Docent dr Jadranka Đurović Todorović*

KEJNZIJANSKI OKVIR
ISLM MODELA
ISLM model objašnjava kako su kamatne stope i ukupna proizvodnja
nacionalne privrede određeni u uslovima fiksnih cena. On je koristan
ne samo u formiranju ekonomskih prognoza, već zato što pruža šire
shvatanje načina na koji se može uticati na ukupnu ekonomsku
aktivnost. ISLM model pomaže da se shvati kako monetarna politika
utiče na ekonomsku aktivnost i kako se prepliće sa fiskalnom politikom
i određuje nivo ukupne proizvodnje; kako promene u investicionoj
potrošnji i promene u monetarnoj i fiskalnoj politici utiču na nivo
kamatnih stopa; kako najbolje sprovoditi monetarnu politiku i kako
ISLM model izvodi krivu agregatne tražnje.

U medijima se često mogu videti prognoze

BDP-a i kamatnih stopa od strane
ekonomista i državnih
agencija. Kadkad, čini se da ove prognoze
dolaze iz “kristalne kugle”, međutim
ekonomisti zapravo grade svoja predviđanja
koristeći različite ekonomske modele. Model
koji je kod ekonomista široko u upotrebi jeste
ISLM model, koga je razvio Ser Džon Hiks
tokom 1937. godine, a bazira se na analizi
Džona Majnarda Kejnza, pod uticajem knjige
Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca koja je
objavljena 1936. godine. ISLM model
objašnjava kako su kamatne stope i ukupna
proizvodnja nacionalne privrede određeni u
uslovima fiksnih cena.
ISLM model je koristan ne samo u formiranju
ekonomskih prognoza, već takođe zato što
pruža šire shvatanje načina na koji se može
uticati na ukupnu ekonomsku aktivnost.
Analizu počinjemo razvojem najprostijeg
okvira za određivanje ukupne prizvodnje u
kome će svi ekonomski subjekti (potrošači,
preduzeća i ostali,) sem države imati odredjenu
ulogu. Državna fiskalna politika (rashodi i
porezi) se onda dodaje okviru da bi se sagledao
njen uticaj na određivanje ukupne prizvodnje.
Konačno, kompletiranje ISLM modela
postižemo uvodjenjem varijabla monetarne
politike: novčane mase i kamatne stope.
Određivanje ukupne proizvodnje
Kejnz je posebno bio zainteresovan za
razumevanje kretanja ukupne proizvodnje
(aggregate output) zato što je želeo da objasni
razlog pojave svetske ekonomske krize i kako se
državna ekonomska politika može koristiti da se
poveća zaposlenost u sličnoj ekonomskoj
situaciji. Kejnzova analiza počinje definisanjem
tražnje za ukupnom količinom proizvodnje kao
sume četri tipa potrošnje: (1) lična potrošnja (C),
ukupna tražnja za robom široke potrošnje i
uslugama (hamburgeri, kasetofoni, rok koncerti,
posete lekaru i tako dalje); (2) planirana
investiciona potrošnja (I), ukupna planirana
potrošnja preduzeća na novi fizički kapital
(mašine, računari, fabrike, sirovine

* Ekonomski fakultet Niš

15
i slično) plus planirana potrošnja za novu
stambenu izgradnju; (3) državna potrošnja
(G), potrošnja svih nivoa vlasti za robu i
usluge (avionski prevoz, plate zaposlenih u
državnoj administraciji, proslave itd.); i (4)
neto izvoz (NX), inostrana neto potrošnja
domaćih roba i usluga, koja je jednaka razlici
izvoza i uvoza1. Formula tražnje za ukupnom
količinom proizvodnje, koja se još naziva
agregatna tražnja (Yad), glasi:
Yad = C + I + G + NX
Koristeći koncept zdravog razuma iz analize
ponude i tražnje, Kejnz ističe da će se ravnoteža
u ekonomiji pojaviti onda kada se ukupna
količina proizvodnje na strani ponude (ukupna
prizvodnja koji je proizvedena) Y izjednači sa
količinom proizvodnje koja se traži Yad, u stvari
onda kada je:
Y = Yad
Kada je ovaj uslov ravnoteže zadovoljen,
proizvođači su u mogućnosti da realizuju
celokupnu proizvodnju i nemaju razloga da
izmene nivo proizvodnje. Kejnzova analiza
objašnjava dve stvari: (1) zašto se ukupna
proizvodnja nalazi na trenutnom nivou (što
podrazumeva analizu faktora koji utiču na
svaku komponentu agregatne tražnje) i (2) kako
zbir ovih komponenti može da rezultira
proizvodnjom koja je manja od potencijala koji
privreda može da stvori, što prouzrokuje manju
uposlenost resursa od mogućeg maksimuma.
Kejnz je bio posebno usmeren objašnjavanju
niskog nivoa proizvodnje i zaposlenosti tokom
Velike svetske ekonomske krize. Kako inflacija
nije bila ozbiljan problem tokom ovog perioda,
Kejnz je pretpostavio da se proizvodnja može
menjati bez uticaja na promene cena.
Kejnzova analiza podrazumeva da su cene
fiksne i stabilne; to jest, nominalni iznosi za
veličine kao što su lična potrošnja, investicije i
ukupna proizvodnja ne treba prilagođavati
promenama u nivou cena da bi videli koliko su
se ove varijable promenile u realnom iznosu.
1 Uvoz se odbija od izvoza čime se dobija neto izvoz kao komponenta tražnje za ukupnom količinom proizvodnje, zato
što je uvoz već uključen u C, I i G iako realno ne doprinosi veličini pomenute tražnje
Zbog toga što se uzima da je nivo cena
fiksiran, kada govorimo o promenama u
nominalnim varijablama, takođe govorimo i o
promenama u realnim varijablama.
Naša diskusija o Kejnzovoj analizi počinje od
jednostavnog okvira za definisanje ukupne
proizvodnje u kome se ignoriše uloga države,
neto izvoza i mogućeg uticaja novčane mase i
kamatnih stopa. Kako pretpostavljamo da su
državni rashodi i neto izvoz jednaki nuli (G = 0 i
NX = 0), treba samo da ispitamo uticaj lične i
(1) investicione potrošnje na ukupnu proizvodnju.
Ovaj jednostavan okvir nije realan, zbog toga što
su fiskalna i monetarna politika izostavljene i
zato što se polazi od drugih pojednostavljenih
pretpostavki kao što je ona o fiksnim cenama. I
pored toga, model vredi proučiti zbog toga što
njegov pojednostavljeni koncept pomaže da se
razumeju ključni faktori koji pojašnjavaju kako
ekonomija funkcioniše. Takođe, jasno ilustruje
Kejnzovu ideju da ekonomija može da se
(2) zaustavi na nivou ukupne proizvodnje koja je
ispod nivoa pune upošljenosti. Jednom kada se
razume ovaj jednostavni okvir, može se nastaviti
ka modelima koji su realniji i složeniji.
Lična potrošnja i funkcija potrošnje
Ako sebi postavimo pitanje koliko novca
trošimo na robu i usluge široke potrošnje,
verovatni odgovor bio bi da je dohodak
najbitniji faktor, jer ako dohodak raste bićemo
spremniji da trošimo više. Kejnz je razmišljao
slično da je lična potrošnja vezana za raspoloživ
dohodak, tj. ukupni dohodak koji je na
raspolaganju za potrošnju. Iznos ove veličine
dobijamo kada od agregatnog dohodka (koji je
ekvivalentan ukupnoj proizvodnji) oduzmemo
poreze (Y - T). Ovaj odnos između raspoloživog
dohotaka YD i lične potrošnje C nazvao je
funkcijom potrošnje i izrazio formulom:
C = a + (mpc × YD) (3)
Element mpc, ili marginalna sklonost
potrošnji, predstavlja nagib prave funkcije
16
potrošnje (∆C/∆YD) i odražava promenu u na slici 1. Slično, u tački G, gde je raspoloživi
izdatku potrošača koji rezultira iz dodatnog dohodak povećan za 400 milijardi dolara na
iznosa dolara raspoloživog dohotka. Kejnz je 800 milijardi dolara, lična potrošnja će porasti
odredio da je mpc konstanta, čije se vrednosti za dodatnih 200 milijardi dolara na 600
kreću od 0 do 1. Ukoliko na primer, povećanje milijardi dolara. Istom analogijom, u tački H,
raspoloživog dohotka od jednog dolara vodi u kojoj je raspoloživi dohodak jednak 1.200
rastu lične potrošnje od 0, 5 dolara, onda mpc milijardi dolara, lična potrošnja biće 800
iznosi 0, 5. milijardi dolara. Prava koja povezuje ove
Promenljiva a označava autonomnu ličnu tačke na slici 1 određuje funkciju potrošnje.
potrošnju, iznos lične potrošnje
koja ne zavisi od raspoloživog Tabela 1. Funkcija potrošnje: Kretanje lične potrošnje C kada je mpc = 0,
5 i a = 200 milijardi dolara
dohotka. Ona pokazuje koliko

