ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА

Светог Николе 39, Београд

ЗАВРШНИ РАД

ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК КАНДИДАТ

Небојша Црномарковић Зиндовић Данило

Београд, 2016. године

 ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА

ЗАВРШНИ РАД

УТОВАРИВАЧ УЛТ-150

ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК КАНДИДАТ

Небојша Црномарковић Зиндовић Данило

Београд, 2016. године

Питања:

1. Описати принцип рада, конструкцију и намену групе машина за

утовар земљаних материјала - утоваривачем уз посебан осврт на
УЛТ-150
2. За дату машину детаљно описати механизам за утовар земљаних
материјала
3. За погонски мотор дате машине описати принцип рада
4. Детаљно разрадити систем за хлађење погонског мотора дате
машине
5. Детаљно обрадити принципе техничке експлоатације и одржавања
дате машине
Садржај:

1. Принцип рада, конструкција и намена групе машина за утовар земљаних

материјала – утоваривач (УЛТ-150) ....................................................................................... 1
1.1 Увод ............................................................................................................................. 1
1.2 Општи подаци о утоваривачу УЛТ-150 ................................................................... 2
2. Механизам за утовар земљаних материјала ................................................................... 6
3. Принцип рада погонског мотора утоваривача УЛТ-150 ............................................... 9
4. Систем за хлађење мотора ФАМОС 2Ф301А .............................................................. 11
4.1 Пумпа за воду ........................................................................................................... 11
4.2 Вентилатор ............................................................................................................... 12
4.3 Термостат .................................................................................................................. 12
4.4 Чишћење система за хлађење ................................................................................. 13
4.5 Хладњак за уље мотора ........................................................................................... 14
5. Техничка експлоатација и одржвање утоваривача УЛТ-150 ...................................... 15
5.1 Припрема утоваривача за рад ................................................................................. 15
5.2 Поступак покретања мотора ................................................................................... 18
5.3 Загревање мотора и утоваривача ............................................................................ 18
5.4 Полазак и заустављање утоваривача ..................................................................... 19
5.5 Рад са утоваривачем ................................................................................................ 19
5.6 Одржавање утоваривача УЛТ-150 ......................................................................... 22
1. Принцип рада, конструкција и намена групе машина за утовар
земљаних материјала – утоваривач (УЛТ-150)

1.1 Увод

Утоваривачи (енгл. loader) су машине које служе првенствено за утовар земљаних

материјала као и осталих растреситих материјала у транспортна возила, најчешће
камионе. Поред основне намене утовара земљаног материјала у транспортна возила,
утоваривачи служе за ископ земље прве (растресита земља) и друге (ораница)
категорије, као и за мања груба и површна планирања (равнања) насипа и земље ради
лакшег кретања саме машине и утовара.

Утоваривач је самоходна радна машина чији је радни орган је издужена кашика,

монтирана на трактору са гусеницама или пнеуматицима. Запремина кашике се креће
од 0,3 до 4,0 m3, а може бити и већа. Капацитет возила за превоз растреситог материјала
би по правилу требао бити 3-5 пута веће запремине од запремине утоварне кашике
утоваривача.

Руковање се врши помоћу механичких или хидрауличних команди. Утоварном

лопатом утоваривач захвата материјал, те истреса углавном чеоно или бочно у
транспортно средство. Ради тога у раду изводи тзв. „V“ кретање. Код стандардних
зглобних утоваривача на гуменим пнеуматицима предњи точкови и утоварна лопата
зглобно су везани за задњи део машине. Могућност вишеструке измене радних алата
даје утоваривачу обележје универзалне грађевинске машине.

Основни делови утоваривача су: погонски мотор, шасија и утоварна кашика.

Погонски мотор је по правилу дизел мотор, а служи за погон хидрауличне пумпе,
преко које се покрећу точкови и утоварна кашика. Шасија је на гуменим точковима на
које се по потреби монтирају метални ланци ради заштите и мањег трошења гума. Врло
ретко је утоваривач на металним гусеницама. Утоварна кашика се налази на предњем
делу машине. Обично је исте ширине као радна машина или шира. Утоварном кашиком
се управља помоћу хидраулике а операције које се изводе су подизање-спуштање
кашике, као и отварање-затварање кашике.

1
 Пошто утоваривач нема куполу, операција захватања материјала обавља се
померањем целе машине у комбинацији са затварањем кашике. Према конструкционом
извођењу, утоваривач може бити зглобни, а преко зглоба се обавља управљање тј.
скретање утоваривача.

Транспорт утоваривача се обавља на истоветан начин као и осталих радних

машина и то специјалним камионима тегљачима са плато приколицама. За транспорт је
често потребна полицијска пратња због већих габарита композиције од прописаних.

Посебне целине чине - утоваривачи (комбинирке), телескопски утоваривачи,

тунелски (подземни) утоваривачи посебно конструисани за рад у подземљу и
миниутоваривачи.

1.2 Општи подаци о утоваривачу УЛТ-150

Примена машине

Утоваривач УЛТ-150 је вишенаменска мобилна грађевинска машина. Произведен је

у Индустрији машина и компонената (ИМК) 14. октобар из Крушевца. Зглобне је
конструкције која погодује обављању радова у условима ограниченог простора.
Утоварне кашике могу бити различитих димензија, облика и материјала израде, које
омогућују утовар и истовар како растреситих, тако и компактних материјала. За рад на
каменитом терену употребљавају се ланци на пнеуматицима.

