Sociologija tehnike – II kolokvium by Fluks

1.Uticaj televizije
Pored pojave interneta, sve veći uticaj televizije verovatno predstavlja najvažniji
događaj u razvoju medija u poslednjih četrdeset godina.

Ukoliko se tekući trend gledanja televizije nastavi, dete koje je danas rođeno ,
kada napuni osamnaest godina provodiće više vremena pred televizorom nego
u bilo kojoj drugoj aktivnosti, izuzev spavanja.

Danas praktično svako domaćinstvo ima televizor. U Velikoj Britaniji, televizor je

prosečno uključen između pet i šest sati dnevno. Situacija je slična i u ostalim
zapadnoevropskim zemljama.

Stariji od četiri godine u Velikoj Britaniji gledaju televizor u proseku 24 sata nedeljno.

Stariji ljudi pred televizorom provedu duplo više vremena od dece između četiri i
petnaest godina starosti, dok
žene u nešto većoj meri prate televizijski program od muškaraca.

U većini zemalja država je bila direktno uključena u upravljanje televizijskim kućama.

BBC, prva kuća koja je emitovala televizijski program, u državnom je vlasništvu.

Moć velikih TV mreža je opala sa pojavom satelitske i kablovske televizije, jer

gledalac dobija mogućnost izbora između jako puno kanala i sam pravi satnicu
emisija koje bi gledao, ne oslanjajući se samo na jednu TV stanicu.

Vršena su brojna istraživanja u pokušaju da se proceni stepen uticaja televizije na

ljude.
Najveći broj takvih studija odnosio se na decu, što je potpuno prirodno ako se imaju
u vidu vreme koje ona provedu pred televizorom i posledice koje to može imati po
njihovu socijalizaciju.
Dve najčešće teme istraživanja jesu:
-uticaj televizije na stepen nasilja i kriminala u društvu i
- priroda televizijskih vesti.

Televizija i nasilje
Učestalost prikazivanja nasilja na televizijskim programima dobro je dokumentovana.
Najiscrpnija istraživanja vršili su Gerbner i njegovi saradnici, koji su analizirali
uzorke programa emitovanih u udarno vreme tokom radnih dana i vikenda na svim
važnijim američkim televizijama svake godine posle 1967.
Pri tome su izvršili klasifikaciju broja i učestalosti scena nasilja u različitim vrstama
programa.
Nasilje su, za potrebe istraživanja, definisali kao pretnju ili upotrebu fizičke sile koja
za posledicu ima povredu ili smrt.
Televizijska drama pokazala se kao krajnje nasilnička.
Emisije za decu pokazale su čak veću učestalost scena nasilja,
mada sa nešto ređim prikazivanjem scena ubistava.
Crtani filmovi sadržali su veći broj scena nasilja od bilo koje druge vrste emisija.

U skoro tri četvrtine ovih studija tvrdi se da postoji veza između

nasilja na televiziji i agresivnog ponašanja dece.
U 20% studija zaključci nisu baš bili najjasniji, a 3% tvrdi da nasilje na TV smanjuje
sklonost ka agresivnom ponašanju.

2. Pojam masovne kulture i uzroci nastanka

masovne kulture
Masovna kultura je oblik kulture koja se javlja u savremenim industrijskim
društvima.
Njen nastanak i širenje povezani su sa

ekspanzijom masovne proizvodnje i masovne potrošnje

razvojem sredstava masovnih komunikacija .

Masovna kultura je namenjena ukusu i potrebama širokih narodnih masa i ona

nema značajnije umetničke vrednosti, zbog:

usmerenosti na zadovoljenje potreba masovnih potrošača

komercijalnog karaktera.

Nivo kulture širokih narodnih masa je nizak, te otuda one zahtevaju kulturu niske
vrednosti, kulturu koja ne zahteva intelektualni napor pri usvajanju.
Otuda masovna kultura nastoji da reprodukuje svakodnevne, najčešće banalne
događaje i teme, na što jednostavniji način i tako ih učini pristupačnim za široke
slojeve.

Društveni uzroci nastanka masovne kulture:

brz industrijski i tehnološki razvoj – povećanje slob. vremena zaposlenih

podređivanje kulture logici profita

pojava sredstava masovnih komunikacija

-Brz ind. i teh. razvoj – doveo do seobe seoskog stanovništva u gradove – brzo i
lako su se prilagodili novim radnim procesima, ali su osećali nostalgiju za svojom
tradicionalnom seoskom kulturom koju nisu mogli da obnove u gradu, a za vrhunsku
kulturu nisu imali razvijene potrebe i navike. Kulturni izlaz je pronađen u stvaranju
masovne kulture. (džiberana, papani, seljosi...)

-U razvijenom kapitalizmu dolazi do podređivanja kulture zahtevima i principima

kapitalističkog načina proizvodnje. Osnovni cilj kap. načina proizvodnje je zaraditi
novac, a osnovni princip je da se sa što manje uloženog novca i troškova zaradi veća
količina novca. Kapitalisti su shvatili da i kultura može biti izvor profita i počeli su da
ulažu svoj novac u kulturu, odn. da osnivaju kompanije čiji je osnovni zadatak
proizvodnja kulturnih dela.
Dolazi do stvaranja filmske, muzičke i televizijske industrije, odn. do osnivanja
velikih kompanija koje se bave

proizvodnjom filmova,

snimanjem ploča i

televizijskih serija.
 Cilj je stvoriti delo koje se može prodati velikom broju potrošača, a ne
stvoriti delo visoke umetničke vrednosti.
Da bi se neki proizvod kulture prodao što većem broju potrošača, potrebno je te
proizvode prilagoditi potrebama i ukusu mase, a s obzirom da mase imaju nisku
kulturu -> treba stvarati dela niske umetničke vrednosti, odnosno dela vrhunske
kulture treba pojednostaviti kako bi se i na njima stekao profit.

