Predmet:

JUGOSLOVENSKI STANDARD
SA OBAVEZNOM PRIMENOM
od 1980-07-09

Projektovanje brana i hidrotehničkih nasipa

TEHNIČKI USLOVI

Dopune i izmene Standarda JUS U.C5.020/1980.

Pravilnik br.31-7303/1 od 1980-04-17; Službeni list SFRJ, br. 25/80

RADNI MATERIJAL

PREDLOG
Verzija 01/08

Uvodna napomena:

S obzirom da je gore navedeni standard i po zakonskim normativima zastareo, star je više od

10 godina, (tj. oko 27 godina), a i iz drugih razloga koji se ovde neće nabrajati, postoji potreba
da se on inovira.

Rad na inovaciji započeo je pok. Gvozden Sandić, dipl. građ. inž. te su u postojeću verziju
unete modifikacije koje ne menjaju osnovnu strukturu standarda, sa izmenama i dopunama
koje su se, po do sada podnetim predlozima, činile potrebnim ali ne i dovoljnim.

Činjenica je da u ovu prvu verziju 01/08 nisu uneti elementi iz međunarodnih standarda ISO i
EUROCODE, što bi u sledećoj fazi rada na ovom standardu trebalo imati u vidu.

Osim toga, u ovom predlogu očigledno nedostaju i neke jasnije savremene definicije metoda i
kriterijuma za projektovanje brana i hidrotehničkih nasipa.

Zbog toga se ovaj radni materijal podnosi na diskusiju stručnoj javnosti kako bi se on,
doprinosima kvalifikovanih učesnika, što više poboljšao.

Pripremio:

Prof. dr Milan M. Maksimović, dipl. građ. inž.

Beograd, 19. Maj. 2008. god.

1
UPUTSTVO ZA PROJEKTOVANJE NASUTIH BRANA, HIDROTEHČKIH NASIPA I
BRANA NA JALOVIŠTIMA

1. Predmet standarda

1.1 Ovim standardom se utvrđuju tehnički uslovi za projektovanje:

a) nasipa, nasutih brana, koji se izvode pretežno ili potpuno od prirodnih materijala,
a za potrebe vodoprivrede, elektroprivrede, industrije, saobraćaja i u komunalne svrhe.
b) brana na jalovištima, koje služe za deponovanje otpadnog materijala iz raznih
grana privrede: prerade rude, sagorevanja uglja u termoelektranama, prerade
boksita, ispiranja peska i šljunaka i dr., a grade se, kako od prirodnih lokalnih
materijala, tako i od mlevene rudničke jalovine i pepela iz termoelektrane.

1.2 Ovaj standard definiše tehničke elemente projektovanja o kojima je neophodno voditi
računa pri formiranju tehničke dokumentacije, izvođenju i eksploataciji hidrotehničkih
nasipa i rasutih brana, uključujući i brane na jalovištu.

2. Izbor lokacije (trase) i tipa konstrukcije nasipa ili brane

2.1 Tip konstrukcije i lokacije (trase) određuju se na osnovu tehničko-ekonomskog

razmatranja varijantnih rešenja

2.2 Na izbor lokacije (trase), tipa nasipa ili brana utiču sledeći faktori:
- raspoloživi materijali koji po svojim geomehaničkim svojstvima i eksploatacionim
uslovima dolaze u obzir za korišćenje;
- klimatski uslovi koji definišu dužinu trajanja sezone za rad sa pojedinim
materijalima i uslovi za taj rad;
- pristupačnost mesta brane gde se smešta konstrukcija u odnosu na lokacije
raspoloživih materijala i sredstva za transport;
- inženjersko-geološki uslovi na mestu brane;
- hidrološki uslovi na mestu brane (ili trasi) i problemi evakuacije voda u
toku izgradnje i u toku eksploatacije;
- stepen seizmičnosti lokacije na kojoj se gradi objekat (brana-nasip);
- ugroženost područja nizvodno od brane, ili posebni zahtevi u tom
pogledu;
- ekološki uslovi: zaštita životne sredine od zagađenja (površinske i podzemne vode,
vazduh), blizina naselja, kulturno-istorijski spomenici i dr.
- vojni – strateški značaj konstrukcije i posebni zahtevi u tom pogledu;
- eksploatacioni uslovi i s tim u vezi redovna i vanredna opterećenja, vreme
korišćenja objekta i sl.;
- veličina i značaj objekta i s tim u vezi stepen zahtevane sigurnosti i dozvoljeni
stepen rizika.

Navedeni faktori, svaki za sebe, mogu predstavljati predmet projekta, određivanja kroz
studije i istraživanja, ili mogu biti zadati projektnim zadatkom.
Faktori koji utiču na izbor tipa ili lokacije brane (nasipa), a ne podležu mogućnosti
istraživanja ili se mogu odrediti-definisati na drugim osnovama, moraju se navesti u
projektnom zadatku.

2
3. Materijal za građenje

3.1 Za nasipe i nasute brane mogu se koristiti svi prirodni, dofabrikovani i industrijski
materijali koji su postojanih svojstava u vremenu eksploatacije-korišćenja objekta ili
čija promena svojstava ne umanjuje sigurnost i funkcionalnost objekta ispod
potrebnog nivoa ili se ta promena u vremenu uzima u obzir pri izradi projekta i izboru
dimenzija.
3.2 Za korišćenje materijala koji sadrže lakorastvorljive soli i nepotpuno razložene
materije organskog ili neorganskog sastava potreban je poseban dokaz.
3.3 Prema užoj nameri materijali mogu biti:
- zaptivni, koji služe za formiranje vododržive zone u telu brane i na kontaktu
sa temeljima (tepih);
- drenažno-filterski, koji služe za prihvatanje i odvođenje filtracionog toka
(provirne vode) iz temelja ili iz tela brane i za ubrzavanje konsolidacije
zona brane izgrađenih od stišljivih materijala ili temelja;
- zaštitno-obložni, koji služe za sprečavanje erozije i aerozagađenja od
spoljnih uticaja koji deluju na branu ili nasip;
- nosivi, koji služe da obezbede stabilnost i dovoljno malu deformabilnost
nasipa (brane) pri čemu su ostale funkcije sporednog značaja;
- balastni, koji služe da obezbede veću masu za nosivu zonu s tim da
svojstva čvrstoće i deformabilnosti balastne zone imaju sporedan značaj.

3.4 Po svojim osnovnim svojstvima materijali koji se koriste za nasipe

i brane mogu biti:
a) sitnozrni (kohezivni) materijali
- sadrže preko 50% frakcija sitnijih od 0,063 mm,
- imaju granicu tečenja (Wt) veću od 20 i ineks plastičnosti Ip veći od 10, određene na
frakcijama krupnoće ispod 0,50 mm,
- imaju merljivu čistoću pri vlažnosti oko Wp (jednoaksijalna čvrstoća),
- ne sadrže više od 5 do 10% frakcija od 0,50 do 5,00mm;
b) nekohezivni-finozrni materijali
- sadrže preko 50% frakcija sitnijih od 0,063mm,
- imaju granicu tečenja (Wt) manju od 20 i indeks plastičnosti Ip manji od 10,
određene na frakcijama krupnoće ispod 0,50mm,
- imaju praktično nemerljivo malu jednoaksijalnu čvrstoću pri vlažnosti oko Wp
- imaju zrna sitnija od 4,74mm;
c) nekohezivni zrnasti (granularni) materijali
- sadrže oko 12% frakcija sitnijih od 0,063mm,
- imaju najveće zrno oko 5,00mm ili imaju najviše 5 do 10% frakcija krupnijih
od 5,00mm;
d) grubozrni materijali
- sadrže više od 50% frakcija krupnijih od 5,00mm,
- ne sadrže viče od 12% frakcija sitnijih od 0,063mm;
e) mešani materijali
- sadrže od 12 do 15% frakcija sitnijih od 0,063mm,
- imaju granulometrijsku krivu sa približno horizontalnim delom u nekom području
(nedostatak pojedinih frakcija);
f) antropogeni materijali, mlevena, flotacujska jalovina, pepeo iz termoelektrane.

