1.

Osnovni parametri linije

 Ritam proizvodnje - broj puta ponavljanja proizvodnog ciklusa u jedinici vremena

n  ciklusa 
R
T  jed .vremena 

 Takt proizvodnje - vremenski period koji protekne između dva uzastopna izlaska gotovih
komada iz linije. Ritam proizvodnje postoji uvek, takt proizvodnje postoji samo u slučaju kada se
proizvodni ciklusi dva uzastopna komada preklapaju.

1 T  vrem. jedinica 
t 
R n  jed . proizvoda 

 I) Stepen uravnoteženosti linije s obzirom na takt - odnos prosečnog vremena trajanja operacija
na jednom radnom mestu i takta linije
m

 ti
100%
ts
u  100  i 1
t t n
ηu [%] - stepen uravnoteženosti linije s obzirom na takt
ts [min/kom] - prosečno vreme trajanja operacija na jednom RM
t [min/kom] - takt linije
ti [min/kom] - vreme trajanja i-te operacije
i=1,2,...,m - broj operacija
n [1] - broj radnih mesta linije
 II) Stepen uravnoteženosti radnih mesta linije - stepen približenja najkraćeg vremena najdužem
vremenu rada od svih vremena radnih mesta linije
m
min  tij
100%
t min j
u'  100  i 1
m
max  t ij
t max
j
i 1

η’u[%] - stepen uravnoteženosti radnih mesta linije

tmin [min/kom] - najkraće vreme rada od svih vremena rada radnih mesta linije
tmax[min/kom] - najduže vreme rada od svih vremena rada radnih mesta linije
tij [min/kom] - vreme trajanja svih operacija koje izvodi j-to radno mesto
j=1,2,.., n - broj radnih mesta
i=1,2,...,m - broj operacija

1
  Stepen iskorišćenja kapaciteta linije - odnos između iskorišćenog i raspoloživog kapaciteta linije
u posmatranom vremenskom intervalu

n m
Q  tij
100%
Ki j 1 i 1
 100 
Kr n  kr

Ki[min/int] - ukupni iskorišćeni kapacitet

Kr [min/int] - ukupni raspoloživi kapacitet linije
Q[kom/int] - količina proizvodne linije u posmatranom vremenskom intervalu
kr [min/int] - raspoloživi kapacitet jednog radnog mesta linije
tij [min/kom] - vreme trajanja svih operacija koje izvodi j-to radno mesto
j=1,2,.., n - broj radnih mesta
i=1,2,...,m - broj operacija

2. Dokazati da su stepeni iskorišćenosti i stepeni uravnoteženosti isti

Stepen korišćenja raspoloživog kapaciteta za jednu jednopredmetnu liniju sa n radnih mesta je:

Izraz za stepen korišćenja raspoloživog kapaciteta linije može se svesti na oblik:

3. Grafički prikazati na izabranom primeru veličine pomoću kojih se

izračunavaju ritam i takt
n 5  ciklusa 
R   0,5
T 10  min 

T 10  min 
t   2
n 5  kom 

2
4. Grafički i analitički prikazati način određivanja tipa proizvodnje
(izmisliti primer)

5. Postupak izračunavanja potrebnog broja radnih mesta

Najpre treba izračunati takt, koristeći formulu

Zatim se upoređuju vremena trajanja operacija sa dužinom takta, pri čemu se svakoj operaciji
čije je vreme trajanja kraće od takta dodeljuje jedno radno mesto, a ukoliko trajanje neke
operacije premašuje takt, pristupa se jednom od sledeća tri slučaja.

a) operacija se može raščlaniti na dva dela, i stvara se novo radno mesto

3
 b) može se dovesti još jedan radnik na postojeće radno mesto

c) uvodi se još jedno radno mesto na kojem će se vršiti ista operacija

6. Izvesti izraz za računanje zaliha

Međuoperativne zalihe će se odrediti na sledeći način:

Količina proizvoda koja „prolazi“ kroz radno mesto je

Količina proizvoda koja „prolazi“ kroz radno mesto je

Međuoperacione zalihe koje će se javiti u posmatranom vremenskom intervalu na su:

Ukupna nedovršena proizvodnja na celoj liniji biće:

7. Kada se planski postavlja proizvodnja da se formiraju međuoperacione

zalihe?
Postoje dva puta predmeta rada. Prvi za dalju proizvodnju, a drugi za distribuciju rezervnih delova. Ti
rezervni delovi se ostavljaju za prodavnice i oni su medjuoperacione zalihe.