3. Televizijska umetnost i masovna kultura

Televizijski program je namenjen najširim masama.
To uslovljava da je u televizijskom programu masovna kultura veoma rasprostranjena
i u pojedinim žanrovima ona je jedini vid kulture koji se emituje.
Tipični proizvodi:
- Sapunske opere
- policijske serije
- zabavni program
- kvizovi

Sapunske opere: izraz prvi put upotrebljen u Americi

za vreme krize 30-ih godina
kao naziv za serijske emisije emitovane na radiju;
- finansirali proizvođači sapuna i praškova sa ciljem da kroz reklame povećaju
prodaju svojih proizvoda;
- Serije su bile namenjene ženama;
- imaju otvoren kraj, prepliće se nekoliko priča u svakoj epizodi i nijedna epizoda nije
celina za sebe;
- uvek se završavaju dramatičnim prekidom, ostavljanje u neizvesnosti, gledalac
nestrpljivo iščekuje sledeću epizodu;
Policijske serije: nastale iz western-a;
- isti glumci, isto mesto događanja, svaka epizoda je zasebna priča.
- osnovni sadržaj je praćen životnim storijama kriminalca i policajca, kao i
akcionim scenama jurnjave, tuče, pucnjave, skrivanja- što priči daje
emocionalnu boju, prepoznatljivost i privlačnost za širu publiku.
Zabavne komedije: emituju se u trajanju do pola sata svake nedelje sa istim
glumcima i istim dekorom;
- najčešće se stvara sereotipni lik neke socijalne grupe ili profesije ili više njih, i
onda se dovode u različite životne situacije kojima nisu dorasli i u kojima oni
deluju komično i na komičan način rešavaju pprobleme koji iskrsavaju pred
njima.
Kvizovi: u Americi i Britaniji posle 2.SvRata postali redovne TV emisije.
- u početku su nagrade bile male;
- 50-ih godina u Americi uvedene visoke nagrade za pobednike;
- popularnost je rasla sa povećanjem nagrada.
4. Teorije o medijima
Harold Inis i Maršal Meklaun – stvorili prvu značajnu i uticajnu teoriju o
medijima.
Inis : pojedini oblici medija u različitoj meri utiču na razvoj društva i
kultura.
hijeroglifi – osnovno sredstvo komunikacije u drevnim civilizacijama.
- postojano sredstvo komunikacije;
- društva čija je komunikacija bila zasnovana na njima, nisu mogla postati
velika, jer nisu mogla održati velike grupe ljudi na različitim prostorima u
okviru jedinstvene zajednice.
papirus – brže širenje komunikacija, omogućio nastajanje velikog carstva Rima.

Meklaun: razvio Inisove ideje, primenio ih na medije u modernim

industrijskim društvima: osobine medija uslovljavaju osobine i strukturu
komunikacije.
štampana knjiga kao medij, nije u mogućnosti da uspostavi brzi sistem
komunikacije među ljudima -> nije usmerena na prenošenje aktuelnih informacija,
već poruka koje imajutrajniju vrednost i ne zastarevaju brzo.
televizija omogućuje trenutno prenošenje vesti o događajima koji se odvijaju u
celom svetu do miliona gledalaca, što stvara uslove da se svet pretvori u globalno
selo.
Jirgen Habermas: sredstva masovnih komunikacija imaju značajnu ulogu
u stvaranju javnog mišljenja – „javne sfere“ kao značajnog faktora u
demokratizaciji društva.
Demokratiju je potisnula industrija kulture, a sredstva masovnih komunikacija –
umesto da postanu sredstvo demokratizacije društvenog života, postala su sredstvo
manipuolacije ljudima i idejama.
Javno mnjenje se ne stvara kroz javnu i argumentovanu raspravu, već pomoću
manipulacije i kontrole informacija.

Žan Bodrijar: delovanje modernih masovnih komunikacija je sasvim

drugačije i dublje od dejstva svih drugih faktora.
Napisao „Rat u Zalivu se nije desio“ – pokazao da je taj rat bio medijski-televizijski
spektakl u kojem su predsednici Dž. Buš i S.Husein zajedno sa milionima gledalaca u
svetu pratili ono što je emitovao CNN da bi videli šta se stvarno desilo.

Džon Tompson: polazi od radova Habermasa, nastoji da u svojoj teoriji

kritički izloži odnos između medija i razvoja modernog društva.
Mediji pružaju mogućnost za objektivnije i kritičnije sagledavanje stvarnosti, ali da li
će zaista doći do toga- zavisi od pojedinca.
Tri vrste interakcije:
- neposredna (posredovanje licem u lice)
 - posredovana medijska (interakcija putem korišćenja tehnoloških sredstava i
pomagala)
- posredovana kvazi medijska (interakcija pomoću masovnih medija)

5. Mobilna telefonija i internet

Mobilna telefonija i internet otvorili su nove mogućnosti komunikacije među ljudima.
Mobilni telefon je izraz potreba mobilnog društva, jer su moderna društva postala
mobilna zahvaljujući razvijenim saobraćajnim sredstvima i razvijenim kulturnim i
ekonomskim vezama u svetu.
Mob. telefonija omogućuje ljudima sledeće prednosti:
- stvara osećaj veće lične sigurnosti jer daje mogućnost rešavanja problema koji
se dešavaju izvan dometa fiksne telefonije;
- stvara osećaj veće lične sigurnosti jer smanjuje zabrinutost i strah kod ljudi da
se nešto ne desi njihovim bližnjima
- omogućuje ispoljavanje veće neposrednosti (opisivanje letovanja ispod
suncobrana)
- lakša i efikasnija organizacija aktivnosti
- usklađivanje određenih porodičnih aktivnosti između roditelja i dece
uopšte, mobilni telefoni doprinose većem stepenu integracije među ljudima!

