UNION – NIKOLA TESLA

SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA RAČUNOVODSTVO

RAČUNOVODSTVENA NAČELA

STUDENT:
Lazar Miković
 SADRŽAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 3
NAČELO DVOSTRANOG OBUHVATANJA POSLOVANJA .................................................. 4
NAČELO POSLOVNE JEDINICE ................................................................................................ 6
NAČELO KONTINUITETA POSLOVANJA ............................................................................... 8
NAČELO NOVČANOG MERILA ................................................................................................ 9
NAČELO ISTORIJSKOG TROŠKA ........................................................................................... 10
NAČELO UZROČNOSTI ............................................................................................................ 11
NAČELO OPREZNOSTI ............................................................................................................. 13
ZAKLJUČAK ............................................................................................................................... 14
LITERATURA ............................................................................................................................. 15

2
 UVOD

Računovodstvo je veoma efikasan i sistematski ureĎen deo upravljačkog informacionog sistema

u preduzeću i predstavlja izuzetno precizan instrument neposredne kontrole finansijsko-
materijalnog stanja i promena . Kako je ovakva kontrola svojstvena svakom upravljanju , a moţe
se reći da je efikasno upravljanje u direktnoj proporciji sa efikasnošću kontrole upravljanja
materijalnih i finansijskih tokova.

Kao posledica toga javlja se potreba za modernizacijom sistema evidentiranja i praćenja tih
promena . U poslovnom svetu , u uslovima nestabilnog okruţenja da bi se ostvario rast na trţištu,
potrebno je obezbediti kvalitetan proces upravljanja.

Računovodstvena načela predstavljaju osnovna pravila usvojena od strane teorije računovodstva

i prakse, koja daju okvir koji odreĎuje koja je informacija uključena u finansijski izveštaj i kako
ta informacija treba da bude predstavljena.

Računovodstvena načela nisu prirodni znakovi, ona ne postoje u prirodi da bi se otkrila.Njih su

izmislili ljudi u smislu zadovoljenja najvaţnijih ciljeva finansijskog izveštaja .

U osnovna računovodstvena načela spadaju:

 načela dvostranog obuhvatanja poslovanja

 načelo poslovne jedinice
 načelo kontinuiteta poslovanja
 načela novčanog merila
 načelo istorijskog troška
 načelo uzročnosti
 načelo opreznosti

Detaljno će biti izloţeno svako od načela u ovom seminarskom radu.

3
 NAČELO DVOSTRANOG OBUHVATANJA POSLOVANJA

Pravila namenjena preciznom definisanju imovine, kao predmeta knjigovodstva, prihoda i

rashoda, kao posledice ili efekata poslovnih dogaĎaja. Razmatranje predmeta knjigovodstva
pokazalo je da se knjigovodstvo bavi imovinom preduzeća, odnosno promenama koje na toj
imovini izaziva obavljanje poslovne aktivnosti. Promene koje se dogaĎaju na imovini preduzeća
usled poslovanja menjajući njenu visinu i/ili strukturu označavaju se kao ekonomske promene.

Ekonomske promene se mogu podeliti na četiri velike grupe:

1. Prvu grupu čine one ekonomske promene koje imaju za posledicu povećanje nekog
imovinskog oblika (active) i povećanje u istom iznosu nekog od izvora sredstava
(passive). Sastav imovine posmatrane po oblicima u kojima se javlja-aktive, kao i sastav
imovine posmatrane po izvorima iz kojih potiče takoĎe će ovim promenama biti
izmjenjen.

2. Druga grupa ekonomskih promena obuhvata promene koje dovode do smanjenja nekog
od oblika aktive i do smanjenja nekog od izvora. One zapravo izazivaju odliv sredstava iz
preduzeća: isplata kredita banci, na primer.

3. Promene koje imaju za posledicu povećanje jednog od oblika sredstava i smanjenje

drugog oblika sredstava za isti iznos čine sadrţinu treće grupe ekonomskih promena.
Kada se, primera radi, u proizvodnom preduzeću završi proizvodnja ta promena izaziva
smanjenje nedovršene proizvodnje i povećanje zaliha gotovih proizvoda za isti iznos.
Promene ove grupe ne tiču se izvora sredstava.

