ВИСОКА ПОСЛОВНО-ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

УЖИЦЕ
- СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ -
ШКОЛСКА 2013/14

Семинарски рад
ОСНОВЕ ЕКОЛОШКОГ ГРАЂЕЊА

Тема: КУЋЕ ОД СЛАМЕ

Професор: Студенти:
мр.Дејан Миливојевић Марија Лазић
бр.индекса СБ 05/13
Драган Станковић
бр.индекса СБ 26/2013
Мај 2014.год.
 ВПТШ Ужице, специјалистичке студије, школска 2013/14
УВОД

Кућа од сламе је данас све популарнији начин градње кућа, а вероватно је разлог у економској
рачуници. Слама је пољопривредни вишак и може се набавити по релативно ниској цени, а
добијена је вредна комбинација изолационих и статичких својстава

Кључне речи: Кућа од сламе, градња, ниска цена

INTRODUCTION

The house of straw was a more popular way of building houses, and probably the reason for the economic
calculations. Straw is an agricultural surplus and can be purchased at a relatively low price, and obtained
valuable combination of insulation and static properties.

Keywords: House of straw, construction, low price

Могућности које пружа техника градње сламом готово су неограничене. Зид од балиране
сламе могуће је користити као носиви елемент, где се конструкција кровишта сидри директно
на зидове. Чешће се слама користи као испуна, где се структурални елементи објекта граде
најчешће од дрвета, али у неким случајевима чак и од метала или армираног бетона. За
разлику од неких других грађевинских материјала, слама пружа могућности изградње
неправилних, органских облика који неретко завршавају више као уметничко дело, него само
као коцкасте куће на које смо навикли. Кућа од сламе може бити изведена тако да потпуно
изгледа као објекaт грађен уобичајеним материјалима. Слама неприметно остаје међу
слојевима малтера и једини доказ њене присутности је знатно нижи рачун за грејање.
Сламнати зидови се обавезно морају обрадити како би се слама заштитила од спољних
утицаја. У ту сврху се најчешће користи малтер на бази креча , а где је то могуће, глинени
малтер представљају изврсну јефтину замену. Цементни малтер потпуно је неприкладан за
коришћење у комбинацији са сламом, јер ствара паронепропусни слој, и зид не дише, односно
онемогућен је пролаз вишка водене паре из унутрашњости објекта ка споља. То може
узроковати кондензацију влаге сa унутрашње стране зида, што резултира труљењем
сламе. Избегавањем употребе цемента, који ионако није пожељан материјал у еколошком
грађевинарству, потпуно решавамо проблем.

Балирана слама

Балирана слама представља изузетан грађевински материјал. Прави се од отпадног производа

који се може гајити на одржив начин у кратком веменском периоду, биоразградива је и може
својом употребом помоћи при више еколошких проблема. Лако се модификује, довољно је
флексибилна да се користи на више начина, а опет довољно чврста и временски издржљива, и
лака за одржавање. Поред тога, не захтева скупе и компликоване алате или специјализовану радну
снагу, лако се набавља и приступачне је цене у већини делова света. У контраст томе, модерни
грађевински материјали могу бити тешки за израду, да захтевају специјалне алате и радну снагу,
бити скупи, поседовати мало естетског карактера, често бити токсични и производити значајне
количине загађења и отпада при процесима производње, одржавања и уништавања.

3
 ВПТШ Ужице, специјалистичке студије, школска 2013/14
Добре механичке осовине као предуслов лакоће обликовања простора

Градња балама не мора да подразумева само употребу стабљика житарица већ и конопље,
лана и других индустријских биљака. Димензије бала одређене су стандардним
форматирањем пољопривредних бала у САД: са двоструком – 46x35/40x80/120цм и
троструком врпцом – 53x40x90/120цм. Тежина бала се креће од 18 до 45кг по комаду.
У последње време постају уобичајене и бале већих димензија 1x1м; 1x1,2м; као и
1,2x1,2x2,4м тешке и до целе тоне. Могуће је користити и округле бале у облику ваљака
пречника 1,2 до 1,5м. Овакве димензије пружају пројектантима велики избор у
обликовању објеката и унутрашњег простора.

