AxisVM13 Uputstvo PDF

Uputstvo
Program za analizu i dimenzionisanje konstrukcija
Inter-CAD Kft. 2016

2
Autorska prava © 1991-2010 Inter-CAD Kft, Mađarska. Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može da se reprodukuje,
arhivira na sistem za podatke ili distribuira u bilo kom obliku i na bilo koji elektronski i mehanički način,
fotokopiranjem, snimanjem ili drugačije, u bilo koje svrhe.
Zaštitni znak AxisVM je registrovani zaštitni znak Inter-CAD Kft.

Svi ostali zaštitni znakovi su u posedu njihovih vlasnika.
Inter-CAD Kft. nije udruţen sa INTERCAD PTY. Ltd, Australija.
Ograničenja Sadržaj prikazan u ovoj publikaciji ima samo ilustrativnu i obrazovnu svrhu i ne može da bude jedina osnova za
rešavanje bilo kog inženjerskog problema u projektovanju. I pored nastojanja da se obezbedi tačnost podataka u
ovom tekstu Inter-CAD Kft. ne može da prihvati obavezu i odgovornost prema bilo kom pojedincu ili organizaciji za
direktnu ili indirektnu štetu nastalu korišćenjem bilo koje informacije u ovoj publikaciji.
Promene Inter-CAD Kft. zadržava pravo na promene i poboljšanja ovog proizvoda u cilju dorade. Ova publikacija daje opis
karakteristika proizvoda u vreme nastanka publikacije i ne može da bude prikaz aktuelnog stanja proizvoda u
budućem periodu.
Verzija Ovo je prevedena internacionala verzija proizvoda koja možda nije usklađena sa odgovarajućim standardima u zemlji
primene i distribuira se samo u ovom obliku.
Ograničena garancija Inter-CAD Kft. ne daje neposrednu ili posrednu garanciju, uključujući i svaku posrednu pojedinačnu garanciju koja
proističe iz primene ovog materijala. Inter-CAD Kft. ne može na bilo koji način da bude odgovoran za posebnu,
posrednu, slučajnu ili namernu štetu povezanu sa ili nastalu zbog posedovanja i korišćenja ovog materijala. Inter-
CAD Kft. prihvata samo odgovornost koja bez obzira na okolnosti nastanka neće biti veća od cene koštanja ovog
materijala.
Tehnička podrška U vezi sa problemima instaliranja i korišćenja AxisVM potrebno je da se prouĉi ovo Uputstvo, gde se nalaze
i servisi odgovori na većinu pitanja. U sluĉaju potrebe moţe da se kontaktira distributer softvera.
Prevod, stručna Prof. dr Dušan Kovačević, dipl.inž.građ.

redakcija i prelom Žarko Janjić, dipl.inž.građ, Konstrukt-CAD d.o.o. Novi Sad, e-mail: office@konstrukt-cad.com
Vladimir Živaljević, Mast.inž.građ.
Izdavač hiCAD, d.o.o. Novi Sad, Puškinova 17, e-mail: hicad@sbb.rs

User’s Manual v13 Release 5 3
SADRŽAJ
1. NOVOSTI U VERZIJI 13 ........................................................................................................................................................ 8
2. KAKO SE KORISTI AXISVM ....................................................................................................................................... 11
2.1. Hardverski zahtevi ......................................................................................................................................................................... 11
2.2. Instalacija....................................................................................................................................................................................... 12
2.3. Rad u programu AxisVM 13 ........................................................................................................................................................... 14
2.4. AxisVM grafičko radno okruženje .................................................................................................................................................. 14
2.5. Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem .................................................................................................................................... 16
2.6. Tastaturne prečice ......................................................................................................................................................................... 17
2.7. Brzi meni........................................................................................................................................................................................ 21
2.8. Dijalog boksovi .............................................................................................................................................................................. 21
2.9. Tabele ............................................................................................................................................................................................ 22
2.10. Izrada dokumentacie ................................................................................................................................................................... 27
2.10.1. Traka alatki i ikona izveštaja ................................................................................................................................................. 29
2.10.2. Izveštaj .................................................................................................................................................................................. 29
2.10.3 Uređivanje ............................................................................................................................................................................. 31
2.10.4. Crteži..................................................................................................................................................................................... 36
2.10.5. Galerija slika ......................................................................................................................................................................... 37
2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crteža.......................................................................................................................................... 37
2.10.7. Obrada teksta ....................................................................................................................................................................... 37
2.11. Nivoi (spratovi) ............................................................................................................................................................................ 38
2.12. Obrada lejera ............................................................................................................................................................................... 38
2.13. Baza crteža .................................................................................................................................................................................. 39
2.14. Snimanje u Bazu crteža................................................................................................................................................................ 39
2.15. Izvoz tekućeg pogleda kao 3D PDF .............................................................................................................................................. 39
2.16. Meni ikona ................................................................................................................................................................................... 39
2.16.1. Selektovanje ......................................................................................................................................................................... 40
2.16.2 Meni ikona za uvećanje / smanjenje (zoom) ......................................................................................................................... 42
2.16.3. Pogledi .................................................................................................................................................................................. 43
2.16.4. Prikaz modela ....................................................................................................................................................................... 44
2.16.5. Šifriranje (kodiranje) boja ..................................................................................................................................................... 47
2.16.6. Geometrijske transformacije objekata ................................................................................................................................. 49
2.16.7. Ravni rada ............................................................................................................................................................................. 52
2.16.8. Strukturalna mreža ............................................................................................................................................................... 53
2.16.9. Vođice ................................................................................................................................................................................... 55
2.16.10. Alati za geometriju .............................................................................................................................................................. 56
2.16.11. Kotne linije, simboli i oznake .............................................................................................................................................. 56
2.16.12. Uređivanje pozadinskih lejera ............................................................................................................................................ 65
2.16.13. Preimenovanje/renumerisanje ........................................................................................................................................... 66
2.16.14. Sklopovi .............................................................................................................................................................................. 67
2.16.15. Preseci ................................................................................................................................................................................ 68
2.16.16. Virtualne grede ................................................................................................................................................................... 72
2.16.17. Nalaženje ............................................................................................................................................................................ 72
2.16.18. Mogućnosti prikazivanja ..................................................................................................................................................... 73
2.16.19. Postavke ............................................................................................................................................................................. 76
2.16.20. Informacije o modelu ......................................................................................................................................................... 78
2.17. Brz prekidači ................................................................................................................................................................................ 79
2.18. Informacioni paneli ..................................................................................................................................................................... 80
2.18.1. Panel koordinata................................................................................................................................................................... 80
2.18.2. Info panel .............................................................................................................................................................................. 80
2.18.3 Šifriranje (kodiranje) boja ...................................................................................................................................................... 80
2.18.4. Panel skale boja .................................................................................................................................................................... 80
2.18.5. Panel podešavanja perspektive ............................................................................................................................................ 82
3. GLAVNI MENI ................................................................................................................................................................... 83
3.1. Fajl ................................................................................................................................................................................................. 83
3.1.1. Novi model ............................................................................................................................................................................. 83
3.1.2. Učitavanje ............................................................................................................................................................................... 84
3.1.3. Snimanje ................................................................................................................................................................................. 84
3.1.4. Snimanje kao .......................................................................................................................................................................... 84
4
3.1.5. Izvoz – Export.......................................................................................................................................................................... 84
3.1.6. Uvoz – Import ......................................................................................................................................................................... 85
3.1.7. Tekla structures – AxisVM veza – TI modul ............................................................................................................................ 87
3.1.8. Zaglavlje strane ....................................................................................................................................................................... 89
3.1.9. Podešavanje štampe ............................................................................................................................................................... 90
3.1.10. Štampanje ............................................................................................................................................................................. 90
3.1.11. Štampanje iz fajla .................................................................................................................................................................. 92
3.1.12. Baza modela ......................................................................................................................................................................... 92
3.1.13. Baza materijala ..................................................................................................................................................................... 93
3.1.14. Baza poprečnih preseka ........................................................................................................................................................ 96
3.1.15. Izlaz ..................................................................................................................................................................................... 103
3.2. Uređivanje ................................................................................................................................................................................... 104
3.2.1. Poništavanje ......................................................................................................................................................................... 104
3.2.2. Ponavljanje poništenog ........................................................................................................................................................ 104
3.2.3. Selektuj sve ........................................................................................................................................................................... 104
3.2.4. Obnovi prethodnu selekciju .................................................................................................................................................. 104
3.2.5. Kopiranje .............................................................................................................................................................................. 104
3.2.6. Ubacivanje ............................................................................................................................................................................ 105
3.2.7. Opcije kopiranja / ubacivanja ............................................................................................................................................... 105
3.2.8. Brisanje ................................................................................................................................................................................. 106
3.2.9. Pregled tabela ....................................................................................................................................................................... 107
3.2.10. Izrada dokumentacije ......................................................................................................................................................... 107
3.2.11. Snimanje crteža i tebela rezultata analize .......................................................................................................................... 107
3.2.12. Izveštaj o težini ................................................................................................................................................................... 107
3.2.13. Spajanje delova strukture ................................................................................................................................................... 107
3.2.14. Razdvajanje delova strukture ............................................................................................................................................. 108
3.2.15. Konvertovanje površinskih opterećenja raspodeljenih na gredama .................................................................................. 108
3.2.16. Konvertovanje greda u površinski model ........................................................................................................................... 108
3.2.17. Kreiranje površinskog modela za čvornu vezu .................................................................................................................... 108
3.2.18. Konvertovanje opterećenja selektovanih panela opterećenja u individualna opterećenja ............................................... 108
3.2.19. Konvertovanje automatskih referenci ................................................................................................................................ 109
3.3. Podešavanja ................................................................................................................................................................................ 109
3.3.1. Mogućnosti prikazivanja ....................................................................................................................................................... 109
3.3.2. Opcije.................................................................................................................................................................................... 109
3.3.3. Obrada lejera ........................................................................................................................................................................ 110
3.3.4. Nivoi (spratovi) ..................................................................................................................................................................... 111
3.3.5. Vođice ................................................................................................................................................................................... 112
3.3.6. Strukturalna mreža ............................................................................................................................................................... 112
3.3.7. Standardi .............................................................................................................................................................................. 113
3.3.8. Jedinice i formati .................................................................................................................................................................. 113
3.3.9. Gravitacija ............................................................................................................................................................................. 114
3.3.10. Redukcija krutosti ............................................................................................................................................................... 114
3.3.11. Osnovna podešavanja ......................................................................................................................................................... 115
3.3.12. Tastaturne prečice .............................................................................................................................................................. 121
3.3.13. Jezik programa .................................................................................................................................................................... 123
3.3.14. Jezik dokumentacije............................................................................................................................................................ 123
3.3.15. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju ................................................................................................................. 123
3.3.16. Dijalog boksovi na podrazumevanu poziciju ....................................................................................................................... 123
3.4. Pogledi ......................................................................................................................................................................................... 124
3.5. Prozori i paneli ............................................................................................................................................................................. 125
3.5.1. Editor karakteristika i entiteta .............................................................................................................................................. 125
3.5.2. Inormacioni paneli ................................................................................................................................................................ 126
3.5.3. Slika pozadine ....................................................................................................................................................................... 126
3.5.4. Podela prozora po horizontali .............................................................................................................................................. 127
3.5.5. Podela prozora po vertikali ................................................................................................................................................... 127
3.5.6. Zatvaranje prozora i panela .................................................................................................................................................. 127
3.5.7. Promena veličine fonta oznake ............................................................................................................................................ 128
3.5.8. Baza crteža............................................................................................................................................................................ 128
3.5.9. Snimanje u bazu crteža ......................................................................................................................................................... 129
3.6. Pomoć.......................................................................................................................................................................................... 129
3.6.1. Sadržaj .................................................................................................................................................................................. 129
3.6.2. AxisVM na internetu ............................................................................................................................................................. 130
3.6.3. AxisVM dopuna programa .................................................................................................................................................... 130
3.6.4. O programu .......................................................................................................................................................................... 130
3.6.5. Informacije o verziji .............................................................................................................................................................. 130
3.7. Tabela ikona ................................................................................................................................................................................ 130
3.7.1. Kreiranje 3D PDF ................................................................................................................................................................... 131
4. PREPROCESOR ................................................................................................................................................................ 133
4.1. Geometrija .................................................................................................................................................................................. 133
4.2. Uređivanje modela ...................................................................................................................................................................... 134
4.2.1. Rad u više prozora ................................................................................................................................................................ 134
4.3. Koordinatni sistemi ..................................................................................................................................................................... 135
4.3.1. Pravougli koordinatni sistem ................................................................................................................................................ 135
4.3.2. Polarne koordinate ............................................................................................................................................................... 135
4.4. Panel koordinata ......................................................................................................................................................................... 136
4.5. Raster .......................................................................................................................................................................................... 136
4.6. Korak kurzora .............................................................................................................................................................................. 136
4.7. Alati za uređivanje ....................................................................................................................................................................... 136
4.7.1. Identifikacija kurzora ............................................................................................................................................................ 136
4.7.2. Numeričko unošenje koordinata .......................................................................................................................................... 137
4.7.3. Merenje odstojanja .............................................................................................................................................................. 137
4.7.4. Vezano kretanje kurzora ....................................................................................................................................................... 138
4.7.5. Zaključavanje koordinata ...................................................................................................................................................... 139
4.7.6. Automatsko presecanje ........................................................................................................................................................ 139
4.8. Alati za geometrijsko modeliranje ............................................................................................................................................... 139
4.8.1. Čvor (tačka)........................................................................................................................................................................... 139
4.8.2. Linija ..................................................................................................................................................................................... 140
4.8.3. Kružni luk .............................................................................................................................................................................. 141
4.8.4. Horizontalna podela ............................................................................................................................................................. 141
4.8.5. Vertikalna podela.................................................................................................................................................................. 141
4.8.6. Čevorougaona/trougaona podela ........................................................................................................................................ 142
4.8.7. Podela linija .......................................................................................................................................................................... 142
4.8.8. Tačka preseka ....................................................................................................................................................................... 143
4.8.9. Uklanjanje čvora ................................................................................................................................................................... 143
4.8.10. Uklanjanje srednjih čvorova ............................................................................................................................................... 143
4.8.11. Transverzala........................................................................................................................................................................ 143
4.8.12. Presek modela sa ravni ....................................................................................................................................................... 143
4.8.13. Presek modela sa ravni i brisanje polovine presečenog dela.............................................................................................. 144
4.8.14. Presek oblasti ..................................................................................................................................................................... 144
4.8.15. Provera geometrije ............................................................................................................................................................. 144
4.8.16. Površina .............................................................................................................................................................................. 145
4.8.17. Modifikacija, transformacija ............................................................................................................................................... 145
4.8.18. Brisanje ............................................................................................................................................................................... 146
4.9. Konačni elementi ......................................................................................................................................................................... 146
4.9.1. Materijal ............................................................................................................................................................................... 147
4.9.2. Poprečni presek .................................................................................................................................................................... 148
4.9.3. Direktno crtanje elemenata .................................................................................................................................................. 148
4.9.4. Direktno crtanje oslonaca ..................................................................................................................................................... 149
4.9.5. Oblast ................................................................................................................................................................................... 150
4.9.6. Otvor..................................................................................................................................................................................... 153
4.9.7. Operacije sa oblasima ........................................................................................................................................................... 153
4.9.8. Linijski elementi .................................................................................................................................................................... 154
4.9.9. Površinski elementi............................................................................................................................................................... 160
4.9.10. Tačkasti oslonac (oslonac čvora) ........................................................................................................................................ 162
4.9.11. Linijski oslonac .................................................................................................................................................................... 165
4.9.12. Površinski oslonac ............................................................................................................................................................... 166
4.9.13. Ivični zglob .......................................................................................................................................................................... 167
4.9.14. Kruti elementi ..................................................................................................................................................................... 167
4.9.15. Dijafragma .......................................................................................................................................................................... 168
4.9.16. Opruga ................................................................................................................................................................................ 168
6
4.9.17. Kontaktni element .............................................................................................................................................................. 169
4.9.18. Veza element ...................................................................................................................................................................... 170
4.9.19. Stepeni slobode čvorova modela........................................................................................................................................ 172
4.9.20. Reference ........................................................................................................................................................................... 174
4.9.21. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD) modela ................................................................................... 177
4.9.22. Modifikacija ........................................................................................................................................................................ 179
4.9.23. Brisanje ............................................................................................................................................................................... 179
4.10. Opterećenja ............................................................................................................................................................................... 180
4.10.1. Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja .......................................................................................................................... 180
4.10.2. Kombinacije opterećenja .................................................................................................................................................... 183
4.10.3. Opterećenja u čvorovima modela ...................................................................................................................................... 185
4.10.4. Koncentrisano opterećenje na gredi .................................................................................................................................. 186
4.10.5. Koncentrisano opterećenje na oblasti ili panelu opterećenja ............................................................................................ 186
4.10.6. Raspodeljeno linijsko opterećenje na greda/rebro elementima ........................................................................................ 187
4.10.7. Opterećenje po ivici ............................................................................................................................................................ 188
4.10.8. Linijsko opterećenje na oblasti / panelu opterećenja ......................................................................................................... 189
4.10.9. Površinsko opterećenje ...................................................................................................................................................... 190
4.10.10. Površinsko opterećenje na oblasti / panelu opterećenja ................................................................................................. 191
4.10.11. Površinsko opterećenje raspodeljeno preko linijskoih elemenata ................................................................................... 194
4.10.12. Paneli opterećenja ............................................................................................................................................................ 195
4.10.13. Opterećenje od snega – SWG modul ................................................................................................................................ 197
4.10.14. Opterećenje od vetra – SWG modul ................................................................................................................................. 201
4.10.15. Opterećenje od fluida ....................................................................................................................................................... 205
4.10.16. Sopstvena težina ............................................................................................................................................................... 205
4.10.17. Promena u dužini (greška izrade elementa) ..................................................................................................................... 205
4.10.18. Zatezanje/pritisak ............................................................................................................................................................. 206
4.10.19. Temperaturno opterećenje na linijskom elementu .......................................................................................................... 206
4.10.20. Temperaturno opterećenje na površinskom elementu .................................................................................................... 207
4.10.21. Pomeranje oslonca ........................................................................................................................................................... 207
4.10.22. Uticajna linija .................................................................................................................................................................... 208
4.10.23. Seizmičko opterećenje – SE1 modul ................................................................................................................................. 209
4.10.24. Pushover opterećenja – SE2 modul .................................................................................................................................. 214
4.10.25. Globalna imperfekcija ....................................................................................................................................................... 216
4.10.26. Prethodno naprezanje – PS1 modul ................................................................................................................................. 217
4.10.27. Pokretna opterećenja ....................................................................................................................................................... 222
4.10.28. Dinamička opterećenja (time-history analiza) – DYN modul ............................................................................................ 225
4.10.29. Mase u čvorovima ............................................................................................................................................................ 227
4.10.30. Modifikacija ...................................................................................................................................................................... 228
4.10.31. Brisanje ............................................................................................................................................................................. 228
4.11. Mreža konačnih elemenata (MKE) ............................................................................................................................................ 228
4.11.1. Generisanje mreže konačnih elemenata ............................................................................................................................ 228
4.11.2. Progušćavanje mreže .......................................................................................................................................................... 230
4.11.3. Provera konačnih elemenata .............................................................................................................................................. 231
5. ANALIZA ......................................................................................................................................................................... 232
5.1. Statička analiza ............................................................................................................................................................................ 233
5.2. Analiza slobodnih vibracija .......................................................................................................................................................... 236
5.3. Dinamička analiza ........................................................................................................................................................................ 237
5.4. Analiza stabilnosti........................................................................................................................................................................ 239
5.5. Konačni elementi ......................................................................................................................................................................... 240
5.6. Algoritam postupka analize ......................................................................................................................................................... 242
5.7. Poruke o greškama ...................................................................................................................................................................... 243
6. POSTPROCESOR ............................................................................................................................................................. 244
6.1. Statička analiza ............................................................................................................................................................................ 244
6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti....................................................................................................................................... 247
6.1.2. Animacija .............................................................................................................................................................................. 248
6.1.3. Prikaz dijagrama ................................................................................................................................................................... 248
6.1.4. Krive kapaciteta pushover analize ........................................................................................................................................ 250
6.1.5. Tabelarni prikaz rezultata ..................................................................................................................................................... 253
6.1.6. Pomeranja ............................................................................................................................................................................ 254
6.1.7. Sile u presecima štap/greda elemenata ............................................................................................................................... 255
6.1.8. Sile u presecima rebro elemenata ........................................................................................................................................ 257
6.1.9. Sile u presecima virtualne grede .......................................................................................................................................... 258
6.1.10. Sile u presecima površinskih konačnih elemenata ............................................................................................................. 259
6.1.11. Sile u oslonačkim elementima ............................................................................................................................................ 261
6.1.12. Unutrašnje sile veza (linija-linija) i ivični zglob elemenata .................................................................................................. 261
6.1.13. Deformacije u presecima štap, greda, rebro elemenata .................................................................................................... 262
6.1.14. Deformacije u površinsim elementima ............................................................................................................................... 262
6.1.15. Naponi u presecima štap/greda/rebro elemenata ............................................................................................................. 263
6.1.16. Naponi u površinskim elementima ..................................................................................................................................... 264
6.1.17. Uticajne linije ...................................................................................................................................................................... 265
6.1.18. Neuravnotežena opterećenja ............................................................................................................................................. 266
6.2. Analiza stabilnosti........................................................................................................................................................................ 266
6.3. Analiza slobodnih vibracija .......................................................................................................................................................... 266
6.4. Dinamička analiza ........................................................................................................................................................................ 267
6.5. Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata......................................................................................................................... 267
6.5.1. Armatura površinskih elemenata – RC1 modul .................................................................................................................... 267
6.5.2. Usvojena amatura ................................................................................................................................................................ 270
6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje) ................................................................................................................ 273
6.5.4. Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja (stub) ...................................................................................................... 276
6.5.5. Nelinearna analiza armiranobetonskih greda i stub elemenata ........................................................................................... 278
6.5.6. Nelinearna analiza pomeranja AB poča ................................................................................................................................ 278
6.5.7. Prsline ................................................................................................................................................................................... 279
6.5.8. Proračun na smicanje ploča i ljuski ....................................................................................................................................... 280
6.5.9. Armatura stuba – RC2 modul ............................................................................................................................................... 280
6.5.10. Proračun armature greda – RC2 modul .............................................................................................................................. 285
6.5.11. Analiza proboja ploča – RC3 modul .................................................................................................................................... 291
6.5.12. Dimenzionisanje temelja – RC4 modul ............................................................................................................................... 296
6.6. Dimenzionisanje elemenata čeličnih konstrukcija – SD1 modul ................................................................................................. 305
6.6.1. Dimenzionisanje čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 3 – SD1 modul .............................................................................. 305
6.6.2. Proračun veza zavrtnjevima – SD2 modul ............................................................................................................................ 313
6.7. Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija – TD1 modul ................................................................................................. 316
7. AXISVM VIEWER I VIEWER EXPERT ................................................................................................................................ 324
8. AXISVM PROGRAMIRANJE – COM MODUL .................................................................................................................... 326
9. KREIRANJE MODELA ˝KORAK PO KORAK˝ ..................................................................................................................... 328
9.1. Model rešetke u ravni ................................................................................................................................................................. 328
9.2. Model rama u ravni ..................................................................................................................................................................... 329
9.3. Model ploče................................................................................................................................................................................. 330
9.4. Model membrane........................................................................................................................................................................ 332
9.5. Analiza spektra odgovora ............................................................................................................................................................ 334
10. PRIMERI ........................................................................................................................................................................ 336
10.1. Linearna statička analiza čeličnog okvira u ravni ....................................................................................................................... 336
10.2. Geometrijski nelinearna statička analiza čeličnog okvira u ravni .............................................................................................. 336
10.3. Analiza stabilnosti čeličnog okvira u ravni ................................................................................................................................. 337
10.4. Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji prvog reda .................................................................................. 338
10.5. Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji drugog reda................................................................................ 338
10.6. Linearna statička analiza armiranobetonske konzole ................................................................................................................ 339
10.7. Linearna statička analiza slobodno oslonjene armiranobetonske ploče ................................................................................... 339
10.8. Linearna statička analiza uklještene armiranobetonske ploče .................................................................................................. 340
11. LITERATURA ................................................................................................................................................................. 342
8
1. Novosti u verziji 13
Opšte
Efikasnije hardverske metode ubrzanja grafike za bržu rotaciju i uvećanje. 3.3.11 Osnovna podešavanja / Boje
Nove metode rotiranja modela (rotiranje oko centra graničnog boksa 2.16.2 Traka ikona Uvećanje
elemenata vidljivih na ekranu, rotiranje oko izabrane tačke), mogućnost
odabira simbola centra rotacije.
Komprimovani AXS model fajl. 3.3.11 Osnovna podešavanja / Sigurnost
Prosečna komprimovana veličina iznosi oko 10% originalne. podataka
Editor tastaturnih prečica. 3.3.12 Tastaturne prečice
Proširene mogućnosti odabira boja i debljine olovke za konture 3D objekata, 3.3.11 Osnovna podešavanja / Grafički
čeličnih i drvenih elemenata. simboli
Velike ikone, mogućnost skaliranja dijalog prozora za monitore sa velikom 3.3.11 Osnovna podešavanja / Dijalog
gustinom pikesla. prozori
Brži način uvećanja / smanjenja veličine fonta oznaka. 3.5.7 Promena veličine oznake fonta
Filter karakteristika trake alatki i ikona u meniju Selekcija prikazuje poprečne 2.16.1 Selekcija
preseke abecednim redom.
Nove kategorije u okviru Logičkih sklopova. Logički sklopovi mogu biti 2.16.14 Slopovi
sačinjeni iz optimizacionih grupa čeličnih ili drvenih konstrukcijas, grupa 4.9.5 Oblast
eksentriciteta (videti Oblasti promenljive visine i oblasti sa ekscentricitetom u 6.6.1.1 Optimizacija čeličnog poprečnog
poglavlju Elementi) i duž selektovanih linija. preseka
6.7.1 Optimizacija drvenog poprečnog
preseka – TD9 modul
Oznaka i naziv materijala korišćenih u modelu mogu biti podešeni na način da 4.9.1 Materijal
se pojavljuju kao zadebljani u meniju Tabele.
Nekorišćeni materijali i reference mogu biti izbrisani u meniju Tabele. 4.9.1 Materijal
4.9.20 Reference
PS1: Geometrija kabela za prednaprezanje može biti uvezena iz Clipboara. 4.10.26 Prednaprezanje - PS1 module
Uređivanje
Nova mogućnost zadržavanja pogleda nepromenjenog tokom naredbi Poništi. 3.3.11 Osnovna podešavanja / Uređivanje
Novi debelozidni poprečni preseci (sa zadebljanim nožicama, trapezoidni, 3.1.14.1 Editor poprečnih preseka
pravougaonik sa zakrivljenim ivicama).
Određivanje dimenzija prečnia i dužine kružnog luka za poprečne preseke. 3.1.14.1 Editor poprečnih preseka
Lejeri mogu biti zaključani da bi se sprečilo njihovo uređivanje. 3.3.3 Obrada lejera
Unapređena funkcija preseka linija dozvoljava selekciju elemenata koje treba 4.8.8 Tačka preseka
preseći.
Mogućnost prikazivanja stubova i zidova samo susednih spratova. 3.3.4 Nivoi (spratovi)
Podrazumevana (osnovna) visina stuba ili zida je podešena prema visini nivoa
u toku crtanja na nivou.
Spratovi se mogu preimenovati. 3.3.4 Nivoi (spratovi)
Ponovno uvođenje IFC fajla otvara dijalog za pregled promena (novi, 3.1.6 Uvoz - import
modifikovani ili izbrisani objekti).
Zidovi mogu biti nacrtani direktno duž postojećih linija ili linija na pozadinskom 4.9.3 Direktno crtanje elemenata
lejeru jednostavnim klikom na linije.
Novi REV modul za uvoz modela iz Autodesk Revit 2015 ili 2016 u AxisVM i 3.1.6 Uvoz - Import
konvertovanje u strukturalni model.
Elementi
Parametarske orebrene ploče. 4.9.5.4 Parametarske orebrene ploče
Oblasti promenljive visine i oblasti sa ekscentricitetom. Grupe ekscentriciteta 4.9.5 Oblast
poravnati sa gornjom ili donjim stranom oblasti.
Kodiranje boja za eksentricitet oblasti, grupe ekscentriciteta, površinske 2.16.5 Kodiranje (šifriranje) boja
oslonce.
Modeliranje XLAM (Unakrsno lepljenih) drvenih panela (XLM). 4.9.5.5 XLAM oblast
Virtualne grede i trake za svođenje površinskih sila oblasti na rezultate greda. 2.16.16 Virtuelne grede
Lista poprečnih preseka može biti poređana prema vrednosti parametara 4.9.2 Poprečni presek
poprečnih preseka.
Dijalog unosa u biblioteku.
Opterećenja
Referentno čvorno opterećenje na gredama i rebrima. 4.10.4 Koncentrovana opterećenja na gredi
Automatski generisani slučajevi opterećenja snega i vetra mogu biti 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe
konvertovani na regularnee (i sklone uređivanju) slučajeve opterećenja. opterećenja
Opterećenja od snega: Funkcija selektovanja ivica krova sa snegom koji visi. 4.10.13 Opterećenje od snega – SWG modul
Opterećenja od vetra: Efekti isturenih krovova (pritisak na donjoj strani 4.10.14 Opterećenjeod vetra – SWG modul
ispusta).
Unapređeni panel opterećenja raspodeljuje čvorna, linijska i površinska 4.10.5 Čvorno opterećenje na oblasti ili panelu
opterećenja na elemente ispod panela opterećenja, transfer opterećenja opterećenja
može biti ograničen na selektovane elemente. 4.10.8 Linijsko opterećenje na oblasti / panelu
opterećenja
4.10.9 Površinsko opterećenje
4.10.12 Paneli opterećenja
Konverzija opterećenja raspodeljenog sa panela opterećenja na individualna 4.10.12 Paneli oterećenja
opterećenja.
Kodiranje boja intenziteta površinskog opterećenja. 2.16.5 Kodiranje (šifriranje) boja
Ako su spektri različiti u X i Y pravcima, različiti qdX i qdY mogu biti definisani. 4.10.23 Seizmička opterećenja – SE1 modul
Analiza
Plastično pnašanje je praćeno upotrebom diskretizovanog preseka umesto 3.1.13 Biblioteka materijala
Iljušinovog modela.
Nelinearna analiza može da uzme u obzir armaturu i u površinskim i u linijskim 5.1 Statička analiza
elementima (gredama/stubovima). Pushover analiza može da uzme u obzir
armaturu i u površinskim i u linijskim elementima (gredama/stubovima).
Rezultati
Može biti selektovana ravan korišćena za prikazivanje dijagrama aksijalne sile 2.16.19.3 Crtež
i momenta torzije grede / rebra (lokalna x-z ili lokalna x-y ravan).
Dijalog opcija prikaza tabele automatski isključuje komponente rezultata od 6.1.5 Tabele rezultata
pronalaženja ekstrema ako su njihove respektivne kolone sakrivene.
10
Proračun
Nova alatka za definisanje stvarne armature u linijskim elementima za prijem 6.5.3 Parametri armiranja grede
jednoosnog savijanja (greda) bez ulaženja u proračun grede. (jednoosno savijanje)
Nova alatka za definisanje usvojene armature u linijskim elementima za 6.5.4 Usvojena armatura za prijem
prijem jednoosnog savijanja (stub) bez ulaženja u proračun stuba. dvoosnog savijanja (stub)
Moguće je uređivanje i provera usvojene armature grede. 6.5.10.3 Provera usvojene armature
grede
Parametri armiranja grede i stvarna armatura mogu biti definisani bez 6.5.3 Parametri armiranja grede
proračuna grede, stvarna armatura može biti uzeta u obzir u nelinearnoj
analizi.
Provera armiranobetonskog stuba računa efikasnost. 6.5.9 Armatura stuba – RC2 modul
Tabela parametara armature oblasti.
Renumerisanje/preimenovanje čeličnih i drvenih proračunskih elemenata. 2.16.13 Preimenovanje/renumerisanje
Dimenzionisanje čeličnih konstrukcija, izvijanje savijanjem: Različite metode 6.6.1 Dimenzionisanje čeličnih
definisanja dužine izvijanja: Koeficijent izvijanja, dužina izvijanja, auto konstrucija prema Evrokodu 3 – SD1
(automatski proračun dužine izvijanja za dvostruko simetrične poprečne modul
preseke).
Dimenzionisanje čeličnih konstrukcija, bočno-torziono izvijanje: Uslovi bočnog
oslanjanja mogu biti pregledani i kontrolisani za automatski proračun Mcr.
Modul proračuna temelja dopušta uključivanje/isključivanje i promenu 6.5.12 Dimenzionisanje temelja – RC4
provera koje se sprovode pri proračunu. modul
Proračun napona za XLAM panele (XLM).
Dimenzionisanje drvenih konstrukcija. 6.7 Dimenzionisanje drvenih konstrukcija
– TD1 modul
Optimizacija drvenih poprečnih preseka (TD9). 6.7.1 Optimizacija drvenih poprečnih
preseka – TD9 modul
Izveštaj
Prikaz više strana. 2.10.2 Izveštaj
Logo kompanije može biti ubačen u zaglavlje izveštaja i postavljen na 3.3.11 Osnovna podešavanja / Izveštaj
naslovnu stranu.
Nonlinear, dynamic, vibration and buckling results in report templates. 2.10.3.2 Uređivanje template fajl
Nova mogućnost u meniju Tabele za prikaz naziva poprečnog preseka umesto
(ili pored) oznake poprečnog preseka.
2. Kako se koristi AxisVM

Dobrodošli u AxisVM!
AxisVM je program za statiĉku analizu, analizu slobodnih vibracija, analizu stabilnosti konstrukcija i dinamičku
analizu zasnovan na metodi konačnih elemenata. Razvijen za potrebe građevinskih konstruktera AxisVM pruža
velike mogućnosti modeliranja konstrukcija uz primenu intuitivnog grafičkog korisničkog interfejsa.
Preprocesor Za geometrijsko modeliranje na raspolaganju su različiti alati za definisanje geometrije modela (tačke, linije i
površi), alati za generisanje i progušćavanje mreže konačnih elemenata, alati za definisanje karakteristika
konačnih elemenata (materijal i poprečni presek), alati za definisanje opterećenja, alati za uvoz/izvoz CAD
geometrije u DXF formatu fajla kao i veza sa Graphisoftovim ArchiCAD softverom za arhitektonsko
projektovanje a u cilju direktnog kreiranja podloga za definisanje modela preko IFC standarda. U svakoj fazi
kreiranja modela moguća je grafička verifikacija aktuelnog stanja. Na raspolaganju je poništi/ponovi (undo/redo)
mogućnost kao i „on-line“ uputstvo.
Analiza Statička analiza, analiza slobodnih vibracija, analiza stabilnosti i dinamička analiza.
Postprocesor Postoje različite mogućnosti prikaza rezultata analize. U pitanju su dijagrami deformisanog i nedeformisanog
oblika modela, dijagrami uticaja, izolinije i izopovršine uticaja, animacija deformisanog oblika modela i različiti
tabelarni prikazi. Mogućnosti vizuelizacije u AxisVM doprinose olakšanoj interpretaciji rezultata analize a
postojanje alata za numeričku obradu priprema rezultate analize za dalje proračune.
Projektna Dokumentacija je sastavni deo analize pri čemu grafički korisnički interfejs olakšava postupak i doprinosi
dokumentacija visokom nivou kvaliteta izlaznog dokumenta. AxisVM omogućava štampanje dokumenata koji sadrže tekst i
dijagrame koji prikazuju model konstrukcije i rezultate analize. Pored toga AxisVM omogućava izvoz teksta i
grafike u različitim formatima fajlova (DXF, BMP, WMF, EMF, AVI, TXT, HTML, DBF).
2.1. Hardverski zahtevi

U tabeli koja sledi navodi se minimalna/preporuĉena raĉunarska konfiguracija (hardverski resursi i sistemsko
okruţenje) koja omogućava normalan/komforan rad AxisVM-a.
Preporučena 8 GB RAM
konfiguracija 50 GB slobodnog prostora na hard disku
DVD uređaj
17˝ monitor u boji (ili veći), rezolucije najmanje 1280x1024
Dvojezgarni ili višejezgarni procesor preko 2GHz
Windows7 / Windows8 operativni sistem
Miš ili neki sličan uređaj
Windows kompatibilan laser ili injekt štampač
Minimalna 2 GB RAM
kofiguracija 10 GB slobodnog prostora na hard disku
DVD uređaj
15˝ monitor u boji (ili veći), rezolucije najmanje 1024x768
Miš
Windows XP SP3
Podržani Windows 10, Windows 8, Windows 7, Windows Vista, Windows XP/ SP3
operativni Windows Server 2008, Windows Server 2003/SP1
sistemi Both 32 and 64 bit operating systems are supported.
Korišćenje veće količine memorije je veoma vaţno jer se time proces analize značajno ubrzava.
Pristup
Nativna 64-bitna verzija AxisVM 13 se pokreće jedino na 64-bitnim operativnim sistemima. Ona ima direkti
memoriji 64-
pristup fizičkoj memoriji tako da nikakva dalja podešavanja nisu neophodna.
bitne i 32-bitne 32-bitna verzija AxisVM 13 se pokreće i na 32-bitnim i na 64-bitnim operativnim sistemima. Ona ima drektan
verzije pristup nižoj 2 GB fizičkoj memoriji.
12
2.2. Instalacija
Zaštita programa Program je zaštićen hardverskim ključem. Dostupna su dva tipa hardverskog ključa: parallel port (LPT)
ključevi i USB ključevi.
 Hardverski ključ treba priključiti tek nakon završene instalacije programa da ne bi došlo do nepravilne
instalacije drajvera za hardverske ključeve.
Drajveri koji su za pojedinačne računare će biti automatski instalirani. U slučaju nemogućnosti automatskog
instaliranja drajvera instalacija se može pokrenuti i sa DVD-a.
Pokrenuti Startup program i odabrati Reinstall driver .
Standardni ključevi Prvo instalirati program a zatim priključiti hardverski ključ na računar.
Mrežni ključevi Ukoliko korisnik poseduje mrežnu verziju programa potrebno je da se instalira mrežni ključ. U većini slučajeva
AxisVM i ključ se nalaze na različitim računarima ali da bi ključ bio dostupan preko mreže, Sentinel driver
mora biti instaliran na oba računara.
Verzija 13 AxisVM programa se dobija uz USB Sentinel Super Pro hardverski ključ.
1. Ubaciti AxisVM DVD u DVD-ROM uređaj na AxisVM serveru i startovti
[DVD Drive]: \ Startup.exe. Odabrati Reinstall driver. Ovaj tip mrežnog ključa zahteva najmanje 7.1
verziju drajvera. DVD sadrži 7.6.6 verziju drajvera.
2. Priključiti hardverski ključ na paralelni ili USB port na jednom od računara. Računar na koji se instalira
ključ postaje AxisVM server.
 Da bi AxisVM funkcionisao na bilo kom računaru u mreži, na serveru mora biti pokrenut i raditi SuperPro
Server. Ako on prestane sa radom prestaju i svi pokrenuti AxisVM programi na drugim računarima.
 Da bi AxisVM funkcionisao na bilo kom računaru u mreži na serveru mora biti startovan NSRVGX. Ako
NSRVGX prestane sa radom prestaju i svi pokrenuti AxisVM programi na drugim računarima.
Instalacija AxisVM radi pod operativnim sistemima Windows 2000 / XP / Vista / Windows 7 / Windows 8.
Ubaciti AxisVM DVD u DVD drive. Startup program će se automatski startovati ako je uključena opcija
Autoplay. Ako opcija Autoplay nije uključena potrebno je kliknuti na Start dugme, odabrati Run.... Pokrenuti
Startup.exe program sa AxisVM DVD-a. Odabrati AxisVM 13 Setup i pratiti instrukcije.
 Ako se instalacija ne pokrene ili se pojavi sledeća poruka na ekranu: AUTOEXEC.NT - The system file is not
suitable for running MS-DOS and Microsoft Windows applications,
verovatno nedostaje neki od Windows sistemskih fajlova.
Instalacija pod Windows Vista / Windows 7 / Windows 8 operativnim sistemom:
 Za instalaciju pod ovim sistemom su potrebni najnoviji Sentinel drajveri. Drajveri se mogu preuzeti
sa sledeće web adrese: www.axisvm.eu / Support- Service Pack for AxisVM 13
 Nakon instalacije programa kliknuti desnim klikom miša na ikonicu programa AxisVM
 Sa Quick Menu odabrati Properties
 Odabrati Compatibility jezičak na dijalog prozoru koji se pojavio i kliknuti na Run as administrator.
Podrazumevana pozicija programa i uglednih primera se nalazi na disku C: računara i to u:

C:\Program Files\AxisVM13
i
C:\Program Files\AxisVM13\Examples
direktorijumima. Korisnik prilikom instalacije programa može odabrati i neku drugu putanju. Instalacioni
program formira AxisVM programsku grupu sa ikonom AxisVM.
Startovanje AxisVM Program se startuje dvoklikom na ikonu AxisVM ili klikom na Start→ Programs→AxisVM direktorijum i
klikom na AxisVM10 ikonu.
Nakon startovanja prikazuje se iskačući prozor (Pogledati... 3.6.4 O programu) a zatim početni ekran
programa u kojem se može odabrati učitavanje prethodnog ili odabrati rad na novom modelu.
Prikazivanje početnog iskačućeg prozora se može i isključiti. Za uključivanje ove opcije treba kliknuti na
Podešavanja\Osnovna podešavanja\Sigurnost podataka dijalog i odabrati Prikazati početni ekran prilikom
pokretanja programa.
Nadogradnja Preporuka je da se prilikom instalacije novih verzija odabere neki drugi direktorijum kako bi prethodne verzije
uvek bile dostupne.
Konverzija modela Modeli analizirani u prethodnim verzijama se automatski prepoznaju i konvertuju u aktuelnu. Prilikom
iz starijih verzija snimanja fajla podrazumevani format odnosno verzija je ona koja je poslednja korišćena. Fajlovi se mogu
programa snimati i u prethodnim verzijama programa, ali tada se gube sve informacije o modelu koje su specifične za
aktuelnu verziju.
Faze analize Glavni koraci u analizi modela programom AxisVM su:
Kreiranje modela (Preprocesor)

Analiza
Statička analiza Analiza vibracija Dinamička analiza Analiza stabilnosti (izvijanja)
(linearna/nelinearna) (teorija I reda ili II reda) (linearna/nelinearna)

Analiza rezultata (Postprocesor)
Kapacitet Ograničenja veličine modela su praktično određena veličinom slobodnog prostora na hard disku računara.
programa Ograničenja AxisVM su sledeća:
Profesionalna verzija
Entitet Maksimalan broj
Čvorovi neograničen
Tipovi materijala neograničen
Elementi štap neograničen
greda neograničen
rebro neograničen
membrana neograničen
ploča neograničen
ljuska neograničen
oslonac neograničen
kontaktni element neograničen
dijafragma neograničen
opruga neograničen
kruto telo neograničen
element veze neograničen
Slučajevi opterećenja neograničen
Kombinacije opterećenja neograničen
Svojstveni oblici neograničen
Mala poslovna verzija
Entitet Maksimalan broj
Čvorovi neograničen
Tipovi materijala neograničen
Elementi samo štapovi 500
14
štap+greda+rebro * 250
rebro na ivici površinskih elemenata 1500
bilo koja kombinacija membrana, ploča ili ljuski 2000
oslonac neograničen
kontaktni element neograničen
dijafragma neograničen
opruga neograničen
kruto telo neograničen
element veze neograničen
Slučajevi opterećenja neograničen
Kombinacije opterećenja neograničen
Svojstveni oblici 99
* Ako u konstrukciji ima greda i/ili rebro elemenata
2.3. Rad u programu AxisVM 13

Korak-po-korak primeri su dati u Poglavlju 9.
Videti primer 1 Poglavlja 10 sa šemom unosa korak-po-korak u 9.2. Model rama u ravni.
Formiranje modela u programu AxisVM obavlja se u tri glavna koraka:

Geometrija Prvi je formiranje geometrije konstrukcije (u 2D ili 3D).
Geometrija se može zadavati u programu AxisVM ili uvesti iz nekog CAD programa. Takođe, elementi
(stubovi, grede, zidovi, ploče) se mogu unositi i direktno.
Elementi Drugi korak je definisanje elemenata konstrukcije. Ako se prvo odabere unošenje geometrije, mora se zadati
materijal i karakteristike svakog elementa kao i zadati podela elementa na segmente i definisati konturni uslovi
i/ili oslonci.
Opterećenja Treći korak je definisanje opterećenja koja deluju na konstrukciju.
Krajnji rezultat je MKE model konstrukcije.

Kada je definisan model pristupa se analizi.
U Poglavlju 9 prikazani su primeri urađeni korak-po-korak:
1. Rešetka u ravni
2. Ravanska ramovska konstrukcija
3. Ploča
4. Konzola zadata kao površinski element
5. Seizmička analiza metodom spektra odgovora.
Potpuno razumevanje ovih jednostavnih modela omogućava kasnije lako formulisanje složenijih modela.
Preporučuje se barem jedno iščitavanje ovog Uputstva prilikom istraživanja funkcija programa AxisVM.
U Poglavlju 1 nalaze se redom navedene nove funkcije programa.
Poglavlje 2 sadrži opšte informacije o programu AxisVM. U ostalim poglavljima data su objašnjenja
mogućnosti pre- i postprocesora, tj. strukture menija programa. Preporučuje se korišćenje ovog Uputstva uz
korišćenje programa AxisVM.
2.4. AxisVM grafičko radno okruženje

U ovom poglavlju opisuje se grafičko radno okruženje AxisVM. Poznavanje ovog dela programa bitno doprinosi
povećanju efikasnosti korišćenja programa u celini pa je poželjno da se instrukcije koje slede pažljivo pročitaju.
AxisVM ekran Nakon startovanja programa AxisVM pojavljuje se ekran sličan prikazanom na slici:
Naziv modela i lokacija Gornji niz menija
Panel skale boja
Info panel
Pokretni meni ikona
Uređivanje
karakteristika
Radna
površina
Koordinatni
Panel perspektive
panel
Tekuća informacija “Kontekst

senzitivna informacija” Pomoćni panel Brzi prekidači
Kratak opis delova AxisVM ekrana:

Radna površina Površina ekrana za kreiranje modela.
Grafički kurzor Kurzor služi za crtanje, pozicioniranje, selektovanje entiteta, aktiviranje stavki u menijima i dijalog boksovima.
Oblik pointera (pokazivača) se menja u zavisnosti od aktivnosti koja se obavlja.
Gornji niz menija Svaka stavka gornjeg niza menija ima svoju padajuću listu. Postavljanjem kurzora koji dobija izgled pointera na
gornji meni i klikom na levi taster miša na određenu stavku pojavljuje se pripadajući podmeni.
Aktivna ikona Aktivna ikona (pritisnuto dugme) označava aktivnost koja je u toku.
Meni ikona Ikone predstavljaju radni alat u grafičkom okruženju. Ti alati su dostupni pri bilo kojoj fazi rada u programu.
Meni ikona i paneli se mogu prevlačiti i može se menjati njihova pozicija na ekranu.
Panel koordinata U koordinatnom panelu date su koordinate koje definišu položaj grafičkog kurzora. Unošenjem numeričkih
vrednosti zadaje se novi položaj kurzora.
Panel skale boja U panelu sa legendom boja (pojavljuje se samo u fazi postprocesiranja) definiše se način prikazivanja rezultata
analize.
Info panel Info panel daje prikaz statusa modela i rezultata analize.
Poruka u vezi sa Na dnu ekrana je linija sa porukama i objašnjenjima koja se odnose na trenutnu aktivnost tj. aktuelno stanje (tzv.
aktuelnim stanjem kontekst senzitivne poruke).
Izborna lista Izborna lista daje mogućnost lake promene određenih karakteristika selektovanih elemenata konstrukcije i/ili
opterećenja.
Pomoćni panel Pomoćni panel se pojavljuje pri promeni geometrije elemenata u zavisnosti od tipa elemenata koji se pomeraju
(tačka, prava linija, luk…) Pogledati... 4.8.17 Modifikacija, transformacija.
Brzi prekidači U donjem desnom uglu se nalaze “brzi prekidači” pomoću kojih se može direktno pristupiti određenim
prekidačima (sklopovi, linije i ravni preseka, simboli, numerisanje, radne ravni itd.).
Model AxisVM koristi metodu konačnih elemenata za numeričko modeliranje ponašanja realne konstrukcije za različita
dejstva.
Svakom modelu se dodeljuje naziv koji se koristi prilikom snimanja modela. Mogu se dodeliti samo nazivi fajlova
koje podržava Windows. Model sadrži sve podatke koji su korišćeni u programu AxisVM. Podaci o modelu su
snimljeni u dva fajla: ulazni podaci se nalaze u nazivfajla.axs a rezultati analize u nazivfajla.axe fajlu.
AxisVM proverava da li fajlovi *.AXS and *.AXE pripadaju istom modelu.
16
2.5. Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem

Grafički kurzor Pri pomeranju miša grafički kurzor prati kretanje po ekranu. Za odabir entiteta, ikonica ili stavki iz menija
kurzor treba da se nadnese na njima i klikne levim dugmetom miša. Oblik kurzora se menja u zavisnosti od
aktivnosti koja se obavlja (Pogledati... 4.7.1. Identifikacija kurzora) i može imati jedan od sledećih oblika:
Krst: Pointer (Info mod): Krst (zoom mod):
Dok je kurzor u Pointer (info modu) prilikom odabira nekog entiteta prikazuju se informacije o entitetu u
privremenom iskačućem prozoru (tekst polju).
U zavisnosti od menija u kojem se nalazi kurzor prikazuju se karakteristike sledećih entiteta:

Aktivna ikona: Tekst polje:
Geometrija Koordinate čvora, dužina linije
Elementi Konačni element, referenca, stepen slobode, oslonac
Opterećenja Opterećenje elementa, masa u čvoru
Mreža Parametri mreže konačnih elemenata
Statika Pomeranja, sile u presecima, naponi, količina armature, ordinate uticajnih linija
Stabilnost Ordinate oblika izvijanja...
Analiza vibracija Ordinate tona slobodnih vibracija
Dinamika Pomeranja, brzina, ubrzanje, sile u presecima, naponi
AB konstrukcije Karakteristični parametri armature
Čelične Vrednosti otpora i iskorišćenosti čelika
konstrukcije
Drvene Faktori iskorišćenosti i vrednosti otpora
konstrukcije
Tastatura Za pomeranje kurzora se može koristiti i tastatura:
[↑][↓][→][←],  Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni.
[Ctrl] + Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni sa korakom koji je zadat opcijama iz menija "Podešavanja".
[↑][↓][→][←], 
[Shift]+ Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni po liniji pod uglom n·Δα , zadato α ili α+n·90°.
[↑][↓][→][←],
[Home] [End] Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan.
[Ctrl]+ Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan veličinom koraka (povećan/smanjen) zadat opcijama iz menija
[Home], [End] "Podešavanja".
[Esc] ili Prekidanje komandi i/ili povratak na nivo menija više.

desno dugme
[Enter], [Space], Komandni tasteri. Pogodni za izbor elemenata menija, za izvršavanje funkcija, izbora funkcija, izbora
 levo dugme elemenata ili pri izboru informacija.
[Alt] Prebacivanje "fokusa" sa površine za crtanje na oblast menija.
[Tab] Prebacivanje “fokusa” sa menija na meni.
[+] [-] Brzo uvećanje/smanjenje i pan (pomeranje). Parametri zumiranja (uvećanja/smanjenja) i pana su definisani
trenutnom pozicijom kurzora i parametrima uvećenja/smanjenja definisanim u Podešavanja/Postavke/. Centar
uvećanja/smanjenja je uvek aktuelna pozicija kurzora.
[Insert] Postavlja relativni koordinatni početak na aktuelnu poziciju kurzora.

ili [Alt]+[Shift]
 točkić Kotrljanje napred za uvećanje.

Kotrljanje unazad za smanjenje.
Pritisak na točkić i pomeranje miša pomera grafički deo ekrana.
Centar uvećanja/smanjenja je aktuelna pozicija kurzora.
Tastaturne prečice Tastaturne prečice za pristup često korišćenim komandama.

Pogledati…2.6. Tastaturne prečice
 desno dugme Uključuje brzi meni. Pogledati... 2.7. Brzi meni
2.6. Tastaturne prečice

Tastaturne prečice mogu biti dodeljene uobičajenim operacijama, prekidačima na traci alatki i ikona, stavkama menija. U nastavku su
data podrazumevana (osnovna) podešavanja softvera AxisVM13. Glavne prečice prekidača na traci alatki zavies od konteksta u kom se
one upotrebljavaju, tj. ista prečica može da vrši različite zadatke u različitim tabovima (Geometrija, Elementi, Opterećenja, itd.).
Opšte komande
Učitavanje .................................................................................................... Ctrl+O
Snimanje ...................................................................................................... Ctrl+S
Štampanje ................................................................................................... Ctrl+P
Poništi (Undo) .............................................................................................. Alt+BkSp
Ponovi poništeno (Redo) ............................................................................. Shift+Alt+BkSp
Rad sa lejerima ............................................................................................ F11
Nivo (sprat) .................................................................................................. F7
Pregled tabela ............................................................................................. F12
Izrada dokumentacije ...................................................................... ............ F10
Galerija ............................................................................................ ............ F6
Snimanje slika u Galeriju ................................................................. ............ F9
Brisanje ............................................................................................ ............Del
Postavljanje relativnog koordinatnog početka ................................. ............ Ins
Prethodni slučaj oterećenja ............................................................. ............ Ctrl+PgUp
Naredni slučaj opterećenja .............................................................. ............ Ctrl+PgDn
Meni ikona
Selektovanje ................................................................................................ S
Kodiranje (šifriranje) boja ............................................................................. Shift+C
Translacija / Kopiranje ................................................................................. Shift+T
Rotacija ........................................................................................................ Shift+R
Ogledalo (simetrija) ..................................................................................... Shift+M
Skaliranje ..................................................................................................... Shift+S
Kotne linije ................................................................................................... Ctrl+Alt+D
Uređivanje pozadinskih lejera ...................................................................... Ctrl+Alt+E
Sklop ............................................................................................................ Shift+P
Linjie preseka .............................................................................................. Shift+Ctrl+X
Nalaženje ..................................................................................................... F3
Mogućnosti prikazivanja .............................................................................. Ctrl+Y
Informacije o modelu ................................................................................... Shift+I
Pogled
Uvećanje ................................................................................................ Ctrl+ü
Smanjenje .............................................................................................. Shift+Ctrl+ü
Prikazivanje modela u maksimalnoj razmeri ......................................... Ctrl+W
Pan (pomeranje) .................................................................................... Ctrl+M
Rotacija .................................................................................................. Ctrl+R
Pogled spreda ........................................................................................ Ctrl+1
Pogled sa strane .................................................................................... Ctrl+3
Pogled odozgo ....................................................................................... Ctrl+2
Perspektiva ............................................................................................ Ctrl+4
Žičani model .......................................................................................... Alt+F5
Prikaz sa skrivenim ivicama .................................................................. Alt+F6
Renderovani model ............................................................................... Alt+F7
Tekstura ................................................................................................. Alt+F8
18
Vođice
Strukturalna mreža ................................................................................ Shift+G
Upravno ................................................................................................. Alt+V
Paralelno ............................................................................................... Alt+P
Sredina ugla .......................................................................................... Alt+B
Tačka podele ......................................................................................... Alt+M
Tačka preseka dve linije ........................................................................ Alt+I
Traka alatki i ikona
[Geometrija] ................................................................................................. Shift+F1
[Elementi] ..................................................................................................... Shift+F2
[Opterećenja] ............................................................................................... Shift+F3
[Mreža konačnih elemenata] ....................................................................... Shift+F4
[Statička analiza] ......................................................................................... Shift+F5
[Analiza stabilnosti] ...................................................................................... Shift+F6
[Analiza slobodnih viracija] .......................................................................... Shift+F7
[Dinamička analiza] ..................................................................................... Shift+F8
[Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata] ........................................ Shift+F9
[Dimenzionisanje elemenata čeličnih konstrukcija] ..................................... Shift+F10
[Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija] ...................................... Shift+F11
Geometrija
Čvor ....................................................................................................... N
Linija ...................................................................................................... L
Poligon ................................................................................................... P
Pravougaonik ......................................................................................... R
Kružni luk ............................................................................................... A
Kružni luk definisan preko tri tačke ........................................................ B
Horizontalna podela ............................................................................... H
Podela linija ........................................................................................... D
Tačka preseka ....................................................................................... I
Elementi
Materijal ................................................................................................. Shift+Ctrl+M
Poprečni presek ..................................................................................... Shift+Ctrl+C
Direktno crtanje elemenata .................................................................... F4
Direktno crtanje oslonaca ...................................................................... F5
Oblast .................................................................................................... D
Otvor ...................................................................................................... H
Linijski elementi ..................................................................................... L
Tačkasti oslonac .................................................................................... T
Linijski oslonac....................................................................................... U
Element veze između dva čvora ............................................................ I
Element veze između dve linije ............................................................. J
Opterećenja
Slučajevi opterećenja i grupe opterećenja ............................................. L
Kombinacije opterećenja ....................................................................... C
Opterećenja u čvorovima modela .......................................................... N
Čvorna opterećenja na gredi ................................................................. B
Čvorno opterećenje na oblasti ............................................................... A
Raspodeljeno opterećenje duž linijskih elemenata ................................ J
Raspodeljena opterećenja na ivici površine .......................................... E
Linijsko opterećenje na oblasti .............................................................. I
Raspodeljeno površinsko opterećenje ................................................... H
Raspodeljeno opterećenje na oblasti ..................................................... D
Površinsko opterećenje raspodeljeno preko
štapova/greda/rebara ............................................................................. K
Panel opterećenja .................................................................................. P
Opterećenja od snega ........................................................................... O
Opterećenje od vetra ............................................................................. W
Opterećenja od fluida ............................................................................ F
Sopstvena težina ................................................................................... G
Definisanje pokretnog opterećenja po liniji ............................................ T
Mreža konačnih elemenata
Generisanje mreže konačnih elemenata nad oblasti ............................. G
Statička analiza
Linearna statička analiza ....................................................................... L
Nelinearna statička analiza .................................................................... N
Parametri prikazivanja rezultata ............................................................ D
Min, Max vrednosti ................................................................................ Ctrl+X
Animacija ............................................................................................... A
Analiza stabilnosti
Analiza stabilnosti .................................................................................. L
Animacija ............................................................................................... A
Analiza slobodnih viracija
Analiza slobodnih viracija ...................................................................... L
Animacija ............................................................................................... A
Dinamička analiza
Dinamička analiza ................................................................................. L
Animacija ............................................................................................... A
Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata
Parametri armiranja ............................................................................... P
Stvarna armatura ................................................................................... T
Animacija ............................................................................................... A
Proračun armature stuba ....................................................................... C
Proračun armature grede ...................................................................... B
Analiza proboja ploče ............................................................................ U
Proračun temeljne stope ........................................................................ F
Proračun temeljne trake ........................................................................ I
Dimenzionisanje elemenata čeličnih konstrukcija
Parametri proračuna .............................................................................. P
Proračun spoja (veze) ........................................................................... J
Proračun spoja (veze) ........................................................................... K
Optimizacija čeličnog poprečnog preseka ............................................. O
Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija
Parametri proračuna .............................................................................. P
Animacija ............................................................................................... A
Meni
Fajl
Učitavanje .............................................................................................. Ctrl+O
Snimanje ................................................................................................ Ctrl+S
Štampanje ............................................................................................. Ctrl+P
Izlaz ....................................................................................................... Ctrl+Q
Uređivanje
Poništi (Undo) ........................................................................................ Alt+BkSp
Ponovi poništeno (Redo) ....................................................................... Shift+Alt+BkSp
Selektovanje svega ............................................................................... Num *
Kopiranje ............................................................................................... Ctrl+C
Ubaci ..................................................................................................... Ctrl+V
Brisanje .................................................................................................. Del
Pregled tabela ....................................................................................... F12
Izrada dokumentacije ............................................................................ F10
Galerija .................................................................................................. F6
Snimanje slika u Galeriju ....................................................................... F9
Težine .................................................................................................... F8
Piano sisma ........................................................................................... Ctrl+Alt+P
Spajanje delova strukture ...................................................................... Shift+A
Razdvajanje delova strukture ................................................................ Shift+B
Obrnuti lokalni koordinatni sistem .......................................................... Ctrl+E
20
Podešavanja
Simboli ................................................................................................... Ctrl+Y
Prekidači ................................................................................................ Ctrl+D
Obrada lejera ......................................................................................... F11
Nivoi (spratovi) ....................................................................................... F7
Podešavanje vođica .............................................................................. Ctrl+G
Strukturalna mreža ................................................................................ Shift+G
Tastaturne prečice ................................................................................. Ctrl+K
Podešavanja
Fontovi ............................................................................................. Shift+Alt+F
Analiza ............................................................................................. Shift+Alt+B
Pogledi
Pogled spreda ....................................................................................... Ctrl+1
Pogled odozgo ....................................................................................... Ctrl+2
Pogled sa strane .................................................................................... Ctrl+3
Perspektiva ............................................................................................ Ctrl+4
Jedan sprat iznad .................................................................................. PgUp
Jedan sprat ispod .................................................................................. PgDn
Uvećanje ................................................................................................ Ctrl+ü
Smanjenje .............................................................................................. Shift+Ctrl+ü
Prikazivanje modela u maksimalnoj razmeri ......................................... Ctrl+W
Pan (pomeranje) .................................................................................... Ctrl+M
Rotacija .................................................................................................. Ctrl+R
Žičani model .......................................................................................... Alt+F5
Prikaz sa skrivenim ivicama ................................................................... Alt+F6
Renderovani model ............................................................................... Alt+F7
Tekstura ................................................................................................. Alt+F8
Prozori i paneli
Editor karakteristika eniteta ................................................................... Shift+Alt+P
Status .................................................................................................... Shift+Alt+I
Kodiranje (šifriranje) boja ....................................................................... Shift+Alt+C
Koordinate ............................................................................................. Shift+Alt+K
Legenda boja ......................................................................................... Shift+Alt+L
Učitavanje slike pozadine ...................................................................... Ctrl+B
Podela prozora po horizontali ................................................................ Shift+H
Podela prozora po vertikali .................................................................... Shift+V
Zatvaranje prozora i panela ................................................................... Ctrl+F4
Smanjenje veličine fonta oznake ........................................................... Ctrl+Alt+I
Uvećanje veličine fonta oznake ............................................................. Ctrl+Alt+O
Galerija .................................................................................................. F6
Snimanje u Galeriju ............................................................................... F9
Pomoć
Sadržaj .................................................................................................. F1
Brzi prekidači
Automatsko presecanje .............................................................................. Ctrl+I
Uključiti/isključiti prikaz mreže konačnih elemenata ................................... M
Prikaz samo selektovanih elemenata ......................................................... Ctrl+F
Uključiti/isključiti prikaz opterećenja ........................................................... Ctrl+L
Mogućnosti prikaza rezultata
Nijedan ........................................................................................................ Ctrl+F5
Dijagram ...................................................................................................... Ctrl+F6
Izolinije ......................................................................................................... Ctrl+F7
Izopovršine 2D ............................................................................................ Ctrl+F8
Linija preseka .............................................................................................. Ctrl+F9
Izopovršine 3D ............................................................................................ Ctrl+F10
Dijagram + prosečne vrednosti ................................................................... Ctrl+F11
Lista komponenti rezultata .......................................................................... Q
Koordinate
X .................................................................................................................. X
Y .................................................................................................................. Y
Z .................................................................................................................. Z
L ................................................................................................................... Shift+Ctrl+L
R .................................................................................................................. Shift+Ctrl+R
A .................................................................................................................. Shift+Ctrl+A
H .................................................................................................................. Shift+Ctrl+H
B .................................................................................................................. Shift+Ctrl+B
Privremena ravan rada ................................................................................ Shift+Ctrl+W
Zaključati X[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+X
Zaključati Y[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+Y
Zaključati Z[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+Z
Zaključati L[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+L
Zaključati r[m] : ............................................................................................ Ctrl+Alt+R
Zaključati a[º] : ............................................................................................. Ctrl+Alt+A
Zaključati h[m] : ........................................................................................... Ctrl+Alt+H
Zaključati b[º] : ............................................................................................. Ctrl+Alt+B
Relativne / globalne koordinate ................................................................... Shift+D
Relativne / globalne polarne koordinate ...................................................... Shift+E
Komande točkića miša
Pomeranje nagore Uvećanje

Pomeranje nadole Smanjenje
Točkić nadole + pomeranje Pan (polako)
Točkić nadole + Alt + pomeranje Rotacija
Točkić nadole + Ctrl + pomeranje Pan (brzo)
2.7. Brzi meni

 desno dugme Ako je pointer na radnoj površini klikom na desni taster  poziva se brzi meni. Struktura brzog menija zavisi
od izabrane funkcije tj. konteksta.
Selekcija Geometrija / Elementi / Opterećenja Rezultati
2.8. Dijalog boksovi

Po izboru neke funkcije na ekranu se obično pojavljuje dijalog boks. Ti dijalog boksovi se mogu koristiti kao
bilo koji drugi Windows dijalog boksovi.
Promena fonta dijalog boksa se može izvršiti u Podešavanja\Osnovna podešavanja\Fontovi i klikom na oznaku
primera fonta u Dijalog boksovima.
Pozicija svih dijalog boksova na ekranu se može menjati. Program snima i prilikom narednog pokretanja
prikazuje poslednju poziciju dijalog boksova na ekranu.
22
2.9. Tabele
AxisVM koristi tabele za prikaz i unos različitih numeričkih podataka. Rukovanje tabelama obavlja se na isti način,
nezavisno od njihovog sadržaja. Pregled tabela aktivira se klikom na odgovarajuću ikonu u gornjem redu ili
[F12] pritiskom na funkcijski taster [F12].
Traženi podaci biraju se u razgranatom prikazu na levoj strani dijalog boksa. Tabele sadrže parametre modela,
rezultate analize i razne biblioteke (baze) podataka. Grananje liste zavisi od aktuelne aktivnosti (unos podataka ili
pregled rezultata).
 U tabelama se prikazuju podaci samo selektovanih entiteta (ako ih ima) ili aktivnih (na primer, prikazanih)
sklopova.
Razgranati prikaz na levoj strani daje prikaz podataka o elemenatima/opterećenjima, tabelu rezultata i bazu
podataka po hijerarhijskom poretku i može se koristiti i za tabelarni prikaz modela.
Dodavanje
novog reda Kopiranje Ubacivanje Štampanje
Editor poprečnih
preseka Brisanje Kolone Puna širina
Baza profila Dodavanje u izveštaj
Korišćenje tabela Tabela može da sadrži više redova i/ili kolona koje mogu biti prikazane istovremeno. Kretanje i selektovanje u
tabeli se može izvesti pomoću tastature i/ili miša na sledeći način:
[↑][↓][←][→] Kurzorskim tasterima fokus se premešta sa ćelije na ćeliju horizontalno i vertikalno (po redovima i kolonama).
 levo dugme Klikom na ćeliju moguće je menjati parametre.
[Home] Fokus se premešta na prvu ćeliju reda.
[End] Fokus se premešta na poslednju ćeliju reda.
[Ctrl]+[Home] Premešta fokus na prvu ćeliju prvog reda.
[Ctrl]+[End] Premešta fokus na poslednju ćeliju poslednjeg reda.
[Page Up] Prikazuje prethodnu stranu tabele.
[Page Down] Prikazuje narednu stranu tabele.
[Ctrl]+ [→] Prikazuje narednu (desnu) stranu tabele (kod tabela sa većim brojem kolona koje ne mogu da se vide u celini).
[Ctrl]+ [←] Prikazuje prethodnu (levu) stranu tabele (kod tabela sa većim brojem kolona koje ne mogu da se vide u celini).
[Enter] Završetak unošenja podataka u ćeliju i premeštanje na sledeću desnu ćeliju ili prvu ćeliju sledećeg reda.
[Esc] Prekid unosa podataka u ćeliju. Prethodni sadržaj ćelije ostaje nepromenjen.
 desno dugme
[Shift] Ćelija se selektuje kombinacijom [Shift]+[kurzorski taster] ili pomeranjem miša uz stalno pritisnuto levo dugme.
Red i kolona se selektuju klikom na odgovarajuće zaglavlje reda ili kolone. Tabela se selektuje klikom na gornje
levo polje. Ćelijama selektovane kolone može da se zada zajednička vrednost. (Pogledati... Zadavanje zajedničke
vrednosti).
Fajl
Pregled baze Iz Baze materijala i profila program u tabele učitava različite materijale ili profile. Moguće je i snimanje trenutnog
sadržaja tabele u Bazu.
, [Ctrl]+ [L]
Uvoz DBase U tabelu učitava DBase fajl: "naziv.dbf". Program proverava vrednosti polja DBase fajla i daje poruku o greški
fajlova ako format nije kompatibilan sa AxisVM.
Snimanje u Tabelu snima u "naziv.dbf" fajl. DBase nazive polja program formira na osnovu naziva kolona. Polja su
DBase fajl tekstualnog tipa.
Snimanje u HTML Tabelu snima u fajl "naziv.htm". Ovako izvezen (eksportovan) fajl može da se učita u Microsoft Word ili u
fajl aplikaciju za pregled Internet stranica (web browser). Moguće je, pri tome, da se neka podešavanja kolona ne
prenesu u HTML fajl.
Snimanje u TXT Tabelu snima u tekstualni fajl "naziv.txt" (ASCII) koji može da se pregleda i najjednostavnijim programima za
fajl obradu teksta (Notepad, na primer).
Snimanje u RTF Tabelu snima u RTF fajl “naziv.rtf” koristeći „template“ fajl koji se nalazi u programu AxisVM. Ovakav fajl može
fajl da se učita u Microsoft Word ili neku drugu aplikaciju koja može da učita ovaj format. Pogledati... 2.10.2 Izveštaj
Nova tabela Formiranje nove tabele profila koju program smešta u fajl naziv.sec. Ovako formiranu tabelu program čuva u Bazi
profila profila.
U tabelu se može snimiti bilo koji oblik poprečnog preseka. Tip profila određuje poziciju u tabeli u Bazi profila.
Karakteristike Karakteristike korisnički definisane tabele se mogu menjati (naziv tabele, oblik poprečnog preseka itd.).
tabele profila
Brisanje tabele Korisnički definisana tabela se može i brisati.
profila
Štampanje Štampa sadržaj tabele sa svim informcijama na odabranom štampaču ili u fajl sa odabranim zaglavljem i unesenim
[Ctrl]+ [P] komenatrima.
Izlaz Izlaz iz tabele isto kao i pomoću Odustani dugmeta (eventualne izmene se ne snimaju).
[Alt]+ [F4]
24
Uređivanje
Novi red Dodavanje novog reda podataka u tabelu. Popunjavanje ćelija se obavlja određenim redosledom (sa leva na
desno).
[Ctrl]+[Insert]
Brisanje redova Brisanje selektovanih redova. Takođe, dostupno je i preko iskačućeg menija.
[Ctrl]+[Del]
Brisanje tekstura Omogućeno je samo ako su zadati materijali elemenata. Briše teksturu
selektovanih materijala. Dostupno je i preko iskačućeg menija.
Izbor tabele Selektuje celu tabelu. Istu funkciju izvršava i klik na gornju levu ćeliju.
[Ctrl]+ [A]
Grafičko Startuje grafički Editor poprečnih preseka u kojem može da se konstruiše novi proizvoljni poprečni presek.
konstruisanje
novog poprečnog
preseka
[Ctrl]+[G]
Modifikacija Startuje Editor poprečnih preseka zbog modifikacije postojećeg proizvoljnog poprečnog preseka.
proizvoljnog
poprečnog
preseka
[Ctrl]+[M]
Automatsko Ako je uključena ova funkcija, promenom parametara u tabeli automatski se izvršava ponovni proračun parametara
ažuriranje oblika geometrije i poprečnog preseka.
poprečnih
preseka
Brisanje Nekorišćeni poprečni preseci se brišu iz tabele.
neupotrebljenih
poprečnih
preseka
Kopiranje Kopira selektovane ćelije u clipboard kao tabelu. Funkcija je dostupna i preko iskačućeg menija.
[Ctrl]+ [C]
Ubacivanje Ubacivanje kopiranih ćelija tabele iz clipboarda, tj. zamena postojećeg sadržaja ćelija. Kopiranje je moguće samo
ako sadržaj ćelija koji se kopira po formatu odgovara ćelijama u koje se kopira.
Ako je za aktuelnu tabelu dozvoljeno dodavanje redova podaci iz clipboarda mogu da se dodaju na kraj tabele, bez
zamene postojećeg sadržaja.
[Ctrl]+ [V]
Zadavanje Zadaje zajedničku vrednost selektovanim ćelijama kolone. Primer: u tabeli koordinata čvorova može da se zada
zajedničke ista "Z" koordinata za sve čvorove modela tako da, na primer, model bude potpuno ravan (u jednoj ravni).
vrednosti Komanda se može zadati i preko menija Pregled tabela / Uređivanje / Zadavanje zajedničke vrednosti.
Ova funkcija je dostupna i preko iskačućeg menija
Skok Skače (prelazi) na zadati red tabele.
[F5]
Format
Tokom kreiranja
modela
Uključivanje/ Vidljivost određenih kolona u tabeli se može birati (de)selektovanjem prekidača ispred kolona.
isključivanje U tabeli će biti onaj način prikaza koji je podešen u Podešavanja/Jedinice i formati dijalog prozoru. (Pogledati...
kolona (Format 3.3.8 Jedinice i formati).
kolona) Sadržaj ćelije je najčešće numerička vrednost. Kada se unose realni brojevi, mogu da se koriste samo sledeći
znaci:
+-01234567890E
[Ctrl]+ [Alt]+ i decimalni znak definisan u Start / Settings / Control Panel / Regional Settings / Number / Decimal symbol.
[F] Ako nije moguć unos negativnog broja, deaktiviran je taster sa znakom "-", a ako se traži celobrojna vrednost,
deaktiviran je taster sa znakom "." i oznaka "E" za eksponencijalni format.
Obnavljanje Postavlja podrazumevni format za tabele (vidljivost kolona i decimalni prikaz).
podrazumevanog
formata
[Ctrl]+ [D]
Poredak Redosled prikaza slučajeva opterećenja se takođe može menjati.
slučajeva Pogledati... 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe oterećenja
opterećenja...
Dodatni poprečni Nakon podele ili zadavanja mreže konačnih elemenata greda ili rebro elemenata promenljivog poprečnog preseka
preseci AxisVM kreira dodatne poprečne preseke (međupreseke) u svim tačkama podele elementa. Njihov prikaz na kraju
liste poprečnih preseka se uključuje/isključuje u meniju Format.
Prikaz Nakon izvršenja komande Brisanje neupotrebljenih poprečnih preseka na listi ostaju samo podebljani preseci
upotrebljenih
poprečnih
preseka
podebljano
Ako je uključena komanda Brisanje neupotrebljenih poprečnih preseka u tabeli će ostati samo podebljani preseci.
Pri pregledu rezultata proračuna u meniju Format i paleti alatki se prikazuju nove funkcije.
Tokom
pregleda
rezultata
Mogućnosti Podešavanje prikaza ekstremnih vrednosti, odnosno rezultata analize.
prikaza Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
rezultata
[Ctrl]+[R]
Rezultati Prikaz rezultata se može uključiti ili isključiti.
uključivanje/
isključivanje
[Ctrl]+[T]
26
Ekstremi Prikaz ekstremnih vrednosti se može uključiti ili isključiti.
uključivanje/
isključivanje
[Ctrl]+[E]
Filteri Filteri omogućavaju odabir elemenata za
prikaz u tabeli.
[CTRL]+[Q]
Izveštaj
Tekući Izbor odgovarajućeg izveštaja za dodavanje tabela. Pogledati... 2.10. Izrada dokumentacije
izveštaj
Dodavanje Dodaje tekuću tabelu izabranom izveštaju. Ako selektovana lista razgranatog prikaza ima podliste (na
tabele u primer, Model ili Opterećenja) biće dodate sve tabele liste. Ako su prikazane samo ekstremne vrednosti,
izveštaj sve tabele podliste prikazaće samo ekstremne vrednosti. Pogledati... 2.10. Izrada dokumentacije
[F9]
Kreiranje Startuje AxisVM modul za izradu dokumentacije.
izveštaja
[F10]
Pomoć
Pomoć za Daje informacije o tabelama.

aktuelnu
tabelu
Kako se Daje informacije o mogućnostima operacija u tabelama.

koristi
pregled
tabela
U redu Izlazak iz pregleda tabela i snimanje promena.

Odustani Izlazak iz pregleda tabela bez snimanja promena.
 U tabelama sa rezultatima se takođe prikazuju i ekstremi (mimimalne i maksimalne vrednosti) ako je
uključena opcija u dijalogu Prikaz rezultata. Podrazumevani je prikaz i pojedinačnih i ekstremnih
vrednosti.
2.10. Izrada dokumentacie
[F10] Alat za kreiranje izveštaja omogućuje izradu kompletne projektne dokumentacije koristeći tabele, crteže i slike
kreirane u AxisVM-u, kao i korisnički definisane tekstualne blokove. Izveštaj se nalazi unutar fajla modela
(*.axs) i moguće je njegovo štampanje ili snimanje u Rich Text Format (RTF) formatu koji je moguće otvoriti i
eventualno obraditi u nekim drugim tekstualnim programima (na primer, u Microsoft Word programu).
Tabele izvezene iz alata za pregled tabela automatski se usklađuju sa eventualnim promenama modela istog
projekta.
Struktura izveštaja je prikazana u razgranatom obliku u levom delu prozora. Pojedinačni elementi nekog izveštaja
prikazani su u desnom delu prozora.
Tabele U izveštaju koji sadrži tabele može da se uključi/isključi prikazivanje naziva tabela, komentara, napomena i
zaglavlja kolona.
Tekst Ako je u levom delu prozora selektovana tekstualna stavka izveštaja u desnom delu pojavljuje se tekst. Klik na
Uređivanje teksta omogućava modifikaciju postojećeg tekstualnog dela izveštaja.
Slika, crtež Ako je u levom delu prozora selektovana slika ili crtež izveštaja u desnom delu pojavljuje se cela slika, kojoj
može da se podesi veličina, poravnanje i prateći tekst.
28
Baza crteža Klikom na ikonicu Baza crteža otvara se novi prozor u kojem je moguće pretraživanje snimljenih crteža i odabrane
ubaciti u tekući izveštaj. Za razliku od slika u Galeriji na ovim crtežima su moguće izmene zahvaljujući
informacijama koje su snimljene u njima. Na ovaj način svi snimljeni crteži se automatski obnavljaju prilikom
bilo kakve izmene modela (proračunske, geometrijske, itd. izmene).
Pogledati... 3.5.8 Baza crteža, 3.5.9 Snimanje u bazu crteža
Galerija Klikom na ikonicu Galerija otvara se prozor u kojem je moguć pregled snimljenih slika (BMP, JPG, WMF, EMF
formata) koje se nalaze u direktorijumu Images_nazivmodela i dodavanje odabranih u tekući izveštaj. Ovaj
direktorijum se kreira automatski pri dodavanju slika u Galeriju kao poddirektorijum izabranog direktorijuma za
model.
Pogledati... 2.10.5 Galerija slika
Podešavanja
Klikom na Podešavanja... moguća je izmena naslova, veličine, ravnanja, boja, rotacija ili skaliranje slike.
U glavnom meniju klikom na Uređivanje\ Snimanje crteža i tabela rezultata analize moguće je snimanje
trenutnog crteža na ekranu ili tabele rezultata u modulu za dimenzionisanje.
Pogledati... 3.2.11 Snimanje crteža i tabela rezultata analize
Klikom na ikonicu menija Galerija/Dodavanje slike u izveštaj moguće je ubaciti jednu ili više odabranih slika
klikom na strelicu ili prevlačenjem.
Pri štampi izveštaja alat Izrada dokumentacije automatski pravi sadržaj tekućeg izveštaja i ubacuje ga na početak
dokumenta. Izveštaj se kreira prema naslovima poglavlja u izveštaju tako da i tekstualni blokovi i naslovi slika
mogu biti u sadržaju ako su ima zadati naslovi i formatirani kao naslovi u tekst editoru.
2.10.1. Traka alatki i ikona izveštaja
Kreiranje novog izveštaja.

Pogledati... 2.10.2 Izveštaj
Formiranje novog izveštaja na osnovu template fajla
Videti... 2.10.3.1. Izveštaji na osnovu template fajlova
Kreiraanje izveštaja na osnovu nekoliko opcija filtera.
Pogledati... 2.10.3.3. Izveštaj na osnovu filtera
Ubacivanje direktorijum ispod tekućeg direktorijuma ili ispod tekuće stavke liste.
Pogledati... 2.10.3 Uređivanje
Ubacivanje formatiranog bloka teksta ispod selektovane stavke izveštaja.
[Ctrl]+[T]
Dodavanje oznake prelaska na novu stranu ispod selektovane stavke izveštaja.
[Ctrl]+[Alt]+[B]
Filter selekcije.
Brisanje selektovanog izveštaja ili stavke izveštaja.
[Del], Ctrl]+[Del]
Pregled izgleda izveštaja pre štampanja.
[Ctrl]+[R]
Izvoz tekućeg izveštaja u RTF formatu.
[Ctrl]+[W]
Štampanje izveštaja
[Ctrl]+[P]
Poništavanje
[Ctrl]+[Z]
Ponavljanje poništenog
[Shift]+[Ctrl]+[Z]
2.10.2. Izveštaj
Novi izveštaj Kreiranje novog izveštaja sa nazivom od maksimalno 32 karaktera.
Brisanje Briše tekući izveštaj tj. izveštaj koji sadrži selektovanu stavku. Slike iz Galerije sadržane u ovom izveštaju se ne
kompletnog brišu.
izveštaja
30
[Del],
Ctrl]+[Del]
Preimenovanje Kreira novi naziv tekućeg izveštaja.
Snimanje u Izveštaj se izvozi kao ASCII tekstualni fajl koji ne sadrži crteže ili slike.
TXT formatu
Izvoz u RTF Snima izveštaj kao naziv_izvestaja.rtf prema datom šablonu. Ako se RTF fajl snima van direktorijuma fajla modela
sve fajlovi slika u izveštaju se kopiraju u automatski kreiran poddirektorijum Images_nazivmodela. To je
neophodno jer u RTF dokumentu nisu slike već samo veze sa fajlovima slika.
Ako se RTF verzija izveštaja prenosi na drugi računar obavezno je prenošenje i odgovarajućeg Images_nazivmodela
poddirektorijuma.
Izvoze (eksportuju) se svi atributi teksta osim boje.
Tabele se izvoze kao RTF tabele. Nazivi tabela se formatizuju prema tzv. Heading3 stilu. U Insert / Index and Tables
ili Insert / Reference / Index and Tables odabrati Table Of Contents i u podešavanjima Formats u From template i
Show levels podesiti na bar 3.
RTF Opcije AxisVM snima izveštaje u RTF formatu koristeći šablon
(podrazumevani šablon se nalazi u direktorijumu programa
i ima naziv Template.rtf). Naravno, mogu se kreirati i
koristiti i drugi šabloni sa izabranom naslovnom stranicom
i definisanim zaglavljima i podnožjima. Preporučuje se
pažljivo čitanje šablona pre izmena i snimanja. Format
crteža u RTF fajlu se može podesiti kao:
Ugrađeni WMF: Crteži su ugrađeni u fajl. Ova opcija značajno unapređuje prenosivost fajla ali to može
povećati veličinu fajla.
Veza ka BMP, JPG: Ova opcija omogućava da sami RTF fajlovi budu male veličine zbog toga što
se slike čuvaju u posebnom direktorijumu, ali da bi se slike prikazivale poddirektorijum
Images_nazivmodela mora biti snimljen u istom direktorijumu u kojem se nalazi i RTF fajl.
Linije između polja u tabeli se takođe mogu uključiti ili isključiti u prikazu.
Pregled Prikazuje se izgled izveštaja za štampanje. Može da se podesi uvećanje od 10% do 500%, kao i prikaz cele strane ili
izveštaja cele širine strane. Pomoću tastera [Home], [PgUp], [PgDown] i [End] se pregleda prva, naredna, prethodna i
poslednja strana izveštaja.
[F3]
Štampanje Podešavanje parametara štampanja i štampanje izveštaja sprovodi se istim opcijama kao i štampanje tabela.
[Ctrl]+[P]
Izlaz Prekid izrade dokumentacije.
2.10.3 Uređivanje
Neke opcije u ovom meniju dostupne su i iz menija koji se dobija klikom desnog tastera miša čiji je pointer na
nekoj stavki izveštaja.
Poništavanje Poništava poslednju komandu.
Ponavljanje Izvršava poništenu komandu.
Šablon izveštaja Pogledati... 2.10.3.1 Izveštaji na osnovu šablon fajlova
Ubacivanje Dodaje novi direktorijum u listu sa desne strane ispod tekuće stavke. Ime tekućeg direktorijuma se pojavljuje
direktorijuma na desnoj strani ispod ikone direktorijuma.
Broj nivoa grananja u izveštaju sa desne strane se može podesiti unutar menija podešavanje nivoa grananja i
može iznositi od 1 do 7.
Ubacivnje teksta u Startuje se modul za obradu teksta i kreira blok teksta kao deo izveštaja. Ovaj blok teksta se pozicionira posle
izveštaj stavke izveštaja selektovane pre starta modula za obradu teksta.
[Ctrl]+[T]
Prekid stranice Prelazak na novu stranu izveštaja iza selektovane stavke.
[Ctrl]+[Alt]+[B]
Promena redosleda Premeštanje tj. promena redosleda stavki izveštaja.
u izveštaju
Premeštanje u/ Premeštanje / kopiranje selektovane stavke iz jednog u drugi izveštaj.

