Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Linearne i kvadratne jednačine,

nejednačine i funkcije (I deo)

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 1/10

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Istorija revizija

Verzija Autori Datum Status Komentar

1 Miloš Kuljić, 01.10.2017. Inicijalna verzija
Miroslav Nikolić,
dr Jasminka Radovanović

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 2/10

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Reference
Katedra za matematiku, Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad
Priprema za prijemni ispit iz matematike, Novi Sad, 2015.
Vladimir Mićić, Srd̄an Ognjanović, Živorad Ivanović
Matematika za II razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1994.
Zorica Uzelac, Nevenka Adžić, Rade Doroslovački,
Priprema za prijemni ispit iz matematike, Novi Sad, 2007.

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 3/10

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Sadržaj

1 Uvod 5
1.1 Linearne jednačine i nejednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.2 Linearne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1.3 Kvadratne jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

2 Zadaci 8

3 Rešenja zadataka 9

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 4/10

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

1 Uvod
Koristimo uobičajene oznake za skupove brojeva:
• N - prirodni brojevi N = {1, 2, 3, . . . }
• Z - celi brojevi Z = {. . . , −2, −1, 0, 1, 2, . . . }
• Q - racionalni brojevi Q = { pq : p ∈ Z ∧ q ∈ N}
• I - skup iracionalnih brojeva
• R - skup realnih brojeva R = Q ∪ I
• C - skup komplesnih brojeva
• N⊂Z⊂Q⊂R⊂C

1.1 Linearne jednačine i nejednačine

Jednačina ax = b, za a 6= 0, ima jedinstveno rešenje x = ab . S druge strane, jednačina 0 · x = b, gde je b 6= 0, nema rešenja,
nemoguća je. Napokon, u slučaju 0 · x = 0 jednačinu nazivamo identičnošću, i ona je tačna za svako realno x.

Nakon vrlo jednostavnih uvodnih varijanti linearnih jednačina, na koje će se svoditi i komplikovaniji tipovi, dolazimo do
definicije pojma koji unosi možda i najviše problematike u zadatke sa linearnim jednačinama:
Definicija 1 Apsolutna vrednost realnog broja a definiše se kao

a, za a ≥ 0
|a| =
−a, za a < 0

Imajući to u vidu, jednačine tipa |ax+b| = cx+d, za neke realne brojeve a, b, c i d, delićemo na slučajeve u zavisnosti od znaka
izraza ax + b. Posebnu pažnju treba posvetiti primerima sa dve ili više apsolutnih zagrada: brojevnu pravu u njima možemo
izdeliti na segmente, u zavisnosti od onih vrednosti promenljive, za koje dolazi do promene znaka u apsolutnim zagradama
ponaosob.

Kod linearnih nejednačina, čak i onih najjednostavnijih, situacija je nešto zamršenija no kod jednačina, jer već u samom startu
imamo nekoliko slučajeva koji se razlikuju:

1) ax + b ≥ 0; 2) ax + b > 0; 3) ax + b ≤ 0; 4) ax + b < 0.

U zavisnosti od a, imamo nekoliko različitih skupova rešenja:

a) a > 0 : 1) {x ∈ R|x ≥ − ab } 2) {x ∈ R|x > − ab } 3) {x ∈ R|x ≤ − ab } 4) {x ∈ R|x < − ab }
b) a < 0 : 1) {x ∈ R|x ≤ − ab } 2) {x ∈ R|x < − ab } 3) {x ∈ R|x ≥ − ab } 4) {x ∈ R|x > − ab }
c) a = 0 :
1) za b ≥ 0, x ∈ R; za b < 0 jednačina nema rešenja

2) za b > 0, x ∈ R; za b ≤ 0 jednačina nema rešenja

3) za b > 0, jednačina nema rešenja; za b ≤ 0, x ∈ R

4) za b ≥ 0, jednačina nema rešenja; za b < 0, x ∈ R.

Potrebno je spomenuti da je pristup problemima sa pojavom izraza u apsolutnim zagradama sličan kao i kod jednačina, u
smislu da se i tada problem deli na potprobleme, koji se zatim svode na jednostavnije slučajeve.

