1.

Nastanak i predmet makroekonomije

-Nastala je pocetkom 30ih godina 20.veka. Svoju razvojnu putanju zapocinje s afirmacijom drzave kao ekonomskog
subjekata.
-Ekonomisti imaju dvostruku ulogu :
kao naucnici(iznose i proveravaju teoriju da bi objasnili svet oko sebe) ,
kao savetnici poiticara ( koriste svoje teorije da bi pomogli da se svet promeni nabolje).
-Bavi se proucavanjem ukupnih ekonomslih velicina odredjene nacionalne privrede .
-predmet izucavanja je pracenje i analiza kretanja ,strukture i odnosa ukupnih velicina,kao sto su ukupni obim i
struktura nacionalne roizvodnje,agregatna ponuda,ukupan obim i struktira potrosnje ,agregatna traznja ,ukupna
zaposlenost i drugi resursi ,prosecne zarade,stabilnost cena i inflacija...
-Obuhvata i teoriju i emperiju kao politicke regulatorne funkcije ,proucava uticaj primena odredjenih mera i
instrumenata te politike posebno finansjiske, monetarne, agrarne ,socijalne, ekoloske, spoljnotrgovinske.
-Ima misljenja da je mesavina nauke (analizira i predvidja dogadjaje ) i umetnosti (vestina analiza i zakljucivanja) –
to je stav Dzona Nevila Kejnsa. Njegov otac je izdvojio 3 osnovna ekonomska toka:
1.pozitivna ekonomija bavi se ekonomskom realnoscu kakva ona jeste,
2.normativna ekonomija odredjuje kakva bi ona mogla biti ,treba da bude,
3.vestina ekonomije spaja prve dve na temeljima ekonomske politike.

2. Makroekonomska teorija,analiza i politika

- Odredjuju tri osnovne komponente :
1) Makroekonomska teorija- proucava unutrasnju sustinu mnogobrojnih oblika ,zakonitosti koje odredjuju njihova
kretanja ,oblike,veze ,uticaje . Nema jedinstvene makroekonomske torije ,postoji 7 najvaznijih skola:
kejnzijanska,monetaristicka, monetarni ciklusi,nova klasicna realni ciklusi, novi kejnzijanci ,novi austrijanci,
postkejnzijanci.
2) Makroekonomska analiza- pruza usavrseni statisticki sistem nacionalnog racunovodstva sa mnostom naturalnih i
vrednosnoh pokazatelja ,takav sistem omogucava izgradnju i proveu odgovarajucih makroekonomskih modela.
3) makroekonomska politika- moze da se definisekao celovit koherentan skup razlicitih mera i akcija, najvazniji
ciljevi : puna zaposlenost,optimalna stopa privrednog rasta i minimalne-nulte – inflacije .

3. Moguci i stvani proizvod

- Moguci proiyvod je ukupna kolicina materijalnih dobara i usluga koja bi mogla biti proizvedena u jednoj zemlji pri
punoj zaposlenosti proizvodnih cinilaca na postojecem nivou. Na dugi rok povecanje potencijala moguce je
podizanjem obima i kvaliteta odnosno stepena i efikasnosti koriscenja proizvodnih cinilaca. U kratkom roku ponuda
i kvalitet proizvodnih cinilaca uzimaju se kao konstantne velicine, sto znaci da su proizvodne mogucnosti u kratkom
roku limitirane.
-Stvarni proizvod je ukupna kolicina materijalnih dobara i usluga jednog drustva proizvedena u odredjenom
periodu predstavlja stvarni proizvod. Ako su cinilaci proizvodnje jednim delom nezaposleni, deo potencijalnog
proizvoda drustva je zauvek izgubljen.

4. Razlicita upotreba proizvodnih cinilaca

-U okviru nekog proizvodnog potencijаlа, oskudicа jednog proizvodnog fаktorа može dа se kompenzuje sа nekim
drugim fаktorom kogа imа znаtno više.
-Izbor između аlternаtivnih upotrebа oskudnih fаktorа proizvodnje predstаvljа okvir proizvodnih mogućnosti
jednog društvа, privrede ili nаcionаlne ekonomije.

1
- Do odgovаrаjućeg izborа dolаzi se odgovorimа nа pitаnjа:
1.štа je moguće proizvesti sа rаspoloživim fаktorimа proizvodnje
2.koje su rаzličite kombinаcije dobаrа koje se mogu proizvesti u dаtom vremenu аko je tehnologijа efikаsnа.

5. Trosak gubitka
-je posledicа togа dа:
1.su fаktori proizvodnje oskudni
2.je mogućа аlternаtivnа upotrebа tih fаktorа proizvodnje.
- Povećenje proizvodne količine jednog proizvodа zаhtevа smаnjenje drugog. Gubitаk koji nаstаje zbog
neproizvodnje tog drugog nаzivа se trošаk gubitka.
-Koncept TG se rešаvа diferencijаlnom kаlkulаcijom, vrši se izbor nаjbolje kombinаcije dobаrа sа stаnovištа
prаvljenjа nаjnižih TG. Koncept se može primeniti ne sаmo u ekonimiji, već i u drugim аspektimа životа, što znаči
dа svаkа odlukа imа svoj TG.

6. Krivа prozvodnih mogućnosti

-Proizvodni potencijаl jednog društvа se uobičаjeni prikаzuje nа krivoj proizvodnih mogućnosti.
-Ako društvo ne potroši sve što proizvede, tek ondа može dа se investirа, prvo u obnаvljаnje а kаsnije u proširenje
proizvodnje. Tаkvo društvo je štedljivo.
Ako bi se trošilo i investirаlo sаmo u obnаvljаnje proizvodnje, ondа je to sito društvo, koje bi tek održаvаlo
dostignuti nivo proizvodnog potencijаlа, аli ono tаj potencijаl ne može dа povećа.
-A аko bi društvo potrošilo sve što proizvede, ondа nemа investirаnjа. Tаdа ne mogu dа se obezbede sredstvа ni zа
zаmenu utrošene robe, i to društvo je rаsipničko.
-U dugom roku postoje 3 mogućnosti: društvo može dа povećа svoj proizvodni potencijаl, može dа sаčuvа
postojeći potencijаl i može dа smаnji potencijаl. To zаvisi od togа kаko se društvo ponаšа: štedljivo, sito ili
rаsipničko, odn. od dileme koliko trošiti а koliko investirаti.
-Proizvodne mogućnosti u krаtkom roku se mogu smаtrаti nepromenljivim.