3
3.5 Za finozrne materijale i nekohezivne zrnaste materijale sa najkrupnijim zrnom
oko 5,00mm primenjuju se jugoslovenski standardi za geomehanička ispitivanja
navedeni u t. 3.7 i geomehanička AC-klasifikacija, kao što je navedeno u tehničkom
normativu za temeljenje.
3.6 Za grubozrne i mečane materijale primena JUS-standarda je ograničena zbog
efekta razmere veličine zrna prema veličini uzorka i aparata za ispitivanje. Svako
ispitivanje ovih materijala zahteva analizu i proveru uticaja veličine i ostalih
svojstava zrna na dobijebi rezultat, tj. proučenost interakcije uzorak-aparat, a zatim
uzorak-prirodna razmera.
3.7 Osnovna geomehanička svojstva materijala u brani (nasipu) ispituju se prema
standardima: JUS U.B1.012, JUS U.B1.014, JUS U.B1.016, JUS U.B1.018,
JUS U.B1.020, JUS U.B1.024, JUS U.B1.026, JUS U.B1.030, JUS U.B1.032,
JUS U.B1.034. Ukoliko je neki od navedenih standarda zastareo (nije inoviran u
poslednjih 10 godina), mogu se primenjivati i drugi međunarodno priznati normativi
(DIN, BS, EC7, EC8...)
3.8 U slučaju nedovoljnog prethodnog iskustva sa sličnim ili istim materijalima
(po nastanku, poreklu i lokalitetu), moraju se ispitati sledeća posebna geomehanička
svojstva:
- mineraloški sastav (kvalitativna i kvantitativna analiza) frakcija,
- hemijski sastav podzemne vode,
- ekspanzivnost-bubrenje, skupljanje,
- osetljivost prema zasićenju (pri dodiru s vodom) u pogledu promene
deformabilnosti,
- osetljivost prema pulzaciono-dinamičkom opterećenju,
- osetljivost prema disperziji glinenih frakcija u uslovima strujanja vode iz
akumulacije koja je drukčijeg kvaliteta od podzemne vode,
- duktilnost-stepen razvlačenja materijala do pojave pukotina,
- puzanje pri stalnom naponu i relaksacija napona pri stalnoj deformaciji,
- brzina disipacije pornih pritisaka,
- degradacija u vremenu, uticaj mraza na čvrstoću.

3.9 Na lokaciji gde se predviđa eksploatacija nekog materijala moraju se obaviti istražni
radovi kojima se dokazuje:
- zaliha materijala u tačno određenim granicama,
- uniformnost sastava,
- podobnost za eksploataciju,
- geometrički kvalitet materijala (bitni za upotrebu),
- % otpada (jalovine).

3.10 Za materijale koji se mogu koristiti za nasipanje vrše se laboratorijska i terenska

ispitivanja kojima se utvrđuju klasifikaciona i inženjerska svojstva bitna za:
- eksploataciju u raznim vremenskim prilikama,
- ugrađivanje na najracionalniji način (optimalan utrošak energije nabijanja),
- vododržljivost i erozionu sigurnost (spoljnu i unutrašnju),
- stabilnost i deformabilnost,
- postojanost u eksploatacionim uslovima.

4
4. Temeljenje

4.1 Nasute brane i nasipi od prirodnih materijala se mogu graditi na stenovitom i

nestenovitom tlu u temeljima.
4.2 Povezivanjem tela brane i temelja mora se obezbediti:
- statičko sadejstvo,
- filtraciono sadejstvo,
- eroziona sigurnost,
- deformaciona sigurnost.
4.3 Za zatečene geomehaničke karakteristike tla na profilu i za oblik pregradnog profila
mora se tehnoekonomskom analizom odrediti:
- najpovoljnij raspored i primena materijala u telu brane ili nasipa,
- najadekvatniji tretman temelja u cilju obezbeđenja sigurnosti od erozije, deformacije
i gubitka vode,
- najpovoljnija upotreba materijala iz raspoloživih iskopa za druge objekte.
- za brane na jalovištima treba odrediti najpovoljnija upotreba odloženog materijala u
eventualnoj kombinaciji sa prirodnim materijalima iz pozajmišta.
4.4 Svojstva temeljnog tla nalaze se u interakciji sa svojstvima zona u brani (nasipu) i ta
interakcija određuje dimenzije i karakter zona u brani (nasipu).
4.5 Ako se u materijalima temeljnog tla utvrdi prisutnost nestabilnih, rastvorljivih
sastojaka, moraju se pri temeljenju preduzeti posebne mere.
4.6 Radovi (privremeni i pripremni) kojima se remeti prirodno stanje u temeljima moraju
se izvoditi tako da se u temeljima ne uspostavi novo stanje za koje konstrukcija nasipa
ili brane nije sigurna, ili se moraju izvesti i naknadne mere za uspostavljanje
potrebnog kvaliteta u temeljima.

5. Računsko dimenzionisanje

5.1 Definicija

Pod računskim dimenzionisanjem podrazumevaju se teorijske, semiempirijske i

empirijske metode kojima se određuju dimenzije svakog konstruktivnog elementa ili se za
usvojenu veličinu konstruktivnog elementa određuje numerička vrednost koja karakteriše
da li usvojeni element zadovoljava ili ne.
Dovoljnost dimenzija se definiše kriterijuma koji se usvajaju u odnosu na računski uticaj i
metodu proračuna. Stoga se metoda proračuna i kriterijum koji se postavlja kao dovoljan
moraju jasno iskazati u postupku računskog dimenzionisanja.

5.2 Osnovni proračuni

5.2.1. Proračun filtracione slike

Proračun filtracione slike obuhvata:
- položaj provirne linije u telu brane i u terenu, tj. bokovima na koje se oslanja
brana;
- količinu filtracionog proticaja kroz telo brane, temelja i bokova;

5
 - pijezometarske pritiske i gradijente u telu brane, pri izlazu iz tela brane i terena, na
kontaktima materijala različitih propustljivosti, na izlazu toka filtracije u drenažne
elemente.
Filtraciona slika, u zavisnosti od složenosti, dobija se:
- analitički, pomoću strujnih mreža (dvodimenzionalno);
- numeričkim metodama (diferencni postupak. konačni elementi);
- eksperimentalno, na modelima (analogonima) i fizičkim modelima.
Stepen šematizacije (uprošćenja) stvarne sredine se u svakom konkretnom slučaju mora
opravdati potrebnim stepenom tačnosti rezultata i njihovom primenom (korišćenjem), što
je istovremeno i kriterijum za primenljivost usvojene metode.

