demetil-hlortetraciklin (demeklo-
ciklin), pirolidinometil-tetraciklin (roli-
tetraciklin, metaciklin i doksiciklin.
51*
thalamotomia
Spadaju u grupu antibiotika širokog
spektra.
Tetracyclini chloriñum (tetraciklin-hlo
rid), antibiotik širokog spektra; oficina-
lan je prema našoj farmakopeji.
tetrada, u genetici grupa od četiri združe-
ne hromatide u toku sinapse ili grupa
od četiri haploidne ćelije koje proističu
iz mejoze.
tetraetil-olovo, vrlo otrovno organsko je-
dinjenje olova, koje se dodaje benzinu
za povećanje oktanskog broja, odnosno
protiv lupanja motora. U organizam
prodire inhalacijom i kroz kožu usled
rastvorljivosti u lipoidima izaziva men-
talne simptome, pa i smrt. Naziva se i
etil-gas.
tetrajodthyronin, tetrajod-tironin, v. thy-
roxin.
tetrajodophenolphthalein, tetrajodofe-
nol-ftalein; dinatrijumova so ovoga jedi-
njenja vrlo je rastvorljiva: upotrebljava
se u rendgenologiji kao kontrastno
sredstvo za snimanje žučne kesice. O-
bično se uzimala peroralno.
tetralogia Fallotova, uroñena srčana
mana, ispoljava se stenozom plućne ar-
terije, defektom meñukomorske pre-
grade, jašućom aortom, nad meñuko-
morskom pregradom i hipertrofijom
desne komore.
Tetramethylthionini chloriñum, v.
Methylenum coeruleum.
tetramizol, anthelmintičko sredstvo pro-
tiv askarida.
tetraploid, poliploidna ćelija koja u svom
jedru ima četiri haploidne garniture
hromosoma (4 genoma). Tetraploid se
označava s 4N V. polyploicL
tetraploidija, prisustvo u ćelijskim jedri-
ma četverostrukog broja haploidnih
hromosoma (u ljudi 92). V. polyploidia.
tetrasomia, tetrasomija, prisustvo četiri
homologna hromosoma u jedrima dip-
loidnih ćelija (2N+ 2). V. polysomia.
thalamotomia, talamotomija, hirurško iz-
voñenje ograničene lezije talamusa; th.
anterior, vršenje lezije prednjeg jezgra
talamusa; th. dorsomedialis, vršenje
lezije dorzomedijalnog jezgra talamusa.
803
thalamus
thalamus, talamus, vidni brežuljak, deo
meñumozga, predstavlja potkorni sen-
zitivni centar, a sadrži i refleksne centre
za miris i vid.
thalassanaemia, talasanemija, grupa na-
slednih hemoliznih anemija čija je glav-
na karakteristika smanjena sinteza jed-
nog ili više globinskih polipeptidnih la-
naca, alfa-, beta-, ili delta-lanca. Alfa- i
beta-talasemija su najčešće. U homozi-
gotnom obliku talasanemija predstavlja
vrlo tešku hemoliznu anemiju, a u hete- therapeutica, grana medicine koja pro-
rozigotnom obliku blagu anemiju; alfa-
t., smanjena sinteza alfa-lanca. Homozi- therapia, terapija, lečenje, upotreba mera i
gotni oblik nije kompatibilan s životom;
beta-t., smanjena sinteza beta-lanca he-
moglobina; homozigotni oblik (Cooleyje-
va anemija) mediteranska anemija, po-
znata i kao talasanemija major, potpuni
nedostatak HbA, izražena hemolizna,
hipohromna anemija, hepato- i spleno-
megalija, deformacije skeleta, mongo-
loidni izgled i kardiomegalija. Bolest se
javlja već u novoroñenčeta; heterozigot-
ni oblik, talasanemija minor, sinteza
beta-lanca nešto smanjena i usporena,
prisustvo većih količina HbA2; ponekad
postoji umerena anemija i splenomega-x
lija; delta-t., heterozigotna talasanemija
u koje je smanjena sinteza delta-lanca,
bez kliničkih pojava; t. intermedia, ta-
lasanemija koja se, po težini kliničke sli-
ke, nalazi izmeñu homozigotnog i hete-
rozigotnog oblika.
thalassanaemia major, v. thalassanaemia.
thalassophobia, talasofobija, osećaj stra-
ha i nemira koji osećaju neurotične osobe
na moru.
thalassotherapia, v. therapia. thalium,
talijum, Th, hem. element, srebr-nastobeo
metal; talijumova jedinjenja su otrovna.
thenar, tenar, dlan, uzvišenje na dlanskoj
strani šake spram palca. Theobroma
cacao, kakao-drvo čije seme sadrži
teobromin i oko 50% masnog ulja.
theobrominum, teobromin, jedan od pu-
rinskih derivata (3,7-dimetilksantin) u
seirenu biljke Theobroma Cacao. Ima
diuretičko dejstvo, a deluje i na koro-
narne arterije (vazodilatatorno) i na
804
therapia
glatke mišiće bronhija (bronhodilata-
torno). Oficinalan je prema našoj farma-
kopeji.
Theophyllinum, teofilin, jedan od purin-
skih derivata (1,3-dimetilksantin) u liš-
ću čaja, a dobija se i sintetski. Ima jako
diuretičko dejstvo, širi koronarne kr-
vne sudove, opušta bronhijalne mišiće i
deluje nadražajno na centralni nervni
sistem. Oficinalan je prema našoj far-
makopeji.
učava lečenje bolesti. V. therapia.
sredstava koji suzbijaju i lece neke bo-
lesti; actinotherapia, aktinoterapija,
terapijsko iskorišćavanje biološkog dej-
stva zračne energije hemijski aktivnog
dela svetlosnog spektra, plavih, ljubi-
častih i ultraljubičastih zrakova (npr.
zračenje kvarc-lampom); Curie-thera-
pia, Kiri-terapija, lečenje radijumom, v.
radij um-terapija; depo-t., produženo te-
rapijsko dejstvo, tj. sporo razlaganje u
organizmu i mogućnost dugog (oko 20
dana) postupnog prožimanja organizma
dejstvenom materijom; elektrokonvul-
zivna t., lečenje psihoza kratkotrajnim
propuštanjem naizmenične struje kroz
mozak. Sin. EKT. V. elektrošok; t. elek-
trošokom, terapija šokom izazvanim
električnom strujom, sastoji se u izazi-
vanju epileptičkih napada kratkotraj-
nim provoñenjem naizmenične struje
od 100 do 120 V kroz slepoočnice. Us-
pešno otklanja depresivna stanja i kata-
tonički stupor; elektroterapija, lečenje
raznim vrstama električne struje, kao
što su: galvanizacija, faradizacija, fran-
klinizacija. i visokofrekventne struje
(darsonvalizacija, dijatermija i kratki ta-
lasi); galvanoterapija, lečenje galvan-
skom strujom; t. insulinskim šokom,
lečenje shizofrenije velikim dozama in-
sulina koje dovode do kome usled hi-
poglikemije. V. insulinski šok (pod šok);
konvulzivna t., lečenje akutnih dušev-
nih bolesti veštački izazvanim konvulzi-
jama. V. t. elektrošokom, t. kardijazolskim
šokom; malarioterapija, lečenje pro-
gresivne paralize unošenjem u organi-
zam prouzrokovača malarije (m. tercia-
thermae
na); pyretotherapia, piretoterapija. Le-
čenje neke bolesti veštački izazivanom
povišenom temperaturom tela fizičkim
postupcima (dijatermija) ili ubrizgava-
njem nekih hemijskih supstancija (sum-
por) ili vakcina (tifusa) ili živih klica
(krv malaričkih bolesnika). Nekada se
primenjivala u lečenju progresivne pa-
ralize i raznih hroničnih zapaljenja. V.
impaludacija, malariotherapia; radijum-
terapija, lečenje prirodnim radioaktiv-
nim elementima (radijum, radon, mezo-
torijum). Primena može biti interstici-
jalna (radiopunktura), endokavitarna
(ženski polni organi, rektum, jednjak,
usta), pomoću mu laza i telekiriterapije
za dubinsko zračenje. Sin. Curie-thera-
pia; radna terapija, upošljavanje boles-
nika u cilju lečenja. Najčešće se vrši u
duševnih bolesnika, a i kao psihotera-
pijska metoda u drugih hroničnih bo-
lesnika. V. reedukacija, mehanoterapija;
rendgen-terapija, lečenje rendgenskim
zracima. Razlikuje se: duboka, srednje-
duboka, površinska i kontaktna rend-
gen-terapija. Retko se primenjuje tera-
pija graničnim zracima; sugestivna t.,
sugestivno lečenje, vrsta psihoterapije
pri kojoj se primenjuje sugestija kao
glavno ili jedno od sredstava lečenja.
Pored obične sugestivne terapije postoji
i terapija hipnozom (hipnosis) i lečenje
postupcima koji stvaraju jake utiske
(tzv. larvirana sugestija), što sve spada u
širok okvir sugestivne terapije. Medici-
na još nije došla do takvog savršenstva
da bi mogla potpuno da se liši sugestiv-
nog elementa u lečenju.
thermae, terme, naziv za banje s izvorima
tople vode ili za kupatila (termalno ku-
patilo) u kojima se za lečenje koristi
topla voda.
thermocaustica, termokaustika, ispalji-
vanje tkiva usijanim metalom. V. termo-
hauler, Paquelin.
thermophiles (thermos-topao), termofil-
ne bakterije, koje rastu najbolje na tem-
peraturi izmeñu 45 i 6O0C.
thesaurismosis, tezaurismoza, metabo-
lički poremećaj u kome se odreñena
supstancija nagomilava u velikim količi-
nama u nekim ćelijama; t. amyloidea,
thoracodynia
amiloidoza; t. cholesterolica, v. Hand-
Schüller-Christijanova bolest; t. glycoge-
nica, v. glycogenosis; kerazinska t.,
Gaucherova bolest, melaninska tezau-
rismoza, Addisonova bolest; t. phosp-
hatidea, v. Niemann-Pickova bolest; vo-
dena tezaurismoza, edem.
Thiamazolum (tiamazol, metimazol), an-
titireoidno sredstvo.
Thiamini chloridum, tiamin-hlorid, so
tiamina (aneurina, vitamina Bi) i hloro-
vodonične kiseline; oficinalna prema
našoj farmakopeji. V. aneurin.
Thiaminum, tiamin, jedan od sastojaka B-
-kompleksa. Sin. aneurin, vitamin B^.
Thibièrge-Weissenbachov sindrom, v.
calcinosis cutis.
Thierschova transplantacija, v. tran-
splantacija.
thio-, prefiks koji se upotrebljava pri sa-
stavljanju imena jedinjenja koja umesto
kiseonika sadrže sumpor.
thiocyanat, tiocijanat, so tiocijanske kise-
line HSCN.
thiosulfatum, tiosulfat, so tiosumporne
kiseline H2S2Oa.
thiouracil, tiouracil, jedna od antitireoid-
nih supstancija koje sprečavaju stvara-
nje hormona u tireoideji.
thiourea, tioureja, tiokarbamid. Tioureja
koči stvaranje tireoidnog hormona i sni-
žava bazalni metabolizam, slično kao
što čini tiouracil i njegovi derivati.
Thiryjeva fistula, v. fistula.
thixotropia, tiksotropija, osobina izves-
nih gela da pri potresu postanu tečni, a
posle opet očvrsnu.
Thomasova udlaga, v. udlaga.
thoracalis, torakalni, grudni, npr. aorta
thoracalis, grudna aorta.
thoracoabdominalis, torakoab domina-
lan, koji pripada ili se odnosi i na grudi
i na trbuh.
thoracocaustica, torakokaustika, v. ope-
racija (Jacobaesova).
thoracocentesis, torakocenteza, punkcija
zida grudnog koša u cilju ispuštanja nje-
nog sadržaja, npr. eksudata, gnoja i krvi.
V. thoracotomia. Sin. pleurocentesis.
thoracodynia, torakodinija, bol u grud-
nom košu.
805
thoracolaparotomia
thoracolaparotomia, torakolaparotomi-
ja, incizija kojom se otvaraju grudi i tr-
buh radi pristupa u njihove duplje od-
nosno u supfrenički prostor i njemu su-
sedne oblasti.
thoracophrenolaparotornia, torakofre-
nolaparotomija, torakotomija kroz koju
se pristupa otvaranju prečage incizijom
u cilju intervencije na organima u po-
tprečažnom prostoru.
thoracoplastica, torakoplastika, plastic-
ka operacija grudnog zida u cilju ko-
lapsne terapije pluća. Sastoji se od imo-
bilizacije torakalnog zida, što se postiže
resekcijom izvesnih njegovih delova;
ekstrapleuralna t., torakoplastika u
kojoj se, pri resekciji torakalnog zida,
ne preseca pleura; paravertebralna ek-
strapleurana t.r terapija koja se sastoji
od resekcije paravertebralnog dela re-
bara (od I dp XI rebra) u dužini od 1-4
poprečna prsta na bolesnoj strani radi
ulegnuća torakalnog zida u cilju kolap-
sa pluća.
thoracoscopia, torakoskopija, dijagnos
tičko ispitivanje pleuralne šupljine i
pluća pomoću torakoskopa. V. pleuros-
copia, tomkoskop. ^ citemija, klinički sindrom u kojeg po-
thoracotomia, torakotomija, operativno
otvaranje pleuralne šupljine vršeno u
cilju ispražnjavanja eksudata, interven-
cije na plućnoj maramici, plućima, jed-
njaku, srcu i velikim krvnim sudovima.
V. thoracocenthesis.
thorax, toraks, grudni koš.
thrill, (eng.) tril, osećaj treperenja, vibra-
cije, utvrñen palpacijom nekog organa,
naročito srca i krvnih sudova; aortni t.,
koji se pipa iznad aortnog ušća pri mani
(naročito stenozi) aortnih zalistaka; di-
jastolni t, koji se pipa iznad srca u
aortnoj insuficijenciji; hidatidni t.,
podrhtavanje, koje se ponekad može
osetiti iznad ehinokoknih mehurova;
presistolni t., koji se oseća iznad srča-
nog vrha u mitralnoj stenozi; sistolni t.,
koji se oseća za vreme sistole u prekor-
dijumu u aortnoj i plućnoj stenozi, kao
i u defektu komorske pregrade.
thrombasthenia, trombastenija, funkcij-
ska slabost trombocita, uroñena ili ste-
806
thrombocytoasthenia
čena. Sin. purpura haemorrhagica here-
ditaria.
thrombectomia, trombektomija, odstra-
njivanje ugruška iz krvnog suda hirur-
škim putem.
thrombinum, trombin, enzim krvi koji
pretvara fibrinogen u fibrin. U krvi po-
stoji kao proenzim, koji se, pod dej-
stvom tromboplastina (trombokinaze) i
kalcijumovih jona, pretvara u trombin.
Sin. trombaza, fibrin-enzim.
thromboangiitis, tromboangiitis, zapalje-
nje intime nekog krvnog suda sa stvara-
njem trombusa; t. obliterans, istovre-
mena bolest arterija i vena koja se javlja
u mladih osoba. Zapaljenjski procesi u
srednjem i unutrašnjem sloju krvnih su-
dova dovode do njihovog začepljenja.
Posledica ovih promena je gangrena,
naročito na stopalima. Sin. Bürgerova
bolest
thromboarteritis, tromboarteritis, v.
thromboendarteritis.
thrombocythaemia, trombocitemija,
trajno povećanje broja trombocita u
krvi; t, essentialis, t. haemorrhagica; t.
haemorrhagica, hemoragijska trombo-
stoje često ponavljana krvarenja i vrlo
veliki broj trombocita. Spada u mijelo-
proliferativne bolesti; t. idiopatica, he-
moragijska trombocitemija; t. primari
a, hemoragijska trombocitemija.
thrombocytoasthenia (thrombasthe-
nia) trombocitoastenija, poremećaj
funkcionisanja trombocita, ispoljen
sklonošću ka krvarenju, lošom retrakci-
jom koaguluma, produženim vreme-
nom krvarenja, slabom aglutinacijom ili
prileplji vošću trombocita; Bernard-
Soulierova t., nasledna bolest s velikim
trombocitima i sa produženim vreme-
nom krvarenja; Glanzmannova t.,
trombocitoastenija u kojoj ne postoji
gomilanje trombocita pod dejstvom
adenozin-difosfata (ADP); trombopat-
ska t., trombocitoastenija u kojoj postoji
smanjeno osloboñavanje trombocit-nog
tromboplastina; uremijska t., izazvana
dejstvom toksičkih azotemijskih
jedinjenja na trombocite.
trombocytopathia
thrombocytopathia, trombocitopatija,
opšti izraz za sve bolesti u kojih postoje
funkcioni poremećaji trombocita, ug-
lavnom zbog deficita 3. činioca trombo-
cita (trombocitnog tromboplastina); t.
constitutionalism Glanzmannova trom-
bocitoastenija.
thrombocytopenia, trombocitopenija,
smanjenje broja trombocita u perifer-
noj krvi; t, essentialis, idiopatska trom-
bocitopenijska purpura. V, purpura.
Sin. thrombopenia.
thrombocytosis, trombocitoza, povećan
broj trombocita u krvi.
thromboelastographia, tromboelasto-
graaja, odreñivanje vrednosti koagulu-
ma, naročito njegove čvrstine, pri zgru-
šavanju krvi, pomoću tromboelastogra-
fa.
thromboembolismus, tromboemboli-
zam, začepljenje krvnog suda trombom
donesenim strujom krvi iz mesta njego-
va nastanjanja u neki drugi krvni sud.
thromboendarteriectomia, tromboen-
darteriektomija, odstranjenje ugruška
zajedno s intimom obliterisanog dela
arterije u začepljujućem tromboangiiti-
su; koronarni t., odstranjivanje ugruš-
ka i isecanje intime iz začepljene venač-
ne arterije srca.
thromboendarteritis, tromboendarteri-
tis, tromboza izazvana zapaljenjem zi-
dova arterija; t. purulenta, u kome po-
stoji gnojno razmekšanje tromba. Sin.
thromboangiitis, thromboarteritis.
thrombogen, v. prothrombin.
thrombopathia, trombopatija, poremećaj
hemostaze u kome trombociti nisu u
stanju da oslobode svoj adenozin-difos-
fat (ADP) pod dejstvom agregacijskih či-
nilaca (kolagena, epinefrina i trombi-
na).
thrombopenia, v. thrombocytopenia.
thrombopenicus, trombopeničan, koji je
u vezi s trombocitopenijom
thrombophlebitis, tromboflebitis, v. phle-
bitis.
thulium, tulijum, Tm, hem. element, metal
koji pripada grupi elemenata retkih ze-
malja.
thymectomia, timektomija, uklanjanje ti-
musa operativnim putem zbog tumora
thymus
(benigni ili maligni timom) i u slučaju
teške miastenije.
thy m ic us, timusni, koji pripada timusu,
npr. a. thymica, timusna arterija.
thymolum, timol, derivat fenola dobijen
iz etarskih ulja nekih biljaka (npr. Thy-
mus vulgaris) ili se spravlja sintetski.
Ima antiseptičko dejstvo jače od fenola,
a mnogo je manje otrovan od fenola i
krezola. Upotrebljava se za ispiranje
usta, kao i za grgorenje, a i u nekim pa-
razitnim oboljenjima kože. Ranije je ko-
rišćen (oralno) i kao anthelmintik.
thy m o ma, timom, neoplazma timusa. Ve-
ćina ih se razvija u prednjem sredogru-
ñu. Javlja se u benignom i malignom ob-
liku. Po histološkoj gradi može se javiti
u epitelnom, limfoidnom i teratomatoz-
nom vidu koji je najreñi. Granulomatoz-
ni oblik sadrži epitelne ćelije, mnogoje-
darne džinovske ćelije, fibrozno tkivo,
limfocite i eozinofile. Morfološka slika
može da bude veoma slična Hodgkino-
voj bolesti. Limfoidni histološki oblik je
istovetan s limfosarkomom, kako po
morfološkoj slici, tako i po kliničkom
toku.
thymoprivus, timoprivan, koji je posledi-
ca uklanjanja ili atrofije timusa.
thymus, limfoepitelni organ, glavno mes-
to limfocitopoeze. Limfoidan postaje
vrlo rano u toku embriogeneze, znatno
pre drugih limfoidnih organa. Timus
raste do puberteta, a zatim nastaje fizio-
loška involucija. U većine sisara je sa-
stavljen od dva režnja smeštena u gor-
njem delu grudnog koša. Podeljen je na
režnjiće sastavljene od kore i srži. Kora
s gusto zbijenim limfocitima je na peri-
feriji režnjića, dok je srž u centralnom
delu s razbacanim limfocitima. Ima ulo-
gu primarnog limfoidnog organa (v. pri-
marni limjoidni organi) i u uobličavanju
ćelija koje učestvuju u stvaranju celu-
larne imunosti (v. T-limfociti). Uobliča-
vanje T-limfocita u timusu nastaje pod
dejstvom humoralnih faktora (npr. ti-
mozin). Uklanjanje timusa odmah po
roñenju ima velikog uticaja na razvoj i
ispoljavanje imunološke reaktivnosti
(celularna imunost i stvaranje antitela
na timus-zavisne antigene), (embr.) ti-
807
thyreocalcitonin
mus nastaje od 3. škržnog useka. Glavna
masa timusnog tkiva dolazi od repnog
kraja začetka iz useka (timusni rog).
Grudni timus se spušta u grudnu dup-
Iju.
thyreocalcitonin, tireokalcitonin, hor-
mon tireoideje (v. tamo) polipeptidnog
sastava koji u korelaciji s parathormo-
nom (v. tamo) reguliše koncentraciju
kalcijuma u krvi i zbog toga se funkcio-
no ne smatra tireoidnim hormonom.
thyreoglobulin, tireoglobulin, belančevi-
na glikoproteinske prirode (molekulske
težine oko 68.000) koja sadrži jod, a na-
lazi se u meškovima štitaste žlezde u ob-
liku koloida i prodstavlja oblik u kojem
se deponuju hormoni tireoideje (v,
tamo), a iz kojih se oslobañaju hidroli-
zom pod uticajem odgovarajućih ferme-
nata.
thyreoidea, v. glandula thyreoidea.
thyreoideus, tireoidan, štitni, štitast, npr.
cartilago thyreoidea, štitasta hrskavica
(grkljan).
thyreoiditis, tireoiditis, zapaljenje štitaste
žlezde, a može biti (retko) akutno, češće
- subakutno (v. thyreoiditis subacuta) ili
hronično (v. struma lymphomatosa Has-
himoto); t. subacuta (De Quervain), su-
bakutno zapaljenje štitaste žlezde vero-
vatno najčešće zapaljenjsko oboljenje
štitaste žlezde, obično prouzrokovano
virusom i po pravilu ima povoljan tok,
pa se završava potpunim izlečenjem.
thyreoprivus, tireoprivan, koji je posledi-
ca uklanjanja ili odsustva funkcije šti-
taste žlezde.
thyreotoxicosis, tireotoksikoza, v. hy-
perthyreosis; t. factitia, veštačka tireo-
toksikoza, v. »jod-Basedow«.
thyronin, tironin, aminokiselina (4-4-hy-
droxyphenylalanin), predstavlja osnovu
u koju se, u štitastoj žlezdi, ugrañuju
atomi joda.
tiabendazol, derivat benzimiñazola, ant-
helmintičko sredstvo širokog dejstva.
tibia, tibija, golenica, golenjača, unutraš-
nja kost potkolenice.
tibialis, tibijalan, golenjačni, npr. nervus
tibialis, golenjačni živac.
Tiemannov katetar, v. katetar.
Tietzeov sindrom, v. syndroma.
808
tindalizacija
uf us, v. typhus abdominalis, typhus exan-
thematicus.
tim, u medicini označava grupu stručnja-
ka koja zajednički radi s ciljem da u od-
reñenim uslovima obezbedi pojedincu
ili porodici potpunu zdravstvenu zašti-
tu i pomoć. Tim je sastavljen od struč-
njaka različitih svojstava od kojih svaki
ima svoj delokrug zadataka. Na taj na-
čin članovi tima udružuju svoja znanja i
umenja radi postizanja zajedničkih ci-
ljeva.
timerosal, organsko jedinjenje žive, anti-
septičko i dezinficijentno sredstvo.
timpaničan zvuk, v. perkusijski zvuk.
timpanizam, v. tympanismus.
timpanometrija, posebna metoda audio-
metrijskog ispitivanja sluha, u kojoj se,
pojačavanjem pritiska vazduha u sluš-
nom hodniku, menja otpor sprovodnog
aparata za prelaz vibracija od zvučnih
talasa u vazduhu na slušne koštice. Slu-
ži za otkrivanje nedostataka u funkciji
sprovodnog aparata, a naročito za dijag-
nozu otoskleroze.
timpanoplastika, mikrohirurški poduh-
vat u lečenju hroničnog gnojnog zapa-
Ijenja srednjeg uha. Upotrebom metoda
timpanoplastike mogu se obnoviti bu-
banjska duplja, bubanjska opna i spro-
vodni sistem slušnih koštica.
timpanoskleroza, hronično zapaljenje
srednjeg uha u kome ne dolazi do stva-
ranja gnojnog eksudata već se u bubanj-
skoj duplji stvara plastični izliv koji po-
stepeno prelazi u fibrozno ožiljasto tki-
vo. Usled sve jačeg srastanja slušnih
koštica i bubanjske opne dolazi do sve
većeg stepena nagluvosti. U toku godina
zapaljenje oštećuje i labirint (timpano-
labirintoskleroza). Tako mogu nastati
najteži stepeni nagluvosti. Početak ob-
oljenja treba tražiti u hroničnom kataru
Eustahijeve trube.
timus, v. thymus.
tindalizacija, frakciona sterilizacija, po-
stupak koji se najviše koristi za steriliza-
ciju supstancija i tečnosti podložnih br-
zom kvarenju. Postupak: sterilise se u
parnom loncu pri 10O0C, ili u vodenom
kupatilu pri 6O0C, i to prema svojstvima
tinea asbestina
same tečnosti. U prvom slučaju tečnost
ostaje na toj temperaturi 1/2 do l časa,
a u drugom 2 časa. Postupak se ponovi
3 puta, svaki put u razmaku od 24 časa.
Svakog dana po završenom zagrevanju
posude s materijalom stavljaju se u ter-
mostat na 370C do iduće sterilizacije
koja se vrši sledećeg dana. To se radi
zbog toga da bi eventualno prisutne
spore proklijale.
tinea asbestina, poseban oblik seboreje u
kome se na vlasištu mestimično javlja
beličasta perut slična rastresitom az-
bestu. Sin. teigne amiantacée (fr.).
Tinea granella, ambarski moljac, leptirić
beložućkaste do tamnosive boje, tačkas-
te površine. Dugačak je 6 mm, a raspon
njegovih krilaca iznosi 10-15 mm. Larva
ima 16 nožica, glava joj je crvenomrka, a
na grudima ima dve mrke pruge. Dugač-
ka je 7-10 mm. Larva stvara svilastu
mrežicu oko zrna žita, kojom omotava
zrno, te pojede ćelu jezgru sve do ovoj-
nice. Jedna jedina generacija javlja se u
mesecu julu.
tipizacija mikroorganizama, bazira na
postojanju razlika u jednom odreñe-
nom svojstvu neke mikropske vrste
(species). Zavisno od svojstva odabira
se i metoda ispitivanja: utvrñivanjem
razlike u biohemijskim svojstvima -
biokemijska t., primenom seroloških
testova - serološka t., u nekih bakterija
dolazi u obzir fagotipizacija, koja se za-
sniva na velikoj specifičnosti bakterio-
faga. Pored navedenih postoje i druge
metode.
tipski specifičan imunitet, izvesni virusi,
npr. virusi influence, denge, poliomijeli-
tisa i dr. ostavljaju tipski specifičan
imunitet, koji može biti dugotrajan
(npr. poliomijelitis) ili kratkotrajan, kao
u influence pružajući zaštitu samo pro-
tiv zaraze virusom odgovarajućeg tipa.
Taj imunitet ne isključuje mogućnost
zaraze drugim tipovima iste vrste viru-
sa.
tireoglobulin, belančevina, sastojak ko-
loida tireoideje.
tireoideja, v. thyreoidea.
tireoidna hrskavica, v. hrskavica.
tireoidna žlezda, v. glandula thyreoidea.
tkanina
tireotoksička kriza, v. hipertireozna kriza.
tireotropin (tireotropni hormon, TSH),
hormon iz prednjeg režnja hipofize, gli-
koprotein, podstiče lučenje hormona ti*
reoideje.
tireotropni hormon, v. hormon.
tirocidin, v. tirotricin.
tiroksin, v. thyroxinum.
tirotricin, antibiotik dobijen iz Bacillus
brevis Dubos, sastoji se od dva antibio-
tika: gramicidina (20%) i tirocidina
(80%). Upotrebljava se samo lokalno.
tirozin, p-oksifenil-alanin, a-amino-ß-pa-
raoksifenil-propionska kiselina. Jedina
aminokiselina koja sadrži fenolsku jezg-
ru koja ulazi u sastav belančevina. Sa-
stavni je deo aminokiseline dijod-tirozi-
na, jednog od sastojaka hormona štitas-
te žlezde (tiroksina).
tirozinaza, monofenol-oksidaza, enzim
koji omogućuje oksidaciju tirozina.
titanium, titan, Ti, hemijski element, sre-
brnastobeo metal, pratilac gvozda;
upotrebljava se za oplemenjivanje čeli-
ka.
titar, (1) količina reagujuće supstancije u
nekom rastvoru koji služi za volumetrij*
sku analizu; (2) najveće razreñenje ili
najmanja količina neke supstancije
koja, pod odreñenim uslovima, još pri-
metno ispoljava odreñene osobine; ag-
lutinacioni t., najmanja količina ili
najveće razreñenje seruma koji, pod od-
reñenim uslovima, izaziva vidljivu aglu-
tinaciju bakterija, eritrocita ili drugih
ćelija; koli-t., najmanja količina vode,
mleka ili drugog materijala koja sadrži
najmanje jedan živi koli-bacil (E. coli).
ti traci ja, odreñivanje količine neke sups-
tancije u rastvoru metodom volumetrij-
ske analize.
titrica, Matricaria Chamomilla. V. Chamo-
millaeflos.
titrimetrija, v. analiza (volumetrijska).
titrirati (utrovati), odrediti količinu neke
supstancije u rastvoru metodom volu-
metrijske analize.
tkanina, spada u zavojni materijal; prema
našoj farmakopeji oficinami su: Lin-
teum calicutense crudum (sirova kali-
ko-tkanina); Linteum calicutense depu-
809
TL-antigen
ratum (pročišćena kaliko-tkanina) i Lin-
teum calicutense depuratum sterile
(sterilna pročišćena kaliko-tkanina).
TL-antigen, antigen prisutan na timociti-
ma miševa TL+-sojeva. Gubi se u proce-
su diferencijacije timocita u T-limfocite.
Nalazi se i na T-limfocitima leukemič-
kih TL-sojeva.
T-limfočiti, limfociti poreklom iz timusa.
Odgovorni za celularnu imunost (kasna
hiperosetljivost, kontaktna hiperosetlji-
vost, odbacivanje kalema tkiva, reakcija
kalem-protiv-domaćina, stečena otpor-
nost prema nekim mikrobima, autoaler-
gijska oboljenja kao što su autoalergij-
ski encefalomijelitis, tireoiditis, orhitis i
dr.). Imaju na membrani receptor e za
viruse i eritrocite. Kortizon selektivno
razara T-limfocite u korteksu timusa.
Imaju specifične markere (antigenske
determinante) na površini membrane
pomoću kojih ih je moguće razlikovati
od B-limfocita (teta-marker, TL i dr.). T-
limfociti migriraju iz timusa u tzv. ti-
mus-zavisne zone slezine, limfnih čvori-
ća, Peyjerovih ploča. U giodara najveći
deo tzv. recirkulišućih limfocita (tj. lim-
focita koji prolaze kroz grudni kanal)x
čine T-limfociti. Broj T-limfocita se
znatno smanjuje neonatalnom timekto-
mijom, zračenjem i dr. Osetljivi su na
antilimfocitne serume, imunosupresiv-
na sredstva, kortikosteroide, i dr. Nes-
pecifično proliferišu pod dejstvom raz-
nih lektina (fitomitogena), a specifično
pod uticajem antigena. T-limfociti su
glavne efektorne ćelije u tzv. ćelijskoj ci-
totoksičnosti. Stvaraju biološki aktivne
supstancije (limfokine). Vezuju antigen.
Služe kao »pomoćne« ćelije u stvaranju
antitela. Kooperišu s B-limfocitima u
raznim imunim reakcijama. Nosioci su
imunološke memorije. Imaju ulogu sup-
resornih ćelija u nekim imunim reakci-
jama. U ljudi: smanjen broj T-limfocita
je vezan za hipoplastičan timus (Di-
Georgeov sindrom). Imaju ulogu u od-
bacivanju tumora. Neki oblici akutne
limfoblastne leukemije imaju uglavnom
T-limfocite. Postoje subpopulacije T-
limfocita.
tmulost, v. perkusijski zvuk.
810
Tomesov nastavak
tokologija, naziv za porodiljstvo.
toksički gastritis, v. gastritis.
toksički hepatitis, v. hepatitis.
toksičnost, otrovnost, v. toksini.
toksikologija, nauka o otrovima. Prouča-
va poreklo, fizičke i hemijske osobine,
toksična dejstva i dokazivanje prisustva
otrova, kao i lečenje trovanja.
toksikomanija, stanje periodičnog ili
hroničnog trovanja štetnog za pojedin-
ca i za društvo prouzrokovano ponavlja-
nim uzimanjem nekog leka (prirodnog
ili sintetskog). Odlike toksikomanije su:
(1) neodoljiva želja ili potreba da se na-
stavi s uzimanjem leka i da se ovaj pri-
bavi svim sredstvima; (2) sklonost da se
povećavaju doze; (3) zavisnost, psihička,
a ponekad i fizička, u pogledu efekta
leka. V. morfinomanija, kokainomanija.
toksoid, v. anatoksin.
tolbutamidum (tolbutamid), derivat sul-
fonilureje, zamena za insulin (za lečenje
nekih dijabetičara).
tolerancija, podnošljivost, (farm.) pove-
ćana tolerancija prema pojedinim leko-
vima. Osobe koje pokazuju povećanu
toleranciju prema nekom leku podnose,
bez ikakvih toksičkih simptoma, tako
velike doze toga leka koje bi u osoba u
kojih ne postoji ova podnošljivost, si-
gurno prouzrokovale toksičke simpto-
me a, eventualno, i smrt; granica tole-
rancije, količina ugljenih hidrata koju
bolesnik od šećernog dijabeta može da
uzima u toku 24 časa, a da se u mokraći
ne pojavi glikoza.
tolerantna doza, v. host's.
toluen, metil-benzen CHaCeHs. Bezbojna
tečnost koja jako prelama svetlost. Iz
njega se dobija saharin i dr.
toluidin, me tuni derivat anilina
CH3NH2CeH4. Postoje tri oblika (prema
uzajamnom položaju amino- i metil-gru-
pe): orto-, meta- i paratoluidin.
Tomesov nastavak, organska osnova,
segment buduće gleñne prizme kupas-
tog oblika i dužine oko 4 mikrona. Javlja
se u toku stvaranja gledi i predstavlja
proizvod jednodnevne aktivnosti ame-
loblasta. Minerauzacijom ovih segme-
nata stvara se gleñna prizma. V. popre-
čno-prugovanje gleñi
Tomesov zrnasti sloj
Tomesov zrnasti sloj, normalna histološ-
ka struktura u dentinu korena zuba.
Predstavlja uzanu zonu interglobular-
nog dentina u blizini cementa. I kroz
ovaj deo dentina prolaze dentinski ka-
nalići.
Tomesovo vlakno, v. dentin, odontoblastl
tomografija, rendgensko snimanje čoveč-
jeg tela u tankim slojevima, na odreñe-
noj dubini najčešće računate s leña. To-
mografija se ostvaruje kretanjem kako
kasete s filmom, tako i rendgenske cevi
za vreme snimanja. Njihovo kretanje je
suprotnog smera (paralelno s čovečjom
visinom) budući da su vezane na kraje-
vima raznokrake poluge koja se obrće
(klati) u ravni željene dubine, kao što se
terazije klate oko svoje osovine. Sin.
stratigrafija.
tomogram, rendgenski snimak sloja odre-
ñene dubine čovečjeg tela. Što je ispod
i iznad željenog sloja, ne vidi se na snim-
ku. Tomogram omogućava bolje raspoz-
navanje patoloških promena obolelog
organa, kao da se proučavaju anatomski
preseci na odreñenim dubinama čoveč-
jeg tela. V. tomografija.
tonica (remedia), tonici, sredstva za jača-
nje.
toničan, (1) koji se odnosi na osmotsku
koncentraciju, npr. izotoničan rastvor,
rastvor iste osmotske koncentracije; (2)
koji se odnosi na tonus, tonusni, npr.
izotonusna kontrakcija, kontrahovanje
mišića pri kome se njegova napetost (to-
nus) ne menja. Sin. tonusan.
tonični grčevi, v. spasmus.
tonografija, merenje brzine oticanja ko-
morne tečnosti pod stalnim pritiskom
tonometra odreñene težine u toku 4 mi-
nuta. Metoda se koristi u ranoj dijag-
nostici glaukoma.
tonometar, aparat za merenje intraoku-
larnog pritiska. Najpoznatiji je Schiöt-
zov tonometar. Danas postoji i električ-
ni tonometar (za veoma precizna mere-
nja).
tonometrija, merenje napona ili pritiska;
(oft.) merenje napetosti očne jabučice,
tj. intraokularnog pritiska.
tonsilla, tonzila, krajnik, mešoviti limfoe-
pitelni organ koji izmeñu epitelnih uv-
topografska perkusija
rata sadrži mnogobrojne limfne čvori-
će. Sin. amygdala; t. lingualis, jezični
krajnik, paran organ, na gornjoj strani
korena jezika, ispod sluznice; t. palati-
na, nepčani krajnik, paran organ, smeš-
ten na bočnom delu ždrelnog suženja iz-
meñu nepčanih lukova, na zadnjem ot-
voru usne duplje; t. pharyngea, ždrelni
(»treći krajnik«), neparan organ, nalazi
se na gornjem zidu ždrela.
tonsillaris, tonzilaran, krajnički, npr. abs-
cesus tonsillaris krajnički zagnoj ili aps-
ces.
tonsillectomia, tonzilektomija, hirurško
odstranjenje krajnika.
tonsillitis, tonsilitis, zapaljenje krajnika,
akutno ili hronično. V. angina.
tonsillotomla, tonzilotomija, delimično
hirurško odstranjenje tonzila (danas
napušteno).
tonus; stanje normalnog napona živog tki-
va, npr. tonus skeletnih mišića, održava
se trajnim uticajem centralnog nervnog
sistema preko živaca.
tonzilni apsces, v. abscessus.
tonzilogen, što potiče od tonzila.
topectomia, topektomija, uklanjanje ma-
njeg ali specijalnog areala iz čeonog rež-
nja mozga u izvesnim duševnim obolje-
njima.
tophus arthritic us, zglobni tofus, čvor u
predelu nekog zgloba, na usnim školjka-
ma i nosu veličine zrna graška do ma-
njeg oraha, vrlo bolan, sastavljen od ve-
zivnog tkiva i mase istaloženih urata.
Javlja se u bolesnika koji boluje od gih-
ta, podagre. Sin. t. uricus.
Toplice» naziv za banje u Hrvatskoj i Slo-
veniji. Obično se ovako nazivaju tople
vode. V. banja.
toplotni udar, sindrom nagomilavanja te«
lesne toplote usled nemogućnosti nje-
nog odavanja. Nastupa kad je spoljna
temperatura visoka, a vazduh zasićen
vlagom. Glavni znaci: gubitak svesti,
katkad grčevi. Toplotni udar može da se
završi i smrću.
topografija, (med.) opis neke anatomske
oblasti i meñusobnih odnosa organa.
topografska anatomija, v. anatomija.
topografska perkusija, v. percussio.
811
Topusko toxicodermia

Topusko, banja leži u ravnici, u lepoj do- torpor, obamrlost, nedostatak reagovanja
lini Gline, desne pritoke Krke, pod ob- na normalne i obične nadražaje. V. tor-
roncima zelenih brežuljaka (srez Vrgin pidus.
Most), na 130 m n.v. Njen klimat deluje Torresova telašca, acidofilna telašca u
sedativno. U banji postoje tri izvora jedru ćelije; nalaze se u jetri i CNS miša
(temperature: 49,5°, 56,2° i 59,30C) slabo i majmuna više nego u obolelih ljudi -
mineralisane vode (0,571 g°/oo). Ove žute groznice.
vode su i radioaktivne (494 Mahovih je- torsio, torzija, spiralno uvrtanje. Obično
dinica u jednom litru gasa iz vode). S je višestruko. Viña se na peteljkama po-
ovom vodom spravlja se i lekovito blato. kretljivih cista, na pupčanoj vrpci i dr.; t.
Postoji ureñeno kupatilo s kadama, ba- dentis, uvrtanje zuba, usled traume za-
senima, odeljenjima za prihienu blata, metka zuba dolazi do deformacije tako
fizikalnu terapiju i masažu. U ovoj banji da zub ima oblik spirale.
se lece: hronična reumatička oboljenja torso, trup bez glave i ekstremiteta.
zglobova, mišića i kičme, neuralgije, torticollis, krivošijost, v. caput opstipum.
hronična oboljenja ženskih polnih orga- torus, ispupčenje, npr. torus tubarius, is-
na, neke kožne bolesti i urički artritis. pupčenje trube, hrskavičnog dela Eus-
torakokardijalni indeks, mera za rend- tachijeve trube; t. mandibularis, rub,
gensko odreñivanje veličine srca. Pred- uvećanje kosti donje vilice s lingvalne
stavlja odnos izmeñu bazalno-torakal- strane u predelu očnjaka i pretkutnja-
nog prečnika (Th) i transverzalnog pre- ka. Može zahvatiti i veće delove donje
čnika srca (Tr). U normalnim slučajevi- vilice, obostrano ili jednostrano. Ukla-
ma Th/Tr•- 1,9 do 2,2. V. bazalno-tora- nja se hirurški, pre izrade delimične ili
kalni prečnik, transverzalni prečnik srca. potpune proteze; t. palatinus, nepčani
torakoplastika, v. thoracoplastica. rub, uvećanje kosti na sredini tvrdog
torakopneumografija, instrument kojim nepca. Ako onemogućava izradu prote-
se registruju respiratorni pokreti grudif za, uklanja se hirurški.
torakoskop, instrument sličan cistosko- torzioni spazam, v. athetose double, athe-
pu, koji služi za inspekciju pleuralne tosis.
šupljine i presecanje sraslina (pneu- totalna gastrektomija, v. gastrectomia.
molysis) pomoću galvanokautera. Tara- totalni aciditet, v. aciditet, želudačni.
koskop se uvodi u pleuralnu šupljinu tourniquet, (fr.) turnike, tlačilo, stezalo, in-
kroz troakar zaboden kroz meñurebar- strument kojim se okružuje ekstremitet
ni prostor. toliko čvrsto da se izazove kompresija
torakotomija, v. thoracotomia. na krvne sudove i spreči cirkulacija krvi
torcular Herophili, Herofilov slivnik, u perifernom delu ekstremiteta; Es-
spoj venskih sinusa tvrde moždanice na marchov t., v. Esmarchova ishemija;
sredini unutrašnje strane ljudske poti- garrot t., španski čekrk koji se sastoji
Ijačne kosti odakle polaze drugi venski od marame, omotane oko ekstremiteta,
sinusi i odvode vensku krv iz mozga i lu- a zatezane obrtanjem štapa koji je pod-
banje u vrat. Sin. conjluens sinuum. vučen ispod nje; pneumatski t., turnike
Torkildsenova operacija, v. operacija. koji se sastoji od uske gumene kese; ona
Tormentillae rhizoma, osušen podanak se orno tava oko ekstremiteta i napum-
od trave od srdobolje, Tormentilla erec- pava toliko da prekine cirkulaciju krvi u
ta. Sadrži tanina. Upotrebljava se, u ob- perifernom delu ekstremiteta; t. za
liku tinkture ili dekokta, protiv proliva. skalp, turnike kojim se omota glava i
torpidne (utinjale) granulacije, v. granu- zategne da spreči krvarenje iz krvnih
latio. sudova poglavine i otkinutog skalpa. V.
torpidni šok, v. šok. skalpiranje.
torpidus, torpidan, koji sporo reaguje ili toxaemia, v. toxicosis.
sporo zaceljuje, učmao, utinjao, npr. toxicodermia, toksodermija, pojava
torpidna rana, torpidne granulacije. najraznovrsnijih promena na koži u

812
toxicosis
vidu morbiliformnog ili skarlatinifor-
mnog osipa, urtikarijalnih erupcija, ek-
cematiformnih lezija s papulovezikula-
ma i bulama, vlaženjem i krustama, kao
posledica intoksikacije najrazličitijim
hemijskim supstancijama (na prvom
mestu medikamentima unesenim ente-
ralnim ili parenteralnim putem).
toxicosis, toksikoza, svaka bolest izazva-
na toksinima; t. alimentaris, toksikoza
izazvana hranom; trovanje hranom; t.
endogenes, autointoksikacija; t. exoge-
nes, toksikoza izazvana uzimanjem tok-
sičkog materijala; t. haemorrhagica
capillaris, v. Henochova purpura (pod
purpura); t. e retentione, retencijska
toksikoza, izazvana neizlučivanjem tok-
sičkih materija, u azotemiji, na primer.
toxin, u širem smislu reci toksin je svaki
otrov životinjskog ili biljnog porekla. U
užem smislu toksini su otrovni proizvo-
di bakterija koji izazivaju razvijanje spe-
cifičnih antitela u krvi i većinom su la-
bilne prirode. Razlikuju se egzotoksini i
endotoksini.
toxinosis, toksinoza, svaka bolest izazva-
na nekim toksinom.
toxoid, v. anatoksin.
Toxoplasma, rod izduženih, iz klase en-
doparazitnih protozoa, ili ovalnih (spo-
rozoa) koji u vidu telašaca, polumese-
častog oblika, žive kao paraziti leukoci-
ta i endotelnih ćelija raznih sisara, ptica
i reptilija. Retki su u perifernoj krvi, a
često obilni u jetri, slezini, kostnoj srži,
plućima, mozgu itd. T. pyrogenes, nalazi
se u ćelijama slezine u tropskoj spleno-
megaliji, v. kala-azar.
trabecula, trabekula, gredica, npr. trabe-
cula lienis.
trabeculectomia, trabekulektomija, mik-
rohirurška operacija protiv glaukoma
kojom se, isecanjem dela trabekuluma,
poboljšava oticanje komorne tečnosti i
time reguliše intraokularni pritisak. Pri-
menjuje se odskora.
tracer, (eng.) v. obeleživač.
trachea, traheja, dušnik, cevast organ za
disanje, nastavlja grkljan u vratu i zavr-
šava se u grudnoj duplji spram V grud-
nog pršljena račvanjem u dve glavne
dušnice, desnu (bronchus principalis
tracheostoma
dexter) i levu dušnicu (bronchus princi-
palis sinister). Svaka dušnica, u sastavu
plućnog korena, ulazi kroz koren (hilus) u
odgovarajuće pluće u kome se dalje deli
na krupnije i sitnije grane (bronchi i
bronchioli). Zid dušnika i dušnica sadrži
hrskavične lukove koji im daju čvrstinu;
strana tela t., razni predmeti, koji
aspiracijom iz ždrela dospevaju u dušnik
kad su refleksi u ždrelu poremećeni, kao
u narkozi, pijanom stanju ili naprosto od
iznenañenja ili straha (koštice, igle,
veštački zubi, staklene oči lutke itd.).
Ekstrakcija se vrši putem tra-heoskopije.
trachealis, trahealan, dušnički, npr. carti-
lago trachealis, dušnična hrskavica.
tracheitis, traheitis, zapaljenje trahejf
(dušnika).
tracheoesophagealis, traheoezofagealni,
koji pripada dušniku i jednjaku ili stvara
komunikaciju izmeñu njih (npr. tra-
heoezofägealna fistula nastala usled
karcinoma ezofagusa) ili tuberkuloze
sredogrudnih limfnih žlezda.
tracheoscopia, traheoskopija, osmatra-
nje zjapa i zida dušnika pomoću cevas-tog
i osvetljenog metalnog spekuluma
(traheoskopa). Obično se ista çev upot-
rebljava i dalje za osmatranje bronhusa
(traheobronhoskopija). Cev se većinom
stavlja kroz usta i grkljan u traheju (gornja
t.),  ako postoji traheostoma, može se
staviti i kroz nju neposredno u dušnik
(donja t). Ovim načinom mogu se izvaditi i
strana tela iz dušnika i iz dušnica.
tracheostenosis, traheostenoza, suženje
dušnika. Može da nastane postepeno, npr.
od kompresije koju izaziva struma ili
naglo usled endogenog ili egžogenog
stranog tela. U deteta može i strano telo u
jednjaku svojim pritiskom da suzi traheju
toliko da ugrozi njegov život.
tracheostoma, traheostoma, hirurškim
putem uobličen trajni otvor na prednjem
zidu dušnika. U njemu je ivica sluznice
srasla s ivicom kože te se lako može da
stavlja i menja dušnička kanu-Ia.
Traheostoma je nekad privremena mera
lečenja (npr. pri paralizi larinksa, dok se
ne ukloni zapreka), a nekad stal-
813
tracheotomia
na (npr. u laringektomisanog bolesni-
ka).
tracheotomia, traheotomija, operativni
poduhvat kojim se uspostavlja otvor u
prednjem zidu dušnika. U otvor se stav-
ja trahejna kanula i tako se bolesniku
osiguravaju disanje i ekspektoracija. In-
dikacija za t. je svaki slučaj stenoze u
vazdušnim putevima iznad mesta na
kome treba da se postavi kanula, ako se
ne može drukčije brzo ukloniti uzrok.
Vrši se takoñe pri lečenju akutne disaj-
ne insuficijencije u komatoznim stanji-
ma, u trovanju i u bulbusnim oblicima
poliomijelitisa (Lassenova metoda); t.
urgens, hitna traheotomija, operacija
koja se vrši pod neposrednom pretnjom
od ugušenja, katkad bez pomagala, bez
pripreme, i bez stručne pomoći. Postoje
odreñena pravila kako se može što brže
otvoriti traheja i u nju staviti cevčica
koja održava otvor prohodnim.
trachoma, trahom, u izvesnim delovima
sveta veoma prošireno endemsko ob-
oljenje vežnjače izazvano virusom. U pr-
vom i drugom stadijumu odlikuje se po-
javom folikula i granula, poglavito na
vežnjači tarzusa i forniksa. U trećem sta-
dijumu se javlja razmekšanje folikula i
granula, dok se četvrti stadijum odliku-
je stvaranjem ožiljaka. Kao posledica
nastaju: entropijum (izvraćenost) kapka,
trihijaza, panus, kseroza vežnjače, pa i
rožnjače. Sin. conjunctivitis trachomato-
sa.
tractio, trakcija, vučenje, tegljenje, npr.
fragmenata slomljene kosti, pri repozi-
ciji ploda pomoću kiešta pri poroñaju
itd.
tractotomia, traktotomija, operacija ko-
jom se preseca neki senzitivni put u
centralnom nervnom sistemu radi otk-
lanjanja bolova. Najčešće se primenjuje
presecanje bulbospinalnog puta V lu-
banjskog živca; mezencef alička t., pre-
secanje nervnih puteva u mezencefalo-
nu.
tractus, trakt, vučenje, izdužena tvorevi-
na, snop, pribor; (1) izdužena tvorevina
u vidu snopa ili trake, npr. snop nervnih
vlakana koji imaju isto poreklo i završe-
tak i obavljaju istu funkciju; (2) skup ili
814
tractus
pribor organa, obično izduženih, koji
obavljaju istu funkciju; t. corticomic-
learis, s. corticobulbaris, kortikonuk-
learni motorni put, jedan od direktnih
motornih puteva za voljne pokrete miši-
ća lica i organa u glavi i vratu. Njegova
vlakna polaze iz motornog središta u
prednjoj središnoj vijuzi (gyrus prae-
centralis), prolaze kroz belu masu veli-
kog mozga i završavaju se u motornim
jedrima živaca moždanog stabla. Svako
motorno jedro, izuzev VII i XIl možda-
nog živca, ima dvokornu inervaciju; t.
corticospinalis, s. pyramidalis, pira-
midni moždani put, jedan od direktnih
motornih puteva za voljne pokrete miši-
ća u delovima tela izuzev glave. Polazi
od prednje središne vijuge (gyrus pre-
centralis), prolazi kroz belu masu veli-
kog mozga, zatim se spušta kroz možda-
no stablo, a u produženoj moždini deo
vlakana se ukršta. Sva vlakna, ukrštena
i neukrštena, završavaju se u prednjim
rogovima sive mase u kičmenoj moždi-
ni, na suprotnoj strani od strane polut-
ke odakle polaze vlakna; t. digestorius,
trakt za varenje, pocinje usnom dup-
ljom i nastavlja se ždrelom, jednjakom,
želucem, tankim i debelim crevom. Tan-
ko i debelo crevo se zajednički nazivaju
crevni trakt (t. intestinalis). U tractus di-
gestorius spadaju i žlezde čiji se izvodni
kanali ulivaju u njega, a to su: pljuvačne
žlezde, jetra i pankreas. Sin» apparatus
digestorius, systema digestorium; t. ol-
factorius, mirisna traka» iz rinencefalo-
na, nalazi se na donjoj strani čeonog rež-
nja; t. opticus, optička traka, sadrži
nervna vlakna, iz optičkog puta, koja
polaze od optičkog raskršća i završavaju
se u optičkim centrima srednjeg mozga i
meñumozga; t. respiratorius, res-
piratorni ili disajni trakt sačinjavaju:
nosna duplja, ždrelo, grkljan, dušnik,
dušnice i pluća. Sin. apparatus respirato-
rius, systema respiratorium; t. rubrospi-
nalis Monakowi, rubrospinalni ili Mo-
nakowov put, glavni vanpiramidni put,
snop nervnih vlakana od crvenog jedra
(nucleus ruber) do motornih jedara u
prednjim rogovima sive mase kičmene
moždine; t. spinocerebellaris, spino-
tragacantha
cerebelarni trakt, snop nervnih vlakana
od senzitivnih rogova kičmene moždine
do kore malog mozga i provode nesves-
ni duboki senzibilitet; t. spinothalami-
cus Edingeri, spinotalamus ili Edinge-
rov put, snop vlakana površinskog sen-
zibiliteta trupa i udova (bol, temperatu-
ra i dodir).
tragacantha, tragakanta, tragant, na vaz-
duhu osušena guma iz stabljike mnogih
malazijskih vrsta Astragalus, npr. A. as-
cendens (Leguminosae, Papilionatae).
Sin. Gummi Tragacantha.
tragus, kozao, kozlić, prednja kvrga usne
školjke.
traheja, v. dušnik.
trahejna kamila, v. canule.
trahomska telaäca, v. inkluziona telašca.
training, v. trening.
trajni katetar, (fr. catheter â démeure), v.
katetar.
trakcioni divertikul, v. diverticulum.
trake za poliranje plombi, (stom.) trake
od platna ili metala sa zrncima nekog
abrazivnog sredstva na jednoj površini.
Služe za poliranje plombi na aproksi-
malnim površinama zuba.
trankilansi, sredstva za umirenje, umiru-
juća sredstva;
trans-, prefiks u složenicama označava da
je nešto kroz, preko ili iza. Npr. transto-
rakalno, kroz grudni koš. U jedinjenji-
ma s dvostrukom vezom postoje dva ob-
ličja geometrijske izomerije od kojih je
jedna cis-, a druga trans-izomerija. V. iz-
omerija.
transabdominalis, transabdominalan,
koji prolazi kroz trbušni zid.
transaortni, koji se vrši kroz aortu npr. hi-
rurška intervencija na zaliscima aorte,
koja je radi toga incizijom otvorena.
transatrijumski, koji se vrši kroz pretko-
moru, npr. hirurška intervencija na za-
liscima srca, pošto je pretkomora incizi-
jom otvorena.
transdukcija, prenošenje genetičkog ma-
terijala; u ovom slučaju »prenosilac«
gena je bakteriofag, koji posle liže pasiv-
no na svojoj površini prenese fragment
DNK i unese ga u novu bakterijsku će-
liju. Transdukcija je moguća jedino sa
blagim, umerenim DNK-fagima.
transfusio
transfekcija, lizogenizacija, u ovom pro-
cesu prenošenja genetskog materijala,
dolazi do ugrañivanja samo DNK-bakte-
riofaga u DNK-bakterijske ćelije. Na taj
način bakterija dobija jedno novo svoj-
stvo, a istovremeno je ta bakterija po-
stala lizogena. Sticanje novih- svojstava
preko transfekcije faga naziva se »fagna
konverzija«.
transfer, psihoanalitički pojam koji ozna-
čuje nesvesno vezivanje osećanja, stavo-
va i želja koje su ranije bile vezane za
važne ličnosti u životu (roditelje), za one
ličnosti koje sada u životu njih pred-
stavljaju (lekar psihoterapeut). V. kon-
tratransfer.
transferna neuroza, pojava jake emocio-
ne veze izmeñu pacijenta i terapeuta u
toku psihoanalitičke terapije. Njena in-
terpretacija je centralni dogañaj u kla-
sičnom psihoanalitičkom lečenju.
transformacija, genetska rekombinacija
u bakterija. U ovom procesu genetska
informacija se prenosi iz jedne ćelije u
drugu, rastvorenom DNK; ćelija prima-
lac prima rastvorljivu DNK koju osloba-
ña ćelija davalac. Sjedinjavanje moleku-
la DNK zahteva usku homologost nuk-
leinskog niza; ćelijska t., proces koji
dovodi do takvih promena u ćeliji zbog
kojih ona gubi sposobnost kontrole svo-
je deobe i postaje tumorska ćelija.
transformatio DNK, transformacija, traj-
na promena genskog sastava u DNK jed-
ne ćelije (bakterije), ugrañivanjem u nju
segmenta DNK druge, genski različite
jedinke.
transfusio, transfuzija, unošenje krvi ili
njenih sastojaka direktno u krvotok; di-
rektna t., neposredno prenošenje krvi
iz vene davaoca u venu primaoca krvi;
exsanguino transf usia, ekssangvino-
transfuzija, zamenjivanje velikog dela
krvi primaoca krvlju više davalaca is-
tovremenim puštanjem krvi iz jedne
vene primaoca, a davanjem citratne
krvi u drugu venu; eksangvinotransfuzi-
ja se primenjuje u novoroñenčeta koje
boluje od fetusne eritroblastoze, u teš-
koj uremiji, a ponekad i u akutnoj leu-
kemiji; indirektna t., davanje citratne
krvi iz boce; intraperitoneumska t., in-
815
transilluminatio
fuzija krvi u peritoneumsku šupljinu.
transilluminatio, transiluminacija, pro-
svetljavanje očne jabučice pomoću spe-
cijalne lampe (diaphanoscop). Metoda
pregleda koja se upotrebljava za dife-
rentovanje serozne od solidne ablacije
pri intraokularnom tumoru. Sem toga
upotrebljava se i za lokalizaciju intrao-
kularnih stranih tela.
transitio, tranzicija, mutacija izazvana za-
menom jedne purinske baze drugom
purinskom bazom ili jedne pirimidin-
ske baze drugom pirimidinskom bazom
u odreñenom kodonu DNK.
transkonfiguracija, v. repulsio, cis-konfi-
guracija.
translacijska kontrola, regulisanje gen-
ske ekspresivnosti u vidu mRNK meha-
nizma kojim se ostvaruje kontrola ste-
pena njene translacijske aktivnosti.
translatio, translacija, prenošenje gen-
skih informacija sa mRNK na sintezu
polipeptidnog lanca, pri čemu vrsta i re-
dosled kodona (tripleta) u molekulu
mRNK uslovljavaju vrstu i redosled
aminokiselina u polipeptidnom lancu.
translocasa, v. faktor elongacije.
translocatio, translokacija, prenošenje
segmenta jednog hromosoma na drugi, x
nehomologni hromosom; recipročna
t., izmena hromosomskog materijala iz-
meñu dva nehomologna hromosoma.
transmiter, materija koja se oslobaña na
postsiriaptičkim završecima, te, zavisno
od prirode, može dovesti do razdraže-
nja ili inhibicije. Kao ekscitacijski tran-
smiteri poznati su acetil-holin i simpa-
tin (materija slična adrenalinu), a kao
inhibicijski gama-amino-buterna kiseli-
na.
transnazalni pristup, v. per vias nasales,
operatio Lothropova.
transparencija, T, sin. koeficijent transpa-
rencije t, odnos intenziteta / propuštene
i /o upadne svetlosti, tj. T = ///o. Izražava
se u procentima i zavisi od debljine uz-
orka (medijuma). Za dati uzorak zavisi
od talasne dužine svetlosti i upadnog
ugla.
transplantatio, transplantacija, presañi-
vanje, kalemljenje, postupak presañiva-
nja tkiva s jednog mesta na drugo u iste
816
transplantatio
osobe (autotransplatacija), ili, češće, s
jedne osobe ili životinje na drugu (ho-
mologan i heterologan presad). Ako je u
pitanju autologni presad, ćelije kalema
mogu neograničeno dugo da žive ako
im se obezbedi dovoljna vaskularizaci-
ja; ali ako je u pitanju homologni, a po-
gotovu heterologni kalem, gotovo uvek
nastaju imunske reakcije (odbacivanje
kalema), koje prouzrokuju smrt svih će-
lija kalema u roku od 3 do 10 nedelja po-
sle transplantacije, ako se ne preduzmu
specifične terapijske mere koje imaju za
cilj sprečavanje imunih reakcija. Ako su
tkiva pre transplantacije tipizirana i ako
je u pitanju homologna transplantacija,
ona m ože biti veom a uspešna (tran-
splantacija bubrega). V. autoplastika,
heterotransplantacija, homoplastika,
homotransplantacija. Transplantacija je
slobodna ili s peteljkom, tj. transplantat
je potpuno odvojen od svog prirodnog
mesta ili s ovim održava privremeno
vezu preko peteljke. V. operacija, hete-
rotransplantacija, homotransplantacija;
alogenska t., v. alloplastica; hetero-
topska transplantacija tkiva ili orga-
na s mesta*koje je za njih tipično na ati-
pično mesto; homotopska t., v. orto-
topska transplantacija; ortotopska t.,
transplantacija tkiva ili organa prenetih
s mesta koje je za njih tipično na neti-
pično mesto (sin. homotropska tran-
splantacija); Reverñinova t., plastika
pomoću transplantacije malih kalemo-
va epiderma koji se rasporeñuju po rani
u obliku ostrvaca; singenička t», tran-
splantacija tkiva meñu životinjama iste
vrste; singenezioplastička t., tran-
splantacija tkiva ili organa jedne osobe
drugoj iste vrste i u rodbinskoj vezi,
npr. od matere detetu, ili od brata sest-
ri; t. tetive, hirurška intervencija kojom
se prišiva tetiva zdravog mišića za tetivu
paralisanog mišića ili zâ kost; Thiersc-
hova t., plastika sveže ili os vezene rane
pomoću većih kalemova koji se sastoji
od epiderma i papilarnog tela. V. Thier-
schova transplantacija; vezana t., pre-
krivanje defekta na površini tela tran-
splantatom kože ili kože s potkožnim
tkivom, ponekad i s kosti, koji se, nasup-
I transplantat

rot slobodnom transplantatu, ne odvaja transportna RNK (tRNK), prepis gena

potpuno od svoje okoline, već s ovom
ostaje u vezi kožnom peteljkom radi ob-
ezbeñenja ishrane kalema, dok ovaj ne
transsudatum

specijalizovanih za sintezu tRNK. Postoji

zaraste na novom mestu; t. zuba, presa-
ñivanje zuba iz jedne alveole u drugu.
transplantat, kalem, presad, tkivo ili or-
gan, koji se presañuje pri transplantaci-
ji; Filatovov t., transplantat koji se stva-
ra hirurški spajanjem pomoću šavova transpositio, trans pozicija, premešteni
dva paralelna reza kože i potkožnog tki-
va odvojenih od svog ležišta, dubljih slo-
jeva; transplantat ostaje vezan sa svoja
dva kraja za neodvojeno tkivo. Takvom
valjkastom režnju odvoji se, posle oko 2
sedmice, jedan kraj presecanjem i zaši-
va se u kožu i potkožno tkivo u oblasti
koja se kalemi. Pošto se uspostavi cirku-
lacija krvi i od tkiva u koji je presañen,
preseca se drugi kraj valjkastog režnja.
Režanj, kalem uzdužno se preseca da bi
dobio ponovo četvorougaoni oblik i uši-
va za ivicu rane, koju prekriva. V. Filato-
vov valjkasti transplantat; Krauseov
kožni t., slobodni (bez peteljke) kalem
kože. U svom preseku zahvata sve sloje-
ve kože. Sin. WoIfov kožni kalem. V. tran-
splantacija.
transpiratio, transpiracija, osloboñavanje transrektalna laparotomija, transrektal-
vazduha, znoja ili vodene pare kroz
kožu (sin. perspiratio insensibilis); t. pul-
monalis, izbacivanje vodene pare iz transcriptio, transkripcija, prenošenje
krvi putem pluća.
transpleuralno, kroz pleuru; put u pleu-
ralnu šupljinu.
transportna !mobilizacija, privremena
imobilizacija povreñenih delova tela, transsudatio, transudacija, izlaže nje teč-
najčešće ekstremiteta, sastavni je deo
prve pomoći (v. tamo); zamenjuje se de-
finitivnom !mobilizacijom posle hirur-
ške obrade i obezbeñuju se povoljni us-
lovi za lečenje, a sredstva za transport-
nu !mobilizaciju su improvizovana
(kora drveća, ašovčić, granje, daska i si.)
ili standardna (trougla marama, zavoji
udlage-najčešće Kramerova, Diterikso-
va i Tomasova); transportna !mobiliza-
cija se može izvesti i raznim postupci-
ma: fiksacijom povreñene ruke uz telo transsudatum, transudat, tečnost u tkivu
ili povreñene noge uz zdravu kaišem,
zavojima, rubljem itd. V. immobilisatio,
udlage.
najmanje dvadeset vrsta tRNK u svakoj
ćeliji. Svaka tRNK je prilagoñena za
transport odreñene i aktivisane amino-
kiseline do mRNK na čijem se kalupu
vrši sinteza proteina. Sin. transfer RMK,
rastvorljiva RNK, adaptor RNK, acceptor
RNK.
položaj, odnosno prebacivanje organa s
jedne strane na drugu (situs viscerum
inversus); t. aortae et arteriae pulmo-
nalis, poremećaj u razvoju velikih arte-
rijskih krvnih sudova, pri čemu aorta
polazi iz desne, a plućna arterija iz leve
komore. Tada život zavisi od ukrštenog
toka krvi izmeñu krvi u desnom i levom
srcu, kao u defekt pregrade komora
srca ili stalnog arterijskog voda. Cijano-
za je glavni simptom. V. ductus; t. den-
tium, transpozicija zuba, nepravilnost
rasporeda zuba; totalna t., zubi su na al-
veolarnom grebenu, ali su zamenili
mesta; parcijalna t., zub koji je prome-
nio mesto niče van alveolarnog grebe-
na.
transpozicija, v. transpositio.
na celiotomija. V. coeliotomia, laparoto-
mia.
genskih informacija s molekula DNK na
molekul RNK koja se, katalitičkim delo-
vanjem polimeraze RNK, sintetiše na
kalupu deoksiribonukleinske kiseline.
nosti iz kapilara filtracijom kod razlike
izmeñu krvnog pritiska i napona tkiva
oko kapilara, difuzijom kroz zidove ka-
pilara pri razlici izmeñu osmotskog pri-
tiska krvi i tkiva, bubrenjem koloida tki-
va usled njihove sposobnosti da zadrže
vodu kao i poremećajem u oticanju lim-
fe iz tkiva. Transudacija izaziva poveća-
nje količine vode u tkivima i teleshim
šupljinama - hidrops. V. hydrops, oede-
ma, transsudatum.
ili telesnim dupljama koja potiče iz krvi
kod opšteg ili lokalnog poremećaja kr-
votoka u venama (zastoj), pri čemu igra