Kopiranje u
Filter selekcije Određuje koji je tip stavki iz izveštaja moguće selektovati (izveštaj, tabelu, crtež, sliku, tekst, novu stranicu,
direktorijum).
Automatsko Po uključivanju ove opcije i selektovanja direktorijuma sve pripadajuće stavke će automatski biti selektovane.
selektovanje
podstavki
Deselektovanje Deselektuje sve stavke dokumentacije.
svega
Selektovanje svih Selektuje sve stavke tekućeg izveštaja.
stavki tekućeg
izveštaja
Brisanje Brisanje selektovane stavke izveštaja (teksta, slike, oznake za novu stranu). Ako je selektovana stavka liste –
izveštaj, briše se taj izveštaj.
32
[Del], Ctrl]+[Del]
Brisanje svih stavki Brisanje svih stavki izveštaja (teksta, slika, oznaka za novu stranu), ali ne i brisanje samog izveštaja.
izveštaja
2.10.3.1. Izveštaji na osnovu šablon fajlova
Šabloni za izveštaj mogu da se koriste za generisanje izveštaja na osnovu unapred određenih filtera i podešavanja.
Generisani izveštaji se sastoje od crteža i tabela. Šabloni mogu biti sačuvani kao fajlovi i ponovo upotrebljeni za
generisanje izveštaja za druge modele.
Opseg uključenih elemenata, podataka o modelu i rezultata se može podesiti pomoću filtera.
Klikom na ikonu se otvara dijaog šablona. Ako je
trenutni izveštaj generisan iz šablona, učitava se
šablon. Ako tekući izveštaj nije zasnovan na
šablonu, pojavljuje se novi osnovni (default)
šablon.
Ako je otvoren dijalog, u gornjem delu (videti
dole) je lista predefinsanih (siva pozadina)
šablona, a u donjem selu (na beloj pozadini) je
lista šablona definisanih od strane korisnika.
Klikom na stavku sa liste se učitava šablon.
Šablonu si izlistani prema njihovim imenima koji
su specifirani u editoru šablona (Videti...
2.10.3.2 Uređivanje šablona). Šabloni su
sačuvani u i učitavaju se iz foldera:
c:\ Users \ [user name] \ AppData \ Roaming \
AxisVM \ [version number] \ Templates.
Ponovna izrada Ako je model proširen i ako bi izveštaj trebao da se ažurira (na primer, izvršeno je dimenzionisanje čeličnog
izveštaja elementa), kliknuti na Rebuild prekidač.
Svaka stavka izveštaja uvezena od strane korisnika će biti uklonjena.
Ovaj prekidač otvara ili zatvara donji deo dijaloga sa lisom šablona.
Ikone na traci alatki i ikona imaju sledeće funkcije.
Uređivanje šablona
Filteri i pogledi u sadržaju korišćeni na crtežima mogu da se urede. Videti... 2.10.3.2 Uređivanje šablona
Snimiti ovaj šablon u fajlu
Tekući šablon može biti snimljen u fajlu i biti ponovno upotrebljen u drugom modelu. Šabloni izveštaja imaju *.rep
ekstenziju i snimaju se u direktorijum opisan iznad.
Kreiranje novog izveštaja
Kreiranje novog izveštaja na osnovu tekućeg šablona.
2.10.3.2. Uređivanje šablona
Zadatak kreiranja šablona izveštaja je složen. Koraci ovog procesa su izlistani levo. Kikom na ove stavke
možemo urediti mogućnosti i ostala podešavanja. Polje za uređivanje ispod liste dozvoljava unos imena
šablona. Administratorski dijalog šablona izlistava šablone prema njihovim imenima.
Elementi
Prvi korak je selektovanje tipova elemenata koji će biti uključeni u izveštaj i biranje klasifikacije elemenata.
Ako je selektovano Konstruktivni tipovi elemenata, elementi će biti klasifikovani prema njihovom tipu
konačnog elementa. Ako je selektovano Arhitektonski tipovi elemenata, elementi će biti klasifikovani prema
njihovom arhitektonskom tipu (određenim iz geometrije elementa).
Podaci o elementu mogu biti selektovani nezavisno za izveštaj.
Sledeći koraci će prikazati tabele i crteže na osnovu ove selekcije.
Podgrupe
Drugi korak je podešavanje podgrupa za elemente uljučene u izveštaju. Kompletan pod-izveštaj će biti kreiran
za svaku podgrupu.
Ako je opcija Selektovani elementi aktivna, samo elementi selektovani pre otvaranja Izrade dokumentacije će
biti uključeni u izveštaj.
Ako je opcija Podgrupe logičkih sklopova aktivna, podgrupe mogu biti kreirane od oblasti iste debljine,
konstruktivnih elementa istog poprečnog preseka ili od spratova (samo će selektovani spratovi biti uključeni u
izveštaj).
34
Ako je odabrano Izveštaj oblasti jedna po jedna, svaka oblast zasebno će biti uključena u izveštaj. Unutrašnji
domeni (domeni kompletno unutar drugih domena) će biti uključeni u izveštaj zajedno sa spoljašnjim domenom
čak i u ovom slučaju.
Ako je Kompletan model selktovano, podgrupe mogu biti kreirane takođe iz korisnički definisanih sklopova.
Crteži podataka
modela
Ako je odabran Pregled, pogled na model će biti ubačen na početku izveštaja. Kliknuti Selektovati pogled... da
bi izabrali poled iz biblioteke crteža.
Odaberite Crteži modela ako želite da uključite automatski kreirane dijagrame opterećenja i rezultata. Kliknuti
Selektovati pogled... da bi izabrali pogled iz biblioteke crteža.
Generisani dijagrami će naslediti sva podešavanja selektovanog crteža (tačka pogleda, status grafičkih simbola,
nabrajanje, označavanje, itd.) sa minimalnim prilagođavanjima. Ako nije selektovan nijedan crtež (npr. Baza
crteža je prazna), crteži će pratiti tekući pogled u aktivnom prozoru.
Ako je dijagram prikazan samo na određenom delu konstrukcije, pogled je uvećan tako da prikaže crtež u
maksimalnoj razmeri. Tačka pogleda i status grafičkih simbola će ostati nepromenjen.
Dijagrami
opterećenja
Ako je odabrano Dodati dijagrame opterećenja za sledeće slučajeve opterećenja, selektovati slučajeve
opterećenja da biste dodali njihove dijagrame oterećenja u izveštaj. Dijagrami opterećenja će biti generisani iz
pogleda podešenog u Crteži modela u prethodnom koraku.
Tabele podataka
modela
Selektovati tabele podataka modela za dodavanje u izveštaj. Možete podesiti vidljive kolone za finije
podešavanje sadržaja izveštaja.
Pod Elementi ćete pronaći samo one elemente koje ste selektovali u prvom koraku.
Pod Opterećenja možete da selektujete slučajeve opterećenja da biste dodali tabele podataka opterećenja u
izveštaj.
Slučajevi i
kombinacije
opterećenja za
prikaz rezultata
AxisVM nudi veliku kolčinu rezultata. Važno je odlučiti koje slučajeve opterećenja, kombinacije, anvelope ili
kritične kombinacije treba dodati u izveštaj pomeranja, unutrašnjih sila, napona, parametara armiranja,
proračunske provere čeličnih i drvenih konstrukija.
36
Dijagrami rezultata
i tabele
Poslednji korak je selektovanje nekih od mogućih tabela rezultata i kontrolisanje vidljivosti njihovih kolona.
Takođe je moguće generisanje dijagrama rezultata. Kliknuti u Crteži kolonu u redu rezultata. Možete izabrati
način crtanja za komponentu rezultata iz liste iako ne izaberete opciju (sakrivajući respektivnu kolonu).
Dijagrami rezultata će biti generisani iz pogleda podešenog u Crteži modela i biće ubačeni ispred tabele.
2.10.3.3. Izveštaj na osnovu filtera
Kreiranje izveštaja iz opcija filtera je raniji metod koji je manje podložan kofiguracijama i njegov sadržaj se ne ažurira,
ali može bti korišćen u jednostavnim slučajevima. Selektovati elemente i tipove opterećenja, slučajeve opterećenja i
komponente rezultata iz filera sa leve strane da biste kontrolisali kompoziciju izveštaja. Rezultujući izveštaj se
pojavljuje sa desne strane. Njegove pojedinačne stavke mogu i ne moraju biti odabrane. Samo će odabrane stavke biti
uključene u generisani izveštaj.
2.10.4. Crteži
Dodavanje crteža u Dodaje odabrani crtež(e) iz Baze crteža u tekući izveštaj. Pozicija na koju će biti ubačena stavka u izveštaj
izveštaj
određena je selektovanom stavkom u listi izveštaja. Isto se može postići i pomoću dugmeta u meniju Baza
crteža.
Format crteža u Pogledati... 2.10.2 Izveštaj
RTF fajlu...
2.10.5. Galerija slika
Dodavanje slika u Dodavanje selektovanih slika u tekući izveštaj.

izveštaj
Kopiranje slika u Kopiranje slika (.BMP, .JPG) i Windows Metafajlova (.WMF, .EMF) u direktorijum Images_nazivmodela.
Galeriju
Brsanjei slika iz Brisanje selektovanih slika iz Galerije. Fajlovi se trajno brišu.

Galerije
Brisanje Brisanje slika koje se neupotrebljavaju u izveštajima.

neupotrebljenih
slika
Sortiranje po Sortiranje slika Galerije po nazivu fajla /po tipu fajla (.BMP, .EMF, .JPG, .WMF) ili po datumu nastanka.
nazivu /tipu
fajla/datumu
Obrnuti redosled Ako je ova opcija aktivirana redosled sortiranja je opadajući. Inače je redosled sortiranja rastući.
2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crteža
Različite opcije mogu da se brže aktiviraju pomoću sledećih ikona:
Brisanje selektovanih slika ili crteža iz Galerije/Baze crteža.
Dodavanje selektovanih slika/crteža u tekući izveštaj.

Mesto na koje će biti ubačeni je određeno selektovanom stavkom u listi izveštaja.
Kopiranje selektovanih slika u Galeriju. Ova funkcija nije dostupna u Bazi crteža.
2.10.7. Obrada teksta
Aktiviranje opcije Ubacivanje teksta u izveštaj omogućava kreiranje blokova teksta korišćenjem jednostavnog
tekst editora sličnog Windows WordPad procesoru.
Fajl
Učitati Učitava tekst u RTF formatu u AxisVM editor teksta. Ako je fajl kreiran nekim drugim tekst procesorom
[Ctrl]+[O] mogući su problemi sa kompatibilnošću formata (atributi teksta, tabele, Unicode karakteri, formati pasusa i sl.)
što za posledicu ima pojavu RTF kontrolnih kodova umesto predviđenog teksta.
38
Snimiti Snima tekst u RTF formatu.
[Ctrl]+[S]
Izađi Kraj obrade teksta.
Uređivanje
Poništi / Ponovi Poništava / ponavlja poslednju komandu.
[Alt]+[BkSp] /
[Shift]+[Alt]+
[BkSp]
Iseanje Premešta selektovani blok teksta u clipboard.
[Ctrl]+[X]
Kopiranje Kopira selektovani blok teksta u clipboard.
[Ctrl]+[C]
Ubacivanje Dodaje sadržaj clipboarda na tekuću poziciju tekst kurzora.
[Ctrl]+[V]
Pretraga Pronalazi neki tekst u dokumentu počevši od bilo koje pozicije. Može da se zada traženje samo cele reči i
[Ctrl]+[F] razlikovanje malih i velikih slova.
Pronađi sledeće U slučaju pronalaženja teksta dalja pretraga nastavlja se ovom funkcijom.
[F3]
Selektovanje svega Selektovanje celog teksta.
[Ctrl]+[A]
Karakter
Podebljano Primenjuje se format "podebljano" na selektovani tekst.

[Ctrl]+[B]
Kurziv Primenjuje se format "kurziv" na selektovani tekst.

[Ctrl]+[I]
Podvučeno Primenjuje se format "podvučeno" na selektovani tekst.

[Ctrl]+[U]
Boja Zadaje se boja selektovanog teksta.

[Ctrl]+[Alt ]+[C]
Paragraf
Levo ravnanje Poravnava selektovani pasus uz levu marginu.

[Ctrl]+[L]
Centrično Centrira selektovani pasus u odnosu na margine.

[Ctrl]+[E]
Desno ravnanje Poravnava selektovani pasus uz desnu marginu.

[Ctrl]+[R]
Simbol paragrafa Dodaje simbol paragrafa u prvi red selektovanog pasusa.

[Ctrl]+[Alt]+[U]
2.11. Nivoi (spratovi)

Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)
2.12. Obrada lejera

Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera
2.13. Baza crteža

Pogledati... 3.5.8 Baza crteža
2.14. Snimanje u Bazu crteža

Pogledati... Error! Reference source not found. Error! Reference source not found.
2.15. Izvoz tekućeg pogleda kao 3D PDF

Snima tekući pogled kao 3D PDF fajl.
Rezultat je PDF fajl koji sadrži 3D pogled. Adobe Acrobat Reader podržava uvećanje, smanjenje i rotaciju modela
od ažurirane 8.1 verzije.
2.16. Meni ikona
Selektovanje
Alati za uvećanje/smanjenje
Pogledi
Prikaz modela
Kodiranje boja
Transformacija
Ravni rada
Strukturalna mreža
Vođice
Alati za geometriju
Kotiranje/obeležavanje
Uređivanje pozadinskih lejera
Preimenovanje / prenumeracija
Sklopovi
Preseci
Virtualna greda
Nalaženje
Podešavanje prikaza simbola na
ekranu
Podešavanja
Informacije o modelu
40
Prevlačenje palete Paleta ikona sa leve strane se može prevući i postaviti na neku drugu poziciju na ekranu.
ikona i iskačuće
palete Prevlačenje palete ikona
Postavljanjem kurzora miša nad paletom ikona menja se njegov oblik (na pomeranje-pan). Ako izvučete paletu
ikona iz radne površine na njen gornji ili donji deo, paleta postaje horizontalna. Ako je prevučete na levu ili
desnu stranu, paleta postaje vertikalna.
Ako je paleta ikona horizontalna, možete je postaviti na vrhu ili dnu. Možete promeniti poziciju i redosled
zakačeih traki alatki prevlačenjem. U editoru poprečnih preseka i dijalozima za armaturu grede i stuba, paleta
ikona ne može biti zakačena. Zatvaranjem pomerene palete program vraća sve na podrazumevanu poziciju.
Prevlačenje iskačuće palete ikonica

Iskačuće palete ikonica se, takođe, mogu posebno prevlačiti i postavljati na bilo koju poziciju na ekranu.
Njihovo zatvaranje ili prevlačenje nazad na paletu ikona vraća njihov originalni položaj. Iskačuće ikone mogu
biti zakačene na vrhu ili dnu.
 Podrazumevana pozicija palete se može postaviti preko Podešavanja\Paneli u podrazumevanu poziciju.
2.16.1. Selektovanje
Aktivira modul za selektovanje i prikazuje odgovarajući dijalog boks.
Dodavanje selektovanom
Oduzimanje od selektovanog
Inverzno Filteri
selektovanom Metod selektovanja
Presečne linije
Selektuj sve
Prethodni Kružni prsten
izbor
Deo kruga
Poligon
Sklopovi
Kosi pravougaonik
Pravougaonik
Ovaj dijalog boks koristi se za selektovanje grupe entiteta (čvorovi (tačke), linije, konačni elementi
i opterećenja) na koje se zatim primenjuje neka operacija. Ako je aktiviran prekidač Sklopovi (videti
detaljnije u 2.16.14 Sklopovi) selektovanje se odnosi samo na aktivne sklopove.
Moguće je slobodno menjanje pogleda (projekcije na različite ravni ili perspektiva) zbog
jednostavnijeg i efikasnijeg selektovanja pojedinih entiteta. Selektovani entiteti prikazani su bojom
magenta (ljubičastom).
Selektovanje se završava ako se pritiskom na dugme U redu izađe iz dijaloga.
Metoda selekcije preko okvira za selekciju:
- prevlačenjem okvira sa leva na desno selektuju se samo elementi koji se nalaze potpuno unutar okvira
- prevlačenjem sa desna na levo selektuju se svi elementi obuhvaćeni okvirom.
Dodavanje Dodaje trenutno selektovane entitete grupi već izabranih.
Oduzimanje od Oduzima trenutno selektovane entitete iz grupe već izabranih.

selektovanog
Inverzija Invertuje status trenutno selektovanog entiteta.
Primena na sve Primenjuje tekući kriterijum selektovanja (dodavanje, oduzimanje ili invertovanje) na sve elemente
koji su definisani u filteru.
Vraćanje Obnavlja selektovanje prethodno selektovana grupe entiteta.
prethodnog stanja
Selektovanje Odabir elemenata odabranog sklopa.

sklopova
Filter Filterom se definišu kriterijumi za selektovanje entiteta istih osobina. (štapovi iste dužine, istog
preseka i materijala, površi sa istim referencama, debljinama, itd.).
Metod selektovanja Omogućava selektovanje entiteta okvirom različitog oblika (pravougaonik, kosi pravougaonik,
poligon, deo kruga ili deo kružnog prstena), što je ilustrovano sledećim primerima:
Tip okvira: Rezultat selektovanja:

Pravougaonik
Nagnuti
pravougaonik
Poligon
Deo kružnice
Deo kružnog
prstena
Presečne linije
U redu Kraj selektovanja. Entiteti ostaju selektovani.

42
Odustani Prekid selektovanja. Nijedan entitet nije selektovan.
 Ako se neki entitet ne vidi od drugog nije moguće selektovanje klikom na taster  već se mora
promeniti pogled (projekcija u nekoj drugoj ravni ili perspektiva).
 Selektovani čvorovi su u kvadratiću boje magenta. Ponekad je potrebno ponovo odabrati čvorove i
tada se pojavljuju u kvadratiću plave boje.
Selektovanje se takođe može obaviti bez korišćenja trake za selektovanje.
Dodavanje entiteta već selektovanim: [Shift]+klik na levi taster 
Oduzimanje od već selektovanih: [Ctrl]+klik na levi taster 
Dvostruko selektovanje: [Alt]+klik na levi taster 
2.16.2 Meni ikona za uvećanje / smanjenje (zoom)
U ovom meniju su ikone alata za uvećanje, smanjenje, translaciju, rotaciju, prethodni pogled i pogled
ponovo.
Uvećanje Prikazuje uvećano oblast koja je definisana dvema tačkama (dva

suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen uvećanja
dat je odnosom veličine zoom-oblasti i cele radne površine. Ovo je
zapravo povećanje razmere crteža.
Smanjenje Prikazuje smanjeno oblast koja je definisana dvema tačkama (dva

suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen smanjenja
dat je odnosom veličine zoom-oblasti i cele radne površine. Radi se
zapravo o smanjenju razmere crteža.
Slika celog Automatski podešava razmeru crteža tako da je model prikazan u celini.
modela
Pomeranje Pomera crtež modela da bi se videli entiteti koji nisu bili vidljivi zbog aktuelne razmere. Maksimalno pomeranje
(pan) odgovara dimenziji prozora. Nova pozicija radne površine može da se zada i usmerenim vektorom, dvema tačkama,
koje se definišu klikom na levi taster .
Brzo prevlačenje:
Možete koristiti centralno dugme miša za prevlačenje crteža modela u bilo kom trenutku (bez ikone Pan).
1. Klik na ikonicu Pomeranje.
2. Prevlačenje crteža modela na novu poziciju.

Ovaj oblik kurzora označava da je omogućeno pomeranje crteža modela.
Rotacija Klikom na ovu ikonicu omogućava se rotiranje objekta i pojavljuje se sledeća paleta ikona na donjem delu ekrana
pomoću koje biramo način rotacije:
Metode rotacije:
Slobodno rotiranje oko horizontalne ose ekrana i globalne Z ose.
Rotacija oko globalne Z ose.
Rotacija oko vertikalne ose ekrana.
Rotacija oko horizontalne ose ekrana.
Rotacija oko ose upravne na ravan ekrana.
Rotacija oko graničnog okvira elemenata na ekranu.
Rotacija oko selekovane tačke. Kliknuti na tačku za njeno korišćenje kao centra rotacije.
Kotroliše prikaz simbola centra rotacije.

Ovaj oblik kurzora označava da je omogućena rotacija modela.
Prethodni / - Prethodni pogled. Vraća prethodni pogled ili stanje pre zadavanja perspektive. Maksimalan
naredni pogled broj vraćanja je 50.
- Naredni pogled. Daje sledeći pogled, nakon operacije Prethodni pogled.
2.16.3. Pogledi
Projekcija na X-Z ravan (pogled spreda).
Projekcija na X-Y ravan (pogled od gore).
Projekcija na Y-Z ravan (pogled sa strane).
Perspektiva X-Z pogled

Aksonometrija
Perspektiva X-Y pogled
Rotacija oko upravne ose
Z-Y pogled
Rotacija oko vertikalne ose
Rotacija oko horizontalne ose
Rotacija (aktivira
paletu ikona rotacije)
Odstojanje tačke posmatranja Brisanje tekuće perspektive

Nova perspektiva Lista perspektiva
Podešavanje pogleda perspektive. Odgovarajući pogled se može podesiti rotacijom modela oko tri ose i zadavanjem
odstojanja tačke posmatranja. Preciznost podešavanja ugla rotacije iznosi do 0,1 stepen. Omogućeno je i
dodeljivanje imena pogleda i njihovo snimanje. Klikom na odgovarajuću ikonicu sa desne strane moguće je brisanje
tekućeg pogleda perspektive.
Udaljenost Udaljenost tačke posmatranja je rastojanje između tačke posmatranja i centra bloka modela.
tačke
posmatranja
Rotacija Nakon klika na ovu ikonicu pojavljuje se paleta ikona opisana ranije
u Uvećenje/smanjene (Zoom) – Rotacija.
Tri projekcije i Prikazuje tri pogleda (projekcije na svaku koordinatnu ravan) i perspektivu modela. Pogled se bira
perspektiva klikom miša na odgovarajući meni ikonu.
44
2.16.4. Prikaz modela
Žičani model:
Prikazane su samo ose linijskih elemenata i srednje tačke površinskih elemenata.
Skrivene linije:
Prikazan je žičani model bez skrivenih ivica.
Renderovani model:
Linijski elementi prikazani su izabranim poprečnim presecima, a površine sopstvenom
debljinom. Boja elemenata odgovara boji dodeljenoj izabranom materijalu.
Koliko će elementi biti providni može se podesiti u
Pogledi / Podešavanja renderovanja... Geometrija
određuje tip elementa. Vertikalne linije se smatraju
stubovima, horizontalne gredama dok se horizontalne
oblati smatraju spratovima a vertikalne zidovima.
Neprovidno Providno
Oblici U progrmu su dostupna dva oblika renderovanja:
renderovanja Šematski model
Uključivanjem Prikaži kablove za prethodno napreznje prikazuje se realnija slika prethodno napregnutih greda.
Ovde se može podesiti i boja kablova.
Arhitektonski model
Daje gotovo realnu sliku izgleda modela. Moguće je uključivanje/ isključivanje prikaza ivica modela.
Renderovanje veza pomoću zavrtnjeva u detaljima uključuje detaljno renderovanje usvojene veze pomoću
zavrtnjeva.
Šematski model Arhitektonski model

Tekstura. Renderovani model prikazuje teksturu dodeljenih materijala. Tekstura materijala
se može podesiti klikom na polje Tekstura u tabeli materijala ili u Bazi materijala odabirom
određene teksture iz bogate biblioteke tekstura. Ako se selektuje više materijala za dodelu
teksture svima se dodeljuje ista.
46
Razgranata struktura sa leve strane i horizontalna lista iznad slika tekstura prikazuje tip materijala (cigla, beton,
metal, kamen, drvo, itd.). Poslednji tip (slobodan izbor) služi za korisnički definisane teksture. Teksture
materijala se prikazuju kao male slike sa desne strane a izabrana u levom delu prozora uokvirena debljim crnim
ramom.
Iskačući meni Desnim klikom  na teksturu pojavljuje se iskačući meni sa sledećim
opcijama:
Bez teksture
Dodavanje ili brisanje korisnički definisane teksture
Podešavanje rotiranja
Bez teksture Brisanje teksture tekućeg materijala.

Dodavanje 24-bitne slike (JPG or BMP) mogu se konvertovati u teksture sledećih rezolucija: 64 x 64, 128 x 128 i 256 x
korisnički 256 piksela. Ako slike nisu pravougaonog oblika prilikom kreiranja teksture će biti konvertovane u pravougaoni.
definisane teksture
Brisanje korisnički Iz Baze tekstura se mogu brisati samo korisnički definisane, dok se teksture definisane u programu ne mogu
definisane teksture izbrisati.
Podešavanje Grafički prikaz tekstura elemenata je prikazan u odnosu na njihov lokalni koordinatni sistem. To ponekad može
rotiranja dati neželjene rezultate (na primer izgled zidova od cigle može biti rotiran) tako da rotacijom teksture možemo
postići željeni efekat. Podrazumevano podešavanje tekstura je da nisu rotirane. Moguća su dva načina rotiranja
Rotiranje na levo i Rotiranje na desno za ugao od 90°. Rotiranje je naznačeno u tabeli sa < ili > znakom koji
se pojavljuje na kraju naziva teksture.
2.16.5. Šifriranje (kodiranje) boja
Šifriranje boja pomaže da se sagledaju osobine elemenata. Različito šifriranje boja ože biti podešeno za renderovan i
žičani način prikaza.
Tip šifriranja boja može biti izabran iz padajuće liste.
Program automatski asocira različite boje sa različitim osobinama, ali boje mogu biti promenjene.
Linijski Oblasti
elementi
Površinski Površinska
oslonci opterećenja
Tip šifriranja Podrazumevani Koristi podrazumevane boje.

boja
Tip Tip konačnog elementa (štap, greda, rebro za linijske elemente, ljuska, ploča, membrana
za oblasti i površinske elemente) određuje boju elementa.
Arhitektonski tip Arhitektosnki tip (stub, greda i ostalo za linijske elemente, ploča, zid, krov za oblasti)
određuje boju elementa.
Materijal Boje elemenata su dodeljene prema materijalu.
Debljina Boje elemenata su dodeljene prema debljini oblasti.
Poprečni presek Boje elemenata su dodeljene prema poprečnom preseku linijskog elementa.
Krutost Boje elemenata su dodeljene prema krutosti površinskog oslonca.
Ekscentricitet Boje elemenata su dodeljene prema ekscentricitetu rebra ili oblasti.
Grupe ekscentriciteta Boje elemenata su dodeljene prema grupama ekscentriciteta.

Oslobađanje krajeva Boje elemenata su dodeljene prema oslobađanju krajeva greda.
Vrednost opterećenja Boje površinskog opterećenja su dodeljene prema intenzitetu opterećenja.
48
Površine gde se poligoni opterećenja preklapaju su obojene prema zbiru individualnih
opterećenja.
Ujednačeni Ujednačena boja za sve elmente.
Podešavanje
boja
Za promenu boje kliknuti na bilo koju ćeliju boje.
Prekidači na traci alatki menjaju više od jedne ćelije.
Podrazumevano
Vraća na podrazumevane (osnovne) vrednosti (podrazumevanu boju tipa elementa, podrazumevanu boju
materijala).
Gradijent boja
Uneti početnu i krajnju boju gradijenta tako što ćete
prevući krajnje tačke luka preko kruga nijansi /
saturacije na željenu poziiju. Program uzima
neophodan broj boja između krajnjih tački.
Koristiti traku sa desne strane za podešavanje svetline
selektovane krajnje tačke.
Kraći luk povezuje boje sa najmanjim mogućim
promenama nijanse. Duži luk ide oko kruga nijansi
drugim (dužim) putem.
Proizvoljne boje
Program selektuje proizvoljne boje, ali vodi računa da boje nisu isuviše bliske.
Podesiti uobičajenu boju
Pritiskom na Shift dugme pre klika možete selektovati opseg ćelija boje. Selektovane ćelije boje se
pojavljuju sa debelom crnom spoljnom linijom. Ova alatka omogućava dodeljivanje iste boje selektovanim
ćelijama.
 Boje rendera i žičanog prikaza se zasebno podešavaju, ali se mogu sinhronizovati. Desnim klikom miša na listu boja
pojavljuje se meni. Selektovati Primeniti boje dodeljene renderovanom prikazu (žičanom prikazu) da biste importovali
boje podešene prema drugom načinu prikazivanja.
Tekuće šifriranje boja je prikazano kao zaseban
prozor informacija.
Možete uključiti i isključiti ovaj prozor iz glavnog
menija (Prozor / Šifriranje boja).
Osveži Pogledi su automatski ažurirani nakon promena.

automatski
Osveži sve Primenjuje promene na sve poglede. Ukoliko nije izabrano, samo se aktivni pogled menja.
2.16.6. Geometrijske transformacije objekata
2.16.6.1. Translacija
Translacija Ova opcija omogućava višestruko kopiranje ili

pomera selektovane geometrijske entitete ili
opterećenja translatorno. Potrebno je zadati
vektor translacije pomoću lokalnih koordinata
(dX, dY, dZ), kao i broj kopija (N).
Načini translacije Inkrementalno pravi N kopija selektovanih entiteta

na zadatom rastojanju dX, dY, dZ.
Raspodeljeno na pravi N kopija selektovanih
entiteta raspodeljenih na zadatom rastojanju dX,
dY, dZ (rastojanje entiteta iznosi dX/N, dY/N,
dZ/N).
Po dužini: pravi kopije selektovanih entiteta na
jednakom rastojanju d u pravcu vektora translacije.
Broj kopija zavisi od toga koliko ih može stati na
dužini definisanoj vektorom translacije dX, dY, dZ.
Uzastopno: pravi jednu za drugom N kopija selektovanih entiteta na različitim definisanim

rastojanjima (svako rastojanje se definiše posebno pomoću dX, dY, dZ koordinata).
Pomeranje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomoću dX, dY, dZ koordinata.
Linije koje presecaju selektovane entitete koji se pomeraju ostaju vezane u čvorovima. Vezane linije
menjaju samo položaj čvora u kome su vezani dok su ostali na istoj poziciji.
Odvajanje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomoću dX, dY, dZ koordinata.
Čvorovi linija koje presecaju selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.
Nijedan: Čvorovi se ne povezuju linijama.

Dvostruko selektovani: Ako se drži pritisnuta [Alt] tipka na tastaturi moguće je ponovo odabrati
određene čvorove. Samo ponovo odabrani čvorovi će biti spojeni linijama.
Svi: Svi čvorovi koji se kopiraju će biti spojeni.
Prekidači
Opcije kopiranja Kopiranje elemenata: Omogućava i kopiranje konačnih elemenata dodeljenih geometrijskim
entitetima.
Kopiranje opterećenja: Omogućava i kopiranje opterećenja dodeljenih geometrijskim entitetima.
 Opterećenja se mogu kopirati i posebno, bez konačnih elemenata.
Kopiranje masa u čvorovima: Omogućava i kopiranje masa u čvorovima dodeljenih geometrijskim entitetima.
Kopiranje kotnih simbola: Kotne linije će se kopirati samo ako su selektovani čvorovi kojima su
dodeljene.
Sa vođicama Pomera i sve definisane vođice (korisno prilikom pomeranja čitavog modela).
Sa DXF lejerom Sa uključenom ovom opcijom izvršiće se i transformacija uvezenih DXF lejera.
50
Samo vidljivi lejeri Uključivanjem ove opcije transformisaće se samo vidljivi lejeri na ekranu.
Koraci translacije: Translacija se sastoji od sledećih koraka:
1. Klik na ikonicu Translacija
2. Selektovanje entiteta ili opterećenja
3. Klikom na U redu dugme u prozoru za selekciju (ili Odustani za prekid komande odabira entiteta za
translaciju)
4. Selektovanje željenih opcija operacija i komandi u prozoru za translaciju
5. Klik na U redu dugme
6. Definisanje vektora translacije početnom i krajnjom tačkom
Koraci translacije mogu biti i u sledećem poretku : 2-3-1-4-5-6.
 Ako u modelu postoji više istih elemenata koji se ponavljaju preporučuje se prvo definisanje tih elemenata
(uključujući definisanje konačnih elemenata, uslova oslanjanja ili konturnih uslova, opterećenja, kotni
linija..) a zatim kopiranje na pozicije gde još treba da se nalaze u modelu. Na ovaj način se skraćuje vreme
izrade modela.
Za definisanje vektora translacije može se koristiti i postojeća tačka na modelu.
Ako se menja slučaj opterećenja tokom operacija translacije selektovana opterećenja se mogu kopirati ili
premestiti u neki drugi slučaj opterećenja.
2.16.6.2. Rotacija
Rotacija Ova opcija omogućava višestruko kopiranje ili

pomeranje selektovanih geometrijskih entiteta
ili opterećenja rotiranjem. U X-Y, X-Z ili Y-Z
pogledima osa rotacije je normalna na ravan
pogleda dok u je u perspektivi osa rotacije uvek
Z osa.
Moguće je definisati različite načine rotacije. Koje

parametre ćemo moći definisati zavisi od izabranog
načina rotacije: ugao rotacije α, broj kopija (N) i
dodatna visina translacije h duž ose rotacije (svaka
kopija će biti pomerena po visini za ovo rastojanje).
Nakon odabira geometrijskog entiteta i definisanja
načina i opcija rotacije, klikom na tačku centra rotacije
(OX, OY, OZ), početnu tačku luka rotacije i
iscrtavanja ugla rotacije izvršava se zadata naredba.
Načini rotacije Inkrementalno: pravi N kopija selektovanih entiteta po zadatom uglu rotacije.
Podeljeno na: pravi N kopija selektovanih entiteta po uglu rotacije/na N inkremenata.
Za ugao: pravi kopije selektovanih entiteta raspodeljene po definisanom uglu rotacije. Broj kopija zavisi od
veličine definisanog ugla rotacije i veličine luka rotacije.
Uzastopno: pravi jednu za drugom N kopija selektovanih entiteta sa mogućnošću definisanja različitog ugla
rotacije za svaku kopiju.
Pomeranje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. Linije koje presecaju selektovane entitete
koji se pomeraju ostaju vezane u čvorovima. Vezane linije menjaju samo položaj čvora u kome su vezani dok
su ostali na istim pozicijama.
Odvajanje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. Čvorovi linija koje presecaju selektovane
entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.
Čvorovi za Pogledati... 2.16.6.1 Translacija
povezivanje
Prekidači Pogledati... 2.16.6.1 Translacija
U pogledu perspektiva, centralna tačka, početna i krajnja tačka mogu se zadati samo preko postojećih čvorova
ili nekih drugih 3D entiteta (na primer, čvor na postojećoj liniji) a ugao rotacije je određen preko globalnih X i
Y koordinata.
2.16.6.3. Ogledalo – simetrija
Ogledalo Ova opcija pravi kopije ili pomera selektovane

geometrijske entitete “u ogledalu”. Potrebno je
definisati dve tačke ravni simetrije koja je uvek
paralelna globalnoj osi upravnoj na ravan tekućeg
pogleda.
Načini izvršenja Kopiranje: kopira selektovane entitete preko zadate

komande ogledalo ravni “u ogledalu”.
Višestruko: pravi više uzastopnih kopija
selektovanih entiteta oko različitih ravni “kao u
ogledalu”.
Pomeranje pomera selektovane entitete u odnosu na
ravan “ogledala”. Linije koje presecaju selektovane
entitete koji se pomeraju ostaju vezane u čvorovima.
Vezane linije menjaju samo položaj čvora u kome
su vezani dok ostali ostaju gde su i bili.
Odvajanje: pomera selektovane entitete u odnosu na
ravan “ogledala”. Čvorovi linija koje presecaju
selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne
pomeraju se.
Ogedalo x ose linijskog elementa: ova opcija
kontroliše da li će orijentacija x ose kopija
elemenata biti invertovane ili ne.

povezivanje
U pogledu perspektiva, Ogledalo je moguće samo u ravni paralelnoj globalnoj Z osi.
2.16.6.4. Skaliranje
Skaliranje Pravi višestruke kopije, ili pomera selektovane geometrijske entitete skaliranjem u odnosu na zadati centar.
Potrebno je definisati centar skaliranja i početnu i krajnju tačku referentnog vektora.
Načini skaliranja: Inkrementalno: pravi N skaliranih kopija selektovanih

entiteta ponavljajući skaliranje N puta.
Podeljeno na: raspodeljuje N skaliranih kopija
selektovanih entiteta između originalnog i skaliranog
položaja.
Uzastopno: pravi jednu za drugom različito skalirane
kopije selektovanih entiteta.
Promena veličine: Izvršava promenu veličine
selektovanih entiteta.

povezivanje
52
2.16.7. Ravni rada
Ravni rada (korisnički definisan koordinatni sistem) olakšavaju crtanje u kosim ravnima. Na primer, prozor u
ravni krova. Kosa ravan krova se može definisati kao pomoćna ravan i u njoj zatim crtati u dve dimenzije. U
ravnima rada visinska koordinata je rastojanje duž ose upravne na ravan.
 Sve funkcije za crtanje i uređivanje su dostupne i u ravnima rada.
Ako se koristi više prozora na ekranu u svakom je moguće podesiti drugu ravan rada.
Globalne X-Y, Ove ravni rada su paralelne sa globalnim
X-Z, koordinatnim ravnima tako da se definišu samo
i Y-Z pomoću jedne koordinate. Njihova primena je
ravni rada korisna, recimo, pri crtanju spratova zgrade.
Opšte ravni rada Ove ravni rada se definišu tačkom u prostoru

(početkom) i dva vektora koji određuju lokalne x i y
ose.
„Pametne“ ravni Ove ravni rada “prate” lokalne koordinatne sisteme
rada konačnih elemenata: rešetka, greda, rebro ili oblasti.
Početak je prva tačka elementa a lokalne x i y ose su
paralelene lokalnim osama elementa.
 Promenom lokalnog koordinatnog sistema
konačnog elementa menja se i pomoćna ravan
rada. Brisanjem konačnog elementa briše se i
pomoćna ravan rada.
Klikom na padajući meni pomoćnih ravni rada iz liste
se bira željena i postavlja za tekuću. Izbor pomoćnih
ravni je moguć i preko glavnog menija Pogledi/Ravni
rada ili klikom na ikonicu Ravni rada u meniju ikona.
Opcije prikaza Ravni rada se mogu prikazati u globalnom koordinatnom sistemu ili u sopstvenom lokalnom. Čekiranjem opcije
Ne prikazivati elemente koji se ne nalaze u ravni rada prikazuju se samo elementi koji se nalaze u tekućoj ravni,
a opcijom Prikaz elemenata van ravni rada sivom bojom elementi se prikazuju na ekranu u sivoj boji.
Promena Odabirom neke od ravni rada prikazuju se njeni parametri koje je moguće uređivati i nakon klika na U redu
parametara potvrditi zadate izmene parametara.
pomoćnih ravni
Brisanje Briše korisnički definisane ravni rada.
Preuzimanje>> Omogućava grafičko definisanje parametara ravni rada.
2.16.8. Strukturalna mreža
Dve opcije su dostupne: strukturalna mreža ili proizoljne mrežne linije.

Strukturalne mreže su skup linija u boji u ravni, date dužine i oznake koje
pomažu u procesu pravljenja modela. Ovi setovi mrežnih linija mogu biti
paralelni globalnim X-Y, X-Z ili Y-Z ravnima, ravnima rada ili nivoima
Strukturalne (spratovima).
mreže Strukturalne mreže su prikazane na razgranatom prikazu, organizovanom
prema ravni mreže.
Prikaz strukturalnih mreža

Uključuje / isključuje prikaz strukturalnih mreža u modelu.
Ako je isključen, sve mreže nestaju.
Ako je uključen, sve mreže koje ispunjavaju sledeća dva kriterijuma su
prikazane: 1) mreža je izabrana 2) pravilo povezano sa mrežom
dozvoljava prikaz mreže. Mreža dodeljena ravnima rada i nivoima
(spratovima) mogu da se same sakriju ako njihova ravan rada ili nivo
(sprat) nije aktivan.
Osveži sve
Ažurira strukturalne mreže za sve poglede.
Da biste definisali strukturalnu mrežu, podesite koordinatni početak X0, Y0 ili Z0, a potom unesite vrednosti relativnog
razmaka ΔX, ΔY ili ΔZ. Na primer, sa X0 = 0 unošenjem 4*3.5; 2*5; 7.5 u polje ΔX mrežne linije će se pojaviti na
sledećim X poziijama: 3.50; 7.00; 10.50; 14.00; 19.00; 24.00; 31.50.
Strukturalna mreža može da se zarotira za proizvoljan ugao α.
Dužina linija je određena minimalnim i maksimalnim koordinatnim pozicijama mrežnih linija u drugom pravcu, tako
da je oblik mreže uvek pravougaoni.
Nova
strukturalna
mreža
Ravan mreže Za mreže paralelne globalnoj ravni, X0, Y0 ili Z0 distance između ravni mreže i
globalne ravni mogu biti podešene.
Ako model sadrži nivoe, svakom nivou može biti dodeljena strukturalna mreža
Mreža može biti povezana sa svim nivoima selektovanjem Na svim nivoima iz
padajuće liste. Ako je mreža povezana sa određenim nivoom (npr. Sprat 1) i ako
je Prikazati samo ako je nivo aktivan odabrano, mreža ostaje sakrivena sve dok se
Mreža nivoa
Sprat 1 ne aktivira.
Strukturalne mreže mogu biti dodeljene ravnima rada (ako ravni rada postoje u
modelu). Ako je Prikazati samo ako je ravan rada aktivna odabrano, mreža ostaje
sakrivena sve dok se ravan rada ne aktivira.
Mreža ravni rada
54
Naziv Naziv strukturalne mreže.
Boja Kliknuti na prekidač da biste promenili boju mrežnih linija.
X0/Y0/Z0[m] Koordinatni početak strukturalne mreže relativan globalnom koordinatnom početku.
Koordinatni početak može biti uzet klikom na prekidač Preuzmi koordinatni početak i klikom bilo gde na modelu.
Aktiviranjem ili deaktiviranjem X, Y, Z polja iznad prekidača, korisnik može da kontroliše koje će koordinate preuzeti.
α[º] Ugao rotacije oko koordinatnog početka strukturalne mreže.
Kreirati Mogu biti definisani razmaci u okviru mreže, prefiksi,

strukturalnu oznake, pravci.
mrežu Oznake strukturalne mreže prema padajućoj listi Oznake
mogu biti redni brojevi (1, 2, 3, ...) ili slova (A, B, C, ...).
Početna vrednost definiše prvu oznaku. Uobičajeni prefiks
može biti podešen za kreiranjeoznaka poput 1A, 1B, 1C, ...
ili F1, F2, F3. Redosled mrežnih linija može biti podešen
selektovanjem jedne od ikona (sleva nadesno, zdesna
nalevo u X pravcu i s dna ka vrhu i s vrha ka dnu u Y
pravcu).
Redosled kreiranja vertikalnih linija mreže.
Redosled kreiranja horizontalnih linija mreže.
Oznake mogu biti pozicionirane na početnoj, krajnjoj ili na obe pozicije.
e[m] Preporučeno je zadavanje vrednosti produžetka linije mreže različite od nule, da

bi oznake ispale iz okvira pravougaonika linija mreže.
Izmeniti Naziv, oznake, pozicije, boja mreže mogu biti izmenjeni. Ako je odabrano Kreirati strukturalnu mrežu, cela mreža će
strukturalu biti ponovo kreirana sa novim parametrima. U ovom slučaju sve proizvoljne linije mreže povezane sa mrežom (videti
mrežu ispod) će biti uklonjene.
Brisanje Selektovana strukturalna mreža će biti izbrisana.

strukturalne Pritiskom na Ctrl ili Shift tokom klikanja mišem se mogu selektovati više od jedne mreže.
mreže
Proizvoljne linije mreže mogu takođe biti definisane klikom na početnu i krajnju tačku. Karakteristike linije mreže
(pozicija oznake, produžetak, prefiks, oznake, boja) mogu biti podešene na pomoćnom panelu.
Proizvoljne Proizvoljne linije mreže moraju biti asocirane sa strukturalnom mrežom i mogu biti uključene / isljučene zajedno sa
linije mreže tom mrežom. Ponovno kreiranje mreže sa novim parametrima briše sve asocirajuće proizvoljne linije mreže.
2.16.9. Vođice
Vođice su korisne pri geometrijskom unosu modela. Definisanjem vođica olakšavamo rad jer možemo
definisati mesta preseka elemenata sa drugim elementima, rastojanja između elemenata, itd. Kurzor 
prepoznaje vođice.
Pogledati... 4.7 Alati za uređivanje
 Vođice su prikazane na ekranu plavom isprekidanom linijom.
Prikaz vođica može biti uključen ili isključen preko menija
Podešavanja/Mogućnosti prikazivanja/ Prekidači (ili odgovarajuće
ikonice).
Postavljanje vertikalne vođice u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje horizontalne vođice u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje para vertikalne i horizontalne vođice u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje vođice pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje para ortogonalnih vođica pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.
U perspektivi se vide sve vođice ali može da se postavi samo kosa. Pozicija vođica se može menjati
prevlačenjem mišem na novu poziciju na ekranu, a brišu se prevlačenjem van vidljivog dela ekrana.
Vođice se mogu postaviti i preko zadavanja koordinata, numerički. Klik na vođicu ili biranje stavke menija
Podešavanja/Podešavanje vođica poziva dijalog za podešavanje vođica:
vođica
b
a
a: ugao projekcije vođice u ravni X-Y i X ose.

b: ugao vođice i njene projekcije na X-Y ravan.
Prikaz Uključuje / isključuje prikaz vođica.
Osvežavanje svega Ukoliko je izabrano, promene će biti apliciranena sve poglede. U suprotnom će biti prikazane samo u aktivnom
pogledu.
56
2.16.10. Alati za geometriju
Ikonice Alata za geometriju dozvoljavaju fiksiranje pravca ctranja linija.
Upravno Paralelno
Bazna linija
Bazna linija
Upotreba funkcije: posle klika na ikonu upravno ili paralelno selektuje se linija koja će biti referentna ili se
zadaju dve tačke koje definišu pravac. Posle definisanja referentnog pravca u sledećoj operaciji crtanja, kurzor
se kreće ili samo normalno ili samo paralelno tom pravcu.
Upotreba funkcije: posle klika na ikonu Upravno na ravan selektuje
se oblast koja će biti referentna ravan tako da će se kurzor kretati
Upravno na ravan upravno na tu ravan. Ravan se može definisati i klikom na tri tačke.
Upotreba prethodno navedenih ikona olakšava definisanje geometrije posebno kod zadavanja ravni preseka.
Započeti crtanje linije a zatim definisati početnu i krajnju tačku
druge linije čija će središnja tačka odrediti pravac započete linije.
Linija prema središnjoj tački
Započeti crtanje linije a zatim kliknuti na dva kraka koja određuju
ugao i pravac polovine tog ugla će odraditi pravac započete linije.
Podela ugla
Započeti crtanje tačke ili linije a zatim kliknuti na ikonicu i nakon
toga obeležiti dve linije ili njihove početne i krajnje tačke. Tačka ili
Presečna tačka početna tačka linije će biti kreirana na mestu zamišljenog preseka u
nastavku obeleženih linija koje mogu biti i lučnog oblika (ne moraju
biti samo prave linije). U slučaju krivih linija može biti više
presečnih tačaka i one će biti obeležene kružićima tako da se željena
tačka mora selektovati.
Započeti crtanje tačke ili linije i kliknuti na ikonicu a zatim odabrati
dve tačke. Definisati odnos podele (prema odnosu dužina ili
Tačka podele rastojanju) u novootvorenom panelu. Kreira se tačka ili početna
tačka linije.
Funkcije ikonica Presečna tačka i Tačka podele se mogu podesiti
ovom komandnom ikonicom. Opcije podešavanja su: kreiranje
Podešavanje opcija nove tačke ili pomeranje relativnog početka postojeće tačke na novo
mesto.
2.16.11. Kotne linije, simboli i oznake
Ova grupa funkcija omogućava pridruživanje modelu: ortogonalnih i poravnatih kotnih linija na 3D modelu,
kao i ugao, dužinu luka, poluprečnik luka, oznaka za nivo i nagib i oznaka i vrednosti rezultata. Klik na ikonicu
poziva panel sa alatima za definisanje kotnih linija. Klik na levu donju ikonu poziva dijalog za zadavanje
parametara kotnih linija.
Prevlačenjem mišem može da se menja položaj kotnih linija i oznaka. Ako je kotna linija pridružena modelu
njen položaj i veličina se automatski usklađuje sa promenom geometrije modela.
2.16.11.1. Ortogonalne kotne linije
Ortogonalne kotne linije ili nizovi kotnih linija paralelni X, Y i Z osama globalnog koordinatnog sistema mogu
da se pridruže modelu na sledeći način:
1. Klikom se odredi početna i krajnja tačka dužine koja se kotira ili se klikne na liniju koja se kotira.
2. Pomeri se miš na željenu poziciju kotne linije u odnosu na entitet koji se kotira (izuzetak: ako segment nije
paralelan nijednoj osi sistema i ako je prikazana perspektiva modela određuje se dX, dY ili dZ pravac).
3. Levim klikom  se odredi konačni položaj kotne linije.

Nizovi kotnih linija definišu se klikom na tačke ili na linije odgovarajućim redosledom. Određivanje željene
pozicije niza kotnih linija isto je kao i kod pojedinačne kotne linije. Niz kotnih linija selektuje se klikom na bilo
koju liniju niza uz pritisnut taster [Shift]. Tada niz kotnih linija može da se pomera na novu poziciju. Pre
promene položaja jedne linije niza potrebno je selektovati liniju pravougaonim okvirom za selektovanje i
promeniti joj položaj. Ta kotna linija više nije deo niza linija i tretira se kao pojedinačna.
Niz kotnih linija može da se definiše i
pomoću automatskih kotnih linija. Ako je
Automatska kotna izabrana ova funkcija selektuje se samo
linija krajnja tačka niza pod pretpostavkom da
međutačke nisu generisane generatorom
mreže. Sve međulinije generišu se
automatski.
Primer automatske kotne linije

Pridružene kotne linije uvek se pomeraju zajedno sa modelom i menjaju se ako se odgovarajuće dimenzije
modela promene.
Podešavanje ortogonalnih i poravnatih kotnih linija
Kotne oznake Može da se bira 9 različitih simbola za krajeve kotne linije.

Boje Moguć je izbor boje kotne linije za svaku posebno. Boja zavisi od tekućeg lejera u kojem su smeštene kotne
linije, oznake krajeva kotnih linija i tekst, ali moguće ih je menjati.
Veličine Mogu da se zadaju veličine elemenata kotne linije.
Tip kotne i Definiše se tip i debljina kotne i pomoćne linije. Bira se neki predefinisani tip ili se preuzima iz tekućeg lejera.
pomoćne linije Pomoćne linije mogu da se isključe.
Orijentacija oznaka Ovde se podešava orijentacija i položaj kote (uvek horizontalano, uvek vertikalano, automatski, poravnato u
odnosu na kotnu liniju), na unutrašnju ili spoljašnu stranu kotne linije.
Koristiti Vraćanje podrazumevanih (početnih) vrednosti svih parametara.
podrazumevano
58
Primeniti font na Primena istog fonta na sve simbole kota.
sve simbole
Snimiti kao Snimanje tekućih vrednosti svih parametara kao podrazumevanih.
podrazumevano
podešavanje
Primeni na sve Tekuće podešavanje može da se primeni na sve kotne linije zbog jednoobraznog izgleda.
kotne linije
Lejeri Selektovanje, definisanje i podešavanje lejera u kojem su smeštene kotne linije. Ako ne postoji nijedan lejer
posle definisanja jedne kotne linije lejer se kreira automatski.
Parametri teksta
Tekst kote kotne linije može da se prikaže na različite načine.

Kota kotne linije Kota kotne linije može da bude sa tzv. prefiksom i sufiksom. Klik na dugme Jedinice i formati i dugme ispod
poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.
Prikaz jedinica Prikazuje jedinice mere kote.
mere
Jedinice i formati... Trenutna podešavanja mogu se menjati klikom na dugme Jedinice i formati.
Prefiks Prefiks je teskst pre kote na kotnoj liniji i može da se zada:
automatski dX, dY, dZ, dL u zavisnosti od pravca,
automatski DX, DY, DZ, DL u zavisnosti od pravca i
od strane korisnika (ova opcija zahteva unošenje prefiksa od strane korisnika).
Sufiks Sufiks se zadaje kao tekst koji sledi posle kote na kotnoj liniji.
2.16.11.2. Poravnate kotne linije
Zadaju se poravnate kotne linije ili nizovi kotnih linija na modelu.
Ravan kotnih linija u odnosu na X-osu
Ravan kotnih linija u odnosu na Y-osu
Ravan kotnih linija u odnosu na Z-osu

Postupak definisanja je isti kao i kod ortogonalnih kotnih linija.
Pogledati...2.16.11.2 Poravnate kotne linije
Ravan poravnate kotne linije određuje se automatski, osim ako segment nije paralelan nijednoj osi sistema i
ako je prikazana perspektiva modela. Ravan kose kotne linije tada je određena X, Y ili Z osom i segmentom
poravnate kotne linije.
Podešavanja poravnate kotne linije slična su podešavanjima ortogonalne. (Pogledati... 2.16.11.1 Ortogonalne
kotne linije). Automatski prefiks je uvek dL ili DL.
Primer za pridruženu ortogonalnu i poravnatu kotnu liniju:
Pre i posle opcije skaliranja
2.16.11.3. Kotiranje uglova
Kota ugla zadaje na sledeći način:
1. Klikom se odredi početna i krajnja tačka ili linija prvog kraka ugla koji se kotira.
2. Klikom se odredi početna i krajnja tačka ili linija drugog kraka ugla koji se kotira.
3. Položaj i radijus kotne linije ugla određeni su pomeranjem
miša (kotira se ugao, suplementni ili komplementni ugao).
4. Klik određuje konačnu poziciju kotne linije ugla.
Klik na dugme Jedinice i formati i dugme ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.
60
2.16.11.4. Dužina kružnog luka
Ovom komandom se kreira kotna linija dužine kružnog luka.

Za dužinu (obim) punog kruga kliknuti na krug i mišem postaviti kotnu liniju na željeno mesto.
Za dodeljivanje kotne linije kružnom luku, kliknuti na luk i postaviti kotu na željeno mesto. Ukoliko se želi
odrediti dužina dela kružnog luka potrebno je kliknuti na na početnu i krajnju tačku dužine luka koje treba
kotirati a zatim na bilo koju tačku između njih i prevući mišem kotnu liniju na željeno mesto.
2.16.11.5. Radijus luka (kruga)
Pomoću ove komande se kreira dimenzija radijusa kružnog luka odnosno kruga.
Da bi se dodelio simbol kliknuti na bilo koju tačku luka (kruga) i prevući simbol na željeno mesto.
2.16.11.6. Oznake nivoa i nagiba
Pomoću ovih ikona kreiraju se oznake nivoa i visine entiteta modela. Klik na dugme Jedinice i formati i dugme
ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.
Pogledati... 3.3.8 Jedinice i formati
Oznaka nivoa kreira se u pogledu odozgo (pogled u pravcu gravitacionog ubrzanja) klikom na željenu tačku.
(Promene u vezi gravitacije se mogu menjati u Podešavanja / Gravitacija dijalogu).
Pogledati... 3.3.9 Gravitacija
Oznaka nivoa kreira se u pogledu spreda, sa strane ili u perspektivi na sledeći način:
1. Klik na tačku koja se kotira;

2. Pomeranje miša u pravcu oznake nivoa i klik za definisanje konačnog
položaja oznake.
Podešavanje parametara oznaka nivoa i visine.

Nivo Podešavanja oznake nivoa (veličina, tip, format ispisa).

Visina Podešavanja oznake visine (veličina, tip, format ispisa).
2.16.11.7. Tekst polja
Kreira i pridružuje tekst polje (može biti i više

redova teksta) s podacima o modelu. Unutar
jednog tekst polja sva formatiranja teksta su ista.
Tekst polje se kreira na sledeći način:
1. Aktivira se tekst polje dugme i unese se tekst u liniju panela.

2. Klikom se odredi tačka na koju se odnosi tekst.
3. Pomeranjem i klikom  se odredi konačna pozicija tekst polja.

Podešavanja parametara tekst polja
62
Boje Podešavanje boje teksta, okvira i pomoćne linije. Boja može da se preuzme i iz lejera.
Tekst boks Podešavanje okvira pomoćne linije, providnosti, poravnanja i odstojanja d pomoćne linije od tačke
(pokazivača).
Font Podešavanje oblika, tipa i veličine ispisa teksta.
Mogu se učitati i menjati podrazumevna podešavanja i takva primeniti na tekst boksove ili fontove svih tekst
polja ili samo određenih.
Aktivni linkovi U tekst polja se mogu dodati i aktivni linkovi do bilo koje spoljašnje informacije o modelu na primer do nekog
fajla ili internet adrese (na primer, www.axisvm.eu) tako da klikom  na tekst polje pokreće aplikacija
pridružena datom fajlu ili linku. Za izmenu ovakvog teksta potrebno je prvo držati pritisnut taster [Shift] a
zatim kliknuti na tekst polje.
Pozivanje fajla Link za pozivanje fajla se sastoji od karaktera -> i imena fajla. Na primer:
->C:\Naziv_Modela\Izveštaji\Detalji.doc
Ukoliko nije navedena puna putanja do fajla AxisVM otvara direktorijum gde se nalazi snimljen trenutni model,
tako da ako se model nalazi u C:\ Naziv_Modela može se uneti samo:
-> \Izveštaji\Detalji.doc
Klik na tekst polje pokreće aplikaciju koja je dodeljena datom tipu fajla. Na ovaj način možemo ubaciti slike,
filmove, zvuke, Excel tabele ili neki drugi dokument u model.
URL Podržani protokoli i formati:
http://..., ftp://..., https://..., file://..., www. ...
Klik na teks polje pokreće podrazumevani internet pretraživač u kome se otvara internet stranica ili
fajl. Ako u tekst polju postoji više linkova, otvara se samo prvi.
2.16.11.8. Polja sa vrednostima rezultata i podacima o objektu
Informacije o Karakteristike elementa ili opterećenja pojavljuju se u tekst polju u zavisnosti od trenutno izabrane trake menija
modelu (Geometrija, Elementi ili Opterećenja). Podešavanja tekst polja o informacijama se mogu podesiti u sledećem
dijalogu:
Vrednosti rezultata Kada pointer miša dođe u zonu čvora, međučvora, centra površi, itd. prikazuju se u malom boksu vrednosti
rezultata koje mogu automatski da uđu i u tekst polje. Postupak je sličan postupku kreiranja običnog tekst polja.
Polje sa vrednostima rezultata neke veličine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...) vidi se samo ako je u meniju
izabrano prikazivanje rezultata iste veličine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...). Na primer tekstualno polje
sa vrednostima My se prikazuje samo ako je My izabran za trenutni prikaz rezultata.
Opcije polja sa vrednostima rezultata se mogu podesiti u sledećem dijalogu:
Ovaj slučaj opterećenja

Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo za slučaj opterećenja za koji je kreiran.
Svi slučajevi opterećenja
Polje sa vrednostima rezultata prikazuje vrednost koja se odnosi na tekući slučaj opterećenja. Promenom
slučaja opterećenja menjaju se i vrednosti polja.
Ova komponenta rezultata
Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo ako je izabrano prikazivanje odgovarajuće komponente rezultata.
Sve komponente rezultata
Polje sa vrednostima rezultata vidi se bez obzira na prikazivanje komponente odgovarajućeg rezultata.
64
Mogućnosti prikaza u polju sa rezultatima:

Element: U polju je redni broj i vrsta elementa.
Komponenta: U polju je naziv komponente rezultata.
Slučaj: U polju je naziv slučaja opterećenja, kombinacije ili opis kritične kombinacije
opterećenja.
Jedinica: U polju je merna jedinica.
Ispod dugmeta Koristi podrazumevano postoje tri prekidača koja pomažu pri definisanju polja teksta:
Primeni font na sve tekst boksove
Nakon klika na dugme U redu menjaju se samo fontovi u svim tekst poljima.
Snimiti kao podrazumevano podešavanje
Pojavljuje se novo tekst polje sa tekućim podešavanjima kao podrazumevanim.
Primeni parametre na sve tekst boksove
Nakon klika na dugme U redu parametri svih tekst polja se postavljaju na tekuće.
Obrada lejera Omogućuje kreiranje novih ili izmenu postojećih lejera.
Ova funkcija se može pozvati i preko Podešavanja\Obrada lejera.
[F11]
2.16.11.9. Oznake izolinija
Postavlja seriju oznaka na izolinije na sledeći način.

1. Klik na ikonicu Oznake izolinija
2. Uneti dve tačke koje definišu deo linije
3. Oznake se postavljaju na mestu preseka segmenta i izolinije.
Automatsko označavanje izolinija mogu biti aktivirane u legendi boja. Pogldati... 2.18.4. Panel skale boja
2.16.11.10. Kotne linije za temelje
Podešava karakteristike kotnih linija za temelje.

Podešavanja su ista kao za normalne kotne linije.
2.16.12. Uređivanje pozadinskih lejera
Ovaj editor dozvoljava uvođenje promena u uvezene DXF i PDF lejere i dodavanje novih oblika.
Pozadinski lejeri sadrže samo podatke o geometriji i nemaju nikakvu ulogu u konstrukciji.
Rad sa lejerima
Otvara Rad sa lejerima. Videti... 3.3.3 Rad sa lejerima
Selektovanje Izabrai lejer za uređivanje sa padajućeg razgranatog prikaza.
lejera Da biste kreirali novi lejer, otvorite Rad sa lejerima, kreirajte novi lejer i kliknite U redu. Potom možete selektovati
novi lejer.
Drugi način za selektovanje lejera je da kliknete ovaj prekidač pored padajućeg razgranatog prikaza, potom kliknuti
na oblik. Lejer povezan sa tim oblikom će biti selektovan.
Selekcija
Za aktiviranje selekcije oblika, kiknuti na ovaj prekidač.
Kliknuti na spoljašnju liniju oblika ili prevući okvir oko oblika i kliknuti na
spoljašnju liniju oblika, potom podesiti karakteristike u dijalogu Uređivanje
karakteristika oblika.
Za upotrebu funkcija specijalne selekcije, izabrati sledeći prekidač na traci
alatki i i ikona (Specijalni načini selekcije).
Desnim klikom na objekat lejera prikazuje se iskačući meni. Izolovati lejer
zbog uređivanja zaključaava sve ostale lejere i dozvoljava uređivanje
preostalog lejera. Brisanje lejera dozvoljava brisanje preostalog lejera.
66
Specijalni načini selekcije
Klikom a ovaj prekidač prazuje se paleta sa opcijama za selekciju. Videti... 2.16.1 Selekcija
Kliknuti U redu ako je selekcija završena i klknuti na na bilo koji selektovani oblik da biste podesili karakteristike
oblika.
Karakterisitke preuzimanja
Klikom na ovaj prekidač se aktivira koanda preuzimanja. Klikom na oblik preuzimaju se sve karakteristike tog oblika
(tj. naknadne funkcije crtanja će koristiti ove karakteristike).
Konvertovanje selektovanih oblika u linije AxisVM-a
Nakon klika na ovaj prekidač pojavljuje se traka sa alatkama za selekciju. Kliknuti U redu ako je selekcija završena.
Svi selektovani oblici će biti kopirani kao regularne linije AxisVM-a.
Brisanje oblika Za brisanje oblika prvo ih selektovati, zatim pritisnuti prekidač Delete na tastaturi.
Boja olovke Boja olovke se koristi za crtanje spoljašnje linije oblika, kao i za ispunu unutrašnjosti ispunjenih oblika.
Postoje tri načina za definisanje tekuće boje olovke.
Podesiti boju lejera kao boju olovke.
Izabrati boju iz dijaloga.
Preuzeti boju olovke postojećeg oblika klikom na njega.
Tip linije Dve padajuće liste sa desne strane pokazuju slobodne tipove linija (gore) i debljine linija (dole). Selektovati željene
Debljina linije vrednosti.
Ova podešavanja nemaju uticaj na ispunjene oblike, s obzirom na to da oni nemaju spoljašnju liniju.
Preuzeti tip linije ili debljinu linije postojećeg oblika.
Traka alatki za crtanje linija i oblika bez ispune.
Traka alatki za crtanje oblika sa ispunom.
2.16.13. Preimenovanje/renumerisanje
Čvorovi, štapovi, grede, rebra i oblasti

modela se mogu prenumerisati i
preimenovati (njihova numeracija
podrazumevano prati redosled kreiranja-
unosa).
Za preimenovanje i prenumeraciju čvorova
ili elemenata prvo ih selektovati a zatim
kliknuti na ikonicu na Paleti ikona sa leve
strane.
Lista sa leve strane prikazuje broj selektovanih čvorova i elemenata. Odabrati koje želite preimenovati /
prenumerisati.
Početi od Zadati početni broj. Selektovani elementi će biti prenumerisani u poretku određenom u zavisnosti od njihovog
položaja. Prenumeracija može uticati na elemente koji nisu selektovani kao dva čvora ili elementi ne mogu imati
istu numeraciju.
Naziv U oznaci naziva broj je označen sa podvučenom crtom (_). Na primer: ako je početni broj 1 i polje Naziv sadrži
oznaku T_, nazivi selektovanih elemenata će biti T1, T2, T3, … Ako je selektovan samo jedan element nije
neophodno uneti _ u Nazivu. Inače, mora biti uneto zato što elementi moraju imati različite nazive.
Ako je polje Naziv prazno, naziv će biti sam broj elementa.
Vratiti Ako je uključeno Vratiti originalne brojeve klikom na dugme U redu prikazuje se originalna, odnosno početna
originalne numeracija i brišu se dodeljeni nazivi. U listi sa leve strane mora se selektovati tip elementa.
brojeve
Za uključivanje/isključivanje prikaza brojeva/naziva elemenata otvoriti dijalog Mogućnosti prikazivanja
(pogledati u... 2.16.18 Mogućnosti prikazivanja) ili koristiti brze prekidače (pogledati u... 2.17 Brzi prekidači)
2.16.14. Sklopovi
Sklop je posebno izabrana grupa konstrukcionih elemenata. Rad sa

sklopovima olakšava pre- i post-procesiranje.
AxisVM omogućava prikazivanje jednog ili više sklopova istovremeno.
To su tzv. aktivni sklopovi. Ako je aktiviran prekidač Sklopovi sve
komande će se odnositi samo na entitete aktivnog sklopa. Naziv aktivnog
sklopa prikazano je u info panelu. Ako je više sklopova aktivno pojavljuje
se natpis "n sklopova", pri čemu je "n" broj aktivnih sklopova.
Postoje dva tipa sklopova: korisnički definisani i logički sklopovi.
Korisnički definisane sklopove kreira korisnik selektovanjem željenih
elemenata. Logičke sklopove kreira program automatski sortirajući
elemente u kategorije po različitim kriterijumima (materijal, poprečni
presek, debljina, vrsta elementa, spratnost, itd.).
Određeni kreirani sklop se može prikazati klikom na njegov naziv iz liste
sklopova ili preko brzog menija u donjem desnom uglu ekrana
aktiviranjem ikonice Sklopovi.
Veličina razgranatog prikaza se može podesiti klikom na broj sa desne
strane panela.
Novi Kreira korisnički definisan sklop (izborom entiteta modela).

Svakom novom sklopu se mora dodeliti naziv a zatim odabrati entiteti modela koji će da čine sklop (ako je potrebno
koristeći i dijalog boks Selektovanje).
Modifikacija Modifikacija selektovanog korisnički definisanog sklopa. Kada se pojavi meni za selektovanje, entiteti modela koji
su u sklopu prikazani su kao selektovani pa su moguće izmene.
Brisanje Briše korisnički definisane sklopove iz liste. Ovom komandom ne brišu se entiteti modela koji su činili sklop.
 Ukoliko su selektovane tabele rezultata segmenata preseka, izlistani će biti samo segmenti preseka unutar aktivnih
sklopova.
Logičke Kreira novi sklop pomoću logičkih operacija (unija, razlika,
operacije sa presek) korisnički definisanih sklopova modela. Dvostrukim
sklopovima klikom iz liste sklopova biraju se oni na koji se primenjuje
operacija. Za odabir celokupnog modela koristi se simbol %.
Na primer: % - Stubovi, kreira sklop koji sadrži ceo model bez
sklopa Stubovi.
Klikom na dugme Kreirati uz navođenje naziva definiše se
ovako nastali sklop. Ako se u nazivu sklopa upotrebljavaju
znaci operacija kao što su: “+”, “-“, “i”, naziv se stavlja između
znakova navoda (“”). Na primer: “sprat+12,00”.
Kreiranje Kreiranjem direktorijuma olakšava se sortiranje korisnički definisanih sklopova. Sklopovi se mogu prebacivati i
novih preurediti prevlačenjem na novu poziciju. Korišćenjem tastera [Ctrl] i [Shift] moguća je višestruka selekcija na
direktorijuma uobičajen način.
Uključivanje/isključivanje direktorijuma, uključuju/isključuju se i sklopovi u njima.
68
Logički
sklopovi
Ovom ikonicom se kreiraju logički sklopovi.

Arhitektonski objekti su definisani njihovom geometrijom. Verikalni konačni elementi greda, rebro i štap se smatraju
stubovima a horizontlni gredama. Oblasti u horizontalnoj ravni su ploče a u vertikalnoj zidovi. Ako se kreiraju nivoi
(spratovi) moguće je i kreiranje sklopova po nivoima.
Sklopovi kreirani iz optimizacionih grupa drvenih i čeličnih konstrukcija čine promenu poprečnog preseka
optimizacione grupe lakom.
Za grupe ekscenticiteta pogledati 4.9.5. Oblast
Ukoliko model sadrži strukturalne mreže, moguće je definisati logičke sklopove na osnovu linija strukturalne mreže.
Ovi sklopovi sadrže elemente unutar ravni dobijene prevlačenjem linije mreže upravno na ravan mreže. Linijski
elementi i oblasti su uključeni samo ako svi njihovi čvorovi upadaju unutar ravni. Tolerancija ravni može biti
personalizovana za svaku liniju mreže. Moguće je selektovajne više linija mreže (Ctrl+klik ili Shift+klik na naziv linije
mreže) i podešavanje zajedničke vrednosti.
Prekidači za Prekidači za prikaz funkcionišu na sledeći način:
prikaz Sve Uključuje ili isključuje prikaz svih sklopova sa liste.
Sklopovi Ako je prekidač uključen, prikazuju se samo sklopovi koji su uključeni u listi.
Ako je prekidač isključen prikazuje se ceo model.
Logički sklopovi Uključuje/isključuje prikaz logičkih sklopova.
 Prilikom rada sa sklopovima podrazumevani je prikaz samo aktivnih sklopova u tabelama.
Automatsko osvežavanje
Ako se uključi, sklopovi se automatski ponovo iscrtavaju. Ako je isključen, ekran se osvežava samo nakon klika
na dugme U redu.
Osvežavanje svega
Ako je uključen, sklopovi će se prikazati u svim prozorima ako se radi u više prozora. Ako je isključen, sklopovi
se osvežavaju samo u aktivnom prozoru.
Prikaz neaktivnih sklopova sivom bojom
Ako je uključena ova opcija pored prikaza aktivnih sklopova prikazuje se i ceo model kao žičani sivom bojom radi
lakšeg pregleda položaja sklopova u modelu.
2.16.15. Preseci
Linije, ravni i segmenti preseka koriste se za prikazivanje rezultata proračuna (pomeranja, sila, napona itd.) kod
površinskih konstrukcija (ploča, membrana, ljuski).
Ako su štap, rebro ili greda unutar aktivne ravni preseka a komponente rezultata postoje i na tim elementima
prikazuje se i taj dijagram sa rezultatatima.
Rezultati segmenata preseka mogu biti izlistani u Tabelama.
Pogledati... 6.1.5.1. Tabele rezultata segmenata preseka
Ovaj dijalog boks se koristi na sličan način kao i dijalog boks Sklopovi.
Linije, ravni i segmenti preseka mogu da se uključe/isključe i klikom na brzi prekidač Preseci.
Ako je prikaz rezultata postavljen na Preseke prikazuju se samo dijagrami linija, ravni i segmenata preseka.
Da bi se smanjila složenost prikaza rezultata, pojedinačni preseci se mogu podesiti tako da se prikazuju samo za
određene slučajeve opterećenja i /ili za određene komponente rezultata. Preseci se automatski sortiraju u tri grupe
odnosno direktorijume u zavisnosti da li su linije, ravni ili segmenti.
 Prebacivanje iz jedne u drugu grupu prevlačenjem nije omogućeno.
 Ukoliko su selektovane tabele rezultata segmenata preseka, izlistani će biti samo segmenti preseka unutar
aktivnih sklopova.
Grupa segmenti
preseka
Kreiranje grupe segmenti preseka omogućava lakši prikaz više preseka istovremeno.
Klikom na Nova grupa segmenta preseka iz liste, dodeljivanjem naziva grupe (naziv) i zadavanjem proizvoljnog
broja segmenata kreiramo grupu. Pritiskom na [Esc] završava se definisanje grupe. Poslednjem unetom segmentu
pod brojem (xx) u definisanom direktorijumu dodeljuje se naziv_xx.
Novi Kreiranje direktorijuma omogućava lakše sortiranje preseka unutar iste grupe jer je omogućeno prevlačenje na
direktorijum novo mesto u grupi. Korišćenjem tastera [Ctrl] i [Shift] moguća je višestruka selekcija na uobičajen način.
Uključivanjem/isključivanjem prikaza direktorijuma menja se i prikaz preseka.
Novi segment Segment se definiše pomoću dve tačke na oblasti ili na više oblasti u istoj ravni.
preseka Podešavanjem prekidača bira se način prikaza dijagrama rezultata. Širina oblasti segmenta leve i desne strane može
se birati pojedinačno.
70
Uobičajen prikaz dijagrama je upravno na ravan elementa ali uključivanjem opcije Prikaži dijagram u ravni
elementa dijagram se rotira. U dijalogu Mogućnosti prikaza, ovaj način prikaza dijagrama (u ravni elementa) može
se uključiti/isključiti za sve segmente preseka.
Prikaz vrednosti rezultata
Prikaz osrednjenih vrednosti rezultata
Rezutanta objedinjena nad segmentom

Segment preseka deli domen na dva dela. Za izračunavanje jedan od njih je uklonjen. Uklonjeni deo je selektovan
na način da je lokalna osa normalna na segment preseka (osa y je označena žutom bojom na slici) usmerena ka
spolja od preostalog dela. Strelice su prikazane na strani uklonjenog dela. One prikazuju sile i momenat koji deluju
na preostalom delu od strane uklonjenog dela. Pravac segmenta preseka je prikazan strelicama duž konture ravni
preseka. Segment preseka je usmeren od prve do druge tačke odabrane prilikom njegovog definisanja. Sledeća
slika prikazuje pozitivne pravce komponenti rezultante.
 Rezultanta objedinjena nad segmentom je prikazana samo za segmenat preseka paralelan sa lokalnom x ili y
osom.
 Ako je selektovano Anvelope ili Kritična, komponente rezultante su prikazane samo u Min i Max obliku.
Vrednosti triju koponenti rezultante nisu odgovarajuće jedna drugoj.
Nova ravan Definiše se klikom na dugme Nova ravan preseka i zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju dve tačke (ako
preseka je u pitanju pogled na neku ravan) ili tri tačke (ako je u pitanju perspektiva) koje definišu ravan preseka. Ravan
preseka označena je pravougaonikom isprekidanim linijama. Moguće je uključiti/isključiti prikazivanje ravni
preseka.
Ravni preseka su korisne na primer ako se žele prikazati samo rezultati duž neke linije kroz ceo model odnosno
konstrukciju.
Nova linija Definiše se klikom na dugme Nova linija preseka i zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju rubovi koji
preseka definišu liniju preseka. Linija preseka ne mora da bude kontinualna.
Aktivni preseci su samo oni koji su uključeni na listi.

Korišćenje prekidača Osvežavanje svega, Automatsko osvežavanje i dugmadi Novi, Modifikacija, Brisanje koriste
se slično kao u dijalogu Sklopovi.
 Pravac presečne linije nije u vezi sa prikazanim komponentama rezultata.
72
2.16.16. Virtualne grede
Virtualne grede se koristi za prikaz rezultata

oblasti i pripadajućih rebara na način kao što se
to prikazuje na gredama. Nakon prračuna
površinskih sila program kreira konačan broj
preseka normalnih na pravac virtualne grede i
redukuje presečne sile na centar gravitacije
preseka.
Virtualne trake su kao virtualne grede, ali se
preseci ne protežu do ivica oblasti (ograničene
su fiksiranom širinom trake sa leve i sa desne
strane, ΔL i ΔR).
Ako aktivni sklopovi sadrže oblasti sa
virtualnim gredama i komponenta rezultata je
selektovana iz Unutrašnjih sila virtualnih greda
(6.1.9 Unutrašnje sile virtualnih greda)
dijagram će biti prikazan duž centralne linije
virtualne grede.
Ako su virtualna greda i odgovarajuće oblasti
uključene i ako su selektovani odgovarajući
rezultati sila, biće prikazane redukovane sile na
osu virtualne grede.
Tabela rezultata virtualne grede može biti
prikazana u Tabelama.
Videti... 6.1.5.1 Tebele rezultata segmenata
preseka
Nova virtualna Uneti naziv i selektovati oblasti gde bi trebalo da se nalazi virtualna greda. Osa virtualne grede nije nužno kontinualna
greda linija. Podrazumeva se da je paralelna sa najdužom stranom graničnog boksa selektovanih domena u globalnom
prostoru. Osa virtualne grede (lokalni x) i lokalni z pravac mogu biti podešeni proizvoljno selektovanjem referentnog
vektora. Videti... 4.9.20 Reference.
Nova virtualna Uneti naziv, zatim početnu i krajnju tačku trake. Ove tačke određuju osu virtualne grede. Ako su dve tačke na
traka različitim oblastima, oblasti moraju biti u istoj ravni. ΔL i ΔR vrednosti širine trake su automatski podešene na 0.5 m,
ali mogu biti promenjene.
 Stavke ne mogu biti prebačene u grupu drugačijeg tipa.
Kreiranje novih Kreiranje novih direktorijuma nudi način sortiranja virtualnih greda. Virtualne grde mogu biti preuređene
direktorijuma prevlačenjem na novu poziciju u okviru svog tipa grupe. Uključivanjem/isključivanjem direktorijuma uključuju
se/isključuju se sve virtualne grede u okviru direktorijuma. [Ctrl] i [Shift] dopuštaju višestruku selekciju na uobičajen
način.
2.16.17. Nalaženje
Nalazi entitet modela datog rednog broja, a kurzor se locira na dati entitet.
Ako je uključen prekidač Selektovati element traženi entitet će biti obeležen (prikazan ljubičastom
bojom).
2.16.18. Mogućnosti prikazivanja
Simboli Omogućuje/onemogućuje prikaz simbola.

Grafički simboli Mreža
Prikaz unutrašnjih linija mreže konačnih elemenata.
 Ako je isključeno pojavljuju se samo spoljašnje linije elemenata.
Čvor
Prikazivanje čvorova (mali crni kvadrati).
Centar površine
Prikazivanje centra (tačke za izbor-selekciju) površinskih konačnih elemenata.
 Boje: ploča=crvena, membrana=plava, ljuska=zelena
Centar kružnice
 Prikazivanje centra kružnice u obliku krstića.
Oblast
Oblast je obeležena okvirnom linijom unutar konture.
 Boja okvirne linije definiše tip konstrukcije i ista je kao površina koju odeđuje:
ploča = crvena, membrana = plava, ljuska = zelena
Tačkasti oslonac
Prikazuje tačkaste oslonce.
 Tačkasti oslonac je prikazan debelom linijom.
Boje: pomeranja=žuta, rotacija= narandžasta.
Linijski oslonac
Prikazuje linijske oslonce.
 Prikazan je kao debela linija u pravcu oslanjanja.
Boje: pomeranja=žuta, rotacija= narandžasta.
Površinski oslonac
Prikazuje površinske oslonce.
 Prikazani su kao svetlo braon mreža.
Temelj
 Temelji projektovani u tabu Projktovanje armiranobetonskih konstrukcija se pojvaljuju sa
njihovim proračunatim ili specificiranim oblikom i veličinom.
Kotne linije
 Omogućava prikaz kotnih linija temelja.
Elementi veze
Prikazuje veza elemente.
 Čvor-čvor veza elementi su prikazni punim zelenim linijama sa strelicom koja pokazuje pravac
veza elementa.
74
Linija-linija veza elementi su prikazani punim zelenim linijama sa strelicama koje pokazuju
pravac veze i isprekidanim zelenim linijama na krajnjim tačkama linija i svakom drugom između
dve krajnje veza-linije.
Kruto telo
 Prikazuje kruto telo konačne elemente debelom crnom linijom.
Dijafragma
 Prikazuje dijafragma konačne elemente sivim isprekidanim linijama.
Referenca
Prikaz referenci.
 Prikaz: crveni vektor, krst ili trougao.
Oblik poprečnog preseka
Prikazuje oblik poprečnog preseka štap/greda/rebro konačnog elementa.
 Poprečni preseci koje je definisao korisnik prikazuju se kao pravougaonici koji opasuju presek.
Oslobađanje krajeva elemenata
Prikazuje oslobađanje krajeva elemenata i ivične zglobove elemenata.
Oslobađanje krajeva elemenata:
 Plavi krug: zglob / kotrljajuće ležište
Plavi krug + krst: polukruti zglob
Crveni krug: sferni zglob
Pun plavi krug: plastični zglob
Ivični zglobovi:
 Kružići na ivicama elemenata.
Elementi konstrukcije
Prikazuje elemente konstrukcije.
 Prikazuje narandžaste linije duž elementa i broja elementa.
Parametri armiranja
 Kod površinskih nosača prikazuje parametre armiranja.
Oblast armiranja
 Prikazuje armaturu neke oblasti isprekidanim braon linijama.
Prikazana je gornja i donja armatura u x i y pravcu.
Masa
Prikaz koncentrisanih masa u čvorovima.
 Označavanje: dva crvena koncentrična kruga.
Centar mase sprata
 Prikazuje centar mase svakog sprata. AxisVM konvertuje opterećenja, koja su uzeta u obzir pri
seizmičkom proračunu u mase, proračunava ih i postavlja na izračunato mesto. Centar mase
prikazan je crnim simbolom +s u crnom krugu i oznakom Gmi gde je i oznaka sprata.
Centar krutosti sprata
Centar krutosti se određuje u zavisnosti od poprečnog preseka i broja zidova sprata metodom koja se
koristi kod proračuna krutosti tankih zavarenih poprečnih preseka.
 Prikazuje se centar krutosti spratova. AxisVM centar krutosti nalaženjem poprečnih preseka
zidova koristeći metodu kao i za proračun tankih zavarenih profila. Centar je prikazam crvenim
simbolom +s sa oznakom Si, gde je i oznaka nivoa.
Konture elemenata u 3D
Prikazuje model sa žičanom 3D konturom elemenata.
Lokalni Prikazuje ose lokalnih koordinatnih sistema konačnih elemenata.

sistemi
Lokalni koordinatni sistem Lokalni koordinatni sistem površinskog elementa

linijskog elementa
Opterećenja Prikaz simbola opterećenja se može podesiti za svaki tip
posebno (koncentrisana, raspodeljena linijska,
raspodeljena površinska, temperaturna, sopstvena težina,
pokretna opterećenja i ostala (promena dužine elementa,
prethodno naprezanje, pritisak, itd.)).
Za prikaz površinskih opterećenja raspodeljenih na linijske
elemente (videti sliku desno) uključiti Raspodela
opterećenja.
Za prikaz raspodeljenih površinskih opterećenja na grede
uključiti Raspodeljena opterećenja na grede.
Raspodeljena Prikaz raspodeljenih opterećenja na grede.

opterećenja na grede
Faze položaja Ako je uključena ova opcija svi položaji pokretnog opterećenja su prikazani sivom bojom. Ako je
pokretniog opterećenja isključena ova opcija prikazuje se samo tekući položaj pokretnog opterećenja u zavisnosti od slučaja.
Automatsko Ako je uključen ovaj prekidač, svaka izmena će dovesti do ponovog iscrtavanja u aktivnom panelu.
osvežavanje
Osvežavanje svega Izmene dovode do osvežavanja svih panela u radu sa više prozora.
Snimiti kao Snima trenutna podešavanja prikaza simbola kao podrazumevana.
podrazumevano
Oznake
Numerisanje
Prikazuje redne brojeve čvorova, Uključivanjem Numerisati konačne elemente za

konačnih elemenata, materijala, profila, linijske elemente gde je izvršena podela, prikazuje
referenci. numeraciju mreže KE.
76
Numerisanje konačnih Uključivanjem ovog prekidača zamenjuje brojeve elemenata na dijagramima sa brojevima konačnih
elemenata elemenata. Tabele takođe prikazuju rezultate na konačnom elementu, a ne na celom konstrukcijskom
elemenu. Pogledati... 3.2.13. Spajanje delova strukture, 3.2.14. Razdvajanje delova strukture
Oznake na linijama u (Ne)Označavanje Oznaka na linijama prikazanim u pravcu osa uključuje/isključuje oznake na linijama
pravcu osa prikazanim u pravcu njihovih osa (prikazane kao tačke).
Centar gravitacije Ako su definisani seizmički spratovi, njihov
sprata centar gravitacije može biti prikazan crnim
krugom na crnom krstu, sa oznakom
Gm<ideks sprata>
Karakteristike Ispisivanje naziva i parametara materijala, profila, dužina ili debljina elemenata, intenziteta opterećenja i
masa. Ukoliko je uključeno biće prikazane i Jedinice mera.
Usvojena armatura Omogućuje nezavisno označavanje za gornju i donju armaturu u x i y pravcu i postavlja način označavanja.
Prekidači
.
Informacioni paneli Panel kordinata Pogledati... 2.18.1. Panel

koordinata
Info panel Pogledati... 2.18.2. Info panel
Šifriranje boja Pogledati... 2.18.3 Šifriranje
(kodiranje) boja.
Panel skale boja Pogledati... 2.18.4. Panel
skale boja
Prikaz Prikaz sklopova i vođica se može uključiti ili isključiti.

Sklopovi Omogućava/onemogućava prikaz sklopova.
Vođice Omogućava/onemogućava prikaz vođica.
Strukturalna mreža Omogućava/onemogućava prikaz strukturalne mreže.
DXF/PDFlejeri Omogućava/onemogućava prikaz pozadinskih lejera.
Arhitektonski lejeri Omogućava/onemogućava prikaz uvezenih arhitektonskih objekata.
AxsVM lejeri Omogućava/onemogućava prikaz lejera definisanih u AxisVM-u.
2.16.19. Postavke
Podešavanja rastera, kurzora, parametara uređivanja, crtanja i izbora propisa za proračun.
2.16.19.1. Raster i kurzor
Raster Raster se sastoji od mreže tačaka ili linija i olakšava

pozicioniranje kurzora. U zavisnosti od izbora, mreža
može biti:
Tačkasta mreža – ose su prikazane žutim krstićima a
tačke mreže sivom bojom;
Mreža linija – ose su prikazane žutom a rasteri sivom
linijom.
Prikaz
Uključivanje/isključivanje prikazivanja mreže.
ΔX, ΔY, ΔZ
Podešavanje koraka mreže u sva tri pravca.
Tip
Izbor tačkaste ili linijske mreže.
Korak kurzora Podešava dužinu koraka pomeranja kurzora prilikom upravljanja tastaturom.
Parametri koraka kurzora se mogu podesiti na sledeći način:

Vezano kretanje miša
Ograničava kretanje pointera miša, korakom kretanja kurzora pomoću dole navedenih
parametara
ΔX, ΔY, ΔZ
Pritiskom na kurzorske tastere, kurzor se pomera za podešen ΔX, ΔY, ΔZ korak u izabranom
pravcu.
Ctrl + “x”
Povećanje/smanjenje koraka kurzora za faktor "x". Ovo omogućava proizvoljnu preciznost
crtanja. Korak kurzora ne važi ako se kurzor pozicionira na liniju.
Ako je kretanje kurzora vezano, korak je veličine DX.
 Korak kurzora se ignoriše ukoliko je njegov položaj na liniji koja nije paralelna globalnim koordinatnim
osama i tada se kurzor kreće duž linije.
Ukoliko je tolerancija uređivanja veća od koraka kurzora pratiće se nevidljiva mreža definisana tolerancijom
uređivanja.
Ako je kretanje kurzora vezano, korak je veličine DX.
Pogledati... 4.7.4 Vezano kretanje kurzora
 Ako je raster mreže i korak kurzora podešen na istu vrednost pri postavljanju, čvorovi će biti na tačkama
mreže rastera.
2.16.19.2. Uređivanje
Ugao vezanog Kretanje kurzora može biti slobodno i vezano.

kretanja Pritiskom na tipku [Shift] pri pomeranju kurzora
određuje se pravac vezanog kretanja kuzora. Pri tome je
vezano kretanje zasnovano na dva tipa ugla (za ostale
načine vezanog kretnja kurzora Pogledati... 4.7.4
Vezano kretanje kurzora).
Automatski Automatski se izvršava niz funkcija uređivanja u zavisnosti od uključenih prekidača.

