MR - Uticaj Sive Ekonomije Na Životni Standard Građana

UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSTDIPLOMSKE STUDIJE I MEĐUNARODNU

SARADNJU
POSLOVNA EKONOMIJA
MASTER STUDIJSKI PROGRAM
MASTER RAD
UTICAJ SIVE EKONOMIJE NA ŽIVOTNI

STANDARD GRAĐANA
Mentor: prof. dr D. Veličković Student: Bojana Tešić

Broj indeksa: 400558/2011
Beograd, Novembar 2014.

Bojana Tešić
SAŽETAK
Standard nekog društva ogleda se kroz kupovnu moć članova društva, odnosno kroz artikle
potrošačke korpe. Prema opštem shvatanju životni standard se odnosi na materijalno blagostanje.
Žan Furasti, francuski ekonomista i sociolog, je dao definiciju životnog standarda: „Životni
standard se meri količinom dobara i usluga koje se mogu kupiti za prosečni nacionalni prihod.“1
Upravo ta količina dobara i usluga koje se mogu kupiti za prosečan lični dohodak, na nacionalnom
ili nekom drugom nivou, predstavlja prosečnu potrošačku korpu.
Napravićemo analizu potrošačke korpe, odnosno sagledati arikle i njihove cene na formalnom i
neformalnom tržištu, te napraviti komparaciju sa visinom prosečnog dohotka odnosno penzije, i
izraziti uticaj sive ekonomije na potrošačku korpu, odnosno na životni standard građana.
Subotica sa oko 100.000 stanovnika predstavlja malo tržište, a tražnja za proizvodima iz

potrošačke korpe je, može se reći, konstantna. Jedino je upitno da li građani mogu sebi priuštiti
iste.
1
Volfgang Zaks, Rečnik razvoja vodič kroz znanje kao moć, Svetovi, Novi Sad (preuzeto 13.03.2014.)
2
Bojana Tešić
SADRŽAJ
SAŽETAK ........................................................................................................................................................... 2
UVOD .................................................................................................................................................................. 5
1. METODOLOGIJA ISTRAŽIVAČKOG RADA ......................................................................................... 7
1.1. PREDMET ISTRAŽIVAČKOG RADA................................................................................................... 7
1.2. CILJEVI RADA........................................................................................................................................ 7
1.3. HIPOTETIČKI OKVIR ............................................................................................................................ 7
1.4. IZVORI PODATAKA I METODE PRIKUPLJANJA.............................................................................. 7
2. ŽIVOTNI STANDARD.................................................................................................................................. 8
2.1. AGREGATI MERENJA ŽIVOTNOG STANDARDA .......................................................................... 10
2.1.1. DOHODAK KAO AGREGAT ŽIVOTNOG STANDARDA........................................................ 10
2.1.1.1. STRUKTURA STANOVNIŠTVA SUBOTICE ................................................................................11
2.1.1.2. LIČNI DOHODAK - STRUKTURA ................................................................................................12
2.1.1.3. STRUKTURA ZAPOSLENOSTI I PRIMANJA STANOVNIKA SUBOTICE ..................................13
2.1.2. POTROŠNJA KAO AGREGAT ŽIVOTNOG STADARDA ....................................................... 24
2.1.2.1. POTROŠNJA .........................................................................................................................................24
2.1.2..2 LIČNA POTROŠNJA ............................................................................................................................25
2.1.2.3. OPŠTA POTROŠNJA ...........................................................................................................................26
2.1.2.4. INVESTICIONA POTROŠNJA ............................................................................................................27
2.2. KUPOVNA MOĆ I KUPOVNE NAVIKE STANOVNIŠTVA.............................................................. 29
2.3. CENA – POJAM, ZNAČAJ I FUNKCIJA .............................................................................................. 29
2.3.1. VRSTE CENA ............................................................................................................................... 30
2.3.2. CENA – INSTRUMENT MARKETING MIKSA ........................................................................ 31
2.4. UTVRĐIVANJE CENE KOŠTANJA I FAKTORI KOJI UTIČU NA FORMIRANJE CENA I
FORMIRANJE CENA ................................................................................................................................................ 32
2.4.1. TROŠKOVI .................................................................................................................................... 33
2.4.2. TRAŽNJA ...................................................................................................................................... 34
2.4.2.1. Činioci tražnje ........................................................................................................................................34
2.4.2.2. Faktori tražnje ........................................................................................................................................35
2.4.3. KONKURENCIJA ......................................................................................................................... 35
2.4.4. ODREĐIVANJE FINALNE CENE ............................................................................................... 37
2.4.5. EKONOMSKA POLITIKA I DRŽAVNA KONTROLA CENA .................................................. 37
2.5. POTROŠAČKA KORPA ....................................................................................................................... 38
2.5.1. METODOLOGIJA IZRADE POTROŠAČKE KORPE ................................................................. 38
2.5.1.1. Prosečna potrošačka korpa .....................................................................................................................40
2.5.2. ANALIZA POTROŠAČKE KORPE ............................................................................................. 41
3. UTICAJ SIVE EKONOMIJE NA ŽIVOTNI STANDARD DRUŠTVA ................................................. 57
3.1. POJAM I UZROCI NASTAJANJA SIVE EKONOMIJE ...................................................................... 57
3.1.1. Uzroci sive ekonomije iz oblasti poreskog sistema ........................................................................ 58
3.1.2. Institucije rada kao faktor podsticanja sive ekonomije ................................................................... 59
3.1.3. Ostali institucionalno-ekonomski uzroci sive ekonomije u Srbiji................................................... 60
3.1.4. Uzroci iz finansijskog sektora......................................................................................................... 61
3.2. POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE SIVE EKONOMIJE ................................................................ 61
3.2.1. Pozitivne strane ............................................................................................................................... 62
3.2.2. Negativne strane ............................................................................................................................. 62
3.3. METODE PROCENE SIVE EKONOIJE ............................................................................................... 64
3.4. EUROSTATOV PRISTUP IZRAČUNAVANJA STEPENA SIVE EKONOMIJE ............................... 65
3.5. SIVA EKONOMIJA U SRBIJI ............................................................................................................... 65
3.5.1. UTICAJ SIVE EKONOMIJE NA LIČNI DOHODAK.................................................................. 67
3.6. ZAPOSLENOST GRAĐANA U SIVOJ EKONOMIJI .......................................................................... 71
3.6.1. Privređivanje na crno u Subotici ..................................................................................................... 72
3
Bojana Tešić
3.6.1.1. Neformalna ekonomija u trgovini ..........................................................................................................73

3.6.1.2. Neformalna ekonomija u turizmu i ugostiteljstvu ..................................................................................73
3.6.1.3. Neformalna ekonomija u građevinarstvu ...............................................................................................74
3.6.2. Glavni uzroci sive ekonomije u Subotici ........................................................................................ 74
3.7. POSLEDICE SIVE EKONOMIJE.......................................................................................................... 75
3.8. SMANJENJE OBIMA SIVE EKONOMIJE .......................................................................................... 77
3.8.1. Smanjenje sive ekonomije prema rezultatima ankete ..................................................................... 79
ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................... 81
LITERATURA ................................................................................................................................................. 83
4
Bojana Tešić
UVOD
Na osnovu podataka objavljenih od strane relevantnih institucija – Zavoda za statistiku

Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavaje i socijala pitanja, Ministarstva trgovine, turizma
i telekomunikacija, i drugih, zaključićemo na kom nivou je životni standard građana Subotice.
Životni standard građana, opšte je poznato, se ogleda kroz obim i kvalitet artikala potrošačke korpe.
Kroz ovaj rad proćićemo kroz podatke koji su veoma značajni za izražavanje standarda društva, te
ćemo videti u kojoj meri i na koji način siva ekonomija utiče na standrad građana Subotice.
U prvom delu će biti iskazani pojam i agregati merenja životnog standarda. Tu će biti više
reči o dohotku i potrošnji kao agregatima životnog standrada.
Kroz dohodak kao agregat životnog standarda će biti izraženi podaci koji su bitni za demografski
prikaz stanovištva, kao i prosečne visine dohodaka različitih kategorija.
Kroz potrošnju kao agregat životnog standarda će biti prikazani i bliže predstvaljeni oblici
potrošnje. U ovom delu će biti više o kupovnoj moći i navikama stanovništa Subotice. S obzirom da
je potrošnja uslovljena visinom cena, kao i da su navike potrošača uslovljene ovom kategorijom,
biće bliže predstavljen ovaj pojam.
Kada se izvrši komparacija svih navedenih podataka, možemo videti kolika su primanja i
troškovi, odnosno kolika su raspoloživa sredstva stanovnika Subotice. Tu ćemo napraviti prikaz i
pregled cena artikala potrošačke korpe, te napraviti poređenje sa cenama istih artikla na sivom
tržištu, i izraziti koliko se uštedi kupovinom na pomenutom tržištu. Pre svega, biće izneta
metodologija izrade potrošačke korpe, na osnovu koje smo napravili naš prikaz.
Izrazićemo i potrošačku korpu kroz zvanične publikacije Zavoda za statistiku, te napraviti
komparaciju.
U drugom delu će biti reči o uticaju sive ekonomije na životni standard. Siva ekonomija se u
bilo kojoj zemlji mora procenjivati i analizirati na osnovu dubinskog poznavanja načina na koji
funkcioniše privredni sistem. Drugim rečima, ona se procenjuje posredno i za njeno identifikovanje
neophodna je suptilna analiza i odgovarajući istraživači.
U ovom delu ćemo pokušati da se bliže upoznamo sa pojmom sive ekonomije, kao i njenim
posledicama po jedno društvo. Koristićemo istraživanja koja su sprevedena u Srbiji i na nivou
Subotice, kroz dve ankete koje su sproveli Stalno radno telo socijalno-ekonomskog saveta
Republike Srbije za ekonomska pitanja - Efikasno suzbijanje sive ekonomije i Udruženje
preduzetnika.
Pre svega ćemo predstaviti i objasniti pojam sive ekonomije, te izneti definicije pojedinih
autora koji su se bavili ovom temom. U nastavku će biti reči o uzrocima ove pojave, gde ćemo
videti faktore koji utiču na pojavu i razvoj sive ekonomije.
Biće predstvljene metode procene sive ekonomije, i tu će bliže biti predstavljeni direktni,
indirektni i statistički metodi procene.
Potom ćemo izraziti pozitivne i negativne efekte sive ekonomije po državu i društvo, i objasniti na
koji način neformalna ekonomija, koja sama po sebi ima negativne posledice, može imati pozitivne
uticaje.
5
Bojana Tešić
Naredno poglavlje će se odnositi na pojavu sive ekonomije u zemljama čija je privreda u

tranziciji. Tu ćemo bliže predstaviti Eurostatov pristup merenju sive ekonomije. U nastvaku će biti
reči o sivoj ekonomiji u Srbiji, odnosno o privređivanju na crno gde ćemo pobliže objasniti na koji
način se izbegava plaćanje poreza kao i posledice istog, radu na crno, kao i o finansijskim
malverzacijama i pranju novca.
Zatim će biti reči o sivoj ekonomiji u Subotici, gde ćemo putem ankete ,,Izgradnja
partnerstva za smanjenje neformalne ekonomije u Srbiji'', koji je finansirala Progetto Sviluppo
CGIL iz Italije, izraziti privređivanje i rad na crno u našem gradu. U ovom delu će biti reči o Tršnici
i njenom poslovanju.
Kako bismo zaokružili priču moramo izneti posledice sive ekonomije na državu i društvo, te
predstaviti mere za efikasno suzbijanje neformalne ekonomije koje su izneli eminentni ekonomski
stručnjaci, kao i koje mere je Vlada Republike Srbije sprovela u prethodom periodu, te šta je
postignuto na osnovu istih.
6
Bojana Tešić
1. METODOLOGIJA ISTRAŽIVAČKOG RADA
1.1. PREDMET ISTRAŽIVAČKOG RADA
Predmet istraživanja ovog rada je životni standard stanovništva u Subotici, i uticaj sive
ekonomije na isti. Da bismo došli do podataka koji su od krucijalnog značaja da bi se izrazio životni
standrad građana, moraju se izneti činjenična stanja o demografskoj slici i socijalno ekonomskom
položaju porodica, odnosno (ne)zaposlenosti i zaposlenosti građana u neformalnoj ekonomiji u
Subotici s jedne strane, i visine cena artikala iz potrošačke korpe s druge, čime ćemo imati bliži
uvid u kupovnu moć stanovništva.
1.2. CILJEVI RADA
Naučni cilj rada je da se na osnovu analize kupovne moći građana Subotice izvedene na
osnovu zvaničnih podataka, analize ponude i potražnje na formlnom i neformalnom tržištu i
kupovnih navika potrošača, u ovom slučaju građana Subotice, utvrdi u kojoj meri neformalna
ekonomija i sivo tržište utiču na kupovnu moć stanovništva i životni standard.
Društveni cilj rada je da se na osnovu zvaničnih informacija relevantnih institucija utvrdi

stvarno stanje tržišta Subotice, kao i stvarna kupovna moć njenih građana.
1.3. HIPOTETIČKI OKVIR
Glavna hipoteza:
o Standard građana se ogleda kroz obim i kvalitet artikala iz potrošačke korpe.
o Siva ekonomija ima višestruke uticaje na životni standrad građana. Svojim pozitivnim
i negativnim stranama, siva ekonomija podiže kupovnu moć građana.
1.4. IZVORI PODATAKA I METODE PRIKUPLJANJA
Na osnovu zvaničnih podataka objavljenih u publikacijama Zavoda za statistiku Republike

Srbije, Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, podataka dobijenih od Nacionalne službe za
zapošljavanje i drugih relevantnih institucija, statističkom metodom istraživanja objektivnih
činjenica i komparacijom utvrdićemo kupovnu moć građana Subotice.
7
Bojana Tešić
2. ŽIVOTNI STANDARD
Životni standard je prema širem shvatanju ukupnost uslova života i rada pojedinih slojeva
stanovništva jedne zemlje u određenom vremenskom periodu. Takođe, obuhvata materijalne, radne
i društvene uslove života, kao i mogućnosti zadovoljavanja duhovnih potreba, slobodnog kretanja i
slobodne razmene ljudi i dobara.2
Uži smisao životnog standarda je identičan sa životnim nivoom koji meri već ostvarene rezultate. U
širem smislu životni standard predstavlja poželjni stupanj zadovoljenosti potreba.3
Neki autori pod pojmom životnog standarda podrazumevaju sve uslove života ličnosti u datom
društvenom sistemu.4
Pojam životnog standarda je u uskoj vezi sa ličnom potrošnjom, pa kretanje oblika

potrošnje, obim i dinamika promene strukture potrošnje, neposredno utiču na kretanje nivoa
životnog standarda.5
Faktori koji određuju nivo životnog standarda su faktori koji čine determinante lične i
opšte potrošnje
o Obim i struktura materijalne proizvodnje i usluga
o Visina i namenska raspodela nacionalnog dohotka
o Visina fonda lične potrošnje i kriterijumi njegove raspodele
Prosečan životni standard stanovništva se može meriti pomoću četiri osnovna indikatora
o Bruto domaći proizvod
o Neto nacionalni proizvod
o Lični dohodak
o Lični raspoloživi dohodak
Bruto domaći proizvod predstavlja vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u

granicama jedne zemlje u periodu od godinu dana. Predstavlja zbir privatne, investicione i državne
potrošnje uvećan za vrednost neto izvoza koji se dobija kao razlika između izvoza i uvoza
posmatrane zemlje.6 Može se utvrditi na tri načina: metod proizvoda, metod dohotka i metod
izdatka.
Metod proizvoda meri vrednost GDP sabirajući vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u
zemlji u periodu od godinu dana.
Metod dohotka polazi od dohodaka koje generiše proizvodnja dobara i usluga. Taj iznos mora biti
jednak zbiru svih dodatih vrednosti. Odnosno, bruto domaći proizvod jednak je bruto domaćem
dohotku.
Metod troškova ili izdataka u izračunavanju GDP sabira sve izdatke na finalne proizvode koje imaju
potrošači, država, nosioci investicione delatnosti i inostranstvo. To su izdaci potrošača, izdaci
države, izdaci na investicije, izvoz dobara i usluga i uvoz dobara i usluga.
2
Vidanović, I., Rečnik socijalnog rada, str 430, Beograd 2006. (preuzeto 13.02.2014.)
3
http://web.efzg.hr/dok/MGR/Bogdan/Predavanje4_%C5%BEivotni_standard.pdf (preuzeto 13.02.2014.)
4
Stakić, B., Barać, S., Osnovi ekonomije, str. 171, Subotica 2006. (preuzeto 13.02.2014.)
5
6
Veličković, D., Barać, S., Makroekonomija, str 108, 109, Beograd 2009. (preuzeto 13.02.2014.)
8
Bojana Tešić
Neto nacionalni proizvod se ne koristi toliko često pri merenju društvenog blagostanja kao
bruto društveni proizvod. Neto nacionalni proizvod se dobija kada se od bruto domaćeg proizvoda
oduzme amortizacija.7
Lični dohodak meri proporciju nacionalnog dohotka koja se isplaćuje pojedincima, odnosno
domaćinstvima u raznim formama dohotka. Nije najčistija mera jer obuhvata i poreze koji se
plaćaju državi. Dobija se kada se od nacionalnog dohotka oduzmu korporativni profiti minus
dividende, kamate i doprinosi za socijalno osiguranje i dodaju lični prihodi od kamata, dividendi i
transferna plaćanja.8 Dakle, lični dohodak je dohodak domaćinstava pre plaćanja poreza na lični
dohodak ali posle plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje.
Lični raspoloživi dohodak je bolja mera tekuće potrošnje jer je lični raspoloživi dohodak umanjen
za porez na dohodak i ostale poreze koje pojedinci plaćaju državi. Predstavlja zbir lične potrošnje,
kamata plaćenih biznisu i transfernih plaćanja strancima.9
Agregati za merenje životnog standarda su dohodak, odnosno prihodi domaćinstva i

potrošnja domaćinstva. U visoko razvijenim zemljama i u većem delu Latinske Amerike životni
standard i siromaštvo se procenjuju na osnovu dohotka10. Potrošnja predstavlja pouzdaniju meru
blagostanja stanovništva zbog svoje stabilnosti, obuhvatnosti i usklađenosi tokom dužeg
vremenskog perioda, dok je prihod domaćinstva podložan kratkoročnim fluktuacijma11.
Ernst Engel, nemački statističar i ekonomista, je uočio kako su struktura i visina potrošnje usko
povezani sa visinom dohotka. Na nižim nivoima dohotka, dohodak se pretežno ili sav troši na
osnovne životne potrepštine kao što su hrana i stanovanje. Povećanjem dohotka izdaci na hranu
rastu ali se u relativnom izrazu oni smanjuju. Daljim povećanjem dohotka povećavaju se i izdaci na
luksuz, odeću i rekreaciju.
Najvažnije, životni standrad se ogleda kroz obim i kvalitet proizvoda iz potrošačke korpe.
Potrošačka korpa je, može se reći, indikator kupovne moći stanovništva. Čini je skup proizvoda
koje potroši jedno domaćinstvo u periodu od mesec dana.
7
Josifidis, K., Makroekonomija Principi teorije politike, str 166-167, Novi Sad, 2004. (preuzeto 13.02.2014.)
8
Josifidis, K., Makroekonomija Principi teorije politike, str 168, Novi Sad, 2004. (preuzeto 13.02.2014.)
9
Josifidis, K., Makroekonomija Principi teorije politike, str 168, Novi Sad, 2004. (preuzeto 13.02.2014.)
10
http://web.efzg.hr/dok/MGR/Bogdan/Predavanje4_%C5%BEivotni_standard.pdf (preuzeto 13.02.2014.)
11
Studija o životnom standardu, Srbija 2002-2007. (str 30), Republički zavod za statistiku Srbije, Beograd
2008. (preuzeto13.02.2014.)
9
Bojana Tešić
2.1. AGREGATI MERENJA ŽIVOTNOG STANDARDA
Od dužine vremenskog perioda u kome se meri životni standard zavisi da li će se koristiti

dohodak ili potrošnja kao mera životnog standarda. Dohodak i potrošnja su dva različita koncepta.
Oba agregata predstavljaju aproksimaciju korisnosti. Referentni period za merenje životnog
standarda je obično godinu dana.
Prednosti jednog agregata su najčešće nedostaci drugog agregata i obrnuto, dok korišćenje oba
agregata može biti korisno kod formulisanja specifičnih politika.
Potrošnja kao agregat životnog standarda ima prednost nad dohotkom u zemljama niskog i srednjeg
nivoa razvoja, u kojima je veći obim sive ekonomije i dohotka od samozaposlenosti.
2.1.1. DOHODAK KAO AGREGAT ŽIVOTNOG STANDARDA
Dohodak kao agregat životnog standarda obuhvata sledeće komponente:

• Zarade
• Dohodak od samozaposlenosti (uključujući poljoprivredu)
• Doznake iz inostranstva
• Socijalne transfere (penzije, dečji dodatak, materijalno obezbeđenje porodice i dr.)
• Dohodak od kapitala (renta, dividenda, kamata i sl.)
• Ostale dohotke
• Dohodak u naturi
• Primljene poklone
Domaćinstva zasnivaju svoje odluke o potrošnji na osnovu stalnog dohotka.Tekući

dohodak može biti veći ili manji od stalnog dohotka.
Domaćinstva s niskim dohotkom veoma često su suočena s povremenim smanjenjem tekućeg
dohotka te koriste štednju, pozajmice, kredite od banke da bi održala prethodni nivo potrošnje i
uobičajeni životni standard. Nivo potrošnje koji je finansiran kreditom, pozajmicom i slično nije
održiv na dug rok. Ali, mnogi istraživači ipak prednost daju dohotku kao agregatu životnog
standarda.
Prednosti metode “dohotka” se ogledaju u tome što dohodak obuhvata ograničen broj
komponenti, znatno manji u odnosu na komponente potrošnje, pored toga pri prikupljanju podataka
za izražavanje statističkih rezultata ankete o dohotku su nekoliko puta jeftinije u odnosu na ankete o
potrošnji.
Dohodak omogućuje da lica slobodno donose odluku o tome koliko će trošiti, jer i lice s visokim
dohotkom može odlučiti da malo troši.
Nedostaci dohotka kao agregata se ogledaju u skrivanju pojedinih podataka kada se radi
statističko istraživanje, odnosno može doći i do slučajnog neprijavljivanja dela dohotka ili pojedinih
komponenti dohotka. Neke delove dohotka je teže meriti, kao što je dohodak od samozaposlenosti,
u oblasti poljoprivrede, dohodak od poljoprivredne proizvodnje za sopstvene potrebe, i van ove
delatnosti. Veoma je teško razgraničiti poslovne transakcije od transakcija potrošnje domaćinstva.
10
Bojana Tešić
I pored svega, znatan deo dohotka od samozaposlenosti vezuje se za sivu ekonomiju, koji
se nerado iskazuje kod ispitivanja.
Dohodak može biti potcenjen zbog neregistrovanih doznaka iz inostranstva.
U zemljama s velikim obimom sive ekonomije dohodak ne bi predstavljao adekvatniju meru
blagostanja u odnosu na potrošnju, i procene siromaštva bazirane na potrošnji obično su niže u
odnosu na procene siromaštva baziranih na dohotku.
Da bi što preciznije objasnili dohodak kao pojam, kao i uticaj dohotka na kupovnu moć,
trebalo bi predstaviti demografsku sliku stanovništva Subotice, da bi prikazali broj zaposlenih,
odnosno nezaposlenih lica, i penzionera. Nakon toga trebalo bi predstaviti strukturu i visinu
primanja.
2.1.1.1. STRUKTURA STANOVNIŠTVA SUBOTICE
Struktura stanovništva se ogleda kroz više aspekata: biološka, demografska i ekonomska.

Biološka struktura se odnosi na polnu, starosnu i rasnu strukturu, demografska struktura se ogleda
kroz etničku i religijsku pripadnost nekog naroda određenoj grupaciji dok se ekonomska struktura,
pak, ogleda kroz broj zaposlenih u privrednim sektorima u određenim privrednim granama.
Biološka struktura se veoma često svrstava pod demografsku strukturu, te se u literaturi, i

drugim publikacijama ne izdvaja kao samostalna.
Na osnovu podataka obrađenih od strane Zavoda za statistiku Republike Srbije, Fonda za

penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, treba izraziti bitne elemente
koji će predstaviti u celosti Suboticu, strukturu stanovništva i njihovu kupovnu moć.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku po poslednjem popisu

stanovništva 2011. Subotica ima 140.358 stanovnika, a sam grad bez prigradskih naselja ima
100.886 stanovnika, što je za 6.840 stanovnika manje u odnosu na popis 2002. godine.
Shodno tome, smanjenjem broja stanovnika opao je i broj domaćinstava, pa tako Subotica
broji gotovo 100 domaćinastava manje u odnosu na popis 2002. Danas, odnosno prema podacima iz
2011. Subotica ima 37.443 domaćinstava, dok je 2002. imala 37.543. Na osnovu navedenih
podataka, nameće se zaključak da Subotica ima negativan porast stanovništva.
Iako su od sekundarnog značaja za temu, u nekim slučajevima istraživanja tržišta sledeći

podaci mogu biti od krucijalnog značaja. Reč je o etničkoj i verskoj pripadnosti stanovništva. U
našem slučaju zbog velikih sličnosti verskih i etničkih grupa ovo istraživanje nema veliki značaj.
Subotica, prema popisu iz 2011. godine, ima Mađara 50.469 ili (35.65 %), Srba 38.254, odnosno
(27.02%), Hrvata 14.151 (10%), Bunjevaca 13.553 (9,57%), a pripadnika ostalih etničkih grupacija
25.127, odnosno (17.76%). Prema religijskoj strukturi, Subotica ima katolika 93.521(63.02%),
pravoslavaca 38.523(25.96%), protestanata 2.794 (1.88%), dok druge verske zajednice imaju
zanemarljiv broj pripadnika.
Veoma je bitno istaći starost i polnu strukturu, jer upravo to predstavlja dva najznačajnija parametra
u određivanju ciljne grupe potrošača koji predstavljaju potražnju.
11
Bojana Tešić
Tabela 1: Stanovništvo prema polu i starosti
Prosečna starost
Region
staovništvo
Punoletno
Ukupno
Oblast
Pol
Grad-
opština
Naselje Starost
85 i
Subotica 0–4 5–9 10–14 15–19 20–24 25–29 30–34 35–39 40–44 45–49 50–54 55–59 60–64 65–69 70–74 75–79 80–84
više
S 141554 6357 7003 6944 7733 8480 9576 10415 9934 9179 10150 10614 11405 9962 7534 6342 5284 3080 1562 116545 41.9
Ukupno M 68040 3229 3580 3578 3903 4390 4830 5341 5043 4570 4942 5162 5504 4673 3277 2600 1978 997 443 55246 40.2
Z 73514 3128 3423 3366 3830 4090 4746 5074 4891 4609 5208 5452 5901 5289 4257 3742 3306 2083 1119 61299 43.5
S 105681 4968 5305 5182 5613 6258 7302 8233 7646 6714 7327 7767 8585 7520 5484 4570 3799 2229 1179 86784 41.6
Gradska M 50310 2532 2736 2664 2830 3227 3652 4180 3853 3312 3518 3656 4015 3471 2371 1867 1406 692 328 40606 39.8
Z 55371 2436 2569 2518 2783 3031 3650 4053 3793 3402 3809 4111 4570 4049 3113 2703 2393 1537 851 46178 43.3
S 35873 1389 1698 1762 2120 2222 2274 2182 2288 2465 2823 2847 2820 2442 2050 1772 1485 851 383 29761 42.7
Ostalo M 17730 697 844 914 1073 1163 1178 1161 1190 1258 1424 1506 1489 1202 906 733 572 305 115 14640 41.4
Z 18143 692 854 848 1047 1059 1096 1021 1098 1207 1399 1341 1331 1240 1144 1039 913 546 268 15121 44.1
Izvor: http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162
Gledajući ukupne rezultate stanovništva Subotice, vidimo da je prosečna starost 41,9

godina, za muškarce 40,2 godine dok je za žene 43,5 godina. Više ima žena na ukupnom nivou, ali
posmatrajući rezultate iz tabele, do 39 godina starosti dominiraju muškarci, a od 40 pa na više, žene.
Možemo primetiti da veći deo stanovništva živi u gradskom području, čak 105.681, dok u
prigradskim naseljima i selima živi 35.873 ljudi. Prosečna starost stanovništva u gradskom području
je 41,6 godina, prosečna starost muškaraca je 39,4 godine, a žena 43,3 godine.
U ostalim područjima,koja ne podrazumevaju gradsko područje, broj muškaraca od 20 do

60 godia je veći u odnosu na broj žena, dok je celokupno gledano broj žena veći.Prosečna starost
stanovništva u ovim područjima je 42,7 godina, kod muškaraca 41,1 godinu, a kod žena 44,1.
Kada uporedimo ove podatke dolazimo do zaključka da u gradu živi pretežno mlađa
populacija, dok su nešto stariji u prigradskim neseljima i selima. Prosečna starost ženske populacije
je veća u odnosu na muškarce, kao i broj žena.
2.1.1.2. LIČNI DOHODAK - STRUKTURA
Plata, zarada ili lični dohodak su osnovno i neotuđeno pravo radnika iz radnog odnosa i
obezbeđuju materijalnu i socijalnu sigurnost radnika i direktno utiču na životni standard. Plata,
odnosno zarada, predstavlja novčanu naknadu za izvršen rad.
Zaradu primaju zaposleni u javnim preduzećima, agencijama, privredi, dok platu primaju zaposleni
u državnim organima, organima lokalne samouprave i zaposleni u javnim službama.
Zaradu čine zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa
zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i druga primanja po osnovu radnog odnosa – topli obrok
i regres.12
Zaposlenom se obračunava bruto zarada od koje se izdvajaju doprinosi i porez - 14% za PIO,
5,15% za zdravstveno osiguranje i 0,75% za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Od bruto iznosa se
izdvaja i porez na zaradu koji iznosi 10% od oporezivog iznosa.
12
Ćamilović, S. i grupa autora, Primena novina u Zakonu o radu – I deo, NIP Obrazovni informator, str
30,Beograd, jul 2014. (preuzeto 09.09.2014.)
12
Bojana Tešić
Zaradom se ne smatra učešće zaposlenog u dobiti kod poslodavca, naknada troškova za korišćenje i
upotrebu sredstava za rad zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca, naknada troškova
prevoza, službenog puta, smeštaja i ishrane na terenu, otpremnina za penziju, pokloni deci
zaposlenih, jubilarna nagrada, solidarna pomoć, otpremnina tehnološkom višku.13
Iako je pravo na zaradu osnovno pravo zaposlenog koje ostvaruje iz radnog odnosa, spada
u kategoriju koja je najpodložnije uticaju sive ekonomije.
2.1.1.3. STRUKTURA ZAPOSLENOSTI I PRIMANJA STANOVNIKA SUBOTICE
Struktura zaposlenosti i primanja stanovništva jedan je opštih indikatora razvijenosti nekog

društva, u ovom slučaju Subotice. Tu ćemo izraziti broj zaposlenih, penzionera i nezaposlenih, kao i
prosečna primanja prve dve kategorije.
Prema definiciji ekonomske strukture, tu se ubraja samo radno aktivno stanovništvo, pod
čim se podrazumevaju lica u radnom odnosu, lica koja rade u registrovanoj zanatskoj ili drugoj
radnji ili na poljoprivrednom imanju, kao i lica koja u kući obavljaju neko zanimanje u ciju sticanja
sredstava za život. Prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, u Subotici
ima 39.216 zaposlnih, od čega najveći broj radi u tercijarnom sektoru.
Ćamilović, S.i grupa autora, Primena novina u Zakonu o radu – I deo, NIP Obrazovni informator, str 30,
13
Beograd, jul 2014. (preuzeto 09.09.2014.)
13
Bojana Tešić
Tabela 2 – Zaposleni po sektorima delatnosti u Subotici

