УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ-ПАЛЕ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗА ПЕДАГОГИЈУ

Писмена припрема организације часа по

егземпларном моделу наставе

Студент:Старчевић Јована 105/09

PALE, 2013.godine
 ОПШТИ ПОДАЦИ
Школа
Датум одржавања часа
Час по реду
Разред и одељење
Предавач
ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
Наставни предмет
Наставна тема
Наставна јединица
Садржај наставне јединица
Претходна наставна јединица
Следећа наставна јединица
Тип наставног часа
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА
Образовни задаци часа
Васпитни задаци часа
Функционални задаци часа
Основна школа „Пале“ у Палама
11.03.2013.
2
IV-3
Јована Старчевић 105/09
Природа и друштво
Сусрет са природом- Биљни и животињски свет Србије
Домаће животиње и гајене биљке
Значај, потребе и могућности, потенцијали за
производњу здраве хране
Фауна наше земље
Природне појаве, прилагођавање: посматрање,
запажање, праћење и бележење на различите начине
адаптивних промена и понашања
Обрада новог градива
Проширивање и продубљивање знања о домаћим
животињама и гајеним биљкама. Стицање знања о
значају, потребама и могућностима, потенцијалима за
производњу здраве хране.
Развијање позитивног односа према домаћим
животињама и гајеним биљкама и спремности за
правилно опхођење према њима.
Оспособљавање ученика за разликовање дивљих и
домаћих животиња као и самониклих и гајених биљака.
Оспособљавање ученика за разликовање користи које
човеку пружају одређене домаће животиње (свиња,
 I ГРУПА

КРАВА ( ГОВЕЧЕ )

Говече је домаћа животиња од које човек има много користи.

Тело говечета је обрасло длаком која може бити различите боје (од
светло смеђе, преко риђе, до црне). Говече спада у крупне домаће
животиње. Крава је женка говечета, бик је мужјак, а теле младунче.
Говече се храни свежом и сувом травом (сеном), свежом и сувом
кукурузовином и мекињама. Правилном, квалитетном и разноврсном
исхраном може се утицати на количину и квалитет меса и млека. Ако се
добро негују, краве могу дати и до 20 литара млека дневно. Од крављег
млека прерадом се добијају различити млечни производи (сир, кајмак,
павлака, маслац...). Од папака и костију краве израђују се чешљеви и
дугмад.
У нашим равничарским крајевима (Војводина, Поморавље,
Посавина) гаје се крупна говеда која дају више млека и меса, док су у
брдским и планинским крајевима заступљене ситније расе говеда које
су издржљивије, троше мање хране и добро подносе зиму, а углавном се
користе за обраду земље, пренос терета и вучу.

1. Који је најважнији производ који добијамо од краве?

________________________________________________________

2. Који се млечни производи добијају од крављег млека?

________________________________________________________

3. Какве користи имамо од говеда?

________________________________________________________
 II ГРУПА

ВОЋЕ

Питоме воћке (јабуке, крушке, шљиве...) добијене су одабирањем

и укрштањем различитих дивљих сорти из разних крајева.
Побољшавају се даљом негом и гајењем. Људи одабирањем,
укрштањем, ђубрењем, резидбом и другом негом мењају на биљкама
оне делове које желе да побољшају. Воћарством се бави велики број
људи. Воћке се саде у рано пролеће и касну јесен. Бирају се саднице
најбољих сорти које дају крупне, укусне и сочне плодове, отпорне на
мраз и болести. Највише се гаје шљива, јабука, крушка, јагоде...
Одабирањем и укрштањем добијају се квалитетне сорте воћа које
садрже доста воћног шећера, велике количине витамина и разних
минералних соли. Воће се прерађује у многим фабрикама као и у
домаћинствима: кува се пекмез, слатко, компот, разни воћни сокови...

1. Од чега су настале гајене биљке?

________________________________________________________

2. Које воће се гаји у нашим крајевима? Набројте што више врста.

_________________________________________________________

3. Који производи се добијају прерадом воћа?