Presecanje :
Ukoliko je Automatsko presecanje aktívno (uključuje se u meniju Podešavanja/Servis/Uređivanje/
Automatski/Presecanje ) na preseku dve ukrštene linije automatski se generiše čvor, a broj linija se povećava na
četiri. Ako su površinski elementi presečeni linijama nastaće novi sa karakteristikama nasleđenim od prvobitnih
površinskih konačnih elemenata.
Upravljanje sklopovima :
Ukoliko je automatsko upravljanje sklopovima uključeno tada su pri prikazivanju sklopova novostvoreni entiteti
automatski priključeni u sve aktivne sklopove.
Osvežavanje :
Postavlja automatsko osvežavanje ekrana.
78
Tolerancija Dve tačke na rastojanju koje je jednako ili manje od zadate tolerancije biće spojene, pri operaciji Provera mreže.
Toleancija se koristi i u kontroli dužina štapova i debljine površina.
Identifikacija Element ispod kurzora se identifikuje ako je rastojanje do kurzora manje od

kurzora podesivog rastojanja identifikacije kurzora. Jedinica mere identifikacije
rastojanja kurzora je piksel.
Ako je više elemenata unutar ovog rastojanja tolerancije, identifikuje se onaj koji je najbliži kurzoru.
Pogledati... 4.7.1. Identigikacija kurzora
Tolerancija u ravni Tačke oblasti i površina moraju biti u ravni. Svako odstupanje čvorova van ravni više od zadate vrednosti
tolerancije dovodi do njihovog brisanja. Tolerancija u ravni se može definisati na dva načina:
Relativno [‰] u promilima najveće dimenzije poligona elementa;

Apsolutno [m] zadata vrednost.
Polarne koordinate Cilindrične ili sferne.
Pogledati... 4.3.2. Plarne koordinate
2.16.19.3. Crtanje
Multiplikator Podešavanje veličine prikaza simbola opterećenja.

prikaza simbola Podešavanja se mogu izvršiti ako je omogućen prekidač
opterećenja Simboli/Grafički simboli/Opterećenja. Ove vrednosti
veličine prikaza ne utiču na vrednosti opterećenja.
Sila
Prikaz veličine prikaza simbola za opterećenja
koncentrisnim silama.
Moment
Prikaz veličine prikaza simbola za opterećenja
koncentrisanim momentima.
Linijsko / površinsko opterećenje
Prikaz veličine prikaza simbola za linijska/ površinska
opterećenja.
Granični ugao Neće se prikazati zajednički rub dva ili više susednih površinskih elemenata ukoliko je ugao između njihovih
konturne linije normala manji od ovde usvojene vrednosti.
Prikazan rub
Neprikazan rub
Faktor povećenja Podešava se faktor povećanja/smanjenja (zoom faktor) tasterima [+] ili [-].
i smanjenja
Prikaz dijagrama Do verzije 12, dijagrami aksijalne sile i momenata torzije su uvek bili crtani u lokalnoj x-z ravni. Od verzije 13
aksijalne sile i mogu biti podešeni i u ravni y-z.
momenata torzije
2.16.20. Informacije o modelu
Prikazuje glavne parametre modela.

Klikom na dugme Parametri analize prikazuju se određeni parametri poslednje analize modela (količina
memorije korištena za proračun, vreme proračuna, itd.). Informacije o analizi modela su dostupne samo ako je
model proračunat u verziji 10 programa AxisVM.
2.17. Brz prekidači

Brzi prekidači omogućuju trenutno uključivanje/isključivanje simbola
na ekranu kao i upotrebu onih alata koji se često koriste pri uređivanju
modela. Ikonice se nalaze u donjem delu grafičkog ekrana.
Automatsko presecanje
Vezano kretanje pointera
Nivoi (spratovi)
Sklopovi
Prikaz sklopova selektovanih elemenata
Prikaz samo selektovanih elemenata
Ravni rada
Preseci
Prikaz mreže konačnih elemenata
Prikaz simbola opterećenja
Prikaz simbola i oznaka
Prikaz lokalnog sistema

80
Numeracija
Pozadinski lejer
Detekcija pozadinskog lejera
 Neka od ovih podešavanja dostupna su i preko ikona Podešavanja, odnosno Postavke.
2.18. Informacioni paneli

Informacioni paneli se nalaze na prostoru za crtanje. Položaj panela nije fiksiran - moguće je pomeranje po
radnoj površini korišćenjem .
2.18.1. Panel koordinata
Pogledati... 4.4. Panel koordinata
2.18.2. Info panel
Prikazuje informacije kao što su: aktivni sklop (sklopovi), tekući pogled, vrsta analize,
propis (standard) po kojem je izvršena analiza, tekući slučaj i kombinacija opterećenja,
greška rešenja, tekuća komponenta rezultata.
Za objašnjenje parametara E(U), E(P), E(W), E(EQ) pogledati 5. Analiza i 5.1 Statička
analiza
Ako je aktivno više od jednog sklopa prikazuje se lista aktivnih sklopova označavajući da broj dužine liste
sklopova ne prelazi granične vrednosti. Ova granična vrednost se može podesiti desnim klikom na Informacioni
prozor i klikom na ikonicu menija Podešavanja.
2.18.3 Šifriranje (kodiranje) boja
Ovaj info panel se pojavljuje nakon aktiviranja kodiranja boja (videti... 2.16.5. Šifriranje
(kodiranje) boja) osim ako je isključen u Meniju panela (videti... 3.5.2 Informacioni paneli)
Tip šifriranja je prikazan u okviru crne naslovne linije.
2.18.4. Panel skale boja
Panel skale Prikazuje legendu sa skalom boja koja ide uz prikaz rezultata proračuna (izolinije i izopovršine). Klik u unutrašnjost
boja prozora sa skalama boja poziva dijalog boks za podešavanje skale boja.
Broj boja u legendi (maksimalno 29) može da se podešava promenom veličine panela sa skalom boja.
Podešavanje Možete podesiti detalje skale boja u
panela skale podešavanjima. Da biste otvorili ovaj dijalog,
boja samo kliknite na skalu boja.
Granice Načini podešavanja granica intervala:

Min/max modela
Postavljanje donje i gornje granice intervala modela. Međuvrednosti se dobijaju interpolacijom.
Min/max sklopova
Postavljanje donje i gornje granice intervala aktivnih sklopova. Međuvrednosti se dobijaju interpolacijom.
Apsolutni max modela
Između donje i gornje granice date veličine modela interpolacijom se određuju međuvrednosti boja. Za gornju
i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najveća veličina modela.
Apsolutni max sklopova
Između donje i gornje granice date veličine aktivnih sklopova interpolacijom se određuju međuvrednosti boja.
Za gornju i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najveća veličina aktivnih sklopova.
Korisnička postavka
Klik na element liste omogućava uređivanje vrednosti dodeljene boji u skali. Pri tome mogu da se koriste i
kurzorski tasteri. Pošto se pritisne U redu vrednosti nivoa treba da monotono opadaju na dole.
Automatska interpolcija
Ako je uključena Automatska interpolacija tada se pri upisu neke nove vrednosti sve vrednosti boja
obnavljaju. Ukoliko je izmenjena gornja ili donja vrednost međuvrednosti se dobijaju linearnom interpolacijom.
Ukoliko se zada neka međuvrednost, program će primeniti bilinearnu interpolaciju, vrednosti će se linearno
menjati između gornje i nove vrednosti, odnosno između nove i donje vrednosti i intervali mogu da se razlikuju.
Po vrednosti koraka
Vrednosti boja su određene veličinom koraka . Pri upisu nove vrednosti ostale se preračunavaju za veličinu
definisanog korak. Prelaskom na drugi način skala kreće od najniže vrednosti koristeći poslednju vrednost
koraka.
Numeričke vrednosti skale boja mogu da se zapišu pomoću dugmeta Snimi kao... i da se koriste naknadno.
Šrafiranje Šrafura vrednosti van definisanih se može podesiti da bude Neprovidna ili Providna.
vrednosti van
zadatog
opsega
Standardne vrednosti intervala se mogu podesiti i direktno iz brzog menija panela Skala boja, koji možemo pozvati
klikom u oblast panela desnim tasterom miša.
Proračun
Pri prikazu vrednosti armature klikom na Definisanje i Proračun pojavljuje se
panel u kome je moguće u odnosu na prečnik armature i rastojanje između šipki
dobiti broj komada šipki armature.
82
Prilikom prikaza šeme stvarne količine armature AxisVM ne dodeljuje boju
 numeričkim vrednostima, već samo ako se izabere drugačiji raspored i
veličina šipki. Moguće je izabrati da se prikazuju sve šeme armiranja ili samo
one u okviru aktivnih (vidljivih) sklopova.
2.18.5. Panel podešavanja perspektive
Pogledati... 2.16.3. Pogledi

3. Glavni meni
3.1. Fajl
Stavke menija su detaljnije opisane u nastavku.
3.1.1. Novi model
Kreiranje novog modela konstrukcije. Ako tekući model nije snimljen pre početka kreiranja novog, pojavljuje
se prozor sa pitanjem da li se želi snimiti tekući model.
U dijalog boksu se unosi naziv modela, bira standard po kojem će se vršiti analiza, biraju jedinice mera, unosi
zaglavlje projektne dokumentacije i bira postavka početnog ekrana (pogled od gore, pogled spreda ili
perspektiva).
84
3.1.2. Učitavanje
Učitava postojeći model u AxisVM. Ako tekući model nije snimljen, pre početka učitavanja pojavljuje se
[Ctrl]+ [O] prozor sa pitanjem da li se želi snimiti tekući model.
Pojavljuje se standardni dijalog u koji se unosi naziv i lokacija postojećeg fajla.
 AxisVM ulazne podatke o modelu snima u fajl sa ekstenzijom “.AXS” a rezultati su snimljeni u fajlu sa
ekstenzijom “.AXE”. Oba fajla sadrže jedinstveni identifikator koji se dodeljuje pri svakom snimanju tako
da je lako proveriti da li obe ekstenzije pripadaju istom modelu.
3.1.3. Snimanje
Snimanje modela pod nazivom ispisanim na gornem delu AxisVM ekrana. Ako model nije snimljen
[Ctrl]+ [S] automatski, pojavlje se Snimi kao... dijalog gde je potrebno dodeliti naziv fajlu. Komandu Snimi
kao... je korisno koristiti ako se žele izvršiti izmene na modelu ali i sačuvati originalni model.
Ako je aktivirana mogućnost Kreiraj rezervnu kopiju u Podešavanja/Osnovna podešavanja/
Sigurnost podataka/Automatsko snimanje kreiraće se kopija postojećeg fajla aktuelnog modela.
3.1.4. Snimanje kao
Menja naziv modela i snima podatke aktuelnog modela pod novim nazivom. Ova komanda koristi se pri
zadavanju naziva modelu ili pri promeni modela, a sa ciljem da se zadrži fajl sa originalnom verzijom.
Konvertovanje Model formiran u starijim verzijama programa AxisVM konvertovaće se automatski pri prvom učitavanju u
modela noviju verziju AxisVM.
 Komanda Fajl / Snimanje kao / Format fajla, omogućava snimanje modela u prethodnim verzijama
programa AxisVM.
3.1.5. Izvoz – Export
DXF fajl Geometriju (linije, čvorovi) aktuelnog modela zapisuje u fajl formata DXF, nazivfajla.DXF za moguću
upotrebu u CAD programima. Geometrijske mere će biti očuvane.
Po izboru ove stavke menija pojavljuje se Izvoz DXF dijalog boks gde mogu da se podese i jedinice mera
modela u izvezenom fajlu.
Za DXF izlazni fajl dostupna su tri različita formata:
- AutoCAD 2000 DXF fajl
- AutoCAD R12 DXF fajl
- AutoCAD reinforcement design fajl.
Tekla Structures fajl Dostupna su dva formata fajlova:
Tekla (TS) Structures ASCII fajl (*.asc)
Snima geometriju modela u format fajla koji prepoznaje program Tekla Structures. Fajl sadrži koordinate
čvorova i i j-krajeva, karakteristike poprečnih preseka i referentne tačke štapnih ili grednih elemenata.
Tekla (TS) DSTV fajl (*.stp)
Snima podatke štapnih ili grednih elemenata (krajnje tačke, materijale, poprečne preseke, reference) kao
standardni DSTV fajl. Ovaj format fajla podržava više CAD softvera koji se koriste za čelične konstrukcije.
BoCad fajl Snima geometriju modela u fajl format koji može da se učita u BoCAD program. Fajl sadrži koordinate čvorova
štapova, karakteristike poprečnih preseka i referentnu tačku za definiciju položaja štapa odnosno grede u
prostoru.
StatikPlan fajl Za program StatikPlan, AxisVM izvozi DXF file uključujući i konture armirane ploče sa računskom armaturom
prikazanom preko izolinija i legendu sa rezultatima.
PianoCA fajl Generiše *.pia interfejs fajl za program PianoCA. Sadrži podatke, oslonce, opterećenja i rezultate proračuna
odabranog grednog elementa.
IFC 2x, 2x2, 2x3 fajl Izvozi IFC fajl opisujući arhitektonski model (zidovi, ploče, stubovi, grede). IFC fajl se može uvesti u
ArchiCAD, AutoDesk ADT, Revit, Nemetscheck Allplan, Tekla-Xsteel i druge arhitektonsko-građevinske
programe.
CADWork fajl Kreira DXF fajl koji se može koristiti u CADWork softveru za izradu detalja armature.
Izvoze se samo selektovane oblasti.
Kako CADWork radi u 2D okruženju, selektovane oblasti moraju biti u istoj ravni.
Svaka oblast u DXF fajlu se pretvara u lokalni X-Y koordinatni sistem, a Z koordinata predstavlja računski
dobijenu količinu armature.
SDNF 2.0, 3.0 fajl Snima model u SDNF (Steel Detailing Neutral Format) fajl koji mogu očitati programi za detalje čelika
(Advance Steel, SDS/2, Tekla Structures, PDMS).
AxisVM Viewer Snima model u formatu programa AxisVM Viewer (*.axv).
Videti…7. AxisVM Viewer i ViewerExpert
AXS fajl Moguć je izvoz sledećih grupa elemenata:
cele konstrukcije, prikazanih sklopova ili
selektovanih elemenata.
Za odabir opcija izvoza sličnim kao
opcijama u Kopiraj (videti… 3.2.7 Opcije
kopiranja / ubacivanja) kliknuti na dugme
Podešavanja u dijalogu Izvoz.
Izvoz izabranih Izvozi samo izabrane entitete u fajl nekog formata.

elemenata
Jedinice koordinata Ovde se može podesiti u kojim će jedinicama biti izvežene koordinate.
Podrazumevana jedinica je metar [m].
3.1.6. Uvoz – Import
AutoCAD Uvozi mrežu geometrijskih entiteta iz

*.dxf DXF fajla AutoCAD-a u AxisVM. Lejeri
uveženog fajla su učitani u modul za
obradu lejera (Pogledati... 3.3.3 Obrada
lejera).
Lejeri se mogu ponovo učitati ukoliko
dođe do izmene uveženog fajla što će
korisnik i biti upitan prikazanim dijagom
u programu.
Selektovanje ove komande menija poziva
dijalog boks Uvoz DXF.
 Ukoliko se učitaju elipse sa aktivnom
podelom mreže konačnih elemenata,
konvertovaće se u poligonalne linije,
dok u suprotnom ostaju kao elipse.
Parametri Jedinice
Zadaju se dužinske jedinice korištene u uveženom DXF fajlu.
Maksimalno odstupanje od elipse [m]:
Uvozom DXF fajla sa aktivnom mrežom konačnih elemenata elipse se konvertuju u poligone čiji broj zavisi od
vrednosti strele e.
86
Tolerancija pri proveri geometrije

Pri uvozu DXF fajla kao aktivne mreže, AxisVM spaja bliske čvorove ako je njihovo rastojanje manje ili jednako od
zadate veličine.
Koordinata novog čvora je srednja vrednost rastojanja koordinata čvorova koji se spajaju.
Zadatu veličinu tolerancije je potrebno postaviti relativno u zavisnosti od dimenzija modela.
Tip uvezenog Uveženi DXF fajl je moguće postaviti kao pozadinski lejer ili kao aktivna mreža.
crteža
Aktivna mreža (čvorovi i linije)
Uveženaa geometrija se smatra kao da je kreirana pomoću komandi u programu AxisVM.
DXF lejeri se mogu koristiti za kreiranje sklopova.
Pozadinski lejer
Uveženaa geometrija se postavlja kao pozadinski (neaktivni) lejer. Na ovaj način se pozadinski entiteti mogu koristiti
kao reference za novokreirane.
Načini uvoza Moguće je odabrati dodavanje nove geometrije na postojeću ili prepisivanje nove preko postojeće.
Postavljanje Moguće je odabrati ravni DXF lejera (X-Y, X-Z, ili Y-Z).
Pritiskom na dugme Postavljanje, DXF crtež se locira na proizvoljno mesto koordinatnog sistema.
IFC 2.0, 2x i Uvozi objekte iz arhitektonskih modela
2x2, 2x3 snimljenih kao IFC fajl. Uveženi objekti mogu
*.ifc fajl biti prikazani kao 3D pozadinski lejeri ili mogu
biti konvertovani kao izvorni model, dodavanjem
materijala, poprečnih preseka itd. Postojeći
arhitektonski modeli se uvek prepisuju novim.
Arhitektonski modeli mogu biti uveženi iz
sledećih programa: ArchiCAD, AutoDesk
Architectural Desktop, Revit Structure, Revit
Building Nemetscheck Allplan, Bocad i Xsteel.
Uvoženjem IFC fajlova dobija se statički model (ako je dostupan) ili se arhitektonski objekti prepisuju ili dodaju
postojećim informacijama u AxisVM modelu.
Statički Iz IFC verzije 2x3 moguće je izvesti detalje statičkog modela (čvorove, oblik, oslonce, opterećenja, kombinacije
model opterećenja). Opcija Statički model je dostupna samo ako fajl sadrži odgovarajuće informacije. Ako je opisan samo
arhitektonski model (stubovi, grede, zidovi, ploče, krov) automatski se može kreirati statički model u AxisVM nakon
uvoza fajla.
Arhitektonski Ova opcija može prepisati ili dodati informacije o arhitektonskom modelu u AxisVM model. AxisVM može da očita
model stubove, grede, zidove, ploče i krovove.
Videti… 4.9.21 Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD) modela
 Kada se izveze fajl modela iz ADT (Architectural Desktop) potrebno je isključiti automatsko ukrštanje zidova pre
kreiranja IFC fajla.
AxisVM *.axs Uvozi model iz jednog AxisVM fajla i pridružuje ga tekućem AxisVM fajlu.
Tokom pripajanja tekućem fajlu automatski se primenjuje komanda Provera geometrije (Pogledati...4.8.15 Provera
geometrije). Ako se karakteristike pripajanog i tekućeg elementa razlikuju, zadržavaju se karakteristike tekućeg.
Grupe i kombinacije opterećenja, ako postoje, pripajaju se tekućem modelu kao nove grupe i/ili kombinacije. Ako
oba modela sadrže isti slučaj opterećenja dolazi do spajanja definisanih opeterećenja.
Sklopovi linija/ravni preseka istog naziva se spajaju, a ako su različitog dodaju se postojećem.
Prilikom uvoza AxisVM fajla pojavljuje se sledeći dijalog:
Klikom na dugme Postavljanje omogućava se postavljanje uveženog modela na proizvoljnu poziciju na ekranu.
Stereo Očitava trougaonu mrežu konačnih elemenata koja opisuje površine modela iz STL formata (binarnog ili tekst) fajla.
Lithography Višestruki čvorovi i nepravilna trougaona mreža se filtriraju (izbacuju) iz modela.
*.stl fajl
Bocad Otvara fajl kreiran u softveru za čelične konstrukcije Bocad (*.sc1) i uvozi geometriju i poprečne preseke grednih
interface elemenata. Takođe, moguć je i uvoz fajla kao pozadinskog lejera.
*.sc1 fajl
Glaser -isb Uvozi *.geo fajl iz Glaser -isb cad- opisujući gredne i površinske modele.
cad-
*.geo fajl
SDNF fajl Uvozi SDNF fajl koji sadrži podatke iz softvera za detalje čeličnih konstrukcija.
(Steel
Detailing
Neutral
Format)
3.1.7. Tekla structures – AxisVM veza – TI modul
Veza među ovim softverima je omogućena preko COM servera u programu AxisVM. Da bi ova veza
funkcionisala COM server se mora registrovati u operativnom sistemu (u Registry bazi) a zatim se softver Tekla
Structures mora "obavestiti" da je instaliran COM server.
AxisVM „setup“ automatski obavlja gore navedene operacije prijavljivanja COM severa i postavku u Registry
bazu a ako program Tekla Structures nije instaliran na računaru drugi deo instalacije veze među programima se
ne može izvršiti. Zbog toga se nakon instalacije Tekla Structures programa mora ponoviti instalacija pomoću dva
batch fajla iz AxisVM programskog direktorijuma:
!REGISTER_AXISVM.BAT
!REGISTER_TEKLA.BAT
Ako veza među programima ne funkcioniše iz nekog razloga, preporučuje se ponavljanje postupka.
Povezivanje Nakon uspešne registracije model napravljen u programu Tekla Structures može se prebaciti u AxisVM na
sledeći način: klikom u meniju Analiza na Analiza i dimenzionisanje modela... a zatim klikom na dugme
Karakteristike i postavljanjem procesora za analizu na AxisVM AD Engine.
88
Ako se AxisVM AD Engine ne pojavi u padajućem meniju, registracija nije uspela i mora se ponoviti postupak
instalacije veze programa.
Nakon odabira procesa analize prelazi se na dijalog Analiza i dimenzionisanje modela i klikom na Pokreni pokreće
se prenos modela u AxisVM. Status procesa prenosa prikazuje se na ekranu i ako je uspešno izvršen klikom na
U redu model se otvara u programu AxisVM.
Model u programu AxisVM:

U AxisVM se konvertuju i opterećenja i slučajevi opterećenja kreirani u programu Tekla Structures.
3.1.8. Zaglavlje strane
Može da se definiše proizvoljni tekst zaglavlja, u dva reda, koji će se pojaviti na svakoj stranici štampanog
dokumenta, kao i proizvoljni komentar.
90
3.1.9. Podešavanje štampe
Omogućuje podešavanje parametara štampača.

To je standardan Windows panel čija jezička podešavanja odgovaraju jeziku instaliranom na operativnom
sistemu.
3.1.10. Štampanje
Omogućava štampanje modela zavisno od trenutnih podešavanja ekrana. Dozvoljava se podešavanje štampača i
[Ctrl]+ izgleda stranice.
[P]
Izbor
izlaznog Informacije o Podešavanje štampača
Štampanje uređaja trenutnom štampaču
crteža
Izlaz na (izbor izlaznog uređaja)

Moguć je izlaz direktno na štampač/ploter ili u grafički fajl (DXF, BMP ili Windows Metafile [WMF/EMF]
format).
Štampač
Izbor tipa i parametara štampača.
U slučaju Štampanje u fajl štampaće se u fajl sa ekstenzijom: naziv.prn.
Zadaje se broj primeraka. Dugme Podešavanje poziva standardni Windows dijalog boks za podešavanje štampača.
Razmera
Podešavanje razmere crteža. Razmera ne može da se zada na perspektive, renderovane prikaze i vizuelizacije kao
i slučaju izvoza u Windows Metafile.
Margine (Štampač/DXF)
Podešavanje margina. Na proveri štampe moguća je promena veličine margina pomoću miša.
Veličina bitmap slike (BMP, JPG)
Moguće je zadati meru bitmapa u pixelima, inčima, mm ili cm, odnosno rezoluciju bitmapa u dpi (broj tačaka po
inču).
Provera štampe
Ako je uključen prekidač Pregled u malom prozoru je prikazan izgled štampanog dokumenta. Kurzor se u ovom
prozoru pretvara u šaku i pomeranjem miša uz pritisnut levi taster crtež može da se pomera, ali samo u slušaju
izlaza na štampač. Ovo pomeranje utiče samo na štampanu sliku.
Zaglavlje stranice
Podešavanje datuma, primedbi i numeracije stranica koje se prikazuju na svakoj stranici odštampanog dokumenta.
Ako je isključen prekidač za numeraciju stranica prikazuje se prazna stranica u koju se mogu upisati proizvoljni
brojevi stranica.
Orijentacija
Izbor vertikalnog ili horizontalnog položaja lista papira za štampanje.
Podešavanje boja
Moguć je izbor štampe u boji, u sivim nijansama ili „crno-belo“. Na „crno-belom“ štampaču konvertovanje u sivu
skalu obavlja drajver štampača. U slučaju izbora sivih nijansi konverziju izvršava program. Preporučuje se proba
zbog postizanja odgovarajućeg kvaliteta štampe. Kod „crno-bele“ štampe svi entiteti na crtežu će biti u crnoj boji.
Format papira
Izbor formata hartije za štampanje.
Promena fontova
Izbor tipa i veličine fontova koji se koriste.
Debljine pera (linija na crtežu)
Podešavanje debljine pera (u mm ili inčima) pri štampanju.
Debele linije: za oslonce i krute elemente;
Srednje debele linije: za izolinije i linije preseka;
Tanke linije: za ostale delove crteža.
Prozori koji se štampaju

Moguć je izbor štampe sadržaja samo aktivnog ili svih prozora ako se radi u više prozora.
Štampanje u fajl U slučaju ovog izbora formira se print fajl naziv.prn koji može da se štampa naknadno.
Ako postoji print fajl naziv.prn pri štampanju u fajl sa istim nazivom, pojavi se dijalog boks sa prekidačima:
zamena i dopuna postojećeg fajla.
Štampanje u fajl može da se podesi i u standardnom Kontrolnom panelu Windowsa pod stavkom Štampači, ako
se za port štampača izabere File. Tada nije moguća dopuna postojećeg print fajla novim fajlom istog naziva.
Štampanje Moguć je izbor štampe opsega strana tabele (sve/parne/neparne/aktuelne/ /selektovane) ili oblasti.
tabela
Na primer: ako se u polje upiše:1,3,7-10,20-18 štampaće se stranice tabele:1, 3, 7, 8, 9, 10, 20, 19 i 18.
92
3.1.11. Štampanje iz fajla
Kreirani fajl može se štampati preko sledećeg panela.
U okviru ovog dijalog boksa moguća je i štampa više print fajlova sa izborom redosleda mišem ili kurzorskim
tasterima.
3.1.12. Baza modela
Komandom Fajl/Baza modela omogućeni su pregled, informacije o modelu i manipulacija fajlovima modela.
 Fajlovi modela kreiranih programom AxisVM označeni su simbolom . Ako postoji i fajl sa rezultatima
analize označen je istim simbolom ali sa plavim trouglom u donjem desnom uglu .
Aktuelni disk Aktuelni direktorijum
Prikaz modela
Novi direktorijum
Formiranje novog direktorijuma u postojećem.
Kopiranje/premeštanje
Kopiranje izabranih fajlova iz startnog u odredišni direktorijum. Može se zahtevati i kopiranje fajlova sa
rezultatima.
Preimenovanje
Preimenovanje selektovanih fajlova.
Brisanje
Brisanje izabranih fajlova. Moguće je izabrati brisanje obe datoteke modela ili samo brisanje fajla sa
rezultatima.
Učitavanje
Učitavanje fajla sa ulaznim podacima nekog modela.
Prikaz modela
Prikaz aktuelnog žičanog modela u pogledu od gore, sa strane ili perspektivi, sa osnovnim informacijama o
modelu.
Zatvori
Izlaz iz dijalog boksa Baze modela.
3.1.13. Baza materijala
AxisVM sadrži bazu definisanih konstrukcionih materijala i omogućava da se zada niz karakteristika materijala
za korišćenje u numeričkoj analizi. Svaki niz karakteristika istog materijala ima različiti naziv (na primer:
MB30, MB40...).
94
Baza materijala se može otvoriti i pregledati i pomoću ikonice Pregled tabela i selektovanjem Baze/Baza
materijala. (Pogledati...4.9.8 Linijski elementi, 4.9.21 Geerisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD
modela).
Pogledati detaljniji opis pregleda tabela u poglavlju 2.9.
Karakteristike Ova baza sadrži karakteristike materijala iz konstrukterske prakse na osnovu standarda Evrokod, DIN-1045,
materijala DIN-1045-1, NEN, SIA-162, MSz i STAS. Korisnik može ove podatke da menja i dopunjava po potrebi.
Materijali iz ove baze mogu da se upotrebe u bilo kojem modelu.
 Promene u bazi materijala ne utiču na prethodno kreirane modele sa modifikovanim materijalima.
Pri unosu novog materijala pojavljuje se sledeći dijalog boks:
Definisanje novog Definisanjem novog materijala pojavljuje se dijalog boks sa mogućnošću definisanja ili menjanja svih
materijala karakteristika materijala. Polja sadrže karakteristike materijala koje se mogu menjati nezavisno od propisa koji
su izabrani za analizu.
[Ctrl+Ins], Ako su naziv novog i postojećeg materijala isti novom materijalu se automatski dodeljuje naziv_indeks. Ako
Promena materijalu nije dodeljena tekstura, klikom na kvadarat sa desne strane otvara se Baza materijala i omogućava
karakteristika izbor teksture.
materijala Pogledati...2.16.4 Prikaz modela
Karakteristike U bazi se nalaze sledeće karakteristike materijala :

materijala
- Tip materijala: čelik, beton, drvo, aluminijum, i drugi
- Nacionalni propis, standard o materijalu
- Naziv materijala
- Boja materijala za prikaz na ekranu
- Boja konture za prikaz na ekranu i
- Tekstura
Parametri analize Moguće je definisanje materijala kao izotropnog ili ortotropnog.
Opšti parametri:
Ex Young-ov modul elastičnosti u lokalnom x-pravcu
Ey Young-ov modul elastičnosti u lokalnom y-pravcu
 Poisson-ov koeficijent
T Koeficijent termičke dilatacije
 Zapreminska masa
U slučaju drvenih materijala:
 je zapreminska masa građe pri vlažnosti od 12%, a modul elestičnosti E je zasnovan na rezultatima
ispitivanja savijanjem. Vremenski efekti nisu uzeti u obzir.
Parametri Karakteristike parametara dimenzionisanja zavise od vrste materijala i izabranog nacionalnog propisa.
dimenzionisanja
fy Granica razvlačenja
EC,
DIN 1045-1, fu Čvrstoća na zatezanje
SIA 26x, čelik
f y* Granica razvlačenja (40mm <t< 100mm)
Italijanski
fu* Čvrstoća na zatezanje (40mm <t< 100mm)
fy Granica razvlačenja
d
f yt Čvrstoća na zatezanje
NEN čelik *
fyd Granica razvlačenja (40mm <t< 100mm)
f yt* Granica razvlačenja (40mm <t< 100mm)
fck Karakteristična vrednost pritisne čvrstoće (cilindar starosti 28

dana)
EC, c Parcijalni koeficijent sigurnosti
Italijanski beton
αcc Koeficijent umanjenja pritisne čvrstoće
t Koeficijent tečenja

dana)
fck , cube Karakteristična vrednost pritisne čvrstoće kocke
DIN 1045-1 beton c Parcijalni koeficijent sigurnosti
 Koeficijent umanjenja pritisne čvrstoće

dana)
SIA 26x beton c Parcijalni koeficijent sigurnosti
f ’ ck Karakteristična vrednost pritisne čvrstoće (cilindar starosti 28

NEN beton dana)
 Koeficijent tečenja
fm, k Karakteristična čvrstoća na savijanje

ft ,0 , k Karakteristična čvrstoća na zatezanje paralelno sa
vlaknima
ft ,90, k Karakteristična čvrstoća na zatezanje upravno na vlakna
EC drvo
fc,0 , k Karakteristična čvrstoća na pritisak paralelno sa vlaknima
fc90, k , y Karakteristična čvrstoća na pritisak upravno na vlakna (y)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo
fc90, k , y  fc90, k , z  fc90, k )
96
fc90, k , z Karakteristična čvrstoća na pritisak upravno na vlakna (z)

fc90, k , y  fc90, k , z  fc90, k )
fv , k , y Karakteristična čvrstoća na cepanje (y)
fc90, k , y  fc90, k , z  fc90, k )
fv , k , z Karakteristična čvrstoća na cepanje (z)
f v ,k , y  f v ,k , z  f v ,k )
E0,mean Glavni Youngov modul elastičnosti paralelan vlaknima (x)
E90,mean Glavni Youngov modul elastičnosti upravan na vlakna (y)
E 0.05 5% moduo elastičnosti paralelan vlaknima (x)
Gmean Glavni moduo smicanja
M Parcijalni koeficijent za materijal
s Eksponent zavisnosti od veličine (za LVL materijale)
3.1.14. Baza poprečnih preseka
AxisVM sadrži bazu čeličnih profila i betonskih poprečnih preseka i dozvoljava kreiranje novih preseka koji
se mogu snimiti i nadalje koristiti u različitim modelima. Baza sadrži preseka raznih proizvođača širom sveta.
Za opis Pregleda tabela videti... 2.9 Tabele.
 Funkcija - Poništi - se ne može primeniti nakon modifikacija baze podataka.

Kreiranje nove baze Nova tabela profila može da se kreira pomoću komande Fajl/Nova baza u Pregledu tabela. Potrebno je da se
zada naziv fajla, naziv tabele profila i tip profila. Fajlovi tipa *.sec biće smešteni u glavnom AxisVM
direktorijumu.
Svakom novom porečnom preseku se zadaje naziv i definišu sledeće karakteristike:
Naziv
Način izrade Valjani, zavareni, hladno-oblikovani, drugo.
Oblik I (H, W), U, L, puni cevni, kružni, pravougaoni, C, Z, S, J, T, kutijasti, korisnički definisan.
Karakteristike Prilikom kreiranja novog poprečnog preseka u tabeli potrebno je popuniti sva polja.
poprečnih preseka
Ax Površina poprečnog preseka
A1(*) Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q y)
A2(*) Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q z)
r1, r2, r3 Radijusi ugaonih šavova
Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)
Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)
Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)
Iyz Centrifugalni moment inercije
I1 Glavni moment inercije (max)
I2 Glavni moment inercije (min)
Iω Torzioni moment inercije (za dimenzionisanje čeličnih profila)
W1, el,t Otporni moment, gornji = I1 / e2_max
W1, el,b Otporni moment, gornji = I1 / e2_min
W2,el,t Otporni moment, gornji = I2 / e1_max
W2,el,b Otporni moment, gornji = I2 / e1_min
W1,pl Otporni moment plastičnosti
W2,pl Otporni moment plastičnosti
i1(*) Poluprečnik inercije oko y lokalne ose
i2(*) Poluprečnik inercije oko z lokalne ose
b Dimenzija u lokalnom y pravcu (širina)
h Dimenzija u lokalnom z pravcu (visina)
yG Pozicija težišta u pravcu lokalne y ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji opasuje
presek
zG Pozicija težišta u pravcu lokalne z ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji opasuje
presek
ys,zs Položaj centra smičuće površine u lokalnom y i z pravcu u odnosu na centar mase
S.p. Tačke proračunskih napona
Čelični poprečni Baza poprečnih preseka sadrži sledeće tipove poprečnih preseka:
preseci
Hladno valjane I grede sa ravnim flanšama Hladno valjane I grede sa flanšama čija
debljina se smanjuje ka krajevima
Hladno valjani T oblici Hladno valjani ugaonici
Hladno valjani U oblici sa ravnim flanšama Hladno valjani U oblici sa flanšama čija
debljina se smanjuje ka krajevima
Hladno profilisane cevi Hladno profilisani i valjani kutijasti

profili (RHS)
Hladno profilisani J oblici Hladno profilisani ugaonici

98
Hladno profilisani U oblici Hladno profilisani C oblici
Hladno profilisani Z oblici Hladno profilisani S oblici
Hladno profilisani C oblici (LINDAB) Hladno profilisani Z oblici (LINDAB)

Betonski poprečni U bazi podataka se nalaze najčešće upotrebljavani poprečni preseci od preseka 20x20cm do 80x80cm, sa
preseci koracima od 2cm i 5cm.
3.1.14. 1.Uređivač poprečnih preseka
Uređivač poprečnih preseka omogućava konstruisanje tankozidnih i punih preseka. Komponente preseka mogu
da budu pravougaonog, kružnog, prstenastog i poligonalnog oblika, kao i elementi iz baze koji se dodaju preseku
koji se konstruiše. Za definisane komponente program određuje karakteristike poprečnog preseka i glavne ose.
Komponente profila mogu da se pomeraju, kopiraju, rotiraju i simetrično kopiraju.
Pritiskom na dugme U redu izlazi se iz Uređivača poprečnih preseka uz snimanje poprečnog preseka pod zadatim
nazivom.
Uređivač poprečnik preseka se može pokrenuti i sa glavne trake menija preko dijaloga za linijske elemente.
Pogledati... 4.9.8 Linijski elementi
Uređivač se može koristiti i prilikom definisanja preseka modela uveženih preko IFC formata iz arhitektonskog
modela. Pogledati....4.9.21 Geerisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD modela
Korišćenje Pogledati... 2.5 Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem
tastature i miša
Traka alatki Najvažnije funkcije dostupne su i preko trake alatki.
Štampa poprečni presek. Pogledati... 3.1.10 Štampanje
Dodaje sliku poprečnog preseka u Bazu crteža.
Pogledati...3.2.11 Snimanje crteža i tabela rezutata analize
Poništava poslednju operaciju.
Ponavlja poništeno.
Kopira sliku poprečnog preseka u clipboard.
Baza poprečnih Učitava poprečni preseka iz baze poprečnih preseka.

preseka
Uvoz iz DXF fajla Konture tankozidnih zavarenih poprečnih preseka mogu da se uvezu i iz DXF fajlova.
Tačke napona Izbor tačaka (maksimalno 8) u kojima se računaju naponi. Podrazumeva se da je težište preseka jedna tačka tako
da postoji ukupno 9 tačaka. Ove tačke pomeraju se zajedno sa presekom.
 Naponi se izračunavaju samo za definisane tačke. Ako tačke nisu definisane od strane korisnika program
automatski računa napon samo za centralnu tačku (u težištu).
Meni ikona Funkcije za uređivanje su dostupne preko menija ikona sa leve strane aktivnog prozora. Funkcije su iste kao i u
glavnom meniju ikona.
Pogledati...2.16 Meni ikona
Tankozidi
zavareni profili
Karakteristike poprečnog preseka
Centralna tačka Može se izabrati centralna tačka za svaku komponentu poprečnog preseka pomoću koje se može uređivati položaj
komponenti u okviru celokupnog poprečnog preseka.
Standardni oblici se mogu zadavati i parametarski. Moraju se definisati sledeći parametri:
Način izrade Dostupna su tri načina (vučeni, zavareni, hladno oblikovani).
Dimenzije Vrednosti zavise od načina izrade (visina, širina, debljina, radijus šava, prečnik, itd.).
Rotacija Omogućava zadavanje ugla rotacije reseka . Podrazumevana vrednost je 0.
100
I profili Definisani su visinom, širinom i
debljinom nožice i rebra i radijusom
ugaonog šava.
Složeni I profili
Asimetrični I Definisani su visinom, debljinom nožice

profili i rebra i dimenzijama gornje i donje
nožice.
Pljosnati profili Definisani su širinom (b), debljinom (v)

i uglom (α), uz uslov da je b>v.
Cevasti profili Definisani su spoljnim prečnikom (d) i debljinom zida (v). Osa profila predstavlja konturu zatvorene oblasti
prikazane isprekidanom linijom.
Drugi oblici Definisani su visinom, širinom, debljinom i u slučaju vučenih ili zavarenih uglom krivine ili šava.
Dvostruki profili Osnovni oblici dvostrukih poprečnih preseka se mogu zadati parametarski (širina, visina, debljina rebra i nožica)
ili učitati iz baze profila.
Posebni parametri dvostrukih profila:
rastojanje profila: a
orijentacija : „jedan ka drugom“ ili „leđima“ (u slučaju 2U profila)
Poligonalni oblici Definisanje poligonalnih profila.
Pre definisanja položaja potrebno je izabrati
položaj centralne linije elementa:
1. sa leve strane elementa

2. kroz centar
3. sa desne strane
R parametar : radijus krivine (vučenja ili
šava).
Lučni oblici Definišu se prečnikom, centralnim uglom i

debljinom.
Promena debljine Debljina zida tankonzidnih profila se može menjati za svaki

zida posebno. Debljine zidova parametarski definisanih oblika se
menjaju preko parametara.
Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje. Po izlasku iz panela biće izbrisane i tačke
napona.
Tačke napona Brisanje izabranih tački napona.
 Tačka napona u težištu poprečnog preseka se ne može izbrisati.
Opcije Podešavanje dimenzija mreže, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uvećavanje ili smanjivanje.
Puni profili
Pravougaoni Definisanje pravougaonika širinom (b), visinom (h) i uglom (α).
Kružni, polukružni Definišu se prečnikom i uglom α.

102
I oblici Definisanje "I" poprečnog preseka parametrima a1, a2, a3, b1, b2, b3 i α. Neki
parametri (a1, a3) i (b1, b3) mogu da imaju nultu vrednost, pa se dobijaju "T", "U" i
"L" preseci.
Poligonalni Zadavanje poprečnog preseka poligonalnog oblika. Konstruisanje poligona se završava pritiskom na tipku 
(Enter) ili pritiskom na desno dugme  ili zatvaranjem poligona.
Ubacivanje glavne Ubacivanje nove centralne tačke na konturu poprečnog preseka. Oblik poprečnog preseka se može menjati
(centralne) tačke pomeranjem centralne tačke mišem.
Puni Pritisnuto dugme omogućava definisanje poprečnog preseka a pritisnuto dugme Ošupljeni definisanje otvora u
preseku.
Ošupljeni Aktiviranjem ovog prekidača u puni poprečni presek bilo kog oblika se može uneti otvor pravougaonog, kružnog
i poligonalnog oblika.
Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje.

Brisanjem komponenti brišu se i tačke napona.
Poligon Brisanje izabranih komponenti.
Tačke napona Brisanje izabranih tački napona.
 Tačka napona u težištu poprečnog preseka se ne može izbrisati.
Opcije Podešavanje dimenzija mreže, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uvećavanje ili smanjivanje.
Karakteristike Program proračunva sledeće karakteristike poprečnog preseka:
proračuna
AxisVM integracijom izračunava Ax, Iy, Iz, Iyz, a metodom konačnih elemenata Ay, Az, Ix, I,
ρy, ρz, ρyz, ρ1, ρ2, A1, A2
 Ako se poprečni presek sastoji iz dva ili više nezavisnih elemenata sledeće karakteristike preseka se ne
proračunavaju: Ay, Az, ρy, ρz, ρyz, ρ1, ρ2, A1, A2 .
Ax Površina poprečnog preseka
Ay Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q y)
Az Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q z)
Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)
Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)
Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)
Iyz Centrifugalni moment inercije
I1(*) Glavni moment inercije (max)
I2(*) Glavni moment inercije (min)
α Ugao između prve glavne lokalne ose i y lokalne ose
Iω Torzioni moment inercije (za dimenzionisanje čeličnih profila)
ρy Faktor smicanja u lokalnom y pravcu
ρz Faktor smicanja u lokalnom z pravcu
ρyz Faktor smicanja za lokalna ukrštanja yz pravaca
ρ1 Faktor smicanja za glavni lokalni prvi pravac
ρ2 Faktor smicanja za glavni lokalni drugi pravac
A1(*) Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q y)
A2(*) Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Q z)
W1, el,t(*) Otporni moment, gornji = I1 / e2_max (videti dijagram ispod)
W1, el,b(*) Otporni moment, gornji = I1 / e2_min
W2,el,t(*) Otporni moment, gornji = I2 / e1_max
W2,el,b(*) Otporni moment, gornji = I2 / e1_min
W1,pl(*) Otporni moment plastičnosti
W2,pl(*) Otporni moment plastičnosti
i1 Poluprečnik inercije oko y lokalne ose
i2 Poluprečnik inercije oko z lokalne ose
yG Pozicija težišta u pravcu lokalne y ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji opasuje presek
zG Pozicija težišta u pravcu lokalne z ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji opasuje presek
ys, zs Položaj centra smičuće površine u lokalnom y i z pravcu u odnosu na centar mase
Po Spoljašnji obim (konture punog preseka)
Pi Unutrašnji obim (otvora)
(*) Ako su prva i druga glavna osa lokalne ose y i z, vrednosti sa (*) označavaju da se radi o y i z osi.
Glavni momenti 2
Ix  Iy  Ix  Iy 
inercije I1      I xy

2
2  2 
2
Iy  Iz  Iy  Iz 
I2      I yz

2
2  2 
2n xy
tg(2 n ) 
nx  n y
 90    90 , relativno u odnosu na lokalnu y

osu poprečnog preseka.
Proračun otpornog I1 I1
momenta W1,el , gornji  W1,el ,donji 
elestičnosti e2 _ max e2 _ min
I2 I2
W2,el , gornji  W2,el ,donji 
e1 _ max e1 _ min
Smicanje Gredni elementi se računaju ne uzimajući u obzir deformacije od smicanja čak i ako su poprečni preseci zadati
sa nekom vrednosti površine smicanja.
Za rebro elemente površine smicanja se uzimaju pri proračunu i moraju biti unete sa pozitivnom vrednosti
većom od nule ( A y  0 i A z  0 ).
Pri dimenzionisanju čeličnih konstrukcija površina smicanja se uzima u obzir prema izabranom nacionalnom
propisu a ne prema unetim vrednostima.
 = faktor smicanja
Ax Ax
gde je: Ay  Az 
y z
3.1.15. Izlaz
[Ctrl]+ Q] Izlazi iz programa

104
3.2. Uređivanje
3.2.1. Poništavanje
Alt+BkSp
Poništava poslednju operaciju tj. vraća stanje pre poslednje komande. Broj poništavanja (maks. 99) može da se
definiše iz menija:
Podešavanja/Osnovna podešavanja/Sigurnost podataka/Poništavanje.
3.2.2. Ponavljanje poništenog
Shift+Alt+BkSp
Ponavlja poništenu operaciju odnosno poništava komandu Poništavanje.
3.2.3. Selektuj sve
Pogledati... 2.16.1 Selektovajne

Num*
3.2.4. Obnovi prethodnu selekciju
Pogledati... 2.16.1 Selektovanje
3.2.5. Kopiranje
Kopiranje sadržaja aktivnog prozora u clipboard. Ako ništa nije selektovano kopiraju se aktivni sklopovi, ako
[Ctrl]+ [C] su uključeni. Ako ništa nije selektovano (a nema aktivnih sklopova) kopira se ceo model.
Ova funkcija kopira crtež trenutnog ekrana u clipboard kao i u prethodnim verzijama programa ali se ne može
prekinuti odnosno ne može se prekinuti operacija.
3.2.6. Ubacivanje
Iz clipboarda kopira elemente u AxisVM. Za opcije ubacivanja pogledati sledeće poglavlje: Opcije kopiranja
[Ctrl]+ [V] / ubacivanja.
3.2.7. Opcije kopiranja / ubacivanja
Opcije kopiranja Selektovani elementi (i korisnički definisani sklopovi koji ih sadrže) kao i njima pridruženi oslonci, opterećenja,
kotne linije ili armatura se uvek kopiraju u clipboard.
Za odabir elemenata koji će biti kopirani u
otvorenom panelu izvršiti podešavanja:
Selektovani oslonci/ Selektovana
opterećenja/ Selektovane kotne linije/
Selektovane oblasti armiranja. U panelu
se biraju opcije kopiranja svih ili
pripadajućih slučajeva opterećenja,
kombinacija opterećenja, grupa
opterećenja kao i uključivanje opcije
kopiranja aktivnog ekrana kao crteža.
Opcije ubacivanja Slučajevi opterećenja:

Ubacivanje slučajeva opterećenja se može
podesiti sledećim opcijama:
Ubaci kao novi slučaj opterećenja:
slučajevi opterećenja iz clipboarda se
ubacuju kao novi. Ako je uključena opcija
Spajanje slučajeve opterećenja istog
naziva u postojeće će biti dodati iz
clipboarda slučajevi istog naziva. Ako se
kopiranja i ubacivanja obavljaju unutar
istog modela preporučuje se da ova opcija
bude uključena radi izbegavanja kreiranja
nepotrebnog broja slučajeva opterećenja.
Spajanje opterećenja iz svih slučajeva u tekuće. Uključena ova opcija pripaja opterećenja iz svih slučajeva
opterećenja iz clipboard-a u tekući slučaj opterećenja modela.
Sklopovi:
U clipboard se kopiraju i korisnički definisani sklopovi selektovanih elemenata. Prva opcija ubacuje elemente
sklopova u sve sklopove modela, a druga ubacuje sklopove kakvi su bili u kopiranom modelu.
Postavke ubacivanja
Omogućava izbor tri pozicije za ubacivanje iz clipboarda.
Ubacivanje u originalnu poziciju: ubačeni elementi će se nalaziti na istim koordinatama kao i u izvornom
modelu.
106
Postavljanje u odnosu na relativni početak/ Postavljanje u odnosu na krajnju tačku strukture: Ako je uključena
neka od ovih opcija postavljanje ubačenih elemenata se definiše klikom levog dugmeta miša. U prvom slučaju
pozicija je relativni početak izvornog modela a u drugom automatski detektovana krajnja tačka kopirane
strukture.
3.2.8. Brisanje
Brisanje izabranih entiteta. Ukoliko nema izabranih entiteta otvara se panel za izbor, a zatim i dijalog boks za
brisanje.
[Del]
Omogućava brisanje selektovanih geometrijskih entiteta.
Postupak:
1. Odabrati geometrijske entitete koji se brišu. Selektuju se ili pomoću panela za izbor ili držanjem tipke
[Shift] i odabira entiteta levim klikom miša.
2. Nakon selekcije pritisnuti tipku [Del]. Ako entiteti nisu selektovani prethodno pojavljuje se panel za
selekciju i tada se mogu odabrati entiteti. Pogledati... Error! Reference source not found. Error!
Reference source not found..
3. Omogućiti prekidače entiteta koji se brišu.
4. Pritiskom na dugme U redu završava se postupak i zatvara dijalog.
Prekidači u dijalogu su aktivni ili ne u zavisnosti od trenutne selekcije entiteta (geometrija, elementi,
opterećenja...).
Geometrija Omogućava selekciju geometrijskih entiteta za brisanje. Brišu se i pripadajući konačni elementi i opterećenja
selektovanih geometrijskih entiteta.
Elementi Omogućava selekciju konačnih elemenata za brisanje. Brisanje konačnih elemenata ne briše geometrijske
entitete ali se brišu pripadajuća opterećenja.
Reference Omogućava selekciju referenci za brisanje. Brišu se i svi elementi i opterećenja koji koriste selektovane
reference.
Mreža Omogućava brisanje mreže podele oblasti.
AB konstrukcije Omogućava brisanje parametara armiranja pridruženog selektovanim elementima. Parametri dimenzionisanja
temelja se takođe brišu.
Projektni parametri Omogućava brisanje parametara dimenzionisanja čeličnih/ drvenih konstrukcija pridruženih selektovanim
entitetima.
Kote Briše kotne linije, tekst boksove, itd. selektovanih entiteta.
3.2.9. Pregled tabela
Pogledati... 2.9 Tabele

[F12]
3.2.10. Izrada dokumentacije
Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije

[F10]
3.2.11. Snimanje crteža i tebela rezultata analize
AxisVM omogućava snimanja: glavnog prozora, dijagrama pomeranja i unutrašnjih sila, rezultate
dimenzionisanja čeličnih konstrukcija, proračuna armature i dijagrame stubova i greda, itd. U slučaju rada u
Dodavanje crteža u više prozora moguće je snimanje svih ili samo aktivnog prozora.
Galeriju [F9]
 Za snimanje dijagrama može poslužiti i Baza crteža. Dok Galerija sadrži slike, Baza crteža sadrži crteže koji
se ponovo iscrtavaju u zavisnosti od promene modela.
Pogledati... 2.13 Baza crteža
Koji format fajla Bitmap format (.BMP, .JPG) snima slike veličine u pixelima i to u *.JPG formatu, manje veličine fajla i
koristiti? neznatnog gubitka kvaliteta ili *.BMP, bez gubitka kvaliteta slike ali rezultat je veća veličina fajla.
Windows metafajlovi (.WMF, .EMF) sadrže seriju podataka o crtežu tako da bez obzira na promenu veličine
kvalitet štampe ostaje isti. U renderovanom ili prikazu sa skrivenim ivicama ovaj format može da snimi samo
bitmapu tako da se ne može održati uvek isti kvalitet štampe i preporučuje se direktna štampa ovih prikaza
crteža.
Crteži se automatski snimaju u poddirektorijum Images_nazivmodela direktorijuma gde se nalazi model. Ove
slike crteža se mogu ubaciti u izveštaj. Ne treba menjati naziv poddirektorijuma kao ni premeštati ga na neko
drugo mesto.
3.2.12. Izveštaj o težini
Težina celokupnog modela, selektovanih elemenata ili detalja se može pregledati tabelarno po materijalima,
[F8] poprečnim presecima ili tipu površine modela.
3.2.13. Spajanje delova strukture
Spaja susedne elemente u jedan linijski dok ne naiđe na tačku prekida. Tačka prekida je definisana promenom
Shift+A lokalne x ili z ose, materijala, poprečnog preseka ili ekscentriciteta, uslova oslobađanja krajeva ili graničnih
oblasti elementa. Linijski elementi moraju biti na istoj liniji ili luku (misli se na geometriju).
108
3.2.14. Razdvajanje delova strukture
Razdvaja linijske elemente kreirane prethodnom komandom.

Shift+B
3.2.15. Konvertovanje površinskih opterećenja raspodeljenih na gredama
Konvertuje selektovana površinska opterećenja raspodeljena na grede u pojedinačna raspodeljena opterećenja

na gredama.
3.2.16. Konvertovanje greda u površinski model
Selektovane grede mogu biti konvertovane u

površinski model. Površinski model se sastoji od
ljuska elemenata kreiranih i povezanih prema
dužini grede i poprečnom preseku. Podešavanja za
konverziju poprečnog preseka i grednih lukova u
poligone mogu biti podešena u dijalogu parametara.
Konvertovanje Ako je selektovano Konvertovanje opterećenja,

opterećenja opterećenja greda mogu biti konvertovana u
opterećenja ljuski. Da bi postigao ovo, korisnik
mora da naznači poziciju opterećenja u okviru
poprečnog preseka. Bilo koja od devet tačaka
graničnog pravougaonika poprečnog preseka može
biti selektovana, ali razumno je izabrati tačku koja
se zapravo nalazi na preseku. Pozicije mogu biti
podešene jedna po jedna ili u jednom koraku za sva
opterećenja.
Selektovati linijski element sa liste i selektovati
opterećenje koje treba da se konvertuje. Vrednosti
opterećenja takođe mogu biti promenjena, ako je to
neophodno. Ako su sva opterećenja konvertovana,
možete zatvoriti dijalog.
3.2.17. Kreiranje površinskog modela za čvornu vezu
Delovi greda koji su povezani sa selektovanim

čvorovima pogu biti konvertovani u površinski
model. Parametri su isti kao gore navedeni, s tim da
dužina konverzije može biti podešena. Površinski
model je povezan sa ostatkom grede preko krutih
tela.
Konvertovanje opterećenja funkcioniše na isti
način kao što je navedeno gore.
3.2.18. Konvertovanje opterećenja selektovanih panela opterećenja u individualna opterećenja
Opterećenja generisana algoritmom raspodela od opterećenja sa panela opterećenja mogu biti konvertovana u
individualna opterećenja. Nakon konverzije, opterećenja mogu biti modifikovana ili izbrisana, ali ne mogu biti
ažurirana sa panela opterećenja.
3.2.19. Konvertovanje automatskih referenci
Ova komanda menija konvertuje automatski kreiranje reference linijskih ili površinskih elemenata u referentne
vektore.
3.3. Podešavanja
3.3.1. Mogućnosti prikazivanja
Simboli Pogledati... 2.16.18 Mogućnosti prikazivanja

[Ctrl]+ [Y]
Oznake Pogledati... 2.16.18 Mogućnosti prikazivanja
[Ctrl]+ [L]
Prekidači Pogledati... 2.16.18 Mogućnosti prikazivanja
[Ctrl]+ [D]
3.3.2. Opcije
Pogledati... 2.16.19 Postavke

110
3.3.3. Obrada lejera
[F11]
Modul za obradu lejera omogućava rukovanje AxisVM, uvezenim DXF i ArchiCAD lejerima. Može da se
uveze samo jedan ArchiCAD lejer a više DXF lejera. Ako nije definisan nijedan AxisVM lejer AxisVM
automatski kreira novi lejer sa nazivom Dimenzije.
Na levoj strani dijaloga ovog modula nalazi se prikaz postojećih lejera u obliku razgranate liste. Ako se
selektuje pojedinačni DXF lejer u poljima na desnoj mogu da se menjaju parametri (naziv, boja, tip, debljina).
Ako se selektuje glavna grana DXF lejera mogu da se menjaju parametri svih DXF lejera istovremeno.
Parametri AxisVM lejera ne mogu da se menjaju.
Primena na sve: pritisak na dugme označava da zadati parametri važe za sve DXF lejere.
Vidljivost lejera ili DXF fajla može da se podesi klikom na simbol "sijalica" pored naziva lejera.
Novi AxisVM lejer Kreiranje novog AxisVM lejera sa zadavanjem naziva, boje, tipa linije i veličine.
Brisanje Brisanje lejera ili grupe selektovanjem i pritiskom na tipku [Del].
Brisanje praznih Briše sve AxisVM lejere koji ne sadrže entitete.
AxisVM lejera
Brisanje praznih Briše sve uvežene DXF lejere koji ne sadrže entitete.
DXF lejera
3.3.4. Nivoi (spratovi)
[Ctrl]+[R]
Olakšavaju pregled i uređivanje modela. Mogu se definisati pre unosa modela ili naknadno, na postojećoj
konstrukciji.
Nivo je pomoćna ravan paralelna globalnoj X-Y ravni na zadatoj koordinati Z. Ako su nivoi uljučeni kretanje
mišem je uvek projekcija na ravan, čak i ako su elementi na različitim Z koordinatama.
Lista nivoa je sortirana po rastućoj Z koordinati automatski zadatih naziva nivoa.
Elementi koji imaju Z koordinatu veću ili jednaku koordinati nekog nivoa ali manju od sledećeg se smatraju
elementima tog nivoa. Tako da, na primer, ako stub ili zid prolazi kroz više nivoa a definisan je kao jedan
element prikazuju se samo na najnižem nivou i preporuka je da se izvrši presecanje elemenata na svakom nivou
da bi se prikazali na svim ostalim kroz koje prolaze.
Novi kreirani elementi se automatski pridružuju pripadajućim nivoima.
 Nivoi su logički sklopovi modela kreirani za potrebe lakšeg uređivanja tako da ne utiču na rezultate
analize.
Ako je potrebno uzeti u obzir efekte torzije u seizmičkoj analizi nivoi se moraju posebno definisati u
dijalogu seizmičkih parametara.
Rad sa nivoima se obavlja preko sledećeg dijaloga.
Isključivanje Ako je uključeno ovo dugme nivoi se ne prikazuju.

nivoa Prikazuje se samo cela konstrukcija kao jedan
aktivni sklop. Nivoi se, naravno, mogu brisati ili
dodavati i na ovakvom prikazu modela.
Prikaz tekućeg Ako je uključeno ovo dugme i izabran aktivni nivo

nivoa dobija se prikaz na ekranu. Aktivni nivo se može
izabrati radio dugmetom ispred naziva.
Lista izbora je nezavisna od prikaza tako da se može
izabrati više nivoa. Kombinacijom tastera
[CTRL]+klik miša dodaju se pojedinačni elementi
sa liste selekciji, a kombinacijom [SHIFT]+klik
miša, oblast. Brisanjem se uklanjaju selektovani
nivoi ali ne i aktivni nivo.
 Samo jedan nivo može biti aktivan, ali je moguć prikaz i susednih nivoa (nivoa iznad ili ispod). Uređivanje
se odnosi samo na aktivni nivo.
112
Preuzimanje Klikom na ovu ikonicu prelazi se na aktivni prozor modela i omogućava odabir tačke za Z koordinatu. Funkcija
se završava klikom na praznu oblast i Z koordinata se dodaje listi nivoa.
Unos novog nivoa Unosom Z koordinate u polje za uređivanje i klikom na dugme [+] dodaje novi nivo na listu.
Pretraga Ako postoji višespratna konstrukcija sa pločama moguće je pronaći i dodati Z koordinatu horizontalnih
površina listi nivoa jednim klikom. Nepotrebne nivoe je moguće naknadno izbrisati iz liste
 Nije moguća izmena pozicije nivoa. Potrebno je izbrisati nivo i definisati novi.
Brisanje Briše selektovane nivoe a preostali se preimenuju i novopripadajući elementi se dodaju automatski.
 Brisanje nivoa ne briše elemente konstrukcije.

Prikaz nivoa ispod Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo ispod aktivnog.
aktivnog
Prikaz nivoa iznad Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo iznad aktivnog.
aktivnog
 Za prikaz više nivoa u dijalogu Sklopovi u logičkim sklopovima uključiti nivoe koje želite prikazati. Odabir
novog aktivnog nivoa prevazilazi podešavanja sklopova.
Numerisanje nivoa Kontrola numeracije se vrši pomoću ovih dugmadi. Ako je levo dugme pritisnuto (Numerisanje nivoa od dole)
najniži sprat se smatra kao nivo terena a ostali se numerišu pozitivnim vrednostima, a ako je drugo pritisnuto
(Dodeljeno numerisanje spratova) najbliži nultom nivou se smatra nivoom terena. Nivoima ispod dodaju se
negativni, a iznad pozitivni brojevi.
3.3.5. Vođice
Vođice
[CTRL]+[G] Pogledati... 2.16.9 Vođice
3.3.6. Strukturalna mreža
Strukturalna mreža
[Shift+G] Videti... 2.16.8. Strukturalna mreža
3.3.7. Standardi
Ovde se određuje standard (propis) po kojem će se izvršavati operacije

zavisne od izabranog.
Prelaskom na drugi standard od tekućeg, menja se način izbora
merodavne kombinacije opterećenja, pa se brišu parametri grupa
opterećenja, ali ne i koeficijenti sigurnosti. Brišu se i parametri
seizmičke analize i slučajevi seizmičkih opterećenja.
Pošto su karakteristike materijala i parametri armiranja u različitim
standardima različito definisani, preporučuje se, pri prelasku na drugi
standard, provera tih vrednosti.
Ako je uključen prekidač Postaviti podešavanja za podrazumevana novi
model se kreira sa trenutnim standardom-propisom.
3.3.8. Jedinice i formati
Ovde se podešavaju jedinica mera ( SI jedinice i/ili Imperijalne) i format njihovog ispisa (broj decimalnih mesta
ili eksponencijalni format). Sopstvene kombinacije podešavanja sa zadatim nazivom mogu da se snime i
naknadno učitaju.
114
3.3.9. Gravitacija
Ovde se zadaje pravac dejstva gravitacije i konstanta ubrzanja.

Podrazumevana vrednost pravca je "-Z" (gravitacija deluje u
negativnom smeru Z-ose), a konstante: 9,810 m/s2.
3.3.10. Redukcija krutosti
Seizmička analita zasnovana na analizi sprektra

odgovora prema Evrokodu dozvoljava
korišćenje faktora redukcije krutosti (k)
zasnovanom na arhitektonskim tipovima
elemenata (stubovi, grede, zidovi, ploče, drugi
elementi).
Podešavanje faktora redukcije krutosti samo
po sebi ne menja rezultate statičke i
dinamičke analize.
Analiza slobodnih vibracija dozvoljava korisnku da primeni redukovanu krutost. Ako izaberete redukovane krutost i
ako zasnujete analizu sprektra odgovora na rezultatima analize slobodnih vibracija izračunatih sa redukovanom
krutošću, linearna analiza će automatski biti urađena sa redukovanom krutošću (za sve slučajeve opterećenja).
Za površinske elemente faktor k redukuje krutost elementa. Za linijske elemente mogu biti podešeni posebni faktori
za redukciju površine poprečnog preseka (kA) i površine momenta inercije (kI).
Faktori mogu biti veći od 1, ali će se u tom slučaju pojaviti poruka upozorenja.
Uključivanjem Podesiti tekuće podešavanja kao podrezumevana čini da AxisVM skladišti vrednosti i podešava ih
za nove modele.
Vrednosti redukcije krutosti mogu biti označene i mogu da se pojavljuju u tabelarnom prikazu oblasti.
3.3.11. Osnovna podešavanja
Sigurnost
podataka
Spisak poslednje Omogućava zadavanje veličine liste poslednje otvorenih fajlova AxisVM modela na kraju menija Fajl, kao i
učitanih fajlova podešavanje da li pri pokretanju programa otvara poslednji fajl modela ili ne. Početni iskačući prozor
(Pogledati... 2.2 Instalacija) se pojavljuje pri startovanju programa ukoliko je uključena opcija Prikaži početni
iskačući prozor pri pokretanju.
Snimanje Da bi se sačuvali podaci potrebno je uključiti opciju Automatsko snimanje u zadatom intervalu (1-99 minuta)
jer je tada u slučaju nepropisnog prestanka rada programa iz bilo kojih razloga moguće obnoviti fajl ponovnim
pokretanjem programa i učitavanja fajla iz privremenog snimljenog kao $nazivmodela.avm iz direktorijuma za
privremeno snimanje fajlova (podrazumevani direktorijum privremenih fajlova se nalazi u C: \ Documents and
Settings\ username\ Local Setting \ Temp). Ovo ne znači da pri izlasku iz programa model ne treba snimiti.
Kreiranje sigurnosne kopije
Ako je aktivirana ova opcija AxisVM će kreirati sigurnosnu kopiju fajla sa ulaznim podacima aktuelnog modela
kao nazivmodela.~AX.
Snimanje rezultata
Aktiviranom ovom opcijom snimaju se i rezultati proračuna (naponi, anvelope, kritične kombinacije, rezultati
dimenzionisanja,....) prilikom snimanja fajla modela.
Poništavanje Ovde se zadaje maksimalan broj poništavanja poslednje izvršene operacije (do 99).
116
Poništavanje Aktiviranje opcije Grupno poništavanje omogućava da se ponište efekti kompleksnih operacija u jednom
grupe koraku. Podaci poništavanja se mogu upisivati na hard disk (daje veću mogućnost broja poništavanja i
ponavljanja poništenog) ili u memoriju računara (brži rad ali manji broj ponavljanja).
Mrežni period Ovde se zadaje period neaktivnosti mrežnog hardverskog ključa na AxisVM serveru, posle čega se isključuje
neaktivnosti (time- AxisVM na datom računaru (radnoj stanici).
out)
Boje
Moguć je izbor boja pozadine glavnog prozora programa (crna, tamnosiva, svetlosiva ili bela). Boje ostalih
entiteta biće usklađene sa izabranom bojom pozadine.
Fontovi
U ovom panelu podešava se tip i veličina fonta za oznake (slova i brojevi) koje se pojavljuju na ekranu i u
informacionim panelima i dijalog boksovima. Klik na informaciono polje poziva novi dijalog boks za
podešavanje fonta.
Podrazumevana podešavanja se uvek mogu vratiti pritiskom na dugme sa desne strane.
Uređivanje
Ugao zatvaranja Podešavanje ugla zatvaranja kruga. Pun krug se iscrtava ukoliko je centralni ugao manji od ove vrednosti ili
kruga blizu 360° za vrednost manju od ove.
Projekcija linije na Prikaz linije projekcije se može uključiti ili isključiti. Ova linija prikazuje rastojanje kurzora do trenutne ravni
ravan rada rada.
Uključivanje logičkih sklopova prilikom učitavanja modela iz prethodnih verzija programa.
Ako je uključeno prilikom učitavanja modela iz starijih verzija programa kreiraju se logički sklopovi.
Automatsko postavljanje kurzora na dijalog prozor.
Ako je uključena ova opcija kurzor se automatski postavlja iznad U redu dugmeta dijalog prozora.
Elementi skrivene mreže se mogu selektovati
Ako je isključen prikaz mreže konačnih elemenata ovo polje omogućava da li će skriveni čvorovi / linije /
površine biti selektovani ili ne. Ovaj prekidač, takođe, omogućava izbor da li će čvorovi i elementi biti
prikazani u tabelama ili ne.
Brisanje nepotrebnih konturnih linija nakon automatskog presecanja oblasti
Proverava da li su konturne linije automatski obrisane nakon presecanja oblasti. Ako je isključena ova
funkcija, konturne linije postaju unutrašnje linije unije oblasti.
Generisanje mreže
konačnih
elemenata
Rad sa mrežom Izbor načina kreiranja mreže konačnih elemenata.

konačnih Automatsko uklanjanje i generisanje mreže KE (konačnih elemenata)
elemenata Bilo kakva izmena nad oblasti briše mrežu konačnih elemenata. Nakon pokretanja modula za analizu izbrisana
mreža se ponovo kreira u odnosu na parametre oblasti.
Očuvati mrežu izmenjivom
Mreže KE se mogu ručno uređivati.
Način podele Podjednaka veličina mreže KE
mreže KE Mreža se kreira prema korisnički definisanoj veličini elemenata bez obzira na oblik oblasti (minimalan broj
konačnih elemenata).
118
Promenljiva veličina mreže KE
Uzima u obzir oblik konture oblasti i prilagođava veličinu mreže (progušćuje mrežu) na mestima gde je to
potrebno.
Podrazumevana Ova vrednost je podrazumevana prilikom podešavanja vrednosti veličine mreže konačnih elemenata.
veličina elemenata
mreže
Traka sa alatkama
Prikaz trake Ako je uključena opcija Proširenje horizontalne trake ikonice se prikazuju u redu a linije podele označavaju
različite grupe funkcija.
Ako je uključena opcija Iskačuća traka sa alatkama različite grupe funkcija se prikazuju jednom ikonom a
klikom na strelicu u uglu „iskače“ traka sa funkcijama te grupe.
Pozicija palete Pozicija palete menija može biti:
menija Relativno
Na zadatom rastojanju (vertikalnom - dx i horizontalnom - dy) u pikselima od funkcije.
Postavljanje na poslednju poziciju na ekranu
Prikazuje paletu na istoj poziciji kao i prethodni put.
Prikaz
Dijagram Postavljanje načina prikaza dijagrama momenata.

momenata
Rezolucija kružnog Kružni lukovi (kružnice) su prikazani poligonalnim linijama i rezolucija prikaza se može menjati. Prikaz utiče
luka samo na izgled na ekranu odnosno crtežu ali ne i na preciznost analize.
Način grafičkog Klasični stil prikaza se preporučuje na ekranima slabije rezolucije a AxisVM10 stil na većim rezolucijama
prikaza (prikazuje tanje linije, automatski ispunjava oblasti šrafurom, daje pregledan prikaz površinskih opterećenja,
itd...).
Prekidači Uključiti 3D žičani prikaz modela prilikom crtanja elemenata
Prilikom crtanja prikazuje 3D konturu objekata čak i ako nije uključen renderovani prikaz (Videti… 4.9.3
Direkno crtanje elemenata).
Prikaz linijskih opterećenja na svim povezanim elementima
Ako je uključen prikaz sklopova, prikazuje se samo opterećenje pripadajućeg elementa u sklopu
(Videti… 2.16.14 Sklopovi) a ova opcija omogućava prikaz opterećenja i ako nije dodeljeno elementu
aktivnog sklopa. Na primer zid i dve ploče gde je opterećenje zadato po ivici jedne ploče a uključen je prikaz
sklopa koji sadrži zid i drugu ploču. Ako je ova opcija isključena u aktivnom sklopu koji sadrži zid i drugu
ploču opterećenje neće biti prikazano.
Ova opcija je korisna pri proveri lokalnih komponenti opterećenja.
Analiza
U zavisnosti od veličine fizičke i virtualne memorije na početku analize AxisVM deli sistem jednačina na delove
u blokove memorije i time povećava brzinu analize ali kao rezultat može znatno usporiti rad drugih aplikacija
na računaru.
Ovom opcijom se podešava veličina memorije koja se dodeljuje programu AxisVM pri analizi modela.
Omogućiti Ova opcija omogućava povećanje količine memorije pri analizi ukoliko je na računaru instalirano više od 4 GB
prošireni pristup memorije. Ako je ova opcija nedostupna znači da veličina Page fajla nije zaključana. Pogledati detaljnije u...
memoriji (AWE) 2.1 Hardverski zahtevi
Korišćenje Opcija Koristiti više jezgara/procesora omogućava analizu modela programa AxisVM na više jezgara/procesora
jednog/više računara. Preporučuje se korišćenje procesora na HT-Hyperthread ili DualCore tehnologiji.
jezgara procesora Ovim se višestruko povećava brzina proračuna koja zavisi i od veličine modela i dostupne memorije računara.
Linearna analiza se može povećati i do 1.5 put, a analiza vibracija i do 4 puta.
Direktorijum za Definiše direktorijum za privremeno snimanje fajlova tokom analize.

privremeno Odabrati bilo koju od sledećih opcija: Direktorijum fajlova modela, Privremeni direktorijum lokalnog sistema,
snimanje fajlova u Korisnički definisan
toku analize Kreiranje log fajla analize
Uključivanjem ove opcije tehnički podaci analize modela se snimaju u tekstualni nazivmodela_msg.txt.
Zvučna poruka Ako je aktivirana ova opcija zvučne poruke će se reprodukovati nakon završetka analize ili u slučaju neke
tokom analize greške. Zvučna kartica i zvučnici moraju biti priključeni na računar.
120
Izveštaj
Jezik U zavisnosti od konfiguracije programa može se birati neki od sledećih jezika: engleski, nemački, francuski,
dokumentacije italijanski, španski, nemački, holandski, mađarski, ruski, portugalski, rumunski i srpski jezik.
Prikaz tabela Uključenom opcijom Dozvoljenoi više kolona, uzane tabele izveštaja se štampaju u više kolona jedna do druge
tako da se može smanjiti količina papira štampe. Moguće je definisati i Minimalni broj redova po koloni tako
da se može izbeći prelazak kolona na drugu stranicu kod kratkih kolona.
Bafer štampača U slučaju da izveštaj sadrži mnogo slika i crteža moguće je da se zauzme velika količina memorije i tako stvore
problemi pri štampi pa se preporučuje podešavanje bafera štampača na hard disku.
Štampati numeraciju stranica i ako je isključeno zaglavlje strana
Uključivanje ove opcije omogućava štampanje numeracije stranica i ako su isključena zaglavlja u dijalogu za
štampu.
Automatski prevod naziva ako je promenjen jezik dokumentacije
Uključivanjem ove opcije AxisVM automatski prevodi nazive stavki pri promeni jezika izveštaja.
Ažuriranje
Pretraga dopune AxisVM redovno proverava dostupnost dopuna programa na internetu. Učestalost provere se može podesiti
programa klikom na radio dugme na jednu od četiri ponuđene opcije. Ukoliko se uključi opcija Nikada pretraga se može
pokrenuti od strane korisnika klikom na AxisVM ažuriranje sa interneta. Prikazuje se i datum poslednje provere.
Ukoliko je konekcija preko proxi servera potrebno je podesiti podešavanja proxy-a klikom na Podešavanja
proxy-a.
AxisVM ažuriranje Klikom na ovo dugme pokreće se AxisVM čarobnjak
sa interneta internet dopune koji vodi korisnika kroz ceo postupak
preuzimanja i instaliranja dopune programa.
3.3.12. Tastaturne prečice
Tastaturne prečice dodeljene stavkama menija, prekidačima trake alatki mogu biti promenjene (prilagođene).
Uređivanje
Razgranati prikaz sa leve strane prikazuje dostupne grupe komandi. Kliknui na komandu na listi sa desne strane, zatim
pritisnuti željenu prečicu. Backspace briše dodeljivanje.
Ako je željena prečica već u upotrebi, upozorenje Prečice u sukobu se prikazuje.
Poruka prikazuje komandu koju prečica koisti.
Ako je odabrano Izabrati drugu prečicu, prečica
može biti selektovana sa liste slobodnih
(nedodeljenih) prečica.
Ako je ova opcija ostavljena praznom, klikom na
prekidač Modifikuj briše se prethodna dodela i
prečici se dodeljuje data komanda.
122
 Prečice dodeljene prekidačima na traci alatki u različitim tabovima (Geometrija, Elementi, itd.) nisu u sukobu.
Tako da iste prečice mogu biti dodeljene komandama u različitim tabovima. Aktivirane će biti prečice samo u
tekućem tabu.
Snima trenutnu konfiguraciju prečica u *.axsc fajl.
Učitava prethodno sačuvanu konfiuraciju prečica iz *.axsc fajla.

Prema podrazumevanim opcijama prečice se skladište u C:\Users\UserName\AppData\Roaming\AxisVM\13\Shortcuts
direktorijum. Podrazumevana konfiguracija prečica AxisVM 12 verzije može biti učitana iz AxisVM12Default.axsc.
Slično, za AxisVM 13 je AxisVM13Default.axsc.
Vraća konfiguraciju prečica na podrazumevane opcije.
Prekidač koji nazive prekidača u opisu prečice prikazuje na engleskom ili nemačkom.
Lista prečica
Tab Lista prečica prikazuje listu slobodnih prečica. Ona može biti Lista komandi ili Lista prečica (prva je poređana
prema grupama komandi, a druga prema prečicama).
Za celu listu za podrazumevanu konfiguraciju videti 2.6 Tastaturne prečice.
3.3.13. Jezik programa
Ukoliko je i DM modul instaliran u programu,

moguće je izabrati jezik programa (menija i dijaloga).
3.3.14. Jezik dokumentacije
Ukoliko je i DM modul inastaliran u programu, moguće je izabrati jezik dokumentacije (nazivi crteža, slika,
tabela i izveštaja).
3.3.15. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju
Pomereni meni ikona se vraća na početnu poziciju na levoj strani ekrana. Sve iskačuće trake alatki pomerene
na neku poziciju na ekranu se vraćaju u Traku ikona alatki.
3.3.16. Dijalog boksovi na podrazumevanu poziciju
AxisVM pamti poslednju poziciju dijaloga i tamo ih prikazuje. Ako je otkriven bilo koji problem na sistemima sa
više monitora, podešavanje dijalog boksova na podrazumevanu poziciju može da ga reši.
124
3.4. Pogledi
Pogled spreda [Ctrl]+ [1] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Pogled od gore [Ctrl]+ [2] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Pogled sa strane [Ctrl]+ [3] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Perspektiva [Ctrl]+[4] Pogledati... 2.16.3 Pogledi

Podešavanje perspektive Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Ravni rada Pogledati... 2.16.7 Ravni rada
Jedan sprat iznad / Jedan sprat ispod

Ako je aktivirana opcija prikaza spratova, ovo je najbri način da se ravan rada pomera sa jednog na drugi sprat
Uvećanje [Ctrl + /],[+] Pogledati... 2.16.2 Meni za uvećanje / smanjenje (zoom)
Smanjenje [Ctrl + Shift + /],[-] Pogledati... 2.16.2 Meni za uvećanje / smanjenje (zoom)
Cela slika [Ctrl]+ [W] Pogledati... 2.16.2 Meni za uvećanje / smanjenje (zoom)
Translacija Pogledati... 2.16.2 Meni za uvećanje / smanjenje (zoom)
Rotacija Pogledati... 2.16.2 Meni za uvećanje / smanjenje (zoom)
Prethodni pogled [Ctrl]+[ ] Pogledati... 2.16.2 Meni za uvećanje / smanjenje (zoom)
Naredni pogled [Ctrl]+[ ] Pogledati... 2.16.2 Meni za uvećanje / smanjenje (zoom)
Žičani model Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela

Skrivene ivice Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Renderovani model Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Tekstura Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Oblici Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
renderovanja...
Žičani poprečni Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
presek
Stvarni poprečni Prikaz stvarnih oblika poprečnih preseka u renderovanom modelu.
presek
Žičani model Ako je uključena ova opcija za vreme prevlačenja modela prikazuje žičani model.
prilikom
prevlačenja
Bez oznaka Uključivanjem ove opcije ne prikazuju se oznake za vreme prevlačenja modela.
prilikom
prevlačenja
3.5. Prozori i paneli
3.5.1. Editor karakteristika i entiteta
Pruža najbrži način izmene karakteristika selektovanih entiteta (čvorova, elemenata i opterećenja). Vrednosti
tabela rezultata i dimenzionisanja se ne mogu menjati.
U nekim poljima su omogućene i matematičke operacije kao što su:
(, ), SIN, COS, TAN, EXP, LN, LOG10, LOG2, SINH, COSH, TANH, ARCSIN, ARCCOS, ARCTAN, ARCSINH,
ARCCOSH, ARCTANH, INT, ROUND, FRAC, SQR, SQRT, ABS, SGN.
Nakoliko prečica:
++8 dodaje 8 trenutnoj vrednosti
--8 oduzima 8 od trenutnoj vrednesti
Negativne vrednosti brojeva moraju biti u zagradama.
Znak # menja trenutnu vrednost (na primer, #/3 deli vrednost sa 3). Prilikom unosa vrednosti kordinata čvorova,
vrednosti opterećenja, debljine površina mogu se odnositi na globalne X,Y,Z ili na relativne x,y,z koordinate .
Promenljive Fx, Fy, Fz, Mx, My, Mz opterećenja u čvorovima se odnose na vrednosti sila ili momenata, a
raspodeljenih opterećenja na grednim elementim px1, py1, pz1, m1, px2, py2, pz2, m2 na vrednosti
opterećenja. Nazivi promenljivih se ne mogu menjati.
Primer 1: Ako želite promeniti X vrednosti u Y pravcu raspodeljenog opterećenja vetra uneti vrednosti „px1“
u polje pY1 a „px2“ u polje pY2, a zatim uneti vrednost 0 (nula) u polja pX1 i pX2.
Primer 2: Za skaliranje cele konstrukcije u X pravcu za 200%, prvo selektovati sve čvorove a zatim kliknuti na
početnu liniju i uneti X*2 kao X.
Isključen/uključen znak pitanja (ne)prikazuje uputstva.
126
Karakteristike su prikazane u listi razgranate strukture. Klik na simbole
[+] ili [–] ispred naziva proširuje ili skuplja listu.
Ako se dugme (...) prikaže, karakteristike se mogu menjati u posebnom
dijalogu.
Ako se pojavi dugme (>>) u nastavku, moguće je preuzeti
karakteristike drugih elemenata klikom.
Editor se može koristiti i za selektovanje i filtriranje elemenata istih
karakteristika.
Filtriranje Selektovanje karakteristika i klikom na dugme Povećana selekcija preko trenutno izabranih vrednosti moguće
je odabrati elemente sa istim karakteristikama.
Primer: Promena nekog poprečnog preseka cele konstrukcije.
Selektovanjem karakteristika poprečnog preseka rebro elemenata moguć je odabir svih rebro elemenata istih
karakteristika poprečnog preseka i promene istih.
3.5.2. Inormacioni paneli
Uključivanje/isključivanje prikazivanja panela: Info, Koordinate i Skala boja. Pogledati... 2.18 Informacioni
paneli
3.5.3. Slika pozadine
Moguće je odabrati sliku za pozadinu AxisVM prozora. Klikom na Učitavanje slike pozadine... ili kombinacija
tastera [Ctrl+B] dijalog za pregled fajlova na računaru, Ponovo učitati sliku pozadine, prikazuje slike najčešće
korišćenih slika. U radu u više prozora svaki može imati drugačiju pozadinu.
Slika pozadine se može uključiti/isključiti klikom na Prikaz ili kombinacijom tastera [Ctrl+Alt+B].
Snimanje slike pozadine snima sliku. Ako se odnos veličine slike i ekrana razlikuju komanda Menjanje slike
pozadine, menja odnosno, podešava sliku. Komanda Uklanjanje slike pozadine uklanja sliku sa aktivnog
ekrana.
U AXS fajl se snimaju i slike pozadine.
3.5.4. Podela prozora po horizontali
Deli radnu površinu na dva dela po horizontali. Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se podese
nezavisno.
Pomoću ikone u gornjem desnom uglu veličina aktivnog prozora menja se na Windows standardni
način.
3.5.5. Podela prozora po vertikali
Deli radnu površinu na dva dela po vertikali. Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se podese nezavisno.
Pomoću ikone u gornjem desnom uglu veličina aktivnog prozora menja se na Windows standardni način. U
svakom prozoru se mogu podesiti različiti slučajevi opterećenja, ali samo pri prikazu rezultata.
3.5.6. Zatvaranje prozora i panela
Zatvara aktivni prozor.

128
3.5.7. Promena veličine fonta oznake
Smanjiti / Ove dve stavke menija služe za promenu veličine fonta svih oznaka na dijagramima.
povećati
veličinu fonta
oznake
3.5.8. Baza crteža
Baza crteža sadrži crteže snimljene u programu. Crteži nisu snimljeni kao slike već sadrže i informacije o izboru
pogleda, sklopova i da li je rad bio u jednom ili više prozora tako da je moguća i izmena prikaza crteža. Ubacivanje
crteža u projektnu dokumentaciju olakšava rad sa izveštajima jer se svaka promena modela odražava i promenom
crteža i promenom pripadajućih tabela.
Baza crteža može da sadrži dijagrame pomeranja, sila i napona linijskih elemanata, dijagrame dimenzionisanja
čelika i zavrtnjeva, analizu proboja ploča, i proveru potrebne količine armature stubova i greda.
Klikom na strelicu sa strane ikonice moguće je iz liste snimljenih odabrati
prikaz željenog crteža.
Klikom na ikonicu Baza crteža pojavljuje se sledeći dijalog na ekranu.
U dijalogu je omogućeno pregledanje i manipulisanje crtežima.

Briše crtež iz Baze.
Učitava crtež u aktivni prozor u radu sa više prozora.
Učitava crtež u aktivni prozor.
Obnavljanje komponenti rezultata

Uključivanjem ove opcije crtež se učitava sa prikazom komponenti rezultata i prelazi na jezičak odgovarajuće
analize. (Statika, Vibracije, itd.).
Ako nije uključena ova opcija učitava se samo crtež.
U redu Snima promene i učitava crtež.
Odustani Ne snima izmene na crtežu.
3.5.8.1. Izvoz crteža u 3D PDF fajl – PDF modul
Stavke baze crteža mogu biti eksportovane kao

višestrani 3D PDF fajl. Za pregled interaktivnih 3D
slika koristiti Adobe Acrobat Reader (ažuriranu 8.1
ili kasniju verziju).
Stavke u bazi selektovane na razgranatom prikazu
sa leve strane mogu biti premeštene u PDF listu
klikom na desnu strelicu. Leva strelica uklanja
selektovane stavke sa PDF liste. Svaka stavka baze
će biti renderovana na posebnoj strani u PDF-u,
prateći pri tome redosled PDF liste. Stavke na PDF
listi mogu biti preraspodeljene korišćenjem strelica
za gore i dole. I 2D i 3D pogledi mogu biti
eksportovani. 2D crteži će se pojaviti kao regularne
slike, 3D pogledi mogu da se rotiraju, uvećavaju i
smanjuju korišćenjem Acrobat Reader-a.
Opcije teksta Veličina teksta i njegova pojava mogu bii kontrolisani u grupi Opcije teksta.
Opcije strane Veličina i orijentacija strana PDF dokumenta mogu biti podešeni u grupi Opcije strane.
Opcije 3D Ponekad crtež prikazuje sve ivice pomalo mutno. Tako da izvoz ivica može biti uključen / iskljčen.
izvoza
3.5.9. Snimanje u bazu crteža
Klikom na ovo dugme omogućava se snimanje jednog ili više crteža u Bazu crteža.
Ako tekući crtež već postoji u Bazi crteža pojavljuje se oznaka Pronađen u Bazi crteža na dijalogu i moguće je
prepisati crtež preko postojećeg ili ga snimiti pod drugim nazivom. Dugme Višestruki crteži prikazuje
uobičajene opcije i omogućuje njihov odabir. AxisVM sve kombinacije (na primer svi selektovani rezultati u
svim slučajevima opterećenja) i snima ih u Bazu crteža sa trenutnim podešavanjima izgleda i prikazom.
3.6. Pomoć
U Sadržaju su date informacije za upotrebu programa.
Postoji i tzv. "kontekst senzitivna informacija", koja
se aktivira tasterom [F1]. Tada se u posebnom
prozoru prikazuje deo uputstva koji se odnosi na
trenutnu aktivnost.
3.6.1. Sadržaj
Otvara i omogućava pristup sadržaju uputstva.