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 5/10

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

1.2 Linearne funkcije

Linearna funkcija f (x) = ax + b, za a 6= 0, naziva se i jednačinom prave, imajući u vidu da je njena geometrijska interpretacija
u R2 , tj. u koordinatnoj ravni, upravo prava. Stoga, često se koristi i zapis y = ax + b, da bi se istaklo prisustvo promenljivih
x i y, koje odred̄uju koordinatne ose, dok a predstavlja koeficijent nagiba prave, a b je odsečak na y-osi.

Za a 6= 0 je x = − ab , sto je apscisa presečne tačke prave i x-ose. Kada je a = 0, prava nema preseka sa x-osom, tj. paralelna
joj je (y = b). U ostalim situacijama, prava ili raste, ili opada, i to konkretno:

• za a > 0 y %, pa je y > 0 za x > − ab , odnosno y < 0 za x < − ab ;

• za a < 0 y &, pa je y > 0 za x < − ab , odnosno y < 0 za x > − ab .

Iako se u ovom slučaju ne radi o funkciji po promenljivoj x, pomenućemo i x = c, c ∈ R, što je prava paralelna y-osi. Važno
je ovladavanje raznolikim geometrijskim interpretacijama funkcija i ostalih analitičkih pojmova, uzevši u obzir da se mnogi
zadaci prilikom rešavanja, prebacuju u koordinatnu ravan, ne bi li se njihovim grafičkim predstavljanjem dobila kompletnija
slika o svojstvima tih matematičkih elemenata. Tokom trajanja kursa, često će fokus biti na geometrijskim predstavkama
raznih funkcija, figura, tela, pa čak i algebarskih pojmova, ne bi li se podstakao razvoj apstraktnog načina razmišljanja kod
polaznika.

Linearne funkcije koje sadrže apsolutne zagrade u svom zapisu, geometrijski neće biti predstavljene kao prave. Naime, pošto
izraz unutar apsolutne zagrade menja znak u zavisnosti od vrednosti promenljive, i funkcija će na grafiku imati dva ”dela”.
Konkretno, posmatrajmo grafik funkcije y = |x − 1| − 2:

Primećujemo da ”levo” i ”desno” od vrednosti promenljive x = 1 praktično imamo dva zasebna podgrafika, što je i logično,
imajući u vidu da je za x < 1 f (x) = −x − 1, a za x > 1 je f (x) = x − 3. Ono što takod̄e vredi napomenuti je da je jedan
deo grafika ”ispod” y-ose. Naime, baratajući sa pojmom apsolutne vrednosti, učenici se ponekad ”zanesu” činjenicom da je
apsolutna vrednost sigurno nenegativna, pa i čitave funkcije čiji je samo deo apsolutna vrednost po automatizmu uzimaju za
pozitivne. Ipak, vidimo da je u definiciji naše funkcije od apsolutne zagrade oduzeto 2, te je potpuno za očekivati da deo
funkcije bude i negativan.

1.3 Kvadratne jednačine

Za a, b, c ∈ R, jednačina oblika ax2 + bx + c = 0 naziva se kvadratnom jednačinom, uzimajući u obzir da joj je vodeći član
drugog stepena, tj. kvadratni. Podrazumevaćemo, gde je to prirodno, da važi a 6= 0, ne bi li izraz zaista ostao kvadratni.

Rešenja dotične jednačine (a ima ih dva, jer je uvek broj rešenja jednak stepenu jednačine) dobijaju se formulom:
√
−b ± b2 − 4ac
x1/2 = .
2a
Primećujemo da su rešenja označena sa x1 i x2 . Zbog logičnije postavke na grafiku, smatraćemo uvek da je x1 < x2 . Takod̄e,
kvadratni trinom ax2 + bx + c = 0 možemo faktorisati tako da dobijemo izraz a(x − x1 )(x − x2 ) = 0. Ovo je od značaja,
znajući da je nekad rešavanje matematičkog problema lakše ako se posmatrani izraz nalazi u obliku proizvoda, a nekad je
poželjan oblik zbira. Stoga, oba zapisa iste jednačine koristićemo uporedo.

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 6/10

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Na primer, primenom formule za rešavanje kvadratne jednačine, za x2 − 5x + 6 = 0 dobijamo x1 = 2 i x2 = 3, te je polazna

jednačina ekvivalentna sa (x − 2)(x − 3) = 0.