Основна намена машине је утовар материјала. За материјале лакше и средње

специфичне тежине (до 1,8 t/m3) користи се утоварна кашика стандардне запремине. За
тешке материјале специфичне тежине до 2,5 t/m3 користи се утоварна кашика за камен.

Стандардном утоварном кашиком може се вршити и површинско копање до

дубине од максимално 300 mm, при чему је нож нагнут за угао од 10º.

Димензије машине

 Осовинско растојање 2850 mm

 Растојање између точкова 2030 mm
 Максимална дужина са кашиком на тлу 6860 mm
 Максимална висина са кабином 3200 mm
 Максимална ширина (спољна ширина кашике) 2590 mm
 Клиренс (испод зглоба-шасије) 450 mm

2
 Слика 1. Основне димензије утоваривача УЛТ-150

Тежине:

 Напред 6050 kg
 Назад 6050 kg
 Укупно 12100 kg

Мотор

Мотор је дизелски, четворотактни са директним убризгавањем, шест цилиндара у

линији, водено хлађење са принудном циркулацијом, типа 2Ф301А производње
ФАМОС-Сарајево.

Трансмисија

Трансмисија је хидраулична POWER SHIFT. Претварач обртног момента са

степеном трансформације 3:1. Мењач је четворобрзински, планетни са хидрауличним
командовањем под оптерећењем.

Погонски мостови

Машина поседује предњи и задњи погонски мост. Задњи мост је клатећи са углом
клаћења ±13º и може се искључити из погона. Редукција се врши преко планетних
зупчаника.

3
 Преносни однос:

 конусног пара 4,25

 планетног редуктора 4,42
 укупно 18,79

Диференцијали су са аутоматским блокирањем.

Управљачки механизам

Управљање се врши помоћу хидрауличког управљача, пумпе и цилиндра.

Заокретање зглобне шасије износи ±35º.

Кочнице

Главна кочница је серво, добош конструкције на сва 4 точка. Командовање je

хидро-пнеуматско, и то:

 десном педалом, за нормално кочење у друмској вожњи;

 левом педалом уз аутоматско искључење мењача - при чему целокупна снага
стоји радном уређају на располагању.

Хидраулични систем

Хидраулични систем је затворени са контролом притиска (0,5 kp/cm 3) и

контролом потпритиска (0,01 kp/cm3).

Резервоар хидрауличког уља поседује фини пречистач у повратном воду и груби

пречистач у усисном воду.

Основни подаци хидрауличког уређаја су:

 Капацитет резервоара уља 200 lit

 Пумпа радног уређаја, проток при 2000 o/min 250 lit/min
 Пумпа управљача, проток при 2000 o/min 80 lit/min
 Резервна пумпа управљача, проток, cca 50 l/min

Разводник је уграђен споља, двосекцијски са вентилом сигурности.

Притисци су:

 у инсталацији радног уређаја max 130 kp/cm2

 у инсталацији управљача max 110 kp/cm2

4
 Цилиндри:

 за дизање стреле, 2 цилиндра, пречник/ход 150/845 mm

 за окретање кашике, 2 цилиндра, пречник/ход 125/580 mm
 за управљање, 2 цилиндра пречник/ход 80/440 mm

Радни уређај

 Запремина стандардне кашике 1,91 m3

 Корисна носивост кашике 3800 kg
 Максимална висина истовара 2850 mm
 Капацитет дизања (доле/горе) 9700/3800 kg
 Сила кидања на зубу кашике (подупрта/непод.) 11500/8500 kg
 Запремина кашике за камен 1,53 m3
 Дизање стреле 7 sec
 Спуштање стреле 5,6 sec
 Истресање кашике 1,5 sec

Пнеуматици: 20,5 - 25 (16 ply)

 носивост при притиску 2,8 kp/cm2 5150 kg

Електрична инсталација

Напон: 24V, серијски везана два акумулатора од 12V/135Ah.

Остала електрична опрема: два фара напред, два фара назад, задња позициона
светла, стоп-светла, жмигавци напред и назад и утикач ручне лампе.

5
2. Механизам за утовар земљаних материјала

Најоптерећенији склоп на утоваривачу је његов радни уређај. Израђен је од

високо квалитетног конструктивног челика и изведен као варена конструкција.
Утоварна кашика је израђена од чистог челика и снабдевена завареним чеоним и
бочним ножевима израђеним од специјалног хром-молибденског челика. Врхови
ножева су пре варења отврднути специјалним поступком. Постоји и специјална кашика
за камен (мање запремине), која је посебно ојачана и снабдевена зубима од манганског
челика, који су за нож причвршћени вијцима, па се лако мењају.

Кинематика радног уређаја омогућује велику висину дизања и истресања. На свим

висинама и положајима је омогућен повољан угао затварања кашике (42°-57°), који се
готово и не мења у положајима између транспортног положаја и максималне висине
дизања. Обезбеђено је истресање, са углом преко 45°, на свим висинама. Полуге и
цилиндри су постављени тако да омогућавају максималну прегледност при раду.

Сворњаци радног уређаја су цементирани и окаљени на високу површинску

тврдоћу, док су чауре израђене од бронзе. Зглобне везе имају обезбеђено подмазивање
преко мазалица, које су уграђене или у сворњацима или у главчинама.