SVE NAVEDENE PREDNOSTI MOGU U ODREĐENIM SITUACIJAMA DA IMAJU I

NEGATIVNE EFEKTE

Internet je nastao 1969. godine u Pentagonu i tada se ova mreža zvala ARPA
(Advanced Research Projects Agency); Mreža je imala za cilj da poveže naučnike
koji su radili na zajedničkim istraživačkim projektima, kako bi se uštedela skupocena
oprema i obezbedila brza razmena naučnih rezultata. Kasnije se na ovu mrežu
priključuju i drugi ljudi, prvenstveno univerziteti i tek kada su i domaćinstva počela
masovnije da kupuju računare, internet počinje da se širi i izvan univerziteta.
Najznačajniji deo Interneta je WWW (WorldWideWeb)!- to je ogromna multimedijalna
biblioteka koja se sastoji iz ogromnog broja informacija, sajtova i web stranica.

6. Globalno širenje liberalne demokratije

Demokratija sada više nije koncentrisana prvenstveno u zemljama Zapada, nego se,
barem u načelu, smatra poželjnim oblikom društvenog uređenja u mnogim zemljama
sveta.
propali su svi dosadašnji pokušaji uvođenja drugih oblika političke vladavine
->demokratija se dokazala kao „najbolji“ politički sist
Razlozi za povećanje popularnosti demokratije:
- demokratija se najčešće povezuje sa tržišnom ekonomijom, koja se pokazala
daleko uspešnijom od nekonkretnog i neefikasnog načina planiranja i
upravljanja kakav su praktikovala komunistička društva;
- Globalizacija ubrzava širenje ideja van granica nacionalnih država i dovodi do
aktivnijeg učešća građanstva u političkim događajima u mnogim delovima
sveta;
- uticaj masovnih komunikacija, naročito televizije i interneta, sve je veći.
7. Tehnički modeli organizacije rada
Rad je svesna delatnost, proces trošenja psihofizičke energije čoveka, stvaralačka i
praktična delatnost.
Svesnost rada znači da čovek pri obavljanju određenog rada unapred zna svrhu
rada, da poznaje sredstva i način ostvarenja te svrhe. U svakom radu se troši
određena količina psihofizičke energije čoveka-> ova osobina omogućuje da se iz
rada isključe one ljudske aktivnosti koje zahtevaju veomamalu količinu psihofizičke
energije, kao što je spavanje, odmor, dokoličarenje.

Svaki rad se sastoji iz 4 osnovna elementa:

- čoveka (društvenih grupa kao subjekta rada)
- sredstava pomoću kojih se obavlja rad
- predmeta na koje se deluje
- svrhe rada.

Čovek radi da bi zadovoljio svoje potrebe. Abraham Maslov ih je podelio u 5 grupa:

- fiziološke potrebe za vazduhom, vodom, hranom, odevanjem, seksom,
skloništem i fizičkom aktivnošću;
- potrebe za sigurnošću (potrebe za sigurnošću od mogućih fizičkih povreda i
fizičkog ugrožavanja ličnosti, potrebe za redom i pravima koje smanjuju haos,
strepnju i neizvesnost, potrebe za sigurnim zaposlenjem, platom, statusom i
ugledom)
- socijalne potrebe (potrebe za pripadanjem i ljubavlju)
- ego potrebe :
-interne ego potrebe (da ima samopoštovanje)
-eksterne ego potrebe (da ga cene i poštuju drugi članovi grupe)
- duhovno razvojne potrebe (za samorealizacijom)

Adam Smit (jedan od osnivača moderne ekonomske nauke)napisao

pre dva veka svoje najslavnije delo „Bogatstvo naroda“ u kojem je utvrdio
ideju o mnogostrukom uvećanju efikasnosti radnog mesta putem kolektivne
podele radne operacije.
Frederik Tejlor (američki savetnik za menadžment) ustanovio pristup
naučnom menadžmentu prošlog veka putem proučavanja industrijskih procesa
kako bi se oni razložili na jednostavne radne operacije koje bi se mogle tačno
vremenski i organizaciono odrediti – Tejlorizam. Ovaj sistem je snažno uticao na
organizaciju industrijske proizvodnje i tehnologije.

Fordizam ili nastavak primene Tejlorovih načela naučnog menadžmenta odnosi se na

sistem masovne proizvodnje povezan sa obradom masovnih tržišta.
Jedna od najznačajnijih Fordovih inovacija bila je konstruisanje pokretne montažne
trake za koju je ideju dobio videvši tehnologiju rada u čikaškim klanicama.
8. Tipovi transnacionalnih kompanija
Transnacionalne kompanije – rade prelazeći državne granice – one kompanije koje
imaju pogone ili područne jedinice u dve ili više zemalja.
Najveći entiteti ovog tipa su gigantske kompanije, a vrednost njihovih prodaja
prelazi bruto nacionalni dohodak mnogih zemalja.
100 najvećih ekonomskih entiteta u svetu:
- pola su države
- pola su transnacionalne kompanije

200 transnacionalnih kompanija u svetu – 80 ima svoje sedište u SAD,

obavljaju nešto više od polovine svih prodaja.

¾ svih direktnih stranih investicija ostvaruje se među razvijenim zemljama, od
1970. se najdinamičnije investira u područjima Azije.

Širenje transnacionalnih kompanija poslednjih 30 godina ne bi bilo moguće bez

napretka u saobraćaju i telekomunikacijama. Telekomunikaciona tehnologija sada
dozvoljava gotovo trenutne veze s jednog kraja sveta na drugi; 1965. se preko
satelita moglo istovremeno obavljati 240 razgovora, danas je moguće istovremeno
12000. Velike transnacionalne kompanije čak imaju i sopstvene telekomunikacije,
kao npr. Mitsubishi.