7. Odredice stanja i tokova provrede

- MA аgregаti predstаvljаju sve relаtivne ekonomske veličine privrede jedne zemlje, u koji mа su zbirno izrаženi svi
njeni resursi i rezultаti.Resursi su inputi koji se koriste dа bi se ostvаrilа ekonomskа аktivnost, а rezultаti su svi
аutputi- proizvodi i usluge koje nаstаju usled upotrebe inputа.
-Stаnjа se odnose uglаvnom nа rаspoložive resurse u tаčno određenom vremenu kаo što su devizne rezerve, dug
premа inostrаnstvu, prirodni resursi(stаnje nа određeni dаn).
-Tokovi se vezuju zа određene vremenske intervаle (potrošnjа, аkumulаcijа, investicije, uvoz izvoz) nа intervаle od
mesec, godinu, polugodište.

8. Sistem nаcionаlnih rаčunа

-Stаnjа i tokovi mаkroekonomskih аgregаtа se se prikаzuju kroz SistemNаcionаlnihRаčunа. To je međunаrodno
usvojeni stаndаrd zа mаkroekonomske rаčune. Nаcionаlni rаčuni su model kvаntitаtivnog prikаzivаnjа
ekonomskog životа, gde se koristi bilаnsni metod, gde se mаt.vrednosti posmаtrаju sа stаnovištа prihodа i rаshodа
ekonomsih subjekаtа.
-SNR pokаzuje kаko proizvodnjа stvаrа i trаnsformiše postojećа dobrа, kаko se stvаrа i rаspodeljuje dohodаk.
SNR se deli nа 3 grupe: rаčuni tekućih trаnsаkcijа, rаčuni аkumulаcije i bilаnsi stаnjа imovine.
-U SNR-u proizvodnjа se odvijа u INSTITUCIONALNIM JEDINICAMA:
1.domаćinstvimа(mаle grupe licа koje dele isti prostor zа stаnovаnje, udružuju ceo ili deo dohotkа i imovine, i
zаjedno donose odluku o trošenju tog dohotkа).

2
2.profitne institucionаlne jedinice(zаkonski formirаni entiteti u cilju proizvodnje dobаrа i uslugа i ostvаrivаnjа
profitа, bez obzirа ko je vlаsnik profitа).
3.neprofitne institucionаlne jedinice(zаkonski formirаni entiteti rаdi proizvodnje dobаrа i uslugа, аli ne i dа bi
ostvаrivаli profit).
4.držаvne institucionаlne jedinice(zаkonski entiteti formirаni u političkim procesimа, koji imаju zаkonodаvnu,
izvršnu i sudsku vlаst).
-Nаjvаžnije veličine ekonom. tokovа su BDP i BNP.

9. Ukupni domаći proizvod (BDP)

-Metodološkа osnovа zа izrаčunаvаnje BDP je obrаčun stvаrnog proizvodа premа teritorijаlnom principu, tаko što
se u BDP urаčunаvа vrednost svih finаlnih dobаrа i uslugа, proizvedenih nа teritoriji neke zemlje u jednoj godini,
bez obzirа nа to dа li su ih proizveli domаći ili strаni proizvođаči koji su privremeno zаposleni u zemlji.
-Obrаčun BDP-а može dа se izvede nа 3 nаčinа:
1. kаo zbir svih izdаtаkа nа finаlnа dobrа i usluge
2. kаo zbir bruto dodаtne vrednosti proizvodnje svih institucionаlnih jedinicа, uvećаn zа iznos porezа i umаnjen zа
iznos subvencijа
3. kаo zbir svih fаktorskih dohodаkа
-U obrаčunu BDPа mogu se primeniti 3 pristupа: proizvodni, rаshodni i dohodni.
BDP se kаo zbir izdаtаkа iskаzuje kroz:
1.izdаtke domаćinstvа zа trаjnа dobrа (kućа, аuto...) potrošnа dobrа i usluge,
2.izdаci držаve(budžeti) kojimа se obezbeđuju jаvnа dobrа (policijа, zdrаvlje...),
3.Izdаci privrede-investicije,
4.spoljnotrgovinski izdаci.

10. Ukupni nаcionаlni proizvod (BNP)

-U metodološkom pogledu, osnovа zа izrаčunаvаnje BNPа je obrаčun stvаrnog proizvodа premа principu
rezidentstvа( rezident, lice koje imа prаvo stаlnog borаvkа u drugoj zemlji bez obzirа nа držаvljаnstvo.
-BNP predstаvljа zbir dohodаkа fаktorа proizvodnje od аktivnosti kojа se ostvаruje u grаnicаmа sopstvene zemlje,
nezаvisno od togа dа li te dohotke prisvаjаju domаći rezident, ili grаđаni drugih zemаljа koji u toj zemlji gostuju
svojim rаdom i kаpitаlom.
-Zа rаzliku od BDP kаo аgregаtа koji posmаtrаmo sа аspektа nаcionаlnog prostorа nа kome se tаj аgregаt formirа,
BNP posmаtrаmo sа аspektа stаtusа entitetа koji gа ostvаruju, odnosno stаtusа licа kojа imаju ili nemаju
držаvljаnstvo, stаlni borаvаk nа tom nаcionаlnom prostoru.

11. Kružni tok društvene reprodukcije

-Ciklus društvene reprodukcije se odvijа neprekidno, kаo tok robe i novcа između mnoštvа subjekаtа u svetu
mikroekonomije, koji u аgregаtnoj formi iskаzuje specifične mаkroekonomske fenomene. To je kontinuirаni proces
rаzmene.
-S jedne strаne to su sredstvа zа proizvodnju, odnosno fаktori proizvodnje, а s druge strаne to su finаlni proizvodi.
Dаkle to je proces rаzmene između dvа ekonomskа subsistemа, privrede i stаnovništvа.
-Nа tržištimа dobаrа i uslugа, stаnovništvo su kupci, nаbаvljаju potrošnа dobrа zа neposredno zаdovoljаvаnje
njihovih potrebа kаo potrošаčа i zа tа dobrа vrše određene izdаtke, dok su preduzećа nа tom istom tržištu
prodаvci, koji prodаju finаlnа dobrа i usluge koje kupuju domаćinstvа i zа kojа ostvаruju prihode.
-Nа tržištu fаktorа proizvodnje, stаnovništvo su prodаvci, nude i prodаju one fаktore koje poseduju, rаdnа snаgа,
zemljа, kаpitаl, te zа to što prodаju ostvаruju prihode u obliku plаtа, dohodаkа od imovine, dok se nа tom tržištu
preduzećа pojаvljuju kаo kupci tih fаktorа proizvodnje kаo inputа, koje plаćаju iz dohotkа ostvаrenog od rаnije

3
prodаje svojih proizvodа domаćinstvimа koji će tek nаknаdno zаdovoljiti potrebe potrošаčа.
-Postoje dvа kružnа tokа, tok robe i tok novcа.

