VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

Studijska grupa: Strukovni nutricionista-dijetetičar

SEMINARSKI RAD

Predmet: Hemija namirnica

Tema: Mineralne materije – Hemijski oblik i osobine, uloga i značaj,

zastupljenost u namirnicama

Profesor: Jasmina Bašić Studenti: Vujasinović Katarina

Ašćerić Isidora

Beograd, 2018
Sadržaj:

1. UVOD I PODELA…………………………………………………………………………………………………………...........3

2. NATRIJUM (Na)…………………………………………………………………………………………………………………….4

3. GVOŽĐE (Fe).............................................................................................................................5

4. KALCIJUM (Ca)..........................................................................................................................6

5. JOD (I).......................................................................................................................................7

6. FLUOR (F)..................................................................................................................................8

7. FOSFOR (P)…………………………………………………………………………………………………………………………..8

8. BAKAR (Cu), KOBALT (Co), CINK (Zn), MAGNEZIJUM (Mg), SUMPOR (S)………………………………9

9. ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………………………………………………………10

10. LITERATURA……………………………………………………………………………………………………………………….11

2
 1. UVOD I PODELA

MINERALNE MATERIJE čine posebnu grupu bitnih faktora ishrane.

One održavaju hemijsku ravnotežu organizma, izgrađuju skelet – koštano tkivo,

učestvuju u izgradnji gotovo svih ostalih ćelija organizma, uključujući tu
izgradnju krvi, limfe, citoplazme, održavaju osmotski pritisak od koga zavisi
normalan mehanizam ishrane ćelija i ravnoteže tečnosti u organizmu, regluišu
metabolizam vode, održavaju koloidno stanje..

Organizam ih unosi putem ishrane.

Mineralne materije možemo podeliti na:

 MAKRO ELEMENTE: Natrijum (Na), Magnezijum (Mg), Kalcijum (Ca), Kalijum

(K), Hlor (Cl), Fosfor (P), Sumpor (S), Silicijum (Si)..
 MIKRO ELEMENTE: Gvožđe (Fe), Bakar (Cu), Kobalt (Co), Selen (Se), Jod (I),
Fluor (F), Hrom, Cink, Mangan..

3
 2. NATRIJUM (Na)
Natrijum predstavlja srebrnastobeli metal.
Nalazi se čvrsto vezan u koštanom tkivu, on je kvantitativno
najznačajniji katjon krvne plazme i intersticijalne tečnosti. Ima
vodeću ulogu u regulaciji osmolarnosti i ukupne zapremine i
extracelularne tečnosti, takođe je neophodan kao Na-K-pumpa.
Osnovni izvor Na je kuhinjska so, a glavni izvor su industrijski
proizvedene namrinice.
Gornja granična vrednost dnevnog unosa natrijuma ne bi
trebalo da prelazi 2,3 g/d.
Utvrđeno je da povećan unos soli dovodi do povišenog krvnog
pritiska, karcinoma želuca, oštećenja endotela i do povećane
bubrežne ekskrecije belančevina to vodi ka KVS
(kardiovaskularnim) bolestima i bolestima bubrega.

4
 3. GVOŽĐE (Fe)

Gvožđe je najvažniji sastav hemoglobina crvenih krvnih

zrnaca.
Najveći deo telesnog gvožđa je HEM gvožđe, uloga mu je
prenos kiseonika hemoglobinom, održavanje stalnosti
kiseonika u mioglobinu i služi za fiziološku aktivnost
citohroma u aerobnoj respiraciji.
FERITIN je, drugi po telesnoj zastupljenosti, oblik gvožđa
koji se oslobađa u periodima kada organizam ima velike
potrebe za Fe.
Dnevni promet u humanom organizmu je oko 20-25 mg.
Nutritivni izvori Fe su meso, iznutrice, mesne prerađevine,
žumence jajeta, riba, zeleno lisnato povrće, leguminoze i
namrinice od celog zrna.
Nedovoljna količina u organizmu ometa normalno stvaranje
crvenih krvnih zrnaca, otežava mehanizam disanja i dovodi
do pojave anemije (malokrvnosti).