[F1]
130
3.6.2. AxisVM na internetu
Odlazak na AxisVM internet adresu korišćenjem podrazumevanog veb pretraživača (http://www.axisvm.eu)
3.6.3. AxisVM dopuna programa
Pokreće čaraobnjak za dopunu tj. Ažuriranje programa preko interneta. Pogledati... 3.3.11 Osnovna
podešavanja
3.6.4. O programu
Prikazuje informaciju o broju verzije, o

aktuelnoj konfiguraciji programa, o
serijskom broju ključa i o eventualnom
vremenskom ograničenju.
Dostupni moduli su prikazani crnom, a ostali
sivom bojom.
3.6.5. Informacije o verziji
Prikazuje informacije o poslednjoj aktuelnoj verziji i pregled ispravki i dopuna u odnosu na prethodnu.
3.7. Tabela ikona
Pogledati... 3.1.1 Novi model
Pogledati... 3.1.2 Učitavanje

[Ctrl]+[O]
Pogledati... 3.1.3 Snimanje
[Ctrl]+[S]
Pogledati... 3.1.10 Štampanje
[Ctrl]+[P]
Pogledati... 3.2.1 Poništavanje
Ctrl]+[Z]
Pogledati... 3.2.2 Ponavljanje poništenog
[Shift]+[Ctrl]+[Z]
[F11]
Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)
[F7]
[F12]
Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije
[F10]
Pogledati u... 3.5.8 Baza crteža
Pogledati u... 3.5.9 Snimanje u bazu crteža
3.7.1. Kreiranje 3D PDF
Odabirom Zadrži U3D, posredni U3D fajl može biti zadržan za kasniju upotrebu. Izvoz ivica može biti kontrolisan
preko opcije odabira Izvoz ivica. Za više informacija videti poglavlje 3.5.8.1 Izvoz crteža u 3D PDF fajl – PDF modul.
132
Ova stranica je namerno ostavljena prazna.

4. Preprocesor
Preprocesor omogućava kreiranje i modifikaciju modela korišćenjem naprednih "Visual Modeling"
mogućnosti AxisVM-a. U ovom poglavlju dat je pregled alata za modeliranje (crtanje modela, generisanje
mreže konačnih elemenata i definisanje slučajeva/kombinacija opterećenja).
4.1. Geometrija
Alati za geometrijsko modeliranje omogućavaju interaktivno i grafičko definisanje 3D geometrije modela.
Geometrija modela definisana je čvorovima, linijama između čvorova i površinama (tro- i četvorougaonim).
Na osnovu geometrije se definišu konačni elementi.
U slučaju konstrukcija kao što su ploče, membrane ili ljuske, mreža će sadržati trouglove i/ili četvorouglove
koji predstavljaju tzv. srednju površ elemenata.
Automatski generisana mreža trouglova Automatski generisana mreža četvorouglova
U slučaju linijskih konstrukcija (okviri i rešetke) mreža linija označava ose štapova, a čvorovi su tačke spoja
štapova modela.
134
4.2. Uređivanje modela
Naziv modela i lokacija Gornji niz menija
Iskačući meni ikona
Info panel
Panel perspektive
Pokretni meni ikona
Panel skale boja
Centar rotacije
Radna
površina
Editor karakteristika elemenata
Pomoćni panel
Koordinatni
panel
Tekuća informacija “Kontekst

senzitivna informacija” Brzi prekidači
Pri startovanju programa AxisVM, na ekranu se prikazuje radna površina sa grafičkim korisničkim interfejsom,
tj. uređivanje geometrije.
U gornjem redu ikona mogu da se aktiviraju alati za definisanje geometrije modela (Detaljnije u... 3.5.4 Podela
prozora po horizontali).
U koloni ikona sa leve strane podešava se prikazivanje modela i parametri radnog okruženja tj. uređivanja
geometrije (Detaljnije u… 3.5.5 Podela prozora po vertikali).
4.2.1. Rad u više prozora
Kod kompleksnih modela korisno je imati više različitih pogleda istovremeno na ekranu. AxisVM omogućava
podelu radne površine po horizontali i vertikali. Tako nastali prozori mogu nezavisno da se konfigurišu.
Podela po Deli na dva jednaka aktivni prozor po horizontali. Gornji prozor postaje aktivni.
horizontali
Pogledati... 3.5.4 Podela prozora po horizontali
Podela po vertikali Deli na dva jednaka aktivni prozor po vertikali. Prozor sa leve strane postaje aktivni.
Pogledati... 3.5.4 Podela prozora po vertikali
Zatvaranje prozora Ako se koristi više prozora za rad, zatvara aktivni.
Prethodni prozor u kome je rađeno postaje aktivni.
Tokom komandi uređivanja moguće je izvršiti promenu pogleda.
 U perspektivi su neke od komandi uređivanja onemogućene ili ograničene.
4.3. Koordinatni sistemi

AxisVM koristi različite koordinatne sisteme za definisanje modela. Pri tome se u globalnom koordinatnom
sistemu (X-osa, Y-osa i Z-osa) opisuje geometija modela u celini, a u lokalnim koordinatnim sistemima (x-osa,
y-osa i z-osa) definicija pojedinačnih konačnih elemenata.
Moguća je primena pravouglog, cilindričnog i sfernog koordinatnog sistema.
Pogledati... 4.3.2 Polarne koordinate
4.3.1. Pravougli koordinatni sistem
Osnovni AxisVM koristi pravougli desno orijentisan prostorni

koordinatni sistem koordninatni sistem (važi tzv. pravilo desne ruke za
definisanje pozitivnih smerova osa i rotacija oko osa)
Globalni i relativni Novi model koristi pogled selektovan u dijalogu Novi model (Pogledati... 3.1.1 Novi model).
početak Početak koordinatnog sistema je prikazan plavim znakom X početno lociranim u donjem levom uglu ekrana.
AxisVM razlikuje globalne (X, Y i Z) i relativne (dX, dY i dZ) koordinate. Početak relativnog koordinatnog
sistema se može postaviti bilo gde na ekranu (koristeći kombinaciju tastera [Alt]+[Shift] ili pomoću tastera
[Insert])
U zavisnosti od tekućih podešavanja Panel koordinata prikazuje globalne ili relativne koordinate.
Pomeranja čvorova modela i oblici tonova oscilovanja se prikazuju u globalnom koordinatnom sistemu.
 U X-Y i Y-Z pogledu treća osa usmerena je normalno na ravan pogleda i prema korisniku. Operacija
kopiranja ili premeštanja entiteta sa pozitivnim/negativnim inkrementom u pravcu treće ose
"približava"/"udaljava" entitet od korisnika.
Pogledati... 4.9.20 Reference
4.3.2. Polarne koordinate
Pored pravouglog Dekartovog moguća je upotreba i polarnog (cilindričnog i sfernog) koordinatnog sistema.
Uključivanje ili cilindričnog ili sfernog sistema obavlja se prekidačem u panelu
Podešavanja/Postavke/Uređivanje/Polarne koordinate.
U panelu koordinata biće prikazana tri parametra:
Cilindrični koordinatni sistem
h: udaljenost tačke od ravni projekcije do tačke glavne ose cilindra (upravno na ravan projekcije)
orijentisana „od ekrana“
r: udaljenost projekcije tačke u ravni projekcije od glavne ose
a: ugao između prave koja spaja projekciju tačke i koordinatni početak i horizontale
Sferni koordinatni sistem
r: radijus sfere; udaljenost tačke centra sfere
a: ugao između prave koja spaja projekciju tačke i koordinatni početak i horizontale
b: ugao između prave koja spaja tačku i koordinatni početak i projekcije te prave na ravan projekcije (tj.
ravan radne površine ekana)
Cilindrični koordinatni sistem Sferni koordinatni sistem

136
4.4. Panel koordinata
Prikazuje trenutnu apsolutnu i relativnu poziciju kurzora u globalnom koordinatnom sistemu (pravougli na
levoj strani i cilindrični/sferni na desnoj strani panela). Preko dugmeta "d" moguć je prelazak sa prikaza
apsolutnih na prikaz relativnih koordinata.
Pozitivne vrednosti ugla α:
 Prikaz relativnih ili apsolutnih koordinata može da se koristi u kombinaciji sa vezanim kretanjem kurzora.
Pogledati... 3.3.12 Tastaturne prečice
 U polja se mogu unositi i matematičke operacije (na primer: 12.927+23.439, cos(45), sin(60)).
4.5. Raster
Pogledati... 2.16.19.1 Raster i kurzor
4.6. Korak kurzora

Pogledati... 2.16.19.1 Raster i kurzor
4.7. Alati za uređivanje

Olakšavaju rad pomoću nekoliko sledećih funkcija. Pogledati... 2.16.19.2 Uređivanje
4.7.1. Identifikacija kurzora
Ovde se definiše (u pikselima)

veličina zone identifikacije
kurzorom.
Pri pomeranju kurzor će promeniti oblik ako se približi nekom entitetu na rastojanje koje je definisano zonom
identifikacije kurzora.
Promena oblika zavisi od tipa entiteta i ukazuje na mogućnost selektovanja datog entiteta. Kurzor može da ima
sledeće oblike:
Čvor
Srednja tačka
Oslonac
Ivični zglob
Opterećenje nezavisno od mreže

konačnih elemenata
Težište poligona sila
Centar luka
Luk
Tangenta
Reference
Linija
Površina
Presečna tačka
Upravna (normalna) tačka
Vođica
Oblast
Krut element
Kotna linija
U slučaju Preuzmi funkcije
Tekst polje, oznake
Armirana oblast
4.7.2. Numeričko unošenje koordinata
U postupku definisanja geometrije modela koordinate čvorova mogu da se zadaju direktnim upisivanjem u
odgovarajuća polja panela koordinata, na dva načina:
1. pritiskom na odgovarajući taster na tastaturi sa slovom koordinate,
2. klikom levim dugmetom  u dato polje, a zatim i unošenjem vrednosti.
Ako se prikazuju relativne koordinate (aktivirano dugme "d") tada zadata koordinata definiše novi lokalni
koordinatni početak.
 U polja se mogu unositi i matematičke operacije (na primer: 12.927+23.439, cos(45), sin(60)).
Lokalni koordinatni početak može da se pomeri u proizvoljnu tačku. Početna i krajnja tačka linije može da se
definiše iz dva koordinatna početka, na primer.
 Za unos linije određene dužine i nagiba kliknuti na relativni početak (pomoću [Alt]+[Shift] ili [Insert]),
uneti vrednost ugla d a[°] i dužinu u d r[m] u polje i pritisnuti Enter [].
4.7.3. Merenje odstojanja
Odstojanje tačaka ili dužina linije može da se izmeri ako se relativni koordinatni početak postavi u jednu od
tačaka, a kurzor na drugu. U panelu koordinata "dL" je odstojanje. Na sličan način može da se definiše položaj
tačke, unošenjem veličine ugla "dα" i odstojanja "dr" u odgovarajuća polja.
138
4.7.4. Vezano kretanje kurzora
Vezano kretanje kurzora se može podesiti preko dijaloga

Podešavanja/Postavke/Uređivanje. Ovde se zadaje vrednost uglova
"Δα" i "α" vezanog kretanja:
 Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kreće po liniji iz lokalnog koordinatnog početka pod uglom n·Δα, gde
"n" zavisi od pozicije kurzora.
Korisnički definisan Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kreće po liniji iz lokalnog koordinatnog početka pod uglom α ili
ugao  α+n·90º, gde "n" zavisi od pozicije kurzora.
 i  se mogu podesiti u Podešavanja / Postavke / Uređivanje/ Granični ugao.
Kod vezanog kretanja lokalni koordinatni početak može da bude apsolutni (nijedno "d" dugme u koordinatnom
panelu nije aktivirano) ili relativni (aktivirano je bar jedno "d" dugme u koordinatnom panelu).
 Δα i korisničko α se ne može koristiti u perspektivi.
Ako je kurzor na liniji pritiskom na taster [Shift] postiže se kretanje
kurzora samo po liniji. Ova funkcija je dostupna i u pogledu
perspektiva.
Ako je kurzor na tački (presečna tačka, čvor, srednja tačka)

pritiskom na taster [Shift] inicira se kretanje kurzora po liniji koja
spaja tu tačku i početak relativnog koordinatnog sistema.
Ako je kurzor identifikuje oblast ili površinu elementa pritiskon na taster [Shift] postiže se kretanje kurzora
u ravni elementa.
Čvor
Presečna tačka
Upravno
Srednja tačka
Alati za geometriju
Ikonice Alati za geometriju omogućavaju fiksiranje („zaključavanje“) pravca kretanja.

Pogledati... 2.16.10 Alati za geometriju
4.7.5. Zaključavanje koordinata
Možete zaključati vrednost koordinate, dozvoljavajući bolje pozicioniranje. Zaključana koordinata se neće menjati
prilikom pomeranja kurzora. Zaključavanje se može postići korišćenjem [Ctrl+Alt] + [X], [Y], [Z], [L], [R], [A], [B], [H]
respektivno.
Crni pravougaonik preko polja za unos koordinate pokazuje da je koordiata zaključana. Da biste odustali od
zaključavanja koordinata, pritinite istu kombinaciju prekidača koju ste koristili da biste je zaključali.
Zamrznuta X koordinata Zamrznut ugao Zamrznut poluprečnik
4.7.6. Automatsko presecanje
U tački preseka linija generiše se čvor, a linije se dele na četiri dela. Na liniji preseka površine se dele, a
novonastale površine nasleđuju karakteristike originalnih. Automatsko presecanje se podešava u
Podešavanja/Postavke/Uređivanje/Automatsko presecanje.
Pogledati... 2.16.19.2 Uređivanje
4.8. Alati za geometrijsko modeliranje
Služe za kreiranje nove ili uređivanje postojeće geometrije.

 Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogućnost automatskog rukovanja sklopovima
(Podešavanja/Postavke/Uređivanje/Automatski/Rukovanje sklopovima) svi novonastali konačni elementi
biće dodati sklopovima.
4.8.1. Čvor (tačka)
Postavljanje novog ili modifikovanje postojećeg čvora.
Postavljanje novog čvora može da se postigne na sledeće načine:

1. Pritiskom na taster [Space] ili klikom na levo dugme miša na trenutnom položaju kurzora (postavljanje
čvora u perspektivi moguće je samo na posebnim lokacijama).
2. Numeričkim zadavanjem koordinata u koordinatnom panelu, a zatim pritiskom na tastere [Space] ili [Enter]
(funkcioniše u svim pogledima).
Čvor može da se postavi na liniju i na površinu. Klikom na liniju unosi se čvor i linija se deli ako je automatsko
presecanje (Podešavanja/ Postavke / Uređivanje/ Automatski/ Presecanje) aktivno, inače se kreira slobodni
čvor.
 Pri proveri geometrije čvorovi koji su na rastojanju manjem od zadate tolerancije (Podešavanja/
Postavke/ Uređivanje/ Tolerancija) biće spojeni.
140
Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogućnost automatskog rukovanja sklopovima (Podešavanja/
Postavke/ Uređivanje/ Automatski/ Rukovanje sklopovima) svi novonastali geometrijski entiteti biće
dodati sklopovima.
4.8.2. Linija
Alat omogućava crtanje linija ili nekih jednostavnijih oblika.
Klik na strelicu u donjem desnom uglu ove ikone poziva podmeni ikona
za izbor tipa linije:
Linija Crta jednu ili više nezavisnih pravih linija koje su definisane početnim i krajnjim čvorom. Čvorovi se zadaju
grafički ili numerički (u panelu koordinata). Crtanje linija primenom ovog alata prekida se pritiskom na taster
[Esc] ili klikom na desno dugme miša.
U perspektivi podrazumevana vrednost ravni za crtanje linija je Z=0. Za crtanje u perspektivi u različitim ravnima
mogu se koristiti pomoćne ravni.
Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Poligonalna linija Crta niz spojenih pravih linija pri čemu je krajnji čvor prethodne linije u nizu istovremeno i početni čvor naredne
linije.
Prekid crtanja polilinije se može izvršiti na sledeće načine:

1. Pritiskom na taster [Esc]
2. Dvostruki pritisak na tadter [Esc] prekida crtanje polilinije
3. Klik na desno dugme , odabir: Brzi meni/ Odustani
4. Klik na levo dugme  ako je pointer na poslednjem čvoru niza linija.
Pravougaonik Crta pravougaonik koji je zadat naspramnim uglovima, sa stranicama paralelnim koordinatnim osama.
Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog ugla pravougaonika funkcija se prekida. U perspektivi nije moguće
crtanje pravougaonika.
Nagnuti Crta pravougaonik koji je zadat stranicama pod uglom u odnosu na koordinatne ose.
pravougaonik
Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog ugla kosog pravougaonika funkcija se prekida. U perspektivi je
moguće crtanje nagnutog pravougaonika samo preko postojećih tački (čvorova).
Aproksimacija U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definiše unosom centralne tačke i 2 tačke
luka poligonom poligona.
pomoću centra i
dve tačke
Aproksimacija U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definiše unosom tri tačke kružnog luka.
luka poligonom
pomoću tri tačke
4.8.3. Kružni luk
Crta kružni luk ili krug. Kružni lukovi i krugovi će biti prikazani u zavisnosti od podešavanja rezolucije preko
Podešavanja/Karakteristike/Prikaz.
Prekid komande je pritiskom na tipku [Esc].
Kružni luk se definiše centralnom, početnom i krajnjom tačkom.
Druga tačka
Treća tačka Kružni luk
Prva tačka
(centar)
Kružni luk se definiše preko tri tačke. U perspektivi je moguće crtanje kružnog luka na ovaj način.
Druga tačka
Treća tačka
Kružni luk
Prva tačka
Krajnja tačka
4.8.4. Horizontalna podela
Operacija uvodi horizontalnu podeonu liniju u model na poziciju grafičkog kurzora. Ova linija je paralelna sa
X-Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekućeg pogleda. Generišu se čvorovi na preseku podeone linije i
postojećih linija..
4.8.5. Vertikalna podela
Operacija uvodi vertikalnu podeonu liniju u model na poziciju grafičkog kurzora. Ova linija je paralelna sa X-
Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekućeg pogleda. Generišu se čvorovi na preseku podeone linije i
postojećih linija.
142
4.8.6. Čevorougaona/trougaona podela
Ovi alati omogućavaju podelu četvorougaone ili trougaone oblasti generisanjem četvorougaone, trougaone ili
kombinovane mreže. Ova komanda služi za kreiranje makro mreže pre generisanja mreže konačnih elemenata.
Ako je gustina mreže zadovoljavajuća može se direktno koristiti kao mreža konačnih elemenata.
Četvorougao na Ovom operacijom se četvorougaona 3D oblast (nije nužno da bude ravna
četvorouglove ili oivičena linijama) deli mrežom na N1xN2 četvorougaonih segmenata.
Operaciji prethodi grafičko selektovanje četiri temena oblasti i
definisanje broja segmenata (N1≥1) u 1-2 pravcu i (N2≥1) u 2-3 pravcu.
 Četvorougana oblast i mreža su prikazani sivim linijama.

Ako je mreža deformisana (unutrašnji uglovi segmenta su manji od 30° ili veći od 150°) sive linije su
isprekidane.
Ako oblik četvorougaonika nije dopušten (konkavni, na primer) isprekidane linije su crvene.
Četvorougao na Ova operacija je slična operaciji "Četvorougao na četvorouglove" samo
trouglove još svaki četvorougaoni segment deli na dva trougaona segmenta po
kraćoj dijagonali.
Četvorougana oblast i mreža su prikazani sivim linijama.
Ako je mreža deformisana (unutrašnji uglovi segmenta su manji od 15°
 ili veći od 165°) sive linije su isprekidane.
Ako oblik četvorougaonika nije dopušten (tri kolinearne tačke, na primer) isprekidane linije su crvene.
Trougao na Ovom operacijom se trougaona oblast deli mrežom na četvorougane
četvorouglove segmente u pravcu 1-2.
Operaciji prethodi grafičko selektovanje tri temena oblasti i definisanje
broja segmenata (N≥1) u pravcu 1-2.
 Oblast i mreža su prikazani sivim linijama. Ako je mreža deformisana (unutrašnji uglovi četvorougaonih
segmenta manji od 30° ili veći od 150°, a unutrašnji uglovi trougaonih segmenta manji od 15° ili veći od 165°)
sive linije su isprekidane. Ako oblik četvorougaonika nije dopušten (tri kolinearne tačke, na primer) isprekidane
linije su crvene.
Trougao na Ova operacija je slična prethodnoj samo što se još svaki četvorougao
trouglove deli na dva trougla dijagonale paralelne pravcu 1-2.
 Isto kao i u kod trougao na četvorouglove.
4.8.7. Podela linija
Ova operacija formira nove čvorove tako što deli liniju na više segmenata. Na raspolaganju su sledeće
mogućnosti:
Po odnosu:
Deli liniju na dva segmenta u odnosu a:1, pri čemu je parametar "a"
(0≤a≤1) odnos odstojanja početnog čvora i formirane tačke i dužine
linije. Odnos a=0,5 deli liniju na dve jednake.
Po dužini:
Deli liniju na dva segmenta, pri čemu je parametar "d" odstojanje
početnog čvora i formirane tačke.
Na N jednakih delova:
Liniju deli na "n" zadatih jednakih segmenata.
Ravnomerno po dužini:
Liniju deli na "n" jednakih segmenata dužine "d".
Pre podele Nakon podele

Ako se dele konačni elementi, novi preuzimaju karakteristike i opterećenja originalnih elemenata.
 Operacija podele ivičnih linija površina za posledicu ima brisanje površina.
4.8.8. Tačka preseka
Deli selektovane linije tako što formira čvor u njihovom preseku.

Ako su linijama dodeljeni konačni elementi dele se i oni i preuzimaju karakteristike i opterećenja originalnih
 Ova komanda se koristi ako opcija u Podešavanja/Postavke/Uređivanje/Automatski/Presecanje nije bila
uključena za vreme kreiranja geometrijskih entiteta.
4.8.9. Uklanjanje čvora
Briše selektovani čvor preseka linija. Omogućava kreiranje mimoilaznih linija (elemenata).
 Čvorovi preseka linija se mogu ukloniti samo ako se linije mogu spojiti i postoji jednak broj linija koje se
presecaju.
4.8.10. Uklanjanje srednjih čvorova
Uklanja nepotrebne čvorove na linijama. Čvorovi sa dveju povezanih linija se mogu ukloniti ako linije mogu biti
spojene (udružene u jednu).
4.8.11. Transverzala
Spaja dve linije duž njihove transverzale.
4.8.12. Presek modela sa ravni
Nakon definisanja presečne ravni modela, dodaje linije i tačke preseka. Ravan deli: oblasti, grede i rebro
elemente.
144
4.8.13. Presek modela sa ravni i brisanje polovine presečenog dela
Slična funkcija kao i prethodna ali omogućava selektovanje polovine presečenog modela i uklanja sve elemente
unutar te oblasti.
4.8.14. Presek oblasti
Kreira presečnu liniju oblasti ili presečnu tačku

oblasti i linije. Nakon klika na rekidač, selektovati
oblasti za kreiranje njihovog preseka ili
selektovati oblast i liniju za kreiranje njihovog
preseka.
4.8.15. Provera geometrije
Ova funkcija selektuje čvorove (samo ako je uključeno

Selektovati samo čvorove) ili uklanja višak čvorova i linija u
okviru zadate tolerancije, popravlja konture oblasti tako što
delove konture postavlja u istu ravan i ispravlja greške
kružnih lukova ako nije isti radijus luka u početnoj i krajnjoj
tački. Moguće je i definisati maksimalnu toleranciju
(rastojanje) za spajanje tačaka. Podrazumevana vrednost je
L=0.001 [m].
Ako je uključen prekidač Selektovati samo čvorove, čvorovi bliži od Tolerancije će biti selektovani ali će model
ostati nepromenjen. Ako nije uključena ova opcija, čvorovi bliži od zadate tolerancije će biti obrisani i kreiraće
se novi čvor sa uprosečenim koordinatama. Linije spojene u čvorovima će biti zamenjene jednom linijom
spojenom u novom čvoru. Komanda prikazuje i izveštaj o broju spojenih čvorova/linija. Ako je uključeno
Prikazati listu izbrisanih čvorova prikazuje se lista izbrisanih čvorova sa numeracijom pre brisanja. Ako je
uključeno Selektovanje nepovezanih tačaka ili linija prikazuje se upozorenje ako postoje nezavisne linije ili
čvorovi koji nisu povezani sa ostatkom konstrukcije.
pre provere geometrije nakon provere geometrije

Selektovanje nepovezanih tačaka ili linija:
Ako je aktiviran ovaj prekidač, program daje poruku o postojanju nepovezanih (nezavisnih) entiteta.
 Slučaj prikazan na slici dole je primer kada provera geometrije
ne funkcioniše. Da bi se ovo izbeglo potrebno je aktivirati
automatsko presecanje u Podešavanja/ Postavke/
Uređivanje/ Automatski/ Presecanje.
4.8.16. Površina
Ova operacija pronalazi sve trouglove ili ravne konveksne četvorouglove selektovanog dela mreže nastale u
postupku modeliranja i prikazuje izveštaj o njihovom broju. Ovako detektovane površine su samo geometrijski
entiteti, a ne konačni elementi (konačnim elementima se definišu materijal i poprečni presek).
 AxisVM tretira kao ravne, one četvorouglove kod kojih je odstojanje četvrtog ugla od ravni koju određuju
ostala tri manja od parametra Tolerancija.
4.8.17. Modifikacija, transformacija
Modifikacija položaja čvora/linije/površine obavlja se na sledeći način:

1. Kurzor se pozicionira na čvor/liniju/centralnu tačku površine.
2. Uz pritisnuto levo dugme  čvor/linija/površina se pomeri na novu poziciju.
3. Upišu se nove koordinate u panelu koordinata.
 Ako je selektovano više čvorova i/ili linija modifikacijom se menja pozicija svih čvorova/ linija.
Brza modifikacija: Klikom na selektovanu tačku ili više njih otvara prozor Pregled tabela gde se mogu zadati
nove koordinate.
Pomeranje selektovanih čvorova u istoj ravni: Ako su čvorovi unutar iste globalne ravni selektovani čvorovi
se mogu lako pomerati na sledeći način:
1. Klik na bilo koji selektovani čvor.
2. Selektovati celu kolonu koordinate koja se treba menjati.
3. Pomoću Uređivanje/Postavljanje zajedničke vrednosti zadati vrednost zajedničke koordinate.
Korišćenje palete U zavisnosti od načina prevlačenja pojavljuje se drugačija paleta ikona na ekranu. Pozicija palete se može
ikona zadati preko Podešavanja/Osnovna podešavanja/Traka sa alatkama. Pogledati… 3.3.11 Osnovna
podešavanja
Prevlačenje
čvorova
Izbor načina prevlačenja:

1. Prevlačenje čvora sa svim konektovanim linijama.
2. Prevlačenje čvora sa selektovanom konektovanom linijom.
3. Prevlačenje čvora sa translacijom konektovane linije.
4. Prevlačenje čvora produžavanjem/skraćivanjem konektovanih kružnih lukova.
5. Odvajanje od originala kopiranjem čvora.
Poslednja dva dugmeta definišu „ponašanje“ konektovanih kružnih lukova.
1. Centralni ugao ostaje konstantan.
2. Novi luk se definiše prevučenom tačkom i početnom i krajnjom tačkom kružnog luka.
 Unos koordinata čvora: Klikom na čvor ili više njih otvara se dijalog tabele gde se mogu menjati
koordinate.
Prevlačenje linija

1. Prevlačenje linija paralelno originalnoj poziciji.
2. Prekid linije na zadatom mestu dodavanjem čvora i njegovo prevlačenje.
3. Kreiranje kružnog luka.
4. Odvajanje kopiranjem originalne linije.
5. Prevlačenje odsečka paralelno originalnoj poziciji
6. Zamenom prave linije kružnim lukom definisanim dvema tangentama na krajnje čvorove.
Poslednja dva dugmeta alata videti u Prevlačenje čvorova.
146
Prevlačenje kružnih
lukova

1. Prevlačenje kružnog luka paralelno originalnog poziciji.
2. Ispravljanje kružnog luka.
3. Promena poluprečnika kružnog luka.
4. Povećanje/smanjenje kružnog luka.
5. Odvajanje kopiranjem originalnog.
Poslednja dva dugmeta alata videti u Prevlačenje čvorova.
Transformacija Pogledati... 2.16.6 Geometrijske transformacije objekata
objekata
4.8.18. Brisanje
[Del] Pogledati u... 3.2.8 Brisanje
4.9. Konačni elementi

U ovom meniju se nalaze alati za definisanje konačnih elemenata i njihovih karakteristika.
U zavisnosti od tipa konačnog elementa zadaju se sledeće karakteristike:

Karakteristike
konačnih Konačni element Materijal Poprečni presek Referenca Krutost Površina
elemenata
Štap • • o
Greda • • • o
Rebro • • o
Membrana • • •
Ploča • • •
Ljuska • • •
Oslonac • •
Kruto telo
Opruga o •
Kontaktni •
element
Veza element •
Ivični zglob
•
o: nije obavezno zadavanje karakteristike
Nekim elementima (opruga i kontaktni element) može da se zada nelinearno elastično ponašanje, što će biti
uzeto u obzir samo pri nelinearnoj analizi. U linearnoj analizi će za oprugu biti uzeta inicijalna krutost, a za
kontaktni element aktivno ili neaktivno stanje u zavisnosti od inicijalnog stanja elementa.
4.9.1. Materijal
Definisanje
materijala
Moguće je definisanje, snimanje i učitavanje karakteristika materijala iz Baze materijala. Brisanjem materijala
iz baze brišu se i konačni elementi kojima su ti materijali dodeljeni.
Baza materijala Baza materijala sadrži karakteristike građevinskih materijala prema: Evrokod, DIN, NEN, i SIA standardima.
[Shift+Ctrl+M]
 Brisanjem materijala iz baze brišu se i konačni elementi kojima su ti materijali dodeljeni.
Karakteristike U zavisnosti od tipa konačnog elementa potrebno je definisati sledeće karakteristike materijala:
materijala
Konačni element E ν α ρ
Štap • • •
Greda • • •
Rebro • • •
Membrana • • • •
Ploča • • • •
Ljuska • • • •
Oslonac
Kruto telo
Dijafragma
Opruga
Kontaktni element
Element veze
Prikaz i promena karakteristika materijala su prikazani u ... Pogledati... 3.1.13 Baza materijala
 U programu AxisVM se svi materijali smatraju linearno elastičnim (Hukov zakon) i kao izotropni ili ortotropni
(za greda, rebro, membrana, ploča i ljuska elemente).
Neki elementi mogu imati nelinearno elastične materijale (štap) i krutosti (oslonac, kontaktni, veza i opruga
elementi) koji će biti uzeti u obzir samo pri nelinearnoj analizi.
U linearnoj analizi za vrednosti krutosti uzima se početna krutost nelinearnih elemenata.
148
4.9.2. Poprečni presek
Baza poprečnih
preseka
Moguće je definisanje, snimanje i učitavanje karakteristika poprečnih preseka iz baze profila. Za konačne
elemente štapa, grede i rebra mora da se zada poprečni presek. Karakteristike poprečnog preseka se zadaju u
odnosu na lokalni koordinatni sistem.
Za karakteristike poprečnog preseka Pogledati... 3.1.14 Baza poprečnih preseka
 Brisanje karakteristika poprečnog preseka brišu se i konačni elementi kojima je presek dodeljen ali ne i
geometrijske linije.
Prilikom unosa moraju se definisati sve vrednosti karakteristika.
Poprečni presek je definisan koordinatnim sistemom štap, greda i/ili rebro elemenata.
4.9.3. Direktno crtanje elemenata
Gornja paleta
ikona
Polja karakteristika
elemenata
Donja paleta ikona
Nakon klika na ikonu za direktno crtanje elemenata pojavljuje se panel za odabir elemenata i dodeljivanje karakteristika.
Pomoću ovog panela mogu se direktno crtati stubovi, grede, zidovi, ploče i otvori u elementima. Karakteristike
elemenata se mogu prethodno zadati i menjati bilo kada u toku crtanja.
Gornja paleta ikona pokazuje tip elementa koji se crta kao i njegovu orijentaciju (za stubove i zidove). Polja
karakteristika se mogu menjati kao i u Uređivaču karakteristika poprečnog preseka.
Donja paleta ikona pokazuje metod crtanja koji je dostupan za odabrani element (segment, poligon, polilinija,
pravougaonik, itd.)
Klik na konturu domena pre crtanja otvora postavlja crtež u ravan oblasti.
Tipovi
Stub (u globalnom z pravcu)
elemenata
Greda (u prostoru – horizontalni pravac)
Greda (u prostoru – proizvoljni pravac)

Zid (uvek vertikalni, konstantne visine, na primer: normala i gornje/donje ivice su paralelne globalnoj X-
Y ravni)
Domen (oblast) ploče (paralelna globalnoj X-Y ravni)
Površinski domen (oblast) – Ljuska (prostorni)
Otvor
Pravac
crtanja Stub (na gore / na dole)
elemenata
Zid (na gore / na dole)
Geometrija
Pojedinačni element grede ili zida
elemenata
Polilinija greda ili zidova
Lučna greda definisana centrom, početnom i krajnjom tačkom luka
Lučna greda definisana pomoću tri tačke
Poligonalna lučna greda ili zid
Zidovi u pravougaonom obliku
Zidovi u pravougaonom obliku pod određenim uglom
4.9.4. Direktno crtanje oslonaca
Ova funkcija dozvoljava direktno crtanje tačkastih i linijskih oslonaca sa

predefinisanim karakteristikama.
Tačkasti oslonac
Linijski oslonac, jedna linija
Linijski oslonac, poligonalna linija
Linijski oslonac, pravougaonik
Linijski oslonac, kosi pravougaonik
Linijski oslonac, poligonalna linija definisana pomoću cenralne tačke i dve tačke
Linijski oslonac, kružni luk definisan pomoću centralne tačke i dve tačke
Linijski oslonac, kružni luk definisan pomoću tri tačke
Linijski oslonac na ivicama domena
150
4.9.5. Oblast
Oblast je ravanski element konstrukcije složene geometije opisana zatvorenim poligonom linija i/ili kružnih
lukova. U oblasti se mogu nalaziti otvori, unutrašnje linije i tačke.
Poligoni čvorova, otvora i unutrašnjih linija moraju biti u ravni oblasti.
Oblast se definše sledećim parametrima:
Tip elementa (membrana, ploča, ljuska)
Materijal
Debljina
Lokalni koordinatni sistem
Sledeći parametri se mogu dodeliti poligonu, ivicama otvora, unutrašnjim linijama i tačkama oblasti:
Tačkasti, linijski i površinski oslonac
Rebro konačni element
Raspodeljeno opterećenje
Stalno opterećenje
Temperaturna opterećenja
Stepeni slobode čvorova (DOF)
 Oblast je prikazana konturnom linijom sa unutršnje strane
poligona oblasti bojom koja odgovara tipu elementa (plava za
membranu, crvena za ploču i zelena za ljuska element).
Oblasti se mogu definisati za tavanice, zidove ili bilo koji drugi složeni površinski element konstrukcije.
Podela mrežom konačnih elemenata se može automatski generisati nad oblastima. Pogledati... 4.11.1.2 Mreža
nad oblastima
Za modelovanje elemenata konstrukcije može se koristiti i više oblasti.
II oblast
Jedna oblast I oblast
III oblast
4.9.5.1. Definisanje normalne oblasti
Tip Postoje različite vrste oblasti (membrana, ploča,

ljuska) u zavisnosti od konačnih elemenata
upotrebljenih za njihovo modeliranje. Za tumačenje
značenja ovih tipova videti... 4.9.9 Površinski
elementi.
Selektujte linije na konturi nad kojom želite da
definišete oblasti. Ako selektujete više linija ili linije
iz različitih ravni, AxisVM će pronaći ravni i konture
poligona. Program će primeniti parametre koje ste
uneli u panel dijaloga.
Materijal Selektujte materijal sa liste materijala koje ste
upotrebili u modelu ili izaberite jedan iz baze
materijala.
Debljina, Za definisanje oblasti konstantne debljine i
ekscentricitet ekscentriciteta neophodno je uneti samo dve
vrednosti.
Oblasti koje nemaju konstantnu debljinu i
ekscentricitet mogu biti definisane klikom na
prekidač pored polja za uređivanje.
k,torzija Ako je u pitanju zidana konstrukcija, moguće je podesiti redukovanu smičuću nosivost.
k,smicanje k,smicanje faktor mora biti između 0.1 i 1, tj. smičuća nosivost zidanog zida može biti 10%-100% u poređenju sa
elastičnim, izotropnim matrijalom.
Ako je u pitanju beton, moguće je podesiti redukovanu smičuću nosivost armiranobetonskog zida.
k,smicanje faktor mora biti između 0.1 i 1, tj. smičuća nosivost armiranobetonskog zida može biti 10%-100% u
poređenju sa elastičnim, izotropnim matrijalom.
Ako je u pitanju beton, moguće je podesiti redukovanu torzionu nosivost armiranobetonske ploče.
k,torzija faktor mora biti između 0.1 i 1, tj. smičuća nosivost armiranobetonske ploče može biti 10%-100% u
poređenju sa elastičnim, izotropnim matrijalom.
U slučaju Konstantna debljina, debljina oblasti h mora biti uneta.
Za Promenljiva debljina u jednom pravcu oblasti uneti h1, h2 i

kliknuti na prekidač, zatim kliknuti na dve referentne tačke debljine.
Debljina oblasti će se linearno menjati između referentnih tačaka,
tako da je debljina h1 prve, a h2 debljina oblasti druge tačke.
Za Promenljiva debljina u dva pravca oblasti uneti h1, h2, h3 i

kliknuti na prekidač, zatim kliknuti na tri referentne tačke debljine.
Debljina oblasti će se linearno menjati između referentnih tačaka,
tako da je debljina h1 prve, h2 druge i h3 debljina oblasti treće tačke.
Tri referentne tačke ne mogu ležati na istoj liniji.
 Ako se debljina oblasti smanji na nulu na nekim mestima, pojavće se obaveštenje.

 Ako je nagib debljine preko 5%, proračun armature površinskih elemenata postaje nedostupan.
Ekscentricitet Podešavanje ekscentriciteta je opciono. Biranjem Konstantni ekscentricitet sa liste ili podešavanjem e = 0, srednja
ravan ploče će biti ista kao ravan skeletne konstrukcije. Ostale opcije su:
152
Konstantni ekscentricitet: Srednja ravan oblasti dobija razmak od e u
lokalnom z pravcu.
Ekscentricitet u jednom pravcu: Uneti e1 i e2, kliknuti na prekidač, zatim

kliknuti na dve referentne tačke ekscentriciteta. Ekscentricitet srednje ravni će
se linearno menjati između referentnih tačaka, tako da je ekscentricitet e1
prve, a e2 ekscentricitet srednje ravni druge tačke.
Ekscentricitet u dva pravca: Uneti e1, e2, e3 i kliknuti na prekidač, zatim

kliknuti na tri referentne tačke ekscentriciteta. Ekscentricitet srednje oblasti
će se linearno menjati između referentnih tačaka, tako da je ekscentricitet e1
prve, e2 druge i e3 ekscentricitet srednje ravni treće tačke.
Poravnato sa vrhom / dnom ekscentricitet je korisna opcija kada se radi o

oblastima promenljive debljine ili oblastima koji su povezani sa elementima
različitih debljina. U ovim modovima se ekscentricitet računa automatski.
Oblasti promenljive debljine će imati nulti ekscentricitet u njihovim najtanjim
tačkama – osim ako se nalaze u okviru grupe ekscentriciteta (videti ispod).
Oblasti poravnate sa vrhom imaju njihovu gornju ravan paralelnu sa
lokalnom x-y ravni. Oblasti poravnate sa dnom imaju njihovu donju ravan
paralelnu sa lokalnom x-y ravni.
Ako je selektovano više oblasti i opcija Grupa ekscentriciteta je aktivirana, ekscentriciteti domena će biti podešeni
tako da gornja i donja ravan budu poravnate. Promenom debljine bilo koje oblasti u okviru grupe će ekscentriciteti
ostalih oblasti u grupi biti ažurirani da bi se poravnjanje gornjih i donjih ravni održalo.
Prekidač Preuzmi služi za preuzimanje debljine i ekscentriciteta sa druge oblasti. Kako su preuzete i referentne tačke,
promena debljine će pratiti ravan definasnu od strane oblasti.
Ekscentriciteti i grupe ekscentriciteta mogu da posluže kao osnova za šifriranje boja (videti... 2.18.3 Šifriranje
(kodiranje) boja), a grupe ekscentriciteta mogu biti prikazane kao sklopovi (videti... 2.16.14 Sklopovi).
Boja Oblasti mogu imati svoje sopstvene boje ispune i spoljašnje linije koje se koriste u renderovanom prikazu modela.
Podrazumevane vrednosti su uzete iz boja materijala. Ako je primenjeno šifriranje (kodiranje) boja, boja oblasti je
određena šifriranje boja kako u žičanom, tako i u renderovanom prikazu.
Videti... 2.16.5 Šifriranje (kodiranje) boja
Modifikovanje Selektovati oblast (klikom na konturnu liniju oblasti) koju želite da modifikujete i načinite promene u prikazanom
oblasti dijalogu.
Brisanje oblasti Pritisnite [Del] prekidač, selektujte oblasti (klikom na konturnu liniju oblasti) koju želite da izbrišete i kliknite U redu
u prikazanom dijalogu.
4.9.5.2. Parametarske orebrene ploče
Pored osnovnih parametara oblasti, mogu biti specifirani sledeći parametri:

Tip rebra
Donje rebro Gornje rebro Proizvoljan

ekscentricitet
Koordinatni Rebra prate mrežu linija u lokalnim x i y pravcima.
početak mreže Koordinatni početak ove mreže može biti unet numerički
rebara ili preuzet iz modela.
Rebra u x / y Rebra koja se protežu u x i y pravcima ima sledeće geometrijske parametre: h je visina rebra, b ješirina rebra, d je
pravcu rastojanje između rebara, exc je ekscentricitet (ako je selektovan proizvoljan ekscentricitet).
 Maksimalna vrednost ekscentriciteta rebra = (debljina ploče + h)/2
Proračun AxisVM računa vrednosti ekvivalentne ortotropne krutosti za materijalnu matricu krutosti modeliranjem orebrene
oblasti dvodimenzionalnom normalnom oblašću. Metod konvertuje geometrijsku ortotropiju u materijalnu
ortotropiju. Ovo je proces homogenizacije tako da njegova efektivnost zavisi od odnosa karakteristične veličine
reprezentativnog elementa i dimenzija oblasti.
 Rastojanje između rebara mora biti mnogo manje od dimenzija oblasti.
Materijalna krutost jednog ljuskastog konačnog lementa može biti opisana sledećim sistemom jednačina:
{𝑁} 𝒜 ℬ {∊0 } 𝑄𝑦 𝐴 𝐴45 𝛾𝑦
{ }=[ T ]{ } ; { } = 𝐾𝑠 [ 44 ]{ }
{𝑀} ℬ 𝒟 {𝜅} 𝑄𝑥 𝐴45 𝐴55 𝛾𝑥
gde
𝐴11 𝐴12 𝐴16 𝐵11 𝐵12 𝐵16 𝐷11 𝐷12 𝐷16
𝒜 = [𝐴12 𝐴22 𝐴26 ] ; ℬ = [𝐵12 𝐵22 𝐵26 ] ; 𝒟 = [𝐷12 𝐷22 𝐷26 ]
𝐴16 𝐴26 𝐴66 𝐵16 𝐵26 𝐵66 𝐷16 𝐷26 𝐷66
matrice mogu biti izvedene iz matrica krutosti 6x6 Hooke-ovog modela za ortotropne materijale. 𝓑 predstavlja
materijalni odnos između normalnih sila i savijanja. Kako je statički sistem orebrene ploče u srednjoj ravni
oblasti, ova matrica će imati elemente različite od nule, međutim, neki od efekata ovih komponenti na
pomeranja su ignorisani pretpostavljajući da normalne sile nemaju ekscentricitet. Druge vrednosti krutosti su
proračunate iz jednačina ravnoteže apliciranih na reprezentativni element i iz kompatibilnosti napona
smicanja na kontaktnim površinama ploče i mreže rebara.
Još jedna posledica homogenizacije je da će vrhunci krutosti na mestima preseka rebara biti zaobljeni tako da će
oblast sa jednakom krutosti biti osetljivija na lokalna opterećenja.
 Parametarski orebrene ploče obezbeđuju pouzdane rezultate za raspodeljena opterećenja. Velika koncentrovana
opterećenja mogu da prouzrukuju značajnu netačnost.
Kreiranje Ovaj metod nije primenljiv u nelinearnoj analizi. Da biste dobili propisne rezultate nelinearne analize, moraju biti
stvarnih rebara kreirana rebra. Ova opcija dozvoljava automatsko generisanje rebro elemenata prema parametrima.
4.9.6. Otvor
U oblasti je moguće definisati otvore. Otvori moraju biti unutar oblasti i njene ravni.
Selektovati (zatvoreni) poligon ivica otvora koji treba

definisati. Moguća je promena oblika otvora i
premeštanje na neku drugu oblast. Ukoliko spoljašnja
linija nije u ravni oblasti, otvr neće biti kreiran. Otvori
se mogu pomerati sa jedne oblasti na drugu i može se
menjati njihov oblik.
Otvori su prikazani konturnom linijom boje oblasti u
kojoj se nalaze.
4.9.7. Operacije sa oblasima
Konture oblasti se mogu menjati, odsecati i spajati (kreirati unija više oblasti).
Promena konture 1. Klik na Promena konture oblasti ikonicu palete ikona.
oblasti 2. Selektovati oblast. Kontura oblasti će biti selektovana.
3. Promeniti selekciju za modifikaciju konture oblasti i pritisnuti dugme U redu u paleti za selekciju.
154
Pre promene konture Nakon promene konture

 Karakteristike oblasti (materijal, debljina, lokalni sistem) ostaju nepromenjeni ali se postojeća mreža
konačnih elemenata briše.
Opterećenja se automatski brišu ukoliko se ukloni površina na kojoj se nalaze.
Spajanje oblasti Spajanje oblasti-unija se može kreirati od susednih oblasti na sledeći način:
1. Klik na ikonicu palete Unija oblasti.
2. Selektovati oblasti i kliknuti na dugme U redu palete za selekciju.
3. Ako oblasti imaju različite karakteristike (debljinu, vrstu materijala ili lokalni sistem) potrebno je kliknuti
na jednu od oblasti čije će karakteristike preuzeti unija oblasti.
Pre unije oblasti Nakon unije oblasti

Razdvajanje Razdvajanje oblasti duž postojeće linije se može izvršiti sledećim postupkom:
oblasti 1. Klik na ikonicu palete ikona Razdvajanje oblasti.
2. Selektovati oblast koja se treba razdvojiti.
3. Selektovati liniju po kojoj se razdvaja i kliknuti na dugme U redu palete za selekciju.
Pre razdvajanja Nakon razdvajanja
4.9.8. Linijski elementi
Linijski konačni elementi se definišu i modifikuju u uobičajenom dijalogu. Nakon odabira tipa konačnog elementa
štap/greda/rebro, unose se parametri za definisanje.
Linijski elementi konstrukcije nisu konačni elementi već samo elementi konstrukcije. Podelom na mrežu konačnih
elemenata greda ili rebro elemenata postaju konačni elementi. Postojeći linijski elementi se mogu sjediniti u jedan
ako im geometrija i karakteristike to dozvoljavaju. (Uređivanje/ Spajanje elemenata konstrukcije). Strukturni
elementi se mogu i razdvojiti. Uređivanje/Razdvajanje elemenata konstrukcije. Pogledati... 3.2.13 Spajanje delova
strukture, 3.2.14 Razdvajanje delova strukture.
Štap
Baza materijala
Editor poprečnih preseka
Baza profila
Štap je prav linijski konačni elemenat sa dva čvora, konstantnog

poprečnog preseka po dužini. Čvor štapa ima tri translaciona
stepena slobode.
Štapovi su povezani sfernim zglobovima.
Konstantna aksijalna sila Nx je jedina sila u poprečnim presecima štapa i konstantna je duž elementa.
Početni i krajnji čvor štapa označavaju se kao "i" i "j". Lokalna x-osa usmerena je od "i" ka "j", što može da se
promeni u Lokalna x orijentacija.
Definisanje Selektovanim linijama dodeljuju se karakteristike materijala i poprečnog preseka, čime se definiše štap.
Definisanje Materijal i oblik poprečnog preseka se mogu izabrati iz liste Baze materijala/poprečnih preseka.
materijala i
poprečnog
preseka
Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala štapa, pri čemu može da se definiše novi materijal.
Klik na ikonu Baza poprečnih preseka poziva panel za definisanje poprečnog preseka štapa.
Pokreće Uređivanje poprečnih preseka. Novodefinisani poprečni preseci se automatski ubacuju u listu Baze poprečnih
preseka.
 Štapovi su na ekranu prikazani crvenim linijama.
Klasa Ako su izabrani Evrokod propisi i izabran materijal drvo, ovde se može zadati klasa.
drvene Pogledati… 6.7 Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija – TD1 modul
građe
Lokalna x Lokalna x-osa se može usmeriti od "i" ka "j" čvoru ili obratno.
orijentacija i  j : lokalna x osa je usmerena od čvora sa manjom vrednosti numeracije ka čvoru sa većom.
j  i : lokalna x osa je usmerena od čvora sa većom vrednosti numeracije ka čvoru sa manjom.
Postavljanjem ovog parametra na automatsko, program određuje orijentaciju u odnosu na koordinate krajnje tačke.
Orijentacija se može u svakom trenutku postaviti u drugom smeru kombinacijom tastera [Ctrl+E] ili u dijalog prozoru
editora karakteristika elemenata.
Poprečni Samo površina poprečnog preseka Ax je parametar koji ulazi u proračun krutosti poprečnog preseka (štapovi imaju
presek samo aksijalnu krutost).
Lokalna z Referentna tačka se zadaje u cilju definisanja orijentacije.
referenca
156
Ovo omogućuje korektan prikaz poprečnog preseka na ekranu. Program definiše reference ako je izabrano automatsko
definisanje Pogledati... 4.9.20 Reference.
Referentni Poprečni presek se može rotirati oko svoje ose pomoću referentnog ugla. Ako je element paralelan sa globalnim Z
ugao pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim slučajevima ugao je relativan u odnosu na globalnu
Z osu.
Nelinearni U slučaju nelinearne analize može da se definiše aktivno stanje krutosti na pritisak ili na zatezanje, kao i granična sila
parametri (najveća sila koju štap može da primi). Podrazumeva se da je ponašanje štapova nelinearno elastično.
 Nelinearni parametri imaju uticaja samo u nelinearnoj analizi.
U linearnoj analizi uzima se u obzir inicijalna elastična krutost štapova, bez obzira na zadate nelinearne
parametre.
Greda Može se koristiti za modelovanje ramovskih
konstrukcija.
Greda je prav, linijski konačni elemenat sa dva čvora,
konstantnog poprečnog preseka i koristi se za
modeliranje okvirnih konstrukcija. Čvor grede ima
tri translaciona i tri rotaciona stepena slobode. Grede
mogu da budu povezane na različite načine (zglobno,
polukruto i kruto).
Tri sile (aksijalna Nx i dve transverzalne Vy i Vz) i tri
momenta (torzioni Mx i dva fleksiona My i Mz) su u
svakom poprečnom preseku konačnog elementa
grede.
Aksijalna sila, transverzalna sila i torzioni moment su konstantni, a fleksioni momenti linearno promenljivi po dužini
grede.
Pomeranja i sile u preseku računaju se najmanje u desetinama raspona grede.
Početni i krajnji čvor grede označavaju se kao "i"
Referentna
i "j". Lokalna x-osa usmerena je od "i" ka "j", što tačka
može da se promeni.
Materijal, Slično kao i kod štap konačnih elemenata.

poprečni
presek, lokalna
x orijentacija
Automatska Referentni vektor generiše program. Opisano u poglavlju 4.9.20 Reference.
referenca
Orijentacija lokalne x-ose određuje se automatski u skladu sa numeracijom čvorova, što može da se promeni.
Referentni Poprečni presek se može rotirati oko svoje ose pomoću referentnog ugla. Ako je element paralelan sa globalnim Z
ugao pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim slučajevima ugao je relativan u odnosu na
globalnu Z osu.
 Gredni elementi su prikazani plavom linijom.
Oslobađanje Za oba kraja grede mogu da se definišu uslovi oslanjanja, tj. oslobađanja veze kraja grede (u lokalnom koordinatnom
krajeva grede sistemu) i odgovarajućeg čvora modela. Broj i vrsta oslobađanja krajeva grede odgovara stepenima slobode (šest za
svaki kraj grede). Podrazumeva se da sve veze i sve sile na krajevima grede postoje, ako se ne zada oslobađanje. U
panelu Oslobađanje krajeva prekidačima se zadaje tip veze između kraja grede i čvora modela. Simboli u panelu
imaju sledeće značenje.
Oslobađanje kraja Oslobađanje kraja

početnog čvora krajnjeg čvora
Kruta veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na čvor modela
Zglobna veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) ne prenosi se na čvor modela
Polukruta veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na čvor modela
delimično, u zavisnosti od krutosti veze
Plastična veza - maksimalna vrednost momenta je izračunata iz karakteristika materijala i poprečnog preseka
elementa
Tabela ispod prikazuje upotrebu oslobađnja krajeva za neke uobičajene slučajeve:
Oslobađanje kraja elementa Simbol

Zglob u x-y ravni.
Ne prenosi Mz momenat.
Zglob u x-z ravni.
Ne prenosi My momenat.
Zglob u x-y i x-z ravni.
Ne prenosi Mz i My momente.
Zglob u x-y i x-z ravni i slobodna rotacija oko lokalne x ose (sferni zglob).
Ne prenosi Mx, My, i Mz momente.
Slobodna translacija duž lokalne y ose.

Ne prenosi Vy transverzalnu silu.
Slobodna translacija duž lokalne z ose.
Ne prenosi Vz transverzalnu silu.
 Dopuštene su sve kombinacije oslobađanja krajeva grede osim onih koji čine da greda postane kruto telo
u prostoru.
Na primer, nije dopušteno oslobađanje torzionog stepena slobode na oba kraja grede (kod 000111), već samo
na jednom kraju tj.:
Primer: "i" kraj "j" kraj
Polukrute Ako je veza kraja grede polukruta, potrebno je zadati vrednost krutosti veze (rotacione krutosti u x-y i x-z ravni
(rotaciono lokalnog koordinatnog sistema grede).
popustljive) veze Dijagramom zavisnosti M-ϕ (moment-relativna rotacija) modelira se ponašanje veze preko rotacione opruge
koja može da ima linearno ili nelinearno ponašanje. Nelinearno ponašanje uzima se u obzir samo u nelinearnoj
analizi, dok se u linearnoj usvaja inicijalna rotaciona krutost veze.
158
Veza: Model: Dijagram moment-relativna rotacija
 Na primer, za čelične okvirne konstrukcije detalji primene dati su u Evrokodu 3, aneks J.

Granični moment Kod uklještenih ili polukrutih veza može da se zada vrednost graničnog momenta (maksimalnog momenta koji
kraj grede može da primi).
 Granični moment se koristi samo u nelinearnoj analizi.
Plastični zglob Postaviti radio dugme na plastični zglob. Prikazuje se granični moment ali ga nije moguće uređivati (menjati).
Ako su selektovani elementi različitog materijala ne prikazuje se vrednost graničnog momenta ali će zglob biti
definisan odgovarajućim momentom.
Nakon završene nelinearne analize i prikaza dijagram unutrašnjih sila greda zglobovi koji su „ušli“ u stanje
plastičnosti se prikazuju crvenom bojom. Numerisani su redosledom „ulaska“ u stanje plastičnosti. Ako zglob
nije obeležen crvenom bojom znači da još nije dostigao vrednost graničnog momenta.
 Samo čeličnim elementima konstrukcija je moguće definisati plastični zglob.
 Ako je zadato oslobađanje za bilo koji stepen slobode kraj grede se na ekranu prikazuje sa plavim kružićem
(ako je zadata krutost veze pojavljuje se plavi krstić), a crvenim kružićem ako je u pitanju sferni zglob.
Plastični zglobovi su prikazani ispunjenim crvenim krugom.
Definisane grede su prikazane tamno plavim linijama.
Rebro Rebro se kao konačni element koristi ili samostalno
ili u spoju sa nekim površinskim konačnim
elementom (membrana, ploča, ljuska, centrično ili
ekscentrično). Karakteristike odgovarajućeg
površinskog elementa koriste se definisanje
orijentacije rebra u prostoru (tj. za definisanje lokalne
x-z ravni).
Za razliku od grede kod rebra se uzima u obzir uticaj
smičuće krutosti na ukupnu krutost. Za definisanje
orijentacije rebra u 3D prostoru koristi se referentna
tačka ili referentni vektor.
Rebro je prav izoparametarski konačni elemenat sa tri
čvora, konstantnog poprečnog preseka, sa kvadratnim
interpolacionim funkcijama. Čvor rebra ima tri
translaciona i tri rotaciona stepena slobode.
Tri sile (aksijalna Nx i dve transverzalne Vy i Vz) i tri
momenta (torzioni Mx i dva fleksiona My i Mz)
pojavljuju se u svakom poprečnom preseku konačnog
elementa grede. Pretpostavlja se linearna promena sila
po dužini rebra.
Definisanje Dodeljuju se sledeći parametri:

Materijal, poprečni Slično kao i kod štap konačnih elemenata.
presek, lokalna x
orijentacija
Materijal Rebro konačni elementi mogu biti različitog materijala od materijala površine za koju su vezani.
Poprečni presek Poprečni presek rebro elemen(a)ta se u proračunu uzima u obzir kao na prikazanoj slici ispod:
Automatska Referentni vektor generiše program. Opisano u poglavlju Reference.
referenca Referentna tačka
Referenca Samostalno rebro konačni element:
Lokalni koordinatni sistem rebra definiše se na sledeći način: osa
elementa određuje lokalnu x-osu, lokalna z-osa je definisana
referentnom tačkom ili referentnim vektorom, a lokalna y-osa se
definiše na osnovu pravila desne ruke.
Rebro konačni element povezano sa površinskim elementom:

Lokalni koordinatni sistem rebra definiše se na sledeći način: osa elementa određuje lokalnu x-osu, lokalna z-
osa je paralelna lokalnoj z-osi površinskog elementa, a lokalna y-osa je paralelna ravni površinskog elementa
sa smerom definisanim po pravilu desne ruke.
Ako je rebro između dva površinska elementa koji su spojeni pod uglom lokalni koordinatni sistem rebra
definiše se na sledeći način: lokalna z-osa je paralelna simetrali ugla između normala na ravan površinskih
elemenata. Ako je u pitanju spoj dva ili više površinskih elementa i ako se selektuje jedan ili dva, pri definisanju
rebra se koristi automatska referenca.
Karakteristike poprečnog preseka rebra zadaju se u lokalnom koordinatnom sistemu.
Referentna tačka
Referentni ugao Poprečni presek se može rotirati oko svoje ose pomoću referentnog ugla. Ako je element paralelan sa globalnim
Z pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim slučajevima ugao je relativan u odnosu na
globalnu Z osu.
Oslobađanje Definiše se na isti način kao i kod grednih elemenata. Podrazumevano je da su oba kraja kruto vezana.
krajeva
Ekscentricitet Ekscentricitet može da se zada samo ako je rebro na ivici jednog ili dva površinska elementa. Ako je spojeno
više površinskih elemenata selektovanjem jednog ili dva, može da se zada ekscentricitet rebra.
Ekscentricitet rebra je odstojanje od težišta njegovog poprečnog preseka do srednje ravni površinskog elementa
i uzima se kao pozitivan ako je u smeru lokalne z-ose rebra.
Postoje četiri načina definisanja ekscentriciteta. Greda dole, greda gore, rebro u sredini ili korisnički definisan
ekscentricitet.
Donje rebro Gornje rebro Rebro u srednjoj ravni Proizvoljan ekscentricitet

U prva tri slučaja stvarni ekscentricitet se proračunava u zavisnosti od poprečnog preseka rebra i debljine ploče.
Ako je rebro element od betona razlikuju se donji i gornji položaj tako da se menja i prikaz slike u zavisnosti
od materijala. Ako se promeni poprečni presek rebra ili debljina ploče, ekscentricitet se automatski preračunava.
Ako je rebro element od čelika ili drveta vezan za ljuska element i definisan kao rebro gore ili dole omogućava
se definisanje aksijalne krutosti veze elemenata.
 U slučaju veze armirana ploča – rebro, poprečni presek rebra mora sadržati debljinu ploče. U drugim
slučajevima (čelične, dvene konstrukcije) poprečni presek je dodat gornjoj ili donjoj ravni ploče.
 Zbog ekscentrične veze rebra sa pločom modifikuje fleksionu krutost rebra prema izrazu:
I *y  I y  A  exc2
Zbog ekscentrične veze ljuske i rebra javlja se aksijalna sila i u rebru i u ljusci.
160
 Rebra su na ekranu prikazana plavim linijama.
Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je uključen prekidač ispred
vrednosti mogu se menjati karakteristike elemenata uključene prekidačem. Ako se zada neka vrednost u polje,
dodeljuje se svim selektovanim elementima.
Preuzimanje>> Karakteristike nekog elementa se mogu preuzeti od nekog drugog elementa i dodeliti selektovanom. Klikom
na Preuzimanje dugme zatvara se dijalog i omogućava odabir elementa čije se karakteristike trebaju preuzeti i
dodeliti selektovanom.
Kopiraju se samo karakteristike koji su omogućene uključenim prekidačima.
4.9.9. Površinski elementi
Površinski konačni elementi koriste se za modelovanje zidova, ploča i ljuski. U pitanju su trougaoni element
sa šest i četvorougaoni element sa osam/devet čvorova (svi izoparametarski, ravni i konstantne debljine).
 Preporučuje se da debljina elemenata koji se modeliraju ne prelazi 1/10 njihove najmanje dimenzije
(tanke ploče i ljuske) i da ugibi (w) ne prelaze 1/5 (20%) debljine (mala pomeranja).
Ne preporučuje se primena površinskih konačnih elemenata kod kojih je odnos duže i kraće stranice veći od 5,
kao i elemenata kod kojih je odnos duže dimenzije i debljine veći od 100.
U nekim slučajevima, kada se primenom ravnih konačnih elemenata modeliraju zakrivljene površi ili ivice,
mogu da se očekuju greške diskretizacije.
Referentna Referentna
tačka tačka
Membrana
Izbor tipa površinskog

elementa
Grafičko zadavanje Zadavanje referance za

referenci lokalnu x osu
Zadavanje referance
za lokalnu z osu
Ovaj konačni element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su opterećeni u svojoj ravni, bez
efekata savijanja.
 Membrana može da bude opterećena samo u svojoj ravni.
AxisVM koristi Serendipity konačne elemente sa osam čvorova,
ravno stanje napona (σzz = σxz = σyz = 0, εxz = εyz = 0, εzz  0) ili
ravno stanje deformacija (εzz = εxz = εyz = 0, σxz = σyz = 0, σzz  0), za membrana elemente.
Sile u preseku membrane su nx, ny, nxy a definišu se i glavni uticaji n1, n2 i ugao αn.
Promena sila u presecima membrane usvaja se kao linearna.
Pri definisanju membrane zadaje se:
1. Ravno stanje napona ili ravno stanje deformacija
2. Materijal
3. Debljina
4. Referenca (tačka/vektor/osa/ravan) za lokalnu x osu
5. Referenca (tačka/vektor) za lokalnu z osu
Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala membrane, pri čemu može da se definiše
novi materijal.
Automatska referenca:
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definišu referencom, videti detaljnije u... 4.9.20 Reference ili se definišu
automatski.
 Srednje tačke membrana na ekranu su date plavom bojom.
Ploča
Ovaj konačni element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su opterećeni na savijanje, bez
efekata naprezanja u svojoj ravni.
Za modeliranje ploča AxisVM koristi Heterosis element sa osam/devet čvorova, formulisan prema Mindlin-
Reissner-ovoj teoriji (uzima u obzir uticaj smicanja).
Ovaj element je pogodan za modeliranje kako debelih tako i tankih ploča.
 Ploča može da bude opterećena samo upravno na svoju ravan.
Sile u preseku ploče su momenti mx, my, mxy, transverzalne sile vx, vy, a definišu se i glavni uticaji m1, m2,
ugao αn i rezultanta transverzalne sile qR.
Promena sila u presecima ploče usvaja se kao linearna.
Pri definisanju ploča zadaje se:
1. Materijal
2. Debljina
novi materijal.
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definišu referencom, videti detaljnije u... 4.9.20 Reference
 Srednje tačke ploča na ekranu su date crvenom bojom.
162
Ljuska
Ovaj konačni element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su opterećeni na savijanje i u
svojoj ravni i dobija se spajanjem ploče i membrane. Pri tome su uticaji membrane i ploče nezavisni (teorija I
reda).
 Ljuska je element koji može da bude opterećen u svojoj ravni i upravno na svoju ravan.
Sile u preseku ljuske su nx, ny, nxy (membranske komponente), mx, my, mxy, vx, vy (komponente savijanja) a
definišu se i glavni uticaji n1, n2 i ugao αn (membranske komponente) i m1, m2, ugao αn i rezultanta
transverzalne sile vSz (komponente savijanja).
Pri definisanju ljuske zadaje se:
1. Materijal
2. Debljina
novi materijal.
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definišu referencom, videti detaljnije u... 4.9.20 Reference ili se
automatski definišu.
 Srednje tačke konačnih elemenata ljuski na ekranu su date zelenom bojom.
Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je uključen prekidač
ispred vrednosti mogu se menjati ili preuzeti karakteristike elemenata uključene prekidačem. Ako se zada neka
vrednost u polje, dodeljuje se svim selektovanim elementima.
Preuzimanje>> Pogledati... Preuzimanje, opisano u... 4.9.8 Linijski elementi
4.9.10. Tačkasti oslonac (oslonac čvora)
Oslonac u čvoru se koristi za modeliranje oslanjanja čvorova (tačaka) konstrukcije. To je, u opštem slučaju,
elastičan element sa reakcijom oslonca kao unutrašnjom silom. Svi čvorovi modela mogu da imaju oslonac
osim srednjih čvorova ivica površinskih konačnih elemenata. Reference služe za određivanje x-ose i z-ose
elementa, pri čemu je x-osa usmerena od referentne tačke do oslonjenog čvora.
Može da se zada translatorna i rotaciona krutost oslonca za osu oslanjanja.
Moguće je i zadavanje nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti na jedno
od tri dugmeta (u oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i uključiti prekidač i ako je neophodno zadati
vrednost u polju.
 Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+10 [kN/m], ili [kNm/rad].

 Oslonci su na ekranu prikazani žutom bojom (translacioni) i narandžastom (rotacioni, tj. uklještenja).
Oslanjanje može da se zada u pravcu:
- osa globalnog koordinatnog sistema - osa lokalnog koordinatnog sistema
greda/rebro elemenata
- reference - osa lokalnog koordinatnog sistema ivice
površinskog konačnog elementa.
Globalni pravac Oslonački elemenat zadaje se u globalnom koordinatnom sistemu
selektovanjem čvorova koji su oslonjeni na isti način i definisanjem
translacione (RX, RY, RZ) i rotacione krutosti (RXX, RYY, RZZ)
oslonačkih elemenata.
 Za čvor je moguće definisati samo jedan globalni oslonac. Za srednje čvorove ivica površinskih elemenata
nije moguće definisanje oslonaca.
Referentni pravac Oslonački elemenat se zadaje u referentnom pravcu selektovanjem čvorova koji su oslonjeni na isti način i
definisanjem njihove translacione (Rx) i rotacione krutosti (Rxx).
Smer referentnog vektora definiše se preko čvora oslonačkog
elementa i referentne tačke ili referentnog vektora na sledeći način:
Referentna tačka Referentni vektor
Svi oslonački elementi su orijentisani ka referentnoj Svi oslonački elementi su paralelni

tački referentnom vektoru
164
Lokalni pravac Oslonački elemenat se zadaje u pravcu osa lokalnog
koordinatnog sistema linijskog konačnog elementa
selektovanjem čvorova elemenata koji su oslonjeni na isti
način, definisanjem oslonačkih elemenata istog tipa i njihove
translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz).
Lokalni pravac Oslonački elemenat zadaje se u pravcu osa lokalnog

ivičnog elementa koordinatnog sistema ivice površinskog konačnog elementa
selektovanjem čvorova elemenata koji su oslonjeni na isti
način, definisanjem oslonačkih elemenata istog tipa, a zatim i
njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy,
Rzz).
Ako je ivični element sa jednim površinskim elementom tada je:

x - osa u pravcu ivice
y - osa orijentisana prema unutrašnjosti površinskog elementa u njegovoj ravni
z - osa paralelna lokalnoj z-osi površinskog elementa
Ako su dve površine spojene ivičnim elementom, lokalna z-osa polovi ugao između površina a y-osa određena
je pravilom desne ruke.
Ako je ivica sa više površinskih elemenata lokalni koordinatni sistem ivice se određuje posle selektovanja
jednog ili dva površinska elementa.
Nelinearno Može da se zada nelinearno ponašanje oslonačkog elementa u smislu: krutost samo na pritisak (veoma mala
ponašanje krutost na zatezanje), krutost samo na zatezanje (veoma mala krutost na pritisak) i granična sila oslonca (ista
krutost na pritisak i na zatezanje).
 Nelinearno ponašanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U slučaju linearne analize (Linearna
statička, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonački elementi se uzimaju sa
svojom inicijalnom krutošću.
 Tačkasti osloni se na ekranu prikazuju braon bojom (RX, RY, RZ) i narandžastom (RXX, RYY, RZZ) u tri upravna
pravca.
Proračun krutosti
oslonca Baza materijala
Uređivanje poprečnih
preseka
Uklještenje ili zglob,

gore
Baza profila
poprečnih preseka
Uklještenje ili zglob,
dole
Klik na dugme Proračun poziva panel za proračun krutosti oslonca koji zamenjuje stub datih karakteristika
(materijal, poprečni presek, itd.).
Ovi parametri stuba iznad odnosno ispod oslonca se mogu koristiti pri analizi na proboj ploče (naročito u
slučaju međuspratnih ploča). U renderovanom prikazu modela stubovi i zidovi korišćeni za modeliranje
oslonaca se takođe prikazuju i moguća je njihova identifikacija kurzorom.
Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je uključen prekidač ispred
vrednosti mogu se menjati ili preuzeti karakteristike elemenata uključene prekidačem. Ako se zada neka
vrednost u polje dodeljuje se svim selektovanim elementima.
Preuzimanje>> Pogledati... Preuzimanje, opisano u... 4.9.8 Linijski element
4.9.11. Linijski oslonac
Linijski oslonac se koristi za modeliranje oslanjanja linija konstrukcije. Omogućava elastično oslanjanje
(Winkler-ovog tipa) grede, rebra ili ivice površinskog elementa, sa reakcijama oslonca kao unutrašnjim silama.
Može da se zada translatorna i/ili rotaciona (torziona) krutost oslonca za ose oslanjanja.
Moguće je i zadavanje nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti na jedno
od tri dugmeta (u oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i uključiti prekidač i ako je neophodno zadati
vrednost u polju.
Oslanjanje može da bude zadato u pravcu:
- osa globalnog koordinatnog sistema,
- osa lokalnog koordinatnog sistema grede/rebra
- osa lokalnog koordinatnog sistema ivice površinskog konačnog elementa.
 Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+07 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].
Globalni pravac Oslonački element može da bude zadat u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema. Posle selektovanja linija
koje su oslonjene na isti način definišu se oslonački elementi istog tipa, a zatim i njihove translacione (RX, RY,
RZ) i rotacione krutosti (RXX, RYY, RZZ).
Lokalni pravac Linijski oslonački element (ponaša se kao elestični oslonac) se zadaje u pravcu osa lokalnog koordinatnog
sistema linijskog konačnog elementa selektovanjem čvorova koji su oslonjeni na isti način definisanjem
oslonačkih elemenati istog tipa, a zatim i njihove translacione (R x, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz).
 Greda/ rebro linijski oslonci moraju biti podeljeni na najmanje četiri elementa.
Pored toga trebalo bi da je zadovoljen sledeći uslov:
 4E I 4Ex I y 
min  4 x z ,
1
L  lk  4 , gde je L dužina greda/rebro elementa.
2  ky kz 
 
 AxisVM prikazuje upozorenje ako ovaj uslov nije zadovoljen i postavlja vrednost koeficijenta krutosti
oslonca na nulu, pa je potrebno da se uvede nova podela na segmente manje dužine.
Podela elemenata je neophodna jer su unutrašnje sile linearno interpolirane između vrednosti na krajevima
elementa tako da gušćom podelom dobijamo tačnije rezultate.
166
Lokalni pravac ivice Oslonački elemenat može da bude zadat u pravcu osa lokalnog koordinatnog sistema ivice površinskog
konačnog elementa. Posle selektovanja čvorova elemenata koji su oslonjeni na isti način definišu se oslonački
elementi istog tipa, a zatim i njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz).
Ako je ivica sa jednom površinskim elementom tada je:
x - osa u pravcu ivice
y - osa orijentisana prema unutrašnjosti površinskog elementa u njegovoj ravni
z - osa paralelna lokalnoj z-osi površinskog elementa
Ako su dve površine spojene ivičnim elementom, Referentna tačka
lokalna z-osa polovi ugao između površina a y-osa
je određena pravilom desne ruke.
Ako je ivica sa više površinskih elemenata, lokalni
koordinatni sistem ivice se određuje nakon
selektovanja jednog ili dva površinska elementa.
statička, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonački elementi se uzimaju sa svojom
inicijalnom krutošću.
 Linijski oslonci se na ekranu prikazuju braon bojom (RX, RY, RZ) i narandžastom (RXX, RYY, RZZ) u tri upravna
pravca.
Proračun krutosti
oslonca
Klik na dugme Proračun poziva panel za proračun krutosti oslonca koji zamenjuje zid datih karakteristika
(materijal, poprečni presek, itd.).
4.9.12. Površinski oslonac
Površinski oslonac Površinski oslonac se koristi za modeliranje uslova oslanjanja površina konstrukcije. Omogućava elastično
oslanjanje površine (Winkler-ovog tipa). Može da se zada translatorna krutost oslonca za lokalne ose elementa.
Karakteristike oslanjanja su konstantne po površini oslonca i iste su za pritisak i za zatezanje.
 Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+04 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].
statička, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonački elementi se uzimaju sa svojom
inicijalnom krutošću.
 Prikazani su na ekranu narandžastom kvadratnom mrežom.
4.9.13. Ivični zglob
Ivični zglob se može definisati između ivica oblasti ili između rebro elementa i ivice oblasti. Selektovati ivicu
i oblast. Krutost zgloba može se definisati u lokalnom sistemu ivice selektovane oblasti.
4.9.14. Kruti elementi
Kruto telo konačni element se koristi za modeliranje istih pomeranja nekih elemenata modela u odnosu na
druge. Mogu se koristiti samo u linearnoj statičkoj analizi.
Ovaj element se definiše selektovanjem linija koje povezuju čvorove. Linije sa zajedničkim čvorovima
predstavljaju isto kruto telo. Nema ograničenja po pitanju broja čvorova u elementu.
 Čvorovi krutog tela mogu da budu samo slobodni (dozvoljene translacija i rotacija u svim pravcima).
Modeliranje veze membrana-greda Modeliranje ekscentrične veze štapova:
Definisanje Posle selektovanja linija koje pripadaju istom krutom telu definiše se kruto telo konačni element.
Kruta tela mogu da se spajaju (ako se selektuju linije koje spajaju čvorove različitih krutih tela) i razdvajaju
(ako se selektovanim linijama izbrišu atributi krutog tela).
 Konačni element ne može imati sve svoje linije pridružene istom krutom telu.
Za analizu tonova oscilovanja može se definisati tačka u centru mase konstrukcije a zatim se može
konektovati (povezati) kruto telo konačnim elementom za konstrukciju i zadati vrednost mase u tački.
168
 Kruta tela se na ekranu predstavljena debelom crnom linijom.
4.9.15. Dijafragma
Korišćenje dijafragme znatno pojednostavljuje model. Dijafragme su specijalni kruti konačni elementi gde
relativna pozicija tačaka elementa ostaje konstantna u globalnoj ravni. Korišćenjem dijafragmi značajno se
smanjuje trajanje proračuna. To može biti prednost pri analizi tonova oscilovanja velikih modela. Dijafragme
predstavljaju ploče, totalno krute u svojoj ravni.
Definisanje Selektovati linije kojima će se definisati dijafragma. Svaki set povezanih (zatvorenih) linija će definisati
dijafragmu.
 Dijafragme su prikazane kao tanke sive linije, odnosno sivo obojene oblasti.
Posle definisanja dijafragme mora se postaviti ravan rada.
Relativna pozicija tačaka elementa će ostati konstantna u toj
ravni. Na primer, za krutu ploču u ravni X-Y odabrati „XY“.
Ako želite promeniti dijafragma i odabere linija koja
povezuje dve dijafragme, te dve dijafragme će se spojiti u
jednu. Odabir više grupa linija koje nisu međusobno
povezane će razdvojiti dijafragmu na delove.
4.9.16. Opruga
Opruga je element koji povezuje dve tačke

modela. U lokalnom koordinatnom sistemu
elementa zadaju se translacione (Kx, Ky, Kz) i
rotacione (Kxx, Kyy, Kzz) krutosti.
Element može da ima nelinearne
karakteristike.
Oslonac se može definisati u sledećim pravcima:
Globalni
Na osnovu geometrije
Na osnovu reference
Uz element relativan
Uz čvor relativan
Definisanje Opruga se definiše selektovanjem čvorova modela koji će biti povezani na isti način definisanjem opruga istog tipa,
a zatim njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz). Može da se zada nelinearno ponašanje
elementa preko granične sile (ista krutost na pritisak i na zatezanje) za svaku komponentu sile u opruzi.
 Granična sila se uzima u obzir samo prilikom nelinearne statičke

analize inače se ignoriše.
Nelinearno ponašanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U slučaju linearne analize (Linearna
statička, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) u proračunu se uzima inicijalna krutost (koja
je konstantna za vreme trajanja analize).
4.9.17. Kontaktni element
Kontaktni elemenat se koristi za modeliranje

kontakta dve tačke modela.
Element ima dva stanja:
 aktivno, kada ima veliku vrednost
krutosti (simulacija uspostavljanja
kontakta) i
 neaktivno, kada ima malu vrednost
krutosti (simulacija kada nije postignut
kontakt).
S obzirom na veoma malu (ali ne i nultu) krutost
u neaktivnom stanju, kontakt omogućava samo
približno modeliranje fenomena.
Kontaktni element može da bude aktivan za
pritisak ili za zatezanje. Na slici dole prikazan je
tipični dijagram sila-pomeranje kontaktnog
elementa aktivnog na zatezanje i na pritisak:
Zbog nelinearnog ponašanja kontaktnog elementa (promenu stanja prati velika promena krutosti) mogu da se jave
ozbiljne teškoće u obezbeđivanju konvergencije nelinearnog rešenja.
Ustanovljavanje veličine krutosti u aktivnom stanju nije jednostavno, pa bi trebalo koristiti mogućnost automatskog
podešavanja krutosti u aktivnom stanju, čime se smanjuje mogućnost pojave divergencije rešenja.
Selektovati dva čvora.
Definisanje lokalne x orijentacije je kao i kod grednih elemenata.
Aktivno stanje: na zatezanje (veza nekim spojnim sredstvom, na primer) ili na pritisak (kontakt dve ploče, na primer).
Orijentacija (lokalni x pravac): od čvora "i" ka čvoru "j" i obratno.
Aktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E+8 kN/m.
Neaktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E-2 kN/m.
Početni razmak: Podrazumevana vrednost je 0 (nula), a obično je neka pozitivna vrednost. Može da se definiše i na
osnovu geometrije modela. Sve dok se inicijalni razmak ne postane nulti, kontakt je u neaktivnom stanju.
Automatska adaptacija aktivne krutosti:
Ako je ovaj prekidač uključen program koriguje aktivnu krutost u cilju obezbeđenja konvergencije i tačnosti rešenja.
U tom slučaju se zadaju parametri tzv. "probijanja". Ako je isključen, vrednosti ispod se ne uzimaju pri proračunu.
Minimum: Zadaje se minimalna dopuštena vrednost probijanja kontaktnog uslova. Podrazumevana vrednost je 1.0E-
05.
Maksimum: Zadaje se maksimalna dopuštena vrednost probijanja kontaktnog uslova. Podrazumevana vrednost je
1.0E-05.
Multiplikator adaptacije krutosti: Ukoliko je probijanje manje od minimalno dopuštenog, aktivna krutost kontakta
se smanjuje multiplikatorom adaptacije krutosti. Ako je probijanje u granicama dopuštenog nema adaptacije krutosti.
Ako je probijanje veće od maksimalno dopuštenog, aktivna krutost kontakta se povećava multiplikatorom adaptacije
krutosti. Podrazumevana vrednost je 100. Vrednost faktora krutosti se uzima kao: 1/100, 1/10, 1, 10, ili 100.
170
 U linearnoj analizi kontaktni elemenat se tretira kao opruga sa krutošću koja odgovara inicijalnom razmaku.
Ako razmak postoji krutost je nula, inače je krutost jednaka aktivnoj krutosti.
4.9.18. Veza element
Veza konačni Pomoću ovog elementa modelira se veza između dva čvora ili dve linije preko interfejsa (veza za prenos sile i
elementi pomeranja). Položaj mesta spoja unutar elementa veze određuje se pri definisanju elementa, pri čemu je se jedan
čvor/linija smatra referencom. Element veze ima šest komponenti krutosti, koje mogu da imaju i nelinearno
ponašanje, i zadaju se u lokalnom koodinatnom sistemu veze.
Čvor-čvor veza element
Povezuje dva čvora. Komponente krutosti zadaju se u globalnom koordinatnom sistemu. Ako je vrednost
komponente nula, odgovarajuće sila ili moment se ne prenosi sa čvora na čvor. Položaj mesta spoja u vezi može
da bude između 0 i 1 relativno u odnosu na referentni čvor (selektovan od strane korisnika). Ako je lokacija
mesta spoja =0 elementi su spojeni u referentnom čvoru, a ako je =1 na suprotnom. Za bilo koju vrednost
između 0 i 1 referentna tačka se nalazi između dva čvora.
Primena: veza rigla-rožnjača, neki tipovi veza roštiljnih konstrukcija, itd.

Primer: Veza rigla-rožnjača (Pogledati… SteelFrame.axs u direktorijumu „Examples“)
Neka je z-osa lokalnog sistema paralelna Z-osi globalnog sistema. Poprečni presek rigle je IPE400 profil i nalazi
se u X-Z ravni, a rožnjače I200 profil. Sa rožnjače na riglu prenose se sve sile osim momenata.
Element veze spaja težišne ose nosača i pripada obema ravnima nosača. Dužina elementa veze je rastojanje
između težišnih osa nosača tj. 30cm (40/2 + 20/2). Selektuje se čvor rigle kao referentni čvor elementa veze.
Obično je položaj mesta spoja na kontaktu dva nosača, što je ovde na 20cm od referentnog čvora (tj. od težišne
ose rigle), pa je odstojanje mesta spoja 20/30=0.666. Usvaja se da element veze prenosi translatorna, ali ne i
rotaciona pomeranja na spoju rigle i rožnjače, pa se zadaje 1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost.
Ako su rožnjače oslonjene samo preko veza elemenata potrebno je zadati vrednost KYY=0.001 ili sličnu malu
vrednost radi eliminacije rotacije elementa oko uzdužne ose.
Nelinearno Granična nosivost elementa za svaku komponentu se zadaje ako se modelira nelinearno ponašanje na uobičajeni
ponašanje način.
Linija-linija veza element
Modelira vezu dva elementa rebra ili dve ivice površinskog

elementa. Element ima šest čvorova. Komponente krutosti
zadate su u lokalnom koordinatnom sistemu veze. Lokalna x-osa
paralelna je referentnoj liniji, a lokalna z-osa orijentisana je ka
drugoj liniji veze u ravni veze i upravna je na x-osu.
Ako je vrednost komponente nula, odgovarajuće sila ili moment se ne prenosi sa čvora na čvor. Položaj mesta
spoja u vezi može da bude između 0 i 1 relativno u odnosu na referentni čvor (selektovan od strane korisnika).
Ako je lokacija mesta spoja =0 elementi su spojeni u referentnom čvoru (početni čvor strelice), a ako je =1 na
suprotnom (krajnji čvor strelice). Za bilo koju vrednost između 0 i 1 referentna tačka se nalazi između dva
čvora.
Primena: veza tavanica-zid; delimično spregnutih i spregnutih elemenata konstrukcija od različitih materijala;
polukruta veza rebra i tavanice, modeliranje greda koje su jedna iznad druge, itd.
Primer: Veza zid-ploča.

Neka je Z-osa vertikalna, zid u Y-Z ravni, a ploča
debljine 15cm paralelna X-Y ravni. Zid i ploča su
modelirani konačnim elementom "ljuska".
Modelirati spoj da prenosi sve sile osim momenata.
Zid dodiruje donju površinu ploče. Element veze pripada ravni zida i spaja liniju preseka srednje ravni zida i
donje površine ploče i liniju preseka srednje ravni ploče i srednje ravni zida (vidi sliku iznad). Rastojanje tih
linija je d=7.5cm.
Selektuju se čvorovi linije na zidu kao referentni. Mesto veze je u liniji spoja elemenata i njegovo odstojanje
od referentnih čvorova je 0. Usvaja se da element veze prenosi translatorna, ali ne i rotaciona pomeranja, pa se
zadaje 1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost.
Nelinearno Granična nosivost elementa se može zadati za svaku komponentu krutosti različite od 0.
ponašanje
Elementi veze između linija mogu da se koriste za modeliranje veza oblasti:
172
1. Definisati oblasti (Pogledati... 4.9.5 Oblast) and i
linijama se spoje odgovarajući suprotni čvorovi
oblasti (broj čvorova na ivici oblasti trebalo bi da je
isti).
2. Selektovati pravougaonik između oblasti i kliknuti na

dugme U redu palete za selekciju.
3. Selektovati referentnu liniju veza elementa i kliknuti

ponovo na dugme U redu palete za selekciju.
4. Zadati krutost elementa veze i položaj mesta veze.

Podrazumevani položaj je u srednjoj tački elementa
veze. Veza element(i) su kreirani.
5. Sada se može generisati mreža konačnih elemenata.