4. Četvrtu grupu ekonomskih promena čine one koje imaju za posledicu izmenu strukture
izvora sredstava, odnosno pasive. Jedan izvor sredstava se povećava, a drugi za isti iznos
smanjuje. Takvo dejstvo na imovinu ima pretvaranje kratkoročnih u dugoročne kredite.

4
Svaka ekonomska promena tiče se dva osamostaljena imovinska dela i tako da se dva puta
beleţi. Zbog ove dualnosti u obuhvatanju ekonomskih promena knjigovodstvo u kome se ona
uvaţava poznato je kao dvojno knjigovodstvo. 1

1
Dvojno knjigovodstvo je knjigovodstveni sistem u kome se svaka poslovna promena evidentira
(najmanje) dva puta na (najmanje) dva računovodstvena konta.

5
 NAČELO POSLOVNE JEDINICE

Organizovanje poslovne aktivnosti pretpostavlja ulaganje imovine od strane vlasnika. Uloţena

imovina predstavlja materijalnu osnovu poslovanja . Poslovanje dovodi do prihoda i rashoda
odnosno finansijskog rezultata kao njihove razlike koji uloţenu imovinu povećava u slučaju
dobitka i smanjuje ako nastane gubitak. Ako se ova poslovna aktivnost ţeli posebno pratiti tada
se poslovna jedinica u okviru koje se poslovna aktivnost odvija formira kao računovodstvena
celina .

Načelo poslovne jedinice je zahtev da se imovina uloţena u poslovanje obuhvata odvojeno od

ostale imovine vlasnika i poverilaca I da se uspešnost upravljanja tom imovinom kontroliše
putem rezultata. U velikom broju slučajeva poslovna jedinica je istovremeno i računovodstvena
celina . Kako je osnovni cilj formiranja računovodstvenih celina kontrola uspešnosti upravljanja
poslovanjem, u privrednoj praksi se ponekad javlja potreba da se unutar jedne računovodstvene
celine, jednog preduzeća, formira veći broj uţih računovodstvenih celina . Potreba da se
jedinstveni poslovni proces podeli na više funkcionalnih ili organizacionih delova javlja se
naročito kod velikih preduzeća. Kao uţe računovodstvene celine u okviru jednog preduzeća
mogu se formirati: 2

1. Mesta troškova,
2. Profitni centri i
3. Investicioni centri.

Mesta troškova predstavljaju delove preduzeća u okviru kojih se obavljaju homogene radne
operacije .U proizvodnji konfekcije, odeljenje za šivenje bi, na pr., moglo biti organizovano kao
jedno od mesta troškova. Osnovni cilj formiranja mesta troškova je kontrola troškova . Odnos
izmeĎu planiranih i stvarno nastalih troškova za dato mesto troškova je osnova za ocenu
uspešnosti upravljanja .

 2
Nevenka Ţarkić-Joksimović, Vesna Bogojević-Arsić: Racunovodstvo,Beograd,2008.god

6
Profitni centri predstavljaju relativno samostalne organizaciono i tehnološki zaokruţene delove
preduzeća . U nadleţnosti uprave profitnih centara nalaze se odluke o nabavci i potrebnih
sredstava, njihovom ulaganju u poslovanje i o prodaji učinaka na trţištu. Drugim rečima, uprava
proftinog centra svojim odlukama utiče na visinu prihoda i rashoda.

Investicioni centri predstavljaju relativno samostalne organizaciono i tehnološki zaokruţene

delove preduzeća, čija uprava pored odluka kojima se utiče na visinu ostvarenog rezultata ima u
svojoj nadleţnosti i odluke kojima se odreĎuje visina uloţenog kapitala. Uspešnost uprava
investicionih centara meri se stopom prinosa na uloţeni kapital kao odnosom ostvarenog dobitka
i ukupno uloţenog kapitala.