3 tipa transnacionalnih korporacija:

- etnocentrične (poslovnu politiku određuje centrala u zemlji porekla
kompanije, a njena predstavništva u svetu su samo produžeci)
- policentrične (firmama u drugim zemljama upravljaju lokalne kompanije)
- geocentrične (upravljanje je globalno usklađen sistem)

Postoji mnogo primera umreženih organizacija, razmatramo dva slučaja:

Beneton: prodavnice širom sveta jesu franšize čiji su vlasnici pojedinci koji
nisu zaposleni u samoj kompaniji, ali su deo šireg kompleksa za proizvodnju i
prodaju Benetonovih proizvoda.
Centrala u Italiji sklapa ugovore na osnovu tražnje svojih franšiza širom sveta;
kompjuteri povezuju različite delove mreže, struktura omogućava prilagođavanje
narudžbina za svaku pojedinačnu franšizu.
Korporacija IBM: nekad funkcionisala samostalno, osamdesetih i početkom
devedesetih godina se udružio sa desetinama američkih kompanija, pa se sada
strateško planiranje obavlja zajednički, kao što se zajednički rešavaju i
problemi u proizvodnji.
9. Otuđenje u radu
Otuđenje u radu je postojalo tokom cele istorije, a postoji i danas.
K. Marks je prvi naučnik koji je skrenuo pažnju na problem otuđenja; rad za K.
Marksa predstavlja najznačajniji način potvrđivanja, samorealizacije čoveka i
zadovoljenje ljudskih potreba. U radu se čovek potvrđuje dvostruko, kao
->individua - jer svaki čovek u rad i proizvode svog rada unosi svoje
sposobnosti, svoju kreativnost i svoje emocije;
i kao
->društveno biće – ukoliko proizvodi rada koje čovek stvara doprinose opštoj
dobrobiti društveen zajednice.

Čovek u robnoj proizvodnji ne stvara proizvode za zadovoljenje vlastitih potreba,

već za tržište.
Cilj robnog proizvođača je da proizvede što više proizvoda koje će prodati na
tržištu, pri tome njegov primarni cilj nije potvrđivanje u radu i proizvodima rada, već
potvrđivanje u novcu koji će se dobiti prodajom proizvoda. Robni proizvođač se i
prema radu i prema proizvodima svoga rada odnosi kao prema sredstvu u sticanju
novca. Tako se robni proizvođač, umesto potvrđivanja u radu, potvrđuje u novcu, što
dovodi do otuđenja.

Podela rada primorava radnika da obavlja sve sitnije delove neke delatnosti. Na
ovaj način kapitalistička organizacija rada pretvara radnika u delimičnog radnika
primoravajući ga da doživotno obavlja neku jednoličnu sitnu operaciju.
jednolična mehanička operacija postaje životni poziv radnika u kojoj on nije u
mogućnosti da beskonačnim ponavljanjem istih pokreta realizuje svoje duhovne
sposobnosti.
Mehanizacija procesa proizvodnje pretvara radnike u dodatke mašinama-mašine
postaju sredstvo za eksploataciju radnika.
Marks je verovao da se otuđenje čoveka u radu može prevladati ukidanjem privatne
svojine na sredstvima za proizvodnju, odnosno uvođenjem komunističkog društva,
povećanjem slobodnog vremena, koje će omogućiti radnicima da se u slobodnom
vremenu bave različitim delatnostima prema svojim unutrašnjim potrebama i
sposobnostima, kao i ukidanjem preterane specijalizacije.

10. Otuđenje i tehnologija

Primena i razvoj savremenih tehničkih sredstava u procesu proizvodnje,
odnosno u obavljanju društvenih delatnosti, dovodi do:
- veoma izražene intelektualizacije rada
- pasivizacije i obesmišljavanja rada.

Svaka kompanija, koja pomoću tehničkih sredstava stvara određene proizvode kao
robu, primorana je da u tržišnim uslovima privređivanja neprekidno usavršava
tehničku osnovu svoje proizvodnje, kao i same proizvode kako bi ostvarila profit.
Zato kompanije u svojim istraživačko-razvojnim centrima, marketinško-dizajnerskim i
finansijskim odeljenjima, kao i uopšte u menadžerskim poslovima angažuju visoko
stručnu i kreativnu radnu snagu.
 Za razliku od ovog dela radne snage, koji radi na novim proizvodima i usavršavanju
postojeće tehnologije, onaj deo radne snage koji radi na postojećoj tehnologiji i
postojećim proizvodima, zbog automatizovanog karaktera proizvodnje, ne mora da
poseduje ni kreativnost ni stručnost.
Ovaj deo radnika obavlja izuzeto usitnjene operacije. Takav rad je krajnje
jednostavan i repetitivan.

Robert Blauner je u svojoj studiji „Otuđenje i sloboda“ ispitivao uticaj različitih

tehnologija na stepen otuđenosti radnika. Osnovna pretpostavka istraživanja je bila
da različit stepen razvijenosti tehnologija na kojima rade radnici uslovljava različiti
nivo otuđenja.
Istraživanje je vršeno preko 4 faktora:
- preko stepena autonomije radnika na radnom mestu;
- preko stepena smislenosti posla;
- preko stepena društvene integrisanosti radnika na radnom mestu;
- preko stepena posvećenosti svom poslu;

Istraživanje je vršeno u 4 industrije:

- grafičkoj (koja je bila na nivou zanatske tehnologije)
- tekstilnoj (koja je bila na nivou mehanizovanog posluživanja mašina)
- automobilskoj (u kojoj je postojala pokretna traka)
- hemijskoj (u kojoj je postoja automatizovani način proizvodnje)

Sastavni deo otuđenosti u radu predstavlja i strah zaposlenih od otpuštanja sa

posla, usled stalnog tehnološkog usavršavanja procesa proizvodnje, kao i strah od
brzog zastarevanja znanja i veština koja ljudi poseduju za obavljanje posla.Sticanje
profita nameće kapitalistima logiku da stalno teže da rad radnika zamene mašinama,
a to kod radnika stvara osećaj nesigurnosti za svoje radno mesto i osećaj straha
zbog mogućnosti gubitka zaposlenja.
Atmosfera straha od nezaposlenosti odgovara kapitalu, jer primorava svakog
radnika da se maksimalno angažuje u radu kako bi zadržao to radno mesto.
S druge strane, stalni osećaj straha zbog mogućnosti gubljenja posla može izazvati
ozbiljne psihofizičke posledice po zdravlje ljudi.

