TRANSFORMATORI - Prigušnice

Aktivni deo:
•Feromagnetno jezgro,
•Namotaj
N t j

Primena:
•Otočna reakt.za
reakt za >200kV
>200kV,
•Redna reaktansa za
ograničenje struje k.s.
•Reaktansa u zvezdištu
•U LC filtru
 TRANSFORMATORI – Prigušnice

Magnetna spregnutost namotaja jaka/slaba.

Sila u vazdušnom zazoru 100tona/m2.
400kV, 150MVAr
 PODELA TRANSFORMATORA

Energetski transformatori, transformatori snage, učinski

t
transformatori
f t i (Power
(P transformer):
t f )
-Distributivni - manjih snaga (Distribution transformer)
-Energetski,
g , mrežni – srednjih
j i velikih snagag - veliki,,
(Power transformer )
-Generatorski - bloktransformator (Generator transformer)
-Specijalni
Specijalni transformatori

Merni transformatori:
-Naponski
-Strujni
TRANSFORMATORI Uljni/suvi.
Aktivni deo:
•Feromagnetno jezgro,
•Namotaji:niskonaponski i
visokonaponski
p

Niskonaponski priključci
Feromagnentno jezgro
Odstojnici
Namotaj niskog napona
Namotaj visokog napona

Visokonaponski priključci
Cast-resin
 TRANSFORMATORI - delovi

Sl.2.6.01. (a) - Izgled najjednostavnijeg feromagnetnog kostura

transformatora. Isprekidanim linijama naznačene su konture namota na
j
jezgrima
i (stubovima).
( t b i ) (b) - ŠemaŠ tzv.
t šk l k
školskog ti transformatora
tipa t f t koji
k ji
ima primarni namot (N1 navojaka.) na jednom stubu, a sekundarni (N2)
na drugom.
Gvozdeno magnetno kolo transformatora poseduje veliku magnetnu
provodnost koja omogućava dobijanje velike magnetne indukcije sa
relativno slabim magnetnim poljem – malom strujom magnećenja.
 TRANSFORMATORI
Nisko naponski Visoko naponski
namotaj namotaj

Mana školskog
tipa
transformatora
je veliki rasipni
fl k
fluks.
 TRANSFORMATORI

Mana školskog tipa transformatora je veliki rasipni fluks.

 TRANSFORMATORI - delovi

U cilju smanjenja rasutog fluksa

fluksa. Kod stvarno izvedenih
transformatora oba namota su razmeštena oko istog ili istih
stubova.
 TRANSFORMATORI - delovi

Jezgro
g

VN namotaj

NN namotaj

Međusobni položaj namotaja i magnetnog kola.

 Primeri magnetnog kola

Sa jezgrima U obliku oklopa

 Primeri magnetnog kola

Trofazni transformator sa jezgrima. Trostubno magnetno kolo.

 Primeri magnetnog kola trofaznog transformatora.

Sl.2.25. Osnovni tipovi trofaznog Petostubno jezgro.

transformatora: a) stubni b) oklopljeni Sa povratnim putem
putem.
1 - namotaj VN Velika nulta
2 - namotaj NN impedansa.
3 - stub Skuplje je od
4 - jaram trostubnog.
5 - povratni stub.
 Načini slaganja limova u feromagnetnom jezgru.
Magnentno kolo se slaže od više delova.
Sl
Slaganje
j limova
li u jezgru
j - tako
t k dda se limovi
li i
prekrivaju (preklapaju). Limovi jednog sloja
prekrivaju vazdušni zazor drugog sloja.
P ki
Prekrivanjem
j limova
li postiže
tiž se manjiji
vazdušni zazor u jezgru. Manji vazdušni zazor
– manja struja magnećenja.
“P
“Pravo”
” slaganje
l j limova
li Zbog upotrebe “orijentisanog” lima umesto
“pravog” slaganja rađe se koristi “koso” slaganje.

“Koso” slaganje limova trofaznog transformatora

Načini slaganja limova u feromagnetnom jezgru.
Načini slaganja limova u feromagnetnom jezgru.“Pravo” slaganje
Načini slaganja limova u feromagnetnom jezgru. “Koso” slaganje
Jezgro transformatora sa čeličnim steznicima
 Vrste namotaja

1 Cili
1. Cilindrični
d ič i 2 S
2. Spiralni
i l i

4. Folijski 3 Disk
3. Di k namotaj
t j

Izolacija provodnika je najčešće papir (za uljni TR) ili lak (za uljni do 35kV, suvi).
 Vrste namotaja

Disk namotaj Spiralni namotaj

 OSNOVNE MERE MAGNETNOG KOLA

Osnovne dimenzije transformatora su visina jezgra (hi) i prečnik

opisanog kruga jezgra (D0), odnosno površina preseka jezgra
(SFe). Ove dimenzije zavise od snage, ali njihovom varijacijom
podešavaju se željene karakteristike. Spoljna mera (L), odnosno
osni razmak (l) bira se na osnovu potrebne površine Scu, za
smeštaj namotaja
namotaja.
 Oblik preseka feromagnetnog jezgra.
Jezgro magnetnog kola najčešće se slaže da bude u upisnom
krugu i da ima stepeničastu formu
formu.
S Fe
Koeficijent ispune gvožđa: K Fe   0,945  0,96
S Fe S
Koeficijent ispune kruga:  Fe 
S0
2. Nešto veći TR

1. Najmanji TR

3 Srednji TR
3.

 4. Najveći TR 
 Oblik preseka feromagnetnog jezgra.

Stepeničasti oblik jezgra magnetnog kola:

a) za toplo
toplo-valjane
valjane limove
limove-magnetno
magnetno kolo stegnuto zavrtnjevima,
zavrtnjevima
b) za hladno valjane limove -magnetno kolo se steže termoplastičnom trakom,
podužni kanal za hlađenje,
c) sa podužnim i poprečnim kanalima za hlađenje
hlađenje.
Za transformatore srednjih snaga predviđaju se kanali, podužni, zbog hladjenja
magnetnog kola. Kada se radi o najvećim snagama onda pored više podužnih
kanala predviđa se jedan poprečni kanal.
kanal Širina podužnog kanala mora biti
najmanje 6mm, ako je manja onda neće cirkulisati ulje i jezgro se ponaša kao da
nema kanal za hlađenje. Širina poprečnog kanala uobičajeno je 10 ÷15mm.
Jaram je manje stepeničast
stepeničast, ne mora biti u okviru opisanog kruga.
kruga Vrlo često
jaram ima 5% veći presek, da bi se smanjila ukupna snaga gubitaka u gvožđu.
Jezgro se hladi strujanjem ulja u
prostoru između jezgra i namota
najbližeg
jbliž jezgru
j ( bič
(obično NN)
NN).
•Najviša dozvoljena temperatura jezgre
iznosi 140 °C (IEC 60076-7)
•Rashladni
Rashladni kanal se formira i u sredini
stuba jezgra
Trafo sud ima:
1. g
glatke bočne strane za snage
g do 50kVA jer
j
je površina suda dovoljna za hlađenja TR,
2. bočne strane od valovitog lima,
3. cevi ili radijatore.
 NAČINI HLAĐENJA TRANSFORMATORA PREMA IEC

Oznaka
O k načina
či hlađenja
hl đ j transformatora
t f t sastoji
t ji se od
d 4 slova:
l
1. Rashladno sredstvo namota
2. Način hlađenja
j namota
3. Rashladno sredstvo spoljašnjeg hlađenja
4. Način hlađenja za spoljlašnje hlađenje

Rashladno sredstvo:
sredst o Način hlađenja:
hlađenja
O – mineralno ulje, N – prirodno,
L – sintetsko ulje,
j , F–p prisilno,,
G – gas, D – dirigovano.
W – voda,
A – vazduh,
vazduh
S – kruti materijali
 Primeri oznake hlađenja transformatora:

ONAN – hlađenje prirodnim strujanjem ulja oko namota, i vazduha kao

sekundarnog
g rashladnogg sredstva (uljni
( j transformatori do 20 MVA).)

ONAN/ONAF – do 80% snage ONAN, dalje se automatski uključuju

ventilatori.

ODWF - hlađenje namota dirigovanim strujanjem ulja u kotlu, te

sekundarnim rashladnim krugom u kojem prisilno struji voda (najveći
transformatori).

AN – suvi transformatori bez zaštitnog kućišta

kućišta.

ANAN – suvi transformatori sa zaštitnim kućištem i prirodnim

strujanjem
j j vazduha
d h unutar i izvan
i kućišta.
k ćiš

AF – suvi transformatori za veće snage.