52 Medicinski leksikon 817

transversalis
ulogu propustljivost kapilara i promena
u sastavu krvi, T. se odlikuje bistrim,
providnim izgledom, malom količinom
belančevina (ispod 2%) i niskom speci-
fičnom težinom. V. hydrothorax, ascites.
transversalis, transverzalan, v. transver-
sus.
transversectomia, transverzektomija, uk-
lanjanje poprečnog nastavka pršljena
hirurškim putem.
transversio, transverzija, mutacija izazva-
na zamenom purinske baze pirimidin-
skom bazom, ili obrnuto, u odreñenom
kodonu DNK.
transversus, transverzni, poprečni. Sin.
transversalis.
tränsvestitizam, nesavladljiva ili teško sa-
vladljiva nagonska potreba u osoba od-
reñenog pola da se pojavljuje odevena,
presvučena kao osoba suprotnog pola.
transverzalna fraktura, v. fractura,
transverzalni prečnik srca (Tr), širina sr-
čane senke u PA-projekciji. Razmak iz-
meñu najudaljenije tačke desne pretko-
more do Ieve komore. V. torakokardijal-
ni indeks.
transvesicalis, transvezikalan, koji prola-
zi kroz bešiku specijalno mokraćnu,
npr. transvezikalna prostatektomija.
transvestitizam, nesavladljiva ili teško sa-
vladljiva nagonska potreba u osoba od-
reñenog pola da se pojavljuje odevena,
presvučena kao osoba suprotnog pola.
Traubeov prostor, v. sputium semilunar^.
trauma, rana ili povreda koja može biti iz-
azvana fizičkim, hemijskim i psihičkim
uticajima; akustička t., jednokratno
vrlo jako, a pogotovu iznenadno, delo-
vanje nekog zvučnog fenomena (prasak
iz puške, topa ili si.) može da trajno oš-
teti Cortijev organ na pogoñenoj strani.
Ako delovanje ozlede nije imalo preve-
lik intenzitet, nastaje slušni skotom, u
protivnom slučaju može da doñe i do ši-
rokog poremećaja sluha; biciklističke
t., povrede koje mogu nastati u toku
bavljenja biciklističkim sportom. One
se u suštini ne razlikuju od drugih trau-
matizama; hronična a. t. nastaje usled
trajne izloženosti buci većeg intenziteta
(profesijska nagluhost), te može da do-
818
traumatologija
stigne najteži stepen nagluhosti, obično
obostrano; industrijske t., profesional-
na oštećenja i ozlede koje nastaju pri
radu. Do tih ozleda dolazi usled razno-
vrsnih uticaja (mehaničkih, fizičkih, he-
mijskih i usled raznovrsnih profesional-
nih infekcija). Pri radu najveñi broj nes-
rećnih slučajeva nastaje kao posledica
individualnih faktora, zatim usled ne-
dovoljno sprovedenih higijenskih i teh-
ničkih mera zaštite (oko 10%) ili usled
opštih loših uslova rada. Rad u nenor-
malnim prilikama, premorenost, nera-
cionalnost, noćni rad, nepoznavanje
radnog procesa i vremenski faktor po-
većavaju broj industrijskih trauma.
Npr. najveći broj nesrećnih slučajeva
pada na prvi i poslednji dan u sedmici,
tj. u ponedeljak (dejstvo alkohola) i su-
botu (uticaj premorenosti); Monteggi-
na t., kombinovana povreda s iščaše-
njem glavice radijusa i preloma laktače;
okluzalna t., oštećenja na zubima i po-
tpornom aparatu zuba prouzrokovan
okluzalnim silama. Sin. traumatizam ok-
luzalni; V. okluzija traumatska; poroñaj-
na t., trauma koja se dešava u toku ili
posle poroñaja. Po nekim teorijama psi-
hijatara novoroñenče pretrpljuje psi-
hički šok usled poroñaja odnosno pro-
mene sredine; psihička t., duševni po-
tres usled nekog neprijatnog doživljaja
koji ostavlja trajan trag u duši u vidu
tzv. kompleksa i zbog toga, po nekima,
dovodi do neuroza. V. kompleks, neuro-
sis.
traumatismus, v. traumatizam.
traumatizam, (1) stanje organizma posle
povrede ili ranjavanja; (2) psihičko sta-
nje organizma posle povrede ili ranjava-
nja. V. trauma.
traumatizam, okluzalni, v. trauma, oklu-
zalna.
traumatolog, hirurg koji proučava trau-
matologiju i osposobljen je da zbrinjava
zadesne povrede. V. trauma, traumatolo-
gija
traumatologija, grana hirurgije koja se
bavi kliničkim proučavanjem, profilak-
som i terapijom povreda. V. traauma,
traumatolog, traumatizam.
traumatopathia
traumatopathia, traumatopatija, patološ-
ka stanja povreñenog nastala usled po-
vrede ili rane. V. trauma, traumatizam.
traumatophilia, traumatofilija, stanje po-
mućenja svesti u kojoj povreñeni ili
operisani bolesnik vrši neki delikt.
traumatopnoea, traumatopneja, dispneja
u prodornim grudnim ranama, koje
omogućuju ulaženje i izlaženje vazduha
u pleuralnu šupljinu. V. pneumothorax,
mediastinal »flutter«.
traumatska amputacija, v. amputatio.
traumatska epidemija, izraz (po Pirogo-
vu) za veliki broj povreda koje se u ratu
javljaju u kratkom vremenskom perio-
du, a što čini specifičnost rada sanitet-
ske (i zdravstvene) službe, a posebno
ratne hirurgije u ratnim uslovima.
traumatska neuroza, v. neurosis.
traumatske srčane hemolizne anemije,
novi tip hemoliznih anemija posle trau-
me eritrocita na veštačkim zaliscima, ili
pri njihovom prolaženju kroz pukotine
izmeñu veštačkog zaliska i fibroznog pr-
stena pri lošoj implantaciji veštačkog
zaliska.
traumatski, ono što je u vezi s traumom.
traumatski šok, v. šok.
trbuh, v. abdomen.
trbušna aorta, v. aorta.
trbušna duplja, v. cavum abdominis.
trbušna kila, v. hernia.
trbušna maramica, v. peritoneum.
trbušni, v. abdominalis.
trbušni tifus, v. typhus abdominalis.
tremne glavice (bulbi vestibuli), sem u
dražici i njenim korenovima, u žene po-
stoji još jedan erektilni sistem u vidu
dve erektilne tvorevine, izdužene, na-
zvane tremne glavice, sa svake strane va-
ginalnog ušća. Prednji kraj tih tvorevina
je zašiljen, dok je zadnji proširen. Unut-
rašnja strana im se nalazi uz vulvarni
prostor i Bartholinovu žlezdu, u osnovi
malih usnica. Bogatim venskim spletom
te glavice su u vezi s dražicom.
tremor, drhtanje, serija nehotimičnih, rit-
mičnih, nesvrsishodnih, oscilatornih
pokreta, koji nastaju kao posledica naiz-
meničnih kontrakcija agonista i antago-
nista. Lak i brz tremor se sreće u hiper-
tireoidizmu. Tremor srednjih amplitu-
52*
trening
da javlja se u neurotičara i u zdravih
osoba u odreñenim situacijama (uzbu-
ñenje, ljutnja, radost, umor itd.). Grub
tremor se javlja u stanju kao što su Par-
kinsonova bolest, u osoba koje su prele-
žale zapaljenje mozga i u arteriosklero-
tičara, a ponekad i u alkoholičara kao
simptom apstinencijalnog sindroma
(ujutru pre nego što popiju čašicu ne-
kog žestokog pića); bitni t., stanje u
kome postoji stalan tremor, je obično
nasledno i javlja se mahom u osoba koje
su nasledno psihički opterećene; fizio-
loški t., male oscilacije koje se normal-
no zapažaju pri voljnoj kontrakciji miši-
ća, a koje su posledica promena broja
impulsa koji od mišićnih vretena deluju
na motoneurone u prednjim rogovima
kičmene moždine. Broj ovih impulsa se
povećava pri istezanju mišića, a smanjuje
pri njihovom skraćivanju; flapping t.
(engl.), lepršavi tremor šake i prstiju u
vidu lepršanja krila ptice u početku jet-
rine kome; intencioni t., tremor koji se
javlja na kraju ekstremiteta pred ciljem
nekog pokreta, npr. drhtanje kažiprsta
pred nosem pri probi »kažiprst - nos«.
Znak za postojanja oštećenja malog
mozga ili njegovih puteva; patološki t.,
postoji u miru u Parkinsonovom sindro-
mu, obično je spor (4-8 u seć.); statički
t., javlja se na opruženim šakama i prsti-
ma u hroničnom alkoholizmu, neuras-
teniji i Bazedowljevoj bolesti.
Trendelenburgov klin, zašiljeni metalni
štap koji se probada kroz meke delove
ramena ili kuka, da bi učvrstio Esmarc-
hovu povesku na ovim delovima tela.
Trendelenburgov položaj, v. položaj.
Trendelenburgov simptom, v. znak.
Trendelenburgov stav za rendgenski
pregled, bolesnik leži poleñuške, tako
daje karlica viša od glave, jer je stativ st-
rmo nagnut.
Trendelenburgov znak, v. znak.
Trendelenburgova kamila, v. canule.
Trendelenburgova operacija, v. operaci-
Ja.Trendelenburgova proba, v.
test.
trening, (eng. training; uvežbavanje), pro-
ces prilagoñavanja organskih sistema
odreñenoj vrsti fizičkog napora. Efekat
819
trenje
tog orocesa ispoljava se stepenom treni-
ranosti. Treningom se povećaju radni
kapaciteti pojedinih sistema organizma,
u prvom redu disajnog, kardiovaskular-
nog i lokomotornog i usavršavaju se po-
jedine fizičke sposobnosti. Neki od po-
kazatelja treniranosti mogu se uočiti i u
mirovanju: veća masa mišića, uvećano
srce, bradipneja i bradikardija. U napo-
ru trenirani reaguje ekonomičnije: isti
radni učinak uz manji utrošak energije.
Maksimalni radni učinak treniranog
veći je nego netreniranog; t. analiza,
sin. didaktička analiza, zahteva se od kla-
sičnog psihoanalitičkog terapeuta u
toku sopstvene pripreme za poziv, kako
bi se izbegle teškoće tzv. kontratransfe-
ra; t. kosmonauta, ima za cilj da pripre-
mi kosmonauta da psihički i fizički izdr-
ži uslove kosmičkog leta, kao i vanred-
ne uslove koji mogu nastati u toku leta.
Trening priprema kosmonauta da pod-
nese stres produženog boravka konfi-
nacije, dezorijentacije i fizičkog diskon-
fora koji potiču us led bestežinskog sta-
nja. Stres obuhvata podražavanje kos-
mičkih letova preko posebnih radnji.
Uvežbava se nošenje kosmičkog odela,
boravi se u barokomori, termokomori i
tihoj komori. U centrifugi se kosmonaut
izlaže znatnim transverzalnim ubrzanji-
ma, a u sobi sa sporim rotacionim kre-
tanjem ugaonim. Postoji posebna obuka
za uzimanje hrane i vode u uslovima
bestežinskog stanja. Fizička kondicija
obezbeñuje se bogatim programom fi-
zičke obuke, koja uključuje i padojDran-
ske skokove.
trenje, v. tarež.
trepan, trapan, šara, sprava sa svrdlom
koja služi za stvaranje otvora na kosti,
naročito na lubanji; električni t., gra-
ñen kao i ručni trepan s torn razlikom
što vrćenje svrdla obavlja električna
struja; ručni t., sastoji se od drške koja
se vrti rukom i time obrće cilindrični
zupčani zupčasti deo; svrdlo, koje seče
kost; (oft.) instrument koji se upotreb-
ljava u keratoplastici i nekim operacija-
ma glaukoma za isecanje rožnjače ili
sklere. U upotrebi su trepani, kako ruč-
820
Treponema
ni, tako i električni, različitih modela i
promera (od 1,2 do 10 mm). trepanatio,
trepanacija, šaronjanje, bušenje kosti
trepanom, instrumentom u obliku svrdla,
najčešće u svrhu otvaranja lubanje;
Cushingova t., infraorbitalna trepanacija
radi pristupa Gasserovom ganglionu i
njegovim nervnim stablima;
dekompresivna t., trepanacija koja ima
cilj da smanji povećani intrakrani-jalni
pritisak; De Martelova osteoplas-tička t.,
stvaranje frontalnog koštanog režnja
zajedno s poglavinom na širokoj peteljci
kojim se otvara lubanjska duplja radi
hipofizektomije; klasična t., stvaranje
otvora na lubanji uz konačno uklanjanje
kosti; t. rožnjače, primenju-je se pri
nekim oftalmološkim operacijama,
naročito stafiloma; t. sklere, pri-menjuje
se u nekim operacijama glaukoma;
Wagnerova osteoplastička t., stvaranje
kružnog koštanog režnja zajedno s mekim
tkivima poglavine na kožno-potkožnoj
peteljci, koji se uklanja dok se ne izvrši
operacija u lubanjskoj duplji, a potom se
vraća na preñaš-nje mesto V.
dekompresivna kraniekto-mija.
trepavice, javljaju se još dok su kapci
smešteni kao epitelni pupoljci. Kao po-
bočni izvrati na njima se javljaju lojne i,
docnije (u embriona od 16 cm znojne,
Millove uez.de). Velike lojne žlezde (Mei-
bomove žlezde) javljaju se u embriona od
13 cm dužine. V. cilia. trepavičavo telo,
v. corpus ciliare. treperavi skotom, v.
scotoma scintilans. treperenje, v.
fibrilatio. trephina, trefina, kružna testera
tipa svrdla, kojom se iseca kružni komad iz
kosti, naročito iz svoda lubanje; (oft.) isti
instrument finije podešen za isecanje
kružnog komadića iz rožnjače. Koristi se
za transplantaciju rožnjače. Treponema,
rod spiroheta, nežne grañe, pravilnih,
oštrih i podjednakih spiralnih
uvojaka;~T. pallidum, bleda trepo-nema,
prouzrokovač sifilisa; živo pokretan
mikroorganizam oblika tankog vlakna
uvrnutog u pravilne spirale (6-30) koje
se ne menjaju pri pokretu. Sin. Spi-
rochaeta pallida.
Treponemataceae
Treponemataceae, u ovu porodicu spa-
daju sledeći rodovi: Borrelia, Trepone-
ma i Leptospira. U svim rodovima Tre-
ponemataceae ima vrsta koje su patoge-
ne za čoveka, ali i takvih koje su nepato-
gene.
treponematoze, oboljenja izazvana trepo-
nemama (sifilis, frambezija, pinta).
treptavi skotom, v. scotoma.
Tretaminum (tretamin, trietilen-mela-
min), citostatik iz grupe etilenimina.
triamcinolon, sintetski derivat glikokor-
tikoida, sadrži fluor u svom molekulu.
triamteren, pteridinski derivat, diuretič-
ko sredstvo.
trias, trijada, grupa od tri simptoma; Ba-
sedowljeva t., struma, tahikardija, eg-
zoftalmus; Dieulafoyeva t., hipereste-
zija kože, reflektorna kontraktura miši-
ća i osetljivost u MacBurneyevoj tački u
akutnom apendicitisu; Hutchinsonova
t., intersticijalni keratitis, oboljenje la-
birinta i Hutchinsonovi zubi u uroñe-
nom sifilisu; t. merseburški, karakteri-
še Bazedovljevu bolest s tri simptoma:
tahikardija, struma i egzoftalmus.
tribadizam, v. lezbijska ljubav, homosek-
sualnost.
TRIC-agensi, naziv potiče od imena bo-
lesti trahom-inkluzioni konjuktivitis, tj.
bolesti izazvane Bedsonia-organizmi-
ma.
triceps, troglav, npr. m. triceps brachii,
troglavi mišić nadlaktice.
trichiasis, trihijaza, nepravilan položaj
trepavica, najčešće kao posledica zapa-
Ijenja ivice kapka ili njegovog nepravil-
nog položaja (entriopium). Usled toga
trepavice mehanički draže vežnjaču ili
rožnjaču i dovode do ulceracija.
trichinosis, trihinoza, oboljenje izazvano
trihinama. Dobiva se jedenjem sušenog
ili nedovoljno kuvanog svinjskog mesa
koje sadrži trihine. U ranom stadijumu
liči na trovanje hranom (proliv, gañe-
nje, povraćanje, kolike i povišena tem-
peratura), a kasnije se javljaju ukoče-
nost, bolovi i otok mišića.
trichobezoar, konkrement u želucu stvo-
ren od progutanih vlasi kose. V. phyto-
bezoar.
trichosis
trichodynia, trihodinija, bol pri dodiru
dlaka, koji postoji obično u slučaju po-
lineuritisa.
trichoepithelioma, trihoepitelioma, he-
misferni žućkasti čvorići u folikulima
koji se sastoje od nabujalog epitela i ro-
žastih cista.
trichoma, trihoma, slepljenje kose usled
ekstremne vašijivosti i ekcemskih pro-
mena. Sin. plića polonica.
Trichomonas, trihomonas, parazitna pro-
tozoa (Flagellata), kruškastog oblika,
ima spreda tri bičića, valovitu membra-
nu i jedan bič pozadi. Može da izazove u
čoveka različita oboljenja; T. buccalis,
živi u ustima ljudi, naročito onih koji
imaju zubni kamenac i pioreju; T. intes-
tinalis,parazit čovječjih creva, nalazi se
često u stolici u prolivima; T. vaginalis,
parazit koji se nalazi u vagini žene i u
uretri muškarca. Izaziva vaginalne po-
remećaje.
trichomycetes, grupa končastih filamen-
toznih organizama koji čine prelaz iz-
meñu bakterija i viših gljiva. Grupa ob-
uhvata Actinomyces, Leptothrix, CIa-
dothrix i Nocardia.
trichomycosis, trihomikoza, oboljenje
dlaka izazvano gljivicama.
trichophytia, trihofitija, gljivično obolje-
nje dlake glave i brade, gole kože i noka-
ta prouzrokovano gljivicama roda
trichphyton. Ispoljava se u vidu povr-
šinske i duboke trihofitije. U površins-
koj trihofitiji (gljivice humanog tipa)
dlaka glave je krta, slomljena, zatrpana
s peruti. U dubokoj trihofitiji (gljivice
animalnog porekla) lezije su gnojne.
Javlja se u obliku gnojnog difuznog foli-
kulitisa (sycosis parasitaria s. traic-
hophytica) i ograničenog folikulitisa
(kerion Celsi). Trihofitija gole kože se
javlja u vidu, obično, kružnih eritemo-
Ijuspastih promena koje se periferno
šire, a centralno se same od sebe povla-
če. Sin. herpes tonsurans.
trichorrhexis, trihoreksija, uzdužno ce-
panje dlaka u vidu metle.
trichosis, (1) anomalije i oboljenja dlaka;
(2) postojanje dlaka na mestima na ko-
jima ih pod normalnim okolnostima
nema.
821
trichosporia
trichosporia, trihosporija, oboljenje dla-
ka na čijoj se stabljici javljaju tvrdi beli-
časti ili mrki čvorići sastavljeni od mase
spora trihosporona.
trichostasis spinulosa, orožali meškovi
iz kojih u vidu četke izlazi 10-20 dlaka,
trichotillomania, trihotilomanija, neuro-
tičko cupkanje dlaka, najčešće u debil-
ne dece, koja često gutaju očupane dla-
ke.
Trichuris trichiura, vrsta nematoda koja
živi u debelom crevu ljudi. Dug 4-5 cm;
prednji deo je jako istanjen i zavučen u
sluznicu creva, dok zadnji zadebljali st-
rci na površini. Može da izazove proliv,
povraćanje i nervne poremećaje, ali ob-
ično prolazi nezapažen. Sin. Trichocep-
halus dispar.
tricuspidalis, trikuspidan, trolisni, koji
ima tri zupčasta lista, npr. valva tricus-
pidalis, trolisni zalistak srca.
tridion, v. trimetadion.
trietilen-tiofosforamid (tio-tepa), citos-
tatik iz grupe etilenimina, v. tretami-
num.
trifokalno staklo, v. stakla.
trifurcatio, trifurkacija, mesto račvanja u
tri grane, trograno račvanje.
trigeminia, trigeminija, vrsta ekstrasistol-
ne aritmije u kojoj se ekstrasistole jav-
ljaju u pravilnim vremenskim razmaci-
ma, posle dve normalne srčane kon-
trakcije.
trigeminus, trokrak, trogran, npr. nervus
trigeminus, trograni ili trokraki živac.
trigonum, trougao, oblast u obliku troug-
Ia; t. anale, zadnji trougao na donjem
otvoru male karlice, v. regio analis, peri-
naeum; t. femorale Scarpae, Scarpain
trougao, nalazi se u prednjem predelu
buta, a ograničavaju ga: Hg. inguinale,
m. sartorius i m. adductor longus; t. lin-
guale anterius, Pirogovov trougao, u
vratu iznad podjezične kosti, a ograni-
čavaju ga dvotrbi mišić, podjezični živac
(XII) i milohioidni mišić. U hirurgiji se
kroz taj trougao pristupa jezičnoj arteri-
ji u slučaju potrebe za njenim podvezi-
vanjem; t. linguale posterius, Beclar-
dov trougao u vratu, koji ograničavaju
podjezična kost, digastrički i hioglosni
mišić. U ovom trouglu se takoñe pristu-
822
trimetoprim
pa jezičnoj arteriji; t. vesicae, Lieutau-
dov trougao, nalazi se u dnu mokraćnog
mehura, gde je sluznica glatka. Na za-
dnjim uglovima se završavaju otvorima
dva uretera, a na prednjem uglu otvorom
počinje mokraćna cev. trihlor-azot
stvara se pri hlorisanju kod
pH 4; nema dezinfekcioni efekat.
trihlor-etilen, GlCH=CCh (trovanje), v.
trovanje.
trihlor-metan, CCHCb, v. Chloroformium.
trihlor-nitrometan, v. hlor-pikrin.
trihloroetilen, isparljiva tečnost, inhala-
ciono sredstvo za izazivanje opšte anes-
tezije. trihlor-sirćetna kiselina,
CCbCOOH, v.
Acidum trichloraceticum. trijada, trojstvo
simptoma; Charcotova t., Šarkoova
trijada, nistagmus, inten-cioni tremor i
skandirajući govor u mul-tiploj sklerozi;
Marburgova t., tempo-ralno bledilo
papile očnog živca, ugašeni trbušni
refleksi i spastički sindrom na nogama u
multiploj sklerozi; Hutsc-hinsonova t.,
intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta
i Hutchinsonovi zubi u uroñenom sifilisu.
trijodotironin, hormon štitaste žlezde, v.
tiroksin. trikuspidna insuficijencija, v.
vituim cor-
dis.
trikuspidna stenoza, v. vitium cordis.
trilen, v. trihloroetilen. trilobectomia,
trilobektomija, operativno uklanjanje tri
režnja pluća i to dva iz jednog i jednog
iz drugog plućnog krila. trilogia,
trilogija, trojstvo tri elementa koji
sačinjavaju organsku ili simptomat-sku
anomaliju; t. Fallota, kombinacija
stenoze plućne arterije, defekt pretko-
mornog septuma i hipertrofija desne
komore srca.
triloni, organofosforna jedinjenja, nervni
bojni otrovi. V. sarin, soman, tabun i dr.
Trimethadionum, trimetadion, derivat
oksazolidina, sredstvo za lečenje male
epilepsije (petit mal). trimetoprim,
pirimidinski derivat, anti-malarijsko
sredstvo protiv tropske malarije, a ima i
izvesno antibakterijsko dejstvo.
T 3-monoiodotyrozin
3-monoiodotyrozin, 3-monojodotirozin,
meñuproizvod u sintezi hormona štitas-
te žlezde.
trinitrofenol, v. acidum picricum.
trinitrotoluol (trovanje), v. trovanje.
trioksalen, sredstvo za potpomaganje
stvaranja pigmenta u koži.
triolein, v. olein.
tripaflavin, antiseptička boja (derivat ak-
ridina), antiseptičko i dezinficijentno
sredstvo.
tripalmitin, v. palmitin.
triparsamid, organski preparat petova-
lentnog arsena, upotrebljava se u leče-
nju bolesti spavanja.
tripelfosfat, v. amonijum-magnezijum-fos-
fat.
triple response, v. trodelna reakcija.
triplet, u genetici, v. codon.
triploid, poliploidna ćelija koja u svom
jedru ima haploidne garniture hromo-
soma (3N). V. polyploid.
triploidija, prisustvo u jedrima ćelija
trostrukog broja haploidnih hromoso-
ma (u ljudi 69).
triplopia, triplopija, poremećaj vida u
kome se predmeti opažaju trostruko.
tripsin, v. trypsin.
tripsinogen, v. trypsinogen.
triptofan, v. tryptophan.
trisanaridi, ugljeni hidrati iz grupe oligo-
saharida sastavljeni od tri molekula mo-
nosaharida. Npr. rafinoza se sastoji od
glukoze, fruktoze i galaktoze.
trisomia, trisomija, prisustvo tri homo-
logna hromosoma u jedrima diploidnih
ćelija (2N+1); dupla t., trisomija za-
stupljena na dva razna hromosoma u is-
toj ćeliji.
trisomic, trisomik, jedinka u čijim je ćeli-
jama jedan hromosom zastupljen tri
puta (2N +1). Downov sindrom u ljudi,
na primer.
tristearin, v. stearin.
tritanomalia, tritanomalija, uroñeni po-
remećaj u raspoznavanju boja. Javlja se
veoma retko. Osobe s tom anomalijom
pokazuju slabost u raspoznavanju plave
boje.
tritanopia, tritanopija, uroñeni poreme-
ćaj u raspoznavanju boja. Slepilo za lju-
trodelna reakcija
bičastu boju. Osobe s tom anomalijom
ne mogu da raspoznaju ljubičastu boju.
triterpeni, v. terpenL
triturationes, trituracije, smeše lekovitih
supstancija ili preparata droga i sred-
stava za dopunjavanje; izrañuju se u
propisanoj koncentraciji kao praškovi
ili masti. Koriste se isključivo za izradu
lekovitih preparata, a nisu namenjeni za
neposrednu upotrebu bolesnika. Kao
sredstvo za dopunjavanje trituracija -
praška, ako nije drugačije propisano,
upotrebljava se laktoza, a za trituracije
- masti, vazelin i besvodni lanolin.
trismus, trizmus, spazam mišića za žvaka-
nje koji onemogućava otvaranje usta.
Najčešće je prouzrokovan infekcijom ili
povredom u toku rada ili davanja man-
dibularne anestezije. Razlikuju se tri
stepena trizmusa.
trokar, instrument koji služi za probijanje
zida neke prirodne ili patološke duplje
radi ispuštanja tečnosti iz njih. Trokar
se sastoji iz probojca, debele trougle igle
s drškom, uvučene u kanilu. Pošto se
probije zid telesne šupljine, probojac se
izvuče iz kanile, čime se uspostavlja ko-
munikacija izmeñu nje i spoljne sredi-
ne; Duchenneov t., instrument za izvla-
čenje malih delova tkiva u cilju mikros-
kopskog ispitivanja; rektalni t., krivi
trokar koji služi za punkciju mokraćne
bešike kroz rektum i za pražnjenje iste.
trochanter, trohanter, koštana kvrga na
gornjem okrajku butnjače; t. major, ve-
lika kvrga; t. minor, mala kvrga.
trochlea, trohleja, kolotur; valjkasti deo
nekog organa s poprečnim žlebom nalik
na kalem konca, npr. trochlea tali, kolo-
tur skočne kosti.
trochleariš, trohlearan, koloturni, npr.
nervus trochleariš, trohlearni živac (IV
moždani živac).
trodelna reakcija, neposredno posle int-
radermnog ubrizgavanja histamina jav-
lja se na tome mestu crvenilo usled di-
latacije kapilara; posle toga crvenilo se
širi na delove kože u neposrednoj blizi-
ni, što je posledica proširenja arteriola
usled lokalnih aksonskih refleksa; ne-
koliko minuta posle ubrizgavanja, na
mestu gde su bili prošireni kapilari, jav-
823
trofički ulkus
lja se jasno ograničeni edem kože (urti-
ka, šklopac), koji nastaje usled izliva
plazme iz proširenih kapilara.
trofički ulkus, v. trofičan, trofički poreme-
ćaj, ulkus.
trofoblastna čahura, celularna masa koja
nastaje razmnožavanjem trofoblastnih
ćelija koje razaraju materično tkivo da
bi u njemu napravile mesta za sve veći
plod.
troglav, v. triceps.
troleandomicin, triacetiloleandomicin, v.
oleandomicin.
trolisni zalistak srca, v. valva tricuspida-
Hs.
trombin, v. trombinum.
tromboarteriektomija, v. thromboendar-
teriectomia.
trombocitopenijska purpura, v. purpura.
trombogen, v. protrombin.
trombokinaza, v. tromboplastin.
tromboplastin, supstancija koja se nalazi
u tkivima i (u neaktivnom stanju) u
plazmi. Aktiviše se u krvi posle povrede
krvnog suda u toku 4-6 minuta iz trom-
bocita, tkivnog tromboplastina i trom-
boplastinskih činilaca plazme. U zajed-
nici s jonom kalcijumom aktiviše pro^
trombin (trombogen) u trombin. Sin.
trombokinaza, zimoplastin. V. coagulatio.
tromboza, v. thrombosis.
Tropacocainum, lokalno anestetičko
sredstvo. Ranije upotrebljavan, u obli-
ku hidrohlorida (Tropacocaini hy-
drochloridum), za spinalnu anesteziju
(danas napušten).
tropeolin, žuta azo-boja koja u prisustvu
kiselina prelazi u mrkocrvenu. Upot-
rebljava se kao indikator.
trophoedema, trofedem, hronični, bled,
čvrst bezbolan edem, većinom na do-
njim ekstremitetima, koji se javlja u
mladih žena. Oboljenje je često famili-
jarno. Sin. pseudoelephantiasis neuroart-
hritica.
trophoneurosis, trofoneuroza, oboljenje
prouzrokovano poremećajem ishrane
tkiva usled funkcionog ili organskog oš-
tećenja vegetativnog nervnog sistema.
Trofoneuroze su: akroparestezija, erit-
romelalgija, Raynaudova bolest, sklero-
824
trovanje
dermija, Quinckeov edem, lipodistrotija
i progresivna hemiatrofija lica.
troposfera, najniži sloj atmosfere, na po-
lovima iznosi 7 do 8 km, na polutaru do
18 km. Srednja debljina sloja je 12 do 14
km.
tropska eozinofilija, v. eosinophilia.
trougao, v. trigonum.
Trousseauov znak, v. znak.
trovanje, stanje živog organizma prouzro-
kovano dejstvom otrova. Po toku t.
može biti akutno, subakutno ili hronič-
no. Po svojim uzrocima trovanja mogu
biti namerna (samoubilačka, ubilačka)
ili nenamerna (profesionalna, ekonom-
ska, medicinska). Profesionalna trova-
nja nastaju usled dejstva sirovina, po-
luprerañevina, krajnjih proizvoda ili
rastvarača koji deluju pri radu na telo
radnika. Ekonomska trovanja nastaju u
domaćinstvu usled zamene, nepažnje i
neznanja kad otrovne materije, npr. po-
kvarena hrana, u domaćinstvu upotreb-
ljavane jetke materije i dr. oštete orga-
nizam. Medicinska t. su ona koja nastaju
obično upotrebom lekova u preteranim
količinama. Pod nazivom trovanje pod-
razumeva se u medicini i terminalni sta-
dijum poremećaja usled teških proliva
ili u toku teških infekcija. V. otrovi; t. ar-
senovodonikom ili arsinom, ASHa,
dešava se pri delovanju slabih kiselina
na materije koje sadrže arsen. Trovanje
nastaje kao posledica udisanja gasovi-
tog arsina, otrovnog gasa koji izaziva he-
molizu, žuticu, gastroenteritis i nefritis.
Neka od njegovih jedinjenja upotreblja-
vana su za vreme rata kao bojni otrov;
bagassosis, profesionalno oboljenje sa
oštećenjem pluća i promenama u njima
a nastaje dejstvom prašine od delova še-
ćerne trske iz kojih je ekstrahovan še-
ćer; ovaj materijal se upotrebljava za iz-
olaciju od zvuka i toplote; bensolis-
mus, benzolizam, profesionalno trova-
nje izazvano udisanjem para benzola (v.
benzol) ili njegovim prodiranjem kroz
kožu. Od benzolizma trpe sve osobe
koje s njim rade koristeći ga kao organs-
ki rastvarač, odnosno pri proizvodnji
anilina, nitrobenzola u fabrikama lino-
leuma, boja, veštačkog ñubriva, indust-
I
trovanje
rijskih eksploziva, smeša za sušenje i dr.
Veće koncentracije mogu dovesti do
edema mozga i pluća, ili do kolapsa. Jav-
ljaju se, pored narkotičkog dejstva i znaci
nadraženja kože i sluznica. Na koži se
viñaju dermatitisi i hiperkeratoze. Česti
su znaci: glavobolja, gañenje, umor, po-
spanost, koji mogu dovesti i do povreñi-
vanja. Pri hroničnom trovanju može
doći do oštećenja hematopoeze (anemi-
je, hemoragičke dijateže), do dermâto-
za, neurasteničkog sindroma i znakova
tokstičkog neuritisa; t. diu'alurtiiitijti-
mom, javlja se u vazduhoplovnih radni-
ka. Izazvano je magnezijumom iz meša-
vine aluminijuma i magnezijuma, dura-
luminijumom, koji se upotrebljava za
aeroplane; gitagizam, trovanje izazvano
semenjem Argostema githago odn. zr-
nevljem kukolja u kome se nalazi sapo-
toksin githagin. Simptomi: vrtoglavica,
salivacija, povraćanje, dijareja, grčevi i
paralize centralnog porekla; hromi-
zam, trovanje hromom. Do trovanja do-
lazi delovanjem pare i prašine hroma i
hromnih soli. Naročito je opasno udisa-
nje para hroma. One izazivaju na povr-
šini sluznica defekte i korozivne prome-
ne, erozije i ulceracije, a na koži razvija
se ekcem ili ulceracije koje se obično lo-
kalizuju na hrskavici i korenu nokta.
Udisanje pare i prašine hroma može da
izazove posle 5-10 godina i profesionalni
bronhogeni karcinom pluća>a ponekad
dolazi i do enteropatije; ihtiosarkotok-
sizam, trovanje usled jedenja mesa ot-
rovnih riba, isključujući pri tom trova-
nje hranom izazvano bakterijama; t.
kadmijumom, do trovanja dolazi udi-
sanjem pare ili fine prašine; naročito su
otrovne pare kadmijum-oksida; t. kala-
jem, inhalacijom prašine oksida kalaja
izaziva posle dužeg vremena pseudono-
dulaciju u plućima, benignu nespecifič-
nu pneumonokoniozu (stannosis pul-
monum); t* kaolinom, »kaolinska plu-
ća«, profesionalno oboljenje, vrsta sili-
katoze; kaolin je aluminijum-silikat i
upotrebljava se u industriji porculana.
Udisanje finih čestica prašine kaolina
izaziva dispneju i mršavljenje, a u rend-
genu pluća izgledaju kao posuta pahu-
trovanje
ljicama snega; t, krečnom prašinom,
fina prašina kreča može da izazove ko-
rozivne promene na sluznici očiju, na
konjunktivi i na korneji; t. krvi, v. sep-
sis; latirizam, trovanje semenom gra-
horice (Lathyrus sativus i Lathyrus ci-
cera); manganismus, manganizam,
profesionalno oboljenje, izazvano više-
godišnjim udisanjem prašine ili pare
metala mangana (v. mangan). Može doći
do oštećenja INPTjnih organa, do pneu-
monija, ali je od najvećeg značaja ošte-
ćenje centralnog nervnog sistema. Elek-
tivno pogaña ekstrapiramidalni nervni
sistem izazivajući simptome oštećenja
ovog. Na početku to su: napon u pojedi-
nim grupama mišića, najčešće ruku i
nogu, nespretne precizne kretnje, a kas-
nije znaci zupčastog točka, hipertonije
ekstrapiramidnog tipa, facles sol, prisi-
lan plač i smeh; mercurialismus, mer-
kurijalizam, trovanje živom, najčešće
profesionalnog karaktera. Od njega na-
jviše trpe rudari u rudnicima samorod-
ne žive, radnici koji izrañuju aparate i
pribore sa živom (ona isparava već na
temperaturi od 160C), laboratorijsko
osoblje, a rede bolničari pri utrljavanju
živinih masti u kožu bolesnika, zuboteh-
ničari pri spravljanju amalgama sa ži-
vom i dr. Organska jedinjenja žive na-
jčešće oštećuju kožu (dermatitisi i ekce-
mi) a neorganska nervni sistem - pr-
venstveno neurovegetativni. Rani znaci
trovanja su tzv. živina neurastenija, hi-
persalivacija, hiperhidroza, dermografi-
zam, gingivitis, živin rub na desnima
(crne boje!), crveno lakirano nepce, foe-
tor ex öte, poremećen san. U zapušte-
nom stanju, pri hroničnom trovanju, vi-
ñaju se još: živin eretizam, živin tremor
intencionog tipa, »živino pismo«, ošte-
ćenja tubula bubrega, sluznice digestiv-
nog trakta, posebno, i teža oštećenja
centralnog nervnog sistema; t. mesom,
v. meso; t. minijumom, oksidom olova
(), čest je izvor trovanja a upot-
rebljava se kao zaštita protiv rñanja. Do
trovanja dolazi pri mešanju, bojenju i
pri odstranjivanju ostataka boje; t. nik-
lom, trovanje izazivaju pare nikla, naro-
čito karboni! nikla - Ni(COK isparljiva
825
trovanje
tečnost koja se upotrebljava u industriji
i može da izazove tešku dispneju, cija-
nozu i dilataciju srca; phosphorismus,
fosforizam, profesionalno trovanje izaz-
vano dejstvom belog fosfora (v. fosfor), a
rede izaziva i zadesna trovanja, najčešće
dece. U industriji se njime mogu trovati
osobe koje rade sa anorganskim jedinje-
njima fosfora kad izrañuju superfosfat-
no veštačko dubrivo, pri izradi papira,
dekolora, sapuna, boja, deterdženata,
praška za pečenje. Do trovanja dolazi i u
mnogim drugim zanimanjima gde se ko-
risti fosfor ili njegova jedinjenja, naroči-
to kada su njime zagañene druge sirovi-
ne, a o tome se ne zna ili ne vodi računa.
Od organskih jedinjenja fosfora važniji
su ortokrezil-fosfat (plastifikator gume i
plastika), triortokrezil-fosfat i razni in-
sekticidi i bojni otrovi koji sadrže fos-
for. Fosfor sprečava intraculularnu ok-
sidaciju, deponije se u masnom tkivu i
oštećuje jetrin parenhim (u akutnim
trovanjima naročito), ali je u profesio-
nalnim trovanjima najznačajnije njego-
vo hronično destruktivno dejstvo na
kosti. Oštećuje vilice, u koje prodire
pretežno kroz oštećene alveole zubaci
gingive. Rani znaci: bol u karioznim zu-
bima, otok desni, apscesi, sekvestri, os-
teoporotičnog tipa. Može doći i do os-
tepskleroze i periostitisa i na drugim
kostima. Fosforovodonik - fosfin (PHs),
jeste otrovan gas, oštra mirisa, koji,
udahnut, izaziva bol u abdomenu, gañe-
nje, dijareju, cefaleju, vertigo, ošamuće-
nost, konvulzije i kolaps; saturnismus,
saturnizam, trovanje olovom. Najčešće
se javlja kao profesionalno trovanje us-
led udisanja prašine ili pare olovnog ok-
sida, ali ga mogu izazvati i sva druga je-
dinjenja olova (najreñe PbS). Reda su
trovanja izazvana upotrebom posuña
koje sadrži olova (gleñosanje i si.), ili
hranom zagañenom sa Pb. Simptomi
trovanja zavise od jedinjenja koje je do-
velo do s. Anorganska jedinjenja izaziva-
ju najčešće sledeće znakove: zemljano-
sivu boju lica, tzv. olovni rub na desni-
ma (plavičasta trakica), bazofilno punk-
tirane eritrocite, pseudoreumatičke bo-
love, neurastenički sindrom i pojavu ve-
826
trovanje
ćih koncentracija olova u krvi i mokra-
ći, kao i koproporfirin u mokraći. Zna-
kovi težih trovanja: kolike, paralize, en-
cefalopatije i teže anemije danas se rede
viñaju. Organsko jedinjenje (tetraetilno
olovo) koje se dodaje benzinu kao deto-
nator izaziva pri akutnom trovanju sli-
ku teže psihoze, a pri hroničnom i zna-
kove oštećenja vegetativnog nervnog
sistema; stearat olova, do trovanja dolazi
pri upotrebi stearata olova kao dodatka
bojama, za povećanje konzistencije ma-
zivnih masti i kao stabilizator pri fabri-
kaciji plastičnih materija, a deluje ug-
lavnom putem inhalacije, jer se u vazdu-
hu dugo zadržava kao aerosol; seleno-
sis, t. selenom, dolazi udisanjem praši-
ne i pare selena i njegovih jedinjenja.
Najopasniji je vodonik selena. Izaziva
iritaciju oka i sluzokoža, palenje, suvo-
ću i metalni ukus u ustima s mirisom na
češnjak, uz bronhopneumoniju, edem
pluća i nervne poremećaje; t. tetrahlor-
etanom, profesionalno trovanje radni-
ka pri fabrikaciji municije udisanjem
zagušljivih para tetrahlor-etana, a ka-
rakteriše se toksičkim ikterusom, glavo-
boljom, nemanjem apetita, i gastroente-
ralnim poremećajima; t. trihlor-etile-
nom. »Tri«, bezbojnom isparljivom teč-
nošću koja se često upotrebljava kao
rastvarač, kao sredstvo za odstranjiva-
nje masti i za hemijsko čišćenje itd. Iz-
aziva akutna i hronična trovanja; t. tri-
nitrotoluolom, javlja se u radnika u
fabrikama municije i karakteriše se der-
matitisom, s abdominalnim bolovima,
povećanjem, opstipacijom i promena-
ma u krvi; vanadijumizam, hronična
intoksikacija izazvana apsorpcijom va-
nadijuma. Javlja se u radnika pri radu, s
metalom i njegovim jedinjenjima, razvi-
ja se konjuktivitis, faringitis, bronhitis,
akutna upala pluća, a na koži ekcem; t.
životnim namirnicama, izazivaju ke-
mijski i vegetabilni otrovi, grupa salmo-
nela, Staphylococcus aureus et Albus to-
xicus, alfa-Streptococcus, toksin B. botu-
linusa, pa i druge bakterije. T. se karak-
teriše kratkom inkubacijom, INPTim
gastrointestinalnim simptomima, krat-
kim trajanjem i istovremenim oboleva-
trtica
njem više osoba koje su uzimale istu
hranu. Ponekad je u pitanju i alergijska
reakcija.
trtica, v. coccyx,
trtična kost, v. cocyx, os coccygis.
trubački (mišić), v. buccinator.
Truetina tehnika, v. tehnika.
truncus, stablo, trup; t., trup, deo tela iz-
meñu vrata i donjih udova, v. corpus hu-
manum; t. encephali, moždano stablo,
obuhvatar^produženu moždinu, most,
srednji mozak i meñumozak; t. pulmo-
nalis (ranije a. pulmonalis), plućno
stablo, polazi iz desne komore srca i
deli se ispod luka aorte na desnu i levu
plućnu arteriju (a. pulmonalis dextra et
sinistra).
trypanosis, v. try pano somiasis.
trvpanosorniasis, tripanosomijaza, boles-
no stanje prouzrokovano prisustvom i
dëjstvöm u organizmu parazita iz roda
tripanošoma; Glavni simptomi su; groz-
nica, anemija, eritemi; t* africana, bo-
lest spavanja koju izaziva Trypanosoma
gambiense, koju na čoveka prenosi
muva čeče (Glossina palpalis). Posle du-
žeg ili kraćeg perioda groznice, anemije
i otoka žležda nastaje završni period
neprekidnog spavanja,
Trypanosomidae, tripanösömide, flage-
late vretenastog oblika s jednim biči-
ćem i valovitom membranom. Žive ug-
lavnom u plazmi čoveka i životinja.
Glavne vrste su: T, gambiense i T. rho-
desiense, koje izazivaju bolest spavanja
u ljudi; T. cruzi izaziva teško oboljenje u
ljudi u Južnoj Americi; T. equiperdum
izaziva oboljenje u konja.
trypsinum, tripšin, proteolitički enzim
pankreasa koji razlaže belanče.vine do
dipeptida ili malih polipeptida, pri
čemu se oslobañaju i neke aminokiseli-
ne.
tryptöphaii, triptofan, a-amino-ß-indo-
lilpropionskâ kiselina, koja ulazi u sa-
stav belančevina.
tse-tse-mušica, v. tze-tze-mušica.
tuba, truba, cevast organ koji podseća svo-
jim oblikom nä trubu. Sin. salpinx', t. au-
ditiva Eustachii, Eustahijeva usna tru-
ba, spaja ždrelo s bubanjskom dupljom
i omogućuje izjednačavanje vazdušnog
tuberculosis
pritiska na bubanjsku opnu izjednaču-
jući ga s obe njene strane; t. uterina
Fallopii, Falopijeva truba, jajovod, ce-
vasti organ koji se pruža od spoljnjeg
kraja dna materice do bočnog zida kar-
lice blizu jajnika. Iznutra je obložen
sluznicom, a spolja peritoneumom. Služi
sprovoñenju jajne ćelije u duplju ma-
terice. Sin. salpinx.
tubarius, trubni, npr. tonsilla tubaria,
krajnik Eustahijeve trube.
tubarni vid, vid u kome je vidno polje
koncentrično suženo i konstantno u ob-
imu bez obzira na daljinu s koje se ispi-
tuje. Takva osoba ima utisak da gleda
kroz tubus ili durbin. Obično se nalazi u
histeriji ili agravaciji. Suženje vidnog
polja u velikom stepenu srećemo u za-
vršnoj fazi glaukoma i u pigmentnoj de-
generaciji mrežnjače.
tubarno disanje, v. respiratio.
tubaža, uvlačenje sonde (gumene, metal-
ne i dr.) u neku telesnu šupljinu ili u
neki šuplji organ; duodenumska t., uv-
lačenje duodenumske sonde u duode-
num u cilju dobijanja duodenumskog
soka i ispitivanja funkcija jetre, žučnih
puteva i gušterače; gastrička t., uvlače-
nje duodenumske sonde u želudac radi
dobijanja želudačnog soka i ispitivanja
funkcije želuca.
tubectomia, tubektomija, salpingektomi-
ja, hirurška operacija kojom se odstra-
njuje obolela tuba uterina (jajovod).
tuber, kvrga, ispupčenje, npr. tuber isc-
hiadicum, kvrga na sednjači; (2) t. kvr-
ga, (derm.), primarna eflorescencija u
vidu dermalnog infiltrata do veličine
lešnika.
tuberculides, tuberkulidi, hematogenom
diseminacijom ili samo toksičkim dej-
stvom izazvani egzantematički, benigni
oblici tuberkuloze: tuberculosis liche-
noides, tuberculosis papulonecrotica,
erythema induratum Bazin.
tuberculosis, tuberkuloza, svaka bolest
čoveka ili životinja izazvana mikroorga-
nizmima iz grupe Mycobacteriuma,
koja se odlikuje stvaranjem tuberkula i
kazeozne nekroze u tkivima. Najčešći
uzročnici tuberkuloze su M. tuberculo-
sis, M. bovis i M. avium. Tuberkuloza se
827
tuberculosis
odlikuje vrlo različitim kliničkim poja-
vama i sklonošću za hrdnični tok. Ona
može postojati u svakom organu, iako je
pluće najčešće sedište tuberkuloze i na-
jčešće mesto iz koga se bolest širi u dru-
ge organe; t. acuta miliaris, akutna mi-
lijarna tuberkuloza, hematogeni oblik
akutne tuberkuloze u kome postoje
.mnogobrojni milijarni tuberkuli u raz-
nim organima; t. adrenalis, Addisono-
va bolest; t. aerogenes, tuberkuloza na-
stala inhalacijom bacila tuberkuloze; t.
articulorum (articularis), tuberkuloza
zglobova, artritis izazvan bacilom tu-
berkuloze sa seroznim, fibrinskim ili si-
rasto-gnojnim eksudatom u zglobu,
rede ograničena proliferacija tuberku-
loznih granulacija na sinovijalnoj opni
zgloba. Stvaranje slobodnih zglobnih
tela, često u obliku zrna pirinča (v. cor-
pora oryzoidea) potiče od staloženih fib-
rina ili degenerisanih sinovijalnih rojti
koje su se odvojile od sinovijalnih opni.
V. tumor albus, fungus, arthritis tubercu-
losa; t. atypica, tuberkuloza izazvana
svim drugim Mikobakterijama sem M.
tuberculosis. Sin. mycobacteriosis; t. ba-
salis, tuberkuloza lokalizovana u dox
njim delovima pluća; t. cerebralis, tu-
berkulozni meningitis; t. cutis, tuber-
kuloza kože, veoma raznovrsne prome-
ne na koži izazvane Kochovim bacilom.
Postoje više oblika, zavisno od imuno-
biološkog stanja organizma u odnosu
na prouzrokovača. U slučaju prvog kon-
takta kože s uzročnikom može se razviti
primarni kožni tuberkulozni kompleks
(ulkus i regionalna adenopatija). Ako je
organizam već bio u kontaktu sa uzroč-
nikom i stvorio specifična antitela (nor-
mergija), mogu da se razvijaju tri oblika:
lupozni (lupus vulgaris - tuberculosis
luposa), razmekšavajući (scrofuloder-
ma) i varekulozni (tuberculosis verru-
cosa); t. exudativa, eksudativna tuber-
kuloza vrlo često prva pojava tuberku-
loze, poznata kao rani infiltrat (infiltra-
tus praephthisicus), u kome postoje ek-
sudati u alveolama i sitnim bronnijama,
sastavljeni pre fežno od mononukleus-
nih ćelija. Sin. pneumonija tuberculosa;
t. genitourinaria, tuberkuloze mokrać-
828
tuberculum
nih organa; t. haematogenes, tuberku-
loza koja se širi hematogeno u druge or-
gane iz primarnog ognjišta; t. inestina-
Hs, crevna tuberkuloza u koje postoje
ulceracije u crevima, praćene prolivorn;
t. laryngis, tuberkuloza larinksa praće-
na upornom promuklošću; t. lymphoi-
des, v. scrofula; t. miliaris, t. acuta mi-
liaris; otvorena t., tuberkuloza u koje
postoji izlučivanje bacila tuberkuloze iz
organizma, naročito u tuberkulozi pluća
s kavernama; t. postprimaria, post-
primarna tuberkuloza, plućna tuberku-
loza koja se javlja u plućima u osoba
koje su već bile inficirane (obično nep-
rimetno) tuberkulozom. Odlikuje se ka-
zeoznim i kavitarnim promenama, a
kasnije fibrozom; t. primaria, primarna
tuberkuloza, prva infekcija bacilom tu-
berkuloze obično u detinjstvu koja stva-
ra tzv. primarni kompleks, od paren-
himske plućne promene i odgovaraju-
ćeg ognjišta u limfnoj žlezdi; t. produc-
tiva, tuberkuloza u kojoj postoji stvara-
nje tuberkuloznog granulomskog tkiva
s Langhansovim ćelijama; t. pulmo-
num, plućna tuberkuloza, s raznim his-
tološkim i kliničkim ispoljavanjem. Širi
se u plućima preko bronha, a u druge
organe krvnim i limfnim putem. Neleče-
na plućna tuberkuloza ima sledeći tok:
tuberkulozna pneumonija, stvaranje tu-
berkuloznog granulacijskog tkiva, ka-
zeozna nekroza, kalcifikacija i stvaranje
kaverni; t. renalis, tuberkuloza bubre-
ga; t. tracheobronchialis, produktivna
tuberkuloza bronha, koja vodi ulceraci-
jama u bronhijama, a kasnije i bronhos-
tenozi.
tuherculosus, tuberkulozan, koji pripada
tuberkulozi ili je izazvan tuberkulozom.
tuberculum, kvržica, čvorić, npr. tubercu-
lum pubicum, preponska kvržica; t. Ca-
rabelli, posebna kvržica promenljivog
oblika na nepčanim stranama gornjih
prvih molara. Reda je u gornjih drugih
mlečnih molara. Sin. tuberculum ano-
male; t. occlusale, v. dens evaginatus;
solitarni t., usamljeni tuberkulozni
čvor nastao razmekšavanjem malih tu-
berkula; t. u tuberkulozi, tvorevina
specifičnog tuberkuloznog granulacio-
I tuberkulin
nog tkiva u vidu čvorića sastavljenog od
svetlih vezivnih ćelija sličnih epitelnim
ćelijama, tzv. epiteloidnih ćelija, Lang-
hansovih džinovskih ćelija i limfocita.
Ponekad se u čvorićima nalaze ili skoro
same epiteloidne ćelije (epiteloidni tu-
berkuli) ili veliki broj džinovskih ćelija tubus, cev, kanal, npr. tubus digestorius,
(džinovskoćelijski tuberkul). T. u tuber-
kulozi je obično veličine zrna prosa te tularemia, tularemija, febrilno, septičko,
se naziva i milijarni tuberkul.
tuberkulin (stari tuberkulin ili Alttuber-
kulin R. Kocha) koncentrisani filtrat
šestonedeljne tečne kulture bacila tu-
berkuloze. Taj materijal sadrži, pored
reaktivnih tuberkuloproteina, mnogob-
rojne sastavne delove Myc. tuberculosis
kao i hranljive podloge. Prečišćen pro-
teinski derivat (PPD) dobija se hemij-
skom fabrikacijom starog tuberkulina i
najprikladniji je za kožne testove.
teberkulinska alergija, tuberkulin, bez
ikakvog dejstva na čoveka i životinje tumef akcija, zadebljanje, odebljanje,
koje nisu inficirane B. tuberkuloze, u
osoba inficiranih ovim bakterijama, iz- tumor, povećanje organa, tkiva ili dela
aziva veoma toksičke pojave. U tih oso-
ba, potkožna injekcija tuberkulina izazi-
va opštu i (ognjisnu fokalnu) reakciju; in-
tradermna injekcija izaziva lokalnu
reakciju. Ove reakcije počinju da se is-
poljavaju za 10 časova posle inokulacije
i dostižu maksimum izmeñu 24 do 48 ča-
sova.
tuberkulinski test, v. test.
tuberkuloza, v. tuberculosis.
tuberkulozni meningitis, v. meningitis.
tuberkulozni šankr, v. chancre.
tuberohipofizni trakt, v. neurohypophy-
sis.
tuberositas, hrapavo ispupčenje na kosti-
ma, npr. tuberositas tibiae, golenačno
ispupčenje.
tuberosus, tuberozan, koji se odlikuje
mnogobrojnim kvrgama, npr. lepra tu-
berosa, tuberozni sifilid i dr.
tubularis, tubularan, cevast.
tubulosus, tubulozan, cevast.
tubulus, kanalić, cevčica; t. renalis, bub-
režni kanalić, deo nefrona koji prihvata
primarnu mokraću iz Bowmanove ča-
hure i prerañuje u završnu a potom je
sprovodi u sabirne kanaliće koji se uli-
vaju u izvodne papilarne kanaliće. Bub-
tumor
režni kanalić ima dva dela vijugava, po-
četni i završni, a srednji deo u vidu du-
gačke zamke. Vijugavi delovi se nalaze u
kori bubrega, a zamka, kao i sabirne i
papilarne cevčice, prolaze kroz srž bub-
rega (Malpighijeve piramide).
kanal za varenje.
profesionalno oboljenje iz grupe zono-
za, koje izaziva Pasteurella tularensis.
Počinje naglo s visokom temperaturom,
drhtavicom, znojenjem i bolom u ćelom
telu. Karakterističan je primarni afekt
na ulaznim vratima infekcije i otok re-
gionalnih limfnih žlezda. Zavisno od
ulaznih vrata postoji više kliničkih obli-
ka tularemije: žlezdani, očni, anginozni,
plućni, abdominalni i septički. U nas po-
stoje endemska područja bolesti. Tula-
remija spada u grupu bioloških oružja.
otok, guka.
tela. Termin se danas upotrebljava za
obeležavanje neoplazme koja čini »tki-
vo koje se aktivno umnožava, sastavlje-
no od ćelija koje potiču od onih koje su
pretrpele nenormalni oblik neprobrat-
Ijivog svojstva. Umnožavanje stalno na-
preduje, zahvaljujući stalnom izostanku
sazrevanja njihovih osnovnih ćelija«
(Berenblum); t. albus, stariji naziv za
tuberkulozu zgloba, obično zgloba kole-
na. Zglob je vretenastog ili loptastog ob-
lika, dok je koža nad tumorom albusom
bleda. Sin. fungus articulationis; Evvin-
gov t. neoplazma koja se javlja u dece i
mladih. Zahvata duge kosti. Praćena je
jakim bolom, temperaturom i leukoci-
tozom pa se često mesa s osteomijeliti-
som. Najčešće se javlja na golenjači, but-
njači, ramenjači, lisnjači i ključnoj kosti.
Cesto je više kostiju zahvaćeno. Smatra
se da je neoplazma u stvari endotelni
mijelom; grañena od mase gusto zbije-
nih okruglastih ćelija limfoblastnog iz-
gleda, poredanih u guste skupine često
oko krvnih sudova. Meko sivkasto tkivo
neoplazme razvija se iz srži kosti da bi
ubrzo prodrlo kroz koštani deo razara-
jući ga. Veoma je osetljiv na rendgenske
829
tumor
zrake; t. glomusa caroticuma, benigni,
učahureni tumor na račvi glavne karoti-
de. Mikroskopski se sastoji od mno-
gouglih ćelija rasporeñenih u alveolarna
ognjišta. Obično je bez simptoma, samo
ponekad je praćen vrtoglavicom,
gañenjem i povraćanjem; Hurthleov t.,
tumor sastavljen od krupnih eozinofil-
nih ćelija u štitastoj žlezdi, nejasnog (pa-
ratireoidnog?) porekla, po biološkim
osobinama na granici izmeñu benignog i
malignog tumora; karcinoidni t.
bronha, tumor jako vaskularizovan i
sličan argentafinim (kareinoidnim) tu-
morima želudačno-crevnog pribora;
Krukenbergov t., metastazni tumor jaj-
nika koji potiče iz karcinoma, želudačno-
crevnog trakta, najčešće želuca, kao
primarnog ognjišta; t. mixtus, naziv za
neoplazme velikih pljuvačnlh žlezda,
složene grañe, koje mogu biti benigne i
maligne. Ova vrsta neoplazmi se može
javiti i na manjim grupama pljuvačnih
žlezda razbacanim u sluznici usta, jed-
njaka, dušnika i na znojnim žlezdama u
koži; Schlofferovi t., zapaljenjski tumori
koji se javljaju ispod kože trbušnog zida
posle više meseci i godine u pred-x elu
ožiljka neke trbušne operacije. U tumoru
se obično nalazi strano telo (konac, gaza
itd.) i gnoj; Wilmsov tumor, maligna
neoplazma bubrega koja dolazi u red
embrionalnih adenosarkoma. Javlja se
isključivo u dece do 7. godine starosti i
čini 20% svih malignih neoplazmi dečjeg
uzrasta. Dostiže velike razmere, relativno
je sporijeg rasta i ima veziv-notkivnu
čahuru koja ga odvaja od potisnutog
tkiva bubrega. Sama neoplazma je
sivkastobeličasta i srednje čvrstine.
tumor-specifični transplantacijski anti-
geni (TSTA), antigeni tumora koji
mogu da izazovu imunološku reakciju u
domaćina. Treba ih razlikovati od karci-
noembrionalnih antigena i alfa-fetopro-
teina koji su takoñe TSTA, ali nisu anti-
geni za domaćina. Klasifikacija: (a) on-
kogeni virusi, (b) embriogeni antigeni i
(c) posebni antigeni tumora. Hemijski
izazvani tumori sadrže (b) i (c) posebni
antigeni tumora. Hemijski izazvani tu-
830
Turnerov zub
mori sadrže (b) i (c) TSTA, dok tumori
izazvani virusima imaju TSTA tipa (a),
(b) i (c); »tumori trudnoće«, izolovana
hiperplazija pojedinih meñuzubnih pa-
pila u toku graviditeta koji lako i obilno
krvare. V. gingivitis in graviditate.
tunel, prolaz razne dužine, čije zidove čine
tkiva i anatomske strukture, a otvoren
je samo na svojim krajevima; t. aorte s
levom komorom, uroñena komunika-
cija dela ushodne aorte odmah iznad ve-
načnih arterija i leve komore; karpalni
t., osteofibrozni tunel namenjen prola-
zu središnog živca i tetive pregibača.
Njega obrazuje pregibačka vezica i kosti
ručja; tarzalni t., oseofibrozni kanal za
prolaz golenjačkih arterija i vena, gole-
njačkog živca i pregibne tetive. Tunel
stvara fleksorni retikulum i kosti nožja.
tunica, tunika, omotač, tkivni sloj; t. albu-
ginea testis, beličasti sedef as ti sloj zbi-
jenih vezivnih vlakana oko semenika; t.
dartos, tanak sloj glatkih mišićnih vla-
kana ispod kože mošnica (scrotum); t.
media, srednji sloj zida krvnog suda,
koji je uglavnom sastavljen od glatkih
mišićnih vlakana ili elastičnih lamela ili
i od jednih i od drugih. Otuda se govori,
npr., o arterijama mišićnog tipa ili arte-
rijama elastičnog tipa; t. mucosa, v. mu-
cosa; t. vaginalis, serozni omotač testi-
sa; t. vasculosa bulbi, sudovni sloj zida
očne jabučice.
tupfer, uobičajeni naziv za male gužve
vate ili gaze koje služe za upijanje krvi i
drugih sekreta. Na nekim od naših klini-
ka nazivaju se brisevima.
Turnerov sindrom, v. syndroma.
Turnerov zub, anomalija strukture stal-
nog zuba. Lokalizovana kredasto-žuć-
kasta prebojenost krunice zuba. U te-
žim slučajevima krunica je deformisa-
na, smanjena, s delimičnim nedostat-
kom gleñi i nataloženim cementnim tki-
vom. Promene na korenu mogu biti u
vidu devijacije, skraćenja, delimičnog ili
potpunog zastoja razvoja. Posledice po-
remećenog razvoja začetka stalnog zuba
prouzrokovane infekcijom ili traumom
mlečnog zuba.
tussis
tussis, kašalj, naglo i glasno izbacivanje
vazduha iz pluća; t. aneurysmatica, ka-
šalj koji se javlja kao posledica aneuriz-
me aorte, obično je praćen paralizom
glasnih žica; t. compressiva, duboki
rezonantni kašalj zbog kompresije
bronhija; t. convulsiva, v. pertusis; t.
extrapulmonaJis, kašalj koji nastaje
zbog uzroka koji se ne nalaze u plućima;
Mortonov k., kašalj koji se javlja u toku
plućne tuberkuloze i koji je praćen po-
vraćanjem; refleksni k., kašalj koji na-
staje refleksno zbog promena u nekom
udaljenom organu; suvi k., kašalj koji
nije praćen iskašljavanjem; vlažni k.,
kašalj praćen iskašljavanjem ispljuvaka
različitog izgleda.
tuševi, filiformni, aparatura pomoću
koje se desni i sluznica usne duplje pr-
skaju velikim brojem tankih mlazeva
vode pod pritiskom. U vodu se mogu
dodati različiti medikamenti. Tempera-
tura vode se može kontrolisati. Terapij-
ski efekat se zasniva na masaži desni i
poboljšanju oralne higijene.
tuširati, (1) ovlaš dodirivati; (2) pregled
telesnih šupljina pomoću prstiju, a po-
sebno pregled ženskih polnih organa;
(3) ovlašno dodirivanje lekom, npr.
neke rane lapisnim štapićem.
tvar, v. supstancija.
tvorevina, v. formatio.
tvrdi šankr, v. ulcus durum.
tvrdoća vode, v. voda.
tyloma, tilom, zadebljanje kože s hiperke-
ratozom nastalo usled dugotrajnog pri-
tiska na ograničenom mestu (često pro-
fesionalno u obućara, parketara, stola-
ra). Sin. tylosiias.
tympanum, bubanj, npr. cavum tympani,
bubanjska duplja.
typhlitis, tiflitis, zapaljenje slepog creva;
ranije upotrebljavani naziv za appendi-
citis. V. appendalgia, appendicitis.
typMocolitis, tiflokolitis, kolitis u pred-
elu slepog creva.
typhlologia, nauka o slepilu i slepima.
typhlosis, slepilo.
typhus, tifus; t. abdominalis crevni tifus,
vrućica. Zarazno oboljenje izazvano ba-
cilom Salmonella typhi (Ebertov bacil),
obično se javlja u vidu epidemija, rede
typus
pojedinačno. Glavni simptomi su: viso-
ka temperatura (njen se tok može pbd-
eliti na tri dela: najpre postepeno povi-
šavanje, potom održavanje na visokom
nivou, a zatim spuštanje na normalnu
visinu), usporen puls, ružičaste tačkaste
erupcije po koži i povećanje slezine. Iz-
vor zaraze su bolesnici i kliconoše, i to
njihovi ekskreti, (stolica i mokraća) koji
mogu zagaditi životne namirnice i vodu.
U tifusu su naročito opasne komplikaci-
je: crevna krvavljenja i perforacije. Di-
jagnoza se u prvoj nedelji postavlja po-
moću hemokulture, a posle prve nede-
Ije pomoću Widalove aglutinacione pro-
be; t. exanthematicus, pegavac. Zaraz-
no oboljenje koje se prenosi vašima. Bo-
lest prouzrokuje Rickettsia prowazeki,
koju vaš izbacuje svojim ekskretima.
Glavni^ simptomi su: nagli početak bo-
lesti, visoka temperatura koja traje oko
14 dana, tačkaste kožne erupcije, koje
su često^hemoragične, delirijum i bron-
hitis koji obično prelazi u zapaljenje
pluća. Bolest je naročito izražena u vidu
epidemija onde gde sé ljudi nalaze zbi-
jeni u velikim grupama pod nehigijen-
skim uslovima (logori, kaznionice). Sto-
ga je i zimi pegavac češći nego leti. Po-
red kliničke slike i pojave bolesti u toku
epidemije, za dijagnozu je važna Weil-
Felixova aglutinaciona reakcija; murini
t., vrsta pegavca koji prouzrokuje Ric-
kettsia mooseri i koja se prenosi s paco-
va na čoveka ujedom buve (Xenopsylla
cheopis). Javlja se endemijski u primor-
skim zemljama celog sveta. Benigna bo-
lest koja traje desetinu dana. Simptomi
su povišena telesna temperatura i poja-
va makulopapuloznog egzaritema petog
dana bolesti. Od egzantema je pošteñe-
no samo lice,
typus, tip, opšti karakter ili karakter koji
preovlañuje u nekoj bolesti ili u neke
osobe; t. Aran-Duchenne, v. amyotrop-
hia spinalis progressiva; t. asthenicus,
osoba visokog rasta, dugih nogu i ruku,
dugog grudnog koša, mršava, male do-
nje vilice, malog srca; sklona shizofreni-
ji; t. athleticus, osoba sa širokim rame-
nima, širokim grudnim košem, debelim
vratom i jako razvijenim mišicama; t. di-
831
tyramin
gestivus, digestivni tip, dobro uhranje-
ne osobe, nežnog skeleta, mlitavih miši-
ća i kratkih ekstremiteta, širokog lica,
masivnog kratkog vrata s dobro razvije-
nim potiljkom, uvučenog grudnog koša
i isturenog trbuha; t. leptosomus, v. t
asthenicus; t. pycnicus, osoba širokog
grudnog koša, gojaznog tela, okruglog
lica i kratka vrata, sklona obolevanju od
arterijske hipertenzije i ciklotimije
(psychosis maniacodepressiva).
tyramin, tiramin, p-oksifenil-etil-amin,
nastaje dekarboksilacijom tirozina. De-
luje vazokonstriktorno, ali se ne upot-
rebljava u terapiji.
Tyrodeov rastvor, v. rastvor.
tyrosin, tirozin (p-hydroxyphenil-alanin,
p-hidroksifenilalanin), neesencijalna
aminokiselina koja nastaje u jetri hid-
roksilacijom iz fenilalanina i predstav-
lja materiju iz koje nastaju predstadiju-
mi hormona štitaste žlezde (v. tamo).
tyrosinaemia, tirozinemija, poremećaj
metabolizma, tirozina, ispoljen poveća-
njem tirozina u plazmi i tirozinurijom; t.
hereditaria, nasledni poremećaj meta-
bolizma tirozina koji dovodi do ciroze
832
tze-tze-mušica
jetre, s bubrežnim pojavama kao u Fan-
conije^vom sindromu, kao i do hipogli-
kemije. Prenosi se autosomnim recesiv-
nim genom.
tyros l nosiš, tirozinoza, bolest izazvana
poremećajem metabolizma tirozina u
kojoj se u mokraći izlučuje jedan inter-
medijârni metabolit tirozina, parahid-
roksifenil-pirogrožñana kiselina.
tyrosinuria, tirozinurija, prisustvo tirozi-
na u mokraći.
Tyzzerova telašca, intranuklearne acido-
filne inkluzije u varičelama (varicella).
tze-tze-mušica, čeče muva, egzotična af-
rička muva iz iste familije kao i obična
domaća muva (Muscidae). Hrani se kr-
vlju sisara. Najvažnije vrste su: Glossina
palpalis, prenosilac Trypanosoma gam-
biense, izazivača afričke bolesti spava-
nja; G. morsitans, koja prenosi T. rhode-
siense, prouzrokovača bolesti spavanja
iz Rodezije, i T. bruccei, prouzrokovača
bolesti nagane u konja; G. pallidipes,
koja isto tako prenosi T. bruccei. Postoji
i više drugih vrsta, verovatno isto tako
prenosilaca raznih tripanosoma. Sin.
tse-tse-mušica.
 U
U, (1) kemijski simbol za uranijum; (2) oz-
naka za ureju.
U, oznaka internacionalne enzimske jedi-
nice. V. enzimi
U.I. (Unit International), skraćenica na en-
gleskom za oznaku internacionalne je-
dinice (u nas je uobičajena skraćenica
Lj. ili IJ). U ovakvim jedinicama često se
izražava količina nekih hormona ili vita-
mina u pojedinim preparatima. Jačina
imunskih seruma ili anti-seruma izraža-
va se IJ; titar seruma pokazuje koliko IJ
ima u l ml datog antitoksičkog seruma.
ung., skraćenica za unguentum, lekovita
mast.
U.S.D., »unit skin dose« (eng.), v. eritemna
doza (pod dosis).
U.S.P., skraćenica za United States Phar-
macopoeia, Farmakopeja Sjedinjenih
Američkih Država.
ubikvitaran, koji se nalazi svuda, npr.
ubikvitarni mikroorganizmi.
uboj, v. contusio.
ubrzanje, povećanje brzine u jedinici vre-
mena, izražava se kao m/sec.2 Ubrzanje
se izaziva promenom brzine (povećanje
ili smanjenje), promenom u pravcu kre-
tanja ili promenom i u brzini i u pravcu.
Ubrzanja mogu biti linearna, radijalna i
angularna. Veličina ubrzanja se obele-
žava slovom G. Sile ubrzanja mogu ima-
ti različite smerove u odnosu na uzduž-
nu osovinu tela, tj. longitudinalni !.tran-
sverzalni. Ubrzanja mogu biti pozitivna
i negativna. Svako povećanje sila ubrza-
nja povećava težinu tela i to srazmerno.
Krv kao tečno tkivo prvenstveno je izlo-
žena uticajima ubrzanja. Podnošljivost
53 Medicinski leksikon
zavisi od pravca sila, od brzine nastaja-
nja, veličine i trajanja. Za kosmičku me-
dicinu su značajna transverzalna ubrza-
nja, jer ih čovek lakše i duže podnosi.
ud, donji, v. membrum inferius.
ud, gornji, v. membrum superius.
ud, polni (muški), v. penis.
udarna terapija, v. therapia.
udlaga, potporni aparat, udlaga od čvrs-
tog ili savitljivog materijala (žica, dašči-
ca, slama, korice od hartije itd.) ili nesa-
vitljivog (gipsana udlaga), koja služi za
imobilizaciju obolelog dela tela, obično
u prelomu ili tuberkuloznom oboljenju
zgloba; aeroplanska u., udlaga koja se
pričvršćuje uz trup, nadlakticu drži u
abdukciji, a podlakticu u fleksiji od
45%. Primenjuje se za prelom nadlakti-
ce; Boehlerova u, (1) žičana udlaga
koja se upotrebljava za lečenje panarici-
juma, preloma prstiju ruke i noge itd.;
(2) udlaga od daske promera 30x12x5
cm zaobljena u svom gornjem delu da bi
prilegla uz pazuho; Brunsova u., udla-
ga za privremenu mobilizaciju donjeg
ekstremiteta, pogodna i za hodanje;
Cramerova u., savitljiva olučasta udla-
ga koja se sastoji od dve jače žice koje su
meñu sobom spojene poprečno finijim
žicama; Diterihsova u., udlaga za pri-
vremenu i transportnu imobilizaciju u
prelomu velikih kostiju noge. Sastoji sè
od dve daske: spoljašnje, koja se u svom
gornjem delu upire u pazuho, pruža se
naniže duž spoljašnje strane buta i gnja-
ta sve do ispod tabana; unutrašnje, stav-
ljene s unutrašnje strane noge, koja se
gornjim delom upire o preponsku kost.
833
udna navlaka
Obe lestve su meñu sobom spojene po-
prečno postavljenim omotima poveske,
na kojima leži noga; stopalo se obuhvata
omčom, koja povlači nogu na opisanoj
udlagi; Frejkina jastučna u., udlaga
koja se primenjuje da bi butine držale u
abdukciji, a kolena u fleksiji u uroñe-
nom iščašenju kuka; Kanavelova ele-
vaciona u., udlaga za ukočenu šaku; Ii-
rolika ekstenziona u., udlaga od žice,
u-oblika, u koju se stavlja prst s prelo-
mom falange. Udlaga se fiksira o šaku, a
prst se isteže o luk udlage; Middeldorp-
fova u., trouglo postavljena udlaga čiji
je jedan od uglova u aksilu. Ta udlaga
pridržava u umerenoj abclukciji nadlak-
ticu u prelomu ramenjače; plastička u.,
plastička cev s dva zida, koji mogu da se
naduvaju. U nju se stavlja ud radi imo-
bilizacije; poroplastička u., udlaga
koja može da se natopi vodom i mode-
liše uz ekstremitet; Schanzov okovrat-
nik, udlaga U vidu okovratnika od kože
ili plastične materije, koja se stavlja oko
vrata u slučaju preloma pršljenova ili u
oboljenjima pršljenova; Thomasova u.,
udlaga od gvozdene šipke savijene u
vidu slova U. Na otvorenom kraju udla- f
ge nalazi se drven obruč, u koji se uvlači
noga meñu šipke dok se o zatvoreni kraj
šipke, tj. isteže stopalo obuhvaćeno om-
čom. Upotrebljava se kod preloma dugih
kostiju noge; Volkmannova u., udlaga u
vidu oluka i s potplatom za taban. Služi
za transportnu !mobilizaciju preloma
dugih kostiju noge; (stom.) naprave koje
u lečenju progresivnih parodon-topatija
služe za !mobilizaciju i stabilizaciju
rasklaćenih zuba. Mogu biti stalne i
privremene. V. šine, splintovl
udna navlaka, v. praeputium.
udruženi pokreti, pokreti koji se redovno
odigravaju jedan uz drugi (npr. okreta-
nje gore očnih jabučica pri zatvaranju
kapaka).
udvajanje ličnosti, karakterističan ras-
pad ličnosti u duševnoj bolesti shizofre-
niji. Pod tim se može razumeti i histerič-
ka pojava dvostruke ili višestruke sves-
ti, odnosno udvajanja ličnosti pri čemu
jedna ličnost vodi delom potpuno neza-
834
ugljen-monoksid
visan život od druge o kojoj ne mora niš-
ta ni znati. V. schizophrenia, hysteria.
uganuće, v. distorsio.
ugao, v. canthus, angulus.
ugljen-dioksid, CCh, jedinjenje ugljenika
s kiseonikom, nastaje pri sagorevanju
ugljenika i ugljenikovih jedinjenja. Bez-
bojan gas koji se u vodi lako rastvara i
tom se prilikom delimično jedini s vo-
dom, dajući ugljenu kiselinu. U organiz-
mu predstavlja krajnji proizvod meta-
bolizma ugljenih hidrata i masti. Iz tkiva
prelazi u krv i eliminiše se iz organizma
uglavnom kroz pluća, disanjem. U izdi-
sanom vazduhu nalazi se oko 4% CO 2.
Osim u živim organizmima, on se stvara
i pri raznovrsnim procesima u prirodi.
Stalnu koncentraciju CÜ2 regulišu zele-
ne biljke, vodeni taloži i karbonati
mora. CO 2 ima važnu fiziološku ulogu
jer reguliše disanje i pH u arterijskoj
krvi. U vazduhu alveola ima ga oko 5,3%
do 6,3%. U koncentracijama iznad 8%
pojavljuje se katkad i dispneja, a iznad
15% može da nastupi i opasnost po ži-
vot. Do trovanja može da doñe pri spuš-
tanju u duboke bunare ili stare grobni-
ce, u pivarama i u podrumima pri vre-
nju šire. U vazduhu služi kao indikator
za odreñivanje čistoće vazduha. Ako
koncentracija u vazduhu preñe 1-1,5
vol. %, smatra se da je vazduh zagañen.
U podmornicama i rudnicima gornja
podnošljiva granica iznosi 2-2,5%.
ugljen-monoksid, CO, bezbojan i bez mi-
risa, zapaljiv gas, koji nastaje pri nepot-
punom gorenju organskih materija u
pećima, u kvarovima na vodovima gasa
za osvetljenje, u produženom radu mo-
tora s unutrašnjim sagorevanjem. Ug-
ljen-monoksid se ne rastvara u vodi.
Snažno je redukciono sredstvo. Ugljen-
-monoksid spada u gasove koji najčešće
izazivaju profesionalna i druga trova-
nja. Vezuje se za hemoglobin, te onemo-
gućava vezivanje i prenos kiseonika do
tkiva. Povećani parcijalni pritisak kiseo-
nika udaljava ga iz veze karboksihemog-
lobina (v. karboksihemoglobin). Do tro-
vanja može doći kada se u vazduhu
nañe više od 50 delova ovog gasa na mi-
lion delova vazduha. Oblik trovanja za-
ugljena anhidraza
visi od koncentracije CO u vazduhu, du-
žine njegovog udisanja i stanja organiz-
ma u celini, odnosno pojedinih njegovih
tkiva. Stare arteriosklerotičke osobe,
koje su prebolovale ili pate od kardio-
vaskularnih smetnji i nervnih tegoba,
teže podnose trovanja. U akutnom tro-
vanju preovlañuju znaci glavobolje, as-
tenije, poremećaji motorike, zvonjenje
u ušima, gañenje i povraćanje. Pri težim
trovanjima dolazi do gubitka svesti, ble-
dila ili crvenila lica, grčeva, kome i sm-
rti. U hroničnom trovanju, koje neki još
ne priznaju javljaju se: glavobolja, nesa-
nica i astenija. Pošto slične simptome
trovanja mogu dati i neki drugi gasovi,
a stanje kome može biti posledica dru-
gih insulta, za dijagnozu trovanja s CO
treba utvrditi ogromne koncentracije
CO u vazduhu, a zatim njegovo prisust-
vo u krvi (karboksihemoglobinemija).
ugljena anhidraza, enzim koji katalizuje
hidratisanje ugljen-dioksida i dehidrati-
sanje ugljene kiseline.
ugljena kiselina, , nastaje
rastvaranjem ugljen-dioksida CO2 u
vodi. Nalazi se u organizmima u obliku
ugljene kiseline i alkalnih bikarbonata i
u mineralnim vodama, uglavnom kao
slobodna (obično rastvorena u vodi) i
kao neutra-lisana (u obliku rastvorenih
alkalnih i zemnoalkalnih karbonata). V.
voda, kupanje, ugljed-dioksid.
ugljeni hidrati, glicidi, saharidi, grupa or-
ganskih jedinjenja koja pored ugljenika
sadrže vodonik i kiseonik, i to u većini
slučajeva u istom odnosu kao u vodi, po
čemu su i dobili ime ugljeni hidrati. Ug-
ljeni hidrati su aldehidi ili ketoni više-
hidroksilnih alkohola. Ugljeni hidrati se
dele na proste i složene. Molekul pro-
stih ugljenih hidrata se ne može hidro-
lizom rastaviti na druga dva molekula
koji bi opet bili ugljeni hidrati, a složeni
ugljeni hidrati su oni čiji se molekul
hidrolizom može rastaviti na dva ili više
molekula prostih ugljenih hidrata. Pro-
sti ugljeni hidrati se nazivaju monosa-
haridi (aldoze i ketoze). Prema broju ki-
seonikovih odnosno ugljenikovih ato-
ma, monosaharidi se dele na bioze (sa-
drže dva C odnosno O), trioze, tetroze,
53*
ugljovodonici
pentoze, heksoze i heptoze. Prema bro-
ju molekula prostih ugljenih hidrata, na
koje se molekul složenog ugljenog hid-
rata raspada, složeni ugljeni hidrati se
dele na oligosaharide čiji su molekuli
sastavljeni od 1-10 molekula monosa-
harida i polisaharide čiji su molekuli sa-
stavljeni od više od 10 molekula mono-
saharida. Oligosaharidi se, prema broju
molekula monosaharida iz kojih su sa-
stavljeni molekuli oligosaharida, dele
na disaharide (ako sadrži 2 monosahari-
da), trisaharide (ako sadrži 3 monosaha-
rida) itd. Važniji monosaharidi su: gli-
koza (dekstroza ili grožñani šećer) je al-
doheksoza, fruktoza (voćni šećer) je ke-
toheksoza; disaharidi su: saharoza (še-
ćer, tršćani šećer ili repni šećer), lakto-
za (mlečni šećer) i polisaharidi: celulo-
za, škrob, glikogen, inulin i dekstran.
ugljenik, v. carboneum.
ugljenokiselo kupanje, v. kupanje.
ugljovodonici, jedinjenja ugljenika sa vo-
donikom. Iz njih se mogu izvesti ostala
organska jedinjenja. Postoje dve glavne
vrste ugljovodonika: aciklusni (alifatič-
ni) u obliku otvorenog niza, npr.
, i ciklusni u obliku
prstena ili ciklusa, npr.
CH2
CH2
CH2
Aciklusni
(alifatični) ugljovodonici mogu biti
zasićeni ako su C-atomi meñusobno
vezani samo jednostrukim vezama i
nezasićeni ako su C-atomi vezani
dvostrukim ili trostrukim vezama. Npr.,
propan CHa-CH2-CHs je zasićen, pro-
pen  - CH=CH2 je nezasićen s
dvostrukom vezom, a acetilen CH = CH
je nezasićen aciklusni (alifatični)
ugljovodo-nik s trostrukom vezom.
Zasićeni alifatični ugljovodonici
nazivaju se alkani (parafini), nezasićeni
s dvostrukom vezom zovu se alkeni, a
nezasićeni s trostrukom vezom zovu se
alkini (acetileni). Ciklusni (nazvani i
karbociklični) ugljovodonici mogu biti
zasićeni tzv. cikloal-kani i nezasićeni
cikloalkeni s dvostru-
835
ugnežñenje, odgoñeno
kom vezom i cikloalkini s trostrukom
vezom. Ciklični ugljovodonici, čiji jè
prvi član benzen (benzol), nazivaju se
aromatični ugljovodonici:
H
HC
H / \V
i v^n
benzen.
HC ,CH
CH
Biološki su važni i ugljovodonici terpeni
i karotenoidi. Terpeni su izvedeni iz iz-
oprena CH2=CH-CH=CH2
i koži koji je nastao usled raznih patološ-
 H
nazivaju se i izoprenoidi, a karotinoidi
su smeša nezasićenih ugljovodonika i
nekih kiseoničkih jedinjenja izvedenih
iz nezasićenih ugljovodonika.
ugnežñenje, odgoñeno, (fr. nidation dif-
férée) produženo vreme ugnežñenja,
gde blastocista ostaje u stanju pospa-
nosti (veverica, jazavac, oklopnik).
ugrušak, v. thrombus.
uklinjavanje, operacija fiksiranja i učvr-
šćivanja preloma kosti pomoću klina;
intramedulamo u., fiksiranje prelom-
ljene duge kosti umetnutim čeličnim
klinom u sržni kanal kosti. V. klin, Je-
wettov klin, Küntscherov klin, Neufeldov
klin.
ukrštene reakcije, reakcije antitela s an-
tigenom koji nije upotrebljen za imuni-
zaciju. Posledica je prisustva istih deter-
minantnih grupa na molekulima dva ili
više različitih antigena. V. determinant-
ne grupe antigena.
ukršteno oploñivanje, oplodnja ženskog
gameta jedne jedinke muškim gametom
druge jedinke. V. samooploñivanje,
ularac, v. frenulum praeputii.
ulcera, grizlice, v. ulcus;
ulcera marginalia, ivične grizlice rožnja-
če. Sitne ulceracije rožnjače, lokalizova-
ne na rubu. Javljaju se najčešće u toku
konjunktivitisa ili u starosti kao izraz
trofičkih poremećaja perifernih delova
rožnjače.
836
iilcus
ulceratio, ulceracija; (1) stvaranje grizlice,
tj. ulkusa na koži ili sluznici na taj način
što se nekrotički deo kože ili sluznice
odvoji i eliminiše, otpadne. Ulceracija
može nastati usled raznih oboljenja, kao
što su tuberkuloza, sifilis, tifus, gnojna
zapaljenja, dizenterija, maligni tumori
itd.; (2) grizlica, v. ulcus; varikozna u.,
torpiñna, utinjala rana na potkolenici
usled poremećenog krvotoka u osoba s
varikoznim venama.
ulcerozan, grizličan.
ulcerozni kolitis, v. colitis.
ulcerozni proktitis, v. proctitis.
ulcus, ulkus, grizlica, defekt u sluznici ili
kih procesa (zapaljenje, nekroza, tumor
itd.). V. chancre, vulnus; u. callosum, v.
u. ventriculi; u. corneae, ulkus korneje,
grizlica rožnjače, egzogeno oboljenje
rožnjače koje počinje od epitela i pro-
praćeno je gubitkom tkiva; M. serpens
corneae, oboljenje rožnjače izazvano
bakterijama. Okruglastog je oblika, ob-
ično centralnog položaja, progredira,
praćen je gnojem u prednjoj komori (v.
hypopyon). Dovodi do perforacije rož-
njače, prolapsa dužnice, gubitka vida,
pa i oka; u. clysmaticum, grizlica pra-
vog creva (i. rectum) koja se razvila kao
posledica povrede sluznice prilikom da-
vanja klizme; u. cruris, grizlica po tko Ie-
nice, ulceracija sa slabom tendencijom
za zarašćivanje, različite prirode; obič-
no posledica proširenih vena, rede sifi-
lisa i tuberkuloze; u. duoñeni, grizlica
dvanaestopalačnog creva, odlikuje se
bolom koji se javlja 3-4 časa posle jela.
Nalik na želudačnu grizlicu. V. u. ventri-
culi; u. durum, tvrda grizlica (sifilisna),
tvrdi šankr. V. syphilis; u. intestini,
crevna grizlica, pojava jedne ili više griz-
lica (ulcera intestini) u pojedinim delo-
vima creva. Najčešća je grizlica dva-
naestopalačnog creva (u. duoñeni). Sem
toga, tuberkuloza, rak, razni otrovi (živa
i dr.) mogu prouzrokovati grizlice u tan-
kom i u debelom crevu. Najčešće kom-
plikacije u. i. su krvarenja i perforacije;
u. molle, meki šankr, specifično lokal-
no veneričko oboljenje izazvano Ducre-
yovim bacilom, s nepravilnim grizlica-
ulični virus
ma gnojavog dna i često s bolnim, gno-
javim regionalnim limfnim žlezdama. V.
bubo dolens; u. mix turn, mešovita griz-
lica, grizlica koja ima mešovit patološ-
koanatomski karakter. Razvija se usled