11. Kriminal belih kragni

- kriminal onih koji pripadaju bogatijim slojevima društva. Pod ovim terminom
podrazumeva se:

utaja poreza

nezakonita prodaja

malverzacije sa hartijama od vrednosti

malverzacije u prometu nekretnina

pronevera

proizvodnja i prodaja opasnih proizvoda

čista krađa.

Rasprostranjenost kriminala belih kragni teže je ustanoviti nego kod drugih oblika
kriminala, jer se najveći broj takvih dela i ne pojavljuje u zvaničnim statistikama.
 Moguće je napraviti razliku između kriminala belih kragni i kriminala moćnih.

Kriminal belih kragni uglavnom se odnosi na korišćanje statusa srednje
klase ili profesionalnog položaja za obavljanje nezakonite aktivnosti.

Kriminal moćnih jesu ona dela u kojima se vlast koja daje položaj koristi na
kriminalan način- npr. kada neki državni zvaničnik primi mito da bi
favorizovao samo jednu politiku.

U kriminal belih kragni još se ubrajaju i

korporacijski kriminal

cyberkriminal

12. Nesigurnost radnog mesta

Mnogi autori i mediji smatraju da poslednjih tridest godina nesigurnost radnog
mesta postaje sve više izražena i da je sada neviđena u industrijalizovanim
zemljama.
Mladi u današnje vreme ne mogu da računaju na sigurnu karijeru kod jednog
poslodavca, jer, kako tvrde, globalizovana akonomija dovodi do sve većeg broja
merdžera između velikih kompanija i smanjenja njihovih aktivnosti, što za posledicu
ima masovno otpuštanje radnika.
Radnici sa stručnim kvalifikacijama postali su grupacija u kojoj vlada najveća
nesigurnost, mada je ona kod njih ranije bila najmanje izražena. Jedan od glavnih
razlog što radnici osećaju nesigurnost u pogledu svog radnog mesta jeste
pomanjkanje poverenja u menadžment kompanije.
Od radnika se zahteva da obavljaju sve veći broj zadataka, jer organizaciona
struktura kompanije postaje manje birokratizovana, a odlučivanje se ne sprovodi
samo na najvišim položajima.

13. Kraj posla za ceo život i opadanje značaja rada

U svetlu uticaja globalne ekonomije i traženja za fleksibilnom radnom snagom,
pojedini sociolozi i ekonomisti smatraju da će sve veći broj ljudi u budućnosti postati
radnici sa portfeljom. Oni će posedovati „portfelj veština“ – određeni broj različitih
veština i kvalifikacija – koje će koristiti kako bi se u toku svog radnog veka kretali s
jednog radnog mesta an drugo. Samo će relativno mali broj radnika imati pristojnu
„karijeru“ u današnjem smislu te reči.
Francuski sociolog i analitičar Andre Gorc smatra da će u budućnosti plaćeni rad
igrati sve beznačajniju ulogu u životu ljudi. Širenje informacione tehnologije će
dodatno uticati na smanjenje broja radnih mesta s punim radnim vremenom.
Posledica toga biće odbacivanje „produktivističkog“ shvatanja zapadnog društva, po
kojem bogatstvo, ekonomski rast i materijalna dobra predstavljaju najveće vrednosti.
14. Uspon kiber radnika
Globalizacija, napredak informacionih tehnologija i promene u prirodi posla zajedno
su izrodili jednu novu vrstu ekonomije, koja se često naziva ekonomija znanja.
Najdinamičniji sektori ove nove ekonomije:

računarstvo

finansije

softver i

telekomunikacije - zavise od „radnika sa stručnim znanjima“:
„belih kragni“ koji proizvode i rade sa informacijama, a ne sa fizičkim proizvodima.

Jedan od segmenata srednje klase čiji broj najbrže raste obuhvata one koji
rade u sektoru informacione tehnologije („infotek sektor“).

Ovi tzv. „kiber radnici“ zaposleni su u širokom spektru zanimanja poput

dizajniranja web-stranica, elektronske trgovine, prodaje i oglašavanja preko
interneta, analize podataka, pisanja softvera, grafičkog dizajna i finansijskog
konsaltinga.

Uprkos raznovrsnosti zanimanja, svi kiber radnici imaju nekoliko zajedničkih
osobina: provode najveći deo dana ispred kompjutera i rade u okruženju
koje nije hijerarhijski organizovano. Njihov posao nije jednoličan –
angažovani su na dinamičnim aktivnostima koje se tiču rešavanja problema.

15. Uticaj čoveka na prirodu

Tehnički razvoj je doveo do preobražaja prirodne sredine i stvaranja jedne nove
tehničke sredine u kojoj ne postoji više harmonija između čoveka i prirode.
Današnje generacije koje žive u gradovima, lepotu prirode mogu videti u
televizijskim reportažama i možda za vreme godišnjih odmora i izleta, pod uslovom
da ta mesta nisu previše urbanizovana. Ove generacije ne nose u svojim sećanjima i
doživljajima prirodu i zato lično ne shvataju u punoj meri značaj prirode za čovekov
život.