će potrošač utrošiti kada je Promene u Promene

Tačka Raspoloživi Lična
raspoloživi dohodak nula (ljudi i raspoloživom u ličnoj
na prihod potrošnja
dalje moraju pribaviti hranu, prihodu potrošnji ∆C
slici 1 YD C
odeću i smeštaj). Ako a iznosi ∆YD (0, 5 X ∆YD)
dvesta milijardi dolara kada je
raspoloživi dohodak jednak nuli, Izvor: Frederic S. Mishkin, The Economics of Money, Banking and
lična potrošnja biće isto dvesta Financial Markets, seventh edition, Pearson, Addison Wesley, Boston,
2004, p. 539
milijardi dolara.2

Slika 1. Funkcija potrošnje

E 0 - - 200
F 400 400 200 400
G 800 400 200 600
H 1. 200 400 200 800
Numerički primer funkcije nominalne - dolarske
potrošnje koristeći vrednos mpc vrednosti varijabli
= 0, 5 i a = 200 razjasniće odgovaraju realnim, jer
prethodni koncept. 200 milijardi je Kejnz pretpostavio da
dolara lične potrošnje pri nultom je nivo cena fiksiran).
raspoloživom dohotku Kako je mpc = 0, 5, kada
prikazano je u prvom redu se raspoloživi dohodak
tabele 1 i označeno tačkom E na uveća za 400 milijardi
slici 1. (Ne zaboravimo da
 dolara, promena u ličnoj
Investiciona potrošnja
potrošnji

Važno je razlikovati dva tipa investicija.

Prvi tip, investicije u fiksna sredstva koje
predstavljaju izdatke preduzeća za opremu
(mašine, računari, avioni) i objekte (fabrike,
- ∆C u trećoj koloni tabele 1
– iznose 200 milijardi dolara (0,
5 × 400). Prema tome, kada
raspoloživi dohodak vredi 400
milijardi dolara, lična potrošnja
iznosi 400 milijardi dolara (početna vrednost od
200 milijardi dolara kada je raspoloživi dohodak
nula plus promena lične potrošnje od 200
milijardi dolara). Ova kombinacija lične
potrošnje i raspoloživog dohotka prikazana je u
drugom redu tabele 1 i označena tačkom F

2 Lična potrošnja može da prevaziđe dohodak ukoliko su potrošači štedeli za “crne dane“. Alternativa je imati roditelje
koji će pomagati novcem za hranu (ili plaćati školarinu) kada dohodak ne postoji.