На радном уређају је неопходно да се врши редовно подмазивање, контрола

зазора у полугама и контрола налегајућих површина граничника утоварне кашике.

Слика 2. Зглобови кашике Слика 3. Места подмазивања зглобова

6
 Подмазивање свих зглобова радног уређаја, на полугама и на хидрауличним
цилиндрима (за дизање стреле и за окретање кашике) врши се после сваких 10 мото-
часова. Изузетно, при неповољним условима рада (песак, блато) препоручује се да се
зглобови кашике подмазују на свака 2 мото-часа ефективног рада. Укупан број мазалица
на радном уређају, укључујући и све мазалице хидрауличних цилиндара и зглобова
утоварне кашике износи 20 (по 10 мазалица са сваке стране).

Мазалице на радном уређају су приступачне углавном са спољне стране, када

утоварна кашика лежи на земљи, осим горњег зглоба цилиндра за дизање стреле, за
чије подмазивање треба подићи стрелу навише, и доњег зглоба клатеће полуге, код кога
је мазалица са унутрашње стране, пошто са спољне стране смета точак. Посебно треба
водити рачуна о чињеници да доња лежишта цилиндра за дизање стреле имају по две
мазалице на поклопцима - носачима са спољне и унутрашње стране шасије. Спољне
мазалице се налазе са стране ближе зглобу, као што се види на слици 5, а унутрашње се
налазе ближе предњем крају и прилази им се са доње стране шасије.

Слика 4. Мазалице клатеће полуге Слика 5. Мазалица доњег лежишта

При нормалним радним усовима контрола граничника кашике треба да се изврши

на сваких 150 мото-часова. Уколико се ради са влажном земљом, када је потребно при
истресању кашике више пута и јаче ударити у граничнике да би се слепљена земља
одвојила од дна кашике, потребно је контролу вршити знатно чешће, практично
свакодневно.

Контрола се врши визуелним прегледом стања налегајућих површина на

граничнику и на наслоном лиму кашике. Ако се примете оштећења или деформације,
треба извршити контролу као што је приказано на следећој слици.

7
 Слика 6. Контрола граничника утоварне кашике

Приликом контроле, стрелу треба подићи у највиши могући положај (команду

дизања стреле задржати све док не проради вентил сигурности), а затим истрести
кашику све до удара о граничник. Доњи део клатеће полуге и полуга кашике треба да
заклапају такав угао да растојање доњег зглоба клатеће полуге, мерено од линије која
спаја средњи зглоб клатеће полуге са горњим зглобом кашике, не буде мање од 60 mm.

Уколико се утврди да је растојање мање, потребно је нанети слој вара тврдом

електродом на налегајућу површину граничника.

У случају да на наслоној површини утоварне кашике постоје оштећења, и на њу

треба нанети вар. На крају, варени нанос поравнати тоцилом и дотерати да кашика
лежи на оба граничника и то по целој површини.

Свакодневно се пре почетка и у току рада врши провера зазора у зглобовима. Ако
се уоче празни ходови и удари у полугама, потребно је што пре заменити чауре у
зглобовима у којима су се појавили зазори. Најугроженији зглобови су зглобови
утоварне кашике, а на њих треба обратити посебну пажњу.

8
3. Принцип рада погонског мотора утоваривача УЛТ-150

Основни делови мотора ФАМОС 2Ф301А који је уграђен у утоваривач УЛТ-150 су:

 Цилиндарски блок
 Глава цилиндара
 Клипни механизам
 Радилица
 Компресор
 Систем за развођење
 Систем за напајање горивом

Принцип рада дизел мотора 2Ф301А

Код дизел мотора формирање смеше горива и ваздуха врши се у унутрашњости

самог цилиндра. Око капљица убризганог горива у сабијеном ваздуху формира се смеша
различитог састава. У центру капљице налази се чисто гориво, док се на периферији
капљице формира запаљива смеша, која почиње да сагорева. Формирање смеше се
изводи током процеса сагоревања. Саме капљице су неравномерно распоређене по
простору за сагоревање. Неравномеран састав смеше око капљица и неравномерна
расподела капљица у простору за сагоревање указују да се рад дизел мотора изводи са
нехомогеном смешом).

Запаљење формиране смеше код дизел мотора врши се на рачун сопствене енергије
сабијеног ваздуха (загрејан изнад температуре самопаљења), а брзина процеса
сагоревања зависи од брзине образовања смеше након убризгавања горива у цилиндар.
Ово омогућава да се постиже контролисано сагоревање, са малим порастом притиска.

Дизел мотори раде са већим притисцима радног тела у цилиндру, па су због тога
димензије и масе дизел мотора веће од димензија и масе ОТО мотора.

Дизел мотори се обавезно користи за тежу механизацију (грађевинску и

пољопривредну механизцију теретне аутомобиле, аутобусе, средње и веће бродске
моторе, , индустријску и агрегатну примену и сл.).

9
 Код утоваривача УЛТ-150 користи се четворотактни дизел мотор чији се тактови и
принцип рада могу приказати на следећи начин:

 I такт - усисавање чистог ваздуха

За време такта усисавања клип се креће од СМТ (Спољна Мртва Тачка – тачка
најдаља од осе радилице) и долати до УМТ (Унутрашња Мртва Тачка – најудаљенија
тачка до које клип може да стигне, тј. тачка најближа оси радилице). За то време је
посредством разводног механизма отворен усисни вентил и цилиндар се пуни свежом
смешом коју представља чист ваздух.

