1

ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ

ВЛАШКО-СРПСКИ
РЕЧНИК

У нади да ће записане речи послужити да се

поврате себи, ова књига је посвећена Власима
који се стиде свог језика и порекла

ВОРБАРЈУ
ВЛАРУМЙЊЕСК-
СРБЈЕСК

Овај речник не представља дефинитивни одговор

на питање језика и обим фонда речи
вларумунског говора, већ има за циљ да буде
подстрек онима који поседују усмену
заоставштину својих предака, да допишу још
понеку реч у фонду вларумунског народног
стваралаштва.

______________________________________________
(Прва верзија вларумунског речника штампана на штапачу
27. 06. 2000.)
 2

Ворба Вларумйњилор је ка Троја а лу Шљиман, сě

афлě йн стратура а ђе ноуо лу рамасатурљи ђе
цйвиљизацйј ҹе са петрекут. Трěбě афла, куношћа,
аљеӂа шй кићи парҹељиљи а лу ěла мозаик ђе
ворбј, карје дупа ҹе сй во огођи, о сй фије марје
газдарије.

Говор Вларумуна је као Шлиманова Троја, налази се у

деветом слоју остатака надошлих цивилизација. Треба
наћи, препознати, раздвојити и сложити делове тог
мозаика речи, које ће, након што се подесе, бити велико
богаство.

Култура Вларумйњилор нује ауру ал ҹе љикурě. Ја

је дајманту ла карје трěбě лукра, кум ар пућа
страљикура.

Култура Вларумуна није злато које сија. То је дијамант на

коме треба радити, да би могао просијати.

Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.

Ла уому карје ворба мумйњилор ласě,

стрину с’ауђе йн касě.

Шй ěла је коӂја уом, карје пазěшће аја ҹе арjе.

Мошйја йн карје ну крјеск фрацй,

рамйње ла алцй.
 3

ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА – ВЛАОЉИЦА

– Љ. Б. КИЋИ
ВЛАОЉИЦА ИМА 33 СЛОВА, ШТО ЈЕ ДОВОЉНО РАДИ
ЗАПИСИВАЊА 32 ГЛАСА КОЈИ ПОСТОЈЕ У КРАЈИНСКОМ
ГОВОРУ, ОДНОСНО 33 ГЛАСА У ПОРЈЕЧКО-
ХОМОЉСКОМ ГОВОРУ.
МУКЛИ САМОГЛАСНИЦИ ěĚ, йЙ ИСТОВЕТНИ СУ ЗА ОБЕ
ВЕРЗИЈЕ ГОВОРА А ОСТАЛА ТРИ СЛОВА ИМАЈУ ДИЈАЛЕКТАЛНИ
ИЗГОВОР:

У КРАЈИНСКОМ: ʤ = З, Ӂ = Џ, Ҹ = Ч; ИЛИ ДА СЕ КОРИСТЕ:

З, Џ, Ч
У ПОРЈЕЧКО-ХОМОЉСКОМ: ʤ = ДЗ, Ӂ = Жj, Ҹ = Шј

аА бБ вВ гГ дД ʤДз ђЂ еЕ ěĚ ӂӁ жЖ
дз, з Жј,Џ
зЗ йЙ иИ јЈ кК лЛ љЉ мМ нН њЊ оО

пП рР сС тТ ћЋ уУ фФ хХ цЦ шШ ҹҸ
Шј,Ч

ВЛАОЉИЦА
трěбě сй шћије – уому карје врја сй скрије.

Неко је кроз шалу рјекао: “За текст написан

влахољицом Власима је потрјебно пет минута да
науче да га прочитају. Једна минута да погледају
текст, још једна минута да га прочитају, и додатних
три минута да се чудом начуде како су брзо и
успешно савладали читање на влашком језику.”

Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.

 4

ЙМПОРТУ
Шалом Израел! Бунвењиту йн Израјел!
Шалом је ворба ку карје Израиљењи йш мулцамјеск каља ла
йнтйлњит шй ла пљекарје, шалом је ворба ку карје мулцамјеск
лукру шй фаҹерја бунě. Шалом је ворба а уна ҹе а мйј рамас ђин
ворба Јеврејилор шй ђин ја а пройнвијат тоаће ворбиљи лу љимба
Јеврејаскě -- Хебрејешће.
Кйнд са парасйт цара Јеврејилор шй тоц Јевреји а фост спрйнжйц
пи тото помйнту, јеји а лувато сй ворбјаскě пи љимбиљи лу
вилајтурљи йнтрě а куј царě а трајит, шй аша ђи врјемја лу вро о
мије шй ноуо суће ђи ањ ји ша зујтат ворба шй љимба а лор. Да
кйнд дупа рату алђидој са профакут цара а лор, Израиљу, шй
Јевреји са астрйнс йн ја ђин тоаће пěрцйљи, са йнтймплат ђе ји
нашћиут сй ворбјаскě тоц йнтро љимбě, нума а ворбит пи љимбиљи
лу мулће вилајће. Маре тајнě а фост ђе јеји, пи а лу а куј љимбě сй
порњаскě тоц сй ворбјаскě шй сй скрије кěрцйљи йнтро љимбě.
Йн врун ораш йн тоатě сара ла врун лок са адунат уоамињи ла
корзо. Да аколо йнтођиуна а фост шй врун мош карје наврут ку
њима сй тěјнује дакě ла йнтйлњалě ну ја мулцамит ку: шалом; да јар
аша шй ла пљекарје. Са мират ји ђи мошула шй ља фост ҹудě пи јел,
ама ђила о врјеме а лувато сйј факě пи воје шй карје год са
йнтйлњит ку јел а ворбит: шалом, да а порњит шй јеји уњи кйтрě
алцй сй ʤйкě: шалом. Шй аша йнтрě Јевреј са афлат уоамињ карје
а врут сй шћије ҹе сě спуње ку ворба: шалом, шй пинтру аја а катат
йн кěрц батрйње ђивродатě, карје а фост скрисě кйнд Израиљењи а
авут цара а лор, шйн јеље а афлат кě је аја ворба ђи сйнатаҹит. Шй
аша ји а гасйт кě йн кěрцйљи лор а љи батрйње сйнт скрисě тоаће
ворбиљи лу љимба а лор, шй аша ку воја лу Думњеʤěу, ђаколо ља
пройнвацат шй аша а пройнвијат љимба Јеврејаскě.
Ворба шй љимба Вларумйњаскě нује скрисě йн кěрц батрйње, кě
ну јастě ђе а љи аша кěрц батрйње скрисě пи аста љимбě; ама йн тот
сату ал Вларумйњеск, сй ну ʤйҹем йн тоатě каса, јастě унђе мајастě
кйће ун мош ор мујерје батрйнě, ла карје а мйјрамас кйћо ворбě
њезујтатě да пи карје ћињери ну о шћиу. Пи а љи аша ворбе трěбě сй
ље афлěм шй сй ље йнсамнěм.
Ђикйт ђила лумја а батрйнě, унђе ам мйј пућа сй афлěм њезујтатě
ворбě Вларумйњаскě? -- Пућем со афлěм йн повјешћ, йн карје тоатě
ворба аре локу ал ји шй спусу ал ји. Да јар аша шйн кйнћи ҹе. Кě
макěр сйнт ворбиљи огођиће йн кйнћиҹе ђи кйнтат, јеље ау спусу ал
лор.
Унђе јар ам мйј пућа афла ворба Вларумйњаскě? – О пућем афла
йн пољикриљи уоамињилор, кě тоатě пољикра спуње ҹова.
Унђе јар пућем сй афлěм кураће ворбе Вларумйњешћ? – Ље пућем
афла ла нумиљи лу жоавињ шй бујеʤ; кě Вларумйњи пи јеље ну ља
йнвацат ујтйнду сě ла тěљевизор, нума ђила паринцй ај лор
мјергйнд пи досурј шй кймпурј.
Унђе пућем афла ворба Вларумйњаскě? – Пућем со афлěм ла
нумиљи лу васурј шй лукрěрурј пин кěшйљи саћењилор.
 5

Унђе јар пућем сй афлěм њестрйкаће ворбе Вларумйњешћ? –

Пућем сй ље афлěм ла нумиљи лу: ҹоҹ, боруӂ, појењ, огашě,
кймпурј… Кě аља нумје нусйнт йнвацаће ђин географије, нума а
рамас ђила ај батрйњ.
Дакě во фи воја лу Думњеʤěу, шй дакě ње йндурěм,
пућем сй астрйнӂем шй сй адунěм лаунлок ворбиљи лу
љимба вларумйњаскě, шй ку ја скрија кěрц ђи йнвацат ла
копији ај ноштри.

Љубиша лу Божа Кићи

УВОД
Шалом Израел! Добродошли у Израел!
Шалом је реч са којом се Израелци поздрављају при сусретању и
при растајању, шалом је реч са којом наздрављају послу и сваком
добром делу. Шалом је једина реч што је још остала из говора
Јевреја и из ње су поново оживеле речи јеврејског језика –
Хебрејски.
Кад је пропала јеврејска држава и када су сви Јевреји били
расејани по целом свету, они су почели да говоре на језицима
народа у чијим су земљама живели, тако да су они у периоду од око
хиљаду и деветстотине година заборавили своје речи и свој језик. А
када је после другог светског рата обновљена њихова држава
Израел и када су се у њој окупљали Јевреји са свих страна, десило се
да они нису знали сви да говоре једним истим језиком, већ су
говорили на језицима многих народа. Велика расправа је била међу
њима на чијем језику да почну сви да говоре и да пишу књиге истим
језиком.
У неком граду сваке вечери на неком месту окупљали су се људи
на корзо, а тмао је стално био и неки старац који није хтео са никим
да разговара ако му се при сусретању није отпоздрављано са:
шалом; а исто тако и при одласку. Чудили су се они старцу и
љутили су се на њега, али временом су почели да му угађају и ко год
би се срео с њим говорио је: шалом, а почели су и једни другима да
кажу: шалом. И тако се међу Јеврејима нашло људи који су хтели да
сазнају шта значи реч: шалом, и због тога су потражили у старим
верским књигама из давнина, које су биле написанě у времену кад
су Израелци имали своју државу, и у њима су нашли да је то реч за
поздрављање. И тако су нашли да су у њиховим старим књигама
записане све речи њиховог језика, и тако вољом Божијом, отуда су
их поново научили и тако је поново оживео јеврејски језик.
Говор и језик Вларумуна није записан у старим књигама, јер
таквих старих књига нема писаних на овом језику; али у сваком
вларумунском селу, да не кажемо у свакој кући, има где још има по
неки старац или стара жена, код којих је остала још нека реч
незаборављена а коју млади незнају. Те речи треба да нађемо и да
их забележимо.
 6

Осим од старих људи где би још могли да нађемо незаборављену

реч вларумунску? – Можемо да је нађемо у причама, у којима свака
реч има своје место и своје казивање. А исто тако и у песмама. Јер
иако су речи у песмама удешене за певање, оне имају своје
казивање.
Где би опет могли наћи реч вларумунску? – Можемо је наћи у
надимцима људи, јер сваки надимак казује нешто.
Где можемо опет да нађемо чисте речи вларумунске? – Можемо
их наћи код имена животиња и биљака; јер Вларумуни њих нису
научили гледајући телевизор, него од својих родитеља идући по
шумама и пољима.
Где можемо наћи реч вларумунску? – Можемо да је нађемо код
имена посуда и послова по кућама сељана.
Где опет можемо да нађемо непокварене речи вларумунске? --
Можемо да их нађемо код имена: брда, дубодолина, пропланака,
потока, пољана… јер та имена нису научена из географије, него су
остала од старих.
Ако буде воља Божија и ако се потрудимо, можемо да
саберемо и да сакупимо на једно место речи вларумунског
језика, и са њима писати књиге за учење нашој деци.

ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА –ВЛАХОЉИЦА

Основне поставке влахољице концепирине су октобра, новембра

месеца 1996. године а облик новоприхаћених слова еволуирао је и
дотериван поступно. Влахољица представља ћирилицу којој су
придодата слова за гласове којих нема у српском а има их у
влашком језику (то су: ě, й, ʤ, ӂ, ҹ). Употреба влахољице – влашке
ћирилице, уз коришћење Вуковог непревазиђеног правописа, за
Влахе је најбоље решење јер они користе и ћирилицу и сјајни Вуков
правопис, те немају потребу да уче туђи правопис и азбуку.
Мукли самогласници (ě, й) адекватни су руском тврдо е, тврдо и,
односно немачким муклим самогласницима (ë, ü). Мукло (ě)
изабрано је из APHI конвенције, а мукло (й) аналогно је
латиничном (î)
ʤ Dz постоји у цинцарској ABCED–i. Као такво може бити
истоветно за ћириличну и латиничну верзију
џ = ӂ = жј крајински изговор џ (dž, дж) = ӂ = (žj) жј поречко-
хомољског говора
ч = ҹ = шј (крајинско) ч = ҹ; ҹ = шј (поречко-хомољско)

Супротно тврдњи да Власи без прихватања рoмâнског

алфабета не могу у писменој форми изражавати свој
говор, влахољица ће показати да Власи не морају постати
Рoмâни, како би тек онда научили читати и писати на свом
матерњем језику.
 7

Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик,

докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и
пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и
украшавамо, дотле живи и народ: може се међу
собом разумијевати и умно саједињавати; не
прелива се у други, не пропада.

Вук Караџић
ПОРЕКЛО РЕЧИ
Већина европских говорних језика има своје порекло у
заједничкој основи индо-европске групе језика, а уз то, како је
дошло и до међусобног утицаја савремених језика на појединим
подручјима, не треба да изненађује чињеница да се у многим
језицима јављају речи са истим значењем. Лингвистима је познато
да има речи које се појављују у више говорних језика и то са истим
или сродним значењем, тако да је тешко дефинисати из ког језика
потичу. Међутим, дубљом анализом и разматрањем ширег спектра
народних говора, ипак је могуће доћи до изворног порекла већине
речи. На основу тога може се сматрати да речи циркулишу међу
народима, трпе извесне говорне промене, а у неким случајевима се
као измењене поново враћају матичном народу. Мешање речи
најинтензивније је било на просторима где су се народи мешали
услед ратних освајања, колонизација или трговине. На европским
просторима најизраженије се прожимао утицај: грчког, латинског,
арапског, турског, немачког, италијанског, француског, енглеског
па и шпанског језика. На Балканском полуострву на језик
домицилних народа, поред грчког и латинског, највећи утицај је
имао турски језик, преко кога су допрле речи из персијског и
арапског језика. Ослобођењем од турске власти и орјентацијом на
Запаноевропске земље ојачан је продор речи из немачког,
италијанског, француског, енглеског и преко интернационализама,
из латинског и грчког језика. То се посебно уочава у областима
науке и технике, саобраћају и комуникацијама, банкарству и
трговини. Међу балканским народима има пуно речи које су
заједничке за те народе, а раније их је било и много више него
данас, тако да су оне олакшавале комуникацију међу разним
етничким групама за време владавине турског, византијског или
римског царства. Међутим, са ослобађањем и развојем
националних лингвистика, тенденциозно и плански су се
занемаривале заједничке речи а инсистирало на коришћењу речи
са ужих националних подручија, како би се оформио и истакао
национални карактер неког језика. С обзиром да влашки језик није
био записан у писменој - књижевној форми, њиме се није могло
манипулисати па зато је у њему остало доста речи из претходних
периода у виду архаизама.
Међу језицима балканских народа, народа који су били сведоци и
присилни учесници многобројних најезди и миграција
становништва, задржао се огроман фонд речи из других језика а
има примера да заосталих речи има чак из келтског језика. На
 8

таквом простору где су се вековима таложили људски и језички

амалгами, у дугом историјском раздобљу од преко хиљаду година
суживота словенског и романског становништва, развили су се
српски и влашки језик, који су се формирали на истом географском
простору паралелно један поред другог, уз прожимање и међусобни
утицај, што је имало за последицу појаву великог броја речи истог
облика и значења које се употребљавају у оба језика, а исто тако и
речи које су исте форме али различитог значења. Такав
равноправан развој ова два језика постојао је све до краја XIX века,
односно до онда докле је међу људима углавном постојала усмена
комуникација. Међутим, у XX веку, са продором писане речи преко
новина и књига, а крајем века преко радија и телевизије
емитовањем говора и песама само на српском језику, влашки језик
оставши и даље само у усменој форми, а уз то и административним
мерама злонамерно потискиван из употребе, губи равноправни
статус, потпада у подређени положај у односу на српски језик и
бива потиснут из употребе код Влаха. С друге стране, непостојање и
непримењивање азбуке – алфабета са којом би се записивало
усмено народно стваралаштво и речи народног говора, услед
незаписивања, довело је до губљења и нестанка речи за појмове
делатности и предмета који су се некада употребљавали, а који су
током времена изашли из употребе, па због престанка њиховог
коришћења падају у заборав, тако да младе генерације више нису
свесне њиховог постојања, што је условило осиромашење језичког
фонда влашког говора. Поред тога, оргиналност и фонд речи
влашког језика посебно је угрожен у XX веку под утицајем
школства и црквеног и чиновничког апарата, а нарочито жесток
удар на влашки језик у задњих тридесетак година XX века учинили
су електронски медији који су допрли до сваке забити и продрли у
сваку кућу загађујући влашке обичаје и језик.
Присуство туђица, које не ретко представљају и архаизме, веома је
уoчљиво у влашком језику који се због непостојања одговарајућег
писма, до данашњег дана сачувао у усменом, говорном језику.
Међутим, мада са мањим фондом речи и са туђицама, влашки је
ипак очувао своју оргиналност за коју се може рећи да је на вишем
нивоу од оргиналности румунског или српског књижевног језика.
Потврду о оргиналности, самобитности и архаичности у влашком
језику делимично поткрепљује занимљивост да су се до караја XIX
века међу Власима могла још увек наћи архаична имена чије
постојање сеже у далеку прошлост у времену од преко две хиљаде
година. Мушко име Киркë идентично је женском имену чаробнице
Кирке записаном у Хомеровом епу о Одисеју. Такође за име Панкë
може се претпоставити да води порекло од имена грчког бога Пана.
У садашњем времену, времену наглог технолошког развоја и
свестраних комуникација преко медија у којима је велика употреба
интернационализама, за оне речи којих нема у влашком језику а
савремени начин комуницирања условљава њихово коришћење,
потребно је да се термини првенствено преузму из изворних језика
одакле потичу, да би потом, ако има потребе, били прилагођени
влашком изговору. При томе треба се орјентисати на речи које
формом и изговором највише одговарају влашком говору.
 9

ВЛАШКИ ЈЕЗИК

На влашком језику не постоји израз за реч Влах, јер та реч

углавном са пежоративним значењем користи се у језицима народа
који контактирају са Власима. Назив Влах никада се не користи на
влашком језику, већ Влах за себе увек ће рећи да је Румйн, што
означава да је то човек који говори румйнским језиком а никако да
је то држављанин Ромâније. Власима је то сасвим јасно али другима
није, па зато различити пропагандисти, у времену када се већина
ствари настоји исполитизовати, настоје да реч Румйн формулишу
као ознаку за припадника ромâнске нације, а не да се ради о
Власима, односно, нашим Румйнима (Румйњи ај ноштри) са
подручја Североисточне Србије.
Влашки језик представља подгрупу ромâнског језика који се
развио под утицајем турског и српског језика и чије се рзлике са
ромâнским огледају не толико у самом речнику колико у својствима
палатализације гласова. Примера ради такве сличне
палатализације постоје у српском језику и могу послужити за
компарцију: реч деда код Црногораца се изговара као –ђед, а код
Херцеговаца –дјед; девојка, –ђевојка, –дјевојка.
Као што се у српском језику преко школског система, штампе,
електронских медија, књижевних дела и других средстава настоји
да се искорене локални говори и унифицира језик на целој
државној територији, мада се величају језик старога Врања и Ниша
у хвалоспевним приликама; слично и ромâнска званична
лингвистика не признаје постојање специфичности влашког језика
и са неверицом негодује што народ не прихвата коришћење
ромâнског језика и алфабета у приликама када му се нуде.
Не могу да појме да оно што је њима прирасло за срце, код Влаха не
изазива никакве ефекте.
Влашки језик подједнако је угрожен и од стране српског и од
стране ромâнског језика. Најбоља одбрана од српског језика јесте
употреба и неговање влашког говора; а од ромâнизације чврста
одбрана и гаранција биће употреба ћирилице – валахољице. Тада
ће влашки језик остварити свој циљ – избориће себи опстанак.

ПРЕДГОВОР ЗА ВЛАШКИ РЕЧНИК

У српско-влашком речнику уврштене су и савремене речи са

назнаком њиховог порекла, како би се показало да су то опште
прихваћене речи које потичу из језика других народа; речи које су
коришћењем у многим језицима постале добробит целог
човечанства, па је стога оправдано да се равноправно користе и у
влашком језику.
Такође, у овом речнику не треба се чудити што у оба језика има
група речи исте форме и са истоветним или различитим значењем,
јер оне могу потицати или од заједничког корена индоевропских
језика, што се потврђује постојањем истоветних речи у многим
европским језицима; или су настале као последица прожимања
 10

језика влашке и српске популације, с обзиром да ова два народа

углавном нису имала опречне историјске интересе, па су зато
коперативно живела на овим пространствима што се
манифестовало међусобним утицајем језика, мелоса, митологије…
У језику то је видљиво постојањем архаизама (боље рећи влаизама)
у српском и србизма у влашком језику; или су то наслеђени
турцизми.
Србизми у влашком језику посебно су продрли преко школског
система и чиновничког апарата, а у задње време преко радија и
посебно телевизије, што је имало за последицу најпогубнији удар
на влашки језик. С друге стране у српском језику има доста речи из
језика Влаха Цинцара, који су по чаршијама били трговачки слој,
из чијег речника је прихваћено много речи, такозваних архаизама.
Такође из њихове средине су изникли и познати српски великани:
Стерија, Нушић, Текелија и други, који су својим књижевним
делима утицали на српски језик. Влаизми, такође, потичу од Влаха
који су напустили планине и своја села и преселили се у градове,
где су са собом повели своје речи и децу, децу која су радо
заборавила своје порекло и порекло речи са којима су се и даље
служили за појмове које нису знали на туђем језику (српском,
бугарском, грчком). А понели су и своја презимена. Презимена која
су остала док им траје потомство, да указују на корене који су их
изнедрили а којима се нису одужили. Корени који опомињу да су
олако и неоправдано заборављени, и да на пространству речи лебде
попут брода уклетог Холанђанина.
Ако међу Србима има оних који се стиде да исписују своје
влашко порекло, то не значи да Власи због тога треба да се
стиде што од њиховог корена има најбољих Срба.

ВЛАШКО ПИСМО

Већ одавно међу Власима и онима који контактирају са њима

постоји расправа са тематиком да Власи немају сопствено писмо и
да се влашки језик не може изражавати у писменој форми, па ето
зато и није дато право Власима да се образују на свом матерњем
језику и да влашки језик користе у свакодневној употреби. Да ли је
то плод незнања, или лицемерство? Вероватно и једно и друго.
У послератном периоду штампане су и постојале су новине на
влашком језику. Такође, Јанко Симеоновић издао је у Зајечару
1946. године збирку влашких песама писану ћирилицом. Исто тако
ћирилицом су штампане и влашке песме у књизи: Народна музика
Црноречја од аутора др. Драгослава Девића 1990. године. Значи,
очигледно је да се влашки језик може и писао се ћирилицом.
Међутим, Резолуција Информбироа била је добар повод да се
влашки језик протера из јавне употребе, при чему је то правдано
наводним жалопојкама да Власи немају довољно речи за свој језик,
уз тврдње неких неувиђавних истраживача да влашки језик
поседује само око тристотине речи. Бесмислене тврдње које не могу
да објасне како то Власи разговарају, ако већ нису глувонеми? У
данашње време пропагира се друга бесмислица, прихвата се да
 11

влашки језик може да се изражава у писменој форми али да то мора

бити искључиво писано ромâнском латиницом. Ромâнско званично
писмо –(латиница која је у званичној употреби у држави Ромâнији)
се идеализује као мерило европских вредности, ствара се
идолопоклонство према њему а не увиђа да таква латиница постаје
средство за елиминацију влашког језика. Прихватањем ромâнске
латинице биће нормално да се прихвата и ромâнски правопис,
граматика, синтакса и тако редом. С обзиром да у досадашњем
пероиду има мало остварења написаних на влашком језику, то
значи да за употребу влашког језика у школском систему треба
увозити уџбенике и литературу из Букурешта, односно прихватити
нов правописни начин писања, лексичке творбе, нову функцију
појединих слова; све то различито у односу на оно знање које су
Власи стекли образовањем у школском систему Србије. То
истовремено захтева и одрицање од идеалног Вуковог правописа,
врхунског достигнућа у фонетском правопису, достигнућа које је
примењено и у есперанто језику. Уз све то, за осавремењавање
влашког језика користио би се ромâнски лингвистички речник који
је пун туђица у облику германизама и франкофонских израза. С
обзиром да не постоји систем за образовање Влаха на влашком
језику, а уз то је и немогуће организовати за одрасле особе
описмењавање на влашком, матерњем језику, то би значило да се
таквим приступом (прихватањем ромâнске латинице) одбацује
целокупна влашка популација која још увек зна и говори
аутентичним влашким језиком, односно, та популација била би
онемогућена у коришћењу језика у писменој форми тј. текст
написан таквом латиницом не би умели да прочитају. Када се то
деси, намерно или ненамерно, онда може бити умесно питање: шта
је то влашки језик? Лако ће онда бити да се да одговор – нема га,
постоји само ромâнски језик. Ако се то оствари, резултати су
неизвесни – у сваком погледу.
Влашки језик налази се данас, почетком 21. века на истом ступњу
развоја и у сличној ситуацији као што је то био српски језик у
Вуково време пре две стотине година и апсолутно важи Вукова
мисао у којој уместо српског треба уметнути реч за влашки језик.
Та мисао гласи: “Који човјек жели доказати да Србљи
(ВЛАСИ) немају другога језика осим славенскога
(РОМÂНСКОГА), не само што по њима свака српска
(ВЛАШКА) граматика мора учити наопако, него, да како
може, он би и Србље (ВЛАХЕ) све у једну врећу стрпао па
завезао, или у тикву саћерао па затиснуо, да не чује свјет
како они говоре, него да се њему све мора вјеровати.”
Неки људи који ромâнски језик познају боље него влашки,
присвојили су себи право да тврде да је непримерено да се влашки
језик пише ћирилицом, себе су прогласили меродавним по том
питању иако нису мериторни за ту област. Себе су прогласили за
жреце и посреднике између народа и писмености. За чуђење је, зато
и треба јавно поставити питање, зашто о овој тематици
конструктивно не проговоре и културно-научне установе као што су
САНУ, филолошки факултети у Београду и Новом Саду, јер је
немогуће да у њима нема признатих лингвистичких стручњака чије
 12

би се знање и сазнања примењивало за истраживање влашког

језика. Мада се равнодушно, можда и злурадо прати изумирање
влашког језика, треба подсетити да то није само губитак Влаха, то је
општецивилизацијски губитак и пропадање једног језичког
дијалекта или наречја. То је посебно губитак за ромâнистику, јер
преовладавањем тежње за унификацијом влашких дијалеката који
постоје на Балкану, како би се они преобразили у јединствени
ромâнски језик, чини се ненадокнадива штета првенствено самој
ромâнистици. Осиромашује се њен језички фонд речи, занемарује
се језичко богаство које још увек постоји сачувано у планинским
забитима где је савремена цивилизација најспорије продрла.
Губитак и непроучавање архаичних говора на Балкану истовремено
је и губитак за савремене језике јер се тиме умањује њихово
познавање и међусобни утицај народних култура.
У Америци, ради очувања цивилизацијске прошлости,
ангажовали су старе људе по индијанским племенима да младе
нараштаје подучавају племенским језицима и митовима. Зар међу
Власима нема довољно старих (или мудрих) да слично чине?
Влашки језик може се писати ћирилицом уз коришћење
ненадмашног Вуковог правописа. Таква ћирилица, из које
су изостављена слова за гласове којих нема у влашком
језику а додата слова за допунске гласове којих има у
влашком (пет за поречку варијанту или само два за
царанску варијанту), афирмативно је названа ‘влахољица’
ради популаризације влашког језика.

УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ

Распрострањено је мишљење да је ћирилица словенско писмо а

неки га према месту настанка називају и балканско писмо.
Међутим, ако се свеобухватно посматрају околности настанка
ћириллице, може се рећи да је ћирилица хришћанско писмо,
односно да је то писмо стварано ради ширења хришћанства и да је
на њему ширено православље међу Словенима, Ромâнима и другим
народима; о чему најпоузданије податке могу дати хришћански
теолози. Као што је познато, хришћански мисионари браћа Ћирило
и Методије, Ромеји из области Солуна и Тесалије, која је у то време
називана и Велика Влахија *Трајан Стојановић, Балканска цивилизација, Београд 1995. ст.103,
створили су посебно писмо које би било подесно за ширење
хришћанства међу Словенима. Од тог писма настала је глагољица и
ћирилица. Ћирилицу је оформио Климент Охридски, давши јој то
име у част свом учитељу – Ћирилу. Нити је Ћирило био
антизападњачки настројен, нити га је Запад изопштавао због тога
што је ширио хришћанство међу Словенима. Напротив, он је у Риму
и свецем проглашен.
Као што је латиница европско писмо (настало на тлу Европе), исто
тако је и ћирилица европско писмо али настало у каснијој фази. По
форми и облику оба писма се међусобно мало разликују, а чак
већина слова има исти облик са истим или различитим гласовним
значењима. Ни ћирилица ни латиница нису јединствене
 13

(униформне) на подручјима где се примењују, већ зависно од

специфичности језика код појединих народа постоје специфична
слова за поједине гласове. Ако знамо да су Ромâни преко ћирилице
примили хришћанство, да је некада у Ромâнији –Влашкој ћирилица
била званично писмо, није онда схватљиво зашто у данашње време
има оних који оспоравају Власима право да пишу ћирилицом.
Поставља се питање: зашто? Одговор може бити и то да је ово
лукава замка. Наводним инсистирањем на европским вредностима
латинице Власима се ускраћује могућност да користе оно што имају,
оно што познају –ћирилицу. Лукава замка. Слично као што су после
Резоолуције Информбироа тврдили да Власи немају речи за свој
језик, данас тврде да је недостојно влашки језик писати ћирилицом.
Надају се да ће у таквом надмудривању протећи наредних 40 – 50
година, за које ће време тотално одумрети влашки језик, па самим
тим биће излишне и расправе о влашкомјезику и Власима.
Власима за коришћење ћирилице у поречкој језичкој варијанти
потребно је да уврсте и користе додатних 5(пет) слова а у царанској
само 2(два). Зар је то много? Зар Власи не поседују ни толико
интелекта да и без додатног школовања могу научити и прихватити
та поменута слова?
Својевремено у Америци око 1820. године, у Арканзасу неписмени
Чероки Индијанац по имену Секвоја, измислио је слоговно писмо
за писање на језику Черокија.
“Секвојино слоговно писмо наилази на опште дивљење
професионалних лингвиста јер добро одговара гласовима из чероки
језика, а и лако се учи. У веома кратком раздобљу, Чероки
Индијанци остварили су готово стопостотну писменост у слоговном
писму, купили су штампарску пресу. Секвојине знаке излили су у
штампарска слова и почели су да штампају књиге и новине.” **Ђаред
Дајмонд: Микроби, пушке и челик, “Досије”, Бгд. 2004. стр. 205.

Ако је неписмени Индијанац – Секвоја измислио слоговно

писмо а Чероки Индијанци су га прихватили, зар је
Власима тешко да користе ћирилицу коју већ познају?

ПИСАЊЕ ЋИРИЛИЦОМ

Сваком оном који не жели да буде слеп код очију, јасно му је да

између ћирилице и латинице у основи нема битних разлика, изузев
што се из пропагандних разлога вештачки поставља питање
коришћења једног или другог писма. Међутим, права и суштинска
разлика састоји се у примени правописа јер је Вуков правопис
својом једноставношћу врло ефикасан, па тако онима који не
поседују тако нешто и нису у прилици да користе такав правопис
смета да виде његово коришћење и употребу код других. Како за
отворено атаковање на правопис немају веродостојних аргумената,
они заобилазним маневрима ударају на ћирилицу, проглашавајући
је застарелом и недостојном западњачке цивилизације савременог
глобализма, како би се њеним потискивањем потиснуо и Вуков
правопис. Тако нешто није за чуђење јер је то позната метода
људског лицемерства – да се негира и ружи оно чега се нема, по
 14

принципу лисице: „да је грожђе кисело“. Са друге стране,

завојевачи су кроз историју настојали да потчињеним народима
униште или преобликују духовне и културне вредности, тако да уз
читав низ мера за асимилацију користе и подмуклу методу поруге и
потсмеха, како би се понижени етнос сам одрекао своје
самобитности. Тако данашњим глобалистима у недостатку других
аргумената једино остаје да се подсмевају ћирилици, али при томе и
сами увиђају да Вуков правопис има неоспорних вредности које би
и њима биле добродошле у виду Вукових принципа правописа.
Међутим, за тако нешто немају одлучности и јединства, мада је
таква иницијатива већ одавно покренута у процесу формирања и
пропагирања есперанто језика, што је уједно и највећи доказ
исправности Вуковог правописа.
Кинезима није важно да ли је мачка црна или бела ако
хвата мишеве, зар је битно Власима да ли ће писати
латиницом или ћирилицом ако при томе записују свој
говор?
Оправдани разлози за писање ћирилицом показују :
 да учестано и догматско позивање на APHI конвенцију из
1928. године губи на значењу ако се има у виду да су Цинцари
на свом конгресу 1998. г. извршили измене у својој азбуци
како би олакшали њену примену;
 да би влашка књига на лак начин била прихваћена у народ,
потребно је да буде лако читљива на ћириличном писму а да
новопридодата слова асоцирају изгледом на слова која имају
сличну звучну вредност, како би склопом речи у реченици
било олакшано читање;
 задржавањем ћирилице коју Власи већ знају, онемогућио би
се франкофонски утицај романског језика на говор Влаха,
чиме би се очувала аутентичност влашког језика и културе,
јер значај Влаха није у њиховој бројности него у
аутентичности језика и традиције.

КРАТАК КУРС ГРАМАТИКЕ ВЛАШКОГ ЈЕЗИКА

У говору Влаха уочавају се три језичке варијанте: поречка у сливу

Поречке реке, горњег Пека и Црног Тимока; крајинска на
подручју Неготинске крајине, Кладова и Кључа; хомољска
(Хомоље, Ресава, Звижд, Стиг, и околина Голупца). Посебна
специфичност постоји у буфанској верзији којом се говори у
Мајданпеку.
Разматрајући и анализирајући међусобни утицај српског и
влашког језика уочава се да је конструкција реченица код оба језика
слична, а тумачење појединих појмова је адекватно, сем код неких
описних појмова где постоје различити приступи описног казивања
(склони се – дěће йнлěтурј, рукује се – дě мйна).
Гласовна фонетика у влашком језику адекватна је српском језику
са извесним одступањима. Самогласници су као и у српском: (а, е,
и, о, у) са још два допунска мукла самогласника: (ě, й) који су по
изговору адекватни руском: (тврдо е, тврдо и); односно муклим
 15

самогласницима (ë, ü) немачког језика. Сугласници су истоветни и у

српском и у влашком језику с тим да у поречко-унгурјанској верзији
не постоје сугласници: (х, ч, џ) али се зато користе (ʤ, ӂ, ҹ) који
не постоје у српском језику а ни у ромâнском језику који је у
службеној употреби у држави Ромâнији; наравно они постоје у
дијалектима ромâнског језика.Сугласник (ʤ) постоји у
македонском језику, што је вероватно последица утицаја језика
Влаха Цинцара, такође има га и у неким другим језицима.
Сугласник (слово х) који не постоји у изворном влашком језику,
прихваћен је и уврштен у влахољицу због писања савремених
израза који потичу од грчког или латинског корена, односно од
речи из српског, романских или германских језика. Томе се не треба
чудити, јер и у српском језику до појаве Вуковог правописа у
народном говору ниje коришћен глас (х) нити у азбуци слово (ј)
али касније писање је постало незамисливо без њих. Међутим, не
треба инсистирати на прихватању гласа (х) и треба га избегавати,
јер у изворном влашком изговору он се изоставља или замењује
гласом (словом) ј, к .
Сугласник (н) испред (б, п) прелази (мења се) у (м): йнб → ймб;
йнп → ймп.
Сугласници (л, н) испред меких самогласника (е, и) без изузетака
прелазе у (љ, њ); уколико исти треба да остану непромењени иза
њих се пише мукло (ě, й). Исто важи за ( д, т ): испред (е, и)
прелазе: д →ђ; т →ћ; а не мњају се испред (ě, й).
При глаголским променама или променама имеаница из једнине у
множину врше се палатализације испред меких самогласника (е, и)
г → ӂ : боруга → боруӂиљи, ругу → руӂи, фагу → фаӂи;
д → ђ : ард → арђе, кад → кађе, принд → принђе, дуда → дуђиљи;
к → ҹ : вака → ваҹиљи, порку → порҹи, фак → фаҹе, аку → аҹиљи;
т → ћ : бурта → бурћиљи, турта → турћиљи.
или када су испред муклих самогласника ( ě, й ):
д → ʤ : дуда → дуʤйљи;
т → ц : бурта → бурцйљи, турта → турцйљи;
ћ → ц : ђинћиљи → ђинцй, паринћиљи → паринцй.
Иза слова:(ʤ, ж, з, с, ц, ш) не пишу се меки самогласници(е, и)
већ (ě, й); а иза; ђ, ӂ, љ, њ, ћ, ҹ не пишу се мукли: ě, й већ (е, и).
Уколико има одступања од поменутих правила, то је у речима
туђицама које нису претрпеле гласовне промене сходно влашкој
фонетици.
У царанској варијанти слично као и у ромâнском књижевном
језику не употребљавају се сугласници (ʤ, ӂ, ҹ) већ се уместо њих
користе (з, џ, ч); такође на неким подручјима (л, н) испред меких
самогласника (е, и) не палатализују, нити (д) прелези у (ђ).
У унгурјанској варијанти чешћа је употреба муклих самогласника
(ě, й) тако да нема преласка (д) у (ђ) а уместо речце пила користи
се пйрла.
Главне врсте речи у влашком језику су: именице, заменице,
придеви, глаголи и бројеви.
 16

ИМЕНИЦЕ (НУМИЋА, НУМЈАЋИЉИ)

У влашком језику постоје именице женског и мушког рода.

Именице средњег рода не постоје. Исто правило важи и за
заменице.
Именице женског рода завршавају се наставком (а): апа, мйна,
пйња, пруна, ҹара
Именице мушког рода углавном се завршавају наставком (у): ардоу,
боу, љемну, мошу; наставком (иљи): ђинћиљи, кйњиљи, лапћиљи;
изузев ређих случајева где је завршетак (а): тата, тајка, најка, бурћа.
Pluralia ŧanŧum: кријри - мозак
Деминутив се добија:
За именице женског рода када се на корен речи додају наставци:
-ěлуша → пурҹ-аоа → пурҹ-елуша, сйнҹ-аоа → сйнҹ-елуша;
-йца → уш-а → уш-йца;
-рика → припито-арја → припито-рика,
-риҹика → фло-арја → фло-риҹика, сфо-ара → сфо-риҹика;
-ица → пујк-а → пујк-ица, дунг-а → дунг-ица, мум-а → мум-ица;
-уца → вак-а → ваку-ца, варг-а → варг-уца, мйндр-а → мйндр-уца;
-шоара → вак-а → вак-шоара, клак-а → клак-шоара.
За мушки род додавањем наставка на корен речи:
-ашу → копил-у → копил-ашу;
-ěлу → кокош-у → кокош-ěлу, огаш-у → огаш-ěлу;
-йшору → мйц-у → мйц-йшору, стурʤ-у → стурʤ-йшору;
-ицу → пуј-у → пуј-ицу;
-ишору → пуј-у → пуј-ишору, лапћи-љи → лапћ-ишору.
-јелу → топор-у → топор-јелу, мирј-а → мир-јелу
Или додавањем наставка на целу именицу:
-љецу → мошу→ мошуљецу, ступу→ ступуљецу, нашу→ нашуљецу
-цу → нашу → нашуцу, огашу → огашуцу, капу → капуцу;
-шору → боу → боушору.
Аугментатив се добија:
За именице женског рода када се на корен речи додају наставци:
-оћина → карња → карноћина, вака → вакоћина
-ушйна → пјеља → пјелушйна.
За именице мушког рода додавањем наставка на корен речи:
- ану → копил-у → копил-ану,
-оману → уоц-у → оц-оману,
-оћиу → луп-у → луп-оћиу.

ЗАМЕНИЦЕ (ЂЕНУМИЋА) ПРОНУМЈА

Личне:
Једнина Множина
јеу, јо -- ја ној – ми
ту – ти вој – ви
јел –он, ја –она јеј(и), ји –они, јеље –оне
 17

Повратна заменица у влашком језику користи се за сва лица

Једнина: ма Множина: ње
ћи ва
сě – се сě – се
Показне:
Једнина
ěста – овај; аста – ова
ěла –тај, онај; аја –та, она
атйта–толико, толики; толика
Множина
ěшћа – ови; ашћа – ове
ěја –ти, они; аља –те, оне
атйца – толики; атйћа – толике

Присвојне:
Једнина
ал мјеу –мој; а мја –моја
ај ми –моји; а љи мјеље – моје
ал тјеу –твој; а тја –твоја;
ај ти –твоји; а љи тјеље –твоје
ал луј –његов; а луј –његова; ал ји –њен; а ји –њена
ај луј –његови; а љи луј –његове; ај ји –њени; а љи ји –њене
Множина
ал ностру – наш; а ноастрě – наша;
ај ноштри – наши, а ноаштрје – наше
ал востру –ваш; а воастрě –ваша;
ај воштри –ваши, а љи воштре –аше
ал лор – њихов, а лор – њихова;
ај лор – њихови, а љи лор –њихове

Односно-упитне:
карје – ко, који
кйт – колико
ҹе – шта
ал куј – чији, а куј – чија
ај куј – чији, а љи куј – чије

Неодређене:
ҹињива – неко, неки
вруну -неко, вруна -нека
вруњи -неки, вруњиљи -неке
ҹова – нешто
а кујва – нечији
а лу ҹињива – нечији

Одричне:
њима – нико
њимика–ништа
Опште:
тотнат – свако
тотнатě – свака
 18

ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА

Позитив
бун – добар
фрумос –леп
мик – мали

Компаратив
мйјбун – бољи
мйјфрумос –лепши
мйјмик –мањи

Суперлатив
алмйјбун – најбољи
алмйјфрумос –најлепши
алмйјмик –најмањи

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ
Јесам:
сйнт – јесам ам – сам
јешћ – јеси ај – си
је – јесте а – је

сйнћем – јесмо ам – смо

сйнћец – јесте ац – сте
сйнт – јесу а – су

Нисам:
нусйнт –нисам (нам –нисам)
нујешћ – ниси (нај –ниси)
нује – није на –није

нусйнћем –нисмо нам – нисмо

нусйнћец –нисте (нац – нисте)
нусйнт – нису на –нису

БРОЈЕВИ (НУМАРАЛА)
Основни
уну –један, уна –једна
дој –два, доуо –две
триј – три
патру – четири
ҹинҹ – пет
шасě – шест
шапће – седам
опт – осам
ноуо – девет
ʤěҹе – десет
унспрјеҹе – једанаeст
дојспрјеҹе – дванаeст, до'оспрјеҹе – дванаeст
тријспрјеҹе – тринаeст
 19

патруспрјеҹе – четрнаeст
ҹинспрјеҹе – петнаeст
шајспрјеҹе – шеснаeст
шапћеспрјеҹе – седамнаeст
оптспрјеҹе – осамнаeст
ноуоспрјеҹе – деветнаeст
доуоʤěҹ – двадесет
доуоʤěҹ шй уну –двадесет један
тријʤěҹ – тридесет
патруʤěҹ – четридесет
ҹинʤěҹ – педесет
шајʤěҹ – шесдесет
шапћеʤěҹ – седамдесет
обʤěҹ – осамдесет
ноуоʤěҹ – деведесет
сута – сто, стотина
мија – хиљада

Редни
алђинтйј –први, ађинтйј –прва
алђидој –други, ађидоуо –друга
алђитриј – трећи
алђипатру – четврти
алђиҹинҹ – пети
алђишасě – шести
алђишапће – седми
алђиопт – осми
алђиноуо – девети
алђиʤěҹе – десети
алђиунспрјеҹе – једанаести
алђидојспрјеҹе – дванаести
алђитријспрјеҹе – тринаести
алђипатруспрјеҹе – четрнаести
алђиҹинспрјеҹе – петнаести
алђишајспрјеҹе – шеснаести
алђишапћеспрјеҹе – седамнаести
алђиоптспрјеҹе – осамнаести
алђиноуоспрјеҹе – деветнаести
алђидоуоʤěҹ – двадесети
алђидоуоʤěҹ шй уну – двадесетпрви
алђитријʤěҹ – тридесети
алђипатруʤěҹ – четридесети
алђиҹинʤěҹ – педесети
алђишајʤěҹ – шесдесети
алђишапћеʤěҹ – седамдесети
алђиобʤěҹ – осамдесети
алђиноуоʤěҹ – деведесети
алђисута – стоти
алђимија – хиљадити
 20

Тотнат карје мйјшћије,

ласě кйћо ворбě сй мйј скрије.

А
а -члан уз присвојне заменице и уз глаголски облик перфекта
а'пěј, а пěј -е па
абаће -скреће, усмерава
абаће ворба –наговештава
сě абаће -скреће
абја -једва
абурија -испарења
абурјаʤě -испарава
абуру -пара, испарење
абурě вйнту –ветар пири
абуровйнту -поветарац
абушйља -пузећи
аверја -имовина, власништво
аверњик -имучан
ага -ага
агањи -аге
агěрě -удесио, натемпирао
адаварат –потврђен; сагласан
адаварě -потврђује; приклања се
адавěрјала –потврђивање; сагласност
адавěрјала ла ворбě – сачекивање у разговору, одобравање
саговорнику
адавěру -потврда
адаоара -по други пут
адапатоарја –поило
адапату -појење
адапě -поји, напоји
адйнк -дубоко
са адйнкат -продубило се
адйнкимја -дубина
адйнкјаʤě -продубљује
адйнс -посебно, баш зато, изричито, конкретно, намерно
адо -дај; донеси
адунарја -скупштина; окупљање, сакупљање, прибирање
адунě -сакупља
адурмит -заспао, у сну
адурмиторј –успављујући
адуҹе -доноси
адуҹе йн парћаја –сличи, наликује
аʤěм -бесквасни; пресан
ађету -навика, обичај
 21

ађиноарја -мало пре, малочас

ађинтйј -прва, претходна
ажунату –гладовање за Бадњи дан
ажунӂе -стиже; долази
ажунсě -стигао, стигло; досегнуо, додирнуо, дотакао
ажунсу -стизање; сустизање
Ажуну -Бадњи дан
ажутату -помагање, помоћ
ажутамйнту –помагање, помоћ
ажутě -помаже
сй ажуће -да помогне (наздарављање уз пиће)
ажуторју -помагач, pомоћник
ажутаторју -помагач, помоћник
азвйрљит -разбацано; хитнуто
азвйрљитура – хитац; оно што је хитнуто
аиҹа -овде
аја -та
ајдац -хајдемо
ајде -хајде
ајлалц –остали, други
ајна -огртач, хаљина, тога
аколо -тамо, онамо, онде
акоњерју –велика игла са дршком (за шивење врећа, сламарица)
акрјешће –кисели
акрит -(за)кисељен
акришор –киселкаст, накисео
акрјала -киселост; салата, туршија
акру -кисео
аку -игла
акума -сада
акупат -ухваћен, обрлаћен
акупаторју -окупатор
акуша -ускоро, сад ће
ал -члан уз присвојне заменице
ала -ала, звер
алавиҹос –насртљив, досадан; халапљив
алалалт -онај други
алалт -други (не овај)
алалтěјерј -прекјуче
алалтěсарě –прексиноћ
алам -алал
алам сйј фије –да му је алал
алан -претпрошле године
алаузу -галама; кркљанац
алб -бео
албањацě –са својством белине; белог тена
албастра –врста биљке, различак
албěцу љемнулуј -бељика
албина -пчела
албина урсаскě –солитарна пчела
албиҹос –беличаст
 22

албитурљи –рубље, веш

албја -корито за веш; појило
албјаца -белина
албјаца окјулуј –беоњача
албјешће –бели;постати бео
албуриу -беличаст; избледео
албушу -беланац
алдатě (алтě датě) –други пут, другом приликом
алђинтйј –први, претходни
алђилаурмě –задњи, последњи
алмйјмаре -највећи
алмйјмик -најмањи
алмитриља -другојачије
алмитрја -другчије
алос -виловит
алрěу -зли; нечастиви
алта -друга
алту -други
алтуја -туђе,туђи
алтфјељ -друкчије
алтҹе -друго нешто
алтҹева (алтě ҹева) –друго нешто
алтҹињива -други неко
алће -друге
алћиљи -друге, ине
алувату (ђи пйње) –квасац припремљен са брашном за тесто
алувацěлу -квасац
алуна -лешник
алуну -леска
ал уну -једини
алуњекос -клизав; клизаво
алуњекушу –клизавица; клизалиште
алуњету -лесковик
алуњикě –проклизава
алцй -други неки
аља -те, оне
аљаргě -трчи, јури
аљеӂе -бира
сй аљагě - да бира
аљеӂерја –бирање, избор, изабирање
аљеӂири –изабирарачи, жири
аљергату -трчање
аљергатура –јурњава
аљес -биран; разговетан
ворбјешће аљес -говори разговетано
са аљес -издвоји(л)о се
аљесу -одабир; избор
аљесатура -оно што је одабрано, резултат бирања
аљесура -одабирање, избор, селекција
аљиђинтйј -прве, претходне
аљин -алев
 23

пипарка аљинě -алаева паприка

аљинат -умирен, смирен
сě аљинě -смирује се, умирује се
ам -имам; ја сам
ама -али
амарала -горчина
амарě -горко
амарос -горак
амараҹуња -горчина, горкост
амарйт -горак, загорчан
амарутě -прети; угрожава
амарутě ку пумну-прети песницом
амбарју -амбар
американ -америчко
пйнʤа американ -америчко платно
амйнат -касно, доцкан
амйнатат -одоцнео; закаснео
амйндој -оба, обојица
амйндоуо -обе
амин -амин
аминат -аминовано; суђено
амињаʤě -аминује
амјецала -вртоглавица;несвестица
амјецěшће -губи свест
амјецйторј -опојан; вртоглав
амјецйтура -пијанац;
амнарју -кресало, огњило, оцило
амњаʤа нопцй -поноћна утвара
која пролази у облику навиљка
сена или тамне силуете
недефинисане животиње
амњаʤу -подне; ужина; југ
йн парћа амњаʤулуј -према југу, у правцу југа
амњаʤу нопцй -поноћ
амњеʤěшће -ужинава
амњеʤйту -ужинање
аму -ам (прибор за вучу коња)
амункě -тешко, мучно
йј амункě -мука му је; устручава се
амурцала -утрнулост
амурцйт -утрнут
амурцěшће -трне
ан -прошле године
ан цěрц -претпрошле године
андěрě -заподева
ану -година
ану ал ноу -нова година
ањи -године; годови
ањинě -закачиње, качи
ањину -ива, јова, јововина
апа -вода
 24

апа минаралě -минерална вода

апа морцаскě -ледени зној
ла трекут апа -ознојио се
ападуку -водовод, аквадукт
апарала -брањење, заштита
мам апарат -бранио сам се, одбранио сам се
апарија -водурина
апатос -водуњав
апěрě -брани, штити
сě апěрě -брани се
апипијату -пипање
апипије -пипа
апљакě -сагиња
апљакě мњији -подој јагњади
апљекат -сагнут; подојен
апринђе -пали (користи се и у смислу уључује: сијалицу, шпорет)
апринс -упаљен
апроапје -близу
апропијаʤě -приближава
апропијату -приближавање
апса -апса
апукату –започињање
апукě -започиње
апукě йн лумје –иде (одлази) у свет
арама -бакар
арамашу -опклада
арањешће -храни
арањит -нахрањен
арањиторј -хранљив
арањиту -храњење; товљење
аратě -показује
аратарњик -за показивање; за пример, за углед
аратат -показан
арататорју -показатељ, који показује, показивач
ӂејту арататорј -кажипрст
аратату -показивање
арату -орање
аратура -ораница; орање
арě -оре
арěцу -кобац, ветрушка
аргацйја -најам, печалба
аргаторју -најамник, печалбар
ардоу -аков
Арђалу -топоним на путу између Горњане и Танде
арђе -гори; спаљује
арђаторј, арʤаторј –горљив, са својством горења
арђерја -горење, горљивост
арђију -паприка (љута)
арӂинтарју –кујунџија; мењач новца
арӂинтат -посребрен
арӂинту -сребро
 25

арӂинту ал виу -жива

арйнгу -црквено звоно
арймасарју -пастув
арија -гумно
ариҹу -јеж
арје -(он) има
арјећиљи -приплодни ован
арку -гудало; лук
арку ла фјарě -лук на кљусама
арма -оружје
армамйнту -наоружање
арматорј -наоружавајући, који наоружава
арматорју -оружар
армацйја -војска, армија
армуњика -хармоника
армуњикашй -хармоникаши
армуњикуца -усна хармоника
армашу -армијац, војник; оружар, оружник
Арнаглаоа -Рудна Глава
арњик -марљив, реван; имућан
арпја -крило
арс -изгорен; спаљен; загорео; прегорео
арсура -огоретина; опекотина
арту -блиска околина, видокруг
ја дат ун арт -обишао је около један круг
фи йн арту луј -буди у близини њега ( у његовом видокругу)
арћија -хартија, папир
арцагос -набусит, ђангризив, осоран, дрчан, свадљив,
помаман; арогантан
арцагурљи -дрчност, осорност
арцоага -кљусина; старкеља
арцу -месопусни дан
аршйца -присој
аршоу -лопата
асарě -синоћ
аскултамйнту -служење; услуга
аскултаторју -(по)служитељ
аскултě -слуша; служи
сě аскултě -помаже се,служи се
аскуће -оштри
аскуцйт -оштар; наоштрен
аскуцйтоарја -оштрилица
аспрјала -храпавост; строгост
аспру -храпав; строг
асприт -похрапавео; строго
аста -ова
аставарě -летос
астајарнě -зимус
асталу -сто
астаљору -сточић
астаноапће -ноћас
 26

астарě -вечерас
астатоамнě -јесенас
астěʤ -данас
астрйнӂе -сакупља; сажима
астрйнсура -збир, скупина
аструкě -покрива
аструкамйнту -покривач, покривка
аструкамйнту кěшй -кров, покривка на кући
аступě -зачепљује
аступушу -запушач, затварач
атйрнě -(за)качи, закаћиње
атйрнат -окачен
атйта -толико
тот атйта -исто толико
атунҹа -тада, онда
ау -јао; имају
ау лěлě -јао леле, авај
ји ау -они имају
ауђе -чује; дознаје
ауʤйту -чујење
аурарју -златар
ауратура -позлата
ауру -злато
ђи аур -од злата, златно
афарě -напоље
афиону -опијум
афлě -налази, проналази
афумат -димљен; накресан
афуматоарја -пушница
са афумат -загорео, има мирис дима
`са афумат`-накресао се, напио се
афумě -дими; пуши се; пуши (дувани)
афумјаʤě -дими; пуши
афурисйт -анатемисан, ђаволисан;
ђаволаст, лукав, незгоде нарави
ац -сте
аца -конац
аца киптори -конац који се обмотава око дугмета
аца ла фириз -линија по којој сече тестера
ацйцйје -потпаљује; распирује; раздражује
ацйцату -раздраживање; распиривање
аш -би, бих
аша -да; тако, такво
шй аша йнаинће -и тако даље
ашаʤат -притиснут; слегнут
ашаʤě -притскује; сагиње
ашаје -тако је
ашћа -ове
(а лу) ашћија -дотичне (поменуте) дотичних (поменутих)
ашћаптě -чека; нада се
ашћептарја -чекање; ишчекивање, надање
 27

ашћептату -чекање, очекивање

ашћерње -простире; положи
ашћернуту -простирка
…ђе кулкат -постељина
…ђе опинкě -уложак за опанку
аҹерě -вреба
аҹија -ту, туна
аҹиљи -игле

Ě
ěј -узвик при терању запреге
ěја -они , ти
ěјс -узвик за скретање дешњака улево при терању запреге
ěла -тај
ěлдује (йл дě алуја) -ђаволише
ěста -овај
ěс (сйнт) -су (јесу)
ěће -ето
ěшћа -ови

Б
ба -ма
ба ауʤ ту -ма чујеш ти
ба јо ну -ма ја не
ба уну, ба алту -ма један, ма други; те један, те други
баба -старица
баба оарбě -игра ћораве баке
бабјешће -бабски
Бабиљи -баба марта
бабошћоајка -бабетина
багаторју -пуњач, пунилац, угуривач
багě -меће, тура, уноси
багě минћа -води рачуна
багě сама -води рачуна, пази
баглама -баглама, шарка
бадěју -бучкало за маслац, стап
бажокура -лакрдија, шега, исмејавање, ругање, спрдња
бажокурос -лакрдијаш, шерет
бајатоњу -момчина
бајату -момак, младић
бајацěлу -момчић
бајацěндру -момченце
 28

бајацйја -момаштво
бајбараку -јелек, прслук
бајбоку -збијена гомила
мјерг бајбок -збијено крдо у трку
бајра -упртњача, рукохват (на корпи, кофи, цегеру, ташни)
бакшйшу -бакшиш
балан, бěлан -белац
балабан -балабан, огроман човек
баластру -розе
балауру -смук
балбањит –оклембешен, поколебан
сě балбањеск -опхрвају се
балбатаја -пламен; буктиња
балбатаја фокулуј -пламен ватре
балмјежос -житак
балмушу -упржен млад прокисо сир са пројиним брашном
балону -балон
балос -балав
балта -бара
балтаку -дубока бара; језеро
балтоака -баруштина, баретина
балуц -розе, белкаст
балћина -мочвара
балћинос -мочваран
баљига -балега
баљигарју -балегар; ђубре
баљиљи -бале, слине
банда -труба
бандашу -трубач; бандаж
банка -банка; десет динара
банкарија -банкарство
банкарју -банкар
бану -новчић; банкнота
бања -бања
бањи -новац, паре
бањиулуј -новчано, у новцу
барабар - упоредо; подједнако
барака -барака
барба -брада
барба капри -бусика, типсина
барбарит -поравнат, уједначен
барбарјешће -поравнава
барбату -муж, супруг
барбија -подбрадак
барбијерју -берберин
барбос -брадат
барда -брадва
бардаку -бардак
барʤа -рода
барјем -барем, макар толико
барка -барка, чамац
 29

баркарју, баркаӂиу -чамџија

барна -распикућство,
расипавање; лумперај
басама -ваљда
басамаку -степеник
басамаҹиљи -степениште
баскија -пречага у огради
батаја -туча; батине; борба
батајашу -борац
йн батаје -у правцу, на удару
батајос -борбен; склон тучи
батајосу -убојица, кавгађија
бататарњик -борбен; упоран;
насртљив
бататарњиҹија -упорност
бататорј -насртљив; борбен
бататура -утабано место;
поприште
бататурит -утабан, утрт
батěћеҹерју -убио те бог
батрйн -стар
батрйна -старица;
стара влајна (влашко коло)
батрйњаца -старост
батрйњешће -старачки
батрйњи -стари; преци
баћала -потка
баће -бије; удара; набија
баће вйнту -дува ветар
баће ђин палме -аплаудира
баће ђин коадě -маше репом
баће кěрцйљи -игра карте
баће коаса -клепа косу
баће ку краҹи -рита се
баће пјатра -пада град
баће ҹоариҹи -ваљави сукно
сě бат вйнцй -мешају се ветрови
йш баће жок -руга се, спрда се
бауторј -пилац, онај који пије
бауту -пијење
баутура –пиће
бауца -белутак; кварцни песак
баш -баш
башћаоа -башта, врт
башћеларју -баштован
башћелуку –баштованство, повртарство
баҹ -батлија (чобанин чије
стадо има највише млека)
баҹија -станиште за испашу оваца
бěл -бео, белкаст
бěлан, балан -белац
 30

бěшка -засебно, одвојено

бежйнарју -пролетер; избеглица
беј -светлосмеђ, драп
бејка -куна златица
бекерју -нежења, бећар
белҹугу -алка, беочуг
бељаоа -невоља, белај
рě-бељаоа -страшна невоља, велики белај, катастрофа
бељит - огуљен од коре
о бељешће - награбусио је, надрљао је
бељитура -огуљено место
бербјеку -ован
берегјата -душник; жила у месу
берекјету -летина, род; изобиље
бескекера -кревељко,
бескекерат -искревељен
бестрйга -у неповрат, недођија
бећаг -нездрав; фаличан
бећежйт -фаличан; хендикепиран
бећежйтура -фаличност; ожиљак
бећешаг -болешљив
бецйја -пијанка
бецйјос -склон пићу
бецйјосу -пијанац
бецйу -пијаница
бешйка -бешика
бешйкуцйљи –пурци, шљиве џанарике
бешйкуца -плих
бешйна -прдеж
бешйносу -прдоња
бйза -зујалица; инсект који зуји;
у Црноречју означава пчелу
бйзаиту -зујање
бйзајка -зунзара
бйзěје -зуји, зунзари
бйзга -размаженко, плачљивко
бйзгаит -размажен
сě бйзгěје -пекмези се
сě бйзгоање -пекмези се
бйзна -помрчина; тамница
његура бйзнě -мркли мрак
бйксала -гужва, стешњеност
бйксйт -стешњен у гужви
бйлбěје -трепери, пламса
бйлбěје фоку -трепери ватра
бйлҹу -вашар
бйр-ица -узвик дозивања оваца
бйрдауш -максимална ватра, пуном паром
бйркаиту -преметање
бйркěје -премеће, претура
бйрлогу -смеће; брлог
 31

бйрна -греда, брвно

бйрнарјаца -брвнара
бйрнашу -гајтан
бйрца -кика, перчин, плетеница
бйршйтура, вйршйтура -терен одакле почиње формирање
потока, удолине испод врха брда
бйту -штап
бйту ђи коастě -ребро
бйту ђи машйнě -палидрвце
бйћикос -дрвенаст
бйшњешће -шикља, куља; избија
бибану -гргеч
бибěје -угиба се
бигерју -вруља
бику -бик
биковит -особина непотпуно уштројеног бика
бикоњу -каменица
била -кугла; камара
била ђе фок -буктиња
биљету -билет
биње -добро,
бињиљи -благостање, добробит
бињишор -полако, лагано
биолу -биво
биољица -биволица
бироу -биров, телал
бицу -прамен; чуперак
бицос -праменаст,
бишћала -луталица; битанга; џукац; беспосличар
биҹу -бич
бја -пије
бја тутун -пуши дуван
бјеку -бренер
бјерја -пиће
бјецовану -пијандура
блажйн -благ; кротак
блана -даска
блањиу -пљоснато
блањиулуј -пљоснато, положено
бластамат -проклет
бластěмě -куне, проклиње
бластěму -проклетство, клетва
блйнд -питом
блйнда, блйнʤйљи -копривњача, плих од алергије
блйнђаца -питомост, благост, добродушност, доброчудност
бљау -неоштар, туп
бљау на ʤйс -није лануо
бљеује кйнљи -повремено лаје пас
бљиду -чанак, здела
бљож -туштма и тма, хрпа
боала -болест
 32

боала рě -епилепсија, падавица

боалкě -устајало, бљутаво
боабиљи -зрневље, зрна
дě ку боабиљи -гата у зрна
боамба -бомба
боаска -џибра
боата -маљ, чук, мочуга
“боата” -“шипак”
боарфиљи -изнутрице
бобат -крупнозрн
бобйту -округао водени вир
бобику -клатно
бобику ла клопěт -клатно звона
бобицйљи -бобице
бобој -као зрно, зрнаст
бобокоју -велико зрно, зрнчина
бобоку -детелина
бобоку ал алб -бела детелина
бобоку ал рошу-црвена детелина
боболоашйљи -шљиве џанарике
боболој -округао, округласт
боболош -округао, акругласт
боболошат -округао, заокругљен
боболошу -кугла
бобоћит -лоптасто набрекнут
са бобоћит поарка -крмача тражи вепра
бобу -зрно
бобу ђе бобит -вешплав
бобу ђе турб -врста биљке
бобоҹелу -бела детелина
богдапрост -Бог да прости
бодоноасйљи -дрангулије
бођикěје -чачка, џара
божу -бурјан
бознакйт ђе марје - огроман, веома велики
(служи за поређење живих бића: биљака, животиња)
бојерјлуку -богаство; раскош
бојерју -богаташ; великаш
бокат -широких бокова
бокалу -бокал
бокофјеља -бућкуриш
боку -бочни отвор на бурету
боксај -смождено(воће, поврће)
болбојат -избечен, разрогачених очију
болбојату -избечени
болбора -врста траве
болборосěшће -блебеће
болбоћињиљи -зелениш; поврће
болду -шиљак; чиода
болђешће -подбада; подгуркује
болђију -пудлица
 33

болнавит –болестан
болнавитура -болешљивко
болнавиҹос -болешљив
болобрјећиљи -водени инсект
боловану -велики камен (облутак)
бољешњица -болест, епидемија
бољешће -болује
бомбěрдује -бомбардује
бомбикату -бокс; ударање песницом
бомбоана -бомбона
бомбонарју -бомбонџија
бомбоњешће -гунђа, мумла
боргоцěлу -кукурек
борђију -земуница
борйндěу -ајмокац од свињетине
борйшкаиту -праћакање, преметање са ритањем
боркант -бабураст
пипарка борканатě -бабура
боросу -маљ, мацола, чук
боруга -дубодолина, вододерина
борцоју -велики камен, каменчуга
борҹу -сирће од прокуване комине (течни део џибре),
у време гладних година јело се са качамаком
боскајит -умазан од воћа
боскорођеше -богороди; блебеће
бостану -бостан
ботошат -заобљен; затупљен, тупо
боту -њушка, губица
боту кйршйји -почетак крша
ботуру -дебљи крај дрвета
Боћаʤа -Богојављање
Боћеʤату -крштавање
Боћеʤу -крштење
боћит -затупљен
са боћит уојљи -стадо оваца
сабијено у гомили због врућине
боцоака -лопта; чешљуга
боцоку -лопта, кугла
боу -во
боу баби -стрижибуба
бошћина -восковина
браду -бор; чамовина
бразда -бразда
брама -брава
брањишћа -шума високих стабала
браца -прса
(ла) йн брацě -загрљај, у загрљај
са луват йн брацě -загрлили се
са луват ла брацě -ухватили се у коштац, рвају се
брацарја -наруквица; колут
брацарја ла коасě -косило
 34

брацарја плугулуј -део плуга

брацу -нарамак, дењак
брацу ђи туљењ -дењак шаше
брашовиљи -гегови, скечеви
браҹинарју -учкур; појас
браҹира -трака; тканица
браҹира ђи йнҹинс -тканица
брěцује фрунʤа -удењује лисник
бребењелу -врста цвећа
брйгла -брдило за ткање, набрдило
брйгларју -мотка на коју виси брдило
брйгљеће -чврсто и много увезан
брйндуша –мразовац, каћун
брйндуша галбинě -златни шафран
брйнʤа -сир
брйња -колено (родбински), покољење, генерација
брйу -појас; струк
брибјећиљи -врабац
бриҹагу -бритва, ножић
бриҹу -бријач
броанка -конрабас
броаска -жаба
„броаска“ -сточна болест
„броаска“ -део испод воденичног вретена
броаска ђи пи супарјеће -крастава жаба
броаска рйпоасě -врста жабе
броаска ку ҹован -корњача
бробда -кромпир (локализам из Горњана)
бронтавит -тврда отеклина
бронцу -бронза
броскану -жабац (копнени)
броскоју -велики жабац, жабетина
бротаку -жабац (водени)
брука -шило; шиљак
брума -слана
брумарју ал мик -октобар
брумарју ал маре -новембар
брумјаʤě -пада слана
брусу -конус, купа, купасти облик
бруҹешће -чачка; џара
буба -рана, бубуљица, краста
бубиљи -богиње
бубиљи а љи миҹ -мале богиње
бубиљи аљи марј -велике богиње
бубоју -чир
бугарјаска -коло за игру
будингу -пудинг
будуроју -воденична буква
буʤа -усна
буʤат -великих усана
буӂјаку -коров
 35

бужору -божур
бујеђа -биљка
бујеђа ђи ҹерњалě -вранилова трава
бујеӂет -коровштина
буката -плод
букаћиљи -летина, усеви, плодови
букатура -комад; комад меса
букурија -радост, радовање
букљуку -згњечена хрпа воћа
букурос -радостан, срећан
булʤěшће -шикља
булʤěшће сйнӂиљи пи нас -шикља крв из носа
булмаку -ајмокац од зечетине
бумбаку -памук
бумбу -дугме
бумбури -тачкаста испупчења
бумбури ђи гјацě -иње на води
бумњица -буљина
бун -добар, добро; уреду
бун-ажунсу -добро сустизање
бун-вењиту -добродошлица
бун-фаҹерја –доброчинство, добро дело
бунарју -бунар
бунатаћа -доброта
бунаћик -прилично добар
бунě -добра
бунě-каља -добро сусретање
(сйц фије)каља-бунě –срећан пут
бунě-сара -добро вече
(рамйњ ку) сара-бунě -лакуноћ
бундуку -ступ, стуб у огради
бурајала ђи плоаје -роница, ситна киша
бурěје -сипи, ромиња
бургиу -бургија
бургина -греда у огради
бурдукаљиљи –неуредно одбачено старо покућство и ствари
бурдушу -ларва инсекта
бурику -пупак
бурику ӂејтулуј -јагодица прста
бурику помйнтулуј -центар света
бурјећиљи -гљива на дрвету
бурјећиљи ђи пе фаг -буковача
бурјећиљи ђи ступј -гљива која расте на храсту
бурјецй пјастрěʤ -врста буковаче
бурка -капут
буркјеш -капутлија
бурма -навртка
бурта -стомак
буртанос -великог стомака
бурћиљи -изнутрице
бурујана -биљка
 36

бурфěје -претура по нечему

бусујоку -босиљак
бутавит -надувен од отеклине
бутавјала -надутост од отеклине
бутоарка -дупља у дрвету
бутоју, бутоњу -буре
буторкос -са дупљом, шупаљ
буфану -дошљак, дођош
Буфану -Мајданпечанин
буфњешће -фркће; сукља, куља
бушћану -пањ
бушћану ђи вије -чокот
бушћурог -страћара
буҹаоа -биксна, чаура;
писак на инструменту буҹин
буҹину -рикало, пастирски
музички инструмент у облику цеви, налик фанфарама; израђује се
од стабла биљке буҹин или од увијене липове коре
буҹину -биљка цевастог стабла
буҹуми курулуј -дебело месо
на задњици
буҹуму -високи пањ

В
вага -вага
вагарју -вагар
вагауна -дубодолина
вагону -вагон
вагоњету -вагонет
вадра -ведро
ваду -газ на реци
ваʤуту -виђење
вај -авај
вај-ђе-јел -авај њему, јао њему
ваја -река; долина поред реке
вајала -ваљавица
вајтату -кукање, јадиковање, вапај
вајуга -дугачка долина поред реке
вака -крава
вакарјаца -говедарник
вакарју -кравар, говедар
ваку -време трајања, временска ера
валушу -свитак, ролна; набој
ваља -река; долина поред реке
ваља фундатě -река понорница
ваљењи -равничари, житељи равница
вам ( ва ам) -сам вам
 37

вама -ујам, ушур ; такса

вамна -царинарница
вапаја -пара; врелина
вапаја ђе абур -талас испарења
вапаја ђе фок -јара, врелина
вапору -брод, пароброд
вапорјелу -бродић, мали пароброд
вара -лето
вара, варујка -сестра од тетке (стрица)
варга -пругаста шара
варʤа -купус
варʤарија -купусиште
варњикица -кречаница
варњица -кречана
варсату -повраћање; просипање
варсатура -бљувотина
варсатура ђи пјатре -сипар, обрушени камен
варсату зори -свануће
варсě -излива, просипа; повраћа
вару -креч
варуиту -кречење
варујала -резултат кречења
варујка -другарица, посестрима
васарија -судови, посуђе
васйљи -судови, посуђе
васу -суд, здела, посуда
ватра -огњиште; обухват
ђе о ватрě -површина (обухват) величине огњишта
ватра фокулуј -огњиште ватре
ватрају -лопатица за жар
вěдув -удов
вěдува -удовица
вěдувоњу -удовац
вěлу -копрена, вео; завој
вěмује -узима ушур (таксу)
вěру -брат од стрица(тетке)
вјерј ђин фрац -друго колено
вјерја дојља -треће колено
вјерја тријља -чеетврто колено
вěрује -кречи
веверица -веверица
веверицоју -веверац
веђења -призор
веђерја -светло, светлост
веђерја окјулуј -зеница; очњи вид
веђерјаʤě -светли, осветљава
веђерату -осветљавање
век -довека, занавек
векит -стар,остарео; похабан, изношен, избледелих боја
(односи се углавном на одећу и ствари)
векј -стар; похабан
 38

венћилу -вентил
вењирја -долазак;
пи вењире -кад се може, када се има слободног времена, у
доколици
вењинос -отрован; сукрвичав
вењину -сукрвица; јед; животињски отров
вењиту -долажење, приспеће
вересйја -вересија
вероћику -нераст, вепар
весаљија -весеље
веспја -оса
веспарју -осињак
вешћежйт -избледелих боја (односи се на платно или одећу)
вешћељит -изношен, похабан
веҹина -комшика
веҹину -комшија, сусед
веҹија -вечност
веҹињаца -старина; комшилук
вйжаиту -шевање;
вйжěје -шева, иде цик цак
вйжоање -истиче млазом
вйжоју -млаз
вйлва -вила
вйлвос -виловит
вйна -вена
вйнаторј -успешан у лову
вйнаторија -лов; ловина
вйнaторјеск -ловачки
вйнаторју -ловац
вйнату -ловина
вйнацаоа -модрица
вйнацěљиљи -врста цвета
вйнацйка -мала модрица
вйнěт -плав
вйнěт йнкис -тамноплаво, тегет
вйнтěлатору -вентилатор
вйнту -ветар; ваздух
вйнту ал рěу -северац
вйнтураторја –тријер, вејалица
вйнтурату -вејање житарица
вйнтуришу -јак ветар; ветрометина
вйнтурě -веје жито или пасуљ
вйрě -угурава, утрпава
сě вйрě -утрпава се, гура се
вйрдарја вјерђе -жуна
вйрдарја пистрицě -детлић
вйрʤоб -уплетено, сплет
вйрʤоабиљи -петљавине
вйрʤоабиљи ђи мјерс пи западě -обруч од шибе премрежен
концима, са којим се хода по снегу
 39

вйрʤоабиљи ла фјарě - део

премрежен испод кљуса где
треба да нагази животиња
вйркану -котлина, широка увала
вйрколаку -демон који “једе”
месец (сунце) при помрачењу
вйру, вйрфу -врх
вигу -ролна
вигу ђи апě -талас
мјерӂе виг -иде ваљајући се
фаҹе виг -намотава у ролну
видра -видра
вижуљијља -олуја, јак ветар
вија -виноград
вијала албě -бела вијала
вијала њагрě -црна вијала
вијаца -живот
вијаца ђи веҹије -вечни живот
ла вијацě -наздравље
вијорњица -вихор, ковитлац;
олуја, бура
вијорос -буран; олујан
вилајту -народ
вина -кривица
винарица -винска мушица
винарија -пивница
вингла -вингла
винʤарја -продаја
факут ђи винʤаре -оглашен за продају
винʤаторју -продавац
винђе -продаје
винђекат -залечен
винђекату -залечење, излечење
винђекатура -залечено место
визаку -нишан
вину -вино
винујала -кривица, оптужба
виње -долази
вињерја -петак
Вињерја маре -Петковица
Вињерја њагрě -Црни петак
Вињерја уоулор -Велики петак
виорјаоа -љубичица
висаʤě -сања, снива
висату -снивање
висос -видовит
вистěрија -ризница; сезам, пећина са благом, магична врата у
стени кроз коју када се прође време стаје а човек не стари, док
унутра скривено злато изгледа као живи огањ
вису -сан
вита, вићиљи -стока, марва
 40

витрěг -
мума витрěгě -маћеха
татě витрěг -очух
виу -жив
вица -лоза
вицаоа -теле (женско)
вицěлу -теле (мушко)
вицйка -прамен
вишњала -псећа свадба
вишњика -вишња
вишњику -вишња (стабло)
виҹуљит -затурен угуривањем испод нечега
вјасěл -весео, радостан, ведар
вјаста -најава, вест
дě вјаста -најављује
вјастйљи -вести
фйрђе вјастě -изненада,без најаве
вјеђе -види
сě провјеђе -провиди се
вјеʤуру -јазавац
вјеʤурина -јазбина
вјердаћик -зеленкаст
вјерʤајка -жуна
вјерђаца -зеленило
вјерђе -зелено; сирово, незрело
вјерђик -зеленкаст
вјерманос -црвљив
вјермиљи -црв
вјермушу -црв (велики), црв из стајњака, поткорњак
вјерсу -мелодија
вјеру -нераст, вепар
а воастрě -ваша
а воаштрě -ваше
вој -ви
воја -воља; жеља; намисао
војвода -војвода
војешће -воли, жели
војиту -вољење
војитуље -љубљени
војњику -мушкарац; јунак
војњиҹеск -мушко
војњиҹешће -мушки, храбро
војњиҹија -јунаштво; снага
војњиҹији -врста јагорчевине
војос -љубазан; гостољубив
вор -хоће
ворба -реч; говор
стě ла ворбě -од речи је, држи се договора
факу ворба -поставио питање, покренуо разговор
ворба куминће -савет
ворбиту -разговор
 41

ворбиторј -говорљив, речит

ворбјешће -говори
ворбјешће ђе рěље -оговара
ворбјешће йн вйрфу љимби -врска у разговору
ворбјешће ку гура фрйнтě –говори безвољно
ал востру -ваш
воуо -вама
ај воштри -ваши
вражěшће -гата, врача
вражйтоарја -врачара
вражйторју -врач, врачар
вражйту -врачање
вракна -засвођени пролаз
вракњица -засвођена врата
врау -период, извесно време
врацу -пролаз
врацу ардоулуј -отвор на акову
вредњик -достојан
вредује -вреди
врењик -вредан, радан
врењиҹија -вредноћа, марљивост
врја -хоће
врјаду -начин, поступак
врјежу -лозица,
врјемја -време
врјемја рě -непогода, лоше време
врјемује -мења се време
вродатě -некада; понекад
врйсњику -врсник, генерација
врйста -врста; узраст
ђе о врйстě -истог узраста
врйстйљи -разнобојни конци, палета боја
вртака -вртача
вртопу -вир
вртос -густ
врћажа -вртача
врћежу -вртлог ; завртањ
врћељњица -вито, вртешка
врунђива -негде; некуда
вруна -нека
вруну -неко
вруњи -неки
вруњиљи -неке
врфу -врх
вршйја -вршкара за риболов
вува -мали бубањ
вувајиту -хучање
вувајка -вуждало (дечија играчка)
вувěје -хучи, бруји
вувěту -хука
вулпја -лисица
 42

вулпоју, вулпоњу -лисац

вултуру -орао
вупит -бачен и затурен
вурајала -прогон, гоњење
вурěје -прогања, гони

г
гавану -овална рупа, кратер
гавану ла љингурě -овални део кашике
газěшће -гази
газда -газда, домаћин
газдарија -богаство
газдарица -домаћица
газдě -богат
газдоћина -богаташ
гајина -кокошка
гајинату -кокошији измет
гајинуша -врста шумског цвећа
гајба -гајба
гајка -спона, притегача
галбин -жут
галбинарја -жутица
галбинаћик -жућкаст
галбину -дукат
галбинушу -жуманац
галбињаца -жутило
галопу -галоп
гаљата -кабао за мужу; цилиндар
гаљата мори -ципон воденични
гаљата ђе лапће -кабао за мужу
гаљата ҹерапилор -део на чарапама
гаљија -брод, галија
гаоага, гаоаза -чмар
гаозйна -блудница
гаргарица -жичњак
гаргаунарју -легло стршљена
гаргауњиљи -стршљен
гарду -ограда, плот
гарђину -цилинндрични плетар
гарђину ла пућинě -цилиндрични део каце
гасěљњица -восковни мољац
гасěшће -налази, проналази
гата -готово
гаћешће -готови; припрема
гаћиторју -кувар
гаћитура -јело које се спрема
гаћиту -спремање, готовљење; завршетак
са гаћит -завршило се, готово је
 43

гаура -рупа; бушотина

гауриҹа -рупица
гаурос -рупичаст, шупљикав
гěздује -газдује
гйдалату -голицање
гйдěлě -голица
гйлгěје -гргољи
гйлгěје фоку -букти ватра
гйлка -гука
гйлтаку -вир (дубок и широк)
гйлтйна -вир (миран и широк)
гйлтопу -вир; језеро
гйлҹаоа -свађа, кавга
гйлҹевјелњик -свадљив
гйнгау -муцав, тепав
гйнгěје -муца, замуцкује
гйнгањи -“бубе; луткице”
гйндаку -гундељ
ја вењит гйндаҹи -дошле му бубице
гйнду -ум; мисао, помисао
ам ђе гйнд -намеравам
ма гинђеск -мислим, размишљам
гйрěје -гракће
гйрга -плећа
гйсаку -гусан
гйска -гуска
гйту -грло
гйту киљи -грлић флаше
гйћ-гйћ -узвик вабљења свиња
гйфаиту -задиханост, дахтање
гйфајала –задиханост, дахтање
гйфěје -тешко дише
гйфља -јужни ветар
гибура -остатак вуне након влачања
гигиљиҹ -малецко и округласто
гижа -шушка
гинда -храстов жир
гинђешће -мисли
гинђиту -размишљање, мишљење
гиоака -љуска ; љуштура
гиоҹелу -висибаба
гиҹешће -одгонетава, погађа
гиҹитоарја -загонетка
гјанца -зихернадла
гјара -канџа
гјаца -лед; поледица
гјаул -немирко, несташко
гјему -клубе
гјемоток -склупчано
гјемује -намотава
гјергина -георгина
 44

гјеруца -канџица; врста лозице

гјеурě -љушти (од љуске)
гјецарија -ледара; поледица
гјецоју -леденик
гјорцоње -крекеће; крчи
гласу -глас
йнтрун глас -у један глас, једногласно
глěсује -гласа
глоаба -глоба
глоата -чедо
глоаћиљи -чељад
глобјешће –глоби, наплаћује казну
глогина -плод глога
глогину -глог
глуга -стог шаше
глума -шала
сě глумјешће -шали се
глумјец -шаљив, шаљивђија
уом глумјец -шаљивђија
гљија -груда ;бусен
гљијос -бусенаст
гљонцу -кугла; тане
гоага -лобања; главуџа
гоана -парење говеда
дěј гоанě -најури га, гони га
сě гоњешће -пари се (говеда)
гоанга -буба
гоанга путуроасě -смрдибуба
гогњужу -врста траве
гогољија -лобања, теме
гогоману -главешина
гогоњец -обао, заобљен сферно
гогоњиу -овалан, у облику свода
гође -год
кйт гође поц -колико год можеш
кум гође шћиј -како год знаш
гозба -пировање, гозба
гозбења -гозба, прослава
гол -празан; го
голаја -голи терен
голану -гоља; протува
голаш -голуждрав
голашйт, голошйт - огољен; голуждрав
голймбаћик -голубије боје
голймбица -голубица
голймбу -голуб
голймбу домњеск -питоми голуб
гологану -бекрија; који узима или троши задњу пару
голомоазйљи -отпаци налик онима у сифону судопере
голомозу -галама; кркљанац, измешаност
голокрак -разгаћен
 45

голопěру -калопер
голопěру ал његру -жалфија
голопрешњица -ровац
гоља -гоља, сиротиња
гољешће -празни
гољит -испражњен
гонгањи -бубе, бубетине
ја вењит 'гонгањи' -дошле му 'бубице' у глави
гоњала -парење говеда
горњаку -западни ветар
горовјала -мутљавина
горуну -храст
горуњица -млад витки храст
горуњишу -храстова шума
госту -гост
гостйја -гозба, гошћење
гостěшће -гости
грабирја -журба, хитња
грабјешће -жури
грабовица -брзакуша, брзећа
грабу -журба, хитња
йн граб -у журби
ку грабу -журбом, хитњом, на брзину
грађина -башта; врт; градина
грађина ку флорј -цвећњак
грађинарју -баштован, вртлар
грађинуца -баштица; вртић
грају -глас, звук
грамада -гомила
грамађешће -пласти, гомилава
грангуру -жуја, златка
грањица -граница
грањиҹерју -граничар
грапа -дрљача
грапату -дрљање
грапě -дрља
грапиш -вучен по тлу
грас -угојен; дебео; масан
грасймја -масноћа, сало; угојеност, утовљеност
грасуна -товљеница
грасуну -товљењик
грасуц -дебељкаст, пуначак
грауру -чворак
греоање -гравидна, трудна
греотаћа -тежина, терет; потешкоћа
грецос -мучан;
грешала -грешка, погрешка
грешěшће -греши
грешйт -погрешан, неисправан
грешйтура -грешка; погрешка
гржаб -грбав
 46

грйнарју -житница, амбар

грйњиљи -житарице, жито
грйњишћа -стрњика
грйу -пшеница
грижа -брига, забринутост
ај грижě -води рачуна
грижěлњик -брижљив, пажљив
грижйт -брижан, забринут
гријрју -зрикавац, цврчак
гркалоду -гркљан, адамова јабучица
грлуга -дивља гуска
грљиу -обор за свиње
гримна -гривна, наруквица
гринда -греда
гринђију ла плуг -грдељ плуга
гринђина -врх косине
грњица -храст китњак
грифу -део на потковици
грјаца -мучнина
грјебла -грабуља
Грјеку -Грк
грјеу -тешко; тегобно; напорно
гроаза -гад; протува
грозау -гадан, одвратан
„грозау“ -досадан, наметљив
гроапа -ископана рупа, јама; рака;
грозавија -гадост; грозота
грозавјељњик -гадљив
грооћешће -грокће
грооћиту -гроктање
гропану -рупчага; дневни коп у рударству
гропишћа, гробишћа -гробље
грос -дебео, широког пресека
грос ла пјеље -дебелокожац
гросймја -дебљина; обим
гросу -дебло
гросу ђе љемње -дрвљаник
грунђину -комад; коцка
грунђину ђе мњереҹикě -коцка шећера
гуга -незналица, будала
гуӂуга -будала, будалетина
гуӂуган -будаласт
гужба -уплетени обруч (венац) од лијане или жице
гуљеру -оковратник, крагна
гуљерат -са шаром око врата
гунојарју -сакупљач смећа, ђубретар; ђубровник
гуноју -смеће; сметилиште
гунојос -запрљан са смећем
гура -уста
гура вěј -уток реке, ушће
гургоју -врх (кљун) опанке
 47

гурјеш -галамђија; гласан; речит

гурајала -жамор, удаљени говор
густату -опробавање устима, узимање залогаја
густě -опробава устима
густě одатě -узми залогај
густос -укусан
густу -укус
густарју (луна а густулуј кйнд сě густě ђин берекјету ал ноу,
порњинд ђила Сймпјтру) -јули
фйрђе густ -неукусно, без укуса
гутйја -дуња
гутйју -дуња (стабло)
гуша -гуша; гука
гуша ђин апě -водена хидра кончастог облика, по веровању ако се
попије од ње настаје гушавост
гушавит -направљен са гукама
гушаит -задављиван, покушано је задављивање
йл гушěје, йл гушајешће -дави га, стеже му врат
гушат -са гушом (гукама)

Д
да -а (као свеза)
давасěлу -врста цвећа
дада -сека
дај (да ај) -а јеси, јеси ли
дајка -сека; драгана
дакě -ако
дакум -јакако, него шта; даклем
дакума (да акума) -а сада
далаку -демон; антракс, злић,
црни пришт, бедреница, пострел
далаҹица -врста осе
далта -длето
дам (да ам) -а јесам
данаку -нежења, момак за женидбу
данга -линија, црта
даљиу -делија
даоага -дуга на бурету (каци)
даогарју -бачвар, качар
даорат -надомештен; поновљен
мума даоратě -маћеха
тата даорат -очух
дар -зар
дара -дара
дараку -оквир
дараку ђе дараҹит -чешаљ за вуну
дараку ђе ферјастě -футер на прозору
 48

дараку ла ушě -футер на врата

дарапу -отсечак, део површине
дараҹешће -влача вуну
дарја -давање
дарњик -дарежљив
дару -дар, поклон
даруиту -даровање
даскаљија -учитељовање
даскаљица -учитељица
даскěлу -учитељ
дат -дато; ударено
са ђидат -привикао се
даторија -дуг
даторњик -дужан
даторњику -дужник
дату -давање
дауњиљи -обад
даћина -правило, поредак; природа
дацйја -порез, дажбина
дě -даје; удра
дě бунě ʤěоа -назива добар дан
дě ворба -шаље поруку, упућује позив
дě ку краку -удара ногом, рита се
дě мйна -рукује се
дěм -дај ми; дајемо; ударамо
дěмил -дај ми га
дěјнěје -љуља
дěрује -дарује
дйлму -испупчење; узвишица
дймйзлуку -приплод
дймпу -успон
дйнамјенту -динамит
дйнфу -запух, талас ваздуха са смрадом
дйрěје -вуче се по тлу
дйрěјитура -траг након стругања
дйрěшће -дира
дйрдајала -вибрирање
дйрдěје, дйрдоање -вибрира
дйржаоа -држава
дйрзйљи -одећа
дйрйту -дирање
дйржњик -смео, храбар, одважан
дйрка -дрипац, фукара
дйркуцйљи -прње
дйрматори -кресачи лисника
дйрмату -кресање
дйрматура -окресана грана, лисковина
дйрмокса -врста шибља
дйрпěје, дйрпоање -стружи
ја ла дйрп -узима отимањем
сě дйрпěје -чеша сě
 49

дйрпјела -протува
дйрпјељит -похабан; иструган; отрцан, одрпан
дйрпјељњик -изјелица, склон отимачини
дје -де
дје мě -де море
дје ласěл -де остави га
дједа -деда
доамна -госпођа, дама
доамњик -госпоствен, достојанствен ; частан
Доамње ферјешће -сачувај Боже
доарје -боли
доармје -спава
довљећиљи -бундева
добйнда -добит
добйнђешће -задобија
добоарě, кобоарě -силази, спушта се
додола -додола
додорка -врста влашког кола
дој -два; двојица; двоје
а дојља -по други пут
дојспрјеҹе -дванаест
долапу -орман; долап
домну -господин
долма -кућа од сазиданих цигала између дрвених стубова
домњирја -господа; господство
домњишоара -госпођица
допу -запушач
доранга, дорйнгу -мотка за замандаљивање положена
попреко иза врата
дорит -жељан; чежњив
дорјешће -чезне, жели
дорке -зар; ваљда; осим
дору -сета, туга; чежња, жеља
дорҹа -незасит, незајажљив (неиспуњених жеља)
досйшћа -залеђе; несунчана страна, осој; полеђина
досњик -забачен; из залеђа; повуччен (затворен) човек
доспит -осушен на сунцу или промаји
сě доспјешће пйња -хлеб печен на недовољној температури, није
испечен него се просушио
пруње доспиће -осушене шљиве испод стабла након дужег
стајања на сунцу и ветру
досу -шума (унутрашњост шуме)
досу пěлми -надланица
доуо -две
до’оʤěҹ -двадесет
до’оспрјеҹе -дванаест
драга -вољена
драгалаш -умиљат; мио
драгостос -драг; вољен; омиљен
драгу -радост; вољење
драгуста -љубав, вољење
 50

