1

Sadržaj
1. Uvod.......................................................................................................................... 3
2. Tehnološki proces dobijanja šećera .......................................................................... 4
2.1. Prijem i uzorkovanje repe .................................................................................. 5
2.2. Pranje, rezanje i pripremanje repe ..................................................................... 5
2.3. Ekstrakcija soka iz repe ..................................................................................... 5
2.4. Čišćenje soka ..................................................................................................... 5
2.5. Uparavanje soka ................................................................................................ 6
2.6. Kristalizacija šećera ........................................................................................... 6
2.7. Dorada, skladištenje i pakovanje šećera ............................................................ 6
3. Požarni rizici i prevencija i fazama proizvodnje šećera............................................ 7
3.1. Požarni rizici u fazi prijema i uzorkovanja repe ................................................ 7
3.2. Požarni rizici u fazi pranja, rezanja i pripremanja repe ..................................... 7
3.2.1. Preventivne mere.......................................................................................... 7
3.3. Požarni rizici u fazi ekstrakcije soka iz repe ..................................................... 8
3.3.1. Preventivne mere.......................................................................................... 8
3.4. Požarni rizici u fazi čišćenja soka...................................................................... 8
3.4.1. Preventivne mere.......................................................................................... 8
3.5. Požarni rizici u fazi uparavanja soka ................................................................. 8
3.5.1. Preventivne mere.......................................................................................... 9
3.6. Požarni rizici u fazi kristalizacije šećera ........................................................... 9
3.6.1. Preventivne mere.......................................................................................... 9
3.7. Požarni rizici u fazi dorade, skladištenja i pakovanja šećera ............................ 9
3.7.1. Preventivne mere........................................................................................ 10
4. Zaključak................................................................................................................. 11
Literatura......................................................................................................................... 12

2
 1. UVOD

U radu ćemo detaljno opisati proces dobijanja šećera od šećerne repe kroz faze. Biće reči
o požarnim rizicima u svakoj od faza kao i o preventivnim merama koje bi trebalo primeniti kako
bi se smanjio i sprečio rizik od nastanka katastrofe.
Tema rada je uočavanje požarnih rizika u procesu proizvodnje šećera od ulazne sirovine
(šećerne repe) do gotovog proizvoda, a cilj je predlaganje preventivnih mera radi otklanjanja
potencijalnih rizika od požara i zaštita zdravlja zaposlenih lica i okoline.

3
2. TEHNOLOŠKI PROCES DOBIJANJA ŠEĆERA

Tehnološki postupak proizvodnje šećera iz šećerne repe je kontinualni postupak i odvija

se po fazama procesa međusobno povezanih u tehnološku celinu. Osnovni tehnološki postupak
proizvodnje šećera se može podeliti u 7 faza (što je prikazano na slici br. 1):
1. Prijem i uzorkovanje repe
2. Pranje, rezanje i pripremanje repe
3. Ekstrakcija soka iz repe
4. Čišćenje soka
5. Uparavanje soka
6. Kristalizacija šećera
7. Dorada, skladištenje i pakovanje šećera [1]

Slika br. 1: Faze u proizvodnji šećera [2]

4
 2.1. PRIJEM I UZORKOVANJE REPE

Transport šećerne repe se odvija drumskim, železničkim i vodenim saobraćajem. Nakon

transpotra vrši se prijem repe direktno u fabrici na preuzimačkim stanicama.
Nakon dopremanja šećerne repe drumskim saobraćajem, sondom se uzima uzorak do
50kg za analizu. U slučaju dopremanja repe železnicom ili vodenim saobraćajem uzorkuje se
pokretnom sondom ili ručnim odabiranjem uzorka. Uzorci se dalje prosleđuju u laboratoriju na
dalje ispitivanje tehnološkog kvaliteta repe. [2]

2.2. PRANJE, REZANJE I PRIPREMANJE REPE

Šećerna repa se mora osloboditi primesa (zemlja, pesak, kamen, lišće i trava), zatim dolazi
na rezalice sasvim čista. Repa se reže u rezance, da se omogući ekstrakcija rastvorenog šećera iz
ćelija na bazi difuzije, pri čemu molekuli šećera prelaze iz rezanaca u vodu koja ih okružuje. [2]

2.3. EKSTRAKCIJA SOKA IZ REPE

Ekstrakcija je proces izvlačenja jedne ili više komponenti iz sirovine složene po sastavu,
pomoću rastvarača koji poseduju svojstvo da rastvore samo supstancu ili supstance koje podležu
ekstrakciji.
Izluživanje se primenjuje zajedno sa terminom ekstrakcija u prehrambenoj industriji i
hemijskoj tehnologiji obično kada je ekstrakciono sredstvo voda.
Izluživanje soka iz šećerne repe se vrši u ekstraktoru na temperaturi od 60-80 ̊C. [2]

2.4. ČIŠĆENJE SOKA

Pojam čišćenja difuzionog soka podrazumeva sve mehaničke, hemijske i fizičko-

hemijske procese koji omogućavaju da se iz njega dobije sok veće čistoće, a iz koga se
uparavanjem i kristalizacijom može izdvojiti najviše šećera odgovarajućeg kvaliteta.
Osnovni princip postupka za hemijsko čišćenje difuziong soka je primenom krečne vode
i saturacionog gasa pri temperaturi od 80 ̊C. [2]

5
 2.5. UPARAVANJE SOKA

Uparavanjem se vrši izdvajanje vode iz retkog soka i odvija se u dve faze.