Ukupno 39216
Svega 32017
Od toga zene 15020
Poljoprivreda i šumarstvo 846
Rudarstvo 1
Prerađivačka industrija 7984

Snabdevanje električnom energijom, gasom i
403
parom
Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim
639
vodama
Građevinarstvo 1883
Trgovina na veliko i malo, popravka
5969
motornih vozila
Saobraćaj i skladištenje 2572
Usluge smeštaja i ishrane 349
Informisanje i komunikacije 849
Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 419
Poslovanje nekretninama 49
Tehničke delatnosti 1148
Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 464

Državna uprava i obavezno socijalno
1215
osiguranje
Obrazovanje 2919
Zdravstvena i socijalna zaštita 3433
Umetnost, zabava i rekreacija 489
Ostale uslužne delatnosti 384
Privatni preduzetnici i Svega 7199
lica zaposlena kod njih žene 3311
Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/57/42/020zp20.pdf
Iz tabele 1 možemo zaključiti da je najviše stanovnika zaposleno u prerađivačkoj industriji,

trgovini, a zatim u zdravstvu i obrazovanju.
Takođe, na osnovu podataka iz tabele možemo zaključiti da radno aktivnog stanovništva ima 28%
od ukupnog broja stanovnika u Subotici.
14
Bojana Tešić
U tabeli 2 možemo videti kolike su prosečne zarade u Republici Srbiji, u periodu od

januara 2014. godine.
Tabela 3 – Prosečna zarada u Srbiji
Izvor: www.paragraf.com
U tabeli su predstavljene prosečne bruto i neto zarade. Na osnovu podataka iznetih u tabeli,
mozemo zaključiti da je prosečna neto zarada u maju 2014. iznosila 44.184 dinara, odnosno bruto
60.966,00 dinara.
Ove podatke, iako su objavljeni i preuzeti sa stranice Republičkog zavoda za statistiku

treba uzeti s rezervom, s obzirom da podaci o broju zaposlenih u neformalnom sektoru nisu uopšte
ili u potpunosti obuhvaćeni.
Tabela 4 – prosečne zarede po sektorima
VIII 2014 I-VIII 2014- VIII 2014 I-VIII 2014

– bruto bruto – neto – neto
UKUPNO 62992 60582 45610 43911

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 52325 49991 37665 36090
Poljoprivredna proizvodnja, lov i uslužne delatnosti 50538 48268 36367 34869
Šumarstvo i seča drveća 62156 58685 44747 42246
Ribarstvo i akvakulture 36964 39013 26849 28337
Rudarstvo 99389 98385 70902 69976
Eksploatacija uglja 106305 104315 75359 73895
Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa 139207 133905 98831 95143
Eksploatacija ruda metala 86890 89403 62046 63690
Ostalo rudarstvo 44621 44415 32968 31782
Uslužne delatnosti u rudarstvu 174709 171477 127607 124791
Prerađivačka industrija 54733 52235 39860 38146
Proizvodnja prehrambenih proizvoda 49825 48946 36341 35796
Proizvodnja pića 87840 80398 63653 58334
Proizvodnja duvanskih proizvoda 128491 124296 91587 89539
15
Bojana Tešić
Proizvodnja tekstila 41395 41224 30216 30227

Proizvodnja odevnih predmeta 35792 32850 26266 24119
Proizvodnja kože i predmeta od kože 32314 32112 23712 23579
Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja 34110 33107 24597 23768
Proizvodnja papira i proizvoda od papira 66275 65099 48275 47788
Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa 50507 44997 36751 32768
Proizvodnja koksa i derivata nafte 186046 141651 134261 103378
Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 73623 73937 52800 53385
Proizvodnja osnovnih farmaceut. proizvoda i
preparata 108108 105597 78285 76434
Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 66448 61637 48428 45137
Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala 68020 59848 49341 43506
Proizvodnja osnovnih metala 63969 63111 46031 45452
Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 49560 46757 36258 34425
Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizv. 106961 94371 79696 69691
Proizvodnja električne opreme 50635 48234 36822 35002
Proizvodnja nepomenutih mašina i opreme 56276 54339 41151 39691
Proizvodnja motornih vozila i prikolica 46989 44884 34344 33053
Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava 29610 32890 21768 24523
Proizvodnja nameštaja 37163 35193 27229 25780
Ostale prerađivačke delatnosti 34186 32411 25566 24038
Popravka i montaža mašina i opreme 50161 48690 36831 36027
Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom 109689 107439 77888 76316
Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim
vodama 57089 54681 41115 39338
Skupljanje, prečišćavanje i distribucija vode 56339 55529 40345 39830
Uklanjanje otpadnih voda … … … …
Sakupljanje, tretman i odlaganje otpada 58175 53459 42230 38629
Sanacija, rekultivacija i upravljanje otpadom … … … …
Građevinarstvo 53715 50170 39174 36318
Izgradnja zgrada 40354 40433 29529 29416
Izgradnja ostalih građevina 57550 52877 42055 38151
Specijalizovani građevinski radovi 55072 51028 40017 37030
Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=27
U tabeli 3 možemo videti prosečne zarade za avgust 2014. po sektorima u Srbiji. Možemo uočiti da
su to delatosti koje se, uglavnom ne finansiraju iz budžeta, odnosno iz realnog sektora.
Najviše prosečne plate su u rudnoj i naftnoj industriji, potom u duvanskoj, IT i farmaceutskoj
industriji, dok su najniže plate u prerađivačkoj industriji, daleko ispod prosečne zarade.
Prema zvaničnim podacima penzioneri čine 23% od ukupnog broja stanovništva Subotice,
odnosno prema zvaničnim publikacijama Republičkog fonda za penziono i invaldsko osiguranje
16
Bojana Tešić
30.131 lice14, odnosno, 17.697 je starosnih penzionera, 8.665 sa invalidskom penzijom i 6.785
porodičnih penzionera.15
Tabela 5 - distribucija korisnika penzije po teritoriji u septembru 2014. godine

- kategorija osiguranika zaposlenih -
Izvor: www.pio.rs
U odnosu na prosečnu penziju u regionu, što vidimo u tabeli 4. prosečna penzija

Subotičana je nešto manja.
14
http://www.pio.rs/lat/mesecni-bilten.html
15
Podaci dobijeni direktno iz Republičkog fonda za pio, gospođa Jelena Timotijević
17
Bojana Tešić
Tabela 6 - distrubucija korisnika penzije po teritoriji u septembru 2014. godini

- kategorija osiguranika samostalnih delatnosti –
Izvor: www.pio.rs
Tabela 7 - distribucija korisnika penzije po teritoriji u septembru 2014. godini

- kategorija osiguranika poljoprivrednika –
Izvor: www.pio.rs
18
Bojana Tešić
Tabela 8 - Broj korisnika po vrsti penzije i iznos prosečnih penzija u 2014.godini
Izvor: www.pio.rs
Iz datih tabela možemo videti da pored kategorije osiguranika zaposlenih, čija struktura je
već predstavljena, imamo i kategorije samostalnih delatnosti i poljoprivrednika. Prosečne penzije,
kao što je prikazano, za prvu kategoriju iznose 26.175,00 za kategoriju samostalnih delatnosti
26.349,00, i za kategoriju poljoprivrednih penzionera 11.114,00 dinara. Odnosno, prosečna penzija
iznosi 21.212,67 dinara.
Takođe, moramo naglasiti i da je broj nezaposlenih a radno sposobnih lica prema

kvartalnom preseku po podacima dobijenim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (januar-mart
2014.) u Subotici veoma velik, čak 12000, što procentualno iznosi 8,5%.16
Prema publikaciji Republičkog zavoda za statistiku „Raspoloživa sredstva i lična potrošnja
domaćinstava u Republici Srbiji – 2013 – konačni rezultati“ raspoloživa sredstva po domaćinstvu
iznosila su 56.073,00 dinara. Domaćinstva sa gradskog područja su u 2013. prosečno mesečno
raspolagala sa 58.534,00 dinara, a domaćinstva sa ostalog područja sa 52.062,00 dinara.
Od ukupno raspoloživih sredstava (sva domaćinstva), 95,4% čine prihodi u novcu, a 4,6% su
prihodi u naturi. Kod domaćinstava sa gradskog područja 99,1% čine prihodi u novcu, a 0,9% su
prihodi u naturi, dok je kod domaćinstava sa ostalog područja ovaj odnos 88,6% i 11,4%.
Najveći udeo u raspoloživim sredstvima (sva domaćinstva) imaju prihodi iz redovnog radnog
odnosa (43,8%), penzije (32,6%), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (5,0%) i naturalna
potrošnja (4,6%).
U nastavku će biti priložena tabela „Raspoloživa sredstva i lična potrošnja u II kvartalu

2014.“ po istraživanju republičkog zavoda za statistiku. U tabeli će biti izneta raspoloživa sredstava
domaćinstva i njihova struktura koja obuhvata prihode u novcu i naturi.
16
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Subotica
19
Bojana Tešić
Prihodi domaćinstava u novcu
- Prihodi iz redovnog radnog odnosa obuhvataju prihode iz redovnog radnog odnosa;

- Prihodi van redovnog radnog odnosa obuhvataju novčana primanja od prekovremenog rada, na
osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora i sl.;
- Penzije (starosne, porodične, invalidske i ostale) obuhvataju primanja na osnovu penzijskog i
invalidskog osiguranja i dodatke uz penziju;
- Ostala primanja od socijalnog osiguranja obuhvataju: socijalnu pomoć, dodatke i druga primanja
na osnovu socijalne zaštite; primanja na ime materijalnog obezbeđenja nezaposlenih i privremeno
nezaposlenih lica; primanja na ime alimentacije, izdržavanja; primanja na osnovu zdravstvenog
osiguranja; primanja i dodatke na osnovu invalidskog osiguranja; dečiji dodatak; stipendije đaka i
studenata, kao i naknade za učenike škola za kvalifikovane radnike;
- Prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova obuhvataju prihode domaćinstava koja se bave
poljoprivredom, lovom i ribolovom;
- Primanja iz inostranstva obuhvataju: poklone u novcu i primanja iz inostranstva;
- Prihodi od imovine obuhvataju: prihode od izdavanja sobe, stana, kamate, dividende i prihode od
prodaje pokretne i nepokretne imovine;
- Pokloni i dobici obuhvataju poklone u novcu, dobitke od igara na sreću i sl.;
- Ostala primanja obuhvataju: podizanje štednih uloga, vraćene pozajmice i smanjenje gotovine u
domaćinstvu, naknade od nacionalizovane imovine, naknade na osnovu životnog osiguranja,
osiguranja imovine i sl.
Prihodi domaćinstava u naturi
- Prihodi u naturi na ime zarada obuhvataju hranu, odeću, obuću, plaćene račune domaćinstvu za
struju, telefon, registraciju, benzin i dr., od strane poslodavca i sl.;
- Naturalna potrošnja obuhvata vrednost proizvoda iz sopstvene proizvodnje domaćinstava
utrošenih za ličnu potrošnju (hrana, piće, drvo za ogrev i sl.). 17
17
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKe
y=2554
20
Bojana Tešić
Tabela 9 - Raspoloživa sredstva i lična potrošnja u II kvartalu 2014.

− Prosek po domaćinstvu −
− Sva domaćinstva −
РСД
Република Србија
Србија север Србија југ
укупно Регион Регион

Регион
Београд- Регион Шумадије Јужне и Косовo и
ски регион Војводине и Западне Источне Метохијa
Србије Србије
Месечни просек
Број анкетираних домаћинстава 1495 328 348 435 384 ...

Оцењени број домаћинстава 2466316 605006 690551 656902 513857 ...
Просечан број чланова 2,82 2,62 2,71 3,17 2,76 ...
Просечан број потрошачких јединица 2,21 2,07 2,14 2,43 2,17 ...
Расположива средства – укупно 55280 68634 54543 50364 46840 ...
Приходи домаћинстава у новцу 52929 68198 52874 46034 43848 ...

Приходи из редовног радног односа 25793 39113 23598 21613 18403 ...
Приходи ван редовног радног односа 1144 1660 1411 644 818 ...
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) 18996 22462 20066 14993 18593 ...
Остала примања од социјалног осигурања 1951 2096 1536 1900 2406 ...
Приходи од пољопривреде, лова и риболова 2114 48 4043 3164 612 ...
Приходи из иностранства 792 695 1053 984 311 ...
Приходи од имовине 292 361 464 168 137 ...
Поклони и добици 398 811 166 308 341 ...
Остала примања 1449 952 537 2260 2227 ...
Приходи домаћинстава у натури 2351 436 1669 4330 2992 ...

Приходи у натури на име зарада 0 0 0 0 0 ...
Натурална потрошња 2351 436 1669 4330 2992 ...
Лична потрошња – укупно 50827 58453 53164 49842 39999 ...
Храна и безалкохолна пића 20072 22362 19597 20134 17942 ...

Алкохолна пића и дуван 2306 1809 2470 2607 2293 ...
Одећа и обућа 2488 2752 2891 2514 1595 ...
Становање, вода, ел. енергија, гас и остала горива 7965 9333 9136 7213 5748 ...
Опрема за стан и текуће одржавање 2281 2308 2411 2421 1897 ...
Здравље 2213 2617 2715 1631 1812 ...
Транспорт 4447 5053 4658 4670 3169 ...
Комуникације 2466 2846 2890 2312 1651 ...
Рекреација и култура 2223 3036 2395 2169 1106 ...
Образовање 365 400 242 597 191 ...
Ресторани и хотели 1167 1564 1120 1175 751 ...
Остали лични предмети и остале услуге 2834 4373 2639 2399 1844 ...
21
Bojana Tešić
1,4%
0,8% 4,0%
0,6%
1,5%
4,0%
3,7%
48,6%
35,9%
2,2%
Prihodi iz redovnog radnog odnosa
Prihodi van redovnog radnog odnosa

Penzije (Starosne, porodične, invalidske)
Ostala primanja od socijalnog osiguranja
Prihodi od poljoprivrede, lova i robolova
Primanja iz inostranstva
Prihodi od imovine
Pokloni i dobici
Potrošački i investicioni krediti
Ostala primanja
Slika 1: Raspoloživa sredstva i lična potrošnja u II kvartalu 2014.
U navedenom grafikonu vidimo zastupljenost različitih vrsta prihoda u strukturi

raspoloživog ličnog dohotka. Prema navedenim rezultatima najzastupljenija je zarada iz radnog
odnosa, a potom penzije. Značajnu ulogu u strukturi imaju i prihodi od poljoprivrede, lova i
ribolova.
U nastavku je priložena tabela „Raspoloživa sredstva u Republici Srbiji po godinama“, po

kojoj možemo videti da su raspoloživa sredstva u drugom kvartalu 2014. godine veća u odnosu na
prethodni period od 2009. do 2012. godine, kao i visina dohotka.
22
Bojana Tešić
Tabela 10 - Raspoloživa sredstva i lična potrošnja u Republici Srbiji pо godinama

(Mesečni prosek po domaćinstvu)18
Sva domaćinstva / All households РСД / RSD
2009 2010 2011 2012
Месечни просек / Monthly average
Број анкетираних домаћинстава 4592 4585 4592 4546 Number of households surveyed
Оцењени број домаћинстава 2536714 2536714 2536714 2536714 Number of households assessed
Просечан број чланова 3,00 2,94 2,89 2,88 Members, average number
Расположива средства – укупно 47639 47376 51641 51504 Available budget - total
Приходи домаћинстава у новцу 45080 44801 48619 48563 Household income in money
Приходи из редовног радног односа 21824 20587 22353 21237 Regular salaries and wages
Приходи ван редовног радног односа 1502 1140 1411 1452 Other income
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и Pensions (old-age, family, disablement
14797 15930 16821 18378
остале) and other)
Остала примања од социјалног осигурања 848 1009 827 1138 Other social insurance receipts
Приходи од пољопривреде, лова и риболова 1554 1830 1902 1776 Income from agriculture, hunting and fishing
Приходи из иностранства 702 601 705 835 External receipts
Приходи од имовине 240 264 685 213 Real estate related income
Поклони и добици 609 496 554 540 Donations and awards
Потрошачки и инвестициони кредити 637 864 1103 600 Customer and investment credits
Остала примања 2367 2080 2258 2394 Other receipts
Приходи домаћинстава у натури 2559 2575 3022 2941 Household receipts in kind
Приходи у натури на име зарада 37 42 31 27 Earned receipts in kind

Натурална потрошња 2522 2533 2991 2914 Natural consumption
Лична потрошња – укупно 42548 42448 47574 49700 Individual consumption – total
Храна и безалкохолна пића 17564 17446 20376 21339 Food and non-alcoholic beverages
Алкохолна пића и дуван 1900 1886 2114 2295 Alcoholic drinks and tobacco
Одећа и обућа 2161 2045 2242 2331 Clothes and footwear
Становање, вода, струја, гас и друга Dwelling, water, electricity, gas and other fuels
6832 6807 7445 7789
горива supply
Намештај, опремање домаћинства и Home furniture, equipment and
1857 1871 2031 2130
одржавање maintenance
Здравство 1585 1754 1849 2159 Health service
Транспорт 3833 3820 4128 3941 Transport
Комуникације 1559 1659 1868 2005 Communications
Рекреација и култура 2102 1982 2024 1876 Recreation and culture
Образовање 433 403 386 427 Education
Ресторани и хотели 855 815 917 1007 Restaurants and hotels
Остала добра и услуге 1867 1960 2194 2401 Other goods and services
18
http://webrzs.stat.gov.rs (preuzeto 15.6.2014.)
23
Bojana Tešić
2.1.2. POTROŠNJA KAO AGREGAT ŽIVOTNOG STADARDA
Potrošnja i potražnja su međusobno uslovljene i povezane. Agregatna potražnja određena

je ukupnom potrošnjom pojedinaca i domaćinstva, potrošnjom preduzeća - investicijama,
potrošnjom države i potrošnjom stranaca - neto izvozom.
Potrošnja kao agregat životnog standarda prikazuje tekući životni standard. Korisnost direktno
zavisi od potrošnje, a ne od dohotka per se.
Potrošnja domaćinstva obuhvata izdatke za kupljene proizvode i usluge, sopstvenu

proizvodnju i primljene poklone, koji se mogu klasifikovati u dve grupe:
o vrednost izdataka za hranu
o vrednost ostalih tekućih izdataka
Prednosti potrošnje kao agregata životnog standarda se odgela u tome što je potrošnja
manje podložna kratkoročnim, sezonskim fluktuacijama u odnosu na dohodak i prikazuje
dugoročno prosečno blagostanje domaćinstva, obuhvata i imputiranu rentu za stan/kuću u kome
žive vlasnici i imputiranu vrednost usluga korišćenjem trajnih potrošnih dobara.
Nedostaci potrošnje kao agregata se ogledaju u tome da domaćinstva mogu da ne budu u

poziciji da izravnaju potrošnju. Izbor domaćinstva koliko će trošiti može nas navesti na pogrešan
zaključak, odnosno, činjenica je da bogato lice može malo trošiti, što bi nas navelo na zaključak da
je lice siromašno po potrošnji, iako to nije slučaj po dohotku.
2.1.2.1. POTROŠNJA
Potrošnja utiče na zaposlenost radne snage, na stepen korišćena kapaciteta, alokaciju

faktora proizvodnje, na veličinu i strukturu investicija, i životni i društveni standard. Ona određuje
krajnji cilj i smisao proizvodnje.
Potrošnja se može podeliti na proizvodnu – oblik potrošnje koji je nužan u procesu proizvodnje
sredstava za proizvodnju, jer se pri njihovoj proizvodnji istovremeno troše i druga materijalna
dobra, odnosnopotrošnja pri kojoj se uništavajući jednu upotrebnu vrednost stvara druga; i
neproizvodnu – finalna ili konačna potrošnja kojom se vrši fizičko uništavanje proizvoda, to je
proces trošenja materijalnih dobara i usluga.19
Finalni oblici potrošnje:
1. Lična potrošnja – definiše se kao deo ukupne potrošnje kojom stanovništvo pojedinačno
zadovoljava svoje potrebe.
2. Opšta potrošnja – oblik finalne potrošnje, često se označava i kao državna potrošnja
3. Investiciona potrošnja – proces proizvodnog trošenja namenski izdvojenih sredstava i
njihovo transformisanje u poslovna sredstva.
Za nas je, ipak, najbitnija privatna potrošnja. Privatna potrošnja označava potrošnju
građana na razna dobra i usluge koja koriste u lične odnosno privatne svrhe. Prema nekim autorima
19
24
Bojana Tešić
rast privatne potrošnje doprinosi i privrednom rastu. U periodu recesije, od 2008. godine, neke
države Evropske unije su, kako bi povećale privatnu potrošnju, smanjile stopu doprinosa za
socijalno osiguranje. Ova mera preduzeta je kako bi građani imali veći raspoloživi dohodak, a koji
direktno uslovljava privatnu potrošnju.
2.1.2..2 LIČNA POTROŠNJA
U ekonomskoj politici zemlje lična potrošnja ima poseban značaj. Ona je najznačajniji
oblik finalne potrošnje, pa su izdvajanja za ličnu potrošnju najveća.
Lična potrošnja se definiše kao deo ukupne potrošnje kojom stanovništvo pojedinačno zadovoljava
svoje potrebe. Obuhvata potrošnju vlastitih proizvoda individualnih potrošača i potrošnju koja se
ostvaruje putem razmene. Predstavlja trošenje materijalnih dobara i usluga za lične potrebe.
Struktura i visina lične potrošnje određena je grupom faktora čije je dejstvo različitog uticaja.
Faktori koji utiču na obim, dinamiku i strukturu lične potrošnje su mnogobrojni.
o Dostignuti nivo privrednog razvoja zemlje se ogleda u dostignutom nivou lične potrošnje.
Promena dostignutog nivoa lične potrošnje bi značila snižavanje dostignutog životnog
standarda i promenu globalnih proporcija u odnosima između proizvodnje i potrošnje
sredstava za život.
o Dinamika rasta društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Stalno povećanje društvenog
proizvoda i nacionalnog dohotka, kao posledica dinamike porasta privrednog razvoja, daje i
veće mogućnosti za zadovoljavanje potreba svih oblika potrošnje, pa prema tome i lične
potrošnje. Proporcije raspodele društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka na pojedine
oblike potrošnje, koje se merama ekonomske politike mogu menjati, značajno Utica na
visinu lične potrošnje.
o Struktura proizvodnje i nivo primenjene tehnike direktno određuju i strukturu potražnje, te
za rezultat imaju ne samo kvantitet, već i proizvode određenog kvaliteta od čega zavisi
njihova upotrebna vrednost.
o Sistem i politika raspodele ličnog dohotka su posebno važni u ličnoj potrošnji jer određuju
kupovnu moć potrošača. Visina dohotka određuje kvantitet roba lične potrošnje i ograničava
izbor potrošača kojim se on opredeljuje za određeni kvalitet roba.
o Demografski factor. Stalniporast stanovništva u nekoj zemlji znači nužno povećavanje
obima proizvodnje sredstava za život, kojim se podmiruju različite potrebe ljudi.20
Značaj lične potrošnje se najbolje sagledava kroz njene funkcije. One su određene mestom
lične potrošnje u procesu društvene reprodukcije. Osnovne funkcije lične potrošnje su
o Reproduktivna, odnosno funkcija obnavljanja radne snage – prva i osnovna funkcija lične
potrošnje sastoji se u reprodukciji radne snage. U njoj se ogleda smisao i svrsishodnost lične
potrošnje.
o Uticaj lične potrošnje na proizvodnju – značajno utiče na obim i strukturu proizvodnje.
Promene u strukturi lične potrošnje, u visini dela dohotka potrošača namanjenog ličnoj
potrošnji, utiču na promene proizvodnje koje im se nužno prilagođavaju.
o Uticaj lične potrošnje na agregatnu tražnju – istim instrumentima kojima ekonomska politika
utiče na obim i strukturu lične potrošnje, postiže efekte u promenama veličine i strukture
agregatne tražnje.21
20
25
Bojana Tešić
2.1.2.3. OPŠTA POTROŠNJA
Opšta potrošnja je oblik finalne potrišnje. U razvijenim tržišnim privredama reč je o

potrošnji države u različie svrhe, pa se opšta potrošnja naziva i državna potrošnja, a često se zbog
ostvarivanja različitih funkcija kao što su privredna, upravna, socijalna, sreće i naziv javna
potrošnja.
Shvatanje opšte potrošnje kao državne određuje elemente njene strukture. Dva elementa su veoma
bitna u strukturi javne potrošnje. Prvi je robna javna potrošnja i obuhvata izdatke države za
kupovinu roba i usluga, održavanje i izgradnju infrastrukturnih objekata u privredi, itd. Drugi
element javne potrošnje su transferi koji obuhvataju različite izdatke za socijalnu pomoć, penzije,
subvencije preduzećima i slično.
Finansiranje opšte potrošnje se vrši preko instrumenata fiskalne politike, među kojima je
najznačajniji budžet. Kao izvori finansiranja javne potrošnje mogu se naći i različiti fondovi koje
osniva država.
Opšta potrošnja je povezana u celokupni proces društvene reprodukcije, i usko je vezana sa ostalim
fazama tog procesa. Njen značaj se ogleda u vezi između privrede i ostalih delova društva, odnosno
kroz njene funkcije na ekonomskom i društvenom planu.
Faktori koji deluju na obim, strukturu i karakter opšte potrošnje su:22

o Stepen dostignutog razvoja zemlje - Osnovi povećanja opšte potrošnje se nalaze u stalnom
rastu društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka zemlje. Oni se, pored toga nalaze i u
većim materijalnim mogućnostima zemlje, a šire se i kao prateća pojava većih funkcija opšte
potrošnje i stalnog povećavanja broja njenih korisnika.
o Ekonomska uloga države – sa višim stepenom privrednog razvoja se proširuje i ekonomska
uloga države, pogotovo u tržišnim privredama, a naročito njena regulativna uloga u
uspostavljanju odnosa agregatne ponude i tražnje, i u oblasti finansiranja budžetskog
deficita.
o Elementi političke organizacije društva – tu je reč o državnom aparatu, njegovoj unutrašnjoj
organizaciji i širenju njegovih funkcija, koje je praćeno većim brojemdržavnih organa i
službenika, što predstavlja značajne izdatke opšte potrošnje.
o Karakter socijalne funkcije društva
o Stepen i dinamika razvoja neprivrednih delatnosti – determinanta opšte potrošnje koja je bila
karakteristična za bivše socijalističke zemlje. Njihovo širenje neposredno uslovljava znatno
povećanje dela sredstava opšte potrošnje za njihovo finansiranje.
Lična i opšta potrošnja su delovi finalne potrošnje, koji potiču iz istog izvora, ali su njihovi
međusobni odnosi veoma složeni, te je veoma teško razgraničiti ova dva oblika potrošnje zato što se
međusobno prepliću. Oba vida potrošnje su u funkciji ekonomskog razvoja.
Lična i opšta potrošnja, kao oblici finalne tražnje, neposredno utiču na kretanje, obim, i strukturu
proizvodnje i njenu realizaciju. Viši obim i složenija struktura su pretpostavka ekspanzije
proizvodnje i celokupne privredne aktivnosti.
Potrošnja utiče na širenje unutrašnjeg tržišta od čije apsorpcije u najvećoj meri zavisi razvoj i domet
domaće proizvodnje. Ona formira najveći deo unutrašnjeg tržišta i naj način se pojavljuje kao bitna
potencija ekonomskog rasta i snažan faktor stabilnosti. Posebno je značajna uloga u uticaju na
povećanje stepena produktivnosti rada. Potrošnja značajno utiče na alokaciju proizvodnih faktora i
na zaposlenost.
21
22
26
Bojana Tešić
Savremenu tržišnu privredu bitno obeležava veće učešće opšte potrošnje i drugih neekonomskih
faktora.
2.1.2.4. INVESTICIONA POTROŠNJA
Investicije imaju posebno mesto u privrednom razvoju i ekonomskoj politici svake zemlje.
Njima se stvaraju neophodni materijalni uslovi i pretpostavke zadovoljavanja svih oblika
neproizvodne potrošnje. Investicije deluju na stabilnost ukupnih privrednij i društvenih tokova.23
Investicije su značajne sa aspekta proizvodnih snaga i proizvodnih usluga. Njihov značaj se ogleda
u funkcijama koje investicije imaju u privrednom i društvenom razvoju24
• Obezbeđuju kontinuitet proizvodnje
• Obezbeđuju proširenu reprodukciju
• Stvaraju materijalno-tehničke osnove za rekonstrukciju svih privrednih grana
• Doprinose primeni spoljne trgovine
• Doprinose održavanju privredne stabilnosti
• Obezbeđuju poželjne stope privrednog rasta
• Predstavljaju osnovu reprodukcije materijalnih uslova života ljudi
Prema nameni investicije se prvo dele na privredne i neprivredne investicije. Privredne

investicije predstavljaju ulaganja u sredstva za rad privrednih delatnosti, a u okviru njih u privredne
grane i oblasti. One direktno povećavaju proizvodnu moć privrede, od njihovog obima, strukture i
efikasnosti neposredno zavisi tempo budućeg privrednog razvoja.
Neprivredne investicije predstavljaju ulaganja u sredstva za rad neprivrednih delatnostii služe za
njihovu prostui proširenu reprodukciju. Za razliku od privrednih investicija, investicije u
neprivrednoj delatnsti ne uključuju ulaganja u obrtna sredstva.
Sa drugog aspekta privredne investicije se dele ne investicije u osnovna sredstva i investicie u
obrtna sredstva. Investicijama u osnovna sredstva povećava se fizički obim i vrednost sredstava za
rad. Pod investicijama u obrtna sredstva podrazumevaju se ulaganja u zalihe.
Struktura investicija se posmatra sa tri različita aspekta:25