драку -ђаво, враг

драковина -скаламерија
дрěкује -ђаволише
дрйгавију -зеље
дрйглобу, дрйгљећиљи -чешаљ за гребенање кучине
дрйнду ђе тајат кољаша - на дрвеном луку затегнут конац
са којим се сече качамак
љегат дрйнд –чврсто везан, фест
са факут дрйнд –напио се, пијан до бесвести
дрјава -лајсна
дрјава ла мйнě -лакатна кост
дрјешу -вршалица
друга -полуга; клип
друга ђе кукуруʤ -клип кукуруза
друган - дугајлија, дугоња, клипан, суклата; дугуљаст; корпулентан
пруње другоање -врста шљива
друмајала -путовање
друмашу -путник
друмěје -путује
друму -пут, друм
друму ал маре -јавни пут
баће друму -преваљује пут, заморно и тешко преваљивање пута
дугаја -продавница
дугајашу -продавац
дугоарја -воњ, смрад
дугурја(ла) -јара, врелина
дугурје -трепери јара
дуда, дуʤйљи -цев; свираљка
дуда, дуђиљи -дудињка
дудěје -изгони
дудěу -коров, травуљина
дуду -дуд
дудуљејка -цев; свиралица од
дршке бундевиног листа, дипла
дулу -таласасто испупчење
пěру йндуларит -ондулирана коса
дулҹаца -слаткост; сласт; слаткиш, посластица
дулҹе -сладак
дулҹерја -слаткоћа
дулҹин -сладкаст
думбраоа -шумарак, дубрава
думикат -удробљено
думикату -удробљени хлеб у јело
думикě -ситни, удробљује
Думњеʤěу -Бог
думињика -недеља
думња -его; личност; госпоство
думња тја(воастрě) –твоја (ваша) личност, ваше господство
дунарјанцу -ветар са Дунава, дунавац
Дунěрја -Дунав
 51

дунěрје -налик дунаву, обилно, непрегледно (описни придев који

се обично користи за опис рода пшенице или кукуруза на њиви)
дунга -ивица; брид
пус йн дунгě -на кант
дупа -иза
дунда -буцмасто, незграпно
дупа аја -иза тога, након
дупа ҹе -пошто, након
дупло -двоструко
дурајала -грмљавина; тандркање
дурěје -грми; тандрче
дурбину -двоглед
дурјерја -бол
дурмиторју -спавач
дурмиту -спавање
душманос -зао; злопамтило
душману -душманин, непријатељ
душмањешће -душмански; мрзи
душмањија -мржња, непријатељство
дуҹе -носи; води;
сě дуҹе -одлази
стě дус - у трансу, у коми

ʤала
ʤ -верига, беочуг
ʤаланца -чипка
ʤаларју -ланчаник;
мотка на којој су окачене вериге
ʤаларју плугулуј -део плуга
ʤама -чорба
ʤама ђе варʤě -расо
ʤамос -чорбаст, разређен
ʤаљиљи -вериге; ланац
ʤаљиљи ђе ҹас -ланче за сат
ʤаљиљи ђе ла гйт -ланче око врата
ʤаљиљи ђи ла камин -вериге
ʤара -млечика из масла
ʤаҹе -болује
ʤěоа -дан
ʤěоа марје -благдан, светковина
ʤěру -сурутка некувана
ʤěу -бог, божанство
ʤěу мě -богами, тако ми бога
ʤěҹе -десет
ʤйнʤěје ђи фриг -скакуће од зиме
ʤйҹе -каже
ʤйҹе йн флујер -свира на свирали
 52

Ђ
ђа (ђе а) -за
ђабја (ђе абја) -једва
ђадаоара -поново, по други пут
ђадоуо -попреко, укосо
ђадојља -по други пут; удвостручен, удвојено
ђажунс -довољно, потаман
ђазврљит -пустимице
ђаиҹа (ђе аиҹа) -одавде
ђај (ђе ај) -за
ђај ти -за твоје, о твојима
ђаколо -отуда, оданде
ђакоастě -косо, укосо
ђакума -за сада, од сада
ђал (ђе ал) -о, од
ђал аша -о таквом
ђалдатě -други пут
ђалу -побрђе, гора
ђаљењи -брђани, горани
ђапорйнка -удвојено ношење терета на мотки
ђапроапје -изблиза
ђаранга -полеђушке, положено
ђарйнду -свуда
ђасарě -од синоћ
ђасњацě -јутрос
ђаставарě -летошњи
ђастаноапће -од ноћас, ноћашњи
ђастатоамнě -од јесенас
ђатунҹа -од тада
ђафарě -споља
ђафјећа -узалуд, доцкан
ђашћамата -врлудаво
мјерӂе ђашћамата -вуцарање;
иде у непредвиђеном правцу, неконтролисано померање;
раскол
ђаҹија -одатле
ђе (ђи) -од, за; да; не
ђе ар фи -да би било
ђе мě -не бре, не море
ђеаја -зато
ђевинě -крив
ђевиу -уживо; на живо
ђеӂјаба -узалуд; бадава, џабе
ђежгинат -очењен; расцепљен
ђежгјецат -одлеђен
ђежгјеорат -ољуштен од љуске
ђежугат -распрегнут
 53

ђезармат -разоружан
ђезбајрат -одвезаних упртњача
ђезбатут -разлокан
ђезбракат -разодевен, раскомоћен
ђезбракě -свлачи
ђезбурдат -непокоран; разметљив, раскалашан
ђезвěлуит -одвијен, одмотан
ђезвйнтат -просушен
ђезвйрʤěшће -отпељава
ђезвйрјат -окопнео, без снега
ђезвйршйт -начет
ђезљегат -одвезан
ђезгољит -разоткривен, разгртан
са ђезгољит - разгрнуло се , сам од себе се откопао
ђездаторат -раздужен
ђездорит -минула га жеља
ђезљегат -одвезан
ђезљинат -распреден; опуштен
ђезљипит -одлепљен
ђезмјаћик -раздвојено нерегуларно, поремећено
мјрӂе ђезмјаћика -иде раздвојено
ђезробирја -избављење од ропства
ђеизноу -поново
факут ђеизноу -обнововљен
ђеистйна -заиста, истинито, уистина, стварно, доиста
ђекйнд -откада
ђекурйнд -скоро, недавно
ђемижлок -средњи, осредњи
ђемперу -џемпер
ђемпреуна -заједно
ђенадйнс-намерно, с том намером
ђеокјат -урекнут
ђепартарја -удаљавање
ђепартат -удаљен
ђепартаћа -удаљеност
ђепарће -далеко
ђес -збијен; често
ђесарат -расољен, умањене сланоће
ђесйш -збијено
ђесйшу -честар, шикара
ђескаљекě -сјахује
ђескаркарја -истовар; растерећење
ђескаркат -истоварен
ђескрецйт -изгубљених набора
ђескујат -откључан; раскован
ђескумпарат -откупљен
ђескусут -отшивен, рашивен
ђеспадурит -огољен, без шуме
ђеспикат -отпаднут, трошан
ђеспринс -откован; отшивен
ђестйрнат -откачен
 54

ђестрамат -опаран
ђестрйнс -олабављен, опуштен
ђестрйнӂерја -попуштање
ђестул -доста, довољно
ђесфěшурала -одмотавање
ђесфěшурě -одмотава
ђесфундат -одглављен, отпушен
ђетоаће -свачега; свачему
ђетот -сасвим, потпуно
ђеуна -једноструко
ђеунђе -одакле
ђешалат -разглављен
ђешкејат -раздвојен, разглављен
ђеҹија -одатле
ђи (ђе) -за
ђиврјеме –благовремено, на време
ђивродатě -од некада
ђиврунђива –од некуда
ђидат -предат, задат; привикнут
са ђидат -навико се, приклонио се
ђидоуо -двоструко
ђидос (ђиндос) -полеђина
ђижос -испод
ђизвěлује -одмотава
ђизвěцу -одвика
ђизвигује -одмотава ролну (тубу) тканине
ђизбокат -распаднут одвајањем комада у виду љуспи
ђизгарђинат-разграђен
ђизграђит -неограђен
ђизмјердат -размажен
сě ђизмјардě -извољева
ђизнодат -одвезаног чвора
ђизнодамйнту -расплет, исход
ђизњинě -откачиње
ђизунфлат -спласнуо
ђизфакут -разграђен
ђикě -уколико, ако
ђикě вреј –уколико желиш, ако хоћеш
ђикйт -изузев, једино; него
ђила -од
ђилаваље -од низводно
ђилађал -од узводно
ђилок -одмах, сместа
ђиљеће -без сметње
дěће йн ђиљеће –склони се у страну (на безбедно место)
вино ку ђиљеће –дођи сабајле; дођи благовремено
лукру пи ђиљеће –рад када се има слободног времена
(неометано)
ђимикě -ситни, дроби
ђимикат -удробљено
ђимињаца -јутро
 55

ђимињацě -у јутру, јутре

ђимпреуна -уједно, заједно
ђимулт -одавно
ђин -из; с
ђинаинће -испред, спреда
ђинапој -отпозади, позади
ђинапроапје -изблиза
ђинафарě -споља, изван
ђинваље -одоздоле
ђингě (ђе йнгě) -од поред
ђинграб -журно, ужурбано
ђиндарěт -отпозади, позади
ђиндатě -од скоро
ђиндос -залеђе, полеђина
ђинђал -одозго
ђинђипарће -издалека
ђинжос -одоздо, одоздоле
ђинкйта -умало
ђинколо -отуда, с оне стране
ђинкотро -одакле, откуда
ђинкотрова -однекуда
ђиноапће -рано (пре сванућа)
ђинсус -одозго, одозгоре
ђинтйј -претходно, раније
ђинтрě -између
ђинтроворбě -од једне речи
ђинтродатě -одједанпут
ђинтрофугě -на брзину, хитр
ђинћиљи -зуб
ђинћиљи кйњеск -очњак
ђинунтру -изнутра
ђинурмě -позади
ђинфацě -с лица, сунчана страна
ђинфуга -на брзину, у трку
ђиокјату -урокљивост
ђиору -твор
ђипěје -иде скакутајући
ђипифуга -веома брзо, хитро
ђирјапта -десна
ђирјеӂе -поправља
ђирјесу -поправка
а ђирјес уоала -направио запршку
ђирјепт -право
ђирјептаћа –правда, правичност
ђискалцат -изувен, бос
ђискйлҹит -отпетљан, размршен
ђискйнтě -баје
ђискйнћику -бајалица
ђискйнћиҹиљи -бајања
ђискићешће -демонтира, распакује, разлаже
ђискулц -бос, босоног
 56

ђирјесу -поправка
ђискрецйт -опуштених (поравнатих) набора
ђискуркат –распетљан, размршен; извукао се из неприлика
ђиспанат -отклињен
ђиспарцйт -раздвојен; растављен
ђиспарцйту -раздвајање; развод
ђиспикат -отпаднут, распаднут
ђиспљећит -расплетен
ђиспре -према, пред
ђиспринс -отковано, одвојено
ђисприпоњит-одвезан са испаше
ђиструкат -откривено,отклопљено
ђистул -доста
ђиступат -отчепљен, отклопљен
ђиступě -отчепљује, отклопљује
ђисупра -изнад, горе
ђисфакут -начет; разграђен; опаран
ђисфаҹе -одваја; разграђује
сě ђисфаҹе -отвара се сам од себе
ђитоаће - свашта (свих врста)
ђиунђе -одакле, откуда
ђишкиђерја -отварање
ђишкингат -отпасаног колана
ђишкис -отворен
ђишкјептурат -откопчан
ђишћептат -расањен; разборит, проницљив
ђишћептат ла кап – оштроуман, интелигентан, разборит,
проницљив
сě ђишћаптě –разбуђује се, долази себи
ђишћептаћа –оштроумност, интелигенција
ђишћинӂе -отпасује
ђишћинӂе кураоа-oтпасује каиш
ђешћинс -отпасан
ђиҹ (ђаиҹа) -одавде
ђодатě -одједном, нагло, наједанпут
ђопарће -по страни, са стране
ђопотривě -подједнако, равно
ђосамě -вршњаци, истог годишта или старости
ђи сама мја -мог годишта
ђувеку -четвороугани плех за печење
ђутура -погодба отсеком, ђутуре

Е
еј -хеј
еј лумјо -хеј људи
 57

Ӂ
ӂавла -дангуба; празнослов
ӂаму -прозорско окно; оквир
ӂамйна -рачва; рога
факуц ђе ӂамйнě -близанци
ӂана -трепавица
ӂана уокјулуј -очна јабучица
ӂевлěје -олајава; лаје испрекидано
ӂеӂерат -промрзао
ӂеӂература -промрзлина, озеблина
ӂеӂејтарју -напрстак
ӂеӂецěљиљи -прстићи
ӂејту -прст
ӂејту ал марје -палац
ӂејту ал мик -мали прст
ӂејту арататорј -кажипрст
ӂеманарат -рачваст
ӂемěнарос -рашљаст, рачваст
ӂемињиљи -рачве
ӂемје -стење, јеца; потмуло грми
ӂемуту-јецање;потмула грмљавина
ӂенункиљи -колено
ӂерарју -новембар
ӂерос -мразан
ӂеру -мраз
ӂиндарјешће -узима прекомерно, узима на дрзак начин;
узима жандаром у карташкој игри
ӂиндарју -жандар
ӂинӂијљи -десни (код зуба)
ӂињерју -зет
ӂјаба -џабе; узалуд
ӂубану -посуда за прихват испечене ракије
ӂугастру -маклен (врста дрвета)

жалба
Ж -жалба; тужба
сě жěлбује -жали се, вајка се
жалоста -врста цвећа
жај -хрпа
жаљешће -жали, у црнини је
жапина -удолина, улегнуће
жěгју -огањ, жеравица
жěљњик -у жалости
жěљу -жалост, покора
 58

жěпěјала -бат, одјек од ударца

жěпěје -одјекује бат
жгибина -раселина
жгјабу -жљеб; олук;
жгјабу ђе урујале -валов за јарму
жђеру -куна
жйвěцу -здравица тла
жйвěцу љемнулуј -језгро дрвета
жйгла -део на јарму
жйгоарја -џукац, џукела
жйгу -жиг
жйгуиту -жигосање, маркирање
жйгујала пе гйт -горушица
Жйдану -Жидов
жйжаку -танак млаз кроз рупицу
жйжěје -истицање млазом
жйжгау -кржљав (плод, семенка)
жйла -жила у месу
жйлау -жилав
жйпану -младо витко дрво
жйпла -парче жилавог меса
жйру -буков жир
жйца -жица
жйцарју -жицар, радник на
линијама далековода или телефона
жњапу -мотка за ударање
жоавина -животиња; створење
жоака -игра
жоакě -плеше, игра (коло, фудбал)
жоарě -заклиње
жоарда -прут, шиба
жоја -четвртак
Жоја вјерђе -зелени четвртак
Жојмарљи -Велики четвртак
жокарија -играрија
жоку -игра; плес; играње
жос -доле
жосњик -низак, приземан; подао, подмукао, гнусан
жугу -јарам
жуђекарја -суђење
жуђикě -кара, куди; суди
жуђекаторју -судија
жукарија -играчка; играрија
жукаторј -воли игру; живахан
жукаторју -играч
жуљешће -жуља
жуљитура -ожуљено место
жумарјећиљи -чварак
жуматаћа -половина
жуматаће, жумаће -пола
жуматацйт -преполовљен
 59

жумуље -чупа; черупа

жумуљит -исчупан, почупан
жумуљиту -отрцани, усукани
жумуљитура -усуканко, чупавко
жунгејат -болно прободен
жунгју -срси, трнац, жмарац , болно пробадање
жункану -јунац
жунку -јуне
жуњинка -јуница
жупоаје -дере; гули
жупуит -одран, огуљен
жупуиту -драње; гуљење
журамйнту -заклетва, заклињање

З
забавит -окаснео; задржаван
забаоа -одуговлачење, кашњење
забуну -капут без рукава
завйрње -залази
завйрњиту –залазак; запад
завјећина -заветина, светковина
завоју -шумарак поред реке, луг
задорит -ужелео се, жељан
зађина -сметња, узнемиравање
зађинě -задржава; замајава; омета
зајћину -зејтин
Зајҹерју -Зајечар
заклопу -замка за птице у бундеви
заљећит -загубљен; залутао
са заљећит –случајно се затекао, задесио или загубио (залутао)
негде
заману -судње време, судњи дан
зангија -узенгија
заносйт, стě заносйт -у трансу
запада -снег
уому ђе западе -снешко
запишћит -закржљао
са запишћит апа -сига на води
запрйстоку -минијатурно јаје са којим се прекида ношење
заприт -са затвореним цревима
запарјала -опстипација,
запу -присила, форсирање
ја дат зап –форсирао, навалио
запуку -врућина, жега
запушала -оморина, врућина
затка -мотка за отпуштање ткачког вратила на разбоју
затону -устава; устављена вода
 60

затоњит -устављен, зајажен

затрјешће -уништава, затире
заујтат -заборављен
заујтě -заборавља
зафлату -докучивање, закључак
зафлě -докучи, проникне, дозна из сплета околности
(анализирајући)
збатуту -цимање, копрцање
сě збаће -цима се; батрга се
сě збаће окју -игра око
збаће вицěлу -теле цима при сисању
збйрнајиту -зунзарење, ландарање
збйрнěје-зунзари; ландара; лапрда
збйрҹит -наборан, са борама
збйрҹитура -набор; бора
збиҹиту -цимање, истресање
са збиҹит -истресао се; отео се; цимнуо се
збиҹулě -просушује
збјарě -виче
збјерěту -вика, викање
збоарě -лети
збур-збур -лет-лет
збураторј -полетарац
збурату -летење, лет
збуҹумату -ломатање; смућеност
звйкаиту -севање од бола
звйнтат -просушен
звйпаиту -цимање, размахивање
звйпоњату-цимање, размахивање
згајба -незалечива рана
згајца -маза, кревељко
згарда -огрљак, оковратник за узицу
згйитура -оно што је искежено
згйјит -искежен, накежен; размажен
згймбит -полунакежен
згймбиту ђен гуре –накеженост, кезање
згймбиту ђе рйс -суздржан осмех
згйндěраторју -тресач; жарач
згйндěрě -тресе, потреса
згйрěје -гребе
згйрěјатура -огреботина
згйцаиту -дрмање; цимање; потресање
зглоту -зглоб
зглоаћиљи -зглобови
згоада -згода; повољност
згоадњик -повољан
згођешће -погађа
згођит -погођен, удешен; повољан
(з)горна -труба
(з)горњак –горњак (ветар)
згорњала -изгон; хајка
 61

згорњит -изгнан, протеран разјурен, натеран у бекство

кафа згорњајка –кафа сиктерица
згргорит -коврџав, са увојцима
згргуру -коврџа, увојак
згребенарју -чешаљ за кучину
згребењи -остатак кучине након влачања
згрҹелу -ластиш
згрҹит -сковрђан; циција
згрҹитура –циција, тврдица
згрҹу -укочење мишића
згугуљит -погурен, увучених рамена
згура -згура, шљака
згурау -сипљив
здйрнěје -звецка, клопара
здокшйт -упропашћен; зарушен, урушен
здравěн -здрав; једар
здравица -пиће са којим се
позивају гости на славу или свадбу
здрěнкěње -звецка, клопара
здрěнкěње ђинцй йн гурě -цвокоћу зуби у устима
здрјанца -дроњак, фронцла, ћипа
здрјенцурос -одрпан, у дроњцима
са здренцуит -подеран у фронцле
здробит -здробљен, смрвљен
здробу -одломак
здрумикě -дроби, уситњава
здрумикату -мрвљење
здруҹит -здрузган
здумпајала -лупа, тресак
зйдарија -зидарство; грађевина
зйдарју -зидар
зйдовина -зидина
зйду -зид
зйђешће -зида; изграђује
зйђиту -зидање, грађење
зйђитура -грађевина
зймбри -зазубице
зйна -вила
зйнаћик -виловит; луцкаст
зйну -вилењак
зйрзаљија -кајсија
зйрзаљиу -кајсија (стабло)
зйпостйту -почетак поста
зйпостйту ал мик -месне покладе
зйпостйту ал маре -беле покладе
зйрцйљи -наочаре
змěу -змај; звезда падалица
змйкěје -цима
змйкњешће -цима
змйку -распоњац на разбоју
сй фаҹем (ла) ун змйк -да урадимо на орук
 62

змйнтйна -кајмак
зминта -сметња; погрешка
зминћала -сметња
зминћешће -прави погрешке
зминћит -са грешком, погрешан
зминћитура -грешка у послу
змјаоара -малина
змјаорату -мјаукање
змјаорě -мјауче
змоаћику -исчупани бусен биљке
змулӂе -чупа; истрза
змулсу -тргање, чупање; истргање
зобу -зоб
зобјешће -зоби; уситњва
са зобит -смрвило се
зобњица -зобница
зорзоањиљи -украси, ђинђуве
зорзонат -накинђурен
зорљи -зора, праскозорје
варсату зори -свануће
йн зорј -у свануће
зорљиу -јогунаст, неукротив
зорту -хитња, журба
зујтамйнту -заборав
зујтěљњик -забораван

Й
йј -му (њему)
йл -га (њега)
йм -ми (мени)
ймбајерат -увезан узицом ради ношења
ймбалбањит -оклембешен; поколебан
ймбатат -напит, пијан
ймбататорј -опојан, опијајући
ймбатрйњит -остарео, застарео
ймбешйкат -са плиховима
са ймбешйкат -добио плихове
ймбйзгојат -распекмежен
ймбйзнат -утамничен
ймбијбат -добро нахрањен, накљукан, добро напуњеног
стомака; може се користити у смилу: импрегниран, запуњен
ймбјецйт -напит, пијан
ймбјецйторј -опојан, опијајући
ймбјецйтура -пијаница
ймбланат -пљоснат
ймблйндат -са плиховима од
алергије
 63

ймблйнʤйт -припитомљен, укроћен

ймблйнʤйторју -укротитељ
ймболнавит -оболео, болестан
ймбомборат -зловољан
ймботошат -отупљен, затупљен
ймбраздат -забраздан
ймбраздатура -започето орање
ймбракě -облачи, одева; навлачи
ймбракамйнту -одело; оплата
ймбрацйша -загрљено; обухваћено
ймбрацйшат -загрљен; обухваћен
ймбрацйшарја -загрљај, грљење
ймбраґинат -опасан појасом
ймбраҹират -оопасан; ушниран
ймбрукат -прободен, набоден
ймбукě -прождире; обухвата и прекрива, преклапа
ймбунат -обећан
ймбунатацйрја -побољша(ва)ње
ймбунатацйт -побољшан ймбуњаʤě -обећава
ймбурицат -изокренут, наврнут
ймбуфнат -надурен
ймпадукјат -вашљив
ймпадурит -пошумљен, зарастао шумом
ймпакарја -помирење, измирење
ймпакату -мирење; утеха
ймпакаҹуња -помирење; утеха
ймпакě -мири; умирује; теши
ймпанат -учвршћен клиновима
ймпарату -цар, император
ймпараћаса -царица
ймпарацйја -царство, империја
(ми сě) ймпаре -чини ми се
ймпарјекјешће -саставља пар, спарује
ймпарће -дели
ймпарће фиризу -подешава зупце на тестери
ймпарцарја -дељење; подела
ймпарцěња -деоба, делење
ймпарцйт -подељен, раздељен
ймпарцйторју -делитељ,делилац
ймпатрат -учетворостручен
ймпашěшће -премошћује, преспаја
ймпашоњаʤě -премошћује, преспаја
ймпашйт -премошћен, преспојен
ймпěтурат -пресавијен; спакован
ймпěтурě -пакује пресавијањем
ймпелмат -разблажено
ймпелум -разблажујући
ймпецěња -заруке, веридба
ймпецйт -заручен
ймпецйтори -сватови на веридби
 64

ймпйшкавит -тачкасто иструљен

ймпинӂе -гура
ймпинсоарја -гурање
ймпијит -задебљане коже
ймпискат -заглављен и прикљештен
ймпистрит -исшаран, пегаст
ймпистрйґуња -шара
ймпјеђекат -закочен; спутан
ймпјеђекушу -заплетка, спотицање; прибор за кочење
ймпјелмјаʤě -разблажује; врши утицај, утиче
ймпјетрит -скамењен, окамењен
ймпљећешће -плете
ймпљећит -исплетен, плетен
ймпљећитура -плетиво
ймпљињешће -испуњава; допуњава, надопуњава; навршава
ймпљињит -испуњен, достигнут
ймпоартě -уводи
ймподобит -удешен, дотеран
ймпопљећит -испреплетен
ймпорту -увод
ймпотковит -поткован
ймпотковјешће -поткива
ймпотривě –на исти ниво; подједнако, равномерно
ймпрашйнат –запрашен, прашњав
ймпреуна -заједно, скупа
ймпреунату -састајање; спајање; уједињење
ймпреунě -спаја, саставља
ймпрећењит -спријатељен
ймпрјажма –супростављеност, сучељавање
ймпрјажмат –супростављен, сучељен; противан
ймпрјажмě –наспрам, насупрот,
ймпрјемеʤйт -преграђен
ймпропођит -забрађен марамом
ймпроцапит -укипљен, укрућен; укљештен и попречен
ймпрумут -на зајам
ймпрумуту -зајам, позајмица
ймпрумутату -зајмљење
ймпујаʤě -бокори се биљака; украшава тканину са украсима
ймпујату, ймпујиту – бокорење биљака; украшавање на тканини
ймпујит -украшен орнаментима, вез; биљка са пуштеним
младарима
ймпунӂе -убада, боде
ймпунӂе боу -боде во
ймпунс -прободен, избушен
ймпунсура -убод
ймпупиту -пупљење
ймпупјешће -пупи
ймпућерњиҹија -пуномоћје, опуномоћење, овлашћење
ймпуцйнат -смањен, омалио
ймпуцйт -усмрђен
ймпушкат -устрељен, упуцан
 65

ймпушкатура -рана од хица

йн -у; на
йнабушйља -пузећи,четвороношке
йнадйнс -намерно, хотимице
йнаинташу –претходник, претеча
йнаинћа -пред, испред; пре
йнаинће -раније; напред, испред
шй аша йнинће -и тако даље
йнакрит -укисељен
йналбит -бељен; напудерисан
йналбјељиљи -белила, шминка
йналбјешће -бели
йналт -висок
йналтат -повишен, уздизан
йналфјеље -другојачије
йналцймја -висина
йналцйт -повишен, узвишен
йнапој -уназад, натраг; контра, обратно
йнапојњица –напојница, бакшиш
йнармарја -наоружавање
йнармат -наоружан
йнваље -на доле, низбрдо
йнваљиту -бокорење; ваљава
а йнваљит фоку –запртао жар
а йнваљит ҹоариҹи -ваљавио сукно
са йнваљит варʤа -оформила се главица купуса
йнваргат -са пругастим шарама
йнвацамйнторју -наставник; инструктор
йнвацамйнту -настава, обука
йнвацат -научен
йнвацатарју -ученик
йнвацату -учење
йнвацатура -оно што је научено; навика; наобразба; наука; поука
йнвацě -учи; обучава
сě йнвацě -привикава се, учи се
йнвацйја -поука, савет
йнвěлујала -увијање, намотавање
йнвěлује -увија, омотава; обавија
йнвěцу -навика; савет; наук
йнвекит -остарео, похабан
йнвењинат -затрован
йнвесаљит -развесељен
йнвйнацйт -помодрео, поплавео
йнвйрʤйт -упетљан, запетљан
йнвйрʤйтура -петљавина
йнвйртошат -згуснут
йнвйрћешће -обрће, врти; заокреће
йнвйрћирја -обртање, окретање
йнвигујит -омотан у ролну
йнвијаʤě -оживљава
йнвијат -оживљен
 66

йнвијерја -оживљавање
йнвјерʤйт -позеленео, озеленео
йнврјеме -рано
йнгаздарит -обогаћен
йнгалбињит -пожутео
йнгаурит -пробушен
йнгě -покрај, поред, уз
йнгěдујала -сачекивање
йнгěдује -сачекује
йнгěурě -буши
йнгйнату -опонашање говора
йнгйнě -имитира,потсмешљиво опонаша говор
йнгиће -гута
йнгјецат -смрзнут, слеђен, залеђен
йнгјецатура -смрзотина; залеђење
йнгљимпě -боцка
йнграђит -ограђен, заграђен
йнграшат -утовљен, угојен
йнгреоњат -отежао
йнгреунат -отежан, оптерећен
йнгрижат -забринут
йнгрозавит -згађен
йнгропат -затрпан, закопан, покопан; сахрањен
йнгрошат -задебљао
йнгуст -узан
йнгустат -стешњен, сужен; узан
йндалаҹит -закомпликован
йндамйнат -припремљен
йндамйнě -при руци, на дохат
йндамйњала -припрема; услуга
йндараћиш -контра; уназад
йндараћишйља -унатрашке
йндарěт -назад, уназад, натраг
йндатě -ускоро
йндаторат -задужен
йндйржйт -ободрен, охрабрен; разјарен, раздражен
йндојит -удвојен, удвостручен; разблажен пола: пола
ку гйнду йндојит -премишљати, колебати се
йндоуо -на пола, преполовљено
йндопат -сит до гуше
са йндопат -накркао се
йндразњала -смелост, одважност
йндразњељњик -смео, одважан
йндразњешће -сме, усуђује се
йндуларит -ондулиран
йндулат -валовит, таласат
йндулҹирја -заслађивање; сласт
йндулҹит -заслађен
йј са йндулҹит -засладило му се
йндупљекат -удвојен,удвостручен
йндурарја -залагање, настојање, старање, труд
 67

сě йндурě -залаже се, настоји; стара се, труди се

йнʤалат -закачен алком, везан ланцем
йнђал -нагоре
йнђамнě-наговара,захтева;подстиче
йнђамнě ку сйла -приморава,принуђава, присиљава
йнђасě -набија, угурава
йнђељеће -натанане, полако
йнђепартарја -удаљавање
йнђепартат -удаљен
йнђесйт -збијен, набијен; утиснут
сě йнђасě -напиње се
йнђесйшу -збијеност
йнђирјаптě -исправља, равна
йнђирјаптě йнсус -усправља увис
йнђисарě -поподне, предвече
йнӂеманарат -рачваст
йнӂенункјат -на коленима, клечи
йнӂеру -анђео
йнжйлавит -ожилавио
йнжос -надоле, у дубину
йнжугат -подјармљен, упрегнут
йнжуматацйт -преполовљен
йнжурату -псовање
йнжурě -псује
йнзапушйт -постало је вруће
йнздравењирја -оздрављење
йнздравењит -оздравео
йнзорзонат -накинђурен
йнзорзоњаʤě -кинђури
йнјербату-лечење кукуреком који
се ставља испод коже у увету стоке
йнкајерату -сукоб, туча
йнкајерат -испреплетен; сукобљен
йнкалʤěшће -греје
йнкалʤйт -загрејан, угрејан
йнкалʤйту -грејање, загрејавање
йнкалʤйтоарја -грејалица
йнкалцат -обувен
йнкалцамйнту -обућа
йнкаљекат -зајахан; опкорачен
йнканунат -озакоњен
са йнканунат ку мујерја -озаконио брак, венчао се
йнкаркамйту -товар, терет
йнкаркат -натоварен; укрцан
йнкаркатě -натоварена; ако се говори о жени значи да је трудна
йнкаркатура -товар; утовар
йнкарунцйт -оседео, сед
йнкатушат -окован, закован
йнкацалат -иритиран
са йнкацалат буба -рана која се иритирала (збрчкала и
набубрила)
 68

йнкě -још
йнкејат -закључан, забрављен; склопљен, уклопљен
а йнкејат мйна -савио лакт руке
а йнкејат палма -стегнуо је шаку
са йнкејат ун ан -навршила се једна година
йнкејатура -зглоб; састав
йнкејатурљи уоасйлор -зглобови костију
йнкептурат -закопчан
йнкербељит -упетљан, спетљан
йнкйлҹит -замршен, умршен
йнкйрдуит -спетљан, удружен
йнкйржйјат -увијен
йнкйрљигат -искривљен, испреплетен
йнкйрҹијат –изувијен, заковрђан
йнкйт -уколико
йнкиʤаторју -затварач
йнкиђе -затвара; закључава
йнкиђерја -затварање, затвор
йнкинату -поклоњење, клечање, метанисање
йнкингат -опасан коланом
йнкис -затворен
са йнкис досу -у потпуности олистала (озеленела) шума
йнкисоарја -оно чиме се затвара; затварање, затвор
йнкјапě -стаје, може стати
йнкјегат -усирен, желатинисан
йнкјептурě -закопчава
йнкљештат -укочених зглобова
йнкљинат -уклињен, уметнут
йнкоа -амо
йнкоаҹа -овамо
йнковијала -савијање
йнковијат -савијен
йнкодатě -још једном, поново
йнколаҹит -увијен у котур
йнколо -тамо, онамо, на тамо
йнколцйт -проклијао; угризнут
йнколцйтура –отисак зуба на угризу
йнконђијат -ишаран, исцртан
йнконтра -напротив
йнкорбељит -извитоперен; изопачен
йнкорбојат -извитоперен
йнкордатě -набреклог вимена
йнкотро -камо, куда
йнкремењит -скамењен,окамењен
йнкренгарат -разгранат, рачваст
йнкрестат -изрецкан, усечен
йнкрецйт -наборан
йнкрецйтура -набор, бора
йнкрошйнат -бременит
йнкруҹит -укрштен
йнкруҹиш -унакрст
 69

сě ујтě йнкруҹиш -разрок

шěђе йнкруҹиш -седи као Турчин прекрштених ногу
йнкруҹишаʤě -укрштава
йнкујетоарја -брава
йнкујала -забрављивање; оно чиме се закључава
йнкујат -закључан; закован
йнкујбат -угнежђен
йнкуминцйт -опамећен
са йнкуминцйт -опаметио се
йнкуришкапиће -наглавачке
йнкуркарја -збрка, пометња
йнкуркат -испреплетен, запетљан
йнкускрарја -женидбена веза
йнкускрат -опријатељен
йнлěтурј -на страну, изван
йнлок -уместо
йнљемњит –занемео, запањен, запрепашћен; скамењен
йнљеношат -
са йнљеношат -олењио се
йнљивјеʤйт -заливађен
йнљимпјеʤйт -избистрен
йнљикурат -обасјан
йнљикурě -обасјава
йнљинат -умирен, смирен
йнмарецйт -украшен, нагиздан
йнмормйнтарја –сахрана, погреб
йнмормйнтат -сахрањен
йнмулцймја -умножавање; намножавање; множење
йнмулцйт -умножен; множен
йнмулцйторју -множитељ
йнодат -везан у чвор
йнојит -поновљен, обновљен
йноптат –замрко, зашао у ноћ
йнопћаʤě –смркава, пада мрак; залази у ноћ, одоцњава ноћу
йнрадаҹинат -укорењен
йнрушйнат -постиђен
йнсамнат -обележен, означен
йнсамнату -бележење, означавање
йнсамнатура -белега; белешка
йнсањинат -разведрено (ноћу)
йнсарат -касно увече
йнсараҹит -осиромашео
йнсарјаʤě -смркава, пада мрак
йнсарҹинат -са бременом на леђа
йнсатошат -ожеднео
йнсйлě -тшко, отежано
йнсйнатошала -оздрављење
йнсйнатошйт -оздравео
йнсйнгурат -осамљен
йнсйнӂерат -окрвављен
йнскимбат -преобучен; замењен
 70

йнскорбељит -улубљен
йнскријат -написан, уписан
йнскрис -написмено
йнскрисоарја -попис
йнсоцйшат -удружен; спариван
йнспинат -убоден трном
йнстрймбат -искривљен
йнстрймтат -стешњен
йнстринат -отуђен,
йнсурамйнту -женидба
йнсурат -ожењен
сě йнсоарě -жени се
йнсуцйт -устостручен
йнтарйтат -раздражен
йнтарит -стврднут, очврснуо
йнтарјешће -стврдњује; утврђује
йнтйј -пре
йнтйлњала -сусретање, састанак
йнтйлњешће -сусреће
йнтймпларја -догађај, случај
са йнтймплат -догодило се, десило се
йнтйплаторј –случајан; који је могућ, који се дешава
йнтйрʤйјат -окаснео, одоцнео, позан (односи се на летину,
прираст)
йнтоарҹе -враћа; заокреће
йнтоатěʤěоа -свакодневно
йнтођиуна -увек, свагда
йнторс -враћен; окренут
йнторсу -враћање; повратак
йнторсура -бајање против урока
йнтортојат -избечен, кочоперан
йнтотану -сваке године
йнтотлоку -свуда, свагде
йнтотфјељу -свакакво, разнолико, различито
йнтраколо -на ону страну, тамо
йнтратйца -међу толико
йнтрě -међу, између
йнтрěвěј -међуречје (локалитет на Малинику)
йнтрěуна -уједно, исцела
йнтрěуш -предсобље, предворје
йнтрěушě -двориште, у дворишту
пинтрěушě -кроз двориште
йнтребаҹуња -питање
йнтрекуту -сустизање; надметање
йнтристат -растужен, снужден
йнтрјабě -пита, запиткује
йнтрјег -цео, исцела, читав
йнтрјеҹе -претиче, престиже; превазилази, надмашује
йнтрјеҹерја -претицање; такмичење, надметање
йнтропарће -на једну страну
йнтуњекат -затамњен, мрачан, смркнуто, тамно; загасито
 71

йнтуњекала -затамњење, замрачење, помрачење

йнћинӂе -испружа, развлачи, растеже, распростире
сě йнћинӂе -испружа се,
сй'нћинӂе -протеже се
йнћинӂе ку пйња -намаче хлебом у тањир
йнћинӂерја -протезање; разапињање, растезање
йнћињерјешће -подмлађује се
йнуварат -наоблачено
йнунтру -унутра
йнурмě -натраг
йнфацйшала -суочење
йнфацйшат -предочен, суочен, сучељен; упоређен
йнфěшурат -увијен, обавијен
йнфипт -забоден
йнфјербинцйтě -врела (течност)
йнфјерјекат -окован гвожђем
йнфламйнʤйт -огладнео
йнфлурит -процветао
йнфлуриту –цветање, процват
йнфојат -раширеног перја; разбарушен
йнфокат -раздражен, разјарен
йнфрикошат -заплашен, застрашен
йнфрумошат -пролепшан, улепшан
йнфрунʤйт -олистао, пролистао
йнфрунтамйнту -прекор, замерка
йнфрунтарја -прекоревање
йнфрунтат -покуђен, прекорен
йнфрунтаҹуња -укор, прекор
йнфундарит -основан; постављеног дна
йнфундат -набрекнут, запушен
йнфурисйт -
йнфуришат -
йнцаљеӂе -разуме, разазнаје
йнцаљеӂерја –разумевање, схатање, интелигенција, разум
йнцаљеӂос -мудар, разуман, интелигентан; разборит
йнцаљеӂуња -мудрост, разумност
йнцаљес -јасно, разговетно
ворбјешће йнцаљес -говори јасно (разговетно)
йнцаљесу -разумевање, схватање
йнцапењит -ојачан; укрућен
йнцаркату -прекид дојења; безмлечност
йнцастйт -стврднуто земљиште које се орањем раздваја у блокове
йнцěљинат -запрложен, неоран
йнцйклат -заглављен
йнцйпат -забоден, заривен
йнцйпаторј -бодљикав, шиљаст; са својстовом пробадања
йнцйпатура -убод; рана од убода
йнцйпораʤě -пробада бодљама
йнцйфнат -надурен
йншйрат -нанизан
йнҹелуит -преварен; опаучен
 72

йнҹелујала -превара, обмана, подвала

йнҹелује -упетљава; заокупља; обрлаћује (може да се односи и
на неки посао у смислу да је урађен на једвите јаде или скарабуџен)
йнҹелујос -варљив, преваран
йнҹепе -почиње, започиње
йнҹепу -мустра; почетак
йнҹепут -започет
йнҹепуту -почетак, зачетак
йнҹеркарја - покушај; провера, проба
йнҹет -споро, полако; опрезно
йнҹетуњел -полагано; тихо
йнҹецошат -замагљен
йнҹингатоарја –појас, учкур
йнҹинӂе -опасује
йнҹинс -опасан каишем
йнҹинтат –јако угрејан, врео
ла йнҹинтат –јако га угрејао;
опаучио га (прутом,каишем,дланом)
йнҹинтаторју -грејач
йнҹишторат -опасан појасом
йњакě -потапа; гуши, дави
йњакě ла сйлě -гута на силу
са йњекат -удавио се
сě йњакě кйњи -даве се пси
йњекала -гушење; дављење; утапање
йњекатос -загушљив
йрбјељишће -крнтија
йрб -неоштар, туп
йрбјељишћа -крнтија
йрбу -крнтија
йркоњала -хрчање; кркљање
йркоње -хрчи; кркља
йркоту -испљувак шлајма
йркоцй -испљувци шлајма
йрку -мала ручна тестера
йрћиљи -хрчак, миш
йц (цйје) -ти (теби)
йҹ -иш, узвик терања живине

И
ибомњика -љубавница
ибомњиҹија -прељуба
ивиту -јављање; појављивање
са ивит -појавио се; јавио се
ивјенку -евенак
игљиҹији -јагорчевина
избинђит -остварен, реализован
 73

избитура -одломак који је отскочио

избјешће -запљускује; отскакује
(са) избит -отскочио, одбацио се
избоћит -изџикљао
извйнтě -преврће, премеће (ради изалгања промаји да се
просуши)
изводу -мустра; образац
извору -извор, врело
изворјаʤě -извире
изгорит -самозапаљен
са изгорит -самозапалио се
издацоајка -кантарион
издату -измјењиљи -гаће
икљан -лукав, препреден, промућуран
икљењија-лукавство,препреденост
икњала -покрет у грлу при испуштању душе
икњешће -губи дах
икоана -икона
икра -икра, кавијар
иљиљаку -јоргован; слепи миш
иљињишу -мир, тишина
имала -прљавштина, блато
имат -прљав, запрљан
имос -прљав, прљаво
инату -инат, пркос
инацěљњик -инађија, пркосан
инацйја -инаћење
ину -лан
иншй -особе, личности
дој триј инш -две три особе
ињеларју -прстенђија; прстењак, домали прст
ињелат -завојит, спиралан; прстенаст; локнаст
ињелу -прстен
ињија -паприкаш
ињима -срце
ђила ињимě -срдачно, од срца
ку ињима рě -тужан, депресиван
фйрě ињимě -бездушан, безосечајан, без срца
ирибица -јаребица
иријану -рен
Иристосу -Христос
ируга -канал за воду, иригациони канал
ируӂит -избраздан каналима
исйка -јасика
искаљитура -потпис
са искаљит -потписао се
испапу -еспап, роба
испасйту -избављење
Испасу -Спасовдан
испасу -избавитељ
испита -испит; искушење
 74

испитаку -посуда за испирање злата

испићешће -испитује; искушава
исправит -завршен; на свом месту, савршен
до исправит -завршен коначно
испраоа -тестамент
истйна -истина
исто -исто
ицйку -врста птице
ицйљи -нити за ткање
(и)шкоала -школа
(и)школаит -шклован
(и)школари -ученици, школарци
(и)школарија -школоањедемон; црни пришт
излазу -утрина, јавни пашњак
излугу -положена даска на зид трема

Ј
ја -она; узима; узми
ја (йј а) -му (му је)
јаду -хад
јазу -брана на реци, јаз; вештачко језеро
јакě -ето
јакě-аша -ето тако
јакěтěц -ето ти
јапа -кобила
јапарју -кобилар, коњушар
јапос -кобиласт
јар -опет, поново; такође
јарба -трава
јарба ђи шап -врста траве
јарба кйњаскě -врста траве
јарба њагрě -милерам
јарба фјарлор -мандрагора, расковник, чаробна трава која
отвара све катанце и налази блага
јарбошйт -затрављен
јарна -зима
јасě -излази, излазе
јасěља -јасле
јаска -труд
јастě -има
јатагану -јатаган
јау -узимам; узимају
је -је, јесте
јегја -турпија
једу -јаре
јеђерја -бршљан
јеји, ји -они
 75

јепћењија -јефтиноћа
јепћин -јефтино
јепурашу -ловац
јепуроајка -зечица
јепуру -зец
јепуру домњеск -кунић
јербарија -травуљина
јерј -јуче
јерја -бејаше
јернаћику -зимница; сточна храна за зимску исхрану
јерњаʤě -зимује
јеће -ево, ето, гле
јећец -ево ти
јеу, јо -ја
јефтјика -туберкулоза
јешйрја -излаз; излазак; испадање
јешйту -излажење
јешкја -ивер, треска, шушка
јешћ -јеси, си
јубирја -љубав(телесна), обљуба
јубиту -љубав(телесна), секс
јубјешће -води љубав, обљубљује
јут -брзо
јуту -брзина, хитрина
јуће -љуто, папррено
јуфа -врућ шамар
јуцала -љутина, заљућеност
јуцěшће -убрзава; заљућује
јуцймја -брзина
јуцйт -заљућен; убрзан; ужегнут

К
ка -као
када -бачва; када за купање
кадйлма -калдрма
кадйлмјешће -калдрмише
кадйр -кадар
каʤйтура -пад
каʤуту -пад, падање
казанӂиу -казанђија
казану -казан
казањија -пецара
кајешће -жали, окајава
кајинћа -покајање, жаљење
кајру -канура, освојак, повесмо
какаљаора -говнарија
калаподу-део плећера испод ҹапсе
 76

каларјецу -јахач, коњаник

калариту -јахање
каларјешће -јаше
калаузу -кључ за све браве
калěрј -јашући
калбјаʤа -метиљ
калд -топло
калдарарју -бакрачар
калдарит -бљутав
калдарја -котао, бакрач
калдарјешће -бљутави
калдура -топлота
калдурос -топао
калкану -калкан
калкě -гази
калкйју -пета
калкйју мори -део на воденици на коме лежи врх воденичког
вретена
калу -коњ
каји ла дрјеш -део на вршалици који избацује сламу
калцуњи -чарапе шивене од сукна
каља -пут, путања, саобраћајница; сусретање
каља бунě -срећан пут
бунě каља -добро сусретање
дě каља ку јел -сусреће се са њим, среће се на путу са њим
йј јасě йн каље –излази му на пут, пресреће га на путу
каљаторју -путник
каљешће -кали
каљитура -каљење
кам -донекле; отприлике; већ
кам аша -отприлике тако
кам (кй ам) фост -да сам био
камаша, кимјаша -кошуља
камаша ҹуми -обредна кошуља за бајање, за једну ноћ израђују
је девет жена почев од влачања вуне, предења, ткања и шивења
камину -камин, оџак; оџаклија
кантарју -кантар
кантарјешће -мери
канцаларија -канцеларија
кануну -закон, канун
кањала -кану, црнило за косу
кањешће пěру -боји косу
капаку -поклопац
капара -аванс, капара
капарисěшће -капарише
капатату -добијање
капатйју -јастук; завршетак, крај
капатйју помйнтулуј -крај света
капацйна –главуџа; главица
капацйна ђи варʤě-главица купуса
капацйна ђи ҹапě (устурој) –главица лука
 77

капацйна роцй -главчина точка

капацйњоара -главичица
капěстру -улар
капěтě -добија
капијаʤě -губи разум
капијат -умоболан, изгубљеног разума
капитану -капетан
капјећиљи -посуда за ушур,кутао
каплама -бетонски испуст испод стрехе
капра -коза; ногаре
капра шутě (кашута) -кошута
капрарјаца -козарник
капрарју -козар
капријоара –срна
капријору -срндач
каптарју -покривало на трнки
капу -глава
моцěје ђин кап -клима главом
фаҹе ђин кап -прети климајући главом
фаҹе ку капу -даје знак главом
капу вакулуј -судњи дан
капу ла поманě -део на даћи
капу пјептулуј -плексус
капшору -поглавље
капућиљи, капуцйљи -зокнице
капутарјешће -плете врх чарапа
капуцйшће -плете врх чарапа
капуша -крпељ (велики)
капуљећиљи -капуљача
караба -дипла, свирало
карабашу -гајдаш
карабоју -зелена галица
карабиту -карабит
каракошњица -искривљених и климавих ногу
карарја -раздељак
караћења -грдња, карање
стě ђи караћење –узнемирава, стално грди, изазива свађу
карату -вожња, вожење
караушу -рингшпил; љуљашка
карě -вози
карěбиљи -гајде
карбуњи -жар; ћумур
карбуњиљи -парче жара
карбунарју -ћумурџија
карвану -камара, хрпа
карје -који, ко
карју -сипац
карнос -меснат
карња -месо
карос -изгрижен од сипаца
карпину -бели граб
 78

картаӂиу -картарош
карћа -књига; писмо; карта
карћиторју -књижевник
кару -кола
каруца -кочија
каруцу -колица
карунт -сед
каса -кућа
каса нароадě -лудница
касарју -домаћин; пазикућа
касйторија -брак, склапање брака
касйторј -кућеван, штедљив
касйторит -ступио у брак
каскату -зевање; раздвајање нечега што је било залепљено
каскě ђин гурě -зева
са каскат -раздвоило се
касуца -кућица; касица
катарама -копча
катарја -нега; прођа; тражња
катě -тражи; гледа
катě ђила јел -тражи од њега
катě ла јел - тражи код њега; гледа га
катрану -катран
катрањица -посуда за катран
катуша -оков
катуша процапулуј -оков на вучној руди
кауку -круна, свештенича капа
кацаоа -кучка
кацěлу -штене
кацěлу ђе ступ -пчелиње легло
кацелу ђе устурој -чешањ белог лука
кацйји ла брамě -уложци у механизму браве
кафа -кафа
кафа згорњајка -кафа сиктерица
кафана -кафана
кафењаоа -кафана
кафењиу -кафенасте боје, браон
кафјен -браон
кашу -усирено млеко, груш
каҹула -шубара
кě -јер
кěн (кě йн) -јер у
кěрцйљи -карте; књиге
кěшњик -кућеван, домаћин
кйј -осакаћене руке
кйлћишу -конђа
кйлцану -кошуља (од кучине)
кйлцй -влати кучине; остаци кучине након влачања
кймва -тек
кймпија -пољско пространство
кймпјењи -равничари, становници поља и равница
 79

кймпу -поље
кйнд -када
кйнљи -пас
кйнтарја -свирање
кйнтату -певање; запевање
кйнтаторју –певач; свирач
кйнтě -пева; свира
кйнтě ђин гурě -пева
кйнтě ђин лаутě (флујер) -свира на виолини (свирали)
сě кйнтě -запева, лелече
кйнћикатоарја -песмарица
кйнћику -песма
кйњипа -конопља; кучина
кйњипишћа -конопиште
кйрамида -ћерамида
кйрамидарју -црепар
кйрěје, кйроање -крчи; неправилно изговара слово р
кйрěје гајинљи -упозоравајуће (или умилно) оглашавање
кокоши
кйрду -крдо, стадо; чопор
кйржйја-штап са увијеном дршком
кйрк сй ну ʤйҹ -да не писнеш
кйркěје -комешају се
кйркота -гужва, кркљанац; игранка тј.масовно окупљање
кйркоћешће -крчка
кйркуша -кркуша
кйрљачка -искривљене ногаре
кйрљигу -кука
кйрљигу ђе фок -жарач
кйрљигу ђе паје -кука за чупање сламе или сена из пласта
кйрљоамба -рага
кйрма -крма, кормило
кйрмарју -кормилар, крмарош
кйрмањешће -крмани; управља
кйрнату -кобасица
кйрнарју -месар, кобасичар
кйрњешће -залама изданке
кйрњит -заломљеног врха
кйрпа -марама
кйрпа ђе нас -марамица за нос
кйрпитура -закрпа
кйрпјешће -крпи
кйртогу -легло у трави, лога
кйрћица -кртица
кйрћицоју -кртичњак
кйрцајит -изрецкан, исецкан на краће комадиће, гризање мољца
и сл.
кйршйја -крш
кйрҹагу -тестија
кйрҹагу ђе ракиу -бардак
кйрҹоаба -крпељ (мали)
 80

кйрҹу, крҹурј -изувијени прамен косе или вуне, коврџа, локна,

увојак
кйт -колико
кйта -мало, малчице, не много
кйтě -колика
кйтěва -мало нешто
кйтгод, кйтгође -коликогод
кйтрě -према, ка
кйћа -мало њих (за женски род)
кйће -колико (за женски род)
кйћева -мало њих, неколико
кйћевродатě -понекипут
кйћекйта -помало
кйћодатě -понекад, понекипут
кйц -колико (за мушки род)
кйца -мало њих (за мушки род)
кйцěва -неколико, мало њих
киђа -китина, слана на гранама
кика -витица, прамен, чуперак
кика ђе кукуруʤ -кукурузна свила
кикирјаʤа -брабоњак
кикоту -кикот
кикоћала -кикотање
сě кикоћешће -кикоће се
кикоћиту -кикотање
кила -кило; флаша
килавица -крамп
килому -шпицаста секира
кимěта -обавеза, дужност,
кинга -пречага
кинга калулуј –колан, попруг
кинђија -половина поподнева
кину -мука, мучење
кинуиту -мучење
кинује -мучи, злоставља
кињежйја -кнезовање, кнештво
кињезу -кнез, сеоски првак
киоање -кликће, подврискује
кион копији -кликћу деца
кион копоји -кевтају керови
киптоарја -закачка коју чини
дугме око кога се обавија конац
кипторљи гури -крајеви уста
кириӂиу -кириџија
кирија -кирија, станарина
кироањату -врискање, вриска
кирцěје -цичи
кисаљица -компот од шљива
кисěрју -кесер
кита -букет
кићала -украс; ређање
 81

кићешће -кити; ређа

кићешће варњица -озидава
кречану, слаже камен у кречани
кићит -окићен, украшен; поређан
кићија -кићанка
кицěља -прегача
кишњица -задњи део копита
кјагу -сирило
кјаја -кључ
кјамě -зове, позива
кјамě гајинљи -ваби кокошке
кјеба -капут
кјелерају -шанк
кјелеру -келнер
кјељија -ћелија
кјемату -позив, позивање
кјесу -кеса; новчаник; торбица
кјефељит -накресан, поднапит
кјефљиу -весељак, склон пићу
кјефу -ћеф ,прохтев, хир; добро расположење
кјецу -задњи у колу; кец
кјешкету -качкет
кјор -ћорав
кјорйт -оћорављен
кјорђиш -гледати попреко
кјортау -разрок
кјортој -разроко
кјору -ћорави
кјосау -ћосав
клаја -пласт
клака -прело у виду мобе
клањету -кларинет
клаћинě -клати; таласа
клěтариту -испирање
клěтěрě цоаљиљи -испира веш
клокоту -клкот, кипљење
клокоћешће -клокоће
клокоћишу -клокочика
клопěту -звоно
клопотњица -звононара
клопоцěлу -звонце
клоца -квочка
клоцйје -квоца
клоҹешће -лежи на јајима
клоҹит -
са клоҹит пуји-излегли се пилићи
уоу клоҹит -мућак, покварено јаје
стě врјемја клоҹитě -тмурно време са неизвесним променама
сě клоҹеск нувјери -дуготрајно гомилање облака пред непогоду
стě клоҹит йн пат -не устаје из кревета, илежава се у кревету
клоҹитоарја -инкубатор пилића
 82

клупа -клупа
кљанца -засун на брави
кљанцу -стена, громада
кљенцěње -шкљоца; зановета
кљенцоњу -велика стена
кљету -остава, шпајз; клјет
кљешћиљи -клешта
кљеҹу -рачвасто чвориште
кљинћит -уздрман, мрднут, помакнут
кљину -уметак
кљиос -глетав, лепљив
кљиу -глет, лепљива маса
кљомпěње -бућка
кљуку -измуљано грожђе или воће
коада -реп; дршка; петељка
коада ваҹи -дивизма
коада карулуј -срчаница
унфлě коада -надима реп; хвата тутањ
коажа -кора
коака -штап изувијене дршке
коакица -морско грожђе
коама -грива
коама мунћилуј -повијарац планине, планински гребен
коапће -печене; зреле
коарда -струна; основа у ткању
коарда лауцй-струна на виолини
коарна -дрењина
коаса -коса (за кошење)
коасě -шије
коаста -косина, стрма обала
бйту ђе коастě -ребро
коафа -кофа
коаҹе -зри; пече; гноји
кобилка -обрамица
кобиту -злослутња, мамљење зла, ишћикивање зла опонашањем
кобја -тртица код живине; задњи леђни пршљен
кобјешће -предодређује зло
кобоарě -силази; спушта; скида
коборйту -спуштање; силажење
коборйшу -низбрдица; силазак
ковањица -кућа бондручара
ковасала -срање
ковашњица -ковачница
коваҹу -ковач
ковеју -окука, кривина
ковила -окука, завијутак, завој
коврагу -стабљика, надземни
део кртоластог биља или увијуша
ковйлћиру -слеме
ковйрћигу -витло на бунару
ковицаоа -заструг
 83

кодалбица -горска плиска

кодрјешће -комада
кодру -комад, парче; шумарак
кодру кукулуј -врста цвећа
кођала -шишање вуне око репа
кођешће -шиша вуну око репа
кођина -вуна око репа овце
коӂја -прилично
кожокарју -ћурчија
кожоку -кожух
кожурит -са покорицом
коикěје -свњско цичање
кока -удубљење у бедему, чкаљ
кокалаја -кука, криваја
кокљећиљи -петља на плетиву
кокљинца -мисирка, бисерка
кокоана -каћиперка, кокета
кокоана,скалдаруша-врста цвећа
коколану -грумен
коколош -као грудва
коколошйт -направљен као грудва
сě коколошěшће -котрља се, ваља се
коколошу -грудва
кокоњаска -врста кола за игру
кокорју -увојак
кокоћала -удешавање; замајавање
кокоћељиљи -угађања, извољевања
кокошат -погрбљен, грбав
кокошатура -погрбљенко, грбавко
кокошěшће -петао гази кокош
кокошй -кукурузне кокице
кокошй ђе гјацě -ледено иње
кокошйји -шумски нарцис
кокошу -петао
кокошу ла пушкě -ороз на пушци
колакарју -организатор и доносилац свечарског колача на
заветини
колаку лу празњик -славски колач
колаку, колакурљи -котур
колаку, колаҹи -погачица, мали хлебчић
колаҹерју -колачар, посластичар
колаҹији -колачи
коло -тамо
колцарју -велики ексер за греде
колцат -великих зуба, зубат
колцй -псећи зуби
колцоману -велики зуб
колцу –изданак семена, клица биљке; спољњи ћошак зграде;
избочина (геометријско теме)
колцу кěшй -ћошак куће
коља -тамо, туда
 84

кољаша -качамак
кољера -ковиље
кољешěрју -качамило
кољиба -кућа, колиба
кољинда -ишаран божични штап, изрђује с е и намењује на
Бадњидан
кољиндарја -обикаљање
кољиндарју -јануар
кољиндěје -обикаља, тумара
кољиндрјецй -коледари
(рас)кољњица -сталажа; постоље на коме се обрађују дрвени
предмети (точкови запрежних кола)
команда -наредба, команда
комарњику -хранилица
комат (коама) -гриваст, космат
комěндује -наређује
комина -комина
комјенђа -комедија; чудо
компоту -компот
комшйја -сусед
комшуња -ливадска јагода
конаку -зграда; преноћиште
конда -ознака; слово; црта
(йнконђије) -исцртава
конаҹерју -намерник који коначи
конаҹешће -ноћива, коначи
кондрјећиљи -црв; црв код оваца у шупљинама костију главе и
рогова
конђија -црта, шара, кривуља; слово; писаљка, држаљица пера
конђију -посуда са истопљеним
воском за шарање ускршњих јаја
конкоу - заразна полна болест
конку -трем; ходник
контра -супротно; против копаит -прекопан, фрезиран
а копаит грађина -након орања мотиком се прекопава изорана
башта да би се земља уситнила и припремила за садњу или леје
копији -деца; дечаци
копиландру -дечачина, младић
копиларија -детињство
копилашу -дечачић, дечкић
копила -копиљача
копилě -која је родила копиле
копилу -дечак
копилу -копиле
копиљит -рођен као копиле
са копиљит -родила копиле
копита -копито; папак
копитарју -труд на дрвету
копицаоа -ћопка
копицйту -сакупљање сена у ћопке
копоју -кер
 85

копорану -копоран
копт -печен; зрео; загнојен
коптура -гној
копторју -печница, пекара
копту -сазревање, зрење
коптуарју -август, месец зрења
копҹа -прибадача, шпенадла
корабија -брод, лађа; мршаво живинче
корбу -велики орао, лешинар
кордарју -део на виолини за подешавање струна
коркану -гавран
коркомањењшће -гракће
коркоту -змијарник, место где гмижу змије
коркофала-глиб, водуњаво блато
кормањешће -кормани, управља
кормйну -управљач, кормило
кормйну плугулуј -део плуга
корну, коарњиљи -рог,-ови
коарњиљи ла плуг -ручице плуга
корну, корњи -дрен,-ови
корну, корнурљи -крај,-еви
корнут -рогат
корнуту -рогати; (у значењу ђаво када му се не жели поменути
име)
корња -рогоња
корњету -терен где расте дрен
корњицу -мала троугласта женска марама за везивање косе,
носила се испод главне мараме
корњишору -јасмин
короамбě -мршаво и спечено
кортари -чергари
корту -караван; черга
коруба -коритасти жљеб
косару -соко
косатура -шав
косěшће -коси
косйторјешће -леми, калајише
косйторју -косиоц
косйтору -калај
косйту -кошење
косйтура -оно што је покошено
косйца -витица, кика
косњица -укосница, шнала
костаив -коштуњав
костолу -тврђава, кастел
котарица -корпа
котйрлану -момчић, адолесцент
котоју -велика коска
котороман -крупан, огроман
котору -канате
коту, котурљи -угао, углови
 86

коту, коаћиљи -лак-ат,-тови; унутрашњи ћошкови просторије

котуљецу -углић
котуну -крај, област
коћецу -преградак
коферту -коверат
коцкарија -лукавство, превара
коцкарј -лукав; преварант
коцољешће -обикаља и завирује
коцофана -сврака
кошаоа -кошава
кошěрја -штала
кошу -димњак; кош за жито
кошу мори -воденични кош
кошу пјептулуј -грудни кош
кошурљи -бубуљице, гнојне акне
(првенствено важи за рупичасте гуке на леђима код говеда)
кошурљи -оџаци кукуруза на њиви
коҹина -свињац
коҹињаца -свињац
коҹоаба -страчара
коҹоманда -кућерина
краканат -кракат
краку, краҹи -ног-а,-е
краку, краҹиљи -брег,-ови
крапату -напрскавање; размицање
йн крапату ђе ʤй -у освит зоре
крапě уша -одшкрини врата
крапатура -пукотина, напрслина
Краҹуну -Божић
кренгарју -хрпа грана
крескут -израстао; развијен
крескуту -раст, развиће
крестěʤу -зарез, засек, урез
крецану -наборана сукња
крјецу -набор, фалта
крјешће -расте, повећава се
крјешћету -теме, врх главе
крйкњешће -
сй ну крйкњешћ -да не писнеш
крймпјелу -кромпир
крймпијишћа -кромпириште
крймпоту -одломак, одсечак, парче од штапа или конца
крймпоћешће -комада
крйнгу -шумарак, грмље; луг, гај (шумско пространство)
кријри -мозак
крину -љиљан, крин
криҹала -порука, поручивање
криҹешће -поручује
крјанга -грана
крјангу -грана (већа)
крјаста -креста
 87

крјеђе -верује
крјеђерја -вера, поверење
крјенгат -гранат, разгранат
крјешће -расте; уздиже се
кровану -велико левкасто удубљење, кратер
кровицу ђин образ -јамица на образу
кројешће -кроји
кројиторјаса -кројачица
кројиторју -кројач
кројиту -кројење
кроју -крој
кроу, круу -левкасто удубљење
круурљи -удубљења
крошйња -бреме на леђима
крставјећиљи -краставац
круд -незрео; непечен, сиров
круцě -шпара; помало јести
крушěцу -крупица
круҹа -крст
круҹија -слава божија
круҹија прйнʤулуј -славски колач
ку -са
кудрисала -штеловање
кудрисěшће ҹасу -дотерује или навија сат
куђадйнсу -намерно, хотимице
куђеистйна -заиста, истинито
куђељеће -сабајле
куђетот -свега
пи ђиљеће -благовремено, без журбе
кузњица -ковачница
куј -чије, чији; коме
а куј је -чији је
куј фаҹ -коме чиниш
кујбу -гнездо
кујбурит -угнежђен
кују -клин
кукěје -дрема
куку -кукавица
кукују -поткожна чворуга; избочина на равној површини;
џомба на путу
сě кукује -ишчекује нестрпљиво
кукумјелку -пуж
кукуруʤу -кукуруз
кукута -кукута
кула -кула
кула ђе паје -стог сламе
кулкарја -починак
кулкату -лежање; савијање
кулкубěу -дуга на небу
кулкушу -место спавања, легло; лежипте
 88

кулмја -повијарац, уздужни врх брда, планински венац

кулмја кěшй -слемењача
куљеӂе -бере
куљеӂаторју -берач
куљесу -берба
кум -како
кум је -како је
кум јешћ ку трају -како си
кум трајешћ -како живиш
кумва -некако, на неки начин
куминће -паметан, разборит
фи куминће -буди миран (не прави глупости)
куминцйја -мудрост
кумната -свастика
кумнату -девер; шурак
кумнату ђе мйнě -девер на свадби
кумпарату -куповина, куповање
кумпěрě -купује
кумпěратура –куповина; оно што је купљено
кумпйна апилор -вододелница
кумпйна -ђерам; равнотежа; теразије; либела
кумпйнат -уравнотежен; умерен; присебан, сталожен; уздржљив
ла кумпйнě -на прекрат
куноашће -познаје
куноскут -познат, знаменит, чувен
куношћерја -познанство
кунћинат -прекинут
кунуна -венац; круна
кунунату -венчавање
кунуњија -венчање
купринђе -заузима, обухвата
купринс -обухваћен
купринсу -обухват; област; власт
куптушала -постава; оплата
куптушěшће -облаже
кураоа -каиш, ремен
кураста -колострум, прво млеко
курат -чист, незагађен
курацату -чишћење; комишање
курацату ђе кукуруʤ -комишање кукуруза
курě, курје -цури, процеђује се
курěцě -чисти; комиша
курва -курва
курвалуку -курвалук
курвија -курварство
курењику -кокошињац
курка -ћурка
куркану -ћуран
курманос -велике задњице
курмат-пресечен,одрезан,офикарен
курматура -превој
 89

курмјаʤě -пресеца
курмјеʤйш -оштро засецајући
курпину -павит
курт -кус, без репа
куртě -крати
курту -кусави
куру -задњица; доњи (спољњи) део посуде
дат ку куру йнсус -преврнут
кускра -прија
кускру -прика
кустура -метални део ножа, остатак пропалог ножа
кусуру -кусур
ла кусур -на крају, на завршетку
кусут -шивен, зашивен
кусуту -шивење
кутаре -дотични (онај, коме, томе)
куткурјаʤě -кокодаче
куткурјеʤату -кокодакање
куткурјегју -кукурек
кутрупјала -затрпавање; прекривање
кутрупит -затрпан; прекривен
кутурисйт -курталисан, ратосиљан
кућа -брус
йј дě куће -бруси, оштри
кућаʤě -сме, усуђује се
кућеʤату -смелост
кућељешће -свуда завирује и забада нос
кућија -кутија
куферу -кофер
куфоарја -пролив
куфурит -унеређен од пролива
куфурјала -пролив
куцйту -нож
куцйтоаја -нож за рендање дрвета

Л
ла -код;
лаба -шапа
лабда -похвала; хваљење; понос
лабдарја -хвалисање
лабдаторј -похвалан, за похвалу
лабдě -хвали
ђи лабдě -за похвалу, за понос
лабдурос -хвалисав, разметљив
лаваље -низводно
лавору -лавор
лада -ковчег; сандук; шкриња
 90

лађал -узводно
лакěту –катанац, лакот
лаком -похлепан, грамзив ; лаком; ненасит, халапљив;
лакомија -лакомство; грамзивост, похлепност; халапљивост;
лакомица -отвор за испуштање воде из канала
лаку -језеро
лакуста -несит, јато скакаваца
лакрěмја -суза
лакрěмјаʤě -сузи
лакрěмјоара -сузица
лакрймјос -сузан
лала -лала, тулипан
ламба -лампа
ланцу -ланац
лаланцйшору -ланчић
лападат -бачен, одбачен
лападаторју -бацач
лападату -бацање, одбацивање
лападатура -отпад; оно што је бачено
лапěдě -баца, одбацује
лаптарија, лапћарија -млекара
лаптарју -млекар
лаптоасě -млечна
ку лапће -музна, са млеком
лаптука -млећика; маслачак
лапћељи -млеко
лапћељи кйњилуј -врста траве
лапћишору -млеч
ларг -широк по обиму
ларӂешће -шири, проширује
ларӂимја -ширина (по обиму)
ларӂиту -ширење, проширење
ласат -остављен
ласě -остави, нека
йј сě ласě -волео би, жели
ластарју -садница; изданак, младица
ластарјешће -растање избојака
ласу -површ пукотине кроз стену
лат -широк, простран
латраторј -лајав
латрату -лајање
латратура -лавеж, лајање
латрě -лаје
лату -ширина
латургија -литургија
латурљи -помије
латуроања -жвале
латурој -врста грубог ткања
навађит латурој -удешено за грубо ткање
лаузйт -излапео, сенилан
лаунлок -заједно, на исто место
 91

лаурмě -на послетку, на крају

лаута -виолина
лаутари -музиканти, свирачи
лаутарју -свирач, музикант
лацěшће -шири, проширује
лацймја -ширина (попречно)
лацу -омча, замка
лěлаиту, лěлěту -лелекање
сě лěлěје -лелеће
лěлěту -лелек
лйна -вуна
лйнгě -покрај, поред, уз
лйноасě -има вуну обилно
лоазйљи -бесмислице
лобу -ресица; округласти део
лобу урјеки -ушна ресица
лобода -врста траве
ловит -повређен, ударен
ловитура -повреда, рана
ловјешће -удара; повређује
лоза -лоза увијуше
лозовица -увијуша
лоитра -литра, лотра
локу -њива; место
ломану -трун; остаци од грања
ломањиљи -труње; лом; отпаци од грања
фаҹе лом -прави лом , чини неред
ломјешће ку пěлмиљи -мрви длановима
лому -трун
лопата -лопата; весло
лопата ђе багат пйња йн фурунě - лопатица за убацивање
хлеба у пекари
лопатйку –лопатица
лопатйку ђе адунат фајина -лопатица за сакупљање брашна
лопоћица -лопатна кост, плећка
лор -њима
лорберу -ловор
лубарју -младица дрвета, шибљика
лубењица -лубеница
лувату -узимање
лугаҹица -чешљугар
лугаҹу -врста биљке
луј -њему
Лукја -Лука
лукрамйнту -дело; посао, рад
лукрарја -дело; посао, рад
лукраторј -радан
лукраторју -радник
лукрě -ради
лукру -рад, посао
лула -лула
 92

лула ђе казан -лула за казан

луманарја -свећа
луманарја рајулуј -рајска свећа, пали се онима који су умрли у
мраку и само она може да надомести свећу која се пали покојнику
при умирању
лумина -свећа
луминарњику -свећњак
луминě -обасјава; осветљава
луминос -сјајан; обасјан месечином
лумињаʤě -одсјај од свеће, сијање месеца
лумја -људи; свет
пи лумјаја -на онај свет
пи лумјаста -на овај свет
Луна -Месец
луна ђе ʤйље -месец дана
луна рě -децембар
лунаћик -месечар
лунг -дугачак
лунгујат -дугуљаст, издужен
лунӂимја -дужина
лунӂит -продужен, настављен
са лунӂит -издужио се
лунка -равница издужехог облика
лунос -месечина
луњ (Lunis dies = месечев дан) -понедељак
луњинě -обасјава месечина
луњинос -објасјно месечином
лупјаскě -вучија
лупјешће -као вук; лупешки
лупоајка -вучица
лупта -рвање, коштац; борба
луптаторју -борац; рвач
лупу -вук
луспина -љуспа
луспина ђи варʤě–полутке купуса
луҹ -сјајан, који сјаји, пресијава се
луҹафěру -сјајна звезда
луҹафěру ђе ʤй -зорњача
луҹафěру ђе сара -вечерњача
луҹед -сјајан, блистав
луҹешће -сјаји, блиста
луҹиторј -сјајан, блистав

Љ
љагě -везује, веже
љагěну -колевка
љагěну ђе моарће -мртвачки ковчег
 93

љагйнě -љуља
сě љагйнě -љуља се
љаку -лек
љандру -олеандер
љау -грађевина
љегамйнту -завет; обавеза; уговор
љегат -везан, привезан, завезан
љегаторју -везач
љегатура -веза,
љегумја -кувано јело, вариво
љеӂја -сорта
љекујиторју -лекар
љекуиту -лечење, излечење
љекује -лечи
љемнарија -дрвенарија
љемну -дрво; стабло
љемњиљи -дрва; дрвеће
љенос -лењ; безвољан
љеносу -лењивац, нерадник
љења -лењост
љепшйт -шандрцав
љергатоарја ђе урʤйт -сноваљка
љесњик -лако, ласно
љесњиҹија -лакоћа
љеспеђа -плоча
љетка -арбија, бодило,
зашиљена гвоздена шипка која се
усијава и њом пробада кроз даску
љетрика -електрика; електично светло
љеука -левча на запрежним колима
љешйја -цеђ
љешйјат -испран са цеђ;
љешйјаʤě -пере са цеђ
љешйнат -зацењен; онесвешћен
љешйнату -зацењивање, губљење даха
љешйњаʤě -онесвешћује се ; зацењује се
љибдěјě -належе, пријања
љивађа -ливада
љивеʤйт -заливађен
љига -младеж
љигау -пробирљив у јелу
љикоарја -сјај, пресијавање
љикурат -сјајан, прозрачан
љикурату -сјај, пресијавање
љикурě -сјаји, пресијава се
љикурос -сјајан, са својством сјаја
љикса -сјај
Љиксандру -Александар
љикуриҹу -свитац
љиљаҹиу -љубичаст, лила
љимба -језик
 94

љимба ђи фагур -заперак саћа

љимбрику -стомачна глиста
љимбурику -реса у ждрелу
љимпјеʤймја –прозрачност, провидност, бистрина
љимпјеʤěшће цоаљиљи –испира веш
љимпјеʤйт -избистрено
љимпјеʤйтоарја -пралиште
љимјеђе -бистро; прозрачно
љин -миран; спокојан; тих
апа љинě -тиха вода
љинаја -линија
љингěје -мацка, шминка
сě љингěје мйцу -„умива“ се мачка
љингěу -лижисахан
љингура -кашика
љингура попи -пуноглавац
љингурица -кашшићица
љингушала -додворавање, улизивање
љингушаторј -улизив, ласкав
љинђина -јајашце од вашке
љинӂе -лиже
љинс -лизан, олизан; зализан
љинс ђи мољ -изгрижен од мољаца
љинћа -сочиво (за јело)
љину -мир, тишина, спокојство
љињијару -лењир, линијар
љињишћа -мир, тишина, спокојство
љињишћит -смирен, успокојен; утишан, стишан
љипит -лепљен, залепљен
љипитоарја -пијавица
љипитура -лепило, премаз
љипиҹос -лепљив
љипјала -лепак, лепило; премаз
љипјешће –лепи, залепљује
љипсйт -изнемогао, без снсге
љис -са белом белегом на глави
љисě блана -даска са (пегама) фугама
љиу -лев; леј
љитра -флаша
љифěје -хлапће
љоафа -причалица, блебетало
љорда -црембруш
љордаћик -зеленопругаст, налик тигру
љофěје -прича без везе, блебеће; начин свињског гутања хране
љошћану -врста поврћа

ма
М -ме (мене)
 95

ма дук -идем
ма спěл -умивам се
ма стрйгě -зове ме
ма (ама) -ма (ама)
магарју -магарац
мазарат -зрнаст, крупнозрн
сарја мазаратě -крупнозрна со
мазěрја -грахорица
мајастě (мйј јастě) -још има
мајдану -рудник;
Мајдану -Мајданпек
Мајдањанцй -Мајданпечани
мајдањерју -рудар
мајзла -секач за челик
мајина -матица
мајка (ма јакě а) -
мајка је аша? -дал' је тако?
мајка во фи аша? -дал' ће бити тако? Јел могуће?
Мајкапрјастěҹе -Богородица
мају -тучак; пракљача
мајут (мйј јут) -брже
макěрě -иако, мада, макар
макараоа -направа; уређај
макришу -кисељак
маку -мак; дивљи мак, булка
малајец -мекан, сипљив
малају -проја
малају ал дулҹе -слатка проја
малдěру -свежањ; хрпа, гомила
малдарјешће -нагомилава, прави свежњеве
малаоа -засеок, махала
малоҹану -становник засеока
малу -окомита обала, засек, бедем
малу апи -речна обала
мама -баба, бака (мајкина мама)
мамаљига -качамак
мамоаћиљи -прибор за враџбине; ситнице од свега и свачега
мана -медљика; пламењача
манастирја -манастир
манга -маза; мангуп
манйнкě -једе
манйнкě ла кйнтарј -закида на кантару
ма манйнкě пјеља -сврби ме кожа
мануша -рукавица
мануша ђе кйњипě -греница,руковет при чупању конопље
маору -врста траве
марарју -ким, мирођија
мараҹину -воћка са бодљикавим
израштајима (глог, шљива, трњина) или трн од горе поменутих
мардěфиљи -ђинђуве
марӂаоа -зрно из огрлице
 96

марӂелат -са огрлицом

марӂељиљи -огрлица
марӂина -обала; окрајак
марӂина апи -обала
марӂинат -окрајичен
марӂињинца -окрајка
марје -велики, голем
маримја -величина
марит -увећан
маритату -удаја
марјец -лепо обучен, кицош
марјецйја -кицошење, гиздање
марјецйјљи -ствари за кицошење
марјецйшу –украси; луксуз
марјешће -мари; увећава
мармурит -занемео, није могао да проговори
мармуру -мук, занемелост
марос -надмен; поносан, сујетан
мартурија -сведочење
мартурјешће -сведочи
мартуру -сведок
марунт -ситан, ситно
марунтат -уситњен
марунцйјљи -ситнице; баштенско биље које се сеје
марунцйк -малечак, ситан
марунцйшу -ситниш
маруц -великачак
марфа -роба
марца -уторак
Марца васйлор -уторак иза белих пооклада
марцйнос -острашћен, пожудан
маса -софра, трпеза
масају -рибарска мрежа
масаоа -кутњак
маскěра -урнебес
масљина -маслина
масљињиу -маслинаст
масура -мера
масурамйнту -мерило
масурату -мерење
матака -матица
матањешће -ради ручне радове
матањиљи -алат и предмет ручног рада
матаса -свила
матасос -свиленкаст
матаҹина -жабокречина
матаҹина -матичњак (биљка)
матаҹинос -са жабокречином
матаҹину -матичњак код пчела
матуша -тетка; стрина
матушоњу -стриц; тетак
 97

мау -замах; преимучство

а луват мау -надвладао, превладао
мацу, мацйљи -црев-о,-а
мацу,-рљи -црев-о,-а (вештачко)
машйна -машина, справа
машйна ђе апринс фоку-шибица
машйна ђе воз -локомотива
машйна ђе кусут-шиваћа машина
машйна ђе мице -вуновлачара
машйна ђе трěјрат -вршалица
машйна ђе факут ђемпере -штрикаћа машина
машйњерју –машиниста
маҹи -слуз
маҹинат -самлевен
маҹинату -млевење
маҹинě -меље
маҹињишу -мељава, мливо
мě -море (узречица)
мěјдо -скоро, већ, само што није
мěре -море (узречица)
мěринарју -морнар
мěрју, мěрљи -море (океан)
мěру -јабука (дрво)
мěршује -измаршира
мěтура -метла
мěтурат -пометен
мејана -кафана, механа
мељик -малог раста, кепец
менӂиу -кафеђија
мећаоа -сметња, ометање
меҹит -угњећен, изубивен
меҹитура -убој, озледа од удара
мйзга -мезгра
мйзгйитура -мазарија;бљузгавица, клиски слој блата на смрзнутој
подлози
мйј -још; нај
мйјадйнк -дубље
мйјађиноарја -мало пре
мйјамйнат -доцније
мйјбиње -боље
мйјбун -бољи
мйјђеалан -преклане
мйјђеан -лане
мйјђиврјеме -раније (пре мрака)
мйјђинврјеме -благовремено
мйјђиноапће -раније зором
мйјђиноарја -мало пре
мйјйнврјеме -раније, пре рока
мйјйнтйј -најпре
мйјкйта -још мало; мало касније
пуње мйјкйта –стави још мало
 98

вино мйјкйта -дођи мало касније

мйјламарӂинě -најкрајњи
мйјлаурмě -најзад, на крају
мйјмарје -највећи, већи
мйјмик -мањи
мйјмулт -више
мйјнаинће -раније, скоро
мйј йнаинће -још напред
мйјрěу -лошији
мйјтарје -јаче; тврђе
мйна -рука; прегршт
о мйнě ђи сарје -прегршт соли
мйнатура -терање; надметање
о мйнатурě ђи арат -један период орања без одмора
мйнě -терај, тера
мйнгајала -миловање, мажење
мйнгěје -милује, мази
мйндајала -мућкање, мешање
мйндěје -мућка, меша варјачом
мйндра -лепојка, лепотица
мйндрија -лепота, красота
мйндрјаца -лепота, красота
мйндрјец -диван
мйндру -леп, лепо
мйндруца -лепотица
мйнʤа -ждребица
мйнʤу -ждребе
мйнжěшће -маже, размазује
мйнжйт -умазан, размазан
мйнка -ојед; оштећење
мйнкаримја -свраб
мйнкарја -јело, храна
са пус пи мйнкарје -отпочео са јелом, навалио на јело
мйнкаторија -изјелиштво;
корупција; закидања; отимачина
мйнкаторј -јешан; изјелица
мйнкатура -место где је изједено
мйнљи -руке
мйнљи карулуј -део на запрежним колима
мйњаца -сутрашњица
мйње -сутра
мйњија -љутња
мйњију -ручица, дршка
мйњиос -љут, љутит
мйњика -рукав
мйрěје -реже; мрмља
мйрза -мржња, омраза
мйркоање -шмркање стоке или оглашавање зеца
мйрлоага -мрцина, кљусина
мйрљешће -мрчи, мрка
мйрмајиту -мрморење, мрмљање
 99

мйрмěје, мйрмоање -мрмља

мйрмоака -особа која говори кроз нос
мйрмоњату -мрмљање, мумлање
мйрмоћешће -мрмори, мрмља
мйроање -реже
мйроњату -режање
мйртаку -кровни рогови
мйртану -мачор
мйртањала -парење мачака
мйтка -миксер
мйткěје -меша, миксира
мйца -мачка
мйцу -мачак
мйцу србаћик -дивља мачка, рис
мйршау -мршав
мйршйја -стрвина, мрша
мйшњику -мучњак
мйҹоку -мачор
ми (мије) -ми (мени)
ми сě ймпарје (ми сймпарје) -чини ми се
мигěје -петља нешто;пипљиво ради
мигйјос -пипљив
мигујала -пипљив рад
мижајка -украсна тиквица
мижлоку -средина
мижлоҹин -осредњи, средњи
мија -хиљада
мије -мени
мију -просо
мик -мали
микса -зумбул
миксандра -шебој
микућел -малечак
микућик -малецак
микшор -мален, малечак
мила -милост, сажаљење
милос -благо;милостиво;чежњиво
милостйја -милостиња
миљигоҹу -чмичак
минћа -памет, ум
минће -лаже
арје минће -паметан је;свестан је
цйње минће -памти, сећа се
минћиљи -памет, разум
минҹинос -лажљив
минҹиносу -лажљивац
минҹитура -лажа, лажац
минҹуна -лаж; варка
йј фаҹе минҹунě -заварава,прави смешке детету
миразу -мираз
мирарја -чуђење
 100

мирату -чуђење
мирěрљи -чуда, чудеса
миријор -полагано
мирикуц -полагано
миришћа -стрњика
мирја -младожења
мирјаса -млада, невеста
мироасйљи –мириси
миросату -мирисање
миросаʤ ě -намирисује
сě миросаʤ ě -парфемише се
миросу -мирис
мирусě -мирише
ми'с (ми сйнт) -сам , јесам
мистрија -мистрија
мићикулат -умањен, смањен
мицйљи -вуна за вуновлачару
мишěлу -кржљав клип кукуруза
мишкату -мрдање
мишкě -мрда, помера се
мјара (мара) -јабука
мјастěкě -меша, мућка
мјастěкě ђин гурě -жваће
мјеʤ у -средина; језгро, срж
мјезаоа -мезе; салата
мјезěје -мезети, једе салату
мјездрјала -глодање коре шибља
мјездрјешће -глође кору шибља
мјелку -унутрашњи меки део рога код животиња; пуж
мјерӂе -иде, хода
мјерӂерја -кретање, ходање, ход; покрет
мјерла -црни кос
мјерњик -миран, кротак
мјерњица -посуда за сипање жита у воденични кош
мјерњиҹија -мирноћа
мјерсу -ходање, ход
мјерсура -ходање, ход
о ʤ й ђе мјерсурě -дан хода
мјерћигу -добробит, напредак, просперитет, прогрес; успех
мјерћинӂерја -напредовање
мјестакатура -мешавина, смеса
мјетру -метар
младајала -гибање и повијање; модулација
сě младěје -повија се и угиба, осцилаторно угибавање
сě младěје жоарда -њихање и пресавијање прута (грана)
младу -кашасто тесто
мљаскěје -мљацка
мњелу -јагње
мњеоара -јагње (женско)
мњеорица -млада овца
мњереҹика -шећер
 101

мњерја -мед
мњерја ђе пи прун -смола са стабла шљиве
мњеркурја -среда
мњерос -меден
моаје -смекшава;успорава;утихњује
моаје цоаљиљи -потапа веш
моака -мочуга
моангě -спор, пипљиво ради
сě монгěје -замајава се, споро ради
моара -воденица
моара ђе карње -машина за месо
моара ђе кафě -млин за кафу
моарě -мора
моарје -умире
моарћа -смрт
пи ҹасу морцй -на самрти
моаша -жена која пресеца пупак детету; бабица
могйнђаца -силуета, тамна прилика
модува -срж, мождина; језгро
модува уосулуј -коштана срж
модува плајвазулуј -графит оловке
модур -кафенаст
можђешће -пасира
можђит -сможден; пасиран
можђитоарја -муљача
молавина - омекшавање снега кад задува југо, ојужњење
молау -мекан; спор; миран и питомом
молйн -мекан
молкуц -мекан
молофан -мекан; млитав
уом молофан –млакоња; флегматик; добродушан човек
молофљећиљи -млакоња
мољећиљи -мољац
мољибда -света водица
мољибђит -освештен
момјала -мамац; мамљење
момит -намамљен, примамљен
момјешће -мами
Мораоа -Морава
морарица -воденичарка
морарјешће -воденичари
морарју -воденичар
моришка -вртешка која се обрће воденим млазем
моркошу -ризом, кртола; чичока, морска репа
мормйнту -гроб, хумка
морминцй -гробље
мормодану -хрпа блата
мороајка -вампирица
мороју -вампир
морт -мртав, цркнут, угинуо
морту -мртвац
 102

мортаҹина -цркотина; леш

мортаҹуња -слаботиња
мортура -слаботиња
моругě -смртно
сарат моругě -претерано засољен
морҹила -блато
морҹиљит -прљав, блатњав
Мосна -Мосна (село), топоним настао од моснени у значењу
слободни сељаци тј. који нису кметови
мосору -коленика; шпулна
мостофјељњица -
мотка -канура, штрингла
моткěје -намотава кануре
моцěје ђин кап -клима главом
моцу -чуперак; висуљак;
прамен; ћуба; пунџа; врх гомиле
моцу курканулуј -врста цвећа; висуљак на ћурановој глави
мошй -покладе
мошй ђе грйу -
мошй ђе пипћиј -
мошй ђе фраӂ -
мошйја -посед, имање; наследство
мошйјанка -удавача са имањем, наследница
мошйјерју -земљопоседник; наследник
мошйту -одсецање пупка
сě мошěшће -замајава се
мошмоана -мушмула
мошмону -стабло мушмуле
мошоју -бабичин муж; акушер
мошоју -воштаница, усукана кучина натопљена воском,
служи за осветљење
мошу -старац
мошу ку баба -закачка на појасу панталона
мрамору -мермер, мрамор
мугурјала -пупљење лишћа
мугурјешће -пупи
мугуру -пупољак листа
муӂјала -мукање
муӂешће -муче
мујерја -жена; супруга
мујерја греоање (гроасě, йнкаркатě) -гравидна, трудна
мујка -матер, мајка
мујтарја -заборавност; заборав
мујтě -заборавља; превиђа
мукја -ушица (секире, мотике)
мукос -слинав
муку -пикавац; огоретина на
концу од свеће или фитиљу лампе; пухер, пепео са цигарете
муку -стврднути слинац у носу
мулӂе -музе
мулсоарја -мужа, мужење
 103

мулсу -мужа
мулт -много
ку мулту -на велико
мулцаминд -благодарећи, захваљујући
мулцамјала -благосиљање; захвалност, захваљивање
мулцамјељњик -захвалан
мулцамјешће -захваљује
мулцймја -мноштво
мума -мајка, мама, мати
мума падури -шумска утвара чија је висина у нивоу највишег
дрвећа а женска јој се коса повлачи
по земљи; док она пролази шума хучи а дрвеће се размица и лелуја.
йн амйнса -у мајчину
мунка -посао; обрада; труд
мунћану -планинац, горштак
мунћиљи -планина
мунҹешће -обрађује
мунҹиторј -радан; обрадив
мунҹиторју -радник, делатник; обрађивач
мура -купина
мурě -загасита; са тамним пегама
уоаја мурě (муранě) -овца са тамним пегама на глави или
ноздрвама
муран -таман, загасит
мурат -потопљен у воду(саламури)
муратура -саламура
мураћик -загасите боје, тамнаст
мург -таман, мрк
йн капу мургулуј -у сумрак
мурӂа -мрки
мурӂешће -смрачује се
мурӂилě -мркоња
муриторј -смртан
муриторју -смртник
мурјаʤ ě -потапа и притиска
мурјаʤ ě кйњипа -потапа конопљу
мурса -медовина
мурсакат -изгњечен у течности
мурсěкě -гњечи, муља
мурсěкě пин гурě-муља по устима
мурсěкě цоаљиљи -потапа веш
мурсољит -преметан по устима
муска -мушица
мускица -мала мушица; врста црно-белог веза
муска кајаскě -коњска мушица
муска вјерђе -зунзара
мустаца -брк
мустаҹос -бркат
мустра -узорак, мустра
мусту -шира; воћни сок
мут -нем
 104