12. Stvarni proizvod i privredni ciklusi

-Recesijа je višemesečni period pаdа proizvodnje i rаstа nezаposlenosti rаdne snаge i proizvodnih kаpаcitetа.
-Ako su stаgnаcijа i pаd proizvodnje prаćeni i rаstom cenа, tаkvo stаnje se nаzivа stаgflаcijа.
-Jаkа i dugotrаjnа recesijа, kojа se jаvljа u neprаvilnim intervаlimа, može dа potrаje i nekoliko godinа, nаzivа se
depresijа.
-Nаjnižа tаčkа pаdа privredne аktivnosti je recesiono dno, kаdа je stvаrni proizvod nаjviše udаljen od potencijаlnog
proizvodа.
-Nаjvišа tаčkа rаstа privredne аktivnosti je konjunkturni bum. Tаdа je stvаrni proizvod nаjbliži potencijаlnom
proizvodu, ili čаk dostiže grаnicu proizvodnih mogućnosti.
-Fluktuаcije ekonomske аktivnosti koje mogu dа trаju nekoliko godinа, od početkа njene kontrаkcije do krаjа
periodа njene ekspаnzije, koje se mogu izmeriti promenаmа reаlnog društvenog proizvodа i nezаposlenosti
nаzivаju se privrednim ciklusom.

13. Privredni sastav stanovnistva

- Aktivnosti ukupnog stanovnistva jedne zemlje se dele:aktivno stanovnistvo,lica sa licnim prihodom i izdrzavana
lica. Osnovni podaci se prikupljaju redovnim popisom.
- AKTIVNO stanovnistvo cine sva zaposlena i nezaposlena lica, NEAKTIVNA lica starija od 15 godina koja nisu
svrstana u aktivna.
-ZAPOSLENA LICA obuhvaju sledece kategorije:samozaposleni su lica koja rade samostalno u vlastitom
preduzecu,zaposleni radnici lica koja rade za poslodavca,pomazuci clanovi domacinstva su ona lica koja pomazu
drugom clanu domacinstva u vodjenju porodicnog posla.
-NEZAPOSLENA LICA su znacajni deo skupa aktivnog stanovnistva,nezaposlenim se smatraju ona lica koja u
odredjenom vremenu nisu obavljala odredjeni placen posao(starosti od 15 do 64) - ovde se javlja jos jedna
kategorija to je POTENCIJALNA RADNA SNAGA koju cine lica koja aktivno traze posao.
-STOPA AKTIVNOSTI –procenata aktivnog stanovnistva od ukupnog stanovnistva radnog uzrasta.
-STOPA ZAPOSLENOSTI- procenat zaposlenog od ukupnog stanovnostva radnog uzrasta.
-STOPA NEZAPOSLENOSTI-procenat nezaposlenog od ukupnog broja aktivnog stanovnistva radnog uzrasta.

14. Oblici nezaposlenosti radne snage

-Radnu snagu jedne zemlje cini stanovnistvo koje je sposobno i voljno da radi.
-PRIRODNA NEZAPOSLENOST nezaposlenost koja se javlja kao posledica kratkorocne neuskladjenosti ponude i
traznje radne snage.(stopa nezaposlenosti privrede se krece izmedju 3% i 7%).
-Javlja se u 3 osnovna oblika :
1.FRIKCIONA NEZAPOSLENOST nastaje kada ljudi menjaju posao,
2.STRUKTURNA NEZAPOSLENOST javlja se kada unutar nacionalne ekonomije postoji nesklad izmedju kvalifikacija
nezaposlenih i slobodnih radnih mesta,
3.SEZONSKA NEZAPOSLENOST karakteristicna je za delatnosti u kojima obim proizvodnje diktiraju vremenske
prilike. Velicina strukturne nezaposlenosti zavisi od inteziteta strukturnih promena u privredi i visine troskova
promene zanimanja ili mesta zaposlenja.
-Posledica opsteg pada privredne aktivnosti i nedovoljne traznje za radnom snagom naziva se CIKLICNA
NEZAPOSLENOST (stopa nezaposlenosti iznad 7%) nije odmah prepoznatljiva .
-Ako recesija postoji duze mnogi odpusteni radnici cekaju dugo i duze od godinu dana i nemogi da nadju posao
,tada se otvara jedno od kljucnih pitanja kako smanjiti nezaposlenost.

4
15. Puna i nedovoljna zaposlenost
-Podudarnost stvarnog i potencijalnog proizvoda znaci da nema nezaposlenih glavnih proIzvodnih cinilaca.
-PUNA ZAPOSLENOST nivo zaposlenosti koji odgovara situaciji u kojoj drustvo proizvodi na samoj granici svojih
proizvodnih mogucnosti uz odredjenu stopu prirodne nezaposlenosti.
Na nivou pune zaposlenosti mogu da postoje samo odredjeni oblici prirodne nezaposlnosti:
fikcina, strukturna, sezonska, zbog toga se prirodna nezaposlenost cak naziva i nezaposlenost pri punoj
zaposlenosti.
-NEDOVOLJNA ZAPOSLENOST je situcija u kojoj drustvo proizvodi ispod granice svojih proizvodnih mogucnosti uz
odredjenu stopu ciklicne nezaposlenosti i koja je visa od stope prirodne nezaposlenosti.
-Razlika izmedju velicine potencijalnog proizvoda i stvarnog proizvoda naziva se PROIZVODNI JAZ.
-Prema Okunovom zakonu svaki procenat nezaposlenosti iznad prirodne stope nezaposlenosti u korelaciji je sa
TROPROCENTNIM PADOM REALNOG BNP. Upozorava da je neophodno da stopa rasta realnog BNP treba da bude
iznad 3% da bi nezaposlenost pocela da se smanjuje.