Pogledati... 4.11.1.2 Mreža nad oblastima
6. Veza elementi su podeljeni prema mreži konačnih

elemenata.
4.9.19. Stepeni slobode čvorova modela
Stepeni slobode su moguća pomeranja čvorova modela u pravcima osa globalnog koordinatnog sistema.
Čvor modela ima šest stepeni slobode: tri translaciona (eX, eY, eZ) i tri rotaciona (θX, θY, θZ). Podrazumeva se
da su svi čvorovi modela imaju slobodna pomeranja.
Jednačine ravnoteže formiraju se samo u pravcima slobodnih pomeranja.
Može da se zada bilo koja kombinacija stepeni slobode za svaki čvor modela, ali su u AxisVM-u unapred
definisane kombinacije karakteristične za tipične modele u građevinskom konstrukterstvu.
Unapred definisane strukture su:
Rešetka u ravni / Prostorna rešetka / Ram u ravni/ Roštilj / Membrana / Ploča
Definisanje Klik na odgovarajuće dugme u panelu aktivira/deaktivira
dati stepen slobode čvora modela, ako je aktiviran
prekidač za taj stepen slobode.
Postoje dve mogućnosti definisanja stanja.
Zamena postojećeg koda
Novi kod stepena slobode postaje aktuelan, a postojeći
se briše.
Unija novog i postojećeg koda
Izvodi se operacija unije novog i postojećeg koda.
Ova opcija je korisna pri definisanju uslova simetrije.
Ako se slobodno pomeranje označi „0“, a sprečeno
„1“, tada su primeri za uniju kodova:
Primer unije eX eY eZ θX θY θZ
kodova postojeći kod: 0 1 0 1 0 1
novi kod: 0 0 0 1 1 1
rezultujući kod: 0 1 0 1 1 1
Za svaki čvor može da se definiše šestocifreni kod koji određuje stepen slobode (e X, eY, eZ, θX, θY,
θZ) u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.
Podrazumevani kod za čvor modela je „000000“ (sva pomeranja su moguća).
 Opterećenja koja deluju u pravcu nepomerljivosti čvora se ne uzimaju pri proračunu. U Pregledu tabela se
prikazuju kao neuravnotežena opterećenja.
 Čvorovi čiji su stepeni slobode sa kodom različitim od „000000“ na ekranu su prikazani u
svetloplavoj boji (cyan).
U tabeli su dati stepeni sloboda čvorova za unapred definisane modele, pri čemu su oznake za
slobodnu translaciju i za rotaciju u pravcu date ose.
1 2 3 4 5 6
eX eY eZ θX θY θZ
Kod stepena slobode Slobodna Kod stepena slobode Slobodna

pomeranja čvora pomeranja čvora
Rešetka
Rešetka u X-Y ravni Rešetka u X-Z ravni
kod: 001111 kod: 010111
Rešetka u Y-Z ravni Prostorna rešetka

kod: 100111 kod: 000111
Ramovske ravanske konstrukcije

Okvir u ravni Okvir u ravni
X-Y X-Z
kod: 001110 kod: 010101
Okvir u ravni
Y-Z
kod: 100011
Roštiljne konstrukcije
Roštilj u ravni X-Y Roštilj u ravni X-Z
kod: 110001 kod: 101010
Roštilj u ravni Y-Z

kod: 011100
Membrane
Membrana u ravni X-Y Membrana u ravni X-
kod: 001111 Z
kod: 010111
Membrana u ravni Y-Z

kod: 100111
174
Ploče
Ploča u ravni Ploča u ravni
X-Y X-Z
kod: 110001 kod: 101010
Ploča u ravni
Y-Z
kod: 011100
Simetrija
Ravan simetrije Ravan simetrije
X-Y X-Z
kod: 001110 kod: 010101
Ravan simetrije
Y-Z
kod: 100011
Preuzimanje>> Broj stepeni slobode čvora se može preuzeti od nekog drugog čvora i dodeliti selektovanom.
4.9.20. Reference
Za definisanje referenci mogu da se koriste tačke, vektori ili ose i ravni. Reference određuju orijentaciju
lokalnog koordinatnog sistema konačnog elementa u prostoru zbog definisanja parametara poprečnog preseka
(Ax, Ay, Az, Ix, Iy, Iz, Iyz i Iω) i interpretiranja rezultata analize (sile u preseku Nx, Vy, Vz, Mx, My i Mz za grede i
qx, qy, mx, my i mxy za ploče i nx, ny, nxy za membrane, itd.).
Brza modifikacija: Klik na simbol reference poziva tabelu referenci. Referentni vektor i osa se zadaju pomoću
dve, a referentna ravan pomoću tri tačke. Reference su date kao normalizovani vektori. Referentne tačke su
zadate koordinatama, a referentne ravni vektorom normale. Po izlasku iz tabele program normira referentne
vektore u odnosu na vrednost 1.
 Ose lokalnih koordinatnih sistema se na ekranu prikazuju u bojama:
x-osa – crveno, y-osa – žuto i z-osa – zeleno
Mogu da se koriste sledeće reference:
Automatske Automatska referenca za štapove i grede:
reference Ukoliko je osa štapa/grede paralelelna globalnoj Z-osi, tada će referentni vektor imati pravac globalne X-ose.
U svim ostalim slučajevima referentni vektor je u pravcu globalne Z-ose.
Za kružne lukove: ukoliko je ravan kružnog luka paralelna globalnoj X-Y ravni automatska referenca je upravna
na nju i prikazuje +Z pravac. Ako je kružni luk u drugoj ravni, referentni vektor je u ravni kružnog luka pravca
od centralne tačke kružnog luka.
Automatska referenca za rebra:
Ako je rebro samostalni element, reference su kao kod štapa/grede.
Ako je rebro vezano za površinski element, referentni vektor je paralelan simetrali ugla između lokalne z-ose
(normale) površinskih elmenata koji su spojeni u rebru.
Automatska referenca uz površinske elemente:
Referentni vektor:
Za lokalnu x-osu će biti paralelan globalnoj X-osi ako je ravan površi paralelna X-Y ravni. U svim ostalim
slučajevima referentni vektor će biti paralelan presečnoj liniji ravni površi i X-Y ravni.
Za lokalnu z-osu će biti usmeren ka početku globalnog koordinatnog sistema ako je ravan površi paralelna Z-
osi. U svim ostalim slučajevima referentni vektor će biti paralelan globalnoj Z-osi.
Meni Uređivanje / Konvertovanje automatskih referenci konvertuje automatske reference u referentne vektore.
Referentna tačka Služi za definiciju orijentacije (lokalnog koordinatnog sistema) greda, rebara, oslonaca i opruga, tj. za
definisanje pozitivnog pravca lokalnih x-osa i z-osa površinskih elemenata.
Referentna tačka se definiše u globalnom koordinatnom sistemu.
 Referentna tačka se na ekranu prikazuje malim crvenim simbolom "+".
Grede, rebra i opruge:
Referentna tačka i lokalna x-osa definišu x-z ravan lokalnog koordinatnog sistema. Smerovi y-ose i z-ose
određuju se na osnovu pravila desne ruke.
Referentna tačka Referentna tačka
Površinski elementi:
Lokalna pozitivna z-osa površinskog elementa će biti usmerena ka referentnoj tački i upravna na ravan
površinskog elementa. Kada je x-osa definisana smer y-ose određuje se na osnovu pravila desne ruke.
Referentna tačka Referentna tačka
U slučaju površinskih elemenata referentna tačka se nalazi u ravni elementa.
Referentna tačka
Oslonci:
U slučaju oslonačkih elemenata referentna tačka se koristi za definisanje lokalne x-ose.
Referentna tačka
Referentni vektor Služi za definiciju orijentacije lokalnih x-osa opruga, oslonaca i površinskih elemenata kao i lokalne z-ose
greda, rebro i opruga elemenata.
 Referentni vektori na ekranu su prikazani crvenim strelicama.

Površinski elementi:
Lokalna x-osa površinskog elementa će biti paralelna referentnom vektoru (koji je paralelan ravni površinskog
elementa).
Referentnim vektorom se može definisati i orijentacija lokalne z-ose.
176
Oslonci:
U slučaju oslonačkih elemenata referentni vektor se koristi za definisanje lokalne x-ose.
Grede, rebra i opruge:

Referentni vektor i lokalna x-osa definišu lokalnu x-z ravan. Smerovi lokalne y-ose i z-ose određuju se na
osnovu pravila desne ruke.
Referentni vektor
Referentne ose Služi za definiciju orijentacije lokalnih x-osa površinskih elemenata koje su usmerene prema referentnoj osi.
Referentna osa ne sme da sadrži srednju tačku elementa.
 Referentni vektori na ekranu su prikazani crvenim strelicama.

Referentna ravan Služi za definiciju orijentacije lokalnih x-osa površinskih elemenata koje su paralelne liniji preseka ravni
elementa i referentne ravni. Referentna ravan ne sme da bude paralelna ravni elementa.
 Referentna ravan je na ekranu prikazana kao crveni trougao.
Referentni ugao Zadavanjem referentnog ugla lako se može izvesti rotacija poprečnog preseka štap/greda/rebro elementa.
Zadatim uglom se elementi odnosno njihov lokalni koordinatni sistem mogu rotirati oko podužne ose. Ako je
element paralelan globalnoj Z osi ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim slučajevima ugao
je relativan u odnosu na globalnu Z osu.
4.9.21. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD) modela
Pokreće operaciju konverzije arhitektonskog modela

prethodno uvezenog preko IFC fajla (kao
pozadinskog lejera). Videti ... 3.1.6 Uvoz-Import
Prikaz Odabir arhitektonskih nivoa i tipova elemenata za prikaz.

 AxisVM koristi ugrađeni filter za unapređenu selekciju.
Klik na dugme Generisanje AxisVM modela ili Brisanje objekata poziva panel sa filterom karakteristika kojim
se zadaju granice dimenzija konstrukcionih elemenata (grede, stubovi, zidovi, tavanice) koji će biti selektovani.
Klik na dugme levo dole u ovom panelu omogućava da svi elementi budu selektovani.
Ukoliko je uključeno Samo objekti bez statičkog modela selektuju se samo elementi koji nisu definisani kao
konstruktivni.
Brisanje objekata Klikom na ovu funkciju se brišu selektovani arhitektonski objekti.
 Brisanje arhitektonskih objekata koji sadrže statički model na brišu dodeljeni statički model.
Generisanje Selektovani elementi pozadinskog lejera ulaze u AxisVM model. Stubovi i grede su predstavljeni osama, a ploče,
statičke šeme zidovi, tavanice i krovovi svojim srednjim ravnima. Tačke i linije postaju deo AxisVM modela nezavisne od
pozadinskog arhitektonskog lejera.
Sklopovi se automatski kreiraju za nivoe i tipove elemenata arhitektonskog modela i pridružuju im se elementi
kreirani u AxisVM (statičkom) modelu.
Zglobna veza zida se može modelovati pomoću ivičnih zglobova tokom kreiranja statičke šeme iz arhitektonskog
modela.
Selektovanim ArchiCAD objektima mogu se zadati karakteristike nosećih elemenata na sledeći način:
178
Međuspratna Međuspratna konstrukcija može da se konvertuje u
konstrukcija elemente ploče ili ljuske. Zadaje se materijal i debljina
međuspratne konstrukcije. U slučaju višeslojnih
međuspratnih konstrukcija, kao objekti će se u listi
Učitavanje iz Baze pojaviti slojevi i debljine. Mogu da se selektuju slojevi
materijala
koji će se generisati u modelu, a moguća je i promena
debljine sloja.
Zid Zid može da se konvertuje u elemente ploče ili ljuske.

Zadaje se materijal i debljina zida. U slučaju višeslojnih
zidova, kao objekti će se u listi pojaviti slojevi i
debljine. Mogu da se selektuju slojevi koji ulaze u
model, a moguća je i promena debljine nosećeg sloja,
ukupne debljine ili zadavanje nove vrednosti.
Moguće je zadavanje oslonca na donjoj ivici zida

uključivanjem prekidača.
Prekidač Konverzija zidova u oslonce omogućava proračun krutosti linijskog oslonca koji zamenjuje zid datih
karakteristika (materijal, debljina) i lociran je na gornjoj ivici zida. Krutost se proračunava u zavisnosti od uslova
oslobađanja na gornjoj i donjoj ivici zida.
Stub Stubovi se konvertuju u gredne konačne elemente.
Zadaje se materijal i poprečni presek. Ako je aktivno
automatsko konvertovanje poprečni presek se definiše
na osnovu geometrijskih karakteristika ArchiCAD
objekata.
Moguće je zadavanje oslonca na donjem kraju stuba.
Uređivanje
poprečnih preseka
Baza profila
Prekidač Konverzija stubova u oslonce omogućava proračun krutosti oslonca koji zamenjuje stub datih
karakteristika (materijal, poprečni presek i uslovi oslanjanja) i lociran je u gornjem čvoru stuba.
Greda Grede se konvertuju u greda ili rebro konačne elemente.
Zadaje se materijal i poprečni presek. Ako je aktivno
automatsko konvertovanje, poprečni presek se definiše
na osnovu geometrijskih karakteristika ArchiCAD
objekata.
Krov Krov se konvertuje u elemente ljuske. Zadaje se

materijal i debljina. U slučaju višeslojnih krovova, kao
objekti će se u listi pojaviti slojevi i debljine. Mogu da
se selektuju slojevi koji ulaze u model, a moguća je i
promena debljine sloja.
4.9.22. Modifikacija
Modifikacija definisanih selektovanih elementa je moguća na sledeći način:

1. Uz pritisnuti taster [Shift] selektuju se elementi za modifikaciju. Za selektovanje može da se koristi i
dijalog za selektovanje.
2. Klik na ikonu Elementi poziva dijalog za Definisanje/Modifikaciju elemenata.
3. Aktiviranje prekidača Modifikacija omogućava promene samo željenih parametara.
4. Modifikacija željenog parametra u polju za unos.
5. Izlazak iz panela za Definisanje/Modifikaciju pritiskom na dugme U redu izlazi se iz panela.
 U suštini, modifikacija je postupak sličan definisanju elementa, ali dopušta da se promene neki parametri,
bez ponovnog zadavanja ostalih. Moguće je i uključiti prekidač za definisanje elemenata i tada se sve
karakteristike selektovanih elemenata, linija ili površina mogu modifikovati.
Brza modifikacija Ako je aktuelna stavka Geometrija ili Elementi u gornjem redu ikona, klik na konačni elemenat ili oblast poziva
panel za Definisanje/Modifikaciju. Selektovanje više elemenata omogućava modifikaciju parametara tih
elemenata. Klik na čvor omomogućava zadavanje stepeni slobode.
Modifikacija karakteristika se može izvršiti i preko Uređivača karakteristika.
Pogledati... 3.5.1 Editor karakteristika i eniteta
4.9.23. Brisanje
[Del] Pogledati... 3.2.8 Brisanje

180
4.10. Opterećenja
Ovde se definišu opterećenja za statičku, dinamičku i analizu stabilnosti i koncentrisane mase za analizu
slobodnih vibracija.
4.10.1. Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja
Slučaj opterećenja U ovom panelu se uvodi novi i modifikuje/briše postojeći slučaj opterećenja. Kreirana opterećenja se dodaju u
tekući slučaj opterećenja. U profesionalnoj verziji je moguće definisanje neograničenog broja slučajeva
opterećenja, a u standardnoj verziji broj je ograničen na max 99 slučajeva opterećenja.
Od različitih postojećih slučajeva može da se definiše grupa opterećenja.
Novi slučaj U listi se prikazuje novo polje, u kojem se zadaje naziv novog slučaja opterećenja. Tipovi slučajeva opterećenja:
opterećenja
1. Statičko opterećenje
Ovaj slučaj opterećenja može da se zada u slučaju statičke analize, analize slobodnih vibracija i analize
stabilnosti (izvijanja). U analizi slobodnih vibracija, sile mogu da se konvertuju u mase.
Slučaj opterećenja može da se uključi u grupu opterećenja. Kada se formulišu merodavne kombinacije
optererećenja slučaj opterećenja će učestvovati sa parametrima date grupe opterećenja.
 Merodavna kombinacija opterećenja može da se formuliše samo na osnovu rezultata linearne statičke
analize.
2. Uticajna linija
U ovom slučaju opterećenja zadaju se odgovarajuća relativna pomeranja poprečnih preseka linijskih
elemenata. Kao rezultat se dobijaju uticajne linije za odgovarajuću komponentu sile.
 Kada je izabran tip opterećenja Uticajna linija može da se zada samo relativno pomeranje preseka
štapa/grede kao dejstvo, odnosno uticajna linija.
3. Seizmičko opterećenje
Zadaju se parametri za formulisanje seizmičkog opterećenja. Na osnovu rezultata analize slobodnih
vibracija AxisVM generiše k+2 nova slučaja opterećenja: "k" prvih oblika slobodnih vibracija+dva slučaja
koja odgovaraju "+" i "-" smeru uticaja.
Pogledati... 4.10.27 Pokretna opterećenja.
 Selektovanjem seizmičkog opterećenja u Paleti ikona se prikazuje kao jedina moguća ikona - Seizmičke
karakteristike.
4. Pushover opterećenje
Kada se selektuje pushover slučaj opterećenja moguće je zadati parametre za generisanje raspodele
opterećenja koje se može koristiti pri pushover analizi. Da bi se kreirao pushover slučaj opterećenja mora
se prvo izvršiti analiza vibracija. Na osnovu određenog oblika izvijanja AxisVM generiše koncentrisane sile
u svakom čvoru modela. Inicijalno se generišu četiri slučaja opterećenja. Oni predstavljaju uniformnu (U)
i modalnu (M) raspodelu u pravcima svake od osa (podrazumevano u X i Y pravcu). Opcija uniformne
raspodele opterećenja generiše koncentrisane sile proporcionalno masama dodeljenim svakom čvoru
modela. Modalna raspodela opterećenja koristi težine u svakom čvoru u zavisnosti od oblika oscilovanja za
generisanje raspodele koncentrisanih opterećenja.
U oba slučaja suma generisanih sila iznosi 1 kN u istom horizontalnom pravcu.
Pogledati… 4.10.25 Globalna imperfekcija
 Prilikom odabira pushover slučaja opterećenja jedina dostupna ikonana paleti će biti Pushover parametri.
5. Prethodno naprezanje
Ako je podržan proračun prethodnog naprezanja u izabranom standardu proračuna može se napraviti slučaj
opterećenja „prethodno naprezanje“. Ovi slučajevi opterećenja se uvek nalaze u grupi opterećenja
„prethodno naprezanje“. Nakon definisanja slučaja opterećenja sa nazivom, pojavljuju se dva slučaja
opterećenja („naziv“-TI i „i naziv“-T0); „naziv“-T0 slučaj sadrži ekvivalentno opterećenje izračunato za
kraj procesa prethodnog naprezanja i trenutne gubitke, a slučaj „naziv“-TI sadrži vrednosti ekvivalentnog
opterećenja usled vremenskih gubitaka. Bilo koji od ova dva slučaja se može uzeti za definisanje
prethodnog naprezanja. Posle definisanja samo će opterećenja „naziv“-T0 biti sračunata statičkom analizom
i na osnovu njih će biti izračunata opterećenja „naziv“-TI.
Pogledati… 4.10.26 Prethodno naprezanje – PS 1 modul
 Postavljanjem za aktivni slučaj opterećenja „Prethodno naprezanje“ u Paleti ikona postaje dostupna samo
ikonica Prethodno naprezanje.
6. Pokretno opterećenje
U ovom slučaju opterećenja se mogu definisati samo pokretna (linijska i površinska) opterećenja. Pri
definisanju pokretnog opterećenja pojavljuje se novi slučaj opterećenja. Broj slučajeva pokretnog
opterećenja jednak je broju koraka definisanih u dijalogu „definisanje pokretnog opterećenja“.
Njihovi nazivi se generišu automatski kao MOV_XX. Kako su svi slučajevi u istoj grupi, najnepovoljniji
položaj se može proveriti prikazom rezultata kritične kombinacije opterećenja. Ovi automatski napravljeni
slučajevi opterećenja se mogu samo zajedno prebacivati i to samo u drugu grupu pokretnog opterećenja.
Ako je definisano više od jednog pokretnog opterećenja u okviru jednog slučaja opterećenja, broj koraka (i
generisanih slučajeva opterećenja) biće jednak maksimalnom broju navedenih koraka u svim slučajevima
pokretnog opterećenja. Ako je maksimalni broj koraka k a drugo pokretno opterećenje ima i koraka (i < k)
, tada će to opterećenje ostati na kraju linije putanje u koracima i+1,i+2,.....,k.
Pogledati... 4.10.27 Pokretna opterećenja
 Postavljanjem za aktivni slučaj opterećenja u Paleti ikona postaje dostupna samo ikonica Pokretno
opterećenje.
7. Dinamičko opterećenje
Slučaj opterećenja Dinamičko opterećenje je dostupno samo ako je u AxisVM ugrađen DYN modul. Nakon
definisanja slučaja opterećenja i selektovanja u paleti Opterećenja pojavljuje se dijalog u kome je moguće
definisati dinamička opterećenja i ubrzanje čvorova konstrukcije.
Pogledati... 4.10.28 Dinamičko opterećenje (time-history analiza) DYN modul
 Dinamički slučaj opterećenja se isključije iz grupa i kombinacija opterećenja. Dinamička opterećenja se
uzimaju u obzir samo prilikom Dinamičke analize.
Koeficijenti U modulu za dimenzionisanje drvenih konstrukcija se zahteva informacija o dužini trajanja opterećenja.
trajanja Koeficijenti se definišu u zavisnosti od dužine trajanja opterećenja (Trajno: > 10 godina; Dugotrajno: 6 meseci–
opterećenja 10 godina; Srednjeročno: 1 sedmica–6 meseci; Kratkotrajno: < 1 sedmice; Trenutno; Nedefinisano).
Kopiranje Kreira se kopija postojećeg slučaja opterećenja, pri čemu se zadaje novi naziv i multiplikator (može da bude i
negativan) ovog slučaja opterećenja.
 Selektovana opterećenja se mogu kopirati ili premeštati u druge slučajeve opterećenja promenom slučaja
opterećenja prilikom procesa kopiranja ili premeštanja.
Brisanje Briše izabrane slučajeve opterećenja.
182
Selektuje se grupa opterećenja u koju se uključuje slučaj opterećenja iz padajuće
liste. Svaka grupa i svaki slučaj opterećenja može da se vidi u prikazu stabla
opterećenja. Kretanje kroz listu se može izvršiti i pomoću tastera strelica kore/dole
na tastaturi.
 Naziv selektovanog slučaja opterećenja se prikazuje u Info panelu a opterećenja
koja se definišu ulaze u tekući slučaj opterećenja.
Grupe opterećenja Selektuje se grupa opterećenja u koju se uključuje slučaj opterećenja iz padajuće liste. Svaka grupa i svaki
slučaj opterećenja može da se vidi u prikazu razgranate liste opterećenja. Slučajevi opterećenja mogu mišem
da se premeštaju između grupa opterećenja.
Grupe opterećenja služe za kreiranje kritičnih (merodavnih) kombinacija opterećenja.
Nova grupa Pri definisanju nove grupe opterećenja potrebno je zadati naziv, tip (stalno, povremeno, izuzetno) i
odgovarajuće koeficijente (sigurnosti, dinamički, itd.) prema izabranim propisima. Definisanje više grupa istog
naziva nije moguće. Zatim mogu da se odrede slučajevi koji ulaze u datu grupu opterećenja.
Pogledati... 4.10.2 Kombinacije opterećenja
U zavisnosti od izabranih propisa moguće je kreiranje sledećih grupa opterećenja:
1. Trajna
To su: sopstvena težina, druga stalna opterećenja na konstrukciji...
Svi slučajevi opterećenja u kombinacijama opterećenja
Svi slučajevi opterećenja iz grupe se uzimaju u obzir u svim kombinacijama sa gornjim (nepovoljno
dejstvo) ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti.
Samo najnepovoljniji slučaj opterećenja
Samo najnepovoljniji slučaj opterećenja se uzima iz grupe opterećenja sa gornjim (nepovoljno dejstvo)
ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti.
2. Povremena
To su: ljudska navala, opterećenje vetrom, opterećenje snegom, opterećenje od krana...
Istovremeno sa opterećenjima iz grupe opterećenja Izuzetna
Ako je uključeno slučaj(evi) opterećenja iz ove grupe će se naći zajedno u kritičnim kombinacijma sa
slučajem opterećenja iz grupe Izuzetna opterećenja
Istovremeni slučajevi opterećenja
Bilo koji broj slučajeva opterećenjaa iz grupe se može istovremeno naći u kombinacijama opterećenja.
Međusobno isključivi slučajevi opterećenja
U kritičnim kombinacijma opterećenja istovremeno se nemože naći više od jednog iz ove grupe
opterećenja.
3. Izuzetna
To su: zemljotres, sleganje oslonaca, eksplozija, sudar... Samo jedno opterećenje iz grupe se može naći u
jednoj kombinaciji opterećenja. Slučaj opterećenja mora imati koeficijent istovremenosti   0 .
4. Seizmička (Evrokod, SIA 26x, DIN 1045-1, STAS i Italijanski propisi)

Samo jedno opterećenje iz grupe se može naći u jednoj kombinaciji opterećenja. Slučaj opterećenja mora
imati koeficijent istovremenosti   0 .
5. Prethodno naprezanje (ako za tekući propis postoji ova opcija)

Ova grupa se tretira kao trajna grupa opterećenja i može da sadrži samo opterećenja od prethodnog
naprezanja. Slučajevi istog prethodnog naprezanja (naziv-T0 i naziv-TI) se međusobno isključuju u
kombinacijama opterećenja.
6. Pokretna
U ovoj grupi se nalaze automatski kreirani slučajevi pokretnih opterećenja za pokretna opterećenja.
Tipovi opterećenja Opterećenja koja mogu da se zadaju za pojedine konačne elemente su:
Opterećenje Element
Koncentrisano čvor, greda
Linijsko (raspodeljeno) greda, rebro, ploča, membrana, ljuska
Ivično (raspodeljeno) ploča, membrana, ljuska
Sopstvena težina štap, greda, rebro, ploča, membrana, ljuska
Temperatura štap, greda, rebro, ploča, membrana, ljuska
Promena dužine štap, greda
Pritisak/zatezanje štap, greda
Pomeranje oslonaca oslonac
Opterećenje fluidom ploča, ljuska
Seizmičko čvor
Uticajna linija štap, greda
Prethodno naprezanje greda, rebro
Pokretno greda, rebro, ploča, ljuska
4.10.2. Kombinacije opterećenja
Od slučajeva opterećenja može da se kreira kombinacija opterećenja. Pri definisanju kombinacije, za svaki slučaj
opterećenja zadaje se koeficijent učešća slučaja u kombinaciji, odnosno, koeficijenti sigurnosti. Rezultati
kombinacije opterećenja dobijaju se kao linearna kombinacija rezultata slučajeva opterećenja korigovanih
koeficijentom za taj slučaj. Ako koeficijent ima nultu vrednost odgovarajući slučaj nije u kombinaciji.
Dodaje tabelu kombinacije opterećenja u tekući izveštaj.
Proračunavaa sve kritične (merodavne) kombinacije slučajeva opterećenja i ubacuje ih u tabelu kombinacija
opterećenja.
184
 Kombinacije mogu da se formiraju posle sprovedene linearne statičke analize, kada se u postprocesoru
računaju uticaji kombinacija.
U slučaju nelinearne statičke analize AxisVM prvo generiše kombinaciju opterećenja a zatim sprovodi
analizu koja je ovde moguća samo za jednu kombinaciju opterećenja.
Formiranje Program automatski kreira sve moguće kombinacije u zavisnosti od parametara grupa opterećenja i jednačina po
merodavne kojima se računaju po tekućim propisima.
kombinacije Iz generisanih merodavnih kombinacija izdvajaju se maksimalne i minimalne vrednosti uticaja, kao merodavne
vrednosti.
Unutrašnje sile Stalna i povremena opterećenja:
(Evrokod)
GSN (granično
 Gi G ki  Qj Q kj  
Qi 0i Q ki
i j
stanje nosivosti)
Izuzetna opterećenja:
G ki  Ad  1 j Qkj  
ij
2i Qki
Seizmička opterećenja:
Evrokod, SIA i DIN G ki  AEd   2i Qki
STAS G ki   I AEk   2i Qki
Pomeranja Retka opterećenja::
(Evrokod)
GSU (granično
G ki  Qkj  
i j
0i Qki
stanje
upotrebljivosti)
Česta opterećenja:
G ki  1 j Qkj  
ij
2i Qki
Kvazistalna opterećenja:
 Gki  
2i Qki STAS: G kj  0.6 I AEk  
2i Qki
Način formiranja merodavne kombinacije za unutrašnje sile i pomeranja bira se automatski.
Način formiranja merodavne kombinacije za pomeranja zavisi od tipa konstrukcije koja se modelira. Ako je u
meniju Podešavanja/Standardi izabran Evrokod, formule za merodavne kombinacije su date u dijalog boksu.
Seizmička opterećenja:
Evrokod, SIA i DIN G ki  AEd   2i Qki
STAS G ki   I AEk   2i Qki
Italijanski propisi Kombinacije seizmičkih opterećenja sa ostalim tipovima opterećenja:

GK   I  E   ji  QKi
i

Gde su: I koeficijent značaja
E seizmičko opterećenje
GK karakteristična vrednost trajnog opterećenja
QKi karakteristična vrednost promenljivog opterećenja
 ji  2i (GSN) koeficijent kombinacija za kvazistalno Q i
 0i (GSN) koeficijent kombinacija za retko Q i
4.10.3. Opterećenja u čvorovima modela
Sila/moment u čvoru modela zadaje

se komponentama u pravcu osa
globalnog koordinatnog sistema (FX,
FY, FZ, MX, MY, MZ).
Pri zadavanju opterećenja u već
opterećenom čvoru može da se bira
da li se opterećenja sabiraju ili novo
opterećenje briše postojeće.
Znaci opterećenja definisani su smerom osa globalnog koordinatnog sistema.

Modifikacija Opterećenje je moguće selektovati, pomerati, kopirati ili modifikovati nezavisno od čvora u kome deluje.
opterećenja
Modifikacija 1. Selektovati opterećenja koja treba pomeriti.
pozicije 2. Kliknuti levim dugmetom  na bilo koje opterećenje.
3. Pomeriti opterećenja na novu poziciju.
4. Kliknuti levim dugmetom  ili na neki od komandnih tastera (Enter ili Space) na tastaturi.
Modifikacija 1. Selektovati opterećenje.
vrednosti 2. Kliknuti na ikonicu Opterećenje u čvorovima na Paleti ikona.
intenziteta 3. Promeniti vrednosti.
Opterećenja u čvorovima se mogu nalaziti na gred, rebro ili oblast elementima.
Znak vrednosti opterećenja se računa pomoću pravila desne ruke.
 Ukoliko čvor nema stepen slobode u nekom pravcu, data komponenta opterećenja se ne uzima u obzir u
analizi.
 Sila u čvoru na ekranu se prikazuje žutom strelicom, a moment dvostrukom zelenom strelicom.
186
4.10.4. Koncentrisano opterećenje na gredi
Koncentrisana sila/moment na greda

konačnom elementu zadaje se
komponentama u pravcu osa globalnog
koordinatnog sistema (FX, FY, FZ, MX,
MY, MZ).
Pri zadavanju opterećenja u već
opterećenom čvoru može da se bira da li
se opterećenja sabiraju ili novo
opterećenje briše postojeće.
Koncentrisana opterećenja je moguće
selektovati, pomerati, kopirati ili
modifikovati nezavisno od grede.
Modifikacija vrednosti je kao i u slučaju
kod opterećenja u čvorovima
konstrukcije.
Znaci opterećenja definisani su smerom osa lokalnog ili globalnog koordinatnog sistema.
 Koncentrisane sile na ekranu se prikazuju žutom strelicom, a momenti dvostrukom zelenom strelicom.
4.10.5. Koncentrisano opterećenje na oblasti ili panelu opterećenja
Aplicira čvorno (koncentrisano) opterećenje na lokaciju kurzora ako je nad oblasti ili panelom opterećenja. Možete
takođe uneti lokaciju opterećenja prema koordinatama. Postavite opterećenja levim klikom miša ili pritiskom na bilo
koji od prekidača komandi.
Videti... 4.7.2 Numeričko unošenje koordinata
Pravac opterećenja može biti:
Globalni (u odnosu na globalni koordinatni sistem)
Lokalni (u odnosu na lokalni koordinatni sistem (elementa))
Referentni (u odnosu na referencu)
Modifikovanje Možete modifikovati lokaciju i vrednost (intenzitet) opterećenja:

čvornog
opterećenja
nad oblasti
Modifikovanje 1. Selektujte opterećejne kurzorom (simbol opterećenja se pojavljuje pored kurzora).
pozicije 2. Držite levi prekidač miša pritisnutim.
3. Pomerite miš ili unesite relativne koordinate da biste pomerili opterećenje na novu lokaciju.
4. Pustite levi prekidač miša da biste podesili opterećenje na njegovu novu lokaciju.
Modifikovanje 1. Selektujte opterećenje kurzorom.
vrednosti 2. Kliknite levim klikom miša.
3. Unesite novu vrednost opterećenja u dijalog.
4. Kliknite na prekidač Modifikacija da biste aplicirali promene i zatvorili panel.
Vrednost opterećenja može takođe biti promenjena u Tabelama.
 Modifikacija mreže konačnih elemenata oblasti ostavlja koncentrisana opterećenja (aplicirana nad oblastima)
nepromenjenim.
4.10.6. Raspodeljeno linijsko opterećenje na greda/rebro elementima
Klikom na ovu ikonicu omogućava se

definisanje ravnomerno ili linearno
raspodeljenog opterećenja (sila i
momenata) na selektovane
greda/rebro konačne elemente. U
okviru istog slučaja opterećenja
moguće je definisati više
raspodeljenih opterećenja.
Linijska opterećenja je moguće
selektovati, modifikovati, pomerati, i
kopirati nezavisno od grede ili rebra
na koje deluju. Modifikacija
opterećenja je ista kao i u slučaju
opterećenja koja deluju u čvorovima
elemenata.
Potrebno je zadati položaj, tip i
intenzitet opterećenja u globalnom ili
lokalnom koordinatnom sistemu.
Opterećenja u lokalnom koordinatnom Opterećenja u globalnom

sistemu koordinatnom sistemu
Definišu se sledeći parametri:

Tip
segment trapez trougao
Pravac: lokalni ili globalni koordinatni sistem
Način delovanja: duž elementa, projekcija
Položaj: (zadato)
po odnosu (0 ≤ x1 < x2 ≤ 1) ili
po dužini (0 ≤ x1 < x2 ≤ L) gde je L dužina grede/rebro elementa
Početna pozicija: x1 u odnosu na čvor i
Početna vrednost: px1, py1, pz1, mTOR1
Krajnja pozicija: x2 u odnosu na čvor i
188
Krajnja vrednost: px2, py2, pz2, mTOR2
Ako se opterećenje zadaje u globalnom sistemu po projekciji intenzitet je p·sin(α), gde je "α" ugao između
pravca opterećenja i x-ose grede.
 Za rebro elemente raspodeljeno opterećenje se može zadati samo celom dužinom elementa.
4.10.7. Opterećenje po ivici
Ivično opterećenje konstantnog intenziteta

zadaje se za celu dužinu ivice površinskog
konačnog elementa i definiše se u
lokalnom i u globalnom koordinatnom
sistemu.
Ako je više od dva konačna elementa
vezano za ivicu ili imaju različite lokalne
koordinatne sisteme potrebno je odabrati
ivicu i element pri definisanju lokalnog
opterećenja. Opterećenje će biti definisano
u lokalnom sistemu selektovanog
elementa.
Element Opterećenje u lokalnim pravcima (u Opterećenje u globalnim pravcima (u

lokalnom koordinatnom sistemu) globalnom koordinatnom sistemu)
x - -
Membrana
y - -
z - -
Ploča
x X
Ljuska
y Y
z Z
Kod elemenata ljuski mogu da se zadaju projekcije opterećenja u globalnim pravcima. Tada na ivicu površine
deluje opterećenje p·cos(α), gde je "α" ugao između pravca opterećenja i normale površine.
4.10.8. Linijsko opterećenje na oblasti / panelu opterećenja
Aplicira ravnomerno ili lirnearno raspodeljeno linijsko opterećenje nad oblasti ili panelom opterećenja.
Pravac opterećenja može biti projekcija u odnosu na globalni koordinatni sistem, globalni duž elementa, u odnosu na
ivicu i u odnosu na površinu. mx je uvek torzioni momenat (oko linije apliciranja opterećenja). Podesite komponente
opterećenja i metod postavljanja opterećenja, potom nacrtajte opterećenje (ili kliknite na linije) da biste ga postavili.
Linijsko
opterećenje
između dve
tačke
Linijsko
opterećenje
duž
poligonalne
linije
Linijsko opterećenje duž pravougaonika
Linijsko opterećenje duž rotiranog pravougaonika
Linijsko opterećenje duž kružnog luka definisanog pomoću centralne tačke i dve tačke
Linijsko opterećenje duž kružnog luka definisanog pomoću tri tačke
Linijsko opterećenje duž poligonalnog luka definisanog pomoću centralne tačke i dve tačke
Linijsko opterećenje duž poligonalnog luka definisanog pomoću tri tačke
Linijsko opterećenje duž kompleksnog poligona. Kompleksni poligoni mogu da sadrže kružne lukove.
190
Tokom definisanja kompleksnog poligona, paleta ikona se pojavljuje sa nekoliko geometrijskih funkcija. Ove funkcije
su: crtanje linije, crtanje linije kao tangente na kružni luk, crtanje kružnog luka pomoću centralne tačke, crtanje
kružnog luka pomoću srednje tačke, crtanje kružnog luka pomoću tangente prethodnog segmenta poligona, crtanje
kružnog luka pomoću date tangente, preuzimanje postojeće linije.
Raspodeljeno linijsko opterećenje na postojećoj liniji ili kružnom luku.
Kliknuti bilo koju liniju ili kružni luk na granicama ili unutar oblasti da biste aplicirali prethodno definisano
opterećenje. Ovaj tip opterećenja je asocioni.
Pomeranjem granice ili unutrašnjih linija, pomera se i opterećenje. Brisanjem linija se briše i opterećenje.
Linijsko opterećenje prema selekciji.
Slično prethodnoj funkciji, s tim da će opterećenje biti aplicirano na selektovane linije.
Možete da modifikujete lokaciju i vrednost (intenzitet) i bilo koju najvišu tačku poligonalnog linijskog opterećenja.
Modifikovanje 1. Selektujte opterećenje kurzorom.
lokacije 2. Držite levi prekidač miša pritisnutim.
3. Pomerite miš ili unesite relativne koordinate da biste pomerili opterećenje na novu lokaciju.
4. Pustite levi prekidač miša da biste podesili opterećenje na njegovu novu lokaciju.
Modifikovanje 1. Pomerite kurzor iznad najviše tačke opterećenja (simbol najviše tačke opterećenja se pojavljuje pored kurzora).
oblika 2. Kliknite levi prekidač miša.
3. Prevucite najvišu tačku opterećenja na njegovu novu poziciju nakon klika na levi prekidač miša.
4. Kliknite levi prekidač miša.
Modifikovanje 1. Selektujte opterećenje kurzorom (simbol opterećenja se pojavljuje pored kurzora).
vrednosti 2. Kliknite levim klikom miša.
3. Unesite novu vrednost opterećenja u dijalog.
4. Kliknite na prekidač Modifikacija da biste aplicirali promene i zatvorili panel.
Vrednost oterećenja takođe može biti promenjena u Tabelama.
Brisanje Selektujte opterećenja koja želite da obrišete i pritisnite Delete.
 Modifikacija mreže konačnih elemenata oblasti ostavlja linijska opterećenja (aplicirana nad oblastima)
nepromenjenim.
4.10.9. Površinsko opterećenje
Intenzitet opterećenja raspodeljenog po

površinskom elementu je konstantna vrednost.
U dijalogu je moguće definisati opterećenja na
površini ili oblasti.
Promena mreže konačnih elemenata ne utiče
na površinska opterećenja.
Element Opterećenje u lokalnim pravcima (u lokalnom Opterećenje u globalnim pravcima(u

koordinatnom sistemu) globalnom koordinatnom sistemu)
x - -
Membrana
y - -
z - -
Ploča
x X
y Y
Ljuska
z Z
4.10.10. Površinsko opterećenje na oblasti / panelu opterećenja
Aplicira površinsko opterećenje nad oblasti ili panelom opterećenja, nezavisno od mreže konačnih elemenata.
Tip elementa oblasti određuje tip opterećenja i pravac opterećenja, kako u daljem tekstu sledi.
U slučaju membrane, opterećenje mora biti u ravni oblasti. U slučaju ploče, opterećenje mora biti upravno na ravan
oblasti. U slučaju ljuske, blo koji pravac opterećenja je prihvaljiv. Paneli opterećenja prihvataju bilo koji pravac
opterećenja, ali ukoliko oni prenose opterećenja na membranu ili ploču, važe ograničenja navedena gore.
Opterećenje može biti globalno opterećenje na površini, projekcija globalnog oterećenja ili lokalno opterećenje i
komponente će biti interpretirane prema tome.
Možete selektovati između konstantnih ili linearnih intenziteta i podesiti da se opterećenje ukida iznad otvora ili da
se raspodeljuje na ivice otvore.
Prva ikona predstavlja opciju gde se opterećenja iznad otvora ne apliciraju na konstrukciju. Druga ikona predstavlja
opciju gde je opterećenje iznad otvora raspodeljeno na ivicu otvora.
Opterećenja se
ukidaju /
dozvoljavaju
iznad otvora
Konstantno
opterećenje Koraci definisanja pterećenja u slučaju konstantnog opterećenja:
192
1. Uneti komponente opterećenja (px, py, pz).

2. Uneti dve dijagonalne krajnje tačke pravougaonika
Pravougaono klikom ili putem unošenja koordinata.
površinsko (Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z
opterećenje ravnima)

2. Uneti tri ugla pravougaonika klikom ili putem
Nakrivljeno unošenja koordinata.
pravougaono (Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z
površinsko ravnima)
opterećenje

2. Uneti temena poligona klikom ili putem unošenja koordinata. U ovom polju za slova pritisnuti Enter još jednom
Poligonalno nakon specificiranja poslednje pozicije. Ako unesete poligon klikom na oblast, zatvorite poligon ponovnim klikom
opterećenje na prvo teme ili duplim klikom na poslednje teme. Umesto levog prekidača miša, možete takođe koristiti Space ili
Enter prekidač za unos temena poligona.
Opterećenje u obliku diska definisano pomoću centralne tačke i dve tačke.
Opterećenje u obliku diska definisano pomoću tri tačke.
Opterećenje u obliku regularnog poligona definisano pomoću centralne tačke i tri tačke.
Opterećenje u obliku regularnog poligona definisano pomoću tri tačke.
Opterećenje u obliku kompleksnog poliona.
2. Kliknuti na oblast.
Raspodeljeno Opterećenje će biti raspodeljeno preko oblasti. Oblik ovog tipa opterećenja će automatski da prati bilo koju promenu
opterećenje u geometriji oblasti. U okviru jednog slučaja opterećenja možete naneti samo jedno opterećenje ovog tipa na oblast.
oblasti Nova definicija raspodeljenog opterećenja oblasti se uvek prepisuje preko prethodne.
Linearno
opterećenje Koraci definisanja pterećenja u slučaju linearnog opterećenja:
Ravan intenziteta opterećenja može biti specificirana pomoću vrednosti intenziteta opterećenja (p1, p2, p3) u tri tačke
[(1), (2), (3)] u ravni domena. Ove tačke su referentne tačke intenziteta opterećenja. Ako želite da koristite iste
referentne tačke i vrednosti za mnoga opterećenja različitog oblika i pozicije, možete da zaključate referentne tačke i
vrednosti klikom na prekidač Zaključaj. Opterećenja se apliciraju unošenjem površine.
Definiši referentne tačke vrednosti opterećenja
Zaključaj/otključaj referentne tačke vrednosti
1. Uneti komponente opterećenja (p1, p2, p3).

2. Uneti dve dijagonalne krajnje tačke pravougaonika klikom ili putem unošenja koordinata. (Ova funkcija je dostupna
Pravougaono samo u X-Y, Y-Z i X-Z ravnima)
površinsko 3. Uneti tri referentne tačke klikom ili putem unošenja koordinata.
opterećenje
2. Uneti tri ugla pravougaonika klikom ili putem unošenja koordinata.
Nakrivljeno 3. Uneti tri referentne tačke klikom ili putem unošenja koordinata.
pravougaono
površinsko
opterećenje
2. Uneti temena poligona klikom ili putem unošenja koordinata. U ovom polju za slova pritisnuti Enter još jednom
Poligonalno nakon specificiranja poslednje pozicije. Ako unesete poligon klikom na oblast, zatvorite poligon ponovnim klikom
opterećenje na prvo teme ili duplim klikom na poslednje teme. Umesto levog prekidača miša, možete takođe koristiti Space ili
Enter prekidač za unos temena poligona.
3. Uneti tri referentne tačke klikom ili putem unošenja koordinata.
Opterećenje u obliku diska definisano pomoću centralne tačke i dve tačke.
Opterećenje u obliku diska definisano pomoću tri tačke.
Opterećenje u obliku regularnog poligona definisano pomoću centralne tačke i tri tačke.
Opterećenje u obliku regularnog poligona definisano pomoću tri tačke.
Opterećenje u obliku kompleksnog poliona.
1. Uneti vrednosti opterećenja na referentnim tačkama (p1, p2, p3).
2. Kliknuti na oblast.
Raspodeljeno 3. Uneti tri referentne tačke klikom ili putem unošenja koordinata.
opterećenje Opterećenje će biti raspodeljeno preko oblasti. Oblik ovog tipa opterećenja će automatski da prati bilo koju promenu
oblasti u geometriji oblasti. U okviru jednog slučaja opterećenja možete naneti samo jedno opterećenje ovog tipa na oblast.
Nova definicija raspodeljenog opterećenja oblasti se uvek prepisuje preko prethodne.
Modifikovanje Pozicija, oblik i intenzitet površinskog opterećenja nezavisnog od mreže konačnih elemenata mogu biti promenjeni.
površinskog
opterećenja
Modifikovanje 1. Postavite miša iznad konture opterećenja (kurzor će identifikovati opterećenje).
pozicije 2. Pritisnite levi prekidač miša i pomerite miša.
3. Pronađite novu poziciju opterećenja pomeranjem miša ili unošenjem koordinata.
4. Spustite opterećenje klikom na levi prekidač miša ili pritisnite Space li Enter prekidač.
Modifikovanje 1. Pomerite kurzor iznad temena poligona opterećenja (kurzor će identifikovati teme poligona opterećenja kao ćošak).
oblika 2. Pritisnite levi prekidač miša i pomerite miša.
3. Pronađite novu poziciju temena pomeranjem miša ili unošenjem koordinata.
4. Postavite teme klikom na levi prekidač miša ili pritisnite Space li Enter prekidač. Oblik opterećenja će se promeniti.
Modifikovanje 1. Postavite miša iznad konture opterećenja (kurzor će identifikovati opterećenje).
intenziteta 2. Kliknite levim klikom miša. Paneli povrinskog opterećenja će se pojaviti.
3. Promenite vrednosti intenziteta opterećenja.
4. Kliknite na prekidač Modifikacija da biste potvrdili promene.
Na ovaj način može biti selektovano i modifikovano više opterećenja.
194
Intenzitet i oblik površinskog opterećenja takođe može biti promenjen u Tabelama promenom prikladne vrednosti u
tabeli opterećenja.
Brisanje Selektujte opterećenja koja želite da obrišete i pritisnite [Del].
 Modifikacija mreže konačnih elemenata oblasti ostavlja linijska opterećenja (aplicirana nad oblastima)
nepromenjenim.
4.10.11. Površinsko opterećenje raspodeljeno preko linijskoih elemenata
Homogena površinska opterećenja se mogu raspodeliti preko linijskih elemenata (rešetki, greda i rebara).
Opterećenje preko rešetki će biti konvertovano u opterećenje u krajnjim tačkama rešetke.
1. Kliknuti na ikonu i odabrati oblast raspodele opterećenja u dijalogu.
Automatski - raspodeljuje opterećenje preko elemenata ispod
opterećenja. Opterećenje će se raspodeliti na svaki novi štap, gredu ili
rebro koji se budu definisali ispod oblasti delovanja opterećenja.
Samo na selektovane elemente - raspodeljuje opterećenje samo preko

izabranih elemenata. Izabrati linije koristeći paletu za selektovanje.
Izabrana raspodela se ne menja ako se doda odnosno definiše nova greda
ili rebro ispod oblasti delovanja opterećenja.
2. Definisati poligon opterećenja na isti način kao i za konstantno ili linearno promenljivo raspodeljeno
opterećenje na oblasti.
Smer opterećenja može biti globalno na površini, globalna projekcija ili lokalno. Lokalni pravac je definisan
prema automatskoj referentnoj tački (vektoru, ravni) za oblasti. Pogledati... 4.9.20 Reference. Uneti vrednosti
intenziteta opterećenja u polja (pX, pY, pZ).
Poligon opterećenja može biti pravougaonog oblika, iskošeni
pravougaonik ili bilo koji zatvoren poligon. Četvrti način na
alatki ikona je da se klikne na linije zatvorenog greda/rebro
poligona. Ovim načinom se opterećenje pridružuje elementima.
Pomeranjem elemenata ili njihovih tačaka pomera se i poligon
opterećenja.
Iz menija komandom Uređivanje / Konvertovanje površinskog opterećenja raspodeljenih preko greda moguće
je konvertovati ovako kreirano opterećenje na pojedinačno opterećenje na gredama.
4.10.12. Paneli opterećenja
Da bi opterećenje od snega i vetra moglo biti definisano, neophodno je definisati prvo panele opterećenja na
konstrukciji. Paneli opterećenja su povšine preko kojih se prenosi opterećenje i koje se koriste da se apliciraju
opterećenja od snega i vetra. Jedina funkcija panela opterećenja jeste da raspodeli opterećenje preko oblasti, greda i
rebara ispod panela. Moguće je selektovati noseće elemente (grede, rebra) ili noseće oblasti i na taj način kontrolisati
transfer opterećenja.
Da biste definisali panele opterećenja, morate da nacrtate oblike preko elemenata ili selektujete oblasti ili selektujete
spoljašnje linije nekoliko regiona u ravni. Izaberite funkciju tako što ćete selektovati alat iz trake alatki i ikona.
Alati za oblike
Pravougaonik.
Nagnut pravougaonik.
Sektor ili pun krug definisan pomoću centralne tačke i dve tačke.
Sektor ili pun krug definisan pomoću tri tačke.
Sektor ili regularan poligon definisan pomoću centralne tačke i dve tačke.
Sektor ili regularan poligon definisan pomoću tri tačke.
Kompleksni poligon.
Specijalni alati
za selektovanje
Klikom na oblast kreira se panel opterećenja nad oblasti.
Kreiranje panela opterećenja za selektovane oblasti.
Ova funkcija kreira panele opterećenja na osnovu linija prseka. Spoljašnje linije panela opterećenja su određene
spoljašnjim linijama koplanarnog podseta selektovanih linija
Načini
distribucije
opterećenja
Izaberite ovu opciju da biste raspodelili opterećenje na sve oblasti, rebra i grede ispod panela.
Opterećenje je raspodeljeno na sve oblasti i selektovana rebra i grede.

Opterećenja na panelima opterećenja mogu biti raspodeljena preko selektovanih čvorova takođe.
Opterećenja mogu biti rasopdeljena preko čvorova i greda ili rebara van ravni panela opterećenja ako je njihova
projekcija na panel opterećenja unutar spoljašnje linije panela opterećenja. U ovom slučaju, opterećenja su
raspodeljena preko projektovanih segmenata, ali će delovati u poziciji elementa.
Opterećenje je raspodeljeno na selektovane oblastii selektovana rebra i grede.
Izaberite ovu opciju da biste raspodelili oterećenje na oblasti, rebra i grede u aktivnim sklopovima ispod panela
opterećenja.
Opterećenja iz selektovanog panela opterećenja mogu biti konvertovana u individualna opterećenja. Videti... 3.2.18
Konvertovanje opterećenja selektovanih panela opterećenja u individualna opterećenja.
 Selektovane grede / rebra / oblasti mogu biti van ravni panela opterećenja.
Ako je selektovano više oblasti i ako se njihove spoljašnje linije projektovane na ravan panela opterećenja
preklapaju, opterećenja će biti prebačena samo na oblast najbližu panelu opterećenja.
196
Koncentrisana opterećenja na stubovima prebačena od raspodelenog opterećenja na panelu opterećenja
Metod Raspodela koncetrovanih opterećenja modelira panel opterećenja kao krutu ploču oslonjenu pomoću tri opruge na
distribucije svakoj tački raspodele opterećenja. Tri opruge imaju istu krutost obrnuto proporcionalnu kvadratu rastojanja od tačke
opterećenja delovanja.
Opterećenja raspodeljena preko linija su konvertovana u niz tačkastih opterećenja a tačkasta opterećenja su
raspodeljena na način opisan gore. Površinska opterećenja su raspodeljena uz pomoć metoda iz 4.10.11 Površinsko
opterećenje raspodeljeno preko linijskoih elemenata.
Definisanje Tačkasta, linijska i površinska opterećenja mogu biti postavljena na panele opterećenja na isti način kao na oblasti.
opterećenja Primer:
Izaberite tab Opterećenja i alatku Raspodeljena opterećenja nad oblasti.
Unesite vrednost komponenti opterećenja i izaberite Raspodeljeno opterećenje nad oblasti iz palete.
Kliknite bilo koji broj oblasti ili panela opterećena. Opterećenje će biti aplicirano na nih.
4.10.13. Opterećenje od snega – SWG modul
Standardi Opterećenje od snega je automatski generisano programom prema propisima različitih nacionalnih standarda i
njihovih primenljivih aneksa. Standardi u programu za koje je dostupno generisanje opterećenja od snega su navedeni
ispod. Nacionalni standardi koji su poslužili kao osnova za proračun za navedene standarde u programu su takođe
navedeni.
Euvrokod opšte EN 1991-1-3:2003 (EC 1-3)
Eurocode 1 Dejstva na konstrukcije
Deo 1-3 Opšta dejstva – Dejstva snega
EC nemački EN 1991-1-3:2003
DIN EN 1991-1-3/NA Decembar 2010
EC italijanski EN 1991-1-3:2003
UNI EN 1991-1-3/NA Jul 2007
EC holandski EN 1991-1-3:2003
NEN EN 1991-1-3/NB Novembar 2007
EC mađarski EN 1991-1-3:2003
MSZ EN 1991-1-3:2016/NA Septembar 2016
EC rumunski CR 1-1-3/2012
u skladu sa SR EN 1991-1-3
EC češki EN 1991-1-3:2003
CSN EN 1991-1-3/NA Jul 2012
EC slovački EN 1991-1-3:2003
STN EN 1991-1-3/NA Decembar 2004
EC poljski EN 1991-1-3:2003
PN EN 1991-1-3/NA Septembar 2005
EC danski EN 1991-1-3:2003
DS/EN 1991-1-3 DK NA Oktobar 2015
EC austrijski EN 1991-1-3:2003
ÖNORM B 1991-1-3 Septembar 2013
EC švajcarski SIA261:2003 Dejstva na konstrukcije
SIA261/1:2003 Dodatne odredbe
Pretpostavke i Primenljivost algoritma u programu je ograničena primenljivošću specifikacija u standardima na kojima je ovaj
ograničenja zasnovan. U daljem tekstu su data ova ograničenja.
primene
Evrokod opšte  Algoritam generiše dejstva snega na krovovima zgrada. Nije preporučeno generisanje
dejstva snega na drugim tipovima konstrukcija, kao što su mostovi.
 Algoritam je primenljiv na različite geometrije krovova. Uzima u obzir efekat ispupčenja i
udubljenja na nagomilavanje snega u slučaju proračuna efekta snega na krovne panele uz
ispupčenje ili udubljenje. Ne uzima u obzir efekat lokalnog nagomilavanja snega na udaljenim
(tj. nesusednim) krovnim panelima, stoga, nije preporučlivo za kompleksne geometrije
krovova gde se očekuje da takvi efekti imaju znatan uticaj na karakteristike dejstva snega.
Treba imati na umu da ni EC 1-3 nije specifirao proračun dejstva snega za potonje slučajeve.
 Nadmorska visina zgrade bi trebalo da bude manja od 1500 m.
 Udar nega kada pada sa višeg krova nije uzet u obzir. Dejstvo snega je uvek klasifikovano
kao statičko dejstvo.
 Opterećenje od leda nije razmatrano.
 Bočno opterećenje snega nije uzeto u obzir.
 Izuzetni smetovi snega prema Aneksu B nisu razmatrani.
 Izuzetna opterećenja snega nisu razmatrana.
 Pretpostavljeno je da klizanje snega sa krova nije sprečeno.
 Lokalno nagomilavanje snega u blizini više konstrukcije radi i manje projekcije na krov su
uzete u obzir.
 Snežni prepusti preko ivice krova nisu razmatrani.
 Opterećenje snega na snegobrane nije razmatrano.
Detalji Logika proračuna dejstva snega je objašnjena ispod.
proračuna
198
Evrokod opšte - Preporučene vrednosti su pretpostavljene za sve koeficijente osim ako korisnik nije specifirao
drugačije. Nije pretpostavljena ni jedna preporuka iz Nacionalnih aneksa.
- Koeficijenti za vrednost kombinacije, učestalu vrednost i kvazi-stalnu vrednost dejstva snega
su uzeti prema Tabeli 4.1 iz EC 1-3.
- Karakteristična vrednost opterećenja snega na zemlji treba da bude specificirana od starne
korisnika.
- Opterećenje snega na krovu je proračunato koristeći Jednačinu (5.1) u EC 1-3.
- Koeficijent izloženosti je zasnovan na topografiji selektovanoj od strane korisnika. Vrednosti
Ce koje odgovaraju svakom od tipova topografije su uzeti iz Tabele 5.1 u EC 1-3.
- Za termički koeficijent je uzeta vrednost 1.0 kao podrazumevana i treba da bude modifikovana
od strane korisnika ako je primena drugačije vrednosti opravdana
- Koeficijent oblika opterećenja snega za krovove koji se sastoje od ravnih panela je proraunat
prema Sekciji 5.3.1 – 5.3.4 u EC 1-3.
- Koeficijenti oblika opterećenja snega za slučaj opterećenja bez nanosa su zasnovani na μ1 iz
Tabele 5.2 u EC 1-3. Svaki panel ima svoju vrednost μ1 koja je proračunata uzimajući u obzir
nagib panela.
- Koeficijenti oblika operećenja snega za slučaj opterećenja sa nanosom su zasnovani na μ2 iz
Tabele 5.2. μ2 koeficijenti za udubljenja su proračunati prema Slici 5.4 u EC 1-3 uzimajući u
obzir nagibe spajajućih krovnih panela u pravcu duvanja vetra datog slučaja opterećenja sa
nanosom (primer: horizontalno udubljenje A u pravcu X rezultuje nenagomilavanje snega
kada vetar duva u X pravcu jer su nagibi spajajućih krovnih panela u X pravcu 0º). Kada nema
udubljenja na krovu, razmatrani su rasporedi opterećenja nanosa na Slici 5.3 u EC 1-3.
- Koeficijenti oblika opterećenja snega za cilindrične krovove su proračunati prema 5.3.5. u EC
1-3. Da bi se postigla dovoljna tačnost u obliku opterećenja, preporučeno je da se cilindrični
krov aproksimira sa bar 20 ravnih segmenata.
- Efekat viših delova konstrukcije i prepreka na krovu su razmatrani prema 5.3.6 i 6.2 u EC 1-
3. Njihov uticaj je uzet u obzir sa u slučaju opterećenja sa nanosom. Pretpostavlja se da se
snežni nanos formira ako zid ili prepreka nisu paralelni sa pravcem duvanja vetra.
Upotreba Naredni pasusi objašnjavaju upotrebu modula za automatsko generisanje opterećenja od snega.
Da biste aplicirali opterećenja od snega, kliknite na prekidač Slučajevi opterećenja / grupe
opterećenja i definišite opterećenje od snega klikom na prekidač za slučaj opterećenja od
snega. Grupa opterećenja od snega će biti automatski kreirana. Grupa izuzetnog
opterećenja od snega je takođe kreirana ako je ona u datom standardu dostupna.
Privremeni slučaj opterećenja od snega je automatski kreiran u grupi opterećenja od
snega. Nako što su definisani parametri opterećenja od snega, taj slučaj opterećenja se
zamenjuje sa generisanim slučajevima opterećenja od snega. Algoritam barata i sa
slučajevima sa i bez snežnog nanosa. Pravci duvanja vetra X+, X-, Y+, Y- i pravci
45º+n*90º (gde je n = 0, 1, 2, 3) su uzeti u obzir. Za detalje i konvencije naziva videti...
4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja.
Da biste podesili parametre opterećenja od snega, selektujte jedno od opterećenja od snega
kao tekući slučaj opterećenja. To uključuje ikonu opterećenja od snega u tabu
Opterećenja.
Ako ranije nisu bili kreirani paneli opterećenja, nacrtajte panele opterećenja prema 4.10.12 Paneli opterećenja.
Da biste uneli parametre opterećenja od snega kliknite na ikonu opterećenja od snega u tabu Opterećenja.
Dijalog za podešavanje parametara opterećenja od snega dozvoljava da izaberete panele opterećenja za krov pod
nagibom (ili ravan krov) ili za cilindričan krov.
Paramteri Panelima opterećenja mogu biti dodeljeni dva tipa krova.
opterećenja od Kliknite na ikonu i selektujte panele opterećenja koji
snega pripadaju krovu.
Krov pod nagibom (ili ravan krov)
Cilidrični krov
Parametri opterećenja od snega:

Nadmorska visina A [m]
Karakteristično opterećenje od snega na zemlji zavisi od
kimatskog regiona i nadmorske visine mesta. Viša nadmorska
visina odgovara većem intenzitetu opterećenja. Program
proračunava intenzitet opterećenja od snega iz parametara.
Koeficijent izloženosti Ce
U slučaju specijalnih okolnosti koeficijent izloženosti različit
od 1.0 može biti podešen u zavisnosti od topografije
(izloženost vetru, normalna, zaklonjena i dr.).
Proizvoljna vrednost Ce može takođe biti podešena. U ovom
slučaju program pita za potvrdu, potom koristi proizvoljnu
vrednost pri proračunu intenziteta opterećenja od snega i
intenziteta izuzetnog opterećenja od snega.
Termički koeficijent Ct
Termički koeficijent Ct može biti podešen na vrednost različitu od 1.0 samo ako je inženjer sproveo proračun toplotne
provodljivosti za krov (oslobađanje toplote može prouzrokovati topljenje). U ovom slučaju program pita za potvrdu,
potom koristi proizvljnu vrednost.
Koeficijent za izuzetna opterećenja od snega Cesl
U državama gde standardi zahtevaju proveru izuzetnog opterećenja od snega, intenzitet izuzetnog opterećenja od
snega je proračunat množenjem normalnog intenziteta sa Cesl. Proizvoljne vrednosti mogu takođe biti unete. U ovom
slučaju program pita za potvrdu, potom koristi proizvljnu vrednost.
Zona
U državama gde karakteristično opterećenje od snega zavisi od geografske lokacije, nacionalni aneks deli državu u
zone. Selektovana zona utiče na karakteristično opterećenje od snega.
Koeficijent kategorije važnosti objekta
Koeficijent kategorije važnosti objekta može biti unet u zavisnosti od klasifikacije objekta ako je tako zahtevano
standardom. Nestandardne vrednosti mogu takođe biti korišćene nakon potvrde.
Karakteristična vrednost opterećenja snega na tlu
AxisVM proračunava sk i sAD vrednosti iz parametara navedenih gore. Ovi parametri mogu biti prepisani proizvoljnim
intenzitetom, ali u ovom slučaju promena parametara neće više uticati na vrednost opterećenja.
AxisVM proračunava koeficijente oblika opterećenja snega za krovove koji se graniče i koji su blizu viših konstukcija
ili koji imau parapet koji se ponaša kao prepreka. Ože uzti u obzir efekat prepusta snega perko ivice krova.
Parametri se odnose na ivice, tako da različite ivice krova mogu imati različite parametre.
Selektovanje graničnih ivica zida
Za definisanje ivica krova gde se nalaze zidovi, uneti hw, α, b1 parametre, potom kliknuti na ovu ikonu
da biste selektovati linije respektivno.
Selektovanje ivica parapeta
Za definisanje parapeta uneti hp parametar, potom kliknuti na drugu ikonu da biste selektovali linije.
Ivice krova sa snegom koji visi preko ivice

Kliknuti na ikonu da biste selektovali ivice krova sa snegom koji visi preko ivice.
Brisanje
Karakteristike ivice mogu biti obrisane klikom na ikonu za brisanje i selektovanjem ivica.
200
Visina graničnog zida m
hw visina graničnog zida u odnosu na nivo krova.
Ugao krova iznad graničnog zida
α je ugao krova iznad graničnog zida. On određuje količinu snega koja
pada sa višeg krova.
Širina više konstrukcije
b1 je širina više konstrukcije merena upravno na zid.
Visina parapeta
hp je visina parapeta ili neke druge prepreke u odnosu na nivo krova.
4.10.14. Opterećenje od vetra – SWG modul
Standardi Opterećenje od vetra je automatski generisano programom prema propisima različitih nacionalnih standarda i njihovih
primenljivih aneksa. Standardi u programu za koje je dostupno generisanje opterećenja od vetra su navedeni ispod.
Nacionalni standardi koji su poslužili kao osnova za proračun za navedene standarde u programu su takođe navedeni.
Euvrokod opšte EN 1991-1-3:2003 (EC 1-3)

Eurocode 1 Dejstva na konstrukcije
Deo 1-4 Opšta dejstva – Dejstva vetra
EC nemački EC 1991-1-4:2005
DIN EN 1991-1-4/NA Decembar 2010
NTC italijanski EC 1991-1-4:2005
UNI EN 1991-1-4/NA Jul 2007
EC holandski EC 1991-1-4:2005
NEN EN 1991-1-4/NB Novembar 2007
EC mađarski EC 1991-1-4:2003
MSZ EN 1991-1-4/NA Januar 2016
EC rumunski CR 1-1-4/2012
u skladu sa SR EN 1991-1-4
EC češki EC 1991-1-4:2005
CSN EN 1991-1-4/NA Jul 2013
EC slovački EC 1991-1-4:2005
STN EN 1991-1-4/NA Jul 2013
EC belgijski EC 1991-1-4:2005
NBN EN 1991-1-4/ANB Decembar 2010
EC poljski EC 1991-1-4:2005
PN EN 1991-1-4/NA Oktobar 2008
EC danski EC 1991-1-4:2005
DS/EN 1991-1-4 DK NA Jul 2015
EC austrijski EN 1991-1-4:2005
ÖNORM B 1991-1-4 Maj 2013
EC švajcarski SIA261:2003 Dejstva na konstrukcije
SIA261/1:2003 Dodatne odredbe
Pretpostavke i Primenljivost algoritma u programu je ograničena primenljivošću specifikacija u standardima na kojima je ovaj
ograničenja zasnovan. U daljem tekstu su data ova ograničenja.
primene
Evrokod opšte  Algoritam je primenljiv samo za zgrade pravougaone u osnovi; unutrašnji prazan prostor
okružen zatvorenom linijom zidova i pokriven krovom.
 Obuhvaćeni su sledeći tipovi krovova: ravni, na jednu vodu, na dve vode, na više vode,
zakrivljeni.
 Zgrade visine < 200 m.
 Zgrade raspona < 200 m.
 Efekti vetra su proračunati za celokupnu noseću konstrukciju, stoga je pretpostavljeno da je
opterećenja površ najmanje 10 m2.
 Zanemaren je uticaj trenja vetra.
 Zanemaren je uticaj okolnih konstrukcija i prepreka.
 Pretpostavlja se da zgrada nema dominantno lice.
 Konstrukcijski faktor cscd je uzet kao 1.0 (odgovarajuće granice primenljivosti su date u 6.2
(1) u EC 1-4)
 Zanemaren je uticaj snega i leda na opterećenje od vetra.
Detalji Logika proračuna dejstva vetra je objašnjena ispod.
proračuna
202
Evrokod opšte - Preporučene vrednosti su pretpostavljene za sve koeficijente osim ako korisnik nije specifirao
drugačije. Nije pretpostavljena ni jedna preporuka iz Nacionalnih aneksa.
- Osnovna brzina vetra je proračunata prema Jednačini (4.1) u 4.2 (2) u EC 1-4.
- Hrapavost terena je proračunata prema Jednačini (4.4) u 4.3.2 (1) u EC 1-4.
- Orografija terena je uzeta u obzir faktorom orografije co, ali proračun za dobijanje co treba da
obavi korisnik.
- Srednja brzina vetra je proračunata prema Jednačini (4.3) u 4.3.1 (1) u EC 1-4.
- Intenzitet turbulencije vetra je proračunat prema Jednačini (4.7) u 4.4 (1) u EC 1-4.
- Referentna visina je proračunata prema 7.2.2 (1) u EC 1-4.
- Najveći pritisak brzine je proračunat prema Jednačini (4.8) u 4.5 (1) u EC 1-4.
- Koeficijenti pritiska za zidove su proračunati prema 7.2.2 (2) u EC 1-4. Kao konzervativna
pretpostavka, manjak korelacije između pritisaka vetra na strani u pravcu duvanja vetra i na
zavetrenoj strani nije uzeta u obzir.
- Koeficijenti spoljašnjeg pritiska za krovove su proračunati prema 7.2.3 – 7.2.6 i 7.2.8 u EC 1-
4.
- Koeficijenti unutrašnjeg pritiska su proračunati na osnovu vrednosti μ (određenog pomoću
Jednačine (7.3) u EC 1-4 i specificiranim od strane korisnika) koristeći Sliku 7.13 u EC 1-4.
Ako korisnik odluči da ne definiše μ, razmaztaju se dva slučaja sa cpi = +0.2 i cpi = -0.3 prema
7.2.9 (6) NAPOMENA 2 u EC 1-4.
- Torzioni efekti su proračunati prema 7.1.2 u EC 1-4.
- Pritisak na donjoj strani isturenih ćoškova krova je razmatran prema EC 1-4 7.2.1 koristeći
pritisak sa direktno povezanih zidova.
Upotreba Naredni pasusi objašnjavaju upotrebu modula za automatsko generisanje opterećenja od vetra.
Da biste aplicirali opterećenja od vetra prema Evrokodu, kliknite na prekidač Slučajevi

opterećenja / grupe opterećenja i definišite opterećenje od vetra klikom na prekidač za
slučaj opterećenja od vetra. Grupa opterećenja od snega će biti automatski kreirana. Kao
prvi korak, reiran je privremen slučaj opterećenja od vetra u okviru gupe opterećenja od
vetra i njegov naziv može biti opdešen. Nakon definisanja panela opterećenja i
podešavanja parametara opterećenja od vetra, program zamenjuje privremen slučaj
opterećenja sa neophodnim slučajevima opterećenja od vetra. Za detalje i konvencije
naziva videti... 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja.
Da biste specificirali parametre opterećenja od vetra selektujte slučaj opterećenja od vetra. On osobađa ikonu
opterećenja od vetra u tabu Opterećenja. Ako nisu krerani paneli opterećenja, nacrtajte panele opterećenja za zidove
i krovove prema 4.10.12 Paneli opterećenja. Kliknite na ikonu da biste otvorili dijalog za podešavanje parametara
opterećenja od vetra.
Parametri
opterećenja od
vetra Podesite parametre i kliknite na Sleketovanje panela opterećenja zidova i krova da biste aplicirali opterećenja.
Nadmorska visina
Nadmorska visina je jedan od faktora koji utiče na osnovnu brzinu vetra u nekoliko država. Ako vb0 zavisi od A, vb0
je automatski proračunato.
Koeficijent kategorije važnosti objekta
Koeficijent kategorije važnosti objekta može biti unet u zavisnosti od klasifikacije objekta ako je tako zahtevano
standardom. Nestandardne vrednosti mogu takođe biti korišćene nakon potvrde.
Zona
U državama gde karakteristično opterećenje od vetra zavisi od geografske lokacije, nacionalni aneks deli državu u
zone. Selektovana zona automatski definiše osnovnu brzinu vetra.
Osnovna brzina vetra vb0 [m/s]
vbo je automatski proračunata iz parametara navedenih gore. Ova vrednost može biti zamenjena proizvoljnom
vrednošću.
Sezonski faktor cseason
Standard može dozvoliti smanjenje dejstva vetra preko cseason faktora za privremene konstrukcije. On uzima u obzir
da se proračunata brzina vetra ne pojavljuje za vreme životnog veka konstrukcije. Stvarna vrednost je ostavljena na
procenu i odgovornost projektanta.
Faktor orografije co
co faktor uzima u obzir efekat orografije (brda, itd.) na brzinu vetra. Standard daje preporuke kada i kako koristiti ovaj
faktor.
Kategorija terena
Selektujte kategoriju terena iz padajuće liste. Svaka kategorija odgovara područjima navedenim ispod:
0 More ili obalno područje izloženo otvorenom moru.
I Jezera ili ravničarska i horizontalna površina sa zanemarljivom vegetacijom i bez prepreka.
II Površina sa niskom vegetacijom kao što je trava i izolovanim preprekama (drveće, zgrade), koje su udaljene
za najmanje 20 visina prepreke.
III Površina sa redovnom prekrivenošću vegetacijom ili zgradama, ili, pak, izolovanim preprekama koje su
udaljene za najviše 20 visina prepreke (kao što su sela, prigradski tereni, neprekidna šuma).
IV Površina na kojoj je najmanje 15% površine prekriveno zgradama čija prosečna visina prelazi 15 m.
204
Ako su tereni drugačiji u različitim pravcima, izabrati Različiti u
različitim pravcima i podesiti kategorije terena za svaki pravac
duvanja vetra zasebno.
Odabirom opcije Faktori proizvoljnog pravca omogućava četiri cdir faktora pravaca koji uzimaju u obzir dominantan
pravac duvanja vetra na datoj lokaciji, tako da brzina vetra nije ista u svim pravcima.
Podrazumevana vrednost faktora je 1.0 u svim pravcima.
Geometrija krova
Selektujte ikonu koja koja opisuje geometriju krova koja najbolje opisuje geometriju konstrukcije. Dostupni tipovi
su: ravan, na jednu vodu, na dve vode, na četiri vode i zakrivljeni krov.
Ravan Na 1 vodu Na 2 vode Na 4 vode Zakrivljen
Ivica krova ili ravan krov

Ako je dfinisan ravan krov, ivica krova ima značajan efekat na intenzitet opterećenja od vetra. Četiri opcije su
dostupne: oštra streha (bez parametara), parapetni zid (uneti visinu parapeta), zaobljena streha (uneti radijus
zakrivljenja), mansardna streha (uneti ugao nagiba).
Torzioni efekat
Evrokod zahteva proveru torzionih vetrova za konstrukcije osetljive na torziju. Ako je ova opcija odabrana, dodatni
slučajevi opterećenja će biti kreirani za torzione vetrove.
Proračun unutrašnjeg pritiska
Dve opcije su dostupne za određivanje unutrašnjeg pritiska. Privi metod je aproksimativni. On aplicira kritični pritisak
i opterećenja od sisanja preporučena Evrokodom u različitim slučajevima opterećenja. Druga opcija zahteva unošenje
faktora μ zasnovanog na distribuciji otvora u različitim pravcima i prema tome proračunava unutrašnji pritisak. Gde
je μ=0 program koristi aproksimativni metod u tom pravcu.
Prozvoljni nivo terena
Najniža tačka panela opterećenja selektovaih za generisanje opterećenja od vetra je pretpostavljena da bude na nivou
tla prema podrazumevanim opcijama. Opcija proizvoljnog nivoa terena dozvoljava korisniku da specificira
proizvoljnu visinu te tačke. Ovo omogućava korisniku sprovođenje naprednih analiza kao što je razmatranje
optrećenja od vetra samo za krov zgrade.
Selektovanje zidnih i krovnih panela opterećenja
Nakon klika na ovaj prekidač, selektovati panele opterećenja koji predstavljaju zidove i krovove konstrukcije. Paneli
opterećenja su automatski identifikovani kao zidovi ili krovovi prema njihovoj geometriji.
Nakon klika prekidača U redu, opterećenja od vetra su automatski generisana za selektovane panele opterećenja.
Podaci o opterećenju od vetra
Nakon što su opterećenja vetra generisana, svi podaci u vezi sa njihovim proračunom su dostupni u Tabelama pod
Opterećenja/Parametri opterećenja od vetra i Parametri slučaja opterećenja od vetra.
Parametri opterećenja od vetra rezimira vrednosti koje nisu specifične za slučaj opterećenja. Podrazumevana
podešavanja opterećenja od vetra nas navode na opterećenja od vetra nezavisna od smera, tako da su parametri za sva
četiri pravca isti. Ako korisnik definiše kategorije terena u zavisnosti od pravca i/ili faktore proizvoljnog pravca, ove
vrednosi postaju različite u svakom od pravaca.
Parametri slučaja opterećenja od vetra rezimira parametre specifične za svaki slučaj opterećenja od vetra. Ovi
parametri su grupisani prema generisanim zonama na selektovanim panelima opterećenja. Broj nakon oznake zone
upućuje na činjenicu da postoji više od jednog tipa zone u modelu u selektovanom slučaju opterećenja. Zone zida (A-
E) su podeljene na dve površine za visoke zgrade. ˝1˝uvek odgovara donjoj, a ˝2˝ gornjoj površini zidova. Višestruke
krovne zone istog tipa su dostupne za krovove na jednu vodu (F) i na dve vode (F-I).
4.10.15. Opterećenje od fluida
Omogućava definisanje opterećenja pritiska

karakterističnog za fluide na selektovanim ploča
ili ljuska elementima. Stvarna vrednost
opterećenja je proračunata iz vrednosti
sračunatih u uglovima elemenata.
Opterećenja fluidom definisana sa istim
karakteristikama se tretiraju kao jedno
opterećenje, tako da ako je isto opterećenje
kreirano na više elemenata klikom na konturu
bilo kog elementa selektuju se sva opterećenja
nad njima pa je time i olakšana i izmena
parametara.
Za promenu opterećenja samo nad određenim

elementima koristiti parcijalno selektovanje, na
primer koristiti okvir za selekciju oko
elemenata.
4.10.16. Sopstvena težina
Sopstvena težina elemenata (kojima su dodeljeni materijali) modela automatski se proračunava na osnovu
površine poprečnog preseka, zapreminske mase materijala i gravitacionog ubrzanja g i dužine ili površine
elementa. Ovo podeljeno opterećenje deluje u pravcu vektora gravitacionog ubrzanja.
 Prikaz na ekranu je isprekidanom linijom duž linijskih elemenata ili kontrura oblasti/površina i oznakom G
svetlo plave boje, ako je uključen prikaz oznaka opterećenja.
4.10.17. Promena u dužini (greška izrade elementa)
Za elemente greda može da se definiše opterećenje

uzrokovano promenom (ili greškom) dužine dL. U pitanju
je sila koja je potrebna da greda koja je duža ili kraća
(dL>0 tj. dL<0) promeni dužinu do potrebnog razmaka
odgovarajućih čvorova modela.
Definiše se vrednost dL [m].

Ovo opterećenje ima isto dejstvo kao i temperaturno opterećenje dT  dL   L ;
gde je α - temperaturni koeficijent linearnog širenja materijala [1/ºC].
206
4.10.18. Zatezanje/pritisak
Za elemente štapova i greda može da se definiše inicijalna

aksijalna sila pritiska ili zatezanja (P>0 tj. P<0). Ovo
opterećenje ima isto dejstvo kao i temperaturno
opterećenje dT   P   E  A  .

4.10.19. Temperaturno opterećenje na linijskom elementu
Temperaturni uticaj se definiše za selektovane

linijske konačne elemente (štap, greda ili rebro),
zadavanjem parametara koji zavise od tipa
linijskog elementa:
Štap Tref - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)

T - predpostavljena temperatura u analizi
dT= T - Tref je temperaturna promena (ako je dT>0 štap se zagreva) koja se uzima u analizi.
Greda/Rebro Tref: - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)
T1: - temperatura gornjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)
T2: - temperatura donjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)
=
dT =T - Tref je temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi;
T je temperatura u težištu poprečnog preseka.
yG
U lokalnom y pravcu: T  T2  (T1  T2 )
Hy
zG
U lokalnom z pravcu: T  T2  (T1  T2 )
Hz
Gde su,
yG, zG, i Hy, Hz karakteristike poprečnog preseka.
=
Pozitivna vrednost dT označava porast temperature grede.
dT#=T1 - T2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.

4.10.20. Temperaturno opterećenje na površinskom elementu
Temperaturni uticaj se definiše za selektovane površinske

konačne elemente zadavanjem parametara koji zavise od tipa
površinskog elementa.
Tref: - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)
T1: - temperatura gornjeg vlakna elementa (u smeru +z ose
lokalnog sistema)
T2: - temperatura donjeg vlakna elementa (u smeru -z ose
lokalnog sistema)
=
dT =T - Tref je ravnomerna temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi;
- T je temperatura u težištu poprečnog preseka.
dT#=T1 - T2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.
Referentna tačka
T1
T2
 =
Pri proračun membrana elemenata se uzima samo dT , a ploča samo dT# .
4.10.21. Pomeranje oslonca
Za oslonačke elemente se može zadati

translaciona: e [m] i rotaciona:  [rad]
komponenta pomeranja.
AxisVM približno rešava problem
nanošenjem sile Posl. u pravcu oslonačkog
elementa i tako forsirano izaziva pomeranje
oslonaca e.
Posl .  K osl .  e
Gde je Kosl. odgovarajuća krutost oslonca.
208
Od odnosa krutosti oslonca i krutosti modela zavisi odnos
dela sile Posl koji se prenosi na oslonac i na konstrukciju, a
time i greška u rešenju. Zbog toga je kod relativno malih
krutosti oslonca obavezna provera rezultata analize modela
za ovo dejstvo. Preporuka je da odnos krutosti oslonaca bude
minimalno 103 puta veća od krutosti konstrukcije iznad.
Pomeranje oslonca je pozitivno ako je u smeru lokalne ose
oslonačkog elementa.
4.10.22. Uticajna linija
Ako se zada relativno pomeranje susednih poprečnih

preseka štapa ili grede dobijaju se uticajne linije
komponenti sila u preseku. Relativna pomeranja e
zadaju se kao +1 ili -1.
 Uticajna linija može da se zada samo za slučaj opterećenja tog tipa.

Pogledati... 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja
Štap Za izabrane štapove modela rešetke može da se zada relativno pomeranje ex kao +1 ili –1.
Greda Za izabrane grede modela može da se zada relativno pomeranje ex / ey / ez / x / y / z

kao +1 ili –1.
4.10.23. Seizmičko opterećenje – SE1 modul
Seizmičko opterećenje se računa po metodi spektra odgovora. Ova metoda zahteva prethodno izračunat broj
neprigušenih slobodnih tonova oscilovanja sa pripadajućim vrednostima frekvencija.
Na osnovu rezultata analize slobodnih vibracija AxisVM generiše ekvivalentna horizontalna opterećenja, a na
osnovu linearne statičke analize modela za ova opterećenja dobijaju se uticaji za svaki oblik. Način
superpozicija ovih uticaja zavisi od primenjenih propisa.
Seizmička analiza u AxisVM-u se može izvršiti prema sledećim implementiranim propisima:
Propisi  Evrokod 8 (EN 1998-1:2004)
 Švajcarski propisi (SIA 261:2003)
 Nemački propisi (DIN 4149:2005-04)
 Italijanski propisi (OPCM 3274) ...
Program izvršava samo analize opisane u nastavku teksta (ovo Uputstvo opisuje analizu po Evrokod8 standardu;
za proračune po ostalim standardima pogledati u literaturi). Ostale slične analize po drugim propisima moraju
biti izvršene od strane korisnika. AxisVM može da proračuna dodatne torzione momente slučajnih
ekscentriciteta masa i proveri osetljivost spratova na uticaje drugog reda.
4.10.23.1. Seizmički proračun prema Evrokodu 8
Koraci kreiranja seizmičkog opterećenja i

podešavanja parametara metode spektra
odgovora:
1. Proračun prvih n tonova oscilovanja i
frekvencija.
U Pregledu tabela proveriti ekvivalentne
seizmičke koeficijente u X,Y i Z pravcima.
Rezultati tonova oscilovanja će biti prikazani
samo ako je selektovan jezičak Tonovi
oscilovanja.
Ova analiza se sprovodi u tabu Analiza slobodnih
vibracia (5.2).
Svaki standard zahteva da oblici oscilovanja moraju da predstavljaju određeni odnos ukupne mase. Na primer, u
Evrokodu 8 zahteva se ε ≥ 0.9 (suma koeficijenata mora iznositi najmanje 90% u svakom pravcu) i svaki ton
oscilovanja koji ima koeficijent veći od 5% u bilo kojem pravcu mora biti uključen.
210
Pojedinačni tonovi oscilovanja se mogu uključiti ili
isključiti. Tonovi oscilovanja koji su isključeni neće biti
uzeti u obzir pri proračunu seizmičkog opterećenja.
Nakon desnog klika na neku ćeliju Aktivne kolone
prikazuje se iskačući meni. Odabirom Uključiti/isključiti
tonove oscilovanja prikazuje se dijalog boks (na slici
desno).
Tonovi oscilovanja ispod praga korisnički definisanih
vrednosti se mogu isključiti. Moguće je podesiti
automatsku primenu ovog filtera zasnovanog na εX, εY i
εZ nakon svake analize vibracija.
2. Kreiranje novog seizmičkog slučaja opterećenja.

Program će kreirati više slučajeva opterećenja:
3. Postavke seizmičkih parametara

Klikom na ovo dugme se može podesiti kriva spektra odgovora i ostali parametri.
Faktor ponašanja
Faktor važnosti
Referentna vrednost
ubrzanja tla
Faktor ponašanja za
pomeranje
Klasa tla
Editor specijalnih
funkcija
Projektni parametri
spektra odgovora
Zatvaranjem dijaloga kreiraju se sledeći slučajevi opterećenja:

Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa 01X, 02X, ....nX, 01Y, 02Y, ....nY, 01Z, 02Z, ....nZ. Oni su seizmičke
sile u X, Y ili Z pravcu a broj ispred označava ton oscilovanja.
Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa 01tX, 02tX, ....ntX, 01tY, 02tY, ....ntY.
Oni su dodatne sile torzije usled seizmičkih uticaja u X ili Y pravcu.
Metoda spektra odgovora
Sd(T) (za linearnu analizu)
Program koristi dva različita spektra za horizontalne i vertikalne seizmičke uticaje.
Spektralna kriva se može kreirati na dva načina
1. Korisnički definisana spektralna kriva.
2. Parametarski definisana spektralna kriva zasnovana na Evrokodu 8
EC8 EN1998-1 (4.2.4.)
Parametarski definisana spektralna kriva za horizontalne seizmičke uticaje:
 2 T  2.5 2 
0 ≤ T < TB : Sd (T )  ag  S     

 3 TB  q 3 
2.5
TB ≤ T < TC : Sd (T )  ag  S
q
2.5  TC 
TC ≤ T < TD : Sd (T )  ag  S    ag
q  T 
2.5  TC  TD 
TD ≤ T : Sd (T )  ag  S    ag
q  T 2 
gde su S , TB, TC, TD, definisani u EC8 EN 1998-1(Tabela 3.2,3.3.)