istovremene infekcije izazivačima sifili-
sa i mekog šankra; u. rodens, karcino-
matozna grizlica kože. V. carcinoma; u.
ventriculi (rotundum), želudačna griz-
lica (kružna). Pojavljuje se u sluznici že-
luca, najčešće na maloj krivini i bliže pi-
lorusu, levkastog je izgleda. Ima tenden-
ciju da se produbljava do seroze, pri
čemu izaziva na njoj lokalno fibrinozno
zapaljenje, usled čega dolazi do sleplje-
nja spoljne površine želuca s okolnim
organima (npr. jetrom) kada grizlični
proces može preći i na jetru (u. penet-
rans). Pri odsustvu ovog slepljenja može
nastupiti provaljivanje grizlice (u. per-
forans). Posledice u.v. mogu biti krvare-
nje i iskrvarenje iz grizlice, perforacija s
konsekutivnim peritonitisom, razvoj
karcinoma na mestu grizlice (u. carci-
nomatosum), a u hronične grizlice (u.
callosum) usled većeg razvijanja veziv-
nog tkiva u zidu želuca oko grizlice i nje-
govog smežuravanja nastupa suženje
želuca (stenosis ventriculi), najčešće pi-
lorusa (stenosis pylori). Uzrok u. v.
može biti poremećaj cirkulacije krvi na
ograničenom delu sluznice želuca usled
spazma, ateroskleroze, zapaljenja, em-
bolije, tromboze arterijskih krvnih su-
dova, od čega nastupa oštećenje tog
dela sluznice želuca i njena digestija že-
ludačnim sokom sa stvaranjem defekta.
U. v. se ispoljava periodičnom pojavom
bola, neposredno posle jela (obično u
proleće i u jesen). Za pouzdanu dijagno-
zu potreban je i rendgenski pregled.
ulični virus, virus besnila, u prirodi se od-
ržava posažom u pasa i mnogih vrsta
drugih sisara, šireći se ujedom s besne
životinje na zdravu. Modifikovani oblik
ovog virusa je maksimalno patogen za
zečeve a relativno nepatogen za čoveka,
koristi se u svrhu vakcinacije protiv
besnila i zove se fiksni-virus (virus fixe).
ulkusna bolest, v. ulcus duodeni i ulcus
ventriculi
ultrazvučna terapija u ginekologiji
ulna, laktača, laktica, lakatna kost, unut-
rašnja kost podlaktice.
ulnaris, lakatni, npr. nervus ulnaris, lakat-
ni živac.
ultracentrifuga, centrifuga s velikim bro-
jem obrtaja (do 150 000 u min.). Koristi
se za odreñivanje molekulske težine he*
mijskih jedinjenja (npr. belančevina) i
odvajanje izotopa hemijskih-elemenata.
ultracentrifugacija, jedna od metoda od-
reñivanja veličine virusa. Ultracentrifu-
gom je moguće utvrditi veličinu čestica
virusa ako se zna da brzina sedimenta-
cije zavisi od volumena čestica, broja
čestica i broja obrtaja.
ultrafiltar, cedilo, odnosno filtar naprav-
ljen od kolodijuma i drugih supstancija
koji zadržava ne samo bakterije, već i
koloidne čestice. Propusni promer ult-
rafiltra je veoma mali (l do 1000 mili-
mikrona). Ultrafiltar se upotrebljava za
prečišćavanje tečnosti i izdvajanje vrlo
sitnih čestica koloidnih rastvora i kao
zastor koji propušta samo svetlost odre-
ñene talasne dužine. Služi za odreñiva-
nje dimenzija virusnih i koloidnih česti-
ca, kao i za dobijanje ultrafiltrata. Sin.
ultracedilo,
ultrafiltracija, ceñenje kroz ultrafiltar, tj.
cedilo obično spravljeno od kolodiju-
ma, koji zadržava, osim mikroorganiza-
ma, i veće organske molekule» a propuš-
ta samo ultrafiltrat, tj. kristaloide i ma-
nje organske molekule. V. filtracija.
ultra-lente-insulin, v. lente-insulin.
ultramikrobi, v. virusi
ultravioletni zraci, v. zraci
ultrazvučna terapija u ginekologiji, raz-
voj savremene fizike i elektronike, a na-
ročito objašnjenje fizikalnog svojstva
ultrazvuka (pojava moderne aparatu-
re). Ultrazvuk se poslednjih godina ob-
ilno koristi u ginekologiji i akušerstvu u
terapijske i dijagnostičke svrhe. Terapij-
sko dejstvo ultrazvuka se objašnjava nje-
govim mehaničkim, toplotnim i hemij-
skim delovanjem na ćelije i tkiva, u ko-
jima izaziva fizikalne i hemijske prome-
ne. Kao rezultat reakcije ćelija i tkiva
dolazi do bolje cirkulacije krvi, pobolj-
šanja izmene materija i pojačane re-
837
ultrazvuk
sorpcije raspadnih proizvoda, što vrlo
povoljno deluje na hronična zapaljenj-
ska oboljenja« Ne samo u terapiji već i u
dijagnostici ultrazvuk je počeo da se ob-
ilno koristi u ginekologiji, a naročito u
akušerstvu. Talasi slabije frekvencije
koriste se u dijagnozi tumora (lokaliza-
cije i obima), u otkrivanju nepravilnosti
ploda u toku trudnoće (zrelost, raste-
nje, anomalija u razvitku i položaj plo-
da), a u patološkoj trudnoći za otkriva-
nje stepena oštećenja trudnoće (»mis-
sed abortion«, grozdasta mola, vanma-
terična trudnoća i zaostali delovi ovulu-
ma posle poroñaja i pobačaja).
ultrazvuk, zvučni talasi visoke učestalosti
(frekvencije) koje čovečije uho ne čuje
(iznad 20 kilocikla). Danas je moguće
proizvesti ultrazvučne talase od milion
kilocikla (ili kiloherca). Mehanički ošte-
ćuju bakterijske ćelije, deluju kao agen-
si koji vrše dezintegraciju mikroorgani-
zama. Upotrebljavaju se za lečenje i fi-
zioterapiju. Talasna energija u dodiru s
drugim telima pretvara se u toplotnu i
na tome je zasnovano baktericidno dej-
stvo. U viših organizama se ovaj efekat
ne javlja. Delovanje je slično buci i po-
tresu.
uljana imerzija, v. imerzija.
umbilicalis, umbilikalan, pupčani, npr.
anulus umbilikalis, pupčani otvor (pr-
sten;.
umbilikalna kesa, v. lectio for.
unakrsna otpornost, pojava koja se sreće
u izvesnih mikroorganizama, koji su po-
stali otporni prema odreñenom antibio-
tiku, mogu istovremeno biti otporni i na
neki drugi antibiotik. Unakrsna otpor-
nost se pojavljuje u principu meñu anti-
bioticima, koji imaju sličnu hemijsku
strukturu. To je slučaj u eritromicinskoj
grupi.
unakrsne reakcije, neki mikroorganizmi
imaju determinante koje unakrsno rea-
guju s pojedinim komponentama tkiva
čoveka, pa bi to moglo biti jedan od na-
čina indukcije autoimunosti. Pri reu-
matskoj groznici antitela protiv strepto-
koka reaguju i protiv srčanog tkiva, a
antitela na debelo crevo u ulcerativnom
838
unguentum
kolitisu reaguju unakrsno s Escherichi-
jom coli 014.
uncinatus, kukast, npr. fasciculus uncina-
tus, kukasti put, asocijacioni snop koji
vezuje čeoni pol sa slepoočnim polom
moždane polutke.
uncinatusna kriza, v. crisis.
uncus, kuka, npr. uncus gyri parahippo-
campalis, kuka parahipokampusne vi-
juge.
unguenta, v. unguentum.
unguentum, lekovita mast, jedan od po-
lučvrstih oblika lekova za spoljnu upot-
rebu na koži i pristupačnim sluznicama;
U. Acidi borici, oficinalni bor-vezelin,
sadrži 10% borne kiseline. Sin. Vaseli-
num boricum, Unguentum boricum. V.
Acidum boricum; U. Adipis lanae, ofici-
nalna lanolinska mast. Sadrži Adeps la-
nae hydrosus i Vaselinum flavum u jed-
nakim količinama. V. Adeps lanae; U.
Argenti nitratis compositum, oficinal-
na mast sa 1% srebrnog nitrata i 10%
peruanskog balzama. Deluje antiseptič-
ki i adstringentno. Sin. U. nigrum, V. Mi-
kuliczi. V. Argenti nitras, Balsamum pe-
ruvianum; U. boricum, v. U. Acidi bori-
ci; U. contra scabiem, v. U. Sulfuris al~
kalinum; U. diachylon, oficinalna mast
od olovnog melema (Emplastrum Plum-
bi) i maslinovog ulja (Oleum Olivae).
Sin. U. Plumbi oxydati, U. Plumbi Hebrae;
XJ. emolliens, oficinalna indiferentna
mast koja sadrži beli vosak, cetaceum,
arahisovo ulje i destilovanu vodu. Upot-
rebljava se u kozmetici. Sin. Cold cream;
U. Glycerin!, v. U. Glyceroli; U. Glyce-
roli, oficinalna glicerolska mast. Sadrži
80% glicerola i 8% škroba. Sin. V. Glyce-
rini, Glycerolum amylatumt v. Glycero-
lum amylatum, v. Glycerolum; U. Hy-
drargyri, oficinalna živina mast. Sadrži
30% metalne žive. Sin. U. Hydrargyri ci-
nereum. V. Hydrargyrum; U. Hydrargy-
ri cinereum, v. U. Hydrargyri; U. Hy-
drargyri oxydati f lavi, v. 'U. Hydrargyri
oxydi flavi; U. Hydrargyri oxydi flavi,
oficinalna mast s 5% žutog živinog oksi-
da. Sin. U. Hydrargyri oxydati flavi V.
Hydrargyri oxydum flavum; U. Mikulic-
zi, v. U. Arrgenti nitratis compositum; U.
nigrum, v. 17. Argenti nitratis composi-
unguis
turn; U. Plumbi, v. I/. Plumbi subacetatis;
U. Plumbi Hebrae, v. U. diachylon; U.
Plumbi oxydati, v. U. diachylon; U.
Plumbi subacetatis, oficinalna mast s
10% olovnog subacetata. Sin. U. Plumbi;
U. simplex oficinalna obična mast koja
sadrži 20% belog voska i 80% svinjske
masti; U. SuIfathiazoli, oficinalna mast
s 5% sulfatijazola i 20% ribljeg ulja, v.
Sulfathiazolum, Oleum jecoris; U. SuI-
furatum, v. l/. Sulfuris alkalinum; U.
Sulfuris alkalinum, alkama mast s
20% sumpora. Služi kao lek protiv šuge.
Sin. U. Sulfuratum, U. contra scabiem; U.
Zinci, v. Zincioxydi;V. Zinci oxydi, ofi-
cinalna cinkova mast. Sadrži 10% cink-
-oksida. Služi kao zaštitno, adstringent-
no i blago antiseptičko sredstvo. Sin. U.
Zinci.
unguis, nokat, veoma zadebljali rožasti
sloj kože. Nalazi se na dorzalnoj strani
vrhova prstiju. Ispod nokta je njegovo
ležište. Zadnji kraj ležišta, ispod korena
nokta, jeste matica nokta. Ona se sastoji
od mladih ćelija koje svojim množe-
njem i orožavanjem omogućuju da no-
kat raste i, u slučaju da otpadne, stvara-
ju novi nokat; u. incarnatus, urastao
nokat, obično se javlja na palcu noge
urastanje jedne ili obe bočne ivice nok-
ta u meka tkiva, često je komplikovan
infekcijom i gnojenjem; (embr.) koža na
leñnoj strani prstiju nogu i ruku na em-
brionima od 4,5 cm dužine ne razlikuju
se od ostale kože prstiju. U to doba na
njima nema ni traga od noktiju. Od tog
vremena na mestu budućih noktiju na-
staju promene od kojih je prva veća slo-
jevitost ektodermnog epitela: nokatno
polje, u kome epitel zadebljava stvara-
jući prednokatnu ploču, u čijoj sredini
počinje orožavanje (lažni nokat), v. nok-
ti. Pravi nokat se stvara početkom 5. me-
seca iz korenog lista orožavanjem bez
keratohijalinskih zrna, što je osobenost
onihogenog procesa. Onihogena zona
se proteže od zadnje ivice korenog lista
do prednje ivice polumesečaste mrlje (Iu-
nula) i predstavlja nokatnu matricu. U
osnovi, onihogeni proces je intraderm-
ni: iznad nokatne ploče proteže se epo-
nihijum, a ispod hiponihijum. U toku 7.
uranium
meseca nokatna ploča probija napred
kroz eponihijum, a u 8. mesecu nokat
poseduje svoju prednju ivicu.
uniartikularan, koji zahvata samo jedan
zglob. unifaktorski, nasledno obeležje
koje kon-
troliše samo jedan par gena. Sin. mono-
genski, suprotno poligenski.
unilocularis, unilokularan, ograničen na
jedno mesto, jednodelan. V. multilocu-
laris. uniparentalno naslañivanje, v.
citoplaz-
matsko nasleñivanje.
»unit skin dose«, (eng.) v. kožna jedinica.
unutrašnja moždana čahura, v. capsula
interna.
unutrašnje uvo, v. auris.
unutrašnji činilac, jedan mukopolisaha-
rid želudačnog soka koji služi za veziva-
nje, prenošenje i apsorpciju vitamina
Bi2 u završnom ileumu. Nedostatak
ovog činioca uzrok je perniciozne ane-
mije. Sin. Castleov činilac, »intrinsic fac-
tor.«
uperizacija, izlaganjem mleka pregreja-
nim parama u vakuumu na temperaturi
14O0C ostvaruje se sterilizacija s očuva-
nim prirodnim svojstvima. Mleko je po-
stojano i posle nekoliko nieseci.
upore dna perkusija, v. percussio.
uracil, pirimidinska baza koja ulazi u sa-
stav raznih nukleinskih kiselina.
uraemia, uremija, zadržavanje u krvi ras-
padnih proizvoda belančevina, a naro-
čito ureje, uz toksičke pojave koje oni iz-
azivaju: povraćanje, glavobolje, vrtogla-
vica, azotemijski zadah iz usta; u. extra-
renalis, u. prarenalis, uremija izazva-
na poremećajem bubrežnog rada uzro-
cima koji ne pripadajid bubrezima (de-
hidracija, hiponatriemija i dr.); u. puer-
peralis, uremija koja se javlja posle po-
roñaja; u. renalis, uremija nastala or-
ganskim promenama u bubrezima koje
su izazvale bubrežnu insuficijenciju.
Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae), bilj-
ka čiji koren sadrži alkaloide: emetin i
cefaelin. V. Radix Ipecacuanhae.
uranium, U, uranijum, uran, radioaktivni
hemijski element. Prirodni uran je smeša
dva izotopa, 2|f U (99,3%) i 2UU (0,7%). Ovi
839
uranoplastica
su izotopi počeci dva radioaktivna niza.
Kad se izotop 2||U bombarduje sporim
neutronima, on prelazi u izotop 2IfU čija
se jezgra sama od sebe raspada uz oslo-
bañanje ogromne količine energije. Iz
izotopa 2||U nastaje stabilan nuklid 2JgPb.
Uran služi za dobijanje atomske energi-
je. Udisanje rastvorljivog jedinjenja ura-
na izaziva teško oštećenje pluća i bubre-
ga pri čemu dolazi do toksičkog edema
pluća sa cijanozom, dispnejom itd. Ne
završi Ii se oboljenje letalno, dolazi često
i do bronhopneumonije. Pri enteral-
nom trovanju dolazi do oštećenja bub-
rega i do uremije.
uranoplastica, uranoplastika, hirurška
intervencija kojom se zatvara rascep ne-
paca (palatoshiza). V. palatoschisis.
uraturia, uraturija, povećano izlučivanje
urata mokraćom.
uravnoteženje, okluzalno, (stom.) tera-
pijske mere za postizanje fiziološki opti-
malnih okluzalnih i artikulacionih od-
nosa izmeñu zuba gornje i donje vilice.
Postiže se brušenjem zuba, protetskim i
ortodontskim zbrinjavanjem, po izboru.
V. brušenje zuba po izboru.
urbanizacija/ proces І kome dolazi do na
glog razvitka gradova i do porasta grad
skog na račun seoskog stanovništva,
menjajući sociološko-ekonomsku
strukturu stanovništva. Proces zahvata i
seoska područja, ali je na toj teritoriji
mnogo slabije izražen. U pogledu zaštite
zdravlja urbanizacija ima višestruki
značaj. Poboljšava uslove života u higi-
jenskom pogledu, stvarajući veću mo-
gućnost za korišćenje zdravstvene služ-
be, ali izazivajući promene načina života
i ustaljenih navika, mogu da se nega-
tivno odraze na stanje zdravlja doselje-
nika u grad.
uremijski perikarditis, v.pericarditis.
ureter, ureter, mokraćovod, cevasti organ
koji se pruža od bubrežne karlice do
mokraćne bešike, silazeći zadnjim zi-
dom trbušne i karlične duplje. Ureter
provodi mokraću peristaltičkim kon-
trakcijama svoje muskulature.
ureterectasia, ureterektazija, proširenost
zjapa uretera.
840
ureterorrhagia
ureterectomia, ureterektomija, odstranji-
vanje dela ili celog uretera hirurškim
putem; obično se vrši ćelo odstranjiva-
nje pri nefrektomiji.
ureteritis, zapaljenje uretera.
ureterocistoskop, cistoskop podešen za
kateterizaciju uretera. V. cistoskop, cis-
toskopija, endoskop.
ureterocolostomia, ureterokolostomija,
transplantacija uretera u kolon u resek-
ciji dela mokraćne bešike ili ćele mok-
raćne bešike (cystectomia).
ureterocutaneostomia, ureterokuta-
neostomija, operacija kojom se otvara
ureter na koži radi odvoñenja mokraće
van tela.
ureterolithiasis, ureterolitijaza, prisust-
vo ili stvaranje mokraćnog kamenca u
ureteru.
ureterolithotomia, ureterolitotomija, uk-
lanjanje mokraćnog kamenca iz uretera
hirurškim putem.
ureteroneocystostomia, ureteroneocis-
tostomija, hirurško presañivanje urete-
ra na bilo koje mesto mokraćne bešike.
Sin. ureterocystoneostomia.
ureteroneopyelostomia, ureteroneopije-
lostomija, operacija isecanja strikture
uretera, kojom se usañuje distalni deo
uretera u bubrežnu karlicu.
ureteronephrectomia, ureteronefrekto-
mija, odstranjivanje bubrega i njegovog
uretera.
ureteropelvioplastica, ureteropelviop-
lastika, hirurška rekonstrukcija spoja
uretera i bubrežne karličice obično
zbog suženja tog spoja ili uroñenog pre-
visokog odvajanja uretera iz bubrežne
karlice.
ureteroproctostomia, ureteroproktosto-
mija, hirurška intervencija kojom se
ureter spaja s donjim delom rektuma,
obično posle totalne cistektomije zbog
raka mokraćne bešike.
ureteropyelitis, ureteropijelitis, zapalje-
nje uretera i bubrežne karlice.
ureteropyeloneostomia, ureteropijelo-
neostomija, stvaranje nove veze izmeñu
uretera i bubrežne karlice.
ureterorrhagia, ureteroragija, krvarenje
iz uretera, obično izazvano kamencem
l ureterosigmoidostomia
ili tumorom uretera (pravilnije - urete-
rohemoragija).
ureterosigmoidostomia, ureterosigmoi-
dostomija, hirurška intervencija usañi-
vanja uretera u sigmoidni kolon, vršena
obično posle cistektomije.
ureterostomia, ureterostomija, stvaranje
stalne fistule, kojom bi se praznila mok-
raća van tela. Sin. ureterocutaneoneosto-
mia.
urethra» uretra ili mokraćna cev, mokra-
ćovod, odvodni kanal mokraćne bešike.
U žene je mokraćna cev kratka i prava i
otvara se ispred usmine. Muška uretra
je znatno duža (oko 18 cm). Polazi od
mokraćnog mehura, prolazi kroz pro-
statu i karlične dijafragme, obuhvaćena
poprečnoprugastim sfmkterom i najzad
ulazi u muški polni ud na čijem se vrhu
završava otvorom. Poprečnoprugasti
sfinkter, koji se kontrahuje i opušta pod
uticajem volje, predstavlja granicu iz-
meñu prednjeg i zadnjeg dela uretre.
Već po svojoj anatomskoj organizaciji
uretra se bitno razlikuje u muškom i
ženskom polu: znatno je kraća u žene, te
se u nje samostalno otvara u tremu sud-
nice, dok je u muškog sa svojim zavis-
nim delom smeštena u samom muškom
udu, opasana spužvastim telom te, na
taj način, predstavlja zajednički odvod-
ni kanal za mokraću i semenu tečnost.
urethraiis, uretralan, koji pripada uretri,
npr. a. urethraiis, uretralna arterija.
urethritis, zap a ljenje sluznice uretralnog
kanala, najčešće se javlja kao posledica
infekcije gonokokima (u. gonorrhoica).
Sva ostala mikrobna i amikrobna zapa-
Ijenja uretre se nazivaju u. nongonor-
rhpica.
urethroplastica, uretroplastika, rekon-
struktivna hirurška intervencija kojom
se isceljuje rana ili suženje uretre posle
povrede.
urethrorrhoea, uretroreja, oticanje iz
uretralnog kanala, mahom zapaljenjske
prirode; U. libidonozna, vlaženje spo-
Ijašnjih muških genitalnih organa pred
polni čin. Isticanja sluzave tečnosti iz
otvora uretre. Smatra se da u izlučiva-
nju tog sekreta učestvuju samo Litreove
i Cowperove žlezde. U tom sekretu §e ne
uroñeni imunitet
nalaze semeglavci. U žene libidinozni
sekret dolazi uglavnom iz izvodnih ka-
nala ðartholinovih žlezda, a manjim de-
lom iz periuretralnih Skenovih žlezda.
uretralna hematurija, v. haematuria.
uretralne lakune, v. lacunae urethrales.
uretrotom, specijalni nož za prosecanje
suženja uretre: Maisonneuveov u., nož
koji je zatvoren dok ne dospe do suže-
nog mesta uretre. Tek kada dospe do
suženja on se otvara i preseca suženje.
urez, v. incisurcu
Urginea maritima, v. Selila*
uricacidaemia, v. uricaemia.
uricaciduria, urikacidurija, povećano iz-
lučivanje mokraćne kiseline mokra-
ćom. Sin. uricosuria.
uricaemia, urikemija, povećanje mokrać-
ne kiseline u krvi. Sin. uricacidaemia.
uricosuria, v. uricaciduria.
urička dijateza, v. diathesis urica.
urinatio, urinacija, mokrenje; nagli na-
gon za u., obično se javlja u cistitisu;
isprekidana u., nastaje usled spazma
mokraćne bešike ili kamenca u istoj.
urininda, v. homoseksualnost
urning, v. homoseksualnost
urobilin, oksidacioni proizvod urobilino-
gena, jedna od obojenih supstancija
mokraće.
urobilinogen, derivat žučnih boja, bezbo-
jan normalan sastojak mokraće; nastaje
u crevima redukcijom bilirubina.
urobilinogenuria, urobilinogenurija, pri-
sustvo urobilinogena u mokraći.
urobilinuria, urobilinurija, prisustvo uro-
bilina u mokraći.
uro die a, Melanpyrum arvense, obično se
nalazi u ražanom brašnu, sivocrne boje,
u gotovom hlebu s urodicom se zapaža-
ju rasejane sivocrne mrlje. Slabije je
toksičnosti.
urodice, plodovi korova, ima ih otrovnih
i neotrovnih. Smanjuju upotrebnu i tr-
žišnu vrednost namirnica. V. kukolj,
ljulj, grahorica, itd.
uroñen, v. kongenitalan.
uroñena mana, v. vitium congenitale.
uroñena sferocitoza, v. spherocytosis.
uroñeni imunitet, v. nespecifična otpor-
nost
841
uroeritrin
uroeritrin, tamnocrvena boja u mokraći
od koje potiče crvena boja taloga urata.
urogenitalna opna, gornji deo jazvene
opne, koji odgovara urogenitalnom si-
nusu.
urogenitalni procep (fissura urogenita-
lis), resorpcijom uretralne ploče uroge-
nitalni oluk postaje procep. Dok u žen-
skog embriona ostaje izmeñu malih usa-
na stidnice, u muškog je obuhvaćen spa-
janjem rubova tog procepa. Na taj na-
čin, na donjoj strani falusne kvrge stva-
ra se urogenitalni oluk.
urogenitalni sinus, prednji deo jazve. Od
njega u muškog postaje prostatni i op-
nasti deo uretre, dok u ženskog trem va-
gine i donji deo uretre.
urogenitalni sistem ili pribor (apparatus
urogenitalis), skup mokraćnih i polnih
organa. V. organa genitalia, organa uro-
poëtica.
urograf ija, rendgensko snimanje mokrać-
nih puteva (bubrega, uretera i bešike)
posle ubrizgavanja organskog jodnog
sredstva u venu. Ranije se zvala nishod-
na pijelografija. V. pijelografija.
urohrom, žuta mokraćna boja (pigment).
urolithiasis, urolitijaza, prisustvo kame^
naca (konkremenata) u mokraćnim or-
ganima.
urolithus, urolit, mokraćni kamenac, kon-
krement. V. concrementum.
urolog, lekar specijalista koji se bavi uro-
logijom.
urologija, grana medicine (hirurgije) koja
se bavi proučavanjem, dijagnostikom i
terapijom oboljenja urogenitalnog apa-
rata. V. urolog.
urološki sto, specijalno konstruisani sto
pogodan za urološka ispitivanja, opera-
cije i ispiranja mokraćne bešike.
urometar, sprava (areometar) za odreñi-
vanje specifične težine mokraće.
urorektalna pregrada, pregrada koja se u
jazvi spušta sve do jazvene opne s ko-
jom se spaja, deleći jazvenu duplju na
dve manje duplje: prednju, koja čini
urogenitalni sinus i zadnju, koja postaje
rektum.
urosepsis, urosepsa, septička intoksikaci-
ja raspadnim proizvodima mokraće
koja apsorbuju tkiva.
842
usno predvorje
urticaria, urtikarija, koprivnjača, mahom
alergijsko oboljenje u vidu nagle erupci-
je manjeg ili većeg broja urtika, javlja se
kao posledica preosetljivosti na razne
alergene (nutritivne, inhalacione, he-
mijske - medikamentne i dr.). Provoka-
tivno deluju i gastroduodenalni pore-
mećaji, karcinom, leukemija, fokusi i
psihički faktori. Ovde spada i serumska
bolest.
usek, v. incisura.
ushodan, v. ascendens.
uslovljen hromosom pola, obeležje koje
proističe iz dejstva gena smeštenih bilo
na X- bilo na Y-hromosomu. Kako su
obeležja u vezi s genima na X-hromoso-
mu mnogo češća, ovaj izraz se obično
zamenjuje izrazom »uslovljen X-hromo-
somom«.
uslovljen polom, različiti stepen ispolje-
nosti odreñenog genski uslovljenog ob-
eležja u muškom i ženskom polu. Odre-
ñeni gen može u jednom polu da bude
dominantan, a u drugom recesivan. Sin.
sex-influenced (engl.).
uslovljen X-hromosomom, v. uslovljen
kromosomom pola.
uslovna dominantnost, ispoljavanje do-
minantnog efekta odreñenog gena u he-
terozigota samo u odreñenim uslovima
spoljne sredine.
uslovno patogeni mikroorganizmi
(»microbes de sortie«), znači da u nor-
malnim prilikama ne izazivaju bolesti,
ali da to mogu učiniti samo u odreñe-
nim okolnostima i odreñenim uslovima.
Meñu takve mikroorganizme naročito
dolaze u obzir od grarn-negativnih bak-
terija: Pseudomonas, Proteus, Escheric-
hia coli, a od gram-pozitivnih: Strepto-
coccus viridans, Streptococcus faecalis,
Pneumococcus i dr.
usmina, v. vagina.
usna, usnica, v. labium, labrum.
usna duplja, v. cavum oris.
usno predvorje, u daljem razvoju osovin-
skim delom usne gredice nastaje raski-
danje ćelija i to dovodi brzo do pojave
predvornog oluka i do ograničenja us-
nog predvor/a. Taj oluk ostaje na sredini
plići, te čini začetak usnene vezice (fre-
nulum).
ustilaginizam
ustilaginizam, trovanje sporama gljivice
Ustilago maydis (gar, snijet). Do ovog
trovanja dolazi pri hranjenju kukuruz-
nim brašnom ili jelima zagañenim spo-
rama gara; ustilaginizam se javlja na-
jčešće u ranom detinjstvu, kao akutno
ili hronično oboljenje, s poremećajima
u digestivnom traktu, promenama na
perifernim delovima ekstremiteta i s
nervnim i psihičkim smetnjama.
usura, uzura, ishabanost, istrošenost, og-
raničeni defekt nastao dejstvom meha-
ničkog pritiska patoloških tvorevina na
tkivo, npr. uzura u telu pršljenova kič-
menog stuba nastaje dejstvom kucaju-
ćeg pritiska aortne aneurizme.
ušće, v. confluens.
usna školjka, v. auricula.
ut aliquid fiat viñeatur, da bi se nešto vi-
delo, oznaka za palijativnu terapijsku
meru koja služi samo za psihološko uti-
canje na bolesnika.
uterosalpingografija, v. hysterosalpingog-
raphia.
uterus, materica, neparan unutrašnji po-
Ini organ žene, šupalj mišić u koji do-
speva oploñeno jaje, čime se omoguća-
va razvoj ploda do roñenja kada ga, u
trenutku poroñaja, grčenjem istiskuje.
U materici se van trudnoće dešavaju,
pod uticajem odreñenih hormona, raz-
ne pojave u vidu menstruacije (v. tamo).
Materica je kruškastog oblika, širim
krajem okrenuta nagore, dok suženim
delom (grlić) gleda nadole i svojim vr-
hom se usañuje u vaginu. U karličnoj
duplji on se nalazi pozadi mokraćne be-
šike, ispred završnog dela pravog creva
(rectum). Širi deo se zove trup, suženi
deo (istmus), a njegov krajnji deo -gr/ić
Debljina materičnog zida iznosi u obič-
nim prilikama oko 3 cm. U žena koje
nisu rodile težina materice se kreće od
40 do 60 g, a u višerotkinja 50 do 70 g.
Odmah po poroñaju njena težina iznosi
oko l kg. Na vrhu grlića nalazi se otvor,
spoljašnja materična usta, koja vode u
materičnu duplju čiji se širi deo naziva
dno. Zapremina materične duplje iznosi
u nerotkinja oko 3,5-4 cm3, a višerotki-
nja 5-6 cm3. Sve je to beznačajno prema
onome što materica dostiže za vreme
uterus
trudnoće kada, pri kraju, nosi dete teš-
ko oko 3 kg, smešteno u duplji od 6.000
do 7.000 cm3 zapremine. Zid materice se
sastoji od tri glavna sloja nejednake
debljine. Spolja je materica obložena tr-
bušnom maramicom, koja čini serozni
sloj (tunica serosa s. perimetrium), Na
prednjoj strani materice on doseže do
ždrela, pa se prebacuje na dno i spušta
do zadnjeg vaginalnog špaga, a onda se
prebacuje na prednju stranu pravog
creva obrazujući mnogo dublju rekto-
materičnu duplju čije dno čini Dougla-
sov špag (cavum Douglasi). Ispod peri-
metrijuma se nalazi mišićni sloj, mio-
metrijum, koji daleko premašuje deblji-
nu drugih slojeva. Mišićne ćelije materi-
ce su glatkog tipa, dužine 40-50 mikro-
na, sposobne da za vreme trudnoće na-
rastu do 500 mikrona. Sluznicu materi-
ce predstavljaju duge, krivudave i rač-
vaste cevaste uvrate površnog epitela
(endometrium). U grliću materice sluz-
nica je nabrana (plicae palmatae) i žlez-
de luče sluz koja u materičnim ustima
čini Cristellerov čep. Začepljivanje zjapa
cervikalnih žlezda pretvara ih u tzv. Na-
bothova jaja; (embr.) nastaje od gornjeg
kraja uterovaginalnog kanala. Njegov
zjap je u prvo vreme trouglog oblika,
dok mu je dno sa spoljašnje strane ug-
nuto: dvoroga materica. Takvo je stanje
do 3. meseca. Epitel materične sluznice
je do 4. meseca slojevit, a posle toga po-
staje cilindričan. U daljem razvoju pred-
eli materice u koje utiču jajovodi proši-
ruju se levkasto, dok se donji deo sužava
u grlić (cervix uteri). Gornji deo ute-
rovaginalnog kanala se pretvara u usmi-
nu (vaginu); anteflexio u., patološki
položaj, preteran pregib tela materice u
odnosu na njen vrat, tako daje ugao koji
oni čine manji nego normalno; antever-
sio u., promena položaja materice tako
da je u celini nagnuta unapred; retrof-
lexio u., retrofleksija materice, unatrag
povijen trup materice; retroversio u.,
retroverzija materice, unatrag nagnuta
materica; u. unicornis, nepravilno raz-
vijena materica s jednim razvijenim i
jednim zakržljalim rogom. Uzrok leži u
nepravilnom embrionalnom razvoju.
843
uticulus prostaticus
Vrlo često je uzrok neplodnosti, a u slu-
čaju trudnoće predstavlja smetnju za
pravilan položaj deteta.
uticulus prostaticus, v. prostatni diepčić.
uvce, v. auricula.
uvea, srednja ili sudovna opna zida očne
jabučice. Sadrži krvne sudove koji vas-
kularižuju očnu jabučicu. Sin. tunica
vasculosa bulbi.
uveitis, zapaljenje sudovnjače; u. ante-
rior, zapaljenje prednjeg dela uveje
(dužice i cilijarnog tela); u. posterior,
zapaljenje zadnjeg dela uveje (sudovnja-
če).
uveoparotitis, v, Heeffordov sindrom.
uveoscleritis, uveoskleritis, istovremeno
zapaljenje sudovnjače i beonjače.
uvo, (embr.) izlaganje razvoja čula sluha i
ravnoteže obuhvata razvoj unutrašnjeg,
srednjeg i spoljašnjeg uva. a) Razvoj
unutrašnjeg uva, začetak opnastog labi-
rinta se javlja rano: več u embriona s
2-3 prapršljena kao zadebljanje ekto-
derma na bokovima zadnjeg moždanog
mehura kao usna ploča koja se u emb-
riona s 14 prapršljenova ugiba i pretva-
ra u usnu jamicu. Ona je u prvo vremef
sa spoljašnjošću u vezi s usnim otvo-
rom. U 3. sedmici rubovi ove jamice se
stapaju i jamica se pretvara u mehur
koji se izdvaja izmeñu zidova zadnjeg
mozga i ektoderma. Mehurić je napu-
njen gndo/im/om. Iz labirintnog mehura
postaju epitelni elementi labirinta (labi-
rintni produžetak, endolimfni vod i en-
dolimftia kesica). Za to vreme ostatak
usnog mehura se pretvara u dva odelj-
ka: gornji, tremni (začetak utrikulusa)
donji i pužni iz koga se razvija sakulus.
844
uzengija
Polukružni kanali se razvijaju iz kesas-
tih izvrata gornjeg odeljka. U prvo vre-
me polukružni kanali su zdepasti, ali se
ubrzo izdužuju. Promene nastaju i u do-
njem odeljku usnog mehura, koji se uvija
u spiralu. Hrskavični skelet se oko pe-
rilimfnog tkiva preobraća od 5. meseca
u koštani labirint, počev od stožerne
kupe (modiolus). b) Razvoj srednjeg uva,
srednje uvo se razvija od 1. škržnog use-
ka i 1. i 2. škržnog luka. ðubanjska dup-
lja i usna truba razvijaju se od 1. škrž-
nog useka u vidu cevi, od čijeg se unut-
rašnjeg kraja razvija zadniveni špag bu-
banjske duplje. Spoljašnji kraj stvara
bubanjsku opnu. Tek od 4. meseca na-
staju šupljike. U tom peritimpanalnom
mezodermu nalaze se začeci slušnih
koščica i mišića zatezača bubanjske
opne. Čekić i nakovanj postaju iz 1. šk-
ržnog, dok stremen iz 2. škržnog luka. U
prvo vreme začeci slušnih koščica su
zdepasti, c) Razvoj spoljašnjeg uva, spo-
Ijašnji usni hodnik se razvija od 1. škrž-
nog luka, dok usna školjka potiče od tki-
va koje ograničava 1. škržni usek. Leñni
i trbušni segment useka izjednačuje se s
bujanjem mezoderma. Ostaje samo
srednji deo useka koji će se razviti u
školjkinu jamu, čije se dno produbljuje
u školjkinu duplju. U embrionima od 16
mm školjkina duplja se izdužuje u pri-
mami usni hodnik. U toku 7. meseca na-
staje stvaranje zjapa: tako postaje ko-
načni usni hodnik. V. aim's.
uvula, resica, sluznično-mišićni produže-
tak mekog nepca; u. cerebelli, resica
malog mozga, jedan od 8 delova crva
malog mozga. Sin. uvula vermis.
uzengija, stremen, v. stapes.
 V
v.c.ep., skraćenica za vitrum cum episto-
meo, bočica sa zapušačem.
VDRL (Veneral Disease Research Labo-
ratory), mikroflokulaciona reakcija za
dijagnozu luesa. VDRL-reakcija je od
svih seroloških reakcija za dijagnozu
luesa najosetljivija, ali i najmanje speci-
fična. Za izvoñenje VDRL koristi se kar-
diolipinski antigen. Ona se može vršiti u
epruvetama ili na naročitim staklenim
pločama s udubljenjima.
vaccinia, vakcinija (vaccinia), oboljenje
izazvano virusom vakcinije (Pox virus
officinale). To je mutant kravljih bogi-
nja, ima antigensku grañu sličnu virusu
variole, pa se zbog toga koristi u cilju
zaštite od variole.
vaccinia accessoria, v. postvakcinijalne
komplikacije.
vaccinia gangrenosa, v. postvakcinijalne
komplikacije. * ra, pored Döderleinovih bacila, može da
vaccinia generalisata, v. postvakcinijalne
komplikacije.
vaccinia inoculata, v. postvakcinijalne
komplikacije.
vaccinotherapia, v. therapia.
vaccinum, v. vakcina, cepivo.
vacuum, vakuum, (1) prostor u kome
nema ni vazduha niti kakvog gasa; (2)
prostor iz koga je gotovo potpuno izvu-
čen vazduh (npr. u sijalicama).
vañenje donjeg umnjaka, profilaktičko,
za preporuku je zbog mogućih kompli-
kacija koje ovi zubi prave prilikom nica-
nja u slučajevima gde se ne može očeki-
vati njihovo normalno postavljanje u
zubnom nizu.
vagina, omotač, korice, usmina, donji kraj
uterovaginalnog kanala; (1) omotač ne-
kog organa, npr. vagina m. recti abdo-
minis, omotač pravog trbušnog mišića;
(2) vagina ili usmina, neparan polni or-
gan žene, mišićno-sluznična cev koja se
pruža od grlića materice, koji obuhvata,
do spoljašnjih polnih organa, a služi za
kbpulaciju; v. prostatica masculina,
ispravan naziv umesto pogrešnog, ute-
rus masculinus.
vaginalettae, tablete koje se stavljaju u va-
ginu.
vaginalis, vaginalan; (1) koji pripada vagi-
ni ili usmini, usminski, npr. portio vagi-
nalis, usminski deo vrata materice, gr-
lić; (2) koji pripada omotaču nekog or- >
gana, npr. tunica vaginalis scroti, vagi-
nalni omotač mošnica.
vaginalna flora, normama vaginalna flo-
' sadrži razne vrste gram-pozitivnih bak-
terija: klostridije, anaerobne streptoko-
ke, listerije i druge bakterijske vrste. V.
Döderleinovi bacili
vaginalni sekret, razmaz, veoma je bakte-
ricidan zbog obilate i aktivne normalne
mikroflore vagine; cervikalna sluz ima
antibakterijsko delovanje i sadrži lizo-
zim. V. raçmaz vaginalnog sekreta.
vaginismus, vaginizam, preosetljivost vä^
ginalne sluznice i vaginalnog ulaza koja
ima za posledicu refleksno grčevito ste-
zanje mišića stidnog otvora i čmara. Ta
osetljivost vagine može biti tolika da
svako dodirivanje stidnice izaziva jake
bolove i grčevito stezanje mišića karli-
ce.
845
vaginitis
vaginitis, zapaljenje vagine izazvano raz-
nim klicama. Može nastati usled spoljne
infekcije, naročito u starih rascepa me-
ñice, ili prati zapaljenje materice i nje-
nog grlića. U starih osoba, usled atrofije
i smanjene otpornosti sluznice, vrlo čes-
to dolazi do infekcije i stvara se tzv. sta-
rački kolpitis (colpitis senilis). Sin. col-
pitis.
vaginoskopija, kolposkopija, metoda ko-
jom se pomoću naročitog optičkog inst-
rumenta vrši osmatranje promena na
vagini, a naročito na grliću materice,
obično sa uvećavanjem 10-20 puta.
vagitoria (Globuli vaginales), vaginalne
supozitorije, okrugla ili jajasta oblika,
teške 2-10 grama; ako lekar ne propiše
težinu, moraju se izraditi u težini od 3
do 5 grama. Kao osnovna masa služi,
ako nije drugačije propisano, Oleum
Cacao ili masa od želatina, glicerola i
vode.
vagotomia, vagotomija, operacija koja se
sastoji od presecanja oba vagusa ili
samo njegovih grana namenjenih oživ-
čavanju želuca; njom se isključuju im-
pulsi koje vagus sprovodi; bilateralna
v., presecanje desnog i levog n. vagusa u
njihovom supra- ili infradijafragmats-
kom delu; kompletna v., presecanje
svih grana n. vagusa koja su namenjena
lučenju stomačnog soka, a posebno sto-
mačne kiseline; medikalna v., prekida-
nje vagusnih impulsa pomoću medika-
menata; selektivna v., presecanje gra-
na vagusnog živca pri čemu se izbegava
presecanje vlakana namenjenih trbuš-
nom ganglionu i vanhepatičkim žučnim
putevima.
vagotonia, vagotonija, stanje povišenog
tonusa parasimpatičkog nervnog siste-
ma. Odlikuje se vazomotornom nesta-
bilnošću, niskim arterijskim krvnim
pritiskom, bradikardijom (koja je pra-
ćena čestim kolapsima), znojenjem i
čestim bolnim grčevima u šupljim orga-
nima digestivnog trakta.
vagus, v. nervus vagus.
vakcinacija, unošenje vakcine u organi-
zam bilo supkutanim ili intrakutanim
ubrizgavanjem, skarifikacijom ili lokal-
nom aplikacijom (peroralno, instilaci-
846
vakcine
jom u nos itd.). Veštački aktivni imunitet
počinje laganom proizvodnjom antitela.
Obično tek posle mesec dana od davanja
vakcine titar antitela u serumu postaje
toliki da se može dokazati sero-loškim
reakcijama. U toku daljeg vremena titar
antitela i dalje raste. Godinu dana posle
primene vakcine titar antitela pada na
veoma male vrednosti. Zbog toga se danas
sve vakcinacije vrše s 2 ili 3 doze izmeñu
kojih treba da bude razmak od 7 do 30 ili
više dana. vakcine ili cepiva, to su na
razne veštačke načine pripremljeni
antigeni koji se koriste za sprečavanje
pojedinih zaraznih bolesti. Ti antigeni,
uneseni u organizam, podstiču
proizvodnju homolognih antitela. S
obzirom na vid antigena koji se nalazi u
vakcini, vakcine mogu biti: v. od
anatoksina, spravljaju se od egzo-toksina
bakterija koje proizvode toksin. Taj se
toksin detoksikuje pomoću povišene
temperature i formola, pa prelazi u
anatoksin ili toksoid. Vakcine ovoga tipa
su vakcine protiv difterije, tetanusa i gasne
gangrene. U ovu grupu spadaju i vakcine
protiv zmijskog otrova, otrova paukova,
škorpiona i drugih otrovnih životinja i
biljaka; v. od atenuisanih
mikroorganizama, takve vakcine imaju
znatnih preimućstava nad vakcinama od
mrtvih mikroorganizama. Kada se
atenuisani mikroorganizmi unesu u or-
ganizam, oni se u njemu mogu razmno-
žavati. Tako organizam može duže vre-me
da ostane u kontaktu s antigenima i duže
vreme je stimulisan na proizvodnju
odreñenih antitela. Atenuisanje
mikroorganizama se može vršiti na više
raznih načina. Najčešće se koriste pasaže
kroz neku životinju koja nije prirodni
domaćin datog mikroorganizma. Na taj
način se, npr., spravlja vakcina protiv
besnila: »virus fixe« se prenosi iz mozga
kunića u mozak drugog kunića tokom
veoma dugog vremena. Tako »ulični« virus
besnila izgubi svoju virulenciju, a zadrži
svoje imunogene osobine. Kulti-visanjem
i dugotrajnim presejavanjem na nepodesne
podloge mikroorganizam izgubi svoju
virulenciju zadržavajuću imunogenost.
Tako je atenuisana jedna
vakcinisati
loza Micobacterium bovis stalno preseja-
vana na podlogu od krompira, glicerola
i žuči. Ta loza je posle 250 pasaža posta-
la gotovo avirulentna. Ona se danas ko-
risti kao BCG (Bacillus Calmette-Gué-
rin), vakcina protiv tuberkuloze. Ate-
nuacija B. anthracisa postignuta je kulti-
visanjem uzročnika u bujonu na 42° do
430C u toku nekoliko meseci - vakcina
za sprečavanje antraksa u životinja. Vi-
rus influence je takoñe atenuisan stal-
nim presejavanjem na horioalantoičnu
membranu embrionisanog kokošijeg ja-
jeta. Sejbinova vakcina protiv poliomi-
jelitisa takoñe je vakcina ovoga tipa; v.
od mrtvih mikroorganizama, patoge-
ni mikroorganizmi se mogu ubiti na raz-
ne načine: toplotom, ultraljubičastim
zracima i raznim hemikalijama, najčeš-
će mertiolatom, formalinom, alkoho-
lom i etrom. Vakcine od mrtvih mik-
roorganizama najčešće se spravljaju
protiv crevnog tifusa i paratifusa A i B,
kolere, protiv pertusisa, leptospiroza, pe-
gavog tifusa i influence; kombinovane
v., njihova se korist ispoljava time što se
jednim ubrizgavanjem postiže imunitet
prema dve ili tri razne zarazne bolesti.
Sem toga, često antigen jedne vakcine
povećava imunogenost antigena druge
vakcine. Zbog toga, kao i zbog drugih
tehničkih preimućstava, danas se mno-
go koriste mešane ili kombinovane vak-
cine. Takva vakcina je »Di-Te-Per«. To
je vakcina koja sadrži difterički i teta-
nusni anatoksin i ubijene bakterijske
ćelije Bordatellae pertussis.
vakcinisati, kalemiti, davati vakcinu.
vakcinoterapija, v. therapia.
vakuum-ekstraktor, instrument kojim se
u akušerstvu vrši ekstrakcija ploda radi
završavanja poroñaja. Deluje na princi-
pu stvaranja negativnog pritiska izme-
ñu prednjačećeg dela ploda i specijalne
kružne kalote koja je u vezi s ekstrakto-
rom. Primenjuje se u slučajevima gde
postoji indikacija za forceps. Izvoñenje
akušerske operacije, ekstrakcije ploda,
ovim aparatom je bezopasno po majku
i plod i zbog toga u novije vreme sve
više potiskuje upotrebu forcepsa. Va-
kuum-ekstraktor, iako je manje opasan
valentnost
od forcepsa, nije sasvim indiferentan in-
strument; može doći do oštećenja kože
i do kefalhematoma u deteta, a mogu se
izazvati i oštećenja mekog poroñajnog
kanala, te je potrebno strogo voditi ra-
čuna o uslovima i indikaciji.
vakuum-form-aparat, ureñaj za kombi-
novano korišćenje formaldehida i vode-
ne pare. Koristi se za dezinfekciju oset-
Ijivih materija prema pari, koje u parnoj
dezinfekciji menjaju oblik i zapreminu.
valentnost, valencija, sposobnost ili moć
spajanja atoma jednog elementa s jed
nim ili više atoma drugih elemenata.
Mera valentnosti je nazvana valencija ili
valenca. Valentnost pokazuje s koliko
se atoma vodonika jedan atom nekog
elementa jedini ili koliko atoma vodoni
ka može da zameni jedan atom nekog
elementa. Valencija vodonika je l, te se
kaže da je neki element jednovalentan,
dvovalentan itd. do sedmovamtan, ako
može da veže ili zameni l, 2 itd. do 7 ato
ma vodonika. Ako se uz brojni odnos
sjedinjenih atoma u molekulu ukaže i
na način i prirodu vezivanja proširuje
se pojam valencije i dolazi se do pojma
hemijske veze. Najvažniji tipovi hemij-
skih veza su: jonska ili elektrovalentna
veza, kovalentna, semipolarna ili koordi
nativna i vodonična veza. Priroda hemij
ske veze se elektronski objašnjava. Jon
ska veza se javlja izmeñu suprotno na-
elektrisanih atoma ili atomskih grupa
tzv. jona. Jedinjenja s jonskom vezom
zovu se elektroliti. Kovalentna veza se
javlja izmeñu atoma meñusobno veza
nih prefo> zajedničkog elektronskog
para. Jedinjenja s kovalentnom vezom
se nazivaju neelektroliti. Koordinativna
veza nastaje u jedinjenjima u kojima<su
atomi meñusobno vezani preko usam
ljenog elektronskog para. Vodonična
veza se osniva na intermolekulskom
privlačenju izvesnih Jedinjenja koja sa
drže vodonik, pri čemu se vodonik jed
nog molekula vezuje s elektronegativ-
nim atomom drugog elementa (kao npr.
H-F........H-F gde je vodonična veza oz
načena isprekidanom linijom). Vodo
nična valencija se javlja u mnogim pri-
847
Valerina officinalis L.
rodnim proizvodima (npr. belančevi-
ne).
Valeriana officinalis L., Valerianaceae,
odoljen, prema našoj farmakopeji ofici-
nalan je Radix Valerianae, koji mora da
sadrži najmanje 1% etarskog ulja. Služi
kao sedativno sredstvo.
valerijanska kiselina CHa(CHa)3COOH,
v. Acidum valerianicum.
valgus, uvrnut, tj. ugnut medijalno, s ug-
lom ili svodom koji je otvoren bočno.
valin, a-aminoizovalerijanska kiselina,
nastaje pri varenju ili hidrolitičkom ras-
padanju belančevina.
Valsalvin ogled, v. ogled.
valva (sing, od valvae, dvokrilna vrata), za-
listak od dva ili tri listića; valvula (dem.
od valva) zalistak, listić; zalisci su dupli-
kature endotela ili sluznice, zašiljenog
vrha ili polumesečastog oblika, pričvrš-
ćeni jednom svojom ivicom na unutraš-
nje otvore srca, a slobodnim ivicama se
priljubljuju, sklapaju i čine otvore nep-
rohodnim. Kad se zalisci odmaknu, čine
otvore prolaznim samo u jednom prav-
cu; v. bicuspidalis s. mitralis, dvolisni
ili mitralni zalistak na levom atrioven-
trikularnom otvoru; v. tricuspidalis,
trolisni zalistak na desnom atrioventri-
kularnom otvoru; valvulae semiluna-
res, polumesečasti zalisci aorte i pluć-
nog stabla (pl. arterije), po tri na broju,
nalaze se na početnom delu ovih arteri-
ja i ne dozvoljavaju za vreme dijastole
srca da se krv iz tih arterija vrati u ko-
more.
valvulitis, zapaljenje zalistaka, najčešće
srčanih.
valvulna kardiopatija, v. cardiopathia.
valvuloplastika, operacija kojom se vraća
normalan oblik ventilnë funkcije ošte-
ćenih zalistaka srca i velikih krvnih su-
dova, ili se zalisci u celosti zamenjuju
veštačkim zaliscima ili ventilnim meha-
nizmima od plastične materije.
valvulotom, instrument koji služi za pre-
secanje sraslih zalistaka (stečena mit-
ralna stenoza, uroñena stenoza plućne
arterije).
valvulotomia, valvulotomija, razdvajanje
sraslih mitralnih zalistaka u mitralnoj
stenozi, digitalno cepanje ili pomoću
848
vangenitalna oblast
naročitog noža pričvršćenog na kažipr-
st koji se uvlači u levu pretkomoru kroz
otvor na njoj. Valvulotomija se vrši i u
uroñenoj stenozi zalistaka ili ušća pluć-
ne arterije naročitim valvulotomom
uvučenim kroz desnu komoru; trans-
ventrikularna zatvorena v., valvuloto-
mija koja se sastoji od uvoñenja valvulo-
toma kroz desnu komoru u cilju proši-
renja plućnog zaliska. Ovom valvulotö-
mijom se izbegava primena vantelesnog
krvotoka u dece sa stenozom plućne ar-
terije. Intervencija nazvana Brockova
operacija. V. operacija.
valvulske srčane bolesti, v. vitium cordis.
valjci od celuloze, (stom.), namotuljci od
papirne hartije za obezbeñenje suvog
polja rada u ustima.
Van Šlykeova i Cullenova gazometrij-
ska metoda, način odreñivanja alkalne
rezerve krvi merenjem ugljen-dioksida
osloboñenog dodavanjem neke kiseline
svežoj oksalatnoj plazmi koja je pre-
thodno dovedena u ravnotežu s izdisaj-
nim vazduhom.
vanadium, vanadijum, hemijski element
čiji je hemijski simbol V, metal je. Upot-
rebljava se u industriji čelika.
vangenitalna oblast, sve seksualne odli-
ke, sem genitalnih, koje kazuju da je čo-
vek pol ne samo svojim genitalnim orga-
nima, nego celokupnim svojim telesnim
i duševnim ustrojstvom. Sin. extrageni*
talna oblast, Vângenitalnim osobinama
zreo čovek živi stalno kao pol, svakog
trenutka, u raznim okolnostima u na-
jraznovrsnijem vidu, dok genitalnim
živi povremeno, epizodno, uvek u istom
vidu. Treba, dakle, biti načisto da čovek
ne doživljava svoju seksualnost samo
putem genitalne funkcije, pego celo-
kupnim svojim ponašanjem, svim svo-
jim akcijama i reakcijama, svim svojim
telesnim i duševnim potencijalom. Po-
Ino uobličavanje vangenitalne sfere do-
vodi na kraju do razlika koje postoje iz-
meñu muškog i ženskog organizma,
kako u pogledu spoljnih, tako i u pogle-
du unutrašnjih oblika (kako mikros-
kopskih, tako i elektronskih), pa čak i
hemijskog sastava.
Vanghettijeva proteza
Vanghettijeva proteza, v. proteza.
vangonadni genitalni hermafroditizam,
hermafroditizam koji obuhvata sve slu-
čajeve gde u jedinke postoji samo jedna
vrsta gonada (muške ili ženske), ali
spoljni ili unutrašnji genitalni organi
pokazuju anomalije koje, manje ili više,
podsećaju na organe suprotnog pola:
genitalni pol ide u raskorak s gonad-
nim.
vanilin-bademska kiselina, biološki
neaktivni metabolit tokom razgradnje
kateholamina (v. kateholarrtini) koji se
izlučuju mokraćom a njegovim relativ-
no jednostavnim odreñivanjem u 24-ča-
sovnoj mokraći može se dobiti uvid u
koncentraciju kateholamina u serumu.
vanjedarno naslañivanje, v. citoplazmat-
sko nasleñivanje.
vankomicin, antibiotik dobijen iz Strep-
tomyces orientalis. Deluje baktericidno,
u prvom redu na gram-pozitivne bakte-
rije.
vanmaterična trudnoća, oploñeno jaje se
pod naročitim uslovima može zadržati
na drugim mestima (a nè u materici). To
je vanmaterična trudnoća (u jajniku - jaj-
nička, u trbušnoj duplji - abdominalna,
u levku jajovoda - infundibularna, u
ampuli - ampularna, u ulazu u matericu
- intersticijalna, u suženom delu jajovo-
da - istmusna trudnoća).
vaporizacija, (l)pretvaranje neke čvrste
ili tečne materije u paru a da pri tom ne
nastane nikakva hemijska promena; (2)
terapijska metoda u kojoj se pomoću
raznih aparata unose u organizam razni
lekovi u vidu sitnih čestica, tzv. aerosol.
Vaquez-Oslerova bolest, v. polycythae-
mia v era.
Vaquezova bolest, polycythaemia rubra
vera. V. polycythaemia.
Varaždinske Toplice, banja u južnom
podnožju Varaždinskih gora, 13 km od
Varaždina, na 198 m n.v. Njen klimat de-
luje sedativno. Voda je alkalna, sulfatna
i sumporna (ukupno sadrži 0,0035
g°/oo), temperature 57,60C. Koristi se za
kupanje, ispiranje, spravljanje lekovitog
blata i za piće. Ima tri kupatila s kadama
i odeljenjima za primenu blata, masažu
i fizikalnu terapiju. U ovoj banji se lece:
54 Medicinski leksikon
varikozitet
hronična reumatička oboljenja zglobo-
va i mišića, neuralgije, hronična obolje-
nja ženskih polnih organa, neke kožne
bolesti i profesionalna trovanja teškim
metalima.
varfarin, rodenticid, derivat dikumarola,
otrovan za sve domaće glodare. Na
gram mamca dodaje se 0,25 mg za do-
maćeg pacova, a za pacova selioca 0,05
mg.
varicella, varičela, ovčje boginje, akutna,
virusna bolest iz grupe osipnih grozni-
ca. Kapljična infekcija dece. Početak bo-
lesti je često neprimetan, sve do izbija-
nja vezikulozne ospe. Već sutradan vezi-
kule se smežuraju i prelaze u kruste bez
zagnojavanja (za razliku od variole). Ve-
zikule izbijaju u 2-3 naleta, pa se istov-
remeno vidi više stadijuma ospe („poli-
morfna ospa"). Raspored ospe je centri-
petalan (za razliku od variole). Progno-
za je dobra. Encefalitis je kao komplika-
cija dosta redak.
varices oesophagi, ezofagusni variksi, va-
riksi u jednjaku nastali zbog anastomo-
ze izmeñu ogranaka v. azygos i vena
koje pripadaju portnom venskom krvo-
toku u zidu jednjaka, kad postoji hiper-
tenzija u portnom krvotoku.
variciformis, variciforman, koji ima iz-
gled proširenih vena (variksa). V. varix.
varicocele, varikokela, proširenje i izviju-
ganost pramenitog spleta, tj. dela unut-
rašnje spermatične vene. Sreće se obič-
no na levoj, rede na obe, izuzetno na
desnoj strani. V. varix.
varicologia, v. phlebologia.
varicosus, varikozan, označava ono što
pripada variksu, ili što ima izgled varik-
sa, ili što ima mnogo variksa; nodus v.,
označava sam čvor.
varijacija bakterija, pojava koja se sreće
u mikroorganizmima kao i u drugim ži-
vini bićima. Varijacije mogu pogañati
bilo koje svojstvo mikroorganizama:
morfologiju bakterijske ćelije, izgled
kolonija, antigensku grañu, različite
metaboličke aktivnosti kao i virulenciju
bakterija. V. fenotipske i genotipske vari-
jacije.
varikozan, varicosus.
varikozitet, v. varix.
849
varikozna grizlica
varikozna grizlica, ulkus koji je nastao
zbog proširenih vena. V. ulceratio.
varikozna vena, vena s mnogobrojnim va-
riksima.
varikozni kompleks simptoma, v. ulcus
cruris.
varikozni sindrom, v. syndroma, ulcus
cruris.
variola vera, velike boginje, akutno, vi-
rusno, karantinsko, endemsko-epide-
mijsko oboljenje. Spada u osipne groz-
nice s vezikulopustuloznom ospom,
koja ostavlja trajne ožiljke. Kapljična,
veoma kontagiozna infekcija. Variola
ima ciklusni tok bolesti s bifaznim ti-
pom temperature. Prva faza odgovara
naglom početku bolesti s temperatu-
rom, groznicom, glavoboljom, adinami-
jom i jakim bolom u krstima. Druga faza
odgovara pustulizaciji ospe. Ospa se
javlja 3. dana bolesti u vidu makule i do
15. dana prolazi kroz sledeće stadijume:
makula, papula, vezikula, pustula i
krusta. Raspored ospe je centrifugalan
(za razliku od varičele). Bolest traje 4-5
sedmica. Česti su lakši oblici variole s
retkom i atipičnom ospom, ili čak bez
nje. Postoje i teški oblici variole, od ko-
jih se izdvaja »površinski« oblik s vezi-
kulama koje se spajaju u zaravnjene pla-
že. Najteža je variolozna purpura, koja
se uvek završava*smrću. Smrtnost kod
variole zavisi od težine kliničke slike.
variolâcija, inokulacija virusa variole koji
se nalazi u materijalu dobijenom iz ak-
tivnih kožnih promena bolesnika s bla-
gim oblikom velikih boginja.
variolizacija, zaštita oslabljenim virusom
variole, izvoñena premazivanjem ogre-
botine dugo sušenim gnojem iz variolič-
ke pustule. Prvi su je primenili stari Ki-
nezi i Indusi.
varix, variks, ograničeno proširenje vene
u vidu špaga (kese); v. aneurysmati-
cus, oblik arterijske venske aneurizme
u kojoj krv direktno struji iz arterije u
venu, tez posrednog kanala izmeñu
njih. V. aneurysma; jednjački v., variko-
ziteti grana v. azygos koje se spajaju s
ograncima portne vene na donjem delu
jednjaka.
850
vasiona
varus, izvrnut, tj. ugnut lateralno, s uglom
ili svodom koji je otvoren medijalno.
vas, sud, cevasti organ kojim teče krv (ili
limfa). Nazivi u množini su: vaša sangui-
nea (krvni sudovi) i vaša lymphatica
(limfni sudovi). Zid s-e suda sastoji od tri
sloja: unutrašnjeg, endotelnog (tunica
intima), srednjeg, mišićno-elastičnog
(tunica media) i spoljnjeg, vezivnog slo-
ja (tunica adventitia).
vaša capilaria, krvni sudovi najprostije
grañe, prečnika 5 do 30 mikrona. Njihov
zid sastavljen je iz jednog reda Ijuspas-
tih ćelija (vasotel). Predstavljaju vezu iz-
meñu arterija i vena, gradeći vrlo raz-
granatu mrežu. Sin. kapilar.
vascularis, vaskularan, označava nešto
što pripada krvnom ili limfnom sudu,
npr. vaskularni endotel.
vascularisatio, vaskularizacija, proces
stvaranja novih krvnih sudova i njihovo
prodiranje u tkiva, ili prirodno nastaja-
nje ili hirurško podsticanje stvaranja
krvnih sudova.
vasculitis, vaskulitis, zapaljenje krvnih i
limfnih sudova.
vasectomia, vazektomija, resekcija seme-s
voda (ductus deferens). Vrši se u hipert-
rofiji prostate kao uzgredna operacija
pored prostatektomije, rede kao samostalna
operacija.
Vaselinum album, beli vazelin, dobija se
beljenjem žutog vazelina. Hemijski je
indiferentan. Oficinalan je prema našoj
farmakopeji. U medicini služi kao pod-
loga za lekovke masti i za paste; V. fla-
vum, žuti vazelin. Prečišćena polučvr-
sta mešavina ugljovodonika koji se do-
bijaju iz ostataka posle destilacije nafte.
Hemijski je indiferentan. Oficinalan je
prema našoj farmakopeji. U medicini
služi kao podloga za lekovite masti.
vasiona, prostor oko naše planete sa svim
predmetima u tom prostoru: nebeskim
telima, kosmičkim gasovima i praši-
nom. U njoj vlada 0večni mrak, tempera-
tura pada i do -273 C i ispunjena je kos-
mičkim zračenjima. To je prostor oko
Zemlje, meñuplanetarni, meñuzvezdani
i meñugalaktičke. To je svet koji nas op-
koljava, koji je bezgraničan i u vremenu
i u prostoru i u kome se stalno odigrava
vasitis
transformacija materije i energije. Ast-
ronomski vasiona počinje od oko 1.000
km visine gde je koncentracija gasnih
molekula vazduha IO3 u l ccm, tamo
gde je granica naše atmosfere, a fiziološ-
ki u odnosu na čoveka ona počinje već
od 3.000 m visine. Sinonimi su kosmos i
univerzum.
vasitis, vazitis, zapaljenje semevoda.
vasoconstrictores, vazokonstriktorni živ-
ci, živci koji utiču na sužavanje krvnih
sudova, usled čega može da se poveća
arterijski krvni pritisak.
vasodilatatores, vazodilatatorni živci, živ-
ci koji utiču na širenje krvnih sudova,
usled čega može da se snizi arterijski kr-
vni pritisak.
vasomotores, vazomotorni živci, živci kr-
vnih sudova koji regulišu njihovu širinu
(vasoconstrictores, vasodilatatores), a
time i strujanje i raspodelu krvi, kao i
krvni pritisak.
vastus, širok, npr. musculus vastus latera-
lis, spoljni široki mišić (buta).
vaš, v. Pediculus.
vat po metarkelvinu, oznaka W/(mK), iz-
vedena jedinica SI za termičku provod-
nost. W/(mK) je termička provodnost
homogenog tela u kome razlika termo-
dinamičke temperature od l kelvina iz-
meñu dve paralelne ravne površine od l
kvadratnog metra na meñusobnom ras-
tojanju od l metra stvara termički fluks
od l vata
l VV/m2
l W/(mK) = -----------
l K/Im
vata, prema našoj farmakopeji, oficinalni
su: Cellulosum ligni depuratum (celu-
lozna vata); Cellulosum ligni depura-
tum sterile (sterilna celulozna vata);
Lana cellulosi ligni regenerata (vata iz
sjajnih viskoznih cel-vlakana); Lana cel-
lulosi ligni regenerata delustrata (vata
iz matiranih viskoznih cel-vlakana);
Lana cellulosi ligni regenerata sterilis
(sterilna vata iz sjajnih viskoznih cel-
vlakana), Lana cellulosi ligni regenerata
delustrata sterilis (sterilna vata iz
matiranih viskoznih cel-vlakana); Lana
Gossypii cardata cruda (sirova pamuč-
na vata); Lana Gossypii depurata (pro-
54*
vazduh
čišćena pamučna vata); Lana Gossypii
depurata sterilis (sterilna pročišćena
pamučna vata); Lana Gossypii depurata
prooculis (pročišćena pamučna vata za
oči); Lana Gossypii depurata sterilis pro
oculis (sterilna pročišćena vata za oči);
Lana Gossypii depurata mixta (vata iz
mešavine pamučnih i viskoznih cel-vla-
kana); Lana Gossypii depurata mixta
sterilis (sterilna vata iz mešavine pa-
mučnih i viskoznih cel-vlakana). Vaterov
divertikul, v. diverticulum VaterL
Vaterova ampula, ampulla hepatopan-
creatica, proširenje u dvanaestopalač-
nom crevu na nishodnom delu, u koji se
ulivaju najčešće zajedno žučovod (duc-
tus choledochus) i pankreasni kanal
(ductus pancreaticus). vazduh, smeša
uglavnom gasova: azota, ki~ seonika,
ugljen-dioksida, inertnih (plemenitih)
gasova i vodene pare. Vazduh ima sledeći
zapreminski sastav:
Azot ....................................... 77,08%
Kiseonik ................................ 20,75%
Ugljen-dioksid ....................... 0,03%
Plemeniti gasovi .................... 0,94%
Vodena para oko .................. 1,20%
Kiseonik, azot i inertni gasovi.se nalaze
u dosta ujednačenom odnosu, dok koli-
čina vodene pare jako varira (1-3%).
Sem navedenih redovnih sastojaka vaz-
duh sadrži i druge supstancije: vodonik--
peroksid, ozon, amonijak, azotovi oksidi,
sumpor-dioksid, vodonik, ugljovodo-nici
i dr. Pored gasova vazduh sadrži i
prašinu koja je sastavljena od sitnih čes-
tica izvesnih neorganskih i organskih
supstancija iz zemljine kore, čañi ili or-
ganizama. Naročito se u blizini fabrika
mogu u vazduhu nalaziti različiti gasovi
koji su u vezi s proizvodnjom fabrika:
sumpor-dioksid, ugljovodonici itd. Vaz-
duh učestvuje pri regulaciji toplote tela
i ima uticaj na varenje i metabolizam;
komplementarni v., dopunski vazduh,
zapremina koja se posle običnog (bez
naprezanja) udisanja može još udahnuti
napornim udisanjem. U čoveka iznosi
oko 1.500 ml; rezidualni v., koji ostaje u
plućima posle najdubljeg izdisanja;
851
Vazduhop lovno-medicinski institit
strujanje vazduha, ciklonsko ili vr-
tložno strujanje, obraduje se nad pro-
storom niskog pritiska. Vetar je u ciklo-
nu jak i uglavnom kruži u suprotnom
smeru kazaljke na časovniku na sever-
noj, a u smeru kazaljke na časovniku na
severnoj, a u smeru kazaljke na južnoj
polulopti. To mesto najnižeg pritiska se
zove barometarski minimum; tempera-
tura v., meri se termometrima (živinim
i metalnim) smeštenim u naročito kon-
struisanim sanducima od drveta sa za-
klonima, uzdignutim 2 m iznad površi-
ne zemlje. Temperatura vazduha utiče
na regulaciju toplote tela, jačinu rashla-
ñivanja organizma i dobro subjektivno
osećanje.
Vazduhoplovno-medicinski institut
JRV, specijalizovana sanitetska ustano-
va koja se bavi odabiranjem kandidata
za letačke škole i medicinsko-psihološ-
kom ekspertizom letača, naučno-istraži-
vačkim radom na polju vazduhoplovne
medicine, vrši obuku lekara i srednjo-
medicinskog kadra u vazduhoplovnoj
medicini, bavi se uopšte svim problemi-
ma vazduhoplovne medicine.
vazdušna terapija, v. aërotherapia.
- rentan sastojak nekog leka koji služi
vazdušno kupanje, v. kupanje.
vazodilatatorna sredstva, sredstva koja
šire krvne sudove, opuštajući njihove
glatke mišiće. Ova sredstva mogu delo-
vati periferno (direktno na krvne sudo-
ve) ili centralno (smanjujući tonus vazo-
motornog centra). Periferno deluju nit-
riti, papaverin, acetil-holin, a centralno
narkotici i hipnotici. Purinski derivati
(kofein, teobromin, teofilin) periferno
šire krvne sudove mozga, srca i bubre-
ga, a ostale krvne sudove sužavaju cen-
tralnim dejstvom.
vazografija, rendgensko snimanje krvnih
sudova, posle ubrizgavanja vodenog
rastvora organske soli joda. Pre ubriz-
gavanja treba kontrastno sredstvo za-
grejati u vodenom kupatilu na tempera-
turi od 4O0C.
Vasopressin, vazopresin, v. ADH, neu-
rohypophysis, adiuretin.
vectorcardiographia, vektorkardiografi-
ja, registracija pravca i jačine elektro-
motornih sila srca za vreme komplet-
852
vena
nog srčanog ciklusa, pomoću aparata
vektorkardiografa.
vegetationes, vegetacije, bujanje tkiva.
Misli se obično na adenoidne vegetacije
(v. adenoideae), znatno uvećanje trećeg
krajnika (tonsilla pharyngea) u nosnom
spratu ždrela.
vegetativan, (1) koji se odnosi na rastenje
ili na ishranu ili na bespolno razmnoža-
vanje; (2) koji se odnosi na funkcije or-
ganizma koje nisu pod uticajem volje,,
npr. nervni sistem koji služi upravljanju
radom srca, organa s glatkom muskula-
turom i radom žlezda, a deli se na sim-
patički, parasimpatički i intramuralni
sistem.
vegetativni nervni sistem, v. autonomni
nervni sistem.
vegetativni oblici bakterija, bakterije se
uglavnom nalaze u vegetativnim oblici-
ma, sem izvesnih štapićastih bakterija
koje pod izvesnim uslovima stvaraju
spore. Vegetativni oblici bakterija su
mnogo osetljiviji na povišene tempera-
ture nego na spore. Na primer, Salmo-
nella typhi ugine na 550C za 2 do 3 minu-
ta, Staphylococcus pyogenes na 6O0C za
30 minuta itd. V. spore.
vehiculum, vehikul(um), obično indife-
samo kao nosilac drugih sastojaka leka
propisanih u receptu. Sin. remedium
constituens.
Veillonella, sve vrste ovoga roda su stro-
go anaerobni gram-negativni koki. Iz-
azivaju gangrenoznognojna zapaljenja u
usnoj šupljini, u disajnom i urogenital-
nom traktu, kao i u drugim delovima or-
ganizma.
vektokardiogram, krivulja koja predstav-
lja pravac i veličinu električne aktivnos-
ti srčanog mišića.
vektori, živi prenosioci zaraze.
velebilje, v. Atropa Belladonna.
velike boginje, v. variola vera.
veliki, v. magnusf major.
veliki kašalj, v. pertussis.
velum, veo, pokrov, opna, u vidu svoda
nadnesena nad nekom šupljinom.
vena, cevast organ, krvni sud koji dovodi
krv u srce. Sastoji se od tri omotača raz-
ličito sagrañenih prema mestu u orga-
vena
nu. Unutrašnji omotač (tunica intima)
sastoji se od endotela koji naleže na os-
novnu opnu. U njoj se nalaze spljoštena
elastična vlakna (elastica intime). Izves-
ne vene u ovom sloju sadrže i snopove
glatkih mišićnih ćelija. Intima mesti-
mično stvara duplikature, parne zalis-
ke, koji sprečavaju povratak krvi u sup-
rotnom pravcu. Srednji omotač (tunica
media) sastoji se od vezivne osnove u
kojoj se nalaze mreža elastičnih vlakana
i snopovi glatkih mišićnih ćelija. Mišići
su kružni, uzdužni i spiralni. Spoljašnji
omotač (tunica adventitia) sagrañen je
od rastresitog vezivnog tkiva, s uzdužno
rasporeñenim elastičnim vlaknima, ko-
jim je sud pripet za okolne organe. Neke
vene sadrže i snopove mišića u spoljaš-
njem omotaču. Velike vene imaju i svoje
krvne sudove (vaša vasorum) koji ishra-
njuju njihov zid; v. azygos, vena azigos,
neparna vena, nastaje u trbušnoj duplji,
prolazi kroz prečagu, penje se uz kičmeni
stub, savija se u luku i uliva u gornju
šuplju venu; v. cephalica, cefalična
vena, spoljašnja površinska vena gor-
njeg uda, polazi od venske mreže šake,
penje se gore i uliva se u pazušnu venu
(v. axillaris); v. cava superior i v. cava
inferior, gornja i donja šuplja vena, dve
najveće vene tela koje dovode celokup-
nu vensku krv u desnu pretkomoru
srca. Vena kava superior se nalazi u
grudnoj duplji, desno od luka aorte i sa-
bira vensku krv iz glave, vrata, grudnog
koša i gornjih udova; vena kava inferior
se nalazi u trbušnoj duplji, desno od kič-
menog stuba, prolazi kroz dijafragmu i
uliva se u desnu pretkomoru srca. Sabi-
ra vensku krv iz trbuha i donjih udova;
v. basilica, baziJična površinska vena
gornjeg uda, nastaje od venske mreže
šake, penje se unutrašnjom stranom
ruke i uliva se gore u nadlaktičnu venu
(v. brachialis); v. portae, vena koja iza
pankreasa nastaje spajanjem slezinske
vene, gornje i donje crevne vene i uliva
se u jetru s njene donje strane. Portna
vena dovodi jetri krv iz želuca, creva,
slezine i pankreasa, te predstavlja do-
vodni funkcioni krvni sud jetre; vv. pul-
monales, plućne vene, dve desne i dve
ventilni učinak
leve, napuštaju pluća kroz njihov koren
i ulivaju se u levu pretkomoru srca do-
noseći mu oksidovanu krv; v. saphena
magna, velika površinska vena donjeg
uda, nastaje iz venske mreže stopala, pe-
nje se unutrašnjom stranom noge i uliva
se gore u butnu venu (v. femoralis); v.
saphena parva, mala površinska vena
donjeg uda, nastaje iz venske mreže sto-
pala, ide zadnjom stranom potkolenice
i uliva se u zakolensku venu (v. popli-
tea).
venačna arterija, v. arteria coronaria.
Venena, v. Remedia claudenda.
venenum, otrov.
veneričan, što nastaje ili se prenosi po-
Inim putem, npr. venerička bolest (go-
noreja, sifilis i dr.).
Venerin brežuljak, v. mons pubis.
venerolog, lekar specijalista za veneričke
bolesti.
venerologija, grana medicine koja se bavi
proučavanjem polnih bolesti.
venerophobia, venerofobija, patološki
strah od veneričkih bolesti.
venila, (fr. veinule), (1) sterilna epruveta
koja automatski aspiriše krv iz vene i
tečnosti iz telesnih šupljina; (2) ampula
sa serumom pod povišenim pritiskom i
s montiranom iglom za davanje injekci-
ja bez brizgalice.
venosclerosis, venoskleroza, v. phlebo-
sclerosis.
venska hipertenzija, \. hypertensio.
venski lubanjski sinusi, v. sinus durae
matrix.
venter, trbuh, v. abdomen.
ventilacija, najjednostavniji metod za iz-
menu vazduha iz zatvorenih prostorija.
Ostvaruje se zahvaljujući različitoj tem-
peraturi i pritisku vazduha u zatvore-
nim prostorijama i zbog različitog pri-
tiska vazduha na osunčanoj i osenčenoj
strani zgrade. Vazduh struji iz pravca
niže temperature i višeg pritiska.
ventilni pneumotoraks, v.pneumothorax.
ventilni učinak p., (stom.) faktor stabili-
zacije proteze. Postiže se prisnim dodi-
rom rubova proteze s oralnom sluzni-
com za vreme mirovanja i fizioloških
funkcija. Sprečava ulaz vazduha i dru-
gih supstancija ispod baze proteze.
853
ventralis
ventralis, ventralan, trbušni, npr. facies
ventralis, trbušna strana, tj. prednja
strana koja je okrenuta ka' trbuhu.
ventriculopunctlo, ventrikulopunkcija,
punkcija moždanih komora. Vrši se u ci-
lju: (1) sniženja intrakranijalnog pritis-
ka; (2) ispunjavanja komora vazduhoin
kao kontrastnim sredstvom radi rend-
genske dijagnostike. V. ventrikulografi-
ja; (3) ubrizgavanje medikamenata (npr.
streptomicina u tuberkuloznom meningi-
tisu).
ventriculus, želudac, moždana komora,
srčana komora. V. gaster, cerebri, mož-
dana komora, šupljina u mozgu oblože-
na ependimom i ispunjena likvorom.
Postoje četiri komore: dve bočne (ven-
triculus lateralis) u hemisferama veli-
kog mozga, treća (ventriculus tertius,
III) u meñumozgu i četvrta komora
(ventriculus quartus, IV) izmeñu izdu-
žene moždine, mosta i malog mozga.
Obe bočne komore imaju vezu s III ko-
morom preko dva Monroova otvora, a
III komora se spaja sa IV komorom pre-
ko Sylvijusovog kanala; v. cordis, srča-
na komora, desna i leva, glavne šupljine
srca koje zauzimaju njegov donji deo, a
odvojene su jedna od druge mišićnom
pregradom (septum interventriculare).
ventrikulografija, rendgensko snimanje
moždanih komora, posle ubrizgavanja
kontrastnog sredstva (najčešće vazdu-
ha). Ubrizgavanje se vrši punkcijom
bočnih komora kroz trepanacione otvo-
re, na krovu lubanje. Ventrikulografija
se koristi u dijagnostičke svrhe, pr-
venstveno kad se sumnja na tumore
mozga.
ventrikulska tahikardija, v. tachycardia.
ventrikulske ekstrasistole, v. extrasysto-
Ia.
ventrikulski defekt septuma, v. defectus
septi ventriculorum.
ventrikulsko treperenje, v. fibrillatio ven-
triculorum.
Veratrinum, veratrin, smesa alkaloida iz
semena od sabadile (Sabadilla officina-
rum). Najpre draži, a onda parališe sen-
zitivne nerve. U poprečnoprugastoj
muskulaturi, u velikoj meri produžava
854
verruca
njeno opuštanje posle kontrakcije. Da-
nas se upotrebljava kao lek.
Veratrum, rod familije Liliaceae; V. al-
bum, čemerika; V. vlride, američka če-
merika. Ove vrste sadrže veliki broj al-
kaloida koji deluju na kardiovaskularni
aparat, disanje, nervna vlakna i skeletne
mišiće. Delimično prečišćene mešavine
alkaloida ili pojedini čisti alkaloidi, npr.
protoveratrini AiB, pokušani su kao Ie-
kovi zbog svoga hipotenzivnog dejstva.
verbigeratio, verbigeracija, stereotipno
ponavljanje istih besmislenih reci, reče-
nica ili slogova, dugotrajno i istim gla-
som. Jedan od simptoma katatonije. V.
catatonia.
verge coudée, (fr.) kolenasti penis, iskriv-
ljeni.muški ud, koji predstavlja prepre-
ku za izvršenje polnog odnosa.
Vermes, jedno od ranijih 9 kola životinj-
skog sveta. Vrlo heterogena grupa od
preko 2.000 vrsta koje se mogu svrstati
u više raznih tipova. Ranije su se delili u
tri klase: Plathelminthes, Nemathel-
minthes i Annelides. Sada su od ranijeg
kola obrazovana dva nova, posebna:
Parnechymiat s klasama Plathelminthes,
Nemertines i Nematoda.
vermicida (remedia), anthelmintska
sredstva, sredstva protiv crevnih para-
zita. Sin. vermifuga.
vermiform is, crvolik, npr. appendix ver-
imformis, crvoliki privezak slepog cre-
va, crvuljak.
vermis, crv, crvoliki središni deo malog
mozga koji spaja njegove polutke.
vernix caseosa, sirasti maz, sirasta masa
koja oblaže kožu novoroñenčeta. Pojav-
ljuje se u petom mesecu trudnoće, kada
usled stvaranja potkožnog masnog tki-
va koža postaje deblja i počinje da se pe-
ruta. Sastoji se od oljuštenog površnog
epitela i produkata masnih žlezda. No-
voroñenče je više ili manje obloženo
tom sirastom masom, i to naročito na le-
ñima i prevojima udova.
verruca, veruka, bradavica, virusno kož-
no oboljenje izraženo papilomatozom i
hiperkeratozom, javlja se u nekoliko ob-
lika: v. plana, zaravnjena, niska papula,
kružnog oblika, boje normalne kože,
javlja se skoro isključivo u mladih ljudi,
verrucosis
pretežno na licu; v. necrogenica, v. tu-
berculosis verrucosa cutis; v. plantaris,
jedva prominentne bradavice na taba-
nu, uokvirene ili čak prekrivene tilotič-
nom hiperkeratozom; v. senilis (sebo-
rrhoica), bradavice koje se javljaju u se-
nijumu na licu i leñima; v. vulgaris, tv-
rda, neravna prominencija na koži (na-
jčešće) nadlanica, koje se javlja obično
u većem broju, veličine graška.
verrucosis, postojanje većeg broja brada-
vica, npr., epidermodysplasia verruci-
formis.
versicolor, koji menja boju ili koji se sa-
stoji od raznih boja.
versio, verzija, okret, obrt, akušerski pod-
uhvat kojim se menja položaj ploda iz
poprečnog u uzdužni, iz karličnog u po-
ložaj glavom ili iz položaja glavom u kar-
lični. Prema tome kako se vrši razlikuje
se spoljni, kombinovani i unutrašnji ok-
ret, u zavisnosti od uslova i indikacija.
Spoljni okret se izvodi obema rukama,
preko trbušnog zida porodilje i pomera-
njem ploda plod se dovodi u željeni po-
ložaj. Kombinovani okret na noge
(Braxton-Hicksov okret) izvodi se ob-
ema rukama tako što se dva prsta jedne
ruke uvuku u matericu, dok se drugom
rukom koja je spolja vrši obrt kroz tr-
bušni zid. Ova metoda se uglavnom pri-
menjüje u slučaju krvavljenja nastalih
usled nisko usañene posteljice (placen-
ta praevia marginalis seu centralis).
Razvitkom operativne tehnike i prime-
nom antibiotika metoda obrtanja danas
se retko primenjuje.Unutrašnji obrt se
vrši obema rukama tako što se jednom
rukom ulazi, kod potpuno otvorenog
ušća materice, u matericu ćelom šakom
i hvata plod za obe noge. Ruka, koja se
nalazi spolja, ispomaže u dovoñenju
ploda, pomeranjem, u željeni karlični
položaj. Posle hvatanja obe noge i isp-
ravljanja njegovog položaja vrši se ekst-
rakcija ploda.
vertebra, pršljen, kratka kost prstenastog
oblika, sastoji se od tela, otvora i nasta-
vaka. Svi pršljenovi, njih 33-34 na broju,
nanizani jedan na drugi, grade šupalj
vesica
koštani stub nazvan kičmeni stub ili kič-
ma, u čijoj je šupljini smeštena kičmena
moždina. V. columna vertebralis. Prema
položaju u kičmi pršljenovi se dele na:
vratne (vertebrae cervicales) 7, grudne
(vertebrae thoracicae) 12, slabinske
(vertebrae lumbales) 5, krsne (verteb-
rae sacrales) 5 i trtične (vertebrae
coccygeae) 4-5. Prvi i drugi vratni pr-
šljenovi se odlikuju posebnom grañom i
nazivaju se atlas (glavonoša) i axis
(epistropheus). Sedmi vratni pr$ljen se
naziva vertebra prominens. Krsni pr-
šljenovi su srasli u kost (os sacrum)
trouglastog oblika. Trtični pršljenovi su
srasli takoñe u kost (os coccygis).
vertebralis, vertebralan, kičmeni, npr. a.
vertebralis, kičmena arterija.
vertex, teme, vrh.
vertigo, vrtoglavica. Osećaj da se okolina
okreće oko bolesnika (objektivni verti-
go) ili da se bolesnik okreće, a okolina
miruje (subjektivni vertigo). Uzroci: po-
remećaji srednjeg i unutrašnjeg uva, sr-
čani, želudačni i očni poremećaji, izves-
ni periferni refleksi, moždana oboljenja
i nepoznati uzroci (esencijalni vertigo).
vesica, bešika (turski), mehur; v. fellea,
žučni mehur, žučna bešika ili kesica, na-
lazi se ispod jetre, za čiju je donju stra-
nu pričvršćena. Služi kao smestište za
sabiranje žuči stvorene u jetri i odvoñe-
nje jetrenim žučnim kanalima. Od žuč-
nog mehura polazi kanal (ductus cysti-
cus) koji se spaja s jetrenim kanalom (d.
hepaticus communis) i tako nastaje žu-
čovod (d. choledochus) koji se uliva u
nishodni deo dvanaestopalačnog creva;
v. urinaria, mokraćni mehur, mokrać-
na bešika, kesast organ iza preponske
simfize u maloj karlici, kapaciteta, oko
350 ccm. Sastoji se od sluznice, nabora-
ne ako je mehur prazan ili pripada sta-
rijim osobama, zatim od srednjeg mišić-
nog sloja koji svojom kontrakcijom
prazni mehur i najzad, od vezivnog
omotača koji je delimično pokriven tr-
bušnom maramicom. Na dnu mokrać-
nog mehura završavaju se otvorima oba
mokraćovoda, a od dna polazi mokrać-
na cev.
855
vesicantia vetrovi