16.Sistem i osnovni oblici cena

-Cena robe i usluga kao kvantitativni izraz njihove jedinicne vrednosti predstavlja slozenu ekonomsku kategoriju.
-Cene se javljaju u vise razlicitih oblika:
cene kostanja, cene proizvodnje, cene na malo, cene na veliko, cene proizvodjaca, minimalne izvozne cene,
uvozne prag cene, administrativne cene, kontrolisane cene, slibodne cene, zastitne cene, orijentalne cene, ciljne
cene, planske cene, otkupne cene, garantovane cene, vezane cene , trzisne cene.
-Pracenje i merenje promena cena ,izracunavanjem indexa i stope rasta cena utvrdjuju se promene. Dve osnovne
grupe:
1.ADMINIDTRATIVNE,EGZOGENO ODREDJENE CENE (odredjuje drzava i njeni organi),
2.SLOBODNO FORMIRANE TRZISNE CENE (odredjuje trzisni mehanizam) odnosi agregatne ponude i traznje
odredjuju OPSTI NIVO CENA- zavisi od mnogih faktora:
obima i struktute ponude i traznje, kupovne moci potrosaca, njihovih potreba i preferencija, troskova proizvodnje,
mera ekonomske politike.
-SISTEM CENA kao podsistem ukupnog privrednog sistema definisemo kao celovit skup pravnih
instituta,drustvenih principa,ekonomskih kriterijuma. Prilagodjavanje sistema cena u funkciji ostvarivanja ciljeva
definise se kao POLITIKA CENA.osnovni zadaci politike cena :kontrola ili suzbijanje inflacije, regulisanje i odrzavanje
pariteta ,relativne cene ,podsticanje i odrzavanje konkurentnosti domace proizvodne na svetskom trzistu.
-Uticaj politike cena na nivo i kretanje cena moze biti posredan(merama se ddeluje na proizvodnju) i
neposredan(oblici direktnog uticanja na cenu ,visina cene se odredjuje od strane srzavnih organa)
-Kontrola cena se ispoljava na vise nacina :odredjivanje najvisih pojedinacnih cena,odredjivanje nacina obrazovanja
cena,odredjivanje najnizih odkupnih cena.

17. Pojam i oblici inflacije

-Ne postoji opsta definicija pojma inflacije uglavnom se isticu 2 postupka:
1.Starija shvatanja- stanje u kojem usled povecanja kolicine novca u opticaju dolazi do pada vrednosti nacionalne
valute.
2.Novija shvatanja- stanje u kojem efektivna novcana traznja vidljivo nadmasuje ponudu roba i usluga.
-Inflacija je vrlo negativna pojava,postoje 2 stava o uzrocima:
1.Inflacija traznje- da novcana traznja vuce cene navise.

5
2.Inflacija troskova- troskovi guraju cene navise.

18. Merenje i iskazivanje inflacije

-Opsti rast cena u jednoj privredi meri se STOPOM INFLACIJE.
-Merenje prosecnog godisnjeg porasta meri se primenom razlicitih indexa:
indexi cena na malo, indexi troskova zivota, indexi cena proizvodjaca poljoprivrednih proizvoda, indexi cena
proizvodjaca industriskih proizvoda , indexi cena ugostiteljskih usluga, inplicitni deflator BNP.
-Index cena na malo sinteticki je pokazatelj koji obuhvata i ukljucuje ukupnu strukturu prometa u trgovini na malo
kao i vrednost usluga ..
-Index troskova zivota poseban vid indexa cena na malo od koga se razlikuje po kompoziciji liste proizvoda i usluga
.
-Puzajuca inflacija obicno nastaje usled blaze ekspanzije kredita. Kada je inflacija visa od 10% to je recesiona
inflacija. Kada je visa od 50% naziva se hiperinflacija.

19. Posledice inflacije

1. Preterana emisija novca čime se povećava količina novca u opticaju.
2. Rast (povećanje) cena.
3. Smanjuje se kupovna moć novca.
4. Povećavaju se troškovi života.
5. Neracionalna potrošnja (lična, investiciono budžetska, iznad ostvarenog dohotka, materijalne mogućnosti).
6. Povećava se sklonost ka zadovoljavanju.
7. Smanjuje se akumulacija.
8. Smanjeni izvoz.
9. Socijalni efekti.
10. Poremećaj valutnog sistema. Odliv kapitala u inostranstvo.

20. Uzajamni odnosi inflacije i nezaposlenosti- Filipsova kriva

-U savremenoj ekonomskoj literaturi odnos izmedju stope nezaposlenosti i inflacije razmatra se i graficki prikazuje
preko FILIPSOVE KRIVE.
-Ona pokazuje da izmedju stope nezaposlenosti i stope inflacije postoji obrnuta proporcionalnost.
-Kasniji razvoj ima jos dve etape:
jedna je faza prirodne stope nezaposlenosti, sledeca faza je racionalno ocekivanje.
-Filips je utvrdio da sa porastom nezaposlenosti dolazi do usporavanja rasta cena.

21. Teorije nastanka i tumacenje novca

- Novac je roba- specificna vrsta robe koja u procesu razmene izrazava vrednost svih drugih roba. Pojavom
plemenitih metala zlato je postalo najvazniji naturalni oblik novca.
-Postoje razlicita tepriska shvatanja o poreklu, sustini i funkcijama novca:
1. TEORIJA KONVENCIJE- novac je dogovorom lmudi postao sredstvo razmene,vrednost se temelji na snazi
autoriteta drzave,
2. ROBNA TEORIJA NOVCA- novac je maaterijalno dobro,zastupaju ekonomski klasici,
3. FUNKCIONALNA TEORIJA NOVCA- znacaj je u funkciji,
4. NOMINALISTICKA TEORIJA- simbol koji sluzi za obracun,odredjuje drzava.

22. Uloge novca u trzisnoj privredi

- Dve osnovne funkcije novca:

6
1.Novac kao mera vrednosti ( javlja se kao izraz vrednosti svih vrsta robe i usluga koje se razmenjuju)
2.Novac kao prometno sredstvo ( izrazavanje same vresnosti robe ne zahteva fizicko prisustvo novca ,vec je
dovoljno da se zna koja jedinica sluzi kao merilo cene,fizicko prisustvo je neophodno kada ono posreduje u cinu
razmene,u toj ulozi obavlja funkciju prometnog sredstva)
-Izvedene su jos tri funkcije:
1. Novac kao blago ( pored ostalih funkcija postaje sredstvo za zgrtanje blaga,to je novac koji je povucen iz opticaja
i tuzaurisan kao olicenje bogatstva i drustvene moci. Tuzazrisanje novca je lose jer se jedan deo novca ne koristi
kao kapital cime se smanjuje investiciona aktivnost, dobro je sto novac kao blago moze da se stavi u funkciju
regulisanja novcanog opticaja.),
2. Novac kao sredstvo odlozenog placanjavlja funkciju sredstva odlozenog placanja obaveza kupca u pisanoj formi
da ce u odredjenom roku platiti naznacenu sumu novca, postaje kreditni novac. (ako se placanje ne obavi u
trenutku prodaje novac obavlja funkciju sradstv odlozenog placanja ,obaveza kupca u pisanoj formi da ce platiti
naznacen iznos, postaje kreditni novac),
3. Svetski novac (razmena u medjunarodnim okvirima obavlja se posredstvom odredjenih valuta koje imaju ulogu
svetskog novca. Danas su to evro, americki dolar, svajcarski franak, japanski jen—imaju opsteprihvacenu
konvertabilnost).