5.2.2 Proračun filtracione – erozione sigurnosti vrši se za one materijale u telu brane i
temeljima koji su podložni eroziji usled delovanja filtracionih sila.
Razlikuju se slučajevi za:
- filtarski nezaštićeni materijal (tj. sa slobodnim izlaskom filtracije na površinu);
- filtarski zaštićeni materijal (zone u telu brane ili temeljima).
Kriterijumi za filtarski nezaštićeni i zaštićeni materijal se definiu preko srednje vrednosti
gradijenta koja ne sme biti veća od datih u tabeli 1 i 2.

Tabela 1- Kriterijum za filtarski nezasićen materijal

Jsr Materijal
0,12 Finozrni prašinast pesak
0,14 Finozrni pesak 0,063 < d < 0,50mm
0,17 Srednjezrni pesak 0,50 < d <, 2,00mm
0,20 Krupnozrni pesak 2,00 < d < 5,00mm
0,30 Srednjezrni šljunak 10,0 < d <, 20,00mm
0,40 Krupnozrni šljunak 20.0 < d < 100mm
0,50 Zbijena glina 0,50 < Ic << 1,00
0,65 Čvrsta glina Ic < 1,00

Tabela 2- Kriterijum za filtarski zaštićen materijal

Jsr Materijal
10 Zbijena glina u brani
12 Zbijena glina u tepihu, debljine 0,50m, najmanje
3 Glinoviti prah u brani
4 Glinoviti prah u tepihu, debljine 0,50m, najmanje

Kontaktna erozija zemljanih materijala na spoju sa konstrukcijama od materijala veće krutosti

(beton, čelik, drvo, plastične materije itd.) sprečava se na osnovu istih kriterijuma, ali
primenjenih ne na srednje, već na najveće izlazne gradijente (lokalne), koji se određuju iz
filtracione slike koja je određena proračunom ili modelskim eksperimentima.

6
5.2.3 Proračun filtarske zone

5.2.3.1. Određivanje granulometrijskog sastava

Granulometrijski sastav prvog – peščanog filtra mora zadovoljavati sledeće uslove:

- najviše 5 % zrna sitnijih od 0,063 mm (izuzetno do 12 % sadržaja 0,063 mm);
- kojeficijent jednoličnosti d60 / d10 ≤ 10;
- d15 < 2 mm.
Filtar služi da glinene i prašinaste materijale štiti od kontaktne erozije.
Granulometrijski sastav drugog – šljunčanog filtra mora zadovoljavati uslove:

d50 F II = (5 do 10) x d50 F I

kada je:

(d60 F II / d10 F II) = 3 do 4

ili:
d50 F II = (12 do 58) d50 F I

d15 F II = (12 do 40) d15 F I

kada je:
(d60 F II/ d10 F II) ≥ 6

(d30 F II)²
———————— = od 1 do 3
d10 F II X d60 F II

Granulometrijski sastav drugog – drobljenog filtra (sa ne zaobljenim zrnima) mora

zadovoljavati uslove:

d50 F II = (9 do 30) x d50 F I

d15 F II = (6 do 18) x d15 F I

Ukoliko se radi o zaštiti materijala čije je najkrupnije zrno veće od 5,00 mm, a d10 > 0,063
mm, onda se napred navedeni izrazi za odnose F I i F II mogu koristiti uz uslov da se za F I
granulometrijska kriva redukuje na zrna manja od 5,00 mm.

Pri upotrebi perforirane drenažne cevi kružnog preseka prečnik otvora mora iznositi:

φ ≤ 2,5 d50 F

φ ≤ 0,5 d85 F

pri čemu filtarski material oko cevi treba da ima d60 / d10 ≤ 5.

7
5.2.3.2 Proračun dimenzija filtarskih zona

Dimenzije filtarskih zona određuju se po parametrima:

- dovoljnog kapaciteta i
- dovoljne dimenzije za sigurno i ekonomično izvođenje.

Kapacitet se određuje hidrauličkim proračunom filtracije, a konstruktivne potrebne dimenzije

zavise od sredstava za izvođenje i koštanje materijala koji se ugrađuju kao filtar.

8
5.2.4 Proračun zaštitne obloge uzvodne – vodene kosine

5.2.4.1 Određivanje merodavnog računskog uticaja visine talasa

Uticaj visine talasa određuje se na osnovu:

- usvojene brzine, pravaca i trajanja vetra koji deluje upravno na osu brana;
- vrednosti efektivne dužine zaleta za pravac ± 45° od pravca delovanja merodavnog
vetra po obrascu:

Σi Xi cos² αi
efektivni zalet: ——————
Σi cos αi

gde je:

αi = 0; ± 6°; ± 12°; ± 18°; ± 24°; ± 30°; ± 36°; ± 42°;

Xi = odgovarajuće dužine zaleta; Σi cos αi = 13,15;
αi = 0 odgovara normali na pravac pružanja brane.

Pošto se odredi merodavna dužina zaleta za pravac α = 0, onda je visina talasa (računska)
određena intenzitetom i trajanjem vetra koji se poklapa sa pravcem αi = 0.
Izbor merodavnog intenziteta i odgovarajućeg trajanja vetra se vrši prema dijagramu, pri
čemu se merodavni intenzitet uzima za verovatnoću pojave od 2 %.

Dijagram visine talasa (0,3 m do 7,00 m)

9
5.2.4.2 Određivanje dimenzija zaštitne obloge

Dimenzije zaštitne obloge određuju se na osnovu merodavne veličine talasa pomoću

poluempirijskih ili polueksperimentalnih obrazaca.
Okvirne vrednosti nasute obloge od krupnog kamena za kosine 1 : 2 do 1: 4 date su u tabeli 3.

Tabela 3-Okvirne vrednosti karakteristika nasute obloge od krupnog kamena

Debljina sloja
M50%
Najveća visina talasa M maks. M min. ≅ M5% upravno
masa zrna na kosinu
H kg
kg kg m
0 do 0,60 90 22 0,5 min 0,40
0,60 do 1,20 225 45 1 0,8 do 0,50
1,20 do 1,80 675 90 2 1,0 do 0,60
1,80 do 2,50 1250 (7,8) 160 3 1,50 do 0,75

Mogu se dozvoliti odstupanja od ± 50% M za svaku veličinu. Odnos prečnika zrna i mase se
računa po obrascu:

M = 0,76 X D3X γ
gde je:

γ – suva zapreminska masa zrna u oblozi.

Zaštitni filtarski sloj ispod obloge mora imati:

1 1
D85 F = (— do —) X D15 obloge
5 10
(D60 F / D10 F) = 3 do 5

i debljinu najmanje 50 % debljine obloge.

Zaštita od erozije materijala u telu brane vrši se prema filtarskim kriterijumima

izloženim u t. 5.2.3.

Za armiranobetonske zaštitne ploče se uzima:

- debljine – 15 cm za talase od 0,50 m,
25 cm za talase od 2,50 m;
- % armiranje – 0,5 % u obe zone i u dva pravca;
- mere u osnovi – najviše 3 m (tj. 3 X 3 m)

Za betonske prizme, ako se primenjuju kao zidana obloga, mogu se usvojiti najmanje
vrednosti M50 % date za kamenu oblogu, tj. od 10 kg za talas do 0,60. Za talase veće od 0,60
mere blokova se moraju odrediti proračunom.
Odnos najkraće prema najdužoj strani prizme ne sme preći odnos 1 : 3.
Podloga za betonske obloge se formira tako da ne dođe do njegog ispiranja kroz spojnice.