17
kancelarije, šoping centri) i planirano ulaganje u
stambenu izgradnju. Drugi tip, investicije u
obrtna sredstva koje obuhvataju izdatke
preduzeća za dodatne zalihe sirovina, delova i
gotove robe izračunate kao promena u zalihama
navedenih stavki u datom vremenskom periodu
- na primer jedna godina.
Pretpostavimo da Compaq, preduzeće koje
proizvodi personalne računare ima zalihu od
100.000 računara u skladištu 31. decembra, 2003.
godine koji su spremni za isporuku kupcima.
Ako svaki računar ima veleprodajnu cenu od
1.000 dolara, Compaq ima zalihe vredne sto
miliona dolara. Ako su do 31. decembra, 2004.
godine ove zalihe porasle na 150 miliona dolara,
investicije u obrtna sredstva u 2004. godini
iznosiće 50 miliona dolara, odnosno to je razlika
u promeni nivoa zaliha tokom godine (150
miliona dolara minus 100 miliona). Ako
pretpostavimo da je došlo do pada nivoa zaliha,
investicije u obrtna sredstva biće negativne.
Compaq može da ima, takođe i dodatne
investicije u obrtna sredstva ukoliko nivo
sirovina i delova koje drži u svrhu proizvodnje
računara raste tokom godine. Ako 31. decembra,
2003. godine Compaq ima 20 miliona dolara
zaliha kompjuterkih čipova koji se koriste u
proizvodnji računara, a 31. decembra, 2004.
godine zalihe od 30 miliona, onda će investicije
u obrtna sredstva iznositi 10 miliona dolara.
Bitno svojstvo investicija u obrtna sredstva
- nasuprot investicijama u fiksna sredstva koje
su uvek planirane - jeste da neke nabavke
obrtnih sredstava mogu biti neplanirane.
Pretpostavimo da je razlog postojanja
dodatnih 50 milona dolara zaliha računara u
Compaq-u 31. decembra, 2004. godine manja
prodaja računara u 2004. godini od očekivane.
Ovih 50 miliona dolara investicija u obrtna
sredstva u 2004. godini nisu bila planirana. U
ovoj situaciji, Compaq proizvodi više
računara nego što može da proda tako da će
smanjiti svoju proizvodnju.
Planirana investiciona potrošnja, kao
komponenta agregatne tražnje Yad, jednaka je
planiranim investicijama u fiksna sredstva plus
iznos investicija u obrtna sredstva koja su
planirana od strane preduzeća. Kejnz je
pomenuo dva faktora koji utiču na investicionu
potrošnju: kamatne stope i buduća poslovna
očekivanja. O tome kako ovi faktori utiču na
investicionu potrošnju biće reči kasnije. Za
sada, planirana investiciona potrošnja se
tretira kao poznata veličina. U ovoj fazi,
želimo da objasnimo kako je ukupna
prizvodnja određena za dati nivo investicione
potrošnje; nakon toga možemo ispitati kako
kamatne stope i buduća poslovna očekivanja
utiču na ukupnu prizvodnju preko delovanja
na investicionu potrošnju.
Ravnoteža i Kejnzijanski
unakrsni dijagram
Sada smo sklopili delove u celinu (ličnu
potrošnju i planiranu investicionu potrošnju)
koji će nam omogućiti da vidimo kako je
ukupna proizvodnja determinisana kada
ignorišemo državu. Iako ne odgovara stvarnosti,
ova pojednostavljena analiza pojašnjava
osnovne principe određivanja proizvodnje. U
narednom delu, država ulazi u razmatranje i
čini model realnijim. Slika 2, poznata kao
Kejnzijanski unakrsni dijagram, pokazuje kako
je ukupna proizvodnja određena. Vertikalna osa
meri agregatnu tržnju dok horizontalna osa meri
agrgatnu ponudu. Prava koja zahvata ugao od
45° sadrži sve tačke u kojima je agregatna
ponuda Y jednaka agregatnoj tražnji Yad; to jest,
pokazuje sve tačke u kojima je uslov ravnoteže
zadovoljen Y = Yad. Kako su državna potrošnja i
neto izvoz jednaki nuli (G = 0 i NX = 0),
agregatna tražnja je jednaka:
Yad = C + I
Zbog toga što nema državnog sektora koji
bi skupljao poreze, porezi i ne postoje u našoj
pojednostavljenoj privredi; raspoloživi
dohodak YD je onda jednak ukupnoj
proizvodnji Y (ne zaboravimo da su ukupni
dohodak i ukupna proizvodnja ekvivalentni).
Prema tome funkcija potrošnje kada je a = 200
i mpc = 0, 5 koja je ucrtana na slici 1, može da
se predstavi formulom C = 200 + 0, 5Y i ucrta
u sliku 2. Za planiranu investicionu potrošnju
od 300 miliona dolara, agregatna tražnja može
da se izrazi formulom:
Yad = C + I = 200 + 0, 5Y + 300 = 500 + 0, 5Y
Ova jednačina, prikazana na slici 2,
18
 predstavlja količinu agregatne tražnje za bilo
koji zadati nivo agregatne ponude i naziva se
funkcija agregatne tražnje.
Slika 2. Kejnzijanski unakrsni dijagram
Funkcija agregatne tražnje Yad = C + I je
vertikalna suma prave funkcije potrošnje (C =
200 + 0, 5Y) i planirane investicione potrošnje (I
= 300). Tačka u kojoj funkcija agregatne
tražnje preseca ravnotežnu pravu Y = Yad,
pokazuje ravnotežni nivo između agregatne
tražnje i agregatne ponude. Na slici 2,
ravnoteža se javlja u tački J, gde je vrednost
agregatne ponude Y* i agregatne tražnje Yad*
jednaka 1.000 milijardi dolara.
Svakako, koncept uspostavljanja ravnoteže
koristan je samo kada postoji tendencija
privrede da se na njemu i zadrži. Da bismo
ispitali da li se privreda kreće prema nivou
ravnotežne proizvodnje od 1.000 milijardi
dolara, pogledajmo najpre šta se dešava ako
vrednost proizvodnje koju privreda proizvodi
iznosi 1.200 milijardi dolara i na taj način se
nalazi iznad ravnoteže. Na ovom nivou
proizvodnje, agregatna tražnja je 1.100
milijardi dolara (tačka K), 100 milijardi dolara
manje od ukupne ponude od 1.200 milijardi
dolara (tačka L na pravi ravnoteže). Kako
ponuda prevazilazi tražnju za 100 milijardi
dolara preduzeća su opterećena sa 100
milijardi dolara neprodatih zaliha. Da ne bi
gomilala neprodatu robu, preduzeća će
smanjiti proizvodnju pomerajući ukupnu
proizvodnju prema ravnotežnom nivou.
19
Drugi aspekt posmatranja tendencije
kretanja ekonomije prema ravnoteži u tački J,
je sa tačke gledišta investicija u obrtna
sredstva. Kada preduzeća ne realizuju
celokupnu proizvodnju, ona dodaju
nerealizovanu proizvodnju zalihama, tako da
se investicije u obrtna sredstva povećavaju.
Na primer, na nivou ukupne proizvodnje od
1.200 milijardi dolara, 100 milijardi dolara
vredna neprodata roba vodi u 100 milijardi
dolara vredne neplanirane investicije u obrtna
sredstva, koje firme ne žele.
Preduzeća će smanjiti proizvodnju
da bi redukovali zalihe na željeni
nivo, pa će i ukupna proizvodnja
biti smanjena (prikazano strelicom
u blizini horizontalne ose). Sa ovog
aspekta, znači da su neplanirane
investicije u obrtna sredstva za
celu privredu Iu jednake višku ponude nad
agregatnom tražnjom. U našem primeru, na
nivou proizvodnjaa od 1.200 milijardi dolara,
Iu = 100 milijardi dolara. Ako je Iu pozitivna,
preduzeća će smanjiti proizvodnju i ponuda
će opasti. Opadanje ponude će se zaustaviti
kada se vrati u svoj ravnotežni položaj u tački
J, gde je Iu = 0.
Šta se dešava u slučaju kada je ukupna
proizvodnja ispod ravnotežnog nivoa? Recimo
da je proizvodnja 800 milijardi dolara. Na ovom
nivou proizvodnje, agregatna tražnja u tački I je
900 milijardi dolara, za sto milijardi dolara više
nego ukupna proizvodnja (tačka H na
ravnotežnoj pravi). Na ovom nivou, preduzeća
prodaju 100 milijardi više robe nego što
proizvode, pa zalihe padaju ispod željenog
nivoa. Negativna neplanirana investicija u
obrtna sredstva (Iu = -100 milijardi dolara)
nateraće preduzeća da povećaju svoju
proizvodnju u nameri da akumuliraju zalihe do
željenog nivoa. Kao rezultat, proizvodnja raste
do ravnotežnog nivoa, što je prikazano strelicom
na slici 2. Dokle god je proizvodnja ispod
ravnotežnog nivoa, neplanirane investicije u
obrtna sredstva ostaće negativne, pa će
preduzeća nastaviti proizvodnju i proizvodnja
će nastaviti da raste. Ponovo vidimo tendenciju
privrede da se približi tački J, gde je agregatna
tražnja Yad jednaka agregatnoj ponudi Y, a prave Y = Yad (tačka 2). Kao rezultat povećanja
neplanirane investicije u obrtna sredstva su planirane investicione potrošnje za 100 milijardi
jednake nuli (Iu = 0). dolara, ravnotežna proizvodnja se penje na 1.200
milijardi dolara (Y2). Znači za svaki dolar
Investicioni multiplikator uvećanja planirane investicione potrošnje,
ukupna proizvodnja se povećala za dva.
Sada kada znamo da je ravnotežna Odnos promene u ukupnoj proizvodnji i
proizvodnja određena pozicijom funkcije promene u planiranoj investicionoj potrošnji,
agregatne tražnje, možemo da ispitamo kako ∆Y/∆I, naziva se investicioni multiplikator.
različiti faktori pomeraju tu funkciju i kao (Ovaj multiplikator ne treba mešati sa
posledicu menjaju ukupnu
proizvodnju. Otkrićemo da ili Slika 3. Reakcija ukupne proizvodnje na promene u planiranim
rast u planiranoj investicionoj investicijama
potrošnji ili rast autonomne
lične potrošnje pomera
funkciju agregatne tražnje na
više i vodi uvećanju ukupne
proizvodnje.
Reakcija proizvodnje na
promene u planiranoj
investicionoj potrošnji -
Pretpostavimo da je otkriven
novi tip električnog motora
koji čini sve fabričke mašine
tri puta efikasnijim. Pošto su
sad preduzeća mnogo
optimističnija u pogledu
očekivane profitabilnosti
investiranja u nove mašine koje koriste ovaj monetarnim multiplikatorom, koji predstavlja
novi motor, planirana investiciona potrošnja odnos promene novčane mase i promene
se povećava za 100 milijardi dolara sa primarnog novca). Na slici 3. investicioni
inicijalne varijable I1 = 300 milijardi dolara na multiplikator je 2.
I2 = 400 milijardi dolara. Kakav uticaj ovo ima Zbog čega promena u planiranoj investicionoj
na proizvodnju? potrošnji vodi još većoj promeni ukupne
Efekat rasta planirane investicione potrošnje proizvodnje tako da je investicioni multiplikator
analizira se na slici 3 uz pomoć Kejnzijanskog veći od 1? Investicioni multiplikator je veći od 1
unakrsnog dijagrama. Prvobitno, kada je zato što uvećanje planirane investicione potrošnje,
planirana investiciona potrošnja I1 300 milijardi koja povećava proizvodnju, takođe vodi i
dolara, funkcija agregatne tražnje označena je sa dodatnom povećanju licne potrosnje (mpc
Yad1, a ravnoteža se postiže u tački 1, gde je × ∆Y). Povećanje lične potrošnje sa druge strane
vrednost proizvodnje 1. 000 milijardi dolara. stimuliše agregatnu tražnju i proizvodnju
Rast planirane investicione potrošnje od 100 nadalje, prouzrokujući višestruke promene
milijardi dolara direktno deluje na agregatnu proizvodnje pri datoj promeni planirane
tražnju i pomera njenu funkciju naviše u položaj investicione potrošnje. Ovaj zaključak može da
Yad2. Agregatna tražnja je sada jednaka se izvuče algebarski rešavajući jednačinu po
proizvodnji u tački preseka Yad2 i ravnotežne nepoznatoj Y, čime se dobija sledeće:3

3 Ubacivanjem funkcije potrošnje C = a + mpc × Y u funkciju agregatne tražnje Yad = C + I dobija se: Yad = a + mpc × Y + I U
ravnoteži, agregatna ponuda i agregatna tražnja su jednaki, Y = Yad = a + mpc × Y + I
Oduzimanjem člana mpc × Y od obe strane jednačine, u cilju prebacivanja Y sa leve strane, dobijamo: Y - mpc × Y = Y (1
– mpc) = a + I
Pošto podelimo obe strane sa 1 – mpc jednačinu (4) rešavamo po nepoznatoj Y.