Čovek je prvobitno svoju potrebu za hranom zadovoljavao baveći se

sakupljanjem gotovih šumskih plodova i korenja, zatim lovom i ribolovom
Ovaj način privređivanja je poznata kao sakupljačka privreda.
Prirodni izvori hrane bili su promenljivi i u toku godine zavisili su od klimatskih
uslova i godišnjih doba.

Čovek je jedino živo biće koje je izvore hrane stavilo pod svoju racionalnu
kontrolu. Bez potpunog ovladavanja proizvodnjom raznovrsne hrane u toku
cele godine i u većim količinama, čovečanstvo se ne bi širilo ni prostorno ni
brojčano.
Prelaskom na poljoprivredni način proizvodnje, čovek je stavio izvore hrane
pod svoju kontrolu i time stvorio uslove za uvećanje broja ljudi na Zemlji i za
prostorno osvajanje prirode.
Poljoprivrednim načinom proizvodnje, čovek je započeo osvajanje prirode i
njeno prilagođavanje, ali time je i započet proces uništavanja prirode, a pre
svega šuma. Kako je broj stanovnika rastao, tako su se sve veće površine
 šuma pretvarale u obradivo zemljište. Drugi uzrok za uništavanje šuma u
prošlosti predstavljala je vatra, jer je ona veoma dugo bila osnovni izvor za
zagrevanje ljudi.

Drastično uništavanje prirode započeto je prelaskom na industrijski način

proizvodnje, odn. na tržišni, kapitalistički način proizvodnje
Osobine tržišnog načina proizvodnje:

Cilj nije zadovaljavanje potreba, već sticanje profita

Uništavanje i zagađenje prirode sve do pred kraj 20. veka nije bilo zakonski
sankcionisano, što je omogućavalo kompanijama da nekontrolisano i
nekažnjivo zagađuju životnu sredinu.

Vlasnici privatnih kompanija nisu imali osećaj lične odgovornosti za
zagađenje i uništavanje životne sredine (jer najčešće nisu zagađivali sredinu
u kojoj su živeli, već neku tamo tuđu)

Degradacija životne sredine odvija se u 3 oblika:

U zagađenju životne sredine

U istrošenosti prirodnih resursa

U stvaranju tehnoloških rizika koji ugrožavaju zdravlje ljudi

16. Zagađenje životne sredine i istrošenost resursa

Zagađenje životne sredine ispoljava se:

U zagađenju vazduha
-spoljašnji izvori (ind. isparenja,izduvni gasovi)
-unutrašnji izvori (usled zagrevanja stanova)

U zagađenu vode

U zagađenju okoline otpadom

Oko četvrtine podzemnih voda u Evropi je zagađeno.

Razvijena društva proizvode ogromnu količinu otpada, kako domaćinstva, tako i
industrija.

Istrošenost resursa:

Obnovljivi prirodni resursi (fosilna goriva i mineralne sirovine)

Neobnovljivi prirodni resursi (voda, zemlja, biljni i životinjski svet)

Savremeni intenzivan način poljoprivredne proizvodnje, korišćenje veštačkog

đubriva i zaštitnih sredstava doveli su i do zagađenja zemlje i do razaranja tla.
Razaranje tla dovodi do narušavanja prirodne ravnoteže između zemlje i biljnog i
šumskog pokrivača, a time zemlja gubi sposobnost samoobnavljanja. Kao posledica
ove pojave, došlo je do formiranja pustinjskih oblasti koje zahvataju površinu koliko
Rusija i Indonezija zajedno.
Šume – veoma značajan faktor ekosistema – koriste ugljen dioksid, oslobađaju
kiseonik – sprečavaju eroziju zemljišta i predstavljaju prirodna staništa i izvor hrane
za veliki broj životinja i ptica. Danas su najviše na udaru preostale tropske šume-
- Zbog kvaliteta drveta
- Zbog primoranosti siromašnih zemalja da jeftino prodaju drvenu građu
- Zbog slabosti državnih organizacija u zaštiti i kontroli neplanskog uništavanja
šuma.
17. Rizik i životna sredina

U prošlosti, čovekov život je bio ugrožen spoljašnjim opasnostima kao što su
prirodne nepogode, bolesti i glad.

Danas spoljašnje opasnosti, izuzev ekstremnih vremenskih nepogoda i
zemljotresa, najvećem broju ljudi ne predstavljaju pretnju, ali zato opsnosti po
zdravlje ljudi predstavljaju proizvedeni rizici – rizici koji nastaju kao posledica
pronalazaka koje je sam čovek stvorio.

Globalno zagrevanje nastaje usled oslobađanja velike količine gasova iz

postrojenja koje je čovek stvorio – gasovi se zadržavaju u atmosferi i
doprinose pojavi poznatoj pod imenom efekat staklene bašte – Efekat staklene
bašte nastaje tako što se deo sunčeve energije koji Zemlja nije apsorbovala
zadržava u Zemljinoj atmosferi – podstičući globalno zagrevanje.
(završen dokaz)

Kada ne bi bilo gasova koji zadržavaju Sunčevu energiju, prosečna

temperatura na Zemlji bi bila -17°C;

Zahvaljujući efektu staklene bašte, prosečna temperatura na Zemlji je 16°C

Ukoliko bi se globalno zagrevanje nastavilo, moglo bi da izazove:

Topljenje leda na polovima i povećanje nivoa mora

Širenje pustinja i pustošenje tla

Promenu postojećih klimatskih obrazaca na Zemlji, čiji je efekat nepredvidiv.

Tehnika je omogućila nastanak industrijskog načina proizvodnje i zagađenje

životne sredine, ali dalji razvoj tehnike predstavlja i jedini način da se reše
ekološki problemi.