Faza 1 – voda se izdvaja uparavanjem na odparnim stanicama pri čemu se sok koncentriše
u sirup sa koncentracijm od 65-70%. U ovoj fazi ne dolazi do kristalizacije šećera jer dobijeni gusti
sok sadrži još uvek dosta vode, 30-35% i nije zasićen šećerom.
Faza 2 - posle dopunskog čišćenja i filtracije gusti sok se ukuvava dalje, pri čemu šećer
kristališe jer posle ukuvavanja u vakuum aparatima u dobijenom proizvodu – šećerovina – ostaje
vrlo malo vode 7-8%.[2]
Fabrika pored odparnih stanica i vakuum aparata poseduje i pogon za dobijanje pare.

2.6. KRISTALIZACIJA ŠEĆERA

Do kristalizacije dolazi produžavanjem uparavanja – koje može biti diskontinualno ili

kontinualno u vakuum aparatima. Ukuvavanjem gustog soka do određene koncentacije dobijamo
smešu šećernih kristala kao čvrste faze i matičnog sirupa kao tečne faze. Izdvajanje iskristalisanog
šećera iz matičnog sirupa vrši se centrifugama. [2]

2.7. DORADA, SKLADIŠTENJE I PAKOVANJE ŠEĆERA

S obzirom da se centrifugiranjem nije uspela izvući sva voda iz šećera potrebno ga je

doraditi tj. dodatno isušiti. Postoje tri načina isušivanja: sušnica u obliku bubnja za sušenje i
hlađenje šećera; sušnica za šećer u obliku bubnja sa turbinskim hladnjakom i sušnica za sušenje i
hlađenje šećera u fluidizovanom sloju.
Ovim postupkom je proizvodnja šećera završena te se gotov proizvod dalje transportuje
do skladišta (silosi), odakle se pakuje. [2]

6
3. POŽARNI RIZICI I PREVENCIJA I FAZAMA PROIZVODNJE
ŠEĆERA

Osnovno sredstvo za gašenje požara u fabrikama šećera je voda. Mesta gde može doći do
požara su vezana za sve prerade. Zbog opasnosti kod eksplozije šećernog praha, kod intervencije
treba koristiti uglavnom raspršeni mlaz. Ovi požari su principu “tromi” i daju mogućnost za
uspešnu intervenciju gašenja. [3]
Postoje tri kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara:
I – sa visokim rizikom od izbijanja požara
II – sa povećanim rizikom od izbijanja požara
III – sa izvesnim rizikom od izbijanja požara.
Industrija šećera spade u drugu kategoriju ugroženosti od požara u koju spadaju pogoni u
kojima se radi sa lako zapaljivim tečnostima čija je tačka paljenja između 23 i 100 ̊C i zapaljivim
gasovima čija je donja granica eksplozivnosti iznad 10%. Pogoni u kojima se obrađuju čvrste
zapaljive materije, pri čemu se razvija eksplozivna prašina, npr. pumpna postrojenja i stanice za
tečne materije čija je tačka paljenja izmđu 23 i 100 C
̊ , pogoni u kojima se stvaraju ugljenja prašina,
drvene strugotine, brašno, šećer u prahu i sl. [4]

3.1. POŽARNI RIZICI U FAZI PRIJEMA I UZORKOVANJA REPE

U ovoj fazi ne postoji veliki požarni rizik. Do požara može doći eventualno ljudskom
nepažnjom.

3.2. POŽARNI RIZICI U FAZI PRANJA, REZANJA I

PRIPREMANJA REPE

U ovoj fazi ne postoji veliki požarni rizik. Do požara može doći ljudskom nepažnjom i
ne održavanjem uređaja i opreme.

3.2.1. Preventivne mere

Pre rada na mašini potrebno je obučiti radnike, a mašinu održavati i ukoliko je potrebno
izvršiti popravke.

7
 3.3. POŽARNI RIZICI U FAZI EKSTRAKCIJE SOKA IZ REPE

U ovoj fazi postoji požarni rizik zbog termičkih operacija koje se odvijaju u ekstraktoru.
U slučaju kvara na uređaju može doći do nepredviđenog porasta temperature koji može uzrokovati
havariju.

3.3.1. Preventivne mere

Postavljanje termometara koji služe za kontrolu temeperature u vreme tehnološkog

procesa proizvodnje jer bi prekoračenje granične vrednosti moglo da izazove katastrofalne
posledice. Kontrola ispravnosti termometara se vrši najmanje jednom godišnje. [4]

3.4. POŽARNI RIZICI U FAZI ČIŠĆENJA SOKA

U ovoj fazi postoji požarni rizik, kao i rizik od eksplozije zbog termičkih operacija koje
se odvijaju u procesu i gasa CO2 koji se uvodi u sistem. Do eksplozije može doći u rezervoarima
za skladištenje gasa u slučaju porasta pritiska, a do požara u slučaju povećanja temperature u
uređajima za defekaciju i saturaciju.