20
 Y = (a + I) / (1 - mpc) (4)
Kako se I množi sa 1 / (1-mpc), ova jednačina
nam govori da promena I od jednog dolara
uzrokuje 1 / (1-mpc) dolara promene ukupne
proizvodnje; prema tome 1 / (1-mpc) jeste
investicioni multiplikator. Kada je mpc = 0,5
promena proizvodnje, za promenu I od jednog
dolara, iznosi dva dolara 1 / (1 - 0,5); ako je mpc
= 0,8 promena proizvodnje, za promenu I od
jednog dolara, iznosi pet dolara. Što je veća
marginalna sklonost potrošnji, veći će biti i
investicioni multiplikator.
Reakcija na promene u autonomnoj
potrošnji. Kako se a takođe množi članom 1/
(1-mpc) prema jednačini 4, promena
autonomne lične potrošnje a od jednog dolara
takođe menja ukupnu proizvodnju za 1 / (1-
mpc), iznos investicionog multiplikatora. Sledi
da se investicioni multiplikator uspešno
primenjuje i kod promena autonomne licne
potrosnje. Zapravo, jednačina 4 može i da se
preformuliše u sledeći oblik:
Y = A / (1 - mpc) (5)
U kome je A = autonomna potrošnja = a + I. Ovaj
preformulisani oblik jednačine govori nam da
promene u autonomnoj potrošnji, bilo da potiču
od a ili od I, vodiće do višestruke promene Y.
Ako se i a i I smanje za po 100 milijardi dolara
tako da smanjenje A iznosi 200 milijardi dolara,
dok je mpc = 0,5 investicioni multiplikator je 2 (1
/ (1 - 0,5) ), tako da će ukupna proizvodnja
opasti za 2 × 200 milijardi dolara = 400 milijardi
dolara. Suprotno, rast I od 100 milijardi dolara
koji se potire sa padom kod a od 100 milijardi
dolara ostaviće autonomnu potrošnju A, takođe
i Y, bez promena. Tako se investicioni
multiplikator 1 / (1-mpc) može opštije definisati
kao odnos promene ukupne proizvodnje prema
promeni autonomne
potrošnje (∆Y/∆A).
Drugi način da se dođe do ovog zaključka -
da će bilo koja promena u autonomnoj potrošnji
voditi višestrukoj promeni ukupne proizvodnje
- jeste preko opažanja da pomeranje funkcije
agregatne tražnje na slici 3 nije moralo da
dođe od povećanja I; moglo je takođe da dođe
od povećanja a, koje direkno povećava ličnu
potrošnju i prema tome agregatnu tražnju. Na
21
kraju, pomeranje je moglo da bude
uzrokovano od rasta obe veličine, a i I.
Promene u budućim očekivanjima potrošača i
preduzeća, koje prouzrokuju promene u
njihovoj potrošnji, dovešće do višestrukih
promena ukupne proizvodnje.
Kejnz je verovao da su promene u
autonomnoj potrošnji dominantno uslovljene
fluktuacijama u planiranoj investicionoj
potrošnji, na koju utiču emotivni talasi
optimizma i pesimizma - faktori koje je
nazvao “životinjskim nagonima“. Njegov stav
bilo je pod utiskom kolapsa investicione
potrošnje tokom Velike svetske krize, koju je
video kao glavni razlog ekonomskih
kontrakcija. Razmotrićemo posledice ovog
pada investicione potrošnje u narednom delu.
Kolaps investicione potrošnje i
Velika svetska ekonomska kriza
Od 1929. do 1933. godine ekonomija SAD
doživela je najveći procentualni pad
investicione potrošnje koji je ikada zabeležen.
Jedno objašnjenje za kolaps investicija je skup
finansijskih kriza tokom ovog perioda. Prema
paritetu dolara iz 1996., investiciona potrošnja
je pala sa 218 milijardi dolara na 36 milijardi
dolara - pad od preko 80%. Šta Kejnzijanska
analiza razvijena do sada smatra da bi trebalo
da se desi sa ukupnom proizvodnjom u ovom
periodu?
Slika 4 pokazuje kako bi pad od 182 milijarde
dolara u planiranim investicijama trebalo da
pomeri krivu agregatne tražnje nadole Yad1
prema Yad2, pomerajući ekonomiju iz tačke 1 u
tačku 2. U tom slučaju ukupna proizvodnja bi
oštro opala; realni DBP je zapravo pao za 330
milijardi dolara (multiplikovan pad uzrokovan
smanjenjem investicione potrošnje za 182
milijarde dolara) sa 1.111 milijardi na 781
milijardu dolara (koristeći paritet dolara iz
1996). Pošto je privreda bila u stanju pune
zaposlenosti 1929. godine, pad proizvodnje
rezultirao je masovnom nezaposlenošću, sa
preko 25% nezaposlenih od ukupne radne
snage, 1933. godine.
Slika 4. Reakcija ukupne proizvodnje na kolaps
investicione potrošnje, u periodu 1929. -1933. godine
Uloga države
Posle događaja tokom Velike svetske
ekonomske krize, Kejnz je zauzeo stav da bi
ekonomija nastavila da pati od značajnih
fluktuacija proizvodnje zbog prevrtljivosti
autonomne potrošnje, pogotovo planirane
investicione potrošnje. On je bio posebno
zabrinut zbog oštrih padova autonomne
potrošnje, koji bi neizbežno vodili do velikog
smanjenja proizvodnje u ravnotežu sa velikom
nezaposlenošću. Ako autonomna potrošnja
značajno opadne, kao što se desilo za vreme
svetske ekonomske krize, šta je potrebno da bi
privreda bila vraćena na više nivoe proizvodnje
i razumnije nivoe nezaposlenosti? To nikako nije
moguće uz pomoć rasta investicija i lične
potrošnje jer su poslovni izgledi bili veoma
mršavi. Kejnzov odgovor na ovo pitanje
uključuje u razmatranje ulogu države u
determinisanju ukupne proizvodnje.
Kejnz je shvatio da i državna potrošnja i
oporezivanje mogu takođe da imaju uticaj na
poziciju funkcije agregatne tražnje i stoga
ekonomija se može vratiti u stanje pune
zaposlenosti. Kao što proističe iz funkcije
agregatne tražnje Yad = C + I + G + NX, državna
potrošnja G sastavni je deo agregatne tražnje.
Međutim, porezi se ne dodaju direktno
agregatnoj tražnji, kao što se to čini sa
državnom potrošnjom. Nasuprot tome, porezi
smanjuju iznos dohotka koji potrošačima stoji
na raspolaganju za potrošnju tako da porezi
ispoljavaju uticaj na agregatnu
tražnju preko lične potrošnje; to jest, kada
postoje porezi, raspoloživi dohodak YD
nije jednak ukupnoj proizvodnji; jednak je
razlici ukupne proizvodnje i poreza T: YD
= Y - T. Funkcija potrošnje sada se može
preformulisati na sledeći način:
C = a + (mpc × (Y - T) ) = a + (mpc × Y) - (mpc
× T) (6)
Ova funkcija potrošnje liči na onu koja je
korišćena ranije, ali ima dodatni član - (mpc
× T) na desnoj strani. Ovaj član ukazuje na
to da ako se porezi povećaju za 100 dolara,
lična potrošnja će opasti za proizvod mpc i
pomenutog iznosa; ako je mpc = 0,5 lična
potrošnja se smanjuju za 50 dolara. Do
ovoga dolazi zato što potrošači posmatraju
porez od 100 dolara kao smanjenje dohotka za
100 dolara pa smanjuju svoje izdatke za
proizvod marginalne sklonosti potrošnji i
pomenutog iznosa.
Da bi videli kako uključenje državne potrošnje i
poreza menja analizu, prvo posmatramo efekat koji
državna potrošnja ima kao pozitivna vrednost, na
ukupnu proizvodnju uz pomoć Kejnzijanskog
unakrsnog dijagrama na slici 5. Pođimo od toga da
se u odsustvu državne potrošnje i poreza,
ekonomija nalazi u položaju 1, gde funkcija
ukupne proizvodnje Yad1
= C + I = 500 + 0, 5Y preseca ravnotežnu pravu Y
= Yad. Ovde ravnotežna proizvodnja iznosi 1.000
milijardi dolara. Pretpostavimo međutim, da
ekonomija dostiže punu uposlenost na nivou
proizvodnjaa od 1.800 milijardi dolara. Kako se
državna potrošnja može iskoristiti da se
privreda vrati u stanje pune zaposlenosti?
Ako državna potrošnja iznosi 400 milijardi
dolara, funkcija agregatne tražnje se pomera
naviše Yad2 = C + I + G = 900 + 0, 5Y. Privreda se
premešta u tačku 2, a ukupna prizvodnja raste
za 800 milijardi dolara na 1.800 milijardi dolara.
Slika 5 pokazuje da je ukupna prizvodnja
pozitivno vezana za državnu potrošnju i da
promene u državnoj potrošnji vode višestrukim
promenama ukupne prizvodnje, posredstvom
investicionog multiplikatora, 1 / (1 - mpc) = 1 / (1
- 0, 5) = 2. Prema tome, opadanje planirane
investicione potrošnje koje uzrokuje visoku
nezaposlenost (kako se desilo tokom svetske
ekonomske krize) može biti kompenzovano
22
 državnom potrošnjom.
Šta se dešava u slučaju da država odluči
da treba da prikupi poreze u iznosu od 400
milijardi dolara da bi budžet bio izbalansiran?
Pre prikupljanja poreza, privreda se nalazi u
ravnoteži u tački 2 na slici 5. Naša funkcija
potrošnje koja uključuje poreze pokazuje da
porezi T redukuju ličnu potrošnju za mpc × T
jer je sada na raspolaganju za potrošnju, za T,
manje dohodaka. U primeru je mpc = 0,5 pa se
lična potrošnja i funkcija agregatne tražnje
premeštaju naniže za 200 milijardi dolara (0, 5
× 400); u novoj ravnoteži, tačka 3, nivo
proizvodnje je opao za dvostruko veći iznos
(delovanje investicionog multiplikatora) na
1.400 milijardi dolara.
Slika 5. Reakcija ukupne prizvodnje na državnu potrošnju i poreze
Iako se može videti da je ukupna prizvodnja
negativno vezana za nivo poreza, važno je uočiti
da je promena ukupne prizvodnje koja je
posledica rasta poreza za 400 milijardi dolara
(∆Y = - 400 milijardi dolara) manja od promene
ukupne prizvodnje kao posledice rasta državne
potrošnje za 400 milijardi dolara (∆Y = 800
milijardi dolara). Ako bi se i državna potrošnja i
porezi povećali za isti iznos - za 400 milijardi
dolara, kao i što je urađeno prateći tačke 1 do 3
na slici 5, ukupna prizvodnja se povećava, što
znači da je naglašenije ekspanzivno dejstvo
rashoda u odnosu na kontraktivno dejstvo
državnih prihoda.
Kejnzijanski okvir implicira da država može
da igra veoma bitnu ulogu u determinisanju
ukupne prizvodnje menjajući nivoe državne
23
potrošnje i poreza. Ako privreda uđe u
duboku recesiju, u kojoj proizvodnja oštro
opadne a nezaposlenost poraste, analiza koja
je upravo urađena daje recept za ozdravljenje
ekonomije. Država može da podigne ukupnu
prizvodnju povećanjem državne potrošnje ili
bi mogla da snizi poreze i preokrene proces
opisan na slici 5 (to jest, smanjenje poreza
donosi veći dohodak koji je moguće upotrebiti
za potrošnju na bilo kom nivou proizvodnje,
pomerajući funkciju agregatne tražnje naviše,
uz rast ravnotežnog nivoa).
Uloga međunarodne trgovine
Međunarodna trgovina, takođe ima ulogu
u determinisanju ukupne
prizvodnje zato što neto izvoz
(ukupni izvoz minus uvoz)
predstavlja komponentu
agregatne tražnje. Da bi se
analizirao efekat neto izvoza
preko Kejnzijanskog
unakrsnog dijagrama na slici
6, pretpostavimo da je isprva
neto izvoz jednak nuli (NX1 =
0) tako da se
privreda nalazi u tački 1 gde
funkcija agregatne tražnje Yad1
= C + I + G + NX1 =
500 + 0,5Y preseca ravnotežnu
pravu Y = Yad1. Ravnotežni
proizvodnja je ponovo 1.000
milijardi. Sada stranci
odjedanput imaju potrebu da
kupuju više američkih proizvoda tako da neto
izvoz raste na 100 milijardi dolara (NX1 = 100).
Povećanje od 100 milijardi dolara kod neto
izvoza direktno se dodaje agregatnoj tražnji i
pomera funkciju agregatne tražnje naviše Yad2 =
C + I + G + NX2 = 600 + 0,5Y. Ekonomija prelazi u
položaj 2 i ukupna prizvodnja raste za dvesta
milijardi dolara na 1.200 milijardi (Y2). Slika 6
pokazuje da, kao što smo zaključili za planiranu
investicionu potrošnju i državnu potrošnju, rast
neto izvoza vodi višestrukom rastu ukupne
prizvodnje, pod dejstvom investicionog
multiplikatora, 1 / (1 - mpc) = 1 / 1 (1 - 0,5) =
2. Prema tome, promene u neto izvozu mogu
biti sledeći važni faktor koji utiče na
fluktuacije ukupne prizvodnje.
Slika 6. Reakcija ukupne prizvodnje na promene neto izvoza Pregled u vezi
determinisanosti
ukupne prizvodnje