_________________________________________________________
_
 III ГРУПА

ЖИВИНА

Још у давна времена људи су припитомљавали дивље птице јер су

приметили да се њиховим месом и јајима могу хранити. Одабирањем и
укрштањем различитих врста припитомљених птица настале су
данашње кокоши, гуске, патке (пловке) и ћурке, које једним именом
називамо живина. Живина се гаји у свим нашим крајевима, у сеоским
домаћинствима, живинарским фармама. Живина од које човек има
највише користи и најчешће се гаји јесте кокош. Људи гаје кокошке
ради меса које користе у исхрани (товни пилићи) и због јаја (коке
носиље). Оне живе у кавезима и хране се посебном врстом хране-
концетратима, који садржи све хранљиве материје потребне за стварање
јаја. Гуска и патка најбоље се гаје поред воде- реке, канала или баре. Од
гуске и патке добијамо укусно месо, маст и јаја. Њихово меко перје
употребљава се за пуњење јастука.

1. Које животиње убрајамо у живину?

_________________________________________________________

2. Шта од живине човек највише користи?

_________________________________________________________

3. Чије перје човек користи и у које сврхе?

________________________________________________________
 IV ГРУПА

ЖИТАРИЦЕ

Житарице (жита) су једногодишње биљке које су људи добили од

дивљих трава. Најпознатија жита су: пшеница, раж, јечам, овас,
кукуруз, пиринач. Жита се користе за исхрану људи и домаћих
животиња као и у индустрију за израду разноврсних производа.
Пшеница, кукуруз, пиринач и раж су најпознатија хлебна жита.
Пшеница је најважније хлебно жито. Од ње се прави најбољи хлеб,
разноврсна пецива и тестенине. Од пшеничног зрна се добија и гриз.
Кукуруз се у највећим количинама користи за исхрану стоке и живине.
Фабричком прерадом од кукуруза се добија неколико стотина производа
(шећер, хартија, уље, слаткиши, гума за жвакање, лепак...). Раж је
сличан пшеници. Хлеб од ражи остаје дуго мек. Мекиње добијене од
ражи су добра сточна храна. Јечам се користи у људској и сточној
исхрани. Од ољуштених зрна јечма добија се гершла која се користи као
вариво. Зоб (овас) се користи као одлична сточна храна али се користи
и у људској исхрани као и у производњи пива.

1. Шта су житарице и која су жита најпознатија?

___________________________________________________________

2. Које житарице спадају у хлебна жита?

___________________________________________________________

3. Наведите неке производе од житарица.

___________________________________________________________
 V ГРУПА

СВИЊА

Питома, домаћа свиња постала је припитомљавањем дивље

свиње. Она је сваштојед- једе житарице, жир, корење, црве и разне
отпатке. Корење и разне животињице испод земљине површине пронађе
ријући њушком. Одрастао мужјак назива се вепар или нераст, а женка
крмача. Она опраси 10 и више прасади који док су још мали сисају.
Свиња се брзо гоји јер није пробирач. Једе много и све што ставе
испред ње. Може да достигне тежину и до неколико стотина килограма.
Најпознатије врсте свиња које се гаје у нашим крајевима су: мангулица,
шумадинка и јоркшир. Њиховим укрштањем са страним расама тежи се
добијању меснатијих и маснијих врста, које се брже тове и постижу
већу тежину. Од свињског меса добијају се бројне месне прерађевине
(саламе, паштете...).Такође, људи у исхрани користе и свињску маст, а
од отпадака масноће кува се сапун.

1. Шта од свиње човек користи у исхрани?

________________________________________________________

2. Шта значи “месне прерађевине“? Набројати неколико.

_________________________________________________________

3. Који се још производи добијају од свиње?

__________________________________________________________
 VI ГРУПА

ПОВРЋЕ

Људи који се обрађују замљу баве се земљорадњом. То је једно од

најстаријих занимања. Гајење поврћа се назива повртарство. Поврћем
називамо биљке које се гаје по вртовима (повртњацима). Поврће је
веома значајан саставни део људске исхране јер се у њему налазе разни
витамини тј. састојци важни за правилан развој и јачање нашег тела. За
исхрану се користе различити делови биљке: подземно стабло, корен,
листови, надземно стабло, семе и плодови. Одабирањем, укрштањем и
ђубрењем и другом негом људи на биљкама мењају оне делове које
желе да побољшају. Променљивост биљних врста најбоље је доказана
гајењем дивљег купуса. Одгајивачи су развили и побољшали онај део
који су хтели: велике сочне листове (купус, кељ), надземно стабло
(келераба) или велику белу цваст (карфиол). Данашљње сорте кромпира
створио је човек својим дугогодишњим радом. За исхрану људи користи
се кртола у којој је сакупљена резервна храна биљке. Из кромпирових
кртола се индустријском прерадом добија шећер, алкохол...