vesicantia, (remedia) sredstva koja, stav- veštačko disanje, izazivanje disanja veš-
ljena na kožu, izazivaju stvaranje ma- tačkim pokretima grudnog koša kad je
njih ili većih mehurića ispunjenih teč- prirodno disanje prestalo. Veštačko di-
nošću (vezikule). sanje se ubraja ü mere prve pomoći i
vesicula, (derm.) mehurić, hemisferno iz- reanimacije; Hovvardov način v.d., rit-
dignuće epiderma ispunjeno na počet- mičko pritiskivanje grudnog koša paci-
ku bistrom tečnošću, veličine čiodine jenta, koji leži na leñima; Labordeov
glave. Primarna eflorescencija koja na- način v.d., ritmičko izvlačenje jezika u
staje usled edema i degeneracije ćelija prividno umrlih u cilju oživljavanja, pri
epiderma. kome se nadražuju izvesni jezičko--
vesiculae seminales, semene kesice, ke- ždrelni živci (n. glossopharyngicus i n.
sasti izvrati semenovoda. Dužina im iz- laryngicus sup.) a time i centar za disa-
nosi 4-5 cm. Služe za smeštaj semegla- nje; Schäferov način v.d.: pacijent koji
vaca: semena semestišta. leži potrbuške, opkoračuje se klečeći i
vcstibularis, vestibularni, tremni, koji je ritmično mu se dlanovima pritiskuje
u vezi s tremom unutrašnjeg uva, npr. donji deo grudnog koša; Silvesterov
nervus vestibularis, vestibularni živac; način v.d., pacijentu koji leži na leñima
(stom.) vestibularan, treman, pripada ruke, uhvaćene ispod lakta, opružaju se
usnom predvorju (vestibulumu) oris ili iznad lakta (udisaj), a zatim se podlakti-
se na njega odnosi. ce savijene u laktu pritiskuju na rebra
vestibularni aparat, analizator za odreñi- (izdisaj); direktan tip v. d. danas se vrlo
vanje položaja tela i pravca kretanja. često primenjuje. Osoba koja izvodi veš-
Receptorni deo je smešten u unutraš- tačko disanje svakih pet sekundi svojim
njem uvu i predstavljen je specifičnim ustima vazduh u usta (»usta u usta«) ili
ćelijama u ampulama polukružnih ka- nos bolesnika (»usta na nos«), koji su
prekriveni gazom ili maskom za aneste-
nalića (utrikulusu i sakulusu). ziju. Ako se vazduh uduvava u usta, noz-
vestibulometrija, viseća, ispitivanje or- drve bolesnika treba zatvoriti pritiskom
gana za ravnotežu u labirintu unutraš- prstiju. Ako se vazduh uduvava u nos,
njeg uva pomoću odmerenog okretanja treba dobro zatvoriti usta bolesnika.
oko osovine tela naizmenično na desnu Veštački izdisaj bolesnika postiže se
i na levu stranu. Stolica za okretanje visi pritiskom na grudni koš ili trbuh boles-
na £ici, njezine ekskurzije i brzina se nika.
udešavaju prema potrebi, a izazvani nis- veštačko hranjenje, v. alimentatio.
tagmus se beleži na traku pomoću elek- veštačko visinsko sunce, čest naziv za
tronistagmografije. kvarc-lampu. Kvarc-lampa, kao i visin-
veštačka hibernacija, stanje smanjenog sko sunce, obiluje ultraljubičastim zra-
metabolizma, mišićne opuštenosti (re- cima, ali ona ipak nije isto što i sunce,
laksacije) i delimične neosetljivosti (po- jer sunce u visinskim predelima ima i
lusvesno stanje) koje podseća na anes- drugih osobina, kojih nema kvarc-lam-
teziju, izazvano farmakodinamski kon- pa.
trolisanom inhibicijom simpatikusnog veštak, v. ekspert.
nervnog sistema i snižavanjem nivoa veštičino mleko, v. mlečne žlezde.
homeostatskih reakcija organizma. U vetrovi, (1) gasovi koji se stvaraju pri va-
ovom stanju organizam može lakše da renju u crevima (v. flatus); (2) strujanja
savlada teške traume. vazduha koja nastaju usled poremećaja
veštački bubreg, aparat koji služi da van- ravnoteže u vazduhu zbog neravnomer-
telesno odstranjuje iz krvi, dok ona pro- nog zagrevanja pojedinih mesta u at-
tiče van tela, elemente, koji se inače iz- mosferi. Covek oseća samo horizontal-
lučuju normalno bubrezima. ne vetrove, a pravac vetra se označava
veštački pneumotoraks, v. pneumotho- prema strani sveta odakle vetar duva.
Uglavnom se razlikuju suvi kontinental-