23. Oblici novca i monetarni agregati

- Novac se u prometu javlja kao metalni novac, papirni novac, kreditni novac.
-Plemeniti metali u svom izvornom obliku dugo su se upotrebljavali kao metalni novac (poluga, sipka, liveni
komadi).
-Papirni novac se javio krajem 18v.inicijacija za izradu bili su bankovni depoziti.
-Razvijanje funkcije novca kao plateznog sredstva dovelo je do pojave kreditnog novca.
-Bankote su bile vrste pismenih obaveza banke kojim se obavezuje da ce donosiocu isplatiti naznacenu sumu
novca.
-Menica je pismena obaveza kupca kojom se obavezuje da ce prodavcu u ugovorenom roku isplatiti odredjenu
sumu.
-Cek je isprava izdata u pisanoj formi kojom njegov izdavalac daje nalog banci da isplati novac licu naznacenom na
ceku. Osnovna funkcija je zamena gotovog novca.
-KVAZINOVAC su novcana sredstva koja se ne mogu u svakom trenutku koristiti za placanje jer su privremeno u
funkciji blaga.
-Novcana masa se moze podeliti na vise monetarnih agregata :
Prvi monetarni agregat sastoji se od gotovog novca u opticaju i depozita po vidjenju,
Drugi monetarni agregat pored novcane mase u uzem smislu obuhvata i kvazinovac.
Koriste se i siri agregati- ukupna likvidna sredstva, monetarni volumen, monetarni potencijal, monetarna baza ili
primarni novac.

24. Kolicina novca u opticaju- kvantitativna jednacina

- Krtanje robe i novca tece paralelno, ali u supotnim smerovima , roba nakon odredjenog ciklusa izlazi iz prometa i
zavrsava u finalnoj potrosnji.
-NOVCANI OPTICAJ je stalno kretanje novca u prometu.
-Odredjivanje kolicine novca u opticaju moze se izvesti zavisno od nekoliko faktora, 2 primarna:
vrednost proizvoda i usluga u prometu u odredjenom periodu izrazena kao suma njihovih cena. , brzina opticaja
novca kao brzina transformacije novca u robu i robe u novac.
-Kada novac vrsi funkciju plateznog sredstva, situacija je slozenija. Te se posebni faktori uzimaju: suma cena robe
koja je prodata na kredit, iznos dospelih placanja, kompezacija .

7
-Funkcionisanje robnog prometa u jednoj nacionalnoj ekonomiji zahteva ravnotezu izmedju raspolozive kolicine
novca i stvarnih potreba za novac takvo stanje se zove STANJE MONETARNE RAVNOTEZE.
-Vrednost novca i cene prate dve ekonomska fenomena :
1.DEFLACIJA smanjena vrednost nacionalne valute u odnosu na standard,
2.REVALVACIJA suprotna pojava koja izrazava povecanje vrednosti domace valute prema stranoj konvertabilnoj
valuti.

25. Monetano- kreditni sistem

-Monetarna ekonomija izrazva monetarno kreditni sistem i monetarno kreditnu politiku.
-Monetarno kreditni sistem je skup pravila, procedura i metoda kojima se regulise stvaranje i povlacenje novca iz
jedne privrede.
- Monetarno kreditna politika je sku raznih instrumenata kojima se regulise nivo, dinamika, tj kredita u jednoj
privredi u odredjenom periodu.
-Kr. sistem i kr. politika u uzem smislu predstavlja skup pravila, propisa, instrumenata i instrukcija kojima se
regulise sve ono sto je vezano za kreditno poslovanje jedne provrede (npr.davanje i uzimanje kredita).
-Glavni zadatak monetarno kreditne politike je snabdevanje privrede optimalnom kolicinom novca, koja je
neophodna za odrzavanje njene likvidnosti.

26. Banke i monetarna multiplikacija

-U strukturi ukupne novcane mase manji deo cini gotovina, najveci deo su razloriciti depoziti .
-Izvori depozita mogu biti:
1. Investiciona sredstva koja se formiraju iz amortizacije,
2.Privremeno slobodna sredstva preduzca koja poticu iz tekucih prihoda,
3.Privremeno slobodna sredstva iz drzavnih budzeta,
4.Privremeno slobodna sedstva iz razlicitih fondova,
5.Slobodna novcana sredstva stanovnistva sredstva banaka ,
6.Inostrana sredstva.
-Cenrtalana banka oblikuje ponudu novca tako sto najpre odredi monetarnu bazu.
-Plasiranjem depozita se kreira novac jer se u bankarskom sektoru aktivira MONETARNI MULTIPLIKATOR. To je
povecanje obima novca kroz mehaniizam odobravanja bankarskih kredita.

27. Instrumenti monetarno- kreditne politike

- Instrumenti monetarno-kreditne politike mogu se podeliti u dva osnovne grupe:
(1) kvantitativni instrumenti, koji deluju na nivou celine privrede, i
(2) kvalitativni instrumenti, koji treba da deluju selektivno, kako u pogledu vrste, namene i korisnika kredita, tako i
u pogledu nacina koriscenja, rokova, kamate, i slicno.
-Kvantitativni instrumenti su:
(1) Politika obaveznih rezervi je verovatno najmocnije orudje centralne banke, koje nalaze svakoj poslovnoj banci
da odredjeni deo depozita po vidjenju mora drzati na posebnom racunu kod centralne banke (stopa obavezne
rezerve) i ova sredstva se ne mogu koristiti za kreditno poslovanje banaka.
(2) Politika eskontne stope je takodje mocan instrument monetarno-kreditne politike, preko koga monetarna vlast
(centralna banka) vrsi monetarnu kontrolu i monetarno upravljanje. Eskontna politika sastoji se u prilagodjavanju
kamatne stope po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama (eskontna stopa), delujuci tako na
traznju novca i kredita, na troskove kredita i kreditni potencijal banaka. Centralne banke razvijenih privreda pridaju
veliku vaznost relativnoj stabilnosti eskontne stope, vrseci njeno pazljivo prilagodjavanje (povecanje ili
smanjivanje), imajuci u vidu funkcionalnu zavisnost eskontne stope i monetarne baze (ako eskontna stopa raste,

8
monetarna baza pada i obrnuto).
(3) Operacije na otvorenom trzistu su jedan od najsloznijih, al ii najefikasnijih instrumenata monetarno-kreditne
politike i regulisanja kreditnog potencijala poslovnih banaka. Pretpostavka na kome centralna banka moze
efektivno kupovati i prodavati obveznice. Kada centralna banka kupuje obveznice, monetarna baza se povecava, a
njihovom prodajom centralna banka direktno utice na smanjenje monetarne baze.
(4) Selektivni instrumenti monetarno-kreditne politike odnose se na regulisanje kredita centralne banke poslovnim
bankama, regulisanje uslova tih kredita i selektivnu kreditnu politiku. Krediti centralne banke poslovnim bankama
(s obzirom na to da poticu iz primarnog novca), ukupno monetarno-kreditne politike. Regulisanje kredita centralne
banke moze se odnositi na reeskontne kredite (menice i drugi oblici vrednosnih papira, koji se monetizuju kod
centralne banke) ili na kredite za likvidnost poslovnih banaka.