 II такт — сабијање чистог ваздуха

У такту сабијања разводни механизам држи затворена оба вентила (усисни и

издувни), клип се креће од УМТ према СМТ. Ваздух у цилиндру (свежа смеша) се сабија,
услед чега му расте притисак и температура. Пред крај такта убризгава се дизел гориво и
долази до самозапаљења истог.

 III такт — сагоревање, радни такт, експанзија

Доласком клипа у СМТ (у такту сабијања) посредством пумпе високог притиска

(БОШ пумпа) у сабијени и врео ваздух се убризгава одређена количина течног горива.
Услед високог степена загрејаности сабијеног ваздуха долази до самопаљења убризганог
горива и настанка активног процеса сагоревања. Настали продукти сагоревања својим
притиском делују на клип и померају га према УМТ, стварајући користан рад. Ово
представља радни такт код дизел мотора.

 IV такт — издувавање сагорелих гасова

Доласком клипа у УМТ радно тело је одало највећи део енергије па се посредством
разводног механизма отвара издувни вентил и радно тело се одводи у атмосферу.
Кретањем клипа према СМТ врши се попотпуно истискивање радног тела. Доласком
клипа у СМТ завршава се радни циклус цетворотактног дизел мотор.

10
4. Систем за хлађење мотора ФАМОС 2Ф301А

Дизел мотор који покреће ову радну машину је мотор са унутрашњим

сагоревањем. Приликом сагоревања смесе ваздуха и горива у мотору развија се висока
температура која је довољна да за 10 минута оштети блок мотора и већину главних
делова мотора. Систем за хлађење одржава мотор на оптималној температури.
Температура се регулише хлађењем водом или антифризом.

Систем за хлађење мотора 2Ф301 А и претварача обртног момента се састоји од

пумпе за воду, вентилатора, воденог простора у мотору, термостата, хладњака за воду,
хладњака за уље мотора и хладњака за уље претварача обртног момента (слика 9).

Слика 9. Шематски приказ система за хлађење

1. пумпа за воду, 2. вентилатор, 3. термостат, 4. хладњак за воду,
5. хладњак за уље мотора, 6. хладњак за уље пречистача

4.1 Пумпа за воду

Пумпа за воду је центрифугалног типа. Она усисава воду из хладњака за воду, а

вода прелази преко оба хладњака за уље. Повремено је потребно контролисати да ли
вода цури на отвор из кућишта пумпе. Уколико се установи цурење, треба заменити
заптивач. Подмазивање кугличних лежајева осовине пумпе врши се сваких 150 мото-
часова. Подмазивање се врши кроз мазалице машћу ЛИС 1/3, ЛИС 2/МОС или ЛИТС 2.

11
4.2 Вентилатор

Вентилатор је аксијалног типа са 6 асиметрично постављених лопатица. Ременица

за погон вентилатора истовремено служи и за погон пумпе за воду. Затегнутост
клинастог ремена вентилатора контролише се сваких 150 мото-часова притиском палца
на део ремена између вентилатора и динаме (слика 10). Под притиском палца од око 10
kg, угиб не сме бити већи од 15 mm.

Слика 10. Затешање клинастог ремена вентилатора

1. затезач, 2. вијак

Затезање клинастог ремена се врши помоћу затезача уз попуштање вијка.

Куглична лежишта на осовини затезача подмазују се после сваких 150 мото-

часова. Масти које се користе за подмазивање су ЛИС 1/3, ЛИС 2/МОС или ЛИТС 2.

4.3 Термостат

Термостат има улогу у усмеравању тока течности за хлађење на излазу из мотора.

Код температуре течности ниже од прописане радне температуре (75ºC - 85ºC), вентил
у термостату омогућава да течност протиче независно од хладњака директно у излазну
цев хладњака. Уколико је температура течности за хлађење изнад прописане, термостат
је усмерава у хладњак, течност протиче кроз хладњак и врши се њено хлађење.

Доливање течности за хлађење врши се кад мотор не ради. Ниво течности треба
да буде до доње ивице наливног грла.

12
 Забрањено је стављање мотора у погон ако у систему за хлађење нема
довољно течности.

У току рада мотора, неопходно је стално надгледање температуре на термометру

за течност који се налази на инструменталној табли утоваривача. Уколико температура
воде знатно одступа од прописане температуре (75ºC - 85ºC), неопходно је одмах
приступити отклањању узрока промене температуре. Узроци могу бити:

 олабављен или прекинут каиш вентилатора,

 недовољна количина течности у систему за хлађење,
 запрљан хладњак система за хлађење.

У летњем периоду као течност за хлађење се користи вода, а у зимском периоду

користи се антифриз – течност за хлађење.

Приликом стартовања мотора по хладном времену, неопходно је извршити дуже

загревање дизни.

Испустање течности за хлађење врши се приликом сваке промене воде и

антифриза, и то на тај начин да се целокупна количина течности испусти из система за
хлађење. Испустање течности врши се помоћу славине за испустање воде која се налази
на десној страни кућице мотора (слика 11), као и помоћу славине на хладњка за воду.