10
5.2.5 Analiza stabilnosti kosina

5.2.5.1 Opšta načela

Analiza stabilnosti kosine se sprovodi po principima i zakonima teorijske i primenjene

mehanike krutih i deformabilnih tela. Izabrana metoda proračuna mora se oslanjati na realne
uslove za sile i deformacije, o čemu se mora dati obrazloženje uz proračun. Analiza obuhvata:
- računsku šemu,
- parametre čvrstoće,
- raspored unutarnjih sila,
- faktore sigurnosti,
- veličinu dozvoljenih deformacija.

Za usvajanje svakog od navedenih elemenata zahteva se obrazloženje.

Proračun stabilnosti se vrši za uslove ravne deformacije, tj. za kritične promene upravne na
pružanje brane (nasipa), osim kada postoje posebni razlozi za sprovođenje proračuna u tri
dimenzije.

5.2.5.2 Računska opterećenja

5.2.5.2.1 Stalna opterećenja

Za zemljani nasip ili branu, stalno opterećenje se formira po obavljenoj konsolidaciji, tj. po
zauzimanju konačne zapremine pora i po postizanju definitivnih napona u čvrstoj fazi. U
većini slučajeva stalno opterećenje se sastoji od:
- sopstvene mase nasipa (brane),
- mase stalnih objekata na nasipu (brani),
- stalnih površinskih sila od vode,
- stalnih zapreminskih sila od slobodne vode u sredini (uzgon-pijezometarski pritisak,
filtracioni pritisak).

5.2.5.2.2 Povremena opterećenja

Povremeno opterećenje se javlja u eksploataciji i može imati redovni ili slučajni karakter, tj.
javlja se u poznatim ili u nepoznatim, slučajnim periodima vremena.
Za nasipe koji služe i za puteve to je saobraćajno opterećenje, za brane je to oscilacija nivoa
vode u akumulaciji, seizmički uticaji, eksplozije, dinamičke mašine i slično.
Povremeno opterećenje zavisi od tipa objekta, ali se mora jasno zadati, naročito u odnosu na
stepen konsolidovanosti brane ili nasipa..

11
5.2.5.2.3 Privremena opterećenja

Privremeno opterećenje se javlja u toku izvođenja ili eksploatacije kao privremeno, prolazno
stanje u koje se objekat (nasip, brana) više ne vraća. Definicija ovog opterećenja je specifična
za svaki objakat, ali se mora jasno zadati jer predstavlja neizbežno stanje objekta pre
njegovog potpunog dovršenja i preuzimanja fukcije za koju se gradi.

5.2.5.3 Računska šema

Proračun stabilnosti primenom metoda granične revnoteže sastoji se u utvrđivanju graničnog

slučaja konfiguracije (nagiba kosina, visine kosina i sl.) i granične veličine opterećenja kod
kojeg se sredina nalazi u stanju zadovoljavajuće sigurnosti protiv sloma i u stanju deformacija
prihvatljivih za njenu funkcionalnost (kao brane ili nasipa).
Za formiranje računske šeme potrebno je:
a) odrediti kritičnu površinu (liniju klizanja) između nepokretog i potencijalno pokretnog
dela u poprečnom preseku;
b) definisati veličinu i pravac delovanja sila (spoljnih uticaja) na potencijalno pokretni
deo brane (nasipa);
c) definisati mehanizam deformisanja (pomeranja) potencijalno pokretnog dela brane
(nasipa), i to:
- kao krutog tela u celini,
- kao krutog tela izdeljenog u blokove ili lamele,
- kao kombinaciju krutog tela i zona u stanju granične ravnoteže.

5.2.5.4 Parametri čvrstoće

Postoje parametri čvrstoće za konsolidovano i parametri čvrstoće za nekonsolidovana stanja

tla – materijala od kojeg je formirana brana (nasip). Za nekonsolidovana stanja tla parametri
čvrstoće se mogu definisati preko parametara čvrstoće za totalne napone ili preko parametara
čvrstoće za efektivne napone, uz odgovarajuće parametre pornog pritiska u tlu.
Opšti oblik definicije čvrstoće za totalne napone je linearni zakon:

τ f ≈ c + σn tan ø

gde je:
τ f – smičući napon u posmatranoj ravni pri lomu;
σn – normalni napon pri lomu
τ f i ø – parametri vrstoće za totalne napone zavisi od:
- stepena konsolidacije,
- zbijenosti i vlažnosti materijala,
- vrste materijala,
- nivoa naponskog stanja (σn) u posmatranoj tački

Za konsolidovano stanje se primenjuju parametri čvrstoće za efektivne napone.

Uobičajeni oblik definicije čvrstoće u efektivnim naponima je linearni zakon za određeni
interval ili nivo normalnih napona:

12
 τ f ≈ c′ + σ′n tan ø′

gde se oznakama c′ i ø′ definišu parametri smičuće čvrstoće za efektivne napone a u je porni

pritisak u posmatramoj tački tako da je efektivni normalni napon

σ′n = σn-u

Umesto gore datog linearnog zakona čvrstoće, može se koristiti i odgovarajući tačniji
nelinearni kriterijum zakona loma. Za nevezane, necementirane materijala, kohezija c′ je u
slučaju nelinearnog kriterijuma jednaka nuli.

5.2.5.5 Raspored unutrašnjih sila

Rapored unutrašnjih sila u potencijalno pokretnoj masi zavisi od veličine reaktivnih sila
(napona) na kliznoj liniji i odnosa σn i τn duž te linije. Ovaj raspored zamenjuje analizu
napona i deformacija po teorijama plastičnog, kruto-plastičnog, elastično-plastičnog i drugog
reološkog ponašanja materijala i omogućuje iznalaženje najnapovoljnijeg odnosa opterećenja
i reaktivnih – otpornih sila za pretpostavljen oblik deformacije (tj. usvojenu kliznu liniju).
Način uvođenja unutrašnjih sila u analizu zavisi od primenjene metode.

5.2.5.6 Definicija faktora sigurnosti

Faktor sigurnosti Fs se izračunava kao odnos između raspoložive smičuće čvrstoće τf i

smičućeg napona τm potrebnog da hipotetičko klizno telo održi u ravnoteži odnosno:
τf
Fs ≈ —
τm

5.2.5.7 Kriterijumi za najmanji dopušteni faktor sigurnosti

5.2.5.7.1 Veličina najmanjeg dopuštenog faktora sigurnosti određuje se u odnosu na:

- puzdanosti parametara smičuće čistoće
- veličinu dozvoljenih pomeranja,
- karakter opterećenja (stalno, povremeno, pulzaciono, dinamičko-udarno, slučajno itd.),
- svojstva materijala u pogledu odnosa naponi deformacije,
- stepen istraženosti svojstava materijala i pouzdanosti pojave opterećenja.