1. Шта је повртарство?
_______________________________________________________

2. Који делови поврћа се користе у исхрани?

_______________________________________________________

3. Које поврће једемо пресно (свеже) а које прерађено?

_______________________________________________________

VII ГРУПА
 ОВЦА

Од оних прастарих времена када су људи припитомљавали прве

овце па до данас, људи су одабирањем и укрштањем одгајили преко 250
раса оваца. Овца се најуспешније гаји у планинским крајевима мада су
доста распрострањене и у равничарским крајевима. Хране се само
биљном храном: свежом и сувом травом, жиром, кукурузом, мекињама.
Тело овце обрасло је дугом и меком длаком- вуном. Прерадом вуне
настају врло квалитетне тканине, штофови за одела и други текстилни
производи. Овце се гаје и због млека које је гушће од крављег и
прерађује се у низ производа. Осим вуне, меса и млека људи користе и
овчју лој, кожу и ђубриво (којим се побољшава плодност земљишта).

1. Шта од овце човек користи у исхрани?

_______________________________________________________

2. Шта се добија прерадом овчјег млека?

_______________________________________________________

3. Чему служи вуна од овце?

_______________________________________________________

VIII ГРУПА
 ИНДУСТРИЈСКЕ БИЉКЕ

Гајење индустријског биља назива се ратарство. Индустријске

биљке се гаје на њивама. Делови ових биљака (стабљике, плодови,
семенке, корен) прерађују се у фабрикама па се добијају уља, предива,
шећер. Најважније индустријске биљке код нас су: сунцокрет и маслина
(уљане биљке), лан, конопља и памук (предиве биљке) и шећерна репа
и трска (биљке од којих се добија шећер). Сунцокрет се гаји због уља и
има само једну цветну главицу која има велики број семенки пуних
масноће. Из сунцокретових семенки у фабрици се цеди одлично уље за
јело док се исцеђене семенке користе за исхрану стоке (уљане погаче).
Лан је једна од најстарих културних биљака. Када лишће лана почне да
жути стабљике се чупају, суше и потапају у топлу воду. После десетак
дана из стабљика се, у фабрикама, одваја влакно (предиво). Од
ланеног влакна се цеди биљно уље које се користи у медицини и
индустрији. Шећерна репа и трска се сеју у пролеће и ваде у јесен када
у корењу и стабљикама има највише шећера. Оне су веома корисне
биљне културе.

1. Које биљке спадају у индустријске биљке?

_______________________________________________________

2. Због чега човек гаји сунцокрет и шећерну репу?

_______________________________________________________

3. Које индустријске биљке човек још гаји и у коју сврху?

ПРИЛОГ 1
А П О Л О Н О В Л Е П Т И Р
Ф Л Р О А Њ И В С А Љ В И Д
Р Т А Њ С К А М Е Т В И Ц А
О М О Р И К А Р А Б А Д
К А Н Т А Р И О Н Г Р О
А Р Л И Н Ц У Р А О И Ф Р
П У С И В А Л Г О Л Е Б А А
У Т К Л Е К А Г Ј Е Л Е Н
Б А Н А Т С К И Б О Ж У Р
Н Ш Т Е Т Р Е Б А Ц

1. Аполонов лептир
2. Банатски божур
3. Белоглави суп
4. Глог
5. Дабар
6. Дивља свиња
7. Јелен
8. Кантарион
9. Клека
10.Линцура
11.Оморика
12.Орао крсташ
13.Рис
14.Ртањска метвица
15.Тетреб
16.Црна рода
 ПРИЛОГ 2

РАДНИ ЛИСТ

Задатак: У одговарајућа поља у табелама ставите знак + за одговарајуће

користи које човек има од датих биљака односно животиња.

Млеко Јаја Перје Месо Маст Кожа Вуна Помоћ Рогови

Лој у раду кости
папци
Крава

Кокош

Свиња

Овца

Исхрана Исхрана Алкохолна Индустријск

људи животиња пића а прерада
Воће
Житарице
Поврће
Индустријске
биљке