7
 NAČELO KONTINUITETA POSLOVANJA

Poslovna jedinica moţe biti osnovana s ciljem da se obavi jedan odreĎeni poslovni poduhvat I da
se po njegovom okončanju likvidira ili pak, da poslovnu aktivnost zbog koje se osniva obavlja
trajno što znači da se u trenutku njenog osnivanja ne očekuje u bliskoj budućnosti njena
likvidacija. Poslovne jedinice osnovane radi izvršenja jednokratnog poslovnog poduhvata
rezultat utvrĎuju samo u trenutku okončanja poduhvata pa se stoga taj rezultat označava kao
totalni rezultat . Imovina uloţena u dati poduhvat se po pravilu u toku njegovog izvršenja utroši
u celini, a eventualni ostatak na kraju se unovčava. Za računovodstvo su dakle od interesa one
poslovne jedinice koje se osnivaju sa ciljem kontinuiranog poslovanja. U trenutku osnivanja (i
bilansiranja) ne predviĎa se prestanak rada u bliskoj budućnosti (najmanje u narednih 12
meseci). Pretpostavke kontinuranog poslovanja poslovne jedinice - preduzeća su rentabilnost,
odnosno odrţanje i uvećanje kapitala koji je u nju uloţen i pravovremenost u izmirenju obaveza .

Kontinuirano, odnosno dugoročno poslovanje s jedne strane i potreba kontrole poslovanja s

druge strane nametnule su računovodstvu zahtev za utvrĎivanjem rezultata u kraćim vremenskim
periodima . Taj rezultat, koji se utvrĎuje za kraće vremenske periode koji su delovi ukupnog
ţivotnog veka poslovne jedinice, poznat je kao periodični rezultat . On je deo totalnog rezultata
preduzeća . Totalni rezultat u ovom slučaju, s obzirom da je trenutak likvidacije u dalekoj
budućnosti, nije dobar za kontrolu poslovanja jer kada se taj rezultat utvrdi aktivnost poslovne
jedinice je završena .

Imovina preduzeća koje kontinuirano posluje, odnosno posluje na bazi going concern principa 3,
vrednuje se u visini izdataka koji su učinjeni radi njenog sticanja. Ovakvo vrednovanje imovine
sve dok preduzeće radi sa dobitkom obrazlaţe se time što će ta imovina u budućnosti biti
korišćena za ostvarenje dobitaka. Ako bi se zbog poslovanja prekinuo tada bi imovinu preduzeća
trebalo vrednovati u visini mogućeg unovčenja odnosno po likvidacionim cenama .

3
Poslovanje koje funkcioniše bez pretnje likvidacije u doglednoj budućnosti, obično se smatra najmanje u roku od
12 meseci.

8
 NAČELO NOVČANOG MERILA

Načelo novčanog merila, ili kako se još označava načelo vrednosnog izraţavanja, je zahtev da se
sve računovodstvene kategorije i promene na njima izraţavaju u novcu. Novac je, dakle, uzet za
zajednički imenitelj kojim se različita sredstva, obaveze i transakcije svode na jedinstven izraz.
Pri tome se u knjigovodstvu imovina, rashodi, prihodi i rezultat vode i u izveštajima iskazuje u
nacionalnoj valuti . Osnovna pretpostavka od koje knjigovodstvo polazi pri korišćenju novca
kao zajedničke mere je njegova stabilnost. Ova pretpostavka, meĎutim, neretko nije ispunjena.
Kupovna snaga novca se tokom vremena moţe menjati. Ukoliko novčana jedinica, u kojoj se
iskazuju računovodstvene kategorije, iz perioda u period nema istu kupovnu snagu, iskazna moć
podataka koje knjigovodstvo pruţa se narušava.

Pošto se imovina stiče u različitim vremenskim periodima to će ona u bilansu biti iskazana u
novčanim jedinicama različite kupovne snage. Ona imovina koje je u odnosu na dan izveštavanja
nabavljena ranije biće iskazana u novčanim jedinicama veće kupovne snage, ako pretpostavimo
inflaciju, od imovine koja je u odnosu na izveštajni dan nabavljena kasnije. Vrednost imovine u
bilansu neće biti realno prikazana .4

4
Radovanović, R., Škarić-Jovanović, K.: Finansijsko računovodstvo. Beograd, 2006.god

9
 NAČELO ISTORIJSKOG TROŠKA

Načelo istorijskog ili stvarnog troška je zahtev da imovinu treba iskazati u visini novčanog
izdatka učinjenog radi njenog sticanja, a obaveze u visini primljenog novčanog iznosa, ili
vrednosti primljene robe u trenutku kada je obaveza nastala. U skladu sa ovim zahtevom sva
imovina stečena kupovinom na trţištu vrednuje se u visini njene nabavne vrednosti, dok se
imovina koja je sopstveni učinak preduzeća vrednuje u visini ulaganja koji su bili neophodni za
njenu proizvodnju.. Za obaveze se koristi nabavna vrednost.Primena ovog pravila obezbeĎuje u
monetarno stabilnim uslovima, objektivno iskazivanje imovine i rezultata.