• Globalna ekonomska struktura investicija – vrši se raspodela investicionih sredstava na
nivou privrede, po privrednim sektorima i granama, odnosno među privrednim delatnostima.
• Tehnička struktura investicija – stalno se menja u zavisnosti od dostignutog nivoa razvoja
privrede.
• Reproduktivna struktura investicija – podrazumeva učešće pojedinih investicija u njihovoj
reprodukciji. Ti izvori su najčešće nacionalni dohodak, amortizacija i inostrana sredstva.
23
24
25
27
Bojana Tešić
Najčešći izvori investicija su:

• Amortizacija, odnosno njen deo koji prevazilazi potrebe zamene osnovnih sredstava –
akumulativni deo amortizacije
• Krediti domaćih banaka
• Budžet države
• Štedni ulozi građana
• Inostrana sredstva
U dimaničkoj privredi amortizacija po pravilu sadrži elemente proširene reprodukcije, tako

da jedan njen deo predsavlja deo dodatni izvor akumulacije. Samo u privredama koje stagniraju je
amortizacija jednaka iznosu sredstava za zamenu osnovnih sredstava.
Krediti domaćih banaka su nezaobilazan izvor za investiciona ulaganja, pošto akumulacija koju
ostvaruju preduzeća najčešće nije dovoljan za nameravane investicije.
Štednja stanovništva je vrlo značajan izvor investicija. Štedni ulozi građana mogu biti deponovani
kod banaka na kraći ili duži rok, oročeni i neoročeni pa ih banke uz određenu kamatu mogu davati
za kratkoročna ili dugoročna investiciona ulaganja. Slobodna sredstva građana se takođe mogu
investiciono ulagati emitovanjem akcia od strane robnih proizvođača za ostvarivanje dodatnih
prihoda.
Inostrana sredstva, kao dopunski izvor investicija, po pravilu koriste sve zemlje koje vlastitom
akumulacijom ili drugim dopunskim izvorima ne mogu obezbediti dovoljno sredstava za svoju
investicionu aktivnost, sa ciljem da podstaknu dinamiku promena njihove privredne strukture.26
26
Stakić, B., Barać, S., Osnovi ekonomije, str. 190-191, Subotica 2006. (preuzeto 14.02.2014.)
28
Bojana Tešić
2.2. KUPOVNA MOĆ I KUPOVNE NAVIKE STANOVNIŠTVA
Potsetićemo se rečenice francuskog ekonomiste i sociologa Žana Furastija „Životni

standard se meri količinom dobara i usluga koje se mogu kupiti za prosečni nacionalni prihod.”
Dakle, možemo zaključiti da se životni standard građana meri njihovom kupovnom moći.
Kupovna moć građana je određena dvema kategorijama – cena proizvoda i usluga i dohodak
građana. Ona se izražava kroz cenu prosečne i minimalne potrošačke korpe.
Da bismo izrazili kupovnu moć građana Subotice izračunaćemo cenu potrošačke korpe, i
zajedno sa komunalnim troškovima uraditi komparaciju u odnosu na prosečnu platu, odnosno
penziju.
Osvrnućemo se na publikaciju Ministarstva unutrašnje i spoljnje trgovine i telekomunikacija iz
februara 2014. godine, zasnovanu na prikupljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Kupovne navike potrošača nastaju pod uticajem kulturnih, istorijskih, religioznih i drugih
činilaca, ali i pod uticajem njihove kupovne moći. Menjanje navika potrošača zavisi od promene
navedenih i drugih faktora koji neposredno utiču na to. Ove promene se dešavaju veoma sporo, te se
zbog toga ovaj činilac smatra stabilnim činiocem tražnje.
Na opredeljenje potrošača za kupovinu proizvoda pored ekonomski merljivih činilaca kao

što su cena, troškovi upotrebe, uslovi plaćanja, uticaj imaju i drugi faktori. Pre svega tu se misli na
psihološke faktore i sociološke faktore. U psihološke faktore možemo svrstati stavove i shvatanja
potrošača, osobine, informisanost, motivisanost, dok u sociološke faktore spadaju kultura, društvena
klasa, stil života, socijalna struktura, i slično.
S druge strane, potrošači su skloni da sami formiraju sliku o nekom proizvodu u skladu sa
ličnim afinitetima. Ta slika, koja može ali i ne mora odgovarati onome što taj proizvod jeste,
predstavlja emocionalnu komponentu koja je, takođe, veoma bitan faktor pri odluci o kupovini. Na
tu sliku bitno utiču propaganda, na osnovu koje se slika i formira, kvalitet, cena i već pomenuti
psihološki i sociološki faktori.
Pre svega, ćemo izraziti i objasniti jednu od kategorija koja uslovljava kupovnu moć –
Cena proizvoda i usluga, pošto je o dohotku već bilo reči.
2.3. CENA – POJAM, ZNAČAJ I FUNKCIJA
Cena je vrlo složena ekonomska i tržišna kategorija. Isključivo je vezana za tržište, a

formira se u zavisnosti od ponude i tražnje i njihovih međusobnih odnosa.
Cena je iznos koji potrošač plaća za robu ili uslugu, odnosno novčani izraz vrednosti odeđene robe
ili usluge.
Odnosi agregatne ponude i agregatne tražnje određuju opšti nivo cena koji interesuje ekonomsku
politiku. Instrumenti i mere ekonomske politike imaju zadatak da prate kretanje opšteg nivoa cena,
njegove promene u različitim vremenskim periodima i da spreče poremećaje u odnosima agregatne
ponude i agregatne tražnje, s tim pre što nivo cena zavisi od mnogih faktora – obima ponude i
tražnje, kupovne moći potrošača, njihovih potreba i preferencija, troškova proizvodnje, mera
29
Bojana Tešić
ekonomske politike, tržišnih struktura, itd. Promene opšteg nivoa cena utiču na celinu privrednih
kretanja u zemlji.
Sistem cena je određen karakterom društveno-ekonomskog sistema, odnosno sam pojam sistema
cena obuhvata celokupnost institucionalnih, tržišnih, pravnih i organizacionih elemenata u kojima
se formiraju cene.
U savremenim tržišnim privredama osnovni zadaci politike cena mogu se sumirati u

• Kontroli i suzbijanju inflacije
• Regulisanju pariteta cena ili međusobnih odnosa cena
• U podsticanju konkurentnosti domaće proizvodnje na svetskom tržištu
Uticaj politike cena, kao sastavnog dela ekonomske politike, na nivo i kretanje cena može
biti posredan i neposredan, odnosno direktan i indirektan. Posrednim merama se deluje na
proizvodnju, odnosno ponudu, na formiranje tražnje i na taj način preko uticaja na odnose agregatne
ponude i agregatne tražnje određuju se okviri i uslovi za formiranje cena. Ove mere potiču iz
monetarne, kreditne i fiskalne politike.27
Merama neposrednog karaktera su, zapravo mere neposredne kontrole cena. Svojstvene su
administrativno rukovođenim privredama u kojima se ne poštuje objektivnost tržišnih zakonitosti.
Visina cena se neposredno određuje od strane države. Cene imaju samo obračunski karakter. One ne
izražavaju vrednost proizvoda i usluga.28
2.3.1. VRSTE CENA
Postoje dve osnovne grupe cena – administrativne i slobodno formirane.

Administrativne cene - planske, fiksne, maksimalne, garantovane, određuje država i obavezne su u
razmeni. Karakteristično za administrativne cene je da nerealno izražavaju troškove proizvodnje i
nefleksibilne su prema dinamici privrednih kretanja.
Slobodno formirane cene su određene tržišnim mehanizmom, tj odnosima ponude i tražnje. Zato su
njihova visina i njehove promenefunkcija promena u odnosima ponude i tražnje i svih faktora koji
deluju na te odnose.29
Fiksne cene se utvrđuju za određeni vremenski period i to tako da se mogu menjati tek kad
taj period istekne. One su jedna od mera neposrednog državnog uticaja na cene, njihove relativne
odnose i opšti nivo cena. Država najčešće fiksira cene onih roba i usluga koje su od bitnog značaja
za privred zemlje, društvo ili životni standard ljudi.30
Stabilne cene nisu iste ao fiksne cene. One u određenom vremenskom ne menjaju ili se
neznatno menja njihoa visina. Stabilizacija cena, kao nastojanje da cene što više roba budu stabilne,
podrazumeva elminaciju nepovoljnih trendova u kretanju cena, kao npr. Inflacija, velki nesklad
između ponude i tražnje, uvoza i izvoza.31
27
Veselinović P., Ekonomija, str 191, Beograd 2010. (preuzeto 06.05.2014.)
28
29
30
31
30
Bojana Tešić
Nestabilnost cena i fluktuacija cena su bliski pojmovi. Fluktuacija cena podrazumeva menjanje,
kolebanje, odnosno nestabilnost cena. Fluktuacija cena se pojavljuje kod tržišta kod kojih se cene
slobodno formiraju, ali i u privredama sa administrativnim cenama.
Atraktivne cene su cene koje privlače kupca, uglvnom na niskom nivou. Ali, mogu biti i
vrlo visoke kod luksuzne robe, odnosno brendirane robe čije posedovanje određuje ekonomski,
meterijalni i društveni status.
Delimično kao sinonim atraktivnim, pojavljuju se lukrativne cene, tj. Unosne cene, koje donose
značajnu zaradu.32
Barijera cena podrazumeva suprotnost atraktivnim cenama. Barijera cena označava situaciju kada
cene proizvoda ili usluga koče kretanje ili razvoj neke druge pojave. Tipične barijere su: cena –
barijera ponudi, onosno cena neke robe je toliko niska da koči proizvodnju te robe, cena – barijera
tražnji, odnosno cena robe je toliko visoka da se pojavljuje kao smetnja porastu tražnje za tom
robom, cena – barijera seljenju kapitala, izvozu ili uvozu.33
Rigidnost cena označava brzinu kojom kojom se cene prilagođavaju nekoj drugojekonomskoj
veličini, odnosno brzinu kojom se cene menjaju naviše ili naniže.
Kolaps cena označava slom cena, a takvo stanje je karakteristično za pivrede sa enormno visokom
stopom inflacije.
2.3.2. CENA – INSTRUMENT MARKETING MIKSA
Cena je presudna za uspeh poslovanja preduzeća. Veoma je bitno da se cene pravilno

oblikuju, da nisu utvrđene suviše visoko a ni suviše nisko.
Cena je jedini instrument marketing miksa koji ostvaruje prihode, dok svi ostali
instrumenti predstavljaju samo troškove.
Politika formiranja cena zavisi od ciljeva poslovanja, što znači da bi ciljevi poslovanja
morali biti usaglašeni sa ciljevima pri formiranju cena. Neka preduzeća formiraju cene na osnovu
troškova, a neka na osnovu postojećih tržišnih cena.
U literaturi se najčešće može naći da se ciljevi formiranja cena mogu podeliti u tri grupe:
• Povećanje dobiti
• Povećanje obima prodaje
• Održanje postojećeg stanja
Povećanje dobiti: Iznos dobiti često se izražava kao procenat od prodaje, od investicija, ili
kao određena novčana vrednost. Ciljevi pri formiranju cena mogu biti postavljeni kao jednaki ili
viši u odnosu na prethodni period. U današnjem poslovnom svetu često se govori o
zadovoljavajućoj, a ne maskimalnoj dobiti. To proizilazi iz činjenice da marketing koncept
podrazumeva da je dobit rezultat zadovoljenja potreba potrošača, a ne cilj poslovanja. Danas se sve
više smatra da je postizanje dobiti po svaku cenu društveno neodgovorno ponašanje preduzeća.
32
33
Veselinović P., Ekonomija, str 193, Beograd 2010. (preuzeto 06.05.2014.).)
31
Bojana Tešić
Povećanje obima prodaje. Povećanje obima prodaje znači povećanje ukupnog prihoda, što
dovodi do povećanja dobiti. Međutim, povećanje obima prodaje i/ili tržišnog učešća ne mora značiti
srazmerno povećanje dobiti. Preduzeća nastoje da formiraju cene tako da bar održe svoj segment
prodaje.
Održanje postojećeg stanja. Menadžeri koji su zadovoljni sadašnjim udelom na tržištu

mogu za cilj pri formiranju cena postaviti održanje postojećeg stanja, sa težnjom da se smanji rizik
poslovanja uz odgovarajuću dobit. Iako ovaj cilj izgleda ne preduzimljiv svrha mu može biti da se
uporno akcijama necenovnim instrumentima marketing miksa izbegne konkurencija cenama, a
poveća konkurentnost svoje ponude.
2.4. UTVRĐIVANJE CENE KOŠTANJA I FAKTORI KOJI UTIČU NA

FORMIRANJE CENA I FORMIRANJE CENA
Zbir utrošenih, tržišno valorizovanih i izdatih vrednosti u vezi sa trošenjem elemenata

proizvodnje, odnosno vršenjem funkcije u reprodukciji predstavlja osnovu cene koštanja. Njene
komponente su troškovi reprodukcije, izdaci uslovljeni trošenjem elemenata proizvodnje u
reprodukciji, izdaci uslovljeni vršenjem funkcije u reprodukciji.34
Cena koštanja je identična sa troškovima reprodukcije u svim onim slučajevima u kojima
proizvođač nema obaveza direktno uslovljenih elementima proizvodnje. Ona je tada ravna zbiru
troškova materijala, sredstava za rad i rada.35
U komercijalnom prometu trgovinskog preduzeća, to preduzeće formira troškove i cenu koštanja u
istom, napred iznetom smislu, kao i proizvodno preduzeće, ali u njegovu cenu koštanja ulazi i
nabavna cena trgovačke robe.36
U praksi, shvatanje cene koštanja obuhvata sve one izdatke koje proizvođač ima u vezi sa svojom
proizvodnom aktivnošću, koje može prevaliti preko cene koštanja na kupca proizvoda. Tu ulaze
društvene obaveze, porezi, i drugo.
Faktori koji utiču na formiranje cena mogu se podeliti na interne i eksterne. Prema Kotleru u interne
faktore spadaju
• Ciljevi marketinga
• Marketing miks strategija
• Troškovi
• Način donošenja odluke o cenama
dok u eksterne fakore spadaju

• Karakter tržišta i tražnje
• Konkurencija
• Ostali faktori okruženja
Broj faktora koji deluju na politiku cena je neograničen. Ali, troškovi, tražnja,
konkurencija, ekonomska politika i državna kontrola cena su četiri ključne determinante pri
odlučivanju o cenama.
34
35
36
32
Bojana Tešić
U praksi se koriste dva pristupa formiranja cena, jedan koji je zasnovan na troškovima i
drugi koji polazi od tražnje za određenim proizvodom ili uslugom.
Metodi formiranja cena na bazi troškova je najrasprostranjeniji metod. Formiranje cena na

osnovu troškova zapostavlja jednu veoma bitnu komponentu pri formiranju cena koja bi trebalo da
bude ključni faktor- potrošač. To bi trebalo da znači da se pri formiranju cena mogu uvažavati samo
one za koje su potrošači spremni da plate.
Formiranje cena na bazi cena konkurencije za orijentaciju ima cene koje je formirala
konkurencija. Osnovna logika ove metode jeste sagledavanje reakcije tržišta na istu,višu ili nižu
cenu od one koju su konkurenti utvrdili za svoje proizvode. Ovaj metod može da se koristi kada se
ne raspolaže sa dovoljno informacija o konkurentima i njihovim cenama.
Formiranje cena na bazi potrošačke percepcije vrednosti je metod koji se najviše

primenjuje. Kod ovog metoda akcenat se stavlja na to da se cena utvrđuje na osnovu vrednosti
proizvoda koje vidi potrošač, što znači da se troškovi i konkurencija ne uzimaju u obzir.
Kod uvođenja novog proizvoda na tržište svakom proizvođaču se pružaju uglavnom dve
mogućnosti :
• Utvrđivanje početne visoke cene. Proizvođači mogu biti podstaknuti na ovaj potez usled želje da
što pre povrate uložene investicije
• Utvrđivanje početne niske cene. Ova strategija za formiranje cena se koristi za cene na duži
vremenski period, karakteristična je kod proizvoda koji se masovno proizvode.
2.4.1. TROŠKOVI
Troškovi su donja granica, a spremnost potrošača da plate određenu cenu za neki proizvod
predstavlja gornju granicu.
Troškovi su jedini faktor internog karaktera koji spada u ključne faktore formiranja cene i
precizniji su nego podaci o delovanju eksternih faktora na delovanje cene. Troškovi i cene su u
stalnom procesu međusobnog prilagođavanja. Značaj faktora troškova pri formiranju cena uslovljen
je karakteristikama vrste proizvodnje, tipa proizvoda i slično.
Ukupni troškovi predstavljaju zbir konstantnih i varijabilnih troškova na određenom obimu

poizvodnje. Prosečni troškovi su troškovi po jedinici za dati nivo proizvodnje.
Pri određivanju cena, troškovi su bitan input zbog toga što je potrebno znati kako variraju troškovi
za različite obime proizvodnje. Prosečni troškovi su visoki ukoliko se proizvodi mali broj jedinica
zbog uticaja fiksnih troškova. Rast obima proizvodnje dovodi do smanjenja fiksnih troškova po
jedinici, ali istovremeno može uticati na povećanje drugih troškova koji su rezultat povećanog
naprezanja mašina kao i povećanog marketing napora.
Analizom prosečnih troškova za različite obime proizodnje preduzeće dolazi do

optimalnog nivoa proizvodnje koji obezbeđuje efekat ekonomije obima i smanjenje prosečnih
troškova.
33
Bojana Tešić
2.4.2. TRAŽNJA
Pod tražnjom se podrazumeva određena količina i vrsta materijalnih dobara i usluga koju
su kupci spremni da kupe po odgovarajućoj ceni. Tražnja se kao i ponuda izražava u naturalnim i
vrednosnim pokazateljima. Tražnja je drugi osnovni faktor koji utiče na odluku pri formiranju cena
i da se zasniva na potrošaču. Pri formiranju cena preduzeće mora uzeti u obzir različite intenzitete
tražnje.
2.4.2.1. Činioci tražnje
Autori ne pridaju isti značaj činiocima tražnje. Po Stameru promena tražnje zavisi od
- porasta stanovništva,
- rasta dohotka po stanovniku
- kretanja cene proizvoda
- strukture potreba i navika potrošača.
Po Milanoviću, najvažniji činioci tražnje su37

- veličina dohotka i njegova raspodela
- sklonost ka potrošnji
- cene
- demografski faktori
- vrsta i dostupnost proizvoda
- kreditiranje i komunikacija između ponuđača i potrošača
Ipak, za robu široke potrošnje bitni činioci tražnje su

1) broj potrošača - Pri kvantitativnom ispitivanju tražnje broj potrošača se uzima kao bitan činilac.
U okviru broja potrošača, najčešće se uzimaju u obzir broj domaćinstava, prosečan broj članova
jednog domaćinstva, karakteristike prema izvorima prihoda, obeležja prema vrsti naselja.
2) dohodak po potrošaču - Dohodak je pokazatelj kupovne moći građana. U istraživanjima se
uglavnom koristi prosečna visina dohotka, ali prosek može odstupati od datih nivoa dohodaka.
3) realna cena proizvoda - Za potrošače cena je, najčešće, presudni faktor pri kupovini. Formira se
kao odnos ponude i tražnje.
4) realna cena supstitucionog i komplementarnog proizvoda
5) navike potrošača - Navike potrošača su stabilan činilac tražnje koji se vrlo sporo menja. Navike
su uslovljene mnogim faktorima što doprinosi toj stabilnosti. Najveći uticaj imaju kulturni,
istorijski, religiozni činioci.
Cena kao činilac tražnje. Uticaj cene na nivo tražnje potiče od početka sučeljavanja
ponude i tražnje. Cena je za potrošače data veličina, na čiji nivo u određenom momentu ne mogu
uticati, pa podešavaju potrošnju prema postojećim cenama. To predstavlja jedan od razloga što se
pri rastu cena tražnja za proizvodom smanjuje, i obrnuto, pri padu cena tražnja za određenim
proizvodom raste.
37
Vasiljev, S., i grupa autora, Marketing Menadžment, Ekonomski fakultet Subotica 2007., str 253.
(preuzeto 24.08.2014.)
34
Bojana Tešić
2.4.2.2. Faktori tražnje
Kod proizvoda široke potrošnje broj faktora primarne tražnje veoma je velik, ali je sve njih
moguće svrstati u jednu od kategoraija:
1) Stanovništvo – većina tržišta determinisana je stanovništvom: njegovom veličinom i osnovnim
strukturnim karakteristikama
2) Domaćinstva – Kod većine proizvoda jedinice potrošnje pretežno su domaćinstva. Prema tome,
broj i osnovne sociodemografske karakteristike domaćinstva imaju osnovnu relevantnost.
3) Stopa nataliteta – Njena veličina ukazuje na dinamiku porasta stanovništva i agregira u sebi čitav
niz značajnih faktora
4) Stil života – Ovaj faktor obuhvata osnovne stavove stanovništva: stav prema porodici, stav prema
korišćenju dohotka, prema potrošnji...
5) Inovacije - Kao i u području industrijske potrošnje, i u području proizvoda široke potrošnje
pojavljuju se novi proizvodi koji supstituišu stare.
6) Slobodno vreme – Sve veći fond slobodnog vremena stvara obilje novih potreba i intenzivira
neke od prethodnih.
7) Dohodak – Dohodak je osnovni faktor kupovne moći. Posebnu važnost ima visina diskrecionog
dohotka.
8) Moda – Poslednjih godina moda je postala dominantan faktor tražnje kod niza proizvoda.
9) Poverenje u budućnost – Potrošačka sklonost kupovini zavisi u velikoj meri od poverenja u
budućnost.
10) Marka proizvoda, cene drugih proizvoda i usluga.
2.4.3. KONKURENCIJA
U literaturi se često sreće mišljenje da konkurencija može biti potpuna i nepotpuna.

Tržište potpune konkurencije karakteriše veliki broj učesnika, visok stepen homogenosti, odnosno
standardizovane robe, potpuno slobodno ulaženje i izlaženje iz grane, savršena informisanost o
tržišnim kretanjima i pokretljivost inputa u dužem vremenskom periodu.
Veliki broj učesnika, kupaca i prodavaca ne poseduje veliku ekonomsku snagu, tako da svojim
odlukama o privrednim aktivnostima ne mogu bitnije menjati ukupnu tražnju i ukupnu ponudu
roba i usluga, što znači da se ne mogu dogovarati o podeli tržišta i cenama.
Preduzeća u uslovima potpune konkurencije ne mogu obezbediti značajniji prostor na tržištu, jer im
je udeo suviše mali na ukupnu količinu ponude. Iz tog razloga ni jedno preduzeće ne može svojom
poslovnom politikom uticati na formiranje tržišne cene. Za sva konkurentska preduzeća cena je
definisana na osnovu ukupne ponude i tražnje. Stoga, savršeno konkurentska firma nema tržišnu
moć, odnosno nema sposobnost da kotroliše tržišne cene za proizvode koje prodaje.
Prava identifikacija konkurencije treba da obuhvati identifikaciju konkurenata preduzeća,

utvrđivanje ciljeva konkurenata, njihovih strategija, proučavanje njihove snage i slabosti. Bitno je
poznavanje performansi konkurenata, odnosno veličina ponude, veličina udela na tržištu,
finansijska snaga konkurenta, proizvodno-tehnološka obeležja, broj zaposlenih i slično. Među
faktorima koji su vezani za ponašanje konkurencije, najvažnija su tri aspekta
• sa kolikim se brojem konkurenata preduzeće sučeljava na tržištu,
35
Bojana Tešić
• postoji li i kakav je stepen diferencijacije proizvoda među konkurentima,

• kakva je otvorenost tržišta za uključivanje konkurenata na tržište
Ako je veliki broj konkurenata, borba će biti oštrija ali nema monopolizacije tržišta i
državnog uplitanja. Ako je mali broj konkurenata onda to ukazuje ili na povećano administrativno
uplitanje ili na ekskluzivni karakter proizvoda.
Tržišta nepotpune konkurencije su monopolsko i oligopolske tržište. Nepotpuna

konkurencja preovladava u nekom sektoru kad god pojedini proizvođači ili prodavci imaju neku
meru kontrole nad cenom proizvoda u tom sektoru, i uz to vrše segmentaciju tržišta.
Monopol je osnovni oblik nepotpne tržišne konkurencije. U ovom slučaju imamo jednog
prodavca s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. Monopolska pozicija u praksi je
rezultat ekskluzivne kontrole nad ulaznim sirovinama koje se ne mogu jednostavno duplirati,
uključujući tu i preference i ukuse potrošača. Monopolistička konkurencija se javlja kada mnoga
preduzeća prodau različite proizvode po fizičkim karakteristikama, prema lokaciji gde se mogu
nabaviti, uslugama koje prate proizvod, i slično. Liči na potpunu konkurenciju, jer postoji mnogo
učesnika – prodavaca i kupaca, ulaz i izlaz iz grane nije težak i cene se prihvataju onako kako su
date.
Cene roba i usluga u monopolom uslovljenom tržištu su uvek više u odnosu na cene koje bi se
formirale u uslovima slobodne konkurencije, i uvek se prilagođavaju kalkulacijama monopolista.
Da bi odredio cenu, monopolista kao potpuno konkurentna firma nastoji da poveća profit. Prvo
identifikuje veličinu outputa koja povećava profit, a onda određuje koja je cena odgovarajuća toj
količini proizvodnje.
Monopol kao oličenje nesavršene konkurencije predstavlja određenu tržišnu moć. Suština tržišne
moći se sastoji u mogućnosti da se menjaju cene proizvoda.
Na ovakvom tržištu samo jedno preduzeće snabdeva celokupno tržište određenim dobrom i ima
moć da izabere cene iznad marginalnog troška. Cena koja je iznad marginalnog troška i
marginalnog prihoda donosi profit preduzeću.
Oligopol je takvo stanje na tržištu kada samo nekoliko prodavaca nudi proizvod koji je
sličan ili identičan drugim proizvodima. Jedna od karakteristika oligopolskog tržišta je da, može se
reći, sva ili skoro sva proizvodnja otpada na nekoliko preduzeća, a proizvodi su najčešće
diferencirani. Druga bitna karakteristika je da preduzeća moraju da donose strateške odluke,
odnosno da prilikom donošenja odluke o različitim pitanjima kao što su visina cene, obim
proizvodnje, investicije i slično, mora da preduzme strateško razmatranje. Ono što je takođe
karakteristično za oligopolsko tržište je da preduzeća određuju cenu i obim proizvodnje jednim
delom uzimajući u obzir ponašanje svojih konkurenata.
Prepreke ulasku novim preduzećima na oligopolsko tržište su: patenti ili pristup tehnologiji
isključuju potencijalne konkurente, zbog ekonomije obima neprofitabino je da na tržištu posluje
veći broj preduzeća. Na ovom tržištu konkuriše nekoliko preduzeća, i svako od njih mora da uzme u
obzir na koji način će njegove akcije uticati na konkurente i na koji način će konkurenti
najverovatnije reagovati. Ta strateška razmatranja su veoma složen proces, jer preduzeće koje
donosi odluku mora uzeti u obzir na koji način će reagovati konkurencija.
36
Bojana Tešić
2.4.4. ODREĐIVANJE FINALNE CENE
Izbor finalne cene zavisi od dopunskih analiza koje se odnose na: psihološke cene, uticaj
drugih elemenata marketing miksa, politiku cena preduzeća, inflaciju i ponašanje konkurenata.
Korelacija između kvaliteta i cena nije uvek prisutna. jaz popunjavaju psihološke cene.
U određivanju cena i drugi elementi marketing miksa takođe imaju značaj. U pitanju su,
pre svega kvalitet brenda i promocija. Brendovi sa prosečnim kvalitetom, ali relativno visokim
budžetom promocije su u stanju da obezbede cene sa promocijom. Naime, kupci su spremni da
plate višu cenu za poznat proizvod.
Cene moraju biti usklađene sa konkurentima i kooperantima kao i politokom cena

preduzeća. Politika cena predviđa diferencijalne cene u zavisnosti od geografskog faktora, načina
plaćanja, veličine i frekvencije prodaje i drugih faktora. Definišući cenovne liste preduzeća daju
popuste i rabate za plaćanje unapred, minimalan volumen nabavke i kupovinu van sezone.
2.4.5. EKONOMSKA POLITIKA I DRŽAVNA KONTROLA CENA
Ekonomska politika i državna kontrola cena su faktori koji utiču na odluku o formiranju
cena. Država svojim merama treba da utiče da zakon ponude i tražnje što jednostavnije funkcioniše
u smislu povećanja produktivnosti i poslovne efikasnosti učesnika na tržištu. Odnosno, država treba
da stvara uslove poslovanja koji stimulišu preduzeća na povećanu efikasnost. Merama ekonomske
politike društvo direktno utiče na formiranje cena, dok merama direktne državne kontrole cena,
država može retko i na kratak rok da utiče na formiranje istih.
Kontrola cena se ispoljava na dva načina – kao određivanje najviših dozvoljenih prodajnih
cena i kao odredjivanje najnižih mogućih otkupnih cena. Kontrola cena je bila uobičajena pojava u
zemljama realsocijalizma.
Određivanje najviših prodajnih cena predstavlja uobičajeni izraz za određivanje najviših
dozvoljenih prodajnih cena. Tržišne cene na osnovu slobodnog delovanja ponude i tražnje bi se
formirale na višem ravnotežnom nivou, ali ih država prisilno zadržava na nižem nivou. Ukoliko bi
se dopustilo formiranje ravnotežnih tržišnih cena došlo bi do njihovog porasta i jedan broj potrošača
sa niskim dohotkom ne bi bio u stanju da kupi robu, te država da bi zaštitila svoje građane i izbegla
diskriminaciju siromašnih ograničava visinu cena. Uglavnom se radi o namirnicama od životnog
značaja. Ovaj oblik kontrole cena je popularan među potrošačima.38
Određivanje najnižih otkupnih cena. U svim razvijenim tržišnim privredama postoje mehanizmi za
pomoć poljoprivrednoj proizvodnji. Poljoprivredni proizvođači traže da im država garantuje
otkupne cene. Državna potpora u poljoprivredi je neophodna iz najmanje tri razloga. Prvo, u pitanju
jeproizvodnja sa visokim rizikom tako da proizvođač i moraju na neki način da budu osigurani od
preterane tržišne neizvesnosti. Drugo, u pitanju je je proizvodnja koja po prirodi stvari zahteva
kreditiranje. I treće, zbog sezonskog karaktera proizvodnje potrebno je ublažiti sezonske
osilacijecena koje nastaju na osnovu slobodnog delovanja ponude i tražnje.39
38
39
37
Bojana Tešić
2.5. POTROŠAČKA KORPA
Potrošačka korpa je indikator kupovne moći stanovništva. Ona predstvalja merilo životnog
standarda u jednom društvu, a čini je skup proizvoda koje potroši jedno domaćinstvo u periodu od
mesec dana.
U Srbiji, prema podacima RZS, prosečno domaćinstvo broji 3,1 člana, pa se uzima kao
krajnja vrednost 3 člana. I minimalna i prosečna korpa se izračunavaju na osnovu ankete koja je
sprovedena u 4.400 domaćinstava na svake dve nedelje. Za izradu minimalne potrošačke korpe
korišćen je standard FAO, po kome je granica za nutricionistički minmum 2.800 kalorija.
Od posebnog značaja je sprovođenje Ankete o potrošnji domćinstva koje se od 2003.