856
vezan jezik
ni vetrovi i vlažni ili morski vetrovi U'
našim krajevima su najpoznatiji: bura,
jugo, košava i vardarac. Bura je suv, hla-
dan i silan vetar koji duva s kopna pre-
ma moru brzinom 30-50 metara u se-
kundi, pretežno zimi, na severnoj polo-
vini Jadrana do visine Hvara, malo sla-
bije južno od Hvara. Bura donosi raz-
vedravanje, rashlañivanje i smanjivanje
vlage u vazduhu. Jugo ili široko (sci-
rocco), topao i pretežno suv vetar koji
duva na Jadranu, dolazeći iz Afrike pre-
ko Sredozemnog mora i iz Italije. Na
tom se putu ponekad toliko ovlaži da iz-
aziva naoblačenje, kišu i sniženje vaz-
dušnog pritiska. U našim krajevima
duva najčešće u kasnu jesen, zimi i u
rano proleće. Košava je istočni i jugois-
točni hladan vetar koji duva brzinom od
13 do 30 metara u sekundi u severnois-
točnom delu Jugoslavije, uglavnom du-
navskom kotlinom do Vukovara, naj-
češće zimi i u proleće! donosi vedro i
hladno vreme.
vezan jezik, v. ankyloglossia.
vezana transplantacija, v. transplanted*
І' vezikoureterna regurgitacija, v.
reftuksi-
ja.
vezikulsko disanje, v. respiratio.
vežnjača, v. conjunctiva; (embr.) dok se
stvaraju kapačni nabori kao izdanci
kože, dotle se s unutrašnje strane pojav-
ljuje služnična postava: vežnjača (co-
njunctiva) od koje potiče gornji i donji
špag. Od vežnjačkog nabora, od koga se
u izvesnih ptica gradi žmurnjača (mem-
brana nictitans), u čoveka se gradi polu-
mesečasti nabor (plića semilunaris). V.
conjunctiva (tunica).
V-faktor, termolabilan je, razara ga tem-
peratura od 9O0C za 30 min. Identifiko-
van od Lwoffa kao kodehidraza (Ko I).
To je normalni sastojak svih živih ćelija,
jedan piridin-nukleotid (NAD i NADP),
prenosilac vodonika putem azota. V--
faktor se nalazi u krvi, kvascu, krom£i-
ru, takoñe i u mnogim biljnim ekstrak-
tima i u velikom broju bakterija.
Vf-bujon (viande et foie), bujon dobijen
digestijom goveñeg mesa i jetre, čini os-
novu čvrste hranljive podloge (dubokog
vidna osetljivost
agara) koji se s dodatkom 2%-tne gliko-
ze koristi za kultivisanje klostridijuma,
kao i drugih anaerobnih bakterija. Na
njemu se veoma lako raspoznaju lenti-
kularne kolonije, pravilne i nepravilne,
eto zavisi od vrste.
viabilis, vijabilan, sposoban za život, spe-
cijalno u smislu životne sposobnosti fe-
tusa van materice.
viae naturales, prirodni putevi, npr. per
vias naturales, prirodnim putevima, iz-
reka koja se obično upotrebljava da bi
se označilo da se neka funkcija organiz-
ma obavlja fiziološkim putem (pražnje-
nje fekalija kroz rektum i si).
Vi-antigen, ovojni antigen, nalazi se na
površini bakterijske ćelije. On obavija
somatski antigen i može, potpuno ili de-
limično, da ometa njegovu aglutinaciju
u homolognim O-serumima. Vi-antigen
je dobio svoj naziv po tome što su Felix
i Pitt smatrali da su salmonele s tim an-
tigenom virulentne (engleski; virrulen-
ce antigen). Vi-antigen je nañen u Sa-
lmonella typhi, Salmonella paratyphi
A,B, i C. Ovaj se antigen nalazi samo u
slučaju salmonela sveže izolovanih iz in-
ficiranog organizma. Vi-antigen je na-
ñen i u nekih loza Escherichiae coli i
Citrobacter.
vibices, trakasto, prugasto kožno krvare-
nje, purpura.
vibrio, bakterije ovog roda su štapići u
vidu zapete, zareza (deo spirale) s jed-
nim polarnim bičem, pomoću koga se
veoma aktivno kreću. Većina od njih
nije patogena; v. cholerae, ranije na-
zvan v. comma, uzročnik je azijske ko-
lere, teškog zaraznog oboljenja. El-Tor
vibrio, morfološki i serološki sličan je V.
colerae, patogen je, izaziva koleri slična
ali blaža oboljenja.
vibrissae, vibrise, dlake koje se nalaze u
tremu nosa (vestibulum naši). Spreča-
vaju prodiranje čestica u respiratorne
organe.
vid, v. VISMS.
vidna osetljivost, mrežnjača je u muškar-
ca osetljivija nego u žene. Raspoznava-
nje boja je bolje izraženo u žena, koje su
sposobnije u odreñivanju i nazivanju
boja. Krmezno crvenilo više nadražuje
857
vidne ćelije
žene nego muškarce, a naročito plavo-
zelena boja. Slepilo za boje je češće u
muškog pola.
vidne ćelije, v. ćelija.
vidni čepići, v. coni retinae.
vidni put, serija neurona koji povezuju
mrežnjače oba oka s centrom za vid u
potiljačnom delu moždane-kore. V.p. se
sastoji od: optičkih živaca, aksona gan-
glijskih ćelija unutrašnjeg sloja mrež-
njača; optičkih traktova koji nastaju po-
što se vlakna optičkih živaca, poreklom
od ganglijskih ćelija unutrašnjih (naza-
lnih) polovina mrežnjača, ukrste u op-
tičkoj hijazmi, spoljašnjih kolenastih
tela, gde se vlakna optičkih traktova
prekopčavaju na neurone ove oblasti, a
njihovi aksoni nastavljaju gradeći optič-
ku radijaciju i dospevaju do vidnog dela
kore. Aksoni ćelija spoljnjeg kolenastog
tela grade i puteve koji dolaze do spo-
ljašnjih delova talamusa, gornjih koli-
kula i pretektalnih jedara, a u gornje ko-
likule i pretektalna jedra moždanog
stabla stižu i direktno izvesna vlakna
optičkih traktova.
vidni štapići, v. bacilli retianae.
vidni ugao, angulus visorius, ugao kojL
sklapaju krajnji zraci posmatranog
predmeta. Ti zraci prolaze kroz čvornu
tačku oka i stvaraju Hk na mrežnjači.
Meri se lučnim minutima (1/60 lučnog
stepena). Da bi se dve tačke videle odvo-
jeno, potrebno je da izmeñu njih postoji
minimum rastojanja, koji čini ugao od
jedne minute. Sin. angulus visorius.
vidni živac (tractus opticus), u čoveka se
nepotpuno ukršta na svome putu u op-
tičkoj raskrsnici (chiasma opticum). Po-
sle tog ukrštanja vlakna dospevaju do
primarnih optičkih centara u osnovi
mozga (pulvinar thalami optici, corpora
quadrigemina anteriora i corpora geni-
culata lateralia), u vezi s projekcionim
opštim centrima u potiljačnom delu
moždane kore, kao i sa centrom okulo-
motornog živca u izduženoj moždini. Iz
ovih primarnih centara vlakna se prote-
žu, kao neuroni drugog reda, do vidne
oblasti (fissura calcarina, cuneus) i do
gornjeg dela jezične vijuge (gyms lin-
gualis).
858
villi
vidno polje, deo prostora koji se jasno
vidi jednim okom pri fiksiranom pogle-
du u jednu tačku. Metoda kojom se od-
reñuje v.p. zove se perimetrija. Postoje
četiri osnovna meridijana za odreñiva-
nje v.p. koja se izražava u lučnim stepe-
nima, i to gore, ,dole, temporalno (spo-
Ija) i nazalno (unutra). Najveća širina je
normalno temporalno, a najmanja gore.
Širina v.p. zavisi od konfiguracije lica,
položaja očnih jabučica, funkcionog sta-
nja mrežnjače i optičkog puta. Poreme-
ćaji su: sužavanje v.p., skotomi i hemia-
nopsije. S. su tačkasti ispadi u v.p.; fizio-
loški skotom je šlepa mrlja koja se nala-
zi 15° upolje od središne tačke i odgova-
ra papili očnog živca. Hemianopsija je
slepilo polovine mrežnjača jednog i
drugog oka usled prekida vidnog trak-
tusa jedne strane ili zbog uništenja hi-
jazme.
viñenje, binokularno, rezultat koordini-
sane upotrebe oba oka s ciljem da se
stvori jedinstven vidni utisak. Pri tome,
motorika stoji u službi senzorike. Rezul-
tat je da se, zahvaljujući fuziji, slike s
identičnih, korespondirajućih tačaka
obeju mrežnjača, poklapaju, te u kori
velikog mozga daju utisak jedne slike.
Tako se stvara subjektivan utisak da se
predmet vidi kao da se posmatra samo
jednim okom. Pri tome dolazi do izraža-
ja stereopsija, sposobnost za plastičan,
dubinski vid, koji je moguć samo pri
gledanju s oba oka.
vijuga, v. ansa, gyrus.
vijugav, v. contortus, convolutus.
vilica, v. mandibula. maxilla.
villi, resice koje se mogu nalaziti u raznim
sistemima organa, a predstavljaju resi-
časta izduženja sastavljena od vezivne
strome koju oblaže epitel; v. choriales,
horionske čupice ili resice, rojtaste resi-
ce koje polaze s horiona embriona u
placentni prostor, gde su potopljene u
materinoj krvi. Sastoje se od vezivne
strome u kojoj se granaju krvni sudovi
embriona. Na površini vezivne strome
je sloj niskih prizmatičnih ćelija (Lang-
hansov sloj), preko koga je sloj sinčićiju-
ma. Kroz te slojeve vrši se u placentnom
prostoru razmena materija iz krvi mate-
vinblastin
re i krvi embriona koja struji kroz kapi-
lare resica; v. intestinales, crevne resi-
ce, produžeci sluznice tankog creva,
kroz koje se vrši resorpcija hranljivih
materija iz crevne kaše.
vinblastin, alkaloid izolovan iz biljke Vin-
ca rosea. Ima citotoksičko dejstvo.
Vincentova angina, v. angina ulcero-
membranacea.
vinkristin, alkaloid izolovan iz biljke Vin-
ca rosea. Ima citotoksičko dejstvo.
Vinsanova angina, v. stomatitis ulcero-
membranacea.
vinska kiselina, v. Acidum tartaricum,
vinsko sirce, v. acetum.
viomicin, antibiotik dobijen iz Strep-
tomyces puniceus. Deluje na M. tuber-
culosis, ali se, zbog toksičnosti, retko
upotrebljava.
virginitas, devičanstvo, stanje kada posto-
ji netaknut himen (devičnjak). Samo po-
stojanje devičnjaka, meñutim, nije po-
uzdan znak devičanstva, jer himen
može biti tako rastegljiv da se ne razde-
re pri polnom odnosu.
virgo intacta, »netaknuta devojka«, ginek.
i forenz. oznaka za ženu koja ima intakt-
ni himen. U širem smislu žena koja još
nije polno opštila.
viridans, zelenkast, npr. Streptococcus, v.
streptokok koji stvara zelene pojaseve
oko kolonija na agaru s krvi.
virilis, muški, svojstven muškom polu.
Sin. masculinus.
virilisatio, virilizacija, patološka pojava
koja se odlikuje nastajanjem ili razvo-
jem muških sekundarnih seksualnih
odlika, posebno u žena (u vidu uvećanja
dražice, pojačanja maljâvosti, v. hirsutis-
WMS), izgleda kosmatosti glave
svojstvene muškarcima, bubuljičavog
lica i pro-dubljenosti glasa.
virogen, v. provirus.
virulencija, sposobnost mikroorganizma
da nadvlada odbrambenu moć čoveka
ili životinja ukoliko je za ove patogen.
Virulencija zavisi, s jedne strane, od
osobina mikroorganizma (infektivnost,
toksičnost i dr.), a, s druge strane, od ot-
pornosti čoveka ili životinje prema mik-
roorganizmu. Virulencija se odreñuje
utvrñivanjem najmanje smrtne doze
virusni bronhitis
mikroorganizma, dužinom inkubacije
ili intenzitetom simptoma koji izaziva u
čoveka ili životinje.
virusi, najmanje biološke strukture koje u
sebi nose genetske (poruke) informaci-
je potrebne za razmnožavanje. Ranije
definicije virusa bile su u vezi s nauč-
nim dostignućima, pa su definisani kao
procedljivi, intracelularni ili submik-
roskopski agensi i ultravirusi. Danas se
nazivaju virusima organizacije žive ma-
terije čije su osnovne jedinke mnogo
manje od bakterijske ćelije, koje se
mogu razmnožavati jedino u bakterij-
skim ćelijama (bakterijski virusi ili bak-
teriofagi), ili u biljnim ćelijama (biljni
virusi ili fitofagi), ili u ćelijama životinja
(animalni virusi ili zoofagi). Virusi sači-
njavaju posebnu klasu infektivnih agen-
sa koji se razlikuju od ostalih mikroor-
ganizama prostijom hemijskom gra-
ñom, submikroskopskom veličinom,
odsustvom energetskih enzima, prisust-
vom samo jedne nukleinske kiseline
RNK ili DNK i sposobnošću da se raz-
množavaju od svoje hukleinske kiseli-
ne. Prisustvo samo jedne od nuklein-
skih kiselina iskorišćeno je za klasifika-
ciju virusa. Virusi se mere milimikrom-
ma. Mali virusi sadrže samo'jezgro u
kome se nalazi jedan tip nukleinske ki-
seline i omotač od proteina. Veći i kom-
pleksniji virusi sadrže i sekundarni
omotač u kome se rfalaze lipidi i ugljeni
hidrati. Virusni proteini imaju svojstva
antigena i odgovorni su za većinu imu-
noloških reakcija. Po savremenoj no-
menklaturi, elementarno telašce ili in-
fektivna jedinica zrele vanćelične česti-
ce virusa naziva se virion. Graña viriona
se sastoji od dva dela: od nukleinske ki-
seline smeštene centralno i od protein-
skog omotača zvanog kapsid; spori v. iz-
azivaju kliničku sliku bolesti tek posle
vrlo duge inkubacije, od 6 do 12 meseci
i više. V. kuru, Creutzfeldt-Jakobova bo-
lest.
virusna hemaglutinacija, v. hemaglutina-
čija.
virusni artritis, v. arthritis.
virusni bronhitis, v. bronchitis.
859
virusni enteritis
virusni enteritis, v. enteritis.
virusni hepatitis, v. hepatitis.
virusni miokarditis, v. myocarditis.
virusni perikarditis, v. pericarditis.
virusologija, nauka o virusima.
viscera (pi), utroba, zajednički naziv za
organe za disanje, za varenje, za mok-
raćno-polne organe i endokrine žlezde. visus, vizus, vid, viñenje, veoma komplek-
visceralis, utrobni.
visceralno gutanje, v. deglutitio. Sin. in-
fantilno gutanje. Zaustavljanje
infantil-
. nog gutanja može biti uzrok nepravil-
nostima zagrižaja i govora.
visceroptosis, v. splanchnoptosis.
viseća kap, najčešće se koristi za ispitiva-
nje pokretljivosti bakterija pomoću
mikroskopa. Potrebno je posebno pred-
metno staklo, koje je u sredini udubeno.
Viseća kap se spravlja na taj način što se
žičana omča sterilise žarenjem nad pla-
menom, pa se po ohlañenju njome
uzme tečni materijal koji se ispituje. Sa-
držaj omčice se prenese na sredinu Ijus-
pice, koja se zatim okrene i s tom kapi,
okrenutom nadole, postavi se u udub-
Ijenje predmetnog stakla.
viseća šaka, šaka koja visi i ne može da Sex
opruzi. Posledica paralize n. radialisa,
najčešće usled njegove povrede.
visinska bolest, sin. pilotska, nastaje na
većim nadmorskim visinama zbog sma-
njenog prisustva kiseonika. Znaci su:
ubrzano disanje, ubrzan rad srca, lako
zamaranje, razdražljivost i* nesanica.
Vremenom se uspostavi ravnoteža, po-
većanjem broja crvenih krvnih zrnaca.
visinska klima, v. klimat.
visinski klimat, v. klimat.
visinsko veštačko sunce, v. veslačko vi-
sinsko sunce.
viskozimetar, aparat kojim se meri leplji-
vost, viskoznost (npr. u krvi, serumu i
drugim tečnostima).
viskoznost, viskozitet, otpor koji pružaju
tečnosti i gasovi pri isticanju kroz uzane
cevi ili kroz male otvore. Otpor potiče
od raskidanja meñumolekulskih sila pri
proticanju susednih slojeva raznim br-
zinama. Princip merenja se zasniva na
poreñenju brzine isticanja odreñene za-
premine raznih tečnosti kroz neku cev.
860
visus
visoka pasterizacija, zagrevanje mleka u
tankom mlazu na temperaturi od 75 do
850C u trajanju od 15 do 1200 sekundi s
naglim hlañenjem do +4 ili +8 C. Postiže
se uklanjanje patogenih bakterija i re-
dukcija ostalih. Sačuvan je prirodni
kvalitet mleka.
san fizičko-hemijsko-psihički proces u
kome pored oka učestvuje i nervni vid-
ni put. Svetlosni zraci koji dospevaju u
oko nadraže prijemne čulne elemente
mrežnjače, zatim utisci iz spoljnjeg sve-
ta (optičko nadraženje) preko vidnog
puta dospevaju u prugasto polje (area
striata) moždane kore u predelu. mamu-
zastog procepa (fissura calcarina) poti-
Ijačnog režnja, gde se stvara odreñena
slika. Sam mehanizam pretvaranja nad-
raženja u osećaj vida nije dovoljno po-
znat; binokularni v., rezultat usklañe-
ne upotrebe oba oka s ciljem da se stvori
jedan vidni utisak. Pri tome motorika
stoji u službi senzorike i rezultat je da
se, zahvaljujući fuziji slike s identičnih,
odgovarajućih tačaka obeju mrežnjača
poklapaju i u kori mozga daju utisak
jedne slike. Tako se stvara subjektivan
utisak da se predmet vidi kao da se po-
smatra samo jednim okom. Pri tome do-
lazi do izraza stereopija, sposobnost za
plastičan, dubinski vid, koji je moguć
samo pri gledanju s oba oka; centralni
(direktni) v., odvija se u središnoj jami-
ci, mestu najjasnijeg vida na mrežnjači.
U tom predelu se nalaze samo čepići.
Svaki čepić poseduje sopstveno odvod-
no nervno vlakno. Centralni vid se odre-
ñuje ispitivanjem oštrine vida pomoću
optotipa; oštrina vida, sposobnost oka
da razlikuje pojedinosti u vidnom polju.
Ta sposobnost zavisi od anatomske gra-
ñe mrežnjače. Da bi se dve tačke videle
kao odvojene moraju biti na odreñe-
nom meñusobnom minimalnom rasto-
janju. Znači da mrežnjača mora imati
moć razdvajanja. U tom pogledu je žuta
mrlja najviše razvijena, dok prema peri-
feriji retine ta moć opada. Oštrina vida
se odreñuje pomoću tablica za ispitiva-
nje oštrine vida (v. optotip)} periferni v.
(indirektni vid), udaljavajući se od sre-
vitalitet pulpae
dišne jamice, oštrina vida brzo opada
jer ovde za više vidnih elemenata postoji
samo jedno zajedničko odvodno nerv-no
vlakno, koje provodi svetlosno nad-
raženje. Na periferiji postoje uglavnom
štapići, koji preuzimaju funkciju u sum-
raku i služe za orijentaciju u prostoru.
Periferni vid može biti od značaja kada
centralni vid iz nekog razloga opadne;
plastičko viñenje, sin. stereoskopsko vi-
ñenje, v. binokularni vid
vitalitet pulpae, sposobnost pulpe da rea-
guje na nadražaje. Ispituje se toplom i
hladnom vodom, zagrejanom gutaper-
kom, hlor-etilom i aparatima za ispitiva-
nje vitaliteta.
vitalomer, (stom.) aparat za ispitivanje vi-
taliteta pulpe. V. vitalitet pulpae.
vitamini, opšti naziv za razne materije
koje meñusobno nemaju nikakve slič-
nosti, a neophodno su potrebne za nor-
malno funkcionisanje organizma. Neke
vitamine unosimo spolja (npr. hranom),
dok drugi mogu da se stvore i u organiz-
mu; vitamin A, v. Axerophtol; vitamin
B-kompleks, iz koga je do danas izdvo-
jen veliki broj raznih faktora. Vitamin B
označava vitamin Bi (aneurin, tiamin),
vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin), vita-
min Be (piridoksin, adermin), vitamin
Be (adenilna kiselina), vitamin І2, ni-
kotinska kiselina (odnosno njen amid),
folna kiselina/ inozitol, holin, pantoten-
ska kiselina, biotin, para-amino-benzo-
jeva kiselina. Osim nabrojanih, pretpos-
tavlja se postojanje još nekih faktora u
B-kompleksu, ali ovi nisu još hemijski
identifikovani; vitamin Bi, v. aneurin;
vitamin B2, v. riboflavin; vitamin Be, v.
Pyridoxin; vitamin B12, faktor iz kom-
pleksa vitamina B, koji igra važnu ulogu
u hematopoezi. On je najvažniji sastojak
ekstrakta iz jetre koji služi za lečenje
perniciozne anemije ili drugih makro-
citnih anemija. Sin. Cyanocobalaminum;
vitamin C, v. Acidum ascorbicum; vita-
min D, liposolubilni vitamin koji nasta-
je zračenjem ultravioletnim zracima iz
ergosterola (vitamin D2, Calciferolum)
odnosno 7-dehidroholesterola (vitamin
Da). U prirodi se nalazi samo Da a ima ga
najviše u ribljem ulju, zatim u žumance-
vitrektomija
tu, maslacu, mleku i svinjskoj jetri. U or-
ganizmu poboljšava resorpciju kalciju-
ma i fosfora u crevima i omogućava fik-
siranje kalcijum-fosfata u kostima i u
zubima. Njegov nedostatak prouzroku-
je rahitis (u dece) i.osteomalaciju (u od-
raslih). Upotrebljava se uglavnom za le-
čenje i profilaksu rahitisa, odnosno os-
teomalacije i za lečenje lupusa vulgari-
sa. Erekomerne velike doze ovog vitami-
na uzimane u toku dužeg vremena
mogu da prouzrokuju teško oštećenje
organizma (hipervitaminoza D); vita-
min E, smesa tokoferola a, ß i Y- V. To-
copherol; vitamin H, v. biotin; vitamin
K, naziv antihemoragički vitamin treba
odbaciti, jer v. K zaustavlja samo krvav-
Ijenja do kojih dolazi usled nedostatka
protrombina u krvi (nastala usled ne-
dostatka vitamina K), a nema uticaja na
krvavljenja nastala iz drugih uzroka; v.
bakterija, neke bakterije produkuju vi-
tamine ð-kompleksa, a neke i K-vita-
min.
vitaminske internacionalne jedinice, je-
dinice za oznaku količine pojedinih vi-
tamina u raznim namirnicama i prepa-
ratima, opšte primljene i odreñene pre-
ma internacionalnim standardima.
vitilligo, vitiligo, stečena obezbojenost
(ahromija) kože. Javlja se u vidu manjih
ili većih, potpuno depigmentovñnih be-
lih polja, razne veličine i oblika, bilo gde
na koži. U vitiliginoznim predelima ob-
ezbojena (depigmentovana) je i dlaka.
vitium, vicijum, mana, defekt; v. artis,
profesionalna greška, nešto što je pro-
tivno učenju medicinske veštine; v. cor-
dis, srčana mana, smetnje u otvaranju i
zatvaranju srčanih zalistaka; v. aorti-
cum, aortna mana, sastoji se od insufici-
jencije aortnih zalistaka ili suženja aort-
nog ušća; v. aorticomitralet kombinova-
na mitrama i aortna mana; v. mitrale,
mitralna srčana mana, koja se sastoji od
insuficijencije mitralnih zalistaka i su-
ženja levog venskog ušća; v. congenitale,
uroñena mana, nastala pre roñenja.
vitrektomija, delimično uklanjanje ili po-
tpuna zamena obolelog staklena (stak-
lastog tela). Nova grana oftalmohirurgi-
je koja se odskora razvila, zahvaljujući
861
vitreus
konstrukciji veoma preciznih aparata i
instrumenata.
vitreus, staklen, staklast, npr. corpus vi-
treum, staklasto telo u očnoj jabučici,
staklen.
vitropresija, pritiskom staklene spatule
na kožu postiže se anemizacija, što omo-
gućava pogled na osnovnu boju patološ-
kih kožnih promena (npr. u lupusu,
purpuri i dr.).
vlaga» vodena para koja se nalazi u vazdu-
hu. Količina vodene pare u vazduhu di-
rektno zavisi od njegove temperature;
apsolutna v., količina vodene pare koja
se trenutno nalazi u l m3 vazduha, a
meri se gramovima ili milimetrima živi-
nog stuba; deficit zasićenja, razlika iz-
meñu maksimalne i apsolutne vlage; fi-
ziološka v., procentualni odnos izme-
ñu apsolutne vlažnosti vazduha i maksi-
malne vlažnosti pri temperaturi od
36,50C (kao prosečne temperature na-
šeg tela); fiziološki deficit zasićenja,
razlika izmeñu maksimalne vlažnosti
pri temperaturi 36,5 i apsolutne vlaž-
nosti vazduha. Vlažnost se meri higro-
metrima, psihrometrima, polimetrom i
higrografom. Vlažnost vazduha direkt-
no utiče na isparavanje s površine tela,
a time i na odavanje toplote. Ovo odava-
nje, pored toga, zavisi još i od tempera-
ture vazduha i okolnih predmeta. Spre-
čeno izlučivanje vodene pare od većeg
je higijenskog značaja nego pojačano,
jer je ono skopčano sa zastojem i nago-
milavanjem toplote u organizmu; mak-
simalna v., stanje vazduha kad je zasi-
ćen vodenom parom. Svakom stepenu
temperature vazduha odgovara izvesno
konstantno zasićenje vodenom parom
ili konstantna maksimalna tenzija pare.
Meri se gramovima u jednom m3 vazdu-
ha ili milimetrima živinog stuba; rela-
tivna v., procentualni odnos izmeñu ap-
solutne i maksimalne vlage/Relativna
vlažnost kazuje koliko se procenata vla-
ge nalazi u vazduhu od one količine vo-
dene pare koju bi vazduh mogao da sa-
drži pa da bude njome maksimalno za-
sićen; rosište, temperatura vazduha pri
kojoj bi trenutno prisutna vlaga u vaz-
duhu odgovarala maksimalnoj vlazi.
862
voda
vlakno, v. fibra, filum.
vlakno, periodontalno, glavni sastavni
deo ozublja. Vlakna su rasporeñena u
vidu snopova, a izgled svakog vlakna je
talasast. Jednim krajem su usañena u al-
veolarnu kost, a drugim u cement kore-
na zuba. Prema položaju se dele na gin-
givalnu grupu, u koju spadaju gingivo-
dentalna, cirkularna i transseptalna
vlakna i na alveolarnu grupu: vlakna al-
veolarnog grebena, horizontalna, kosa,
apikalna i interradikularna. Njihova os-
novna funkcija je da prenose pritisak
žvakanja (koji deluje na zub) na alveo-
larnu kost. Nisu elastična L pritisak
amortizuju zahvaljujući svom raspore-
du i talasastom obliku. Sin. osnovna, ve-
zivna, glavna, kolagena periodontalna
vlakna.
vlakno, Sharpeyjevo, deo periodontal-
nog vlakna, koji je ugrañen u alveolarnu
kost ili u cement korena zuba. Ova dva
kraja su spojena intermedijalnim sple-
tom s kojim zajedno čine periodontalno
vlakno.
voćni šećer, v. levuloza, fruktoza.
voda, jedinjenje vodonika i kiseonika,
HaO. Voda je jedno od najvažnijih jedi-
njenja. Vodom je pokriveno oko 3/5
zemljine površine (mora, jezera, reke i
dr.). Voda se u prirodi javlja kao razbla-
ženi rastvor raznih supstancija, zatim
kao sneg i led i u obliku vodene pare u
vazduhu. U prirodi hemijski čiste vode
nema. Kišnica i snežnik su najčistije
vode u prirodi. Vode koje sadrže mine-
rale i druge supstancije, a upotrebljava-
ju se za lečenje nazivaju se mineralne
vode. Za živa bića voda je skoro od iste
\aznosti kao i vazduh. Voda koja se
upotrebljava za piće mora se prečišća-
vati najpre filtrovanjem, a zatim se u
njoj bakterije uništavaju hlorom, hipoh-
loritima ili rede, ozonom. Destilacijom
obične vode dobija se destilovana0 voda.
Ona ključa na 100'C, a mrzne na O C. Za-
premina leda je veća od zapremine
vode za 9%, pa led stoga ne tone već pli-
va, što je od ogromne važnosti za život
životinja koji žive u vodi. Voda je neop-
hodna za održavanje normalnog stanja
organizma. Od svih tečnih i čvrstih
voda
supstancija voda ima najveću specifič-
nu toplotu. Zbog toga se voda zimi teško
hladi, a leti teško zagreva (služi kao re-
gulator temperature na zemljinoj kori).
Voda ima veliki dipol-moment, usled
čega u njoj lako jonizuju elektroliti.
Kratkotrajno oduzimanje vode iz orga-
nizma izaziva teške poremećaje, pa i
smrt. Žeñ se može podnositi oko 10 do
12 dana, a gladovanje uz najmanje vode
i do 60 dana. Organizam čoveka sastoji
se najvećim- delom od vode (oko 60%),
te je, prema tome, lako shvatiti veliku
važnost vode za održavanje zdravlja.
Ako se količina vode u telu smanji za
10%, već dolazi do teških poremećaja, a
ako se izgubi 20 do 22% vode, nastupa
smrt. Zdravoj odrasloj osobi potrebno
je dnevno oko 2.600 ml vode. Ovu vodu
organizam dobija pićem, hranom i oksi-
dativnim procesima u telu. Voda za piće
treba da pokazuje odreñene higijenske
osobine. Ona treba daje po mogućnosti
sterilna, a može da sadrži i pokoji sapro-
fitni mikroorganizam, od 3 do najviše 50
klica u l ml vode. Ona treba da je takva
da se rado pije, da osvežava, da je ima u
dovoljnoj količini, da je jeftina i da je
neškodljiva; alkalizujuće v., v. alkalne
vode; alkalne v., prirodne mineralne
vode koje sadrže uglavnom alkalne hid-
rokarbonate (prave alkalne vode, bikar-
bonatne vode) i kalcijum-hidrokarbo-
nate (alkama i zemnoalkalne), u manjim
količinama i natrijum-hlorida (alkalno--
murijatične), ili natrijum-sulfata ili kal-
cijum-sulfata (alkalno-slane ili kalci-
jum-sulfatne). Ove lekovite mineralne
alkalne vode imaju dejstvo na opšti me-
tabolizam, na acido-baznu ravnotežu,
na remineralizaciju organizma, na funk-
ciju jetre i žučnih puteva, na funkcione
poremećaje želuca i creva i dr. Ukoliko
sadrže ugljen-dioksida (alkalno ugljeno-
kisele vode), upotrebljavaju se i za banj-
ska kupanja. Takve su vode Vrnjačke i
Bukovičke banje, Rogaške Slatine,. Ra-
denaca, Kiseljaka kod Sarajeva i dr.; al-
kalne ugljenokisele vode, v. alkalne
vode, ugljenokisela kupanja (pod kupa-
nja); alkalno-murijatične v., v. alkalne
vode; alkalno-slane v,, v. alkalne vode;
voña
alkalno zemno-alkalne v., v. alkalne
vode; arsenske v., prirodne izvorske
vode koje sadrže arsena, obično veza-
nog s natrijumom i gvožñem. Arsenske
vode su retke u prirodi, a u našoj državi
imamo poznate arsensko-gvožñevito-
sulfatne vode u Srebrnici (Bosna). Ove
vode imaju oporavljajuće dejstvo na
opšte stanje (anemija, astenija, rekonva-
lescencija i dr.); bikarbonatne v., v. al-
kalne vode; bistrenje v., prečišćavanje
vode pomoću veštačkih peščanih filtara
(cedila), sporom ili brzom filtracijom
pomoću porculanskih filtara i Seitzovih
azbestnih filtara. Bistrenje se ubrzava
dodatkom stipse; diuretične v., izvor-
ske vode koje pojačavaju mokrenje. To
su slabo mineralisane vode koje se pri-
bližavaju destilisanoj vodi ili vode koje
sadrže soli kalcijuma, npr. kalcijum-sul-
fata; energetične v., v. slabo mineralisa-
ne vode; gorke v., prirodne vode koje
sadrže pretežno sulfate; ako preovlañu-
je magnezijum-sulfat, onda su to prave
gorke vode, ali ako preovlañuje natri-
jum-sulfat, onda su to salinske gorke
vode. Takve su vode u Vujićevu (Torda)
i u Lazarevu, u Banatu. One se piju na-
tašte u slučaju zatvora (opstipacije), go-
jaznosti i dr.; gvožñevita v., prirodna
(izvorska) mineralna voda koja sadrži
fero- i feri-jona (najmanje 0,10 g %). Ona
je samo gvožñevita voda ako je njena
ukupna mineralizacija manja od l g %,
ali ako je ova količina drugih minerali-
sanih sastojaka veća od l g %, onda je to
mineralisana gvožñevita voda. Ona
može biti: karbonatna, sulfatna, murija-
tična ili arsenska i dr. Gvožñe sadrže
vode Vrnjačke Banje, Aranñelovačke
Banje, Koviljače, izvor Guber u Srebrni-
ci, topli izvor na Bledu i dr. Ove se vode
piju i služe za lečenje lakih anemičnih
stanja, astenije, amenoreje itd.; gvožñe-
vito-arsenska v., izvorska voda koja
sem jona gvozda sadrži i hidroarsenat--
jon (HAsOA) ili metaarsensku kiselinu
(HAsOa). Takva je voda iz izvora Crni
Guber, kod Srebrnice. Ove vode deluju
oporavljajuće na astenične, anemične i
limfaticne bolesnike u rekonvalescenciji
i dr.; indiferentne v., slabo minerali-
863
voda
sane vode; jodne v., prirodne vode koje
sadrže najmanje l mg jod-jona. Vode
Novosadske i Sisačke banje sadrže joda;
kisela v., prirodna ugljenokisela voda,
slabo mineralisana, koja sadrži slobod-
nog ugljen-dioksida ili u kojima preov-
lañuju hidrokarbonat-joni (). V.
kupanja (ugljenokisela); lekovita v.,
voda sa prirodnih izvora čija je lekovita
vrednost utvrñena iskustvom i koja se
iskoriščava za lečenje u banji. Svoja le-
kovita svojstva ona može imati zbog fi-
zičkih osobina (toplota, radioaktivnost i
dr.), ili zbog obilja ili specijalne prirode
njenih hemijskih sastojaka. Njena je le-
kovita vrednost veća ako se upotreblja-
va na izvoru zato što su mnoge od ovih
voda radioaktivne i sadrže gasove samo
na izvoru i zato što je na izvoru njihova
jonizacija veća; murijatične v., v. slane
vode; oligometalne v., v. slabo minera-
lisane vode,; radioaktivna v., izvorska
voda koja sadrži retko soli radijuma ili,
najčešće, njegovu emanaciju (radon).
Radioaktivna voda je samo radioaktivna
ili je u isto vreme radioaktivna i mi-
neralisana voda. Polovina radona iz
ovih voda iščezne raspadanjem za 4
dana. Zato se ove vode iskorišćavaju je-
dino u samoj banji. Takve su vode: Nis-
ke Banje, Sokobanje i Pribojske Banje,
u Topuskom i dr.; salinske v., gorke
vode; Selters-voda, mineralna voda ba-
nje Selters u Nemačkoj. Po hemijskom
sastavu ona je hidrokarbonatna (natri-
jum, magnezijum i kaićijum) i natrijum--
hloridna, ukupno je mineralisana
4,4%o . Ona je samo donekle slična na-
šoj vodi u Mladenovačkoj Banji, pa je
zato mladenovačka mineralna voda po
analogiji nazvana Selters, iako je to nep-
ravilno i netačno; slabo mineralisane
v., prirodne vode čiji suvi ostatak iznosi
manje od l g na l kg vode.0 Ako je njiho-
va temperatura ispod 2O C, nazivaju se
akratopege, a ako je veća od 2O0C, onda
su one akratoterme. Nazivaju se još i in-
diferentne, oligometalne ili energetične
(zato što deluju lekovito svojim fizičko--
hemijskim, a ne himijskim osobinama).
Naša zemlja je vrlo bogata ovim voda-
ma; slane v., slanci ili murijatične vode,
864
voda
prirodne vode koje sadrže pretežno na-
trijum-hlorida. I morska voda je pretež-
no slana mineralna voda. Valja pome-
nuti jako slane vode u Tuzli (267 g %), u
Splitu (37 g °/o) i slabo slane vode u Slan-
kamenu (7,6 g %), u Mladenovcu (2,52 g
%). Jako slane vode iskorišćavaju se
samo za kupanje i inhalisanje, a slabo
slane i za piće. Sin. murijatične vode;
sumporovite v., prirodne izvorske
vode (tople ili hladne) koje sadrže sum-
pora u obliku natrijum-hidrosulfida i u
obliku sumpor-vodonika; one mogu biti
natrijum-sulfidne, tople i slabo minera-
lisane (prave sumporovite vode), ili
hladne i više mineralisane, tj. da sadrže
natrijum-hlorida (sumporovito-murija-
tične vode), ili sumporovite i zemnoal-
kalne i murijatične vode. Postoje takode
i sumporovite sulfatne vode. Poznatije
sumporovite vode u nas su u Mataruš-
koj Banji, Banji Koviljači, Ribarskoj Ba-
nji, u Debarskoj Banji, u Varaždinskim
Toplicama i dr.; termo-mineralna v.,
topla i mineralna voda; teška v., voda
koja sadrži izotop vodonika deuterijum
(H2), čija je atomska težina dvaput veća
od one običnog vodonika. Razlikuje se
od obične vode tačkom mrznjenja
(3,820C) i tačkom ključanja (101,420C) i
po tome što je škodljiva za život organi-
zama. Upotrebljava se u nuklearnim
reaktorima za usporavanje neutrona.
Teška voda se zove deuterijum-oksid;
tvrdoća vode, osobina koja se osniva
na prisustvu kalcijumovih i magneziju-
movih soli. Tvrdoća vode se označuje u
stepenima (l nemački stepen odgovara
10 mg CaO na l litar vode, odnosno ek-
vivalentnoj količini MgO). Soli kalciju-
ma i magnezijuma nalaze se najčešće u
vodama kao bikarbonati ili sulfati. Stal-
na ili mineralna tvrdoća potiče uglav-
nom od sulfata, a delimično od nitrata i
hlorida Ca i Mg. Ona se pri kuvanju ne
menja dok se kao piosledica isparavanja
ne dostigne granica rastvoljivosti ovih
soli u vodi. Prolazna (privremena) ili
karbonatna tvrdoća potiče od bikarbo-
nata kalcijuma i magnezijuma. Ona je
nepostojana i smanjuje se već pri staja-
nju, naročito pri kuvanju vode, stvara-
vodeni rak
njem samo delimično rastvorljivog kal-
cijum odnosno magnezijum-karbonata.
Prolazna i stalna tvrdoća se označuju
kao celokupna tvrdoća. Tvrdoća vode
ima veći ekonomski nego higijenski
značaj, jer organizam čoveka dobro
podnosi i tvrde i meke vode; zemnoal-
kalne v., v. alkalne vode.
vodeni rak, v. stomatitis gangrenosa.
vodenjak, deo amnionske kese, koji pre-
thodi glavi deteta. On prska pred sam
poroñaj.
vodonik, v. hydrogenium.
vodonik-sulfid, sumpor-vodonik, vrlo ot-
rovan gas (može da ubije čoveka skoro
isto tako brzo kao i cijan-vodonik). Na-
staje pri truljenju belančevina.
vodoravan, v. horizontatis.
Voegtlinova jedinica, jedinica za označa-
vanje vrednosti preparata dobijenih iz
zadnjeg režnja hipofize (jednaka je in-
ternacionalnoj jedinici).
Vogt-Koyanagijev sindrom, v. syndroma.
vojna apoteka, sanitetska ustanova za na-
bavku, izradu i ispitivanje lekova i dru-
gog sanitetskog materijala kojima snab-
deva jedinice i vojnosanitetske ustano-
ve (bolnice, ambulante i si.), kao i pri-
padnike oružanih snaga. Vojne apoteke
su u sastavu odreñenih sanitetskih usta-
nova i jedinica ili su samostalne (u gar-
nizonu, području i si.). Postoje apoteke
jedinica operativne armije (divizije,
brigade): brodska a., za prvu pomoć i
lečenje članova posade (nalazi se u ve-
ćem plovnom objektu koji ima bolnicu
ili ambulantu); bolnička a. (u njima je
farmaceutski rad zastupljen u većem
obimu - izrañuju se galenski preparati,
sterilni rastvori i dr.); garnizonska a.,
snabdeva lekovima i sanitetskim mate-
rijalom ambulantu i jedinice garnizona,
a u miru i pripadnike oružanih snaga i
njihove porodice; priručna a. (v. tamo);
teritorijalna a. (vojnog okruga, pod-
ručja i dr.), snabdeva ustanove i jedini-
ce koje su joj date na snabdevanje, a po
potrebi obavlja funkciju garnizonske
apoteke.
vojna epidemiologija, grana vojne medi-
cine koja proučava izvore i kretanja za-
raznih bolesti u vojnom kolektivu i na
55 Medicinski leksikon
vojna psihologija
teritoriji na kojoj se nalaze vojne jedini-
ce (danas se posebno vodi računa o mo-
gućnosti masovnih zaraza u ratu usled
eventualne upotrebe bioloških borbe-
nih sredstava, v. tamo), proučava nači-
ne borbe protiv zaraznih bolesti i orga-
nizuje protivepidemijske mere (v.
tamo).
vojna farmacija, v. farmaceutska služba u
oružanim snagama.
vojna higijena, grana higijene (v. tamo)
koja proučava specifične uslove života i
rada u vojničkoj sredini (obuka, ishra-
na, snabdevanje vodom, stanovanje,
kretanje itd.) i pronalazi najpogodnije
načine i postupke radi zaštite i unapre-
ñenja zdravlja i očuvanja borbene spo-
sobnosti pripadnika oružanih snaga (v.
higijensko-profilaktičke mere); zbog po-
sebnih uslova u pojedinim vojnim sre-
dinama izdvojile su se posebne grane
vojne higijene, npr. avijacijska higijena,
brodska higijena (v. tamo) itd.
vojna medicina, grana opšte medicine
koja proučava specifične uslove vojne
sredine u miru i ratu i njihov uticaj na
fizičko i psihičko zdravlje vojnih lica,
pronalazi načine sprečavanja oboljenja
i organizuje lečenje povreñenih i obole-
lih itd. s ciljem da se sačuva borbena
sposobnost ljudstva jedinica (kao i sta-
novništva) u ratu; ona usvaja sva nova
dostignuća opštemedicinskih disciplina
(iz kojih je i proizašla) i primenjuje ih u
vojnim uslovima, ali i samostalno pro-
učava specifične probleme vezane za
zdravstveno stanje armije u miru i ratu
(v. medicina).
vojna psihijatrija, grana psihijatrije koja
se bavi psihičkim poremećajima i de-
fektima, tj. njihovom dijagnozom, tera-
pijom (psihoterapija bilo koje vrste mal-
adaptacije) i preventivom (aktivnost u
suprotstavljanju pojavama straha i pa-
nike i u podizanju borbenog morala)
kao i svim problemima čovekova prila-
goñavanja u oružanim snagama u miru
i u ratu. V. maladaptacija.
vojna psihologija, psihologija primenje-
na u tretiranju specifičnih duševnih
problema u uslovima vojne sredine u
miru i u ratu. V. psychologia.
865
vojne bolnice
vojne bolnice, ustanove za lečenje i negu
vojnih lica i njihovih porodica (primaju
se i lica iz grañanstva); dele se na mirno-
dopske (koje su uglavnom stalne) i rat-
ne (v. tamo) koje mogu biti nepokretne
(u pozadini) ili pokretne koje slede po-
krete borbenih jedinica radi prihvata-
nja povreñenih i obolelih iz istih. V. po-
ljske bolnice.
vojni sanitet, sin. sanitetska služba.
Vo jnomedicinska akademija, najviša
medicinska ustanova u oružanim snaga-
ma koja pored terapeutske i preventiv-
nomedicinske delatnosti ima razvijenu i
naučno-istraživačku i nastavnu delat-
nost; ona proučava i naučno obrañuje
probleme iz oblasti opšte i vojne medi-
cine» stomatologije i farmacije, školuje i
usavršava aktivni i rezervni sanitetski
kadar za obavljanje medicinske delat-
nosti u miru i ratu. Rezultat visoke na-
učne, stručne i nastavne delatnosti je
uvoñenje nastavničkih naučnih i struč-
nih zvanja. Vojnomedicinskoj akademiji
je priznat rang fakulteta.
vojnomedicinska geografija, disciplina
koja proučava uticaj zemljišta (reljef,
pošumljenost, naseljenost, vode i dr.),
klime, rasprostranjenosti oboljenja,
mreže zdravstvenih, sanitetskih i dru-
gih ustanova na datoj teritoriji itd. na
način delatnosti sanitetske službe u
miru i u ratu.
vojnomedicinski instituti, sanitetske us-
tanove specijalizovane za naučno istra-
živanje i traženje rešenja vojnomedicin-
ske problematike iz područja datog
vida vojske. V. institut, vazduhoplovno-
medicinski, vojnopomorske medicine, za
tehničko-medicinsku zaštitu i za vojno-
medicinsku dokumentaciju.
vojnosanitetska baza, naziv za skrivene
zemunice u NOR-U u koje su se
sklanjali nepokretni povreñeni i oboleli
za vre-me najezde neprijatelja.
Postojale su u raznim krajevima naše
zemlje, a imale su l druge nazive, npr.
bunkeri.
vojnosanitetski pregled, stručni organ
sanitetske službe oružanih snaga čija je
namena: doprinos jedinstvenom glediš-
tu sanitetskih kadrova o vojnomedicin-
skim problemima i o načinima njihova
866
vomitus
rešavanja u ratu i miru kao i upoznava-
nje s najnovijim dostignućima opšte i
vojne medicine, stomatologije i farmaci-
je.
Vojnosanitetski zavod, ustanova čija je
namena proizvodnja sanitetskih materi-
jalnih sredstava, studija i razvoj sanitet-
ske opreme, obuka i stručno usavršava-
nje farmaceutskih kadrova itd. Integri-
sao se sa »Bosnalijekom« radi stvaranja
bazne farmaceutsko-hemijske industçi-
je. V. sanitetska materijalna sredstva i sa-
nitetska oprema.
vola mamiš, v. palma manus.
volfram, w, hemijski element, veoma čv-
rst, siv, teški metal. Upotrebljava se spe-
cijalno za pravljenje vlakana za električ-
ne sijalice. Jedinjenja ugljenika s volfra-
mom su zamena za dijamante u svrdli-
ma alata za brušenje.
volframati, soli volframske kiseline
H2WO4.
Volkmannova udlaga, v. udlaga.
volumen, zapremina; minutni v., zapre-
mina krvi koju srce u jednoj minuti iz-
baci u aortu; v. pulmomim actum, po-
većanje plućne zapremine usled pojača-
nog dubokog disanja i time prouzroko-
vanog prekomernog rastezanja plućnog
tkiva. Javlja se pri astmi, hroničnom
bronhitisu, i u ljudi izvesnih profesija;
udarni v., zapremina krvi koju srce jed-
nom sistolom ubaci u aortu; Sin. sistolni
v.
volume tri ja, volumetrijska analiza, v. ana-
liza.
volutinska zrnca, v. Babes-Ernstova
zrnca.
»voljna !mobilizacija« vilice, zaštitna
pojava radi smanjenja bolova: bolesnici
izbegavaju pokrete vilice, jer se pri nji-
ma pojačavaju bolovi; ukočenost masti-
katornih mišića i umanjena pokretlji-
vost vilica javlja se sama od sebe.
vomer, ralo, ralasta kost, učestvuje u iz-
gradnji nosne pregrade.
vomitus, povraćanje; v. cruentus, povra-
ćanje krvi; v. fecalis, p. fecesnih mate-
rija u ileusu. Sin. v. stercoralis; v. matu-
tinus, jutarnje povraćanje u hroničnom
gastritisu, najčešće izazvano hroničnim
alkoholizmom.
vosak
vosak, artikulacioni, tanke ploče ili trake
naročitog voska koje se umeću izmeñu
zuba u različitim položajima ili kretnja-
ma vilica. Služe za otkrivanje onih mes-
ta koja dolaze u meñusobni kontakt (pr-
venstveno rani kontakt), Y. papir, arti-
kulacionL
Vossiusov prsten, mrki prsten na pred-
njoj kapsuli sočiva nastao otiskom pig:
menta dužice u toku tupe povrede očne
jabučice,
Vranjska Banja, banja blizu Vrânja, na
desnoj obali Južne Morave, na 350 m
n.v. Njen klimat deluje sedativno \ tonič-
ki. Postoji šest toplih izvora (29°, 63V 72°,
82° i 920C), od kojih je jedan najtopliji iz-
vor u Evropi. Kemijski, voña s ovih izvo-
ra Je slabo natrijum-hidrokarbonatna i
sulfatna, slabo je i sumporna (jedan iz-
vor je i gvožñevit). Voda služi za kupa-
nje (rashlañena), za ispiranje i piće. Po-
stoji kupatilo s kadama i basenima. U
ovoj banji se lece: hronična reumatička
oboljenja zglobova i mišića, neuralgije,
oboljenja ženskih polnih organa, urički
artritis, gojaznost, neke hronične kožne
bolesti i anemija.
vrat, v. collum, cervix.
vrat materice, v. cervix uteri.
vratna lepeza, (lat. pterygium cplli, nem.
flügelähnliche Ausbreitung am Halse,
fr. »cou palme«, eng. webbed neck) ob-
ostrano krilasto proširenje osnove vra-
ta u vidu kožnog zastora od mastoidnog
nastavka slepoočne kosti do kljuČnjače.
V. »Turnerov sindrom« i pterygium colli.
vratni, v. cervicalis.
vratni pršljen, v. vertebra.
vratno rebro, prednja kvrga poprečnog
nastavka VII vratnog pršljena, koja je u
veoma retkim slučajevima jako izduže-
na te gradi prekobrojno rebro. Vratno
rebro prilikom pokreta glave stvara bo-
love jer zadire u rameni nervni splet,
koji prolazi ispod njega.
vreme Jedne generacije, v. generacijsko
vreme.
vrenje tečnosti u organizmu, fenomen
do koga dolazi kada se organizam izloži
atmosferskom pritisku od 47 mm Hg i
manjem. U organizmu čoveka pritisak
vodene pare iznosi 47 mm Hg pri teles-
55*
Vrnjačka Bait)*
0
noj temperaturi od 37 C1 a ako je atmos-
ferski pritisak okoline 47 ѵ Hg i ma-
nje, dolazi do vrenja fcryi i drugih tcč-
nosti u organizmu. Ovakvo vrenje nazi-
va se »hladno« i posledica je snižavanja
atmosferskog pritiska okoune. Ovaj fe-
nomen kpsmonauta može cjoživeti us-
led nagle rashermetizacije ks&inc bro-
da ili nefunkcionisanja ureñaja za odr-
žavanje pritiska u vasionskom odelu.
Mehurici se prvo stvaraju u pleuralnoj
šupljini i u velikim Venaina, a ž^ttini u ar-
terijama i srčanim Šupljinama. Obilno
isparavanje sluznice disajnih, puteva
dovpdi do edema pluća i kryavljenja.
Smrt nastupa posle nekoliko sekunada.
vreteno, leiotropni tip, deksiotropni tip,
v. leiotropni tip vretena.
vrh, v. apex.
»vrh noža«, inera za odmerživsinje nepo-
deljehih praškova za unutrjEiŽnju upot-
rebu. VrIq netačan način odmeravanja
lekova.
vrhnje, sin. mileram; mlečni proizvod do-
bijen putem pbiranja nekuvanpg mleka,
koje se može vršiti ručnp ili mašinski
motornom centrifugom. Sadrži pd 15 do
40 % masti, belanČevine 1,3 do 3,2 ^,še-
ćera 1,5 do 3,9 %, minerala od 0,1 dp 6.
Upotrebljava se u kulinarstvu.
Vrnjačka Banja, banja u podnožju G o ča,
na 275 m n.v. Njen klimat deluje sedativ-
no i tonički. Postoje tri izvora (35,3°;
16,7°іІ4). Sve tri vode su alkalne (hid-
rokarbpnati natrijuma i kalcijuma od-
npsnp magnezijuma) i ugljenokisele;
one su i gvožñevite. Njihova ukupna mi-
neralizacija iznosi 2,98; 2,56 i 3,73 g°/oo.
Topla voda služi za piće, kupanje i za is-
piranje, hladna samo za piće,. Moderno
kupatilo ima basene i kade isključivo za
kupanje u prirodnoj ugljenokiseloj vodi
i posebna odeljenja za ispiranje, masažu
i odmaranje bolesnika. U ovoj se banji
lece: oboljenja želuca, creva, jetre i žuč-
nih puteva; šećerne bolesti, urički artri-
tis, kamen u bubrezima; funkcioni pore-
mećaji srca i arterijska hipertenzija (ku-
panja); kožne alergijske reakcije i malo-
krvnost. Vrnjačka Banja je najizgrañe-
nija banja u Srbiji i najposećenija banja
u Jugoslaviji.
867
vrpca
vrpca, v. chorda, funiculus, lemniscus.
vrpca, leñna, v. svitnjak.
vrsta, deo populacije čije se jedinke mogu
meñusobno ukrštati, ali u prirodi ne
mogu izmenjivati gene s pripadnicima
drugih vrsta. V. genus.
vruće tačke, (engl. »hot spots«) mesta u
genima u kojima se vrlo učestalo doga-
ñaju mutacije.
Vrućica, banja koja se nalazi na 3 km od
Teslica, u podnožju planine Borje, u šu-
movitoj dolini reke Uzore, na 230 m n.v.
Njen klimat deluje sedativno i tonički.
Banja ima izvor zemnoalkalne vode,
ukupno mineralisane 3,5263 g°/oo, tem-
perature 29,60C. Drugi je izvor hladan
(140C), daje zemnoalkalne, slabo murija-
tičke i sulfatne vode. Voda se koristi za
kupanje i za piće. Postoji kupatilo za pri-
rodna ugljenokisela kupanja (u kadama
i u basenima). U ovoj banji se lece: vege-
tativna distonija, nervni i klimakterički
poremećaji, arterijska hipertenzija, ti-
reotoksikoze, hipoacidni gastritis, ob-
oljenja jetre, urički artritis, premore-
nost i iscrpenost posle bolesti.
vučje ralje, rascep nepaca, v. palatoschi-
sis.
vulnerabilnost, naklonjenost povredi ili
zarazi.
vulnus, rana, traumatski prekid kontinui-
teta tkiva koji zahvata kožu ili sluznicu
i prodire u raznom stepenu i u dublje
slojeve tkiva; v. asepticum, rana koja*
nije inficirana mikroorganizmima; v.
contusum, nagnječina, rana s nagn'eče-
868
vulva
nim i krvlju podlivenim ivicama; v. inci-
sum, sekotina, rana izazvana oštrim
oruñem. Ona je pravilnih ivica i obično
manje inficirana; v. lacerum, razderoti-
na, rana nepravilnih i iskidanih ivica i
dna; v. lacerocontusum, rana s osobi-
nama nagnječine i razderotine (v. lace-
rum); v. morsum, ujedina> rana s dubo-
kim prodiranjem zuba neke životinje u
tkiva; obično jako inficirana rana; v.
nonpenetrans, nepenetrantna rana,
vulnus u kome nema prekida kontinui-
teta kože, dok su dublja tkiva ozleñena;
otvoreni v., otvorena rana koja je u vezi s
atmosferom; v. penetrans, prodorna
rana, rana koja jé izazvana tankim oštrim
predmetom, npr. iverom gvozda, klinom
itd., te se prostire od kože pa do u dublja
tkiva; v. perforans, probojna rana, kojçi
prodire u neki organ ili teles-nu šupljinu;
primarna obrada v., iseca-nje ivica
zagañene rane najkasnije 6-8 časova od
njenog nastajanja u cilju da se otkloni
infekcija i zapaljenje; v. pune* turn,
ubodina, rana manje-više tačkas-tog
oblika koja prodire duboko u tkiva: v.
scissum, sin. vulnus incisum; v. sub-
cutaneum, rana koja zahvata samo
kožu i potkožno tkivo. vulva, partes
genitales femininae exter-nae, stidnica,
spoljašnji spolni organi žene u koje
spadaju: velike i male usne (labia majora
et minora), trem usmine (vestibulum
vaginae), dražica (clitoris), tremna
glavica (bulbus vestibuli) i tremne
žlezde (gll. vestibulares).
 W
W, hemijski znak za wolfram; simbol za
vat (watt).
W.H.O., skrać. za World Health Organisa-
tion, Svetska zdravstvena organizacija.
V. SZO.
W.M.A., skrać. za World Medical Associa-
tion, Svetski lekarski savez.
WaR, v. Wassermannova reakcija.
Waaler-Roseova reakcija, v. reakcija.
Wagnerova operacija, v. operacija.
Wagner-Meissnerova telašca, v. čulna te-
lašca.
Waldenströmova bolest, v. macroglobuli-
naemia.
Waldeyerov limfatički prsten, venac
limfatičkog tkiva smešten oko ždrela.
Njega obrazuju nepčani, ždrelni i jezički
krajnici. Sin. Waldeyjerov ždrelni venac
krajnika.
Wassermannova reakcija, v. test, reakcija
vezivanja komplementa.
Wassmundova fibromatoza desni, v.
gingivitis neoplastica.
Waterhouse-Friederichsenov sindrom,
v. syndroma.
Watt (W), vat, jedinica za merenje električ-
ne snage. Odgovara iznosu energije koja
proizvodi rad od l džula u sekundu.
Nepromenljiva struja od l ampera i s
naponom od l volta ima snagu od l vata
- W+ AV, l vat odgovara 1/736 delu
konjske snage.
webed neck, (engl.) v. pterygium colli.
Weber-Christianova bolest, v. panniculi-
tis.
Weber-Fechnerov zakon, zakon po kome
broj impulsa koji nastaje u senzitivnom
nervu nije srazmeran intenzitetu pod-
sticaja koji ih je izazvao, već logaritmu
njegovog intenziteta.
Wagenerova granulomatoza, progresiv-
na bolest koja se odlikuje granuloma-
toznim promenama u organima za disa-
nje, ognjišnim nekroznim arteriolitisom
i, najzad, zapaljenjem u mnogim organi-
ma.
Weil-Felixova reakcija, v. reakcija agluti-
nacije.
Weilova zona, gotovo bezćelijska zona u
zubnoj pulpi neposredno ispod odon-
toblastnog sloja. Sadrži bogatu mrežu
tananih nervnih vlakana. Sin. bazalni
Weilov sloj.
Welchia perfringens, v. Clostridium per-
fringens.
Weltmannova reakcija, v. reakcija.
Wenckebachova bolest, v. cardioptosis.
Wenckebachova periodika, poremećaj
srčanog ritma prouzrokovan povreme-
nim prekidom prenošenja podsticaja s
pretkomora na komore dok se u elek-
trokardiogramu ispoljava postepenim
produženjem odstojanja PQ i, najzad, iz-
ostajanjem komorskog kompleksa. V.
block.
Werlhofova bolest, v. bolest
Wernickeova afazija, v. aphasis.
Wertheimova operacija, v. operacija.
Westergrinova metoda sedimentacije,
v. sedimentacija eritrocita.
Westphal-Strümpellova pseudosklero-
za, v. pseudosclerosis.
Whartonov kanal, v. canalis.
Whartonove piktije, sluzavo tkivo u
kome su u pupčanoj vrpci potopljene
869
Whippleova bolest
dve pupčane arterije i pupčana vena,
kao i ostatak alantoidnog kanala.
Whippleova bolest, v. bolest.
Whippleova operacija, v. operacija.
»white spot disease«, (engl.) nekoliko mi-
limetara velike, porculanske bele pege,
lokalizovane mahom na leñima. Sin. sc-
lerodermia circumscripta (lichen sclero-
sus).
Whiteheadova operacija, v. operacija.
VVidalova reakcija, v. reakcija aglutinaci-
je. Wilmsov tumor, v.
tumor.
Wilsonova bolest, v. hepatolentikulska de-
generacija. VVirsungov kanal,
v. canalis.
Wiscott-Aldrichov sindrom, v. syndro-
Witzelovtt operacija, v. operacija.
YVoIff-Parkinson-Whiteov sindrom, v.
syndroma.
Wrisbergove hrskavice
WoIf f ovo telo, mezonefros, prabubreg,
postaje od srednje mezodermne ploče.
Prvi začetak se javlja u embrionu od 2,5
mm dužine. Krajem 4. meseca završava
se atrofija ove tvorevine, pošto je od nje
postao dobar deo mokraćnih i polnih
organa.
Wölflerova operacija, v. operacija.
Wolfovä kvržica, u izgradnji vagine uz-
ima udela i Wolfov kanal pa se njegov
repni kraj proširuje i pripija uz taj kanal
kao Wolfova kvržica.
wolfram, element, metal, hemijski znak
W. Natrijum-volframat je so volframove
kiseline. Upotrebljava se za taloženje
belančevina krvi.
Wolfringova žlezda, pomoćna suzna žlez-
da koja se razvija oko 5. meseca.
Wrightova reakcija, v. reakcija aglutinaci-
je.
Wrisbergove hrskavice, rañaju se u arie-
piglotisnim naborima mnogo docnije
nego Santorinijeve hrskavice.
Xe, hemijski simbol za ksenon koji spada
u inertne gasove.
Xe133, radioaktivni izotop ksenona, prime-
njuje se za scintigrafiju pluća.
xanthelasma, ksantelazma, benigna neo-
formacija (tumor) kože svetložućkaste
boje. Javlja se naročito na očnim kapci-
ma. U ćelijama ksantelazme vide se Ii-
poidne mase. Ksantelazma je česta u
starijih osoba, naročito žena, u obolje-
njima jetre, u šećernoj bolesti i dr.; x.
planum, pljosnatog oblika; x. tubero-
sum, ksantelazma čvorastog izgleda,
lako uzdignute žućkaste ovalne mrlje.
Obično se javljaju u starijih osoba si-
metrično na koži kapaka. Pored dijabe-
tesa sreće se češće i u poremećajima
metabolizma masti i u žena u menopau-
zi. Iz kozmetskih razloga se vrši ekscizi-
ja ksantelazme hirurškim putem. Dobre
rezultate u manjim promenama daju
foto-i kriokoagulacija ksantelazme.
xanthin, v. ksantin.
xanthinuria, ksantinurija, nasledni pore-
mećaj metabolizma purina zbog deficita
enzima oksidaze ksantina, koji vodi po-
većanom izlučivanju ksantina mokra-
ćom i može izazvati stvaranje ksantin-
skih kamenaca u mokraćnim putevima.
xanthodermia, ksantodermija, žućkasto
obojenje kože koje se javlja u ksantoma-
tozi ili u dijabetesu.
xanthomatosis, ksantomatoza, nagomila-
vanje viška lipida u telu u kahektičnih
osoba i dijabetičara, zbog poremećaja
njihovog metabolizma, sa stvaranjem
penastih ćelija u kožnim promenama;
bilijarna hiperholesterolemijska k.,
vrlo rasprostranjena ksantomatoza u
dugotrajnoj opstruktivnoj žutici; x.
chronica idiopathica, Hand-Schuller--
Christianova bolest; x. generalisata,
ossium, lipidna granulomatoza kostiju.
xanthopia, v. xanthopsia.
xanthoproteini, ksantoproteini, prpteini
koji u svom molekulu sadrže aromatič-
ne aminokiseline. V. ksantoproteinska
reakcija (pod reakcija).
xanthopsia, ksantopsija, poremećaj vida
u kome svi neobojeni predmeti izgleda-
ju žuto obojeni. Najčešće se javlja pri
trovanju santoninom, a ponekad i u žu-
tici. Sin. xanthopia.
xenon, ksenon, Xe, pripada grupi inertnih
gasova. Oksidi i fluoridi ksenona su
energična oksidaciona sredstva koji ok-
sidišu čak i platinu. Primenjuje se za
scintigrafiju pluća.
xeroderma pigmentosum, vrlo retko i
teško oboljenje kože u kome, usled uro-
ñene preosetljivosti na svetlost, dolazi
na otkrivenim delovima kože do maku-
lozne hiper- odnosno depigmentacije,
atrofije, teleangiektazije, ožiljaka (dak-
le, prerano senilne kože, sklone malig-
noj degeneraciji: epiteliomi, melanomi i
keratoakantomi). Ovo nasledno obolje-
nje dovodi do smrti najdalje do puber-
teta.
xeroderm(i)a, kserodermija, najblaži ob-
lik ihtioze, koji se ispoljava suvoćom
kože i jedva vidljivom deskvamacijom.
Sin. ichthyosis simplex.
871
xerographia
xerographia, kserografija, suvi fotograf-
ski postupak za dobijanje slike. Metalna
ploča, prekrivena električnim polupro-
vodnikom biva nabijena elektrostatič-
kim nabojem; svoja izolaciona svojstva
gubi, srazmerno izloženom osvetljenju,
pri čemu nastaje »elektrostatička sli-
ka«. Slika se zapraši obojenim prahom
veštačke smole i pomoču zagrevanja se
prenosi na definitivnu podlogu (hartiju,
metalnu ploču, keramiku itd.).
xerophthalmia, kseroza oka, v. xerosis, x.
conjunctivae.
xeroradiographia, kseroradiografija,
suvi postupak za dobijanje rendgenske
slike. Metalna ploča, s jedne strane ob-
ložena poluprovodnikom, biva nabijena
elektrostatičkim nabojem. Zatim se
upotrebljava umesto rendgen-filma;
njeno osvetljenje vrše rendgenski zraci.
Ostalo v. xerographia.
xerosis, (derm.) suvoća kože i sluznica; x.
conjunctivae, pojava malih ili većih be-
ličastih plaža orožalog epitela na vežnja-
čama, suve i bez sjaja. Pri težim oblici-
ma je zahvaćena i rožnjača (v. keratoma-
lacia). Javlja se i hemèralopija usled oš-
tećenja čulnog epitela mrežnjače. Uzro-x
ci: lokalni, u slučaju teških ožiljaka vež-
njače (trahom, pemfigus, opekotine, he-
mijske povrede ili opšti, teški poreme-
ćaji ishrane u male dece, nedostatak vi-
872
xylolum
tamina A, insuficijencija jetre). Sin.
xerophthalmia.
xerostomia, kserostomija, privremena ili
trajna suvoća usta nastala kao posledica
prestanka lučenja pljuvačnih žlezda iz
bilo kog razloga ili promena i oštećenja
izvodnog kanala. Sluznica usta je atro-
fična, suva, bleda i mestimično ispucala,
pa lako dolazi do sekundarne infekcije.