Podaci o vrednosti imovine i obaveza su pouzdani jer su “proverljivi” (dokumentovani,

objektivni - mogu se proveriti) .

U bilansu stanja vrednost imovine i obaveza se iskazuje po vrednostima utvrĎenim u visini

novčanog izdatka, u trenutku njegovog sticanja. To znači da dnevna vrednost imovine ne mora i
vrlo često nije jednaka onoj koja se nalazi u bilansu . Ovo je naročito onda kada u privredi
postoji monetarna nestabilnost . Nepostojanje čvrste veze izmeĎu vrednosti imovine po kojoj se
ona vodi u knjigovodstvu i trţišne vrednosti iako smanjuje iskaznu moć podatak a koje
knjigovodstvo pruţa ipak nije dovelo do odustajanja od principa istorijskog troška. Razloge za to
treba traţiti u objektivnosti ovih podataka.

10
 NAČELO UZROČNOSTI

Poslovanje preduzeća na going concern principu nameće potrebu utvrĎivanja rezultata za kraće
obračunske periode.

U trenutku obračunavanja totalnog rezultata, koji se obračunava u trenutku završetka poslovanja

preduzeća, sve poslovne operacije su dovedene do kraja, sva nabavljena imovina je plaćena i
utrošena, svi učinci preduzeća su prodati i naplaćeni.Zbog dovršenosti poslovnih operacija,
odnosno odsustva poslovnih operacija koje nisu dovedene do kraja, u računovodstvu postoji
vremenska i kvantitativna podudarnost izmeĎi naplata i prihoda, s jedne i rashoda i isplata, s
druge strane totalni rezultat preduzeća se odatle obračunava kao razlika izmeĎu prihoda i
rashoda.

Prihodi su sva povećanja imovine ili smanjenja obaveza nastala iz poslovanja bez obaveze
vraćanja.5

Rashodi su sva smanjenja imovine ili povećanja obaveza nastala iz poslovanja bez mogućnosti
nadoknade. Pri obračunu totalnog rezultata prihodi=naplate, rashodi=isplate,

Nema nedovršenih poslovnih operacija. Pri utvrĎivanju periodičnog rezultata ne postoji

kvantitativna i vremenska podudarnost izmeĎu isplata i rashoda i naplata i prihoda .

Razlog: postojanje nedovršenih poslovnih operacija. Načelo uzročnosti zahteva da prihodi i

rashodi budu “dodeljeni” perodima u kojima su nastali, nezavisno od toga da li su prihodi
naplaćeni, a rashodi plaćeni.

1. Naplata sada - prihod sada

Kada prihod i naplata nastaju u istom obračunskom periodu, načelo uzročnosti je zadovoljeno.

5
Dr Slobodan Malinić, Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2008.god

11
2. Naplata sada – prihod kasnije

Ako je naplata nastala u tekućem periodu, a prihod će tek nastati (moţe se priznati) u budućnosti,
takva naplata nije prihod tekućeg perioda, ona za preduzeće predstavlja obavezu.

3. Prihod sada – naplata kasnije

Ako je prihod nastao, a nije naplaćen, on mora da bude priznat u tekućem periodu, a okolnost da
nije naplaćen upućuje na to da preduzeće ima potraţivanje

1.Rashod sada = isplata sada

Načelo uzročnosti je zadovoljeno, jer se rashod priznaje periodu u kome je nastao .

2. Isplata sada = rashod kasnije

Ako je isplata nastala u tekućem periodu, a rashod će nastati (biti priznat) u budućnosti, takva
isplata nije rashod tekućeg perioda, ona za preduzeće predstavlja potraţivanje.

3. Rashod sada – isplata kasnije

Ako je rashod nastao, a nije isplaćen, on mora da bude priznat u tekućem periodu, a okolnost da
nije isplaćen upućuje na to da preduzeće ima obavezu.

Aktiva obuhvata sve isplate koje nisu rashod datog perioda (potraţivanje) i pravo na naplatu
prihoda koji su nastali u datom obračunskom periodu.