Načini HLAĐENJE Prema IEC :
•ONAN Oil natural air natural
•ONAF Oil natural air forced
•OFAF Oil forced air forced
•OFWF
OFWF Oil forced water forced
 Dopušteno zagrevanje transformatora prema IEC normi

Uljni transformatori spadaju u TKI A. Za zaštitu transformatora

ugrađuje se kontaktni termometar koji signalizira temperaturu od
85°C a pri 95°C deluje na isključenje transformatora.
ONAN
OD hlađenje – ulje direktno
prolazi kroz rashladne kanale
u namotu

OFAF
Zagrevanje u transformatoru po vertikali
 NAPONSKA RAVNOTEŽA KOD TRANSFORMATORA.
Ako se na krajeve namota priključi naizmenični (prostoperiodični)
napon mreže: u (t )  2  U  cos t
mreze mr

tada se u feromagnetnom
jezgru uspostavi
naizmenični fluks.
fluks
Ovaj fluks u namotaju
indukuje elektromotornu
silu.

d
d
uindukovano   N
dt
 N
Tada za strujno kolo definisano mrežom 
i transformatorom važi: U 1
U mr  U i  0
d Umr Ui
2 U mr  cos t  N 0
dt V 2
2U mr
 sin t
N
U mr
 sin t Šta se dešava sa promenom N? Primena reg.U.
4,44 f  N

Umr
Šematski prikaz indukovanog napona Ui u
namotu t transformatora,
t f t koji
k ji je
j priključen
iklj č
na naizmenični napon mreže Umr.
Struja magnećenja je u fazi sa fluksom
fluksom. Ako
Iμ  se pretpostavi linearna karakteristika
magnećenja, tada je struja magnećenja
prostoperiodična.
t i dič
Ui U STVARNOSTI NIJE TAKO.
 Broj navojaka N1 i površina poprečnog peseka gvožđa SFe.

PRIMER 1. Neka je B=1,6T koliko treba da ima navojaka trofazna

prigušnica sprege Y za 20kV?
U fazno 20000 3
N1  
4,44  f  B  S Fe 4,44  50  1,6  S Fe [ m 2 ]

SFe[cm2] 10000 348 1

N1 33 935 325084
KARAKTERISTIČNE VELIČINE PRIGUŠNICE
Linearna karakteristika magnećenja
KOLIKA ĆE SE STRUJA MAGNEĆENJA N
USPOSTAVITI ? 
U 1
Umr Ui
V 2
U mehanizmu uspostavljanja naponske ravnoteže uz
zanemarene termogene otpornosti:
-Indukovani napon mora dostići veličinu nametnutog
napona mreže. Umr
-Toliki indukovani napon
p se uspostavlja
p j sam pop sebi
jer struja magnećenja pod dejstvom napona mreže
raste dok se ne uspostavi dovoljno veliki
naizmenični fluks.
-Vrednost potrebne struje Iμ definsana je potrebnom Iμ 
MPS (N1 Iμ) da bi se u magnetnom kolu imala
potrebna indukcija.
indukcija

Ui
 KOLIKA ĆE SE STRUJA MAGNEĆENJA USPOSTAVITI ?

B =BS
BS
1,1  U m u (t )  2  U m  cos t
Bm1 
4,44  f  N  S Fe
Um
Bm 
4,44  f  N  S Fe
Sa povećanjem
vazdušnog
zazora (l0).

NI=Hl
I I2 H
I1=1,1 I
 KOLIKA ĆE SE STRUJA MAGNEĆENJA USPOSTAVITI ?

u (t )  2  U m  cos t
B =BS

U1=1,1U

Um
Bm 
4,44  f  N  S Fe

Legenda. Sa
zanemarenim/uvaženim
zasićenjem magnetnog kola
NI/l
prigušnice
prigušnice.
I I1>1,1 I H
>>
Ako je radna tačka postavljena visoko na kolenu k-ke magnećenja pri porastu
napona mreže može se pojaviti prevelika struja koja će prouzrokovati pregrevanje.
 KARAKTERISTIČNE VELIČINE PRIGUŠNICE
Nelinearna karakteristika magnećenja
Φ Φ
u Φ
u

0 10 ms 20 ms t 0 i
i
10 ms

20 ms

t
Napon mreže je prostoperiodičanFluks je prostoperiodičan  Indukovani
napon u sekundaru TR je prostoperiodičan.
NAPON šeta radnu tačku po histerezisnojj petlji.
j “Fluks igra
g kako napon svira”
Kako je k-ka magnećenja nelinearnastruja magnećenja i je
neprostoperiodična.
KARAKTERISTIČNE VELIČINE PRIGUŠNICE
Nelinearna karakteristika magnećenja
 KARAKTERISTIČNE VELIČINE PRIGUŠNICE
I Nelinearna karakteristika magnećenja
I
Struja magnećenja zbog karakterističnog
IFe Ip oblika ima samo neparne harmonike:
I p sadrži sint, sin3t, sin5t, ... I Fe sadrži cost

t I   I12  I 32  I 52  I 72  I Fe

2

Učešće pojedinih harmonika u struji magnećenja

zavisi od oblika krive magnećenja i stepena zasićenja.
I   I1 12  0,52  0,12  0,02 2  0,4 2  1,193I1
Iμp – karakteriše magnećenje;
IFe – karakteriše gubitke u gvožđu;
Iμ – Zbog histereze struja magnećenja ima pored dominantne reaktivne
p
komponente Iμp i aktivnu komponentu
p IFe;
Struja praznog hoda transformatora je upravo struja Iμ .
Sl.2.6.04. —Kada je feromagnetni kostur zasićen, onda će komponenta struje
magnetisanja (Iμp) morati da postiže velike vrednosti. Ta struja fazno zaostaje za
naponom mreže za /2. Struja magnetisanja (Iμ) ima još jednu komponentu (IFe)
koja je u fazi sa naponom mreže i nadoknađuje gubitke u gvožđu.
Ukidanje j 3-harmonika Iμ izaziva deformacijuj oblika fluksa tj.
j pojavljuje
j j j se 3-harm.
fluksa koji indukuje 3-harm. EMS. Ovo ima za posledicu pojavu napona na
namotaju koji je veći od maksimalne vrednosti osnovnog harmonika.
 HOMOLOGNI KRAJEVI NAMOTAJA

Ako pretpostavimo da su primarni i sekundarni namotaj namotani u

i t
istom smeru okok magnetskog
t k stuba,
t b tada
t d promenljivi
lji i magnetski
t ki fluks
fl k
indukuje između početnog i krajnjeg priključka primarnog i sekundarnog
namota napon istog polariteta (smera). U slučaju da su primarni i
sekundarni namotaji suprotno motani bili bi ti naponi u protiv fazi.
Homologni – istorodni krajevi primarnog i sekundarnog namotaja su
krajevi
j istog
g polariteta.
p Homologni
g krajevi
j su u el. kolu ozančeni
tačkicom. Koji je smer struje sekundara?
Struja sekundara potekne kada se zatvori strujni krug i ona ima
DEMAGNETIŠUĆE dejstvo.
dejstvo
 HOMOLOGNI KRAJEVI NAMOTAJA

d 1 d
u1  e1   N1 1
dt dt N1i1  N 2i2  0
d 2 d 2 i2 N1 u1 N1
u2  e2   N2  
dt dt i1 N 2 u2 N 2
Posledica ovako definisanih homolognih krajeva je: homologni kraj za primar je
onaj gde struja ulazi u namotaj a za sekundar onaj kraj gde struja izlazi iz
namotaja.
Homologni krajevi su počeci oba namotaja ako su motani u istom smeru,
odnosno početak i kraj namotaja ako su motani u suprotnim smerovima.
S obzirom na način izvođenja izuzetno retko će biti moguće ustanoviti smer
motanjaj namotaja.
j Mi možemo,, međutim,, proizvesti
p promenu
p fluksa i utvrditi
polaritet indukovanog napona u oba namota u cilju određivanja homolognosti
krajeva namotaja.
 N1 u
 N2 U2
U v v
Umr U1 U2
U
V u U1
Umr

Sl.2.6.05. (a) - Šematski prikaz indukovanih napona V

transformatora
za posmatrača iz EES
Umr U1
Indukovani napon u sekundarnom namotaju: U2
d
U 2  N2 . U1 : U 2  N1 : N 2
dt
Iμ 
Iz formule se mogu odrediti brojevi navojaka za dati primarni i
sekundarni napon. Elektromotorna sila po navojku primara i
sekundara je ista i iznosi.
iznosi U  4,44  f  B  S ,
i Fe
 u
N1
 N2 U2
U v v
Umr U1 U2
U
V u U1
Umr

Sl.2.6.05. (a) - Šematski prikaz indukovanih napona V

transformatora
za posmatrača iz konture
Umr
Indukovani napon u sekundarnom namotaju:
d
U 2  N2 . U1 : U 2  N1 : N 2
dt
Prenosni odnos transformatora je definisan kao Iμ 
količnik indukovanih EMS u faznim namotajima.
U2
U1
PRIMER 2. Neka je B=1,6T koliko treba da ima navojaka trofazna prigušnica
sprege Y za 20kV? U fazno 20000 3
N 
4,44  f  B  S Fe 4,44  50  1,6  S Fe [ m 2 ]

SFe[cm2] 10000 348 1

N1 33 935 325084

Koliko navojaka treba da bude na sekundaru vezanom u Y da bi se dobio napon

od nominalnih 400V? U 400 3
N 2  2  N1   935  19
U1 20000 3
PRIMER 3. Primarni namot jednog TR je spojen Y a drugog u . Oba TR su
priključena na istu mrežu i imaju jednake fluksove. Odredi koji TR treba da ima
više navojaka i koliko.
Kada je sekundar spojen u  tada je fazni napon namotaja jednak linijskom
naponu mreže Ufazno = Ulinijsko.
Kada je sekundar spojen u Y tada je fazni napon namotaja UfaznoY = Ulinijsko/3.
Iz j-ne. za indukovani napon U fazno  4,44  f  N1   sledi da je za spregu 
potrebno 3 puta više navojaka nego u Y.
 STRUJNA RAVNOTEŽA KOD TRANSFORMATORA.