Papile na jeziku atrofišu. Postoji osećaj
pečenja i bola u ustima, a govor, žvaka-
nje i gutanje su otežani. Sin. aptyalis-
mus.
X-faktor, termostabilan, izdržava tempe-
raturu od 12O0C u toku 45 minuta. Ozna-
čen je kao hemin. Nezamenljivi hranljivi
sastojci su u stvari protoporfirin s gvož-
ñem (hem.) u izgradnji jednog koenzi-
ma, jedne citohrom-oksidaze; redoks--
pigmenti koji učestvuju u respirator-
nom lancu kao akceptori elektrona. X--
faktor, čije je prisustvo dokazano u krvi,
nalazi se i u nekim vrstama bakterija.
X-inactivatio, X-inaktivacija, v. lajonizaci-
ja.
xiphoideus, u obliku mača, mačolik, npr.
processus xiphoideus, vrh grudne kosti.
xylolum, ksilen, aromatički ugljovodonik,
dimetil -benzen, ()24.
Bezbojna tečnost aromatičnog mirisa,
dobija se iz katrana kamenog uglja.
Upotrebljava se u histološkoj tehnici.
Y90, radioaktivni izotop itrijuma, prime-
njuje se u obliku itrijum-silikata za leče-
nje hroničnih zapaljenjskih procesa u
velikim zglobovima.
-yl, nastavak kojim se grade imena alkil-
nih, arilnih i acilnih radikala (alkyl-,
aryl-, acyl-).
•ylen, nastavak kojim se grade imena ne-
zasićenih ugljovodonika s dvostrukom
vezom.
Vatren, v. chiniofon.
Yersinov bacil, v. Pasteurella pestis.
Y-hromosom, jedan od hromosoma koji
odreñuje pol Muškarci imaju Y-X par
polnih hromosoma, a žene X-X par po-
Inih hromosoma.
Yohimbinum, johimbin, alkaloid iz biljke
Corynanthe Yohimbe (Rubiaceae). Pro-
uzrokuje proširenje arterija kože, crev-
nog kanala, bubrega i genitalnih orga-
na. Ranije je upotrebljavan kao afrodizi-
jačko sredstvo.
Young-Helmholtzova teorija, služi za ob-
jašnjenje kolornog vida. Teorija pre-
tpostavlja da postoje tri različita pig-
menta u čepićima retine koja učestvuju
u proceni prijema boja, odnosno viñe-
nja boja.
Youngova operacija, v. operacija.
ytterbium, Yb, iterbijum, hemijski ele-
ment, metal iz grupe elemenata retkih
zemalja.
yttrium, Y, itrijum, hemijski element, me-
tal.
873
Z, redni broj elemenata u periodnom sis-
temu. Označava i zbir protona u atom-
skoj jezgri.
ZLK, skraćenica za »zadnje levi kosi« ili
obrnuti I kosi položaj; bolesnik je okre-
nut licem ka rendgenskoj cevi, a leñima
ka ekranu (ili filmu) tako da gleda polu-
levo, oslanjajući se levim ramenom na
ekran (kasetu). Podesan je za proučava-
nje retrokardijalnog prostora odnosno
zadnjeg sredogruña. V. PDK.
Zr (91,22), hemijski simbol za zirconium
(cirkonijum).
zadah iz usta, v. foetor ex ore.
zadnji, v. posterior, dorsalis.
zadnji režanj hipofize, v. neurohypophy-
sis.
zagnojavanje, v. suppuratio.
zagrevanje, zbir fizičkih aktivnosti pred
vežbanje ili takmičenje u cilju poveća-
nja radne sposobnosti i prilagoñenja or-
ganizma nastupajućem radu. Osnovno
je malo povećanje temperature tela
zbog čega se ubrzava metabolizam, po-
većava brzina mišićne kontrakcije, po-
većava protok krvi kroz mišiće. ,
zagušljive!, bojni otrovi kratkotrajnog
dejstva koji deluju na organe za disanje
i izazivaju stezanje (spazam) dušnika,
pojačano lučenje sluzi i ubrzano, povr-
šno disanje s kašljem; otrovani ima ose-
ćaj straha od ugušenja; u kasnijoj fazi se
javljaju znaci ozleda pluća (plućni
edem). Glavni su predstavnici: fozgen,
difozgen i hlorpikrin (v. tamo). Zaštita:
gas-maska i iznošenje iz zatrovane at-
mosfere.
874
zalisci, gnezdoliki, na prelazu u aortu za-
dnji uzdužni nabor stvara gnezdolike za-
liske (valvulae semilunares).
zalistak, v. cuspis, valva, valvula.
zamene za insulin, sintetska sredstva za
oralno lečenje dijabetičara: derivati sul-
fonilureje (tolbutamid, hlorpropamid,
acetoheksamid, tolazamid) i biguanid-
ski derivati (fenformin, buformin).
zamka, v. ansa.
zamor, stanje organizma izazvano fizič-
kim ili mentalnim naporom čija je os-
novna odlika smanjena radna sposob-
nost. Zamor nastaje tokom rada i, bio-
loški posmatrano, predstavlja signal da
bi dalje nastavljanje rada moglo oštetiti
organizam. Postoje fizički, mentalni i
psihički zamor (zbog velikih uzbuñe-
nja), lokalni i opšti zamor, akutni i hro-
nični zamor. Uzroci su još uvek nepot-
puno proučeni - iscrpenost energijskih
izvora, nagomilavanje raspadnih proiz-
voda metabolizma, nedostatak kiseoni-
ka i dr.
zapara, stanje u vlažnom i toplom vazdu-
hu, izazvano u organizmu pojačanim
znojenjem i neugodnim osećanjem
strepnje. Osećaj zapare ponekad nasta-
je i pod dejstvom psihičkih i medika-
mentnih uticaja. Pojava zapare zavisi
naročito od stanja mikroklime ispod
odela. Stoga se zapara ponekad javlja i u
suvom hladnom vazduhu pri nehigijen-
skom oblačenju, kada je sprečena nor-
malna transpiracija s površine kože.
započeti pobačaj, v. abortus.
zarazna poljska bolnica
zarazna poljska bolnica, sanitetska po-
kretna ustanova namenjena dijagnosti-
ci, trijaži i lečenju zaraznih bolesnika
koji se upućuju iz trupnih sanitetskih
ustanova; ima kliničku i bakteriološku
laboratoriju. U zaraznim bolnicama bo-
lesnici se lece do izlečenja i otpuštaju se
u jedinice, a ako su kliconoše upućuju
se u rekonvalescentna odeljenja. Zaraz-
na poljska bolnica ima i protivepidemij-
sku funkciju. V. poljske bolnice.
zaštojna žutica, v. icterus.
zästojni edem, v. oedema.
zastranjeni sud (ductus aberans), ostatak
sabirnih cevčica mezonefrosa, koje u
muškog Iščezavaju. U ženskom polu od
njih postaje pajajnik izmeñu poslednjih
ogranaka jajničke arterije, uz karlični
zid. Ti ostaci mezonefrosa izuzetno se
sreću do 2. godine, a posle 5. godine se
više ne mogu naći.
zaštita na radu, to je niz meraza stvaranje
bezbednih uslova rada. Obuhvata sa-
vremene tehničke, zdravstvene, socijal-
ne, vaspitne i druge aktivnosti radi
sprečavanja i otklanjanja opasnosti i
štetnosti koje mogu da ugroze ljudski
organizam na radu ili u vezi š radom.
zaštita sanitetskih jedinica i ustanova,
na osnovu Ženevskih konvencija pri-
hvaćena pravila po kojima stalne i po-
kretne sanitetske ustanove i jedinice na
kopnu, moru i vazduhu ne srne ju biti
napadnute od zaraćenih strana, nego im
se mora olakšati mogućnost pružanja
medicinske pomoći i'nege žrtvama rata.
Sanitetske jedinice i ustanove moraju
biti označene znakom Crvenog krsta.
zaštita sanitetskog osoblja, poseban po-
ložaj koji, prema Ženevskim konvenci-
jama, ima sanitetsko osoblje u oruža-
nim snagama da bi moglo lakše obavljati
svoje dužnosti, a ne učestvuje u borbi s
oružjem u ruci. Zarobljeno sanitetske
osoblje treba da se vrati, ali se može za-
držati radi lečenja zarobljenih ranjeni-
ka i bolesnika. Isti status ima i osoblje
Crvenog krsta ako pomaže vojnom sani-
tetu.
zaštitni pojas, predstavlja površinu u
vidu pojasa, kojom se štite od oštećenja
vodovodne cevi i tuneli.
zavod
zaštitno kalemljenje, v. imunizacija.
zaštitno odelo, posebno izrañeno ili pod-
ešeno odelo, ogrtač i druga oprema koja
služi za zaštitu od bojnih otrova, biološ-
kih agensa i radioaktivnih materija koje
iz vazduha ugrožavaju organizam čove-
ka. Zaštitno odelo pri upotrebi ne srne
da otežava disanje i cirkulaciju krvi, niti
da onemogućava nošenje i upotrebu
oružja i opreme:
zatrovane rane, kombinovane povrede s
kontaminacijom povreñene površine
tkiva otrovom i u kom slučaju otrovi is-
poljavaju svoje toksičko dejsto (lokalno
i opšte toksično). Otrov s rane se odst-
ranjuje dekontaminacijom. V. bojni ot-
rovi, dekontaminacija.
zatvor, v. opstipatio.
zatvoreni pneumoforaks, v. pneumotho-
rax.
zatvoreni radioaktivni izvori, radioak-
tivne supstancije koje su mehanički za-
tvorene ili zatopljene u neradioaktivne
materijale tako da ne kontaminiraju
okolinu.
zaušci. v. parotitis epidemica.
zavisnost, u toku upotrebe droga (v. na-
rkomanija). Uobičajena potreba za dro-
gom s fizičkom navikom ili bez nje. Fi-
zičku zavisnost izazivaju tzv, opioidi (v.
tamo), a psihičku amfetaminski prepa-
rati, kokain, kanabis. Sin. hashish, hašiš,
marijuana, marihuana;, z. od leka
(»drug dependence«),. stanje psihičke ili
fizičke (odnosno i psihičke i fizičke za-
visnosti) od nekog leka (odnosno otro-
va^, koje nastaje u neke osobe posle pe-
riodičnog ili stalnog unošenja toga leka
(odnosno toga otrova).
zavod za umobolne, ustanova za lečenje i
smeštaj duševnih bolesnika. V. bolnica.
zavod za zdravstvenu zaštitu, higijensko-
-protivepidemijska i šocijalnomedicin-
ska zdravstvena organizacija, koja prati
i proučava uzroke širenja, kao i kretanje
pojedinih oboljenja i preduzima mere
za njihovo suzbijanje, proučava higijen-
ske uslove pod kojima stanovništvo živi,
predlaže i sprovodi zdravštvenovaspit-
ni rad i deluje kao stručno-metodološki
centar za epidemiologiju; mikrobiologi-
875
zavoj
ju, higijenu, socijalnu medicinu i zdrav-
stvenu statistiku.
zavoj, (1) sredstvo za pokrivanje i zaštitu
rane, sterilna gaza i vata koje se pričvrš-
ćuju uz oboleli deo tela poveskom ili ne-
kim lepljivim sredstvom, npr. rastvo-
rom smole (mastix) ili leukoplastom; (2)
zavoj za imobilizaciju, imobilisanje ob-
ole log dela tela, obično preloma ili išča-
šenja, posle njihove repozicije gipsa-
nim, rede škrobnim poveskama; De-
saultov z., zavoj koji se primenjuje u Ie-
čenju preloma ključne kosti. Njime se
pridržava jastuče pod pazuhom, pričv-
ršćuje nadlaktica uz grudni koš i pridr-
žavaju lakat i podlatkica podvezom; ek-
stenzioni z., zavoj kojim se, uz pomoć
tegova, vrši istezanje prelomljenih delo-
va ekstremiteta da bi se obezbedilo pra-
vilno srašćivanje kosti; gipsani z., za
imobilizaciju ili fiksaciju ekstremiteta
ili dela tela u prelomu, iščašenja, povre-
da mekih delova itd. Sin. sadreni zavoj,
fiksacioni zavoj, gipsani aparat; kompre-
sioni z., zavoj koji vrši pritisak na odre-
ñeno i ograničeno mesto u cilju da: (1)
spreči povećanje potkožnog hematoma
i ubrza njegovu resorpciju; (2) otkloni
ili spreči razvoj edema; (3) spreči ispa-
danje unutrašnjih organa pod kožu kroz
normalne, uroñene ili stečene otvore
(kila, meningokela, prolaps itd.); (4) pri-
vremeno zaustavi krvarenje; (5) približi
koštane fragmente u izvesnim prelomi-
ma (patela, olekranon). Kompresioni
zavoj se vrši prilepljivim flasterom ili
običnom poveskom čiji se zavojci zate-
žu; okluzivni z., zavoj koji zaštićuje
ranu od vazduha i spoljašnjih oštećenja;
sadreni z., v. gipsani zavoj; Whitmanov
g.z., način imobilizacije reponovanog
preloma vrata butne kosti, pri kojoj se
but nalazi u maksimalnoj abdukciji i
unutražnjoj rotaciji.
zavoj desni, v. pakovanje desni
zavoji od longeta, v. longuette.
zavojište, divizijska sanitetska etapa u sr-
pskoj i jugoslovenskoj vojsci čija je
funkcija bila: prijem povreñenih i ob-
olelih (p/o) iz pukovskog previjališta,
ukazivanje opštemedicinske i hirurške
pomoći i upućivanje p/o u divizijsku
876
zdravstvena zaštita
(lakše) i armijske poljske bolnice (teže
p/o); u zavojištu su se zadržavali netran-
sportabilni p/o.
zavratak, v. nucha.
zbunjenost, poremećaj ponašanja nastao
promenom svesti, poremećajem pažnje,
opažanja, mišljenja i osećanja. Znak je
duševnog poremećaja ili oboljenja. V.
amentia.
zdelasta hrskavica (grkljana), v. cartilago
arytenoidea.
zdravlje, stanje života je najteže definisati.
Ono podrazumeva stanje funkcione fi-
zičke i mentalne ravnoteže nastale dina-
mičkim meñudejstvom čoveka na nje-
govu prirodnu i socijalnu sredinu.
Zdravlje je, isto tako, i stanje najpovolj-
nije sposobnosti jedinke da uspešno is-
punjava uloge i zadatke u društvu. Za
pojedinca zdravlje znači - osećati se do-
bro, za lekara - odsustvo kliničkih zna-
kova bolesti, za zajednicu - ispunjava-
nje odreñenih obaveza. Svetska zdrav-
stvena organizacija definisala je zdrav-
lje »kao stanje potpunog fizičkog, men-
talnog i socijalnog blagostanja, a ne
samo odsustvo bolesti i nesposobnos-
^ ti«. Dobro zdravlje populacije ni u jed-
noj zemlji ne može da obezbedi samo
medicina već zajednica kao celina.
zdravstvena zaštita, dostupnost, stvarni
broj lekara, opreme i postelja, zdrav-
stvenih organizacija i slično na raspola-
ganju stanovništvu jedne teritorije. Je-
dan od najboljih pokazatelja dostupnosti
je broj lekara u odnosu na broj sta-
novnika i to u prvom redu zdravstvene
zaštite (neposredna zdravstvena zaštita).
zdravstvena zaštita, efikasnost, odnos
izmeñu dobijenog efekta odreñene
zdravstvene aktivnosti i utrošenih sred-
stava za tu aktivnost. Cilj zdravstvene
službe je da se s najmanjim mogućim
sredstvima dobiju najbolji rezultati. Za
takav rad zdravstvena služba mora ima-
ti potrebno osoblje i biti dobro oprem-
ljena.
zdravstvena zaštita, efekivnost, krajnji
ishod preduzetih mera u okviru zdrav-
stvene zaštite, korist, koja od njih proiz-
lazi, vezana za poboljšanje zdravstvenog
stanja stanovništva. To znači koliko se
zdravstvena samozaštita
smanjio broj obolelih u odnosu na pro-
gram imunizacije; koliko je manje ones-
posobljenih posle primenjene fiziotera-
pije.
zdravstvena samozaštita, elementarne
preventivno-medicinske mere, mere sa-
mopomoći i uzajamne pomoći koje u
ratu obavljaju sami grañani i priučeni
zdravstveni aktivisti; svrha ovoga je da
se zdravstvena zaštita proširi na što veći
krug grañana i da se izvrši što pre.
zdravstvena služba, skup zdravstvenih
organizacija putem kojih se sprovode
mere za unapreñenje i očuvanje zdrav-
lja za zaštitu od bolesti, za njihovo otk-
rivanje, za lečenje i rehabilitaciju. Po-
stoje velike razlike meñu zemljama u
načinu organizovanja zdravstvene služ-
be, što je direktno zavisno od društve-
no-ekonomskih odnosa.
zdravstvena zaštita, skup mera kojima je
obuhvaćeno najpre zdravo stanovništ-
vo i njegova okolina, a zatim bolesti i po-
remećaji u svim razvojnim fazama, i to
kako u pojedinaca tako i meñu grupama
stanovništva. Mere zdravstvene zaštite
su: unapreñenje i očuvanje postojećeg
zdravlja, zaštita od bolesti, rano otkriva-
nje, blagovremeno lečenje i rehabilita-
cija. Ove mere najvećim delom ostvaru-
je zdravstvena služba svojom aktivnoš-
ću. AH za ostvarenje nekih od njih
(unapreñenje i očuvanje postojećeg
zdravlja) potrebno je i zalaganje zajed-
nice kao celine.
zdravstveno vaspitanje, sve mere koje
potpomažu razvijanje ličnih navika i po-
našanja da se sačuva i unapredi zdravlje
pojedinca i zajednice. Osnovni cilj je da
u pojedincu probudi osećanje odgovor-
nosti za sopstveno zdravlje, za zdravlje
onih koji od njega zavise, kao i onih koji
ga okružuju. Zdravstveno vaspitanje
deo je opšteg vaspitanja. Meñutim, ne
postoji nijedan pravi ili laki način da se
u ljudi razvije interes za sopstveno
zdravlje, a onda da se to interesovanje
pretvori i u ponašanje koje će zdravlje
očuvati. Zdravstveni vaspitači su zdrav-
stveni radnici, ali i drugi stručnjaci.
zdravstveno-vaspitna sredstva, sredstva
koja se koriste za menjanje stavova i na-
zincum
vika pojedinaca i zajednice. Prema svo-
jim odlikama ta se sredstva mogu pod-
eliti u dve osnovne grupe: - očigledna
sredstva: izložbe, pokretne slike (film,
flanelograf), nepokretne slike (dijafilm,
album), štampana sredstva (plakati, sli-
kovnice, agitke), žive reci (magnetofon,
gramofon) i sredstva masovnih komuni-
kacija; radio, televizija, štampa, bios-
kop, razglasne stanice.
zečje usne, v. škrini lukovi
zelena galica, v. Ferrosi sulfas.
zemlje, retke, oksidi lantanoida u koje se,
zbog sličnosti s lantanoidima, ubrajaju i
oksidi skandijuma i itrijuma. V. lanta-
noidi.
zemnoalkalna voda, v. voda.
zevanje, duboka nevoljna inspiracija, s ot-
vorenim ustima, često praćena proteza-
njem.
zglob, v. arthron, articulatio.
zglob, univerzalni, vrsta metalnog zgloba
pokretljivog u svim pravcima; poseban
dodatak u imobilizaciji preloma vilica
po Rogeru Andersonu. V. immobilisatio
sceleialis sec. Roger Anderson.
zglobna čašica kuka, v. acetabulum.
zglobna čašica lopatice, v. cavitas glenoi-
dalis.
zglobna hrskavica, v. cartilago articularis.
zgomilavanje, v. agglutinalio.
Ziehl-Neelsenovo bojenje, v. bojenje.
Zieveov sindrom, v. syndroma.
zimaza, sirovi sok kvasca bez ćelija. Sasto-
ji se od smeše enzima koji razlazu šeće-
re pri alkoholnom vrenju.
zimogeni, inaktivne preteče enzima.
zincum, Zn, cink, element, metal; Z. chlo-
ratum, Zinci chloridum, cink (Il)-hlo-
rid, upotrebljava se kao jetko sredstvo
(u 10-30°/o-nom rastvoru) i kao adstrin-
gentno sredstvo (u 0,2-1-2%-nom rast-
voru); Z.oxydatum, Zinci oxydum, cink
(Il)-oksid, beo, u vodi nerastvorljiv pra-
šak. Upotrebljava se kao prašak za posi-
panje, u obliku masti, paste i miksture
za mućkanje kao zaštitno, adstringent-
no i antiseptičko sredstvo; Z. sulfuri-
cum, Zine} sulfas, cink (Il)-sulfat, deluje
adstringentno, antiseptički i dezinfici-
jentno. Upotrebljava se u obliku rastvo-
877
Zinnov prsten
ra (0,1-1%) u zapaljenju sluznica (naro-
čito konjunktive).
Zinnov prsten, tanak tetivni prsten na
vrhu očne duplje, od koga polaze četiri
prava mišića pokretača očne jabučice.
Z-linija, Z-opna, membrana za koju se po-
vezuju aktinske niti jedne miofibrile, a
koja pružajući se popreko kroz ćelo mi-
šićno vlakno povezuje susedne miofib-
rile tako da sarkomeze susednih vlaka-
na leže jedna uz drugu.
zlato, v. aurum.
zmijski ujed, bolesno stanje posle ujeda
otrovne zmije, od kojih su u našoj zemlji
poznate poskok i riñovka (Vipera am-
modytes et Vipera berus). Zmijski otrov
deluje lokalno, zatim na nervni i vasku-
larni sistem. Na mestu ujeda ujedeni
oseti oštar bol pa se javi crvenilo i otok.
Vrlo brzo javljaju se i svi ostali znaci tro-
vanja: vrtoglavica, muka, adinamija, po-
vraćanje, kolaps, ubrzano disanje, tem-
peratura. Česta su krvarenja po koži i
sluznicama. Neophodna hitna terapija:
lokalna obrada rana, borba protiv in-
toksikacije i borba protiv šoka.
znak, objektivna pojava koja ukazuje na
neko oboljenje; Argyll-Robertsonov z.,
ukočenost ženice na svetlost uz očuva-
nu reakciju na akomodaciju sa suženim
zenicama; Babinskijev z., dorzalna
fleksija palca stopala i plantarna fleksija
svih ostalih prstiju, izazvana draženjem
tabana. Znak oštećenja piramidalnog
puta. Normalno postoji u dece dok ne
prohodaju i u odraslih u snu; Barany-
jev z., horizontamo^rotatorni nistag-
mus koji nastaje kaloričkim nadraživa-
njem vestibularnog aparata. Izaziva se is-
piranjem slušnog kanala hladnom i top-
lom vodom. Nistagmus nastupa u prav-
cu nadraženog uva pri ispiranju toplom,
a u obratnom pravcu pri ispiranju hlad-
nom vodom. Znak ne nastupa ako je la-
birint uništen, a smanjen je ako je ovaj
oštećen; Blumbergov z., karakteristi-
čan za akutni apendicitis s peritoneal-
nom reakcijom. Naglo popuštanje pri-
tiska rukom na cekalni predeo praćen
je bolom u tom predelu, koji je jači negc
što je pri pritisku; Brudzinskijev z.,
znak pri oboljenju moždanih opni. Gor-
878
znak
nji Brudzinskijev znak sastoji se u savi-
janju nogu u kukovima i koleri ima pri
pasivnom savijanju glave, donji Brud-
zinskijev znak sastoji se u aktivnom sa-
vijanju jedne noge u kuku i kolenuJkad
se druga tako savija pasivno. Oba znaka
izvode se na bolesniku koji leži; Chvos-
tekov z., pojačana mehanička nadražlji-
vost grana n. facialisa u tetahiji. Izaziva
se udarcem Čekićem na mestu grananja
facijalnog nerva, usled čega nastaje kon-
trakcija odgovarajuće muskulature. V,
tetania; Dalrympleov z., nenormalna
proširenost otvora izmeñu očnih kapa-
ka u bolesnika od Bazedovljeve bolesti;
d'Espineov z., pojava kad se Šapatna
pektorilokvija čuje na kičmi i ispod sed-
mog vratnog pršljena (deca) ili ispod
trećeg leñnog p. (odrasli). Javlja se u
svih oboljenja gde se izmeñu račve duš-
nika i kičme nalazi neko čvrsto telo koje
sprovodi zvuk (uvećane traheobronhi-
jalne žlezde usled tuberkuloze, limfog-
ranulomatoze ili sarkoma); Erbov z.,
sastoji se u prenadražljivosti živca na
galvansku struju. Sreće se kod latentne
tetanije. V. tetania; fizički z., znaci pato-
loških promena koje se utvrñuju fizič-
kim metodama ispitivanja (inspekcija,
palpacija, perkusija, auskultacija, rend-
genska dijagnostika, krioskopija Hd.);
Flintov z., pojava presistolnog šuma u
aortnoj insuficijenciji. Ovaj šum nije or-
ganski i uslovljen je prividnom steno-
zom mitralnog ušća usled potiskivanja
mitralnog zaliska krvnom strujom koja
SexZa vreme dijastole vraća iz a^orte u
Ievu komoru; Grafeov z., znak koji se
javlja kod egzoftalmusa u Bazedovljevoj
bolesti: nesposobnost očnog kapka da
prati u dovoljnoj meri pokret očne jabu-
čice pri pogledu nadole; Guistov z., sta-
za i izvijuganost venskih sudova oko
makule. Jedan od znakova na očnom
dnu koji se sreće pri arterijskoj hiper-
tenziji; Gunnov z., znak ukrštanja. Na
mestu ukrštanja arterije i vene rigidna
arterija vrši pritisak na venu. Jedan od
znakova na očnom dnu koji govore za
arterijsku hipertenziju; Guyonov z.,
sin. ballotement renal V. ballotement;
Hegarov z. trudnoće, omekšanje mate-
znak
rice koje u prvo doba trudnoće ne za-
hvata podjednako sve njene delove. Pri
ginekološkom pregledu, predeo materi-
ce koji se nalazi u visini unutrašnjih
usta materice, upadljivo je mekši; Ker-
nigov z., bol pri istezanju n. ischiadicu-
sa ili njegovih korenova, koje se postiže
savijanjem noge u kuku a opružanjem u
kolenu kod bolesnika s nadraženjem ili
zapaljenjem moždanih opni. V. Vujićev
meningealni znak, Brudzinskijev znak,
gornji i donji (pod znak); Lasègueov z.,
v. Lazarevićev z.; Lazarevićev z., bol pri
pasivnom pregibanju u kuku noge op-
ružene u kolenu. Javlja se u glutealnom
predelu usled istezanja sedalnog živca
(n. ischiadicus) u neuralgiji i neuritisu
toga živca. Utvrñeno je da je taj z. prvi
opisao književnik i lekar dr. Laza Lazare
vic, te ga treba i zvati Lazare vice vim z. V.
neuralgia ischiadica. Sin. Lasègueov z,;
Ludloffov z., nemogućnost podizanja
noge u sedećem položaju pri prelo-mu
malog trochantera; Moebiusov z.,
insuficijencija konvergencije. Javlja se
pri endokrinoj oftalmopatiji (m. Base-
dowi); z. novčića, metalni zveket koji se
dobiva u predelu pneumotoraksa ili u
predelu veće kaverne kad se kuca me-
talnim novčićem o metalni novčić ili
plesimetar na suprotnoj strani grudnog
koša; objektivni z., promene u bolesni-
ka koje se mogu utvrditi objektivnim
metodama pregleda: inspekcijom, pal-
pacijom, perkusujom, auskultacijom i la-
boratorijskim metodama; Olliver-Car-
darellijev z., dizanje i spuštanje traheje
sinhrono sa sistolom i dijastolom srca.
Jedan od znakova aneurizme aorte, a
ponekad i tumora u predelu aortnog
luka; Pitresov z., znak u histeriji, bolna
osetljivost kože na svaki dodir. Sin. ha-
phalgesia; z. peroreza, pojava naglog
popuštanja spastički pojačanog mišić-
nog tonusa pri kraju pasivnog istezanja
oduzetog mišića. Tonus je pojačan, a pri
pasivnom istezanju mišića u početku se
oseća veliki otpor. Kada se taj otpor sa-
vlada, pokret se naglo izvrši kao pri ot-
varanju ili zatvaranju peroreza. V. pa-
ralysis; Piskacekov z., ispupčenje jed-
nog od rogova materice. Ovaj znak spa-
znak
da u verovatne znake trudnoće; Quec-
kensteñtov z., znak koji se dobiva kad
postoji neka prepreka u kičmenom ka-
nalu. Kad se u zdravih osoba izvrši kom-
presija vratnih vena s jedne ili s obe
strane, nastupa brzo povećanje pritoka
cerebrospinalne tečnosti koje iščezava
čini prestane pritisak na vrat. Ako. po-
stoji neka prepreka u kičmenom kana-
lu, kompresija vena slabo utiče na visi-
nu pritiska cerebrospinalne tečnosti ili
ne utiče na njega nimalo; Quinckeov z.,
pojava bledila na noktima ruku u toku
svake dijastole u aortnoj insuficijenciji;
Rovsingov z., izaziva se pritiskom op-
ruženih prstiju leve šake na nishodni
kolon, koji se povlače naviše do lijenal-
ne fleksure i izazivaju bol u predelu cr-
vuljka, ako se on nalazi u stanju zapalje-
nja; Rumpel-Leedeov z., v. petehijalni
indeks; Schwartzeov z., crvenkasto
presijavanje promontorijuma kroz nor-
malnu bubanjsku opnu patognomoni-
čan je znak za otosklerozu i nastaje zbog
toga što se niže ovalnog prozora labirinta
stvara osteoidna supstancija bogata
kapilarnim sudovima; signe d'alarme,
(fr.) znak uzbune, simptom koji u ne-
kom oboljenju upozorava na bliskost
pogoršanja ili pojave komplikacija, npr.
sanjivost u dijabetičara je znak uzbune
da preti opasnost od kome; Stellwagov
z.> retko i nepotpuno treptanje, tj. spuš-
tanje gornjih očnih kapaka zbog pojača-
nog tonusa njihovog mišića. Simptom
kod Bazedovljeve bolesti; Strassman-
nov z., postojanje hipertrofisanog srca
u osoba sa strumom; Trendelenburgov
z., znak koji se javlja u insuficijenciji
glutealnih mišića (mm. gluteus medius i
minimus) kojoj su uzrok uroñeno išča-
šenje kuka, coxa vara, poliomyelitis acu-
ta ant. Ud. T.z. se manifestuje u spušta-
nju sedalnog nabora na zdravoj strani i
nagibanju trupa ka zdravoj strani radi
održavanja ravnoteže, kada bolesnik
stoji samo na nozi s insuficijentnim glu-
tealnim mišićima. V. pačji hod; Vujićev
meningealni z., unutrašnja rotacija
obe noge pri pasivnom savijanju glave
ka grudima u bolesnika koji leži. Znak
koji redovno postoji u početku menin-
879
znojenje
gealnih oboljenja; z. zupčastog točka,
pojava opadanja tonusa u toku pasiv-
nog istezanja mišića. Tonus odmah po-
tom isto tako naglo raste do prvobitne
jačine. Kako se ove nagle promene to-
nusa odigravaju brzo jedna za drugom u
toku pasivnog istezanja mišića, dobiva
se utisak da zglobna površina ovog zglo-
ba na kome se ispitivanje vrši nije glat-
ka nego nazubljena (»zupčast točak«). F.
z. t. se vidi naročito često u ekstrapira-
midnoj hipertoniji, meñutim vidi se i
pri normalnom tonusu, pri pasivnim, a
i pri aktivnim pokretima mišića. Sin.
Negroov fenomen, v. rigor.
znojenje, lučenje znojnih žlezda, koje se
nalaze u koži. Z. omogućava održavanje
stalne temperature, specijalno kada je
spoljašnja temperatura visoka i pri teš-
kom fizičkom radu. Dolazi u obzir i izlu-
čivanje krajnjih produkata metaboliz-
ma (ureje, kreatinina i fenola).
zona, oblast; (derm.) v. herpes zoster; Bor-
stove z., anatomske i fiziološke prome-
ne koje izaziva povreda vatrenim oruž-
jem. Postoje: 1) zona projektilnog kana-
la koji sačinjava razoreno tkivo; 2) zona
direktne traumatske nekroze oko pro-
jektilnog kanala, sastoji se od nekrotič-
nog tkiva; 3) zona molekularnih potresa
nastaje dejstvom hidrostatskog pritiska
u tkivu i izražava se u smanjenom vita-
lite tu tkiva; 4) reaktivna zona je posledi-
ca funkcionalnih poremećaja koji se is-
poljavaju poremećajima u inervaciji tki-
va i paralizi krvnih sudova; epileptoge-
ne z., oblasti kore mozga i potkornih
tvorevina čije draženje dovodi do epi-
leptičkog napada; erogene z., mesto na
koži ili sluznici čije razdraženje izaziva
polno nadraživanje; Heañove z., hipe-
restetične ili hiperalgetične zone u koži
pri oboljenjima unutrašnjih organa; z.
komfora, ili ugodnog osećanja, kada se
temperatura vazduha, vlaga i njegovo
strujanje kreću u higijenskim granica-
ma, kada, dakle, postoji ravnoteža izme-
ñu proizvodnje i primanja toplote i nje-
nog odavanja. Iz poznavanja zone kom-
fora proizašla je klimatizacija prostori-
ja; z. ophthalmica, oboljenje kože sa
stvaranjem mehurića duž završetaka
880
zonuldliza
trigeminusa. Najčešće je zahvaćena
prva grana nerva (gornji kapak, čelo,
koža glave pod kosom i nosa), rede i
druga, a izuzetno i treća. Sin. herpes zos-
ter ophthalmicus; radikularne z., zone
kože i sluznica inervisane pojedinim
senzitivnim korenovima produžene i
kičmene moždine. Na glavi su te zone
ograničene koncentričnim krugovima
(tzv. Šolderove linije), na ekstremiteti-
ma se r.z. protežu paralelno osovini ek-
stremiteta a na trupu upravno na uz-
dužnu osovinu trupa. Zonu jednog ko-
rena po pravilu natkriljuju zone pre-
thodnog i sledećeg korena tako da se oš-
tećenje jednog korena ne može ni otkriti
pregledom; z. zelenila, potrebne po-
vršine zemlje (zone) za parkove zelene
površine, cvetnjake, bašte i drvorede
koje se odreñuju pri planiranju i asana-
ciji naselja. S higijenske tačke gledišta
za svaku osobu treba osigurati oko
4Om2 zelenih površina. Zelenilo odstra-
njuje prašinu iz vazduha i prečišćava ga,
ublažuje gradsku klimu, deluje estetski
i povoljno utiče na raspoloženje.
zona inhibicije, efekat inhibicije rasta
x bakterija u krugu oko izvora (diska) an-
tibiotika. Antibiotik difundira u podlogu,
na koju je prethodno zasejana kultura
uzročnika čija se osetljivost ispituje; ako
antibiotik sprečava rastenje, oko diska će
biti kružna zona, bez bakterijskih
kolonija, tj. zona inhibicije.
zonula, mali pojas; z. ciliaris, trepljasta
oblast, obuhvata vrlo veliki broj tankih
tetivnih izukrštanih vlakanaca koja spa-
jaju polutar očnog sočiva s trepljastim
telom (corpus ciliare). Pri kontrakciji
cilijarnog mišića vlakanca se opuštaju, a
očno sočivo se ispupčuje. Obrnuto,
opuštanjem mišića vlakanca se zatežu, a
sočivo se spljoštava. Ovo prilagoñava-
nje sočiva na viñenje predmeta iz blizi-
ne ili daljine naziva se podešavanje,
akomodacija. V. accomodatio.
zonuloliza, rastvaranja vlakana Zinove
zonule na kojima visi kristalno sočivo,
pomoću enzima a-chymotripsina, koji
ima selektivno dejstvo na ta vlakna.
Time se olakšava operacija katarakte,
naročito ako je komplikovaria.
zonulotomija
zonulotomij a, kidanje hirurškim putem
Zinove zonule na kojoj visi kristalno so-
čivo.
zoofilija, (parazitologija) osobina koma-
raca malaričara, naročito vrste Ano-
pheles maculipennis da se radije hrane
krvlju domaćih životinja nego čovečjom
krvlju. Zoofilija se uspešno koristi pri
suzbijanju malarije, na taj način što se
na periferiji nekog naselja izgrañuju sta-
je da bi se tako komarči odvratili od lju-
di i uputili na domaće životinje; (psih.)
v. sodomija.
zoonoze, infektivna oboljenja domaćih ži-
votinja čiji prouzrokovači raznim pute-
vima prelaze i na čoveka i izazivaju u
njega oboljenja kao što su: anthrax, mal-
leus, brucellosis, erysipeloid, lyssa, tula-
raemia, psittacosis i druge.
zraci, aktinični z., deo spektra elektro-
magnetskih talasa koji počinje kod inf-
racrvenih a završava se na rendgenskim
zracima. Deluju na fotografsku ploču.
Uopšte imaju jako hemijsko dejstvo te
se zovu i hemijskim zracima; anodni z,,
kanalski ili pozitivni z. koji nastaju u
Crpokesovoj cevi za vreme električnog
pražnjenja, kad se gas u cevi razredi do
milionitog dela atmosfere. A. z. se sasto-
je od pozitivnih jona gasa u Crookeso-
voj cevi, a kreću se brzinom od 100
km/sec. od anode kroz otvore (kanale)
na katodi, tj. u suprotnom pravcu od ka-
todnih zraka; a-zraci, mlaz a-čestica
koje se kreću brzinom od 14.000 do
25.000 km/sec., a nastaju raspadanjem
jezgre radioaktivnih materija. Usled ve-
like mase probojna moć im je slaba,
tako da ih zadržava list hartije ili sloj
vazduha debljine 2-10 cm; ß-zraci, brzi
elektroni koji nastaju raspadanjem jezgri
radioaktivnih materija, a sačinjava ih
roj ß-cestica. U jednom istom zraku ne-
maju sve čestice istu brzinu, ß-zraci su
identični s katodnim zracima samo što
polaze iz atomske jezgre, a ne iz atom-
ske orbite; Buckyjevi z., v. granični z.;
Y-zraci, z. slični rendgenskim z., ali ma-
nje talasne dužine i zato prodorniji. To
su, dakle, elektromagnetski talasi, čija
se dužina kreće od 0,006 do 0,3 A. Odaju
ih jezgre radioaktivnih materija; gra-
Medicinski leksikon
zraci
nični z., meki, dugotalasni rendgenski
zraci, talasne dužine od l do 12 A. Služe
za lečenje površinskih oboljenja kože i
sluznica (npr. hroničnog ekcema, acne
vulgaris, herpesa zostera, epitelioma,
Iupusa, mladeža, vitiliga), jer se vrlo
lako apsorbuju. Sin. Buckyjevi zraci; he-
mijski z., v. aktinični z; infracrveni z.,
deo elektromagnetskog spektra koji
ima veću talasnu dužinu od crvenih zra-
kova. Nevidljivi su, ali se osećaju kao
toplota, te se zovu i toplotni z. Njihova
talasna dužina kreće se od 760 do 12.000
M; kosmički z., najkraći elektromagnet-
ski talasi, čija dužina iznosi oko 0,0008A
= 0,8 X. Njihova prodornost je oko 18
puta veća od najprodornijih gama-zra-
kova. K.z. dolaze ravnomerno sa svih
strana iz meñuzvezdanog prostora, s
one strane Mlečnog puta. Minimalna
energija kosmičkog zraka iznosi
2xl09eV; upadni k.z. sastoje se od slo-
bodnih pozitrona; mezotorijumski z.,
veoma slični radijumskim i radonskim
z., jer se sastoje od sve tri vrste zrače-
nja, a (vrlo malo), ß i Y* Potiču od mezo-
torijuma, koji se nekad nalazi kao pri-
mesa radijuma. Ovo prisustvo mezoto-
rijuma je opasno, jer prouzrokuje za-
desne povrede; mito geni z. (Gunvit-
sch), biol., zraci koji potiču iz jednih tki-
va i izazivaju mitoze u drugim tkivima, a
pored tog imaju uticaja i na druge ćelij-
ske aktivnosti. Većina ispitivača nisu
potvrdili da »mitogeni zraci«, s kratkim
talasima, imaju specifično mitogeno
dejstvo; radioaktivni z., ili mlazevi čes-
tica (heliona -a-zraci; elektrona = ß-zra-
ci), ili elektromagnetski talasi (y-zraci).
Nastaju usled spontanog ili veštačkog
raspadanja jezgre elemenata. Jonizuju
materiju kroz koju prolaze; radijumski
z., a-, ß- i Y-zraci, koje odaje radium C,
čija je oznaka 2J-JRaC; radonski z., emana-
cija; a-zraci; oznaka 22^Rn; rendgenski z.,
vrsta zračne energije; elektromagnetski
talasi koji su oko 10.000 puta kraći od
svetlosnih talasa, zbog čega su veoma
prodorni. Njihova talasna dužina kreće
se otprilike izmeñu 0,01 i 40 ongstrema
(A). Proizvode se u rendgenskoj cevi
kada kroz nju prolazi struja visokog na-
881
zračenje
pona. Nastaju u rendgenskoj termoelek-
tronskoj cevi kad brzi elektroni, tj. ka-
todni z., naiñu na prepreku (anodu), pa
iznenada budu zakočeni u njenim ato-
mima; sekundarni z., rendgenski z.,
koji nastaju u atomu svake materije
koja je apsorbovala rendgenske (ili ra-
dijumske) zrake; svetlosni z., elektro-
magnetski talasi od 3.900 do 7.700 A ili
mlaz čestica fotona (svetlosnih kvanta);
ultraljubičasti z., nevidljivi deo elek-
tromagnetskih talasa, čija je talasna du-
žina manja od 3.900 A (40-3.900 A). He-
mijski su veoma aktivni; izazivaju fluo-
rescenciju i jonizaciju; ultravioletni z.,
v. ultraljubičasti z.
zračenje, odavanje zračne energije u pro-
stor. Svetlost deluje manje ili više bak-
tericidno na sve vrste bakterija bez hlo-
rofila; naročito štetno dejstvo imaju
sunčevi zraci. Različiti zraci spektra
sunčeve svetlosti imaju različito dej-
stvo. Žuti, crveni i infracrveni zraci ne-
maju baktericidno dejstvo; zelena svet-
lost je takoñe bez dejstva. Plavi, a naro-
čito ultraljubičasti, imaju izraženo smr-
tonosno dejstvo na mikroorganizme; s
najjačim dejstvom su oni čije su talasne
dužine od 2.540 do 2.800Â.
zrikati, (hrv. škiljiti) gledati razroko.
zrikavost, nepravilan položaj očnih jabu-
čica. V. strabismus.
zub, organ za sečenje i žvakanje hrane, a
učestvuje i pri govoru (fonaciji). Sastoji
se od krunice - corona dentis. To je vid-
ljiv deo van gingive. Vrat zuba (collum i
cervix dentis) čini prelaz izmeñu kruni-
ce i korena. Koren zuba (radix dentis)
deo je zuba koji je u zdravog zubika usa-
ñen u čašici - alveoli alveolarnog na-
stavka gornje ili donje vilice. Krunica
zuba je prekrivena zubnom gleñi (ena-
melum); koren zuba prekriva zubni ce-
ment, po strukturi sličan kosti (substan-
tia ossea). U vratu je prelaz gleñi u zubni
cement. Ispod gleñi i cementa nalazi se
najveći deo zuba koji čini dentin. Dentin
je tkivo slično koštanom tkivu. U zubu
postoji zubna šupljina (cavum dentis),
koja u Krunici, naročito u mlañih osoba,
ima oblik same krunice. Kroz koren ide
kanal koji izlazi na vrhu korena kao je-
882
zubi
dan ili se račva (foramina apicis dentis).
Kroz ovaj otvor ulaze arterije, vene, živci,
limfni sudovi, a u njemu se nalazi i
vezivno tkivo. Sve ove tvorevine se nazivaju
pulpom. Mlečni z. (dentes decidui s.
lactei) niču od šestog do dvadeset četvrtog
meseca, kada je završeno rastenje mlečnih
zuba. Ima ih svega 20. U gornjoj vilici 10 i u
donjoj 10. Postoje u svakoj vilici po četiri
sekutića, dva očnjaka i četiri kutnjaka.
Pretkutnjaka mlečni zubi nemaju. Stalni
z. (dentes permanen-tes); odrasla osoba sa
umnjacima ima 32, po 16 u svakoj vilici. U
vilici postoje četiri sekutića (dens
incisivus), dva očnjaka (d. canini), četiri
pretkutnjaka, premolara, bikuspidata (d.
premolares) i po šest kutnjaka molara (d.
molares). Osmi zub se zove umnjak (d.
sapiens). Ispravno pranje zuba i desni treba
da se vrši pokretom četkice od gornjih
desni preko površina zuba prema donjim
desnima i obratno, a lingvalna površina
zuba gornjih da četkica ide od gingive do
sečivnih ivica prednjih zuba i griznih
površina zuba sa strane a kod donjih od
gingive donjih do okluzalne površine s
zuba sa strane a kod prednjih do sečiv-ne
ivice. Pri kraju pranja peru se grizne
površine.
zubi, (embr.) tvrde tvorevine, usañene u
vilicu, postaju od ektoderma i mezoder-
ma. Ektodermnog porekla je zubna
gleñ (enamelum), dok su ostali delovi
mezodermnog porekla: zubna kost
(substantia eburnea), zubni cement
(substantia ossea) sa zubnim perios-
tom (periosteum) i zubna srž (pulpa
dentis). U čoveka postoje 2 generacije
zuba: mlečnjaci (dentes decidui) i stal-
ni zubi (dentes permanentes). Formula
mlečnjaka, vodeći računa samo o polo-
vini vilica, izražava se ovako: Id 2/2 + Cd
1/1 -f Pd 2/2, što znači da sekutića (den-
tis incisivi = I) ima 6, očnjaka (dentis ca-
nini = C) 4, malih kutnjaka ili pretkut-
njaka (P) 8, ukupno 20 zuba. Oni ispa-
daju u periodu od 7. do 12. godine i za-
menjuju se stalnim zubima, kojima se
pridružuju 12 velikih kutnjaka (dentes
molares), što čini svega 32 zuba. Posta-
nak mlečnih zuba se obavlja na ovaj na-
zubi
čin. U polovini 2. meseca intrauterinog
života, epitel koji oblaže rubove vilica,
zadebljava ćelom svojom dužinom. On
predstavlja vilični bedem, od čije se
unutrašnje strane odvaja ponirući zid u
kome se javlja oluk od unutrašnje stra-
ne tog zida pod uglom od 45° odvaja se
adamantinogeni zid. U početku 3. mese-
ca od spoljašnje, usnene strane ovih
gredica nastaje mestimično bujanje
zubnih pupoljaka, koji se ubrzo pretva-
raju u zvonaste oblike, gleñno zvono. (O
dentinu i gleñi v. pod tim pojmovnica-
ma). Kad su mlečnjaci dostigli izvestan
razvoj nastaje njihovo izbijanje. Izduži-
vanje korena zuba se sve više istura na-
gore: njegova krunica probija ostatak
gleñnog organa, zubnu kesicu i same
desni i, najzad, izbija iznad površine vi-
ličnog ruba. Vreme izbijanja mlečnjaka
podložno je velikim individualnim razli-
kama. Prosečna vremenska granica ni-
canja srednjih sekutića nalazi se izmeñu
6. i 9. meseca, za očnjake 16. do 20. me-
seca, za prednje kutnjake od 12. do 16.
meseca, a za zadnje kutnjake od 20. do
26. meseca. Stalni zubi na isti način po-
staju. Umnjaci izbijaju posle 18. godine.
Postojanje 2. loze zuba označava se kao
dijiodontija, a životinje u kojih se to jav-
lja difiodonti, za razliku od onih u koji-
ma nema zubne mene (monofiodontija);
z. bez korenova, v. dysplasia dentini; z.
blizanci, (engl. »twinning«) zubi potpu-
no slični susednom zubu koji je nastao
jednakom deobom zubne klice. U zub-
nom nizu se tada uvek nalazi jedan zub
više od normalnog broja. Sin. schizo-
dontia; devitalizovan z., v. dens devita-
lisatus; dopunski z., dvanaest stalnih
kutnjaka u obema vilicama koji nemaju
prethodnike, mlečne zube. V. zubi za-
menski; Hutchinsonovi z., malformaci-
ja zuba posledica je kongenitalnog lue-
sa. Najčešća na sekutićima i prvim kut-
njacima. Sekutici su kraći, a na sečiv-
nim ivicama, užim nego normalno, po-
stoje polumesečasti defekti. Obližnje
površine zuba sustiču se ka sečivnoj ivi-
ci. V. lues; malponiran z., zub koji se
nalazi u nepravilnom položaju; malpo-
zicija z., nepravilan položaj zuba; nica-
56*
zubna formula
nje z., pojava i izbijanje zuba sve dok ne
zauzmu fiziološki položaj u usnoj duplji;
stalno (kontinuirano) n.z., stalni pro-
ces koji traje celog života i ima dve faze:
aktivnu i pasivnu; aktivno n.z., pome-
ranje zuba u pravcu okluzalne ravni
koje kompenzuje sastrugavanje i pasiv-
no n.z, ogoijavanje zuba zbog migracije
epitelnog pripoja duž korena u pravcu
vrška, praćeno atrofijom desni, ozublja
i kosti. Sin. zub-erupcija. V. dentitio;
ogoijavanje korena z., posledica atro-
fije i povlačenja koštanog tkiva zubne
čašice i desni. Simptom atrofičkogi me-
šovitog oblika progresivnih parodonto-
patija. Može da bude i posledica snaž-
nog pranja zuba tvrdom četkicom. Lo-
kalizovano je na jednom zubu ili zahvata
više zuba. Ogolićeni deo zuba je često
preosetljiv na razne lokalne nadražaje,
a na tom delu zuba može da se javi i ka-
rijes. V. parodontosis; osetljivost kore-
na z., pojava bola pri dejstvu različitih
lokalnih nadražaja na ogolićene vratove
zuba. Najčešće su to termički, mehanički
i hemijski nadražaji. Sin. hipersenziti-
vitet korena zuba, hiperestezija korena
zuba. V. zub, ogoijavanje korena; pato-
loška migracija z., promena položaja
zuba u bilo kom pravcu. Obično je pra-
ćena rotacijom i klaćenjem zuba.
Najčešće je posledica progresivnih pa-
rodontopatija. V. extrusio dentis; šareni
z., v. fluoroza zuba; zamenski z., dvade-
set stalnih zuba u obema vilicama, 8 se-
kutića, 4 očnjaka i 8 pretkutnjaka koji
niču namesto 20 mlečnih zuba. V. zubi,
dopunski.
zubalo, v. zubik.
zubna duplja, v. cavum dentis.
zubna fistula, f. koja nastaje usled obolje-
nja vrha korena zuba kada postoji gnoj-
ni proces. Gnoj probija kroz kost i sluz-
nicu kao apsces. Ako se tako oboleli zub
ne izvadi, povremeno se gnoj izliva kroz
stvoreni kanal (fistulu) u usnu duplju. U
gornjeg lateralnog sekutića i u palati-
nalnih korenova fistule se pojavljuju na
nepcu.
zubna formula, način obeležavanja zuba
brojevima; služi da bi se znalo koji je
zub u vilici, kako u gornjoj, tako i u do-
883
zubna gleñ
njoj, levo i desno. Zubi se označavaju od
sredine po rednom broju. Mlečni zubi
označavaju se rimskim brojevima. Po-
stoje dva načina za označavanje. U koor-
dinantnom sistemu vertikalna linija
deli gornje i donje ztfbe izmeñu sred-
njih sekutića, a horizontalna deli gornje
od donjih. Zubi se upisuju u kvadrante
ppsmatrajući osobu ispred sebe. Drugi
načinje stavljanje znaka + (plus) izmeñu
gornjih srednjih sekutića i znaka - (mi-
nus) izmeñu donjih srednjih sekutića.
Posmatrajući ispred sebe osobu, njen
gornji desni četvrti zub označićemo sa
4+ ili 4, a četvrti zub levo dole -4 ili 4. Za
diktiranje je mnogo sigurnije obeležava-
nje sa plus i minus, nego način sa koor-
dinatnim sistemom. Pri diktiranju pri
upotrebi koordinatnog sistema dešava-
ju se greške: umesto levo, ubeleži se
desno, i obrnuto.
zubna gleñ, substantia adamantina,
najtvrñe tkivo čovečjeg tela. Pokriva
anatomsku krunicu zuba. Prozračna je i
žućkastobele ili sivobele boje. Debljine
je od 2 do 2,5 mm na sečivnim ivicama i
kvržicama zuba, a stanjuje se idući prema
vratnom delu zuba. Sadrži oko * 92-
96% anorganske, 1-2% organske materije
i 3-4% vode. Pokrivena je tankom
gleñnom opnom i Nasmythovom op-
nom. Gleñ mlečnih zuba se razlikuje od
gleñi stalnih zuba. Beličaste je boje, ta-
nja, manje specifične težine, sadrži više
organskih materija i mekša, te se zbog
toga lakše rastvara u kiseloj sredini.
zubna klica, histološka strukura s uobli-
čenim ćelijama (ameloblastima, odon-
toblastima i cementoblastima) iz koje se
stvara zub. Sastoji se od gleñnog zvona
ili gleñnog organa, zubne papile ili den-
tinskog organa i zubne kesice.
zubna kost, v. dentinum.
zubna pulpa, pulpa dentis, sastoji se od
krvnih sudova arterija, vena, živaca,
limfnih sudova, vezivnog tkiva, kolage-
nih vlakana i odontoplasta. Popunjava
šupljinu krunice zuba, kao i kanale ko-
rena u koji ulazi kroz otvor na vrhu ko-
rena. Služi za ishranu i izgradnju zuba,
kao i odbranu, stvarajući dentin. Ka-
vum - šupljina u krunici - u mladih oso-
884
zubni luk
ba je veća i ima oblik približno krunice
zuba, dok se u starijih smanjuje, stvara-
jući sekundarni dentin od periferije
prema centru. Pulpa popunjava šuplji-
nu krunice i kanale korena.
zubna srž, v. pulpa dentis.
zubni cement, supstancija koja pokriva
koren i vrat zuba. Sadrži 32% anorgan-
ske materije i najmekši je deo tvrdih
supstancija zuba. Najsličniji je kosti.
Kroz njega prolaze kanalići. Najdeblji je
prema apeksu i u bifurkaciji korena.
Ishranjuje se od periodonta, tako da se
kod devitaliziranog zuba cement i dalje
ishranjuje. Sin. substantia ossea, crusta
petrosa.
zubni kamenac, uklanjanje, profilaktič-
ka i terapijska mera u sprečavanju na-
stanka i lečenju oboljenja tkiva potpor-
nog aparata zuba. Sastavni deo lečenja
mnogih oboljenja u usnoj duplji. Instru-
menti za uklanjanje zubnog kamenca
su: srpasti, trapezasti (levi i desni), dleto
i povijeni mirtin list. Kamenac se može
odstraniti i pomoću aparata s ultrazvu-
kom.
zubni koren, deo zuba koji se normalno
nalazi u alveoli alveolarnog nastavka.
Spolja je pokriven cementom (substan-
tia ossea), a unutrašnji deo, koji je
najmasivniji, čini dentin (substantia
eburnea). Od vrha korena do kavuma
krunice prolazi kanal koji popunjava
pulpa, a koja se sastoji od živaca, krvnih
sudova, limfnih sudova i vezivnog tkiva.
Sekutići, očnjaci i premolari imaju nor-
malno po jedan koren s izuzetkom pr-
vog gornjeg premolara, koji ima dva ko-
rena. Gornji molari imaju tri korena, a
donji dva.
zubni kvar, v. caries dentium.
zubni luk, spoljni zubni luk je linija koja
spaja ivice sekutića, vrhove očnjaka i
bukalne kvržice premolara i molara;
pravi z. L je linija koja ide glavnim fi-
surama molara i premolara, a u pred-
njih zuba ide izmeñu cinguluma i sečiv-
nih ivica. Lukovi gornje ivice imaju ob-
lik elipse, a donje parabole; unutrašnji
z.l. je linija koja spaja cingulume pred-
njih zuba i ide preko oralnih kvržica
premolara i molara.
zubno meso
zubno meso, v. gingiva.
zubno zlato, legura zlata koja se upotreb-
ljava za izradu zubnih nadoknada (kru-
nica, mostova, zuba na kočić itd.).
Najčešće se upotrebljava 22-karatno
zlato koje se sastoji od 22 dela čistog zla-
ta, jednog dela bakra i jednog dela sreb-
ra. Tzv. platinsko zlato je legura gde se
odreñenoj leguri zlata dodaje bakar u
procentu. Postoje i druge razne legure
zlata za zubarske nadoknade.
zubobolja, često vrlo jaki bolovi u zubima
javljaju se najčešće u oboljenju pulpe
(pulpitis). Uzrok je obično karijes koji je
zygoten
dospeo u blizinu pulpe i izazvao njeno
zapaljenje. Pulpitis može nastati i usled
traume, nestručno stavljene plombe,
medikamenata itd. Dalje komplikacije
su gangrena, periodontitis, apsces, koji
izazivaju jake bolove.
Zuckerkandlov organ, v. glomus.
zvezdaste ćelije, v. ćelija.
zygomaticus, zigomatičan, jagodični, ja-
bučni, npr. os zygomaticum, jagodična
ili jabučna kost lica.
zygoten, zigoten, stadijum u profazi prve
mejozne deobe u kome se sparuju ho-
mologni Kromosomi.
žablja doza, v. dosis.
žarišni nefritis, nephritis insularis, v.
nephritis.
žarište, (stom.) ograničeni deo tkiva u
kome se nalaze mikroorganizmi, njihovi
egzo- i endotoksini i raspadni produkti-
tkiva. Smatra se da mikrobi iz žarišta
prodorom preko krvotoka mogu izazvati
patološke promene na udaljenim or-
ganima. Žarišta mogu biti i izvor alerge-
na, kao i mesto remećenja vegetativnih
funkcija; dentogena ž., stvaraju se u
apikalnom delu zuba i periapikalnoj re-
giji alveolarne kosti kao posledica pro-
dora mikroorganizama kroz kariozne
lezije u zub. Sin. odoniogena žarišta; ak-
tiviranje dentogenog ž., neaktivna
dentogena žarišta mogu da ponovo za-
počnu svoje patološko delovanje iz raz-
ličitih opštih i lokalnih uzroka: slablje-
nje imuniteta ili opšte alergizacije orga-
nizma; stvaranje gasova u kanalu kore-
na zuba, traumatizacije zuba pri žvaka-
nju, poremećaja krvotoka u okolini fo-
kusa ili mehanizmom anahoreze po As-
coliju; dentogeno ž,, dijagnostikeva-
nje, za otkrivanje ovakvih žarišta pri-
menjuju se, pored stomatološke anam-
neze, kliničkog pregleda zuba i usta, i
analiza rendgenograma i odgovarajući
testovi; oralna ž., svako hronično zapa-
ljeno tkivo u usnoj duplji može da pred-
stavlja izvor fokalne infekcije; ž. u ozub-
Iju (periodoncijumu), gingivalni džep-
ovi, zapaljeno tkivo gingive i hronični
parodontalni apscesi mogu da deluju
kao žarišta. V. iarišna injekcija.
886
žavelska voda, natrijum-hipohlorit, tečni
preparat hlora s 11 do 14% aktivnog sa-
stojka. Veoma pogodna za dezinfekciju
sa h-ipohlorinatorima. Nezgodna strana
je teškoća transporta.
žbica, v. radius.
žbični, v. radialis.
ždrelna duplja, v. cavum pharyngis.
ždrelno suženje, v. isthmus jaucium.
ždrelo, v. pharynx.
žeñ, svesna želja za uzimanjem tečnosti,
regulisana centrom za žeñ u spoljaš-
njem delu preoptičkog dela mozga, koji
funkcioniše po istom principu kao i os-
moreceptori. Najvažniji uzroci žeñi su
vanćelijska dehidratacija, smanjenje za-
premine minutnog volumena, ćelijska
dehidratacija i suvoća sluznice usta.
želatin, v. gelatina.
želatinska pena, lokalno hemijsko he-
mostatično sredstvo za zaustavljanje
periodontalnih i koštanih krvarenja.
želudac, v. gaster, ventriculus; ž. mali, v.
Pavlpvov želudac.
želudačni, v. gastricus.
želudačni sok, tečnost koja nastaje kao
produkt lučenja želudačnih žlezda. Ž. s.
normalno sadrži slobodnu i vezanu (za
belančevine) hlorovodoničnu kiselinu i
fermente pepsin, lab-ferment, steapsin i
unutrašnji faktor antianemijskog pri-
ncipa, mucin i dr.
Ženevska zakletva, tekst lekarske zaklet-
ve s nizom profesionalnih etičkih oba-
veza, koji je prihvatila Svetska zdrav-
stvena organizacija prilikom svog osni-
vanja u Ženevi, g. 1948. Ova zakletva
ženevske konvencije
predstavlja modernizovanu, skraćenu i
izmenjenu verziju hipokratove zakletve.
Nastala je posebno pod uticajem iskus-
tava drugog svetskog rata u kojem su
mnogi nacistički lekari vršili ratne zlo-
čine i kada se često ispoljavala diskrimi-
nacija bolesnika i ranjenika zbog njiho-
ve rasne, verske ili nacionalne pripad-
nosti.
ženevske konvencije, dodati pojmovnici
u leksikonu na kraju posle »modernizo-
van« tako da u širem smislu termin oz-
načava sve humanitarne konvencije iz
meñunarodnog ratnog prava, donesene
od 1864. do 1949. godine.
ženska gonada, v. jajnik.
ženski polni organi (organa genitalia fe-
minina), unutrašnji i spoljašnji. U unut-
rašnje organe spadaju: jajnici (ova-
rium), jajovodi (tuba uterina), materica
(uterus) i usmina ili vagina (vagina).
Spoljašnje organe sačinjava stidnica
(vulva) u čiji sastav ulaze: velike usne
(labia majora pudendi), male usne (Ia-
bia minora pudendi), trem usmine (ves-
tibulum vaginae), dražica (clitoris),
tremna glavica (bulbus vestibuli) i
tremne žlezde (glandulae vestibulares
majores Bartholini et minores).
ženski polni ud (vulva, cunnus), v. stidni-
ca.
žig, teme ispupčenog jajonosnog meska,
latinski sigma.
žitni moljac, v. Sitotroga cerealella.
živa, v. hydrargyrum.
živac, v. nervus.
živčana ćelija, v. ćelija.
životni ciklus ćelije, čini niz uzročno po-
vezanih promena, koje se zbivaju u od-
reñenim vremenskim razmacima u mla-
dim ćelijama u fazama mitoznog umno-
žavanja sve do potpunog uobličenja za
odreñenu ulogu. Nakon toga, ćelija se
aktivnošću troši, stari da bi potom na-
stupila smrt i prelazi u les. Ciklus poči-
nje u interfazi periodom Gi ili preudva-
janja (preduplikacije) kao priprema za
drugi S-period ili p. udvajanja (duplika-
cije) u kome se vrši sinteza i odvajanje
novog molekula dezoksiribonukleinske
kiseline (DNK), traje oko 7 časova, po-
tom nastaje 62 ili period posle udvajanja
žučne boje
(postduplikacije), koji traje od 1/2 do 2
časa, zatim ćelija prelazi u naredne
deobne faze: profazu, prometafazu, me-
tafazu i završni stupanj deobe - telofa-
zu. V. mitoza.
žiža rendgenske cevi, deo anode koga
bombarduju brzi elektroni s katode u
termoelektronskoj cevi. Što je žiža
rendgenske cevi manja, rendgenska sli-
ka je oštrija. V. rendgenska cev.
žižak pirinča, Calandra oryzae, sličan žit-
nom žišku, a za razliku od njega ima 4
crvene pege na donjim krilima. Upro-
pašćuje pirinčana zrna.
žižak sočiva, Bruchus piši, napada mlade
plodove u mahunama. Iz jaja se za 6 do
10 dana izlegu larve, koje ulaze u mlade
plodove, gde ostaju ćele zime do prole-
ća kada izleću iz zrna kao leptiri.
žižak žita, Calandra granaria, uvlači se u
zrno žita. Izlučevine ostaju u zrnu, koje
daju sivo pepeljastu boju brašnu.
žižna daljina, (rend.) odstojanje od izvora
rengdenskih zrakova (žiža anode = A) do
filma : A-Fi.
žlezda, v. glandula.
žlezdan, v. glandularis.
žuč, žutozelena ili tamnozelena tečnost
(prema tome da Ii se dobija iz jetre ili
žučne kesice) bazne reakcije, koja sadr-
ži žučne boje (biliverdin i bilirubin),
žučne kiseline (glikoholnu i taurohol-
nu), holesterol, i druge organske i neor-
ganske materije. Stvaraju je neprekidno
ćelije jetre, odakle on putem odvodnih
žučnih kanala dolazi u žučnu kesicu,
gde se koncentriše ili se zadržava u žuč-
nim kanalima kojima žuč utiče u dva-
naestopalačno crevo. Uticanje žuči u
crevo vrši se samo za vreme varenja
hrane i regulisano je humoralnim i
nervnim mehanizmima. Ž. ima značajnu
ulogu u varenju i resorpciji masti.
žučna bešika, v. vesica fellea.
žučna kesica, v. vesica fellea.
žučne boje, nastaju degradacijom hemog-
lobina. Izlučuju se iz organizma putem
mokraće i izmeta. Najvažnije žučne boje
su bilirubin i biliverdin. Redukcijom bi-
lirubina u crevima nastaje urobilino-
gen, a oksidacijom urobilinogena nasta-
je mokraćna boja urobilin.
887
žučne kiseline
žučne kiseline, po strukturi slične holes-
terolu. Izvode se iz holanske kiseline či-
jom oksidacijom nastaju razne žučne kr-
seline s većim ili manjim brojem OH--
grupa (litoholna, dezoksiholna i holna
kiselina). Žučne kiseline s masnim kise-
linama daju koordinaciona jedinjenja
(holeinske kiseline), koje se u vodi ko-
loidno rastvaraju.
žučni kamen, v. calculus, concrementum.
žučni putevi ili kanali, glavni i sporedni:
glavni su jetreni kanal (ductus hepati-
cus communis) i žučovod (d. choledo-
chus) koji odvode žuč iz jetre u nishodni
deo dvanaestopalačnog creva. Sporedni
žučni putevi su žučni mehur (vesica fel-
lea) i njen kanal (d. cysticus). Oni sabi-
raju žuč u vreme kad nema varenja u
duodenumu.
žučovod, v. choledochus, žučni putevi.
žulj, v. c/a VMS, callositas, tyloma,
tylositas.
žulje vit, žuljevito telo, v. callosus, c. callo-
sum.
žuljevito telo, v. Reilovo ostrvo.
888
žuto telo
žuta mrlja, v. macula lutea.
žuta pega, v. macula lutea.
žuti vazelin, v. vaselinum.
žutica, v. icterus.
žuto telo (corpus luteum), posle prska-
nja sazrelog jajosnog meska on splasne.
Jajna ćelija je istisnuta. Zaostale ćelije
meska izgrañuju, zajedno s ćelijama
omotača, novu žlezdanu tvorevinu po-
znatu kao žuto telo, zbog toga što ćelije,
od kojih ovo telo postaje, sadrže žuti
pigment, lutein. Ogroman broj meškova
ne dostiže svoj puni razvoj i prskanje,
nego pre toga degeneriše, stvarajući at-
retična tela (corpora atretica). Koliki je
broj meškova koji degenerišu (ranije ili
docnije) vidi se po tome što se od
200.000 prvobitnih ovocita svega oko
400 izbaci prilikom ovulacije. Ćelije žu-
tog teia predstavljaju žlezdane inkreto-
gene elemente. One su izvorište drugog
ginogena, progesterona. On deluje na
uspostavljanje veze ploda s materin-
skim organizmom.
 EPONIMNI
I
ISTORIJSKI REČNIK
Ovaj deo Medicinskog leksikona
redigovao je i najvećim delom sastavio
prof, dr Zdenko Levntal.