5.2.5.7.2 Zavisnost faktora sigurnosti od karaktera opterećenja kada valičina deformacija

nije ograničena pri visokoj pouzdanosti parametara materijala.
Za stalna opterećenja koja se javljaju u redovnoj eksploataviji objekta za duži ili krači
vremenski period zahtevaju se najmanji faktori stabilnosti:
- Fs min.>1,50, za brane (nasipe) preko 15m visine
- Fs min.>1,30, za brane i nasipe ispod 15m visine
Pod uslovom da se eventulno oštećenje javlja samo lokalno i da se može relativno lako
popraviti.
U slučaju niske pouzdanosti parametara materijala minimalni Fs treba uvećati 0,25, a
za prosečnu pouzdanost za 0,1.

13
5.2.5.7.3 Zavisnost faktora sigurnosti od dozvoljenih pomeranja
Proračunom stabilnosti se ne određuju direktno veličine pomeranja, već se ustanovljava
mogući red veličine deformacije na osnovu prosečnog smičućeg napona koji se dopušta na
kritičnoj potencijalnoj površini i veličine deformacije koja se pri takvom smičućem naponu
ostvaruje u opitima.
U zavisnosti od objekata koji se nalaze na području gde se analizira stabilnost, ocenjuje se red
veličine pomeranja (cm, mm itd.).

5.2.5.7.4 Zavisnost faktora sigurnosti od svojstava materijala

Kriterijumi za primenu vršnih i rezidualnih (trajnih) vrednosti otpornosti prema smicanju u
analizi stabilnosti izražavaju se preko:
- indeks krtosti
Svr - Sr
Iв= ————— , i
Svr

- rezidualnog faktora

Svr - S
R= —————
Svr - Sr

gde je:
S – prosečna aktivirana otpornost prema smicanju duž potencijalne klizne površine,
Svr – odgovarajuća vršna otpornost prema smicanju,
Sr – odgovarajuća rezidualna otpornost prema smicanju

Kada je za proučavanu kliznu površinu Iв < 0,50 i R > 0,85, može se, pored rezidualne,
zadržati i vršna otpornost prema smicanju, u protivnom se mora primeniti samo rezidualna
otpornost prema smicanju, duž cele klizne površine, jer postoji znatna verovatnoća pojave
progresivnog loma.
Svr i Sr se određuju kao prosečne vrednosti za odgovarajuće prosečne normalne napone koji
se javljaju na delovima klizne površine gde se primenjuju vršne odnosno rezidualne
otpornosti prema smicanju.
Pošto se odrede vrednosti Iв i R, ponovo se određuje ili verifikuje definitivni faktor sigurnosti
(prosečni) za celu kliznu površinu.

5.2.5.7.5 Zavisnost faktora sigurnosti od istraženosti svojstava materijala

Pri nedovoljnoj istraženosti svojstava materijala faktor sigurnosti se uvećava usvajanjem
najmanjih otpornosti koje se mogu oceniti za materijale kroz koje prolazi klizna površina, uz
obavezu verifikacije ove vrednosti naknadnim ispitivanjima.

5.2.5.8 Dozvoljene deformacije

Dozvoljene deformacije se moraju iskazati i verifikovati:
a) na osnovu proračuna pomeranja, ili
b) na osnovu stepena aktivizacije otpornih sila dož kritične potencijalne klizne površine,
što je uslovljeno usvojenim faktorom sigurnosti.
Veličina dozvoljenih deformacija spoljne površine brana i nasipa koji nisu u kontaktu sa
drugim objektima i čija se kruna ili berme koriste za javne saobraćajnice višeg reda određuje

14
se kao % visine nasipanja i kreće se od 1% za visine manje od 15m do 1,5% za visine veće od
15m, a do 5% za visine veće od 100m.
Veličina dozvoljenih deformacija u telu brane ili nasipa, na spoju sa temeljima i drugim
(betonskim) objektima, određuje se zavisnost od konstrukcije spoja i veličine pojedinih zona
raznih materijala u telu brane.

5.2.6 Analiza deformacija

5.2.6.1 Zadatak i svrha analize deformacija
Analiza deformacija se vrši u cilju:
a) sagaledavanja pomeranja za vreme građenja i u eksploataciji i određivanju potrebnog
konstuktivnog nadvišenja;
b) obezbeđivanja osnove za verifikaciju rezultata osmatranja;
c) uočavanja područja deformacija i zatezanja u vodozaptivnim zonama (elementima)
tela brane;
d) sagledavanja međusobnog delovanja zona različite deformabilnosti u brani, u
temeljima i na spojevima sa drugim objektima (potporni zidovi, prelivi, galerije-tuneli,
mostovski stubovi itd.); s tim u vezi je verifikacija usvojenih faktora sigurnosti sa
gledišta veličine pomeranja i ugroženosti od progresivnog loma;
e) sagledavanja toka konsolidacije i veličine pornih pritisaka i njihovog uticaja na analizu
stabilnosti.
Analize pod a) i b) se vrše obavezno, a ostale u zavisnosti od konstrukcije brane (nasipa) i
odnosa sa drugim objektima.

5.2.6.2 Elementi analize deformacija

Analiza se sprovodi u uslovima ravne deformacije, izuzev kada posebni razlozi zahtevaju
analizu u tri dimenzije. Primenjuju se analitički, numerički i empirijski postupci, u zavisnosti
od značaja analize za objekat.
Broj računskih preseka i tačaka u kojima se računaju deformacije zavisi od ciljeva proračuna i
kriterijuma navedenih u t.5.2.6.1, te se mora posebno obrazložiti.
Model sredine, tj. odnos napona i deformacija i druga uprošćenja koja se unose u proračun
moraju se jasno iskazati u celini i za pojedine zone u brani (nasipu) i temeljima.
Parametri deformabilnosti koji se koriste u analizi moraju biti određeni eksperimentalno i
usvojeni na osnovu analize podataka merenja na sličnim objektima i u sličnim materijalima,
pri čemu se ova sličnost mora posebno obrazložiti i opravdati.
Kada analiza pokaže stanja sa visokim stepenom aktivizacije otpornosti prema smicanju,
mora se ispitati mogućnost i konsekvence pojave deformacija viskoznog karaktera, tj.
produženog u vremenu deformisanja pri stalnom opterećenju ili promenama u naponskom
stanju u vremenu pri ograničenom deformisanju.
Kada se u analizi proučava uticaj porne vode na deformabilnost sredine, kako u pogledu
pornih pritisaka tako i u odnosu na vremenski tok deformacija, moraju se posebnom analizom
definisati parametri sredine i ostali uslovi ovog uticaja (porne vode) i sprovesti odgovarajući
proračuni konsolidacije i disipacije pornih pritisaka.
Napomena: Pri analizi deformacija za pojedine faze izgradnje mora se voditi računa o
mogućem značajnijem uticaju od oslobađanja napona ili od prisutnih naponskih stanja iz
geološke istorije sredine gde se temelji nasip ili brana.

5.2.6.3 Provera proračuna u toku građenja

Proračun deformacija zahteva proveru u procesu izvođenja objekta, i to u pojedinim
karakterističnim fazama. Ova provera se vrši osmatranjem pomeranja i upoređivanjem sa
prethodno sračunatim vrednostima.