Kada
K d se priključi
iklj či potrošač
t š č na sekundar
k d pojaviće
j ić se struja
t j I2.
I2
Prema Amperovom zakonu mora postojati jednakost strujnih
obuhvata p
pri opterećenju:
p j
Umr ψ I1
I1N1  I 2 N 2  0,
Iuk
ili preciznije kada se uzme u obzir φ
ukupna primarna struja a ne samo struja
opterećenja
Iμ 
I 1uk  N1  I 2  N 2  I   N1. φ
I2
I 1uk  I 1  I  , U1
U2 N1=N2
A pošto je Iμ malo:
I1uk  N1  I 2  N 2 Sl.2.6.06. - Vektorski dijagram napona, struja
i fluksa opterećenog transformatora.
 IDEALNI OPTEREĆEN TRANSFORMATOR

Transformator je idealan ako je:

1. R1=R2=0
2. 1= 2
Namotaji primara i sekundara su idealno spregnuti
spregnuti.
3. Nema magnetnog otpora kola.
Feromagnetno jezgro ima beskonačnu permeabilnost pa nije
potrebna struja magnećenja da bi se uspostavio fluks u
magnetnom kolu.
4 PFe
4. F =0
0
 SVOĐENJE IMPEDANSI
(N1/N2):1
U 1 N1

U 2 N2

I 2 N1

I 1 N2 Ekvivalentna šema Idealnog
g transformatora opterećenog
p g
sa Z2.
2
U 1  N1  U 2
Ako se podele
Ak d l prethodne
th d j-ne
j d bij se svedena
dobija d    
impedansa sa sekundara na primar (preslikana I 1  N2  I 2
impedansa sekundara).

2
 N1 
Z1     Z 2  Z 2
 N2 
Ekvivalentna šema idealnog opterećenog TR može se predstaviti i ovako ako
se posmatraju pojave samo na primarnoj strani idealnog TR sa jediničnim
prenosnim odnosom
odnosom.

Kako je struja primara i sekundara ista ništa se ne gubi ako se idalni TR

sasvim izostavi. U ovoj ekviv. šemi TR uopšte nema a struja je određena
svedenom impedansom sekundara.

Svedena impedansa sekundara.

 REALNI TRANSFORMATORI EKVIVALENTNE ŠEME
Do ekvivalentnog kola TR može ž se doći
ć preko teorije magnentno spregnutih
kola, sopstvenih i međusobnih induktivnosti.
Radi lakšeg shvatanja ovde će se poći od ekvivalentnog kola idealnog TR (IT),
pa će
ć se postupno
t ukidati
kid ti usvojena
j uprošćenja.
šć j Tako
T k ćće se postupno
t graditi
diti
sve složenije ekvivalentne šeme realnog TR.

Postoje aktivne otpornosti.

(N1/N2):1
 REALNI TRANSFORMATORI EKVIVALENTNE ŠEME
Postoje rasuti fluksevi.

Svakom od ovih rasutih flukseva odgovara induktivnost rasipanja L (pošto je

uvek =Li).
 REALNI TRANSFORMATORI EKVIVALENTNE ŠEME
Postoje rasuti fluksevi. (
(N1/N2):1
)

Postoji nesavršenost magnetnog kola.

kola
(N1/N2):1

RFe

Za održavanje fluksa u feromagnetiku potrebna je struja magnećenja, a

zbog snage gubitaka u magnetnom kolu i aktivna komponenta struje.
 EKVIVALENTNE ŠEME TRANSFORMATORA

RFe

Sekundar sveden na primar. Šema TR pogodna za proučavanje pojava sa

primarne strane.

RFe

Primar sveden na sekundar. Šema TR pogodna za proučavanje pojava sa

sekundarne strane.
strane
Ovo su T-ekv. šeme TR i one verno prikazuju naponske i strujne prilike u TR u
opsegu 5500Hz.
 UPROŠĆENE EKVIVALENTNE ŠEME TRANSFORMATORA
I1

R1 X 1 R2 X2

U 2
U1
Kod tehničkih proračuna sa TR može se zanemariti grana magnećenja
magnećenja.

I1

X 1 X2
U1

U 2
Za proučavanje struja kratkih spojeva u EES.
 Fazorski dijagram opterećenog TR za T-ekv. šemu.
I1 jX1σ

I1 R1 I1 jX1σ +I
+I’2 jX
jX’2σ
I’2 jX’ 2σ uk
U1 E I’2 R’2 U1 I1 R1+I
+I’2 R
R’2
U’2
U’2
I’2
φ1 I1=I’2
I1 φ1
φ2
φ2 Iμ ≈ 0

Iμ

I1

R1 X 1 R2
R X2
X

U 2
U1

E
 PRAZAN HOD
Nastaje kada je jedan namotaj neopterećen
neopterećen, a TR je magnetno pobuđen
pobuđen. U ph
ph.
TR se ponaša kao prigušnica na gvozdenom jezgru priključena na naizmenični
napon.
Struja ph. I0 može se razložiti na IFe i Ip. Kako je IFe manje od 0,1I
0,1 Ip to se
merenjem I0 može proceniti kvalitet slaganja limova i izrade magnetnog kola.
Ogled ph. se izvodi sa otvorenim jednim namotajem i nominalnim naponom na
drugom namotaju.
namotaju Sprovodi se zbog određivanja kk-ka
ka i kvaliteta transformatora.
transformatora
Na osnovu podataka izmerenih u ph. određuje se i proverava: 1. odnos
transformacije, 2. gubici u gvožđu TR.
E1 N1 U1
mT    P0  PCu 0  PFe  PFe
E2 N 2 U 2
Iz snage koju uzima transformator u praznom hodu pri nom. naponu napajanja
dobijamo nominalne gubitke gvožđu.
I0
Ogled ph. je sastavni deo ispitivanja svakog TR
i uobičajeno se primenjuje sa nižeg napona.
R1 X1
Tokom ogleda praznog hoda meri se: IFe I
-Napon napajanja U0  Un. U1
RFe X
-Struja primara I0 – struja ph. I0 (0,21% In).
-Snaga uzeta iz mreže P0 –snaga praznog hoda.
 PRAZAN HOD
Iz izmerenih veličina u ogledu ph. Može se doći do paramtara ekvivalentnog kola.
1 I0
Izračunava se admitansa – impedansa praznog hoda: Y0  
1 P0 Z 0 U 0
Konduktansa – aktivna otpornost
p g hoda: Ga 
praznog
p 
RFe U 02
Susceptansa – reaktansa magnećenja praznog hoda: B  1  Y 2  G 2
 0 a
X
Za ocenu kvaliteta magnetnog kola TR karakt. podaci su relativna struja ph.
i0 i faktor snage ph. cos0.
I0 P0
i0  100 [%] cos  0  100
In U1  I n
Mali jednofazni transformatori Trofazni transformatori
Sn VA i0 % cos0 Sn kVA i0 % cos0
25 22 10 3
100 17 50 ,
1,5
250 15 100 0,8
500 14 0,280,35 1000 0,5 0,350,4
1000 13 10000 0,3
2000 11 100000 0,21
4000 8 300000 0,18
 KRATAK SPOJ
Kratak spoj je režim rada u kome je jedan namotaj kratko spojen. U slučaju da
ks nastaje kada je primarni namotaj priključen na Un govori se o havarijskom
ks.
ks. Struje u namotajima tada iznose 1020In. Ovolike struje dovode do
povećanih termičkih i mehaničkih naprezanja TR.
Drugi slučaj ks. javlja se prilikom njegovog ispitivanja. Tada se na primarnu
stranu dovodi sniženi napon Uk pri kome se u TR uspostavlja In. Napon
kratkog spoja potreban za nominalnu struju je Uk =210%Un. Ovaj slučaj ks.
se zove ispitni
p ks.
Ik
Uk
uk  100 %