Слика 11. Славина за испустање течности за

хлађење из мотора

4.4 Чишћење система за хлађење

Чишћење хладњака са спољне стране,

врши се компримованим ваздухом или топлом
водом. Унутрашњост хладњака и комора мотора
кроз коју протиче течност за хлађење, врши се
раствором соде бикарбоне или неким другим
средством које служи за ове сврхе. Укулико се
употребљавају средстава за испирање хладњака,
то треба чинити строго према упутству
произвођача.

13
 Испирање раствором соде бикарбоне, врши се на следећи начин:

 растворити 1 kg соде бикарбоне у 50 литара воде,

 напунити хладњак и стартовати мотор и оставити га да ради 10 минута,
 зауставити мотор и оставити 30 минута воду у хладњаку,
 поново стартовати мотор и истовремено испустити воду,
 оставити мотор да се охлади, а затим га испирати неколико пута текућом водом,
 поново налити чисту воду и пустити мотор у рад;
 испустити воду;
 напунити систем за хлађење течношћу за хлађење.

Наведени поступак чишћења се врши приликом пуњења хладњака или водом или
средством против замрзавања - антифризом.

Средства за чишћење система за хлађење су:

 раствор 1 kg соде бикарбоне у 50 литара воде;

 раствор 3 kg каустичне соде и 1 литра петролеума у 40 литара воде
 раствор 4 kg амонијачне соде и 2 литра петролеума у 40 литара воде

У случају примене друга два раствора, поступак чишћења је исти као при
наведеном поступку чишћења са раствором соде бикарбоне, с том разликом, што
уместо 30 минута, раствор мора да одстоји у систему за хлађење 10-12 сати.

Чишћење система за хлађење се врши након 500 мото-часова.

4.5 Хладњак за уље мотора

Конструкциона изведба хладњака за уље је таква да се он састоји од цевчица које

су међусобно повезане у блок, кроз које пролази моторско уље. Расхладна течност се
потискује између цевчица. Потребно је повремено контролисати заптивеност, како не
би дошло до пропуштања воде на плашту и заптивним површинама. У поклопцу
хладњака за уље уграђен је вентил који пропушта неохлађено уље у мотор - уколико су
цевчице запрљане.

14
5. Техничка експлоатација и одржвање утоваривача УЛТ-150

5.1 Припрема утоваривача за рад

Пре извршења радова утоваривачем, потребно је извршити потребну припрему и

контролу утоваривача за рад, а она се гледа у провери количине уља у кориту· мотора,
(слика 12) пумпи за убризгавање, регулатору и компресору уколико подмазивање
компресора није централно.

1. Проверити количину уља у мотору

Уколико је ниво уља нижи од прописаног, потребно је извршити доливање уља и

то само ону врсту уља која је прописана.

Слика 12. Мерач нивоа уља у мотору

Након доливања или замене уља, мотор се пуста у рад 1 минут, затим се сачека да
уље слегне, па се онда изврши контрола нивоа уља мерачем. Ниво уља треба да буде
између ознака минимум и максимум на мерачу количине горива.

2. Проверити ниво течности за хлађење мотора

Проверити ниво течности за хлађење у хладњаку. Као расхладно средство се у

летњем периоду користи чиста вода, а у зимском антифриз. Промена воде и антифриза
врши се у априлу и октобру месецу, а на машину треба поставити ознаку „ВОДА“ или
„АНТИФРИЗ“ у зависности која се течност користи.

15
 3. Проверити ниво горива у резервоару за гориво

Извршити проверу количину горива у резервоару за гориво преко мерача нивоа

горива, као што је приказано на слици 13.

Слика 13. Мерач нивоа горива у Слика 14. Контрола нивоа хидрауличког уља
резервоар за гориво 1. највиши положај, 2. најнижи положај

4. Проверити исправност електричних уређаја

Акумулаторски прикључци морају увек бити чисти и добро притегнути на полове

акумулатора. Акумулаторске плоче морају бити покривене електролитом.

5. Одстранити ваздух из инсталације за гориво

Код новог мотора који је дуже време био ван употребе, потребно је одстранити
ваздух из инсталације за гориво.

6. Проверити ниво хидрауличког уља

Извршити проверу нивоа уља у резервоару за уље хидрауличне инсталације

утоваривача. Провера се врши преко два контролна окца, од којих је једно за најнижи, а
друго за највиши дозвољени ниво уља (слика 14)

7. Проверити ниво уља у мењачу

Провера нивоа уља у мењачу се врши са два мерача:

1. Мерачу нивоа уља у средњем кућишту мењача (слика 15а и б), који се налази
испод пода возачког места. Да би се приступило овом мерачу потребно је скинути
поклопац у поду возачког места.

16
 Слика 15. а) Поклопац приступа мерачу и б) мерач нивоа хирауличког уља
у средњем кућишту мењача
2. Мерачу нивоа уља у редуктору мењача. Овај мерач постављен је са десне стране
кућице редуктора као што је приказано на слици 16.

Слика 16. Мерач нивоа уља у редуктору мењача

3. Проверити индикатор пречистача за ваздух

4. Проверити покретљивост команди мењача, педала ножног гаса, кочионих
педала, и команди радног уређаја.
5. Извршити општу контролу целе машине у смислу да нема оштећених
хидрауличних водова и прикључака и да нема оштећених и олабављених
делова.
6. Извршити подешавање седишта возача

17
5.2 Поступак покретања мотора

Након припреме утоваривача за рад, врши се покретање мотора према следећем:

1. Командну ручицу мењача за промену смера кретања убацити у неутрални

положај.
2. Ставити контакт кључ у главни прекидач. При овоме казаљка на амперметру
мора да покаже померање у смеру минус(-) пола,
3. Ножну педалу гаса притиснути до краја,
4. Прекидач електропокретача окренути у положај „2“ и држати га укљученог док
мотор не „прихвати“, а највише 20 секунди.