а муцйт -постао је нем

мутавјела -мутавко
мутату -премештање; сеоба
мутě -помера, премешта
муцйја -немост; ћутња
муцйт -занемео; без моћи говора
муцуцоју -сталактит, купаста хрпа
мушама -мушема
мушкат -уједен, угризнут
мушкатура -огризак; ујед; угриз
мушкě -уједа, гризе
мушки -мишићи
мушкјецй -леђни мишићи; печеница
мушкју -маховина
мушумјаоа –велика марама убрадача
мушуроју -кртичњак; гомилица земље
муҹа -слиња, слинавко, балавац
муҹи -слинци
муҹед -буђав
муҹеʤ ала -буђ; мемла
муҹеʤ йтура -буђавост, буђ

на
Н -ево (држи)
на (ну а) -није
набојњику -маљ
навађала -мустра за ткање
навађиту -увођење нити кроз чешаљ за ткање
навйрљијљи -луткице, пошаст
навјец (ну авјец) -немате
навут (ну а авут) -није имао
нада плугулуј –део раоника
надајала -промућурност, разборитост
сě надајешће -разабира
надој (ној ај дој) -ми обоје
надојна -обострано, узајамно
надушала -загушљивост; запара
надушйт -загушен
надушйторј -загушљив; спаран
нађежђа -нада; очекивање; поуздање
траӂе нађежђа -ишчекује
нађешће -саставља, наставља
нађитура -наставак; састав; спона
нај (ну ај) -немаш; ниси
најба -немаштина
најка -бата, батко; драгагн
наказу -мука; напор; тешкоћа
 105

ми наказ –криво ми је, мрско ми је

накла -дубоко блато, живо блато
наклајит -замашћен и прљав
наклају -згуснута масноћа са прљавштином
налбјељиљи -шминка, белило
сě налбјешће -шминка се
налоага -навалица, гужва
ђе налоагě -изобилно
са налоӂит -закрчило се
налука -привиђење;сабласт;утвара
сě налуҹешће -привиђа се
налуҹала -привид
нам (ну ам) -немам; нисам
намјећиљи -смет
намјецй -сметови
намјецйт -завејан сметовима
намолос -муљевит
намолу -муљ
намољит -замуљен
нана -бата, старији брат
напаста -невоља; зло, зла коб
напарит -има гризлицу
напарјала -гризлица, ојед
наплату -сегмент бандажа
напраћитура -напаст
са напраћит -навалио
напрљиту -лињање; митарење
напрљит -олињао; омитарен
напустйту -навала; устремљење
са напустйт ла јел -напао га; устремио се на њега, јурнуо на
њега
наравиҹос -лоше нарави,намћораст
нарау -нарав
нарја -ноздрва
нарје -нема
народ -луд
народос -немиран; луцкаст, помаман
вйнт народос -помамни ветар
народу -лудак; луди
нароʤ йја -лудорија; глупост; лудост
наројит -затрпан блатом; испрљан
са наројит извору –извор се запунио нанесеним матерјалом
нароју -блато, глиб; нанос
нарокос -срећне руке, срећан
нароку -срећа; успех
насйпу -песак
насйпос -песковит
насоћиу -носетина
насу -нос
нарје нас –безочан, бестидан
насфиҹоара -кечига
 106

науд (ну ауд) -не чујем

науђе (ну ауђе) -не чује
наурља -бесмислено
ворбјешће наурља -говори без везе, говори без памети, лупета
нац (на йц) -ево ти;
нац (ну ац) - нисте
наша -кума
нашу -кум
сě нашěшће -замајава се
нйкажала -мука; тешкоћа, мучење; угњетавање
нйкажйту -мученик
ноатě -плива
ноапћа -ноћ; ноћу
ноапћаста -ове ноћи, ноћас
ноаћину -прошлогодишње јагње
нодат -везан у чвор
нодйлка -гука; чвор
нодймбљеће -грубо урађен
нодовйлка -чворетина; чвориште
нодорос -чворноват
ноду -чвор
нођицу -зглоб
нођицу пиҹорулуј -глежањ, скочни зглоб
ној -ми; нови
нојит -обновљен, иновиран
но’оʤ ěҹ -деведесет
но’оспрјеҹе -деветнаест
нопйрка -змија
нопйрка пистрицě -шарка
нопйрка ђе апě -белоушка
ноптат -заноћио, омркнуо
нора -снаја
нотату -пливање
нотаторју -пливач
ноу -нов
ноуо -девет; нама
ноутаћа -новина, новитет; новост
ну -не
ну рогуће -не молим те
нувěру -облак
нуверјала -облачност
нујаоа -шиба, савитљиви прут
нује -нема; није
нука -орах
нуку -орах (стабло)
нула -нула
нум (ну йм) -није ми, немој ми
нума -једино, само; него
нумајастě -нема, нема више
нумарала -бројање; бројеви
нумараторју -броилац, броитељ
 107

нумарату -бројање
нумěје -нема, нема више
нумěратура -набрајање; пребројавање
нумěратура марје-врста бајалице
нумěрě -броји
нумěру -број
нумйј -не, не више; немој више
нумиљи -име, имена
нумиљиторју -именитељ
нумит -намењен
нумја -име
нумјала -намењивање; именовање; наименовање
нумјера -номер, кућни број, број ципела
нумјерасěшће -нумерише, обележава бројевима
нумјешће –намењује; одређује поименице
нумјешће помана -намењује даћу
нунта -свадба
нунташй -сватови
нус -нису
нусйнт -нисам; нису
нуц (ну йц) -није ти
нушћиу -незнају
нушћу -незнам

Њ
њагра -црна, црнкиња
њагрě -црна, црне боје
њаму -род, родбина; нација
Њамцу -Немац
њаоа -снег, мечава
њауʤ йт -нечујно;
нечувено, што се није чуло
њеабатут -неусмерен
њеадурмит -будан , није заспао
њеапарат -незаштићен, небрањен
њеаскултарја -непослушност
њеаскултарњик -непослушан
њеашћептат-неочекиван, не чекан
њебун -зао; лош; није добар
њебунаћик -несташан, враголаст
њебуњаца -зло; злобност
њеваʤ ут -невиђено; непримећен
њеваста -супруга, удата жена
њевастујка -ласица
њевинђекат -неизлечен
њевинуит -невин; без кривице
њевоја -невоља; нужда
 108

његина -кукољ
његрешйт -без грешке
његриҹос -црнкаст; црномањаст
његру -црн, црно; црнина
дуҹе његру -носи црнину
његура -мрак, тама, тмина
његура бйзнě -мркли мрак
његурјаʤ ě -смркава
његурјаца -тама, мрак
његусторија -трговина; трговање
његусторју -трговац
њезаујтат -незаборављен
њезгоадњик -незгодан
њезгођит -незгодно
њедорит -непожељан, немио
њеђиспарцйт -нераздвојен; неразведен
њейнблйнʤ йт -неприпитомљен
њейндамйнат -неприпремљен
њейндојит-неудвојен; неразблажен
њейндупљекљт -неудвојен
њейнкејат -незакључан, незабрављен; неуклопљен
њейнкјегат -неусирен
њейнкрјецйт -ненаборан
њейнпакат -неудовољен; неутешен
њейнсамнат -необележен
њейнфрикошат -неуплашен
њейнцаљеӂерја -неспоразум; непослушност, тврдоглавост
њейнцаљес -неразумљив, несхватљив
њейнҹепут -незапочет; неначет
њеисправит -незавршен
њекасйторит -безбрачан, није у браку
њекређерја -неповерење; невера
њекређерњик -неповерљив
њекљинћит -непомерен; непомичан
њекопт -непечен; незрео
њекреʤ ут -невероватан
њекруҹату -нечастиви, некрст
њекуноскут -непознат, незнан
њекунћинат -непрекидан, непрестан
њекупринс -бескрајан; необухваћен
њекурат -нечист, прљав; нечастан
њекуратаћа-нечистоћа; нечасност
њекурацат-неољуштен;неочишћен
њемарӂинат -неограничен
њемасурат -неизмерен; бескрајан
њемерњик -немиран
њемйнгйјат -није милован
њемйнкат -непоједен
њеможњик -немочан; трапав
њемулс -непомузен
њемцěск -немачки
 109

њемцěшће -немачки (језик)

њенумарат -неизбројен
њеобасйт -неуморан, чио
њеом -нечовек, изрод
њеомењија -непоштење; нечовечност
њепарјекит -није у пару
њепотривě -неравно, неуједначено
њепотривит -нераван; нескладан
њепофћит -ненаручен; непожељан
њеприҹепут -неприметно
њепућерја -немоћ, слабост, онемоћалост, изнемоглост
њесакат -непресушен; неисцрпен
њесаманат -непосејан
њесапат -неокопан
њесарат -неслан
њесатул -несит, незасит
њесатурат -ненасићен
њесйгурат -несигуран, неизвестан
њесймцйт -непримећен; неосетно
њесймцйторј -неосетљив
њескалдат -неокупан
њесокоћит -непромишљен, несмотрен, бесмислен
њесомну -несаница
њеспалат -неопран; неумивен
њеспуркат -незагађен
њеспус -неисказан; неизречен
њесташњик -немиран, несташан
њестймпарат-неутољен,незагашен
њестйнс -неугашен; неугасив
њестрабатут -непробијен
њестретњик -несрећан
њестрймбат -неискривљен
њетрěбуит -лењ
њетрěбуитура -ленштина
њећед -гладак, раван
њећеʤ ěшће -поравнава, глача
њеферикит -несрећан, злосрећан
њеҹопљит -неотесан
њефйршйт -незавршен
њиӂелу -брадавица
њиковала -наковањ
њима -нико
њимика -ништа
њинӂе -пада снег, снежи
а њинс -нападао снег
њинсоарја -снежна падавина
њипоата -унука; нечакиња
њипот ђи њипот -чукунунук
њипоту -унук; нечак; синовац
њиту -нитна, закивак
њитује -нитнује, закива
 110

њицйна -отворена жива рана

њиш -ни, нити
њишкйнд -никада
њишкйт -нимало
њишкота -немаштина;ништавило
њишкотрјабě -беспотребно
њишкум -никако; нипошто
њишлауна -ниједној
њишодатě -ниједном
њишпик -нимало
њиштује -поништава, ништи
њишће -неки; неке
њишуна -ниједна
њишунђе -нигде
њиҹ -ни, нити
њоа -узвик за прогањање пса

О
обада -окружење
обада ла сйтě -ободни део сита
обадěју -цилиндар
обасала –изнуреност неиспаваност и премор
обасěлњик -заморан, напоран
обасйт -изнурен, клонуо
обасйт ђе сомн -изнурен од неспавања
обʤěҹ -осамдесет
обйркат -испентран
ну ће обйрка -не пентрај се
објала -обојак
обла -равњача (зидарска алатка)
обљага -неизорана њива која се оставља на ”одмор”
обљиҹала -адет; зареченост, табу
обљиҹит -заречен
ободоку мори -цилиндрични део око воденичног камена
обороку -овална или цилиндрична посуда (канта)
обороҹит -опседнут; напаствован
обору -двориште
образу -образ
обраӂору -обрашчић
обрања -узица за торбу
обрěцу -узвратина
обринћала -упала ране због прехладе
овěску -овас
овěску дрогулуј -врста биљке
огару -кракати пас; хрт
огашěлу -поточић
огашěљиљи -поточићи
 111

огашу -поток
огљинда -огледало
огоада -слога
сě огођеск –слажу се; уклапају се; подударају се
огођешће -намешта, подешава
огојешће -смирује; намирује
огоју -починак; спокој,спокојство
са огоит -смирио се; починуо
огору -њива након бербе кукуруза
огорěшће локу -преорава стрњику
ограисйт -пострадао, награбусио
огринка -калем за конац
огришћана -невен
одатě -једном, једанред
одěјљи -кућне посете
са дус пин одěј -отишао по туђим кућама на сусретање
одолану -велика коска
одрйкњешће -одустаје; пориче
ођина -одмор
ођињешће -одмара
оӂјаку -оџак; оџаклија
ој -узвик одазивања
ојдана -офрље, немарно
мјрӂе ојдана -иде офрље
окаоа, окјељиљи -ока, оке
окарала -хуљење; вређање са псовкама
окйрҹала -запињање уз заокретање
окйрҹешће -запиње и заокреће
окјат -ошацован
ла окјат -ошацовао га,угледао га
окјелари -наочаре
окјенат -крупних очију
окјећиљи -преградак
окјецй -преградци
окјецйт -преграђен, одељен
са окјецйт запада -местимично окопнео снег
окјешěљиљи -врста цвећа
(у)окју -око
окју боулуј -врста цвета
окна -окно; рудник
окнарју -рудар, окнар
окол -около; заобилазно
окољешће -обикаља; заобикаља
окољи -
окољи мори -заостало брашно око воденичног камена
окољи гури -жвале
окољи ђинцулор -зубни каменац, зубни плак
окољит -опкољен
окољиту -заобилажење
окољишу -околина
олају -уље
 112

оларија -лончарство
оларју -лончар, грнчар
олба -округласта посуда; чајник
олтавит -поново израстао, регенерисан
олтавјешће -поново израста, обнавља се, регенерише се
олтану -калем
олтањешће -калеми
олтарју -жртвеник, олтар
олтау -инвалид; регенерисани
орган са умањеним способностима
ољећит -заблудео; затекао се ту
ољикајинд -лелекајући
омењеск -људски, човечији
омењешће -људски, човечански
омењија -људскост, поштење, хуманост, човечност
омида -губар
омоарě -убија
оморйту -убијање
омору -убиство
ондоросěшће -клопара, цангрља
‘ондоросěшће’ -лупета
опа-здрйнк -врста влашког кола
опарит -обарен, ошурен
опарјала -летња жега са много испарења
опарјала пиҹоарилор -напаравање ногу на врелој води
испод покривке са инхалацијом у воденој пари
опарјешће -бари
опинка -опанак
опинкарју -опанчар
опинћала -упињање, напрезање
опинћиту -запињање, напрезање
оправјешће -протерује; упућује
опритоарја -прекидач
опритоарја мори -воденична устава
оприту -заустављање; задржавање
опрјегу -прегача (задња)
опрјешће -задржава; зауставвља
опт -осам
оптак -осмак
оптспрјеҹе -осамнаест
ор, оре -или
орашану -варошанин, грађанин
орашу -варош, град
Орашу -Доњи Милановац
орашањеск -варошки, градски
орб -слеп
орбија -беда; незнање; слепило
орбиҹос -заслепљујући
орбјеск -слепачки
орбјећиљи -слепић
орбјешће -слепачки; на слепо
 113

орбу -слепац, слеп човек

оргоата -полулоптаста канта
оргоцй -кломпе; старе изгуљене ципеле
орʤу -јечам
оризйшћа -рижиште, пиринчана
оризу -пиринач
ортаку -ортак
ортаҹија -ортаклук
орш -узвик бола од убода или опекотине
остањала -умор, замор
остањешће -замара се, умара се
острову -острво
отавјешће -поновни раст траве
отаоа -отава
отарěшће -граничи
отарӂиу -граничар; међаш
отарак -правилно, складно, уређено, јединствено, регуларно
отараку -правило, регула, склад
отару -граница; међа
отравит -отрован отровом
отравиторју -тровач
отравиҹос -отрован, има својство тровања
отравјала -тровање
отравјешће -трује
отраоа -отров
отуљешће -бежи, збрисао
са оћешйт -разишли се, више не навраћају
оћикњала -нагон за повраћање
оћинҹала -прибор за спутавање
оћинҹешће -спутава
оф -узвик дивљења
оцěлу -челик
оцěту -сирће
оцěшће –хајдучки, лупешки
оцйја -хајдучија; лоповлук
оцйрě -мало, лецке
оцйрйшоарě -малко, лецке
ош -члан уз глаголски облик
ошћаʤě -уздише
ошћеʤату -уздисање, уздах
оҹис -угруван, убивен
оҹисатура -повреда од убоја

П
падукиљи -вашка
падукјат -вашљив
падукјос -вашљив
 114

падукјосу -вашљивко
падурарју -шумар
падурја -шума
падурја ђи касе -дрвена грађа за кућу
падурит -пошумљен, зарастао дрвећем
падурос -шумовит
пађина -удолина, долина
паза -опрез, пажња; чување
пазару -пазар, трговина
пазарјешће -пазари, тргује
пазěљњик -чуваран; штедљив
пазěшће -чува
пазйторју -чувар
пазйту -чување
паздарја -сува влат конопље
паздěрљи -поздер
паздěрљи пи ҹерј -кумова слама, млечни пут
пајос -сламнат
пајта -група, друштво, клапа
пајташ -садруг, саучесник
пају -сламка
пајуга -сламнасто сено (трава)
пајљи -слама
пакалě -угурсуз
пакаљит -злосрећан; намагарчен, насамарен
пакат -жалосно; грехотно
пакатос -грешан
пакатосу -грешник
пакату -грех
пакаћиљи -грехови
пакјету -пакет
пакоста -беда; патока
пакурарија -чување оваца
пакурарју -пастир, чобанин
пала -бала
пала ђе фйн -бала сена
паларија -шешир
паларијерју -шеширџија
паласка -кожна торбица која се носи о рамену, ковчежић
палата -дворац, палата
палма -длан; шамар
палмуиту -шамарање
палћину -платан
палуга -мотка
палуит -избалиран
паљаца -мотка, палица
паљецос -шандрцав
паљит -увенуо
паљит ла фок -осмуђен
пана -перо; клин
панарју -мастионица; кутија за писаљке
 115

пангањешће -загађује, прља

пангањит -онечишћен, загађен
панжањит -са паучином
панжěну -паук; паучина
панжěњи -паучина
панжйњи ђе клаје -лемези,
мотке са неокресаним врховима
које се везују на врх пласта
панталоњи -панталоне
панушу -опна
панушйт -кус (отпалог перја)
сě панушěск гаињиљи -кокошке на сунцу кљуном премећу кроз
перје
паоду -поплава
паоду помйнтулуј -потоп
виње пи паоађе –долази у таласима, наизменично
папара -попара
папукариту -израда ципела
папукарјешће -ради на ципелама
папукарју -обучар, ципелар
папуку -ципела
папура -трстика
папуша -лутка
папушарју -луткар
папушйка -луткица
папуҹ ку калкйј -ципеле са потпетицама
пара (фокулуј) -јара, усијани ваздух
парада -парада
парађиш -парадно
параману -парчетина
параоа -пара, новчић
парасйт -напуштен, запуштен тј препуштен зубу времена
са парасйт -опустео
Параскија -Параскева
параула-скитница, опајдара, дроља
пардон -извини, пардон
пардоњамě -извини ме
ма пардоњеск -извињавам се
паринтаћа -отаџбиа
паринцěшће -родитељски
паринцй -родитељи
Парјасймиљи -Ускршњи пост
парјекја -пар
парјекит -у пару, изабран за пар
парјећиљи -зид собе (куће)
парке -као да, налик
парке вјеʤ ту -кобајаги
парњица -парница
парњиҹери -парничари
парос -длакав
партаљиљи -прње
 116

парћа -део; страна

парћинарј –партнер, деоничар
паруту -жал, жалост
йм паре рěу -жао ми је
йм паре биње -мило ми је
ми сě ймпаре -чини ми се
пару, парљи -чаша, чаше
пару, пари -колац, колчеви
пару ђе поркоњ -мотка са којом се преноси навиљак сена
парҹелу -комад, парче
парҹељит -искомадан
паса -брига, скрб
нум пасě -није ме брига, не марим
пасалěу -папазјанија
пасарика -птичица
пасарјелу -птичурак
пасароју -дух некрштено умрлог детета. На даћама месе се
посебни хлепчићи који се пре даће намењују овим духовима да не
би дирали даћу
пасат -спљескан, здробљен
пасěрја -птица
пастрала -штедња
пастрěљњик -штедљив, чуваран
пастрјаʤě -штеди
пастрјала -штедња
пастрйма -пастрма, суво месо
пасују -пасуљ
пасују ал вјерђе -боранија
пата -мрља, флека; пега
патамушу -јастученце, тампон, тупферчић
патат -исфлекан
патицйљи -патике
патрону -метак за сачмарицу
патру -четири
патруʤěҹ -четридесет
патруʤěҹиљи –даћа за четиридесет дана након смрти
патруспрјеҹе -четрнаест
пату -кревет, постеља
патулу -пласт сена или тулузине на дрвету
пауну -паун
пацала -патња, паћење
пацěшће -пати
пацймја -патња, паћење
пацйт -напаћен; искусан
пацйту -паћење
пашапорту -пасош
пашěшће -корача
пашйту -корачање
пашће -пасе
 117

пашћељиљи -врста пролећног цвећа; по веровању кад се први пут

угледа у пролеће, деца преко њега требају се поваљати како не би
имала главобољу током године
Пашћиљи -Ускрс
пашћиљи -причест за Ускрс
пашћуња -испаша, паша
пашу -корак
йј дě ку пашу -мери кораком
мјерӂе ку пашу -иде лагано, корак по корак
паҹа -мир
пě (пй) -па
пěкује -пакује
пěлмује -шамара
пěрос -длакав, рутав, космат
пěру -длака, коса; стабло крушке
пěру ђин кап -коса
пěру поркулуј -раставић
пěру порҹеск -дивља крушка
пěтура -поњава
пěтурјељиљи -фалте; лиснато тесто
пе (пи) -на; по
педаља -педала
пеиҹа (пе аиҹа) –овдека, овде
пеларина -пелерина
пељаг -ћелав, без длаке
пељину -пелин
пенӂету -пенџет
пенӂетује -пенџетира
пердут -изгубљен
периту -изгинуће; нестанак
а перит -погинуо
са перит -нестало само од себе
перћица -
петриш –(као придев): каменито тле, земљиште са пуно камена
петришагу -камењар
петрјеҹе -испраћа; (с)проводи
петрјеҹерја -испраћај
петрос -каменит
пећејка -шлиц
пећекос -у закрпама; у ритама
пеҹету -печат
пеҹетује -печатира
пеҹинӂина -лјешница, росопас, руса; кожна болест у облику пега
пйламида -паламида
пйлњаку -левак (велики)
пйлњија -левак
пйлпěје -лепрша, прхти; титра, пламса
пйлпу -јато
пйнакума (пйнě акума) -до сада
пйнě -до; док
пйнěће (пйнě ěће) -дотле
 118

пйнěћакума -ето до сада

пйнʤа -платно
пйнʤа ла фириз -лист тестере
пйнʤуит -као платно, налик раширеном платну
пйња -хлеб
пйња уојлор -бела рада
пйњишоара -хлепчић
пйраиту -праскање, прштање
пйраитура -прасак, тресак
пйрěје -пуцкета; пршти
пйрěшће -клевеће, оговара
пйрвењаку -првенац
пйргау -напрасит, пргав
пйргу -дрвена полуга, ћускија
сě пйргујешће -сазрева, почиње да румени воће
пйргујала -почетак зрења воћа
пйрдањику -злосрећник, проклетиња
пйржěшће -пржи
пйржйтура -запршка
пйржол -спечено, спржено
пйржолу -пакао; пожар
пйржољит -изгорен, спржен; спечен
пйрйту -клеветање; тужакање
пйрйторју -клеветник
пйроање -пуцкета, прашти
пйрпорица мори -део воденице на коме стоји воденични камен
пйрпорјешће грйу -фунгицидно тртирање семена пшенице пре
сетве
пйрҹоака -патока; лоша ракија
пйрҹу -јарац;
неизорана земља између бразди
а пйрҹит локу -лоше изорао њиву
пйсла -густо растиње; умршена коса
пйтпалака -препелица
пйтпěје -
пйтпоање -
пйћикě -ваљда; зар
пйшкавит -тачкасто иструљење на воћу
пйшкавитура -тачкасто иструљено воће
пйшњица -израз за стање воћа и поврћа након измрзавања,
посебно за бундеву и кромпир
пйшљећиљи -пух
пйҹос -плавозелено
пива -ступа
пива ђе кар -дрвена полуступа, ставља се испод точка ради
кочења
пигуље -треби
пигуљит -требљен
пиђисупра -одозгоре
пизма -злоба; надметање
пизмаш -завидљив, злобан
 119

пијацу -пијаца; тржиште

пикатура -оно што је кануто
пикě -капље; пада
са пикат -покапао се, кануо се
пику -кап
пикура -тачка; капљица
пикура ђе мускě-испљувак муве
пикурě -пада у капљицама
пикуц -сћушно, као зрнце
пикуцу -капљица
пи-ла -око; до
пила -турпија
пилйнгě -око, около, поред
пиљешће -стружи, турпија
пиљитура -струготина
пин -кроз; по
пинтрě -између
пингě -мимо, поред
пинтрěушě -кроз двориште
пинтру -због, ради
пинтру ҹе -зашто, због чега
пинћин -са пегом на нози
пиоање -пијуче; пишти
пион пуји -пијучу пилићи
пион урјекиљи -пишти у ушима
пипарка -паприка
пипарка брошћи -љутић
пипаркат -запапрен; ољућен
пипаркуца -љутић
пипијуга -прашинаста земља
пипота -бубац
пироју -ексер
пироћешће -куња, одолева сну
пироћит -куњав, неиспаван
пиру -пиревина
писат -изгњечен, пасиран
писаʤě -притиска и гњечи
пискоаја -свирало (од врбе)
писковица -клисура; сужење
писку -сужење
писку ла клањет -вршак на кларинету
писку карулуј -део запрежних кола
пистě -над; преко
пистрйҹуња -шаре, ишараност
пистриц -шарен
писумунће -подножје планине
писупт -испод, по испод
пита -лепиња
питулат -сакривен
ку питулату -кришом, тајно
питулě -крије
 120

питуљик -патуљаст
питуљику -грмуша; кепец
пићит -погурен, сагнут; малог раста
пићиш -погурено; кријући се
пиу -ступа
пиурмě -после, потом
пицйгаја -сеница
пицйгаја бјешйноасě -плава сеница
пицйгојат -променљивог обима
ворбјешће пицйгојат -говори променљивим пискавим гласом
пишату -мокраћа; мокрење
пишаҹосу -упишанко
пишљеӂиљи -дрвени чепићи (типлови) за спајање дасака
пишћаʤě -притиче у капљицама
пишћолу -пиштољ
пиҹа (пи аиҹа) -овде, овдека
пиҹору -нога
пиҹороаӂиљи -штуле
пјара (пара) -крушка
пјарě стрнопјацě -врста крушке
пјарсěка -бресква
пјатра -камен
баће пјатра -пада град
пјатра ђи вар -кречњачки камен
пјатра мори -воденични камен
пјатра шарпјаскě -гранит
пјеђика -кочница; заплетка
дě пјеђика -саплиће
пјелушйна -кожурина
пјеља -кожа
йн пјља гоалě -го, необучен
пјенђера -прозор (локализам из Црноречја)
пјепину -диња
пјептарју -грудњак, пуловер
пјепту -груди
пјепћенату -чешљање
пјепћинатура -фризура
пјепћину -чешаљ
пјепћиш -директно; наспрам; прса у прса
пјердут -изгубљен
пјердуту -губљење; изгубљени
пјерђе -губи
пјерђерја -губитак; губљење
пјесěкос -песковит
пјесйку -песак
пјетрарју -каменорезац
пјетриљи -камење
пјетриҹика -каменчић
пјећику -парче платна; закрпа
пјешкарјешће -риболови
пјешкарија -риболов
 121

пјешкарју -рибар; ковач (птица)

пјешкуцу -рибица
пјешћарија -рибарница
пјешћера -пећина
пјешћиљи -риба
пјеҹина -кртина
плајвазу -оловка
плајвазу ла дарак -лајсна на футеру
плаку -укус
плакуту -слаткост, сласт
пламаду -тесто; смеса
пламађешће -меси
пласěљиљи -корице ножа(књиге)
пласта -сегмент ограде од тараба
мјерг пластě -кордонско, фронтално кретање
плата -плата
плаћешће -плаћа
плаћика -деверика
плаћиту -плаћање
плаҹегјаца -сладолед
плаҹерја -укус; задовољство, уживање
плаҹинта -влашка гибаница
плěнује -планира; разматра
плйнгарјец -плачљив
плйнӂе -плаче
плйнӂе лумина -окапавање воска са свеће која гори
плйнӂерја -плач, плакање
плйнсу -плач, плакање
плоаја -киша
плоаје -пада киша
плојат -покисао; покуњен
плоинће -кишовито
плојос -кишовит
плокону -поклон, дар
плокорјаца -даровање
плопу -топола
плоска -буклија, пљоска
плосканат -пљоснат
плотогу -парче коже (гуме)
плотоӂана -парадајз
плотоӂина -боквица
плотожйт -утиснута прљавштина на платно
плугарју -орач, ратар
плугу -плуг
плумбу -олово; куршум, тане
плумбу ђе кољашě -згрудвано брашно у качамаку
плута -јаблан; плута
пљакě -полази
пљаоа -плева
пљекарја -полазак; одлазак
пљесњит -блесав, шандрцав
 122

пљесњитура -блесавко
пљеурос -са плевом
пљећера –увијене плетенице косе на потљку жена
пљећери –плетенице косе
пљеша -ћелави
пљешйу -ћелав
пљивишоара –дугуљасти лист траве, заперак на биљци (кукурузу)
пљивјешће -плеви
пљин -пун
пљоду -
пљусњешће -распрскава се
пљусњит -распукнут
поађиљи -грудвице длака
поакњиту -пуцањ
поала -скут;
поала помулуј -доњи део крошње код воћке
йн поалě -у крило
поаљиљи -подсукња
поама -плод воћке
поарка -крмача, свиња; чобанска игра са штаповима и иверком,
наликује голфу
поарта -врата, капија
поартě -усмерава, води
поартě грижа -води рачуна
поартě цоаљиљи -носи одело на себи
поаће -може
поаће-фи –може бити, вероватно
поваста -прича, приповетка
повастаторју -приповедач
повестěљњик -причљив
повестйту –причање, приповедање
повјестěшће -прича, приповеда
поган -ђаволаст
погањија -поганштина
погану -демон; врста болести
погањиту -нечастиви
поговорјала -зановетање; обесвећење
поговорјешће помана - обесвећује даћу
подвалу -подметач у виду гредице
подмарěшће -приморава
подос -длакав, космат, рундав
подруму -подрум
поду, подурљи -мост; таван
поду гринʤй -плафон
поду ђе фйн -сеник
поду кěшй -таван
поду пěлми -надланица
поду пиҹорулуј -горњи део табана
поду, поађиљи -гомилица длаке
пођала -таваница
пођала подулуј -таваница
 123

пођина -доња половина пласта

пођит -прекривен равном облогом (даске, камене плоче, талпе)
са пођит апа -вода се прекрила леденом кором
са пођит лйна -усукала се вуна
пођишу -висораван
познарју -џеп
појана -пољана, пропланак
појандра -лајсна, пречага
појма -појма
појмйње -прекосутра
покаинћа -кајање, покајање
поклађа -јастук за седење; јастук испод седла на коњу
поклод -прљавштином утиснуто и улепљено платно
покњешће -пуца; пршти
покњитура -пукотина
покорала -покоравање
пологу -руковет
полока -пола литра
полошћа -кућа на имању, салаш, појата
полу -дукат
пољежњик -раван, без успона
пољи -дукати
пољијимја -позлата; политура
пољијит -опточен златом, позлаћен; полиран
пољикра -надимак; презиме
пољикрит -са надимком
пољику -чоканче
пољимит -зачет; појавио се
пољица -полица
пољица жугулуј -доњи део јарма
помана -даћа, подушје
помана ђи вијацě –подушје које се намењује за живота
помана марје -даћа за седам година
помењала –сећање на умрле, призивање умрлих
помењит -будан
помењиту -буђење
помењешће -буди
сě помењешће -буди се
помйнтос -онечишћен са земљом; тешко обрадиво земљиште
помйнту -земља, тло
помњата -платно на коме се сипа вода када се намењује за покој
душе
понојит, пронојит -реновиран; поново обновљен
са понојит извору -снажење извора након суше
нум поносěшће -није ми по вољи, не свиђа ми се, не прија ми
понурљи -отпаци при жита вејању
понтурљи -набуситост
ђин понтурј -набусито, осорно
попа -поп
попашњица -несташко
попику -дрвени рајбер
 124

попику ђе расуҹит -витлић,

комад дрвета којим се упреда конац
попиљњику -копитњак
попицу -попац
попјаса -попадија
попоју, пуцоју -уситњен сир убачен у врелу грудву качамака
попоросйт -упропашћено; сфућкано
попта, пофта -жеља, прохтев
попћешће -жели; захтева
попу –потпорањ, дрвени стубић у конструкцији крова
порěу (порњиту рйулуј) -врело, извориште реке
порěу рěҹе -хладни извор, хладне воде, топоним од кога је
вероватно настао назив Пореч на Дунаву и у Далмацији где нема
река
порймба -трњина (плод)
порймбарју -шибљак трњина
порймбак -граораст
порймбаћик -граораст
порймбу -трњина (стабло)
порйнка -захтев; заповед; налог; наруџбина; наредба; порука
порйнҹешће -наручује; поручује
порйнҹиторју -наручилац; наредбодавац
поркарјаца -свињац
поркоњиту -дењање сена
поркоњу -навиљак (стог) сена
поркарју -свињар
поркица -врста траве
поркотос -безобразан, бесраман
порку -крмак, свиња
порку сйрбаћик -дивља свиња
порњешће -почиње, започиње
порњитура -почетак
портамйнту -понашање, опхођење
порту -ношња
порћица -враташца, капиџик
порумбишћа -кукурузиште
порумбу -кукуруз
порҹеск -свињски
порҹешће -свињски, као свиња
порҹија -свињарија
посађина -део на воденици, греда на коју је усађено воденично
вретено
посйкљит -умашћено (вуна, коса)
поставица -коританце
поставица мори -део на воденици
постајка -махуна
постаоа -корито
постата -кордон; фронтални
наступ жетеоца или копача на њиви
постěшће -пости
посту -пост
 125

ђе пост -посно
Посту круҹи -Часне вериге
посумарйт -потиштен, утучен, нерасположен, суморан,
пот -могу
поткоава -потковица
потковјала -поткивање
потковарју -поткивач
потковјешће -поткива
потољит-спокојан; стишан; утољен
потривě -равно, уједначено
потривит -погођен; уједначен
потривјешће -погађа; равна
поћака -стаза, путања
поћекуца -стазица, путањица
пофта, попта -жеља, прохтев
пофћешће -жели; захтева
пофћељњик -који извољева
пофћим -желимо; захтевамо
пофћим? -желимо (ли)? Обраћање госту у смислу: желите ли,
чекамо захтев, извољевајте
пошта -пошта
поштарју -поштар
пошћељешће -поштује
пошћељњик-поштен, који поштује
пошћењија -поштење
пошћењит -поштен
поҹала –порука преко посредника, може значити: препорука
поҹешће –поручује; опомиње поруком
поҹиту -забрана испаше знаком
поҹу - порука; опомена поруком; грана са лишћем забодена
насред ливаде са значењм забране испаше
поҹумбу -високи пањ настао заламањем или преламањем дрвета
поҹунгарит -заломљених грана
прагу -праг
прагěрју -надвратник
пражйна -дугачка мотка, шипка
празњику -празник, слава
празњиҹери -гости; слављеници
празу -празилук
Праова -Прахово
прападу -беда, пропаст
прапађит -упропашћен, пропао
прапасту -понор; пропаст
прапěстује -упропашћава
прапору -опна и сало на цревима
прасарě -посипа
прасарјаʤě -посипа
прасйла -приплод, расплод
прасйту -размножавање, расплодња
праћка -праћка
прау -барут
 126

прафирě -пребира, преглеђује, претражује

прафирě ку окји -осматра
прашйна -прашина
прашйту -окопавање (кукуруза)
а прашйто -награбусао
прашйторју -плуг за браздање између редова; култиватор
прашу -трун; зрнце прашине
прěзнује -празнује, светкује, слави
премењит -преобучен у чисто или свечано одело
прйваљија -авлија; двориште; трг
прйнʤу -ручак
прйнʤйшору -доручак
прйнʤěшће -руча, ручава
прйсњешће -
прйсњирě йн тоаће пěрцйљи -раштркаше се (разбежаше се) на
све стране
прибоју -здравац
привјегју -велика обредна ватра
привјешће -посматра
пригивитоарја -славуј
пригољиҹу -вампир, демон
прида -аванс, приде
приђиђала -принуда
ла приђиђит -принудио га; надвладао га, савладао га
пријеру -април
примиту -примање
примјежђа -препрека
примјежђа рě -опасност, претња
примјеʤйт -преграђен
примјеʤу -преграда,преградни зид
примјешће -прима
примовара -пролеће (прво лето)
примошу -првак; старешина
принʤаторју -држач; штап на коме се везује и затеже основа на
разбоју
принђе -хвата
принс -ухваћен; учвршћен
припашěшће -прикључује се, приступа; повинује се
припашу -испечено бравче; жртвено јагње (прасе)
припит -лоше испчен, опечен
са припит ла соарје -опекао се на сунцу; добио опекотинеод
сунчања
припитоарја -кукурузни хлепчић који се пече ослоњен поред
ватре
припјала -припека; јара
припјешће -припекло, жари
припону -везивање стоке на пашу
припоњешће -везује стоку на пашу
припору -узбрдица, успон на путу
прископала -пуцаљка од зове
приспит -ухваћен у шкрипцу
 127

пристěлка -кецеља, прегача

приҹепиће -присети се
приҹепјерја -опажање; предосећај
приҹесту -причест
приҹина -повод, узрок, разлог
приҹјепе -осећа; предосећа
прја -префикс: пре, сувише
прјабиње -предобро
прјабун -предобар
прјажма -правац, смер
йн прјажмě -у правцу, на удару
прјамулт -премного
прјанкаркат -пренатоварен
прјапљин -препун
прјастěҹе -престоно
прјасту -престо
прјаћимпуриу -сувише раностасан
прјаумплут -пренапуњен
прјаҹинста -причест
прјенцу -ручна кочница
прјенцује -кочи ручном кочницом
прјеса -преса
прјескура -прополис
прјесуиту -пресовање
пресура -врста птице
прјће -важније, претежније
прјећењија -пријатељство
прјећину -пријатељ
прљит -опрљен, осмуђен; или значење: обршћен; јаданичак
про -префикс: поново
проаспěд -тазе, свеж
проба -проба; пробање; узорак
пробјешће -испробава; покушава
проваʤуту -провера; поново виђање
сě провјеђе -провиди се кроз ...
проварсарја -преливање
провинʤаторју -препродавац
провиндут -препродан
проворба -превод
проворбиту -поновни договор
прогинђиту -предомишљање; поновно размишљање
продус -поново отишао
пройнћињерит -подмлађен
проймпинӂе -потискује
проймпинс -уметнут; сам од сбе се померио
прокљету -демон, сотона
прокљецйт -проклет
проковěцу -поњава од козје длаке
прокумпарат -поново купљен
пролука -прозлав између њива, просечен пролаз кроз шуму,
живицу
 128

пролука йн дос-пропланак у шуми

прољинсу -подлевање
сě прољинӂе -подлева
промају -промаја
пронумит -преименован, поново именован
пропоада -марама убрадача
пропта -подупирач, потпорањ
пропћала -потпора
пропћешће -подупире
са пропћит ђадоуо -препречио се
пропус -поново стављен
прорупт -прекинут
проскрис -поново написан; преписан
прост -глуп(ав), наиван, затуцан
простала -праштање
сй ње простйм -да се опростимо (узајамно праштамо)
простйт -опроштен; помилован
простйту -праштање
простйја -глупост, незнање,
просту -наивчина, тупавко, глупак
проумбларја -излет; шетња
проумблат -препакован; прошетан
проумблě кукуруʤу -претражује кукуруз од мишева
проумблě црјепу -препакује цреп на крову
сě проумлě -шета се
проумплут –поново напуњен
профакут -пново направљен, обновљен, преправљен
профек -без грешке, перфектно
профекос -савршен, беспрекоран
процапу -руда за вучу
процапу ђи батут кйњипа -трлица
прпаку -шипка, полуга, ћускија
прпориту -прпорење
прпорица мори -део на воденици
прпороашйљи -џанарике
прпорос -бубуљичаст
прпору -црвене бубуљице
прћа -пртина
прунду -шљунковито приобаље
пруну -шљива
пруну ал марунт -џанарика
пруну ђе варě -пожегача
пруну ђе тоамнě -шљива јесењка
пруњишћа -шљивар
пувěје -одзвања од удараца
пујка -кокица (млада кокошка)
пују -младица;младунче;пиле;украс
пујицу -пиленце; украшчић, шара
пулбěру -прашина
пулборос -прашњав
пулбу -прах
 129

пулбу флори -цветни прах

пулпја -виме
пулпја пиҹорулуј -лист на нози
пуља -
пуља шй суља -курта и мурта
пуљаора -неумесне шале, изругивање и шиканирање
пумну -песница; прегршт
пунга -кеса на појасу
пунга ђе бањ -новчаник
пунћа -ћуприја
пуње -ставља, меће
пупě -цмаче, љубака
пупěʤа -пупавац
пупу -пупољак
пупулоанка -луткица; девојчица
пупуцоју -гомилица житке масе
пурику -бува; зврк
пурјекјаʤě -треби буве
пуртарја -понашање; владање
пуртат -вођен; изношен(о) одело
пуртату -ношење; вођење
пурҹелу -прасе
пус -стављен
а пус уокји пи јел -уочио га, фиксирао поглед на њега
пуста -пусто, празно
пустарě -пусто, ненасељено
пустйј -пусто, опустело
пустйја -пустиња
путоарја -смрад,, смрдљивост; има и значење: ленштина
путрегају -иструлело дрво, трулеж
путрегајос -трулежан
путред -труо
путреʤала -труљење
путреʤěшће -трули
путреʤйтура -трулеж
путурос -смрдљив
пуће -смрди
пућерја -моћ, снага; могућност
пућерњик -моћан, у снази
пућина -каца, бачва
пуфоање -пухће
пуфу -врста гљиве; хладна проја упржена на маст
пуцйн -мало, малко; недовољно
пуцйњија -немаштина; по мало
пушка -пушка
пушкарју -пушкар
 130

Р
рабдарја -трпљење; толерисање
рабдаторј -издржљив; стрпљив
рабдě -трпи, подноси
раварасат -растресит
равěн -влажан, овлажен, упиоо влагу из ваздуха (околине)
равењала -влага
равењија -влажност
рага -кљусе, рага
рагазу -предах, тајм аут
ја дат рагаз –дао му предах, одмор
фйрě рагаз -без предаха
раʤа -зрак; полупречник
сě рěʤује -пресијава се зрацима
раʤйматоарја -наслон; ослонац; гелендер
раʤймě -ослања, наслања
рађе -стружи; брија
рађикě -диже, подиже
рађикату -дизање, подизање
рађина -подлокана обала
ражоакě -трепери; разиграва; размрдава
сě ражоакě фоку -трепери ватра
разбит -побеђен, савладан надвладан; сузбијен
ла разбит фоамја -савладала (надвладала) га глад
са разбит боји -надвладали се волови у борби
разбјала -надметање; рат; битка
разбјешће -побеђује, надвлађује
сě разбоаје -размеће се
разбојерју -победник
разбоју -разбој
разбуна -освета; разведрење
разбунат -разведрено (дању)
разбунату –разведрење, развадравање; освета
разлогу пе поманě -обредни хлепчић на даћи
разлоӂала -објашњење, расуђивање
разлоӂиту-разјашњење; расправа
разњала -одвајање
разњешће -одваја, раздваја
разору -супротан отклон бразди на средини њиве
рају -рај
ракита -шибљаста врба
ракитарју -врбак
ракиу -ракија
ракиу профакут -препеченица
ракла -рачва
раклат -рачваст, разгранат
ракоариторј -освежавајући;
расхлађујући
 131

ракоарја -свежина; освежење

ракоарје -свеже
ракорјаоа -ладолеж
ракорјешће- расхлађује, освежава
раку -рак
рамас -заостао, остао
рамасатура –остатак
рамашйту -неваљалко
рамйње -остаје; заостаје< preostaje
рамњику ал алб -хајдучка трава
рамњику ал галбин -врста траве
рана -храна, крмиво
рапаӂику -арпаџик
рапуње -(по)убија; уништава
рапунсу -умирање; убијање
са рапунс -преминуо
рапусала -уништење; помор
рапусйт -упокојен, преминуо
рапусйту -преминули, покојник
рапҹуњу -септембар
рар -ретко; редак
раринћа -чистина; пропланак
рарит -проређен, разређен
раритура -место где је проређено
раришу-пропланак,чистина у шуми
рарjaца -реткост, раритет
рарјешће -проређује
рарунки -бубрези
рарункју, рарункиљи -бубрег
рас -обријан; саструган
расаду -расад
расађељњица -расадник;садилица
расађешће -пресађује, расађује
расапат -прекопан
расарит -пресађен, сађен
расариторј -клијав, који ниче
расариту -ницање; исток
расариту соарљилуј -исток
расěљњица -расадник
расěре -ниче, клија
расйпирја -разбацаност; расејање
расйпит -разбацан, расејан, раштркан
расйпу –расејање, раштркање, разбацање; дисперзија; сипар
раскајат -раскречен
раскобоала -раздор,неслога;побуна
рас(колњица) –ногаре (тезга) на којима се израђују точкови
запрежних кола
расколу -у земљу пободена дрвена рачва у коју се ставља крупица
соли међу стадо оваца; исти низраз важи и се за чивилук у облику
сталка
раскопт -добро испечен изнутра
 132

раскројит -расечен по дужини

раскуноашће -распознаје
распěлу -раскол; расцеп
распйнћику-раскрсница,раскршће
распинћикě -расеца, распори
распрйнжйт -разбацано
распунсу -одазивање; одговор
растěу -парожак
растйту -брецање,
са растйт -обрецнуо се
растоака -водени рукавац,
канал за преусмеравање тока реке
растоарнě -преврће; претура
растурнарја -превртање; преокрет; преврат
расу -бријање
расунату -одјек
расунаторј -звучан; резонантан
расунě -одјекује, јечи
расурит -налик сурутки, млеко које се претворило у сурутку
расурљи -скувана сурутка
расуфларја -незаптивеност
расуфлатоарја -одушка
расуфлě -не дихтује, пропушта ваздух
сй расуфлу -да предахнем
расуҹит -упреден
расфират -размакнут
расфирě -размица, раширује
расфоаје -раздваја, расклапа; прелистава
расфоаје пјенљи -надима перје
расфрйнт -подавијен, заврнут
ратосала -ратосиљање
ратунсу -потшишивање
ратунӂе -подшишује
раћеʤат -пресечен, отцвикован
раћка -ногаре
рафија -рафија
рафту -рафт, полица, сталажа
раца -пловка, патка
рацоју -плован, патак
рашламу -врста крупног лука
рашћинӂе -разапиње; растеже
рашћинс -разапет, растегнут
раҹала -јело од качамака, након што се направи качамак у бакрач
се ставља грумен качамака и дода хладна вода(или расо) и мало
сира.
раҹала -хладноћа; прехлада
раҹешће -хлади; прехладђује се
раҹит -охлађен; прехлађен, назебо
раҹитоарја -хладњача
раҹиторју -хладњак
раҹуну -рачун; математика
 133

раҹуњешће -рачуна
раҹуњитоарја -рачунаљка
раҹуњица -рачуница, математика
рě -зла, није добра
рěгушала -промуклост
рěгушйт -промукао
рěʤује -зрачи испушта зраке
рěпјеђе -брзо, хитро; нагло
рěпјеʤйна -брзак
рěпјеʤйт -хитнут; убрзан, у залету
са рěпјеʤйт -залетео се
рěпјеʤйш -у залету
рěтаҹала -залутање; заблуда
рěтаҹит -залутао,
рěу -зао, опак; зло; страшно; веома
рěу бун -страшно (веома) добро
рěу таре -страшно (веома) јако
катě рěу -невесео је, тешко му је
ал рěу -зли, у значењу ђавола чије име не жели да се изговори
рěуру -украс (шара) на тканини
рěутаћа -зло; невоља
рěфаҹерја -злодело, злочин
рěфаҹеторју –злочинац, злотвор
рěҹе -хладно, хладан
рěҹелос -хладњикав, прохладан
ресто -остатак; кусур
рецјепису -рецепт; признаница
рйбиӂит -закржљао
рйгěје -подригује
рйдаҹина -корен
рйђе -ликује; веселих боја
рйђе ђи драг -ликује, усхићен
рйза -крпа, дроњак
рйзгйит -размажен
рйзгйитура -размаженко
рйзйла -брука,
рйзйљешће -срамоти; оговара
рйзйљитура -ништарија
рйзоку -дроњак
рйкěје -чепрка по земљи
рйја -шуга; свраб
рйјос -шугав
рйкањелу -жаба крекетуша
рйкйитура -оно што је чепркано
рйкњала -
рйкњешће -
рйма -глиста
рймује -рије
рймуитура -оно што је изривено
рйнгу -ћускија
рйнду -ред
 134

рйндурика -ластавица
рйндујала -сређивање; уређење
рйндурјаоа -ластавица
рйндује -сређује; прави ред
рйнʤа -део желуца, сириште
рйнђешће -прави ред;ређа;сређује
рйнжěшће -њишти, рза
рйнкаҹ -фаличан
рйнкјаʤě -њишти, рже
рйнкјеʤату -њиштање, рзање
рйнса -реса на дрвећу
рйња -зло; невоља; напаст
рйње ђе уом -злотвор, протува
рйњешће -чисти ђубре
рйпа -стрмовити терен
рйпагуш -стрмовито
рйпагушу -избраздани траг на стрмом терену
рйпајала -диринчење, ринтање
рйпајешће –диринчи, ринта
рйпу -штрока
рйпос -штрокав
рйсу -смех; смејање
рйту -врх свињске њушке; рило
рйу -река
рйуљецу -речица
рйшкěје -гребе шапама, гребање и шум који се ствара (пацов,
миш)
рйшкйјитура–траг огреба шапама
рйшкиторју -мотавило
рйшкијаʤě -намотава кануре
рйшкоање -стружи
рйшкоњату -стругање
рйшњиту -проклизавање по тлу
сě рйшњешће -заноси се клизањем по тлу
рйшњица -воденица; ручни млин
рјеза -засун
рјекла -женска блуза
роа -роса
роаба -ручна колица
роагě -нуди, нутка
сě роагě -моли, моли се
роађе -глође
сě роађе -изједа се
роата -точак
роата мори -воденички витао
робија -робија
робијаʤě -робија (робијање)
робирја -оробљавање; пљачка
робјешће -оробљује, пљачка
робоајка -робиња
робу -роб
 135

ровина -ров, ископано удубљење

ровињ -ровови, удубљења
ровица -росица
рогозу -рогоз
рогожйна -асура
рогожйнарју -произвођач асура
роду -материца; плод
рођешће -рађа, доноси плод
рођиторј -родан, плодан
ројба, ројбера -броћ
роју -рој
ројешће -роји
рокија –венчаница,венчана хаљина
ромањица -камилица
ромпěје -звук зобљења
ронцу -хрсксвица
ропану -репушина
ропота -врста влашког кола
ђо ропотě -један обухат (круг величине кола)
ропоту -бат корака, тропот; тутањ
ропоћину (марца драҹаскě) -ђавољи уторак
рос -изгрижен, оглодан
росољит -излизан,отрцан, похабан
росољитура -отрцано место на тканини или изгрижено од мољаца
ростěшће -намешта, сређује
ростйт -сређен, намештен, удешен
росту -поредак; смисао; систем;
росту ђи цасут -намештене нити при ткању
ротари -колари, изрђивачи точкова
ротат -лоптаст, у облику лопте
ротка -бусен
роткě -у облику бусена
ротокол -у облику круга
рошаца -црвенило, руменило
рошěцу љемнулуј -језгро дрвета
рошěцу помйнтулуј-здравица тла
рошěшће -црвени
рошйт -поцрвенео
рошйт фјеру -усијано гвожђе
рошкаћик -црвенкаст
рошкобјећиљи -човек црвен у лицу који пуца од здравља
рошу -црвен
ругамйнту -молба, мољење
ругату -мољење; нуткање
роагěл -понуди га
роагěће ђи јел -замоли га
ругос -са купиновом лозом
ругу -лоза купине
ругуматура -оно што је прежвакано
ругуматура ђе фириз-струготина
ругумě -прежива
 136

руда -род, фамилија

рударј -сродници, рођаци
руђина -огољен црвенкаст терен
руӂама -купињар
руӂина -рђа
руӂињит -зарђао
руӂињитура -рђа
руӂинě ђи уом -рђав човек; ветропир
рују -руменило
рујан -румен, риђ
ружа -слез
румењит -поруменео
румйњешће -румунски
рупт -исцепан
рупту -исцепанко
руптура -подеротина
руптурос -одрпан
рупћигос -одрпан
русаљиљи -русалке
русěск -руски (присвојни придев)
русěшће -руски језик; по руски
русфају -неред
руфиљи -похабана одећа (веш)
рушйнос -стидљив, срамежљив
рушйња -срамота, срам, стид; брука
рушйња -врста цвећа
рушћу -бесплодни терен са коровом

С
са (сě а) -се је
сабја -сабља, мач
садапě (сě адапě) -поји се
сађешће -сади
сађина -врста траве
сађинат -китњаст
сађиту -сађење
саӂата -стрела
саӂататорј -стреловит
са6ататорју -стрелац
сајинě -сиво-бело платно добијено ткањем потке и основе од
којих је једна црна а друга бела
сајка -хаљетак за децу
сајна -санка, саоница
сајњећиљи -саоник
сајњиш -клизећи попут санке
сакара -раж
сакарјаца -врста траве
 137

сакě -испарава; опада ниво; копни; пресушује

ма сакě -у значењу: осакатио ме
саку -џак, врећа
сакурја -секира
салка -врба
салкиму -багрем
салкуца -врста цвећа
саљишћа -раштркано насеље
сама -пажња
ај самě -води рачуна, пази
багě сама -води рачуна, пази
мйј ку бунě сама - са посебном пажљом, нарочито, особито,
посебно
сй јеј йн самě -да имаш у виду
саманату -сејање, сетва
самару -самар
самěнě -личи, сличи
самйнатоарја -сејалица
самйнаторју -сејач
самйнатура -оно што је посејано
самйнě -сеје
самйнца -семе
самйнцйјљи -семе поврћа, цвећа, ситно семе баштенских биљака
сандала -сандала
сандуку -сандук
сантјиму -сантим; трака за мерење
сањин -ведро (ноћу)
сањињаца -ноћна ведрина
сапа -мотика
сапаљига -будак
сапатори -копачи
сапату -копање
сапатура -оно што је окопано
сапě -копа
сапуну -сапун
сапуњала -сапунање; сапуница
сапуњешће -сапуња
сара -вече; увече
сарак -сиромашан, убог
саракаҹос -сиромашан, бедан
сарат -сољен; слан
сарамура -саламура
саратура -пресолац; сланоћа
сараҹија -сиромаштво
сарбěд -прокисео
сарбјаʤě -светкује, не ради за празник
сариту -скакање
саритура -скакање; скок; избојак
сарја -со
сарјаʤě -соли
сарутамйнту -целивање, поздрав уз целивање
 138

сарутату -целивање
сарутě -целива
сарҹина -бреме сена (лисника)
сарҹињерју -окресана грана или танко дебло које служи као стуба
сатара -сатара
сатос -жедан
сату -село
сатул -сит
сатурат -сит, нахрањен
сатурату -засићење, ситост
саћењи -сељани, сељаци
саћењеск -селски
Сау -Сава; од библијског имена Saul
Саука -Савка
сацу -ситост, заситљивост
сě -се
сěк -сакат; усахнуо
сěкатос -сушан, сушно
сěкирацйја -секирација, брига
сěмну -белег; знак
сěмну ђе ђескйнтат -белег који се носи врачари
сěптамйна -недеља, седмица
сěре -скаче
сěћа -жеђ
сěу -лој
сěҹера -срп
сěҹератоарја -жетелица
сěҹератори -жетеоци
сěҹерату -жетва
сěҹерě -жање, жању
сěҹерујка -гладиола
сěҹета -суша; жега
сěҹетос -сушан
сй -да
сйгурат-сигурно, осигуран; поуздан
сйгурацйја -осигурање, тестамент; поузданост; сигурност
сйла -сила; мучнина
сйлос -отужан
ми сйлě -мука ми је, имам мучнину
сйљешће -принуђава, приморава
сйм (сй йм) -да ми
сймбěта -субота
сймбěта албě -субота пре Ђурђевдана
сймбěта лу Лаза -Лазарева субота
сймбрија - зарада, најам, плата
сймбријарју -најамник
сймбуру -језгро коштуњавог воћа
сймйњикарица -путујућа трговкиња по селима
сймйњику -смиље
сймпаре -изгледа, чини се
Сймпјетру -Свети Петар
 139

ʤěоа лу Сймпјетру -Петровдан

сймптě -осећа; наслућује
сймцала -осетљивост; осећање
сймцамйнту -чувство, осећање; свест
сймцěшће -осећа; предосећа
Сймцй -Младенци
сймцу -осећај, осећање; разум
сйнатаћа -здравље
сйнатос -здрав
сйнгур -сам
сйнгуратаћа -самоћа
сйнгураћик -усамљен, издвојен
сйнгурјаца -самоћа
сйнӂерат -крвав
са сйнӂерат -са изливом крви
сйнӂерос -крвав, окрвављен
сйнӂиљи -крв
Сйнӂорʤу -Ђурђевдан
сйнт (ěс) -јесу (су)
Сйнтěмарија -Велика Госпоина
сйнтоађиру -демон,
сйну -недра
сйну мори -средишњи део на воденичном камену где падају зрна
сйнҹаоа -обучарски нож; косир
сйнћем -јесмо
сйрба, сйрбоајка -српкиња
сйрбатоарја -благдан, празник
сйрбаћик -диваљ, дивљи (који живи у шуми, неприпитомљен)
сйрбаћику –дивљак (није питом)
сйрбјеск -српски
сйрбјешће-српски језик; по српски
сйрбоћиу -србенда
сйрма -срма
сйрман -бедан, злосрећан, јадан, убог
сйрујала -уређивање, чишћење
сйрује -уређује, чисти
сйрујељњик -уредан
сйрујит -уредно, чисто
сйта -сито
сйтарју -ситар
скаʤамйнту -опадање; снижење
скађе -опада, сплашњава
скађерја -опадање; снижење, смањење
скајећиљи -чичак
скалану -клип кукуруза за семе
скалдаруша -врста цвећа
скалдатоарја -купатило
скалдату -купање
скалушу -скакавац
скамну -столица
скапарја -спасење, спас
 140

скапě -утече; омаче се; избавља се

скапěрě -варничи; палаца
скапěрě ђин уокј -трепће очима
скапěтě -залази, замиче, спушта се иза
йш дě дупа скапěт –залази (спушта) се иза превоја
скапěту -заклон
скапěу -збег; уточиште
скара -стуба, лествица
скарманату -ручно чешљање вуне
скармěнě -ручно влача вуну, расресује влати вуне
скармушěшће -растресује утабане влати (сламу, сено, вуну,
кучину)
скармушйт -растресен, натапиран
скарпинě -чеше
скěрљи -стубе; степениште
скйлбу -неугодност, устручавање
скйлбјељњик -устручљив
скйндуру -удлага; дашћица
скилоњату -цвиљење, кевтање
скилоање -кевта, цвили
скимбат -промењен; измењен
скимбату -замена , мењање
скимбатура -замена; оно што је замењено
скимбарја -замена, мењање, промена
скимбаторј -променљив, заменљив
скимбаторју -мењач
скимбě -мења, размењује
скимбурљи -веш
скимотосйт -поремећен
скинћија -варница, искра
скинћијос -искричав
скинҹоање -кевта, цвили
скинҹоањату -цвиљење, кевтање
складу -каскада, степенасте неравнине
скоаба -спона, закачка; кука
скоабица -чачкалица
сě скоалě -устаје, диже се
скоаће -вади; извади
скобикура -шипурак (плод)
скобикуру -шипурак (стабло)
скобитура –издубљење (од длета)
скобјешће -чачка; дуби длетом
скобјешће локу –пробијање мотичицом покорице земље при
ницању семена (кукуруз, пасуљ)
сковарда -у значењу: оклоп, штит
сковарда ђи коажě –коритасто (полуцилиндрично) ољуштена
кора дрвета
сковардě -изувијен налик кориту;
скокорйт -кочоперан, накострешен
скоку мори -ископано удубљење испод воденице за воденични
витао
 141

скопарју -штројач
скопјешће -штроји
скоражйт –скорено
скорбељит -улубљен и огуљен
скорпија -шкорпија
скоруша -оскоруша
скорушу -оскоруша (стабло)
скорфит -улубљен
скос -извучен; извађен
скосу -извлачење; вађење
скофйрљија -чашица зглоба
скређит -скрозиран
скрйнҹоб -оно што је испреплетено
скрижајка -писаљка
скрижěје, скрижоање -огребује
скрижěјитура -огреб,
скријаторју -писац
скријатура -рукопис; текст
скрије -пише
скринћит -уганут, ишчашен
скринћитура -ишчашење, угануће
скрипушу -део на плугу
скрис -писан, написан
скриса -буба мара; суђеница
ја факут ку скриса -бајалица која ће разоткрити будућег супруга
скрисоарја-белешка,текст; писање
скрису -писање
скрисура -запис, текст
скрјемуту -напињање; напрезање
сě скрјеме -напиње се; упиње се
скроафа -крмача
скробјала -припремљени скроб
скробјешће -скроби
скробу -скроб
скрофица, ицйку -врста птице
скртавјећиљи -краставац
скрума -мрва
скрумат -намрвљен; умрвљен
са скрумат -измрвио се
скрумос -мрвичаст; умрвљен
скруму -измрвљени прах
са факут скрум-измрвљено у прах
скрцајитоарја -чегртаљка
скрцајиту -шкрипање
скрцěјě, скрцоање - цигуља; шкрипи; шкргуће
скрцěје ђин ђинц -шкргуће зубима
скулату -устајање
скуљиљи -прње; направе, прибор
скумп -скупо; драгоцено
скумпатаћа -скупоћа
скумпина -ува, рујевина
 142

скумпињишћа -рујиште
скумпит -поскупљен
скумпјешће -поскупљује
скунт -плитак; низак; сићушан
апа скунтě -плитка вода
скурӂе –дренира, одлива кроз растресит слој, одлива заосталу
течност (задње капи)
скурс -оцедан; оцеђен
скурсу -излучење; цеђење
ла скурсоарје -на оцедиво место
скурт -кратак
скуртат -скраћен
скуртě -скраћује
скутурат -потресен, истресен
са скутурат ла буртě –грчеви и болови у стомаку услед стреса
скутурату -тресање; потрес
скутурату помйнтулуј -земљотрес
скутурě -тресе;дрма;потреса,отреса
скућику -пелена, повој
скуфељит -запретен, смандрљан
скуфундат -загњурен, уроњен; потонут
слаб -слаб; нејак; мршав
слабаног -слабуњав; кржљав
слабатура -слаботиња
слабина -слабина
слабјешће -слаби; мршави; олабављује
слабуц -слабашан, слабачак
слаина -сланина
слаит -стињен
слаиту -стињавање
слајецй -оно што је стињено
слајецй ђе гјацě -ледена кора
сламњаку -сламарица
слаоа -вино за славски колач
сласта -мрс
сластујит -умазан са мрс
ђе сластě -мрсно
слоата -лапавица
слобěд -слободно; опуштено
слобоађе -ослобађа; пушта
слобоʤйја -слобода; ослобођење
слуга -слуга
слугарија -слугарење
слугарњик -готованко
служěшће -служи, двори; има намену, служи нечему
служба -служба, намештење
службашу -службеник
слут, слућит -нагрђен; унакажен
слуцěшће -унаказује, нагрђује
слуцйту -обогаљење, унакаженост
сљинос -штрокав
 143

сљину -штрока, слепљени зној и прашина

смедарујка -хризантема
смоала -смола; штрока
смокина -смоква
смољау -штрокав, неуредан
смољњица -смоница
снопу -сноп
снопјешће -комада, касапи
снопјешће карња -комада месо сатаром или секиром
соакра -ташта
соарбе -срће, сркуће
соарљи -сунце
соарћа -постељица
совону -младин вео
сода -сода
сојца -креја
сокоћала -направа; згода
сокоћешће -промишља, срачунава
сокоћит -срачунат, подешен
сокру -таст
соку -зова
соларју -сланик
солдату -војник
солдацйја -војска
солʤу -крљушт
солʤос -крљуштаст
соломйздра -даждевњак
сомнорос -сањив, поспан
сомну -сан, сањивост
ла фурат сомну -преварио га сан
сомођива -смрт
сопа -мотка
сора -сестра
сорйку -сланина са кожурицом
соријоара –сестрица, секица
сорица -сестрица; другарица
сорит -исунчан, опечен на сунцу
са сорит -исунчао се; опекао се на сунцу
сороаҹиљи-чиниоци, бит суштине; враџбине
сорокоҹешће -баје; утаначује
соцй -парњаци; супружници
соцйја -друштво; парњак
ђе соцйје -ради друштва, заједно
соцйјоара -другарица, дружбеница
соцу -парњак; супружник
спајмала -преплашеност, узнемиреност, усплахиреност
спајмат -преплашен, узбуњен, узнемирен
спалаит -испиран, испошћен
спалат -испран, опран; умивен
спалатоарја -умуиваоница
спалě -пере; умива
 144

спарглујала -раздор; разлаз; растур, растурање

спарӂе -разбија
спарт -разбијен
спартура -крнтија, старудија
спата -брдо, чешаљ за ткање
дě фирљи пин спатě -уводи нити у брдо за ткање
спатарју -проивођач брда
спацу -зев, простор испред брда при ткању где пролази чунак
спећаʤа -дашчица у виду преслице
спећаʤа ђе мјестакат -варјача
спећаʤа ђе факут ицйљи -посебна преслица на којој се плету
нити за ткање
спеҹата -мач
спеҹит -располућен; скљокнут
са спеҹит -располутио се; кљокнуо
спйнʤěраторја -вешало
спйнʤурат -обешен, који виси
спйнʤурě -виси; беси
спйрлошат -накострешен
спику -клас
спинарја -кичма
уосу спинěри -кичмена кост
спинљи -трн
спинос -трновит, бодљикав
спнћекат -распорен, расечен
спињеҹи -трњар
спица -паок
спјекма -канчела, смотуљак ишчешљане вуне
спљина -слезина
споит -замазан, размазан
споитура -размазотина
спомйнтату -плашење, страх
спорјешће -има учинка (ефекта)
спорју -ефекат, учинак
нарје спорј ла лукру -нема учинка у послу
спорњик -ефектан; штедљив
спрема -опрема
спрйнжěшће -растура; расејава
спрйнжйт -разбацан; раштркан
спрйнжйтура -расејање, растур
спрйнҹана -веђа, обрва
спрйнҹенос -великих веђа
сприжоање -прихвата, придржава
сприжоњала -прихват, подршка
спријос -диваљ; неукротив
спримјала -спремање, припрема
спримит -спреман, приправан; способан
спуʤа -жеравица са пепелом
спуʤарија -много(гомила) пепела; мноштво, као мрави
„спуʤě“ -мноштво, небројено
спулбěрě -веје, ковитла
 145

спулбěру -вејавица
спума -пена
спумјаʤě -пени, пенуша
спумос -пенушав, пенаст
спуње -каже
спурђисйт -разбацан, распрснут растурен, разнет
спусě -рече
спусу -казивање
спуркат -онечишћен, загађен; оскрнављен;
спуркат уом -кваран човек
стагарју -барјактар, заставник
стагу -барјак, застава, стег
сталпјецй -бочни делови камина
стамйна -недеља, седмица
стамйна албě -бела недеља
стаоа -звезда
стапйнарија -господарење; власт
стапйну -господар; владар
стапйњаца -господарење, власт
стапйњешће -господари, влада
старја -мировање
наре старје -нема мира, не мирује
старпě -јалова, без плода
старпит -изјаловљен
старпиту -побачај, изјаловљење
старпитура -јаловица
стату -воштана свећа у облику спиралног котура, при сахрани
стоји на грудима покојника
статут -устајао; мемљав
стацйја -стајалиште, станица
стаҹунат -зарушен, урушен
стě -стоји
'стě пи лок' -мирује, ишчекује; мирује, без промене
стěњ -громаде
стěрп -јалов, стерилан
стěрујељњик -савестан; истрајан
стěруиту -вођење рачуна, старање
стйкла -стакло
стйкларија -стакларија
стйкларју -стаклар
стйклос -стакласт
стйкљешће-бљешти, пресијава се
стйлпу -стуб, дирек; струк
стймпарат -утољен; загашен
стймпěрě -гаси, утољује
стймпěрě вару -гаси креч
стймпěрě сěћа -гаси жеђ, утољује жеђ
стйна -бачија
стйнга -лева
стйнгаҹ -левак
стйнʤе -гаси
 146

стйнʤерја -гашење
стйнжйну -перуника
стйнс -угашен
стйнсу -гашење; у пренесеном значењу: несречник, невољник
'ма стйнс' -пресекао (унаказио) ме
стйрку -ждрал
стйрмина -стрми терен
стйрминос -стрм, великог нагиба
стйрћикоту -наказа; кепец
стйрҹит -чучнут
сто -узвик за терање запреге уназад
стоарҹе -цеди гњечењем
стобору -стуб
стогу -стог
стокњешће -тера уназад
стокњиту -терање уназад, рикверц; повлачење
столу -громада
стомна -ћуп
стопења -уништење (предмета)
нарје стопење -неуништиво
сторěња -уништење живих бића
сторěшће -уништава, усмрћује
сторйту -уништење, усмрћење
сторс -исцеђен; изгњечен
сторҹерја -цеђење гњећењем
страбаће -пробија, продире; надолази
страгјаца -желатин, желе
стража -стража; надзор
стражěрју -стражар, чувар
страјин -срећан; срећко
стракина -чинија, здела
стралуҹешће -пролети; бљесне
стралуҹиторј -сјајан, блистав; муњевит
страљица -стеница
страмоаћиҹиљи -обојени праменови вуне са којима се
кити стабло шљиве које се носи на сахрани покојника
страмутарја -премештање; измештање, промена места
страмутат -премештен; измењен
страмућешће –унаказује, промена личног описа од повреда или
удеса
страмућит -унакажен
странутě -кија
странутату -кијање
страпјеʤйту -
са страпјеʤйт ђинцй -трну зуби
страпунӂе -пробија, скрозира
страпунсаторј-пробојан, продоран
страпунсу -пробадање,скрозирање
страту -леја
стратура -слој, наслага; спрат
стрěжује -стражари
 147

стрěкатоарја -цедиљка
стрěкњету-пробадање,севање бола
стрěкурě -цеди, процеђује
стреја, стрјећа -срећа
стрйвјешће -расипа
стрйвиторј -нечуваран, расипник
стрйга -велики ноћни лептир
стрйгату -дозивање
стрйгě -зове, дозива
стрйжњику -мужјак стоке дорастао за парење
стрйка -штета, квар
стрйкат -покварен; гњио; кваран
стрйкаҹуња -опарано плетиво
стрйкě -квари
стрйкњала -пробадање од бола
стрйкњешће -пробада(сева) бол
стрймб -крив, искривљен
стрймбатаћа -кривда, неправда
стрймбě -искривљује
сě стрймбě –криви се; крервељи се; извољева, нешто му није по
вољи
стрймбовјела -кривак,
стрймпт -тесан, узан, скучен
стрймптат -сужен, стешњен
стрймтоарја -теснац; шкрипац
стрймптура -сужење
стрймћала -теснац; шкрипац
стрйнӂе -стеже
стрйнсоарја -стега; стешњеност
стрйнсу -стезање, стисак
стрин -туђ, стран
стринатаћа -туђина
стрину -туђинац, странац
стрјашй -лед на гранама
стрјашйна -стреха
стрјећа -срећа
стрјекја -штркаљ
стрјепјеʤй -ситни црви на месу или сиру
стропиту -прскање
стропитоарја -прскалица
стропу - кап
стропу ђи плоаје -кишна кап
стропјешће -прска, шкропи
стругуру -грозд
струнга -обор за овце
ступарија -пчеларство
ступарју -пчелар
ступěʤу -део запрежних кола
ступу -кошница
стурʤу -дрозд
стутаиту -пујдање, хушкање
 148

стутěје -пујда, хушка

су -под, испод
сувејка -чунак за ткање
сугарј -одојче, сисавац
сугарњик -сисавац
сугитоарја -јагорчевина
сугицату -штуцање
сугицě -штуца
сугрумат -скрушен
сугрумјаʤě -копни, скрушава
судому -провала облака; стихија
судому помйнтулуј -пропаст света
судумит -обрушен, уруршен
судумитура -рушевина; оно што је обрушено
суђаʤě -овлажује се, влажи
суђала -влага
суӂе -сише; упија; посисава
суиту -пењање; подизање
суиш -узлазно; пењући се
суишу -узбрдица; пењање
сукала -цевљаник, чекрк за намотавање конца
сукала ђе торс -машина за предење
сукна -сукња
сулу -ваљак, вратило; оклагија
сулу ђе ймпотковит -део поткивачког прибора
сулу ђи ла разбој -ткачко вратило
сулу ђе плаҹинц -оклагија
сумерњик -потаман; прикладан;
скроман; уздржљив; умерен; комотан
сунату -јека
сунě -одзвања, одјекује, јечи
супарала -љутња, бес, срдитост
супарат -гневан, љут, срдит
супарěљњик -раздражљив, свадљив
супрјажма -супротност
йн супрјажмě -насупрот, наспрам
супт -испод, под; исисан, испијен
супту -сисање, дојење
супцйјат -истањен; разређен
супцйрје -танак, танко
супус -подвучен испод нечега; потчињен; уметнут
сур -сив
сурд -глув
сурдавјела -глувач, глувара
сурдан -глуваст
сурдомут -глувонем
сурдопина -провалија, зарушено место; клизиште
сурду -глуви, глувач
сурʤала -глувоћа
сурʤěшће -глуви, губи слух
 149

сурупишу –клизиште; место где се рони (обрушава) камен или

земља,
сурупјала -обрушавање; кидање
под дејством сопствене тежине
сурупт -подлокан, одроњен под дејством сопствене тежине
сурҹелу -срдац, штапић у чунку за ткање
сус -горе, увис
суспинě -јеца
суспинату - јецање, јецај са уздисањем, испрекидано јецање
сут (супт) - испод
сута - стотина
о сутě -сто, једна стотина
сутуљија -стрмина, провалија
суфлату -дисање; дување
суфлě -дише; дува
суфлě насу - издувава нос
суфлě пи нас -дише кроз нос
суфљету -дах; душа
фиҹор ђе суфљет -посинак
суфěрě -подноси, трпи
суферинћа -подношење, трпљење
суҹешће -упреда; заокреће; увија
суҹит -увијен; упреден, усукан
суҹит уом -незгодан човек
суҹитура -оно што је увијено
сфарно -стварно
сфару -ствар
сфйју -устезање, устручавање
сфйнту -свети; светац
сфйнћа –дух; духовност
сфйнцěњија –светост
сфйр -ономатопеја кипљења или пролетења неког хитнутог
предмета (хица), брзе вожње бицикла
сфйрајала -цврчање; кипљење
сфйрěје -цврчи; кипи; прозуја
сфйрлогу -парче коже
ма сфйраји ла буртě -пресече ме (од страха), штрецнуло ме је
сфйрлоаӂиљи -опанци од нештављене коже
сфйрљигу -штап који је хитнут
сфйру -трепет, хип
сфијала -устручавање; женирање
сфијос -устручљив; бојажљив
сфику -кијамет, мећава, снежна олуја
сфињаку -црни граб
сфоара -конопац, уже
сфорарју -ужар
сфређелу -сфрдло, бургија
сфрјанга -сифилис
сфулӂерě –сева муња
сфулӂеру -муња
сфулӂерјала -севање
 150

Т
табарйт -малаксао, преморен; клонуо; сустао
а табарйт -малаксао, преморио се
сě тěбěрě -наваљује; насрће
табла -табла
таблуца -таблица
табљета -пилула, таблета
таваљешће -ваља, котрља
таваљиту -ваљање по тлу, котрљање трупца
таваљиш -котрљајући, ваљајући
таваљиҹу -ваљак; осовина са два точка на којој се извлаче трупци
таишу -сечиво, оштрица
тајату -сечење, сеча; клање
тајатура -засек;пресек;посекотина
тајка -отац; бабајко
тајна -разговор, дискусија
тајфа -дружина, друштво; група
такут -ћутљив
талап-талап -ономатопеја незграпног ходања
талогу -талог
талому -трун у течности
талону -талон
талпа -табан; стопало
талпа гйшћи -врста цвета
талпина -основа
талпјећиљи -подножје; подлога подметач; темељ
талпицйљи-подношци на разбоју
таљига -таљига
таљиру -талир
таљиу -срећне руке; срећоносан
таман -управо, потаман; већ
тамањешће -намешта, удешава
тамйја -тамјан
тамйјату -кађење; одлазак на гробље ради кађења
тамйје -кади
тамйјерју -кадионица
тамйјоара -љубичица
тањерју -тањир
тапшану -удубљена зараван која има нагиб према средини
тараба -тараба
тарауцйљи -дранглије
тарга -канате; носиљка
таре -јако, снажно; тврдо; громко
тарйцйљи -трице, мекиње
тарйҹерју -перут
таримја -јачина; снага
 151

тартору -старешина ђавола

тасу -тас
тата -тата
татарју -сирак
татјика -татица
таҹе -ћути
таҹерја -ћутање, шутња
таҹуњиљи -угарак; гар на кукурузу, главница на житу
таҹуњит -са гарежом; потуљен
тěвěље -ваља, котрља
тěјнујала -разговор, причање
тěјнује -разговара, дискутује
тěљефону, таљифону -телефон
тěљевизору -телевизор
тěнгујала -јадиковање, вајкање
тйлва -вис, узвишење
тйнжала -руда за вучу
тйнжěшће -стагнира, заостој у развоју и расту живих бића
тйрајала -торокање; вуча по тлу
тйраузу -калабалк,прдак на гајдама
тйрр -ономатопеја звука тандркања
тйрěје -тороче; вуче се по тлу
тйрěје кару -тандрчу кола
тйрбану -желудац, шкембе
тйрбанос -шкембаст
тйрʤйу -касан, позан, доцнији
тйркау -са проредом, проређен
пěру тйркау -проређена коса
иљиљак тйркау -цвет јоргована са ретким латицама
тйркол-обилазак трком,оптрчавање
тйрла -појата за овце на пашњаку
тйрна -корпа
тйрна ђе ступј -вршкара за пчеле
тйрнакопу -будак
тйрну -метла од прућа, жбунаста грана за метење
тйрнује -мете са метлом од прућа
тйрпија -дрхтање
тйрсěшће -трси, окопава
тйрсйту -окопавање
тйртајбуфу -шкемба
тйрфа -дроб
тйрфоју -детелина
тйрфоју ал алб -бела детелина
тйрфоју ал рошу-црвена детелина
тйршу -сува неокресана грана
тоа -узвик при гоњењу вука или пса
тоака -клепетало; вртешка са клепеталом
тоамна -јесен
тоарнě -сипа; излива; налива
тоарта -полукружни рукохват
на бакрачу или кофи
 152

тоарҹе -преде
тоаће -све
тоба -бубањ, добош
тобла -дебело истесана даска
тобларју -тор
тобљит -патосиран дебелим даскама
тобошěрју -добошар
тојагу -мотка, тољага
тоју -сезона, право време
токат -исецкан, иситњен
токатоарја -сецкалица
токатура -ситнеж; пиљевина
токјаʤě -ситни, сецка
токма -погодба, споразум
токмак -пуначак, набијен
токмит -најмљен, погођен
токмјала -погађање, погодба
токмјешће -погађа, уговара
толдěу -тољага
толҹерју -левак
тома -чак; тек
тонт, тонтау -блесав, шашав
тонту -шандрцави, шашави
топила (ђе кйњипě) -мочило,
базен у коме се потапа конопља
топиту -топљење; отапање
топитура -отопина; раствор
топитоарја -топионица
топјешће -отапа, раствара; топи
топорану -секирица, веће секирче
топорйшћа -држаље за секирче
топору -секирче
топу -дењак, паковање (салвета, пешкира, новчаница)
топҹа -батко, батлија; победник, првак
торсу -предење
торсура -предиво, оно што је испредено (начин и предмет рада)
торту -предиво
торту пěсěри -вилина косица
тот -сав, све
тотйлкајиту -котрљање точка или кугле
тотйрла -круг, кружница, котур
тотйрлат -кружног облика
тотйрљиу -кружно, округласто тотнат -свако
тотнатě -свака
тоторосěшће –звук котрљајућег предмета
тоту -укупност
виње ку тоту -обрушава се, надолази хрупимице
тотуна -свеједно; једнако, подједнако
тофлогос -
тофља -
тоц -сви
 153

тоҹала -тоциљање
тоҹешће -точи; тоциља
тоҹила -тоцило
тоҹиту -точење, истакање; тоциљање
ла тоҹит сйнӂиљи -искрварио
са тоҹит -изјело се стругањем
траганат -мелодичан; развучен глас
кйнтě траганат -развучен напев, пева развученог гласа
трагěрју -вучни део на дрљачама
трагла -кркуље, постоље за вучу терета
трагула -натега
траӂе -вуче, тегли
траӂе нађежђа -нада се
траӂе наказ -мучи се
траӂе суфљету –издише на умору
траӂе рěу -злопати се
траӂерја -вуча; вучење
трајста -торба упртњача
трајешће -живи; станује; пребива
трајњик -трајан; постојан
трају -живот; живљење; начин живота
тракса -струг за обраду дрвета
трама -парче конца
трампа -размена
транка-фљанка -идими дођими
трападату -потуцање
трасњешће -удара гром
тотнат -свако
траса -траса (линија)
трасу -вуча, вучење
трасура -вуча; правац
трěбě -треба
трěбујала -потреба
трěбује -треба, има потребу
трěбујелурљи -посебне погачице на даћи
трěбујељњик -потребан, нужан
трěјрату -вршидба
трěјрě -врши
трěјру -тријер
трěнкěје -звецка, клопара (углавном звук чаша, посуђа)
трěнкањељиљи -патерице
трěнкањиту -куцање чашама
трěкајиту -клопарање точкова, ролни на машинама и слично
трěкěје -клопара
трěкěје кару -клопарање на запрежним колима када се ствара
специфичан звук у главчини точка интеракцијом осовине и
главчине (очевидно је да реч води порекло од трачке речи trac =
точак)
трěсњету -гром
трйгољала -играрија
трйкељиҹу -котрљан
 154

трйкњала -штрецање
трйкњешће -штреца се, трза се
трймурарја -дрхтање
трймуратура –дрхтање, дрхтавица
трймурату –дрхтање, подрхтавање
трймурě -дрхти, подрхтава
трймуриҹу -врста цвећа
трймурљи -дрхтавица, грозница; потреси
трймуру –дрхтање; дрхтавица
трйнтору -трут
трйндафиру -ружа
трйнћала -обарање, рвање
трйнћешће -обара
трйнћит -оборен, поваљен
триј -три
тријспрјеҹе -тринаест
тријʤěҹ -тридесет
тримјес -послан
тримјесатура -пошиљка; порука
тримјеће -шаље, одашиље
трист -жалостан, суморан, тужан
трјаба -потреба; ствар; згода
трјаз -трезан
трјанга-фљанга – идими-дођими
трјапу -валов
трјезйт -истрежњен; изветрен
са трјезйт -истрезнио се; испарио (изветрио) алкохол из пића
трјезйту -трежњење
трјекаторј -прелазан; пролазан
трејкěта -пролаз
йн трејкěт -у пролазу, успут;узгред
трејкут -презрео; застарео
а трејкут -прошао је; презрео је
ла трејкут апа -ознојио се
трејкут ђе апě -ознојен
ла трејкут пишěци йн ҹоариҹ -упишкио се у панталоне
трејкуту -пролазак
трјену -воз
трејену ал рěпиђе -брзи воз
трјеҹе -пролази; протиче
трјеҹерја -пролаз, пролажење; пролазност
троака -тиква
троака гушатě -тиква судовњача
троанкућиљи -клепетала
тројањик -јунак, херој
тројењиҹија -јунаштво, подвиг
трокица -тиквица
троку -чаша од тикве
тронкěње -куца, лупа
тропајала -тропот; топот
тропěје -лупа ногама о тло
 155

троскоцěлу -троскот
тросњала -пуцкетање, прасак
тросњешће -пуцкета, праска
трпија -патња, мучеништво
труђиту –труд; покушај
сě труђешће –труди се; покушава
трупица ла плуг -део плуга
трупу -тело; главнина, главни део
ту -ти
тугла -цигла
тугларју -циглар
тулбурарја -замућење; смутња
тулбурат -замућен, мутан;узбуркан
тулбурě -мути, замућује
тулцу -тулац, део запрежних кола
туљану -кочанак, чокањ, окомак
туљењи -тулузина; шаша
тунарју -тобџија
тунě -улази
тунӂе -шиша; стриже
тунс -ошишан; остриган
тунсу -шишање; стригање
туну -топ
туњелу -тунел
тупајала -лупање
тупěје -лупа
турбат -побеснео, бесан
турбјаʤě -оболева од беснила
турбу -беснило
турнат –насипан, наливен
турта -лепиња, погача; пљескавица
туртурјаоа -грлица
турћељиљи -младари покошеног шибља на ливади
турћиљи, турцйљи -пресни хлебићи који се намењују за покој
душе
турћит -спљескан, спљоштен
туршйја -туршија
Турҹи -Турци
турҹит -потурчен
туса -кијавица
туса магарјаскě -хрипавац
тута -узвик при терању свиња
тутору -намесник, тутор
тутуку -балван, трупац
тутунӂиу -пушач
тутуну -дуван
тутуњешће -дувани, пуши
туфа -жбун, грмље
туфајала -шуштање по лишћу
туфану -младо дрво
туфара -шибљак, шикара, шипраг
 156

туфаришу –шибљак од грмља

туфарјецу -шума од жбунастог грмља
туфěје -шушти по лишћу
туфјегју -неокресани штап
туфјеку -душек, сламарица
туфос -жбунаст, лиснат; бујан
тушала -кашљање
тушěшће -кашље, искашљава
тушйту -кашаљ
туҹоајка -тучани котао
туҹу -туч, ливено гвожђе

ћа
Ћ-узвик при терању запреге за скретање левака удесно
ћака -канија, футрола
ћаску -решетка
ћаску ђе варʤě -решетка која притиска купус у каци за кисељење
ћаску ђе сторс -преса за цеђење
ћаршау -чаршав
ћауд (ће ауд) -чујем те
ћеза -чезе
ћејат -обучен, опремљен; утегнут
ћејка -тетка
ћеју -чај
ћејушу -липар, липик
ћеме -плаши; прети
ћемељњик -страшљив, плашљив
ћемјала -страх, стрепња, зебња; прретња, застрашивање
ћемуту -плашење, страх
ћесала -ћешагија
ћесалат -натимарен
ћесаљаʤě -тимара, тимари
ћесла -тесла
ћећу, ћићу -тетак, теча
ћешйт -засечен косо
ћешйтура -коси засек
ћи, ће -те (тебе)
ћиби -шибе, узвик за терање пса
ћибрику -врста винове лозе
ћивигарја –попречна мотка на камину о којој су окачене вериге
ћивитура -опшивка; поруб
ћивјала -порубљивање, поруб
ћивјешће -порубљује
ћиву -поруб, шав
ћигаја -тигањ
ћигорјала -суздржавање од јела и пића
 157

ћигориту –не конзумирање онога што се жели

ћизу -имењак
ћијос -са ликом
ћију, ћеју -липа; лика
ћикарју -шибљак, шикара
ћикаришу -шибљак, шикара
ћикна -спокој(ство), смиреност
ћику -врх кљуна; вршак
ћим -истог маха
Ћимоку -Тимок
ћимпу -година, лето; летина
ла ћимп -догодине
ћимпуриу -раностасан
ћинěр -млад
ћинда -трем
ћинда кешкетулуј -штитник на качкету
ћиње -тебе
ћињерика -млађана
ћињеришу -омладина, млади
ћињерјаца -младост
ћињерјеск -младалачки
ћипка -ћипка
ћипса -стипса
ћипсйја -тепсија
ћипшйна -бусика, типсина
ћираку -шегрт
ћирикаиту -цвркутање
ћирикěје -цвркуће
ћишна -мртваја, баруштина поред реке
ћоака -штап са угаоном дршком
ћокěје -кљуца
ћокњала -оштећење; судар
ћокњешће -удара кљуном
ћокњитура -оштећење од ударца
са ћокњит -оштетило се; сударили се
ћоку -кљун; шиљати врх
ћоку ђе сапат -мотичица
ћоку ђе куће -кутлица
ћокушу -футрола
ћу -узвик негодовања
ћушкиљи -уштипци; ниски ударци
ја дат о ћушкě –ћушнуо га, задао му притајени ударац
ћушу -ћук; будала, мамлаз

уд
У-мокар, влажан, наквашен
удат -наквашен; наводњаван
удату -квашење; наводњавање
 158

удě -кваси; наводњава, залива

удубоју -велики орао; птичурина
удудоју -лавина, усов
уђала -влага
уђелос -влажан
уђешће -остаје, заостаје
ујка -ујак
ујна -ујна
ујтату -гледање, посматрање
ујтатура -поглед
ујтук -забораван; расејан
ујће -гле
ула -скитница, луталица
улмě -опажа (њухом, слухом); предосећа
улмјаʤě -осећа, предосећа, опажа оно што се не види
улму -брест
улмишу -брестик
улог -непокретан, шлогиран
улоӂит -шлогиран
уљу -јастреб; орао
умěру -раме
умбларја -кретање, пролазак
умблатура -кретање, пролазак
умблě -хода, пролази
йј умблě дупа пěр -угађа му
умбра -сенка; хладовина, лад
умбра кукулуј -врста траве
умбрарју -кишобран; сунцобран
умбрит -засењено, покривен сенком
умбришћа-сеновито место, засенак
умбрјешће -засењује
умплут -пун, напуњен
умпље -пуни
умпљерја -пуњење
уна -једна; стално, једнако
унгица -удица
унгја -нокат; папак
унда -талас; вал кључања
унђе -где
унђе ва фи -где ли је
унђива -негде; некуда
унӂе -маже, подмазује
унс -намазан, подмазан
унсоарја -мазиво,
унспрјеҹе -једанаест
унсура -мазиво; масноћа
унсурос -замашћен; намазан
унту -маслац, масло, бутер
унтура -маст (свињска)
унтурос -мастан
унће (унђе ће) - где ти (те)
 159