Prilikom izbora obrañenih imena ličnosti uzeta su u prvom redu u

obzir ona po kojima su nazvani različiti pojmovi u medicini i srod-
nim naukama. Njima je dodat i izvestan broj drugih značajnih ličnosti
iz istorije medicine i prirodnih nauka.
Abbott, Edville Gerhard (1870-1938),
američki hirurg, autor jedne metode Ie-
čenja lordoze.
Abderhalden, Emil (1877-1950), švajcar-
ski fiziolog. Najviše se bavio fiziološkom
hernijom.
Abee, Ernst, Karl (1840-1905), nemački
fizičar. Najviše se bavio optikom i usavr-
šavanjem mikroskopa.
Abel, John Jacob (1857-1938), američki
biohemičar, naročito se istakao u istra-
živanju grañe hormona.
Abrikosov, Aleksej Ivanovič
(1875-1955), sovjetski patolog.
Adams, Robert (1791-1875), irski lekar,
jedan od predstavnika čuvene dublin-
ske medicinske škole.
Addison, Thomas (1793-1860), engleski
lekar, preteča savremene endokrinolo-
gije. Prvi je opisao oboljenje nadbubre-
nih žlezda koje nosi njegovo ime.
Adelmann, Georg Franz Blasius
(1811-1888), nemački hirurg. Poznat po
svojoj metodi zaustavljanja arterijskog
krvavljenja pri povredi ekstremiteta,
koje se postiže njihovom hiperrefleksi-
jom.
Adler, Alfred (1870-1937), bečki psiholog
i psihijatar, učenik Freuda i osnivač tzv.
individualne psihologije.
Adrian, Edgar Douglas (1889- ), engleski
neurofiziolog, dobitnik Nobelove na-
grade (u zajednici sa Charles Scott She-
ringtonom).
Agassiz, Louis (1807-1873), američki le-
kar i zoolog švajcarskog porekla.
Agricola (Bauer), Georg (1495-1955), ne-
mači lekar, autor prvih dela o rudarstvu
i bolestima rudara.
Ahlfeld, Friedrich (1843-1929), nemački
ginekolog.
Albee, Frederick Houdlett (1876-1945),
američki ortoped, poznat po operaciji
koja nosi njegovo i Henleovo ime.
Albers, Wilhelm (1859-1919), nemački
vojni lekar, poznat po konstrukciji šine
za !mobilizaciju gornjeg ekstremiteta.
Albert, Eduard (1841-1900), istaknuti
bečki hirurg češkog porekla.
Albertus, Magnus (1193-1280), nemački
teolog i prirodnjak enciklopedista.
Albrecht, Heinrich (1866-1927), nemački
bakteriolog.
Albright, Fuller, savremeni američki en-
dokrinolog opisao po njemu nazvani
oblik hiperparatireoidizma.
Alexander, Franz Gabriel (1891- ), ame-
rički psihoanalitičar mañarskog porek-
la, jedan od osnivača modernog psiho-
somatskog pravca u medicini.
Allen, Edgar (1892-1943), američki ana-
tom i fiziolog, sa Edwardom Doisyjem
opisao po njima nazvan test.
Amatus Lusitanus (1511-1568), jevrejski
lekar, izbeglica iz Portugalije. Radio je u
Italiji i nekim drugim evropskim zem-
ljama, a jedno vreme i u Dubrovniku
(1557). Pisac čuvenih »Centuria«.
Ambard, Leon (1876- ), francuski fizio-
log, i kliničar, tvorac poznate konstante.
Amici, Giovanni Battista (1786-1863),
francuski fiziolog i bakteriolog, poznat
po proučavanju anafilaksije.
891
 Eponimni rečnik
Ammon, Friedrich August von
(1799-1861), nemački oftalmolog.
Ampere, André-Marie (1775-1836), fran
cuski fizičar i matematičar.
Anderson, Elisabeth Garrett
(1836-1917), prva engleska lekarka, bo-
rac za ravnopravnost žena u lekarskom
pozivu.
Angle, Edward A. (1855-1930), američki
odontostomatolog, osnivač savremene
ortodoncije i izumitelj aparata u ovoj
oblasti.
Angstrom, Anders Jonas (1814-1874),
švedski fizičar. Aranzio (Arantius),
Julio Caesar
(1530-1589), talijanski lekar, hirurg i
anatom, profesor u Bologni. Aristotel
(384-322. pre n. e.), grčki lekar, filozof i
prirodnjak - enciklopedista.
Arthus, Maurice (1862-1945), francuski fi-
ziolog i bakteriolog, poznat po prouča-
vanju anafilaksije.
Aschheim, Selman (1878- ), nemački gi-
nekolog i endokrinolog.
Babes, Victor (1854-1926), rumunski pa-
tolog, bakteriolog.
Babinski, Joseph Francois Felix
(1857-1932), francuski neurolog po-
ljskog porekla, bliski saradnik Charco-
ta.
Baer, Karl Ernst von (1792-1876), eston-
ski embriolog i komparativni anatom.
God. 1827. otkrio jajašce sisara.
Baglivi, Giorgio Armeno (1668-1707), le-
kar dubrovačkog porekla, istaknuti jat-
rofizičar i odličan kliničar, profesor u
Rimu.
Bainbridge, Francis Arthur (1874- ), en-
gleski fiziolog.
Bancroft, Joseph (1836-1894), australij-
ski lekar i parazitolog. Po njemu je pro-
zvana jedna vrsta filarija.
Bang, Bernhard (1848-1932), danski vete-
rinar po kojem je nazvana Bangova bo-
lest.
Bang, Ivar Christian (1869-1918), švedski
fiziolog.
892
Aschoff, Lud wig (1866-1942), nemački
patolog i istoričar medicine.
Ascoli, Alberto (1877- ), italijanski sero-
log i biohemičar.
Asklepijadi, starogrčki sveštenici lekari,
nazvani tako po Asklepiju od kojeg su -
verovalo se - potekli. Asklepijeva svetiš-
ta ili asklepioni bili su hramovi u koje
su dolazili bolesnici zbog lečenja.
Asklepije (grč.), Eskulap (lat.), starogrčki
bog zdravlja i medicine. Njegov kult po-
činje u VII-veku pre naše ere.
Auenbrugger, Joseph Leopold
(1722-1809), bečki lekar, otkrivač per-
kusije kao fizičke dijagnostičke metode.
Auerbach, Leopold (1828-1897), nemački
fiziolog i neuropatolog.
Avicena (Ibn-Sina), (980-1037), arapski
lekar persijskog porekla, jedan od
najvećih medicinskih autoriteta sred-
njeg veka. Autor čuvenog enciklopedijs-
kog dela »Kamin«.
Axenfeld, Theodorv(1876-1930), nemački
oftalmolog. Otkrio je uzročnika obolje-
nja coniunctivitis simplex chronica Mo-
rax-Axenfeld.
Banti, Guido (1852-1925), italijanski pato-
log, opisao »spleničku anemiju«.
Banting, Frederick Grant (1891-1914),
kanadski fiziolog. Sa Macloedom i Ch.
H. Bestom 1921. god. izolovao insulin.
Barany, Robert (1876-1936), bečki otolog,
znatno je doprineo poznavanju vestibu-
larnog aparata, dobitnik Nobelove na-
grade.
Barcroft, Joseph (1872-1947), engleski fi-
ziolog.
Barlow, Thomas (1845-1945), engleski
pedijatar.
Bartholinus, Caspar mlañi (1655-1738),
holandski anatom.
Basedow, Karl Adolf (1799-1854), ne-
mački lekar.
Bassini, Edoardo (1844-1924), italijanski
hirurg.
Baudelocque, Jean Louis (1746-1810),
francuski ginekolog.
Bauhin, Caspar (1560-1624), švajcarski
anatom.
 Eponimni rečnik
Baynton, Thomas (1761-1820), engleski
hirurg, poznat po flašter-zavoju za leče-
nje ulcus cruris, koji je nazvan po nje-
mu.
Beck, Emil G. (1866-1932), američki hi-
rurg.
Beclére, Antoine (1856-1939), istaknuti
francuski radiolog.
Becquerel, Henri Antoine (1852-1908),
francuski fizičar, učestvovao u otkriću
radioaktivnosti.
Behring, Emil von (1854-1917), nemački
mikrobiolog i imunolog, otkrivač difte*
ričkog antitoksina i serumske terapije
ove bolesti.
Behterev, Vladimir (1857-1927), ruski
neurolog.
Bell, Charles (1774-1842) škotski hirurg,
neurolog i fiziolog.
Béniqué, Pierre Jules (1806-1851), fran-
cuski hirurg - urolog, izumeo jednu vrstu
sonde za lečenje strikturirane uretre.
Bergmann, Ernst von (1836-1907), ne-
mački hirurg, posebno se bavio ratnom
hirurgijom i usavršavanjem asepse i na-
rkoze. Po B. se zovu neke operacione
metode i hirurški instrumenti.
Bergonié, Jean Alban (1857-1925), fran-
cuski fizičar i radiolog.
Berkefeld, Wilhelm (1836-1897), nemač-
ki fabrikant, poznat po bakteriološkim
filtrima, prozvanim po njemu.
Bernard, Claude (1813-1878), francuski
fiziolog, osnivač savremene eksperi-
mentalne fiziologije.
Besnier, Jules (1831-1909), francuski der-
matolog.
Besredka, Aleksandar (1870-1940), češki
serolog i izumitelj perorame vakcinaci-
Je.
Best, Charles (1899- ), kanadski fiziolog,
učestvovao u izolaciji insulina s Bantin-
gom i Macloedom.
Bichat, Francois Xavier (1771-1802),
francuski anatom, osnivač savremene
histologije.
Biedl, Arthur (1869-1933), austrijski fizio-
log koji je radio u Pragu.
Bier, August (1861-1949), nemački hirurg,
utemeljitelj jedne hirurške škole, autor
brojnih novih hirurških poduhvata.
Biermer, Anton (1827-1892), švajcarski
internista, opisao kliničku sliku perni-
ciozne anemije.
Bilharz, Theodor (1825-1862;, nemački
lekar, patolog i parazitolog; radio je u
Kairu.
Billroth, Christian Albert Theodor,
(1829-1894), nemački hirurg, profesor u
Beču, osnivač moderne abdominalne
hirurgije.
Bing, Paul Robert (1878-1956), švajcarski
neurolog.
Biot, Camille, (1878- ), francuski lekar.
Blaud, Paul (1774-1858), francuski lekar.
Bleuler, Eugen (1857-1939), švajcarski
psihijatar, posebno je proučavao shizof-
reniju, koju je on tako nazvao umesto
ranijeg termina dementia praecox.
Bloch, Marcel (1885-1925), francuski der-
matovenerolog i autor mnogobrojnih
dela iz oblasti seksologije.
Boas, Ismar (1858-1938), nemački inter-
nista.
Bochdalek, Vincent Aleksandar (1801-
1883), češki anatom.
Boec k, Caesar Peter M oeller
(1845-1917), danski dermatolog.
Boehler, Lorenz (1885- ), austrijski orto-
ped.
Boerhave, Herman (1668-1738), holarid-
ski lekar, istaknuti kliničar i reformator
medicinske nastave.
Bogomolec, Aleksandar Aleksandrovič
(1881-1946), ruski biolog.
Bohr, Niels (1885-1962), danski fizičar
atomista, dobitnik Nobelove nagrade
1922. god.
Bordet, Jules (1870-1961), belgijski bak-
teriolog, koji se najviše istakao na polju
imunologije i serologije.
Born, Max (1882- ), nemački fizičar, nosi-
lac Nobelove nagrade za medicinu.
Bošković, Ruñer (1711-1787), dubrovač-
ki matematičar i astronom svetskog gla-
sa.
ðotallo, (Bottali) Leonardo (1530-?). ta-
lijanski lekar i anatom.
Botteri, Ivan Hugo (1876-?), jugosloven-
ski internista.
893
 Eponimni rečnik
Bouillaud, Jean Baptiste (1796-1881), je-
dan od najznačajnijih francuskih lekara
19. veka, koji je prvi opisao reumatsku
groznicu.
Bowditch, Henry Pickering (1840-1911),
američki lekar.
Bowmann, William (1816-1892), engleski
anatom i fiziolog.
Bright, Richard (1789-1858), engleski le-
kar, izmeñu ostalog dao je prvi kliničko-,
-patološki opis nefritisa. Objavio je i
knjigu o svojem putovanju po srednjoj
Evropi, u toku kojeg je posetio i neke
naše krajeve.
Brill, Nathan Edwin (1860-1925), američ-
ki lekar, koji je prvi opisao slučajeve
kasnog recidiva pegavca kod useljenika
iz Evrope.
Broca, Paul (l824-1880), francuski hirurg
i antropolog, otkrio je lokalizaciju mo-
tornog centra za govor.
Br o die, Benjamin Collins (1783-1862),
engleski hirurg.
Broussais, Francois Joseph Victor
(1772-1838), istaknuti francuski klini-
čar.
Brown-Séquard, Charles Eduard
(1818-1894), francuski fiziolog. Najveću
je popularnost stekao eksperimentima
podmlañivanja pomoću ekstrakata ži-
votinjskih polnih žlezda.
Cabot, Richard Clarke (1868-1939), ame-
rički lekar, hematolog i stručnjak za pi-
tanja etike.
Calmette, Albert (1863-1933), francuski
bakteriolog, koji je spravio prvi serum
protiv zmijskog ujeda, a s Guerinom
BCG-vakcinu.
Cannon, Walter Bradford (1871-1945),
američki fiziolog.
Cardarelli Antonio (1831-1926), talijan-
ski lekar.
Carrel, Alexis (1873-1944), francuski fi-
ziolog, živeo u SAD. Najviše se bavio ek-
sperimentalnom transplantacijom tkiva
i organa. Dobitnik Nobelove nagrade za
metodu šivenja krvnih sudova.
894
Bruce, David (1855-1931), britanski hi-
rurg i bakteriolog. Otkrio je i uzročnika
malteške groznice. Po njemu je nazvana
grupa mikroorganizama Brucellae.
Brudzinski, Jozef (1874-1917), poljski le-
kar; opisao neke znakove karakteristič-
ne za meningitis.
Brunner, Johann Conrad (1654-1727),
nemački anatom i histolog.
Bruns, Paul (1846-1916), nemački hirurg
po kojem je nazvana jedna udlaga - šina
za natkolenicu.
Bruns, Viktor (1812-1883), nemački hi-
rurg, izumitelj pročišćene higrofilne
vate i drugog savremenog zavojnog ma-
terijala.
Brücke, Ernst Wilhelm (1819-1892), ne-
mački fiziolog i histolog.
Bryant, Thomas (1828-1914), engleski hi-
rurg po kojem se zovu neki hirurški i or-
topedski pojmovi.
Bucky, Gustav (1880- ), nemački radio-
log.
Buerger, Leo (1879-1943), američki inter-
nist angiolog.
Burdach, Karl Friedrich (1776-1847), ne-
mački anatom i fiziolog.
Burdenko, Nikolaj Nilovič (1878-1946),
sovjetski hirurg, general, glavni hirurg
Crvene armije, jedan od osnivača ruske
neurohirurgije i Akademije medicin-
skih nauka SSvSF.
Burow, Karl August (1809-1874), nemač-
ki hirurg.
Čas te Hani, Aldo (1878- ), talijanski mik-
robiolog i stručnjak za tropske bolesti.
Castle, William Bosworth (1897- ), ame-
rički hematolog iz čuvene bostonske
medicinske škole.
Celsius, Anders (1701-1744), švedski ast-
ronom, koji je uveo podelu termometar-
ske skele izmeñu tačaka ključanja vode
i topljenja leda na 100 jednakih delova -
centigrada.
Celsus, Cornelius (I vek n. e.), značajni
rimski lekar.
Chadwick, Edwin (1800-1890), engleski
pravnik i publicista, autor izveštaja o
zdravstvenom stanju radnika; jedan od
najuticajnijih pionira socijalnomedicin-
 Eponimni rečnik
skih shvatanja i javnozdravstvenog za-
konodavstva prošlog veka.
Chagas, Carlos (1879-1934), brazilski Ie-
kar.
Charcot, Jean Martin (1825-1893), fran-
cuski neuro-psihijatar i patolog.
Chauffard, Anatole Marie E mi Ie
(1855-1932), francuski internista.
Cheyne, John (1777-1836), irski internista
iz čuvene dublinske škole.
Chiari, Hans (1851-1916), austrijski pato-
log.
Chopart, Francois (1743-1795), francuski
hirurg.
Christian, Henry Asburry (1876-1951),
američki lekar.
Chvostek, Franz (1835-1884), bečki inter-
nista.
Cohnheim, Julius Friedrich (1839-1884),
nemački patolog.
Coolidge, Killiam David (1873- ), ame-
rički fizičar, značajan zbog pronalazaka
u oblasti rendgenologije.
Cooper, Astley Paston (1768-1841), eng-
leski hirurg i anatom.
Ćori, Carl (1896- ), američki fiziolog češ-
kog porekla, laureat Nobelove nagrade.
Corrigan, Dominic John (1802-1880), ir-
ski lekar.
Corti, Alfonso de (1822-1888), talijanski
anatom i histolog.
Corvisart, Jean Nicolas (1755-1821), lič-
ni lekar Napoleona L Njegovom zaslu-
gom Auenbruggerova metoda perkusije
dobila je šire priznanje.
Coulomb, Ch. A. de (1736-1806), francus-
ki fizičar, prema kome je nazvana prak-
tična jedinica količine elektriciteta.
Dale, Henru Hallet (1875- ), engleski fi-
ziolog i farmakolog. Sa Ottom Löwyjem,
austrijskim farmakologom, dobio No-
belovu nagradu za medicinu u znak pri-
znanja za otkriće acetilholina i njegove
uloge.
Dalton, John (1766-1844), engleski fizičar
i hemičar.
d'Arsonval, Jacques Arsene (1851-1940),
francuski fizičar i fiziolog.
Courvoisier, Georg Ludwig (1843-1918),
švajcarski hirurg.
Cowper, William (1666-1709), engleski
hirurg i anatom.
Cox, Herald Rae (1907- ), američki bakte-
riolog po kojem je prozvana jedna vrsta
rikecija, pronalazač vakcine protiv pe-
gavca.
Cramer, Friedrich (1847-1903), nemački
hirurg ortoped.
Credé, Karl Siegmund (1819-1892), ne-
mački ginekolog akušer.
Cruveilhier, Jean (1791-1874), francuski
anatom i fiziolog.
Curie, Pierre (1859-1906), francuski fizi-
čar, sa svojom ženom Marie Curie SkIo-
dowskom otkrio radijum a sa Henri An-
toine Becquerelom (1852-1908) otkrio
radioaktivitet i s njima podelio Nobelo-
vu nagradu za fiziku god. 1903.
Curie-Sklodowska, Maria (1867-1935),
poljska naučnica, živela u Parizu. Učest-
vovala je u otkriću radijuma i radioak-
tivnosti, i sama doprinela izolovanju ra-
dioaktivnih elemenata. Laureat dve No-
belove nagrade - za herniju i za fiziku.
Curschmann, Heinrich (1846-1910), ne-
mački lekar.
Cushing, Harvey (l869-1934), američki
neurohirurg, jedan od utemeljitelja ove
grane hirurgije.
Cvet, Mihail Semenovič (1872-1926), rus-
ki botaničar i biohemičar, prvi opisao
hromatografsku adsorpcionu analizu.
Czermak, Jan Nepomuk (1828-1873),
češki komparativni anatom i fiziolog.
Darwin, Charles Robert (1839-1882), en-
gleski prirodnjak - zoolog, autor teorije
evolucije živih bića.
Debré, Robert (1882- ), francuski pedija-
tar.
Deiters, Otto Friedrich Karl (1834-1863),
nemački histolog.
Dere um, Francis Xaviei (1856-1931),
američki neurolog.
Descemet, Jean (1732-1810), francuski
hirurg i anatom.
895
 Eponimni rečnik
Deschamps, Joseph Francois Louis
(1740-1824), francuski hirurg, izumitelj
nekih instrumenata.
D'Herelle, Felix Hubert (1873-1949),
francuski mikrobiolog, otkrivač bakte-
riofagije.
Dieffenbach, Johann Friedrich
(1792-1847), nemački hirurg.
Dittrich, Fanz (1815-1859), nemački pato-
log.
Döderlein, Albert (1860-1941), nemački
ginekolog.
Dogiei, Aleksandar Stanislavovič
(1852-1922), ruski histolog i neurolog.
Doisy, Edward Adelbert (1893- ), ame-
rički biohemičar.
Domagk, Karl (1895- ), nemački hemičar,
pronalazač sulfonamidske grupe leko-
va, nosilac Nobelove nagrade.
Bonders, Franz Cornelis (1818-1889),
holandski fiziolog i oftalmolog. Izmeñu
ostalih pronalazaka - uveo je upotrebu
ðaja, Ivan (1884-1957), jugoslovenski fi-
ziolog, poznat naročito po svojim origi-
nalnim i vrlo značajnim radovima u ob-
lasti eksperimentalne hipotermije i veš-
tačke hibernacije.
ðorñević, Vladan (1844-1930), srpski Ie-
kar i književnik, osnivač srpskog Crve-
Eberth, Karl (1835-1926), nemački pato-
log, otkrivač uzročnika tifusa (Eberthel-
Ia typhi).
Ebner, Victor (1842-1925), austrijski ana-
tom.
Ebstein, Wilhelm (1836-1912), nemački
internist.
Eccles, John Carew (1903- ), australijski
neurofiziolog, nosilac Nobelove nagra-
de za istraživanja iz elektrofiziologije
nervnih vlakana.
Economo, Constantin von (1876-1931),
austrijski neurolog. Prvi je opisao
(1917) epidemijski letargijski encefalitis
(morbus Economo).
Edinger, Ludvvig (1855-1918), nemački
anatom i neurolog.
896
prizmatskih stakala u lečenje strabiz-
ma.
Donowan, Charles (1863-1951), irski Ie-
kar, stručnjak za tropske bolesti.
Douglas, James (1675-1742), škotski ana-
tom i opstetričar.
Dover/ Thomas (1660-1742), engleski Ie-
kar i moreplovac. Njegova akcija spaša-
vanja jednog mornara s pustog ostrva
poslužila je D. Defoeu kao tema za knji-
gu o Robinsonu Crusoeu.
Drigalski, Karl Wilhelm (1871-1950), ne-
mački mikrobiolog.
Du Bois-Reymond, Emil (1818-1896),
vrlo značajni nemački fiziolog.
Duchenne, Guillaume Benjamin Ar-
mand (1806-1875), francuski neurolog.
Ducrey, Augusto (1860-1940), talijanski
dermatovenerolog.
Dupuytren, Guillaume (1778-1835), fran-
cuski hirurg, opisao oboljenje koje je po
njemu nazvano D. kontraktura.
nog krsta, suosnivač Srpskog lekarskog
društva, organizator vojnog saniteta i s
pokretač modernog zdravstvenog zako-
nodavstva u Srbiji.
Duričić, Ilija (1898-1965), srpski patofi-
ziolog, profesor Veterinarskog fakulteta
u Beogradu.
Ehrlich, Paul (1854-1915), nemački bak-
teriolog i patolog, osnivač teorijske
imunologije i tvorac koncepcije o he-
mioterapiji.
Einthoven, Wilhelm (1860-1927), holand-
ski fiziolog, pronalazač elektrokardiog-
rafije; dobitnik Nobelove nagrade za
medicinu.
Eiselsberg, Anton (1860-1939), austrijski
hirurg.
Erasistrat (kraj IV veka pre n.e.), grčki
anatom, uz Herofila najznačajniji lekar
aleksandrijske medicinske škole.
Erb, Wilhelm (1840-1921), nemački lekar.
Esbach, Georges Hubert (1843-1890),
francuski lekar.
 Eponimni rečnik
Escherich, Theodor (1857-1911), austrij-
ski pedijatar.
Eskulap (lat.), v. Asklepije.
Esmarch, Friedrich von (1822-1895), ne-
mački hirurg.
Esquirol, Jean Etienne Dominique
(1772-1840), francuski psihijatar, borac
Fabricio (Fabricius), Girolamo d'Aqua-
pendente (1533-1619), italijanski ana-
tom.
Fabricius Hildanus, Wilhelm Fabry von
Hilden (1560-1634), nemački lekar i hi-
rurg, unapredio tehniku amputacije.
Fahr, Theodor (1877-1945), nemački pa-
tolog.
Fahrenheit, Gabriel Daniel (1686-1736),
nemački stakloduvač, pronalazač jed-
nog tipa termometarske skale.
Fahreus, Robin (1888^ ), švedski patolog
i hematolog, uveo metodu sedimentaci-
je eritrocita.
Fallopio (Falloppius), Gabriel
(1523-1562), talijanski hirurg i anatom.
Fallot, Etienne Louis (1850-1911), fran-
cuski anatom.
Falta, Wilhelm (1875-1950), austrijski in-
ternist.
Fanconi, Guido (1892- ), švajcarski pedi-
jatar.
Faraday, Michael (1791-1867), engleski
hemičar i fizičar, jedan od najvećih pri-
rodnjaka prošlog veka.
Favre, Maurice (1876-1954), francuski
dermatovenerolog.
Fechner Gustav Theodor (1801-1887),
nemački prirodnjak.
Feer, Emil (1864-1955), nemački pedija-
tar.
Fehling, Hermann (1811-1885), nemački
hemičar.
Feil, André (1889- ), francuski neurolog.
Felix Arthur (1887-1956, češko-engleski
bakteriolog.
Felty, Augustus Roy (1895- ), američki
internist.
Fergusson, William (1808-1877), naj-
istaknutiji škotski hirurg prelisterske ere.
57 Medicinski leksikon
za slobodne metode lečenja duševnih
bolesnika.
Euler-Chelpin, Hans (1873-1964), švedski
biohemičar, nosilac Nobelove nagrade
za radove iz oblasti razgradnje šećera.
Eustachi (Eustachius), Bartolomeo (?-
1574), talijanski lekar i anatom.
Ewing, James (1866-1943), američki pato-
log.
Filatov, Nil Fjodorovič (1847-1902), rus-
ki pedijatar.
Filatov, Vladimir Petrovič (1875-1956),
ruski okulist, pronalazač jedne metode
keratoplastike i tzv. tkivne terapije
Finkelsein, Heinrich (1865-1942), ne-
mački pedijatar.
Finlay, Carlos Juan (1833-1915), kuban-
ski lekar i epidemiolog, prvi otkrio na-
čin prenošenja žute groznice.
Finney, John (1860-1937), američki hirurg.
Finsen, Niels (1860-1904), danski lekar,
dobitnik Nobelove nagrade za medici-
nu (1903), za uvoñenje aktinoterapije u
tečenju tuberkuloze kože.
Fischer, Emil (1852-1919), nemački he-
mičar, nosilac Nobelove nagrade.
Flack, Martin William (1882-1931), eng-
leski fiziolog.
Flajani, Giuseppe (1741-1808), talijan-
ski hirurg, prvi opisao po njemu na-
zvanu bolest tireotoksikozu (kasnije
Gravesova odn. Basedowljeva bolest).
Flechsig, Pavel Emil (1847-1929), češki
neurolog.
Fleisch, Alfred (1892- ), švajcarski fizio-
log.
Fleming, Alexander (1881-1956), britan-
ski mikrobiolog, otkrivač penicilina; sa
Floreyem i Chainom dobio Nobelovu
nagradu za medicinu.
Fletcher, Horace (1849-1919), američki
fabrikant, izmeñu ostalog pronašao
»veštački dentin«.
Flexner, Abraham (1866-1959), američki
istraživač u oblasti društvenih nauka,
autor po njemu nazvanog izveštaja o
stanju medicinske nastave u SAD (1910)
koji je izazvao radikalnu naučnu i peda-
897
 Eponimni rečnik
gošku modernizaciju medicinskih fa-
kulteta.
Flexner, Simon (1863-1946), američki
patolog i mikrobiolog.
Flint, Austin (1812-1886), američki lekar.
Florence, Albert (1851-1927), francuski
farmakolog.
Florey, Howard W. (1898-1968), britanski
lekar, sa Flemingom i Chainom 1945.
god. dobio Nobelovu nagradu za prona-
lazak penicilina.
Flourens, Marie Jean Pierre (1794-1867),
francuski fiziolog.
Fontana, Abbada Felice (1730-1805), tali-
janski anatom i filozof.
Fordyce, John, (1858-1925), američki
dermatolog.
Forel, Auguste (1848-1931), švajcarski
anatom, psihijatar i seksolog.
Forlanini, Carlo (1847-1918), talijanski
lekar, pronalazač aparata i metode ves-
lačkog pneumotoraksa.
Forsell, Gosta (1876-1950), švedski radio-
log.
Forssman, John (1868-1947), švedski pa-
tolog.
Forssmann, Werner (1904- ), nemački
hirurg i internista, otkrivač metode ka-
teterizacije srca, nosile Nobelove nagra-
de za medicinu.
Forster, Otfried (1873-1941), nemački
neurolog i neurohirurg.
Fortner, Joseph (1893- ), nemački veteri-
nar i mikrobiolog.
Foster, Kennedy, v. Kennedy, Foster.
Fothergill, John (1712-1780), engleski le-
kar, pronalazač digitalisa.
Fothergill, Samuel (19. vek), engleski hi-
rurg.
Fournier, Jean Alfred (1832-1915). fran-
cuski dermatolog.
Fowler, Thomas (1736-1801), američki le-
kar.
Gaethgens, Walter (1880-1958), nemački
serolog. Gaffky, Georg Theodor
August
(1850-1918), nemački mikrobiolog.
Galenus. (129-199), rimski medicinski en-
ciklopedista, anatom i fiziolog.
898
Fox, George Henry (1846-1910), američki
dermatolog.
Fracastorio, Girolamo (1483-1553), itali-
janski lekar, jedan od pionira u oblasti
zaraznihg bolesti, dao je luesu naziv »si-
filis«.
Francke, Karl (1859-1920), nemački le-
kar, pronalazač instrumenta za punkci-
ju koštane srži.
Frank, Johann Peter (1745-1821), nemač-
ki lekar, profesor u Paviji i Beču, autor
čuvene enciklopedije preventivne i so-
cijalne medicine, preteča savremenih
javnozdravstvenih shvatanja i reforma-
tor medicinske nastave.
Fränkel, Albert (1848-І916), nemački le-
kar, identifikovao vrstu streptokoka
koji izaziva pneumoniju.
Frankenhäuser, Ferdinand (1832-1894),
nemački ginekolog.
Franklin, Benjamin (1706-1790), američ-
ki prirodnjak i državnik.
Fraunhofer, Joseph (1787-1826), nemački
fizičar.
Frei, VVilhelm (1885-1943), nemački der-
matolog, opisao test za dijagnostiku lim-
s fogranulomatoze.
Freud, Sigmund (1856-1939), austrijski
psihijatar, osnivač psihoanalitičke ško-
le.
Friderichsen, Carl (1886- ), danski pedi-
jatar.
Friedländer, Carl (1847-1887), nemački
patolog.
Friedreich, Nicolaus (1825-1882), ne-
mački lekar.
Frisch, Anton (1899-1917), austrijski hi-
rurg.
Fröhlich, Alfred (1871-1953), austrijski
neurolog.
Fuchs, Ernst (1851-1930, austrijski oftal-
molog.
Gall, Franz Joseph (1785-1828), nemač-
ki anatom i fiziolog, osnivač frenolo-
Galli Mainini, Carlos, savremeni argen-
tinski lekar. Galvani, Luigi (1737-
1798), italijanski Ie-
 Eponimni rečnik
kar i analom, jedan od pionira elektrici-
teta.
Gamaleja, Nikolaj Feodorovič (1859-
1949), ruski mikrobiolog.
Ganser, Siegbert (1853-1931), nemački
psihijatar.
Garland, George Minot (1848-1926),
američki internista.
Garré, Karl (1857-1928), švajcarski hi-
rurg.
Gartner, August (1848-1934), nemački hi-
gijeničar i mikrobiolog.
Gasser, Johann Laurenz (1723-1765),
austrijski anatom.
Gaucher, Philippe charles Ernst
(1854-1918), francuski lekar.
Gauss, Karl Friedrich (1777-1855), ne-
mački matematičar i astronom.
Gay-Lussac, Louis Joseph (1778-1850),
francuski prirodnjak.
Geiger, Hans (1882-1945), nemački fizi-
čar, pronalazač po njemu nazvanog bro-
jača.
Gengou, Ostave (1875-1957), francuski
mikrobiolog, sa Bordetom opisao Hae-
mophilus pertussis i fenomen fiksacije
komplementa.
Gerbec, Marko (1658-1718), slovenački
lekar, meñu prvima opisao totalni AV--
blok srca.
Gerlier, Felix (1840-1914), švajcarski le-
kar.
Gerson, Max Bernhard (1881- ), nemač-
ko-američki lekar.
Gesner, Conrad (1516-1565), švajcarski
prirodnjak i enciklopedista.
Getaldiñ, Marin (1566-1626), dubrovački
fizičar i matematičar svetskog glasa.
Ghon, Anton (1866-1936), češki patolog.
Giemsa, Gustav (1867-1948), nemački far-
makolog i hemičar.
Gierke, Edgar (1877-1945), nemački pato-
log.
Gieson, Ira Thompson van (1866-1913),
američki neurolog.
Gigli, Leonardo (1863-1908), italijanski
Gilchrist, Thomas Caspar (1862-1927),
američki dermatolog, opisao tzv. ame-
ričku blastomikozu.
Gimbernat, Manuel Louise Antonio don
(1734-1816), španski hirurg i anatom.
57*
Girard, Charles (1855-1916), švajcarski
hirurg.
Glanzmann, Edmund (1887-1959), švaj-
carski pedijatar, opisao exanthema su-
bitum odnosno trodnevnu groznicu.
Glauber, Johan Rudolf (1603-1668), ne-
mački alhemičar.
Glenard, Francois (1848-1920), francuski
lekar.
Glisson, Francis (159-1677), engleski le-
kar (prvi je opisao rahitis).
Gliick, Leopold (1854-1904), poljski der-
matovenerolog, prvi stručnjak te oblas-
ti u Bosni i Hercegovini, istraživač lepre
i endemskog sifilisa.
Gmelin, Leopold (1788-1853), nemački fi-
ziolog.
Goldflam, Samuel (1852-1932), poljski
neurolog, opisao oboljenje myasthenia
gravis pseudoparalytica.
Gofgi, Camillo (1844-1926), italijanski
anatom i neurohistolog, dobitnik Nobe-
love nagrade.
Goli, Friedrich (1829-1903), Švajcarski ana-
tom, fiziolog i neurolog.
Gonin, Jules (1870-1935), švajcarski oftal-
molog.
Gooñpasture, Ernst William (1886- ),
američki patolog.
Gordon, Killiam (1863-1929), engleski le-
kar.
Cowers, William Richard (1845-1915),
engleski lekar.
Graaf, Regnierde (1641-1673), holandski
lekar i anatom.
Gradenigo, Giuseppe (1859-1926), itali-
janski otorinolaringolog.
Graefe, Albrecht (1828-1870), nemački
oftalmolog.
Graham, George Sellers (1879-1942), ka-
nadski patolog, opisao reakciju i tip tu-
mora koji je po njemu i nazvan.
Graham, Roscoe Reid (1899- ), kanadski
hirurg.
Graham, Steel, v. Steel, Graham.
Graham, Thomas (1805-1869), engleski
hemičar, osnivač koloidalne hernije,
Gram, Hans Christoph Joachim
(1853-1923), danski lekar.
Grassi, Giovanni Batista (1854-1883), ita-
lijanski parazitolog, vrlo zaslužan i za
899
 Eponimni rečnik
rasvetljavanje prenosa malaričke infek-
cije.
Graves, Robert James (1797-1853), irski
lekar, jedan od prvih autora koji je opi-
sao sliku tireotoksikoze.
Gravvitz, Paul (1850-1932), nemački pato-
log.
Gregg, Norman McAlister (1892-1966),
australijski oftalmolog, opisao rubeo-
larnu embriopatiju.
Griesinger, Wihelm (1817-1868), nemač-
ki neuropsihijatar znatno je unapredio
sistematiku duševnih oboljenja.
Grisogono, Federik (1472-1537), zadar-
ski lekar, prirodnjak i filozof.
Gritti, Rocco (1828-1920), italijanski hi-
rurg.
Grocco, Pietro (1856-1916), italijanski in-
ternist.
Gross, Samuel Weissel (1837-1889), ame-
rički hirurg.
Grossich, Antonio (1849-1926), italijan-
ski hirurg jugoslovenskog porekla. U Ri-
ječkoj bolnici - prvi u svetu - primenio
jodnu tinkturu u preoperativnoj pripre-
mi kože bolesnika.
Grotjahn, Alfred (1869-1932), nemački le-
Haeckel, Ernst (1834-1919), nemački pri-
rodnjak i filozof monističkog smera, da-
lje razvio teoriju evolucije.
Hahnemann, Samuel (1755-1843), ne-
mački lekar osnivač homeopatije.
Haldane, John Berdon Scott (1892-1964),
engleski fiziolog, biolog, genetičar i bio-
hemičar.
Halleauppeau, Francois Henri
(1842-1919), francuski dermatolog.
Haller, Albrecht von (1708-1777), švaj-
carski lekar, fiziolog, prirodnjak encik-
lopedista i pesnik.
Halsted, William Stewart U852-1922),
američki hirurg, aseptičku metodu
upotpunio uvoñenjem sterilnih rukavi-
ca.
Hamman, Louis (1877^1946), američki le-
kar.
Hand, Alfred (1868-1949), američki pedi-
jatar.
900
kar i sociolog, jedan od najvažnijih gra-
ditelja savremene socijalne medicine.
Gruber, Max (1953-1927), nemački higije-
ničar i bakteriolog.
Gruby, David (1810-1898), francuski lekar
jugoslovenskog porekla, osnivač medi-
cinske mikologije.
Guarnieri, Giuseppe (1856-1918), talijan-
ski patolog.
Gudden, Bernhard Alloys (1824-1886),
nemački neurolog i psihijatar.
Guérin, Camille (1872-1961), francuski
veterinar - mikrobiolog.
Guillain, Georges (1878-1961), francuski
neurolog.
Guist, Gustav (1892- ), austrijski oftalmo-
log.
Gullstrand, Alvar (1862-1930), švedski of-
talmolog, pronalazač »špaltlampe«.
Gumprecht, Ferdinand (1864-1947), ne-
mački internist.
Gunn, Robert Marcus (1850-1909), eng-
leski oftalmolog.
Gusy, Alired (1865-1957), švajcarski sto-
matolog, poznat po svojim radovima iz
protetike.
Guy on, Felix (1831-1880), francuski uro-
' log.
Hanot, Vicotr Charles (1846-lr896), fran-
cuski lekar, po kojem je nazvana hipert-
rofička forma ciroze jetre.
Hansen, Gerhard Henrik Armaner
(1841-1912), norveški lekar, otkrivač uz-
ročnika lepre.
Harrison, Edward (1766-1838), engleski
lekar.
Harvey, William (1578-1657), engleski
anatom, fiziolog i embriolog, prvi je
opisao mali i veliki krvotok.
Hashimoto, Hakaru (1881- ) savremeni
japanski hirurg. Po njemu je nazvan je-
dan oblik hroničnog tireoiditisa.
Hassall, Arthur Hill (1817-1894), engleski
lekar. Hasselbach, Franz Kaspar
(1759-1816),
nemački anatom. Haudek, Martin
(1880-1931), austrijski
radiolog.
 Eponimni rečnik
Havers, Clopton (1657-1702), engleski Ie-
kar i anatom.
Hay, Matthew (1855-1932), škotski lekar.
Hayem, Georges (1841-1933), francuski
hematolog.
Head, Henry (1861-1940), engleski neuro-
log.
Heberden, William (1710-1801), engleski
lekar, opisao čvoriñe oko zglobova, ti-
pične za neke oblike reumatizma.
Hebra, Ferdinand (1816-1880), austrijski
dermatolog, utemeljitelj dermatologije
kao samostalne grane medicine.
Hegar, August (1830-1914), nemački gine-
kolog.
Hegglin, Robert Marquard (1907- ), švaj-
carski internista.
Heiberg, Jacob (1843-1888), norveški hi-
rurg.
Heidenhain, Martin (1864-1949), nemač-
ki anatom.
Heine, Jacob von (1800-1879), nemački
lekar.
Heineke, Walter Herman (1834-1901),
nemački hirurg.
Heinz, Robert (1865-1929), nemački far-
makolog.
Heller, Ernst (1877-1964), američki hi-
rurg.
Heller, Johann Friedrich (1813-1871),
austrijski patolog.
Helmholtz, Hermann (1821-1894), ne-
mački fiziolog.
Henle, Friedrich Gustav Jakob
(1809-1885), nemački anatom.
Henoch, Eduard Heinrich (1820-1910)
nemački pedijatar.
Heraklit (540-480 pre n.e.), grčki filozof
prirode, od njega potiče misao »sve
teče«.
Hering, Ewald (1834-1918), nemački fi-
ziolog.
Herofil iz Halkedona (oko 300 pre n.e.),
grčki lekar, pripadnik aleksandrijske
škole, prvi je uveo javne sekcije.
Herter, Christian (1865-1910), američki
patolog. Hertwig, Oskar (1849-
1922), nemački
anatom, embriolog i radiobiolog.
Herxheimer, Karl (1861-1941), nemački
dermatovenerolog.
Heubner, Otto (1843-1926), nemački pe-
dijatar.
Hevesy, George de (1885-1966), mañarski
radiobiolog i fizikohemičar, laureat No-
belove nagrade za herniju 1943. god.
Heymans, Corneille Jean Francois
(1892-1968), belgijski farmakolog, nosi-
lac Nobelove nagrade.
Highmore, Nathan (1613-1685), engleski
lekar i anatom.
Hijmans van den Bergh, Albert Abra-
ham (1869-1943), holandski lekar.
Hipokrat (460-377. pre n.e.), grčki lekar,
osnivač medicinske škole koja je naroči-
to razvila racionalna shvatanja uzroka
oboljenja i trezvene stavove u lečenju.
Hippel, Eugen, (1867-1939), nemački of-
talmolog.
Hirschsprung, Harald (1830-1916), dan-
ski lekar.
Hirst, George (1909- ), američki
mikrobiolog.
Hirszfeld, Ludwik (1884-1954), poljski
mikrobiolog i hematolog, učitelj prvih
srpskih mikrobiologa i utemeljitelj gra-
ne antropološke serologije.
His, Wilhelm (1861-1934), nemački lekar.
Hodgkin, Thomas (1798-1866), engleski
lekar i istaknuti kliničar.
Hodgson, Joseph (1783-1869), engleski
lekar.
Hoffa, Albert (1859-1907), nemački orto-
ped.
Hoffmann, Friedrich (1660-1742), nemač-
ki lekar.
Hofmann, Johan (1857-1919), nemački
neurolog, s Werdnigom opisao po njima
nazvanu bolest.
Holmgren, Emil (1866-1922), švedski his-
tolog.
Holzknecht, Guido (1872-1931), austrij-
ski radiolog, jedan od pionira rendge-
nološke tehnike i dijagnostike; žrtva
rendgenskog oštećenja.
Homer, Johann Friedrich (1831-1886),
švajcarski oftalmolog.
Horsley Victor Alexander Haden
(1857-19IjS), engleski hirurg, osnivač
neurohirurgije kao grane, prvi izveo us-
pešnu operaciju tumora kičemene mož-
dine.
901
 Eponimni rečnik

Horsley Victor Alexander Haden Howell, William Henry (1860-1945),

(1857-1916), engleski hirurg, osnivač američki fiziolog.
neurohirurgije kao grane, prvi izveo us- Hufeland, Christoph Wilhelm (1762-
pešnu operaciju tumora kičmene mož- 1836), nemački lekar čije je delo »Mak-
dine. robiotika« prva prevedena medicinska
Horton, Bayard Taylor (1895- ), američ- knjiga na srpski jezik.
ki lekar.
Houssay, Alberto (1887-1971), argentins- Humboldt, Alexander (1769-1859), zna-
ki fiziolog, nosilac Nobelove nagrade za čajni nemački prirodnjak, istraživač da-
medicinu, koji se naročito istakao istra- lekih zemalja, jedan od poslednjih ev-
živanjem metabolizma ugljenih hidrata. ropskih enciklopedista.
Houston, John (1802-1845), irski hirurg. Hunter, John (1728-1793), engleski lekar i
Horton, Bayard Taylor (1895- ), američ- komparativni an atom.
ki lekar. Huntington, George (1851-1916), američ-
Houssay, Alberto (1887-1971), argen- ki neurolog.
tinski fiziolog, nosilac Nobelove na- Hutchinson, Jonathan (1828-1913), eng-
grade za medicinu, koji se naročito leski pedijatar.
istakao istraživanjem metabolizma
ugljenih hidrata. Huygens, Christian (1629-1695), holand-
Houston, John (1802-1845), irski hirurg. ski fizičar.
Howard, Benjamin Douglas (1840-1900), Hygieâ, grčka božica, kći Asklepa, boga
američki lekar. zaštitnika lekara i medicine.