Уколико се после извођења наведеног поступка мотор не стартује, причекати 20

секунди и поновити цео поступак стартовања мотора. Ако ни други покушај не успе,
неопходно је пронаћи узрок и отклонити квар.

Док је мотор у раду повремено контролисати инструменте и сигналне уређаје на

инструмент-табли.

7. Притисак уља на манометру за уље мотора треба да је од 0,5 kg/cm2

(минимални број обртаја мотора), до 3,5 kg/cm2 код мотора под пуним
оптерећењем.
8. Температура расхладне течности, коју показује термометар мотора, треба
да износи 75-85°C,

5.3 Загревање мотора и утоваривача

Пре рада утоваривача, мотор треба загрејати до постизања радне температуре. За

загревање мотора довољно је ако мотор ради без оптерећења око 5 минута (лети), или
10 минута (зими). При загревању се користи мали број обртаја.

Пре рада утоваривача мора се загрејати уље претварача обртног момента до

температуре од 60°C, што се очитава на термометру за уље претварача обртног
момента.

Потребно је извршити загревање уља хидрауличне инсталације наизменичним

краткотрајним заокретањем кашике напред - назад.

18
5.4 Полазак и заустављање утоваривача

Радни притисак пнеуматске кочионе инсталације приказује се на дуплом

манометру. Бела казаљка дуплог манометра, која показује притисак у резервоару
ваздуха, треба да показује притисак од 6,2 до 7,2 kg/cm2.

Заустављање мотора не сме бити нагло и под пуним оптерећењем. По завршеним

послу потребно је оставити мотор још око 5 минута у неоптерећеном раду, како би се
избегле нагле промене температуре. Пре напуштања утоваривача, повући ручну
кочницу, командну ручицу за промену смера оставити у неутралном положају, кашику
спустити на земљу, извући контакт кључ и затворити кабину.

5.5 Рад са утоваривачем

Утовар материјала се састоји из следећих фаза радног циклуса:

Заривање је продирање ножа кашике у материјал, при чему се утоваривач креће

напред у првој или другој брзини. Цела снага мотора се користи за остварење силе
продирања. Нож кашике се поставља приближно хоризонтално, али се препоручује да се
у току заривања кашике покреће минимално (за 1-2 cm) горе-доле. Ово кретање кашике
омогућава налажење најпогоднијег угла ножа и тиме олакшава продирање. При већем
углу ножа он постаје ослонац па осим повећаног отпора продирања изазива и
прерасподелу оптерећења, тако да цела тежина пада на задњи мост, а предњи точкови
проклизавају због растерећења. Уколико се примети знатно проклизавање предњих
точкова. треба смањити угао ножа кашике повлачењем ручице команде кашике уназад.

Пуњење кашике врши се заокретањем кашике уназад (повлачењем ручице

команде кашике уназад), али тек када је кашика продрла довољно дубоко у материјал.
При томе се окретање кашике комбинује са настављањем продирања тј. кретања
утоваривача напред, тако да се оба кретања заврше готово истовремено. Са
заокретањем кашике не треба да се почне прерано (пре него што је кашика довољно
дубоко продрла у материјал), јер у том случају кашика неће моћи довољно да се
напуни. Оптимални поступак пуњења зависи и од материјала. У случају компактног
материјала сви елементи радног уређаја и цилиндри кашике су максимално оптерећени.
У случају да услед преоптерећења, проради вентил сигурности хидрауличне инсталације

19
радног уређаја, потребно је одмах прекинути команду заокретања кашике и кренути
утоваривачем мало уназад.

Треба избегавати рад на граници вентила сигурности и дуже задржавање команде,

када се види да је неефикасна, јер се на тај начин прекомерно загрева уље у
хидрауличној инсталацији што доводи и до бржег пропадања заптивки.

У процесу кидања је важно да кашика има добар ослонац на земљи, тј, да се

кидање врши са кашиком у тзв. „подупртом положају“. У случају кидања са „не
подупртом“ (издигнутом) кашиком, може при остварењу максималних сила кидања
доћи изузетно и до ремећења стабилности.

Дизање и ношење терета је фаза радног циклуса у којој се заокренута и напуњена

кашика диже на потребну висину ради истовара. Дизање је увек комбиновано са
кретањем утоваривача и маневрисањем, како би се на крају дизања утоваривач довео до
места истовара (до возила) и поставио у одговарајући положај према возилу. На тај
начин се скраћује време трајања циклуса. Међутим, ако се обзиром на растојање и
време маневрисања, дизање завршава раније, нипошто не маневрисати са високо
дигнутом кашиком јер то, при великим брзина ма маневрисања, угрожава стабилност, а
ако се маневрисање обавља споро то непотребно продужава радни циклус. Зато се
препоручује да се после завршног пуњења, кашика дигне до тзв. „транспортног
положаја“, тј тако да висина доњег зглоба кашике буде на око 45 cm од земље.