U2=0
R1 X 1 R2 X2 Un
E1 k
Uk

Ako su impedanse primara i svedena impedansa sekundara iste onda je EMS

E1k  ½Uk zbog čega kroz granu magnećenja (poprečna grana) u ks. teče
struja koja je osetno manja od struje praznog hoda i0 (i0<1%) pa se u
ekvivalentnom kolu TR za ks. može izostaviti poprečna grana.
Zanemarenje struje poprečne grane ukazuje da je magnetni fluksu
f
feromagnetnom
t delu
d l vrlo
l mali
li i da
d se može
ž zanemariti.
iti Magnetni
M t i fluks
fl k koji
k ji
nastaje zbog proticanja struje I1 kroz primarni namotaj je rasipni fluks i zatvara
se najvećim delom kroz primarni namotaj. Isto važi i za fluks koji nastaje zbog
sek ndarne str
sekundarne struje.
je U režim
režimu ks
ks. dominantni su
s fluksevi
fl kse i rasipanja primarnog i
sekundarnog namotaja.
 KRATAK SPOJ
Ogled kratkog spoja TR se sprovodi posle njegove izrade ili remonta. Meri se:
•Napon
N napajanja
j j (napon
( k
kratkog
tk spoja)
j ) Uk (2-10%
(2 10% U
Un).
)
•Struja kratkog spoja Ik.
•Snaga uzeta iz mreže Pk tokom kratkog spoja, što pri nominalnoj struji
predstavlja nominalne gubitke transformatora u bakru.
bakru
Napajanje može biti sa nisko naponske strane ili sa visoko naponska strana.
Zavisi od toga gde je prikladno zbog instrumentacije.
Pk
I ogleda
Iz l d ks.
k se određuju
d đ j i k-čni
k č i parametri TR uk, ux, ur, i cos  k 
t i TR:
3 U k  I k
Mali jednofazni transformatori Trofazni transformatori
Sn VA uk % cosk Sn kVA uk % cosk
25 15,5 0,96 10 3 0,66
125 7,5 0,93 50 3,5 0,43
250 6,2 0,89 100 4 0,30
500 4,4
, 0,83
, 1000 6 0,14
,
1000 2,6 0,77 10000 8 0,06
2000 2,4 0,54 100000 13 0,025
4000 22
2,2 0 43
0,43 300000 17 0 013
0,013
 KRATAK SPOJ
Pomoću ovog ogleda se određuju parametri ekvivalentne šeme – redna grana.
U U
I č
Izračunava se impedansa
i d kratkog
k tk spoja: j Z k  k  kn
Pk Ik I kn
Aktivna otpornost kratkog spoja: R k 
I k2
Reaktansa kratkog spoja: X k  Z k2  Rk2
X 1  X 2  X k
Na osnovu ekvivalentne šeme važi da je: R1  R2  Rk
Ik

U2=0
Rk Xk
Uk

Xk
X
Može se pretpostaviti da je: 1  X 
2  j se geometrijske
jer t ij k mere namotaja
t j
2
bitno ne razlikuju, a namotaji su u istoj magnetnoj sredini.
Rk
Može se pokazati da je: R1  R2 
2
Ako je gustina J struje primara i sekundara ista tada je iz:
N1i1  N 2i2 N1  J  S1  N 2  J  S 2
Gde su S1 i S2 površine poprečnih preseka provodnika primara i sekundara.
Ako su l1 i l2 približno isti:
2 2
R1 N1l1 S1  N1   N1 
    R1  R2    R2 PCu1  PCu 2
R2 S1 N 2 l2  N 2   N2 
 KRATAK SPOJ - KAPOV TROUGAO Ik

Kako je napon na sekundarnim stezaljkama nula to se

U2=0
Rk Xk

Uk
sav napon troši na padove napona.
napona Fazorski dijagram
struja i napona TR tokom kratkog spoja.

U k  Rk  jX k I k
ux U k Zk In
uk  
Un Un
uk ik
ur Rk I n Pk
ur  
Kapov trougao
Un Sn
X k In
ux   uk2  ur2
Un
NAPOMENA. Ovaj vektorski dijagram i račun je dat pri struji kratkog
NAPOMENA
spoja Inom ali se može prikazati i pri bilo kom Uk i odgovarajućoj struji.
Uk Zk In
uk (%)  100uk  100  100  zk % uk (%)  zk (%)
Un Un
KAPOV TROUGAO-Razlike u parametrima malih i velikih transformatora

Mali transformator Veliki transformator

R1 ≈ R’2 = 1 % R1 ≈ R’2 = 0,1 %
ux
Xσ = Lσ = 5 % Xσ = Lσ = 12 %
uk
ur
Mali tr
tr.
I1 R1 Lσ R’2 I’2

Iμ ux
uk
U1 -E’2 L’2 U’2 Z’
ur
Veliki tr.
 Fazorski dijagram opterećenog TR za. Kapov trougao
ux=I1 jX1σ +I’2 jX’2σ

uk ur=I1 R1+I’2 R’2 ux I1 = I’2

U1 uk
U’2 φ ur

φ1 I1=I’2 Kapov trougao-

φ2 Iμ ≈ 0 Trougao
g kratkog g spoja
p j

Trougao unutrašnjih padova napona na vektorskom dijagramu TR je

zapravo dijagram napona kratkog spoja uz struju kratkog spoja jednakoj
struji
t ji opterećenja
t ć j I. I Veličina
V liči Kapovog
K trougla
t l je
j to
t veća
ć što
št jje veća
ć struja
t j
ili unutrašnji otpori transformatora.
Prilikom opterećenja transformatora strujom I napon U
U'2 biće manji
zbog pada napona na unutrašnjim otporima transformatora od napona
U1 za napon kratkog spoja uz struju I.
 PROMENA NAPONA NA TRANSFORMATORU
zovemo i PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU
Predstavlja odstupanje napona sekundara pri nekom
opterećenju od onog u praznom hodu.

KOLIKO ON IZNOSI?
U ogledu kratkog spoja za nominalnu struju transformatora
potrebno je 2-10% nominalnog napona. Sledi da ni pad napona
na transformatoru ne može da bude veliki.

Za proračun promene napona na transformatoru koristi se

ekvivalentna šema:
R1+ R2 j(X1+ X2)

U1 Zk U2

Struja u poprečnoj grani praktično ne doprinosi promeni

napona transformatora za dobro sagrađene transformatore.
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU
R1+ R2 j(X1+ X2)
Fazorski dijagram ove šeme
šeme.
U1 Zk U2

U1

Zk I2
I2· jXk
 U2
I2· Rk
I2 Promena napona

U  U1  U 2

U1
I2 I2· jXk

 I2· Rk
U2
U
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU
Fazorski dijagram sa 
relativnim vrednost.
u1=1
b
ux

 u2
 
ur
I1=I2 a c

u
u2  a  u1 cos  2
 b
i   1
1  sin 2 sin sin  
u1  u  a  u1 1 sin 2  2 u1

 1  b 2  b2 Gd su:
Gde
u  u1  u1 1      a  a 
 2  u1   2 a  ur cos   u x sin 
b  u x cos   ur sin 
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU
b2 b 2
TR. u  a 
Pad napona na TR [r. j.]] u  a  [%]
2 200
Gde su: a  u r cos   u x sin  b  u x cos   ur sin 
Ako je struja opterećenja I2  I2n tada se u može odrediti kao:
  
u     (u rn cos   u xn sin
i )  (u xn cos   u rn sin
i  ) 2  [%]
 200 
gde su  = I2/I2n = S/Sn a urn i uxn nominalne komponente padova napona.
Ako je zk < 10% može se zanemariti drugi sabirak, pa je:
u  a  ur cos   u x sin  [[r.j.]
j ] ili [%]
[ ] a može i [V].
[ ]

u  Rk  I 2  cos   X k  I 2  sin 

Promene napona na transformatoru zavisi od faktora snage

opterećenja cos i od opterećenja TR.
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU-uticaj cos
∆u%=  [ur% cosφ + ux% sinφ + 0,005β (ux% cosφ – ur% sinφ)2]

Mali transformatori Veliki (mrežni) transformatori

a)) Δu% b)
Δu%
6 12
4

2
0
0 0,2 0,4 0,6 0 0,8 0,6 0,4 0,2
-2
φ
cosφ cosφ
-4

-6 -12
12
kap
kap. ind
ind.
cosφ kap. cosφ ind.
ur=2%
2% ux=6% ur=0,2%
=0 2% ux=12%
 PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU-uticaj opterećenja
∆u%=  [ur% cosφ + ux% sinφ + 0,005β (ux% cosφ – ur% sinφ)2]

Δu% cosφ
0,2
5 0,8
0,9
,
i d
ind.
1
kap.
kap
Napon sekundara raste 0
s porastom kapacitivnog 0,5 1 S
opterećenja dok pada s
opterećenja, 0,9
, Sn
porastom induktivnog
0,8
opterećenja (u odnosu
na prazni hod)
hod).
-5
0
 SPOLJAN K-KA TRANSFORMATORA
U1 = konst., faktor snage - parametar
» C – kapacitivno opterećenje
» R – aktivno opterećenje
» L – induktivno opterećenje

U2
C
U2n
R
L

0 I2
Spoljna k-ka TR se izračunava na osnovu pada napona.
 SNAGA GUBITAKA
Gubici u gvožđu transformatora: zbog histerezisa i vrtložnih struja:
PFe  PFe H  PFe V  k H  f  Bmn  kV  f 2  Bm2  d 2   mFe ; n  23
Li
Limovi
i starih
t ih ttransformatora
f t Prilikom
P ilik izrade
i d jezgra
j specifični
ifič i
P Q gubici se povećaju (10-30%) zbog
(W/kg) (var/kg) unutrašnjih mehaničkih naprezanja.
3 75
Toplo valjani lim
Postoje i dodatni gubici u Fe koji
nastajuj u konstruktivnim delovima
2 50 (kotao, oklopi oko izvoda, metalni držači
Gubici u Fe i priteznici jezgra) nastaju zbog
rasipnog fluksa.