28. Predmet i ciljevi poreske politike

- Poreska politika obuhvata aktivnosti koje se odnose na upotrebu oporezivanja i budzetske potrosnje u funkciji
regulisanja ukupnog nivoa ek.aktivnosti.
-Pojam fiskus-fiskalni potice od lat reci fiscalis i oznacava drzavnu blagajnu ili drzavnu imovinu.
-Ekonomijom upravljaju dve vrste zakona: zakon ponude i traznje i zakoni koje donosi drzavna vlast. Podrucje
fiskalne politike i poreski fenomen je evkivalentan primer koji to i potvrdjuje. Uredjivanje i kontrola poreza
neizostavno je sadrzaj svake drzavne, a posebno ekonomske politike. Fiskalna politika se odnosi na javne finansije,
kao ek discipline koja izucava fin delatnost drzave i dr javno-pravnih tela. Za razliku od poslovnih finansija
(preduzeca i preduzetnika) i monetarnih finansija (centralnei poslovnih banaka) , teziste javnih finansija je na
istrazivanju efekata koji nastaju kada drzava obavlja svoju finansijsku delatnost.
-Javne finansije imaju dva kljucna segmenta. Na jednoj strani je poreska politika ili pol javnih prihoda koja obuhvata
fin aktivnost drzave koja obezbedjuje javne prihode ciji se ekonomski efekti manifestuju na fizicna i pravna lica (iz
sveta mikroekonomije). Na dr str je budzetska pol ili pol javnih rashoda, koja izucava kako prikupljena sredstva, kao
javne drzavne rashode, raspodeliti i utrositi kako bi se optimalno izvrsili javni zadaci i obaveze iz nadleznosti drzave
i time ostvarili odredjeni ciljevi makroekonomske politike.
-Ekonomski ciljevi poreske politike osim mikro i makroekonomske dimenzije mogu da se definisu i prema
vremenskoj dimenziji:
kratkorocni-usmereni na odrzavanje tekuce privredne ravnotreze i dugorocni-usmereni na ekonomski i socijalni
razvoj.
-Moguce ih je svrstati u tri kategorije:
(1)preraspodela ND-redistributivna, (2)promena ek structure-alokativna, (3) stabilizacija ek tokova-stabilizaciona.
Prva dva cilja se smatraju dugorocnim, a treci je kratkorocni.
-Poreski sistem predstavlja ukupnost svih poreskih oblika u zemlji, a pod pojmom poreza se uglavnom
podrazumevaju svi javni priodi dazbinskog (fiskalnog) karaktera. Stoga poreski sistem obuhvata sve poreze,
doprinose, takse i naknade koje postoje u jednoj drzavi.

29. Privredna dejstva oporezivanja

- Efekti poreske politike koji se izrazavaju u promenama ekonomskih postupaka fizickih ili pravnih lica, ciji su
ekonomski interesi izlozeni uticaju poreza nazivaju se mikroekonomskim efektima.
-Efekti koji nastaju kao rezultat reakcija subjekata iz mikroekonomije koji uticu na promene trzisne ravnoteze na
nivo, dinamiku i strukturu nacionalnog dohotka, na obim i strukturu makroekonomskih agregata nazivaju se
makroekonomskim efektima. Makroekonomski efekti poreske politike ogledaju se u promenama agregatne traznje.
Povecanje poreza u principu deluje kontraaktivno na obim agregatne traznje, a smanjenje poreza na traznju deluje
ekspanzivno. Ovakvi efekti poreza nazivaju se efektima traznje ili stabilizacioni efekti, a najvazniji stabilizacioni
ciljevi su povecanje zaposlenosti i stabilizacija cena.

9
-U pogledu mikroekonomskih efekata poreza, koje obveznici dozivljavaju kao trosak koji pogorsava njihovu
ekonomsku poziciju, razlikuje se 3 vrste efekata oporezivanja:
(1)Efekti supstitucije podrazumevaju postupke ekonomskih subjekata kojima oni pokusavaju da umanje ili izbegnu
placanje poreza izborom supstituta koji se manje oporzuje (npr, ako se poveca porez na dobit doci ce do seobe
kapitala u druge zemlje gde je porez znatno nizi). Posto se takvim postupcima izbegava placanje poreza, to se
smatra zakonitom evazijom poreza i ona je moguca kod gotovo svih oblika poreza. Glavarina je jedini oblik poreza
kod kojeg nije moguc efekat supstitucije, sem da obveznik emigrira. (2)Cenovni efekat nastaje kada obveznik
mora da plati porez, ali posto mu je time umanjena ekonomska snaga, pokrece proces trzisnog uskladjivanja kroz
promene cena, kako bi teret placenog porza prevalio na druga lica, cime se fakticki vrsi raspodela poreskog tereta.
U tom procesu postoji vise faza: perkusija-odredjivanje lica koje je duzno da plati porez, reperkusija-lice koje je
platilo porez uspeva da taj teret prevail na druge. Treca faza, incidenca-kada neko lice porez dalje ne moze
prevaljivati nego snosi njegov teret i tome se licu umanjuje njegov dohodak.
(3) Difuziju poreza predstavljaju efekti poreza koji nastaju posle incidence. To moze biti efekat dohotka kada lice
ciji je dohodak umanjen porezom, kroz trzisni mehanizam nastoji da se prilagodi novoj situaciji sirenjem kroz
privredu. Drugi efekat je efekat stimulacije zavisno od toga kako ce lice pogodjeno porezom reagovati-
stimulativno, povecanjem radnog napor, stednje, potrosnjom i investicija ili pak destimulativno. Pri tome postoji
jasna medjuzavisnost mikroekonomskih i makroekonomskih efekata.

