Бартолини и Мeр су дефинисали расцеп као конфликт који има три елемента: 37 Кевин Дигн Краус

– ПОТПУНИ И ПАРЦИЈАЛНИ РАСЦЕПИ ... “емпријски елемент који идентификује емпријског

носиоца концепта који се одређује у социо-структурним терминима; нормативни елемент који је
одређен вредностима и уверењима који дају осећај заједничког идентитета емпиријском
елементу и одсликавају самоидентификацију друштвене групе о којој је реч и
организациони/бихејвиорални елемент, тј. скуп појединачних интеракција, институција и
организација као што су политичке партије које се развијају као део расцепа

Кнутсен и Скарборо (Knutsen & Scarborough 1995:500) су надоградили Бартлинија и Мера да би

стигли до своје дефиниције – “чланови структурално одређене друштвене групе деле вредносне
оријентације које су повезане са групом и подржавају партију која артикулише те вредности” коју
су операционализовали као квантитативни однос између три групе разлика које се мере на нивоу
појединца у истраживањима јавног мнења: припадност друштвеној групи, вредносна оријентација
и партијска идентификација. Овакав модел се може визуелизовати у облику троугла (Deegan
Krause 2004) у којем расцеп чини преклапање разлика на сва три нивоа.

У овом моделу расцепи засецају дубље од разлика између припадника различитих група,
присталица одређених уверења или гласача појединих партија. Расцепи укључују комбинацију
конфликта на различитим нивоима и стога су теоретски много трајнији од разлика које постоје
само на једном од нивоа.