Nameće se, med̄utim, pitanje: Šta ako se upotrebom formule za rešavanje kvadratne jednačine, dobiju kompleksna rešenja?
To je, svakako, moguće, imajući u vidu da se koren pojavljuje u formuli. I, kakva uopšte sve mogu biti rešenja jedne kvadratne
jednačine? Odgovore na ova pitanja, koja se uopšteno tiču prirode rešenja kvadratne jednačine, daje pojam diskriminante
D kvadratne jednačine, koja iznosi D = b2 − 4ac. Napokon, uočavamo tri slučaja:

• D > 0 ⇒ x1 , x2 ∈ R i x1 6= x2 , tj. rešenja su realna i različita;

• D = 0 ⇒ x1 , x2 ∈ R i x1 = x2 , tj. rešenja su realna i jednaka;

• D < 0 ⇒ x1 , x2 ∈ C i x1 6= x2 , šta više rešenja su kompleksna i konjugovana.

Pre nego što se upustimo napokon u rešavanje zadataka, potrebno je još pomenuti i Vietove formule, koje jednostavno povezuju
rešenja x1 i x2 jednačine ax2 + bx + c = 0 i njene koeficijente:
b c
x1 + x2 = − , x1 x2 = .
a a
Njihova upotreba može značajan broj zadataka primetno da skrati i olakša. Praktično, čim se u zadatku uoči da se pominju
i koeficijenti i rešenja kvadratne jednačine, prvi pokušaj rešavanja bi definitivno trebao da uključi Vietove formule.

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 7/10

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

2 Zadaci
Zadatak 2.1 Rešiti jednačinu |3x − 2| + x = 11.

Zadatak 2.2 Rešiti jednačinu |x − 2| + |x + 1| = 3.

Zadatak 2.3 Rešiti jednačinu |x + 1| + |x + 2| + |x + 3| = 18.

Zadatak 2.4 Rešiti nejednačinu 2|x| < |x + 2|.

Zadatak 2.5 Odrediti realno m za koje je zbir kvadrata rešenja jednačine x2 − mx + m − 3 = 0 najmanji.

Zadatak 2.6 Rešenja jednačine 8x2 − 2ax + a = 0 recipročna su rešenjima jednačine 9x2 − 9bx + b = 0. Odrediti a i b.

Zadatak 2.7 Odrediti m tako da jednačina mx2 + 2(m − 6)x + m − 3 = 0 ima samo jedno realno rešenje, i odrediti njegov
znak ne rešavajući jednačinu.

Zadatak 2.8 Odrediti k u jednačini 2x2 − 3x + k − 1 = 0, tako da rešenja budu pozitivna.

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 8/10

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

3 Rešenja zadataka
2.1. Rešenje: Razlikujemo dva slučaja. Za x < 23 polazna jednačina prelazi u 2 − 3x + x = 11, tj. −2x = 9. Kako je dobijeno
rešenje x = − 29 u okviru skupa iz uslova prvog slučaja (x < 32 ), prihvatamo ovo rešenje. Slično, za x > 23 polazna jednačina
postaje 4x = 13, pa rešenje x = 13 9 13
4 takod̄e prihvatamo, jer zadovoljava drugi uslov. Dakle, rešenje zadatka je x ∈ {− 2 , 4 }.

2.2. Rešenje: Kako su u ovom zadatku prisutne dva apsolutne zagrade, ”izdelićemo” brojevnu pravu na 3 dela, tj. posma-
traćemo 3 slučaja.

Prvo, za x < −1 obe vrednosti unutar apsolutnih zagrada su negativne, pa polazna jednačina postaje 2 − x − x − 1 = 3, tj.
−2x = 2. Skraćivanjem dobijamo x = −1, što nominalno ne prihvatamo kao rešenje, jer uslov zahteva vrednosti strogo manje
od 1. Dakle, prvi slučaj nema rešenja.

U drugom slučaju, posmatramo deo brojevne prave za koji važi −1 ≤ x < 2. Za uzete vrednosti, prva apsolutna zagrada
menjaće znak (jer je izraz u njoj negativan), dok druga ostaje ista, te imamo 2 − x + x + 1 = 3, odnosno 3 = 3. Samim tim,
dobivši izraz koji je uvek tačan, zaključujemo da sve brojeve iz ovog slučaja možemo uzeti za rešenja jednačine.