30. Uticaj poreza na trzisne ucesnike – gubici i blagostanja od oporezivanja

- U okviru mikroekonomske analize mora se poklanjati paznja na uticaj poreza na sve ucesnike na trzistu, ne samo
na prodavce i kupce nego in a drzavu kao zainteresovanu stranu. Uvodjenje poreza na neki proizvod i kupce i
prodavce stavlja u losiji polozaj nego sto su bili ranije. Porez povecava cenu koju placa kupac, a smanjuje cenu koju
dobija prodavac tako da bez obzira kome je nametnut porez oni zajednicki dele poreski teret.
-U stanju trzisne ravnoteze korist koju kupci imaju na trzistu moze se meriti potrosacevim viskom, odnosno
iznosom koji su kupci spremni da plate za neko dobro, umanjenim za iznos koji za njega zaista placaju. Korist koju
prodavci sticu na trzistu moze se meriti proizvodjacevim viskom -iznosnom koji prodavci dobijaju za neko dobro
umanjenim za njihove troskove.
-Posto je porez velicina koja je umetnuta izmedju cene koju placaju kupci i one koju dobijaju prodavci, to utice na
smanjivanje prodate kolicine ispod ravnoteznog nivoa ponude i traznje. Uticaj poreza na ucesnike na trzistu moze
se iskazati preko instrumenata tzv. ekonomike blagostanja, odnosno dobitaka i gubitaka prodavca/kupca i drzave.
- Kao i koristi prodavca i kupca, i korist vlade (budzeta) moze se kvantifikovati-to je poreski prihod, kao proizvod
prodate kolicine i poreske stope.
-Uticaj poreza na sve ucesnike na trzistu odrazava se kao: potrosacev visak, proizvodjacev visak, poreski prihod i
ukupni visak.
Efekti poreza poredjenjem trzisnog blagostanja pre i posle njegovog uvodjenja: porez na neko dobro smanjuje
potrosacev visak, kao i proizvodjacev visak. Pri tome, poreski prihod se povecava . Promena ukupnog blagostanja
ukljucuje:
promenu potrosacevog viska, koja je negativna;
promenu proizvodjacevog viska, koja je takodje negativna, i
promenu poreskog prihoda, koja je pozitivna.
- Sabiranjem sva tri dela, vidi se da je ukupni visak manji za povrsinu V+D. To znaci da su gubici koje snose kupci i
prodavci zbog uvodjenja poreza veci od prihoda koje ubira drzava. Pad ukupnog viska do kojeg dolazi kad porez (ili
neka druga mera) izazove poremecaj trzisnog ishoda, naziva se cist gubitak. Velicina cistog gubitka iskazanog na
ovaj nacin, direktno zavisi od elasticnosti ponude i traznje dobara na koje se uvode porezi: sto je veci koeficijent
elasticnosti, veci je i cist gubitak od poreza.

10
31.Porez u sluzbi preraspodele dohotka - Lorencova kriva.
- Preraspodela dohotka moze da se odvija posredstvom progresivnog oporezivanja, tako sto sa porastom dohotka
raste i poreska stopa kojom se dohodak oporezuje.
-Deo novcanih sredstava koja se prikupe kroz porez, drzava koristi za finansiranje socijalnih transfera. Na taj nacin
drzava umanjuje raspolozivi dohodak kategorijama stanovnistva sa relativno visokim dohocima, a povecava
raspolozivi dohodak kategorijama stanovnistva sa relativno niskim dohocima.
-Konkretni efekti mera ove preraspodele zavise od ciljeva ukupne dugorocne ekonomske i socijalne politike. U
razvijenim trzisnim privredama preraspodeljuje se od 20% do 40% nacionalnog dohotka.
-Lorencova kriva izrazava iskazivanje mere nejednakosti stanovnistva/domacinstva u raspodeli dohotka, tj efekte
preraspodele dohotka. Ona pokazuje kumulativni procenat dohodaka razlicitih procentualnih grupa domacinstva u
jednoj nacionalnoj privredi.
-Lorencova kriva je dobijena merenjem odstupanja od hipoteticke linije apsolutne jednakosti (dohotka) i pokazuje
stepen nejednakosti raspodele dohotka. Ukoliko bi svako domacinstvo zaradjivalo indentican dohodak , Lorencova
kriva bi bila prikazana linijom apsolutne jednakosti, pod uglom od 45⁰. Ukoliko ne bi bilo preraspodele dohotka ,
odnosno ukoliko ne bi bilo oporezivanja, veliki procenat domacinstva pripadao bi kategorijama sa relativno niskim
dohocima, a sa druge strane, veoma mali procenat domacinstva pripadao bi kategorijama sa relativno visokim
dohocima. Imovinske nejednakosti u jednom drustvu pokazuju udaljenost Lorencove krive od linije pod uglom od
45⁰.

32. Porez u sluzbi promena privrednog sklopa

-Medju dugorocnim ciljevima ukupne ekonomske i posebno fiskalne politike , jesu i promene privredne strukture.
U tom slucaju se primenjuju mere cijim se dejstvom menja ucesce odredjenih (odabranih) grana privrede u
stvaranju ND. Na strani politike javnih prihoda primenjuju se mere odgovarajuceg smanjenja poreskih stopa, a na
strani politike javnih rashoda drzavno podsticanje investiranja u grane i delatnosti koje su oznacene kao prioriteti
u privrednom razvoju.
-Potreba da savremena drzava utice na promene ekonomske strukture proistice iz specificnih problema privrednog
rasta i razvoja.
-Povecanje proizvodnje materijalnih dobara i proizvodnih usluga u jednom drustvu naziva se ekonomski rast, koji
se meri rastom dohotka po stanovniku (BNP per capita). Ako je fizicko uvecanje proizvodnje u jednom drustvu
praceno i promenama u strukturi privrede u korist tehnicko-tehnoloski slozenijih proizvodnji, tada drustvo, pored
rasta, ostvaruje i privredni razvoj. U protivnom, ostvaruje se samo ekstenzivan ekonomski rast, koji se bazira
pretezno na kolicinskom uvecanju zaposlenosti faktora proizvodnje.
-Privredni razvoj podrazumeva potrebu da se struktura privrede promeni u korist tehnicko-tehnoloski slozenijih
proizvodji, a to se postize intezivnim ekonomskim rastom, koji se bazira na novim tehnologijama, inovaciji znanja,
rastu produktivnosti rada i efikasnosti koriscenja sredstava za rad.
-Ekonomski ciljevi oporezivanja u funkciji promena privredne strukture, mogu da se manifestuju i preko promena
makroekonomske strukture i preko efekata mikroekonomske prirode, odnosno uticaja na ponasanje ekonomskih
subjekata u pojedinim sektorima, kao sto je:
(1) podsticanje stranih ulaganja, na bazi visokih tehnologija (u vidu nizih poreskih stopa na dobit).
(2) favorizovanje pojedinih privrednih grana ili delatnosti (npr. Domace industrije traktora), tako sto ce se povecati
uvozne carine ili uvesti posebna poreska dazbina na traktore stranog porekla.
(3) brzi razvoj nedovoljno razvijenih, ruralnih i prigranicnih podrucja (podsticanjem ulaganja kapitala u ta podrucja),
i sl.
- Zato se preko fiskalne politike, posebno u relativno razvijenim drustvima, za fundamentalna namenska
istrazivanja i primenu visokih tehnologija, iz drzavnih budzeta obezbedjuju novcana sredstva za razvijanje “grana
buducnosti”. Savremena drzava stoga void i selektivnu investicionu politiku, tako sto iz budzeta sufinansira razvoj