15
U proračunu deformacija se moraju naznačiti veličine preko kojih se proveravaju proračuni,
kao i etape kada je to proveravanje potrebno.
Proveravanje znači potvrđivanje ili po potrebi korekciju računskih pretpostavki i ponovan
proračun na osnovu parcijalnih podataka dobijenih merenjima naznačenih veličina (pomeranja
i sl.).

5.2.6.4 Deformacije od posebnog značaja

Deformacije od posebnog značaja koje se analaziraju za nasipe i brane su:
a) vertikalno pomeranje (slegnje) krune brane (ili nasipa), posle izgradnje objekta;
b) horizontalno pomeranje spoljnih kosina za vreme građenja i posle postizanja
definitivne visine (ovo je naročito značajno za brane sa krutim ekranima na izvodnoj
kosini);
c) diferencijalna pomeranja među zonama razne deformabilnosti (u nagibu ili u
temeljima), kako za vreme građenja tako i u eksploataciji;
d) diferencijalna sleganja temelja koji se strmo izdižu ili manje nagle prelome i skokove;
e) pomeranja onih delova površine gde se smeštaju drugi objekti (kućice, čuvarnice,
šinske staze, valobrani, stubovi za osvetljenje, javni putevi i sl.);
f) trajnja pomeranja usled delovanja jakih (razornih) zemljotresa;
g) deformacije istezanja (pojave pukotina) i naponskih stanja koje stvraju uslove za
hidraulički lom u vodozaptivnoj zoni brane.
Kriterijum za određivanje pojedinih vidiova deformacije dat je u t.5.2.6.2.

5.2.7 Proračun širine krune brane

Širina krune brane zavisi od opreme (mehanizacije) koja će se koristiti za izvođenje i od
potreba za komuniciranjem za vreme eksploatacije. Minimalna širina je od 5 do 6 m. Veće
širine krune brane određuju eksploatacioni uslovi i uslovi izgradnje, tj. komunikacije za
vreme izgradnje u gornjim kotama objekta (nasipa ili brane), kao i sigurnost objekta u
izuzetnim situacijama (rat, potresi i sl.).
Empirijski obrasci za proračun širine krune brane služe kao orijentacija, dok usvojena širina
zahteva obrazloženje prema navedenim eksploatacionim zahtevima i uslovim pri izvođenju.

5.2.8 Proračun slobodne visine brane

Slobodnu visinu brane predstavlja razlika između kota krune brane i najvišeg merodavnog
računskog vodostaja na koju se dimenzioniše objekat. Ona se određuje:
- visinom talasa,
- visinom penjanja talasa uz kosinu,
- sigurnosnom visinom (0,50 do 0,70 m).
Visina talasa i visina penjanja talasa uz kosinu se određuju eksperimentalno ili na osnovu
mernih podataka u sličnim uslovima.
Sigurnosna visina se dodaje zbog nesigurnosti proračuna velikih voda, talasa i penjanja talasa
uz kosinu. Slobodna visina ne sme biti manja od 1,5 m za brane manje od 15 m visine,
odnosno 2 m za brane preko 15 m visine, osim ako se posebnim analizama pokaže da je
moguće usvojiti i drugačije vrednosti.

6. Konstruktivno dimenzionisanje

6.1 Definicija
Pod konstruktivnim dimenzionisanjem podrazumeva se određivanje vrste i dimenzije
konstruktivnog elementa u brani ili nasipu i u temeljima, pri čemu se to određivanje vrši
prema kriterijumima:

16
 - mogućnost izvođenja,
- sigurnost izvođenja,
- zadovoljenja kvaliteta izvođenja,
- zadovoljenja tolerancija za najmanje dimenzije,
- ekonomije izvođenja po kvalitetu, dimenzijama, potrebnom vremenu i sredstvima,
- usklađenosti prema ostalim elementima konstrukcije.
Navedeni kriterijumi se moraju jasno iskazati, kao i njihov uticaj na određivanje konkretnih
dimenzija i vrste konstruktivnog elementa. Oni se moraju poštovati i u slučaju računskog
dimenzionisanja, a u slučaju nesaglasnosti mora se definisati konačan izbor konstruktivnog
elementa, kao i način njegovog izvođenja.

6.2 Osnovni konstruktivni elementi

6.2.1 Nagibi spoljnih kosina

Formiranje spoljne kosine je ograničen:
- lokalnom stabilnošću kosine pri kojoj je moguće održati ugrađeni materijal, pod
uslovom da su opšta stabilnost i stabilnost temeljnog tla zadovoljeni;
- debljinom horizontalnog sloja (etaža) u kojem se materijal nasipa i neizbežnim
odstupanjem od opšteg – prosečnog nagiba kosine;
- mogućnošću da se materijal doteruje na spoljni nagib ugrađivanjem u kosim
slojevima paralelno kosini ili poravnavanjem i valjanjem po kosoj površini.

6.2.2 Debljina slojeva (etaža)

Debljina slojeva (etaža) nasipanja je ograničena:
- kvalitetom, tj. zbijenošću, homogenšću po sastavu i zbijanju, vlažnošću;
- usklađenošću rada na susednim zonama i pristupa mašina;
- odstupanjem od prosečne granične linije (mešanje materijala);
- optimalnim korišćenjem sredstava za nasipanje, razastiranje, nabijanje, hidraulučko
nasipanje (refuliranje) i sl.

6.2.3 Dimenzije zona

Najmanje izvodljive dimenzije zona zavise od načina izvođenja nasipanja i sredstava kojim se
vrši nasipanje materijala.
Potrebne dimenzije zona zavise od funkcije zone (statička, deformaciona, zaptivna, zaštitna,
drenažna itd.) i određuju se po kriterijumu:
- zadovoljenja uslova jednoličnosti kvaliteta,
- zadovoljenja računski utvrđene potrebne dimenzije (veličine),
- zadovoljenja sigurnosti izvođenja u prostoru i vremenu,
- ekonomičnosti upotrebe materijala za odgovarajuću zonu,
- zadovoljenja uslova spajanja sa temeljima, betonskim objektima i drugim zonama.

6.2.4 Raspored zona i njihovo oblikovanje (načela)

Načelno, u zoniranju preseka brane zaptivna zona se formira u području od uzvodnog do
centralnog dela preseka tela brane i na spoju sa temeljima. Odstupanja od ovog načela su
moguća, ali se moraju opravdati – obrazložiti.
S obzirom na statička i deformaciona svojstva zona u telu brane (nasipa), spoljne zone se
moraju formirati od materijala boljih svojstava (veće čvrstoće, manje deformabilnosti), osima
ako uslovi u temeljima to ograničavaju (kod temeljnog tla male nosivosti, velike stišljivosti).

17
S obzirom na unutarnju (filtracionu) eroziju, zone u brani se moraju osigurati od migracije
čestica u pravcu filtracije, od iznošenja čestica iz temelja i od začepljavanja drenažnih zona.
S obzirom na nejednake deformacije (zaptivnih) zona zbog oblika temelja ili nejednake
deformabilnosti temelja, zone većih deformacija moraju se graditi od materijala koji poseduje
veću graničnu specifičnu deformaciju koja prethodi stvaranju pukotina pri lomu materijala.
Napomena: Oblikom i krutošću nekih zona ili cele brane u osnovi ili preseku može se uticati
na način deformisanja.