godine sprovodi po međunarodnim standardima, čime se obezbeđuje međunarodna uporedivost
podataka. Pomenutom anketom se prikupljaju podaci o prihodima, rashodima i potrošnji
domaćinstva, odnosno podaci o osnovnim elementima potrošnje, kao i podaci o pokazateljima
životnog standarda kao što su uslovi stanovanja, snabdevenost trajnim potrošnim dobrima i slično.
Pored toga ove ankete daju i osnovne podatke o demografskim, ekonomskim i sociološkim
odlikama domaćinstava.
Postoje dve kategorije potrošačke korpe

• Minimalna potrošačka korpa - odnosi se na potrošnju domaćinstva, odnosno na ukupnu
vrednost izdataka za hranu i druge proizvode koji čine ličnu potrošnju domaćinstva.
• Prosečna korpa - odnosi se na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog
domaćinstva.
2.5.1. METODOLOGIJA IZRADE POTROŠAČKE KORPE
Izrada potrošačke korpe se odvija u nekoliko koraka:40

• Definisanje agregata potrošnje kao indikatora životnog standarda stanovništva
• Devinisanje jedinice jednake potrošnje
• Decilna analizi
• Definisanje kalorijskih potreba
• Utvrđivanje strukture potrošačke korpe
Definisanje agregata potrošnje kao indikatora životnog standarda stanovništva. Potrošnja

domaćinstva definisana je kao suma izdataka za hranu i osalih tekućih izdataka koja uključuje
kupljene proizvode, sopstvenu proizvodnju i poklone. Osnovne komponente potrošnje prema
COICOP – klasifikacija lične potrošnje prema nameni su:41
1. Potrošnja hrane i bezalkoholnih pića
2. Potrošnja alkohola i duvana
3. Izdaci za odeću i obuću
40
Izvod iz metodologije izrad potrošačke korpe, Republički zavod za satistiku, 17 broj 021-188, Beograd,
31.05.2010. str.2 (preuzeto 26.05.2014.)
41
31.05.2010. str.3 (preuzeto 26.05.2014.)
38
Bojana Tešić
4. Izdaci za stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva

5. Izdaci za pokućstvo i rutinsko održavanje stana
6. Izdaci za zdravstvo
7. Izdaci za transport
8. Izdaci za poštanske usluge i komunikacije
9. Izdaci za rekreaciju i kulturu
10. Izdaci za obrazovanje
11. Izdaci za restorane i hotele
12. Izdaci za ostala dobra i usluge
Definisanje jedinice jednake potrošnje. Kako se podaci o potrošnji prikupljaju na nivou

domaćinstva, da bi se odredio nivo blagostanja ljudi ukupna potrošnja domaćinstva se mora
raspodeliti između članova domaćinstva po određenim kriterijumima.
Ekonomija obima može se aproksimirati prilagođavanjem veličine domaćinstva varijabli
koja predstavlja jedinice jednake potrošnje. Na primer, domaćinstvo koje ima 3,5 potrošačke
jedinice treba da troši 3,5 puta više u odnosu na odraslog pojedinca da bi bilo na istom nivou
blagostanja kao odrastao pojedinac.
U ovoj analizi je korišćena OECD - ova skala ekvivalencije, koja pored veličine domaćinstva uzima
u obzir i strukturu domaćinstva prema kojoj je prvi odrastao = 1, ostali odrasli = 0,7, a deca do 13
godina starosti imaju ponder 0,5. Ovu skalu ekvivalencije, koja je preporučena od strane
EUROSTAT-a/OECD-a, Republički zavod za statistiku koristi za svojepotrebe, čime je obezbeđena
međunarodna uporedivost.42
Decilna analiza. Decilna analiza je postupak kojim se ekvivalentna potrošnja svih

domaćinstava
(potrošnja domaćinstava po skali ekvivalencije) rangira od najniže ka najvišoj. Tako rangirana
domaćinstva dele se u deset jednakih grupa. U prvom decilu nalaze se domaćinstva čija je
ekvivalentna potrošnja najniža (najsiromašnija domaćinstva), a u desetom decilu su domaćinstva
čija je ekvivalentna potrošnja najviša (najbogatija domaćinstva).43
Definisanje kalorijskih potreba. Minimalna potrošačka korpa je izračunata na osnovu

potrošnje hrane domaćinstava uprva tri decila, koja obuhvata 193 proizoda hrane iz Ankete o
potrošnji domaćinstava. Minimalni broj kalorija koje odrastao čovek mora da unese u organizam da
bi mogao da živi iradi iznosi 2280 kalorija dnevno (FAO – Food Association Organization).
Prosečna potrošačka korpa je izračunata na osnovu strukture potrošnje hrane domaćinstava od
trećeg do osmog decila.44
Utvrđivanje strukture potrošačke korpe. Potrošačku korpu (minimalnu i prosečnu) čine dve
celine i to izdaci domaćinstva za hranu i bezalkoholna pića (hrana) i izdaci za ostale proizvode i
usluge lične potrošnje(nehrana). Treba posebno naglasiti da ovako definisane potrošačke korpe
42
31.05.2010. str.4 (preuzeto 26.05.2014.)
43
31.05.2010. str.4 (preuzeto 26.05.2014.)
44
31.05.2010. str.4 (preuzeto 26.05.2014.)
39
Bojana Tešić
(minimalna i prosečna) odražavaju strukturu potrošnje domaćinstava, dobijenu iz Ankete o potrošnji

domaćinstava.45
Minimalna potrošačka korpa je izračunata na osnovu strukture potrošnje domaćinstava iz

prva tri decila.
Izdaci za hranu su struktuirani do nivoa proizvoda grupisanih u odgovarajuće grupe:
• Žito i proizvodi od žita;

• Povrće i prerađevine od povrća;
• Voće i prerađevine od voća;
• Sveže i prerađeno meso;
• Sveža i prerađena riba;
• Ulja i masti;
• Mleko, mlečni proizvodi i jaja;
• Ostali prehrambeni proizvodi;
• Bezalkoholna pića.
Pri izboru reprezenta određene grupe proizvoda (u svrhu prilagođavanja korpe za mesečno
izračunavanje i publikovanje) primenjen je princip najvećeg učešća proizvoda u odgovarajućoj
grupi proizvoda, čime je praktično određen proizvod koji domaćinstva najčešće kupuju (najviše
troše). Izdaci za nehranu su prikazani na dvomesnom nivou COICOP - klasifikaciji lične potrošnje
prema nameni i odražavaju realnu sliku potrošnje domaćinstva.
Vrednost izdataka za hranu se računa primenom prosečnih cena na malo.
Dinamiku kretanja vrednosti minimalne potrošačke korpe za tročlano domaćinstvo određivaće
kretanje cena na malo, dok se utvrđen sadržaj korpe ne bi menjao pod uticajem sezone.46
2.5.1.1. Prosečna potrošačka korpa
Prosečna potrošačka korpa je izračunata na osnovu strukture potrošnje domaćinstava

pozicioniranih od trećeg do osmog decila.
Izdaci za hranu su struktuirani do nivoa proizvoda grupisanih u odgovarajuće grupe:
• Žito i proizvodi od žita;

• Povrće i prerađevine od povrća;
• Voće i prerađevine od voća;
• Sveže i prerađeno meso;
• Sveža i prerađena riba;
• Ulja i masti
• Mleko, mlečni proizvodi i jaja;
• Ostali prehrambeni proizvodi;
45
31.05.2010. str.4 (preuzeto 26.05.2014.)
46
31.05.2010. str.4 (preuzeto 26.05.2014.)
40
Bojana Tešić
• Bezalkoholna pića
Postupak konkretizacije sadržaja prosečne potrošačke korpe, način prikazivanja izdataka za

nehranu, kao i izračunavanje vrednosti korpe je identičan kao kod minimalne potrošačke korpe.47
2.5.2. ANALIZA POTROŠAČKE KORPE
Pri analizi potrošačke korpe podaci su delom sakupljani putem ankete. Ispitanici su
odgovarali na pitanja zatvorenog tipa, i na uzorku od 20 domaćinstava, dobijeni su rezultati koji su
izneti u pojedinim tačkama COICIP klasifikacije.
Ono što je bitno za izražavanje kupovne moći je komparacija dohotka građana sa

troškovima koje prosečno domaćinstvo ima tokom perioda od mesec dana.
Prosečno domaćinstvo u Subotici ima 3 člana, od kojih najčešće, u 60% slučajeva, radi ili
ostvaruje dohodak dva člana porodice, u 20% slučajeva rade, odnosno ostvaruju dohodak svi
članovi domaćinstva, pri čemu prosečni dohodak po domaćinstvu iznosi 80.000,00 dinara. Ispitanici
nisu pisali tačne iznose dohodaka, nego okvirne iznose.
Domaćinstva najviše novca izdvajaju za hranu, i to po članu domaćinstva u proseku

8.500,00. S obzirom da su u ispitivanju učestvovala domaćinstva sa 2 do 5 članova, i da se ne može
uzeti prosek po domaćinstvu, jer nije merodavan, trošak je izražen po članu domaćinstva.
Ispitana domaćinstva voće i povrće radije kupuju na pijaci, 83%, dok 17% sve namirnice kupuje u
prodavnici, pri čemu preferiraju kupovinu u supermarketima, više nego u malim prodavnicama.
Razlog ovome su uglavnom cene, koje su u supermarketima niže u odnosu na male prodavnice.
Većina ispitanih domaćinstava ne obraća pažnju na poreklo proizvoda, odnosno da li je domaće
proizvodnje ili iz uvoza, već na odnos “cena – kvalitet“, 80%, dok kod 20% bitnu ulogu igra visina
cene proizvoda. Većina, odnosno 75% ispitanika radije kupuje kućnu hemiju koja je uvezena, kao i
proizvode za ličnu higijenu, pri čemu 85% ispitanika ovu vrstu proizvoda radije kupuje na pijaci.
Napravićemo komparaciju potrošačke korpe sa cenama na regularnom tržištu i cenama na

sivom tržištu, pošto smo Anketom 2, koju su ispitanici radili došli do rezultata da 75%, odnosno
85% ispitanika robu nabalja na pijaci, odnosno na sivom tržištu.
47
31.05.2010. str.5 (preuzeto 26.05.2014.)
41
Bojana Tešić
Tabela 11 – Komparacija cena artikala iz potrošačke korpe na sivom i legalnom tržištu

1) Hrana i bezalkoholna pića:
Cena na Cena na
Proizvod Količina regularnom sivom Ušteda
tržištu tržištu
Žito i proizvodi od žita
Pirinač 1 kg 140.00
24.80
beli hleb kg 1,550.00
ostale vrste hleba 1.60 kg 250.00
burek 0.5 kg 240.00
slano trajno pecivo 0.45 kg 224.00
testenine 1 kg 230.00 200.00 30.00
zamrznuto lisnato testo 1.5 kg 220.00
pšenično brašno 4.5 kg 220.50
kukuruzno brašno 0.7 kg 90.00
Σ 3,164.50 200.00 30.00
Povrće i prerađevine od povrća:
spanać 0.8 kg 100.00 80.00 20.00
zelena salata 1.70 kg 250.00 153.00 97.00
kupus 4.4 kg 250.00 220.00 30.00
paradajz 4.30 kg 500.00 430.00 70.00
pasulj 1.5 kg 420.00 345.00 75.00
zamrznuti grašak 0.80 kg 160.00 160.00 0.00
zamrznuta boranija 0.8 kg 160.00 80.00 80.00
šargarepa 1.60 kg 130.00 128.00 2.00
cvekla 2 kg 60.00 50.00 10.00
crni luk 2.8 kg 260.00 140.00 120.00
pečurke 0.5 kg 90.00 80.00 10.00
konzervisani krastavac 2 kg 350.00 200.00 150.00
krompir 13 kg 910.00 520.00 390.00
Σ 3,640.00 2,586.00 1,054.00
Voće i prerađevine od voća
limun 0.5 kg 120.00 115.00 5.00
pomorandže 1.3 kg 180.00 169.00 11.00
banane 1.5 kg 195.00 165.00 30.00
jabuke 8.5 kg 680.00 340.00 340.00
očišćeni orasi 0.3 kg 255.00 240.00 15.00
suve šljive 0.1 kg 75.00 65.00 10.00
Σ 1,505.00 1,094.00 411.00
Sveže i prerađeno meso
juneće meso sa/bez kostiju 0.7 kg 455.00
svinjsko meso sa/bez kostiju 4 kg 2,000.00
pileće meso 4.5 kg 1,780.00 1,575.00 205.00
juneća džigerica 0.2 kg 560.00
42
Bojana Tešić
suva svinjska rebra 0.4 kg 183.00

suvi svinjski vrat 0.3 kg 630.00
suva svinjska slanina 0.5 kg 220.00
čajna kobasica 1 kg 1,142.00
viršle 0.45 kg 247.50
presovana šunka (praška, stišnjena s
l.) 0.2 kg 420.00
mortadela 1.4 kg 840.00
jetrena pašteta 0.4 kg 266.60
Σ 8,744.10 1,575.00 205.00
Sveža i prerađena riba
morska riba, oslić 1.1 kg 580.00 440.00 140.00
sardine u ulju 0.2 kg 140.00 140.00
Σ 720.00 440.00 280.00
Ulja i masti 0.00
margarin 0.5 kg 120.00
jestivo ulje 3l 360.00
svinjska mast 0.7 kg 210.00 210.00
Σ 690.00 0.00 210.00
Mleko, mlečni proizvodi i jaja
sveže mleko 13.5 l 1,080.00 650.00 430.00
mleko u tetrapaku, sterilisano,
trajnost 60 dana 3l 240.00
jogurt 6.50 l 546.00
beli sir 3 kg 360.00
kajmak 0.3 kg 252.00 240.00 12.00
tvrdokorni sir, kačkavalj 0.3 kg 200.00 105.00 95.00
pavlaka (kisela i slatka) 0.6 l 172.00 150.00 22.00
jaja 63 kom 630.00 567.00 63.00
Σ 3,480.00 1,712.00 622.00
Ostali prehrambeni proizvodi
šećer 3.5 kg 255.50 255.50
med 0.2 kg 200.00 180.00 20.00
keks (ptiber) 0.85 kg 320.00 280.00 40.00
čokolada za jelo i kuvanje 0.1 kg 180.00 100.00 80.00
mlečna čokolada 0.2 kg 430.00 360.00 70.00
bombone 0.2 kg 145.00 100.00 45.00
mlečni kakao krem, eurokrem 0.3 kg 210.00 220.00 -10.00
kečap 0.25 kg 360.00
sirće 0.4 l 75.00
majonez 0.15 kg 152.00
kuhinjska so 0.3 kg 240.00
aleva paprika 0.15 kg 260.00 105.00 155.00
dodatak jelu, začin C 0.3 kg 66.00 50.00 16.00
koncentrovana supa 3 kom 150.00 90.00 60.00
Σ 3,043.50 1,485.00 731.50
Bezalkoholna pića
43
Bojana Tešić
kafa 1 kg 889.00 750.00 139.00

čaj 1 kutija 60.00
mineralna i izvorska voda 7l 273.00
bezalkoholni napitak, koka kola,
pepsi kola, 7l 672.00
sok od raznog voća, kašast, 2l 128.00
prirodni voćni sok, bistar, negaziran 2l 220.00
Σ 2,242.00 750.00 139.00
UKUPNO 27,229.10 9,842.00 3,682.50
Prikazani su proizvodi koje, prema RZS, jedno domaćinstvo potroši u toku meseca, kao i
rezultati, odnosno zbir potrošačke korpe na regularnom i sivom tržištu. Ne možemo izraziti razliku
u ceni za sve proizvode, s obzirom da se pojedini proizvodi ne mogu naći na pijaci, i drugim
tržištima. Komparacijom cena možemo videti da se na regularnom tržištu treba izdvojiti 3.682,00
dinara više nego na sivom tržištu.
2) Izdaci za stanovanje, vodu, struju i druga goriva
S obzirom da smo rekli da su izdaci za nehranu su prikazani na dvomesnom nivou

COICOP - klasifikaciji lične potrošnje prema nameni i odražavaju realnu sliku potrošnje
domaćinstva, prema Anketi 1 koju su radili ispitanici, došli smo do sledećih zaključaka.
• Domaćinstvo mesečno u proseku izdvoji za komunalije:
o Za struju: 5.500,00 dinara leti, odnosno 8.460,00 zimi
o Za vodu: 2.140,00 dinara
o Za telefon: 1.750,00 dinara
o Za mobilni telefon 1.875,00 dinara
o Za odnošenje smeća: 1000,00 dinara
o Za korišćenje interneta: 1.500,00 dinara
o Za kablovsku: 915,00 dinara
o Za stanvanje: 977,50 dinara – 15% ispitanika žive kao podstanari, prosečna stanarina iznosi 170
eura, za kurs je uzeta vrednost 115 dinara za euro.
U ovom delu smo sjedinili tačku 4 i tačku 8 iz klasifikacije lične potrošnje.
3) Izdaci za pokućstvo i rutinsko održavanje stana
Prema COICOP klasifikaciji izdaci za kućnu hemiju i sredstva za održavanje lične higijene
spadaju u grupu Izdaci za pokućstvo i rutinsko održavanje stana. Treba naglasiti da se proizvodi za
održavanje stana na sivom tržištu mogu kupiti po znatno nižim cenama.
S obzirom da nije naglašeno koliko kojih od navedenih proizvoda domaćinstvo potroši u periodu od
mesec dana, na osnovu cene po jedinici proizvoda može se uštedeti do 1.229,00 dinara. Proizodi
koji su uzeti u obzir su proizvodi koji se mogu naći na našem regularnom tržištu, kao i na sivom.
Proizvodi na sivom tržištu su uglavnom uvezeni iz Mađarske i Nemačke.
44
Bojana Tešić
Cena na Cena na
tržištu tržištu
Sapun 1 kom 120.00 60.00 60.00
Pasta za zube 1 kom 200.00 100.00 100.00
Dezodorans 1 kom 360.00 200.00 160.00
Mleko za telo 1 kom 450.00 300.00 150.00
Gel za tuširanje 1l 668.00 300.00 368.00
Ukupno 1,798.00 960.00 838.00
Proizvodi za ličnu higijenu:
Cena na Cena na
tržištu tržištu
Sapun 1 kom 120.00 60.00 60.00
Pasta za zube 1 kom 200.00 100.00 100.00
Dezodorans 1 kom 360.00 200.00 160.00
Mleko za telo 1 kom 450.00 300.00 150.00
Gel za tuširanje 1l 668.00 300.00 368.00
Ukupno 1,798.00 960.00 838.00
4) Izdaci za zdravstvo
U ovu grupu spadaju izdaci za zdravstveno osiguranje, lekove, patricipaciju, lečenje u

privatnim poiklinikama i drugo.
Teško je oceniti koliko se izdvaja za zdravstvo, s obzirom da se sa plate zaposlenih izdvaja 5,15%
na teret radnika, i isti iznos na teret poslodavca. Ne treba naglašavati da ti iznosi zavise od visine
zarade.
Nezaposleni, gde spadaju i stariji od 18 godina koji se više ne školuju i studenti stariji od 26 godina,
a čije domaćinstvo po članu prihoduje visinu minimalne zarade za tekući mesec, plaća 2.484,35
dinara. Iznos se određuje tromesečno, a navedeni iznos važi od 01.05-31.07.2014. godine.
5) Izdaci za transport
U ovu grupu spadaju sve vrste transporta – gradski prevoz, sopstveni prevoz, prevoz
javnim prevoznim sredstvima.
U Subotici cena autobuske karte iznosi 86 dinara. Za mesečnu kartu zaposleni treba da izdvoje
2.323,00 dinara, učenici 1.525,00 dinara, dok penzioneri treba da izdvoje 915,00 dinara.
Koliko se potroši na druge vidove prevoza je veoma teško izraziti, s obzirom da su individualni, i
veoma promenljivi.
45
Bojana Tešić
Na osnovu iznetih prihoda i troškova, možemo zaključiti da ukoliko je prosečan dohodak

građana 45.610,00 dinara, a za stanovanje i druge troškove vezane za domaćinstvo potroše
minimalno 15.657,50 dinara, za hranu izdvoje 22.229,10 dinara, za transport jednog člana 2.323,00,
za kućnu hemiju 3.479,00 i sredstva za ličnu higijenu 1.798,00, prosečan dohodak ne pokriva
navedene troškove. Prema navedenim podacima za prosečnu platu može se kupiti 1,98 minimalnih
potrošačkih korpi, a ukoliko se uzmu u obzir svi troškovi za prosečnu platu se ne može kupiti jedna
potrošačka korpa.
Ukoliko se uzmu u obzir rezultati ankete, te domaćinstvo u proseku zaradi 80.000,00 dinara, na
raspolaganju ostaje 34.513,40 dinara, ali se mora naglasiti da nisu uzeti u obzir obrazovanje,
kultura, sport i rekreacija, obuća i odeća, i drugo.
Prema podacima sa sajta paragraf.rs možemo videti podatke o odnosu cena potrašačke
korpe i visine prosečne zarade u Srbiji. Prema navedenim podacima, koji su uzeti od Zavoda za
statistiku Republike Srbije, možemo videti da je prosečna zarada mnogo manja u odnosu na visinu
prosečne potrošačke korpe. U koloni 5 date tabele, vidimo koliko je plata, odnosno zarada, potrebno
za osnovne potrebe, iliti prosečnu potrošačku korpu, te da ista nije dovoljna. U aprilu, kada je
prosečna zarada bila najviša u odnosu na zarade u 2014. godini, bilo je potrebna 1,43 prosčne
zarade za prosečnu potrošačku korpu, dok je u januaru kada je prosečna zarada bila na najnižem
nivou bilo potrebno 1,73 prosečne zarade za prosečnu potrošačku korpu.
U kolini 6 vidimo odnos prosečne zarade i minimalne potrošačke korpe. U januaru je gotovo cela
zarada bila potrebna za minimalnu potrošačku korpu, dok je u aprilu i avgustu, kada je proseča
zarada bila na najvišem nivou bilo potrebno 0,75 prosečne zarade.
Rezultati iskazani u tabeli su poražavajući.
Tabela 12 - Kretanje kupovne moći stanovništva u Republici Srbiji
Izvor: www.paragraf.rs
46
Bojana Tešić
U nastavku će biti prikazani rezultati istraživanja o životnom standardu, odnosno o

raspoloživom dohotku i ličnoj potrošnji, koju je sproveo Republički zavod za statistiku, te ćemo
pokušati da donekle uporedimo rezultate istraživanja. Na osnovu sprovedene ankete, RZS svake
godine objavljuje rezultate o ličnoj potrošnji u domaćinstvima. Trenutno su dostupni rezultati
ankete iz 2013. godine za ličnu potrišnju u 2012. godine. Anketa se sastoji iz dela koji se odnosi na
gradski region i na ostala područja.
Zavod za statistiku Republike Srbije je za 2012. godinu sprovelo veoma studiozno istraživanje lične
potrošnje, te izrazilo koliko novca u proseku potroši domaćinstvo na određena dobra ili usluge na
godišnjem nivou. Posebno su izraženi rezultati stanovništva u gradu i u drugim podučjima.
47
Bojana Tešić
Tabela 13 -Lična potrošnja domaćinstva, 2012. (mesečni prosek po domaćinstvu)48

Gradsko područje
Република Србија / Republic of Serbia
Srbija – sever Srbija – jug
Регион Регион
Шумадије Јужне и Регион
укупно Београд- Регион и Западне Источне Косовo и
Total ски регион Војводине Србије Србије Метохијa
Beogradski Region Region Region Region
region Vojvodine Šumadije i Južne i Kosovo i
Zapadne Istočne Metohija
Srbije Srbije
Број анкетираних домаћинстава 4546 1044 1136 1290 1076 ... Number of households surveyed
Оцењени број домаћинстава 2536714 575107 704232 687589 569786 ... Number of households assessed
Просечан број чланова 2,88 2,62 2,9 3,06 2,9 ... Members, average number
Лична потрошња – укупно 45970 58209 47871 41908 36171 ... Individual consumption – total
Храна и безалкохолна пића 18198 24862 17010 15656 16007 ... Food and non-alcoholic beverages
Хлеб и житарице 3293 3746 3274 3099 3093 ... Bread and cereals
Месо и прерађевине од меса 4373 6738 4331 3354 3268 ... Meat
Риба и прерађевине од рибе 547 725 408 479 622 ... Fish
Млеко, млечни производи и јаја 3034 4190 2709 2663 2716 ... Milk, cheese and eggs
Уља и масти 665 770 550 731 620 ... Oils and fats
Воће 1113 1828 971 777 973 ... Fruit
Поврће 1917 2882 1610 1533 1786 ... Vegetables
Шећер, џем, мед, чоколада и Sugar, jam, honey, chocolate and
кондиторски производи 978 1274 892 851 941 ... confectionery
Остали прехрамбени производи 571 677 575 479 569 ... Food products n.e.c.
Кафа, чај и какао 805 847 742 925 696 ... Coffee, tea and cocoa
Безалкохолна пића 902 1185 948 765 723 ... Soft drinks
Алкохолна пића и дуван 2166 2203 2118 2462 1828 ... Alcoholic drinks and tobacco
Жестока алкохолна пића 73 83 56 60 101 ... Spirits
Вино 108 166 72 96 108 ... Wine
Пиво 364 323 394 398 325 ... Beer
Цигарете и дуван 1621 1631 1596 1908 1294 ... Tobacco
Одећа и обућа 2331 2032 2834 2328 2019 ... Clothes and footwear
Материјал за одећу 12 43 - 5 4 ... Clothing materials
Мушка одећа 552 478 661 520 530 ... Garments for men
Женска одећа 606 509 709 608 574 ... Garments for women
Дечија одећа и одећа за бебе 240 217 261 279 190 ... Garments for children and infants
Остали одевни предмети и додаци
одећи 14 12 16 20 6 ... Other clothing items and accessories
Чишћење, шивење, поправка и Cleaning, sewing, repair and hire of
изнајмљивање одеће 11 28 3 12 4 ... clothes
Мушка обућа 375 260 543 369 291 ... Footwear for men
Женска обућа 363 296 457 378 298 ... Footwear for women
Дечија обућа и обућа за бебе 148 175 173 133 110 ... Footwear for children and infants
Поправка обуће 10 14 11 4 12 ... Repair of footwear
...
Становање, вода, струја, гас и друга Dwelling, water, electricity, gas and other
горива 7329 9103 8355 6932 4745 ... fuels supply
Стварна рента 332 824 256 187 105 ... Net rentals for housing
Стварна рента за друго боравиште 194 68 93 428 161 ... Net rentals for second dwelling
Материјал за одржавање и поправку Material for maintenance and repair of
станова 96 218 145 14 10 ... dwellings
Services for maintenance and repair of
Услуге за одржавање и поправку стана 130 329 99 75 33 ... dwellings
Одношење смећа 229 237 239 206 236 ... Waste disposal
Канализација 73 125 60 93 12 ... Sewerage system
Снабдевање водом 500 542 579 516 343 ... Water supply
Остале услуге у вези са станом 68 193 39 23 33 ... Other services relating to dwelling
Електрична енергија 3083 3576 3244 2843 2674 ... Electricity
Градски и природни гас 383 337 907 201 3 ... Industrial and natural gas
Течни гас у боцама (бутан, пропан) 33 39 69 16 3 ... Liquefied hydrocarbons (butane, propane)
Течна горива 1 - 1 - 4 ... Liquid fuels
Дрво за огрев 1021 334 1468 1497 586 ... Firewood
Угаљ 291 359 387 356 26 ... Coal
Остали трошкови у вези с грејањем 66 57 63 88 51 ... Other expenditures related heating
Централно грејање и топла вода 829 1865 706 389 465 ... Central heating and lot water
48
48
Bojana Tešić

Srbije Srbije
одржавање 2130 1871 2379 2044 2184 ... maintenance
Намештај, расвета и декоративна Furniture, lighting and decorative
опрема 173 122 246 165 143 ... equipment
Теписи и остале подне простирке 34 25 46 25 38 ... Carpets and other floor coverings
Поправка намештаја, покућства и Repair of furniture, household equipment
подних подлога 13 22 18 11 2 ... and floor coverings
Текстилни производи за домаћинство 73 37 91 80 79 ... Household textiles
Фрижидер, замрзивач и комбиновани
фриз 66 41 90 62 68 ... Refrigerator, freezer and fridge -freezer
Машина за прање, сушење рубља, Washing and drying machines, dishwasher
прање посуђа и пеглање 71 39 100 65 75 ... and ironing machine
Шпорети, камини, рерне, микроталасне Cookers, fireplaces, ovens, micro-wave
рерне 78 48 103 77 80 ... ovens
Клима-уређаји, грејачи за воду, вентили, Air conditioners, water heaters, boilers and
бојлери и ТА пећи 27 32 47 13 14 ... electric stoves
Усисивачи, апарати за чишћење на бази Vacuum cleaners, steam -cleaning and
паре и пене 11 15 15 6 6 ... foam-cleaning machines
Машина за шивење, машина за
плетење 1 2 - - - ... Sewing machine, knitting machine
Други велики кућни апарати (сефови и Other major household appliances (safes
остало) 1 6 - - - ... and other)
Мали електрични кућни апарати (пегла, Small electric household appliances (iron,
миксер, тостер и сл.) 19 9 31 17 17 ... food mixers, toasters and similar)
Поправка апарата за домаћинство 50 19 53 70 53 ... Repair of household appliances
Glassware, crystal-ware and chinaware
Посуђе од стакла, кристала и порцелана 28 10 43 26 29 ... utensils (plates and similar)
Прибор за јело 4 3 8 2 3 ... Cutlery
Посуђе и остале кухињске потрепштине Other kitchen utensils (pot, plate, pail and
(лонац, тањир, кофа и сл.) 31 12 41 35 32 ... similar)
Поправка посуђа и другог стоног Repair of utensils and other tableware,
прибора, оштрење ножева и сл. 1 1 1 1 - ... knives sharpening and similar
Већи алат и опрема (електрична Majors tools and equipment (electric drill,
бушилица, косилица и сл.) 11 3 18 16 3 ... lawn mower and similar)
Мали алат и разне потрепштине 60 18 89 65 60 ... Small tools and miscellaneous accessories
Производи за чишћење стана Cleaning and maintenance products
(детерџенти и сл.) 1150 1179 1088 1068 1295 ... (detergents and similar)
Остало (свеће, шибице, шпиритус) 32 21 17 50 39 ... Other (candles, matches, spirit)
Other non-durable household goods
Остала потрошна роба (метле, кесе, (brooms, bags, brushes, shoe polisher,
четке, маст за обућу и сл .) 113 60 143 158 76 ... etc)
Услуге плаћеног особља (кућна
помоћница, возач и сл.) 39 27 51 26 54 ... Paid services (maid, driver and similar)
Кућне услуге (прање прозора, пеглање и Household services (window cleaning,
сл.) 44 120 40 6 18 ... ironing and similar)
Здравство 2159 3137 2185 1805 1571 … Health service
Фармацеутски производи (лекови, Pharmaceutical products (drugs, vitamins,
витамини, минерали, вакцине) 1502 1941 1506 1351 1237 … minerals, vaccines)
Остали медицински производи Other medical products (thermometers,
(топломер, ханзапласт и сл.) 39 99 20 29 11 … band-aid and similar)
Therapeutic products and equipment
Терапеутски уређаји и опрема (наочари, (eyeglasses, lenses, artificial limbs,
сочиво, протезе, обућа и сл.) 103 270 86 37 33 ... orthopedic footwear and similar)
Медицинске услуге (лекарски преглед, Medical services (consultations,
партиципације) 138 153 190 100 107 ... participations)
Стоматолошке услуге 136 236 125 98 96 ... Dental services
Услуге лабораторија (медицинске Services of medical laboratory tests and X-
анализе и снимања) 120 145 141 114 78 ... ray centers
Услуге медицинског особља Services of freelance acupuncturists,
(акупунктура, физиотерапија и сл.) 27 69 35 6 1 ... physiotherapists and similar
Остале неболничке услуге Other out-patient services (alternative
(традиционална медицина и сл.) 7 18 9 - - ... medicine and similar)
Болничке услуге (смештај и лечење у Hospital services (accommodation during
болници) 45 75 70 28 6 ... treatment)
Услуге за бањско лечење 42 131 3 42 2 ... Spa resort services
49
Bojana Tešić