Ibn-Sina, v. Avicena. Imhotep, staroegipatski bog zdravlja.

Ingenhouz, Jan (1730-1899), holandski le-
kar.
Inglis, Elsie Maud (1869-1917), škotska
lekarka hirurg, sifražetkinja, osnivač i
glavni šef organizacije »Bolnice škot-
skih žena«, koja je mnogo pomogla sr-
pski sanitet u prvom svetskom ratu.
Ishikava, Shinobu (1879- ), japanski of
talmolog.
Ivanovski, Dmitri] Ivanovič,
(1864-1920), ruski botaničar i mikrobio-
log, prvi pokazao postojanje filtrabilnih
virusa kao uzročnika bolesti. Ivy, A.C.
(1893- ), američki biohemičar.

Jackson, Charles Thomas (1805-1880), Jaksch, Rudolf von (1855-1947), austrij-

američki lekar i prirodnjak pionir etar-
ske narkoze.
Jackson, John Hughlings (1834-1911),
engleski neurolog.
Jacob, Francois (1920- ), francuski gene-
tičar, nosilac Nobelove nagrade za me-
dicinu.
Jacobaeus, Hans Christian (1879-1937),
švedski hirurg.
Ja cob son, Ludwig Levin (1783-1843),
danski anatom.
Jadassohn, Joseph (1863-1936), nemački
dermatolog.
Jaffé, Max (1841-1911), nemački biohemi-
čar.
ski internista.
Janet, Pierre Marie Felix (1859-1947),
francuski neurolog.
Jarisch, Adolf (1850-1902), austrijski der-
matolog.
Jaspers, Karl (1883-1969), nemački psihi-
jatar i filozof.
Javal, Louis Emile (1839-1907), francus-
ki oftalmolog.
Jendrassik, Jenö (1858-1921), mañarski
neurolog.
Jenner, Edward (1749-1823), engleski le-
kar, pionir vakcinacije.
Jeremić, Risto (1869-1952), bosanski hi-
rurg, naročito se istakao brojnim i origi-

902
 Eponimni rečnik
nalnim radovima u oblasti istorije
zdravstvene kulture jugoslovenskih na-
roda.
Joannović, ðorñe (1871-1932), srpski pa-
tolog i onkolog, profesor medicinskih
fakulteta u Beču i Beogradu.
Jobert, Antoine Joseph (1799-1867),
francuski anatom.
Joliot-Curie Irene (1897-1956), francuska
nuklearna fizičarka, nosilac Nobelove
nagrade.
Joliot, Frederic (1900-1958), francuski
nuklearni fizičar, nosilac Nobelove na-
grade.
Kahler, Otto (1843-1893), nemački inter-
nista, prvi je opisao mijelom (plazmaci-
tom).
Kahn, Reuben Leon (1887- ), američki
mikrobiolog - serolog.
Kaposi, Moritz (1837-1902), bečki derma-
tolog mañarskog porekla.
Karrer, Paul (1889- ), švajcarski hemičar,
dobio Nobelovu nagradu za medicinu
za istraživanja iz oblasti vitamina A i B.
Katz, Bernhard (1911- ), engleski fizio-
log, dobitnik Nobelove nagrade za me-
dicinu.
Kayser, Bernhard (1869-1954), nemački
oftalmolog.
Keith, Arthur (1866-1955), engleski ana-
tom.
Kelvin, Lord William (W. Thomson),
1824-1907, škotski fizičar koji se poseb-
no istakao istraživanjima o niskim tem-
peraturama.
Kendall, Edwin Calvin (1886- ), američ-
ki biohemičar, dobitnik Nobelove na-
grade za istraživanja o kortizonu.
Kennedy, Foster (1884-1952), američki
neurolog. Kepler, Johannes (1571-
1630), nemački
astronom i filozof.
Kerckring, Theodor (1640-1693), holand-
ski anatom.
Kernig, Waldemar (1840-1917), ruski le-
kar.
Key, John Albert (1890- ), američki hi-
rurg.
Jolly, Justin Marie Jules (1870-1953),
francuski histolog.
Jones, Henry Bence (1813-1873), američ-
ki lekar.
Joule, James Prescott (1818-1889), bri-
tanski fizičar.
Jovanović-Batut, Milan (1847-1940), sr-
pski higijeničar, profesor Medicinskog
fakulteta u Beogradu.
Julius, Dezider (1896-1953), hrvatski psi-
hijatar i učesnik NOR-a, profesor
Medicinskog fakulteta u Zagrebu.
Jung, Carl Gustav (1875-1961), švajcarski
psiholog i psihijatar.
Kjeldahl, Johan (1849-1900), danski he-
mičar.
Kienböck, Robert (1871-1953), austrijski
radiolog.
Kiesselbach, Wilchelm (1839-1902), ne-
mački otorinolaringolog.
Kimmelstiel, Paul (1900- ), nemački pa-
tolog.
Kinsey Alfred Charles, (1894-1956), ame-
rički biolog, sociolog i seksolog.
Kirschner, Martin (1879-1942), nemački
hirurg - ortoped, poznat po metodi ek-
stenzije koju je razvio na osnovu zamisli
R. Klapça.
Kitasato, Sibasaburo (1852-1931), japan-
ski mikrobiolog.
Klapp Rudolf (1873-1949), nemački hi-
rurg, opisao po njemu nazvanu metodu
terapije.
Klebs, Edwin (1834-1913), američki mik-
robiolog i patolog švajcarskog porekla.
Klein, Edgar Emanuel (1844-1925), eng-
leski histolog, fiziolog, mikrobiolog i
epidemiolog jugoslovenskog porekla.
Klinefelter, Harry Fitch (1912- ), ame-
rički lekar.
Klippel, Maurice (1858-1942), francuski
neurolog.
Knaus Herman Hubert (1892- ), austrij-
sko-češki ginekolog, poznat po metodi
kontracepcije (sa K. Oginom).
Kneipp, Sebastian (1821-1897), nemački
terapeut, jedan od najvažnijih predstav-
nika tzv. metode prirodnog lečenja -ug-
lavnom primenom vode.
903
 Eponimni rečnik
Koch, Robert (1843-1910), nemački mik-
robiolog, pronalazač temeljnih principa
mikrobioloških isptivanja. Dobio Nobe-
Iovu nagradu za svoja otkrića u oblasti
tuberkuloze.
Kocher, Theoñor (1841-1917), švajcarski
hirurg, dobitnik Nobelove nagrade za
radove u oblasti štitaste žlezde.
Kogoj, Franjo (1894- ), slovenački der-
matolog, profesor Medicinskog fakulte-
ta u Zagrebu, suosnivač naučno-istraži-
vačkih institucija.
Kohlrausch, Otto Ludvvig Bernhard
(1811-1834), nemački lekar i anatom.
Kölliker, Rudolf Albert (1817-1905), ne
mački hirurg i fiziolog.
Kopernikus Nikola (1473-1543), poljski
astronom nemačkog porekla. Revolu-
cionarno izmenio shvatanje o žemlji i
vasioni svojim idejama o heliocentrič-
kom sistemu.
Koplik, Henrik (1858-1927), američki pe-
dijatar.
Kornberg Arthur (1918- ), američki bio-
log, dobitnik Nobelove nagrade za istra-
živanja o biosintezi visokomolekularnih
nukleinskih kiselina (sa S. Ochoaom).
Korsakov, Sergej Sergejevič
(1854-1900), ruski psihijatar.
Kovalevskij, Aleksandar Onufrijevič
(1840-1901), istaknuti ruski kompara-
tivni anatom i darvinista.
Kraepelin, Emil (1856-1926), nemački
psihijatar, naročito zaslužan za razgra-
ničenje pojedinih endogenih psihoza.
Krafft-Ebing, Richard (1840-1902), ne-
mačko-austrijski psihijatar i seksolog.
Kraške, Paul (1851-1930), nemački" hi-
rurg.
Krause, Johann, Friedrich (1833-1910),
nemački anatom Wilhelm.
Labbe, Leon (1832-1916), francuski hi-
rurg.
Laborde, Jean Baptiste Vincent
(1830-1903), francuski lekar.
Laborit, Henri Marie (1914- ), francuski
hirurg, uveo primenu po njemu prozva-
nog farmakološkog »koktela« za izaziva-
904
Krause, Fedor (1857-1937), nemački hi-
rurg.
Krebs, Hans Adolf (1900- ), nemač-ko-
engleski biohemičar, dobitnik No-
belove nagrade za otkriće ciklusa Ii-
munske kiseline.
Kretschmer, Ernst (1888-1964), nemački
neuropsihijatar i antropolog.
Kreuz, Lothar (1888- ), nemački ortoped.
Kristeller, Samuel (1820-1900), nemački
ortpoed.
Krogh, Schack August Sternberger
(1874-1949), danski fiziolog, dobitnik
Nobelove nagrade za istraživanja u ob-
lasti grade i funkcije kapilara.
Krompecher, Edmund (1870-1926), ma-
ñarski patolog.
Krönlein, Rudolf Ulrich (1847-1910), ne-
mački hirurg.
Krönig, Georg (1856-1900), nemački gine-
kolog.
Krukenberg, Friedrich Ernst
(1871-1946), nemački patolog.
Kruse, Walter (1864-1943). nemački mik-
robiolog.
Kiihne, Wilhelm (1837-1900), nemački fi-
ziolog, posebno radio na istraživanjima
x
protoplazme, enzima i retinalnog pig-
menta.
Kiimmel, Herman (1852-1937), nemački
hirurg.
Küntscher, Gerhard (1902- ), nemački
ortoped.
Küpffer, Karl Wilhelm von (1829-1902),
nemački histolog.
Kussmaul, Adolf (1822-1902), nemački
lekar.
Kiister, Ernst Georg Ferdinand (1839-
1930), nemački hirurg.
Kiistner, Orto Ernst (1849-1931), nemač-
ki ginekolog.
nje veštačke hipotermije u toku hirur-
ških zahvata.
Lacassagne, Antoine (1884- ), francuski
onkolog i radiobiolog.
Laënnec, Rene Theophile Hvacinthe
(1781-1826), francuski internista i pato-
log, pronalazač stetoskopa i posredne
 Eponimni rečnik
auskultacije. Znatno je unapredio fizičku
dijagnostiku organa grudnog koša.
Lalanque, Ivan Krstitelj (1743-1799), Ie-
kar belgijsko-luksemburškog porekla,
od 1772. god. do svoje smrti živeo u Va-
raždinu gde je objavio dva zdravstveno-
prosvetna dela. Njegova »Vračtva la-
danjska« je prva originalna medicinska
knjiga na hrvatskom jeziku.
Lamarck, Jean Baptiste (1744-1829),
francuski prirodnjak.
Lambl, Vilem Dušan (1824-1895), češki
pedijatar, geograf i pisac. Objavio je ne-
koliko dela o južnim Slovenima.
Lancisi, Giovanni Maria (1654-1720), ita-
lijanski lekar i anatom.
Lanoolt, Edmund (1876-1926), švajcar-
sko-francuski oftalmolog.
Landouzy, Lous, (1845-1907), francuski
lekar.
Landry, Jean Baptiste Octave
(1826-1865), francuski neurolog.
Landsteiner, Karl (1868-1943), američki
serolog austrijskog porekla, otkrivač kr-
vnih grupa, nosilac Nobelove nagrade
za medicinu.
Langenbeck, Bernhard (1810-1887), na-
jistaknutiji predstavnik nemačke hirur-
ške škole 19. veka i učitelj niza velikih
hirurga.
Langerhans, Paul (1847-1888), nemački
patolog.
Langhans, Theodor (1839-1915), nemač-
ki patolog.
Laplace, Prierre Simon (1749-1827),
francuski matematičar i astronom.
Larrey, Dominique Jean (1766-1842),
francuski vojni lekar i hirurg.
Lasègue, Ernest Charles (1816-1883),
francuski lekar.
Laveran, Charles Louis Alphonse
(1845-1922), francuski lekar, dobio No-
belovu nagradu za otkriće uzročnika
malarije.
Lavoisier, Antoine Laurent (1743-1794),
francuski hemičar, jedan od otkrivača
kiseonika koji je objasnio suštinu pro-
cesa gorenja.
Lavrentijev, Boris Inokentijevič
(1892-1944), ruski neurohistolog.
Lavrič, Božidar (1899- ), slovenački hi-
rurg, profesor medicinskog fakulteta u
Ljubljani. 3
Laurence, William (1783-1867), engleski
hirurg i prirodnjak, preteča teorije o
evoluciji živih bića.
Lazarević, Laza K. (1851-1890), srpski le-
kar i pripovedač.
Legal, Emmo (1859-1922), nemački lekar.
Legg, Thornton Arthur (1874-1939), ame-
rički hirurg.
Leede, C.S. (1882- ), nemački lekar.
Leeuvenhoek, Antony van (1632-1723),
holandski prirodnjak, osnivač mikros-
kopije kao oblasti istraživanja.
Leiner, Carl (1871-1930), austrijski pedi-
jatar.
Leishaman, William Borg (1865-1926),
engleski vojni kolonijalni lekar i mikro-
biolog.
Lembert, Antoine (1802-1851), francuski
hirurg, pronalazač metode seroseroz-
nog sva.
Leopold Christian Gerhard (1846-1911),
nemački opstetričar, pronalazač niza
akušerskih hvatova.
Leriche, Reri (1879-1955), francuski neu-
rohirurg.
Let te r er, Erich (1895- ), nemački pato-
log.
Leventhal, Michael Leo (1901- ), američ-
ki ginekolog, sa J.F. Steinom opisao po
njima prozvan sindrom.
Levine, Philip (1900- ), rusko-američki se-
rolog, istakao se istraživanjima o Rhe-
sus-faktoru.
Lewandowsky FUx (1879-1921), švedski
dermatolog.
Leydig, Franz von (1821-1908), nemački
anatom i prirodnjak.
Ly on, Bethuel Boy d Vincent
(1880-1953), američki lekar sa Miltze-
rom opisao po njima prozvan test.
Libman, Emanuel (1872-1946), američki
lekar, 1924. god. sa Sacksom opisao po
njima prozvan sindrom.
Lichtenstein, Louis, savremeni američki
patolog.
Lieben, Adolf (1826-1914), nemački hemi-
čar.
Lieberkühn, Johann Nathaniel (1711-
1856), nemački lekar i anatom.
905
 Eponimni rečnik
Liebig, Justus (1803-1873), istaknuti ne-
mački hemičar, posebno značajan u ob-
lasti organske hernije.
Lieutaud, Joseph (1703-1780), francuski
lekar.
Lindau, Arvid, savremeni švedski pato-
log.
Lipič, Franjo (1799-1845), ljubljanski le-
kar, profesor interne medicine u Padovi
i Beču, jedan od istaknutih propagatora
perkusije i auskultacije.
Lippschiitz, Benjamin (1878-1931), aust-
rijski dermatolog.
Lisfranc, Jacques (1790-1847), francuski
hirurg.
Lissauer Heinrich (1861-1891), nemački
neurolog.
Lister, Joseph (1827-1912), engleski hi-
rurg, pronalazač metode antisepse ras-
pršivanjem karbolne kiseline.
Liston Robert (1794-1847), škotski hi-
rurg, pronalazač novih instrumenata,
prvi u Velikoj Britaniji primenio etar-
sku narkozu.
Littré, Alexis (1658-1726), francuski hi-
rurg.
Little, William John (1810-1894), engles-
ki ortoped.
Loeb, Jacques (1859-1924), američki bio-
log nemačkog porekla.
Loehlein, Max (1877-1921), nemački pa-
tolog, opisao po njemu prozvan »žariš-
ni« nefritis.
Löffler, Friedrich (1852-1915), nemački
mikrobiolog.
Löffler, Wilhelm (1887- ), švajcarski in-
ternista.
Lomonosov, Afihail Vasiljevič
(1711-1765), istaknuti ruski prirodnjak,
osobito fizičar i enciklopedista koji je
dao znatni doprinos i razvoju ruskog je-
zika. Osnivač prvog ruskog univerziteta
u Moskvi.
Mac Burney, Charles (1845-1913), ame-
rički lekar.
Macleod, John James Richard (1876—
1935), kanadski naučnik, suotkrivač in-
sulina, koji je s Bantingom podelio No-
belovu nagradu.
906
Long, Crafford Williamson (1815-1878),
američki hirurg, prvi primenio etar u
narkozi.
Lorenz, Adolf (1854-1946), austrijski or-
toped.
Lorenz, Konrad (1903-), austrijski zoolog
i psiholog, dobitnik Noabelove nagrade
za psihologiju, poznat posebno po svo-
jim teorijama o agresiji.
Louis, Pierre Charles Alexander
(1787-1872), francuski kliničar, jedan
od pionira medicinske statistike.
Löwi, Otto (1873-1961), austrijski farma-
kolog, sa Daleom dobio Nobelovu na-
gradu za medicinu za istraživanja u ob-
lasti prenošenja nervnih nadražaja.
Luč, Hanri (1855-1925), francuski otori-
nolaringolog.
Ludloff, Karl (1864-1945), nemački orto-
ped.
Lud vv Ig, Carl Friedrich Wilhelm (1816-
1895), istaknuti nemački fiziolog,
istakao se osobito u oblasti funkcije
bubrega, pronalazač kimografije.
Ludwig, Wilhelm Friedrich (1790-1865),
nemački hirurg, opisao po njemu pro-s
zvanu anginu Ludovici.
Lugo l, Jean George Antoine (1786-1851),
francuski lekar.
Lukomski, Ivan G. (1841-1958), ruski sto-
matolog, jedan od pionira primene fluo-
ra u prevenciji karijesa zubi.
Lunaček, Pavel (1900-1955), slovenački
ginekolog, istaknuti organizator parti-
zanskog saniteta i profesor Medicin-
skog fakulteta u Ljubljani.
Luschka, Hubert (1820-1875), nemački
anatom.
Lautembacher Rene (1884-1968), fran-
cuski kardiolog.
Mach, Ernst (1838-1916), moravskoaust-
rijski fizičar i psiholog.
Maddox, Ernest Edmund (1860-1933),
škotski oftalmolog. Madelung Otto
Willhelm (1846-1926), ne-
inački hirurg.
 Eponimni rečnik
Magendie, Francois (1783-1855), fran-
cuski, fiziolog i patolog.
Maimonides Mose (1135-1204), jevrejski
teolog, enciklopedista i lekar egipatskih
sultana, autor značajnih dela o čuvanju
zdravlja sa saznanjima iz psihosomatski
orijentisane medicine.
Majocchi Domenico (1849-1929), itali-
janski dermatolog.
Malgaigne, Joseph Francois
(1806-1865), francuski anatom i hirurg.
Mallory, Frank Burr (1862-1894), američ-
ki patolog.
Malpighi, Marcello (1628-1694), italijan-
ski anatom i jedan od najznačajnijih
utemeljitelja histologije.
Manson, Patrick (1844-1922), britanski
lekar, stručnjak za tropske bolesti.
Mantoux, Charles (1877-947), francuski
lekar.
Marchesani Oswald (1900-1953), nemač-
ki oftalmolog.
Marchiafava Ettore (1847-1935), italijan-
ski patolog i hematolog.
Marfan, Jean Bernard Antoine (1858—
1942), francuski pedijatar.
Marie, Pierre (1853-1940), francuski neu-
rolog.
Ma r rio t te» Edme (1620-1684), francuski
fizičar i botaničar, dao važne doprinose
anatomiji čoveka.
Mazzini, Luis Yolando (1894- ), američki
serolog.
May, Richard (1863-1937), nemački inter-
nista, s Grünwaldom pronašao po njima
prozvanu tehniku bojenja.
Mayerson, Manfred Martin (1916- ),
američki serolog.
Mayo, William James (1861-1939), jedan
od braće Mayo, američki hirurg i suos-
nivač čuvenog hirurškog centra u Roc-
hesteru (SAD). I njegov mladi brat
Charles Horace (1865-1939) bio je istak-
nuti hirurg.
Meckel, Johann Friedrich (1781-1833),
nemački anatom i hirurg, unuk nemač-
kog lekara i prirodnjaka Joahanna
Friedricha Meckela (1724-1774). Meckel
mlañi opisao je divertikulum, koji je po
njemu nazvan.
Mečnikov, Uja (1845-1916), ruski lekar i
prirodnjak (najviše živeo u Parizu), otk-
rivač fagocitoze, dobitnik Nobelove na-
grade za medicinu.
Medin, Oskar (1847-1927), švedski pedija-
tar.
Meduna, Ladislaus, savremeni mañarski
lekar.
Meibom, Heinrich (1638-1700), nemački
lekar, anatom i profesor !storije i filolo-
gije.
Meigs, J. V. (1892-1963), američki gineko-
log, poznat po vrsti tumora koju je opi-
sao.
Meinicke, Ernst (1878-1945), nemački le-
kar i serolog.
Mellanby Adward (1884-195), istaknuti
engleski farmakolog i organizator istra-
živačkog rada.
Meltzer, Samuel James (1851-1920),
američki farmakolog sa B.B.V. Lyonom
opisao po njima prozvan test.
Mendel Gregor (1822-1884), moravski
opat i prirodnjak, osnivač savremene
genetike i otkrivač temeljnih zakona na-
sleñivanja.
Mendeljejev, Dimitrij Ivanovič
(1819-1887), ruski hemičar koji je istov-
remeno, ali nezavisno od nemačkog he-
mičara Lothara Meyera, izradio perio-
dički sistem elemenata.
Menière, Prosper (1799-1862), francuski
lekar.
Meser, Franz Anton (1734-1815), austrij-
ski lekar, osnivač učenja o tzv. animal-
nom magnetizmu, u stvari preteča leče-
nja hipnozom.
Meulengracht, Einar (1887- ), danski in-
ternista.
Meyerhof, Otto (1884-1951), nemački fi-
ziolog (kao izbeglica preselio se u SAD),
dobitnik Nobelove nagrade za medici-
nu.
Meynert, Theodor (1833-1892), austrijski
neuropsihijatar.
Mibelli, Vittorio (1860-1910), italijanski
dermatolog.
Miescher Johann Friedrich (1844-1895),
švajcarski fiziolog.
Mikulicz-Radecki, Johann (1850-1905),
poljski hirurg, jedan od pionira grudne
hirurgije.
Millon, Nicolas Eugene August (1812—
1867), francuski hemičar.
907
 Eponimni rečnik

Milosevic, Sima (1896-1943), jugosloven- Morgagni, Gianbatista (1682-1771), itali-

ski mikolog, autor mnogih značajnih ra- janski lekar osnivač savrmene patološ-
dova iz ove oblasti, političar marksistič- ke anatomije i autor epohalnog dela o
ke orijentacije. »sedištu bolesti«.
Milroy, William Forsyth (1855-1942), Moro, E. (1874-1951), nemački pedijatar.
američki internista.
Mitchell/Silas Weir (1829-1914), američ- Morton, William Thomas Greene
ki neurolog. (1819-1869), američki zubar, prvi pri-
Miyagawa, Yoneji (1885-1959), japanski menio etarsku narkozu.
bakteriolog. Morvan, Augustin Marie de Lannitis
Moebius, Paul Julius (1853-1907), ne- (181-1897), francuski lekar.
mački neurolog. Moschcowitz EH (1879- ), američka Ie-
Moli, Jakob Anton (1832-1914), holand- karka hematolog.
ski oftalmolog. Moynihan Berkeley George Andrew
Moller Julius Otto Ludwig (1819-1887), (1866-1936), engleski hirurg, pronala-
nemački internista. zač novih instrumenata i postupaka.
Mönckeberg, Johann Georg (1877-1925), Mundy, Jaromir von (1822-1894), austrij-
nemački patolog. ski lekar pionir organizacije hitne po-
Mohdor, Henri (1835-1962), francuski moći i modernog transporta ranjenika.
anatom. Istakao se i kao šef misija u srpskim ra-
Monod, Jacques (1910- ), francuski gene- tovima za osloboñenje.
tičar, nosilac Nobelove nagrade.
Monteggia, Giovanni Batista Miiiler, Johannes (1801-1858), nemački
(1762-1815), italijanski hirurg. anatom i fiziolog, jedan od osnivača sa-
Mooser, Hermann (1841-1871), švajcar- vremenih eksperimentalnih metoda u
ski mikrobiolog i epidemiolog, opisao biomedicinskim naukama. Miiller, Paul
murini tip pegavca. Herman (1899-1965), švaj-s carski
Moarax, Viktor (1867-1930), nemački of- hemičar, dobitnik Nobelove nagrade za
talmolog, s K.T. Axenfeldom opisao uz- medicinu za otkriće insekticid-nog dejstva
ročnika jedne vrste konjunktivitisa. DDT-a.

Naboth, Martin (1675-1721), nemački hi-
rurg.
Naffzlger, Howard Christian
(1884-1956), američki hirurg.
Nagel, Williabald (1870-1911), nemački
oftalmolog*
Naegeli, Franz Karl (1778-1851), nemač-
ki ginekolog i opstetičar.
Naegeli, Otto (1871-1938), švajcarski he-
matolog.
Najjar, Victor, savremeni američki pedi-
jatar.
Naunyn, Bernhard (1839-1925), nemački
internista.
Neck, M. van, savremeni belgijski hirurg,
s A. Odelbergom opisao po njima nazvan
sindrom.
Negre, Čamilo (1861-1927), italijanski
neurolog.
Negri, Adelchi (1875-1912), italijanski pa-
tolog.
Negro, Camillo, savremeni italijanski
neurolog, opisao niz novih znakova i fe-
nomena.
Neelsen, Karl Adolf (1854-1894), nemač-
ki patolog.
Neisser, Albert (1855-1916), nemački der-
matolog, prvi opisao po njemu prozva-
ne diplokoke.
Neisser, Max (1869-1938), nemački mik-
robiolog.
Nélaton, Auguste (1807-1873), francus-
ki hirurg.
Nelson, Robert Armstrong 22- ),
američki serolog.
Nernst, Walter Hermann (1864-1941),
nemački fizičar.

908
 Eponimni rečnik
Nessler, A. (1827-1905), nemački hemi-
čar.
Neubauer, Robert (1895- ), slovenački fi-
ziolog, jedan od pionira modernog leče-
nja kao i epidemioloških istraživanja tu-
berkuloze u Jugoslaviji.
Neumann Isidor (1832-1906), austrijski
dermatovenerolog, bavio se i specifič-
nom patologijom Bosne i Hercegovine.
Newton, Isaac (1643-1727), veliki engles-
ki fizičar.
Nicolaier, Arthur (1862- ), nemački in-
ternista.
Nicolas, Joseph (1868-1960), francuski
dermatolog.
Nic olle , Ch ar le s Jule s He nr i
(1866-1936), francuski mikrobiolog, do-
bitnik Nobelove nagrade za otkriće da
vaši prenose pegavac.
Niehans, Paul (1882-1971), švajcarski
urolog, poznat po svojoj terapiji svežirn
embrionalnim ćelijama. U prvom bal-
kanskom ratu bio u Srbiji na čelu jedne
misije Crvenog krsta.
Niemann, Albert (1880-1921), nemački
pedijatar.
Nightingale, Florence (1823-1910), eng-
leska javna radnica i dobrotvorka, osni-
vač modernog sestrinstva.
Obermeier, Otto Hugo Franz
(1834-1873), nemački lekar.
Obermayer, Fritz (1861-1925), austrijski
internista, opisao indikansku probu.
Ochoa, Severo (1905- ), špansko-američ-
ki fiziolog i biohemičar, s A. Kornber-
gom dobio Nobelovu nagradu za istraži-
vanja o DNS i RNS.
Ochsner, Albert John (1858-1925), ame-
rički hirurg.
Ochsner, Edward William (1896- ), ame-
rički hirurg, pronalazač niza hirurških
instrumenata.
Oddi, Rugiero (XIX vek), italijanski lekar
i fiziolog.
Ohm, Georg Simon (1789-1854), nemački
fizičar. Pronašao zakon kojim se može
izračunati jačina električne struje u
kolu, kada su poznati napon na krajevi-
ma kola i otpor kola.
Nikolski, Pjotr Vasiljevič (1858-1940),
ruski dermatolog.
Nissen, Rudolf (1896- ), američko-švaj-
carski hirurg nemačkog porekla.
Nissl, Franz (1860-1919), nemački psihija-
tar.
Nobel, Alfred (1833-1896), švedski hemi-
čar i industrijalac, utemeljitelj po nje-
mu prozvane zadužbine.
Nocard, Edmund Isidore Etiehne
(1850-1903), francuski veterinar i mik-
robiolog.
Nocht, Bernhard (1857-1945), nemački
higijeničar, osnivač poznatog Instituta
za tropske bolesti u Hamburgu.
Noguchi Hideyo (1876-1928), japanskog
porekla američki bakteriolog i serolog.
Nonne, Max (1861-1959), nemački neuro-
log.
Noorden, Karl von (1858-1944), nemački
gastroenterolog.
Nothnagel, Hermann (1841-1905), ne-
mački lekar, profesor interne medicine
u Beču.
Nuck, Anton (1650-1692), holandski ana-
tom.
Nylander, Claes (1835-1907), švedski he-
mičar.
Olivecrona Herbert Axel (1891- ), šved-
ski neurohirurg.
Oliver, William Silver (1836-1908), eng-
leski vojni lekar.
Ombredanne, Louis (1871-1956), fran-
cuski hirurg.
Oppenheim, Hermann (1858-1919), ne-
mački neurolog.
Oppenheim Moritz (1876-1949), austrij-
sko-američki dermatolog, sa E. Urbac-
hom opisao necrobiosis lipoidica diabe-
ticor.
Orbeli, Leon Abgarovič (1882- ), ruski fi-
ziolog, bliski saradnik Pavlova.
Ortner, Norbert (1865-1935), austrijski
internista.
Osier, William (1849-1919), kanadsko-eng-
leski internista, jedan od najvećih klini-
čara svog doba.
909
 Eponimni rečnik
Ostwald, Wilhelm (1853-1932), nemački
Pacchioni, Antonio (1665-1726), itali-
janksi anatom,
Pacini Fillppo (1812-1883), italijanksi
anatom.
Paget, James (1814-1899), engleski hi-
rurg.
Paltauf, Richard (1858-1924), austrijski
patolog.
Pancoast Henry (1875-1939), і
radiolog.
Pancoast William (1835-1897), američki
hirurg.
Pančić, Josif (1811-1888), lekar i čuveni
srpski prirodnjak, jedan od osnivača Sr-
pskog učenog društva.
Pandy, Koloman (1868-1944), mañarski
psihijatar.
Paneth, Joseph (1857-1890), austrijski fi-
ziolog.
Papenheim, Arthur (1870-1916), nemački
lekar.
Paracelsus, Teophrastus, Bombastus
von Hohenheim (1493-1541), rene-
sansni lekar i alhemičar, nazvan
»Lutherom medicine«.
Pare, Ambroise (1510-1592), francuski
vojni hirurg, vrlo zaslužan za preporod
hirurgije i njen napredak u XVI veku.
Parinaud, Henri (1844-1905), francuski
oftalmolog.
Parkinskon, James (1775-1824), britan-
ski lekar.
Parrot Joseph Marie Jules (1839-1883),
francuski pedijatar.
Parry Caleb Hillier (1755-1822), engleski
lekar, prvi opisao tireotoksikozu.
Passavant, Phillip Gustav (1815-1893),
nemački hirurg.
Pasteur, Louis (1822-1895), francuski he-
mičar i biolog, osnivač savremene mik-
robiologije i imunologije.
Paul, Gustav (1859-1935), austrijski inter-
nista.
Pauling Linus Carl (1901- ), američki he-
mičar i fizičar, dobitnik Nobelovih na-
grada za herniju i za mir.
Pavlik, Karei (1849-1894), češki gineko-
log.
910
hemičar, dobitnik Nobelove nagrade.
Pavlov, Ivan Petrovič (1849-1936), ruski
fiziolog, autor učenja o uslovinim ref-
leksima, nosilac Nobelove nagrade.
Payr, Erwin (1871-1946), nemački hirurg.
Pean, Jules (1830-1898), francuski hirurg.
Peičić, Konstantin (1802-1882), srpski le-
kar, preteča ideje o zdravstvenom osi-
guranju neimućnih grañana.
Penfield Wilder Graves (1841- ), kanad-
ski neurohirurg.
Perthes, georg (1869-1927), nemački hi-
rurg i radiolog.
Petit, Jean-Louis (1674-1760), francuski
hirurg.
Petri, Julius Richard (1852-1921), ne-
mački mikrobiolog*
Pettenkofer, Max von (1818-1901), ne-
mački higijeničar i fiziolog, jedan od os-
nivača savremene naučne higijene.
Peutz, Johann (1886- ), holandski inter-
nista.
Peyer, Johann Conrad (1653-1712), švaj-
carski anatom.
Pfeiffer,
x
Richard (1858^-1945), nemački
mikrobiolog.
Pflüger, Eduard Friedrich Wilhelm
(1829-1919), nemački fiziolog.
Pick, Friedel (1867-1926), praški inter-
nist.
Pirogov, Nikolaj Ivanovič (1810-1881),
istaknuti ruski hirurg i ortoped, opisao
jednu metodu amputacije stopala.
Pirquet, von Clemens (1874-1929), aust-
rijski pedijatar, naročito se istakao u
oblasti ishrane odojčadi i alergije.
Piskaček, LudwJg (1854-1932), bečki gi-
nekolog-akušer češkog porekla.
Pitres, Jean Albert (1848-1928), francuski
internist. Placido, A. portugalski
oftalmolog iz 19.
veka. Planck, Max (1858-1947),
nemački fizičar,
nosilac Nobelove nagrade.
Palatter, Felix (1536-1614), švajcarski le-
kar, reformator sistematike bolesti i
medicinske nastave, pionir savremeni-
jih shvatanja o duševnim bolestima.
 Eponimni rečnik
Plaut, Hugo Carl (1858-1928), nemački
mikrobiolog.
Plenčić, Marko Antonije (1705-1786),
slovenački lekar, profesor u Beču, autor
vrlo savremene (spekulativnim a ne eks-
perimentalnim putem dobivene) kon-
cepcije o specifičnim uzročnicima za-
raznih boleWi.
Plummer, Henri Stabkey (1874-1937),
američki internista.
PoiseuiHe, Jean Louis (1799-1869), fran-
cuski lekar i fizičar.
Politzer, Adam (1835-1920), austrijski
otorinolaringolog, jedan od osnivača
ove grane u savremenoj medicini.
Pbncet, Antoine (1849-1913), francuski
hirurg.
Pot ain, P ierre Carl Edouar d
(1825-1901), francuski lekar.
Pott, Percival (1713-1788), engleski hi-
rurg.
Poupart, Francois (1616-1708), francuski
anatom i hirurg.
Prausnitz, Karl WiIIi (1876-1903) engles-
ki bakteriolog nemačkog porekla.
Queckensedt, Hans, (1916- ), nemački le-
kar.
Quenu, Edouard (1897- ), francuski hi-
rurg.
Quervain, Fritz de (1868-1940), švajcarski
hirurg.
Radoničić, Karlo (1879-1935), hrvatski
internista, profesor Medicinskog fakul-
teta u Zagrebu.
Radosavljević, Aleksandar (1877-1956),
srpski pneumolog, profesor Medicin-
skog fakulteta u Beogrdu
Ramazzini, Bernardino (1633-1714), ita-
lijanski lekar, prvi je sistematski obra-
dio područje profesionalnih bolesti.
Ramon, Gaston Leon (1886-1963), fran-
cuski mikrobiolog i serolog.
Ramon y Cabal, Santiago (1852-1922),
španski anatom i neurohistolog, dobit-
nik Nobelove nagrade.
Ramsay, William (1852-1916), engleski
hemičar, nosilac Nobelove nagrade.
Pravaz, Charles Gabriel (1791-1853),
francuski hirurg. Pregl, Fritz (1869-
1930), austrijski hemi-
čar. Prelog, Vladimir (1906- ),
švajcarski he-
mičar hrvatskog porekla, nosilac Nobe-
love nagrade. Priessnitz, Vincenz
(1790-1851), nemački
seljak i narodni lekar. PriestleY,
Joseph (1733-1804), engleski
hemičar, jeda od otkrivača kiseonika.
Pringle, John-James (1855-1922), engles-
ki dermatolog. Prowazek, Stanislaus
von (1875-1915),
mikrobiolog češkog porekla, posebno
se bavio rikeciozama.
Pupin, Mihailo (1858-1935), američki na-
učnik jugoslovenskog porekla. Naročito
se istakao pronalascima u oblasti elek-
trotehnike i radiologije.
Purkinje, Jan Evangelista (1787-1869),
češki lekar, fiziolog i prirodnjak.
Purtscher, Otmar (1854-1927), američki
oftalmolog.
Quick, Armand James (1894- ), američki
lekar i biohemičar.
Quineke, Heinrich Irenaeus
(1842-1922), nemački internist.
Ramstedt, Wilhelm Conrad (1867- ), ne-
mački hirurg. Ranke, Karl Ernst (1870-
1926), nemački
lekar. Njegova podela tuberkuloze na
stadije je pozitivno uticala na razvoj
znanja o toj bolesti. Ranvler, Louis
Antoine (1835-1922),
francuski anatom. Rathke, Martin
Heinrich (1793-1860),
nemački lekar i prirodnjak. Rauchfuss,
Karl Andrejevič (1835-1915),
ruski pedijatar. Raynaud, Maurice
(1834-1880), francuski
lekar. Razes (Al Raži) (850-923),
arapski lekar
persijskog porekla,, veliki kliničar. autor
čuvenog dela o boginjama.
911
 Eponimni rečnik
Read, Jay Marion (1889- ), američki lekar.
Reaumur, Rene Antoine Ferchault
(1683-1757), francuski fizičar i entomo-
log, enciklopedijski prirodnjak.
Recklinghausen, friedrich Daniel von
(1833-1910), nemački lekar i patolog.
Reclus, Paul (1847-1914), francuski hi-
rurg.
Reed, Walter (1851-1902), američki vojni
lekar i bakteriolog, zaslužan za prouča-
vanje prenošenja žute groznice.
Reichstein, Tadeusz (1897- ), švajcarski
hemičar poljskog porekla, s Kendallom
i Henchom dobio Nobelovu nagradu za
medicinu za istraživanja o hormonima
nadbubrežne žlezde.
Reiter, Hans (1881-1969), nemački lekar.
Opisao je sindrom negonoroičkog uret-
ritisa, konjunktivitisa i artritisa, koji
nosi njegovo ime.
Reil, Johannes Christian (1759-1813),
nemački anatom.
Remak, Robert (1815-1865), nemački
neuroanatom i embriolog.
Rendu, Henry (1844-1902), francuski in-
ternista.
Retzius, Anders Adolf (1796-1860), šved-
ski anatom i fiziolog.
Retzius, Magnus Gustav (1842-1918),
švedski anatom.
Reverdin, Jacques Louis (1842-1908),
švajcarski hirurg i patolog.
Richet, Paul Robert (1850-1935), francus-
ki fiziolog i imunolog, dobitnik Nobelo-
ve nagrade za istraživanja o anafilaksiji.
Ricker, Gustav (1870-1948), nemački pa-
tolog, osnivač tzv. relacione patologije.
Ricketts, Howard Taylor (1871-1910),
američki mikrobiolog; posebno se
bavio istraživanjem uzročnika pe-
gavaca i njemu sličnih oboljenja.
Riedel, Bernhard (1846-1916), nemački
hirurg, opisao jedan, po njemu nazvan,
oblik hroničnog tireoiditisa.
Rikli, Arnold (1823-1906), švajcarski tera-
peut, zasnovao (na Bleduj tzv. atmos-
ferske lečenje, kombinaciju hidrohelio-
i aeroterapije.
Ringer/Sidney (1834-1910), britanski far-
makolog.
Rhine, Heinrich Adolf (1819-1868), ne-
mački psihijatar.
912
Riolan, Jean (1580-1657), francuski ana-
tom.
Ritter, Johann Wilhelm (1776-1810), ne-
mački fiziolog.
Rivalta, Fabio (1863-1959), italijanski pa-
tolog.
Riva-Rocci, Scipione (1863-1936), itali-
janski pedijatar.
Robertson, Argyll Douglas (1837-1904),
škotski oftalmolog.
Robinson, Robert (1883-1941), engleski
biohemičar.
Roemheld, Ludwig (1871-1938), nemački
internist.
Roger Bacon (1215-1294), engleski encik-
lopedista, prirodnjak i filozof.
Rokitansky, Karl (1804-1878), istaknuti
austrijski patolog, jedan od stubova tzv.
mlañe bečke medicinske škole.
Rolando, Luigi (1773-1831), italijanski
anatom.
Rollier, Henri Auguste (1874-1954), švaj-
carski lekar, osnovao prve helioterapij-
ske ustanove za lečenje osteoartikular-
ne tuberkuloze.
Romanovski, Dimitrij Leonidovič
(1861-1921), ruski internista i mikrobio-
/bg.
Romberg, Moritz Henrich (1795-1873),
nemački neurolog.
Röntgen, Wilhelm Conrad (1845-1925),
nemački fizičar, 1895. god. otkrio x-zra-
kove, koji su po njemu nazvani.
Rorschach, Hermann (1884-1922), švaj-
carski psihijatar.
Rosenbach, Anton Julius (1842-1923),
nemački hirurg.
Rosenbach, Ottomar (18511907), ne-
mački internista.
Rosenheim, Otto (1871-1955), engleski le-
kar i biohemičar austrijskog porekla.
Roser, Wilhelm (1817-1888), nemački hi-
rurg.
Rosolimo, Grigorij Ivanovič
(1860-1928), ruski neurolog.
Ross, Ronald (1857-1932), britanski vojni
lekar, parazitolog, dobio Nobelovu na-
gradu za otkriće mehanizma prenoše-
nja malarije.
Rouget, Charles (1824-1904), francuski fi-
ziolog.
 Eponimni rečnik
Rous, Francis Peyton (1879-1970), ame-
rički patolog, dobitnik Nobelove nagra-
de za medicinu za istraživanja o virus-
noj etiologiji nekih malignih tumrora.
Roussy, Gustave (1874-1948), francuski
patolog i onkolog.
ROUX, César (1857-1934), švajcarski hi-
rurg, naročito zaslužan za terapiju
apendicitisa.
ROUX, Pierre Paul Emile (1853-1933),
francuski mikrobiolog, saradnik Pas-
teura; imao je naročito zasluga u istraži-
vanju imunoloških pojava kod difterije.
Rovsing, Thorhild (1862-1927), danski hi-
rurg.
Rubner, Max (1854-1932), nemacW fizio-
log.
Ruffini, Angelo (1864-1929), italijanski
anatom.
Saboauraud, Raymond Jacques Adrien
(1864-1938), francuski mikolog - der-
matolog.
Sachs, Bernard (1858-1944) američki
neurolog, koji je s Tayem opisao poro-
dičnu amaurotičku idiotiju.
Sachs, Hans (1877-1945), nemački sero-
log, s Georgijem opisao po njima prn-
zvanu reakciju.
Sahli, Hermann (1856-1933), švajcarski
lekar-internista, konstruisao hemoglo-
bionometar.
SaIk, Jonas (1914- ), pronalazač prve us-
pešne vakcine protiv poliomijelitisa.
Salmon, Daniel Elmer (1850-1914), ame-
rički mikrobiolog.
Saltykov, Sergije (1874-1964), ruski pato-
loški anatom, decenijama profesor Medi-
cinskog fakulteta u Zagrebu.
Santorini, Giovanni Domenico (1681—
1737), italijanski anatom.
Santorio, Santorio (1561-1636), istarski
lekar, profesor u Padovi, osnivač kvan-
titativnih metoda u fiziologiji i prve
sprave za merenje pulsa, termometra itd.
Sauerbruch, Ferdinand (1875-1951), ne-
mački hirurg, posebno se istakao u ob-
lasti grudne hirurgije.
Scarpa, Antonio (1752-1832), italijanski
anatom, hirurg i oftalmolog.
58 Medicinski leksikon
Rumpel, Theodor (1862-1923), nemački
internista.
Runge, Fried Hc h Ferdinand
(1795-1867), značajni nemački hemičar,
jedan od osnivača organske hernije.
Russel, William (1852-1940), škotski Ie-
kar.
Rutherford, Ernest (1871-1937), engleski
fizičar - atomista, dobitnik Nobelove na-
grade za herniju 1908. god.
Ruysch, Frederik (1638-17}1), holandski
anatom. Ružička, Leopold (1887-
1977), švajcarski
hemičar jugoslovenskog porekla.
Rydygier, Ludwig (1850-1920), poljski hi-
rurg, jedan od pionira gastroenteralne
hirurgije.
Schanz, Alfred (1868-1931), nemački or-
toped.
Schaudinn, Fritz (1871-1906), nemački
mikrobiolog, otkrivač blede spirohete,
uzročnika sifilisa.
Schauman, Jo r gen (1879-1953), švedski
dermatolog.
Schauta, Friedrich (1849-1919), bečki gi-
nekolog.
Scheele, Karl Wilhelm (1742-1786), šved-
ski hemičar, otkrio kiseonik.
Schick, Bela (1877-1967), američki pedi-
jatar mañarskog porekla.
Schimmelbusch, Curt (1860-1895), ne-
mački hirurg.
Schlatter, Carl (1864-1934), švedski hi-
rurg.
Schleich, Karl Ludwig (1859-1922), ne-
mački hirurg i pisac.
Schlemm, Friedrich (1795-1858). nemač-
ki anatom.
Schlesinger Wilhelm (1869-1900), aust-
rijski internista.
Schloffer, Herman (1868-1937), nemački
hirurg.
Schmidt Adolf (1865-1918), nemački in-
ternista.
Schmieden, Victor (1874-1947), nemački
hirurg^ Poznat po subokcipitalnoj punk-
ciji, šavu creva i perikardektomiji.
 Eponimni rečnik
Schoenlein, Johannes Lucas (1793—
1864), istaknuti nemački kliničar.
Schottmüller, Hugo (1867-1936), nemač-
ki internista.
Schüller, Arthur (1874- ), austrijski neu-
rolog.
Schultz, Werner (1878-1947), nemački in-
ternista.
Schwann, Friedrich Theodor
(1810-1882), nemački anatom i histolog.
Schwartže, Herman (1837-1910), nemač-
ki otolog.
Scopoli, Giovanni Antonio (1723-1788),
!talijanski lekar i prirodnjak, više godi-
na bio rudarski lekar u Id rij L
Secenov, Ivan Mihailovič (1829-1905),
ruski fiziolog, posebno istraživao cen-
tralni nervni sistem.
Sedov, Leonid Ivanovič (1907- ), ruski fi-
zičar i pronalazač, otac »Sputnika«.
Seignette, Pierre (1660-1719), francuski
apotekar.
Selye, Hans (1907- ), kanadski fiziolog
mañarskog porekla, poznat po svom
učenju o adaptacionom sindromu i ulo-
zi stresa.
Semenov, Nikola] Nikolajevič (1896- ),
ruski hemičar, dobitnik Nobelove na-
grade.
Semmelweis, Ignac Füllöp (1818-1865),
mañarski ginekolog - akušer, pionir an-
tiseptičkog metoda u borbi protiv puer-
peralnih infekcija.
Sertoli, Enrico (1842-1910), italijanski
eksperimentalni fiziolog.
Sharpey, William (1802-1880), škotski
anatom.
Sherrington, Charles Scott (1859-1952),
engleski eurofiziolog, s Adrianom pod-
eho Nobelovu nagrdu za medicinu.
Sniga, Kiyoshi (1870-1957), japanski mik-
robiolog.
Shrapnell, Henry Jones (1761-1841), en-
gleski anatom.
Siegemundin, Justine (1648-1705), ne-
mačka babica, znatno unaprediferporo
diljsku tehniku,
Sigerist, Henry (1891-1957), švajcarski is-
toričar medicine i stručnjak za socijal-
nu medicinu.
Silvester, Henry Robert (±828-1308), en-
gleski lekar.
914
Simmonds, Morris (1355-1925), nemački
patolog.
Simpson, James Young (1811-1870), bri-
tanski ginekolog - akušer, pionir prime-
ne anestezije u porodiljstvu.
Sippy, Bertram Walter (1866-1924), ame-
rički internista.
Sjögren, Henrik Samuel Courad
(1899-1939), švedski oftalmolog.
Skene, Alexander (1838-1900), američki
ginekolog.
Skoda, Joseph (1805-1881), austrijski in-
ternista češkog porekla, pionir fizikalne
dijagnostike.
Smellie, William (1697-1763), engleski gi-
nekolog - akušer.
Soddy, Frederick (1877-1956), engleski
fizikohemičar, dobio Nobelovu nagradu
za radove iz oblasti radioaktivnih izoto-
pa,
Spallanzani, Lazzaro (1729-1799), itali-
janski prirodnjak.
Spatz, Hugo (1888- ), nemački neuropa-
tolog.
Spemann, Hans (1869-1941), nemački zoo-
log i eksperimentalni embriolog.
Speranski, Aleksej Dimitrijevič
s (1888-1961), ruski patofiziolog, učenik
Pavlova.
Spieghel (Spigelius), Andrien van der
(1578-1625), belgijski anatom.
Spielmeyer, Walter (1879-1935), nemač-
ki psihijatar.
Stahl, Georg Ernst (1660-1734>, nemač-
ki lekar i hemičar.
Stannins, Herman Friedrich
(1803-1883), nemački fiziolog.
Steinach, Eugen (1861-1944), austrijski
lekar.
Stellwag, Karl (1823-1904), austrijski of-
talmolog.
Stensen (St e no), Niels (1638-1686), dan-
ski lekar i anatom.
Stern, Pavao (1913- ), jugoslavenski far-
makolog, profesor Medicinskog fakulte-
ta u Sarajevu.
Sternberg, Carl (1872-1935), austrijski
patplog.
Still, George Frederick (1868-1941), eng-
leski pedijatar.
Stokes, William (1804-1978), dublinski
internista.
 Eponimni rečnik
Strassmann, Paul Ferdinand (1866—
1938), nemački ginekololog
Straus, Isidore (1845-1896), francuski le-
kar, pronalazač specifične reakcije za
dijagnostiku malleusa.
Strong, Richard Pearson (1872-1948),
američki mikrobiolog i epidemiolog.
Bio je šef američke misije za borbu pro-
tiv pegavca u Srbiji 1915. god.
Strümpel, Adolf Gustav (1853-1925),
američki internista i neurolog nemač-
kog porekla.
Subbotić, Vojislav (1859-1923), istaknuti
srpski hirurg, jedan od osnivača Medi-
cinskog fakulteta u Beogradu.
Sudeck, Paul (1866-1938), nemački hi-
rurg.
Šahović, Ksenofon (1898-1956), srpski
patolog i onkolog, profesor Medicin-
skog fakulteta u Beogradu.
Štampar, Andrija (1888-1958), jugoslo-
Takata, Maki (1892- ), japanski patolog.
Talma, Sape (1847-1918), holandski le-
kar.
Tausk, Victor (1897-1919), austrijski psi-
hijatar slovačkog porekla (živeo niz godi-
na u jugoslovenskim zemljama), jedan
od istaknutih učenika S. Freuda.
Tay, Waren (1843-1927), engleski oftal-
molog.
Tenon, Jacques Rene (1724-1816), fran-
cuski hirurg i patolog.
Tesla, Nikola (1856-1943), američki pro-
nalazač, jugoslovenskog porekla, u ob-
lasti elektriciteta dao izvanredno zna-
čajne i originalne priloge, od kojih su
neki od značaja i za medicinu.
Theilr, Max (1.899--), američki mikrobio-
log, dobitnik Nobelove nagrade za me-
dicinu za spravljanje prve vakcine pro-
tiv žute groznice.
Theorell, Exel Hugo Theodor (1903- ),
švedski biohemičar, laureat Nobelove
nagrade za istraživanja o oksidacionim
enzimima.
Thibierge, Georges (1856-1926), francus-
58*
Swieten, van Gerhard (1700-1772), ho*
landski lekar i botaničar, vrlo uticajni
kliničar i nastavnik, osnivač medicinske
škole u Beču, koja je zračila u mnoge
zemlje Evrope.
Sydenhzam, Thomas (1624-1689), značaj-
ni engleksi lekar, obnavljač nekih hi-
pokratskih ideja.
Sylvius (de Ie Boe), Franciscus (1614—
1672), holandski lekar, istaknuti jatro-
hemičar.
Szent György, Albert (1893- ), mañarski
fiziolog i eksperimentalni farmakolog.
Nosilac Nobelove nagrade za medicinu
za radove u oblasti oksidacionih proce-
sa u ćeliji, kao i u oblasti uloge vitamina
C.
venski higijeničar i stručnjak za socijal-
nu medicinu, stekao velike zasluge za
organizaciju preventivno-medicinske
službe u Jugoslaviji.
ki dermatolog.
Thiersch. Karl (!§22-1895), nemački hi-
rurg.
Thiry, Ludvvig (1817-1897), belgijski fizio-
log
Thomas, Hugh Owen (1834-1891), britan-
ski ortoped.
Tiselius, Arne (1902-1971), švedski biohe-
mičar, nosilac Nobelove nagrade za istr-
živanje o se minskim proteinima i za
metodu elektroforeze.
Tissot, Simon Andrë (1728-1797), švaj-
carski lekar i zdravstveni prosvetitelj.
Njegovo delo »Avis au peuple«, popu-
larni saveti za čuvanje zdravlja, preve-
deno je na mnoge jezike i poslužilo je i
I. K. Lalangueu kao primer za njegove
zdravstveno-prosvetitdjske spise.
Todorović, Košta (1887-1970), srpski in-
fektolog, profesor Medicinskog fakulte-
ta u Beogradu.
Traube, Ludwlg (1818-1876), nemački in-
ternista.
Trendelenburg, Friedrich (1844-1924),
nemački hirurg.
915
 Eponimni rečnik
Trousseau, Armand (1801-1867), fran-
cuski internist.
Unna, Paul (1850-1929), nemački derma-
tolog.
Valleix, Francois (1807-1853), francuski
lekar.
Valsalva, Antonio Maria (1666-1723), ita-
lijanski ânatom.
Vaquez, Henri Louis (1860-1936), fran-
cuski internista.
Varolio, Costanzo (1543-1573), italijanski
anatom.
Vater, Abraham (1684-1751), nemački
anatom.
Velpeau, Alfred (1795-1867), francuski
hirurg.
Vesal (Vesalius), Andreas (1514-1564),
flamanski lekar, profesor u Padovi, pre-
poroditelj anatomije, su velikim utica-
jem i na napredak drugih grana medici-
ne.
Vidal, Emanuel (1825-1893), francuski
dermatolog.
Wagner- Jauregg, Julius Ritter von
(1875-1940), austrijski neuropsihijatar,
dobio Nobelovu nagradu za medicinu
za uvoñenje piretoterapije u tretiranju
neurosifilisa.
Waldeyer, Heinrich Wilhelm von
(1836-1921), nemački anatom.
Warburg, Otto (1883-1970), američki fi-
ziolog nemačkog porekla, dobitnik No-
belove nagrade za medicinu.
Wartenberg, Robert (1887-1956), američ-
ki neurolog nemačkog porekla. Zauz-
imao se da se refleks poznat kao Lasse-
gueov nazove Lazarevićev refleks.
Wasserman, August Paul (1866-1925),
nemački mikrobiolog i serolog.
Water-house, Herbert (1864-1931), škot-
ski lekar.
Weber, Ernst Heinrich (1795-1878), ne-
mački anatom i fiziolog.
Keigert, Karl (1845-1904), nemački pato-
log.
916
Tyndall, John (1820-1893), engleski fizi-
čar.
Vieussens, Raymond de (1641-1715),
francuski lekar i anatom.
ViIIemin, Jean Anoine (1827-1892), fran-
cuski vojni lekar, uspeo da dokaže da je
tuberkuloza infektivna bolest.
Vincent, Jean Henri (1862-1900), fran-
cuski lekar.
Virchow, Rudolf (1821-1902), nemački
patolog i antropolog, utemeljitelj tzv.
celularne patologije.
Volhard, Franz (1872-1950), nemački in-
ternista - nefrolog.
Volta, Alessandro (1745-1827), italijanski
fizičar, posebno se istakao radovima u
oblasti elektriciteta.
Vujić, Vladimir (1894-1953), srpski neu-
rolog, profesor Medicinskog fakulteta u
Beogradu.
Weil, Edmund (1880-1922), praški mikro-
biolog.
Weinberg, Michel (1868-1940), francuski
patolog.
Weismann, August (1834-1915), nemački
lekar i biolog, posebno se bavio teori-
jom evolucije.
Wells, Thomas Spencer (1818-1897), bri-
tanski hirurg.
Wenckebach, Karl Friedrich
(1864-1940), holandski internista, prvi
opisao i objasnio bolest beriberi.
Werilhof, Paul Gottfried (1699-1767), ne-
mački lekar.
Wernicke, Carl (1848-1905), nemački
neurolog.
Wertheim, Ernst (1864-1920), austrijski
ginekolog.
Westphal, Alexander Karl Otto
(1863-1941), nemački psihijatar.
Wickerhauser, Teodor (1858-1946), osni-
vač savremene hirurgije u Hrvatskoj,
 Eponimni rečnik

profesor Medicinskog fakulteta u Zag- Winslow, Jacques Benigne (1669-1790),

rebu. francuski anatom. Wirsung, Johann
Widal, Fernand (1862-1929), francuski Ie- Georg (1600-1643),
kar - internita, otkrio reakciju aglutina- nemački lekar.
cije u obolelih od crevnog tifusa. Wolff, Kaspar Fridrich (1733-1794), rus-
ki anatom i fiziolog.
Willis, Thomas (1621-1675), engleski ana- Wright, Almroth Edward (1861-1947),
tom. engleski mikrobiolog.
Wilson, Samuel Alexander Kinnier Wundt, Wilhelm (1832-1920), nemački fi-
(1878-1936), engleski neurolog. lozof i fiziolog.

Yersin, Alexandre Emile (1863-1943),

švajcarski lekar, stručnjak za tropske
bolesti.

Zangenmeister, Wilhelm (1871-1930), Ziehl, Franz (1857-1926), nemački neuro-

nemački ginekolog. log.
Zinsser, Hans (1878-1940), američki bak-
Zenker, Friedrich Albert (1825-1898), ne- teriolog, stručnjak za rikecioze, član
mački patolog. američke misije protiv pegavca u Srbiji
Zeik Carl (1816-1888), nemački optičar i za vreme prvog svetskog rata.
industrijalac. Zondek, Bernhard (1891-1966), izraelski
ginekolog nemačkog porekla.
Zenker, Konrad (1894- ), nemački histo- Zuckerkandl, Emil (1849-1910), austrij-
log.
ski anatom.