Analiza Kejnzijanskog
okvira je do sada identifikovala
pet nezavisnih faktora
(faktora koji su nezavisni od
dohodaka) koji pomeraju
funkciju agregatne tražnje a
prema tome i nivo ukupne
prizvodnje:
1. Promene u
autonomnoj ličnoj potrošnji
(a)
2. Promene u planiranoj
investicionoj potrošnji (I)
3. Promene u državnoj potrošnji (G)
4. Promene u porezima (T)
5. Promene u neto izvozu (NX)
Efekti promena u svakoj od ovih veličina
na ukupnu prizvodnju sumirani su u tabeli 2 i
prodiskutovani u narednom tekstu.
Promene u autonomnoj ličnoj potrošnji (a).
Porast autonomne lične
Tabela 2. Sumirani pregled reakcija ukupne prizvodnje Y na promene a, I, G, potrošnje a (zbog toga
T i NX što na primer potrošači
Promene u Promene u ukupnoj postaju optimističniji
Varijabila
varijabili proizvodnji Y u vezi ekonomije kada
dođe do buma na berzi)
Lična direkno povećavaju
potrošnja, ličnu potrošnju i
a
pomeraju funkciju
agregatne tražnje na više,
prouzrokujući porast
Investicije,
ukupne prizvodnje.
I
Smanjenje a utiče da
lična potrošnja padne,
Državna
konačno vodeći redukciji
potrošnja, ukupne prizvodnje.
G Prema tome, ukupna
prizvodnja je pozitivno
vezana za autonomnu
Porezi, licnu potrošnju a.
T Promene u planiranoj
investicionoj potrošnji
(I). Rast planirane
investicione potrošnje
Neto izvoz,
direktno se dodaje
NX
agregatnoj tražnji, tako
uzrokuje uvećanje