Srbije Srbije
Транспорт 3720 4157 4048 3352 2940 ... Transport
Путнички аутомобил (нови) 190 177 265 - 322 ... Motor cars (new)
Путнички аутомобил (половни) 64 27 39 156 59 ... Motor cars (second-hand)
Мотоцикл (сви типови, скутери) 1 1 1 - 2 ... Motorcycles of all types, scooters
Бицикл 3 - 8 5 - ... Bicycles
Делови и прибор (гуме, акумулатори и Spare parts and accessories (tires,
филтери за уље) 334 265 418 332 331 ... batteries and oil filters)
Гориво и мазиво (бензин, моторно уље Fuels and lubricants (petrol, lubricating
за подмазивање) 1670 1686 1789 1831 1290 ... grease oil)
Maintenance and repair of personal
Одржавање и поправка возила transport equipment (repair, washing and
(поправка, прање, технички преглед) 239 249 438 107 89 ... technical inspection)
Остале услуге у вези с коришћењем и Other services in respect of personal
одржавањем возила 390 286 522 360 412 ... transport equipment
Превоз путника железницом 8 9 4 15 5 ... Passenger transport by railway
Превоз путника у градском саобраћају 107 212 55 64 56 ... Intra-urban passenger transport
Претплатна месечна карта за градски
саобраћај (маркица) 310 831 96 39 47 ... Monthly fare intra-urban transport
Међумесни превоз путника аутобусом 207 104 257 268 240 ... Inter-urban bus passenger transport
Превоз таксијем 112 85 114 174 85 ... Passenger transport by taxi
Превоз путника авионом 67 180 30 1 2 ... Passenger transport by airplane
Passenger transport by sea and inland
Превоз путника морем и рекама 1 - 3 - - ... waterway
Комбиновани превоз путника, селидбе и Combined passenger transport, moving
остало 17 45 9 - - ... and other
Комуникације 2194 2498 2308 2066 1660 ... Communications
Поштанске услуге (маркице, дописнице, Postal services (stamps, postcards, letters
писма и сл.) 4 8 3 2 1 ... and similar)
Телефонске и телеграфске услуге Telephone and telegraph services (tel.
(телефонски импулси, мобилни и сл.) 1668 1879 1767 1619 1228 ... fixed line, cellular phones and similar)
Телефонска и телефакс опрема 522 611 538 445 431 ... Telephone and telegraph equipment
Рекреација и култура 2309 2771 2651 1656 1787 ... Recreation and culture
Опрема за пријем, снимање и Equipment for reception, recording and
репродукцију звука (музички стуб, reproduction of sound (cassette and CD
радио) - - 2 - - ... players, radio)
TV sets, video-cassette player and
Телевизор, видео-рикордери, DVD 78 50 101 73 98 ... recorders, DVD player
Фотографска и филмска опрема Photographic and cinematographic
(фотоапарат и видео-камера) 3 1 2 8 2 ... equipment (camera and video camera)
Оптички инструменти - - - - - ... Optical instruments
Опрема за обраду података на Information processing equipment, PC,
рачунару, штампач и сл. 61 36 96 46 71 ... printer and similar
Поправка аудио-визуелне и
фотографске опреме и опреме за Repair of audio-visual, photographic and
обраду података 1 1 2 1 1 ... information processing equipment
Музички инструменти (гитара, клавир) 2 2 3 - 4 ... Musical instruments (guitar, piano)
Већа трајна добра за рекреацију (камп- Major durables for recreation (camper
возила, чамци , сто за стони тенис и сл .) - - - - 2 ... vans, boats, ping-pong tables and similar)
Одржавање и поправка осталих већих Maintenance and repair of other major
трајних добара за рекреацију и културу 4 2 9 2 1 ... durables for recreation and culture
Медији за снимање слике и звука
(филм, компакт-дискови, видео и аудио Recording media (film, CD-ROMs, video
касете и сл.) 27 15 24 36 40 ... and audio cassettes and similar)
Игре, играчке, хобији 78 92 102 62 36 ... Games, toys and hobbies
Опрема за спорт, камповање и Equipment for sport, camping and
рекреацију 36 37 66 25 5 ... recreation
Опрема за вртове (биљке и цвеће) 28 30 41 17 22 ... Gardens, plants and flowers
Кућни љубимци и производи за њихове
потребе 66 76 104 28 39 ... Pets and products for pets
Рекреацијске и спортске услуге Recreational and sports services (tickets
(улазнице за спортска такмичења, базен for sport competitions, swimming pool and
и сл.) 122 221 125 47 38 ... similar)
Биоскопи, позоришта, концерти 54 118 41 17 7 ... Cinemas, theatres and concerts
Музеји, библиотеке, зоолошки вртови и
слично 9 18 10 2 - ... Museums, libraries, ZOO and similar
Претплата за радио и ТВ, кабловска
телевизија, изнајмљивање компакт- Radio and TV subscription (cable TV, CD
дискова и сл. 602 754 659 363 533 ... renting and similar)
50
Bojana Tešić
РСД / RSD
Srbije Srbije
Остале културне услуге (фотографске) 11 16 14 5 7 ... Other services (photography)
Игре на срећу 40 37 34 54 35 ... Lottery
Књиге (уџбеници, белетристика, атласи, Books (text books, fiction, atlases,
речници и сл.) 167 170 214 163 99 ... dictionaries and similar)
Новине и часописи 263 342 244 223 200 ... Newspapers and magazines
Остали штампани материјал (постери, Other printed materials (posters,
календари, мапе и сл.) 3 4 4 1 2 ... calendars, maps and similar)
Miscellaneous printed matter and drawing
Папирна конфекција и прибор за цртање materials (notebooks, pens, staple
(свеске, оловке, хефталица) 64 51 63 88 58 ... machine)
Пакет аранжман (превоз, смештај, Package holidays (travel, accommodation,
исхрана, укључујући екскурзије) 590 698 691 395 487 ... food, including excursions)
Образовање 492 742 454 547 63 ... Education
Предшколско образовање 12 5 12 32 - ... Pre-school education
Основно образовање 19 22 37 2 11 ... Primary education
Стручна школа у трајању од једне
године - - - - - ... One-year vocational school
Стручна школа у трајању од две године - - - - - ... Two-year vocational school
Трогодишња стручна школа 2 - 6 1 - ... Three-year vocational school
Четворогодишња стручна школа 5 4 10 2 4 ... Four-year vocational school
Четворогодишња уметничка школа - - - - - ... Four-year art school
Гимназија - - - - - ... High school
Специјализација после средњег
образовања 3 - 10 - - ... Post-secondary specialization
Више образовање 25 35 9 27 29 ... Higher education
Високо образовање 310 471 204 468 10 ... University education
Последипломске студије 14 9 36 - 8 ... Post-graduate education
Трошкови за остале видове образовања Expenditures for other education (foreign
(курсеви страних језика и сл.) 102 196 130 15 1 ... language courses and similar)
Ресторани и хотели 1103 1696 780 974 715 ... Restaurants and hotels
Ресторани 180 350 86 137 79 ... Restaurants
Кафеи, барови и киосци 785 1092 574 772 587 ... Cafes, bars and kiosks
Кантине 104 237 67 20 27 ... Canteens
Услуге смештаја 34 17 53 45 22 ... Accommodation
Остала добра и услуге 2628 3513 2638 2160 1666 ... Other goods and services
Фризерске, козметичке и друге личне Hairdressing, cosmetics and other
услуге 412 368 353 581 377 ... personal services
Електрични апарати за личну негу и Electric appliances for personal care and
поправке 15 39 5 2 6 ... repair of these appliances
Остали производи за личну хигијену и
негу (сапун, шампон, четкица за зубе и Other articles for personal care (soap,
сл.) 1246 1613 1254 941 964 ... shampoo, toothbrush and similar)
Накит, зидни и ручни сатови 32 73 24 7 5 ... Jewelers, clocks and watches
Предмети за путовања (кофери, торбе, Travel goods (suitcases, travel bags, hand-
ташне, новчаници и сл.) 67 80 78 38 64 ... bags, wallets and similar)
Остали лични предмети (упаљачи, Other personal articles, n.e.c. (lighters,
прибор за бебе, кишобрани и сл.) 364 802 153 272 33 ... baby-articles, umbrellas and similar)
Услуге социјалне заштите 120 174 199 47 - ... Social welfare services
Јаслице, вртићи 90 114 97 61 72 ... Crèche and kindergartens
Осигурање стана 13 14 29 1 - ... Dwelling insurance
Здравствено осигурање 41 15 109 28 4 ... Health insurance
Осигурање живота 39 34 59 48 7 ... Life insurance
Осигурање повезано с превозом
(осигурање возила ) 58 33 111 61 22 ... Transport insurance (motor car insurance)
Остало осигурање (осигурање према
трећем лицу) 23 28 53 - - ... Other insurance (insurance to third parties)
Финансијске услуге 15 34 13 - 5 ... Financial services
Остале услуге (фотокопирање,
дупликати кључева, оглашавање у Other services (photocopies, key
новинама и сл.) 93 92 101 73 107 ... duplicates, newspaper ads and similar)
Натурална потрошња1) 1214 1310 1662 858 821 ... Natural consumption1)
51
Bojana Tešić
Tabela 14 - Lična potrošnja domaćinstva, 2012. (mesečni prosek po

domaćinstvu)49
Ostalo područje / Other area
Srbije Srbije
Број анкетираних домаћинстава 1920 171 560 649 540 ... Number of households surveyed
Оцењени број домаћинстава 1041349 95399 296752 363923 285275 ... Number of households assessed
Просечан број чланова 3,14 3,15 3,15 3,24 3,00 ... Members, average number
Лична потрошња – укупно 46593 53670 51903 47226 37893 ... Individual consumption – total
Храна и безалкохолна пића 14831 20985 15257 13796 13647 ... Food and non-alcoholic beverages
Хлеб и житарице 3229 3573 3457 3060 3095 ... Bread and cereals
Месо и прерађевине од меса 2996 5464 3205 2533 2544 ... Meat
Риба и прерађевине од рибе 495 585 345 577 516 ... Fish
Млеко, млечни производи и јаја 2267 3405 2489 1993 2005 ... Milk, cheese and eggs
Уља и масти 649 798 516 757 599 ... Oils and fats
Воће 744 1112 851 560 744 ... Fruit
Поврће 1272 2107 1150 1161 1259 ... Vegetables
Шећер, џем, мед, чоколада и Sugar, jam, honey, chocolate and
кондиторски производи 933 1288 967 852 882 ... confectionery
Остали прехрамбени производи 566 620 589 513 591 ... Food products n.e.c.
Кафа, чај и какао 835 868 747 975 735 ... Coffee, tea and cocoa
Безалкохолна пића 845 1165 941 815 677 ... Soft drinks
Алкохолна пића и дуван 2427 3084 2536 2611 1860 ... Alcoholic drinks and tobacco
Жестока алкохолна пића 76 66 62 50 128 Spirits
Вино 94 153 60 99 105 Wine
Пиво 455 430 490 481 393 Beer
Цигарете и дуван 1802 2435 1924 1981 1234 Tobacco
Одећа и обућа 2399 2112 3296 2237 1767 ... Clothes and footwear
Материјал за одећу 7 55 1 3 2 ... Clothing materials
Мушка одећа 594 547 795 496 525 ... Garments for men
Женска одећа 591 606 782 547 443 ... Garments for women
Дечија одећа и одећа за бебе 269 325 302 328 142 ... Garments for children and infants
Остали одевни предмети и додаци
одећи 13 3 18 18 3 ... Other clothing items and accessories
Чишћење, шивење, поправка и Cleaning, sewing, repair and hire of
изнајмљивање одеће 4 2 4 4 3 ... clothes
Мушка обућа 428 272 691 338 322 ... Footwear for men
Женска обућа 345 207 486 351 237 ... Footwear for women
Дечија обућа и обућа за бебе 139 81 203 148 81 ... Footwear for children and infants
Поправка обуће 9 14 14 4 9 ... Repair of footwear
Становање, вода, струја, гас и друга Dwelling, water, electricity, gas and other
горива 6074 8243 8316 5564 3666 ... fuels supply
Стварна рента 52 161 97 25 2 ... Net rentals for housing
Стварна рента за друго боравиште 262 137 188 478 105 ... Net rentals for second dwelling
Материјал за одржавање и поправку Material for maintenance and repair of
станова 43 11 120 23 1 ... dwellings
Services for maintenance and repair of
Услуге за одржавање и поправку стана 89 137 166 79 8 ... dwellings
Одношење смећа 140 224 190 107 101 ... Waste disposal
Канализација 22 28 5 47 5 ... Sewerage system
Снабдевање водом 354 514 491 334 185 ... Water supply
Остале услуге у вези са станом 11 29 6 9 11 ... Other services relating to dwelling
Електрична енергија 2935 3450 3384 2745 2538 ... Electricity
Градски и природни гас 232 524 639 - 7 ... Industrial and natural gas
Течни гас у боцама (бутан, пропан) 35 36 93 13 1 ... Liquefied hydrocarbons (butane, propane)
Течна горива - - - - - ... Liquid fuels
Дрво за огрев 1321 1019 2240 1197 626 ... Firewood
Угаљ 452 1703 555 388 7 ... Coal
Остали трошкови у вези с грејањем 67 29 64 88 56 ... Other expenditures related heating
Централно грејање и топла вода 59 241 78 31 13 ... Central heating and lot water
49
52
Bojana Tešić
РСД / RSD
Srbije Srbije
одржавање 2140 1844 2472 1980 2104 ... maintenance
Намештај, расвета и декоративна Furniture, lighting and decorative
опрема 193 212 256 190 126 ... equipment
Теписи и остале подне простирке 35 7 52 24 42 ... Carpets and other floor coverings
Поправка намештаја, покућства и Repair of furniture, household equipment
подних подлога 10 6 20 9 2 ... and floor coverings
Текстилни производи за домаћинство 73 26 87 75 72 ... Household textiles
Фрижидер, замрзивач и комбиновани
фриз 75 46 99 74 61 ... Refrigerator, freezer and fridge -freezer
Машина за прање, сушење рубља, Washing and drying machines, dishwasher
прање посуђа и пеглање 70 90 92 46 72 ... and ironing machine
Шпорети, камини, рерне, микроталасне Cookers, fireplaces, ovens, micro-wave
рерне 108 129 133 88 100 ... ovens
Клима-уређаји, грејачи за воду, вентили, Air conditioners, water heaters, boilers and
бојлери и ТА пећи 25 48 46 11 13 ... electric stoves
Усисивачи, апарати за чишћење на бази Vacuum cleaners, steam -cleaning and
паре и пене 10 16 16 4 8 ... foam-cleaning machines
Машина за шивење, машина за
плетење - - - - - ... Sewing machine, knitting machine
Други велики кућни апарати (сефови и Other major household appliances (safes
остало) - 1 1 - - ... and other)
Мали електрични кућни апарати (пегла, Small electric household appliances (iron,
миксер, тостер и сл.) 17 3 25 12 20 ... food mixers, toasters and similar)
Поправка апарата за домаћинство 49 3 39 65 53 ... Repair of household appliances
Glassware, crystal-ware and chinaware
Посуђе од стакла, кристала и порцелана 28 3 40 24 28 ... utensils (plates and similar)
Прибор за јело 4 1 9 2 2 ... Cutlery
Посуђе и остале кухињске потрепштине Other kitchen utensils (pot, plate, pail and
(лонац, тањир, кофа и сл.) 34 14 44 36 28 ... similar)
Поправка посуђа и другог стоног Repair of utensils and other tableware,
прибора, оштрење ножева и сл. 1 1 2 2 1 ... knives sharpening and similar
Већи алат и опрема (електрична Majors tools and equipment (electric drill,
бушилица, косилица и сл.) 15 - 30 15 4 ... lawn mower and similar)
Мали алат и разне потрепштине 62 6 83 65 56 ... Small tools and miscellaneous accessories
Производи за чишћење стана Cleaning and maintenance products
(детерџенти и сл.) 1122 1090 1123 1047 1227 ... (detergents and similar)
Остало (свеће, шибице, шпиритус) 34 18 20 46 40 ... Other (candles, matches, spirit)
Other non-durable household goods
Остала потрошна роба (метле, кесе, (brooms, bags, brushes, shoe polisher,
четке, маст за обућу и сл .) 115 37 147 145 70 ... etc)
Услуге плаћеног особља (кућна
помоћница, возач и сл.) 39 83 35 - 79 ... Paid services (maid, driver and similar)
Кућне услуге (прање прозора, пеглање и Household services (window cleaning,
сл.) 21 4 73 - - ... ironing and similar)
Здравство 1800 1959 2066 1806 1460 ... Health service
Фармацеутски производи (лекови, Pharmaceutical products (drugs, vitamins,
витамини, минерали, вакцине) 1380 1679 1490 1341 1215 ... minerals, vaccines)
Остали медицински производи Other medical products (thermometers,
(топломер, ханзапласт и сл.) 17 11 18 13 21 ... band-aid and similar)
Therapeutic products and equipment
Терапеутски уређаји и опрема (наочари, (eyeglasses, lenses, artificial limbs,
сочиво, протезе, обућа и сл.) 44 59 80 40 6 ... orthopedic footwear and similar)
Медицинске услуге (лекарски преглед, Medical services (consultations,
партиципације) 114 86 208 118 19 ... participations)
Стоматолошке услуге 86 41 98 75 102 ... Dental services
Услуге лабораторија (медицинске Services of medical laboratory tests and X-
анализе и снимања) 102 70 119 106 89 ... ray centers
Услуге медицинског особља Services of freelance acupuncturists,
(акупунктура, физиотерапија и сл.) 4 5 8 5 - ... physiotherapists and similar
Остале неболничке услуге Other out-patient services (alternative
(традиционална медицина и сл.) 2 4 5 - - ... medicine and similar)
Болничке услуге (смештај и лечење у Hospital services (accommodation during
болници) 24 4 40 33 4 ... treatment)
Услуге за бањско лечење 27 - 3 75 4 ... Spa resort services
53
Bojana Tešić
Остало подручје / Other area

РСД / RSD
Srbije Srbije
Транспорт 4261 4787 5143 4514 2840 ... Transport
Путнички аутомобил (нови) 94 389 206 - - ... Motor cars (new)
Путнички аутомобил (половни) 247 133 629 87 91 ... Motor cars (second-hand)
Мотоцикл (сви типови, скутери) 7 - 12 9 - ... Motorcycles of all types, scooters
Бицикл 5 - 14 1 1 ... Bicycles
Делови и прибор (гуме, акумулатори и Spare parts and accessories (tires,
филтери за уље) 411 77 407 578 315 ... batteries and oil filters)
Гориво и мазиво (бензин, моторно уље Fuels and lubricants (petrol, lubricating
за подмазивање) 2109 2495 2235 2495 1356 ... grease oil)
Maintenance and repair of personal
Одржавање и поправка возила transport equipment (repair, washing and
(поправка, прање, технички преглед) 167 357 190 189 51 ... technical inspection)
Остале услуге у вези с коришћењем и Other services in respect of personal
одржавањем возила 437 62 683 405 346 ... transport equipment
Превоз путника железницом 11 9 17 13 5 ... Passenger transport by railway
Превоз путника у градском саобраћају 77 153 30 24 167 ... Intra-urban passenger transport
Претплатна месечна карта за градски
саобраћај (маркица) 191 945 178 57 125 ... Monthly fare intra-urban transport
Међумесни превоз путника аутобусом 402 128 441 551 261 ... Inter-urban bus passenger transport
Превоз таксијем 89 39 83 80 122 ... Passenger transport by taxi
Превоз путника авионом 14 - 18 25 - ... Passenger transport by airplane
Passenger transport by sea and inland
Превоз путника морем и рекама - - - - - ... waterway
Комбиновани превоз путника, селидбе и Combined passenger transport, moving
остало - - - - - ... and other
Комуникације 1735 2110 2148 1720 1198 ... Communications
Поштанске услуге (маркице, дописнице, Postal services (stamps, postcards, letters
писма и сл.) 2 3 1 3 2 ... and similar)
Телефонске и телеграфске услуге Telephone and telegraph services (tel.
(телефонски импулси, мобилни и сл.) 1429 1676 1708 1479 992 ... fixed line, cellular phones and similar)
Телефонска и телефакс опрема 304 431 439 238 204 ... Telephone and telegraph equipment
Рекреација и култура 1252 1824 1724 1056 828 ... Recreation and culture
Опрема за пријем, снимање и Equipment for reception, recording and
репродукцију звука (музички стуб, reproduction of sound (cassette and CD
радио) 1 - 1 1 1 ... players, radio)
TV sets, video-cassette player and
Телевизор, видео-рикордери, DVD 55 46 67 55 45 ... recorders, DVD player
Фотографска и филмска опрема Photographic and cinematographic
(фотоапарат и видео-камера) 8 37 9 6 1 ... equipment (camera and video camera)
Оптички инструменти - - - - - ... Optical instruments
Опрема за обраду података на Information processing equipment, PC,
рачунару, штампач и сл. 71 53 100 68 53 ... printer and similar
Поправка аудио-визуелне и
фотографске опреме и опреме за Repair of audio-visual, photographic and
обраду података 2 - 3 2 1 ... information processing equipment
Музички инструменти (гитара, клавир) - - - - - ... Musical instruments (guitar, piano)
Већа трајна добра за рекреацију (камп- Major durables for recreation (camper
возила, чамци , сто за стони тенис и сл .) 1 - 5 - - ... vans, boats, ping-pong tables and similar)
Одржавање и поправка осталих већих Maintenance and repair of other major
трајних добара за рекреацију и културу 4 - 10 2 1 ... durables for recreation and culture
Медији за снимање слике и звука
(филм, компакт-дискови, видео и аудио Recording media (film, CD-ROMs, video
касете и сл.) 22 1 23 27 23 ... and audio cassettes and similar)
Игре, играчке, хобији 50 19 87 49 22 ... Games, toys and hobbies
Опрема за спорт, камповање и Equipment for sport, camping and
рекреацију 25 4 28 31 20 ... recreation
Опрема за вртове (биљке и цвеће) 23 19 47 15 11 ... Gardens, plants and flowers
Кућни љубимци и производи за њихове
потребе 45 138 63 26 18 ... Pets and products for pets
Рекреацијске и спортске услуге Recreational and sports services (tickets
(улазнице за спортска такмичења, базен for sport competitions, swimming pool and
и сл.) 40 46 92 19 13 ... similar)
Биоскопи, позоришта, концерти 8 17 11 7 3 ... Cinemas, theatres and concerts
Музеји, библиотеке, зоолошки вртови и
слично 3 2 11 - - ... Museums, libraries, ZOO and similar
Претплата за радио и ТВ, кабловска
телевизија, изнајмљивање компакт- Radio and TV subscription (cable TV, CD
дискова и сл. 215 270 305 140 198 ... renting and similar)
54
Bojana Tešić
РСД / RSD
Srbije Srbije
Остале културне услуге (фотографске) 14 45 17 14 1 ... Other services (photography)
Игре на срећу 23 22 28 24 18 ... Lottery
Књиге (уџбеници, белетристика, атласи, Books (text books, fiction, atlases,
речници и сл.) 161 173 190 166 121 ... dictionaries and similar)
Новине и часописи 136 224 157 138 82 ... Newspapers and magazines
Остали штампани материјал (постери, Other printed materials (posters,
календари, мапе и сл.) 2 1 3 1 3 ... calendars, maps and similar)
Miscellaneous printed matter and drawing
Папирна конфекција и прибор за цртање materials (notebooks, pens, staple
(свеске, оловке, хефталица) 62 48 56 86 42 ... machine)
Пакет аранжман (превоз, смештај, Package holidays (travel, accommodation,
исхрана, укључујући екскурзије) 281 659 411 179 151 ... food, including excursions)
Образовање 332 342 423 487 40 ... Education

Предшколско образовање 3 - - 6 3 ... Pre-school education
Основно образовање 8 - 16 7 4 ... Primary education
Стручна школа у трајању од једне
године - - - - - ... One-year vocational school
Стручна школа у трајању од две године - - - - - ... Two-year vocational school
Трогодишња стручна школа 1 - 1 3 - ... Three-year vocational school
Четворогодишња стручна школа 6 3 12 4 4 ... Four-year vocational school
Четворогодишња уметничка школа - - - 1 - ... Four-year art school
Гимназија - - - - 1 ... High school
Специјализација после средњег
образовања - - - - - ... Post-secondary specialization
Више образовање 4 - 4 8 - ... Higher education
Високо образовање 284 265 361 426 28 ... University education
Последипломске студије 7 - - 19 - ... Post-graduate education
Трошкови за остале видове образовања Expenditures for other education (foreign
(курсеви страних језика и сл.) 19 74 29 13 - ... language courses and similar)
Ресторани и хотели 871 1573 1001 777 622 ... Restaurants and hotels
Ресторани 71 192 46 99 22 ... Restaurants
Кафеи, барови и киосци 687 1063 854 633 457 ... Cafes, bars and kiosks
Кантине 68 313 60 29 42 ... Canteens
Услуге смештаја 45 5 41 16 101 ... Accommodation
Остала добра и услуге 2071 2483 2705 2068 1278 ... Other goods and services
Фризерске, козметичке и друге личне Hairdressing, cosmetics and other
услуге 319 286 266 421 255 ... personal services
Електрични апарати за личну негу и Electric appliances for personal care and
поправке 6 - 5 12 3 ... repair of these appliances
Остали производи за личну хигијену и
негу (сапун, шампон, четкица за зубе и Other articles for personal care (soap,
сл.) 1013 1200 1322 877 802 ... shampoo, toothbrush and similar)
Накит, зидни и ручни сатови 12 6 27 7 3 ... Jewelers, clocks and watches
Предмети за путовања (кофери, торбе, Travel goods (suitcases, travel bags, hand-
ташне, новчаници и сл.) 51 9 83 41 42 ... bags, wallets and similar)
Остали лични предмети (упаљачи, Other personal articles, n.e.c. (lighters,
прибор за бебе, кишобрани и сл.) 311 450 448 338 85 ... baby-articles, umbrellas and similar)
Услуге социјалне заштите 40 20 84 41 - ... Social welfare services
Јаслице, вртићи 26 106 38 16 - ... Crèche and kindergartens
Осигурање стана 2 9 5 - - ... Dwelling insurance
Здравствено осигурање 68 - 82 125 4 ... Health insurance
Осигурање живота 48 48 85 56 1 ... Life insurance
Осигурање повезано с превозом
(осигурање возила ) 64 37 123 64 11 ... Transport insurance (motor car insurance)
Остало осигурање (осигурање према
трећем лицу) 4 20 7 1 - ... Other insurance (insurance to third parties)
Финансијске услуге 6 7 19 - - ... Financial services
Остале услуге (фотокопирање,
дупликати кључева, оглашавање у Other services (photocopies, key
новинама и сл.) 101 285 111 69 72 ... duplicates, newspaper ads and similar)
Натурална потрошња1) 7343 3500 5736 9588 7428 ... Natural consumption1)
55
Bojana Tešić
Ako pogledamo rezultate ankete, odnosno istraživanja koja se odnosi na gradska područja,
možemo uočiti da Beograd i beogradski region imaju mnogo veću ličnu potrošju u odosu na druge
regione, te za hranu i bezalkoholna pića, odnosno namirnice od životnog značaja, izdvoje i po 6-
8000 dinara više u odnosu na druge regione, a najviše za meso i mesne prerađevine.
Na alkohololna pića i duvan se najviše troši u regionu zapadne Srbije i Šumadije, dok se u
Vojvodini najviše izdvaja na odeću i obuću.
Troškovi stanovanja i režija su, podrazumevano, najviši i Beogradu. Posmatrajući elemente ovog
dela potrošačke korpe, primećuje se da se za gas, ugalj i drva najviše izdvaja u Vojvodini, kao i za
nameštaj i opremanje i održavanje domaćinstva.
Može se primetiti da se u regionu Šumadije, zapadne Srbije i istočne i južne Srbije na neke
kategorije troši daleko manje sredstava nego što izdvajaju domaćinstva u Vojvodini i Beogradu, što
je posledica velike stope nezaposlenosti i siromaštva u ovim regionima. Takođe, za zdravstvo,
zdravstvene i famaceutske usluge najviše se izdvaja u ovim regionima.
Interesantno je da se za prevoz putnika železnicom, iako je najjeftiniji vid prevoza, troši veoma
malo, kao i da stanovništvo Šumadije, južne, zapadne i istočne Srbije, s obzirom na izdvojena
sredstva, nema naviku da koristi ovaj vid prevoza.
Što se tiče dela ankete koja je sprovedena u područjima koja nisu gradska, odosno u
“ostalim područjima”, po rezultatima možemo videti da domaćinstva u beogradskom regionu imaju
veću liču potrošju u odosu a druge regioe Srbije. Pre svega, vidimo da za hrau i bezalkohola pića
izdvajaju i po 7000 diara više u odosu na region Šumadije, istočne, južne i zapadne Srbije, odnosno
oko 5000 dinara više u odnosu na region Vojvodine. Što se tiče izdvajanja za obuću i odeću,
domaćinstva u Vojvodini u odnosu na domaćinstva u drugim regionima izdvajaju u proseku 1000
dinara više.
Takođe, domaćinstva u Vojvodini najviše izdvajaju za opremanje domaćinstva, stanovanje i
troškove stanovanja, kao i za gas, ogrev i usluge održavanja.
Za zdravstvo i zdravstvene usluge se najviše izdvaja u Vojvodini, neznatno manje u beogradskom
regionu. Prema rezultatima možemo videti da domaćinstva u Vojvodini najviše izdvajaju za
medicinske usluge i uređaje, za usluge laboratorija i bolničke usluge, dok domaćinstva u Šumadiji
najviše izdvajaju za banjsko lečenje, dok domaćinstva u beogradskom reginu za ovaj vid lečenja ne
izdvajaju sredstva. Usluge transporta ajviše koštaju domaćinstva u Vojvodini, dok za javni gradski
prevoz najviše izdvajaju domaćinstva u beogradskom regionu.
Za rekreaciju i kulturu najviše izdvajaju domaćinstva u beogradskom regionu i regionu Vojvodine,
dok za obrazovanje, prema ovim rezultatima najviše izdvajaju domaćinstva u regionu Šumadije.
Najmanje, čak 40 dinara u proseku, izdvajaju domaćinstva u regionu istočne i južne Srbije. Za
ostala dobra i usluge, najviše sredstava izdvajaju domaćinstva u Vojvodini.
Ako uporedimo domaćinstva gradskog područja sa domaćinstvima u ostalim područjima,