1 25
Reaktivna
snaga
B (T)
0 0
0,5
5 1 1
1,5
5
Dijagram snage gubitaka i snaga magnećenja po jedinici mase
feromagnetnog materijala.
 SNAGA GUBITAKA
Feromagnentno jezgro se pravi od paketa čeličnih limova sa malim sadržajem C
do 0,1%
0 1% i Si do 3%.
3% Si se dodaje u cilju
cilj smanjenja gubitaka
g bitaka usled
sled vrtložnih
rtložnih struja
str ja
– hipersli lim. Limovi su sa orijentisanom kristalnom strukturom, dobijaju se
hladnim valjanjem i imaju izraženu magnetnu anizotropiju tj. mali magnentni
otpor u pravcu valjanja do 30% bolja svojstva u pravcu valjanja
valjanja. Limovi su
međusobom izolovani sa neorganskim materijalom (karlit) deblj. 4m.
Gubici usled vrtložnih struja proporcionalni su sa kvadratom debljine lima.
Tipične debljine lima su 0,15-0,23-0,27-0,3-0,35mm.
0 15-0 23-0 27-0 3-0 35mm Boljom orijentacijom
strukture dobija se Super hipersli (“H i B”) lim koji ima za 10% manje gubitke od
hipersila. U cilju daljeg smanjenje gubitaka u Fe laserskim snopom se zarezuje
površina lima pod 9090° u odnosu na smer valjanja čime se smanjuje dimenzija
domena, a time i gubici. Tako se dobija laserski obrađen lim oznake ZDKH.
Pravac fluksa treba da se poklopi sa pravcem valjanja lima. Prolaskom fluksa
pod 90° svojstva hladno valjanog lima se degradiraju i ista su kao i za
toplovaljani lim.
Povećavanjem procenati a silicijuma uz istu jačinu
magnetnog polja, magnetne indukcije u limovima se
smanjuje.
j j
B Si=0.5%

Si=1%

H
 SNAGA GUBITAKA
Gubici u gvožđu transformatora su gubici praznog hoda.
hoda
Limovi novih transformatora
P (W/kg) 90° u odnosu
(M7)
25
2,5
Q ((var/kg)
g)
na smer valjanja
2 20
(M7)
2
(M7) M6

Smerr valjanja
1,5 15
M6 M5
1,5 M5 M5
M4
1 M4 10
1

0,5 5
0,5

B (T) B (T)
0 0,5 1 1,5 0 0,5 1 1,5 1,8

Dijagram snage gubitaka i snaga magnećenja po jedinici mase

feromagnetnog materijala.
 SNAGA GUBITAKA

G bi i u bakru
Gubici b k transformatora
t f t ( bi i usled
(gubici l d opterećenja)
t ć j ):

1. Džulovi gubici u namotajima.

2. Dopunski gubici usled povećanja otpora namotaja koji

nastaju
t j zbog
b rasutog
t fluksa,
fl k tj.
tj usled
l d indukovanih
i d k ih lokalnih
l k l ih
struja u provodnicima.
3. Drugi dopunski gubici u konstrukcionim delovima usled
3
indukovanih parazitnih struja.
 SNAGA GUBITAKA
1. Džulovi gubici u namotajima.
l 2
Pg   RI   I
2
STRUJA JE JEDNOSMERNA!!!
S
Ovi gubici zavise od materijala (bakar - aluminijum) i temperature.

 2 R2 235  2 Formula za preračunavanje otpornosti

  na odgovarajuću temperaturu.
1 R1 235  1
 SNAGA GUBITAKA

2. Dopunski gubici usled povećanja otpora namotaja koji

2
nastaju zbog rasutog fluksa.
Magnetna indukcija rasutog polja indukuje u
provodnicima ems koja u masivnim
provodnicima stvara lokalne tj. vrtložne struje.
Ove struje u zbiru sa ukupnom strujom dovode
do nejednake raspodele struje po površini
poprečnog preseka. Struja je potisnuta ka
površini provodnika.
p p Površinski ((skin)) efekat.
Primer usamljenog provodnika sa strujom čija
struja stvara magnetsko polje i oko provodnika i
u njemu.
njemu Jasno je da se centrlni deo provodnika
obuhvata sa više fluksa nego spoljašnji, taj
centralni deo ima zato veću samoinduktivnost tj.
Induktivni otpor te struja u njemu ima manju
gustinu.
POVRŠINSKI EFEKAT
Namotaji primara i sekundara su u preseku
pravougaonici i imaju struje koje su suprotno
orijentisane pa sa mogu posmatrati kao dve bliske
pravougaone šine. Struja se koncentriše u slojeve bliske
jadan drugom zato što se udaljeniji slojevi obuhvataju sa
više
iš fluksa.
fl k Zbog
Zb toga
t je
j induktivni
i d kti i otpor
t duž
d ž preseka
k
različit a time i gustina struje. Neravnomerna raspodela
struje po poprečnom preseku ekvivalentna je smanjenju
efektivne površine preseka.
preseka Aktivna otpornost se
povećava u odnosu na otpornost prema jednosmernoj
struji.
Fildovim sačiniocem se uzima u obzir povećanje
gubitaka usled neravnomerne raspodele struje po
poprečnom preseku.
EFEKAT BLIZINE
Zbog nejednolike raspodele magnetskog polja po radijalnoj širini
namota najveće polje je u namotima uz kanal između dva VN i NN
namota pa su tu najveći i gubici zbog vrtložnih struja
struja, pa je onda i
zagrevanje najveće u tim delovima namota. U svrhu smanjenja tih
dodatnih gubitaka presek provodnika okomit na magnetno polje mora
bi i što
biti š manji,
ji pa se namotii rade
d od
d delova
d l provodnika
d ik relativno
l i malog
l
preseka.
Kod velikih energetskih transformatora
rade se posebne vrste namota radi
smanjenja dodatnih gubitaka u namotu, npr.
presloženi disk namot s transponovanim
provodnicima.
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA
Korisnost transformatora je odnos predane i primljene aktivne
snage izražen u %.
P2 P2 P1  Pg
  
P1 P2  Pg P1
Današnji najveći transformatori postižu =99,80%.
=99 80%

Ako se definiše relativno opterećenje:

I2 U I S
  2n 2  2
I 2n U 2n  I 2n S n
I uvaži da je:

P2  S cos     S n cos 
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA
Dobija se:   S n cos 
 ; PCu   2  PCun
  S n cos   PCu  PFe

Preporuke IEC za energetske transformatore su:

Gubici u bakru i u
PFe  P0  f U   f B, f  i PCun  Pk 75C kratkom spoju pri
nominalnoj struji.
pa je:
  U 2 n  I 2 n cos 

 U 2 n  I 2 n cos    2  Pk 75C  P0

Koef. korisnogg dejstva

j zavisi od faktora snage.
g Najveću
j
vrednost ima za omsko opterećenje cos=1, a za cos=0 =0
uz iste gubitke snage.
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Ako se ogled kratkog spoja izvodi na temperaturi 1 tada je

snaga kratkog spoja:
Pk1  PCu1  Pd1  3R1  R2 I12  Pd1

Gde su R1 i R
R2 otpori izmereni jednosmernom strujom.

Snaga kratkog spoja obračunata na standardizovanu radnu

t
temperaturu:
t

Pk 75C  PCu 75C  Pd 75C

235  75 235  1
PCu 75C  PCu1 Pd 75C  Pd 1
235  1 235  75
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Koeficijent korisnog dejstva je funkcija opterećenja () i ima

maksimum koji se može naći iz:
d
0
d
 U 2 n  I 2 n cos    2  Pk 75C  P0   U 2 n  I 2 n cos   2   Pk 75C   0

Korisnost je maksimalna kada su se gubici usled opterećenja

izjednačili sa gubicima u praznom hodu.

P0   2  Pk 75C
Opterećenje pri kome je korisnost maksimalna:

P0
opt 
Pk 75C
 KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Transformatori koji rade 24h dnevno pod punim opt. treba da

i j opt  1 tj
imaju tj. d
da su nominalni
i l i gubici
bi i usled
l d opterećenja
t ć j jednaki
j d ki
gubicima ph. Za distributivne transformatore 0,4 < opt <1.
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Većinu veka trajanja transformator neće raditi punom nego

smanjenom snagom. Uobičajena je izvedba transformatora sa
gubicima usled opterećenja koji su dva do šest puta veći od
gubitaka usled praznog hoda, što znači da je optimalna
korisnost pri opterećenju:
P0 P0
opt   0,71 odnosno opt   0,41
2  P0 6  P0

Maksimalna korisnost se postiže pri opterećenju od 40% kod

manjih do 70% kod najvećih transformatora.
Izborom gustine struje i gustine fluksa optimalni koeficijent
opterećenja se može postići pri željnom relativnom opterećenju.
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Dijagrama gubitaka i stepena korisnosti za dva TR sa različitim vrednostima

opt . Prvi TR ima relativno malu masu i mali presek jezgra magnetnog kola te je
potreban veći broj navojaka i veća masa bakra. Drugi TR ima veću masu
magnetnog
g g kola (veći
( p
presek jezgra),
j g ), pap ima veće g
gubitke PFe u odnosu na p prvi
TR. Zbog povećanog preseka jezgra imaće, pri istoj indukciji za oba TR, veću
elektromotornu silu po navojku. Za iste napone potreban je manji broj navojaka,
to jjest manja
j je
j masa bakra u odnosu na prvi
p TR. Pri istojj gustini
g struje,
j gubici
g u
bakru drugog transformatora su manji. Drugi transformator ima veću vrednost
(opt ), odnosno ima se (II >I).
 U1
PARALELAN RAD TRANSFORMATORA
I
1 2 m

ZK1 ZK2 ZKm

I1 I2
Im

U2

Ako dva ili više transformatora (m) priključimo na mrežu tako, da su

i primarne
im i strane
t na zajedničkim
j d ički sabirnicama,
bi i a sekundarne
k d strane
t
na drugim sabirnicama tada se transformatori nalaze u paralelnom
radu.