18. Kolmanovo izučavanje nejednakosti u obrazovanju

Obrazovanje i nejednakost:
Razvoj obrazovanja je uvek bio tesno povezan sa idealime najšire demokratije; na
obrazovanje se gledalo i kao na sredstvo uvođenja jednakosti.
Mnoga sociološka istraživanja imaju nedvosmislene rezultate: obrazovanje mnogo
jače ispoljava tendenciju da izrazi i potencira postojeće nejednakosti, nego da takvo
stanje menja.

 Šezdesetih godina prošlog veka, Džejms Kolman je sproveo najšire sociološko

istraživanje – obuhvaćeno više od pola miliona učenika - na postojeću
nejednakost u oblasti obrazovanja. U izveštaju je sugerisano da bi deca iz
manjinskih grupa bila bolji đaci ako bi se izmešali sa onima iz imućnijih slojeva
društva,zaključeno da materijalni elemenat u školama nije znatnije delovao na
uspeh učenika i da je odlučujući uticaj vršilo njihovo socijalno poreklo.
 Kasnija istraživanja pokazala su da škole ipak utiču na uspeh u obrazovanju
kod dece.
19. Bernstin: jezički kodovi
Postoji nekoliko teorijskih stanovišta o prirodi modernog obrazovanja i implikacijama
koje ono ima za nejednakost u društvu. Prema jednom takvom pristupu, posebno se
ističe značaj jezičkih veština.
70-ih godina prošlog veka, Bazil Bernstin je smatrao da deca koja potiču iz
različitih društvenih sredina već u ranom detinjstvu razvijaju različite
obrasce govora, koji kasnije utiču na njihov doživljaj škole.Bernstin nije
pritom zainteresovan za razlike u rečniku ili verbalnim veštinama, već za
sistematske rezlike u načina na koji se jezik upotrebljava, naročito kada se
uporede siromašnija deca sa bogatijom.
 Deca koja pripadaju radničkoj klasi imaju govor koji predstavlja primer
ograničenog koda: način upotrebe jezika kada se mnogo više
podrazumeva i očekuje da sagovornici shvate nego što se neposredno
izgovara.
Mnogi ljudi koji pripadaju radničkoj klasi žive u izuzetno porodičnom ili
tradicionalnom, dobrosusedskom okruženju, u kojem se vrednosti i norme
uzimaju kao gotove činjenice bez potrebe da se jezički izraze.

 Deca koja pripadaju srednjem društvenom sloju razvijaju govor kroz

usvajanje razrađenog koda stila izražavanja u kojem značenja reči
individualizuju kako bi se odgovorilo zahtevima određenih situacija.
Roditelji koji potiču iz srednjih društvenih slojeva, kada nadziru svoju decu,
često objašnjavaju razloge i principa kojima se rukovode u svojim
reakcijama na nečije ponašanje.

Ovo ne znači da deca koja potiču iz radničke klase imaju „inferioran“ oblik
govora ili da su njihovi jezički kodovi „siromašni, već pre da se takav govor
umnogome razlikuje od akademske kulture koja vlada u školskoj sredini:
Oni koji su ovladali razrađenim jezičkim kodovima, bolje se uklapaju u
ambijent škole.

20. Burdije: obrazovanje i kulturna reprodukcija

Kulturna reprodukcija odnosi se na načine na koje škole, zajedno sa drugim
društvenim institucijama, pomažu u neprekidnom održavanju društvenih i
ekonomskih nejednakosti iz generacije u generaciju.
Taj koncept prvenstveno analizira sredstva putem kojih škole, kroz skriveni
nastavni plan, utiču na usvajanje sistema vrednosti, stavova i navika. Škole
pojačavaju varijacije kulturnih vrednosti i pogleda na svet koji se usvajaju rano u
životu.
Deca mnogo vremena provode u školi -> ona tamo uče mnogo više od onoga što se
nalazi u nekoj lekciji koja se na času predaje; deca veoma rano razvijaju svest kako
izgleda svet rada, uče da treba biti tačan i marljivo izvršavati zadatke koje su im
nadležni postavili.
Kada deca napuste školu:
Nekoj deci to ograničava mogućnosti
Nekoj deci to omogućava razvijanje sposobnosti

Pol Vilis je sproveo istraživanje u jednoj školi u Birmingemu čiji je izveštaj postao
klasično delo sociološkog istraživanja.
Cilj Vilisovog istraživanja je bilo pitanje: „kako deca iz radničke klase dobijaju radna
mesta radničke klase“
- usredsredio se na jednu grupu učenika koji su se nazivali „momcima“
- „momci“ su izuzetno pronicljivo shvatili sistem škole i autoriteta, ali su to
koristili da bi se tom sistemu suprotstavili, a ne da bi radili kako je sistemom
predviđeno.Osećali su veliko zadovoljstvo u neprestanom sukobu sa
nastavnicima: bili su jako spretni u uočavanju slabih tačaka nastavnika i
njihovih ranjivosti kao ličnosti.
Vilis ističe da rad u radničkoj sredini često uključuje kulturna obeležja dosta slična
onima koje su momci stvorili u svojoj antiškolskoj kulturi ponašanja : šegačenje i , kad
je to potrebno, brzo i spretno potkopavanje zahteva nadležnih. Tek kasnije u životu
mogu da uvide da su uhvaćeni u zamku napornog, slabo plaćenog rada. Kada
steknu porodicu, možda bi se i osvrnuli na svoje obrazovanje i uvideli da im je škola
mogla pružiti neku priliku. Ipak, ako pokušaju da takav stav prenesu na svoju decu,
najverovatnije u tome neće imati više uspeha nego što su ga imali njihovi roditelji.