možemo videti da domaćinstva u gradskim područjima, bez obzira na region u kom se nalaze, imaju
veću ličnu potrošnju, te da mnogo više sredstava izdvajaju na osnovne životne namirnice, dok su
izdvajanja za odeću i obuću, stanovanje, nameštaj i opremanje domaćinstva neznatno veća u ovom
području. Što se tiče zdravstva, u beogradskom reginu, domaćinstva u gradskim područjima
izdvajaju u proseku 1150 dinara više u odnosu na domaćistva u ostalim područjima ovog regiona.
Razumljivo, domaćistva ostalog područja više izdvajaju za trasport.
Za rekreaciju i kulturu, obrazovaje i ostala dobra i usluge, razlike u izdvajajima domaćistava iz ova
dva područja su nezatne.
56
Bojana Tešić
3. UTICAJ SIVE EKONOMIJE NA ŽIVOTNI STANDARD DRUŠTVA
Siva ekonomija svojim pozitivnim i negativnim efektima utiče na životni standard društva.
Kratkoročno gledano, siva ekonomija pozitivno utiče na životni standard građana, jer, prema
procenama stručnjaka u sivoj ekonomiji je zaposleno više od 600.000 građana Srbije.
Dve osnovne grupe privrednih aktera angažovanih u sivoj ekonomiji su preduzeća i stanovništvo.
Kad je reč o segmentima stanovništva koji učestvuju u sivoj ekonomiji, važna su saznanja o
obrazovnom nivou i ljudskom kapitalu učesnika, o njihovom geografskom rasporedu i strukturi
prema tipu naselja, o njihovoj starosnoj, polnoj, socijalnoj strukturi, o proseku i distribuciji zarada u
sivoj ekonomiji, kao i o radnom vremenu i o karakteru zaposlenja u sivoj ekonomiji (osnovno
naspram pomoćnog ili dopunskog). Neophodne su i detaljne strukturne informacije na strani
preduzeća i preduzetnika. One uključuju opšte informacije (ukupan prihod, profit, broj zaposlenih,
grana, status u pogledu registracije, itd) i oblike učestvovanja u sivoj ekonomiji, od izbegavanja
poreza i drugih finansijskih obaveza prema državi, do izbegavanja pridržavanja regulativa i
standarda koji iziskuju određene troškove.
3.1. POJAM I UZROCI NASTAJANJA SIVE EKONOMIJE
Sve ekonomske aktivnosti mimo propisa imaju za cilj izbegavanje plaćanja poreza i drugih
fiskalnih obaveza. Ove aktivnosti stvaraju uslove za razvoj sive ekonomije. Siva ekonomija je
globalna pojava, koja je prisutna u svim društvima, u manjoj ili većoj meri, bez obzira na stepen
društveno-ekonomskog razvoja, a očigledno je da je siva ekonomija dominantna pojava u zemljama
u tranziciji i u zemljama sa velikim poremećajima. Ona je ogledalo stanja poslovnog okruženja - što
je lošije stanje za poslovanje to je veći stepen sive ekonomije.
U najširem smislu podrazumeva svaku protivzakonitu privrednu aktivnost usmerenu ka sticanju
koristi u svoje ime i za svoj račun a na štetu drugih pojedinaca, privrednih subjekata ili države.
Postoje mnogobrojni razlozi za pojavu sive ekonomije. U literaturi se mogu naći

mnogobrojni razlozi, ali se najčešće pominju visoki porezi i takse, kao i rigidna privredna regulativa
s jedne strane, a sa druge strane nizak životni standard, velika nezaposlenost stanovništva, problem
u poslovanju. Smatra se da je osnovni razlog za pojavu i širenje sive ekonomije leži u samom
privrednom sistemu, što je pogotovo izraženo u privredama u tranziciji.
Uopšteno posmatrano, glavni uzroci i uslovi za pojavu sive ekonomije, prema većini
autora, mogu se klasifikovati u tri grupe faktora:
•ekonomske - u ekonomske faktore spadaju finansijski problemi, visoki poreski nameti i strogost
sankcija
•psihološke - pod psihološkim faktorom se podrazumeva neslaganje sa ciljevima i sredstvima
ekonomske politike, kao i stav prema riziku
•faktore oportuniteta - podrazumevaju iskustvo aktera u utaji poreza, odnosno obrazovanje aktera
značajno za nalaženje posla i njegovo uspešno obavljanje izvan zakonske regulative.
Osnovni faktori koji su doveli i koji deluju u pravcu širenja sive ekonomije i održavanja
njenog visokog nivoa u Srbiji su sledeći:
• nezaposlenost i nizak nivo životnog standarda,
57
Bojana Tešić
• nepoverenje građana u bankarski sistem,

•teškoće u održavanju konvertibilnosti dinara i stalni strah od inflacije,
•neefikasnost državnih organa, nekonzistentnost i nestabilnost zakonodavne regulative,
•nerazvijena svest o potrebi plaćanja obaveza prema državi,
•rat i ratne emigracije,
•ekonomska blokada i hiperinflacija,
•opadanje kredibiliteta državnih banaka.
Ako posmatramo na duži rok sve gore navedene faktore, može se uočiti da su pojedini od
njih aktuelni i danas, pogotovo sledeći:
•neprilagođenost poreskog sistema i poreske politike, te su porezi i doprinopsi veoma visoki, zbog
čega dolazi do toga da poslodavci ne plaćaju doprinose, i razne druge namete
•nezaposlenost i nizak opšti nivo životnog standarda – Nezaposlenost je u Srbiji, kao i u Subotici na
veoma visokom nivou. Samim tim, i životni standard je na veoma niskom nivou, te je za prosečnu
potrošačku korpu potrebno više od jedne prosečne plate.
•sporo obnavljanje poverenja građana u državne institucije i institucije monetarnog sistema
Grupa autora smatra da su uszroci sive ekonomije podeljeni u sledeće grupe:50

•uzroke iz oblasti poreskog sistema
•uzroke koji se vezuju za institucije tržišta rada
•ostale institucionalno-ekonomske uzroke
•uzroke iz finansijskog sektora
3.1.1. Uzroci sive ekonomije iz oblasti poreskog sistema
Faktori koji najznačajnije utiču na nivo sive ekonomije su: visina i struktura poreskog
opterećenja, efikasnost poreske administracije u naplati poreza, kaznena politika, složenost i
pravičnost poreskog sistema i visina troškova primene poreza.
Visina i struktura poreskog opterećenja. Ukupno poresko opterećenje u Srbiji (mereno

odnosom poreskih prihoda i BDP-a) je umereno i približno nivou proseka drugih zemalja centralne i
istočne Evrope.51 Posmatrano po pojedinačnim poreskim oblicima, možemo videti da je PDV među
nižima u regionu, stopa akciza na nafte derivate je iznad proseka zemalja u regionu, stopa akciza na
duvanske proizvode je na nivou proseka zemalja u regionu, dok je na alkohol i alkoholna pića
uglavnom ispod proseka. Stoga se može zaključiti da visina poreskog opterećenja kod poreza na
potrošnju u Srbiji u proseku nije znatno veća nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, iz
čega se može zaključiti da visina poreskog opterećenja ne predstavlja bitan uzrok veće stope sive
ekonomije u domenu PDV u Srbiji u odnosu na druge zemlje regiona.
Fiskalno opterećenje rada (mereno učešćem poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje u
ukupnim troškovima rada) u Srbiji je relativno visoko, u odnosu na nivo razvijenosti zemlje. Iz toga
se zaključuje da visina poreskog opterećenja dohodaka, naročito doprinosima za socijalno
osiguranje koji iznose 10% na zarade, 14% na PIO, 5,15% na zdravstveno osiguranje i 0,75% za
50
Krstić, G., i grupa autora, Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme, str.29, Beograd
2013. (preuzeto 26.10.2014.)
51
2013. (preuzeto 26.10.2014.)
58
Bojana Tešić
nezaposlenost, predstavlja značajan uzrok sive ekonomije u domenu dohodaka od rada i

odgovarajućeg poreskog jaza u Srbiji. Iako je ukupno fiskalno opterećenje u Srbiji objektivno
umereno u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope, ono se percipira kao visoko od strane
najvećeg broja preduzeća.
Efikasnost poreske administracije u naplati poreza takođe predstavlja bitnu determinantu

sive ekonomije, u smislu da povećanje verovatnoće otkrivanja utaje poreza, pod ostalim
nepromenjenim uslovima, dovodi do smanjenja sive ekonomije.52
Visina kazni. Sistem kazni za izbegavanje plaćanja poreza u Srbiji je relativno dobro
normativno definisan, kako u pogledu iznosa kazni, tako i u pogledu načina njihovog određivanja.
Naime, kazne za neplaćanje poreza u Srbiji su definisane kao funkcija utajenog poreza (a ne
neprijavljene poreske osnovice), što je odgovarajuće rešenje iz perspektive realizacije cilja uvođenja
kazne. Kazna za neplaćanje poreza u Srbiji se sastoji od osnovne i od kamate za neblagovremeno
plaćanje javnih prihoda.
Visina troškova primene poreza uz visoko poresko opterećenje predstavljaju glavne

elemente troškova ispunjavanja poreskih obaveza na zakonom propisani način.
Visoki troškovi primene poreza u Srbiji uzrokovani su velikim brojem procedura plaćanja (čak 66
puta godišnje, a u zemljama Istočne Evrope u proseku 28 puta godišnje) i znatnim utroškom
vremena na sve aktivnosti (280 radnih sati godišnje u proseku). Shodno tome, može se zaključiti da
visoki troškovi primene poreza takođe predstavljaju bitan podsticaj za povećanje sive ekonomije u
Srbiji. Prema procenama zasnovanim na modelu standardnog troška administrativni troškovi koji
nastaju usled obaveza prema poreskoj upravi čine 47% ukupnih administrativnih troškova.53
3.1.2. Institucije rada kao faktor podsticanja sive ekonomije
Kod većine autora koji su obrađivali temu sive ekonomije, može se pronaći da su
institucije rada jedan od bitnijih i mnogobrojnih faktora. Često se ističe da je zakonodavna zaštita
zaposlenja jedan od važnih uzroka sive ekonomije. Tu se, pre svega, misli na prava koja zaposleni
imaju u radnom odnosu.
Minimalna zarada – Propisana je u formalnom sektoru, i shodno broju radnih sati menja se
svakog meseca. Prema statističkim podacima, evidentno je da je minimalna zarada u visini oko 50%
prosečne zarade na republičkom nivou, što se smatra visokom minimalnom zaradom. Ova činjenica
je glavni faktor koji podstiče neformalnu ekonomiju.
Radno vreme – Propisano je Zakonom o radu, koji uređuje pitanja prekovremenog rada,
nepunog radnog vremena, radu na državni praznik, godišnjem odmoru i odmoru u toku rada, i
drugo. Puno radno vreme u Republici Srbiji, prema pomenutom zakonu o radu, smatra se od 36 do
40 radnih časova nedeljno, dok se u pojedinim evropskim zemljama punim radnim vremenom
smatra 35 radnih časova nedeljno. Iako se po nekim autorima radno vreme ne svrstava u faktore
52
2013. (preuzeto 26.10.2014.)
53
2013. (preuzeto 26.10.2014.)
59
Bojana Tešić
koji podstiču sivu ekonomiju, ali je najčešći izvor kršenja zakona o radu, može se reći da je jedan
od uzroka.
Pravila penzionisanja – prema evropskim standardima, starosna granica za penzionisanje je

relativno nisko postavljena, te ljudi relativno mladi i još uvek sposobni za rad odlaze u penziju. Ta
činjenica, kao i veoma niske penzije, stvaraju podsticaj da nastave sa radom, uglavnom u
neformalnom sektoru, s obzirom da je rad penzionera u formalnom veoma ograničen, pogotovo kod
zanimanja koja nisu deficitarna.
3.1.3. Ostali institucionalno-ekonomski uzroci sive ekonomije u Srbiji
Od institucionalno-ekonomskih faktora, procenjuje se da u Srbiji na nivo sive ekonomije

najizraženije deluju sledeći: niska produktivnost, ekonomska kriza i visok stepen nelikvidnosti,
visoko administrativno opterećenje poslovanja, struktura dohotka stanovništva, visok nivo
korupcije, visok stepen tolerancija prema sivoj ekonomiji od strane države, visoka stopa
nezaposlenosti i nivo poreskog morala.54
Niska produktivnost – Prema izveštajima Svetske banke iz 2011.godine, preduzeća u Srbiji

imaju manju produktivnost od zemalja regiona, dok su njihovi troškovi rada veći. Poznato je da se
zbog niske produktivnosti preduzeća okreću neformalnom sektoru i sivoj ekonomiji.
Ekonomska kriza i visok stepen nelikvidnosti – u uslovvima ekonomske krize i pada

tražnje neka preduzeća su bila primorana da prilagode svoje poslovanje novim uslovima, te su zbog
pokušavanja opstanka bili primorani da deo svojih aktivnosti prebace u sivu ekonomiju.
Visoko administrativno opterećenje poslovanja – podstiče preduzeća i pojedince da posluju u
neformalnom sektoru. Administrativne procedure su veoma komplikovane i mnogobrojne, i to je
jedan od razloga poslovanja u sivoj zoni, ali i jedan od značajnijih uzroka odsustva stranih
investicija.
Visok nivo korupcije – Prema podacima globalnog indeksa korupcije, Srbija se nalazi na
86. mestu, što ukazuje na visok stepen korupcije u društvu. Deluje vrlo destimulativno na spremnost
plaćanja poreza i taksi, jer ostavlja utisak da neće biti iskorišćeni na pravi način, već za stvaranje
koristi pojedinim kategorijama, odnosno, grupama ljudi.
Visok stepen tolerancija prema sivoj ekonomiji od strane države – mnogi oblici sive
ekonomije su vidljivi i nije potrebno mnogo da bi se smanjili. Iz različitih razloga se mere za
suzbijanje sive ekonomije ne primenjuju.
Visoka stopa nezaposlenosti – čini ponudu rada neelastičnom, te nezaposlena lice, s obzirom da
imaju veoma male šanse za zaposlenje u formalnom sektoru, prisatju i na rad u neformalnom
sektoru, bez plaćanja doprinosa i poreza na njihove zarade. Stopa nezaposlenosti u Srbiji, prema
statističkim podacima iznosi oko 26%55, može se reći ovaj faktor uveliko utiče na obim sive
ekonomije.
54
2013. (preuzeto 26.10.2014.)
55
www.stat.gov.rs, (preuzeto sa web stranice 13.07.2013., iz II Pristupnog rada „Siva ekonomija“ preuzeto
6.10.2014.)
60
Bojana Tešić
Nivo poreskog morala – predstavlja spremnost poreskog obveznika za izmiri svoje

obaveze u potpunosti i na vreme. U zemljama gde je novo poreskog morala niži, odnosno gde
građani nemaju poverenja u državne institucije, njihovu efikasnost i pravičnost, veći je obim sive
ekonomije
3.1.4. Uzroci iz finansijskog sektora
Među značajne faktore koji posredno podržavaju prisustvo sive ekonomije u sistemu
spadaju značajno učešće gotovinskih transakcija u ukupnim plaćanjima, neformalni izvori
finansiranja kao i neregistrovane doznake migranata iz inostranstva.
Gotovinske transakcije - Zemlje sa višim nivoom korišćenja elektronskog plaćanja, poput

Velike Britanije i Holandije imaju manje učešće sive ekonomije, u odnosu na države sa minimalnim
nivoom učešća elektronskih plaćanja.56 Prema nalazima datim u The Shadow Economy in Europe
Fridriha Šneidera, uvećanje nivoa elektronskog plaćanja za 10%, dovodi do smanjenja obima sive
ekonomije za 5%. U Srbiji je još uvek zastupljeniji vid gotovinskog plaćanja, a prema navodima
NBS, kartice se u koriste u velikoj meri samo za podizanje gotovine.
Neformalni izvori finansiranja – su prateća pojava značajnom učešću sive ekonomije u

zemljama u razvoju.
Neregistrovane doznake migranata iz inostranstva – predstavljaju veoma značajan izvor

privatnog inostranog kapitala za zemlje u razvoju. Doznake predstavljaju najveće finansijske prilive
u Srbiji, u toku globalne krize. Prema procenama, samo se od 10 do 50% priliva doznaka transferiše
formalnim kanalima.57
3.2. POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE SIVE EKONOMIJE
Kao i svaka pojava i siva ekonomija ima svoje pozitivne i negativne strane. Bilo bi
pogešno pričati samo o negativnim stranama, iako dugoročno gledano siva ekonomija ima samo
negativne posledice, a isto tako, bilo bi pogrešno pričati samo o pozitivnim stranama iako na kratak
rok siva ekonomija ima dosta pozitivnih efekat po privredu jedne zemlje, i na životni standard
građana
56
Schneider, F., The Shadow Economy in Europe- Using payment systems to combat the shadow economy,
str. 8, 2011. god, dostupno na Visa Europe http://www.bblf.bg/uploads/files/file_378.pdf, (preuzeto
26.10.014.)
57
2013 (preuzeto 26.10.014.)
61
Bojana Tešić
3.2.1. Pozitivne strane
Delatnost koja se odvija u domenu sive ekonomije je najčešće racionalna ekonomska

aktivnost. U društvima, kao što je naše, koje prolazi kroz tranziciju, siva ekonomija ima dosta
prednosti. Ova pojava ostavlja pozitivne posledice jer dominatni motiv za većinu učesnika u ovoj
aktivnosti jeste preživljavanje. Kratkoročno siva ekonomija ublažava socijalne tenzije, te se malo
radi na suzbijanju.
Pozitivne strane sive ekonomije se ogledaju u:

•Rast zaposlenosti – procenjuje se da između 600 i 700 hiljada ljudi u Srbiji radi u sivoj ekonomiji.
Poslodavci se opredeljuju za zapošljavanje radnika znajući da ukoliko rade ne prijavljeni neće sem
isplate zarade imati druge troškove kao što su porezi i doprinosi.
•Rast ukupne ekonomske aktivnosti - svaka aktivnost stvara određene troškove odnosno koristi.
•Poboljšanje strukture ponude – sivim tržištem smatra se i prodaja na pijačnim tezgama, koja iako
nije u regularnoj zoni utiče na formiranje cena na regularnom tržištu.
•Povećanje prihoda stanovništva - stanovništvo, odnosno zaposleni koji rade na crno ili u sivoj
ekonomiji dobijaju platu ili naknadu za svoj rad, koja je u nekim slučajevima u praksi veća nego
zarada u regularnoj zoni. Iako se nigde ne prikazuje kao takva, zarada zaposlenih u sivoj zoni utiče
na smenjenje stepena siromaštva.
•Povećava potrošnju – iako nije prikazana, zaposleni u sivoj ekonomiji ili na crno svoju zaradu
troše na regularnom tržištu, plaćaju troškove života, izmiruju obaveze prema državi...
•Razvija preduzetničku inicijativu – slabijom kontrolom inspektora nadležnih za suzbijanje sive
ekonomije, blaga politika kažnjavanja podstiču sivu ekonomiju, i samim tim utiču na opredeljenje
za pokretanje sopstvenog posla
•Indirektno ubrzava tranziciju
3.2.2. Negativne strane
Rekli smo da su dugoročne posledice sive ekonomije katastrofalne po jedno društvo. Visok
nivo sive ekonomije pokazuje na loše funkcionisanje sistema u svim dimenzijama.
Negativne strane sive ekonomije se ogledaju u

•Smanjenju javnih prihoda – s obzirom da poslodavci ne uplaćuju poreze i doprinose, odnosno da se
vrši prodaja ili preprodaja robe na crno u državnu kasu ne ulaze prihodi od PDV-a, poreza i
doprinosa. Procenjuje se da ukoliko bi se „učešće sive ekonomije sa 31 odsto bruto domaćeg
proizvoda na oko 23 odsto, što bi godišnje donelo od 600 do 700 miliona evra prihoda.“58
•Ugrožavanju standarda korisnika budžeta – zaposleni u javnomsektoru i penzioneri čije se plate,
odnosno penzije, finansiraju iz budžeta su ugožene zato što nema priliva u državnu kasu.
•Ubrzavanju socijalnog raslojavanja – s obzirom da ne plaćaju poreze i doprinose, poslodavci
nemaju taj trošak, i novac koji je trebao biti namenjen tome se usmerava na drugu stranu, a
zaposleni koji su ostvarili uslov za penziju dobijaju minimalnu penziju nedovoljnu za život. S druge
58
http://www.bizlife.rs/vesti/70673-krstic-siva-ekonomija-se-leci-godinama
Časopis Bizlife, online izdanje, članak objavljen 3 .7.2014. (preuzeto 11.09.2014.)
62
Bojana Tešić
strane, ulični i pijačni prodavci koji ne plaćaju poreze, nego novac zadržavaju za sebe, ili ga
„obrću“, stiču novac i imovinu.
•Umanjenju autoriteta političke vlasti i ugrožava pravni poredak – veće učešće sive ekonomije u
BDP i rad na crno prikazuju slabost pravnog i ekonomskog sistema, što dovodi do narušavanja
ugleda poličke vlasti, kao i njihovog delovanja.
•Povećanju poslovne nediscipline – postoji verovatnoća da firme koje su poslovale legalno zbog
smanjenja prihoda ili iz drugih razloga pređu da u potpunosti ili delimično posluju u sivoj zoni, radi
povećanja prihoda.
•Povećava konkurentnost nelegalnog sektora u odnosu na legalni – s obzirom da poslovanje u
legalnom sektoru podrazumeva izmirivanje raznih poreza, taksi i doprinosa, to dovodi do viših cena
njihovih roba i usluga kako bi ostvarili dobit ili ostali rentabilni, što ih u odnosu na preduzeća koja
posluju u sivoj zoni čini nekonkurentne na tržištu.
63
Bojana Tešić
3.3. METODE PROCENE SIVE EKONOIJE
Postoje direktna, indirektna i statistička metoda utvrđivanja sive ekonomije.

Direktni metodi su metodi koji se sprovode putem ankete na mikroekonomskom nivou (pojedinac,
domaćinstvo, preduzeće) u određenom trenutku.
Indirektni metodi se sprovode na osnovu dostupnih makroekonomskih pokazatelja i statistički
metodi uz pomoć statističkih alata sivu ekonomiju procjenjuju kao „skrivenu“ varijablu.
Direktne metode procene sive ekonomije imaju niz prednosti u odnosu na sve ostale
metode. Kvalitet procene sive ekonomije putem direktnih metoda u velikoj meri zavisi od
reprezentativnosti anketiranog uzorka i od stepena zastupljenosti sistematskih grešaka koje nastaju
zbog neiskrenih odgovora i prikrivanja intenziteta uključenosti u sivu ekonomiju. Ako se tome doda
da su takva istraživanja skupa, da zahtevaju angažovanje istraživačkih timova, terenski rad i kontakt
sa velikim brojem ljudi, jasno je zašto se ovi metodi ne koriste često.
Indirektni metodi su jeftiniji u odnosu na direktne metode. Takođe, do procene sive

ekonomije dolazi se u mnogo kraćem vremenskom roku. Međutim, njihova mana je što je teško
odabrati indirektni metod koji autentično opisuje stvarno stanje u jednoj ekonomiji. Procena se
uglavnom vrši na osnovu podataka koji su već raspoloživi i sve „slabosti“ tih podataka prenose se i
na rezultate procene. Na osnovu raspoloživih podataka najčešće je moguće izvršiti samo globalnu
procenu ukupnog obima sive ekonomije, te na osnovu dobijenih rezultata proceniti njen uticaj na
veličinu društvenog proizvoda, budžetskih prihoda i poresko opterećenje.
U indirektne metode spadaju:

•Razlika porezne statistike i nacionalnih računa
•Razlika primanja i izdataka – makro i mikropristup
•Tržište radne snage
•Gotovina u opticaju
•Metoda transakcija
•Metoda upotrebe podataka o fizičkim imputima
Prema nekim autorima, treću grupu metoda čine statistički metodi, ali se u literaturi može
pronaći i naziv uzročni modeli ili kombinovane metode. Zbog prednosti i nedostataka direktnih i
indirektnih metoda, često se, kada raspoloživi resursi to dozvoljavaju, primenjuju kombinovani
metodi procene sive ekonomije. Ovi metodi koriste prednosti direktnih i indirektnih metoda.59
59
dr Rajko Tomaš, Siva ekonomija u BiH, str 18, Banja Luka 2009. godine
64
Bojana Tešić
3.4. EUROSTATOV PRISTUP IZRAČUNAVANJA STEPENA SIVE

EKONOMIJE
Evropska unija uvela je obavezu za sve nove zemlje članice da u službeni podatak o BDP-
u uključe i procenu sive ekonomije koja je posledica statističkih i ekonomskih razloga. Za tu
namenu osmišljen je program Exhaustiveness. Podaci o BDP-u bez uključene sive ekonomije mogu
navesti na pogrešan zaključak o nivou razvijenosti neke privrede, ali i o kretanju ukupne privredne
aktivnosti.
Sa statističkog stajališta, uz pojavu sive ekonomije ide i mogućnost tačnih međuvremenskih i
međuprostornih poređenja. Bez kvalitetne procene sive ekonomije, poređenja među zemljama mogu
dati pogrešne zaključke o relativnom nivou blagostanja. Kvalitetan informaciono-statistički sistem
je neophodan za sprovođenje ekonomskih analiza, ali i za praćenje privrede i vođenje
makroekonomske politike. Eurostat je 1996.godine počeo sa radom na unapređivanju pouzdanosti i
obuhvata nacionalnih računa današnjih članica EU. Osim postizanja usklađenosti, primarni motiv je
bio uključivanje sive ekonomije u BDP.
Na području prilagođavanja obuhvata nacionalnih računa zemalja kandidata, kao jednom od
najvažnijih ciljanih područja, urađena su dva projekta. Prvim projektom, koji je sproveden u
periodu 1998-2000. definisana je metodologija i standardne tablice, dok je drugim projektom, koji
je rađen u periodu 2002-2003. taj pristup detaljnije razrađen.60
3.5. SIVA EKONOMIJA U SRBIJI
Krajem osamdesetih godina privredni sistem je počivao na socijalističkom

