BILJE ĆELIJE

Osim osnovnih dijelova ćelije: ćeliska membrana, cizoplazme sa organelama i jedrom, biljne
ćelije imaju jos vakuolu, ćeliski zid i hloroplast.

Slika 3. Biljna ćelija

Izvor:https://www.shtreber.com/uploads_gallery/originals/Biologija/5.%20razred/OSOBINE%20%C
5%BDIVIH%20BI%C4%86A%20I%20RAZNOVRSNOST%20%C5%BDIVOG%20SVETA/%C5%
BDiva%20bi%C4%87a%20su%20izgra%C4%91ena%20od%20%C4%87elija/biljna_celija%201.png
?1471300038597
VAKUOLA

Vakuole su organele pojedinih eukariotskih ćelija, sa mnogo različitih funkcija. Vakuole se

nalazi u citoplazmi. U njoj se skladište rezervne hranljive materije koje biljka kada joj
zatrebaju. Vakuole učestvuju u mnogim procesima pa se morfološki međusobno razlikuju
usled čega dobijaju naziv vakularni aparat.

Uloga vakuola:

- predstavljaju osnovnu vrstu biljnih lizozoma jer sadrže čitav niz kiselih hidrolaza
- održavanje stalnog ćelijskog turgora
- magacioniranje i razlaganje hranljivih materija
- uvećavaju ukupnu površinu i zapreminu ćelije, a da pri tome ne dolazi do sinteze nove
citoplazme što biljkama omogućuje neograničen rast
- odbrambena uloga, npr. od životinja jer se u vakuolama nalaze teško svarljive, a
nekad i vrlo otrovne materije
- čuvanje otpadnih produkata metabolizma i dr.

Slika 4. Biljna ćelija sa vakuolom.

Izvor:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/Plant_cell_structure_svg_vacuole
.svg/649px-Plant_cell_structure_svg_vacuole.svg.png

ĆELISKI ZID

Nalazi se oko ćeliske membrane i sačinjen je od celuloze. Ćelijski zid ima više funkcija.
On obezbeđuje zaštitu protoplasta i obezbeđuje strukturu ćelija. Uključen je u rast ćelije i daje
joj fleksibilnost (može se videti koliko je biljka fleksibilna kada se njiše na vetru). Ćelijski zid
obezbeđuje i hidrataciju (obezbeđuje dovoljno vode za seme kada klija). Ćelijski zid je od
koristi i za ljude i životinje. Od njega se pravi odeća, koristi se kao biogorivo, hrana je za
ljude i životinje, koristi se i u famaceutskoj industriji.
 Zid biljne ćelije obrazuje se u toku ćelijske deobe. Obrazovanje novog ćelijskog zida
počinje pri deobi ćelije nastankom fragmoplasta (grč. phragma = pregrada). Fragmoplast se
formira u obliku plazmatičnih telašaca u predelu ekvatorijalne ploče tokom telofaze, kada su
se hromozomi povukli ka polovima deobnog vretena.
U izgradnji ćelijskog zida biljaka veliku ulogu ima Goldžijev aparat. Obrazovanje pregradnog
zida između dve ćerke ćelije u toku deobe jedra počinje u telofazi, kada se formira ćelijska
ploča.

Slika 5. Formiranje ćelijske ploče

Izvor : http://svet-biologije.com/wp-content/uploads/2014/05/OBRS.jpg

Ćelijsku ploču obrazuju vezikule Goldžijevog aparata koje se sakupljaju u ekvatorijalnoj

ravni ćelije i spajaju. Vezikule sa Goldžijevog aparata nose pektinske materije neophodne za
izgradnju začetka ćelijskog zida. Kretanje ovih vezikula regulišu mikrotubule deobnog
vretena.

Slika 6. Šematski prikaz obrazovanja ćelijskog zida biljaka

Izvor: http://svet-biologije.com/wp-content/uploads/2014/05/SKICA.jpg
 Od ćelijske ploče će nastati srednja lamela budućeg zida, a citoplazme novonastalih ćerki
ćelija će nataložiti ćelijsku ploču na primarni zid. Primarni zid je karakterističan za mlade
ćelije, one koje trebaju da rastu, pa se tek kasnije diferenciraju u određeno tkivo. U telu viših
biljaka ćelije često formiraju i sekundarni zid. U sekundarnom zidu razlikujemo tri sloja: tanki
sloj koji se naslanja na primarni zid, drugi – koji je veoma dobro razvijen i treći – koji je
takođe dosta tanak i zatvara lumen ćelije.

Primarni i sekundarni zid su uglavnom izgrađeni od celuloze. Srednja lamela se može

shvatiti kao spojnica koja vezuje susedne ćelije i ona je dakle izgrađena od pektina. Preko
zidova se ćelije vezuju u složena tkiva, pri čemu je ostavljena mogućnost komunikacije među
ćelijama preko kanalića nazvanih plazmodezmi.

Ćelijski zid se sastoji iz:

- osnovne mase (matrix), koja je veoma bogata vodom,
- mreže celuloznih mikrofibrila (mikrovlakana).

U primarnim zidovima ćelija koje rastu, zapaženo je da mikrofibrile obrazuju gust splet, pri
čemu su fibrile raspoređene bez reda, ostavljajući između sebe dovoljno prostora za prolaz
plazmodezmi.U sekundarnom zidu one se udružuju u deblje snopove, i uglavnom raspoređuju
u paralelnim nizovima, gusto zbijenim.

HLOROPLAST

Hloroplast je organela u kojoj se nalazi hlorofil. To je zeleni igment koji biljci daje zelenu
boju i omogućava joj da proizvodi hranu od sunčeve energije.
Hloroplast pripadaju skupini organela koje nazivamo plastidi, nalaze se u citoplazmi
eukariotske ćelije i imaju sposobnost diobe, neovisno o diobi ćelije. Obavijene su dvjem
membranama od kojih se nalaze pigmenat hlorofil, neophdan za proces fotosinteze.
Hloroplasti imaju vlastitu DNK i RNK i ribosome.