2. DEO

ПРОЈЕКТОВАЊЕ ПРОИЗВОДНИХ СИСТЕМА- 2. ГЛАВА

1.КОЈЕ ОДРЕДНИЦЕ ДЕФИНИШЕМО ПРОЈЕКТОВАЊЕМ ЛИНИЈСКИХ ПРОИЗВОДНИХ СИСТЕМА?

 опрему
 локацију
 простор за рад
 оптимални и просторни размештај опреме и радних места
 синхронизацију улазних и излазних ел. линије
 обука кадрова
 ПОДЕЛА РАДА ПО РАДНИМ МЕСТИМА

2.ЦИЉ ПОДЕЛE РАДА ПО РАДНИМ МЕСТИМА?

4
 Да се разлике у оптерећењу радних места сведу на минимум тј. да учешће радних места у
процесу стварања предмета рада буде што уједначе.

3.ШТА ПОДРАЗУМЕВА УРАВНОТЕЖЕЊЕ ПРОИЗВОДНЕ ЛИНИЈЕ?

 Подразумева такву поделу рада по радним местима линије која ће омогућити да се

одређени унапред постављени циљ, оствари.

4.ШТА МОЖЕ БИТИ ЦИЉ УРАВНОТЕЖЕЊА ПРОИЗВОДНЕ ЛИНИЈЕ?

 Циљ може бити:највећи степен искоришћења линије или најмањи укупни губици линије.

5.НАВЕСТИ 2 ПРОБЛЕМА КОЈА ТРЕБА РЕШИТИ КОД УРАВНОТЕЖЕЊА ПРОИЗВОДНЕ ЛИНИЈЕ?

1.Уравнотежење постојеће производне линије

(није увек могуће доћи до оптималног реш.)

►Разлог:постављање производне линије није извршено на основу оптималне организације рада

у линији.-промена места и положаја ср. за рад НИЈЕ УВЕК ЕКОНОМИЧНА

2.Постављање нове производне линије

(орг. и постављање нове про.линије засновани на утврђеној оптималној подели рада).

6.НАВЕСТИ 2 ГРУПЕ МЕТОДА ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА УРАВНОТЕЖЕЊА ПРОИЗВОДНЕ ЛИНИЈЕ?

 Обележје прве групе је што се помоћу њих одређује таква подела рада у линији којој, за
дати број радних места и променљиви такт линије, одговарају најмањи губици у времену.
 Обележје друге групе је што се помоћу њих одређује таква подела рада у линији којој, за
дати такт линије, одговара минимални број радних места.

7.ШТА ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА УРАВНОТЕЖЕЊА ПРОИЗВОДНЕ ЛИНИЈЕ?

 препознати проблем
 разумети га
 приказати у одговарајућој форми
 ОДАБРАТИ НАЈПОГОДНИЈУ МЕТОДУ
 Протумачити и применити добијена решења

8.КАКО ОДАБРАТИ НАЈПОВОЉНИЈУ МЕТОДУ ?

Изабрати ону методу која пружа највише могућности за разумевање проблема и

формулисање одговарајућег модела проблема уравнотежења линијских производних система.

5
9.ШТА ЈЕ ТО МЕТОД ЕЛИМИНАЦИЈЕ?

Општи метод за уравнотежење производних линија, са циљем да се остваре најмањи

временски губици линије, уз минималан број радних места и максимални степен уравнотежења
производне линије (до оптималног решења се долази поступном елиминацијом операција из
даљег разматрања).

10.НАБРОЈ КОРАКЕ ПРВЕ ФАЗЕ ЦЕЛОВИТОГ ПОСТУПКА УРАВНОТЕЖЕЊА ПРОИЗВОДНЕ ЛИНИЈЕ?

1. Производни процес треба изделити на технолошки заокружене целине: подпроцесе,

операције, захвате и покрете

2. Разматрати начине извођења сваког дела производног процеса у циљу хуманизације и

рационализације рада у линији

3. Одредити технолошки заокружене делове процеса, или њихове групе, које чине
заокружене целине, које ће се у процесу уравнотежења звати ’’Операције’’

4. Одредити технолошку међузависност редоследа извршења операција

5. Утврдити времена трајања операција.