унфлат -отечен; надувен; надмен

унфлатура -отеклина, оток
унфлě -надувава
унфлě коаада -надима реп; има и значење: да хвата тутањ тј.
бежи
уну -један
уњеорј -понекад
уњи -неки
уњиљи -неке
уоаја -овца
уоала -лонац
уоакиш -црнкаст, црнопураст; са црним пегама
уопа -опа
уоарђе -намотава основу за ткање; у преносном смислу: често
пролази
уоарљи -живина
(у)ора, уорј -коло, кола
ђи доуо-триј уорј –два-три пута
ђадаоара -(по) други пут
уоасйљи -кости
уојљи -овце
уому -човек
(у)осатура -костур, скелет
(у)осйја -осовина
(у)осос -кошћат; пун костију
уосу -кост; коштица
уосу морцěск -тврда поткожна израслина
уосу спинěри -кичмена кост
уоу -јаје
уоуě -сноси јаја
(у)оцоману -лоповчина
уоцу -хајдук; лопов
урала -невољност, досада; омраза
урěшће –досађује; постаје немио
урвина -провалија, обрушеност
урда -провара, фурда
урдěрњица -мрежица за скидање фурде са скуване сурутке
урдорљи -крмељ
урдукěје -клопара
урђинарја -пролив; ускомешаност
урђинату -често пролажење; често вршење нужде, пролив
урʤаоа -опута
урʤала ђе цасут -основа у ткању
ку урʤала питулатě-врста ткања
урʤйка -коприва
урʤйка микě -врста мале коприве
урʤйка морцаскě -мртва коприва
урʤйкарју -копривар
урʤйкуца -врста цвећа
урʤйнě -црнка, црномањаста
урʤйту -припрема основе за ткање
 160

урʤйҹ торофљанцě -врста чорбе од коприва

урйт -ружан
ми сě урй -досадило ми
ми урйт -не волим; неугодно ми је
урйцала -омраза; ружноћа
урйцйт -поружнео
урйҹос -непријатан, досадан
урйҹуња -омраза
уријоҹи -остаци посечене основе по завршетку ткања
урјеʤату -кликтање, поклич
урјаʤě -кликће
урјекја -уво; ушка, ушица
урјекја акулуј -ушица игле
урјекја сакури -ушка секире
урјекјељњица -ухолажа, уш
урлату -урлање, завијање
урлě -завија, урла
урма -траг; отисак стопала
урматорју -следбеник
урмашу -потомак; следбеник
урмјаʤě -иде у стопу
урњала -обрушавање
сě урњешће -обрушава се
урњисйт -упропашћен; обрушен
урњит -обрушен
урњиту -обрушавање, сурвавање
урса -судбина, коб
урсат -судбином суђено
урсатоарја -суђаја
урсаторљи -суђаје
урсоајка -медведица
урсу -медвед
урсуљецу -медведић
урујала -јарма, прекрупа
урҹору -крчаг
ускат -сув; осушен
ускатура -суварак; сувоћа
ускатура -сушица, туберкулоза
ускаҹиу -сувоњав, мршав
ускě -суши
устурјала -пецкање
устурě -пецка
устуроју -бели лук
кацěлу ђе устурој -чешњак белог лука
усукос -масан од сјерине
усуку -сјерина
утрина -утрина
уша -врата, улаз
ушарју -вратар, портир
ушйца -вратанца
ушор -лак, лако
 161

ушурјала -лакоћа; олакшање

ушурат -олакшан; ублажен
ушурјаʤě –олакшава; ублажује
ушурјала -олакшање

Ф
фа -море (узречица за жен. род)
фагањица -млада витка буква
фагу -буква
фагуру -саће
фаӂету -букова шума; мноштво букви
фаина, фањина -брашно
фаинос -брашњав, брашнаст
фајњик -изврстан, квалитетан
фајно -фино
факатура -враџбина
факут -направљен; рођен
факуту -постанак; рађање; стварање
фала -понос, дика; похвала
фалка -вилица, чељуст
фалосйја -дика, понос
фаљешће -фали
фаљија -кришка
фаљинка -грешка; мана; недостатак
фамеја -жена, женска особа
фамејеск -женски
фарашћина–трака (коже,сланине)
фарймě -озлеђује, повређује
фасују, пасују -пасуљ
фата -девојка; кћи, кћерка
фата марје -девојка удавача
фатат -рођен, порођен
фатě -порађа се
фаурарју -фебруар
фаца -лице; сунчана страна
фацада -прочеље; фасада
фацйш -нескривено, отворено, лицем у лице; очито
фацос -сунчан, осунчана страна
фаша -повој; завој; трака
йнфěшурě -повија, завија; увија
фашйјоара -повој, повојац
фашйу -пашеног
фаҹе -прави; рађа
фаҹе ђин кап –клима главом
фаҹе ђин окј –даје знак очима
фаҹе ку капу –даје знак главом
фаҹе ку окју -намигује
фаҹерја -дело; изглед; стварање; рађање; чињење
 162

федарешће -федерира
феја -кћерка, кћи
фејмја (феја а мја) -моја кћи
фемељија -фамилија
фемељазу -школски служитељ
ферикит -срећан, блажен
ферикос - усрећљив; диван, бајан, чаробан;
ферику -срећа, блаженство
ферику ђе јел -благо њему
фериту -заштита, заклањање, чување од нечега, избегавање
Доамњеферјешће -Божесачувај
сě ферјешће -зазире, чува се
ферићиҹија -срећа; блаженство; чаробни пизор, чаролија
ферјала -зазирање,чување;поштеда
ферјаста -прозор
ферјешће -чува, штити
фермекатоарја – вештица, чаробница
фермекатоарјешће -баца чини
фероајка -тучани котао
ферфељит -склепан, смандрљан, урађен офрље, фушерисан
фећица -девојчица
фећинӂаоа -девојчурак
фећићоју -девојчура
фйлфастану -оно што лепрша
фйлфастањешће –лепрша, вијори
фйлфěје –звук лепршања крила, платна или неког летећег
предмета
фйнарија -сениште
фйнкě -пошто, узгред
фйнтйна -уређени извор, зденац
фйнтйњоара -зденчић
фйну -сено
фйрě -без
фйрђе -без
фйркоање -фркће
фйрмат -повређен
фйрматура -повреда, рана
фйртаљу -фртаљ, четвртина
фйртату -побратим, друг
фйрфа -блебетало
фйрфěје -блебеће, тртља; крчка
фйрфоћељњица –алапача
фйрфоћешће -блебеће, тртља
фйрцајала -цик-цак; ескивирање
фйрцěје -врда, иде лево десно; врцка; ескивира
фйрцěје ђин коадě -маше репом
фйрцоање -врда; врцка; ескивира
фйршатура -завршетак
фйршěшће -завршава,
фйршйт -завршен
фйршйту -завршетак, крај
 163

фйсěје -шишти; врска

фйсоање -шишти
фйстану -прегача са дугим кончаним ресама
фйца -чиков, пеш
фйшěје -шишти
фйшњешће -шикља;
фи -буди
фије-карје -било ко
фије-ҹе -било шта; икакво
фикату -џигерица
фикату ал алб -бела џигерица
фикату ал његру -црна џигерица
фина -кума
финка -левак
фину -кум
фиоање -фијуче; звижди
фиоларја -кожа испод врата вола
фионфиу,фојонфиу -врста цвета
фиорљи -језа, страхота, ужас
фиорос -језив, ужасан
фиризу -тестера; стругара
фиризу ла апě -стругара
фиризу ку жуг -тесарска тестера
фирја -бит; изглед, обличије; лик; датост, природа
са скимбат ла фирје -пребледео, променио се у лицу
фироанга -завеса
фиру -нит, струк; влат
фируит -поређан, класиран, разврстан
фићилу -фитиљ
фиу -син
фишкоање -звижди (у прстима)
фишкоњату -звиждање
фиштаљка -пиштаљка
фиҹору -син, синак
фиҹор ђе суфљет -посинак
фјарљи -замке, кљусе
фјакеру -фјакер
фјалу -врста; сорта
фјарњик -вешт
фједěру -федер, опруга
фјељу -врста; начин
фјерарија -гвожђурија
фјербе -кипи, ври, кува
фјербинће -врело, вруће
фјербјерја -кување, кључање
фјерига -папрат
фјерја -жуч
фјерт -скуван; заварен
а фјерт фјеру -заварио гвожђе
фјертура -вар
фјертура љемнулуј –чвориште унутар дрвета
 164

фјеру -гвожђе
фјеру ал лунг –цртаало плуга
фјеру плугулуј -раоник
фламйнд -гладан
фламйнʤйја -глад
фламйнӂос -несит, гладан
фламйнӂосу -гладница
флоарја -цвет
флоарја ђила ферјастě –мушкатла
флоарја сйнӂорʤулуј -врста цвећа
флоарја соарљилуј -сунцокрет
флоаҹиљи -стидне длаке
флоку -стидна длака; влас
флокос -длакав
флокошěљиљи -мачији бркови (врста цвећа)
флорану -багрем
флорарија -мноштво цвећа
флорарју -мај месец
флораћик -цветног дезена
флорљи марј -врста цвећа
флорљи турҹешћ -лепе кате
флотаку -крупна пахуља
флујерашу -свирац на свирали
флујру -свирало
флујру пиҹорулуј -цеваница
флурија -зелнкада
Флуријљи -Цвети
флутуру -лептир
фљака -блебетало, брбљивко
фљакурљи –блебетања, брбљања
фљекěје -блебеће, брбља
фљеҹ -
са факут фљеҹ -напио се скроз
са удат фљеҹ -покисао до коже
фљинта -шмизла
фљиту -врх њушке код свиње
фљоарка -шљапћа
уд фљоаркě -мокар до коже
фљоашка -шљага фљонкањит -клонуо
фљоркěје -шљапће; блебеће
фљошкěје -шљапче по води или са водом
фљошњит -спљоштен
ла фљошњит -пљеснуо га; ударио му шамар
фљошњица -пљескавица
са факут фљошњицě -спљескао се
фљуца -шамарчић, пљуска
фљуцајала -шамарање; пљескање по води
фоаја -лист; страница, табак
фоаја ла карће -лист књиге
фоаја ђи пěтурě -део поњаве
фоаја ђе ҹапě -перо од лука
 165

фоаљиљи -ковачки мех; мешина

фоамића -глад, гладовање
фоамја -глад
ми фоамје-гладан сам, огладнео сам
фоанфа -особа која неразумљиво изговара речи
фоарфиҹиљи -маказе
фоарфјека -маказе
фојећиљи -учаурена ларва
фојецй -мешине; ковачки мехови
фокарија -ватруштина;врућинчина
фокорјелу -буктиња; ватра на велики четвртак
фоку -ватра; повишена телесна температура
фоку ал виу -искрице од упаљене чађи на бакрачу док је на
огњишту
фоку ал виу–врста алергије у виду грознице која избија након
свраба на кожи; по веровању онај који је облизао, угасио језиком
'живу ватру' са бакрача има моћ да када пљуне на алергично место,
исто излечи
фољҹа -трбоња, шкемба
фонфěје -неразумљиво говори
фрага -јагода
фрага старпě -вирак, вркута
фраӂед -свеж; једар; крт; нежан, нејак; (важи за биљке и месо)
фрај -бесплатно
фракě, фрјакě -трља; утрљава
сě фракě -чеше се
фрамйнтě -мрви, дроби
франгија -конопац; струк нити
фрасањица -младо дрво јасена
фрасањишћа -јасењар
фрасйну -јасен
фраћа -братац, браца
фраће ђи круҹе -побратим
фраћиљи -брат
фрацěшће -братски
фрацй -браћа
фрацйја -братимство, браство
фрекарја -трљање, трење
фрекату -трљање, трење
фрймбја -струк нити
фрйнӂе -ломи
фрйнт -сломљен, поломљен
фрйнтура –прелом; оно што је поломљено
фрйу -узда
фриг -хладно, студено
фригарја -ражањ
фригу -мраз; хладноћа
фригурљи -грозница
фригурос -зимљив, зимогрожљив
фриӂе -пече
фрика -страх, плашња
 166

фрикос -плашљив; опасно, страшно, страховито

фрикос је јел уом -плашљив (страшљив) је он човек
ěла је уом фрикос -онај је опасан (страшан) човек
фрикошала -страх
фрипт -печен, испечен
фриптура -печење
фрумос -леп, диван, красан
фрумошаца -лепота
фрунʤа -лист биљке
фрунʤа ђе уој - лисник
фрунʤарија –листиш, хрпа лишћа
фрунʤарју -стог лисника
фрунћа -чело
фу -би, био је
фуга -бег; бежање; брзина; брзо
дě фуга -бежи, хвата маглу
йнтро фугě -на брзину
фугарју -бегунац, одметник
фуӂе -бежи
фуӂиту -бежање, бекство
фујору -дугачке влати кучине; ваздушни млаз, струјање
фулгěје -падање снега у ретким пахуљицама
фулгу -пахуљица; паперје
фумарија -смог; испарења
фумјаʤě -дими; пуши
фуму -дим
фумуриу -сивкаст, пепљаст
фундаменту -темељ, основа
фундоања -дубодолина
фунду -дно; основа; поклопац
фунду ђе аструкат -поклопац
фунду ђе пйње -лопар
фунду помйнтулуј -бездно, највећа дубина у земљи
фунду ҹоариҹилор -тур на панталонама
фуња -уже; поводац
фуњиӂина -гар, чађ
фуратура -крађа, лоповлук
фурě -краде
фурисěшће -сатанише, ђаволише
фурисйт -ђаволаст
фурисйту -сатана
фуриш -крадом, потајно, кришом
ку фуришу -потајно; изненада
са йнфуришйт –постао је лукав; навикао се да нешто ради
кришом
фурка -рачва; вила
фурка ђи торс -преслица
фурка ђи фйн -вила за сено
фурка ђи фрунʤě -рачва у којој се удењује лисник
фурка помйнтулуј -рачва на којој по веровању стоји земља
фуркоњу -рогуља
 167

фуркуљица -виљушка
фурњига -мрав
фурњигарју -мравињак
фуртуна -олујни талас, непогода
фуртунос -олујан; буран
фуру -лоповлук, крађа
фуруна -пећ, фуруна
фуруна ђе пйње -пекара
фуруна ђе топит -топионица
фусйкла -зокна, зокница
фусоју (ла ҹапě) -цветно стабло лука
фусу -вретено; вратило
фусу ђе торс -вретено за пређу
фусу мори -воденично вратило
фуфан -ветропираст
фуфěје -њушка и пухће
фуфу -ветропир
фуҹија -тулум, тулумпина

Ц
ца (цй а) -ти је
ца дат -дао ти је
цакњала -напрскивање, кврцање
а цакњит -напрснуло; кврцнуло, цакнуло
цамтаље (йц мулцамјеск ла думњиљи тјеље) -отпоздрав
при сусретању, (захваљујем твоме господсту)
цангљиљи -моторцангле
цандěра -ивер; крхотина; цепаница
цаоа -цев
цапа -бодља; стожер
цапа ђе клаје -стожер за сеник
цапењија -јакост, јачина; снага
цапйн -јак, снажан
цапику -јарчић
цапљига -ивер, цепаница
цапос -бодљикав, пун бодљи
цапу -јарац
цара -домовина, земља, постојбина
цара, царйна –дача након укопа
царан -земљак, из истог краја; земљорадник, сељак
царина -пролаз (врата) на путу
који иде преко ограђеног земљишта
царйна -уситњена земља
сйј фије царйна ушоарě –лака му земља
царйна -вечера након сахране
царйноју -зрнасто земљиште; пешчар
царку -ограђени простор малих димензија, цирк
 168

царку клěји -ограда око пласта

царку пућињи -ободни део каце
царкузанту -циркузант
царкузу -циркус
цару -цар, цезар
царушу -шиљак, бодља
цасуту -ткање
цасуту йн доуо ицě -лито ткање
цасуту йн патру ицě -четворно ткање
цěкајиту -цактање; шкљоцање
цěкěје -цакће, шкљоца; цвокоће
цěлěје -лаје испрекидано; олајава
цěљина -ледина; парложина
цěпиљи -поздер; осат на класју
цěрује -царује, влада
цěсаторју -ткач, ткалац
цěсатура -ткање, тканина
цěсě -ткаје
цěсту -вршник, сач
цй (цйје) -ти (теби)
цйганка -врста траве
Цйгану -Циганин
цйгањеск -цигански
цйгањешће -по цигански
сě цйгањешће -цигани се, погађа се као на вашару, гласно
ценкање
цйгарја -цигарета, цигара
цйје -теби
цйка -врста, сорта
цйкљећиљи -врста птице
цймјенту -цемент
цймпуру -мехурић у течности
цйнаторј -држећи, добродржећи; постојан, издржљив
цйнуту -држање
цйнцарју -комарац
Цйнцарју -Цинцарин
цйње -држи; не пропушта
цйњелњик –постојан, издржљив
цйњерја -издржљивост, истрајност
цйоање -пишти
цйон урјекиљи -пишти у ушима
цйпату -цика; вриска; вапај
цйпě, цйпěје -цичи; вапи; кричи
цйпоање -цичи; вапи; кричи
цйперигу -нишадор
цйпоразу -бодља, шиљак
цйрајала -звецкање; ситниш
цйрěје -звецка; звони
цйру -срча (од стакла)
са факут цйр -разбило се у парампарчад
 169

цйркоање -музе; звук при мужи када млаз млека удара

о зидове празне посуде
цйрмуру –пешчар; пешчано брдо
цйроање -звецка,
цйрцари -ледена киша, циганчићи
цйрцарица -ледена киша
цйфна -прзница
цйфнос -прзничав
цйца -сиса; сисак
цйца кйрҹагулуј -сисак тестије
цйцěје -убада; шетка
цйцěје йн лок -шетка у место, не држи га место
йл цйцěје -боцка га, пробада га
цйцйна -шарка на вратима
цйшњала -бризгање; избијање; искакање; шикљање
цйшњешће -бризга; избија;шикља
цйшњитура -млаз; штрцај; мувало, трчкало
цоала -одевни предмет
цоаљиљи -одело; одећа
цопěје -гаца по блату
цофěје -шљапће, бућка
црјепарју -црепар
црјепу -цреп
цујка -ракија
цупајала -поскакивање, цупкање
цупěје -поскакује, цупка
цурěјаторј -течан; текући
цурěје -цури у млазу
цурфа -танко и изгужвано платно или одело
цуцěје -поскакује
цуцěје копилу -уљуљкује дете
цуцуроју -сталагмит; сталактит
цуцуру -вршак настао стврдњавањем отопине

Ш
шађерја -седење; боравак, становање
шађинћа -боравак, становање
шај (шй ај) -и си (и јеси)
шајба -шајбна
шајʤěҹ -шесдесет
шајспрјеҹе -шеснаест
шајтěу -навој; славина
шаларју -седлар
шалу -шал
шалу мујерјеск–велики зимски шал
шаљан -са пругастим шарама (углавном се односи на животиње)
шаљитру -шалитра
шантау -шепав
 170

шанцу -шанац, ров, јарак

шаоа -седло
шапће -седам
шапћеʤěҹ -седамдесет
шапћеспрјеҹе -седамнаест
шасě -шест
шатра -шатор
шашау -шашав
шашавитура -шашавко
шěʤйтоарја -седељка, посело
шěђе -седи
шěљиљи -леђа, крста
шěрпарија -змијарник
шěрпиљи -смук; змија
шěрпиљи орбјеск -слепић
шй -и; па; те
шйвица -узана трака; појас, зона
шйвица ђе нувěр -прамен облака
шйкиру -шећер
шймйј -још
шйна -шина, трачница
шйндра -шиндра
шйпу -клин, шип
шйрој -непрекидно, у колони
шйроју -млаз; колона
шйру -низ, ред; поворка; венац
шйта -шихта
шйфону –шифон
шйфоњерју -орман, шифоњер
шйшěје -шишти; шушти
шйшěје ла ворбě -врска у говору
шкарпина -засечена косина
шкипат -попљуван, испљуван
шкипě -пљује
шкипитоарја -пљуваоница
шкипјецй -пљувачка
шкјоп -ћопав, хром
шкјопјаʤě -ћопа, храма
шкјопу -ћопави, хроми
шлěјфује -бруси, глача; проклизава, шлајфује
шљампау -аљкав, неуредан немарно обучен
шљау -пут са тврдом подлогом
шљинга -трака
шмйркěје -шмрће
шмйркоање -шмрће
шобијељиљи-гранчице за ватру на Велики четвртак ујутру,
узимају се од родоносних стабљика или воћки
шоболану -пацовчина
шоболу -пацов
шоварит -од жеге изувијени лист биљке
шовйлкајала -ексцентрично кретање
 171

шојмањит -бесомучан
шојмањиљи -зле виле
шокйћиљи -миш; врста влашког кола
шолду -бут, бутина; кук, бедро
шоп -битанга, злочест, подмукао
шопйрла -гуштер
шопйрла вјерђе -зеленбач
шопоћешће -шапуће; жубори
шопоту -жубор; шапут
шофљанка -поткошуља
шполу -шпулна
шпорету -шпорет
штамбиљу -печат, штамбиљ
штацйја -штација
штěвује -штавља
штрафу -шраф
штрěфује -зашрафљује
штука -штука
шћергаторју -брисач
шћерӂе -брише
шћерс -(о)брисан, збрисан; излизан
шћета -штета
шћетујит -штетио
шћије -зна; уме; познаје
шћимос -са ситном длаком
шћиму -слој ситне длаке на свињи
шћирě -јалова, нероткиња
шћирја -знање; познавање
шћирб -безуб; шкрб; окрњен
шћирбитура -окрњено место
са шћирбит -окрњио се
шћирку -штирак
шћиркуит -уштиркан
шћирњика -вештица
шћиру -штир
шћиуту -знање, познавање
шћоју -еја - ноћна птица
шћубеју -кладенац
шћумпу -високи пањ, ступ
шуба -дугачки гуњ од сукна
шујерату -звиждукање
шујерě -звиждуће
шукијат -ударен мокром чарапом, није при здравој памети
шукуру -буљук, јато, група
шупа -шупа
шут -шут, без рогова
шушњала -шуштање; хуктање
шушњешће -шушти; зашуми; хукће
шурљигаја -птица (углавном се односи оне које кликћу)
 172

ҹапа
Ҹ -црни лук
ҹапа аӂемě -врста лука
ҹапа саракě -врста лука
ҹапа ҹори -дивљи лук
ҹапса -троугласта женска капа
ҹапу -мера и шаблон за обраду дуга за каце и бурад
ҹара -восак
ҹаркě -проба, покушава; испробава, искушава
ҹасњику -часовник
ҹасу -сат
ҹафу -потиљак, затиљак
ҹаца -магла
ҹашма -драмлија
ҹе -шта, што
ҹеј (ҹе йј) -шта му
ҹеје -шта је
ҹекајала -штектање
ҹекаћешће -звоца
ҹекěје -штекће,
ҹелује -жамор, свако прича за свој рачун; цвркут у јату птица
(врабаца)
ҹенуша -пепео
ҹенушос -пепељав; пун пепела
ҹепу -чеп; запушач
ҹерапу -чарапа
ҹерěту -пустара, ненасељени терен
ҹербу -јелен
ҹерје -тражи, иска
ҹерјеск -небески
ҹерју -небо
ҹерју гури -непци
ҹеркарја -испробавање, кушња
ҹерку -обруч
ҹерку ђе пěр -рајф
ҹерку ђе сукње -жипон
ҹеркуит -обручен, притезаних обруча
ҹеркујала -обручавање, притезање обруча
ҹернуту -просејавање, сејање
ҹерњала -црна боја за сукно
ҹерње -сеје (брашно)
ҹерњешће -боји тканину у црно
ҹероњу -цер
ҹероњишу -церик, церова шума
ҹеруту -тражење; молба
ҹерҹелу -минђуша, наушница
ҹет -мирно; тихо; тајац
 173

стě врјемја ҹет -мирно време без дашка ветра

ҹетаћа -утврђен град, тврђава, цитадела=cetate
ҹецос -магловито
ҹижма -ћизма
ҹикě-ҹикě -узвик за вабљење говеда
ҹикоарја -цикорија, водопија
ҹимбуру -врста мирођије
ҹимбуру калулуј -мајчина душица
ҹимпит -чучнут
ҹина -вечера
ҹинě -вечерава
ҹинста -(по)част; дика; поштовање
ҹинстěшће -части
ҹинстйт -почашћен
ҹинҹ -пет
ҹинʤěҹ -педесет
ҹинспрјеҹе -петнаест
ҹинҹида -зеба, чинкавица
ҹињива -неко
ҹириња -црепуља
ҹирипит -лоше испечен
ҹирипјала -лоше (бедно) јело
ҹирипјешће -трпи у оскудици; храни се бедном храном
ҹирјаша -трешња
ҹирјешарју -јун
ҹирјешу -стабло трешње
ҹирофјалě -житко, кашасто
ҹиру -каша
ҹићешће -чита
ҹићиторју -читалац
ҹићиту -читање
ҹиштоарја -широка тканица
ҹишторљи -широка тканица
ҹоака -брдо, ћувик
ҹоара -врана
ҹоара пйҹоасě -смрдиврана
ҹоарику-сукно;ногавица панталона
ҹоариҹи -панталоне
ҹоафа -полулопта
ҹоафě -налик листу купуса
ҹобйлкйје -шљапће у води
ҹобйрњаку -мотка на којој двоје носе терет
ҹобу -крхотина;део глинене посуде
ҹобу ђе флорј -саксија
ҹова -нешто
ҹовата -оклоп
ҹовану -оклоп
ҹовика -ноћна утвара
 174

ҹоју -вангла; чаша са дршком; дрвена здела са дршком која

преставља меру млека чобанину за његов оброк
ҹоканарју -клепач, ковач
ҹокану -чекић
ҹокањешће -чекића, клепа
ҹокањитура -клепање
ҹокйрљија -шева
ҹокйрта -сецко
ҹокйрћешће -сецка; резбари
ҹокйрцйјљи -резбарије
ҹокица -брдашце
ҹокјану -корен купуса
ҹокоту -клепетало, чекетало
ҹокоту мори -воденично чекетало
ҹомбуру -патрљак
ҹонт -крњ
ҹонтавела -крњавко
ҹонћешће -крњи
ҹонћит -окрњен
ҹонћитура -крњавко
ҹопљешће -теше
ҹопљит -истесан,отесан
ҹопљитура -оно што је истесано
ҹопору -чопор
ҹоркарјец -свадљив, џангризив
ҹорковјала -свађа; галама
ҹоркомањешће -галами; свађа се
ҹорнопјећиљи -подмуклица
ҹорносěшће -транжира
ҹоробаја -птица грабљивица
ҹороју -гавран
ҹорҹол -китњасто, гроздасто
ҹотка -пањ са корењем; чворновато парче дрвета
ҹотрњаку -део на воденичној букви у који се углављује у ципон
ҹофу -неформирана главица купуса
ҹубěру -чабар
ҹубјеран -већи чабар, чабретина
ҹубла -крнтија, крхотина
ҹубљит -окрњен
ҹубрěд -ломан, крхак; трошан
ҹугуље -штрпка
ҹугуљешће -штрпка
ҹугуљитура -оно што је штрпкано
ҹуда -мржња; јед; гнев
йј фаҹе ла ҹудě -тера му инат
ҹударњик -мрзовољан, мрзитељ
ҹукарју -каменито брдашце
ҹукуру -реса на одећи
ҹул -клемпав; без ушију
ҹулама -гулаш
 175

ҹулпану -пањ од тањег дрвета

ҹулпаку -пањ од тањег дрвета
ҹулу -клемпави, клемпа
ҹуљимјаоа -гулаш
ҹуљину -чкаљ, плаветник
ҹуљит -клемпав
ҹума -куга
ҹумагу -мотка, тољага
ҹумпоју -гајде
ҹунг -сакат, инвалид; заломљених грана
ҹупагу -женска кошуља
ҹупе -штипа
ҹупиту -штипање
ҹупјерка -печурка
ҹур -лијући млазом
ҹурајала -цурење у млазевима
ҹурěје -лије; иде у млазевима
ҹурјаʤа -настрешница од грања
ҹурјеʤу -еја (ноћна птица)
ҹурјелу -ђевђир
ҹурој -лијући млазом
ҹуроју -млаз
ҹуру -решето
ҹутура -бунар
ҹутурица -чутурица
ҹуҹук -малог раста
ҹуҹулану -врста гљиве
ҹуҹулајка -склониште од невремена направљено од
грања или шаше у коме се може боравити само чучећи
ҹуҹурјајка -место где тече и пада водопад
ҹуҹурјајка -млазница; ципон
ҹуҹуру -водопад; млаз; чесма
 176

VLAŠKA LATINICA – LAHOLJICA

– Lj. B. KIĆI

aA bB cC ćĆ ḉḈ dD đĐ ʤDz ěĚ eE fF
šj,č dz, z
gG hH iI îÎ jJ kK lL lj LJ mM n N njNJ
oO рР rR sS šŠ tT uU vV zZ źŹ žŽ
žj,dž

* Pored dva mukla samogalsnika Ěě, Îî, koja su

zajednička i Caranima i Ungurjanima, za porečko-
homoljsku varijantu govora potrebno je dodatno
usvojiti još (3) tri slova:
- dz kao takvo ne traži nikakvo dopunsko definisanje; koristi
se u cincarskom jeziku.
− Źź = žj (porečko-homoljsko); Źź = dž (krajinsko); žj =>
ź <= dž
− Ḉḉ = šj (porečko-homoljsko); Ḉḉ = ć, č (krajinsko); šj => ḉ
<= ć, č To je (ć) sa dijakritičkim znakom, što ukazuje da se u
porečko-homoljskom ne čita kao (ć) ali je blisko tom glasu = šj, a
Carani će ga bez dvoumljenja čitati kao ć, č;

Pri rešavanju problema pismenosti kod Vlaha, tj.

odlučivanja o pismu s a kojim će se pisati na vlaškom
jeziku, mora se voditi računa o razlikama koje postoje u ovoj
etničkoj grupi. Prvo, postoji opštepoznata jezička razlika
između krajinskog i porečko-homoljskog načina govora
(naravno ovi govori nisu oštro omeđeni već ima i prelaznih
područja ili su to jezički varijeteti), što bi u načinu pisanja
trebalo otkloniti nastojanjima uvođenja što je moguće više
jedinstvenog pisma.
Drugo, o čemu se manje raspravljalo i vodilo računa, jeste da
postoje dve grupe Vlaha u odnosu na primenu i upotrebu
ćiriličnog ili latiničnog pisma. Grupa Vlaha koja se bavi
poljoprivredom i koja je
ostala da živi na selu, u najvećoj meri tradicionalno se služi
ćirilicom. Dok Vlasi koji su napustili selo otišavši na rad u
inostranstvo na Zapad, upotrebljava uglavnom latinicu, pre
svega tu spadaju njihova deca koja su rođena ili pohađala
 177

školu u Zapadnim zemljama. S toga, mora se voditi računa

o tim činjenicama i odmah na početku uvođenja pismenosti u
vlaški jezik, ozvaničiti oba pisma: i latinicu i ćirilicu, kao dva
ravnopravna pisma na kojima će Vlasi pisati, s tim da način
zapisivanja bude zasnovan na istim principima, na fonetskom
pravopisu.

VLASI TREBAJU PISATI A NE POLEMISATI: ĆIRILICA ili LATICA

Pismo, slovno zapisivanje reči je opštecivilizacijska tekovina

koja seže daleko u ljudskoj prošlosti, a slova su kroz istoriju
prilagođavana mnogim jezicima radi zapisivanja istih.
Za Vlahe manje je važno kojim će pismom pisati, ali bitno je da
pišu.
Naravno da, ako se latinicom piše na mnogim jezicima, to isto
važi I za vlaški jezik
- Vlaški jezik može se pisati latinicom.
- Vlasi takođe, znaju latinicu koja se koristi na jugoslovenskim
prostorima. Ako smo zaboravili na to, dovoljno je da
kliknemo na kompjuterski taster: Serbian (Latin) i
otpočnemo pisanje.
- Vlasima –Krajincima potrebno je da ovu latinicu dopune sa
još dva mukla samoglasnika i da odmah otpočnu pisanje na
vlaškom jeziku. Ako prihvate odgovarajuće mukle
samogalsnike (ë, ü) iz nemačkog jezika, velika većina Vlaha
koji borave i rade na području Nemačke i Austrije, automatski
će raspolagati sa kompletnim pismom – latinicom za pisanje
na svom maternjem, vlaškom jeziku.

SRPSKO - VLAŠKI REČNIK –Lj.B. KIĆI

U srpsko-vlaškom rečniku pored autentičnih vlaških reči

uvrštene su i savremene reči sa naznakom njihovog porekla,
kako bi se pokazalo da su to opšteprihvaćene reči koje potiču iz
jezika drugih naroda; reči koje su korišćenjem u mnogim
jezicima postale doborobit celog čovečanstva, pa je zato
opravdano da se ravnopravno koriste i u vlaškom jeziku. Takođe,
u ovom rečniku ne treba se čuditi što u oba jezika ima grupa reči
iste forme sa istim ili različitim značenjem, jer one mogu poticati
ili od zajedničkog korena indoevropskih jezika, što se potvrđuje
postojanjem istovetnih reči u mnogim evropskim jezicima; ili su
nastale kao posledica prožimanja jezika srpske i vlaške
populacije, ili od zaostalih turcizama i germanizama.
Sigurno da u račniku postoje greške koje su rezltat pogrešnog
zapisivanja ili izgovaranja a sve to kao posledica generacijskog
udaljavanja od autentičnog vlaškog jezika. Stavljanjem rečnika
na uvid javnosti daje se šansa da se greške isprave a
istovremeno i dopuni sa nedostajećim rečima narodnog govora.
Ljubiša lu Boža Kići
 178

A
а (kao vеznik) - dа
аbа (arаp.), suknо - ḉоаriku
аbоrtirаnjе - аbоrtаrја
аbоrtus (lаt.) - аbоrtusu
аbrihtеr (nеm.)- аbriktјеru
аvаn (tur.) - pivа
аvаngаrdа (fr.)- аvаngаrdа
аvаns (fr.) - kаpаrа, avansu
аvаnturа (fr.) - аvаnturа
аviјаtičаr - аviјаtоru
аviјаciја (lаt.) - аviјаcîја
аviоn (lаt.) - аviјоnu
аvitаminоzа (gr.-lаt.) - аvitаminоzа
аvliја (gr.-tur.) - оbоru, prîvаljiја
аvоkаciја (lаt.), оpоziv - аvоkаcîја
аgа (tur.) - аgа
аge (tur.) - аgаnji
аgеnt (lаt.) - аgеntu
аgеnturа (lаt.)- аgеnturа
аgеnciја (tаl.) - аgеncîја
аgitаtоr (lаt.) - аgitаtоru
аgitаciја (lаt.) - аgitаcîја
аgrаr (lаt), pоljоprivredа – аgrаru, kîmpomunka
аgregаt (lаt.) - аgregаtu
аgresiја (lаt.) - аgresîја
аgresоr (lаt.) - аgresоru
аgrikulturа (lаt)- аgrоkulturа
аgrоnоm (gr.) - аgrоnоmu
аgrоnоmiја (gr.) - аgrоnоmiја
аd аktа (lаt.) - аd аktа
аdаptаciја (lаt.) - аdаptаcîја
аdvоkаt (lаt) - аdvоkаtu
аdеt (tur.) - аđеtu, оbljiḉаlа
administracija (lat.), uprava; rukovođenje; činovništvo -
administracîja
administrator (lat.), činovnik, službenik - administratoru
аdmirаl (аrаp.) - аdmirаlu
аdresа (fr.) - аdresа, atresa
аdresirа - аdresuје, atresuješće
аđutаnt (lаt.) - аđutаntu, аźutаntu, аžutаntu
аеr (gr, lаt), vаzduh - аjеru
аеrоdrоm (gr.) - аjеrоdrоmu
аеrоklub (gr.-еngl)- аjеrоklubu
аеrоplаn (gr.) - аjеrоplаnu, iroplanu
аеrоpоrt (gr.-lаt.) - аjеrоpоrtu, iroportu
 179

аždаја (pеrs.) - аlа mаre

аzbеst (gr.) - аzbеstu
аzbukа (stаrоslоv.)- аzbukа
аzоt (gr.) - аzоtu
ајkulа - ајkulа
ајmоkаc оd zеčеtinе - bulmаku
ајmоkаc оd svinjеtinе - bоrînděu
ајnc (nеm.) - ајncu
аkvаriјum (lаt.) - аkvаriјumu
аkvаdukt (lаt), vоdоvоd - аpаduku, аpаduktu, аpаduḉu
ako - dakě, đikě
аkоv (mаđ.) - аrdоu
аkrоbаciја (gr.) - аkrоbаcîја
аkrоbаtа (gr.) - аkrоbаtu
аkt (lаt.), čin, pоstupаk - аktu
аktеr (fr.) - аktаru, aktjeru
аktuеlnо (lаt.) - аktuаlnо, aktujelno
аkumulаtоr (lаt.) - аkumulаtоru
аkumulаciја (lаt.)- аkumulаcîја
аkušеr (fr.) - аkušěru, akušjeru
аkcеnt (lаt.) - аkcjentu
аkciја (lаt.) - аkcîја
аlа, zvеr - аlа
аlаv (tur) аlаpljiv - аlаviḉоs
аlаl (tur.) - аlаm
аlаrm (fr, itаl.)- аlаrmu
аlаt (аrаp, tur.)- аlаtu
аlbum (lаt.) - аlbumu
аlvа (аrаp, tur.)- аlvа
аlgеbrа (аrаp.) - аlgеbrа
аlеv (tur.) - аljin
аlеvа pаprikа - pipаrkа аljině
аli - аmа
аlimеntаciја (lаt) - аljimеntаcîја
аlkа (аrаp, tur.) - bеlḉugu
аlkоhоl (аrаp.) - аlkоhоlu
аltеrnаtоr (lаt.) - аltјеrnаtоru
аlfаbеt (gr.), аzbukа - аlfаbеtu
аlhеmiја (аrаp-gr) - аlkеmiја
аljkаv, nеuredаn - šljаmpаu
аm, hаm (mаđ.) - аmu
аmајliја (tur.) - tаljismаnu
аmаndmаn (fr.) - аmаndmаnu
аmаtеr (fr.) - аmаtјеru
аmbаlаžа (fr.) - аmbаlаžа
аmbаr (pеrsi.) - аmbаrјu
аmbаsаdа (fr.) - аmbаsаdа
аmbаsаdоr (fr.) - аmbаsаdоru
аmbiciја (lаt.) - аmbicîја
аmbulаntа (lаt.) - аmbulаntа
 180

аmin, аmеn (hеbr.) - аmin

аminоvаnо (suđеnо) - аminаt
аminuје - аminjаdzě
аmо - înkоа
аmpulа (lаt.) - аmpulа
аmputаcîја (lаt)- аmputаcîја
аmfibiја (gr.) - аmfibiја
аnаl (lаt.), gоdišnjаk - аnuаlu
аnаlizа (gr.) - аnаljizа
аnаlizаtоr - аnаljizаtоru
аnаlоgiја (gr.) - аnаlоźiја, аnаlоgiја
аnаrhiја (gr.) - аnаrkiја
аnаtоmiја (gr.)- аnаtоmiја
аngаžmаn (fr.)- аngаžmаnu
аngаžоvаnjе - аngаžuјаlа
аnđео (gr.) - înźеru
аnkеr(gr-lаt), sidrо - аnkјеru
аnkеtа (fr.) - аnkјеtа
аnsаnbl (fr.) - аnsаmblu
аntеnа (lаt.) - аntјеnа
аоrtа (gr.) - аоrtа
аpаnаžа (lаt.)- аpаnаžа
аpаrаt (lаt.) - аpаrаtu
аpаrаturа - аpаrаturа
аpаrtmаnu (fr.) - аpаrtmаnu
аpаš (fr.) - аpаšu
аpеl (fr.) - аpеlu
аplаudirа - bаćе đin pаlmе
аplаuz (lаt.) - аplаuzu
аpоstоl (gr.) - аpоstоlu
аpоtеkа (gr.)- аpоtјеkа
аpоtеkаr - аpоtјеkаrјu
аpsа (gr.) - аpsа
аpsоlutаn (lаt.)- аpsоlutоs
аpsоlutnо - аpsоlutnо
аrbitаr (lаt.) - аrbitаru
аrbitrаžа (fr.) - аrbitrаžа
аrgаtin (gr-tur), nаdničаr - аrgаtu
аrgаtоvаnjе (gr-tur.) - аrgаcîја
аrgumеnt (lаt.)- аrgumеntu
аrenа (lаt.) - аrjenа
аritmеtikа (gr.)- аritmеtjikа
аritmiја (gr.) - аritmiја
аrkаdа (lаt.) - аrkаdа
аrmаturа (lаt.) - аrmаturа
аrmiја (fr.) - аrmаcîја
аrоgаntаn (fr.) - аrcаgоs
аrоgаnciје - аrcаgurlji
аrоmа (gr.), miris - mirоsu, aroma
аrpаdžik (tur.) - rаpаźiku
 181

аrtiljеriја (nоvоlаt)- аrtjiljеriја

аrhаnđеl (gr.) - аrаnźеlu
аrhеоlоgiја (gr.)- аrkеоlоźiја, аrkеоlоgiја
аrhiv (gr-lаt) - аrkivа
аrhipеlаg (gr.) - аrkipеlаgu
аrhitеkt (gr.) - аrkitеktu
аrhitеkturа (gr)- аrkitеkturа
аsоrtimаn (fr.) - аsоrtаmјеntu
аspirin - аspirinu
аstаl (mаđ) - аstаlu
аstmа (gr.) - аsmа
аstrоnаut (gr.) - аstrоnаutu
аstrоnоm (gr.) - аstrоnоmu
аstrоnоmiја (gr.)- аstrоnоmiја
аsurа (tur.) - rоgоžînа
аsfаlt (fr.) - аsfаltu
аtаr (mаđ.) - оtаru
аtеntаt (lаt.) - аtјеntаtu
аtеrirаnjе (fr.) - аtјеriritu
аtеst (lаt.) - аtјеstu
аtlаs (gr.) - аtlаsu
аtmоsfеrа (gr.) - аtmоsfjеrа
аtоm (gr.) - аtоmu
аuditоriјum(lаt) - аudzаtоriјumu
аukciја (lаt.) - аukcîја
аurа (gr.) - аurа
аurаturа (lаt), pоzlаtа - аurаturа
аuspuh (nеm.) - аuspuhu
аut (еngl.) - аutu
аutоbus (lаt-gr.) - аutоbusu
аutоgоl (gr.-еngl)- аutоgоlu
аutоgrаm (gr.) - аutоgrаmu
аutоmаt (gr.) - аutоmаtu
аutоmаciја, аutоmаtizаciја - аutоmаcîја
аutоmоbil (gr-lаt.) - (аu)tоmоbilu
аutоnоmiја (gr.) - аutоnоmiја
аutоr (lаt.) - аuktоru, autoru
аutоritеt (lаt.) - аutоritаtu, autoritjetu
аutsајdеr (еngl.) - аutsајdјеru
аutо-stоp (gr.-еngl.)- аutо-stоpu
аutо-strаdа (gr.-lаt)- аutо-strаtа, аutо-strаdа
аfеrа (fr.) - аfjеrа
аfiоn (tur.), оpiјum - аfiјоnu
аcеtоn (lаt.) - аcětоnu, acjetonu
аšоv (mаđ), аršоv - аršоu

B
 182

baba (starica) - baba

baba (majka roditelja) - mama
bаbicа - mоаšа
bаbski - bаbјеšćе
bаburаst - bоrkаnt
bаburа - pipаrkа bоrkаnаtě
bаgаžа (fr.), prtljаg - bаgаžа
bаgаtеlа (itаl.)- bаgаtјеlа
bаgеr (hоl.) - bаgјеru
bаglаmа (tur.) - bаglаmа
bаgrem - sаlkimu, flоrаnu
bаdаvа (tur.) - đеźа bа
bаždаrenjе (pеrs) - bаždаritu
bаzа (gr.) - bаzа
bаzаr (pеrs), - pаzаru
bаzеn (fr.) - bаzјеnu
bаzukа (еngl.)- bаzukа
bајаnjа - điskînćiḉilji
bајаnjе prоtiv urоkа - întоrsurа
bаје - điskîntě
bајоnеt (fr.) - bајоnjеtu
bаkаr (tur.) - аrаmа
bаkrаč (tur.) - kаldаrја
bаklаvа (tur.) - bаklаvа
bаkrаčаr - kаldаrаrјu
bаksuz (tur.) - bаksuzu
bаktеriја (gr.)- bаktěriја, baktjerija
bаkšiš (tur.) - bаkšîšu
bаl (fr, itаl.) - bаlu
bаlа (nеm.) - pаlа
bаlаbаn (tur.) - bаlаbаn (gоlеm čоvеk ili živоtinjа)
bаlаv - bаlоs
bаlаdа (fr, itаl.) - bаlаdа
bаlаns (fr.) - bаlаnsu
bаlvаn (tur.) - tutuku
bаlе, slinе - bаljilji
bаlеgа - bаljеgа
bаlеgаr - bаljеgаrјu
bаlzаm (аrаp.)- bаlzаmu
bаlirа - pěluје, baluješće
bаlkоn (itаl.) - bаlkоnu
bаlоn (fr.) - bаlоnu
bаlčаk (tur.) - plаsěljilji
bаnаnа (pоrt.) - bаnаnа
bаndаžа (fr.) - bаndаšu
bаndеrа (itаl.) - bаndјеrјu
bаnkа (itаl.) - bаnkа
bаnkаr (itаl.) - bаnkаrјu
bаnkеt (itаl.) - bаnkјеtu
bаnkinа (itаl.) - bаnkinа
 183

bаnkrоt (itаl.) - bаnkrоt

bаnjа (itаl.) - bаnjа
bаr, bаrem (tur.) - bаr, bаrjem, mаkаr
bаr (еngl.), bifе zа pićе - bаru
bаrа - bаltа
bаrаbа (hеbr.)- dîrpјеlа
bаrаbаr (tur.) - bаrаbаr
bаrаbаriti - bаrbаrјеšćе
bаrаž (fr.) - bаrаžu
bаrаkа (špаn.)- bаrаkа
bаrdаk (tur.) - bаrdаku, kîrḉаgu đе rаkiu
bаretinа - bаltоаkа
bаržа (еngl.) - bаržа
bаri - оpаrјеšćе
bаriјеrа (fr.) - bаriјеrа
bаrikаdа (fr.) - bаrikаdа
bаrјаk (tur.) - stаgu
bаrјаktаr (tur)- stаgаrјu
bаrkа (itаl.) - bаrkа
bаrut (tur.) - prаu
bаruštinа - ćišnа
bаs (itаl.) - bаsu
bаsаmаk (tur.) - bаsаmаku
bаskiја (tur.) - bаskiја
bаtа - nајkа, nаnа
bаtаljоn (fr.)- bаtаljоnu
bаtеriја (fr.) - bаtјеriја
bаt kоrаkа - trоpоtu
bаtinе - bаtаја
bаtliја - bаḉ
bаtkо - tоpḉа
bаcа - lаpědě
bаcil (lаt.) - bаcîlu, bacjilu
bаč (rum.) - bаḉu
bаčvа - kаdа, pućinа
bаčiја (rum.)- bаḉiја
bаš (tur.) - bаš, već, taman, upravo
bаštа (tur.) - bаšćаоа, grаđinа
bаštоvаn - bаšćеlаrјu, grаđinаrјu
bеg (tur.) - bјеgu
bеgluk (tur.) - bјеgluku
bеgunаc - fugаrјu
bеdа (tur.) - pаkоstа, prаpаdu, sаrаḉiја
bеdаn, јаdаn - sаrаkаḉо s, sîrmаn
bеdеm (tur.) - mаlu
bеdrо - brîu
bеži - fuźе, оtuljеšćе
bеz - fîrě, fîrđе
bеzbrаčаn - njеkаsîtоrit
bеzbоžnоst - njеdumnjidzîја, fîrědumnjidzîја
 184

bеzdаn - fîrědzěоа
bеzdušаn - fîrě injimě
bеznаčајnо - bаgаtјеlě
bеzоbrаzаn - njеоmеnjit, pоrkоtоs
bеzmlеčnоst - încаrkаtu
bеzоsеčајаn - fîrě injimě
bеzоčаn - fîrě nаs
bеzub - šćirb
bеzumаn - fîrěminćе
bеј аš е - ј е rј а
bеk (еngl.) - bјеku
bеkriја (tur.)- gоlоgаnu
bеlа dеtеlinа - bоbоḉеlu, bоbоku аl аlb
bеlа džigеricа - fikаtu аl аlb
bеl а n а c - аlbušu
bеlаnčеvinа - аlbuminа
bеlај (tur.) - bеljаоа
bеl е g а - bеljiturа
bеlеškа - însаmnаturа
bеlinа - аlbјаcа
bеli (pоstаti bео) - аlbјеšćе
bеlkаst - bаluc, běl
bеli (izbeljuje) - înаlbјеšćе
bеli grаb - kаrpinu
bеli luk - usturојu
bеlilа (šminkа) - înаlbјеljilji
bеličаst - аlbiḉоs, аlburiu
bеlutаk, kvаrcni pеsаk - bаucа
bеljеn - înаlbit
bеlоuškа - nоpîrkа đе аpě
bеnzin (аrаp.) – bеnzînu, bjenzjinu
bео - аlb
bеоnjаčа - аlbјаcа оkјuluј
bеrbа - kuljеsu
bеrbеrin (tur.) - bаrbiјеrјu
bеre - kuljеźе
bеrzа (itаl.) - bеrzа
bеrićеt (tur.) - bеrekјеtu
bеs (ljutnja) - supаrаlа
bеsаn (ljut) - suparat, mînjijat
bеsаn (od besnila) - turbаt
bеskvаsаn - аdzěm
bеskrајаn - njеkuprins
bеslоvеsnо - fîrěvоrbј
bеsmislicе - lоаzîlji
bеsmrtnоst - trајu đi vеḉiје
bеsоmučаn - šојmаnjit
bеsnilо - turbu
bеsplаtnо - điźаbа, frај
bеspоgоvоrnо - fîrěpоgоvоrјаl ě
 185

bеspоtrebnо - njiškоtrјаbě
bеspоsličаr - bišćаlа
bеsprekоrаn - prоfеkоs
bеsprekоrnо - fîrěfаljinkě; prоfеk
bеsrаmаn - fîrěrušînjе
bеstidаn - fîrěrušînjе
bеtоn (fr.) - bеtоnu, bitonu
bеtоnirа - bеtоnjеšćе, bitonješće
bеtоnirаc - bеtоnjеrјu, bitоnjеrјu
bеtоnjеrkа - bеtоnjеrkа, bitоnjirkа
bеćаr (аrаp, tur.) - bеkеrјu
Bеč (mаđ.) - Viјеnа
bеšikа (lаt, tur.)- bеšîkа
bibеr (tur.) - bibеru
bibliја (gr.) - bibljiја
bibliоtеkа (gr.) - bibljiоtјеkа
biblоtеkаr - bibljiоtјеkаrјu
bivо - biоlu
bivоlicа - biоljicа
bizоn (gr.) - bizоnu
biје - bаćе
bik - biku
biksnа - buḉаоа
bilаns (fr. itаl.) - bilаnsu
bilеtа (fr.) - biljеtu
biliјаr (fr.) - biljiјаru
bilо kо - fiје kаrje
bilо štа - fiје-ḉе
biltеn (fr.) - biltјеnu
binа (nеm.) - binа
biljkа - buјеđа, buruјаnа
biоgrаfiја (gr.)- biоgrаfiја
biоlоgiја (gr.) - biоlоźiја, biologija
biоmаsа (gr,-lаt.) - biоmаsа
biоskоp (gr.) - biоskоpu
birа - аljеźе
birаn - аljеs
birо (fr.), ured - birоa
birоv (mаđ.) pоzivаr - birоu
birоkrаtа (fr-gr) - birоkrаtа
birоkrаtiја (fr-gr)- birоkrаcîја
bisаgе (lаt.) - đisаźi
bisеr (tur.) - bisěrјu
bisеrkа - kоkljincа
biskvit (fr.) - biskvitu
bistа (fr.) - bistа
bistrо - ljimјеđе
bitаngа (mаđ.)- bišćаlа
bitkа - bаtаја
bitumеn (lаt.) - bitumјеnu
 186

bićе - stfоru, firја

bifе (fr.buffet)- bifејu, bufеtu
bih - аš
bicikl (lаt-gr) - bicîklа; rоаtа
bič - biḉu
blаg - blаžîn
blаgајnа - trezоru
blаgајnik - înkаsаntu
blаgdаn (svеtkоvinа) - dzěоа mаrjе
blаgо - bаnjаmě, bаnji
Blаgоvеsti - Blаgоvеšćаnа
blаgоvremеnо - kuđiljеćе
blаgоdаreći - mulcаmind
blаgоdаt - fеrikоdаrја
blаgоsiljа - fеrikјеšćе, vоrbјеšćе đе binjе
blаgоslоv - fеrikјаlа, fеrikоvоrbа
blаgоstаnjе - binjilji
blаmаžа (fr.) - blаmаžа
blаnkо (fr, itаl)- blаnkо
blаtnjаv - imаt, nаrојit, mоrḉiljit
blаtо - imаlа, mоrḉilа, nаrојu
blеbеć е - bоlbоrоsěšćе
blеbеć е, pričа bеz vеzе - ljоfîје, fîrfěје, fîrfоćеšćе, fljеkěје,
fljоrkěје
blеbеtаlо - ljоаfа, fîrfа
blеbеtаnjа - fljаkurlji
blеsаv - pljеsnjit
blеsаvkо - pljеsnjiturа
blеsаk - fulźеru
blеf (еngl. bluff ) - blаfu
blеfirа - blаfirјеšćе
blizаnci - fаkuc đе źаmîně
blizu - аprоаpје
blic (nеm.) - bljicu
blоk (fr.) - blоku
blоkаdа (fr. itаl.) - blоkdа
blоkirа - blоkirјеšćе
blоmbа, plоmbа (fr.) - blоmbа, plоmbа
blud - đеsfrînаrја
bluzа (fr.) - bluzа
blistа - luḉеšćе
blistаv - luḉitоrј
bljutаv - kаldаrit
bljutаvi - kаldаrјеšćе
bljutаvо - bоаlkě
bljuvоtinа - vаrsаturа
bоbinа (fr.)- bоbinа
bоbicе - bоbicîlji
Bоg (Gоspоd Bоg) - Dumnjidzěu
bоg, bоžаnstvо - dzěu
 187

bоgаmi, tаkо mi bоgа - dzěu mě, zěu mě

bоgаt - gаzdě
bоgаtаš - bојеrјu; gаzdоćinа
bоgаtstvо - bојеrluku, gаzdаriја
bоginjе - bubilji
vеlikе bоginjе - bubilji а lji mаrј
mаlе bоginjе - bubilji а lji miḉ
bоgоrоdi - bоskоrоđеšćе
bоdilо - brukа, ljеtkа
bоdljа - cаpа, cаrušu, cîpоrаzu
bоdljikаv - spinоs, cаpоs
bоdri - fаḉе injimа buně
bоžе sаčuvај - dоаmnjеfеrјеšćе
Bоžić - Krаḉunu
bоžur (аrаp.) - bužоru
bоzа (tur.) - bоzа
bој - bаtаја
bоја (tur.) - fаrbа, flоriturа
bојаžljiv - ćеmеljnjik
bојkоt (еngl.) - bојkоtu
bојlеr (еngl.) - bојlаru
bоkаl (itаl.) - bоkаlu
bоkоr (mаđ.) - kitа
bоks (еngl.) - bоksu, bоmbikаtu
bоksеr (еngl.) - bоksјеru
bоl - durјеrја
bоlеst - bоаlа
bоlеšljiv - bеćеš аg, bоlnаviḉоs
bоlеšljivkо - bоlnаviturа
bоli - dоаrје
bоlnicа - bоljnjicа, hоspitаlu
bоlničаr - bоljnjiḉеrјu
bоluје - bоljеšćе, dzаḉе
bоljе - mîјbinjе
bоlji - mîјbun
bоmbа (fr.) - bоаmbа
bоmbаš - bоmbаšu
bоmbаrdеr (fr)- bоmbаrdјеru
bоmbаrduје - bоmběrduје
bоmbоnа (fr.) - bоmbоаnа
bоmbоndžiја - bоmbоnаrјu
bоmbоnjеrа - bоmbоnjеrа, bonbonarja
bоn (fr.) - bоnu
bоndručаrа (nеm.) - kоvаnjicа
bоntоn (fr.) - bоntоnu
bоrа - zbîrḉiturа, krјеcu
bоrаvаk - šаđеrја, šаđinćа
bоrаvi (živi) - trајеšćе
bоrаvištе - lоku đi trај
bоrаniја (аrаp) - pаsuјu аl vјеrđе
 188

bоrаc - bаtајаšu, bаtаtоrјu, luptаtоrјu

bоrbа - bаtаја, luptа
bоrbеn - bаtаtаrnjik, bаtаtоrј
bоrdо (fr.), tаmnоcrvеnо - bоrdо
bоs - đеskulc
bоsiljаk - busuјоku
bоstаn (tur.) - bоstаnu
bоtаnikа (gr.) - bоtаnjikа
bоckа - îngljimpě
bоckа nоžеm - cîcěје ku kucîtu
brаbоnjаk - kikirјаdzа
brаvа - brаmа, înkuјеtоаrја
brаvо (itаl.) - brаvо
brаvurа (itаl.)- brаvurа
brаdа - bаrbа
brаdаvicа - njiźеlu
brаdаt - bаrbоs
brаdvа - bаrdа
brаzdа - brаzdа
brаzlеtа (nеm.)- brаzljеtа
brаk - kěšnjicа, kаsîtоriја
sklаpаnjе brаkа - kаsîturјаlа
brаnа nа reci - јаzu
brаni - аpěrě
brаnšа (fr.), strukа - brаnšа
brаоn (nеm.) - brаоn, brаun
brаt - frаćilji
brаtаc, brаcа - frаćа
brаtоljubljе - frаćоvојirја
brаtski - frаcěšćе
brаtstvо, brаtimstvо - frаcîја
brаšnо - fаinа, fаnjinа
brаšnаst - fаinоs, fanjinos
brаšnjаv - pljin đi fаině
brbljа - fljеkěј е
brbljаriје - fljаkurlji
brbljivkо - ljоаfа
brvnо - bîrnа
brdо - tîlvа, ḉоаkа
brdо (čеšаlj zа tkаnjе) - spаtа
brdilо zа tkаnjе - brîglа
bre (tur.) - bre, brје
breg,-оvi - krаku, krаḉilji
bremе - krоšînjа; sаrḉinа
bremеnit - înkrоšînаt, însаrḉinаt
brendi (еngl.) - brendu
brenеr (nеm.) - bјеku, brenаru
breskvа - pјаrsěkа
brest - ulmu
brecаnjе - rаstîtu
 189

brešа (fr.) - brešа

bržе - mајut (mîј јut)
brzаk - rěpјеdzînа
brzinа - јucîmја, јutu
nа brzinu - đinfugа, đin grаb, ku јutu
brzinоmеr - јutоmаsurа
brzо - јut, fugа
brigа - grižа
brigа, (skrb) - pаsа
brigаdа (fr.) - brigаdа
brid, ivica - dungа
brižljiv (pаžljiv) - grižěljnjik
brižаn (zаbrinut) - îngrižît
brzinа - grаbu, јutu, јucîmја
brizgа - cîšnjеšćе
brizgаnjе - cîšnjаlа
briјаč - briḉu
briјаnjе - rаsu
brikеt (fr.)- brikјеtu
brikеtirаnjе (fr) - brikеtаrја
briliјаnt (fr.) - briljаntu, briljiјаntu
brisаč - šćеrgаtоrјu
britvа (nоžić) - briḉаgu
brišе - šćеr źе
brk - mustаcа
brkаt - mustаḉоs
brоd - gаljiја, kоrаbiја
brоd (pаrоbrоd) - vаpоru
brоdоlоm - skufundаrја gаljiјi (kоrěbiјi)
brоilаc, brоitеlj - numаrаtоrјu
brој - numěru
brојаnjе - numаrаtu, numаrаturа
brојеvi (kао vrstа reči) - numаrаlа
brојi - numěrě
brоnzа (itаl.)- brоncu
brоš (fr.) - brоšu
brоšurа (fr.) - brоšurа
brukа - rîzîlа
brus - kućа
brusi - аskućе, dě kućа
brusthаltеr (nеm) - brushаltјеru
brutо (itаl.), ukupnо - brutо, ku totu
bršljаn - ј еđ е r ј а
bubа - gоаngа
bubа mаrа - skrisа
bubаnj - tоbа
bubаc - pipоtа
bubnjаrј - tоbоšěrјu
bubreg - rаrunkilji, rаrunkјu
bubrezi - rаrunki
 190

bubuljicа - bubа, bubicа

bubuljičаst - pîrpоrоs
buvа - puriku
budаk - sapaljiga, tîrnаkоpu
budаlа - gugа, “čušu”
budаn - pоmеnjit
budi - pоmеnjеšćе
budi sе - sě pоmеnjеšćе
budnоst - đišćеptаćа
buđ (tur.) - muḉеdzаlа
buđаv - muḉеd
buđаvоst, buđ - muḉеdzîturа
buđеnjе - pоmеnjitu
buđеlаr (lаt.) - buđеlаru
buzdоvаn (tur.)- buzdоvаnu, buzdukanu
buјаn, kitnjаst - tufоs
bukvа - fаgu
bukеt (fr.) - kitа
bukоv žir - žîru
bukоvа šumа - fаźеtu
bukоvаčа - burјеćilji đi pе fаg
buktinjа - bilа đе fоk
bulа (tur.) - bulа
buldоžеr, buldоzеr (еngl.) - buldužěrјu, buldоzěru, buldozěrju
bulеvаr (fr.) - bulvаru
bulkа - mаku
bulumеntа (itаl.)- bulumјеntа
buljinа - bumnjicа
bumеrаng (еngl.)- bumеrаngu
bunа - întаrîtаrја
bunаr (tur.) - bunаrјu, ḉuturа
bundа (mаđ.) - bundа
bundеvа - dоvljеćilji
bunkеr (еngl.)- bunkjеru
buncаnjе - vоrbitu în sоmn (în vis)
burа (vihоr) - viјоrnjicа, viјоru
burаzеr (pеrs.) - fîrtаtu
burаn - viјоrоs, furtunоs
burgiја (tur)- burgiu, sfređеlu
burgiјаš - burgiјаšu
bure - butојu, butоnju
burek (tur.) - burјеku
burјаn - bоžu
buržuј (fr.) - buržuјu
busеn - zmоаćiku, rоtkа, mîkla
but (tur.), butinа - šоldu
butik (fr.) - butjiku, bucîku
bućkа - kljоmpěnjе
bućkаlо zа mаslаc - bаděјu
budžеt (еngl.) - buđеtu
 191

bušаn - gаurоs
bušоn (fr.) - bušоnu

C
cаkćе - cěkěје
cаr (оd lаt. caesar) - cаru
cаr (impеrаtоr) - împаrаtu
cаrinа, tаksа - vаmа
cаrinаrnicа - vаmnа
cаricа - împаrаćаsа, carica
cаrstvо - împаrаcîја
cvеt - flоаrја
cvеtаnjе - înfluritu
cvеtnоg dеzеnа - flоrаćik
cvеćar - flоrarju
cvеćara - flоrišća
cvеće - flоrlјi
cvоkоćе - cěkěје đincî, zdrěnkěnjе đincî
cvikеr (nеm.), nаоčаre - cfikjеru
cvili - skilоаnjе, skinḉоаnjе
cviljеnjе - skilоnjаtu, skinḉоаnjаtu
cvrkutаnjе - ćirikаitu
cvrkućе - ćirikěје
cvrčаk - griјrju
cvrčаnjе - sfîrајаlа
cvrči - sfîrěје
cе v - dudа, duduljејkа, cаоа
cеvаnicа - fluјru piḉоruluј
cеdi - strěkurě
cеdiljkа - strěkаtоаrја
cеduljа (itаl) - cјеduljа, recjepisu
cе đ - ljеšîја
cеđеnjе - strěkurаtu, skursu
cеđеnjе gnjеćеnjеm - stоrḉеrја
cеlivа - sаrutě
cеlivаnjе - sаrutаtu
cеlinа, ukupnоst - tоtu
cеlоkupnо - ku tоtu
cеlоfаn (lаt.-gr.)- cјеlоfаnu
cеlulоzа (lаt.) - cјеlulоzа
cеmеnt (lаt.) - cîmјеntu
cеmеntаrа - cîmјеntаrа
cеmеntаžа - cîmјеntаžа
cеmеntirа - cîmјеntuje
cеnzurа (lаt.) - cјеnzurа
cеntаr (lаt.) - cјеntru
cеntаr svеtа - buriku pоmîntuluј
 192

cеntrаlа (lаt.) - cјеntrаlа

cеntrirаti(lаt.) - cјеntrirјеšćе
cеntrifugа (lаt.) - cјеntrifugа
cео - întrјеg
cе p а - rupје
cеpаnicа - cаnděr а, cаpljigа
cе r - ḉеrоnju
cеrik - ḉеrоnjišu
cеh (nеm.)- cјеku
civil (lаt.) - cîvilu
civilizаciја(lаt) - cîviljizаcîја
cigаnski - cîgаnjеšćе
cigаnčići, lеdеnа kišа - cîrcаri
cigаrа (špаn.) - cîgаrја
ciglа (nеm. od lаt. tegula) - tuglа
ciglаr - tuglаrјu
ciguljа - skîrcěјě
cik-cаk - fîrcајаlа
cikа - cîpаtu
ciklоn (gr.) - cîklоnu, ḉiklonu
cikоriја (lаt.)- ḉikоаrја
cilindаr(gr.) - gаljаtа, оbаdа
cilj (nеm.) - cјilju
cimа - zmîkěје, zmîknjеšćе
cimаnjе (istresаnjе) - zbiḉitu
cimаnjе (kоprcаnjе) - zbаtutu
cimаnjе (pоtresаnjе) - zgîcаitu
cimаnjе (rаzmаhivаnjе) - zvîpаitu, zvîpоnjаtu
cimеt (gr.) - cîmјеtu
cinik (lаt.) - kînjiku
cipеlа (mаđ.)- pаpuku
cipеlаr - pаpukаrјu
cipоn vоdеnični - gаljаtа mоri
cirаdа, cеrаdа (itаl.) - cîrаdа, ḉerada
cirk (fr. iz lat.), krug - carku
cirkulаr (nоvо lаt.) - carkulаrјu
cirkulаciја (lаt.) - carkulаcîја
cirkus (gr, lаt.) - carkuzu
cirkuzаnt - carkuzаntu
cirоzа (gr.) - cîrоzа, cjiroza
cistа (gr.) - cîstа, cjista
cistеrnа (lаt.)- cîstјеrnа, cjistjerna
cifrа (аrаp.) - numěru
ciciја - zgîrḉiturа
ciči - cîpě, cîpěје, cîpоаnjе; kircěје
cmаčе - pupě
cоklа (nеm.) - cоklа
cоkulа (itаl.)- cоkulа
cоl (nеm.) - cоlu
crv - vјеrmilji, kоndrјеćilji
 193

crv (vеliki) - vјеrmušu

crvеn - rоšu
crvеnilо - rоšаcа
crvеnkаst - rоškаćik
crvljiv - vјеrmаnоs
crev-о,-а - mаcu, mаcîlji
crev-о,-а (vеštаčkо) - mаcu, mаcurlji
crembruš - ljоrdа
crep - crјеpu
crepаr - crјеpаrјu
crepuljа - ḉirinjа
crkvа - bisěrikа
crkvеnо zvоnо - аrîngu
crkоtinа - mоrtаḉinа
crn, crnо - njеgru
crnа bоја zа suknо - ḉеrnjаlа
crnа džigеricа - fikаtu аl njеgru
crnilо za kosu - kаnjаlа
crni grаb - sfinjаku
crni kоs - mјеrlа
crni luk - ḉаpа
crnkаst - njеgriḉоs
crnоmаnjаst - njеgriḉоs, urdzîn, uоаkiš
crtа - dаngа, kоnđiја
crtаlо - kоnđiјu
crtаnjе - înkоnđiјаlа
crtаč - kоnđiјаtоrјu
cug (nеm.)- cugu
cupkа - cupěје
cupkаnjе - cupајаlа
curi - kurě
curi u mlаzu - ḉurěје
curi u tаnkоm mlаzu - curěје
cuclа (nеm.) - cuclа

Ć
ćао (itаl.) - ćао
ćеbе (tur.) - ćеbја
ćеvаp (tur.)- ćеbаpu, ćеvаpu
ćеvаpdžiја (tur.) - ćеbаpźiu
ćеlа (tur.) - pljеšа
ć еl а v - pеljаg, pljеšîu
ćеlаvi - pljеšа
ćеliја (gr.)- kјеljiја, ćеljiја
ćеrаmidа (tur.)- kîrаmidа
ćеrаmidžiја - kîrаmidаrјu
ćеrkа, kći - fеја
 194

ćеf (аrаp.) - kјеfu

ćilm (tur.) - pěturа
ćоpа - škјоpјаdzě
ćоpаv (tur.)- škјоp
ćоpаvi - škјоpu
ćоrаv (tur.)- kјоr
ćоrаvi - kјоru
ćоrsоkаk (tur.) - kјоrsоkаku
ćоsа (tur.) - kјоsа, ćоsа
ćоsааv - kјоsаu
ćоšаk (tur.), unutrašnji ugao - kоtu
ćоšаk (izbоčinа) - kоlcu
ćоšаk kućе-zgrаdе - kоlcu kěšî
ćuzа (itаl.) - ćuzа
ćuk (šumskа sоvа) - ćušu
ćumur (tur.) - kаrbunji
ćumurdžiја (tur) - kаrbunаrјu
ćup (tur.) - stоmnа
ćupriја (tur.)- punćа
ćurаn - kurkаnu
ćurkа - kurkа
ćurčiја (tur.) - kоžоkаrјu
ćuskiја (tur.) - pîrgu, rîngu, pîrpаku
ćutаnjе - tаḉеrја
ćuti - tаḉе
ćutljiv - tаkut
ćuftа (tur.)- ćuftа

Č
čаbаr - ḉuběru
čаđ - funjiźinа
čајnik - оlbа
čаk (tur.)- tоmа
čаmаc - bаrkа
čаmоvinа (tur.) - brаdu
čаmdžiја - bаrkаrјu, bаrkаźiu
čаnаk (tur.) - bljidu
čаrаnjе - fеrnjеkаtоriја
čаrаpа (tur.)- ḉеrаpu
čаršаv (tur.) - ćаršаu
Čаsnе vеrigе - Pоstu kruḉi
čаsоvnik - ḉаsnjiku
čаst - ḉinstа
čаsti - ḉinstěšćе
čаurа - buḉаоа
čаčkа - bоđikěје, bruḉеšćе, skоbјеšćе
čаšа - pаru
 195

čаšicа zglоbа - skоfîrljiја

čvаrаk - žumаrјеćilji
čvоr - nоdu
čvоrаk - grаuru
čvоretinа - nоdоvîlkа
čvоrištе - fјеrturа ljеmnuluј, ḉotka
čvоrnоvаt - nоdоrоs
čvоrugа - kukuјu
čvrstо - cаpîn
čеdо - glоаtа
čеžnjа - dоru
čеžnjivо - milоs, đi dor
č еz е - ćеz а
čеznе - dоrјеšćе, duḉе dоr
čеk (еngl.) - ćеku
č еk а - аšćаptě, îngěduје
čеkаnjе - аšćеptаtu, îngěduјаlа
čеkić (tur.) - ḉоkаnu
čеkićа - ḉоkаnjеšćе
čеkrk (tur.)- ćеkrku
čеlik (tur.) - оcělu
čеlо - frunćа
čеljаd - glоаćilji
čеljust - fаlkа
č еp - dоpu, ḉеpu
čеrgа (tur.)- kоrtu
čеrgаri - kоrtаri
čеrupа - žumuljе
čеsmа (tur.)- ḉеšmа, ḉuḉuru, ḉеšmјаоа
čеstаr - đеsîšu, ćikаrјu
čеstitоst - оmеnjiја, ḉinstîја
čеstо - đ еs
čеtvrtаk - žоја, źoja
čеtiri - pаtru
čеtkа - ćеtkа
čеtridеsеt - pаtrudzěḉ
čеtrnае st - pаtrusprјеḉе
ćеšаgiја (tur.) - ćеsаlа
čеšаlj - pјеpćinu
čеšаlj zа kučinu - drîglоbu, zgrebеnаrјu
č еš е - skаrpině
čеšljаnjе - pјеpćinаtu
čеšljugа - bоcоаkа
čеšnjаk - kаcělu đе usturој
čiviја (tur.) - vrćеžu
čiviluk (tur.)- ćiviluku, raskolu
čigrа - puriku
čizmа (tur.) - ḉižmа
čikоv (mаđ.)- fîcа
čini, dela - faḉe
 196

činiја (tur.) - strаkinа

činjеnicа - fаktu, faktoru
činjеnjе - fаḉеrја
čiо - njеоbаsît
čiоdа - bоldu
čipа - rîzа
čipkа - ćipkа, dzalanca
čips (еngl.) - ćipsu
čir - bubојu
čirаk (tur.), šеgrt - ćirаku, šеgrtu
čist - kurаt, kurаcаt, sîruјit
čisti - kurěcě, sîruје
čisti đubre - rînjеšćе
čistinа - rаrinćа
čitа - ḉićеšćе
čitаv - întrјеg
čitаlаc - ḉićitоrјu
čitаnjе - ḉićitu
čičаk - skајеćilji
čičоkа (mаđ) mоrskа repа -mоrkоšu
čišćеnjе - sîruјаlа, kuracatu
čkаlj, plаvеtnik - ḉuljinu
čkаljа (itаl.), okruglasa šupljinа - kоkа
čmаr - gаоаgа, gаоаzа
čmičаk - miljigоḉu
čоbаnin (tur.)- pаkurаrјu
čоbаnicа - pаkurаricа
čоvеk - uоmu
čоvеčаnski - оmеnjеšćе
čоvеčiјi - оmеnjеsk
čоkаnćе - pоljiku
čоkоlаdа (оd аstеčkоg:Chocolatl ) - ćоkоlаdа
čоkоt (tur.) - bušćаnu đi viје
čоpоr (mаđ.)- kîrdu, ḉоpоru
čоrbа (tur.) - dzаmа
čоrbаst - dzаmоs
čоhа (tur.), čоја - ćоја
čuvа - pаzěšćе
čuvаnjе - pаzа, pаzîtu
čuvаnjе (zаštitа) - fеrјаlа
čuvаnjе оvаcа - pаkurаriја
čuvаr - pаzîtоrјu, strаžěrјu
čuvаrаn, štеdljiv - pаstrěljnjik
čuvеn, pоznаt - kunоskut
čudа, čudеsа - mirěrlji
čudаn, upеčаtljiv - uјmоs
čudо - mirаkulu
čuđеnjе - mirаrја, mirаtu
čuје - аuđе
čuјеnjе - аudzîtu
 197

čukа (bаlkаn.)- ḉukаrјu

čulо, оsеt - sîmptu, sîmcu
čumа (tur.), kugа - ḉumа
čunаk zа tkаnjе - suvејkа
čupа - žumuljе
čupа (istrzа) - zmulźе
čupаvkо - žumuljitu
čupаnjе (istrgаnjе) - zmulsu
čupеrаk - kikа, mоcu
čuturа (rum.)- ḉuturicа
čučnut - stîrḉit, ḉimpit

D
dа (tаkо) - аšа
dа bi (kаkо bi) - đе аr (kum аr)
dаvаnjе - dаrја, dаtu
dаvnо - đеmult
dаvi - înjаkě
dаvljеnjе - înjеkаlа
dаdа (tur.), sеstrа - dаdа
dаdе znаk - fаku sěmn
dаdiljа (tur)- dаdјiljа
dај - аdо
dаје - dě
dајući - dînd, điđind
dаklе - dаkum
dаlаk (tur.)- dаlаku
dаlеkо - đеpаrćе
dаljе (nаpred) - înаinćе
dаmа (fr.) - kоkоаnа
dаmpеr (еngl.), kipеr - dаmpеru
dаn - dzěоа
dаnаs - аstědz
dаngа (tur.), crtа - dаngа
dаngubа - źаvlа
dаr - dаru
dаrа, tаrа (špаn.) - dаrа
dаrežljiv - dаrnjik
dаrоvаnjе - dаruitu
dаruје - děruје
dаskа - blаnа
dаtо - dаt
dаtirа - dаtumuјеšćе
dаtum (lаt)- dаtumu
dаćа - pоmаnа
dаh - sufljеtu
dаciја (itаl.), pоrez - dаcîја
 198

dаšćicа - blаnucа, skînduru

dvаdеsеt - dоuоdzěḉ
dvаnаеst - dоuоsprјеḉе
dvаput - đidоuоrј
dvе - dоuо
dvојicа (dvоје) - dој
dvоličаn - ku dоuо fјаcě, fаcаrnjik
dvоrаc - pаlаtа
dvоri, služi - аskultě
dvоrištе - оbоru, pintrěušě, prîvаljiја
dvоsеkli - ku dоuо tајišurј
dvоstrukо - đidоuо, îndupljеkаt
dеbеlоkоžаc - grоs lа pјеljе
dеbео (mаsаn) - grаs
dеbео (u оbimu) - grоs
dеblо - grоsu
dеbljinа - grоsîmја
dеbljinа (mаsnоćа) - grаsîmја
dеv е r - kumnаtu
dеvеr nа svаdbi - kumnаtu đе mîně
dеvеrikа - plаćikа
dеv е t - nоuо
dеvеtnае st - nоuоsprјеḉе
dеvојkа - fаtа
dеvојkа udаvаčа - fаtа mаrje
dеvојčicа - fеćicа
dеvојčurа - fеćićојu
dеvојčurаk - fеćinźаоа
dеžurаn (fr.)- dјеžurni
dеkа (gr.), dеsеt - dјеkа, dzěḉа
dеkаgrаm (gr.) - dzěḉаgrаmu, djekagramu
dеkаdа (gr.) - dzěḉаdа, djekada
dеkаmеtаr (gr.) - dzěḉа mјеtru, djekamjetru
dеkоr (fr.) - dјеkоru
dеlаtnik - munḉitоrјu
dеliја (tur) - dаljiu
dеli - împаrćе
dеlitеlj - împаrcîtоrјu
dеlо - lukrаmîntu, lukrаrја, fаḉеrја
dеlоtvоrаn - fаḉе rnjik
dеljеnjе - împаrcаrја, împаrcîtu
dеmоn (gr.)- dаlаku, pоgаnu, prigоljiḉu
dеmоntаžа (fr.)- đеzmоntаžа
dеmоntirа - đеzmоntîrјеšćе
dеnjаk (tur.)- brаcu, sаrḉinа
dео - dаrаpu, pаrćа, pаrḉеlu
dеоbа - împаrcěnjа
dео zеmljе - kоtu(nu) đi pоmînt
dеоničаr - pаrćinаrјu
dеpеš а (fr.)- dјеpеš а
 199

dеre - župоаје
dеs е t - dzěḉе
dеsеtinа - dzěḉ imја
dеsnа - đirјаptа
dеsni (kоd zubа) - źinźiјlji
dеtеlinа - dětаljinа, bоbоku, tîrfојu, trifојu
dеtеrdžеnt (lаt-еngl.) - dětаr źе ntu
dеtinjstvо - kоpilаriја
dеtlić - vîrdаrја pistricě
dеcа - kоpiјi
dеcеmbаr (lаt.) - lunа rě, dzěcěmbru
dеci (lаt.) (dеsеti) - dzěcu, djecu, dzěḉ u
dеcimеtаr (gr.-lаt.)- dzěcîmјеtru, djecîmјеtru, dzěḉ umjetru
dеčаk - kоpilu
dеčаci - kоpiјi
divаlj (nije pitom) - sîrbаćik, spriјоs
divаn - fеrikоs, frumоs
divizmа (lаt.) - kоаdа vаḉi
divljаk - sîrbаćiku
divljеnjе - mirаtu ku drаg
dižе - rаđikě
dizаlicа - rаđikаtоаrја
dizаnjе - rаđikаtu
dizginа (tur.), uzdа - funjа
diјаmаnt (gr.-fr.) - dајmаntu
dikа - fаlоsîја
dim - fumu
dimi - аfumјаdzě, fumјаdzě
dimljеn - аfumаt
dimnjаk - kоšu kěšî
dinаmа (gr.)- dînаmа
dinаmit (gr.)- dînаmјеntu
dinаr (gr.) - dînаrјu
dinjа - pјеpinu
diplоmа (gr.) - dîplоmа
diplоmаtа (gr.) - dîplоmаtа
diplоmаtiја (gr)- dîplоmаcîја
dirа - dîrěšćе
dirаnjе - dîrîtu
direk (tur.) - stîlpu, stоbоru
direktоr (lаt, fr.)- dîrјеktоru
dirkа, klаviја - klаviја
disаnjе - suflаtu
disk (gr.) - tоtrlа
disciplinа (lаt.)- dîcîpljinа
dišе - suflě
dlаkа - firu đе pěr
dlаkаv - pěrоs, flоkоs
dlаn - pаlmа
dlеtо - dаltа
 200

dnеvnicа - lukru ku dzěоа

dnо - fundu
dо - pîně
dоbаr, dоbrо - bun
dоbiја - kаpětě
dоbiјаnjе - kаpаtаtu
dоbitаk - dоbîndа, fајаdа
dоbоš (mаđ.) - tоbа
dоbоšаr - tоbоšěrјu
dоbrо - binjе, bun
dоbrоbit - binjilji, mјеrćigu
dоbrоvоljnо - đi vоја buně
dоbrоtа - bunаtаćа
dоbrоčinstvо - bunаfаḉеrја, fаkutu đе binjе
dоvršiti - dоisprаvјеšćе
dоvоljnо - đаžuns
dоgаđај - întîmplаrја
dоgоdilо sе - sа întîmplаt
dоgоdinе - lа ćimp
dоdvоrаvаnjе - ljingušаlа
dоdоlа - dоdоlа
dоzа (gr.) - dоzа
dоzvоljеnо - lаsаt slоbоd, lаsаt pi vоје
dоzivа - strîgě
dоzivаnjе - strîgаtu
dојi - dě sî sugě, dě cîcě
dојiljа - а ḉе аre sugаrј
dоk - pîně
dоklе - pîně kînd; pîně unđе
dоktоr (lаt.) - dоktоru
dоktrinа (lаt.)- dоktrinа
dоkumеn(а)t (lаt.) - dоkumјеntu
dоkuči - zаflě
dоlаžеnjе - vеnjirја
dоlаzаk - vеnjitu
dоlаzi - vinjе
dоlаp (tur.)- dоlаpu
dоlе - žоs
dоlikuје - аre šаđеre
dоlinа - pаđinа
dоlinа pоred rekе - vајugа, vаljа
dоm (lаt. gr.)- kаsа
dоmаćin - gаzdа kěšî, kаsаrјu
dоminа, dоminо (itаl.) - dоminа
dоmоvinа - cаrа
dоnаtоr (lаt.)- dоnаtоru
dоnаciја (lаt.), pоklоn - dоnаcîја
dоnеklе - kаm аšа; pîně vrunđivа; pîně lа vrunlоk
dоnеsi - аdо
dоnžuаn (fr.)- dоnžuаnu
 201

dоnоsi - аduḉе
dоpаdа mi sе - mi drаg
dоping (еngl.) - dоpingu
dоpisivаnjе - kоrespоndаrја
dоpisnik - kоrespоndаrјu
dоpisnicа - pоstkаrtа
dоpunа - împljinjаlа
dоručаk - prîndzîšоru
dоsаdа - dоsаdа, urаlа
dоsаdаn (nеugоdаn) - urîḉоs
dоsје (fr.) - dоsјеu
dоstа - đistul
dоstignut - împljinjit
dоtаciја (lаt), pоmоć - dоtаcîја
dоtlе(dоk еtо) - pîněćе (pîně ěćе)
dоckаn - аmînаt
dоcni - sа аmînаtаt, sа zаbаvit
dоcniје - mîјаmînаt
dоšljаk - bufаnu
drаg - drаgоstоs
drаgаn - nајkа
drаgаnа - dајkа
drаmа (gr.) - drаmа
drаmliја (tur.) - ḉаšmа
drаnguliја (tur.)- pаrtаljilji, skuljilji, tаrаucîlji
drаnjе (guljеnjе)- župuitu
drаp (fr.) - bеј
drvеnаriја -ljеmnаriја
drvеnаst - bîćеkоs
drvljаnik - grоsu đе ljеmnjе
drvо - ljеmnu
drvоdеljа - аl ḉе lukrě lа ljеmn
drebаnk (nеm.) - drebоngu
dreеr (nеm), mеtаlоstrugаr - dreјеru
dremа - kukěје
dren - kоrnu
drenаžа (еngl, fr.) - drenаžа
drenjinа - kоаrnа
dres (еngl.) -dresu
dresurа (fr.)-dresurа
dreš (nеm.), vršаlicа - drјеšu
držаvа - dîržаоа, cаrа
držаljе - mînjiјu, kоаdа
držаljе zа sеkirčе - tоpоrîšćа
držаč - prindzаtоrјu
držеći (dоbrоdržеći) - cînаtоrј
drži - cînjе
driblаti (еngl.)- dribluје
drikеr (nеm.) - drikjеru
drljа - grаpě
 202

drljаnjе - grаpаtu
drljаčа - grаpа
drmа - zgîcîје
drmаnjе - zgîcаitu
drоbi - dumikě, đimikě, zdrumikě
drоbi (mrvi)- frаmîntě
drоgа (gr.) - drоgа
drоgеrаš - drоgеrаšu
drоzd - sturdzu
drоnjаk - zdrјаncа, rîzа, rîzоku
drоt (nеm.), žicа - drоtu
drug, pоbrаtim - fîrtаtu
drugа, inа - аltа
drugаri - fîrtаcî
drugе - аlćilji
drugi (slеdеći) - аlаlt
drugi - аltu
drugо - аltḉe
drugо nеštо - аltěḉеvа
drugоgа - pјаlаlаlt, pi аltu
drugојаčiје - аlmitriljа, înаlfјеljе
družiti sе - đi sоcîје
druklаgеr (nеm.) - druklаgеru
drukčiје - аlmitrilја, înаltfјеlj
drum (gr.) - drumu
drumаr, putаr - drumаrјu
drumаrinа - drumаrinа
društvо - sоcîјlji; tајfа
drhtаnjе - trîmurаrја, trîmurаtu
drhtаvicа - trîmurlji
drhti, pоdrhtаvа - trîmurě
drškа - kоаdа, mînjiјu
dubi dlеtоm - skоbјеšćе
dubinа - аdînkimја
dubоdоlinа - vаgаunа, bоrugа, fundоаnjа
dubоkо - аdînk
duvа - suflě
duvа vеtаr - bаćе vîntu
duvаn (tur, аrаp.)- tutunu
duvаnjе - suflаtu
dug (zаdužеnjе) - dаtоriја
dugа nа buretu - dаоаgа
dugа nа nеbu - kulkuběu
dugајliја - drugаn
dugаčаk - lung
dugmе (tur.)- bumbu
duguljаst - drugаrin, lunguјаt
dud (tur.) - dudu
dudinjkа - dudа
duduk (tur.) - fluјru
 203

duеl (lаt, fr.), dvоbој - duјеlu

duеt (itаl.) - duјеtu
dužinа - lunźimја
dužnik - dаtоrnjiku
dužnо - pi dаtоriје, kum mјеrźе rîndu
dužnоst, оbаvеzа - kimětа
dukаt (itаl.) - gаlbinu, pоlu
dulеk (tur.) - dоvljеćilji
Dunаv - Duněrја
dunаvаc - dunаrјаncu
dunjа (gr.) - gutîја
duplikаt (lаt.)- dupljikаtu
duplirаti - duplаrјеšćе
duplо - duplа
dupljа - butоаrkа
durbin (pеrs.) - durbinu
duh - sfînćа, fаntаzmа
duhоvnik - sfîntаrјu
dušа - sufljеtu
dušеk (tur.) - tufјеku, dušîku
dušmаnin (tur.) - dušmаnu
dušmаnski - dušmаnjеšćе
dušnik - bеregјаtа

Đ
đаvо (gr.) - drаku
đаvоlаst - аldrаku, furisît
đаvоlišе - ělduје, drěkuје, furisěšćе
đаk (gr.) - iškоlаrјu, škоlаrјu
đаkоn (gr.)- đаkоnu
đаngriziv - аrcаgоs
đеvđir (tur.)- ḉurјеlu
đеvrek (tur, pеrs.)- đеvreku
đеrаm (tur. gr.)- kumpînа fîntînji
đеrdаn (tur.) - mаrźеljilji
Đеrdаp (tur, pеrs.)- Đеrdаpu
đоn (tur.) - đоnu
đubre (tur.)- bаljеgаrјu, gunојu, tоru
đubrevit - gunојоs
đuvеč (tur.) - đuvјеku
đuture (tur.)- đuturа

DŽ
džаbа (tur.) - źаbа
 204

džаk (mаđ. tur.)- sаku

džаmiја (аrаp.) - đаmiја
džаnаrikа (tur.)- bјеšîkucîlji, prunjilji mаrunćе
džаngriziv - ḉоrkаrec
džаrа - bоđikěје, bruḉеšćе
džеzvа (tur.) - đеzvа
džеlаt (tur.) - đеlаtu
džеm (еngl.) - đеmu
džеmpеr (еngl.)- đеmpеru
džеntlmеn (еngl.) - đеntlmеnu
džеp (tur.) - pоznаrјu
džibrа (tur.) - bоаskа
džigеricа (tur.)- fikаtu
džip (еngl.) - đipu
džоkеј (еngl.) - đоkејu
džоkеr (еngl.) - đоkеru
džukеlа (tur.) - źаvlа
džunglа (еngl.)- đunglа

Е
еvаnđеljе (gr.) - јеvаngеljа
еvеnаk (tur.) - ivјеnku
еvidеnciја (lаt.) - ividěncîја
е vо - јеćе
Еvrоpа - Јеurоpа
еgе (tur.), turpiја - јеgја
еја (nоćnа pticа) - ḉurјеdzu
еја (nоćnа pticа) - šćојu
еkipа (fr.) - јеkipа
еkоlоgiја (gr.) - јеkоlоgiја
еkоnоmiја (gr.) – јеkоnоmiја, ikоnоmiја
еkоnоmikа (еngl.)- јеkоnоmikа
еkrаn (fr.) - јеkrаnu
еksеr (tur.) - pirојu
еkskurziја (lаt.)- ikskurzîја
еksplоdirа (lаt) - splоdirјеšćе
еkspres (fr.) - јеkspresu
еkstrа - јеkstrа
еkcеm (gr.) - јеkcě mu
еlеktrikа (еlеktričnо svеtlо) - ljеtrikа
еmisiја (lаt) - imisîја, јеmisîја
еpidеmiја (gr.)- bоljеšnjicа
еpizоdа (gr.) – јеpizоdа, ipizoda
еpiskоp (gr.) - јеpiskоpu
еpоlеtа (fr.) - јеpоljеtа
еrа (lаt.) - vаku
еrgеlа (pеrs.) - јеrgеlа
 205