6.2.5 Spoj sa temeljima

Vezivanje brane (nasipa) i temelja se vrši prema sledećim načelima:
- temelji se u filtracionom i statičkom (deformacionom) pogledu tretiraju kao i zone u
brani (nasipu), te podležu računskom i konstruktivnom dimenzionisanju i dokazivanju
sigurnosti;
- kontaktna površina temelja sa odgovarajućom zonom u brani (nasipu) mora da se
pripremi i prilagodi (obradi) za prijem statičkih i filtracionih uticaja koje na nju prenosi telo
brane (nasipa);
- pri značajnijim promenama u naponskim stanjima u temeljima (rasterećenja,
opterećenja) moraju se proučiti i uzeti u obzir, kao polazna, postojeća (geološka) naponska
stanja i posledice na vrste i intenzitet deformisanja;
- zaptivanje ili ojačavanje temelja (injektiranjem, ankerovanjem, i sl.) radi poboljšanja
svojstava temelja na spoju sa telom brane (nasipa) predstavlja meru koja se mora preduzeti
kada su odgovarajuća svojstva zona brane (nasipa) i temelja bitno različite.
Napomena: Mere ili potrebni konstruktivni elementi za poboljšanje svojstva temelja
predstavljaju predmet tehničko-ekonomskog razmatranja i odgovarajućeg obrazloženja za
usvojeno rešenje.

6.2.6 Spoj sa betonskim objektima

Spojevi zona brane (nasipa) i betonskih objekata (zidova, galerije, oslonaca itd.) dimenzionišu
se uzimanje u obzir drastične razlike između deformabilnosti i koncentracije napona na spoju
deformabilnog materijala brane (nasipa) i praktično krute betonske konstrukcije.
Spojevi se konstruktivno dimenzionišu uzimajući u obzir ograničenost upotrebe sredstava za
ugrađivanje i zbijanje meposrednog spoja sa betonskom građevinom.
Spojevi se konstruktivno dimenzionišu uzimajući u obzir mogućnost javljanja prodora vode
po spoju nasip-beton.
Spojevi se oblikuju tako da moguće deformacije na kontaktu izazivaju zbijanje zemljanog
materijala na spoju.

7.2 Vrste osmatranja

7.2.1 Vizuelno osmatranje

Vizuelno osmatranje predstavlja najširi vid praćenja promena na vidljivim površinama brane i
obala (temelja) objekta i mora se projektom predvideti. Ove su promene najčešće:
- degradacija materijala na površini usled delovanja hemisko-fizičkih faktora kao što su:
temperaturne promene, zaleđenje, delovanje talasa, delovanje atmosferskih i
površinskih voda, delovanje vegetacije, itd.;
- pojava pukotina, denivelacija i sličnih uočljivih diskontinuiteta na osmatranoj
površini;
- erozija površine usled mehaničkog delovanja površinskih erozionih sila, gravitacije i
vegetacije;

18
 - erozija filtracijom usled mehaničkog i fizičko-hemijskog delovanja filtracionog
strujanja vode kroz branu i temelje;
- stvaranje vegetacije na drenažnim objektima i smanjenje njihovog kapaciteta.
Delovanje navedenih faktora može biti pojedinačno ili grupno – kombinovano.
Bitan elemenat ovog osmatranja je sistematsko uočavanje i stalno praćenje obima, intenziteta
i tendencije procesa i pojava koje predstavljaju promenu u odnosu na stanje dovršetka objekta
i početak funkcije.
Podaci vizuelnog osmatranja mogu prethoditi merljivim promenama na instrumentima, ali su
pored toga neophodne i dopune za razumevanje ostalih podataka osmatranja.
Vizuelno osmatranje treba da ukaže na porebu proširenja obima i vrsta instrumentalnih
merenja i da indicira lokacije za ta dopunska merenja.

7.2.2 Geodetsko osmatranje

Geodetsko osmatranje se sprovodi geodetskim metodama i instrumentima odgovarajuće
preciznosti. Geodetskim osmatranjem se mogu utvrditi apsolutna ili relativna pomeranja
repera u horizontalnoj projekciji i u vertikalnoj ravni, odnosno relativna promena rastojanja
repera.
Za geodetsko osmatranje pomeranja brane, nasipa i temelja tačnost merenja iznosi ± 2mm za
horizontalno, a ± 1mm za vertikalno pomeranje, s tim što se tačke sa kojih se mere pomeranja
moraju kontrolisati u pogledu njihovih pomeranja sa udaljenih tačaka koje su sigurno van
uticaja objekta i akumulacije, odnosno preko državne mreže repera.
Osmatranje vertikalnih pomeranja je ostvarljivo znatno lakše i tačnije od osmatranja
pomeranja na horizontalnoj ravni i zato se ono primenjuje na većem broju repera.
Reperi moraju biti obezbeđeni od lokalnog (nebitnog) uticaja na njihovo pomeranje i zato se
ugrađuju u masivne betonske stubove utemeljene najmanje 60cm ispod površine terena. Ovi
reperi ukazuju na opštu tendenciju deformisanja objekta i terena i postavljaju se na kraćim
rastojanjima, od 30 do 50m.
Osmatranje horizontalnih pomeranja relativnih rastojanja vrši se na karakterističnim mestima
brane (nasipa) ili terena gde su takve promene od značaja za pojavu nepovoljnih naponskih
stanja pukotina i slično i određuju se projektom. Razmicanja ivica krune brane i razmicanja
uzvodne i nizvodne nožice nasipa u takvi nepovoljni oblici deformisanja koji se osmatraju
promenom relativnih rastojanja.

7.2.3 Osmatranje naponskog stanja (totalnih napona)

Za određivanje naponskog stanja primenjuju se uređaji pomoću kojih se preko deformacija
osetljivih membrana (preko ugiba), kalibrisanih na odgovarajući pritisak, određuju veličine
napona koji deluju u telu brane, nasipa ili temelja. Deformacije membrana se registruju
hidrauličkim elektrootpornim, elektroakustičkim ili pneumatskim prenosom do registrcionog
uređaja. Kako se na ovaj način mere normalni naponi koji deluju na osetljive membrane, to je
obavezno fiksiranje mernih uređaja po položaju i obezbeđenje od uticaja lokalnih naponskih
stanja, a projekat određuje mesto na koja se oni postavljaju. Rad ovih uređaja se mora
kontrolisati u pogledu fizičko-mehaničkih oštećenja koja potiču od deformacija brane (nasipa)
i temelja, korozije spojeva i prodiranja vode iz tla u merni uređaj ili u spojni sistem.
Dozvoljena je greška merenja od ± 10kPa.

7.2.4 Osmatranje pornih pritisaka (neutralnih)

Za osmatranje pornih (neutralnih) pritisaka primenjuju se pijezometri, uređaji koji, preko
deformacije osetljive membrane (preko ugiba) ili preko sistema ventila koji se aktiviraju pri
izravnjavanju pritisaka u tlu i uređaju, određuju veličinu pritisaka u pornoj vodi. Osetljive

19
membrane dolaze u dodir sa pornom vodom preko prorznog kamena (filtra) koji sprečava
delovanje totalnih napona na membranu. Ova mesta moraju biti definisana projektom.
Sistemi za prenos podataka o deformaciji membrane su električni, pneumatički ili hidraulički,
a merni instrumenti sadrže kalibrirani etalon.
Najprostiji način merenja pornog pritiska sastoji se u direktnom merenju visine pornog
pritiska u tlu spajanjem poroznog kamena – filtra i mernog uređaja (manometra) sa jednom
tankom plastičnom cevčicom za dovod i drugom za odvođenje vazduha.
Problemi u vezi sa merenjem i interpretacijom podataka merenja mogu nastati ukoliko je tlo
potpuno zasićeno oko mernog uređaja i ako dođe do oštećenja mehaničkim delovanjem ili
prodorom vode iz tla u sistem za merenje.
Dozvoljena je greška merenja od ± 10 kPa (0,1 bar).