11.ШТА ПРЕДСТАВЉА СПРОВОЂЕЊЕ ПРВЕ ФАЗЕ ЦЕЛОВИТОГ ПОСТУПКА УРАВНОТЕЖЕЊА

ПРОИЗВОДНЕ ЛИНИЈЕ?

Представља одређену ОПТИМИЗАЦИЈУ РАДА У ЛИНИЈИ.

12.КОЈИ ЈЕ ЦИЉ СПРОВОЂЕЊА ПРВЕ ФАЗЕ ЦЕЛОВИТОГ ПОСТУПКА УРАВНОТЕЖЕЊА ПРОИЗВОДНЕ

ЛИНИЈЕ?

Циљ је МИНИМАЛНИ ТАКТ ЛИНИЈЕ.

13.КАДА СУ ИСКОРИШЋЕНЕ СВЕ МОГУЋНОСТИ ЗА СМАЊЕЊЕ ТАКТА ЛИНИЈЕ?

►ако се изврши одговарајућа подела производног процеса

►утврди најповољнији начин извођења операција

►ако се изврши:хуманизација и рационализација рада у линији.

14.ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ДА ЛИ ЋЕ СЕ ПОЈАВИТИ МЕЂУОПЕРАЦИОНЕ ЗАЛИХЕ И У КАКВОМ ОБЛИКУ ЋЕ

ОНЕ БИТИ?

6
 Од изабраног односа такта линије и најкраћег времена трајања операција.

15.НА КОЈИМ ПРЕТПОСТАВКАМА (УСЛОВИМА) СЕ ЗАСНИВА МЕТОД ЕЛИМИНАЦИЈЕ?

1 t=const. ,такт производње је унапред одређен и константна је величина.

2. ti=const. (i=1,2,…,m), време трајања операција је детерминистичка величина и његова

вредност је константна.

3.tmax=maxti<=t, време трајања најдуже операције није веће од такта производње.

16.ОД ЧЕГА СЕ САСТОЈИ ОПШТИ ОБЛИК МОДЕЛА ПРОБЛЕМА УРАВНОТЕЖЕЊА ПРОИЗВОДНИХ

ЛИНИЈА?

1.Функције циља

2.Ограничења

17.ПРВИ КОРАК АЛГОРИТМА МЕТОДЕ ЕЛИМИНАЦИЈЕ (КРИТЕРИЈУМИ) ?

7
18. ДРУГИ КОРАК АЛГОРИТМА МЕТОДЕ ЕЛИМИНАЦИЈЕ (КРИТЕРИЈУМИ) ?

8
19. ТРЕЋИ КОРАК АЛГОРИТМА МЕТОДЕ ЕЛИМИНАЦИЈЕ (КРИТЕРИЈУМИ) ?

3.DEO

1. Kakve su to proizvodne linije sa prekidnim kretanjem predmeta rada?

9
 Proizvodne linije ovog oblika primenjuju se kod onih proizvoda čija izrada ili montaža nije
moguća dok se predmet rada kreće. Proces rada na radnim stanicama, odnosno radnim mestima
linije, odvija se dok predmet rada miruje.

2. Šta je proizvodna sposobnost linija?

Pod proizvodnom sposobnošću se podrazumeva nivo tehničko-tehnoloških, organizacionih,

psiholoških i drugih karakteristika linije koji omogućava da se u jednom vremenskom intervalu
proizvede određena količina proizvoda.

3. Koji su naturalni pokazatelji proizvodne sposobnosti linija?

 brzina proizvodnje

 obim proizvoidnje

 gubici u vremenu

4. Kako se izračunava vreme potrebno za proizvodnju jednog komada?

tmax    t0  vr. jed . 

t  jed . pr. 
m  

tmax- najduže vreme od svih prosečnih vremena trajanja operacija po radnim mestima

α- koeficijent koji uzima u obzir gubitke

t0- vreme pokretanja, kretanja od jednog do narednog radnog mesta i zaustavljanje predmeta rada

m-broj linija

5. Šta se podrazumeva pod brzinom proizvodnje sistema od m proizvodnih linija?

Pod brzinom proizvodnje sistema od m proizvodnih linija se podrazumeva broj komada

gotovog proizvoda koji u jedinici vremena izađe iz procesa proizvodnje.