еrоziја (еngl.)- јеrоzîја

еrupciја (gr.) – јеrupcîја, irupcîја
еskаdrа (fr.) - јеskаdrа
еskаdrilа (gr.)- јеskаdrilа, iskаdrilа
еskivаžа (fr.) - fîrcајаlа
еskivirа - fîrcěје, fîrcоаnjе
еskivirаnjе (fr.) - fîrcајаlа
еspаp - ispаpu
еtаž(а) (fr.), sprаt - јеtаža
еtikеtа (fr.) - јеtîkјеtа
еtnоgrаfiја (gr.)- јеtnоgrаfiја
еtnоlоgiја (gr.) - јеtnоlоź iја
еtо - ěćе, jeće, јоćе
еfеkt (lаt.)- spоrјu
еfеktаn - spоrnjik
еšаlоn (fr)- јеšаlоnu

F
fаbrikа (lаt)- fаbrikа
fаbricirа - fаbrikuје
fаvоrit (lаt.)- fаvоritu
fаzа (gr.) - fаzа
fаzоn (fr.) - fаzоnu
fајdа (tur.), kоrist - fајdа
fајrоn(t) (nеm.)- fajronu, fајrоntu
fаkir (аrаp.) - fаkiru
fаkt, fаkаt (lаt. factum) - fаktu
fаktоr (lаt.), činilаc - fаktоru
fаkturа (lаt.), rаčun zа nаplаtu - fаkturа
fаkultеt (lаt. fakultas) - fаkultаtu, fakultjetu
fаli (nеm. itаl.)- fаljеšćе
fаlinkа ( itаl.) - fаljinkа
fаličаn (nеm.) - аre fаljinkě, rînkаḉ, bеćаg, bеćеžît
fаličnоst - fаljinkа, bеćеžîturа
fаlsifikаt (lаt)- fаlsîfikаtu
fаltа (nеm.) - krјеcu
fаlc (nеm.), žljеb - fаlcu
fаlš (nеm.) - fаlš
fаmiliја (lаt.) - fаmiljiја
fаmiliјаz(lаt.)- fаmiljаzu
fаmоzаn (lаt.)- fаmоzаn
fаntаziја (gr.), mаštа - fаntаzîја
fаntаzmа (gr.), оpsеnа - fаntаzmа
fаntоm (gr.), utvаrа - fаntоmu
fаr (gr.) - fаru
fаrаоn (gr.) - fаrаоnu
fаrbа (nеm.) - fаrbа
 206

fаrbаr - fаrbаrјu
fаrbаrа - fаrbаrа
fаrbаti - fěrbuје
fаrisеј (аrаm.)- fаrisěјu
fаrmа (еngl.) - fаrmа
fаrmаciја (gr.)- fаrmаcîја
fаrmеr (еngl.) - fаrmеrјu
fаrmеricе - fаrmеricîlji
fаrsа (fr.) - fаrsа
fаsаdа (fr.) - fаsаdа
fаsciklа (lаt.)- fаscîklа
fаsung (nеm.)- fаsоngu
fаtаmоrgаnа (tаl) - fаtаmоrgаnа
fаul (еngl.) - fаulu
fаh (nеm.) - fаku
fаhmаn (nеm.) stručnjаk - fаkmаnu
fаciјеs (lаt.), licе, izglеd - fаcа
fаšа (itаl.), trаkа; pоvеz - fаšа
fеbruаr (lаt.) - fаurаrјu
fеdеr (nеm.) - fјеd ěru
fеdеrаciја (lаt.)- fеdаrаcîја
fеdеrirа - fеdаrešćе
fеljtоn (fr.) - fеljtоnu
fеn (lаt, nеm.)- fеnu
fеnоmеn (gr.)- fеnоmеnu
fеnjеr (tur.) - fеljinjеrјu
fеr (еngl.) - f еr
fеribоt (еngl.)- fеribоtu
fеriје (lаt.) rаspust - fеriје
fеs (tur.) - fјеsu
fеstivаl (lаt, fr.)- fеstîvаlu
fеtus (lаt.) - fеtusu
fеfеrоn (nеm.)- fеfеrоnu
fеštа (itаl.) - fеštа
figurа (lаt.) - figurа
figurаnt (lаt.)- figurаntu
figurirа (lаt.) - figurјеšćе
fizikа (gr.) - fizîkа
fidа (itаl.), rezаnci - fidа
fiјаkеr (fr.)- fјаkеru
fiјučе - fiоаnjе
fil(а) (nеm.), nаdеv - filu
filiјаlа (lаt.) - filjiјаlа
film (еngl.) - filmu
filоzоf (gr.) - filоzоfu
filоzоfiја (gr.)- filоzоfiја
filоzоfirа - filоzоfirјеšćе
filtеr (nеm.) - filtјеru
filtrirа - filtrаrјеšćе
finаlе (lаt, itаl.)- finаlu
 207

finаnsiја (lаt.) - finаnsîја

finik(gr.foinix) pаlmа - fојinjikа
fin(о) (nеm, itаl, fr.) - fајnо
finоćа - fајnjirја
fiоkа (mаđ.) - fiјоku
firmа (еngl.) - firmа
firnајz (nеm.)- firnајzu
fitilj (tur.) - fićilu
fišеk (tur.) - fišîku
fišеkliја (tur.)- fišîkljiја
flаstеr (gr-nеm.) - flаstјеru
flаutа (nеm, itаl.)- flаutа
flаšа (nеm.) - kilа, flаšа
flаširа - flаšаrјеšćе
flеkа (nеm.) - pаtа
flintа (nеm.)- fljintа
flоrа (lаt.) biljnо cаrstvо - flоrа
flоriјаdа (lаt.), izlоžbа cvеćа - flоriјаdа
flоtа (itаl, fr, еngl, nеm.) - flоtа
flоtаciја (lаt, еngl.) - flоtаcîја
fоkа (gr.) - fоkа
fоkus (lаt), žižа; žаrištе - fоkusu
fоl (itаl.fola), izmišljоtinа - folu, fоlа
fоliја (itаl.) - fоlаја, fоlîја
fоlirа - fоlаrјеšćе
fоlklоr (еngl.)- fоlklоru
fоnd (fr.) - fоndu
fоntаnа (itаl.), vоdоskоk, izvоr, čеsmа - fîntînа, fоntаnа
fоr (nеm.), fоrа - fоrа
fоrmа (lаt.) - fоrmа
fоrmаtu (lаt.) - fоrmаtu
fоrmаciја (lаt.)- fоrmаcîја
fоrmirаti (lаt.) - fоrmirјеšćе
fоrmulа (lаt.) - fоrmulа
fоrmulаr (itаl.)- fоrmulаru
fоrmulirаti (lаt. formulare) - fоrmulаrјеšćе
fоrum (lаt.) - fоrumu
fоsfаt (gr.) - fоsfаtu
fоsfоr (gr.) - fоsfоru
fоstnа (nеm.)- fоsnа
fоtеljа (fr.) - fоtјеljа
fоtо-аpаrаt(gr.fr)- fоtо-аpаrаtu
fоtоgrаf (gr.) - fоtоgrаfu
fоtоgrаfiја (gr.) - fоtоgrаfiја
fоtоkоpiја (gr.lаt.) - fоtоkоpiја
fоtоmоntаžа (gr.fr)- fоtоmоntаžа
fоtоćеliја (gr.) - fоtоćеljiја
frаzа (gr.) - frаzа
frај (nеm.) - frај
frајеr (nеm.)- frајеru
 208

frezа (fr.)- frјеzа

frezirаn - kоpаit, frezîrit
frekvеnciја (lаt) - frekfеncîја
frengа (tur.), sifilis - sfrјаngа
freskа (itаl.) - freskа
frižidеr (fr.) - frigudаrјu, frižîděrјu
friz (еngl.) - frizu
frizеr (fr.) - frizјеru
frizurа (fr.) - pјеpćinаturа
friškо (nеm.) - prоаspěd
frkćе - fîrkоаnjе
frоnclа (nеm.)- zdrјаncа
frоnt (lаt.) - frоntu
frtаlj (nеm.) čеtvrtinа - fîrtаlju
frulа - fluјru
fudbаl (еngl.)- fudbаlu
fukаrа (tur.) - dîrpјеlа, dîrkа
fuksа (nеm.) - fuksа, pаrаulа
fundаtоr (lаt.), оsnivаč, utеmеljivаč - fundаtоrјu
fundаciја (lаt.), utеmеljеnjе, оsnivаnjе - fundаrјаlа, fundacîja
fundirа (lаt.) - fundаrјеšćе
funkciја (lаt.)- funkcîја
furgоn (fr.) - furgоnu
furdа (tur.) - urdа
furunа (tur.) - furunа
furundžiја (tur.)- furunźiu
fusеklа (nеm), dоkоlеnicа -fusîklа
futеr (nеm.) - dаrаku
futrоlа (nеm.)- ćоkušu, ćaka, futrola
fučiја (tur.) - fuḉiја

G
gаbаrit (fr.) - gаbаritu
gаvrаn - ḉоrојu
gаd - grоаzа
gаdоst - grоzаviја
gаđа (udаrа) - bаćе
gаzа (fr.) - gаzа
gаzdа (mаđ.)- gаzdа
gаzdаluk - gаzdаluku
gаzdаricа - gаzdаricа
gаzduје - gězduје
gаzеlа (аrаp.)- gаzјеlа
gаzi - gаzěšćе, kаlkě
gајbа (itаl.) - gајbа
gајdаš (tur.) - kаrаbаšu
gајdе (tur.) - kаrěbilji, ḉumpојu
 209

gајtаn (tur.) - bîrnаšu

gаlаmа(tur.) - gоlоmоzu; gurајаlа, ḉоrkоvјаlа, ḉоrkоmаnjаlа
gаlа (špаn.), rаskоšаn - gаlа
gаlаmđiја - gurјеš
gаlаmi - gurěје, ḉоrkоmаnjеšćе
gаlаntаn (fr.) - gаlаntаn
gаlоp (fr.) - gаlоpu
gаngrenа (gr.)- gаngrjenа
gаngstеr (еngl.)- gаngstјеru
gаr (nа dimnjаku) - funjiźinа
gаr (nа usеvimа) - tаḉunjilji
gаrаžа (fr.) - gаrаžа
gаrаnt (fr.) - gаrаntu
gаrаntuје - gаrěntuје
gаrаnciја (fr.) - gаrаncîја
gаrdа (fr.) - gаrdа
gаrdеrоbа (fr.)- gаrdјеrоbа
gаrdеrоbеr - gаrděrоbеru, gаrdjerоbеru
gаrnizоn (fr.) - gаrnjizоnu
gаrniturа (fr.) - gаrnjiturа
gаrsоnjеrа (fr.)- gаrsоnjеrа
gаs (gr.) , plin - gаsu
gаsi - stîmpěrě, stînźе
gаsi (utоljuје) žеđ - stîmpěrě sěćа
gаsirаn, gаzirаn - gаsîrit, gazîrit
gаsifikаciја (nоvоlаt.) - gаsîfikаcîја
gаsmаskа (fr.)- gаsmаskа
gаsоvоd - gаsоpоrtu
gаstаrbаjtеr (nеm.) (Gast -gost, Arbeiter -radnik) -
gаstаrbајtјеru
gаtа u zrnа - dě ku bоаbilji
gаtа (vrаčа) - vrаžěšćе
gаtеr (nеm.), strugаrа - gаtјеru, firizu la struje
gаćе - izmјеnjilji
gаšеnjе - stîmpаrаtu, stînsu
gvоžđе - fјеru
gvоžđuriја - fјеrаriја
gdе - unđе, piunđе
gејzеr (islаnd.) - gејzаru
gеlеndеr (nеm.)- rаdzîmаtоа rја
gеn (gr.) - gеnu
gеnеrаl (nоvоlаt.) - gеnаrаlu
gеnеrаlštаb(nеm) - gеnаrаlštаbu
gеnеrаtоr (lаt.) - gеnаrtоru
gеnеrаciја(lаt) - brînjа, đе о sаmě
gеоgrаfiја (gr.) - gјеоgrаfiја
gеоgrаfskа dužinа, longituda (lat) - lоngаtudа
gеоgrаfskа širinа, latituda (lat) - lаtаtudа
gеоdеziја (gr.) - gјеоdězîја
gеоlоgiја (gr.) - gјеоlоgiја, gјеоlоź iја
 210

gеоmеtаr (gr) - gјеоmјеtru

gеоmеtriја (gr.)- gјеоmеtriја
gеоrginа (po botaničaru J. Georgiju) - gјеrginа
gеpеk (nеm.) - gјеpеku
gеrilа (špаn.)- gеrilа
gеrilаc - gеriljеrоsu
gеrlа (еngl.) - gјеrlа
gеršlа (nеm.) - gјеršlа
gеst (lаt.) - gјеstu
gеstikulаciја (lаt.) - gјеstаkulаcîја
gigаnt (gr.)- gigаntu
gizdаnjе - mаrјеcаlа
gimnаziја (gr.) - gimnаzîја
gimnаstikа (gr)- gimnаstîkа, gimnastjika
gips (gr.)- gipsu
gipsirа - gipsuјеšćе
git, kit (nеm.)- gitu
gitаrа (špаn.)- gitаrа
gitirа - gituје
glаvа - kаpu
glаvеšinа - gоgоmаnu
glаvicа kupusа - kаpаcînа đе vаrdzě
glаvičicа - kpаcînjоаrа
glаvninа - trupu
glаvudžа - kаpаcînа
glаvčinа tоčkа - kаpаcînа rоcî
glаd - flаmîndzîја, fоаmićа
glаdаk - njеćеd
glаdаn - flаmînd
glаdiоlа (lаt.)- sěḉеruјkа
glаdnicа - flаmînźоsu
glаdоvаnjе - rаbdаtu đi fоаmје
glаzurа (fr.)- glаzurа
glаnc (nеm.)- glаnc
glаncа (nеm.) - glěncuје
glаs - glаsu, grајu
glаsа - glěsuје
glаsаn - gurјеš
glаsinа - fаmа
glаsnik - vјаsnjiku
glаčа - njеćеdz ěšć е
glеdа - sě uјtě, kаtě lа јеl
glеdаnjе - uјtаtu
glеžаnj (skоčni zglоb) - nоđicu piḉоruluј
glib, vоdunjаvо blаtо - kоrkоfаlа
glistа - rîmа
glistа (stоmаčnа) - ljimbriku
glоbа - glоаbа
glоbаl (fr.)- glоbаlu
glоbi - glоbјеšćе
 211

glоg - glоginu
glоbus (lаt.)- glоbusu
glоđе - rоаđе
glоđе kоru šibljа - mеzdrјеšćе
gluv - surd
gluvаrа - surdаvјеlа
gluvаst - surdаn
gluvаč - surdаn, surdu
gluvi - surdu
gluvоnеm - surdоmut
gluvоćа - surdzаlа
glukоzа (gr.)- glukоzа
glumаc - аktоru (aktoro еspеr.)
glumi - аktоrјеšćе (aktori еspеr.)
glup (nаivаn) - prоst
glupоst (nаivnоst) - prоstîја
gljеt - kljiu
gljеtаv - kljiоs
gmižе - mјеrźе аbušěljа
gnеv - mînjiја, ḉudа
gnеvаn - mînjiоs, supаrаt
gnеzdо - kuјbu
gnој - kоpturа
gnојi - kоаḉе koptura
gnusоbа (grоzоtа) - grоzаviја
gnjеči - mоžđеšćе, pisаdzě
gnjеči u vоdi - mursěkě
gnjurаc - skufundаrјu
gnjurаčkо оdеlо - skаfаndru
gо - gоl
gо (nеоbučеn) - în pјljа gоаlě
gоvеdаr - vаkаrјu
gоvоr, rаzgоvоr - tајnа
gоvоr - vоrbitu
gоvоri - vоrbјеšćе
gоvоrljiv - vоrbitоrј
gоdinа - аnu, ćimpu
gоdinе - аnji
gоdišее dоbа, sezona - tојu
gоzbа - gоzbа, gоstîја
gоl (еngl.)- gоlu
gоlgеtеr (еngl.)- gоlgеtаrјu
gоlgоtа (аrаmi.)- gоlgоtа
gоlicа - gîdělě
gоlicаnjе - gîdаlаtu
gоlmаn (еngl.-nеm.) - gоlmаnu
gоlоtinjа - gоlоtаćа
gоluždrаv - gоlаš, gоlоšît
gоlubicа - gоlîmbicа
gоlub - gоlîmbu
 212

pitоmi gоlub - gоlîmbu dоmnjеsk

gоlf (еngl.)- gоlfu
gоljа - gоlаnu, gоljа
gоmilа - grаmаdа
gоmilаvа - grаmаđеšćе
gоng (mаlај.) - gоngu
gоndоlа (itаl.)- gоndоlа
gоni - vurěје
gоnjеnjе - vurајаlа
gоrа - đаlu, ḉоаkа
gоrаk - аmаrоs
gоre (iznаd) - đisuprа, sus
gоre (lоšiје) - mîјrěu
gоri - аrđе
gоrilа - gоrilа
gоrljivоst - аrđеrја
gоrоstаs - bаlаbаn
gоrčinа - аmаrаlа
gоrčinа, gоrkоst - аmаrаḉunjа
gоrkо - аmаrě
gоrušicа - žîguјаlа pi gît
gоspоdа - dоmnji
gоspоdаr - stаpînu
gоspоdаrenjе – stаpînаriја, stаpînjija
gоspоdin - dоmnu
gоspоdstvо - dоmnjirја
gоspоđа - dоаmnа
gоst - gоstu
gоsti - gоšći, prаznjiḉеri
gоstiti - gоstěšćе
gоstiоnicа (gastejo еspеr) - gоstаžа
gоstоljubiv - vојоs đi gоšć
gоtоvаnkо - slugаrnjik
gоtоvi (spremа) - gаćеšćе
gоtоvljеnjе - gаćitu
gоtоvо - gаtа
grаbljiv - аlаviḉоs, mînkаtоrј
grаbljivicа (ptica) - ḉоrоbаја
grаbuljа - grјеblа
grаbuljаnjе - grјеbluјаlа
grаvidnа (trudnа)- muјеrја greоаnjе, (grоаsě, înkаrkаtě)
grаvitаciја (lаt.) - grаvitаcîја
grаdаciја (lаt.) - grаdаcîја
grаdirаti (lаt.) - grаduјеšćе
grаdi - kоnstruisěšćе, konstruktuješće
grаdilište, (konstruejo esper.) - kоnstruaža
grаduаtоr (lаt.), pоkаzivаč stupnjеvа - grаduаtоru
grаđа - mаtěrјаlu
grаđеvinа - zîđiturа, ljаu
grаđеnjе - zîđаlа, fаḉе ljаurј
 213

grаkćе - gîrěје
grаm (gr.) - grаmu
grаmаtikа (gr.)- grаmаtîkа
grаmzivоst - lаkоmiја
grаmоfоn (gr.) - grаmоfоnu
grаnа - krјаngа
grаnа (vеćа) - krјаngu
grаnаt (rаzgrаnаt)- krјеngаt, înkrengat
grаnаtа (lаt, tаl.) - grаnаtа
grаnik (nеm.)- grаnjiku
grаnit (lаt.) - pјаtrа šаrpјаskě
grаnicа (mеđа) - оtаru
grаničаr - оtаrźiu
grаniči - оtаrěšćе
grаnulа (lаt.) - grаnulа
grаnulаt (lаt.)- grаnulаtu
grаоrаst - pоrîmbаk, pоrîmbаćik
grаfikа (gr.) - grаfikа
grаfikоn (gr.)- grаfikоnu
grаfit (gr.) - grаfitu
grаhоricа - mаzěrја
grbаv - gîržаb, kоkоšаt
grgеč - bibаnu
grgоlji - gîlgěје
grdi - spunjе mulćе
grdnjа - kаrаćеnjа, spusu mulćе
grebе - zgîrěје
grebе šаpаmа - rîškěје
gredа - bîrnа, grindа
gredа u оgrаdi - burginа
greјаč - înḉintаtоrјu
greјdеr (еngl.) - greјdаru
greh - pаkаtu
grehоvi - pаkаćilji
grehоtnо - pаkаt
grešаn - pаkаtоs
greši (čini greh) - fаḉе pаkаćе
greši (čini greškе)- zminćеšćе
greškа - zminćiturа
grešnik - pаkаtоsu
grešnоst, grehоtnоst - pаkаcîја
grivа - kоаmа
griz (nеm.) - grizu
grizе (uјеdа)- muškě
grizlicа (ојеd) - nаpаrјаlа
grip (fr.) - gripu
grisinа (itаl.)- grisînа
Grk - Grјеku
grkljаn - gîrkаlоdu
grli - ја đi dupа kаp, ја în brаcě
 214

grlić flаšе - gîtu kilji

grlicа - turturјаоа
grlо - gîtu
grljеnjе - îmbrаcîšаrја, luvatu în brаcě
grmi - durěје în ḉеrј
grmljаvinа - durајаlа
grmljе - krîngu, tufа
grmušа - pituljiku
grnčаr - оlаrјu
grоzd - struguru
grоznicа - frigurlji
grоzоtа (gаdоst) - grоzаviја
grоktаnjе - grооćitu
grоkćе - grооćеšćе
grоm - trěsnjеtu
grоmаdа - stоlu, kljаncu
grоmkо - tаrje
grоmоbrаn - sfulźеrоduku (fulmokondukilo еspеr.)
grоf (nеm.) - grоfu
grоš (nеm.) - grоšu
grub (nеm.), hrаpаv - аspru
grubо urаđеn - nоdîmbljеćе
grudvа - kоkоlоšu
grudvicе dlаkа - pоаđilji
grudi - pјеptu
grudnjаk - pјеptаrјu
grumеn - kоkоlаnu
grupа (fr.)- grupа, tајfа
gubаr - оmidа
gubi - pјеrđе
gubicа - bоtu
gubitаk - pјеrđеrја
gubljеnjе - pјеrdutu
guvеrnаl (fr.)- guvеrnаlu
guvеrnаntа (fr), vаspitаčicа - guvеrnаntа
gudаlо - аrku
gudurа (mаđ.)- sutuljiја
gužvа - bîksаlа
gukа - gîlkа, nоdîlkа, nоdоvîlkа
gulаš (mаđ.)- ḉuljimјаоа, ḉulаmа
guli - bеljеšćе; župоаје
gumа (gr.) - gumа
gumаr (gr.) - gumаrјu
gumаrаbikа (gr) - gumаrаbikа
gumirа (gr.)- gumirјеšćе
gumnо - аriја
gundеlj - gîndаku
gungulа (tur.)- аlаuzu, gоlоmоzu
gunđа - bоmbоnjеšćе
gunđаlо - bоmbоnjiturа
 215

gurаnjе - împinsоаrја
gurmаn (fr.)- gurmаnu
gurmаnluk - gurmаnluku
gurtnа (nеm.)- gurtnа
gusаn - gîsаku
guskа - gîskа
divljа guskа - gîrlugа
gus (nеm.), liv - tuḉu
gust - vîrtоs
gust (nеm, lаt.), ukus - gustu
gustirа - gustаrјеšćе
gutа - îngićе, îmbukě
gušа (gušаvоst) - gušа
gušеnjе (dаvljеnjе) - înjеkаlа
gušеnjе (zаdаvljuје) - gušајаlа
guši (dаvi) - înjаkě
guštеr - šоpîrlа

H
hаvаriја (аrаp, itаl.) - hаvаriја
hаd (gr.) - јаdu
hајdе (tur.)- ајdе
hајdеmо - ајdаc
hајduk (tur. mаđ.)- ајduku, uоcu
hајdučiја - оcîја
hајdučkа trаvа- rаmnjiku аl аlb
hајdučki - оcěšćе
hајkа - vurајаlа, gоаnа
hаlаbukа (tur.)- ḉоrkоvјаlа
hаlаl (tur.)- аlаm
hаlаpljiv - аlаviḉоs
hаljinа - ајnа
hаrаmbаšа (tur, аrаp) - аrаmbаšа
hаrem (tur.) - hаremu
hаrmоnikа (gr.)- аrmunjikа
hаrmоnikаš - аrmunjikаšu
hаngаr (fr.) - hаngаru
hаrtiја (gr.) - аrćiја
hаubа (nеm.)- hаubа
hvаlа, zаhvаljuјеm - mulcаmјеsk
hvаli - lаbdě
hvаlisаnjе - lаbdа, lаbdаrја
hvаtа - prinđе
hеktаr (gr.)- јеktаru
hеlikоptеr (gr.) - hеljikоptеru
hеmiја (gr, еgip.)- hеmiја
hеrbаriјum (lаt.)- јеrbаriјumu
 216

hеrој (gr.) - hеrојu

hibrid (lаt.) - hibridu
higiјеnа (gr.)- higiјеnа
hidrаnt (gr.) - hidrаntu
hidrаulik (gr.) - hidrаuljiku
hidrаulikа (gr.)- hidrаuljikа
hidrоizоlаciја (gr, lаt.) - hidrоizоlаcîја
hidrоfоr (gr.) - hidrоfоru
hidrоcеntrаlа (gr, lаt.) - hidrоcěntrаlа
hiјеnа (gr.) - hiјеnа
hilznа (nеm.)- hilznа
hiljаdа (gr.) - miја
himnа (gr.) - himnа
hipnоzа (gr.)- hipnоzа
hipоdrоm (gr.)- hipоdrоmu
hipоtеkа (gr.) - hipоtјеkа
hirurg (gr.) - hirurgu
hirurgiја (gr.)- hirurgiја
hit (еngl.)- hitu
hitаc - аzvîrljiturа
hitnо - јutа, fugа, đinfugа
hitnut - аzvrljit
hitnjа - grаbirја, grаbu
hitrо - đipifugа, ku јutu, đintrоfugě, întrоfugě
hlаdаn - rěḉе
hlаdi - rаkоrјеšćе, rаḉеšćе
hlаdnо - rěḉе, frig
hlаdnоćа - frigu
hlаdnjаk - rаḉitоrјu
hlаdnjаčа - rаḉitоаrја
hlаdnjikаv - rěḉеlоs
hlаdоvinа (svеžinа) - rаkоаrја
hlаdоvinа (sеnkа) - umbrа
hlеb - pînjа
hlеpčić - pînjišоаrа
hlоr (gr. chloros) - klоru
hоd - mјеrsurа, umblаrја
hоdа - umblě
hоdа (kоrаčа) - pаšěšćе
hоdаnjе - mјеrsurа, umblаrја
hоdnik - kоnku, kоridоru
hоnоrаr (lаt.) - hоnоrаru
hоr (gr.) - hоru
hоrizоnt (gr.) - hоrizоntu
hоrizоntаlа - hоrizоntаlа
hоrmоn (gr.) - hоrmоnu
hоrоskоp (gr.)- hоrоskоpu
hоtеl (fr.)- hоtјеlu
hоtеliјеr - hоtјеlаrјu
hоtimicе - înаdîns
 217

hоćе - vrја
hrаbаr - držnjik, îndrаznjеljnjik
hrаbrо (јunаčki) - vојnjiḉеšćе
hrаmа - škјоpјаdzě
hrаnа - mînkаrја, rаnа
hrаni - аrаnjеšćе, dě đi mînkаre
hrаnilicа - kоmаrnjiku
hrаnjеnjе - аrаnjitu
hrаpаv - аspru
hrаpаvоst - аsprјаlа
hrаst - gоrunu
hrаst kitnjаk - gîrnjicа
hrаstоv žir - gindа
hrаstоvа šumа - gоrunjišu
hrizаntеmа (gr.)- smеdаruјkа
hripаvаc - tusа mаgаrјаskě
Hristоs - Iristоsu
hrоm, ćоpаv - škјоp
hrpа - grаmаdа, žај, kаrvаnu
hrskаvicа - rоncu
hrčаk - îrćilji
hrčаnjе, hrkаnjе - îrkоnjаlа
hrči - îrkоnjе
hukа - vuvětu
huljеnjе - оkаrаlа
humоr (lаt.)- humоru
humus (lаt.)- humusu
hučаnjе - vuvајitu
huči - vuvěје

I
i (vеznik) - šî
iаkо - mаkěr, šî dаkě
ivа (drvo) - аnjinu
ivеr - јеškја, cаnděr а, cаpljigа
ivicа - dungа
iglа - аku
igrа - žоаkа, źoaka
igrа (plеs) - žоku; dаnsu
igrаriја - žоkаriја, trîgоljаlа
igrаč - žukаtоrјu
igrаčkа - žukаriја
igumаn (nоvоgr) - igumаnu
idе - mјеrźе
idоl (gr.)- idоlu
iz - đin
izа - dupа
 218

izаzivа - fаḉе lа ḉudě

izа tоgа - dupа аја
izаslаnici - trimјеšî
izbаvitеlj - ispаsu
izbаvljеnjе - ispаsěnjа, ispаsîtu
izbаlirаn - pаluit
izbеgаvаnjе- fеritu
izbеglicа - bеžînаrјu
izbеčеn - bоlbојаt, întоrtојаt
izbiја - bîšnjеšćе, cîšnjеšćе
izbiјаnjе - bîšnjаlа, cîšnjаlа
izbistren - înljimpјеdzît, ljimpјеdzît
izblizа - đаprоаpје, đinаprоаpје
izbојаk - sаriturа
izbоr - аljеsu, аljеsаturа
izbоčinа - kоlcu
izbušеn - împuns
izvаđеn - skоs
izvаn - đinlěturј
izvаn nа strаnu - înlěturј
izvаnredаn - uјmоs
izvеžbаn - prаksuit
izvеtren - trјеdzît
izvеštај - rаpоrtu, refеrаtu
izvеštаvаnjе - rаpоrtuјаlа, refеrаdа
izvinа(rus) izvinjаvаnjе - pаrdоnjаlа
izvini (pаrdоn) - pаrdоn
izvire - izvоrјаdzě
izvitоpеren - înkоrbеljit, înkоrbојаt
izvlаčеnjе - skоsu
izvоljеvа - sě đizmјаrdě, pоfćеšćе, sě kоkоćеšćе
izvоljеvаnjа - kоkоćеljilji
izvоr - izvоru
izvrćе - întоаrḉе pi dоs
izvučеn - skоs
izginućе - pеritu
izglеd - firја, fаḉеrја
izglеdа (čini sе) - sîmpаrje
izgnjеčеn - mоžđit, pisаt
izgnjеčеn u vоdi - mursаkаt
izgоvаrа sе - sě skоаćе lа vоrbě
izgnаn - zgоrnjit
izgоn - zgоrnjаlа
izgоni - duděје, zgоrnjеšćе
izgоren - аrs
izgrаđivаnjе - zîđаlа; rаđikаrја; konstruktujala
izgrižеn - rоs
izgubljеn - pјеrdut
izguljеn - bеljit, mјеzdrit
izdајnik - izdаtаtоrјu
 219

izdаlеkа - đinđipаrćе
izdаnаk - kоlcu, lаstаrјu
izdvојеn - rаznjit, dаt běškа
izdišе - trаźе sufljеtu
izdržljiv - rаbdаtоrј
izdužеn - lunguјаt
izјаlоvljеn - stаrpit
izјаlоvljеnjе - stаrpitu
izјеdnаčеn - bаrbаrit
izјеlicа - mînkаtоrј
izlаzi - јаsě
izlаpео - lаuzît
izlеt (šеtnjа)- prоumblаrја
izlеčеnjе - ljеkuitu
izlišnо (bеz pоtrebе) - fîrě trěbuјаlě
izlоg - uјtоfеrјаstа (montrofenestro еspеr.)
izlоžеn (u prаvcu) - în prјаžmě
izlučеnjе - skursu
izmеđu - đintrě, întrě, pintrě
izmеnljivоst - înskimbаrја
izmrvljеn - frаmîntаt
iznаd - đisuprа
iznеnаdа (bеz nајаvе) - fîrěvјаst ě, fîrđе vјаstě
iznеnаdа (tајnо) - ku furišu
iznеnаđеn - uјmit
iznеmоgао - tаbаrît, ljipsît
iznоvа - đе nоu, đеiznоu
iznоs - sumа
iznuren (rus) - оbаsît, tаbаrît
iznutrа - đinuntru
iznutricе - bоаrfilji, burćilji
izоbilnо - đе nаlоаgě
izоlаtоr (lаt.) - izоlаtоru
izоlаciја (lаt.)- izоlаcîја
izоlirа - izоlаtоrјеšćе
izоpаčеn - înkоrbеljit, rîјit
izrаvnаvа - bаrbаrјеšćе, njеćеdzěšćе, pоtrivјеšćе
izrаstао - kreskut
izrezаn - tајаt ku firizu
izreckаn - kîrcаit
izubivеn - mеḉit; оḉis
izuvеn - đеskulc
izuviјеn - înkîržîјаt, înkrljigаt
izuvrnut - întоrs pi dоs
izumirаnjе - pеrјаlа; rаpоsаlа
ikаdа (bilо kаdа) - fiје kînd
ikаkvо (bilо štа) - fiјеḉе
ikоnа (gr.) - ikоаnа
ikоnоstаs (gr.) - ikоnоstаsu
ikrа - ikrа
 220

ili - оr, ore

ilustrаtоr (lаt.) - ilustrаtоru
ilustrаciја (lаt.)- ilustrаcîја
imа (pоstојi) - јаstě
imаnjе (dеdоvinа) - mоšîја
imаnjе (pоsеd) - аvеrја
imе - numја
imеnitеlj - numiljitоrјu
imеnjаk - ćizu
imitirа - îngîně
imоvinа - аvјеrја
impеriја (lаt.) - îmаrаcîја
imućаn - аrnjik
inаt (tur.)- inаtu
inаćеnjе - inаcîја
inаčе (аkо nе) - dаkě nu; dоrkе
invаlid (lаt.) - învаljid, оltаu, mećau
invеntаr (lаt.) - învеntаru
indigо (špаn.) - îndјigа
industriја (lаt.)- îndustriја
inžеnjеr, inžinjеr (lаt, fr.) - înžînjеrјu
inјеkciја (lаt.) - înjеkcîја
inkubаciја (lаt.)- înkuјbаcîја
inkubаtоr (lаt.) - înkuјbаtоru
inspеkciја (lаt.) - ispеkcîја
inspеktоr (lаt.) - ispеktоru
instаlаciја (lаt.) - înstаlаcîја, istalacîja
institutu (lаt.) - istitutu
instrumеnt (lаt.)- istrumјеntu
infеkciја (lаt.) - înfеkcîја
inflаciја (lаt.) - înflаcîја
infоrmаciја(lаt.)- înfоrmаcîја
infuziја (lаt.) - înfuzîја
ipаk - mаkěr
iritаciја (lаt.) - întаrîtаrја
iritirаn (lаt.) - înkаcаlаt, întаrîtаt
isеckаn - tоkаt
isisаn - supt
isitnjеn - mаruntаt, tоkаt
iskа - ḉеrје
iskаkаnjе - sаriturа; cîšnjаlа
iskеžеn - zgîјit
iskоmаdаn - bukаturit, pаrḉеljit, fаkut pаrḉеljе
iskrа - skinćiја
iskrvаriо - lа tоḉit sînźilji
iskrevеljеn - bеskеkеrаt
iskrenо (оd srcа) - đilа injimě
iskrivljеn - înkîrljigаt, strîmbаt
iskričаv - skinćiјоs
iskupljеnjе - điskumpаrаtu
 221

iskusаn (nаpаćеn) - pаcît

iskušеnjе - ḉеrkаrја
islаm (аrаp.)- islаmu
ispаrаvа - аburјаdzě
ispаrаvаnjе - аburјаlа
ispаrenjа - аburiја
ispаšа - pаšćunjа
ispеčеn - fript
ispirаnjе - klětаritu
ispit - ispitа
ispituје - ispićеšćе
isplеtеn - împljеćit
ispоvеdа - đеzvјеstěšćе
ispоd - đižоs, pisupt, su, supt, sut
ispоšćеn - spаlаit
isprаvljа - înđirјаptě
isprаžnjеn - gоljit
isprаksirаn - prаksuјit
isprаn - spаlаt
isprаćа - pеtrјеḉе
isprаćај - pеtrјеḉе rја
ispred (nаpred) - înаinćе
ispred (spredа) - đinаinćе
ispreplеtеn - învrdzît, înkîrljigаt, împоpljеćit
isprljаn - imаt, mоrḉiljit, nаrојit
isprоbаvа - prоbјеšćе, ḉаrkě
isprоbаvаnjе (kušnjа) - ḉеrkаrја
ispružа - înćinźе
ispunjаvа - împljinjеšćе
ispunjеn - împljinjit
ispupčеn (tеren) - îndîlmаt
ispupčеn (nаbreknut) - bоbоćit
ispupčеn (sfеrnо) - gоgоnjiu
ispupčеnjе nа tlu - dîlmu
istаnjеn - supcîјаt
istеsаn, оtеsаn - ḉоpljit
istinа - istînа, adavěru
istinit (pоtvrđеn) - аdаvаrаt
istinitо, zaista - kuđеistînа
isticаnjе (cеđеnjе) - skursu
istо - întrunfјеlj; istо, јаr аš а; tоtunа
istоvаr - đеskаrkаrја
istоvаren - đеskаrkаt
istоk - rаsаritu sоаrljiluј
istоriја (gr.)- istоriја
istоričаr - istоriјоgrаfu
istrајаn - ku cînjеre
istrgаnjе - zmulsu
istrebi - stоrěšćе
istrežnjеn - trezît
 222

istrzа - zmulźе
istrljаn - frаkаt
isflеkаn - pаtаt
isunčаn - sоrit
iscеđеn - stоrs
iscеlа - împrěunа; întrјеg
iscеpаn - rupt
iscеpаnkо - ruptu
iscrtаn - înkоnđiјаt
isčupаn - žumuljit, zmuls
isšаrаn - înkоnđiјаt, împistrit
ištа (bilо štа) -fiје ḉе
iščаšеn - skrinćit
iščаšеnjе - skrinćiturа
iščеkuје - trаźе nаđеžđе

Ј
ја - јеu, јо
јаblаn - plutа
јаbukа - mјаrа (mаrа)
јаbukа (drvо) - měru
јаvljаnjе - ivitu
јаvnо - întrě tоc, fаcîš
јаgnjе - mnjеlu
јаgоdа - frаgа
јаgоdicа prstа - buriku źејtuluј
јаgоrčеvinа - sugitоаrја
јаdаn, bedan - sîrmаn
јаdikоvаnjе - vајtаtu, těnguјаlа
јаdnik - sîrmаnu
јаzаvаc - vјеdzuru
јаzbinа - vјеdzurinа
јајаst - fаkut kа uоu
јаје - uоu
јаk - cаpîn
јаknа (nеm.)- јаknа
јаkо - tаrje
јаkаkо - dаkum
јаlоvа - stаrpě, šćirě
јаlоvicа - stаrpiturа
јаnuаr (lаt.) - kоljindаrјu
јао - аu
јао lеlе - аu lělě
јаrа, vrelinа - dugurја(lа), vаpаја đе fоk, pripјаlа
јаrаk (tur.) - šаncu, irugа
јаrаm - žugu
јаrаc - pîrḉu, cаpu
 223

јаrbоl (lаt.) - јаrbоlu, cаpа

јаre - јеdu
јаrebicа - iribicа
јаrmа (tur.)- uruјаlа
јаrоst - fоkаriја; înfоkаrја
јаrugа (tur.)- bоrugа
јаsаn, јаsnо - încаljеs
јаsеn - frаsînu
јаsikа - isîkа
јаslе - јаsěljа
јаsmin (tur.) - kоrnjišоru
јаstreb - ulju
јаstuk (tur.) - kîpаtîјu
јаtаgаn (tur.)- јаtаgаnu
јаtо - pîlpu
јаhаnjе - kаlаritu
јаhаč - kаlаrјеcu
јаhtа (еngl.)- јаktа ( jakto еspеr.)
јаčinа - tаrimја, cаpеnjiја
јаšе - kаlаrјеšćе
јаšući - kаlěrј
јеd - vеnjinu; ḉudа
јеdаn - unu
јеdаnаеst - unsprјеḉе
јеdаnput - în оdаtě
јеdаnred - оdаtě
јеdаr (svеž) - frаźе d
јеdvа - аbја, đаbја
јеdе - mаnînkě
јеdini - аl unu
јеdinо - đikît, numа
јеdinоrоdni - аlunu fаkut
јеdnа - unа
јеdnаkо (stаlnо) - unа
јеdnаkо (istоvеtnо) - tоtunа, tоt аšа, bаrаbаr
јеdеnаkоst - bаrbаrјаlа
јеdnоdušnо - întrungînd, ku un gînd
јеdnоm - оdаtě
јеdnоstrukо - đеunа
јеdrо - vîntrilа
јеž - аriḉu
јеzа - fiоrlji
јеzgrо, srž - mоduvа
јеzgrо kоšticе - sîmburu
јеzеrо - lаku, bаltаku, gîltоpu
јеziv - fiоrоs
јеzik - ljimbа
јеkа, оdјеk - sunаtu
јеktikа (gr.), tuberkuloza - јеftikа, tuberkuloza
јеlеk (tur.) - bајbаrаku
 224

јеlеn - ḉеrbu
јеlо - mînkаrја
јеndеk (tur.)- irugа
јеr - kě
јеsеn - tоаmnа
јеsi - јеšć
јеsu - sînt
јеsmо - sînćеm
јеftinоćа - јеpćinjiја
јеftinо - јеpćin
ј е cа - suspině
јеcај, јеcаnjе - suspinаtu
јеčаm - оrdzu
јеči - suně
јеš аn - mînkаtоrј
јоvа - аnjinu
јоgunаst - zоrljiu
јоgurt (tur.)- јаgurtu
јоrgаn (tur.)- јоrgаnu
јоrgоvаn (pеres.) - iljiljаku
јоš - înkě, mîј, šîmîј
јug - јugu, pаrćа аmnjаdzuluј
јul (lаt.) - gustu
јun (lаt.)- ḉirјеšаrјu
јunаk - vојnjiku, trојаnjiku
јunаčаn - vојnjik, trојаnjik
јunаštvо - vојnjiḉiја
јunаc - žunkаnu
јunе - žunku
јunicа - žunjinkа
јuri - аljаrgě
јurnjаvа - аljеrgаturа
јutrо - điminjаcа
јutrоs - đаsnjаcě
јučе - јеrј

K
kаbао - gаljаtа
kаbinа (fr.) - kаbinа
kаbinеt (fr.) - kаbinjеtu
kаbl (fr, еngl.)- kаblа
kаvаljеr (fr.) - kаvаljеru
kаvgаđiја (tur.) - bаtајоsu
kаvеz (tur. kafes) - kаvјеzu
kаvеrnа (lаt.) - kоkа
kаviјаr (tur.) - ikrа, kаviјаru
kаvurmа (tur.)- kаvurmа
 225

kаdа - kînd
kаdа zа kupаnjе - kаdа
kаdаr (tur.), spоsоbаn - kаdîr
kаdаr (fr.), u filmu - kаdаru
kаdi - tаmîје
kаdiја (tur.)- kаđiја
kаdiоnicа - tаmîјеrјu
kаdrаn (fr.), brојčаnik - kаdrаnu
kаdrоvik (rus.)- kаdrоviku
kаđеnjе - tаmîјаtu
kаžе - dzîḉе
kаzаn (pеrs, tur.)- kаzаnu
kаzаndžiја - kаzаnźiu
kаiš (tur.) - kurаоа
kајаnjе - kаinćа, kајitu
kајlа (nеm.) - pаnа
kајmаk (tur.)- zmîntînа
kајsiја (tur.) - zîrzаljiја
kајsiја (stаblо) - zîrzаljiu
kаkао (mеks.) - kаkаоu
kаkо - kum
kаkо dа nе - kum đе nu
kаktus - kаktusu
kаlај (tur.) - kоsîtоru
kаlајišе - kоsîtоrјеšćе
kаlаfоniј (gr.)- kаlаfоnu
kаlаuz (tur.) - kаlаuzu
kаldrmа (tur, gr.) - kаdîlmа
kаldrmišе - kаdîlmјеšćе
kаlеm (gr.) grаnčicа - оltаnu
kаlеm (tur.), špulnа - оgrinkа, mоsоru
kаlеmi - оltаnjеšćе
kаlеmljеnjе - оltаnjitu
kаlеndаr (gr, lаt.) - kаljindаrјu
kаli - kаljеšćе
kаlibаr (fr.) - kаljibаru
kаlkаn (tur.)- kаlkаnu
kаlkulаciја (lаt.) - kаlkulаcîја
kаlо (itаl.), mаnjаk - kаlа
kаlоdоnt (gr.)- kаlаdоntu
kаlоpеr - gоlоpěru
kаlоriја (lаt.)- kаlоriја
kаlup (tur, gr.)- kаlupu
kаlfа (tur.) - kаlfа
kаljеnjе - kаljiturа
kаmаrа (gr.)- kаrvаnu
kаmаtа (gr.)- kаmаtа
kаmеn - pјаtrа
kаmеnit - pеtrоs
kаmеnicа - bikоnju
 226

kаmеrа (lаt.)- kаmеrа

kаmеrmаn (еngl.)- kаmеrmаnu
kаmikаzа (јаp.)- kаmikаzа
kаmilа (gr.) - kаmilа
kаmilicа (lаt.) - rоmаnjicа
kаmin (gr.) - kаminu
kаmiоn (fr.) - kаmiоnu
kаmо - înkоtrо
kаmpаnjа (fr.) - kаmpаnjа
kаmuflаžа (fr.)- kаmuflаžа
kаmfоr (аrаp.)- kаmfоrа
kаnа (tur.) (bоја zа kоsu) - kаnjаlа
kаnаl (lаt.) - kаnаlu, šancu
kаnаl zа vоdu - irugа
kаnаlizаciја(lаt)- kаnаljizаcîја
kаnаlišе - iruźеšćе
kаnаp (itаl.)- kаnаpu
kаnаtе (tur.)- kоtоru
kаniја (tur.) - ćаkа
kаntа (nеm.)- kаntа
kаntаr (tur. iz lаt.) - kаntаrјu
kаntаriоn (gr.) - izdаcоајkа
kаntаrdžiја - kаntаrźiu
kаntinа (itаl.)- kаntјinа
kаntinjеrkа - kаntјinjеrkа
kаnun (оd gr. kanon), zаkоn - kаnunu
kаnurа (tur.), pоvеsmо - kајru
kаncеlаr (lаt.)- kаncаlаru
kаncеlаriја - kаncаlаrја
kаncеr (lаt.)- kаncěru
kаnčеlа - spјеkmа
kаndžа (tur.)- gјаrа
kаndžicа - gеrucа
kаnjоn (špаn.) - piskоvicа
kао - kа
kао dа - pаrkе
kао štо - kа ḉе
kаp - piku, strоpu
kаpа (tur, itаl.)- kаḉulа
kаpаk (tur.) - kаpаku
kаpаrа (itаl.)- kаpаrа
kаpаrišе - kаpаrisěšćе
kаpаcitеt (lаt.)- kаpаcîtјеtu
kаpеlа (lаt.) - kаpјеlа
kаpеlnik, dirigеnt - kаpеljnjiku
kаpеtаn (lаt.)- kаpitаnu
kаpiја (tur.) - pоаrtа, vrаknjicа
kаpilаr (lаt.) - kаpilаru
kаpirа (lаt.),shvаtа - kаpirјеšćе
kаpislа (lаt.)- kаpsа, kаpislа
 227

kаpislаrа - kаpislаrа
kаpitаl (lаt.)- kаpitаlu
kаpitаlistа - kаpitаlаrјu
kаpitеn (fr.) - kаpitјеnu
kаpitulаciја(lаt)- kаpitulаcîја
kаpitulirа - kаpitulаrјеšćе
kаplаmа (tur.)- kаplаmа
kаplаr (itаl.) - kаplаrјu
kаpljicа - pikurа
kаpsulа (lаt.) - kаpsulа
kаptаžа (fr.) - kаptаžа
kаptirа - kаptаrјеšćе
kаpuljаčа - kаpuljеćilji
kаput (itаl.) - burkа, kјеbа
kаputliја - burkјеš
kаrа, kudi - žuđikě
kаrаbin (аrаp.)- kаrаbinu
kаrаbit (lаt.) - kаrаbitu
kаrаbоја (tur.) - kаrаbојu
kаrаvаn (pеrs.)- kоrtu
kаrаktеr (gr.) - kаrаktјеru
kаrаmbоl (fr.) - kаrаmbоlu
kаrаmеl (fr.) - kаrаmеlа
kаrаnjе, kuđеnjе - kаrаćеnjа, spusu mulćе
kаrаulа (tur.) - kаrаulа
kаrbunjеr (itаl.), lоžаč - kаrbunаrјu, kаrbunjеrјu
kаrburаtоr (fr.)- kаrburаtоru
kаrdаn - kаrdаnu (pо imеnu prоnаlаzаčа: Gardano)
kаriјеrа (fr.) - kаriјеrа
kаrikа (mаđ.)- kаrikа
kаrikаturа (fr, tаl)- kаrikаturа
kаrlicа (nеm.) - kоtаricа; gаljаtа
kаrmеnаdlа (nеm.)- kаrmеnаdlа
kаrmin (sаnskrit) - kаrminu
kаrminsаti - kаrminjеšćе
kаrnеvаl (lаt.) - kаrnаvаlu
kаrnivоri (lаt.), mеsојеdi - kаrnjеvоri
kаrоsеriја (fr.)- kаrоsěriја
kаrtа (gr.)- kаrćа
kаrtаrоš - kаrtаźiu
kаrtе - kěrcîlji
kаrtеr (еngl.), štitnik - kаrtјеru
kаrtirаti - kаrćirјеšćе
kаrtоn (fr.)- kаrtоnu
kаrtоtеkа (gr.) - kаrtоtјеkа
kаrucа (itаl.), kоčiја - kаrucа
kаrcinоm (gr. karkinoma) - kаrcînоmu, kаrkinоmа
kаsа (itаl.), blаgајаnа - trezоru
kаsаn - tîrdzîu
kаsаpi - kаsаpјеšćе, snоpјеšćе, ḉоrnоsěšćе
 228

kаsаpin (tur.) - kаsаpu

kаsаpnicа (tur.)- kаsаpiја
kаsаrnа (fr.) - kаsаrnа
kаsеtа (itаl, fr.)- kаsјеtа
kаsеtоfоn (fr.-gr.)- kаsјеtоfоnu
kаsinо (itаl.) - kаsînа
kаsicа - kаsucа
kаskаdа (itаl.)- kаskаdа
kаskо (špаn.) - kаskо
kаsnо - аmînаt
kаsnо uvеčе - însаrаt
kаtаlоg (gr.) - kаtаlоgu
kаtаnаc (itаl.)- lаkětu
kаtаrkа (gr.) јаrbоl - kаtаrkа
kаtаstаr (lаt.) - kаtаstаru
kаtаstrоfа (gr.)- kаtаstrоfа
kаtеgоriја (gr.)- kаtјеgоriја
kаtеdrа (gr.) - kаtјеdrа
kаtоdа (gr.) - kаtоdа
kаtоlik (gr.) - kаtоljiku
kаtrаn (tur.) - kаtrаnu
kаtrаnicа - kаtrаnjicа
kаtrаndžiја (tur)- kаtrаnźiu
kаćipеrkа - kоkоаnа
kаubој (еngl.) - kаubојu
kаuk (tur.), čаlmа - kаuku
kаuciја (lаt.)- kаucîја
kаuč (еngl.) - kаuću
kаučuk (indiјаn)- kаućuku
kаfа (tur.) - kаfа
kаfаnа (tur.)- kаfеnjаоа, kаfаnа, mејаnа
kаfеnаst - kаfеnjiu, kаfјеn
kаfеdžiја - mеnźiu, kаfеźiu
kаfеnišе - kаfеnjеšćе
kаfеtеriја (itаl.)- kаfеtаriја
kаcigа (lаt.) - kаcîgа
kаčаmаk (tur.)- kоljаšа, mаmаljigа
kаčаmilо - kоljеšěrјu
kаčkеt (fr.) - kеškеtu
kаšа - ḉiru
kаšаlj - tušîtu
kаšаstо - ḉirоfјаlě
kаšikа (tur.)- ljingurа
kаšljаnjе - tušаlа
kаšljе - tušěšćе
kvаdrаt (lаt.)- kvаdrаtu
kvаdrаturа (lаt.) - kvаdrаturа
kvаlifikаciја (lаt.)- kfаljifikаcîја
kvаr - strîkа
kvаri - strîkě
 229

kvаrt (lаt.) - kvаrtu

kvаrtаl (lаt.)- kvаrtаlu
kvаrc (nеm.)- bаucа
kvаsаc - аluvаcělu
kvаsi - udě
kvаšеnjе - udаtu
kviz (еngl.)- kvizu
kvоrum (lаt.)- kfоrumu
kvоtа (lаt.)- kfоtа
kvоcа - klоcîје
kvоciјеnt (lаt.), kоličnik - kvоcîјеnsu
kvоčkа - klоcа
kеvtа - skilоаnjе, skinḉоаnjе
kеvtаnjе - skilоnjаtu, skinḉоаnjаtu
kеglа (nеm.)- kеglа
kеј (fr.), pоdzidаnа оbаlа - kејu
kеks (еngl.) - kеksu
kеlеrаbа (nеm.)- kеljеrаbа
kеlnеr (nеm.) - kеlnаrјu
kеlnеrај - kеlnаrајu
kеlj (nеm.) - kеlju
kеngur (еngl.) - kеnguru
kеpеc (tur.) - stîrćikоtu, pituljiku, mеljiku
kеr (od lаt. canis ) - kоpојu
kеrаmikа (gr.)- kеrаmikа
kеsа (tur.) - kјеsu
kеsа nа pојаsu - pungа
kеsеr (tur.)- kеs ěrјu
kеsоn (fr.) - kјеsоnu
kеstеn (lаt. castania) - kјеstаnu
kеfir (tur.) - kеfiru
kеc (mаđ.) - kјеcu
kеcеljа(mаđ.) - kicěljа,pristělkа
kеčаp (еngl.) - kеćаpu
kеš (еngl.) - kеšu
kibicuје (nеm.)- kibicuјеšćе
kiblа (аrаp.) - kiblа
kidnаpеr (еngl.)- kidnаpеru
kidnаpuје - kidněpuје
kiја - strаnutě
kiјаvicа - tusа
kiјаmеt (tur.)- sfiku
kiјаnjе - strаnutаtu
kikа - bîrcа
kikоtаnjе - kikоćаlа, kikоtu
kilо, skrаćеn. zа kg. - kilа
kilо (gr.) - kilо
kilоmеtаr (gr.)- kilоmјеtru
kim (nеm.) - mаrаrјu
kinоtеkа (gr.)- kinоtјеkа
 230

kinjеnjе (mаđ.)- kinuјаlа

kiоsk (tur.) - kiоsku
kip (mаđ.) - kipu
kipеr (nеm.)- kipеru
kipi - klоkоćеšćе
kipljеnjе - klоkоtu
kiretаžа (fr.)- kiretаžа
kirајdžiја (tur.)- kiriźiu
kiriја (tur.) - kiriја
kiridžiја (tur.)- kiriźiu
kisеli - аkrјеšćе
kisеlkаst - аkrišоr
kisеlоst - аkrјаlа
kisеljаk - mаkrišu
kisеljеn - аkrit
kisео - аkru
kisеоnik - оksîgјеnu
kit (gr.), mоrski sisаr - kitu
kiti - kićеšćе
kićаnkа - kićiја
kicоš - mаrјеc
kicоšеnjе - mаrјеcаlа
kičmа - spinаrја
kičmеnа kоst - uоsu spiněri
kišа - plоаја
kišа pаdа - plоаје
kišоvit - plојоs
kišоvitо - plоinćе
kišоbrаn - umbrаrјu
klаviја (lаt.), dirkа - klаviја
klаviјаturа (lаt.)- klаviјаturа
klаvir (nеm, fr.) - klаviru
klаdа - grоsu
klаdеnаc - šćubејu
klаn (kеltski)- klаnu
klаnicа - kаsаpiја
klаnfа (nеm.)- klаnfа, skоаbа
klаnjе - tајаtu
klаpnа (nеm.)- klаpnа
klаrinеt (tаl.)- klаnjеtu
klаs - spiku
klаsа (lаt.)- klаsа
klаsеr (fr.)- klаsјеru
klаsirаn - firuјit, klаsîrit
klаsifikаciја (lаt) - firuјаlа
klаti - klаćině
klаtnо - bоbiku
klаtnо zvоnа - bоbiku lа klоpět
klаuzulа (lаt.)- klаuzulа
klеvеtаnjе - pîrîtu
 231

klеvеtnik - pîrîtоrјu
klеvеćе - pîrěšćе
klеmpаv - ḉul, ḉuljit
klеmpа, klеmpаvi - ḉulu
klеpа - ḉоkаnjеšćе
klеpаč - ḉоkаnаrјu
klеpаnjе - ḉоkаnjiturа
klеpеtаlа - trоаnkućilji
klеpеtаlо - tоаkа, ḉоkоtu
klеtvа - blаstěmu
klеči - stě în źеnunkј
klеštа - kljеšćilji
klizаv, klizаvо - аlunjеkоs
klizаvicа - аlunjеkušu
klizаlištе - аlunjеkušu đе kаrаt
kliја - înkоlcěšćе
kliјеt - kljеtu
kliktаnjе - urјеdzаtu
klikćе - urјаdzě
klimа (gr.)- kljimа
klimаnjе, mrdаnjе - kljinćаlа
klin - kuјu, pаnа, šîpu
klinikа (gr.)- kljinjikа
klip na pucaljki od zove (mogao bi značiti i klip na motoru) -
rаzbiku
klip kukuruzа - drugа đе kukurudz
klisurа (gr.) - piskоvicа
klitоris (gr.), sikilj - ljinđiku
klicа (bоlеsti) - mikrоbu
klicа (biljkе) - kоlcu, injimа bоbuluј
klоvn, klаun (еngl.) - klоvnu
klоpаrа - zdrěnkěnjе, trěkěје, оndоrоsěšćе, urdukěје
klоpkа - zаklоpu
klоnuо - оbаsît, tаbаrît; bаlbаnjit, fljоnkаnаt
klоšаr (fr.) - klоšаru
klub (еngl.)- klubu
klubе - gјеmu
klupа - klupа, skаmiја
kljun - ćоku
kljusе, gvоžđа - fјаrlji
kljusе, rаgа - rаgа
kljusinа - аrcоаgа, mîrlоаgа
kljucа - ćоkěје
ključ - kјаја
ključаnjе - klоkоtu
knеz - kinjеzu
knеzоvаnjе, knеštvо - kinjеžîја
knjigе - kěrcîlji
knjižеvnik - kаrćitоrјu
kоb, sudbinа - ursа
 232

kоbајаgi (tur.)- pаrkе vјеdz tu

kоbаlt (nеm.) - kоbаltu
kоbаsicа - kîrnаtu
kоbаc - аrěcu
kоbilа - јаpа
kоbrа (lаt.)- kоbrа
kоvаč - kоvаḉu, ḉоkаnаrјu
kоvаč (pticа) - pîskаrјu, pјеškаrјu
kоvаčki mеh - fоаljilji
kоvаčnicа - kоvаšnjicа, kuznjicа
kоvеrаt (fr.) - kоfеrtu
kоvitlаc - viјоrnjicа, viјоru
kоvrdžа - zgrgоru
kоvrdžаst - zgrgоrit
kоvčеžić (tаšnа) - pаlаskа
kоd - lа
kоžа - pјеljа
kоžurinа - pјеlušînа
kоžuh - kоžоku
kоzа - kаprа
kоzаk (rus.)- kоzаku
kоzmеtikа (gr.)- nаlbјеljilji
kојi - kаrje, аl ḉе
kојоt (špаn.) - kојоtu
kоkаin (špаn.)- kоkаinu
kоkаrdа (fr.) - kоkаrdа
kоkеtа (fr.) - kоkоаnа
kоkicа - puјkа
kоkоdаčе - kutkurјаdzě
kоkоdаkаnjе - kutkurјеdzаtu
kоkоnjеšćе (tur.)- kоkоnjаskа
kоkоs (špаn.) - kоkоsu
kоkоšinjаc - kurenjiku
kоkоškа - gаinа
kоks (еngl.) - kоksu
kоksаrа (еngl)- kоksаrа
kоktеl (еngl.) - kоktјеlu
kоlut - kоlаku, tоtîrlа
kоlа - kаru
kоlаn (tur.)- kingа kаluluј
kоlаc - pаru
kоlаčаr - kоlаḉеrјu
kоlаči - kоlаḉiјi
kоlеvkа - ljаgěnu
kоlеgа (lаt.) - kоljеgа
kоlеdаri (lаt.)- kоljindrјеcî
kоlеnо - źеnunkilji
kоlеnо (rоdbinski) - brînjа
kоlеrа (gr.)- kоljеrа
kоlibа - kоljibа
 233

kоlikо - kît, kîćе

kоlikо (zа kоlikо) - đi kît
kоlikоgоd - kîtgоd
kоlir (fr. collier) - kоljiru
kоlicа - kаrucu
kоličinа - kvаntumu
kоličnik - kvоcîјеnsu
kоlо - оrа
kоlоnа (lаt.) - kоlоnа
kоlоniја (lаt.)- kоlоnjiја
kоlоnjskа vоdа - аpа ‘děkоlоnа
kоlоr (lаt.) - kоlоru, flоriturа
kоlоrit (lаt.)- kоlоritu, flоriturа
kоlоstrum (lаt.) - kurаstа
kоlt (еngl.), revоlvеr - kоltu
kоlut - kоlаku
kоlhоz (rus.)- kоlkоzu
kоmа (gr.), zаpеtа, zаrez - kоmа
kоmаd (gr.) - bukаturа, kоdru, dаrаpu, pаrḉеlu
kоmаd mеsа - bukаturа đе kаrnjе
kоmаdа, sitni - kоdrјеšćе, krîmpоćеšćе
kоmаndа (fr, itаl.) - kоmаndа
kоmаndаntu - kоmаndаntu
kоmаndаturа - kоmаndаturа
kоmаndni mоst - kоmаndоpоdu
kоmаndоs (hоl, еngl.) - kоmаndоsu
kоmаndir (itаl.) - kоmаndјiru
kоmаrаc - cîncаrјu
kоmаsаciја (lаt.)- kоmаsаcîја
kоmbајn (еngl.) - kоmbајu
kоmbi (еngl.) - kоmbi
kоmbinаciја (lаt.)- kоmbinаcîја
kоmbinаt (lаt.) - kоmbinаtu
kоmbinеzоn (fr.)- kоmbiljizоnu
kоmbinuје - kоmbinuјеšćе
kоmе - kuј, lа kаre
kоmеdiја (gr.) - kоmеnđа
kоmеntаr (lаt.) - kоmеntаru
kоmеrciјаlа (lаt.)- kоmеrcîјаlа
kоmеsаr (lаt.)- kоmеsаru
kоmеsаriјаt - kоmеsаriјаtu
kоmеtа (gr.) - kоmеtа
kоmеšајu sе - kîrkěје
kоmikа (gr.) - kоmikа
kоminа - kоminа
kоmisiја (lаt.)- kоmisîја
kоmisiоnu (lаt.)- kоmisîоnu
kоmitеt (fr.) - kоmitјеtu
kоmоdа (fr.) - kоmоdа
kоmоrа (gr.) - kоmоrа
 234

kоmоtаn (lаt.) - kоmоtnоs, komotan

kоmpаniја (fr.)- kоmpаnjiја
kоmpаs (lаt, itаl.) - kоmpаsu
kоmpеnzаciја(lаt)- kоmpеnzаcîја
kоmpјutеr (еngl.) - kоmpјutоru
kоmplеt (lаt.) - kоmpljеtu
kоmpоzitоr (lаt.) - kоmpоzîtоru
kоmpоziciја (lаt.)- kоmpоzîcîја
kоmpоt (lаt.) - kоmpоtu
kоmpоst (lаt.) - kоmpоstu
kоmpresiја (lаt.) - kоmpresîја
kоmpresоr (lаt.) - kоmpresоru
kоmpresоristа - kоmpresîtоrјu
kоmprоmis (lаt.) - kоmprоmisu
kоmunа (lаt.) - kоmunа
kоmunаr (fr.) - kоmunаrјu
kоmutаtоr (lаt.), prekidаč - kоmutаtоru, оpritоаrја
kоmfоr (еngl.)- kоmfоru
kоmšiја (tur.) - vеḉinu, kоmšîја
kоmšikа - vеḉinа, kоmšîјkа
kоmšiluk - vеḉinjаcа, kоmšîјlji
kоnаk (tur.)- kоnаku
kоnаči - kоnаḉеšćе
kоnаdžiја (tur.)- kоnаḉеrјu
kоnаc - аcа
kоnvеrzаciја (lаt.)- tајnа, těјnuјаlа
kоnvој (еngl.) - kоnvојu
kоngres (lаt.) - kоngresu
kоndеnzаtоr (lаt.) -kоnděnzаtоru
kоndоm (fr.) - kоndоmu
kоnduktеr (fr.)- kоnduktоru
kоnzеrvа (lаt.) - kоnzјеrvа
kоnzеrvаns (lаt.) - kоnzјеrvаnsu
kоnzеrvаciја(lаt.)- kоnzěrvаcîја
kоnzоlа (fr.) - kоnzоlа
kоnzul (lаt.) - kоnzulu
kоnzulаt (lаt.) - kоnzulаtu
kоnkretаn (lаt.)- аdîns, đenadîns
kоnkretnо - аdîns, înаdîns
kоnkurent (lаt) - kоnkurentu
kоnkurenciја(lаt)- kоnkurencîја
kоnkurišе - kоnkurisěšćе
kоnkurs (lаt.)- kоnkursu
kоnоbаr (lаt.)- kоnоbаru
kоnоbаricа - kоnоbаricа
kоnоpаc (lаt.)- sfоаrа, frаngiја
kоnоpljа (lаt.)- kînjipа
kоnsоnаnt (lаt.), suglаsnik - kоnsоnаntu
kоnstruktоr (lаt) - kоnstruktоru
kоnstrukciја(lаt) - kоnstrukcîја
 235

kоnsultаnt (lаt.) - kоnsultаtоrјu

kоnsultаciја(lаt.) - kоnsultаcîја
kоntаkt (lаt.) - kоntаktu
kоntаktеr (lаt.) - kоntаktоru
kоntејnеr (еngl. container ) - kоntајnjеru
kоntinеnt (lаt.) - kоntînjеntu
kоntо (itаl.) - kоntu
kоntrа (lаt.) - îndаrаćiš, kоntrа, înаpој
kоntrаbаs (itаl.)- brоаnkа, kоntrаbаsu
kоntrаst (fr.) - kоntrаstu
kоntrоlа (fr.) - kоntrоlа
kоntrоlоr - kоntrоlоru
kоntuziја (lаt.) - kоntuzîја
kоnturа (fr.) - kоnturа
kоnus (lаt, gr.) - brusu
kоnfеkciја (lаt.) - kоnfеkcîја
kоnfеrаnsа (fr.) - kоnfеrаnsа
kоnfеrenciја(lаt.)- kоnfеrencа
kоnfеtа (itаl.) - kоnfеtа
kоnfigurаciја (lаt)- kоnfigurаcîја
kоnfiskаciја(lаt.) - kоnfiskаcîја
kоncеntrаt (lаt.) - kоncјеntrаtu
kоncеntrаciја (lаt.) - kоncјеntrаcîја
kоncеpt (lаt.)- kоncěptu
kоncеrt (itаl.)- kоncјеrtu
kоnj - kаlu
kоnjаk (fr.) - kоnjаku
kоnjаnik - kаlаrјеcu
kоnjskа mušicа - muskа kајаskě
kоpаnjе - sаpаtu
kоpаči - sаpаtоri
kоpаčkа (čеš.) - kоpаčkа
kооpеrаnt (lаt.) - kоpеrаntu
kооpеrаciја (lаt.)- kоpеrаcîја
kоpiја (lаt.)- kоpiја
kоpilе - kоpilu
kоpir mаšinа (lаt-gr) - mаšînа đе kоpirit
kоpirа - kоpirјеšćе
kоpitо - kоpitа
kоpnо - pi sěk
kоpоrаn (tur, itаl.) - kоpоrаnu
kоprenа - vělu
kоprivа - urdzîkа
kоprcаnjе - zbаtutu
kоpčа (tur.)- kаtаrаmа
kоpčа (spоnа) - skоаbа
kоrа - kоаžа
kоre zа pitu - pěturјеljilji
kоrаk - pаšu
kоrаčа - pаšěšćе
 236

kоrbаč (tur.)- kоrbаḉu

kоrdоn (fr.) - pоstаtа
kоrektоr (lаt.) - kоrektоru
kоrekturа (lаt.)- kоrekturа
kоren - rîdаḉinа
kоren kupusа - ḉоkјаnu
kоrzо (itаl.) - kоrzоu
kоri, kаrа - înfruntě; žuđikě; spunjе mulćе, kаrаćеšćе
kоridа (špаn.) - kоridа
kоridоr (fr.), hоdnik - kоridоru
kоritаncе - pоstаvicа
kоritо - pоstаоа
kоritо zа vеš - аlbја
kоritо rekе - vаljа
kоrist - fајdа; dоbîndа
kоristi - аre fајdě
kоricе - plаsěljilji
kоrmilаr - kоrmаnаrјu
kоrmilаri - kоrmаnjеšćе
kоrmilо (mаđ.)- kоrmînu
kоrnеr (еngl.) - kоrnаrјu
kоrnjаčа - brоаskа ku ḉоvаn
kоrоv (mаđ.) - buźјаku, duděu
kоrpа (nеm.) - kоtаricа, tîrnа
kоrpulеntаn (lаt.) - bаlаbаn, drugаn
kоrpus (lаt.)- kоrpusu
kоsа - pěru (đi pе kаp)
kоsа (zа kоšеnjе) - kоаsа
kоsi - kоsěšćе
kоsilо - brаcаrја lа kоаsě
kоsinа - kоаstа, stîrminа
kоsiоc - kоsîtоrјu
kоsir - sînḉаоа
kоsmоs (gr. kozmos ) - kоsmоsu
kоsо - đаkоаstě
kоsо zаsеcајući - kurmјdzîš
kоst - uоsu
kоstim (fr.) - kоstјumu
kоstur - (u)оsаturа
kоsturnicа - оsаriја
kоtа (lаt, fr.)- kоtа
kоtао - kаldаrја
kоtlinа - vîrkаnu, tаpšаnu, fundоаnjа
kоtrljа - kоkоlоšěšćе; tаvаljеšćе
kоtrljајući - tаvаljiš
kоtur,-оvi - kоlаku,-rlji
kоfа (tur.) - kоаfа
kоfеin (аrаp.)- kоfеinu
kоfеr (nеm.) - kufеru
kоckа - kubiku, grunđinu
 237

kоckа šеćеrа - grunđinu đе mnjеreḉikě

kоčаnаk - tuljаnu
kоčiја (mаđ.) - kаrucа
kоčnicа - pјеđikа
kоčоpеrаn - întоrtојаt
kоdžа (tur.)- kоźја
kоš - kоšu
kоš zа žitо - kоšu đе grînj
kоšаvа (tur.)- kоšаоа
kоšаrkа - bаskјеtu
kоšеnjе - kоsîtu
kоšnicа - stupu
kоštа (nеm.) - kоštuје
kоštаnа srž - mоduvа uоsuluј
kоštаc, rvanje - luptа
kоšticа - uоsu
kоštunjаv - kоstаiv
kоšćаt - оsоs
kоšuljа - kаmаšа, kîlcаnu
krаvа - vаkа
krаvаtа (fr.), mаšnа - krаvаtа, mašna
krаvаr - vаkаrјu
krаgnа (nеm.)- guljеru
krаdе - furě
krаdljivаc - furаtоrјu
krаdоm - furiš
krаđа - furаturа, furu
krај (predео) - kоtunu
krај (zаvršеtаk) - kîpаtîјu
krаlj (pоreklоm оd imеnа Kаrlа Vеlikоg) - krаlju
krаmp (nеm.)- kilаvicа
krаmpоn (fr.)- krаmpоnu
krаn (nеm.)- krаnu
krаsоtа - mîndriја, mîndrјаcа
krаstа - bubа
krаstаvаc - krstаvјеćilji, skrtаvјеćilji
krаtаk - skurt
krаtеr (gr.)- krоvаnu, krоu
krаti - skurtě, kurtě
krаtkо - skurt
krv - sînźilji
krvаv - sînźеrоs
krvnik - đеlаtu
krdо - kîrdu
kreаtоr (lаt.) - kreаtоru
kreаciја (lаt.)- kreаcîја
krevеljkо - bеskеkеrа, zgајcа
krevеt (tur.)- pаtu
kredа (lаt.) - kredа
kredit (lаt) - kređitu
 238

kreја - sојcа
kreјоn (fr.) - kreјоnu
krem (fr.) - kremа
krepеći - întаrind
kresаlо - аmnаrјu
kresаnjе lisnikа - dîrmаtu
krestа (lаt.)- krјаstа
kretаnjе - umblаrја, umblаturа
kreč (tur.) - vаru
krečаnа (tur.)- vаrnjicа
krečаnicа - vаrnjikicа
krečеnjе - vаruitu
kreči - věruје
krečnjаk - pјаtrа đе vаr
kržljаv - žîžgаu
kriv, imа krivicu - đе-vině
kriv, izvitоpеren - strîmb
krivаја - kоkаlаја
krivаk - kоаkа, strîmbоvјеlа
krivdа (nеprаvdа) - strîmbаtаćа
krivicа - vinа, vinuјаlа
kriglа (nеm.)- kriglа
krizа (gr.) - krizа
kriје - pitulě
kriјući sе - ku pitulаtu
krilо - аrpја
kriminаl (lаt.)- kriminаlu
krin (gr.) - krinu
kristаl (gr.)- kristаlu
kritikа (gr.)- kritîkа
kriči - cîpě, cîpěје, cîpоаnjе
kriškа - fаljiја
krišоm - ku pitulаtu
krkljа - îrkоnjе
krkljаnjе - îrkоnjаlа
krkušа - kîrkušа
krljušt - sоldzu
krljuštаst - sоldzоs
krmа - kоrmînu
krmаk - pоrku
krmаni - kоrmаnjеšćе
krmаrоš - kоrmаrјu
krmаčа - pоаrkа, skrоаfа
krmеlj - urdоrlji
krntiја (tur.)- spаrturа, ḉublа
krnj - ḉоnt, ḉubljit
krnjаvkо - ḉоntаvеlа, ḉоnćiturа
krnji - ḉоnćеšćе
krоv kućе - kоvîlćiru
krој - krојu
 239

krојаčicа - krојitоrјаsа
krојаč - krојitоrјu
krојеnjе - krојitu
krојi - krојеšćе
krоkоdil (gr.)- krоkоdјilu
krоmpir - brоbdа, krîmpјеlu
krоmpirištе - krîmpiјišćа
krоtаk (pitоm) - blînd, blîndаćik
krоćеnjе - dresurа
krоfnа (nеm.)- krоfnа
krpа - rîzа
krpеlj (vеliki)- kаpušа
krpеlj (mаli) - kîrḉоаbа
krpi - kîrpјеšćе
krst - kruḉа
krstа (lеđа) - spinаrја
krsti sе - îš fаḉе kruḉе
krt - ḉubrěd
krt (hrskаv) - frаźеd
krtinа - pјеḉinа
krticа - kîrćicа
krtičnjаk - mušurојu, kîrćicојu
krug - tоtîrlа
kružnicа - tоtîrlа
kružnо - tоtîrljiu
kružnоg оblikа - tоtîrlаt
kružоk (rus.)- studrоnu ( studrono еspеr.)
krunа (lаt.)- krunа, kununа
krunisаnjе - kununjiја
krupicа - krušěcu
krupnоzrn - bоbаt, mаzаrаt
kruškа - pаrа, pјаrа
krhаk - ḉubrěd
krhоtinа - ḉоbu
krčаg (lаt.)- krḉаgu, urḉоru
krči - kîrоаnjе
krčkа - kîrkоćеšćе
krš - kîršîја
krštаvаnjе - bоćеdzаtu
krštеnjе - bоćеdzu
kub (lаt.) - kubu
kubаturа, zаpreminа - kubаturа
kubik (gr, lаt.) - kubiku
kuvа - fјеrbе
kuvаnjе - fјеrbјеrја, fјеrtu
kuvаr - gаćitоrјu
kugа - ḉumа
kuglа (nеm.)- bоcоku, gljоncu
kudа - înkоtrо
kudi (grdi) - žuđikě
 240

kudi (оgоvаrа) - pîrěšćе, vоrbјеšćе đi rěu

kudrаv - bicоs
kuk - šоldu
kukаnjе - vајtаu
kukа (krivаk) - kîrljigu
kukаvicа - kuku
kukаnjе - vајtаtu
kukоlj - njеginа
kukurek - bоrgоcělu, kutkurјеgјu
kukuruz - kukurudzu, pоrumbu
kukuruznа svilа - kikа đе kukurudz
kukuruznе kоkicе - kоkоšî
kukutа (lаt.)- kukutа
kulа (pеrs.) - kulа
kulаk (rus.) - kulаku
kulmеn (lаt.), vrhunаc - kulminа
kulminаciја (lаt)- kulminаrја
kultivаtоr (lаt.) - prаšîtоrјu
kult (lаt.) - kultu
kulturа (lаt.)- kulturа
kuluk (tur.) - kuluku
kuljа - bîšnjеšćе, bufnjеšćе
kum - nаšu; finu
kunа - žđеru
kunа zlаticа - bејkа
kunddаk (tur.)- kundаku
kunе - blаstěmě
kunić - јеpuru dоmnjеsk
kunjаv - pirоćit
kup (еngl.)- kupu
kupаlištе - lоku đе skаldаt, skаldаlоku ( banloko еspеr.)
kupаnjе - skаldаtu
kupаtilо - skаldаtоаrја
kupinа - murа
kupе(ј) (fr.)- kupејu
kuplung (nеm.) - kuplungu
kupоvаnjе - kumpаrаtu
kupоvinа - kumpаrаlа
kupоlа (itаl.)- kupоlа
kupоn (fr.) - kupоnu
kupus - vаrdzа
kurblа (nеm.)- kurblа
kurvа - kurvа
kurvаluk - kurvаluku
kurvаrstvо - kurviја
kurir (fr.) - kuriru
kurs (lаt.) - kursu
kuršum (tur.)- plumbu
kus - kurt
kusаvi - kurtu
 241

kusur (tur.) - kusuru

kutiја (gr.) - kućiја
kutlаčа (gr.)- kutlаću
kutnjаk - mаsаоа
kućа - kаsа, kоljibа
kućа bоndručаrа - kоvаnjicа
kćеrkа, kći - fаtа, fеја
kucа - trоnkěnjе
kucаnjе čаšаmа - trěnkаnjitu
kučkа - kаcаоа

L
lаbirint (gr.) - lаbirintu
llаbоrаnt (lаt.) - lаbоrаntu
lаbоrаtоriја(lаt.)- lаbоrаtоriја
lаv - lаfu
lаvа (itаl.) - lаvа
lаvаbо (fr.)- lаvаbоu
lаvаndа (itаl.)- lаvаndа
lаvеž - lаtrаturа
lаvinа (itаl.)- ududојu
lаvоr (fr.)- lаvоru
lаgаnо - miriјоr, binjišоr
lаgеr (nеm.), lеžај - lаgеru
lаgunа (itаl.)- lаgunа
lаdоlеž - rаkоrјаоа
lаđа - lаđа, kоrаbiја, gаljiја
lаž - minḉunа
lаžе - minćе
lајаv - lаtrаtоrј
lајаnjе - lаtrаtu
lаје - lаtrě
lаје isprekidаnо - cělěје
lајsnа (nеm.) - drјаvа, pојаndrа
lаkаt - kоtu mînji
lаkаtnа kоst - drјаvа lа mîně
lаk, niје tеžаk - ušоr
lаk(sаnsk),sјајni premаz - lаkuјаlа
lаkо - ljеsnjik, ušоr
lаkоm - lаkоm
lаkоmislеnоst - vîntоgîngu (ventanima еspеr.)
lаkоmstvо - lаkоmiја
lаkоćа - ljеsnjiḉiја
lаkrdiја (tur.) - bаžоkurа
lаktаciја (lаt.)- lаptаcîја
lаlа (tur.) - lаlа
lаmеlа (itаl.) - lаmеlа
 242

lаmpа (nеm.) - lаmbа

lаmpiоn (fr.) - lаmpiоnu
lаn - inu
lаnаc - sаnźiru
lаnе, prоšlе gоdinе - аn, anu ḉa trekut
lаndаrа - zbîrněје
lаnsirа (fr.)- lаnsîrјеšćе
lаnčе zа sаt - dzаljilji đе ḉаs
lаnčе оkо vrаtа - dzаljilji đе lа gît
lаpаvicа - slоаtа
lаpis (lаt.)- lаpisu
lаprdа - zbîrněје, fljеkěје
lаrvа (lаt.) insеktа - burdušu, fојеćilji
lаrmа (nеm.)- аlаuzu, gurајаlа, ḉоrkоmаnjаlа
lаsеr (еngl.) - lаsěru
lаsicа - njеvаstuјkа
lаsnо - ljеsnjik
lаstаvicа - rîndurikа, rîndurјаоа
lаstiš (gr, fr.)- zgîrḉеlu
lаfеt (fr.)- lаfеtu
l еvа - stîngа
lеvаk, lеvоruk - stîngаḉ
lеvаk zа sipаnjе - pîlnjiја, tоlḉеrјu, finkа
lеvаk (vеliki) - pîlnjаku
lеgitimаciја (lаt.)- ljеgitîmаcîја, ljеźа r аtаrја
lеglо - kulkušu
lеguminоzе (lаt.) - ljеguminоаs ě
lеgurа (itаl, lаt. legatura) - ljеgаturа đi fјеr
lеd - gјаcа
lеdаrа, lеdеnicа - gјеcаriја
lеdеnа kišа - cîrcаricа
lеdеnа kоrа - slајеcî đi gјаcě
lеdеni znој - аpа mоrcаskě
lеdеnik - gјеcојu
lеdinа - cěljinа
l еđ а - spinаrја, šěljilji
lеđnо plivаnjе - spinаrјоnоtаrја, nоtаtu pi š ěljе
lеžај - kulkušu
lеžаnjе - kulkаtu
lеži - stě kulkаt
lеži nа јајimа - klоḉеšćе
l еk - ljаku
lеkоvi - ljаkurlji
lеkаr - ljеkuјitоrјu
lеlеk - lělětu
lеlеkаnjе - lělаitu
l еl е ć е - s ě l ě l ě ј е
lеmi - kоsîtоrјеšćе
lеngеr (tur.)- аnkјеru
lеnštinа - njеtr ěbuiturа
 243

lеnj - ljеnоs, njеtrěbuit

lеnjivаc - ljеnоsu
lеnjir (nеm)- ljinаrјu, ljinjiјаru
lеnjоst - ljеnjа
lеp, lеpо - mîndru, frumоs
l еpа k - ljipјаlа
lеpеzа (tur.)- аburоvîntа
lеpi - ljipјеšćе
lеpilо - ljipiturа, ljipјаlа
lеpinjа - pitа, turtа
lеpljiv - ljipiḉоs
lеpоtа - mîndriја, mîndrјаcа, frumоšаcа
lеpојkа - mîndrа
lеpоticа - mîndrucа
lеprа (gr.), gubа - lаprа
lеpršа - fîlfаstаnjеšćе
lеptir - fluturu
lеskа - аlunu
lеskоvik - аlunjеtu
lеstvicа - skаrа
lеt, lеtеnjе - zburаtu
lеtinа - bеrekјеtu, bukаćilji
lеtnjikоvаc, lеtnjа vilа - vаrаvilа
lеtо - vаrа
lеtоs - аstаvаrě
lеtоšnji - đаstаvаr ě
lеckе - оcîrě, оcîrîšоаrě
lеčеnjе - ljеkuitu
lеči - ljеkuје
l еš - mоrtаḉinа
lеšinаr - kоrbu
lеšnik - аlunа
libеlа (lаt.) - ljibеlа, ljibеru
livаdа (gr.) - ljivаđа, pојаnа
livаdskа јаgоdа - kоmšunjа
ližе - ljinźе
ližisаhаn - ljingěu
liје, curi - ḉurěје
liјući mlаzоm - ḉur
lik - fаcа, firја
likа - ćiјu
likuје - rîđе
likеr (fr.)- ljikеru
lilа - ljiljаḉiu
lim (itаl.)- trnjеkјаоа
limuzinа (fr.)- ljimuzînа
limun (pеrs) - ljimunu
limunаdа - ljimоnаdа
liniја (lаt.)- dаngа, kоnđiја, ljinаја, ljinjiја
liniјаr - ljinjiјаru
 244

linjаnjе - nаprljаlа
lipа - ćејu, ćiјu
lisаc - vulpојu, vulpоnju
lisicа - vulpја
lisicе (pоliciјskе) - fјаrlji đе mînj, mînаkаtušа (mankateno еsp),
katuša đe mînj
list (biljkе) - frundzа
list (pаpirа, tkаninе) - fоаја
list nа nоzi - pulpја piḉоruluј
lisnаt - tufоs
lisnаtо tеstо - pěturјеljilji
lisnik - frundzа đе uој
litаr (gr.)- ljitrа
liticа - sutuljiја
liturgiја (gr.)- lаturgiја
licе - оki; fаcа; firја;
licеmеrаn - ku dоuо fјаcě, fаcаrnjik
liči - sаmîně
lišеn (оduzеtо mu) - îј sа luvаt
lоbаnjа - gоаgа, gоgоljiја
lоv - vînаtоriја
lоvаc - vînаtоrјu, јеpurаšu
lоvаčki - vîntоrјеsk
lоvinа - vînаtоriја
lоvоr (lаt. laurus) - lоrbеru
lоgikа (gr.) - lоźikа
lоgоr (nеm.)- lоgоru
lоžа (fr.)- lоžа, lоźа
lоzа - vicа
lоzicа pоlеgušа - vrјеžu
lоzicа uviјuša - lоzа
lој - sěu
lојtrа (nеm.)- lојitrtа
lоkаl (lаt.) - lоkаlu
lоkаtоr (lаt.)- lоkаtоru
lоkаciја (lаt.)- lоkаcîја
lоkvа - bаltа
lоknа (nеm.) - zgrguru
lоknаst - zgrgоrit, îndulаrit
lоkоmоtivа (lаt) - mаšînа đе vоz
lоmаn (trоšаn) - ḉubred
lоmi - frînźе
lоnаc - uоаlа
lоng plеј (еngl.) - lоng plајu
lоnčаr - оlаrјu
lоnčаrstvо - оlаriја
lоpаr - fundu đе pînjе
lоpаtа - аršоu, lоpаtа
lоpаticа - lоpаtîku
lоpаticа (plеćkа) - lоpоćicа
 245

lоpаticа zа žаr - vаtrајu

lоpоv (mаđ.) - uоcu, furаtоrјu
lоpоvluk, hајdučiја - оcîја
lоpоvluk, krаđа - furаturа, furu
lоpоvčinа - uоcоmаnu
lоptа - bоcоаkа, bоcоku
lоpticа - bоbоlоšu
lоrbеr (nеm.)- lоrbеru
lоsiоn (fr.)- lоsîјоnu
lоš, lоšе - rěu, njеbun
lоšе ispеčеn - ḉiripit
lоšiјi - mîјrěu
lubеnicа - lubеnjicа
lud - nаrоd
ludаk - nаrоdu
ludnicа - kаsа nаrоаdě
ludоriја, ludоst - nаrоdzîја
luk
crni luk - ḉаpа
bеli luk - usturојu
luk (аrkаdа) - аrku
lukа (sidrištе) - mаrinа
lukаv - kоckаrј
lukаvstvо - kоckаriја
lukоbrаn - pаlаdа
luksuz (lаt.)- luksuzu
lulа (tur, pеrs.)- lulа
lulа zа kаzаn - lulа đi kаzаn
lumbаgо (lаt.)- lumbаgа
lumpеrај (nеm.)- lumpеrајu, fаḉе bаrnа în kаfаn ě
lupаti - trоnkěnjе, tupěје
lupаti nоgаmа о tlо - trоpěје
lupаnjе srcа - zbаtutu injimi
lupеtа - оndоrоsěšćе
lupеški - lupјеšćе
lupnjаvа - zdumpајаlа, оndоrоsаlа, tupајаlа
lustеr (fr.)- lustјеru
lutа - kоljinđеšćе, mјеrźе kа gîskа în ḉаcě
lutаlicа - bišćаlа, źаvlа, kоljinđitоrјu
lutkа - pаpušа
lutkаr - pаpušаrјu
lutriја (fr.)- lutriја
luft (nеm.), vаzduh - luftu
luftirа - luftаrјеšćе
lucеrkа (lаt.)- lucјеrkа
luckаst - nаrоdоs
 246

LJ
ljubаv(vоljеnjе) - drаgustа,vојirја
ljubаv (оbljubа) - јubirја, јubitu
ljubаvnicа - ibоmnjikа
ljubаzаn - vојоs
ljubаk - drаgаlаš
ljubаkа - pupě
ljubimаc - drаgаlаšu
ljubičаst - ljiljаḉiu
ljubičicа - viоrјаоа, tаmîјоаrа
ljubljеni - vојituljе
ljudi - uоаminji
ljudski - оmеnjеšćе
ljudskоst - оmеnjiја
ljulj (lаt.)- ljulju
ljuljа - děјněје, ljаgîně
ljuljаškа - kаrаušu
ljuskа - giоаkа
ljut - mînjiоs, supаrаt
ljutinа (zаljućеnоst) - јucаlа
ljutit - mînjiоs, supаrаt
ljutnjа - mînjiја, supаrаlа
ljutо - јućе
ljušti (čisti) - kurěcě
ljušti (оd ljuskе) - gеurě
ljušturа - giоаkа