3.4.1. Preventivne mere

Postavljanje termometara i manometara koji služe za kontrolu parametara u vreme

tehnološkog procesa proizvodnje jer bi prekoračenje graničnih vrednosti moglo da izazove
katastrofalne posledice. Kontrola ovih uređaja se vrši najmanje jednom godišnje. [4]

3.5. POŽARNI RIZICI U FAZI UPARAVANJA SOKA

U ovoj fazi postoji požarni rizik i rizik od eksplozije. Do požara može dovesti
nepredviđeni porast temperature u uparivačima i pogonima za dobijanje pare, a do eksplozije
promena pritiska u vakuum aparatima.

8
 3.5.1. Preventivne mere

Postavljanje termometara i manometara koji služe za kontrolu parametara u vreme

tehnološkog procesa proizvodnje jer bi prekoračenje graničnih vrednosti moglo da izazove
katastrofalne posledice. Kontrola ovih uređaja se vrši najmanje jednom godišnje. Fabrika treba da
poseduje prirodnu ventilaciju (zbog velike razlike u temperaturi) sa ciljem da se odvedu stvorene
pare kako ne bi doslo do njihove koncentracije koje bi mogle da izazazovu požar ili eksploziju[4]

3.6. POŽARNI RIZICI U FAZI KRISTALIZACIJE ŠEĆERA

U ovoj fazi postoji požarni rizik i rizik od eksplozije. Do požara može dovesti
nepredviđeni porast temperature u uparivačima, a do eksplozije promena pritiska u vakuum
aparatima.

3.6.1. Preventivne mere

Postavljanje termometara i manometara koji služe za kontrolu parametara u vreme

tehnološkog procesa proizvodnje jer bi prekoračenje graničnih vrednosti moglo da izazove
katastrofalne posledice. Kontrola ovih uređaja se vrši najmanje jednom godišnje. Fabrika treba da
poseduje prirodnu ventilaciju (zbog velike razlike u temperaturi) sa ciljem da se odvedu stvorene
pare kako ne bi doslo do njihove koncentracije koje bi mogle da izazazovu požar ili eksploziju[4]

3.7. POŽARNI RIZICI U FAZI DORADE, SKLADIŠTENJA I

PAKOVANJA ŠEĆERA

U fazi dorade se vrši sušenje kristalizovanog šećera parom na temperaturama do 30 ̊C i

pritiskom od 2,5 bara i prilikom transporta isušenog šećera iz sušare dolazi do podizanja šećerne
prašine koja ima eksplozivna svojstva. Proizvod se dalje transportuje do silosa u kojima se odlaže
do pakovanja. U silosima temperature osciluju i porast može dovesti do neželjenih posledica. U
fazi pakovanja šećerna prašina se ponovo stvara gde postoji opasnost od eksplozije.

9
 3.7.1. Preventivne mere

Postavljanje termometara i manometara u sušaru radi kontrolisanja temperature i pritiska.

Silosi se projektuju i grade tako da imaju dva odvojena sistema za održavanje parametara klime u
prostoru. Prvi sistem je sistem grejanja zidova, poda i krova silosa koji osigurava stalnu
temperaturu, a drugi je sistem koji sprečava kondenzaciju vlage u silosu. [5] Fabrika mora da
poseduje instalacije za otprašivanje radi odvođenja šećerne prašine. Sistem za otprašivanje je
potrebno redovno održavati da ne bi dolazilo do zapušenja i nakupljanja prašine u kanalima.

10
 4. ZAKLJUČAK

Požarni rizik postoji u svim fazama tehnološkog procesa dobijanja šećera, samo je u
nekim fazama rizik mali, a u nekim je povećan. U zavisnosti od veličine rizika, urđaja koji se
koriste i mehaničkih, hemijskih i fizičkih operacija usvajaju se određene preventivne mere.
Požarni rizik takođe zavisi od obučenosti zaposlenih lica, od starosti i ispravnosti uređaja
i opreme, perioda remonta i servisiranja kao i od materija koje su potrebne za proizvodni proces.
Pored primenjenih preventivnih mera fabrika treba da ima uputstvo za postupanje u
slučaju požara, sredstva za gašenje požara kao i sistem za detekciju, dojavu i alarmiranje u slučaju
požara, plan evakuacije, obeležene i osvetljene putanje evakuacije.

11
LITERATURA

[1] Fabrika šećera Osijek, Tehnološki postupak dobijanja šećera, Osijek, str.1
[2] J. Popov-Raljić, Tehnologija šećera i skroba, Beograd, 2009. god.
[3] Služba Zaštite i Spašavanja Pljevlja, Taktika gašenja požara-1, Pljevlja, 2015. god.
[4] Dom za decu i omladinu “Stanko Paunović” Negotin, Preventivna zaštita o požara,
Negotin, 2012. god.
[5] Fabrika šećera Sladorana, Melasa šećerne repe, Županja, 2012. god.

12