samoupravljanju, u čijoj osnovi su bila samoupravna preduzeća u društvenom vlasništvu. Siva
ekonomija je postojala, ali je bila ograničena na tada još mali privatni sektor i na sektor
domaćinstava, uglavnom u poljoprivredi i kroz dopunske poslove.
Od početka devedesetih godina situacija se iz osnova menja. Raspad države, inicijalna privatizacija,
i sankcije međunarodne zajednice 1992. godine dovode do hiperinflacije 1992-1994. godine, koja je
predstavljala idealan ambijent za širenje sive ekonomije. Paralelno postojanje privatne, društvene i
državne svojine pogodovalo je mnogim zloupotrebama. Domaćinstva, suočena sa gubitkom prihoda
a često i imovine, su se u velikoj meri okrenula sivoj ekonomiji kao osnovnom ili dopunskom
izvoru prihoda. Radnici, koji su uglavnom zadržavali formalan posao, ostajali su bez ikakvih ili bez
pristojnih plata, dopunjavajući ih u velikom broju kroz angažovanje u sivoj ekonomiji. Sektor
preduzeća se masovno okrenuo sivoj ekonomiji, pri čemu su društvena preduzeća više pribegavala
izbegavanju plaćanja doprinosa i poreza na plate, dok su novoformirana privatna preduzeća
pribegavala i zapošljavanju neprijavljenih radnika i izbegavanju plaćanja poreskih obaveza.
Danas, kao i privrede drugih postsocijalističkih zemalja i privreda Srbije se suočava sa problemom
sive ekonomije. U tranziciji privrednog sistema, iz socijalističke u tržišnu privredu, mnoga
preduzeća ne uspevaju da isprate trendove, te radi obezbeđivanja egzistencije deo svojih aktivnosti
prenose u neformalnu zonu.
60
Lovrinčević, Ž., Marić, Z., Mikulić, D., Maastrichtski kriteriji i uključivanje sive ekonomije – slučaj
Hrvatske, str. 6 Zagreb 2006. (preuzeto 2610.2014.)
65
Bojana Tešić
“Siva ekonomija čini oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, a, prema oceni stručnjaka, za
rešavanje tog problema potrebne su sistemske mere, među kojima su oštrija kaznena politika,
jačanje kapaciteta Poreske uprave, kao i reforma tržišta rada.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović izjavio je da je, prema istraživanju
koje je obuhvatilo jedanaest zemalja centralne i istočne Evrope, siva ekonomija u Srbiji čini oko
31% BDP-a, što državu svrstava na drugo mesto u regionu.
Veće učešće sive ekonomije ima samo Bugarska, dok Rumunija ima gotovo identičan kao Srbija.
Sve ostale zemlje imaju bolji odnos.
Prosečan nivo sive ekonomije u regionu je 26-27 odsto, što znači da je u Srbiji siva
ekonomija veća za šestinu u odnosu na prosek.”61
“Siva ekonomija svakog stanovnika Srbije košta jednu prosečnu platu godišnje, a reč je o ukupnoj
sumi od oko tri milijarde evra koja se ne investira u razvoj, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni
ekonomski razvoj (NALED).”62
U Republici Srbiji siva ekonomija obuhvata tri stuba:63
1. Privređivanje na crno,
2. Rad na crno
3. Pranje novca i finansijske malverzacije
Privređivanje na crno, podrazumeva svesno izbegavanje plaćanja poreza, taksi, i drugih
nameta.
Privređivati na crno mogu i fizička i pravna lica. Za sve one koji izbegavaju plaćanje poreza, taksi
i drugih nameta, izbegavaju plaćanje doprinosa za osiguranja svojih zaposlenih, izbegavaju primenu
propisanih standarda (minimalna plata, maksimalno radno vreme, zaštita na radu i slično) i
izbegavaju sprovođenje propisanih administrativnih procedura kaže se da privređuju na crno. Dakle,
privređivanjem na crno smatra se svaka povreda, odnosno, svako izbegavanje plaćanja poreza, taksi
i drugih nameta predviđenih i nametnutih od strane države i drugih nadležnih organa. U interesu
svakog poreskog obveznika je da plati što manji porez ili da ga uopšte ne plati. Izbegavanje
plaćanja poreza iliti poreska evazija je fenomen sa kojim se poreska zakonodavstva savremenih
zemalja sve više suočavaju i pokušavaju da ga reše na različite načine.
Poreska evazija označava sve one slučajeve u kojima poreska vlast nije uspela da od nekog
poreskog obveznika naplati porez, odnosno podrazumeva sve slučajeve koji dovode do povrede
načela opšte poreske politike. Jedan od posebnih oblika poreske evazije javlja se u sferi
oporezivanja preduzeća - utanjena kapitalizacija. Različit poreski tretman prihoda od sopstvenog
kapitala (dividende) i prihoda od pozajmljenog kapitala (kamata) predstavlja najčešći razlog pojave
fenomena utanjene kapitalizacije. Utanjena kapitalizacija je u osnovi odnos između sopstvenog i
pozajmljenog kapitala.
Porez na dodatu vrednost, akcize, pa i carine, jesu porezi na potrošnju, a izbegavaju se tako što se
promet tj. kupovina ili prodaja ne prikazuju ili se prikazuju u manjem iznosu. Pri tome se
primenjuje različita "metodologija".
Najčešći slučajevi izbegavanja poreza kod nas bili su šverc, unos robe u zemlju bez plaćanja
dažbina ili uz fiktivnu dokumentaciju, i ilegalna prodaja iz ilegalnih magacina (roba se drži na
zalihama uz vešte falsifikate popisnih lista i knjigovodstvene dokumentacije). Ranije se i plaćanjem
preko žiro računa izbegavalo plaćanje poreza na promet, dok se danas češće dešava da se plaćanje
61
http://www.bizlife.rs/vesti/65264-srbija-druga-u-regionu-po-sivoj-ekonomiji-
Časopis Bizlife, internet izdanje, članak objavljen 3.1.2014. (preuzeto 06.09.2014.)
62
http://www.bizlife.rs/vesti/71059-siva-ekonomija-skuplja-od-svih-stednji-i-rezova
Časopis Bizlife, internet izdanje, članak objavljen 17.7.2014. (preuzeto 06.09.2014.)
63
Efikasno suzbijanje sive ekonomije, Socijalno ekonomski savet Republike Srbije, str. 11, Beograd 2010.
(preuzeto 04.11.2014.)
66
Bojana Tešić
vrši u gotovom da bi se izbegao porez, pa se jedna cena ugovara za "keš", a druga za plaćanje preko
računa.
Rad na crno, podrazumeva svako uskraćivanje prava radnika iz radnog odnosa. Najčešće
se javlja kao neprijavljen rad, ali obuhvata i neisplaćivanje zarada i prekovremenog rada,
uskraćivanje prava na odmor, i slično. O ovoj temi će u nastavku biti više reči.
Pranje novca i finansijske malverzacije se definiše kao pokušaj da se prihod iz

nelegalnih izvora predstavi kao legalan, odnosno da se predstavi kao prihod koji je već oporezovan
ili neoporeziv.
Pranje novca se najčešće definiše kao pokušaj da se prikrije prihod iz ilegalnih izvora, time da se
takav prihod prikaže kao legalan, ili da bilo ilegalan ili legalan, izvor bude predstavljen kao
neoporeziv ili kao prihod na koji je već plaćen porez. Pranje novca je i pokušaj da se protivpravno
stečena imovinska korist ubaci u legalne poslovne transakcije, ili da se ista iskoristi za finansiranje
nelegalnih organizacija i njihovih poslova, a takođe i prikrivanje tragova novčanih transakcija kroz
pojedine finansijske institucije.64
S obzirom na to da se ne objavljuju finansijski izveštaji, teško je proceniti koliko je novca u
opticaju, ali je jasno da su sume ogromne. Najčešće aktivnosti kroz koje ovakav novac dolazi su
trgovina oružjem, narkoticima, piraterijom, i slično, a videli smo da su u Srbiji aktuelne i igre na
sreću, rudarstvo, sistemi elektroprivrede, kao i privatizacija preduzeća.
3.5.1. UTICAJ SIVE EKONOMIJE NA LIČNI DOHODAK
Pod narušavanjem Zakona o radu podrazumeva se svaka povreda istog. To znači da

poslodavac svesno čini prestupe u smislu ugrožavanja prava zaposlenih. U literaturi i drugim
pubikacijama se pominje i objašnjava samo loš uticaj sive ekonomije po građane, odnosno po
zaposlene, u cilju borbe protiv iste.
U nastavku će biti prkazan uprošćeni primer obračuna zarade gde se može videti koliko od zarade
zaposlenog ide na ime poreza i doprinosa, odnosno državi, te koliki su troškovi poslodavca, koji
pored poreza i doprinosa ima obavezu da plaća i druge poreze i takse.
64
Stakić, B, Barać, S., Međunarodne finansije, str 356, Univerzitet Singidunum, Beograd 2010.godine
(preuzeto 26.10.2014.)
67
Bojana Tešić
Slika 2: Troškovi zarade zaposlenih

U prvom slučaju smo uzeli za neto zaradu prosečnu neto zaradu u avgustu. Na osnovu ove
zarade možemo videti koliki su stvarni troškovi poslodavca. Možemo videti da je ukupni trošak
poslodavca za prosečnu neto platu u iznosu od 45.610,00 iznosi 74.819,00 dinara.
U drugom slučaju smo uzeli prosečnu bruto zaradu, koja predstavlja i osnovicu za doprinose. Od
tog iznosa se izdvajaju porezi i doprinosi na teret radnika, a stvarni trošak poslodavca za bruto
zaradu u iznosu 62.992,00 iznosi 74.267,00 dinara, dok zaposleni dobije 43.862,00 dinara. Ovi
troškovi su veoma visoki, te veliki broj poslodavaca, uglavnom iz privatnog sektora, pribegava
različitim načinima izbegavanja plaćanja poreza.
U praksi se najčešće dešava da poslodavac izbegava plaćanje poreza i doprinosa na zarade
zaposlenih. To znači da zaposleni nije zdravstveno osiguran, da mu ne ide staž i penzijsko
osiguranje. Jedan od osnovnih razloga što poslodavci izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa je što
su poreske stope na zarade, kao i visina doprinosa visoke – porez na zarade, od nedavno iznosi
10%, doprinos za PIO 12% dok je na teret radnika 14%, doprinos za zdravstveno 5.15%, te mnogi
poslodavci ne mogu da uplate te iznose. U mnogim zemljama porez na zarade je progresivan, te se
veća zarada više oporezuje. Visina poreza i doprinosa uslovljava poslodavce da, kako bi ostvarili
uspešno poslovanje, a samim tim uspeli da isplate radnike, pribegavaju raznim kršenjima zakona.
Veliki broj zaposlenih ne bi bio u radnom odnosu da poslodavci ne pribegavaju ovim merama. U
Subotici, prema poslednjim izveštajima broj nezaposlenih je sledeći: mladi od 15-19 godina 420
nezaposlenih, od 20-24 godine 967 nezaposlenih, od 25-29 godine 1.134 nezaposlenih, od 30-34
godine 1.078 nezaposlenih, od 35-39 1.149 nezaposlenih.
68
Bojana Tešić
U praksi se najčešće dešava da poslodavac uplaćuje i poreze i doprinose, ali na najnižu propisanu
osnovicu, dok plate uplaćuje iz više delova, te nezvanični deo, odnosno deo na koji se ne
obračunavaju porezi i doprinosi, ide “na ruke” u “kešu”. Ova situacija je svakako bolja za
zaposlene, ali i za poslodavca. Pre svega zato što zaposleni ima više raspoloživih sredstava što utiče
na njegov standard, dok poslodavac ima manje troškova.
Postoje i ekstremniji slučajevi, da se uplaćuju isključivo doprinosi, te da zaposleni ostaje bez
naknade u zamenu za zdravstveno i penziono osiguranje.
Od 1. marta tekuće godine uveden je novi sistem isplate zarade, preko Poreske uprave, te su
mogućnosti za malverzacije smanjene.
Pod kršenjem prava zaposlenih, a samim tim i sivom ekonomijom, se podrazumeva i da

zaposleni ostaju duže od predviđenog radnog vremena, a da im se ne obračunava prekovremeni rad.
Postoje razni načini kojima su zaposleni uslovljeni, a koji se kose sa Zakonom o radu, te se na taj
način narušava sigurnost zaposlenih.
Rad na crno je opšteprihvaćen pojam za svesno narušavanje Zakona o radu i drugih

zakona, zapošljavanjem u delatnostima koja posluju u sektoru sive ekonomije.
Na osnovu ankete koju je sprovelo Stalno radno telo socijalno-ekonomskog saveta Republike
Srbije za ekonomska pitanja - Efikasno suzbijanje sive ekonomije i Udruženje preduzetnika,
procenjuje se da u Srbiji oko 665.000 ljudi radi na crno, a po novijim podacima nadležnih institucija
ta cifra iznosi preko 800.000 ljudi. Najviše angažovanih u sivoj ekonomiji ima srednju stručnu
spremu, ali nije zanemarljiv ni procenat ljudi za visokim obrazovanjem.
Rad na crno je sve više zastupljen u malim i srednjim preduzećima, najviše u sektoru trgovine i
usluga, turizmu i ugostiteljstvu, kao i u građevinarstvu.
Postoje brojni uzroci rada na crno, a među najznačjnije uzročnike spadaju

•Visoka stopa nezaposlenosti, pogotovo mladih
•Niska primanja i nizak životni standard građana
•Slaba poreska i inspekcijska kontrola
•Blage kazne u odnosu na očekivanu dobit
•Neizgrađenost tržišnih mehanizama, i neefikasnost javne administracije
•Dominacija politike nad ekonomijom
Najčešće se javlja kao neprijavljen rad, neisplaćivanje zarada, neisplaćivanje

prekovremenog rada, uskraćivanje prava na odmor, duže radno vreme od dozvoljenog, i slično, te
zaposleni ne ostvaruju prava iz radnog odnosa.
Neprijavljen rad. Često se ističe da su rigidna pravila zapošljavanja i otpuštanja radnika

jedan od važnih uzroka sive ekonomije. To je razlog zašto mnogi poslodavci pribegavaju kršenju
Zakona o radu i zapošljavaju radnike bez prethodnog potpisivanja ugovora o radu. Ovim se
najčešće koriste jer su tako oslobođeni plaćanja doprinosa za zaposlene. Često se susrećemo sa
situacijom da se ovakav rad naziva i “probni rad”, i može da traje od mesec dana do jedne godine, a
da za to vreme radnik nema potpisan ugovor.
Neisplaćivanje zarada i minimalne zarade. U Srbiji postoji propisana minimalna zarada u

celom formalnom sektoru, i visina minimalne zarade se menja svakog meseca u skladu sa radnim
satima. U 2011. i posebno 2012. došlo je do velikog rasta minimalne zarade, tako da je ona tokom
2012. godine na nivou od otprilike 50% prosečne zarade, što se smatra veoma visokim nivoom, za
koji bi sa sigurnošću moglo da se tvrdi da je faktor koji podstiče neformalnu zaposlenost.
69
Bojana Tešić
Minimalan iznos zarade predstavljao je neto zaradu, sve do usvajanja novog Zakona o radu koji je
stupio na snagu 29.7.2014. godine. Naime, nije bilo vidno naglašeno da se radi o neto iznosu
minimalne zarade, pa su mnoga preduzeca ovaj iznos uzimala kao minimalan iznos bruto zrade, te
od njega odbijali poreze i doprinose, pa je neto zarada na taj način iznosila od 15.000,00 do
18.000,00 dinara, u zavisnosti od visine propisane minimalne neto zarade.
Mnoga preduzeća isplaćuju minimalnu zaradu propisanu za mesec za koji se isplaćuje lični
dohodak, plaćajući tako minimalne iznose doprinosa, a drugi deo zarade, ukoliko postoji, koji se
neoporezuje, isplaćuje “na ruke”.
Radno vreme. Radno vreme i pravila koja se odnose na radno vreme regulisana su
Zakonom o radu. Ovim zakonom propisana su pravila o dužini punog radnog vremena, o nepunom i
skraćenom radnom vremenu, prekovremenom radu i radu za vreme praznika, preraspodeli radnog
vremena, godišnjem odmoru, odmoru u toku rada, porodiljskom odsustvu i druga pravila.
Načelno, što su zakonske odredbe velikodušnije prema radnicima (kraći časovi rada, duži odmori,
veće naknade za prekovremeni rad, itd.) to su, veći troškovi za poslodavce i jači podsticaji za njih
da se delimično ili u potpunosti oslone na neformalno zaposlene kojima bi tada mogli da uskrate
deo zakonskih prava. Tipično, poslodavci koji posluju u privatnom sektoru na ivici formalnosti teže
da svojim prijavljenim i neprijavljenim radnicima produže radno vreme bez naknade za
prekovremenirad ili bez ikakve naknade, da skrate dužinu godišnjeg odmora i da ignorišu zakonski
plaćena odsustva. Primećeno je da zakonski kraća radna nedelja (npr. od 35 časova u Francuskoj)
stvara podsticaje za dopunski neformalni rad među formalno zaposlenima.
Prema odredbama Zakona o radu u Srbiji radna nedelja traje od 36 do 40 časova, sa dozvoljenih 8
časova prekovremenog rada nedeljno, što se uklapa u međunarodni prosek.
Međutim, zakon je velikodušniji prema poslodavcima u pogledu mogućnosti za preraspodelu
radnog vremena, jer imaju mogućnost da tokom dugačkog roka od 6 meseci zahtevaju od
zaposlenih da rade do 60 časova nedeljno.
Zakonodavna zaštita zaposlenja.Zakonodavstvo zaštite zaposlenja se u užem smislu sastoji

od skupa normi koje se primenjuju u slučaju otpuštanja radnika. Tako, zakonodavna zaštita
zaposlenja ima dve glavne troškovne komopnente – transfernu, koja se sastoji od otpremnine i
otkaznog roka, i poresku, koja podrazumeva proceduralne troškove primene zakonodavne zaštite
zaposlenja i obaveze prema trećoj strani, npr. državi.
U Srbiji je visina zakonske otpremnine vezana za ukupan staž zaposlenog, a ne samo za staž kod
poslodavca, što je skoro jedinstveno rešenje. To, pre svega, utiče na otežano zapošljavanje starijih
osoba sa dužim radnim stažom zbog većih troškova njihovog otpuštanja za potencijalne poslodavce.
Drugo, prema Zakonu o radu ugovor na određeno može se produžavati najduže do godinu dana,
kada je poslodavac dužan ili da raskine ugovor ili da zaposlenog primi u stalni radni odnos.
Međutim, u praksi se dešava da poslodavci krše ovaj zakon tako što vrše promenu naziva radnog
mesta, ili sa zaposlenim sklapaju Ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a nakon nekog
vremena ponovo sklapaju Ugovor o radu na određeno vreme.
70
Bojana Tešić
3.6. ZAPOSLENOST GRAĐANA U SIVOJ EKONOMIJI
Subotica je 2010. godine učestvovala u istraživanju u okviru projekta ,,Izgradnja

partnerstva za smanjenje neformalne ekonomije u Srbiji'', koji zajedno sa Progetto Sviluppo CGIL
iz Italije, realizuju reprezentativne sindikalne centrale i Unija poslodavaca Srbije, u saradnji sa
Socijalno-ekonomskim savetom Republike Srbije i Stalnom konferencijom gradova i opština Srbije,
sprovedeno je istraživanje o rasprostranjenosti neformalne ekonomije u delatnostima
građevinarstva, trgovine, turizma i ugostiteljstva.
Anketa je sprovedena među zaposlenima, poslodavcima u pomenutim sektorima i nezaposlenim
licima. Ukupno je učestvovalo 303 ispitanika, od čega 152 žene i 151 muškarac, prosečne starosti
38 godina.
Radni status anketiranih pokazuje da je od ukupnog broja ispitanika zaposleno 225 anketirana lica,
dok se 4 ispitanika nisu izjasnila po pitanju vrste zaposlenja. Nezaposlenih lica je bilo 26. Da rade
na crno, izjasnilo se 48 lica.
Slika 3: Struktura učesnika u anketi
Stručna sprema ispitanika obuhvata 17 lica sa nezavršenom osnovnom školom, 204 sa

srednjom stručnom spremom, sa višom školom 38 lica i sa visokom školom 44 lica. Prosečan radni
staž ispitanika iznosi 13,5 godina.
Zaključen ugovor o radu ima 221 lice, 63 ispitanika se izjasnilo da nema zaključen ugovor, dok se
19 lica nije izjasnilo po ovom pitanju.
Od anketiranih lica 140 radi u preduzeću u kom je zaključen kolektivni ugovor, 18 lica se nisu
izjasnila i 145 ispitanika radi u firmama koje nemaju zaključen kolektivni ugovor.
Redovnu zaradu prima 247 ispitanika ili 81,5%, neredovna primanja ima 40 lica ili 13,2%, a 16
osoba se nije izjasnilo po ovom pitanju, odnosno 5,3 %.
Ispitanici su se izjasnili po pitanju obaveze poslodavca da redovno uplaćuje poreze i doprinose za
obavezno socijalno osiguranje ( PIO, zdravstveno ) te potvrdili u 71 % ili 217 anketirana lica, 28
anketiranih lica se nije izjasnilo, odnosno 9,5%, a 58 lica nema redovnu uplatu obaveznih poreza i
doprinosa socijalnog osiguranja, tj.19,5%. Pravo na godišnji odmor ima 252 zaposlena sa prosečnim
71
Bojana Tešić
odmorom u trajanju od 19,2 dana, dok se 30 anketiranih izjasnilo da nema pravo na godišnji odmor
i 21 lice se nije izjasnilo po ovom pitanju.
Od 303 anketirana lica, 100 je stu članovi sindikata, 12 lica se nije izjasnilo, dok 191 nisu članovi
sindikata.
Visina zarade koju ostvaruju zaposleni je: Ispod minimalca 47 lica, od 15.000 do 20.000 zaradu
ostvaruje 96 lica, od 20.000 do 30.000 imaju 83 anketirana i preko 30.000 zaradu ostvaruju 75
ispitanika. Odgovor nije dalo 2 ispitanika.
Prema rezultatima ankete, u Subotici su zastupljena prva dva stuba sive ekonomije –
privređivanje na crno i rad na crno, te s obzirom da su podaci o tome dostupniji, ove kategorije su
kroz anketu ispitane.
3.6.1. Privređivanje na crno u Subotici
O radu i privređivanju na crno je već bilo reči ranije. Privređivanje na crno, i rad na crno
se pojavljuju i u mnogo bolje uređenim zemljama nego Srbija. Samim tim ni Subotica nije izuzeta.
Kao pogranični grad, postoji mogućnost, s obzirom o nepostojanju i neobjavljivanju podataka, da je
u Subotici neformalna ekonomija, odnosno privređivanje i rad na crno razvijeniji u odnosu na druge
gradove.
Preduzeća obuhvaćena istraživanjem su iz oblasti trgovine 85 od čega 83 mala preduzeća,

jedno veliko, i jedan ispitanik se nije izjasnio; turizma i ugostiteljstva 32 od toga 30 malih
preduzeća jedno srednje i jedno veliko preduzeće; građevine 41 od toga 35 malih preduzeća, pet
srednjih i jedno veliko preduzeće.
72
Bojana Tešić
3.6.1.1. Neformalna ekonomija u trgovini
Siva ekonomija je, videli smo u dijagramu dobijenom na osnovu ankete koju je sprovelo
Stalno radno tela socijalno-ekonomskog saveta, najviše zastupljena u sektoru trgovine. Prema
dobijenim rezultatima anketiranih poslodavaca, najčešći pojavni oblici neformalne ekonomije u
oblasti trgovine su prodaja robe na crno i to na pijačnim ili improvizovanim tezgama, buvljaku ili
kućna prodaja, zatim neprijavljeni prodajni objekti, odnosno neregistrovane radnje, potom
preduzeća kod kojih zaposleni rade na crno, odnosno ne prijavljeni radnici. Od ukupnog broja
anketiranih, 12 se nije izjasnilo. U okviru pitanja ispitanici su naveli i prodaju bez izdavanja
fiskalnih računa, prodaju švercovane robe i nabavku robe iz uvoza nelegalnim putem uz
izbegavanje plaćanja carine, prodaju falsifikata kao i prodaju robe lošeg kvaliteta.
Ilegalna prodaja se realizuje na sledeći način

•Improvizovane ulične tezge
•Prodaja na pijaci
•Prodaja u legalnim objektima „ispod ruke“
•Akviziterska prodaja „od kuće do kuće”
•Akviziterska prodaja po objektima pravnih lica
•Ilegalni distributivni centri
•Prodaja u neprijavljenim STR i SZR
•Pružanje usluga fizičkim i pravnim licima na crno
Pored toga, ispitanici su se izjasnili koje obaveze najščešće izbegavaju:

•Porez i doprinosi na lična primanja – zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko
osiguranje, putni troškovi, troškovi ishrane
•Porez na dobit
•PDV
•Carine
•Takse za isticanje firme, lokalne i republičke takse, ekološke takse, komunalne takse, takse za
građevinsko zemljište
•Svi porezi, doprinosi i takse
Prema anketi, najčešći razlozi koji navode poslodavca da iz legalnog oblika poslovanja
pređe u neformalni oblik jestu visoki troškovi, pre svega porezi, doprinosi i razne takse; nelojalna
konkurencija koja snižava cene proizvodima, te smanjuje promet onima koji posluju legalno; želja
za većim profitom; monopol velikih kompanija; korupcija i loš rad inspekcijskih organa; potreba za
preživljavanjem, nizak životni standard građana i siromaštvo.
3.6.1.2. Neformalna ekonomija u turizmu i ugostiteljstvu
Prema izjavama anketiranih poslodavaca u oblasti turizma i ugostiteljstva, u okviru pitanja

o najčešćim pojavnim oblicima neformalne ekonomije u ovoj delatnosti izjasnili su se da su to rad
na crno, radnici na crno, roba niskog kvaliteta, neizdavanje fiskalnih računa, utaja poreza i slično.
73
Bojana Tešić
Kao nelojalne konkurente, ispitanici su naveli pravna lica koja neformalno obavljaju svoju
poslovnu aktivnost, fizička lica koja posluju u sivoj zoni, zatim lokalna samouprava i država,
konobari i nestručni ljudi.
Prilikom navođenja štete koju imaju od strane nelojalne konkurencije, ispitanici su pored
finansjikse štete koja nastaje usled većih troškova poslovanja, takođe naveli i nerealne cene,
smanjenje obima posla, pad ugostiteljstva, smanjenje u kvalitetu proizvoda i odliv kadrova.
3.6.1.3. Neformalna ekonomija u građevinarstvu
Prema dobijenim rezultatima anketiranih poslodavaca, najčešći pojavni oblici neformalne

ekonomije u oblasti građevine je apsolutni rad na crno, što podrazumeva neregistrovane privredne
subjekte koji obavljaju delatnost sa radnicima koji nisu prijavljeni, zatim slede ona preduzeća kod
kojih zaposleni rade na crno, odnosno radnici kojima se ne uplaćuju porezi i doprinosi. Kao pojavni
oblici neformalne ekonomije navedeno je i nuđenje radne snage preko oglasa u novinama,
angažovanje radnika za dopunski rad, fizička lica koja nude usluge na crno.
U okviru pitanja ispitanici su naveli da imaju poteškoća u naplati potraživanja, a da PDV

plaćaju po izdatoj fakturi (plaćanje PDV-a avansno) nabavka i prodaja loših kopija iz uvoza,
prodaju falsifikata kao i prodaja robe lošeg kvaliteta. Nelojalna konkurencija snižava cene i to
rezultira time da se veliki broj preduzeća odlučuje na prelazak rada na crno ili zatvaraju radnje. Kao
nelojalne konkurente, anketirani su naveli pravna lica koja neformalno obavljaju svoju poslovnu
aktivnost, i fizička lica koja posluju u sivoj zoni.
Prilikom navođenja štete koju imaju od strane nelojalne konkurencije, ispitanici su u većini
slučajeva naveli smanjen obim poslovanja, snižavanje cene od strane nelojalne konkurencije koja
nema nikakva davanja prema državi (obaveze poslodavaca prema državi, porezi, doprinosi, takse,
zakupnine poslovnog prostora, troškovi održavanja, režijski troškovi), šteta ugledu profesije kao i
smanjen obim ulaganja u nove mašine i nova postrojenja.
3.6.2. Glavni uzroci sive ekonomije u Subotici
Subotica je pogranični grad, što nužno dovodi do povećanog transfera robe i kapitala. U
svim zemljama je stepen sive ekonomije izraženiji u pograničnim delovima, upravo iz ovog razloga.
U pomenutoj anketi ispitanici su se izjašnjavali šta je glavni uzrok opstajanja i širenja sive
ekonomije. Prema njihovom mišljenju glavni uzrok stvaranja ambijenta pogodnog za širenje
neformalne ekonomije su :
•Politička nestabilnost,
•Visok stepen siromaštva
•Loša ekonomska situacija;
•Nizak nivo efikasnosti institucija
•Socijalno stanje,
•Velika nezaposlenost,
•Loše sprovedena privatizacija,
74
Bojana Tešić
•Loša poreska politika koja ne uvažava ekonomsku moćporeskih obaveznika,

•Kurs i skok evra,
•Monopol,
•Korupcija.
Prema pomenutoj anketi koja je sprovedena u okviru projekta Izgradnja partnerstva za

smanjenje neformalne ekonomije u Srbiji, gde se 48 ispitanih lica izjasnilo da radi na crno, najviše
njih radi u sektoru trgovine, usluga, građevinarstva. Odnosno, delatnost preduzeća u kom su sada
radno angažovana lica koja su obuhvaćena ovim anketiranjem jeste građevina 18% , trgovina
26,4%, turizam i ugostiteljstvo 12,6% , ostali 43%.
Stručna sprema ispitanika obuhvata 17 lica sa nezavršenom osnovnom školom, 204 sa

srednjom stručnom spremom, sa višom školom 38 lica i sa visokom školom 44 lica.
Redovnu zaradu prima 247 ispitanika ili 81,5%, neredovna primanja ima 40 lica ili 13,2%, a 16
osoba se nije izjasnilo po ovom pitanju, odnosno 5,3 %.
Anketirani su se izjasnili po pitanju na koji način poslodavac isplaćuje zaradu i to:

1. U celini na tekući račun - 165
2. U celini na ruke,bez uplate poreza i doprinosa - 55
3. U celini na ruke, sa uplatom poreza i doprinosa - 23
4. Delom na ruke , delom na tekući račun - 38
5. Uopšte ne isplaćuje zaradu - 3
6. Bez odgovora - 19
Od ukupnog broja anketiranih 25% zaposlenih ima zaradu preko 30.000 dinara, dok
minimalnu zaradu ima 15,5 %.
Pravo na godišnji odmor ima 252 zaposlena sa prosečnim odmorom u trajanju od 19,2 dana, dok
se 30 anketiranih izjasnilo da nema pravo na godišnji odmor i 21 lice se nije izjasnilo po ovom
pitanju. Razlozi zbog kojih im je uskraćen godišnji odmor, a koji su anketirani navodili, jesu
sezonski poslovi što je u većini slučajeva karakteristično za građevinsku delatnost.
3.7. POSLEDICE SIVE EKONOMIJE
Osim direktnih posledica sive ekonomije koje ogledaju kao gubitak poreskih prihoda, često
su podjednako važne i indirektne. To se, pre svega, odnosi na iskrivljeni statističko-informativni
sistem privrede, što može imati ozbiljne posledice na formulisanje odgovarajuće ekonomske
politike.
Povećani udeo neformalne ekonomije ima direktan uticaj na ostvarivanje manjih državnih
prihoda od potencijalnih. Ako postoji mogućnost da se istovremeno ostvari smanjenje državnih
izdataka, tada će se manjak prihoda odraziti kao smanjenje ukupne usluge koju država pruža
privredi.
U nastojanju da ostvare željeni nivo državne potrošnje, poreske vlasti će, zbog rasta sive ekonomije,
nastojati da nadomeste povećanjem poreskih stopa. Ovo bi za posledicu imalo dodatno opterećenje
onog dela privrede koje plaća poreze, čime mu se povećavaju troškovi a smanjuje konkurentnost.
75
Bojana Tešić
Zavisno od sklonosti ka preuzimanju rizika povećanjem poreskih stopa, moguć je dalji porast sive
ekonomije.
Empirijska analiza ekonomiste Normana Loajze iz 1996. pokazuje da veće smanjenje sive
ekonomije vodi ka značajnom povećanju poreskih prihoda, te većoj količini i boljem kvalitetu
javnih usluga, koje su od ključnog značaja za ekonomski rast. Analiza pokazuje da u zemljama u
kojima je poresko opterećenje veće od optimalnog i gde je kapacitet javne uprave za primenu
zakona slab, BDP raste sporije, a stopa nezaposlenosti se povećava. Porast neformalne ekonomije
ima negativan uticaj na stopu rasta tako što smanjuje raspoloživost usluga javnog sektora za sve
subjekte u privredi.65
Suprotno mišljenje o pozitivnom uticaju sive ekonomije na rast iznosi ekonomista Patrik Asea, koji
zaključuje da neformalni sektori u privredi mogu doprineti razvitku tržišta, povećati izvore
finansiranja, ojačati preduzetništvo i imati pozitivan uticaj na institucionalne promene.
Neki autori u pozitivne uticaje sive ekonomije u zemljama u tranziciji ubrajaju i

karakteristiku socijalnog amortizera, kojim se ublažavaju posledice negativnih uticaja i učinaka
tranzicije.
Bez kavalitetne procene sive ekonomije, poređenje među zemljama može uputiti na
pogrešne zaključke o relativnom nivou razvijenosti.
Kvalitetan statističko-informativni sistem je nužan za sprovođenje ekonomskih analiza, ali i za
praćenje privrede i vođenje makroekonomske politike. Na osnovu nepotpunih ili pogrešnih
podataka moguće je doći do pogrešnog zaključka, što može imati ozbiljne posledice u slučaju da se
oni koriste pri formiranju i formulisanju privredne politike.
65
Lovrinčević, Ž., Marić, Z., Mikulić, D., Maastrichtski kriteriji i uključivanje sive ekonomije – slučaj
Hrvatske, str. 6 Zagreb 2006. (preuzeto 26.10.2014.)
76
Bojana Tešić
3.8. SMANJENJE OBIMA SIVE EKONOMIJE
„Borba protiv sive ekonomije neophodna je u vraćanju javnih finansija na održivu putanju,
ali nije dovoljna za smanjenje deficita na održivi nivo.
Za suzbijanje sive ekonomije potreban sistemski plan koji bi obuhvatio mere iz fiskalnog domena,
ali i šire - kao što je reforma tržišta rada.“66
„U borbi protiv sive ekonomije je ključno da se utaja poreza učini manje isplativom, da se poveća
verovatnoća da ćete biti uhvaćeni ukoliko se bavite sivom ekonomijom, i tu je najvažnije unaprediti
efikasnost rada Poreske uprave i pooštriti kaznenu politiku.
U naporima za suzbijanje sive ekonomije bilo bi dobro i da se razmotri zabrana prometa novih
industrijskih proizvoda na zelenim i buvljim pijacama, ukazao je.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov složio se da je neophodno da se sistemskim merama -

poboljšanjem ljudskih kapaciteta Poreske uprave, boljom kaznenom politikom, kako od strane
poreskih vlasti, tako i od sudova, siva ekonomija u Srbiji smanji, i dovede na prosek
istočnoevropskih zemalja.
Altiparmakov je podsetio da je siva ekonomija dugogodišnji problem u Srbiji, ali da je u 2013.

dodatno povećana jer je naplata PDV-a smanjena.
On je naglasio da su za sprovođenje planova vlade za suzbijanje sive ekonomije potrebne duboke

sistemske promene, a neke najavljene mere, kao što je onlajn očitavanja fiskalnih kasa, neće dati
rezultata.
Naprotiv, one će biti veliki trošak za mala i srednja preduzeća - 50 do 60 miliona evra, a koliko
znamo u Evropi to, recimo, imaju samo Hrvatska i Belorusija, rekao je on napominjući da to nije
put jer problem nenaplate poreza u Srbiji nije tehnološke prirode, već sistemske prirode.
Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović rekla je da za rešavanje problema sive
ekonomije treba i politička volja i dodala država mora da pokrene ceo taj proces.
"U okviru komorskog sistema, mi smo formirali međuresornu radnu grupu za sivu ekonomiju, koju
čine predstavnici svih grupacija koje se bave trgovinom i tu su predstavnici Ministarstva finansija i
Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, telekomunikacije, Uprave carina, tržišnih inspekcija",
rekla je Hašimbegović Tanjugu.
Iz ove analize možemo zaključiti da se ograničavanje sive ekonomije i njeno svođenje na prihvatljiv
obim svodi na sprovođenje tri grupe mera:
•Mere koje stimulišu tržišne učesnike da deluju u formalnom sektoru;
•Mere koje prinuđavaju tržišne učesnike da deluju u formalnom sektoru i
•Mere kojima se kažnjavaju oni koji deluju u sivoj zoni poslovanja.
Sve tri grupe mera su u domenu oblikovanja društvenog i ekonomskog sistema.