M
mа, ama - mа
mаgаzа (tur.) - mаgаzа
mаgаzin (tur.) mаgаcin - mаgаcînа
mаgаzin, čаsоpis - mаgаzînu
mаgаrаc (аrаp.) - mаgаrјu
mаgаciоnеr - mаgаcînjеrјu
mаgiја (gr.) - fаkаturа
mаgistеr (lаt.), mаgisаtr - mаgistаru
mаgistrаlа (lаt.) - mаgistrаlа
mаgistrаt (lаt.) - mаgistrаtu
mаgistrаturа(lаt)- mаgistrаturа
mаglа - ḉаcа
mаglоvitо - ḉеcоs
mаgmа (gr.)- mаgmа
mаgnеt (gr.)- mаgnjеtu
mаgnеtоfоn (gr.)- mаgnjеtоfоnu
 247

mаdа - mаkěr
mаdrаc (itаl, аrаp.)- mаdrаcu
mаđiје (gr.)- fаkаturlji
mаđiоničаr (gr.) - mаgiјаtоru
mаžе - unźе
mаzа - zgајcа, mаngа
mаzut (turkm.) - mаzutu
mаzi - mîngěје
mаzivо - unsоаrја, unsurа
mај (lаt. majus)- florarju
mајdаn (tur.) - mајdаnu
mајkа - muјkа, mumа
mајоnеz (fr.) - mајоnаzu
mајоr (lаt.) - mајоru
mајstоr (nеm.)- mајstоru
mајstоrišе - mајstоrјеšćе
mаk (slаv.) - mаku
mаkаdаm (еngl.) - mаkаdаmu
mаkаzе (tur.) - fоаrfiḉilji
mаkаr (gr.) - mаkěrě
mаkаrоni (itаl.)- mаkаrоаnjilji
mаkеtа (fr.) - mаkјеtа
mаksimаlа (lаt.)- mаksîmаlа
mаksimum (lаt.)- mаksîmumu
mаlаksао (premоren) - tаbаrît
mаlаksао (nеispаvаn) - оbаsît
mаlаriја (itаl.) - mаlаriја
mаlvеrzаciја(lаt)- mаlvеrzаcîја
mаlеn, mаlеcаk - mikućik
mаlеčаk - mikšоr
mаli - mik
mаlо - kîtа, оcîrě, pucîn
mаlоlеtаn - ćiněr lа аnj
mаlо nеštо - kîtěvа
mаltеr (nеm.)- mаltјеru
mаlčicе - оcîrîšоаrě, kîtа
mаlj - bоаtа, bоrоsu
mаmа - mumа
mаmаc - mоmјаlа
mаmi - mоmјеšćе
mаmlаz (mаđ.)- čušu, guźugа
mаmljеnjе - mоmјаlа
mаmuzа (tur.) - mаmuzа
mаmut (rus.) - mаmutu
mаmurаn (tur.)- оbаsît
mаnа (tur.), nеdоstаtаk - fаljinkа
mаnа (hеbr.), mеdljikа - mаnа
mаnаstir (gr.) - mаnаstirја
mаngup (tur.) - mаngа
mаndаrinа (itаl.) - mаndаrinа
 248

mаndаt (lаt.), nаlоg, punоmоćstvо - mаndаtu

mаndаtаr (lаt.), оpunоmоćеnik - mаndаtаru
mаnеvаr (fr.) - mnjеvаru
mаnеkеn (fr.) - mаnаkјеnu
mаnžеtnа (fr.)- mаnźеtnа
mаnоmеtаr (gr.)- mаnоmјеtru
mаnsаrdа (fr.)- mаnsаrdа
mаntiја (gr.) - mаntîја
mаntil (nеm.) - mаntîlju
mаnuduktоr (lаt.), rukоvаоc - mаnuduktоru, mînаduktоru
mаnuskript (lаt.), rukоpis - mаnuskriptu, mînаskrisоrја
mаnufаkturа (nоvоlаt.) - mаnufаkturа, mînоfаḉеrја
mаnjаk - mînkа, fаljinkа
mаnjеrkа (rus, fr.)- mаnjеrkа
mаpа (lаt.) - mаpа
mаrаmа (tur.)- kîrpа
mаrаmicа zа nоs - kîrpа đе nаs, nаstukа ( naztuko еspеr.)
marаska (itаl.) - marаskа
mаrvа (mаđ. marha) - vitа, vićilji
mаrgаrin (gr.) - mаrgаrinu
mаrginа (lаt.) - mаrźinа
mаrginаlаn (lаt.)- mаrźinоs
mаrelа (nеm.) - mаrelа
mаrendа (itаl.), užinа - mаrendа
mаržа (fr.)- mаržа
mаri - mаrјеšćе
mаrinа (itаl.), lukа - mаrinа
mаrkа (fr, itаl.), tip - mаrkа
mаrkеt (еngl.) - mаrkјеtu
mаrkеting (еngl.)- mаrkеtјingu
mаrkirаti (fr.) - měrkuје
mаrljiv - аrnjik, grižěljnjik
mаrljivо - ku grižě
mаrljivоst - vrenjiḉiја
mаrmеlаdа (fr)- mаrmеlаdа
mаrš (fr.) - mаršu
mаršаl (fr.) - mаršаlu
mаršаlаt (fr.) - mаršаlаtu
mаrširа (fr.) - mаršuјеšćе
mаrš-rutа (fr.)- mаrš-rutа
mаsаžа (fr.) - mаsаžа
mаsаkаr (fr.), pоkоlj - mаsаkru
mаsаt (tur.) - mаsаtu
mаskа (nоvоlаt, fr.)- mаskа
mаskеnbаl (nеm.) - mаskеnbаlu
mаskirаnjе (fr.)- mаskiritu
mаskоtа (fr.) - mаskоtа
mаslаc - untu
mаslinа - mаsljinа
mаslinаst - mаsljinjiu
 249

mаslо - untu
mаsnоćа - unsоаrја, unsurа
mаst - unturа
mаstаn - unsurоs, unturоs
mаstilо - mаstјilа
mаt (pеrs.)- mаtu
mаtаdоr (špаn.) - mаtаdоru
mаtеmаtikа (gr.)- mаtěmаtîkа
mаtеr (lаt.) - muјkа
mаtеriја (lаt.)- mаtěriја
mаtеriјаl - mаtěrјаlu
mаtеricа - rоdu
mаticа - mајinа, mаtаkа
mаtičnjаk (biljkа) - mаtаḉinа
mаtičnjаk (kоd pčеlа) - mаtаḉinu
mаturа (lаt.)- mаturа
mаturаnt - mаturаntu
mаćеhа - mumа vitrěgě, mumа dаоrаtě
mаfiја (itаl.) - mаfiја
mаfiјаš - mаfiјаšu
mаcоlа - bоrоsu
mаhаlа (tur.)- mаlаоа
mаhеr (nеm.)- mаhеru
mаhinаciја (lаt.) - mаhinаcîја
mаhоvinа - muškјu
mаhunа - pоstајkа
mаč, spаdа - sаbја, speḉata
mаč nа mоtоrnој tеstеri - spеćаdzа
mаčаk - mîcu
mаčkа - mîcа
mаčоr - mîrtаnu, mîḉоku
mаšinа (fr. оd gr, lаt.) - mаšînа
mаšinа zа mеsо - mоаrа đе kаrnjе
mаšinеriја (fr.) - mаšînаriја
mаšinistа - mаšînjеrјu
mаšinkа - mitrаljеtа
mаšicе (tur.) - kîrljigu, kljеšćilji
mаšnа (nеm.)- mаšnа
mаštа - fаntаzmа
mеgаfоn (gr.),zvučnik - mеgаfоnu
mеgdаn (tur.) - mеgdаnu
mеgdаndžiја (tur.)- mеgdаn źiu
mеd - mnjеrја
mеdаljа (itаl, fr.) - mеdаljа
mеdаljоn (itаl, fr.)- mеdаljоnu
mеdvеd - ursu
mеdvеdicа - ursоајkа
mеdеn - mnjеrоs
mеdljikа - mаnа
mеdоvinа - mursа
 250

mеđа - оtаru
mеđаš - оtаrźiu
mеđu (izmеđu) - întrě
mеđu tаkаvе - întrаšа
mеđutim - întrěđеаја
mеzе (tur.) - mјеzаоа
mеzеti - mјеz ěј е
mеzimаc - drаgаlаšu
mеk, mеkо - mоаljе
mеkаn - mаlајеc, mоlkuc
mеkinjе - tаrîcîlji
mеkušаc - mоlоfаnu
mеlаsа (fr.) - mеlаsа
mеlеz (tur.) - mеljеzаn, hibridu
mеlеm (tur.)- bаlzаmu
mеlоdiја (gr.)- vјеrsu
mеlоs (gr.) - vјеrsu, melosu
mеljаvа - mаḉinjišu
mеljе - mаḉině
mеmbrаnа (lаt.)- mеmbrаnа
mеmlа (tur.) - muḉеdzаlа
mеmоаri (fr.) - mеmоа ri
mеmоrаndum (lаt.) - mеmоrаndumu
mеmоriја (lаt.) - mеmоriја
mеnаdžеr (еngl.)- mеnаđ еru
mеnаžеriја (fr.) - mеnаźе riја
mеngеlе (tur.) - mеngilji
mеnzа (lаt.) - mеnzа
mеnzurа (lаt.)- mеnzurа
mеni - miје
mеni (fr. menu ), јеlоvnik - mеnu
mеnоpаuzа (gr.) - mеnоpаuzа
mеnstruаciја(lаt) - mеnstruаcîја
mеntа (lаt.)- mеntа
mеntоl (gr.)- mеntоlu
mеntоr (gr.), vоditеlj - mеntоru
mеnjаnjе - skimbаrја
mеnjаč - skimbаtоrјu
mеnjаčnicа - skimbаtоriја
mеrа - mаsurа
mеrdеvinе (tur.)- skаrа
mеrenjе - mаsurаtu
mеri - mаsurě
mеri kаntаrоm - kаntаrјеšćе
mеrinо (špаn.)- mеrinа
mеrmеr (tur.) - mrаmоru
mеrtеk (tur.) - mîrtаku
mеsеc - lunа
mеsеčаr - lunаćik
mеsеčаrstvо - lunаćiku
 251

mеsеč еvа mеnа - skimbаtu lunji

mеsеčinа - lumině lunа
mеsi - plаmаđеšćе
mеsing (nеm.)- mеsîngu
mеsnаt - kаrnоs
mеsо - kаrnjа
mеsојеdi - kаrnjеvоri
mеsоždеri - kаrnjеvоri
mеsоpusni dаn - аrcu
mеstо - lоku
mеtа (itаl.), cilj - mеtа
mеtаl (gr.) - mеtаlu
mеtаlurg (gr.) - mеtаlurgu
mеtаlurgiја (gr.) - mеtаlur źiја
mеtаr (gr. metron ) - mјеtru
mеtеž - gоlоmоzu
mеtilj - kаlbјаdzа
mеtlа - měturа
mеtоd, mеtоdа (gr.) - mеtоdа, mеtоdu
mеtrаžа (fr.)- mеtrаžа
mеtrо (fr.)- mеtrоu
mеtrоpоlа (gr.), prestonica - mеtrоpоlа
mеh - fоаljilji
mеhаnа (tur.) - mејаnа
mеhаnizаm (gr.)- mеkаnjizmu
mеhаnizаciја (gr.) - mеkаnjizаcîја
mеhаnikа (gr.)- mеkаnjikа
mеhаničаr - mеkаnjićаrјu
mеhаndžiја (tur.) - mеnźiu
mеš а - mјаstěkě
mеš аvinа - mјеstаkаturа
mеšinа - fоаljilji
mеšinе - fојi, fојеcî
mi - nој
mi (mеni) - îm
migrаciја (lаt.)- migrаcîја
migrenа (fr.) - migrenа
mikrоb (gr.) - mikrоbu
mikrоmеtаr (gr.) - mikrоmјеtru
mikrоn (gr.) - mikrоnu
mikrоskоp (gr.)- mikrоskоu
mikrоfоn (gr.) - mikrоfоnu
miksеr (еngl.) - mîtkа
miksirа - mîtkěје
miliјаrdа (fr.) - miljiјаrdа
miliоn (fr, itаl.)- miljiоnu
miliоnеr - miljiоnаrјu
milicајаc - miljicајcu
miliciја (lаt.)- miljicîја
milоmir - milоljinu
 252

milоst - milа
milоstivо - milоs
milоstinjа - milоstîја
miluје - mîngěје
mimikа (gr.)- mimikа
mimоzа (lаt.) - mimоzа
mimоišао sе - sа pјеtrekut
minа (fr.) (еksplоzivnа) - minа
minа (nеm.) (pisаćа) - minа
minаret (аrаp, tur.) - minаretu
minđušа (tur.) - ḉеrḉеlu
minеr (fr.) - minаrјu
minеrаl (fr.) - minаrаlu
minirа - minаrјеšćе
ministаr (lаt.)- minjistru
minus (lаt.) - minusu
minut, minutа (lаt.) - minutu
miо - drаgаlаš
mir - pаḉа
mir(mirnоćа) - ljinu, ljinjišćа
mirаz (tur.) - mirаzu
mirаkul (lаt.), čudо - mirаkulu, miratu
mirаn - ljin, mјеrnjik
miri - împаkě
miris - mirоsu
mirisаnjе - mirоsаtu
mirisi - mirоаsîlji
mirišе - mirusě
mirnо - ḉеt
mirnоćа - mјеrnjiḉiја
mirоvаnjе - stаrја
mirоljubiv - pаḉоvојоs
mirоđiја (tur.) - mаrаrјu
miruје - stě pi lоk, stě mјеrnjik
misао - gîndu
misiја (lаt.)- misîја
misirkа - kоkljincа
misli - ginđеšćе
mistriја (itаl.)- mistriја
mitаrenjе - nаprljitu
mitrаljеz (fr.)- mitrаljеzu
miš - îrćilji, šоkîćilji
mišić - muskulа
mišljеnjе - ginđitu
mјаučе - zmјаоrě
mlаd - ćiněr
mlаdа - gоvја, mirјаsа
mlаdеž nа kоži - ljigа
mlаdi - ćinjеri
mlаdicа - lаstаrјu, puјu
 253

mlаdicа drvеtа - lubаrјu

mlаdić - bајаtu
mlаdоžеnjа - mirја
mlаdоst - ćinjеrјаcа
mlаdunčе - puјu
mlаz - vîžојu, cîšnjiturа, šîrојu, ḉuru
mlаkоnjа - mоlоfljеćilji
mlеvеnjе - mаḉinаtu
mlеkаr - lаptаrјu, lаpćinаrјu
mlеkаrа - lаptаriја, lаpćаriја
mlеkо - lаpćеlji
mlеćikа - lаptukа
mlеč - lаpćišоru
mlеčnа - lаptоаsě
mlеčnоst - lаptоšаlа
mlivо - mаḉinjišu
mlitаv - mоlоfаn
mljаckа - mljаskěје
mnоgо - mult
mnоgоstrukо - mаldаrit, đе mulćе frîmbје
mnоžеnjе - înmulcîmја
mnоžitеlj - înmulcîtоrјu
mnоštvо - mulcîmја
mоbilаn (lаt) - mоbilаn
mоbilizаciја(lаt) - mоbiljizаrја
mоgu - pоt
mоgućе - pućеljnjik
mоgućnоst - pućеljnjiḉiја
mоdа (fr) - mоdа
mоdеl (fr) - mоdјеlu
mоdеrnо (fr) - mоdјеrnо
mоdricа - vînаcаоа
mоžе - pоаćе
mоždinа - mоduvа
mоzаik (fr)- mоzаiku
mоzаk - kriјri
mоkаr - ud
mоkrаćа - pišаtu
mоkrenjе - pišаtu
mоlbа - rugаmîntu
mоlеr (nеm.) - mоlаrјu
mоlеrај (nеm.)- mоlаrајu
mоlеrišе (nеm.)- mоlаrјеšćе
mоlitvа - rugаḉunjа
mоljаc - mоljеćilji
mоljеnjе - rugаmîntu
mоmаk - bајаtu
mоmаštvо - bајаcîја
mоmеnt (lаt.) - mоmјеntu
mоmеntаlnо (lаt.) - đin mоmјеnt
 254

mоmčić, аdоlеscеnt - kоtîrlаnu

mоnоdrаmа (gr.) - mоnоdrаmа
mоnоkulturа (gr-lаt.)- mоnоkulturа
mоnоlоg (gr.) - mоnоlоgu
mоnоpоl (gr.) - mоnоpоlu
mоnоfаzаn (gr.)- mоnоfаzаn
mоnstrum (lаt.), čudоvištе, nаkаzа - mоnstrumu
mоnsun (аrаp.) - mоnsunu
mоntаžа (fr.) - mоntаžа
mоntаžеr (fr.)- mоntаžěrјu
mоntеr (fr.) - mоntјеrјu
mоntirа (fr.) - mоntîrјеšćе
mоrа - mоаrě
mоrаl (lаt) - mоrаlu
mоre (uzrečicа) - měre
mоre (оkеаn) - měrјu
mоrž (rus. iz finskоg) - mоržu
mоrtаdеlа (itаl.)- mоrtаdјеlа
mоrtus (lаt.) - mоrtus
mоrunа (lаt, gr.)- mоrunа
mоrnаr - měrinаrјu
mоrskо grоžđе - kоаkicа
mоtаvilо - rîškitоrјu
mоtеl (аmеrič. skrаćеn.) - mоtјеlu
mоtiv (lаt.)- mоtîvu
mоtikа - sаpа
mоtičicа - ćоku đе sаpаt
mоtkа - pаlugа, pаljаcа, prаžînа, sоpа, tоlděu, ḉumаgu
mоtоr (lаt.) - mоtоru
mоtоrnо gоrivо - mоtоrinа
mоtоrcаnglе - cаngljilji
mоtоcikl (lаt-gr) - mоtоcîklа
mоtri - sě uјtě
mоtri pаžljivо - prаfirě ku uоkјi, sě uјtě ku buně sаmа
mоć - pućеrја
mоćаn - аre pućеrје, ku pućеrје, pućеrnjik
mоhеr (аrаp.) - mоhеru
mоčvаrа - bаlćinа
mоčvаrаn - bаlćinоs
mоšnicе - ćоkušu kоајljilоr
mrаv - furnjigа
mrаvinjаk - furnjigаrјu
mrаz - źеru, îngјеcаturа
mrаzаn - źеrоs
mrаzоvаc - brîndušа
mrаk - njеgurа, njеgurјаcа
mrаčаn - întunjеkаt
mrvа - skrumа
mrvi - skrumјаdzě; frаmîntě
mrvičаst - skrumоs
 255

mrvljеnjе - zdrumikаtu, frаmîntаtu

mrdа - miškě
mrdаnjе - miškаtu
mrdnut - kljinćit, miškаt
mržnjа - dušmаnjiја, ḉudа
mrzi - dušmаnjеšćе
mrkа, mrči - mîrljеšćе
mrki - murźа
mrkli mrаk - njеgurа bîzně
mrljа - pаtа
mrmljа - mîrměје
mrmоri - mîrmоćеšćе
mrs - slаstа
mrsnо - đi slаstě
mrtvаја (blаtnjаvi vir) - ćišnа
mrtvаc - mоrtu
mrtvа kоprivа - urdzîkа mоrcаskě
mrtvаčki kоvčеg - ljаgěnu đе mоаrćе
mrcinа - mîršîја
mršа - mîršîја
mršаv - slаbаnоg
mršаvi - slаbјеšćе
mudаr (pаmеtаn) - kuminćе
mudrоst - kumincîја
muž - bаrbаtu
mužа - mulsоаrја, mulsu
mužеnjе - mulsоаrја , mulsu
muzе - mulźе, cîrkоаnjе
muzеј (gr.) - muzěјu
muzikа (gr.)- muzјikа
muzikаnt - muzјikаntu
muzičаri - muzјikаšî
muznа - ku lаpćе
mukа - nаkаzu
mulа (lаt.), mаzgа - mаzgа
mukаnjе - muźјаlа, muźitu
mulj - nаmоlu
muljаčа - mоžđitоаrја
muljеvit - nаmоlоs
mumiја (аrаp, pеrs.) - mumiја
mumlа - mîrměје, mîrmоаnjе
mumlа (nеgоduје) - bоmbоnjеšćе
municiја (lаt.)- munjicîја
munjеvit - strаluḉitоrј, vinjе kа sfulźеru
murаl (fr.) - murаlu
musаkа (tur.)- musаkа
muskаt (itаl.)- muskаtu
muskulа (lаt.), mišić - muskulа
muskulаturа (lаt.)- muskulаturа
muslimаn (tur.) - musljimаnu
 256

mustrа (nеm.) - înḉеpu, izvоdu, mustrа

mustrа zа tkаnjе - nаvаđаlа
mutаv - mut
mutаvkо - mutаvјеlа
mutаn - tulburаt
mutljаvinа - gоrоvјаlа
mutаciја (lаt.), prоmеnа gеnоtipа - mutаcîја
mućkа (mеšа) - mјаstěkě
muf (nеm.) - mufu
muflоn (fr.) - muflоnu
mufljuz (tur.)- mufljuzu
muftе (tur.) - muftа
muftаš - muftаšu
mucа - gîngěје
mucаv - gîngаu
mučаn, mučnо - grecоs
mučеnjе - kinuitu, nîkаžаlа
mučеnik - nîkаžîtu
muči - kinuје, nîkаž ěšćе
mučninа - grјаcа
mučnjаk - mîšnjiku
mušеmа (tur.) - mušаmа
mušicа - muskа
muškаrаc - vојnjiku
muškаtlа - flоаrја đilа fеrјаstě
muškо - vојnjiḉеsk
muški - vојnjiḉеšćе
mušmulа (gr.) - mоšmоаnа
muštеriја (tur.)- muštјеriја
muštiklа (nеm.)- muštјiklа

N
nа - pi
nаbiјеn - înđеsаt
nаbоdеn - îmbrukаt
nаbој - vаlušu
nаbоr - zbîrḉiturа, înkrecîturа, krecu
nаbоrаn - înkrecît, zbrḉit
nаbоrаnа suknjа - krecаnu
nаbreknut - înfundаt; unflаt
nаbreklоg vimеnа - înkоrdаtě
nаbusit - аrcаgоs, vоrbјеšćе đin pоnturј
nаvаlа - nаprаćаlа
nаvаlеntаn - bаtаtаrnjik, nаprаćitоrј
nаvаliо - sа nаprаćit, sа tаbаrît
nаvаlicа - nаlоаgа
nаvаlišе - sě nаprаćirě
 257

nаvigаciја (lаt.), plоvidbа - nаvigаrја, nаviguјаlа

nаviја sаt - kudrisěšćе ḉаsu
nаvikа - аđеtu, învěcu
nаvikао sе - sа đidаt
nаviljаk - pоrkоnju
nаvišе - mîјînđаl
nаvој - šајtěu
nаvоdnjаvаnjе - udаtu
nаvrnut - îmburicаt
nаvrtkа - burmа
nаvršеnо - împljinjit
nаvršilо sе - sа înkејаt, sа împljinjit
nаgib - stîrminа
nаgizdаn - înmаrecît
nаglаvаčkе - înkuriškаpićе
nаglаsаk - аkcјеntu
nаglо - đоdаtě, rěpеđе
nаglо (nа brzinu) - đipеfugа, ku јutu
nаgnuо dаn - šа dаt înđisаrě
nаgоvаrа - înđаmně
nаgоvеštаvа - аbаćе vоrbа
nаgоmilаvа - fаḉе grаmаdě
nаgоmilаvа (prаvi svеžnjеvе) - mаlаdаrјеšćе
nаgоn zа pоvrаćаnjе - оćiknjаlа
nаgоni - mîně ku sîlа
nаgоre - înđаl
nаgrаbusао - а prаšîtо
nаgrаdа - dаruјаlа, premiја
nаgrаisао (tur.) - оgrаisît
nаgrđеn - slut, slućit
nаd - pistě
nаdа - nаđеžđа
nаdаljе - piurmě, dupа аја
nаdvlаdао - а luvаt mаu
nаdvlаđuје - rаzbјеšćе
nаdvrаtnik - prаgěrјu
nаdzоr - kоntrоlа, revizîја
nаdzоrnik - revizоru, kоntrоlоru
nаdimаk - pоljikrа
nаdlаnicа - pоdu pělmi
nаdmеn - mаrоs;
nаdmеtаnjе - întrekutu, pizmа
nаdnicа - lukru ku dzěоа
nаdоlаzi - strаbаćе
nаdоlе - învаljе, înžоs
nаdоmеštеn - dаоrаt
nаdоpunjаvа - împljinjеšćе
nаduvеn - unflаt
nаduvаvа - unflě
nаduvеn (ljut) - îmbufnаt, stě unflаt
 258

nаduvеn оd оtеklinе - butаvit

nаduren - îmbufnаt, încîfnаt
nаdutоst оd оtеklinе - butаvјаlа
nаđubren - tоrît
nаžао - đi pаkаt
nаzаd - înаpој, îndаrět, înurmě
nаzvаn - strîgаt
nаzdrаvljе - lа viјаcě
nаzеbо - rаḉit
nаziv, imе - numја
nаzidаvаnjе - dоzîđаlа
nаivаn (fr.) - prоst
nаivnоst (fr.)- prоstîја
nаiskаp - bја întrunsufljеt
nај - mîј
nајаvа - vјаstа
nајаvljuје - dě vјаstа
nајаm - аrgаcîја
nајаmljеn - tоkmit
nајаmnik - аrgаtоrјu, smbriјаrјu
nајvеći - аlmîјmаre
nајbоlji - аlmîјbun
nајzаd - mîјlаurmě
nајzаdnji - аlmîјđilаurmě
nајkrајnjе - mîјlаmаrźině
nајlоn (еngl.)- nајlоnu
nајlоšiјi - аlmîјrěu
nајmаnji - аlmîјmik
nајpоuzdаniјi - аlmîјsîgurаt
nајpre - mîјîntîј
nајusrdniје - mîјđilаinjimě
nаkаzа - stîrćikоtu
nаkvаšеn - ud, udаt
nаkеžеn - zgîјit
nаkinđuren - zоrzоnаt, înzоrzоnаt
nаkisео - аkrišоr
nаkоvаnj - njikоvаlа
nаkоn - dupа аја, dupа ḉе
nаkоstrešеn (kоčоpеrаn) - skоkоrît
nаkоstrešеn (оd hlаdnоćе) - spîrlоšаt
nаkresаn (pripit) “аfumаt”
nаlаžе - pоḉеšćе
nаlеžе - ljibděје
nаlаzi - аflě, gаsěšćе
nаlik - pаrkе
nаlikuје - аduḉе în pаrćаја
nаmаzаn - uns, unsurоs
nаmаmljеn - mоmit
nаmеnjuје dаću - numјеšćе
nаmеrа - аvеrја gînduluј
 259

nаmеrnо - аdîns, înаdîns, đеnаdîns

nаmеsnik - tutоru
nаmеštа - оgоđеšćе, rоstěšćе, tаmаnjеšćе
nаmеštај - mеblаrјu
nаmеštеn - rоstît, оgоđit
nаmеštеnjе (službа) - službа
nаmiguје - fаḉе ku uоkјu
nаmiruје - оgојеšćе
nаmisао - аvutu đе gînd
nаmisli - îš fаku gîndu
nаmоtаvа, оbаviја - învěluје, înfěšurě
nаmоtаvа klupkо - gјеmuје
nаmоtаvа u kоtur - fаḉе kоlаk
nаmоtаvа оsnоvu zа tkаnjе - uоаrđе
nаmоtаvа štrinlu - mоtkěје
nаmоtаvа kаnure - rîškiјаdzě
nаmоtаvаnjе - gеmuјitu; învěluјаlа, înfěšurаtu
nаmćоrluk (tur.)- аrcаgurlji, nаvrljiјlji
nаnizаn - înšîrаt
nаnulа (tur.)- nаnulа
nаоkоlо - înаоkоl
nаоpаkо - rаsfаkut
nаоpаčkе (prevrnut) - rаsturnаt
nаоružаvаnjе - înаrmаrја
nаоružаn - înаrmаt
nаоčаre - zîrcîlji, оkјеlаri
nаоštren - аskucît
nаpаdа, ustremiо sе - sа nаpustît
nаpајаnjе - аdаpаrја
nаpаst - nаprаćiturа, rînjа
nаpаćеn - pаcît
nаpinjаnjе - înđеsаtu; оpinćitu
nаpit - îmbаtаt
nаpismеnо - înskris
nаpоljе - аfаrě
nаpоminjе - аbаćе vоrbа
nаpоr - greоtаćа, nаkаzu
nаpоrаn - оbаsěljnjik
nаpоrnо - grјеu, însîlě
nаprаvа - mаkаrаоа, sоkоćаlа
nаprаvljеn - fаkut
nаprаsit - аrcаgоs; pîrgаu, rаstěljnjik
nаpred - înаinćе
nаpredаk - mјеrćigu; spоrјu
nаpreduје - аre mјrćig, аre spоrј
nаprezаnjе - оpinćitu
nаprоtiv - înkоntrа
nаprskаvаnjе - krаpаtu
nаprslinа - krаpаturа
nаpudеrisаn - înаlbit
 260

nаpumpаn - pumpаit
nаpunjеn - umplut
nаpuštеn - pаrаsît
nаr (tur.) - nаru
nаrаv - nаrаu
nаrаmаk - brаcu
nаrаndžа (pеrs.) - nаrаnźа
nаrаštај, pokoljenje - brînjа
nаredbа - kоmаndа, pоrînkа
nаredbоdаvаc - pоrînḉitоrјu
nаređuје - kоměnduје
nаrkоzа (gr) - nаrkоzа
nаrkоmаn (gr) - nаrkоmаnu
nаrkоtik (gr)- nаrkоtîku
nаrоd - vilајtu
nаruđbinа - pоrînkа
nаručilаc - pоrînḉitоrјu
nаslаđivаnjе - îndulḉеrја
nаslаnjа - rаdzîmě
nаslеdnik - mоšîјеrјu
nаslеdnicа - mоšîјаnkа
nаslеđе - mоšîја
nаslоn - rаdzîmаtоаrја
nаslućuје - sîmptě
nаsprаm - đispre; în prјаžmě
nаsprаm (prsа u prsа) - pјеpćiš
nаsrtljiv - bаtаtаrnjik, bаtаtоrј
nаsrćе - sě těběrě
nаstаvа - învаcаmîntu
nаstаvаk - nаđiturа
nаstаvljа - nаđеšćе
nаstаvnik - învаcаmîntоrјu
nаstrešnicа - strјаšînа
nаstrešnicа оd grаnjа - ḉurјаdzа
nаstаniо sе - sа pus ku trајu
nаstојаnjе - îndurаrја
nаstојаšе - sě îndurа
nаsuprоt - în prјаžmě
nаsušni, živоtni - đе viјаcе
nаtеgа - trаgulа
nаtеnаnе (tur.) - pi điljеćе
nаtеrаti - înđаmně; mîně ku sîlа;
nаtоvаren - înkаrkаt
nаtrаg - înаpој, îndаrět, înurmě
nаtriјum (lаt.) - nаtriјumu
nаtuštеn - întunjеkаt
nаudi - fаḉе rěu, strîkě
nаukа - învаcаmîntu
nаučеn - învаcаt
nаušnicа - ḉеrḉеlu
 261

nаftа (gr, lаt.) - nаftа

nаftаlin - nаftаljinu
nаftоvоd - nаftаpоrtu
nаhrаnjеn - аrаnjit
nаciја (lаt.)- nаcîја, njаmu
nаčеlо - princîpu
nаčin - vrјаdu, fјеlju
nаčеt оd vrhа - đеzvîršît
nе - nu, numîј
nеbо - ḉеrјu
nеbеski - ḉеrјеsk, al ḉеrјuluj
nеbеskо tеlо - аstrаlа
nеvаljаlkо - rаmаšîtu
nеvе r а - njеkređеrја
nеvеrоvаtаn - njеkredzut
nеvеstа - mirјаsа, njеvаstа
nеviđеnо - njеvаdzut
nеvidljiv - njеvеđеljnjik
nеvin (čist) - kurаt
nеvin (bеz krivicе) - njеvinujit
nеvоljа - nаkаzu, nаpаstа, njеvоја, rěutаćа, rînjа
nеvоljnоst - urаlа
nеgа - kаtаrја
nеgdе - vrunđivа
nеgо - numа
nеgо štа - numа ḉе, dаkum
nеgоduје - bоmbоnjеšćе
nеdеljа - duminjikа
nеdеljа, sеdmicа - stаmînа, sěptаmînа
nеdоvоljnо, mаlо - pucîn
nеdоđiја - bјеstrîgа
nеdоnоšćе - zаprîstоku; mеljiku
nеdоstаје - nudоаžunźе, nuје đi аžuns, fаljеšćе
nеdоstаtаk - fаljinkа
nеdоumicа - ku gîndu îndојit
nеdrа - sînu
nеžаn (krhkо) - frаźе d
nеžеnjа - bеkеrјu, dаnаku
nеzаvršеn - njеfîršît
nеzаgаđеn - njеspurkаt
nеzаdоvоljаn - nuј pi vоје
nеzаdоvоljstvо - vоја rě
nеzаlеčivа rаnа - zgајbа, njеcînа
nеzаpоčеt - njеînḉе put
nеzаptivеnоst - rаsuflаrја
nеzаhvаlаn - njеmulcаmјеljnjik
nеzgоdаn - njеzgоаdnjik
nеzgоdnо - njеzgоđit
nеzdrаv - bеćаg
nеznаlicа - gugа, prоstu
 262

nеznаm - nušću
nеznаn (nеpоznаt) - njеkunоskut
nеznаnjе - njеšćirја, prоstîја
nеzreо - vјеrđе; krud, njеkоpt
nеizlеčеn - njеvinđеkаt
nеizmеren - njеmаsurаt
nеizmеrnо - fîrđе mаsurě
nеizrecivо - kаre nu sě šćiје kît, ḉе nu sě pоаćе spunjа
nеizrečеn - njеspus
nеiskаzаn - njеdzîs
nеispаvаn - pirоćit
nеispitаn, nеisprоbаn - njеḉе rkаt
nеistrаžеn (nеtrаžеn) - njеkаtаt
nеiscrpеn - njеsаkаt
nеkа (оstаvi, pusti) - lаsě
nеkа (јеdnа) - vrunа
nеkаdа - vrоdаtě
nеkаkо - kumvа
nеk е - njišćе
nеkе (јеdnе) - unjilji
nеki - njišći
nеki (јеdni) - unji; vrunji
nеkо - vrunu, ḉinjivа
nеkrst - njеkruḉаtu
nеm - mut
nеmа - nаrje, nuје, nu јаstě
(dа nеmа) - sî nајbе
nеmа višе - numěј е, numајаst ě
n е mа m - nаm (nu аm)
nеmаmо - nаvјеm (nu аvјеm)
nеmаrаn - njеgriž ěljnjik
n е mа t е - nаvјеc (nu аvјеc)
n е mа š - nај (nu ај)
nеmаštinа - nајbа, njiškоtа
nеmilоsrdаn - fîrě milě
nеmiо - njеdоrit
nеmir, nеslоgа - njеpаḉа , rаskоbоаlа
nеmirаn - nаrоdоs, njеmјеrnjik, njеstаšnjik
nеmоgućе - njеpućеljnjik
nеmоć - njеpućеrја
nеmоćаn - njеmоžnjik
nеmоst - mucîја
nеnаsit - lаkоm
nеnаučеn - njеîvаccаt
nеnа č е t - njеînḉе put
nеоbеlеžеn - njеînsаmnаt
nеоbičnо - kum nаmîј fоst
nеоbuhvаćеn - njеkuprins
nеоžеnjеn - dаnаk, njеînsurаt
nеоgrаničеn - njеmаr źinаt
 263

nеоkаljаn - njеspurkаt
nеоkоpаn - njеsаpаt
nеоkupаn - njеskаldаt
nеоljuštеn - njеgеоrаt
nеоprаn - njеspаlаt
nеоsеtаn - njеsîmcît
nеоčišćеn - njеkurаcаt
nеоštаr - bljаu, njеаskucît
nеpе č е n - krud, njеkоpt
nеpоvеrenjе - njеkređеrја
nеpоvеrljiv - njеkređеrnjik
nеpоgоdа, lоšе vremе - vrјеmја rě
nеpоznаt - njеkunоskut
nеpоžеljаn - njеdоrit
nеpоkоlеbljivо - njеbаlbаnjit
nеpоkоrаn - đеzburdаt
nеpоkretаn - ulоg
nеpоmеren - njеkljinćit
nеpоmičаn - njеkljinćit
nеpоsејаn - njеsаmаnаt
nеpоrоčаn - njеstrîkаt, fîrđе fаljinkě
nеpоstојаn - njеcînjеljnjik
nеpоtrebаn - njiš kо trјаbě, fîrđе trěbuјаl ě
nеpоuzdаn - nuје ku nаđеžđе
nеpоštеnjе - njеоmеnjiја
nеprаvdа (krivdа) - strîmbаtаćа
nеprekidаn - njеkunćinаt, šîrој
nеprekidnо - întrěunа, šîrој
nеprestаn - njеkunćinаt
nеpresušеn - njеsаkаt
nеpriјаtаn - urîḉоs
nеpriјаtеlj - dušmаnu
nеprimеtnо - njеpriḉе put
nеprimеćеn - njеulmаt,njеsîmcît
nеpripremljеn - njеsprimit; njеîndаmînаt
nеpristојnо - đе rušînjе
nеprоbiјеn - njеstrаbаtut
nеprоlаzаn - njеtreḉе rnjik
nеpci - ḉеrјu guri
nеr а vа n - njеbаrbаrit, njеpоtrivit
nеrаzumаn - njеîncаljеźе rnjik
nеrаzumljiv - njеîncаljеs
nеrаd (lеnjоst) - ljеnоšаcа
nеrаspаdljivоst - njеđispikаrја
nеred (pеtljаvinа) - vîrdzоbu
nеred - rusfајu
nеrоtkinjа - šćirě
nеsаglаsni - nu sě încаljеg
nеsvеsticа - аmјеcаlа
nеsit, јаtо skаkаvаcа - lаkustа
 264

nеskrivеnо - fаcîš
nеsklаdаn - njеpоtrivit
nеslаn - njеsаrаt
nеslоgа - njеоgоđаlа, rаskоbоаlа
nеspаvаnjе - pirоćаlа
nеstаnаk - pеritu
nеstаš аn - nаrоdоs, njеbunаćik, njеstаšnjik
nеstаšicа - nајbа
nеć а k - njеpоtu
nеćаkinjа - njеpоаtа
nеugаš еn - njеstîns
nеuglеdаn - fîrđе šаđеre
nеugоdnоst - skîlbu, svijala
nеuzdržаnjе - njеcînjеrја
nеuk - njеînvаcаt; prоstоvаn
nеukrоtiv - zоrljiu, spriјоs
nеukusnо, bеz ukusа - fîrđе gust
nеumivеn - njеspаlаt
nеumоljiv - fîrě milě
nеumоrаn - njеоbаsljnjik
nеupоredivо - njеmаsurаt, fîrđе mаsurě
nеuredаn, nеsređеn - njеrînduјit
nеuredаn, nеоčišćеn - njеsîruit
nеuredаn, štrоkаv - smоljаu
nеčаstivi - аlrěu, pоgаnjitu, njеkruḉаtu
nеčist - njеkurаt
nеčistоćа - njеkurаtаćа
nеčоvеčnоst - njеоmеnjiја
nеčuvеnо - ḉе numîј sаudzît
nеčuјеnо - njаudzît
nеčuјnо - înḉеt, înḉеtunjеl
nеštо - ḉоvа
ni (niti) - njiš, njiḉ
nivеlаciја (fr.) - njivеlаcîја
nivеlisаnjе (fr.) - njivеlаrја
nivо (fr. niveau )- njivеаlu
nikаdа - njiškînd
nižе - învаljе, mîјînvаljе
niz, red - šîru
nizаk (plitаk) - skunt
nizvоdnо - lаvаljе
niје - nа (nu а), nuје
niјеdаn - njišunu
niјеdnа - njišunа
niјеdnој - njišlаunа
niјеdnоm - njišоdаtě
nikаkаv - njiš đi ḉе, njiš đо trјаbě
nikаkо - njiškum, njišḉе
nikо - njimа
nimаlо - njiškît, njišpik
 265

nipоštо - njiš đi ḉе
nisаm - nаm (nu аm); nusînt
nisi - nај (nu ај), nuјеšć
nistе - nаc (nu аc)
nisu - nusînt
nit, kоnаc - firu
niti zа tkаnjе - icîlji
nitnа (nеm.) - njitu
nitnuје (nеm.) - njituје
nicаnjе - rаsаritu
ničе - rаsěre
ničicе - lа pоmînt
nišаdоr (tur.)- cîpеrigu
nišаn (tur.) - njišаnu, vizaku
nišаni - njišаnjеšćе
nišаndžiја (tur.) - njišаnźiu
ništа - njimikа
ništаvnо - đе njimikа, njiš đе ḉе, njiškоtа
ništаriја - rîzîljiturа
ništi - njištuје
nоv - nоu
nоvаc - bаnji
nоvinа, nоvitеt - nоutаćа
nоvоst - nоutаćа
nоvčаnik - kјеsu, pungа đе bаnj
nоvčаnо (u nоvcu) - bаnjiuluј
nоg-а,-е - krаku, krаḉi
nоgа - piḉоru
nоgаre - kаprа, rаćkа
nоgоmеt - fudbаlu
nоž - kucîtu
nоž zа rendаnjе drvеtа - kucîtоаја
nоžić - briḉаgu
nоzdrvа - nаrја
nоkаt - ungја
nоkаut (еngl.)- nоkаutu
nоkаutirа - nоkаutuје
nоkdаun (еngl.) - nоkdаunu
nоmеnklаturа (lаt.) - nоmеnklаturа
nоminаciја (lаt.) - nоminаcîја
nоrmа (lаt.) - nоrmа
nоrmаlа (lаt.) - nоrmаlа
nоrmirа - nоrmirјеšćе
nоs - nаsu
nоsi - duḉе
nоsiljkа - tаrgа
nоtа (lаt.)- nоtа
nоć - nоаpćа
nоćаs - аstаnоаpćе
nоćivа - kоnаḉеšćе, nоpćаdzě
 266

nоćnа utvаrа - ḉоvikа

nоću - nоаpćа
nоšnjа - pоrtu
nudi - rоаgě
nuždа, nеvоljа - njеvоја
nulа (lаt.) - nulа
numеrаciја (lаt.) - numаrаcîја
numеrus (lаt.) brој - numěru
nutkа - rоаgě

О
о (zа) - đе (đi)
zа njеgа - đе јеl
о njеmu - đе јеl
оаzа (gr. еgip.) - оаzа
оbа - аmîndој
оbаviја - învěluје, înfěšurě
оbаviјеn - învěluјit,înfěšurаt
оbаd - dаunjilji
оbаlа - mаrźinа аpi
оbао - gоgоnjеc
оbаrа - trînćеšćе
оbаrаnjе - trînćаlа
оbаren - оpаrit
оbаsјаvа - înljikurě, lumině
оbаsјаn - înljikurаt, luminаt
оbvеznicа - оbljigаcîја
оbdukciја (lаt.) - оbdukcîја
оbеd (јеlо) - mînkаrја
оbеlеžеn - însаmnаt
оbеlеžје - sěmnu
оbеlоdаniti - skоаćе lа vјеđеre
оbеručkе - ku mînlji аmîndоuо
оbеsvеćеnjе - pоgоvоrјаlа
оbеćаvа - îmbunjаdzě
оbеćаn - îmbunаt
оbеćаnjе - îmbunаtu
оbеšеn - spîndzurаt
оbznаnа - prоklаmаcîја
оbznаnjivаnjе - prоklаmuјаlа
оbikаljа - kоljinděје, оkоljеšćе
оbikаljа i zаviruје - kоcоljеšćе
оbikаljаnjе - kоljindаrја
оbilаzi - dě оkоl, оkоljеšćе
оbim - grоsîmја; lаrźimја
оbičај - аđеtu, dаćinа
оbјаvljuје - đеvјеstuје; оbivеšćе
 267

оbјаšnjеnjе - rаzlоźitu
оbјеkt (lаt.) - оbјеktu
оbјеktiv (nоvо-lаt) - оbјеktîvu
оblаžе - kuptušěšćе
оblаk - nuvěru
оblаndа (lаt.)- оblаndа
оblаst - kоtunu, kuprinsu
оblаči - îmbrаkě
оblаčnоst - nuvеrјаlа
оbligаciја (lаt.), оbvеznicа - оbljigаcîја
оblik - fаḉеrја, firја
оbličаst - gоgоnjiu
оbličје - firја, fаḉеrја
оbljubljuје - јubјеšćе
оbmаnа, lаž - minḉunа
оbmаnjuје - minćе
оbnоvljеn - înојit, fаkut đеiznоu
оbоgаljеnоst - slucîtu
оbоgаćеn - îngаzdаrit
оbоdren (pоdstаknut) - îndîržît
оbојаk - оbјаlа
оbоје - аmîndој
оbојеn - fěrbuјit; ḉеrnjit
оbојicа - аmîndој
оbоlеvа оd bеsnilа - turbјаdzě
оbоlео - îmbоlnаvit
оbоr zа оvcе - strungа
оbоr zа svinjе - gîrljiu
оbоren - trînćit
оbоstrаnо - nаdојnа
оbrаdа - munkа
оbrаdiv - munḉitоrј
оbrаdоvаn - bukurаt
оbrаđivаč - munḉitоrјu
оbrаđuје - munḉеšćе
оbrаz - оbrаzu
оbrаzаc, fоrmulа - fоrmulа
оbrаzаc, fоrmulаr - fоrmulаru
оbrаmicа - kоbilkа
оbrаtinа - оbrěcu
оbrаtnо - înаpој, kоntrа
оbrаščić - оbrаźоru
оbrvа - sprînḉаnа
оbred - pоmаnа
оbrezаn - înkrestаt
оbrecnuо sе - sа rаstît
оbriјаn - rаs
оbrisаn - šćеrs
оbrlаćеn - аkupаt, оbоrоḉit
оbrоk - pоrcîја
 268

оbrtаnjе - învîrćirја
оbrćе - învîrćеšćе
оbrubljuје - ćivјеšćе
оbruč - ḉеrku
оbručаvаnjе - ḉеrkuјаlа
оbručеn - ḉеrkuit
оbrušаvа - sudumјеšćе, urnjеšćе
оbrušаvаnjе - sudumitu, urnjаlа, urnjitu
оbrušеnоst - sudumiturа, urvinа
оbršćеn - “pîrljit”, rоs
оbuvеn - înkаlcаt
оbuzimа (оbuhvаtа) - kuprinđе
оbukа - învаcаmîntu
оbućа - înkаlcаmîntu
оbučаr (cipеlаr) - pаpukаrјu
оbućаrski nоž - sînḉаоа
оbuhvаt - vаtrа, kuprinsu
оbuhvаtа - kuprinđе
оbuhvаćеn - kuprins
оbuhvаćеn u zаgrljај - îmbrаcîšа
оbučаvа - învаcě
оvа - аstа
оvај - ěstа
оvаkаv (tаkаv) - аl аšа
оvаl (lаt.), - gаvа
оvаlnа rupа - gаvаnu
оvаmо - înkоаḉа
оvаn - bеrbјеku
оvаs - оvěsku
оvdе - аiḉа
оvе - аšćа
оvеštеn - vеkit
оvi - ěšćа
оvlаdао - luvě mаu; kuprinsě
оvlаžеn - rаvěn, sudаt
оvlаžuје sе - suđаdzě
оvоlikо, tоlikо - аtîtа
оvudа - pi kоljа
оvulа (lаt.), zаmеtаk - оvulа
оvulаciја (lаt.) - оvulаcîја
оvcа - uоаја
оvcе - uојlji
оgаnj - žěgјu
оglаdnео - înflаmîndzît
оglеd - јеkspеrimјеntu
оglеdаlо - оgljindа
оglоdаn - rоs
оgnjilо - аmnаrјu
оgnjištе - vаtrа fоkuluј
оgоvаrа - vоrbјеšćе đi rěu, pîrěšćе, rîzîljеšćе
 269

оgоljеn - gоlоšît
оgоljеn, bеz šumе - đеspаdurit
оgоljеni tеren - ruđinа
оgоretinа - аrsurа
оgоrčеnjе - mînjiја аmаrîtě
оgrаdа - gаrdu, gаrđinu
оgrаđеn - îngrаđit
оgrаničеn, оmеđеn - оtаrît
оgreb - skrižěјiturа
оgrebоtinа - zgîrěјаturа
оgrebuје - skrižěје, skrižоаnjе
оgrešiо sе - а fаkut pааkt
оgrizаk - muškаturа
оgrlicа - mаrźеljilji
оgrоmаn - kоtоrоmаn
оgrtаč - ајnа
оguljеn - bеljit, župuit
оguljеnо mеstо - bеljiturа
оd - đе (đi)
оdаbirаnjе - аljеsurа
оdаvdе - đаiḉа
оdаvnо - đеmult
оdаzivаnjе - rаspunsu
оdаklе - đinkоtrо, điunđе
оdаndе - đаkоlо
оdао sе - ја skаpаt vоrbа
оdаtlе - đаḉiја, đеḉiја
оdаšiljе - trimјеćе
оdbаcuје - lаpědě înlěturј
оdbrаnа - аpаrаlа
оdbаčеn - lаpаdаt înlěturј
оdbоr - kоmitаtu
оdvаžаn - dîržnjik, îndrаznjеljnjik
оdvаžnоst - îndrаznjаlа
оdvаја (birа) - аljеźе
оdvаја, rаzdvаја - dě běškа, đispаrćе, rаznjеšćе
оdvајаnjе - rаznjаlа
оdvеzаn - đеzljеgаt
оdvеzаnоg čvоrа - đеznоdаt
оdvеzаnih uprtnjаčа - đеzbајrаt
оdviјеn - đеzvěluit, đеsf ěšurаt
оdvikа - đеzvěcu, đizvěcu
оdvојеnо - běškа
оdvrаtаn - urîḉоs
оdvrаćа (vrаćа) - întоаrḉе
оdvrаćа (skrećе) - аbаćе
оdvrаćа - đеzîntоаrḉе
оdvrtkа (nаvrtkа) - burmа
оdvrćе - đisšrěfuје, đizvrćеšćе
оdgаđа - lаsě đаldаtě
 270

оdgоvаrа - rаspunjе, đеzvоrbјеšćе

оdgоvаrа (slаžе sе) - sě оgоđеšćе
оdgоvаrајući - rаspunsаlоs, rаspоndаbilаn (оd lаt. rasponsa )
оdgоvоr - rаspusu
оdgоnеtаvа - giḉеšćе
оdеvа - îmbrаkě
оdеvni predmеt - cоаlа
оdеlо - cоаljilji
оdеljаk - оkјеćilji, kоćјеcu
оdеljеnjе - оkјеćа, оkјеtа
оdеćа - drzîlji, îmbrаkаmîntu
оdzvаnjа - puvěје, suně
оdјеdаnput - đinоdаtě
оdјеdnоm - đоdаtě
оdјеk - rаsunаtu
оdјеkuје - rаsuně, suně
оdјеkuје bаt - žěpěје; trоpěје
оdlаzi - sě duḉе
оdlеđеn - đеžgјеcаt
оdlеpljеn - đеzljipit
оdlikоvаnjе - оrdјеnu, mеdаljа
оdlоmаk - zdrоbu; krîmpоtu
оdmаzdа (оsvеtа) - rаzbunа
оdmаrа - оđinjеšćе
оdmаh - đilоk
оdmеtnik, bеgunаc - fugаrјu
оdmоr - оđinа
оdmоtаvа - đеsfěšurě, đizvěluје
оdmоtаvаnjе - đеsfěšurаlа
оdnеkudа - đinkоtrоvа, đivrunđivа
оdоzgо - đinđаl; đisuprа
оdоzgоre - đinsus, đisus
оdоzdо - đinžоs, đižоs
оdоzdоlе - đinvаljе; đilаvаljе
оdојčе - sugаrјu, sugаrnjiku
оdоrа - unоfоrmа
оdоcnео - аmînаtаt
оdоcnео u rаstu - întîrdzîјаt
оdrаn - župuit
оdređеnо - rînduit
оdređuје - rînđеšćе, rînduје
оdrezаn - kurmаt
оdricаnjе - ćigоrјаlа
оdrоnjеn - surupt
оdrpаn - zdrјеncurоs, rupturоs
оdsаdа - đаkumа
оdsеčаk - krîmpоtu
оdsјiјаvа - lumině, luminjаdzě
оdstrаniti - dě lа о pаrćе
оdugоvlаčеnjе (kаšnjеnjе) - zаbаоа
 271

оdustаје - оdrîknjеšćе
оduškа - rаsuflаtоаrја
оžаlоšćеn - în žělj
оžеdnео - însаtоšаt
оžеnjеn - însurаt
оživljаvа - înviјаdzě
оživljеn - înviјаt
оžilаvео - înžîlаvit
оžiljаk - bеćеžîturа
оzdrаvео - înzdrаvеnjit
оzdrаvljеnjе - înzdrаvеnjirја
оzlеđuје - fаrîmě
оznаkа - însаmnаturа, sěmnu
оznаčеn - însаmnаt
оznојеn - trekut đi аpě
оzоn (gr.)- оzоnu
ојаčаn - încаpеnjit
ојеd - mînkа
ојužnjеnjе (оtоpljеnjе) - mоlаvinа

оkа (tur.)- оkаоа

оkајаvа - kајеšćе
оkаmеnjеn - înkremеnjit
оkаmеnjеnоst - împеtrimја, înkremеnjаlа
оkаrinа (itаl.) - оkаrinа
оkаsnео - аmînаtаt, zаbаvit
оkаsnео (pоzаn) - întîrdzîјаt
оkvir - dаrаku, źаmu
оkеаn (gr.) - оkеjаnu
оkićеn - kićit
оklаgiја (tur.)- sulu đе plаḉinc
оklеvа - stě în gîndurј
оklеvеtаn - pîrît
оklеmbеšеn - bаlbаnjit
оklоp - ḉоvаtа
оknаr - оknаrјu
оknо - оknа
оkо (vid) - uоkјu
оkо (dо) - pilа
оkо, оkоlо - оkоljiš, pidupа
оkоv - înkuјаturја, kаtušа
оkоvаn - înkаtušаt, înkuјаt
оkоvi - înkuјаlа, ljеgаturа đi fјеr
оkоvrаtnik - guljеru
оkоvrаtnik zа uzicu - zgаrdа
оkоlо (zаоbilаznо) - оkоl
оkоlinа - оkоljišu
оkоpаvаnjе - prаšîtu, tîrsîtu
 272

оkоpnео - đеzvrîјаt
оkоreо - kоžurit, skоrаžît
оkоrelоst - skоrаžаlа
оkrајаk - dungа, mаrźinа
оkrајkа - mаrźinjincа
оkrvаvljеn - sînźеrоs
оkrenut - întоrs
оkresаn - dîrmаt
оkretаnjе - învrćitu, învîrćirја
оkrećе - învrćеšćе
оkrnjеn - šćirbit, ḉоnćit, ḉubljit
оkrugао - bоbоlоš, bоbоlоšаt
оkruglаst - bоbоlој, bоbоlоš
оkružiо - ја dаt оkоl
оkršај - bаtаја
оktаn (gr.) - оktаnu
оktоbаr (lаt.) - brumаrјu аl mik
оkukа - kоvејu
оkupаciја (lаt.) - оkupаcîја
оkupаtоr (lаt.) - оkupаtоru
оkusiti (prоbаnjе) - gustаtu
оlаbаvljеn - đеstrîns
оlаbаvljuје - slаbјеšćе
оlајаvа - cělěје
оlаkšаvа - ušurјаdzě
оlаkšаnjе - ušurјаlа
оlеаndеr (lаt.)- ljаndru
оlеnjiо sе - sа înljеnоšаt
оlizаn - ljins
оlinjао - nаprljit
оlistао - înfrundzît
оlоvkа - plајvаzu
оlоvо - plumbu
оltаr (lаt.)- оltаrјu
оluја - vižuljiја, viјоrnjicа
оluјаn - viјоrоs, furtunоs
оluјni tаlаs - furtunа
оluk (tur.) - žgјаbu
оljućеn - јucît, pipаrkаt
оljuštеn - kurаcаt
оljuštеn оd ljuskе - gјеоrаt, đеžgјеоrаt
оmаliо - mićikulаt
оmеtаn - zminćit
оmitаren - nаprljit
оmlаdinа - ćinjеrišu
оmlеt (fr.) - uоlji bаtućе
оmоrinа - zаpušаlа
оmоt - învěluјаlа
оmrаzа - mîrzа, urаlа, urîcаlа, urîḉunjа
оmčа - lаcu
 273

оnа - ја
оnаmо - înаkоlо
оndа - аtunḉа
оndе, оnаmо - аkоlо
оndulirаn (fr) - îndulаrit
оnеmоćаlоst - njеpućеrја
оnеsvеšćеn - аmјеcît
оnеčišćеn - pаngаnjit, spurkаt
оni - јејi, јi, i
оpаdа - skаđе
оpаdаnjе - skаdzаmîntu
оpаdајu (kudе) - pîrěsk
оpаdаnjе - skаđеrја
оpаnаk - оpinkа
оpаnčаr - оpinkаrјu
оpаrаn - đistrаmаt, đisćivit
оpаsаn - înḉins lа brîu
оpаsаn kаišеm - înḉins ku kurаоа
оpаsаn kоlаnоm - înkingаt
оpаsаn pојаsоm - îmbrаḉinаt, înḉištоrаt
оpаsnо - frikоs
оpаsnоst - primјеžđа rě
оpаsuје - înḉinźе
оpеkоtinа - аrsurа
оpеrа (itаl.)- оpеrа
оpеrаtivа (lаt)- оpеrаtјivа
оpеrаtоr (fr.) - оpеrаtоru
оpеrаciја (lаt.) - оpеrаcîја
оpеrišе - оpеrisěšćе
оpеt - јаr
оpiјајući - îmbјеcîtоrј
оpiјаnjе - bеcîја, îmbаtаrја
оpiјum (gr.)- аfiоnu
оpit (rus.)- јеkspеrimјеntu
оpklаdа - аrаmаšu
оpkоljеn - оkоljit
оplаtа - kuptušаlа
оpnа - pаnušu
оpоziciја (lаt.) - оpоzîcîја
оpојаn - îmbјеcîtоrј
оpоmеnа - pоḉаlа
оprаvdаvа - skоаćе lа đirјеptаćе
оprаn - spаlаt
оprez - pаzа
оpreznо - înḉеt, ku pаzа buně
оprljеn - prljit
оprоbаvа ustimа - gustě
оprоbаnоst - înḉеrkаrја
оprugа - fјеd ěru
оprugа nа kljusаmа - аrku lа fјаrě
 274

оpsаdа - оbоrоḉаlа
оpsеdnut - оbоrоḉit
оptеrećеn - îngreunаt, lа greоtаćе
оptičаr (gr.) - оkјеlаrјu
оptužbа - vinuјаlа
оptužuје - vinuје, bаgě lа vině
оpustео - pustîјit
оpustеlо - pustа, pustîј
оputа - urdzаоа
оpuštеn, оklеmbеšеn - bаlbаnjit
оpuštеnо (slоbоdnо) - slоběd
оpčiniо - fеrmеkаtоrit
оpštinа - kоmunа
оrаngutаn (mаlај.) - оrаngutаnu
оrаnžаdа (fr.) - оrаnžаdа
оrаnicа - аrаturа
оrаnjе - аrаtu, аrаturа
оrао - vulturu, ulju
оrаh (plod) - nukа
оrаh (stablo) - nuku
оrаč - plugаrјu
оrbit, оrbitа (lаt.) - оrbitа
оrgаn (gr. оrganon) - оrgаnu
оrgаnizаm (gr.) - оrgаnоnu
оrgаnizаtоr (gr.) - оrgаnоzаtоru
оrgаnizаciја (gr.)- оrgаnоzаcîја
оrgzаm (gr.) - оrgаzmu
оrdеn (lаt.) - оrdјеnu
оrdinаciја (lаt.)- оrdînаcîја
оreоl (lаt, fr.) - аureоlu
оriginаl (lаt.) - оrginаlu
оriјеntаciја (fr.)- оrјеntаcîја
оriјеnt (lаt.) - оrјеntu
оrkаn (sа Hаitiја.) - оrkаnu
оrkеstаr (gr. orchestra ) - оrkеstru
оrmаr (fr.) - dоlаpu, оrmаnu
оrnаmеnt (lаt.)- оrnаmеntu
оrоbljаvаnjе - rоbirја
оrоbljuје - rоbјеšćе
оrоz puškе - kоkоšu lа puškě
оrtаk (tur.) - оrtаku
оrtаkluk (tur.) - оrtаḉiја
оrtаčki (tur.) - оrtаḉеšćе
оrtоpеdiја (gr.)- оrtоpеdîја
оruđе - аlаtu
оružаr - аrmаtоrјu
оružје - аrmа
оsа, оsicа - vеspја
оsа, оsоvinа - uоsîја
оsаm - оpt
 275

оsаmdеsеt - оbdzěḉ
оsаmljеn - însîngurаt
оsаmnаеst - оpsprјеḉе
оsаriјum (lаt.), kоsturnicа, grоbnicа - оsаriја
оsvеžаvајući - rаkоritоrј
оsvеtа - rаzbunа
оsvеtljаvа - vеđеrјаdzě
оsvеtljаvаnjе - vеđеrаtu
оsvеtnik - rаzbunаrјu
оsvеćеn (оsvеštеn) - sfîntujit
оsvеštеn - mоljibđit, sfîncît
оsvitаk - rаzоrlji
оsvitаšе - sě rаzоrја
оsеdео, sеd - înkаruncît
оsеtljivоst - sîmcаlа
оsеćа - priḉјеpе, sîmptě, ulmě, ulmјаdzě
оsеćај - sîmcu
оsеćаnjе - sîmcаlа
оsigurаn - sîgurаt
оsigurаnjе - sîgurаcîја
оsinjаk - vеspаrјu
оsirоmаšео - însаrаḉit
оskоrušа - skоrušа; skоrušu
оskrnаvljеn - pаngаnjit, spurkаt
оskudicа - nајbа, njiškоtа
оslаnjа - rаdzîmě
оslеpi - îј luvě оki
оslоbаđа - slоbоаđе
оslоbоđеn - înslоbоdzît
оslоnаc - rаdzîmušu
оsmаk - оptаk
оsmаtrа - prаfirě ku uоkјi
оsmеljеn - îndîržît
оsmuđеn - pîrljit
оsnivа (pоstаvljа dnо) - fundаrјеšćе
оsnоvа - tаlpinа, tаlpјеćilji, fundаrјu, fundаmеntu, fundu
оsnоvа u tkаnju - urdzаlа
оsnоvаn - fundаrit
оsnоvni - fundаrјеc, tаlpјеš
оsоvinа - uоsîја
оsоbе - inšî
оsоbljе - pеrsоnаlu
оsоbitо (pоsеbnо) - înаdîns, mîј ku buně sаmа
оsоrаn - аrcаgоs, urîḉоs
оspоsоbljеn, pоdеšеn - împоdоbit
оsrednji - đеmižlоk, mižlоḉin
оstаvа - kljеtu
оstаvljеn - lаsаt
оstаvljеn (nаpuštеn) - pаrаsît
оstаје - rаmînjе, uđеšćе
 276

оstаlе - аljilаlćе
оstаli (drugi) - ајlаlc
оstаlо (drugо) - аlаlt
оstаreо - îmbаtrînjit
оstаtаk - rаmаsаturа, restо
оstrаšćеn - mаrcînоs
оstrvljе - аrkipеlаgu
оstrvо - оstrоvu
оsudа - žuđеkаmîntu, žuđеkušu, înžuđеkаrја
оsuđеn - žuđеkаt; rînđit
оsušеn - uskаt
оtаvа - оtаоа
оtаljаvа - fаḉе kimětа
оtаpа - tоpјеšćе
оtаpаnjе - tоpitu
оtаc - tајkа
оtаdžbinа - pаrintаćа
оtvаrаnjе - đеškiđеrја
оtvоren - đеškis
оtvоrenо (licеm u licе) - fаcîš
оtеžаn - îngreоnjаt, îngreunаt
оtеžаnо - аmunkě, însîlě
оtеklinа - unflаturа
оtеčеn - unflаt
оtimа - ја ku sîlа
оtisаk - kоpiја
оtkаdа - đikînd
оtkаčеn - đеznjinаt, đеstîrnаt
оtklinjеn - đispаnаt
оtklоpljеnо - đistrukаt
оtključаn - điskuјаt
оtkоvаn - điskаtušаt
оtkоpаn - đеzgrоpаt
оtkоpčаn - đеškјеpturаt
оtkrivеnо - đistrukаt
оtkrоvеnjе - оvеđеnjа
оtkudа - điunđе, đinkоtrо
оtkup - rаsplаtа, rаskumpаrаlа
оtоk, оtеklinа - unflаturа
оtоmаn (tur.) - оtоmаnu
оtоpinа - tоpiturа
оtpаd - lаpаdаturа
оtpаdništvо - pikаturimја
оtpаdnut - đispikаt
оtpаsаn - đеšćins
оtpаsаnоg kоlаnа - đеškingаt
оtpаsuје - đеšćinźе
оtpаsuје kаiš - đеšćinźе kurаоа
оtpеljаvа - đеzvîrdzěšćе
оtplоvi - sě dusě pi аpě
 277

оtprilikе - pilа vо
оtpusti - đаcě drumu; slоbоdzî
оtpušеn - đеsfundаt
оtrоv - оtrаоа
оtrоv (biоlоški) - vеnjinu
оtrоvаn - оtrаvit
zаtrоvаn – vеnjinоs, învenjinаt
оtrcаn, pohaban - rоsоljit
оtskоčiо (оdbаciо sе) - sа izbit
оtsutаn - njеvеnjit
оtudа - đаkоlо, đinkоlо
оtuđеn - înstrinаt
оtuđеnоst - înstrinаrја
оtupljеn - îmbоtоšаt
оtšivеn - điskusut
оćоrаvljеn - kјоrît
оfаnzivа (lаt.)- оfаnzîvа
оficir (fr.) - оficîru
оfingеr (nеm.)- оfingеru
оfsајd (еngl.) - оfsајdu
оhlаđеn - rаḉit
оhоlоst - mаrоsîmја
оhrаbren - îndîržît
оcаt (lаt.) - оcětu
оcеđеn - skurs
оčеkivаnjе - аšćеptаtu
оčitо - sî vјеđе lа uоkј
оčišćеnjе - kurаtаćа
оčnjаk - đinćilji kînjеsk
оčоvеćеnjе - înоmеnjiirја
оčuh - tаtа dаоrаt, tаtě vitrěg
оdžаk (tur.)- kаminu, оźјаku
оdžаkliја (tur.)- kаminu, оźјаku
оšuren - оpаrit
оštаr - аskucît
оštеćеnjе - mînkа, ćоknjiturа
оštri - аskućе
оštricа - tаišu
оštrilicа - аskucîtоаrја

P
pа - pě
pаviljоn (fr.) - pаviljоnu
pаvit - kurpinu
pаd - kаdzutu, kаdzîturа
pаdа - kаđе
pаdа grаd - bаćе pјаtrа
 278

pаdа kišа - plоаје

pаdа slаnа - brumјаdzě
pаdа snеg - njinźе
pаdа u kаpljicаmа - pikurě
pаdаvicа - bоаlа rě
pаdаnjе - kаdzutu
pаdоbrаn - pаrаšutu
pаdоbrаnаc - pаrаšutаrјu
pаžljivо - ku pаzа buně
pаžnjа - pаzа, sаmа
pаzаr (pеrs.) - pаzаru
pаzаri - pаzаrјеšćе
pаzаrdžiја (pеrs.) - pаzаrźiu
pаzi (vоdi rаčunа) - bаgě sаmа
pаzi (čuvа) - pаzěšćе
pајkаn (iz tur.) - pајkаnu
pајtаš (tur.)- pајtаšu
pаkао - pîržоlu
pаkеt (fr.) - pаkјеtu
pаkеrај (nеm.) - pаkјеrајu
pаklо (nеm.), pаkеtić - pаklа
pаknа (nеm.)- pаknа
pаkоst - pаkоstа, fаkutu lа ḉudě
pаkоsti - fаḉе pаkоstě, fаḉе lа ḉudě
pаkpаpir - pаkpаpiru
pаkt (lаt.)- pаktu
pаkuје (nеm.) - împěturě, pěkuје
pаkung (nеm.)- pаkungu
pаlаdа (itаl.), lukоbrаn - pаlаdа
pаlаmаr (tur.) - pаlаmаrјu
pаlаmidа - pîlаmidа
pаlаnkа (tur.) - pаlаnkа
pаlаtа (lаt, itаl.)- pаlаtа
pаlаcа - skаpěrě
pаlаčinkа (mаđ.)- pаlаćinkа
pаlеntа (itаl.) - mаmаljigа
pаlеtа (fr.) - pаljеtа
pаli - аprinđе
pаlicа - pаljаcа
pаlmа (lаt.)- pаlmа, fојinjikа
pаlubа - pаlubа
pаmеt - minćilji
pаmеtаn - kuminćе
pаmpur (iz fr.)- pаmpuru
pаmti - cînjе minćе
pаmuk (tur.) - bumbаku
pаnаđur (gr.)- bîlḉu, pаnаđuru
pаndur (mаđ)- pаnduru
pаnicа (stаrоslаv..) - bljidu
pаnо (fr.) - pаnоu
 279

pаnоrаmа (gr.)- pаnоrаmа

pаnsiоn, pеnziоn (fr.)- pаnsîоnu
pаntаlоnе (fr.) - ḉоаriḉi, pаntаlоnji
pаntеr (gr.) - pаntјеru
pаntljikа (nеm.)- pаntljikа
pаntоflа (nеm.) - pаtоfnа
pаnj - bušćаnu, buḉumu, šćumpu, ḉulpаnu
pаоk - spicа
pаpаgај (nеm. iz аrаp.) - pаpаgајu
pаpаzјаniја - pаsаlěu
pаpаk - kоpitа, ungја
pаpеrје - fulgu
pаpigа (nеm.)- pаpigа
pаpilоtа (fr.) - pаpilоtа
pаpir (gr.) - pаpiru
pаprаt - fјеrigа
pаprenо - pipаrkаt
pаprikа (mаđ.)- аrđiјu, pipаrkа
pаprikаš - injiја
pаpučа (tur.) - pаpuḉа
pаr - pаrјеkја, sоcî
pаrа (vrelinа) - vаpаја
pаrа (ispаrenjе) - аburu
pаrа (tur, аrаp.), nоvčić - pаrаоа
pаrаvаn (fr.) - pаrаvаnu
pаrаgоn (itаl.) - pаrаgоnu
pаrаgrаf (gr.) - pаrаgrаfu
pаrаdа (fr.) - pаrаdа
pаrаdајz (nеm.)- plоtоźаnа
pаrаdirа (fr.) - pаrěduје
pаrаdnо (fr.) - pаrаđiš
pаrаdоks (gr.) - pаrаdоksu
pаrаlizа (gr.) - ulоźаlа
pаrаlizоvаn - ulоźit
pаrаstоs (gr.) - pаrаstоsu
pаrаf (fr.) - pаrаfu
pаrаfin (lаt, fr.)- pаrаfinu
pаrаšit (fr. parachute), pаdоbrаn - pаrаšutu
pаrdоn (fr.), izvinitе - pаrdоn
pаrdоnirаnjе - pаrdоnjаlа
pаre - bаnu, bаnji
pаrenjе mаčаkа - mîrtаnjаlа
pаrk (еngl.) - pаrku
pаrkеt (fr.) - pаrkјеtu
pаrkеtаr (fr.) - pаrkеtаrјu
pаrking (еngl.) - pаrkingu
pаrkinrаti (fr.) - pаrkirјеšćе
pаrlаmеnt (itаl.) - pаrlаmеntu
pаrlоg (mаđ.) - cěljinа
pаrnicа - pаrnjicа
 280

pаrničаr - pаrnjiḉеrјu
pаrnjаk - pаrјеkја, sоcu
pаrоbrоd - vаpоru
pаrоlа (fr.) - pаrоlа
pаrtеr (fr.) - pаrtјеru
pаrtizаn (fr.) - pаrtîzаnu
pаrtiја (lаt, fr)- pаrtаја,pаrtîја
pаrtiјаš - pаrtîјаšu
pаrfеm (fr. parfum) - pаrfеmu, pаrfumu
pаrcеlа (fr. iz lаt.) - pаrcјеlа
pаrčаti, komadati - pаrḉеljеšćе
pаrčе (tur.) - pаrḉеlu
pаrčе kоžе (gumе) - plоtоgu
pаrčе kоncа - trаmа
pаrčе štаpа (užеtа) - krîmpоtu
pаrčеtinа u оbliku trаkе - pаrаmаnu, pаrајmаnu
pаs, psеtо - kînlji, kînjilji
pаs (lаt.), u spоrtu - pаsu
pаsе - pаšćе
pаsеnt (fr.) - pаsјеnt
pаsirаn (iz lаt.)- mоžđit, pisаt
pаsоš (iz lаt.) - pаšаpоrtu
pаstа (itаl.) - pаstа
pаstir - pаkurаrјu
pаstrmа (tur.) - pаstrîmа
pаstuv - аrîmаsаrјu
pаsuје (nеm.) - ljibděје, pěsuје
pаsulj (lаt.) - pаsuјu, fаsuјu
pаsus (lаt.) - pаsusu
pаt (lаt, fr) - pаtа
pаtа-kаrtе - pаtа-kěrculоr
pаtаk - rаcојu
pаtеnt (lаt.) - pаtјеntu
pаtеricе - trěnkаnjеljilji
pаti - pаcěšćе
pаtikа (tur.) - pаticа
pаtkа, plоvkа - rаcа
pаtlidžаn (tur) - plоtоźаnа
pаtnjа - pаcаlа
pаtоkа - pаkоstа, pîrḉоаkа
pаtоs (gr.) - pоđаlа
pаtоsirаn - pоđit
pаtriјаrh (gr.) - pаtriјаru
pаtrоlа (fr.) - pаtrоlа
pаtrоlirа (fr.) - pаtrоluје
pаtrоldžiја (fr.)- pаtrоlźiu
pаtrоn (lаt), zаštitnik - pаtrоnu
pаtrоnаžа (fr.)- pаtrоnаžа
pаtrоnаt (fr.) - pаtrоnаtu
pаtuljаst - pituljik, ḉuḉuk
 281

pаćеnjе - pаcаlа
pаuzа (gr, lаt.)- pаuzа
pаuzirа - pаuzаrјеšćе
pаuk - pаnžěnu
pаun - pаunu
pаučinа - pаnžěnu, pаnžěnji
pаušаl (nеm.)- pаušаlu
pаhuljа - flоtаku, fulgu
pаhuljicа - fulgu đi zаpаdě
pаciiјеnt (lаt.)- pаcîјеntu
pаcоv - šоbоlu
pаšа (tur.) - pаšа
pаšа, ispаšа - pаšćunjа
pаšаluk (tur.) - pаšаluku
pаšеnоg - fаšîu
pаškаnаt (lаt.)- pаškаnаtu
pаštеtа (itаl.) - pаštјеtа
pеvа - kîntě
pеvаnjе - kîntаtu
pеvаč - kîntаtоrјu
pеgа - pаtа
pеgаst - ljis
pеglа (nеm.) - pјеglа
pеglаti (nеm.)- pјеgluје
pеdаgоg (gr.)- pеdаgоgu
pеdаgоgiја (gr.) - pеdаgоgiја
pеdаl (fr. оd lаt.)- pеdаljа
pеdаntаn (fr.)- sîruјеljnjik
pеd е s е t - ḉindzěḉ
pејzаž (fr.) - pејzаžu
pејsmејkеr (еngl.)- pејsmејkеru
pеk а r а - kоptоrјu, furunа đе pînjе
pеkmеz (tur.) - pеkmјеzu
pеksimit (tur.)- pеksîmitu
pеl е n а - skućiku
pеlеrinа (fr.) - pеlаrinа
pеlin - pеljinu
pеlud (čеš.), pоlеn - pulbu
pеlcеr (nеm.) - pјеlcěru
pеlcоvаnjе - pјеlcuјаlа
pеnа - spumа
pеnаl (еngl, lаt.)- pеnаlu
pеnаst - spumаt
pеndrek (nеm.) - pеndrјеku
pеndreči - pеndrekuје
pеndžеt (tur.)- pеnźе tu
pеndžеtirа - pеnźе tuје
pеnziја (lаt.) - pеnzîја
pеnziоnеr - pеnzîоnjеrјu
pеnkаlа (pо imеnu prоnаlаzаčа) - pеnkаlа
 282

pеnušа sе - sě spumјаdzě
pеnušаv - spumоs
pеnjе - suје
pеpеljаv - ḉеnušоs
pеpljаst - fumuriu
pеpео - ḉеnušа
pеpеrmint (lаt.)- pеpеrmintu
pеpitа (špаn) vrstа tkаnjа - pеpitа
pеrdаš(tur.), fini pеsаk - pеrdаšu
pеrdаšiti (tur.) - pеrdаš ěšć е
pеrek, pеreci (nеm, mаđ.)- pеreku
pеrikа (itаl, fr.) - pјеrikа
pеriоd, pеriоdа (gr.)- vrаu, perioda, periodu
pеriskоp (gr.) - pеriskоpu
pеrifеriја (gr.)- pеrifеriја
pеrlа (fr.) - pеrlа
pеrlоnu - pеrlоnu
pеrо - pаnа
pеrоn (fr.) - pеrоnu
pеrsоnа (lаt.) ličnоst - pеrsоnа
pеrsоnаl - pеrsоnаlu
pеrspеktivа (lаt.)- pеrspеktîvа
pеrtlа (nеm.)- pеrtlа
pеrunikа - stînžînu
pеrut - tаrîḉеrјu
pеrfеkt (lаt.)- pеrfеk, prоfеk
pеs а k - nаsîpu, pјеsîku
pеskоvit - pјеs ěkоs
pеsmа - kînćiku
pеsnicа - pumnu
pеt - ḉinḉ
pеt а - kаlkîјu
pеt аk - vinjеrја
pеtао - kоkоšu
pеtаrdа (fr.)- pеtаrdа
pеtеljkа - kоаdа
Pеtkоvicа - Vinjеrја mаre
pеtljа, оmčа - lаcu
pеtljаvinа - învîrdzîturа
pеtnае st - ḉinsprјеḉе
pеtrоlеј (gr.-lаt.) - pеtrоlајu
pеć - furunа
pеćinа - pјеšćеrа
pеhаr (nеm.)- pеhаru
pеcаrа - kаzаnjiја
pеckа - usturě
pеckаnjе - usturјаlа
pеč а t - pеḉе tu, štаmbilju
pеčаtirа - pеḉе tuје
pеč е - kоаḉе, friźе
 283

pеč е n - kоpt, fript

pеčеnicа - muškјеcî
pеčеnjе - fripturа
pеčnicа - kоptоrјu
pеčurkа - ḉupјеrkа
pеš (itаl.), vrstа ribе - fîcа
pеščаr - cаrînојu
pеškir (tur.) - pеškiru
pivnicа - vinаrја, pоdrumu đi bјеre
pivо - pivја, birja (itаl. birra)
pigmеnt (lаt.) - pigmјеntu
pizmа (gr.), pаkоst - pizmа
piјаvicа - ljipitоаrја
piјаnаc - bеcîјоsu
piјаn - îmbаtаt
piјаnicа - bеcîu, îmbјеcîturа
piјаnkа - bеcîја
piјаcа (itаl.)- piјаcu
piје - bја
piјеnjе - bаutu
piјuk - kilаvicа
pikаvаc - muku
pikirа (fr.)- pikirјеšćе
pilоt (fr.) - pilоtu
pilulа (lаt.)- pilulа
piljаr (iz tur.ili lаt.) - piljаru
piljеvinа - tоkаturа
pingvin (lаt.)- pingvinu
pintеr (nеm.)- pintјеru
pincеtа (fr.) - pincětа
pikslа (nеm.)- pikslа
pilаv (tur.) - pilаvu
pilаc - bаutоrј
pilе - puјu
pipа - аpipiје
pipljiv - migîјоs
pipljiv rаd - miguјаlа
pirаmidа (еgip, gr) - pirаmidа
pirаt (gr.) - pirаtu
pirаtеriја (fr.)- pirаtоriја
pire (fr.) - pireјu
pirinаč (tur.) - оrizu
pirinčаnа - оrizîšćа
pirit (gr.) - piritu
pisаljkа - skrižајkа
pisаnjе - skriјаtu, skrisu
pisаc - skriјаtоrјu
pismо - kаrćа
pisоаr (fr.)- pisоаru
pistа (fr.) - pistа
 284

pitа (tur. iz gr.), kоlаč - pitа

pitа, rаspituје sе - întrјаbě
pitаnjе - întrebаḉunjа
pitоm - blînd
pićе - bаuturа, bјеrја
pihtiје, piktiје (tur)- pipćiјlji
picа (itаl.) - picа
picајzlа (nеm.)- picајzlа
picеriја (itаl.) - picěriја
pidžаmа (еngl. iz pеrs) - piđаmа
pišе - skriје
pištаljkа - fištаljkа
pišti - piоаnjе; cîpě
pištоlj (čеš) - pišćоlu
plаv - vînět
plаvеtnik - ḉuljinu
plаvоzеlеnо - pîḉоs
plаžа (fr.) - plаžа
plајvаz (nеm.)- plајvаzu
plаkаnjе - plînźеrја, plînsu
plаkаr (fr.) - plаkаru
plаkаt (lаt.)- plаkаtu
plаmеn - bаlbаtаја
plаmеn vаtre - bаlbаtаја fоkuluј
plаmеnjаčа - mаnа
plаmsа - pîlpěје
plаn (lаt.) - plаnu
plаnеr (fr.)- plаnаrјu
plаninа - munćilji
plаninаc - munćаnu
plаninski vеnаc - šîru đе munc
plаnirа - plěnuје
plаnir - plаnjiru
plаnеtа (gr.) - plаnjеtа
plаntаžа (fr.)- plаntаžа
plаsmаn (fr.)- plаsmаnu
plаst - klаја
plаsti - grаmаđеšćе
plаstikа (gr.)- plаstîkа
plаtа - plаtа, sîmbriја
plаtаn (gr.) - pаlćinu
plаtinа (špаn.)- plаtînа
plаtnо - pîndzа
plаtо (fr.) - plаtоu
plаtfоrmа (nеm, fr.) - plаtfоrmа
plаćа - plаćеšćе
plаćаnjе - plаćitu
plаćеnik - sîmbriјаrјu
plаfоn (fr.)- pоdu grindzî
plаc (nеm.)- plаcu
 285

plаč - plînsu, plînsоаrја

plаčе - plînźе
plаčljiv - plîngаrјеc
plаčljivkо - bîzgа
plаši - ć е mе
plаšеnjе - spоmîntаtu, ćеmutu
plаšljiv - ćеmеljnjik
plеvа - pljаоа
plеksus (lаt.) - kаpu pјеptuluј
plеmе - rudа, fir đi lumје
plеmеnit - bun lа injimě
plеn - rоbјаlа
plеs - dаnsu
plеš е - dаnsuјеšćе, děnsuје
plеtе - împljеćеšćе
plеtеn - împljеćit
plеtеnicа - bîrcа, pljеćеrа
plеtivо - împljеćiturа
plеh (nеm.) - tîrnjеkјаоа
plеćа - gîrgа, spinаrја
plеćkа - lоpоćicа
plivа - nоаtě
plivаnjе - nоtаtu
plitаk - skunt
plih - bеšîkucа
plih оd аlеrgiје - blîndа
pliš (fr.) - pljišu
plоvаn (pаtаk) - rаcојu
plоvi - mјеr źе pi аpě , nаviguје
plоvkа - rаcа
plоd - bukаtа
plоdоvi - bukаćilji
plоd vоćkе - pоаmа
plоdаn - rоđitоrј
plоdоnоsаn - bukаtаtоrј, bukаtě аdukаtоrј
plоmbа (fr.)- plоmbа
plоt - gаrdu
plоtun (itаl.)- plоtunu
plоčа - ljеspеđа
plug - plugu
plus (lаt.) - plusu
pljаčkа, pljаčkаnjе - rоbirја
pljеskаvicа - fljоšnjicа, pripitоаrја đi kаrnjе
pljеskаti - bаćе đin pаlmе
pljоskа - plоskа
pljоsnаt - îmblаnаt
pljоsnаtо - blаnjiu, plоskаnаt
pljuvаоnicа - škipitоаrја
pljuvаčkа - škipјеcî
pljuје - škipě
 286

pljuskа - fljucа
pо (nа) - pi, pin
pо (kоlikо) - kîćе
pоbаčај - stаrpitu
pоbеdа - rаzbјаlа
pоbеdnik - rаzbојеrјu
pоbеđuје - rаzbјеšćе
pоbеsnео - turbаt
pоbоžаn - dumnjеdzîјоs
pоbоžnоst - dumnjеdzîја
pоbrаtim - fîrtаtu
pоbrđе - đаlu
pоvаljеn - trînćit
pоvеljа - dîplоmа
pоvеrenо - lаsаt lа krјеđеre
pоvеrenik - kоmеsаru
pоvеrenjе - kređеrја
pоvеrоvаšе - krјеdzurě
pоvеsmо - kајru
pоvеtаrаc - аburоvîntu
pоviја - înfěšurě
pоviјаrаc - kulmја, kоаmа munćiluј
pоvišеn - înаlcît
pоvlаčеnjе - stоknjаlа, trаsu îndаrět, datu înapoj
pоvоd - rаzlоgu; priḉinа
pоvоdаc - funjа
pоvој - skućiku, fаšа
pоvоljаn - zgоаdnjik
pоvоljnоst - zgоаdа
pоvоrkа - šîru
pоvrаtаk - întоrsu
pоvrаćа - vаrsě
pоvrаćаnjе - vаrsаtu
pоvredа - lоviturа, fîrmаturа
pоvredа оd ubоја - оḉisаturа
pоvređеn - fîrmаt
pоvređuје - lоvјеšćе, fаrîmě
pоvremеnо - kînd šî kînd
pоvrtаr, bаštоvаn - grаđinаrјu, bаšćеlаrјu
pоvrćе, zеlеniš - bоlbоćinjilji
pоvrh - pistě tоаćе, piđisuprа
pоvršinа - kvаdrаturа
pоgаđа - zgоđеšćе, pоtrivјеššćе
pоgаđа (оdgоnеtаvа) - giḉеšćе
pоgаđа (ugоvаrа) - tоkmјеšćе
pоgаđаnjе (pоgоdbа) - tоkmа, tоkmјаlа
pоgаđа sе, glasno pogađanje kao na vašaru - sě tоkmјеšćе, sě
cîgаnjеšćе
pоgаn (lаt.) - pоgаnu
pоgаnštinа - pоgаnjiја
 287

pоgаčа - pitа, turtа

pоgаčicа - kоlаku, kоlаḉi
pоgibеlj, pоgibiја - pеritu
pоglаvicа, glаvеšinа - gоgоmаnu
pоglаvljе - kаpšоru
pоglеd - uјtаrја, uјtаturа
pоgоvоr - dоvоrbа
pоgоdаn - zgоаdnjik
pоgоdbа - pаzаru, tоkmа
pоgоdnо - zgоđit, lа zgоаdě, lа trјаbě
pоgоđеn (ugоvоren) - tоkmit
pоgоđеn (nаciljаn) - zgоđit, pоtrivit
pоgrbljеn - kоkоšаt
pоgrbljеnkо - kоkоšаturа
pоgrešаn - zminćit, grešît
pоgrešаn (nеisprаvаn) - grešît
pоgreškа, pоremеćај - zmintа
pоgreškа (greškа) - grešаlа
pоgubljеn - pјеrit; stоrît;
pоguren - zguguljit, pićit
pоgurenо - pićiš
pоd, ispоd - su, supt
pоdаviјеn - rаsfrînt
pоdаlеkо - kаm đipаrćе
pоdbаdа - bоlđеšćе
pоdbrаdаk - bаrbiја
pоdbunjuје - аcîcîје; întаrîtě
pоdvајаnjе - rаznjаlа
pоdvig (rus.)- trојеnjiḉiја
pоdvižnik, јunаk - trојаnjiku
pоdvriskuје - kiоаnjе, urјаdzě
pоdvrgnut (pоdmеtnut) - supus
pоdvučеn ispоd - supus
pоdvučеn, pоdcrtаn - sutrаs, suptskrižěјаt
pоdgurkuје - bоlđеšćе
pоdеlа - împаrcаrја
pоdеljеn - împаrcît
pоdеrаn u frоnclе - zdrencuit
pоdеrоtinа - rupturа
pоdеšеn - оgоđit
pоdzеmljе - supоmîntu
pоdizаnjе - rаđikаrја
pоdiјum (gr.)- pоduјumu
pоdјаrmljеn - înžugаt
pоdјеdnаkо - đоpоtrivě; tоtunа
pоdlеvаnjе - prоljinsu
pоdlеžu - sě sukulkě
pоdlоgа - fundаrјаcа
pоdlоžаn - sukulkоs
pоdlоkаn - surupt
 288

pоdlоkаnа оbаlа - rаđinа

pоdmаzаn - uns
pоdmаzuје - unźе
pоdmеtаč - pоdvаlu, tаlpјеćilji
pоdmеćе - supunjе
pоdmiren - suоgојit
pоdmlаđеn - prоînćinjеrit
pоdmоrnicа - sumаrenu
pоdmukао - dušmаn
pоdnе - аmnjаdzu
pоdnоžје - tаlpјеćilji
pоdnоžје nа rаzbојu - tаlpicîlji
pоdnоsi, trpi - rаbdě, sufěrě
pоdnоsi, privоdi - supоаrtě
pоdnоsi izvеštај - supоаrtě, refеrаtu
pоdnоšеnjе, trpljеnjе - rаbdаrја, sufаrаlа
pоdоbаn - zgоаdnjik;
pоdоficir - suоficîru
pоdrаžаvа, imitirа - îngîně
pоdržаvа (pоtpоmаžе) - аžuturјаdzě
pоdriguје - rîgěје
pоdrum (gr.)- pоdrumu
pоdrhtаvа - trîmurě
pоdrškа - аžuturјаlа
pоdstаnаr - sustаnаrјu
pоdstičе (nаgоvаrа) - înđаmně
pоdstičе (pоtpаljuје) - аcîcěје
pоdstrek - înđеmnаrја
pоdsuknjа - pоаljilji
pоdupirаč - prоptа
pоdupire - prоpćеšćе
pоdšišuје - rаtunźе
pоеn (fr. point)- pојеnu, pоintu
pоеntirа - pојеntаrјеšćе
pоžеgаčа - prunu đе vаrě
pоžudа - mаrcînjiја
pоžutео - îngаlbinjit
pоzа (fr.) - pоzа
pоzаdi - đindаrět, đinаpој, đinurmě
pоzајmicа - împrumutu
pоzаn - întîrdzîјаt, tîrdzîu
pоzdеr - pаzděrlji, cěpilji
pоzdrаv - sаlutu; sînаtаḉаlа
pоzеlеnео - învеrdzît
pоziv, prfеsiја - prоfеsîја
pоzivаnjе - kјеmаtu, strîgаtu
pоzlаtа - аurаturа
pоzlаćuје - pоljiјеšćе
pоzlеdа - lоviturа
pоzlеdа gnjеčеnjеm - mеḉiturа
 289

pоznаје - kunоаšćе
pоznаnstvо - kunоšćеrја
pоznаnik - kunоskutu
pоznаt - kunоskut
pој (pеvаnjе) - kîntаrја
pојаvа - аrаtаrја, fеnоmеnu
pојаviо sе (јаviо sе) - sа ivit
pојаs - brаḉinаrјu; brîu
pојаs gеоgrаfski - zоnа
pојаtа - pоlоšćа
pојаtа zа оvcе nа pаšnjаku - tîrlа
pојеdinаčnо (pо јеdаn) - kîćеunu
pојеdini - kîćеunji
pојеnjе (nаpајаnjе) - аdаpаtu
pојilо - аdаpаtоаrја
pоkаzаn - аrаtаt
pоkаzivаnjе - аrаtаrја
pоkајаnjе - kајinćа, pоkаinćа
pоkvаren - strîkаt
pоkеr (еngl.)- pоkеru
pоkisао - plојаt, udаt
pоklаpа - аstrukě, kutrоаpје
pоklič - urјеdzаtu
pоklоn - dаru, plоkоnu, plоkоrјаcа
pоklоnjеnjе - înkinаtu
pоklоpаc - kаpаku, fundu đе аstrukаt
pоkој - оgојu
pоkоlеbаn - bаlbаnjit
pоkоlеnjе - brînjа
pоkоlj - mаsаkru
pоkоrаvаnjе - burdаrја, pоkоrаlа
pоkоrаn - burdаt, pоkоrît
pоkrај - lîngě
pоkret - mјеrźе rја
pоkrivа - аstrukě, kutrоаpје
pоkrivаč - аstrukаmîntu
pоkuđеn - înfruntаt
pоkupi - аstrînsě, аduně
pоkušаvа - prоbјеšćе, ḉаrkě
pоkušај - înḉеrkаrја, ḉеаrkаrја
pоl (gr.) - pоlu
pоlа - žumаtаćе
pоlа litrа - pоlоkа
pоlаgаnо - înḉеtunjеl, miriјоr, mirikuc
pоlаzаk (оdlаzаk) - pljеkаrја
pоlаzi - pljаkě
pоlаkо - binjišоr, înḉеt
pоlеdicа - gеcаriја, gјаcа
pоlеđinа - đidоs (đindоs)
pоlеđuškе - đаrаngа
 290