У овом положају треба обавити, кретање уназад и потребно заокретање

утоваривача, па тек у ходу напред, у току приближавања месту истовара (возилу), треба
поново дати команду дизања. Најбоље је ако се тренутак командовања тако подеси да
се дизање заврши непосредно пре доласка у положај за истовар, Иначе сама команда
дизања даје се повлачењем уназад ручице за команду стреле. Овај положај ручице има
блокирање, тако да се команда продужава и после пуштања ручице, за разлику од
осталих команди радног уређаја (пуњење и истресање кашике и спуштање стреле), које
се обављају само док се ручица држи у командованом положају, а када се ручица пусти
она се аутоматски враћа у неутрални положај и команда се прекида. Блокирање
положаја ручице при дизању се користи због знатно дужег трајања ове фазе (7-8 sec) у
односу на истресање и пуњење (2-3 sec) и спустање стреле (5-6 sec). У току дизања
руковаоцу се омогућава да ослободи десну руку ради управљања (док му је лева заузета
мењањем брзина). За прекидање команде дизања потребно је ручицу деблокирати

20
лаким гурањем унапред, при чему се она аутоматски враћа у неутрални положај,
Међутим, ако се у току дизања да команда кашике, дизање се прекида а извршава се
задата команда кашике (нпр, истресање) све док се ручица кашике држи у коман
дованом положају, а после пуштања ове ручице, наставља се даље дизање уколико није
извршено до краја. Када се кашика дигне на жељену висину (у зависности од висине
сандука транспортног возила), команду треба прекинути деблокирањем ручице, да се
не би без потребе оптерећивали подизни цилиндри стреле и да не би прорадио вентил
сигурности на крају хода.

Истресање се врши потискивањем ручице за команду кашике, при чему кашика

заузима, у тренутку удара у граничник, угао од 45-60° према хоризонтали. Угао од 45°
одговара максималној висини истресања, док се на мањим висинама постижу знатно
већи углови.

Команду истресања не треба давати сувише нагло, како се материјал не би

наједном сручио у камион и изазвао оштећења. После дужег увежбавања руковаоца,
може да се постигне, постепеним истресањем „разастирање“ материјала у сандуку
камиона, што је веома важно за добро пуњење камиона, а да не дође до преоптерећења.
Такође треба избегавати ударце кашиком о граничник осим када је то неопходно (код
истресања влажног и лепљивог материјала). У таквим случајевима потребно је
свакодневно контролисати трошенење граничника кашике да услед тога не би дошло до
оштећења и ломова у радном уређају.

Спуштање уређаја је последња фаза циклуса у којој се радни уређај, а такође и

сам утоваривач, доводи у положај потребан за наредно заривање. Спуштање се увек
комбинује са маневрисањем, кретањем уназад од камиона и затим поновним кретањем
напред према гомили материјала. Команда спуштања се даје потискивањем напред
ручице за команду стреле, и за разлику од команде дизања, ручица се мора стално
држати у том положају, пошто није блокирана. Ако се у спуштање крене са кашиком у
истресеном положају, у најнижем положају стреле кашика ће још увек бити под неким
већим или мањим углом, па је потребно извршити равњање кашике, повлачењем
ручице за команду кашике уназад, све док се крајеви реперне шипке на десном
цилиндру кашике не поравнају, што одговара хоризонталном положају кашике при
заривању. Ова корекција положаја кашике може да се изврши у било ком положају
стреле, али се препоручује да се изврши одмах у највишем положају стреле, јер је тада
прегледност положаја реперне шипке најбоља.

21
 Избор начина утовара

У зависности од расположивог простора и величине камиона, постоје два начина

утовара:

1. Камион се поставља паралелно са гомилом и креће се напред-назад, синхронизовано

са утоваривачем, омогућавајући утоваривачу да обави цео циклус у кретању
напред-назад без заокретања (слика 17). Овај начин се користи код утовара мањих
камиона (без приколице).

Слика 17. Утовар са синхронизованим Слика 18. Утовар камиона који стоји
кретањем утоваривача и камиона

2. Камион се поставља под неким углом у односу на гомилу и не креће се. Утоваривач
захвата материјал са гомиле поред камиона и у кретању уназад маневрише тако да
се при поновном кретању унапред постави управно на камион, изврши истресање а
затим понови исти маневар да би дошао у положај за заривање (слика 18). Овај
начин се користи код утовара већих камиона.

5.6 Одржавање утоваривача УЛТ-150

Да би утоваривач нормално и дугорочно функционисао, неопходно је да се

редовно одржава према упутству. Роковник редовног одржавања је следећи:

После првих 25 мото-часова:

1. Заменити уље у кућишту мотора после првих 30 - 50 мото- часова.

22
2. Заменити уље у компресору - ако је подмазивање компресора независно.
3. Заменити уложак и опрати кућиште финог пречистача за уље.
4. Очистити пречистач ваздуха.
5. Проверити ниво уља у пумпи за убризгавање.
6. Опрати пречистач пумпе за довод горива и кућиште грубог и финог пречистача за
гориво.
7. Проверити и притегнути главе цилиндара (у овлашћеној стручној радионици).

После првих 50 мото-часова:

1. Проверити и притегнути вијчане везе погонског моста и шасије.