Martin Mek en Gejl je istraživao uspeh mladića iz radničke klase u školi Palmer u
Zapadnom Midlendsu i bio je naročito zainteresovan za to kako đaci razvijaju
specifične oblike muškosti u školi kao deo prelaza ka životu odraslog muškarca. Ovi
dečaci su odrastali u senci visoke nezaposlenosti, pada proizvodne osnove u tom
području i smanjenoj pomoći koju je vlada izdvajala za mlade ljude.
Od 4 grupe vršnjaka koje je Mek en Gejl uočio u školi, „mačo momci“ su bili
najtradicionalnija grupa koja je pripadala radničkoj klasi; mačo momci stopili su se u
grupu do vremena kad su postali tinejdžeri- pripadnici ove grupe imali su najniže
ocene. Njihov stav prema obrazovanju je bio otvoreno neprijateljski; delili su mišljenje
da je škola bila deo autoritarnog sistema i da svojim zarobljenim đacima postavlja
besmislene ciljeve u pogledu učenja. Đake koji su se isticali svojim uspehom u školi
nazivali su „glupim štreberima“, a učenje se automatski odbacivalo kao nešto
nedostojno pravog muškarca.
Rad Mek en Gejla prikazuje kako su „mačo momci“, više nego bilo koja druga grupa
momaka, preživljavali određenu „krizu muškosti“. Razlog je to što su oni aktivno
negovali „zastareli“ oblik muškosti radničke klase koja se koncentrisala oko fizičkog
najamnog rada i to u vreme kad je sigurna budućnost, koja se mogla obezbediti
fizičkim radom, gotovo nestala; oni su se dobro uklapali u pogled na svet radničke
klase koji je bio nasleđen od ranijih generacija.

21. Elektronski univerziteti

Jedan od rezultata globalizacije i tehnološkog napretka je i stvaranje globalnog
tržišta visokog obrazovanja. Iako je visoko obrazovanje uvek imalo međunarodnu
dimenziju zahvaljujući studentima iz inostranstva, međunarodnim istraživačkim
projektima i međunarodnim konferencijama, sada se javljaju radikalno nove
mogućnosti za saradnju među studentima, akademskim osobljem i obrazovnim
institucijama širom sveta. Kroz učenje uz pomoć interneta i osnivanje elektronskih
univerziteta, obrazovanje i sticanje diploma sve je dostupnije ljudima.
Učenje na daljinu putem interneta zaobilazi neke od osnovnih problema u
nastavnom procesu. Studenti uče u malim grupama od po 10 do 15 i neprekidno
među sobom razmenjuju ideje. Predmetni nastavnici mogu da ponude svoju pomoć i
odgovaraju na pitanja putem pošte, na taj način umanjujući osećaj izolovanosti kod
studenata. Kursevi preko interneta nastoje u velikoj meri da preuzmu sve elemente
tradicionalnog učenja i primene ih na onlajn okruženje.
Jedan od najvećih univerziteta čiji je rad zasnovan na internetu nalazi se u Feniksu
u SAD.
Univezitet u Feniksu nudi više od deset programa određenih diploma koji se mogu
završiti potpuno onlajn, pri čemu je prava geografska lokacija nekog studenta
apsolutno nebitna. Zajednički poštanski sandučići elektronske pošte zamenjuju
učionice u fizičkom smislu: umesto da naprave prezentaciju ili da diskutuju o idejama
lično, studenti pošalju svoje radove u elektronsku učionicu kako bi ih drugi studenti i
predavač pročitali.
Studenti završavaju potreban rad prema svom sopstvenom planu, oni imaju pristup
„elektronskoj učionici“ u bilo koje doba dana ili noći, a rukovodioci kurseva ocenjuju
zadatke i vraćaju ih studentima sa propratnim komentarima.

22. Inteligencija i nejednakost

Pojam inteligencije je teško definisati, jer on obuhvata raznovrsne i među sobom
nepovezane kvalitete. Zbog teškoća u definisanju, neki psiholozi i nastavnici prihvatili
su da se pod inteligencijom podrazumeva ono „što u testu pokazuje količnik
inteligencije“. Najveći broj testova inteligencije je mešavina pojmovnih i računskih
problema, a testovi su sastavljeni tako da je prosečni rezultat označen sa 100; onaj
ko ima manje od sto- ima inteligenciju ispod proseka, a onaj ko ima više od 100- ima
nadprosečnu inteligenciju.
Rezultati testa inteligencije su, u stvari, tesno povezani sa akademskim uspehom,
što ne iznenađuje, jer su oni u početku bili namenjeni predviđanju uspešnosti u
školama.
Što je pojedinac pametniji i sposobniji, veće su mu i šanse da se uzdigne na
društvenoj lestvici. Oni koji su na vrhu nalaze se tamo jer su pametniji od ostale
populacije; oni koji su na dnu društvene lestvice, ostaju tamo jer su u proseku manje
bistri.

23. Emocionalna i interpersonalna inteligencija i učenje

tokom celog života
Pojam emocionalne inteligencije odnosi se na to kako ljudi koriste svoja osećanja, tj.
Njime se podrazumeva sposobnost sopstvenog motivisanja, posedovanja
samokontrole, entuzijazma i istrajnosti. Ove osobine se uglavnom ne nasleđuju i što
se deca u tom smislu više vaspitavaju, imaju veće šanse da koriste svoje
intelektualne sposobnosti.
Interpesonalna inteligencija jeste sposobnost razumevanja drugih ljudi: šta ih
motiviše, kako rade i kako sa njima sarađivati. To je sposobnost stvaranja jednog
tačnog, iskrenog modela samog sebe i sposobnost korišćenja tog modela da bi se u
životu uspešno delovalo.
 Većina ljudi se slaže da će model obrazovanja u toku celog života biti potreban u
budućnosti. Učenje je, istovremeno, i sredstvo i cilj u razvoju celovitog i samoukog
obrazovanja u službi samorazvoja i samorazumevanja.