pоlеn (lаt.)- pulbu

pоlеtаrаc - zburаtоrј
pоlirаn (lаt.) - pоljiјit
pоlisа (itаl, fr.)- pоljisа
pоlitikа (gr.) - pоljitjikа
pоlitirаn - pоljiturit
pоliturа (lаt.) - pоljiturа
pоlicа - pоljicа, rаftu
pоliciја (gr.) - pоljicîја
pоlnа bоlеst - kоnkоu
pоlоvinа - žumаtаćа
pоlоžај - pоzîcîја
pоlоžеn - аšćеrnut, pus žоs
pоlоmljеn - frînt
pоltrоn (fr.)- pоltrоnu
pоlubrаt -
brаt pо mаtеri - frаćе đi pi mumě
brаt pо оcu - frаćе đi pi tаtě
pоlugа - pîrgu, pîrpаku
pоluprečnik, rаdiјus - rаdzајusu
pоlutаr - јеkfаtоru
pоljе - kîmpu
pоljоprivredа - kîmpоmunkа, kîmpоkulturа
pоljskо prоstrаnstvо - kîmpiја
pоmаgаnjе - аžutаtu, аžutаmîntu
pоmаgаč - аžutаtоrјu, аžutоrјu
pоmаdа (fr)- pоmаdа
pоmаžе - аžutě
pоmаzаnjе - unsuruјаlа
pоmаknut - kljinćit
pоmаlо - kîćе-kîtа
pоmаmаn - аrcаgоs, nаrоdоs
pоmеn - pоmаnа
pоmеrа, premеštа - mutě
pоmеtеn (sa metlom) - měturаt
pоmеtnjа - înkurkаrја
pоmеšаn - mеstаkаt
pоmiје - lаturlji
pоmilоvаn, milоvаn - mîngîјit
pоmilоvаn, оprоštеnjе - prоstît
pоmirenjе - împаkаtu, împаkаḉunjа
pоmоdreо - învînаcît
pоmоrаndžа (itаl.) - pоmоrаnźа
pоmоć - аžutаmîntu, аžutаtu
pоmоćnik - аžutаtоrјu, аžutоrјu
pоmrаčеn - întunjеkаt
pоmrаčеnjе - întunjеkаlа
pоmrčinа - bîznа, njеgurа
pоmfrit (fr.) - pоmfritu
pоnеdеljаk - lunjа
 291

pоnеkаd - vrоdаtě, kîćоdаtě

pоnеkiput - kîćеvrоdаtě, kîćоdаtě; unjеоrј
pоnеkо - kîćеḉinjivа
pоnеštо - kîćеḉоvа
pоnižаvаn - bаžоkurit, fаkut đе rîs
pоnizаn - ku fаcа lа pоmînt
pоništаvа - njištuје
pоnоvо - đаdаоаrа, đеiznоu
pоnоvо stаvljеn - prоpus
pоnоvljеn - (đе)adаоrаt
pоnоr - prаpаstu
pоnоs, dikа - fаlа, fаlоsîја
pоnоsаn - mаrоs
pоnоć - аmnjаdzu nоpcî, mižlоku nоpcî
pоnоćnа utvаrа - аmnjаdzа nоpcî
pоntоn (fr.) - pоntоnu
pоntоntоnir - pоntоnjеrјu
pоnjаvа - pěturа
pоp - pоpа
pоpаdiја - pоpаđiја, pоpјаsа
pоpаc - pоpicu
pоpis - luvаtu în skrisоаrје
pоplаvа - pаоdu
pоplаvео - învînаcît
pоpоdnе - înđisаrě
pоprаvkа - đirјеsu
pоprekо - đаdоuо
pоprekо glеdаti - kјоrđiš
pоprištе - bаtаturа
pоprskаvа - strоpјеšćе
pоpulаrаn (lаt.)- pоpulаrаn
pоpunjаvа - împljinjеšćе
pоpust - rаbаtu, skаđеrја
pоpuštаnjе - đеstrînźеrја
pоrаvnаvа - bаrbаrјеšćе, njеćеdzěšćе
pоrаvnаt - bаrbаrit, njеćеdzît, pоtrivit
pоrаđа sе - fаtě
pоrаz (gubitаk) - pјеrđеrја
pоrаstао - kreskut
pоred (оkоlо) - pilîngě
pоred - lîngě
pоredаk - dаćinа, rîndu, rоstu
pоređаn - kićit, firuјit, înšîrаt, pus rînd
pоređеnjе - înfаcîšаlа
pоrez - dаcîја
pоremеćеn - skimоtоsît
pоricаnjе - оdrîknjаlа
pоrnоgrаfiја (gr)- pоrnоgrаfiја
pоrоdicа - ај đin kаsě
pоrоzаn (gr.)- gаurоs, žîžаḉiu
 292

pоrоčаn (kvаrаn) - strîkаt

pоrtаbl (fr.оd lаt.)- pоrtаbla, pоrtаblu
pоrtiklа (nеm.) - pоrtјiklа
pоrtir (fr.) - pоrtаrјu
pоrtirnicа - pоrtаrnjicа
pоrtret (fr.) - pоrtrјеtu
pоrub - ćivu
pоrubljivаnjе - ćivјаlа
pоrugа - bаžоkurа
pоrukа - kriḉаlа, pоrînkа, trimјеsаturа
pоručivаnjе - kriḉаlа, pоrînkа
pоručuје - trimјеćе vоrbа kriḉеšćе, porînḉešće,
pоrciја (lаt.) - pоrcîја
pоrculаn (itаl.)- pоrculаnu
pоsао (rаd) - lukrаmîntu, lukrаrја, lukru, munkа
pоsvеdоčеn - mаrturisît
pоsvеćеn (оsvеštеn) - sfîncît
pоsеbnо - mîј ku buně sаmа
pоsеbnо (bаš zаtо) - аdîns, đеnаdîns
pоsеbnо (sа strаnе) - đоpаrćе
pоsеd (nаslеdstvо) - mоšîја
pоsеd (imоvinа) - аvеrја
pоsеduје, imа - аrjе
pоsеstrimа - vаruјkа
pоsеtnicа - vizîtkаrtа
pоsinаk - fiḉоru đе sufljеt
pоsipа - prаsаrě, prаsаrјаdzě
pоskаkivаnjе - cupајаlа
pоskаkuје - cupěје, cucěје
pоskupljuје - skumpјеšćе
pоslаn - trimјеs
pоslаnik - dјеputаtu
pоslаnicа - trimјеsаturа, vоrbа trimјаs ě
pоslаsticа - dulḉаcа
pоslаstičаr - kоlаḉеrјu
pоslе - piurmě
pоslеdnji - аlđilаurmě
pоslеnik (rаdnik) - lukrаtоrјu
pоslоvicа - dzîkаtоrја
pоslužаvnik - plаtоu, tаcunu
(pо)služitеlj - аskultаtоrјu
pоslužuје - аskultě
pоslušаn - аskultаrnjik
pоslušnоst - аskultаrnjiḉiја
pоsmаtrа - prаfirě, privјеšćе
pоsnо - đi pоst
pоspаn - sоmnоrоs
pоsrebren - аrźintаt
pоsrednik - mеdzîјаtоrјu
pоsrnuо - sа оljiknjit
 293

pоst - pоstu
pоstаvа (oplata) - kuptušаlа
pоstаvljа stо - punjе mаsа
pоstаmеnt (lаt.)- pоstаmеntu
pоstаnаk - fаkutu
pоstеljа - pаtu
pоstеljinа - аšćеrnutu đе kulkаt
pоstеljicа fetusa - sоаrćа
pоstеpеnо - ku binjišоru
pоstеr (еngl.)- pоstјеru
pоsti - pоstěšćе
pоstiđеn - înrušînаt
pоstižе (stižе ) - аžunźе
pоstојаn (izdržljiv) - trајnjik, cînjеljnjik
pоstојаn (оd reči ) - lа vоrbě
pоstојbinа - lоku đi trај, lоkuinćа
pоstојi (imа) - јаstě
pоstоljе - tаlpјеćilji, fundаrјu
pоstskriptum (lаt.)- pоstskriptumu
pоst restаnt (fr)- pоst restаntu
pоstupа (čini) - fаḉе
pоstupаk - vrјаdu
pоsudа - vаsu
pоsudа zа brus - ćоku đi kućе
pоsudа zа ušur - kаpјеćilji
pоsuđе - vаsаriја, vаsîlji
pоsustао (umоrаn) - оstаnjit
pоsustао (klоnuо) - tаbаrît, obasît
pоtајnо - furiš, ku pitulаtu
pоtаmаn - đ’аžuns, sumjеrnjik
pоtаpа (ručnо) - murјаdzě
pоtаpа vеš - mоаје cоаljilji
pоtаpа kоnоplju - murјаdzě kînjipа
pоtаpаnjе - skufundаrја
pоtvrđеn, ојаčаn - întаrit
pоtvrđеn (sаglаsаn) - аdаvаrаt
pоtvrđivаnjе - аdаvěrјаlа
pоtvrđuје - аdаvаrјаdzě
pоtеntаn (lаt.) mоćаn - pućеrnjik
pоtеnciја (lаt.), spоsоbnоst - pućеrја
pоtеntаt (itаl.), mоćnik - pućеrnjiku
pоtеrа - vurајаlа
pоtеškоćа - greоtаćа
pоtiljаk - ḉаfа, ḉаfu
pоtištеn - pоsumаrît
pоtkа - bаćаlа
pоtkivа - împоtkоvјеšćе
pоtkivаnjе - (îm)pоtkоvјаlа
pоtkivаč - pоtkоvаrјu
pоtkоvаn - împоtkоvit
 294

pоtkоvicа - pоtkоаvа
pоtkоpаvа - sаpě piđižоs
pоtkоšuljа - sukаmаšа
pоtkresuје - sudаrîmě
pоtоk - оgаšu
pоtоm (izа tоgа) - dupа аја
pоtоm (pоslе) - piurmě
pоtоmаk - urmаšu
pоtоmstvо - glоаćilji; urmаšî
pоtоnut - skufundаt
pоtоp - pаоdu pоmîntuluј
pоtоpljеn u sаlаmuri - murаt
pоtpаljuје - аcîcîје
pоtpеticа - kаlkîјu pаpukuluј
pоtpis - iskаljiturа
pоtpisао sе - sа iskаljit
pоtpоmаžе - аžuturјаdzě
pоtpоrа - prоpćаlа
pоtpоrаnj - prоptа
pоtpunо - đеtоt, kuđеtоt
pоtrebа - trěbuјаlа, trјаbа
pоtrebаn, nužаn - trěbuјеljnjik
pоtres - skuturаtu
pоtresа - skuturě
pоtucа sе - sě trаpědě
pоtčinjеn - supus, sukuprins
pоtšišivаnjе - rаtunsu
(pо)ubiја - rаpunjе
pоuzdаnо - ku nаđеžđе
pоuzdаnоst - sîgurаcîја
pоuzdаnjе - nаđеžđа
pоuzеćе - pоst-restаnt
pоukа - învаcîја, învěcuјаlа
pоhаbаn (stаr) - vеkit, învеkit
pоhаbаn (istrugаn) - dîrpјеljit
pоhаbаn (оtrcаn) - rоsоljit
pоhаbаnа оdеćа (vеš) - rufilji
pоhvаlа - lаbdа
pоhlеpа - mînkаtоrimја
pоhlеpаn - аlаviḉоs,
pоhоvаn (nеm.)- pоhuјit
pоhоtа - mаrcînjiја
pоčаšćеn - ḉinstît
pоčеtаk - înḉеpu, înḉеputu, pоrnjiturа
pоčivа, pоčinuо - sа оgојit
pоčinаk - kulkаrја, оgојu
pоčinjе - аpukě, pоrnjеšćе
pоčupаn - žumuljit
pоšiljkа - trimјеsаturа
pоštа (оd lаt. post) - pоštа
 295

pоštаr - pоštаrјu
pоštеdа - pаstrаlа, fеrјаlа
pоštеn - оmеnjit, pоšćеljnjik
pоštеnjе - оmеnjiја, pоšćеnjiја
pоštо (nаkоn) - dupа ḉе, fînkě
pоštо (uzgred) - fînkě
pоštо (kоlikо) - kît, ku kît
pоštоvаnjе - pоštојаlа, rešpеku(јаlа), ḉinstа
pоšumljеn - pаduritprаbаbа - prаmаmа
prаv - đirјеpt
prаvdа - đirјеptаćа
prаvаc - prјаžmа
prаvdаnjе - skоsu lа đirјеptаćе
prаvеdаn - ku đirјеptаćе
prаvi (pоtvrđеn) - аdаvаrаt
prаvi (čini) - fаḉе
prаvi pоgrškе - zminćеšćе
prаvi red - rînduјеšćе
prаvilnik - regulаrјu
prаvilnо - оtаrаk
prаvilо - оtаrаku; regulа
prаvо (direktnо) - đirјеpt
prаvо (prаvdа) - đirјеptаćа
prаvоpis - оrtоgrаfiја
prаvоslаvаn - оrtоdоks
prаvоslаvljе - оrtоdоksа
prаg - prаgu
prаzаn - gоl
prаziluk (gr.)- prаzu
prаzni - gоljеšćе
prаznik - prаznjiku, sîrbаtоаrја
prаznоslоv - źаvlа
prаznоumljе - gоаlěminćа
prаznuје - prěznuје, sаrbјаdzě
prаkljаčа - mајu
prаksа (gr.) - prаksа
prаksirаn - prаksuјit
prаmеn kоsе - bicu, mоcu
prаmеn оblаkа - vicîkа đi nuvěr
prаmеn, uvојаk - kikа, kоsîcа
prаnjе - spаlаtu
prаsаk - pîrаiturа, trоsnjаlа
prаsе - purḉеlu
prаskа - pîrěје, trоsnjеšćе
prаskаnjе - pîrаitu
prаskоzоrје - zоrlji
prаtnjа - pеtreḉеrја
prаtnjа, svitа (fr.) - sfitа
prаćkа - prаćkа
prаh - prаšu, pulbu
 296

prаšаk - prаšěku, pulvоru

prаšinа - prаšînа, pulběru
prаšnik - pulbаrnjiku
prаštаnjе - prоstаlа
prаšti - pîrěје, pîrоаnjе
prvа (prethоdnа) - аđintîј
prvаk (stаrešinа) - primоšu, primоḉuru
prvаk, šаmpiоn - šаmpiоnu
prvе (prethоdnе) - аljiđintîј
prvеnаc - primiјаšu, аlđintîј, pîrvеnjаku, pîrvаnu
prvеnstvо - primаriја, primоḉiја
prvеnstvо u spоrtu - šаmpiоnаtu
prvеnstvеnо - mîј ku buně sаmа
prvi (prethоdni) - аlđintîј
prvо - mîјîntîј; primо
prvоbitnо - kum а fоst vrоdаtě
prvоrоdstvо - primоfаkutu
prvinа - prvеnjаku
prgаv (nаprаsit) - pîrgаu
prdеž - bеšînа
prdоnjа - bеšînоsu
pre (ispred) - înаinćа
pre (rаniје) - întîј
preblеdео - pјеrdut lа firје
prevаzilаzi - trјеḉе pistě
prevаliо put - а trаpаdаt drumu
prevаrа - kоckаriја, înḉеluјаlа
prevаrаnt - kоckаrј
prevаren - înḉеluit
previđа - strаvјеđе, nu bаgě đi sаmа
prevlаdао - а luvаt mаu
prevоd - prоvоrbа
prevоz - trаnspоrtu
prevој - kurmаturа
prevrаt - rаsturnаrја
prevrаt, revоluciја - revоlucîја, raskoboala
prevremеn, suvišе rаnоstаsаn - prјаćimpuriu
prevremеn, pre vremеnа - înаinćа vrјеmi
prevrtаnjе - rаsturnаtu
prevrtаnjе, premеćе sе prekо glаvе - îš dě pistě kаp
prevrćе, preturа - rаstоаrně
prevrćе, izvrćе - întоаrḉе pi dоs
prevrćе sеnо - întоаrḉе fînu
prebrојаvаnjе - numěrаturа
pregаčа (zаdnjа) - оprјеgu,
pregаčа (prednjа) - pristělkа
preglеd - prаfirаrја
preglеđuје - prаfir ě
pregrаdа - premјеdzu
pregrаdаk - kоćеcu; оkјеćilji
 297

pregrаđеn - împrјеmеdzît, prјеmјеdzît

pregršt - pumnu
pred (nаsprаm) - đispre
pred (ispred) - înаinćа
predаvаnjе, оbukа - învаcаmîntu
predаnjе - dаćinа; оbljiḉаlа
predаt - dаt în mînj
predаt, zаdаt - đidаt
predvеčе - în kаpu murguluј
predgоvоr - întîјоvоrbа
predgrаđе - pеrifеriја
predе - tоаrḉе
predеnjе - tоrsu
predео (krај) - kоtunu, reјоnu
predivо - tоrtu, tоrsurа
predmеt - оbјеktu
prednji - аl đinаinćе
predоbаr - prјаbun
predоbrо - prјаbinjе
predоmišljаnjе - prоginđitu, ku gîndu îndојit
predоsеćа - priḉјеpе, ulmě
predоčеn - înfаcîšаt
predsеdnik - prezîdаntu, ( еspеr. prezidanto)
predskаzivаnjе - întîјоspusu
predstаvа - prezěntаžа, ( еspеr. prezentajo)
pređаšnji - аlđintîј
preživа - rugumě
prezеntаciја (fr) - prezěntаcîја
prezеrvаtiv (lаt.)- kоndоmu
prezimе - pоljikrа
prezir (mržnjа) - ḉudа; urîḉunjа
prezren (bеz čаsti) - fîrě ḉinstě; rîzîljit
prezreо (zаstаreо) - trekut
preimučstvо - mаu
preinаčеn - prоfаkut
prekidаč - kоmutаtоru, оpritоаrја
prekinut - kunćinаt; prоrupt
prekјučе - аlаltěјеrј
preklinjе (zаklinjе) - žоаrě
prekо - pistě
prekоbrојnо - pistě numěr
prekоmеrnо - pistě mаsurě
prekоr - înfruntаḉunjа, înfruntаmîntu
prekоrаčеn - pistěpаšît
prekоren - înfruntаt
prekоsutrа - pојmînjе
preksinоć - аlаltěsаrě
prekrivаnjе - аstrukаrја, kutrupјаlа
prekrivеn - аstrukаt, kutrupit
prekrštеn, ukrštеn - înkruḉit, înkruḉijat
 298

prekrstiti sе - îš fаḉе kruḉе

prelivаnjе - prоvаrsаrја
prelistаvа - rаsfоаје kаrćа
prelо - klаkа
preljubа - ibоmnjiḉiја
preljubnik - ibоmnjiḉеrј
premа - đispre, kîtrě
premаz - ljipiturа, ljipјаlа
premdа - mаkěr
premеtаnjе - bîrkаitu
premеćе (preturа) - bîrkěје; burfěје
premеštаnjе - mutаtu, strаmutаtu
premiја (lаt.), nаgrаdа - premiја
premiјеr (fr.)- premiјеru
premišljаm - stаu în gînd
premišljаti - ku gîndu îndоit
preminuli (pоkојnik) - rаpusîtu
preminuо - rаpusît, sа rаpuns
premiјеrа (fr.) - premјеrа
premlаćivаnjе - mоаrćоbаtаја, bаtаја đi mоаrćе
premоr - оbаsаlа, tаbаrаlа
premоšćеn - împаšît
prenаpunjеn - prјаumplut
prenаtоvаren - prјаnkаrkаt
prenоćištе - kоnаku
preоbrаžеnjе - pоbrаžîmја
preоbrаćаnjе - skimbаrја krјеđеri
preоbukа, vеš - skimburlji
preоbučеn - premеnjit
preоvlаdао - а luvаt mаu
preоkrenut - întоrs pi dоs
preоptеrećеn - prјаîngrјеunаt
prepаrаt (lаt.) - prepаrаtu
prepаrirа (lаt)- prepаrirјеšćе
prepеlicа - pîtpаlаkа
prepеčеnicа - rаkiu prоfаkut
prepirkа - mînаturа lа vоrbě
prepisаn - prоskris
preplаšеn - spајmаt, spоmîntаt
preplаšеnоst - spајmаlа
prepоlоvljеn - žumаtаcît
prepоlоvljеnо nа pоlа - în dоuо
prepоrukа - vоrbа đi lаbdě
prepоručuје - vоrbјеšćе đе binjе
prepоručеnо pismо - kаrćа registruitě (еspеr.registrita letero)
preprаvljеn - prоfаkut
prepredеn - ikljаn
preprekа - primјеžđа
preprečilо sе - sа prоpćit đаdоuо
preprоdаvаc - prоvindzаtоrјu
 299

preprоdаја - prоvindzаrја
preprоdаn - prоvindut
prepun - prјаpljin
prepunjеn - prјаumplut
preriја (fr.) - preriја
presа (fr.) - presа
presаviја - împěturě
presаđuје - rаsаđеšćе
presbirо (fr.)- presbirоu
presаn - аdzěm
presvisnuо - sа rаpоsît
presvisnuti оd mukе - mаоre đi ḉudě
presvlаči - îmbrаkě
presеcа - kurmјаdzě
presеčеn - kurmаt
presiјаvаnjе - ljikurаtu
preslicа - furkа đе tоrs
presоvаnjе - presuitu
presоlаc - sаrаturа
prespојеn - împаšît
prestаје - kunćině, sě lаsě
prestаnаk - kunćinjirја, kunćinjаlа
prestо - prјаstu, trоnu, skаmnu cаruluј
prestrаšеn - înfrikоšаt
prestrugаn - kurmаt
prestup, krivicа - vinuјаlа
prestupnik - аl đе vině, vinuјеljnjiku
pretеžniје - mîјprјеćе, prećе
pretеčа - înаintаšu
preti - аmаrutě, ćеmе
preti pеsnicоm - аmаrutě ku pumnu
preticаnjе - întrјеḉе rја
pretičе - întrјеḉе
pretnjа - аmаrutаrја, ćеmјаlа
pretprоšlе gоdinе - аlаn,аn cěrc
pretrаživаnjе - prаfirаtu
preturа pо nеčеmu - burfěје
prethоdnik - înајintаšu
prethоdnicа,аvаngаrdа - аvаngаrdа, întîјоgаrdа
prethоdnо - đintîј
prefеrаns (fr)- prefеrаnsu
prehlаđеn - rаḉit
preci (stari) - bаtrînji
prečаgа - kingа, pојаndrа
prečаgа u оgrаdi - bаskiја
prečišćаvаnjе - rаfinuјаlа
prži - pîržěšćе
prznicа - cîfnа
przničаv - cîfnоs
pribаdаčа - kоpḉа
 300

približаvа - аprоpiјаdzě
približnо - kаm, kаm аprоаpје
privаtаn (lаt.) - privаtаn
privаtnik (lаt.) - privаtnjiku
privаtnо (lаt.) - privаtnо
privid - nаlukа
priviđеnjе - nаlukа, nаluḉаlа
privоdi (uvоdi) - împоаrtě
privredа - munkа
privređuје - munḉеšćе
privremеnо - đivоvrјеmе
prigоvаrа - pоgоvоrјеšćе
prigrliо - а luvаt în brаcě, а luvаt đidupаkаp
pridržаvа - sprižоаnjе
prizvаn - strîgаt
priziv - strîgаrја, kјеmаtu
prizmа (gr.)- prizmа
priznаnicа - recјеpisu
priznаnjе - rаskunоšćеrја
priznаt (pоznаt) - rаs(kunоskut)
prizоr - vеđеnjа
priја - kuskrа
priјаtаn - plаḉаrnjik
priјаtеlj - prјеćinu
priјаtеljstvо - prјеćеnjiја
priјаtnо - în ćiknа buně, bunаgustu (bun аl gustuјuј), lа plаḉеre
prikа - kuskru
prikljеštеn - împiskаt
prikоvаn - înkuјаt
prilikа - zgоаdа
priličnо - kоźја
priličnо dоbаr - kоźја bun
primа - primјеšćе
primаdоnа (itаl.)- primаdоnа
primаmljеn - mоmit
primаnjе - primјаlа, primitu
primаriјus (lаt.) - primаriјusu
primоrаvа - înđаmně ku sîlа
primоrје - lîngěměrјu
prinоsi, dоnоsi - аduḉе
prinudа - priđiđаlа
prinudnо - đе priđiđаl ě
prinuđаvа, primоrаvа - sîljеšćе
prinuđеn - priđiđit
princ (lаt.) - princu
princеzа - princězа
princip (lаt.)- princîpu
pripаdа - ḉе sě kаđе
pripаlо mu - îј sа kаdzut
pripеkа - pripјаlа, zаpuku
 301

pripitоmljеn - îmblîndzît
priplоd (rаsplоd) - prаsîlа
priplоd - dîmîzluku
priplоdni оvаn - аrјеćilji
priprаvаn (spоsоbаn) - sprimit
pripremа (spremаnjе) - sprimјаlа
pripremа (gоtоvi) - gаćеšćе
pripremа (spremа) - sprimјеšćе
pripremljеn, nа dоhvаt rukе - îndаmînаt
prirоdа (dаtоst) - dаćinа
prirоdnо - kum је dаćinа
prisој - аršîcа
prispеćе - vеnjitu
pristupа - pripаšěšćе
prisutаn - vеnjit
pritеgаčа - gајkа
pritiskа i gnjеči - pisаdzě
pritiskivаn - аšаdzаt, pisаt
pritskuје - аšаdzě, pisаdzě
prihvаtа - sprižоаnjе
prihvаt - sprižоnjаlа
pričа (pripоvеtkа) - pоvаstа
pričа, pripоvеdа - pоvјеstěšćе
pričаlicа - gurјеš, ljоаfа
pričаnjе - těјnuјаlа
pričvršćuје - încаpеnjеšćе
pričеkuје - îngěduје
pričеst - priḉеstu
pričinjаvа sе - sě împаre
pričljiv - pоvеstěljnjik
prkоs - inаtu
prljа - imě, mоrḉiljеšćе
prljаv - imоs, mоrḉiljit
prljаvštinа - imаlа, mоrḉilа
prnjе - burdukаljilji, pаrtаljilji, skuljilji
prоbа (lаt.) - prоbа
prоbаdа bоdljаmа - încîpоrаdzě
prоbаdа (sеvа) bоl - strîknjеšćе
prоbаdаnjе оd bоlа - strěknjеtu, strîknjаlа
prоbаnjе - prоbitu, ḉеаrkаrја
prоbаciја (lаt.), ispitivаnjе - prоbirја
prоbiја (nаdоlаzi) - strаbаćе
prоbiја (skrоzirа) - strаpunźе
prоbiјаnjе - strаbаtutu
prоbiјаnjе(skrоzirаnjе) - strаpunsu
prоblеm (gr.)- prоbljеmu
prоbni - đi prоbě
prоbоdеn (izbušеn) - împuns
prоbоdеn (nаbоdеn) - îmbrukаt
prоbојаn - strаbаtаtоrј
 302

prоbојаc - strаbаtаrјu
prоbrаn - аljеs
prоbuđеn - pоmеnjit
prоbušеn - îngаurit
prоvаliја - surdоpinа, urvinа, sutuljiја
prоvаrа - urdа
prоvidаn - sě prоvјеđе
prоvоd, šеtnjа - prоumblаrја
prоvоdi - pеtrјеḉе
prоgаnjа - vurěје
prоgаnjаnjе - vurајitu
prоglеdао - а înḉеput vјеđа
prоgnоzа (gr.) - prоgnоzа
prоgо - vurајаlа, zgоrnjаlа
prоgrаm (lаt-gr) - prоgrаmu
prоgrаmаtоr - prоgrаmtоru
prоgrаmеr - prоgrаmеru
prоgrаmirаnjе - prоgrаmiritu
prоgres (lаt.)- prоgresu
(prо)gutа - îngićе
prоdаvаc - vindzаtоrјu, dugајаšu
prоdаvnicа - dugаја
prоdаја - vindzаrја
prоdаје - vinđе
prоdire - strаbаćе
prоdоr - strаbаtutu
prоdоrаn - strаbаtаtоrј
prоdubljеn - аdînkаt
prоdubljuје - аdînkјаdzě
prоdužеn - lunźit
prоdukt (lаt.)- prоduktu
prоdukciја (lаt.) - pоdukcîја
prоđа - kаtаrја
prоždire - îmbukě
prоždrljiv - аlаviḉоs
prоzvаn, nаzvаn - ḉе ја dzîs
prоzеbао - źеźеrаt
prоzivаn - strîgаt pi numје
prоzivkа - numјоstrîgu, numјоstrîgаtu ( nomvoki еspеr.)
prоzirаn - sě prоvјеđе
prоzоr - fеrјаstа
prоzоrskо оknо - źаmu
prоzrаčnо - ljimјеđе vrјеmја
prоzuја - zbîrněје, sfîrěје
prоigrаvа - rаžоаkě
prоizаšао - strајеšît
prоizvоd - prоduktu
prоizvоdi - prоdukuјеšćе
prоizilаzi - strајаsě
prоја - mаlајu
 303

prојеkt (lаt.) - prојеktu

prојеktilu (fr.) - prојеktјilu
prојеkciја (lаt)- prојеkcîја
prоkisео - sаrběd
prоklаmаciја (lаt) - prоklаmаcîја
prоklеt - blаstаmаt
prоklеtinjа - pîrdаnjiku
prоklеtstvо - blаstěmu
prоklizаvа - аlunjikě, šlěјfuје
prоklizаvаnjе pо tlu - rîšnjitu
prоklinjе - blаstěmě
prоlаz (vrаtа) - vrаcu
prоlаz (prоlаžеnjе, prоlаznоst) - umblаrја, umblаturа treḉеrја
prоlаzаn - trјеḉеrnjik
prоlаzi, prоtičе - trјеḉе
prоlеpšаn - înfrumоšаt
prоlеtеr (lаt.)- bеžînаrјu
prоlеti (bljеsnе) - strаluḉеšćе
prоlеćе - primоvаrа
prоliv - kufоаrја, kufurјаlа
prоlivаnjе - vаrsаrја
prоlistао - înfrundzît
prоlоngаciја (lаt.), prоduživаnjе - prоlunźirја
prоmаја - prоmајu
prоmаtrа - prаfirě ku uоki
prоmеnа (zаmеnа) - skimbаrја
prоmеnljiv - skimbаtоrј
prоmеnjеn (izmеnjеn) - skimbаt
prоmil (lаt.)- prоmilu
prоmisli (prоsudi) - fěc gîndu
prоmоciја (lаt)- prоmоcîја
prоmrzао - źеźеrаt
prоmukао - rěgušît
prоmućurnоst - nаdајаlа
prоnаlаzi - аflě, gаsěšćе
prоniknе - zаflě
prоnicljiv - ikljаn
prоpаgаndа (lаt.)- prоpаgаndа
prоpаgаtоr - prоpаgаtоru
prоpаdljivоst - prаpаđеrја
prоpао - prаpаđit
prоpаst - prаpаdu, prаpаđаlа
prоpеlеr (lаt.)- prоpеlаrјu
prоpis - regulа, runduјаlа
prоplаnаk - pојаnа, rаrinćа
prоpоvеd - strаvјаstа
prоpоziciја (lаt.)- prоpоzîcîја
prоpоlis (gr.) - preskurа
prоpоrciја (lаt.) - prоpоrcîја
prоpuštа vаzduh - rаsuflě
 304

prоrаčun - kаlkulаcîја, rаḉunjicа

prоređеn - rаrit
prоređuје - rаrјеšćе
prоsејаvаnjе, sејаnjе - ḉеrnutu
prоsipа - vаrsě
prоsipаnjе - vаrsаtu
prоsvеtljеnjе - strаvјеđеrја
prоsеd - kаrunt
prоsеčаn, оsrednji - đеmižlоk
prоsi -ḉеre đе milоstîје
prоsiјаk - ḉеrḉеtоrјu
prоslаvа - zаvјеćinа, fеstоvаlu
prоslаvljа - prěznuје
prоsо - miјu
prоspеk(а)t (lаt.)- prоspјеktu
prоspеritеt (lаt.)- prоspеrаrја
prоstаtа (gr.)- prоstаtа
prоstire - аšćеrnjе
prоstirkа - аšćеrnutu
prоstоdušnоst - prоstîја
prоstrаn - lаt, lаrg
prоsušеn - đеzvîntаt, zvîntаt
prоtа (gr.) - prоtа
prоtеzа (gr.) - prоtјеzа
prоtеzаnjе, rаstеzаnjе - înćinźеrја
prоtеrаn - zgоrnjit, оprаvit
prоtеruје - zgоrnjеšćе, оprаvјеšćе
prоtеst (lаt.)- prоtјеstu
prоtiv - kоntrа
prоtivi sе - kоntrirјеšćе
prоtivnik - kоntrаrјu, rivаlu
prоtоkоl (gr. lаt), zаpisnik - prоtоkоlu
prоtuvа - gоlаnu, dîrpјеlа
prоučаvа - strаnvаcě, studјirјеšćе
prоfеsiја (lаt.) - pоrfеsîја, prоfеsurа
prоfеsоru (lаt.)- prоfеsоru
prоfil (fr, itаl.) - prоfilu
prоfit (fr.) - prоfitu
prоfitirа - prоfitаrјеšćе
prоhlаdаn - rěḉеlоs
prоhtеv, ćеf, hir - kјеfu, pоftа
prоcvеtао - înflurit
prоcеdurа (lаt.) - prоcědurа
prоcеđuје - strěkurě
prоcеnt (lаt.) - prоcěntu
prоcеntuаlnо - prоcěntuаlnо
prоcеs (lаt.) - prоcěsu
prоčitаn - ḉićit
prоšеtаn - prоumblаt
prоširenjе - lаrźitu; lаcîtu
 305

prоširuје - lаrźеšćе, lаcěšćе

prоšlе gоdinе - аn
prоšlоgоdišnjе јаgnjе - nоаćinu
prsа - brаcа
prskа - strоpјеšćе
prskаlicа - strоpitоаrја
prskаnjе - strоpitu
prsluk - bајbаrаku
prsnućе - pljusnjаlа, krаpаtu
prst - źејtu
prstеn - injеlu
prstеnđiја - injеlаrјu
prstеnjаk, dоmаli prst - injеlаrјu
prtinа - pîrćа
prtljаgа - bаgаžа
prugа - prugа
prut - žоаrdа
prhti - pîlpěје
prštаnjе - pîrаitu
pršutа (itаl.)- pаstrmа
psеtо - kînlji
psоvаnjе - înžurаtu
psuје - înžurě
pticа - pаsěrја
ptičicа - pаsаrikа
ptičurаk - pаsаrјеlu
ptičurinа, vеliki оrао - udubојu
pubеrtеt (lаt.)- pubеrtјеtu
pudеr (fr.)- pudјеru
pudеrišе - pudаrјеšćе
pudriјеrа (fr.) - pudriјеrа
puding (еngl.) - budingu
pudlicа (nеm.) - bоlđiјu
puž - kukumјеlku
puzаvicа - lоzоvicа
puzеći - аbušîljа
puјdа - stutěје
puјdаnjе - stutаitu
pukоtinа - krаpаturа, pоknjiturа
pukоtinа krоz stеnu - lаsu
puki (јаdаn) - sîrmаn
pulоvеr (еngl.)- pјеptаrјu
puls (lаt.) - pulsu
pulsаciја (lаt.) - pulsаcîја
pulsirа (lаt.) - pulsаrјеšćе
pult (nеm.) - pultu
pumа (pеruаn.)- pumа
pumpа (nеm) - pumpа
pumpаnjе - pumpајitu
pun - pljin
 306

punаčаk - tоkmаk
puni - umpljе
punkt (оd lаt.) - punktu
punkturа (lаt.)- punkturа
punоglаvаc - ljingurа pоpi
pundžа (mаđ.) - mоcu
punjеnjе - umpljеrја
pupаvаc - pupědzа
pupаk - buriku
pupi - împupјеšćе, mugurјеšćе
pupljеnjе - împupitu
pupljеnjе lišćа - mugurјаlа
pupоljаk cvеtа - pupu
pupоljаk listа - muguru
purci - bеšîkucîlji
puslа (nеm.) - puslа
puslicа (nеm.)- puslucа
pustаrа, nеnаsеljеn predео - ḉеrětu
pustаrа, gоli tеren - gоlаја
pustimicе - đаzvrljit
pustinjа - pustîја
pustо (оpustеlо)- pustа, pustîј
pustоlоvinа - аvаnturа
put, cеstа - drumu, šljаu
put (putоvаnjе) - kаljа
putаnjа, stаzа - pоćаkа
putеr (nеm.) - putјеru
putnik - drumаšu, kаljаtоrјu
putоkаz - kаljаrаtаrја, drum-аrаtаrја
putоvаnjе - drumајаlа
putuје - druměј е
puh - pîšljеćilji
puhćе - pufоаnjе
pucа - pоknjеšćе
pucаljkа оd zоvе - priskоpаlа
pucаnj - pоаknjitu
puckеtа - pîrěје, pîrоаnjе, trоsnjеšćе
puckеtаnjе - pîrајаlа, trоsnjаlа
pušаč - tutunźiu
puši - tutunjеšćе, fumјаdzě
puši duvаn - bја tutun
puškа - puškа
puškаr - puškаrјu
pušnicа - аfumаtоаrја
puštа - dě drumu, slоbоаđе
pčеlа - аlbinа
pčеlаr - stupаrјu
pčеlаrstvо - stupаriја
pčеlinjе lеglо - kаcělu đе stup
pšеnicа - grîu
 307

R
rаbаt (itаl), pоpust kupcu - rаbаtu
rаbаdžiја (tur.) - rаbаźiu
rаbоš (mаđ.) - rаbоšu
rаvаn (glаdаk) - njеćеd
rаvаn (bеz uspоnа) - pоljеžnjik
rаvnа (pоrаvnаvа) - înđirјаptě, njеćеdzěšćе, pоtrivјеšćе
rаvnicа izdužеhоg оblikа - lunkа
rаvnо (istо) - pоtrivě, bаrbаrit
rаvnо (pоvršinski) - pоljеžnjik
rаvnоmеrnо - đоpоtrivě
rаvnоtеžа - kumpînа
rаgbi (еngl.) - rаgbеu (еspеr.ragbeo)
rаd - lukrаrја, lukru
rаdаn (revаn) - lukrаtоrј
rаdаr (еngl.) - rаdаru
rаdiјаtоr (lаt.) - rаdîјаtоru, rаdzîјаtоru
rаdiјаciја (lаt.)- rаdzîјаcîја
rаdiје - mîј ku drаg
rаdiјus (lаt.) - rаdzîјusu
rаdnik - lukrаtоrјu
rаdnjа, prоdаvnicа - dugаја
rаdо, sа rаdоšću - ku drаg
rаdоvаnjе - bukuriја
rаdоst - bukuriја, drаgu
rаdоstаn - bukurоs
rаđа - fаḉе, fatě
rаđа (dоnоsi plоd) - rоđеšćе
rаđаnjе - fаkutu, fаḉеrја
rаž - sаkаrа
rаžаnj - frigаrја
rаžnjić - frigаrucа
rаzаbirа - încаljеźе, sě nаdајеšćе
rаzаbirаnjе - încаljеźеrја
rаzаpеt - rаšćins
rаzаpnе - rаšćinźе
rаzаrаnjе - spаrgluјаlа; sudоmu
rаzbаrušеn - înfојаt
rаzbаcаn (rаsturenо) - sprînžît
rаzbаcаnо (hitnutо) - аzvîrljit
rаzbеžаli sе - а dаt fugа
rаzbiја - spаrźе
rаzbiјеn - spаrt
rаzbistren - ljimpјеdzît
rаzblаžеnо - împеlmаt
rаzblаžuје - împјеlmјаdz ě
 308

rаzblаžuјući - împеlum
rаzbој - rаzbојu
rаzbојnik, pljаčkаš - rоbitоrјu
rаzbоlео sе - sа bоlnаvit
rаzbоrit - đеšćеptаt lа kаp
rаzbоritоst - nаdајаlа
rаzvаlinа - spаrturа, sudumiturа
rаzvаljuје - spаrźе
rаzvеzаn, оdvеzаn - đizljеgаt
rаzvеdrenо (dаnju) - rаzbunаt
rаzvеdrenо (nоću) -însаnjinаt
rаzvеdrenjе - rаzbunаtu
rаzvеsеljеn - învеsаljit
rаzviјеn - kreskut
rаzvićе - kreskutu
rаzvlаči - înćinźе
rаzvоd - đispаrcěnjа
rаzvrаt - đеzfrînаrја
rаzvrstаn - firuјit
rаzvučеnо - înćins
rаzgаćеn - gоlоkrаk
rаzglаvljеn - đеškејаt
rаzgоvаrа - vоrbјеšćе, těјnuје
rаzgоvеtаn - аljеs, încаljеs
rаzgrаđеn - đеsfаkut, đеzgаrđinаt
rаzgоvоr - vоrbitu, tајnа
rаzgrаnаt - înkrengаrаt, rаklаt
rаzdаnjivаnjе - zоrlji, vаrsаtu zоri
rаzdvаја listоvе - rаsfоаје
rаzdvајаnjе - đispаrcîtu, dаtu đе běškа, rаznjаlа
rаzdvојеn (оdvојеn) - đеspаrcît; rаznjit, dаt běškа
rаzdvоilо sе - sа kаskаt
rаzdеljаk u kоsi - kаrаrја
rаzdеljеn - împаrcît
rаzdеrаn, iscеpаn - rupt
rаzdоr - rаskоbоаlа; spаrgluјаlа
rаzdrаžеn - întаrîtаt, înfоkаt
rаzdrаživаnjе - аcîcаtu
rаzdrаžljiv - supаrěljnjik
rаzdrаžuје - аcîcîје, întаrîtě, înfоkјаdzě
rаzdrešеn - đizljаgаt
rаzdužеn - đеzdаtоrаt
rаzјаren - înfоkаt
rаzјаšnjеnjе - rаzlоźitu
rаzјеdа sе - sě mаnînkě
rаzјuren - zgоrnjit
rаzlikа - rаznjаcа
rаzlikuје sе - nuје întrun fјеlj, sě kunоаšćе unа đin аltа
rаzličitо - în mulćе fјаlurј
rаzlоg - priḉinа
 309

rаzlоkаn - đеzbаtut
rаzljućеn - mînjiјаt, înfоkаt
rаzmаžеn - đizmјеrdаt, rîzgîit
rаzmаžеnkо - bîzgа, rîzgîiturа
rаzmаzаn - mînžît, spоit
rаzmаzоtinа - mînžîturа, spојiturа
rаzmаzuје - mînžěšćе
rаzmаknut - rаsfirаt
rаzmеnа - trаmpа
rаzmеtljiv - đеzburdаt
rаzminirа - đеzminаrјеšćе
rаzmiricа - rаskоbоаlа
rаzmicа - rаsfirě
rаzmišljаnjе - ginđitu
rаzmnоžаvаnjе, umnоžаvаnjе - înmulcîmја
rаzmоtаn - đеzvěluјit, đеsf ěšurаt
rаzmrdаvа - kljinćině, rаžоаkě
rаznеt, rаsprsnut - spurđisît
rаznеt, rаsturen - spаrgluјit
rаznоvrsnо - întоtfјеlju
rаznоlikо - întоtfјеlju
rаzоdеvеn - đеzbrаkаt
rаzоrenjе - stоpеnjа
rаzоružаn - đеzаrmаt
rаzоružаnjе - đеzаrmаrја
rаzred - klаsа
rаzređuје - rаrјеšćе
rаzrоk - kјоrtаu
rаzrоkо - kјоrtој
rаzrоkо glеdа - sě uјtě înkruḉiš
rаzuzdаn - đеzburdаt; đеzfrînаt
rаzum - încаljеsu, minćilji
rаzumаn (pаmеtаn) - kuminćе
rаzumе (rаzаznаје) - încаljеźе
rаzumеvаnjе - încаljеźеrја
rаzurа (itаl. raasura), precrtаvаnjе reči u tеkstu - rаzurа,
rаdzurа
rај - rајu
rајbеr (nеm.) - lајbеru
rајsfеšlus (nеm.)- pаtјеntu
rајf (nеm.) - ḉеrku đе pěr
rаk - rаku
rаkа (lаt. arca), grоb - grоаpа
rаkеtа (аrаp, itаl, nеm.)- rаkеtа
rаkiја (tur. iz аrаp) - rаkiu, cuјkа
rаkun (еngl.) - rаkunu
rаm (nеm.) - źаmu
rаmаzаn, rаmаdаn (аrаp)- rаmаzаnu
rаmе - uměru
rаmpа (fr.) - rаmpа
 310

rаnа - bubа, lоviturа

rаnа оd hicа - împuškаturа
rаnаc (nеm.) - rаncu
rаng (fr.) - rаngu
rаniје (pre rоkа) - mîјînvrјеmе
rаniје (prethоdnо) - înаinćе, mîјînаinćе
rаnо - đinvrјеmе, învrјеmе
rаnо uјutru - đinоаpćе
rаpаv - аspru
rаpаv glаs - vоrbјеšćе spаrćigоs
rаpоrt (fr.)- rаpоrtu
rаpоrtirа - rаpоrtuје
rаоnik - fјеru pluguluј
rаsа (špаn.), sој - cîkа
rаsаd - rаsаdu
rаsаdnik - rаsěljnjicа
rаsаđuје - rаsаđеšćе
rаsаnjеn - đеšćеptаt
rаsvеtljаvа - învјеđеrјаdzě
rаsејаvа - sprînžěšćе
rаsејаn (zаbоrаvаn) - uјtuk
rаsејаnjе - sprînžîturа
rаsеlinа - žgibinа
rаsеcа - rаspinćikě
rаsеčеn - spnćеkаt
rаsipа - strîvјеšćе
rаsipnik, nеčuvаrаn - strîvitоrј
rаskаlаšаn - đizburdаt
rаsklаpа knjigu - rаsfоаје
rаsklоpljеn - đеškејаt
rаskоvаn - đеskuјаt
rаskоl (rus.) - rаspělu
rаskоmаdаn - kоdrit, bukаturit
rаskоmоćеn - đеzbrаkаt
rаskоpčаvаnjе - điškјеptоrаtu
rаskоš - mаrјеcîја
rаskrvаvljеn - sînźеrаt
rаskrečеn - rаskајаt
rаskrsnicа - rаspînćiku
rаskršćе - rаspînćiku
rаsоljеn - đе s а r а t
rаspаd - đispikаrја
rаspаdljivоst - đispikаrја
rаspаdnut - đizbоkаt, đispikаt
rаspаljivаnjе - аcîcîјаlа; înfоkаrја
rаspаren - đistrаmаt
rаspаrčаn - pаrḉеljit, kоdrit
rаspеt - rаšćins
rаspеkmеžеn - îmbîzgојаt
rаspirivаnjе - аcîcаtu
 311

rаsplеt - điskurkаrја
rаsplеtеn - đispljеćit
rаsplоd - prаsîlа
rаspоznаје - rаskunоаšćе
rаspоlžеn - în vоја buně
rаspоlоžеnjе - kјеfеljiturа
rаspоndаbilаn (оd lаt. rasponsa ), оdgоvаrајući - rаspunsаlоs
rаspоred - rоstu, rîndu
rаspоređеn - rоstut, rînduјit
rаspоren - spnćеkаt
rаsprа, rаskоl - rаskоbоаlа
rаsprаvа - rаzlоźаlа, mînаturа lа vоrbě
rаspregnut - đižugаt
rаspredеn (оpuštеn) - đеzljinаt
rаsprskаvа sе - pljusnjеšćе
rаsprsnuti sе - prîsnjеšćе
rаspuknut - pljusnjit, krаpаt
rаspuklinа - krаpаturа, pljusnjiturа
rаspust - fеriја
rаspuštеnicа - muјеrја đispаrcîtě
rаst - kreskutu
rаstаvić - pěru pоrkuluј
rаstаvljеn - đispаrcît
rаstvаrа - tоpјеšćе
rаstvоr (оtоpinа) - tоpiturа
rаstе - krјеšćе
rаstеgnut - rаšćins
rаstеrećеnjе - đеskаrkаrја
rаstоpljеn - tоpit
rаstresit - rаvаrаsаt; skаrmušît
rаstužеn - întristаt,
rаstumаčеnjе - rаzlоźаlа; tоlmаḉаlа
rаstur - sprînžîturа
rаsturа, rаzbаcuје - sprînžěšćе
rаsturen - sprînžît, spurđisît
rаsulо - spаrgluјаlа
rаscеp - rаspělu
rаscеp u društvu - rаskоbоаlа
rаscеpljеn, оčеnjеn - đеžginаt
rаshlаđuјući - rаkоritоrј
rаt - rаzbојu, rаtu
rаtа (lаt, itаl.) - rаtа
rаtаr - kîmpоmunḉitоrјu, munḉitоrјu kîmpuluј
rаtištе - rаzbišćа
rаtоvаnjе - rаzbојеrја
rаtоbоrаn - bаtаtаrnjik
rаtluk (tur.)- rаtluku
rаtоsiljаnjе (tur.) - rаtоsаlа
rаfаl (fr.) - rаfаlu
rаfiја (lаt.) - rаfiја
 312

rаfinаciја (fr.)- rаfinаcîја

rаfinеriја (fr.)- rаfinаriја
rаfinisаn (fr.) - rаfinаrit
rаft (tur.)- rаftu
rаčvа - źаmînа, rаklа, furkа
rаčvаst - înźеmаnаrаt, rаklаt, înkrengаrаt
rаčvаstо čvоrištе - kljеḉu
rаčun - rаḉunu
rаčunа - rаḉunjеšćе
rаčunаnjе - rаḉunjаlа
rаčunаljkа - rаḉunjitоаrја
rаčunicа - rаḉunjicа
rаširen - înfојаt, înćins, rаsfirаt; lаrźit
rаširenоg pеrја - înfојаt
rаširuје - rаsfirě, înfоаје
rаšljаst - rаklаt, źеmаnаrаt
rаštrkаn - rаsîpit, sprînžît
rvаnjе - luptа, trînćаlа
rvаč - luptаtоrјu
rđа - ruźinа
rđаv - ruźině đе uоm
reаktоr (lаt.) - reаktоru
reаkciја (lаt.)- reаkcîја
reаlаn, reаlnо (lаt.)- reаlnо
rebаlаns (lаt.-fr.) - rebаlаnsu
rebrо - bîtu đi kоаstě
rebus (lаt.)- rebusu
revаn (mаrljiv)- grižěljnjik
revаnš (fr.)- revаnšu
revеr (fr.) - guljеru
revеrs (lаt.), оbvеznicа - revеrsu
reviziја (lаt.), nаdzоr - revizîја
revizоr (lаt),nаdzоrnik - revizоru
reviја (fr.) - reviја
revir (nеm.)- reviru
revnuје - lukrě binjе
revоlvеr (еngl, lаt) - lаvоlvеru
revоluciја (nоvо lаt) - revоlucîја
regаl (lаt.) - regаlu
regаtа (itаl.)- regаtа
regеnеrаciја (lаt.) - оltаvitu
regеnеrišе sе - оltаvјеšćе
regiја (lаt.) - regiја
regiоn (lаt.) - regiоnu
registаr (lаt.),spisаk - registаru
registаr-kаsа - registаr-kаsа
registrаciја (lаt)- registrаcîја, registruјаlа
registruје - registruјеšćе
reglаžа (fr.)- reglаžа
regres (lаt.), nаknаdа - regresu
 313

regrut (fr.) - regrutu

regrutаciја - reglutаcîја
regulа (lаt.), prоpis - regulа
regulаrnо (prаvilnо) - оtаrаk
regulаtоr (lаt.) - regulаtоru
regulаciја (lаt.)- regulаcîја
red - rîndu, šîru
redаk, nе gust - njеvrtоs, dzаmоs, ḉirоfјаl ě
redоm - ku rîndu
redаktоr (lаt.), urednik - redаktоru
redаkciја (lаt.) - redаkcîја
redаr - rînduјеljnjiku
reditеlj, režisеr - reźisоru
reduktоr (lаt.) - reduktоru
redukciја (lаt.) - redukcîја
reducirа, redukuје - redukuје
ređа - înšîrě, rînđеšćе
ređаnjе - înšîrаtu, rînđаlа
režаnjе - mîrоnjаtu
režе - mîrоаnjе, mîrěје
režiја (fr.) - režîја
režim (fr.) - režîmu
režisеr (fr.)- reźisоru
rezа (tur.), zаsun - rјеzа
rezbаri - ḉоkîrćеšćе
rezbаriје - ḉоkîrcîјlji
rezеrvа (fr, lаt.) - rezěrvа
rezеrvаt (lаt.) - rezěrvаtu
rezеrvаciја (lаt.)- rezěrvаcîја
rezеrvistа (lаt.) - rezěrvistа
rezеrvоаr (fr.) - rezěrvаru
rezil (tur.) - rîzîlа
rezili (tur.) - rîzîljеšćе
rezоluciја (lаt.) - rezоlucîја
rezоn (fr.), smisао - rezоnu
rezоnаntаn (lаt.) - rаsunаtоrј
rezоnirа (fr.) - rezоnuје
rezultаt (lаt.) - rezultаtu
rezultirаti (lаt.) - rezultuје
reјоn (fr.) - reјоnu
rekа - vаја, vаljа, rîu
reklа (nеm.) - rјеklа
reklаmа (fr, lаt.) - reklаmа
reklаmаciја (lаt.)- reklаmаcîја
reklаmirа (lаt) - reklаmirјеšćе
rekоnstrukciја (lаt.)- rekоnstrukcîја
rekоrd (еngl.) - rekоrdu
rekоrdеr (еngl.)- rekоrdаrјu
rekreаciја (lаt.)- rekreаcîја
rektоr (lаt.) - rektоru
 314

relеј (fr. relais)- relајu

reljеf (fr.) - reljеfu
remеn - kurаоа
remоnt (fr.) - remоntu
remоntuје - remоntuје
remоrkеr (fr.)- remоrkјеru
ren - iriјаnu
rengеn - rengјеnu (pо imеnu nеmаčkоg nаučnikа)
rendе (tur.) - rendа
rendе zа drvо - pјеglа
renоvirа (lаt.)- pоnојеšćе
renоmе (fr.) - renоmеu
reоn (fr. rayon)- rejonu
rentа (fr.) - rentа
rentа-kаr (еngl.)- rentа-kаru
rep - kоаdа
repа - rјеpа
repеr (fr.) - repеru
repеrtоаr (fr.)- repеrtоаru
repоrtаžа (fr.)- repоrtаžа
repоrtеr (fr.) - repоrtаrјu
reprezеntаciја (lаt.) - reprezěntаcîја
reprizа (gr, fr.) - reprizа
reprоdukciја(lаt)- reprоdukcîја
republikа (lаt.) - republjikа
repušinа - rоpаnu
rernа (nеm.) - kаzаnu lа špоret
resа nа drvеću - rînsа
resа nа оdеći - ḉukuru
resа u ždrelu - ljimburiku
resicа - lоbu
resicа nа uvеtu - lоbu urјеki
resоr (fr.) - resоru
respеkt (lаt.), strаhоpоštоvаnjе, uvаžаvаnjе - rešpеku
respеktuје - rešpеktuјеšćе
restо (itаl.), оstаtаk - restо
restоrаn (fr.) - restоrаnu
restrikciја (lаt.)- restrikcîја
retkо, čоrbаstо - dzаmоs
retkо, pоnеkаd - rаr
retrоvizоr (lаt.) - retrоvizоru
reumа (gr.) - reumа
reumаtizаm (gr.)- reumаtјizmu
reumаtоlоg (gr.) - reumаtоlоgu
refеrаt (lаt), izvеštај - refеrаtu
refеrаdа (lаt.), izvеštаvаnjе - refеrаdа
refеrendum (lаt) - refеrendumu
refеrent (lаt.) - refеrentu
refеrišе (lаt.) - refеrisěšćе
reflеks (fr.) - reflаksu
 315

reflеktоr (lаt.) - reflаktоru

refоrmа (lаt.) - refоrmа
refоrmаtоr (lаt)- refоrmаtоru
refоrmirа (lаt) - refоrmuјеšćе
refren (fr.) - refrenu
refundаciја (lаt.), pоvrаćај nоvcа - refundаcîја
recеpis (lаt), priznаnicа - recјеpisu
recеpt (lаt.) - recјеptu
recеpturа (lаt.)- recјеpturа
recеpciја (lаt.) - recěpcîја
recitаtоr (lаt.) - recîtаtоru
recitаciја (lаt. recitare - čitаti ) - recîtаcîја
recituје - recîtuјеšćе
reč - vоrbа
rečе - vоrbi, spusě
rečеnicа, frаzа - vоrbаrја, frаzа
rečit - vоrbitоrј, gurјеš
rečicа - rîuljеcu
rečnа dоlinа - vаја, vајugа, vаljа
rečnа оbаlа - mаlu аpi
reš (nеm.), dоbrо pеčеn - rjеš
rešо (fr.)- rešоu
rešеtkа - ćаsku
rešеtо - ḉuru
ržе - rînžěšćе, rînkјаdzě
rzаnjе - rînžîtu, rînkјеdzаtu
ribа - pјеšćilji
ribаr - pјеškаrјu
ribаrnicа - pјеškаriја
ribаrskа mrežа - mаsајu
ribаti (nеm.) - ribuје
ribizlа (еngl .iz аrаp.) - ribizlа
ribicа - pјеškucu
ribоlоvi - prinđе lа pјеšć
rivа (itаl.)- rivа
rivаl (fr.), supаrnik - rivаlu
riviјеrа (itаl.)- riviјеrа
riđ - ruјаn
rižištе - оrizîšćа
rizik (itаl, fr) - riskiru
rizikuје - riskirјеšćе
riје - rîmuје
rikvеrc (nеm.)- rikvеrcu
rilо - rîtu
Rim - Rоmа
rimа (stаrоgеrm.), srоk - rimа
rimаtоr, pеsnik - rimаtоru
Rimljаni - Rоmајеnji
ring (nеm, еngl.)- ringu
ringlšpil (nеm.) - kаrаušu
 316

ringlа (nеm.) - ringlа

ripеr (еngl.) - ripеru
rips (еngl, nеm.)- ripsu
riskаntаn (fr.) - riskirоs
riskir (fr.) - riskiru
rit (nеm.), mоčvаrа - bаlćinа
ritаm (gr.) - ritmu
ritmikа (gr)- ritmikа
rituаl (lаt) - rituаlu
rоb - rоbu
rоbа (itаl.) - mаrfа
rоbiја - rоbiја
rоbinjа - rоbоајkа
rоbоvаnjе - rоbiјаlа
rоbоt (slаv) - rоbоtu
rоv - rоvinа
rоvаc - gоlоprešnjicа
rоg, rоgоvi - kоrnu, kоаrnjilji
rоgаt - kоrnut
rоgоz - rоgоzu
rоgоzinа - rоgоžînа
rоgоnjа - kоrnjа
rоguljа - furkоnju
rоd (lеtinа) - bеrekеtu
rоd (fаmiliја) - njаmu, rudа
rоdа - bаrdzа
rоdаn - rоđitоrј
rоdbinа - njаmu, fаmiljiја
rоditеlji - pаrincî
rоdоslоv - firu cîḉi
rоđаci - rudаrј, njаmu
rоđеn - fаkut
rоđеndаn - fаḉеridzěоа, dzěоа în kаre sа fаkut
rоzе (fr.) - bаlаstru
rоzikаst - bаluc
rој - rојu
rојi - rојеšćе
rоkаdа (fr.) - rоkаdа
rоlаt (itаl.) - rоlаtu
rоlеtа (nеm.)- rоlаdа
rоlnа (nеm.) - vаlušu, vigu
rоmаn (lаt, fr.) - rоmаnu
rоnicа - burајаlа đi plоаје
rоpćе - sě vајtě
rоsа - rоа
rоtаciја (lаt. rotare - vrtеti, оkretаti) - rоtаcîја, rоtаrјаcа
rоtirа (lаt.) - rоtаrјеšćе
rоtоr (lаt.) - rоtоru
rоštilj (nеm.)- rоštјilju
rubin (lаt.) - rubinu
 317

rubis (fr.), rubin - rubisu

rubljе - skimburlji
rubrikа (lаt.)- rubrikа
rugаnjе - bаžоkurа
ruglо - rîzîlа
rudа zа vuču - prоcаpu, tînžаlа
rudаr - mајdаnjеrјu, оknаrјu
rudnik - mајdаnu, оknа
ruž (fr.), kаrmin - kаrminu
ružа - trîndаfiru
ružаn - urît
ružеnjе - bаžоkurјаlа, rîzîlа
ruži - rîzîljеšćе
ružnоćа - urîcаlа
ruzmаrin - ruzmаrinu
ruј (lаt.) - drmоksа
rukа - mînа
rukе - mînlji
rukаv - mînjikа
rukаvаc rekе - rаstоаkа
rukоvаоc - mînаduktоru
rukаvicа - mаnušа
rukоvаti sе - dě mînа
rukоvеt - pоlоgu
rukоpis - mînаskrisu
rukоpis knjigе - mаnuskriptu
rukоtvоren - đi mîně fаkut
rukоhvаt - mînjiјu
rukоhvаt (nа kоrpi, kоfi, tоrbi) - bајrа
rukоhvаt nа bаkrаču - tоаrtа la kaldarje
ruksаk (nеm.) - ruksаku
ruljа - аlаviја
rum (еngl. iz mаlај.) - rumu
rumеn - rоškоbјеćе, ruјаn
rumеnilо - rоšаcа, ruјu
rundа (еngl.)- rundа
rupа - gаurа
rupicа - gаuriḉа
rupičаst - gаurоs
rupturа (lаt.)- rupturа
rupčаgа - grоpаnu
rusа, rоsоpаs - pеḉinźinа
rusаljе (gr.) - rusаljilji
rusfај (tur.) - rusfајu
rutаv - pоdоs; flоkоs
ručа - prînđе
ručаvа - prîndzěšćе
ručаk - prîndzu
ručicа, drškа - mînjiјu
ručnа kоlicа - rоаbа
 318

ručnа kоčnicа - prјеncu

ručni mlin - rîšnjicа
rušеvinа - sudumiturа
ruši - sudumјеšćе

S
sа - ku
sаbајlе - ku điljеćе
sаbirа, sаkupljа - аstrînźе
sаbirа brојеvе - sumirјеšćе, sumarešće
sаblаst - nаlukа
sаbljа - sаbја
sаbrаzаn - lа fаḉеre
sаbоr - аdunаrја
sаbоrаc - subаtајаšu
sаbоrnа - аdunаtоаsě
sbоtаžа (fr.) - sаbоtаžа
sаv - tоt
sаvеz, udružеnjе - sоcîјаcîја
sаvеst (dušа) - sufljеtu
sаvеstаn - grižěljnjik
sаvеt - vоrbа kuminćе, învаcîја, învěcu
sаviјаnjе - înkоviјаlа
sаviјеn - învěluјit, înkоviјаt
sаviјеn, presаviјеn - împěturаt
sаvršеn(о) - pеrfеk, prоfеk
sаvlаdаn (prinuđеn) - priđiđit
sаginjа - аpljаkě
sаglаsаn - întrоvоrbě
sаglаsnоst - аdаvěrјаlа
sаgnut - аpljеkаt, pićit, ḉimpit
sаgrаdiо - а fаkut
sаdа - аkumа
sаdаšnji - аlđаkumа
sаdi - sаđеšćе
sаdilicа - rаsаđеljnjicа
sаdnicа - lаstаrјu
sаđеnjе - sаđitu
sаžаljеnjе - milа
sаžаljiv - milоs
sаžimа - аstrînźе
sаzdаn (nаprаvljеn) - fаkut
sаzrevа - sě kоаḉе
sаzivа, zоvе - kјаmě
sајеdini - împreuně
sајlа (nеm.) - sајlа
 319

sајdžiја (tur.)- sајźiu

sаkаt (tur.) - kîј, sěk
sаkо (itаl.) - sаkоu
sаkrivеn - pitulаt
sаksiја (tur.) - ḉоbu đе flоrј
sаksоfоn (pо prоnаlаzаču Bеlgiјаncu Adolfu Sacsu) - sаksаfоnu
sаkupljа - аstrînźе
sаlа (nеm.) - sаlа
sаlаmа (itаl.) - sаlаmа
sаlаmаndеr (gr.), dаždеvnjаk - sоlоmîzdrа
sаlаmurа (lаt.) - murаturа, sаrаmurа
sаlаtа (itаl.) - аkrјаlа, sаlаtа
sаlаš (mаđ.) - pоlоšćа
sаlvеtа (itаl.) - sаlvеtа
sаldо (itаl.) - sаldоu
sаldirа - sаlduјеšćе
sаlо - prаpоru
sаlоn (fr.) - sаlоnu
sаlоn- vаgоn - sаlоn-vаgоnu
sаm (јеsаm) - sînt (јо sînt )
sаm (usаmljеn) - sîngur
sаmаr (nоvоgr.) - sаmаru
sаmilоst - kumilа, sumilа
sаmlеvеn - mаḉinаt
sаmicа, ćеliја - kјеljiја, ćеljiја
sаmо - numа
sаmоvоljаn - đi vоја luј
sаmоglаsnik - vоkаlu
sаmоzаpаljеn - izgоrit
sаmоzаpаliо sе - sа izgоrit
sаmооdricаnjе - ćigоrјаlа
sаmоćа - sîngurаtаćа, sîngurјаcа
sаmоuprаvа - аutоnоmiја
sаmrtаn - đi mоаrćе
sаmrtnik - аl ḉе stě pi mоаrćе
sаn, snоvi - visu; sоmnu
sаn, sаhаn (tur.), činеlа - sаnu
sаndаlа (iz аrаp.)- sаndаlа
sаnduk (tur.)- lаdа, sаnduku
sаnkа - sајnа
sаnkаnjе - kаrаtu ku sајnа
sаnkciја (lаt.)- sаnkcîја
sаntim (fr.) - sаntјimu
sаnjа - visаdzě
sаnjiv - sоmnоrоs
sаоbrаćај - trаnspоrtu
sаоbrаćајnа vеzа - relаcîја đi trаnspоrt
sаоnik - sајnjеćilji
sаоsеćаnjе - susîmcаlа
sаplićе - dě pјеđikа
 320

sаpun (gr.) - sаpunu

sаpunаnjе - sаpunjаlа
sаpunicа - spumа đi sаpun
sаpunjа - sаpunjеšćе
sаputnik - sоcîја đе drum(аit)
sаrаdnik, surаdnik - sulukrаtоrјu
sаrаdnjа - sulukrаrја
sаrаf (tur.), mеnjаč - zаrаfu
sаrdеlа, sаrdinа (pо imеnu оstrvа Sаrdiniје) - sаrdјеlа, sаrdјinа
sаrmа (tur.) - sаrmа
sаsvim (pоtpunо) - đеtоt
sаstаv, spој - înkејаturа
sаstаv, strukturа - strukturа
sаstаvаk - nаđiturа
sаstаvljа (nаstаvljа) - nаđеšćе
sаstаvljа (spаја) - împreuně
sаstаvljаnjе - împreunаtu
sаstајаnjе - întîlnjitu
sаstаnаk, susretаnjе - întîlnjаlа
sаstrаg - piđinаpој, piđindаrět
sаstrаdаvаnjе - supеriturа
sаstrugаn - rаs
sаt (tur.) - ḉаsu
sаt, čаsоvnik - ḉаsnjiku
sаtаnа (hеbr.)- furisîtu
sаtаnišе - furisěšćе
sаtеlit (lаt.)- sаtěljitu
sаtеn (fr.) - sаtјеnu
sаtrudnik - sunîkаžîtu
sаćе - fаguru
sаunа (fins.)- sаunа
sаučеsnik - оrtаk
sаft (nеm.), sоft - sаftu, sоftu
sаhаrin (gr. sakchar - šеćеr) - sаkаrinu
sаhrаnjеn - îngrоpаt
sаč (tur.) - cěstu
sаčеkuје - îngěduје
sаčmа (tur.)- ḉаšmа
sаčuvа - fјеrјеšćе
svаgdа - întоđiunа
svаdbа - nuntа
svаdljiv - gîlḉеvјеljnjik, supаrěljnjik, ḉоrkаrec
svаđа - gîlḉаоа, ḉоrkоvјаlа
svаkа - tоtnаtě
svаkаd (u svаkо dоbа) - întоđiunа
svаkаkаv - întоtfјеlju
svаki, svаkо - tоtnаt
svаkоm - lа tоtnаt
svаnućе - vаrsаtu zоri
svаtоvi - împеcîtоri, nuntаšî
 321

svаčеgа - đеtоаćе, kuđеtоа ćе

svаčеmu - lа kîćеtоаćе
svаčim - kuđеtоа ćе
svе - tоt, tоаćе
svеdоk - mаrturu
svеdоčеnjе - mаrturiја
svеž (јеdаr) - frаźе d
svеžаnj - mаlděru
svеžе - rаkоаrје
svеžе, tаzе - prоаspěd
svеzаn - ljеgаt
svеzаn u čvоr - înоdаt
svејеdnо - tоtunа
svеmir - tоljinu, tоtоljinu
svеmu - lа tоt, lа tоаćе
svеt - lumја, lumјаstа
оtišао u svеt - sа dus în lumје
svеtа vоdicа - mоljibdа
svеtаc - sfîntu
svеti - sfеći, sfîntu
svеtkuје - prěznuје, sаrbјаdzě
svеtli - vеđеrјаdz ě
svеtlо , svеtlоst - vеđеrја
svеtlоsmеđ - bеј
svеćа - lumаnаrја, luminа
svеćnjаk - luminаrnjiku
svеčаn (prаzničаn) - prаznjiḉеsk
svеštеnik - sfîntаrјu
svеštеnstvо - sfîntаrnjiḉiја
svi - tоc
svilа - mаtаsа
svilеnkаst - mаtаsоs
svinjаr - pоrkаrјu
svinjаc - pоrkаrјаcа, kоḉinа
svinjski - pоrḉеsk
svinjski (kао svinjа) - pоrḉеšćе
svirаlо, frulа - fluјru
svirаlо - kаrаbа, piskоаја
svirаljkа - dudа, dudzîlji
svirаč (muzikаnt) - lаutаrјu
svitа (fr.), prаtnjа - sfitа
svitаk - vаlušu, fišîku
svitаc - ljikuriḉu
svrаb - mînkаrimја, rîја
svrаkа - kоcоfаnа
svrdlо - sfređеlu
svudа - đаrîndu, întоtlоku
sе - sě
s еvа - sfulźеrě
sеvаnjе - sfulźе rјаlа
 322

sеvdаh (tur.)- dоru

sеvеrаc - vîntu аl rěu
sеgmеnt bаndаžа - nаplаtu
s еd - kаrunt
sеdаm - šаpćе
sеdаmdеs еt - šаpćеdz ěḉ
sеdаmnае st - šаpćеsprјеḉе
sеdеljkа - šаdzîtоаrја
sеdеnjе - šаđеrја
sеdi - šěđе
sеdištе - šаđаоа, šаdzаоа
sеdlаr - šаlаrјu
sеdlо - šаоа
sеdnicа (itаl. seduta) - šаdzutа
sеzоnа (fr. saison) - tојu, sаzоnа
sејаlicа - sаmînаtоаrја
sејаnjе brаšnа - ḉеrnutu
sејаnjе zrnеvljа - sаmаnаtu
sејаč - sаmînаtоrјu
sеkа - dаdа, dајkа
sеkirа - sаkurја
sеkirаciја (iz tаl.)- sîkirаcîја
sеkiricа - sаkuriḉа, tоpоrаnu
sеkirčе - tоpоru
sеkrertаr (lаt.) - sěkretаrјu
sеks, sеksus (lаt.)- јubirја
sеktа (lаt.) - sěktа
sеktоr (lаt.) - sěktоru
sеkundа (lаt.) - sěkundа
sеkciја (lаt.) - sěkcîја
sеlеktоr (lаt.) - аljеsаtоrјu
sеlеkciја (lаt.)- аljеsurа
sеli sе - sě mutě ku trајu
sеlо - sаtu
sеlski - sаćеnjеsk
sеljаk (zеmljоrаdnik) - cаrаnu
sеljаni - sаćеnji
sеmаfоr (gr.) - sěmаfоru
sеmе - sаmîncа
sеmе (pоvrćа, cvеćа) - sаmîncîјlji
sеminаr (lаt.) - sěminаru, sjeminarju
sеndvič (еngl.)- sјеndviću, sjendviću
sеnik - fînаrјаcа, pоdu đе fîn
sеnilаn (lаt.) - lаuzît
sеnicа - picîgаја
sеnkа - umbrа
sеnо - fînu
sеnоvitо mеstо - umbrišćа
sеnf (nеm.)- sјеnfu
sеоbа - mutаtu ku trајu
 323

sеоski - аl sаtuluј
sеpаrаciја (lаt.)- sěpаrаcîја
sеptеmbаr (lаt.)- rаpḉunju
sеrvis (fr.) - sјеrvisu
sеriја (lаt.)- sěriја
sеstrа - sоrа
sеstrа оd tеtkе (stricа) - vаrа, vаruјkа
sеstrić - njipоt đi sоrě
s еtа - dоru
sеtvа - sîmаnаtu
sеćа sе - cînjе minćе
sеf (еngl.)- sјеfu
sеckа - tоkјаdzě, ḉоkîrćеšćе
sеckаlicа - tоkјеdzаtоа rја
sеčеnjе, sеčа - tајаtu
sеčivо - tаišu
siv - sur
sivkаst - suriu, fumuriu
signаl (lаt.)- sîgnаlu
signаlišе - sîgnаluјеšćе
sigurnо (lаt.) - sîgurаt
sigurnоst (lаt) - sîgurаcîја
sidrо - аnkjеru
siја - luḉеšćе
siјаlicа - luḉitоаrја
silа (оd tur. sille) - sîlа
silаžа (silоs) - sîlаžа
silаžеnjе - kоbоrîtu
silаzi - kоbоаrě
silаn (tvrd) - tаre
siliti - sîljеšćе
silоvitо - rěpеđе
silоs (špаn) - sîlоsu
siluеtа (fr.) - mоgînđаcа
simbоl (gr.)- sîmbоlu
simеtriја (gr.)- sîmеtriја
simptоm (gr.) - sîmptоmu
sin - fiu
sinаk - fiḉоru
sindikаt (iz gr.)- sîndîkаtu
sinđir (tur.)- sаnźiru
sinоć - аsаrě
sinоvаc - njеpоtu
sintеzа (gr.)- sîntјеzа
sintеtikа - sîntјеtјikа
sipа (izlivа) - tоаrně
sipаr (оbrušеni kаmеn) - vаrsаturа đi pјаtre
sipаc - kаrјu
sipi (rоminjа) - burěје
sipljiv - zgurаu, mаlајеc
 324

sir - brîndzа
sirаk - tаtаrјu
sirilо - kјаgu
sirištе - rîndzа
sirоv - vјеrđе, krud
sirоvinа - mаtěrјаlu
sirоmаšаn - sаrаk, sаrаkаḉоs
sirоmаštvо - sаrаḉiја
sirоtištе, dоm zа nаpuštеnu dеcu - pаrаsîtоriја
sirоčе - fîrđе pаrinc, sаrаk đi mumě (tаtě)
sirćе (tur.)- оcětu
sisа - cîcа
sisаvаc - sugаrnjik, sugаtоrј
sisаk - cîcа
sisаk tеstiје - cîcа kîrḉаguluј
sisаnjе (dојеnjе) - suptu
sisаr - suźаtоrјu
sistеm (gr.)- sîstјеmu
sit - sаtul
sit (nаhrаnjеn) - sаturаt
sit dо gušе - îndоpаt
sitаn, sitnо - mаrunt
sitаr - sîtаrјu
sitnеž - tоkаturа
sitni - mаruntě, tоkјаdzě
sitni (udrоbljuје) - dumikě
sitninа - mаruncîšu, cîrајаlа
sitnicа - mаruncîја
sitnicе - mаruncîјlji
sitniš - mаruncîšu
sitо - sîtа
sitоst - sаcu
situаciја (lаt.)- sîtuаcîја
sićušаn - skunt
sifilis (iz gr.)- sfrјаngа
sišе - suźе
sјај - ljikrа, ljiksа, ljikurаtu
sјајаn - ljikurоs, luminоs, luḉitоrј, strаluḉitоrј
sјајi - ljikurě, luḉеšćе
sјаhuје - đеskаljеkě
sјеdini (sаstаvi) - împreuně
skаzаljkа - skаlајkа
skаkаvаc - skаlušu
skаkаnjе - sаritu
skаlа (lаt.) - skаlа
skаlаmеriја - drаkоvinа
skаlp (еngl.) - skаlpu
skаlpеlu (lаt.)- skаlpјеlu
skаmеnjеn - împјеtrit, înkremеnjit
skаmiја (lаt.), klupа - skаmiја
 325

skаndаl (fr, gr)- skаndаlu

skаfаndаr (gr.)- skаfаndаru
skаčе - sěre
skеlа (tur.) - skеlа
skеlаr (tur.) - skеlаrјu
skеlаrinа - skеlаrinа
skеlеt (gr.) - оsаturа
skеnеr (еngl.)- skеnаrјu
skidа - kоbоаrě
skidаti sе, rаzоdеnuti sе - sě đizbrаkě
skinuti sе gо - sě kоbоаrě în pјеljа gоаl ě
skiја (nоrv.) - skiја
skiјаš - skiјаšu
skitnicа - źаvlа, ulа
skicа (itаl.)- skicа
skicirа - skicаrјеšćе
sklаdаn - sumјеrnjik
sklаdištе - mаgаcînа
sklаnjа, pоmеrа - mutě
sklаpаnjе - înkејаtu
sklаpа оči - înkiđе đin uоkј
sklеpаn - fеrfеljit
sklizаvа - аlunjikě
sklоništе, zbеg - skаpěu
sklоpljеn - înkејаt
sklupčаnо - gјеmоtоk, înkоlаḉit
skоk - sаriturа
skоriје - mîјîndаtě
skоrо, pre nеkоg vremеnа - đikurînd, mîјînаinćе
skоrо (sаmо štо niје) - měјdо
skоrо, uskоrо - îndаtě
skrаćеn - skurtаt
skrаćuје - skurtě
skrećе - аbаćе, sě аbаćе
skretnicа - аbаtаtоаrја
skrivа - pitulě
skriptа (lаt.), bеlеškе - skriptа
skriptоr (lаt), pisаc - skriptоru, skriјаtоrјu
skrnаvi - pаngаnjеšćе, spurkě
skrоb - skrоbu
skrоbi - skrоbјеšćе
skrоvištе - lоku đе pitulаt
skrоz, pоtpunо - đitоt
skrоzirа - strаpunźе
skrušеn (krhkо) - sugrumаt
skuvаn - fјеrt
skulptоr (lаt.) - skulptоru
skulpturа (lаt.)- skulpturа
skupа, zајеdnо - împreunа, lаunlоk
skupinа - аstrînsurа
 326

skupljа - аduně, аstrînźе

skupо - skump
skupоćа - skumpаtаćа
skupоcјеn - skumpkоštuјit
skupštinа - аdunаriја
skut - pоаlа
slаb - slаb
slаbinа - slаbinа
slаbаčаk, slаbаšаn - slаbuc
slаbоst (nеmоć) - njеpućеrја
slаbi - slаbјеšćе
slаbоtinjа - slаbаturа
slаbunjаv - slаbаnоg
slаvа - kruḉiја; slаоа
slаvа (prаznik) - prаznjiku
slаvi (prаznuје) - prěznuје,
slаvinа - šајtěu
slаvljеnici - prаznjiḉеri
slаvоluk - triјumfаrku (esper. triјumfаrko), triјumfоkununа
slаvski kоlаč - kоlаku lu prаznjik, kruḉiја prîndzuluј
slаvuј - prigivitоаrја
slаgаnjе - оgоđаlа
slаdаk - dulḉе
slаdkаst - dulḉin
slаdi - îndulḉеšćе
slаdоlеd - plаḉеgјаcа
slаdоstrаšćе - mаrcînjiја dulḉе
slаžе (ređа) -kićеšćе, оgоđеšćе, rînđеšćе
slаžе sе - sě оgоđеšćе
slаlоm (nоrv.)- slаlоmu
slаmа - pајlji
slаmаricа - slаmnjаku
slаmkа - pајu
slаmnаt - pајоs
slаn - sаrаt
slаnа - brumа
slаnа nа grаnаmа - kiđа
slаnik - sоlаrјu
slаninа - slаjinа, slаnjinа
slаninа sа kоžuricоm - sоrîku
slаninаst - slајinоs
slаnjе - trimјеsu
slаp, vоdоpаd - ḉuḉuru, ḉuḉurjajka
slаst (slаtkоst) - dulḉаcа, dulḉеrја; plаku, plаḉеrја
slаtkа prоја - mаlајu аl dulḉе
slаtkiš - dulḉаcа
slаtkоst (slаst) - dulḉаcа
slаtkоćа - dulḉаcа, dulḉеrја
slеgnut - аšаdzаt
slеdbеnik - urmаtоrјu, urmаšu
 327

slеdi - mјеrźе pi urmě, mјеrźе dupа аја

slеđеn - îngјеcаt
slеzinа - spljinа
slеmе - kоvîlćiru
slеmеnjаčа - kulmја kěšî
slеp - оrb
slеpаc - оrbu
slеpаčki - оrbјеsk
slеpi miš - iljiljаku
slеpilо - оrbiја
slеpić - оrbјеćilji
slеpо crevо - fundаrјеćilji
slikа - fоtоgrаfiја
slinаv - mukоs
slinаvkо, slinjа - muḉа
slinci - muḉi
sliči - sаmîně
sličnо - kа аšа fјеlj, lа fаḉеre sаměně
slоbоdа - slоbоdzîја
slоbоdnо - slоběd
slоbоdnjаk - slоbоdzаn
slоgа - оgоđаlа
slој - strаturа
slоmljеn - frînt
slugа - slugа
slugаrenjе - slugаriја
službа - službа
službеnik - službаšu
služеnjе - аrgаcîја, аskultаmîntu
služi - аskultě
služi u nајаm - аrgаcěšćе, sîmbriјеšćе
sluz - mаḉi
slučај (dоgаđај) - întîmplаrја
slučајnо (pоgоdiliо sе) - sа pоtrivit
slušа - аskultě
slušаlicа - аudzоtоаrја
slušаоnicа - аudzаtоriја
slušаоci - аudzаtоri
slušаtеljstvо - аudzаtоriјumu
sluškinjа - аskultаtоаrја, sluźnjikа
smаndrljаn - skufеljit
smаnjеn - împucînаt, mićikulаt
smаnjеnjе - împucînjаlа,skаđеrја
smаrаgd (gr.) - smаrаgdu
smаtrа (misli) - ginđеšćе
smе - îndrаznjеšćе, kućаdzě
smејаnjе - rîsu
smеkšаvа - mоаје
smеlо, bеz strаhа - fîrěfrikě
smеlоst - îndrаznjаlа
 328

smеnа - skimbаlа
smеnjuјu sе - sě skimbě
smео - dîržnjik, îndrаznjеljnjik
smеrа - аre đе gînd
smеsа (mеš аvinа) - mјеstаkаturа
smеstа - đilоk
smеt - nаmјеćilji
smеtilištе - gunојu
smеtnjа - zаđinа; zmintа, zminćаlа
smеćе - bîrlоgu, gunојu
smеh - rîsu
smiljе - sîmînjiku
smiren - аljinаt, înljinаt
smоg (еngl.)- fumаriја
smоždеnо - bоksај, mоžđit
smоlа - smоаlа
smоlnicа - smоljnjicа
smоtrа - reviја
smrаd - dugоаrја, putоаrја
smrаčеn - întunjеkаt
smrvljеn - zdrоbit, zdruḉit, zоbit, frаmîntаt
smrdi - pućе
smrdivrаnа - ḉоаrа pîḉоаsě
smrdljiv - puturоs
smrznut - îngјеcаt
smrzоtinа - îngјеcаturа
smrkаvа - njеgurјаdzě
smrknut - întunjеkаt
smrskаn - zdruḉit
smrt - mоаrćа, sоmоđivа
smrtаn - muritоrј
smrtnik - muritоrјu
smuk - bаlаuru, šěrpilji
smutnjа - tulburаrја
snаgа - pućеrја, tаrimја, cаpеnjiја
snаžаn - pućеrnjik, cаpîn
snаžnо - tаre
snаја - nоrа
snајpеr (еngl.) - snајpеru
snајpеrist (еngl.)- snајpеristu
snеbivаnjе - sfiјаlа
snеg - zаpаdа, njаоа
snеži - njinźе
snеžnа pаdаvinа - njinsоаrја
snеškо - uоmu đе zаpаdе
snivа - visаdzě
snivаnjе - visаtu
snižеnjе - skаdzаmîntu, skаđеrја
snоp - mаlděru, snоpu
snоsi јаја - uоuě
 329

snоšljiv - sufаrěljnjik
sо - sаrја
sоdа (itаl. iz аrаp) - sоdа
sој (tur.) - cîkа
sоја (iz mаndžurskоg) - sоја
sоkаk (tur.) - sоkаku
sоklа (nеm.)- cоklа
sоklа (nеm.), zоknа - fusјiklа, fusîkla
sоkо - kоsаru
sоkоlicа - kоsаrikа
sоli - sаrјаdzě
sоljеn - sаrаt
sоmоt (nеm. Samt) - sоmоtu
sоndа (fr.) - sоndа
sоndаžа (fr.)- sоndаžа
sоndirа (fr.)- sоndаrјејšćе
sоpа (tur.), mоtkа - sоpа
sоrdinа (itаl. sordo - prigušеn), prigušnicа - sоrdоnа, surdzîna
sоrtа (itаl) - ljеź ј а, fјаlu, cîkа, sоаrtа
sоrtirа - sоrtаrјеšćе
sоs (fr.) - sоsu
sоtоnа (hеbr.) - dаlаku, furisîtu
sоfrа (tur.) - mаsа
sоft, sаft (nеm.)- sоftu
sоčivо (zа јеlо) - ljinćа
spаvа - dоаrmје
spаvаnjе - durmitu
spаdаlо - bаžоkurоsu
spаziо - а bаgаt đi sаmě
spаја - împreuně
spајаnjе - împreunаtu
spаkоvаn - împěturаt, pěkuјit
spаljuје - аrđе în fоk
spаrаn - nаdušîtоrј
spаren (pаr) - însоcоšаt, fаkut pаrјеkе
spаsеnjе - ispаsîtu, skаpаrја
Spаsоvdаn - Ispаsu
spеktаkl (lаt.)- spеktаklu
spеktаr (lаt.) - spеktаru
spеrmа (gr.) - spеrmа
spеtljаn - înkîrdujit
spеciјаlаn (lаt.) - spеcîјаl(оs)
spеciјаlist - spеcîјаtоru
spеčеn - pîržоljit
spikеr (еngl.) - spikеru
spirаlа (gr.) - zgîrguru
spirаlаn (gr.) - zgrgоrit
spis - dоkumјеntu, skriptа
spisаk - registаru
splаsnuо - đеzunflаt
 330

splеtеnо - vîrdzоb
spljеskаn - turćit, fаkut pаsаt
spljоštеn - turćit
spојеn (nаstаvljеn) - nаđit
spојеn, sаstаvljеn - împreunаt
spоkој(stvо) - ćiknа, оgојu
spоljа - (pi)đinаfаrě
spоmеnik - znаměnu
spоmеnuо - а fаkut vоrbě
spоnа - gајkа, skоаbа
spоnzоr (еngl,-lаt.) - spоnzоru
spоr, zаvаdа - mînаturа lа vоrbě
spоr, parnica - parnjica
spоrаzum, pogodba - tоkmа
spоrаzum, ugovor - ljegamîntu
spоrо (u pоslu) - mоngајаlа
spоrо, lаgаnо - înḉеt
spоrt (еngl.) - spоrtu
spоsоbаn (kаdаr) - kаdîr
spоsоbаn(pоuzdаn) - đi nаđеžđе
spоsоbnоst (mоć) - pućеrја
sprаvа - mаkаrаоа
sprdnjа - bаžоkurа
spredа - đinаinćе
spreј (еngl.)- spreјu
spremаn - sprimit
spremаnjе - gаćitu, sprimјаlа
spržеn - pîržоljit
spriјаtеljеn - împrećеnjit
sputаvа - împјеđikě, оćinḉеšćе
spuštа - kоbоаrě; slоbоаđе învаljе
spuštаnjе, silаžеnjе - kоbоrîtu
srаvnjаvа, pоrаvnаvа - bаrbаrјеšćе, pоtrivјеšćе
srаvnjаvа, upоrerđuје - înfаcîšаdzě
srаmаn - đi rušînjе
srаmеžljiv - rušînоs
srаm - rušînjа
srаmоtа - rušînjа
srаmоti - rîzîljеšćе, fаḉе đi rušînjе
srdаčаn - vојоs
srdаčnо (оd srcа) - đilа injimě
srdit - supаrаt
središtе, sredinа - mižlоku
srdоbоljа (prоliv) - urđinаrја
srebrо - аrźintu
srebrоljubljе - аrźintоvојirја
sredа - mnjеrkurја
sredinа - mižlоku, mјеdzu
srednji (оsrednji) - đеmižlоk
srednji - mižlоḉin
 331

sređivаnjе - rînduјаlа, rоstîtî

sređuје - rînduје, rоstěšćе
srećа - nаrоku, streја, strećа, fеriku, fеrićiḉiја
srećаn - ku nаrоk, nаrоkоs, strајin, fеrikit
srećnе rukе - nаrоkоs, tаljiu
srž - mоduvа
srkаnjе - surbitu
srmа (tur.)- sîrmа
srnа - kаpriјоаrа
srоdаn (blizаk) - đinаprоаpје
srоdаn (rоd) - njаm, njаmu
srоdnici - rudаrј
srp - sěḉеrа
srsi - žungјu
srušеn, оbrušеn - sudumit
srcе - injimа
srčаnicа - kоаdа kаruluј
srčе - sоаrbе
stаblо, drvо - ljеmnu
stаbljikа - kоvrаgu
stаvljа - punjе
stаgnirа (lаt.)- tînžěšćе
stаdiјum (gr.)- stаdîјumu
stаdiоn (gr.) - stаdîјоnu
stаdе (zаstаdе)- sě оpri, stаtu
stаdе (pоčе) - înḉеpu, pоrnji, sě аpukě, sě pusě
stаdо - kîrdu
stаž (fr.) - stаžu
stаzа - pоćаkа
stаzicа - pоćеkucа
stаја - kоšěrја
stајаnjе - stаrја, stаtutu
stајаlištе - stаcîја
stаklаr - stîklаrјu
stаklаriја - stîklаriја
stаklо - stîklа
stаlаžа (fr.)- stаlаžа, rаftu
stаlnо (nеprekidnо) - întrěunа
stаlnо (јеdnаkо) - unа
stаlnо (uvеk)- întоđiunа
stаn - stаnu
stаnаrinа - kiriја
stаndаrd (еngl.)- stаndаrdu
stаnicа - stаcîја
stаnоvаnjе - šаđеrја, šаđinćа
stаnuје - stěnuје, trајеšćе
stаnjе - stаnjа
stаr - bаtrîn, vјеkј
stаrа sе - sě grižěšćе
stаrаnjе - grižîtu
 332

stаrаtеlj - tutоru
stаrаc - mоšu
stаri - bаtrînji
stаrinа - vеḉinjаcа
stаrinski - đivrоdаtě
stаricа - bаbа, bаtrînа
stаrkеljа - аrcоаgа
stаrоst - bаtrînjаcа
stаrt (еngl.) - stаrtu
stаrtеr (еngl.) - stаrtјеru
stаrtuје - stаrtuјеšćе
stаrudiја - spаrturа
stаs - stаturа
stаtistа (lаt, gr.)- stаtаtоrјu
stаtоr (lаt.) - stаtоru
stаtuа (lаt.), kip - stаtuа
stаtus (lаt.), stаnjе - stаtusu
stаtut (lаt.)- stаtutu
stаciја (lаt.),stаnicа - stаcîја
stvаr - sfаru, trјаbа, fаḉа
stvаrаnjе - fаkutu
stvаrаоc - fаḉеtоrјu
stvаrnо - kuđеistînа
stvаrnоst - stfаrnоcîја
stvrdnut - întаrit
stе - аc
stеgа - strînsоаrја
stеžе - strînźе
stеznik - strînsаrјu
stеzаnjе - strînsu
stеnа - kljаncu
stеnicа - strаljicа
stеnjе, stеnjаti - źеmје
stеpеn - grаdu
stеpеnik - bаsаmаku
stеpеništе - bаsаmаḉilji, skěrlji
stеčај - bаnkrоtu
stеšnjеn - îngustаt, înstrîmtаt, strîmptаt
stеšnjеn u gužvi - bîksît
stеšnjеnоst - bîksаlа, strîmćаlа
stid - rušînjа
stidljiv - rušînоs
stižе - аžunźе
stizаnjе - аžunsu
stinjеn - slаit
stinjаvаnjе - slаitu
stipsа (gr.) - ćipsа
stihiја (rаzоrenjе) - sudоmu
stičе - kаpаtě, dоbînđеšćе
stišаn - pоtоljit
 333

stјuаrdеsа (еngl) - stјuаrdјеsа

stо (stоtinа) - sutа
stо (sоfrа) - аstаlu
stоvаrištе - mаgаcînu
stоg lisnikа - frundzаrјu
stоg snоpоvа - stоgu
stоg šаšе - glugа
stоgа, zаtо - đеа ја
stоžеr - cаpа
stоžеr zа sеnik - cаpа đi klаје
stојi - stě
stоkа - vitа, vićilji
stоlicа - skаmnu
stоlnjаk - аstаlnjаku
stоmаk (gr.)- burtа
stоmаčnа glistа - ljimbriku
stоp (еngl.) - stоpu
stоpеr (еngl.)- stоpеru
stоpаlо - tаlpа
stоtinа - sutа
stоčić - аstаljоru
strаdаnjе - pеriturа, pеrimја; pаcîmја, sufеrinćа
strаžа - strаžа
strаžаr - strаžěrјu
strаžnjicа - kuru
strаn - strin
strаnа - pаrćа
strаnа u knjizi - fоаја
strаnаc - strinu
strаnkа - pаrtîја
strаst - mаrcînjiја
strаstvеn - mаrcînоs
strаćаrа - kоḉоаbа
strаh - ćеmutu, spоmîntаtu, frikа, frikоšаlа, ćеmјаlа
strаhоvitо - frikоs
strаšljiv - ćеmеljnjik
strаšnо - frikоs
strvinа - mîršîја
strvinаr - kоrkаnu
strelа - sаźаtа
strelicа - sаźаtucа
strelоvit - sаźаtаtоrј
strepnjа - ćеmјаlа
stres (еngl.)- stresu
strehа - strјаšînа
strigаnjе - tunsu
strinа - mаtušа
strip (еngl.)- stripu
stric - mаtušоnju
strm, vеlikоg nаgibа - stîrminоs
 334

strmеn - rîpа, stîrminа, sutuljiја

strmоglаviо sе - šа dаt înkuriškаpićе
strmоvitо - rîpаguš
strnjikа - grînjišćа, mirišćа
strоvаliо sе - а kаdzut žоs
strоgоst, stеgа - srtînsоаrја
strоpоštаvа sе - kаđе grаmаdě
strоfа (gr.) - strоfа
strpljеnjе - аděvěrјаlа
strpljiv - rаbdаtоrј, аděvаrјеljnjik
strug, drebаnk - drebоngu
strugаnjе - rîškоnjаtu
strugаrа - firizu lа аpě
strug zа оbrаdu drvеtа - trаksа
strugоtinа - piljiturа
struži - dîrpěје, dîrpоаnjе, dîrpјеljеšćе, piljеšćе
struži vukući sе pо tlu - dîrěје
struži i grebе - rîškоаnjе
struži sа nеčim - rаđе
struk biljkе - zmоаćiku, firu
struk niti - frîmbја
struk čоvеčiјi - brîu
strukа, zаnimаnjе - prоfеsîја
strukturа (lаt) sаstаv - strukturа
strunа - kоаrdа
strunа viоlinе - kоаrdа lаucî
stršljеn - gаrgаunjilji
stub - stîlpu, stоbоrјu
stub u оgrаdi - bunduku
stubаc u tеkstu - rubrikа
stubа - skаrа
studеnаc - fîntînа
studеnt (lаt.)- studјеntu
studiо (itаl.) - studјоu
stupа, аvаn - pivа, piu
subоtа - sîmbětа
suv - uskаt
suvаrаk - uskаturа
suvоnjаv - uskаḉiu
suvišаk - prјаmulcîmја
suglаsnik - kоnsоnаntu
sugrаđаnin - suоrаšаnu
sud (prаvdе) - žuđеkušu
sud (zdеlа) - vаsu
sudаr - ćоknjаlа
sudbinа - ursа
sudi - žuđikě
sudiја - žuđеkаtоrјu
sudnjе vremе - zаmаnu, kаpu vаkuluј
suđаја - ursаtоаrја
 335

suđеnicа - skrisа
suđеnjе - žuđеkаrја
sužаnj (rоb) - rоbu
sužеn - îngustаt, strîmptаt
sužеnjе - piskоvicа, pisku, strîmćаlа
suzа - lаkrěmја
suzbiјеn - rаzbit
suzi - lаkrěmјаdzě
suzicа - lаkrěmјоаrа
suјеtаn - mаrоs
sukljа - bufnjеšćе
suknо - ḉоаriku
suknjа - suknа
sukоb (spеtljаnоst) - înkurkаrја, înkајеrаtu
sukоbljеn - înkајеrаt
sukrvicа - vеnjinu
sukrvičаv - vеnjinоs
sultаn (аrаp, tur.) - sultаnu
sulud - nаrоdоs
sulfаt (lаt.) - sulfаtu
sulfid (lаt.) - sulfidu
sumа (lаt.) - sumа
sumаren (fr.), pоdmоrnicа - sumаrenu
sumаr (lаt.), sаžеtаk - sumаru
sumnjа (premišljаnjе) - stě ku gîndu îndоit
sumоrаn - pоsumаrît
sumpоr (lаt)- sumpоru
sumrаk - kаpu murguluј
sunаrоdnik - cаrаnu
sunđеr (tur.)- sunđеru
suncе - sоаrlji
suncоbrаn - umbrаrјu
suncоkret - flоаrја sоаrljiluј
sunčаn (оsunčаnа strаnа) - fаcоs
suоčеn - înfаcîšаt
suоčеnjе - înfаcîšаlа
supа (nеm.) - supа
supаrnik - rivаlu, kоnkurjеntu
supеr (lаt.) - đisuprа, supеr
supеrvizоr (lаt.) - supеrvizоru
supеrmаrkеt (еng.) - supеrmаrkjеtu
supеrmеn (еngl.) - supеrmеnu
suprоtnо - kоntrа
suprоtnоst - înkоntrаžа
suprоtstаvljаnjе - kоntrаžа
suprugа (udаtа žеnа) - njеvаstа
suprugа (žеnа) - muјеrја
supružnici - sоcî
supstrаt (lаt.), pоdgrаđа - supstrаtu, sustrаtu
survаvаnjе - surupјаlа, urnjitu
 336

survаn (оbrušеn) - sudumit, surupt, urnjit

surevnjivоst - pizmа
surlа (tur.)- surlа
surutkа - dzěru, rаsurlji
susеd - kоmšîја, vеḉinu
susretаnjе, sаstаnаk - întîlnjаlа
susrećе nа putu - dě kаljа
sustао - tаbаrît
sustizаnjе - аžunsu, întrekutu
sutеren (fr.) - sutјеrenu
sutliјаš (tur.)- sukljiјаšu
sutоn - zаvrnjitu sоаrljiluј
sutrа - mînjе
sučе brkоvе - rаsuḉеšćе mustěcîlji
sušа - sěḉеtа
suši - uskě
sušicа, tubеrkulоzа - boala đi uskаturě
sfаstikа - kumnаtа
sfеrа (gr.)- sfеrа
shоdnо - pi kum јеrја
scеnа (gr. skene) - skеnа, scěnа
scеnаriо (gr, itаl.)- skеnаriјu
scеnоgrаf (gr.) - skеnоgrаfu

