2.

Linijski elementi

kama (završena pravougaonim kukama ne bi mogla da se smatra torzionom uzengijom – pre-

crtani primer na slici). Drugo varijantno rešenje na skici a2) je dopušteno samo ukoliko je
dužina preklopa dovoljna (dužina za nastavak preklopom). Na skici a3), otvorena uzengija je
„završena“ u obimu ankerovanom armaturom gornje zone ploče.

Sl. 2/53. Preporučeni i nepreporučeni oblici torzionih uzengija [39]

Iz ovakve definicije torzionih uzengija ostaje nejasno da li je dozvoljeno sidrenje uzengija
samo preklopom u horizontalnoj grani, da li je prvo varijantno rešenje s skice a2) primenljivo
i ako širina grede ne obezbeđuje dovoljnu dužinu preklopa, može li se torziona uzengija
„nastavljati“ (formirati iz dve zatvorene, od kojih se ni jednom ne obuhvata ceo presek)… Ipak,
čak i bez ovih odgovora, dobro je usvajati „sigurna“ rešenja i truditi se da se jednom uzengijom
obuhvati ceo presek.
Minimalna količina uzengija je već definisana kod analize smičućeg problema, {2.21}, i ona se
smatra zadovoljavajućom i kad je o torziji grede reči. Za podužno rastojanje torzionih uzengija
se, takođe, usvaja izraz za maksimalno dopušteno rastojanje dat ranije, {2.22}. Kako su uzen-
gije vertikalne, to je α=90°, a priroda torzije „ne pravi razliku“ između širine i visine, za visinu,
d, treba koristiti minimalnu dimenziju:
d → d min = min b; h . ...................................................................................................................{2.26}

Osim toga, daju se i dodatni zahtevi koji se odnose na rastojanje – osmina obima, u:
sl ,max = min 0.75  d min ; u / 8 . .......................................................................................................{2.27}

Iako se, u objašnjenjima, navodi da je zahtev postavljen u funkciji obima preseka uveden s
ciljem prevencije odlamanja betona u uglovima preseka, direktna relacija ostaje nejasna. Tim
pre što će ovaj uslov biti merodavan, s jedne strane, za kvadratične (blizu kvadratnog oblika)
preseke, a s druge, tek za jako izdužene.
Podužna torziona armatura se raspoređuje, načelno, ravnomerno po obimu preseka. Navodi
se da mora postojati bar jedna šipka u svakom uglu preseka, a ostale šipke se raspoređuju
ravnomerno duž unutrašnje konture uzengije. Maksimalno rastojanje dve susedne šipke ove
podužne armature je 350mm.
U slučaju zajedničkog dejstva torzije i smicanja, poprečna armatura je rezultat superpozicije
dva dejstva, prikazane na Sl. 2/54. Načelno, i potreba za podužnom armaturom je rezultat ove
superpozicije, ali su podužne armature dva problema drugačije distribuirane u preseku. No,
svaka od potrebnih količina podužnih armatura je precizno locirana, pa je prostim sabiranjem
separatnih potreba za armaturom (usled savijanja, smicanja i torzije) po stranama preseka
moguće doći do količina za usvajanje.

i Naravno, ovde je reč o armaturi koja se usvaja kada ne postoji proračunska potreba za njom, ili je vrlo
mala.

Poglavlje 2 : strana 31 od 170 153