7.2.5 Osmatranje pijezometrijskih pritisaka

Mora se vršiti u područjima gde se očekuje formiranje proceđivanja (kroz branu i temelje) i
gde je moguće prići i očitati nivo vode u pijezometrijskoj cevi koja izlazi na površinu terena
iznad mesta gde se pijezometrijski pritisak meri. Projektom se mora odrediti mesto merenja.
Pošto se pijezometri postavljaju tako da na većoj dužini (od 30 do 60cm) primaju dotok vode,
to su rezultati tih merenja prosečni za dužinu prijemnog dela pijezometra. Istovremeno, pri
bržim promenama u nivou podzemne vode (ili pritisku) pijezometri imaju zakašnjenje u
reagovanju, utoliko veće ukoliko je kraći prijemni deo.

7.2.6 Osmatranja pomeranja u telu brane (nasipa)

Osmatranje vertikalnih i horizontalnih pomeranja pojedinih tačaka u telu brane ostvaruje se
preko posebnih uređaja koji se sastoje od sistema koji čine:
- elemenat ugrađen u branu čije se pomeranje posmatra,
- pristupni vod (vertiklna ili horizontalna cev – bučotina),
- merni uređaj (sonda) kojim se elektromagnetnim, radio ili mehaničkim putem
konstatuje relativni položaj ugrađenog elementa u odnosu na površinu (brane, nasipa,
temelja) gde izlazi pristupni vod.
Element sistema za osmatranje u vidu čeličnih prstenova ili krstova ugrađuje se za vreme
građenja, dok se pristupni vod u vidu teleskopske plastične cevi ugrađuje paralelno sa
nasipanjem i omogućuje da se osmatraju pomeranja ugrađenih elemenata i za vreme građenja.
Osmatranja se vrše uvlačenjem u pristupnu cev indikatorskog uređaja koji preko kabla prenosi
signal kada se nađe u ravni sa ugrađenim elementom (metalnim prstenom, krstom i sl.).
Osmatranja samo horizontalnih pomeranja vrše se i pomoću merenja inklinacije, tj.
Odstupanja savitljive vertikalne ploče od početnog stanja na raznim visinama. To odstupanje
meri poseban uređaj – inklinometar kojim se određuje odstupanje od vertikalnog pravca i
smer u odnosu na pravac sever. Na taj način, nizom sukcesivnih merenja na čestim
vertikalnim razmacima određuje se relativni položaj ose ugrađenih savitljivih (teleskopskih)
cevi u odnosu na početni položaj.
Osmatranje samo vertikalnih pomeranja kod malih nasipa se vrši pomoću uređaja kojim se
meri hidrostatički pritisak koji se registruje pomeranjem sonde u prethodno postavljenoj i
spojenoj plastičnoj savitljivoj cevi ispunjenoj vodom.
Dozvoljena greška merenja je ± 5mm pomeranja a ± 15 za inklinaciju. Mesta i način
osmatranja definiše projekat.

7.2.7 Osmatranja relativnih deformacija

Osmatranje relativnih deformacija od istezanja ili sabijanja vrši se specijalnim uređajima koji
se sastoje iz više teleskopskih cevi bočno vezanih sa zemljanom masom poprečnim rebrima.

20
Relativno uvlačenje i izvlačenje ovih cevi registruje se mernim uređajem i podatak sprovodi
električnim putem (preko kabla) do registarske stanice na površini brane ili terena.
Merenje relativnih deformacija se vrši u vododrživim zonama brana i na drugim mestima gde
su deformacije od zatezanja i pojava pukotina nedozvoljene.
Registrovanje ovakvih deformacija se kombinuje sa drugim merenjima na branama, naročito
sa merenjima veličina pornih pritisaka i količina filtracije, radi potpunog sagledavanja
ponašanja objekta i stepena ugroženosti.

7.2.8 Osmatranje proceđivanja

Projektom se mora obuhvatiti učestalost osmatranja količina i kvalitet procedne vode, način i
mesta pojave – izbijanja, vremenski odnos prema nivou u akumulacijama i prema stanju
podzemne vode u obalama.
Količine se mere na zahvatima sa hidraulički oblikovanim tokom. Kada se ukupne količine
proceđivanja ne mogu izmeriti, onda se mere promene u količinama proceđivanja iznad nivoa
donje vode.
Osmatra se kvalitet vode, i to: hemijski sastav (prisustvo lakorastvorljivih spojeva ispranih iz
tla ili tela brane) i sadržaj čvrstih materijala (suvog ostatka).
U slučaju brana na jalovištima sa, osim gore navedenog, obavezno ispituje kontaminacija
površinskih i podzemnih voda, propagacija kontaminirane zone tokom vremena u širem
području okoline objekta i aerozagađenje.

7.2.9 Osmatranje uticaja zemljotresa

7.2.9.1 Način osmatranja

Uticaj zemljotresa na brane i nasipe prvenstveno se manifestuje u vidu vibracija temelja i tela
brane (nasipa) i osmatra se pomoću instrumenata.

7.2.9.2 Seizmička oskultacija šire okoline

Za seizmičku oskultaciju šire okoline projektom se mora zahtevati postavljanje najmanje
jedne trokomponentne kratkoperiodične seizmološke stanice i najmanje dve
jednokomponentne kratkoperiodične seizmološke stanice, koje će obuhvatiti prostor gde se
podiže brana i prostor gde se formira akumulacija.
Kroz tri godine osmatranja na ovim stanicama, čije su lokacije odabrane u skladu sa
seizmotektonskim svojstvima i osobenostima područja koje se osmatra, vrši se kontinualna
obrada registrovanih potresa, povezivanje sa osmatranjima na osnovnim seizmološkim
stanicama u zemlji i ustanovljavanje lokalne seizmičke aktivnosti osmatranog područja pre i
posle punjenja akumulacije.

7.2.9.3 Seizmička oskultacija brane (nasipa) i temelja

Projektom se mora zahtevati postavljanje najmanje dva instrumenta (akcelerografa za
registrovanje jakih zemljotresa) u temeljima objekta, tj. U osnovnoj geološkoj sredini
(stenskoj masi) za registrovanje kretanja tla, i najmanje 3 instrumenta na površini ili u telu
brane (šaht, galerija) radi dobijanja podataka o reakciji konstrukcije na kretanje tla.

7.2.10 Osmatranje hidroloških i meteoroloških prilika

Osmatranje hidrološkog i meterološkog karaktera su pomoćna i služe da se ostala merenja
mogu proučiti i u vezi sa delovanjima hidrološko-meteroloških faktora koji u dužem
vremenskom periodu mogu imati značajni uticaj na pojedine elemente ili funkcije objekta.
Ova osmatranja moraju se definisati u projektu.

21