Najzad, za x ≥ 2, polazna jednačina postaje 2x − 1 = 3, što nas dovodi do x = 2. To rešenje takod̄e prihvatamo.

Na kraju, zaključujemo da je rešenje zadatka x ∈ [−1, 2], tj. interval brojeva na realnoj brojevnoj pravoj. Ovo možda
deluje začud̄ujuće: navikli smo da linearne jednačine imaju jedno rešenje, iako je jasno da pojava apsolutnih zagrada može
da poveća (ili smanji) broj rešenja (kao u prethodnom zadatku), ali svakako očekujemo konačan broj rešenja, dok je inter-
val beskonačan skup brojeva. Ovaj primer ilustruje da je u zadacima sa apsolutnim zagradama moguće doći i u takvu situaciju.

2.3. Rešenje: Slično kao u prethodnom zadatku, usled 3 prisutne apsolutne zagrade, zaključujemo da ćemo izdeliti brojevnu
pravu na 4 dela.

• x < −3 ⇒ −3x = 24 ⇒ x = −8, što prihvatamo;

• −3 ≤ x < −2 ⇒ −x = 18 ⇒ x = −18, što ne prihvatamo;
• −2 ≤ x < −1 ⇒ x = 14, što ne prihvatamo;

• x ≥ −1 ⇒ 3x = 12 ⇒ x = 4, što prihvatamo.

Napokon, konačno rešenje jednačine je x ∈ {−8, 4}.

2.4. Rešenje: Lako uočavamo da će u ovom zadatku postojati tri slučaja.

Za x < −2 imamo −2x < −x − 2, tj. x > 2. Kako to nije u saglasnosti sa uslovom, ovaj slučaj nema rešenja.

Za −2 ≤ x < 0 imamo −x < x + 2, tj. x > −1. Dakle, uzevši i uslov u obzir, rešenje ovog slučaja je x ∈ (−1, 0).

Za 0 ≤ x imamo x < x + 2, tj. 2 > 0, što je uvek tačno, te usvajamo ceo ovaj slučaj kao rešenje.

Najzad, rešenje celog zadatka je x ∈ (−1, ∞).

2.5. Rešenje: Kako je x21 + x22 = (x1 + x2 )2 − 2x1 x2 = m2 − 2(m − 3) = m2 − 2m + 6 = (m − 1)2 + 5. Dakle, Zvir kvadrata
rešenja najmanji je za m = 1.

2.6. Rešenje: Ako sa x1 i x2 označimo rešenja prve jednačine, Vietove formule za nju daju nam x1 + x2 = a4 i x1 x2 = a8 . Po
uslovu zadatka, rešenja druge jednačine su x11 i x12 , te Vietove formule sad daju x11 + x12 = b i x11 x12 = 9b . Dakle, a8 = 9b , a kako
a
1 1 x1 +x2
je b = x1 + x2 = x1 x2 = 4
a = 2, dobijamo i a = 36.
8

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 9/10

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar Oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 635 09 32 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

2.7. Rešenje: Potrebno je da je D = 0. Kako je D = 4(m − 6)2 − 4m(m − 3) = −36(m − 4), dobijamo m = 4. Dakle, jednačina
postaje 4x2 − 4x + 1 = 0 ⇔ (2x − 1)2 = 0. Odavde vidimo rešenje jednačine. Ipak, pokušajmo, kako se u zadatku i traži, da
odredimo znak rešenja bez njegovog nalaženja. Vraćamo se na oblik jednačine 4x2 − 4x + 1 = 0. Na osnovu x1 + x2 = − ab ,
x1 x2 = ac i x1 = x2 , imamo 2x1 = − ab > 0 zbog b < 0 i a > 0. Dakle, rešenje je pozitivno.

2.8. Rešenje: Za početak, neophodno je da bude D > 0. Stoga, dobijamo 9 − 8(k − 1) > 0, odnosno k < 17 8 . Dalje, da bi
k−1
oba rešenja bila pozitivna, mora biti i x1 + x2 > 0 i x1 x2 > 0, tj. i 2 > 0, što nas dovodi do k > 1. Kombinujući dobijeno,
zaključujemo da je konačno rešenje k ∈ 17
8 .

Fondacija ,,Centar za mlade talente” 10/10