2. Притегнути вијчане везе на управљачу и спони управљача.
3. Притегнути хидрауличне прикључке на водовима хидрауличне инсталације.
4. Притегнути вијке на радном уређају.
5. Заменити уље у мењачу.
6. Заменити уље у кућиштима диференцијала и планетарних редуктора.
7. Очистити усисни филтер мењача.
8. Очистити фини пречистач резервоара хидрауличне инсталације.

После првих 500 мото-часова:

1. Заменити уље из резервоара и целе хидрауличне инсталације.

2. Очистити усисни филтер резервоара хидрауличне инсталације, као и сам резервоар.
3. Подмазати лежиште електропокретача.
4. Подмазати зупчаник електропокретача и озубљени венац замајца.
5. Проверити густину електролита у акумулаторима - у овлашћеној стручној
радионици.

После свака 2 мото-часа (тешки услови рада)

1. Подмазати зглобове кашике.

После сваких 10 мото-часова (свакодневно)

1. Проверити количину уља у кућишту мотора.

2. Проверити количину уља у пумпи за убризгавање.
3. Проверити количину уља у регулатору пумпе за убризгавање.

23
4. Проверити количину уља у компресору - ако је систем подмазивања компресора
независан.
5. Проверити ниво воде у хладњаку.
6. Проверити количину горива у резервоару за гориво.
7. Проверити ниво уља у резервоару хидрауличне инсталације.
8. Проверити ниво уља у средњем кућишту мењача.
9. Проверити ниво уља у редактору мењача.
10. Проверити индикатор пречистача за ваздух.
11. Проверити ниво течности у резервоару кочионе инсталације
12. Проверити граничнике кашике - ако су тешки услови рада.
13. Проверити зазоре у зглобовима радног уређаја.
14. Проверити притегнутост вијака на сва четири точка - за време првих 100 мото –
часова.
15. Подмазати ожљебљење средњег кардана.
16. Подмазати сворњаке управљачких цилиндара.
17. Подмазати све зглобове радног уређаја.
18. Подмазати сворњак доњег лежишта вертикалног зглоба.
19. Подмазати сворњаке носача задњег моста.

После сваких 50 мото-часова

1. Проверити ниво уља у мењачу.

2. Проверити ниво уља у кућиштима диференцијала и планетних редуктора.
3. Проверити ниво уља у главном хидрауличном цилиндру кочионе инсталације.
4. Проверити спојеве и прикључке компресора.
5. Проверити притегнутост вијака на сва 4 точка.
6. Испустити кондензат из резервоара за ваздух.

После сваких 150 мото-часова:

1. Проверити граничнике кашике.

2. Проверити затегнутост клинастог ремена вентилатора.
3. Проверити ниво електролита у акумулаторима.
4. Заменити уље у пумпи за убризгавање горива.
5. Заменити уље у кориту мотора.
6. Подмазати куглична лежишта осовине пумпе за воду.

24
7. Подмазати куглична лежишта на осовини затезача.
8. Подмазатј ожљебл.јење предњег и задњег кардана.
9. Подмазати лежиште кардана.
10. Подмазати зглобове споне управљача.
11. Подмазати горње лежиште вертикалног зглоба.
12. Подмазати клизно лежиште динаме.
13. Очистити уложак грубог пречистача за гориво.
14. Очистити и опрати сито на пумпи за довод горива.
15. Очистити талог из резервоара за гориво.
16. Очистити уложак грубог пречистача уља.
17. Очистити и опрати фини пречистач мењача.
18. Опрати филтер регулатора притиска кочионе инсталације.
19. Испустити талог из кућишта пречистача за гориво.

После сваких 500 мото-часова

1. Проверити зазор вентила.

2. Проверити заптивеност спојева на водовима хидрауличне инсталације.
3. Проверити исправност регулатора притиска кочионе инсталације (у овлашћеној
стручној радионици).
4. Заменити уље у компресору - ако компресор има независно подмазивање.
5. Заменити уложак финог и грубог пречистача за горивo.
6. Заменити уложак финог пречистача уља.
7. Очистити систем за хлађење.
8. Очистити пречистач за ваздух.
9. Очистити фини пречистач резервоара хидрауличне инсталације.
10. Испрати мотор - после сваке треће замене уља.
11. Подмазати лежишта команди.
12. Притегнути све вијке на радном уређају.

После сваких 1000 мото-часова

1. Заменити уље у мењачу.

2. Заменити уље у кућиштима диференцијала и планетних редуктора.
3. Заменити уље у резервоару и целој хидрауличној инсталацији и очистити усисни
филтер.

25
4. Подмазати зглобове свих кардана.
5. Очистити усисни филтер мењача.

После сваких 1500 мото-часова

1. Проверити рад пумпе за убризгавање (у овлашћеној стручној радионици).

2. Проверити рад бризгаљки (у овлашћеној стручној радионици).
3. Очистити резервоар за гориво.

После сваких 2000 мото-часова

1. Проверити. исправност кочионих вентила - педала (у овлашћеној стручној

радионици).
2. Проверити исправност двосмерног вентила (у овлашћеној стручној радионици).

НАПОМЕНЕ КОЈИХ СЕ ТРЕБА ПРИДРЖАВАТИ ПРИ РАДУ

За време вожње и рада утоваривача, треба контролисати следеће инструменте:

 манометар уља мотора,

 манометар уља мењача,
 термометар за расхладну течност,
 термометар за уље претварача,
 дупли манометар за ваздух кочионе инсталације.

26