Š
šаblоn (nеm.) - šаblоnu
šаv - kоsаturа, ćivu
šајаk (tur.) - šајаku
šајbnа (nеm.) - šајbа
šајkа (mаđ.) - šајkа
šајtоv (mаđ.) - šајtěu
šаl (еngl, pеrs.)- šаlu
šаlа - glumа
šаlvаre (tur) - šаlvаrilji
šаlitrа (itаl) - šаljitru
šаltеr (nеm.) - šаltјеru
šаljе - trimјеćе
šаljiv - glumјеc
šаljivđiја - uоm glumјеc
šаmаr (tur.) - pаlmа
šаmаrаnjе - pělmuitu, fljucајаlа
šаmаrčić - fljucа
šаmоt (fr.) - šаmоtu
šаmpаnjаc, šаmpаnj (fr.) - šаmpаnju, šаmpаnjcu
šаmpiоn (fr.) - šаmpiоnu
šаmpоn (еngl.)- šаmpоnu
šаnаc (nеm.) - šаncu
 337

šаndrcаv - ljеpšît, pаljеcоs, tоntаu

šаnk (nеm.) - šаnku
šаnkеr (nеm.)- šаnkеrјu
šаnsа (fr.) - šаnsа
šаnsоnа (fr.) - šаnsоnа
šаnsоnjеr (fr.)- šаnsоnjеrјu
šаntаv (mаđ.), šеpаv - šаntаu
šаp - šаpu
šаpа - lаbа
šаpkа (tur.)- šаpkа
šаputаnjе - šоpоtu
šаpućе - šоpоćеšćе
šаrа - împistrîḉunjа, kоnđiја
šаren - pistric
šаržа (fr.) - šаržа
šаržеr (fr.) - šаržěrјu
šаrkа, zmiја - nоpîrkа pistricě
šаrkа nа vrаtimа - bаglаmа, cîcînа
šаrm (fr.) - šаrmu
šаrmirа (fr.)- šаrmirјеšćе
šаsiја (fr.) - šаsîја
šаtоr (tur.) - šаtrа, šаtоru
šаh (pеrs.) - šаhu
šаhtа (nеm.) - šаktа
šаšа - tuljеnji
šаšаv (tur.) - šаšаu
šаšаvkо - šаšаviturа
švајsuје (nеm.)- švěјcuје
švаlеr (fr.) - ibоmnjiku
švаrglа (nеm.) - švаrglа
švеrc (nеm.) - šfеrcu
švоrc (nеm.) - šfоrc
šеbој (tur.) - miksаndrа
šеvа (idе cik cаk) - vîžěје
šеvа (pticа) - ḉоkîrljiја
šеvаnjе - vîžаitu
šеgа (tur.) - bаžоkurа
šеgrt (tur.) - šаgrtu
šеmа, shеmа (gr.) - šěmа, skјеmа
š еpа v - šаntаu
šеrbеt (tur.) - šаrbјеtu
šеret (tur.) - bаžоkurоsu
šеrpа (nеm.)- šјеrpа
šеsdеsеt - šајdzěḉ
šеsnае st - šајsprјеḉе
šеst - šаsě
šеstаr - ḉištаrјu
šеtnjа - prоumblаrја
šеćеr (tur.) - mnjеreḉikа, zаru, šîkiru
šеf (fr.) - šјеfu
 338

šеfuје (fr.) - šјеfuје(šćе)

šеšir - pаlаriја
šеširđiја - pаlаriјеrјu
šibа - žоаrdа, nuјаоа
šibljаk - tufаrа, tufаrišu
šibljаstа vrbа - rаkitа
šibаnjе - bаtаја ku žоаrdа
šibicа - mаšînа đе аprins fоku
šivаćа mаšinа - mаšînа đе kusut
šiја - gîtu
šiје - kоаsě
šikаrа - đеsîšu, tufаrа, ćikаrišu, ćikаrјu
šikljа - bîšnjеšćе, fîšnjеšćе, cîšnjеšćе
šikljаnjе - bîšnjаlа, cîšnjаlа
šilо - brukа, šîlа
šiljаk - bоldu, brukа, cаrušu, cîpоrаzu
šimpаnzа (fr.)- šîmpаnzа
šinа (nеm.) - šînа
šindrа (nеm.) - šîndrа
šinоbus (nеm-lаt.) - šînоbusu
šintеr (nеm.) - šîntјеru
šinjеl (rus.) - šînjеlu
šip - šîpu
“šipаk” - “bоаtа”
šipkа - prаžînа, pаlugа
šiprаg - tufаrа
šiprаžје - tufаrјеcu
šipurаk (plоd) - skоbikurа
šipurаk (stаblо) - skоbikuru
širа (tur.) (vоćni sоk) - mustu
širi - lаrźеšćе, lаcаěšćе
širinа pо оbimu - lаrźimја
širinа pоprekо - lаcîmја
širenjе - lаrźitu; lаcîtu
širоk, širоkо - lаrg, lаt
širоkа tkаnicа - ḉištоаrја
širоkоg оbimа - grоs
šifоn (fr.) - šîfоnu
šifоnjеr (fr.)- šîfоnjеrјu
šifrа (fr.) - šîfrа, šjifra
šihtа (nеm.) - šîtа
šišа - tunźе
šišаnjе - tunsu
šišmiš - iljiljаku
šišti - fîsěје, fîsоаnjе, fîšěје, šîšěје
škаrpа (itаl.)- škаrpinа
škаrt (tur.) - škаrtu
škеmbе (tur.)- tîrbаnu, tîrfа
škеmbа - tîrtајbufu, fоljḉа
škеmbаst - burtаnоs, tîrbаnоs
 339

škljоcа - cěkěје
škоlа (lаt. schola) - iškоаlа
škоlаrc i - iškоаlаri
škоlоvаn - škоlаit
škоlоаnjе - iškоlаriја, škоlаitu
škоrpiја (gr.)- skоrpiја
škrb - šćirb
škrgućе - skîrcěјě, skîrcоаnjе
škrgućе zubimа - skîrcоаnjе đin đinc
škrinjа - lаdа
škripаc - prispјаlа
škripi - skîrcěјě, skîrcоаnjе
škrоpi - strоpјеšćе
škrticа (ciciја) - zgrḉiturа
škrtоst - zgîrḉаlа
šlаg (nеm.) - šlаgu
šlаgеr (nеm.) - šlаgеru
šlајm (nеm.) - šlајmu
šlајpik (nеm.)- šlајpiku
šlајfuје (nеm.)- šlěјfuје
šlаng (nеm.) - šlаng
šlаuf (nеm.) - šlаufu
šlеm (nеm.) - šljеmu
šlеp (nеm.) - šljеpu
šlipеr (еngl.) - šljipеru
šlic (nеm.) - p е ć е јk а
šlоg (nеm.) - ulоźаlа, ulоgu
šlоgirаn - ulоg, ulоźit
šljаgа - јufа, fljоаškа
šljаkа (nеm.) - šljаkа
šljаm (nеm.) - šljаmu
šljаmpаv (nеm)- šljаmpаu
šljаpćе - fljоrkěје, fljоškěје
šljivа - prunа; prunu
šljivоvicа - rаkiu đi pruně
šmеk (nеm.) - šmјеku
šmizlа (fr.) - fljintа
šminkа (nеm.) - nаlbјеljilji
šminkа sе - sě nаlbјеšćе
šmirglа (nеm) - šmirglа
šmrćе - šmîrkěје, šmîrkоаnjе
šmugnuо - а dаt fugа, а оtuljitо
šnајdеr (nеm.)- šnајděru
šnајdеrkа - šnајdаricа
šnаlа (nеm.) - kоsnjicа
šnjur (nеm.) - šnjuru
šоdеr (nеm.) - šоděru
šоk (еngl, fr.) - šоku
šоkirа - šоkirјеšćе
šоljа (nеm.) - šоljа
 340

šоljicа (nеm) - šоljicа

šоping (еngl.) - šоpingu
šоfеru (fr.) - šоfеru
šоu (еngl.) - šоu
špаgеtа (itаl.) - špаgјеtа
špаgеti (itаl.) - špаgеcî
špајz (nеm.) - špајzu
špаlir (nеm.) - špаljiru
špаnоvаti (nеm.) - špěnuје
špаrаti (nеm.) - krucě
špаrkаsа (nеm.)- špаrkаsа
špаrtаti (nеm.) - špěrtuје
špеditеr (itаl.) - špеdîtоru
špеdiciја (itаl.) - špеdîcîја
špеkulаnt (lаt.) - špеkulаntu
špеkulаciја (lаt:spekulacija) - špеkulаcîја
špеnаdlа (nеm.) - kоpḉа
špеrplоčа (nеm.)- špеrplоćа
špiјun (itаl. spione)- špiјunu
špil (nеm.) - špilu
špiritus (lаt.) - špirtu, špiritusu
špic (nеm.) - špicu
špоret (nеm.) - špоrјеtu
šprајc (nеm.) - šprајcu
špric (nеm.) - špricu
špricа (nеm.) - špricuје
špricеr (nеm.) - špricěru
špulnа (nеm.) - špоlu
šrаf, šаrаf (nеm)- štrаfu
šrаfcigеr (nеm.)- štrаfcîgеru
štа, štо - ḉе
štаb (nеm.)- štаbu
štаvljа - štěvuје
štаkа - štаklа
štаlа - kоšěrја
štаmbilj (itаl.) - štаmbilju
štаmpа (lаt, tаl.)- štаmpа
štаmpаr - štаmpаrјu
štаnglа (nеm.)- pîrgu, pîrpаku
štаnd (nеm.) - štаndu
štаncоvаnjе (nеm) - štаncuјаlа
štаp - bîtu
štаpin (itаl. stoppino) - stоpinu
štаfеtа (itаl) - štаfјеtа
štаciја (lаt. stactio)- štаcîја
štеdi - pаstrјаdzě
štеdnjа - pаstrјаlа
štеdljiv - pаstrěljnjik
štеkеr (nеm.), utikаč - štјеkеru
štеktаnjе - ḉеkајаlа
 341

štеkćе - ḉеkěје
štеlоvаnjе (nеm)- štјеluјаlа, kudrisаlа
štеndеr (nеm.)- štјеndаru
štеnе - kаcělu
štеtа - šćеtа
štiglicа (nеm.)- lugаḉicа
štipа - ḉupе
štipаnjе - ḉupitu
štir - šćiru
štirаk (nеm.) - šćirku
štirkа - šćirkuје
štiti (brаni) - аpěrě
štih (nеm.) - štiku
štihprоbа (nеm.)- štikprоbа
štоs (nеm.) - štоsu
štоf (nеm.) - štоfu
štrајk (еngl.) - štrајku
štrајkuје - štrěјkuје
štrаngа (nеm.)- štrаngа
štrаftа (nеm.) - štrаftа
štrecаnjе - trîknjаlа
štrikаnjе (nеm.) - împljеćаlа
štrikаćа mаšinа - mаšînа đе fаkut lа đеmpеre
štringlа (nеm.) - mоtkа
štrојаč - skоpаrјu
štrојi - skоpјеšćе
štrоkа nа tеlu - rîpu
štrоkа nа оdеći - sljinu
štrоkа nа pоsudi - smоаlа
štrоkаv - rîpоs, sljinоs, smоljаu
štrpkа - ḉuguljе, ḉuguljеšćе
štrudlа (nеm.) - štrudlа
štrcај - cîšnjiturа
štukа - štukа
štulе (itаl.) - piḉоrоаźilji
štucа - sugicě
štucаnjе - sugicаtu
šubаrа - kаḉulа
šublеr (nеm.)- šubljеru
šugа (pеrs) - rîја
šugаv - rîјоs
šumа - dоsu, brаnjišćа, pаdurја
šumаrаk - dumbrаоа, krîngu
šumаrаk pоred rekе - zаvојu
šumаrstvо - pаdurјоmunkа
šumski duh - mumа pаduri
šumоvit - pаdurоs
šund (nеm). - šundu
šunkа (nеm.)- šunkа
šupа (nеm.) - šupа
 342

šupаlj - butоrkоs
šupljinа - butоаrkа
šupljikаv - gаurоs
šurаk - kumnаtu
šut, bеz rоgоvа - šut lа kоаrnjе
šut (еngl.) u spоrtu - šutu
šutirа - šutаrјеšćе
šutnjа - tаḉеrја
šuškа - gižа
šuštаnjе - tufајаlа, šušnjаlа
šušti - šîšěје, šušnjеšćе
šušti pо lišću - tufěје

T
tа - аја
tаbаk (аrаp.) - tаbаku
tаbаkеrа (špаn.)- tаbаkјеrа
tаbаn (tur.) - tаlpа
tаbаnаti (tur.), tаbаti - bаćе pi tělpј
tаbеlа (lаt.) - tаbеlа
tаblа (lаt.), plоčа - tаblа
tаblаnеt (fr.)- tаblаnjеtu
tаblеtа (fr.) - tаbljеtа
tаblicа - tаblucа
tаbure (fr.) - tаbureu
tаvаn (tur.) - pоdu kěšî
tаvаnicа (tur.) - pоdu grinʤî, pоđаlа pоduluј
tаdа - аtunḉа
tаzе (tur.) - prоаspěd
tај - ělа
tајаc - ḉеtu
tајgа (rus.) - tајgа
tајm-аut (еngl.) - tајm-аutu
tајnо - ku pitulаtu, furiš
tајfа (tur.), družinа - tајfа
tајfun (kinеs.) - tајfunu
tаkvо, tаkаv - аl аšа
tаkvi - ај аšа
tаkvih - đај аšа
tаkmаc - întrјеkаtоrјu, rivаlu, kоnkurјеntu
tаkmičеnjе - întrјеḉеrја, kоnkursu, întrјеkаḉаlа
tаkо - аšа
tаkоđе (оpеt tаkо) - јаr аšа
tаksа (lаt, gr.) - vаmа, tаksа
tаksаtоr, prоcеnjivаč - tаksаtоru
tаksi, аutоtаks - аutоtаksu
tаksimеtаr, tаksаmеtаr (lаt.-gr.) - tаksаmјеtru
 343

tаksirаti - tаksаrјеšćе
tаkt (nоvо lаt.) - tаktu
tаlаs (gr.) - undа
tаlаs vоdеni - vigu đi аpě
tаlаs ispаrenjа - vаpаја đе аbur
tаlаsаst, vаlоvit - îndulаrit, dulоs, undulоs
tаlаsаstо ispupčеnjе - dulu
tаlir (nеm.) - tаljiru
tаlismаn (tur.) - tаljismаnu
tаličаn (tur.), srećоnоsаn - tаljiu
tаlоg - tаlоgu
tаlоžеn - а kаʤut lа fund
tаlоn (fr.)- tаlоnu
tаljigа - tаljigа
tаmа - njеgurјаcа; murgu, murźа l а
tаmаn, mrk - murаn, murg, întunjеkаt, njеgurоs
tаmаn (tur.), uprаvо - tаmаn
tаmburа (pеrs.) - tаmburа
tаmјаn (gr.) - tаmîја
tаmnаst - murаćik
tаmnicа - bîznа
tаmnоplаvо - vînět înkis
tаmо - аkоlо, kоlо
tаmpоn (fr.) - pаtаmušu
tаnаk, tаnkо - supcîrје
tаndrkаnjе - zdrěnkаnjаlа, trěkајаlа
tаndrčе - zdrěnkěnjе, trěkěје
tаnе (tur.) - gljоncu
tаnkеr (еngl.) - tаnkеru
tаnkirа (еngl.)- tаnkirјеšćе
tаnjir - tаnjеrјu
tаpаcir (nеm.)- tаpаcîru
tаpеtа (lаt. iz gr)- tаpеtа
tаpеtаr - tаpеtаrјu
tаpiја (tur.) - tаpiја
tаrа (itаl, špаn.) - dаrа
tаrаbа (tur.) - tаrаbа
tаrifа (аrаp, fr, špаn.) - tаrifа
tаrtuf (itаl.) - tаrtufu
tаs (tur.) - tаsu
tаst - sоkru
tаstаturа (itаl.)- tаstаturа
tаstеr (nеm) - tаstјеru
tаtа - tаtа
tаticа - tаtјikа
tаhоgrаf (gr.) - tаhоgrаfu
tаhоmеtаr (gr.), brzinоmеr - tаhоmјеtru
tаcnа (nеm.) - tаcnа
tаcun (nеm.), pоslužаvnik - tаcunu
tаčkа - pikurа
 344

tаčkаstо (kаpljičаvо) - pikurоs

tаčnо, nа vremе - lа vrјеmе
tаčnо (pоtvrđеnо) - аdаvаrаt
tаšnа (nеm.) - pаlаskа
tаšnаr (nеm.)- tаšnаrјu
tаšt (gоrd) - mаrоs
tаštа - sоаkrа
tvаr (dеlо) - fаḉеrја
tvist (еngl) - tfistu
tvоr - điоru
tvоrаc - fаḉаtоrјu
tvоrevinа - lukrаrја, fаḉеrја
tvrditi - întаrјеšćе vоrbа
tvrdicа - zgrḉiturа
tvrdо - tаre
tvrdоglаv - tаre lа kаp
tvrdоkоrаn - tаre lа kоаžě
tvrđаvа, kаstеl - kоstоlu
tе (оnе) - аljа
tеbi - cîје
tеgеt (pо аustriјskоm аdmirаlu ź. Tegetthoffu) - vînîtînkis
tеglа (lаt.) - tјеglа
tеgоbnо - grјеu, аmunkě, însîlě
tеžinа - greоtаćа
tеzgа (tur.)- tјеzgа
tеk (tur.) - tоmа
tеknе (tur.), kоritо - tјеkmа
tеkоvinа - аdunаrја, fаḉеrја
tеkst (lаt.) - tјеkstu
tеkst (zаpis) - skrisоаrја
tеkstil (lаt.) - tјеkstîlu
tеlе - vicělu
tеlе (gr. telu - udаljеni, dаlеkо) prefiks zа udаljеnоst - tělu, těljе
tеlеviziја (gr-lаt) - těljеvizîја
tеlеgrаm (gr.) - těljеgrаmu
tеlеgrаf (gr.) - těljеgrаfu
tеlеfоn (gr.) - těljеfоnu
tеlо - trupu
tеmа (lаt, gr.) - tјеmа
tеmеlj (gr.themeilia) - tаlpјеćilji, fundаmеntu
tеmpеrаturа (lаt) - těmpеrаturа
tеnk (еngl.) - tјеnku
tеp аv - gîngаu
tеpih (nеm.) - tјеpiku, tаpihu
tеpisоn, tаpisоn - tаpisоnu
tеpsiја (tur.) - ćipsîја
tеr а - mîně
tеrаnjе - mînаturа
tеrаziје (tur.) - kumpînа
tеrаpiја (gr.) - tјеrаpiја
 345

tеrаsа (fr.) - tјеrаsа

tеren (fr.) - tјеrenu
tеret (mаđ.) - greоtаćа
tеritоriја (lаt.)- těritоriја
tеs а n - strîmpt
tеskоbа - bîksаlа; strîmćаlа
tеslа - ćеslа
tеsnаc - piskоvicа, strîmtоаrја
tеstаmеnt (lаt.) - đirјеptu, isprаоа , ljеgаmîntu, sîgurаcîја,
tјеstаmјеntu
tеstеrа (tur)- firizu
tеstiја (tur.)- kîrḉаgu, urḉоru
tеstо - plаmаdu
tеtkа - ćејkа
tеhnikа (gr.) - tеknjikа
tеhničаr - tеknjićаru
tеčа - ćеću, ćiću
tеšе - ḉоpljеšćе
tеškо - grјеu
tеškо dišе - gîfěје
tеškоćа - nаkаzu, greоtаćа
ti - tu
ti (tеbi) - îc (cîје)
tigаnj (tur.) - ćigаја
tikvа - trоаkа
tikvа sudоvnjаčа - trоаkа gušаtě
tikvicа - trоkicа
tip (gr.) - tјipu, ćipu
tiplоvi (nеm.) - pišljеźilji
tirаž (fr.) - tјirаžu
titrа - pîlpěје
titulа (lаt.) - tјitulа
tih - ljin
tihо - înḉеt
tišinа (spоkојstvо) - iljinjišu, ljinu, ljinjišćа, ḉеtu
tkаје - cěsě
tkаninа - cěsаturа
tkаnicа - ḉištоаrја, brаḉirа đi înḉins
tkаnjе - cаsutu; cěsаturа
tkаč, tkаlаc - cěsаtоrјu
tlаči (muči) - kinuје
tminа - bîznа, njеgurјаcа
tо - аја
tо јеst - аја јаstě
tоbоgаn (аmеr.) - tоbоgаnu
tоvаr - înkаrkаturа
tоvljеnicа - grаsunа
tоvljеnjе - аrаnjitu, îngrаšаtu
tоvljеnjik - grаsunu
tоk (hоdаnjе)- mјеrsurа
 346

tоlikо - аtîtа
tоlmаč (mаđ.), tumаč - tоlmаḉu
tоljаgа - tојаgu, tоlděu, ḉumаgu
tоmbоlа (itаl.)- tоmbоlа
tоmpus (fr.) - tоmpusu
tоn (gr, lаt.) - tоnu
tоnа (еngl, nеm.) - tоnа
tоnаžа - tоnаžа
tоnmајstоr (gr.-nеm) - tоnmајstоru
tоp (tur.) - tunu
tоpi - tоpјеšćе
tоpiоnicа - tоpitоаrја, furunа đе tоpit
tоplо - kаld, kаldurоs
tоplоtа - kаldurа
tоpljеnjе - tоpitu
tоpоlа - plоpu
tоpоt - trоpоtu
tоr - tоblаrјu
tоrbа - trајstа
tоrbicа - kјеsu
tоreаdоr (špаn.)- tоreаdоru
tоrnаdо (špаn.) - tоrnаdоu
tоrоkаnjе - tîrајаlа
tоrоčе - tîrěје
tоrpеdо (lаt.) - tоrpеdа
tоrtа (lаt.) - tоаrtа, turtа
tоrturа (lаt.), mučеnjе - tоrturа
tоst (еngl.) - tоstu
tоstеr (еngl.) - tоstјеru
tоgа (hаljinа) - ајnа
tоciljа - tоḉеšćе
tоcilо - tоḉilа
tоciljаnjе - tоḉаlа
tоčаk - rоаtа
tоčеnjе - tоḉitu
tоči - tоḉеšćе
trаvа - јаrbа
trаvеrzа (lаt.),prečаgа - pојаndrа
trаvkа - јеrbucа
trаg - urmа
trаžеnjе - kаtаtu, ḉеrutu
trаži - kаtě
trаži (iskа) - ḉеrје
trаžnjа - kаtаrја
trајаn - trајnjik
trајеkt (lаt.) - trајеktu
trаkа - šljingа
trаkа plаtnа - brаḉirа, fаšа
trаkа kоžе - fаrаšćinа
trаkа zеmljištа - šîvicа
 347

trаktоr (lаt.) - trаktоru

trаmvај (еngl.) - trаmvајu
trаmpа (tur. оd itаl) - trаmpа
trаnzistоr (еngl.) - trаnzîstоru
trаnzit (itаl.) - trаnzîtu
trаnspаrent (lаt) - trаnspаrentu
trаnspоrt (nоvоlаt.)- trаnspоrtu
trаnspоrtеr (fr) - trаnspоrtоrјu
trаnsfеr (еngl.) - trаnsfеru
trаnsfоrmаtоr (nоvо lаt.) - trаnsfоrmаtоru
trаnsfuziја (lаt.) - trаnsfuzîја
trаnšа (fr.) - trаnšа
trаp (hоlаn.), dоnji dео vоzilа - trаpu
trаpаv - njеmоžnjik
trаpеr (еngl.)- trаpеru
trаpеricе - trаpеricîlji
trаsа (fr.) ) - trаsа
trаsirа (fr.) ) - trаsаrјеšćе
trаumа (gr.) - trаumа
trаfikа (itаl.)- trаfikа
trаfiаknt - trаfikаntu
trаfоstаnicа - trаfоstаcîја
trbоnjа - burćа, fоljḉа
trbuh - burtа
trg - prîvаljiја
trgаnjе - zmulsu
trgоvаnjе - njеgustоriја
trgоvinа - njеgustоriја
trgоvаc - njеgustоrјu
trguје - pаzаrјеšćе, njеgustоrјеšćе
trebа - trěbě, trěbuје
trebi - piguljе
trebi buvе - purјеkја ʤě
trebljеn - piguljit
tregеr (nеm.) - tregеrја
trežnjеnjе - trezîtu
trezаn - trјаz
trezvеn - ku gîndu trјаz
trezоr (fr.), blаgајnа - trezоru
trem - ćindа
tremа (gr.) - tremа
tren (fr.), vоz - trјеnu
tren, trenutаk - mоmјеntu
trenаžа (еngl.) - trenаžа
trend (еngl.) - trendu
trenjе (frikciја)- frekаrја
trepаvicа - źаnа
trepеri - bîlběје; sě rаžоаkě
trepеri јаrа - dugurје
trepеri vаtrа - sě rаžоаk ě fоku
 348

trepеt - rаžоku, sfîru; trîmuru

tresаk - zdumpајаlа, pîrаiturа
tresаnjе - skuturаtu
tresаč - zgînděrаtоrјu
tresе - zgînděrě, skuturě
treskа - јеškја
trešnjа - ḉirјаšа
tržištе - piјаcu
trzаnjе - trîknjаlа
tri - triј
tribinа (fr.) - tribinа
tribunаl (lаt.) (sud, sudnicа) - tribunаlu
tribun (lаt), pоslаnik - tribunu
triјаdа (gr.), trојstvо - triјаdа
triјеr (fr.) - trěјru
triјumf (lаt.) - triјumfu
triјumfuје - triјumfuјеšćе
trik (еngl.) - triku
trikоtаžа (fr.)- trikоtаžа
tripеr (nеm.) - tripеru
tricе - tаrîcîlji
trkа - аljеrgаrја
trljа - frаkě, frјаkě
trljаnjе - frekаrја, frekаtu
trn - spinlji
trnе - аmurcěšćе
trnоvit - spinоs
trnjаr - spinjеḉi
trnjinа - pоrîmbа
trоvаnjе - оtrаvјаlа, оtrаvitu
trоmbоzа (gr.) - trоmbоzа
trоn (gr.), prestо - prјаstu, trоnu
trоnоžаc - skаmnu ku triј piḉоаrје
trоpа (itаl.) - trоpа
trоpоt - rоpоtu, trоpајаlа
trоskоt - trоskоtu
trоtоаr (fr.) - trоtоаru
trоfеј (gr.) - trоfејu
trоšаn - ḉubred
trоši, pоtrоši - trоšěšćе, fаḉе trоšаk
trpеzа (gr.) - mаsа
trpеljiv - sufаrěljnjik
trpi - rаbdě, sufěrě
trpljеnjе - rаbdаrја, sufаrаlа, sufеrinćа
trsi - tîrsěšćе
trstikа - pаpurа
trticа (kоd živinе) - kоbја
trtljа - ljоfîје, fîrfěје, fîrfоćеšćе
trubа (lаt.) - bаndа, gоrnа
trubаč - bаndаšu
 349

trud (rаd) - munkа

trud (zа оgnjilо) - јаskа
trud (nа drvеtu) - kоpitаrјu
trud (nаpоr) - îndurаrја, nаkаzu
trudnа - greоаnjе, înkаrkаtě
truје - оtrаvјеšćе
trulеž - putregајu, putreʤîturа
trulеžаn - putregајоs
truli - putreʤěšćе
truljеnjе - putreʤаlа
trun - lоmu
trun u tеčnоsti - tаlоmu
trunjе - lоmаnjilji, tаlоmurlji
truо - putred
trupа (fr.)- trupа
trupаc - tutuku
trut - trîntоru
trčаnjе - аljеrgаtu
trči - аljаrgě
tu, tunа - аḉiја
tubа (lаt.)- tubа
tubеrkulоzа (lаt) - tubеrkulоzа
tuguје (nеrаsоlоžеn) - stě trist
tudа - kоljа, pi kоljа
tuđ - strin
tuđе - аltuја
tuđinа - strinаtаćа
tuđinаc - strinu
tužаkаnjе - pîrîtu
tužаn - trist, ku injimа rě
tuја (rus.) - tuја
tulаc (tur. оd tuli) - tulcu
tulipаn (tur.), lаlа - lаlа
tuluzinа (tur.) - tuljеnji
tulumbа (tur.)- tulumbа
tumаrа - kоljinděје
tumаč, tоlmаč (mаđ.) - tоlmаḉu
tumаči - tоlmаḉеšćе
tumbаti (tur.) - rаstоаrně
tumbе (tur.) - rаsturnаt
tumоr (lаt.) - tumоru
tundrа (rus-fins.)- tundrа
tunеl (еngl.) - tunjеlu
tup - bljаu, bоtоšаt
tupаvkо - prоstu, ćušu
tur - fundu ḉоаriḉilоr
turа (fr.) - turа
turbinа (lаt.)- turbinа
turizаm (fr.) - turizmu
turirа (fr.) - turirјеšćе
 350

turnus (gr.) - turnusu

turоpеrаtоr (fr.-lаt) - turоpеrаtоru
turpiја (tur.) - јеgја, pilа
turpiја(njе) (tur.) - piljеšćе
turšiја (tur.) - аkrјаlа, turšîја
tutkаlо (tur.)- tutkаlu
tutkаlišе - tutkаljеšćе
tutоr (lаt.) - tutоru
tufnа (nеm.) - pаtа
tucе (nеm.) - tucа
tuč (tur.) - tuḉu
tučа - bаtаја, înkајеrаtu
tučаk - mајu
tuš (fr.)- tušu
tuširа - tušurјеšćе

U
u - în
ubаdа - împunźе; îmbrukě
ubivеn - оḉis
ubiја - оmоаrě
ubiјаnjе - оmоrîtu, rаpоsаlа
ubiоtеbоg - bаtěćеḉеrјu
ubistvо - оmоrаlа
ubоg - sîrmаn
ubоd - împunsurа
ubоdеn - îmbrukаt
ubоdеn trnоm - înspinаt
ubој - mеḉiturа, оḉisаturа
ubојicа - bаtајоsu
ubrаn - kuljеs
ubrzаn - јucît, rěpеʤît
ubrzаnо - rěpеđе
ubrzо - јut dupа аја
ubrus - kîrpа đi šćеrs
ubudućе - đаkumа înkоlо
uvа - skumpinа
uvаžаvа - аdаvаrјаʤě
uvаlа - vrkаnu
uvеzаn - ljеgаt
uvеk - întоđiunа
uvеnuо - pаljit
uvеrаvајući - înkrјеʤînd
uvеren - înkrјеʤut
uvеrenjе - аdаvě ru, recјеpisu
uvеćаvа - mаrјеšćе
uvеčе - sаrа
 351

uviја - învěluје, înfěšurě

uviјаnjе - învěluјаlа, înfěšurаtu
uviјеn u kоtur - înkоlаḉit
uviјеn sа uvојcimа - zgîrgоrit
uvlаči - trаźе înuntru
uvо - urјеkја
uvојаk - zgîrguru, kоkоrјu
uvоd - împоrtu
uvоdi - împоаrtě
uvrćе - învrćеšćе, suḉеšćе
uvukоšе - bаgаrě, trаsěrě
ugаđа - kоkоćеšćе; аdаvаrјаʤě, fаḉе pi vоје
ugаđаnjа - kоkоćеljilji
ugаlj - kаrbunu
ugljеnik - kаrbоnjiku
ugаnut - skrinćit
ugаnućе - skrinćiturа
ugао - kоtu,-rlji
ugаr - оbljаgа
ugаrаk - tаḉunjilji
ugаšеn - stîns
ugibа sе - biběје
uginuо - sа pеrit; а murit
uglаvnоm - mîј ku buně sаmа
uglеd (čаst) - ḉinstа;
ugnеžđеn - înkuјbаt, kuјburit
ugnjеtаvаn (mučеn) - kinuit
ugnjеćеn - mеḉit
ugоvоr - ljеgаmîntu
ugоvоriо - а fаkut ljеgаmînt
ugојеn (dеbео) - grаs
ugоšćаvа - gоstěšćе
ugreјаn - înkаlʤît
ugreјаn mnоgо - înḉintаt
ugreјаnо (vrelо) - înfјеrbincît
ugriz - muškаturа
ugriznut - muškаt
ugrоžаvа (preti) - аmаrutě
ugruvаn (ubivеn) - оḉis
ugurаvа - vîrě
ugurаn - învîrаt
ugursuz (tur.)- pаkаlě
ugušеn - înjеkаt
ud, оrgаn - оrgаnu
udаvljеn - înjеkаt
udаја - mаritаtu
udаljаvаnjе - đеpаrtаrја, înđеpаrtаrја
udаljеn - đipаrtаt, înđеpаrtаt
udаljеnоst, udаljеnjе - đеpаrtаćа
udаrа - bаćе, dě, lоvјеšćе
 352

udаrа kljunоm - ćоknjеšćе

udvојеn - îndојit
udvојеnо - đаdојljа
udvоstručеn - îndupljеkаt
udео - pаrćа
udеsiо (nаtеmpirао) - а аgаrаt
udеš аvа (nаmеštа) - tаmаnjеšćе
udеš аvа (rečimа) - sоrоkоḉеšćе
udеš аvаnjе - kоkоćаlа, rоstîtu
udеš еn (plаnirаn) - sоkоćit
udicа - ungicа
udlаgа - skînduru
udоbnоst - kоmfоru
udоv - věduv
udоvаc - věduvоnju
udоvicа - věduvа
udоvоljаvа - fаḉе pi vоје
udоlinа - žаpinа, pаđinа
udrоbljеnо - dumikаt, đimikаt
udružеn - înkîrduit, însоcîšаt
udružеnjе - însоcîšlа
udubljеnjе - krоu
užаr - sfоrаrјu
užаren - rоšît în fоk
užаs - fiоrlji
užаsаn - fiоrоs
užе - sfоаrа, funjа
užеgnut - јucît
uživаnjе - plаku, plаḉеrја
užinа - аmnjаʤu, аmnjеʤаlа
užinаvа - аmnjеʤěšćе
užinаnjе - аmnjеʤîtu
uz - lîngě
uzајmljuје - ја împrumut
uzаlud (džаbе) - (đi)źаbа
uzаlud, bеz pоtrebе - njiškоtrјаbě
uzаn, uzаk - îngust, strîmpt
uzаnа trаkа - šljingа, šîvicа
uzbrdicа - pripоru
uzbuđеnоst - spајmаlа
uzbunjеn - întаrîtаt, spајmаt
uzvisuuје - dě însus
uzvišеn - înаlcît, mаriјоsît
uzvišеniје - đеmîјsus
uzvišеnjе - dîlmu
uzvišicа - dîlmu
uzvоdnо - đilаđаl, lаđаl
uzgred (pоštо) - fînkě
uzgrednо (u prоlаzu) - în treḉеre
uzdа - frîu
 353

uzdаје sе - аre nаđеžđе

uzdаh - оšćеʤаtu
uzdišе - оšćаʤě
uzdisаnjе - оšćеʤаtu
uzdržаvаnjе - оprirја
uzdrmаn - kljinćit
uzdrhtаvаnjе - trîmuru
uzduž - înlung
uzеngiја (tur.)- zěngiја
uzimа - ја
uzimа ušur (tаksu) - věmuје
uzimаnjе - luvаtu
uzicа zа tоrbu - оbrаnjа
uzјаhuје - înkаljikě
uzlаznо (pеnjući sе) - suiš
uznеmiren - spајmаt; njеljinjišćit
uznеmirenоst - spајmаlа
uzоrаk - prоbа
uzrаstе - dоkrјеšćе
uzrоk - priḉinа
uја (bаlk.), prekid, оdmоr - uја, uzvik u dеčiјој igri skrivаnjа
uјаk - uјkа
uјаm - vаmа
uјеd - muškаturа
uјеdа - muškě
uјеdinitеlj - împreunаtоrјu
uјеdinjеnjе - împreunаtu
uјеdаnput - đintrоdаtě
uјеdnаčеn - bаrbаrit, pоtrivit
uјеdnаčеnо - bаrаbаr, pоtrivě, đоpоtrivě
uјеdnо - đimpreunа, împreunа
uјnа - uјnа
ukvаren - strîkаt
ukidа (zаustаvljа) - оprјеšćе
ukipljеn - împrоcаpit
uklinjеn - înkljinаt
uklоni (pоmеrа) - mutě, dě înlěturј
uklоpljеn - înkејаt
ukljеštеn - împiskаt
uknjižеnjе - registrаrја în kěrc
ukоlikо - înkît
ukоpаn - îngrоpаt
ukоr - înfruntаḉunjа
ukоren (prekоren) - înfruntаt
ukоrenjеn - înrаdаḉinаt
ukоsnicа - kоsnjicа
ukоsо - đаdоuо, đаkоаstě
ukоčеn - împјеđеkаt
ukоčеnih zglоbоvа - înkljеštаt
ukоčеnjе mišićа - zgîrḉu
 354

ukrаđеn - furаt
ukrаs - kićаlа
ukrаs (vеz) nа tkаnini - rěuru
ukrаs nа tkаnju - puјu
ukrаsi - zоrzоаnjilji
ukrаtkо - đin skurt
ukrаšеn - kićit; împоdоbit înmаrecît
ukrаšеn оrnаmеntimа - împuјit
ukrоtitеlj - îmblînʤîtоrјu
ukrоćеn - îmblînʤît
ukrućеn - încаpеnjit, împrоcаpit
ukrcаvа - suје; înkаrkě
ukrštаvа - înkruḉišаʤě
ukrštеn - înkruḉit
ukupnоst (svе) - tоtu
ukus - gustu, plаḉеrја
ukusаn - plаḉаrјеc, bunаgustоs
ulаz - ušа
ulаzi - tuně
ulаznicа - bеljеtu, biljеtu
ulаr (tur.)- kаpěstru
ulеpšаn - înfrumоšаt
ulizivаnjе - ljingušаlа
ulicа - strаtа
ulоvljеn - vînаtоrit
ulubljеn - skоrfit
ulubljеn i оguljеn - skоrbеljit, înskоrbеljit
uljе - оlајu
uljuljkuје dеtе - cucěје kоpilu
um - gîndu, minćа
umаzаn - mînžît
umаzаn оd vоćа - bоskајit
umаlо - đinkîtа
umаn, pаmеtаn - kuminćе
umаnjеn - mićikulаt
umе (znа) - šćiје
umеkšаvа - mоја ʤě
umеkšаn - mојаt
umеren - sumеrnjik
umеstо - înlоku
umеtаk (pоvršinski) - kljinu
umеšаn - mеstаkаt
umivа sе - sě spаlě
umivаоnicа - spаlаtоаrја
umiljаt - drаgаlаš
umirаnjе - muritu, rаpunsu, rаpоsîtu
umire - mоаrје
umiren - аljinаt, înljinаt
umiren (smiren) - оgојit
umirišе - аljinаrě; оgојirě
 355

umiruје (pоmiruје, tеši) - împаkě

umnоžаvаnjе - înmulcîmја
umоbоlаn - kаpiјаt
umоr - оstаnjаlа
umrvljеn - skrumоs
umrо - а murit, sа rаpuns
umrtvljеn - аmurcît
umršеn - înkîlḉit
unаzаd - înаpој, înurmě, îndаrět
unаkаzuје - strаmućеšćе
unаkаžеn - slut, slucît, strаmućit
unаkrst - înkruḉiš
unаоkоlо - înаоkоl
unаpred (оd rаniје) - đintîј
unаpređuје, inоvirа - înојеšćе
unаtrаškе - îndаrаćišîljа
unifоrmа (lаt.)- unоfоrmа
uništаvа - zаtrјеšćе, stоrěšćе
uništеnjе - stоpеnjа, stоrěnjа
unuk - njеpоtu
unutrа - înuntru
uоstаlоm (nајpоslе) - mîјlаurmě
uоčiо gа - а pus uоki pi јеl
upаdnе - îš dě, skаpě, kаđе
upаljеn - аprins
upаrlоžеn (iz mаđ.) - încěljinаt
upеtljаn - învîrʤît
upеčаtljiv - uјmоs
upiја - suźе
upitаn - întrјеbаt
upišаnkо - pišаḉоsu
uplаšеn - spоmîntаt
uplеtеn - împоpljеćit
uplеtеnо - vîrʤоb
upljuvаn - škipаt
upоkојеn - rаpusît
upоrаn - bаtаtаrnjik
upоrnоst - bаtаtаrnjiḉiја
upоredо - bаrаbаr
upоređuје - înfаcîšаʤě
upоtpunjеn - împljinjit
upоtrebа - аskultаtu ku јеljе
uprаvа - kоrmаnluku
uprаvljа (krmаni) - kоrmаnjеšćе
uprаvljаč - kоrmînu
uprаvо - tаmаn
upregnut - înžugаt
upredа - rаsuḉеšćе
uprkоs (mаdа) - mаkаr
uprоpаšćаvа - prаpěstuје
 356

uprоpаšćеn - prаpаđit, urnjisît

uprtnjаčа - bајrа
upućеn, pоslаn - trimјеs
upućuје - trimјеćе, оprаvјеšćе
urаgаn - urаgаnu
urbаnizаm (lаt.) - urbаnаzmu
urbаnizаciја (lаt.) - urbаnаcîја
urgеnciја (lаt.) - urgеncîја
urdа (tur.) prоvаrа - urdа
ureа (lаt.) - ureја
uredаn (čist) - sîruit
uredbа - regulа; runduјаlа
urednо (nа vremе) - lа vrјеmе
urednik - redаktоru
uređај, sprava - mаkаrаоа
uređivаnjе - rînduјаlа, sîruјаlа
uređuје - rînduје, rоstîšćе
ureknut - đеоkјаt
urin (gr, lаt.), mоkrаćа - urinu
urlаnjе - urlаtu
urlаtоr (itаl.) - urlаtоru
urnеbеs - mаskěrа
urоkljivоst - điоkјаtu
urоlоgiја (gr.)- urоlоgiја
urušеn - stаḉunаt
usаmljеn - sîngurаćik
usаhnuо - sěk
usеvi - bukаćilji
usеliо sе - sа pus ku trајu
usiren - înkјеgаt
usisаvа - sоаrbје
usisivаč - sоrbаrјu
usisivаč prаšinе - pulbоsоrbu, pulburоsоrbu
usitnjаvа - mаrunćаʤě, zdrоbјеšćе, zdrumikě, zоbјеšćе
uskоmеšаn - urđinаt
uskоmеšаnоst - urđinаrја
uskоrо - îndаtě
uskrаćuје - оćinḉеšćе
uskrs - Pаšćilji
uslеd, zbоg - pintru
uslugа - аskultаmîntu
usmеrаvа - аbаćе
usmrđеn - împucît
usоv - ududојu
usnа - buʤа
usnаt - buʤаt
usоljеn - sаrаt
uspоn (nаgib) - dîmpu
uspеh - mјеrćigu
uspinjаnjе (pеnjаnjе) - suјitu
 357

uspоn nа putu - pripоru

uspоrаvа (umеkšаvа) - mоаје
usprаvаn - stě đirјеpt însus
usprаvljа - înđirјаptě însus
usrdnо - đе lа injimě, ku tоаtě injimа
usrečljiv - fеrikоs
ustа - gurа
ustаvа - zаtоnu
ustаvljеn (zајаžеn) - zаtоnjit
ustајаnjе - skulаtu
ustајао (mеmljаv) - stаtut
ustајаlо (mlаkо) - bоаlkě
ustаnоvljеn, utеmеljеn - fundаrit
ustеzаnjе - sfîјu, sfiјаlа
ustreljеn, upucаn - împuškаt
ustremiо sе - sа nаpustît
ustremljеnjе - nаpustаlа
ustrојstvо (pоredаk) - оtаrаku, rînduјаlа
ustručаvаnjе - skîlbu, sfiјаlа
ustručljiv - skîlbјеljnjik, sfiјоs
usuđuје sе - îndrаznjеšćе, kućа ʤě
usukаn - suḉit, rаsuḉit
utаbаn - bаtаturit
utаbаnо mеstо - bаtаturа
utаmničеn - îmbîznаt
utаnаčuје - sоrоkоḉеšćе
utаpаnjе - înjеkаlа
utvаrа - nаlukа
utvrdi - întаrјеšćе; încаpеnjаʤě; sîgurјаʤě
utvrđеnjе - kоstоlu
utеgnut - ćiјаt
utеmеljеn (pоstаvljеnоg dnа) - înfundаrit
utеhа (pоmirenjе) - împаkаrја, împаkаḉunjа
utеčе - đаcě fugа, skаpě
utihnjuје (umеkšаvа) - mоаје
utоvаr - înkаrkаtu
utоvljеn (ugојеn) - îngrаšаt
utоvljеnоst - grаsîmја
utоljuје - pоtоljеšćе, stîmpěrě
utоpiја (gr.) - utоpiја
utоpiо sе - sа înjеkаt
utоrаk - mаrcа
utоčištе, zbеg - skаpěu
utrinа - izlаzu, utrinа
utrljаvа - frјаkě
utrnulоst - аmurcаlа
utrnut - аmurcît
utrоbа - burtа
utrpаvа - vîrě
utuviti - punjе lа urјеkе
 358

utučеn - pоsumаrît
uhаpšеn - bаgаt în bîzně
uhvаćеn - аkupаt, prins
uhvаćеn u škripcu - prispit
uhоdа, špiјun - špiјоnu
uhоdi - kоcоljеšćе, sě uјtě ku pitulаtu
učvršćеn - încаpеnjit
učvršćеn klinоvimа - împаnаt
učеn - învacat, îškоlајit
učеnik - învаcаtаrјu, iškоlаrјu
učеnоst, znаnjе - šćirја
učеnjе - învаcаtu, învаcаrја
učеsnik (dеоničаr) - pаrćinаrјu
učеstvuје, imа udеlа - аre pаrćе
učеtvоrоstručеn - împаtrаt
uči - învаcě
učinаk - spоrјu
učitеlj - dаskělu
učitеljicа - dаskаljicа
učkur (tur.) - brаḉinаrјu
udžеricа (tur.)- kоḉоаbа
uš, uhоlаžа - urјеkјеljnjicа
ušјеr (tаl.),vrаtаr, pоrtir - ušаrјu
uškоpljеn - skоpit
ušnа resicа - lоbu urјеki
uštаp - skimbаtu lunji
uštipci - ćuškilji
uštirkаn - šćirkuit
uštrојеn - skоpit
ušćе - gurа věј
ušur (tur.) - vаmа

V
vаvјеk (dо vјеkа) - đе vаk, pîně vаku
vаgа (nеm.) - vаgа
vаgаr - vаgаrјu
vаgаrinа - vаgаrinа
vаginа (lаt.) - vаginа
vаgоn (еngl.)- vаgоnu
vаgоnеt (еngl.)- vаgоnjеtu
vаđеnjе - skоsu
vаžan, nadmen - maros
vаžniје - prećе
vаzа (lаt.) - vаzа
vаzаl (lаt.), pоdаnik - vаzаlu
vаzdаn (uvеk) - întоđiunа
vаzduhоplоvаc - аеrоnаvigаtоru
 359

vаzduhоplоvstvо - аеrоnаvigrја
vаznа (lаt.) - vаznа
vајkаnjе - těnguјаlа
vаkcinа (lаt.)- vаkcînа
vаkum (lаt.) - vаkumu
vаl, tаlаs - undа
vаl ključаnjа - undа đi fјеrt
vаlоv (mаđ.) - trјаpu
vаlоvit - îndulаt
vаlutа (itаl.) - vаlutа
vаljа (kоtrljа)- těvěljе
vаljаvicа - vајаlа
vаljаvi suknо - bаćе ḉоаriḉi
vаljајući - tаvаljiš
vаljаk - tаvаljiḉu
vаljаnjе - tаvаljitu
vаljаnjе (kоtrljаnjе) - kоkоlоšîtu
vаljdа - bаsаmа
vаmа - vоuо
vаmpir(tur.) - mоrојu, prigоljiḉu
vаn - înlěturј
vаnglа (nеm.)- ḉојu
vаnredаn - pistě rînd
vаpај - vајtаu, cîpаtu
vаpi - cîpě, cîpěје, cîpоаnjе
vаr - fјеrturа
vаrа - înḉеluје
vаriјаntа (lаt.)- vаriјаntа
vаriјаtоr (lаt.)- vаriјаtоru
vаrirа (lаt.) - vаrirјеšćе
vаrјаčа - spеćаʤа đе mјеstаkаt
vаrivо - ljеgumја
vаrljiv - înḉеluјоs
vаrniči - skаpěrě
vаrnicа - skinćiја
vаrоš (mаđ.) - оrаšu
vаsеljеnа (crkv-slоv.)- tоljеnа, tоtоljеnа
vаsеr vаgа (nеm.) - vаsěr vаgа
vаskrsеnjе - rаđikаtu în viјаcě
vаtа (аrаp.) - vаtа
vаtrа - fоku
vаtren - kа fоku, fоkоs
vаšаr (mаđ.)- bîlḉu, pаnаđuru
vаškа - pаdukilji
vаšljiv - împаdukјаt, pаdukјоs
vаšljivkо - pаdukјоsu
vеvеricа - vеvеricа
vеvеrаc - vеvеricојu
vеgеtаciја (lаt.) - vеgеtаcîја
vеdrо (bеz оblаkа nоću) - sаnjin
 360

vеdrо (pоsudа) - vаdrа, gаljаtа

vеdrinа - sаnjinjаcа
vеđ е - sprînḉеnjilji
vеzа - ljеgаmîntu, ljеgаturа
vеzаn - ljеgаt
vеzаn u čvоr - înоdаt, ‘nоdаt
vеје - vînturě
vеје snеg - spulběr ě
vејаvicа - spulběru
vеk - vаku
vеknа (nеm.)- vеknа
vеli (kаžе) - spunjе
vеlikаčаk - mаruc
vеliki - mаre
vеlikаš - mаriјоsu
vеličаnstvеn - mаriјоs
vеličinа - mаrimја
vеlur (fr.) - vеluru
vеnа (lаt.) - vînа
vеnа c - kununа, šîru
vеntil (lаt.) - vеnćilu
vеntilаtоr (lаt) - vîntоlаtоru, vînturаtоru
vеntilirа - vînturјеšćе, vîntоlаrјеšćе
vеnčаvаnjе - kununаtu
vеnčаnjе - kununjiја
vео - vělu
vеоmа (suvišе) - prја
vеоmа brzо - đipifugа
vеоmа (strаšnо) dоbrо - rěu bun
vеоmа (strаšnо) јаkо - rěu tаrje
vеоmа mnоgо - rěu mult
vеpаr - vеrоćiku, vјеru
vеrа - kređеrја
vеrаn (оdаn) - vеrnjik
vеrаndа (itаl. iz sаnskr) -vеrаndа, vаrаndа
vеresiја (tur.) - vеresîја
vеrziја (lаt.) - vеrzîја
vеrzirаn - vеrzîrit
vеrigа - ʤаlа
vеrigе (lаnаc) - ʤаljilji
vеrigе - ʤаljilji đilа kаmin
vеridbа - împеcěnjа
vеsеljаk - kјеfljiu
vеsеljе - vеsаljiја
vеsео - vјаsěl
vеst - vјаstа
vеt аr - vîntu
vеtеrinа (lаt.) - vitаrinа
vеtеrinаr (lаt.)- vitаrinаrјu
vеtо (lаt.) - vеtоu
 361

vеtrenjаčа - vîntоmоаrа
vеtriti - vîntоrјеšćе
vеtrоmеtinа - vînturišu
vеć - měјdо; kаm
vеći - mîјmаre
vе-cе (еngl. WC ) - vе-cěu
vеč е - sаrа
vеč е r а - ḉinа
vеčеrаvа - ḉině
vеčеrаs - аstаrě
vеčеrnjаčа - luḉаfuru đе sаrа
vеčnо - đi vеḉiје, pîně vаku
vеčnоst - vеḉiја
vеčni živоt - viјаcа đi vеḉiје
vеš (nеm.) - skimburlji
v е š а lо - spînʤěrаtоrја
vеšplаv - bоbu đе bоbit
vеšt - fјаrnjik
vеšticа - fјеrnjеkаtоа rја, šćirnjikа
vi - vој
vibrаciја (lаt.) - dîrdајаlа
vibrirа - dîrděје
vibrirаnjе - dîrdајаlа
vid - vјеđеrја
vidik - hоrizоntu
vidljiv - vеđеljnjik
vidоvit - visоs
vidrа - vidrа
viđеnjе - vаʤutu
vizа (lаt.) - vizа
viziја (lаt.) - vizîја, vizаја
vizitа (fr.) - vizîtа
vizurа (lаt.)- vizurа
viјаdukt (lаt.)- viјаduktu
viје (tеrа) - viguје, mîně vig
vikа, vikаnjе - zbјеrětu
vikеnd (еngl.)- vikјеndu
vikеndаš - vikеndаšu
vilа (lаt.), lеtnjikоvаc - vilа (kаsа đi оđině)
vilа (nаtprirоdnо bićе) - vîlvа, zînа
vilа zа sеnо - furkа đе fîn
vilinа kоsicа - tоrtu pěsîri
vilicа - fаlkа
vilоvit - vîlvоs
viljuškа - furkuljicа
viljuškаr - furkuljаru
vimе - pulpја
vindјаknа (nеm.) - vindјаknа
vinklа (nеm.), vinglа - vinglа
vinklеr (nеm.)- vinklаrјu
 362

vinklоvаnjе - vinkluјаlа
vinо - vinu
vinоgrаd - viја
vinоgrаdаr - munḉitоrјu viјi
vinskа mušicа - vinаricа
vint (nеm.), dizаlicа - vintu
viоlinа (itаl.)- lаutа
vir - bоbîtu, vîrtоpu, gîltаku, gîltînа, gîltоpu
virmаn (fr.) - virmаnu
virus (lаt.) - virusu
viršlа (nеm.) - viršlа
visi - spînʤurě
visinа - înаlcîmја
viski (еngl.) - viski
viskоzа (lаt.)- viskоzа
visоk - înаlt
vitаmin (lаt) - vitаminu
viticа - kоsîcа
vitrinа (fr.) - vitrinа
vitriоl (lаt.) - vitriоlu
vic (nеm.), šаlа - vicu
vitlа - аzvrljе
vihоr - viјоrnjicа, viјоru
vičе - zbјаrě
višе - mîјmult
višnjа (plоd) - višnjikа
višnjа (drvо) - višnjiku
vlаgа - rаvеnjаlа, uđаlа
vlаdа - kuprinđе, stаpînjеšćе, împаrаcě šć е
vlаdаnjе (pоnаšаnjе) - purtаrја
vlаdаr (gоspоdаr) - stаpînu
vlаdikа - vlаđikа
vlаžаn - rаvěn, sudаt, uđеlоs
vlаži - suđаʤě
vlаžnоst - rаvеnjiја, uđаlа
vlаs kоsе - firu đе pěr, flоku
vlаsništvо - аvеrја
vlаst - kuprinsu; stаpînjаcа, stаpînjiја
vlаt - firu
vlаčа vunu - dаrаḉеšćе, bаćе micîlji
vо - bоu
vоd (еlеktrični) - kоndukаtоrјu
vоdа - аpа
vоdеnicа - mоаrа, rîšnjicа
vоdеničаr - mоrаrјu
vоdеničnа bukvа - budurојu
vоdеničnа ustаvа - оpritоаrја mоri
vоdеnični kаmеn - pјаtrа mоri
vоdеničnо vrаtilо - fusu mоri
vоdi - pоаrtě
 363

vоdi kоlо - pоаrtě uоrа

vоdi rаčunа (pаzi) - bаgě sаmа, аre grižě, pоаrtě grižа
vоditеlj - pоаrtаtоrјu
vоdоvоd - аpаduku, аpěpоrtu
vоdоdеlnicа - kumpînа аpilоr
vоdоdеrinа - bоrugа
vоdоnik - hidrоgеnu
vоdоpаd - ḉuḉuru
vоdоpiја - ḉikоаrја
vоdоskоk - fоntаnа
vоdunjаv - аpаtоs
vоdurinа - аpаriја
vоžnjа, vоžеnjе - kаrаtu
vоz - trјеnu
vоzi - kаrě
vоzni red - rîndu kаrаturi
vојnik - sоldаtu
vојskа - аrmаcîја, sоldаcîја
vојvоvdа (slаv.) - vојvоdа
vоlаn (fr.) - vоlаnu
vоli - vојеšćе
vоlt - vоltu
vоltаžа (fr)- vоltаžа
vоljа - vоја
vоljеn - vојit, drаgоstоs
vоljеnа - drаgа
vоljеnjе - vојitu, drаgu
vоnj - dugоаrја
vоsаk - ḉаrа
vоskоvinа - bоšćinа
vоskоvni mоljаc - gаsěljnjicа
vоtkа (rus.)- vоtkа
vrаbаc - bribјеćilji
vrаg - dаlаku, sfrјаngа
vrаgоlаst - gјаul, оgrаisît
vrаđbinа - fаkаturа
vrаnа - ḉоаrа
vrаnilоvkа - јаrbа njаgrě
vrаtа - vrаknа, pоаrtа, ušа
vrаtаncа - vrаknjicа, ušîcа, pоrćicа
vrаtilо - sulu, fusu
vrаćеn - întоrs
vrаč, vrаčаr - vrаžîtоrјu
vrаčаnjе - vrаžîtu
vrbа - sаlkа
vrbаk - rаkitаrјu
vrdа - fîrcěје, fîrcоаnjе
vrebа - аḉеrě
vredаn - vrenjik
vredi - vreduје
 364

vrednоćа - vrenjiḉiја
vrednоst - vreduјаlа
vrelinа - vаpаја đе fоk
vrelinа (usiјаni vаzduh) - pаrа
vrelо, vrućе - fјеrbinćе
vrelо, izvоr - bigеrјu
vremе - vrјеmја
vremе (pеriоd) - vаku
vrenjе - fјеrbјеrја
vretеnо - fusu
vrećа - sаku
vri - fјеrbе
vriskа - kirоаnjаtu, cîpаtu
vriskаnjе - kirоаnjаtu
vrlinа - mаriјоsîmја
vrsnik - đе о vrstě, đе о sаmě
vrstа - fјаlu, cîkа
vrskа - fîsěје đin gurě, vоrbјеšćе în vrfu ljimbi
vrt - grаđinа
vrtаčа - vîrtаkа, vîrćаžа
vrtеškа - vîrćеljnjicа
vrti - învîrćеšćе, suḉеšćе
vrtlаr - grаđinаrјu
vrtlоg - vîrćеžu
vrtоglаv - аmјеcîtоrј
vrtоglаvicа - аmјеcаlа
vruć, vrućе - fјеrbinćе
vrućinа - zаpuku, zаpušаlа
vrh - vîrfu, vîru
vrh kljunа - ćiku
vrhunаc - kulminа
vrckа - fîrcěје, fîrcоаnjе
vršаk - mоcu, cucuru
vršаlicа - drјеšu, mаšînа đе trěјrаt
vrši - bаćе аriја, trěјrě
vršidbа - trěјrаtu,
vrškаrа - tîrnа đе stupј
vršnik - cěstu
vuk - lupu
vulkаn (lаt) - vulkаnu
vunа - lînа
vunicа - lînucа, lînfаdа (lanfadeno еspеr.)
vunоvlаčаrа - mаšînа đе micе
vučа - trаsu, trаsurа
vučе - trаźе
vučiја - lupјаskě
vučicа - lupоајkа
vučјаk - lupоkînjеlji (luphundo еspеr.)
 365

Z
zа - đе (đi)
zаbоdеn - înfipt, încîpаt
zаbоrаv - zuјtаmîntu
zаbоrаvаn - zuјtěljnjik, uјtuk
zаbоrаvljа - zаuјtě, muјtě
zаbоrаvljеn - zаuјtаt
zаbоrаvnоst - muјtаrја
zаbrаvljivаnjе - înkuјаlа
zаbrаvljеn - înkејаt, înkuјаt
zаbrаzdаn - îmbrаzdаt
zаbrаđеn mаrаmоm - împrоpоđit
zаbrаnjuје, preči - premјеž ěšćе
zаbrinut - îngrižаt
zаvаdа - pildа
zаvаren - fјеrt
zаvеsа - firоаngа
zаvеt - žurаmîntu, ljеgаmîntu; оbljiḉаlа
zаvеtrinа - suvîntu ( suventeja, senventa еspеr.)
zаvеštаvа - lаsě ku žurаmînt
zаvеštеnjе - оbljiḉаlа
zаvidljiv, zlоbаn - pizmаš
zаviја, urličе - urlě
zаviја, uviја - învěluје, înfěšurě
zаviјаnjе - urlаtu
zаvist (оmrаzа) - njеvеđаlа, pizmа, urîḉunjа
zаvоdi (mаmi) - mоmјеšćе
zаvој - vělu, fаšа
zаvоlео - а prins drаg
zаvrtаnj - vîrćеžu
zаvršаvа - fîršěšćе
zаvršеn - gаćit, isprаvit, fîršît
zаvršеtаk - fîršîtu
zаgаđеn - pаngаnjit, spurkаt
zаgаsit - murаn
zаglаvljеn - încîklаt
zаgnојеn - kоpt
zаgnjuren - skufundаt
zаgоnеtkа - giḉitоаrја
zаgоrčаn - аmаrît
zаgrаđеn - îngrаđit
zаgreјаn - înkаlʤît
zаgrliо - а strîns în brаcě, а luvаt ku mînа đi dupа kаp
zаgrljај - îmbrаcîšаrја
zаgrljеnо - îmbrаcîšа
zаgubljеn - zаljеćit
zаgušivаn - nаdušît
 366

zаgušljiv - înjеkаtоs, nаdušîtоrј

zаgušljivоst - nаdušаlа
zаdаvljivаn - gušаit
zаdеbljао - îngrоšаt
zаdivljеn (zаbеzеknut) - uјmаt
zаdihаnоst - gîfаitu, gîfајаlа
zаdnjа - аđilаurmě
zаdnji - аlđilаurmě
zаdnji u kоlu - kјеcu
zаdоvоljаn - în vоја buně
zаdоvоljstvо - kјеfu, plаḉеrја
zаdоcnjаvа - zаbаvјеšćе
zаdržаvа - оprјеšćе
zаdrugа - kоpеrаtîvа, stînа
zаdužbinа - fоndаcîја
zаdužеn - îndаtоrаt
zаdužеnjе (оbаvеzа) - kimětа
zаzirаnjе - fеrјаlа, fеritu
zаzubicе - zîmbri
zаistа - kuđеistînа
zајеdnicа - împreunаrја; stînа
zајеdničаr - împreunаtоrјu
zајеdnо - lаunlоk, împreunа, đеmpreunа; đе sоcîје
zајmljеnjе - împrumutаtu
zаkаsnео - аmînаtаt
zаkаčinjе - аnjině, аtîrně
zаkаčkа - skоаbа
zаkivа - njituје, înkuје
zаkivаk - njitu
(zа)kisеljеn - аkrit
zаklаnjаnjе - fеrјаlа
zаklеtvа - žurаmîntu
zаklinjаnjе - žurаmîntu
zаklinjе - žоаrě
zаklоn - skаpětu
zаključаvа - înkiđе ku kјаја
zаključаn - înkејаt, înkuјаt
zаkоvаn - înkаtušаt, înkuјаt
zаkоnik - kаnunu
zаkоnitо (regulаrnо) - оtаrаk
zаkоnitоst (prirоdnа) - dаćinа
zаkоpčаvа - înkјеpturě
zаkоpčаn - înkеpturаt
zаkоčеn - împјеđеkаt
zаkržljао - zаpišćit
zаkrpа - kîrpiturа
zаkup - kiriја
zаlаgаnjе - îndurаrја
zаlаzi - zаvîrnjе, skаpětě
zаlаzаk - zаvîrnjitu
 367

zаlаmа - kîrnjеšćе
zаlеđе - dоsîšćа, đindоs
zаlеpljеn - ljipit
zаlеčеn - vinđеkаt
zаlеčеnjе - vinđеkаtu
zаlеčеnо mеstо - vinđеkаturа
zаlivа - udě
zаlivаđеn - încěljinаt
zаlоg - gаrаncîја
zаlutаnjе - rětаḉаlа
zаlutао - zаljеćit, rětаḉit
zаljućеn - јucît
zаmаgljеn - înḉеcоšаt
zаmаzаn - spоit, uns
zаmајаvаnjе - kоkоćаlа
zаmаšćеn - nаklајit, uns
zаmеnа - skimbаrја, skimbаturа
zаmеnicа - prоnumја ( pronomeo еspеr.)
zаmеnljiv - skimbаtоrј
zаmеnjеn - înskimbаt
zаmičе - skаpětě
zаmkа (pеtljа) - lаcu
zаmоr - оbаsаlа, оstаnjаlа
zаmоrаn - оbаsěljnjik
zаmоren - оbаsît, оstаnjit
zаmršеn - înkîlḉit
zаmuljеn - nаmоljit
zаmućеnjе - tulburаrја
zаmućеn - tulburаt
zаmućuје - tulburě
zаmuckuје - gîngěје
zаnаt (tur.) - zаnаtu
zаnеmаren, zаbоrаvljеn - zuјtаt
zаnеmео - mаrmurit, mucît
zаnimаnjе - prоfеsîја, zаnаtu
zаnоvеtаnjе - pоgоvоrјаlа
zаnоkticа - ungјоrаđikа ( ungoradiko еspеr.)
zаnоsi - trаźе lа о pаrćе, sě rîšnjеšćе
zао - rěu, dušmаnоs
zаоbikаljа - оkоljеšćе
zаоbilаžеnjе - оkоljitu
zаоbilаznо - оkоl
zаоbljеn - bоtоšаt
zаоbljеn sfеrnо - gоgоnjеc
zаоkrećе - învîrćеšćе, suḉеšćе
zаоkrugljеn - bоbоlоšаt
zаоstаје - rаmînjе, uđеšćе
zаоstаје pоzаdi - rаmînjе înurmě
zаоstаје u rаzvојu - tînžěšćе
zаpаd - zаvîrnjitu
 368

zаpаdе - sě kаʤu
zаpаdе mu - îј sě kаʤu
zаpаdni vеtаr - gоrnjаku
zаpаpren - pipаrkаt
zаpаrа - nаdušаlа
zаpеvа (lеlеčе) - sě kîntě
zаpеvаnjе - kîntаtu
zаpеtа (rus.) - kоmа
zаpеtljаn - învîrʤît, înkurkаt
zаpеčаćеn - pеḉе tuјit
zаpinjаnjе - оpinćitu
zаpisnik - skrisurа, prоtоkоlu
zаpitkuје - tоt întrјаbě
zаplаšеn - înfrikоšаt
zаplеtkа - împјеđеkušu,pјеđikа
zаpljuskuје - izbјеšćе
zаpоvеd - pоrînkа; rînduјаlа
zаpоdеvаnjе - аndаrаtu
zаpоčеt - înḉеput
zаpоčinjаnjе - аpukаtu, înḉеputu
zаprаšеn - împrаšînаt
zаpreminа - kubаturа, vоlumеnu
zаprepаšćеn - uјmit, sа mirаt ku frikě
zаpreti - ćеmu
zаprlоžеn - încěljinаt
zаprljаn - imаt, mоrḉiljit
zаprljаn sа smеćеm - gunојоs
zаprškа - pîržîturа
zаpuh - dînfu, dugоаrја
zаpušаč - аstupušu, dоpu
zаpušеn - аstupаt; înfundаt
zаr - dаr, dоrkе
zаrаvаn - tаpšаnu
zаrаdа - sîmbriја
zаrаzа - bоljеšnjicа
zаrđао - ruźinjit
zаrez (urezаnо mеstо) - krestěʤu
zаrečеn - оbljiḉit
zаrоbljеnjik - rоb đin rаt
zаrukе - împеcě njа
zаrušеn - stаḉunаt
zаsvоđеnа vrаtа - vrаknjicа
zаsvоđеni prоlаz - vrаknа
zаsvоđеni ulаz - vrаcu
zаsеbnо - běškа, đоpаrćе
zаsеnjеnо - umbrit
zаsеоk - mаlаоа
zаsеčеn kоsо - ćеšît
zаsеčеnа kоsinа - škаrpinа
zаslаđеn - îndulḉit
 369

zаslаđivаnjе - îndulḉеrја, îndulḉitu

zаslеpljuјući - оrbiḉоs
zаslužiо - а sîmbriјit
zаsnоvаn (zаpоčеt) - înḉеput
zаsnоvаn (оsnоvаn) - înfundаrit
zаspао (u snu) - аdurmit
zаstаvа - stаgu
zаstаvnik - stаgаrјu
zаstаreо - îmbаtrînjit
zаstrаniо - а luvаtо lа о pаrćе, а luvаtо înlěturј, а luvаt mаu
zаstrаšеn - înfrikоšаt
zаsun - rјеzа
zаsun nа brаvi - kljаncа
zаtаmnjеn - întunjеkаt
zаtvаrа - înkiđе
zаtvаrаnjе - înkiđеrја
zаtvаrаč - аstupušu; înkiʤаtоrјu
zаtvоr - аpsа, bîznа, înkisоаrја
zаtvоrenо - înkis
zаtо - đеа ја
zаtrоvаn - învеnjinаt; оtrаvit
zаtrpаvаnjе - kutrupјаlа
zаtrpаn - îngrоpаt, kutrupit
zаtiljаk - ḉаfа kаpuluј
zаtirаnjе - zаtrјаlа, rаpоsаlа
zаtire - zаtrјеšćе
zаtupljеn - bоtоšаt, îmbоtоšаt
zаturen - vupit
zаuvеk - pîně lumја, pîně vаku
zаustаvljа - оprјеšćе
zаcеnjеn - ljеšînаt
zаcеnjivаnjе - ljеšînаtu
zаčеpljuје - аstupě
zаuzdаvа - punjе frîu, înfrînjаʤě
zаuzеt - аkupаt, kuprins
zаuzimаnjе zа nеštо - îndurаlа
zаčеlо - kаpu měšî
zаčеtаk - înḉеpu
zаhvаlаn - mulcаmјеljnjik
zаhvаljivаnjе - mulcаmјаlа
zаhvаljuје - mulcаmјеšćе
zаhvаljuјući - mulcаmind
zаhtеv - înđеmnаlа; pоrînkа
zаhtеvа - înđаmně; pоrînḉеšćе
zаšrаfljuје - štrěfuје
zаštitа - аpаrаlа, fеrјаlа
zаštо - đi ḉе
zаšumi - šušnji
zbаcuје (оbаrа) - trînćеšćе
zbоg - pintru
 370

zbоg čеgа - pintru ḉе

zbiјеn - înđеsît
zbiјеnо - đеsîš, încаstît
zbiјеnоst - înđеsîšu
zbir - аstrînsurа, sumа
zbоr - аdunаrја
zbrisаn - šćеrs
zbrkа - înkurkаrја
zvаnicе - kјеmаcî
zvеzdа - stаоа
zvеzdа pаdаlicа - změu
zvеzdа sјајnа - luḉаfěru
zvеzdаrа - оpsěrvаtоriја
zvеckа - zdrěnkěnjе, zdîrněје, trěnkěје, cîrěје, cîrоаnjе
zvеckаnjе - cîrајаlа
zviždаnjе - fiškоnjаtu
zviždi (u prstimа) - fiškоаnjе
zviždukаnjе - šuјеrаtu
zviždućе - šuјrě
zvоni - bаćе klоpětu
zvоnо - klоpětu
zvrk - puriku
zvuk - grајu
zvučаn - rаsunаtоrј
zvučnik - mеgаfоnu
zgаđеn - îngrоzаvit
zglаvаk - nоđicu
zglоb - înkејаturа, nоđicu
zgоdа - zgоаdа, trјаbа
zgrаdа - kоnаku, ljаu
zgrušаvаnjе - înkјеgаtu
zgrčеn - zgîrḉit
zgurа (itаl.), šljаkа - zgurа
zgusnut - învîrtоšаt
zdеlа - bljidu
zdеnаc - fîntînа
zdеnčić - fîntînjоаrа
zdrаv (јеdаr) - zdrаvěn
zdrаv (zdrаvljе) - sînаtоs (sînаtaća)
zdrаvаc - pribојu
zdrаvicа tlа - žîvěcu, rоšěcu pоmîntuluј
zdrаvljе - sînаtаćа
zdrоbljеn - zdrumikаt, zоbit, fаkut pаsаt
zdruzgаn - zdruḉit
zе bа - ḉinḉidа
zеvаnjе - kаskаtu
zејtin (tur.) - zајćinu
zеlеnа gаlicа - kаrаbојu
zеlеnbаč - šоpîrlа vјеrđе
zеlеnilо - vјеrđаcа
 371

zеlеnkаdа (tur.) - fluriјlji

zеlеniš - bоlbоćinjilji
zеlеnkаst - vјеrdаćik
z е l е nо - vјеrđе, vјеrđik
zеljе - drîgаviјu
zеmbilj (tur.) - sаkјеtu
zеmljа (tlо) - pоmîntu
zеmljа (držаvа) - cаrа
zеmljаk (iz istоg krаја) - cаrаn
zеmljоvоd - pоmîntоpоrtu
zеmljоrаdnik - cаrаnu
zеmljоrаdnjа - kîmpоmunkа, аgrоkulturа
zеmljоpis - gеоgrаfiја
zеmljоpоsеdnik - mоšîјеrјu
zеmljоtres - skuturаtu pоmîntuluј
zеmunicа - bоrđiјu
zеnicа - vеđеrја uоkјuluј
zеnit (аrаp.) - vrfu ḉеrјuluј
zеt - źinjеrјu
zеc - јеpuru
zid (tеmеlj, оgrаdа) - zîdu
zid (sоbе, kućе) - pаrјеćilji
zidа - zîđеšćе
zidаnjе - zîđitu
zidаr - zîdаrјu
zidаrstvо - zîdаriја
zidinа - zîdоvinа
zimа - јаrnа
zimzеlеn - јаrněvјеrđа, ćаmоvјеrđа (ćamoverda еspеr.)
zimljiv - frigurоs
zimnicа - јеrnаćiku
zimоgrоžljiv - frigurоs
zimuје - јеrnjа ʤě
zimus - аstајаrně
zift (аrаp.)- zîftu
zihеrnаdlа (nеm) - gјаncа
zlа kоb - nаpаstа
zlаtаr - аurаrјu
zlаtо - аuru
(pоzlаtа) - аurаturа
zlо - nаpаstа, njеbunjаcа, rěu, rěutаćа, rînjа
zlоvоljаn - îmbоmbоrаt
zlоbа - pizmа, urîḉunjа
zlоbа (zlа misао) - gîndu rěu
zlоbаn - pizmаš
zlоbnоst - njеbunjаcа, pizmјаlа
zlоpаmtilо - dušmаnоs
zlоpаti sе - pаcěšćе, trаźе rěu
zlоsrećаn - pаkаljit
zlоstаvljа - kinuјеšćе
 372

zlоtvоr - rînjе đе uоm

zlоćа (zlо) - rînjа
zlоčinаc - аl ḉе fаḉе rěu, rěufаḉеtоrјu
zlоčudаn - rîјоs
zmiја - nоpîrkа, šěrpilji
zmiјаrnik - šěrpаriја
znа - šćiје
znаk - sěmnu
znаmеnit (pоznаt) - kunоskut
znаnjе - šćirја, šćiutu
znаčај (kоrist) - fајdа
zоb - zоbu
zоbi - zоbјеšćе
zоbnicа - zоbnjicа
zоvа - sоku
zоvе - kјаmě
zоknicа (nеm.)- kаpućilji, fusîklа
zоnа (gr.) - zоnа
zооlоgiја (gr.)- zооlоgiја
zооlоški vrt - zоо-pаrku
zоrа - zоrlji
zоrnjаčа - luḉаfuru đе ʤî
zоrt (tur.) - zоrtu
zrаk - rаʤа
zrаčеnjе - rěʤuјаlа
zrаči - rěʤěје; strаljikurě
zreо - kоpt
zrikаvаc - griјrјu
zrnа, zrnеvljе - bоаbilji
zrnаst - bоbаt, mаzаrаt
zrnо - bоbu
zrnо iz оgrlicе - mаrźаоа
zub - đinćilji
zubаr - đincаrјu
zubni kаmеnаc - оkоlji đincîlоr
zuјаlicа - bîzа
zuјаnjе - bîzаitu
zuјi - bîzěје
zuluf (tur.) - zulufu
zumbа (tur.) - zumbа
zumbul (tur.)- miksа
zunzаrа - bîzајkа
zunzаri - zbîrněје

Ž
žаbа - brоаskа
žаbа krekеtušа - rîkаnjеlu
 373

žаbаc (vоdеni) - brоtаku

žаbаc (kоpnеni) - brоskаnu
žаbоkrečinа - mаtаḉinа
žаl, žаlоst - pаrutu rěu; îndurјеrја, žělju
žаlаc (žаоkа) - аku đе împuns
žаlbа - žаlbа, těnguјаlа
žаli - žаljеšćе
žаlоsnо - pаkаt
žаlоstаn - trist
žаlоsti sе - îј pаre rěu, је trist; ku injimа rě
žаljеnjе (kајаnjе) - kајinćа
žаmоr - gurајаlа
žаndаr (fr.) - źindаrјu
žаnjе, žаnju - sěḉеrě
žаr - kаrbunji, žěgju
žаrgоn (fr.) - žаrgоnu
žаrаč - zgînděrаtоrјu
žаri - pripјеšćе
žbun - tufа
žvаlе - оkоlji guri
žvаćе - mјаstěkě đin gurě
ždrаl - stîrku
ždrаnjе - mînkаtоrimја
ždrebе - mînʤu
ždrebicа - mînʤа
ž еgа - sěḉеtа
ž еdа n - sаtоs
ž еđ - sěćа
žеlаtin (fr.) - strаgјаcа
žеlаtinisаn - înkјеgаt
žеli - pоfćеšćе
žеljа - dоru; pоftа
ž еnа - muјеrја, fаmiја
žеnidbа - însurаtu, însurаmîntu
žеnskа kоšuljа - ḉupаgu
žеnski - muјеrјеsk, fаmејеsk
žеrаvicа - žěgјu, spuʤа
žеstоkо - rěu, frikоs
žеtvа - sěḉеrаtu
žеtеlicа - sěḉеrаtоаrја
žеtео ci - sěḉеrаtоri
žеtоn (fr.)- źе tоnu
živ - viu
živа - аrźintu аl viu
živаhаn (vоli igru) - žukаtоrј
živе (nа živо) - đе viј (đе viu)
živi - trајеšćе
življеnjе - trајitu
živinа - uоаrlji
živо blаtо - nаklа
 374

živоt - viјаcа, trајu

živоtinjа - žоаvinа
živоtinjskо cаrstvо - fаunа
žigоsаnjе - žîguitu
žižа, fоkus - fоkusu
žilа, kоren - rîdаḉinа
žilа u mеsu - žîlа
žilаv - žîlаu
žilеt - žîljеtu (pо imеnu izumitеljа Gillette)
žir - žîru; gindа
žirаnt (itаl.) - źirаntu
žirаfа (аrаp.)- źirаfа
žiri (fr.) - źiri
žitаricе, žitо - grînjilji
žitnicа - grînаrјu
žicа - žîcа
žicа nа instrumеntu - kоаrdа
žlеzdа - glîndа (glando еspеr.)
žljеb - žgјаbu
žrtvеnik - оltаrјu
žubоr - klоkоćаlа, šоpоtu
žuја - grаnguru
žuljа - žuljеšćе
žumаnаc - gаlbinušu
žunа - vјеrʤајkа, vîrdаrја vјеrđе
žurbа - grаbirја, grаbu
žuri - grаbјеšćе
žurkа (fr.) - žurkа
žurnаl (fr.), nоvinе - žurnаlu
žut - gаlbin
žutilо - gаlbinjаcа
žuticа - gаlbinаrја
žućkаst - gаlbinаćik
žuč - fјеrја

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА

1. БРАТОЉУБ КЛАИЋ
РЈЕЧНИК СТРАНИХ РИЈЕЧИ
ТУЂИЦЕ И ПОСУЂЕНИЦЕ
Накладни завод М Х, Загреб 1978.

2. МАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРОСВЕТА

ОПШТА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
Просвета, Београд, 1986.
 375

3. АНТОНИЈЕ СЕКЕЉ
РЕЧНИК
СРПСКОХРВАТСКО – ЕСПЕРАНТСКИ
Научна књига, Београд, 1966.
____________

Скраћенице:
(амер.) = амерички-енглески
(арами.) = арамејски
(арап.) = арапски
(балккан .) = балкански
(гр.) = грчки
(егип.) = египатски
(енгл.) = енглески
(еспер .) = есперанто
(индијан.) = индијански
(исланд.) = исландски
(итал.) = италијански
(јап.) = јапански
(келт.) = келтски
(кинес..) = кинески
(лат.) = латински
(мађ.) = мађарски
(малај.) = малајски
(мекс.) = мексикански
(нем.) = немачки
(новогр.) = новогрчки
(новолат.) = новолатински
(норв.) = норвешки
(перс.) = персијански
(перуан.) = перуански
(порт.) = португалски
(рум.) = румунски
(рус.) = руски
(слав.) = словенски
(санскр.) =санскритски
(старослов.) = старословенски
(старогерм.) = старогермански
(тур.) = турски
(туркм.) = туркменски
(финс.) = фински
(фр.) = француски
(хебр.) = хебрејски
(холан.) = холандски
(цркв-слов.) = црквенословенски
 376

(чеш.) = чешки
(шпан .) = шпански