Pasiva obuhvata obaveze za nastale,a neplaćene rashode i obaveze za unapred naplaćene prihode.

Prihod >Rashoda = DOBITAK

Rashodi>Prihoda = GUBITAK

Dobitak povećava neto imovinu, a gubitak smanjuje neto imovinu .

12
 NAČELO OPREZNOSTI

U osnovi načela opreznosti nalazi se zahtev da se imovina preduzeća i obračunati periodični

rezultat oprezno odmere.To znači da poštovanjem ovog načela treba da bude izbegnuto
precenjivanje imovine preduzeća i iskazivanje precenjenog periodičnog rezultata.Smatra se
naime, da je oprezno odmeravanje imovine i rezultata u funkciji zaštite interesa ne samo
poverilaca, iako je ovaj princip prvobitno formulisan sa tim ciljem, već i u interesu vlasnika,
zaposlenih i drţave, jer onemogućava raspodelu kapitala investiranog u preduzeće. Precenjivanje
imovine, moglo bi dovesti do pogrešnih odluka ne samo kod poverilaca već i kod vlasnika, a
precenjivanjem rezultata bili bi ugroţeni interesi svih, jer bi raspodela tog rezultata imala za
posledicu odliv kapitala i na taj način ugrozila opstanak preduzeća. Da bi se obezbedilo oprezno
odmeravanje imovine preduzeća princip opreznosti odreĎuje sledeća pravila:

Aktiva, delovi imovine preduzeća, moţe se procenjivati najviše po nabavnoj vrednosti, odnosno
ceni koštanja. Od ove vrednosti treba odustati na dan bilansa trţišne cene za date imovinske
delove niţe u kom slučaju imovinu treba proceniti po niţim trţišnim cenama.

Pasiva, odnosno obaveze moraju se proceniti najmanje u visini nabavne vrednosti, a ako
izmirenje obaveza zahteva isplatu veće sume novca od iznosa po kome se obaveza u knjigama
vodi onda se procenjivanje mora izvršiti po višoj vrednosti. Na ovaj način neto imovina
preduzeća neće biti precenjena.

Precenjivanje periodičnog rezultata treba da bude onemogućeno poštovanjem principa realizacije

i principa impariteta.Prema principu realizacije preduzeće moţe prikazati samo one rezultate koji
su potvreĎni kroz realizaciju na trţištu. Prema tome ni dobici ni gubici koji nisu realizovani ne
mogu se iskazati kao rezultati preduzeća.

13
 ZAKLJUČAK

Računovodstvena načela su principi za rešavanje računovodstvenih problema, a produkt su

računovodstvene teorije i privredne prakse.Računovodstvenim načelima se definiše
računovodstvena politika, koja se odnosi na sadrţinu računovodstvenih kategorija, njihovo
konstituisanje i prezentovanje internim i eksternim korisnicima.

Uobičajena je klasifikacija računovodstvenih načela na: polazna ili osnovna računovodstvena

načela i računovodstvena načela koja se odnose na pojedine delove ili segmente računovodstva.

Polazna ili osnovna računovodstvena načela odnose se na računovodstveni sistem u celini,

najznačajniju baznu informativnu aktivnost preduzeća. Naime, računovodstvo poštujući princip
dualnosti u obuhvatanju poslovnih dogaĎaja prikuplja, sreĎuje, obraĎuje, prikazuje i čuva
podatke o poslovanju konkretnog preduzeća.Zbog toga se često ističe da računovodstvo
inkorporira sistematizovanu celinu računovodstvenog informisanja na osnovu knjigovodstva,
računovodstvenog planiranja, računovodstvenog nadzora i računovodstvene analize.

Zbog značajnosti načela i njihove široke primene, treba napomenuti da ona u preduzeću moraju
biti u potpunosti, simultano i kontinuirano poštovani. To je samo neophodna pretpostavka za
validnost i relevantnost računovodstvenih informacija za analitičke, upravljačke i druge potrebe
preduzeća.

14
 LITERATURA

 Radovanović, R., Škarić-Jovanović, K.: Finansijsko računovodstvo. Beograd, 2006.god

 Nevenka Ţarkić-Joksimović, Vesna Bogojević-Arsić: Racunovodstvo,Beograd,2008.god

 Dr Slobodan Malinić, Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Kragujevac,

2008.god

15