Uvod u logiku

(određenja logike)
1. Etimološko određenje logike.
a. “Logika je filozofsko učenje o logosu.” (govoru)
i. Reč “logika” ima koren u grčkoj reči “logos”.
ii. U ovoj definiciji se pod logosom podrazumeva onaj govor koji ima neko
značenje ili smisao te mora biti istinit ili neistinit.
b. Govor može biti valjan ili nevaljan, istinit ili neistinit.
i. Valjanost govora je slaganje govora sa govorom iz kojeg je isti izveden.
ii. Istinitost govora je slaganje govora sa onim o čemu se govori.
c. Ova definicija logike ostavlja prostora za pitanje da li se logika kao nauka bavi samo
valjanim govorima ili i istinitim?
2. Formalističko određenje logike.
a. “Logika je nauka o oblicima valjane misli.”
i. Kako bi ova definicija bila jasna mora se izvršiti diferencijacija između reči
“misao” i “mišljenje”.
ii. Reč “mišljenje” može biti upotrebljena na nekoliko različitih načina.
1. U širem značenju.
a. Mišljenje u širem značenju se može odnositi na sve psihičke
procese. (spoznajne, emocionalne, voljne)
2. U užem značenju
a. Mišljenje u užem značenju se odnosi samo na sve spoznajne
psihičke procese.
3. U najužem značenju.
a. Mišljenje u najužem značenju se odnosi samo na apstraktno
mišljenje kojim podrazumevamo skup spoznajnih procesa
čiji su elementi isključivo pojmovi.
4. U značenju svakodnevnog govora.
a. Mišljenje u svakodnevnom govoru se uglavnom odnosi na
ono što misleći mislimo, tj. sadržaj mišljenja, “misao”.
iii. Formalističko određenje logike odnosi se na IV navedeno značenje reči
“mišljenje”, tj. na misao ili sadržaj mišljenja.
b. Formalističko određenje logike zastupa stanovište da logika ne treba da se bavi
istinitošću misli već samo oblicima valjane misli.
i. Problem sa kojim se formalisti sreću jeste što zaboravljaju na postojanje
ontičko-ontoloških kvaliteta misli koji se takođe mogu proučavati pored
oblika valjane misli.
3. Antiformalistička određenje logike:
a. “Logika je nauka o oblicima istinite misli.” Ili “Logika je nauka o istinitoj misli.”
i. Spram ove definicije, logika bi bila nauka o istinitoj misli.
ii. Problem ovog određenja je što istinita misao nema nikakav poseban oblik
koji bi se mogao proučavati.
b. I “Logika je nauka o sadržaju i obliku istinite misli.”
 c.“Logika je nauka o sadržajnoj misli.”
i. Ukoliko bi logika bila nauka o sadržaju misli onda bi ona progutala sve druge
nauke i filozofije po opsegu svojih proučavanja.
4. Dopunjeno određenje logike:
a. “Logika je filozofska disciplina o oblicima valjane misli i o metodama spoznaje.”
b. Ovo određenje izvedeno je iz formalističkog i nešto je obuhvatnije u smislu da
ispituje pored oblika valjane misli i ontološki i gnoseološki status valjane misli.
Šta treba da znam: etimološko određenje logike, logička svojstva govora, formalističko određenje
logike, pojam mišljenja, antiformalistička određenja logike, dopunjeno određenje logike

(podela logike)
1. Spram formalističkog i dopunjenog određenja logike mi možemo razlikovati logiku u užem
smislu (formalnu logiku) i logiku u širem smislu (filozofiju logike).
a. Tada bi formalna logika bila zasebna nauka, dok bi filozofija logike bila filozofska
disciplina.
2. Usput, trebalo bi razlikovati i metodologiju od formalne logike i filozofije logike, kao nauku
koja proučava načine primene valjanih oblika misli u procesu spoznaje.
Šta treba da znam: vidovi logike kao nauke, određenje metodologije spram logike

(oblici mišljenja i misli)

1. Budući da se logika bavi promišljanjem oblika misli, valja navesti i glavne i sporedne oblike
mišljenja i misli za logiku.
2. Glavni oblici mišljenja i tipovi misli koji im odgovaraju su:
a. Poimanje – pojam.
b. Suđenje – sud.
c. Zaključivanje – zaključak.
d. Dokazivanje – dokaz.
3. Sporedni oblici mišljenja i tipovi misli koji im odgovaraju su:
a. Pitanje – upit.
b. Savetovanje – savet.
c. Predlaganje – predlog.
d. Zapovedanje – zapovest.
e. Moljenje – molba.
Šta treba da znam: glavni oblici mišljenja i misli, sporedni oblici mišljenja i misli

(valjanost i istinitost)
1. Valjanost i istinitost su osobine misli.
a. Valjanost ili nevaljanost misli ne govori ništa o njenoj istinitosti.
b. Ipak, valjanost misli je je jedan od uslova njene istinitosti.
 2. Valjan može biti pojam, sud ili zaključak.
a. Valjanim pojmom nazivamo onaj čije se komponente međusobno ne isključuju.
b. Sud u kome tvrdimo da A jeste ili nije B nazivamo valjanim, a sud u kome tvrdimo da
A jeste i nije B nazivamo nevaljanim.
c. Valjani zaključak je onaj u kojem konkluzija sledi iz premisa.
i. Valjanim zaključkom se uvek iz istinitih premisa dobija istinita konkluzija.
Šta treba da znam: određenje valjanosti i istinitosti i njihov odnos, valjanost pojma, valjanost suda,
valjanost zaključka
Pitanja:

1. Šta treba da znam o logici uopšte? (4)

2. Šta treba da znam o određenju logike? (6)
3. Šta treba da znam o podeli logike? (2)
4. Šta treba da znam o oblicima mišljenja i misli? (2)
5. Šta treba da znam o valjanosti i istinitosti? (4)
(određenja logike)
1. Četiri određenja logike?
2. Kako glasi etimološko određenje logike?
3. Koren reči “logika” ?
4. Šta se podrazumeva pod “logosom” u etimološkom određenju logike?
5. Kakav govor može biti spram svog logičkog smisla?
6. Šta su to valjanost i istinitost u govoru?
7. Nedostatak etimološke definicije logike?
8. Formalističko određenje logike?
9. IV upotrebna značenja reči mišljenje su..?
10. Šta se podrazumeva pod rečju “misao” u formalističkoj definiciji logike?
11. Koji stav o odnosu između logike i istinitosti misli implicira formalistička definicija logike?
12. Nedostatak formalističkog određenja logike?
13. Antiformalistička određenja logike? (4)
14. Nedostatak antiformalističkog shvatanja logike? (2)
15. Dopunjeno određenje logike?
16. Prednost ovakvog određenja u odnosu na formalističko?
(podela logike)
1. Podela logike? Spram čega se vrši ova podela?
2. Određenje metodologije spram logike?
(oblici mišljenja i misli)
1. Glavni oblici mišljenja i misli? (4)
2. Sporedni oblici mišljenja i misli? (5)
(valjanost i istinitost)
1. Valjanost i istinitost su?
2. Odnos valjanosti i istinitosti? (2)
3. Šta je to valjani, a šta nevaljani pojam?
4. Kakav je to valjani sud, a kakav je nevaljani?
5. Valjani zaključak je onaj koji..?
6. Karakteristika valjanog zaključka?