Podrazumevane vrednosti ovih parametara zavise od klase tla i tipa spektralne krive.
Tip spektra 1
Klasa sloja tla S TB TC TD
[s] [s] [s]
A 1,0 0,15 0,4 2,0
B 1,2 0,15 0,5 2,0
C 1,15 0,20 0,6 2,0
D 1,35 0,20 0,8 2,0
E 1,40 0,15 0,5 2,0
Tip spektra 2
Klasa sloja tla S TB TC TD
[s] [s] [s]
A 1,0 0,05 0,25 1,2
B 1,35 0,05 0,25 1,2
C 1,50 0,10 0,25 1,2
D 1,80 0,10 0,30 1,2
E 1,60 0,05 0,25 1,2
 Gore navedeni parametri se mogu menjati prilikom definisanja parametarske spektralne krive.
ag : projektovano ubrzanje tla
β : donja granica za projektovanu horizontalnu spektralnu krivu (preporučena vrednost je 0.2).
q : koeficijent ponašanja za horizontalne seizmičke uticaje. Zavisi od tipa i materijala konstrukcije. Koeficijent
povezuje rezultate linearne analize i nelinearno (elasto-plastično) ponašanje konstrukcije.
212
Parametarski definisana spektralna kriva za vertikalne seizmičke uticaje:

EC8 EN 1998-1 (3.2.2.5.)
Vertikalna spektralna kriva se izračunava iz horizontalne, ali je
ag i q zamenjeno sa agv i qv.
Podrazumevane vrednosti S, TB, TC, TD su:
Tip 1
avg/ag S TB TC TD
[s] [s] [s]
0,90 1,0 0,05 0,15 1,0
Tip 2
avg/ag S TB TC TD
[s] [s] [s]
0,45 1,0 0,05 0,15 1,0
agv : vertikalno projektovano ubrzanje tla

qv : koeficijent ponašanja za vertikalne seizmičke uticaje
Torzioni uticaji (opciono) EC8 EN 1998-1
(4.3.3.3.3.)
AxisVM računa dodatne torzione sile oko vertikalne
ose usled slučajnih ekscentriciteta masa za svaki sprat i
ton oscilovanja koristeći maksimalne X i Y veličine
spratova:
M tXi  FXi  ( 0.05  H Yi )
M tYi  FYi  ( 0.05  H Xi )
gde su:
FXi i FYi horizontalne sile koje pripadaju tonu
oscilovnja i-tog sprata usled seizmičkih uticaja u X ili
Y pravcu. Momenti torzije će u proračunu biti uzeti sa
oba (+ i –) predznaka ali uvek istog na svim spratovima.
Seizmičke sile su
Pkr  SD (Tr )  mk kr

Gde su:
ηkr ordinata oblika oscilovanja redukovana prema sopstvenom seizmičkom koeficijentu
k: indeks stepena slobode
r: indeks tona oscilovanja
Analiza
Seizmički uticaji su analizirni u globalnom X i Y pravcu (horizontlni)
i opciono u globalnom Z pravcu (vertikalni).
 Seizmički uticaji u X i Y pravcu se smatraju koegzistentnim i statički nezavisnim uticajima.
Kombinacije spektra odgovora u jednom pravcu, EC8 EN 1998-1-2 (3.3.3.2.)
Maksimalne vrednosti sila i pomeranja se mogu izračunati preko dve različite metode:
SRSS metoda CQC metoda
(Square Root of Sum of Squares): (Complete Quadratic Combination):
(Kvadratni koren sume kvadrata): (Kompletna kvadratna kombinacija):
E  Ei2 E  Ei  rij  E j
i i j
gde je E vrednost komponente pomeranja ili sile u određenoj tački.
Kombinacija prostornih komponenti
Rvrednost rezultante maksimalnih pomeranja ili sila se može izračunati preko koegzistentnih uticaja u X, Y i Z
pravcu preko dve različite metode:
1. Osrednjenost kvadrata:
E 2
EX 2
 EY  EZ2
2. Kombinacija sa 30%:
 EX ""0.3EY ""0.3EZ 
 
E  max  0.3EX "" EY ""0.3EZ 
 0.3E ""0.3E "" E 
 X Y Z
gde su:
EX, EY, EZ maksimalne vrednosti nezavisnih seizmičkih uticaja u X, Y i Z pravcu.
Proračun pomeranja
Pomeranja usled nelinearnog ponašanja se računaju na sledeći način:
Es  qd  E
gde je:
qd: koeficijent ponašanja za pomeranja
E : maksimalno pomeranja dobijeno linearnom analizom
 Uglavnom je qd=q.
Provera osetljivosti na seizmička dejstva II reda EC8 EN 1998-1 (4.4.2.2.)
Nakon seizmičke analize AxisVM proverava osetljivost na seizmička dejstva II reda svakog sprata. Koeficijent
osetljivosti θ je izračunat preko seizmičkih uticaja u X ili Y pravcu:
Program pronalazi delove zidova na nivou sprata i određuje centar smicanja (S) koristeći metod proračuna za
tankozide poprečne preseke. Konvertuje opterećenja slučaja opterećenja, korišćena za analizu vibracija, u mase a
zatim pronalazi centar mase svakog sprata (Gm). Proračunava ukupnu masu spratova (M) i inerciju u centru mase
oko osa u Z pravcu (Imz). Rezultati se mogu pregledati u tabeli Seizmička osetljivost spratova.
Ova tabela se prikazuje među rezultatima samo ako je selektovan jezičak Statika.
214
Seizmički parametri , kriva spektra odgovora i metode kombinacija se mogu podesiti u dijalogu.
Način Na trećem jezičku se može odabrati način kombinovanja.
kombinovanja
Kombinacije modalnih odgovora

Moguće je izabrati da program odabere metodu kombinacije modalne analize uključivanjem na Automatski radio
dugme. Ako je Tj / Ti < 0.9 za sve oblike oscilovanja (na primer, modalna analiza se može smatrati nezavisnom)
program bira SRSS metodu. U ostalim slučajevima biće odabrana CQC metoda.
Kombinacije komponenti seizmičkog dejstva
Moguće je odabrati kvadratnu formulu ili metodu 30%.
4.10.24. Pushover opterećenja – SE2 modul
generisana prema regulacijama Evrokoda 8 (EN 1998-1:2004) prema podrazumevanim podešavanjima. Generisanje
opterećenja koristi frekvencije neprigušenih slobodnih vibracija i odgovarajućih oblika oscilovanja modela, stoga
Pushover opterećenja mogu biti generisana jedino ako je sprovedena analiza slobodnih vibracija.
opterećenja su
Koraci U daljem tekstu je dat opis kako kreirati pushover slučajeve opterećenja i podesiti njihove karakteristike pre
generisanja sprovođenja nelinearne statičke analize.
pushover
opterećenja
1. Proračunati oblike oscilovanja i frekvencije
Kada sprovodite analizu slobodnih vibracija, budite sigurni da koristite opciju konvertovanja opterećenja u mase uz
odgovarajući slučaj optrećenja ukoliko postoje opterećenja koja su definisana da se tretiraju kao statička. Proverite
tabelu u Faktori modalnih masa u Tabelama. Rezultati analize slobodnih vibracija će se pojaviti samo ako je aktivan
tab Vibracije.
Iako u Evrokodu 8 ne postji zahtev za minimalnom vrednošću koeficijenta seizmičke ekvivalencije, strogo je
preporučljivo da se sprovede standardna pushover analiza samo na konstrukcije koje imaju očigledno dominantne
oblike oscilovanja u svakom od horizontalnih pravaca. Koeficijenti za svaki oblik oscilovanja su navedeni u tabeli
Faktori modalnih masa (videti iznad). Za razliku od seizmičkih opterećenja, standardno generisanje pushover
opterećenja koristi jedan oblik oscilovanja za svaki slučaj opterećenja, stoga suma koeficijenata seizmičke
ekvivalencije nije od važnosti. Prema tome, nema potrebe za proračunom velikog broja oblika oscilovanja ako su
dominantne forme među prvih nekoliko.
2. Kreirati novi slučaj pushover opterećenja
Pushover slučajevi opterećenja mogu biti kreirani, preimenovani i izbrisani u dijalog panelu Slučajevi opterećenja i
grupe opterećenja. Početna konfiguracija od četiri slčaja opterećenja je kreirana klikom na prekidač Pushover
opterećenje.
3. Podešavanje parametara pushover opterećenja

Nakon kreiranja slučajeva opterećenja, parametri opterećenja mogu biti podešeni klikom na prekidač Pushover
analiza na traci alatki i ikona taba Opterećenja.
216
Parametri za generisanje opterećenja se podešavaju u
gornjem delu panela, dok se spratni nivoi koji se
koriste za proračun međuspratnih pomeranja
specificiraju u donjem delu panela. (Prethodno
definisani podaci o spratovima su takođe dostupni i
ovde).
Generisanje opterećenja za određeni pravac može biti
onemogućeno korišćenjem polja za potvrdu na vrhu
prozora. Ovo je korisno u slučaju kada je model
dvodimenzionalan. Za svaki pravac je potrebno prvo
sleketovati tip analize slobodnih vibracija i dodeljeni
slučaj opterećenja. Polja za potvrdu ispod uključuju ili
isključuju ravnomerno ili modalno generisanje
opterećenja. Opcija ravnomerne distribucije
opterećenja generiše sile u čvorovima proporcionalne
masama dodeljene svakom čvoru u modelu. Opcija
modalne distribucije opterećenja koristi oblik
oscilovanja opterećen masama u svakom čvoru za
generisanje raspodele sila u čvorovima. U oba slučaja
suma generisanih sila iznosi 1 kN u istom
horizontalnom pravcu.
Ako je potrebno generisati modalna opterećenja, moguće je poništiti dominantni oblik oscilovanja korišćen za
generisanje opterećenja. Važno je naglasiti da je ova opcija samo za napredne korisnike i da Evrokod 8 zahteva
upotrebu dominantnog oblika oscilovanja za analizu. Broj u zagradi pored svakog oblika oscilovanja ukazuje na
odgovarajući koeficijent seizmičke ekvivalencije.
Pushover opterećenja se generišu tek nakon zatvaranja dijalog panela. Neporebni slučaevi opterećenje su tada takođe
uklonjeni.
Takođe je moguće obuhvatiti efekte slučajnih ekscentriciteta i rezultantu torzionih momenata. AxisVM proračunava
sistem sila ekvivalentan torzionim momentima za svaki sprat. Suma dodeljenih pushover opterećenja će još uvek biti
1 kN, ali će rezultanta sile imai ekscentricitet što će prouzrokovati torziju.
4. Pokretanje Nelinearne Statičke Analize
Nakon definisanja opterećenja za pushover slučajeve opterećenja, pushover analiza treba da se pokrene korišćenjem
prekidača Nelinearna Statička Analiza ispod taba Statička analiza glavnog prozora. Podešavanje kontrile rešenja na
Pushover dozvoljava korisniku da definiše parametarski i konstantni slučaj pterećenja. Parametarski slučaj
opterećenja je tipično pushover slučaj opterećenja, međutim, AxisVM dozvoljava korisnicima da i ostale slučajeve
opetrećenja definišu kao parametarske. Konstantni slučaj opterećenja predstavlja gravitaciona opterećenja u većini
slučajeva. Ostala podešavanja ovog dijalog panela su objašnjena u poglavlju 6.1 Statiča analiza.
Kontrolni čvor bi trebalo da bude jedan od čvorova na vrhu konstrukcije. Važno je podesiti pravac analize saglasno
pravcu parametarskog slučaja opterećenja. Stabilnost analize može biti povećana u značajnoj meri povećanjem broja
inkremenata. Praćenje geometrijske nelinearnosti je preporučeno za pushover analaize. Analiza se pokreće klikom na
prekidač U redu.
Generisanje kriva kapaciteta i srodnih rezultata je objašnjeno u poglavlju 6.1.4 Krive kapaciteta pushover analize.
4.10.25. Globalna imperfekcija

Nakon selektovanja slučaja opterećenja Imperfekcija, gornja ikona za opterećenje imperfekcije postaje osposobljena.
Nakon podešavanja parametara imperfekcije, globalna imperfekcija je aplicirana na konstrukciju (prikaz njene
amplitude je uvećan da bi bila vidljivija).
Slučajevi opterećenja imperfekcije mogu da doprinesu kombinacijama opterećenja koje se koriste za izvođenje
analize sa geometrijskom nelinearnošću. Čvorovi će biti pomereni sa njihovih originalnih položaja i ostala opterećenja
u kombinaciji će biti aplicirana na deforminasu konstrukciju.
Parametri Globalna imperfekcija zahteva sledeće parametre.
Pravac Definiše pravac pomeranja. Može da deluje
zanošenja  u globalnom X ili Y pravcu
 pod Proizvoljnim uglom α merenim od globalne X ose.
Nivo osnove To je Z0 nivo gde zaopčinje zanošenje. Dve opcije su dostupne:
 Podesiti ga na Najnižu tačku u modelu.
 Podesiti ga na proizvoljan nivo Z0.
Visina Visina konstrukcije se meri od nivoa osnove Z0. Dostupne opije su:
konstrukcije od  Podesiti je na najvišu tačku u modelu.
nivoa osnove  Podesiti je na proizvoljnu vrednost h.
Nagib Nagib je proračunat preko sledeće formule Ф = Ф0αhαm, gde je:
2 2
αh faktor redukcije αh = i ≤ αh ≤ 1,
√(ℎ[𝑚]) 3
1
αm faktor redukcije αm = √0.5(1 + ) gde je m broj stubova po nivou.
𝑚
4.10.26. Prethodno naprezanje – PS1 modul
Kablovi se mogu dodati kontinualnom odabiru greda ili rebro elemenata. Nakon definisanja karakteristika
kabla i procesa prethodnog naprezanja AxisVM računa trenutne gubitke i ekvivalentno opterećenje na kraju
procesa prethodnog naprezanja (slučaj opterećenja „naziv“-T0). Nakon završene statičke analize izračunava
vremenske gubitke i ekvivalentno opterećenje usled njih iz rezultata kvazi-trajnih kombinacija (slučaj
opterećenja „naziv“-T1). Trajektorija kablova se može generisati korakom koji zadaje korisnik.
Kablovi za prethodno Prvi jezičak u panelu služi za definisanje parametara kabla i njegove geometrije.
naprezanje
Ikone na vertikalnoj paleti pored liste kablova su:

Dodavanje novog prethodno napregnutog kabla. Koristeći paletu pored dijagrama možemo definisati
geometriju novog kabla.
Geometrijske transformacije kabla
218
Kablovi označeni u razgranatom prikazu levo mogu se pomerati translatorno ili „kao u ogledalu“. Mogu se i
samo kopirati ili pomerati. Kopirani kablovi preuzimaju proces i parametre prethodnog naprezanja kopiranog
kabla.
Brisanje kabla. Briše označeni kabel.
Parametri označenog kabla se prikazuju pored liste kablova. Vrednosti parametara se mogu menjati.
Ep Moduo elastičnosti čeličnog kabla.
Ap Površina poprečnog preseka kabla.
fpk Karakteristična čvrstoća čeličnog kabla na zatezanje.
μ Koeficijent trenja između kabla i cevi.
k Slučajno ugaono pomeranje (obrtanje) unutrašnjih kablova po jedinici dužine. Pokazuje
preciznost izrade. Obično je 0,005 < k < 0,01.
Rmin Minimalni radijus krivine. Ako je radijus krivine manji od zadatog minimalnog, kabel se
prikazuje crvenom bojom.
Za crtanje geometrije kabla kliknuti na ikonu na vertikalnoj paleti pored crteža i uneti početnu tačku. AxisVM
određuje putanju kroz tu tačku kao kubnu krivu radi smanjenja krivine. Za svaku tačku trajektorije može se
uneti ugao tangente na krivu unosom ugla α (gledajući od gore) i ugla β (gledajući sa strane) u datu tabelu.
Vrednosti unosa su između -180° i 180°. Početne vrednosti su 0° (automatski zadate). Prevlačenjem mišem
se može menjati položaj tačaka na neku novu poziciju.
2D crtanje kabla. Tačke trase kablova mogu se definisati klikom na dijagramu ili unošenjem koordinata.
Dupli klik ili desno dugme miša/Izvrši je za definisanje krajnje tačke kabla. Pozicija kabla unutar preseka
elementa se definiše samo za prvu tačku. Ostale tačke će biti u lokalnoj x-z ravni koja sadrži prvu tačku.
Koraci crtanja kabla u 2D:
Koraci u cratnju 1. Označiti poziciju na poprečnom preseku elementa gde će se postaviti prva tačka trase kabla.
kablova za U odgovarajućem pogledu postaviti kabel na poziciju u poprečnom preseku. Pozicija kabla se može
prednaprezanje u 2D postaviti i pri vrhu ili dnu poprečnog preseka u zavisnosti od debljine zaštitnog sloja betona.
prikazu Pozicija kabla u slobodnoj tački
Pozicija kabla u neutralnoj osi
Pozicija kabla na vrhu preseka
Pozicija kabla na dnu preseka
2. Prateći prvu poziciju tačke kabla mogu se postaviti ostale, po podužnoj osi elementa.
3D crtanje kabla. Pozicija kabla unutar poprečnog preseka se mora definisati u svakoj tački. Završetak unosa
geometrije se obavlja klikom na desno dugme miša/Izvrši .
Koraci crtanja kabla u 3D:
1. Označiti poziciju na elementu gde će se postaviti prva tačka trase kabla.

2. U odgovarajućem pogledu poprečnog preseka postaviti kabel na odgovarajuću poziciju.
Za definisanje ostalih tačaka ponoviti opisane korake.

Dodavanje nove početne tačke. Kliknuti na ikonicu za dodavanje nove tačke putanje kabla. U slučaju više
kablova, ova funkcija je dostupna samo za aktivni (izabrani) kabel.
Brisanje početnih tački. Klikom  na ovu ikonicu brišemo selektovanu tačku. Posle brisanja još jedne tačke
putanje briše se cela geometrija kabla. U slučaju više kablova ova funkcija je dostupna samo za aktivni
kabel.
Tabela tačaka Karakteristika tačaka koje određuju geometriju
geometrije kabla kabla mogu se menjati u tabeli. Koristeći paletu sa
strane tabele može se dodati nova tačka ili izbrisati
postojeća.
Dodavanje nove tačke Kopiranje podataka o kablu na Clipboard
Brisanje selektovanih linija Ubacivanje podataka o kablu sa Clipboarda

Postavke. Podešavanje pomoćne mreže i kursora podužnog i poprečnog dijagrama se mogu podesiti pomoću
ove komande. Pogledati… 2.16.19.1 Raster i kurzor
Proces prethodnog Drugi jezičak u paleti služi za definisanje procesa prethodnog naprezanja zadavanjem redosleda određenih
naprezanja operacija.
Moguće operacije i parametri:

Prethodno naprezanje sa leve/desne/obe strane
Sila kao deo karakteristične vrednosti relaksacije čelika
Relaksacija kabla sa leve/desne/obe strane (fpk ).
Kotva sa leve/desne/obe strane Ucrtane kotve sprave za ukotvljavanje
Briše poslednju operaciju sa liste.
Beton Treći jezičak u služi za proveru karakteristika betona. ecs(∞) označava napone
koji se javljaju usled skupljanja betona tokom vremena i moguće je zadati
vrednost u ‰.
Rezultati Ako su parametri, geometrija i proces prethodnog naprezanja svih kablova zadovoljavajući, kreira se i četvrti
jezičak na panelu i u njemu se prikazuju dijagrami rezultata prethodnog naprezanja. Ako se selektuje jedan
kabel sa liste levo, prikazuju se dva dijagrama. Prvi je dijagram stvarnog prethodnog naprezanja kabla (fp
/fpk) i ekvivalentne sile prethodnog naprezanja (F), a ako ih je više selektovano dijagram prikazuje rezultantu
ekvivalentnog opterećenja selektovanih kablova za prethodno naprezanje.
220
Trenutni gubici
1. Gubici usled trenja kablova i zaštitne cevi na x poziciji merenoj od tačke ukotvljavanja dužinom kabla
za prethodno naprezanje se računaju kao:
  (x )   max (1  e(  kx) )
,
gde su:
σmax Maksimalni napon u kablu
Θ Suma apsolutnih ugaonih pomeranja na dužini x.
2. Gubici usled trenutnih deformacija betona se računaju kao:
 j c 
Pel  Ap Ep  
 Ecm 
,
gde su:
Δσc Odstupanja napona u težištu poprečnog preseka
j = (n–1) / 2n, de je n broj naponskih koraka
Ecm Sekantni moduo elastičnosti betona
3. Gubici ukotvljavanja usled uklinjavanja kotvi.
Trajni gubici u kablu
Trajni gubici sile usled skupljanja i tečenja betona i relaksacije kabla se računa kao
Ep
 csEp  0,8 pr    c,QP
Ecm ,
Pc sr  A p  c sr  A p
Ep A p
)  1  0,8 
A 2
1 (1  c zcp
Ecm Ac Ic
gde su:
Δσc+s+r gubici u kablu usled gore navedenih efekata
Ecm sekantni moduo elestičnosti betona
Δσpr trajni apsolutni gubitak u kablu usled relaksacije kablova
u slučaju 2. relaksacione klase :
 pr   max  0,661000e9,1  5000,75(1  )  105 ,
u slučaju 3. relaksacione klase:

 pr   max  1,98 1000 e8  500 0,75(1  )  10 5
gde je ρ1000 = 2,5% gubitak usled relaksacije na prosečnoj temperaturi od 20°C posle
1000 časova nakon prethodnog naprezanja.
φ konačna vrednost koeficijenta tečenja
σc,QP napon prijanjanja između betona i kablova usled sopstvene težine i početne sile prethodnog
naprezanja i drugih relevantnih kvazi-stalnih dejstava
Ap ukupna površina poprečnog preseka kablova
Ac površina poprečnog preseka betona
Ic moment inercije betonskog preseka
zcp rastojanje između težišta betonskog preseka i kablova
Tabela trase kablova Poslednji jezičak služi za kreiranje tabele trase kablova za selektovane prethodno napregnute kablove
zadatim inkrementom i opcionim pomakom početka. Tabela se sastoji od lokalnih y i z koordinata
selektovanih kablova u izračunatom položaju x.
Definisana početna tačka je uvek prikazana u tabeli trase kablova.
Glavna traka alatki Glavna traka alatki sadrži dva dugmeta.
Kopira crtež aktivnog jezička u Clipboard kao Windows metafajl. Na ovaj način se dijagram može ubaciti
u neku drugu aplikaciju (na primer, Word).
Kopiranje dijagrama
Ctrl+C
Štampa izveštaj o prethodnom naprezanju koristeći dijagrame i tabele. Mogu se selektovati kablovi i stavke
izveštaja kao i pozicija crteža (položeno ili uspravno) i postaviti razmera (Postavke štampanja crteža).
Štampanje
Ctrl+P
Poprečni preseci se mogu selektovati za štampanje dijagrama poprečnih preseka.
Meni Do sledećih funkcija se može doći i preko menija:

Fajl
Štampanje Videti Glavna traka alatki / Štampanje

Uređivanje
Poništi/Ponovi Poništva efekte prethodne komande./ Izvršava poništenu komandu.

poništeno
222
Kopiranje dijagrama Pogledati… Glavna traka alatki / Kopirnje dijagrama

Geometrijske Pogledati… Prethodno napregnuti kablovi / Geometrijske transformacije prethodno napregnutih kablova
transformacije
prethodno
napregnutih kablova
Spajanje konektovanih Ako je više od jedne grede ili rebra selektovano i ako sadrže konektovane kablove ova funkcija ih spaja.
kablova Takođe, spajanje funkcioniše i na jednom elementu.
Prozor
Koordinate Uređivanje podužnih i poprečnih dijgrama je olakšano ako se koristi panel koordinata.
Prikaz ovog panela se može uključiti i isključiti.
Informacije Na dijagramima informacioni panel se pojavljuje prikazujući specifične informacije o dijagramima. Prikaz
ovog panela se može uključiti i isključiti.
4.10.27. Pokretna opterećenja
Omogućava modelovanje pokretnog opterećenja konstantnog intenziteta kao što je prelazak vozila preko mosta
ili kretanje krana po kranskoj stazi.
Da bi se definisalo pokretno opterećenje, mora biti prethodno kreiran slučaj opterećenja Pokretno opterećenje.
Ovaj slučaj opterećenja se može kreirati preko jezička palete Opterećenja, klikom
na Slučajevi opterećenja, Grupe opterećenja. Pogledati… 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja.
Ikonica „pokretno opterećenje“ će biti dostupna samo ako je tekući slučaj opterećenja pokretno opterećenje.
Nakon definisanja opterećenja automatski će se generisati novi slučajevi opterećenja u zavisnosti od broja
navedenih koraka pokretnog opterećenja. Automatski kreirani slučajevi opterećenja se ne mogu brisati ili
pomerati pojedinačno u neku drugu grupu. Povećanjem broja koraka opterećenja, povećaće se i broj slučajeva
odgovarajućeg opterećenja a smanjenjem broja koraka neki slučajevi opterećenja će ostati neiskorišćeni. Ti
slučajevi će biti izbrisani tek pri snimanju datoteke modela.
Simboli pokretnog opterećenja mogu biti prikazani na dva načina. Prva opcija je za crtanje samo tekuće faze.
Druga opcija je za crtanje (prikaz) drugih faza u sivoj boji.
4.10.27.1. Pokretna opterećenja po linijskim elementima
Pokretno opterećenje na linijskim elementima predstavlja model pokretnog opterećenja po određenoj putanji u
N koraka.
Model opterećenja može da sadrži bilo koju kombinaciju koncentrisanog i raspodeljenog opterećenja.
Pojedinačna opterećenja u modelu mogu biti lokalna ili globalna i mogu se zadati njihova pozicija i intenzitet.
Na ovaj način može se zadati vertikalno opterećenje od krana kao i horizontalne sile koje deluju na nosač krana
istovremeno.
Nova opterećenja na putanji se mogu kreirati klikom  na ikonicu + i popunjavanjem odgovarajućih polja u
tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisanje opterećenja ikonicu koja se nalazi ispod + ikonice, briše
se red.
Šeme opterećenja mogu biti snimljene pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo učitane u model.
Nakon definisanja opterećenja potrebno je uneti putanju po kojoj se ono kreće. Moguća putanja kretanja je
samo po kontinualnom nizu greda ili rebara. Nakon odabira elemenata definiše se početna i krajnja tačka
putanje opterećenja. Ove tačke moraju biti čvorovi konstrukcije na toj putanji.
Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje u kojem se može definisati i vrednost N - broj koraka
opterećenja raspoređenih po putanji.
Lokalni z pravac opterećenja uvek odgovara lokalnom z pravcu elementa po kojem se kreće.
Produženje, skraćenje ili prekid linijskog elementa na putanji opterećenja automatski će preračunati faze
opterećenja.
U prvoj fazi opterećenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) će biti postavljeno na početnu tačku. U
poslednjoj fazi, na krajnu tačku će biti postavljeno opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje u nizu).
Način kretanja
krana
U prvoj fazi opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje u nizu) će biti postavljeno na početnu tačku. U
poslednoj fazi na krajnu tačku će biti postavljeno opterećenje sa najmanjom koordinatom (prvo u nizu).
Način kretanja po
mostu
Jedan smer: Opterećenje se kreće od početne do krajnje tačke u N koraka.
Kružna putanja: Opterećenje se kreće od početne do krajnje tačke i nazad u 2N koraka.

224
4.10.27.2. Pokretna opterećenja na oblasti
Ovaj tip opterećenja je pogodan za definisanje opterećenja od vozila. Model opterećenja se sastoji od
koncentrisanih ili pravougaonih opterećenih površina u paru koje predstavljaju točkove na osovini; u predstavlja
širinu vozila, dok a i b označavaju pravougaone dimenzije točka (površinu koja se uzima za opterećenje od
točka). Osovinsko opterećenje F će biti ravnomerno raspodeljeno na dva točka. Modeli opterećenja mogu biti
snimljeni pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo učitani.
Prekidači tip opterećenja i pravci sa leve strane određuju karakteristike svih opterećenja unetih u tabelu.
Nova opterećenja na putanji se mogu kreirati klikom  na ikonicu + i popunjavanjem odgovarajućih polja u
tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisanje opterećenja ikonicu koja se nalazi ispod + ikonice, briše
se selektovani red.
Posle definisanja opterećenja potrebno je uneti putanju po kojoj se kreće koja mora biti kontinualna polilinija
koja prolazi kroz oblast.
Putanja ne mora biti u istoj ravni i može da prelazi otvore u oblasti ili prazne prostore između oblasti. Početna
i krajnja tačka putanje su prva i poslednja tačka polilinije.
Svaka faza pokretnog opterećenja po površini sadrži samo ono opterećenje koje zaista pripada površini po kojoj
se kreće. Lokalni z pravac opterećenja je isti kao i lokalni z pravac oblasti po kojoj se kreće.
U slučaju da je putanja opterećenja na ivici dve ili više oblasti u različitim ravnima u obzir će biti uzete samo
oblasti aktivnih sklopova. Lokalni z pravac će se odrediti nalaženjem površi sa najmanjim uglom između
lokalnog z i globalnog Z pravca.
Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje ukojem se može definisati i vrednost N - broj koraka
opterećenja raspoređenih po putanji.
Promena geometrije oblasti dovodi do automatskog ponovnog proračuna faza opterećenja.
U prvoj fazi opterećenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) će biti postavljeno na početnu tačku. U
poslednjoj fazi, na krajnu tačku će biti postavljeno opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje u nizu).
Način kretanja
krana
U prvoj fazi opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje u nizu) će biti postavljeno na početnu tačku. U
poslednoj fazi, na krajnu tačku će biti postavljeno opterećenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu).
Način kretanja po
mostu
Jedan smer: Opterećenje se kreće od početne do krajnje tačke u N koraka.
Kružna putanja: Opterećenje se kreće od početne do krajnje tačke i nazad u 2N koraka.

4.10.28. Dinamička opterećenja (time-history analiza) – DYN modul
Dinamička opterećenja u čvorovima i funkcije ubrzanja se mogu definisati za time-history analizu.

Funkcije ubrzanja se mogu koristiti za seizmičku analizu. U tom slučaju, preporučljivo je objediniti odgovarajuće
seizmičke akcelerograme i dodeliti te funkcije oslonačkim čvorovima za analizu uticaja zemljotresa. Ova metoda
pruža tačnije rezultate nego metoda spektra odgovora i može se primeniti čak i ako su u modelu definisani i
nelinearni elementi (nelinearni oslonci, štapovi samo na zatezanje, itd.). Njena mana je ta, što se ne može
kombinovati automatski sa ostalim tipovima opterećenja.
 Za definisanje opterećenja u čvorovima ili funkcije ubrzanja aktuelni slučaj opterećenja mora biti dinamički
slučaj opterećenja. Pogledati… Error! Reference source not found. Error! Reference source not found..
Definisanje
funkcije
Dinamička opterećenja i funkcije su definisane pomoću funkcija koje opisuju parametar u toku vremena.
Uređivanje funkcija je omogućeno iz dijaloga definisanja dinamičkog opterećenja.
Funkcije se moraju zadati u paru vrednosti u tabeli. Ikonica plus znaka dodaje novi red, a ikonica Brisati briše
selektovane redove. Funkcije se iscrtavaju automatski i mogu se štampati, kao i ponovo koristiti. Da bi se mogle
ponovo koristiti potrebno ih je snimiti u bazu funkcija. Snimljene funkcije se mogu ponovo učitati, uređivati i
snimiti pod drugim nazivom. Funkcije se snimaju u posebne *.dfn fajlove u dfn direktorijumu u glavnom
direktorijumu programa.
Tabela funkcija uređivanja

Dodavanje novog reda u tabeli.
Briše selektovani red iz tabele.
Kopira selektovane ćelije u clipboard.
Ubacuje sadržaj iz clipboard-a u tabelu.
Uređivanje formula.
Funkcija opterećenja f(t) se može zadati kao formula. Dostupne
su sledeće operacije i funkcije: +, –, * , /, (, ), sin, cos, tan, exp,
ln, log10, log2, sinh, cosh, tanh, arcsin, arccos, arctan, arcsinh,
arccosh, arctanh, int, round, frac, sqr, sqrt, abs, sgn, random.
random(t) bira nasumično broj između 0 i 1.
Mašina koja rotira oko Y ose ima funkciju dinamičkog
opterećenja sa sledećim X i Z komponentama:
fx(t) =a* cos(t+) and fz(t) =a* sin(t+)
Kako su funkcije predstavljene kao niz vrednosti sa korakom Δt
i Tmax , mora se zadati ukupno vreme.
226
Dijagrami i funkcije izveštaja
Štampa dijagrame i tabele.
Kopira dijagrame i tabele u clipboard.
Pokreće Kreator izveštaja.
Snima dijagrame u Galeriju. Pogledati u... 2.10.5 Galerija slika
Prethodno snimljena funkcija u bazu se može učitati selektovanjem njenog naziva iz padajuće liste.
Menja naziv tekuće funkcije.
Snima tekuću funkciju u bazu.
Učitava funkciju iz baze.
 Početna tačka funkcije mora biti postavljena na t=0. Ova vrednost se ne može menjati ili brisati.
Ako je opterećenje zadato samo za T > 0 , vrednost funkcije između 0 i T mora biti nula.
Dinamičko Za definisanje dinamičkog opterećenja u
opterećenje u čvorovima potrebno je selektovati čvorove i
čvorovima zadati parametre u dijalogu.
Za svaku komponentu moguće je zadati
intenzitet i dinamičku funkciju opterećenja
opisujući vremensku nezavisnost koeficijenta
opterećenja.
Da bi se koristila postojeća funkcija iz baze
kliknuti na prvu ikonicu sa strane pored
padajućeg menija. Za izmenu funkcije kliknuti
na drugu ikonicu.
Pravci delovanja opterećenja mogu biti
globalni X, Y i Z pravci ili se mogu definisati
odabirom reference i u tom slučaju postoji
samo jedna komponenta sile i momenta.
Moguće je definisati konstantno (vremenski nezavisno) opterećenje selektovanjem <Statičko> iz padajućeg

menija Funkcija dinamičkog opterećenja.
Stvarna vrednost komponente opterećenja u trenutku t biće izračunata kao Fi (t )  Fi  f (t ) , na primer, intenzitet
opterećenja je pomnožen koeficijentom vremenski zavisnog opterećenja.
 Ako se dinamičko opterećenje definiše u osloncu sa već postojećim dinamičkim opterećenjem, ono će biti
prepisano.
Uređivanje, Dinamička opterećenja se mogu uređivati ili brisati na isti način kao i statička opterećenja.
brisanje
 Dinamička opterećenja su prikazana isprekidanim žutim strelicama.

Dinamičko Funkcija ubrzanja se može dodeliti u bilo kom
ubrzanje tačkastom osloncu modela. Za svaku komponentu
oslonaca može se dodeliti intenzitet ubrzanja i funkcija
dinamičkog opterećenja opisujući vremensku
zavisnost koeficijenta opterećenja.
Stvarna vrednost ubrzanja u vremenu t će biti
izračunata kao
ai (t )  ai  f (t ) ,
Na primer, ubrzanje je pomnoženo vremenski
zavisnim koeficijentom opterećenja.
 Ubrzanje deluje u donjoj zoni oslonca. Ubrzanje oslonačkog čvora može biti različito jer zavisi od krutosti
oslonca.
 Ako se definiše ubrzanje za oslonac sa postojećim opterećenjem ubrzanja, ono će biti prepisano.
 Ako u čvoru postoji više oslonaca, ubrzanje će delovati na sve oslonce.
Dinamičko Ubrzanje čvorova se može dodeliti za bilo
ubrzanje čvorova koji čvor modela. Za svaku komponentu
može se dodeliti intenzitet ubrzanja i funkcija
dinamičkog opterećenja opisujući
vremensku-zavisnost koeficijenta
opterećenja. Stvarna vrednost ubrzanja u
vremenu t će biti izračunata kao
ai (t )  ai  f (t )
Na primer, ubrzanje je pomnoženo
vremenski zavisnim koeficijentom
opterećenja.
 Ako se definiše ubrzanje za oslonac sa postojećim opterećenjem ubrzanja, ono će biti prepisano.
 Za definisanje ubrzanja tla za seizmičku analizu mora se definisati ubrzanje tačkastog oslonca.
Uređivanje, Dinamička ubrzanja se mogu uređivati ili brisati na isti način kao i statička opterećenja.
brisanje
 Dinamičko ubrzanje je prikazano kao kružnica i žuta strelica.
4.10.29. Mase u čvorovima
U analizi slobodnih vibracija koriste se mase koncentrisane

u čvorovima modela, zadate komponentama u globalnom
sistemu (MX, MY, MZ,).
U analizi slobodnih tonova oscilovanja po teoriji II reda
opterećenja koja su posledica postojanja koncentrisanih
masa uzimaju se u obzir kao i mase koje odgovaraju
zadatom opterećenju..
Ako mase imaju istu vrednost u svim pravcima
uključivanjem prekidača Primeniti istu masu u svim
pravcima dovoljno je definisati jednu vrednost mase.
U dinamičkoj analizi mase i ubrzanja u čvorovima učestvuju
u dinamičkim opterećenjima i uzrokuju pojavu pomeranja i
sila u modelu.
 Na ekranu se prikazuju kao dva tamno crvena koncentrična kruga.

228
4.10.30. Modifikacija
Modifikacija Za modifikaciju opterećenja:

1. Držati pritisnuti dirku [Shift] na tastaturi i selektovati opterećenje koja treba modifikovati (ili
opterećene elemente). Moguća je selekcija i preko dijaloga za selekciju, ...
2. Na paleti kliknuti na ikonicu tipa opterećenja.
3. Uključiti prekidače pored vrednosti koje treba izmeniti.
4. Definisati nove vrednosti.
5. Zatvoriti dijalog klikom na dugme U redu.
Direktan način Ako je aktivan jezičak Opterećenja, kliknuti na konačni element čije pripadajuće opterećenje treba
modifikacije modifikovati. Ako na element deluje više opterećenja selektuje se samo jedno i to najbliže poziciji kurzora.
Ako se selektuje više konačnih elemenata izvršiće modifikacija svih opterećenja klikom na jedno od njih. Ako
se klikne na neselektovani element dijalog selekcije se zatvara i omogućava se modifikacija opterećenja na koje
je kliknuto.
 U suštini, modifikacija je postupak sličan definisanju opterećenja ali dopušta da se promene neki
parametri opterećenja, bez ponovnog zadavanja ostalih, kao i da se ne zada opterećenje za elemente koji
su bili neopterećeni. Ako je aktiviran prekidač Definisanje, modifikacija se odnosi na sve selektovane
elemente, linije ili površine. Ako su selektovani elementi sa opterećenjima različitim od tipa opterećenja
koji se modifikuje ona ostaju nepromenjena.
4.10.31. Brisanje
[Del] Pogledati... 3.2.8 Brisanje
4.11. Mreža konačnih elemenata (MKE)
Klik na jezičak palete menija omogućava kreiranje, funkcije progušćenja i proveru oblika mreže konačnih
elemenata linijskih elemenata i oblasti.
4.11.1. Generisanje mreže konačnih elemenata
Automatska provera i detekcija preklapajućih linija i nedostajućih presečnih tačaka tokom generisanja MKE
smanjuje pojavu greške geometrije modela.
Zahvaljujući podršci za procesore sa više jezgara ugrađenoj u AxisVM, potrebno vreme za generisanje MKE
se može znatno smanjiti (na računarima koji poseduju više jezgara i/ili procesora).
4.11.1.1. Mreža linijskih konačnih elemenata
U analizi konačnih elemenata koriste se linearni elementi konstantnog poprečnog preseka tako da se elementi
oblika kružnog luka kao i oni sa promenljivim poprečnim presekom moraju podeliti. Tačnost rešenja zavisi od
gustine podele mreže linijskih konačnih elemenata.
Mreža liniskih konačnih elemenata se može ukloniti ili promeniti kao i mreža oblasti. Uklanjanjem mreže se
ne brišu opterećenja i karakteristike linijskih elemenata.
Mreža se može definisati i za linijske elemente konstantnog poprečnog preseka, što je naročito korisno prilikom
nelinearne analize gde je potrebno podeliti linijske elemente radi postizanja veće tačnosti rešenja.
Parametri za Mreža se može kreirati prema različitim kriterijumima:
generisanje mreže
linijskih konačnih
elemenata
Maksimalna razlika u odnosu na kružni luk: Rastojanje ne sme preći zadatu vrednost.
Maksimalna dužina elementa: Dužina konačnog elementa ne sme preći zadatu vrednost.
Podela na N jednakih delova: Linijski element se deli na N delova.
Po uglu: Centralni ugao konačnog elementa kružnog luka ne sme preći zadatu vrednost.
4.11.1.2. Mreža nad oblastima
Nad selektovanoj oblasti je moguće generisati

trougaonu mrežu konačnih elemenata definisanjem
veličine dužine ivice elementa mreže. Prilikom
generisanja mreže uzimaju se u obzir svi otvori,
unutrašnje linije i tačke u oblasti. Mreže mogu i da
„prate“ vrednosti opterećenja iznad određenog
intenziteta i da se prilagođavaju u odnosu na njih.
Veličina Moguće je definisati prosečnu veličinu konačnog
elementa mreže elementa. Generisana mreža može da sadrži elemente
veće i manje veličine od definisane vrednosti.
Mreža Mreže će pratiti označena opterećenja ako intenzitet
prilagođena opterećenja prevaziđe definisanu vrednost.
opterećenjima Opterećenja u čvorovima će kreirati mrežu čvorova, a
linijska opterećenja mrežu linija.
Način podele Ujednačena veličina mreže

konture Granične linije oblasti i unutrašnje linije će biti podeljene u zavisnosti od veličine mreže da bi se održala
zadata vrednost veličine elemenata mreže.
Promenljiva veličina mreže
Promenljiva mreža „prati“ geometriju oblasti i progušćuje se smanjivanjem veličine elemenata gde god je to
potrebno.
Ako je uključeno Generisanje mreže samo u oblastima gde je nema mreža se neće generisati nad oblastima gde
je to već izvršeno.
Ako je uključeno Proračun preseka oblasti, preseci oblasti su automatski izračunati pre kreiranja mreže.
Proračun preseka oblasti: Ako oblast preseca neka druga oblast i ako je uključena ova opcija, presek oblasti se
proračunava pre kreiranja mreže konačnih elemenata i mreža sadržati i presečne linije.
Napredak procesa generisanja mreže se može pratiti u prikazanom prozoru i prekinuti u svakom trenutku pomoću
dugmeta Odbaci.
Generator mreže koristi samo krajnje tačke greda konačnih elemenata koje se nalaze u ravni oblasti i
zanemaruje njihove pripadajuće podele mreže. Rebro konačni elementi su pripojeni sa svojom
linijskom podelom mreže zato što se mogu definisati i na ivicama površine.
Ako je nad oblasti već kreirana četvorougaona ili trougaona mreža, genarator ih ne menja već ih samo
pripaja novoj mreži.
230
Pre generisanja mreže Trougaona mreža Četvorougaona mreža sa

trouglovima
 Ako je preko postojeće mreže generisana nova mreža (različite veličine elemenata od postojeće), nova mreža
će zameniti postojeću.
4.11.2. Progušćavanje mreže
Ovom funkcijom može da se progusti mreža površinskih konačnih elemenata. Novonastali konačni elementi
nasleđuju osobine postojećih elemenata (materijal, poprečni presek/debljina, reference, itd.).
 Potrebno je ponovo zadati stepene slobode čvorova posle progušćivanja, obzirom na to da se definisanje
stepena slobode čvorova ne obavlja automatski.
Mogućnosti progušćivanja:
Ravnomerno Omogućava ravnomerno progušćenje selektovane mreže na veličinu zadate maksimalne dužine stranice
povrinskog elementa progušćene mreže.
Pre progušćivanja Nakon progušćivanja

Podelom Omogućava progušćenje
elemenata na selektovane mreže podelom
jednake delove elemenata kao na prikazanim
slikama ispod.
Četvorougaoni element Trougaoni element
Pre Posle
Oko čvorova Progušćivanje mreže obavlja se samo u zoni selektovanih čvorova (stubovi, oslonci i sl.), podelom elemenata
spojenih u selektovanim čvorovima, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).
Pre Posle
Uz ivice Progušćivanje mreže obavlja se samo u zoni selektovanih ivica (zidovi, linijski oslonci, opterećenja i sl.),
podelom elemenata spojenih selektovanim ivicama, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).
Pre Posle
4.11.3. Provera konačnih elemenata
Program proverava minimalni ugao površinskih konačnih elemenata ().

Trougaoni konačni element je deformisan ako je  ≤ 15.
Četvorougaoni konačni element je deformisan ako je  ≤ 30.
232
5. Analiza
AxisVM je program za linearnu i nelinearnu statičku analizu, linearnu i nelinearnu dinamičku analizu, analizu
vibracija i analizu stabilnosti konstrukcija prema konceptu metode konačnih elemenata (MKE). Instrukcije u
ovom Uputstvu sa date sa pretpostavkom da korisnik ima osnovno predznanje o metodi konačnih elemenata i
iskustvo u modelovanju konstrukcija. U ovom Uputstvu su date osnovne informacije o MKE, a više se nalazi
u publikacijama datim u spisku literature. Uslov za kompetentno korišćenje AxisVM je poznavanje suštine
primene MKE kao sofisticiranog alata koji pomaže kreativni inženjerski pristup u analizi konstrukcija. Treba
biti svestan toga da je program samo alat, a ne zamena za inženjersko prosuđivanje.
Bez obzira na tip, svaka analiza se sastoji iz sledećih koraka:

1) Optimizacija modela
2) Provera ulaznih podataka (verifikacija modela)
3) Proračun modela (analiza)
4) Prikaz rezultata proračuna
Vremena trajanja pojedinih faza analize mogu da se dobiju pritiskom na dugme Detalji.
Podaci poslednje analize modela se snimaju u fajl modela i mogu se uvek pogledati preko dijaloga Informacije
o modelu. Pogledati... 2.16.20 Informacije o modelu
Optimizacija Optimizacija smanjuje širinu polutrake sistema matrica krutosti iterativnom prenumeracijom čvorova. Premene
modela zauzetosti memorije su prikazane u realnom vremenu. Trajanje procesa optimizacije i konačna zauzetost
memorije zavise od veličine sistemske i dostupne memorije.
 Sistem jednačina se efikasnije može rešiti ako ceo sistem jednačina „stane“ u fizičku memoriju računara.
Ako ne stane ceo sistem jednačina, ali stanu veći blokovi, vreme optimizacije će biti umereno.
Ako najveći blokovi sistema ne staju u memoriju osnovne (neophodne) funkcije hard diska mogu značajno
da uspore proces celokupne analize.
Verifikacija modela Naredni korak je verifikcija modela odnosno verifikacija ulaznih podataka. U slučaju postojanja greške
pojavljuje se upozorenje-poruka sa opisom greške. U zavisnosti od vrste greške (kritične, formalne, itd.)
proračun će se zaustaviti ili će korisnik doneti odluku da li se proračun nastavlja ili prekida.
Proračun AxisVM prikazuje tok proračuna preko dva indikatora. Gornji prikazuje napredak aktuelnog koraka proračuna,
a donji napredak proračuna u celini.
Jednačine ravnoteže u pravcu nepomerljivih stepeni slobode se isključuju iz sistema jednačina, tako da bi dobili
reakcije oslonaca moraju se modelovati uslovi oslanjanja pomoću elemenata oslonaca.
Simetrični i pozitivno-definitni sistemi jednačina rešavaju se primenom Cholesky metode. Problem svojstvenih
vrednosti rešava se primenom tzv. "iteracije na podprostorima".
Greška rešenja Greška rešenja se računa preko rešenja slučaja opterećenja sa poznatim rezultatima. To je dobra procena reda
veličine greški rezultata pomeranja za druge slučajeve opterećenja.
Veličina greške prikazana je u info panelu kao E(Eq).
Ako je ova vrednost veća od 1E-06 tada je pouzdanost rešenja diskutabilna. Greška istog reda veličine očekuje
se i u sračunatim vrednostima pomeranja.
Prikaz rezultata Post-procesor programa AxisVM rezultate proračuna prikazuje grafički u obliku različitih dijagrama ili
proračuna tabelarno.
U narednim poglavljima biće prikazana podešavanja parametara za svaku metodu proračuna.
5.1. Statička analiza

Statičko opterećenje je ono koje ne izaziva inercijalne sile (ili čija eventualna promena u vremenu može da se
zanemari).
Linearna Izvršava se linearna statička analiza. Pojam linearna (geometijski i materijalno linearna) znači da su odgovor
statička analiza konstrukcije (pomeranje, sila u preseku) i spoljni uticaji linearno povezani.
U linearnoj statičkoj analizi proračun se izvršava za svaki slučaj opterećenja. Pretpostavka o geometrijski
linearnom ponašanju usvaja da su pomeranja konstrukcije toliko mala da mogu da se zanemare u uslovima
ravnoteža sila. Pretpostavka o materijalno linearnom ponašanju usvaja da je materijal idealno elastičan (važi
Hookeov zakon).
Materijali površinskih elemenata mogu biti ortotropni.
 Videti opis upotrebe kontaktnih elemenata i opruga (glava Error! Reference source not found. ovog uputstva)
u linearnoj statičkoj analizi.
Nelinearna Izvršava se nelinearna statička analiza. Pojam nelinearna znači da su odgovor konstrukcije (pomeranje, sila u
statička analiza preseku) i spoljni uticaji nelinearno povezani.
AxisVM omogućava primenu elemenata sa nelinearnim ponašanjem (kontaktni element, veza ili nelinearna
opruga i oslonac), kao i uzimanje u obzir geometrijske nelinearnosti štap, greda, rebro i ljuska elemenata.
U dijalog boksu u razgranatom prikazu slučajeva opterećenja, selektovati slučajeve ili kombinacije opterećenja
za koje će se izvršiti nelinearna analiza. Progres analize se prikazuje u dijalogu (slika ispod).
234
Kontrola rešenja
Mogu se zadati sledeći parametri inkrementalnog rešenja:
Sila
Ako je uključen ovaj prekidač nelinearno rešenje se kontoliše preko inkrementalnog prirasta opterećenja.
Pomeranje
Ako je uključen ovaj prekidač, nelinearno rešenje se kontoliše preko inkrementalnog prirasta pomeranja
zadatog čvora i stepena slobode.
Pushover
Pushover kontrola je specijalni oblik kontrole pomeranja koji dozvoljava upotrebu konstantnog slučaja
opterećenja dok se vrednosti drugih parametarskih slučajeva opterećenja inkrementalno povećavaju. Ovo
je veoma bitno pri pushover analizi radi pravilnog modelovanja P-Δ efekata.
Nakon odabira pushover kontrole gornji deo dijaloga se menja za podešavanje padajućih polja za
parametarske i konstantne slučajeve opterećenja. Videti u 4.10.23 Seizmičko opterećenje – SE1 modul za
detalje definisanja i preporučenih podešavanja za analizu.
Multiplikator opterećenja
Multiplikator opterećenja se može koristiti za povećanje opterećenja (zadatim inkrementom sila)
selektovanog slučaja ili kombinacije opterećenja za nelinearnu analizu.
Broj inkremenata
Broj inkremenata se može definisati na dva načina:
1. Jednaki inkrementi. Definisati broj inkremenata. Podrazumevana vrednost je 10. Kod izraženog
nelinearnog ponašanja potreban je veći broj inkremenata za postizanje konvergencije rešenja.
2. Inkrementalna funkcija. Opterećenja nemaju linearni prirast vrednosti već prate definisanu funkciju.
Pomoću inkrementalne funkcije može se smanjiti broj inkremenata na delu linearnog ponašanja
konstrukcije, a povećati na delu gde se konstrukcija ponaša nelinearno.
 Inkrementalna funkcija mora biti monotona (opterećenja se ne mogu smanjivati).
Kriterijumi konvergencije
Kriterijumima konvergencije definiše se veličina prihvatljive greške rešenja na kraju inkrementa kao uslov
za prelazak na sledeći inkrement ili uslov za kraj proračuna. Ovi kriterijumi značajno utiču na tačnost
inkrementalno-iterativnog rešenja zbog stalne akumulacije greške u nelinearnoj analizi. Norma vektora
neuravnoteženog opterećenja i/ili norma vektora "zaostalih" pomeranja u iteraciji se smanjuju (teže nultoj
vrednosti) ako je u pitanju konvergentni postupak.
Maximalan broj iteracija
Bira se u skladu sa stepenom nelinearnosti modela i zadatim parametrima inkrementalnog rešenja.
Podrazumevani broj je 20. Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim maksimalnim brojem
iteracija proračun se prekida sa porukom o greški.
Pomeranje/sila/rad kriterijum konvergencije
Za praćenje konvergencije rešenja mogu da se primene kriterijumi po pomeranjima, silama ili radu sila
(bar jedan kriterijum). Ako se izabere samo kriterijum postizanja konvergencije po pomeranjima moguće
je da ne bude zadovoljen kriterijum po silama i obrnuto. Zato se kriterijum postizanja konvergencije
izražen preko rada sila pokazao kao najpogodniji za većinu nelinearnih problema. Podrazumevane
vrednosti kriterijuma konvergencije su: 1E-03 za pomeranje, 1E-03 za silu i 1E-06 za rad.
Po završetku procesa iteracije u Info panelu se prikazuju relativne greške rešenja:
E(U): relativna greška kovergencije po pomeranjima
E(P): relativna greška kovergencije po silama
E(W): relativna greška kovergencije po radu
Korišćenje armature pri proračunu

Prilikom analize armiranih ploča pri proračunu je moguće uzeti u obzir i računsku ili stvarnu količinu
armature ploče.
Pomeranja i unutrašnje sile armiranih ploča se računaju preko moment-krivina dijagarama armiranih
poprečnih preseka ploče. Ovi rezultati prikazuju stvarne ugibe i sile u ploči.
Uzimanje u obzir geometrijske nelinearnosti
Ravnoteža je uspostavljena u odnosu na deformisane linijske elemente. Modeliranje geometrijske
nelinearnosti moguće je samo za štapne, greda, rebro ili ljuska konačne elemente. Ako u konstrukciji
nema nelinearnih konačnih elementata (kontaktni, opruga, oslonac i/ili veza elementi) ovo polje je
automatski obeleženo. Ukoliko u modelu ima pomenutih nelinearnih elemenata moguće je označiti ovo
polje da bi geometrijska nelinearnost bila uzeta u obzir i za gore pomenute elemente (štap, greda, rebro i
ljuska).
 U cilju postizanja zadovoljavajuće tačnosti rešenja potrebno je da se gredni (svi linijski) elementi
konstrukcije modeliraju sa najmanje četiri konačna elementa.
Odaberi samo poslednji inkrement
Pomoću ove opcije fajl sa rezultatima inkrementalne nelinearne analize sa mnogo inkremenata (sila ili
pomeranja), a interesuje nas samo poslednji inkrement, može se značajno smanjiti jer se neće sačuvati
rezultati prethodnih inkremenata.
 Ovaj prekidač treba isključiti ukoliko se žele pratiti sila - pomeranje ili neki drugi (nelinearni) odgovori
konstrukcije.
AxisVM koristi poznati Newton-Raphson-ov postupak za iterativno poboljšanje rešenja u okviru inkrementa.
Varijante primene ovog postupka razlikuju se samo po pitanju korekcije tangentne matrice krutosti sistema.
Sledeći primer prikazuje moguće ponašanje sistema (opruga elementa) sa jednim stepenom slobode sa
kontrolom inkrementalnog prirasta sile:
Nelinearno elestična opruga Moguće karakteristike sila - pomeranje
Ako je n=1 (podrazumevana vrednost), tada se Ako se zada n > max broj iteracija, tada se krutost
krutost koriguje u svakoj iteraciji (klasičnim ili koriguje samo u prvoj iteraciji inkrementa (modifikovani
standardnim Newton-Raphson postupkom). Newton-Raphson postupak).
236
Ako je 1<n<max broj iteracija krutost se koriguje
"n" puta u svakom inkrementu (varijanta
modifikovanog Newnton-Raphson postupka). Na
slici je prikazan iterativni postupak za slučaj n=2.
 U slučaju sistema "stiffening" tipa (češće nego za sisteme "softening" tipa) u nelinearnoj analizi mogu da
se pojave numeričke poteškoće u vidu divergencije rešenja ukoliko je n>1. Ovo se dešava u slučajevima
kada se krutost ne koriguje u momentu promene statusa kontaktnog elementa (iz neaktivnog u aktivno ili
obnuto) već u proizvoljnom trenutku, samo na osnovu zadate vrednosti "n".
"Softening" sistemi za koje je karakterističan tzv. "snap-trough" fenomen ne mogu pouzdano da se analiziraju
na osnovu kontrole inkrementalnog prirasta opterećenja, već preko kontrole inkrementalnog prirasta pomeranja
(kontrola pomeranja).
Kontrola Slika desno prikazuje rešenje koje je kontrolisano inkrementalnim
pomeranja povećanjem opterećenja. Rešenje ne može da se dobije jer dolazi do
divergencije u petom inkrementu. Ovde bi morala da se primeni
kontrola inkrementalnog prirasta pomeranja.
5.2. Analiza slobodnih vibracija

Moguće je odrediti traženi broj najnižih svojsvenih frekvencija i vektora slobodnih neprigušenih vibracija.
AxisVM proverava da li je određen potreban broj svojstvenih vrednosti.
Matrica masa modela je dijagonalne strukture i sadrži samo komponte translatornog pomeranja masa.
 Primenjeni postupak nalazi traženi broj najnižih pozitivnih i realnih svojstvenih vrednosti i nije pogodan za
određivanje svojstvenih vrednosti koje su jednake 0 (nula) ili bliske nuli.
Kontrola rešenja
Mogu da se zadaju sledeći parametri:
Teorija I reda
Pri rešavanju problema slobodnih vibracija ne uzima se u obzir uticaj normalnih sila u štap/greda
konačnim elementima na krutost sistema.
Teorija II reda
Pri rešavanju problema slobodnih vibracija uzima se u obzir uticaj normalnih sila u štap/greda konačnim
elementima na krutost sistema (zatezanje povećava, a pritisak smanjuje krutost). Ovi efekti imaju uticaj
na slobodne vibracije strukture.
Slučaj opterećenja
Bira se slučaj opterećenja koja se zatim konvertuju u mase. Ako je selektovana analiza po teoriji II reda,
rezultati linearne (I reda) statičke analize koji prethode analizi tonova oscilovanja, se takođe uzimaju u
obzir pri proračunu.
Broj tonova oscilovanja
Zadaje se broj traženih najnižih fekvencija odnosno, tonova oscilovanja. Podrazumevana vrednost je 6,
a maksimum je 99. Ne može da se zahteva vrednost koja je veća od broja stepeni sloboda pomeranja
masa konstrukcije.
Konverzija opterećenja u mase
Moguća je konverzija gravitacionog opterećenja u mase koje se dalje koriste u proračunu.
Samo mase
Može da se analizira model samo sa masama, bez opterećenja, pri čemu je u proračunu moguće
uzimanje u obzir masa elemenata.
Uključiti komponente masa
Samo uključeni prekidači ispred komponenti masa određuju koje će biti uzete u obzir prilikom analize.
Ovo je korisna opcija kada se traže tonovi oscilovanja samo u određenim pravcima.
Tip matrice masa
Dijagonalna: manja matrica masa ali je bez centrifugalnih inercija;
Konzistentna (gusta) (samo ako je poravnata): kompletna matrica masa sa centrifugalnim inercijama.
Dijafragma
Prilikom startovanja analize tonova oscilovanja sa uključenom opcijom Konvertovanje ploča u
dijafragme, sve horizontalne ploče će biti privremeno zamenjene dijafragmama.
Vreme trajanja analize se značajno smanjuje ako model sadrži samo ploče i stubove. Ako su u analizi
uključeni i zidovi konstrukcije, broj jednačina se smanjuje ali se povećava širina traka matrica, tako da
ako nema dijafragmi vreme proračuna se može povećati.
Kriterijumima konvergencije definiše se veličina prihvatljive greške rešenja jedne fekvencije kao uslov
za prelazak na proračun sledeće ili uslov za kraj proračuna. Ovi kriterijumi značajno utiču na tačnost
rešenja zbog stalne akumulacije greške. Zbog prethodno navedenog veoma je bitno pravilno definisati
toleranciju konvergencije.
Maximalan broj iteracija
Bira se u skladu sa specifičnostima modela i brojem traženih frekvencija. Podrazumevani broj je 20.
Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim maksimalnim brojem iteracija proračun se prekida
sa porukom o greški.
Konvergencija sopstvene vrednosti
Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvene vrednosti (frekvencije). Podrazumevana
vrednost je 1.0E-10.
Konvergencija sopstvenog vektora
Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvenog vektora (oblika). Podrazumevana vrednost je 1.0E-
5.
 Podrazumevano program koristi dijagonalnu matricu masa. Obzirom na to da AxisVM koristi model sa
matricom koncentrisanih masa, za postizanje dovoljne tačnosti proračuna potrebno je da se svaki
konstrukcioni element modelira većim brojem konačnih elemenata (progušćenjem mreže). Dovoljna
tačnost može da se postigne ako svakom polutalasu odgovara najmanje četiri konačna elementa (u
slučaju površina u oba pravca). Greda konačni elementi bi trebalo da se dele na najmanje osam
elemenata.
Svojstveni oblici su normalizovani matricom masa i to prema izrazu:
U T  M  U   1
gde je: {U} - vektor oblika, a [M] - matrica koncentrisanih masa.
5.3. Dinamička analiza

Dinamička analiza određuje vremenski zavisna pomeranja i sile usled dinamičkih opterećenja ili ubrzanja čvorova.
Dinamička analiza se može primeniti na linearnim i nelinearnim modelima.
238
Slučajevi Statički slučaj opterećenja ili kombinacija

opterećenja Selektovati statički slučaj opterećenja ili kombinaciju za primenu u toku analize. Selektovati „Nijedan“
za primenu samo dinamičkog slučaja opterećenja.
Dinamički slučaj opterećenja ili kombinacija
Selektovati dinamički slučaj opterećenja ili kombinaciju.
Kontrola Analiza se može izvršiti u jednakim inkrementina ili prema korisnički definisanoj vremenski inkrementalnoj
rešenja funkciji. Predefinisane funkcije se mogu učitati ili se može kreirati nova funkcija pomoću uređivača funkcija.
Ako je selektovana opcija Jednaki inkrementi potrebno je definisati dva parametra: Vremenski inkrement i Ukupno
vreme. Pri analizi se koriste vrednosti Vremenskog inkrementa kao inkrementa između koraka vremena a Ukupno
vreme definiše ukupno vreme analize.
Zbog razumne veličine fajla rezultata dodate su opcije snimanja rezultata: označavanjem Snimiti sve korake svi
rezultati se snimaju, a Snimiti u pravilnim intervalima snima rezultate samo u određenim vremenskim koordinatama
tako da se smanjuje veličina fajla.
Rayleigh damping konstante (a, b)
Damping matrica je definisana preko damping konstanti prema sledećim formulama:
M u  Cu  K u  P(t )
C  aM  bK
Ako je uključeno Uzeti u obzir opterećenja i mase čvorova dodaje se još jedna matrica u M koja predstavlja
opterećenja i mase u čvorovima.
Mase u Mase u čvorovima će biti uzete u obzir kao u nelinearnoj statičkoj analizi.
čvorovima
Nelinearnost Pratiti nelinearno ponašanje materijala
Ako su definisani nelinearni elementi (na primer, samo zategnuti štapovi) ovde je moguće aktivirati ili
deaktivirati nelinearno ponašanje.
Za linijske elemente uzeta je u obzir i geometrijska nelinearnost
Ako je uključena ova opcija opterećenja će biti primenjena na deformisanoj konstrukciji u svakom
koraku.
Kriterijum Potrebno je podesiti kriterijum konvergencije i u proračun će biti uzet kao i kod nelinearne statičke analize.
konvergencije
Metoda rešenja Linearna ili nelinearna ravnoteža jednačina je rešena Newmark-beta metodom. Ako je Δt vremenski inkrement, u
t+Δt se dobija:
K  U t  t  C  U t  t  M  U

t  t  P(t ) ,
gde je C damping matrica, M je matrica masa a K je matrica krutosti.

U t  t  U t   t  U t 
2
t2

(1  2 ) U   2 U
t

t  t 
 
U t  t  U t  t (1   ) U t   U t  t .
AxisVM koristi vrednosti β = 1/4, γ = 1/2.

Diferencijaln jednačina kretanja je rešena preko konstante osrednjenog ubrzanja. Ova korak po korak integracija je
bezuslovno stabilna i njena tačnost je sasvim zadovoljavajuća.
AxisVM pretpostavlja da nema dinamičkih uticaja u trenutku t=0. Vremenski ograničeno opterećenje se javlja u
trenutku t>0.
C je izračunato preko Rayleigh damping konstanti:
C  a M  b K
Gde bi a i b trebale biti izračunate iz „damped“ opsega frekvencije (između ωi i ωj) i damping odnosa prema
sledećoj slici:
2i  j
a
 i  j
2
b
 i  j
5.4. Analiza stabilnosti

Moguće je odrediti traženi broj najnižih vrednosti
kritičnog opterećenja i odgovarajućih svojstvenih
oblika izvijanja.
AxisVM proverava da li je dostignut potreban broj
svojstvenih vrednosti. Izračunava se vrednost kritične
sile n cr  cr ;gde je  cr najmanja sopstvena
vrednost odgovarajućeg svojstvenog vektora oblika
izvijanja.
Proverava se da li je izračunata vrednost i najniža
(Sturm-ovim nizom).
Vrednost cr  0 označava da je kritično opterećenje
suprotnog smera u odnosu na zadato i da je parametar
effectiv
cr  cr .
 Primenjeni postupak nalazi traženi broj najnižih

pozitivnih i realnih vrednosti faktora kritičnog
opterećenja i nije pogodan za određivanje faktora
čije su vrednosti jednake ili bliske nuli.
Kontrola rešenja
Mogu da se zadaju sledeći parametri:
240
Slučaj opterećenja
Ovde se bira slučaj opterećenja za koji će biti određen parametar kritičnog opterećenja.
Broj oblika izvijanja
Zadaje se broj traženih najnižih faktora kritičnog opterećenja. Podrazumevana vrednost je 6, a maximalan
broj je 99. Ne može da se zahteva vrednost koja je veća od broja stepeni slobode modela. Samo najmanja
kritična sila je bitna u inženjerskom smislu.
Pogledati... 5.2 Analiza slobodnih vibracija / Kriterijumi konvergencije
Izvijanje Izvijanje greda/rebro elemenata se podrazumeva kao izvijanje u ravni (izvijanje savijanjem), što znači da se
greda/rebro deformišu u ravni i poprečni preseci se ne uvijaju (nema torzionih deformacija).
elemenata U analizi stabilnosti za poprečne preseke greda treba da se zadaju glavni momenti inercije I 1 i I2.
 Preporučuje se modeliranje greda podelom na najmanje četiri konačna elementa, u cilju postizanja dovoljne
tačnosti proračuna.
Izvijanje štapova Program AxisVM ne razmatra izvijanje štapova već je potrebno „ručno“ izračunati kritičnu silu štapa ili ih
modelirati pomoću grednih konačnih elemenata izdeljenih na četiri dela.
 Preporučuje se modeliranje rešetki primenom grednih konačnih elemenata sa odgovarajućim konturnim
uslovima, jer AxisVM ne može da odredi kritično opterećenje "čistih" rešetki, sastavljenih samo od prostih
štapova.
5.5. Konačni elementi

Svi konačni elementi mogu da se koriste u linearnoj i nelinearnoj statičkoj analizi, analizi slobodnih vibracija,
analizi stabilnosti i dinamičkoj analizi. Treba zapaziti da nemaju svi elementi geometrijsku krutost.
Štap Greda Rebro
Četvorougaona membrana, ploča ili Trougaona membrana, ploča ili ljuska

ljuska
Opruga Kontaktni element Oslonac

(prikazana je samo jedna (aktivan za pritisak ili za (prikazana je samo jedna
komponenta) zatezanje) komponenta)
Komponente pomeranja konačnih elemenata u lokalnom koordinatnom sistemu kao i pravci u kojima imaju
krutost tabelarno su sažeti u sledećoj tabeli:
Konačni ex ey ez x y z
element u v w
Štap *
2 čvora, linearni izoparametarski element

Greda * * * * * *
Euler-Navier-Bernoulli-jev tip elementa, 2 čvora, kubni Hermitian

element
Rebro * * * * * *
Timoshenkov tip elementa, 3 čvora, kvadratni izoparametarski

element
Membrana * *
Serendipiti element, 8 čvorova, kvadratni izoparametarski element

Konačni ex ey ez x y z
element u v w
Ploča * * *
Hughesov element, 9 čvorova, heterozis izoparametarski element
Ljuska * * * * *
Ravan ljuskast elemenat, integriše konačni element membrane i

ploče
Oslonac
* * * * * *
(prikazane su samo
dve komponente)
Opruga * * * * * * (prikazane su samo

dve komponente)
Kontaktni *
element
Kruto telo
Element veze * * * * * *
(prikazane su samo
dve komponente za
vezu čvor-čvor)
gde su:
u, v, w -pomeranja u pravcima lokalnih x, y, z osa.
x, y, z -rotacije oko lokalnih x, y, z osa.
* -označava da element ima krutost u zadatom pravcu.
Sile u presecima Uticaji koji se mogu odrediti u lokalnim koordinatnim sistemima konačnih elemenata
su:
Konačni element Sile u presecima
Štap Nx
242
Greda Nx Vy Vz Tx My Mz
Rebro Nx Vy Vz Tx My Mz
Membrana nx ny nxy
Ploča mx my mxy vxz vyz
Ljuska nx ny nxy mx my mxy vxz vyz
Opruga Nx Ny Nz Mx My Mz
Kontaktni element Nx
Oslonac Nx Ny Nz Mx My Mz
Kruto telo
Veza Č-Č Nx Ny Nz Mx My Mz
(čvor-čvor)
Veza L-L nx ny nz mx my mz
(linija-linija)
5.6. Algoritam postupka analize

1. Definisanje geometrije, karakteristika materijala, poprečnih preseka, uslova oslanjanja i opterećenja
konstrukcije.
2. Određivanje toka prenošenja opterećenja.
3. Određivanje lokalnih diskontinuiteta (ukrućenja, čvorni limovi, otvori).
4. Izbor tipa konačnih elemenata pomoću kojih se najbolje modelira ponašanje konstrukcije, čime se
karakteristike konstrukcionih elemenata svode u ose konačnih elemenata
5. Izbor oblika i veličine konačnih elemenata, u skladu sa zahtevanim stepenom tačnosti i hardverskim
resursima koji su na raspolaganju.
6. Formulisanje modela:
a.) modeliranje geometrije
b.) modeliranje karakteristika materijala i poprečnih preseka
c.) modeliranje topologije elemenata
d.) modeliranje uslova oslanjanja
e.) modeliranje opterećenja (statičko) i rasporeda masa (analiza slobodnih vibracija, spektar odgovora
konstrukcije).
7. Kontrola ulaznih podataka (tačnost, kompatibilnost).
8. Proračun.
9. Izbor karakterističnih rezultata.
10. Provera rezultata na osnovu sledećih kriterijuma:
a.) tačnost i konvergencija rešenja
b.) kompatibilnost rezultata sa uslovima definisanim u 6d
c.) za nestandardne probleme potrebna je analiza primenom druge metode i/ili drugog softvera, u cilju
inženjerskog vrednovanja rezultata.
11. Eventualno ponovljena analiza sa modifikovanim modelom ukoliko u 10a.) nije zadovoljen neki
kriterijum.
12. Procena karakterističnih rezultata u formi tabela i dijagrama (animacija ponašanja modela). Donošenje
zaključaka o ponašanju konstrukcije; sa aspekta nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti.
Modelovanje Prilikom modelovanja konstrukcija potrebno je usvojiti mnogo pretpostavki i treba ih imati u vidu prilikom
pregleda rezultata analize.
Metoda konačnih elemenata obezbeđuje približno rešenje za površinske modele. Da bi se postiglo tačnije
rešenje potrebno je koristiti mrežu konačnih elemenata odgovarajuće gustine. Prilikom kreiranja mreže
konačnih elemenata potrebno je uzeti u obzir očekivane preraspodele napona, geometriju i materijale modela,
oslonce i opterećenja koja deluju na konstrukciju.
Pozicija čvorova i linija mreže (nazvana topologija mreže konačnih elemenata) zavisi od geometrijskih
diskontinuiteta (nepravilne konture, linijski oslonci) i diskontinuiteta opterećenja (koncentrisana opterećenja,
skokovitih promena vrednosti linijskog opterećenja).
U tačkama koncentracije napona (oštri uglovi) potrebno je progustiti mrežu. Da bi se izbegla pojava
singulariteta usled koncentrisanog dejstva preporučuje se njegova raspodela na malu površinu oko tačke
delovanja.
Konture kružnih lukova se mogu predstaviti preko polilinija. Ako se zada veoma mali otklon luka prilikom
aproksimacije za rezultat se dobijaju ekstremno male dužine stranica poligona. Gustom mrežom kreiranom na
ovakvim konturama može se prouzrokovati prevelika veličina jednačina rešavanja sistema i prevazilaženje
kapaciteta računara.
Uopšteno, ako je mreža konačnih elemenata dovoljno gusta dobijaju je tačniji rezultati, ali potrebno je pronaći
odgovarajući odnos veličine konačnih elemenata da bi se u relativno kratkom vremeskom periodu dobili
rezultati i da ne bi došlo do prevazilaženja kapaciteta računara.
5.7. Poruke o greškama

Poruke koje su posledica grešaka u postupku modeliranja i analize su:
Matrica krutosti nije pozitivno-definitna
Determinanta matrice krutosti je nula ili negativna, verovatno usled greške u modeliranju.
Singularna Jakobijeva matrica
Jakobijeva matrica jednog konačnog elementa je singularna (verovatno zbog nedopušteno izobličene
geometrije).
Prevelika promena oblika
Element ima suviše veliku promenu oblika u tekućem inkrementu.
Preveliki inkrement rotacije
Elemenat je u aktuelnom inkrementu imao rotaciju veću od 90º (π/4rad). Potrebno je povećati broj
inkremenata opterećenja.
Neodgovarajuća komponenta pomeranja
Izabrana kontrolna komponenta pomeranja je u pravcu stepena slobode za koji je sprečeno pomeranje.
Konvergencija nije postignuta
Broj iteracija je suviše mali.
Premnogo sopstvenih vrednosti
Rang matrice masa je manji nego tražen broj sopstvenih vrednosti (frekvencija ili izvijanja).
Nema konvergirane sopstvene vrednosti
Ni za jednu svojstvenu vrednost nisu ispunjeni uslovi konvergencije.
Ovo nije najmanja sopstvena vrednost (xx)
Od sračunate svojstvene vrednosti postoji (xx) broj manjih.
Elementi su previše deformisani
Geometrija konačnog elementa je previše deformisana i da bi se očuvala tačnost rezultata potrebno je
modifikovati mrežu konačnih elemenata radi izbegavanja velike deformacije geometrije elemenata.
Prevelika deformacija elementa
Tokom nelinearne analize element ima velike deformacije u tekućem inkrementu (opterećenja ili
pomeranja). Potrebno je povećeti broj inkremenata.
Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija
Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija (Pogledati... Statička analiza /Nelinearna statička
analiza/Parametri greške rešenja). Potrebno je povećati broj iteracija. Model može da ne konvergira
odgovarajućem intenzitetu opterećenja pa je u skladu sa tim i potrebno promeniti parametre kontrole
greške.
Divergencija u aktuelnoj iteraciji
U procesu iteracije je detektovana divergencija (ili zbog velikih inkremenata ili zbog slabog kriterijuma
konvergencije
Nema komponetne krutosti u čvoru... u pravcu...
Postoji početni singularitet matrice krutosti sistema, pa je potrebno proveriti stepene slobode i uslove
oslanjanja.
244
6. Postprocesor
Statika Pregled rezultata statičke analize. (6.1)
Slobodne vibracije Pregled rezultata slobodnih vibracija. (6.2)
Izvijanje Pregled rezultata analize izvijanja. (6.3)
Dimenzionisanje armirano Pregled rezultata dimenzionisanja armirano betonskih konstrukcija. (6.5)
betonskih konstrukcija
Dimenzionisanje čeličnih Pregled rezultata dimenzionisanja čeličnih konstrukcija. (6.6)
konstrukcija
Dimenzionisanje drvenih Pregled rezultata dimenzionisanja drvenih konstrukcija. (6.7)
konstrukcija
6.1. Statička analiza

U okviru modula Statika omogućen je prikaz i interpretacija rezultata linearne i nelinearne statičke analize.
Prikaz rezultata
nelinearne analize dijagramima
Podešavanje Izbor rezultata za Razmera

prikazivanja prikazivanje Animacija
prikaza
rezultata
Tip prikaza
Nelinearna Nalaženje
analiza Slučaj opterećenja, kombinacija min-max
opterećenja, anvelopa ili
Linearna merodavna kombinacija
analiza opterećenja za prikazivanje
Linearna statička Pogledati... 5.1 Statička analiza

analiza
Nelinearna Pogledati... 5.1 Statička analiza
statička analiza
Podešavanje Ovde se određuje način prikazivanja rezultata analize. Pri tome se bira slučaj opterećenja, kombinacija opterećenja
prikaza rezultata i merodavna kombinacija opterećenja.
U dijalogu podešavanja parametara prikaza se nalaze sledeće opcije:
Tip analize U zavisnosti od sprovedene analize moguće je izabrati prikaz rezultata linearne, nelinearne analize ili dinamičke
analize. Za svaki tip analize se dalje može definisati prikaz:
Slučaj
Prikaz rezultata za neki slučaju ili neku kombinaciju opterećenja.
Anvelopa
Prikaz anvelope rezultata izabranih opterećenja i/ili kombinacija opterećenja sa nalaženjem minimalne i/ili
maksimalne vrednosti rezultata.
Merodavno (kritično)
Nalaženje i prikaz merodavne(kritične) kombinacije opterećenja prema definisanim grupama opterećenja.
Pronaći sve Podrazumevano je ova opcija isključena. AxisVM uzima u obzir kombinacije rezultata ekstrema za svaku
kombinacije sa komponentu rezultata, međutim u nekim slučajevima moguće je da je merodavna kombinacija ona koja nema
jednakim ekstrema.
maksimalnim U tim slučajevim je potrebno uključiti ovu opciju i tada AxisVM kreira sve moguće kombinacije i proverava
vrednostima ih prema izabranim propisima po kojoj se analiza sprovodi. S obzirom na to da broj svih kombinacija može biti
rezulta ekstremno veliki ova opcija se preporučuje samo ako su veličina modela i broj slučajeva opterećenja mali.
Metode Ako je Pravilo kritične kombinacije podešeno na Automatski, AxisVM

kombinacija odeređuje merodavnu kombinaciju u zavisnosti od rezultata komponenti
i to ili prema GSN (granično stanje nosivosti) ili GSU (granično stanje
upotrebljivosti).
Ako je Pravilo kritične kombinacije podešeno na Prilagođeno
Min/Max/Min+Max, u listi opterećenja i kombinacija će biti dostupne
sve metode kombinacija bez obzira na trenutnu komponentu rezultata.
U slučaju propisa metod GSU (granično stanje upotrebljivosti) je
moguće odbrati za kreiranje kombinacija po Evrokodu, DIN 1045-1,
SIA 262 i drugim standardima baziranim na Evrokodu.
Prikaz vrednosti U prikazu anvelope ili merodavne kombinacije opterećenja može da se zada:
Min+Max
Prikaz minimalnih i maksimalnih vrednosti trenutne komponente rezultata.
Min
Prikaz samo minimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.
Max
Prikaz samo maksimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.
Prikaz oblika Nedeformisani
Model se prikazuje u nedeformisanom obliku.
Deformisani
Model se prikazuje u deformisanom obliku.
Tip prikaza Dijagram
Prikaz trenutne komponente rezultata dijagramom u boji a prikaz numeričkih vrednosti će biti data ako je
prekidač podešen na Prikaz vrednosti uključen.
Dijagram+prosečne vrednosti
Ovaj tip je omogućen samo prilikom prikaza sila linijskih oslonaca. Ako je selektovan ovaj tip prikaza
dijagramu linijskih oslonaca je dodat prikaz i oznaka prosečnih vrednosti. Uprosečavanje je samo kod
kontinualnih oslonaca (kontinualni znači da imaju iste krutosti i male vrednosti uglova između njih).
Presek
Vrednosti izabrane komponente rezultata za unapred definisani presek ili ravan preseka prikazuju se
dijagramima sa ili bez numeričkih vrednosti.
Izolinija (linija konture)
246
Vrednosti izabrane komponente rezultata prikazuju se izolinijama (spajaju tačke sa vrednošću rezultata u
nekom intervalu), sa ili bez numeričkih vrednosti. Prikaz se definiše legendom boja
Izopovršina 2D ili 3D
Vrednosti izabrane komponente rezultata prikazuju se izopovršinama (koje spajaju tačke sa vrednošću
rezultata u nekom intervalu), sa ili bez numeričkih vrednosti. Prikaz se definiše legendom boja.
Pogledati... 2.18.4 Panel skale boja
Nijedan
Isključuje se grafičko prikazivanje komponenti rezultata.
Preseci Definišu se tzv. aktivni preseci (linija, ravni i segmenata) - preseci za koje se prikazuju rezultati. Ako postoji
presek zadat presečnom ravni, može da se prikazuje i kontura ravni preseka.
Pogledati... 2.16.15 Preseci
Komponenta Izbor komponente rezultata koja se prikazuje.
Razmera Razmera prikaza rezultata. Podrazumevana vrednost je 1 i tada je najveća ordinata 50 piksela na ekranu.
Ispis numeričkih Čvorovi
vrednosti ... Prikazuju se numeričke vrednosti komponente rezultata uz čvorove.
Linije
Prikazuju se numeričke vrednosti komponente rezultata uz linijske konačne elemente (i međuvrednosti).
Sve površine
Prikazuju se samo maksimalne apsolutne vrednosti rezultata za površinske konačne elemente (maksimalna
vrednost jedne od devet vrednosti čvorova izračunatih na svakom površinskom konačnom elementu), a čvor
kojem odgovara ta vrednost obeležava se crnim kružićem.
Samo ekstremi
Prikazuju se ekstemne numeričke vrednosti komponenti rezultata uz čvorove, linije i površine.
my komponenta momenta Rz komponenta sile u osloncu

Klikom na dugme Ostala podešavanja... prikazuje se panel sa sledećim opcijama:
Parametri Nema
„zaobljenosti“ Vrednosti uticaja u površinskim elementima izračunate u čvorovima nisu uprosečene.
prikaza rezultata Selektivno
Vrednosti uticaja u površinskim elementima izračunate u čvorovima su selektivno uprosečene u zavisnosti od
lokalnog koordinatnog sistema, uslova oslanjanja i opterećenja elemenata koja su vezana u čvorovima
Sve površine
Sve vrednosti uticaja u površinskim elementima izračunate u čvorovima su uprosečene.
Intenzitet Prikaz promene komponente uticaja u površinskim elementima bojom ispunjene konture.
referentne Pogledati... 6.1.10 Sile u presecima površinskih konačnih elemenata
vrednosti
Izbor slučaja Sa padajuće liste može da se izabere za prikaz:
opterećenja Slučaj, kombinacija opterećenja
K-ti inkrement u slučaju nelinearne analize
Prikaz anvelope
Merodavna (kritična) kombinacija
Izbor
komponente
rezultata
Na padajućoj listi se bira komponenta rezultata analize za prikaz:

Pomeranja (eX, eY, eZ fX, fY, fZ,eR, fR)
Uticaji u greda/rebro elementima (Nx, Vy, Vz, Tx, My, Mz)
Naponi u greda/rebro elementima (Smin, Smax,Tymean, Tzmean)
Uticaji u površinskim elementima (nx, ny, mx, my, mxy, vxz, vyz, vSz, n1, n2, an, m1, m2, αm, nxD, nyD,
mxD, myD)
Naponi u površinskim elementima (Sxx, Syy, Sxy, Sxz, Syz, Svm, S1, S2)
Reakcije oslonca u čvoru (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Reakcije linijskog oslonca (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Reakcije površinskog oslonca (Rx, Ry, Rz)
Uticaji u elementu opruge (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Uticaj u kontaktnom elementu (Nx)
Tip prikaza Sa liste se bira tip prikaza komponente rezultata:
 Ako su izabrane kombinacije, merodavne kombinacije ili envelope, Min i Max,
nije moguć prikaz izolinijama i izopovršinama 2D.
Razmera
Podešavanje razmere prikaza na ekranu.
6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti
Program nalazi minimalne i maksimalne vrednosti izabrane

komponente rezultata analize, na svim mestima u modelu. Ako se
radi sa sklopovima pretraga se ograničava samo na aktivne sklopove.
AxisVM pronalazi i označava minimalne i maksimalne vrednosti.
 Ako je uključen prikaz sklopova, samo za aktivne se utvrđuju

ekstremne vrednosti.
248
6.1.2. Animacija
Snimi kao AVI video fajl
Kontrolna dugmad Podešavanje parametara

Brzina
Moguć je prikaz animirane sekvence promene uticaja. Kadrovi sekvence se dobijaju linearnom interpolacijom
između inicijalnog i stanja maksimalne vrednosti.
Animacija Jedna sekvenca
Prikazivanje animirane sekvence samo jedanput.
Ponavljanje
Neprekidno ponavljanje animirane sekvence.
Generisanje Broj kadrova

kadrova Može da se zada broj kadrova animacije između 3 i 99. Veći broj kadrova doprinosi da animacija bude glatka
ali i sporija.
Renderovana animacija
Svaki kadar animacije je renderovan prikaz.
Bojenje po kadrovima
Svaki kadar animacije prikazuje izolinije/izopovršine uz promenu boja između minimalne i maksimalne
vrednosti, a u skladu sa skalom boja.
Video fajl Moguće je kreirati video fajl kao naziv.avi.
Parametri video fajla se snimaju klikom na dugme Snimi.
Može da se podesi trajanje jednog kadra animacije. Kraće trajanje ima za posledicu veći broj kadrova. Uobičajen
broj kadrova u sekundi je 30, pa bi trebalo podesiti trajanje kadra oko 30ms.
6.1.3. Prikaz dijagrama
Ovaj dijalog prikazuje dijagrame nelinearnih ili dinamičkih rezultata analize. Istovremeno se mogu prikazati dva
dijagrama. Svaki dijagram prikazuje komponentu rezultata na X i Y osi dijagrama. Povezane tačke predstavljaju
uzastopne parove vrednosti. Očitane koordinate se mogu menjati prevlačenjem isprekidanih linija ili crne oznake
na dnu trake. Tačke dijagrama se mogu prikazati tabelarno i izvesti u Excel preko clipboard-a.
U slučaju dinamičke analize donja traka prikazuje vreme umesto broja inkremenata.
Traka alatki
Kopira selektovane ćelije u clipboard

Ako je vidljiva tabela selektovane ćelije se kopiraju u clipboard.
Štampanje crteža
Štampa dijagram (i tabelu ako je prikazana)
Kopiraj u clipboard
Kopira dijagram u clipboard.
250
Dodavanje crteža u Bazu crteža
Snima crtež u Bazu crteža tako da se može koristiti kasnije pri kreiranju izveštaja.
Parmetri prikaza dijagrama
Moguć je odabir komponenti koje će biti prikazane.
Akone odabrana komponenta rezultata klikom na dugme Čvor
omogućava se odabir čvora očitavanja vrednosti rezultata.
Dijagram x1-y1 je označen debljom plavom bojom i sa
oznakama na levoj i donjoj osi.
Dijagram x2-y2 je označen debljom crvenom bojom i sa
oznakama na desnoj i gornjoj osi.
Nakon uključivanja prekidača Prikaz markera, tačke sa
podacima se označavaju sa malim pravougaonicima.
Tabela
Uključuje/isključuje tabelarni prikaz numeričkih vrednosti.
Jednak opseg na dve X-ose
Ako je izabrana ista X-komponenta za dve horizontalne ose, njihov opseg se može postaviti na iste vrednosti.
Jednak opseg na dve Y-ose
Ako je izabrana ista Y-komponenta za dve horizontalne ose, njihov opseg se može postaviti na iste vrednosti.
Uklapanje u prikazu u X-pravcu
Postavlja opseg u horizontalnom pravcu između minimalnih i maksimalnih X vrednosti.
Uklapanje u prikazu u Y-pravcu
Postavlja opseg u vertikalnom pravcu između minimalnih i maksimalnih Y vrednosti.
Kontrola intervala
Uključuje/isključuje zelene trouglove kontrole intervala na dnu trake. Njihovim prevlačenjem pomera se prikazani
opseg inkremenata ili vremena.
6.1.4. Krive kapaciteta pushover analize
Ovaj dijalog je aktivan jedino ako su dostupni rezultati pushover analize i pomaže korisniku da odredi krivu kapaciteta
i traženo pomeranje u zavisnosti od karakteristika pomeranja tla.
Padajući meni u gornjem delu dijaloga dozvoljava korisniku da selektuje slučaj opterećenja koji će biti analiziran.
Rezultati su zasnovani na spektru odgovora ubrzranje-pomeranje sa karakteristikama specificiranim na levoj strani
dijaloga. Ove karakteristike spektra odgovora su identične onima koje su korišćene za seizmiča opterećenja (Videti...
4.10.23. Seizmičko opterećenje). Glavni reultati proračuna su prikazani i na donjoj levoj strani dijaloga i ispod samih
dijagrama.
Podrazumevani dijalog prikazuje krive kapaciteta i za Sistem sa više stepeni slobode (MDOF) i za ekvivalentni Sistem
sa jednim stepenom slobode (SDOF).
Nebesko plava kriva je kriva kapaciteta ekvivalentnog sistema sa jednim stepenom slobode (SDOF). Ona ima isti
oblik kao i tamno plava kriva za sistem sa više stepeni slobode (MDOF). Njene tačke su rezultat podele odgovarajućih
vrednosti sila i pomeranja MDOF krive sa Г.
Obično je krajnja taka obe krive kapaciteta tačka koja odgovara maksimumu pomeranja (podeljenog sa Г za SDOF
krivu) podešenog od strane korisnika na početku nelinearne statičke analize.
Rezultujuća kriva na slici ispod prikazuje da je konstrukcija sposobna za još veća pomeranja, s obzirom na to da se
osnovna smičuća sila (vertikalna osa) povećava sa povećanjem pomeranja. Maksimalna vrednost smičuće sile može
biti određena samo pokretanjem još jedne analize ograničene na veća pomeranja i proverom da li je kriva dostigla
maksimum posle kog je osnovna slia smicanja počela da opada. Ako je tako, onda je maksimalna vrednost maksimum
krive. Ako maksimum nije dostignut, pomeranje treba da bude povećano još više ako je potrebno.
Traka alatki i
ikona
Štampanje crteža
Štampa tekzći dijagram.
Kopiranje na clipboard
Kopira tekući dijagram na Clipboard.
Dodavanje crteža u Galeriju
Snima tekući dijagram u Galeriju da bi kasnije bio dostupan za izveštaje.
Tabela
Uključuje/isključuje tabelarne numeričke vrednosti.
Dodavanje u Biblioteku Crteža
Snima tekući dijagram u Biblioteku Crteža da bi kasnije bio dostupan za izveštaje.
Seizmički parametri
Prikazuje tabelu sa apsolutnim i relativnim vrednostima spratnih pomeranja i drugim parametrima.
6.1.4.1. Krive kapciteta prema Evrokodu 8
Svi rezultati su zasnovani na N2 metodu (videti 11.32) preporučeom u Dodatku B Evrokoda 8. Bilinearna veza sila-
pomeranje za SDOF sistem (zelena kriva) je proračunata uzimajući silu na traženom pomeranju (d*t ) kao silu koja
odgovara sili tečenja (F*y ) i definišući pomeranje na granici tečenja (d*y ) koristeći ekvivalentan princip energije
deformacije.
Vertikalna crvena linija označava 150% traženog pomeranja (dt) prema Evrokodu 8 (4.3.3.4.2.3). Obično ako je
kapacitet deformacije konstrukcije iznad ovog nivoa (stil linije je crta-tačka), ona zadovoljava zahteve kapaciteta
deformacije, u suprotnom (linija je kontinualna) ona ne zadovoljava ove zahteve.
6.1.4.2. Spektar odgovora ubrzanje-pomeranje (ADRS)
Spektar odgovora ubrzanje-pomeranje (ADRS) se prikazuje prebacivanjem na ADRS tab u dijalogu. I elastični
(isprekidana žuta linija) i neelastični (žuta linija) ADRS spektar, SDOF (plava linija) i ekvivalentna bilinearna kriva
kapaciteta (zelena linija) su prikazani ovde.
Posebna linija naglašava svojstveni period koji odgovara elastičnom ponašanju konstrukcije. Presek kapaciteta i
zahteva koji odgovaraju traženom pomeranju je obeležen sa crvenim kružićem. Ljubičasta isprekidana linija prikazuje
elastičnu aproksimaciju zasnovanu na početnoj krutosti bilinearne krive kapaciteta.
252
Rezultati Promenljive označene sa zvezdicom (*) predstavljaju ponašanje SDOF sistema, dok druge odgovaraju MDOF
sistemu.
Г Faktor transformacije za izračunavanje SDOF karakteristika.
m* Masa ekvivalentnog SDOF sistema.
Fy* Osnovna sila smicanja na dm* pomeranju ekvivalentnog SDOF sistema i sila tečenja elastično-savršene
plastične veze sila-pomeranje.
dm* Glavno pomeranje idealizovane bilinearne veze sila-pomeranje (ne nužno glavno pomeranje SDOF sistema
usled iterativne procedure N2 metoda).
dy* Pomeranje na granici tečenja idealizovane bilinearne veze sia-pomeranje.
T* Svojstveni period ekvivalentnog SDOF sistema.
det* Traženo pomeranje ekvivalentnog SDOF sistema sa periodom T* i neograničenim elastičnim ponašanjem.
d t* Traženo pomeranje ekvivalentnog SDOF sistema uzimajući u obzir neelastično ponašanje. Ono predstavlja
kraj zelene bilinearne krive kapaciteta.
dt Traženo pomeranje MDOF sistema uzimajući u obzir neelastično ponašanje.
6.1.4.3. Dift (pomeranje)
U tab Drift (pomeranje) su prikazani dijagrami apsolutnih

i relativnih pomeranja spratova (međuspratno pomeranje).
Dijagram apsolutnih pomeranja prikazuje horizontalno
pomeranje centra gravitacije spratova u odnosu na tlo.
Dijagram relativinih pomeranja prikazuje međuspratna
pomeranja izražena kao procenat visine sprata. Potonji
dijagram pomaže da se proveri da li konstrukcija
zadovoljava kriterijume graničnog pomeranja prema
Evrokodu 8.
Klikom na prekidač Seizmički parametri na traci alatki i
ikona mogu biti prikazane numeričke vrednosti u tabeli
zajedno sa seizmičkim parametrima spratova.
6.1.5. Tabelarni prikaz rezultata
Tabelarni prikaz omogućava pregled numeričkih vrednosti komponenti rezultata analize. Prikazuju se samo
rezultati selektovanih elemenata modela i aktivnih sklopova. Pomoću filtera parametara može da se napravi izbor
delova modela čiji rezultati se prikazuju.
Rezultati mogu da se prebace i u druge aplikacije pomoću clipboarda.
Prikaz rezultata Pozivanjem dijaloga Pregled Tabela moguće je podesiti detaljni prikaz i/ili
[Ctrl]+[R] ekstreme kao i selektovati komponente za koje se žele prikazati rezultati. Dijalog
se može pozvati i kasnije preko Format / Mogućnosti prikaza rezultata.
Rezultati Isključivanjem prekidača uklanjaju se detaljni rezultati ostavljajući

samo ekstreme kao jedini sadržaj tabele.
Ekstremi Isključivanjem ove opcije uklanjaja se sažeti prikaz ekstrema na

kraju tabele.
Nalaženje Mogu da se definišu komponente za koje se traže ekstremne vrednosti. Pored minimuma i maksimuma u tabeli se
ekstremnih pojavljuju i odgovarajuće vrednosti za druge komponente.
vrednosti Ako je ekstremna vrednost komponente nađena na više mesta u modelu pojaviće se simbol "*", a u koloni Detalji
biće prikazan prvi položaj pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.
Kada se prikazuju rezultati merodavne kombinacije pored minimalnih i maksimalnih vrednosti u tabeli su
slučajevi opterećenja koji učestvuju u merodavnoj kombinaciji sa sledećim oznakama:
[ ... ] stalna opterećenja.
{ ... } povremena (incidentna) opterećenja.
( ... ) izuzetna opterećenja.
Filteri Pogledati... 2.9 Tabele

parametara
Štampanje Pogledati... 3.1.10 Štampanje

[Ctrl]+[P]
254
6.1.5.1. Tabele rezultata segmenata preseka
Ako su u modelu definisani segmenti preseka, pojaviće se tabele rezultata

segmenata preseka pod tačkom REZULTATI.
Ove tabele daju listu vrednosti komponenti rezultata zajedno sa aktivnim
(prikazanim) segmentom preseka. Unutrašnje tačke rezultata segmenata
će biti kreirane gde ravan segmenta seče ivice konačnog elementa.
6.1.6. Pomeranja
Čvor Za svaki čvor može da se prikaže šest komponenti pomeranja (tri translacije
i tri rotacije) u globalnom koordinatnom sistemu, kao i rezultanta translacije
(eR) i rezultanta rotacije (θR).
Prikaz pomeranja konzole (model sa membranskim konačnim elementima):

Dijagram sa vrednostima pomeranja čvorova Presek sa vrednostima pomeranja
Izolinije Izopovršine 2D
Greda Za svaki gredni element prikazuju se ugibi u čvorovima i u međupresecima u odnosu na globalni i lokalni
koordinatni sistem. Prikaz pomeranja čvorova i ostalih tačaka modela dat je u odnosu na globalni, a prikaz
pomeranja u poprečnim presecima grede (dijagrami se dobijaju klikom na liniju grede) u odnosu na lokalni
koordinatni sistem.
Moguć je istovremeni prikaz rezultata za više greda ako su:
a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti
Pogledati... 2.16.19.3 Crtanje / Ugao konturne linije
b) isti smerovi lokalne x ose
c) elementi istih materijala.
Snimanje u Galeriju Snimanje u Samo anvelope

bazu crteža
Štampanje Svi rezultati
Kopiranje na Clipboard Slučaj ili Stvarna pomeranja
kombinacija
Štampanje opterećenja Pomeranja u odnosu na krajnje tačke
Moguć je prikaz rezultata bilo kog slučaja ili kombinacije opterećenja, kao i anvelopa. Prikazivanje anvelopa može
da se uključi i isključi.
Snimanje Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crteža i odatle uvesti u izveštaj. Nakon promene i ponovo izračunatih dijagrama
dijagrama u modela menja se, odnosno, ponovo se ispisuju vrednosti u odgovarajućim tabelama u Bazi kao i izveštaj.
Bazu crteža
Tabela rezultata Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.1.7. Sile u presecima štap/greda elemenata
Štap Za štapove rešetki aksijalna sila (Nx) je jedina sila u preseku.