Ekonomski sistem mora, pre svega biti stimulativan za legalno poslovanje, legalno posedovanje
66
http://www.bizlife.rs/vesti/65264-srbija-druga-u-regionu-po-sivoj-ekonomiji-
Časopis Bizlife, izdaje 03.01.2014., (preuzeto 02.09.2014.)
77
Bojana Tešić
imovine i legalno sticanje bogatstva. S druge strane, ekonomski sistem mora biti destimulativan,
odnosno da nosi mnogo veći rizik nego verovatnoću ostvarivanja dobiti iz neformalnog poslovanja.
Pored toga, ekonomski sistem mora imati jasno propisane sankcije za one koji rade u sektoru sive
ekonomije.
Jedan od značajnih aspekata sive ekonomije u Srbiji, ali i zemljama u okruženju, jeste
pravna nesinhronizovanost realnog bogatstva i izvora prihoda. To dovodi do zaključka, da pre
svega, pravna regulativa mora biti uređena, i kao takva mora biti početni oblik borbe protiv sive
ekonomije.
Najmanje šanse za prelazak iz neformalne u formalnu ekonomiju imaju najsiromašniji, jer

njihov prihod iz sive ekonomije služi za očuvanje egzistencije. Kao rešenje za ovaj problem mnogi
autori navode snažniji privredni razvoj i otvaranje novih radnih mesta.
Prema studiji američkog sekretarijata za poljoprivrednu eknomiju na osnovu podataka iz 2012.
godine stanovnici siromašnijih zemalja izdvajaju znatno više sredstava iz kućnog budžeta za hranu
nego građani bogatih država.
„Prosečno mesečno izdvajanje Amerikanaca za hranu iznosi 6,6 odsto ukupnog kućnog budžeta,
dok Pakistanci moraju za hranu da potroše 47,7 odsto budžeta, preneo je francuski magazin Slat.
U Evropi, takođe, statistički podaci pokazuju da je udeo potrošnje za hranu mnogo manji u
bogatijim nego siromašnim zemljama. Nemci izdvajaju za hranu 10,9 iz ukupnog kućnog budžeta,
Britanci 9,1 odsto, Francuzi 13,2, Italijani 14,2, Grci 16,5 odsto. Navike u ishrani takođe utiču na
količinu izdvojenog novca za kupovinu hrane koja se sprema kod kuće. Amerikanac u proseku
potroši 2.273 dolara godišnje na hranu pripremljenu kod kuće, Nemci 2.481 dolara, Francuzi 3.037
dolara, Norvežani 4.485 dolara.Troškovi zavise od poreske politike države i subvencija u pogledu
poljoprivrednih proizvoda, tako da postoje izuzeci od pravila, o čemu svedoči podatak da je udeo
troskova u kućnom budžetu za hranu viši u Rusiji nego u Indiji.Rusi izdvajaju 31,6 odsto kućnog
budžeta za hranu a Indusi 25,2 odsto.Jedno od najvećih izdvajanja za hranu proporcionalno
mesečnim primanjima posle Pakistanaca imaju Kamerunci 45,9 odsto, Kenijci 44,8 odsto, Alžirci
43,2 odsto.
U studiji se navodi da su zemlje koje najviše troše za hranu upravo države čiji su stanovnici
najosetljiviji u pogledu pothranjenosti. Loša žetva ili iznenadna suša može lako da izazove glad
mnogobrojnih Pakistanaca, dok prosečnom Amerikancu to nikako ne može da se dogodi, konstatuje
se u tekstu.“67
Najveći uticaj na smanjenje sive ekonomije u državi i društvu, ima država kroz dodelu
ovlašćenja organima za to zaduženim – Inspekciji rada, Tržišnoj inspekciji i Poreskoj upravi.
Vlada Srbije je u poslednjih godinu dana pokrenula niz projekata i programa za borbu protiv sive
ekonomije, i donela niz zakonskih akata. Od 01.03. tekuće godine pokrenut je portal Poreske
uprave, preko kojeg je poslodavac u obavezi da prijavi sve vrste poreza i doprinosa koje plaća. Ovo
je veoma značajno u cilju smanjivanja obima rada i privređivanja na crno, s obzirom da poslodavac
kod isplaćivanja plate mora prvo isplatiti poreze i doprinose pa tek onda neto zaradu zaposlenima
jer mu se u suprotnom zaračunava kamata, odnosno pre bilo kakvog isplaćivanja koje podleže
oporezivanju mora prijaviti porez i uplatiti isti.
Inspekcija rada je zadužena za suzbijanje neformalne zaposlenosti, odnosno ’rada na crno’.

Kada se ustanovi da u preduzeću ima radnika bez ugovora o radu, poslodavcu se daje rok u kome
67
Izvor: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/479260/PARADOKS-Na-hranu-najvise-trose-siromasni,
(članak objavljen i preuzet 09.07.2014.)
78
Bojana Tešić
takvi radnici moraju da dobiju propisani ugovor ili da napuste radno mesto. Ova preventivna uloga
je problematična, s obzirom da ne postoje propisane sankcije za buduće prekršaje. Iako zakon
propisuje oštre novčane kazne za ovakve prekršaje, njih mogu izreći samo sudovi, a procedura
dokazivanja je veoma zahtevna. Osim toga, sudovi vrlo često izriču kazne koje su ispod zakonskog
minimuma.
Zadatak Tržišne inspekcije je da obezbedi primenu Zakona o trgovini i, u okviru toga,

spreči različite oblike neformalne trgovine. Najčešći načini prodaje u sivoj zoni su putem oglasa; na
pijacama; u neprijavljenim samostalnim trgovinskim i zanatskim radnjama; na improvizovanim
uličnim tezgama; kao i prodaja u ilegalnim distributivnim centrima. Tržišna inspekcija ukoliko
utvrdi nepravilnost nema ovlašćenje da izriče novčane kazne već podnosi prijavu kojom se pokreće
sudski postupak. Tržišni inspektori su ovlašćeni da rešenjem izreknu sledeće mere: otklanjanje
utvrđene nepravilnosti; privremenu zabranu prometa određene robe, odnosno vršenja određene
usluge; privremeno zatvaranje prodajnog objekta; i oduzimanje robe.
Poreska uprava, kao i Inspekcija rada i Tržišna inspekcija, pokazuje relativno nizak stepen
efikasnosti u otkrivanju utaje poreza, što je posledica nedovoljnog obima ljudskih i materijalnih
resursa, neadekvatne strukture zaposlenih, kao i nepostojanja sistematske razmene podataka sa
drugim državnim organima u cilju utvrđivanja utaje poreza.
„U sklopu borbe protiv sive ekonomije, inspektori su od 1. juna do 10. septembra izvršili 8.856
kontrola, posle kojih je zaposleno 10.430 lica koja su do sada radila "na crno". Od juna je redovnim
i vanrednim proverama obuhvaćeno 151.533 zaposlenih. Kod poslodavaca čija je pretežna delatnost
fizičko – tehničko obezbeđenje povećan je broj zaposlenih za 46,12 odsto.
Umesto fiktivnih ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, poslodavci su zaključivali
ugovore o radu i druge ugovore u skladu sa Zakonom o radu.
Ugostitelji su povećali broj zaposlenih za 34,40 odsto, a građevinske firme za 25,17 odsto.“68
Još jedan veliki problem predstavlja korumiranost vlasti i nadležnih organa. Korupcija je poslednjih
godina u Srbiji i Subotici manja, ili samo bolje prikrivena. Korupcija podstiče sivu ekonomiju,
odnosno one oblike koji su u sferi sive ekonomije zbog povećanja profita.
3.8.1. Smanjenje sive ekonomije prema rezultatima ankete
Prema anketiranim fizičkim i pravnim licima u anketi ,,Izgradnja partnerstva za smanjenje

neformalne ekonomije u Srbiji' protiv neformalne ekonomije treba da se bore pre svih: zaposleni u
neformalnoj ekonomiji, poslodavci koji rade regularno, sindikati, država.
Takođe, od ispitanika se tražili da odrede najbolji vid stimulativne politike koji bi dao
rezultate usmanjenju neformalne ekonomije, tako da je po oceni anketiranih umanjenje poreza i
doprinosa na prvom mestu, zatim smanjenje visine i broja državnih i lokalnih nameta, više
programa stimulacije za zapošljavanje, veća inspekcijska kontrola, strožija kaznena politika,
efikasnije poreske i računovodstvene reforme.
68
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/496174/Posle-kontrole-zaposleno-10430-radnika-na-crno, člnak
objavljen 18.9.2014. (preuzeto 19.9.2014.)
79
Bojana Tešić
U okviru predloga i komentara predviđenih anketom, poslodavci su ukazali na

neophodnost angažovanja države u suzbijanju neformalne ekonomije i insistiranje na jednakim
uslovima poslovanja za sve poslodavce. Ukazano je na problem korupcije i nepoštovanje zakonskih
regulativa. Rešenje problema anketirani vide u podizanju životnog standarda i otvaranju novih
radnih mesta.
Prema mišljenju ispitanika, najefikasnije sredstvo za borbu protiv širenja neformalnog

oblika poslovanja može da ima država i to kroz: strožiju kaznenu politiku i stimulativnu politiku
države, stimulacija za otvaranje novih radnih mesta, podrška malim preduzećima, kreiranje boljeg
privrednog ambijenta, umanjenje poreza i doprinosa i plaćanje PDV-a po naplati fakture.
80
Bojana Tešić
ZAKLJUČAK
Uzimajući u obzir istraživanja i rezultate tih istraživaja koja su sprovele relevantne

institucije, došli smo do nekoliko zaključaka. Treba napomeuti da, iako su ove institucije nezavisne,
podatke ne treba uzimati kao takve u celosti, ali s obzirom da drugi izvori ne postoje ili nisu
relevantni, moraju se koristiti postojeći. Pored toga, s obzirom na materiju koja se obrađuje, a u
ovom slučaju je to uticaj sive ekonomije na životni standard građana, teško je pronaći informaciju
ili rezultat koji bi ukazao na neko pozitivno delovanje s obzirom da na državu siva ekonomija utiče
negativno, naročito u dugoročnom periodu.
Loše političko i ekonomsko stanje u državi uslovljavaju nazaposlenost, niska primanja, a

samim tim nisku kupovnu moć građana i siromaštvo, odnosno nizak životni standard građana. Ovo
su problemi koji već dugi niz godina pogađaju stanovištvo Srbije. Nizak životni standard koji je
uslovljen visinom primanja s jedne strane i opštim nivoom cena s druge, predstavljaju ukupnost
uslova života građana.
U Subotici, prema poslednjem popisu stanoništva, ima 37.443 domaćinstava, odnosno
100.886 stanovnika. Veći deo stanovništva naseljava gradsko područje, pretpostavimo zbog slabije
razvijenosti sela u odnosu na grad. U odnosu na prethodni popis iz 2002. godine, broj domaćinstava
se smanjio za sto, što je rezultat opšteg stanja u državi.
Domaćinstva svoje odluke o potrošnji donose na osnovu visine primanja, odnosno visine
raspoloživog dohotka. Raspoloživi dohodak predstavlja kupovnu moć stanovništva, a uslovljen je
visinom primanja i visinom poreza, doprinosa i tekućih troškova nametutih od strane države.
Primanja, kao i kupovna moć stanovnika Srbije su u odnosu na druge zemlje Evrope veoma niska,
ali i na pojedine zemlje u regionu.
Prosečna visina dohotka u Srbiji iznosi 45.610,00 dinara, dok je visina prosečne penzije 21.212,67
dinara. Minimalna zarada u Srbiji iznosi 21.160,00 dinara, što je manje od visine od 50% iznosa
prosečne zarade.
Visina minimalne potrošačke korpe, koju smo sami izračunali, a koja se bazira na visini cena u
marketima u avgustu mesecu iznosi 27.229,10 dinara, dok prema Republičkom zavodu za statistiku
minimalna potrošačka korpa u avgustu iznosila 34.267,46 dinara. Ako pogledamo cene nekih
namirnica na pijaci u odnosu na cene u marketima, možemo videti da tako može da se uštedi i preko
3000,00 dinara.
Dakle, minimalna zarada nije dovoljna za minimalnu potrošačku korpu, što je veoma poražavajuće,
jer je veliki broj zaposlenih na minamalnoj zaradi. Ako uzmemo u obzir da u minimalnu potrošačku
korpu nisu uračunati drugi troškovi sem troškova za osnovne životne namirnice, možemo zaključiti
da je kupovna moć stanovništva veoma mala, a životni standard na veoma niskom nivou.
Uslovljeni ovim problemima, odnosno nemaštinom, ljudi se okreću nedozvoljenim sredstvima kako
bi se izborili za svoju egzistenciju. Ti prestupi, koji se kose sa Zakonima, imaju katastrofalne
posledice po državu, ali s druge strane, čine da građani „prežive”. Zbog ovoga, država ne preduzima
mnogo kako bi sasekla pojavu sive ekonomije.
Uprkos svojim negativnim posledicama, neformalna ekonomija ima i svoje pozitivne

strane koje imaju trenutni uticaj - smanjuju nezaposlenost što dovodi do smanjenog broja
siromašnih građana. Zbog te osobine, neki autori ove trenutne efekte nazivaju socijalnim
amortizerima. Nema potrebe napominjati da su uticaji sive ekonomije, dugoročno gledano, pogubni
za privredu države.
81
Bojana Tešić
Veoma je teško proceniti koliko je ljudi zaposleno u sektoru sive ekonomije, kao i sa
koliko procenata siva ekonomija učestvuje u bruto društvenom proizvodu. Postoji nekoliko metoda
procene, po kojima je zastupljenost sive ekonomije u BDP-u Srbije između 30 i 40%, dok je u
zemljama EU taj prosek 18%.
Prema istraživanjima broj zaposlenih u sivoj ekonomiji na nacionalnom nivou se procenjuje na
800.000, što iznosi oko 10% od ukupnog broja stanovništva.
Radi obezbeđivanja egzistencije, ljudi su primorani da rade na crno, i u sektoru sive

ekonomije. To podrazumeva da iz straha od gubitka posla, koji se u Srbiji veoma teško dobija,
građani pristaju na teške uslove rada, za koji nisu adekvatno plaćeni. Česte su pojave da poslodavci
radnicima ne uplaćuju poreze i doprinose, kao i da izbegavaju plaćanje poreza i drugih nameta,
čime iz regularnog sektora prelaze u sektor sive ekonomije, opet vođeni borbom za egzistenciju.
Videli smo koliki su troškovi poslodavca pri islati zarade, pa nije upitna činjenica zbog čega se to
čini.
Siva ekonomija je najzastupljenija u pograničnim delovima države, zbog povećanog

transfera robe i kapitala. Moglo se videti u novinskim člancima poslednjih dana, da je „šverc“ robe
opet sveprisutan, kao i da je na nivou devedesetih godina, kada je u Srbiji bila hiperinflacija. Na
osnovu ovih informacija, može se zaključiti da je ekonomsko stanje u državi krajnje nepodnošljivo,
što ima druge katastrofalne posledice po društvo i razvoj društva u budućnosti – takozvani odliv
mozgova.
U poslednje dve godine država je počela sa uvođenjem mera protiv sive ekonomije, ali čini
se neuspešno. One se pre svega odnose na prijavu poreza putem portala Poreske uprave, prijavu
radnika putem portala Centralnog registra i slično. Jedna od mera je uvođenje novog Zakona o radu.
Iako usklađen sa zakonima Evropske unije, ovaj zakon je slabo održiv u Srbiji, i ne doprinosi
glavnom problemu – otvaranju novih radnih mesta, već povećanjem granice za odlazak u penziju
čini da i potencijalna radna mesta ostanu zauzeta u narednom periodu.
Videli smo da se rešavanje pitanja pojave sive ekonomije sastoji, pre svega, u uređenju
pravne regulative, snažnijem privrednom razvoju što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta za
nezaposlene, kao i stimulacijom otvaranja istih. Svedoci smo da pravna regulativa u Srbiji nije
dobro uređena, što nam pokazuje i zastupljenost sive ekonomije u BDP-u, ali i da se na tome ne radi
mnogo. Poslednjih godina, u Srbiji, i u Subotici je otpočelo poslovanje nekoliko velikih svetskih
fabrika, koje su zaposlile mlade ljude, što je na „prvi pogled” veoma pozitivno. Prethodnih godina
se radilo na stimulaciji otvaranja novih radnih mesta putem programa Nacionalne službe za
zapošljavanje, ali su zbog nedostatka para u budžetu ovi programi ukinuti.
Kao i po drugim pitanjima, država bi trebala iskoristiti pozitivna iskustva drugih država koje su
uspešno uspele izaći iz tranzicije, izbegavši visok stepen sive ekonomije, te ih primeniti u praksi.
82
Bojana Tešić
LITERATURA:
1. Stakić, B., Barać, S., Međunarodne finansije, Beograd 2010.

2. Stakić, B., Javne finansije, Beograd 2010.
3. Stakić, B., Barać, S., Osnovi ekonomije, Subotica 2006.
4. Tamaš, R., Kriza i siva ekonomija u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 2010.
5. Tomaš, R., Siva ekonomija u BiH, Banja Luka 2009.
6. Lovrinčević, Ž., Marić, Z., Mikulić, D., Maastrichtski kriteriji i uključivanje sive ekonomije
– slučaj Hrvatske, Zagreb 2006.
7. Lončarević, J., Institucije javnih finansija, Beograd 1997
8. Schneider, F., The Shadow Economy in Europe - Using payment systems to combat the
shadow economy, 2011. God
9. Stalno radno telo socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije za ekonomska pitanja,
Efikasno suzbijanje sive ekonomije, Beograd 2010.
10. Vasiljev, S., Marketing principi, peto izdanje, Prometej, Novi Sad
11. Vasiljev, S., grupa autora, Marketing menadžment, drugo izdanje, Ekonomski fakultet
Subotica
12. Hanić, H., Merenje tržišnog i prodajnog potencijala, M. Marketing 2001.
13. Rečnik razvoja vodič kroz znanje kao moć, Volfgang Zaks,Svetovi, Novi Sad
14. Vidanović, I., Rečnik socijalnog rada, Beograd 2006.
15. Josifidis, K., Makroekonomija principi teorije politike, Novi Sad 2004.
16. Ćamilović, S., i grupa autora, Primena novina u Zakonu o radu – I deo, NIP Obrazovni
informator, Beograd, jul 2014.
17. Veselinović, P., Ekonomija, Beograd 2010.
18. Krstić, G., i grupa autora, Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme,
Beograd 2013.
19. Veličković, D., Barać, S., Makroekonomija, Beograd 2009.
Publikacije:
1. Izvod iz metodologije izrad potrošačke korpe, Republički zavod za satistiku, Beograd,
31.05.2010.
2. Studija o životnom standardu, Srbija 2002-2007., Republički zavod za statistiku Srbije,
Beograd 2008.
3. Lična potrošnja domaćinstva, 2012.
4. Raspoloživa sredstva i lična potrošnja u II kvartalu 2014.
5. Izgradnja partnerstva za smanjenje neformalne ekonomije u Srbiji', Progetto Sviluppo CGIL
Italija i i Unija poslodavaca Srbije, u saradnji sa Socijalno-ekonomskim savetom Republike
Srbije i Stalnom konferencijom gradova i opština Srbije
6. Efikasno suzbijanje sive ekonomije, Socijalno ekonomski savet Republike Srbije, Beograd
2010.
Internet stranice:
1. http://www.blic.rs/
2. http://web.efzg.hr
3. http://popis2011.stat.rs/
83
Bojana Tešić
4. http://webrzs.stat.gov.rs/
5. www.pio.rs
6. http://www.bblf.bg/uploads/files/file_378.pdf
7. http://www.bizlife.rs/vesti/70673-krstic-siva-ekonomija-se-leci-godinama
8. http://inserbia.info/today/2014/05/serbia-1-5-average-salary-for-consumer-basket/
9. http://www.tradingeconomics.com/serbia/consumer-price-index-cpi
10. http://stats.oecd.org/Index.aspx?querytype=view&queryname=221
Pregled tabela:
Tabela 1 - Stanovništvo prema polu i starosti

Tabela 2 – Zaposleni po sektorima delatnosti u Subotici
Tabela 3 – Prosečna zarada u Srbiji
Tabela 4 – prosečne zarede po sektorima
Tabela 5 - distribucija korisnika penzije po teritoriji u septembru 2014. godine
Tabela 6 - distrubucija korisnika penzije po teritoriji u septembru 2014. godini
Tabela 7 - distribucija korisnika penzije po teritoriji u septembru 2014. godini
Tabela 8 - Broj korisnika po vrsti penzije i iznos prosečnih penzija u 2014.godini
Tabela 9 - Raspoloživa sredstva i lična potrošnja u II kvartalu 2014.
Tabela 10 - Raspoloživa sredstva i lična potrošnja u Republici Srbiji pо
godinama
Tabela 11 – Komparacija cena artikala iz potrošačke korpe na sivom i legalnom
tržištu
Tabela 12 - Kretanje kupovne moći stanovništva u Republici Srbiji
Tabela 13 - Lična potrošnja domaćinstva, 2012.
Tabela 14 - Lična potrošnja domaćinstva, 2012.
Pregled slika:
Slika 1: Raspoloživa sredstva i lična potrošnja u II kvartalu 2014.

Slika 2: Troškovi zarade zaposlenih
Slika 3: Struktura učesnika u anketi
84
Bojana Tešić
Prilog:
I Anketa
1) Broj članova domaćinstva: _______
2) Visina prihoda koje ostvaruje domaćinstvo:
a. Do 30.000,00
b. Od 30.000,00 do 50.000,00
c. Od 51.000,00 do 60.000,00
d. Od 61.000,00 do 70.000,00
e. Oko 80.000,00
f. Oko 90.000,00
g. Oko 100.000,00
h. Iznad 100.000,00
3) Za komunalije moje domaćinstvo mesečno izdvoji (pisati okvirno)

a. Za struju ____________________
b. Za vodu ____________________
c. Za odnošenje smeća _____________________
d. Za telefon ___________________
e. Za mobilni telefon __________________
f. Za korišćenje interneta _____________________
g. Za pretplatu na kablovsku ____________________
h. Drugi troškovi, (koji): ______________________________________
4) Moje domaćinstvo najviše novca potroši na:

a. Hranu, _______________________ (okvirno upisati iznos)
b. Komunalije, _______________________ (okvirno upisati iznos)
c. ___________________________________________________________________
5) Sveže namirnice, voće i povrće, kupujem

a. Isključivo na pijaci
b. Isključivo u prodavnici
c. I u prodavnici i na pijaci
6) Pri kupovini namirnica preferiram:

a. Proizvode proizvedene u Srbiji
b. Proizvode iz uvoza
c. Proizvode koji su jeftiniji – cena mi je veoma bitna
d. ___________________________________________________________________
85
Bojana Tešić
7) Pri kupovini proizvoda za ličnu i kućnu higijenu preferiram:

a. Domaće proizvode
b. Proizvode iz uvoza
c. Jeftinije proizvode – najviše pažnje obraćam na cenu
86

MR - Uticaj Sive Ekonomije Na Životni Standard Građana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

MR - Uticaj Sive Ekonomije Na Životni Standard Građana

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Uticaj Sive Ekonomije Na Životni Standard Građana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSTDIPLOMSKE STUDIJE I MEĐUNARODNU

UTICAJ SIVE EKONOMIJE NA ŽIVOTNI

Mentor: prof. dr D. Veličković Student: Bojana Tešić

Beograd, Novembar 2014.

Subotica sa oko 100.000 stanovnika predstavlja malo tržište, a tražnja za proizvodima iz

3.6.1.1. Neformalna ekonomija u trgovini ..........................................................................................................73

Na osnovu podataka objavljenih od strane relevantnih institucija – Zavoda za statistiku

Naredno poglavlje će se odnositi na pojavu sive ekonomije u zemljama čija je privreda u

1. METODOLOGIJA ISTRAŽIVAČKOG RADA

1.1. PREDMET ISTRAŽIVAČKOG RADA

1.2. CILJEVI RADA

Društveni cilj rada je da se na osnovu zvaničnih informacija relevantnih institucija utvrdi

1.3. HIPOTETIČKI OKVIR

1.4. IZVORI PODATAKA I METODE PRIKUPLJANJA

Na osnovu zvaničnih podataka objavljenih u publikacijama Zavoda za statistiku Republike

Pojam životnog standarda je u uskoj vezi sa ličnom potrošnjom, pa kretanje oblika

Bruto domaći proizvod predstavlja vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u

Agregati za merenje životnog standarda su dohodak, odnosno prihodi domaćinstva i

2.1. AGREGATI MERENJA ŽIVOTNOG STANDARDA

Od dužine vremenskog perioda u kome se meri životni standard zavisi da li će se koristiti

2.1.1. DOHODAK KAO AGREGAT ŽIVOTNOG STANDARDA

Dohodak kao agregat životnog standarda obuhvata sledeće komponente:

Domaćinstva zasnivaju svoje odluke o potrošnji na osnovu stalnog dohotka.Tekući

2.1.1.1. STRUKTURA STANOVNIŠTVA SUBOTICE

Struktura stanovništva se ogleda kroz više aspekata: biološka, demografska i ekonomska.

Biološka struktura se veoma često svrstava pod demografsku strukturu, te se u literaturi, i

Na osnovu podataka obrađenih od strane Zavoda za statistiku Republike Srbije, Fonda za

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku po poslednjem popisu

Iako su od sekundarnog značaja za temu, u nekim slučajevima istraživanja tržišta sledeći

Tabela 1: Stanovništvo prema polu i starosti

Gledajući ukupne rezultate stanovništva Subotice, vidimo da je prosečna starost 41,9

U ostalim područjima,koja ne podrazumevaju gradsko područje, broj muškaraca od 20 do

2.1.1.2. LIČNI DOHODAK - STRUKTURA

2.1.1.3. STRUKTURA ZAPOSLENOSTI I PRIMANJA STANOVNIKA SUBOTICE

Struktura zaposlenosti i primanja stanovništva jedan je opštih indikatora razvijenosti nekog

Beograd, jul 2014. (preuzeto 09.09.2014.)

Tabela 2 – Zaposleni po sektorima delatnosti u Subotici

Od toga zene 15020

Poljoprivreda i šumarstvo 846

Prerađivačka industrija 7984

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 464

Iz tabele 1 možemo zaključiti da je najviše stanovnika zaposleno u prerađivačkoj industriji,

U tabeli 2 možemo videti kolike su prosečne zarade u Republici Srbiji, u periodu od

Tabela 3 – Prosečna zarada u Srbiji

Ove podatke, iako su objavljeni i preuzeti sa stranice Republičkog zavoda za statistiku

Tabela 4 – prosečne zarede po sektorima

VIII 2014 I-VIII 2014- VIII 2014 I-VIII 2014

UKUPNO 62992 60582 45610 43911

Proizvodnja tekstila 41395 41224 30216 30227

Tabela 5 - distribucija korisnika penzije po teritoriji u septembru 2014. godine

U odnosu na prosečnu penziju u regionu, što vidimo u tabeli 4. prosečna penzija

Tabela 6 - distrubucija korisnika penzije po teritoriji u septembru 2014. godini

Tabela 7 - distribucija korisnika penzije po teritoriji u septembru 2014. godini

Tabela 8 - Broj korisnika po vrsti penzije i iznos prosečnih penzija u 2014.godini

Takođe, moramo naglasiti i da je broj nezaposlenih a radno sposobnih lica prema

U nastavku će biti priložena tabela „Raspoloživa sredstva i lična potrošnja u II kvartalu

Prihodi domaćinstava u novcu