24
 funkcije agregatne tražnje i ukupne
prizvodnje. Pad planirane investicione
potrošnje smanjuje agregatnu tražnju i utiče
da ukupna prizvodnja padne. Prema tome,
ukupna prizvodnja je pozitivno vezana za
planiranu investicionu potrošnju I.
Promene u državnoj potrošnji (G). Rast
državne potrošnje, takođe se direktno dodaje
agregatnoj tražnji i podiže funkciju agregatne
tražnje, povećavajući ukupnu prizvodnju.
Nasuprot tome, pad direktno smanjuje
agregatnu tražnju, spuštajući funkciju
agregatne tražnje i uzrokujući smanjenje
ukupne prizvodnje. Prema tome, ukupna
prizvodnja je pozitivno vezana za državnu
potrošnju G.
Promene u porezima (T). Rast poreza ne
utiče direktno na agregatnu tražnju, ali ipak
smanjuje iznos dohodaka koji je moguće
trošiti, redukujuću ličnu potrošnju. Pad lične
potrošnje dalje vodi padu funkcije agregatne
tražnje što proizvodi smanjenje ukupne
prizvodnje. Smanjenje poreza oslobađa više
dohodaka za potrošnju, povećava ličnu
potrošnju i vodi većoj ukupnoj prizvodnji.
Prema tome, ukupna prizvodnja je negativno
vezana za nivo poreza T.
Promene u neto izvozu (NX). Rast neto
izvoza direktno se dodaje agregatnoj tražnji i
podiže funkcije agregatne tražnje,
povećavajući ukupnu prizvodnju. Pad
direktno redukuje agregatnu tražnju, spušta
krivu njene funkcije i smanjuje ukupnu
prizvodnju. Prema tome, ukupna prizvodnja
je pozitivno vezana za neto izvoz NX.
Veličina uticaja pet faktora. Funkcija
agregatne tražnje u kejnzijanskom unakrsnom
dijagramu pomera se vertikalno za pun iznos
promena a, I, G ili NX, proizvodeći višestruki
uticaj na ukupnu prizvodnju preko efekta
investicionog multiplikatora, 1 / (1 - mpc).
Promena u porezima ima manji uticaj na
ukupnu prizvodnju jer se lična potrošnja
4 Ovi zaključci mogu se izvesti i algebarski. Ako uključimo funkciju potrošnje koja sadrži poreze (jednačina 6) u funkciju
agregatne tražnje (jednačina 1), dobićemo:Yad = a – (mpc × T) + (mpc × Y) + I + G + NX
Ako pretpostavimo da porezi nisu vezani za dohodak, autonomnu potrošnju možemo definisati preko funkcije
agregatne tražnje kao: A = a – (mpc × T) + I + G + NX
Jednačina potrošnje može da se preformuliše u: Yad = A + (mpc × Y)
U ravnoteži agregatna tražnja jednaka je ukupnoj prizvodnji: Y = A + (mpc × Y)
Što ako se reši po Y, daje: Y = A / (1 – mpc)
25
menja samo za proizvod mpc i promene
poreza (-mpc × ∆T), što znači da ako je mpc =
0,5 onda se funkcija agregatne tražnje pomera
vertikalno samo za polovinu promene poreza.
Ako postoji promena u jednom od ovih
autonomnih faktora, koja se poništava
promenom drugog (na primer, I raste za 100
milijardi dolara ali G, a ili NX padaju za 100
milijardi dolara ili porezi rastu za 200
milijardi dolara kada je mpc = 0,5), funkcija
agregatne tražnje ostaće u istoj poziciji i
ukupna prizvodnja ostaće nepromenjena.4
ISLM model
Dosadašnja analiza je isključivala
monetarnu politiku. Sada ćemo uključiti novac i
kamatne stope u Kejnzijanski okvir u cilju
formiranja kompleksnijeg ISLM modela koji
determiniše ukupnu prizvodnju, u kome
monetarna politika igra bitnu ulogu. Zašto još
jedan kompleksan model? ISLM model je
sveobuhvatniji i omogućava da razumemo
ekonomske pojave koje ne mogu biti analizirane
prostijim kejnzijanskim unakrsnim dijagramima
koje smo koristili ranije. ISLM model pomaže da
se shvati kako monetarna politika utiče na
ekonomsku aktivnost i kako se prepliće sa
fiskalnom politikom (promene u državnoj
potrošnji i porezima) i određuje nivo ukupne
proizvodnje; kako promene u investicionoj
potrošnji, a takođe i promene u monetarnoj i
fiskalnoj politici utiču na nivo kamatnih stopa;
kako najbolje sprovoditi monetarnu politiku; i
kako ISLM model izvodi krivu agregatne
tražnje.
Kao i prethodni uprošćeni Kejnzijanski
model, i kompletni Kejnzijanski ISLM model
ispituje ravnotežu u kojoj je proizvedena
ukupna prizvodnja jednaka agregatnoj tražnji, a
kako se fiksni nivo cena podrazumeva, realne i
nominalne varijable su iste. Prvi korak u
konstruisanju ISLM modela je ispitivanje uticaja
kamatnih stopa na planiranu investicionu
potrošnju a potom i na agregatnu tražnju.
Nadalje se koristi Kejnzijanski unakrsni
dijagram u cilju sagledavanja uticaja kamatnih
stopa na ravnotežni nivo ukupne prizvodnje.
Odnos između ravnotežne ukupne prizvodnje i
kamatne stope poznat je kao IS kriva.
Kao što nam ni kriva tražnje sama ne može
otkriti količinu prodate robe na tržištu, IS
kriva samostalno ne može pokazati koji će
nivo ukupne prizvodnje biti dostignut jer je
kamatna stopa još uvek nepoznata. Potreban
je još jedan odnos, koji se naziva LM kriva,
koja opisuje kombinacije kamatne stope i
ukupne prizvodnje za koje je tražnja novca
jednaka ponudi novca.
Kada se IS i LM krive nalaze na jednom
dijagramu, njihov presek određuje ravnotežni
nivo ukupne prizvodnje kao i kamatne stope.
Konačno, dobićemo kompletniju analizu
determinisanja ukupne prizvodnje u kojoj
monetarna politika ima važnu ulogu.
Ravnoteža na tržištu roba: IS kriva
U Kejnzijanskoj analizi, primarni način na
koji kamatne stope utiču na nivo ukupne
prizvodnje je preko njihovog efekta na
planiranu investicionu potrošnju i neto izvoz.
Pošto objasnimo zašto kamatne stope utiču na
planiranu investicionu potrošnju i neto izvoz,
upotrebićemo Kejnzijanski unakrsni dijagram
da bi sagledali kako kamatne stope utiču na
ravnotežnu ukupnu prizvodnju.5
Kamatne stope i planirana investiciona
potrošnja. Preduzeća vrše investicije u obliku
fizičkog kapitala (mašine, fabrike i sirovine)
dokle god očekuju da zarade od uloženog
fizičkog kapitala više nego što su troškovi
kamate na zajmove koji se koriste za finansiranje
investicija. Kada je kamatna stopa visoka, malo
će investicija u fizički kapital doneti profit više
od cene pozajmljenih sredstava, pa je planirana
investiciona potrošnja niska. Kada je kamatna
stopa niska, mnoge investicije u fizički kapital će
zaraditi više nego što su troškovi pozajmljenih
5 Moderniji Kejnzijanski pristupi sugerišu da se lična potrošnja, pogotovo za trajna dobra (automobili, nameštaj, uređaji)
nalazi pod uticajem kamatne stope. Ova osetljivost lične potrošnje na visinu kamate može se uvesti u model tako što će
se planirana investicona potrošnja definisati opštije.
sredstava. Dakle, kada su kamatne stope
niske preduzeća će se lakše odlučiti da
investiraju u fizički kapital pa će planirana
investiciona potrošnja biti viša.
Čak iako preduzeće ima višak sredstava i
nije potrebno da se pozajmljuje za investiranje
u fizički kapital, njegova planirana
investiciona potrošnja biće pod uticajem
kamatne stope. Umesto da ulaže u fizički
kapital, preduzeće može kupiti hartije od
vrednosti, kao što su obveznice. Ako je
kamata na ove hartije od vrednosti visoka,
oportunitetni troškovi investicije su isto
visoki, pa će planirana investiciona potrošnja
biti mala, zato što će preduzeća verovatno
više želeti da ulože u hartije od vrednosti
nego u fizički kapital. U situaciji kada
kamatne stope i oportunitetni troškovi
investiranja padaju, planirana investiciona
potrošnja će rasti zato što je verovatnije da će
investicije u fizički kapital doneti veći prinos
preduzeću od hartija od vrednosti.
Odnos između iznosa planirane investicione
potrošnje i nekog datog nivoa kamatne stope
ilustrovan je na grafiku investicija, deo (a) slike
7. Nagib naniže na grafiku reflektuje negativni
odnos između planirane investicione potrošnje i
kamatne stope. Pri nižoj kamatnoj stopi i1 nivo
planirane investicione potrošnje I1 je visok; za
visoku kamatnu stopu i3, planirana investiciona
potrošnja I3 je mala.
Kamatne stope i neto izvoz. Kada kamatne
stope rastu u SAD (pri fiksiranom nivou cena)
depoziti u američkim dolarima postaju
privlačniji od depozita u stranim valutama, što
prouzrokuje rast vrednosti dolarskih depozita u
odnosu na druge strane valute, to jest dolazi do
porasta deviznog kursa. Viša vrednost dolara
kao posledica rasta kamatnih stopa čini domaću
robu skupljom od inostrane robe, pa vrednost
neto izvoza opada. Ovaj negativni odnos
između kamatnih stopa i neto izvoza prikazan je
na grafiku (b), slika 7. Pri najnižoj kamatnoj
stopi i1, devizni kurs je nizak a neto izvoz NX1
visok; pri visokoj kamatnoj stopi i3, devizni kurs
je visok a neto izvoz NX3 nizak.
26
 Slika 7. Konstruisanje IS krive
Konstruisanje IS krive. Ono što smo naučili
o vezama kamatnih stopa sa jedne strane i
planirane investicione potrošnje i neto izvoza sa
druge strane sada možemo da upotrebimo za
ispitivanje odnosa između kamatne stope i
nivoa ukupne prizvodnje (pri čemu su državna
potrošnja i autonomni lična potrošnja
konstante). Tri nivoa planirane investicione
6 IS krivu je tako nazvao Ser Džon Hiks zato što u najprostijem kejnzijanskom okviru bez državnog sektora, ravnoteža se
na kejnzijanskom unakrsnom dijagramu javlja kada je investiciona potrošnja I jednaka štednji S.
27
potrošnje i neto izvoza na grafikonima (a) i (b)
predstavljeni su preko tri funkcije agregatne
tražnje na kejnzijanskom unakrsnom
dijagramu na grafikonu (c). Najnižoj kamatnoj
stopi i1 odgovara najviši nivo planirane
investicone ptrošnje I1 i neto izvoza NX1 i
otuda najveća funkcija agregatne tražnje Yad1.
Tačka 1 na grafikonu (d) pokazuje ravnotežni
nivo proizvodnje Y1, koji odgovara kamatnoj
stopi i1. Kako kamatna stopa raste raste do i2, i
planirana investiciona potrošnja i neto izvoz
opadaju, do I2 i NX2, pa ravnotežni
proizvodnja pada na Y2. Tačka 2 na grafikonu
(d) pokazuje niži nivo proizvodnje Y2 koji
odgovara kamatnoj stopi i2. Konačno, najviša
kamatna stopa i3 vodi najnižem nivou
planirane investicione potrošnje i neto izvoza
i prema tome najnižem nivou ravnotežne
proizvodnje koji je obeležen tačkom 3.
Linija koja povezuje tri tačke na grafikonu
(d), IS kriva, pokazuje kombinacije kamatnih
stopa i ravnotežne ukupne prizvodnje za koje
je proizvedena proizvodnja jednaka
agregatnoj tražnji.6 Negativni nagib ukazuje
da više kamatne stope daju manju planiranu
investicionu potrošnju i neto izvoz, pa dakle i
nižu ravnotežnu proizvodnju.
Šta nam pokazuje IS kriva? IS kriva
povezuje sve tačke u kojima je ukupna