6. Kako se određuje obim proizvodnje kod linija sa prekidnim kretanjem predmeta rada?

 jed .pr. 
Q  q T 
 int . 
T  m  jed . pr. 
Q
t max    t0  int . 

 vr. jed .  - ukupno vreme trajanja procesa proizvodnje u posmatranom intervalu

T
 int . 

 jed .pr. 
Q
 int . 
-obim proizvodnje u posmatranom intervalu

10
7. Kada se javljaju gubici u vremenu?

Gubici u vremenu javiće se na svim radnim mestima linija kod kojih je:

t j  t max
8. Kakve su to proizvodne linije sa neprekidnim kretanjem predmeta rada?

Proces proivodnje koji je organizovan tako da se predmet rada neprekidno kreće stalnom
brzinom, predstavlja linijski proces proizvodnje sa neprekidnim kretanjem predmeta rada.

9. Šta predstavlja stepen uravnoteženosti proizvodne trake s obzirom na takt?

Stepen uravnoteženosti proizvodne trake s obzirom na takt predstavlja stepen približenja

prosečnog vremena trajanja operacija taktu linije:
n

t
j 1
j

v n
u  n 100% u   t j 100%
n  l j 1
t

10. Šta predstavlja stepen uravnoteženosti radnih mesta proizvodne trake?

Stepen uravnoteženosti radnih mesta proizvodne trake predstavlja stepen približenja najkraćeg
vremena najdužem vremenu rada od svih radnih mesta linije

tmin = min tj , j=1,..,n – najkraće vreme rada od svih

t
u  min 100% vremena rada radnih mesta linije
t max
tmax = max tj , j=1,..,n – najduže vreme rada od svih
vremena rada radnih mesta linije

11. Šta se podrazumeva pod proizvodnom sposobnošću proizvodne linije sa neprekidnim kretanjem
predmeta rada?

Pod proizvodnom sposobnošću proizvodne linije sa neprekidnim kretanjem predmeta rada

podrazumeva se takav nivo tehničko-tehnoločkih, organizacionih, psihofizioloških i drugih
karakteristika linije, koji omogućava da se u posmatranom vremenskom intervalu proizvede
određena količina proizvodnje.

Proizvodna sposobnost se izražava u naturalnim pokazateljima i to u veličinama:

 brzina proizvodnje
 obim proizvodnje
 gubici u vremenu

12. Kako se određuje brzina proizvodnje kod linija sa neprekidnim kretanjem predmeta rada?
1  sec 
tm 
v  m  kom 
11
 vreme potrebno za proizvodnju jedne jedinice proizvoda

1 v  m  kom 
q  brzina proizvodnje
tm 1  sec 

13. Kako se određuje obim proizvodnje kod linija sa neprekidnim kretanjem predmeta rada?

T  kom  T- efektivna dužina posmatranog vremenskog intervala

Q
t m  int . 

T  kom 
Q  v  m
1  int . 

4. DEO

1. Od kojih cinilaca zavisi efikasnost rada?

• Izlaz: - obimnost

- kvalitativna svojstva

• Ulaz: - količina rada (čovekov rad i angažovanje serdstava za rad)

- količina materijala

- količina energije

2. OD kojih parametara zavisi obim covekovog rada i angazovanje sredstava za rad?

• Obim čovekovog rada i angažovanja sredstava za rad se mogu odrediti

– Zauzetošću radnih mesta

– Stepenom korišćenja kapaciteta

– Stepenom otvorenosti radnih mesta

3. Gde nastaju najveci gubici u procesu proizvodnje? ( vezano je za sliku na str. 119)

4. Osnovni koraci u analizi gubitaka u materijalu

• Utvrditi strukturu utroška i troškova materijala na godišnjem nivou

• Izvršiti rangiranje svih vrsta materijala na osnovu učešća u ukupnim troškovima materijala

• Izvršiti selekciju vrsta materijala

• Analizirati gubitke svih vrsta materijala polazeći od najznačajnije vrste sa stanovišta ukupnih
gubitaka u metrijala

12
 • Odrediti veličinu ukupnih gubitaka po terminskim jedinicama (mesec, nedelja,
dan...) i ukupno za godinu dana

• Utvrditi uzorke gubitaka, predvideti mere za njihovo otklanjanje i sprovesti ih

5. Na koji nacin se vrsi grupno rangiranje materijala?

Primenom metode ABC I Pareto principa

6. Sta predstavlja gubitak materijala?

• Gubitak materijala je razlika između stvarno utrošene količine i količine materijala koju je
objektivno trebalo utrošiti.