Слика 1. Кућа у изградњи

Такође, данас је у САД могуће коришћење и додатно компресованих бала које издржавају
укупни притисак на конструкцију и до 4МН. Зид од стандардних бала издржава притисак кровне
конструкције до 900кг по дужном метру зида, а онај од додатно компресованих и неколико пута
више – 4,5 до 7т по метру зида. Представљене носеће карактеристике без проблема прихватају
оптерећење било какве кровне конструкције и знатно ће унапредити дизајн објеката овог
система у наредном периоду. Како би се додатно осигурала њихова носивост, слама унутар бала
је повезана у вертикалном положају, тракама или врпцама на сваких 8-10цм по висини. Овакво
везивање допушта и хоризонтално сечење моторном тестером како би се добила жељена висина
елемента (код прозора, надвратника, таванице, итд).
Механичке карактеристике зидова од бала сламе сврставају их у масивни систем градње што у
овом случају значи да пројектант има велику слободу у обликовању основе објекта, правца
пружања зидних равни и њихог облика (валовити, обли, потпуно равни, итд).

Предности конструкција од балиране сламе

Предности конструкција од балиране сламе су разне: лепота, дебели зидови, заобљени углови,
органске форме зидова или кружне куће, супер изолатори, здраве, добра акустика, добра звучна
изолација, биоразградиве, зидови који дишу, лаке и једноставне за израду, економичне, обновљиве,
одрживе, еколошке.

4
 ВПТШ Ужице, специјалистичке студије, школска 2013/14
Трајност материјала

Сламка житарица се у земљи распада након шест месеци, док сламка пиринча траје дупло дуже
(због високог процента силиката који је додатно штити од труљења). Међутим, слама се
вековима користи као изолациони материјал, а непосредни докази пронађени на археолошким
локалитетима показују да у оптималним условима њен век трајања може премашити и
неколико хиљада година,зависно од начина на који се ради и одржава.

Отпорност на влагу

Гљивице се могу појавити у слами при високој влажности (преко 20% суве масе, тј. релативне
влажности 70-80%). Озбиљнија оштећења јављају се тек када је слама дужи временски период
изложена овим условима. Хронична наизменична промена влажности не представља никакву
претњу. Статистички подаци за зидове од бала сламе показују важност паропропусности
облоге зидова – најчешћи узок пропадања оваквих кућа догодио се тамо где је изведено
потпуно заптивање/импрегнирање зида паронепропусним премазима чиме је омогућено
штетно дејство влаге (ова појава је скоро искључиво последица примене савремених
грађевинских средстава). Када је ово избегнуто кућа се без проблема може одржати и
неколико деценија у условима веома влажних клима.

Отпорност на инсектициде и пестициде

У поређењу са дрветом, постоји тек неколико инсеката који воле сламу. У сваком случају сасвим је
довољно пратити исти поступак као и приликом заштите дрвета. Саме бале дају инсектима
много мање простора за живот и кретање. За разлику од сена, слама садржи веома мало
хранљивих састојака и сама по себи не привлачи инсекте. Довољна је, мада не и неопходна,
стандардна заштита бала која се и иначе користи приликом дезинсекције.

Отпорност на ватру

Тестови су показали да куће од балиране сламе имају врло висок праг отпорности на ватру. На
тесту су наслагане бале без облепљивања глином издржале полусатно дејство ватре, док
малтерисани зид може да издржи и цела два сата. Ово је пре свега зато што у самом зиду не
постоје вертикални канали и пролази, већ је маса зида компактна и не дозвољава пламену
лако да се шири. Када се ту дода и нешто већи слој обичног или земљаног малтера, (у односу
на стандардне конструкције), јасно је да слама има бољу заштиту. Међутим, мора се водити
рачуна да сламке не пробијају сам малтер или спојеве око отвора јер тако практично постају
фитиљ. Из тог разлога, уколико желимо да сламом заптијемо све спојеве, посебну пажњу
требало би посветити угловима око отвора и на местима где инсталације излазе из зидова – та
места морамо пажљиво обложити малтером или премазати противпожарним премазима (мада
увек можемо користити савремене заптивне материјале и средства).

Еколошке предности

Изградња помоћу балиране сламе може бити велика корист у подручјима где је слама нежељени
отпадни производ. Спора разградња сламе у природним условима ствара пољопривредницима
проблеме у виду одлагања, јер за разлику од сена које је богато азотом, слама не може да се
5
 ВПТШ Ужице, специјалистичке студије, школска 2013/14
користи као крмно биље, и стабљике су предугачке да би се довољно добро обрадиле.
Најраспрострањенији начин уклањања је спаљивање, које је, осим евидентног емитовања угљен-
моноксида и честица које се количинама могу мерити са онима из електрана, и узалудно утрошена
топлотна енергија.