količina proizvedenih dobara jednaka
ukupnoj količini dobara koja se traže. Ona
sadrži tačke u kojima se tržište robe nalazi u
ravnoteži. Za svaki nivo kamatne stope, IS
kriva nam pokazuje za koji će obim ukupna
prizvodnja dovesti do ravnoteže na tržištu
roba. Kako kamatne stopa raste, planirana
investiciona potrošnja i neto izvoz padaju, što
za uzvrat smanjuje agregatnu tražnju; ukupna
prizvodnja mora biti niža da bi zadovoljila
agregatnu tražnju i ravnotežu na tržištu robe.
IS kriva je koristan koncept zato što
proizvodnja teži da se kreće prema tačkama na
krivi koje predstavljaju ravnotežu na tržištu
roba. Ako se ekonomija nalazi u oblasti desno
od IS krive, postojaće višak ponude. U tački B na
primer, ukupna prizvodnja Y1 je veća nego
ravnotežni nivo proizvodnje Y3 na IS krivi.
Ovaj višak ponude proizvešće neplaniranu
akumulaciju zaliha, što će uticati na proizvodnju
da se vrati IS krivi. Pad se zaustavlja tek kad se
proizvodnja vrati na svoj ravnotežni nivo.
Ako se ekonomija nalazi levo od IS krive,
postojaće višak tražnje za robom. U tački A,
ukupna prizvodnja Y3 je ispod ravnotežnog
nivoa proizvodnje Y1 na IS krivi. Višak tražnje
usloviće neplanirano smanjenje zaliha, što utiče
da se proizvodnja kreće naviše ka IS krivi,
zaustavljajući se tek kada se ukupna prizvodnja
ponovo nađe u ravnotežnom nivou.
Značajno je da ravnoteža na tržišu roba ne
proizvodi jedinstven ravnotežni nivo ukupne
prizvodnje. Iako se zna kako će se ukupna
prizvodnja kretati za dati nivo kamatne stope,
ne možemo utvrditi ukupnu prizvodnju zato
što ne znamo kolika je kamatna stopa. Da bi
kompletirali analizu determinisanja ukupne
prizvodnje, treba uključiti još jedno tržište
koje obuhvata dodatni odnos koji povezuje
ukupnu prizvodnju i kamatne stope. Tržište
novca vrši ovu funkciju uz pomoć LM krive.
Kada se LM kriva spoji sa IS krivom dostiže
se jedinstvena ravnoteža koja određuje i
ukupnu prizvodnju i kamatnu stopu.
Ravnoteža na tržištu novca: LM kriva
Isto kao što je IS kriva izvedena iz uslova
ravnoteže na tržištu dobara (ukupna prizvodnja
je jednaka agregatnoj tražnji), LM kriva je
izvedena iz uslova ravnoteže na tržištu novca,
koji zahteva da je količina novca koja se traži
jednaka količini novca koja se nudi. Glavni deo
Kejnzove analize tržišta novca je tražnja za
novcem koju naziva sklonost ka likvidnosti.
Kejnzova teorija sklonosti ka likvidnosti tvrdi
da tražnja za novcem u realnim veličinama Md/ P
zavisi od dohodaka Y (ukupna prizvodnja) i
kamatnih stopa i. Tražnja za novcem je pozitivno
vezana za dohodak iz dva razloga. Prvo, rast
dohodaka povećava nivo transakcija u privredi, što
zauzvrat povećava tražnju za novcem zato što se
novac koristi u realizaciji ovih transakcija. Drugo,
rast dohodaka povećava tražnju za
7 Novčana masa je pozitivno vezana za kamatne stope, pa bi Ms kriva na grafikonu (a) trebalo zapravo da ima pozitivan
nagib. Ms kriva je postavljena kao vertikala u cilju uprošćavanja grafika.
novcem jer povećava bogatstvo pojedinaca
koji žele da poseduju više sredstava, među
kojima je i novac. Oportunitetni troškovi
držanja novca jesu kamata koja se žrtvuje
neposedovanjem drugačije aktive (kao što su
obveznice). Kako kamatne stope rastu,
oportunitetni troškovi držanja novca rastu pa
tražnja za novcem pada. Prema teoriji
sklonosti ka likvidnosti tražnja za novcem je
pozitivno vezana sa ukupnom prizvodnjom a
negativno prema kamatnim stopama.
Konstruisanje LM krive. U Kejnzovoj analizi
nivo kamatnih stopa je određen ravnotežom na
tržištu novca, tačkom u kojoj je tražnja novca
jednaka ponudi novca. Slika 8 opisuje šta se
dešava ravnoteži na tržištu novca, kako se nivo
proizvodnje menja. Zato što se LM kriva izvodi
dok je nivo novčane mase fiksiran, ona je
prikazana kao vertikala fiksirana na nivo M
grafikona (a).7 Svaki nivo ukupne prizvodnje
ima svoju sopstvenu krivu tražnje za novcem
zato što, kako se ukupna prizvodnja menja,
menja se i nivo transakcija u privredi, što
povratno menja tražnju za novcem.
Kada je ukupna prizvodnja Y1, kriva tražnje
za novcem Md (Y1) pada naniže jer niža kamatna
stopa znači da su oportunitetni troškovi držanja
novca niži, pa je tražnja za novcem veća.
Ravnoteža na tržištu novca javlja se u tački 1
kojoj odgovara kamatna stopa i1. Kada je
ukupna prizvodnja na višem nivou Y2, kriva
tražnje za novcem pomera se u desno Md (Y2)
zato što viši nivo proizvodnje znači da je za bilo
koju datu kamatnu stopu, količina novca koji se
traži viša. Ravnoteža na tržištu novca se sada
javlja u tački 2, kojoj odgovara viši nivo kamatne
stope i2. Slično, još uvek viši nivo ukupne
prizvodnje Y3 proizvodi još veći nivo ravnotežne
kamatne stope i3.
Grafik (b) pokazuje ravnotežnu kamatnu
stopu koja odgovara različitim nivoima
proizvodnje, gde tačke 1, 2 i 3 odgovaraju
ravnotežnim tačkama 1, 2 i 3 na grafiku (a).
Linija koja povezuje ove tačke je LM kriva
koja pokazuje kombinacije kamatnih stopa i
proizvodnje za koje se tržište novca nalazi u
28
 ravnoteži.8 Pozitivan nagib postoji zato što
veći proizvodnja stimuliše tražnju za novcem
i prema tome ravnotežnu kamatnu stopu.
Slika 8. Konstruisanje LM krive
Šta nam govori LM kriva? LM kriva spaja
tačke koje zadovoljavaju uslov ravnoteže koji
zahteva da je tražnja za novcem jednaka ponudi
novca. Za svaki dati nivo ukupne prizvodnje,
LM kriva nam otkriva kolika bi kamatna stopa
trebalo da bude da bi na tržištu novca postojala
ravnoteža. Kako ukupna prizvodnja raste, raste i
tražnja za novcem kao i kamatne stope, tako da
će tražnja za novcem izjednačiti ponudu novca i
obezbediti ravnotežu na tržištu novca.
Kao što ekonomija teži da se kreće ka
ravnotežnim tačkama koje sadrži IS kriva, ista
pojava postoji i kod LM krive. Ako se ekonomija
nalazi u oblasti levo od LM krive, postoji višak
ponude novca. U tački A na primer, kamatna
stopa je i3 a ukupna prizvodnja Y1. Kamatna
8 Hiks je nazvao LM krivu tako, da bi ukazao da ona predstavlja kombinacije kamatnih stopa i proizvodnje za koje je
tražnja za novcem, koju je Kejnz označio sa L da bi predstavio preferiranu likvidnost, jednaka novčanoj masi M.
29
stopa je iznad ravnotežnog nivoa, pa
pojedinci drže više novca nego što bi želeli.
Da bi eliminisali prekomerne sume novca,
kupovaće obveznice, što utiče na rast cene
obveznica a na pad njihovih kamatnih stopa.
Sve dok višak ponude novca postoji, kamatne
stope će padati do zaustavljanja na LM krivi.
Ako se ekonomija nalazi desno od LM
krive, postoji veća tražnja za novcem. U tački
B na primer, kamatna stopa i1 se nalazi ispod
ravnotežnog nivoa tako da pojedinci žele da
drže više novca nego što je to trenutno slučaj.
Da bi došli do novca, prodavaće svoje
obveznice spuštajući njihovu cenu, pri čemu
kamatne stope rastu. Ovaj proces će se
zaustaviti tek kada kamatne stope dostignu
nivo na ravnotežnim tačkama LM krive.
ISLM prilaz ukupnoj prizvodnji
i kamatnim stopama
Sada kada smo konstruisali IS i LM krive,
možemo ih prikazati na istom dijagramu (Slika
9) čime se dobija model koji nam omogućuje
da odredimo i ukupnu prizvodnju i kamatnu
stopu. Jedina tačka u kojoj se i tržište robe i
tržište novca nalaze u ravnoteži istovremeno,
nalazi se u preseku kriva IS i LM, to je tačka E.
U bilo kojoj drugoj tački na dijagramu, barem
jedan od ovih uslova ravnoteže nije
zadovoljen, pa tržišne sile pomeraju
ekonomiju prema opštoj ravnoteži, tački E.
Slika 9. ISLM dijagram
 Razmotrimo šta se dešava kada se privreda
nađe u tački A, koja se nalazi na IS krivi ali ne i
na LM krivi. Iako je u tački A tržište robe u
ravnoteži, pa je ukupna prizvodnja jednak
agregatnoj tražnji, kamatna stopa se nalazi iznad
ravnotežnog nivoa, pa je tražnja za novcem
manja od njegove ponude. Kako pojedinci imaju
više novca nego što bi želeli da drže, pokušaće
da se viška oslobode kupovinom obveznica.
Posledični rast cene obveznica utiče na pad
kamatnih stopa, što povratno čini da i planirana
investiciona potrošnja i neto izvoz rastu, pa
prema tome i ukupna prizvodnja raste. Privreda
se onda kreće niz IS krivu, a proces se nastavlja
dok kamatna stopa ne dođe do nivoa i* a
ukupna prizvodnja do Y* - to jest dok se
ekonomija ne nađe u tački ravnoteže E.
Ako se ekonomija nalazi na LM krivi a ne
na IS krivi, u tački B, takođe će se kretati
prema ravnotežnoj tački E. U tački B, iako su
tražnja za novcem i ponuda novca jednake,
Literatura:
1. Frederic S. Mishkin, The Economics of
Money, Banking and Financial Markets,
Seventh Edition, Pearson, Addison
Wesley, Boston, 2004.;
2. Glenn R. Hubbard, Money, the Financial
System and the Economy, Fi h Edition,
Pearson, Addison Wesley, Boston, 2005.;
3. Jovanović Miodrag, Djurović-Todorović
Jadranka, Finansijska teorija i politika,
Ekonomski fakultet, Niš, 2003.;
4. Jovanović Miodrag, Ristić Žarko, Krstić
Borko, Živković Aleksandar, Monetarni i
fiskalni menadžment, Ekonomski fakultet,
Niš, 2001.,
proizvodnja je veća od ravnotežnog nivoa i
pevazilazi agregatnu tražnju. Preduzeća nisu u
stanju da prodaju sve svoje zalihe, pa dolazi do
neplanirane akumulacije zaliha, što ih tera da
smanje proizvodnju. Pad proizvodnje značiće
smanjenje tražnje za novcem, spuštajući
kamatne stope. Privreda se pomera niz krivu
LM dok ne stigne do tačke ravnoteže E.
Najzad smo razvili model koji pokazuje kako
su kamatne stope i ukupna prizvodnja
determinisani dok je nivo cena fiksiran. Ipak, ne
postoji razlog koji bi omogućio da se pretpostavi
da se na ovom ravnotežnom nivou proizvodnje
ekonomija nalazi u stanju pune zaposlenosti.
Ako je stopa nezaposlenosti suviše visoka,
kreatori državne politike možda će želeti da
stimulišu proizvodnju da bi je smanjili. ISLM
model nam ukazuje da je ovo moguće preko
manipulacije instrumentima monetarne i
fiskalne politike.
5. Keynes, J. M., Opšta teorija zaposlenosti,
kamate i novca, Kultura, Beograd, 1956.;
6. Komazec Slobodan, Ristić Žarko,
Monetarne i javne finansije - Menadžment
monetarne i javne ekonomije, Čigoja
štampa, Beograd, 1999.;
7. Živković Aleksandar, Komazec Slobodan,
Monetarna ekonomija - Mehanizam i
politika efikasnog upravljanja novcem,
Ekonomski fakultet, Beograd, 1998.
30
 Rezime