5
 4. KALCIJUM (Ca)

Kalcijum je mineral neophodan organizmu za brojne strukturne i

biološke funkcije.
Najvažniji izvori su mleko i mlečni proizvodi, neke leguminoze
i pojedino zeleno lisnato povrće – kelj, brokoli..
Nalazi se u kostima, zubima, mekim tkivima i ekstracelularnoj
tečnosti, čini oko 39,9% mineralne mase koštanog tkiva.
Nedostatak dovodi do nedovoljne koštane mase, a nizak unos u
odraslom periodu do osteoporoze.
Suplementacija Ca bez vitamina D dovodi do pojave bubrežnog
kamenca, infarkta miokarda, raka prostate..
Doprinosi smanjenju krvnog pritiska i smanjuje urinarno
izlučivanje oksalata.

6
 5. JOD (I)

Nalazi se u tragovima gotovo u svim tkivima čovečijeg

organizma, u hrani, vodi, vazduhu i vezan sa nekim
mineralnim materijama.
U ishrani glavni izvor joda je biljna hrana, morske ribe, mleko,
lišće i korenje nekih biljaka, riblje ulje..
Jod u ishrani ima vrlo važnu ulogu, njegov nedostatak može da
izazove teške poremećaje u organizmu, naručito u funkcijama
štitne žlezde i polnih žlezda, u težim situacijama dolazi do
pojave kretenizma, a javlja se i gušavost.
Gušavost ili struma je povećanje štitne žlezde usled smanjene
sinteze hormona štitne žlezde i hipotireoze.

7
 6. FLUOR (F)
Fluor je halogeni element koji kao sastavni deo koštanog
tkiva ima važnu ulogu u formiranju skeleta organizma.
U manjim količinama štiti zube od kvarenja, ali u većim
količinama škodi zubima i drugim koštanim tkivima.
Čovek se fluorom snadbeva preko vode.

7. FOSFOR (P)

U namirnicama se nalazi u vidu soli koje se dodaju kao aditivi

ishrani. Ima ga u žitaricama, grašku, žumancetu jajeta,
kvascu, sočivu, kakao proizvodima.. Obilje fosfora nalazi se u
proteinskim proizvodima.
Fosfor zajedno s kalcijumom učestvuje u mineralizaciji
kosti i zuba, a ostale uloge su mu u sintezi nukleinskih
kiselina (DNK, RNK), metabolizmu energije (ATP),
mišićnoj funkciji, metabolizmu lipida i ugljenih hidrata,
učestvuje u sprečavanju rahitisa.

8
 8. BAKAR (Cu), KOBALT (Co), CINK (Zn),
MAGNEZIJUM (Mg)

 oni se nalaze u malim količinama u organizmu, dok se

SUMPOR (S) nalazi u sastavu aminokiselina i vezan za
vitamine, uglavnom B kompleksa.

9
 9. ZAKLJUČAK

Snadbevanje organizma mineralnim materijama ne

predstavlja teškoću jer su one dosta rasprostranjene u prirodi i
nalaze se u velikom broju namirnica koje koristimo u ishrani!

10
 10. LITERATURA

 Higijena ishrane. Budimka Novaković, Marija

Mirosavljev; Novi Sad, 2002
 Ishrana i zdravlje. Budimka Novaković, Fatima
Jusupović; Novi Sad, 2014
 Podaci sa interneta :
http://www.zjzs.org.rs/page.php?id=356
https://sh.wikipedia.org/wiki/Gušavost
https://www.google.rs/search?q=mineralne+materije&sa
fe=active&hl=sr-
Latn&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwj
r-oDPz-
faAhVO26QKHZl3C3AQ_AUICigB&biw=1366&bih=
658

11