RAZLOZI:
1. Veća sigurnost.
2. Ekonomičnost u eksploataciji (isključenjem jednog slabo
opterećenog transformatora tokom noću ili na kraju radnog
vremena).)
3. Postepeni planirani i neplanirani rast konzuma.
 PARALELAN RAD
TRANSFORMATORA

Zk1 φk1 Zk2 φk2

T1 T2
I1 I2

Uslovi za p
paralelan rad transformatora:
1. Da nominalni naponi primara i sekundara budu isti.
2. Isti prenosni odnosi
3. Da satni brojevi (fazni stavovi) budu isti ili iz iste grupe.
4. Približno jednaki naponi kratkog spoja, razlika do 10%.
5
5. Odnos nazivnih snaga ne veći od 3. 3
Šta će se desiti ako uslovi za paralelan rad nisu ispunjeni?
Ukoliko bilo koji od navedenih uslova nije ispunjen usloviće
ć da
se između pojedinih transformatora pojavi dopunska struja
izjednačenja (struja cirkulacije) usled čega bi se pojedini
transformatori preterano zagrejali i oštetili.
PARALELAN RAD TRANSFORMATORA Dy5 i Yd5
 Pravilan rad transformatora u paralelnom radu znači:

Da pri paralelnom radu TR niti jedan transformator ne sme biti

trajno preopterećen
preopterećen.

1. Da opterećenje dele srazmerno svojim nominalnim

snagama. Ovaj uslov će biti približno ispunjen ako se
nominalne snage transformatora odnose 1:3 1:3.
2. Da nema nepotrebnih gubitaka (usled struje cirkulacije).
3. Da bude izbegnuto svako havarijsko stanje.
 ODREĐIVANJE STVARNE RASPODELE SNAGA
TRANSFORMATORA U PARALELNOM RADU
Ako se spregnu na primer tri transformatora sa:
S nI  S nII  S nIII Z kI  Z kII  Z kIII
Tada se može napisati:
Z kI  I kI  Z kII  I kII  Z kIII  I kIII  Z ke  I
KAKO TRANSFORMATORI U PARALELNOM RADU DELE
OPTEREĆENJE?
Z ke Z ke IIZkI
SI  U I  I I  U I  I S
Z kI Z kI
IIIZ
ZkII
Z ke
S II  S
Z kII IIIIZkIII I
Z ke U2 Z2
S III  S U1
Z kIII
Uprošćena ekvivalentna šema transformatora u paraleli
Ako se svaka impedansa izrazi preko uk % :
U u 1 1 1 1 100 I ni
Zk  1 k %     
I n 100 Z ke Z kI Z kI I Z kIII U1 uki
Od ukupne snage S prvim transformatorom se prenosi deo koji
iznosi SI:
S I Z ke 100 I n1 U1 1 S nI 1
  
S Z kI ukI %  U1 100 I ni ukI % S ni
 
uki uki
Najkritičniji TR u pogledu mogućeg pregrevanja usled prevelike
struje koja bi išla kroz njega je TR sa uk min. Taj TR određuje
maksimalno dopušteno Sd a da ne dođe do njegovog pregrevanja
(nosi Sn). Tada je opterećenje pojedinog TR Si :
m
S ni S ni
S d  uk min  Si  uk min
i 1 u ki
uki
uki - napon kratkog
k tk spoja
j i-tog
i t ttransformatora
f t
ukmin - napon kratkog spoja transformatora s minimalnim uk
Koeficijent korisnosti grupe jednakih TR u paralelnom
radu
1 TRANSF. 2 TRANSF. 3 TRANSF.
h

0 PPFe
0
PP
22 Fe0 2
P0Fe
66
PP
0 Fe
3 3
P0PFe =S/Sn n
a=S/S
PPCu
T
PCu
PT PTCu PP
T Cu PTPCu
 Podela simbola grupe spoja TR prema satnim brojevima i
mogućnosti paralelnog spajanja
• Grupa I - satni broj 0, 4 i 8
• Grupa II - satni broj 2, 6 i 10
• Grupa III - satni broj 1 i 5
• Grupa IV - satni broj 7 i 11

• Paralelni spoj transformatora spajanjem izvoda (bez

otvaranja kotla) je moguć spajanjem transformatora samo iz
iste grupe s parnim satnim brojevima i spajanjem
transformatora s obe neparne grupe s neparnim satnim
brojevima.
• Paralelno spajanje transformatora grupe spoja Dyn i Yzn se
ne preporučuju zbog različitih nultih reaktansi.
 Paralelni spoj transformatora s različitim satnim
brojevima – satni brojevi iz iste grupe

Grupa I

Grupa III
Mogućnost paralelnog rada transformatora iz različitih
grupa (III i IV) - neparni satni brojevi
 U mr REGULACIONA SKLOPKA
 Napon na transformatoru se menja sa promenom opterećenja.
4,44 f  N Da bi se napon
p donekle učinio nezavisnim od opterećenja
p j
menja se broj navojaka na VN strani transformatora u okviru
regulacione sklopke = teretnog menjača = tap changera. Time
se menja fluks odnosno napon na sekundaru. Regulacioni deo
namotaja kod odvojnog TR se nalazi na delu nomtaja prema
zvezdištu.
Promena broja navojaka se realizuje:
-pod opterećenjem (kod transformatora u prenosu) ili
-u bezanponskom stanju (kod distributivnih transformatora).
Uobičajena je promena ±2x2,5%.

Promena napona pod

opterećenjem.
(11010x1,5)/35kV
 AUTOTRANSFORMATOR -Transformator u štednom spoju
Ako odvojnom transformatoru spojimo namotaje nižeg i višeg napona
dobili smo autotransformator.
•Višenaponska strana autotrasformatora sastoji se od serijskog i
zajedničkog namota.
namota
•Niženaponska strana se sastoji samo od zajedničkog namota.
•U autotransformatoru samo se deo snage prenosi
i d kti i putem,
induktivnim t dok
d k se preostali
t li deo
d prenosii
direktno s primara na sekundar preko galvanske
veze namota.
N1
Budući da su zajednički i serijski namot namotani na istom
stubu, za autotransformator važi isto što i za klasični
dvonamotni transformator:
• Indukovani napon po navojku u oba namota je jednak,
• Sume amperzavoja oba namota su praktički jednake, ali
suprotnog
t k (N1I1a≈N
predznaka
d N2(I2a- I1a)),
)) tj.
tj ampernavojiji
za magnećenje jezgra u današnjim izvedbama su vrlo mali N2
(ispod 1% ),
• Nazivne prividne snage oba namota su jednake.
 SILAZNI AUTOTRANSFORMATOR
U N  N 2 I 2a
a  1a  1 
U 2a N2 I1a
N1 N2 N1
N1  I1a  N 2 I 2 a  I1a 
U1a – Primarni (viši) napon AT
U2a – Sekundarni (niži) napon AT
N1 – Zajednički namot
N2 – Serijski namot
N1 N2
N2

Serijski namotaj spušta napon na potrošaču – Silazni AT (bucking AT conection).

 UZLAZNI AUTOTRANSFORMATOR
U1a N1 I
a   2a
N1 N2 U 2 a N1  N 2 I1a N2

N 2  I 2 a  N1 I1a  I 2 a 
U1a – Primarni (niži) napon AT
U2a – Sekundarni (viši) napon AT
N1 – Zajednički namot
N2 – Serijski namot
N2
N1 N1

Serijski namotaj podiže napon na potrošaču – Uzlazni AT (boosting AT conection).