Pozitivna normalna sila je sila zatezanja, a negativna sila pritiska.
Ako se prikazuju Anvelope i rezultati Merodavnih kombinacija mogu istovremeno da se prikažu i minimalne i
maksimalne vrednosti rezultata.
Prikaz uticaja u rešetkastom nosaču može da bude:
Nx dijagram Nx min/max anvelopa
256
Greda Tri sile (aksijalna Nx i transverzalne Vy i Vz) i tri momenta

(torzioni Tx, i dva fleksiona My i Mz) pojavljuju se u presecima
grednih konačnih elemenata.
Sile u presecima grede daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici iznad.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani greda.
Prikaz uticaja u okvirnom nosaču može da bude:
Nx dijagram Vz dijagram
My dijagram My min/max anvelopa
Klik na gredni element poziva prozor za prikaz dijagrama šest komponenti sila u presecima.
Moguć je istovremeni prikaz rezultata za više greda ako su:
a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti
pogledati... 2.16.19.3 Crtanje / Ugao konturne linije
b) isti smerovi lokalne x ose
c) elementi istih materijala.
Moguć je izbor prikazivanja rezultata bilo kog slučaja ili kombinacije opterećenja, kao i anvelopa. Moguć je i
prikaz anvelopa uticaja.
Snimanje Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crteža i odatle uvesti u izveštaj. Nakon promene i ponovo izračunatih
dijagrama u dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajućim tabelama u Bazi kao i izveštaj.
Bazu crteža
Tabela rezultata Mogu da se definišu komponente za koje se traže ekstremne vrednosti. Pored minimuma i maksimuma u tabeli
se pojavljuju i odgovarajuće vrednosti za druge komponente.
Ako je ekstremna vrednost komponente nađena na više mesta u modelu pojaviće se simbol "*", a u koloni
Detalji biće prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.
Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.1.8. Sile u presecima rebro elemenata
Tri sile (aksijalna Nx i transverzalne Vy i Vz) i tri momenta (torzioni Tx, i dva
fleksiona My i Mz) pojavljuju se u presecima konačnog elementa rebra.
Rebro može biti samostalni element (nevezan za površinski element) ili
vezan za površinski element.
Sile u presecima rebra daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici iznad.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani rebra. Ako je rebro ekscentično vezano za ljusku
pojavljuje se normalna sila i u ljusci i u rebru.
Prikaz uticaja u elementima rebra može da bude (ploča sa rebro elementima na ivicama):
Tx dijagram (torzioni moment) My min/max anvelopa
258
6.1.9. Sile u presecima virtualne grede
Proračun Nakon definisanja virtualnih gread (videti... 2.16.16. Virtualne grede), program proračunava centar gravitacije u
svakom preseku da bi odredio centralnu liniju, na kojoj je uzet konačan broj preseka, u zavisnosti od geometrije,
vezanih elemenata i gustine mreže konačnih elemenata. U svakom preseku presečne sile su redukovane na presek
centralne linije i ravni preseka. Nakon ove procedure, rezultati virtualne grede su prikazani preko centralne linije.
Komponente Tri ortogonalne unutrašnje sile, jedna aksijalna i dve smičuće sile (Nx, Vy, Vz)
unutrašnjih sila i tri unutrašnja momenta, jedan torzioni i dva savojna (Tx, My, Mz) su
proračunati na srednjem poprečnom preseku svakog elementa.
Unutrašnje sile se odnose na lokalni koordinatni sistem, i konvencija
pozitivnog znaka je data na slici. Dijagrami momenata su nacrtani sa
zategnute strane grednog elementa.
Tabele Rezultati su dati u svim presecima, sa globalnim koordinatama centra gravitacije.

rezultata
6.1.10. Sile u presecima površinskih konačnih elemenata
Uticaji Sile u presecima i pozitivni smerovi sila za površinske konačne elemente dati su u sledećoj tabeli:
Površinski elementi
Membrana nx Ploča mx
ny my
nxy mxy
vxz
vyz
Ljuska nx
ny
nxy
mx
my
mxy
vxz
vyz
Načini prikazivanja uticaja u ploči su:
Dijagram Presek sa prikazom vrednosti
Izolinija Izopovršina 2D
 Indexi "x" i "y" za momente ploča označavaju pravce odgovarajućih normalnih napona, a ne pravce ose
rotacije.
Tako je mx moment savijanja oko lokalne y-ose, a usled napona σx.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani ploča/ljuski. Znak na gornjoj strani elementa (određena
smerom lokalne z ose) je uvek pozitivan; na suprotnoj strani je negativan.
Promena U "normalnim okolnostima" približno rešenje dobijeno primenom metode konačnih elemenata konvergira ka
intenziteta tačnom, ako se poveća broj konačnih elemenata progušćavanjem mreže. Tačnost rešenja zavisi od broja, oblika
i tipa konačnih elemenata modela, od opterećenja i konturnih uslova i od mnogih drugih parametara.
Od korisnika programa se očekuje da proceni koji parametri i kako utiču na tačnost rešenja, gde pomaže
mogućnost prikazivanja promene intenziteta, u smislu identifikacije zona mreže modela gde tačnost nije na
potrebnom nivou. Kriterijum identifikacije zone sa malom tačnošću zasniva se na relativno velikoj promeni
intenziteta rezultata, pa je opravdano progušćavanje mreže. Veličina prihvatljive promena intenziteta zavisi od
niza okolnosti i različita je za različite probleme koji se modeliraju.
Dozvoljene vrednosti promene vrednosti intenziteta se određuju iskustveno.
260
Glavne sile Sračunavaju se glavne sile u presecima n1, n2, αn, m1, m2, αm kao i rezultujuća
transverzalna sila vSz. Konvencija je sledeće:
m1  m2 , n1  n 2
 90    90 (u odnosu na lokalnu x-osu)
Ljuska
Membrana Ploča
2
nx  n y  nx  n y 
n1 n1      nxy

2 -
2  2 
2
nx  n y  nx  n y 
n2 n2      nxy

2 -
2  2 
2n xy
tg(2 n ) 
n nx  ny
-
2
mx  my  mx  my 
m1 - m1      mxy

2
2  2 
2
mx  my  mx  my 
m2 - m2      mxy

2
2  2 
2mxy
tg(2m ) 
m -
mx  my
2 2
vSz  v xz  v yz
vSz -
 Za membrane sa ravnim stanjem deformacija vrednost nz  0 se ne određuje.
 Vrednosti uticaja prikazuju se dijagramima, izolinijama ili izopovršinama.
Glavni pravci (αn, αm) prikazuju se samo ako je dijagram izabran za način prikaza.
Boja i dužina linija koje odgovaraju ovim pravcima na ekranu zavisi od odgovarajućeg glavnog uticaja.
Linija u pravcu glavnog vektora čija vrednost je negativna ima na krajevima dve poprečne linije.
Negativni glavni uticaj

Uticaji od Za površinske elemente nxv, nyv, mxv, myv, uticaji od (dimenzionisanja) armiranja su izračunati prema sledećim
armiranja pravilima:
nxv  nx  nxy , nyv  ny  nxy
mxv  mx  mxy , myv  my  mxy
 Vrednosti uticaja od armiranja prikazuju se dijagramima, linijama preseka, izolinijama ili izopovršinama.
6.1.11. Sile u oslonačkim elementima
 Ove sile mogu da se prikažu u obliku dijagrama (kada su komponente

prikazane kao vektori) ili u bojama.
Rezultujuće sile ReR, RθR se računaju na sledeći način:
ReR  Rex
2
 Rey
2
 Rez
2
RR  R2x  R2y  R2z
Načini prikazivanja uticaja u osloncima (ramovske i pločaste konstrukcije) su:

Ryy moment u osloncu ReR rezultujuća sila u osloncu
Ry sila u ivičnom osloncu ReR rezultujuća sila u ivičnom osloncu
Tabela Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata

rezultata
Dijagram + Prilikom prikaza uticaja linijskih oslonaca
prosečne postaje dostupan specijalni slučaj prikaza
vrednosti (Dijagram+prosečna vrednost). Ako je
selektovan ovaj prikaz pored dijagrama
uticaja u linijskom osloncu prikazuju se i
uprosečene vrednosti.
6.1.12. Unutrašnje sile veza (linija-linija) i ivični zglob elemenata
Uticaji AxisVM određuje nx, ny, nz sile i mx, my, mz momente za veza elemente i ivične zglobove. Ako bilo koja
komponenta krutosti ima vrednost nula, odgovarajuća komponenta rezultata ima vrednost nula i nije prikazana
ni u kombinaciji komponenti ni u tabeli rezultata.
262
6.1.13. Deformacije u presecima štap, greda, rebro elemenata
Rezultati deformacija su dostupni samo u slučaju materijalno nelinearne analize.
Komponente deformacije
exx Aksijalna deformacija u x pravcu
exy Smičuća deformacjia u lokalnoj xy ravni
exz Smičuća deformacjia u lokalnoj xz ravni
eyz Torziona deformacija u lokalnom x pravcu
kyy Krivina u lokalnoj xy ravni
kzz Krivina u lokalnoj xz ravni
Sledeće komponente deformacije su dostupne za linijske elmente:
Komponente deformacije Štap Greda Rebro

exx exx exx exx
kyy kyy kyy
kzz kzz kzz
eyz eyz eyz
exy exy
exz exz
6.1.14. Deformacije u površinsim elementima
Rezultati deformacija su dostupni samo u slučaju materijalno nelinearne analize.
Komponente deformacije
exx Aksijalna deformacija u x pravcu
eyy Aksijalna deformacija u y pravcu
exy Smičuća deformacjia u lokalnoj xy ravni
kxx Krivina u lokalnoj xz ravni
kyy Krivina u lokalnoj xy ravni
kxy Distorziona krivina
exz Smičuća deformacjia u lokalnoj xz ravni
eyz Smičuća deformacjia u lokalnoj yz ravni
eSz Rezultanta deformacije smicanja normalna na ravan elementa
Sledeće komponente deformacije su dostupne za površinske elmente:
Komponente deformacije Membrana Ploča Ljuska

exx exx exx
eyy eyy eyy
exy exy exy
kxx kxx kxx
kyy kyy kyy
kxy kxy kxy
exz exz exz
eyz eyz eyz
eSz eSz eSz
6.1.15. Naponi u presecima štap/greda/rebro elemenata
Mogućnosti prikazivanja napona u presecima linijskih konačnih elemenata iste su kao i u slučaju sila u
presecima.
Štap U poprečnim presecima štapova rešetki naponi se računaju prema izrazu Sx=Nx/Ax.
Pozitivan je napon zatezanja.
Greda/rebro U poprečnim presecima štapova rešetki naponi se računaju prema izrazu:
N M y I z  M zI yz M zI y  M y I yz
Sx ,i  x  2
zi  2
yi
Ax I y I z  I yz I y I z  I yz
gde su yi , zi odstojanja tačaka u kojima se računa napon i težišta poprečnog preseka. Pozitivan je napon
zatezanja.
Rezultantni smičući napon se računa preko smičućih i torzionih (Saint-Venant) bez obzira na napon smicanja
savijanjem.
Za pune poprečne preseke je: Vi  Vy2,i  Vz2,i ,

gde su komponente smičućih napona:
Vy   y  V   z  M     
Vy ,i     z   x    zi 

A x  y   
A x  y  i Ix   y  
i  i 
Vy   y  V  z      
  z 
Mx
Vz,i      
A x  z    z   y i 
 i A x  z  i Ix  i 
Φy i Φz su funkcije napona smicanja u y i z pravcu, a ω je funkcija savijanja.
Za tankozide poprečne preseke je:
Vy   y  V  z       Mx
  z 
Mx
Vi      
A x  s     s   mi   I t i ,
i A x  s i Ix  i  x
gde su poslednja dva izraza smičući napon savijanja izveden preko protoka smicanja u zatvorenim i otvorenim
poddelovima, mi je rastojanje težišta preseka do segmenta, ti je debljina zida segmenta, a ω2, Φ y i Φz vrednosti
centralne linije.
Von Mises napon je definisan kao: So,i  Sx2,i  3Vi2
Ako se poprečni presek sastoji iz dva ili više posebnih delova ne računaju se V i i So,i .
Glavni naponi smicanja su: V y , prosek  V y Ay , Vz , prosek  Vz Az ,
Ako je Ay, Az = 0 tada je Ay=Az=Ax.
Naponi greda Sminmax, Vminmax, Sominmax su minimalne/maksimalne vrednosti unutar poprečnog preseka i
prikazani su kao uticaji u presecima.
Klik na gredu/rebro poziva prozor za prikaz dijagrama S min, Smax, Vy,pr i Vz,pr u međupresecima duž raspona.
Prevlačenjem plave llinije pomoću miša pozicija izračunavanja napona se može menjati. Aksonometrijski
dijagrami u sredini i tabela sa strane prikazuju raspodelu napona unutar preseka u izabranim tačkama.
Za prikaz više elementa u jednom dijagramu potrebno ih je selektovati pre klika na izbor prikaza. Kontinualne
grede/rebra elementi se mogu prikazati u jednom dijagramu ako su ispunjeni uslovi opisani u odeljku 6.1.7 Sile
u presecima štap/greda elemenata
264
Moguć je izbor prikaza rezultata bilo kog slučaja ili kombinacije opterećenja, kao i anvelopa. Prikazivanje
anvelopa može da se uključi i isključi kao i da se podesi pozicija prikaza rezultata.
Snimanje Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crteža i odatle uvesti u izveštaj. Nakon promene i ponovo izračunatih
dijagrama u Bazu dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajućim tabelama u Bazi kao i izveštaj.
crteža
 Mogu se definisati komponente za koje se traže ekstremne vrednosti. Pored minimuma i maksimuma u
tabeli se pojavljuju i odgovarajuće vrednosti za druge komponente.
Ako je ekstremna vrednost komponente nađena na više mesta u modelu pojaviće se simbol "*", a u koloni
Detalji biće prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.
6.1.16. Naponi u površinskim elementima
Sračunavaju se komponente napona u svakom čvoru u gornjoj, srednjoj i donjoj zoni elementa:
Komponenta Membrana Ploča Ljuska
n 6 nx 6
sxx sxx  x sxx   2
 mx sxx   2  mx
t t t t
ny 6 ny 6
syy syy  syy   2
 my syy    my
t t t t2
nxy 6 nxy 6
sxy sxy  sxy    mxy sxy    mxy
t t2 t t2
3v xz 3v
sxz sxz  sxz  xz
2t 2t
3v yz 3v yz
syz syz  syz 
2t 2t
 U slučaju membrana sa ravnim stanjem deformacija szz  0 , izračunava se iz izraza szz    (sxx  syy )
Indexi "x" i "y" za momente označavaju pravce odgovarajućih napona, a ne pravce ose rotacije, tako da je
mx moment oko lokalne y ose a my oko lokalne x ose.
Von Mises naponi Von Mises naponi se računaju kao:
so  0.5 [(sxx  syy ) 2  (syy  szz ) 2  (szz  sxx ) 2 ]  3 (sxy
2
 syz
2
 szx
2
)
 Vrednosti napona mogu da se prikažu dijagramima, u presecima, izolinijama i izopovršinama..
Tabele rezultata Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.1.17. Uticajne linije
Mogu da se prikažu uticajne linije koje odgovaraju jediničnim silama P X, PY, i PZ, koje deluju u pozitivnom pravcu
osa globalnog koordinatnog sistema.
Ordinate uticajne linije su vrednosti uticaja u poprečnim presecima u kojima deluje jedinična sila.
Štap Klik na neki presek rešetke poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajuće štapove.
Uticajne linije za aksijalnu (normalnu) silu štapa rešetke:
Jedinična sile u pravcu Z Uticajna linija za štap (gornji pojas)
Uticajna linija štapa ispune Uticajna linija za štap (donji pojas)
Greda Klik na neki presek okvira poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajuće elemente.
Uticajne linije za sile u presecima okvira:
Jedinična sila u pravcu Z-ose Uticajna linija za Nx
Uticajna linija za Vz Uticajna linija za My

266
6.1.18. Neuravnotežena opterećenja
Za svaki slučaj opterećenja sračunavaju se komponente rezultante spoljašnjeg opterećenja u odnosu na

koordinatni početak i za ose X, Y, Z globalnog koordinatnog sistema (i rotacija oko osa, XX,YY i ZZ).
Neuravnotežena opterećenja se pojavljuju u tabeli za svaki slučaj opterećenja. Ovo se obično dešava kada je
spoljašnje opterećenje aplicirano u pravcu stepena slobode sa sprečenim pomeranjem.
 Preporučuje se provera neuravnoteženih opterećenja posle svake izvršene analize.
6.2. Analiza stabilnosti
Prikazuje rezultate analize stabilnosti modela (izabrane svojstvene oblike gubitka stabilnosti i parametre
kritičnog opterećenja ).
U informacionom panelu su sledeći podaci: Stabilnost ramovske konstrukcije:
ncr: parametar kritičnog opterećenja
Greška relativna greška svojstvene vrednosti
Iteracija broj iteracija za postizanje konvergencije
 AxisVM tretira rezultate analize stabilnosti kao posebne slučajve opterećenja.
6.3. Analiza slobodnih vibracija
Prikazuje rezultate analize slobodnih vibracija (izabrane svojstvene oblike tj. tonove i svojstvene vrednosti).
Svojstveni oblici su normirani po masama.
Prikazivanje tonova slobodnih vibracija:
Okvir, prvi ton vibracija Okvir, drugi ton vibracija
Ploča, drugi ton vibracija Ploča, šesti ton vibracija
U informacionom panelu su prikazani sledeći podaci:

f frekvencija [Hz]
ω kružna frekvencija [rad/s]
T period vibracija [s]
Ev svojstvena vrednost
Greška relativna greška rešenja
Iteracija broj iteracija za postizanje konvergencije
 AxisVM tretira rezultate analize slobodnih vibracija kao posebne slučaje opterećenja.
Tabele rezultata Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.4. Dinamička analiza
Prikaz rezultata dinamičke analize.

Dostupna su podešavanja i prikazi rezultata kao i kod prikaza rezultata statiče analize. Pogledati… 6.1.5 Tabelarni
prikaz rezultata
6.5. Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata
6.5.1. Armatura površinskih elemenata – RC1 modul
Propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

(standardi)
DIN: DIN 1045-1:2001-07
SIA: SIA 262:2003
Proračun armiranobetonskih površinskih konstrukcija sprovodi se prema Evrokod 2 standardu. Proračun
armature membrana, ploča i ljuski zasniva se se na tzv. III naponskom uslovu. Pravci armiranja su pravci lokalne
x-ose i y-ose ose membrane, ploče ili ljuske. Momenti i odgovarajuće normalne sile za dimenzionisanje određuju
se na osnovu koncepta "optimalno armiranje u vezanim pravcima".
 Ako je količina armature manja od minimalno propisane usvaja se minimalno propisana količina armature.
268
Oznake mxD, myD,

komponeti nxD, nyD: proračunske sile u preseku
rezultata axb: sračunata površina armature donje zone u x-pravcu
ayb: sračunata površina armature donje zone u y-pravcu
axt: sračunata površina armature gornje zone u x-pravcu
ayt: sračunata površina armature gornje zone u y-pravcu
xb: aktuelna (usvojena) površina armature donje zone u x-pravcu
yb: aktuelna (usvojena) površina armature donje zone u y-pravcu
xt: aktuelna (usvojena) površina armature gornje zone u x-pravcu
yt: aktuelna (usvojena) površina armature gornje zone u y-pravcu
xb–axb: razlika površina armature donje zone u x-pravcu
yb–ayb: razlika površina armature donje zone u y-pravcu
xt–axt: razlika površina armature gornje zone u x-pravcu
yt–ayt: razlika površina armature donje zone u x-pravcu
vRd,c: otpornost na smicanje (proboj)
vSz–vRd,c: razlika između rezultantne smičuće sile upravne na površinu i otpornosti na smicanje
wk(b) širina prslina u težištu armature donje zone
wk(t) širina prslina u težištu armature gornje zone
wk2(b) širina prslina donje zone ploče
wk2(t) širina prslina gornje zone ploče
wR(b) pravac prslina donje zone ploče
wR(t) pravac prslina gornje zone ploče
Parametri U proračunu armature površinskih elemenata parametri koji se definišu za konačne elemente su:
armiranja
Materijali Beton, čelik

Debljina h je ukupna debljina elementa uzeta u proračunu
Nepovoljni Dodata opcija u slučaju proračuna po Evrokod2
ekscentricitet standardu.
Dodatni ekscentricitet će uvek biti dodat stvarnoj
vrednosti (izračunatoj iz normalnih sila i
momenata) da bi se povećala apsolutna vrednost
ekscentriciteta.
Debljina xdonje, ydonje, xgornje, ygornje debljina (< h / 2)

zaštitnog sloja
 Zaštitni sloj je odstojanje između težišta gornje/donje armature i gornje/ donje površine elementa.
6.5.1.1. Proračun prema Evrokodu 2
Ploča Ako su mx, my, mxy sile u preseku uticaji za dimenzionisanje su:
m2  0
- optimum momenta je: m  my
m1  min ! x
mx  mxy
Da Ne
mxf  mx  mxy mxf  0

2
f mxy
f
my  my  mxy my  my 
mx
my  mxy
Da Ne
2
mxy
mxa  mx  mxy mxa  mx 
my
mya  my  mxy mya 0
Rezultati AxisVM sračunava potrebne količine zategnute i/ili pritisnute armature (za dvostruko armirane preseke).
Membrana Dimenzionišu se samo membrane sa ravnim stanjem napona.
270
Ako su sile u preseku memebrane nx, ny, nxy, normalne sile za dimenzionisanje su:
n2  0
- optimum normalne sile je: n  nx
n1  min ! y
nx  nxy
Da Ne
nx  nx  nxy nx  0
2
nxy
ny  ny  nxy ny  ny 
nx
Rezultati AxisVM sračunava potrebne količine zategnute ili pritisnute armature. Pritisnuta armatura se sračunava u
zonama gde je normalna sila za dimenzionisanje veća od granične nosivosti betona.
Ljuska Ukoliko su u nekom preseku ljuske uticaji nx, ny, nxy, mx, my, i mxy normalne sile i momenti za dimenzionisanje
određuju se na osnovu rezervnog optimuma normalne sile tj. rezervnog optimuma momenta, kao što je opisano
kod ploča i membrana.
AxisVM sračunava potrebne količine zategnute i pritisnute armature.
Rezultati Kao rezultati se dobijaju sledeće vrednosti: axb, axt, ayb, ayt
Ukupna armatura u x-pravcu: Ax = axb+axt
Ukupna armatura u y-pravcu: Ay =ayb+ayt
 Ukupna količina potrebne armature iznosi Ax + Ay.
 Poruka o greški Presek ne može da se armira se javlja ako je:
Ax  0,04A c , ili Ay  0,04A c
gde je Ac površina poprečnog preseka betona.
Tabele rezultata Oznake u tabeli:
(-) pritisnuta armatura
??? poprečni presek u datom pravcu ne može da se armira
6.5.2. Usvojena amatura
Usvojena Armatura se usvaja na osnovu računski potrebne armature.

armatura Usvojena armatura se uzima u obzir pri nelinearnoj analizi pomeranja ploča.
Armatura se može usvojiti na dva načina:

1.) selektovati površinske elemente ili oblasti a zatim kliknuti dugme na paleti za definisanje armature
2.) kliknuti na dugme bez prethodno izvršene selekcije, definisati parametre armature a zatim nacrtati mrežu
nezavisnih armiranih oblasti.
Pregled Usvojenu armaturu modela je moguće pregledati preko prikaza Pregled armature u delu Izveštaj težina, Tabele
armature rezultata. U tabeli je dat prikaz ukupne mase i dužine armature po prečnicima, kao i ukupne armirane betonske
površine i zapremine.
6.5.2.1. Armatura površinskih elemenata i oblasti
Parametri Prvi tab prikazuje parametre zahtevane standardom

za proračun prslina.
Stvarni zaštitni sloj betona i primarni pravci mogu
biti različiti od onih korišćenih za određivanje
zahtevane količine armature (pogledati... 6.5.1
Armatura površinskih elemenata – RC1 modul)
Min. debljina Minimalna debljina ne označava minimalnu debljinu površinskog elementa, već minimalnu debljinu h kao parametara
armiranja površinskih elemenata.
Armiranje Stvarno zadata armatura površinskog elementa može da se vidi na razgranatoj listi na levoj strani panela.
Selektovanjem armature omogućava se uređivanje parametara na desnoj strani panela. Promenom vrednosti u poljima
ažuriraju se i podaci u listi.
 Zaštitni sloj je odstojanje između težišta armature i

površine elementa.
272
Dodavanje i Usvojena armatura je prikazana u razgranatoj listi sa leve strane. Selektovanjem armature sa liste omogućava se
brisanje promena njenih parametara sa desne strane u prozoru. Na primer, selektovanjem lokacije (Pravac/Gornja armatura)
moguće dodati armaturu na postojeću.
Pomoću dugmeta Brisanje (ili [Del] tipke) moguće je obrisati, a pomoću Dodaj (ili [INS] tipke) dodati armaturu grupi.
Ako je selektovana grana sa leve strane, operacije se o dnose na celu granu liste.
Prikazuje paletu selekcije i omogućava selektovanje postojećih oblasti. Trenutna količina armature se usvaja nakon
završene selekcije.
Opcija za crtanje pravougaonih oblasti armiranja.
Opcija za crtanje nagnutio pravougaonih oblasti armiranja.
Opcija za crtanje poligonalnih oblasti armiranja.
Opcija za prihvatanje usvojene armature oblasti klikom na oblast.
Usvajanje armature se prihvata samo ako je oblast armiranja nad površinskim elementom ili oblasti.
6.5.2.2 Armiranje nezavisno od mreže konačnih elemanata
Za definisanje armature na nekoj oblasti, postaviti parametre armiranja a zatim nacrtati pravougaonu ili
poligonalnu oblast koju treba armirati.
Ako nisu selektovane površine ili oblasti klikom na dugme panela prikazuje se sledeći dijalog prozor.
Armatura se može obrisati ili dodavati na način opisanim gore.

Dijalog prozor se može redukovati na paletu. Klikom na ikonicu trougla u gornjem desnom uglu smanjuje ili
povećava dijalog. Količina usvojene armature je prikazana preko simbola tako što je armatura u y pravcu
ispisana duž vertikalne linije, a armatura u x pravcu, duž horizontalne (slika ispod).
Konture armiranih oblasti se identifikuju kurzorom, a zatim klikom  se omogućavaju izmene. SHIFT + klik
kombinacija je za selektovanje više armiranih oblasti, a zatim klik na jednu od njih omogućava promene svih
oblasti.
Armirane oblasti su prikazane na ekranu kao konture sačinjene od
isprekidanih (tačkastih) braon linija. Simboli označavaju količine gornje i
donje usvojene armature u x i y pravcu. Centralna tačka je spojena sa dva
vektora poligona oblasti kontinualnim braon linijama
Prilikom modifikacije postojeće oblasti armiranja dostupne su dve opcije:

Nova količina armature se prepisuje preko postojeće.
Prepiši
Nova količina armature se dodaje postojećoj.
Dodaj
6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje)
Parametri armiranja grede i usvojena armatura mogu biti dodeljeni betonskim rebro i greda elementima bez
sprovođenja proračuna i provere armature grede. Parametri proračuna armiranja grede mogu biti različiti za svaki
konačni element. Za selektovanje samo dela konstruktivnog elementa, pogledati sledeću opciju: Settings / Preferences
/ Editing / Enable selection of finite elements on lines.
 Dijalog parametara armiranja grede je pogodan za definisanje parametara armiranja za jednoosno savijanje. Ovo
može biti urađeno i za vertikalne elemente.
Proračun armature grede (određivanje zahtevane količine armature i njena provera, videti... 6.5.10. Proračun
armature greda – RC2 modul) koristi ove parametre.
Poprečni
presek
Lista sadrži sve poprečne preseke greda u selekciji. Geometrijski parametri slektovane stavke sa lite će biti prikazani
i mogu se urediti. Promene neće voditi opnovnom proračunu sila, tako da dimenzije poprečnog preseka ne bi trebalo
menjati, osima ako je zaista neophodno.
274
Klasa betona takođe može biti prepisana. Klasa konstrukcije i maksimalno zrno agregata (Dmax) moraju biti uneti.
 Nakon promene dimenzija poprečnog preseka, preporučljivo je promeniti usvojeni poprečni presek elementa i
ponovo izračunati model.
Klase sredine, Klase sredine i zaštitni slojevi betona moraju biti specificirani na sve četiri strane gerde (+z, -y,
zaštitni slojevi +y, -z).
betona Zaštitni sloj betona je najmanja udaljenost između uzengija i spoljašnje površine betona.
Minimalna zahtevana vrednost zaštitnog sloja proračunata prema standardu prema klasama
sredine i drugim parametrima je prikazana plavom bojom na kraju svakog reda. Odabirom
Apliciraj minimalni zaštitni sloj će cv polja za uređivanje biti podešena na proračunatu vrednost.
Klikom na link simbol sa desne strane klasa sredine će ista klasa sredine biti podešena na svim
stranama.
Parameri Parametri uzengija su sa leve, a parametri podužne armature sa desne strane. Uzengija je prikazana zelenom, podužna
armiranja armatura u uglovima crvenom, a ostala podužna armatura plavom bojom, njihov prečnik na vrhu / dnu (Øt, Øb) može
biti podešen odvojeno. Odabirom Koristi ovu podužnu armaturu i uzengije kao podrazumevanu podešava
podrazumevanu vrednost klase čelika na vrednost podešenu u dijalogu.
 Sledeći parametri se koriste samo u proračunu armature grede. Program raspodeljuje uzengije i podužnu
armaturu prema ovim parametrima pre provere proračunate armature.
Razmak uzengija će uvek biti vrednost podešena kao Jedinica razmaka uzengija.
Maksimalni broj primenjenih šema armature ograničava broj razlčitih distribucija šipki armature primenjenih duž
grede (broj distribucije na vrhu i dnu može biti podešen zasebno).
Parametri
Ovi parameri su neophodni za proračun i proveru armature grede.

Proračun Armatura grede može biti proračunata za savijanje u jednom pravcu. Tako da greda može biti proračunata ili za Vz-
unutrašnjih sila My ili za Vy-Mz sile.
Odabirom Redukcija smičućih sila kod oslonaca dozvoljava primenu metoda redukcije smičućih sila prema trenutno
važećem standardu.
Ugao pritisnute Evrokod 2 dozvoljava određivanje ugla pritisnute dijagonale betona θ. Prema 6.2.3 (2) 1 ≤ ctgθ ≤ 2.5. U slučaju
dijagonale pravog ugla dijagonale (oštar ugao prslina), prsline presecaju samo nekoliko uzengija, te beton prihvata više napona
betona smicanja. U slučaju oštrog ugla dijagonale (prav ugao prslina), prsline presecaju mnogo uzengija, te smičuća armatura
prihvata više napona smicanja.
U metodi proizvoljan ugao rešetke (druga opcija), ugao dijagonale je optimizovan za minimum smičuće armature.
Ako momenti savijanja i torzije nisu zanearljivi, standardni metod treba da biti selektovan (prva opcija), gde je ugao
dijagonale fiksiran na 45º.
Prsline Odabirom Povećanje armature prema graničnoj širini prsina mogu biti unete dopuštene širine prslina. U ovom
slučaju, program povećava gornju / donju armaturu (održavajući odnos As ≤ 0.04Ac) da bi smanjio širinu prsline ispod
specificirane vrednosti. Da bi se sprovela analiza prslina, mora biti specificirana dužina trajanja opterećenja. Videti...
6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje).
Ako je selektovana opcija Uzeti u obzir čvrstoću betona na zatezanje, neće biti sproveden proračun prslina u tačkama
gde je napon zatezanja manji od čvrstoće betona na zatezanje.
Trajanje kt je faktor koji zavisi od dužine trajanja opterećenja.
opterećenja Za kratkotrajna opterećenja kt = 0.6, za dugotrajna opterećenja kt = 0.8.
Provera Program proverava dopušteni ugib prema kriterijumima postavljenim za grede i konzole. L predstavlja dužinu grede.
dopuštenog Ova provera će biti sprovedena samo ako su podešeni klasa betona i poprečni presek.
ugiba
Za koeficijente seizmičkih sila videti 4.10.23. Seizmičko opterećenje – SE1 modul.
Usvajanje Armatura može biti dodeljena selektovanim

armature za konačnim elementima. Nelinearna analiza
jednoosno može uzeti u obzir ovu konstantnu armaturu
savijanje kada se računa ugib.
(greda) Potreban broj ugaonih šipki na gornjoj i
donjoj strani grede je uvek tu, njihov prečnik
može da se promeni. Broj i prečnik dodatnih
šipki na gornjoj i donjoj strani može biti
specificiran. Šipke su automatski
raspoređene.
Preuzimanje Klikom na Preuzimanje omogućeno je preuzimanje proračunskih parametara armiranja grede definisanih za drugu
gredu.
Prikaz usvojene Nakon što su elementu dodeljeni njegovi parametri i armatura i prikaz poprečnog preseka je uključen (Display options
amature / Symbols / Graphics symbols / Cross-section shape, Videti... 2.16.18. Mogućnosti prikazivanja), usvojena armatura
se takođe može videti u modelu.
Ako je mreža konačnih elemenata dodeljena modelu (videti... 4.11.1.1. Mreža linijskih konačnih elemenata), svaki
konačni element može imati različitu usvojenu armaturu (Uključiti Settings / Preferences / Editing / Enable selection
of finite elements on lines). Ako je onemogućena mreža linijskih konačnih elemenata, tri poprečna preseka su
prikazana, jedan na početku, jedan u sredini, jedan na kraju elementa. U slučaju usvajanja konstantne armature, samo
je jedan presek prikazan.
276
Tokom definisanja parametara armiranja grede, moguće je promeniti poprečni presek. Ako poprečni presek dodeljen
linijskom elementu nije identičan poprečnom preseku specificiranom u dijalogu parametara armiranja grede,
modifikovani poprečni presek je prikazan isprekidanom crvenom linijom u modelu.
6.5.4. Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja (stub)
Parametri armature za prijem dvoosnog savijanja mogu biti specificirani u dijalogu ispod.
Svaki konačni element može da ima različite parametre armiranja. (Uključiti Settings / Preferences / Editing / Enable
selection of finite elements on lines). Provera stuba na osnovu usvojene armature može biti sprovedena kasnije
(videti... 6.5.9. Armatura stuba – RC2 modul).
 Ovaj tip armiranja se koristi za armiranobetonske elemente podvrgnute dvoosnom savijanju. Može biti dodeljen
i horizontalnim elementima, iako bi u ovom slučaju upotreba parametara armiranja grede (videti... 6.5.3.
Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje)) bila praktičnija.
Snima tekući crtež u Biblioteku Crteža.
Definiše novu armaturu.
Učitava novi poprečni presek ili armaturu.
 Samo poprečni preseci sa grafičkim podacima mogu biti učitani.

Snima armaturu pod nazivom za dalju upotrebu.
Lista postojeće armature stuba. Možete ih sortirati i obrisati obeležene redove.

Definisanje Sledeće ikone su dostupne u meniju Definisanje armature:
armature
Parametri Dopušta vam da specificirate parametre za proračun
dijagrama interakcije opterećenje-momentna nosivost.
Određeni nepovoljni inkrementi ekscentriciteta
zasnovani na parametrima izvijanja su prikazani u
tabeli za proveru unutrašnjih sila.
To može biti kontrolisano ako su inrementi
ekscentriciteta propisani standardom aplicirani u
određenom pravcu ili ne. U odabranim smerovima βyy i
βzz mogu biti specificirani koeficijeni dužine izvijanja.
(βyy u x-z ravni i βzz u x-y ravni). Takođe je moguće
promeniti visinu stuba korišćenu u prračunu dužine
izvijanja.
Odabrati Uklješten u z (ili y) pravcu ako je celokupna
konstrukcija ukrućena u datim pravcima respektivno.
Možete videti koeficijent seizmičkih sila u 4.10.23.
Seizmičko opterećenje – SE1 modul.
Armaturne šipe
Na Generiše šipku armature sa specificiranim prečnikom na lokaciju kurzora.
poziciju/prema Ako je kurzor u uglu ili na konturnoj liniji, armatura će biti generisana uzimajući u obzir zaštitni sloj.
zaštitnom sloju
Prema Ubacuje ravnomerno N+1 novih šipki između dve selektovane tačke.
razmaku
Na kružnom Ubacuje ravnomerno N+1 novih šipki između selektovane početne tačke i krajnje tačke kružnog luka.
luku
Prečnik Dopušta vam da definišete ili modifikujete prečnik šipke

Za modifikovanje, selektovati šipke i potom uneti prečnik ili selekovati vrednost sa liste.
Zaštitni sloj Dopušta vam da definišete ili modifikujete zaštitni sloj.
 U ovom slučaju, zaštitni sloj betona je rastojanj od spoljašnje površine do šipke!

Modifikovanje geometrije šipki:
1. Pomeriti kurzor preko centra šipke.
2. Upotrebiti levi  prekidač (držati ga pritisnutim) da biste pomerili šipku na njenu
novu lokaciju, ili numerički unesite njene nove koordinate u panel koordinata.
Broj podele koji definiše broj šipki kao N+1.
Kreira nove šipke tako što kopira postojeće translacijom.
Kreira nove šipke tako što kopira postojeće rotacijom.
Kreira nove šipke tako što uradi simetriju postojećih.
Prikaz usvojene Nakon što je usvojena armatura i nakon što su njeni parametri dodeljeni elementu i prikaz poprečnog preseka je
armature uključen (Display options / Symbols / Graphics symbols / Cross-section shape, videti... 2.16.18. Mogućnosti
278
prikazivanja), usvojena armatura takođe može da se vidi u poledu modela. Videti takođe 6.5.3. Parametri armiranja
grede (jednoosno savijanje).
6.5.5. Nelinearna analiza armiranobetonskih greda i stub elemenata
U slučaju nelinearne analizeusvojene armature, parametri betonskih konstrukcija i nelinearno ponašanje čelika/betona
može biti uzeto u obzir (videti... 5.1. Statička analiza) za sledeće standarde:
Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004
SIA: SIA 262:2003
Unutrašnje sile kompatibilne sa deforacijama su proračunate numeričkom integracijom napona vlakana u Gausovim
tačkama integracije zasnovanom na normalnim deformacijama ε i krivinama κy i κz. Betonski poprečni presek je
podeljen na vlakna u obliku trougla; čeličnoj armaturi su dodeljena nezavisna vlakna kružnog oblika. Naponi u
vlaknima su proračunati na osnovu deformacija u centru vlakna i na osnovu nelinearnog modela betona/čelika. Da bi
se izbegli problemi konvergencije, materijalni model betona je promenjen na strani zatezanja. Razlika između
materijalnih modela u Evrokod i SIA standardima je samo u rednostima čvrsoća, graničnih deformacija; oblik
materijalnog modela je identičan.
 Svrha razmatranja usvojene armature u nelinearnoj statičkoj analizi je tačniji proračun ugiba linijskih
armiranobetonskih elemenata verifikacijom u graničnim stanjma upotrebljivosti uzimajući u obzir materijalno
nelinearno i strukturalno ponašanje. Verifikacija armiranobetonskih elemenata u graničnim stanjima nosivosti
koristeći model integracije vlakana nije preporučljiva. Takođe je važno istaći da trenutni model ne može biti
upotrebljen u pushover analizi da bi se u obzir uzelo nelinearno ponašanje armiranobetonskih elemenata umesto
plastičnih zglobova (videti... 4.10.23. Seizmičko opterećenje – SE1 modul) zato što predstavljeni materijalni modeli
ne razmatraju cikličnu degradaciju nosivosti / krutosti beona i čelika, izvijanje armaturnih šipki, itd.
Nakon završetka nelinearne analize sa usvojenom armaturom, mogu se pojaviti sledeće poruke grešaka:
1. ,,Inkrement X, Greda Y: Normalna sila prekoračuje otpornost na zatezanje/pritisakˮ
2. ,,Inkrement X, Greda Y: Moment savijanja prekoračuje otpornost na savijanjeˮ
3. ,,Inkrement X, Greda Y: Podužna armatura za prijem zatezanja je nedovoljnaˮ
6.5.6. Nelinearna analiza pomeranja AB poča
U linearnoj analizi pomeranja ploče se računaju prema teoriji elastičnosti. Ponašanje AB ploča je nelinearno,
pre svega, zbog pojave prslina. Ovde se, u nelinearnoj analizi pomeranja AB ploča uzima se u obzir pojava
prslina i uticaj usvojene armature na pad i povećanje krutosti.
Nelinearna analiza sprovodi se iterativnim postupkom korišćenjem dijagrama moment-krivina za AB presek,
pri čemu se nosivost zategnutog betona ne zanemaruje.
Ovaj postupak je zastupljen u Evrokod, DIN 1045-1 (Nemačkim), SIA-262 (Švajcaskim), NEN (Holandskim),
MSz (Mađarskim) i STAS (Rumunskim) standardima.
Algoritam postupka nelinearne analize pomeranja obuhvata sledeće faze:
1.) linearna analiza ploče
2.) određivanje potrebne količine armature
3.) usvajanje armature
4.) nelinearna analiza ploče.
 Pre startovanja nelinearne analize potrebno je uključiti prekidač Usvojena površina armature .
Pomeranja ploče:
linearna (elastična) analiza nelinearna analiza
6.5.7. Prsline
Nacionalni propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

(standardi) DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
Po usvajanju armature AxisVM može da računa širine i pravce prslina na
elementima membrana, ploča i ljuski.
Pravci armiranja su pravci x-ose i y-ose lokalnog koordinatnog sistema
membrana, ploča i ljuski.
Program prikazuje prsline u bojama iscrtavajući sliku prslina modela sa
uglovima pravca prslina.
Podešavanje parametara se može pogledati u prethodnom poglavlju.

Rezultati U tabeli rezultata pored uticaja, dobijaju se i sledeći podaci:
Aax, Aay usvojena armatura u x i y pravcu
wk širina prsline u osi armature
wk2 širina prsline na ivici betonskog elementa
xs2 odstojanje neutralne ose od krajnjeg vlakna pritisnutog betona
σs2 napon u armaturi
wR ugao pravca prsline u odnosu na lokalnu x-osu
nx, ny, nxy, mx, my, mxy sile i momenti u površinskom elementu.
 Ako je napon u armaturi veći od dozvoljenog (f yd)
pojavljuje se poruka upozorenja.
Proračun širine prslina se sprovodi prema usvojenoj
količini armature površinskog elementa.
wk = sr,max(∊sm - ∊cm), gde je sr,max maksimalno rastojanje prslina,

∊sm je dilatacija šipke armature, ∊cm je dilatacija betona između prslina
𝑘𝑡 𝑓𝑐𝑡𝑚 𝐸
𝜎𝑠2 − (1+ 𝑠 𝜌𝜌,𝑒𝑓𝑓 )
𝜌𝜌,𝑒𝑓𝑓 𝐸𝑐𝑚 𝜎𝑠2
∊sm - ∊cm = ≥ 0.6 ·
𝐸𝑠 𝐸𝑠
⏁
sr,max = 3.4 · c + 0.425 · k1k2
𝜌𝜌,𝑒𝑓𝑓
gde su
⏁ prosečan prečnik šipke,
c zaštitni sloj betona do podužn armature
k1 koeficijent kojim se uzimaju u obzir svojstva prijanjanja betona i armature,
k2 koeficijent kojim se uzima u obzir dijagram dilatacija,
kt koeficijent koji zavisi od trajanja opterećenja
za kratkotrajna opterećenja kt = 0.6
za dugotrajna (stalna) opterećenja kt = 0.4
ρρ,eff = As/Ac,eff je odnos efektivne armature.
⏁
Ako su glatke šipke korišćene ili razmak rebrastih šipki prevazilazi 5 · (c+ ), onda je
2
280
sr,max = 1.3 · (h – x2).
Program uzima u obzir činjenicu da prsline nisu upravne na bilo koji pravac armiranja i proračunava njen ugao u
odnosu na x osu.
6.5.8. Proračun na smicanje ploča i ljuski

SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)
AxisVM računa otpornost na smicanje armiranih ploča ili ljuska elemenata bez armature na smicanje, normalnu
silu smicanja i razliku između njih.
2 2
vSz  v xz  v yz je rezultujuća sila smicanja, gde su vxz i vyz komponente sile smicanja u ravnima čije su
normale u lokalnom x i y pravcu.
  arctan( v yz / v xz ) je ugao normale na ravan ukojoj deluje sila smicanja qRz .
d  (dx  dy ) / 2 je prosečna efektivna visina.
 l   x  cos4    y  sin 4  odnos armiranja upravno na ravan delovanja sile qRz .

x i y su odnosi armature sračunati iz zategnute armature u x i y pravcu armiranja.
 Proračun na smicanje se sprovodi prema usvojenoj količini armature površinskog elementa.
Sila smicanja se računa kao

 
VRd, c  CRd, c  k  (100  l  fck)1 / 3  k1   cp  d  (vmin  k1   cp)  d , gde su
CRd,c  0.18 /  c , k  1  (200/ d)  2.0 , k1  0.15
N Ed 3/ 2 1/ 2
 cp   0.2  fcd , v min  0.035 k  fck
Ac
NEd -je normalna sila u ljusci upravna na ravan u kojoj deluje qRz.
NEd je pozitivna za pritisak, a negativna za zatezanje.
Odnos armiranja je  l  0.02 .
 VRdc sila otpora na smicanje je razlika između stvarne sile smicanja i sile otpora na smicanje
(vSz–VRdc) i može se prikazati preko izolinija i izopovršina.
6.5.9. Armatura stuba – RC2 modul
Proračun armature stubova u programu AxisVM sprovodi se po sledećim standardima:
Nacionalni Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

propisi
SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)
Armatura Usvojena amatura se unosi na način opisan u 6.5.4 Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja (stub)
Provera stuba Konstruisanje dijagrama interakcije u zavisnosti od karakteristika preseka i parametara armature i određivnje
ekscentričnih inkremenata sila selektovanih stubova (ili bilo koju Nx, Mya, Mza, Myf, Mzf vrednost) u zavisnosti od
parametara izvijanja i izabranog standarda.
Računaju se Nxd, Myd, Mzd sile pomoću ekscentričnih inkremenata i proverava se da li se ove tačke nalaze unutar
dijagrama interakcije.
Prikaz dijagrama se može podesiti u prozoru Podešavanja prikaza.
Moguća podešavnja prikaza interakcionih
dijagrama.
Prikaz
Način prikazivanja bira se aktiviranjem različitih
dugmadi u grupi Način prikaza, što ima isti efekat
kao i izbor načina prikazivanja iz padajuće liste.
Može da se izabere veličina aksijalne sile za
konstruisanje dijagrama interakcije (N-M 3D
površ).
U grupi Oznake može da se uključi/isključi
prikazivanje numeričkih vrednosti, grafičkih
simbola za uticaje u N-My-Mz prostoru i parametara
poprečnog preseka.
 □ (plavi kvadrat) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su unutar površine dijagrama interakcije i

x (crveni krst) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su izvan površine dijagrama interakcije.
Normalne sile su uvek prikazane u ovim tačkama.
N-M površina Prikaz Nx-My-Mz 3D dijagrama interakcije.
N-M dijagram Prikaz Nx-My ili Nx-Mz dijagrama interakcije.

282
Ovaj način prikazivanja može da se koristi za simetrične poprečne preseke. Mogu da se prikažu numeričke vrednosti
proračunskih uticaja aktiviranjem prekidača Prikaz vrednosti.
Vrednosti proračunskih uticaja prikazuju se sledećim simbolima:
 □ (plavi kvadrat) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su unutar površine dijagrama interakcije i
x (crveni krst) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su izvan površine dijagrama interakcije.
N-Mz Prikazuje Mx-My interakcione dijagrame za zadatu vrednosti sile N.
dijagram
Granične krive
ekscentricitet
a opterećenja
M yRi M zRi
Prikazuju se krive graničnih ekscentriciteta ili .
Ni Ni
 □ (plavi kvadrat) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su unutar krive graničnih ekscentriciteta i
x (crveni krst) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su izvan krive graničnih ekscentriciteta.
Uticaji AxisVM u tabeli prikazuje maksimalne normalne sile i momente u početnom i krajnjem čvoru svakog konačnog
elementa stuba kao i različite ekscentrične vrednosti.
Dodatni prikaz otpornih momenata MyHmin, MyHmax, MzHmin, MzHmax za zadatu silu Nx je takođe omogućen.
284
Na N-MR dijagramima interakcije i na krivama graničnih ekscentriciteta

opterećenja tačke predstavljaju definisana opterećenja.
U tabelu je moguće uneti i korisnički definisane vrednosti sile i momenta. Te
tačke će biti prikazane u N-MR dijagramima interakcije i u krivama graničnih
ekscentriciteta opterećenja. Znak sila i momenata se utvrđuje prema slici desno.
Šipke prečnika manjeg od 1/12 razmaka uzengija, ne uzimaju se u obzir pri
pritisku.
M d  N d  ed
Moment u pravcu savijanja se računa kao
e  ee  ei  e2
gde je Nd normalna sila u stubu, a d , standardni ekscentricitet u datom pravcu savijanja.
e0 = MI/Nd početni ekscentricitet izračunat iz uticaja I reda sila i momenata.
Ako se momenti na gornjem i donjem kraju stuba razlikuju, utvrđuje se zamenjujući početni ekscentricitet :
0.6ea  0.4eb 
ee  max   i ea  eb ,
 0.4ea 
gde su ea i eb početni ekscentriciteti na krajevima stuba.
ei : inkrement usled netačnosti (imperfekcije)
l
ei   h 0 0
2 , gde je l0 dužina izvijanja.
2
h 
l i 2 / 3   h  1 , gde je l dužina elementa.
e2 : inkrement ekscentričnosti uticaja II reda.
1 l 02 1 fyd
e2   K r K
r  2 , gde je r Es  0.45 d ,
 N ,  N Ed 
K r  min  u, ; 1.0
 N u  N bal 
,

K  max 1   ef ; 1.0 
fck 
  0.35  
200 150 (fck u N/mm2)
d ,  (h / 2)  i s
, gde je is poluprečnik inercije šipki armature.
Program sračunava momente:
Mdy = Nd*( eez(eiz+e2z))
Mdz = –Nd*( eey (eiy+e2y))
Na gornjem i donjem kraju stuba:
Mdy = Nd*( e0azeiz)
Mdz = -Nd*( e0ayeiy)
Mdy = Nd*(e0bzeiz)
Mdz = -Nd*(e0byeiy)
e0ay , e0az, i e0by , e0bz su početni ekscentriciteti na gornjem i donjem kraju stuba.
AxisVM proverava da li su vrednosti opterećenja (Mdy, Mdz, Nd) unutar oblasti N-M interakcionog dijagrama
i ako samo jedna od prethodno navedenih situacija nije zadovoljena stub tog poprečnog preseka i usvojene
armature otkazuje.
Proračun se izvršava sa sledećim pretpostavkama:
, dijagrami:
6.5.10. Proračun armature greda – RC2 modul
Nacionalni Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

propisi DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
(standardi) SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)
 Grede su konstruktivni elementi sa jednom dimenzijom (dužina) znatno većom od dimenzija poprečnog
preseka, dominantno opterećeni na savijanje i smicanje, sa zanemarljivo malom ili nultom normalnom silom.
Modul za proračun armature greda može da se koristi za elemente modelirane konačnim elementima grede i rebra,
pravougaonog i "T" poprečnog preseka konstantnog po dužini, opterećene u ravni simetrije poprečnog preseka.
Sračunata podužna armatura u gornjoj i donjoj zoni je od čelika istog kvaliteta, a uzengije mogu da su od druge
vrste čelika.
Parametri Proračun greda (proračun zahtevane količine armature, postavljanje uzengija i podužnih šipki armature i provera
armiranja grede armirane grede) koristi parametre unete u dijalogu Parametri armiranja grede (pogledati... 6.5.3 Parametri
armiranja grede (jednoosno savijanje))
Promenljivi Promena transverzalne sile duž elementa promenljivog poprečnog

poprečni presek preseka se uzima u obzir pri proračunu.
Gde se ne menja znak momenta može se primeniti jednostavno
pravilo: ako se visina preseka menja isto kao i momenat duž
elementa vrednost transverzalne sile raste, u suprotnom slučaju
opada.
Transverzalana sila se modifikuje za V  2 A s f yd sin  , gde je A s površina zategnute armature, a α je ugao

između krajnje ivice elementa i težišne linije. Pretpostavlja se da je podužna armatura paralelna sa podužnom
ivicom elementa.
 AxisVM omogućava proračun armature greda kako je to opisano u narednom poglavlju. Sve ostali proračuni
(u skladu sa drugim standardima) prepuštaju se korisniku.
Modul za proračun armature greda ne analizira efekte van ravni savijanja, efekte kompleksnih stanja
unutrašnjih sila, bočnog torzionog izvijanja greda, koncentraciju napona pritiska na mestu delovanja
koncentrisanih sila, i nije pogodan za dimenzionisanje kratkih elemenata.
6.5.10.1. Algoritam proračuna armature greda
Proračun se sprovodi u dva koraka:

1. Proračun podužne armature a momente oko y ili z ose (My ili Mz).
Proračun 2. Određivanje razmaka vertikalnih uzengija uzimajući u obzir smičuće sile oko y ili z ose (Vy ili Vz) i momenta
armature uvrtanja (Tx).
grede
Aksijalna sila nije uzeta u obzir. Ako aksijalna sil ne može biti zanemarena, upotreba modula za proračun stubova je
preporučljiva.
Savijanje i smicanje/uvrtanje se analiziraju zasebno, ali je podužna zatežuća armatura uzeta u obzir pri određivanju
kapaciteta smicanja.
Povećanje zatezanja u podužnim šipkama usled pojave parslina od smicanja je uzeto u obzir promenom momenta.
Naredni dijagrami mogu biti prikazani u tabu Proračun: Proračun momenta (MyEd), proračunata gornja/donja armatura
(As), proračunska sila smicanja (Vz), razmak uzengija (sw), proračunski moment torzije (Tx), torziona armatura na
bočnim stranama (ASL).
286
Podužna Podužna armatura za prijem savijanja je prikazana plavom, pritisnuta armatura crvenom, minimalna zahtevana
armatura za armatura prema standardu sivom bojom.
prijem
savijanja 
Razmak Maksimalni dozvoljeni razmak armature je prikazan crnom, proračunat razmak plavom i minimalni zahtevani razmak
uzengija  prema standardu sivom bojom.
Podužna Podužna armatura za prijem torzije je prikazana ljubičastom bojom.

armatura za
prijem torzije

Podešavanje AxisVM identifikuje sve moguće tipove oslanjanja (stubove, zidove, grede, čvorne oslonce) automastki, ali njihova
veličine širina može biti modifikovana. Kliknuti na oslonac da bi donji dijalog bio prikazan.
oslanjanja
Odabirom Auto se podešavaju detektovane vrednosti širina. Da biste podesili Stvarnu širinu i Teoretsku redukciju
širine manuelno, ostavite polje Auto praznim. To vam omogućava da specificirate a1 i a2 segmente na stranama
oslonca koji će biti zanemareni u proračunu. Unutrašnje sile su linearno interpolirane unutar segmenata.
Odabirom Redukcija smičuće sile se aktivira metod za redukovanje sile smicanja iznad oslonca opisan u standardu.
Polje Omogućeno ostaviti prazno da bi ste ignorisali oslanjanje u proračunu.
Parametri Videti... 6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje)
grede
Prikaz rezultata Prikaz dijagrama i oznaka u svakom tabu može biti prozvoljno uređen.
6.5.10.2. Provera proračunate armature grede
Nakon klika na tab Proračunata armatura grede, sledeći dijagrami mogu biti prikazani: Anvelopa armature (As), bočna
armatura za prihvatanje torzije (ASL), prsline (wk), razmak uzengija (sw), momentna otpornost (MyRd), maksimalna
smičuća sila (VzRd), torziona otpornost (TzRd), efikasnost momenta savijanja (MyEd/MyRd), smičuća efikasnost
(VzEd/VzRd), torziona efikasnost (TzEd/TzRd), relativni ugib (eZ,rel), apsolutni ugib (ez,abs).
Granično stanje nosivosti (GSN)

Savijanje Otporni momenat savijanja MRd je određen iz zahtevane (prračunate) armature. Ova verzija ne uzima u obzir normalnu
silu. Ako je normalna sila značajna, preporučljivo je koristiti modul za proračun armature stuba. Efikasnost momenta
savijanja (MEd/MRd) je takođe prikazana na dijagramu.
Smicanje Program proračunava otpornost na smicanje i smičuću efikasnost iz usvojenih parametara i distribucije uzengija
određujući smičuću otpornost bez smičuće armature (VRd,c), maksimalnu smičuću silu ograničenu betonskim
pritisnutim dijagonalama (VRd, max) i maksimalnu smičuću silu ograničenu nosivošću smičuće armature pri tečenju.
Smičuća efikasnost (VEd/VRd) je takođe prikazana na dijagramu.
Smicanje i Program proračunava otpornost na smicanje i torziju i efikasnost smicanja i torzije iz usvojenih parametara i
torzija distribucije uzengija određujući smičuću otpornost bez smičuće / torzione armature (VRd,c i TRd,c), maksimalnu smičuću
silu / torzioni momenat ograničenu betonskim pritisnutim dijagonalama (VRd, max i TRd,max) i maksimalnu smičuću silu
ograničenu nosivošću smičuće armature pri tečenju.
𝑉𝐸𝑑,𝑖
Veličina površine uzengije koje su uzete u obzir za torziju je: Asw,T = · Asw,
𝑉𝐸𝑑,𝑖 +𝑉𝐸𝑑
𝑇𝐸𝑑
gde je Asw ukupna površina uzengija, VEd,i = · z je smičuća sila od torzije, VEd je proračunska sila smicanja.
2· 𝐴𝑘
Granično stanje upotrebljivosti (GSU)

Analiza prslina Nakon klika na ta Provera, AxisVM određuje šemu gornje i donje armature iz količina gornje i donje armature koje
su proračunate iz selektovanog slučaja opterećenja ili kombinacije i prema minimalnom razmaku šipki
specificiranom u standadu.
Ako zahtevane šipke ne mogu da stanu u jedan red, uvode se novi redovi šipki. Jedan red se sastoji od najmanje dve
šipke.
U slučaju T preseka, šipke će biti postavljene u flaši samo ako ne staju u rebro. Šipke u flanši mogu da formiraju
samo jedan red i njihov broj ne može da pređe polovinu ukupnog broja šipki.
Ako je selektovana anvelopa, prsline su proračunate iz svih GSU kombinacija koje su uključene u anvelopu. Ako u
anvelopu nije uključena nijedna GSU kombinacija, koriste se sve GSN kombinacije.
Karakteristike poprečnog preseka i prslina su proračunate sa armaturom raspoređenom prema gornjoj šemi. Ako je
odabrana GSU kombinacija, prsline su proračunate prema šemi šipki određenoj iz zahtevane armature GSU
kombinacije. Vrednost veličine prslina može biti veća od vrednosti proračnate sa šipkama iz kritičnih rezutata
anvelope.
288
Prsline Ako je Parametri / Povećanje armature prema graničnoj širini prslina bilo odabrano prilikom definisanja parametara
armiranja grede, AxisVM će povećati broj šipki na zategnuoj strani sve dok proračunata širina prsline ne padne ispod
granice, s tim da ukupna površina armature ne prelazi 4% (As ≤ 0.04 · Ac).
Ugib Ugib je proračunat koristeći aproksimacije, ostajući na strani sigurnosti.
Program proračunava faktore distribucije ζ na mestima maksimalnog momenta u polju i na teoretskim ivicama oslonca
i pretpostavlja da je ovaj faktor konstantan 1) između ivica oslonca i nulte momentne tačke i 2) između nultih
momentnih tačaka u polju.
Apsolutni ugib određen linearnom analizom je korigovan koristeći vrednosti sleganja oslonaca.
1 𝑀
Aproksimirani ugib u nekoj tački grede je e = eI · (1 – ζ) + eII · ζ, gde je ζ faktor distibucije, ζ = 1 - · ( 𝑐𝑟)2 .
2 𝑀
eI je aproksimirani ugib neispucale armirane grede: eI = e0 · II/Ib
eII je aproksimirani ubig ispucale armirane grede: eII = e0 · III/Ib
e0 je korigovani ugib koji uzima u obzir efektivni modul elastičnosti betona i pomeranja oslonca e0 = elin · Ecm/Ec,eff.
Prikaz rezultata Kliknuti na ovu ikonu da biste podesili dijagrame i
oznake dijagrama za prikaz.
Tabela provere Dva reda podataka su prikazana za svaku selekciju, jedan za gornju armaturu i jedan za donju.
(GSN) Svaki red sadrži GSN unutrašnje sile i vrednosti različitih središnjih komponenti rezultata.
Kraći pregled je takođe dostupan prikazujući vrednost samo u nekim bitnim presecima.
Šema šipki amature prikazuje broj šipki u produžecima flanše (izvan rebra) u [uglastim zagradama]. Šipke u rebru su
prikazane red po red spolja ka unutra (zaobljene zagrade).
Tabela provere Slične tabele su generisane za GSU vrednosti unutrašnjih sila, širina prslina i vrednosti ugiba.
(GSU) Gornja prslina je proračunata iz (max) momenta koji uzrokuje zatezanje u gornjem delu. Donja prslina je proračunata
iz (min) momenta koji uzrokuje zatezanje u donjem delu. Ako se ne javlja zatezanje na nekoj od strana (max je
negativna ili je min pozitivna), proračuni se sprovode sa nultim momentom. U ovom slučaju tabela prikazuje nulu i
prikazuje stvarnu vrednost momenta u zagradama).
 Unutrašnje sile koje se javljaju u ove dve tabele su različite samo ako je armatura bila proračunata za anvelopu
ili za kritičnu kombinaciju. Ako je selektovan jedan slučaj opterećenja ili jedna kombinacija opterećenja,
unutrašnje sile će biti iste.
6.5.10.3. Provera usvojene armature grede
Promena U tabu Usvojena armatura grede moguće je promeniti usvojenu armaturu dodeljenu konačnim elementima.
usvojene Selektovati konačne elmente ili ukloniti selekciju klikom ili prevlačenjem miša. Za dodavanje elmenata selekciji
armature pritisnuti Shift tokom radnje. Prečnici ugaonih šipki i ostalih podužnih šipki su podešeni među parametrima armiranja
grede grede. Polja za uređivanje dozvoljavaju promenu broja gornjih i donjih šipki u selektovanim elementima. Prekidači –
i + umanjuju/povećavaju ove brojeve.
Dijagram usvojene armature je ispunjen nebesko plavom bojom, armatura As proračunata iz tekućeg slučaja ili
kombinacije opterećenja se može videti iza nje kao crveni dijagram ipunjen rozom bojom.
Selektovati sve (Ctrl+A)
Selektuje sve konačne elemente grede.
Primeniti proračunatu armaturu
Podešava usvojenu armaturu prema vrednostima As proarčunatim za tekući slučaj ili kombinaciju pterećenja za celu
gredu.
Provera Program prikazuje selektovane rezultate na isti način kao u pretodnom tabu, ali za usvojenu armaturu. Tabele su iste,
usvojene ali prikazuju rezultate za usvojenu armaturu.
armature
Prikaz rezultata Kliknuti na ovu ikonu da biste podesili dijagrame i

oznake dijagrama za prikaz.
Specijalne kontrole za tab Usvojena armatura grede:
Margine. Podesite levu i desnu marginu dijagrama kao
procenat ukupne širine. Na ovaj način možete ostaviti
mesta za informacioni prozor.
Verikalna veličina dijagrama rezultata. Podešava
vertikalnu veličinu dijagrama između 100% i 300%. Ova
vrednost može takođe biti promenjena u prozoru
dijagrama rotiranjem točkića miša.
Oznake, kvalitet materijala i koeficijenti sigurnosti

fcd projektna vrednost čvrstoće pri pritisku betona
fctd projektna vrednost čvrstoće pri zatezanju betona
α = 0.85; faktor koji uzima u obzir trajnost opterećenja i ostale nepovoljne uticaje koji su uslovljeni
delovanjem opterećenja
290
γc = 1.5; koeficijent sigurnosti betona

fyd projektna vrednost granice tečenja čelika
εsu granica tečenja armature
Es (=200 kN/mm2); Young-ov modul elastičnosti armature
γs = 1.15; koeficijent sigurnosti čelika
Armatura za Ovaj proračun zasniva se na vrednostima smičuće/torzione otpornosti:

prijem smičućih
sila i torzije
VRd,c Smičuća otpornost poprečnog preseka bez armature za prijem sila smicanja.
VRd,max Najveća smičuća sila koja može da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih
štapova.
VRd,s Smičuća otpornost poprečnog preseka sa armaturom za prijem sila smicanja.
TRd,c Torziona otpornost poprečnog preseka bez armature za prijem sila smicanja.
TRd,max Najveći moment torzije koji može da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih
štapova.
AxisVM proračunava armaturu za prijem smicanja i torzije pod pretpostavkom da je nagib prslina pod uglom od
45. Proverava se odnos između kapaciteta loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih štapova i usvojenih
vrednosti:
VEd TEd
 1 ,
VRd,max TRd,max
gde je
 cw bw z 1 fcd
VRd,max 
cot  tan 
i
TRd,max  2 cw fcd A k t ef,i sin  cos
Ako presek zadovoljava proverava se da li je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i momenata torzije
prema sledećoj formuli:
VEd T
 Ed  1 ,
VRd,c TRd,c
gde je
VRd,c  CRd,ck 100 l fck  3  k1 cp bw d
1
 
i
TRd,c  2 fctdt ef,i A k
Ako je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i momenata torzije,

 Asl fyd  TEd cot ,
uk 2Ak
pa je
TEduk
A sl  .
2 A k fyd tan 
Razmak uzengija se računa preko sledećih formula:
A sw
VRd,s  z fywd cot i VRd,s  VEd  VEd,i .
s
A sw
s z fywd cot
VEd  VEd,i
Korišćenjem metode sa promenljivim nagibom štapova može se značajno smanjiti količina armature za prijem
smicanja ako pritisnuti beton ima dodatnu otpornost, na primer:
VEd TEd
  1
VRd,max TRd,max
Promenom ugla prslina, pritisnuti beton preuzima na sebe više opterećenja dok armatura „dobija“ manje. Stvarna
ušteda zavisi od pravila dimenzionisanja.
Ako korisnik odabere metode rešetke sa promenljivim nagibom štapova, AxisVM određuje pravac ugla prslina
između 21,8° (ctgΘ=2,5) i 45° (ctgΘ=1) pre proračuna potrebne armature tako da eksploatacija pritisnutih šipki
betona dostigne svoj maksimum (najviše 100%). Ugao prslina se povećava u malim koracima do postizanja
potrebnog odnosa:
VEd TEd
 1
VRd,max TRd,max
 Poprečni presek je neodgovarajući ako je merodavna smičuća sila veća od smičuće sile koju mogu da prime
pritisnuti betonski štapovi, na primer:
VEd TEd
 1
VRd,max TRd,max
Pravila za dimenzionisanje primenjena u proračunu:
U osnovi jednačine 9.2.2 (9.5N) ;  w,min  0.08 f ck / f yk i jednačine 9.2.2 (9.4N);  w  A sw / sbw tako da
je količnik armature za prijem sile smicanja smax 1  A sw /  w ,min bw .
9.2.2 (9.6N) potvrđuje da je: smax 2  0,75d .
Podužna AxisVM proračunava podužnu armaturu
armatura grede prema dijagramima na slici desno:
U armaturi napon dostiže graničnu vrednost. Visina pritisnute zone betona neće biti veća od
 
x0  d  cu c1 .
 s1   cu
Ako se proračunom dobije veća visina od x0, dodaje se pritisnuta armatura, pri čemu ukupna površina armature
ne sme da pređe 4% površine poprečnog preseka betona.
Za svaki slučaj opterećenja i poprečnog preseka program sračunava količinu gornje i donje armature i veličinu
pomeranja dijagrama momenta.
Sila u podužnoj armaturi je veća od vrednosti M/z zbog postojanja kosih prslina, što se uzima u obzir, u raznim
nacionalnim propisima, pomeranjem dijagrama momenta.
Selektuje se minimalna (Mmin0) i maksimalna (Mmax0) vrednost u dijagramu momenta i odgovarajuće
količine zategnute i pritisnute armature. Na dijagramu armiranja je zategnuta armatura označena plavom,
pritisnuta armatura crvenom, a propisima definisana minimalna količina zategnute armature sivom bojom.
Pritisnuta armatura je neophodna čak i ako je merodavna zategnuta armatura, jer se pri izboru prečnika
pritisnute armature i razmaka uzengija uzima u obzir zahtev da je minimalni prečnik 1/12 razmaka uzengija.
6.5.11. Analiza proboja ploča – RC3 modul
Oblast koja se računa na proboj ploče zavisi od poprečnog preseka stuba i efektivne debljine ploče. Ivice ploče
i otvori uzimaju se u proračun samo ako su na daljini manjoj od šestostruke efektivne debljine ploče. Ako je
porečni presek stuba konkavan, u proračunu se uzima konveksan presek.
Analiza se može izvršiti prema sledećim propisima:
DIN: DIN 1045-1:2001-07
292
Nakon klika na ikonicu za analizu na
paleti bira se stub ili oslonac sa
proračunatom krutosti dobijenom iz
karakteristika stuba. (Ako je rebro
element povezan sa stubom i nalazi se u
ravni ploče, analiza se neće moći izvršiti).
Moguće je zadati sledeće karakteristike:
Materijali
Beton, armatura Za proračun se zadaju marka betona i tip armature. Ovi parametri su preuzeti iz stvarnog modela ali se mogu
menjati.
Ukupna debljina Program preuzima debljinu ploče iz modela ali se ona može menjati u podešavanjima, naravno, parametar po
ploče (h) armaturi mora biti isključen. U informacionom prozoru minimalna debljina pečurkaste ploče je označena sa
H1. Sa H2 je označena minimalna debljina ploče bez armature za prijem smičućih sila na proboj ploče.
Karakteristike
Ugao smicanja Ugao između ploče i armature za prijem smičućih sila (45°-90°).
armature
Radijalni razmak Radijalni razmak armature je razlika između prečnika dve susedne šipke armature. Dugme U redu nije aktivno
šipki sve dok se ne zadovolje osnovni kriterijumi za dimenzionisanje:
MSZ: t  0.85h 1  ctg  ; EC2: Sr  0.75 d ; DIN: sw  0.75 d
Rastojanje do Rastojanje od prve šipke armature do konveksne ivice stuba.
prvog kruga
armature
 koeficijent M Ed u1
(Evrokod 2 i DIN) Izračunat po Evrokodu 1 k  
VEd W1
Evrokod DIN
Približna vrednost u
Unutrašnji stub 1,15 1,05
zavisnosti od položaja
stuba u konstrukciji* Ivični stub 1,4
Ugaoni stub 1,5
Korisnički definisano Korisnički definisana vrednost
* Za konstrukcije gde bočna stabilnost ne zavisi od „rada“ rama koji se sastoji od ploče i stubova i gde se susedni
rasponi ne razlikuju više od 25%.
Uzeti u obzir i Ako je uključena ova opcija uzima se u obzir reakcija tla unutar kruga armature pri proračunu sile proboja. Ovaj
reakciju tla pri efekat se povećava prečnikom i može smanjiti veličinu potrebne površine koja se armira. Njene vrednosti po
proračunu... krugu armature su u listi u dijalog boksu rezultata na proboj ploča.
Koeficijente seizmičkih sila možete videti u 4.10.23 Seizmičko opterećenje – SE1 modul
Učitavanje... Učitava snimljene parametre probijanja ploča.
Nakon unosa svih parametara prikazuje se kontrola opsega proboja sa potrebni broj šipki armature je prikazan
u u informacionom prozoru.
 AxisVM računa efektivne delove kontrolnog obima na osnovu ivica ploče i otvora. Kontinualne linije pokazuju
da je potrebna armatura protiv proboja ploče. AxisVM pokazuje efektivnu količinu potrebne armature za svaku
prikazanu liniju. Informacioni prozor pokazuje količinu armature potrebne za osiguranje protiv proboja. Pri
proračunu kritičnog obima pretpostavljeno je da razmak šipki armature ne prelazi veličinu 2d, ali ispunjenje
ovog uslova se ne proverava. Ako ovaj uslov nije ispunjen, korisnik bi trebao da usvoji manji razmak između
šipki ili da doda potrebnu armaturu.
Prvo je izračunat i dat prikaz rezultata kritične oblasti proboja (prikazani su u Rezultati analize na proboj
dijalogu). Zatim, usvaja se potrebna količina armature za definisane krugove armature u dijalogu parametara.
Kritična oblast je označena crvenom bojom a kružna armatura crnom. Isprekidane linije prikazuju oblast gde
je rastojanje od stuba (oslonca) šest puta efektivne debljine ploče (6d p).
Tanka plava linija označava oblast gde nije potrebna armatura za osiguranje od proboja ploče. Ovo je takođe i
spoljna linija glave pečurke koja se može projektovati debljine 2H i biti bez armature za osiguranje od proboja.
Debela plava linija pokazuje oblast gde kritična sila proboja prevazilazi otpornost na pritisak betona, pa se
ploča usvojene debljine ne može pravilno armirati. Ovo je spoljna linija glave pečurke debljine H1 sa
potrebnom armaturom protiv proboja. Podebljavanjem ploče, usvajanjem veće marke betona ili većeg
poprečnog preseka stuba može se povećati otpornost ploče protiv proboja.
Snima crtež u Bazu crteža.
Učitava snimljene podatke analize na proboj ploče.
Snima podatke pod zadatim nazivom. Podaci se mogu ponovo učitati pomoću ikonice Učitavanje... koja se
nalazi u dijalogu Parametri proboja.
Dijalog Parametri proboja.
Povećava granice ivica ploče tako da se ceo poprečni presek stuba nalazi unutar granica.
Uvećava dijagram tako da stane u aktivni prozor.
Koristi se lokalni koordinatni sistem stuba.
Koriste se globalne koordinate.