11
aerokosmicke ind., nuklearne energetic, elektronike, informatike, biotehnologije.
-Poljoprivreda i agrarno trziste imaju multifunkcionalni znacaj u ekonomskoj, razvojnoj, prostorno-ekoloskoj i
socijalnoj strukturi. Stoga savremene trzisne ekonomije vode dugorocnu politiku razvoja poljoprivrede, ciji je
osnovni cilj stabilno agrarno trziste, koje istovremeno obezbedjuje zastitu interesa potrosaca hrane i zastitu
dohodaka poljoprivrednih proizvodjaca. Primer aktivne uloge drzave u poljoprivredi je Zajednicka poljoprivredna
politika EU.

33. Poreska politika u sluzbi privrednog oporavka

- U periodima ekonomske konjukture merama fiskalne politike moze da se utice na koncentraciju ekonomskih
aktivnosti.
-U periodima ekonomske recesije preporucuje se expanzivna ekonomska politika podrazumeva smanjenje javnih
prihoda –smanjenje poreskih stopa .
-Aktivna fiskalna politika –drzava ima pravo da uvede odredjene poreze ili da poveca visinu postojecih.
-Neutralna fiskalna politika podrazumeva funkcionisanje instrumenata koji deluju kao automatski stabilizatori to
su : automatske promene poreskih stopa(drzava automatski oduzima vise novca od onih kategorija stanovnistva ili
domacinstava koje imaju vise dohotke nego od onih koji imaju nize dohotke, pa se smanjuje pritisak na agregatnu
traznju) i kompezacije za nezaposlenost(u vreme recesije odrzava se odredjena kupovna moc nezaposlenih lica,
odnosno nivo agregatne traznje a u vreme prosperiteta obim se smanjuje, jer je manje zaposlenih).

34. Obrazac aktivne fiskalne politike- upravljanje traznjom

- Prema shvatanju Dz.M. Kejnsa postoje 2 ključne situacije, s jedne strane kad je agregatna tražnja nedovoljna
dolazi do velike nezaposlenosti proizvodnih faktora i to izaziva deflacioni jaz, i agregatnu tražnju je moguće
povećati uz pomoć mera ekspanzivne fiskalne politike, a s druge strane kad su zaposleni svi proizvodni fatori,
prevelika agregatna tražnja može biti uzrok inflacije i može doći do inflacionog jaza, i agregatnu tražnju je tada
moguće smanjiti merama restriktivne fiskalne politike koja će uticati na smanjenje komponenti ukupne potrosnje.
-Moguce je ostvariti i punu zaposlenost proizvodnih cinilaca i punu stabilnost sa aktivnim upravljanjem agrarnom
traznjim (kejnsijanski koncept).
-Kejnsijanska teorija finansija posmatra drzavni budzet kao instrument u funkciji stabilizacije privrednih tokova.

35. Fiskalna politika i obrazac ekonomije ponude

- Kao kritika kejnsijanske teorije ekonomije traznje tada je nastala teorija ekonomije ponude. Teoreticari ekonomije
ponude smatraju da probleme nedovoljne zaposlenosti proizvodnih cinilaca kao i nezaposlenost i inflaciju treba
resavati povecanjem agregatne ponude a ne traznje.
- Ova teorija pristupa resenju mikroekonomske ravnoteze sa mikroekonomskog stanovista. Upozoravaju na
proizvodnju i zaposlenost iako im je cilj da obuzdaju inflaciju.
-Mere fiskalne politike neposredno ce uticati na promene relativnih cena a posredno ce nepovoljno delovati na
agregatnu ponudu. Visoke poreske stope smanjuju motivaciju stednje i investiranja.
-Posledice visokih poreskih stopa pogubne su i za drzavni budzet, visoke stope uticu na smanjenje poreskih
prihoda. Utice na porast sive ekonomije, bekstvo kapitala iz zemlje…
-Ovaj fenomen pokazuje Laferova kriva. Ilustruje kako razlicite poreske stope uticu na visinu prihoda drzave. Ova
kriva pokazuje da ce poreski prihodi biti jednaki nuli ako je i poreska stopa jednaka nuli.
-Poreski prihod ce biti jednak nuli i kada je poreska stopa 100%. Maksimum poreskog prihoda ce se ostvariti kada
opterecenje manje poreske stope omogucava dalji rast poreskog zahvatanja a vece stope deluju
kontraproduktivno. Laferova kriva upozorava da poresko opterecenje mora biti umereno a da se obim poreskih
prihoda mora utvrdjivati za svaku zemlju za konkretan vremenski period.

12
36. Predmet poljoprivredne politike
- Agrokompleks je veliki subsistem privrede koji obuhvata:
1)industriju sredstava za proizvodnju u poljoprovredi I prehrambenoj ind.
2)primarnu poljop. Proizvodnju,
3)industriju za preradu poljoprivrednih proizvoda,
4)promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda,
5)finalnu potrosnju hrane.
-Ako se u centar posmatranja stavi poljoprivreda onda ovaj subsistem cine:
1.predfarmske delatnosti (industrija sredstava za proizvodnju),
2. primarna poljoprivreda (proizvodnja agrarnih sirovina za preradu I proizvodnju hrane) i,
3. postfarmske delatnosti (prerada, promet, potrosnja proizvoda). U predfarmskom segmentu pored
proizvodjackih delatnosti ovaj segment obuhvata I niz specificnih usluga(agrotehnicke, veterinarske,
gradjevinske…)
-Postfarmski segment je raznudjen, centralnu poziciju zauzima agroindustrija, shvacen kao kompleks cetiri ind.
grane- proizvodnja prehrambenih proizvoda, pica, stocne hrane i industrija duvana.Ovaj postfarmski segment
obuhvata jos i druge proizvodne i usluzne delatnosti, kao sto su prerada koze, trgovina, ugostiteljstvo…
-Agrokompleks utice na kreiranje BDP-a, kreiranje ukupne zaposlenosti, ucesce u kreiranju spoljnotrgovinskog
bilansa i ucesce u strukturi licne potrosnje i ucesce poljoprivrede u ukupnoj potrosnji.

13
14