У великом броју земаља ЕУ, па и САД, спаљивање вишка сламе, а и траве је или регулисано
законом или потпуно забрањено. Успоравање глобалног загревања такође је могуће помоћу
изградње балираном сламом. Редукцијом количине спаљене сламе би се смањила и производња
угљен-моноксида и азотних оксида у хиљадама тона годишње. Такође постоји потенцијал да се
смањи потрошња дрвета у изградњи, јер је то, поготово у неразвијеним земљама додатно
доприноси уништавању шума, а услед добре изолације смањила би се и потрошња дрвета
коришћеног за огрев.

Слика 2. Еколошке предности

Цене и трошкови

Иако су технике изградње балираном сламом једноставне и релативно лаке за изведбу, оно што
приближава укупне трошкове конвенционалном начину градње зидова (трошкови градње зидова
представљају око 15% укупног трошка) су њихова већа дебљина која захтева веће диманзије
горњих плоча, као и веће темеље. Поред тога, ту је и цена заптивања и малтерисања зидова са обе
стране, што су кључни елементи у превенцији труљења сламе.
Није исправно рећи да је грађење кућа од сламе погодно у апсолутно свакој средини, поготово у
урбаним срединама, али сваки објекат ван већих насеља апсолутно је погодан за грађење балама
сламе.
Овде су наведене само неке од смерница уз помоћ којих се може доћи до оквирне рачунице
исплативости оваквог грађења, као и предности током употребног века објекта:

 доступност материјала и кратка релација (нижа цена) транспорта за објекат од 100м² потребно
је око 400 бала сламе (цена бале је варирала од једне до чак шест бала за 100 динара)
 приликом зидања потребно је далеко мање арматуре, нема трошкова за цемент и песак (лепак),
нису потребни армирано-бетонски вертикални и хоризонтални серклажи за сеизмичку
заштиту
 малтерисање може бити машинско или ручно, малтером или блатом (око 50% већа потрошња
малтера у овој фази радова)
 није потребна додатна термоизолација – не постоји трошак у вези са материјалом и радовима
 нема осетљивих завршних радова (специјални слој фасаде, избегавање спојница

6
 ВПТШ Ужице, специјалистичке студије, школска 2013/14
термоизолације од било ког материјала, заптивање критичних спојница око отвора, испод
крова…)
 далеко мања могућност појаве хладних мостова захваљујући пуној/монолитној зидној маси

 зид лако можете пробити (затворити) на оном месту где вам се допадне, а уколико је потребно,
кровну венчаницу можете осигурати додавањем дрвених подупирача на том месту
 топлотни комфор и енергетска ефикасност кућа од бала сламе може се мерити само са оним у
објектима који испуњавају стандарде постављене тек у последњих десетак година
 окружење од потпуно природних материјала једноставно нема цену.

Што се тиче трошкова изградње помоћу балиране сламе, они зависе од неколико чинилаца; од
региона, климатских услова, самог локалитета у региону, и на крају од трошкова у виду дозвола и
легализације.

Слика 3. Готова Кућа од сламе

ЗАКЉУЧАК

Куће од сламе, као представник појма Еко куће, дефинитивно оправдавају свој назив, јер не
изазивају скоро никакав штетан утицај по човеково здравље и његово окружење. Међутим, због
недовољне информисаности и неповерења људи у овакав тип градње, овај тип кућа још није у
потпуности заживео, иако се полако шири по свету. Када еколошка свест човечанства постане
онаква каква треба да буде, како би се сачувала планета, еко куће ће добити итекако своју важност.
Првобитна инвестиција јесте већа, у односу на конвенционалну градњу, али уградњом система за
штедљивије грејање и коришћењем природних материјала, дефинитивно је исплативија и
повољнија.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Новитовић Оливера, Заштита животне средине, ВПТШ Ужице, 2010.

[2] INFONET GROUP d.o.o. Београд, MAGAZIN BUILD, Београд, 2008.
[3] http://www.ekokuce.com/materijali/slama
[4] http://www.gradjevinarstvo.rs
[5] Косорић Весна, Еколошка кућа, ГК Београд, 2008
[6] Хрестоматија текстова-приређивач : Д. Миливојевић ВПТШ, Ужице
7
ВПТШ Ужице, специјалистичке студије, школска 2013/14