294
Uključuje/isključuje prikaz krugova armature.
6.5.11.1. Analiza poboja ploča prema Evrokodu 2
Potrebna armatura protiv proboja ploča je izračunata na osnovu sledećih pravila:

Spoj stub-ploča ne otkazuje ako je smičući napon manji ili jednak projektovanoj vrednosti otpora na proboj
smicanjem duž kontrolnog obima i projektovana vrednost otpora na probijanje smicanjem ploče sa armaturom
protiv proboja amicanjem:
v Ed  v Rd,max i v Ed  v Rd,cs
vEd je projektovana vrednost smičućeg napona
vRd,max je projektovana vrednost maksimalne otpornosti na proboj smicanjem duž kontrolnog obima
vRd,cs je projektovana vrednost otpornosti na probijanje smicanjem ploče sa armaturom protiv proboja
smicanjem
VEd
v Ed    ,
ui  d
gde je ui dužina kontrolnog obima, a d je srednja efektivna debljina ploče.
β je koeficijent koji označava dodatne napone usled ekscentričnih sila:
M Ed ui
  1 k  
VEd W1
Evrokod pretpostavlja da je kritični presek na rastojanju 2d od ivice poprečnog preseka stuba. Dužina kritičnog
prečnika i statički moment je izračunat uzimajući u obzir ivice ploče i otvore stvarne geometrije.
Projektovana vrednost otpornosti na proboj spoja bez armature protiv proboja iznosi:
v Rd,c  CRd,ck 100 1 fck 1 / 3  k1 cp  ( min  k1 cp)
Ako je vEd  vRd, c , tada se potrebna armatura protiv proboja određuje duž kritičnog obima
d A sw  fywd ,ef
v Rd,cs  0,75 v Rd,c  1,5    sin  i v Ed  v Rd,cs
sr u1  d
Armatura za svaki obim i prečnik gde nije potrebna armatura protiv proboja je izračunata na osnovu formule:
VEd
v Ed     v Rd,c
ui  d
Info panel Pod izabranim propisima prikazuju se sledeće karakteristike elemenata i
materijala.
h: debljina ploče
d: efektivna debljina ploče
α ugao između ploče i armature protiv proboja
sr: rastojanje između kružne armature
H1: minimalna potrebna debljina ploče sa armaturom protiv proboja
H2: minimalna potrebna debljina ploče bez armature protiv proboja
NEd: projektna vrednost sile proboja
M Edx, M Edz projektna vrednost momenta
β*: izračunati koeficijent ekscentriciteta
u0: kontrolni obim na obimu stuba
u1: kritični kontrolni obim na rastojanju 2d
vEd0: smičući napon duž obima u0
vEd: smičući napon duž obima u1
vRdmax: maksimalni smičući napon
vRdc: smičući napon bez armature protiv proboja
vEd/vRdmax : iskorišćenost na kritičnom kontrolnom obimu
vEd0/vRdmax : iskorišćenost na obimu u0
vEd/vRdc : iskorišćenost (zatezanje u betonu)
r1: rastojanje između prve šipke armature i konveksne ivice stuba
fywdeff: napon u armaturi protiv proboja
Asw: površina armature protiv proboja na kritičnom kontrolnom obimu
Nsr: broj krugova armature protiv proboja
296
6.5.12. Dimenzionisanje temelja – RC4 modul
6.5.12.1. Dimenzionisanje temeljnih stopa
AxisVM može da odredi neophodnu veličinu i armaturu pravougaonih temeljnih stopa (sa ili bez podnožja stuba) i
može proveriti temelj na klizanje i probijanje prema Evrokodu 7 i mađarskim standardima. Određuje i sleganje
temelja, takođe.
Veličina Veličina temeljne stope može biti uneta ili je sam AxisVM može izračunati. Ako je AxisVM proračunava, maksimalna
temeljne stope vrednost mora biti specificirana.
Korišćenjem profila tla i unutrašnjih sila, ovaj modul određuje neophodnu veličinu temelja iterativnim procesom.
Potom proračunava efektivnu površinu temelja za slučajeve i kombinacije opterećenja, proračunske sile, momente i
otpornosti, određuje sleganje (za slučajeve opterećenja i kombinacije [GSU] Graničnog stanja upotrebljivosti),
efikasnost i smičuću armaturu ako je neophodna. Modul takođe proverava stabilnost temelja.
Strane stepenika ne smeju biti veće od strana temelja, respektivno.
 Koorinatni sistem korišćen u proračunu temelja je koorinatni sistem oslonca. Međutim, ekscentriciteti su
proračunati u odnosu na centar temelja.
Parametri Kliknite na ikonu Proračun temelja i selektujte jedan ili više čvornih oslonaca sa vertikalnim stubom ili stubom pod
proračuna uglom. (Ako su oslonci već selektovani, na prvi klik će biti prikazan dijalog).
temelja Parametri proračuna moraju biti specificirani u dijalogu.
Temelj U tabu Temelj selektujte tip temelja (prosta ploča / stepenasti / sa zakošenim stranama) i podesite parametre geometrije
i koeficijent trenja između temelja i mršavnog betona.
Simetrija temelja
Kvadratni temelj
b je dužina stranice,
stub je koncentrisan,
vrednost ili gornja granica b mora biti uneta.
Pravougaoni temelj
bx i by su stranice,
stub je centričan,
vrednosti ili gornje granice bx i by moraju biti unete
Jednostruko ekscentričan pravougaoni temelj
stub je ekscentričan u x pravcu, centričan u y pravcu,
x1 i x2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja,
vrednosti ili gornje granice x1, x2 i by moraju biti unete.
Jednostruko ekscentričan pravougaoni temelj
stub je ekscentričan u y pravcu, centričan u x pravcu,
y1 i y2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja,
vrednosti ili gornje granice y1, y2 i bx moraju biti unete.
Dvostruko ekscentričan pravougaoni temelj
stub je ekscentričan u oba pravca,
x1 i x2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja u x pravcu,
y1 i y2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja u y pravcu,
vrednosti ili gornje granice x1, x2, y1, y2 moraju biti unete.
Ukoliko je prekidač za zaključavanje pored polja za uređivanje u donjem položaju (zaključano), uneta
vrednost je data (proverena je). Ukoliko je prekidač za zaključavanje u gornjem položaju (otključano),
uneta vrednost predstavlja gornju granicu (određena je programom). Ukoliko je uključena Provera, sve
vrednosti će biti zaključane i ne mogu biti otključane sve dok se Provera ne isključi.
Za stepenaste temelje i temelje sa nagnutim stranama:
dx1 i dx2 su rastojanja ivice stepenika ili gornje baze zarubljene piramide do ose stuba u x pravcu. dy1 i dy2 su rastojanja
ivice stepenika ili gornje baze zarubljene piramide do ose stuba u y pravcu. Ove vrednosti su uvek date.
Parametri temelja:
Beton materijal temelja
t dubina temeljenja (rastojanje od dna baze temelja u nultog nivoa)
h2 visina stepenika (visina stepenika ili zarubljene piramide)
h1 debljina baze temelja
hb debljina mršavog betona
φcvk koeficijent trenja između temelja i mršavog betona.
Možete videti koeficijent seizmičkih sila u 4.10.23. Seizmičko opterećenje – SE1 modul.
Ispod polja za uređivanje su prikazani temelj i stub u pogledu odozgo. Date veličine su nacrtane
kontinualnom linijom, gornje granice isprekidanom linijom. Sile se pojvljuju kao crveni krstovi
postavljeni u skladu sa njihovim ekscentricitetima. Ovaj dijagram je samo za potrebe orijentacije
jer su stvarni ekscentriciteti proračunati uzimajući u obzir sopstvenu težinu temelja i nasipa koji
smanjuju ekscentricitet.
Ako je prekidač Prikaži sve sile oslonca u donjem položaju, pogled je skaliran da bi se prikazali svi krstovi sila. Ako
je prekidač u gornjem položaju, prikazani su samo krstovi unutar granica pravougla baze temelja. Ove sile deluju na
gornjoj strani temelja i ne uzimaju u obzir težinu nasipa, temelja i mršavog betona.
Armatura U tabu Armatura može biti aktiviran proračun armature.
Klasa čelika za armiranje, cT i cB gornji i donji zaštitni slojevi betona mogu biti uneti (tj. najmanje rastojanje između
površine ugrađene armature i spoljašnje površine betona). Gornja dva reda pod Prečnik i Pravac predstavljaju gornje
šipke (prvi red je spoljašnji, drugi red je unutrašnji), donja dva reda predstavljaju donje šipke (treći red je unutrašnji,
četvrti red je spoljašnji). Prema tome je i data stvarna šema u lokalnom x-z pogledu.
Proračuni armature za probijanje mogu biti aktivirani samo u slučaju prostih temelja.
Za parametre videti... 6.5.11. Analiza proboja ploča – RC3 modul
298
Tlo U tabu Tlo možete specificirati profil tla i karakteristike nasipa. Profili tla mogu biti sačuvani pod nekim imenom i
mogu biti ponovo učitani.
Karakteristike selektovanog sloja su prikazane u grupbox-u Tlo. Karakteristike nasipa su prikazane u groupbox-u
Nasip.
Karakteristike slojeva tla mogu biti promenjene. Ove promene mogu biti aplicirane klikom na prekidač Modifikuj sloj.
Naziv sloja i opis mogu biti modifikovani. Boja sloja može biti promenjena klikom na malo pravougaonik u boji
pored naziva. Ikona biblioteke tla je postavljena pored pravougaonika u boji. Klikom na ovo dugme se prikazuje se
biblioteka tla sa već definisanim karakteristikama slojeva.
Čuva profil tla pod nekim nazivom. Na ovaj način možete da ponovo učitate profil tla za druge temelje u
modelu.
Ako je odabrano Snimi kopiju u biblioteku profila tla, profil tla je takođe sačuvan u biblioteku. Na ovaj
način možete da ponovo učitate profil tla u različitim modelima.
Otvara biblioteku profila tla.
Briše selektovani profil tla.
Slojevi tla imaju sledeće karakteristike:

Tip tla Krupnozrno, krupnozrno pod vodom ili sitnozrno
Debljina Debljina sloja
Gornja površina Pozicija gornje površine u odnosu na nivo tla
γ [kg/m3] gustina
φ [°] Unutrašnji ugao trenja
φt [°] Ugao trenja između tla i betona
E0 [N/mm2] Young-ov modul tla
μ [] Posaonov koeficijent tla
c [kN/m2] Kohezija (samo za sitnozrna tla)
Baza podataka Klikom na ikonu Baza podataka tla prikazuju se dve tabele.
tla Nakon odabira tla i klikom na prekidač OK (ili duplim klikom
na tip tla) karakteristike selektovanog tla se kopiraju u
groupbox Tlo ili Nasip.
Funkcije dostupne na traci alatki i ikona Tlo su: Dodaj novi sloj tla, Pomeri gore,
Pomeri dole, Brisanje.
Dodaj novi sloj tla Dodaje novi sloj tla sa karakteristika i debljinom sloja podešenim u gruopbox-u.
Novi sloj se uvek dodaje na dnu profila tla.
Pomeri gore Pomera selektovan sloj tla na gore unutar profila tla.
Pomeri dole Pomera selektovan sloj tla na dole unutar profila tla.
Brisanje Briše selektovan sloj tla iz profila tla.
Modifikovanje Naziv, boja, opis i fizičke karakteristike selektovaog sloja mogu biti uređene. Kliknite na ovaj prekidač da biste
sloja tla aplicirali promene na selektovanom sloju.
Nedrenirano Pod nedreniranom opterećenju ne postoji proomena zapremine, budući da voda ne može da odteče. Tlo je potpuno
opterećenje zasićeno, smičuća nosivost je konstantna vrednost koja se može odrediti eksperimentalno. U ovom slučaju, korisnik
mora da unese cuk smičuću nosivost.
Pasivni pritisak Ako je ova opcija uključena, otpornost na klizanje se povećava uzimajući u obzir pasivni pritisak tla. Aktivni pritisak
tla tla povećava horizontalne sile. Ovi efekti su uglavnom zanemareni da bismo bili na strani sigurnosti. Aktiviranje ove
opcije zahteva posebnu pažnju.
γm,EP je faktor mobilizacije pasivnog pritiska tla.
Provere Zahtevane provere i dozvoljene maksimalne efikasnosti mogu biti selektovane u tabu Provere.
Ako je aktivirano Evaulacija sleganja, program proverava da li je sleganje veće od granice specificirane ovde, ali ne
povećava veličinu temelja.
300
Provera dozvoljava podešavanje dozvoljenog maksimalnog odnosa ekscentriciteta da bi se osiguralo da će tlo biti pritisnuto
Stabilnost ispod temelja, da bi se izbeglo preturanje.
Nosivost Veličina temelja se povećava sve dok efikasnost za slom u tlu ne padne ispod dozvoljenog maksimuma:
𝑉𝑑
λR,ν = ≤ λR,ν,min
𝑅𝑉,𝑑
Upozorenja i greške: Ako veća dimenzija temelja prelazi 10 puta debljinu, pojavljuje se upozorenje.
Provera na Modul određuje da li je proračunski napon prouzrokovan horizontalnom silom ispod otpornosti na klizanje između
klizanje 1) tla i mršavog betona, 2) mršavog betona i temelja proračunatog prema efektivnoj površini. τEd ≤ τRd i τEd2 ≤ τRd2.
Analiza Ako tlo ima više slojeva, program proračunava efikasnost iz napona na vrhu sloja tla i nosivosti pretpostavljajući da
višeslojnog tla se napon širi pod uglom od 45°. Veličina temelja se povećava sve dok efikasnost za slom tla ne padne ispod granice.
𝐵𝑖′ = 𝐵′ + 2(𝑧𝑖 - D) i 𝐿′𝑖 = 𝐿′ + 2(𝑧𝑖 - D) → 𝐴′𝑖 = 𝐵𝑖′ · 𝐿′𝑖
𝑉
𝑞𝐸,𝑑,𝑖 = 𝑑′ + (𝑞𝑖′ - 𝑞′ )
𝐴𝑖
Stabilnost AxisVM proračunava momenat dejstava oko osa preturanja, sumira stabilizujuće i destabilizujuće momente, potom
proverava sledeće:
𝑀
𝛥𝐸𝑄𝑈 = | 𝑑𝑠𝑡| ≤ 𝛥𝐸𝑄𝑈,𝑙𝑖𝑚
𝑀𝑠𝑡𝑏
Provera Veličina temeljne stope se povećava sve dok faktor ekscentriciteta (γecc) proračunat iz ekscentriciteta kombinacije
ekscentriciteta opterećenja ne padne ispod dozvoljene granice: γecc ≤ γecc,lim.
γecc = 0.5 znači da pravougaonik koji ograničava krivu granice ekscentriciteta ima dimenzije bx/2 i by/2, gde su bx i by
dimenzije temelja.
Faktor ekscentriciteta se proračunava prema Tip granice ekscentriciteta:
Linearni (diamant) Drugog stepena (elipsa) Osa rotacije (pravougaonik)
𝑒 𝑒𝑦 |𝑒𝑥 | |𝑒𝑦 |
𝛾𝑒𝑐𝑐 = | 𝑥 | + | | 𝑒𝑥 2 𝑒𝑦
2 𝛾𝑒𝑐𝑐 = max ( ; )
𝑏𝑥 𝑏𝑦 𝑏𝑥 𝑏𝑦
𝛾𝑒𝑐𝑐 = √ ( ) + ( )
𝑏𝑥 𝑏𝑦
Armatura Ako su specificirani pozicija i prečnik šipke, modul određuje neophodnu količinu gornje i donje armature i x i y
ploče osnove pravcima prema dijagramu koji sledi.
temelja Zahtevani minimum armature je uvek uzet u obzir.
Neophodan razmak šipki armature je određen prema prečniku šipki.

Upozorenja i greške:
Program šalje upozorenje ako je neophodna pritisnuta armatura ili ako je proračunata količina veća od maksimalno
dozvoljen (As > 0.04Ac).
Proračun Evrokod 7 dopušta različite pristupe proračunu (DA). Ovo su određene kombinacije parcijalnih faktora dejstava,
prema karakteristika materijala i otpornosti. Grupe parcijalnih faktora apliciranih na dejstva se označavaju sa A1 i A2, grupe
Evrokodu 7 aplicirane na karakteristike materijala se označavaju sa M1, M2, grupe aplicirane na otpornosti se označavaju sa R1,
R2, R3. (Videti EN 1997-1:2004, Aneks A) Svaki pristup proračunu kombinuje ove grupe parcijalnih faktora.
Pristup proračunu Kombinacija Dejstvo Karakteristika Otpornost
materijala
DA1 Kombinacija 1 GSN A1 M1 R1
Kombinacija 2 GSU A2 M2 R1
DA2 GSN A1 M1 R2
DA3 GSU A2 M2 R3
Program proverava A1+M1+R1 (DA1 / 1) i A1+M1+R2 (DA 2) za kritične GSN kombinacije, A2+M2+R1 (DA1 /
2) i A2+M2+R3 (DA3) za kritične GSU kombinacije.
Za svaku kritičnu kombinaciju su proračunata dva rezultata.
Ako je proračun sproveden za kombinaciju opterećenja definisanu od strane korisnika, podesiti ovu kombinaciju na
GSN ili GSU, inače bi temelj mogao biti predimenzionisan.
Nosivost je qRd = sγ · γ´ · B´ · Nγ · iγ · bγ · 0.5 + sq · q · Nq · iq · bq + sc · c · Nc · ic · bc
Provera klizanja proračunava da li temelj ispunjava sledeći kritireijum između temelja i mršavog betona i između
mršavog betona i tla: Hd ≤ Rd + Rp,d
gde je Hd proračunska vrednost horizontalne sile, Rd je proračunska vrednost otpornosti na smicanje, Rp,d je pasivna
otpornost tla na strani temelja.
Proračunska otpornost na smicanje se dobija iz formule Rd = Vd tanδd, gde je Vd proračunska vrednost vertikalnog
tan𝜑
dejstva, δd je proračunski ugao trenja: δd = arctan( ), gde je φ ugao trenja na površini kontakta, γφ je parcijalni
𝛾𝜑
faktor smičuće otpornosti, propisan proračunskim pristupom.
Provera Modul proverava otpornost temelja na smicanje (υRd,max), po obimu stuba i određuje neophodnu količinu smičuće
probijanja armature.
Proračun smanjuje silu probijanja za vrednost reakcije tla na efektivnoj površini (i u okviru kritične linije proboja).
Provera proboja je prošla ako je υEd ≤ υRd
𝜐𝑅𝑑,𝑐 𝜐𝑅𝑑,𝑐𝑐
Bez smičuće armature υRd,max = min { }, sa smičućom armaturom υRd,max = min { }.
𝑣𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 𝑣𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥
Upozorenja i greške:
Ako je υEd ≤ υRd,c, nije potrebna smičuća armatura.
Ako je υRd,max > υEd > υRd,c, potrebna je smičuća armatura.
Ako je υEd > υRd,max, doći će do sloma ploče temelja usled probijanja. Debljina ploče bi trebala biti poveća.
Ako je projektovan stepenasti temelj ili temelj sa zakošenim stranama, veličina pedestala je određena proverom
zahteva probijanja, tako da efikasnost za probijanje nije proračunata.
Predviđanje AxisVM proračunava elastično sleganje prouzrokovano dodatnim naponima u slojevima tla.
sleganja Opterećenja prouzrukuju sledeći napon na dubini z ispod centra centrično opterećenog pravougaonog temelja (prema
temelja Boussinesq-Steinbrenner-u):
4𝜎0 𝑏 𝑎(𝑎2 + 𝑏2 )−2𝑎𝑧(𝑅−𝑧) 𝑏𝑧 𝑎(𝑅2 + 𝑧 2 )
σz = {arctang [ · (𝑎2 + 𝑏2 )(𝑅−𝑧)−𝑧(𝑅−𝑧)2
] + · }
2𝜋 𝑧 𝑏2 + 𝑧 2 (𝑎2 + 𝑧 2 )𝑅
gde su rastojanja između karakteristične tačake i centralne ose 0.37B´ i 0.37L´.
a i b su dimenzije četiri dela opterećenog pravougaonika prema sledećoj tabeli:
a b
I. (0.5-0.37) · L´ (0.5-0.37) · B´
II. (0.5+0.37) · L´ (0.5-0.37) · B´
III. (0.5+0.37) · L´ (0.5+0.37) · B´
IV. (0.5-0.37) · L´ (0.5+0.37) · B´
Ako je a<b, vrednosti su zamenjene.
σ0 je napon u tlu u ravni osnove temelja prouzrokovan opterećenjima (uključujući sopstvenu težinu temelja i nasipa
od koje se oduzima težina uklonjenog tla iznad ravni osnove),
i R = √𝑎2 + 𝑏 2 + 𝑧 2 .
Ovaj proračun napona važi u slučaju homogenog poluprostora. U slučaju slojeva tla, mora biti proračunata debljina
efektivnog sloja tla:
𝐸𝑠𝑖 𝜌0 2/5
hhi = hi · ( · )
𝐸𝑠0 𝜌𝑖
gde su
hhi efektivna debljina sloja tla i
302
hi debljina sloja tla i
Es0 Young-ov modul osnovnog sloja
Esi Young-ov modul sloja tla i
ρ0 je gustina osnovnog sloja
ρi je gustina sloja tla i
AxisVM rastavlja slojeve tla definisane od strane korisnika na podslojeve debljine 10 cm i proračunava napon usled
težine tla i napon prouzrokovan opterećenjem u donjem podsloju. Promena u debljini podsloja je proračunata prema
sledećim izrazima:
𝜎 𝜎 +𝜎
Δhi = hi · 𝑎𝑖; σai = 𝑖−1 𝑖
𝐸𝑠𝑖 2
σai je prosečan napon prouzrokovan opterećenjem u podsloju i

σi-1 je prosečan napon prouzrokovan opterećenjem na vrhu podsloja i
σi je prosečan napon prouzrokovan opterećenjem na dnu podsloja i
Esi:Young-ov modul podsloja i
Predviđeno sleganje na datoj dubini je proračunato kao zbir promena u debljinama podslojeva za podslojeve iznad
nivoa:
sm = ∑𝑚
𝑖=𝑜 𝛥ℎ𝑖
AxisVM proračunava graničnu dubinu, gde je σ = 0.1 · 𝜎𝑜𝑏 (tj. dodatni napon prouzrokovan padom opterećenja ispod
10% napona usled sopstvene težine tla).
Ako ovaj uslov nije ispunjen na dnu strukture slojeva, procena sleganja je urađena na osnovu sleganja u ovoj tački i
proračunat je odnos napona (>0.1).
Ako je napon prouzrokovan opterećenjem u ravni osnove temelja manji od napona usled originalnih slojeva tla,
sleganje nije proračunato.
AxisVM proračunava sleganje za sve slučajeve opterećenja i GSU kombinacije. Funkcije napona i sleganja su
prikazane za selektovani slučaj opterećenja. Funkcija sleganja s(z) predstavlja ukupno sleganje slojeva iznad z.
Rezultati Projektovani temelj će biti prikazan u pogledu odozgo sa slojevima tla, krugovima od probijanja i automatski
postavljenim kotnim linijama. 3D model može biti uvećan i smanjen, pomeran i rotiran, baš kao i glavni model.
Ako je aktiviran prikaz sleganja (videti Parametri
prikazivanja) debeo plavi dijagram prikazuje ukupan
napon u tlu u odnosu na dubinu. Tanki dijagrami
prikazuju napon usled opterećenja i sopstvene težine tla.
Prvi opada, drugi je raste sa dubinom. Horizontalne linije
prikazuju podslojeve. Sivi dijagram sa druge strane ose
je funkcija sleganja.
Sleganje prikazano u panelu informacija je vrednost
funkcije sleganja na graničnoj dubini (gde je napon usled
opterećenja 10% napona usled sopstvene težine tla).
Ako ovaj uslov nije ispunjen na dnu strukture slojeva,
procena sleganja je urađena na osnovu sleganja u ovoj
tački i odnos napona (>0.1) je proračunat.
Ako su naponi usled opterećenja na dnu strukture slojeva još uvek veći od 10% napona usled sopstvene težine tla,
granična dubina ne može biti određena jer je dalja struktura tla nepoznata.
U ovom slučaju panel informacija prikazuje vrednost funkcije sleganja na dnu strukture slojeva kao >vrednost.
Da bi se procena poboljšala, informacije o daljim slojevima tla moraju biti dodate.
Unutrašnje sile Ova tabela prikazuje sile selektovanih oslonaca i najvažnije rezultate, uključujući proračunatu geometriju.
u temelju Budući da su sile u osloncu proračunate u lokalnom sistemu oslonca, x i y pravci su lokalni x i y pravci oslonca. Ako
su oslonci u globalnom pravcu, ovi su globalni X i Y pravci.
Rx, Ry, Rz, Rxx, oslonačke sile

Ryy, Rzz
qEd proračunski pritisak nosivosti
qRd proračunska nosivost
qEd/qRd faktor iskorišćenosti tla
Axb donja armatura u lokalnom x pravcu (ako je proračunata)
ayb donja armatura u lokalnom y pravcu (ako je proračunata)
axt gornja armatura u lokalnom x pravcu (ako je proračunata)
ayt gornja armatura u lokalnom y pravcu (ako je proračunata)
τEd/τRd efikasnost zasnovana na relativnom pomeranju temelja u odnosu na mršavi beton
τEd2/τRd2 efikasnost zasnovana na relativnom pomeranju mršavog betona u odnosu na tlo
υEd/υRd efikasnost zasnovana na probijanju (za proste temelje u obliku ploče)
Sleganje predviđeno sleganje temelja
bx, by veličina osnove ploče temelja u x i y pravcima
dx*, dy* veličina pedestala (stepenka ili zarubljene piramide) u x i y pravcima
ex*, ey* ekscentricitet centra gravitacije pedestala u x i y pravcima
304
Detaljne Prikazuje podatke u tabeli Unutrašnje sile u temelju i sledeće rezultate:
unutrašnje sile
Pristup projektovanju Pristup projektovanju proračunatih rezultata

cx, cy veličine u x i y pravcima efektivnog pravougla
ex, ey ekscentricitet dejstva u x i y pravcima
Šipke xb raspored šipki u donjoj zoni u x pravcu (ako je proračunat)
Šipke yb raspored šipki u donjoj zoni u y pravcu (ako je proračunat)
Šipke xt raspored šipki u gornjoj zoni u x pravcu (ako je proračunat)
Šipke yt raspored šipki u gornjoj zoni u y pravcu (ako je proračunat)
τEd proračunski napon smicanja između temelja i mršavog betona
τRd proračunska otpornost na smicanje između temelja i mršavog betona
τEd2 proračunski napon smicanja između tla i mršavog betona
τRd2 proračunska otpornost na smicanje između tla i mršavog betona
VRdc minimalna proračunska otpornost na smicanje bez armature za prihvatanje sila probijanja
maksimalna proračunska otpornost na smicanje bez armature za prihvatanje sila
Vrdmax probijanja
proračunska otpornost na smicanje sa armaturom za prihvatanje sila probijanja
VRdcs dužina kritične linije
u1 smičuća armatura duž linije probijanja
Asw
Odnos napona odnos napona prouzrokovanih opterećenjem i napona usled sopstvene težine tla (ako je
granična dubina ispod dna strukture slojeva, njegova vrednost je određena u toj tački i
veća je od 0.1, inače je tačno 0.1)
Granična dubina dubina na kojoj je odnos napona 0.1 (ako je granična dubina veća od dna strukture slojeva,
? je prikazan)
Kopira podatke na Clipboard
Štampa podatke na Clipboard
Snima crtež u Biblioteku crteža
Parametri prikazivanja
Uključuje i isključuje simbole na crtežu.
6.5.12.2. Dimenzionisanje temeljnih traka
AxisVM može da odredi neophodnu veličinu i

armaturu temeljnih traka (sa ili bez pedestala), i
proveri temelj na klizanje i probijanje prema
Evrokodu 7 i mađarskim standardima. Takođe,
određuje sleganjem temelja.
Proračun trakastog temelja je sličan proračunu
temeljne stope. Parametri koji opisuju geometriju
sekcije trake moraju biti uneti.
6.6. Dimenzionisanje elemenata čeličnih konstrukcija – SD1 modul
6.6.1. Dimenzionisanje čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 3 – SD1 modul
EVROKOD 3 Modul za dimenzionisanje čeličnih konstrukcija može da se primeni za sledeće oblike poprečnih preseka:
Valjani I profili T profili
Zavareni I profili Puni pravougaoni profili
Kutijasti profili Puni kružni profili
Cevasti profili Proizvoljni oblici, moguće je da se ne
Simetrični u odnosu na jednu osu I profili proračunaju se sve vrednosti.
Ovim modulom se mogu dimenzionisati pored elemenata poprečnih preseka klase 4, jednostruko i dvostruko
simetrični I oblici, pravougaoni i kutijasti oblici poprečnih preseka. Efektivne karakteristike preseka se
izračunavaju u slučaju jednakopodeljenog pritiska i savijanja. Ove karakteristike se mogu naći u Pregledu
tabela pod Dimenzionisanje čelika, u tabeli Projektovana otpornost ili u iskačućem prozoru nakon klika na
element:
Aeff : efektivna površina poprečnog preseka pod jednakoraspodeljenim pritiskom
eN,y : pomeranje neutralne ose z kada je poprečni presek podvrgnut jednakoraspodeljenim pritiskom (biće nula,
ako je presek simetričan u odnosu na y osu). Negativno pomeranje uzrokuje negativni moment
My  N  e N , y stvarnog poprečnog preseka.
Weff,min: modul elastičnosti preseka (odgovarajućeg vlakna sa maksimalnim elastičnim naponom) efektivnog
poprečnog preseka samo pod momentom oko relativne ose.
Weff,(+),min odnosi se na preseke gde je moment pozitivan, dok se
Weff,(-),min odnosi se na preseke gde je moment negativan.
Važno je znati da su ove karakteristike preseka izračunate kada su peseci u klasi 4. Moguće je da se desi i da
nema napona usled izvijanja, ali će karakteristike i dalje biti dostupne u Pregledu tabela.
Smatra se da su poprečni preseci bez slabljenja (otvora) i bez limova debljih od 40mm.
Poprečni preseci treba da su konstantni ili da se sužavaju.
306
Takođe se pretpostavlja da je opterećenje profila simetričnih u odnosu na jednu osu dejstva, u ravni simetrije
(ravni savijanja). Za opšte oblike bez ravni simetrije samo se proveravaju normalna sila-moment savijanja-
smicanje (N-M-V) i normalna sila pritiska-moment savijanja-izvijanje uticaji.
 AxisVM će izvršiti samo proveru nosivosti koja je opisana u dalje u nastavku ovog teksta. Sve ostale,
standardima propisane provere (uticaj torzije, veze, bočne sile, itd.) korisnik treba da posebno proračuna.
Glavne ose proizvoljnih profila treba da se poklapaju sa lokalnim y i z osama.
Klase poprečnih Program identifikuje klasu poprečnog preseka prema EN 1993-1-1, tabela 5.2, pretpostavljajući istovremeno
preseka samo pritisak i savijanje.
Provere Normalna sila-Savijanje-Smicanje [N-M-V] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)
Pritisak-Savijanje-Izvijanje (u ravni savijanja ili torziono) [N-M-Buckl.]
(EN 1993-1-1, 6.3.3)
Normalna sila-Savijanje-Bočno torziono izvijanje [N-M-LTBuckl.] (EN 1993-1-1, 6.3.3)
Smicanje /y [Vy] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Smicanje /z [Vz] (EN 1993-1-1, 6.2.6,
Smicanje rebra-Savijanje-Normalna sila [Vw-M-N] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)
Otpornosti Plastična aksijalna otpornost [Npl,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.4)
Efektivna otpornost (pod dejstvom jednakopodeljenog pritiska) [N,eff,Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.4)
Plastična smičuća otpornost /y-osa [Vpl,y,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Plastična smičuća otpornost /z-osa [Vpl,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Otpornost rebra na izbočavanje [Vb,Rd] (EN 1993-1-5, 5.2-3)
Elastična fleksiona otpornost /yy [Mel,y,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)

Elastična fleksiona otpornost /zz [Mel,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Plastična fleksiona otpornost /yy [Mpl,y, Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Plastična fleksiona otpornost /zz [Mpl,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Otporni moment za efektivni poprečni presek pod dejstvom savijanja oko y ose [Mpl,y, Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.5)
Otporni moment za efektivni poprečni presek pod dejstvom savijanja oko z ose [Mpl,z,Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.5)
Minimalna otpornost na izvijanje (u ravni ili torziona) [Nb,Rd] (EN 1993-1-1, 6.3.1)
Otpornost na bočno torziono izvijanje [Mb,Rd] (EN 1993-1-1, 6.3.2, ENV 1993-1-1,
Dodatak F1.2)
Ove informacije su date programom kao pomoćni rezultati. Provere se sprovode primenom tzv. formula
interakcije. Standard daje objašnjenje elemenata formula i definiše oblast primene.
U sledećim izrazima,
N Rk  f y A , M y , Rk  f yWy i M z , Rk  f yWz ,
je W y  W pl , y i Wz  W pl , z za klasu 1. ili 2. poprečnih preseka,
W y  Wel , y i Wz  Wel , z za klasu 3. poprečnih preseka i
W y  Weff , y i W z  Weff , z za klasu 4. poprečnih preseka.
Normalna sila- Element može biti zategnut ili pritisnut. Provera se sprovodi prema EN 1993-1-1, 6.2.1 (7).
Savijanje-Smicanje N Ed M y , Ed  M y , Ed M z , Ed
  1
N Rk M y , Rk M z , Rk
 M0  M0  M0
M y , Ed  N Ed  e N , y : može biti različit od nule samo kada je poprečni presek u klasi 4. i kada je originalni
poprečni presek asimetričan u odnosu na y osu.
Velika sila smicanja
Ako je sila smicanja veća od 50% granične sile, njeni efekti se uzimaju u obzir kako je opisano ispod.
Za preseke klase 1. i 2. dozvoljene su izmene graničnog momenta prema EN 1993-1-1, 6.2.8.
Za preseke klase 3. i 4. naponi su izračunati i primenjena je opšta i konzervativna formula iz EN 1993-1-1,
6.2.1 (5). Ovako se izračunava za sledeće poprečne preseke: I, T, C, kutijaste i cevi. Za ostale tipove poprečnih
preseka (L oblici, pravougaoni i kružni puni profili, kao i korisnički definisani profili) efekti velike sile
smicanja, korisnik mora posebno proračunati.
Provera granične plastičnosti
Za I, cevaste i kutijaste poprečne preseke u klasi 1. i 2., provera otpornosti se sprovodi prema EN 1993-1-1
6.2.10. Dozvoljene su izmene za efekte od obe smičuće sile i aksijalnu silu graničnog momenta. Pored provere
otpornosti samo aksijalne i samo smičuće sile, moraju biti zadovoljeni sledeći kriterijumi:
M y , Ed
1
M N , y , Rd
M z , Ed
1
M N , z , Rd
gde su MN,y,Rd, MN,z,Rd : redukovani granični moment na osnovu efekata smičuće i aksijalne sile (EN 1993-1-1
6.2.8. i 6.2.9.1).
Za cevaste preseke redukovani moment se izračunava na sledeći način:
2
n1,7 N Ed  V Ed 
M N , y, Rd  1,04  (1    ) gde je n  i   2  1
(1   ) 0,7 N pl , Rd  V pl , z , Rd 
 
2
n1,7 N Ed  V Ed 
M N , z , Rd  1,04  (1    ) gde je n  i   2  1
(1   ) 0,7 N pl , Rd  V pl , y, Rd 
 
Za dvoosno savijanje trebalo bi da je zadovoljen sledeći kriterijum po EN 1993-1-1 6.2.9.1. (6) :
 
 M y, Ed   M z , Ed 
    1
 M N , y , Rd   M N , z , Rd 
Pritisak-Savijanje- Provera je zasnovana na EN 1993-1-1, 6.3.3 (6.61) i (6.62):
Izvijanje N Ed M y , Ed  M y , Ed M z , Ed
 k yy  k yz 1
y
 M1  M1  M1
(  LT  1,0 )
308
N Ed M y , Ed  M y , Ed M z , Ed
 k zy  k zz 1
z
 M1  M1  M1
M y , Ed  N Ed  e N , y : može biti različit od nule samo kada je poprečni presek u klasi 4 i kada je originalni
Normalna sila- Prilikom određivanja otpornosti na bočno torziono izvijanje pretpostavlja se da je poprečni presek konstantan i
Savijanje- Bočno simetričan u odnosu na lokalnu z osu. Takođe, pretpostavljeno je i da opterećenje deluje u ravni simetrije, to je
torziono izvijanje ravan savijanja. Vrednost k (ENV 1993-1-1, F1.2) je uzeta jednaka vrednosti Kz (koeficijent dužine izvijanja).
"Slaba" osa bi trebalo da je lokalna z-osa.
Provera je zasnovana na obliku jednačina (6.61) i (6.62) iz EN 1993-1-1, 6.3.3 :
 k yy  k yz 1
y  LT
 M1  M1  M1
 k zy  k zz 1
z  LT
 M1  M1  M1
M y , Ed  N Ed  e N , y : može biti različit od nule samo kada je poprečni presek u klasi 4 i kada je originalni
LT je izračunato prema EN 1993-1-1 6.3.2.2 ili 6.3.2.3.
Određivanje koeficijenata interakcije k yy , k yz , k zy i k zz je prema EN 1993-1-1, Dodatak B Metoda (postupak)
2 (Tabela B.1 i B.2).
Koeficijenti ekvivalentnog raspodeljenog momenta Cmy , Cmz , CmLT su prikazani u listi Tabele B.3.
Za aksijalnu silu zatezanja provera se izvršava preko efektivnih momenata prema ENV 1993-1-1, 5.5.3.
Smicanje /y Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6.
Vy , Ed
1
Vc, y , Rd
Smicanje /z Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6.

V z , Ed
1
min (Vc, z , Rd , Vb, Rd )
Vb,Rd=Vbw,Rd : Otpornost je izračunata sa sadejstvom rebra ali ne i nožica (flanši).
Proračunski Za dimenzionisanje prema EC3 u panelu Projektni parametri elementima konstrukcije zadaju se vrednosti
parametri sledećih parametara:
Klasifikacija može biti automatska ili se može eksplicitno zadati.
Čelični strukturni Strukturni elementi mogu da sadrže više konačnih elemenata tipa greda/rebro. Program proverava uslove koje
elementi moraju da zadovolje konačni elementi da bi pripadali strukturnom elementu: da su na istoj pravoj liniji, da su
od istog materijala, sa istim poprečnim presekom i sa istim lokalnim koordinatnim sistemom.
Program nudi dva načina za definisanje strukturnih elemenata:
 Čelični strukturni elementi nisu isto što i elementi strukture (Pogledati... 3.2.13 Spajanje delova strukture).
Bilo koji čvor seta selekcije gde je konektovan drugi konačni
element postaje krajnja tačka strukturnog elementa unutar
seta selekcije konačnih elemenata.
Konačni elementi seta selekcije postaju samo jedan strukturni

element bez obzira što mogu da postoje i drugi konačni
elementi koji su konektovani sa njegovim čvorovima.
Koeficijente seizmičkih sila možete videti u 4.10.23 Seizmičko opterećenje – SE1 modul
Izvijanje Ky, Kz: su parametri dužine izvijanja u pravcu y-ose i z-ose.
(fleksiono) Ako je oslanjanje kontinualno i sprečava izvijanje oko date ose, dati parametar dužine izvijanja ima nultu
vrednost. Ako postoje međuoslonci, dati parametar dužine izvijanja uzima se kao odnos dužine izvijanja
(između međuoslonaca) i dužine elementa.
Bočno torziono Kω: je parametar koji je mera spečenosti vitoperenja. Njegova vrednost mora biti između 0.5 i 1:
izvijanje - ako vitoperenje nije sprečeno onda je vrednost 1.0.
- ako je sprečeno na oba kraja onda je vrednost 0.5.
- ako je sprečeno samo na jednom kraju onda je vrednost 0.7.
Pogledati detaljnije u : Dodatak F1 u ENV 1993-1-1.
C1, C2, C3: su parametri koji zavise od odnosa krajnjih momenata, od parametra Kz i od tipa opterećenja. C1 se
računa automatski. Kada spoljašnje opterećenje deluje na konstrukciju a mesto delovanja se ne poklapa sa
centrom smicanja poprečnog preseka, može se zadati za C2 prema ENV 1993-1-1, Tabeli F1.2. U slučaju
jednostruko simetričnih preseka, može se zadati i vrednost C3 prema ENV 1993-1-1, Tabela F1.2.
Za: je z koordinata napadne tačke opterećenja u odnosu na težište preseka sa znakom prema ENV 1993-1-1,
Slika F1.1. Pozicija težišta preseka i gornje ili donje ivice preseka se može birati preko radio dugmadi.
310
Izbočavanje rebra Za preseke sa rebrima, rebro može biti ukrućeno ili ne:
usled smicanja Bez ukrućenja: pretpostavka je da nema poprečnih ukrućenja duž elementa,
Sa poprečnim ukrućenjima: poprečna ukrućenja su postavljena na međusobnom rastojanju "a" duž elementa.
U svakom slučaju program pretpostavlja da postoje poprečna ukrućenja na krajevima elemenata konstrukcije
(na primer, u zonama oslonaca).
Dijagrami Klik na neki element konstrukcije poziva panel sa dijagramima provere nosivosti.
6.6.1.1. Optimizacija čeličnog poprečnog preseka – SD9 modul
Modul SD9 zahteva modul SD1.

Optimizacija poprečnih preseka čeličnih konstrukcija čini projektovanje prethodno definisanih čeličnih elemenata
efikasnijim finijim izborom dimenzija poprečnog preseka i redukovanjem sopstvene težine.
 Optimizacija proverava projektovane elemente za iste unutrašnje sile ignorišući promene krutosti usled promena
dimenzija. U određenim konstrukcijama ponovni proračun modela može pokazati značajne promene u oblicima
unutrašnjih sila. U ovim slučajevima nekoliko uzastopnih optimizacija može pronaći efektivniju konstrukciju.
Optimizacija koristi parametre proračuna čeličnih konstrukcija prethodno dodeljenim proračunskim elementima.
Tipovi poprečnih preseka podesni za optimizaciju su: I, asimetrični I, pravougaoni, T, C, 2U oblici i cevi. Promenljivi
poprečni preseci ne mogu biti optimizovani.
Optimizacione kreiranje optimizacionih grupa iz postojećih čeličnih elemenata. Svaki element optimizacione grupe mora da ima isti
grupe poprečni presek i optimizacija će dodeliti iste poprečne preseke elementima grupe. Stvarna optimizacija se može
Prvi korak u pokrenuti iz drugog taba (Optimizacija).
optimizaciji je
Lista optimizacionih grupa (videti na levoj strani taba Proračunske grupe optimizacije) prikazuje uobičajeni poprečni
presek i broj proračunskih elemenata unutar grupe (<n>). Selektujte grupu i podesite parametre optimizacije na
desnoj strani (videti ispod).
Cilj Cilj optimizacije može biti (1) minimalna težina, (2) minimalna visina ili (3) minimalna širina.
optimizacije Ovo definiše funkciju cilja. Proces će tražiti poprečni presek sa efikasnošću < 1 za sve elemente grupe i najbliže svrsi.
Ovakav poprečni presek se naziva optimizovan poprečni presek. Cilj se postiže zasebno za svaku grupu.
Maksimum efikasnosti takođe može biti podešen. Ograničavanje efikasnosti može pomoći kada se optimizuju statički
neodređene konstrukcije gde promene poprečnih preseka mogu da prouzrukuju velike promene u unutrašnjim silama.
Provere Moguće je ignorisati određene provere tokom procesa optimizacije. Sve provere nosivosti se uvek odvijaju, ali
optimizacije provere za izvijanje usled savijanja, bočno torziono izvijanje i izvijanje rebra može biti deaktivirano.
Tipovi Postoje dva načina da se definiše opseg poprečnih preseka koji se proveravaju. Optimizacija iz prethodno definisanih
optimizacije oblika radi na određenom broju poprečnih preseka, dok Parametrijska optimizacija pronalazi optimalan oblik unutar
opsega različitih parametara geometrije.
Optimizacija iz Ovaj metod pronalazi optimalan poprečni presek iz datog broja predefinisanih oblika. Kandidati mogu biti selektovani
prethodno iz poprečnih preseka modela ili iz baze poprečnih preseka. Kandidati moraju imati isti tip poprečnog preseka kao i
definisanih originalni poprečni presek grupe.
oblika Opseg kandidata može biti redukovan podešavanjem Ograničenja. Samo poprečni preseci koji se nalaze između
granica za visinu i širinu će biti korišćeni kao kandidati (ostali preseci će biti prikazani sivoj bojom).
Ako grupa sadrži više od jednog proračunskog elementa, svi elementi će biti provereni. Elementi se proveravaju
celom dužinom. Neće svi kandidati biti provereni. Program analizira samo one koji su neophodni za pronalaženje
globalnog optimuma.
Parametrijska Ovaj metod pronalazi optimalan poprečni presek unutar opsega različitih parametara geometrije.
optimizacija Poznati su mnogi različiti algoritmi pronalaženja i korišćeni su uspešno za optimizovanje ramovskih konstrukcija.
Usled nelinearnosti problema i velikog broja lokalnih optimuma, teško je pronaći globalni optimum čistom
matematikom. Još je teže ako optimizacija treba da sprovede ne samo provere nosivosti, već i analizu stabilnosti.
AxisVM koristi takozvani Particle Swarm Optimization (PSO), stohastični kompjuterizovani metod za pronalaženje
optimuma. To je algoritam razvijen tokom 1990-ih godina.
PSO proces se pokreće za određeni broj iteracija i zbog njegove stohastičke prirode može da pronađe nekoliko
lokalnih optimuma. Broj iteracija je određen programom pokušavajući da balansira vreme rada i najbolje moguće
mapiranje prostora. Takođe, ako algoritam ne pronađe promene u rezultatu posle dužeg perioda, on predpostavlja da
je to globalni optimum i prestaje sa radom. U višejezgarnom modu je prostor pretrage podeljen među jezgrima.
Algoritam procenjuje neophodan broj iteracija i selektuje metod optimizacije. On može biti ili prosta linearna potraga
ili PSO optimizacija. Odluka je zasnovana na sledećim parametrima: (1) veličina prostora pronalaženja, (2) veličina
koraka iteracije, (3) broj fiksnih parametara, (4) cilj optimizacije, (5) jedno- ili višejezgarni mod (videti Podešavanja
/ Osnovna podešavanja / Analiza), (6) opseg greda uzetih u obzir (sve ili x% najefikasnijih greda). Redukovanje broja
greda uzetih u obzir čini proračun bržim, ali mu smanjuje preciznost. Ovo je korisno ako se grupe optimizacije sastoje
od više elemenata sa različitom efikasnošću i ako efikasnost potiče od provere što se takođe sprovodi u optimizaciji.
U slučaju PSO optimizacije, korisnik može da podesi proizvoljan
Broj iteracija, odabirom Proizvoljno.
Proračun može da započne paralelan proces potrage koristeći sva jezgra procesora, prolazeći kroz prostor pretrage
brže. Tipični grafik za proces optimizacije izgleda ovako:
312
Plava linija prikazuje opadanje raznolikosti populacije u obrnutoj razmeri, ispunjeni grafik prikazuje podesnu
vrednost u procentima početne (što manja, to bolja). Ako se podesna vrednost ne menja kroz mnogo iteracija i
raznolikost populacije je mala, možemo da prihvatimo trenutni rezultat prelaskom na optimizaciju naredne grupe
pritiskanjem Esc da bismo prekinuli optimizaciju.
Pređi na sledeću grupu. Zaustavlja optimizaciju tekuće grupe i prelazi na sledeću. Trenutni status se smatra
rezultatom.
Prekida optimizaciju. Prekida celu optimizaciju. Tekući status svake od grupa se smatra rezultatom. Isto kao i
pritiskom Esc prekidača.
Prednost i mana ovog proračuna je njegova stohastička priroda. Pokretanje optimizacije više puta za jedan isti problem
može da vodi malo drugačijim rezultatima. Ova tendencija je izraženija u velikim prostorima pretrage. Za male
prostore pretrage kao što su cevi unutar uskog opsega se sprovodi linearna pretraga (analiziranje svih kandidata za
pronalaženje najboljeg).
Podešavanje Parametri ograničenja i inkrementi poprenog preseka
ograničenja mogu biti definisani. Klikom na ikonu katanca
zaključava se parametar na njegovu originalnu vrednost.
Da biste podesili bilo koji parametar na željenu vrednost,
podesite donju i gornju granicu na istu vrednost.
Algoritam pokušava da pronađe poprečni presek koji je
što bliži maksimalnoj efikasnosti i koji je najbliži cilju
optimizacije.
Preveliki intervali i/ili mali inkrementi čine prostor pretrage isuviše velikim i kao rezultat povećano je vreme
proračuna i/ili konvergencija uspori. Tako da je bitno da se opsezi podese oko procenjenog optimuma.
Ako grupa optimizacije sadrži više proračunskih elemenata, ukupna efikasnost će biti najveća efikasnost elemenata.
Stoga nije preporučeno postaviti elemente dužina i unutrašnjih sila koje se mnogo razlikuju u istu grupu optimizacije.
Optimizacija Nakon podešavanja parametara idite u tab Optimizacija da biste pokrenuli optimizaciju selektovanog slučaja
opterećenja, kombinacije, anvelope ili kritične kombinacije.
Tabela prikazuje grupu parametara i rezultate optimizacije (težinu po jedinici dužine, redukciju težine, širinu ili
visinu). Kolona Opt. može biti korišćena za kontrolu izbora grupe za optimizaciju.
Ako je optimizacija zasnovana na prethodno definisanim oblicima, može biti otvorena padajuća lista sa svim
proverenim i korisnim poprečnim presecima sortiranim prema efikasnosti od najboljeg do najlošijeg.
Kolona Zameni kontroliše koji poprečni preseci će se zameniti. Klikom na prekidač Zameni poprečne preseke ćete
zapravo zameniti poprečne presek u selektovanoj grupi.
 Optimizacija poprečnog preseka može biti vremenski zahtevan zadatak, u zavisnosti od opsega kandidata i
veličine grupa, tako da u slučaju velikog prostora pretrage (na primer, parametarska optimizacija) preporučeno
je da se ne odabere sporiji AutoMcr metod za proračun bočne stabilnosti.
6.6.2. Proračun veza zavrtnjevima – SD2 modul
U AxisVM-u može da se odredi veza moment-krivina, moment nosivosti i početna krutost veze zavrtnjima po
Evrokodu 3 (Deo 1.8 Proračun čvorova).
Tip veze Mogu da se računaju sledeće veze:

1. veza stub-greda;
2. veza greda-greda.
 Pretpostavke:
- Poprečni preseci grede i stuba su valjani i zavareni "I" profili.
- Spojna ploča grede naleže na nožicu stuba.
- Ugao veze grede je između ± 30°.
- Poprečni preseci su 1,2, ili 3. klase.
- Normalna sila grede mora da bude manja od 0.05* Npl,Rd
Program proverava da li su zadovoljeni navedeni uslovi.
Algoritam Selektuje se greda i jedan od njenih čvorova (može da se selektuje više greda ako su materijal i presek istih
proračuna karakteristika)
Klikom na ikonu Proračun čvorova poziva se modul za proračun čvorova i pojavi se sledeći dijalog:
Definisanje parametara se izvodi u tri koraka.

Ojačanja Mogu da se postave horizontalni i dijagonalni limovi za ojačanje kao i limovi za povećanje debljine rebra zbog
povećanja nosivosti veze.
Horizontalna ojačanja
314
Dijagonalna ojačanja
Ploče za pojačanje debljine rebra
t1: povećanje debljine rebra preseka stuba

t2: povećanje debljine rebra preseka grede
Smičuća Program sračunava smičuću površinu rebra sa eventualnim ojačanjima. Ako je rebro oslabljeno otvorom u zoni
površina rebra spoja potrebno je smanjiti vrednost smičuće površine u skladu sa veličinom otvora u rebru.
Završna ploča
Parametri za dimenzionisanje su:

- debljina lima
- materijal
- debljina šavova
- širina završne ploče (a)
- visina završne ploče (c)
- rastojanje između gornje ivice nožice i gornje ivice završne ploče (b)
- zavrtnji u produžetku završne ploče.
Mogu da se dodaju i redovi zavrtnjeva u zategnutom delu završne ploče.

Zavrtnjevi
Modul pozicionira zavrtnjeve istog tipa u dve kolone simetrično u odnosu na rebro preseka grede. Parametri za
dimenzionisanje su: veličina, materijal, broj redova, d - rastojanje kolona zavrtnjeva.
U slučaju automatskog izbora položaja redovi zavrtnjeva su na istom odstojanju i proverava se potrebno
minimalno odstojanje između zavrtnjeva i ivica završne ploče. Ako se isključi opcija Koristiti podrazumevanu
poziciju zavrtnjevi mogu da se rasporede i drugačije.
 Javlja se poruka o greški ako nije zadovoljen uslov minimalnog odstojanja.
Minimalna odstojanja prema EC3:
1. Između zavrtnjeva: 2,2 d
2. Od ivice završne ploče 1,2 d
3. U pravcu upravnom na silu 1,2 d
Rezultati Klikom na stavku Rezultati proračunava se veza moment-krivina, moment nosivosti (MrD) i početna nosivost
veze (Sj,init).
 Prikazuje se upozorenje ako je moment nosivosti manji od potrebnog. Proračun uzima u obzir istovremeno
dejstvo momenta, normalne i smičuće sile, što za posledicu ima različite momente nosivosti (M rD) iste veze
za različite slučajeve (ili kombinacije) opterećenja. Zbog toga AxisVM proverava MrD i MsD za sve slučajeve
opterećenja.
Paleta ikona
316
Učitava parametre veze.
Snimaju se parametri veze zbog eventualnog kasnijeg korišćenja za druge veze.
Štampanje prikazanog dijagrama. Pogledati... Error! Reference source not found. Error! Reference source
not found..
Kopira dijagram u Clipboard
Snima dijagram u Galeriju
Tabela rezultata sadrži:

- broj čvora,
- redni broj grede,
- redni broj slučaja ili kombinacije opterećenja,
- proračunski moment (MsD),
- moment nosivosti (MrD) i
- pregled rezultata i međurezultata proračuna.
6.7. Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija – TD1 modul

EVROKOD 5 Modul za dimenzionisanje drvenih grednih konstrukcija se može primeniti za sledeće materijale i poprečne
(EN 1995-1- preseke drveta:
1:2004)
a) Pravougaone, za masivno drvo, lepljeno lamelirano drvo (Leplam) i za lamelirane ploče od rezane građe -
furnir ploče (LVL-Laminated veener lumber)
b) Kružne, za masivno drvo
Masivno drvo (meko drvo, tvrdo drvo) Leplam LVL

Karakteristike Baza materijala sadrži karakteristike materijala od masivnog, Leplam i LVL drveta prema važećem EN
materijala standardu. (Masivno drvo: EN338, Leplam: EN 1194)
Karakteristična čvrstoća Oznaka
Čvrstoća na savijanje fm,k
Čvrstoća na zatezanje paralelno vlaknima ft,0,k
Čvrstoća na zatezanje upravno na vlakna ft,90,k
Čvrstoća na pritisak paralelno vlaknima fc,0,k
Čvrstoća na pritisak upravno na vlakna fc,90,k

Čvrstoća na smicanje upravno na vlakna u y pravcu* fv,k,y
Čvrstoća na smicanje upravno na vlakna u y pravcu * fv,k,z
*U slučaju punog i Leplam drveta fv,k,z= fv,k,y= fv,k
Moduli elastičnosti Oznaka

Srednja vrednost paralelna vlaknima E0,srednje
Srednja vrednost upravna na vlakna E90,srednje
5% vrednost modula paralelna vlaknima E0,05
Srednja vrednost modula smicanja Gsrednje
Gustina Oznaka
Karakteristična vrednost gustine ρk
Srednja vrednost gustine ρsrednje
Parcijalni koeficijent Oznaka

Parcijalni koeficijent materijala sM
Klase drveta Drveni elementi moraju posedovati klasu upotrebljivosti. Klasa upotrebljivosti se može podesiti u dijalogu za
definisanje greda.
Klase upotrebljivosti (EN 1995-1-1, 2.3.1.3):
Klasa upotrebljivosti 1 – gde prosečna količina vlage u većini mekih drva ne prelazi 12%. To odgovara
temperaturi od 20°C i relativnoj vlažnosti okolnog vazduha koja prelazi 65% samo par sedmica godišnje.
Klasa upotrebljivosti 2 – gde prosečna količina vlage u većini mekih drva ne prelazi 20%. To odgovara
temperaturi od 20°C i relativnoj vlažnosti okolnog vazduha koja prelazi 85% samo par sedmica godišnje.
Klasa upotrebljivosti 3 – gde prosečna količina vlage u većini mekih drva prelazi 20%.
Čvrstoća i ostale karakteristike materijala drveta zavise od klase upotrebljivosti.
Komponente Vrednosti čvrstoće se računaju preko karakterističnih vrednosti čvrstoće pomoću sledećih formula:
čvrstoće U slučaju ft,90,d , fc,0,d , fc,90,d , fv,d (Punih, Leplam, LVL drvenih elemenata):
k f
fd  mod k
M
U slučaju fm,d (Punih, Leplam, LVL drvenih elemenata):
k k  f
fd  mod h k
M
U slučaju ft,0,d (Punih i Leplam drvenih elemenata):
k k  f
fd  mod h k
M
U slučaju ft,0,d (LVL drvenih elemenata):
k k  f
fd  mod l k gde su,
M
kmod koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)
kh koeficijent visine (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)
kl koeficijent dužine za LFG drvo (EN 1995-1-1, 3.4)
fk karakteristična čvrstoća
γM parcijalni koeficijent materijala (EN 1995-1-1, Tabela 2.3)
Koeficijent kh Vrednosti karakteristične čvrstoće fm,k i ft,0,k se određuju za referentnu visinu grede. U slučaju punog i Leplam
drveta ako je visina (h) poprečnog preseka manja od referentne vrednosti, projektna čvrstoća se množi sledećim
koeficijentom.
 150 0,2 
Puno drvo: kh  min   ;1,3 (ako je k ≤ 700 kg/m3)
 h  
 600 0,1 
Leplam: kh  min   ;1,1
 h  
U slučaju LVL drvenih elemenata ako visina (h) poprečnog preseka nije jednaka referentnoj vrednosti, projektna
čvrstoća se množi sledećim koeficijentom.
 300 s 
LVL: kh  min   ;1,2 (gde je s veličina dejstva eksponenta)
 h  
h je visina poprečnog preseka u mm.
Referentne visine su:
- puno drvo: 150 mm
- Leplam: 600 mm
- LVL: 300 mm
Koeficijent kl Vrednost ft,0,k karakteristične čvrstoće LVL drvenih elemenata određena je za referentnu dužinu grede. Ako je
dužina grede (l) različita od referentne dužine, projektna čvrstoća se množi sledećim koeficijentom:
 s 
 3000 2 
kl  min   ;1,1 (gde je s veličina dejstva eksponenta)
 l  
 
318
l je dužina grede u mm.
Referentna dužina iznosi: 3000 mm
Moduli za analizu Tip analize Moduo (GSU) Moduo (GSN)

Esrednje E srednje
Prvog reda, Esrednje. fin  E srednje. fin 
linearno elastično (1  k def ) (1  2 k def )
Gsrednje Gsrednje
Gsrednje. fin  Gsrednje. fin 
(1  k def ) (1  2 k def )
E srednje Esrednje
Drugog reda, Ed  Ed 
linearno elastično M M
Gsrednje Gsrednje
Gd  Gd 
M M
Frekvencija Esrednje , Gsrednje Esrednje , Gsrednje
U konzervativnom načinu proračuna je korišćeno 2 = 1,0.
Pretpostavke za  U gredama ne postoje otvori i druga slaba mesta.
dimenzionisanje  Poprečni presek je konstantan (pravougaoni, kružni) ili se linearno menja po visini duž grede (trapezoidna
greda).
 Vlakna su paralelna sa x osom grede.
 U slučaju trapezoidne grede vlakna su paralelna jednoj podužnoj ivici.
 Dominantna ravan savijanja grede je x-z ravan grede (moment oko y ose).
 Iy ≥ I z
 U slučaju Leplam, lamele su paralelne sa y osom poprečnog preseka.
 U slučaju LFG, lamele su paralelne sa z osom poprečnog preseka.
Provere Normalna sila-Savijanje [N-M] (EN 1995-1-1, 6.2.3, 6.2.4)

Sila pritiska-Savijanje-Izvijanje (u ravni) [N-M-Izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.2)
Normalna sila-Savijanje-Bočno torz. izvijanje [N-M-BT izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.3)
Smicanje /y -Torzija /x [Vy-Tx] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)
Smicanje /z -Torzija /x [Vz-Tx] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)
Moment /y (napona zatezanja upravan na vlakna) [My] (EN 1995-1-1, 6.4.3)
Izračunati rel,y -Koeficijent relativne vitkosti (y) /u z-x ravni grede/
parametri rel,z –Koefijijent relativne vitkosti (z) /u y-x ravni grede/
kc,y - Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
kc,z – Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
kcrit - Koeficijent bočnog torzionog izvijanja (EN 1995-1-1, 6.3.3)
kh - Koeficijent visine (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)
kmod -Koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)
 AxisVM izvršava samo navedene provere. Sve ostale provere navedene u standardu za dimenzionisanje
kao što su oslonci, veze, itd. je ostavljeno da proračuna korisnik.
Normalna sila- Normalna sila može biti sila zatezanja ili pritiska.
Savijanje Zatezanje i moment (EN 1995-1-1, 6.2.3)
 t ,0, d  m, y , d  m, z, d
  km 1
ft ,0, d fm, y , d fm, z, d
 t ,0, d  m, y , d  m, z, d
 km  1
ft ,0, d fm, y , d fm, z, d
Pritisak i moment (EN 1995-1-1, 6.2.4)

2
  c,0, d   m, y , d  m, z, d
    km 1
 fc,0, d  fm, y , d fm, z, d
 
2
  c,0, d   
   km m, y , d  m, z, d  1
 fc,0, d  fm, y , d fm, z, d
 
gde su,
km = 0,7 u slučaju pravougaonog poprečnog preseka
km = 1,0 u svim ostalim slučajevima.
Sila pritiska- (EN 1995-1-1, 6.3.2)
Moment-Izvijanje  c,0, d  m, y , d  m, z, d
  km 1
kc, y  fc,0, d fm, y , d fm, z, d
 c,0, d  m, y , d  m, z, d
 km  1
kc, z  fc,0, d fm, y , d fm, z, d
gde su,
kc,y -Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
kc,z - Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)
U slučaju sile zatezanja fc,0,d je zamenjeno sa ft,0,d , i kc,y = kc,z = 1,0
Normalna sila- Za bočno torziono izvijanje proveriti pretpostavke u programu da se greda savija u z-x ravni (oko y ose). Ako
Savijanje- postoji više istovremenih Mz momenata na gredi i napon pritiska od Mz dostigne 3% od fc,0,d prikazuje se poruka
BT izvijanje upozorenja.
Samo savijanje (EN 1995-1-1, 6.3.3)
 m, d
1
kcrit  fm, d
Sila pritiska i moment (EN 1995-1-1, 6.3.3)
2
  m, d   c, d
   1
 kcrit  fm, d  kc, z  fc,0, d
 
Sila zatezanja i moment
U slučaju malih zatezanja i savijanja gde se može pojaviti bočno u Evrokodu 5 ne postoji pravilo za taj slučaj.
Koristi se sledeća konzervativna provera.
 mt, d Md Nd
1 i  mt, d   0
kcrit  fm, d Wy A
gde je,
kcrit - koeficijent bočnog torzionog izvijanja prema sledećoj tabeli:
λrel,m ≤ 0,75 kkrit = 1,0
0,75 < λrel,m ≤ 1,4 kkrit =1,56-0,75 λrel,m
λrel,m ≤ 0,75 k krit  1 /  2rel , m
Smicanje -Torzija U Evrokodu 5 ne postoji pravilo za istovremeno dejstvo sile smicanja i momenta torzije.
U tom slučaju program koristi formule interakcije prema švajcarskim standardima SIA 265:2003.
Smicanje(y) i torzija
2
 tor , d   v, y ,d 
  1
kshape fv , d  fv , d 
 
Smicanje(z) i torzija
320
2
 tor , d   v , z, d 
  1 gde je,
kshape fv , d  fv , d 
 
koblika – koeficijent oblika poprečnog preseka, i to za:
- kružni oblik poprečnog preseka: koblika= 1,2
- pravougaoni oblik poprečnog preseka: k oblika  min 1  0,15 h / b; 2,0
Parametri za Za dimenzionisanje zasnovano na Evrokod 5 standardu potrebno je definisati sledeće parametre i dodeliti ih
dimenzionisanje elementima konstrukcije:
Pravac vlakana Postavka prava vlakana u slučaju trapezoidne grede. Pravac vlakana može biti paralelan sa gornjom ili sa
donjom ivicom. Gornja ivica „leži“ u +z pravcu poprečnog preseka.
Parametri
stabilnosti
Izvijanje Ky, Kz: koeficijent dužine izvijanja oko y i z ose, respektivno.
l ef, y l ef, z
Ky  ; Kz 
l l
gde je,
l – dužina elementa i
lef,y i lef,z – dužina izvijanja elementa oko y i z ose.
(lef,y – je dužina izvijanja u x-z ravni elementa)
(lef,z – je dužina izvijanja u x-y ravni elementa)
Bočno torziono KLT: koeficijent bočnog torzionog izvijanja oko z ose.
izvijanje l ef
K LT 
l
gde je,
l – dužina elementa i
lef – dužina bočnog torzionog izvijanja elementa oko z ose.
Kada opterećenje ne deluje u centru mase, program modifikuje dužinu bočnog torzionog izvijanja na sledeći
način:
- ako opterećenje deluje na pritisnutu ivicu elementa lef se povećava za 2h
- ako opterećenje deluje na zategnutu ivicu elementa lef se amanjuje za 0,5h
Informaciona vrednost koeficijenta KLT .
(Neke od ovih vrednosti se mogu pronaći u EN 1995-1-1, Tabela 6.1)
Uslovi bočnog oslanjanja (u
Tip opterećenja My raspodela momenta x-y ravni)
(neposredno opterećenje) između bočnih oslonaca
pz
0,9
Fz
0,8
Fz Fz
0,96
¼ ½ ¼
pz
0,42
Fz
0,64
Uslovi bočnog oslanjanja (u

Tip opterećenja My raspodela momenta x-y ravni)
(posredno opterećenje) između bočnih oslonaca
M M 1,0
M ½M 0,76
M M=0 0,53
M ½M 0,37
M M 0,36
Tip opterećenja Uslovi bočnog oslanjanja (u

(konzola) My raspodela momenta x-y ravni)
pz
0,5
Fz 0,8
Elementi Dimenzionisanje se izvršava na elementima konstrukcije koji se sastoje od jednog ili više konačnih elemenata
(grede i/ili rebra). Grupa konačnih elemenata može postati element za dimenzionisanje samo ako konačni
elementi iz grupe zadovoljavaju zahtevane provere programa: da se nalaze na istoj pravoj liniji ili luku, da su
od istog materijala, poprečnog preseka i da im je vezan lokalni koordinatni sistem.
Programom se mogu dimenzionisati elementi na dva načina opisana u nastavku:
322
Bilo koji čvor selektovanog seta konačnih elemenata gde
je povezan drugi konačni element će postati krajnji čvor
elementa konstrukcije unutar selektovnog seta konačnih
elemenata.
Konačni elementi u selektovanom setu postaju samo jedan

element za dimenzionisanje bez obzira na ostale konačne
elemente povezane u njegovim čvorovima.
Dijagrami rezultata Klikom na dimenzionisani element program prikazuje dijagrame svih odgovarajućih provera.
Uređivanje Dodavanje u
izveštaja Galeriju izveštaja Slučaj opterećenja /
kombinacija
Štampanje
Broj elementa
6.7.1. Optimizacija drvenog poprečnog preseka – TD9 modul
TD9 modul zahteva TD1 modul.

Optimizacija drvenog poprečnog preseka čini projektovanje prethodno definisanih i projektovanih drvenih
konstrukcija efikasnijim finim podešavanjem dimenija poprečnog preseka i redukovanjem sopstvene težine.
Optimizacija proverava projektovaneelemente na iste unutrašnje sile ignorišući promene krutosti usled promene
dimenzija. U određenim slučajevima rekalkulacije modela moguće su značajne promene u šablonu unutrašnjih sila.
U ovim slučajevima nekoliko uzastopnih optimizacija mogu pronaći najefikasniju konstrukciju.
Optimizacija koristi parametre proračuna prethodno dodeljene projektovanim elementima.
Tpovi poprečnog preseka pogodni za optimizaciju su: pravougaoni, zakrivljeni pravougaonici i kružni oblici.
Promenljivi poprečni preseci nemogu biti optimizovani.
Za detalje optimizacija pogledati... 6.6.1.1. Optimizacija čeličnog poprečnog preseka

324
7. AxisVM Viewer i Viewer Expert

AxisVM Viewer Sa internet adrese www.axisvm.eu moguće je besplatno
preuzeti program. AxisVM Viewer je besplatna verzija
programa za pregled AxisVM modela, bez mogućnosti
bilo kakvih promena na modelu. Takođe, nije moguće ni
štampanje crteža, tabela kao ni izveštaja.
Ovaj program služi samo za prikaz modela i rezultata u
okruženjima koja nemaju instaliran AxisVM.
Snimanjem fajla u AxisVM Viewer (*.AXV) fajl format (Videti u......Fajl/Izvoz) sprečava se eventualna
zloupotreba fajla modela jer će u tom formatu biti moguć samo pregled informacija o modelu (ulazni podaci o
geometriji, materijalima, profilima, opterećenjima...) i rezultata analize i dimenzionisanja. Verzije programa
koje se mogu naći na tržištu ne mogu da čitaju AXV format fajlova ali zato Viewer može. Ovaj format garantuje
zaštitu Vašeg rada.
AxisVM Viewer Vlasnici AxisVM legalne verzije programa AxisVM imaju mogućnost kupovine Viewer Expert verzije koja
Expert dozvoljava štampanje dijagrama, tabela i izveštaja ili postavljanje privremenih kotnih linija i opisa pomoću
tekst box funkcije. Ipak, ne dozvoljava se snimanje bilo kakvih promena na fajlu.

326
8. AxisVM programiranje – COM modul

AxisVM AxisVM kao i mnoge druge Windows aplikacije podržava Microsoft COM tehnologiju programiranja i veze
COM server sa drugim programima. U Windows bazu registra se ubacuju klase COM servera i omogućava se veza programa
AxisVM sa ostalim programima.
Bilo koji program zatim čita informacije o fajlu odnosno objektu i poziva funkcije programa AxisVM preko
interfejsa omogućenog COM serverom. Program koji podržava COM tehnologiju može da poziva AxisVM,
kreira model, izvrši proračun i dobije rezultate preko AxisVM COM servera. Ovo je najbolji način za:
 kreiranje i analizu parametarskih modela,
 pronalaženje rešenja pomoću iteretivnih metoda ili
 pravljene dodatnih modula za program.
DLL moduli snimljeni u Plugins direktorijumu AxisVM-a su automatski dodati u Plugins meni kreirajući
poddirektorijumsku strukturu u Plugins direktorijumu. Specifikacije i primeri programiranja preko aplikacije
AxisVM COM server, mogu se preuzeti sa interneta i nalaze se na AxisVM sajtu www.axisvm.eu.

328
9. Kreiranje modela ˝Korak po korak˝
9.1. Model rešetke u ravni

Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Z.
Postaviti X-Z pogled.
Nacrtati geometriju rešetke.
 Poligonalna
linija
Konačni elementi
1.) Definisati konačne elemente štapova rešetke.
Štap

Selektovati linije koje će imati iste poprečne preseke i materijale za definisanje štap konačnih elemenata.
2.) Definisati (učitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).
Baza
(na primer: čelik FE 430)
 materijala
3.) Selektovti (kreirati) poprečne preseke elemenata iz baze profila (preko editora profila).
Baza profila (na primer: 76x7.0)


4.) Definisati oslonce.
Tačkasti
 oslonac
 Preko globalnih
koordinata
 Preko referenci
Selektovati čvorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.

5.) Definisati stepene slobode čvorova.
Stepeni slobode
 čvorova
Selektovati sve čvorove rešetke. U listi izabrati stavku Rešetka u X-Z ravni.
Opterećenja
1.) Definisati slučajeve i kombinacije opterećenja.
Slučaj opterećenja i
 grupa opterećenja
Kombinacija
 opterećenja
2.) Zadati opterećenja (u čvorovima, termička, greška (promena) dužine, sopstvena težina).
Čvorovi

Rešetka

Rešetka

Rešetka

Rešetka

3.) Selektovati elemente rešetke koji imaju isto opterećenje.
Statika Startovati linearnu statičku analizu.
9.2. Model rama u ravni

Geometrija
Nacrtati geometriju.
 Poligonalna
linija
Konačni elementi
1.) Definisati greda konačne elemente.
Greda

Selektovati linije koje će imati iste poprečne preseke i materijale za definisanje greda konačnih elemenata.
2.) Definisati (učitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).
Baza
(na primer: čelik FE 430)
 materijala
3.) Selektovati (kreirati) poprečne preseke elemenata iz baze profila (preko uređivanja profila).
Baza profila (na primer: I 240)

Tačkasti oslonac

 Preko globalnih koordinata
 Relativno u odnosu na greda element
 Preko lokalnih koordinata
Oslonac
330
Selektovati čvorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.

5. Definisati stepene slobode čvorova.
Stepeni slobode
 čvorova
Selektovati sve čvorove rama. U listi izabrati stavku Ram u X-Z ravni.
Opterećenja
1) Definisati slučajeve i kombinacije opterećenja.
Kombinacija
 opterećenja
2.) Zadati opterećenja (u čvorovima, raspodeljena, termička, greška (promena) dužine, sopstvena težina).
Čvorovi

Greda

Greda

Greda

Greda

Greda

Greda

3.) Selektovati greda elemente koji imaju isto opterećenje.
9.3. Model ploče

Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Y.
Postaviti X-Y pogled.
Nacrtati mrežu elemenata.

Četvorougaona
 na četvorouglove
n1-2=7
n2-3=5
Konačni elementi
1.) Definisati oblast.
Ploča  Materijal  Debljina elementa


Tačkasti
 oslonci
Linijski
 oslonac
 Relativno u
odnosu na ivicu
 Globalno
Za definisanje oslonačkih elemenata, prvo selektovati površinske elemente a zatim oslonačke ivice.
Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu površinskog
elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan površine.
Stepeni slobode
 čvorova
Selektovati sve čvorove. U listi izabrati stavku Ploča u X-Y ravni.
Opterećenja
Kombinacija
 opterećenja
2.) Zadati opterećenja (u čvorovima, linijsko, po površini, sopstvena težina).
Čvorovi

Ploča

Ploča

Ploča

Ploča

3.) Selektovati oblast sa istim opterećenjem.
Pravac raspodeljenog opterećenja je upravan na ravan površine a znak je isti kao i znak lokalne z ose ploče (na
primer: pz=-10.00 kN/m2).
332
Konačni elementi
1.) Generisanje mreže konačnih elemenata
-selektovati oblast
-zadati prosečnu veličinu konačnih elemenata (na primer: 0,5 m)

Stepeni slobode
 čvorova
Selektovati sve čvorove. U listi izabrati stavku Ploča u X-Y ravni.
9.4. Model membrane

Geometrija
Nacrtati mrežu elemenata.
 Podela na
pravougaonike
Elementi
1.) Definisati elemente membrane.
Površinski
 elementi
 Membrana
Za definisanje membrana elemenata selektovati četvorougaone/trougaone površine koje imaju iste materijale,
pravce lokalnih osa i debljinu.
2.) Definisati karakteristike materijala (na primer: selektovanjem iz baze materijala)
Baza
(Beton C20/25)
 materijala
3.) Definisati debljinu ( na primer: 200 mm)
4.) Program automatski generiše lokalni koordinatni sistem konačnih elemenata.
nx, ny, nxy unutrašnje sile odgovaraju x,y pravcima
5.) Definisati oslonačke elemente.

Tačkasti
 oslonac
Linijski
 oslonac
 Relativno u odnosu na ivicu
 Globalno
 Moguće je definisati i površinske oslonce (Winkler-ov tip elastičnog oslanjanja).
Za definisanje oslonačkih elemenata, prvo selektovati površinske elemente a zatim oslonačke ivice.
Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu površinskog
elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan površine.
Stepeni slobode
 čvorova
Selektovati sve čvorove. U listi izabrati stavku Membrana u X-Z ravni.
Opterećenja
Kombinacije
 opterećenja
2.) Zadati opterećenja (u čvorovima, linijsko, po površini, sopstvena težina).
Čvorovi

Membrana

Membrana

Membrana

334
Membrana

Selektovati oblast sa istim opterećenjem.
Pravac raspodeljenog opterećenja je definisan lokalnim x-y pravcem membrane
(na primer: py=-10.00 kN/m2).
9.5. Analiza spektra odgovora

Geometrija
Pogledati... 9.1.- 9.4. Šeme ulaznih podataka.
Konačni elementi
Pogledati... 9.1.- 9.4. Šeme ulaznih podataka.
Opterećenja/1
1.) Definisati opterećenja.
Opterećenja

2.) Zadavanje svih gravitacionih opterećenja koja se uzimaju u obzir kao masa pri analizi vibracija koja se startuje
posle statičke analize.
Analiza/1
1.) Startovati analizu vibracija. Najčešće je potrebno izračunati 3 tona oscilovanja za ravanske a 9 tonova za
prostorne konstrukcije.
Gravitaciono opterećenje opisano u tački: Opterećenja/1, uzeti u obzir u proračunu uključivanjem prekidača
Konvertovanje opterećenja u mase.
Opterećenja/2
1.) Definisati slučaj opterećenja: seizmika.
Opterećenje

2.) Definisati parametre seizmičkih opterećenja.
Seizmika

Analiza/2
1.) Startovati linearnu statičku analizu.

2.) Prilikom generisanja seizmičkog slučaja opterećenja, kreiraju se dva tipa opterećenja. Jedno + sa pozitivnim
znakom vrednosti, a drugo - sa negativnim znakom vrednosti. Indeksima 01, 02, …, n označavaju se rezultati
(pomeranja i sile) za pojedine tonove slobodnih vibracija. Ovi slučajevi opterećenja mogu da se koriste i
prilikom kreiranja kritičnih kombinacija opterećenja.
Pogledati... 4.10.23 Seizmičko opterećenje – SE1 modul
M y(  ) M y(  )
M yanvelope
336
10. Primeri
10.1. Linearna statička analiza čeličnog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-ST-I.axs
Geometrija:
Materijal: Čelik
Profil: I 240
Opterećenja:
Rezultati: AK-ST-I.axe
Komponenta Analitički AxisVM
1.sl.opt. e(XC) [mm] 17.51 17.51
M y( A ) [kNm] -20.52 -20.52

2.sl.opt. e(XC) [mm] 7.91 7.91
M y( A ) [kNm] 63.09 63.09
10.2. Geometrijski nelinearna statička analiza čeličnog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-ST-II.axs
Geometrija:
Materijal: Čelik
Profil: I 240
Opterećenja:
Rezultati AK-ST-II.axe
Komponenta Preko funkcija AxisVM
stabilnosti
1.sl.opt. e(XC) [mm] 20.72 20.58
M (A )
[kNm] -23.47 -23.41
y
2.sl.opt. e(XC) [mm] 9.26 9.22
M y( A ) [kNm] 66.13 66.25
Kontrola Ravnoteža se proverava na deformisanom modelu.
10.3. Analiza stabilnosti čeličnog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-KI.axs
Geometrija i opterećenja:
Materijal: Čelik
Profil: I 240
Rezultati AK-KI.axe
Oblik izvijanja:
Parametar Cosmos/M AxisVM

kritičnog
opterećenja
ncr 6.632 6.633
338
10.4. Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji prvog reda
Ulazni podaci AK-RZ-I.axs
Geometrija:
Materijal: Čelik
Profil: I 240
Rezultati AK-RZ-I.axe
Frekvencija [Hz]
Ton vibracija Cosmos/M AxisVM
1 6.957 6.957
2 27.353 27.353
3 44.692 44.692
4 48.094 48.094
5 95.714 95.714
6 118.544 118.544
10.5. Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji drugog reda
Ulazni podaci AK-RZ-II.axs
Geometrija i opterećenja:
Materijal: Čelik
Profil: I 240
Rezultati AK-RZ-II.axe
Frekvencija [Hz]
Ton vibracija Cosmos/M AxisVM
1 0.514 0.514
2 11.427 11.426
3 12.768 12.766
4 17.146 17.145
5 27.112 27.109
6 39.461 39.456
10.6. Linearna statička analiza armiranobetonske konzole

Ulazni podaci VT1-ST-I.axs
E=880 kN/cm2
=0
t=0.10 m
p=100 kN/m
Mreža: 4x16
Rezultati VT1-ST-I.axe
(sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja)
ez( B) [mm] 15.09 15.09
n(xA ) [kN/m] 1800.00 1799.86
10.7. Linearna statička analiza slobodno oslonjene armiranobetonske ploče

Ulazni podaci VL1-ST-I.axs
E=880 kN/cm2
=0
t=0.15 m
p=50 kN/m2
Mreža: 8x8
Rezultati
(sa ne uzimanjem u obzir (sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja) uticaja smicanja)
ez( A ) [mm] 51.46 51.46
mx( A ) [kNm/m] 46.11 46.31
Analiza
konvergencije
Podele mreža:
340
10.8. Linearna statička analiza uklještene armiranobetonske ploče

Ulazni podaci VL2-ST-I.axs
E=880 kN/cm2
=0
t=0.15 m
p=50 kN/m2
Mreža: 16x16
Rezultati VL2-ST-I.axe
(sa ne uzimanjem u obzir (sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja) uticaja smicanja)
e(zA ) [mm] 16.00 16.18
m(A )
[kNm/m] 22.01 22.15
x
m(B)
[kNm/m] 64.43 63.25
x
q(B)
[kN/m] 111.61 109.35
x
Analiza
konvergencije
Podele mreža:

342
11. Literatura
1. Bathe, K. J., Wilson, E. L., Numerical Methods in Finite Element Analysis, Prentice Hall, New Jersey, 1976
2. Bojtár I., Vörös G., A végeselem-módszer alkalmazása lemez- és héjszerkezetekre, Műszaki Könyvkiadó, Budapest, 1986
3. Chen, W. F., Lui, E. M., Structural Stability, Elsevier Science Publishing Co., Inc., New York, 1987
4. Hughes, T. J. R., The Finite Element Method, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1987
5. Owen D. R. J., Hinton E., Finite Elements in Plasticity, Pineridge Press Limited, Swansea, 1980
6. Popper Gy., Csizmás F., Numerikus módszerek mérnököknek, Akadémiai Kiadó  Typotex, Budapest, 1993
7. Przemieniecki, J. S., Theory of Matrix Structural Analysis, McGraw Hill Book Co., New York, 1968
8. Weaver Jr., W., Johnston, P. R., Finite Elements for Structural Analysis, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey,
1984
9. Dr. Szalai Kálmán, Vasbetonszerkezetek, vasbeton-szilárdságtan, Tankönyvkiadó, Budapest, 1990. 1998
10. Dr. Kollár László: Vasbeton-szilárdságtan, Műegyetemi Kiadó, 1995
11. Dr. Kollár László: Vasbetonszerkezetek I., Vasbeton-szilárdságtan az Eurocode 2 szerint, Műegyetemi Kiadó, 1997
12. Dr. Bölcskei E., Dr. Dulácska E.: Statikusok könyve, Műszaki Könyvkiadó, 1974
13. Dr. Dulácska Endre: Kisokos, Segédlet tartószerkezetek tervezéséhez, BME Építészmérnöki Kar, 1993
14. Porteous, J., Kermani, A., Structural Timber Design to Eurocode 5, Blackwell Publishing, 2007
15. Dulácska Endre, Joó Attila, Kollár László: Tartószerkezetek tervezése földrengési hatásokra, Akadémiai Kiadó, 2008
16. Pilkey, W. D., Analysis and Design of Elastic Beams - Computational methods, John Wiley & sons, Inc., 2002
17. Navrátil, J., Prestressed Concrete Structures, Akademické Nakladatelství Cerm®, 2006
18. Szepesházi Róbert: Geotechnikai tervezés (Tervezés Eurocode 7 és a kapcsolódó európai geotechnikai szabványok alapján),
Business Media Magyarország Kft., 2008
19. Györgyi József: Dinamika, Műegyetemi Kiadó, 2003
20. Bojtár Imre, Gáspár Zsolt: Végeselemmódszer építőmérnököknek, Terc Kft., 2003
21. Eurocode 2, EN 1992-1-1:2004
22. Eurocode 3, EN 1993-1-1:2005
23. Eurocode 3, EN 1993-1-3:2006
24. Eurocode 3, EN 1993-1-5:2006
25. Eurocode 5, EN 1995-1-1:2004
26. Eurocode 8, EN 1998-1-1:2004
27. Paz,M., Leigh, W., Structural Dynamics - Theory and Computation, Fifth Edition, Springer, 2004
28. Chopra, A. K., Dynamics of Structures - Theory and Applications to Earthquake Engineering, Third Edition, Pearson
Prentice Hill, 2007
29. Biggs, J. M., Introduction to Structural Dynamics, McGraw-Hill, 1964
30. Weaver, W., Jr., P. R. Johnston, Structural Dynamics by Finite Elements, Prentice-Hall, 1987
31. Bathe, K. J., Finite Element Procedures, Prentice-Hall, 1996
32. www.axisvm.eu; Manual 10, Inter-CAD kft, 2010
33. Dr Dušan Kovačević, Žarko Janjić, AxisVM10 Uputstvo, hiCAD doo, 2009

AxisVM13 Uputstvo PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

AxisVM13 Uputstvo PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uputstvo

Program za analizu i dimenzionisanje konstrukcija

Inter-CAD Kft. 2016

Zaštitni znak AxisVM je registrovani zaštitni znak Inter-CAD Kft.

Prevod, stručna Prof. dr Dušan Kovačević, dipl.inž.građ.

Izdavač hiCAD, d.o.o. Novi Sad, Puškinova 17, e-mail: hicad@sbb.rs

2. Kako se koristi AxisVM

2.1. Hardverski zahtevi

Podrazumevana pozicija programa i uglednih primera se nalazi na disku C: računara i to u:

2.3. Rad u programu AxisVM 13

Formiranje modela u programu AxisVM obavlja se u tri glavna koraka:

Opterećenja Treći korak je definisanje opterećenja koja deluju na konstrukciju.

Krajnji rezultat je MKE model konstrukcije.

2.4. AxisVM grafičko radno okruženje

Naziv modela i lokacija Gornji niz menija

Panel skale boja

Tekuća informacija “Kontekst

Kratak opis delova AxisVM ekrana:

2.5. Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem

Krst: Pointer (Info mod): Krst (zoom mod):

U zavisnosti od menija u kojem se nalazi kurzor prikazuju se karakteristike sledećih entiteta:

Tastatura Za pomeranje kurzora se može koristiti i tastatura:

[↑][↓][→][←],  Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni.

[Home] [End] Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan.

[Esc] ili Prekidanje komandi i/ili povratak na nivo menija više.

[Alt] Prebacivanje "fokusa" sa površine za crtanje na oblast menija.

[Tab] Prebacivanje “fokusa” sa menija na meni.

[Insert] Postavlja relativni koordinatni početak na aktuelnu poziciju kurzora.

 točkić Kotrljanje napred za uvećanje.

Tastaturne prečice Tastaturne prečice za pristup često korišćenim komandama.

 desno dugme Uključuje brzi meni. Pogledati... 2.7. Brzi meni

2.6. Tastaturne prečice

Komande točkića miša

Pomeranje nagore Uvećanje

2.7. Brzi meni

2.8. Dijalog boksovi

Baza profila Dodavanje u izveštaj

Pomoć za Daje informacije o tabelama.

Kako se Daje informacije o mogućnostima operacija u tabelama.

U redu Izlazak iz pregleda tabela i snimanje promena.

2.10. Izrada dokumentacie

Kreiranje novog izveštaja.

Novi izveštaj Kreiranje novog izveštaja sa nazivom od maksimalno 32 karaktera.

Premeštanje u/ Premeštanje / kopiranje selektovane stavke iz jednog u drugi izveštaj.

2.10.3.1. Izveštaji na osnovu šablon fajlova

2.10.3.2. Uređivanje šablona

2.10.3.3. Izveštaj na osnovu filtera

Dodavanje slika u Dodavanje selektovanih slika u tekući izveštaj.

Brsanjei slika iz Brisanje selektovanih slika iz Galerije. Fajlovi se trajno brišu.

Brisanje Brisanje slika koje se neupotrebljavaju u izveštajima.

2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crteža

Različite opcije mogu da se brže aktiviraju pomoću sledećih ikona:

Brisanje selektovanih slika ili crteža iz Galerije/Baze crteža.

Dodavanje selektovanih slika/crteža u tekući izveštaj.

2.10.7. Obrada teksta

Podebljano Primenjuje se format "podebljano" na selektovani tekst.

Kurziv Primenjuje se format "kurziv" na selektovani tekst.

Podvučeno Primenjuje se format "podvučeno" na selektovani tekst.

Boja Zadaje se boja selektovanog teksta.

Levo ravnanje Poravnava selektovani pasus uz levu marginu.

Centrično Centrira selektovani pasus u odnosu na margine.

Desno ravnanje Poravnava selektovani pasus uz desnu marginu.

Simbol paragrafa Dodaje simbol paragrafa u prvi red selektovanog pasusa.