 SNAGA SILAZNOG AUTOTRANSFORMATORA
Snaga autotransformatora: Tipska snaga transformatora je nazivna snaga
odvojnog TR bez regulacije
regulacije.
S a  U1a  I1a  U1  U 2 I1
 U2 
S a  U1 I1  1  
 U1  N1

U1a
S a  ST 
U1a  U 2 a
Tipska snaga transformatora
 U 2a 
ST  S a  1   N2
 U1a 
Faktor redukcije snage autotransformatora na tipsku snagu:
ST U
q  1  2a
Sa U1a
 SNAGA UZLAZNOG AUTOTRANSFORMATORA
Snaga autotransformatora:
 I2   U1 
S a  U1a  I1a  U1 I1  I 2   U1I1  1    U1I1  1 
 
 I1   U2  N2
U 2a
S a  ST 
U 2 a  U1a
Tipska snaga transformatora

 U1a 
ST  S a  1  
 U 2a  N1

F kt redukcije
Faktor d k ij snage autotransformatora
t t f t na tipsku
ti k snagu:
ST U
q  1  1a
Sa U 2a
 AUTOTRANSFORMATOR- Faktor povećanja kapaciteta autotransformatora
Povećanje snage kroz autotransformator (prolazne snage) u odnosu na tipsku
snagu transformatora proizlazi iz činjenice da se deo snage prenosi galvanskom
vezom između primarnog i sekundarnog namota, a ne samo posredstvom
zajedničkog fluksa. Stoga se može definisati i faktor povećanja kapaciteta
autotransformatora u odnosu na tipsku snagu prema sledećim izrazima:
Silazni autotransformator
Sa 1
Fc  
ST 1 U 2 a
U1a
Uzlazni autotransformator
U 2a
S U1a
Fc  a 
ST U 2 a  1
U1a

Što su bliži naponi U1a i U2a to je veća snaga autotransformatora u odnsu na

tipsku. Silazni autotr. se koristi samo za U2a/U1a1. Uzlazni autotr. ima prednosti u
odnosu na odvojni ako je U2a/U1a<10.
Za AT podataka datih na natpisoj pločici odrediti Faktor redukcije snage AT na
tipsku snagu, Faktor povećanja kapaciteta autotransformatora u odnosu na
tipsku snagu, Nazivnu snagu serijskog i zajedničkog namota.
S U 1 1
q  T  1  1a  1   1  0,71
Sa U 2a 400 / 115 3,48
S 1 1
Fc  a    1,41
ST q 0,71
ST  S a  q  300  0,71  213MVA
 AUTOTRANSFORMATOR -Transformator u štednom spoju
Prednost autotransformatora prema odvojnom transformatoru je što su za iste
napone i snagu manjih dimenzija, manjih gubitaka, veće korisnosti, lakše se
transportuju, imaju manju cenu.

Sprega trofaznog namota autotransformatora mora biti u zvezdu YNa0 da bi se

mogao jedan izvod zajedničkog namota uzemljiti.

Negativne strane autotransformatora proizlaze iz galvanske veze primarnog i

sekundarnog strujnog kruga i time direktnog prenosa prenapona s jednog na
drugi.
g

AT ima manju Zk zbog čega ima manji pad napona ali je zato veća struja kratkog
spoja.
p j

Izolacija autotransformatora je kompleksniji zbog gotovo uvek izvedenih

dodatnih regulacijskih navojaka.
 AUTOTRANSFORMATORI
Zbog uštede se često primenjuju autotransformatori za velike snage pri
povezivanju
p j VN mreža (400,
( , 220 i 110 kV)) bliskih napona.
p
Najčešće se u prenosnoj mreži izrađuju transformatori s VN i SN namotima
spojenim u zvezdu u štednom spoju, a NN namot je galvanski odvojen i spojen je
u trougao
g - tercijar.
j
Taj se tercijar obično nekoristi za napajanje svoje mreže i tada ga nazivamo
stabilizacijski namot, kojim se ostvaruje da u fluksu transformatora i u
indukovanom naponu nema trećeg harmonika.
Često se autotransformatorima dograđuje regulaciona sklopka zbog mogućnosti
podešavanja prenosnog odnosa pod opterećenjem.
 REGULACIJA NAPONA AUTOTRANSFORMATORA
U cilju održanja stalnog napona na NN strani transformatora menja se prenosni
odnos autotransformatora regulacionom sklopkom
sklopkom. Ako bi se regualcioni deo
namotaja nalazio u zvezdištu otežano je podešavanje traženog prenostnog
odnosa, treba više regulacionih navojaka, nejkednaka je promena napona za
svaki položaj reg
reg.sklopke,
sklopke ali jednostavna izvedba izolacije
izolacije. Regulacioni deo
namotaja kod AT smešta se na deo namotaja nižeg napona.

N1 N1 N1
Nreg

Nreg Nreg
N2

N2 N2
N3

k k k = 0,...,Np-1
N2  N reg N2  N reg Np-1 broj položaja regulacione
U 2a N p 1 U 2a N p 1
  sklopke
sklopke.
U1a N1  N 2  N reg U1a N1  N 2 Nreg – Regulacioni navojci
 UKLJUČENJE TRANSFORMATORA
-Pri
P i uključenju
klj č j transformatora
t f t na mrežu
ž možež poteći
t ći struja
t j uključenja
klj č j
(inrush current) koja je znatno veća od nazivne struje transformatora.

-Veličina struje uključenja zavisi od trenutku uključenja i od remanentne

indukcije u jezgru.

-Pri prvom uključenju (bez remanencije) najmanja je struja u fazi u kojoj

je napon maksimalan, a najveća u fazi u kojoj je u trenutku uključenja
napon nula.

-U najgorem slučaju i uz dodatak zbog remanentnog magnetizma struja

uklj može postići i do 40×Inom transformatora.
uklj. transformatora

-Struja uključenja može izazvati niz neugodnosti u mreži kao što su:
pogrešno delovanje zaštitnih uređaja,
uređaja uticati na druge transformatore
priključene na iste sabirnice, povećanje buke transformatora zbog
velikog iznosa struje, pojava povećanih padova napona u mreži.
 UKLJUČENJE TRANSFORMATORA
Jednačina naponske ravnoteže primara u p.h.: Um
d d R1  n 
 R1  i0      U m sin(t   ) 4,44  f  N1
dt dt L1 R
 1t
L 
   stac   ap   n  [sin(t     0 )  sin(  0 )e L1 ]; 0  arctan 1 
R1 2

Najveći  će biti za   0     m  2   n i ovo će nastupiti u t=.
2
Sa uvaženom  m  2   n   rem  2,3   n
remanentnim fluksom
Najveći fluks se uspostavlja ako u trenutku
uključenja napon prolazi kroz nulu! ap
t
   u (t )dt
0


  0  0   0  
2
STRUJA UKLJUČENJE TRANSFORMATORA
 STRUJA UKLJUČENJE TRANSFORMATORA
Struja uključenja Iu max / In max= 9÷15 (40) 50% = 0,1s
0 1s do 80s

Struja uključenja transformatora.

Struja
j uključenja
j j TR ima parne
p harmonike.
Sympathetic inrush. Dolazi do promene u struji transformatora koji je već na mreži
usled uključenja susednog transformatora. Nastaje usled promene napona
izazvanog strujom uključenja.
 ik
Struja transformatora u kratkom spoju
Rk Xk

u1
Najveća struja ks. se dobija ako se TR trenutno kratko spoje sekundarne
stezaljke a pri punim naponu na primaru.
Pretpostavimo
p zbog
g lakšeg
g računa da jje pre
p toga
g TR bio u praznom
p hodu.
Kada se zanemari impedansa mreže efektivna vrednost struje kratkog spoja –
trajna struja kratkog spoja, pri nominalnom naponu na primaru iznosi:
U n 100
Ik    In
Z k uk %
Ako je kratki spoj nastao u trenutku kad je trenutna vrednost struje praznog
hoda jednaka nuli, prelaz iz praznog hoda u kratki spoj je bez prelazne pojave
tj. odmah se uspostavlja trajna struja kratkog spoja.

Pri naponu mreže: u1  U m sin(t   )

trajna
j struja
j kratkog
g spoja j ik
p j je:  I k 2 sin((t     k ) .

U svim ostalim slučajevima imamo udarnu struju kratkog spoja.

 Struja transformatora u kratkom spoju
Jednačina naponske ravnoteže u k.s.: L dik  R  i  U sin(t   )
k k k m
dt
  kt
R
Lk
ik  istac  iap  2 I k  sin(t     k )  sin(   k )  e ;  k  arctan
Lk

  Rk

u istac  2 I k sin((t     k )
Rk
ik ik  t
u iap   2 I k sin(   k )  e Lk

ωt

φk
 Sile na namote u transformatoru u kratkom spoju
Pod dejstvom struje kratkog spoja namotaji
TR su izloženi:
1. Termičkom naprezanju koje obično nije
kritično zbog kratkog trajanja,
trajanja
2. Mehaničkom naprezanju zbog pojave
velikih sila na namote transformatora koje
mogu oštetiti namote
namote.
Smerovi aksijalne i radijalne sile su u skladu
sa Bio-Savarovim zakonom. I1 I2
 
Deformacije namota nastale zbog kratkog spoja transformatora u
pogonu

Deformacije unutrašnjeg namota

Tipični primer deformacije

unutrašnjeg namota:
Deformacije namota nastale zbog kratkog spoja transformatora u
pogonu
 FLUKS I STRUJA MAGNEĆENJA TRANSFORMATORA

Φ Φ
u Φ
u

0 10 ms 20 ms t 0 I

i
10 ms

20 ms

t
Zbog nelinearnosti krive magnećenja, za postizanje sinusnog oblika fluksa i
indukovanog napona, struja magnećenja ima značajan treći harmonik koji je istofazan
u sve tri faze ((harmonik nultog
g redosleda).
) Tajj harmonik struje
j može teći u namotu
spojenom u zvezdu s nultim vodom ili unutar namota spojenog u trougao. Ukoliko zbog
vrste sprege izostane I3 fluks i indukovani napon neće biti prostoperiodični.
 FLUKS I STRUJA MAGNEĆENJA TRANSFORMATORA
s izvedenim neutralnim vodom tj. sa uzemljenim zvezdištem
u
Φ u Φ
Magnetski fluks je sinusnog oblika jer se
neutralnim vodom može zatvoriti treći
harmonik struje magnećenja potreban za
stvaranje prostoperiodičnog fluksa, zbog
nelinearne
li kkrive
i magnećenja.
ć j t

iμ
iμ
iμ1

iμ3 t
 FLUKS I STRUJA MAGNEĆENJA TRANSFORMATORA
bez neutralnog voda tj. sa izolovanim zvezdištem

•Zbog
Zbog nemogućnosti protoka trećeg
harmonika struje magnećenja javlja se treći
u u iμ
harmonik fluksa tj. deformiše se magnetski iμ
fluks i talasni oblik indukovanog napona.