ISLM model je jedan od najznačajnijih modela koji se koristi za razumevanje bazičnih

ekonomskih varijabli. On nam pomaže da razumemo kako monetarna politika utiče na ekonomsku
aktivnost i kako u interakciji sa fiskalnom politikom dovodi do tačno odredjenog nivoa ukupne
proizvodnje. U modelu se analizira uticaj promena u autonomnoj ličnoj potrošnji, investicionoj
potrošnji, državnoj potrošnji i oporezivanju i neto izvozu na kretanje ukupne proizvodnje. U tom
cilju konstruisane su IS i LM krive. IS kriva prikazuje kretanje i uspostavljanje ravnoteže na
robnom tržištu, a LM kriva se odnosi na novčano tržište. Tačka preseka ove dve krive pokazuje
ravnotežni nivo proizvodnje i kamatnih stopa u jednoj privredi u posmatranom trenutku. Cilj ovog
rada je da ukaže na neka osnovna pravila kojih se trebamo pridržavati i u savremenim uslovima
privredjivanja, ako želimo stabilnu stopu privrednog razvoja.

Ključne reči:

ISLM model, Kejnzijanska analiza, lična potrošnja, investiciona potrošnja, državna potrošnja,
neto izvoz, oporezivanje, kamatna stopa.

Summary

The ISML model is one of the most important models which use for understanding basic economic
phenomena. It help us to understand how monetary policy affects economic activity and interacts with
fiscal policy to produce a certain level of aggregate output. In this model Keynes analyse impact of
changes in autonomous consumer expenditure, investment spending, government spending, net
exports and taxes on movement of aggregate output. In that aim are deriving IS an LM curve. The IS
curve shows movement and achievement of equilibrium in goods market, and LM curve in money
markets. The point of the intersection this curves show equilibrium of aggregate output and interest
rates in economy at the moment. The aim of this paper is to point out an importance of some basic rules
which we should use today if we wont to achieve stable economic growth.

Key words:

The ISLM model, Keynesian analyse, consumer spending, investment spending, government
spending, net export, taxation, interest rates.

31