7. Kako se odredjuje stvarno utrosena kolicina materijala?

• Stvarno utrošena količina meterijala Qsu za posmatrani vremenski interval određuje se na

sledeći način:

Qsu=UM+ZMp-ZMk [kol. Jed/int.]

Qsu- Stvarno utrošena količina meterijala

UM - količina materijala koja je ušla u proces za dati period

ZMp – zalihe materijala na početku posmatranog intervala

ZMk – zalihe materijala na kraju posmatranog perioda

• Dobija se na osnovupodataka o: ulazu materijala u proces u posmatranom vremenskom periodu,

zalihama materijala u procesu na početku i na kraju intervala.

8. Kako se odredjuje kolicina materijala koju je objektno trebalo utrositi?

Količina materijala koju je objektivno trebalo utrošiti u posmatranom intervalu Qou se dobija na osnovu
formule:

Qou= (IP+ZPk-ZPp)*nm [kol. Jed./int.]

IP – Količina gotovih proizvoda koja je izašla iz procesa proizvodnje u posmatranom intervalu

ZPk – Zalihe završene i nezavršene proizvodnje na početku intervala u koji je ugrađen posmatrani
materijal

ZPp - Zalihe završene i nezavršene proizvodnje na kraju intervala u koji je ugrađen posmatrani materijal

nm – normativ potrošnje materijala

Ona se određuje na osnovu obima gotovih proizvoda, nedovršene proizvodnje i normativa materijala u
posmatranom vremenskom intervalu.

13
9. Postupak utvrđivanja uzroka gubitaka u materijalu (za pojedinačne materijale)

1. Analizu gubitaka u materijalu treba da sagleda i kritički oceni grupa stručnih lica koju čini
poslovodilac proizvodnje, poslovodilacoperativne pripreme, tehnolog, planer materijala,
itd.;

2. Ta grupa treba da, na osnovu podataka iz analize i ostalog, utvrdi uzroke gubitaka u
materijalu;

3. Na osnovu utvrđenih uzroka gubitaka treba sastaviti detaljan plan akcija sa

odgovarajućom podelom rada u cilju sprovođenja mera za smanjenje gubitaka u
materijalu;

4. Poslovni organi treba da razmotre i usvoje analizu gubitaka u materijalu, predlog mera i
plan akcije sa odgovarajućom podelom rada u cilju ostvarenja što većih ušteda;

5. Na kraju, treba obezbediti praćenje i kontrolu postupaka sprovođenja mera i postignutih

rezultata.

10. Koji su osnovni problemi iz primera u knjizi ?

Proizvodnja nameštaja

Problem I: Sirove makaze Zbog neusklađenih brzina po fazama, nedovoljne preciznosti makaza, rada u
ciklusima itd. u procesu vađenja škarta (čvorovi, pukotine,...) jedan deo furnira I
klase odlazi u škart

Problem II: Suve makaze Odseca se prosečno (1 cm *200 cm) u snopu od 100 ploča furnira I klase. Lepak se
nanosi ručno jer automatika ne radi

Problem III: Sušara Obe sušare suše i škart (daska i furnir) a kasnije se vrši klasifikacija (odvajanje
furnira; Sušara daske škarta). Sušare su uska grla inače. Kod sušare daske pokisla daska ulazi u sušaru i
troši paru. Običan krov sa promajom sveo bi % vlage u dasci pre sušare na znatno
niži nivo.

Problem IV: Klasifikacija Prvo se daščica rubi pod uglom pa odvaja škart.
daščica

14
Proizvodnja kablova

1. Zbog tupih noževa na mašini za sečenje na rolni papira se formira ivica koje u toku
izolovanja žice pravi probleme i utiče na povećanje prečnika slojeva izolacije;

2. Ako je T < T1 papir je suv i dolazi do povećanja prečnika izolacije, samim tim i do
povećane potrošnje;

3. Ako je T > T2 papir je prevlažan pa se kida što dovodi do usporavanja ili potpunog
prekida proizvodnje.

T – vlažnost papira

T1 – donja granica vlažnosti papira

T2 – gornja granica vlažnosti

11 Mozda treba da se zna ono na kraju principi savremene proizvodne filozofije

-POKA YOKE

-S.M.E.D.

-JUST IN TIME

-KANBAN

-PROIZVODNJA BEZ ZALIHA

-NETROŠKOVNI PRINCIP

15