•Iznos fluksa Φ3 zavisi od tipa-oblika t

magnetnog jezgra transformatora
transformatora.

Φ1
Φ
Φ

Φ3 t
FLUKS I INDUKOVANI NAPON TROSTUBNOG TRANSFORMATORA
namoti spojeni u zvezdu bez neutralnog-voda tj. sa izolovanim zvezdištem
•3.harmonik
3h ik flfluksa
k jje malI,
lI jjer se može
ž zatvoriti
t iti samo
rasipnim putevima (preko kotla transformatora, a ne kroz
magnetno kolo) s vrlo velikim magnetskim otporom.
Deformacija ems je relativno mala.
mala

Φ Φ
e e

t
FLUKS I INDUKOVANI NAPON PETOSTUBNOG TRANSFORMATORA
ili tri monofazna, namoti spojeni u zvezdu sa izolovanim zvezdištem
Treći harmonik fluksa se može zatvoriti kroz Φ
e
jezgro pa je njegov uticaj na talasni oblik i e Φ
vrednost ems značajan. Zbog toga se
zvezdišta 5
5-stubnih
stubnih TR uzemljuju.
uzemljuju

t
 TERCIJAR
Tercijar je kratkospojeni namot
malog otpora, jednoliko razdeljen
na sva 3 stuba tako da su svi navojci
spojeni na red – spoj trougao.
Tercijar je namotan prvi do stuba i sprečava zatvaranje 3.harmonika fluksa u
prostoru između magnetnog
p g g kola i kotla. 3 u magnetnom
g kolu,, u tercijaru
j će
indukovati istofazne napone koji će kroz taj namotaj proterati struju trećeg
harmonika. Ta struja će svojim fluksom poništiti delovanje fluksa koji ju je
indukovao tako da u magnetnom kolu preostane samo mala komponenta 3
potrebna za indukovanje struje u tercijaru. Svi drugi namoti namotani oko istih
stubova više neće biti prožeti sa 3 pa neće doći do deformacije napona u njima.

U slučaju nesimetričnog opterećenja transformatora po fazama, kada nema

nultog voda javljaju se istofazni fluksevi u jezgru- nulta komponenta. Naponi
indukovani tim fluksevima menjaju-izobličili bi fazne napone. No u tercijaru će
poteći
t ći struja
t j indukovana
i d k od
d istofaznih
i t f ih flukseva
fl k u jezgru
j koja
k j će
ć svojim
ji
delovanjem poništiti delovanje istofaznih struja opterećenja.

Nulta reaktansa jednaka je direktnoj reaktansi i zato kažemo da tercijar ruši nultu
reaktansu od iznosa bliskog reaktansi praznog hoda na iznos blizak reaktansi
kratkog spoja.
 TERCIJAR

Tercijar u transformatoru u spoju Yy ima funkciju smanjenja nulte

reaktanse transformatora, simetriranja opterećenja po fazama,
smanjenja nultih komponenti struje uključenja i sl.

Može se koristiti i za priključak trošila, odnosno u elektrani ili

transformatorskoj stanici gde su potrebna 3 različita napona.

Ako se ne koristi za napajanje trošila naziva se i stabilizacijski namot.

Primer tronamotajnog transformatora s tercijarom: YNyn0d5

CIK CAK SPOJ TRANSFORMATORA- Slomljena zvezda

Svaki se fazni namot sastoji od dva dela u kojima se indukuju fazno

pomaknuti naponi. Te se polufaze nalaze na različitim stubovima.

Potrebno je 15,5% više navojaka nego u spoju zvezda.

Omogućeno je nesimetrično opterećenje (čak 100% opterećenja samo

jedne faze).

Upotreba za manje transformatore (do 160 kVA).

Primer: Yzn5
 CIK CAK SPOJ TRANSFORMATORA- Slomljena zvezda
Praktički se ne koristi za primarni namot.

Zbogg spoja
j svake faze od polunamota, strujej 3.harmonika djeluju
j j
tako da se treći harmonik fluksa poništava, što znači da nema
3.harmonika fluksa. Taj se fluks može zatvoriti samo
između cik
cik-cak
cak namota (jako veliki magnetski otpor) pa treba puno
amperzavoja, tj. struja magnetizacije (primara) mora biti jako velika.

Izuzetak za spoj cik-cak u primaru je transformator za uzemljenje.

Ako treba mrežu (npr. 20 kV) uzemljiti, a spoj je na toj strani trougao
ubacuje se transformator za uzemljenje u Z-spoju (to je praktički
prigušnica).

U sekundaru takvog transformatora za uzemljenje može se dodati

namot u spoju y za napajanje NN mreže (0,4 kV) tako da je npr. grupa
spoja ZNyn5.
 MERNI TRANSFORMATORI
Primar strujnog mernog transformatora se spaja redno s opterećenjem, a kod
naponskog paralelno
paralelno. Na sekundar MT spaja se potrošač - instrumentacija i/ili zaštitna
oprema. Jedna stezaljka MT se uzemljuje. Primarna struja SMT određena je
potrošačem i na nju se ne može uticati opterećenjem u sekundaru. Ako je otpor
opterećenja u sekundaru veći od dozvoljenog sekundarna struja će biti ne dovoljna da
poništi primarne ampernavojke usled čega se primarna struja pojavljuje kao struja
magnećenja  raste indukcija. Primer spoja naponskog i strujnog transformatora za
merenjej struje
j ampermetrom,
p , napona
p voltmetrom i snage
g vatmetrom. a)Primer
)
magnetnog kola i namotaja SMT.

Radna indukcija je za NMT B1T a za SMT B=0,1-0,2T. Struja magnećenja NMT je

kao kod energetskog TR dok je za SMT osetno manja.
 MERNI TRANSFORMATORI
U U
I
 I

t
STRUJA primara šeta radnu tačku po
histerezisnoj petlji.
Za prostoperiodičnu struju fluks je
izobličen.

Najgora
jg situacja
j po
p SMT jej otvoren sekundar. Čitava p
primarna strujaj magneti
g
SMT što dovodi do povećanja indukcije i napona na stezaljkama, zasićenja,
gubitaka i zagrevanja. Može doći do oštećenja SMT. SMT ne sme nikada imati
otvorene sekundarne stezaljke, mora biti kratko spojen ili opterećen malim
otporom.
 BUHOLC RELE
Buholc rele je zaštitni uređaj koji se
postavlja između kotla i konzervatora
uljnog transformatora i u normalnom je
radu
d iispunjen
j uljem.
lj
 BUHOLC RELE

Рад Бухолц-релеја
Бухолц релеја се заснива на развијању гасова приликом појаве
електричног лука насталог услед оштећења изолације намотаја или
изолације између лимова. Састоји из коморе са два пловка са контактима.
Гасови на путу ка конзерватору долазе у Бухолц-
Бухолц
релеј, постепено истискујући уље услед чега
горњи пловак пада следећи ниво уља док не
затвори контакт сигналног струјног круга
круга. Тиме се
добија упозорење да постоји мањи квар у
трансформатору.
Ако у трансформатору
А ф наступи већи
ћ квар ((кратак
спој), настаје веома брзо струјање уља тако да
ће доњи пловак који се налази на правцу
струјања уља према конзерватору нагло пасти и
затворити свој контакт, а тиме и окидни струјни
круг, што ће довести до искључења
трансформатора.
трансформатора
 BUKA
Tri su osnovna izvora buke u transformatoru:
– vibracije magnetnog kola (magnetostrikcija,magnetne sile)
– aerodinamična buka hladnjaka (ventilatori)
– vibracije namota (elektromagnetske sile)
Vibracije magnetnog kola. Buka ph.
Magnetostrikcija je promena dimenzija feromagnetika u magnetnom polju.
Za uobičajene limove relativna promena je nekoliko μm/m. Njena vrednost zavisi od
indukciji, vrste materijala i mehaničkih naprezanja.
M
Magnetnet sileil nastaju
t j između
i đ limova
li u spojevima
j i ( kl i ) stubova
(preklopima) t b i jjarmova.

Frekvencija prvog harmonika vibracija jezgra je 2x frekvencije mreže tj. 100Hz.

Vibracije namota. Buka usled opterećenja. Elektromagnetske sile na provodnike
namota, koji su proticani strujom tereta, proizvode aksijalne i radijalne vibracije namota
osnovne frekvencije dva puta veće od frekvencije mreže.
Primeri magnetnog kola
trofaznog
f tansformatora
f u
obliku oklopa